Dodatak 1.'Zašto Narodna Koreja ne treba da se “otvori” ili “reformiše”'........ strane 63

U DNRK ekonomski rast se u potpunosti koristi za ljude, ide na povecanje plata, izgradnju novih stanova, škola i bolnica, dok u južnoj Koreji i drugim kapitalističkim zemljama sav novac od povecanog ekonomskog rasta ide u džepove kapitalista. Takođe u južnoj Koreji, koja je najperverznije i najluđe mesto, novac južnokorejskih poreskih obveznika se placa američkoj vojsci za troškove održavanja. Dakle, taj ekonomski rast u južnoj Koreji ne koristi samo lokalnim i međunarodnim kapitalistima, vec i američkoj imperijalističkoj okupacionoj vojsci. Posecujuci DNRK tokom petogodišnjeg perioda od 2012. do 2017. godine, bio sam svedok izgradnje i dovršavanja čitavih novih ulica, koje su u stvari veličine malih gradova, kao što su ulica Čangjon, ulica Mire i Rjomjong. U DNRK stvarne plate ljudi su uvecane stvarima kao što su besplatno stanovanje, besplatna medicinska nega itd.

Na kraju, bilo je govora da bi DNRK trebalo da kopira McDonalds i Valmart, ili da im dozvoli da se osnuju u DNRK. Jedna od sjajnih stvari u DNRK je to što nema ni McDonalds, KFC, Burger King itd., niti ima strane banke na svojoj teritoriji. Ovo je manifestacija njene nezavisnosti. McDonalds i Valmart su veoma eksploatativne kompanije povezane, sa niskom platom i dugim radnim vremenom. Obe su poznati neprjatelji sindikata. Zašto DNRK treba da uči od ovih podlih monopol kapitalističkih transnacionalnih korporacija? Otvaranje ovih kompanija značilo bi da bi ljudi u DNRK bili eksploatisani i postali robovi koji bi radili satima i satima svaki dan bez odmora. DNRK zapravo ima svoje dobro vođene uslužne industrije.

Uopšte nema potrebe da se DNRK 'reformiše' i 'otvara', ne treba joj kapitalizam.

DNRK ce marširati do konačne pobede pod zastavom Đuče i samoodržanja!

https://juche007-anglo-peopleskoreafriendship.blogspot.com/2021/03/why-peoples-korea-does-not-need-to-open.html

( 13. Mart 2021 )

U oktobru 2020. reakcionarni imperijalistički Bi-Bi-Si i TV mreže u brojnim zemljama emitovali su ono što je nazvano „dokumentarnim“ iako taj film u sebi nije imao ništa zasnovano na činjenici. Činjenica da je emitovan skoro istovremeno u nekoliko zemalja, a takođe i u vreme 75. godišnjice osnivanja Radničke Partije Koreje, sumnjiva je i ukazuje na koordinisane i usklađene napore neprijateljskih snaga protiv DNRK, posebno obaveštajne službe SAD, Britanije, Danske, južne Koreje i verovatno drugih.

Film je nazvan 'Krtica - pritajeno u Severnoj Koreji'. Sam naslov je pogrešan, jer je vrlo malo scena ovog filma snimljeno u DNRK, a zapravo se film skoro u potpunosti fokusira na Društvo Prijateljstva sa Korejom.

Film je navodno bio zajednička produkcija Danske državne televizije, Norveške TV, Švedske TV i BBC, britanske državne televizije koja je blisko povezana sa britanskim obaveštajnim službama. Američka kompanija 'Wingman Media' i norveška kompanija 'Piraia Film' koje su ranije snimale filmove protiv DNRK, kao i filmove protiv Belorusije i protiv Rusije, takođe su snimile i “krticu” (što znači da se radi o providnoj kampanji kompanija pod kontrolom CIA-e).

Finansijski pokrovitelj filma bila je 'Norveška fondacija Frit Ord', koja je takođe obezbedila sredstva za ekstremno desničarskog antiislamskog blogera Fjordmana.

Producent filma, Mads Bruger, vec je snimio propagandni film protiv DNRK: 'Crvena kapela' i ušao je u DNRK pod lažnim izgovorom.

Film je izneo senzacionalne optužbe protiv Društva Prijateljstva sa Korejom i Demokratske Narodne Republike Koreje. Cilj filma je bio da ocrni i diskredituje DPK i DNRK. Kako stoji u pismu upucenom udruženjima prijateljstva DNRK u Evropi od strane Komiteta DNRK za kulturne odnose sa inostranstvom film je:

Ono što je još gore je to što su ti TV kanali, koji su doživeli velike kritike među publikom zbog svoje ozloglašene iskrivljene propagande protiv DNRK, ponovo preuzeli vođstvo u emitovanju tog nespretnog dokumentarca. Iako je dobro poznata činjenica da su navikli i rođeni da kuvaju priče, iznenađuje nas koliko su perfidni u svom poslu.

Ti ljudski ološi koji su se bavili lažiranjem dokumentarca potrošili bi toliko energije u “kuvanju” a nasuprot tome tako lako smo pronašli rupe u njihovim lažljivim pričama. Pitamo se koliko su vremena, energije i novca uložili u ovaj loš pokušaj propagande, a kolika god da je suma bolje da su je dali u dobrotvorne svrhe za ljude koji boluju od COVID-19.

Urlih Larsen, koji je uistinu gadna krtica, imao je nečasnu nameru da se ušunja u Društvo Prijateljstva, grupu koja radi u cilju promocije međusobnog razumevanja i prijateljstva među narodima, dokazivao je svoju „iskrenost“ u želji da doprinese tim plemenitim ciljevima 10 godina. Ali je navodno samo “odjednom” blokirao svaku komunikaciju i nestao je kao da “ga je progutala zemlja” iz nejasnih razloga. Da li oseca sramotu zbog svog sumnjivog posla ili je osecao žaljenje zbog svog greha?'

Kasnije je producent Mads Bruger priznao u intervjuu za časopis Varajeti (16. avgusta 2021.) da:

"Nadao sam se da ce to dovesti do hapšenja Alehandra Cao de Benosa"

(predsednik DPK)

Ova primedba je pokazala pravu nameru Brugera i onih koji su stajali iza njega. Pravi cilj filma bio je da se DPK zabrani i ugasi glas solidarnosti sa Narodnom Korejom. Istovremeno je takođe imao za cilj da dovede do dodatnih sankcija, prema ambasadama DNRK i DNRK, da njihove diplomate budu pohapšene i proterane. Takođe je imao za cilj da se članovi DPK šikaniraju na svojim radnim mestima i otpuste sa posla. Važno je napomenuti da su se na filmu izbliza prikazivale slike pripadnika DPK, a kamera se na njihovim licima zadržavala u krupnom kadru.

Ono što je 'Krtica - pritajeno u Severnoj Koreji' zaista prikazala je ilegalna infiltracija u legalnu i demokratsku kulturnu i solidarnu organizaciju, Društvo Prijateljstva sa Korejom. 'Larsenova' - nepoštena infiltracija u DPK može se uporediti sa slučajem 'Spycops' u Britaniji, u kojem su se pripadnici Specijalnog ogranka policije koristeci identitet mrtve dece infiltrirali u brojne organizacije. Zaista, trebalo je bojkotovati 'Krticu' i mreže na kojima se prikazala. Bi-Bi-Si, Bruger i drugi su krivi za nemoralno i koruptivno ponašanje.

Navodno se glavni protagonista filma, pojedinac po imenu Ulrih Larsen, infiltrirao u DNRK tokom perioda od 10 godina. Larsen ili kako god mu je pravo ime, bio je zvanični delegat DPK za Dansku od 2012. godine, a od 2016. za čitav region Skandinavije. Larsen, takođe je bio član i aktivista starog Društva prijateljstva Danska - DNRK, na čijem je čelu bio Anders Kristensen. Larsen se u stvari pridružio Društvu prijateljstva Danska - DNRK, pre nego što se pridružio DPK.

Postavlja se pitanje ko je Ulrih Larsen? (ako mu je Larsen uopšte i pravo ime). Ovo je nešto na šta bi se jednog dana moglo odgovoriti. Možda je to slučajnost, ali jedan od najgorih izdajnika u Danskoj komunističkoj partiji bio je agent CIA-e po imenu Aksel Larsen, možda je „Larsen“, „Krtica“ njegov potomak ili rođak.

Moje lično secanje na Larsena je da je voleo da predstavlja ličnost dobronamernog čoveka, pravog prijatelja DNRK. Međutim, smatrao sam ga radoznalim jer je s jedne strane izgledao kao duboko posveceni pristalica Narodne Koreje i DPK, ali izgleda da nije bilo ničega iza toga, na primer, nije pomenuo da je bio inspirisan čitanjem različitih dela predsednika Kim Il Sunga, predsedavajuceg Kim Džong Ila i maršala Kim Džong Una. Bilo je teško shvatiti njegove motive za podršku DNRK. Larsen je delovao kao tiho govoreci, prijatan i druželjubiv, ali i pomalo neadekvatan i pod kontrolom svoje supruge. Larsen je bio prisutan na gotovo svim godišnjim međunarodnim sastancima DPK od otprilike 2013. Larsen je govorio različite stvari različitim ljudima. Secam se da je rekao da je nezaposlen (u stvari, siguran sam da je na jednom međunarodnom sastanku DPK Larsen ustao i opisao sebe kao 'nezaposlenog kuvara'), ali je ponekad radio za svog prijatelja koji je posedovao prodavnicu sendviča. Larsen je drugima rekao različito, da je na dugotrajnom bolovanju ili invalidskoj penziji, bilo zbog problema sa leđima ili neke vrste stomačne tegobe. Ono što sam ranije smatrao interesantnim u vezi sa Larsenom, ali u to vreme, beznačajnim, je da se na nekim sastancima DPK, poput onog u Dablinu, Larsen nije pridružio društvenim događajima nakon sastanka, ali je rekao da ce se sastati sa prijateljima ili otici na fudbalsku utakmicu ili trku pasa, mislio sam da je čudno da nezaposleni čovek ima prijatelje širom Evrope. Verovatno je 'Larsen' umesto toga išao da se sastane sa svojim rukovaocima ili u 'sigurnu kucu'.

Secam se jednog neobičnog incidenta sa 'Larsenom' na međunarodnom sastanku DPK u Kopenhagenu 2019. Nakon obilaska Kopenhagena, ušli smo u kineski restoran za koji je 'Larsen' rekao da je navodno jeftin, ali u stvari nije (sve u Kopenhagenu izgledalo je izuzetno preskupo). Kada je završio obrok, 'Larsen' je tražio pojedinačne račune i tražio priznanicu. Bacio sam pogled na njega. Bez da sam bilo šta rekao ili izneo bilo kakvu optužbu, 'Larsen' je rekao da želi priznanicu za posao njegovog oca. Naravno, sada shvatam da je ovo bilo za 'Larsenove' troškove. Takođe je bilo zanimljivo da je u subotu uveče, mesto večere, bio južnokorejski restoran u Kopenhagenu, uprkos primedbama o bezbednosnom riziku za delegate DPK.

Čini se da je 'Larsen' imao neku vrstu vojne/državne veze. Postoje njegove slike u uniformi danske mornarice. Kada je vodio obilazak Kopenhagena u nedelju posle Međunarodnog sastanka DPK (Larsen je izbegavao da nas odvede na bilo koje mesto od interesa za levičare u Kopenhagenu i takođe je hvalio dansku monarhiju), Larsen je mnogo govorio o danskoj mornarici i regrutaciji. Hipoteza je da je Larsen u nekom trenutku bio regrut u danskoj mornarici, ali je potom otišao u Mornaričku obaveštajnu službu i možda kasnije u Dansku obaveštajnu agenciju PET ili možda CIA.

Prvi put kada sam ljudski sreo 'Larsena' bilo je na međunarodnom sastanku DPK u Belgiji 2014., vrlo kratko sam ga sreo u Pjongjangu 2012. Kasnije sam video Larsena na međunarodnim sastancima DPK u Madridu 2015, u Irskoj 2016, u Taragoni 2017., Madrid 2018. i Kopenhagen 2019. Zanimljiva je koincidencija da su ambasadu DNRK u Madridu napali teroristi samo nekoliko nedelja nakon što je 'Larsen' bio u ambasadi na međunarodnom sastanku DPK.

„Larsen“ je snažno pritiskao i terao DPK UK, da protestuje Bi-Bi-Si. Rekli smo mu: zar ne možete da organizujete protest u Danskoj? Rekao nam je da je to nemoguce. Sada je jasno da je pravi cilj 'Larsena' koji je tražio da se organizuje protest bila snimanje filma i tajno pracenje DPK UK.

Celokupna radnja filma 'Krtica - pritajeno u Severnoj Koreji' je od samog početka daleko nategnuta, neverovatna i tehnički nemoguća. Ideja, da bi se nezaposleni kuvar samo probudio i odlučio da se infiltrira u Dansko – Društvo prijateljstva DNRK i DPK, je potpuna besmislica. Sigurno da je 'Larsen' bio samo oportunistički infiltrator, on bi odustao nakon nekoliko godina ili čak ranije, zašto bi ostao 10 godina u DPK? Da je 'Larsen' bio običan tip, a ne profesionalni obaveštajni agent, ili bi mu bilo dosadno ili bi se preobratio na stranu DPK i DNRK. Takođe je nezamislivo da je 'Larsen', navodno nezaposlena osoba, mogao da priušti da putuje ne samo po Evropi već i po SAD, DNRK, Aziji i Africi. Nije li ga danska kancelarija za pomoc privela zbog nedostupnosti za posao i smanjila mu beneficije?

U filmu su prisutni navodni bivši agent CIA 'Maks', koji se pojavljuje u maski. Naravno, ne postoji način da se sazna da li je 'Maks' zaista napustio CIA-u ili je još uvek u CIA-i. Takođe, u filmu se pojavljuje Eni Mešon, bivša službenica MI5 (Britanska interna obaveštajna služba). Međutim, motivi gospođe Mašon da napusti MI5 nisu bili ideološki ili politički, vec zato što je smatrala da je MI5 „nesposoban“! Neke beleške, kao što su „Beleške iz granice“, su implicirale da je gospođa Mašon još uvek u MI5. Takođe se kaže da osim ako obaveštajni oficiri ne pređu na drugu stranu, oni nikada ne napuštaju obaveštajne agencije. Prisustvo 'Maksa' i gospođe Mašon u filmu je nepobitni indikator koji ukazuje na umešanost zapadnih obaveštajnih agencija u film.