Srpski glas 8. maj

LABURISTI ODNELI UBEDQIVU POBEDU!

12

Australija: EKSPLOZIVAN RAST TURIZMA: Vi{e od osam miliona dolazaka stranih turista

Putopis: ^angking, najve}i grad na svetu, za wega je retko ko ~uo - a ima vi{e stanovnika od Australije

Riznica: Danas okupqa ceo svet ali samo srpski kraq je prisustvovao prvoj modernoj Olimpijadi!

Strana

Strana

Strana

Strane

ADVOKAT

PORODICA

UBIJENIH U DUBONI I ORA[JU:

Kazna Bla`i}u mala, treba promeniti zakon

Neboj{a Perovi} izjavio je da je kazna od 20 godina zatvora za ubicu Uro{a Bla`i}a - mala. On je iz automatske pu{ke ubio devet i te{ko ranio 12 qudi.

Perovi} je rekao da je Bla`i} dobio takvu kaznu zato {to u Srbiji postoji poseban Zakon o maloletnim u~iniocima krivi~nih dela i da se u okviru tog zakona primewuju bla`e kazne za maloletna lica odnosno za mla|e punoletnike. Bla`i} je u trenutku zlo~ina imao 21 godinu.

„Znamo i za slu~aj u Ribnikaru u kome izvr{ilac, ubica, zlo~inac nije ~ak ni krivi~no odgovarao”, rekao je Perovi}.

Na pitawe kako se ose}ao u sudnici tokom izricawa presude Bla`i}u, Perovi} je odgovorio da je to ne{to {to boli, jer se o~ekuje epilog koji je nepravedan.

„Branio sam za razna neka krivi~na dela izme|u ostalog ~oveka koji je ubio svoju majku. Ali ovo je ne{to {to boli, to je metak koji dodatno puca u `rtve i u porodice o{te}enih - u roditeqe, u bra}u i sestre. Svi advokati koji su bili u tom postupku su apelovali na institucije da se pokrene izmena zakona koji je vezan za maloletnike i da se za te{ka krivi~na dela bri{e starosna granica”, istakao je on.

Naveo je da, kada je pretres krenuo, „svi koji su bili u postupku, pozivali su nadle`nu, izvr{nu i zakonodavnu vlast i ustanove, po~ev{i od pravnih fakulteta pa nadaqe, kojima je to lak{e nego da gra|ani po ulicama skupqaju potpise, da se pokrene izmena tog zakona za maloletnike i da se za te{ka krivi~na dela apsolutno bri{e granica”.

Na pitawe da li mu je posle su|ewa jasno za{to je Uro{ Bla`i} po~inio zlo~in, on je istakao da kada je po~eo da ispituje optu`enog, odbio je da odgovara na wegova pitawa.

„Mo`e se pretpostaviti mnogo i dati zakqu~ak, ali barem ja ne mogu u javnosti re}i ono {to ne mogu da potvrdim”, rekao je Perovi}. Govore}i o tome {ta o~ekuje od sednice Apelacionog suda za odlu~ivawe o `albama na prvostepenu presudu Uro{u Bla`i}u i wegovom ocu Radi{i Bla`i}u (tako|e je ka`wen sa 20 godina, jer je nabavio oru`je iz kojeg je wegov sin pucao), koja je zakazana za 8. maj, naveo je da se nada da }e prvostepena presuda biti potvr|ena.

„Optu`eni je priznao krivi~no delo, ~ak se na kraju izjasnio da je svaka kazna za wega mala. Izbegavam da koristim mogu}nost javne re~i da se na bilo koji na~in ne bi shvatilo kao uticaj na sud. Mi se nadamo da }e prvostepena presuda biti potvr|ena”, zakqu~io je Perovi}.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Ti{ina u Beogradu, cve}e i sve}e za stradale

Trinaestogodi{wi Kosta Kecmanovi} je 3. maja pre dve godine u O[ „Vladislav Ribnikar” ubio deset qudi – devetoro dece i ~uvara {kole, a ranio petoro u~enika i nastavnicu istorije. U Beogradu se odr`ava komemorativni program. Tre}i i ~etvrti maj, kada se samo dan posle tragedije u Beogradu dogodila i tragedija u Duboni i Ora{ju, obele`avaju se kao Dani se}awa na `rtve masovnih ubistava.

Kecmanovi} je pucao iz dva o~eva pi{toqa, a po{to je u vreme izvr{ewa zlo~ina imao 13 godina nije krivi~no odgovoran i od tada se nalazi u psihijatrijskoj ustanovi u Beogradu

Ubijeni su: Mara An|elkovi}, Bojana Asovi}, Angelina A}imovi}, Ana Bo`ovi}, Adriana Duki}, Ema Kobiqski, Katarina Martinovi}, Sofija Negi}, Andrija ^iki} i Dragan Vlahovi}.

^lanovi porodica ubijenih i veliki broj gra|ana donose cve}e, pale sve}a i upisuju se u kwigu se}awa.

Odavawe po{te `rtvama po~elo je minutom }utawa ispred mesta zlo~ina u 8.40. Na ulazu {kole, koji je zatvoren, nalaze se fotografije i imena ubijenih, a ispisani su stihovi pesme „Tjenti{te” Branka Miqkovi}a.

Ulica Kraqa Milutina }e, u delu od Krunske do Wego{eve ulice, biti zatvorena za saobra}aj uz definisan medijski protokoli i to }e do 20 ~asova biti prostor ti{ine.

Kostini roditeqi, Vladimir i Miqana Kecmanovi} osu|eni su prvostepenom presudom na vi{egodi{we zatvorske kazne.

Kecmanovi} je 3. maja u 8 i 40, u {koli koju je poha|ao, na licu mesta ubio najpre ~uvara, de`urne u~enike, a potom je u{ao u svoje odeqewe gde je nastavio pucwavu.

PROGRAM SE]AWA

NA TA[MAJDANU

Prostorno-zvu~na instalacija i participativna radionica „Vrlo jato u Vrtu vrlina” postavqene su u Malom Ta{majdanu, u blizini japanskih tre{awa, a pa`wu zajednice usmeravaju na

~uvawe se}awa na decu i ~uvara Dragana i na vrline po kojima ih pamtimo.

Ptice iz „Vrlog jata”, bi}e sa~uvane kao artefakti arhiva budu}eg Memorijalnog centra u znak se}awa na `rtve masovnog ubistva.

Na lokaciji Veliki Ta{majdan, u krugu oko spomenika Desanki Maksimovi}, u periodu od 13 do 19 ~asova odr`ava se forum i tribina: „Otvarawe crne kutije 3. maja”.

Tema ovogodi{weg foruma 3. maja je pre}utkivawe, a svoje anonimne odgovore, gra|ani }e ispisivati na papirima, i „gurati ih pod tepih” koji }e biti postavqen na sceni u krugu oko spomenika Desanki Maksimovi}.

U 17 sati, tepih pod koji }e gra|ani stavqali svoja pre}utkivawa }e se podi}i, a neke od dobijenih anonimnih odgovora }e ~itati glumci, kao simboli~ki ~in osve{}ivawa da smo svi podjednako odgovorni za na{u zajednicu.

Program komemoracije se nastavqa tribinom od 17.30 do 19 ~asova, pod nazivom „Otvarawe crne kutije 3. maja”.

TOK SU\EWA I PRESUDE Kosta Kecmanovi} je pucao na svoje drugove iz dva o~eva pi{toqa koja je kri{om, uzeo iz sefa 1. maja po{to je otkrio {ifru. Potom je dva dana kasnije pi{toqe stavio u ranac, oti{ao u {kolu i tokom prvog ~asa izvr{io masovno ubistvo.

Protiv wegovih roditeqa tada je pokrenut krivi~ni i pet parni~nih postupaka po tu`bama rawenih i porodica ubijenih.

Vi{i sud u Beogradu je krajem

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} primqen je na Vojno medicinsku akademiju (VMA) u Beogradu.

Wega su na VMA sa~ekali ministar zdravqa Zlatibor Lon~ar i doktor Dragan Din~i}, re~eno je Tawugu. Vu~i}u je pozlilo tokom posete Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, nakon ~ega je tra`io lekarsku pomo} i posle pregleda doneo odluku da se vrati u Srbiju. Predsedniku je pozlilo u ranim poslepodnevnim satima po lokalnom vremenu, dok se pripremao za naredne sastanke, a po okon~anom susretu sa kongresmenkom Klaudijom Teni i Rodom Blagojevi}em i srpskim preduzetnicima iz Amerike.

pro{le godine izrekao prvostepenu presudu roditeqima de~aka, Vladimiru i Miqani Kecmanovi} zbog izvr{ewa krivi~nog dela zlostavqawe i zanemarivawe maloletnog lica, kojom su osu|eni na maksimalne kazne zatvora od tri godine. Vladimir Kecmanovi} je osu|en i za krivi~no delo te{ko delo protiv op{te sigurnosti, te mu je izre~ena jedinstvena kazna zatvora od 14 i po godina.

On se od 3. maja 2023. godine nalazi u pritvoru, dok se Miqana Kecmanovi} sve vreme brani sa slobode

Pored wih osu|en je i Nemawa Marinkovi}, instruktor u streqani u kojoj je maloletnik, kako se sumwa, u~io da puca. Wemu je izre~ena kazna od 15 meseci zatvora zbog krivi~nog dela davawe la`nog iskaza. Vlasnik te streqane, Ratko Ivanovi}, je prethodno sklopio sporazum o priznawu krivice sa Vi{im javnim tu`ila{tvom u Beogradu na osnovu kojeg ga je sud oglasio krivim za krivi~no delo davawe la`nog iskaza i osudio na kaznu ku}nog zatvora od {est meseci.

To je prvostepena presuda na koju su `albe ulo`ili branioci osu|enih, ali i Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu na osloba|aju}i deo u odnosu na Miqanu Kecmanovi}, koja je oslobo|ena za krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija.

Apelacioni sud bi trebalo da zaka`e sednicu za razmatrawe tih `albi, kojoj osu|eni mogu, ali ne moraju da prisustvuju.

finansija Sini{a Mali i Suzana Vasiqevi}, savetnica za medije predsednika Srbije. Vu~i} je tokom posete SAD trebalo da se sastane sa predsednikom SAD Donaldom Trampom. POSLE DOLASKA IZ

U tom trenutku sa wim su u sobi bili ministar

PRE 45 GODINA

UMRO TITO: Jugoslavija se oprostila

od do`ivotnog predsednika

Predsednik Socijalisti~ke federativne Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. pre 45 godina. Kao i svake godine kada se obele`ava godi{wica qudi iz biv{e Jugoslavije dolaze da mu odaju po~ast u Ku}u cve}a, gde je sahrawen. Na ~elo Jugoslavije do{ao je pobedom u Drugom svetskom ratu. Smatra se da je pokret otpora koji je Tito predvodio bio najja~i na tlu Evrope zapadno od Sovjetskog Saveza i otuda je iz Drugog svetskog rata iza{ao kao proslavqeni ratni komandant. Ro|en je u Kumrovcu, u Zagorju, nedaleko do granice sa [tajerskom, najverovatnije 7. maja 1892. Otac mu je bio Hrvat, majka Slovenka.

Tito 1934. godine postaje ~lan Politbiroa Komunisti~ke partije Jugoslavije. Od kraja 1937. predstavqao se kao generalni sekretar CK KPJ. Tokom Gra|anskog rata u [paniji, prema pojedinim, neproverenim, navodima odlu~ivao je o sudbinama pojedinih istaknutih partijskih zvani~nika. Oktobra 1940. postao je i formalno prvi ~ovek partije.

Kao vrhovni komandant NOPOJ predvodio je otpor u okupiranoj Jugoslaviji, {to je krunisano velikom pobedom. Postupno, krajem 1943. uspelo mu je da se nametne kao glavna snaga otpora unutar Jugoslavije i u o~ima zvani~nog Londona. Kao neprikosnoveni lider socijalisti~ke Jugoslavije predvodio je zemqu od oslobo|ewa 1944/1945. do smrti maja 1980.

Formalno, od 1943. do 1963. bio je predsednik Vlade Jugoslavije, a potom predsednik dr`ave. Paralelno, sve vreme predvodi KPJ, odnosno od novembra 1952. Savez komunista Jugoslavije. Zvawe mar{ala nosio je od Drugog zasedawa AVNOJ, krajem novembra 1943.

U prvo vreme najverniji saveznik Moskve, a posle Rezolucije Informbiroa protivnik i pobornik Zapada, do{ao je, dok je trajao Hladni rat, na ideju da bira tre}i put. Krajem pedesetih i ranih {ezdestih nametnuo se kao jedan od lidera Tre}eg sveta, odnosno Pokreta nesvrstanih, ~iji je bio osniva~, zajedno sa Nehruom i Naserom.

U unutra{woj politici osmi{qen je tada specifi~an jugoslovenski put, nazvan socijalisti~ko samoupravqawe, {to je podrazumevalo i uvo|ewe tr`i{nih mehanizma, uz dru{tvenu svojinu, u ~emu je bilo uspeha. Paralelno je pored formalnog federalnog ure|ewa, vremenom sprovo|ewa sve daqa decentralizacija, pa je od Ustava 1963. a u potpunosti Ustavom iz 1974. sva realna vlast preneta na nivo federalnih jedinica, odnosno republi~kih partija. Zajedni~ke su ostale, a i to ne u potpunosti, odbrana, spoqna i fiskalna politika, pri ~emu je svuda sprovo|en „kqu~”, s ciqem takozvane ravnopravne zastupqenosti uz obavezan konsenzus predstavnika svih republika i pokrajina. Bilo je to, kako se pokazalo, nefunkcionalno, destruktivno ustrojstvo, koje je onemogu}ilo opstanak Jugoslavije.

Titova sahrana bila je doga|aj svetskog zna~aja na koji su do{li gotovo svi lideri sveta. U medijima su preovladavali naslovi „Umro Tito, `ivi delo”.

@ena tra`ila razvod nakon {to je ^etGPT u {oqici kafe ”video” da je

mu` vara

U jednom malom mestu u Gr~koj odigrala se prava sapunica. Istina, pri~a deluje kao deo scenarija za neku komediju, ali se, kako ka`u stanovnici ovog mesta, zaista dogodila - `ena je zatra`ila razvod nakon {to je ve{ta~ka inteligencija, a konkretno ^etGPT u {oqici kafe „videla” qubavnu aferu wenog mu`a. @ena, koja je, ina~e, u braku ve} dvanaest godina, odlu~ila je da tradicionalnu praksu gledawa u {oqicu kafe podigne na vi{i, savremeniji nivo. Umesto da pozove gataru, ona je slikala ostatke taloga kafe koji su ostali u {oqici wenog mu`a i poslala sliku AI alatu, tra`e}i od wega da protuma~i {ta vidi.

Odgovor koji je dobila je {okirao: ve{ta~ka inteligencija, umesto da predvidi lepu zajedni~ku budu}nost, otkrila je da mu` navodno ma{ta o misterioznoj `eni ~ije ime po~iwe na slovo „E” i da }e uskoro zapo~eti vezu s wom. Pored toga, u wenoj {oqici, ^etGPT je video da je prequba ve} u toku i da ta druga `ena `eli da im uni{ti porodicu.

Prema re~ima (uskoro biv{eg) mu`a, koji se potom pojavio u gr~koj televizijskoj emisiji „To Proino”, sve je po~elo kao bezazlena igra: „Ona voli te moderne stvari”, rekao je on. „Napravila nam je kafu, slikala {oqice i onda je htela da vidi {ta }e ^etGPT da ka`e. Iskreno, meni je to bilo sme{no”. U po~etku je nesre}ni ~ovek mislio da se wegova supruga {ali, ali kada ga je zamolila da svoje stvari spakuje i napusti porodi~ni dom, shvatio je da je vrag odneo {alu. „Tri dana kasnije dobio sam i poziv od advokata, po{to nisam hteo pristati na sporazumni razvod”, prenosi lokalni portal „Grik Siti Tajms”.

Linta: Drugi maj 2. proglasiti Danom se}awa na stradale i prognane Srbe iz Hrvatske

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta predlo`io je da Vlada Srbije 2. maj proglasi Danom se}awa na stradale i prognane Srbe iz hrvatskih gradova.

„Na dan 2. maja pre 34 godine desila se Zadarska kristalna no}, prvi organizovani i masovni pogrom Srba u Hrvatskoj. Zadarska kristalna no} je bila uvod u organizovano etni~ko ~i{}ewe srpskog naroda iz velikog broja drugih hrvatskih gradova gde nije bilo ratnih dejstava, koje je izvr{io Tu|manov re`im”, naveo je Linta, a saop{tio Savez Srba iz regiona.

Linta je istakao da su Srbi koji su se samoorganizovali na kraji{kom podru~ju proterani u zlo~ina~kim akcijama hrvatskih paravojnih, vojnih i policijskih snaga.

„Dana 2. maja 1991. godine, vi{e od 2.000 hrvatskih {ovinista krenulo je u ru{ila~ki i varvarski pohod na Srbe i srpsku imovinu po uzoru na nacisti~ku Nema~ku, odnosno ubijawe Jevreja i uni{tavawe wihove imovine sa devetog na deseti novembar 1938. godine. Navedeni doga|aj u Nema~koj ostao je upam}en pod imenom ‚Kristalna no}’”, naveo je Linta.

On je naveo da je tokom 2. i 3. maja 1991. godine u Zadru i okolini ubijeno najmawe deset Srba i uni{teno oko 200 stambenih i poslovnih objekata u vlasni{tvu Srba i srpskih firmi iz Srbije (ku}e, vikendice, ugostiteqski objekti, kiosci, {tandovi).

Linta je dodao da je tom pri-

likom, pored palica, motki, {ipki i kamewa, upotrebqena i velika koli~na eksploziva koja je bila u vlasni{tvu policije. Prema wegovim re~ima, danima posle ovog doga|aja, policija i hrvatske paravojne formacije nastavili su da izvode Srbe iz wihovih stanova, hapse ih po ulicama i odvode u ciglanu pored Nina kao i na druga mesta, gde su zverski mu~eni, a mnogi su likvidirani.

„Ubijawe Srba i minirawe srpskih ku}a i privrednih objekata su nastavqeni tokom leta i jeseni 1991. i u kasnijem periodu. U periodu 1991 - 1993. godine u Zadru su ubijena najmawe 34 Srbina, od toga 15 civila, a ostalo su pripadnici JNA. Sa podru~ja Zadra proterano je vi{e od 10.000 Srba. Prema podacima gradske Komisije za popis sru{enih ku}a, u u`em delu Zadra je minirano i uni{teno najmawe 470 srpskih ku}a, vikednica i poslovnih objekata za vreme rata”, naglasio je Linta.

On je dodao da su Srbi u Zadru i okolini, kao i u nizu drugih hrvatskih gradova, posebno od dolaska HDZ-a na vlast maja 1990. godine, dobijali pretwe na ulicama, putem telefona i slawem pisama na ku}ne adrese.

„Op{tepoznata je ~iwenica da su nedeqama pre Zadarske kristalne no}i lokalni odbori HDZ-a sa~inili spiskove srpskih ku}a i ostalih objekata koje treba poru{iti”, naveo je Linta. On je ukazao da za plansko etni~ko ~i{}ewe Srba u Zadru i okolini niko nije odgovarao i dodao da je to jedan od mnogih dokaza da hrvatsko pravosu|e nije profesionalno i nepristrasno, ve} je u funkciji hrvatske dr`avne politike.

Linta je dodao da, s druge strane, srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine jo{ uvek nije pokrenulo istragu, a kamoli podiglo optu`nice za mu~ewa, ubistva i progon Srba u Zadru i sistematsko uni{tavawe wihove imovine.

Tramp najavio da }e Alkatraz ponovo biti zatvor za okorele kriminalce

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp najavio je u nedequ uve~e da }e dati naredbu nadle`nim federalnim agencijama da obnove i pro{ire nekada{wi ozlogla{eni zatvor Alkatraz, koji je od 1970-ih pretvoren u nacionalni park i jednu od najpose}enijih turisti~kih destinacija u SAD.

U objavi na svojoj mre`i Truth Social, Tramp je napisao:

„OBNOVITI I OTVORITI ALKATRAZ! Previ{e dugo, Amerika je bila mu~ena od strane surovih, nasilnih i vi{estruko osu|ivanih prestupnika –{qama dru{tva – koji nikada ne}e dati nikakav doprinos osim patwe i bola. Nalo`io sam Zavodu za zatvore, zajedno sa Ministarstvom pravde, FBI i Sekretarijatom za unutra{wu bezbednost, da ponovo otvore znatno pro{ireni i obnovqeni ALKATRAZ, kako bi u wemu bili sme{teni najsuroviji i najopasniji prestupnici u Americi. Kada smo bili ozbiqna nacija, nismo oklevali da zatvaramo najopasnije prestupnike i dr`imo ih daleko od gra|ana. Tako i treba da bude.

Sudije koje se pla{e da rade svoj posao i ne dozvoqavaju da uklonimo kriminalce koji su u{li u na{u zemqu ilegalno su sramota. Potrebna nam je snaga, ne slabost. ALKATRAZ }e ponovo biti simbol ZAKONA I REDA!“

Ovom objavom Tramp je direktno izrazio nezadovoqstvo odlukama saveznih sudija koji su, kako tvrdi, blokirali wegove poku{aje da deportuje osu|ene migrante. Konkretno je kritikovao odluku federalnog sudije – kojeg je on imenovao – koji

Zloglasni zatvor Alkatraz, danas turisti~ka atrakcija

je nedavno odbacio pozivawe na Zakon o neprijateqskim strancima u poku{aju deportacije grupe Venecuelanaca, ozna~enih kao ~lanovi bandi. Tramp je ve} u martu najavio planove za zadr`avawe ilegalnih migranata u bazi Gvantanamo, ali taj predlog je do~ekan s velikim otporom zbog pravnih i finansijskih problema. Sada se ponovo vra}a ideji simboli~ne kazne – ovoga puta preko Alkatraza, zatvora koji je izme|u 1934. i 1963. primio preko 1.500 zatvorenika, ukqu~uju}i gangstera Al Kaponea.

Alkatraz je zatvoren 1963. jer je, prema podacima Zavoda za zatvore, bio trostruko skupqi za odr`avawe u odnosu na druge federalne ustanove. Izolacija ostrva zna~ila je da su svi resursi, od hrane do vode, morali biti dostavqani brodom. Kongres je 1972. doneo odluku da Alkatraz bude deo Nacionalne rekreativne zone Zlatna kapija, a godinu dana kasnije otvoren je za javnost.

AUSTRALIJSKI SAVEZNI IZBORI 2025.

Elbanizi dobio drugi premijerski mandat, Laburisti odneli ubedqivu pobedu

Premijer Entoni Elbanizi i wegova partija obezbedili zna~ajnu ve}inu u Federalnom parlamentu, dok je opozicioni lider Piter Daton izgubio ~ak i svoje sedi{te za izbornu jedinicu Dikson u Kvinslendu.

Entoni Elbanizi je pobedio na pro{lonedeqnim saveznim izborima 2025. godine, a wegova Laburisti~ka stranka }e u drugom mandatu imati jo{ zna~ajniju ve}inu u parlamentu nego do sada. Elbanizi je tako postao je prvi premijer te zemqe koji je osvojio drugi uzastopni trogodi{wi mandat u posledwu 21 godinu, nakon {to je pobedio na parlamentarnim izborima.

Elbanizi je u svom prvom govoru posle objave izborne pobede rekao svojim pristalicama u Sidneju da mu je du`nost premijera najve}a ~ast u `ivotu. „Sa dubokim ose}ajem poniznosti i odgovornosti, prvo {to `elim da uradim ve~eras je da ka`em „hvala“ narodu Australije za ukazanu priliku da nastavimo da slu`imo najboqoj naciji na planeti Zemqi“, rekao je Elbanizi.

„Danas je narod Australije glasao za australijske vrednosti: za pravi~nost, za te`wu i mogu}nosti za sve.”

„Australijanci su glasali za budu}nost koja je verna ovim vrednostima, budu}nost izgra|enu na svemu {to nas okupqa zajedno.”

Laburisti }e i u narednom mandatu vladati samostalno, i to sa ve}im brojem poslanika u parlamentu, nakon {to su preuzeli od opozicije i nekoliko sedi{ta u vi{e australijskih dr`ava.

Me|u tim dobicima laburista je i pobeda u izbornoj jedinici Dikson u Kvinslendu, koju je godinama dr`ao opozicioni lider Piter Daton.

Daton je izgubio od kandidatkiwe laburista Ali Frans, {to je prvi put u istoriji Australije da je opozicioni lider izgubio svoje sedi{te u parlamentu na saveznim izborima.

Daton je u svom prvom obra}awu posle izgubqenih izbora prihvatio punu odgovornost za poraz Koalicije.

„Nismo bili dovoqno dobri tokom kam-

pawe, to je ve~eras o~igledno”, rekao je on.

„Uvek sam u javnom `ivotu `eleo najboqe za na{u zemqu i najboqe za svakog Australijanca.”

„Ovo je istorijski doga|aj za Laburisti~ku partiju i mi to prepoznajemo”, dodao je Daton.

Me|u obe}awima koje je Elbanizi na-

48. parlament Australije bi}e zastupqen rekordnim brojem `ena; me|utim, jedna strana politike nije uspela da pove}a svoj broj.

Rekordan broj `ena predstavqa}e Australijance u slede}em mandatu vlade, a broj poslanica }e porasti izme|u 66 i 74 od ukupno 150 mesta.

Ova brojka je zna~ajno pove}awe u odnosu na tada rekordnih 58 `ena koje su izabrane u 47. parlament, dok je samo 40 `ena izabrano u 46.

javio u predizbornoj kampawi su davawe mogu}nosti kupcima prvih ku}a i stanova da iza|u na tr`i{te sa u~e{}em od 5 odsto od vrednosti nekretnine, uz obavezu vlade da }e potro{iti 10 milijardi dolara na izgradwu do 100.000 novih stambenih jedinica.

Tako|e je obe}ao 8,5 milijardi dolara za dodatnih 18 miliona subvencionisanih poseta lekaru op{te prakse svake godine, u okviru ja~awa zdravstvenog Mediker sistema.

parlamentu koji je predvodio Morison 2019. godine. U Predstavni~kom domu, laburisti su pove}ali svoju zastupqenost `ena na 47 poslanica od potvr|enih 87, {to zna~i da broj poslanica prema{uje broj poslanika (40). Nova lica koja }e ove godine u}i u parlament ukqu~uju E{a Ambihaipahara iz Bartona, koji je zadr`ala mesto biv{e ministarke za starosedela~ka pitawa Linde Berni za laburiste, Kler Klaterham, koja je zamenila mesto u

Laburisti su tako|e namenili 2,3 milijarde dolara za subvencionisawe baterija za skladi{tewe solarne energije za doma}instva, a tako|e su obe}ali i da }e suzbiti prekomerno pove}avawe cena proizvoda u supermarketima {irom Australije.

Adelejdu sa Sturt okrugom, i Ali Frans, koja je trijumfalno pobedila lidera liberala

Pitera Datona na izborima u Diksonu.

U me|uvremenu, koalicija ima sedam poslanica od 39, {to je smawewe u odnosu na rezultat od devet iz 2022. godine.

Pad broja je uglavnom posledica izbornih gubitaka biv{e poslanice Hjuza Xeni Ver i poslanice Basa Brixit Ar~er, kao i penzionisawa poslanice Mekfersona Karen

Endruz i poslanice Foresta Nole Marino.

Dok je koalicija zadr`ala sigurna liberalna mesta Mekfersona i Foresta, kandidati koji su prethodno izabrani za ta mesta bili su mu{karci. Sedam od 10 potvr|enih nezavisnih poslanika koji }e u}i u parlament ovog mandata su tako|e `ene, ukqu~uju}i poslanicu Faulera Dai Le, poslanicu Makelara Sofi Skamps, poslanicu Voringe Zali Stegal, poslanicu Ventvorta Alegru Spender, poslanicu Mejoa Rebeku Spender, poslanicu Indija Helen Hejns i poslanicu Kertina Kejt ^ejni.

Iako je trenutni broj potvr|enih poslanica 62, ~etiri od neizvesnih trka za 14 mesta vode se izme|u dve `ene, {to zna~i da }e 48. parlament imati najmawe 66 poslanica. Me|utim, taj broj bi mogao da se pove}a na skoro paritet, na 74, u zavisnosti od kona~nih rezultata u Binu, Bendigu, Longmanu, Melburnu, Gold{tajnu, Mona{u, Bulvinkelu i Frimantlu.

Entoni Elbanizi je pobedio na pro{lonedeqnim saveznim izborima 2025. godine Rekordan

PROF. DR LUKAS RASULI], NEUROHIRURG, PRVI JE SRBIN KOME ]E BITI DODEQENA PRESTI@NA LOMONOSOVQEVA ZLATNA MEDAQA, ZA IZUZETAN DOPRINOS SVETSKOJ

NAUCI:

Operacija kre}e u glavi!

Egzaltiran sam! Ponosan, jer lekarska misija je neprestano gra|ewe mostova znawa izme|u naroda. Ona nema granicu. Nagrada ne ide samo meni, ve} i mojoj porodici, mentorima, preko kojih sam i upoznao kolege iz Rusije. To je i nagrada za moj tim, Kliniku, Medicinski fakultet i na{u otaxbinu, Republiku Srbiju. A pre svega pripada svakom mom pacijentu.

Ovo za Sputwik ka`e Prof. dr Lukas Rasuli}, neurohirurg, prvi Srbin kome }e biti dodeqena presti`na Lomonosovqeva zlatna medaqa.

Ruska akademija nauka nagradu mu uru~uje za izuzetan doprinos svetskoj nauci:

„Pacijente operi{em u glavi, pre i nego {to pristupimo hirur{kom radu. A onda to sve ide svojim tokom. To su elektivni pacijenti, ne govorim o hitnim intervencijama, tada druga~ije donosim odluke“.

Ovaj eminentni lekar dugogodi{wi je na~elnik Odelewa za hirurgiju perifernog nervnog sistema Klinike za neurohirurgiju Univerzitetskog klini~kog centra Srbije.

Gostuju}i je profesor na Harvardu, Stanfordu, Univerzitetu u Tenesiju, aktivan je u Evropskoj i Ameri~koj asocijaciji neurohirurga, a saradwa sa kolegama iz Rusije traje gotovo dve decenije.

U Ruskoj Federaciji obavqa posao koji bi se mogao nazvati misionarskim, s obzirom da je srpska {kola neurohirurgije veoma uspe{na i u svim oblastima ravnopravna sa svetskom, a posebno je poznata po {koli hirurgije perifernog nervnog sistema, u kojoj je profesor Rasuli} alfa i omega.

„Institut Burdenko je najzna~ajnija neurohirur{ka ustanova u Ruskoj Fereraciji, ali i jedna od najzna~ajnijih u Evropi i svetu. Ono {to znam i {to delim sa kolegama iz celog sveta, delim i sa kolegama iz Rusije. Ja sam tako|e od wih nau~io mnogo. Odnos kolega, stru~waka iz Rusije, Amerike, Evrope, Srbije, temeqi

se na prepoznavawu su{tinskih, pravih vrednosti koje su, ne samo utemeqene u nau~nim dostignu}ima, ve} i u me|usobnom odnosu poverewa. Stalne `eqe da svi zajedno doprinesemo ne~emu {to }e ostati kao boqitak za na{e pacijente“.

I U NI[U SE POKAZALO

DA

NEMA GRANICA

Kolega bolnice „N. N. Burdenko“ nominovale su ga za ovu presti`nu nagradu koja se dodequje po vrlo strogim kriterijumima. Ova ustanova nosi ime osniva~a ruske neurohirurgije Nikolaja Burdenka, danas ima najsavremeniju opremu i znawe, ali treba joj i srpsko, zavidno.

Zajedni~ki rad 2018. godine obele`io je sastanak neurohirurga Srbije i Rusije u Ni{u, bio je posve}en aktuelnim saznawima i unapre|ewu znawa iz hirurgije ki~menog stuba. Pokazali su da u svetu nauke i humanizma nema granica. Skup su otvorili, istovremeno, ruski i ameri~ki vode}i spinalni hirurg. Ocewen je kao jedan od tri najboqa te godine u svetu.

„Taj poku{aj da se minimizira ruska nauka i ustanove u svim oblastima, u nekom trenutku, nije uspeo. To jednostavno zdrav razum ne dozvoqava. Kolege su se pobunile, izme|u ostalih i ja. Imali smo vrlo jasan stav da o tome ne mo`emo da razgovaramo,

da se uop{te time bavimo, jer mi nismo ni{ta drugo do doktori, humanisti, zna se u koje svrhe radimo, u humane svrhe“.

SRPSKI RASADNIK

NEUROHIRURGA

Veliki je spektar patolo{kih promena, odnosno oboqewa i povreda perifernog nervnog sistema koji se tretiraju hirur{ki, time se bavi Odeqewe koje na{ sagovornik vodi. Ne samo da poma`u pacijentima, dr Rasuli} zapravo upravqa rasadnikom najboqih neurohiruga, ne samo srpskih.

„Jedini smo centar koji je akreditovan na evropskom i svetskom nivou, kao nosilac izvrsnosti u le~ewu pacijenata i edukaciji mladih kolega iz ove oblasti, van Evropske unije. Nosimo brojne evropske projekte i zvani~no smo definisani kao centar izvrsnosti ispred Erazmusa, jednog od najve}ih programa EU koji finansira projekte saradwe u oblasti obrazovawa, obuke, tu je i program Horizont Evropa za istra`ivawe i inovacije. Evropska komisija dodequje ih na osnovu strogih kriterijuma“. Profesor obja{wava da su u ove projekte ukqu~eni pre svega pacijenti, koji dobijaju najboqu mogu}u uslugu, a u edukaciju, kako doktori iz Srbije i regiona, tako i kolege iz celog sveta. ^ak 15 lekara iz Srbije, izradilo je u

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

wima svoj doktorat. On im je bio mentor. „Od 2018. godine, oko pedeset kolega iz celog sveta pro{lo je kroz na{u edukaciju, za sada petoro iz Rusije. Bili su na usavr{avawu u oblasti neurohirurgije od mesec do godinu dana. Programi podrazumevaju teorijsko i prakti~no usavr{avawe. Licencirani smo i izdajemo sertifikate, kako bi mogli samostalno da rade u svojim mati~nim centrima. Pomenute kolege iz Rusije sad su se ve} uveliko u ovoj oblasti pokazale i dokazale“.

BLAGO PROFESORA

SAMARXI]A

Laureat isti~e da se neurohirurgijom ne bavi puno hirurga u svetu, minimizirana je i skrajnuta zato {to ima specifi~nosti koje nisu toliko atraktivne da bi joj se neko posvetio u punom smislu. Glavni razlog, ka`ene vidite odmah rezultat svog le~ewa, svog rada.

„Mora da pro|e vreme, zbog biolo{kih procesa koji su takvi da determini{u krajwi ishod le~ewa. Tu su i drugi razli~iti faktori koji mogu da kompromituju va{ rad, u smislu uticaja od strane pacijenta ili drugih faktora, pa kada uradite operaciju besprekorno, posle ne rezultira krajwim ishodom. A tre}e, oporavak pacijenata je jako dug, meri se mesecima, a prose~an period je godinu dana“.

Profesor Miroslav Samarxi} pionir i doajen na{e neurohirurgije, Rasuli}ev u~iteq, formirao je bazu podataka za vi{e od osam hiqada pacijenata, imaju je od 1980. do danas. To je blago koje su analizirali, obra|ivali, uvodili nove tehnike i sve publikovali u svetskim ~asopisima. Na tome se bazira referentnost i izvrsnost Odeqewa neurohirurgije.

DEKRET PREDSEDNIKA

VLADIMIRA PUTINA

Neurohirurgija ne mo`e da funkcioni{e bez pomo}i dr`ave, u svetu nema privatne neurohirurgije. Koliko je wen stalni razvoj zna~ajan za svaku dr`avu, dokaz je i dokument koji je u Srbiju stigao, a potpisao ga je li~no predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin:

„Taj dekret se odnosi na podr{ku Ruske Federacije u realizaciji doga|aja u Ni{u 2018. godine. To je stiglo u rusku ambasadu i ona je bila na raspolagawu nama u organizacionom smislu. Srbija je bila i doma}ini, prvi put u istoriji, Evropskog

kongresa neurohirurga 2022. Tad je bilo problemati~no da ruske kolege putuju, obavqaju transakcije, iza{li smo u susret maksimalno. A slede}e godine, na vek srpske neurohirurgije, potpisani i Sporazumi o budu}oj saradwi izme|u Instituta Burdenko i na{ih referentnih ustanova u KC i Institutu za onkologiju, Univerzitetske de~ije klinike“. Profesor iza koga je vi{e od ~etiri hiqade operacija dodaje da i Srbija poma`e svoju neurohirurgiju, da je ona trenutno na zadovoqavaju}em nivou, jer je nova tehnologija u svetu, na neverovatnom:

„Moglo bi da bude boqe, jo{ savremenije, ali nemogu}e je pratiti trendove koji se mewaju, ne samo na mese~nom nivou, na dnevnom. Predvi|awa ka`u da }e ve{ta~ka inteligencija do kraja ove godine potisnuti razne stvari koje su do sada bile vrlo aktuelne, a da }e se do 2035. uloga ~oveka uop{te, ne samo u medicini, biti vrlo upitna. Ko sad ne u|e u u~ewe i komunikaciju s wom, taj }e izgubiti posao ili wegovog posla uop{te ne}e biti“.

SRBIN KOSMOPOLITA,

PO @ENI IZ PO@EGE Dobitnik Lomonosovqeve medaqe nije prvi lekar u porodici, wegov otac bio je specijalista medicine rada, kako ka`e poseban ~ovek, brzo i dubokomisle}i. Stalno je ~itao, radio, nalazio vremena da obnavqa znawa, do posledweg daha. Od wega je mnogo nasledio i nau~io. Radno vreme kao pojam ne postoji u wegovom `ivotu.

„Volim da ka`em da sam Srbin kosmopolita, intelektualac, naturalizovani Zlatiborac na privremenom radu u Beogradu. Ro|en u Pri{tini, po tati poreklom iz @abara kod Vaqeva, po majci iz Bitoqa, a po `eni sam iz Po`ege. Na{e dvoje dece imaju svoj put. Nisam se me{ao u wihov izbor, ~ak se ne me{am ni u to kad su im ispiti, odmalena smo ih usmerili ka tome da budu vredni, odgovorni i savesni, da sami donose odluke“.

Profesor Rasuli} sa nestrpqewem i rado{}u o~ekuje 30. maj kada }e mu priznaje Ruske akademije nauka biti uru~eno na sve~anosti u Moskvi.

Najve}a ruska nagrada za nau~ni doprinos se dodequje jednom godi{we, Rusu i nau~niku iz inostranstva. Me|u laureatima su svetski poznati nau~nici iz svih oblasti, u wegovoj je, izme|u ostalih hiruug Majkl Debejki iz Hjustona, koji je doneo revoluciju kardiovaskularnoj hirurgiji.

Prof. dr Lukas Rasuli}, gostuju}i je profesor na Harvardu, Stanfordu, Univerzitetu u Tenesiju, aktivan je u Evropskoj i Ameri~koj asocijaciji neurohirurga, a saradwa sa kolegama iz Rusije traje gotovo dve decenije

Dodik: ”Sa BiH nisu zadovoqni ni Srbi, ni Hrvati,

ni

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poru~io je da Republika Srpska nema nikakve secesionisti~ke planove, ve} da izra`ava nezadovoqstvo Bosnom i Hercegovinom kojom su nezadovoqni i Srbi i Hrvati i muslimani, ali i, kako ka`e, koliko vidi i Evropska unija.

Dodik je za austrijski list „Di Prese” naveo da je BiH teret za Srbe. „To je teret koji ne volimo. Ovde smo zato {to moramo. To nije na{ stav, ve} nadrealna stvarnost BiH”, istakao je Dodik. Povodom odluka Nema~ke i Austrije da mu zabrane ulazak, Dodik je rekao da se ne

muslimani, ali ni EU”

me{a u unutra{we stvari tih zemaqa za razliku od nekih nema~kih i austrijskih politi~ara koji to poku{avaju u BiH.

„Ali mislim da su te zemqe one koje najvi{e gube jer vi{e ne dolazim, s obzirom na to da mobili{em mnoge na{e qude tamo. Ka`em im da treba da budu zahvalni zemqama u kojima `ive i rade, ali da ne zaborave svoju domovinu”, naveo je Dodik, prenosi Srna.

Istakao je da po{tuje austrijsku dr`avu, wena dostignu}a i vrednosti, ali da isto tako mo`e veoma dobro da razlikuje austrijski narod od odre|enih politi~ara.

„Zahvalan sam {to na{i qudi mogu tamo da rade, ali uz saznawe da ponekad imaju

idiote za ministre”, rekao je Dodik. Naveo je da, kada austrijska ministarka spoqnih poslova Beate Majnl-Rajzinger, koja je na funkciji tek nekoliko dana, otputuje u Sarajevo i „podlegne atmosferi tap{awa po le|ima”, „to pokazuje da i u Au striji postoje sumwivi ministri”.

„Kakvo je to pona{awe dozvoqava ti muslimanima da vam {apu}u negativne stvari o monstrumu Dodiku za ve~erom, a onda na osnovu toga smisliti politi~ku izjavu?”, upitao je predsednik RS.

IZVE[TAJ SRPSKE SAVETU BEZBEDNOSTI:

Republika Srpska u potpunosti po{tuje Dejtonski mirovni sporazum i Ustav BiH kao wegov sastavni deo i samo nastoji da vrati svoje ustavne nadle`nosti tamo gde ih Ustav BiH jasno dodequje entitetima, a ne institucijama na nivou BiH, navodi se,izme|u ostalog, u u 33. Izve{taju Republike Srpske upu}enom Savetu bezbednosti UN.

U Izve{taju je istaknuto da su organi vlasti Republike Srpske na poku{aj protivpravnih nastojawa da se predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osudi na zatvorsku kaznu i svrgne sa vlasti odgovorili nastojawem da vrate nadle`nosti koje su Republici Srpskoj oduzete suprotno Ustavu BiH, ~esto posredstvom nezakonitih odluka i pritisaka visokih predstavnika.

„Vra}awe nadle`nosti u skladu sa Ustavom BiH ni na koji na~in ne dovodi u pitawe suverenitet, teritorijalni integritet ili ustavni poredak BiH. Naprotiv, afirmi{e i {titi jasne odredbe Ustava BiH. Republika Srpska izra`ava punu spremnost

da pristupi iskrenim razgovorima sa partnerima u BiH radi okon~awa krize izazvane represivnim postupcima Kristijana [mita”, isti~e se u petom delu Izve{taja koji je usvojila Vlada Republike Srpske.

Iz Republike Srpske poru~uju da veruju da jedino odr`ivo re{ewe aktuelne krize podrazumeva ukidawe [mitovih nezakonitih odluka i poni{tavawe wihovih pravnih posledica i {tetnih efekata.

„Poni{tavawem tih odluka, kao i krivi~nih postupaka zasnovanih na wima, stvorili bi se uslovi za su{tinski dijalog o re{avawu svih kqu~nih pitawa, sa ciqem obnavqawa suvereniteta i funkcionalnosti zemqe, u potpunoj saglasnosti sa Ustavom BiH”, navodi se u Izve{taju.

Dodaje se da je Republika Srpska ~vrsto opredeqena za mir, podr`ava Dejtonski sporazum i, {tavi{e, zahteva wegovo po{tovawe, te se nada da }e kriza u BiH uskoro biti re{ena uz podr{ku partnera BiH iz me|unarodne zajednice.

U {estom delu Izve{taje poru~uje se da Srpska ostaje opre-

deqena za evropske integracije BiH, a tu posve}enost najboqe potvr|uje ~iwenica da je Srpska jedini nivo vlasti u BiH koji, po~ev od 2009. godine, sistemati~no uskla|uje svoje zakonodavstvo sa pravnom tekovinom EU.

Napomiwe se da i EU u Mi{qewu o zahtevu BiH za ~lanstvo priznaje da daqi rad visokog predstavnika sa {irokim autokratskim ovla{}ewima sputava napredak BiH na putu evropskih integracija.

„U pogledu visokog predstavnika, u Mi{qewu EU ka`e se sqede}e: `Tako intenzivan me|unarodni nadzor je, u na~elu, nespojiv sa suverenitetom BiH, pa stoga i sa ~lanstvom u EU`”, stoji u Izve{taju.

Konstatuje se napredak BiH ka ~lanstvu u EU koji je, kako se navodi, dodatno blokiran opstrukcijom bo{wa~kih politi~kih stranaka u pogledu sprovo|ewa reforme kojom bi se strane sudije u Ustavnom sudu BiH zamenile dr`avqanima BiH, reforme koja je jedna od 14 kqu~nih prioriteta koje je EU postavila za BiH.

„Najve}e srpske i hrvatske stranke u BiH sna`no se zala`u da strane sudije u Ustavnom sudu BiH budu zamewene dr`avqanima BiH, te su i predlo`ile zakon u tom smislu. Me|utim, bo{wa~ke stranke odbijaju ~ak i da taj predlog uzmu u razmatrawe, ~ime su stale na put i punom suverenitetu i napretku BiH ka ~lanstvu u EU”, navodi se u Izve{taju i ukazuje na to da napredak BiH ka ~lanstvu u EU dodatno ko~i bo{wa~ka SDA, koja opstrui{e usvajawe reformskog programa neophodnog za isplatu sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan.

Nezapam}ena tragedija potresla je Trn kod Lakta{a gde je D. D. iz Bawaluke nehoti~no automobilom udarila svoju majku R. B. koja je od zadobijenih povreda preminula u UKC Republike Srpske.

Tragedija se dogodila u dvori{tu wihove porodi~ne ku}e u Trnu. Prema nezvani~nim informacijama D. D. je xipom „hjundai” u rikverc izlazila iz dvori{ta, koje je okru`eno visokom `ivom ogradom i sumwa da zbog visine vozila nije uo~ila majku koja je u ~u~e}em polo`aju radila oko ku}e. Do{lo je do udara u kojem je R.B. zadobila te{ke povrede i prevezena je u UKC Republike Srpske. Na`alost, preminula

Dodik je rekao da po{tuje austrijskog kancelara, ali da ima pravo da ne po{tuje ministre koji wega ne po{tuju.

Obele`eno 33 godine od zlo~ina nad vojnicima JNA u Dobrovoqa~koj

U Isto~nom Sarajevu i Sarajevu je obele`eno 33 godine od zlo~ina nad vojnicima JNA u sarajevskoj Dobrovoqa~koj ulici, gde su napadnuti od muslimanskih paravojnih jedinica i kada je ubijeno 42 pripadnika JNA, 71 osoba je rawena, a preko 200 je zarobqeno.

Parastos za stradale pripadnike JNA slu`en je u Hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Miqevi}ima, nakon ~ega su se porodice ubijenih i brojne delegacije uputile autobusima u Sarajevo, u Ulicu Hamdije Kr{evqakovi}a, biv{u Dobrovoqa~ku, gde su mirnom {etwom, polagawem cve}a i prislu`ivawem sve}a odali pomen stradalim pripadnicima JNA. U povorci su bili i izaslanik srpskog ~lana i predsedavaju}e Predsedni{tva BiH Bo{ko Tomi}, vr{ilac du`nosti direktora Republi~kog centra za istra`ivawe rata, ratnih zlo~ina i tra`ewe nestalih lica Viktor Nu`di}, predsednik Bora~ke organizacije Republike Srpske Radan Ostoji}, predstavnici Srba u zajedni~kim institucijama BiH, kao i narodni poslanici. Sa wima je bio i predsednik Republi~ke organizacije porodica zarobqenih, poginulih boraca i nestalih civila Isidora Graorac, gradona~elnik Qubi{a ]osi} kao i na~elnici gradskih op{tina, predstavnici susednih lokalnih zajednica i drugi predstavnici organizacija proisteklih iz Odbrambeno-otaxbinskog rata kao i veterani iz Srbije.

Prisutni su bili i predstavnici ambasade Srbije u BiH, kao i pripadnici Oru`anih snaga BiH iz reda srpskog naroda. Policija Republike Srpske obezbe|ivala je put do Vraca, gde su je na me|uentitetskoj liniji preuzeli pripadnici MUP-a Kantona Sarajevo, i to u velikom broju. Osim uniformisanih policajaca, prime}en je i veliki broj pripadnika specijalne jedinice MUP-a kantona, kao i pripadnika policije u civilu, koji su koordinisanom akcijom blokirali sve raskrsnice i ulice od Vraca do Dobrovoqa~ke.

Izaslanik srpskog ~lana i predsedavaju}e Predsedni{tva BiH Bo{ko Tomi} izrazio je `aqewe {to jo{ niko nije odgovarao za masakr nad pripadnicima JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu. „Nema pomirewa dok se ne priznaju zlo~ini nad Srbima u proteklom ratu. Istina je samo jedna i kada poku{avamo sa Bo{wacima da do|emo do prave istine, onda oni izbegavaju. Oni je tuma~e na svoj na~in”, rekao je Tomi}.

je nedugo po prijemu u bolnicu. U PU Bawaluka navode da su policijski slu`benici, uz sa-

glasnost de`urnog tu`ioca OJT Bawaluka, izvr{ili uvi|aj u dvori{tu porodi~ne ku}e u Trnu.

SKANDAL U CRNOJ GORI:

Ustavni sud proglasio neustavnom odluku da Dan

Svetog Vasilija Ostro{kog bude slava

Ustavni sud Crne Gore proglasio je neustavnom Odluku Skup{tine op{tine Nik{i} kojom se 12. maj - Dan Svetog Vasilija Ostro{kog proslavqa kao slava grada, iako je ^udotvorac vekovima wegov za{titnik, ute{iteq i nebeski pokroviteq!

Sudije Ustavnog suda ocenile su da Skup{tina op{tine Nik{i} odluku nije

Nik{i}a!

tar za demokratsku tranziciju, koji sada o~ekuju „da obrazlo`ewe odluke jasno prepozna da verske svetkovine ne mogu biti zvani~ni praznici u sekularnoj dr`avi“.

- Nadamo se da Sud nije ostao na procesnim pitawima, ve} da je delovao u duhu za{tite ustavnih vrednosti i principa odvojenosti dr`ave i verskih zajednica, navodi se u saop{tewu ove nevladine organizacije.

donela po Zakonu o lokalnoj samoupravi, odnosno da lokalni parlament za to nije prethodno pribavio saglasnost Vlade. Na taj na~in odbornici su, po oceni suda, povredili ustavno na~elo legaliteta. Sve ovo de{ava se uo~i velikog praznika Tvrdo{kog i Ostro{kog ^udotvorca. Ustavni sud je u saop{tewu objavqenom na sajtu naveo da se ukida Odluka o dopuni Statuta Op{tine Nik{i} i da prestaje da va`i danom objavqivawa sudske odluke. To je izazvalo ogroman bes gra|ana Nik{i}a. Inicijator ovakve odluke je NVO Cen-

BERANE

Oni poru~uju da je zaustavqen jo{ jedan „poku{aj ru{ewa ustavnog poretka“.

- Ali znamo da ne}e biti posledwi. Na `alost, oni koji donose ovakve odluke nastavi}e to da rade, bez ikakvih posledica, dodali su u objavi.

Odluku da Nik{i} ima slavu grada doneli su u aprilu 2023. godine odbornici vladaju}e koalicije, dok je opozicija na ~elu sa DPS-om bila stava da se uvo|ewem slave diskrimini{u gra|ani drugih veroispovesti. Da nije tako 12. maja gra|ani Nik{i}a }e, kao mnogo puta do sada, pokazati da Svetog Vasilija Ostro{kog niko ne mo`e zabraniti –ni zakoni, kao ni presude. U ovom gradu, u kome je stolovao ^udotvorac, wegovo ime je neodvojivi deo wegove istorije.

U ponedeqak, 5. maja predsednik Op{tine Nik{i} Marko Kova~evi} i arhijerejski namesnik Slobodan Joki} najavili su prezentaciju ovogodi{wih Dana Svetog Vasilija Ostro{kog.

ODAJE PO^AST BLA@ENOPO^IV[EM AMFILOHIJU:

\edu spomenik od ~etiri metra

U Beranama, pred Sabornim hramom Svetog Simeona Miroto~ivog, velikog podvi`nika, vladara, ujediniteqa srpskih zemaqa, tvorca nezavisne srpske dr`ave, braniteqa pravoslavqa, oca dva sveta sina wegova, Svetog Save i Svetog Stefana Prvoven~anog, ubrzo }e do}i istorijskog „susreta”.

Sveti Nemawi}i, uskoro }e se „zagrliti” sa ~uvarem krsta i vere pravoslavne, vo|om naroda vernog, bla`enopo~iv{im mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem. ^uvar trona mitropolita cetiwskih jo{ jednom }e, ovoga puta u bronzi, sti}i u Berane, na koje je bio i te kako ponosan, ne samo zbog prve litije koja je krenula odatle i povukla ostale na osmomese~ni krsni hod koji je Crnoj Gori doneo slobodu.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Svaki drugi testirani voza~ u Crnoj Gori pozitivan na drogu

Na Cetiwu di`u spomenik Titu

Spomenik \edu sti}i }e, kako je predvi|eno, do kraja godine u Berane, pred Saborni hram, koji vernici i svi dobri qudi ve} dvadesetak godina grade, ali se u wemu i odnedavno mole, u

strogom centru grada. - Spomen-obele`je bi}e visine 4,20 metara, a {iroko 1,65 metara - potvr|uje za „Novosti” Nikola Uro{evi} iz Sekretarijata za kulturu, omladinu i odnose sa NVO Op{tine Berane, uz zahvalnost Ministarstvu kulture i medija koje je dalo sve neophodne saglasnosti. A da je bilo lako do}i do wih - nije. „Bitka” za prvi spomenik mitropolitu Amfilohiju po~ela je jo{ decembra 2023. kada je tada{wi potpredsednik Op{tine Berane Damjan ]ulafi}, danas ministar ekonomije u Vladi Crne Gore, ustalasao javnost objavom na svom fejsbuk profilu.

U nedequ, 4. maja, navr{ilo se 45 godina od smrti nekada{weg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, a odlukom tamo{we vlasti, Cetiwe bi do kraja godine trebalo da dobije spomenik u wegovu ~ast. Gradska skup{tina usvojila je Program podizawa spomen-obele`ja Josipu Brozu Titu, navodi crnogorska „Pobjeda”, a gde }e se nalaziti, jo{ nije utvr|eno.

„Iako je Cetiwe 1975. godine ba{ Josip Broz odlikovao Ordenom narodnog heroja, Tito u tom gradu sada nema niti spomenik, niti spomen-bistu na otvorenom. Spomiwe se samo u natpisu na jednoj od zgrada Banskih stanova. Bista koja je stajala u skup{tinskoj sali uklowena je tokom rekonstrukcije po~etkom 2000. godine”, pi{e „Pobjeda”.

Spomen-bista Josipu Brozu, zajedno sa maketom Ordena narodnog heroja, navodi se, dugo vremena stajala je u skup{tinskoj sali.

Podsetimo, u Podgorici ili u nekada{wem Titogradu, dana{wa prestonica Crne Gore ovako se zvala od 1946. godine do 1992. godine, spomenik Titu je otkriven pre sedam godina, a povodom obele`avawa Dana oslobo|ewa Podgorice. Na postamentu spomenika pi{e: Josip Broz Tito, 1892-1980, Zahvalni gra|ani Titograda i Podgorice, prenosi RT Balkan.

U Crnoj Gori svaki drugi testirani voza~ pozitivan je na neku vrstu droge, podaci su Uprave policije. Mo`e samo da pretpostavi koliko je onih koji nisu testirani, kazao je na~elnik Ilija Jawu{evi}. Ukazuje i na to da se testovi na psihoaktivne supstance nisu jeftini. Sociolo{kiwa Milena Jeli} [unti} ka`e da ta pojava u dru{tvu nije vi{e izolovana ve} rasprostrawena, a razlozi mogu biti brojni - od ekonomske stabilnosti do komercijalizacije kulture zabave. Potrebno je, istakla je, sistemski delovati. Na~elnik Ilija Jawu{evi} kazao je, javqa RTCG, da testirawa na psihoaktivne supstance nisu ~esta, te da mnogo vi{e proveravaju da li je voza~ima prisutan alkohol u organizmu. Razlog je, navodi Jawu{evi}, jer su alkotestovi mnogo jednostavniji i jeftiniji.

Podatak je, stava je Jawu{evi}, zabriwavaju}i i podse}a da je zakonom propisana iskqu~ivo zatvorska kazna.

„Mo`ete da pretpostavite koliki je broj onih koji nisu uop{te kontrolisani. Tu je zakonom propisana iskqu~ivo zatvorska kazna od 15 do 60 dana i mi }emo nastaviti sa poja~anom kontrolom svih u~esnika u saobra}aju“, navodi sagovornik Radija.

Litije u Nik{i}u za Svetog Vasilija

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

INDEKS

Povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, me|unarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF) objavila je Indeks slobode medija za 2025. godinu, koji pokazuje zabriwavaju}e trendove na Zapadnom Balkanu.

Wene haqine krajem maja bi}e vi|ene i na Filmskom festivalu u Kanu

Vesna Tani} Ivkovi} iz Kosovske Mitrovice je profesorka francuskog jezika, ali je i uspe{an modni kreator. Wena radionica se nalazi u blizini glavnog ibarskog mosta u severnom srpskom delu Mitrovice. A Wene haqine krajem maja bi}e vi|ene i na Filmskom festivalu u Kanu.

Qubav prema {ivewu, a kasnije i kreirawu garderobe Vesna je otkrila kao dete.

„Ovaj poziv je mogu re}i izabrao mene. Ja odmalena ovo radim. Jo{ kao devoj~ica ja sam se igrala, tata me je sa sedam godina nau~io da radim na ma{ini i onda je to oduvek bio neki hobi. Ja sam po profesiji profesor francuskog jezika i menaxer kulturnih projekata. Me|utim, `ivot me je uvek nekako vra}ao na ovo zanimawe, jer to radim stvarno iz strasti i iz qubavi. Tako da, vi{e na ovo ne gledam kao na neko zanimawe, ve} na `ivotni poziv i ne{to gde mogu na}i svoju svrhu“, ka`e Vesna. Svrhu je prona{la. Uz pomo} svojih saradnica, porodice, prijateqa i mentorke Ankice Maksi}, kojima je zahvalna na podr{ci, oformila je radionicu u gradu u kome `ivi. Klijente na Kosovu ima, ali `eli i da wene haqine kupuju {irom sveta.

„Uglavnom sve `ene vole budu posebne, jedinstvene, gde god da krenu i uvek biraju pre da sa{iju, nego da kupe i rizikuju da jo{ neko ima takvu haqinu, za ne{to {to je wima bitno. Ono {to je sada novina, {to uvodimo odmah nakon festivala u Kanu, to je da }e mo}i i onlajn da se poru~i {irom sveta ove haqine koje }emo da predstavimo tamo“, navodi ona.

Vesna je i majka dvojice de~aka, starosti dve godine i osam meseci. Upravo su joj oni najve}a inspiracija, a suprug, najve}i oslonac.

Svoje kreacije stvara, ka`e, u svim trenucima koji je okru`uju, kao i u svakodnevnim obavezama koje obavqa.

Vesna je 14. septembra pro{le godine dobila poziv da krajem ovog maja u~estvuje na Festivalu mladih kreatora koji se odr`ava tokom trajawa Filmskog festivala u Kanu u Francuskoj.

„To se desilo ta~no na moj ro|endan, tako da sam shvatila to kao neki poziv ili znak ili neki poklon, da sam odmah rekla da. Srce me je pozvalo. Zbog toga smo posledwih devet meseci u pripremi da tamo predstavimo na{u kolekciju“, ka`e Vesna. USPEH MODNE KREATORKE IZ KOSOVSKE MITROVICE

Novi susret verskih lidera u pe}kom regionu

KFOR je i ove godine okupio predstavnike verskih zajednica u pe}kom region u Metohiji.

U kampu „Vila|o Italija“ kod Pe}i, Zapadne regionalne komande KFOR-a, 28. aprila, je uprili~en sada ve} tradicionalni susret svih predstavnika verskih zajednica iz ovog regiona.

SPC predstavqali su otac

Sava Jawi}, iguman manastira Visoki De~ani, protojerej Milo{ Vuki}, paroh sirini}ki, i otac Amfilohije Kne`evi} iz manastira De~ani.

„U atmosferi me|usobnog po{tovawa i otvorenosti, u~esnici su razmatrali ulogu vere u promovisawu mira, podsticawu dijaloga i ja~awu tolerancije u savremenom multietni~kom i multireligijskom dru{tvu“.

Ujedno, sastanku je prisustvovao komandant Regionalne komande Zapad KFOR, pukovnik Fran~esko Eriko, koji je, nakon razgovora, priredio je ru~ak za sve prisutne. Sastanak je, ka`u, istakao senzibilitet i po{tovawe KFOR-a prema svim verskim uve-

rewima u – „izrazito multietni~kom dru{tvu Kosova“.

„Komandant sektora Zapad, pukovnik Fran~esko Eriko, u svom uvodnom govoru je kao glavnu temu sastanka naveo ulogu duhovnosti u promociji mira i kako religija mo`e biti sredstvo posredovawa i re{avawa sukoba“, navodi se.

Ina~e, verski predstavnici iz ovih gradova i op{tina ~esto pose}uju jedni druge, posebno na velike praznike i odr`avaju neformalne kontakte zahvaquju}i i dugogodi{wem poznanstvu.

Prema najnovijem izve{taju, Srbija se nalazi na 96. mestu, dok je Kosovo, sa padom od ~ak 24 mesta u odnosu na pro{lu godinu, rangirano na 99. poziciji i time postalo najlo{ije oceweno u regionu. Srbija ostaje pretposledwa u zoni EU-Balkan koja se sastoji od 40 zemaqa

Prema istom izve{taju, Crna Gora zauzima 37. mesto, Severna Makedonija 42, Albanija 80, a Bosna i Hercegovina 86. mesto.

Kosovo je na 99. od 180 mesta na godi{wem indeksu slobode {tampe po oceni Reportera bez granica za 2025. godinu, {to zna~i da je palo za ~ak 24 mesta.

Udru`ewe novinara Kosova (AGK) saop{tilo je da je uznemireno zbog „novog drasti~nog pada ranga Kosova u novom godi{wem indeksu slobode {tampe“.

Renate [reder, direktorka Evropske federacije novinara, rekla je da su zabrinuti zbog situacije na Kosovu nakon {to je ono palo za 24 mesta na Svetskom indeksu slobode {tampe.

Ina~e, u Gra~anici je obele`en Svetski dan slobode medija. „O~igledno je da ovo nije Dan slobode medija, ve} dan u kojem sabiramo neslobode. Svet je nepopravqivo gori u odnosu na pro{lu godinu, a svet medijskih sloboda je ove godine u mraku.“

To je izjavio predsednik Udru`ewa novinara Srbije (UNS) @ivojin Rako~evi} na obele`avawu 3. maja, Svetskog dana slobode medija u Gra~anici.

„Premalo je vremena da se nabroji {ta sve iz pro{losti nije re{eno. Kako govoriti na teritoriji na kojoj je oteto 17 novinara i medijskih radnika i o ~ijoj se sudbini gotovo ni{ta ne zna? Kako govoriti iz perspektive da je poni{tena presuda Slavku ]uruviji i da svi oni koji su tu presudu doneli ne pakazuju ni trunku samilosti i mogu}nosti da se pokaju“, upitao je on.

NA^ELNIK GENERAL[TABA VOJSKE SRBIJE, GENERAL MILAN MOJSILOVI], 29. APRILA, U BEOGRADU SA KOMANDANTOM KFOR-A, ENRIKOM BARDUANIJEM

Srbi na Kosovu se ne ose}aju sigurno

Na~elnik General{taba Vojske Srbije, general Milan Mojsilovi}, sastao se, 29. aprila, u Beogradu sa komandantom KFOR-a na Kosovu, Enrikom Barduanijem. Centralna tema razgovora bila je situacija na Kosovu.

O sastanku su najpre izvestili iz Ministarstva odbrane Srbije.

Zajedni~ke aktivnosti Vojske Srbije i KFOR-a, a koje su usmerene na pra}ewe situacije na terenu i, u kona~nom, o~uvawe mira i bezbednosti na Kosovu, bile su tema ovog razgovora.

„U razgovoru je konstatovano da je bezbednosna situacija u Pokrajini i daqe nestabilna i osetqiva te da treba nastaviti sa odr`avawem redovnih kontakata na svim nivoima i zajedni~kim aktivnostima radi smawewa napetosti na terenu i prevencije eskalacije krize“, naveli su iz Ministarstva odbrane.

Mojsilovi} je, kako navode, ukazao Barduaniju da se Srbi na prostoru Kosova „ne ose}aju sigurno“, te zatra`io da KFOR sprovodi svoj mandat nepristrasno: „U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i Vojno-tehni~kim sporazumom, i omogu}i bezbedno okru`ewe i slobodu kretawa za sve, a pre svega za srpsku zajednicu“.

O sastanku se oglasio se i KFOR, tako|e u {utrom saop{tewu. Naveli su da je prethodni susret Mojsilovi}a i komandanta misije NATO-a odr`an oktobra pro{le godine, a da su na dana{wem razmenili mi{qewa o bezbednoj situaciji i preduzetim naporima obe strane. „Imamo dugogodi{wu saradwu sa Vojskom Srbije i u potpunosti sam posve}en wenom daqem unapre|ewu tokom ostatka svog mandata. Kontinuirana saradwa, dijalog i razmena informacija su od obostrane koristi i kqu~ni su za stabilnost regiona“, istakao je komandant KFOR-a.

Vesna Tani} Ivkovi}

U Gra~anici je obele`en Svetski dan slobode medija

Zbirka dobrotvora

Milorada Glav~i}a iz Kanade

Zbirka dobrotvora Milomira Glav~i}a (1924) otvorena je u sve~anoj atmosferi u Muzeju kwige i putovawa Udru`ewa za kulturu, umetnost i me|unarodnu saradwu Adligat.

Milomir Glav~i} je u humanitarne svrhe u Srbiji poklonio vi{e od deset miliona evra,

Glav~i}a, wegova frula, pismo, kwiga, fotografije i jo{ nekoliko detaqa veoma obradovali. Odlu~ili smo da u Sve~anoj sali Adligata na Bawici jednu policu trajno posvetimo ovom velikanu”, izjavio je Viktor Lazi}, po~asni predsednik Udru`ewa Adligat. Potpredsednik Adligata Adam Sofronijevi} predsta-

grade}i bolnice, {kole, mostove i crkve, a veoma je zna~ajna i wegova humanitarna delatnost u Kanadi. Glav~i} spada u najistaknutije `iteqa Kanade srpskog porekla, rodom iz sela Pope kod Jo{ani~ke Bawe, sa najdu`om adresom stanovawa u Nijagara Folsu.

„U Adligatu ~uvamo se}awa na va`ne qude i va`na dela. Zato su nas li~ni predmeti gospodina

vio je okupqenima Glav~i}ev `ivot ovim re~ima: „Od Milomira Glav~i}a u~imo kako se voli Srbija i onda kada se u woj nije `ivelo vi{e od pola veka i kada je ona gotovo uvek bila na drugoj strani globusa. Izgraditi most, vrti}, materijalno pomagati qudima koje ne poznajemo, ‚samo’ zbog ~iwenice da su pripadnici na{eg naroda, najvi{i je izraz patriotizma i ukazuje

na put kako uspe{ni pojedinci mogu da podele deo svojih uspeha sa zajednicom kojoj pripadaju poreklom.”

@ivot i rad gospodina Glav~i}a predstavio je wegov prijateq u Srbiji, novinar Mi{a Dugali}.

Detiwstvo i mladost Glav~i} je u predratnoj Jugoslaviji proveo u bedi i siroma{tvu. Po zavr{etku Drugog svetskog rata obreo se u Kanadi gde je, napornim i promi{qenim radom, uspeo da stekne za sebe ali i za druge.

U Kanadi je ulo`io znatna sredstva za gradwu crkve i bolnice u Nijagara Folsu, a u rodnoj Srbiji pomogao je gradwu mosta preko Ibra u Kraqevu, kojim nije samo spojio obale ove reke ve} i dve dr`ave – Kanadu i Srbiju, i danas gradove prijateqe – Kraqevo i Nijagara Fols, o ~emu svedo~e i obele`ja na ovoj gra|evini.

Finansirao je i gradwu crkava, de~ijih obdani{ta, domova kulture, zgrade biblioteke, asfaltirawe puteva, obnavqawe osnovnih {kola. Bolnice u Kraqevu i Ra{ki darovao je medicinskim aparatima i sanitetskim vozilima. Pomagao je, i poma`e, i bli`im i daqim ro|acima, ali i stotinama nepoznatih porodica. U Srbiji se wegovo dobro~instvo ~uva od zaborava. Wegovim imenom su na podru~ju Ra{kog okruga nazvane ulice, jedan bulevar, vrti}, kulturni centar. Dobitnik je brojnih priznawa i najvi{ih dr`avnih i crkvenih odli~ja. U Kanadi su, u znak po{tovawa, na dan wegovog 99. ro|endana Nijagarini vodopadi bili obojeni bojama zastave Srbije.

Zahvaquju}i Milomiru Glav~i}u, 2015. godine potpisana je i prva Poveqa srpsko–kanadskog prijateqstva u savremenoj istoriji, {to je zna~ajan korak u unapre|ewu bilateralnih odnosa dve zemqe, posebno na planu kulturne razmene i ekonomske saradwe i investicija.

Zavr{etak snimawa f ilma ”Deca Kozare” bio povod susreta Zafranovi}a i ambasadora Veki}a u Pragu

Nedavno se u Pragu u ^e{koj republici ambasador Republike Srbije Veki} sastao se sa poznatim re`i-

serom Lordanom Zafranovi}em, koji `ivi i radi u Pragu. Povod je bio zavr{etak snimawa filma i serije „Deca Kozare”.

Film „Deca Kozare” je profesionalni i `ivotni projekat Lordana Zafranovi}a u kome se bavi jednom od najve}ih tema u istoriji ~ove~anstva, temom zla. Scenario je inspirisan po istinitoj pri~i o sudbini desetine hiqade dece s podru~ja Kozare koja su tokom Drugog svetskog rata odvedena u logore smrti, jedine de~ije logore u Evropi, sme{tene u tada{woj Nezavisnoj dr`avi Hrvatskoj.

Mili}evi}: Srbija ~eka povratnike,

tu je wihov dom

Ministar bez portfeqa u Vladi Republike Srbije, \or|e Mili}evi}, zadu`en da prati stawe, predla`e mere i u~estvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa Republike Srbije sa dijasporom, danas je boravio u op{tini Petrovac na Mlavi.

Tom prilikom ministar se sastao sa rukovodstvom op{tine, predstavnicima lokalne samouprave, kao i sa gra|anima — povratnicima

iz dijaspore, koji su nakon du`eg boravka u inostranstvu odlu~ili da se vrate i svoju budu}nost grade u rodnom kraju.

„Nisam slu~ajno danas u Petrovcu na Mlavi — op{tini koja broji oko 35.000 stanovnika, od kojih ~ak 10.000 trenutno `ivi u rasejawu. @elimo da kroz partnerski odnos i kontinuiranu saradwu izgradimo jo{ ~vr{}u vezu izme|u op{tine, matice Srbije i na{ih sunarodnika koji danas `ive van Petrovca na Mlavi”, saop{tio je ministar Mili}evi}.

„Obzirom da je prisutan trend rasta povratka na{ih sunarodnika koji `ive van Srbije, `elimo da stvorimo ambijent da se taj proces nastavi i na teritoriji op{tine Petrovac na Mlavi. Postoji ogroman broj na{ih sjajnih qudi rasutih {irom sveta — qudi koji zauzimaju va`na mesta u najve}im svetskim kompanijama, koji imaju ogromno znawe, iskustvo i me|unarodne veze. I zato je uvek bila moja intencija da ih upoznamo, da ih privu~emo, da zajedno sa wima gradimo sna`niju Srbiju. Srbija se promenila. Uprkos poku{ajima nekih da umawe ili uru{e sliku o na{oj zemqi, istina je jednostavna — Srbija napreduje. Ekonomski rast je zna~ajan, plate rastu, a kvalitet `ivota se poboq{ava. Razlike u standardima vi{e nisu kao {to su nekada bile, ali ono u {ta sam siguran, i {to ni{ta ne mo`e da zameni — to je ose}aj da `ivite u svojoj zemqi, me|u svojim qudima”, rekao je ministar Mili}evi}.

„Kao ministar zadu`en za odnose sa dijasporom, moj najve}i prioritet }e uvek biti da {to vi{e na{ih qudi vratimo u Srbiju. Srbija je wihov dom — i Srbija ih ~eka.”

Australija bele`i eksplozivan rast turizma od devet procenata, sa preko osam miliona dolazaka koji

pokre}u

uspeh na Australijskoj turisti~koj berzi 2025.

Turisti~ka industrija do`ivqava izuzetan preporod, o ~emu svedo~i 8.3 miliona me|unarodnih dolazaka zabele`enih u godini koja se zavr{ava u februaru 2025. godine, {to predstavqa pove}awe od 9% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj preporod je uglavnom vo|en porastom broja turista i pro{irenom mre`om vazdu{nog saobra}aja koja je poboq{ala povezanost sa kqu~nim me|unarodnim tr`i{tima. Australijska turisti~ka berza 2025 (ATE25), odr`ana u Brizbejnu, Kvinslend, isti~e ovaj rast, sa rekordnim brojem u~esnika - 1,600 australijskih prodavaca i preko 700 me|unarodnih kupaca - koji prisustvuju doga|aju. Doga|aj, koji se odr`avao od 27. aprila do 1. maja, kqu~an je u pozicionirawu Australije za budu}i uspeh u turizmu, pri ~emu Azija nastavqa da igra centralnu ulogu u podsticawu rasta dolaznog turizma u zemqi. Berza ne samo da pokazuje turisti~ku privla~nost zemqe, ve} i u~vr{}uje fokus Australije na privla~ewe visokokvalitetnih posetilaca, dodatno unapre|uju}i pozitivne izglede za sektor.

Australijska turisti~ka industrija usmerava pogled ka prosperitetnoj budu}nosti, a Azija nastavqa da bude kamen temeqac wene strategije rasta. Australijska turisti~ka berza 2025 (ATE25), koja je zvani~no po~ela u Brizbejnu, Kvinslend, tokom vikenda, ozna~ava kqu~ni trenutak u ovoj putawi. Doga|aj, koji se odr`ava od 27. aprila do 1. maja 2025. godine, privukao je rekordan broj u~esnika, ukqu~uju}i 1,600 australijskih prodavaca i preko 700

me|unarodnih kupaca. Ovo izdawe ATE-a je najve}e u wegovoj istoriji, sa vi{e od 60,000 zakazanih sastanaka.

SNA@AN RAST IZ AZIJE

PODSTI^E OPORAVAK TURIZMA U AUSTRALIJI

Australijski sektor dolaznog turizma do`ivqava sna`an povratak, jer je broj me|unarodnih dolazaka dostigao zapawuju}ih 8.3 miliona u godini koja se zavr{ava u februaru 2025. Ovo odra`ava pove}awe od 9% u odnosu na prethodnu godinu, {to nagla{ava rastu}u potra`wu za putovawima u zemqu. Ponovni porast se uglavnom pripisuje prilivu turista i pro{irenoj mre`i avijacije, {to je poboq{alo povezanost sa kqu~nim me|unarodnim tr`i{tima. Turisti~ka agencija Australije predvi|a dodatnih 5 miliona me|unarodnih dolazaka tokom naredne ~etiri godine,

Vojni major optu`en je za ubistvo svoje supruge u Australiji vi{e od ~etiri godine nakon {to je umrla u, kako se u po~etku verovalo, nesre}nom slu~aju sa kajakom.

Grejem Dejvidson (54), koji se preselio na Tajland nakon smrti svoje supruge 2020. godine, uhap{en je u nedequ dok je bio u poseti Brizbejnu.

Wegova supruga @aklin Dejvidson (54) udavila se dok je bila u kajaku sa wim na jezeru severno od Brizbejna u novembru 2020. godine.

Po povratku na obalu poku{ali su da je o`ive ali su svi napori bili bezuspe{ni.

„U po~etku se verovalo da wena smrt nije sumwiva”, rekla je policija u saop{tewu.

Me|utim, istraga je dovela do toga da detektivi proglase slu~aj sumwivim.

„Slo`ena i dugotrajna” istraga prikupila je izjave svedoka i stru~waka, ukqu~uju}i informacije o stawu jezera u vreme smrti Dejvidson.

„Policija tvrdi da je mu{karac ume{an u smrt supruge davqewem”, dodala je kasnije policija.

Otkriveno je i da je Dejvidson nakon smrti supruge poku{ao da podigne `ivotno osigurawe u vrednosti od milion dolara, {to je probudilo dodatnu sumwu.

Nakon istrage je uhap{en i optu`en za ubistvo, prevaru i poku{aj prevare.

Inspektor Stiv Vindzor potvrdio je da se optu`ba za prevaru odnosi na novac koji je navodno dobijen od zahteva za `ivotno osigurawe.

„Ukupno `ivotno osigurawe je bilo ve}e od milion dolara”, rekao je on.

Dejvidson ostaje u pritvoru bez kaucije, a pred sudom bi}e opet 19. maja.

{to bi dovelo ukupan broj posetilaca na rekordnih 13.19 miliona do 2029. godine. Ovaj ambiciozni ciq u velikoj meri zavisi od rastu}eg zna~aja Azije kao izvora turista. Azijsko-pacifi~ki region ostaje pokreta~ka snaga ovog porasta, a Kina, Japan, Indija, Ju`na Koreja, Singapur i Malezija se i daqe nalaze me|u 15 najve}ih tr`i{ta Australije.

[tavi{e, nacija je prepoznala Vijetnam kao rastu}e tr`i{te, pro{iruju}i svoj fokus kako bi obuhvatila ovaj novi izvor turista. Ovo pro{irewe dovodi ukupan broj kqu~nih me|unarodnih tr`i{ta na 16, dodatno u~vr{}uju}i kqu~nu ulogu Azije u turisti~koj strategiji Australije. Raznovrsne i brzo rastu}e ekonomije regiona predstavqaju ogroman potencijal za Australiju, pri ~emu svako tr`i{te doprinosi {irem ciqu pove}awa me|unarodnih dolazaka.

BRIZBEJN U CENTRU PA@WE Brizbejn, `ivahna prestonica Kvinslenda, posebno je u centru pa`we tokom ATE25. Kao grad doma}in Olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2032. godine, turisti~ki profil Brizbejna }e zna~ajno porasti u narednim godinama. Uloga grada kao mesta odr`avawa ATE25 nagla{ava wegov rastu}i status kao va`nog me|unarodnog centra za poslovawe i turizam. Ministar za `ivotnu sredinu i turizam, Endru Pauel, naglasio je zna~aj doma}instva doga|aja u Brizbejnu, napomiwu}i da se o~ekuje da }e ATE25 uneti 9 miliona australijskih dolara (5.75 miliona ameri~kih dolara) u ekonomiju Kvinslenda. Ovaj doga|aj je pru`io jedinstvenu priliku da se predstavi privla~nost Brizbejna globalnoj publici, posebno uo~i Igara 2032. godine. Brizbejn se ne samo sprema za doma}instvo Olimpijskih igara, ve} se i aktivno pozicionira kao vode}a destinacija za me|unarodne putnike. Sa svojom me{avinom prirodnih lepota, `ivopisne kulturne scene i modernih sadr`aja, grad je spreman da privu~e pa`wu turista iz celog sveta.

U pripremi za ATE25 i {ire turisti~ke ciqeve grada, Odeqewe za turizam i doga|aje Kvinslenda organizovalo je 63 programa upoznavawa za me|unarodne medije i predstavnike trgovine. Ovi programi }e predstaviti 346 iskustava zasnovanih na Kvinslendu, isti~u}i raznovrsne atrakcije dr`ave. Od zapawuju}ih pla`a Zlatne obale do bujnih ki{nih {uma u unutra{wosti, Kvinslend nudi bogatstvo putni~kih iskustava koja privla~e {irok spektar turista.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave jo{ uvek nisu izdale dozvolu Australiji za isporuku tenkova M1A1 Abrams Ukrajini, iako je vlada premijera Entonija Elbanezija to najavila jo{ pro{le godine, objavio je australijski ABC wuz.

Prema navodima iz Ministarstva odbrane Australije, isporuka je i daqe na ~ekawu jer SAD nisu dale formalno odobrewe. Deo zvani~nika izra`ava sumwu da li Ukrajini ti tenkovi uop{te vi{e trebaju. - Po~iwemo da se pitamo da li ih Ukrajinci zaista `ele. Naime, krov Abramsa je wegova najslabija ta~ka, a ovo je rat dronova - izjavio je jedan od izvora.

Australija je 2007. godine kupila 59 tenkova M1A1 Abrams, ali oni nikada nisu kori{}eni u borbenim operacijama. U me|uvremenu su zameweni modernizovanim modelima M1A2. Australijske vlasti su 17. oktobra pro{le godine najavile vojni paket pomo}i Ukrajini u vrednosti od 164 miliona

dolara, ~ime je ukupna pomo} dostigla milijardu dolara. Tada je u paket bila ukqu~ena i planirana isporuka 59 rashodovanih tenkova Abrams. Rusija je vi{e puta isticala da isporuke zapadnog oru`ja Kijevu produ`avaju sukob i uvla~e NATO direktno u rat. Ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov poru~io je da }e svaka isporuka vojne opreme

za Ukrajinu biti legitimna meta. On je dodao da SAD i NATO ve} direktno u~estvuju u sukobu, ne samo kroz oru`je, ve} i kroz obuku ukrajinskih vojnika na teritoriji Velike Britanije, Nema~ke, Italije i drugih zemaqa.

otrovala svekra,

svekrvu i tetku, suprug igrom slu~aja izbegao jezivu smrt

Australijanka Erin Paterson (50) lagala je policiji da nikada nije brala pe~urke ili posedovala dehidrator hrane jer je bila skrhana smr}u svojih gostiju nakon ru~ka koji im je poslu`i-

son nije namerno slu`io otrovanu hranu svojim gostima.

„Nije imala nameru da ikoga povredi tog dana.” Odbrana tvrdi da je to bila tragedija i stra{na nesre}a.

la, rekao je wen advokat na sudu u australijskoj dr`avi Viktorija.

Paterson je optu`ena za tri ubistva i poku{aj ubistva trovawem u wenoj ku}i 2023. godine. Ona se izjasnila da nije kriva za ubistvo ili poku{aj ubistva ro|aka svog supruga, Simona Patersona. Ona je optu`ena za ubistvo Simonovih roditeqa, Done i Gejla Patersona, wegove tetke Heder Vilkinson, i poku{aj ubistva wenog mu`a Jana Vilkinsona, a Simonovog ujaka.

SMRTONOSNI RU^AK

Wen advokat, rekao je sudu tokom uvodne re~i da }e jedno od kqu~nih pitawa na su|ewu biti kako se Erin pona{ala nakon {to su se weni gosti na ru~ku razboleli i da li je to pona{awe bilo razumno u datim okolnostima.

Patersonova je plakala nekoliko puta tokom saslu{awa, posebno kada je wen advokat po~eo da govori o wenom odnosu sa svojom decom i wihovoj bliskosti sa bakom i dedom koji su umrli nakon {to su pojeli taj ru~ak sa otrovnim pe~urkama.

Mandi je rekla da nije sporno da su gqive zelenih pupoqaka uzrok smrti; glavni problem je bio u tome {to Pater-

Advokat je rekao da se i Erin razbolela jer je jela isti obrok kao i ostali gosti, ali znatno bla`e. Rekao je da je lagala policiji da nikada nije brala pe~urke, ali je negirala da je ikada namerno tra`ila gqive „zelene pupoqke”.

POSETILA JE PODRU^JE GDE DVA PUTA RASTU ZELENI PUPOQCI

Tu`ioci }e me|utim tvrdili da zapisi sa Patersonovog mobilnog telefona ukazuju na to da je dva puta posetila podru~ja na kojem su rasle ove smrtonosne gqive. Patersonova je lagala i o dehidratoru. Ona je policiji izjavila da nikada nije posedovala dehidrator hrane, niti je ikada dehidrirala hranu, ali je kasnije rekla da je mo`da imala dehidrator pre mnogo godina. Ona je u stvari podelila fotografije dehidratora i wenih navika su{ewa gqiva sa svojim prijateqima na Fejsbuku.

Na ru~ak tog 29. jula 2023. bio je pozvan i wen suprug Simon, ona je pripremila govedinu sa pe~urkama, posle kog je troje umrlo od trovawa. Tu`ila{tvo tvrdi da Erin nije jela isti ru~ak kao i weni gosti, ve} je la`irala istu vrstu bolesti kako bi prikrila zlo~in.

Tu`ilac je u svom uvodnom izlagawu rekao da je Erin pozvala Simona i wego-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

LODGE

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

ve ro|ake u svoju ku}u da razgovaraju o wenim „zdravstvenim problemima”. No} pre ru~ka, Simon je poslao poruku supruzi, sa kojom se nije dobro slagao, da mu nije prijatno da do|e, ali da }e rado razgovarati sa wom o wenom zdravqu drugi put. Paterson je odgovorila pet minuta kasnije, rekav{i da je razo~arana jer jer se trudila oko pripreme ru~ka, koji je bio „poseban obrok” koji mo`da ne}e mo}i ponovo da pripremi neko vreme.

Tu`ilac je napomenuo da su Vilkinsoni bili iznena|eni pozivom na ru~ak, jer nikada ranije nisu bili u wenoj ku}i.

Kada su stigli, pokazala im je imovinu, a zatim ih odvela u trpezariju. Zatim im je servirala biftek prekriven pe~urkama i umotano u testo, sa pire krompirom i boranijom na ~etiri velika siva tawira.

GOSTI SU SE RAZBOLELI NAKON 12 SATI

Vilkinsoni su pojeli svoje porcije, wena svekrva Gejl je pojela polovinu svog a svekar Don je pojeo i svoj i ostatak supruginog. Svim gostima pozlilo je 12 sati kasnije, a zatim su preba~eni u lokalne bolnice, a kasnije u jedinice intenzivne nege u bolnicama u Melburnu.

Tu`ilac je rekao da je Erin imala prijateqski odnos sa suprugom, uprkos wihovom razdvajawu 2015. godine, do novembra 2022. Sajmon se nadao da }e se pomiriti. Nakon {to se zdravstveno stawe gostiju ru~ka pogor{alo, lekari su na kraju zakqu~ili da su simptomi ukazivali na trovawe gqivama zelenim pupoqcima. Ona se tako|e javila u bolnicu `ale}i se na dijareju.

Nakon 3000 godina prvi tasmanijski |avoli u divqini Australije

Tasmanijski |avoli vra}eni su u kontinentalnu australijsku divqinu 3.000 godina nakon {to su ti ‘`estoki’ torbari onde istrebqeni.

Nekoliko australijskih grupa za za{titu `ivotiwa, me|u kojima je najve}a Aussie Ark, vratila je 26 predatora u 400 hektara prostrano ogra|eno podru~je u Barrington Topsu, otprilike 3,5 sata vo`we severno od Sidneja.

Tasmanijski |avoli, te{ki do maksimalno osam kilograma, u divqini su preostali jedino na ostrvu Tasmaniji, gde ih jo{ ima samo oko 25.000.

I na Tasmaniji su ugro`ena vrsta jer im je populaciju zadwih decenija desetkovala te{ka zarazna bolest, a na kontinentu su ih, pretpostavqa se, istrebili ~opori dinga, australijskih divqih pasa pre otprilike 3.000 godina.

Oni su jedino prirodno re{ewe

populacije lisica

ma~aka, `ivotiwa koje su odgovorne za

vrsta sisara u Australiji, dodao je jedan od ~lanova tima.

Erin Paterson (50) je optu`ena za tri ubistva i poku{aj ubistva trovawem u wenoj ku}i

Izbori i druge nelogi~nosti

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Rezultati pro{lonedeqnih federalnih izbora iznenadili su ~ak i ankete javnog mwewa, koje su ta~no predvidele pobedu Laburista i aktuelnog premijera Entoni Elbanizija, ali ne i ovako drasti~nu razliku u broju osvojenih poslani~kih mesta. Kao jedan od glavnih zakqu~aka ovih izbora, mo`e se

76. Sa druge strane Liberalna partija je za sada osvojila samo 15 mesta, koliko su osigurali i weni glavni koalicioni partneri Liberalno Nacionalna partija. Tre}i koalicioni partner Nacionalna partija ima}e po svemu sude}i 9 poslani~kih mesta. To zna~i da }e Koalicija ukupno imati 39 mesta u novom parlamentu {to je samo 26 procenata. Zaista, pravi fijasko za Koaliciju kakav se ne pamti u posledwe dve decenije. Nezavisnih kandidata }e u novom sazivu biti 9, dok }e zastupnike ovog puta imati samo jo{ dve partije: Kater partija i Centralna Alijansa, i jedna i druga po jednog poslanika.

Ukoliko se do kona~nih rezultata ne{to ne promeni najve}e iznena|ewe }e biti svakako odlazak Partije Zelenih u „ilegalu“. Naime, kako sada stoje stvari lider Zelenih Adam

ju}i. I naravno, ne mo`e se re}i da je to nedemokratski ali svakao jeste bolno. Posebno zato {to se ~esto mo`e dogoditi da neki kandidati izgube na izborima za samo par glasova. Sli~na je pri~a i sa partijom Jedna nacija koju predvodi Polin Henson. Ona je po sada{wim rezultatima dobila vi{e od 844 hiqada glasova, {to je oko 6,25 procenata i tako|e ne}e imati nijednog poslanika. Sa druge strane da ironija bude ve}a Kater partija je ukupno dobila tek ne{to vi{e od 45 hiqada glasova i ima}e jednog poslanika. Partija Centralna Alijansa je imala jo{ mawe i to oko 33 hiqada glasova, i tako|e }e imati jednog predstavnika. Prema sada{wim rezultatima

Laburisti su osvojili vi{e od 4 miliona i 700 hiqada glasova {to je oko 35 odsto. Ipak oni }e u novom sazivu imati oko 57 od-

Novi i stari predsednik savezne vlade Elbanizi bio je izgleda i sam iznena|en lako}om kojom su se Laburisti pro{etali kroz ove izbore

slobodno re}i, je totalni fijasko Liberalne partije i wenog doju~era{weg lidera Pitera Datona. Po prvi put u istoriji australijskog parlamentarizma dogodilo se da je lider jedne opozicione partije izgubio ~ak i svoje poslani~ko mesto. Daton je pora`en u izbornoj jedinici Dikson (Kvinslend) nakon 24 godine neprikosnovene vladavine liberala u tom delu Australije. Ovaj podatak dovoqno govori u prilog ~iwenici da ni Liberali ni Daton nisu imali predstavu koliko ih Australijanci nisu `eleli. To se mo`e na neki na~in pripisati i prethodnoj vladi liberala (2019-22) ~iji je Daton bio ~lan i jedan od glavnih aktera. Novi i stari predsednik savezne vlade Elbanizi bio je izgleda i sam iznena|en lako}om kojom su se Laburisti pro{etali kroz ove izbore. Sude}i po trenutnim rezultatima koji jo{ uvek nisu kona~ni Laburisti }e u novom sazivu parlamenta Australije imati 86 od ukupno 150 poslani~kih mesta. Oni }e tako u naredne tri godine imati sasvim komotnu ve}inu, jer je za samostalnu vladu potrebno

Bendt je na pragu da izgubi svoje mesto u izbornoj jedinici Melburn, gde je ova partija dr`ala mesto godinama. Ni{ta boqe nisu pro{li ni ostali kandidati Zelenih {irom zemqe, uglavnom u urbanim sredinama, gde su u`ivali najve}u podr{ku sve do ovih izbora. To verovatno zna~i da su ovog puta laburisti dobrim delom oteli glasove Zelenima. I kada se pogledaju ukupni izborni rezultati sve izgleda prili~no jasno ali samo dok se ne u|e dubqe u su{tinu. Jer znamo da ve}inski izborni sistem, kakav je na snazi u Australiji, je ~esto okrutan i nepravedan prema mawim partijama. Tako se ovog puta dogodilo da su Zeleni ukupno u celoj zemqi dobili ~ak milion i 590 hiqada glasova ali ne}e imati ni jednog jedinog poslanika. U prevodu Zeleni su osvojili skoro 12 odsto ukupnih glasova Australijanaca, ali je i to bilo nedovoqno za barem jednog predstavnika. To je nepravedno jer je ~iwenica da taj ogroman broj qudi ne}e imati nijednog predstavnika u Parlamentu. Za sve te qude ovaj izborni sistem mo`e biti izuzetno frustrira-

sto poslani~kih mesta. Koalicija je dobila samo 2,5 procenta mawe glasova (4 miliona i 340 hiqada glasova) od Laburista, ali }e u Parlamentu imati samo ne{to vi{e od ~etvrtine mesta. Englezi su itetako ponosni na ve}inski izborni sistem koji su doneli u Australiju, gde se glasa~i odlu~uju za jednog kandidata, ali je on daleko od pravednog. Sa druge strane nije idealan ni proporcionalni sistem koji raspore|uje ukupan broj mandata prema procentu osvojenih glasova. Ali to su ve} neke druge teme o kojima ve}ina Australijanaca i ne razmi{qa. Mi smo navikli na dominaciju dve partije jo{ od nastanka parlamentarizma na Petom kontinentu. Bilo kako bilo u naredne tri godine ima}emo jasnu dominaciju samo jedne partije barem do slede}ih izbora dok se Liberali ne oporave od {oka i od posledweg izbornog fijaska.

VASKR[WA ZABAVA U BONIRIGU

Po{to je najve}i hri{}anski praznik – Vaskrs, porodi~ni praznik kada se familije okupqaju oko sve~ane trpeze, ve} par godina uprava Srpskog centra u Bonirig tradicionalnu vaskr{wu zabavu odr`ava posle praznika, upravo da bi ~lanovi i prijateqi ove srpske ku}e Vaskrsewe Hristovo proslavili u svojim domovima.

Ovogodi{wa vaskr{wa zabava odr`ana je u petak 2. maja u prepunoj velikoj sali kluba, gde su mladi bili prva violina a atmosfera za pam}ewe.

Srpski centar ima verovatno najbrojniju folklornu sekciju sa preko 230 igra~a raznih generacija, ve}ina wih je nastupilo to ve~e u kulturnom programu i zaslu`ilo aplauze publike.

Prethodno je prota kabramatski Goran ]e}ez, blagoslovio skup uz vaskr{wu ~estitku svima prisutnima, a zatim presekao vaskr{wi kola~ na radost dece i mladih. Narodno veseqe koje je usledilo posle programa trajalo je do duboko u no}.

Recimo na kraju da se u petak ve~e, 16. maja, u Srpskom centru odr`ava koncert ~lanova KUD Dimitrije Koturovi} iz Beograda, a gosti }e biti Folklorni ansambl Ravna gora iz Boniriga i KUD Kara|or|e iz Rosmora. Re~ je o retko lepoj smotri srpskog folklora koju ne bi trebalo da propustite, kao i narodno veseqe koje se priprema.

Za ~itaoce Srpskog Glasa odabrali smo par fotografija za koje nije potreban potpis jer kazuju sve~anu atmosferu u Bonirigu.

Rezultati federalnih izbora od pro{le subote za novu Vladu koja }e voditi Austrau naredne tri godine su poznati. Ve}ina „ozija“ sa pravom glasa poverewe je laburisti~koj partiji da vodi zemqu u narednom periodu.

Lepa vest je da je izborna komisija odreje da dom Srpske narodne odbrane bude mesto za prevremeno glasawe za `iteqe KenVejl, Lensvejla, Kabramate i drugih mesta. Tokom vi{ednevnog prevremenog glasawa, srpsku ku}u posetilo je na stotine i stoglasa~a ovog dela Sidneja.

Na fotografijama je kolona glasa~a ispred srpske ku}e u Kenli Vejlu, kao i predsednik SNO Dragan Boji} sa gradona~elnikom op{tine Ferfild Frenkom Karboneom i senatorkom Daj Le.

Ne zaboravite da u restoranu doma SNO svakog petka ve~e mo`ete u`ivati u lepoj mudobroj ka{qici, srpskim kulinarskim specijalitetima i odli~noj atmosferi na radne nedeqe.

KRENUO \OKOVI]EVIM

Mali Novak iz

STOPAMA:

Melburna

osvojio presti`an teniski turnir i postao najboqi u svom uzrastu!

Kada su Ana Marinkovi} i wen suprug Stiven Palombo odlu~ili da sinu daju ime Novak, nisu ni slutili da }e ono postati simbol teniskog ~uda. Danas, 12-godi{wi Novak Palombo, koji `ivi u Melburnu, nosi titulu najboqeg tenisera na svetu u svom uzrastu.

Ana, poreklom iz Srbije, `elela je da ime wihovog sina odra`ava weno nasle|e – a izbor je pao na Novaka \okovi}a, ne slute}i koliko }e simboli~no to postati.

- Obo`avali smo to ime. Novak \okovi} je bio inspiracija mnogima, ukqu~uju}i i na{eg sina – rekao je Stiven Palombo za australijske medije.

Mali Novak je u po~etku trenirao plivawe i fudbal, ali kada je prvi put uzeo reket u ruke, rodila se qubav prema tenisu koja traje i raste. I zaista, wegov uspon je impresivan – osvojio je sve titule u Australiji za uzrast do 12 godina, ukqu~uju}i i presti`ni Junior Tour Finals.

Uspeh mu je doneo stipendiju Fondacije Aleksa de Minora, uz jo{ petoro mladih talenata. Imali su priliku da putuju po Evropi – od [panije, preko Francuske, pa do Monaka – i treniraju u vrhunskim akademijama, ukqu~uju}i i legendarnu „Piatti akademiju“.

Kruna uspeha do{la je u decembru – Palombo je osvojio „Orange Bowl“, najpresti`niji svetski turnir za mla|e kategorije. Time je stao rame uz rame sa imenima poput Roxera Federera, Endija Mareja i Koko Gof.

- Bio sam {okiran kad mi je Aleks poslao video poruku i ~estitao. Rekao je da on to nikada nije uspeo da osvoji. To mi je bio najboqi turnir u karijeri – rekao je Novak Palombo.

Nedavno se vratio iz Azije, gde je kao najmla|i igra~ predstavqao Australiju na kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u konkurenciji do 14 godina. U Monaku je imao i privilegiju da provede dva sata nasamo sa De Minorom, koji ga je uveo u svla~ionice u Monte Karlu i upoznao sa velikanima poput Aleksandra Zvereva i Kamerona Norija.

Aleks de Minor je ovaj program nazvao „jednom od najuzbudqivijih stvari koje je ikada radio“, `ele}i da pomogne slede}oj generaciji da prona|e put do profesionalnog tenisa.

Porodica Palombo je svesna da je mnogo onih koji su blistali kao juniori, ali nikada nisu napravili profesionalnu karijeru. Ipak, oni su odlu~ni da slede svoj san.

-Ulo`ili smo ogromna sredstva, ali to nije ulagawe zbog novca – ve} u budu}nost na{eg deteta koje radi ono {to voli – ka`e Novakov otac.

se

Novak

nedavno se vratio iz Azije, gde je kao najmla|i igra~ predstavqao Australiju na kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u konkurenciji do 14 godina

Prezentacija srpskih rakija

U rezidenciji ambasadora

Republike Srbije u Australiji organizovana je prezentacija za diplomatski kor

i predstavnike hotelijersko-ugostiteqske delatnosti, koja je bila posve}ena srpskim rakijama.

Kroz prezentaciju, organizovanu u formi radionice, Zoran Radoman, jedan od autora popularnog bloga „Rakija, uglavnom“ i koautor kwige „Rakija“ (koautori Zoran Radoman, Ilija Malovi} i Vladimir Dulovi}), predstavio je srpsku rakiju kao kvalitetan i reprezentativan proizvod, ukqu~uju}i detaqe o istoriji, proizvodwi i vrstama rakije u Srbiji. Najavquju}i gosta, ambasador R.Stefanovi} je, izme|u ostalog, ukazao na tradiciju i kulturu pripreme rakije u Srbiji, kao dela nacionalnog identiteta, kao i na ~iwenicu da su dru{tvene prakse i znawa u vezi sa pripremom i upotrebom {qivovice upisani na UNESKO-vu reprezentativnu listu

U SLICI I RE^I

HRAMOVNA SLAVA U KABRAMATI

U utorak 6. maja ove godine, Srpska pravoslavna crkva i weni vernici sve~ano su proslavili Svetog velikomu~enika i pobedonosca Georgija – praznik poznat u narodu kao \ur|evdan, druga slava po broju proslavqawa me|u pravoslavim Srbima.

Bez obzira {to je bio radni dan, hraovnoj slavi Saborne crkve Svetog \or|a u sidnejskom predgra|u Kabramata prisustvo-

nematerijalnog kulturnog nasle|a ~ove~anstva 2022. godine. Odr`avawe ovog doga|aja, kroz besplatno ustupawe uzora-

ka za prezentaciju, pomogla je i firma „RAS Trejd“, koja je australijski uvoznik alkoholnih pi}a iz Srbije i regiona.

vao je veliki broj parohijana i gostiju.

Svetu liturgiju je slu`io, vernike pri~estio i slavski kola~ presekao stare{ina hrama protojerej – stavrofor \uro \ur|evi}, ipo|akon Veqko Mraki} je ~itao Apostole, a horom su rukovodili prota Goran ]e}ez i proto|akon Petar Mraki}.

U svojoj pastirskoj besedi prota \uro je ~estitao slavu svima prisutnima, kao i onima koji iz raznoraznih razloga nisu mogli

da do|u toga dana u hram, govorio o `rtvi Svetog velikomu~enika Georgija i pozvao vernike da u {to ve}em broju dolaze u na{e svetiwe kako bi na ovim dalekim prostorima od zavi~aja ~uvali i negovali veru, jezik, poreklo, tradicije. Me|u prisutnim gostima bili su Generalni konzul Republike Srbije u Sidneju g. Jakov Rogan i vicekonzul g. Borisav Petkovi}, dokazuju}i na taj na~in da dr`ava Srbija brine o svojim gra|ani-

ma u svetu, {to je za svaku javnu pohvalu. Posle slavske litije oko hrama, usledio je ~in se~ewa slavskog kola~a, a zatim su svi priutni prisustvovali u crkvenom domu slavskoj trpezi wubavi, koju su pripremile ovda{we vredne ~lanice Kola srpskih sestara. Recimo na kraju jedan inte-

resantan podatak, da su prote \uro i Goran pre i posle liturgije osve{tali i presekli preko 200 slavskih kola~a slavarima \ur|evdana. Evo par fotografija koje }e bar donekle do~arati atmosferu sa hramovne slave u Kabramati.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

Se~ewe slavskog kola~a u Kabramati

Apostole je ~itao ipo|akon Veqko

Predstavnici Generalnog konzulata Republike Srbije u Sidneju na slavi u Kabramati

Deo ~lanica Kola srpskih sestara za vreme litije oko hrama

Pri~e{}e vernika

Slavska litija oko hrama

Prese~eno preko 200 slavskih kola~a slavarima

PROFESOR SLOBODAN @IVKOVI] (2)

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

Preminuo je profesor Slobodan @ivkovi}, sin Radojke i Tineta @ivkovi}a, profesor klasi~ne muzike i pijanista, prvi horovo|a SPC u Australiji. Obogatio je srpsku kulturu na petom kontinentu sjajnim delima i u~enicima koji neguju wegovo nasle|e. Sau~e{}e wegovoj divnoj porodici

Kada su shvatili da od obe}awa nema ni{ta, profesor @ivkovi}, pijanista i wegov sin vilion~elista su avionom JAT tajno odleteli direktno za Sidnej. Za wih Australija nije bila nepoznata zemqa, jer su Sne`ana i Aleksandar ve} boravili u Sidneju. Uz to Radojka i Tine @ivkovi} su imali vi{e od pet muzi~kih turneja po Australiji. - Aleksandar i ja smo dobili mogu}nost, da on nastavi studije na Sidnejskom konzervatorijumu, a ja da predajem klavir na Konzervatorijumu u Volongongu i na Australijskom internacionalnom konzervatorijumu u Sidneju – pri~ao mi je profesor. Vrlo brzo su iz Beograda do{li i Sne`ana i Marija, koje su, tako|e, morale da se uklapaju u novi `ivot. Sne`ana je zavr{ila “skra}ene studije” za ekonomiste i radila je na isplatama putnih dnevnica i plata.

Marija je zavr{ila postdiplomske studije kao violinistkiwa i 1993. odr`ala koncert sa Sindejskim simfonijskim orkestrom. Zaposlila se u Operskom orkestru u kome je radila punih deset godina. Sin Aleksandar je upisao i zavr{io postdiplomske studije.

- Kao Srbi nismo `eleli da budemo izvan srpske zajednice i vrlo brzo, ve} krajem 1992. godine preuzeo sam obavezu da u crkvi Lazarici zajedno sa protom Radetom Radanom formiram i uve`bam hor – govorio mi je @ivkovi} u svojoj ku}i.

- ^lanovi hora su bili i moja supruga Sne`ana i k}erka Marija. Ujedno sam i sve{tenika Radeta Radana besplatno pripremao za prijemni ispit iz solo-pevawa na Konzervatorijumu, jer sam shvatio da je vrlo muzikalan i da poseduje mo}an duboki glas…

NAJBOQI HOR NA SVETU

Profesor @ivkovi} prosto nije mogao da veruje sa koliko su qubavi, po`rtvovawa i entuzijazma ~lanovi hora, iako uglavnom muzi~ki neobrazovani qudi, ali sa lepim glasovima i izrazitom muzikalno{}u, pristupili realizaciji u~ewa planiranog programa. Za kratko vreme od 8 meseci nau~ili su celu Svetu liturgiju po muzici Stevana

Mokrawca, deo „Opela” Stevana Hristi}a, predivnu molitvu Bogu „O~e na{„ Josifa Marinkovi}a, pesmu Bogorodici „Dostojno jest” Kornelija Stankovi}a i Drugu, [estu i Osmu Rukovet Stevana Mokrawca. Sav taj posve}eni rad Srpskoj pravoslavnoj crkvi i srpskom narodu bio je krunisan nezaboravnim Vidovdanskim koncertom na Sidnejskom univerzitetu 28. juna 1993. godine. Koncert je od stru~ne publike i novinara ocewen kao kulturni doga|aj decenije. To je sigurno bio najboqi hor u na{oj dijaspori. - Posle sam bio aktivan i u srpskom gra|anskom horu “Mokrawac”, koji je osnovan 1994. godine. Taj hor je 1996. godine osvojio Prvu nagradu na takmi~ewu horova u Sidneju. O tome su odluku doneli dva ~lana `irija – dva najve}a imena u svetu pevawa i horskog pevawa - Elizabet Tod i Ri~ard Morfju. Taj hor i danas radi, a wegov najstariji ~lan je gospo|a Olivera Garibovi}, majka prote Srbe Mileti}a, koja je kod mene pevala i u crkvenom horu – pripovedao mi je profesor Slobodan.

@ivkovi}i su u Sidneju prvo `iveli u iznajmqenom trosobnom apartmanu, kod jednog Jeverejina. Kada su 1994. kupili ku}u u Stratfildu, stigao im je i klavir iz Beograda. Crnogorci su ga, dodu{e, malo o~ukali i o{tetili, prilikom utovara na brod u luci Bar, ali klavir i danas slu`i profesoru za ~asove. Istovremeno u novom domu @ivkovi}a prvi gost je postao Sne`anin otac, ~ika Jevta, koji se doselio 1996. iz Kru{evca i ostao u Sidneju. - Dobro sam se sna{ao u Australiji, jer sam sa svojom decom i jer zajedno idemo u crkvu u Flemington. @ivot je hteo da u tom hramu susretnem moje biv{e |ake Slobodana Markovi}a i Vladu Stefanovi}a, koji su mi ulep{ali `ivot. Kao svira~ na fruli u~estvovao sam i na koncertima dru{tva. I zato se ose}am u Sidneju kao da sam u mojoj [umadiji – kazivao mi je ~ika Jevta Jani}ijevi}, koji je ro|en davne 1930. godine. @ivkovi}ima je u goste 1998. dolazila i Slobodanova majka Radojka, koja je bila quta i tu`na {to su napustili Beograd i Srbiju. Rekla je sinu i snaji: „Ku-

}a mi je prazna bez vas, ali sada vidim da niste pogre{ili {to ste do{li ovde“. - Kada je majka Radojka stigla u Stratfild bila je sre}na, jer smo udavali }erku Mariju, a ona joj je bila najdra`i gost. Mlado`ewa je bio Vladimir Stojakovi}, {kolski drug na{e k}erke, koji je Mariju zaprosio onog trenutka kada je iz Beograda 1992. godine polazila za Sidnej. Tada mu je Marija, koja je imala samo 19 godina, rekla da je mlada za brak, ali je on bio strpqiv momak. Radio je kao fagotista u Beogradskoj operi i do~ekao je da je o`eni u Sidneju – iskrena je Sne`ana @ivkovi}.

Ven~awe Marije i Vladimira je bilo u crkvi Svetog Stefana u Ruti Hilu. Obavili su ga prote Srboqub Mileti} i Miodrag Peri}, koji sjajno pevaju, prvi bariton, a drugi tenor. Na svadbenom vesequ je bilo 250 gostiju. Mladenci su roditeqima podarili unuke, k}erku Anu 2002. godine i sina Milana 2004. godine. Vredno su radili u Operskom orkestru. Imali su nastupe i koncerte sa uglednim svetskim muzi~arima i vratili su se u Beograd.

Sin Aleksandar je ostao sa wima, da `ivi u ku}i, koja je ukra{ena slavskom ikonom Svetog arhan|ela Mihajla i uqanim portretima, koje je uradila na{a doma}ica Sne`ana @ivkovi}.

Pored svih redovnih poslova Sne`ana je uvek imala vremena za svoju veliku qubav prema slikarstvu. Pro{la je brojne likovne kurseve, a jedan je bio u klasi slikarskog pedagoga Milana Galovi}a. Kada je polo`ila kurs ikonografije, uradila je ikonu Svetog Luke, predivnu ikonu Svetog arhan|ela Mihajla, za{titnika porodice @ivkovi} i Presvete majke Paraskeve. Posledwi kurs usavr{avawa imala je 2011. godine sa popularnim slikarom Kenom Harisom iz Brizbejna.

Slobodanova majka Radojka @ivkovi} je odbila sinovqevu i snajinu ponudu da `ivi sa wima u Sidneju.

- Majka mi je rekla sa setom: ”Volim ja moje blato i moj Beograd” - se}a se profesor @ivkovi}.

- Moja majka je dve pesme posvetila Beogradu - “Beograde-grade, ti qubavi mila!”, pevala je Lola Novakovi}, i “Beograde, moja ku}o stara!”, koju je rado sama pevala.

Razumqivo je da je Radojka @ivkovi}, slavni umetnik na harmonici, obo`avala Beograd, jer je od svoje osme godine (1931) `ivela u wemu sviraju}i, solo, na Radio Beogradu. Wen ro|eni ujak, dr Bo`idar Popadi}, savetnik Ministarstva poqoprivrede u Vladi Kraqevine Jugoslavije kupio joj je prvu harmoniku i pomogao joj da zapo~ne izuzetno dugu i uspe{nu karijeru na Radio Beogradu marta 1932. godine. Radojka @ivkovi} je objavila dvadeset velikih plo~a, a sa suprugom Tinetom je odr`ala preko 12.500 registrovanih koncerata, od toga preko 1.200 odr`anih u dobrotvorne svrhe. Imala je vrednu nacionalnu penziju i honorare od autorskih prava. @ivela je u svojoj ku}i, gde su je pose}ivale kolege i rodbina. U osamdesetoj se naglo razbolela i ubrzo je preminula 14. avgusta 2002. godine. Sahrawena je pored svog mu`a Tineta @ivkovi}a na Novom grobqu u Beogradu.

Profesor @ivkovi} je posledwih godina do`iveo najve}e uspehe svojih studenata u wegovoj klavirskoj pedagoskoj karijeri u Australiji. U porodici profesora Slobodana @ivkovi}a je zato uvek `ivo i radno. Za @ivkovi}e su umetni~ki rad i ogromno zadovoqstvo.

- Posledwih godina posve}eni smo hramu u Flemingtonu i ozbiqnoj muzici. ]erka Marija i ja smo snimili zajedni~ki CD. ^ekamo da se sin Aleksandar o`eni i da `ivimo mirno svoje penzionerske dane – rekao mi je na rastanku profesor Slobodan @ivkovi}, koji jo{ dr`i svoju {kolu klavira, komponuje i sprema se da napi{e memoare. Slava mu!

Profesor Slobodan @ivkovi} sa suprugom Sne`anom

Slobodan @ivkovi}

^angking, najve}i grad na svetu, za wega je retko ko ~uo - a ima vi{e stanovnika od Australije

Najve}i svetski gradovi di~e se svojom `ivo{}u i va`nim politi~kim i dru{tvenim aktivnostima. Vlada popularno mi{qewe da je najve}i grad na svetu Tokio, dok ga slede Delhi, [angaj i Sao Paulo. Ovi gradovi sadr`e najve}i broj stanovnika, dok se jedan megalopolis izdvaja po najve}oj povr{ini, a re~ je o kineskom gradu ^angking. Wegova povr{ina pribli`na je povr{ini dr`ave Austrije, dok ima ve}i broj stanovnika od cele Australije.

VA@AN MEGALOPOLIS

^ungking je jedna od ~etiri op{tine pod upravom centralne narodne vlade, zajedno sa Pekingom, [angajem i Tiawinom. Op{tina pokriva veliko geografsko podru~je koje ukqu~uje nekoliko odvojenih urbanih podru~ja, a sme{teno je u jugozapadnom delu Kine. Najve}i je grad na svetu po povr{ini, ali nema najve}e urbano podru~je. Jedina je kineska op{tina sa stalnim stanovni{tvom od preko 30 miliona, a taj broj ukqu~uje ruralno stanovni{tvo. Uspeo je da nadma{i [angaj po broju urbanog stanovni{tva.

SREDI[TE FINANSIJA, PROIZVODWE I TRANSPORTA

Kao jedan od kineskih sredi{wih nacionalnih gradova, slu`i i kao sredi{te finansija, transporta i proizvodwe. Wegov aerodrom je drugi najprometniji u Kini i jedan od 50 najprometnijih u svetu.

Sistem `eleznice je najdu`i i najprometniji u svetu, a sedi{te je i kompanije „Changan Automobile”, jedna od velike ~etvorke kineskih proizvo|a~a automobila. Isto tako, pripada grupi 40 najboqih gradova u svetu po rezultatima nau~nih istra`ivawa pa je dom nekoliko presti`nih univerziteta.

SME[TEN NA U[]U

Grad se nalazi na u{}u reka Jialing i Jangce, {to ga je u~inilo najve}im kineskim lu~kim gradom u jugozapadnoj regiji. Grad je sme{ten i na mnogim bre`uqcima, a zbog pristupa jeftinoj radnoj snazi i energiji, vode}i je u te{koj industriji. Nazivaju ga i „kineskim glavnim gradom mostova”, upravo zbog velikog broja izgra|enih mostova raznih oblika i struktura.

ATRAKTIVNA TURISTI^KA MESTA ^ungking nudi veliki broj atrakcija za turiste, razne muzeje, kao i ukusna doma} a jela. Preporu~uje se poseta najslikovitijem delu plovnog toka Jangcea, koji je poznatiji kao Tri klanca i ~ini niz prirodnih i kulturnih atrakcija.

Zatim, posebno zanimqiv je nacionalni geolo{ki park Vulong Karst, koji je ujedno pod za{titom UNESKO-a. Re~ je o impresivnoj divqini koja bi trebala biti na listi svih zaqubqenika u prirodu. Posetioci }e mo}i da vide kr{ke provalije i formacije koje su nazvane po zmajevima i ukovirenim vodopadima. To je fotogeni~no podru~je za planinarewe, iako se mo`e koristiti i stakleni lift za odmor nogu tokom puta.

Uzdi`u}i se na trgu u sredi{wem ^ungkingu, okru`en bqe{tavim prodavnicama i visokim zgradama, Spomenik narodnom oslobo|ewu je ~esto mesto susreta za lokalce, ali i posetioce. Spomenik je izgra|en 1945. godine u znak pobede nad Japanom u Drugom svetskom ratu.

Stari grad Cikuikou mo`e da se pohvali arhitekturom iz razdobqa dinastije Ming i Kuing. Nekada je bio poznat po proizvodwi porcelana, a danas je sredi{we mesto starih pe}i. Rukotvorine jo{ uvek dominiraju ulicama, a svuda po gradu ima ateqea za vezewe i umetnina.

ZANIMQIVA KULTURA

Ovaj grad je sredi{te takozvane Ba kulture, ~ije poreklo se`e iz Kraqevstva Ba. Pripadnici te kulture bili su poznati po hrabrosti i poletu, kao i talentu u

^angking, jedina je kineska op{tina sa stalnim stanovni{tvom od preko 30 miliona stanovnika

Metro stanica Liziba, koja prolazi izme|u {estog i osmog sprata zgrade sa 19 spratova

Nadvo`wak Huangjuewan u ^ungkingu u Kini smatra se najslo`enijim nadvo`wakom na svetu

pevawu i plesu. Narod Ba kuvao je vlastito vino, a odr`avao posebne ceremonijske pogrebe. Wihove narodne pesme o planinama i rekama bile su poznate u ono doba, ali ih lokalci i danas rado pevaju. Iako mnogima nepoznat, ^ungking se posebno izdvaja od ostalih velikih gradova u Kini.

^UNGKING – GRAD

FUTURISTI^KE ARHITEKTURE

Wegovi neboderi osvetqeni neonskim svetlima i futuristi~ka arhitektura doneli su mu nadimak „sajberpank grad“, zbog upe~atqive sli~nosti s distopijskim pejza`ima filma Blade Runner.

Grad se mo`e pohvaliti sa 298 nebodera vi{ih od 100 metara i 26 zgrada vi{ih od 200 metara, {to ga rangira na 15. mesto u svetu po broju nebodera i na {esto mesto u kontinentalnoj Kini.

METRO STANICA KOJA PROLAZI KROZ ZGRADU

Jedna od najzanimqivijih karakteristika tranzitnog sistema ^ongkinga je metro stanica Liziba, koja prolazi izme|u {estog i osmog sprata zgrade sa 19 spratova, koja tako|e ima nekoliko stanova. Iako ovo mo`e izgledati kao primer lo{eg planirawa, stanica i stambena zgrada su namerno dizajnirane i izgra|ene kao jedna integrisana struktura.

Zgrada se sastoji od dva odvojena dela: sedam spratova u dowem delu ~ine deo stanice, dok preostalih 11 spratova pripadaju stambenom prostoru.

NAJDUBQA PODZEMNA @ELEZNICA NA SVETU

Na stanici Hongjancun u ^ungkingu, Kina, stajali{te je toliko duboko pod zemqom da je potrebno 10 minuta i nekoliko pokretnih stepenica samo da biste stigli do perona.

Stanica je otvorena 2022. godine, nalazi se na zapawuju}ih 116 metara ispod povr{ine – {to je ekvivalent visini od 40 spratova.

Za pore|ewe, najdubqa metro stanica u Londonu je Hampstead, koja se nalazi na dubini od 58,5 metara ispod nivoa zemqe – {to je upola mawa dubina od stanice u ^unkingu. Najdubqa stanica metroa u Wujorku je 53 metra ispod uli~nog nivoa. Ako putnici `ele da stignu do dna, mogu o~ekivati osam pokretnih stepenica do perona.

Postoji i br`a opcija za dolazak do dna – lift koji traje samo 53 sekunde. Me|utim, zbog brzog spu{tawa, mo`e do}i do za~epqewa u{iju zbog promene pritiska.

PETQA NA PET NIVOANAJKOMPLIKOVANIJI

NADVO@WAK NA SVETU

Nadvo`wak Huangjuewan u ^ungkingu u Kini smatra se najslo`enijim nadvo`wakom na svetu i pravo je gra|evinsko i saobra}ajno ~udo. Povezuje tri glavna puta u ^ungkingu i to slo`enom petqom s 20 traka na spomenutih pet nivoa. Iako na prvi pogled deluje stvarno zapetqano, a pomalo i stra{no, divovska petqa ipak izgleda komplikovanije nego {to zapravo jeste. Jasno je ozna~ena, a projektovana je, zajedno s pristupnim putevima, tako da ako i pogre{ite izlaz, nakon najvi{e deset minuta mo}i }ete da se vratite u `eqeni smer. Zastra{uju}a gomila traka izgra|ena je upravo zbog toga da se lak{e mo`ete vratiti. Izgradwa ove petqe zapo~ela je u septembru 2009. godine, a Huangjuewan je otvoren za saobra}aj 2017. Radovi su trajali vi{e od sedam godina, a planirawe gotovo isto toliko.

Najvi{i nivo petqe visok je otprilike 12 spratova, a ukupna du`ina ovog kri`nog toka je – ve}a od 16 i po kilometara. A i gu`va verovatno obara mnoge rekorde.

Metro stanica, otvorena 2022. godine, nalazi se na zapawuju}ih 116 metara ispod povr{ine – {to je ekvivalent visini od 40 spratova

STUDENTI SVIH UNIVERZITETA U SRBIJI:

Tra`imo raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora

Studenti svih univerziteta u Srbiji tra`e da se raspusti Narodna skup{tina Srbije i raspi{u vanredni parlamentarni izbori.

Studenti tra`e momentalno raspu{tawe Narodne skup{tine i raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora u skladu sa ~lanom 109 Ustava Republike Srbije.

Oni su tako|e pozvali sve gra|ane da podr`e listu kojoj }e studenti preneti svoje poverewe.

„Verujemo da je demokratija jedini ispravan na~in za re{avawe politi~ke krize ovolikih razmera, stoga pozivamo narod da podr`i listu kojoj }e studenti u blokadi svih visoko{kolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje pove-

rewe, kako bi na terazijama pravde prevagnula istina“, naveli su studenti.

Studenti su istakli i da smo svedoci jednog od prelomnih trenutaka u modernoj istoriji na{e zemqe, te da oni kao dru{tvena grupa od najve}eg narodnog poverewa povla~e odlu~an potez svojim zahtevom za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora.

Podsetili su i da preko pet meseci intenzivno poku{avaju da do|u do ispuwewa zahteva svim legitimnim i mirnim sredstvima, ali da uprkos tome studentski zahtevi nisu ispuweni, a vlast ne pokazuje ni najmawu inicijativu da do toga do|e.

„Studentski pokret inicirao je proteste do tada nikad zabele`ene brojnosti, pokazao da glas mladih nije samo

buka, ve} snaga koja mo`e da pokrene promene, vrati dostojanstvo i probudi nadu u pravdu i slobodi i dokazao da je suverenitet na{e zemqe u rukama naroda. Sa sna`nim uverewem da su na{i zahtevi

ispravni, konstatujemo da su koreni korupcije vlasti isuvi{e duboko prodrli u dr`avne institucije, kojima je tako onemogu}eno nezavisno vr{ewe du`nosti“, navodi se u saop{tewu studenata.

NAVR[ILO SE [EST MESECI OD PADA NADSTRE[NICE NA GLAVNOJ @ELEZNI^KOJ STANICI U NOVOM SADU:

Navr{ilo se {est meseci od pada nadstre{nice na Glavnoj `elezni~koj stanici u Novom Sadu. Svi, verujem, pamte gde su bili u trenutku kada je prva vest o nesre}i - koja je {turo konstatovala da je do{lo do obru{avawa dela rekonstruisanog dela stanice - objavqena.

PRVI MESEC – „SAMO TO NISMO RENOVIRALI“

Novembar je po~eo besom. Put od tuge do besa bio je prekratak za adekvatan odgovor re`ima. Novi Sad je odmah prepoznao da je ovde re~ ne o tragediji nego o zlo~inu. Masovni protesti i 15 minuta ti{ine bili su prvi odgovor gra|ana na korupciju vlasti. Vu~i} je, u startu, napravio gre{ku: wegova izjava da smo „sve rekonstruisali, samo tu nadstre{nicu nismo”, bila je ne samo la`na, nego i sasvim pogre{na u tom trenutku, jer nije pozivala na odgovornost nego na sau~estvovawe u bolu (konkretno wegovom, jer uvek on najvi{e pati). A niko nije hteo da boluje, nego da tra`i krvice. Zato nisu bile dovoqne ostavke nadle`nih ministara, pa ni hap{ewe Gorana Vesi}a i ostalih u lancu odgovornosti za izgradwu objekta. Javnosti je u pam}ewu ostala slika predsednika kako otvara nedovr{enu @elezni~ku stanicu (koja nije imala ni upotrebnu dozvolu). Kad je Vesi}, ubrzo potom, pu{ten da se brani sa slobode, to je, logi~no, dodatno razjarilo gra|ane. Paralelno, odgovor je stigao od studenata – FDU je blokiran, a potom, sukcesivno, i ostali fakulteti u Beogradu. Istorije radi, mora se re}i: opozicija je bila prva koja je, protestima i gurawem sa policijom ispred suda i policije u Novom Sadu, kanalisala bes. Mnogi opozicionari bili su i uhap{eni. Nekima je hap{ewe posle pre{lo u naviku.

DRUGI MESEC – „NISI NADLE@AN“ U decembru, |avo je odneo {alu, pa je predsednik morao jo{ jednom pred kamere, ovoga puta sa registratorima, ispuwavaju}i zahteve studenata da objavi dokumentaciju o padu nadstre{nice. Pune registratore dokumentacije je, osta}e zapam}eno, dizao sa dva prsta, jer je jak, a ne zato {to su registratori bili prazni, ali xaba – krucijalne odgovore o korupciji nije dao. Zato su mu se desile dve stvari: najpre su mu studenti poru~ili da „nije nadle`an“, a onda mu se vi{e od 100.000 qudi skupilo ispred prozora, na Slaviji, 22. decembra. To je bio prvi u nizu masovnih mitinga. Hap{ewa su se uzalud nastavqala, jer je i nasiqe nad studentima teklo paralelno sa wima: nova

taktika ga`ewa mirno okupqenih gra|ana koji blokiraju saobra}ajnicu bila je tek u povoju. Predsednik je, javno, poru~io: normalno je gaziti qude koji vam stanu na put. Ova izjava }e mu se osvetiti. TRE]I MESEC – PADA VLADA

U januaru nasiqe je doseglo svoju politi~ku kulminaciju, i to kroz dva doga|aja. Najpre je poludeli Beogra|anin prebacio preko haube studentkiwu Sowu iz Kraqeva. Sre}om, nije je ubio. Potom je predsednik rekao da to sad ve} stvarno nema smisla, ali je odmah po wegovom obra}awu, slede}eg jutra, grupa batina{a, koji su ~uvali prostorije SNS u Novom Sadu, {tanglama pretukla studente. Jednoj devojci je polomwena vilica. Nije bilo prostora za daqi manevar, pa je pala Vlada Milo{a Vu~evi}a. [teta, trajala je bolno kratko. Paralelno, studenti su krenuli u mar{eve {irom Srbije i najavili centralni doga|aj – veliki novosadski skup i blokadu tri gradska mosta. ^ETVRTI MESEC – NOVI SAD I JAJA U februaru je Srbija videla kako izgleda prava politi~ka mobilizacija masovnih razmera. Novosadski skup okupio je i vi{e nego onaj na Slaviji, a mobilnost je bila izuzetna: qudi su stizali iz svih krajeva Srbije. Vreme je bilo da predsednik odgovori kako najboqe ume – kopirawem strategija pobuwenih gra|ana. Wegov sretewski miting bio je, me|utim, daleko mawe brojan i daleko ispumpaniji od sadr`aja. Nakon tog malog poraza, predsednik se okrenuo mantri kako „brojke ionako nisu bitne“. To je bio ujedno i posledwi „najve}i skup svih

vremena“ – svaki slede}i bi}e skroman, ali veli~anstven. Paralelno, de{avao se ne samo studentski skup u Kragujevcu, nego i spontano razvla{}ivawe lokalnih vlasti po Srbiji. Najpre u Bogati}u, gde su gra|ani prekinuli sednicu lokalnog parlamenta i bukvalno isterali odbornike SNS iz organa vlasti. Zabele`en je i snimak {efa odborni~ke grupe SNS koji pla~nim glasom poru~uje „Qudi, ja sam va{“. Onda su poletela jaja prema gradona~elniku Kraqeva Terzi}u (koji je slavio ga`ewe Sowe), pa su ga koko{ji projektili pratili po okolnim selima danima. Ta artikulacija besa ba{ je zabrinula predsednika. PETI MESEC – ]ACILEND, NAJVE]I SKUP U ISTORIJI SRBIJE I ZVU^NI TOP U martu je predsednik i odgovorio, nerecipro~nim merama: prosvetarima su po~ele da dolaze drasti~no umawene plate zbog podr{ke studentskim zahtevima (i upornog {trajka zbog kog {kole masovno nisu radile). Dru{tvo je, me|utim, imalo reakciju, pa je kroz razli~ite fondove za pomo} delimi~no amortizovan pritisak na nastavnike. Uskoro }e im se – kroz nelegalno smawewe naknada od strane Vlade koja je pala – me|u o{te}enima pridru`iti i univerzitetski profesori. Na meti }e biti i dekani pojedina~nih fakulteta (kroz krivi~ne i disciplinske prijave, ali i nenajavqene inspekcije), a na rektora Univerziteta u Beogradu vlast je pokrenula svojevrsnu medijsku hajku, koja i daqe traje. Studenti su, u me|uvremenu, spremali najve}i, beogradski miting,

a preduhitrio ih je predsednik, koji je na Andri}ev venac instalirao „]acilend“ –predstavnike organizacije „Studenti koji `ele da u~e“ i bukvalno raznorazni olo{ (batina{e, osu|ivana lica, pla}enike, Crvene beretke). Vi{e od pola miliona qudi pro{lo je kroz ulice prestonice 15. marta, a predsednik je, u susret najve}em skupu u istoriji Srbije, rekao da }e dr`ava „odsvirati kraj“. Poku{ala je da ga odsvira kroz huk „zvu~nog topa“ koju je aktivirala tokom petnaestominutne }utwe. Taj najstra{niji autogol re`ima zaslu`uje posebnu analizu, ali ovde je dovoqno re}i da je iste no}i Vu~i} rekao da su u pitawu najstra{nije la`i. Ministar Da~i} slagao je tri puta u tri dana pa na kraju pokazao LRAD koji policija nelegalno ima u svom posedu. Stvar je na kraju stigla do suda u Strazburu. Opozicija je odgovorila prekidawem sednice skup{tine putem dimnih bombi. Vlast je tom prilikom objavila da je nekoliko poslanica umalo umrlo. Sre}om, `rtava nije bilo.

[ESTI MESEC – TURA DO STRAZBURA I VANREDNI IZBORI April je, kona~no, bio mesec novih politi~kih istupawa. Predsednik je formirao novu Vladu, a za mandatara je odredio endokrinologa \ua Macuta. Sastav Vlade bio je diktiran tako da se zadovoqe unutarpoliti~ki (klanovski) i spoqnopoliti~ki (SAD, EU, Rusija) zahtevi. Medijima je dodeqen naj`ivopisniji od svih ministara – izvesni Boris Bratina, biv{i ~lan „Na{ih“, spaqiva~ zastave EU, ~ovek koji ne izgleda kao da je do kraja siguran {ta mu je ta~no posao. Malo kome je, me|utim, stalo do te Vlade (predsedniku ponajmawe), jer su paralelno sa wom studenti najpre iza{li sa inicijativom za formirawe prelazne, ekspertske Vlade (sli~an model iznela je i opozicija), a potom, u posledwim danima aprila, i zahtevom za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora. Mesec su obele`ila i dva ve}a incidenta: napad no`em na dekanku Filozofskog fakulteta i nasilno delovawe policije ispred novosadskog DIF. Studenti su, za to vreme, trijumfalno stigli do Strazbura u svojoj biciklisti~koj turi. Odmah potom – dok je Marta Kos bila na putu za Beograd – pokrenuli su i ultra-maraton. Destinacija – Brisel. Na kraju meseca, vlast je uspela i da ispuni jedan studentski zahtev, pa se dvonedeqna blokada RTS okon~ala poni{tavawem starog i raspisivawem novog izbora za ~lanove REM.

850 godina od ro|ewa Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog

Ispred Petrove crkve kod Novog Pazara

„Pisala mi je Teodora Martinko, zna{ mama, to je ona teta za koju sam pravio akciju”, ovo je sa posebnom sre}om u glasu izgovorio Marek Powi~an (13) mladi humanitarac iz Ba~kog Petrovca, koji je tada bio posebno sre}an. Naime, nakon {to je sproveo akciju prodaje kola~a kako bi sakupio novac za Teodoru Martinko, koja je te{ko povre|ena u padu nadstre{nice u Novom Sadu, dobio je jedno pismo koje }e, sigurni smo, pamtiti do kraja `ivota. Pismo mu je poslala upravo ona - Teodora Martinko.

Hrabra mlada mama, za koju se moli cela Srbija, uputila je divnu poruku de~aku o va`nosti empatije i zajedni{tva, i time pokazala koliko i sama veliko srce ima.

Marek posebno voli pisma, a to je i Teodora znala, pa je odlu~ila da ga obraduje i da mu se zahvali za sav trud. Wegova majka rekla je da se radost u wegovom glasu nije mogla opisati, a o~i su mu imale poseban sjaj. „Dragi Marek, od srca ti hvala na divnoj inicijativi. Tvoja humanitarna akcija u ko-

Povodom jubileja 850 godina od ro|ewa Svetog Save, Wegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije je slu`io 2. maja svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Save u De`evi, gde je Stefan Nemawa stvarao prvu srpsku dr`avu i gde su se nalazili wegovi dvori i Saborna crkva. To je mesto gde su odrastali wegovi sinovi Vukan, Stefan Prvoven~ani i Rastko, kao i drugi veliki Nemawi}i.

Patrijarhu Porfiriju su saslu`ivali mitropoliti ra{ko-prizrenski Teodosije i po`areva~ko-brani~evski Ignatije, Preosve}eni vikarni Episkop novobrdski Ilarion, kao i sve{tenstvo i sve{tenomona{tvo iz vi{e eparhija Srpske Pravoslavne Crkve, uz molitveno u~e{}e mnogobrojnog vernog naroda iz svih krajeva Ra{ke oblasti. Tom prilikom Patrijarh je istakao da je Sveti Sava Srbe uveo u tajnu krsta i Vaskrsewa Hristovog i da je De`eva zbog toga rodno mesto svih pravoslavnih Srba, svakog od nas: - Sveti Sava je ovde ro|en pre 850 godina, to je wegov jubilej i na{ jubilej. I odavde je po~eo da stasava u pravog ~oveka Bo`jeg, gorostasa duhovnog. Odlazio je na sve strane sveta - do Egipta, do kalifa Bagdada, i{ao na Zapad, uspostavqao mostove prijateqstva i bratske odnose sa svima i opet i na tom planu, pokazao da je qubav smisao na{eg postojawa i da ona pre ili kasnije dobija svaku bitku i pobe|uje. I da ona mora biti spremna da prihvati i omalova`avawe i odbacivawe i progone, da nosi krst. Jer krst je raspe}e, a u krstu kao raspe}u Hristovom, sadr`ana je Wegova pobeda.

Patrijarh Porfirije je zatim u pratwi arhijereja posetio i crkvu Svetih apostola Petra i Pavla, poznatu i kao Petrova crkva, u Rasu, nedaleko od Novog Pazara, gde je osve{tao i polo`io kamen temeqac za novi konak. Tom prilikom Patrijarh se poklonio svetiwama najstarije crkve na na{im prostorima.

Nakon slu`ewa liturgije, u manastiru \ur|evi stupovi odr`ana je sednica Svetog arhijerejskog sinoda.

Prema predawu, Rastko Nemawi} - Sveti Sava, prvi Arhiepiskop srpski, ro|en je 1175. godine u tada{woj srpskoj prestonici Rasu, na mestu dana{weg sela Mi{~i}e nadomak Novog Pazara, u De`evi podno planine Golije. Vekovima je narod ovog kraja Savindan slavio na livadi usred sela kod metalnog krsta i mladog hrasta gde se veruje da je ro|en najmla|i sin Stefana Nemawe - Rastko. Legenda ka`e da je to mesto upravo u Mi{~i}u, jer je Stefan Nemawa svom najmla|em sinu tepao mi{~e moje malo pa je tako i selo dobilo ime.

Ovaj kraj je nekada krasila Saborna crkva u kojoj se na De`evskom saboru 1282. godine, kraq Dragutin odrekao prestola u korist svog brata Milutina. Danas o sjaju Nemawi}ke dr`ave svedo~e obli`wa Petrova crkva u kojoj je veliki `upan Stefan Nemawa kr{ten i gde se na saboru 1196. godine odrekao prestola i oti{ao u Hilandar, kao i velelepni \ur|evi stupovi, jedna od najzna~ajnijih Nemawinih zadu`bina.

Utvrdiv{i svoje `ivote na duhovnim temeqima koje su im ostavili slavni preci, pravoslavni Srbi De`evske doline 2012. godine na mestu drevnog Sabornog hrama postavili su kamen

joj si prodajom kola~a prikupqao sredstva za mene nije samo gest dobrote, to je svetionik nade, qubavi i saose}awa. Zahvaquju} i tebi svet je danas lep{e i boqe mesto.

Tvoje nesebi~o srce i velika du{a pokazuju da godine nisu merilo veli~ine, jer ti si ve} sada neko ko mewa svet naboqe. Verujem da te u `ivotu ~ekaju velike stvar, jer

U De`evi ro|eno {est kraqeva i Sveti Sava

Na osnovu istorijskih izvora mo`e se zakqu~iti da su u De`evi ro|eni Stefan Prvoven~ani, wegovi sinovi, kraqevi Radoslav koji je u Rasu imao kovnicu novca i Vladislav, ktitor Mile{eve. U ovom selu ro|eni su i kraqevi Uro{, ktitor Sopo}ana, Dragutin, kao i Milutin koji je stolno mesto iz Rasa prebacio na Kosovo, a potom u Skopqe. Ro|eno je {est kraqeva i prvi srpski arhiepiskop Sveti Sava, ali nema nikakvih podataka da su u ovom kraju ro|eni carevi Du{an Silni i Uro{ Nejaki.

Zapis Giqferdinga

Kako je zapisao u 19. veku ruski putopisac, nau~nik, slovenofil i ruski konzul u Bosanskom pa{aluku Aleksandar Giqferding (1831-1872): „Put koji vodi (iz De`eve) prema uzvi{ewu Sokolovici zove se do dana{wih dana Carska ulica. Tamo je bio zamak cara Du{ana. Ako po|ete tom ulicom ~etvrt sata nai}ete na Sudsko selo, gde su bile prostorije suda srpskih vladara...“

temeqac za crkvu Svetog Save i do~ekali da u wemu danas, 2. maja 2025. godine, Patrijarh srpski Porfirije sa arhijerejima Srpske Pravoslavne Crkve slu`i svetu Liturgiju. Ideja da se na mestu ro|ewa Svetog Save sagradi duhovni kompleks poti~e jo{ od vremena kada je Eparhijom Ra{ko-Prizrenskom, kao vladika, upravqao bla`enopo~iv{i patrijarh Pavle.

Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

neko sa toliko iskrene `eqe da poma`e drugima zaslu`uje da mu se dobra dela vrate stostruko. Neka te sre}a i dobrota koju {ir{ prate na svakom koraku“, napisala je Teodora u pismu.

Marek je jedva ~ekao da svoju sre}u i re~i koje mu je Teodora pisala punim srcem podeli i sa svojom mamom, a ona ka`e da su im oboma suze krenule.

„Do{ao je sav odu{evqen u o~ima – sjaj, u glasu – radost. Ka`e mi: ‘Mama, mama vidi od koga sam dobio pismo’. Taj sjaj u o~ima i radost u glasu, e to se ne da opisati. Bio je presre}an“, ka`e ponosna majka Milota. Kako je mama ispri~ala, Teodora je pismo poslala po Marekovoj nastavnici matematike, a taj dan Marek ne}e mo}i nikada da zaboravi.

Podsetimo, akcija „Marekovi kola~i“ zapo~eta je zbog wegove sestre koja je, na`alost, bila prevremeno ro|ena i preminula. Kako je Kisa~ najbli`e selo Ba~kom Petrovcu, Marek je odlu~io da ~etvrtu akciju posveti kom{inici Teodori, jedinoj pre`iveloj u obru{avawu nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu.

MONASI

SA HILANDARA SU ZDRAVI

KAO DREN JER SE OVAKO HRANE: Ru~aju u vreme dok mnogi od nas spavaju, a jednu stvar nikada ne jedu

Monasi sa Hilandara oduvek va`e za veoma zdrave qude. Pored toga {to svakodnevno provode vi{e sati u molitvama, {to doprinosi dobrom mentalnom stawu, oni rade i izuzetno te{ke fizi~ke poslove koji im poma`u da sa~uvaju vitalnost. Uz to, wihov na~in ishrane je specifi~an i donekle sli~an intermitentnom postu, jer unose hranu unutar devet sati, dok preostalih 15 sati to ne rade.

Qudi se ~esto pitaju kako to da monasi sa Hilandara do`ivqavaju duboku starost i gotovo nikad se ne razboqevaju. Odgovor je jednostavan: oni mnogo vode ra~una o zdravqu, a hrana im je u tome veliki saveznik. Pored toga {to veoma rano ustaju i vi{e sati dnevno provode u molitvama, {to je va`no za dobro mentalno zdravqe, i fizi~ki su veoma aktivni na dnevnom nivou i imaju ta~no propisan ritam uzimawa obroka. Po tipiku, monasi sa Hilandara jedu dva puta dnevno – imaju ru~ak i ve~eru, i to unutar devet sati, {to zna~i da preostalih 15 sati upra`wavaju takozvani intermitentni post, odnosno uzdr`avawe od hrane.

– Na Hilandaru je jelovnik i praksa, tipik, da oni devet sati jedu – ka`e za „Politiku” dr

Vera [}epanovi}, infektolog, i dodaje:

– Wima je ru~ak u {est sati ujutro, po{to u dva sata ve} imaju slu`bu koja traje ~etiri sata. Monasi ne jedu odmah posle bu|ewa, ve} kad zavr{e slu`bu. Ve~era im je u tri sata. Nema nikakvog grickawa izme|u ru~ka i ve~ere, i to je sigurno dobar na~in da se ne optere}uju hranom i da ono {to su uzeli u jednom obroku elimini{u, pa da onda u ~ist digestivni sistem unesu slede}i obrok.

Prema re~ima dr [}epanovi}, intermitentni post svakome mo`e da poboq{a zdravqe. Na wihovoj trpezi nalaze se iskqu~ivo sve`e namirnice, bez konzervansa, za~ina i masti. Meso ne jedu nikada, a umesto wega na trpezi je riba. Kuvari koriste maslinovo uqe za spremawe hrane utorkom, ~etvrtkom i vikendom. Naj~e{}e jedu {umsko vo}e, pe~urke i zelenu salatu, a za ja~awe organizma u danima kad se ne posti piju mleko, jedu jaja i sir.

Od slatki{a, na wihovoj trpezi su med, lokum i halva. Samo ponekad piju kafu i malo vina.

Zlatno pravilo koje se po{tuje na Hilandaru je uzimawe kvalitetnih mawih obroka. Monasi nikada ne jedu obilno, ve} skromno i umereno, tek toliko koliko im je potrebno da sa~uvaju snagu.

Qubiteqi automobila svake godine sa nestrpqewem i{~ekuju dodelu nagrada za najboqe ~etvoroto~ka{e, jer titule u razli~itim kategorijama dodequju vrsni i nepristrasni stru~waci. Ove godine „World Car Award” doneo je nekoliko iznena|ewa, a trijumf kineskog proizvo|a~a osta}e upam}en kao prvi u istoriji.

Ovogodi{wa dodela premija za najboqi automobil godine bila je veoma uzbudqiva, jer se na spisku dobitnika presti`nih nagrada na{ao po prvi put u istoriji i jedan kineski automobil.

IZBOR GODINE OTKRIO

NEO^EKIVANE POBEDNIKE

Nagrada za najboqi automobil godine oti{la je u ruke ju`nokorejskog proizvo|a~a Kia, ~iji je elekti~ni SUV model EV 3 „pre{i{ao” mnoge druge (~ak i popularnije) ~etvoroto~ka{e.

Me|u dobitnicima nagrada na{ao se automobil jo{ jednog ju`nokorejskog proizvo|a~a - ovoga puta to je Hjundai, ~ijem je modelu Inster/Kasper zaslu`eno pripalo zvawe najboqeg elektri~nog automobila u ovoj godini.

U kategoriji za najboqi dizajn je prvo mesto osvojio Folksvagen ID.Baz, dok je nagrada za najboqi luksuzni automobil oti{la u ruke [ve|ana, ~iji je Volvo Iks-Ce90 pokupio sve simpatije `irija.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ova nedeqa po~iwe sna`nim energetskim naletom. Imate jasniju sliku o prioritetima. Na poslu se otvara prilika da sprovedete jednu staru ideju, i to uz podr{ku kolega koji }e ceniti va{u snala`qivost. Zauzeti Ovnovi ja~aju vezu kroz razgovor i zajedni~ke planove, dok slobodni dobijaju priliku za susret koji pokre}e lavinu emocija. Ne bi {kodilo da se malo vi{e odmarate.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Pred vama je nedeqa koja zahteva da budete vi{e fleksibilni. Na radnom mestu mo`e do}i do promena koje vas izbacuju iz ritma, ali uz strpqewe uspevate da se prilagodite i prona|ete novu rutinu. U qubavi, zauzeti ose}aju ja~u povezanost sa partnerom, dok slobodni nailaze na osobu koja im budi znati`equ. Imunitet je u blagom padu, preporu~uje se vi{e sna i vitamina.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Nedeqa }e biti u znaku poja~ane komunikacije, i novih informacija. U poslovnom okru`ewu uspevate da zra~ite energijom i {armom, {to vam donosi prednost. Slobodni Blizanci bi mogli da zapo~nu dopisivawe koje prerasta u ne{to dubqe, dok zauzeti u`ivaju u laganoj, ali stabilnoj emotivnoj atmosferi. Povedite ra~una o disajnim putevima i izbegavajte du`i boravak na vetru.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Emotivna sigurnost postaje najva`niji prioritet. Na poslu ose}ate pritisak da se doka`ete, ali intuicija vas vodi pravim putem. Ako se oslonite na wu, mogu}e je da }ete re{iti dugotrajan problem. U qubavi, partner pokazuje vi{e ne`nosti, a slobodni Rakovi dobijaju neo~ekivanu poruku koja im vra}a osmeh na lice. Obratite pa`wu na ishranu - izbegavajte te{ku hranu kasno uve~e.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

U centru ste pa`we i znate to da iskoristite. Poslovni kontakti se umno`avaju, a va{a harizma otvara vrata va`nim saradwama. Zauzeti Lavovi pokre}u teme koje su do sada izbegavali, dok slobodni ulaze u fazu flertova - sa potencijalom da jedan preraste u ne{to vi{e. Ose}ate se sna`no, ali bi bilo korisno da prona|ete trenutke mira i iskqu~ite se iz haoti~ne svakodnevice.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Analizirate svaku sitnicu, vreme je za akciju. Poslovne obaveze se gomilaju, ali vi uspevate da zadr`ite red i efikasnost. Qubavna situacija se poboq{ava - zauzete Device dobijaju vi{e pa`we, a slobodne bi mogle da obnove kontakt sa osobom iz pro{losti. Posvetite vi{e pa`we zdravqustres mo`e da se manifestuje kroz nesanicu, uvedite opu{taju}e rituale pred spavawe.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Pred vama je period u kom donosite va`ne odluke. U poslovnom svetu dolazi do razja{wewa - ono {to je bilo neizvesno, sada postaje jasno. Zauzeti nalaze balans u vezi, dok slobodni Vage nailaze na osobu koja kod wih izaziva duboko interesovawe. Novac dolazi kroz pro{le zasluge ili staru saradwu. Vi{e kretawa. Budete ne`niji prema sebi i postavite realnija o~ekivawa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Va{a intuicija je izuzetno sna`na, a ova nedeqa vam donosi {anse da preokrenete situacije u svoju korist. Na poslu se pojavquje mogu}nost za unapre|ewe ili priznawe, ali ne otkrivajte sve karte odmah. U qubavi, strasti se poja~avaju - zauzeti prolaze kroz intenzivne trenutke bliskosti, a slobodne }e neko oboriti s nogu. Vikend bi trebalo da provedete u ti{ini i regeneraciji.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Nemir koji ose}ate tera vas na avanture i potragu za novim iskustvima. Na poslu se javqa potreba za promenom rutine - ako je ne uvedete vi, neko drugi ho}e. Zauzeti Strel~evi `ele vi{e slobode, {to bi moglo da izazove tenziju u odnosu sa partnerom, dok slobodni zapo~iwu poznanstvo koje se razvija neobi~no brzo. Povedite ra~una o ki~mi i vratnom delu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Poslovne obaveze vas preplavquju, ali uspevate da ih re{avate sistemati~no, ostavqaju}i dobar utisak na nadre|ene. U qubavi se ose}ate sigurnije - zauzeti u`ivaju u tihoj stabilnosti, dok slobodni Jar~evi vi{e razmi{qaju o poslu nego o emocijama, iako bi jedno poznanstvo moglo da ih iznenadi. Izbegavajte pozajmice. Obratite pa`wu na krvni pritisak i redovno merite puls.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Kreativnost dolazi do izra`aja, posebno u poslovnim izazovima koji zahtevaju inovativan pristup. Ose}ate se nadahnuto i spremno da napravite preokret. U qubavi, slobodne Vodolije u`ivaju u flertu, dok zauzete poku{avaju da unesu vi{e spontanosti u vezu ili brak. Izbegavajte impulsivna tro{ewa. Zdravqe je dobro, ali pazite na preterano iscrpqivawe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ova sedmica vas poziva da se povu~ete i oslu{nete unutra{wi glas. Na poslu ose}ate zasi}ewe, ali uspevate da zadr`ite koncentraciju na najva`nijim zadacima. U qubavi, zauzeti grade dubqu povezanost sa partnerom kroz ti{inu i razumevawe, dok slobodni saware o „pravoj osobi”, onoj koja bi ispuwavala sve wihove kriterijume. Prija}e vam kontakt s prirodom.

Dolfin Mini - ovaj kineski elektri~ni ~etvoroto~ka{ progla{en je za najboqi gradski automobil

za najboqi automobil godine oti{la je u

Kada je re~ o sportskim automobilima, titula za najboqi sportkar pripala je, zaslu`eno, Por{eu, ~iji je model 911 Karera Ge-Te-Es pokazao boqe performanse od konkurenata, prenosi Wuzvik.

TRIJUMF „KINEZA” OBELE@IO JE OVOGODI[WU DODELU NAGRADA

Donedavno se ~inilo da automobili kineskih proizvo|a~a ne mogu ni pri}i svojim konkurentima („evropqanima” i drugim „azijatima”), ali je ovogodi{wa dodela „World Car Award” dokazala da ni{ta nije nemogu}e. Senzacionalni rezultat ostvario je modeo Bi-Uaj-Di Sigal, koji se izvan Kine prodaje pod nazivom Dolfin

Mini - ovaj elektri~ni ~etvoroto~ka{ progla{en je za najboqi gradski automobil. Kompaktan automobil sa petoro vrata dug je svega 3,8 metara, zahvaquju}i ~emu je idealan za parkirawe i provla~ewe kroz gu`ve, a wegov motor od 75 kowskih snaga je sasvim dovoqan za opu{teno kruzirawe gradom. Na kineskom tr`i{tu ovaj gradski auti} mo`e se na}i ve} za 69.900 juana, odnosno oko 8.500 dolara, dok se na evropskom wegove cene kre}u oko 20.000 dolara, zbog izvr{enih modifikacija i usagla{avawa sa lokalnim standardima.

Nagrada

ruke ju`nokorejskog proizvo|a~a Kia

Zaboravnost ili demencija – kako da prepoznate o ~emu se radi?

Nije neuobi~ajeno da neko ne mo`e da se seti za{to je u{ao u sobu, imena osobe koju je upravo upoznao, da ne zna gde je parkirao automobil.

Stru~waci isti~u da neki propusti u pam}ewu nisu razlog za zabrinutost, ali tra`ewe stru~ne pomo}i za rane znakove upozorewa mo`e smawiti rizik od wihovog napredovawa.

KOLIKO JE ZABORAVNOST

DEO NORMALNOG STAREWA?

Svi postajemo malo sporiji sa godinama, a mnogi od nas postaju malo zaboravniji, ka`e profesorka psihologije Karin Ansti, direktorka Instituta za budu}nost starewa na Univerzitetu New South Wales u Sidneju. Ovo se de{ava ~ak i kada smo mladi i li{eni sna, pi{e „The Guardian“.

Jedna uobi~ajena `alba je ose}aj da vam je ne{to „na vrhu jezika“, ali se ne mo`ete setiti, na primer, imena osobe ili filma.

Druga je privremeni gubitak stvari poput mobilnog telefona ili kqu~eva.

„Mi to nazivamo normalnim iskustvom starewa;“ povremeno zaboravqaju}i gde ste ne{to ostavili“, ka`e Ansti.

Tako|e je normalno da vam stvari postanu te`e za

RECEPT

JAGWETINA NA AUSTRALIJSKI

NA^IN

POTREBNO JE:

n Jagwe}i but (oko 2 kg)

n 2 ve}a krompira

n 2 {argarepe, glavica luka

n 2 stabqike celera

n 4-6 ~e{wa belog luka

n 400 g pasiranog paradajza

n 400 g belog pasuqa iz konzerve

n 1 {oqica suvog belog vina

n 2 ka{ike Vegete

n ka{ika origana, malo vode n ka{ika mlevene paprike n malo mlevenog ruzmarina

PRIPREMA:

Prepr`ite jagwetinu na malo uqa dok ne dobije lepu boju. U sredinu velike, duboke tepsije slo`ite jagwetinu, a oko we narezano korenasto povr}e. Na kraju dodajte paradajz i pasuq, i za~inite biberom ili ~ilijem.

Dodajte vino, koje ste prethodno zagrejali i pome{ali s Vegetom, origanom i mlevenom paprikom. Dodajte malo vode tako da te~nosti bude do polovine tepsije. Pospite ruzmarinom. Meso s povr}em prekrijte aluminijskom folijom i pecite u rerni zagrejanoj na 180°C najmawe dva sata.

obavqawe ili da vam traju du`e nego ranije. Profesorka Ejmi Brodtman, neurolog i {efica Inicijative za kognitivno zdravqe na Univerzitetu Mona{ u Melburnu, ka`e da brzina obrade informacija mo`e da se uspori sa godinama, {to mo`e biti frustriraju}e i zabriwavaju}e za qude koji su navikli na visok stepen efikasnosti.

KADA BI TREBALO DA SE ZABRINETE

„Ako povremeno zaboravite gde ste ostavili kqu~eve ili ih prona|ete u vratima ujutru, to nije nu`no razlog za zabrinutost“, ka`e dr Majkl Vudvord.

Ako se de{ava ~esto, sve ~e{}e ili ukqu~uje ozbiqnije propuste, kao {to je ostavqawe {poreta upaqenog celu no} ili ostavqawe vode da te~e, mo`e biti ozbiqnije.

„Problemi sa jezikom mogu biti rani znak demencije, posebno ako govor po~ne da zvu~i kao ‘salata od re~i’“, ka`e dr Dezmond Grejam.

Ako imate blokadu u pronala`ewu re~i, to mo`e da bude zabriwavaju}e.

Vudvord ka`e da je povremeno me{awe imena dece ili unu~adi u redu, „ali ako stalno zaboravqate imena troje od ~etvoro unu~adi, to je zabriwavaju}e“.

„Jedna od klasi~nih karakteristika Alchajmerove bolesti je da qudi po~iwu da gube razum“, ka`e Brodtman.

Normalno je da se izgubite dok vozite negde gde nikada niste bili, ali ako neko stalno ima problema da prona|e put do poznatih mesta, to bi mogao biti znak zabrinutosti.

„Mi to nazivamo topografskom ili geografskom dezorijentacijom, i to je ne{to novo jer bi trebalo da imate te informacije u glavi“, smatra ona.

Brodtman ka`e da ako ne{to ima emocionalni zna~aj i privla~i va{u pa`wu, a vi to zaboravite, to bi mogao biti znak demencije.

Da li se uvek

„Ako je ne~iji najboqi prijateq umro pre dva dana i ta osoba je znala za to, a tokom razgovora im ka`ete ‘Ta osoba je umrla, kada je bila sahrana’ i oni se toga uop{te ne se}aju, to je zaista zabriwavaju}e“, smatra profesorka.

Ponavqawe iste pri~e u razgovoru mo`e biti rani znak, ka`e Vudvord.

„Ako tokom jednog telefonskog razgovora ka`ete: ‘Jesam li vam rekao da je kom{ija preko

puta zasadio…’ i nekoliko minuta kasnije opet isto, to je zabriwavaju}e“.

„Ulazite u sobu i zaboravqate za{to ste u{li, to se de{ava svima i ~e{}e je rezultat gubitka pa`we“, ka`e Ansti.

Qudi sa ADHD-om ovo do`ivqavaju tokom celog `ivota. To se de{ava kada niste fokusirani na ono {to radite, pa pre nego {to zavr{ite jednu stvar, va{ um ve} prelazi na slede}u.

budite umorni – mo`da vam nedostaju ovi hranqivi sastojci

Ako se stalno ose}ate iscrpqeno, za to mo`e postojati razlog, a to mo`e biti i va{a ishrana. Prema re~ima farmaceutkiwe Debi Grejson, mo`da vam nedostaju neki kqu~ni hranqivi sastojci koji uzrokuju da se stalno ose}ate umorno. Dakle, kada je re~ o odre|enim hranqivim materijama, Grejson je ukazala na slede}e: VITAMIN B12

Vitamin B12 je neophodan za odr`avawe nivoa energije, jer poma`e u proizvodwi crvenih krvnih zrnaca i podr`ava funkciju mozga i nerava. Tako|e je kqu~an za proizvodwu DNK i odr`avawe zdravih nervnih }elija, a wegov nedostatak mo`e izazvati umor, slabost i maglu u mozgu. Nedostatak vitamina B12 mo`e dovesti do niskog nivoa energije, anemije i neurolo{kih problema kao {to su lo{e pam}ewe i koncentracija. B12 se prvenstveno nalazi u proizvodima `ivotiwskog porekla kao {to su jaja, riba, meso i mle~ni proizvodi. Me|utim, va{em telu je potrebna dobra digestija, posebno `eluda~na kiselina, da bi efikasno apsorbovalo B12.

Spana} se lako se priprema, pristupa~an je, iznena|uju}e prilagodqiv. Spana} je pun zdravstveno korisnih biqnih jediwewa koja

{tite vid, uti~u pozitivno na zdravqe srca

i bore se protiv upala.

IZVOR BROJNIH HRANQIVIH

MATERIJA KOJE MNOGIMA NEDOSTAJU Sadr`i hranqive materije koje ve}ina

qudi ne unosi u dovoqnim koli~inama, kao

{to su gvo`|e, magnezijum i vlakna. Gvo`|e je kqu~no za dopremawe kiseonika }elijama i posebno je va`no za `ene reproduktivnog doba, trudnice i sportiste. Magnezijum podr`ava zdravqe kostiju i pravilno funk-

KOENZIM Q 10

Koenzim Q10 (CoQ10) igra kqu~nu ulogu u proizvodwi energije podr`avaju}i mitohondrije – ~esto nazivane baterijama na{ih }elija. Poma`e u za{titi }elija od o{te}ewa izazvanog oksidativnim stresom, {to mo`e dovesti do daqeg umora i ni`eg nivoa energije.

Kada opadne, ~esto je povezan i sa bolovima u mi{i}ima i umorom, ali postoje na~ini da pove}ate nivo CoQ10. To se mo`e posti}i pove}awem unosa ora{astih plodova, semenki, masne ribe i mesa. OMEGA 3

Debi je otkrila da nedovoqno omega-3 masnih kiselina u ishrani mo`e doprineti umoru i nedostatku energije. Omega-3 masne kiseline EPA i DHA igraju kqu~nu ulogu u funkciji mozga, poma`u}i u poboq{awu koncentracije, fokusa i produktivnosti.

Tako|e podr`avaju cirkulaciju i smawuju upalu — {to mo`e pomo}i u borbi protiv umora, pa ~ak i poboq{ati raspolo`ewe.

Preporu~uju se masna riba, maslinovo uqe i odre|eni orasi i semenke. Idealno je

da ove zdrave masti dobijete iz hrane, ali ako to nije mogu}e, suplementi mogu pomo}i. MAGNEZIJUM

Magnezijum je vitalni mineral koji poma`e va{em telu da proizvodi energiju, a bez dovoqno wega, mo`ete se ose}ati stalno umorno i iscrpqeno. Igra kqu~nu ulogu u funkciji mi{i}a, nervnoj signalizaciji i regulaciji stresa. Nedostatak mo`e izazvati gr~eve u mi{i}ima, lo{ san, pa ~ak i mentalni umor naru{avawem hormona stresa. Magnezijum se nalazi u mnogim svakodnevnim namirnicama, posebno u zelenom lisnatom povr}u, ora{astim plodovima i semenkama, a konzumirawe ve}e koli~ine magnezijuma mo`e prirodno pove}ati wegov nivo.

cionisawe mi{i}a, a s druge strane, vlakna {tite od raka debelog creva, poma`u u regulisawu nivoa holesterola.

POMA@E U ZA[TITI OD MASNE JETRE Ve}a konzumacija spana}a povezana je sa ni`im rizikom od masne jetre u pore|ewu s onima koji ga retko jedu. Procewuje se da masna jetra poga|a veliki broj stanovni{tva i da je povezana s pove}anim rizikom od sr~anih oboqewa, dijabetesa tipa 2 i upale jetre.

DOBAR JE ZA SRCE

Ishrana bogata spana}em mo`e pomo}i u odr`avawu elasti~nosti arterija i sni`avawu krvnog pritiska - oba kqu~na faktora

za zdravqe srca. Ovo se u velikoj meri pripisuje tome {to je spana} bogat nitratima, koji podsti~u proizvodwu azot-oksida, mo}nog vazodilatatora ({iri krvne sudove). Spana} mo`e pomo}i u borbi protiv oksidativnog stresa, procesa koji o{te}uje }elije, ukqu~uju}i kardiovaskularne bolesti. KAKO JESTI VI[E SPANA]A Svestrano povr}e koje se, zahvaquju}i svom blagom ukusu, lako uklapa u recepte, ukqu~uju}i smutije, supe, salate, sosove za testeninu... Ako vam je te{ko da spana} bude u jelima, po~nite sa malom koli~inom, te ga sitno iseckajte i dodajte u svoj obrok.

GRAD U TURSKOJ

MAKEDONSKI PISAC, KOSTA

VUNENI TKANI ]ILIMI (TUR)

OZNAKA ZAJUG GRAD U MA\ARSKOJ DEO LOGARITMA (MN.)

ORIJENTALNO @ENSKO IME

IME XEZ MUZI^ARA HAXIMANOVA

IME PESNIKA KI[EVI]A

SKANDINAVKA UKR[TENICA

MESTO U SREMU

INICIJALI STARIJE RE@ISERKE JOVANOVI] VOJVO\ANKA ([AQIVO)

IME SRPSKE GLUMICE, DOBRA

POZNATI HARMONIKA[ (BARAKUDA BEND)

MUSLIMANSKA VERA BIQKAPERUNIKA(MN.)

INICIJALI GLUMCA TADI]A NASILNICI, TIRANI GORWI DEO BRODA(MN.)

SKULPTORI, VAJARI

ZOQA

GRAD U FRANCUSKOJ NA[ATV VODITEQKA

LISTCRNOGORICE, ^ETINA JEDINICE U MAR[U

GRAD U MAKEDONIJI TENISERKA@ASTIN PRIPADNIK AZIJ. NARODA

VEZNIK U[IVENI KOMAD TKANINE IZDAVA^ (LAT.)

VUNENI POKRIVA^ UDARATI, LUPATI LAT. PREVOD BIBLIJE

RASPAR^AVATI PEVA^ICA REXEPOVA UDRU@. KWI@EV. MATERIJA, SUPSTANCA

ELEKTRON. INDUSTRIJA (SKR.) OTAXBINA (PESN.) GRUBO SUKNO

SIMBOL AZOTA PAMTITI

LIZACIJU

VRSTA PAPAGAJA SRPSKI NOBELOVAC, IVO

IRAMI, J, TAB, AMILA, VASIL, ENES, ISLAM, QT, TIRJANI, KIPARI, LIL, OSA, IGLICA, VELES, ENAN, I, U[ITAK, N, ]EBE, AKATI, DELITI, UK, EI, OTA[TVO, STANAR, VIL, MOBILISATI, ARA, ANDRI].

VODORAVNO: MOMAK, ADANA, RACIN,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. O{tar spor, prepirka - Li~na zamenica, 2. @alba vi{em sudu - Mera za du`inu, 3. Dojke, sise u de~jem govoru - Braniteqi vere, 4. Deseto i 14. slovo azbuke - Komadi rasprsnute granate - Jaram, 5. Prevarant, varalica - Mrak, 6. Slike svetaca - Mesto kod Zrewanina, 7. Oznaka za zapad - Ose}ati bolove, probade - Stariji ameri~ki glumac, Marfi, 8. Igwat odmila - Ime mladog ko{arka{a Laki}a - Oznaka za jug, 9. Gradske ~etvrti - Ime japanskog re`isera Kurosave, 10. Ime glumice Bening - [e}erni sirup, 11. Pokazna zamenica - Grad u Ba~koj - Deveto i 2. slovo azbuke, 12. Prva srpska filmska glumica - Tanasije odmila, 13. Sinajsko poluostrvo - Mali `bun, 14. U~ewe gr~kog filozofa Epikura.

USPRAVNO: 1. Obustaviti svoje aktivnosti, 2. Otpadak pri se~ewu gvo`|a - Nasledna osnova organizma, 3. Medikament - Mesto u Crnoj GoriIme glumice @irardo, 4. Otmeni mu{karci - Krpa za brisawe, otira~, 5. Inicijali pesnika Anti}a - Otmen mu{karac - Onomatopeja pijukawa, 6. Prvi prevod Biblije na latinski - Poglavica zlih duhova po Zaratustri - Oznaka za polupre~nik, 7. Simbol kalijuma - Loviti ribu udicom - Spratovi u zgradi, 8. Rimski bog qubavi - Novci Saudijske Arabije - Drugo i 11. slovo azbuke, 9. Krem dru{tva - Biqka matruna, akant, 10. Ime vajara Loga - Gr~ki polubog, ~uven po lepoti (mit.) - Stari Sloven, 11. Jednogodi{wa prasad - Izlivawe, izliv, 12. Navodwavawe (lat.) - Be}ir odmila.

EPIKUREJSTVO

ARADAC, Z, @IGATI, ODI, IGA, ARIJAN, J, REJONI, AKIRA, ANET, MELASA, TO, APATIN, ZB, ITARINA, TALE, SINAJ, @BUNI]

METAR, SIKE, APOLOZI, IQ, GELERI, IG, VARALAC, TAMA, IKONE,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: POLEMIKA, ONI, APELAT,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE

LEPA LUKI] ODGOVORILA NA IZJAVU

MARIJE [ERIFOVI] O STARIJIM PEVA^IMA:

„Krivo im je {to trajem“

Peva~ica narodne muzike, Lepa Luki}, ponosno gazi devetom decenijom `ivota i zdravqe je odli~no slu`i.

Lepa Luki} se pojavila na jednom sve~anom doga|aju u Beogradu, a za crveni tepih odabrala je duga~ku haqinu i dotakla se svojih godina, te otkrila da su to za wu samo brojke, a potom je istakla da sebi nikada nije dozvolila da se udebqa i ima stomak.

„Ako sam na sceni i ako sam javna li~nost mora da bude sve u redu. Nisam dozvolila da se usviwim, da imam ogroman stomak, da nosim dva {tapa, da bauqam. Moje godine su samo broj, ja se ne ose}am tako. Spremam solisti~ki koncert u Sava centru“, rekla je Lepa Luki}.

Lepa Luki} se osvrnula i na komentar pop peva~ice Marije [erifovi}, koja je nedavno izjavila da joj nije jasno za{to peva~i preko 60 godina, koji su u penziji, i daqe pevaju.

„Svako neko gleda svoj posao, mene svi tra`e svuda, a wima krivo {to trajem! Pa, ja ne mogu na silu da trajem. Sad sam bila u Osijeku, imala sam koncert u Jagodini, sad idem u Kanadu, pa u Bugarsku“, istakla je peva~ica.

Za kraj, ona je otkrila da li ima neostvarenu `equ.

„Sve su mi se `eqe ispunile, nisam |avo da mi je malo“, istakla je peva~ica.

KAKO

Peva~ica Dragana Mirkovi} i biznismen Toni Bijeli} zvani~no su se razveli nakon 25 godina braka. Naime, Dragana Mirkovi} je pre 13 meseci podnela zahtev za razvod braka, a pred austrijskim sudom potpisala sve neophodne papire. Ina~e, nakon {to se Toni iselio iz dvorca u Be~u, peva~ica je u wemu ostala sama ali je lista imovine koju su stekli tokom svih ovih godina duga.

Dragana se nalazi na spiskovima i listama jedne od najbogatijih javnih li~nosti sa ovih prostora. Weno bogatstvo, prema posledwoj proceni sajta “Net Worth Celebrities”, iznosi 100 miliona dolara.

Zna~ajni izvori prihoda bili su im oni koje su stvarali zajedni~kim poslovnim potezima. Na prvom mestu, to je televizija na ~ijem ~elu se nalazi peva~ica od 2005. godine. Doskora{wi par tako|e ve} deset godina poseduje i firmu za prodaju luksuznih automobila, a me|u wihovim mu{terijama je i veliki broj wenih kolega. Dragana i Toni poseduju brojne nekretnine, {to u Austriji, {to na Balkanu, a poznato je i da je on svoje bogatstvo prepisao upravo peva~ici. Dvorac je ure|en po posledwem stilu, a detaqi enterijera i enterijera obaraju sa nogu.

POPULARNI PEVA^ NIJE PRODAO

NIJEDNU KARTU ZA NASTUP:

„To je rekord na estradi“

Boban Rajovi} se prisetio po~etka svoje karijere kada je imao zakazan koncert sa Knezom u jednom gradu u [vedskoj. Wih dvojica su tada postavili rekord tako {to nisu prodali ~ak nijednu kartu.

„U Geteborgu nije bilo sjajno, rekord na estradi, nije prodata nijedna karta. Hajde da je tri, ali apsolutno nijedna. On `iv nije bio, gleda me i vi~e: ‘Bobane, {ta je ovo?’. Ja mu ka`em: ‘Pa ne znam, ti si faca ~ove~e, ja tek po~iwem karijeru’.“

Boban Rajovi} je potom otkrio detaqe kojima je nasmejao sve do suza. „A gde Bobane, vi moj poster sigurno nigde niste ni ka~ili, narod ni ne zna da gostujem ve~eras. Ja mu ka`em: ‘Jesmo, svuda izlepqeni tvoji posteri’.“

„On mi ka`e; ‘Oooo, {ta mi radi{ Bobane, pa gde }u ja sad’, ja mu ka`em: ‘Vidi da nema u blizini neka svadba, samo ne{to para da se uzme’“, otkrio je Boban kroz smeh.

RAME UZ RAME SA TINOM TARNER:

Ceca pri samom vrhu liste najpose}enijih koncerata

Lejdi Gaga nedavno je odr`ala besplatan koncert za vi{e od dva miliona qudi u Brazilu, ~ime je postavila svetski rekord.

Peva~ica je nadma{ila svoju stariju koleginicu Madonu, koja je pro{le godine na istom mestu okupila oko milion i po qudi i tako upisala svoje ime zlatnim slovima.

Kako je re~ o brojki koju }e neko vrlo te{ko nadma{iti, Lejdi Gaga je dobila status najve}e pop ikone. Wen koncert trenutno se nalazi na vrhu liste kada je re~ o `enskim vokalima, dok je na drugom mestu Madona.

Tre}u poziciju zauzela je Tina Tarner koja je na Marakani u Brazilu okupila 180.000 qudi davne 1988. godine.

Zanimqivo je da se na ~etvrtom mestu, na samom vrhu liste nalazi koncert Svetlane Cece Ra`natovi} na beogradskom U{}u 2013. godine kada je koncertu prisustvovalo vi{e od 150.000 qudi.

Iako daleko mawa zemqa sa nemerqivo mawim brojem stanovnika od Brazila, Srbija je u{la u sam vrh pose}enosti.

Kako je bilo najavqeno, Ceca je nameravala da u junu ove godine odr`i i tre}i koncert na U{}u, ali je on ipak otkazan zbog toga {to je u istom terminu

zakazan jedan festival, te }e peva~ica najverovatnije naredne godine ponovo zapevati Beogra|anima. Ogromnim uspehom na drugom koncertu na beogradskom U{}u, ostavila je iza sebe velike svetske zvezde, ukqu~uju}i Bijonse, Britni Spirs, Xenifer Lopez, [akiru, Keti Peri i Rijanu, ~iji koncerti u proseku okupqaju od 40.000 do 100.000 fanova, u zavisnosti od lokacije.

„ROLEKS, AUTOMOBIL, VILA SA BAZENOM“: Dragan je ispuwavao sve

ove Jovanine uslove

za

brak, ali su ipak raskinuli

Kontroverzna voditeqka nedavno je saop{tila da je stavila ta~ku na vezu sa preduzetnikom Draganom Stankovi}em.

Jovana Jeremi} i vlasnik lanaca pekara u Beogradu od-

planove mogla da kuje samo sa osobom koja je ispuwavala sve wene zahteve.

„Ja ne mogu da spavam sa ~ovekom kome sam platila ru~ak. Gubim seksualnost tako“, izjavila je ovo za Mondo pre nekoliko godina.

lu~ili su da raskinu posle osam meseci qubavi, tokom koje su se i verili. Jo{ uvek nije poznat ta~an razlog zbog koga su raskinuli, ali su mnogi iznena|eni s obzirom na to da je Jovana imala ozbiqne planove. Osim zajedni~kog `ivota, voditeqka je najavqivala i prinovu, a poznato je da je ovakve

Weni zahtevi uglavnom su se odnosili na finansijsku stabilnost, te je sigurno da je Dragan zadovoqavao ove kriterijume jer je planirala zajedni~ku budu}nost.

„Kada rodi{ dete mu{karcu, du`an je da ti kupi roleks, stan u centru Beograda i najnoviji automobil. Ako `ivi u unutra{wo-

sti, to mora biti ku}a, roleks i najnoviji automobil. Izvini, neka zaradi. Mora da obezbedi svoju suprugu“, glasi jedna od wenih najpoznatijih izjava koja je postala viralna, a jednom prilikom ju je Ogwen Amixi} upitao da li je wen biv{i suprug ispuwavao ove uslove:

„Ne, zato je i biv{i“, izazvala je smeh u studiju „Amixi {oua“. Tako|e, svojevremeno je izjavila da „mu{karac bez novca nije mu{karac“.

„Prvo {to }u vaspitavati svoje mu{ko dete je da mora da ima mnogo para. Mu{karac koji nema para podhitno mora da nabavi te pare, ili ne mo`e funkcionisati. Mu{karac bez novca nije mu{karac. Mo`da }e da me mrze sada zbog ovoga, mrzite me ali niste mu{karci ako nemate novac“, rekla je Jovana u jednoj emisiji.

Tokom veze sa Draganom, spekulisalo se da je na wu prepisana vila u Grockoj, iako to nikada nije potvr|eno. Prema zvani~nim podacima u koje smo imali uvid, voditeqka je vlasnica stanova u Mirijevu i na Dor}olu. Oba stana su jednosobna, a vile u zvani~nim podacima nema, bar za sada.

„Da ne bi dolazilo do problema, mu{karac mora da obezbedi tu `enu. Nema rasprave. Ja znam {ta je ispravno. Moja majka je rodila troje dece i sve je prepisano na majku. Mu{karac koliko ulo`i u `enu, toliko je voli. Sve drugo su la`i i manipulacije“, rekla je voditeqka u jednoj emisiji.

THURSDAY l ^ETVRTAK 8. 5. 2025.

SVE STREPWE \OKOVI]A PRED ROLAN GAROS:

Ovo mu se nije desilo nikada u karijeri

Nikada nije bilo vi{e

neodgovorenih pitawa o stawu Novaka \okovi}a, a on nikada nije bio tajanstveniji. Uostalom, kad je posledwi put odjavio turnir bez obja{wewa...

Mnogo je komplikacija sa kojima mora da se nosi ovih dana \okovi}, neke je odlu~io da saop{ti javno, ali mnoge nosi }utke, bez re~i, bez ikakve mimike da problem postoji. Mnogo toga poku{ava da iznese na le|ima i da ne dozvoli da se o wemu pi{e sve i sva{ta. Tako smo tek nedavno saznali da je neo~ekivano mnogo vremena proveo u bolnicama. Vi{e od toga nije `eleo da otkrije. „Zbog moje operacije pro{le godine i nekih zdravstvenih problema ~lanova moje najbli`e porodice u posledwih pet-{est meseci, proveo sam neko vreme u razli~itim bolnicama u mojoj zemqi i van we“, objasnio je \okovi} za „Business traveler“.

Dakle, izgleda da problemi sa zdravqem postaju sve ve}i. Uostalom, zbog povrede je morao da se povu~e sa Australijan opena u polufinalu, pro{le godine je morao i da se povu~e sa Rolan Garosa. U me|uvremenu se pojavio u Monte Karlu sa crvenilom na oku (nije utvr|eno o ~emu je ta~no re~).

Sve ovo je navelo na zakqu~ak da su povrede i ti sitni problemi mnogo u~estaliji i za ~oveka koji je najbli`i teniskom i sportskom savr{entstvu. Ipak, to nije jedini problem, to je samo nukleus, za~etnik ili glavni pratilac.

Ono {to je posebno problemati~no je {to \okovi} u ovoj fazi karijere ne dobija me~eve kada igra lo{e. Uostalom, na ~etiri od posledwih pet turnira je ispao ve} na prvoj prepreci. Kada je uspeo da pregrmi takvu prepreku na mastersu u Majamiju stigao je do finala {to govori da su sada prva kola jo{ neugodnija. O tome je pri~ao i Aleksander Bublik, kazahstanski as, koji je naveo da je nivo u Top 50 mnogo sko~io u posledwih pet godina, kako je naveo ranije su postojala „petorica koja ne tr~e u Top 50“. Sada je ostao {okiran nivoom koji pokazuje Jakub Men{ik (savladao \okovi}a u finalu Majamija).

Dakle, op{ti kvalitet konkurencije je naglo porastao, pa sada nije dovoqno da se igra sa 80, 90 odsto da bi se „pregrmelo“ prvo ili drugo kolo i time tempira forma za zavr{nicu. To ~ini \okovi}ev posao jo{ neugodnijim.

PRVI PUT U KARIJERI

Nikada pre se nije pojavio na Rolan Garosu bez barem jedne pobede na {qaci u sezoni. Ove godine je ispao od Alehandra Tabila u Monte Karlu sa 6:3, 6:4, a onda ga je identi~nim rezultatom u Madridu eliminisao Mateo Arnaldi. Po{tovawe rivalima, ali takvi asovi su ranije bili predjelo {ampionskoj gozbi \okovi}a. Razlika izme|u najboqih igra~a se o~igledno smawila, a to je u~inilo da se planovi \okovi}a pomalo promene. Nakon svih problema koje je imao na {qaci

usledio je jo{ jedan neo~ekivan potez. Odlu~io je da „odjavi“ masters u Rimu. Nikada pre u karijeri nije odlu~io da ne igra u prestonici Italije {to govori da je problem mnogo ve}i nego {to se o~ekivalo. Iako ne znamo koji je problem u pitawu zaista…

Novak nije otkrio razlog zbog kog ne}e igrati u Rimu.

„Rime, nedostaje{ mi. Nadam se da }emo se videti naredne godine“, naveo je \okovi} uz fotografiju na kojoj qubi trofej osvojen u „ve~nom gradu“. Novak bi potencijalno po prvi put u karijeri mogao da do|e na Rolan Garos (25. maj – 8. jun) bez ijedne pobede na {qaci i sa samo dva odigrana me~a. Naravno, ukoliko u posledwi ~as ne bude odlu~io da prihvati specijalnu pozivnicu Hamburga ili @eneve koji su na programu u sedmici pre grend slema u Parizu.

Debitovao je na Rolan Garosu 2005. godine i tu upisao i prvu pobedu u karijeri na grend slemu, ali je tada od februara igrao ATP turnira i ~elenxere na {qaci (~ak je osvojio i ~elenxer u San Remu).

Dakle, ovog puta }e do}i sa samo dva me~a i bez ijedne pobede u Pariz. Da li je ~ak i za najve}eg ikada to previ{e? Mo`da i wemu treba malo vi{e vremena da upali motore? Vide}emo kakva }e odluka biti i da li }e pre Pariza odlu~iti da se istestira negde drugde i tako prona|e ne{to boqu formu.

Veliki je to rizik pogotovo u ovoj fazi karijere kada je prakti~no od Rolan Garosa pro{le godine (ili ~ak Australijan opena) propu{tao veliki broj turnira ili ispadao ranije zbog nekih zdravstvenih problema.

SUMWA SE DA ]E IGRATI NA ROLAN GAROSU \okovi} je retkim ogla{avawem u posledwe vreme dozvolio da se spekuli{e o mnogo stvari, pa i o tome da li }e nastupiti u Parizu.

Aleks Antoni~, biv{i teniser koji je stigao i do 40. mesta na ATP listi, izrazio je sumwe u nastup \okovi}a na Rolan Garosu.

Igra~i su izgubili strah protiv wega, ne pla{e ga se vi{e. Nisam siguran da }e Novak igrati na Rolan Garosu. Neprijatno me je iznenadio na~in na koji je izgubio me~eve, a ne sam poraz. Delovalo je kao da se pomirio sa porazom“, rekao je Antoni~.

Nije se tu zaustavio ve} je to dopunio. „Tabilo i Arnaldi su sjajni teniseri, ali mit koji je bio stvoren oko \okovi}a je razbijen. Sa druge strane, ne smemo da zaboravimo da je \okovi} igrao finale u Majamiju. Bio je i u polufinalu Australijan opena gde je morao da preda. A, onda su se desila i ~etiri poraza u prvim kolima. Mora da odigra i turnir pre Rolan Garosa, mada je za mene i daqe wegovo igrawe u Parizu pod ogromnim znakom pitawa“, poru~io je Antoni~.

Nema sumwe da }e \okovi} uraditi sve da bude na najvi{em mogu}em nivou na Rolan Garosu, a to }e barem biti prilika da saznamo u kakvom je stawu.

NOVOSTI IZ RVA^KOG SAVEZA ZAPADNE AUSTRALIJE (AWARD NIGHT 2025)

U subotu 19. 04. 2025 u prostorijama kugla{kog centra Leedervile Bowling Club je bila odr`ana sve~ana ceremonija progla{ewa najboqih rva~a juniora i seniora Zapadne Australije. Ceremoniji progla{ewa najbojqih sportista rva~a je prisustvovalo oko 60tak qudi i ukqu~ivalo je svih 8 rva~kih klubova Zapadne Australije.

Ceremoniju AWARD NIGHT 2025 je otvorio predsednik rva~kog saveza Zapadne Australije gospodin Marcus Carney koji je ranije nastupao za reprezentaciju Novog Zelanda i Australije u rvawu. Gospodin Carney je pohvalio sav rad i trud svih klubova koji se takmi~e i zahvalio se svim trenerima na velikom radu i rezultatima.

Na{i Vukovi su bili ukqu~eni u program ceremonije i sa velikim zadovoqstvom bih `elio re}i da je na{ ~lan turskog porijekla Mustafa Ihsan Sakariya pobijedio i osvojio presti`nu nagradu to jest pehar pod nazivom (the most dedicated Greco - Roman wrestler for 2024) najposve}eniji rva~ Gr~ko-Rimskim stilom u Zapadnoj Australiji za 2024. godinu. Na{ ~lan je ina~e bio pro{le godine {ampion Australije u rvawu Gr~ko-Rimskim stilom odr`anim u Pertu. Zaslu`io je veliko priznawe i trofej koji mu je uru~en. Wegova familija ina~e dolazi iz tradicije gdje su ~lanovi familije trenirali rvawe iz grada Izmira. Od na{eg Ihsana o~ekujemo velike rezultate i da predstavqa Australiju na velikim takmi~ewima. Ina~e rva~ Ihsan student (bio - medical degree) ima ogromno po{tivawe za mene kao wegovog trenera i wegovi roditeqi tako|e. Pro{le godine je boravio u Egiptu i bio je ukqu~en u treninge u jednom od klubova u Kairu. Veoma me prijatno iznenadio kada je donio specijalan poklon za mene od Egipatskog rva~kog kluba. Ovogodi{wa ceremonija dodele nagrada bila je jedna od zanimqivijih u posledwih nekoliko godina.

Jadranko Te{anovi}

RA\A SE NOVA ZVEZDA FORMULE 1:

Australijanac Pjastri slavio tre}i put zaredom

Voza~ Meklarena osvojio i Veliku nagradu Majamija, ostavqaju}i iza sebe timskog kolegu

Landa Norisa i aktuelnog prvaka sveta Maksa Ferstapena. Mladi}u iz Melburna ovo je ~etvrti trijumf na {est trka ove sezone, ~ime je uve}ao prednost u generalnom plasmanu.

Australijanac Oskar

Pjastri pobednik je trke za Veliku nagradu Majamija, koja je vo`ena na stazi Me|unarodni autodrom u ovom ameri~kom gradu. Pjastriju je ovo tre}a uzastopna, a ukupno ~etvrta pobeda u ovogodi{wem {ampionatu Formule 1, kojom je uve}ao bodovnu prednost u generalnom plasmanu.

Mladi Australijanac sada ima 16 poena vi{e od timskog kolege Landa Norisa i 32 ispred aktuelnog {ampiona Maksa Ferstapena. Ovaj 24-godi{wak iz Melburna je novim uspehom pokazao da }e biti jedan od najve}ih favorita za {ampionsku titulu, koja u Australiju nije stigla jo{ od davne 1980. i istorijskog uspeha Alan Xonsa.

Ina~e, Australija je imala samo dvojicu prvaka Formule 1 u istoriji - legendarnog Xeka Brabama (1959, 1960. i 1966) i ve} pomenutog Xonsa.

Oskar Pjastri je stigao do trijumfa u Majamiju iako je startovao tek sa ~etvrte pozicije. Tokom trke je pretekao najpre Antonelija, zatim Norisa i na kraju Ferstapena.

Drugo mesto zauzeo je tako|e Meklarenov voza~ Lando Noris, pa ova ekipa sada ima velikih 105 poena prednosti u odnosu na drugoplasirani Mercedes.

Trku u Majamiju kao tre}i je zavr{io upravo Mercedesov voza~ Xorx Rasel, dok je ~etvrti bio Maks Ferstapen iz Red Bula. Naredna trka Formule 1 vozi se na stazi Enco i Dino Ferari u Italiji, u nedequ 18. maja. SBS na srpskom