Glava Šesta: 'Terorizam, Reket Sankcijama' .................................................. strane 37

Međutim, pošto DNRK ima nezavisnu nacionalnu ekonomiju i rukovodi se samoodržanjem, sankcije ce na kraju propasti. Korejski narod ce razbiti imperijalističke sankcije silom Đuče, samoodržanjem i samorazvojom i izgradice jaču, prosperitetniju socijalističku zemlju!

Američki imperijalisti, južnokorejske marionete i drugi neprijatelji ne samo da su pokušali silom da sruše socijalistički sistem i narodnu vladu u DNRK i izvršili akte sabotaže nad zemljom, vec su dugo vodili 'rat bez metaka' protiv DNRK, odnosno psihološki rat uključujuci intenzivnu i opsežnu propagandnu i dezinformacionu kampanju na industrijskom nivou.

Često ima najmanje 10 ili 20 lažnih priča protiv DNRK dnevno, ponekad čak dvostruko ili trostruko. Ponekad se skoro svaki sat pojavljuju priče protiv DNRK.

Propaganda protiv DNRK je tokom godina rasla, posebno od 1990-ih. Jedan od razloga za to je taj što je DNRK viđena od strane imperijalističkih zemalja kao poslednji bastion socijalizma, „nereformisana“ „tvrdolinijska“ socijalistička zemlja. Veliki deo propagande protiv DNRK ima rasistički naglasak prema njoj. Najbolje se opisuje kao orijentalistički. U svojoj knjizi 'Orijentalizam' iz 1978. Edvard Said opisao je orijentalizam kao prezrivi prikaz i prikaz 'Istoka' od strane Zapada. Imamo orijentalizam u izobilju u pogledu toga da se DNRK okarakteriše kao „zatvorena zemlja“, „Usamljeno Kraljevstvo“, „Severna Koreja koja izgladnjuje“ i „najgora diktatura na svetu“. Čak se i stari kolonijalni i rasistički kliše iz 19. 'Usamljeno Kraljevstvo' najviše koristi protiv DNRK.

Nije svrha ove knjige da detaljno opisuje i opovrgava svu propagandu protiv Narodne Koreje, zamolio bih čitaoce da se pozivaju na moje knjige: „U odbranu Đuče Koreje“ i „Iza ogledala laži“. Umesto toga, posmatramo cilj i mehanizme psihološkog rata protiv DNRK i strukturu mreža koje se koriste za njegovo izvođenje.

U takozvanim „demokratijama“ Zapada, mediji imaju ogromnu moc i kontrolišu mišljenje i misli ljudi.

Cilj kontinuiranog psihološkog rata je u osnovi dvojak. Prvo, to je da se okleveta i demonizuje zemlja, da se izoluje i uguši tako što ce ukinuti bilo kakve simpatije i podršku DNRK među stanovništvom zapadnih zemalja (čak i pristalice Narodne Koreje su klevetane od strane medija). Propaganda imperijalista ima za posledicu stvaranje zida laži, ogledala laži oko DNRK, u stvari drugu i trecu blokadu protiv DNRK. Drugo, to je promovisanje promene režima, rušenja socijalističkog sistema zasnovanog na Đuče. Postoji nekoliko aspekata u ovom pokušaju da se stvori nemir unutar same DNRK. Drugi aspekt je da se DNRK toliko ocrni i demonizuje, tako da ukoliko imperijalisti uspeju da stvore unutrašnje probleme unutar DNRK niko nece pružiti ruku pomoci. Naravno, vladajuca elita imperijalističkog sveta slabo razume socijalistički sistem DNRK i ideju Đuče.

Psihološki rat i propaganda su uvek bili važno oružje za promenu režima. Poslednjih godina SAD su koristile taktiku psihološkog ratovanja u ratu u Iraku kako bi naterale iračku vojsku da se preda.

Nijedna laž nije prevelika da bi se ispričala o DNRK. U stvari, anti-DNRK propagandisti slušaju savete nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa koji je rekao da ako dovoljno puta ponovite laž, ljudi ce joj poverovati. Tipične laži o Narodnoj Koreji su da „svi umiru od gladi“ ili „da je DNRK“ „totalitarna“ ili „diktatura“.

U prošlosti su imperijalističke zemlje predvođene SAD sprovodile masovne propagandne operacije protiv socijalističkih zemalja kao deo hladnoratovske ofanzive protiv socijalizma. Korišcene su ne samo novinske agencije poput Rojtersa, vec i takozvane specijalističke institucije kao što je Huverova institucija i njeno izdanje „Problemi komunizma” i pseudo-akademska tela. U Britaniji su Tajna obaveštajna služba i MI6 1948. godine stvorili takozvani odsek za istraživanje informacija da bi sprovodili antikomunističku propagandu. Zloglasni antikomunistički pisac Džordž Orvel (pravo ime Erik Bler) bio je jedan od zaposlenih. Usput treba pomenuti da je Orvel britanskim službama bezbednosti predao spiskove simpatizera komunista.

Danas postoje slične dezinformacione i propagandne mreže koje ciljaju na DNRK.

Mnogo dezinformacija dolazi od južnokorejske marionetske propagandne mašine koju zatim reciklira zapadni mejnstrim ili ako volite buržoaske ili imperijalističke medije koji u nekim slučajevima štampaju priče za koje znaju da su neistinite.

Južna Koreja je u prošlosti vodila masivni psihološki rat protiv Narodne Koreje pomocu mocnih zvučnika raspoređenih u blizini Demilitarizovane zone, oblasti fronta gde se socijalizam i kapitalizam međusobno sukobljavaju. (ovi zvučnici su na kraju isključeni 2015. nakon sporazuma između DNRK i južne Koreje). Takođe, Južna Koreja je poslala balone koji nose grubu i podlu propagandu i dolarske novčanice u DNRK. Ovakve operacije poslednjih godina izvode takozvani „prebegli“ i fašistički ultradesničari u južnoj Koreji. Južna Koreja ima masu tajnih agenata podmetnutih širom sveta koji sprovode propagandu protiv DNRK, a takođe se veruje da je podmitila mnoge novinare i akademike da pišu neprijateljske priče o DNRK. Državne radiodifuzne mreže imperijalističkih zemalja kao što su: 'Glas Amerike', 'Radio Slobodna Azija' i BBC igraju veliku ulogu u propagandi i psihološkom ratu protiv DNRK. Američka propagandna radio stanica hladnog rata 'Radio Slobodna Azija' često kleveta DNRK. Emituje se na korejskom jeziku i danonocno. U 2014. 'Glas Amerike' i 'Radio Slobodna Azija' imali su kombinovani budžet od preko 250 miliona dolara koji je porastao na 273 dolara u 2021., što je povecanje od skoro 10 odsto.

Treba pomenuti BBC koji je kolokvijalno poznat kao British Brainvashing Corporation (Britanska Korporacija za Ispiranje Mozgova). Ovo je ogranak britanske države za emitovanje, ima bliske veze sa Inostranom kancelarijom i britanskom tajnom obaveštajnom službom MI6. Osoblje Bi-Bi-Sija je 'pozitivno provereno' kako bi se isključili svi komunisti ili levičari koji rade za njih. Godine 2017. BBC je počeo da emituje na korejskom direktno u DNRK pokazujuci svoju nameru da zbaci socijalistički sistem DNRK emitujuci laži i lažne vesti u Narodnu Koreju kako bi pokušao da izazove nemire. Neki od reportera ove službe nalaze se u Seulu, glavnom gradu južnokorejskog fašističkog marionetskog režima. Što je još gore, Bi-Bi-Si planira da koristi izdajnike protiv DNRK za emitovanje u DNRK. Projekat je direktno finansirala britanska vlada (jadni britanski poreski obveznici placaju za ovo) u iznosu od 400 miliona dolara!

Reporter Bi-Bi-Sija Rupert Vingfild Hejs priveden je i proteran iz DNRK u maju 2016. nakon što je počinio neprijateljska dela protiv zemlje. Bi-Bi-Si je napravio značajan broj televizijskih emisija protiv DNRK, a bio je i jedan od koproducenta anti-DNRK filma „Krtica“ (izlaganje ovog filma je kasnije u knjizi, pogledajte dodatak) .

Postojeci pored monopolskih kapitalističkih 'mejnstrim medija', koji su inherentno i patološki neprijateljski raspoloženi prema DNRK jer je socijalistička zemlja, postoji mreža novinara, 'akademika' i pisaca protiv DNRK, 'akademika' i pisaca koji proizvode materijale koji poriču stvarnost Narodne Koreje i klevetanje socijalističkog sistema DNRK. Ova mreža je blisko povezana sa vladajucom buržoaskom elitom imperijalističkih zemalja i dubokom državom u zemljama kao što su SAD, Velika Britanija, Holandija, Japan i južna Koreja.

Tipični za ovu mrežu su tajna udruženja i istraživački centri koji su usko povezani sa CIAom i južnokorejskom nacionalnom obaveštajnom službom.

Postoji bliska veza između ovih entiteta i mejnstrim medija. Koriste ih obaveštajne agencije i duboka država za stvaranje lažnih priča o DNRK koje se zatim unose u glavne medije.

Najbolji primer je 'NK Njuz' (NK News), novinska služba zasnovana na internetu koja zapravo uključuje bivše oficire američke i južnokorejske vojske. Šef i osnivač 'NK News', Čed O'Kerol koji je radio za Maršal fond povezan sa CIA-om, ranije je pisao o takozvanim obojenim revolucijama u Libiji, Tunisu i drugim zemljama Bliskog istoka, ali je iznenada ponovo izvirio kao stručnjak za Koreju. O Kerol je u početku sakrio svoj identitet koristeci ime Tad Farel kao pseudonim. O'Kerol je takođe deo misteriozne i elitističke NVO tipa Bilderberg pod nazivom: 'Kuca zvezda u usponu'. O Kerol, koji je iz bogate irskoameričke porodice, sa interesima za imovinu i arhitekturu, živi u Londonu, školovao se za tzv. novinarstvo u SAD nakon što je osnovao 'NK News', a ne pre, što je činjenica koja dovoljno govori o gospodinu O Kerolu.

CIA je vec dugo vodila organizacije poput 'NK News', kao što su Kongres za kulturnu slobodu i njegov časopis 'Encounter', časopis koji je 1966. godine bio izložen kao paravan CIA-e. Kongres za kulturnu slobodu nije bio samo desničarski, vec je uključivao liberale, socijaldemokrate i socijaliste. CIA je takođe vodila publikacije kao što je 'Kineski izveštaj' 1960-ih. Ironično, 'NK News' je registrovan u istom američkom poreskom raju Delaveru gde je registrovan Forum World Features, CIA medijski front iz 60-ih i 70-ih koji je vodio arhi-reakcionar Brajan Krozier, prilično čudna slučajnost, zar ne?! 'NK News' je prvobitno bila registrovana kao kompanija u UK sa akcijskim kapitalom od £1, a ista osoba je bila direktor i sekretar. Nezamislivo je da organizacija koja kaže da ima „osoblje u Vašingtonu, Seulu i Londonu“ može da se vodi sa akcijskim kapitalom od 1 funte. Jasno je da ovo nije bila firma vec je fantomski stvorena da sakrije pravo vlasništvo nad 'NK News'. Intrigantno, adresa koja je data za tu firmu je bila 1. sprat 2 Voodberri Grove, Finchlei, London, Engleska, N12 0DR, što je zapravo privatna kuca u kojoj je registrovano preko 1.000 kompanija! Prema nekim izveštajima štampe, neke od kompanija registrovanih na ovoj adresi su prevaranti. 'NK News Ltd.' je raspušten oko 8 meseci nakon osnivanja i nije podneo godišnje račune. Očigledno je nešto bilo skriveno od pogleda.

Kasnije nezavisno istraživanje na tviteru pokazalo je da su 'NK News' primale uplate od Ministarstva odbrane SAD i Pacifičke komande američke vojske. 'NK News' je dobio 108.000 dolara od Pacifičke komande američke vojske, što je otprilike nešto više od 10 posto prihoda 'NK News' Velika je verovatnoca da su 'NK News' prikrivali izvore finansiranja kao što su CIA, NIS, MI6 itd preko pretplatnika.

U julu 2019, član osoblja 'NK News', Australijanac po imenu Alek Sigli je priveden u DNRK i potom proteran zbog špijunaže i antisocijalističke aktivnosti. Mnogi od članaka su imali tipičan cinični tip „NK News“, postmodernistički narativni osecaj. Sigli je govorio o 'konzumerizmu' i 'srednjoj klasi' u DNRK u osnovi nastojeci da potkopa imidž DNRK kao socijalističke zemlje, kao egalitarnog društva. Sigli je takođe sa odobravanjem napisao kako su antiamerički plakati 12. juna 2018. uklonjeni sa javnog izlaganja i kako je to bila dobra stvar. Ovo je pravo lice Siglija, takozvanog aktiviste, koji veruje u ~promenu režima ~ Sigli i drugi žele da vide kako DNRK odustaje od svog militantnog antiimperijalizma i na kraju demontira socijalistički sistem, da bi DNRK usvojila ~ reformu ~ i ~ otvaranje ~ kao izvesna susedna država.

Bivši oficiri američke i južnokorejske vojske su u štabu 'NK News'. 'NK News' je moderna specijalistička verzija novinske agencije Forum World Features CIA iz 1970-ih; samo 'NK News' su ograničene na DNRK. Analiza propagande „NK News“ protiv DNRK može se podeliti na nekoliko različitih tema, neke se preklapaju, a neke su u suprotnosti jedna s drugom:

1. 'Svi gladuju', a DNRK je kao Etiopija 1980-ih. Dugotrajni mit koji je iznova i iznova opovrgnut. Čak i kada se DNRK suočila sa 'teškim maršom' sredinom 1990-ih, DNRK je delila hranu i slala je svima kroz sistem distribucije. Moja poseta DNRK 1996. nije izgledala kao Etiopija 70-ih i 80-ih.

2. DNRK je 'totalitarna', to je Džordž Orvel iz 1984. u današnje vreme. Opet dugotrajni mit, u velikoj meri otkačeni propagandni kliše. Što se Orvela tiče, on je bio gadni antikomunistički prevarant-pisac, antiirski rasista, a kasnije se pokazalo da je doušnik MI5. 1984. je bezobrazna, loše napisana propaganda. Koja je to zemlja koja ima najveci broj kamera na svetu, DNRK? Ne, UK. Veliki brat vas zaista posmatra, ali je bliže Evropi nego Aziji.

3.Recikliranje zlonamernih glasina o vrhovnom rukovodstvu DNRK iz južne Koreje.

4. Tvrdnja da u DNRK postoji 'elita', obično loše definisana, ali za koju se pretpostavlja da su članovi partije, zajedno sa idejom da postoji jaz između bogatih i siromašnih. Pa vladajuca Radnička partija ima milione članova, vecina porodica ce imati bar jednog člana partije. Članovi RPK nisu samo visoki funkcioneri vec konobarice, čistačice, vozači, obični vojnici. Od svih činovnika i kadrova očekuje se minimum 1 dan fizičkog rada nedeljno.

5. Glasine o 'reformama' i 'otvaranju' i kapitalističkoj tržišnoj ekonomiji. Vojskovođa Kim Džong Il je odbacio „reformu“ i „otvaranje“, a dragi poštovani maršal Kim Džong Un se obavezao da ce se držati puta koji je zacrtao Kim Džong Il. Stari trik zapadne propagande protiv socijalističkih zemalja bio je da ih prikaže kao kapitalističke (poznat kao teorija konvergencije).

„NK News“ se ponekad mešaju sa najekstremnijim i tabloidnim stilom „The Daily NK“ –koji takođe ima sedište u južnoj Koreji. To je deo mračne grupe Unification Media. 'Daily NK' je poznat po tome što proizvodi neke od najsmješnijih laži u tabloidnom stilu o DNRK za koje se obično pokaže da su pogrešne. 'Daily NK' finansira američka CIA preko 'Nacionalne zadužbine za demokratiju'. Neki koji pišu za 'NK News' takođe pišu za 'Daily NK', što pokazuje vezu između ove dve organizacije, na primer Gabriele Bernal je saradnik i 'NK News' i 'Daily NK'. Takođe Alek Sigli, 'tajni izveštač' 'NK News' u DNRK radi kao prevodilac za 'Daily NK'.

Drugi takozvani specijalizovani anti DNRK 'Krugovi' uključuju američki 38th North, za koji se zna da ga finansiraju američke kompanije za naoružanje. 21 odsto sredstava za 38thNorth dolazi od američke vlade, a 22 odsto od stranih vlada. A dobra pretpostavka je da su južna Koreja i Japan glavne strane vlade koje finansiraju 38th North.

Zatim postoji niz takozvanih nevladinih organizacija specijalizovanih za propagandu protiv DNRK i operacije promene režima. Jedna takva anti-DNRK organizacija je LINK ili Liberty In North Korea. Ona aktivno pokušava da regrutuje na univerzitetima u Velikoj Britaniji. Na njihovoj veb stranici otvoreno piše da su im prihodi porasli za 27%, a rashodi su porasli za 49%, što je velika razlika! Nije teško pogoditi odakle novac za taj manjak! CIA i NIS, američke multinacionalke i bogati desničari u kapitalističkim zemljama.

Prvobitni osnivač LINK-a Adrian Hong, koga traže vlasti u Španiji, takođe je stvorio „Free Joseon“, što je nešto više od kriminalne bande koja je izvršila teroristički napad na ambasadu DNRK u Madridu, Španija, u februaru 2019. neposredno pre samita DNRK SAD u Hanoju. U napadu su napadnuti žene i deca, a osoblje ambasade vezano i držano kao taoci. Moguce je da je napad imao za cilj sabotiranje samita DNRK-SAD po nalogu američke CIA-e i duboke države SAD. Free Joseon takođe uključuje bivše pripadnike američke vojske u svoje redove. Alternativno, napad je takođe mogao biti deo složene operacije promene režima koja je bila usklađena sa samitom DNRK-SAD. Za Hongom i drugima su izdati nalozi za hapšenje, ali još niko nije izveden na suđenje (avgust 2021).

„Ljudska prava u Severnoj Koreji“ je slična LINK-u, ali ima bliže otvorene veze sa američkim vlastima nego LINK. Njegov upravni odbor uključuje penzionisanog pukovnika američke vojske Dejvida Maksvela i nekoliko bivših zvaničnika američkog državnog odeljenja.

Neki od takozvanih „prebega“ angažovanih u propagandnim operacijama protiv DNRK povezani su sa „Atlas mrežom“ koja je bizarna krajnje desničarska neoliberalna prokapitalistička organizacija. Dobili su sredstva od gigantske multinacionalne naftne korporacije „Ekson Mobil“, kao i od fondacije porodice Koh iz SAD.

Treba pomenuti Amnesty International, liberalnu NVO za ljudska prava. Dok Amnesty internation nema u nadležnosti samo DNRK vec i brojne druge zemalje, ona je takođe igrala ulogu u zabadanju noža u DNRK, stvaranju neprijateljske propagande protiv DNRK i pokušaju da podstakne promenu režima u DNRK, a AI je ključna u ocrnjivanju i klevetanju ugleda DNRK, lažnim tvrdnjama o 'kršenju ljudskih prava' u Narodnoj Koreji. Jedini izvor za optužbe AI protiv DNRK su 'izbeglice' čija su svedočenja diskreditovana desetine i desetine puta.

AI su nezavisne, socijalističke i progresivne zemlje dugo smatrale metom zapadne spoljne politike. Osnovali su ga CIA i Britanska tajna obaveštajna služba (MI6). Jedan od osnivača AI, Luis Kutner, naveden je kao saradnik i CIA-e i FBI-ja u nedavno deklasifikovanom listu. Kutner je obavestio FBI o lideru američke partije Crnih Pantera Fredu Hemptonu samo nekoliko nedelja pre nego što su ga ubile američke vlasti. Kutner je čak pomogao fašističkom pesniku Ezri Paundu da obezbedi puštanje iz zatvora.

Tokom prvog rata u Iraku početkom 1990-ih, AI je objavio izveštaje da su irački vojnici bacali kuvajtske bebe iz inkubatora. Utvrđeno je da je priča neistinita i da je zapravo delo PR firme Hill and Knowlton koju je angažovao kuvajtski režim.

Osoblje AI prima platu od 66.310 funti godišnje (višestruko više od minimalne plate), a direktor dobija 102.000 funti godišnje. Ljudi se možda pitaju odakle AI dobija novac? Dolazi od CIA-e i različitih zapadnih vlada.

Na kraju, treba pomenuti neka 'parlamentarna' tela i takozvane akademske institucije koje se bave propagandom protiv DNRK i operacijama promene režima. U Velikoj Britaniji postoji takozvana: „Plamentarna grupa svih partija o severnoj Koreji (PGSP)', na čelu sa arhireakcionarnim i antikomunističkim lordom Altonom iz Liverpula. Lord Alton je bivši poslanik Liberalne stranke koji je u prošlosti bio kritikovan od strane aktivista za prava žena.

Alton sada sedi u Domu lordova gde može da zahteva 313 funti dnevno samo zato što je tamo plus su mu plaćeni putni troškovi. U prošlosti je potpredsednica PGSP bila baronica Koks koja je pozvala holandskog krajnje desničarskog političara Gerta Vildersa da dođe u Veliku Britaniju i održi govor.

U prošlosti je PGSP pozivala Park Sun - Janga iz krajnje desničarske partije Liberty Forward u južnoj Koreji. PGSP je proizvela mnogo materijala koji kleveta socijalistički sistem DNRK.

Neke akademske institucije kao što je Univerzitet u Lajdenu postale su ozloglašeni propagandni centri protiv DNRK. Jedan takav univerzitet je Univerzitet u Lajdenu u Holandiji koji je sarađivao sa Bi-Bi-Sijem u pravljenju TV programa protiv DNRK. Univerzitet u Lajdenu je osnovao Vilijam od Oranža i blisko je povezan sa holandskom vladajucom klasom. Najmanje jedan bivši generalni sekretar NATO-a pohađao je univerzitet. Holandija je članica NATO-a i veoma blisko sarađuje sa CIA-om. Citiram iz američkog izvora:

„Saradnja između Centralne obaveštajne agencije i holandske domace bezbednosne službe, BinnenlandseVeiligheidsdienst (BVD), uspostavljena je od kasnih 1940-ih“

Škola za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu dala je posao takozvanom „izbeglici“ iz DNRK. Još jedan britanski univerzitet, Univerzitet Centralnog Lankašira, razvio je veze sa južnokorejskim marionetskim „Ministarstvom za ujedinjenje“. Profesor Hazel Smith, koji je vodio postdiplomski istraživački program na UCLAN-u, a sada radi na Školi za orijentalne i afričke studije, dobio je američku medalju od Džordža Buša starijeg i povezan je sa različitim američkim organizacijama, profesor Smit je napisao nekoliko knjiga koje klevecu i omalovažavaju socijalistički sistem Narodne Koreje kao što je „Gladan mira“.

U prošlosti se smatralo da neka takozvana akademska istraživanja o DNRK u UK finansira južna Koreja. U stvari, Centar za korejske studije Škole za orijentalne i afričke studije Univerziteta u Londonu dobio je finansijsku podršku od Sočon fondacije iz južne Koreje. Kako se kaže: 'novac govori'. U samoj južnoj Koreji jedan broj severnoameričkih i evropskih akademika predaje na južnokorejskim univerzitetima. Ovi ljudi su psi napadači imperije.

Da zaključimo, na Zapadu, takozvanim: „demokratijama“, postoje mračne mreže i zavere novinara, „akademika“, političara i birokrata koji rade na potkopavanju DNRK i rušenju socijalističkog sistema.

( Kim Jong Il 'Demokratska Narodna Republika Koreja je Nepobediva Socijalistička Sila Okupljena oko Đuče Ideje' )

Jednom je jedan moj poznanik rekao da su ljudska prava politički fudbal, ako možeš da šutneš loptu ljudskih prava u protivnički gol u prednosti si dok druga strana ne uzvrati. Optuživanje zemlje za kršenje 'ljudskih prava' je način da se ona blati i demonizuje, i negira njen sistem. Razgovor o kršenju ljudskih prava je za liberale i brbljivce ono što je svetlo za moljce. Ovo je taktika koja se koristi protiv Narodne Koreje.

Tokom hladnog rata iz prošlosti takozvane diplomatije ljudskih prava, Helsinški proces je korišcen za rušenje socijalističkih zemalja istočne Evrope. Bila je velika greška revizionističkog SSSR-a i drugih istočnoevropskih socijalističkih zemalja što su potpisali Helsinški sporazum. Ljudska prava ne mogu samo da se koriste za klevetu jedne zemlje, vec su to i mehanizmi promene režima u celom jednom bloku država. To je način da se socijalistička zemlja primora na ustupke i kompromise sa antisocijalističkim snagama. Tako se dogodilo u istočnoj Evropi i SSSR-u.

Iskreno govoreci, ne postoje „univerzalne ljudske vrednosti“ ili „demokratija za sve“. Ljudska prava su uvek zasnovana na klasi. Štaviše, zemlje poput SAD i Velike Britanije pokušale su da nametnu ekvitivni standard ljudskih prava svim zemljama, bez obzira na veličinu, sistem, nivo razvoja, kulturu i tradiciju. Ovo je jednostavno pogrešno i takođe nemoguce. Svaka zemlja treba da ima svoj standard ljudskih prava koji joj odgovara.

Kampanja protiv DNRK kao kršioca „ljudskih prava” je u osnovi još jedan instrument iliti deo neprijateljske politike SAD prema DNRK. To je oružje u arsenalu SAD protiv DNRK koje se uvodi u igru kada druga sredstva pritiska, kao što je 'denuklearizacija' itd., propadnu protiv DNRK.

U oktobru 2004. tadašnji američki predsednik Buš potpisao je američki „Akt o ljudskim pravima Severne Koreje“ koji je namenio sredstva za takozvane projekte „ljudskih prava“ u DNRK, ali su zapravo bili usmereni na rušenje socijalističkog sistema DNRK. Naravno, nikada se ne postavlja pitanje zašto SAD mogu da donesu legalizaciju ljudskih prava u drugim zemljama.

„Ofanziva za postizanje ljudskih prava“ u DNRK dobila je novi i nenormalan intenzitet 2014. godine kada je Demokratska Narodna Republika Koreja bila podvrgnuta neviđenoj salvi propagande po pitanju „ljudskih prava“. Deo ovoga je bilo objavljivanje takozvanog izveštaja 'Istražne komisije UN' o ljudskim pravima u DNRK. Ovo je iskorišceno da se pokrene plima anti-DNRK, antisocijalističke propagande. To nije samo sredstvo zlocudnog klevetanja socijalističkog sistema DNRK i ideje Đuče, vec sredstvo psihološke pripreme javnog mnjenja za intervenciju u DNRK i rat protiv DNRK, izveštaj 'Istražne komisije UN' je čak otišao toliko daleko da je pozivao na hapšenje vrhovnog rukovodstva DNRK. Naravno, takav zahtev nije samo teška povreda suvereniteta DNRK, vec je i san koji se nikada nece ostvariti.

Dakle, šta se zapravo krije iza propagande ljudskih prava protiv DNRK, koje su činjenice u vezi sa optužbama? Ko su pravi prekršioci ljudskih prava?

Takozvani izveštaj je odvratan primer ekstremne pristrasnosti i jednostranosti UN koji pokazuje da UN nisu nepristrasne ili poštene, vec jednostavno zastupaju interese nekih zapadnih zemalja, pre svega SAD. UN su marioneta američkog imperijalizma, neka vrsta izvršne agencije Novog Svetskog Poretka pod kontrolom SAD. Prisećam se, bilo je pre mnogo godina, jednog starog afričkog druga koji je rekao da su UN jednostavno kolonijalna kancelarija američkog imperijalizma. Sam tzv. izveštaj bio je u suprotnosti sa osnovnim principima povelje UN koja isključuje mešanje u unutrašnja pitanja država članica. 'Istražna komisija' - nije čak ni dozvolila DNRK da se izjasni. Niti je posetila DNRK. Njeni dokazi potiču od takozvanih: 'izbeglica'.

Predsedavajuci Istražne komisije bio je australijski sudija Majkl Kirbi.

Australija je veoma proaktivna članica osovine SAD - južna Koreja - Japan - Australija.

Hajde da ukratko pogledamo pozadinu samog sudije Majkla Kirbija. Kirbi je bio predsednik Međunarodne komisije pravnika, koja je osnovana u Zapadnom Berlinu 1950ih, kao protivna levičarskoj Međunarodnoj Asocijaciji Demokratskih Pravnika. To je bio otvoreno neprijateljski čin prema bilo kojoj socijalističkoj zemlji. Kirbi je pristalica britanske monarhije. Sudija Kirbi je veoma bogat čovek koji je imao dom u ekskluzivnoj oblasti Rouz Bej u Kanberi, glavnom gradu Australije. Kirbi je prodao kucu za 10 miliona dolara. Protiv Kirbija su iznete optužbe za pedofiliju, ali one nisu dokazane i kasnije su povučene.

Još jedna ključna figura u Istražnoj komisiji UN bio je Marzuki Darusman. Darusman, član fašističke Golkar partije u Indoneziji, bio je umešan u slučaj masakra 500 000 ljudi povezanih sa levičarskim ili radničkim grupama u Indoneziji 1965. godine, počinjenog uz pomoc CIA. On je takođe prljav čovek koji je član Global Leadership Foundation, čiji su pokrovitelji američki ljigavci sa sumnjivim pozadinama.

Skrivanje iza izveštaja „Istražne komisije“ UN je nepoštena i politička taktika SAD i njihovih sledbenika koji nastoje da potkopaju ideologiju i društveni sistem DNRK.

EU, UK i drugi su se takođe pridružili ofanzivi protiv DNRK za “postizanje ljudskih prava”. EU je preuzela vodecu ulogu u sponzorisanju rezolucija o „ljudskim pravima“ u DNRK i mnogo puta je klevetala DNRK zbog ljudskih prava. Velika Britanija, pudlica SAD, takođe je klevetala DNRK zbog ljudskih prava i u julu 2020. uvela sankcije Ministarstvu narodne bezbednosti DNRK i Ministarstvu državne bezbednosti DNRK.

Te snage koje su neprijateljske prema DNRK smatraju „pitanje ljudskih prava“ glavnom polugom za njeno gušenje jer nisu imale uspeha sa „nuklearnim pitanjem“. Cilj je stvoriti kampanju histerije u stilu hladnog rata protiv DNRK. Jasno je da je svrha srušiti socijalistički sistem DNRK i uticati na promenu režima na ovaj ili onaj način. Kampanja veoma podseca na demonizaciju Jugoslavije i Iraka pre nego što su napadnuti i bombardovani, kao i na propagandni rat protiv Sovjetskog Saveza kasnih 1940-ih i 1950ih, mada po mom mišljenju ide daleko dalje od toga. Ovakvim intenzivnim psihološkim ratom protiv DNRK čini organizovanje efikasne solidarnosti sa DNRK izazovnim jer su oni koji brane DNRK takođe demonizovani kampanjom.

Dakle, koji su dokazi korišceni za optužbe protiv DNRK? Ništa od toga nije dobijeno stvarnom posetom DNRK, sve je to iz druge ruke i u osnovi ono što je poznato kao anegdotski dokaz kao takvo nema stvarnu validnost na sudu. Čak i ako verujete naduvanim ciframa o broju izbeglica iz DNRK koje daje južna Koreja, oni su vrlo mala manjina stanovništva DNRK, manje od 1%, pa šta je sa stavovima 99,9% DNRK stanovništva, zašto su isključeni, zašto se njihov glas ne čuje, zašto izveštaj zasnivati na stavovima nereprezentativne manjine?

Ideja o pokušaju da se anegdotski dokazi uračunaju u podatke, a zatim da se izračunaju i analiziraju, vec su se pojavljivali u istoriji; dva poznata američka istoričara Fogel i Engerman proizveli su takozvanu ekonometrijsku istoriju američkog crnačkog ropstva. Fogel i Engerman su analizirali dnevnik robovlasnika o tome koliko je puta on tukao roba, a zatim uneli rezultate u kompjuter. Rezultat je bila knjiga pod nazivom: „Vreme na krstu“ – koja je hvalila američko ropstvo kao dobronamerni sistem. Nije iznenađujuce da je knjiga proglašena rasističkom. Ona služi kao dobra ilustracija zamki pokušaja da se anegdotski dokazi pretvore u solidno istraživanje. Međutim, izveštaj 'Istražne komisije' i drugi takozvani izveštaji o ljudskim pravima u DNRK koji navode izbeglice kao svoj glavni dokaz daleko prevazilaze pogrešnost i nesposobnost. Ovi izveštaji su namerno jednostrani. Ko su te 'izbeglice'? Neki od ovih ljudi zapravo nisu iz DNRK, vec su zapravo južnokorejci (čulo se da govore sa južnokorejskim akcentima), a drugi su oni koji su počinili veoma ozbiljne zločine kao što su ubistvo, silovanje, krađa i korupcija.

Na primer, jedan takozvani „izbeglica“ Šin Djonghuk čije je pravo ime Šin In Gun je zapravo priznao da je lagao. Njegovu knjigu: 'Bekstvo iz logora 14' - za njega je napisao reakcionarni američki pisac po imenu Blejn Harden. U stvari, kamp 14 ne postoji, kroz njegovu lokaciju prolaze putne i železničke linije, uključujuci glavni turistički put. Vlasti DNRK optužile su Šina za silovanje: '13-godišnje devojčice po imenu Li Un Ha u selu Bončan' u junu 2001. Šin je bio ponosan što se fotografisao sa ratnim zločincem Džordžom Bušom mlađim i sada radi za Institut Buš . Šta se može reci o takvoj osobi?

Sve izbeglice su ljudi pod kontrolom južnokorejske „Nacionalne obaveštajne službe“ i žive od sredstava koja su obezbedili južnokorejski režim i SAD. Da li je dokaz svedoka koji je podmicen, pouzdan? Ne u osnovi. U stvari, ne nude se pravi opipljivi dokazi, samo tvrdnje i priče, čak i crteži koji izgledaju kao da su ih napravili mentalno bolesni ili neko na drogama.

Prostor ne dozvoljava potpuno i detaljno pobijanje navoda, ali se o njima mogu dati neka zapažanja i komentari. DNRK je jedno od najskladnijih i najstabilnijih društava na svetu u kome su kršenja ljudskih prava nepoznata.

U DNRK socijalistički sistem garantuje stvarna ljudska prava kao što su pravo na rad, pravo na odmor i razonodu i pravo na obrazovanje. Ovo nije zagarantovano u kapitalističkim zemljama. Na izborima u DNRK glasa skoro 100% ljudi, nešto nepoznato u kapitalističkom svetu. Prema ideji Đuče, čovek je gospodar i njegova nezavisnost i kreativnost su unapređeni svim sredstvima. DNRK više veruje u ideološku borbu nego u upotrebu administrativnih metoda za borbu protiv nazadnih i reakcionarnih ideologija. Socijalizam u DNRK je izgrađen kreativnošcu njenih ljudi, zatvaranje velikog broja ljudi jednostavno bi bilo u suprotnosti sa ovim.

Lobi protiv DNRK žonglira raznim brojkama o broju držanih u logorima. Neki tvrde da u DNRK ima 250.000 zatvorenika u logorima. To bi značilo da bi logori bili zaista ogromni, veličine malih gradova i da bi im bila potrebna ogromna infrastruktura za njihovu podršku i ogroman broj čuvara. 'Kamp 14' lažljivca Šina bi u stvarnosti imao glavne putne i železničke veze sa severnim gradom i turističkim odmaralištem Hjangsan, koje bi prolazile tačno kroz njega. Posetivši DNRK 9 puta, mogu iskreno reci da nikada nisam video logor ili zatvor. Neki bi mogli reci: „Ah! ... ali su skriveni daleko od pogleda. Pa ne možete sakriti tako veliki broj zatvorenika! Nikada nisam video da je neko bio uhapšen niti da su vlasti primenile silu protiv ljudi. Kada sam bio u Brazilu samo jednom, video sam kako policija jedne noci gura mladica uza zid pod pretnjom pištolja, ali nikada nisam video tako nešto u DNRK.

U stvari, navodni broj ljudi u „zatvorskim logorima“ u DNRK je još uvek manji od jedne desetine broja ljudi koji se drže u američkim zatvorima (SAD imaju najvecu zatvorsku populaciju na svetu), a stopa navodnog zatvaranja je niža od stvarne stope zatvaranja u SAD. Kazneni pritvor se u DNRK koristi se samo kao krajnje i poslednje sredstvo za ozbiljne i uporne prestupnike. Preobrazovanje je preferirani metod. Ovo se obično sprovodi u zajednici ili na radnom mestu. DNRK daje amnestiju zatvorenicima na važne godišnjice. To je nešto što bi bilo nezamislivo u kapitalističkoj zemlji.