supHa 5

ISSN 2466-4472

ÄŒasopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu :: Broj #5 :: Oktobar 2018.

SupHa Broj 5, oktobar 2018. Časopis izlazi dvaput godišnje Časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu Glavni urednici: Jovana Ilkić Milan Ćirić Dizajn i uređenje časopisa: Dragana Boričić Miloš Petrović Autori tekstova: Aleksandar Jovanović Dušan Marinković Emilija Krstić Irina Kovačević Ivana Femić Jelena Marić Jovana Ilkić Marija Stojković Milan Ćirić Milica Ognjanović Miljko Marić Nataša Atlija Nenad Jevtić Nikola Kitanović Nikolina Kljaić Teodora Marinković

Uvodna reč urednika Dragi čitaoci, Izuzetno nam zadovoljstvo predstavlja prilika da Vam predstavimo peti broj studentstkog časopisa Farmaceutskog fakulteta ,,SupHa’’.

U izradi ovog broja učestvovala je vredna redakcija časopisa ,,SupHa’’, koje je biti deo velika čast i užitak, stoga bismo i ovim putem želeli da istaknemo koliko nam je drago što su deo ovog časopisa i koliko se radujemo daljem upoznavanju inspirativnih studenata koji bi se priključili našem radu. Dodatno, zahvalili bismo se profesorima, studentima i svima koji su primetili i podržali naš rad, a pogotovo bivšem dekanu prof. dr Zorici Vujić i prodekanu za nastavu prof. dr Marini Milenković, bez kojih se ova ideja ne bi razvila do stepena na kojem je sad. Nadamo se da ćemo nastaviti dobru saradnju koju smo imali do ovog trenutka, kao i da ćemo imati jednako lep odnos sa novom upravom fakulteta. Finalno, zahvalili bismo se i prof. dr Darku Ivanoviću na neizmernoj pomoći i doprinosu povećanja kvaliteta sadržine ovog studentskog časopisa.

Pripremili smo vam sveže priče iz sveta nauke, sveta farmacije i rada studentskih organizacija, s akcentom na interesovanja studenata. Naravno, nismo zaboravili ni na zabavne i kulturološke aspekte koje bi upotpunile ovaj broj i nadamo se da će opravdati očekivanja nakon prošlog broja. Časopis izlazi dva puta godišnje, jednom po semestru. Sve pohvale, kritike i predlozi su dobrodošli i možete ih slati na mejl adresu supha@pharmacy.bg.ac.rs . Čast nam je da i ovaj broj posvetimo studentima Farmaceutskog fakulteta Želimo vam puno sreće i uspeha u zimskom semestru.

Glavni urednici, Milan Ćirić i Jovana Ilkić

supHa tim

Lektori: Katarina Sićović Sandra Čolaković Izdavač: Univerzitet u Beogradu Farmaceutski fakultet

Dragana Boričić

Štamparija: Pekograf : Beograd

Miloš Petrović

Katarina Sićović

Sandra Čolaković

Naslovna strana: Fotografisao Luka Manić Kontakt: casopis.supha@pharmacy. bg.ac.rs Nijedan deo magazina se ne sme kopirati, distribuirati ili umnožavati bez pismenog odobrenja izdavača

Aleksandar Jovanović Dušan Marinković Emilija Krstić

Jelena Marić

Nataša Atlija

Luka Manić

Nenad Jevtić

Marija Stojković

Nikola Kitanović

Irina Kovačević

Ivana Femić

Milica Ognjanović Miljko Marić

Nikolina Kljaić Teodora Marinković

U ovom broju Nauka Zmije u farmaciji____________________________________________4 Kad je otrov pobeđivao_______________________________________6 Potencijalno novi pristup u terapiji anksioznosti___________________10 Primena Doplerovog efekta u medicini_1_________________________12 Informacije iz sveta farmacije Studije u Hamburgu_________________________________________13 Karijera u farmaciji__________________________________________14 Od B.Cell projekta do B.Cell tima ‒ Put je jednostavan_____________16 Nova nada personalizovane terapije ‒ lekovi iz 3D štampača__________18 Moć lekovitog bilja__________________________________________20 Troškovi u proizvodnji novog leka______________________________21 Intervjui Prof. dr Darko Ivanović_______________________________________22 Prof. dr Danica Agbaba______________________________________27 Prof. dr Slavica Erić_________________________________________29 Spec. farmakoterapije Milan Tomić______________________________32 Kultura Ljudi koji su gradili Beograd___________________________________35 Stokholmski snovi___________________________________________39 Mitologija_________________________________________________41 Marija Sklodovska Kiri_______________________________________43 Zabava Život piše farme____________________________________________49 HNMI ‒ Pavle Zelić__________________________________________51 Studentski pHarmaskop______________________________________53 pHrebus__________________________________________________54 pHdoku__________________________________________________55 Studentske organizacije Studentski program razmene__________________________________56 Hor Raskovnik_____________________________________________59 Sportsko društvo____________________________________________60 NAPSER__________________________________________________63 CNIRS___________________________________________________64 59. kongres studenata biomedicinskih nauka______________________64 XI mini-kongres studenata Farmaceutskog fakulteta________________65 PharmArt_________________________________________________66

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Zmije u farmaciji Zmija koja se uvija oko posude ili štapa je simbol farmacije, medicine i toksikologije, koji datira iz vremena antičke Grčke. Kao takva, zmija se nalazi na ulazu gotovo svake apoteke, predstavljajući na neki način opasnost farmaceutske struke, opasnost jer reč pharmakon (lek i otrov) – prva reč koju studenti farmacije nauče čim sednu u klupe amfiteatra, konstantno podseća da lek primenjen neadekvatno ili u višoj dozi postaje otrov. Međutim, trenutna simbolika zmije ni izbliza ne prikazuje farmaceutsku struku kao jednu od najhumanijih profesija današnjice, te se moramo zapitati da li je farmaciji možda potrebna promena imidža.

Zmijski otrov i lekovi Zmijski otrov je modifikovana pljuvačka koja se izlučuje očnjacima, kojom zmije imobilišu i ubijaju svoj plen. To je smeša neurotoksičnih, hemotoksičnih ili citotoksičnih proteina. Skoro svi zmijski otrovi imaju i hijaluronidazu, enzim koji omogućava brzu difuziju otrova u tkivo žrtve pri ujedu. Sastav otrova, osim od vrste zmije, zavisi i od geografske lokacije, okoline, klime, starosti zmije, pa i godišnjeg doba (otrov zmije je gušći tokom zime nego tokom leta).

Zašto se plašimo zmija?

Zmije su u današnjoj kulturi predstavljene kao životinje kojima se pripisuje zloba, iskvarenost i lukavost. Odgovor na pitanje zašto se plašimo zmija, možda leži upravo u našim genima. Grupa istraživača iz Nemačke i Švedske sprovela je eksperiment gde su šestomesečnim bebama (koje još uvek nisu naučene čega se treba plašiti i koje nisu prethodno imale kontakt sa zmijama), bile prikazivane slike zmija i paukova. Rezultati su pokazali da su se bebama nakon prikazivanja slika ovih životinja značajno širile zenice, u poređenju sa slikama riba i cveća ‒ što ukazuje na aktivaciju simpatikusa kao odgovora na strah. Dakle, strah od zmija je nenaučen i prirodan, tj. zapisan u našim genima, i gotovo sa sigurnošću možemo reći da smo tendenciju za strah prema zmijama nasledili od naših predaka primata.

4

Jedna od najlogičnijih upotreba zmija u farmaciji jeste dobijanje zmijskog protivotrova. U telo životinje (najčešće konja) se ubrizga količina otrova dovoljna da izazove produkciju specifičnih antitela, a nedovoljna da životinju ubije. Krv životinja se sakuplja u određenim intervalima i neutrališuća antitela se prečišćavaju, nakon čega se pravi antiserum. Antiserum koji se sastoji od IgG antitela može biti specifičan za jednu vrstu zmije – monovalentan, ili za više njih istovremeno ‒ polivalentan, i ubrizgava se injekciono (ređe intramuskularno) u otrovanu osobu.

Lekovi proizvedeni od hemotoksina se koriste u tretmanu srčanih napada i poremećaja krvi. Jedni od najčešće korišćenih lekova današnjice razvijeni su upravo iz hemotoksina zmijskog otrova.

ⓃⒶⓊⓀⒶ

U pitanju su ACE inhibitori – njihov prvi predstavnik, kaptopril, razvijen je iz hemotoksina brazilske zmije Bothrops jararaca.

će možda dovesti do toga da zmije, doduše nevoljno, postanu jedne od najkorisnih životinja za svoje prirodne neprijatelje, ljude.

Zmijsko vino u kineskoj tradicionalnoj medicini Takođe, iz hemotoksina razvili su se i poznati antiagregacijski lekovi eptifibatid i tirofiban (inhibitori glikoproteina IIb/IIIa). Zmijski otrov može napasti i srce čoveka ‒ dobar primer jesu kardiotoksini mambe, koji se specifično vežu za površinu kardiomiocita čime sprečavaju srčanu kontrakciju.

Citotoksični efekat zmijskog otrova zavisi od sposobnosti citotoksina da formira pore na ćelijskoj membrani, u reakciji sa fosfolipidima, što dovodi do citolize. Ovaj efekat se istražuje zbog potencijalnog tretmana kancera. Protein eristostatin koji je izolovan iz otrova azijske peščane zmije Eristicophis macmahonii, dokazano zaustavlja širenje malignog melanoma na jetru i pluća kod miševa. Još jedan makromolekul – kontortrostatin, inhibira angiogenezu koja prati razvoj kancera i trenutno se testira kod životinja.

Neurotoksini zmija mogu biti fascikulini (otrovi koji napadaju holinergičke neurone), dendrotoksini (otrovi koji ometaju razmenu jona kroz membranu čime se inhibira oslobađanje neurotransmitera) i alfa-neurotoksini (antagonisti nikotinskih receptora). Neurotoksični molekul izolovan iz otrova crne mambe – mambalgin, pokazuje analgetički efekat sličan morfinu, a bez neželjenih dejstava karakterističnih za opioide. Analgetičko dejstvo pokazuje i hanalgezin (alfa neurotoksin), ekstrahovan iz kraljevske kobre, koje je takođe posredovano opioidnim receptorima. Osim kao analgetici, neurotoksini se istražuju i kao potencijalni lekovi za tretman Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

Zmijski otrovi i njihova dalja istraživanja mogla bi civilizaciji biti od velike koristi i gotovo je izvesno da će lekovi zmijskog porekla pronaći svoj put do polica u apotekama. Zmije su tokom istorije konstantno bile jedni od najsmrtonosnijih predatora, međutim današnjica i sve čari naučnih dostignuća

Zmijsko vino je alkoholni napitak koji se proizvodi ubacivanjem živih otrovnih zmija u pirinčano vino ili u prečišćeni alkohol. Otrov ne predstavlja pretnju po čoveka koji zmijsko vino pije, zato što je prethodno denaturisan rastvaranjem u alkoholu.

Zmijska vina se uobičajeno koriste kod bolova u leđima, reumatizma i lumbaga, a ređe i kao tonična sredstva i sredstva za povećanje libida.

Izuzetno retko, zmije mogu da prežive u boci mesecima – ukoliko uspeju da pronađu dotok kiseonika usled loše zatvorene boce. Ovo nas dovodi do jedne neuobičajene mere opreza – ujeda preživele zmije pri otvaranju vina, što se dogodilo nekolicini korisnika koji su zmijskim vinom lečili reumatizam.

Prvi podaci o upotebi zmijskog vina sežu do 8. veka pre nove ere, u Kini, tokom vladavine dinastije Džou. Danas, Huaksi noćna pijaca, na Tajvanu, važi za jednu od najpoznatijih kada se radi o zmijskim proizvodima. Međutim ukoliko se nekako i nađete u ovom malom tajvanskom selu, imajte na umu da je uvoz zmijskog vina ilegalan u mnogim zemljama, jer su kobre i ostale zmije od kojih se vino pravi često ugrožene vrste. Na kraju, da li bi prodaja ovakvih proizvoda u Srbiji dovela farmaceuta do optužbe za nadriapotekarstvo, validno je pitanje.

Nikola Kitanović

5

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Kad je otrov pobeđivao

Dakle, uradite ono što morate! Rat je nužnost i ne zna za izuzetak. Tako je zapisao u svojim memoarima nemački pešadijski general Bertold fon Dajmling (Berthold von Deimling) januara 1915. godine, kada mu je saopšteno da će se u njegovoj korpusnoj oblasti prvi put upotrebiti novo oružje – otrovni gas. Zapisao je i da mu je kao vojniku takva naredba bila odbojna, ali ipak je verovao da sve njegove sumnje moraju biti utišane zarad dostojnog cilja, tj. odlučujuće pobede i brzog završetka rata.

Ideja o korišćenju otrova u različitim sukobima je bila poznata još od davnina i gotovo da je neodvojiva od ideje o borbi i ratovanju. Kroz istoriju korišćeni su različiti otrovi prirodnog porekla.

Bili su to ekstrakti otrovnih biljaka i životinjski otrovi koji su uglavnom korišćeni za premazivanje oružja. Osim toga, kao otrovi su korišćena i jedinjenja neorganskog porekla (jedinjenja sumpora, arsena, žive) koja su izazivala požare ili stvarale dimove izazivajući različite poremećaje ili smrt. Ideje o otrovima na bojnom polju su bile sveprisutne od stare Grčke, Sparte, drevne Kine, pa sve do Krimskog rata i Američkog građanskog rata. Ostvarivanje ovakvih ideja je puno puta doprinelo povoljnom razvitku situacije za pobedničku stranu u ratnim sukobima, ali su neretko ovakve ideje i predlozi bili odbijeni. Međutim, tek u XX veku otrovi su primenjivani u širim ratnim operacijama, a najupečatljiviji primer je svakako Prvi svetski rat.

Obe zaraćene strane u Prvom svetskom ratu su još 1899. godine potpisale Hašku konvenciju

6

kojom se osuđuje upotreba projektila čiji je jedini cilj širenje štetnih ili zagušljivih gasova. Osim toga među vojskom je postojao tzv. „tabu hemijskog oružja“ prema kojem otrove koriste slabiji da bi porazili jače bez konkretne borbe, te se verovalo da je nedostojno čoveka od srca i stvarnog vojnika.

Ipak, različiti su uzroci koji su izazvali odobravanje upotrebe bojnih otrova u Prvom svetskom ratu, a kao glavni uzrok je način ratovanja. Kako bi se zaštitili od šrapnela (gelera) i mi traljeza, vojnici su počeli da kopaju rovove, pa su pešadijske ofanzive bile uglavnom bezuspešne; stradalo je puno vojnika uz minimalno napredovanje. U to doba Nemačka je imala najnapredniju hemijsku industriju, pa je Nemačka uzela u razmatranje ideju o upotrebi toksičnih hemikalija kako bi primorala neprijatelja na izlazak iz rovova. Pošto bi ovakvoj ideji na put stajala Haška konvencija, nemačka Vrhovna komanda je protumačila konvenciju kao zabranu puštanja samo smrtonosnih gasova iz granata dizajniranih isključivo za tu svrhu. U korist Nemačkoj išla je i činjenica da je Francuska već koristila granate sa suzavcem avgusta 1914. godine, a koje tada nisu imale nekog značajnijeg efekta.

Već oktobra iste godine Nemačka je u borbama sa Francuzima ispalila oko 3000 granata sa suzavcem dianizidinohlor-sulfonatom koja je stvarala i gelere. Međutim, prejaka eksplozija je „spalila“ hemijski agens i neutralisala njegovo dejstvo, pa protivnici nisu ni znali da su napadnuti i hemijskim oružjem. Još jedan sličan pokušaj je bio u borbi protiv ruskih vojnika. Januara 1915. godine Nemačka je

ⓃⒶⓊⓀⒶ u borbi kod Bolimova koristila granate sa ksilil-bromidom i eksplozivom, ali je i ovaj pokušaj bio bezuspešan kao i prethodni.

Razvoj smrtonosnog hemijskog oružja je u Nemačkoj prvi predložio Fric Haber (Fritz Haber) koji je tada bio poznat kao sjajan hemičar. On je u Nemačkom ministarstvu rata predložio da se granate pune hlorom koji je u nemačkoj industriji nastajao u velikoj količini pri proizvodnji sredstava za bojenje. Međutim, takva ideja je odbijena zbog nedostatka artiljerijskih granata. Najzad, predložio je da se hlor oslobađa direktno iz gasnih cilindara pod pritiskom, a povoljan vetar bi otrov nosio do neprijateljskih rovova i gas bi mogao da se raširi na mnogo veću površinu nego u slučaju granata. Već marta 1915. godine ideja je sprovedena u delo i u blizini Ipra (Belgija) su postavljeni gasni cilindri sa ukupno 168 tona hlora. Više od tri nedelje se čekalo da vetar promeni pravac. Kako je 22. aprila vetar počeo da duva sa severoistoka, tada je odlučeno da se oslobodi gas iz cilindara. Žuto-zeleni gas se širio bojnim poljem, a njegova visina je bila najpre pet metara. Vremenom taj oblak postao je visok i do trideset metara. Ovakav napad je bio potpuno neočekivan za nemačke protivnike, pa su i gubici su bili veliki. Otrovano je oko 20 000 vojnika, a od toga 5000 je umrlo. Sila Antante je potom odlučila da odgovori na ovakav napad, ali zbog nerazvijene industrije taj odgovor je usledio tek krajem septembra.

Nedugo posle prvih napada su počele da se koriste gas-maske, ali i taj deo priče je imao svoje nezgode. Vojnik je pre svega morao da očekuje napad bojnim otrovom, jer vreme koje mu je potrebno za stavljanje maske, na nesreću, često je duže od vremena koje je potrebno otrovu da deluje, a pred toga obe zaraćene strane su težile da razviju otrov koji bi probio zaštitne maske. Stalno su razvijani novi otrovi: najpre su Francuzi upotrebili fozgen,

Nemci su odgovorili difozgenom, Britanci smešom hlora i fozgena, a Rusi hlorpikrinom. Ipak, među različitim bojnim otrovima upotrebljenim u Prvom svetskom ratu najveće „zasluge“ pripadaju plikavcu iperitu. Iako količinski nije najviše korišćen, on je u najvećoj meri doprineo da Antanta ima velike gubitke od bojnih otrova. Prvi put je upotrebljen u noći između 12. i 13. jula 1917. kod Ipra, po kojem je i dobio ime, a za zaštitu je bilo potrebno i odelo jer je postojan na zemljištu i snažno deluje na kožu, naročito leti jer je topla koža osetljivija. Primena ovog otrova, ali i ostalih plikavaca prouzrokovala je osam puta više gubitaka od svih ostalih otrova primenjenih u ovom ratu. Ukupni gubici i teške povrede od bojnih otrova bili su neočekivano veliki.

Do kraja rata od ukupnog broja ranjenih i poginulih oko 5% je stradalo od bojnih otrova. Tih pet procenata je u brojevima 91 000 umrlih i oko 1 297 000 ranjenih od pedesetak različitih otrova upotrebljenih u toku četiri godine rata. To je najzad samo brojka koja oslikava koliko ljudskih života je urušeno bez mogućnosti na odbranu i borbu.

Zemlje pobednice su nakon Prvog svetskog rata ponovo razmotrile pitanje upotrebe bojnih otrova i hemijskog oružja, pa je Versajskim ugovorom bila zabranjena proizvodnja i primena ovih otrova, a par godina kasnije potvrđena i Ženevskom konvencijom. Međutim, nesuglasice u tumačenju ovih pravnih akata pojavile su se odmah nakon potpisivanja, pa su se stoga u sukobima koji su usledili ponovo koristiti bojni otrovi. Zato se smatra da je jedno novo poglavlje u načinu ratovanja otvoreno upravo tokom Prvog svetskog rata. Hrabrost i herojsto su time na trenutak bili odgurnuti sa strane, ali je i dokazano da sve dobrobiti razvoja i napretka nauke mogu ponekad biti kobne ako se nađu u pogrešnim rukama.

7

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Kako deluju pojedini otrovi korišćeni u I svetskom ratu?

Hlor Izgled i miris – Žuto-zeleni gas, jakog i neprijatnog mirisa. Vojnici su opisivali njegov miris kao mešavinu bibera i ananasa.

Kako deluje? Hlor reaguje sa vodom u plućima stvarajući hlrovodoničnu kiselinu. Izaziva kašalj, povraćanje i iritacije očiju pri nižoj koncentraciji.

Smrtna koncentracija je preko 1000 ppm. Šta činiti? Za neutralisanje se udišu pare etanola ili razblaženog rastvora amonijaka. U praksi su se, kao zaštita, često koristile čarape natopljene urinom koji je neutralisao hlor.

Iperit (sumporni iperit)

Difenilhlorarsin

Izgled i miris ‒ Bezbojni kristal ili tamnobraon tečnost, bez mirisa.

Kako deluje? Niske koncentracije u vazduhu deluju na oči, kožu, sluzokožu nosa i gornje disajne puteve, izazivaju ozbiljne iritacije i kijanje. Dugotrajnim izlaganjem moguća je paraliza ekstremiteta. Smrt može da izazove samo velika doza, a kako su postojali smrtonosniji agensi nije upotrebljavan u ovu svrhu. Korišćen je kao sastavni deo smeše poznatom kao „plavi krst“. Difenilhlorarsin prolazi zaštitnu masku, deluje i izaziva kijanje pri čemu je često maska spada sa lica vojnika i omogućava da ostali, smrtnosniji otrovi deluju. Šta činiti? Povređenom omogućiti svež vazduh.

Simptomi i dejstva prstaju nakon 1-2 časa.

Ksilil-bromid Izgled i miris – U potpuno čistom stanju je bezbojna uljasta tečnost gotovo bez mirisa. U bojnim otovima je tamnožute do mrke boje sa oko 8090% iperita. Miris bojnog otrova podseća na miris slačice i belog luka.

Kako deluje? Izaziva plikove na koži i opekotine, iritaciju kože sluzokože očiju i disajnih puteva.

Izaziva smanjenje broja leukocita u krvi i uništava kostnu srž. Smrt nastaje zbog oksidacionog šoka ili teških oštećenja disajnih puteva (krvarenje, gnoj, nekroza). Šta činiti? Nositi zaštitno odelo i masku. Ne postoji specifični antidot jer se ne zna tačan mehanizam dejstva.

8

Izgled i miris – Bezbojna tečnost prijatnog, aromatičnog mirisa. Stariji uzorci mogu imati i žućkastu boju.

Kako deluje? Iritiraju mukoznu membranu očiju, usta, grla i pluća. Izaziva suzenje očiju, kašalj, otežano disanje ili privremeno slepilo. Šta činiti? Omogućiti svež vazduh. Simptomi dejstva nestaju pola sata od prestanka dejstva.

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Fozgen

Cijanovodonična kiselina

Izgled i miris – Bezbojni gas, pare su 3, 4 puta teže od vazduha, na temperaturama oko 0°C ili ispod je u obliku lako isparljive tečnosti. Miris podseća na miris trulog lišća, plesnjivog sena ili zelenih jabuka.

Kako deluje? Osnovno mesto dejstva su organi za disanje. Izaziva kašalj, otežano disanje i iritacije nazofaringsa i očiju pri umerenim koncentracijama. Može imati i odloženo dejstvo sa kliničkim poremećajima koji se javljaju tek nakon 24 sata.

Reaguje sa proteinima u plućnim alveolama, povećava propustljivost plućnih kapilara i izaziva akutni edem pluća i najzad smrt. Šta činiti? Napustiti zonu dejstva otrova i nositi zaštitnu masku. Ne postoji specifični antidot. Potrebno je strogo mirovanje, utopljavanje i udisanje kiseonika (ako je na raspolaganju). Kašalj se leči kodein-fosfatom, a edem pluća kalcijumhloridom, kalcijum-glukonatom ili preparatima iz grupe antihistaminika i kortikosteroida

Izgled i miris – Bezbojna, lako isparljiva tečnost sa mirisom na gorki badem. Kako bi se otežale njene pare i povećala stabilnost korišćena je sa tzv. „otežavajućim“ supstancama i stabilizatorima.

Kako deluje? Lako prelazi iz pluća u krv kojom se raznosi po svim organima i sistemima organa.

Blokira sistem citohrom-oksidaze i dolazi do teških poremećaja u tkivnom disanju. Udisanje velikih doza čistih para izaziva brz gubitak svesti, naglo otežano disanje, klonični i tonični grčevi i paraliza disajnog centra što za posledicu ima smrt (već nakon 1-3 minuta). Može se javiti i „produžena“ forma trovanja kada smrt može nastati tek nakon 36 časova. Odlikuje se ubrzanim, produbljenim i nepravilnim disanjem, poremećenom vremenskom orijentacijom, jako reširenim zenicama, rumenom bojom kože, nagli pad arterijskog pritiska i najzad prestanak disanja i rada srca. Šta činiti? Stavljanje zaštine maske i napuštanje kontaminirane atmosfere. Udisati pare amilnitrila, a nakon toga prava detoksikacija se postiže davanjem natrijum-tiosulfata. Lečenje je moguće i sporim ubrizgavanjem natrijum-nitrita, a nakon toga intravenskim davanjem natrijum-tiosulfata.

Dalje lečenje je simptomatsko.

Velika zahvalnost doc. dr Marijani Ćurčić za pomoć pri pisanju članka i na preporučenoj literaturi.

Milica Ognjanović

9

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Potencijalno Novi pristup u terapiji

anksioznosti

Anksioznost je učestao, ali ozbiljan zdravstveni problem u porastu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. istaknuto je 264 miliona dijagnostikovanih slučajeva anksioznih poremećaja širom sveta, prevashodno u ženskoj populaciji. U Srbiji, mentalni i socijalni poremećaji zauzimaju nezavidno drugo mesto, nakon kardiovaskularnih bolesti, najvećih zdravstvenih problema populacije, s tim da su depresija i anksioznost najzastupljeniji i neretko se javljaju u komborbiditetu.

Fiziološki, anksioznost kao odgovor na opasnost je važan mehanizam pomoću kojeg se adaptiramo i reagujemo. Ipak, disregulacija ovog odgovora rezultuje u „izraženom, perzistentnom i ekcesivnom ili bezrazložnom strahu“ (American Psychiatric Association, 2000), uz značajno ometanje svakodnevnog života može biti opisana kao anksiozni poremećaj. Iz perspektive kliničara, DSM 5 klasifikuje ove poremećaje na osnovu prirode provocirajućih stimulusa.

Suštinski, anatomija anksioznosti je jednostavna: Čula spaze ugrožavajući prizor i šalju dalje osećaj nelagode, sve do viših centara u mozgu. Glavni operater, amigdala, pali sirenu i crveno svetlo,

10

odnosno predstavlja okidač za seriju promena u moždanoj hemiji i hormonima koje prethode poznatim znakovima i simptomima. Problem nastaje kada dođe do hiperaktivnosti amigdale i nesporazuma sa talamusom, korteksom i hipotalamusom, kao i hiperfunkcije noradrenergičkih neurona i hipofunkcije serotonergičkih i GABA-ergičkih neurona, u čemu leži i terapijski pristup.

Glavne grupe lekova koje se koriste za tretman anksioznih poremećaja su antidepresivi, prevashodno seletktivni inhibitori transportera za preuzimanje serotonina, ali i drugi poput inhibitora preuzimanja serotonina i adrenalina, i tricikličnih antidepresiva, zatim benzodiazepini, antagonisti β adrenergičkih receptora i druge klase lekova u zavisnosti od težine bolesti i komorbiditeta.

Dodatno, u Srbiji su popularne i brojne tradicionalne metode. Nažalost, i dalje su prisutne brojne prepreke izlečenju uzimajući u obzir dugoročnu terapiju održavanja, komorbiditete i pogrešnu dijagnostiku, kao i nedovoljnost trenutnih vodiča za pozitivan ishod tretmana u svih pacijenata.

Ipak, ono što je privuklo pažnju naše redakcije upravo je profesor dr Manoranjan D’Souza koji se bavi istraživanjem ispoljavanja anksiolitičkog

ⓃⒶⓊⓀⒶ efekta nikotina u zavisnosti od eksprimiranosti RGS4 gena..

Kratak podsetnik #1: Nikotin je dosta dobro poznat široj javnosti koja mu i uprkos negativnoj konotaciji pušenja cigareta, teško odoleva. On je oba, i sedativ i stimulans.

Pojedinac pri udisanju nikotina oseća udar, usled stimulacije adrenalnih žlezda, odnosno naglo oslobađanje glukoze, ubrzanje srčanog ritma, disanja i skok krvnog pritiska. Indirektno, on povećava nivo dopamina u regionima zadovoljstva i motivacije u mozgu. Povećava budnost, euforiju i osećaj opuštenosti. U animalnim eksperimentalnim modelima indukuje i blagi porast u nivou serotonina, i značajniji u nivou β-endorfina koji redukuju anksioznost. Aktivira i dovodi do desenzitizacije nikotinskih acetilholinskih receptora, ali pokazuje i anksiolitičnom sličan efekat putem inhibicije β2 nikotinskih receptora.

Kratak podsetnik #2: RGS4 (Regulator of G protein signaling 4) zadužen je, kako mu i ime kaže, za regulaciju G-proteinskog signalnog puta pomoću GTP-aza aktivirajućih proteina koji dovode do deaktivacije G-proteinskih subjedinica. Učestvuje u nekoliko fizioloških procesa. Ima izraženo inhibitorno dejstvo na dopaminsku transimisiju pomoću D2 i D3 receptora. Blokadom RGS4 funkcije potencira se 5-HT1a transmisija, a u slučaju prekomerne ekspresije RGS4 dolazi do atenuacije istog.

U eksperimentima su korišćeni animalni modeli, uzdignuti plus lavirint i crno-bela kutija, na genetski modifikovanim miševima, sa i bez RGS4 gena, kojima su injektovani fiziološki rastvor ili ra-

zličite doze nikotina. Nakon toga, u zavisnosti od tipa modela praćeni su različiti parametri. Anksiolitički efekat zapažen je u miševa bez RGS4 gena, nakon minimalne doze nikotina, što nije bio slučaj u miševa sa prisutnim genom.

Ovo implicira na potencijalnu vezu između RGS4 polimorfizma i smanjenja anksioznosti u pušača – jednostavnije rečeno: Moguće je da nikotin ima značajan anksiolitički efekat kod ljudi koji ne eksprimiraju ovaj gen i da je upravo to olakšanje koje imaju nakon cigarete ono što je i ključ njihove adikcije na nikotin. Sledstveno, bilo bi bitno uočiti ovaj polimorfizam na nivou ljudske populacije i pružiti pomoć adekvatnom farmakoterapijom i kognitivno-bihejvioralnom terapijom, ali i razmotriti ovo kao mogućnost za razvitak novih terapijskih opcija kako za anksiozne poremećaje, tako i za nikotinsku adikciju.

Jovana Ilkić

11

ⓃⒶⓊⓀⒶ

Primena Doplerovog efekta u medicini Johan Kristijan Andreas Dopler je naučnik, fizičar i matematičar austrijskog porekla, svakako najpoznatiji po definisanju fizičkog principa koji je po njemu i nazvan Doplerov efekat.

Po definiciji, Doplerov efekat je pojava da usled kretanja prijemnika ili predajnika dolazi do menjanja frekvencije talasa, na strani prijemnika. Ako se prijemnik i predajnik kreću jedan ka drugom, frekvencija talasa se pomera na više (raste), a ako se prijemnik i predajnik kreću jedan od drugog, frekvencija se pomera na niže (opada). Ovaj efekat možemo primetiti na jednostavnom primeru kao što je kretanje automobila na auto-putu gde je buka koju motor automobila pravi dok nam se približava drugačija je od one koju čujemo dok se od nas odaljava.

Doplerov efekat kao takav od izuzetnog je značaja u astronomiji, astrofizici, u konstrukciji Dopler radara koji određuje brzinu kretanja nekog objekta ‒ npr. aviona, kao i u medcini.

S aspekta medicine, da bi došlo do upotrebe zvuka u cilju vizuelizacije organa i nekih unutrašnjih struktura, bilo je potrebno mnogo inovacija i tehnoloških napredaka. Vreme je bilo neophodno iz razloga što nisu postojale adekvatne sprave i načini da bi se stvorio zvuk i primio eho, a da bi se dobile dvo- i trodimenzionalne slike. Ultrazvuk ima široku primenu u medicini, ali se najviše koristi za procenu morfologije i funkcije srca prilikom ehokardiografije, u opstetriciji, abdominalnom imidžingu i vaskularnom imidžingu.

Po pitanju vaskularnog dopler imidžinga, eritrociti

12

su najvažniji reflektori zvuka, što nam omogućava merenje brzine protoka krvi kroz krvne sudove.

Frekventni pomak ili razlika u frekvenciji takođe zavisi i od ugla pod kojim ultrazvučni talas dolazi do objekta koji se kreće. Upadni ugao od, na primer, 90 stepeni u odnosu na krvni sud ne dovodi do promene frekvencije jer se krv ne kreće ni od ni ka transdjuseru, dok je upadni ugao od 0 do 60 stepeni upravo onaj koji je pogodan da bi se izvršila adekvatna procena brzine protoka krvi.

U medicini se danas koristi nekoliko dopler tehnika koje su unapređene u odnosu na početne. Jedna od njih je dupleks dopler ultrasonografija koja koristi prikaz u sivoj skali u kombinaciji sa dopler imidžingom što se postiže upotrebom dva transdjusera koji rade na različitim frekvencijama u okviru iste sonde. Koristeći dupleks možemo posmatrati istovremeno krvni sud u sivoj skali i protok krvi kroz taj krvni sud preko talasa koji su grafički prikazani gde su različitim bojama obojene brzine protoka krvi koja teče prema sondi i one koja teče u smeru ultrazvučne sonde. Ovom dopler tehnikom se određuje maksimalna brzina protoka koja je zasnovana na frekvenciji reflektovanog zvuka o eritrocite.

S druge strane postoji i kolor dopler tehnika koja meri prosečnu brzinu protoka krvi i to u velikim regijama tela i na velikim dubinama.

Nenad Jevtić

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Studije u Hamburgu

Univerzitet u Hamburgu osnovan je 1919. godine i važi za jedan od mlađih univerziteta, koji pohađa čak oko 40 hiljada studenata, od čega 10% internacionalne populacije. Uz veliki broj dokotoranata, ovaj univerzitet se može svrstati u jedan od najvećih u državi. Sastoji se iz 8 fakulteta, izmedju ostalih Fakulteta matematike, informatike i prirodnih nauka, u okviru kog se nalazi Institut za farmaciju, u čiji sastav se ubrajaju katedre za: Farmaceutsku i medicinsku hemiju, Farmaceutsku biologiju i mikrobiologiju, Farmaceutsku tehnologiju, Kliničku farmaciju, Kliničku farmakologiju i toksikologiju.

Na fakultet se godišnje upiše oko 70 novih studenata na studije, koje traju 4+1 godinu, odnosno: 2 godine opštih studija (Grundstudium), 2 godine glavnih studija (Hauptstudium) i 1 godina prakse. Tokom školovanja polažu se ukupno 3 državna ispita (Staatsexam), obuhvaćeni gradivom iz prethodnih godina, u isto vreme na nivou cele Nemačke. Dva ispita se polažu svake druge godine i završni nakon pete godine studija. Studenti koji uspešno završe poslednji državni ispit stiču titulu Apotheker/Apothekerin1.

Opšte studije odvijaju se u prva 4 semestra, na kojima se slušaju predmeti iz oblasti: opšte, neorganske i organske hemije, osnova humane biologije, botanike, matematike, fizike, fizičke hemije, biohemije i medicine. Pored teorijske, u toku ove 2 godine studenti su u obavezi da odrade i praktičnu nastavu, koja se sastoji iz 8 nedelja, pri čemu obavezu od minimum 4 nedelje u apoteci, gde studenti ostvaruju svoje prve stručne korake.

Glavne studije podrazumevaju naredna 4 semestra. Slušajući predmete iz oblasti: farmaceutske hemije, sa akcentom na farmaceutske sinteze i analize; farmaceutske biologije uključujući farmakognoziju, mikrobiologiju i biohemiju; farmaceutske tehnologije bazirane na izradi farmaceutskih oblika; zatim kliničke farmacije; farmakologije kao i toksikologije, studenti stiču pravo, uz prethodno položene navedene predmete, izlaska na drugi državni ispit.

Tokom ove 2 godine studenti su u obavezi da odrade praktikum2 na nekoj od katedri, po sopstvenom izboru, da bi nakon položenog 2. državnog ispita ostvarili pravo na pohadjanje jedne godine prakse. Minimum 6 meseci obavljanja prakse u apoteci i drugih 6 po izboru u industriji, klinici ili bolnici, preduslov je za polaganje trećeg državnog ispita, koji se ogleda u oblastima vezanim za farmaceutsku praksu i pravnu regulativu, specifičnu za farmaceute.

Hvala Nataliji Perić, dokotorandu Univerziteta u Hamburgu, na neiscrpnoj podršci i nesebičnoj pomoći pri izradi članka.

Miljko Marić 1 Titula nosi značenje magistra farmacije sa položenim državnim ispitom, dok bez položenog nosi titulu Pharmazeut, sa kojom nema pravo da radi u apoteci ili javnim zdravstvenim ustanovama.

2 Obavezan samostalan laboratorijski projekat koji traje 3 nedelje i radi se na nekoj od katedri fakulteta ili na klinici. Na kraju praktikuma, studenti su u obavezi da napišu izveštaj sa eksperimentalnim rezultatima i na „Dan farmacije”, jednogodišnju fakultetsku manifestaciju, naprave poster na temu koju su istraživali.

13

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

KARIJERA U FARMACIJI

Više od 500 studenata farmacije 29. i 30. marta imalo je priliku da, tokom dva uzbudljiva dana, svoj fokus preusmeri sa višesatnih predavanja i praktičnih vežbi na nešto o čemu tokom samih studija ne saznaju dovoljno, a i više je nego važno.

Karijera u farmaciji održana je po drugi put na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu pod pokroviteljstvom Univerzitetskog Centra za razvoj karijere. U pitanju je događaj sajamsko-edukativnog karaktera, sa ciljem da se studentima približe tendencije i aktuelnosti iz sveta farmacije i da se kroz edukativni segment, predavanja i radionice, omogući sticanje novih znanja i veština koje bi pomogle karijerni razvoj budućih zdravstvenih radnika, magistara farmacije i magistara farmacije ‒ medicinskih biohemičara. Ogroman potencijal i značaj ovakvog projekta za mlade farmaceute, buduće lidere u struci, prepoznala je i kompanija Novartis, generalni partner projekta, kao i partneri projekta, kompanije Roche, Richter Gedeon, Sano-

14

fi, Hemofarm, Benu apoteke i ZUA Lilly apoteke.

Kao rezultat ozbiljnog višemesečnog rada grupe studenata farmacije i podrške brojnih partnera i prijatelja projekta, studenti su imali priliku da učestvuju u raznovrsnim sadržajima. Ovog puta, u fokusu je bila tema Digitalna transformacija, a o njenom značaju u savremenom zdravstvenom sektoru govorila su tri kvalitetna predavača. Predstavnici Centra za razvoj karijere davali su praktične i pouzdane savete tokom CV klinike svima koji su imali nedoumice u vezi sa pisanjem biografije. Na sajamskom delu projekta vladalo je očekivano veliko interesovanje studenata, budući da su od prisutnih predstavnika kompanija ‒ učesnika projekta, mogli kroz diskusiju dobiti sve informacije u vezi sa poslovanjem i funkcionisanjem kompanije, kao i mogućnošću dobijanja prakse i zaposlenja.

Pored toga, partneri projekta pripremili su sedam interaktivnih i korisnih radionica. Nakon projekta, za učesnike radionice koju su održali, kompanija

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ Sanofi organizovala je i posetu njihovom predstavništvu.

Mlađim kolegama ovaj projekat je dao šansu da se upoznaju sa onim što ih čeka, da vrlo rano steknu sliku o tome gde sebe vide profesionalno i da, u skladu sa tim saznanjima, oblikuju svoj dalji akademski put.

Najsrećniji studenti završne godine i apsolventi dobili su priliku da ostvare direktan kontakt sa HR menadžerima vodećih kompanija prilikom kratkih simulacija razgovora za posao na Pharma maratonu. Sa ponosom ističemo da su tokom 2 sata trajanja Pharma maratona održane 144 simulacije razgovora za posao, a kako saznajemo, nekolicina učesnika koji su se naročito istakli, nakon projekta je kontaktirana od strane kompanija i pozvana na pravi razgovor za posao ili praksu. Pored toga, kompanije će i ubuduće imati direktan pristup bazi mladih talenata, budući da je na projektu formirana CV baza učesnika.

Neke od ključnih poruka koje su studenti mogli da ponesu sa karijernog foruma, ali i celog projekta, jeste da su studije na fakultetu početak koji predstavlja dobru osnovu za razumevanje svega što će studenti dalje učiti, zavisno od posla kojim se budu bavili. Prilike i mogućnosti koje se jave ne treba propuštati. Prvi posao ne definiše nužno čime ćemo se baviti do kraja života, a raznovrsne studije nam upravo omogućavaju da svoje mesto pronađemo u mnogobrojnim oblastima farmaceutske delatnosti. Farmaceuti moraju biti dovoljno obazrivi da procene potražnju i da svoje kompetencije prilagode i tako sebi obezbede sigurno mesto na tržištu rada. Doživotno učenje, proaktivnost, upornost i rad na sopstvenom razvoju, kroz ažurno praćenje novosti iz sveta biomedicine i farmacije jeste ključ koji otvara brave uspeha!

Jelena Marić Nemanja Đorđević

Centralni deo projekta Karijera u farmaciji bio je svečano otvoren drugog dana u amfiteatru A1.

Nakon predstavljanja kompanija partnera projekta i predavanja kompanije Novartis, usledila je dvočasovna panel diskusija sa nekim od najkompetentnijih farmaceuta iz različitih oblasti farmaceutske delatnosti. Moderatori su prisutnim panelistima postavljali tri pitanja: Zašto su odabrali da studiraju farmaciju? Šta im je sve farmacija omogućila? Koju poruku imaju da proslede mladim kolegama koji će uskoro završiti studije i naći se na tržištu rada?

15

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Od B.Cell projekta do B.Cell tima

Put je jednostavan!

U borbi sa tumorima naš najveći adut je znanje o tome kako nastaju i kako se protiv njih boriti. Jedan od većih koraka koje je čovečanstvo napravilo u borbi sa tumorima, desio se 1971. godine, kada je američki predsednik Nikson objavio rat tumorima.

Time je započeo eru masovnog ulaganja u razvoj medicinskih nauka.

Onkologija sa biotehnologijom je sfera izuzetnih dostignuća i primer je najdinamičnije oblasti u medicini. Predstavlja nepresušan izvor novih otkrića i saznanja, pa se tako godišnje u prestižnim naučnim časopisima objavi oko 100.000 radova na ovu temu. Iz tog razloga studente, prevashodno medicine i farmacije, povezala je i održala motivisanost za aktivnost na B.Cell projektu – da istaknu neke od gorepomenutih saznanja i predstave ih studentima medicinskih nauka na lak i dostupan način, putem B.Cell veb-sajta www.bcell.rs i aplikacije koja je dostupna na Google Play Store-u.

Kao studenti medicine i farmacije, budući nosioci zdravstvenog sistema, možemo i treba da radimo na sopstvenoj informisanosti, znanju i proaktivnosti, čime imamo mogućnost uticaja kako na podizanje svesti o primarnoj i sekundarnoj prevenciji populacije u našoj sredini, tako i na vidljivost napora i rezultate stručnih i javnih udruženja ili pak pojedinca u borbi sa malignitetom. Mi, budući lekari i farmaceuti, možemo to već sad.

16

O platformi B.Cell platforma, kako veb-sajt, tako i aplikacija, sastoji se iz četiri osnovna dela ‒ Vesti, Edu Hub, Sakupi ćelije i Iskoristi ćelije. Opcija vesti kreirana je prema svakodnevnim promenama i novitetima na polju onkologije sa aspekta medicine, farmacije, biotehnologije i svetskog biznisa. Edu Hub je sekcija ispunjena predavanjima, člancima i različitim publikacijama, preko koje se omogućava pristup elektronskim knjigama i naučnim radovima.

Ovde se može čitati o karcinomima različitih delova tela, njihovoj dijagnostici i terapiji. Sakupi ćelije podrazumeva proveru znanja stečenog pomoću platforme, kao i mogućnost saradnje sa B.Cell timom u vidu volonterstva. Karakteristična je My Body Game igrica, organizovana po delovima tela, u okviru koje će korisnici nakon odabira određenog organa odgovarati na pitanja iz oblasti onkologije, patologije i terapije istog. Finalno, nakon prikupljanja određenog broja ćelija kroz svoju aktivnost na platformi, korisnici imaće priliku da iskoriste ćelije kroz brojne B.Cell aktivnosti.

Aktivnosti, nove informacije i prilike za volontiranja, učešća na kongresima, edukacijama možete svakodnevno pratiti i na profilu B.Cell App na fejsbuku, instagramu i linkedinu.

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Ko su B.Cell-ovci?

mnoge bolesti se mogu sprečiti kada postoji svest o sopstvenim aktivnostima i prihvatanje odgovornosti za iste.

Posebna učešća B.Cell tima na koja smo ponosni i na kojima smo se rado aktivirali jesu učešće na BELBI konferenciji, 1. Kongresu pacijenata obolelih od limfoma, kao i na učešće i prezentaciju B.Cell projekta na VII Kongresu farmaceuta Srbije gde je preko B.Cell tima 30 studenata imalo mogućnost da prisustvuje obrazovnim aktivnostima i čuje novosti na teme kao što su farmakogenetika i genska terapija, maligne bolesti, egzogeni faktori i biomarkeri, antikancerski lekovi u eri precizne medicine i dr.

B.Cell projektom rukovode studenti medicine i farmacije i svoje funkcionalnosti obavljaju u okviru tima za korporativne odnose, odnose sa javnošću i tima za uredništvo. Od aprila 2018. godine B.Cell tim radi na uključivanju studenata sa medicinskih fakulteta u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, zahvaljujući formiranim lokalnim timovima u svakom pomenutom gradu, tj. zahvaljujući B.Cell-ovcima.

B.Cell platforma broji preko 1200 registrovanih i aktivnih korisnika. Do sada, B.Cell tim je imao priliku da sarađuje sa preko 150 stručnjaka Razvoj projekta od iz farmacije i medicine na “Proaktivnost na ovaj način održasamog početka pa do temu onkologija i biotehva motivaciju, upotpunjuje studanas, tokom dve gonologija, kao i industridentski život, omogućava učešće dine nije bio nimalo lak jom i korporacijama od na velikim dešavanjima u oblasti i prošao je kroz mnoge kojih učimo i uspostavfaze. Ipak, uz predan ljamo stabilne, dugoročzdravstva i povezuje nas sa ostvarad studenata koji čine ne kontakte i saradnje. renim i uspešnim ljudima u mediB.Cell tim ovaj pro Iako su sve akcini i farmaciji, sa kojima ćemo rajekat je laganim, ali sitivnosti namenjene koditi i za čijim ćemo stopama poći.” gurnim koracima izašao risnicima B.Cell platiz anonimnosti i uhvatio forme osmišljene uz korak sa drugim proveliku pažnju i trud, isjektima slične tematike, a opet uspeo da zadrži jekoristili bismo priliku da istaknemo učešće našeg dinstvenost i uspostavi svojstvenu stabilnost. Aktima u panevropskoj kampanji Euromelanoma tivnošću na B.Cell projektu negujemo sazrevanje, 2018. Putem naših tekstova i vesti, studenti su edukaciju i interprofesionalnu komunikaciju sa mogli da saznaju sve o patogenezi, dijagnostici i drugim budućim zdravstvenim radnicima, ali i modernoj terapiji ovog kancera. Na platformi je učimo od najboljih. održana i diskusija na temu pravilnog korišćenja

Proaktivnost na ovaj način održava motipreparata sa zaštitnim faktorom od UV zračenja, vaciju, upotpunjuje studentski život, omogućava koji je glavni uzročnik nastanka melanoma. Lokalučešće na velikim dešavanjima u oblasti zdravstva ni tim u Novom Sadu je organizovao tribinu na i povezuje nas sa ostvarenim i uspešnim ljudima temu „Kancer kože ‒ melanom“. Pored predavau medicini i farmaciji, sa kojima ćemo raditi i za nja koja su držali eminentni stučnjaci iz ove oblasčijim ćemo stopama poći. ti, studenti su imali prliku da u okviru radionice

Ove godine čeka nas mnogo stvari ‒ napretestiraju svoje znanje. dak u razvoju sajta i aplikacije, dešavanja, edukaciB.Cell tim je po prvi put bio učesnik manifestacije ja, nove saradnje sa kompanijama, institucijama i Noć istraživača 2018. koja je ove godine imala inkatedrama na matičnim fakultetima. Osvrnite se teresantnu temu ,,Od B do A: od bazične nauke do oko sebe jer zanimljivosti vas čekaju, a aktuelno piaplikacije’’. Sa posetiocima smo razgovarali o tanje koje stoga sledi: Biti B.Cell-ovac ili ne biti? interesantnim činjenicama na temu onkologije sa biotehnologijom, trenutnim aktivnostima i dešaB.Cell tim vanjima. Podsetili smo se zadatka koju ima svako od nas, a to je da brine o sebi i svom zdravlju, jer

17

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Nova nada personalizovane terapije

Lekovi iz 3D štampača

Na konvenciji ,,Fabelgrade2018”, održanoj 28. i 29. aprila u Domu omladine u Beogradu, sa temom promocije digitalne fabrikacije i primene fablab koncepta, tim 3D Pharmacy sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu je predstavio lekove dobijene tehnologijom 3D štampanja. Prof. dr Svetlana Ibrić, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju Farmaceutskog fakutleta u Beogradu, u sklopu programa prezentovala je 3D štampanje lekova. Naš fakultet odnedavno ima dva 3D štampača, od kojih se jedan zasniva na FDM, a drugi na SLA tehnologiji. Na konvenciji su posetoci mogli da vide filamente sa inkorporiranim hidrohlortiazidom, dobijene pomoću Filabot ekstrudera, kao i 3D tablete koje su ,,odštampane’’ na našem fakultetu, koristeći ove filamente.

Tehnologija 3D štampanja je poslednjih godina našla primenu u raznim sferama, kao što su građevinarstvo, automobilska industrija, različite grane inženjerstva, te nije iznenađenje što su na red došle biomedicinske nauke. Prvi lek dobijen na ovaj način je 3D orodisperzibilna tableta Spritam® (levetiracetam), antiepileptik proizveden za američko tržište.

Pored toga, trodimenzionalno štampanje je i jedan od načina na koji se danas proizvode medicinski implanti.

Konvencionalna proizvodnja lekova teži da plasira tržištu lekove koji mogu delovati kod najvećeg broja pacijenata, što često povećava incidencu neželjenih dejstava i ne uzima u obzir specifičnosti posebnih populacija, poput pedijatrijskih i gerijatrijskih pacijenata. Ideja vodilja za povezivanje procesa 3D štampanja sa proizvodnjom lekova je da se omogući personalizovana terapija, odnosno terapija prilagođena potrebama pojedinačnog pacijenta. Uzimajući u obzir pol, godine, težinu, stadijum bolesti, genetske, biološke faktore itd, određuje se adekvatna doza i kinetika osloba-

18

đanja aktivne supstance.

Farmaceutima je i više nego jasno koliko je izazovno i komplikovano optimizovati terapijsko dejstvo, a istovremeno svesti neželjene efekte leka na minimum, i uz to premostiti problem mogućih interakcija. 3D štampanje omogućava kombinovanje materijala u istom procesu štampanja, a dobijaju se višeslojne tablete u koje ulaze ne samo različiti lekovi, već su ti lekovi inkorporirani u sisteme sa različitim profilima oslobađanja lekovite supstance. Na ovaj način možemo da poboljšamo adherencu kod pacijenata koji su na politerapiji.

Kada bi u bliskoj budućnosti većina apoteka imala 3D štampač, pacijentima koji istovremeno koriste više lekova farmaceut bi mogao da izda jednu tabletu u koju su inkorporirane sve propisane aktivne supstance. Osim toga, moguće je ,,odštampati’’ i dozirane oblike sa pulsnim oslobađanjem leka, čime bi se izbeglo uzimanje istog leka više puta u toku dana. Kako bi se prilagodili potrebama dece, pored doze tabletama se mogu korigovati ukus i oblik.

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ U stručnoj terminologiji se 3D štampa navodi kao trudira (istiskuje) kroz mlaznicu u vidu vlakana aditivna proizvodnja, koja podrazumeva proces na platformu za štampanje (radnu ploču). Slojevi izgradnje trodimenzionalnih objekata na osnovu vlakana se nanose prema unapred računarski dizajdigitalno kreiranog ili skeniranog modela. Princip niranom 3D modelu. 3D model se zatim konverprema kom funkcioniše 3D štamtuje uz pomoć specijalizovanog panje je sukcesivno nanošenje sloprograma poznatijeg kao slajser Ideja vodilja za jeva materijala jedan preko druu kod koji razume mašina. Slajpovezivanje procesa 3D gog. Prisutno je više tehnologija ser obračunava na koji način 3D štampanja, među kojima su štampanja sa proizvodnjom štampačev ekstruder treba da lekova je da se omogući stereolitografija (SLA), selektivno oblikuje svaki sloj i istisne ga lasersko sinterovanje, modelo- personalizovana terapija. kroz mlaznicu, brzinu isticanja vanje fuzionim deponovanjem materijala i tempo spuštanja (FDM), kap na prašak i kap na radne ploče. Kada se tanak kap depozicija. Kao najbolja za sloj plastike veže za donji sloj i postizanje adekvatne terapijske isporuke leka ističe očvrsne, radna ploča se spušta da bi se prilagodila se FDM. Ono što je ,,mastilo“ za klasične štampače, za štampanje sledećeg sloja. FDM je, dakle, tehza 3D štampače su plastični filamenti, koji su se nologija koju odlikuju jasne prednosti poput jedpokazali kao glavni izazov za primenu u farmacinostavnog rukovanja, pristupačne cene i jedinji, jer je neophodno da, pored toga što su impregstvene mogućnosti proizvodnje doziranih oblika iz nirani aktivnom supstancom, budu i biorazgradivi. polimernih matriksa, a danas je ubedljivo najpopuKombinovanjem FDM tehnike 3D štampanja sa larnija među tehnikama 3D štampanja. ekstruzijom topljenjem, drugom tehnologijom već prilagođenom farmaceutskoj industriji, proizvode se željeni filamenti i otvara se put ka razvijanju različitih mehanizama modifikovanog oslobađanja lekovitih supstanci. Postoji mnogo različitih tipova termoplastike koje se mogu upotrebiti za FDM štampače, ali je u biomedicinskom sektoru za sada u upotrebi polimlečna kiselina (PLA – polylactic acid). U pitanju je biorazgradivi, termoplastični polimer, koji nije toksičan.

Rezultati do sada sprovedenih naučnih istraživanja osnažuju predviđeni potencijal da tehnologija 3D štampanja lekova zaživi u redovnoj upotrebi kod pacijenata. 3D štampanje lekova je i dalje na nivou inovativne ideje, ali kako interesovanje uzima sve više maha, neminovno je da će ova proizvodna metoda u bliskoj budućnosti naći svoje mesto na svetskom, a potom i na domaćem tržištu.

Marija Stojković FDM koncipiran 3D štampač konstruiše objekte tako što nanosi materijal liniju po liniju, sloj po sloj, idući odozdo na gore. Štampač prvo zagreva termoplastiku sve do tačke topljenja i potom je eks-

19

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Moć lekovitog bilja Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ sa sedištem u Beogradu, je državna naučnoistraživačka i proizvodna institucija osnovana 1948. godine pod imenom Institut za ispitivanje lekovitog bilja. Danas je Institut jedinstvena istraživačko-proizvodna celina sa prepoznatljivim proizvodnim programom i predstavlja vodeću instituciju i bazu znanja u oblasti lekovitog bilja u Srbiji i šire na prostoru Balkana.

Studenti treće godine Farmaceutskog fakulteta imaju priliku da u okviru izbornog predmeta Praktikum iz farmakognozije posete Institut „Dr Josif Pančić“ i bolje se upoznaju sa njegovim radom.

Obilazak podrazumeva upoznavanje sa biljkama koje se gaje na Institutu u Pančevu od kojih se kasnije prave biljni proizvodi u vidu biljnih čajeva, biljnih kapi (tinkture), fitopreparata i kozmetičkih proizvoda, kao i sa samim procesima obrade, proizvodnje i pakovanja. Deo onoga što su studenti slušali na predavanjima mogli su da vide kako funkcioniše u praksi.

Gostoljubivi domaćini sa Instituta su ljubazno i sa strpljenjem predstavili svaki segment proizvodnje. Pogon za proizvodnju čajeva, gde su studenti mogli da vide gde se gaje biljke, uz objašnjenje kada i kako se beru i šta je sve potrebno obezbediti da bi se dobili najkvalitetniji čajevi, zatim način na koji se pravilno skladište sve do momenta pakovanja. Pogon za preradu lekovitog i aromatičnog bilja i proizvodnju biljnih ekstrakata i etarskih ulja, kao i pogon za izradu sirupa.

Ono po čemu je Institut prepoznatljiv jesu čajne mešavine. Recepture za čajne mešavine izradili su farmaceuti Instituta na osnovu tradicional-

20

nog iskustva i novih naučnih saznanja, poštujući principe savremene fitoterapije. Pri izradi receptura vodilo se računa o hemijskom sastavu biljaka, kao i o njihovom farmakološkom delovanju. U sastav ovih mešavina ulazi brižljivo odabrano lekovito bilje, čija je efikasnost i bezbednost potvrđena.

U svom proizvodnom programu Institut ima preko 100 jednokomponentnih čajeva. To su osušeni delovi biljaka koji se koriste u fitoterapiji – cvet, nadzemni delovi biljaka (herba), list, koren, kora, plod i seme. Koriste se biljke koje su sakupljane u ekološki čistim područjima, kao i biljke koje se gaje pod nadzorom agronoma, bez upotrebe zaštitnih sredstava. Prerada ovih biljaka vrši se pod nadzorom farmaceuta, po detaljnim specifikacijama za svaku biljnu sirovinu. Sve biljne sirovine zadovoljavaju propisane parametre kvaliteta i zdravstvene ispravnosti.

Ako biste voleli da saznate nešto više o Institutu i njegovom radu, kao i da primenite svoje znanje iz farmakognozije u praksi, Farmaceutski fakultet je mesto gde možete dobiti usmerenja.

Ivana Femić

ⒾⓃⒻⓄⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ ⒾⓏ ⓈⓋⒺⓉⒶ ⒻⒶⓇⓂⒶⒸⒾⒿⒺ

Troškovi u proizvodnji novog leka

Verovatno ste se nekada našli u razgovoru tokom kojeg se provukla tema o skupoći lekova ili „farmaceutskoj mafiji“. Zašto neki lekovi toliko koštaju kada su ponekad jedino što stoji između života i smrti i da li je farmaceutska industrija toliko beskrupulozna?

Da bi novi lek dospeo do pacijenta uz garanciju da je bezbedan i efikasan, mora proći kroz podrobna ispitivanja. Prvobitno se, naravno, uz malo sreće i mnogo rada stručnih timova otkrije obećavajuća molekula.

Potom, ona biva podvrgnuta seriji prekliničkih i kliničkih istraživanja, koja mogu trajati i deset godina. Ukoliko sve to dobro prođe i prikupi se sva dokumentacija, lek biva odobren i stavljen u promet – ali tu se njegova priča ne završava: prati se njegovo ponašanje prema sada široj populaciji i ukoliko ispadne nezadovoljavajuće, biva povučen sa tržišta.

Prema studijama koje su vršene prošle godine, potrebno je u proseku 2,7 milijardi dolara za proizvodnju novog leka. Veliki deo tog novca odlazi na finansiranje prekliničkih i kliničkih istraživanja, ali i na marketing. Ova suma deluje gotovo neverovatno i nameće se pitanje je li zaista moguće da se toliko novca utroši samo zbog jednog leka? Odgovor je – ne.

Obrazloženje se nalazi u demotivišućem podatku da svega oko 10% lekova koji se testiraju zapravo dospe na police apoteke. Naime, farmaceutske kuće razvijaju nekoliko potencijalnih le-

kova istovremeno, ali u najvećem broju slučajeva samo jedan zadovolji sve kriterijume pre puštanja u promet. Troškovi „propalih lekova“ se onda uvrštavaju pod troškove prozivodnje novog leka.

Od trenutka kada se počne sa istraživanjem novog leka, kompanija uvodi patentnu zaštitu, koja traje dvadeset godina. To znači da niko drugi ne sme prozivoditi taj lek za to vreme. Ipak, kako smo videli, istraživanja mogu potrajati i deset, petnaest godina ‒ što znači da kompaniji ostaje samo pet do deset godina da povrati uloženi novac i ostvari neku zaradu. Ponekad se pribegava i „modifikovanju“ leka, kako bi se zaštita produžila.

Prozvodnja leka u industriji je izuzetno zahtevan proces. Treba uklopiti sve supstance u finalni oblik tako da on bude bezbedan, efikasan i pogodan za primenu. Sve to zahteva naravno i adekvatnu opremu, kvalitet polaznih jedinjenja i stručnost zaposlenih. Tehnologija je zaslužna za nastanak novih formulacija leka koji umesto da se primenjuju četiri puta dnevno, mogu da se primene jednom u mesec dana i tako u ogromnoj meri olakšaju terapiju. Vodi se računa uz sve to i da finalni oblik leka bude što prihvatljiviji – i za pacijenta, i za lekare.

Lekovi nesumnjivo poboljšavaju kvalitet života mnogima, i to i jeste njihova primarna namena; zato treba raditi na tome da budu što pristupačniji svima kojima su zaista neophodni.

Teodora Marinković

21

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Intervju Prof. dr

Darko Ivanović Intervju Intervju Intervju Intervju

Intervju

„Život vam je kao sinusoida, uspesi i neuspesi neumitno se smenjuju, ali je mudrost i umeće kako zaboraviti i potisnuti sve loše što se dešavalo, a sećati se samo lepih stvari.”

Kako je izgledao Vaš put od brucoša, ili možda srednjoškolca, do profesora?

ka i velikog humaniste, zatim doktorska disertacija urađena i odbranjena na Farmaceuskom fakultetu u Parizu, specijalizacija iz Ispitivanja i kontrole lekova na našem Fakultetu…

Kao stipendista francuske Vlade, od januara 1985. do septembra 1989. godine bio sam na izradi doktorske disertacije na Farmaceutskom fakultetu u Parizu — Faculté de Pharmacie de Paris-Sud, Université de Paris XI (Laboratoire de Chimie analytique et d’Électrochimie organiques).

Jula 1989. godine odbranio sam doktorsku disertaciju pod nazivom: Reverzno-fazna tečna hromatografija pod visokim pritiskom i derivativna spektrofotometrija primenjene u kontroli kvaliteta lekova (CLHP en phase inverse et spectrophotométrie dérivée appliquées au contrôle de qualité du médicament — mentor prof. dr Michel Guernet), i stekao zvanje doktora

Intervju

Rođen sam u Beogradu, na trgu Slavija. Završio sam Osnovnu školu „Petar Petrović Negoš”, a zatim Treću gimnaziju u Beogradu (danas Gimnazija „Sveti Sava”).

Potom sam upisao Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu. Po završetku studija obavio sam jednogodišnji apotekarski staž i položio državni ispit (danas Stručni ispit). Na poziv profesorke Dobrile Živanov Stakić, izuzetno cenjene i omiljene među studentima svih generacija (prema mišljenju velikog broja koleginica i kolega, zapamćena kao najbolji predavač na Fakultetu) zaposlio sam se kao asistent-pripravnik.

Dalje je sve, nekako, išlo po dobro zacrtanom planu. Odbranjena magistarsku teza pod mentorstvom pokojnog prof. dr Radula Miloševića, divnog čove-

22

farmaceutskih nauka — Docteur de lUniversité de Paris-Sud, mention Sciences pharmaceutiques. Time sam ispunio sve uslove za nastavak univerzitetske karijere, tj. za izbor, najpre u docenta, zatim vanrednog i na kraju redovnog profesora.

Zašto sam počeo s trgom Slavija, mestom stanovanja od rođenja? Sasvim logično, tu sam napravio prve korake, kasnije, igrao se po ceo dan u obližnjem parku preko puta kuće gde sam odrastao, prvi put šutnuo loptu, igrali se klikera, vozili trotinete i kolica na kuglagere koje smo sami pravili, igrali između dve vatre, jelečkinje-barjačkinje, zuce i trule kobile, tukli se s vršnjacima iz susednog kraja… Osmogodišnja škola, gimnazija, fakultet, služenje vojnog roka, staž u apoteci, i najzad prvo stalno mesto zaposlenja, naš Fakultet na staroj lokaciji (Ulica doktora Subotića), sve mi je bilo udaljeno manje od 1 km! Kakva sreća i privilegija.

Koje su najveće prepreke i izazovi na koje ste naišli u svom školovanju, ali i kasnije u profesionalnom životu?

Ovo pitanje vrlo je kompleksno i višeslojno te odgovor zahteva puno prostora, vremena i analize. Život vam je kao sinusoida, uspesi i neuspesi neumitno se smenjuju, ali je mudrost i umeće kako zaboraviti i potisnuti sve loše što se dešavalo, a sećati se samo lepih stvari. Mnogo godina prošlo je od tog događaja, više od dve decenije, a ja ne prestajem da na to mislim. Bila je duboka jesen 1996. godine. Dolazi studentska delegacija, sećam se Ivana i Borka, da me pozovu da se priključim studentskom protestu koji za nekoliko minuta počinje u amfiteatru 2. Naravno, odmah sam krenuo. Amfiteatar je bio prepun studenata, galama, veliki broj studenata stoji jer su sva mesta popunjena. Mali broj nastavnika naše generacije bio je prisutan. Posle duge i burne diskusije studentski odbor zahteva od rukovodstva Fakulteta da zvanično objavi da se i naš Fakultet priključuje generalnom štrajku Beogradskog univerziteta, s tim da se nastava ne prekida, i da se omogući svima onima koji to žele da nesmetano obavljaju praktičnu nastavu. Dekan saziva vanrednu sednicu Nastavno-naučnog veća s jedinom tačkom dnevnog rada: donošenje odluke o priključenju našeg Fakulteta štrajku Beogradskog univerziteta, pod uslovima koje su u svom zahtevu izneli studenti. Posle duge i iscrpljujuće diskusije, jer je bilo dosta članova Veća koji su bili protiv predloga, pristupilo se glasanju. Većina je bila za. Da bi ova odluka bila validna i da bi mogli da objavimo da se i naš Fakultet priključuje postojećem protestu na Univerzitetu, trebalo je da dekan tu odluku potpiše. Nažalost, to nije nikad uradila. Zvanično,

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

naš Fakultet se nije priključio protestu! Naravno, studenti se nisu obazirali na to, svi su već sutradan bili na Trgu, laboratorije su bile skoro prazne.

I danas iskreno žalim što su studenti došli da me pozovu, umesto da sam imao više odvažnosti, možda i hrabrosti i da sam ja, kao njihov profesor, stao na čelo i pozvao svoje studente da zajedno protestujemo boreći se za demokratiju.

Bili ste dekan Farmaceutskog fakulteta u tri mandata, od 2001. do 2006. godine. Kako gledate na taj period karijere?

Lično za mene, izbor za dekana bio je kruna moje univerzitetske karijere. Biti na najodgovornijoj funkciji na fakultetu, biti prvi među jednakima, bilo je to veliko priznanje i izazov, ali i ogromna obaveza. Sa svojim saradnicima vodio sam Fakultet s puno entuzijazma i ljubavi, radeći često i preko vikenda, nemajući ni dana godišnjeg odmora, vođen željom da napravimo nešto novo, unapredimo kvalitet nastave i poslediplomskih studija, podignemo nivo i ugled Fakulteta, a time i celokupne farmaceutske struke. Zbog nedostatka prostora, ne mogu nabrojati šta je sve urađeno, ali u Monografiji čiji sam koautor sve je zapisano i dokumentovano, potražite je i pogledajte je, nalazi se u našoj biblioteci!

U tom periodu značajno ste podigli ugled našem fakultetu. Koja postignuća biste posebno izdvojili?

To najbolje pokazuju ostvareni rezultati, kao i mišljenje mnogih kolega iz struke. Teško mi je da odgovorim na ovo pitanje, čemu dati prioritet? Neka budu sledeće dve stvari.

U to vreme naša država postala je potpisnica Bolonjske deklaracije i time obavezala sve univerzitete u Srbiji da pristupe Bolonjskom procesu, preciznije, reformi svojih studija!

Prvi korak bio je formiranje Komisije za sprovođenje sveobuhvatnih reformi. U Komisiju su na moj predlog izabrane najstručnije i najcenjenije kolege iz raznih oblasti farmacije: profesori sa Fakulteta, Ministarstva zdravlja Srbije, zatim iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, Farmaceutskog društva Srbije, Farmaceutske komore Srbije, Saveza privatnih apotekara Srbije, Apotekarske ustanove Beograd, Društva medicinskih biohemičara, kao i predstavnici fabrika lekova, veletrgovina, zastupništava i predstavništava.

Trebalo je da svako od njih iznese svoje predloge i da dâ sugestije. Pitanje je glasilo: šta je potrebno u obrazovanju farmaceuta za godine koje dolaze? Rukovodilac ove Komisije bila je prof. dr Branislava

23

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Miljković, tadašnji prodekan, koja je podnela i najveći teret.

I konačno, posle nekoliko godina ogromnog i mukotrpnog rada članova Komisije i rukovodstva Fakulteta, dat je Predlog plana i programa studija farmacije koji je usvojen na sednici Nastavno-naučnog veća Fakulteta.

Prva generacija po Bolonjskom programu upisana je 2006/2007. godine. Želim da podsetim vaše čitaoce i sve kolege, da su ovom reformom prvi put, po završetku studija farmaceuti oba smera dobili zvaničan naziv – magistri farmacije. Decenijama je među farmaceutima Ambasador Republike Francuske, Fransoa-Gzavije Denio dodeljuje Orden profesoru Darku Ivanoviću vladalo uverenje da nam je “neko ukinuo” naziv magistar da su kolege s Katedre za farmakologiju pripremile farmacije. Radi istine, od osnivanja Odseka farmacije izvanredan program doktorskih studija. Na sednici (1939), zatim samostalnog Farmaceutskog fakulteta Senata, naš zahtev stiže na dnevni red. Rektor Popović (1945) nikada nije izdavana diploma s nazivom mag- daje mi reč da podrobnije objasnim naš zahtev. istar farmacije već isključivo diplomirani farmaceut! Posle argumentovanog objašnjenja, dajući i priTačno je i to da su se svih tih godina članovi Farma- mer Farmaceutskog fakulteta u Parizu gde sam radio ceutskog društva Srbije i Farmaceutske komore Srbi- i iznoseći činjenicu da su na Katedri za farmakologiju je zdušno zalagali i molili Fakultet da izvrši izmenu i tog fakulteta profesori ovog predmeta farmaceuti i da uvede ovaj naziv. Odgovor je uvek bio da je za rešenje su oni mentori doktorskih disertacija. Rektor Popović ovog problema zaduženo resorno ministarstvo, a ne tražio je saglasnost dekana Đuričića, i pošto je odmah Fakultet. Srećom, na opšte zadovoljstvo celokupne dobijena, pristupilo se glasanju. Svih 60 prisutnih člastruke uspeli smo da ovom reformom konačno dobi- nova Senata glasalo je za usvajanje našeg zahteva! Mojemo željeni naziv. joj sreći nije bilo kraja. Tako je naš Fakultet, tj. Katedra Još jedno podsećanje; u Kraljevini Jugoslaviji posto- za farmakologiju postala matačna za organizovanje i jao je samo jedan farmaceutski fakultet, na Sveučilištu izvođenje doktorskih studija iz farmakologije. Neduu Zagrebu. Tamo su diplomirani farmaceuti oduvek go kasnije, prilikom posete našem Fakultetu, rektor dobijali naziv magistar farmacije. Možda i otuda mi- Beogradskog univerziteta, prof. dr Dejan Popović mi šljenje da je neko nama u Beogradu uzeo taj naziv. je šapnuo na uho: “Sjajno si ono odradio!”

Posle Zagreba, otvoreni su fakulteti u Beogradu, zatim Ljubljani, Sarajevu i najzad u Skoplju.

U velikoj meri podržavali ste vannastavne aktivnosti Druga, veoma bitna stvar na čije sam uspešno rešestudenata i osnovali nekoliko studentskih organinje posebno ponosan, odnosi se na imenovanje naše zacija.

Katedre za farmakologiju kao matične za organizaciju i izvođenje doktorskih studija iz farmakologije na Tako je, fakultet postoji zbog studenata, a ne zbog nas Beogradskom univerzitetu. Napominjem, imao sam profesora i asistenata. Kada ne bi bilo studenata, radili izvanrednu saradnju s tadašnjim dekanom Medicin- bismo po apotekama, fabrikama lekova, i ne znam gde skog fakulteta prof. dr Bogdanom Đuričićem. Jednom još, mnogima sam to govorio, naročito mladim mesečno sastajali smo se i razgovarali o pojedinačnim, asistentima — početnicima, neki me nisu u potpunokao i zajedničkim problemima, usaglašavali se kako bi sti razumeli. Aktivnost studenata i njihovih organina sednicama Senata imali zajednički stav. Bilo je zacija najpre, zavisi od samih studenata, a naročito od potrebno dobro pripremiti teren pre nego što naš podrške i razumevanja dekana fakulteta. Svoje stupredlog bude stavljen na dnevni red Senata. Ističem dente, članove sportskog društva, pratio sam na neko-

24

liko Medicinijada, bilo da sam prisustvovao svečanom otvaranju, bilo da sam bio na završnici prilikom dodele priznanja i medalja. Izuzetan doprinos dao sam sakupljanjem materijalnih sredstava, od brojnih sponzora, za učešće naših studenata na Medicinijadama.

Svaku sednicu Nastavno-naučnog veća započinjao sam sa izveštajima o radu studentskih organizacija, što je ponekad, među prisutnim, izazivalo tiho gunđanje.

Smatrao sam da se studentima, pored obaveznog studiranja, mora dati prilika da iskažu svu svoju svestranost i kreativnost. Tako su uz moju saglasnost, podršku i “blagoslov” osnovali međunarodnu organizaciju koja je omogućavala razmenu studenata i koja je kasnije prerasla u današnji NAPSER. Osnovano je Istraživačko društvo „Dr Jovan Tucakov”. Zatim, Sportsko društvo, registrovano je 2001. godine koje je ubrzo imalo oko 450 aktivnih sportista, da bi već 2003. godine na tradicionalom susretu studenata medicinske grupacije, poznate kao Medicinijada, zauzeli prvo mesto u ukupnom plasmanu!!!. Pogledajte sportsku vitrinu sa osvojenim medaljama i trofejima, najbolje svedoči o tome. Moram istaći, za osnivanje i razvoj Sportskog društva najzaslužniji su tadašnji studenti Milan Janković, a naročito Marko Jankovski.

I na kraju, osnovan je hor studenata farmacije Raskovnik, koji je nedavno slavio veliki jubilej ‒ deset godina od osnivanja. O osnivanju hora dao sam do sada nekoliko intervjua, dosta je o tome napisano, gde sam potanko objasnio kako mi se javila ideja, kako je išla realizacija, kao i o ljudima koji su veoma značajni za postojanje i trajanje hora.

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

U prošlom broju časopisa SupHa pisali smo o monografiji koju ste napisali profesorka Mirijana Medenica i Vi. Kako ste došli na ideju da je napišete? Koliko je bilo potrebno vremena, ali i truda za takav poduhvat?

Da, pročitao sam tekst u prethodnom broju časopisa SupHa. Verujem da je za sve vaše čitaoce bilo interesantno da saznaju mnoge stvari iz istorijata nastanka i razvoja našeg Fakulteta. Vrlo lako smo se moja supruga profesorka Mirjana i ja odlučili da pristupimo ovom poduhvatu. Naš uslov je bio da radimo pro bono. Želeli smo da se mnogi događaji i ljudi zaslužni za nastanak i dalji razvoj našeg Fakulteta, pa time i celokupne farmaceutske struke, sačuvaju od zaborava.

Sve što nije zapisano, kao da se i nije dogodilo. Naša velika ljubav, zahvalnost i poštovanje prema starim profesorima, bila je najveća motivacija. Monografiju smo radili nekoliko godina, jer je trebalo pročešljati kompletnu arhivu i postojeću dokumentaciju, kako bismo proverili sve podatke i činjenice. Za vrhunski grafički izgled monografije zaslužna je naša ćerka Martina i tako je to na neki način porodično delo. To je istorija, enciklopedija Fakulteta i celokupne farmaceutske struke! Kako godine prolaze, još više smo ubeđeni u značaj ovog poduhvata. I danas, često, Mirjana i ja sa ogromnim zadovoljstvom i sa puno emocija listamo Monografiju.

Mlađim generacijama malo je poznato da je postojao časopis pod nazivom InPharm čiji ste osnivač i urednik bili baš Vi.

Nosilac ste visokog odlikovanja Republike Francuske.

Naime, reč je o Ordenu akademskih palmi reda vite- U periodu od 1995. do 2000. godine izlazio je časopis za, možete li nam reći nešto više o tome?

InPharm, preteča svih današnjih časopisa iz oblasti zdravstva. Grupa najuglednijih profesora našeg Ukazom predsednika Vlade Republike Francuske Fakulteta činila je Redakciju, a Izdavački savet o(Manuel Vals), odlikovan sam Ordenom akademskih kupljao je najstručnije i najcenjenije kolege iz struke. palmi reda viteza (Chevalier dans l’Ordre des palmes Profesorka Mirjana i ja bili smo glavni i odgovorAcadémiques) za doprinos u univerzitetskoj i naučnoj ni urednici. Vi ste mladi, ne sećate se ovog perioda, saradnji između Francuske i Srbije. Odlikovanje mi raspada Jugoslavije, ratova, sankcija, bombardovanja, je uručio tadašnji ambasador Francuske u Beogra- nezapamćene inflacija, opšteg moralnog, političkog i du gospodin Fransoa-Gzavije Denio na svečanosti ekonomskog sloma. U takvoj duhovnoj atmosferi oodržanoj 3. juna 2014. godine u ambasadi Republike kupili su se ljudi koji nisu želeli da se pomire s postoFrancuske, u prisustvu velikog broja zvanica. Dodela jećim stanjem. Smatrali smo da i povrh svega treba ovog visokog odlikovanja u Francuskoj datira još od da se svojim radom i činjenjem borimo za očuvanje Napoleona I, tj. od 1808. godine kada je prvi put do- mentalne ravnoteže. To je bio bunt i odgovor nepristadeljeno uglednim profesorima Univerziteta u Parizu. janja na duhovnu bedu, koja nas je okruživala. ČasoOd 1866. godine dodeljuje se zaslužnim profesorima i pis je bio stručno-informativnog karaktera, bez upliva van teritorije Francuske. Bez lažne skromnosti moram politike. Tekstove za časopis mogli su da pišu samo reći da sam prvi profesor našeg Fakulteta kome je do- najugledniji profesori ili doktori nauka s našeg ili bilo deljeno ovo veoma cenjeno priznanje. kog drugog, najčešće srodnog fakulteta. Časopis je imao recenzenta, lektora, fotografa, a prelom je radio

25

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Kvalitet je bio svetski. Sredstva smo obezbeđivali prodajom reklamnog prostora farmaceutskim kućama. Nismo dozvoljavali reklamiranje onih koji svojim kvalitetom to nisu zasluživali. Jasno je, filter je bio neumoljiv! Zato je taj časopis uživao veliki ugled i bila je čast i prestiž za svakog koji je želeo u njemu da objavi svoj tekst ili odgovarajuću reklamu za svoje farmaceutske preparate. Nije bilo mesta nefarmaceutima.

Mirjana i ja, kao glavni i odgovorni urednici posebno smo o tome vodili računa. Na promociji koja je organizovana prilikom izlaska iz štampe nultog broja, prvi put sam izgovorio slogan: farmacija farmaceutima!

Ovom porukom rukovodio sam se kroz celu svoju karijeru, a i danas.

bodno vreme s kolegama igram stoni tenis u suterenskim prostorijama Fakulteta. Naše Sportsko društvo, povodom Dana studenata, organizovalo turnir te su me studenti zamolili da i ja učestvujem. Prijavilo se 60 takmičara. Meč po meč, pobeda po pobeda, ja prvi. Šta ćemo sad? Studenti me gledaju, pa će jedan najhrabriji: “Znate, profesore, mi smo Vas svi puštali da nas pobedite da nas ne biste rušili na ispitu!” Svi smo se zajedno toliko slatko smejali, da evo i sad uz osmeh vama pričam ovu priču. Diplomu koju sam dobio za osvojeno prvo mesto na turniru s posebnom ljubavlju i danas čuvam.

Koja je tajna uspešne karijere?

Ovo je najteže pitanje. Možda najkraće rečeno: rad i Ispričajte nam anegdote koje Vam uvek izmame o- samo rad, pridržavati se najviših moralnih standarda, smeh na lice kada ih se setite. kultura, obrazovanost, učenje kroz ceo život, pošten i iskren pristup prema poslu, bez kalkulacija. Naravno, Generacije studenata našeg Fakulteta pričale su i priča najbolji izbor životnog saputnika, u liku profesorke se prenosila s kolena na koleno, tako da je i ja vama Mirjane. Citirao bih staru japansku mudrost: “Sudbidalje prenosim, da je naš nekadašnji profesor fizike Ili- na je podelila karte, a mi igramo partiju.” Da ne zaboja Burić jednom prilikom studentu na ispitu postavio ravim, sreća! Sreća prati hrabre. pitanje: “Kakvi postoje manometri?” Naravno, student Celog života rukovodio sam se Sokratovom filozofnije imao pojma, ali pokušava da se “vadi” i odgovara: skom izrekom: Scio me nihil scire – znam da ništa ne “Postoje veliki i mali!” Profesor je pribran, ne da se znam. zbuniti i iznervirati, ljubazno se obraća budućem farmaceutu sledećim rečima: “Dragi kolega, ako kažete Za kraj, koju poruku imate za studente? još jednu, ali još veću glupost, dobićete šest.” Ne da se ni student, vrpolji se na stolici, kao mudro razmišlja, Srećan sam što sam izabrao da celog života radim sa češka po glavi, (poznati pokreti kad kandidat na ispi- studentima, mladim ljudima kojima sam prenosio tu ne zna odgovor na postavljeno pitanje a nastavlja znanje, ali i uvek učio od njih! Ne zaboravite da ste da blefira), kao zna on, ali (šta mi je danas, pa znam farmaceut, da činite elitnu profesiju. Svojim znanjem odgovor na ovo pitanje) i najzad, pobedonosno izgo- i stručnošću, vaspitanjem i kulturom, iznad svega vara: “Postoje i srednji!” Ne znam kako se završila ova etičnošću, čuvajte i unapređujte, zaslugom svih prepriča, možda niko nikada nije ni znao, ali ostala je le- thodnih generacija, ovaj teško stečeni ugled. genda!

Druga, koja je baš vezana za mene i koje se uvek uz Milan Ćirić osmeh setim, jeste sledeća: studenti načuli da u slo-

26

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

“Budite veliki farmaceuti, a ne mali lekari.”

Prof. dr Danica Agbaba Želja da budem profesor zapravo je bila u meni od detinjstva. Još kao devojčica sam uzimala štap u ruke i, mašući njime, zamišljala kako držim svoj čas. Tako je počeo moj put.

Posle završene osnovne škole u Zemunu, trebalo je odlučiti šta upisati dalje – gimnaziju ili neku srednju stručnu školu. Znala sam da gimnazija nudi širok spektar znanja, ali i da se posle stručne škole moglo zaposliti. Tu je moj otac, želeći da se na neki način osiguram, presudio i tako ‘’slučajno’’ upišem srednju Farmaceutsku školu. Upravo tokom te četiri godine zavolela sam hemiju, ali i fiziku, farmaceutsku tehnologiju i druge predmete iz ove struke.

Dugo sam se dvoumila i razmišljala o tome da upišem Elektrotehnički fakultet, ali ipak sam izabrala Farmaceutski u Beogradu. I nikada nisam zažalila.

Upornost i istrajnost su osobine koje vode ka uspehu.

Studije sam odmah shvatila ozbiljno i sećam se da sam prve godine dosta učila. Kako smo mi iz farmaceutske škole imali slabiju matematiku, a bolje znali stručne predmete, često smo se sa kolegama iz gimnazije međusobno dopunjavali gde je trebalo. Oni su meni pomagali u matematici ‒ ja njima u hemiji. Na predavanja sam redovno išla, jer živa reč ipak mnogo znači. Tu sam prvi put počela da

usvajam veštine predavanja – logički povezivati, razumeti suštinu i najvažnije od svega, kako sve to znanje preneti drugima. Moji najveći uzori bile su profesorke Farmaceutske hemije, Zorka Blagojević i Dobrila Živanov-Stakić, čuvena profesorka Bina.

Mnogo toga sam naučila na njenim predavanjima koja su bila izvanredna, a bila je i stroga. Vremenom sam shvatila da je to u stvari jedna od dobrih karakteristika. Uostalom, da profesor nije pomalo strog, ko bi ga slušao?

Uvek imam lepa sećanja na studiranje. Usponi i padovi, divna prijateljstva za ceo život, kako smo u pauzama izmedju blokova vežbi išli kod jedne od prijateljica u sadašnju Beogradsku ulicu...Svega je bilo. Ali kad god je bilo teško, bila sam uporna i išla dalje.

Studije sam završila sa samo tri osmice i nijednom nisam pala ispit. I vožnju sam položila iz prve.

Možda ne parkiram najbolje u rikverc, ali dobro, može nešto da se ne zna. I nikad nisam bila od onih studenata što očiste godinu u junu – volela sam da spremam ispite temeljno i natenane, pa i ako ostane neki ispit za septembar, nije strašno.

Pravo učenje počinje tek nakon završenog fakulteta.

Nakon što sam diplomirala, upisala sam magistar-

27

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

ske studije, a ubrzo sam počela da radim u Galenici, u Laboratoriji za kontrolu lekova. Odatle sam dobila ponudu da odem na usavršavanje u Ameriku, jer su im bili potrebni mladi stručnjaci, ali ja sam želela da ostanem na fakultetu. Zato i nisam otišla – završila sam magisterijum, nakon toga su sledile doktorske studije, pa sam radila kao asistent i, korak po korak, stekla zvanje profesora na farmaceutskoj hemiji. Jedno vreme sam bila prodekan za nastavu – što je bio poseban izazov. Mnogo truda smo uložili u to da olakšamo studentima školovanje, ali uvodjenje bolonjskog sistema se ipak pokazalo drugačije nego što smo očekivali. Farmacija svakako jeste teška i mora puno da se radi, ali bez obzira na to ima mnogo sjajnih studenata koji su vredni, istrajni i sa svim poteškoćama se dobro bore.

Vidite, kada završite fakultet, od svega znate pomalo. Tek tada kreće usavršavanje u onoj oblasti koja vas najviše interesuje. Odlazak u inostranstvo je jedan od načina, ali je isto tako važno da stalno čitate i budete u toku sa novim dešavanjima.

Mislim da je svakom farmaceutu osim znanja potrebna mudrost, upornost, volja, čak i visprenost i naravno, sreća. Pa na svakom ispitu ima pomalo sreće, zar ne?

volim da čitam.

Suština je u tome da volite ono čime se bavite.

Znate, kada je čovek stariji, nekad zaboravi kako je to biti mlad. Zato volim i uživam da radim sa mladim studentima, da ulažem u njih i da vidim kako su nešto novo naučili. Ponosna sam na 42 godine rada na fakultetu.

Za sebe bih rekla da sam jako uporna (šta ću, takve su Agbabe). Uvek sam imala problema sa pamćenjem, što i nije tako loše, jer često zaboravim na neke loše stvari koje su mi se u životu desile. Pored toga, kako mi profesori ocenjujemo studente, mislim da je isto tako bitno da i oni ocenjuju nas, pa znam da studenti kažu da sam stroga, ali, kako bar pišu u anketama, ‘’opraštamo joj, jer je pravedna’’. Što se tiče anegdota, sećam se jedne, dok sam još bila asistent. Bila sam dežurna na ispitu gde je jedan student odgovarao farmaceutsku hemiju kod prof. Dobrile Živanov-Stakić. Kada mu je profesorka saopštila da je dobio deset – on se onesvestio. Brzo sam otrčala po čašu vode i pomogla mu da dođe sebi, a jedan od naših kolega se našalio i rekao: ‘’Šta li im to rade na farmaceutskoj hemiji da se studenti onesveste i kada dobiju desetku!?’’

“Pravo učenje počinje tek nakon završenog fakulteta.”

Dobri prijateljski odnosi su nešto što stoji iznad svega.

Tokom svog života sam učestvovala na brojnim seminarima u zemlji i inostranstvu i tokom rada uopšte,upoznala sam mnogo ljudi sa kojima i dan-danas rado održavam kontakte. Najdraže mi je kada se čujemo ili sretnemo, razmenimo korisne informacije, saznamo nešto novo jedni od drugih. Postoji mnogo pravila i zakona kako treba nešto raditi, ali uvek ima neki izuzetak i ono ‘’sem ako’’. Uostalom, sve je lakše kada imate podršku porodice i bliskih prijatelja.

U osnovi svega je nešto jednostavno.

Volim cveće jarkih boja koje i gajim, dve male mace i u slobodno vreme idem u šetnje. Ne volim nešto da kuvam, ali isto tako ne volim da gubim vreme, pa čak i kad peglam, pratim šta ima na tv programu. I jako

28

Budite veliki farmaceuti, a ne mali lekari.

Farmacija je jedna veoma lepa struka i neke nove promene, koje su već zaživele u drugim zemljama, neminovno će se desiti i u našoj zemlji. Možda ova sadašnja vremena nisu baš zlatna, ali sve se to menja i zato bih poželela svim svojim studentima da skupe dovoljno snage da postave farmaciju na mesto na kom zaslužuje da bude.

Nikolina Kljaić

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Prof. dr Slavica Erić 1. Zbog čega ste odlučili da upišete Farmaceutski fakultet? I da li biste odabrali isto da možete opet da birate?

Farmaceutski fakultet sam upisala iz iskrene želje da se bavim medicinom i hemijom u svrsi lečenja pacijenata. Smatram da je doprinos u poboljšanju i održavanju zdravlja ljudi jedna od najuzvišenijih profesija. Farmaceutski fakultet obezbeđuje dovoljnu paletu obrazovanja za različite grane u otkrivanju, dizajniranju i primeni lekova, kao i pružanju zdravstvenih usluga. Iz ovakvog obrazovanja se može pružiti odgovarajuća osnova za uže specijalizacije u oblasti preventive i lečenja.

2. Koji predmet Vam je bio omiljeni?

Organska hemija, Farmaceutska hemija, Farmakologija i Farmakokinetika.

3.U kakvom sećanju su Vam ostali studentski dani i da li postoji nešto čega se rado sećate?

Studentski dani su prošli u velikom radu da se savladaju multidisciplinarne studije. Iako su naše mogućnosti kao male zemlje bile skromne, kvalitet nastavnog kadra i obrazovanja pružio je dovoljnu osnovu da se i danas bavim određenim granama farmacije i bez ikakvih problema uspostavim

kvalitet edukacije na nacionalnom nivou, kao i naučnu saradnju na međunarodnom nivou.

4. U čemu pronalazite motivaciju i na koji uspeh u karijeri ste posebno ponosni?

Kao što je već navedeno, motivacija je bila bavljenje medicinom i hemijom u svrsi doprinosa zdravlju ljudi. Adekvatna primena znanja u praksi je još jedan motiv koji ja, kao profesor, želim da ostvarim u cilju opravdanja i iskorišćenja svega što je do sada postignuto. Praćenje svetskih tokova u nauci i modernizacija nastave je put da se i domaćoj i svetskoj nauci vrati ono što je tokom dugogodišnjeg rada u svrsishodno obrazovanje i istraživanje uloženo.

5. Zbog čega ste odlučili da se posvetite farmaceutskoj hemiji?

Farmaceutska hemija predstavlja spoj svega onoga što je potrebno za razumevanje mehanizama dejstva lekova, prema tome i disciplina čijom primenom se lekovi otkrivaju, dizajniraju, optimizuju i na adekvatan način primenjuju. Ova oblast nauke je multidisciplinarnog karaktera i predstavlja osnovu za istraživanje lekova i kao krajnji cilj – obezbeđenje novih lekova u svrsi lečenja.

29

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

6. Da li imate hobi i kako ispunjavate slobodno vreme?

Farmaceutskom fakultetu doprineti razvoju farmacije u zemlji, kao i da će naši najbolji stručnjaci i dalje moći da rade na svetskoj naučnoj sceni.

Imam različite hobije kojima se bavim u zavisnosti od vremena. Nekada sam pisala poeziju, krat8. Da ste u prilici, šta biste promenili u sadaške priče, i pisanjem se bavim i dalje. Nadam se njem školskom sistemu? Šta smatrate da je da ću jednog dana imati dovoljno vremena i da najveća prednost, a šta najveći nedostatak istog? objavim svoje radove, tako da možete videti da nauFarmaceustki fakultet ka i stručna edukacija idu upisuje veliki broj studenazajedno sa drugim vidovi“Smatram da je doprinos u ta koji se kasnije opredeljuma obrazovanja i umetnoju za različite poslove. Neki poboljšanju i održavanju od njih se opredeljuju za sti. Takođe, sviram klavir i bavim se komponovanjem. rad u apotekama, neki za iszdravlja ljudi jedna od Poznavanje dostignuća drutraživanja u farmaceutskoj najuzvišenijih profesija.” gih ljudi i kreativan rad industriji. Smatram da bi svakako doprinose i dobilo bolje uvesti dvostepene datnoj motivaciji i stanju studije i obezbediti da obraduha za bavljenje ozbiljnim zovanje bude svrsishodno, poslovima. Na taj način se stiče kompletna slika a ne samo po sebi svrha. Na taj način bi studenti o svetskim zbivanjima i tokovima, pronalaze redobili onoliko obrazovanja koliko im je potrebno sursi za sopstveno delovanje i putevi koji nisu do za određene svrhe, a gradacija stečenih znanja bi sada utvrđeni, otvaraju se tako da se i sopstveni omogućila da se na odgovarajući način obrazuju kreativan rad uobliči na način koji može biti prisvi profili, od apotekara, kolega koje pružaju zdravmenjiv, ali i dalje inspirativan. U tom slučaju ne stvene usluge, do vrhunskih stručnjaka i naučnipostoje ograničenja ni okolnosti trenutnih usloka. Resursi naše zemlje su ograničeni i raspoloživa va za postizanje uzvišenijih sredstva bi trebalo usmeriti ciljeva. Rad jednog naučnina nacionalni interes i poka predstavlja njegov karak“Rad jednog naučnika trebe, a zatim, kao dolična ter, koji se mora negovati i zemlja, pružiti uslove za predstavlja njegov usavršavati do kraja života. dalji naučni razvoj na nacionalnom i na svetskom karakter, koji se mora 7. Koliko se studije na Farnivou. Kroz stepenovanje negovati i usavršavati do maceutskom fakultetu dastudija i različita usmerenja nas razlikuju od vremena putem odabira odgovarakraja života.” kada ste Vi studirali? jućih predmeta, postigao bi se visoko profilisani kaStudije na Farmaceutskom dar koji bi odmah bio upfakultetu su modernizovane i nimalo ne zaostaju otrebljiv za praksu. To je realnost, pa pretpostavza studijama na svetskom nivou ukoliko posmaljam i održiva perspektiva našeg obrazovanja. tramo ukupno obrazovanje u oblasti farmacije.

Naravno da veće zemlje imaju različita usmere9. Kakav je Vaš stav po pitanju trajnog odlaska nja farmaceutskih fakulteta, dok je obrazovanje studentata iz Srbije po završetku fakulteta? na našem Farmaceutskom fakutetu kompilacija svega što je potrebno da se studenti osposobe Možda će vas moj odgovor iznenaditi, ali kao za ukupan rad u oblasti farmacije. Nadam se da neko ko je svoje više obrazovanje sticao u će dalja modernizacija i primenjivost studija na inostranstvu, smatram da je to jednostavno ra-

30

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

sipanje nacionalnih resursa. Moramo biti svesni 10. Šta biste poručili Vašim studentima? da se obrazovanje u zemlji finansira preko poreza njegovih građana. Prema tome, svrha tog obraStudentima bih poručila da se ozbiljno opredeljuzovanja bi trebalo da bude u svrsi nacionalnih ju za studije koje će im obezbediti profesiju kojom interesa. Onaj ko te plaća, za njega i radiš. Stuće se baviti celog života. Potrebno je da se unadenti koji odlaze iz zempred informišu o tome koje lje bi trebalo da plate svoje poslove mogu da obavljaju obrazovanje koje su dobili sa završenim fakultetom, “Farmacija je od srpskih građana i time što je i svrha njihovog višeg ostvare svoju slobodu da obrazovanja, a ne da biraju savremena dinamična obrazovanje koriste gde žele. fakultet radi opšteg obrazooblast, koja podrazumeva Naravno da mali broj vanja i šta bi tu sve mogli da vrhunskih stručnjaka treba nauče. Tome služi osnovno učenje i usavršavanje da radi za slavu svoje zemlje, i srednje obrazovanje. Na celog života... ” a poznato je da smo obrakraju osmišljenog odabira zovali mnoge ljude koji su i završetka fakulteta bili bi doprinosili nauci na svetzreliji i osposobljeni za rad skom nivou. Taj trend ne treba zanemariti, ali trei finansiranje sopstvenog života što je preduslov ba pružiti mogućnost tim kolegama da i dalje doza dalje funkcionisanje i osmišljavanje svog životprinose i razvijaju i svoju zemlju. Ukoliko je zemlja nog puta. Pored toga, značajno je da odaberu onaj učestvovala u obrazovanju takvih kadrova, onda fakultet za koji su talentovani, za koji imaju sklomora da bude spremna i da učestvuje na svetskoj nosti, jer će se time baviti ceo život, a za to je posceni što podrazumeva opšti razvoj jedne nacije, trebna određena motivacija. Farmacija je savreNajbolji način da se uspostavi ravnoteža je da se mena dinamična oblast, koja podrazumeva učenje određeni broj studenata finansira iz nacionalnog i usavršavanje celog života. Da bi se nečim bavili budžeta, onoliko koliko celog života, morate pre je potrebno za naciosvega za to biti sposobni, nalne svrhe, a ostali da voleti to što radite i biti plaćaju obrazovanje i “Da biste se nečim bavili celog spremni da usavršavate onda da ga koriste gde svoja znanja i primenjuživota, morate pre svega za to jete ih do kraja života. A hoće. Preko ograničenog broja stipendija bi se fiprofesija jeste značajan biti sposobni, voleti to što nansirali najbolji studeo života i planiranju radite i biti spremni da denti koji bi kasnije bili sopstvenog profesionalvodilja i na nacionalnom nog opredeljenja treba usavršavate svoja znanja i i na svetskom nivou. pristupiti ozbiljno, na primenjujete ih do kraja života. ” Tako bi trebalo da funkrealan način i uz napore cioniše ozbiljna zemlja, da svoj profesionalni pa prema tome i Farmaput i ostvarite. Na kraceutski fakultet u njeju bih svim studentima nom sklopu. Možda bi u tom slučaju i naša zemlja poželela sreću. Ako ste odabrali pravi put u sklabila atraktvnija za ostanak i rad u njoj jer svetska du sa realnošću, ostaje vam samo da to i ostvarite. kriza je pogodila sve oblasti života i stvaranja, pa i farmaciju, tako da nema mesta nikakvom rasipaIrina Kovačević nju u cilju održivog opstanka i razvoja jedne zemlje, njene edukacije i nauke u sklopu celog sveta.

31

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

Spec. farmakoterapije

Milan Tomić rođen je 1980. godine u Užicu. Završio je prirodno-matematički smer Užičke gimnazije, a svoje dalje obrazovanje nastavio je na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu gde je završio i zdravstvenu specijalizaciju u oblasti farmakoterapije kod profesorke Aleksandre Novaković. Radi u Kliničkom centru Srbije od 2008. godine. Danas je načelnik Odeljenja za nabavku lekova i medicinskih sredstava. Prethodno je radio u apoteci Urgentnog centra u kojoj i danas dežura, a koja je jedina bolnička apoteka na teritoriji naše zemlje koja radi 24/7. Takođe, radio je i kao stručni saradnik u nastavi na Katedri za fizičku hemiju i instrumentalne metode.

1. Koje su Vaše glavne asocijacije na studentske dane?

Prva asocijacija na studentske dane su definitivno prijateljstva koja sam u tom periodu svog života ostvario, a i danas traju. Pored toga, svakako i fantastični profesori, znanje koje sam usvajao, ali i razni „vanfakultetski“ događaji poput farmaceutskih žurki ili Medicinijade .

2. S obzirom na to da ste radili kao stručni saradnik u nastavi na Fakultetu, kako biste opisali današnje studiranje?

Svako studiranje ima svoje prednosti i nedostatke, pa tako za one studente koji uče kampanjski, kakav sam i sam bio (smeh), stariji način studiranja bio je lakši, mogli smo da zaokružimo ceo ispit poput farmaceutske hemije i farmakologije. Nisu bili podeljeni na više ispita kroz više godina i nije bilo oslobađajućih kolokovijuma.

Međutim, koliko god da su bili obimni, učenjem bi se sticala celovita slika o tom predmetu. Smatram da sada postoji prednost zbog postojanja oslobađajućih kolokvijuma i sakupljanja poena na vežbama, što pre nije postojalo. Želim da naglasim da su usmeni ispiti kojih danas ima vrlo malo, kao i kontakt sa profesorima tête-à-tête i te kako potrebni studentima, jer se upravo tako razvijaju i vežbaju komunikativne sposobnosti

32

koje su važne za buduće zanimanje farmaceuta.

3. Možete li nam ispričati kakvu anegdotu iz tog perioda koja Vam se naročito duboko urezala u sećanje?

Da li ima veće anegdote od te da sam sadašnjoj supruzi tada držao vežbe iz Instrumentalnih metoda?! Naime, njena najbolja drugarica padala je nekoliko puta ulazni kolokvijum, a nakon trećeg puta, moja žena, tada student, tražila mi je da izvadim iz kante za đubre kolokvijum i pokažem joj zašto je njena drugarica pala. Pritom me je pitala i kako sam mogao da je oborim zato što nije znala šta je slepa proba. Ja sam nakon toga izvadio taj kolokvijum iz kante za đubre ne bih li joj argumentovao svoju odluku. I da, ta devojka koja tada nije znala šta je slepa proba, danas je vrlo uspešna u poslu kojim se bavi.

Ona je doktorirala, a danas radi u Institutu “Josif Pančić” i svaki dan koristi slepu probu!

4. Znajući da ste danas zaposleni u Kliničkom centru kao načelnik Odeljenja za nabavku lekova i medicinskih sredstava, zamoliću Vas da nam opširnije opišete posao kojim se bavite.

Služba u kojoj radim sastoji se od 5 farmaceuta i 3 farmaceutska tehničara. Svi smo uključeni u planiranje nabavke lekova i medicinskih

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

sredstava na godišnjem nivou za ceo KC. U svakodnevnoj smo komunikaciji sa veledistribucijama u zemlji u cilju blagovremenog snabdevanja Kliničkog centra svim potrebnim lekovima i to prevashodno na osnovu neophodne komunikacije sa klinikama i doktorima, te na osnovu njihovih potreba radimo planiranje, a potom i sprovođenje nabavke i distribucije.

5. Koliko je naporan Vaš posao, da li Vam iziskuje suviše vremena?

Posao nosi veliku odgovornost. Sa jedne strane, postoje brojne pravne procedure koje traju dugo, a sa druge strane, potrebno je dobro isplanirati na godišnjem nivou šta nam je sve potrebno za jednu tako veliku ustanovu kako bi u svakom trenutku potrebni lekovi i medicinska sredstva bili dostupni svim pacijentima koji se leče u Kliničkom centru Srbije. Mnogo se radi u okviru samog radnog vremena, ali se mnogo radi i kod kuće. Stoga, slobodnog vremena je zaista malo.

Trudim se da uspostavim balans i da povremeno otputujem iz Beograda, odem u pozorište, bioskop, pa i u kafanu da bih malo nadomestio taj stres.

6. Svaki posao podrazumeva određene prednosti i nedostatke. Kako biste Vi okarakterisali Vaš?

Prednost posla kojim se bavim jeste upoznavanje ljudi koji rade u svetu farmacije i to u industriji, ali i u menadžmentu. Ostvarujemo dobru komunikaciju, imamo priliku da naučimo mnogo. Čast je sarađivati sa tolikim brojem lekara, profesora fakulteta od kojih se može toliko toga naučiti, naročito ako su to situacije sa kojima se susrećemo samo u praksi. Kada je reč o nedostacima ovoga posla, pored stresa, neophodno je naučiti i neke elemente disciplina koje nisu srodne farmaciji ili medicini, a odnose se na zakon, pravo i ekonomiju, a ni u kom trenutku studiranja nisam pomislio da će mi i takvo znanje biti potrebno.

7. Kako se snalazite sa finansijskim preprekama koje se javljaju u Vašem poslu i da li uspevate da zadovoljite sve potrebe zdravstvenog osoblja?

Novac i sredstva koja dobijamo na godišnjem nivou od RFZO su ograničeni. Potrebno je biti

racionalan i dovoljno stručan. Morate se uvek konsultovati sa kolegama koji se bave istim poslom duže od vas. To je zaista neophodno, stoga i sve odluke donosimo timski sa direktorima.

Međutim, nemoguće je zadovoljiti potrebe svih klinika u KC. Mi se, kao tim, trudimo da izađemo u susret kako bi svim pacijentima bila obezbeđena što sadržajnija terapija proporcionalna raspoloživim sredstvima.

8. Da li ste zadovoljni ulogom u kojoj se danas nalazite i da li je to ono o čemu ste maštali još u studentskim danima?

Moram priznati da nikada nisam ni pomislio da ću se baviti ovim poslom i raditi ovo što danas radim. Krajnje slučajno, pre 12 godina sam morao da odslužim civilnu vojsku i tako sam završio u apoteci KC. Izrazito mi se dopao kolektiv, radno okruženje, prosto svi ti ljudi koji su tu, tako da su ovo ujedno i razlozi zbog kojih sam odlučio da nastavim da radim, a danas sam apsolutno zadovoljan.

9. Kako biste opisali Vaš odnos sa lekarima i drugim zdravstvenim radnicima?

Odnos između nas je vrlo korektan. Uzajamno poštovanje postoji. Kada sam počeo da radim, shvatio sam da oni znaju mnogo toga što mi ne znamo niti učimo na fakultetu, ali i da postoje oblasti u kojima je naše znanje potpunije. Saradnja je fantastična, iskusniji doktori koji imaju više znanja i zapaženije titule obično su mnogo saradljiviji i spremniji da čuju nešto novo, da se konsultuju. Farmaceut doktorima koji su vrlo usko specijalizovani u svojoj sferi posla, može mnogo toga novog otkriti. Na primer, interakcije lekova, informacije o novim lekovima I njihovim indikacijama, inkompatibilije različitih lekova i rastvora su nešto sa čim nisu u potpunosti upoznati. Iz mog iskustva, najbolja saradnja pokazala se sa kolegama iz svih hirurških grana medicine.

10. Činjenica je da često putujete, pa ste i upoznati sa zdravstvenim sistemima širom sveta.

Shodno tome, da li zaključujete da naša država zaostaje za drugim zemljama ili pak predstavlja-

33

ⒾⓃⓉⒺⓇⓋⒿⓊ

mo konkurenciju u toj sferi delatnosti?

U suštini, naši studenti usvajaju mnogo teorijskog znanja i u tom smislu mogu biti konkurentni studentima drugih zemalja. Praksa se stiče vremenom, tako da će se svako inteligentan i vispren brzo snaći. Studenti iz inostranstva manje uče kroz teoriju, ali zato imaju više praktičnog iskustva. Činjenica je da najveći broj naših studenata posao pronalazi u apotekama otvorenog tipa i kao takvi su poslednja linija komunikacije sa pacijentom pre nego što mu se izda lek. Na farmaceutu je velika odgovornost i sva teorijska i praktična znanja su jednako potrebna. Međutim, u inostranstvu su zdravstveni sistemi znatno uređeniji. Farmaceuti su prepoznati zaista kao zdravstveni radnici, prevashodno u zemljama Skandinavije i zapadne Evrope. U Srbiji farmaceut nije dovoljno plaćen za posao koji obavlja niti se farmaceut danas zapošljava na osnovu usluga koje obavlja, već na osnovu broja postelja u bolnici, a to je paradoksalno. Dragoceno je otići u inostranstvo, uočiti novosti i implementirati ih kod nas. Pritom, ovde je neophodno i da se implementira ono što u Evropi postoji već odavno, a to je rastvaranje citostatske terapije pod specifičnim i strogo kontrolisanim uslovima.

11. Da li smatrate da ste na fakultetu stekli dovoljno znanja koje Vam je bilo od pomoći za rad u praksi?

Možda je stereotip, ali znanja nikad dosta. Naravno da postoje oblasti koje Vam nisu potrebne, ali ste kao studentni morali da ih učite detaljno.

Ipak, znanje koje stičete tokom studiranja jeste dovoljno. Međutim, u praksi svaki dan treba učiti nešto novo. Teorija ne može bez prakse, a ni praksa bez teorije. Moja preporuka Fakultetu jeste da, po uzoru na Medicinski ili Stomatološki fakultet, uključe više ljudi iz prakse u naše studije da bi studenti pre staža uvideli kako izgleda raditi u apoteci, marketingu, industriji.

12. Šta mislite o specijalizaciji iz Farmakoterapije?

To je iskustvo, prilika da se obnovi staro gradivo, a nauči dosta toga novog. U okviru različitih modula specijalizacije čuju se zaista kvalitetna

34

predavanja vodećih stručnjaka, lekara i profesora u oblasti neurologije, kardiologije, psihijatrije, nefrologije. Profesorka Radica Stepanović Petrović je jako lepo osmislila koncept te zdravstvene specijalizacije i to je idealan spoj teorijskih i savremenih praktičnih znanja.

13. Ko Vam je od asistenata i profesora ostati u sećanju i zašto baš oni?

Dr sc. Slađana Tanasković sa Katedre za opštu i neorgansku hemiju, tada asistent, danas profesor, predočila nam je sa ogromnim entuzijazmom kako treba da razmišlja i izgleda jedan farmaceut. Svaku njenu reč smo doslovno upijali shvatajući koliko je hemija važna kao kamen temeljac za razumevanje gotovo svih stručnih predmeta na fakultetu. Zatim, profesor Nenad Ugrešić i profesorka Radica Stepanović-Petrović, sa Katedre za farmakologiju. Njihova predavanja bila su nestvarno zanimljiva. Sećam se da sam kod profesora Ugrešića tek na četvrtoj godini zapravo u biti shvatio akcioni potencijal. Profesorku Radicu uvek pamtim po “Dečice moja draga, vidite, ovi statini, to Vam je kao da uđete u brak, prvih 10 godina sve je čarobno, a posle sa distance nađete joj/mu razne zamerke, pa Vas nervira. Danas znamo da ni statini više nisu tako svemoćni!” Naravno, ne bih mogao da izostavim profesorku Aleksandru Novaković koja mi je bila mentor na specijalizaciji, a od koje sam puno naučio i koja mi je dala puno korisnih saveta, vezanih za izradu specijalističkog rada.

14. I za kraj, koja bi bila poruka budućim kolegama?

Prvo, uvek mislite svojom glavom! Drugo, trudite se da budete uvek kreativni, drugačiji, inovativni, spremni da usvojite nova znanja i veštine. Finalno, ali najvažnije: Vaša znanja i veštine vam niko ne može oduzeti ‒ oni su jedini način da pomognete drugom čoveku, jer svako od nas će kad-tad biti pacijent.

Dušan Marinković

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

LJUDI KOJI SU GRADILI BEOGRAD Pitate se kakve veze Crna Trava ima sa Beogradom?

E pa i te kako ima!

Ako šetate beogradskim ulicama i pogled vam se zadrži na nekom lepom zdanju, koje svojom elegantnošću prkosi zubu vremena, znajte da je to delo ruku crnotravskih neimara – PEČALBARA.

N

a 66. km jugoistočno od Leskovca, u gornjem toku reke Vlasine, na nadmorskoj visini od 920m, između planina Čemernika, Ostrozuba i Plane, nalazi se živopisna kotlina u kojoj je smeštena, na ušću Čemernice u Vlasinu, varošica – CRNA TRAVA.

Nad njom se nadvijaju guste bukove šume prošarane proplancima po kojima zečevi i srne, divlje svinje i lisice, i ko zna još koje sve životinje, žive po svojim pravilima. U njima sve vrvi od života i svako traži hranu da preživi dan. Sa Čemernika, visoke rodopske planine poznate po sunčanim padinama, između bregova, brda i brežuljaka slivaju se bistri, ledeni potoci bogati pastrmkom.

Netaknuta priroda je tu, nadomak centra varošice.

Breze i četinari, koji nisu retkost u ovom kraju,

leti prave prijatnu mikroklimu koja ne dozvoljava da žega zavlada ovim predelima. Mnogobrojna sela, sada već opustela, našla su skrovišta među ovom planinskom svežinom. U njima živi, još po koji čovek umornog lica, baš onako kako se živelo pre dva veka. Livade i pašnjaci su prepuni lekovitim biljem: kantarionom, hajdučkom travom, ali i borovnicom, kupinom, malinom. Iz njih štrče mnogobrojni spomenici podignuti u znak zahvalnosti srčanim i hrabrim ljudima ovoga kraja, koji su se istakli u borbama tokom balkanskih i svetskih ratova. Danas su oni zaboravljeni, a iznad njih kruže samo orlovi, vrebajući svoj plen. Zime su ovde veoma duge. I oštre. Veliki broj ledenih dana, dubok sneg i jaki vetrovi čine ovaj kraj, u zimskim mesecima potpuno odsečenim od sveta. Ljudi danima ne izlaze dalje od kapije. U ovom orlovskom gnezdu,

35

Marija Kiri u radiološkim kolima

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

prema popisu iz 2011. god. živi 434 stanovnika, a danas verovtno i manje. Varošica je ujedno i sedište istoimene opštine koja pripada Jablaničkom okrugu, a koja broji 25 naseljenih mesta, sa ukupno 1663 stanovnika. Geografski položaj čini je saobraćajno izolovanom, pa nije ni čudo što se broj stanovnika iz godine u godinu drastično smanjuje. Mnoge kuće su ostale prazne i stoje kao nemi svedoci minulih vremena. U varošici ovakvog imena sve je crno i čemerno, tegobno i mučno. Kolika je izolovanost stanovništva ovog kraja govori nam podatak da tokom prošle zime nije zabeležen niti jedan slučaj gripa. Ovaj virus jednostavno nije stigao do ovih krajeva.

Gotovo sve značajnije zgrade u Beogradu su oni sagradili. Konak kneginje Ljubice, Stari dvor, Vojni muzej na Kalemegdanu, Železnička stanica Beograd – glavna, Dom Narodne skupštine Republike Srbije, zgrada Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, zgrada Rektorata, zgrade Filološkog, Pravnog, Veterinarskog, Tehničkog fakulteta, hotel Moskva, hotel Bristol, Palata Albanija... I ne samo te, već i mnoge druge objekte u Beogradu, Srbiji, pa i bivšoj Jugoslaviji, oni su gradili.

Procenjuje se da su 70% gradskog jezgra starog Beograda izgradili Crnotravci, kao i petinu SrbiMladić i devojka u narodnoj nošnji je. Svaki fabrički dimnjak izgrađen u dvadesetom beli svet da bi preživeo. Intenzivniji razvoj pečalveku na teritoriji Srbije sagradile su njihove ruke. barstva kreće 1878. godine, posle oslobođenja ove teritorije od turske vlasti. U tom periodu se u Crnoj Ova tužna, a ujedno i slavna istorija pečalbara Travi i okolini zatvaraju rudnici koji su bili jedini kreće 1820. godine kada je prvi neimar iz ovog izvor prihoda. Stari stočarski i trgovački putevi, kraja, Rista Strumićevski krenuo širokim putem u koji su ovuda prolazili, polako nestaju. Stočarstvo počinje da stagnira, a trgovina se okreće ka modernim sredstvima transporta koji ovde ne postoje. Tako stoka počinje da se uzgaja samo za sopstvene potrebe, a uslovi za ozbiljnu poljoprivredu ovde ne postoje. Industrija i mehanizacija dolaze tek kao mrvice, a putem tih mrvica krenuće snaga ovoga kraja. Ostavši bez posla muškarci se polako sa planine spuštaju u Vlasotince i Leskovac i prihvataju dunđerski zanat. Odatle im i Niš nije bio daleko. U to vreme se gradi pruga, a majstori iz cele Evrope dolaze u Srbiju. Od tih školovanih građevinara su učili crnotravski dunđeri. Vrednih ruku i bistrog uma svakog dana su učili ponešto novo i postajali stručniji u ovom poslu. Nakon nekoliko godina, sada već iskusni građevinari, krenuli su put Beograda.

36

U početku pečalbarenja majstori su bili okupljeni u grupe koje su se zvale tajfe, a kasnije se izdvajaju preduzimači koji su ugovarali poslove,

određivali dnevnice i nadzirali rad. Vremenom su stvorili sopstveni recept za brzu i solidnu gradnju. Postali su svojevrstan brend. Mnogi građevinari su se lažno predstavljali kao Crnotravci. Iako na dobrom glasu, retko kada su dobro zarađivali.

Ciglarski, zidarski, betonski, tesarski zanat nikada nisu bili dobro plaćeni. Jedino su mogli da obezbede golo preživljavanje. Dok su gradili palate i tuđe domove, njihove su kuće, od blata i slame izgrađene, ostajale u očajnom stanju. Svoju tugu za rodnim krajem pretočili su u stihove: „Zidamo kuće do neba, u njima gospodski sjaj, gladni smo crnoga hleba, gladan nam zavičaj“.

Pečal znači tuga, bol. Odlazio je u rano proleće, u jeku poljoprivredne sezone koja je ovde zastupljena samo za sopstvene potrebe, ostavljajući ženu da se sama snalazi, a vraćao su se u kasnu jesen, nekad čak i pred Božić. Pred polazak na put pozdravljao bi se sa celom porodicom koja bi se obukla u najsvečanije nošnje. Spakovao bi u majušnom koferu najosnovnije lične stari, zatim vanglu, mistriju, visak i metar. I dok je uzimao ovaj kofer i kretao na put, žena bi mu gurala u ruke šarenu torbu koja se pušila od sveže ispečene banice i hleba, a para se spajala sa mirisima suvoga

Crna trava danas mesa i mladoga sira. Do jeseni to će biti poslednji ukusan obrok. Svi su plakali. Rastanci su bili bez reči, oči su sve govorile. Laganim hodom, kao da žele da uspore vreme, svi bi krenuli do kapije. Tu su stajali dugo. I gledali se. A onda bi se muškarac, skupivši snage, naglo okrenuo i krenuo niz kaljav put. Sliku kako deca i žene i starci svojim rukama mašu, čuvaće pred očima do jeseni. Dugo su oni

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

stajali na kapiji i mahali. A on, došavši do zadnjeg prevoja sa koga bi mogao da spazi svoju avliju, još jednom bi se okrenuo da u zenicama oka svoga ponese svoj rodni kraj, još jednu suzu bi pustio i odlučno nastavio napred. Trebao je prepešačiti dvadesetak kilometara strmih, planinskih puteva. A onda je u Predejanu čekao voz u kome će provesti skoro čitav dan. Ali nikada nije putovao sam. Uglavnom se priključivao grupi svojih zemljaka, sa kojima je delio istu sudbinu. Oni su mu bili druga porodica. Veći deo godine će provesti sa njima. Deliće tugu, rešavaće zajedno probleme, zajedno će jesti, graditi, pevati...

Stigavši u veliki grad odmah su se latili posla. Trebalo je sazidati ogromne palate, zgrade, dimnjake. Ovi ljudi nisu poznavali ni fiziku, ni matemetaku.

Gradnja se zasnivala na iskustvu i dugogodišnjem znanju koje se prenosilo sa kolena na koleno. Svako je bio rad da prenese svoje znanje mlađim šegrtima, da im usadi ljubav prema građevinarstvu i otkrije im tajnu da je pečalbarstvo nešto više od pukog rada. Ne može svako da radi ovaj posao. Neke će zaustaviti visina, neke nedovoljna stručnost, a neke ravnodušnost prema građevinarstvu. Naravno, Crnotravcima se ovo nije dešavalo. A i kako bi se plašili visine kad su se od malena pentrali strmim stenama na vrh planine ne bi li ugledali očeve kako im se vraćaju u zagrljaj. A padovi su se dešavali. Trenutak nepažnje i eto te dole. U svakom trenutku moraš biti trezven, da budeš svestan gde ćeš staviti nogu, kako ćeš se vezati opasačem, kako ćeš rasporediti materijal na skeli. Strah ovde ne sme da bude prisutan. Libele i drugi alati samo pomažu vičnim očima i dugom iskustvu. Ovi ljudi su se srodili sa viskom. Svaka cigla, svaki novi red približavao ih je vrhuncu, koji je tamo, u nekoj staklenoj zgradi odredio inženjer.

Na ovom poslu iza njih će ostati njihova dela, u koja su oni ugradili svaku ciglu. Na gradilištima su često ručali, odmarali, ali i svirali frulu, dozivali u sećanjima svoje porodice i svoj zavičaj. Ponekad bi iz svog džepa izvadili slike svojih žena i dece i dugo ih gledali. A neko bi još jednom očima prelazio preko mrlja od mastila. Tako je otac Boška Stefanovića po stoti put čitao ovo pismo: „Dragi moj tato. Eve uze da ti pišem ovo prvo pismo, da sam dobro za sada. A kako si ti za sada? Tato, čuvaj se od ti golemi dimnjaci i od svaku nesreću! Ja idem u školu

37

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

i dobro se učim. Učitelj me ubek hvali. Tato, ja mislim da izučim ovu školu i pređem u drugu i postanem inženjer, a ne pečalbar. Tato, da odgovoriš na ovo pismo. Kako si sa svoje zdravlje i kad ćeš da se vratiš? “ A najteže je bilo graditi dimnjake. Na visini od 300 metara radili su bez dizalica, uz minimalnu zaštitu. Trebalo je dosta umeća izgraditi tako visoke dimnjake koji će odoleti olujnom vetru i udaru groma. Pečalbari nam odaju jednu tajnu i objašnjavaju kako prepoznati da li se dobro počelo sa zidanjem. Naime, čim sazidaju polovinu visine, dimnjak počinje da daje znake vertikale – počinje da se kreće. Što se više približavaju vrhu kružni pokreti dimnjaka postaju sve intenzivniji. To je dobar znak uspešne gradnje. Često se dešavalo dok su na gradilištu, na velikim visinama, da naiđe iznad njih oblak. A onda alat u rukama počinje da varniči „kao kovač kad kuje“. Neretko su ih na tim visinama i zemljotresi zadesili.

Dok su oni danonoćno prevrtali cigle u svojim rukama, kod kuće je sav posao pao ženi na leđa. Ona je sad postala glava kuće. Vodila je računa o deci i starima, čuvala je stoku, obrađivala zemlju. Radila je sa plugom, motikom, srpom, kosom, sekirom... „U isto vreme sam čuvala starci dva, dva deca i po dve krave i dve telci“ – kaže Zlata Petrović. Sve do kasne jeseni one su ostajale same, prepuštene same sebi. Život težak, pun samoće u planinskim selima, ali pun ljubavi prema porodici. U krevetu bi legale sa bosiljkom ispod jastuka, da bi snevale neki bolji život. Živele su one čekajući, sa pogledom u daljinu. Stanovništvo je ovde opstalo zahvaljujući njima. Neretko su pečalbari govorili da je njihovim ženama najteže. Zbog toga su u centru Crne Trave podigli spomenik ženi-Crnotravki. O njoj je pisala i Politika: „Pomislili ste da ste u nekom kraju gde su žene domaćini, jer u Crnoj Travi na ulici, u polju i za stolom vidite većinom žene. Otresite, gospodstvena držanja i vrlo slobodne. One su zaista domaćini u Crnoj Travi.“ – Vuk Dragović.

A deca su odrastala samo uz majčino sukno.

Slušaće oni mnoge setne priče o svojim očevima, ali ko zna da li će i dalje biti deca kada opet ugledaju oca. Detinjstvo je ovde bilo kratko. Svako je imao svoja zaduženja. Oni najmlađi su čuvali stoku, oni malo stariji pomagali su majkama u njivi, a oni sa 12 godina već su otišli da rade kao šegrti na nekoj zgradi. Kako je školski sistem napredovao dečacima se pružila mogućnost izbora. Ili će učiti školu,

38

ili će postati pečalbari. Mnogi visokoobrazovani Crnotravci su daleko dogurali. Akademik prof. Đorđe Lazarević – projektovao Palatu Albanija tada najvišeg solitera od armiranog betona u Evropi, prof. Milorad Dimitrijević – dekan Arhitektonskog fakulteta, Milentije Popović – predsednik Savezne skupštine SFR Jugoslavije, a po kome je srednja Tehnička škola sa domom učenika u Crnoj Travi dobila ime. I stotine drugih koji će završiti uglavnom građevinski ili arhitektonski fakultet.

Sve do sedamdesetih godina njihove porodice su ostajale u Crnoj Travi. A onda je počelo iseljavanje.

Gradeći Srbiju gradili su i svoje živote i ostajali u gradovima u kojima su radili. Danas se računa da u Beogradu živi oko 30.000 Crnotravaca, a da ih ima još toliko rasutih po Srbiji. I danas iz Crne Trave odlaze mladi građevinci koji su iz okolnih gradova došli da uče od pravih majstora. Ali vremenom i u ovoj školi je sve manje učenika, pa im je država obezbedila besplatni smeštaj u domu. Godišnje u Crnoj Travi deset puta više umre nego što se rodi. To je poražavajući podatak. U ovim vrletima danas živi pretežno staračko stanovništvo, a svaki treći stanovnik je socijalni slučaj. Jedino oni dobro pamte te dane, dane pečalbarstva. Zato i organizuju svake godine 21. jula sabor pečalbara na kome oživi snažan duh neimara. Oni su sebe dali ovoj državi, a zauzvrat su dobili najsiromašniju opštinu.

Doduše Beograd im je poklonio ulicu na Banjici, a u Čuburskom parku, gde su se crnotravski dunđeri okupljali u čuvenoj kafani “Kikevac”, 12. jula 2018. postavljen je temelj za spomenik „Crnotravcu neimaru“. Ako država ne preduzme konkretne korake ovo mesto će ostati da živi samo u zapisima i po nekom filmu snimljenom dok je ovo mesto još bilo živo.

Aleksandar Jovanović

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ Značaj i ostvarljivost slobodnog vremena u studentskoj populaciji

,,

STOKHOLMSKI SNOVI

Slobodno vreme je sastavni deo čovečje aktivnosti, vreme van profesionalnih, porodičnih i društvenih obaveza, u kojem pojedinac po svojoj volji bira oblike i sadržaje odmora, razonode i stvaralaštva.

Pedagoška enciklopedija II, 1989

,,

Slobodno vreme je skup aktivnosti kojima se pojedinac po svojoj volji može potpuno predati, bilo da se odmara ili zabavlja, bilo da povećava nivo svoje obaveštenosti ili svoje obrazovanje, bilo da se dobrovoljno društveno angažuje ili da ostvaruje svoju slobodnu stvaralačku sposobnost nakon što se oslobodi svojih profesionalnih, porodičnih i društvenih obaveza.

J. Dumazedier, 1959

VREME KOJE POJEDINAC ISPUNJAVA I OBLIKUJE PREMA SVOJIM ŽELJAMA

Z

a vreme svojih studija na Farmaceutskom fakultetu, a to je četiri godine već, imala sam priliku da upoznam bizarno veliki broj, malo je reći fantastičnih, ljudi – ljudi koji me inspirišu, pokreću i podsećaju na to da je rad na sebi spregnut sa bivstvovanjem, kao i da kada se isti zapostavi, nastaju praznine. Smatram da je upravo to bitan razlog zašto se danas studenti, a sutra i ljudi koji završavaju fakultet, osećaju šuplje i tupo, preplavljeni nezadovoljstvom trenutnim verzijama sebe i diskutabilnim ograničenjima nametnutim u njihove mikrokosmose.

Studenti farmacije kada komuniciraju, koliko kao jedinke istog sudbinskog kova toliko i u

pokušajima ostvarivanja kontakta sa ostatkom svemira, komuniciraju kroz žalbe. Naime, to je jedinstveni vid komunikacije, često samo njima razumljiv (primera radi: Ulaze dva studenta farmacije u bar i konobar ih pita šta bi poručili. Prvi student odgovara: ,,Žal, žal, žal, žal’’, na šta drugi dodaje: ,, Žal-žal’’. Konobar nemo pruža meni u nadi da će mu prstom pokazati da li misle na produženi sa mlekom ili bez).

,,macije,Kadapopulacija pišem o studentima, to su studenti farkoju najbolje poznajem, verujem da razumem i pripadam.

39

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ Sledstveno, zapitali bismo se - zbog čega mali studenti zakukavaju? Šta može tako vulgarno dopingovati mladost osećajem bespomoći i besmisla? Šta hrani pomračenje jedne generacije i, strašnije, čemu to vodi?

Da li su žalbe zapravo poziv u pomoć?

Kroz mnoga, gorenavedena, poznanstva stekla sam uvid u obilje nezadovoljstva na temu promena koje su se javile tokom studija - ko smo postali, u kom smeru se krećemo i da, koliko god jedva čekali završetak, toliko smo i prestrašeni svetom koji olako može bez nas, a mi u njemu treba da preživimo, i živimo.

Istina je da je dobra većina vremena studenata, misli i energije usmerena na studije. Čak i mimo vremena za učenje, tone slajdova igraju užičko nad našim glavama, dok se poeni dižu i razleću do nevidljivosti, kao prašina. Nije više ni stvar ambicije, svelo se na puko preživljavanje od vežbe do vežbe, testa do testa, roka do roka – pet godina kao u veš mašini: u krug, u krug, gore, dole, u krug sa svim nezdravo koncipiranim zahtevima i očekivanjima koja mladi organizam i um dovode do posebnih kutaka, uz primese Stokholmskog sindroma, jer svi smo mi ovde iz neke ljubavi. U težnji da razumemo poštovanje propisa, egzaktnost i predanost profesiji, postajemo suprimirani do krajnjih granica ljudskosti, frustrirani konstantnim radom za koji se ne osećamo dovoljno nagrađenim i prestravljeni utrkujemo se sa životom da nam ne promakne, dok nam isti promiče poput poenske prašine. Kao budući zdravstveni radnici, zapostavljamo svoje zdravlje u fizičkim, psihičkim i socijalnim dimenzijama. Tumaramo kroz javni prevoz i život, zabijamo se u predmete i ljude u potrazi za objašnjenjem šta nam se dešava.

Kroz sve to, asocijacije koje prate fakultet, uključujući i kolege, posmatraju se kroz neprijateljska stakla. Slušamo priče kako zdravstvo treba da se ujedini, da se produbi saradnja i unapredi profesionalnost, ali kroz svu tenziju o lošoj poziciji farmaceuta samo se udaljavamo jedni od drugih. Slušamo priče kako je apoteka jedno veliko ’’nažalost’’, ali da ćemo ipak većinom, ako ne i svi, završiti tamo i zbog toga nas spremaju samo za to, uz očekivanje da ćemo zračiti infektivnim entuzijazmom.

40

Predstavlja nam se samo rad, ali nismo podstaknuti na isti niti na bilo šta mimo toga. Učimo da živimo po receptu, u kojem nije navedeno slobodno vreme, koje iovako sa velikom lakoćom zanemarujemo zanemarujući i potrebe za odmorom, gledanjem u plafon, potragu za sobom i svojim putem.

U društvu koje osuđuje, ne želim da osuđujem. Ne upirem prstom ni u koga sem sebe za svoje nezadovoljstvo jer sama sam došla, ostajem i otići ću, iako nespremna. Volim svoj fakultet, volim ljude na njemu i volim sve što učim, tu oronulu zgradurinu sa svakom prokletom kofom za sakupljanje elementarnih nepogoda i za svakom ću plakati kada odem kao verzija sebe na koju je red da ide.

Ipak, zapitala bih se da li su frustracije i ograničenja koja međusobno namećemo jedni drugima samo potezi iz očaja ograničenih ljudi u cilju spuštanja nečega za šta smatramo da nas ugrožava, ugrožava jer želimo da budemo ljudi uz svu lepotu koju to sa sobom vuče, vreme za sebe, ali ne po cenu neuspeha i da dajemo ljubav svom poslu, a ne da budemo jedno veliko nažalost.

Zato zakukavamo za vremenom, ljubavi i podsticajem na razmišljanje i rast jer ovaj svet može toliko da pruži, a mi smo toliko malo spremni da zagrizemo.

Jovana Ilkić

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ ⓚⓤⓛⓣⓤⓡⓐ

MITOLOGIJA M

itovi su priče koje se usredsređuju na našu unutrašnju povezanost sa božanskim ili nepoznatim i predstavljaju odraze naših pojedinačnih i kolektivnih želja, potreba i strahova, našu potrebu da razumemo sopstveno mesto u kosmosu. Ima nešto u činjenici da su to priče koje žive hiljadama godina i da za generacije ljudi koji su ih čuli predstavljaju nešto vredno čuvanja i prenošenja naslednicima u vidu usmenog ili pisanog predanja. Interesantna je i učestalost preklapanja tema i poruka mitova naizgled kulturološki i geografski dalekih mitologija. Sa ovim bi se složio i čuveni psiholog, Karl Jung, koji je verovao da je funkcija mitova da otkriju delovanje nesvesnog. Jung je mitske arhetipove opisao kao “velike snove čovečanstva” i sam ih je proučavao u cilju boljeg razumevanja ljudske psihologije smatrajući da odgovori na velika pitanja do kojih su došle svetske mitologije, inspiraciju nalaze u kolektivnom nesvesnom. Neke od tema koje su intrigirale tvorce mitova širom planete su nastanak sveta i čoveka, prirodne pojave, smena godišnjih doba, smrt i zagrobni život, priče o ljubavi i herojskim podvizima.

Pojam mit potiče od starogrčke reči mythos što znači reč, pripovedanje, priča ili govor.

Prema tome, mitologija se može posmatrati kao dinamičan skup priča o verovanjima i vrednostima karakterističnim za određeno područje ili kulturu, otkrivajući mnogo o pripadnicima te kulture, ali i o samom čovečanstvu.

Kako zamišljaju nastanak sveta u Kini?

Na početku, prema jednom od kineskih mitova o postanju, nije bilo ničega, svet nastaje ex nihilo.

No, kako je vreme prolazilo, ništa je postalo nešto, pojavilo se kosmičko jaje u kome je bio haos. U smislu mitova o postanju, haos se može posmatrati kao nediferentovano stanje materije jer iz haosa nastaje sve. U haosu je sadržana celovitost postanja kroz čitav niz suprotnosti — yin i yang, muško i žensko, pasivno i aktivno, svetlost i tama, čineći

41

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

dualitet i komplementarnost osnovnim principima postanja. U ovom haosu, lebdeo je Pan Ku, koji i sam u početku nije bio ništa, ali je jednom probio ljusku kosmičkog jajeta kao džin prekriven kosom, sa dve kljove i dva roga, što je bio simbol natprirodne moći u Kini. Tako je raštrkao haos i sve njegove suprotnosti.

Iz jajeta je izleteo noseći čekić i dleto, pomoću kojih je oblikovao planine, doline, reke i okeane.

Kada je Pan Ku umro, njegova lobanja je postala nebo, njegov dah je postao vetar, njegov glas — grmljavina, njegova krv — reke, a njegovo meso — zemlja. Čovečanstvo je nastalo od vaški i buva koje su živele u njegovoj kosi, raštrkanih vetrom svuda po zemlji. Sve što postoji, to je Pan Ku koji je postao od haosa.

Gde žive nordijski bogovi i boginje?

Severnim i germanskim narodima jedno carstvo se činilo tesnim, pa su za potrebe svoje mitologije zamislili čak devet.

Kako je to obično sa božanstvima, ni nordijska nisu imala želju da se mešaju sa neprijateljskim divovima iz Jotunhajma ili običnim narodom koji je naseljavao Midgard, pa su za svoj dom uzeli Asgard. Svet ljudi i bogova povezivao je dugin most Bifrost, koji samo bogovi mogu preći, a njegov čuvar je bog Heimdall. Vladari Asgarda su bog Odin i njegova žena Friga. Na Asgardu je i Valhala, Odinova dvorana u kojoj borave duhovi ratnika ubijenih na bojnom polju. Kada bi dospeli do Valhale, veliki heroji bi bili izlečeni od rana i živeli bi beskrajnim životom u kom su jedine aktivnosti međusobna borba i gozbe u Valhali. Za Vikinge, ovo je bio ideal egzistencije. Valkire su bile Odinove sveštenice — ratnice, koje su jahale krilate konje i birale ratnike koje će povesti u Valhalu nakon bitke. Ratnici iz Valhale pripremali su se za Ragnarok — vikinšku apokalipsu, kada će se, prema proročanstvu, sukobiti džinovi i bogovi, a svet koji poznaju, biće uništen kako bi nastao novi.

42

Kakva je sudbina duše u Egiptu?

Zagrobni život imao je važnu ulogu u starom Egiptu. Brojna verovanja pratili su rituali, poput mumifikacije i gradnje velelepnih grobnica. Bog Hnum je na svom grnčarskom točku pri stvaranju čoveka, stvorio ka. Ka je bio duh, dvojnost tela, koji je mogao da izađe iz tela, a pošto bi telo umrlo, ka se delio i postajao ba (duša) i ank (duh koji se po smrti oslobađa od tela). Ba je živeo u grobnici zajedno sa telom, ali je bio slobodan da dolazi i odlazi kako poželi. Za to vreme, ank je boravio u podzemnom svetu i živeo mirnim i harmoničnim životom. Međutim, ako bi telo bilo uništeno i ba ostao bez doma, i ba i ank bi umrli drugom smrću — to je bio najveći strah Egipćana.

Jelena Marić

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Marija Sklodovska Kiri

Život Marije Sklodovske Kiri obeležila je njena ljubav prema prirodnim naukama, rad i žrtva, ali i neprestana posvećenost učenicima, studentima i mladim istraživačima.

Svojom nepokolebljivošću, naporom, inteligencijom postala je jedna od najslavnijih naučnica, a ipak reč „slavna“ njoj i njenoj ličnosti je bila najviše strana, a misao o toj slavi nije zanimao njen duh.

R

ođena je kao peto, najmlađe dete u poljskoj porodici Sklodovski 7. novembra 1867. godine u Varšavi, u tadašnjem Ruskom carstvu. Njena majka Bronislava predavala je u školi za devojke, ali je nakon Marijinog rođenja napustila pedagoški rad, dok je njen otac Vladislav Sklodovski bio nastavnik matematike i fizike. Kao petogodišnja devojčica Marija je uz svoju stariju sestru Bronislavu naučila da čita, ali su njeni roditelji izbegavali da joj daju knjige plašeći se njene prerane zrelosti. Međutim, devojčica je tada bila mnogo više zainteresovana za jednu, njoj najlepšu prostoriju u kući ‒ očev kabinet. Mala Marija ulazila je i posmatrala blago tog kabineta – barometar obešen o zid i vitrinu sa očevim fizičkim aparatima. Njen otac je koristio ranije u nastavi te aparate, ali kako je carska vlast smanjila časove prirodnih nauka u školama, aparati su od tada, na radost male Marije, ostajali u vitrini. Dalje odrastanje Marije Sklodovske je obeležilo školovanje u državi koja je potiskivala poljski jezik, kulturu i nauku. Nastava je po carskim pravilima trebala da bude na ruskom jeziku, a mali Poljaci su učili i sa mučenjem govorili ovaj njima nametnuti jezik.

Ali za Mariju ruski jezik nije bio mučenje – znala ga je savršeno dobro, a osim toga bila je prva i u računici, istoriji, književnosti, nemačkom i francuskom jeziku. Činilo se da njoj ništa nije preteško. A poteškoće u njenom životu su tada tek počinjale. Njena majka je, dok je Marija još uvek bila mala, počela da slabi. Tuberkuloza je tek uzimala maha. Plašeći se da bolest ne prenese na svoju decu bila je prinuđena da im uskrati

majčinsku nežnost. Kada je Marija imala svega dvanaest godina njena majka umire, te je za odgajanje dece u porodici Sklodovskih je od tada bio odgovoran otac. Tokom Marijinog odrastanja on joj je nesebično prenosio ljubav prema prirodnim naukama, a Marija je u svom ocu uvek nalazila razmevanje i podršku.

Obrazovanje u Varšavi Marija Sklodovski završila je sa petnaest godina i kao brilijantan đak bila nagrađena zlatnom medaljom. Njeno dalje obrazovanje u Poljskoj nije bilo moguće, jer na Varšavskom unverzitetu tada nisu mogle da se školuju žene, a odlazak u inostranstvo na školovanje bilo je isuviše skupo za ovu siromašnu porodicu. Pre nego što sebi bude odredila karijeru Marijin otac odlučuje da ona najpre ode kod rođaka na selo. Tamo je sa rođacima zbivala šale, priređivala izlete, šetnje i poljske svečanosti. To je, najzad, verovatno poslednja godina kada je Marija uživala u dokolici i veselim danima. Nakon četrnaest meseci provedenih na selo Marija se vraća u Varšavu.

Upravo tada kreće borba njene sestre Bronislave i nje za život – one počinju da daju privatne časove susretajući se svakodnevno sa različitim učenicima, najčešće neposlušnim i nezaintresovanim. A Marijina želja za znanjem nije jenjavala. Ona je tada postala deo takozvanog Letećeg univerziteta gde je slušala predavanja namenjena omladini koja je želela da proširi svoju kulturu. Dobrovoljni predavači su tajno, skrivajući se od policije, predavali anatomiju, prirodne nauke i sociologiju želeći da sačuvaju i održe poljski duh među

43

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

mladima. Međutim, više od svega Bronislava i Marija želele su da nastave svoje obrazovanje. Shvatajući da ako se budu borile svaka za sebe još dugo neće moći da obezbede sebi studiranje u inostranstvu Marija smišlja spasonosni plan. Po tom planu trebalo je da Marija radi kao guvernanta i time pomogne Bronislavi da na jesen te 1885. godine započne studiranje medicine na Sorboni u Parizu. Za uzvrat, Bronislava bi nakon toga pomogla Mariji tokom studiranja. Ovaj plan pun žrtvovanja odmah je krenuo svojim tokom.

Marija je nakon Bronislavinog odlaska dobila posao u selu Šćuki odvajajući se na dugo od svih njoj dragih osoba.

godine od njenog dolaska u Šćuki deca Zoravskih su položila ispite i Marija je najzad mogla da se vrati u Varšavu. Malo posle njenog povratka Bronislava ju je pozvala da konačno dođe u Pariz i otpočne svoje studije, ali je Marija bila previše skeptična prema sebi i svom znanju i odbijala je da dođe, a osim toga bilo joj je teško da se ponovo odvoji od oca. Najzad je bilo rešeno – još godinu dana Marija će ostati sa ocem u Varšavi, a nakon toga će se pridružiti Bronislavi.

Tokom tih godinu dana Marija će ponovo biti deo Letećeg univerziteta, ali će u tom periodu vršiti i svoje prve hemijske oglede u Muzeju industrije i agrikulture, tajno, ponovo skrivajući se od ruskih vlasti. Tada se Marija ponovo zaljubila u nauku i u očeve aparate iz vitrine koje je tako mnogo volela. Nakon tih godinu dana provedenih u Varšavi, konačno Marija kreće na put u Pariz gde će na jesen godine 1891. postati student na Fakuletu prirodnih nauka na Sorboni.

Daleko od Varšave, u zabačenom selu Marija počinje da daje časove u bogatoj porodici Zoravski gde je radila sa desetogodišnjim sinom i osamnaestogodišnjom ćerkom te porodice. Ona se vrlo brzo uklopila u tu porodicu i oni su se ophodili prema njoj kao prema ćerki. Marija se tamo prihvatila još jednog posla. Tog novembra Marija je konačno otpočela svoje Kako je većina dece u selu bilo nepismeno, a samo mali studije. Sada je mogla da sluša zanimljiva predavanja broj je znalo da piše i to na ruskom jeziku, Marija je poznatih naučnika i da radi jednostavna ispitivanja odlučila da seosku decu uči da pišu i čitaju na poljskom u laboratorijama, samo ovog puta je sa savetima i bez jeziku. Desetak mališana je dolazilo tajno u Marijinu lutanja mogla da rukuje laboratorijskim aparatima. sobu gde su učili da pišu i čitaju. Povrh svog ovog Ali već nakon prvih nedelja studiranja Marija nailazi rada svakog dana je uveče, nastojeći da otkrije svoje na neočekivane prepreke - njeno naučno znanje sticaprave sklonosti, čitala fiziku, sociologiju, anatomiju, no od oca i učenjem na Letećem univerzitetu i u selu fiziologiju, ali je i vežbala algebru i trigonometriju. Šćuki nije moglo da se uporedi sa solidnim znanjem U tom malom mestu, radeći daleko od svoje francuskih maturanata. Tada joj je bilo jasno da će porodice Marija se konačno odlučila za matematiku i morati da uloži dodatni trud kako bi mogla lako da fiziku. Međutim, u selu Šćuki Marija je doživela i prvo prati univerzitetska predavanja. Kako je tada stanovala ljubavno razočaranje. Naime, kada se Kazimir, sa Bronislavom i njenim mužem Kazimirom Dluskim najstariji sin Zoravskih, vratio u Šćuki za praznike javi- gde nije nalazila potpuni mir za učenje, a i do fakultela se obostrana ljubav između ovo dvoje mladih i oni ta je trebalo plaćati dva autobusa, Marija odlučila da su čak razmišljali i o venčanju. Međutim, Kazimirovi roditelji su se oštro usprotivili rečima: „Ne uzima se za ženu guvernanta“. Kazimir, bojeći se da ne izgubi nasledstvo, nije se usprotivio roditeljima, a Marija je, povređena ovakvim rečima, počela lagano da se povlačili u sebe. I dalje je marljivo držala časove deci i učila seoske mališane, ali ju je misao o odlasku u Pariz na studije napuštala i tada je počela da veruje da se to ipak neće ostvariti. Nastojala je da ubrza vreme u ovom jednoličnom selu ‒ proučavala je knjige iz hemije, išla u duge šetnje i na Marija Kiri u radiološkim kolima balove i igrala šah. Nakon tri

44

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

nepoznat u svojoj domovini, a van Francuske veoma cenjen. Marija je trebala od njega da dobije pomoć za ispitivanja koja je radila. Razgovor Marije Sklodovske i Pjera Kirija se od opšteg razgovora sveo na naučni dijalog i tada je Marija ostavila snažan utisak na Pjera.

On ju je kasnije više puta sretao na sednicama Fizičkog društva kako sluša referate o novim istraživanjima.

Tada su počeli više naučni razgovori i prepiska ovo dvoje genijalnih naučnika, a kasnije se odatle razvilo i poštovanje, prijateljstvo, ali i poverenje. Pjer je, videvši u njoj izuzetnu pronicljivost, predložio Mariji da ostane u Francuskoj da se bavi naučnim istraživanjima i upiše dokotorske studije govoreći joj kako nema sada prava da napusti nauku i, najzad, zatražio je od Marije da mu bude žena. Ali Marija nije želela da zauvek napusti svoju porodicu, ni da se odrekne svoje patriotske dužnosti. Shvatala je to kao strahovitu izdaju. Avgusta se vratila u Varšavu, a Marija i Pjer su nastavili svoju prepisku. Pjer je uspeo da ubedi Mariju da se vrati u Pariz na još godinu dana, ili je bar ona verovala da će još toliko ostati. Međutim, nakon godinu dana rešene su bile sve Marijine nedoumice i ona je najzad pristala na brak sa Pjerom. Oboje, i Marija i Pjer, tada su odustali od svojih principa – Marija da neće napustiti poljsku zemlju, a Pjer da će život posvetiti nauci i da se zato nikada neće ženiti. Igrom slučaja pokazalo se da Marija Kiri u laboratoriji - 1921. godina su dva velika naučnika, dva genija ujedno i dve srodne iznajmi stan na mansardi, gde će moći na miru da uči. duše.

Naredne tri godine Marija će u toj mansardi sve svoje vreme posvetiti studijama, vodiće život koji će od Nakon venčanja Marija i Pjer su živeli u Parizu. Pjer je nje zahtevati ogromnu posvećenost i požrtvovanost. predavao u Fizičkoj školi, dok je Marija radila u školŽivela je, kao i većina Poljakinja, veoma siromašno sa skoj laboratoriji, a osim tog posla Mariju su sada čekali veoma malo hrane i bez dovoljno toplote zimi. Ne- i sitni poslovi u domaćinstvu, a spremala je i profesordeljama je živela na hlebu, maslu i čaju, a radila puno ski ispit. Nakon godinu dana Marija Kiri je i položila često ne spavajući dovoljno, te isprava jaka i sveža profesorski ispit kao prva u rangu čime je stekla pravo devojka tada je postala slabašna. Kao spas u pravom da predaje u Francuskoj. Malo kasnije njeni napori trenutku Marija je dobila stipendiju iz Varšave koja joj se povećavaju – 1897. godine Marija je rodila maleje omogućila da barem neko vreme ne brine o nov- nu devojčicu Irenu. Uprkos svim ovim obavezama cu. Nekoliko godina kasnije će ona ceo iznos ove sti- Marija je počela i da razmatra teme za doktorsku tezu. pendije vratiti od svoje prve zarade želeći da taj novac Tada joj je pažnju privukao rad Anrija Bekerela koji sada pomogne još nekom kao što je pomogao njoj. je otkrio da soli uranijuma spontano, bez prethodnog Godine 1893. Marija polaže diplomski ispit iz fizike dejstva svetla, ispuštaju zrake nepoznate prirode, te kao prva u rangu, a već sledeće godine i iz mate- Marija odlučuje da dodatno istraži ovu tada nepomatike kao druga u rangu. Iako ne najlepše, za Mariju znatu pojavu. Tada je nastao problem da pronađe labosu godine studija uvek bile najsavršenije, vreme kada ratoriju u kojoj bi radila svoja ispitivanja. Jedino što je ni oskudica, ni samoća nisu mogle da naude njenoj uspela da dobije je jedna radionica u prizemlju školske želji i volji za znanjem. Ali i završetak studija je za nju zgrade Fizičke škole koja je bila vlažna od pare i veobila posebna radost jer je sada konačno mogla da se ma slabo opremljena. Ovakvi uslovi nisu obeshrabrili vrati kući. Marija je uvek verovala da Poljak ne sme da Mariju. Naprotiv, ona je preuredila i prilagodila svozaboravi svoju zemlju i želela je da svoj život posveti jim istrživanjima tu jednu prostoriju. Vrlo brzo zapoljskoj zemlji i narodu. Tamo bi verovatno i provela ključila je da ispuštanje zraka nije isključivo svojstvo čitav svoj život da početkom te 1894. godine nije uranijuma i zato je predložila da se ova neobična poupoznala Pjera Kirija, naučnika koji je tada bio gotovo java nazove „radioaktivnost“. Ispitivanja su pokazala

45

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

da nijedan od tada poznatih elemenata nema svojstvo radioaktivnost, te je da morala da postoji nova, još uvek nepoznata supstanca. Ali tu hipotezu je bilo potrebno i dokazati. Pjer, shvativši značaj ovih ispitivanja, napustio je svoja istraživanja i pridružio se Mariji. Plan je bio da se iz jedne uranijumove rude, pehblende, izdvoji radioaktivni element. Međutim, za radioaktivnost ove rude nije bio „kriv“ jedan element, već se radioaktivnost nalazila u dva hemijska sastojka pehblende, tj. u pitanju su bila dva nova elementa. Jula 1898. godine objavljeno je da je otkriven novi element kojem je Marija, sećajući se svoje otadžbine, dala ime polonijum. Nakon četrdeset i pet meseci od kada su nagovestili postojanje još jednog hemijskog elementa Kirijevi su uspeli da izdvoje jedan decigram čistog radijuma i da odrede njegovu atomsku masu od 225 čime je ozvaničeno postojanje novog elementa. Radijum je od tada zvanično postojao. Koliko je ovaj poduhvat zahtevao napor, upornost i znanje govori činjenica da je za izdvajanje upotrebljeno osam tone pehblende, a da je izdvajanje rađeno u jednoj drvenoj baraci, tj. šupi u dvorištu Fizičke škole koja je prokišnjavala, zimi bivala veoma hladna, a na sve to su se nadovezivali mali prihodi koji su Kirijevi imali.

Godine 1903. Marija je konačno završila svoj doktorski rad i juna te godine postala doktor fizičkih nauka sa ocenom „très honorable“. Malo nakon tog događaja pokrenuće se i industrija izdvajanja i prečišćavanja radijuma gde su Pjer i Marija odlučili da ne patentiraju tu tehniku koju su sami razvili smatrajući da se to protivi naučnom duhu. Za njihov dotadašnji rad stiglo je najznačajnije priznanje – na Opštem svečanom skupu 10. Decembra 1903. godine Akademija nauka u Stokholmu objavila je da je Nobelova nagrada za fiziku dodeljena Anriju Bekerelu i Mariji i Pjeru Kiri za njihova otkrića u oblasti radioaktivnosti. Ova vest jeknula je širom francuske zemlje, ali i među Poljacima, a Kirijevi su postali glavna tema novinara. Međutim, njih slava nije previše zanimala, čak su smatrali da im oduzima dragoceno vreme koje bi iskoristili u laboratoriji. Sve što su oni tada želeli jeste da konačno dobiju pristojnu laboratoriju kako bi nastavili svoja istraživanja. Kirijevi su pre Nobelove nagrade stalno imali problema da obezbede prostorije za svoja istraživanja. Ranije, godine 1900. Pjer je dobio mesto profesora na katedri za fiziku na Sorboni, ali još uvek nije mogao da napusti Fizičku školu jer više ne bi mogao da koristi njihove prostorije za svoja istraživanja. Univerzitet tada nije stavio na raspolaganje nijednu laboratoriju za istaživanja Marije i Pjera, pa je Pjer najpre, pored profesorskog posla, zadržao i dva odeljenja u Fizičkoj školi kako bi Marija i on mogli da nastave istraživanja. Nakon dodele Nobelove nagrade

46

odlučeno je da se izgrade dve nove prostorije koje su im, iako i dalje nedovoljne, omogućile da konačno svoje isntrumente presele iz šupe u dvorištu Fizičke škole, ali i rad u boljim uslovima.

Boljitak nije previše dugo trajao. Aprila 1906. godine odjeknula je vest da je Pjer Kiri tragično nastradao kada su teška teretna kola sa konjima udarila u njega.

Nauka je tada na svirep način izgubila jednog velikog naučnika, a Marija svog „saborca“ u laboratoriji, ali i druga. Sve što bi nakon ovoga Marija radila izgledalo je kao da radi automatski, kao da nema više snage da previše ramišlja. Međutim, baš tada Fakultet prirodnih nauka ponudio je Mariji da nasledi Pjera na katedri za fiziku i upravljanje njegovom laboratorijom i to je bio jedinstven slučaj da je dozvoljeno jednoj ženi da predaje na Sorboni. Marija je hladnokrvno prihvatila sećajući se jerovih reči: „Ma šta se desilo, pa makar čovek bio kao telo bez duše ipak treba raditi“. Ipak, želela je da predavanja budu dostojna predavanja Pjera Kirija. NJeno prvo predavanje prvuklo je veliku pažnju, te je amfiteatar tog novembra bio prepun, što studenata, što ostalih ljudi koji su želeli da prisustvuju ovom posebnom događaju na Sorboni. A pravo mesto utehe za Mariju je bila laboratorija, tu se osećala bolje nego bilo gde nastavljajući rad i istraživanja koja su započeli ona i Pjer. Osim predavanja i radova u laboratoriji Marija je sada sama vaspitavala svoje dve

Marija sa Irenom i Evom

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

devojčice, Irenu i Evu. O njihovom vaspitanju imala je svoje utvrđene ideje koje su guvenante manje-više prihvatale. Nastojala je da ih sačuva od nostalgičnih sanjarenja i preterane osetljivosti, o ocu im gotovo nikada nije govorila i, najzad, nije želela da devojčice žive siromašnim i napregnutim životom, ali nije želela ni da žive u luksuzu. Iako je više puta mogla da im osigura veliko bogatstvo, nije to učinila verujući da je nužno da njene ćerke zarađuju za život.

Sjenkeviča koji je pozva da svoj rad nastavi u Varšavi, njenom rodnom gradu. Međutim, i pored njene velike želje ona ipak odlučuje da ostane u Parizu, jer tamo će najzad biti ostvaren najveći Pjerov i njen san – izgradnja laboratorije i Radijumskog instituta. Ona ipak u Poljsku šalje dva svoja najbolja asistenta da tamo upravljaju novom laboratorijom, a sledeće godine prvi put drži predavanja o radioaktivnosti na Poljskom jezuku u sali prepunoj njenih zemljaka.

Narednih godina njeno izučavanje radioaktvnosti postaje sve značajnije, te 1908. godine Marija je prvi put održala predavanja o radioaktivnosti, a kasnije objavila je i prvi udžbenik o radioaktivnosti. Sledeće logično priznanje za njen rad bio bi njen izbor u francuski Akademiju nauka, ili je barem izgledalo logično. NJeni asistenti u laboratoriji sa nestrpljenjem su iščekivali da bude izabrana. Međutim, nakon oštre polemike koju niko nije mogao da predvidi Mariji je nedostajao jedan glas da bude izabrana, a njeni asistenti bivaju razočarani ovakvom odlukom. Decembra iste ove godine Akademija nauka u Stokholmu dodeljuju Mariji Nobelovu nagradu za hemiju za otkriće radijuma i polonijuma i za istraživanje radijuma popravljajući tako postupke Francuske. Marija Kiri tada je postala jedina osoba koja je dva puta nagrađena Nobelovom nagradom i to iz dve različite oblasti, fizike i hemije. Marija je postala poznata širom sveta, a ona iznova pokazuje neosetljivost i ravnodušnost za tu slavu. Ona je i dalje radila u svojoj labortoriji. Godine 1912. Marija dobija pismo od poljskog pisca Henrija

Jula 1914. godina konačno je završen Institut za radijum. On se sastojao iz laboratorije za radioaktivnost, kojim će rukovoditi Marija, i laboratorije za biološka ispitivanja i kiriterapiju, pod rukovodstvom naučnika i lekara Kloda Regoa koji će proučavati lečenje raka pomoću radioaktivnosti. Međutim, rat prekida sve radove i istraživanja. Marija je odlučila da nesebično i neustrašivo pomogne Francuskoj, svojoj drugoj domovini, i njenim ranjenicima. Svoje dve ćerke poverava Pjerovom bratu, Žaku Kiriju, a ona započinje svoju borbu za spašavanje ranjenika. Njeno odlično poznavanje iks-zraka pomoglo je da se oko milion ranjenika oporavi. Za četiri godine Marija je opremila oka dvadeset kola sa Rentgenovim aparatom i oko dvesta radioloških sala, koje su služile da se odredi tačno mesto na kom se nalazi metak ili komad granate, te su lekari, koji su operisali na licu mesta, mogli brzo da operišu veliki broj ranjenika. Nakon te četiri krvave godina usledila je pobeda Frnacuske u ratu, no mesta za slavlje i dalje nije bilo. U razrušenoj i ratom izmučenoj zemlji jedino što je ostajalo je ponovni rad.

Nakon rata Marija Kiri se nalazi na čelu svoje laboratorije nastavljajući ispitavanja započeta još 1914. godine, ali započinje i nova.

Pjer i Marija

Godina 1920. za Marijina istraživanja je bila veoma značajna. Te godine kod Marije u Institut za radijum došla je jedna američka novinarka želeći da o njoj napiše tekst. Tokom razgovora novinarka ju je upitala da li postoji jedna stvar koju bi želela da ima. Marija je tada odgovorila da joj je potreban jedan gram radijuma da bi nastavila istraživanja, a koji ona ne može da kupi jer je isuviše skup za nju. Ovaj odgovor oduševio je američku novinarku i ona je širom Amerike prikupljala novac za taj gram radijuma koji je bio potreban Mariji Kiri i godinu dana kasnije pozvana je u Ameriku da ga preuzme.

47

ⓀⓊⓁⓉⓊⓇⒶ

Dani koje je provela u SAD bili su ispunjeni svakodnevnim svečanostima, a masa ljudi je dočekivala Mariju u njene ćerke želeći da joj ukažu poštovanje.

Marija je želela samo da se što pre vrati u Francusku, ali shvatila je da više ne može da se izoluje i sav svoj um posveti radu kao nekada. Sada je bila ,,odgovorna“ za novu nauku koju je stvorila, a ona ipak nije umela da bude slavna. Vrativši se u Pariz posvetila se svojoj laboratoriji, istraživanjima i svojim mladim istraživačima, kojima je bila posebno posvećena. Sa njima je delila sve probleme koje sa sobom nosi posao istraživača, ali je sa njima i proslavljala svaki njihov uspeh i svaku odbranjenu doktorsku disertaciju. Laboratorija, sa svim ljudima koji su u njoj svakodnevno provodili vreme, bila je mesto u kom je Marija najradije provodila svoje vreme. Međutim, kako su godine prolazile na Mariji se opažalo njeno loše zdravstveno stanje, a ona je uprkos tome uporno i neprestano radila. Bolest je lagano napredovala, a ona je, iako slaba, i dalje brinula o radu laboratorije, ali i o cveću koje je sama negovala u dvorištu Instituta za radijum. Jednog popodneva juna 1934. godine izlazeći iz laboratorije zamolila je jednog od radnika da nakvasi zemlju u njenoj bašti, ne znajući da je će tog dana, osvrćući se na svoj vrt u dvotištu, poslednji put se osvrnuti i ka laboratoriji koju je tako mnogo volela i u kojoj je puno radila. Sledećeg jutra Mariji se naglo pogoršalo zdravlje, te je prebačena u sanatorijum gde je sa svojim ćerkama i sestrom Bronislavom provela poslednje

dane svog života. Život Marije Kiri ugasio se 4. jula 1934. godine. Ispitivanja uglednih lekara tog doba pokazala su da je umrla od perniciozne anemije nastale zbog prekomernog izlaganja radioaktivnom zračenju.

Iako je radioaktivnost glavni „krivac“ za smrt Marije Kiri, istraživanja radioaktivnih čestica ovog velikog uma doprineo je boljem poznavanju sveta koji nas okružuje, razvoju jedne nove nauke, ali i novog načina lečenja koje je za mnoge živote u čitavom svetu bilo spasonosno.

Milica Ognjanović

Marija Kiri na brodu 1915. godine u drustvu novinara

48

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

amalo! z ` l a , u farm m a s o i ž o Pol

T O V I Ž PIŠE FARME

Na putešestviju ka dosezanju zvanja i titula koje sleduju nakon završenih studija, spoznaju se mnoge slatko-gorke muke. One predstavljaju svojevrstan začin, i pomažu da prevarimo rutinu i dosadu. Srećom, više je onih slatkih nego gorkih – barem tako priče kruže. Između ostalog, procenićete i sami.

,,

Na vežbama iz Farmaceutske hemije radili smo titracije u nevodenoj sredini. Iako te vežbe za mnoge vuku određenu dozu tragičnosti, jedna od koleginica se posebno namučila. Čak šest puta je ponavljala titraciju i nije uspela da dobije odgovarajući rezultat! I sad, iz želje da joj pomognem i popravim situaciju, rekao sam joj da se smiri, uradi još jednom titraciju lepo, a da drugi rezultat izmisli kao što sam i ja to uradio. Međutim, naivno sam zaboravio na blogodeti Marfijevog zakona i naravno, asistentkinja je stajala iza mene i čula je šta sam rekao. Svaki naredni termin me je neprestano posmatrala šta radim.

,,

Kako se prestaje biti brucoš na Farmaceutskom fakultetu? Potrebno je položiti ispit, pasti ispit, jesti u menzi, promašiti amfiteatar/kulu/sprat u potrazi za predavanjem/vežbaonicom, upasti u depresiju na pauzi od pet sati i uplatiti min 60 meseci pretplate na fotokopirnicu.

,,

Predavanja na našem fakultetu su poznata po tome da se mogu naučiti i čuti mnoge zanimljive informacije kako vezane za nauku tako i one životne lekcije koje su nam često i omiljeni deo. Tako se i ja često setim jedne anegdote sa predavanja na kom je profesorka koja ga je držala samo spontano izjavila: „Kažu da ovaj lek ne utiče na CNS, ali nemojte da vas lažu! Ja sam to koristila!“

,,

Koleginica izrađuje kremu. Faze se odvoje, odlije vodu.

,, Kako je jedan asistent dobio nadimak “Grozni”?

Na vežbama je rađen TLC. Jedna koleginica je nanela uzorak u obliku srca i svoje inicijale, kao i inicijale dečka sa kojim se zabavljala i stavila je pločicu pod UV lampu da slika. U tom trenutku, dolazi asistent s druge strane i sklanja omot lampe da vidi šta rade studenti. Koleginica, razočarana što se slova na pločici ne vide, izjavila je (ne znajući ko je sklonio omot): „A što si grozan?!“

49

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

,, Starije kolege pripovedaju o legendarnoj profesorki ,, koja studente na usmenom ispitu ponudi bombonama. Neki tvrde da ko uzme bombonu, pada ispit, a drugi da ko uzme, polaže! Pokušao sam čak i da statistički obradim glasine koje me saleću, ali kada je kucnuo čas i kada je mene ponudila bombonom, ja ipak nisam hteo da uzmem. Položio sam.

Jedino je fakultet uspeo da me toliko iznervira da se kompletno “ošišam” na keca!

,, Došao sam na konsultacije iz Organske hemije

pred oktobar 2 sa fotokopiranom knjigom ciji je autor ni manje ni više nego sam profesor.

Evo, uzela telefon da progledam sajt Tref sport-a, ,, Kolega je radio sintezu. “Prinos” je bio 103% - a,,kucam lectio.

zaboravio je da izvadi lakmus papir!

,,Kad sam na vežbama iz Patofiziologije pitala asis,, Student iz jednog predmeta ima 90 poena i dolazi da upiše tenta za razliku između slobodnog i običnog radikala, ocenu. Profesorka negoduje da mu upiše devetku jer ga zna sa predavanja. Upisavši ocenu ipak, pitala je studenta: „Kolega, pa kako ste na predavanjima skupili samo šest poena?“ „To je maksimum“, odgovorio je.

,,

Petak, skoro osam sati uveče. Studenti prve godine našeg fakulteta imaju vežbe iz Matematike, diferencijalne jednačine. Usred zadatka pita jedan kolega: „A šta će nama (farmaceutima) to?“ Odgovara asistentkinja: „Pa, diferencijalnim jednačinama možete da opišete talasanje vode na površini veštačkog jezera i tako da projektujete branu.“ Dobacije neki drugi kolega: „A mi ćemo da gradimo brane kad diplomiramo?!“

,,

Znam jednog asistenta koji je zbog svog eksperimenta spavao na fakultetu.

drug je rekao: „Slobodan je ovde, a običan u Hagu.”

,,

Profesorka na predavanju našalila se jednom prilikom kako devojke, kada počnu da se zabavljaju sa nekim momkom, treba da ispitaju pije li on neke antihipertenzive jer je jedno od neželjenih dejstava ove grupe lekova upravo erektilna disfunkcija.

,,

Jedan student, ljut na profesorku, preko Supe je 5,6 puta potvrdio izlazak na kolokvijum pod lažnim imenom i lažnim brojem indeksa.

,,

Diplomirao sam nedelju dana pre nego što sam planirao, požurio me mentor zbog godišnjeg odmora!

Iskoristili bismo priliku da se zahvalimo svim studentima, a i onima koji se tako osećaju, na tome što su izdvojili vreme da podele svoje studentske uspomene sa našom redakcijom. Sa velikim užitkom i širokim osmehom smo ih čitali i iskreno se nadamo da će ova rubrika nastaviti da živi.

Po ideji Miljka Marića, tekst su pripremile Teodora Marinković i Jovana Ilkić

50

HNMI#5:

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Pavle Zelić Pavle Zelić je pisac fantastike, filmski i strip scenarista i kritičar, rođen u Beogradu 1979. godine. Diplomirao je na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2005. godine, a zaposlen je u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije kao menadžer za međunarodnu saradnju, evropske integracije i odnose sa javnošću. Ipak, uz sve formalnosti koje koje ga okružuju i nameću mu se, Pavle uspešno ulaže u svoju ljubav prema književnosti i kreativnom stvaralaštvu, o čemu najbolje govore knjige, stripovi i zbirke koje je objavio ili je učestvovao u njihovoj izradi i filmovi u produkciji koje je napisao.

L

egenda, (po)malo neverovatna, kaže, a legende uvek u sebi imaju zametak istine, kako je bio jednom jedan neobični dečak, koji je živeo u nekoj čudnoj, čudnoj, pomalo strašnoj i vazda zanimljivoj zemlji iza sedam gora i nedaleko (a ipak podaleko) od mora. Još kao mali, voleo je baš baš da čita i imao svoje omiljeno drvo u selu na najvećoj od ranijepomenutih gora, gde bi se penjao (na drvo, ne na goru, ipak je bio mali) i čitao, čitao... Odrastao je u tišini u kojoj su se čuli samo tihi okretaji stranica nebrojenih knjiga i bezbrojnih crtanih priča... Kada se zamomčio, i stasao za političke aktivnosti, jer to je na tom i takvom mestu imperativ, danima i noćima bi bivao na ulicama, po kiši i snegu (dakle bljuzgi) boreći se osmesima i sloganima protiv represije zlog despota i despotice sa cvetom u kosi...

donelo ranu slavu u elitnome liceju koji pohađaše kad nije bežao sa časova da protest(v)uje. Htede da kod guslara i hroničara uči dalje škole, ali ga povuče ipak želja zapomoći bližnjem, a i rekoše mu da se pripovedaštvo ne da naučiti nego se s tim rađaš i mreš, a ako talenta nemaš džaba ti sve prašnjave kupusare koje izučiš. I tako, on je vredno učio za alhemičara i travara, za iscelitelja odnosno apotekara. I to upravo u vreme najvećeg belaja što zadesi ovu prokletu, prelepu Srbiju.

I iako su telali svako malo šizeli sa trubama kad polete nemani da biju odozgo, naš dečak bi odlazi u svoju školu, Farmaceutski fakultet su je zvali. I dok su letele ale i bauci nad njegovom i glavima drugih ludaka iz cele zemlje koji su došli da budu ispitani od mudraca oni su vredno škrabali perima na pergamentima i doPištaljkama i cvećem (ne iz kose) protiv pendreka i bijali nagrade u vidu nekavih desetki, ne zna se čega tačno... Despota svrgnuše, a dečak naš umalo ne bi izpušaka, kako nije moglo da uspe? bačen iz svoje škole što se pokretu Otpora pridružio I kad se mislio da u toj državi u kojoj vam nestane beše, kad se lomilo sve a batinaši gazili decu što papipara za hleb dok čekate u redu (ne zato što su vam ruse pesničarske po tarabama kačiše... ih ukrali, nego ih pojede nekakva “infla(ma)cija”) ne može ništa grđe i gore da se desi, napadoše ih sve I bi mir. I škola dečaku postade najvažnija. E baš najjače druge despotovine i kraljevstva. Poleteše zma- tada, jer nemirne misli da utiša nije mogao, na razjevi i gigantski orlovi, koji su bacali eksplozivne sekire nim dugim predugim predavanjima iz lekovitih napitaka, u klupama je poneko spavao a naš dečak se i ubijali decu i nevine... dosetio kako je nekad voleo da sebe i druge zabavlja A šta je za to vreme radio naš dečak? Dilemisao se pričama koje je sam smišljao... pričama nemogućim i neko vreme, ponet zanosom stvaralaštva koje mu je strašnim... pa zašto da ih ne ispiše? I tako nastadoše

51

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

prvi publikovani zapisi koji se nisu pripovedali uz logorsku vatru, a imaše isti naboj i snagu kao te pripovesti koje su trebale da okolni mrak učine manje strašnim a noć punu opasnosti kraćom...

I eto dileme. Da li se prepustiti stvaralačkom zanosu, i prvim uspesima na spisateljskim turnirima gde ga za nagradu među prve korice staviše, ili izgurati do kraja sve sizifovskije studije? Nape se on još godinu koju i sa uspehom dobrim uspe da se domogne svituljka sa imenom svojim i pečatom koji mu prava davaše da se u tom esnafu izlečivanjem ljudi bavi. I krenu ti tako on diljem zemlje lepe mu, da obnaroduje nove kure za bolesti stare i kočije mu puteve razne videše, a on ne znaše više gde noćiva i gde se budi, samo je išao i išao... i videše da je dobro, ali pomalo repetitivno, te zameni taj zanat za zamak na brdu, gde se sve lekarije pomno gledaju i cene i ta nekakva Agencija, za lekove i medicinska sredstva zvaše se (a i dalje se zove) mu ostade drugi dom za godine mnoge.

Tamo se udomi, i postade i ostade zadužen za odnose dobre sa velikim i dalekim, i malim i bližim kraljevstvima i kneževinama, i svakoga dana slaše on gavranove i sove mnoge sa porukama dugačkim i kratkim, sve želeći da njegov zamak bude ponajbolji od sviju, i da se to zna i prizna daleko i dalje... I putovaše sada ne po zemljici svojoj, nego diljem šara planete što kazivaše da ravna nije, no okrugla ko bostan nekakav, on je uzduž i popreko obilaziše, šireći glas o svome domu i znanjem i oratorskim veštinama pleneći velmože i gospodare da pomognu ako uzmognu… A kod kuće kad bejaše, i kad ga pitaše za iscelenje gde ga nema, on pomagaše, i kad ga pitaše da sakupi esnaf svoj ne bi li se o magiji novoj i činima za boljitak upoznao, on im sve to priredi, i spise mnoge sastavi, što vredni prepisivači umnožiše da svi znaju i pamte šta rečeno i učinjeno beše. I bi dobro. I boriše se on protivu zlotvora što narod truju lažnim napitcima, i o tome govoriše ponajviše, po trgovima i amfiteatrima, dok mu se usta ne osušiše a i još preko toga. I kraja i konca ne beše raboti toj, ali umor ga ne stiže, jer dečak postade čovek, jak kažu drugi, a on nikad no sve ćutke radeći i uz mnogo noći bez sna i dana bez odmora...

A ipak, voleše on svoju prvu ljubav, spisateljstvo, trajno i vrati se njoj sa prvom knjigom koju mu presovaše u Matici srpskoj, starijoj kući lepote i produhovljenosti od svega srpskog takvog što bejaše. I ne stade on tu, već radeći prilježno - danju za ljude, a noću za večnost, stavi među korice nove i crtana romana dva, od družini nekakvoj iz Dardanela kraj Konstantinopolja (ili to ipak mehana tog imena bejaše, ne zna sve

52

više), i hroniku nekakvog peska sa Beograda novog, što ga vozdigoše iz mulja i gliba akcijaši mladi mnogo leta ranije... i konačno, videvši da je i to sve dobro, smisli ti taj telom negdašnji, a duhom dečak zauvek, da i jednu priču o svojemoj raboti što se njom bavi za videla ispripoveda, da pomiri te dve svoje strasti...

I nacrtaše mu to kako je kazivao. A Lana Tafi je ime što dade liku (a sebi u stvari) u priči toj o neprestanoj bici sa falsifikatorima…. I tek mu tu krenu karta, jer storiju takvu želeše svako od severa ledenog do vrelih džungli afričkih da je svojemu jeziku prilagodi i uz priču kraj svoje vatre deli, jer važno je i važnije sve više da se zna i ne greši kad zlikovci da obmanu narod prosti bi. Početak to beše tek, jer može svašta od tog spoja biti i nastati, a pogotovu kad se ume i hoće da dobro bude. A dobro bi.

I ipak, dečak nijednim svojim postignućem ne beše zadovoljan. Jer dečaci takvi to nikad nisu, i želeše i za slike što se kreću da smišlja i scenarije piše, i smisli on i to, da vodi i rukovodi, i učini on ljudima da bude vođa mio, i u svetu vascelom ga znaše po imenu i čuvenju, i opet ne bi dosta... bez kraja i konca, radiše on svašta nešto kao da ga đavli gone, i ko zna možda je bilo tako, ali to niko ne zna zasigurno, pa se priča samo vrti i u klupko zapliće...

A govoraše često u prilikama raznim, mlađima godinama a u stvari jednakim iz esnafa svog, kako je važno sveta videti, i o svemu misliti, i čuti i u spis staviti da se ne zametne, a ne kao konj sa oglavom koji ne vidi ni levo ni desno nego samo pravo i gde ga za njega nevidljivi gazda (ali sa vrlo opipljivim bičem) tera...

Dečak nikada zaista odrastao nije, a šta je bilo sa njim dalje legenda ne kaže jer se dopunjuje stalno novime i živi kao i on što će, na ovome svetu dokle može i dato mu je, a posle toga kroz pisanija svoja da se ne zaboravi.

-Pavle Zelić Počastvovani smo što je Pavle odvojio vreme i pažnju kako bi upotpunio ovaj broj SupHa-e i inspirisani smo da nastavimo sa daljim radom uz još bolje vibracije i inovaciju. Radujemo se narednim pričama koje će biti proširene našim časopisom i podržavamo sve hobije koji odbijaju da postanu misaone imenice, da vrište, sijaju i ne odustaju!

- Jovana Ilkić

#studentski Avan

(21. mart – 20. april) Zbog Vaše preterane sitničavosti prethodni rokovi Vam nisu bili naročito uspešni, stoga, u narednim rokovima pokušajte da ne usitnjavate sve do detalja nego se držite suštine. Štedite vreme i živce.

Bikarbonati

( 21. april – 20. maj) Iako je period iza Vas bio prilično naporan, uspešno i sa lakoćom neutralisali ste stresne situacije. Poznati ste kao neko ko sve radi u 5 do 12, ali ako želite da uspostavite ravnotežu u svom životu, u narednom periodu pokušajte da radite redovnije.

Enantiomeri

(21. maj – 21. jun) Iako je teško povervati u to, prolaznost na ispitima nije direktno proporcionalna zapremini hrane koju unosite u sebe. Okrenite se više fizičkoj aktivnosti i zdravoj ishrani kako biste bili zadovoljniji svojim odrazom u ogledalu i uklonili sterne smetnje na svom telu.

Onkogen

(22. jun – 22. jul) Ovaj rok, uostalom kao i svi prethodni, doneće Vam mnogo suza, kolebanja, turskih kafa, mutacija, kukanja i stresa. Vreme je da preuzmete stvari u svoje ruke i ispravite greške u strategiji. Ne dozvolite da suprimiraju Vaš potencijal!

Autoklav

(23. jul – 22. avgust) Odavno ste se pomirili sa činjenicom da ste kampanjac. Međutim, to Vas ne sprečava da relativno uspešno dajete ispite u svakom roku.

Pazite da se ne pregrejete od rada pod takvim pritiskom. Vaš studentski moto je – Uveče prelistam, ujutru zablistam!

Aqua purificata

(23. avgust – 22. septembar) Sada kada imate dosta sobodnog vremena, napokon možete da se bacite na izradu Vaše autorske skripte iz skripte skripti. Nemojte mnogo detaljisati, bitno je da prečistite podatke do suštine. I ne, nije smak sveta što Vam je to jedini ispit koji je ostao za septembar.

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

Analiticka vaga

P H A R M A S K O P

(23. septembar – 23. oktobar) Preopterećeni ste u poslednje vreme što vodi do povećane mogućnosti za nastanak slučajne greške. Trudite se da odmarate u narednom periodu i da se klonite nepotrebnih troškova, ostanite dosledni svojoj tačnosti i preciznosti.

Digoksin

(24. oktobar – 22. novembar) Iako se osećate usamljeno, ne gubite iz vida Vaš efekat na srca ljudi koji dospevaju u kontakt sa Vama. Vodite računa da ne preopteretite druge svojom brigom, ali i pažnjom, jer ukoliko nekome date previše sebe, možete mu naškoditi. Izbegavajte predoziranje energetskim napicima.

Drug target

(23. novembar – 21. decembar) Drugi trenutno nepogodno utiču na Vaš ljubavni odnos sa knjigom zbog manjka selektivnosti sa Vaše strane. Morate uspostaviti prioritete kako biste kroz ciljane interakcije došli do željenog efekta. Mogući problemi sa zdravljem usled povećane koncentracije stresora u Vašoj neposrednoj blizini.

Eikozanoidi

(22. decembar – 20. januar) Za Vas je svaki ispitni rok osetljiva životna dob kada razmatrate da se okrenete jogi i kabali, kada uviđate koliko nepravde postoji u ovom svetu i kada guglate da li je kasno da postanete astronaut, model, stjuardesa ili prodavac kokica ispred bioskopa. Ali pre nego što se okrenete NSAIL-ima, ne zaboravite - nikad poraz, samo lekcija!

Akvaporin

(21. januar – 18. februar) Vodite više računa o svojoj hidrataciji nego o maksimumu iz predispitnih obaveza. Posvetite se više zdravlju jer život je jedan, rokova je šest!

P.S. Kad kažemo hidratacija, ne mislimo na alkoholizam.

RNK

(19. februar – 20. mart) Komplementarno Vašem radu i ambiciji, u oktobru dajete onih sedam ispita koje vučete iz prethodne dve godine studiranja, upisujete redovnu drugu i uplaćujete banju na tri meseca. Okitite se ribozomima, izađite večeras !

Jovana Ilkić

Nikolina Kljajić Irina Kovačević Emilija Krstić

uz podršku Milice Ognjanović i Jelene Marić

53

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

pHrebus

,,

,

o ,,

G=J

54

ⓏⒶⒷⒶⓋⒶ

pHdoku Svaki red, kolona i oivičeno polje moraju da sadrže slova: G H T R M P I S A Ne pogađaj, koristi logiku.

i za kraj...

,

,,

Iz jedne su nastale tri, a prve su se već plašili svi.

55

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒺ ⓄⓇⒼⒶⓃⒾⓏⒶⒸⒾⒿⒺ

wSTUDENTSKI PROGRAM RAZMENE

S

EP projekat u Srbiji sprovodi se već više od 10 godina. U proteklom periodu veliki je broj onih koji su imali priliku da iskuse kako je to „biti student farmacije” u najrazličitijim zemljama sveta. Mnogi naši studenti sa sobom nose lepe uspomene na ono što su proživeli kroz svoj program razmene.

IPSF (International Pharmaceutical Students’ Federation) osnovana je 1949. i danas broji 80 zemalja članica, između ostalog NAPSer, kao Nacionalnu asocijaciju studenata farmacije ‒ Srbija, koja je deo iste.

Kroz program razmene na nivou Srbije godišnje prođe oko 50 naših studenata sa 5 univerziteta, dok Srbija ima čast da ugosti oko 40 stranih studenata. Tekuće 2018. godine zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država, Portugala, Španije, Alžira, Meksika, Poljske, Slovenije, Sudana su samo neke od onih koje su naši student posetili i u kojima su imali priliku da odrade svoju praksu. Iskustva i prijatelje koje su stekli samo su neki od razloga zašto je studentska stručna praksa jedinstven projekat koji ima za cilj ne samo proširivanje znanja, već i povezivanje između budućih kolega na različitim krajevima sveta.

56

Beograd je ugostio 18 studenata koji su svoje prakse imali kako na fakultetu, tako i u bolničkoj i javnoj apoteci. Pored prakse, kao obaveznog dela programa, SEP tim za 2018. godinu se potrudio da studentima omogući da bolje upoznaju kako Beograd i ostale delove Srbije, tako i srpsku kulturu. Provod, kao jedan od simbola Beograda, nije izostao, a SEP-ovci su sa uživanjem često provodili svoje vreme u dobro poznatoj srpskoj kafani.

Druženje i uspomene koje nastanu tokom SEP-a nešto su posebno i jednistveno za svakoga ko je imao priliku da bude deo projekta. Provoditi vreme, upoznavati novi grad, kulturu, jednostavno uživati i veseliti se sa grupom ljudi koju prvi put upoznate kada dođete u stranu zemlju na praksu, veliko je iskustvo i škola za svakoga ko želi da širi svoje vidike i iskusi nešto potpuno novo. I pored toga što svaki student priča svojim jezikom i dolazi iz drugačije kulture i države, na kraju SEP-a svi studenti postaju jedna velika SEP-porodica za koju ne postoje granice. Stiču se prijatelji za ceo život između ljudi koje je nekad delilo hiljade kilometara, a o tome svedoče uvek jako teški

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒺ ⓄⓇⒼⒶⓃⒾⓏⒶⒸⒾⒿⒺ rastanci, kada se SEP približi kraju. Prijateljstvo, nove Šta si sve probala u Srbiji? Da li si posetila još neko veštine i iskustva su ono što čini SEP jako bitnim, jer mesto u Srbiji pored Beograda? svi smo mi, kao studenti farmacije, na istom zadatku, a ljubav prema ovoj oblasti je nešto što nas je spojilo. Pa, zaista sam želela da me prožme tamošnja kultura, zbog toga sam koristila svoju magičnu knjigu za Ukoliko želite da čujete nešto više o SEP-u, ne pro- turiste, a zahvaljujući pomoći sjajnih ljudi, bila sam pustite prezentaciju o projektu koja će biti početkom u mogućnosti da posetim brojna mesta kako u Beonaredne školske godine. A ukoliko ste spremni da pu- gradu, tako i u Nišu, Novom Sadu i okolini Zlatibora. tujete i doživite avanturu, prijave se otvaraju u oktob- Moja putovanje ne bi bilo potpuno, da nisam uživala u degustiranju raznih jela. Shodno tome, probala sam ru. Očekujemo vas! kajmak, ćevape, ajvar,sarmu, burek, vanilice... Prijatna otkrića.

SwE P

O svom iskustvu tokom boravaka na razmeni u Srbiji, na nekoliko pitanja nam je dala odgovor jedna od učesnica. Reč je o Tess Legoupil iz Francuske.

Kako bi opisala svoju studentsku razmenu (SEP) u Srbiji sa nekoliko rečenica?

Ovo je najoplemenjujuće i najneverovatnije isksutvo koje sam ikada dobila priliku da proživim. Jedan ceo mesec u stranoj zemlji, na momente, može da se učini veoma dugim, ipak upoznala sam jako dobre ljude iz raznih delova Evrope i u potpunosti sam uživala. Ne primećuješ kako vreme proleće i svaka sitnica ostaje zapisana kao neverovatno sećanje.

Kaži nam nešto o praksi koju si imala ovde? Da li si zadovoljna? Koliko je različit sistem obrazovanja u tvojoj zemlji u odnosu na Srbiju?

Imala sam sreću da mi je ponuđena kompletna praksa: fakultet ‒ bolnička apoteka ‒ javna apoteka. Stoga, mogla sam da dođem u kontakt sa različitim oblastima faramcije i da dobijem širu sliku kako se predaje i sprovodi u praksi. Stalno sam pričala da imam najbolju praksu! Upoznala sam jako druželjubive ljude sa kojima sam imala mogućnost da razmenim dosta toga oko farmacije i mog putovanja po Srbiji. Bila sam velikodušno prihvaćena i dala sam sve od sebe da uvek budem uključena i znatiželjna. Bilo je zadovoljstvo upoznati i raditi sa svakim od mojih kolega. Što se tiče razlika, mišljenje o farmaceutima je isto kao u Francuskoj. Razlike u fakultetima možda su prouzrokovane zbog Bolonjskog procesa i mi imamo specijalizacije koje počinju drugom delu četvrte godine (javna apoteka, industrija, istraživanje, borba za bolničku apoteku i medicinsku biologiju), za isti broj godina. Klinička farmacija teži da bude razvijenija, plate su veće i izdavanje lekova je više kontrolisano. Šta je bilo najbolje iskustvo za tebe u Srbiji?

Jedenje kajmaka sa svežom lepinjom. Šalu na stranu, baš sam uživala šetajući ulicama noću u dobrom društvu - deljenje svih tih momenata ih čini još više dragocenim, to je zapravo ono što čini SEP ispunjenim.

57

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒺ ⓄⓇⒼⒶⓃⒾⓏⒶⒸⒾⒿⒺ

Posmatranje izlaska Sunca na Kalemegdanu posle trebali da ga propustite. To nije samo putovanje, nije hladne i duge šetnje Beogradom je takođe nešto vred- razgledanje, nije dobijanje poslovnog iskustva, nije no probanja. samo interesantna stvaka u vasem CV ili samo lepe slike sa raspusta. Uživaćete, delićete, otkrićete ljude sa svih krajeva sveta, otkrićete dobru hranu, lepa mesta, I za kraj, da li bi preporučila Srbiju za SEP? nezgodne jezike, kulturne vragolije, lepotu slobode i Došla sam ovde kao ambasador Francuske u Srbi- novine... Takođe, možda ćete pronaći novi deo sebe. ji, zaklinjem se da ću biti ambasador Srbije u Francuskoj. Osećam se zahvalnom za ceo mesec proveden Miroslav Jevtić ovde: sjajni ljudi, živ grad, destinacije koje oduzimaju dah, jeftina i dobra hrana... Stvorila sam doživotne us- BPSA lokalni koordinator za razmenu studenata 2018. pomene i nisam mogla da sanjam bolji SEP od ovog.

Tako da, da, za potpuno, sjajno i plementino iskustvo, više od jednom bih preporučila Srbiju.

Ako smem da dodam, preporučila bih SEP svakome.

Ovo je posebno i predivno iskustvo koje mi kao studenti faramcije imamo priliku da proživimo ‒ i ne biste

58

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒺ ⓄⓇⒼⒶⓃⒾⓏⒶⒸⒾⒿⒺ

Hor Raskovnik Još jedna školska godina prošla je radno kako za Hor Raskovnik tako i za ostale studentske organizacije. Čak i u jedanaestoj godini postojanja hor neumorno radi probe i ulepšava mnoge manifestacije na našem fakultetu kao što je to radio na početku svog postojanja.

mantičarskog kompozitora Gabriel Urbain Fauré-a što je na sve slušaoce ostavilo veoma jak utisak. Pored tog nastupa hor je otvorio i zatvorio proslavu 70 godina instituta ,,Dr Josif Pančić” u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti. Početkom juna Raskovnik je ispratio još jednu generaciju diplomiranih magistara farmacije i magistara farmacije – medicinskih bioheHor je dva puta nedeljno održavao probe u, do mičara na svečanoj dodeli diploma, a na kraju godine, sada već poznatim terminima i na poznatoj lokaci- polovinom juna je gostovao na koncertu domaćeg i ji – ponedeljkom i sredom u amfiteatru A2. Tokom stranog evergrina sa mešovitim horom KUD-a ,,Đoka oba semestra radilo se vredno na obnavljanju starih Pavlović’’ u Opštini Vračar. i uvežbavanju novih kompozicija kako bi se proširio repertoar i kako bi se hor publici predstavio u najboljem svetlu. U prilog svemu navedenom svedoče uspešni nastupi koji su ispratili veliki broj svečanosti na fakultetu, a i šire.

Početkom zimskog semestra Raskovnik je tradicionalno dočekao novu generaciju studenata i poželeo im dobrodošlicu otpevavši im studentsku himnu i još nekoliko pesama sa svog repertoara. Početkom decembra nastupom hora je otvorena XX godišnja naučna konferencija posvećena životu i delu profesora Ivana Berkeša, a kraj kalendarske godine obeležio je novogodišnji koncert koji se već godinama održava u holu fakulteta. Polučasovni koncert prošaran raznovrsnim numerama ulepšao je dan svim slučajnim i namernim posetiocima koji su se u tom trenutku našli u holu fakulteta.

Svi ovi nastupi ukazuju na to da Raskovnik vredno radi i da će još dugi niz godina postojati i raditi na tome da bude sve bolji i uspešniji. Naravno, hor je otvoren za sve zainteresovane te svako ko želi da učestvuje u svim avanturama koje prate pevanje u horu, dobrodošao je Ni letnji semestar nije prošao sa manje nastupa. U da na probi uz nekoliko lakih raspevavanja bude razmartu su u Biblioteci grada Beograda obeleženi Dani vrstan u baseve, tenore, altove ili soprane i postane Frankofonije – dani posvećeni francuskoj kulturi. deo Raskovnika.

Raskovnik je kao tradicionalni učesnik izveo stav ,,Libera me” iz kompozicije ,,Requiem” francuskog ro-

59

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒺ ⓄⓇⒼⒶⓃⒾⓏⒶⒸⒾⒿⒺ

SPORTSKO DRUŠTVO

Sportsko društvo Farmaceutskog fakulteta postoji od 21. novembra 2001. godine sa ciljem promovisanja sporta i zdravog načina života među studentima farmacije.

Svrha postojanja SDFF–a je da ponudi sportsku i takmičarsku aktivnost za svakog zainteresovanog studenta Farmaceutskog fakulteta koji pokazuje želju za učestvovanjem u različitim studentsko-sportskim takmičenjima. Pod okriljem naše organizacije svake godine se takmiči i aktivno trenira oko 100 sportista u devet selekcija ekipinih i šest selekcija individualnih sportova.

60

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒺ ⓄⓇⒼⒶⓃⒾⓏⒶⒸⒾⒿⒺ

Ekipni sportovi: Košarka Rukomet Odbojka Futsal Kros

Individualni sportovi: Šah Tenis Streljaštvo Stoni tenis Plivanje E-sport Stoni tenis

61

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒺ ⓄⓇⒼⒶⓃⒾⓏⒶⒸⒾⒿⒺ

Pored univerzitetske studentske lige Beograda, SDFF redovno učestvuje u sportsko-edukativnim manifestacijama. Kao najbitnija, izdvaja se Medicinijada koja svake godine okuplja preko 2000 studenata medicinskih i srodnih fakulteta.

Nakon završene prošlogodišnje, 42. Medicinijade, SDFF sa zadovoljstvom ističe da su naši sportisti postigli zapažene rezultate. Sa osvojenih sedam medalja, Farmaceutski fakultet u Beogradu našao se na 4. mestu u generalnom plasmanu.

Od ostalih individualnih sportista, imali smo predstavnike u šahu, ženskom tenisu, muškom stonom tenisu i streljaštvu, kao i u krosu gde nismo uspeli da osvojimo medalju.

Najzačajniji uspeh Medicinijade ostvarili su teniseri koji su ove godine uspeli da ostave sve protivnike iza sebe i budi prvi na turniru!

Posebno zadovoljstvo priredilo nam je sedam najborbenijih devojaka na celom turniru koje su uspele da u veoma uzbudljiom finalu pokažu jedinstvo i drugarstU ekipnim sportovima istakle su se ponovo fudbalerke vo, pokažu hrabrost i umeće i na kraju osvoje dugo i rukometašice koje su se okitile srebrom i bronzom! očekivano zlato u ženskoj košarci. Bravo, devojke!

U veoma jakoj konkurenciji na nivou grupne faze Posebnu zahvalnost dugujemo ostatku ekipe koji se zaustavljeni su odbojkaši i odbojkašice, kao i fudbaleri nije takmičio u sportu, ali su bili na tribinama i dodatno nam davali snagu i veru da možemo da se borimo i košarkaši. protiv ostalih i to neuporedivo brojnijih fakulteta Rukometnoj muškoj ekipi malo je nedostajalo da se okiti bronzom i ove godine se moraju zadovoljiti 4. Ovim putem želimo da se zahvalimo Farmaceutskom fakultetu Beograd i farmaceutskim kompanijama mestom.

Konzilijum, Dr.Max, ZU Galena lab, Inpharm i DragU indvidiualnim sportovima istakli smo se u pliva- is pharm što su prepoznali bitnost ovog takmičenja I nju. Devojke su bronzane, a momci u izuzteno jakoj pomogli u njegovoj realizaciji. konkurenciji srebrni!

Sportski pozdrav!

Vaše SDFF Trag u stonom tenisu ostavile su devojke koje su osvojile bronzu!

62

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒺ ⓄⓇⒼⒶⓃⒾⓏⒶⒸⒾⒿⒺ

NAPSer od sna nekolicine do jave svih

Potpora naše decenije postojanja su stubovi „inovativnost”, „timski rad” i „požrtvovanost”. Počelo je sa idejom ujedinjenja studenata farmacije i pružanja prilika za profesionalnim, društvenim i ličnim usavršavanjem. Ideja je ubrzo dobila svoj oblik, te je danas Nacionalna asocijacija studenata farmacije ‒ Srbija (NAPSer) neprofitna, nevladina, nereligiozna i apolitična asocijacija. Kao nezavisna i samostalna asocijacija, NAPSer ostvaruje saradnju sa partnerima i relevantnim zdravstvenim institucijama u zemlji i svetu. Punopravna je članica evropske i svetske studentske farmaceutske organizacije i kroz pomenuto članstvo ostvaruje pravo realizovanja specifičnih projekata i kampanja. NAPSer kao krovna asocijacija nadgleda i koordiniše rad lokalnih kancelarija, koje se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. O svemu ovome možete više pročitati na našem sajtu i ostalim društvenim mrežama. (Sajt: http://www.napser.org/index.php).

NAPSer su ljudi, ideje, kreativnost, prijateljstvo, zalaganje. NAPSer je mogućnost da se razvijemo u prvenstveno kvalitetne ljude, a sledstveno tome i kvalitetne stručnjake. Zaista mogu sa sigurnošću da tvrdim da farmaceutsku profesiju čeka sjajna budućnost, jer kroz sve projekte i kongrese koje organizujemo upoznala sam tu budućnost, te buduće generacije sjajnih i vrednih ljudi. Potrebno je samo verovati i ulagati u njih! Čast mi je što sam ovih nekoliko reči podelila sa vama. Kako ja, tako i ceo nacionalni tim vam stoji na raspolaganju za sva pitanja i predloge. Budite vredni, srčani, dobronamerni i kreativni!

Ispred Nacionalne asocijacije studenata farmacije ‒ Srbija srdačan pozdrav!

Jovana Čimbur Predsednik za 2018. godinu +381655188316 jovana.cimbur@napser.org office@napser.org

63

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒺ ⓄⓇⒼⒶⓃⒾⓏⒶⒸⒾⒿⒺ

Centar za naučnoistraživački rad studenata (CNIRS) je organizacija studenata u okviru Studentskog parlamenta Farmaceutskog fakulteta.

CNIRS za cilj ima, pre svega, uključivanje studenata u naučnoistraživačke projekte na Fakultetu i uspostavljanje saradnje između studenata i profesora. Svake godine članovi CNIRS-a organizuju Mini kongres Fakulteta, na kome studenti imaju priliku da prezentuju svoje radove, prikažu dobijene rezultate, pokažu profesorima i studentima na čemu su radili i pripreme se za učešće na Kongresu studenata biomedicinskih nauka sa internacionalnim učešćem. U organizaciji Centra organizuju se radionice na kojima studenti mogu da steknu nove i unaprede već ranije stečene veštine izrade naučnoistraživačkih radova. Veliki značaj CNIRS ima i u promovisanju nauke kao i u promovisanju

Ovogodišnji Kongres studenata biomedicinskih nauka Srbije sa internacionalnim učešćem održan je na Kopaoniku u periodu od 26. do 30. maja. Ove godine je na Kongresu učestvovao najveći broj studenata u odnosu na sve prethodne, čak preko 1000 sudenata, a među njima bilo je više od 40 studenata Farmaceutskog fakulteta.

Kao i svake godine i na vom Kongresu bile su organizovane radionice i predavanja iz različitih oblasti biomedicinskih nauka koje su vodili profesori sa fakulteta medicinskih nauka širom Srbije.

Naši studenti su aktivno učestvovali u svim radionicama, ali i u druženjima koja su bila organizovana svake večeri kako bismo se bolje upoznali sa budućim kolegama.

64

samog Fakulteta. Tradicionalno, studenti ove organizacije, sa novom temom, učestvuju svake godine na Festivalu nauke gde imaju mogućnost da prenesu stečena znanja I predstave Farmaceutski fakultet u što lepšem svetlu. Aktivnosti CNIRS-a, kao i broj članova rastu iz godine u godinu, a CNIRS redovno početkom školske godine raspisuje konkurs za prijem novih članova. Svi zainteresovani, svi koji žele da zađu u naučne krugove, uključe se u rad organizacije, učestvuju u različitim aktivnostima, nauče nove stvari i upoznaju ljude sličnih interesovanja se mogu prijaviti na konkurs kada on bude raspisan, a u međuvremenu je CNIRS otvoren za sva pitanja.

Kontakt: cnirs@pharmacy.bg.ac.rs

Studenti našeg fakulteta su se i ove godine odlično pokazali budući da su osvojili 4 titule pobednika sesija i to, Katarina Živančević iz oblasti farmakologije, Milica Marinković i Luka Manić iz oblasti farmaceutske tehnologije, Veljko Cveković, kao i Aleksandra Jeremić i Milena Mladenović takođe iz oblasti farmakolgije.

Dugujemo veliku zahvalnost studentima Medicinskog fakulteta u Kragujevcu koji su organizaciju Kongresa podigli na visok nivo, ali naravno i našim sudentima koji su osigurali da nam svima ovaj Kongres ostane u lepom i dugom sećanju.

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒺ ⓄⓇⒼⒶⓃⒾⓏⒶⒸⒾⒿⒺ

Jedanaesti po redu Mini-kongres Farmaceutskog fakulteta, u organizaciji Centra za naučnoistraživački rad studenata, bio je održan u nedelju, 1. aprila 2018. godine. Na kongresu je bilo prezentovano čak 64 studentska naučnoistraživačka rada iz šesnaest predmeta. Svi radovi su bili raspoređeni u šest sesija koje su održane u tri sale.

Ovogodišnji kongres bio je specifičan pre svega po tome što su sve sesije bile održane u jednom danu. Studenti su imali priliku da mesecima rade istraživanja iz naučnih oblasti koje su ih posebno zainteresovale, uz pomoć svojih mentora, a onda i da svoje radove predstave na kongresu. Osim ove specifičnosti, po prvi put ove godine na svakoj od sesija bili su proglašeni pobednici. Na sesiji na kojoj su prezentovani radovi iz fiziologije (prvi deo), farmakologije, kliničke farmacije i socijalne farmacije pobednica je bila Milica Šućur, na sesiji gde su prezentovani radovi iz analitičke hemije, farmaceutske hemije, organske hemije, analitike lekova i fizičke hemije pobenici su bili Milica Popović i Vladimir Jaćimović. Treća sesija obuhvatala je prezentovanje radova iz medicinske biohemije, fiziologije (drugi deo) i toksikologije s analitikom, a pobednik je bio Aleksandar Damjanović, dok su na četvrtoj sesiji gde su prezentovantovani radovi iz farmaceutske tehnologije i kozmetologije (prvi deo) pobednici bili Sofija Joković i Milan Jovanović. Sesija na kojoj su prezentovani radovi iz bromatologije, farmakognozije, mikrobiologije i fiziologije (treći deo) dobila je svog pobednika, Miroslava Jevtića. Poslednja po redu, šesta sesija obuhvatala je radove iz farmaceutske tehnologije (drugi deo), a pobednici su bili Ana-Marija Meglić, Jovana Talić i Nikola Jakovljević.

Ovom prilikom zahvalili bismo se svim članovima komisije, profesorima, asistentima, saradnicima u nastavi, ali i kolegama koje su bile tu da podrže ceo događaj. Osim što su na Mini-kogresu bili studenti našeg fakulteta, bile su i kolege sa drugih fakulteta, kao i studenti iz organizacije GSC-a pozivajući naše studente da svoje radove prezentuju i na ovom kogresu biomedicinskih nauka u oktobru.

Nadamo se da su novine uvedene ove godine doprinele poboljšanju organizacije i da ćemo se sledeće godine videti u još većem broju na 12. minikongresu studenata Farmaceutskog fakulteta.

65

ⓈⓉⓊⒹⒺⓃⓉⓈⓀⒺ ⓄⓇⒼⒶⓃⒾⓏⒶⒸⒾⒿⒺ

A

PharmArt

66

pril u Beogradu je mesec brojnih manifestacija. Beogradski mesec fotografije je novoosnovani festival, koji u okviru brojnih radionica nastoji da Beograd i Srbiju približi svetu kroz fotografski objektiv. Tokom mesec dana festivala upriličene su brojne izložbe u gradskim galerijama, a jedna od njih postavljena je i u holu Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Studenti ovog fakulteta i članovi PharmArt sekcije su kroz fotografije prikazali farmaciju u novom i drugačijem svetlu. Izložbena postavka pod nazivom „Crno-beli svet sa obojenom niti kroz farmaciju“ trajala je od 24. do 30. aprila 2018. godine, a video ju je veliki broj ljubitelja i poštovalaca ove vrste umetnosti.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 378.18(497.11) SUPHA : Student University Pharmacy Association : časopis studenata Farmaceutskog fakulteta u Beogradu / glavni urednici Jovana Ilkić, Milan Ćirić. - 2016, br. 1- . - Beograd : Univerzitet u Beogradu, Farmaceutski fakultet, 2016- (Beograd : Pekograf). - 30 cm Polugodišnje.

ISSN 2466-4472 = SUPHA. Student University Pharmacy Association COBISS.SR-ID 223817996