Meke veštine i emocionalna inteligencija - neophodnost XXI vek?

Studija o najpotrebnijim veštinama 2019. godine koju je objavila kompanija LinkedIn deli ih u dve kategorije: tvrde i meke veštine.

Šta ovi pojmovi zapravo znače i zbog čega su nam toliko bitni u savremenom dobu?

Hard skills, ili tvrde veštine, jesu znanja i profesionalne kompetencije dobijene formalnim obrazovanjem. To su tehničke osobine poput stečene diplome, znanja stranog jezika, kompjuterske pismenosti. Nasuprot njima, soft skills, ili meke veštine, jesu lične karakteristike koje mogu da utiču na našu sposobnost snalaženja u svom okruženju. One se ne mogu lako definisati ili meriti.

U meke veštine spadaju:

• kritičko razmišljanje;

• prilagodljivost;

• kreativnost;

• fleksibilnost;

• aktivno slušanje;

• komunikacione veštine;

• upravljanje vremenom;

• rešavanje kompleksnih problema;

• liderstvo;

• pregovaranje;

• emocionalna inteligencija.

Emocionalna inteligencija podrazumeva biti svestan svojih emocija i načina na koji one utiču na naše ponašanje, naročito u interakciji sa drugim ljudima. Ona spaja afektivni i kognitivni aspekt mentalnog funkcionisanja.

Model emocionalne inteligencije čine sledeće komponente:

• samosvest ̶ sposobnost “čitanja” vlastitih emocija i shvatanje kakav uticaj imaju na okolinu;

• samostalno donošenje odluka – proučavanje vlastitih postupaka i prepoznavanje posledica;

• prevladavanje stresa ̶ razumevanje važnosti relaksacije;

• empatija ̶ razumevanje tuđih osećanja i uvažavanje različitosti mišljenja;

• komunikacija ̶ razgovarati o osećanjima sa razumevanjem i biti dobar slušalac;

• pronicljivost ̶ prepoznavanje obrazaca u svom životu i životu drugih ljudi;

• samoprihvatanje ̶ umeti prihvatiti svoje mane, ali i ceniti svoje vrline;

• lična odgovornost – preuzimanje odgovornosti, znati prepoznati posledice svojih odluka i reakcija;

• samopouzdanje;

• rešavanje sukoba.

Emocionalna inteligencija se delom stiče genetskim nasleđem, ali se svakako aktivno razvija tokom celog života.

Emocionalna inteligencija i meke veštine su prisutne u svim periodima ličnog razvoja. Ljudi provode većinu svog dana na radnom mestu, gde se često suočavaju sa različitim situacijama. Stoga su meke veštine postale izuzetno cenjene u poslovnom svetu, jer služe za adekvatno suočavanje sa radnim danom. One su neophodne za stvaranje dobre zajednice.

Istraživanje pod naslovom „Communication breakdown“ objavljeno u časopisu California Job Journal, pored ostalog, ističe kako 75% dugoročnog poslovnog uspeha zavisi od veština rada s ljudima (people skills), dok samo 25% zavisi od tehničkih znanja. Ovaj podatak poprilično navodi na razmišljanje ̶ ako su meke veštine tri puta značajnije za uspeh u poslu, zbog čega se tako malo govori o njima? Meke veštine se retko pominju u formalnom obrazovanju. Provodimo godine stičući tehnička, teorijska znanja vezana za svoju profesiju, dok bi mali broj ljudi mogao reći da je imao neko struktuirano obrazovanje iz oblasti asertivne komunikacije, upravljanja konfliktima, rada u timu, prilagodljivosti promenama...

Naravno prepoznavanje značaja mekih veština ne umanjuje činjenicu da su tvrde veštine apsolutno neophodne. Stručno znanje i kompetencije u oblasti kojom se bavimo su na prvom mestu i preduslov su za uspeh u svemu što radimo. Da li biste pre otišli kod lekara koji je poznat kao prijatna osoba, ali nema adekvatno znanje, ili kod stručnjaka koji je ekspert, ali je težak za saradnju? Odgovor je sasvim jasan, međutim, zamislite da pred sobom imate dve osobe potpuno istog stepena kvalifikacija i iskustva, a jedna vam se iz nekog razloga više sviđa, čini vam se prijatnijom za saradnju. Najčešće je to zbog ličnih veština, emocionalne inteligencije, veština slušanja, empatije. Pritom, ako znamo da se prvi utisak formira za 5-7 sekundi i da se potom veoma teško menja ̶ da li je zaista moguće potpuno pokazati svoju stručnost za to vreme? Ono što je prvo uočljivo jeste definitivno naša ličnost.

Preporuka literature za razvijanje veštine asertivne komunikacije: knjiga „Nenasilna komunikacija“ Maršala B. Rozenberga.

U tehnološki sve naprednijem svetu, porast sofisticirane veštačke inteligencije samo čini meke veštine utoliko važnijim, jer su upravo to one veštine koje roboti ne mogu automatizovati. Bilo da je u pitanju kreativnost, pregovaračka sposobnost, izražavanje saosećajnosti, sve to su oblasti dominacije realne ljudske svesti. Budućnost rada polako postaje rezervisana za radnike koji su u stanju da razvijaju svoje emocionalne i društvene veštine i da ih primenjuju i prenose u svom poslovnom okruženju.

Meke veštine jesu specifične jer imaju više veze sa tim ko smo, nego šta znamo. Neophodno ih je vežbati i razvijati i teško ih je objektivno izmeriti, jer koliko je lako proveriti da li znate da napravite tabelu u Excelu, toliko je složeno tačno proceniti nečiju empatiju i veštinu komunikacije. Univerzalnog odgovora na dilemu koje meke veštine kod određenog čoveka zahtevaju više rada i na koji tačno način ih on može poboljšati ̶ nema, ali kao vredan putokaz može poslužiti pitanje: kakva osoba ja želim da budem?

Marija Paunović

Literatura:

1.https://inovacije.gov.rs/svet-inovacija-buducnost-rada-zahteva-meke-vestine-i-emocionalnu-inteligenciju

2.Pavlović, A., & Buselic, V. (2019). Emocionalna inteligencija i meke vještine kroz obrazovanje i poslovnu karijeru.

3.https://blog.pdainternational.net/sr-RS/

4.https://blog.itkonekt.com/