Tanka linija između leka i otrova - Jelena Manojlović, spec. farm, kustos

INTERVJU RADILE: JELENA BRANKOVIĆ I MILICA ZLATANOVIĆ

Jelena Manojlović rođena je 19.03.1972. godine u Beogradu. Studije farmacije završila je na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i time stekla zvanje diplomirani farmaceut. Završila je akademske specijalističke studije iz Farmaceutskog menadžmenta i marketinga odbranom specijalističkog rada 2009. godine. Nakon dvadeset godina radnog iskustva u različitim oblastima farmaceutske delatnosti (regulativa, veleprodaja i marketing, apotekarska delatnost), zaposlila se kao stručni saradnik na Katedri za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Učestvovala je u izvođenju praktične nastave u okviru integrisanih akademskih studija na predmetima: Uvod u farmaciju, Farmaceutska praksa, Farmaceutsko zakonodavstvo i etika, Etika i zakonodavstvo, Osnove farmaceutskog menadžmenta. Učestvovala je u projektu Evropske Unije „Tehnička podrška za tretman medicinskog otpada u Republici Srbiji” u koordinaciji Ministarstva Zdravlja, Ministarstva Energetike i zaštite životne sredine i Uprave za veterinu.

Polaganjem stručnog ispita prema pravilniku o programu stručnog ispita u delatnosti zaštite kulturnih dobara, sa uspehom je 2016. godine položila stručni ispit i stekla pravo na stručno zvanje kustos.

Od 2018. godine nalazi se na poziciji kustosa i vodi Muzej za istoriju farmacije u okviru Službe za bibliotečke i muzejske poslove. Realizovala je sedam izložbi, koautor je 5 publikacija i učesnik sa prezentacijama na pet stručnih skupova iz oblasti muzeologije i istorije farmacije.

Draga Jelena, želimo da Vam se zahvalimo na izdvojenom vremenu i prilici da popričamo. Za sam početak, recite nam nešto o sebi. Čime se Vi zapravo bavite?

Hvala Vama na interesovanju za oblast mog rada. Obično kažem da sam kustos i rukovodim Muzejem za istoriju farmacije u sastavu Farmaceutskog fakulteta. Međutim, ne samo na prostoru Srbije već i mnogo šire, jedini sam farmaceut kustos, a Muzej za istoriju farmacije je prvi takve vrste u regionu i jedini univerzitetski muzej u formalno-pravnom smislu. Prvi uslov za pokretanje svih aktivnosti vezanih za muzej je da imate kustosa. Da biste to postali morate imati završen fakultet i položen kustoski ispit, pa na osnovu Uverenja dobijate pravo na zvanje kustos. Muzej spada u kategoriju specijalizovanih muzeja sa tehničkom zbirkom. Upravljam zbirkama u muzeju, osmišljavam, konkurišem i realizujem projekte, osmišljavam i realizujem izložbe, istražujem i pišem stručne radove i učestvujem na skupovima, sarađujem sa drugim institucijama, prezentujem muzej u javnosti i obavljam još mnogo tehničkih i stručnih poslova.

Nedavno smo imali priliku da u Muzeju nauke i tehnike pogledamo izložbu u čijoj ste kreaciji i realizaciji igrali značajnu ulogu. Koja se priča krije iza izložbe Tanka linija između leka i otrova?

Izložba je rezultat saradnje autorskog tima koji je u 2018. godini imao izuzetno uspešnu izložbu Usitnjavanje – priča o avanu. Na ideji i realizaciji radili su Ivan Stanić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike, Svetlana Mitrović, kustos Etnografskog muzeja u Beogradu i moja malenkost. Saradnju su ostvarili Muzej nauke i tehnike i Muzej za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Sama ideja rođena je 2019. godine, a razvoj je tekao tokom naredne tri godine. U 2022. godini stigli smo do prezentacije izložbe.

Zašto baš tema leka i otrova? Šta je to što ovu izložbu čini posebnom?

Mi smo se zapravo okupili oko pojma otrov i želeli smo da ga posmatramo i obrađujemo fenomenološki. Ispitivanjem međunarodnih muzeoloških aktivnosti, utvrdili smo da je tema veoma malo ili gotovo da uopšte nije obrađivana. To nas je dodatno podstaklo, ali i proširilo naše istraživanje. Želeli smo da pojedine teme detaljno obradimo na lokalnom nivou, ali je neophodan bio opšti i širi uvod u smislu istorije nauke kako bismo došli do srži teme. Kako god da se okrenete oko sebe, na svakom koraku se sretnete sa nekom dilemom i uvek hodate po tankoj liniji koja je sa jedne strane pozitivna, a sa druge negativna – ili crna i bela, ili lek i otrov. Rešenje je uvek u dozi. Obradili smo različite fenomene i ukazali javnosti na one koji su tu oko nas. Predstavili smo većinu onoga što nam je svima poznato, ali nismo zapravo znali ništa o tome. Probudili smo svest i interesovanje javnosti što nam je i bio cilj. Utvrdili smo da javnost o većini prikazanog veoma malo zna ili nema gotovo nikakva znanja.

"Tanka linija između leka i otrova" predstavlja saradnju više ustanova i ljudi. Kako je rad velikog tima doprineo tome da ova izložba bude to što jeste?

Različitost i saradnja daju uvek najbolji rezultat. Da biste bilo koju temu obradili kroz istoriju, neophodno je da sarađujete sa istoričarem i/ili arheologom. Da biste tu istu temu obradili stručno, neophodno je da sarađujete sa stručnjakom ili stručnjacima za tu oblast. Navešću kao primer jedan segment izložbe koji je farmaceutima najbliži, a to su biljke. Sam odabir biljaka izvršite na osnovu njihove rasprostranjenosti i dostupnosti na lokalitetu ili oblasti koju posmatrate. Za prepoznavanje, morfologiju i izgled sarađujete sa botaničarima. Za lekovitost, sa farmakognostima. Odatle je saradnja sa naše dve katedre. Za otrovnost, sarađujete sa toksikolozima iz prakse i tu je već uključen i Nacionalni centar za toksikologiju VMA. To nije sve. Veoma je važan etnološki kontekst. Saradnja sa etnolozima je neophodna, a tu je već kao koautor izložbe uključena Svetlana Mitrović koja je etnolog. Interesantno je da najviše izvora za etnološki kontekst koristimo iz farmacije, jer najobimniju građu ostavio nam je u nasleđe naš profesor akademik Jovan Tucakov koji je bio aktivan u etnologiji. Iz tog, sveobuhvatnog materijala izvlačite srž i formulišete tako da apsolutno svaki posetilac može da razume. Tu nije kraj. Odabir predmeta koji su ključni deo izložbe je veliki posao, a radi se na osnovu prikupljenog i obrađenog materijala. Da biste pripremili najbolju moguću prezentaciju tako da svako ko dođe na izložbu razume, neophodni su svi ti koraci. To je put za svaki segment izložbe koji ste imali priliku da vidite.

Izložba počinje istorijom trovanja. Dobro znamo da su se supstance koje su se koristile u svakodnevnoj upotrebi pokazale kao otrovi, ukoliko su korišćene u velikoj dozi. Koja priča Vam je posebno interesantna?

Ovde ću istaći priču o olovu. Eksploatiše se od osvita civilizacije kao najdostupniji i najlakše obradivi metal. Masovna upotreba javlja se već u antičko doba. Dokaz su različiti arheološki artefakti koji su bili na postavci. Smatra se da je zagađenje koje je ispoljeno u to doba, jednako onom koje se mnogo vekova kasnije ispoljava u industrijskoj revoluciji. Iako tada nije postojao nikakav pojam koji definiše štetnost i zagađenje, ljudi su na osnovu prosečnog radnog veka rudara koji su radili na eksploataciji rude olova koji je bio 10 godina, kao i na osnovu njihovog zdravstvenog stanja, bili donekle svesni štetnosti koju ovaj metal izaziva. Jedan od takvih lokaliteta je Viminacijum, rimski vojni logor i grad, samo stotinak kilometara od Beograda. Hodajući kroz vekove, stalno se susrećemo sa olovom. Međutim, ni posle više od dvadeset vekova, mi se izgleda nismo osvestili. Dokaz za to je poslednja vest koja se pojavila nakon otvaranja izložbe, a tiče se upravo naše zemlje i to podmlatka tj. dece. Izrazito je zabrinjavajuće kada pročitate da je koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvišim u Evropi. Reč je o zagađenosti usled koje do toga dolazi. Nama kao zdravstvenim profesionalcima valjda je potpuno jasno da vazduh nije moguće selektovati i da smo svi izloženi zagađenju, a rezultati su niz poremećaja i to u ponašanju, kognitivni problemi, smanjen IQ. Posledice izloženosti olovu su teške i dugotrajne i mogu se preneti kroz generacije. Sve dalje možete zaključiti sami.

Katedra za botaniku i Katedra za farmakognoziju dale su značajan doprinos ovoj izložbi. Mogli smo videti širok asortiman biljaka koje su se upotrebljavale u svrhu trovanja individua. Da li postoji neka koja Vam je posebno interesantna i koja priča se krije iza nje?

Posebno mi je interesantna takozvana crna trojka koju čine tatula, bunika i velebilje. Svaka ima svoju priču, a zajedno su se koristile za izradu Veštičije masti za letenje. Čak nam je i recept poznat. Veoma su dostupne u prirodi. Velebilje je poznato još od antičkog doba. Ekstrakt se koristio za ulepšavanje u vidu kapi za oči. Aktivni sastojak je kasnije postao osnova za dobijanje kapi za oči koje se koriste za širenje zenica prilikom pregleda kod oftalmologa. Plod zvani crna trešnja primamljivog je izgleda, a kažu da je i prijatnog ukusa. Nesreća je što posle konzumiranja nekoliko plodova, može doći do fatalnog ishoda. To nam govori da u prirodi moramo biti oprezni. Tatula ili zvezda Danica proslavila je baba Anujku, čuvenu trovačicu i masovnog ubicu s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Bunika je možda i najopasnija jer sa alkaloidom hioscijaminom daje efekat jakih halucinacija, ali je razlika u dozi između halucinogenog i letalnog dejstva veoma mala.

Pavle Ilić, prvi državni apotekar, posećivao je bakalnice u nadi iskorenjivanja slobodne prodaje otrova. On je primetio da je otrov meren na istim vagama kao i prehrambeni proizvodi i da je vrlo lako deo društva mogao biti izložen istom. Zbog njegovih zalaganja se postepeno prelazi na izdavanje otrova u apoteci, gde postoje posebne apotekarske knjige. Šta se u njima beležilo?

U apotekama su se otrovi čuvali na posebnom mestu, izdvojeno i često poznato samo apotekaru, ali ne i njegovim pomoćnicima. Veoma pedantno i precizno se zapisivalo koji se otrov izdaje, kome se izdaje, koja je količina, za koju svrhu, datum izdavanja i ukoliko se dogodi nešto nepredviđeno, nekakvo trovanje, vrlo lako se moglo doći do podataka na osnovu zapisa iz apotekarske knjige otrova. Jedna originalna knjiga bila je izložena i potiče iz zemunske apoteke još iz 1810. godine. To nam govori da su se u užoj Srbiji, kada je to postalo moguće, primenjivali isti propisi kao u Evropi.

Proteklo je određeno vreme od zatvaranja izložbe. Jesu li Vam se slegli utisci? U čemu su posetioci najviše uživali, a u čemu ste Vi?

Poslednjeg dana izložbe bila sam veoma tužna zbog njenog zatvaranja. Tada je bilo priređeno poslednje autorsko vođenje i predavanje prof. dr Slobodana Nikolića sa Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Podjednako je bilo zanimljivo i posetiocima, ali i nama autorima. Da, utisci su se slegli pa mogu da kažem da su posetioci uživali u samoj postavci, da su stekli nova znanja i da su sa velikom pažnjom čitali sve što je bilo na panoima. Takođe, svi oni koji su dolazili na autorska vođenja, bili su pažljivi slušaoci. Posebnost su bili prateći programi. Predavanje prof. dr Šimona Đarmatija o istraživačkom poduhvatu za knjigu o baba Anujki, bilo je popunjeno do poslednjeg mesta. Isto tako je protekao događaj promocije Zbornika radova Tanka linija gde su objavljeni radovi koji su rezultat saradnje sa stručnjacima iz određenih oblasti. Svaki je poseban i svaki se čita sa podjednakom pažnjom od prvog do poslednjeg slova. I poslednje predavanje koje sam već pomenula na isti način je bilo posećeno. Izložba i svi prateći događaji bili su medijski izuzetno podržani.

Poseban utisak na mene su ostavila dva autorska vođenja. Jedno je bilo susret sa maturantima koji su doneli odluku da veliku maturu proslave tako što su sa svojom razrednom došli na izložbu i sa autorima prošli detaljno kroz nju, a potom su se prošetali do Skadarlije gde su nastavili svoje slavlje. Takva odluka mladih ljudi dala mi je neku malu nadu i potvrdila moju veru u ono što radim. U Muzeju nauke i tehnike je praksa da autori izložbe provedu detaljno sve zaposlene kroz postavku. Sve su to kustosi, viši kustosi ili muzejski savetnici i bili su upućeni u rađanje naše postavke i otvaranja. Kada takve profesionalce koji vrlo kritičkim okom gledaju na vaš rad provedete i kada dobijete čestitke i pohvale, onda ste sigurni da ste napravili remek delo. Verujte da sam jedino tada imala blagu tremu.

Šta je to što jednu izložbu čini interesantnom i kvalitetnom? U 21. veku, kada je dosta toga na samo jedan ,,klik” od nas, kako privući posetioce da se upute u muzeje i galerije?

Pre svega, način prezentacije, pa onda tema (naslov) i sadržaj. Vraćam se na Usitnjavanje jer je to bila izložba koju je činila samo jedna vrsta predmeta. Bila je to priča o avanu (tarioniku). Vi ste se tada na izložbi susreli sa bezbroj avana, ali u različitim kontekstima i sa različitim pričama i popularnost je takođe bila velika. Posebno mi je draga jer je to moj prvenac.

Sve jeste na jedan „klik”, ali i nije. Upravo su muzeji mesta komunikacije, novih saznanja, viđenja određene teme drugim očima, mesta razmišljanja i razvijanja ideje, a ne samo prihvatanja informacija na „klik”, koje kako dođu, imam utisak da još brže odu, nestanu.

Pre par dana došla sam do divnog saznanja posetivši izložbu u Science Museum-u u Londonu. Izložba ima naslov Cancer Revolution – science, innovation and hope. U uvodu stoji da je to prva na svetu izložba takve vrste i teme koja govori o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti prevencije, detektovanja i tretiranja kancera sa više od 100 predmeta i ličnim pričama. Obilazeći detaljno izložbu, utvrdila sam da su dva segmenta potpuno identična sadržajno i sa objektima (predmetima) kao na našoj, upravo završenoj, izložbi. Kod nas je to postavljeno u jednom kontekstu sa širom pričom i osvrtom na kancer, a ovde je fokusirano baš na kancer. Naša izložba je otvorena 7. aprila, a londonska 25. maja. Moram reći da sam vrlo ponosna na ovo saznanje jer smo zapravo sa Tankom linijom jedan korak ispred svetski najpoznatijih muzeja.

Da biste se uputili u muzeje i galerije potrebno je samo malo volje. Često se ljudi nađu u gradu i prolaze pored muzeja i galerija, ali ne svraćaju. Sastaju se sa prijateljima, a ti sastanci mogu biti inspirativniji baš na ovakvim mestima. Kada ste turista, vi obiđete sve galerije i muzeje mesta u kom se nalazite, nesvesni da ne znate šta se sve nalazi u vašem gradu. Da biste napravili poređenje morate biti turista i u sopstvenom gradu. Naši muzeji su vrlo prijatna mesta. Kultura daje celovitost svakome od nas.

Za sve one koje je ova izložba zainteresovala, bilo da rade u oblasti zdravstva ili ne, da li biste preporučili nešto od literature za čitanje ili dalje istraživanje?

Literature ima mnogo, sve zavisi koji period i koji segment izložbe nekoga interesuje. Možda je najbolje pročitati Zbornik Tanka linija jer on može dati odrednice, detaljnije pojasniti kontekstualizaciju i uputiti zainteresovane u dalja istraživanja.