Glava Osma: '”Igrajmo se Ljudskih Prava”' ..................................................strane 49

U stvari, najgori kršitelji ljudskih prava u svetu su SAD, mnoge zapadne zemlje i južna Koreja. SAD ima 2 miliona zatvorenika, što je 10 puta više od broja zatvorenika za koje američka banda za ljudska prava tvrdi da postoji u DNRK. U SAD su pucnjave uobičajene i policija je ubila mnogo crnaca poput Džordža Flojda. Sve kapitalističke zemlje imaju nezaposlenost, siromaštvo i beskucništvo. U Velikoj Britaniji mnogi građani moraju da se obrate bankama hrane. Stvarnost južne Koreje razotkrivena je filmovima i dramama poput 'Parazit' i 'Squid Game'. Južna Koreja zapravo ima najduže radno vreme na svetu i jedno je od najneravnopravnijih društava na svetu. Takođe ima drakonski fašistički „Zakon o nacionalnoj bezbednosti“ koji zabranjuje komunističke i levičarske aktivnosti i podršku DNRK.

Situacija u imperijalističkim zemljama, koje proizvode optužbe za kršenje „ljudskih prava“ u DNRK, je u suprotnosti sa situacijom ljudskih prava u Narodnoj Koreji. Kao što je nedavno izjavilo DNRK Korejsko udruženje za studije ljudskih prava:

'Naša država preuzima punu odgovornost za životnu sigurnost i egzistenciju našeg naroda i nikada nismo tražili da se bilo ko brine o uslovima života našeg naroda.

„U našoj zemlji u kojoj se politika prvo-narod provlači kroz sve oblasti društvenog života, narodnim pravima i interesima se daje najviši i apsolutni prioritet, a dostojanstvo i prava naroda su čvrsto zagarantovani.

Superiornost socijalizma usredsređenog na ljude našeg sopstvenog stila nece biti zasenjena od strane onoga ko iskrivljuje našu stvarnost i omalovažava našu državu, a zavere protiv DNRK koje vode neprijateljske snage bice srušene snagom našeg jedinstva u ritmu srca'

Ofanziva na ljudska prava nije samo blacenje i klevetanje DNRK. Radi se o rušenju socijalističkog sistema. Igra imperijalista 'ljudskim pravima' je poluga za promenu režima.

( Kim Il Sung) Tokom Hladnog rata, SAD i drugi imperijalisti razvili su novu, lukaviju strategiju za uništavanje socijalizma, strategiju takozvane mirne tranzicije. Ovo se ponekad nazivalo Kenedijevom doktrinom ili Dalesovim planom. Dals je bio direktor američke Centralne obaveštajne agencije od 1953. do 1961. godine i organizovao je državne udare u Iranu i Gvatemali. Pre toga, 1944. Dals je bio uključen u tajne pregovore između SAD-a i nacističke Nemačke. Dals je takođe bio brat Džona Fostera Dalsa, jednog od glavnih provokatora Korejskog rata. Oba brata Dals bila su povezana sa ogromnim američkim monopolom United Fruit. Dals je izneo plan za podrivanje i potkopavanje socijalističkih zemalja i poznato je da je opisao svoj plan u sažetom obliku ovim rečima:

''Naoružajmo komičare vicevima koji ismevaju njihovu realnost i budućnost. Otrujmo duše mladih nesigurnošću u svrhu sopstvenog postojanja, Opteretimo im umove seksualnim sadržajem i problemima, navucimo ih materijalnim blagodetima slobodnog sveta poput skupih igranki, firmirane odeće, kvalitetnim medijima, slatkorečivim pesmama... Sejmo jaz između mlade i starije generacije''

Može se reci da je strategija mirne tranzicije ili strategija mirne konverzije treci stub imperijalističke antisocijalističke strategije, dok su druga dva stvarni fizički rat i sankcije.

Strategija mirne tranzicije se u osnovi sastoji od nastojanja da se potkopa i podri socijalizam kroz tzv. izgradnju mostova, korišcenje kulturne i ekonomske razmene. Ideološka i kulturna infiltracija je ključni deo mirne tranzicije ili strategije mirne konverzije. Imperijalistička i kapitalistička ideologija su nevidljivi neprijatelji koje je ponekad teško otkriti. U prošlosti su revizionistička rukovodstva nekih socijalističkih zemalja glupo dozvoljavala duboku infiltraciju zapadne kulture u njihova društva. Američkim džez muzičarima bilo je dozvoljeno da putuju po Sovjetskom Savezu i istočnoevropskim socijalističkim zemljama. U SSSR-u je postavljena američka kulturna izložba.

Posecujuci Mađarsku 1980-ih neposredno pre nego što je konačno podlegla kontrarevoluciji 1989. godine (iako je Mađarska možda počela da obnavlja kapitalizam, sredinom i u kasnim 60-im), bio sam svedok dubokog prodora zapadne kulture i ideologije u Mađarsku; bilo je ljudi u farmerkama, plakati Madone i Ramba bili su u prodaji na pijaci, a američki „International Herald Tribune“ i „Tajms“ Ruperta Mardoka (u to vreme bojkotovani od strane sindikata u Britaniji), bili su u prodaji na kioscima u stanicama Metroa. Slično, prolazeci kroz Istočnu Nemačku (Demokratsku Republiku Nemačku) 1988. mogli su se videti i kapitalistički uticaji tamo kao što je pijanac na stanici Lihtenberg, kao i zapadni stilovi u odevanju.

Nema sumnje da je strategija mirne tranzicije imperijalista bila instrumentalna u rušenju socijalizma u SSSR-u i istočnoj Evropi. Predsednik Kim Il Sung je sažeo strategiju mirne tranzicije ovim rečima:

( Kim Il Sung) Strategija mirne tranzicije može se uporediti sa Ezopovom bajkom o severnom vetru i suncu. U bajci severni vetar i sunce se takmiče ko je od njih jači. Test je da nateraju putnika da skine kaput. Vetar mu najviše duva, ali to ne funkcioniše jer putnik jednostavno čvršce drži kaput. Sunce, međutim, uspeva jer je jednostavno, putniku postalo vruce i neudobno u kaputu i onda ga je skinuo. Dakle, osnovna ideja iza strategije mirne tranzicije je podsticanje ili nagovaranje 'promene' ili kontrarevolucije u socijalističkim zemljama kroz složen proces. Strategija mirne tranzicije takođe se može uporediti sa pričom o trojanskom konju iz grčke mitologije.

Modernija varijanta ovoga je „mirna promena režima“, a njen ublažen oblik je „promena vladajućeg smera“, a ne „promena režima“. Taktika promene toka je najlukavija ; dok promena režima znači rušenje vlada, obično putem nasilja, umesto toga vlada ili režim ostaje na vlasti, ali umesto toga menja svoj pravac i politiku. Ovo odražava činjenicu da je strategija mirne tranzicije mnogostrana i ponekad veoma složena jer uključuje i tvrde i meke elemente i različite igrače. Međutim, tvrdi i meki elementi mogu biti jednostavno dve strane istog novčica iako mogu izgledati veoma različito. Tokom Hladnog rata mnogo se pričalo o 'jastrebovima i golubovima', navodno su predstavljali dijametralno suprotne stavove.

Međutim, imajmo na umu da su i jastreb i golubovi ptice, obe imaju perje i obe imaju krila. Predstavljali su različite metode za postizanje istog cilja. Danas, na primer, možda imate stare antikomunističke hladne ratnike iz 1950-ih koji su zadrto skloni krijumčarenju veoma grube anti-DNRK propagande u Narodnu Koreju tajnim sredstvima, ali s druge strane tiho govorece, prijateljski nastrojene diplomate i zagovornici kulturne razmene tiho rade na uspostavljanju mostobrana za ideološku i kulturnu invaziju na DNRK. U oba slučaja cilj je isti.

Mnogi neprijatelji Narodne Koreje bi želeli da DNRK napusti ideju Đuče i socijalizma i umesto toga krene putem „reforme“ i „otvaranja“. Ima onih koji žele da vide denuklearizaciju DNRK (a denuklearizacija znači desocijalizaciju ili dekomunizaciju), a takođe i da se pridruže imperijalistički i globalistički kontrolisanom Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci (DNRK je jedna od 7 zemalja koje nisu članice MMF-a i jedna od 4 zemlje koja nije član Svetske banke) i čak žele da vide američki imperijalistički multinacionalni lanac brze hrane McDonalds otvoren u Pjongjangu. To bi efektivno značilo pretvaranje Narodne Koreje u kapitalističku neokoloniju ili virtuelnu rekolonizaciju severnog dela Koreje. „DNRK ne treba da se reformiše“ ili „otvori“ (vidi dodatak).

Sada je pažnja američkih imperijalista i drugih imperijalista okrenuta ka Narodnoj Koreji. Vojna, ekonomska i politička moc DNRK je rasla i rasla zahvaljujuci rukovodstvu velikog vođe Predsednika Kim Il Sunga i Predsedavajuceg Kim Jong Ila i temeljnoj primeni ideje Đuče. Imperijalističkim zaverenicima i stručnjacima je sinulo da je nova strategija za slamanje DNRK i postizanje promene režima potrebna. Od ranih 1990-ih, bilo je pokušaja da se DNRK namami ili nagovori na put obnove kapitalizma.

Veteran zapadni novinar Džonatan Pauer je jednom napisao u vezi sa denuklearizacijom DNRK:

„Ali prvo Sever mora da bude „zagrejan“ – nekim od istih tehnika koje su na kraju pomogle da se podri Sovjetski Savez – kulturne, obrazovne i sportske razmene – redovne posete američkih fudbalskih timova, Njujorškog baleta, Brodveja mjuzikli, i izgradnja ogranka Harvarda koji predaje matematiku, a takođe i političke nauke i ljudskih prava (što rade programi informisanja zapadnih univerziteta na nekim kineskim univerzitetima)'

( 'A way out of North Korean nuclear crisis'. 27. septembar 2021).

Pauer je veoma direktan u pogledu namera imperijalista prema DNRK i izuzetno iskren o tome kako je socijalizam svrgnut u SSSR-u. Još osamdesetih godina prošlog veka jedan takozvani „stručnjak za Severnu Koreju“ iz UK je pisao o postepenoj eroziji ili smanjenju Đuče. Endrju Kim, bivši šef misije CIA u Koreji, otvoreno je priznao da:

„Sukob nije samo oko denuklearizacije, vec se radi i o prekrajanju geopolitičke i geoekonomske mape za Severnu Koreju“

Od ranih 90-ih SAD vode direktne pregovore sa DNRK. Mnogo se govorilo o „mekom sletanju za Severnu Koreju“ – kojim su predvideli postepenu demontažu socijalizma u DNRK. Kasnije, početkom 2000-ih, neke zapadne zemlje koje su bile saveznice SAD, kao što su Britanija, Italija i druge, osnovale su ambasade u Pjongjangu. Istovremeno, razvila se i proširila mreža tzv. “humanitarnih NVO” Sve ove mreže su imale za cilj smenu režima ili promenu režima. Takvi ljudi predstavljaju skrivene neprijatelje DNRK, koji su na neki način opasniji od otvorenih neprijatelja. U nekim slučajevima došlo je do preklapanja između mreže angažovanih lica i eksperata i propagandnih mreža protiv DNRK. Jednom prilikom je šef 'NK News' viđen u restoranu u Pekingu sa nekoliko takozvanih turističkih kompanija i jednom NVO koje posluju u DNRK.

Takozvani „aktivisti“ imaju za cilj širenje buržoaske i imperijalističke ideologije i kulture u DNRK. Oni vole da pričaju ljudima u DNRK o takozvanim: „kapitalističkim blagodetima“ i poriču da siromaštvo i nezaposlenost postoje u kapitalističkim zemljama. Naravno, 'aktivisti' su veoma privilegovanog i bogatog porekla, oni su u osnovi deo buržoaske elite u kapitalističkim društvima.

Imperijalistička taktika za promenu režima i organizovanje puča evoluirala je tokom decenija, a taktika takozvane: „obojene revolucije“ pojavila se u drugoj deceniji 21. veka. Obojene revolucije u boji dogodile su se u brojnim zemljama Bliskog istoka, kao i u Jugoslaviji 2000. i Ukrajini 2014. U prošlosti su CIA i drugi imali tendenciju da se oslanjaju na oficire fašističke i desničarske vojske u zemljama treceg sveta kako bi izvršili državni udar protiv levičarskih vlada ili vlada koje su smatrane levičarskim. Postojala je i stara anegdota o vođama desničarskih reakcionarnih režima suočenih sa narodnim pobunama: 'U istom trenutku okreće Niksona/Džonsona', kako bi se obezbedila pomoc jer su toliko bili nepopularni i nesposobni. Vremena su se promenila i ovih dana CIA-ini pešaci imaju tendenciju da budu moderni postmodernistički liberali, a ne fašisti, nacisti i vojni generali. U nizu zemalja su takozvane obojene revolucije stvorene pomocu društvenih medija i nevladinih organizacija. Videli smo i uspon NVO - 'Nevladine organizacije'. Kanadski sajt Global Research je rekao o NVO;

„Vlade finansiraju nevladine organizacije i koriste ih da promovišu svoje interese, često nezakonite, kao što je promocija nemira i rušenje legitimnih vlada…“

NVO su strukturno nedemokratske i neodgovorne. Funkcioneri se ne biraju. Na papiru, oni su odgovorni upravnim odborima itd., ali i šefovima korporacija Volstrita, članstvu u bankama i međunarodnim finansijskim telima... NVO prodaju proizvode ili usluge, baš kao privatne kompanije.

Tokom godina 'napornog marša' 1990-ih, kada je DNRK pretrpela i ogromne prirodne katastrofe, kao i nestanak svetskog socijalističkog tržišta, neki su pod maskom tzv. 'saradnje' i 'pomoci' pokušavali da potkopaju socijalizam zasnovan na Đuče na različite načine. Kako je knjiga: 'Songun politika Kim Džong Ila' - to opisala:

'Iskoristivši nestašicu hrane koja vlada u Severnoj Koreji, Zapad je pribegao zlim trikovima da zadavi socijalizam pomocu pomoci u hrani'

Ovo je zaista bilo tačno i veoma dobro sumira aktivnosti nevladinih organizacija u DNRK. Veruje se da su mnoge od njih bili paravan za obaveštajne agencije. Zaista, kao što je otkriveno u ranijem poglavlju, SAD su koristile „Međunarodnu grupu za humanitarne usluge“ kao paravan za špijuniranje DNRK i za širenje neprijateljskih materijala. Takođe Norbert Volenštajn, Nemac, koji je boravio u DNRK od 1999. do 2000., a proteran je iz DNRK krajem 2000. godine, sprovodio je mnogo neprijateljskih propagandnih aktivnosti protiv DNRK, šireci mnoge lažne priče i pomažuci u aktivnostima na podrivanju DNRK. Takozvane nevladine organizacije imaju tendenciju da budu popunjene liberalima srednje klase koji su ili potpuno neprijateljski raspoloženi prema socijalizmu u korejskom stilu zasnovanom na Đuče ili mu nisu naklonjeni.

Nema sumnje da su nevladine organizacije pokušale da potkopaju socijalizam u DNRK, kao i da su s vremena na vreme širile alarmantne i preuveličane i lažne izveštaje o 'gladi' i 'izgladnjivanju' u DNRK. Čak je i 2012. jedan moj prijatelj naišao na grupu osoblja NVO u avionu iz Pjongjanga za Peking i razgovarao sa njima. Bili su puni neprijateljstva i inata prema DNRK. Godine 2021. „Ministarstvo za ishranu i javno zdravlje DNRK” je kritikovalo navode UN i nevladinih organizacija i istaklo da:

'Po mom mišljenju, potrebno je ozbiljno ispitati da li bi nam „humanitarna saradnja“ pod znakom UN i nevladinih organizacija zaista pomogla i preduzeti odlučne kontramere, protiv entiteta i organizacija koje su u dosluhu sa neprijateljskim snagama.'

Druge nevladine organizacije i aktivisti pokušavaju da donesu vetar buržoaske liberalizacije i kapitalističke restauracije u DNRK. Ponekad ti ljudi ušuškaju svoje poruke i namere i pretvaraju se da nekako pomažu korejskom narodu. Ovo je naravno apsurdno; socijalistički sistem Narodne Koreje zasnovan na Đuče i samoodržanju je kolevka života i srece korejskog naroda. Uništavajuci ga, donece im samo bedu i patnju!

Jedna „neprofitna“ nevladina organizacija sa sedištem u Singapuru, na čijem je čelu američki biznismen milioner koji se nada da ce se jednog dana DNRK „otvoriti“ ima za cilj da podstakne takozvano „preduzetništvo“ u DNRK, odnosno pokuša da stvori klasu kapitalista u DNRK, koji bi delovali kao peta kolona ili trojanski konj. Jedan od savetnika ove NVO: Andrai Abrahmian, koji je takođe bivši izvršni direktor, takođe piše za ozloglašene 'NK News' (pogledajte ranije poglavlje za detalje o 'NK News'). Ovo pokazuje da postoji veza između ljudi koji “sarađuju” u DNRK i propagandista protiv DNRK. Neke od nevladinih organizacija i učesnika koji rade na obnavljanju kapitalizma takođe su blisko povezane sa južnom Korejom.

Važno je napomenuti da je u martu 2017. održana konferencija na Londonskoj školi ekonomije pod nazivom: „Severna Koreja: izvan naslova“, koja je trebalo da govori o „Izgledima i izazovima ujedinjenja Koreje“. Međutim, konferenciju je sponzorisala Doosan Group, južnokorejski monopolistički kapitalista Čebol. Prisutni su bili veliki broj akademika koji su protiv DNRK i bivši savetnik MMF-a i Svetske banke. Kertis Melvin iz nevladine organizacije '38th North' povezane sa CIA-om takođe je bio prisutan i radoznalo je uspeo da prepozna ovog autora, a da ga ranije nije ni sreo. Očigledno je da je to bila konferencija o promeni režima i „ujedinjenje“ na koje su mislili nije bilo istinsko ponovno ujedinjenje, vec „ujedinjenje putem apsorpcije“. Jedan san veoma reakcionarnih, konzervativnih elemenata u južnoj Koreji je da primene takozvani: „nemački model“ na pitanje ponovnog ujedinjenja. U stvarnosti, mnogo hvaljeni 'nemački model' - zapravo je značio aneksiju i apsorpciju bivše, socijalističke, Nemačke Demokratske Republike od strane kapitalističke i imperijalističke Zapadne Nemačke.

Neki aktivisti u DNRK tvrde da su „za kritični angažman“ i „za promenu politike“, a ne stvarnu promenu režima. Znači da bi vlada i rukovodstvo ostali isti, ali bi se promenio pravac i politika vlade, rukovodstva i Partije, ali zar to nije slučaj da jedno vodi drugom? Pogledajte iskustvo SSSR-a, zar promene politike nisu dovele do propadanja SSSR-a i njegovog eventualnog kolapsa ili propasti. Ovi takozvani aktivisti koji se ponekad čak predstavljaju kao prijatelji i saveznici DNRK, potajno žele da DNRK napušta Đuče, napušta samoodržanje i napušta antiimperijalizam. Ovo bi naravno bila potpuna katastrofa.

Među kreatorima politike i stručnjacima u imperijalističkim zemljama postojalo je očekivanje da bi se takozvani libijski scenario mogao odigrati u Narodnoj Koreji. U Libiji pukovnik Gadafi, koji je bio poznat kao vođa velike revolucije Al Fataha u Libiji i autor Zelene knjige. Libija je zadržala snažan antiimperijalistički nezavisni kurs i izgradila svoj sopstveni oblik socijalizma, libijski arapski socijalizam.

Međutim, Gadafi je donekle skrenuo sa šina i počeo da gaji iluzije o SAD i drugim imperijalističkim zemljama. 2004. godine Libija je demontirala svoje nuklearne programe i, u neverovatnom činu glupe kapitulacije, čak otpremila komponente svog nuklearnog programa u SAD! Sedam godina kasnije SAD i njeni agenti su napravili „obojenu revoluciju“ u Libiji izazivajuci nemire, zatim su SAD i NATO bombardovali Libiju, a kasnije je pukovnik Gadafi ubijen od strane CIA linča. Velike socijalističke narodne Libijske Arapske Džamahirije, koja je inspirisala mnoge, više nije bilo. Bez sumnje, imperijalisti bi želeli da se odigra scenario „prvo denuklearizacije DNRK“, a zatim ili „otvaranja“ i „reforme“ ili „promene režima“. Takođe je sugerisano da bi DNRK mogla da uči od jedne, komunistima poznate, zemlje ili da je kopira. Ta zemlja je vodila žestok rat protiv američkih imperijalista, ali nakon pobedonosnog završetka rata, zemlja se sprijateljila sa svojim bivšim neprijateljem i takođe je krenula putem „reforme“ i „otvaranja“. Govorilo se da je zemlja „dobila u ratu, ali izgubila mir“, da je izgubila mir „reformama“ i „otvaranjem“.

U vreme samita DNRK – SAD 2018. i 3., 4. i 5. međukorejskog samita, mediji južne Koreje, kao i zapadni mediji i mediji nekih zemalja koje su izdale socijalizam, širili su divlje glasine o Jednostranom nuklearnom razoružanju DNRK, da ce se uskoro otvoriti McDonalds i KFC u DNRK i da ce se DNRK pridružiti omraženom imperijalističkom Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci. Ništa od ovoga se nije dogodilo, tri godine kasnije.

Međutim, ono što ovaj slučaj pokazuje jeste ono na šta cilja brigada „aktivista” i „promene režima”. Značajno je da je u oktobru 2019. maršal Kim Džong Un kritikovao zgrade koje su izgradila južnokorejska preduzeca na planini Kumgang, i to:

( KCNA, October 23rd 2019 )

Naravno, „promena režima“ i „promena politike“, u skladu sa strategijom mirne tranzicije ne mogu da uspeju u Narodnoj Koreji. DNRK je na oprezu. Predsednik Kim Il Sung je 1989. upozoravao:

( Kim Il Sung )

Još devedesetih, 1. juna 1999., dnevne novine Radničke Partije Koreje „Rodong Sinmun“ i teorijski časopis „Kulođa“ objavili su članak istorijskog značaja za Koreju: „Odbacimo imperijalističko ideološko i kulturno trovanje“ – koji je između ostalog naveo da:

Ali i:

60