Velika Zavera Protiv Narodne Koreje - Dr Dermot Hadson

'Posveceno članovima Britanske grupe za proučavanje Đuče ideje, Udruženja za proučavanje Songun politike UK i Društva Prijateljstva sa Korejom Velike Britanije i takođe posveceno svim istinskim prijateljima Narodne Koreje i sledbenicima Đuče ideje i Songun ideje širom sveta'

Dermot Hadson

Grafički dizajn: Alan Bolon

Prevod na srpski jezik: Luka Nićiforović

Naslovna strana: Kadar kratkometražnog filma 'A friend of Kim'; 'Happenstance Films'

Copyright © Dr Dermot Hudson

Dr

UVODNA REČ

'Velika Zavera Protiv Narodne Koreje' - Nova knjiga dr. Dermot Hadsona je prijatno iznenađenje i još jedno sjajno književno ostvarenje u briljantnom spisateljskom opusu ovog izuzetnog autora.

Knjiga govori o velikim zavereničkim naporima imperijalističkih zemalja predvođenih SAD u industrijskoj proizvodnji lažnih i klevetničkih izmišljotina, neprijateljske i negativne slike o DNRK, i ukazuje na konkretne primere takvih kampanja.

Dr Dermot razotkriva i pokazuje u svetlu istine, sve laži koje je izmislila zapadna propagandna mašina o navodnoj pretnji koju predstavlja DNRK, međunarodnom miru i bezbednosti. Ona razbija mitove o neprijateljskom stavu korejskog društva odlučnog da izazove nuklearni rat. Što se tiče ekonomskih pitanja, dr Dermot, povučen sopstvenim iskustvom u ponovljenim putovanjima u DNRK, objašnjava apsurdnost laži zapadnih imperijalista u tvrdnji i širenju njihovog gledišta širom sveta - onog u kome su godine 'lošeg planskog upravljanja ekonomijom' - dovele DNRK do 'ivice propasti' i odumiranja njenih građana, te dovele ih, u najboljem slučaju, do uloge zatvorenika, izgladnjenih i proganjanih od strane 'nemilosrdnog diktatora'. Sve ove lažne i klevetničke propagandne izmišljotine ne stoje pred istinom prikazanom u ovoj knjizi, kada se suoče sa dostignucima i iskustvom ponovljenih putovanja dr Dermota u DNRK i zapažanjima i beleškama napravljenim na osnovu njih.

Knjiga: 'Velika Zavera Protiv Narodne Koreje' je odgovor na prikriveni i neprijateljski medijski propagandni napad na DNRK. Napad su obezbedili bogati vlasnici velikih međunarodnih korporacija i privilegovana kapitalistička vladajuca klasa koja dominira i nad SAD i nad njihovim savezima - marionetama. Ona dominira spoljnom politikom i zapadnim masovnim medijima. Oni proizvode lažne vesti protiv DNRK i plasiraju ih u gotovo svim novinama i drugim medijima. Zato oni lažu umesto da uče jer je Narodna Koreja protiv interesa onih koji oblikuju njihov sadržaj. Javnost DNRK je prihvatila slogan: 'Živimo i radimo nezavisno na svojstven način!' U tome nalazimo razlog zbog koga neprijatelji DNRK glasno izlajavaju laži i stvaraju lažne vesti protiv DNRK

Takođe, DNRK se izvorno suprotstavlja imperijalističkoj podeli sveta na sfere uticaja, ona je protiv toga da bude pod dominacijom američkih imperijalista. Da bude zavisna od SAD i njihovih tokova politike. DNRK je potpuno nezavisna, samodovoljna i vodi sopstvenu nezavisnu unutrašnju i spoljnu politiku, u potpunosti u skladu sa Đuče i Songun idejama. Ova činjenica smeta imperijalističkim zemljama i ukazuje na razloge za njihovo neprijateljstvo. To je pravi razlog za lažne vesti i laži koje oni šire. Stoga, zapadna mejnstrim propaganda nije bila, nije trenuntno i nikada nece biti izvor pouzdanih vesti o DNRK, jer širenje istine nije njihova namera, nije njihov cilj. Štaviše, laž da je DNRK pretnja svetskom miru, izuzetno je odvratna uvreda, ima za cilj da postavi temelje za krajnje besmislenu tvrdnju da je DNRK opasnost za svet. Ona to nikako nije.

Jedina pretnja koju DNRK predstavlja je potencijalna pretnja samoodbrane od američkih dugoročnih planova dominacije na celom Korejskom poluostrvu – od severa do juga i u drugim regionima sveta

Čitalac ove knjige, pročitavši je, lako ce shvatiti važnu činjenicu da ce svaka vlast, koja istinski izaziva kapitalizam ili imperijalizam, biti predmet neprekidne kampanje kleveta i laži, koju ce predvoditi „ugledni“ i „ozbiljni“ komentatori finansirani od strane SAD i njihovih marioneta kao neki koje nekolicina možda već zna: 'NK News', televizijske stanice: BBC, CNN, ITN itd. DNRK je primer takve vlasti.

Ponosni korejski narod, predvođen večno-velikim vođama: Kim Il Sungom, Kim Džong Ilom i maršalom Kim Džong Unom, nikada nece pristati na bilo kakvu dominaciju imperijalističkih svetskih snaga i nikada nece biti marionete kao što je to južna Koreja. Revolucionarni duh korejskog naroda, isti duh koji je oslobodio korejsku naciju od japanske okupacije i vodio korejsku naciju mudrom, velikom snagom kroz teške decenije istorije, revolucionarni duh Đučea, mnogo puta u prošlosti, u mnoge borbe, bilo protiv japanskog osvajača ili tokom sramne agresije američkih agresora uvek je predvodio Korejce i govorio da je bolje poginuti u borbi nego živeti na kolenima.

Narodna Koreja, vođena Đuče orijentisanim socijalizmom, nikada nije živela na kolenima i nikada nece živeti tako. Nikakve teškoce, ekonomske ili socijalne, izazvane namernom izolacijom ove zemlje u međunarodnoj areni (nije DNRK ta koja se izoluje od sveta!), nece slomiti ovaj duh istrajnosti i militantne svesti o nepokolebljivoj mudrosti njenih ljudi, predvođenih fenomenalnom filozofijom Đuče i Songun.

Ova knjiga se toplo preporučuje onima koji traže istinu i autentičnu sliku ove zemlje. Za one koji malo znaju o DNRK ili znaju onoliko koliko im govori neprijateljska zapadna medijska propaganda; dakle za oni kojima je stvorena u glavi slika karikature iz imperijalističkih i neprijateljskih masovnih medija mejnstrima, slika koja je, osim što je lažno iskrivljena, takođe često namerno zamagljena i neodređena.

Sa autorom izražavamo nadu i želju da čitanje ove knjige služi odbrani istine, da pokaže i učvrsti pravu sliku Narodne Koreje, kakva je u stvarnosti, o njenom bogatom društvenom životu zasnovanom na Đuče filozofiji koja čoveka i njegovo iskustvo stavlja na prvo mesto i orijentisanoj na socijalizam. Zemlja u kojoj narodne mase žive prosperitetnim i kreativnim životom sa visokim stepenom patriotizma i društvene organizacije, protiv gluposti i laži koje širi zapadna imperijalistička propaganda.

A l a n B o l o n

Društvo Prijateljstva sa Korejom UK Sekretar Organizacije

SADRŽAJ

UVODNAREČ strane 3 - 4

UVOD strane 7 - 8

Glava Prva: 'SAD okupira južnu Koreju i početak ne-tako-skrivenog rata protiv Narodne Koreje'................................................................................... strane 9 - 12

Glava Druga: '”Vrući rat” Protiv Narodne Koreje - Rat za Oslobođenje Otadžbine 1950-1953'..................................................................................................... strane 13 - 18

Glava Treća: 'Unutrašnji Neprijatelj' .......................................................... strane 19 - 23

Glava Četvrta: 'Savremeni Revizionisti protiv DNRK'................................. strane 24 - 28

Glava Peta: 'Terorizam, Špijunske Subverzije protiv Narodne Koreje predvođene južnom Korejom i SAD'................................................................................................ strane 29 - 36

Glava Šesta: 'Terorizam, Reket Sankcijama'.................................................. strane 37 - 40

Glava Sedma: 'Psihološki Rat i Propaganda protiv Narodne Koreje' ............ strane 41 - 48

Glava Osma: '”Igrajmo se Ljudskih Prava”' ..................................................strane 49 - 53

Glava Deveta: 'Navodne Strategije:’mirnog prelaza’ , ’promene režima’ i ’promene vladajućeg toka’.............................................................................. strane 54 - 61

Zaključak ............................................................................................................... strana 62

Dodatak 1.'Zašto Narodna Koreja ne treba da se “otvori” ili “reformiše”'. strane 63 - 65

Dodatak 2.'Iskopavanje “Krtice”' strane 66 - 70

Dodatak 3.'Kako funkcioniše anti-DNRK propaganda. Međuodnosi agencija i institucija u proizvodnji i objavljivanju neprijateljske propagande protiv DNRK' strana 71

'Naoružajmo komičare vicevima koji ismevaju njihovu realnost i budućnost.

Otrujmo duše mladih nesigurnošću u svrhu sopstvenog postojanja, Opteretimo im umove seksualnim sadržajem i problemima, navucimo ih materijalnim blagodetima slobodnog sveta poput skupih igranki, firmirane odeće, kvalitetnim medijima, slatkorečivim pesmama Sejmo jaz između mlade i starije generacije'

(Reči pripisane Alenu Dalsu, Direktoru CIA-e 1953 - 1961 )

Narodna Koreja nije samo predmet žestokog ocrnjivanja i demonizacije od strane imperijalističkih i buržoaskih masovnih medija, vec i pokušaja promene režima, ili destabilizacije ili pak još suptilnije krilatice da se „mirno skloni režim umesto promene režima“.

Svetski monopolski kapitalizam i globalni imperijalizam predvođen SAD planiraju da pokušaju da šire kapitalistički uticaj na Narodnu Koreju sa ciljem da izazovu njen kolaps ili da dovedu do stvaranja prokapitalističkog režima „otvorenih vrata“ i „reformističkog režima“ u DNRK . U prošlosti su se moderni revizionisti pridružili imperijalistima u pokušaju da sruše Narodnu Koreju.

Kao što je veliki vođa drug Kim Džong Il napisao 1969:

'Sjedinjene Države usmeravaju front invazije protiv socijalizma na našu zemlju jer je ona domovina ideje Đuče, velike ideologije vodilje u eri nezavisnosti. Da bi zaustavile mocni svetski trend ka nezavisnosti, Sjedinjene Države čine sve moguce da prevagnu nad našom zemljom, domovinom Đuče ideje.' Nema sumnje da je Narodna Koreja, predvođena uvaženim maršalom Kim Džong Un-om i velikom Radničkom Partijom Koreje, prava socijalistička zemlja, pravi model realnog socijalizma i stoga trn u telu američkog i svetskog kapitalizma.

Postojalo je nekoliko različitih razloga za propast iliti kolaps socijalizma u bivšem SSSRu i istočnoevropskim socijalističkim zemljama, kao što su revizionizam, birokratija, relativna ideološka i teorijska ograničenja mogu se takođe navesti, ali glavni razlog je bila ideološka i kulturna infiltracija imperijalista uz delovanje obaveštajnih službi zapadnih imperijalističkih zemalja. Može se pomenuti da je na ovaj način razbijena multietnička, multinacionalna Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. CIA i zapadne obaveštajne agencije su čak regrutovale korumpirane elemente u rukovodstvu sovjetske komunističke partije kao što su Gorbačov i Jeljcin da obavljaju svoj prljavi posao.

Imperijalisti, predvođeni američkim imperijalistima, uvek su pokušavali da neguju petu kolonu unutar socijalističkih zemalja, takođe da podmetnu agente uticaja unutar socijalističkih zemalja.

SAD i imperijalistički reakcionari koristili su sve metode da pokušaju da sruše DNRK i zbace socijalistički režim. Bilo je očiglednih otvorenih pokušaja kao što je Korejski rat (poznatiji kao Veliki Pobednički Rat za Oslobođenje Otadžbine u DNRK) i decenijama

duge sankcije i blokade koje su poslednjih godina pojačane pod izgovorom “denuklearizacije“ (sama denuklearizacija je taktika promene režima koja ima za cilj rušenje socijalizma u DNRK). Ono što je manje očigledno jesu neki od podmetnutijih trikova imperijalista da unište DNRK koristeci lukave i prikrivene metode kao što je korišcenje 'agenata uticaja' da se infiltriraju u Narodnu Koreju kako bi pokušali da šire kapitalističke i imperijalističke ideje u osnovi pokušavajuci ideološku i kulturnu infiltraciju u DNRK. Cilj je podsticanje „reforme“ i „otvaranja“ u DNRK. Takozvane: „Nevladine organizacije“ (NVO) su takođe bile deo tajne strategije za uništavanje socijalizma zasnovanog na Đuče. Jednom je rečeno da je jedan apostol jači od 100 komada nuklearnog oružja.

Budžet za operacije promene režima i propagandu protiv Narodne Koreje znatno se povecao u poslednjih 10 godina.

Tu je i nemilosrdni psihološki rat protiv DNRK koji svakog dana dostiže nove nivoe.

Čak i oni koji podržavaju Narodnu Koreju i slede ideju Đuče bili su podvrgnuti klevetanju u medijima i progonu Mekkartijevaca u pokušaju da se odseče podrška i simpatije za DNRK na zapadu.

Bilo je čak i pokušaja od strane kontrarevolucionarnih frakcionista u DNRK, tojest plaćenika američkog imperijalizma ili drugih velikih sila da sruše vođstvo Radničke Partije Koreje i zbace socijalistički sistem.

Američki imperijalisti koriste svaki trik u svojoj prljavoj knjizi da sruše Narodnu Koreju.

Međutim, imperijalisti i njihovi poslušnici zanemaruju činjenicu da Narodna Koreja nije bivši SSSR ili Istočna Nemačka, Poljska, Mađarska ili bivša Jugoslavija. To je nezavisna Đuče-socijalistička država usredsređena na narod i potpuno antirevizionistički orijentisana država. Šeme imperijalista nece uspeti u DNRK.

U ovoj knjizi cemo detaljno ispitati zaveru protiv Narodne Koreje. Polemisati o različitim načinima na koje imperijalisti pokušavaju da potkopaju i unište Đuče socijalizam, od otvorenog ratovanja i sankcija, psihološkog ratovanja, propagande i pokušaja promene režima ili „mirne smene režima“.

Naslov knjige inspirisan je knjigom: 'Velika zavera protiv Rusije' Majkla Sajersa i Alberta Kana koja je objavljena 1946. godine u kojoj su detaljno opisane zavere protiv Sovjetskog Saveza. Odlučio sam da napišem ovu knjigu samoinicijativno kako bih razotkrio sve pokušaje rušenja socijalizma u Narodnoj Koreji i njegovog ponovnog naseljavanja tamo. Dr Dermot Hadson, London, novembra 2021.

SAD okupira južnu Koreju i početak ne-tako-skrivenog rata protiv Narodne Koreje'

Velika zavera protiv Narodne Koreje, zavera protiv izgradnje nezavisne, narodno orijentisane države na Korejskom poluostrvu počela je od njenog osnivanja i zaista njeno poreklo i izvori sežu još dalje u prošlost.

Dana 15. avgusta 1945. Koreja je konačno oslobođena od decenijama duge despotske i varvarske vladavine japanskog imperijalizma zahvaljujuci oružanoj borbi koju su vodili herojski gerilci Korejske Narodne Revolucionarne Armije predvođeni velikim vođom, drugom Kim Il Sungom.

Nakon oslobođenja u severnoj polovini Koreje, formirani su narodni komiteti sa Privremenim Narodnim Komitetom Severne Koreje na čijem je čelu bio drug Kim Il Sung kao centralni organ vlasti. Progresivne, radikalne demokratske reforme, kao što je Agrarna reforma, koja je besplatno preraspodelila zemljište seljacima bez naknade zemljoposednicima, brzo su sprovedene. Nova narodna zemlja je nastala na ruševinama japanskog imperijalizma, feudalizma i zemljoposedništva. Narod je postao gospodar vlasti i počeo da gradi sebi novi život.

Međutim, u južnom delu Koreje situacija je bila sasvim drugačija. SAD koje su priželjkivale Koreju od sredine 19. veka okupirale su južnu Koreju. Osmog septembra 1945. godine, tri nedelje nakon oslobođenja Koreje, američke trupe su se iskrcale u Inčonu u južnoj Koreji i preuzele kontrolu nad južnom Korejom. General Mekartur je izdao dekret br. 1 kojim proglašava vojnu vlast u južnoj Koreji, a Džon Hodž, komandant američkih snaga u južnoj Koreji, objavio je još jedan dekret u kojem se kaže da ce vojna vlada kazniti sve one koji nisu poslušali njena naređenja ili je kritikovali.

SAD su zauzele mesto bivših japanskih kolonista. Jedna od njihovih prvih aktivnosti bila je raspuštanje narodnih komiteta koji su osnovani u južnoj Koreji, kao i na severu, i zabrana Komunističke partije. Kasnije su američke vojne vlasti u južnoj Koreji lažirale slučaj Đongpan Pres i iskoristile ga za represiju nad komunistima u južnoj Koreji.

SAD nikada nisu prihvatile pojavu nezavisne, dostojanstvene narodne zemlje Đuče tipa na krajnjem istoku koja je 1948. godine postala Demokratska Narodna Republika Koreja. Osnivanje DNRK bila je manifestacija jednoglasne volje korejskog naroda, kako u severu tako i na jugu. Američki imperijalisti planirali su da otvoreno unište DNRK silom, nasilnom promenom režima. U kasnijim godinama trebalo je da pronađu lukavije i tajnije načine da unište DNRK, na šta ćemo se osvrnuti u kasnijim poglavljima.

SAD ne samo da su okupirale južnu Koreju, vec su se na svaki način potrudile da trajno podele Koreju i sabotiraju izgradnju novog društva u severnom delu Koreje. SAD su pokušale da iskoriste Ujedinjene Nacije da uguše izgradnju narodne demokratije u severnoj polovini Koreje. SAD su iznele korejsko pitanje Ujedinjenim Nacijama u septembru 1947. SAD su izmanipulisale UN da stvore takozvanu: 'Privremenu komisiju UN za Koreju' (PKUNK), novembra 1947. Prava svrha PKUNK je bila da predstavi izgradnju jedinstvene, demokratske države u Koreji i stvaranje trajnog marionetskog režima u južnoj Koreji. Tako su UN od početka delovale kao oruđe američkog imperijalizma u Koreji i protiv interesa korejskog naroda.

SAD i njihove južnokorejske marionete pokušale su da potkopaju, ospore i poremete izgradnju novog društva u severnom delu Koreje. Pokušali su da spreče ljude da učestvuju na prvim demokratskim izborima održanim u novembru 1946. Takođe su pokušali da se suprotstave agrarnoj reformi u Narodnoj Koreji širenjem lažnih i zlonamernih glasina. Reakcionari i klasni neprijatelji su sprovodili beli teror uključujuci pucnjavu i napade ručnim bombama. Bilo je čak i pokušaja ubistva velikog vođe Predsednika Kim Il Sunga.

Predsednik Kim Il Sung je uvideo trikove američkih imperijalista i sazvao je konferenciju političara i aktivista iz oba dela Koreje u aprilu 1948. Na aprilskoj zajedničkoj konferenciji nisu prisustvovali samo ljudi sa levice, vec neki ljudi iz političke sredine i prisustvovali su čak i konzervativni i desničarski nacionalisti iz južne Koreje kao što su Kim Gu i Kim Gju Sik. Konferencija je odlučila da se održe izbori širom Koreje i osnovana je Demokratska Narodna Republika.

U avgustu 1948. održani su izbori širom Koreje i uspostavljena je centralna vlada. Demokratska Narodna Republika Koreja je osnovana 9. septembra 1948. SAD su je smatrale trnom u oku, od samog početka. SAD nisu želele socijalistički režim na severu Koreje.

U južnoj Koreji SAD su vladale kroz direktnu američku vojnu administraciju, međutim 1948. stvorile su marionetski režim pod Singmanom Rijem, korumpiranom i diskreditovanom figurom bez podrške među Korejcima. Ri je veci deo svog života proveo u izgnanstvu na Havajima. Vratio se u južnu Koreju 1945. američkim avionom, jedan američki novinar, Mark Gejn, napisao je o Singmanu Riju da je “on dva veka iza fašizma – čisti Burbon”. Cilj SAD sadržao se u stvaranju južnokorejskog marionetskog režima koji ima dvostruku svrhu, prvo da nastavi kolonijalnu vlast SAD u južnoj Koreji, drugo, da potkopa, podri i uništi narodni režim u severnoj polovini Koreje.

Režim Singnam Rija je bio despotski antikomunistički fašistički režim koji je vladao kroz teror. Poznat je masakr 'Bodo lige', u kojem je ubijeno do 200.000 ljudi. Narodne pobune na ostrvu Čeđu i Rjosu su ugušene pukom silom. Na ostrvu Čeđu oko četvrtine stanovništva poklale su južnokorejske marionetske trupe i američke snage. Patriotski, proreunifikacioni aktivisti i progresivne ličnosti kao što su Rju Un Hjong i Kim Ku ubijeni su usred bela dana.

Osnovane su i fašističke organizacije u južnoj Koreji kao što su 'Nacionalno udruženje mladih' i 'Udruženje mladica sa severozapada'.

Južnokorejski marionetski režim Singnam Rija mrzeo je popularni režim na severu koji je sproveo napredne demokratske reforme poput zemljišne reforme. Agrarna reforma u Narodnoj Koreji udarila je u same korene reakcije i lišila besposlene bogataše sredstava za proizvodnju. Južnokorejska kompradorska buržoazija i zemljoposednici su se plašili da ce primer DNRK uticati na potlačene južnokorejske radnike i seljake i inspirisati ih da ustanu i zbace zemljoposednike i kapitaliste. Bilo je mnogo govora o 'maršu na sever' da bi se 'postiglo ponovno ujedinjenje' i takođe o 'uništenju komunizma'. Cilj južnokorejske marionetske kompradorske buržoazije bio je da ponovo osvoji za kapitalizam severni deo Koreje koji je eliminisao feudalnu eksploataciju i eliminisao kapitalističku i sve oblike eksploatacije.

Od 1947. godine pa nadalje, južna Koreja je neprekidno vršila napade na severni deo Koreje. Sam Predsednik Kim Il Sung je jednom rekao da korejski rat nije počeo 1950. godine, već 1940-ih.

Godine 1947. južnokorejske marionetske snage su upadale u severni deo Koreje, u provincije Kangvon i Hvange, u 270 navrata i počinile sve vrste varvarstva – ubistva, otmice, pljačke, paljevine itd.

Stvaranjem južnokorejske marionetske vojske i uspostavljanjem takozvane: „Američke vojne savetodavne grupe“ (AVSG) u južnoj Koreji, upadi u DNRK su se intenzivirali. Južna Koreja je 1949. godine izvršila ukupno 2.617 upada na teritoriju DNRK. Oni su se desili u područjima kao što su planina Songak, planina Unfa i drugim područjima u kojima je izazvano mnogo štete i žrtava.

Prema svedočenju Mun Hak Bonga (koji je prešao na stranu DNRK tokom Rata za Oslobođenje Otadžbine), savetnika Kontraobaveštajnog korpusa američkih okupacionih trupa u južnoj Koreji i političkog savetnika Singmana Rijaa, svi ovi oružani upadi južnokorejske strane planirao je Roberts, šef 'AVSG-a', i izvršeni su pod njegovom ličnom komandom. Mun je to objasnio ovako: „Roberts je naredio Če Pjong Doku da izvrši invaziju na sever, pretpostavljajuci ekspediciju na sever. Sve invazije na oblasti severno od 38. paralele do avgusta 1949. su izvršene po Robertsovom naređenju. Roberts bi dao instrukcije Če Pjong Doku da izvrši upad na sever. A kada bi se stvari prema jugu okrenule nepovoljno pred žestokom protivofanzivom severa, on bi odmah izdao naređenje da se prekine sa dejstvom. Svaki sukob, ma koliko mali, organizovan je pod ličnom komandom savetnika američke vojske” (citirano u knjizi 'Američki imperijalisti su započeli Korejski rat', strana 95)

Južna Koreja i SAD su poslale mnoge špijune u DNRK ne samo da prikupljaju obaveštajne podatke vec da aktivno vrše sabotažu i pokušavaju da podstaknu nemire. Obaveštajne agencije SAD i južne Koreje takođe su se infiltriralee u Radničku Partiju južne Koreje i komunistički pokret u južnoj Koreji sa ciljem da je unište. Kasnije su poslali neke od svojih špijuna da prodru u Radničku Partiju Koreje i vladu DNRK.

Ciljevi južnokorejskih marioneta i američkih imperijalista bili su dvostruki. Prvo, to je bila probna aktivnost pred rat koji je trebalo da izbije u junu 1950. godine, drugo, imao je za cilj da sruši DNRK stvaranjem društvenih nereda koji bi doveli do kolapsa DNRK.

GLAVA DRUGA

'”Vrući rat” Protiv Narodne Koreje - Rat za Oslobođenje Otadžbine 1950-1953'

Kada su napori da se DNRK sruše raznim sredstvima kao što su terorizam, subverzija i vojni upadi bili uzaludni, SAD i južnokorejske marionete pribegle su promeni režima putem nasilja, odnosno napadačkom ratu protiv DNRK sa ciljem da zbace narodni demokratski režim i povrate kapitalizam. Korejski rat, koji je poznatiji kao Rat za Oslobođenje Otadžbine u DNRK, bio je genocidni rat protiv korejskog naroda. Naravno, Korejsko poluostrvo je imalo ključnu stratešku poziciju, bilo je mostobran za severoistočnu Aziju i zaista ceo azijski kontinent. Ovo je podstaklo apetit američkih vladara za vojno osvajanje DNRK. Osvajanjem DNRK SAD bi imale trupe na granici Narodne Republike Kine i SSSR-a. Ovo postojanje DNRK blokiralo je odskočnu dasku SAD u severoistočnoj Aziji. Pobeda kineske revolucije dala je dalji podsticaj SAD da vojno krenu protiv DNRK.

U to vreme, umesto da se pominju „obuzdavanje“ komunizma, SAD su govorile o „povlačenju“ komunizma. Džon Foster Dals, američki državni sekretar, bio je poznati arhitekta ove politike. Dals je zaradio mnogo novca kroz poslove sa nemačkom nacističkom partijom 1930-ih. Dals je napisao knjigu pod nazivom „Rat ili mir“ u kojoj se zalaže za „oslobođenje“ socijalističkih zemalja.

Rekao je: „Trebalo bi da jasno stavimo do znanja... da ne prihvatamo status kvo u Istočnoj Evropi i Aziji... i eventualno oslobođenje je suštinski i trajni deo naše spoljne politike.

Drugim rečima, cilj SAD je bio da slomi socijalizam pomocu sile, bilo direktnom vojnom silom ili drugim vrstama sile.

Interno, SAD su zabranile Komunističku partiju i pokrenule talas antikomunističke histerije poznate kao Makartizam u kojoj su proganjani čak i nekomunistički liberali. Mnogi su ostali bez posla, neki su bili zatvoreni, a neki čak izgubili život. U SAD je nastala klima straha.

Još jedan motiv za SAD da napadnu i okupiraju DNRK bila je činjenica da je Korejsko poluostrvo imalo veliki geopolitički značaj jer je kapija u severoistočnu Aziju. SAD su dugo priželjkivale Koreju. Čak i u 19. veku pipci američkog ekspanzionizma i izgradnje imperije stigli su do obala Koreje. Godine 1866. SAD su poslale gusarski brod “USS Sherman” u Koreju gde je plovio uz reku Tedong, da bi ga razbesneli građani Pjongjanga

uništili na čelu sa Kim Ung U, dedom Predsednika Kim Il Sunga. Koreja je takođe bila bogata mineralnim resursima eksploatisanim pod japanskom kolonijalnom vlašcu, Amerikanci su posedovali neke od rudnika zlata na severu Koreje koji su nakon oslobođenja 1945. godine nacionalizovani.

Singman Ri je sanjao o ponovnom ujedinjenju Koreje pod svojom ličnom vlašcu. Južnokorejske marionete su podsticali američki imperijalisti da sruše DNRK i zauzmu severni deo Koreje. Singman Ri je sve vreme zahtevao 'marš ka severu'. Ri je pisao svom američkom savetniku Robertu T. Oliveru 30. septembra 1949. (9 meseci pre nego što je izbio korejski rat), da pod uslovom da južnoj Koreji bude dato dovoljno američke pomoci i oružja, lako bi savladali DNRK i ponovo ujedinili Koreju pod južnokorejskom marionetskom kontrolom, čak i da „nece biti odlaganja u postavljanju oružja na Planinu Pektu’. Ri se takođe pohvalio predsedniku Junajted presa da bi bilo moguce da južna Koreja „osvoji Pjongjang za tri dana“. Kasnije su se južnokorejske marionete hvalile da ce: „Doručkovati u Heđu, ručati u Pjongjangu i večerati u Sinuiđu“.

SAD i Južna Koreja su izgradile ili proširile aerodrome, luke, puteve i drugo u južnoj Koreji na ekspanzivni način. Američki imperijalisti su rasporedili vecinu južnokorejske marionetske vojske na frontu duž 38. paralele i neprestano su vršili oružane provokacije protiv DNRK (kao što je detaljno opisano u prethodnom poglavlju).

Prema zvaničnom dokumentu koji je objavio američki Kongres, oni su južnokorejskoj marionetskoj vojsci predali više od 145.000 pušaka, oko 2.000 mitraljeza, preko 2.000 komada artiljerije različitih kalibara, 4.900 neobičnih vozila, 79 ratnih brodova i druge vojne tehnike. Primetno je da je južnokorejska marionetska mornarica bila u velikoj meri proširena.

Broj južnokorejskih marionetskih trupa koje su bile naoružane takvom ratnom opremom i sredstvima i obučene na američki način dostigao je više od 100.000 od septembra 1949. SAD su kontrolisale južnokorejske marionetske trupe preko 'Američke vojne savetodavne grupe' u južnoj Koreji.

26. januara 1950. SAD su zaključile Sporazum o međusobnoj odbrani između SAD i južne Koreje. Dana 14. aprila 1950. tadašnja tajna direktiva američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, direktiva NSC 68, odobrila je početak korejskog rata.

Istovremeno, razradili su unapred pripremljen plan za prikrivanje oružane agresije nakon izbijanja Korejskog rata u pokušaju da odgovornost za ratnu provokaciju prebace na DNRK.

Američki državni sekretar Džon Foster Dals, glavni zagovornik i autor američke imperijalističke antikomunističke strategije „restitucije“ posetio je južnu Koreju u junu 1950. samo nekoliko dana pre izbijanja rata. Njegova poseta nije mogla biti slučajnost.

Ovo je dokazano činjenicom da je Dals čak posecivao područja na liniji fronta i da se može videti kako gleda na mape linije fronta. Dals je napustio južnu Koreju i sastao se sa visokim američkim vojnim komandantima u Japanu. Tri dana kasnije, 25. juna, počeo je “Korejski rat”. Dalsovo hvaljeno „restituisanje“ konačno je počelo na Korejskom poluostrvu.

23. juna, južnokorejske marionetske snage počele su artiljerijsko bombardovanje područja severno od 38. paralele. U rano jutro 25. juna južnokorejske snage pod komandom Američke vojne savetodavne grupe započele su napad na DNRK. 17. puk južnokorejske marionetske armije kretao se napred u Tetanu i Pjoksongu, a prva pešadija je napala u oblasti Kesonga. Oni su upali 12 kilometara na teritoriju DNRK. DNRK je zahtevala da odmah stanu, ali je to ignorisano pa je DNRK prešla u kontraofanzivu. Treba napomenuti da je DNRK krenula u kontraofanzivu tek nakon što je upozorila južnu Koreju da obustavi napad.

„Njujork Tribjun“ od 26. juna 1950. izvestio je: „Južnokorejske trupe prešle su preko 38. paralele, koja čini granicu, da zauzmu proizvodni grad Heđu, severno od linije demarkacije“. I sam južnokorejski radio je izvestio da su njihove trupe zauzele Heđu. Jasno je da bi južnokorejcima bilo nemoguce da ga zauzmu osim ako oni prvi nisu napali.

Poznati američki novinar Džon Gunter napisao je u svojoj knjizi: „Zagonetka o Makarturu“ da je američki štabni oficir u Tokiju 25. juna pozvan na telefon i da se vratio i dojavio: „Upravo je nastao džumbus. Južnokorejci su napali severnu Koreju.

Oko 650 američkih žena i dece evakuisano je norveškim brodom Reinford u 3 sata ujutro. Američki istoriografi navode da rat počinje u 6 ujutro, pa kako bi SAD znale unapred da planiraju evakuaciju svojih državljana?

Čo Dok Sin, bivši komandant južnokorejske vojske, južnokorejski ministar spoljnih poslova i južnokorejski ambasador u UN, izjavio je da je video tajno naređenje Singmana Rija (južnokorejskog marionetskog diktatora) za početak rata.

SAD su zahtevale hitan sastanak Saveta bezbednosti UN (SBUN). Ovo je održano bez prisustva Sovjetskog Saveza niti Narodne Republike Kine koja je bila držana van svog legitimnog sedišta. Niko iz DNRK nije smeo da iznese svoj slučaj pred Savetom bezbednosti UN. Dakle, SB UN ne samo da je okrivio Narodnu Koreju za izbijanje rata, vec je i dozvolio intervenciju SAD i njenih satelitskih država u Koreji. Ovo je bila još jedna mrlja na SB UN koja se pokazala kao marioneta SAD.

SAD su poslale ogromne oružane snage u rat, uključujuci i one oružane snage svojih satelitskih zemalja. Na moju večnu sramotu, Britanija je poslala trupe da se bore protiv korejskog naroda na strani SAD. Mladi Britanci su u osnovi bili topovsko meso za američki imperijalizam.

Značajno je da se Velika Britanija našla u borbi ne samo na istoj strani sa američkim imperijalizmom, vec i sa aparthejdom u Južnoj Africi, Kolumbijom odreda smrti, fašističkom Grčkom, Etiopijom Haila Selaisija i drugim veoma reakcionarnim režimima protiv nezavisnog, progresivnog, demokratskog i anti - imperijalističkog sistema. Tako je “Korejski rat” bio potpuno reakcionaran pohod koji je kočio oslobodilačku borbu korejskog naroda i ponovno ujedinjenje Koreje.

SAD su se služile krajnjim varvarstvom u Koreji. U stvari, rat koji su vodili američki imperijalisti nije bio samo rat za uništavanje DNRK i njenog narodnog demokratskog sistema, vec genocidni rat istrebljenja protiv korejske nacije. Nije slučajno što se buduci vođa američke nacističke partije Linkoln Rokvel borio u američkim snagama tokom Korejskog rata u činu potporučnika.

Od prvog dana rata SAD su izvršile masovna bombardovanja DNRK. SAD su takođe masakrirale civile ubivši najmanje 1,25 miliona u severnoj polovini Koreje, i izvršile masakre u južnoj Koreji, kao što je masakr u selu Nogun Ri.

Primer zločina SAD nad korejskim narodom bio je masakr u Sinčon Riju. Oko 35.383 ljudi su ubili američki imperijalisti i neprijatelji naroda kao što su bivši zemljoposjednici, bivši kapitalisti, kamatari i zaostali reakcionari u periodu od nešto manje od 2 meseca od oktobra 1950. do decembra 1950. godine. Muzej na mestu masakra sam posetio 5 puta.

SAD su pokušale da istrebe narod DNRK upotrebom biološkog oružja. SAD su stvorile institut za borbu protiv bakterija u Merilendu, SAD, i uposlile japanske ratne zločince iz zloglasne Jedinice 731. SAD su naseljavale insekte zaražene bolestima kao što su kolera, male boginje i epidemijska hemoragična groznica u DNRK od kraja januara do kraja marta 1952. u 400 različitih mesta DNRK u 700 različitih prilika.

Brojni piloti američkih vazduhoplovnih snaga koje je zarobila Korejska Narodna Armija tokom rata zapravo su priznali da su vodili biološki rat protiv DNRK. Neki od američkih pilota povukli su svoja priznanja, ali je vecina ostala pri njima. Američki pisac Džefri Kej napisao je u časopisu “Counterpunch” 2021. da:

„Gde god da su nastala duga poricanja američke upotrebe biološkog oružja tokom Korejskog rata, i bez obzira na to kakav autoritet stoji iza njih, ona se kose suočena sa novom neprikosnovenom dokumentacijom iz evidencije američke vlade o napadima bacila protiv severne Koreje i kineskih vojnih jedinica'

SAD su takođe koristile napalm i hemijsko oružje protiv korejskog naroda.

Šteta na zgradama i infrastrukturi koju su američki imperijalisti naneli severnoj polovini Koreje tokom rata dostigla je 16.661.622 miliona američkih dolara.

SAD su koristile prikrivene i terorističke metode protiv DNRK tokom rata. SAD su počinile težak zločin tako što su prisilile Indijanca Čirokija po imenu Bafalo da pokuša da ubije Predsednika Kim Il Sunga. Takođe, SAD su podstakle frakcionističku špijunsku grupu na čelu sa Pak Hon Jongom da izvrši državni udar kako bi zbacila rukovodstvo Radničke Partije Koreje. Špijunska klika Pak Hong Jong – Li Sung Jop sistematski je izdavala državne tajne i vršila špijunažu protiv DNRK. Čak su prenosili informacije američkim imperijalistima o kretanju predsednika Kim Il Sunga kako bi američko vazduhoplovstvo moglo da izvrši pokušaj ubistva. Na srecu, ovo je sprečeno. Uprkos žestini varvarstva američkih imperijalista, korejski narod na čelu sa velikim vojskovođom Kim Il Sungom nije pokoren niti pobeđen. SAD su tražile pregovore o primirju i 27. jula američki komandant general Mark Klark potpisao je Korejski sporazum o primirju, teška srca priznajuci da je on prvi američki komandant koji je zaključio primirje bez pobede. Američki imperijalisti su izgubili: 1.567.128 ljudi uključujuci 405.498 američkih vojnika, 1.130.965 južnokorejskih marioneta i 30.665 vojnika njihovih satelitskih država je ubijeno, ranjeno ili zarobljeno; 12.224 aviona uključujuci 'vazdušnu tvrđavu B-29' je oboreno, ošteceno ili zarobljeno, izgubljeno je 7.695 topova, 3.255 233 tenka i oklopnih automobila; i 564 ratna broda i plovila, uključujuci tešku krstaricu Baltimor i vodeci brod Sedme flote Misuri su potopljena ili oštecena.

Gubitak koji su pretrpeli američki imperijalisti bio je skoro 2,3 puta veci od onoga što su pretrpeli tokom četiri godine rata na Pacifiku tokom Drugog svetskog rata. Čak je i zvanična američka statistika pokazala da su tokom svake od tri godine korejskog rata izgubili duplo više vojnika za svaku godinu rata u Vijetnamu. Desničarski britanski konzervativni istoričar i novinar Maks Hejstings napisao je da:

„Mnogi američki karijerni oficiri bili su užasnuti presedanom koji je uspostavila Koreja: Sjedinjene Države nisu uspele da vode rat do pobedničkog završetka“

“Vruci rat” američkog imperijalizma protiv Narodne Koreje je propao. Narodna Koreja je pobedila. SAD su se okrenule drugim sredstvima da unište DNRK.

GLAVA TREĆA

Unutrašnji Neprijatelj'

Neprijatelj

Kažu da je jedan domaći izdajnik daleko opasniji od stotinu neprijatelja. Ovo se pokazalo kao istina i u iskustvu komunističkih partija. U prošlosti su izdajice preuzele kontrolu nad rukovodstvom vladajuce partije u SSSR-u i drugim socijalističkim zemljama. Oni su uveli revizionizam i uništili socijalističku izgradnju uzrokujuci konačno uništenje socijalizma u brojnim zemljama. U mnogim zemljama revolucionarni, progresivni i radnički pokreti bili su poremeceni i ometeni prisustvom frakcionista, ali i špijuna i infiltratora.

Američki imperijalisti i drugi neprijatelji, uključujuci revizioniste i šoviniste velikih sila (videti četvrto poglavlje „Revizionisti protiv DNRK“) Narodne Koreje su proračunali da bi mogli da izbace socijalizam i Đuče podstičuci frakcioniste i izdajnike u zemlji.

Korejski narod mrzi frakcionizam i ima dugu istoriju borbe protiv njega. Frakcionizam u Koreji nastao je čak i pre početka komunističkog pokreta u Koreji 1920-ih. Frakcionizam je obično bio kombinovan sa navikom da se pokorno slušaju velike sile, da im se podilazi i zagovara zavisnost od njih. Tokom 1900-ih, feudalna vladajuca klasa u Koreji umesto da gradi industriju i nacionalne odbrambene snage kako bi se suprotstavila pretnji Japana, se podelila na frakcije koje su obožavale strane sile kao što su Japan, carska Rusija, Kina i SAD. Kao rezultat toga, Koreja je izgubila nezavisnost i postala kolonija Japana, nešto što je trajalo četiri decenije. Buržoaski nacionalistički pokret nije bio ništa bolji, podelio se na frakcije, od kojih svaka nije tražila podršku od korejskog naroda niti pokušavala da ga mobiliše, vec je svoje nade polagala na različite velike sile kao što su SAD i Japan.

Ova praksa je preneta u rani komunistički pokret u Koreji. Umesto da se ujedini i spoji sa masama, komunistički pokret se podelio na frakcije, uglavnom izvučene iz ljudi malograđanskog, srednjeg sloja i razorenog plemickog porekla koji su se prepuštali praznim pričama odvojenim od mase. Svaka frakcija se borila sa drugom da dobije priznanje od 'Kominterne' ili 'Trece internacionale'. Kao rezultat toga, Korejska komunistička partija je raspuštena 1928.

Veliki vođa, drug Kim Il Sung, umesto da se oslanja na postojece frakcije, formirao je komunističko jezgro od revolucionarne antiimperijalističke omladine i duboko zašao među narodne mase. Formirao je „Savez protiv imperijalizma“ kao polaznu tačku oružane borbe protiv Japana. SPI je istorijski koren RPK. Bila je to prva komunistička revolucionarna organizacija koja je organski spojila borbu za nacionalno oslobođenje i nezavisnost sa borbom za klasnu emancipaciju. Tako su to dvoje bili spojeni zajedno.

Nakon oslobođenja 1945. godine počela je izgradnja nove Narodne Koreje, a Radnička Partija Koreje je osnovana 10. oktobra 1945. Zarad jedinstva, kao i gesta velikodušnosti, drug Kim Il Sung je zauzeo lagodan stav i dozvolio frakcionarima pozicije u rukovodstvu iako ništa nisu učinili u borbi za oslobođenje Koreje.

Međutim, kao što vuk dlaku menja a ćud nikada, frakcionari nisu promenili svoje crte, vec su radili na potkopavanju zemlje i partije iznutra. Tokom žestokog rata protiv američkih imperijalističkih agresora, frakcionari su prvi put pokazali svoju prirodu i Špijunska klika Pak Hon Iong-Li Sung Iop, koji su bili agenti američke imperijalističke Centralne Obaveštajne Agencije, razotkrivena je na plenarnom sastanku Centralnog komiteta RPK 1952. Ovi frakcionari su izdali zemlju, izazvali gubitke u ratu, sabotirali ratne napore, predali državne tajne SAD i planirali da svrgnu rukovodstvo. Veliki revolucionarni vođa maršal Kim Il Sung ih je raskrinkao i spasao DNRK od prodaje američkom imperijalizmu i pretvaranja u koloniju SAD.

Usput se može pomenuti da su SAD krajem 1940-ih i 1950-ih godina poslale mnoge špijune i agente u socijalističke zemlje i da su u jednom delu socijalista špijuni, izdajnici i kontrarevolucionari bili razotkriveni i poraženi.

RPK je svoju borbu protiv modernog revizionizma započela 1955. godine. RPK je videla borbu protiv modernog revizionizma kao veoma blisko povezanu sa borbom za odbranu nezavisnosti i izbegavanje kopiranja drugih zemalja, ili drugim rečima, uspostavljanje Đuče ideje.

Kako je rekao Drug Kim Il Sung:

„

Naša Partija je 1955. godine, dakle, postavila definitivnu politiku uspostavljanja Đuče, i od tada uporno podstiče energičnu ideološku borbu za njeno sprovođenje. Godina 1955. označila je prekretnicu u doslednoj borbi naše Partije protiv dogmatizma. U to vreme, zapravo, započeli smo našu borbu protiv modernog revizionizma koji je nastao unutar socijalističkog pokreta. Naša borba protiv dogmatizma bila je tako povezana sa borbom protiv modernog revizionizma.”

Drug Kim Il Sung u svom čuvenom i proslavljenom delu: „O eliminisanju dogmatizma i formalizma i uspostavljanju Đuče u ideološkom radu“ (28. decembar 1955.) istakao je da je jedna frakcija unutar RPK, po povratku iz posete Sovjetskom Savezu, zahtevala da Koreja odustane od svoje parole protiv američkog imperijalizma na osnovu toga što SSSR sledi liniju ublažavanja međunarodnih tenzija. Ovo je bila rana manifestacija pokušaja frakcionista unutar RPK da šire revizionizam.

1956. stvari su dostigle veoma kritičnu fazu. Hruščov je održao svoj govor na 20. kongresu KPSS najavljujuci početak modernog revizionizma (revizionisti su se pojavili u brojnim partijama i pokušali da unište, na primer, KPVB), a imperijalisti su pokrenuli žestoku međunarodnu antikomunističku kampanju. Unutar Koreje, fašistički marionetski režim Singman Rija je podivljao, govoreci o „severnom martu“. DNRK je tek završila posleratnu rekonstrukciju i rehabilitaciju privrede nakon razaranja izazvanog ratom. Frakcionari koji su vrebali u RPK iskoristili su šansu da pokušaju da zbace rukovodstvo uz podršku spoljnih revizionista. Zaista, bratski delegat KPSS na 3. kongresu RPK (koji je bio niko drugi do izvesni L. I. Brežnjev) izvršio je prikriveni napad na rukovodstvo RPK. Sve stare frakcije ujedinile su se u tim naporima, i 'prosovjetske' i 'prokineske'. Nije ih ujedinilo ništa drugo do želja da preuzmu vlast i da Narodnu Koreju učine zavisnom od drugih zemalja.

Događaji su kulminirali u avgustu 1956. godine, kada su frakcionari pokušali da izvedu svoj državni udar pod manipulacijom šovinista i revizionista velikih sila. Njihov cilj je bio da uskrate lidersku ulogu Partije i parališu diktaturu proletarijata. Takođe su želeli da iskorene revolucionarne uslove RPK iskovane u plamenu antijapanske oružane borbe. Čak su nameravali da proglase Koreju proameričkom „neutralnom nacijom“. Međutim, drug Kim Il Sung je naveo narod da razbije antipartijsku kontrarevolucionarnu frakcijsku kliku. RPK je interno pokrenula antifrakcijsku, antirevizionističku borbu. Drug Kim Il Sung napao je frakcionizam i revizionizam na partijskoj konferenciji 6. marta 1958. Pozivajuci se na frakcionizam, rekao je:

'Nijedna frakcija nije bolja ili gora od bilo koje druge. Sve potiču iz istog kalupa; sve su one proizvodi kapitalističkog uticaja u pokretu radničke klase. I one su otrov koji uništava našu partiju i pokret radničke klase u Koreji.'

Što se tiče Kim Du Bonga koga neki hvale. On se u stvari zalagao za postavljanje Predsedništva Vrhovne narodne skupštine na više mesto od Radničke Partije Koreje, u suštini ukidajuci vodecu ulogu Partije i diktaturu proletarijata, jasan revizionistički antisocijalistički stav. Što se tiče takozvane Janan frakcije, prokineskih klošara, oni u stvarnosti ne vode poreklo od Komunističke Partije Kine, vec od buržoaskog KMT-a!

Neki od frakcionističkih izdajnika su kasnije pobegli u revizionistički SSSR i tamo živeli. Kada se 1991. konačno raspao SSSR, neki od frakcionara postali su agenti južnokorejskog marionetskog režima, što je zaista bio tužan kraj.

Da izdajnici frakcija iz avgusta 1956. nisu poraženi, DNRK danas ne bi postojala, to je tako jednostavno. Uspostavljanjem Đuče, pobedom nad frakcionistima, klošarima i revizionistima, RPK je pod vođstvom predsednika Kim Il Sunga i predsedavajućeg Kim Džong Ila uspela da izgradi nezavisnu vlast, socijalistički raj, državu koja je nezavisna, samodovoljna i samoodbrambena. DNRK nije samo industrijalizovala i poboljšala životni standard, vec je postala nuklearna sila Đuče sa razvijenim programom IKBR.

Pošto je Sovjetska komunistička partija postajala sve više revizionistička početkom 60-ih pod vođstvom Hruščova, revizionistički SSSR je pokušao da izvrši pritisak na DNRK. 1962. SSSR je uveo de facto sankcije DNRK.

Neki frakcijski elementi zadržali su se u rukovodstvu RPK, a u isto vreme revizionisti i imperijalisti su u DNRK slali vetar modernog revizionizma i buržoaskog liberalizma. Mahinacije buržoaskih i revizionističkih elemenata su razbijene na 15. sastanku 4. CK RPK. Uspostavljen je monolitni ideološki sistem.

DNRK je ponovo morala da se suoči sa unutrašnjim neprijateljem kada je moderna frakcionistička grupa nastala i podigla svoje glave u periodu nakon što je veliki vođa drug Kim Džong Il preminuo u decembru 2011. Imperijalisti su se nadali takozvanoj 'promeni' u DNRK, očekivali su da ce DNRK napustiti Đuče i socijalizam i krenuti putem 'reformi' i 'otvaranja'. To je bio njihov lukav plan da pokušaju da navedu nepouzdane, degenerisane elemente da preuzmu vlast u DNRK i sprovedu takozvane 'reforme'. Imperijalisti su se nadali da ce stvoriti petu kolonu unutar rukovodstva Radničke Partije Koreje kao što su to činili u Sovjetskom Savezu, Istočnoj Evropi i drugde.

Međutim, moderna frakcionistička klika je otkrivena i poražena u decembru 2013. Bio je to tipičan primer prokapitalističke, prozapadne pete kolone koja je imala za cilj da preuzme uzde vođstva i usmeri DNRK u kapitalističkom i proimperijalističkom pravcu. U optužnici protiv izdajnika je navedeno da:

„On je pustio da dekadentni kapitalistički način života pronađe put do našeg društva tako što je od 2009. distribuirao svakojake pornografske slike među svojim poverenicima. Vodio je raskalašen, razvratan život, rasipajuci novac gde god je otišao. Uzeo je najmanje 4,6 miliona evra iz svoje tajne kase i procerdao ih samo 2009. godine i uživao u kazinu u stranoj zemlji. Same ove činjenice jasno pokazuju koliko je on bio korumpiran i degenerisan...' i to da je izdajnik; 'sanjao tako budalasti san da bi, kada jednom preuzme vlast uz pomoc osnovnog metoda, njegove odvratne prave boje kao 'reformiste' poznatog svijetu pomogle da njegova 'nova vlada' bude 'priznata' od strane zemalja u kratkom vremenskom periodu' DNRK, pod vođstvom dragog uvaženog maršala Kim Džong Un-a, pobedila je nad pokušajem savremenih frakcionista da zbace državni i socijalistički sistem DNRK. Antipartijski kontrarevolucionarni frakcionari bili su ideološki usklađeni sa američkim imperijalizmom i svetskim imperijalizmom (takođe sa međunarodnim revizionizmom i šovinizmom velikih sila). Frakcionari bi pretvorili DNRK u koloniju imperijalizma i velikih sila. Kao što je dragi uvaženi maršal Kim Džong Un rekao: 'Identitet moderne verzije frakcionističke grupe je da je to bio ideološki degenerisan entitet koji je spolja bio savladan strahom od pritiska imperijalista i iznutra kontaminiran buržoaskom ideologijom i kulturom'

Imperijalisti su urlali od bola kada je moderna frakcionistička klika razotkrivena i poražena u DNRK. Kao da je DNRK testirala 100 komada nuklearnog oružja. Nema sumnje da su poraz i likvidacija modernih frakcionista u DNRK teško platili jer su morali da prekinu sve planove da pokušaju da nametnu 'reformu' i 'otvaranje' u DNRK.

GLAVA ČETVRTA

'Savremeni Revizionisti protiv DNRK'

Kao što je detaljno opisano u prethodnom poglavlju, u avgustu 1956. antipartijski frakcionari, manipulisani od strane velikih sila i revizionista u SSSR-u, pokušali su da svrgnu vođstvo Radničke Partije Koreje. Moderni revizionizam je ponekad bio saučesnik imperijalizma u njegovim pokušajima promene režima u Narodnoj Koreji.

Neki pogrešno pretpostavljaju da su postojali dobri ili bliski odnosi između Demokratske Narodne Republike Koreje i zemalja poput Sovjetskog Saveza, Poljske, Nemačke Demokratske Republike, Mađarske itd. Neki ljudi misle da je DNRK dobila veliku pomoc od ovih zemalja. Ovo gledište je ponekad povezano sa širim nesporazumom mnogih na levici da je DNRK tvorevina SSSR-a ili Kine ili čak oboje. Neki ljudi ne shvataju da je DNRK njena sopstvena tvorevina, a ne tvorevina druge zemlje.

Savremeni revizionisti, bez obzira na svoje subjektivne namere, činili su deo pete kolone unutar socijalističkog tabora i vladajucih komunističkih partija koje su imale za cilj ni manje ni više nego uništenje socijalizma.

Naravno, Radnička Partija Koreje (RPK) i DNRK su se uvek zalagali za jedinstvo u međunarodnom komunističkom pokretu i socijalističkom kampu i protiv kontraproduktivnih podela i raskola. Međutim, to ne znači da je postojao romantičarski odnos između DNRK i nekih drugih zemalja, daleko od toga.

Nedavno sam bio upozoren na činjenicu da bivši dopisnik poljske novinske agencije PNA iznosi neprijateljske komentare o Narodnoj Koreji. Ova osoba je bila reporter u DNRK tokom perioda kada je Poljska bila Narodna Republika Poljska. Takođe, prijatelj veteran Narodne Koreje iz jedne evropske zemlje mi je rekao kako je posetio DNRK ranih 1970-ih putujuci preko Moskve. Morao je da dobije sovjetsku vizu u oba smera. Na povratku su ga sovjetski zvaničnici koji su izdavali vizu pitali o njegovoj poseti DNRK. Rekao im je za to. Oni su odgovorili:

„Znate u našoj zemlji ranije smo imali problem kao u Koreji sa Staljinom, sada ga nemamo. U Koreji je mnogo gore nego kada je Staljin ovde bio na vlasti' - i ponudili su mu besplatan put u SSSR.

Oba ova slučaja ističu činjenicu da su, iako su postojali odnosi između DNRK i socijalističkih zemalja istočne Evrope, postojale su izražene razlike u politici, a ponekad i skrivene tenzije. Ovu činjenicu zanemaruju oni koji pogrešno prikazuju DNRK kao da je isto što i istočnoevropske revizionističke zemlje.

U stvari, Narodna Koreja i Radnička Partija Koreje snažno su se protivile modernom revizionizmu, ali sa nezavisne pozicije. Predsednik Kim Il Sung je rekao:

'1955. godine, dakle, naša Partija je postavila definitivnu politiku uspostavljanja Đuče i od tada uporno podstiče energičnu ideološku borbu za njeno sprovođenje. Godina 1955. označila je prekretnicu u doslednoj borbi naše Partije protiv dogmatizma. Tada smo, zapravo, i započeli našu borbu protiv modernog revizionizma koji je nastao unutar socijalističkog pokreta. Naša borba protiv dogmatizma bila je tako povezana sa borbom protiv modernog revizionizma'

Drug Kim Il Sung je početkom 1960-ih rekao:

'Imperijalisti i njihove sluge, revizionisti, sada šire revizionizam nasuprot marksizmulenjinizmu i komunističkom pokretu... On je napravio i prodore i u našu zemlju, a antipartijske grupe su ga izvozile za svoje lične ciljeve ... Odbaciti vođstvo naše Partije znači upravo negirati revoluciju i kapitulirati pred kapitalizmom. Stoga je potrebno ne samo boriti se protiv revizionista koji odbacuju partijsko rukovodstvo, vec i nemilosrdno se boriti protiv svih uznemirujucih elemenata koji predstavljaju dobro tlo za revizionizam.'

( Kim Il Sung 'O Uspostavljanju Đuče Ideje u Našoj Revoluciji')

U razgovoru sa vojnicima 109. korpusa KNA 25. avgusta 1960, drug Kim Il Sung je na ovaj način definisao revizionizam;

'Revizionisti preoblikuju marksizam - lenjinizam. Oni sebe hvale kao pametnije Marksiste-Lenjiniste od Marksa ili Lenjina. Određene zemlje imaju ovu tendenciju. Neki ljudi insistiraju da moramo mirno da živimo sa Jenkijima. Kako to možemo učiniti bez suprotstavljanja američkom imperijalizmu?' *

( Kim Il Sung 'O Uspostavljanju Đuče Ideje u Našoj Revoluciji')

*(suprotstavljanje imperijalizmu je jedna od osnovnih dužnosti komunista po Lenjinu)

1966. izjavio je da: 'Savremeni revizionizam revidira Marksizam-Lenjinizam i emaskulira njegovu revolucionarnu kvintesenciju pod izgovorom „promenjene situacije“ i „kreativnog razvoja“. Odbacuje klasnu borbu i diktaturu proletarijata; propoveda klasnu saradnju i odustaje od borbe protiv imperijalizma. Štaviše, savremeni revizionizam je širio iluzije o imperijalizmu i na svaki način ometao revolucionarnu borbu naroda za socijalno i nacionalno oslobođenje.' ( Kim Il Sung 'O Uspostavljanju Đuče Ideje u Našoj Revoluciji' )

Štampa DNRK je objavila članke poput „Odbranimo socijalistički blok“ i „Vijorimo visoko revolucionarni barjak nacionalnog oslobođenja“ u kojima se kritikuje savremeni revizionizam.

Naravno, revizionisti u Sovjetskom Savezu i drugde nisu bili zadovoljni nezavisnim antirevizionističkim stavom DNRK i Radničke Partije Koreje.

Godine 1962. SSSR je uveo sopstvene de facto sankcije protiv DNRK prekidajuci ekonomsku i vojnu saradnju sa DNRK.

U januaru 1963. bratski delegat Radničke Partije Koreje na 6. kongresu Socijalističke Partije Nemačke bio je sprečen da se obrati kongresu.

Bangladeški autor: Dr M. Đahangir Kan u svojoj knjizi: 'Za Globalno Okupljanje Songun Internacionale' prepričava kako SSSR nije odobravao Azijski ekonomski seminar održan u Pjongjangu, DNRK 1964. godine, što je podstaklo: 'Pravdu', dnevni list Komunističke partije Sovjetskog Saveza, da napadne DNRK javno spominjuci je poimence u avgustu. Septembra 1964. dnevni list RPK: 'Rodong Sinmun' je odgovorio na napad u 'Pravdi' rekavši:

„Zašto je „Pravda“ tako zlocudna i ljuta na uspeh ekonomskog seminara u Pjongjangu? To je zato što je „Pravda“ nezadovoljna odlučnom antiimperijalističkom, antikolonijalističkom borbom azijskog i afričkog naroda, duhom samopouzdanja koji buja među njima i sve jačim militantnim jedinstvom naroda u regionima. Međutim, istina se ne može sakriti. Kleveta ce zauvek živeti kao kleveta'

( 'Večito svetleća baklja'. 'Za Globalno Okupljanje Songun Internacionale', Dr M. Đahanghir Kan )

1970-ih sovjetski revizionisti su izvršili ekonomski pritisak na DNRK. Neki izvori tvrde da je SSSR drastično povecao cenu sirove nafte prodate DNRK. Da bi se suprotstavio pritisku revizionista, drug Kim Džong Il je u decembru 1978. izneo militantni revolucionarni slogan: 'Živimo na sopstveni način!'. DNRK je tada osnažila samoodržanje

Sa početkom kontrarevolucionarne perestrojke u SSSR-u, sovjetski revizionisti su ponovo pojačali ekonomski pritisak na DNRK. Predsednik Kim Il Sung je odgovorio rekavši u januaru 1987:

'Savremeni revizionizam koji se pojavio u međunarodnom komunističkom pokretu takođe stvara mnogo poteškoca našoj revoluciji. Pod izgovorom „reformisanja“ i „reorganizacije“ socijalizma, savremeni revizionisti idu putem ka kapitalizmu i napuštaju internacionalističke principe. Od njih je, dakle, teško očekivati saradnju zasnovanu na internacionalizmu u izgradnji socijalizma. Što je još gore, vrše ekonomski pritisak na nas jer ne vodimo njihovu pogrešnu, revizionističku politiku'

Južnokorejske marionete su podmitile 'Međunarodni Olimpijski Komitet' da se Olimpijske igre 1988. održe u južnoj Koreji kao deo kampanje kako bi se pokazale lepšim i zalagale za takozvano: 'unakrsno priznanje'.

Zemlje poput revizionističkog SSSR-a i njemu bliskih zemalja izdale su DNRK učešcem na Olimpijadi u Seulu održanoj u južnokorejskoj marionetskoj prestonici. DNRK zajedno sa Kubom, Albanijom, Etiopijom, Nikaragvom, Sejšelima i Demokratskom Republikom Madagaskar bojkotovala je Olimpijske igre.

Revizionističke zemlje su, jedna po jedna, izdale DNRK priznajuci južnokorejski fašistički marionetski režim. Prva je to učinila Mađarska. DNRK je ovo osudila kao „nepodnošljiv čin izdaje“. U saopštenju Nacionalnog demokratskog fronta južne Koreje stoji:

„Odluka Mađarske može se tumačiti samo kao teška povreda poštovanja kojom je napustila svoj klasni stav kao socijalistička država suočena sa pritiskom i iskušenjem reakcionarnih snaga imperijalizma. Besramni čin mađarskih vlasti može se izjednačiti sa oportunističkim činom Imrea Nađa koji je prodao socijalističku borbu mađarskog naroda suočenog sa reakcionarnom ofanzivom američkog imperijalizma.

Kasnije su Poljska i Jugoslavija uspostavile odnose sa južnokorejskim marionetama. Ovo je bio deo šeme da se DNRK opkoli i uništi socijalizam u DNRK.

Godine 1990. izdajnik Gorbačov je upoznao južnokorejskog marionetskog diktatora Ro Te Vua. U septembru 1990. sovjetski revizionisti su priznali južnu Koreju. 'Rodong Sinmun' je 5. oktobra 1990. objavio članak pod naslovom: 'Diplomatski odnosi koji se kupuju i prodaju u dolarima' u kojem se navodi:

„Kada se uspostavljanje „diplomatskih odnosa“ sa južnom Korejom od strane Sovjetskog Saveza posmatra iz drugog ugla, bez obzira na njihove subjektivne namere, to se, u krajnjoj liniji, ne može tumačiti drugačije nego otvoreno pridruživanje Sjedinjenim Državama u njenoj osnovnoj strategiji koja ima za cilj zamrzavanje podele Koreje na 'dve Koreje', internacionalnu izolaciju i usmeravanje na 'otvaranje' i time rušenje socijalističkog sistema u našoj zemlji'

Kasnije se pokazalo da je Gorbačov u stvari primio 100.000 miliona dolara kao mito od južnokorejskog marionetskog diktatora Ro Te Vua.

Američki imperijalisti i drugi međunarodni reakcionari očigledno su se nadali da ce iskoristiti sovjetske moderne revizioniste, 'Gorbačovce', da uguše i unište socijalizam u Narodnoj Koreji, ali nisu uspeli jer je socijalizam zasnovan na Đuče bio prejak za njih.

Terorizam, Špijunske Subverzije protiv Narodne Koreje predvođene južnom Korejom i SAD'

Rat protiv Narodne Koreje nastavljen je nakon Rata za Oslobođenje Otadžbine. Južnokorejski marionetski vladari poput Singman Rija lajali su o „marširanju na sever“, a vojno-fašistički vojni diktator Park Čung Hi govorio je o „prevladavanju komunizma“.

DNRK se suočila sa masovnom sabotažom i prevarama od strane špijuna i SAD i južne Koreje, na primer, 2002. Južna Koreja je priznala da je poslala 7 726 špijuna u DNRK između 1953. i 1972., što je ekvivalent otprilike jednom špijunu ili saboteru dnevno i neviđeno visok broj. Zaista, činjenica da su ovi špijuni podbacili je svedočanstvo o snazi socijalističkog sistema DNRK zasnovanog na ideji Đuče i jedinstvu u srcu njenog naroda.

Kasnije je južnokorejski reakcionarni sajt Donga. com je otkrio da je ukupno 13.835 špijuna poslato u DNRK u periodu od 40 godina.

Južnokorejske marionete su čak 1968. osnovale 209. odred, 2325. grupu koja se sastojala od bivših kriminalaca, da ubiju velikog vođu Predsednika Kim Il Sunga.

Čak i nakon niza međukorejskih sporazuma, poput zajedničke izjave sever-jug iz 1972. godine, sporazuma o pomirenju iz 1991. i istorijskog međukorejskog samita od 15. juna 2000. godine, nastavljeni su pokušaji sabotaže i terorizma od strane južne Koreje. Južnokorejski sajt Donga.com priznao je da je od 1970-ih do 1990-ih više od 2.000 špijuna poslato u DNRK. U stvari, špijunske i subverzivne operacije južne Koreje nastavljene su čak i nakon 1990-ih.

KCNA je 2012. godine izvestila o slučaju uhapšenog špijuna i teroriste. Izveštaj je sledeci: „Jon Jong Čol, prebega u južnu Koreju sa severa, intervjuisali su novinari u Narodnoj Palati Kulture u četvrtak. Uhapšen je dok je pokušavao da izvrši užasan zločin uništavanja spomenika i drugih javnih nepokretnosti u DNRK po instrukcijama američkih i južnokorejskih obaveštajnih agencija.

U intervjuu su učestvovali sunarodnici iz inostranstva kao posmatrači.

Glava Peta

Jon Jong Čol je prvi govorio. Živeo je u Songrim-dong br. 2, okrug Songfjong, grad Čongđin u provinciji Severni Hamgjong pre nego što je prebegao u južnu Koreju i pridružio se misijama američke i južnokorejske obaveštajne agencije za uništavanje spomenika DNRK.

Jon je rekao da je neoprostivi zločinac jer je izdao otadžbinu i krenuo zločinačkim putem. Ali zatražio je konferenciju za štampu misleci da ne može da umre pre nego što optuži južnokorejski marionetski režim za njegovu gnusnu terorističku zaveru, rekao je i nastavio:

'Teško sam prevazilazio privremene poteškoce, bavio sam se ilegalnom trgovinom, posredništvom itd. Dobio sam novac od žene i pomogao joj da pređe granicu. Od straha od kazne nakon njenog obelodanjivanja, pobegao sam u Kinu 24. aprila 2010. Lutajuci tu i tamo bio sam u iskušenju od strane agenta južnokorejske obaveštajne službe (IS) po imenu Pak i dao mu informacije o unutrašnjoj situaciji DNRK nekoliko puta. Vođen njime, otišao sam u Južnu Koreju. Nakon što sam prošao kroz istragu agenata IS-a i 'obrazovanje' u 'Hanavonu', mogao sam da živim u Tegie-dongu, gradu Čunčon u provinciji Kangvon u južnoj Koreji od marta prošle godine'

Osvrcuci se na celu priču o kursu kojim je dobio terorističku misiju od agenata IS, Jon Jong Čol je nastavio:

'Otprilike 8. novembra prošle godine, kada sam lutao bezposlen, slučajno sam sreo Kim Song Mina, koji ga je predstavio kao predstavnika anti-DNRK zavereničke organizacije „Front za oslobođenje severnokorejskog naroda“ u Seulu uz pomoc Ri Su Boka koga sam upoznao u 'Hanavonu'.

Kim Song Min je loš čovek koji je prebegao u južnu Koreju nakon što je počinio zločine.

On je formirao 'društvo za rušenje statua' u gore navedenom - rekao je - frontu. Rekao je da američke i južnokorejske 'vladine' vlasti aktivno podržavaju 'društvo' sa dubokim interesovanjem za njega i uporno me ubeđivao da mu se pridružim ako želim da zaradim ogroman novac.

Nekoliko dana kasnije, Ko Tong Gjun koji je izgledao star oko 40 godina i čovek po prezimenu Sim koji je izgledao kao 50-godišnjak nazvali su me i rekli da ih je poslao Kim Song Min.

Rekli su da su Kim Song Minu obezbedili mnogo novca za formiranje 'društva za rušenje statua' i terorističke akte, ali svaki pokušaj je propao, dodajuci da sam ja bio najpogodniji za taj posao.

Oni su bili agenti južnokorejskog obaveštajnog tela koji iza scene manipulišu Kim Song Minom.

Početkom decembra prošle godine, „šef odseka“ me je podsetio na rad „društva za rušenje statua“ i obavestio me o programu raznošenja statua i eksplozivnoj napravi koja je vec bila u pripremi.

Prema njemu, eksplozivna naprava (lanser) je najnovija oprema koja je ličila na termos bocu sposobnu da uništi metu na udaljenosti od 150-300 metara.

12 sati od kada je cilj nivelisan, bice u automatskom stanju. Kada ga čovek koji ga je postavio uključi daljinskim upravljačem u krugu od 4 - 6 kilometara, automatski ce se pokrenuti da raznese metu.

Pričali su mi o procesu 'poduzimanja'.

Kada je proizvodnja eksplozivne naprave završena, korisnik je prvo trebalo da ode u oblast Kine koja se graniči sa DNRK i bude u pripravnosti nakon što gađa metu. Eksplozivna naprava je terorističko oružje pod kontrolom širom sveta. Sastoji se iz tri dela.

Ova tri dela je trebalo da se prokrijumčare odvojeno različitim putevima i sastave na licu mesta pre nego što se podvrgnu testu performansi. Na kraju je trebalo da se preda čoveku koji je trebalo da izvrši „poduhvat“. Terorista bi otišao u DNRK tajnim putem i pripremio uređaj za paljenje. Kada je vreme eksplozije podešeno na licu mesta, satelit bi fotografisao područje dok bi ostao na nebu iznad tog područja 30 minuta ili sat vremena pre eksplozije.

Jon Jong Čol je zatim elaborirao kako je južnokorejski marionetski režim osmislio operaciju i pokušao da je sprovede u delo.

Oko 8.30 21. decembra prošle godine, „šef odseka“ i dva agenta ponovo su me pozvali da mi daju operativni program koji su izradili, rekao je Jon i dodao: Prema tome, trebalo je da se prerušim u švercera i pripremim dve iste kutije koje su ličile na kutiju sa ličnim stvarima. Jednu kutiju sa mitom trebalo je da dam šverceru koji je otvorio tajnu graničnu stazu i da odnesem drugu u kojoj je bio lanser kod moje majke, da odbijem njegovu sumnju.

Trebalo je da se popnem na krov stana pre statue i postavim eksplozivnu napravu ispod krova, a zatim da svratim u kucu moje majke. Tu sam trebao da dam majci mobilni telefon sa daljinskim upravljačem i zamolim je da pritisne dugme mobilnog telefona (dugme na daljinskom upravljaču) da me pozove ako nema vesti od mene do 7 sati ujutru. Onda sam trebao da napustim kucu.

Trebalo je da uz pomoc švercera ponovo pređem granicu sa Kinom i uništim statuu pritiskom na dugme drugog daljinskog upravljača koji sam nosio.

Prema programu, ako moj daljinski upravljač ne radi, moja majka je morala da pritisne dugme da me pozove i tada ce statua automatski biti uništena.

Ti agenti su pojurili u SAD rekavši da bi program konačno trebalo da odobri SAD da bi se finansirao.

27. decembra, agenti su me pozvali da kažem da su program odobrile SAD i da moram da uspem ovog puta.

Februar sam odredio kao mesec za rušenje, ali je 'poduhvat' morao da bude produžen do aprila jer eksplozivna naprava nije bila pripremljena.

Rekli su da bi, ako se 15. april odredi kao dan 'poduhvata', to bi pokvarilo atmosferu za proslavu Dana Sunca koju je sever uz mnogo truda pripremio, proširio glasinu i uzburkao razmišljanje ljudi u severu, dodajuci da ce to izazvati veliki bes. Oni su naglasili da incident treba proširiti tako da su ga počinili ljudi u DNRK, a ne spoljne snage.

To je bila svrha koju su tražili američki i južnokorejski marionetski režim.

24. marta 2012. stigao sam avionom u Janđi u Kini.

Ali, „poduhvat“ planiran za april morao je ponovo da bude odložen jer eksplozivna naprava nije bila spremna.

Po programu 'poduhvata' predviđenom za 00:00 27. jula, na godišnjicu pobede u Ratu za Oslobođenje, 5. maja sam ponovo otišao u Kinu zajedno sa Ko Tong Gjunom.

Kada smo stajali u Jandžiju, Ko mi je pokazao tehnički priručnik eksplozivne naprave koji je uključivao detaljne informacije o sklapanju i upotrebi lansera i rezultatima eksplozije itd.

Ako uspe, eksplozija ce pretvoriti metu u pepeo, a preostali delovi eksplozivne naprave ce se takođe eksplodirati. Dakle, niko za to nece moci da zna osim onog ko je daljinski upravljao.

Ja sam, zajedno sa Koom, izvršio pripreme za otvaranje granične rute kako je ukazao Sim.

Oko 21.30 č. 13. maja otišao sam na suprotnu obalu reke Tuman sa Koom i Simom da ih uverim u bezbednost tajne granične rute.

Tog dana mi je Sim rekao da sačekam buduca uputstva, rekavši da ce instalacije za miniranje biti gotove do kraja juna.

U međuvremenu sam stalno stupio u kontakt sa Simom koji se vratio u južnu Koreju i tipom po imenu Son Ki Man koji se predstavio kao načelnik Odbrambene bezbednosne komande južnokorejske vojske.

Ovo ukazuje na opštu mobilizaciju južnokorejskih obaveštajnih službi i organa za razmnožavanje zavera.

Kako nije loše potvrditi mesto prelaska, prešao sam granicu oko 23:00. 18. juna i stigao do pograničnog grada na strani DNRK. Nakon što sam saznao za statuu i njenu okolinu, vracao sam se na granicu kada sam uhapšen oko 2 sata posle ponoci.

Međutim, to nije značilo kraj zloj zaveri neprijatelja.

Iako sam otkriven i uhapšen, američki i južnokorejski obaveštajni organi bi nastavili da proizvode još Jon Jong Čola i uložili su očajničke napore da sprovedu u delo grozne terorističke zavere koje su ovog puta propali.

Kroz svoja iskustva jasno sam shvatio da su njihovi nepromišljeni postupci jednako budalasto sanjarenje kao pokušaj da pometu more metlom.

Odgovarajuci na pitanja novinara, Jon Jong Čol je rekao da je južnokorejski režim uspostavio „grupe“ i „organizacije“ sa izbeglicama na jugu, drugim izdajnicima i zlim neprijateljskim elementima, podižuci lude rekete protiv DNRK.

Kao tipičan primer naveo je „Front za oslobođenje severnokorejskog naroda“. Ovo je organizacija koja stvara zaveru čija je svrha da potkopa DNRK i „preokrene njen društveni sistem“.

Nedavno su skovali podlu zaveru da se infiltriraju u „tim za specijalne operacije“ u DNRK kojoj je dodeljena dužnost da podiže „previranja“ u njoj.

Organizacija je specijalizovana za pisanje grafita na javnim zgradama i širenje lažnih glasina na pijacama na severu.

Južnokorejski konzervativni mediji, kao i 'Radio Slobodna Severna Koreja' i 'Radio Severnokorejska reforma' koji se uglavnom sastoje od prebega na jug, skoro svakodnevno se bave klevetanjem DNRK.

U međuvremenu, režim podstiče ultradesničarske konzervativne organizacije i gangstere da svakodnevno drže 'predavanja', 'okrugle stolove', 'seminare' i slično kako bi pronašli krivicu za DNRK'

Same SAD su izvele brojne špijunažne i subverzivne operacije protiv Narodne Koreje, od kojih je najznačajniji „incident u Pueblou“ iz 1968. 'Pueblo' je bio teško naoružani špijunski brod američkih imperijalista. Imao je mitraljeze, a posada je bila naoružana malim oružjem i granatama. Nema sumnje da bi se posada infiltrirala u DNRK izvršila sabotažu i terorizam. 'Pueblo' je uhvacen 23. januara, Đuče 57 (1968), dok je špijunirao vojne i državne tajne DNRK nakon upada u njene teritorijalne vode u Istočnom moru Koreje do 7,6 milja od ostrva Rio u blizini Vonsana na geografskoj širini 39. stepeni 17,4 minuta severno i geografske dužine 127 stepeni 46,9 minuta istočno, na 'Pueblo' - ukrcali su se mornari mornarice Korejske Narodne Armije koji su zarobili 80 američkih špijuna, jedan od njih je ubijen. SAD su zapretile da ce bombardovati DNRK ako brod i njegova posada odmah ne budu vraceni. DNRK je odbila da vrati brod i posadu. Kapetan 'Puebla': poručnik Loid Mark Buher i njegova posada pisali su priznanja o svojim špijunskim delima i molili za milost. Oni su takođe održali konferenciju za štampu u Pjongjangu kojoj su prisustvovali neki američki novinari poput Lajonela Martina iz američkog „Nacionalnog Gardijana”...

Na kraju su SAD morale da odstupe. SAD su dale izvinjenje i posada je proterana iz DNRK u decembru 1968. Međutim, sam 'Pueblo' ostaje u DNRK i izložen je u Muzeju Pobedonosnog Rata za Oslobođenje Otadžbine.

SAD su takođe potrošile špijunski avion EC121 koji su 15. aprila 1969. oborili mlazni borbeni avioni pobedničke Korejske Narodne Armije.

SAD su poslale špijune u Narodnu Koreju pod različitim maskama.

U oktobru 2015. američka veb stranica 'Intercept' otkrila je da je američka vojna obaveštajna služba koristila nevladinu organizaciju pod nazivom: 'Humanitarian Services International Group' da špijunira DNRK i promoviše promenu režima infiltrirajuci neprijateljske materijale u DNRK. U 'Interceptu' je pisalo da: „organizacija je dobila milione sredstava od Pentagona kroz složenu mrežu organizacija dizajniranih da prikriju poreklo gotovine“

Naravno, ovo je samo vrh ledenog brega. U kasnijim poglavljima bice detaljno opisana uloga takozvanih nevladinih organizacija u zaveri protiv Narodne Koreje. 9. avgusta 2019. imperijalistički 'Njujork tajms' je otkrio da je Kim Dong Čol takozvani misionar i biznismen koji je uhapšen u DNRK zbog špijunaže 2016. (pušten je 2018. kao humanitarni gest DNRK-a ) zapravo: „špijunirao za Centralnu Obaveštajnu Agenciju i Nacionalnu obaveštajnu službu Južne Koreje“. Kima su kontaktirali američki i južnokorejski agenti koji su mu „dali špijunsku opremu, poput kamere skrivene u ručnom satu i uređaja za prisluškivanje, kao i operativna sredstva“.

U maju 2017. Ministarstvo državne bezbednosti DNRK razotkrilo je zaveru američke Centralne Obaveštajne Agencije i južnokorejske Nacionalne obaveštajne službe da počine užasnu terorističku akciju protiv vrhovnog rukovodstva DNRK, kako je otkrilo Ministarstvo državne bezbednosti DNRK: 'Nedavno je otkrivena grupa 'groznih terorista', koju su CIA i IS infiltrirali u DNRK na osnovu prikrivenih i pedantnih priprema da počine državno sponzorisani terorizam protiv vrhovnog rukovodstva DNRK upotrebom biohemijske supstance. .

Demoni ubice IS koji su se zaverili sa CIA-om ideološki su korumpirali i podmitili državljanina DNRK po prezimenu Kim, tadašnjeg radnika drvne industrije u Habarovskoj teritoriji Rusije u junu 2014, i pretvorili ga u teroristu punog odvratnosti i osvete. protiv vrhovnog rukovodstva DNRK.

Smislili su zaveru da dopuste ljudskom ološu Kimu da počini bombaški terorizam na meti vrhovnog rukovodstva tokom događaja u Kumsusan Palati Sunca i na vojnoj paradi i javnoj povorci nakon njegovog povratka kuci.

Rekli su mu da je atentat upotrebom biohemijskih supstanci uključujuci radioaktivnu supstancu i nano otrovnu supstancu najbolja metoda koja ne zahteva pristup meti, njihovi smrtonosni rezultati ce se pojaviti nakon šest ili dvanaest meseci, u saradnji se mogu dodati i biohemijske supstance sa CIA-om, ako se dobije samo jedna tačna informacija, komponenta terorističke - namenske biohemijske supstance je znanje CIA-e i samo CIA može da proizvede takvu supstancu, kao i taj hardver, zalihe i troškove sredstava potrebnih za terorizam protiv vrhovnog rukovodstva u potpunosti ce snositi IS. Zatim su mu u dva navrata predali 20.000 američkih dolara i satelitski predajnik-prijemnik i pustili ga da se upozna sa tim.

Na kraju su mu dali uveravanja IS-a da ce njegovu dužnost u vezi sa terorizmom prema vrhovnom rukovodstvu čuvati kao tajnu, i infiltrirali su ga pošto su ga umirili i ucenjivali da njegove porodice nece biti oslobođene u slučaju da ne izvrši dužnost.

U januaru, maju, avgustu i septembru 2016. agenti IS su imali satelitske kontakte sa Kimom koji je boravio u Pjongjangu. Agenti IS su davali uputstva da izabere i prijavi najefikasniji i najsigurniji metod sa velikom verovatnocom uspeha, dok su mu predstavili razne terorističke metode upotrebom biohemijskih supstanci uz operativni kodeks terorizma protiv vrhovnog rukovodstva, načine podmicivanja predmeta koji bi direktno nosio otkrivanje terorističkog akta i načina ulaska u teren događaja.

Dana 12. avgusta 2016. godine dali su mu instrukciju da prikupi i pošalje što više informacija o okolini terena gde se proslave često održavaju, o stanju straže i naređenja koja se poštuju u vreme događaja, rekavši da jednom konkretnim i detaljnim podacima su dati, oni bi najrazumnije proučili u saradnji sa CIA. Pozivajuci ga da osnuje prekookeanski centar za vezu za bezbedno uvođenje opreme, materijala i fondova za terorističke akte, u dva navrata su mu finansirali po 100.000 američkih dolara za uspostavljanje centra i podmicivanje saučesnika terorista.

U martu i aprilu prošle godine, agent IS Jo Ki Čol i njegov tajni agent Ksu Guanghai, generalni direktor Kingdao NAZCA Trade Co. Ltd., susreli su se sa saučesnikom terorista u Dandongu u Kini i predali mu novi satelitski predajnik - prijemnik i 50 000 Dolara. Potpisali su „ugovor“ o uspostavljanju centra za vezu sa inostranstvom i pustili da se neophodna oprema i materijali uvedu kao prva rata početkom maja.

Momak po imenu Han, šef IS tima, je 7. aprila naučio Kima načinu podmicivanja saučesnika terorista, rekavši da „čak i američka CIA koristi postepeno angažovanje uz dužnu pažnju pohlepe i mentaliteta ljudi u zavisnosti od klase i sloja kojoj pripadaju' i rekao mu da to koristi kao referencu za angažovanje saučesnika terorista da se infiltriraju na teren događaja.

4. novembra 2016. i 13., 17. i 20. aprila ove godine Kim su stavili do znanja da su zvanično potvrdili vrste biohemijskih supstanci i hardvera koji ce se koristiti za vršenje terorističkog akta protiv vrhovnog rukovodstva i to zatražili od CIA-e. , i naložio mu da ponovo prouči 'kredo' egzekutora terorista i ponovo potvrdi stanje njegovog 'ispiranja mozga' i prijavi ih. Takođe su ga više puta upucivali da preduzme najbolju meru za ispitivanje i pripreme za terorističku operaciju, jer može doci do tako katastrofalnog incidenta kao što je rat kada se sazna činjenica o terorističkim sredstvima i sredstvima koje daje IS.'

U februaru 2019. banda za koju se veruje da je povezana sa američkom CIA-om napala je ambasadu DNRK u Madridu (vidi sedmo poglavlje).

GLAVA ŠESTA

'Terorizam, Reket Sankcijama'

Narodna Demokratska Republika Koreja jedna je od najteže sankcionisanih zemalja na svetu. Pod stalnim je sankcijama Sjedinjenih Država od 1950. To je verovatno najduža blokada na svetu. Američke sankcije protiv DNRK tekle su u tandemu sa američkim vojnim pritiskom i provokacijama. Cilj sankcija protiv Demokratske Narodne Republike Koreje je ekonomski zadaviti zemlju i dovesti do kolapsa socijalističkog sistema. Sankcije protiv Narodne Koreje su uvek bile centralna tačka neprijateljske politike SAD i drugih imperijalističkih zemalja protiv nje. Cilj sankcija je da se ometa i uspori ekonomski razvoj DNRK, pa čak i da se poremeti i zadavi ekonomija tako da životni standard padne. Iza ovoga stoji zlokobna namera; imperijalisti se nadaju da ako životni standard u DNRK padne i ljudi dožive teškoce u svojim životima, onda ce se okrenuti protiv socijalističkog sistema i zbaciti narodnu vlast.

Korejska centralna novinska agencija je 26. juna 2010. rekla da:

„Nemerljiva je šteta koju je korejski narod pretrpeo zbog ekonomskih sankcija i blokade, koje su proizvod neprijateljske politike SAD prema DNRK. Ali poznate materijalne štete iznose ukupan iznos tačno procenjene štete koju su SAD nanele DNRK za šest decenija do 2005. godine na 13.729.964 miliona američkih dolara. ”

SAD su počele da uvode ekonomske sankcije i blokadu protiv DNRK i drugih socijalističkih zemalja nakon lažiranja 'Koordinacionog odbora za izvoz u komunističko područje' (KOIKP) u novembru 1949. Definisale su DNRK kao 'marksističko-lenjinističku državu sa komunističkom vladom“, SAD su dugo održavale sankcije protiv DNRK. (Zakon o izvozno-uvoznoj banci iz 1945. godine, sa izmenama i dopunama, i Zakon o stranoj pomoci iz 1961.).

SAD su počele da primenjuju Zakon o trgovini sa neprijateljem na DNRK od decembra 1950. Nekoliko dana kasnije, Ministarstvo finansija SAD je izdalo propise o kontroli strane imovine da bi zabranilo bilo kakve finansijske transakcije koje uključuju, ili u ime, DNRK.

U julu 1996. SAD su skovale takve konspirativne mehanizme kao što je takozvani 'Vasenarski sporazum o kontroli izvoza konvencionalnog oružja i robe i tehnologije dvostruke upotrebe' da zameni KOIKP koji je propao nakon završetka Hladnog rata. Naporno su se trudile da potpuno uguše privredu DNRK kroz međunarodne sankcije primenom gore navedenog aranžmana na svaki slučaj.

Tokom 2000-ih, SAD su navele svoju marionetsku organizaciju Savet bezbednosti UN da uvede sankcije DNRK pod izgovorom testiranja raketa ili nuklearnog oružja. Naravno, ovo je bio potpuno lažan razlog i pokazao je dvostruke standarde Saveta bezbednosti UN, kao i SAD i drugih velikih sila. DNRK nije sama u posedovanju nuklearnog oružja, ona je jedna od 8 zemalja (9 ako računate Izrael), koje imaju nuklearno oružje, ali nijedna od drugih zemalja nije pretrpela sankcije zbog njih. SAD imaju najveci broj nuklearnog oružja na svetu i ne samo da su izvele najveci broj nuklearnih proba na svetu, vec su koristile i nuklearno oružje protiv nenuklearne države, Japana, 1945. godine. Nekoliko članica Saveta bezbednosti UN su nuklearne sile i takođe imaju IKBR, ali DNRK jedina trpi sankcije zbog njih

U stvarnosti, sankcije nemaju nikakve veze sa nuklearnim oružjem ili interkontinentalnim balističkim projektilima, vec sa rušenjem socijalističkog sistema u Narodnoj Koreji i promenom režima. Denuklearizacija je jednaka desocijalizaciji i dekomunizaciji!

U julu 2006. Savet bezbednosti UN uveo je sankcije DNRK, a zatim je 14. oktobra iste godine uveo još sankcija DNRK. Nakon toga, SBUN je uveo sankcije DNRK 2009, 2013, 2016. i 2017. Sankcije Saveta bezbednosti UN uvedene 2017. bile su posebno drakonske; na primer, uvoz nafte je bio ograničen na 500.000 barela (neki ljudi su to procenili kao samo delic potreba DNRK za naftom), a izvoz uglja, tekstila i plemenitih metala je zabranjen ili ograničen.

U izjavi vlade DNRK o sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je data 7. avgusta 2017. godine, navodi se da je rezolucija SB UN 2371:

„U svim namerama i ciljevima, rezultat je đavolskih pokušaja SAD da izoluju i uguše DNRK, što predstavlja flagrantno narušavanje njenog suvereniteta i otvoreni izazov za nju, i da je „gnusnija“ nego ikada, stavljajuci potpunu zabranu na čak i normalne trgovinske aktivnosti i ekonomske razmene, čime se pred celim svetom otkriva njena zla namera da se uništi ideologija i sistem DNRK i istrebi njen narod.” Savet bezbednosti UN i druge sankcije zapravo nemaju nikakvu pravnu osnovu. Gde je međunarodno pravo koje kaže da DNRK ne može da testira nuklearno oružje? Štaviše, ono je u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Korejski komitet pravnika DNRK je istakao da:

„Pitanje prava suverene države na samoodbranu je javno priznato kao pravedno u svetlu međunarodnog prava kako je to predviđeno u „Konvenciji o odgovornosti država“, a na principu takvog međunarodnog prava, UN su usvojile Rezoluciju , 'Deklaracija o neprihvatljivosti intervencije u unutrašnje poslove država i zaštiti njihove nezavisnosti i suvereniteta' kao rezolucija 20. Generalne skupštine UN 1965.”

Brojni drugi entiteti i zemlje kao što su Britanija, Evropska unija, Japan, Južna Koreja i Australija uvele su sankcije DNRK po nalogu SAD.

Sankcije se striktno sprovode, a ljudi se čak hapse, pritvaraju i zatvaraju zbog navodnog kršenja sankcija ili novčano bivaju kažnjeni zbog kršenja sankcija. Zaista je strašno da ljudi mogu biti kažnjeni ili u zatvoru zbog kršenja nezakonitih, nemoralnih i etičkih sankcija.

U Australiji, stanovnik Koreje Čan Han Čoi, osuđen je 27. jula 2021. na 3 godine zatvora zbog navodnog kršenja sankcija protiv DNRK. On je uhapšen 2017. godine i držan u pritvoru u tom periodu. U oktobru 2020. novozelandska policija izvršila je raciju u kancelarijama NZ-DPRK društva prijateljstva pod izgovorom „kršenja sankcija“.

U martu 2021. malezijske vlasti su izručile Sjedinjenim Državama državljanina DNRK, koji je godinama legalno živeo u Maleziji, gospodina Mun Čol Mjonga, pod lažnim optužbama. G. Mun je bio u pritvoru u Maleziji 670 dana pre nego što je izručen SAD. Malezija nije iznela nikakve stvarne dokaze protiv njega, samo niz lažnih navoda iz SAD.

To je zaista odvratan čin malezijskog režima jer gospodin Mun nece dobiti pravično suđenje u SAD i još gore jer su DNRK i SAD tehnički u ratu.

Pre izručenja gospodina Muna u SAD, SAD su organizovale pijanku za malezijske zvaničnike i obecale su im besplatnu isporuku oružja od strane SAD.

Podrazumeva se da je Malezija u stvari neokolonija i marioneta SAD. Njime vlada korumpirana kompradorska buržoazija.

Sankcije su oblik ratovanja i neprijateljske akcije protiv date zemlje jer država koja namece sankcije drugoj državi zapravo pokušava da toj državi uskrati njeno pravo na postojanje. Kao što piše u knjizi DNRK: „Poreklo korejskog pitanja“ – „Države“ –„Potezi SAD da internacionalizuju korejsko pitanje i da izoluju i uguše DNRK na međunarodnoj areni bili su bez presedana u ljudskoj istoriji ne samo u smislu sredstava, metoda i zloce ali i dugotrajnost.

Tokom Drugog svetskog rata, fašistička Nemačka i njen saveznik Finska stavili su Lenjingrad bivšeg SSSR-a pod opsadu na oko tri godine od 1941.

Međutim, SAD su nekoliko decenija uvele međunarodne sankcije i blokadu Koreji, koja nije grad vec suverena država, u mirnom, a ne ratnom periodu. Zaista, potezi SAD da internacionalizuju korejsko pitanje su najopakiji, razbojnički, bezobrazni, lukavi, uporni zločini koji su bez presedana u ljudskoj istoriji.”

('Poreklo korejskog pitanja'. Izdavačka kuca dela na stranim jezicima Pjongjanga, 2018)

Međutim, pošto DNRK ima nezavisnu nacionalnu ekonomiju i rukovodi se samoodržanjem, sankcije ce na kraju propasti. Korejski narod ce razbiti imperijalističke sankcije silom Đuče, samoodržanjem i samorazvojom i izgradice jaču, prosperitetniju socijalističku zemlju!

CHAPTER SEVEN

GLAVA SEDMA

'Psihološki Rat i Propaganda protiv Narodne Koreje'

Američki imperijalisti, južnokorejske marionete i drugi neprijatelji ne samo da su pokušali silom da sruše socijalistički sistem i narodnu vladu u DNRK i izvršili akte sabotaže nad zemljom, vec su dugo vodili 'rat bez metaka' protiv DNRK, odnosno psihološki rat uključujuci intenzivnu i opsežnu propagandnu i dezinformacionu kampanju na industrijskom nivou.

Često ima najmanje 10 ili 20 lažnih priča protiv DNRK dnevno, ponekad čak dvostruko ili trostruko. Ponekad se skoro svaki sat pojavljuju priče protiv DNRK.

Propaganda protiv DNRK je tokom godina rasla, posebno od 1990-ih. Jedan od razloga za to je taj što je DNRK viđena od strane imperijalističkih zemalja kao poslednji bastion socijalizma, „nereformisana“ „tvrdolinijska“ socijalistička zemlja. Veliki deo propagande protiv DNRK ima rasistički naglasak prema njoj. Najbolje se opisuje kao orijentalistički. U svojoj knjizi 'Orijentalizam' iz 1978. Edvard Said opisao je orijentalizam kao prezrivi prikaz i prikaz 'Istoka' od strane Zapada. Imamo orijentalizam u izobilju u pogledu toga da se DNRK okarakteriše kao „zatvorena zemlja“, „Usamljeno Kraljevstvo“, „Severna Koreja koja izgladnjuje“ i „najgora diktatura na svetu“. Čak se i stari kolonijalni i rasistički kliše iz 19. 'Usamljeno Kraljevstvo' najviše koristi protiv DNRK.

Nije svrha ove knjige da detaljno opisuje i opovrgava svu propagandu protiv Narodne Koreje, zamolio bih čitaoce da se pozivaju na moje knjige: „U odbranu Đuče Koreje“ i „Iza ogledala laži“. Umesto toga, posmatramo cilj i mehanizme psihološkog rata protiv DNRK i strukturu mreža koje se koriste za njegovo izvođenje.

U takozvanim „demokratijama“ Zapada, mediji imaju ogromnu moc i kontrolišu mišljenje i misli ljudi.

Cilj kontinuiranog psihološkog rata je u osnovi dvojak. Prvo, to je da se okleveta i demonizuje zemlja, da se izoluje i uguši tako što ce ukinuti bilo kakve simpatije i podršku DNRK među stanovništvom zapadnih zemalja (čak i pristalice Narodne Koreje su klevetane od strane medija). Propaganda imperijalista ima za posledicu stvaranje zida laži, ogledala laži oko DNRK, u stvari drugu i trecu blokadu protiv DNRK. Drugo, to je promovisanje promene režima, rušenja socijalističkog sistema zasnovanog na Đuče. Postoji nekoliko aspekata u ovom pokušaju da se stvori nemir unutar same DNRK. Drugi aspekt je da se DNRK toliko ocrni i demonizuje, tako da ukoliko imperijalisti uspeju da stvore unutrašnje probleme unutar DNRK niko nece pružiti ruku pomoci. Naravno, vladajuca elita imperijalističkog sveta slabo razume socijalistički sistem DNRK i ideju Đuče.

Psihološki rat i propaganda su uvek bili važno oružje za promenu režima. Poslednjih godina SAD su koristile taktiku psihološkog ratovanja u ratu u Iraku kako bi naterale iračku vojsku da se preda.

Nijedna laž nije prevelika da bi se ispričala o DNRK. U stvari, anti-DNRK propagandisti slušaju savete nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa koji je rekao da ako dovoljno puta ponovite laž, ljudi ce joj poverovati. Tipične laži o Narodnoj Koreji su da „svi umiru od gladi“ ili „da je DNRK“ „totalitarna“ ili „diktatura“.

U prošlosti su imperijalističke zemlje predvođene SAD sprovodile masovne propagandne operacije protiv socijalističkih zemalja kao deo hladnoratovske ofanzive protiv socijalizma. Korišcene su ne samo novinske agencije poput Rojtersa, vec i takozvane specijalističke institucije kao što je Huverova institucija i njeno izdanje „Problemi komunizma” i pseudo-akademska tela. U Britaniji su Tajna obaveštajna služba i MI6 1948. godine stvorili takozvani odsek za istraživanje informacija da bi sprovodili antikomunističku propagandu. Zloglasni antikomunistički pisac Džordž Orvel (pravo ime Erik Bler) bio je jedan od zaposlenih. Usput treba pomenuti da je Orvel britanskim službama bezbednosti predao spiskove simpatizera komunista.

Danas postoje slične dezinformacione i propagandne mreže koje ciljaju na DNRK.

Mnogo dezinformacija dolazi od južnokorejske marionetske propagandne mašine koju zatim reciklira zapadni mejnstrim ili ako volite buržoaske ili imperijalističke medije koji u nekim slučajevima štampaju priče za koje znaju da su neistinite.

Južna Koreja je u prošlosti vodila masivni psihološki rat protiv Narodne Koreje pomocu mocnih zvučnika raspoređenih u blizini Demilitarizovane zone, oblasti fronta gde se socijalizam i kapitalizam međusobno sukobljavaju. (ovi zvučnici su na kraju isključeni 2015. nakon sporazuma između DNRK i južne Koreje). Takođe, Južna Koreja je poslala balone koji nose grubu i podlu propagandu i dolarske novčanice u DNRK. Ovakve operacije poslednjih godina izvode takozvani „prebegli“ i fašistički ultradesničari u južnoj Koreji. Južna Koreja ima masu tajnih agenata podmetnutih širom sveta koji sprovode propagandu protiv DNRK, a takođe se veruje da je podmitila mnoge novinare i akademike da pišu neprijateljske priče o DNRK. Državne radiodifuzne mreže imperijalističkih zemalja kao što su: 'Glas Amerike', 'Radio Slobodna Azija' i BBC igraju veliku ulogu u propagandi i psihološkom ratu protiv DNRK. Američka propagandna radio stanica hladnog rata 'Radio Slobodna Azija' često kleveta DNRK. Emituje se na korejskom jeziku i danonocno. U 2014. 'Glas Amerike' i 'Radio Slobodna Azija' imali su kombinovani budžet od preko 250 miliona dolara koji je porastao na 273 dolara u 2021., što je povecanje od skoro 10 odsto.

Treba pomenuti BBC koji je kolokvijalno poznat kao British Brainvashing Corporation (Britanska Korporacija za Ispiranje Mozgova). Ovo je ogranak britanske države za emitovanje, ima bliske veze sa Inostranom kancelarijom i britanskom tajnom obaveštajnom službom MI6. Osoblje Bi-Bi-Sija je 'pozitivno provereno' kako bi se isključili svi komunisti ili levičari koji rade za njih. Godine 2017. BBC je počeo da emituje na korejskom direktno u DNRK pokazujuci svoju nameru da zbaci socijalistički sistem DNRK emitujuci laži i lažne vesti u Narodnu Koreju kako bi pokušao da izazove nemire. Neki od reportera ove službe nalaze se u Seulu, glavnom gradu južnokorejskog fašističkog marionetskog režima. Što je još gore, Bi-Bi-Si planira da koristi izdajnike protiv DNRK za emitovanje u DNRK. Projekat je direktno finansirala britanska vlada (jadni britanski poreski obveznici placaju za ovo) u iznosu od 400 miliona dolara!

Reporter Bi-Bi-Sija Rupert Vingfild Hejs priveden je i proteran iz DNRK u maju 2016. nakon što je počinio neprijateljska dela protiv zemlje. Bi-Bi-Si je napravio značajan broj televizijskih emisija protiv DNRK, a bio je i jedan od koproducenta anti-DNRK filma „Krtica“ (izlaganje ovog filma je kasnije u knjizi, pogledajte dodatak) .

Postojeci pored monopolskih kapitalističkih 'mejnstrim medija', koji su inherentno i patološki neprijateljski raspoloženi prema DNRK jer je socijalistička zemlja, postoji mreža novinara, 'akademika' i pisaca protiv DNRK, 'akademika' i pisaca koji proizvode materijale koji poriču stvarnost Narodne Koreje i klevetanje socijalističkog sistema DNRK. Ova mreža je blisko povezana sa vladajucom buržoaskom elitom imperijalističkih zemalja i dubokom državom u zemljama kao što su SAD, Velika Britanija, Holandija, Japan i južna Koreja.

Tipični za ovu mrežu su tajna udruženja i istraživački centri koji su usko povezani sa CIAom i južnokorejskom nacionalnom obaveštajnom službom.

Postoji bliska veza između ovih entiteta i mejnstrim medija. Koriste ih obaveštajne agencije i duboka država za stvaranje lažnih priča o DNRK koje se zatim unose u glavne medije.

Najbolji primer je 'NK Njuz' (NK News), novinska služba zasnovana na internetu koja zapravo uključuje bivše oficire američke i južnokorejske vojske. Šef i osnivač 'NK News', Čed O'Kerol koji je radio za Maršal fond povezan sa CIA-om, ranije je pisao o takozvanim obojenim revolucijama u Libiji, Tunisu i drugim zemljama Bliskog istoka, ali je iznenada ponovo izvirio kao stručnjak za Koreju. O Kerol je u početku sakrio svoj identitet koristeci ime Tad Farel kao pseudonim. O'Kerol je takođe deo misteriozne i elitističke NVO tipa Bilderberg pod nazivom: 'Kuca zvezda u usponu'. O Kerol, koji je iz bogate irskoameričke porodice, sa interesima za imovinu i arhitekturu, živi u Londonu, školovao se za tzv. novinarstvo u SAD nakon što je osnovao 'NK News', a ne pre, što je činjenica koja dovoljno govori o gospodinu O Kerolu.

CIA je vec dugo vodila organizacije poput 'NK News', kao što su Kongres za kulturnu slobodu i njegov časopis 'Encounter', časopis koji je 1966. godine bio izložen kao paravan CIA-e. Kongres za kulturnu slobodu nije bio samo desničarski, vec je uključivao liberale, socijaldemokrate i socijaliste. CIA je takođe vodila publikacije kao što je 'Kineski izveštaj' 1960-ih. Ironično, 'NK News' je registrovan u istom američkom poreskom raju Delaveru gde je registrovan Forum World Features, CIA medijski front iz 60-ih i 70-ih koji je vodio arhi-reakcionar Brajan Krozier, prilično čudna slučajnost, zar ne?! 'NK News' je prvobitno bila registrovana kao kompanija u UK sa akcijskim kapitalom od £1, a ista osoba je bila direktor i sekretar. Nezamislivo je da organizacija koja kaže da ima „osoblje u Vašingtonu, Seulu i Londonu“ može da se vodi sa akcijskim kapitalom od 1 funte. Jasno je da ovo nije bila firma vec je fantomski stvorena da sakrije pravo vlasništvo nad 'NK News'. Intrigantno, adresa koja je data za tu firmu je bila 1. sprat 2 Voodberri Grove, Finchlei, London, Engleska, N12 0DR, što je zapravo privatna kuca u kojoj je registrovano preko 1.000 kompanija! Prema nekim izveštajima štampe, neke od kompanija registrovanih na ovoj adresi su prevaranti. 'NK News Ltd.' je raspušten oko 8 meseci nakon osnivanja i nije podneo godišnje račune. Očigledno je nešto bilo skriveno od pogleda.

Kasnije nezavisno istraživanje na tviteru pokazalo je da su 'NK News' primale uplate od Ministarstva odbrane SAD i Pacifičke komande američke vojske. 'NK News' je dobio 108.000 dolara od Pacifičke komande američke vojske, što je otprilike nešto više od 10 posto prihoda 'NK News' Velika je verovatnoca da su 'NK News' prikrivali izvore finansiranja kao što su CIA, NIS, MI6 itd preko pretplatnika.

U julu 2019, član osoblja 'NK News', Australijanac po imenu Alek Sigli je priveden u DNRK i potom proteran zbog špijunaže i antisocijalističke aktivnosti. Mnogi od članaka su imali tipičan cinični tip „NK News“, postmodernistički narativni osecaj. Sigli je govorio o 'konzumerizmu' i 'srednjoj klasi' u DNRK u osnovi nastojeci da potkopa imidž DNRK kao socijalističke zemlje, kao egalitarnog društva. Sigli je takođe sa odobravanjem napisao kako su antiamerički plakati 12. juna 2018. uklonjeni sa javnog izlaganja i kako je to bila dobra stvar. Ovo je pravo lice Siglija, takozvanog aktiviste, koji veruje u ~promenu režima ~ Sigli i drugi žele da vide kako DNRK odustaje od svog militantnog antiimperijalizma i na kraju demontira socijalistički sistem, da bi DNRK usvojila ~ reformu ~ i ~ otvaranje ~ kao izvesna susedna država.

Bivši oficiri američke i južnokorejske vojske su u štabu 'NK News'. 'NK News' je moderna specijalistička verzija novinske agencije Forum World Features CIA iz 1970-ih; samo 'NK News' su ograničene na DNRK. Analiza propagande „NK News“ protiv DNRK može se podeliti na nekoliko različitih tema, neke se preklapaju, a neke su u suprotnosti jedna s drugom:

1. 'Svi gladuju', a DNRK je kao Etiopija 1980-ih. Dugotrajni mit koji je iznova i iznova opovrgnut. Čak i kada se DNRK suočila sa 'teškim maršom' sredinom 1990-ih, DNRK je delila hranu i slala je svima kroz sistem distribucije. Moja poseta DNRK 1996. nije izgledala kao Etiopija 70-ih i 80-ih.

2. DNRK je 'totalitarna', to je Džordž Orvel iz 1984. u današnje vreme. Opet dugotrajni mit, u velikoj meri otkačeni propagandni kliše. Što se Orvela tiče, on je bio gadni antikomunistički prevarant-pisac, antiirski rasista, a kasnije se pokazalo da je doušnik MI5. 1984. je bezobrazna, loše napisana propaganda. Koja je to zemlja koja ima najveci broj kamera na svetu, DNRK? Ne, UK. Veliki brat vas zaista posmatra, ali je bliže Evropi nego Aziji.

3.Recikliranje zlonamernih glasina o vrhovnom rukovodstvu DNRK iz južne Koreje.

4. Tvrdnja da u DNRK postoji 'elita', obično loše definisana, ali za koju se pretpostavlja da su članovi partije, zajedno sa idejom da postoji jaz između bogatih i siromašnih. Pa vladajuca Radnička partija ima milione članova, vecina porodica ce imati bar jednog člana partije. Članovi RPK nisu samo visoki funkcioneri vec konobarice, čistačice, vozači, obični vojnici. Od svih činovnika i kadrova očekuje se minimum 1 dan fizičkog rada nedeljno.

5. Glasine o 'reformama' i 'otvaranju' i kapitalističkoj tržišnoj ekonomiji. Vojskovođa Kim Džong Il je odbacio „reformu“ i „otvaranje“, a dragi poštovani maršal Kim Džong Un se obavezao da ce se držati puta koji je zacrtao Kim Džong Il. Stari trik zapadne propagande protiv socijalističkih zemalja bio je da ih prikaže kao kapitalističke (poznat kao teorija konvergencije).

„NK News“ se ponekad mešaju sa najekstremnijim i tabloidnim stilom „The Daily NK“ –koji takođe ima sedište u južnoj Koreji. To je deo mračne grupe Unification Media. 'Daily NK' je poznat po tome što proizvodi neke od najsmješnijih laži u tabloidnom stilu o DNRK za koje se obično pokaže da su pogrešne. 'Daily NK' finansira američka CIA preko 'Nacionalne zadužbine za demokratiju'. Neki koji pišu za 'NK News' takođe pišu za 'Daily NK', što pokazuje vezu između ove dve organizacije, na primer Gabriele Bernal je saradnik i 'NK News' i 'Daily NK'. Takođe Alek Sigli, 'tajni izveštač' 'NK News' u DNRK radi kao prevodilac za 'Daily NK'.

Drugi takozvani specijalizovani anti DNRK 'Krugovi' uključuju američki 38th North, za koji se zna da ga finansiraju američke kompanije za naoružanje. 21 odsto sredstava za 38thNorth dolazi od američke vlade, a 22 odsto od stranih vlada. A dobra pretpostavka je da su južna Koreja i Japan glavne strane vlade koje finansiraju 38th North.

Zatim postoji niz takozvanih nevladinih organizacija specijalizovanih za propagandu protiv DNRK i operacije promene režima. Jedna takva anti-DNRK organizacija je LINK ili Liberty In North Korea. Ona aktivno pokušava da regrutuje na univerzitetima u Velikoj Britaniji. Na njihovoj veb stranici otvoreno piše da su im prihodi porasli za 27%, a rashodi su porasli za 49%, što je velika razlika! Nije teško pogoditi odakle novac za taj manjak! CIA i NIS, američke multinacionalke i bogati desničari u kapitalističkim zemljama.

Prvobitni osnivač LINK-a Adrian Hong, koga traže vlasti u Španiji, takođe je stvorio „Free Joseon“, što je nešto više od kriminalne bande koja je izvršila teroristički napad na ambasadu DNRK u Madridu, Španija, u februaru 2019. neposredno pre samita DNRKSAD u Hanoju. U napadu su napadnuti žene i deca, a osoblje ambasade vezano i držano kao taoci. Moguce je da je napad imao za cilj sabotiranje samita DNRK-SAD po nalogu američke CIA-e i duboke države SAD. Free Joseon takođe uključuje bivše pripadnike američke vojske u svoje redove. Alternativno, napad je takođe mogao biti deo složene operacije promene režima koja je bila usklađena sa samitom DNRK-SAD. Za Hongom i drugima su izdati nalozi za hapšenje, ali još niko nije izveden na suđenje (avgust 2021).

„Ljudska prava u Severnoj Koreji“ je slična LINK-u, ali ima bliže otvorene veze sa američkim vlastima nego LINK. Njegov upravni odbor uključuje penzionisanog pukovnika američke vojske Dejvida Maksvela i nekoliko bivših zvaničnika američkog državnog odeljenja.

Neki od takozvanih „prebega“ angažovanih u propagandnim operacijama protiv DNRK povezani su sa „Atlas mrežom“ koja je bizarna krajnje desničarska neoliberalna prokapitalistička organizacija. Dobili su sredstva od gigantske multinacionalne naftne korporacije „Ekson Mobil“, kao i od fondacije porodice Koh iz SAD.

Treba pomenuti Amnesty International, liberalnu NVO za ljudska prava. Dok Amnesty internation nema u nadležnosti samo DNRK vec i brojne druge zemalje, ona je takođe igrala ulogu u zabadanju noža u DNRK, stvaranju neprijateljske propagande protiv DNRK i pokušaju da podstakne promenu režima u DNRK, a AI je ključna u ocrnjivanju i klevetanju ugleda DNRK, lažnim tvrdnjama o 'kršenju ljudskih prava' u Narodnoj Koreji. Jedini izvor za optužbe AI protiv DNRK su 'izbeglice' čija su svedočenja diskreditovana desetine i desetine puta.

AI su nezavisne, socijalističke i progresivne zemlje dugo smatrale metom zapadne spoljne politike. Osnovali su ga CIA i Britanska tajna obaveštajna služba (MI6). Jedan od osnivača AI, Luis Kutner, naveden je kao saradnik i CIA-e i FBI-ja u nedavno deklasifikovanom listu. Kutner je obavestio FBI o lideru američke partije Crnih Pantera Fredu Hemptonu samo nekoliko nedelja pre nego što su ga ubile američke vlasti. Kutner je čak pomogao fašističkom pesniku Ezri Paundu da obezbedi puštanje iz zatvora.

Tokom prvog rata u Iraku početkom 1990-ih, AI je objavio izveštaje da su irački vojnici bacali kuvajtske bebe iz inkubatora. Utvrđeno je da je priča neistinita i da je zapravo delo PR firme Hill and Knowlton koju je angažovao kuvajtski režim.

Osoblje AI prima platu od 66.310 funti godišnje (višestruko više od minimalne plate), a direktor dobija 102.000 funti godišnje. Ljudi se možda pitaju odakle AI dobija novac? Dolazi od CIA-e i različitih zapadnih vlada.

Na kraju, treba pomenuti neka 'parlamentarna' tela i takozvane akademske institucije koje se bave propagandom protiv DNRK i operacijama promene režima. U Velikoj Britaniji postoji takozvana: „Plamentarna grupa svih partija o severnoj Koreji (PGSP)', na čelu sa arhireakcionarnim i antikomunističkim lordom Altonom iz Liverpula. Lord Alton je bivši poslanik Liberalne stranke koji je u prošlosti bio kritikovan od strane aktivista za prava žena.

Alton sada sedi u Domu lordova gde može da zahteva 313 funti dnevno samo zato što je tamo plus su mu plaćeni putni troškovi. U prošlosti je potpredsednica PGSP bila baronica Koks koja je pozvala holandskog krajnje desničarskog političara Gerta Vildersa da dođe u Veliku Britaniju i održi govor.

U prošlosti je PGSP pozivala Park Sun - Janga iz krajnje desničarske partije Liberty Forward u južnoj Koreji. PGSP je proizvela mnogo materijala koji kleveta socijalistički sistem DNRK.

Neke akademske institucije kao što je Univerzitet u Lajdenu postale su ozloglašeni propagandni centri protiv DNRK. Jedan takav univerzitet je Univerzitet u Lajdenu u Holandiji koji je sarađivao sa Bi-Bi-Sijem u pravljenju TV programa protiv DNRK. Univerzitet u Lajdenu je osnovao Vilijam od Oranža i blisko je povezan sa holandskom vladajucom klasom. Najmanje jedan bivši generalni sekretar NATO-a pohađao je univerzitet. Holandija je članica NATO-a i veoma blisko sarađuje sa CIA-om. Citiram iz američkog izvora:

„Saradnja između Centralne obaveštajne agencije i holandske domace bezbednosne službe, BinnenlandseVeiligheidsdienst (BVD), uspostavljena je od kasnih 1940-ih“ Škola za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu dala je posao takozvanom „izbeglici“ iz DNRK. Još jedan britanski univerzitet, Univerzitet Centralnog Lankašira, razvio je veze sa južnokorejskim marionetskim „Ministarstvom za ujedinjenje“. Profesor Hazel Smith, koji je vodio postdiplomski istraživački program na UCLAN-u, a sada radi na Školi za orijentalne i afričke studije, dobio je američku medalju od Džordža Buša starijeg i povezan je sa različitim američkim organizacijama, profesor Smit je napisao nekoliko knjiga koje klevecu i omalovažavaju socijalistički sistem Narodne Koreje kao što je „Gladan mira“.

U prošlosti se smatralo da neka takozvana akademska istraživanja o DNRK u UK finansira južna Koreja. U stvari, Centar za korejske studije Škole za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu dobio je finansijsku podršku od Sočon fondacije iz južne Koreje. Kako se kaže: 'novac govori'. U samoj južnoj Koreji jedan broj severnoameričkih i evropskih akademika predaje na južnokorejskim univerzitetima. Ovi ljudi su psi napadači imperije.

Da zaključimo, na Zapadu, takozvanim: „demokratijama“, postoje mračne mreže i zavere novinara, „akademika“, političara i birokrata koji rade na potkopavanju DNRK i rušenju socijalističkog sistema.

GLAVA OSMA

'Igrajmo se Ljudskih Prava'

'Američki imperijalisti se najviše plaše jedinstva u ritmu srca cele naše vojske i naroda koji stoje iza velike Partije, i koriste se raznim prevarama kako bi ga razbili. Dok istrajavaju na svojim agresivnim vojnim manevrima, američki imperijalisti i njihovi pomocnici pokušavaju da nas oklevetaju pod parolom „ljudskih prava“ i „demokratije“, ali to je zaludan pohod. „Odbrana ljudskih prava“ i „demokratija“ za koju se zalažu imperijalistički reakcionari nisu ništa drugo do sofizam kojim prikrivaju njihovu intervenciju i hegemonističke poteze prema drugim zemljama. Besmisleno je klevetati našu Republiku, koja je matica naroda, i naše društvo koje je ujedinjeno, sa tako izlizanim sofizmom. Takvi jeftini trikovi samo izazivaju jednoglasno ogorčenje našeg naroda i nikada neće biti tolerisani'

( Kim Jong Il 'Demokratska Narodna Republika Koreja je Nepobediva Socijalistička Sila Okupljena oko Đuče Ideje' )

Jednom je jedan moj poznanik rekao da su ljudska prava politički fudbal, ako možeš da šutneš loptu ljudskih prava u protivnički gol u prednosti si dok druga strana ne uzvrati. Optuživanje zemlje za kršenje 'ljudskih prava' je način da se ona blati i demonizuje, i negira njen sistem. Razgovor o kršenju ljudskih prava je za liberale i brbljivce ono što je svetlo za moljce. Ovo je taktika koja se koristi protiv Narodne Koreje.

Tokom hladnog rata iz prošlosti takozvane diplomatije ljudskih prava, Helsinški proces je korišcen za rušenje socijalističkih zemalja istočne Evrope. Bila je velika greška revizionističkog SSSR-a i drugih istočnoevropskih socijalističkih zemalja što su potpisali Helsinški sporazum. Ljudska prava ne mogu samo da se koriste za klevetu jedne zemlje, vec su to i mehanizmi promene režima u celom jednom bloku država. To je način da se socijalistička zemlja primora na ustupke i kompromise sa antisocijalističkim snagama. Tako se dogodilo u istočnoj Evropi i SSSR-u.

Iskreno govoreci, ne postoje „univerzalne ljudske vrednosti“ ili „demokratija za sve“. Ljudska prava su uvek zasnovana na klasi. Štaviše, zemlje poput SAD i Velike Britanije pokušale su da nametnu ekvitivni standard ljudskih prava svim zemljama, bez obzira na veličinu, sistem, nivo razvoja, kulturu i tradiciju. Ovo je jednostavno pogrešno i takođe nemoguce. Svaka zemlja treba da ima svoj standard ljudskih prava koji joj odgovara.

Kampanja protiv DNRK kao kršioca „ljudskih prava” je u osnovi još jedan instrument iliti deo neprijateljske politike SAD prema DNRK. To je oružje u arsenalu SAD protiv DNRK koje se uvodi u igru kada druga sredstva pritiska, kao što je 'denuklearizacija' itd., propadnu protiv DNRK.

U oktobru 2004. tadašnji američki predsednik Buš potpisao je američki „Akt o ljudskim pravima Severne Koreje“ koji je namenio sredstva za takozvane projekte „ljudskih prava“ u DNRK, ali su zapravo bili usmereni na rušenje socijalističkog sistema DNRK. Naravno, nikada se ne postavlja pitanje zašto SAD mogu da donesu legalizaciju ljudskih prava u drugim zemljama.

„Ofanziva za postizanje ljudskih prava“ u DNRK dobila je novi i nenormalan intenzitet 2014. godine kada je Demokratska Narodna Republika Koreja bila podvrgnuta neviđenoj salvi propagande po pitanju „ljudskih prava“. Deo ovoga je bilo objavljivanje takozvanog izveštaja 'Istražne komisije UN' o ljudskim pravima u DNRK. Ovo je iskorišceno da se pokrene plima anti-DNRK, antisocijalističke propagande. To nije samo sredstvo zlocudnog klevetanja socijalističkog sistema DNRK i ideje Đuče, vec sredstvo psihološke pripreme javnog mnjenja za intervenciju u DNRK i rat protiv DNRK, izveštaj 'Istražne komisije UN' je čak otišao toliko daleko da je pozivao na hapšenje vrhovnog rukovodstva DNRK. Naravno, takav zahtev nije samo teška povreda suvereniteta DNRK, vec je i san koji se nikada nece ostvariti.

Dakle, šta se zapravo krije iza propagande ljudskih prava protiv DNRK, koje su činjenice u vezi sa optužbama? Ko su pravi prekršioci ljudskih prava?

Takozvani izveštaj je odvratan primer ekstremne pristrasnosti i jednostranosti UN koji pokazuje da UN nisu nepristrasne ili poštene, vec jednostavno zastupaju interese nekih zapadnih zemalja, pre svega SAD. UN su marioneta američkog imperijalizma, neka vrsta izvršne agencije Novog Svetskog Poretka pod kontrolom SAD. Prisećam se, bilo je pre mnogo godina, jednog starog afričkog druga koji je rekao da su UN jednostavno kolonijalna kancelarija američkog imperijalizma. Sam tzv. izveštaj bio je u suprotnosti sa osnovnim principima povelje UN koja isključuje mešanje u unutrašnja pitanja država članica. 'Istražna komisija' - nije čak ni dozvolila DNRK da se izjasni. Niti je posetila DNRK. Njeni dokazi potiču od takozvanih: 'izbeglica'.

Predsedavajuci Istražne komisije bio je australijski sudija Majkl Kirbi.

Australija je veoma proaktivna članica osovine SAD - južna Koreja - Japan - Australija.

Hajde da ukratko pogledamo pozadinu samog sudije Majkla Kirbija. Kirbi je bio predsednik Međunarodne komisije pravnika, koja je osnovana u Zapadnom Berlinu 1950ih, kao protivna levičarskoj Međunarodnoj Asocijaciji Demokratskih Pravnika. To je bio otvoreno neprijateljski čin prema bilo kojoj socijalističkoj zemlji. Kirbi je pristalica britanske monarhije. Sudija Kirbi je veoma bogat čovek koji je imao dom u ekskluzivnoj oblasti Rouz Bej u Kanberi, glavnom gradu Australije. Kirbi je prodao kucu za 10 miliona dolara. Protiv Kirbija su iznete optužbe za pedofiliju, ali one nisu dokazane i kasnije su povučene.

Još jedna ključna figura u Istražnoj komisiji UN bio je Marzuki Darusman. Darusman, član fašističke Golkar partije u Indoneziji, bio je umešan u slučaj masakra 500 000 ljudi povezanih sa levičarskim ili radničkim grupama u Indoneziji 1965. godine, počinjenog uz pomoc CIA. On je takođe prljav čovek koji je član Global Leadership Foundation, čiji su pokrovitelji američki ljigavci sa sumnjivim pozadinama.

Skrivanje iza izveštaja „Istražne komisije“ UN je nepoštena i politička taktika SAD i njihovih sledbenika koji nastoje da potkopaju ideologiju i društveni sistem DNRK.

EU, UK i drugi su se takođe pridružili ofanzivi protiv DNRK za “postizanje ljudskih prava”. EU je preuzela vodecu ulogu u sponzorisanju rezolucija o „ljudskim pravima“ u DNRK i mnogo puta je klevetala DNRK zbog ljudskih prava. Velika Britanija, pudlica SAD, takođe je klevetala DNRK zbog ljudskih prava i u julu 2020. uvela sankcije Ministarstvu narodne bezbednosti DNRK i Ministarstvu državne bezbednosti DNRK.

Te snage koje su neprijateljske prema DNRK smatraju „pitanje ljudskih prava“ glavnom polugom za njeno gušenje jer nisu imale uspeha sa „nuklearnim pitanjem“. Cilj je stvoriti kampanju histerije u stilu hladnog rata protiv DNRK. Jasno je da je svrha srušiti socijalistički sistem DNRK i uticati na promenu režima na ovaj ili onaj način. Kampanja veoma podseca na demonizaciju Jugoslavije i Iraka pre nego što su napadnuti i bombardovani, kao i na propagandni rat protiv Sovjetskog Saveza kasnih 1940-ih i 1950ih, mada po mom mišljenju ide daleko dalje od toga. Ovakvim intenzivnim psihološkim ratom protiv DNRK čini organizovanje efikasne solidarnosti sa DNRK izazovnim jer su oni koji brane DNRK takođe demonizovani kampanjom.

Dakle, koji su dokazi korišceni za optužbe protiv DNRK? Ništa od toga nije dobijeno stvarnom posetom DNRK, sve je to iz druge ruke i u osnovi ono što je poznato kao anegdotski dokaz kao takvo nema stvarnu validnost na sudu. Čak i ako verujete naduvanim ciframa o broju izbeglica iz DNRK koje daje južna Koreja, oni su vrlo mala manjina stanovništva DNRK, manje od 1%, pa šta je sa stavovima 99,9% DNRK stanovništva, zašto su isključeni, zašto se njihov glas ne čuje, zašto izveštaj zasnivati na stavovima nereprezentativne manjine?

Ideja o pokušaju da se anegdotski dokazi uračunaju u podatke, a zatim da se izračunaju i analiziraju, vec su se pojavljivali u istoriji; dva poznata američka istoričara Fogel i Engerman proizveli su takozvanu ekonometrijsku istoriju američkog crnačkog ropstva. Fogel i Engerman su analizirali dnevnik robovlasnika o tome koliko je puta on tukao roba, a zatim uneli rezultate u kompjuter. Rezultat je bila knjiga pod nazivom: „Vreme na krstu“ – koja je hvalila američko ropstvo kao dobronamerni sistem. Nije iznenađujuce da je knjiga proglašena rasističkom. Ona služi kao dobra ilustracija zamki pokušaja da se anegdotski dokazi pretvore u solidno istraživanje. Međutim, izveštaj 'Istražne komisije' i drugi takozvani izveštaji o ljudskim pravima u DNRK koji navode izbeglice kao svoj glavni dokaz daleko prevazilaze pogrešnost i nesposobnost. Ovi izveštaji su namerno jednostrani. Ko su te 'izbeglice'? Neki od ovih ljudi zapravo nisu iz DNRK, vec su zapravo južnokorejci (čulo se da govore sa južnokorejskim akcentima), a drugi su oni koji su počinili veoma ozbiljne zločine kao što su ubistvo, silovanje, krađa i korupcija.

Na primer, jedan takozvani „izbeglica“ Šin Djonghuk čije je pravo ime Šin In Gun je zapravo priznao da je lagao. Njegovu knjigu: 'Bekstvo iz logora 14' - za njega je napisao reakcionarni američki pisac po imenu Blejn Harden. U stvari, kamp 14 ne postoji, kroz njegovu lokaciju prolaze putne i železničke linije, uključujuci glavni turistički put. Vlasti DNRK optužile su Šina za silovanje: '13-godišnje devojčice po imenu Li Un Ha u selu Bončan' u junu 2001. Šin je bio ponosan što se fotografisao sa ratnim zločincem Džordžom Bušom mlađim i sada radi za Institut Buš . Šta se može reci o takvoj osobi?

Sve izbeglice su ljudi pod kontrolom južnokorejske „Nacionalne obaveštajne službe“ i žive od sredstava koja su obezbedili južnokorejski režim i SAD. Da li je dokaz svedoka koji je podmicen, pouzdan? Ne u osnovi. U stvari, ne nude se pravi opipljivi dokazi, samo tvrdnje i priče, čak i crteži koji izgledaju kao da su ih napravili mentalno bolesni ili neko na drogama.

Prostor ne dozvoljava potpuno i detaljno pobijanje navoda, ali se o njima mogu dati neka zapažanja i komentari. DNRK je jedno od najskladnijih i najstabilnijih društava na svetu u kome su kršenja ljudskih prava nepoznata.

U DNRK socijalistički sistem garantuje stvarna ljudska prava kao što su pravo na rad, pravo na odmor i razonodu i pravo na obrazovanje. Ovo nije zagarantovano u kapitalističkim zemljama. Na izborima u DNRK glasa skoro 100% ljudi, nešto nepoznato u kapitalističkom svetu. Prema ideji Đuče, čovek je gospodar i njegova nezavisnost i kreativnost su unapređeni svim sredstvima. DNRK više veruje u ideološku borbu nego u upotrebu administrativnih metoda za borbu protiv nazadnih i reakcionarnih ideologija. Socijalizam u DNRK je izgrađen kreativnošcu njenih ljudi, zatvaranje velikog broja ljudi jednostavno bi bilo u suprotnosti sa ovim.

Lobi protiv DNRK žonglira raznim brojkama o broju držanih u logorima. Neki tvrde da u DNRK ima 250.000 zatvorenika u logorima. To bi značilo da bi logori bili zaista ogromni, veličine malih gradova i da bi im bila potrebna ogromna infrastruktura za njihovu podršku i ogroman broj čuvara. 'Kamp 14' lažljivca Šina bi u stvarnosti imao glavne putne i železničke veze sa severnim gradom i turističkim odmaralištem Hjangsan, koje bi prolazile tačno kroz njega. Posetivši DNRK 9 puta, mogu iskreno reci da nikada nisam video logor ili zatvor. Neki bi mogli reci: „Ah! ... ali su skriveni daleko od pogleda. Pa ne možete sakriti tako veliki broj zatvorenika! Nikada nisam video da je neko bio uhapšen niti da su vlasti primenile silu protiv ljudi. Kada sam bio u Brazilu samo jednom, video sam kako policija jedne noci gura mladica uza zid pod pretnjom pištolja, ali nikada nisam video tako nešto u DNRK.

U stvari, navodni broj ljudi u „zatvorskim logorima“ u DNRK je još uvek manji od jedne desetine broja ljudi koji se drže u američkim zatvorima (SAD imaju najvecu zatvorsku populaciju na svetu), a stopa navodnog zatvaranja je niža od stvarne stope zatvaranja u SAD.

Kazneni pritvor se u DNRK koristi se samo kao krajnje i poslednje sredstvo za ozbiljne i uporne prestupnike. Preobrazovanje je preferirani metod. Ovo se obično sprovodi u zajednici ili na radnom mestu. DNRK daje amnestiju zatvorenicima na važne godišnjice. To je nešto što bi bilo nezamislivo u kapitalističkoj zemlji.

U stvari, najgori kršitelji ljudskih prava u svetu su SAD, mnoge zapadne zemlje i južna Koreja. SAD ima 2 miliona zatvorenika, što je 10 puta više od broja zatvorenika za koje američka banda za ljudska prava tvrdi da postoji u DNRK. U SAD su pucnjave uobičajene i policija je ubila mnogo crnaca poput Džordža Flojda. Sve kapitalističke zemlje imaju nezaposlenost, siromaštvo i beskucništvo. U Velikoj Britaniji mnogi građani moraju da se obrate bankama hrane. Stvarnost južne Koreje razotkrivena je filmovima i dramama poput 'Parazit' i 'Squid Game'. Južna Koreja zapravo ima najduže radno vreme na svetu i jedno je od najneravnopravnijih društava na svetu. Takođe ima drakonski fašistički „Zakon o nacionalnoj bezbednosti“ koji zabranjuje komunističke i levičarske aktivnosti i podršku DNRK.

Situacija u imperijalističkim zemljama, koje proizvode optužbe za kršenje „ljudskih prava“ u DNRK, je u suprotnosti sa situacijom ljudskih prava u Narodnoj Koreji. Kao što je nedavno izjavilo DNRK Korejsko udruženje za studije ljudskih prava:

'Naša država preuzima punu odgovornost za životnu sigurnost i egzistenciju našeg naroda i nikada nismo tražili da se bilo ko brine o uslovima života našeg naroda.

„U našoj zemlji u kojoj se politika prvo-narod provlači kroz sve oblasti društvenog života, narodnim pravima i interesima se daje najviši i apsolutni prioritet, a dostojanstvo i prava naroda su čvrsto zagarantovani.

Superiornost socijalizma usredsređenog na ljude našeg sopstvenog stila nece biti zasenjena od strane onoga ko iskrivljuje našu stvarnost i omalovažava našu državu, a zavere protiv DNRK koje vode neprijateljske snage bice srušene snagom našeg jedinstva u ritmu srca'

Ofanziva na ljudska prava nije samo blacenje i klevetanje DNRK. Radi se o rušenju socijalističkog sistema. Igra imperijalista 'ljudskim pravima' je poluga za promenu režima.

GLAVA DEVETA

'Imperijalisti sada vode rat bez metaka u skladu sa svojom strategijom „mirne tranzicije“ i napadaju socijalizam. Zbog toga se svakakve nedaće dešavaju u socijalističkom pokretu. Neki ljudi su vec uništeni, drugi se povlače, a treci su odustali od socijalizma i predali se neprijatelju. Može se reci da je socijalistički pokret sada na iskušenjima. Međutim, zbog toga nema potrebe da se obeshrabrujete' ( Kim Il Sung) Tokom Hladnog rata, SAD i drugi imperijalisti razvili su novu, lukaviju strategiju za uništavanje socijalizma, strategiju takozvane mirne tranzicije. Ovo se ponekad nazivalo Kenedijevom doktrinom ili Dalesovim planom. Dals je bio direktor američke Centralne obaveštajne agencije od 1953. do 1961. godine i organizovao je državne udare u Iranu i Gvatemali. Pre toga, 1944. Dals je bio uključen u tajne pregovore između SAD-a i nacističke Nemačke. Dals je takođe bio brat Džona Fostera Dalsa, jednog od glavnih provokatora Korejskog rata. Oba brata Dals bila su povezana sa ogromnim američkim monopolom United Fruit. Dals je izneo plan za podrivanje i potkopavanje socijalističkih zemalja i poznato je da je opisao svoj plan u sažetom obliku ovim rečima:

''Naoružajmo komičare vicevima koji ismevaju njihovu realnost i budućnost. Otrujmo duše mladih nesigurnošću u svrhu sopstvenog postojanja, Opteretimo im umove seksualnim sadržajem i problemima, navucimo ih materijalnim blagodetima slobodnog sveta poput skupih igranki, firmirane odeće, kvalitetnim medijima, slatkorečivim pesmama... Sejmo jaz između mlade i starije generacije''

Može se reci da je strategija mirne tranzicije ili strategija mirne konverzije treci stub imperijalističke antisocijalističke strategije, dok su druga dva stvarni fizički rat i sankcije.

Strategija mirne tranzicije se u osnovi sastoji od nastojanja da se potkopa i podri socijalizam kroz tzv. izgradnju mostova, korišcenje kulturne i ekonomske razmene. Ideološka i kulturna infiltracija je ključni deo mirne tranzicije ili strategije mirne konverzije. Imperijalistička i kapitalistička ideologija su nevidljivi neprijatelji koje je ponekad teško otkriti. U prošlosti su revizionistička rukovodstva nekih socijalističkih zemalja glupo dozvoljavala duboku infiltraciju zapadne kulture u njihova društva. Američkim džez muzičarima bilo je dozvoljeno da putuju po Sovjetskom Savezu i istočnoevropskim socijalističkim zemljama. U SSSR-u je postavljena američka kulturna izložba.

'Navodne Strategije:’mirnog prelaza’, ’promene režima’ i ’promena vladajućeg toka’’

Posecujuci Mađarsku 1980-ih neposredno pre nego što je konačno podlegla kontrarevoluciji 1989. godine (iako je Mađarska možda počela da obnavlja kapitalizam, sredinom i u kasnim 60-im), bio sam svedok dubokog prodora zapadne kulture i ideologije u Mađarsku; bilo je ljudi u farmerkama, plakati Madone i Ramba bili su u prodaji na pijaci, a američki „International Herald Tribune“ i „Tajms“ Ruperta Mardoka (u to vreme bojkotovani od strane sindikata u Britaniji), bili su u prodaji na kioscima u stanicama Metroa. Slično, prolazeci kroz Istočnu Nemačku (Demokratsku Republiku Nemačku) 1988. mogli su se videti i kapitalistički uticaji tamo kao što je pijanac na stanici Lihtenberg, kao i zapadni stilovi u odevanju.

Nema sumnje da je strategija mirne tranzicije imperijalista bila instrumentalna u rušenju socijalizma u SSSR-u i istočnoj Evropi. Predsednik Kim Il Sung je sažeo strategiju mirne tranzicije ovim rečima:

'Osnovna strategija američkog imperijalizma za svetsku agresiju u sadašnjoj fazi je da silom oružja uništi male i podeljene revolucionarne socijalističke zemlje i novonezavisne zemlje jednu po jednu, uz uzdržavanje od pogoršanja odnosa sa velikim silama i izbegavanje konfrontacije sa njima koliko god je to moguce i intenziviranje ideološke i političke ofanzive na, i podrivanje iznutra, onih zemalja koje su ideološki slabe i ne žele da vode revoluciju, a šire iluziju o imperijalizmu među narodom, te onih koje se zalažu samo za neprincipijelnu koegzistenciju sa imperijalizmom i želju za životom u dobrim odnosima sa imperijalizmom'

( Kim Il Sung)

Strategija mirne tranzicije može se uporediti sa Ezopovom bajkom o severnom vetru i suncu. U bajci severni vetar i sunce se takmiče ko je od njih jači. Test je da nateraju putnika da skine kaput. Vetar mu najviše duva, ali to ne funkcioniše jer putnik jednostavno čvršce drži kaput. Sunce, međutim, uspeva jer je jednostavno, putniku postalo vruce i neudobno u kaputu i onda ga je skinuo. Dakle, osnovna ideja iza strategije mirne tranzicije je podsticanje ili nagovaranje 'promene' ili kontrarevolucije u socijalističkim zemljama kroz složen proces. Strategija mirne tranzicije takođe se može uporediti sa pričom o trojanskom konju iz grčke mitologije.

Modernija varijanta ovoga je „mirna promena režima“, a njen ublažen oblik je „promena vladajućeg smera“, a ne „promena režima“. Taktika promene toka je najlukavija ; dok promena režima znači rušenje vlada, obično putem nasilja, umesto toga vlada ili režim ostaje na vlasti, ali umesto toga menja svoj pravac i politiku. Ovo odražava činjenicu da je strategija mirne tranzicije mnogostrana i ponekad veoma složena jer uključuje i tvrde i meke elemente i različite igrače. Međutim, tvrdi i meki elementi mogu biti jednostavno dve strane istog novčica iako mogu izgledati veoma različito. Tokom Hladnog rata mnogo se pričalo o 'jastrebovima i golubovima', navodno su predstavljali dijametralno suprotne stavove.

Međutim, imajmo na umu da su i jastreb i golubovi ptice, obe imaju perje i obe imaju krila. Predstavljali su različite metode za postizanje istog cilja. Danas, na primer, možda imate stare antikomunističke hladne ratnike iz 1950-ih koji su zadrto skloni krijumčarenju veoma grube anti-DNRK propagande u Narodnu Koreju tajnim sredstvima, ali s druge strane tiho govorece, prijateljski nastrojene diplomate i zagovornici kulturne razmene tiho rade na uspostavljanju mostobrana za ideološku i kulturnu invaziju na DNRK. U oba slučaja cilj je isti.

Mnogi neprijatelji Narodne Koreje bi želeli da DNRK napusti ideju Đuče i socijalizma i umesto toga krene putem „reforme“ i „otvaranja“. Ima onih koji žele da vide denuklearizaciju DNRK (a denuklearizacija znači desocijalizaciju ili dekomunizaciju), a takođe i da se pridruže imperijalistički i globalistički kontrolisanom Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci (DNRK je jedna od 7 zemalja koje nisu članice MMF-a i jedna od 4 zemlje koja nije član Svetske banke) i čak žele da vide američki imperijalistički multinacionalni lanac brze hrane McDonalds otvoren u Pjongjangu. To bi efektivno značilo pretvaranje Narodne Koreje u kapitalističku neokoloniju ili virtuelnu rekolonizaciju severnog dela Koreje. „DNRK ne treba da se reformiše“ ili „otvori“ (vidi dodatak).

Sada je pažnja američkih imperijalista i drugih imperijalista okrenuta ka Narodnoj Koreji. Vojna, ekonomska i politička moc DNRK je rasla i rasla zahvaljujuci rukovodstvu velikog vođe Predsednika Kim Il Sunga i Predsedavajuceg Kim Jong Ila i temeljnoj primeni ideje Đuče. Imperijalističkim zaverenicima i stručnjacima je sinulo da je nova strategija za slamanje DNRK i postizanje promene režima potrebna. Od ranih 1990-ih, bilo je pokušaja da se DNRK namami ili nagovori na put obnove kapitalizma.

Veteran zapadni novinar Džonatan Pauer je jednom napisao u vezi sa denuklearizacijom DNRK:

„Ali prvo Sever mora da bude „zagrejan“ – nekim od istih tehnika koje su na kraju pomogle da se podri Sovjetski Savez – kulturne, obrazovne i sportske razmene – redovne posete američkih fudbalskih timova, Njujorškog baleta, Brodveja mjuzikli, i izgradnja ogranka Harvarda koji predaje matematiku, a takođe i političke nauke i ljudskih prava (što rade programi informisanja zapadnih univerziteta na nekim kineskim univerzitetima)'

( 'A way out of North Korean nuclear crisis'. 27 septembar 2021).

Pauer je veoma direktan u pogledu namera imperijalista prema DNRK i izuzetno iskren o tome kako je socijalizam svrgnut u SSSR-u. Još osamdesetih godina prošlog veka jedan takozvani „stručnjak za Severnu Koreju“ iz UK je pisao o postepenoj eroziji ili smanjenju Đuče. Endrju Kim, bivši šef misije CIA u Koreji, otvoreno je priznao da:

„Sukob nije samo oko denuklearizacije, vec se radi i o prekrajanju geopolitičke i geoekonomske mape za Severnu Koreju“

Od ranih 90-ih SAD vode direktne pregovore sa DNRK. Mnogo se govorilo o „mekom sletanju za Severnu Koreju“ – kojim su predvideli postepenu demontažu socijalizma u DNRK. Kasnije, početkom 2000-ih, neke zapadne zemlje koje su bile saveznice SAD, kao što su Britanija, Italija i druge, osnovale su ambasade u Pjongjangu. Istovremeno, razvila se i proširila mreža tzv. “humanitarnih NVO” Sve ove mreže su imale za cilj smenu režima ili promenu režima. Takvi ljudi predstavljaju skrivene neprijatelje DNRK, koji su na neki način opasniji od otvorenih neprijatelja. U nekim slučajevima došlo je do preklapanja između mreže angažovanih lica i eksperata i propagandnih mreža protiv DNRK. Jednom prilikom je šef 'NK News' viđen u restoranu u Pekingu sa nekoliko takozvanih turističkih kompanija i jednom NVO koje posluju u DNRK.

Takozvani „aktivisti“ imaju za cilj širenje buržoaske i imperijalističke ideologije i kulture u DNRK. Oni vole da pričaju ljudima u DNRK o takozvanim: „kapitalističkim blagodetima“ i poriču da siromaštvo i nezaposlenost postoje u kapitalističkim zemljama. Naravno, 'aktivisti' su veoma privilegovanog i bogatog porekla, oni su u osnovi deo buržoaske elite u kapitalističkim društvima.

Imperijalistička taktika za promenu režima i organizovanje puča evoluirala je tokom decenija, a taktika takozvane: „obojene revolucije“ pojavila se u drugoj deceniji 21. veka. Obojene revolucije u boji dogodile su se u brojnim zemljama Bliskog istoka, kao i u Jugoslaviji 2000. i Ukrajini 2014. U prošlosti su CIA i drugi imali tendenciju da se oslanjaju na oficire fašističke i desničarske vojske u zemljama treceg sveta kako bi izvršili državni udar protiv levičarskih vlada ili vlada koje su smatrane levičarskim. Postojala je i stara anegdota o vođama desničarskih reakcionarnih režima suočenih sa narodnim pobunama: 'U istom trenutku okreće Niksona/Džonsona', kako bi se obezbedila pomoc jer su toliko bili nepopularni i nesposobni. Vremena su se promenila i ovih dana CIA-ini pešaci imaju tendenciju da budu moderni postmodernistički liberali, a ne fašisti, nacisti i vojni generali. U nizu zemalja su takozvane obojene revolucije stvorene pomocu društvenih medija i nevladinih organizacija. Videli smo i uspon NVO - 'Nevladine organizacije'. Kanadski sajt Global Research je rekao o NVO;

„Vlade finansiraju nevladine organizacije i koriste ih da promovišu svoje interese, često nezakonite, kao što je promocija nemira i rušenje legitimnih vlada…“

NVO su strukturno nedemokratske i neodgovorne. Funkcioneri se ne biraju. Na papiru, oni su odgovorni upravnim odborima itd., ali i šefovima korporacija Volstrita, članstvu u bankama i međunarodnim finansijskim telima... NVO prodaju proizvode ili usluge, baš kao privatne kompanije.

Tokom godina 'napornog marša' 1990-ih, kada je DNRK pretrpela i ogromne prirodne katastrofe, kao i nestanak svetskog socijalističkog tržišta, neki su pod maskom tzv. 'saradnje' i 'pomoci' pokušavali da potkopaju socijalizam zasnovan na Đuče na različite načine. Kako je knjiga: 'Songun politika Kim Džong Ila' - to opisala:

'

Iskoristivši nestašicu hrane koja vlada u Severnoj Koreji, Zapad je pribegao zlim trikovima da zadavi socijalizam pomocu pomoci u hrani'

Ovo je zaista bilo tačno i veoma dobro sumira aktivnosti nevladinih organizacija u DNRK. Veruje se da su mnoge od njih bili paravan za obaveštajne agencije. Zaista, kao što je otkriveno u ranijem poglavlju, SAD su koristile „Međunarodnu grupu za humanitarne usluge“ kao paravan za špijuniranje DNRK i za širenje neprijateljskih materijala. Takođe Norbert Volenštajn, Nemac, koji je boravio u DNRK od 1999. do 2000., a proteran je iz DNRK krajem 2000. godine, sprovodio je mnogo neprijateljskih propagandnih aktivnosti protiv DNRK, šireci mnoge lažne priče i pomažuci u aktivnostima na podrivanju DNRK. Takozvane nevladine organizacije imaju tendenciju da budu popunjene liberalima srednje klase koji su ili potpuno neprijateljski raspoloženi prema socijalizmu u korejskom stilu zasnovanom na Đuče ili mu nisu naklonjeni.

Nema sumnje da su nevladine organizacije pokušale da potkopaju socijalizam u DNRK, kao i da su s vremena na vreme širile alarmantne i preuveličane i lažne izveštaje o 'gladi' i 'izgladnjivanju' u DNRK. Čak je i 2012. jedan moj prijatelj naišao na grupu osoblja NVO u avionu iz Pjongjanga za Peking i razgovarao sa njima. Bili su puni neprijateljstva i inata prema DNRK. Godine 2021. „Ministarstvo za ishranu i javno zdravlje DNRK” je kritikovalo navode UN i nevladinih organizacija i istaklo da:

'Po mom mišljenju, potrebno je ozbiljno ispitati da li bi nam „humanitarna saradnja“ pod znakom UN i nevladinih organizacija zaista pomogla i preduzeti odlučne kontramere, protiv entiteta i organizacija koje su u dosluhu sa neprijateljskim snagama.'

Druge nevladine organizacije i aktivisti pokušavaju da donesu vetar buržoaske liberalizacije i kapitalističke restauracije u DNRK. Ponekad ti ljudi ušuškaju svoje poruke i namere i pretvaraju se da nekako pomažu korejskom narodu. Ovo je naravno apsurdno; socijalistički sistem Narodne Koreje zasnovan na Đuče i samoodržanju je kolevka života i srece korejskog naroda. Uništavajuci ga, donece im samo bedu i patnju!

Jedna „neprofitna“ nevladina organizacija sa sedištem u Singapuru, na čijem je čelu američki biznismen milioner koji se nada da ce se jednog dana DNRK „otvoriti“ ima za cilj da podstakne takozvano „preduzetništvo“ u DNRK, odnosno pokuša da stvori klasu kapitalista u DNRK, koji bi delovali kao peta kolona ili trojanski konj. Jedan od savetnika ove NVO: Andrai Abrahmian, koji je takođe bivši izvršni direktor, takođe piše za ozloglašene 'NK News' (pogledajte ranije poglavlje za detalje o 'NK News'). Ovo pokazuje da postoji veza između ljudi koji “sarađuju” u DNRK i propagandista protiv DNRK. Neke od nevladinih organizacija i učesnika koji rade na obnavljanju kapitalizma takođe su blisko povezane sa južnom Korejom.

Važno je napomenuti da je u martu 2017. održana konferencija na Londonskoj školi ekonomije pod nazivom: „Severna Koreja: izvan naslova“, koja je trebalo da govori o „Izgledima i izazovima ujedinjenja Koreje“. Međutim, konferenciju je sponzorisala Doosan Group, južnokorejski monopolistički kapitalista Čebol. Prisutni su bili veliki broj akademika koji su protiv DNRK i bivši savetnik MMF-a i Svetske banke. Kertis Melvin iz nevladine organizacije '38th North' povezane sa CIA-om takođe je bio prisutan i radoznalo je uspeo da prepozna ovog autora, a da ga ranije nije ni sreo. Očigledno je da je to bila konferencija o promeni režima i „ujedinjenje“ na koje su mislili nije bilo istinsko ponovno ujedinjenje, vec „ujedinjenje putem apsorpcije“. Jedan san veoma reakcionarnih, konzervativnih elemenata u južnoj Koreji je da primene takozvani: „nemački model“ na pitanje ponovnog ujedinjenja. U stvarnosti, mnogo hvaljeni 'nemački model' - zapravo je značio aneksiju i apsorpciju bivše, socijalističke, Nemačke Demokratske Republike od strane kapitalističke i imperijalističke Zapadne Nemačke.

Neki aktivisti u DNRK tvrde da su „za kritični angažman“ i „za promenu politike“, a ne stvarnu promenu režima. Znači da bi vlada i rukovodstvo ostali isti, ali bi se promenio pravac i politika vlade, rukovodstva i Partije, ali zar to nije slučaj da jedno vodi drugom? Pogledajte iskustvo SSSR-a, zar promene politike nisu dovele do propadanja SSSR-a i njegovog eventualnog kolapsa ili propasti. Ovi takozvani aktivisti koji se ponekad čak predstavljaju kao prijatelji i saveznici DNRK, potajno žele da DNRK napušta Đuče, napušta samoodržanje i napušta antiimperijalizam. Ovo bi naravno bila potpuna katastrofa.

Među kreatorima politike i stručnjacima u imperijalističkim zemljama postojalo je očekivanje da bi se takozvani libijski scenario mogao odigrati u Narodnoj Koreji. U Libiji pukovnik Gadafi, koji je bio poznat kao vođa velike revolucije Al Fataha u Libiji i autor Zelene knjige. Libija je zadržala snažan antiimperijalistički nezavisni kurs i izgradila svoj sopstveni oblik socijalizma, libijski arapski socijalizam.

Međutim, Gadafi je donekle skrenuo sa šina i počeo da gaji iluzije o SAD i drugim imperijalističkim zemljama. 2004. godine Libija je demontirala svoje nuklearne programe i, u neverovatnom činu glupe kapitulacije, čak otpremila komponente svog nuklearnog programa u SAD! Sedam godina kasnije SAD i njeni agenti su napravili „obojenu revoluciju“ u Libiji izazivajuci nemire, zatim su SAD i NATO bombardovali Libiju, a kasnije je pukovnik Gadafi ubijen od strane CIA linča. Velike socijalističke narodne Libijske Arapske Džamahirije, koja je inspirisala mnoge, više nije bilo. Bez sumnje, imperijalisti bi želeli da se odigra scenario „prvo denuklearizacije DNRK“, a zatim ili „otvaranja“ i „reforme“ ili „promene režima“. Takođe je sugerisano da bi DNRK mogla da uči od jedne, komunistima poznate, zemlje ili da je kopira. Ta zemlja je vodila žestok rat protiv američkih imperijalista, ali nakon pobedonosnog završetka rata, zemlja se sprijateljila sa svojim bivšim neprijateljem i takođe je krenula putem „reforme“ i „otvaranja“. Govorilo se da je zemlja „dobila u ratu, ali izgubila mir“, da je izgubila mir „reformama“ i „otvaranjem“.

U vreme samita DNRK – SAD 2018. i 3., 4. i 5. međukorejskog samita, mediji južne Koreje, kao i zapadni mediji i mediji nekih zemalja koje su izdale socijalizam, širili su divlje glasine o Jednostranom nuklearnom razoružanju DNRK, da ce se uskoro otvoriti McDonalds i KFC u DNRK i da ce se DNRK pridružiti omraženom imperijalističkom Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci. Ništa od ovoga se nije dogodilo, tri godine kasnije.

Međutim, ono što ovaj slučaj pokazuje jeste ono na šta cilja brigada „aktivista” i „promene režima”. Značajno je da je u oktobru 2019. maršal Kim Džong Un kritikovao zgrade koje su izgradila južnokorejska preduzeca na planini Kumgang, i to:

'Poziva na uklanjanje svih neprijatnih objekata južne strane uz dogovor sa relevantnom jedinicom južne strane i izgradnju novih modernih uslužnih objekata na naš način koji se dobro slažu sa prirodnim pejzažima planine Kumgang'

( KCNA, October 23rd 2019 )

Naravno, „promena režima“ i „promena politike“, u skladu sa strategijom mirne tranzicije ne mogu da uspeju u Narodnoj Koreji. DNRK je na oprezu. Predsednik Kim Il Sung je 1989. upozoravao:

'Nepažljivo otvaranje može dozvoliti komarcima i mušicama da ulete i izazovu štetu. Moramo da sprovodimo razmene i zajednička ulaganja sa drugim zemljama, ali moramo da postavimo mreže protiv komaraca da sprečimo da se ti insekti infiltriraju'

( Kim Il Sung )

Još devedesetih, 1. juna 1999., dnevne novine Radničke Partije Koreje „Rodong Sinmun“ i teorijski časopis „Kulođa“ objavili su članak istorijskog značaja za Koreju: „Odbacimo imperijalističko ideološko i kulturno trovanje“ – koji je između ostalog naveo da: 'Imperijalističko ideološko i kulturno trovanje je sredstvo agresije i intervencije pod znakom ‘saradnje’ i ‘razmene’

'Istina je dokazana istorijom da ako se toleriše i najmanja manifestacija korumpirane kapitalističke ideje, samo socijalističko društvo ne može postojati'

Na 8. kongresu Radničke Partije Koreje (RPK), održanom u januaru 2021. i na plenarnim sastancima Centralnog komiteta RPK, i Političkog biroa koji su prethodili Kongresu, uvaženi maršal Kim Džong Un, istakao je potrebu borbe protiv antisocijalističkih ideja i nesocijalističke prakse. Govoreci u Vrhovnoj Narodnoj Skupštini u aprilu 2019. rekao je da:

'Uspostavljanje socijalističkog načina života i morala je ozbiljna politička borba i akutna klasna borba za odbranu i veličanje naše ideje i društvenog sistema' ( Kim Džong Un )

Dana 5. decembra 2020. godine, Predsedništvo Vrhovne Narodne Skupštine donelo je Zakon o odbacivanju reakcionarne ideologije i kulture, koji se odnosio na:

'Dalje učvršcivanje naših ideoloških, revolucionarnih i klasnih pozicija temeljnim sprečavanjem prodora i širenja antisocijalističke ideologije i kulture i čvrstim održavanjem naše ideje, duha i kulture'

Tako je DNRK zadala udarce imperijalistima, otvorenim i skrivenim neprijateljima, koji su radili na potkopavanju i uništenju socijalističkog sistema DNRK, koristeci taktiku „mirne tranzicije“.

ZAKLJUČAK

Možda ima onih koji će se gnušati ove kratke knjige ili je čak žestoko osuditi. Neki ljudi ne vole reč „zavera“, ona za njih ima negativne konotacije.

Ipak, kao što je detaljno prikazano u knjizi, SAD i druge zapadne zemlje su još od Privremenog narodnog komiteta Severne Koreje, prvog koraka 1945. pokušali na različite načine, da ne samo da osujete uspešnu izgradnju socijalizma u severnom delu Koreje, vec da unište državu i sistem Narodne Koreje na bilo koji način.

Neprijatelji Narodne Koreje, na razne načine pokušavaju da slome Đuče socijalizam; ponekad nasilnim, a drugi put nenasilnim taktikama, ponekad otvorenim, ali češce, prikrivenim. Narodna Koreja se morala suočiti sa mnogim neprijateljima; američki imperijalisti i drugi imperijalisti su na vrhu liste, ali je takođe morala da se suoči sa revizionistima, šovinistima velikih sila i povremeno sa unutrašnjim neprijateljima, petom kolonom koji su bili agenti neprijateljskih zemalja. Čak je morala da se suoči sa neprijateljima prerušenim u prijatelje i „humanitarce“. Lažni prijatelj, nije nikakav prijatelj, a neprijatelj unutar sopstvenog pokreta - jednak je kao stotinu njih izvan.

Bez obzira ko je pokušao da potkopa i uništi Đuče socijalizam, i bez obzira na to koja su sredstva korišcena, svi pokušaji su propali. Pod vođstvom uvaženog maršala Kim Džong Una, korejski narod je odlučno branio Đuče socijalizam. Narodna Koreja je zasnovana na čvrstom jedinstvu u ritmu srca vođe, Partije i masa, zasnovana je na velikoj Đuče ideji i na samoodržanju. Narod u DNRK ima razvijen osecaj da „vlasništva“ nad „udelom“ cele svoje države kakav ne postoji ni u jednoj kapitalističkoj zemlji. Štaviše, politika u DNRK zasniva se na dobronamernosti i poverenju, vrhovni princip Partije i države je poboljšanje životnog standarda.

Naravno, pokušaji da se zbaci, uništi ili iskvari socijalistički sistem u DNRK nece nestati. Zaista, pod Bajdenovom administracijom sa dvostrukim dilovima, oni ce se verovatno intenzivirati. Siguran sam da ce DNRK biti na oprezu, a mi prijatelji i pristalice Narodne Koreje, sledbenici ideje Đuče i Songun, moramo se ujediniti da razbijemo zavere imperijalista i osujetimo ih.

Dr D e r m o t H a d s o n, London, Novembar 2021.

Koreja ne treba da se “otvori” ili “reformiše”’

Nedavno je određeni anti-DNRK, anti KFA entitet objavio nekoliko članaka o DNRK, prvo: sugerišuci da bi trebalo da kopira mere navodno usvojene u drugoj socijalističkoj zemlji koja je bliski saveznik DNRK, drugo: rekavši da bi DNRK u suštini trebalo da napusti socijalizam i dovede Mekdonalds i Volmart u DNRK! Ovo je, naravno, bilo konačno razotkrivanje njihovih pravih namera!

Po pitanju kopiranja DNRK drugih socijalističkih zemalja, ona ima svoj put, ima Đuče ideju – koja predviđa da su ljudi svake zemlje – gospodari revolucije i izgradnje, da revoluciju treba izvoditi nezavisno i kreativno. DNRK ne kopira druge zemlje, ali je naravno spremna da uči iz pozitivnih iskustava drugih zemalja. Predsednik Kim Il Sung je uvek naglašavao da ce DNRK primeniti iskustvo koje odgovara situaciji i potrebama DNRK na način koji odgovara situaciji u DNRK. Ono što funkcioniše u jednoj zemlji ne mora nužno da funkcioniše u drugoj zemlji. Ideja Đuče je zasnovana na celokupnom iskustvu korejske revolucije i istoriji Koreje. U prošlosti su različiti ljudi želeli da zavise od inostranstva i da ih pokorno kopiraju. Postali su poznati kao 'uvlakači'.

Ubrzo je postalo očigledno da slepo praćenje drugih zemalja nije put napred, u stvari je samo donelo katastrofe kao što je kolonizacija Koreje od strane Japana, i unutrašnje sukobe i podele u ranom nacionalističkom i komunističkom pokretu u Koreji. Stoga je korejski narod odbacio uvlakaštvo i uspostavio Đuče, od tada su postizali pobedu za pobedom i nikada se nisu osvrtali na pozive drugih da kopiraju druge socijalističke zemlje.

U prolazu se može dodati, možda suprotno popularnom mišljenju, da su neki ljudi kritikovali socijalističku zemlju, koja se predstavlja kao primer za slediti DNRK od strane reakcionara, da je dotična zemlja: „na putu ka kapitalizmu', da je 'socijalizam na izdisaju' u toj zemlji i da je 'rđav' itd.

Pre nekoliko decenija, određena zemlja u susedstvu DNRK usvojila je „reformu“ i „otvaranje“ na oštre kritike i nezadovoljstvo svetskih revolucionarnih i progresivnih ljudi, čime je izgubila mnogo prijatelja.

Postavlja se pitanje da li DNRK treba da se „reformiše“ i „otvori“?

Odgovor je: ne, ne i ne!

Kao što je veliki vođa drug Kim Džong Il napisao u svom radu:

Zašto Narodna

'

Imperijalistički reakcionari sada klevetaju našu Republiku, domovinu Đuče, tvrdeci da je „zatvorena“ i „izolovana“, i uzalud pokušavaju da nas dovedu do „reformi“ i „otvorenosti“.

Naša zemlja nikada nije zatvarala svoja vrata i održava dobre odnose sa mnogim zemljama, u kojima žive milijarde ljudi, širom sveta, zasnovane na međusobnom poštovanju. Što se tiče reformi, mi smo pre nekoliko decenija revolucionarno reformisali zastareli društveni sistem i stalno stvarali novo i obnavljali ono što je staro i zaostalo. U stvari, imperijalisti i reakcionari su neprijateljski raspoloženi prema našoj zemlji i blokiraju je i pokušavaju da je izoluju.

'Reforma' i 'otvorenost' za koju se zalažu predstavljaju zaveru da se uništi i ospori naš stil socijalizma. Takvi potezi ce samo pogoršati njihove odnose sa nama i osuđeni su na propast'

( Kim Džong Il 'Demokratska Narodna Republika Koreja je Nepobediva Socijalistička Sila Okupljena oko Đuče Ideje' )

Ovo jezgrovito i elokventno sumira zašto DNRK ne treba da se „reformiše“ i „otvori“, kao i reakcionarnu prirodu „reforme“ i „otvaranja“ koju zagovaraju imperijalisti.

U stvari, Narodna Koreja je sprovela radikalne, temeljne, demokratske reforme kao što su „agrarna reforma“, „nacionalizacija“ osnovnih industrija, „zakon o radu“ i „zakon o polnoj ravnopravnosti“. Izvela je socijalističku transformaciju na svoj način zasnovanu na Đuče. Napredan socijalistički sistem, usredsređen na narodne mase, nastao je u zemlji jutarnjeg zatišja. Građani DNRK, dobijaju besplatnu zdravstvenu zaštitu, besplatno obrazovanje, praktično besplatnu hranu i praktično besplatno stanovanje.

Zašto treba da se odreknu ovoga i da ga promene za bilo šta drugo?

DNRK je tokom godina postigla zapanjujuci ekonomski uspeh. U stvari, termin „korejsko čudo“ prvi je skovao poznati ekonomista Kembridža profesor Džoan V Robinson da opiše DNRK, a ne južnu Koreju 1964. godine.

U DNRK između 1946. i 1984. vrednost industrijske proizvodnje porasla je 431 put. U istom periodu nacionalni dohodak po glavi stanovnika porastao je za 65 puta. Proizvodnja žitarica je povecana za 5,3 puta. Tokom perioda uspona Čolime (Čolima je mitski i legendarni leteci konj koji može da pređe veliku razdaljinu u danu), krajem 1950-ih, rast industrijske proizvodnje dostigao je 40 procenata u jednoj godini, što je čak i veca stopa nego u starom SSSR-u tokom vladavine JV Staljina!

U DNRK ekonomski rast se u potpunosti koristi za ljude, ide na povecanje plata, izgradnju novih stanova, škola i bolnica, dok u južnoj Koreji i drugim kapitalističkim zemljama sav novac od povecanog ekonomskog rasta ide u džepove kapitalista. Takođe u južnoj Koreji, koja je najperverznije i najluđe mesto, novac južnokorejskih poreskih obveznika se placa američkoj vojsci za troškove održavanja. Dakle, taj ekonomski rast u južnoj Koreji ne koristi samo lokalnim i međunarodnim kapitalistima, vec i američkoj imperijalističkoj okupacionoj vojsci. Posecujuci DNRK tokom petogodišnjeg perioda od 2012. do 2017. godine, bio sam svedok izgradnje i dovršavanja čitavih novih ulica, koje su u stvari veličine malih gradova, kao što su ulica Čangjon, ulica Mire i Rjomjong. U DNRK stvarne plate ljudi su uvecane stvarima kao što su besplatno stanovanje, besplatna medicinska nega itd.

Na kraju, bilo je govora da bi DNRK trebalo da kopira McDonalds i Valmart, ili da im dozvoli da se osnuju u DNRK. Jedna od sjajnih stvari u DNRK je to što nema ni McDonalds, KFC, Burger King itd., niti ima strane banke na svojoj teritoriji. Ovo je manifestacija njene nezavisnosti. McDonalds i Valmart su veoma eksploatativne kompanije povezane, sa niskom platom i dugim radnim vremenom. Obe su poznati neprjatelji sindikata. Zašto DNRK treba da uči od ovih podlih monopol kapitalističkih transnacionalnih korporacija? Otvaranje ovih kompanija značilo bi da bi ljudi u DNRK bili eksploatisani i postali robovi koji bi radili satima i satima svaki dan bez odmora. DNRK zapravo ima svoje dobro vođene uslužne industrije.

Uopšte nema potrebe da se DNRK 'reformiše' i 'otvara', ne treba joj kapitalizam.

DNRK ce marširati do konačne pobede pod zastavom Đuče i samoodržanja! https://juche007-anglo-peopleskoreafriendship.blogspot.com/2021/03/why-peoples-korea-does-not-need-to-open.html

( 13. Mart 2021 )

DODATAK 2

'ISKOPAVANJE “KRTICE”'

U oktobru 2020. reakcionarni imperijalistički Bi-Bi-Si i TV mreže u brojnim zemljama emitovali su ono što je nazvano „dokumentarnim“ iako taj film u sebi nije imao ništa zasnovano na činjenici. Činjenica da je emitovan skoro istovremeno u nekoliko zemalja, a takođe i u vreme 75. godišnjice osnivanja Radničke Partije Koreje, sumnjiva je i ukazuje na koordinisane i usklađene napore neprijateljskih snaga protiv DNRK, posebno obaveštajne službe SAD, Britanije, Danske, južne Koreje i verovatno drugih.

Film je nazvan 'Krtica - pritajeno u Severnoj Koreji'. Sam naslov je pogrešan, jer je vrlo malo scena ovog filma snimljeno u DNRK, a zapravo se film skoro u potpunosti fokusira na Društvo Prijateljstva sa Korejom.

Film je navodno bio zajednička produkcija Danske državne televizije, Norveške TV, Švedske TV i BBC, britanske državne televizije koja je blisko povezana sa britanskim obaveštajnim službama. Američka kompanija 'Wingman Media' i norveška kompanija 'Piraia Film' koje su ranije snimale filmove protiv DNRK, kao i filmove protiv Belorusije i protiv Rusije, takođe su snimile i “krticu” (što znači da se radi o providnoj kampanji kompanija pod kontrolom CIA-e).

Finansijski pokrovitelj filma bila je 'Norveška fondacija Frit Ord', koja je takođe obezbedila sredstva za ekstremno desničarskog antiislamskog blogera Fjordmana.

Producent filma, Mads Bruger, vec je snimio propagandni film protiv DNRK: 'Crvena kapela' i ušao je u DNRK pod lažnim izgovorom.

Film je izneo senzacionalne optužbe protiv Društva Prijateljstva sa Korejom i Demokratske Narodne Republike Koreje. Cilj filma je bio da ocrni i diskredituje DPK i DNRK. Kako stoji u pismu upucenom udruženjima prijateljstva DNRK u Evropi od strane Komiteta DNRK za kulturne odnose sa inostranstvom film je:

'Razveden od stvarnosti, šačica ološa se okupila za majmunski posao sa najjeftinijim i najperfidnijim dokumentarcem koji bi zbunio ne samo obične ljude vec i malu decu. Ne možemo da izrazimo bilo koju drugu emociju osim besa ili ogorčenosti zbog njihove sprdnje od “filma”'

Ono što je još gore je to što su ti TV kanali, koji su doživeli velike kritike među publikom zbog svoje ozloglašene iskrivljene propagande protiv DNRK, ponovo preuzeli vođstvo u emitovanju tog nespretnog dokumentarca. Iako je dobro poznata činjenica da su navikli i rođeni da kuvaju priče, iznenađuje nas koliko su perfidni u svom poslu.

Ti ljudski ološi koji su se bavili lažiranjem dokumentarca potrošili bi toliko energije u “kuvanju” a nasuprot tome tako lako smo pronašli rupe u njihovim lažljivim pričama Pitamo se koliko su vremena, energije i novca uložili u ovaj loš pokušaj propagande, a kolika god da je suma bolje da su je dali u dobrotvorne svrhe za ljude koji boluju od COVID-19.

Urlih Larsen, koji je uistinu gadna krtica, imao je nečasnu nameru da se ušunja u Društvo Prijateljstva, grupu koja radi u cilju promocije međusobnog razumevanja i prijateljstva među narodima, dokazivao je svoju „iskrenost“ u želji da doprinese tim plemenitim ciljevima 10 godina. Ali je navodno samo “odjednom” blokirao svaku komunikaciju i nestao je kao da “ga je progutala zemlja” iz nejasnih razloga. Da li oseca sramotu zbog svog sumnjivog posla ili je osecao žaljenje zbog svog greha?'

Kasnije je producent Mads Bruger priznao u intervjuu za časopis Varajeti (16. avgusta 2021.) da:

"Nadao sam se da ce to dovesti do hapšenja Alehandra Cao de Benosa" (predsednik DPK)

Ova primedba je pokazala pravu nameru Brugera i onih koji su stajali iza njega. Pravi cilj filma bio je da se DPK zabrani i ugasi glas solidarnosti sa Narodnom Korejom. Istovremeno je takođe imao za cilj da dovede do dodatnih sankcija, prema ambasadama DNRK i DNRK, da njihove diplomate budu pohapšene i proterane. Takođe je imao za cilj da se članovi DPK šikaniraju na svojim radnim mestima i otpuste sa posla. Važno je napomenuti da su se na filmu izbliza prikazivale slike pripadnika DPK, a kamera se na njihovim licima zadržavala u krupnom kadru.

Ono što je 'Krtica - pritajeno u Severnoj Koreji' zaista prikazala je ilegalna infiltracija u legalnu i demokratsku kulturnu i solidarnu organizaciju, Društvo Prijateljstva sa Korejom. 'Larsenova' - nepoštena infiltracija u DPK može se uporediti sa slučajem 'Spycops' u Britaniji, u kojem su se pripadnici Specijalnog ogranka policije koristeci identitet mrtve dece infiltrirali u brojne organizacije. Zaista, trebalo je bojkotovati 'Krticu' i mreže na kojima se prikazala. Bi-Bi-Si, Bruger i drugi su krivi za nemoralno i koruptivno ponašanje.

Navodno se glavni protagonista filma, pojedinac po imenu Ulrih Larsen, infiltrirao u DNRK tokom perioda od 10 godina. Larsen ili kako god mu je pravo ime, bio je zvanični delegat DPK za Dansku od 2012. godine, a od 2016. za čitav region Skandinavije. Larsen, takođe je bio član i aktivista starog Društva prijateljstva Danska - DNRK, na čijem je čelu bio Anders Kristensen. Larsen se u stvari pridružio Društvu prijateljstva Danska - DNRK, pre nego što se pridružio DPK

Postavlja se pitanje ko je Ulrih Larsen? (ako mu je Larsen uopšte i pravo ime). Ovo je nešto na šta bi se jednog dana moglo odgovoriti. Možda je to slučajnost, ali jedan od najgorih izdajnika u Danskoj komunističkoj partiji bio je agent CIA-e po imenu Aksel Larsen, možda je „Larsen“, „Krtica“ njegov potomak ili rođak.

Moje lično secanje na Larsena je da je voleo da predstavlja ličnost dobronamernog čoveka, pravog prijatelja DNRK. Međutim, smatrao sam ga radoznalim jer je s jedne strane izgledao kao duboko posveceni pristalica Narodne Koreje i DPK, ali izgleda da nije bilo ničega iza toga, na primer, nije pomenuo da je bio inspirisan čitanjem različitih dela predsednika Kim Il Sunga, predsedavajuceg Kim Džong Ila i maršala Kim Džong Una. Bilo je teško shvatiti njegove motive za podršku DNRK. Larsen je delovao kao tiho govoreci, prijatan i druželjubiv, ali i pomalo neadekvatan i pod kontrolom svoje supruge. Larsen je bio prisutan na gotovo svim godišnjim međunarodnim sastancima DPK od otprilike 2013. Larsen je govorio različite stvari različitim ljudima. Secam se da je rekao da je nezaposlen (u stvari, siguran sam da je na jednom međunarodnom sastanku DPK Larsen ustao i opisao sebe kao 'nezaposlenog kuvara'), ali je ponekad radio za svog prijatelja koji je posedovao prodavnicu sendviča. Larsen je drugima rekao različito, da je na dugotrajnom bolovanju ili invalidskoj penziji, bilo zbog problema sa leđima ili neke vrste stomačne tegobe. Ono što sam ranije smatrao interesantnim u vezi sa Larsenom, ali u to vreme, beznačajnim, je da se na nekim sastancima DPK, poput onog u Dablinu, Larsen nije pridružio društvenim događajima nakon sastanka, ali je rekao da ce se sastati sa prijateljima ili otici na fudbalsku utakmicu ili trku pasa, mislio sam da je čudno da nezaposleni čovek ima prijatelje širom Evrope. Verovatno je 'Larsen' umesto toga išao da se sastane sa svojim rukovaocima ili u 'sigurnu kucu'.

Secam se jednog neobičnog incidenta sa 'Larsenom' na međunarodnom sastanku DPK u Kopenhagenu 2019. Nakon obilaska Kopenhagena, ušli smo u kineski restoran za koji je 'Larsen' rekao da je navodno jeftin, ali u stvari nije (sve u Kopenhagenu izgledalo je izuzetno preskupo). Kada je završio obrok, 'Larsen' je tražio pojedinačne račune i tražio priznanicu. Bacio sam pogled na njega. Bez da sam bilo šta rekao ili izneo bilo kakvu optužbu, 'Larsen' je rekao da želi priznanicu za posao njegovog oca. Naravno, sada shvatam da je ovo bilo za 'Larsenove' troškove. Takođe je bilo zanimljivo da je u subotu uveče, mesto večere, bio južnokorejski restoran u Kopenhagenu, uprkos primedbama o bezbednosnom riziku za delegate DPK.

Čini se da je 'Larsen' imao neku vrstu vojne/državne veze. Postoje njegove slike u uniformi danske mornarice. Kada je vodio obilazak Kopenhagena u nedelju posle Međunarodnog sastanka DPK (Larsen je izbegavao da nas odvede na bilo koje mesto od interesa za levičare u Kopenhagenu i takođe je hvalio dansku monarhiju), Larsen je mnogo govorio o danskoj mornarici i regrutaciji. Hipoteza je da je Larsen u nekom trenutku bio regrut u danskoj mornarici, ali je potom otišao u Mornaričku obaveštajnu službu i možda kasnije u Dansku obaveštajnu agenciju PET ili možda CIA.

Prvi put kada sam ljudski sreo 'Larsena' bilo je na međunarodnom sastanku DPK u Belgiji 2014., vrlo kratko sam ga sreo u Pjongjangu 2012. Kasnije sam video Larsena na međunarodnim sastancima DPK u Madridu 2015, u Irskoj 2016, u Taragoni 2017., Madrid 2018. i Kopenhagen 2019. Zanimljiva je koincidencija da su ambasadu DNRK u Madridu napali teroristi samo nekoliko nedelja nakon što je 'Larsen' bio u ambasadi na međunarodnom sastanku DPK.

„Larsen“ je snažno pritiskao i terao DPK UK, da protestuje Bi-Bi-Si. Rekli smo mu: zar ne možete da organizujete protest u Danskoj? Rekao nam je da je to nemoguce. Sada je jasno da je pravi cilj 'Larsena' koji je tražio da se organizuje protest bila snimanje filma i tajno pracenje DPK UK.

Celokupna radnja filma 'Krtica - pritajeno u Severnoj Koreji' je od samog početka dalekonategnuta, neverovatna i tehnički nemoguća. Ideja, da bi se nezaposleni kuvar samo probudio i odlučio da se infiltrira u Dansko – Društvo prijateljstva DNRK i DPK, je potpuna besmislica. Sigurno da je 'Larsen' bio samo oportunistički infiltrator, on bi odustao nakon nekoliko godina ili čak ranije, zašto bi ostao 10 godina u DPK? Da je 'Larsen' bio običan tip, a ne profesionalni obaveštajni agent, ili bi mu bilo dosadno ili bi se preobratio na stranu DPK i DNRK. Takođe je nezamislivo da je 'Larsen', navodno nezaposlena osoba, mogao da priušti da putuje ne samo po Evropi već i po SAD, DNRK, Aziji i Africi. Nije li ga danska kancelarija za pomoc privela zbog nedostupnosti za posao i smanjila mu beneficije?

U filmu su prisutni navodni bivši agent CIA 'Maks', koji se pojavljuje u maski. Naravno, ne postoji način da se sazna da li je 'Maks' zaista napustio CIA-u ili je još uvek u CIA-i. Takođe, u filmu se pojavljuje Eni Mešon, bivša službenica MI5 (Britanska interna obaveštajna služba). Međutim, motivi gospođe Mašon da napusti MI5 nisu bili ideološki ili politički, vec zato što je smatrala da je MI5 „nesposoban“! Neke beleške, kao što su „Beleške iz granice“, su implicirale da je gospođa Mašon još uvek u MI5. Takođe se kaže da osim ako obaveštajni oficiri ne pređu na drugu stranu, oni nikada ne napuštaju obaveštajne agencije. Prisustvo 'Maksa' i gospođe Mašon u filmu je nepobitni indikator koji ukazuje na umešanost zapadnih obaveštajnih agencija u film.

Samo da dodam još nekoliko zapažanja u vezi sa filmom. Prvo, iz nekih snimaka je vidljivo da je korišceno više od jedne kamere, jer su snimci iz različitih uglova. Film i zvuk su u velikoj meri montirani, u stvari, snimci su rekonstruisani. Na primer, protest ispred Bi-Bi-Sija od strane DPK UK 2019 (koji je Larsen tražio da se organizuje), koristi samo mali deo snimljenog izveštaja, i izgleda kao da je iskrivljen na takav način da predstavlja DPK UK u negativnom svetlu. Koriste se samo vrlo selektivni snimci sa međunarodnog sastanka DPK u Kopenhagenu 2019.

Da zaključimo, afera „Krtica“ bila je samo još jedan deo Velike zavere protiv Narodne Koreje! Jednog dana istina o 'Larsenu' ce konačno izaci na videlo.

'

Kako funkcioniše anti-DNRK propaganda. Međuodnosi agencija i institucija u proizvodnji i objavljivanju neprijateljske propagande protiv DNRK'

Izvori i korisni materijal

Sledeći izvori su korišteni pri pisanju ove knjige: Korejska Centralna Novinska Agencija http://kcna.kp/

Engleski- Narodna Koreja/Songun blog http://juche007-anglo-peopleskoreafriendship.blogspot.com/

'Imperijalisti SAD su pokrenuli Korejski Rat' ( Ho Đong Ho,Kang Sok Hi i Pak Te Ho, Pjongjang ISJ 1993 )

'Poreklo Korejskog Pitanja' ( Kim Čol Man, Pjongjang ISJ 2018 )

'Savremena Istorija Koreje' ( Prof Kim Han Gil Pjongjang ISJ 1979 )

'Nepokretna Stena: 70godišnji Rat Severne Koreje sa Američkom Silom ' ( AB Abrams )

'Preiod Gladi kog Nije Bilo' ( Dermot Hadson )

'Demokratska Narodna Republika Koreja tokom ’Teškog Marša’ ' ( Dermot Hadson )

'Koreja Đuče Ideje' ( Dermot Hadson )

'U Odbranu Đuče Koreje' ( Dermot Hadson )

'Iza Ogledala Laži' ( Dermot Hadson )

Copyright © Dr Dermot Hudson