You press the button, we do the rest

You press the button, we do the rest

Kada, napokon, 1888. godine studio Eastman Dry Plate Company transformiše ime svoje kompanije u Eastman Kodak Company i lansira na tržištu foto-aparat Kodak No.1, sa sloganom You press the button, we do the rest, stavlja na tržište prvi kompaktni uređaj koji preskače jaz pitoresknog portreta, da bi se definitivno otvorilo prema „uradi sam“. «It’s the easy-to-use camera for everyone» , stoji na veb-sajtu posvećenom 125 Years of Kodak Moments. «There’s no control for the exposure time or aperture – you simply point the camera and click. The whole camera with 100 pictures must be sent back to KODAK after exposure and is returned with the finished circular photos and a freshly loaded film»39 . Istorijski predznak svakog kompakta koji danas omogućava slobodno selfiranje, Kodak n. 1 strateška je marketinška formula, oprema za snimanje koja nudi brzo izvođenje i nezavisnost u odabiru kadriranja. Intuirajući želju za „uradi sam“, da bi ubrzao vrijeme čitanja, Edwin H. Land je 1937. osnovao korporaciju Polaroid, stavljajući na tržište na Badnji dan 1948. godine (u supermarketu Jordan Marsch u Bostonu) Polaroid Land Camera, novi kompaktni uređaj, sposoban da isporuči snimljene i gotove fotografije nakon samo jednog minuta od trenutka okidanja. Zatim, 1972. godine, dolaskom modela SX-70 (poboljšanje prethodnih

39 «To je kamera jednostavna za upotrebu. Nema nikakve kontrole vremena ekspozicije ili otvora blende - jednostavno usmjerite kameru i kliknite. Kamera i svih stotinu slika moraju se vratiti KODAK-u nakon izvršene ekspozicije, a ona biva vraćena sa gotovim kružnim fotografijama i ponovo napunjenim filmom» Kodak n. 1 Camera, na «kodakmoments.eu», postavljeno 08/02/2018, u 15:53 h.

31

modela, s fotografijama koje su se razvijale na svijetlu), onog koji je koristio Warhol, stižemo do selfija, toliko da, sa modernim Polaroid Socialmatic, lansiranim na tržište 2015. godine, osim što se fotografije odmah štampaju, mogu se i prosljeđivati na društvene mreže. Identifikovan od strane mnogih kao genealogija prakse, one autoportreta, koja od Narcisa pa nadalje nikad nije mogla prestati zavoditi40, selfi je zapravo «sistem ponašanja»41, socijalno stanje rođeno iz onoga što je Félix Guattari proročanski definisao, une ère post-média*, kako bi ukazao na istorijsko razdoblje koje, nakon sezone postmoderne, vidi kako nove informacijske tehnologije zamjenjuju mas-medije. «La jonction entre la télévision, la télématique et l’informatique est en train de s’opérer sous nos yeux et elle s’accomplira sans doute dans la décennie à venir», upozorava Guattari 1990. «La digitalisation de l’image télé aboutit bientôt à ce que l’écran télé soit en même temps celui de l’ordinateur et celui du récepteur télématique. Ainsi des pratiques aujourd’hui séparées trouverontelles leur articulation. Et des attitudes aujourd’hui de passivité, seront peut-être amenées à évoluer. Le câblage et le satellite nous permettront de zapper entre cinquante chaînes, tandis que la télématique nous donnera accès à un nombre indéfini de banques d’images et de données cognitives. Le caractère de suggestion, voire d’hypnotisme, du rapport actuel à la télé ira en s’estompant. On peut

40 A. Boatto, Narciso infranto. L’autoritratto moderno da Goya a Warhol, Laterza, Bari 1998. (prim. prev., Slomljeni Narcis. Moderni autoportret, od Goje do Vorhola). 41  A. Delisi, L’arte del Selfie. Da fenomeno mediatico a protagonista dell’arte contemporanea, na «KultArt», br. 30, 28 februar 2014, str. 30 (prim. prev., Umjetnost selfija. Od medijskog fenomena do protagonista savremene umjetnosti). * postmedijska era 32

espérer, à partir de là, que s’opérera un remaniement du pouvoir mass-médiatique qui écrase la subjectivité contemporaine et une entrée vers une ère postmédia consistant en une réappropriation individuelle, collective et un usage interactif des machines d’information, de communication, d’intelligence, d’art et de culture»42 . Za Guattari-ja je ovo novi scenario, gdje pasivnost, determinisana televizijskom jednosmjernošću, postupno ustupa mjesto ponovnom prisvajanju individualnosti i miješanju mišljenja, koja transformišu mliječni put slike, sada ostavljene na slobodi u polju interaktivnosti, u neposrednom i površnom diskursu, ali korisnom da bi se garantovalo prisustvo, predstavljanje i učestvovanje od kuće sa aktuelnim telekomunikacijskim instrumentima. «A travers cette transformation, c’est la triangulation classique: le chaînon expressif, l’objet référé et la signification, qui se trouve remaniée», upozorava 1990.

42 «Spoj između televizije, telematike i informatike odvija nam se pred očima i nesumnjivo će se ostvariti u narednoj deceniji», upozorava Gatari 1990. godine. «Digitalizacija televizijske slike uskoro će dovesti do toga da televizijski ekran istovremeno bude ekran kompjutera i telematskog prijemnika. Tako će se artikulisati prakse koje su danas zasebne, a pasivni stavovi moraće se promijeniti. Kabliranje i sateliti omogućiće nam da daljinski biramo između pedeset kanala, dok će nam telematika dati pristup neograničenom broju fototeka i kognitivnih podataka. Nestaće sugestivni karakter, odnosno hipnotizam trenutnog izvještavanja na televiziji. Samim tim se možemo nadati da će doći do preraspodjele moći masovnih medija koja će razbiti savremenu subjektivnost i sprovesti upad u postmedijsko doba koje će karakterisati jedna individualna, kolektivna reaproprijacija i jedna interaktivna upotreba mašina informisanja, komunikacije, inteligencije, umjetnosti i kulture» . F. Guattari, Ensemble de courts textes, Nouveau millénaire, défis libertaires. Vers une ère post-média (texte inédit d’octobre 1990), u «Chimeres», Les Arts de l’Éco, br. 28, Printemps-Été 1996, str. 21 (prim. prev. Skup kratkih tekstova, Novi milenijum, libertarijanski izazovi. Ka postmedijskoj eri).

33

godine Guattari. «La photo électronique, par exemple, n’est plus l’expression d’un référent univoque, mais production d’une réalité parmi d’autres possibles. L’actualité télévisée résultait déjà d’un montage à part de composantes hétérogènes: figurabilité de la séquence, modélisation de la subjectivité en fonction des patterns dominants, pression politique normalisante, souci d’un minimum de rupture singularisante. A présent, c’est dans tous les domaines qu’une telle production de réalité immatérielle passe au premier plan, avant la production de liens matériels et de services»43 . Uz konstantno i nepovratno smanjenje fotografskih instrumenata, stavljenih na tržište, i posljedično apsorbovanje mase od različitih kompaktnih tehnologija koje savremenom čovjeku vraćaju gest «najniži i svakodnevni»44, prema Giorgio-u Agamben-u, gest fotografisanja, prisustvuje se, dakle, u novoj eri, novom snu, vezanom ne samo za „uradi sam“, ili za želju da se odmah pogleda ono što se upravo pogledalo, već i za modélisation de la subjectivité* čija je krajnja svrha

43 «Kroz ovu transformaciju, to je klasična triangulacija: ekspresivna veza, referisani predmet i značenje koje je prerađeno», upozorava dalje Gatari. «Elektronska slika, na primjer, više nije izraz nekog zajedničkog referenta, već, između ostalog, produkcija realnosti. Televizijske vijesti već su rezultat jednog posebnog sklapanja heterogenih komponenti: figurabilnosti sekvence, modelizacije subjektivnosti prema funkciji dominantnih obrazaca, normalizacije političkog pritiska, brige za najmanjim singularizujućim prekidom. Danas u svim poljima ovakva proizvodnja nematerijalne realnosti izbija u prvi plan, prije proizvodnje materijalnih veza i usluga.» F. Guattari, Ensemble de courts textes, cit., str. 21 (prim. prev., Skup kratkih tekstova). * modélisation de la subjectivité - modelizacija subjektivnosti 44 G. Agamben, Il Giorno del Giudizio, Nottetempo, Roma 2004, str. 8, (prim. prev., Sudnji dan, Nottetempo). 34

osigurati like, ostaviti trag, premda smiješan, u zamršenoj internet galaksiji.

35