Bipolarni poremećaj

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svaki četvrti čovek se u nekom periodu života suoči sa određenim mentalnim poremećajem. To su ljudi kao mi, ljudi sa kojima se susrećemo svaki dan – neki od njih su nam kolege, neki nam popravljaju sitne kvarove po kući, neki upravljaju javnim gradskim prevozom, neki pišu knjige koje čitamo. Procenjuje se da oko 450 miliona ljudi na planeti u ovom momentu vodi bitku sa nekim mentalnim oboljenjem, što ih stavlja u nezavidnu poziciju jednog od vodećih zdravstvenih problema današnjice.

Uprkos činjenici da postoje dobri vidovi terapije i efikasni lekovi, samo oko polovina ljudi sa poteškoćama vezanim za mentalno zdravlje će potražiti pomoć. Razlozi za to često su ekonomske prirode ili je, pak, u pitanju nedostupnost kvalifikovanih profesionalaca u manje razvijenim zemljama. Ipak, glavni uzrok odustanka ljudi od traženja pomoći, čak i kada su u povoljnoj finansijskoj situaciji i kada imaju dostupne lekare, jeste stigma.

Bipolarni poremećaj, poznat i kao manično-depresivni poremećaj, hronično je, rekurentno stanje koje podrazumeva promene raspoloženja. One variraju između blistavih visina manije i strmoglavih, mračnih dubina depresije. Najčešće se javlja između 15. i 30. godine života. Jedna je od bolesti koje se neretko pogrešno dijagnostikuju i dešava se da biva protumačen kao depresija (naročito ukoliko se depresivne epizode jave pre maničnih), ADHD, granični poremećaj ličnosti i shizofrenija.

Etiologija bipolarnog poremećaja još uvek nije poznata. Međutim, pretpostavlja se da on nastaje složenom interakcijom genetskih i sredinskih faktora.

Osoba koja prolazi kroz maničnu epizodu osetiće neke od sledećih simptoma i znakova: povećanu energiju, smanjenu potreba za snom, euforiju, iritabilnost, povećanu govorljivost, nedostatak koncentracije, prekomerno samovrednovanje. Simptomi se mogu manifestovati i kao nekontrolisana kupovina i povećan seksualni nagon, što može dovesti čak i do varanja partnera. To je mnogo više od osećaja da ste puni energije ujutru kada se probudite, koji nestane već do podneva. Iako su epizode manije ono što razlikuje bipolarni poremećaj od depresije, osoba može i uglavom i provodi mnogo više vremena u epizodama depresije nego manije ili hipomanije. Hipomanija je blaži oblik manije, kraće traje i obično se doživi kao pozitivan porast energije koji, štaviše, može da poveća produktivnost i kreativnost. Međutim, upravo zato pacijent često biva obmanut da je sve u redu ili se čak ni ne seća da je imao epizodu hipomanije, jer je prosto nije prepoznao kao nešto neuobičajeno.

Znaci i simptomi depresivne epizode, s druge strane, uključuju: depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja u svakodnevnim aktivnostima, osećaj beznadežnosti, krivice i niže vrednosti, stalan umor, insomniju ili hipersomniju, smanjenu koncentraciju, neodlučnost, promene u apetitu koje dovode do značajnog povećanja ili smanjenja telesne mase. Mogu biti prisutne i misli o smrti, a katkad dolazi i do pokušaja suicida. To može ići i toliko daleko da osoba ne odlazi na posao i ne javlja se porodici, ni prijateljima. Dakle, u teškim epizodama manije ili depresije, intenzitet simptoma može se negativno odraziti na profesionalni, porodični i socijalni život.

Trajanje i frekvencija epizoda manije i depresije pokazuju ogromnu interindividualnu varijabilnost i ne postoji obrazac po kojem se smenjuju ove epizode.

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i anamneze. U terapiji se najčešće koriste litijum, antiepileptici i antipsihotici.

Bipolarni poremećaj svakako da može ostaviti traga na ciljeve i socijalne odnose obolelih. Međutim, uz adekvatnu medicinsku negu i pravovremeno traženje pomoći, pacijenti mogu steći veštine za dobro snalaženje sa bolešću i strategije koje im olakšavaju svakodnevicu, omogućavajući im da žive relativno normalan život.

Savremeno doba, pored mnogobrojnih benefita, donelo je sa sobom i stalnu izloženost faktorima koji nepovoljno utiču na naše mentalno zdravlje. Pored toga, u društvu u kojem živimo i dalje postoje predrasude i barijere kada je reč o traženju stručne pomoći. Iz tog razloga, posvećivanje veće pažnje prevenciji i promociji mentalnog zdravlja, na nivou celokupnog društva, od izuzetne je važnosti. Svaki pojedinac može dati svoj doprinos koristeći zdrave mehanizme nošenja sa stresom, poput fizičke aktivnosti i izdvajanja dovoljno vremena za odmor, kao i kroz pružanje podrške prijateljima i porodici. Svaki trud, ma koliki on bio, značajan je delić slagalice i korak napred ka normalizaciji shvatanja mentalnih oboljenja.

Marija Paunović

Literatura:

[1] https://www.psychologytoday.com/ us/basics/bipolar-disorder

[2] https://www.psychologytoday.com/ us/blog/brain-and-behavior/201609/understanding-bipolar-disorder

[3] https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/bipolar-disorder/symptoms-causes/syc-20355955