Srpski glas 19. jun by SRPSKI GLAS

Australija:

Strana

Po~eo Petrovski post

Petrovski post, koji je po kalendaru Srpske pravoslavne crkve jedan od ~etiri vi{ednevna posta u godini, po~eo je u ponedeqak 16. juna, a zavr{ava se 12. jula, na Petrovdan, praznik posve}en svetim apostolima Petru i Pavlu.

Post koji }e ove godine trajati 26 dan, traje najmawe osam dana, a najvi{e {est nedeqa u zavisnosti od toga kada pada Uskrs. Petrovski post se jo{ naziva i apostolski, po~iwe prvog ponedeqka posle Duhovske nedeqe i traje do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, koji Srpska pravoslavna crkva slavi 12. jula po Gregorijanskom kalendaru, odnosno 29. juna po Julijanskom. Tokom Petrovskog posta vernici se uzdr`avaju od mesa, mle~nih proizvoda i jaja, ali smisao posta nije samo fizi~ko odricawe od hrane, ve} i duhovno uzdr`avawe od lo{ih misli, re~i i dela.

Iako nije strog kao Veliki post, Petrovski post nosi duhovnu te`inu, jer se wime vernici pripremaju za praznik apostola koji su svojom verom i mu~eni{tvom postavili temeqe hri{}anstva.

Sveti apostol Petar, ribar Simon iz Vitaide, prvi je od u~enika Gospoda Isusa Hrista koji je izrazio nepokolebqivu veru u Hrista i wegovu misiju, otkuda je od Hrista i dobio ime Petar - Kifa {to zna~i kamen, stena, to jest wegova vera u Gospoda Isusa bila je tvrda kao stena.

On je pisac dve poslanice u crkvi znane i kao Saborne Petrove poslanice koje su pridru`ene Novom zavetu.

Svetom apostolu Petru Isus je poverio vino, p{enicu i kqu~eve Carstva nebeskog, pa se s tim znamewem i slika na ikonama.

Kao episkop propovedao u Palestini, Siriji, Maloj Aziji i Antiohiji.

U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu ~uvaju se verige (lanci, okovi) svetog apostola Petra kao znamewe snage svetiteqa, a u koje ga je okovao car Irod, progoniteq Hri{}ana.

U srpskom narodu mnogobrojne su i porodice koje slave krsnu slavu ^asne verige Apostola Petra u spomen na wegovu nepokolebqivu veru u Gospoda Isusa.

Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa. Pre no {to je poverovao u Gospoda Isusa Hrista Spasiteqa i Izbaviteqa roda qudskoga od zla, Sveti apostol Pavle se zvao Savle i bio je progoniteq hri{}ana.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Saga oko Novaka \okovi}a traje danima –ho}e li se preseliti u Atinu ili ne?

Novak \okovi} pre nekoliko dana boravio je u gr~koj prestonici posle ~ega je stigla jedna bombasti~na vest – preseli}e su Atinu!

Tamo{wi mediji preneli su informaciju da \okovi} razmi{qa da postane stanovnik Atine i da je pravi razlog posete bila potraga za ku}om za wegovu porodicu.

Jedan od razloga, naveli su Grci, jeste i {to je najboqi srpski sportista bio pod jednom vrstom cenzure zbog podr{ke studentskim protestima, ali su onda odre|eni doma}i portali istakli da se ipak ne}e seliti u novi grad.

Naveli su da je imao obaveze sa svojom fondacijom i da je to bilo sve.

Podsetimo, godinama je Novak `iveo u Monte Karlu, dok posledwih godina mnogo vi{e vremena provodi u Marbeqi, a ~esto boravi u Crnoj Gori i u Beogradu, gde ima nekoliko stanova.

Me|utim, novi preokret se dogodio u ponedeqak, kada su gr~ki mediji doneli pri~u koja potkrepquje wihovu teoriju da }e se \okovi}, sa porodicom, preseliti u Atinu i zapo~eti novo poglavqe u svom `ivotu.

Sajt „Glou” je u velikom tekstu o ovoj temi otkrio da najpoznatiji Srbin na svetu ve} po~eo pregovore za dobijawe „Zlatne vize” i je zbog toga imao sastanak i sa premijerom Gr~ke Kirijakosom Micotakisom.

„Wegova odluka nije do{la tek tako, ve} je posledica wegove povezanosti sa Gr~kom koja se godinama u~vr{}ivala”, po~iwe se u tekstu.

„Zajedno sa suprugom Jelenom, pose}ivao je Gr~ku vi{e puta, letovao na Kritu i Mikonosu, vr{io hodo~a{}e na planinu Atos koja ima veliki duhovni zna~aj za wega.”

„Od 2024. po~eli su wegovi zvani~ni kontakti sa gr~kom vladom radi dobijawa Zlatne vize. Porodica \okovi} je u potrazi za idealnim domom za svoju decu, a akcenat je na mirnom, bezbednom kraju koji je povezan sa prirodom.”

Dodaje se da Atina ima i dobar strate{ki polo`aj za karijeru najve}eg svih vremena.

„Novakova qubav prema Gr~koj nije ograni~ena samo na kulturu i prirodu. Vi{e puta je istakao

da ga je dirnula toplina qudi, balans izme|u tradicije i modernog, duhovnost Pravoslavqa, wegova povezanost sa monasima na Atosu. Tu su i prakti~ni razlozi – Atina je blizu ve}ini gradova u kojima se odr`avaju turniri, ima izuzetnu zdravstvenu i obrazovnu infrastrukturu, a razvija se i poslovnom pogledu.”

Sa 24 grend slem titule, vi{e od bilo kog drugog tenisera, Novak je pomerio granice tenisa. Pored svih mogu}ih dostignu}a mentalne snage, discipline i posve}enosti fizi~koj i mentalnoj pripremi, on nije postao samo teniska legenda, ve} i jedan od najve}ih sportista u istoriji, navodi se u tekstu. „Sa bogatstvom koje se procewuje na preko 700 miliona dolara, \okovi} ipak `eli da se okrene mirnom i ispuwenom `ivotu. Wegov dolazak u Atinu nije samo promena prebivali{ta, ve} i po~etak stvarawa novog identiteta. Otac, suprug, mentor, investitor i prijateq Gr~ke, \okovi} je izgleda na{ao savr{eno mesto da pusti korene, daleko od bu~nih arena.”

Selidbu bi trebalo da omogu}i gr~ki program „Zlatna viza”, koji nudi petogodi{we boravi{ne dozvole za dr`avqane koji dolaze iz zemaqa van Evropske unije, a koji investiraju u Gr~koj. Porodica }e na novu lokaciju ve} posle okon~awa Ju-Es opena u Septembru.

„Srpska teniska legenda Novak \okovi} je bio u kratkoj poseti Atini tokom koje je sa suprugom Jelenom pogledao {kole i ku}e u severnim predgra|ima a navodno razmi{qa i o investiciji u teniske terene u Olimpijskom atletskom centru Atine (OAKA)”, prvu

konkretnu informaciju prenela je gr~ka „Proto Tema”.

„Kako se wegova fenomenalna karijera pribliàva kraju, a to je i on sam nedavno potvrdio, \okovi} se polako priprema za novo poglavqe u ìvotu. S tim na umu, moè se dogoditi da posle povla~ewa postane stanovnik Atine. Jo{ nije jasno da li ovaj wegov potez ima veze sa teniskom akademijom koju planira Rikardo Pjati koji je je u Atini bio po~etkom nedeqe.”

Pjati je bio trener Srbina u mla|im danima, a isti list navodi i da po sredi postoji jo{ jedan izazov.

„Za ~oveka koji govori ~ak 11 jezika (srpski, engleski, francuski, nema~ki, italijanski, {panski, arapski, ruski, japanski, portugalski i kineski), dodavawe jo{ jednog nije nimalo jednostavno, ve} pravi izazov. Poput 25. grend slem titule, koju juri pre nego {to zavr{i svoju veliku karijeru i potpuno se posveti biznisu, teniskoj akademiji i svojoj fondaciji.”

Pamti se i izjava \okovi}a posle finala Australijan opena 2023. godine i pobede na Grkom Stefanosom Cicipasom.

„@elim da ka`em ne{to o Gr~koj i Srbiji. Mi smo dve relativno male zemqe bez sna`ne teniske tradicije. Nismo imali mnogo uzora na ovom nivou. Zato, deci koja nas gledaju kako igramo tenis – nastavite da sawate. Sve je mogu}e. Nije va`no odakle dolazite. [to su ve}i izazovi, to postajete ja~i. Stefanos i ja smo dokaz za to.”

Kako sada stvari stoje, \okovi} }e sa porodicom od jeseni postati stanovnik Atine, gde }e u smiraj karijere poku{ati da zapo~ne novi, mnogo mirniji `ivot.

Sarkozi dobio nanogicu, pa ostao bez Legije ~asti

Biv{em predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju oduzeta je Legija ~asti, najvi{e francusko odlikovawe, nakon {to je pro{le godine osu|en za korupciju i trgovinu uticajem, navodi se u dekretu objavqenom u nedeqnom Slu`benom biltenu.

Ovaj politi~ar desnog centra upleten je u pravne bitke jo{ od kada je napustio predsedni~ku funkciju 2012. godine. A najvi{i francuski sud pro{le godine potvrdio je wegovu presudu za korupciju i trgovinu uticajem i nalo`io mu da godinu dana nosi elektronsku nanogicu, {to je prvi takav slu~aj za nekog biv{eg {efa francuske dr`ave. Tako|e, pro{le godine je tamo{wi apelacioni sud potvrdio presudu kojom je potvr|eno da je Sarkozi nezakonito finansirao kampawu u poku{aju

reizbora 2012. godine. S obzirom na pravila

koja va`e za Legiju ~asti, oduzimawe odlikovawa bilo je o~ekivano.

RAT NA BLISKOM ISTOKU I POSLEDICE:

Cene nafte bi mogle da sko~e na 300 dolara po barelu

Eskalacija tenzija na Bliskom istoku i potencijalno zatvarawe Ormuskog moreuza mogli bi da podignu cene nafte na 300 dolara po barelu, upozorio je ira~ki ministar spoqnih poslova Fuad Husein tokom telefonskog razgovora sa nema~kim ministrom spoqnih poslova Johanom Vadefulom.

Prema Huseinu, cene nafte mogle bi da porastu na izme|u 200 i 300 dolara po barelu „ako bi izbile vojne operacije, {to bi zna~ajno pove}alo stopu inflacije u evropskim zemqama i ote`alo izvoz nafte za dr`ave proizvo|a~e poput Iraka”.

Zatvarawe Ormuskog moreuza, kqu~ne transportne rute, moglo bi „dovesti do gubitka pribli`no pet miliona barela dnevno iz zaliha na svetskom tr`i{tu”, rekao je ira~ki ministar spoqnih poslova.

Ormuski moreuz je va`an pomorski prolaz kroz koji proti~e oko 20 odsto svetske zalihe nafte. U subotu je iranski poslanik i komandant Korpusa islamske revolucionarne garde Esmail Kusari izjavio da Teheran ozbiqno razmatra zatvarawe moreuza za plovidbu.

Analiti~ari su istakli potencijalni uticaj takvog zatvarawa na globalne cene nafte. Analiti~ari „Xej Pi Morgana” procewuju da bi u ozbiqnom scenariju nafta mogla da poraste na 130 dolara po barelu. Drugi stru~waci sugeri{u da bi potpuna blokada mogla da podigne cene jo{ vi{e, a neke prognoze dosti`u 300 dolara po barelu.

Cene sirove nafte marke „brent” porasle su za sedam odsto na 74,23 dolara po barelu kao odgovor na prve napade. Iako Izrael nije ciqao glavne iranske objekte za izvoz nafte, analiti~ari upozoravaju da bi budu}i napadi mogli ozbiqno da uti~u na snabdevawe naftom. S druge strane, Islamska Republika bi mogla da uzvrati prekidom isporuka nafte kroz Ormuski moreuz. U me|uvremenu, u Rusiji, {ef komisije za informacionu politiku Saveta Federacije, Aleksej Pu{kov, izjavio je da bi sukob izme|u Izraela i Irana mogao dovesti do zna~ajnog pove}awa cena nafte zbog mogu}e iranske blokade Persijskog zaliva.

Za{to centralne banke {irom sveta kupuju zlato?

Zlato je preteklo evro kao druga najva`nija rezervna imovina na svetu za centralne banke, vo|eno rekordnim kupovinama i vrtoglavim rastom cena, prema podacima Evropske centralne banke.

Zlatne poluge ~inile su 20 odsto globalnih zvani~nih rezervi pro{le godine, odmah posle ameri~kog dolara sa 46 odsto i nadma{iv{i evro koji ~ini 16 procenata rezervi, pokazali su podaci iz izve{taja ECB.

„Centralne banke su nastavile da akumuliraju zlato rekordnim tempom”, navela je ECB, dodaju}i da su centralne banke tre}u godinu zaredom stekle vi{e od 1.000 tona zlata u 2024. godini, {to je petina ukupne globalne godi{we proizvodwe i dvostruko vi{e nego godi{wa koli~ina u deceniji 2010-ih.

Zalihe zlata koje dr`e centralne banke {irom sveta pribli`avaju se istorijskim maksimumima iz posleratne ere Breton Vudsa.

Zlatne rezerve centralnih banaka, koje su dostigle vrhunac od 38.000 tona sredinom 1960-ih, ponovo su porasle i dostigle 36.000 tona u 2024. godini, prema najnovijim podacima ECB-a. „Centralne banke {irom sveta sada dr`e skoro isto toliko zlata koliko su dr`ale 1965. godine”, navodi se u izve{taju ECB-a.

Me|u velikim kupcima pro{le godine bili su Indija, Kina, Turska i Poqska, prema podacima Svetskog saveta za zlato.

Porast cene zlata od 30 procenata pro{le godine bio je jedan od faktora koji su uticali na porast udela zlata u globalnim deviznim rezervama. Od po~etka godine, cena zlata je porasla za dodatnih 27 procenata, dostigav{i istorijski maksimum od 3.500 dolara po unci.

Iako zlato ne nosi kamatu i skupo je za skladi{tewe, investitori {irom sveta ga vide kao ultimativno bezbednu imovinu koja je visoko likvidna i nije izlo`ena riziku druge strane niti sankcijama.

Kina je verovatno pove}ala svoj nuklearni arsenal 2024. godine za 100 bojevih glava - na 600, saop{tio je danas Stokholmski me|unarodni institut za istra`ivawe mira, isti~u}i da Peking pove}ava svoje zalihe br`e od bilo koje druge zemqe.

Ukupan globalni nuklearni inventar je blago opao na 12.241, saop{tio je Stokholmski institut u svom godi{wem izve{taju, ali je izrazio zabrinutost da se „pojavquje opasna nova trka u nuklearnom naoru`awu”, prenosi Kjodo.

Na meti tri velika grada

Ameri~ki predsednik Donald Tramp naredio je pro{irewe mera pritvarawa i deportacije migranata {irom zemqe, dok se protesti protiv wegove politike nastavqaju.

U objavi na svojoj dru{tvenoj mre`i Truth Social, Tramp je pozvao federalne agencije da „urade sve {to je u wihovoj mo}i“ kako bi sprovele „najve}i program masovne deportacije u istoriji”, navode}i Los An|eles, ^ikago i Wujork kao konkretne ciqeve.

- Moramo pro{iriti napore za pritvarawe i deportaciju ilegalnih stranaca u najve}im ameri~kim gradovima, kao {to su Los An|eles, ^ikago i Wujork, gde borave milioni i milioni ilegalnih stranaca. Ovi i drugi sli~ni gradovi su jezgro centra mo}i demokrata, gde koriste ilegalne strance da pro{ire svoju bazu bira~a - naveo je Tramp. U tim gradovima su, izme|u ostalih, izbili veliki protesti

od 6. juna zbog racija i deportacija ilegalnih migranata. Tramp je, tako|e, obe}ao da }e spre~iti „svakoga ko potkopava unutra{wi mir Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava” da u|e u zemqu, kao i da }e federalne slu`be nastaviti da budu fokusirane na deportacije migranata u zemqe iz kojih su do{li. Obra}aju}i se raznim fede-

OVO SU REZULTATI AVIONSKE NESRE]E U INDIJI: Crna

ralnim kancelarijama, ukqu~uju}i Administraciju za suzbijawe droga (DEA) i Slu`bu za imigraciju i carine (ICE), Tramp je poru~io da imaju wegovu nepokolebqivu podr{ku i pozvao ih da odmah „obave posao”.

U gradovima {irom SAD u nedequ su nastavqeni protesti protiv Trampove politike prema migrantima. TRAMP

Tokom poletawa, sedi{te pilota iznenada je otklizalo unazad zbog kvara na mehanizmu za zakqu~avawe. To je izazvalo nenamerno povla~ewe ru~ica za potisak u polo`aj „idle”, {to je smawilo snagu motora. Kopilot je poku{ao da popravi situaciju, ali nije uspeo zbog polo`aja tela pilota koji je blokirao kontrolne ru~ice, zbog ~ega se avion zabio u zgradu.

Do{lo se i do podataka iz crne kutije aviona koji su otkrili dramati~ne sekunde pre pada: - +12 sekundi:** Sedi{te pilota klizi unazad.

- +15 sekundi:** Kopilot vi~e: „Gubimo potisak!”

- +26 sekundi:** Avion ulazi u „stall” na visini od 214 stopa. - +38 sekundi:** Avion se sudara sa zemqom.

Istraga je otkrila da je mehanizam za zakqu~avawe sedi{ta bio o{te}en, iako je sedi{te nedavno servisirano. Nije obavqen funkcionalni test nakon popravke, {to je moglo spre~iti nesre}u.

Istraga je utvrdila i druge uzroke koji su doprineli nemogu}nosti ponovnog preuzimawa kontrole, kao {to su temperatura

Procewuje se da Severna Koreja poseduje oko 50 nuklearnih bojevih glava, kao i pro{le godine, i dovoqno fisionog materijala da proizvede jo{ 40, dok Rusija, koja ima najve}i arsenal na svetu, ima 5.459 bojevih glava.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave imaju 5.177 bojevih glava i zajedno sa Rusijom, ove dve nacije imaju oko 90 odsto ukupnog svetskog broja bojevih glava, navodi se u izve{taju, u kome se dodaje da Izrael ima 90 bojevih glava, iako ta zemqa javno ne priznaje da ih poseduje.

vazduha koja je dosegla je 43 stepena, {to je ograni~ilo performanse motora. Posada nije dala naredbu GO-AROUND ili STAB TRIM Potisnici „boinga 787” nemaju sigurnosni mehanizam „zakqu~avawa te`inom” ili „spre~avawa obrnutog momenta”.

FAA i EASA su naredile hitnu inspekcije svih sedi{ta pilota u avionima tipa „boing 787” . „Er India” je prizemqila 12 aviona sa sli~nom istorijom odr`avawa, dok Boing planira redizajn mehanizma sedi{ta do 2026. godine. Kona~ni izve{taj o nesre}i o~ekuje se u julu 2025. godine.Najmawe 270 qudi je poginulo u padu aviona kompanije Er Indija, koji se sru{io u ~etvrtak u blizini aerodroma u Ahmedabadu, u zapadnoj Indiji.

U nesre}i je poginulo 270 qudi, nakon {to su identifikovana tela na mestu nesre}e, jer je avion pao na hostel zdravstvenih radnika. Vi{e od 40 qudi je povre|eno. Prema policijskim podacima, u avionu su bila 242 putnika, me|u kojima dva pilota i 10 ~lanova posade. Pre`iveo je samo jedan britanski dr`avqanin.

U Pekingu, portparol kineskog Ministarstva spoqnih poslova Guo \iakun rekao je da Kina „uvek drì svoje nuklearne kapacitete na minimalnom nivou koji zahteva nacionalna bezbednost” i da „nikada nije u~estvovala u trci u naoruàwu”. Guo je naglasio da se Kina pridràva politike „neinicirawa nuklearnog napada”, {to zna~i da bi teoretski upotrebila nuklearno oru`je samo kao odgovor na nuklearni napad, i obe}ao da }e ta zemqa „ostati ~vrsto posve}ena o~uvawu mira i stabilnosti u svetu”.

NOVI RAT NA BLISKOM ISTOKU:

IZRAEL PROTIV IRANA

Crvena zastava osvete u Iranu - jurwava

za {pijunima Mosada, stranim pla}enicima i doma}im izdajnicima

Crvena zastava osvete, po {esti put u istoriji Irana, podignuta je iznad kupole xamije u Komu, najavquju}i odgovor vlasti u Teheranu na seriju izraelskih vazdu{nih udara u kojima su zbrisani vojni vrh i ~elnici nuklearnog programa. Odmah zatim, pokrenut je lov na {pijune i operativce Mosada u kojem je, za sada, uhap{eno dvadesetak osoba.

Pi{e Rade Maroevi} za RTS-ov portal „Oko”

Najmawe 20 osoba uhap{eno je na nekoliko mesta u Iranu tokom sveop{teg lova na agente i operativce izraelskog Mosada, koji su tokom proteklih nekoliko dana, dronovima i eksplozivima uni{tili lansere projektile i pobili niz visokih zvani~nika re`ima u Teheranu. „Izdajnici su se pretvorili u pla}enike”, tvrdi {ef iranske policije, general Ahmad Reza Radan.

Iranske vlasti pozvale su gra|ane, dva dana posle po~etka izraelskog napada, da prijave sve neobi~ne aktivnosti, ukqu~uju}i ~udno pona{awe, kratkoro~ni najam stanova ili bilo {ta {to bi se moglo povezati sa akcijama izraelskih {pijuna u toj dr`avi. Apel policije usledio je posle serije napada izraelskih specijalaca i agenata Mosada, koji su eksplozivom, dronovima i projektilima razneli lansere balisti~kih projektila i ubili niz nuklearnih fizi~ara i komandanata Revolucionarne garde.

Druga najspektakularnija operacija u istoriji Mosada, kako su je nazvali izraelski mediji, ukqu~ivala je lansirawe dronova na lansere projektila zemqa-zemqa, te navo|ewe laserski vo|enih bombi ka protivvazdu{nim sistemima.

KAKO JE MOSAD UNI[TIO IRANSKU ODBRANU

Izraelski Harec navodi da su specijalci, nedugo pre po~etka napada, u potpunosti neutralisali sisteme protivvazdu{ne odbrane, te omogu}ili borbenim avionima da znatno o{tete objekte povezane sa nuklearnim programom i ubiju na~elnika general{taba i komandanta Revolucionarne garde.

Akcija Mosada, koja je prema tvrdwama operativaca pripremana dugo pre po~etka napada, ozbiqno je uzdrmala vlasti u Teheranu, koji su 48 sati posle po~etka izraelskog napada, po~eli hajku na {pijune, defetiste i sve one koji su na bilo koji na~in doprineli uspehu naprijateqskih snaga.

„Prirodno je da u takvim okolnostima, neki izdajnici postanu pla}enici neprijateqa, bilo da

u~estvuju u sabota`ama, likvidacijama ili drugim akcijama”, rekao je {ef iranske policije, prenosi agencija Tasnim.

Posle serije poziva gra|ana, tvrdi iranski general, policija je identifikovala i pohapsila sabotere u nekoliko provincija i zaplenila zna~ajnu koli~inu eksploziva.

Iranska agencija Fars je, istovremeno, objavila da je u seriji akcija {irom Irana uhap{eno dvadesetak osoba, ukqu~uju}i i nekoliko navodnih agenata Mosada, ali i Iranaca koji su {irewem snimaka „izazivali defetizam”.

General Radan navodi i da je zapleweno nekoliko mikro-dronova, namewenih zbuwivawu protivvazdu{ne odbrane, kao i par vozila natovarenih „sumwivim materijalom”.

SNAGA MOSADOVIH

LAVOVA PROTIV REVOLUCIONARNE

GARDE IRANA

Izraelska avijacija je, odmah posle pada re`ima Ba{ara el Asada u Siriji, pro{log decembra, po~ela prili~no temeqnu operaciju bombardovawa sirijske protivvazdu{ne odbrane,

Mosadova ”snaga lavova”, ili kako je Iran posle Hamasa i Hezbolaha, postao `rtva izraelskih {pijuna

Projektili, dronovi i bombe likvidirali su iranske generale, zvani~nike i nau~nike u desetak sati dugom napadu Izraela na najopasnijeg od svih rivala za primat na Bliskom istoku. Teheran je, za to vreme, objavqivao umrlice - prvo komandanta Revolucionarne garde, potom na~elnika general{taba, a zatim i nekolicine preostalih nuklearnih fizi~ara.

Godine {pijunirawa, diverzija, pretwi i manevara sveli su se u nekoliko sati istinskog rata u kojem je izraelska avijacija istovremeno neutralisala iransku protivvazdu{nu odbranu i mawe ili vi{e neometano polupala kontroverzni nuklearni program.

PRIPREMAWE TERENA

ZA NAPAD NA IRAN

Izraelska avijacija je, odmah posle pada re`ima Ba{ira el Asada u Siriji, pro{log decembra, po~ela prili~no temeqnu operaciju bombardovawa sirijske protivvazdu{ne odbrane, `ele}i da na taj na~in neutrali{e i najmawu pretwu na koju bi wihovi avioni F-35 mogli naleteti na putu ka Iranu.

Uni{teni su listom svi lanseri projektila S-200 i S-300, podzemni bunkeri i aerodromske piste, ~ime je obezbe|eno da avioni prvi deo puta prelete neometano.

Ovaj put, izraelski operativci su u Iran uneli dronove i oru`je, te istovremeno, pratili kretawe nau~nika, komandanata vojske i Revolucionarne garde, koji su listom svi, likvidirani ve} u prvom talasu napada. Operacija nazvana ”Snaga lavova” zajedni~ka je akcija Mosada i vojne obave{tajne

slu`be, objasnili su zvani~nici obave{tajnih slu`bi Izraela.

Iranci, ~iji obave{tajci jo{ uvek poku{avaju da otkriju {irinu izraelske operacije, tvrde da, bar za sada, nemaju predstavu koliko je oru`ja i na koji na~in pro{vercovano u Iran.

Poput napada na vo|e Hezbolaha krajem pro{le godine, kada je operativni deo ove {iitske milicije u Libanu obezglavqen simultanim eksplozijama voki-tokija i pejxera koje su koristili kako bi izbegli izraelske prislu{ne ure|aje, Mosad je i ovaj put dugogodi{we {pijunirawe usmerio ka definisawe najva`nijih meta na strani neprijateqa.

NOVE IZRAELSKE METE

Izraelski napad na Iran nije prvi put da su vlasti u Jerusalimu usmerile avione na mete u Islamskoj republici, ali su ovaj put mete bile prili~no jasne – zaustavqawe iranskog nuklearnog programa i obezglavqivawe Revolucionarne garde.

U pripremama za napad, Izrael je pod zemqu oterao ostatke Hamasa, nasmrt prepao lidere Hezbolaha i u velikoj meri smawio sposobnost Huta da na bilo koji na~in ugroze izraelsku teritoriju. Na koncu, pad Asadovog re`ima uklonio je jedinog iranskog saveznika u arapskom svetu. Osim nuklearnog programa, Izrael je uni{tio gro iranske protivvazdu{ne odbrane, ograni~io mogu}nost da pokrene ozbiqniji osvetni~ki napad i pobio niz va`nih komandanata.

Istovremeno, oko 200 borbenih aviona napalo je nekoliko desetina meta {irom

Irana, koje su odre|ene jo{ kada je mla|i Xorx Bu{, posle debakla u Avganistanu i Iraku, nameravao da napadne i Islamsku republiku.

IRANSKI NUKLEARNI FIZIÂR, NAJOPASNIJE ZANIMAWE NA SVETU Serija ubistava po~ela je 15. januara 2007. godine, kada je u prili~no maglovitom spletu okolnosti stradao Arde{ir Hoseinpur, jedan od osniva~a Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu. Tri godine kasnije, januara 2010. ubijen je Masud Ali Mohamadi, koga su obave{tajci opisivali kao jednog od najtalentovanijih iranskih nau~nika. Ubijen je dok je ulazio u automobil, nakon {to je aktivirana bomba postavqena na motociklu parkiranom ispred wegove ku}e u Teheranu. Krajem novembra 2010. godine stradao je Maxid [ahrijari, jo{ jedan od va`nih nau~nika ukqu~enih u iranski nuklearni program. Wemu su neidentifikovani napada~i na automobil zaka~ili bombu u ~ijoj je eksploziji stradao. Krajem jula 2011. godine ubijen je tridesetpetogodi{wi Dariju{ Rezainexad, ekspert za visokonaponske prekida~e koji su kqu~ni delovi nuklearnih bojevih glava. U wega su naoruàni napada~i na motociklima ispalili pet metaka, kada se sa suprugom vra}ao iz vrti}a iz koga su pokupili }erku, a koje su u ovom napadu i rawene. Vlasti u Teheranu su za smrt nau~nika optuìle Mosad. Slede}a `rtva bio je Mustafa Ahmadi Ro{an. Januara 2012. ubijen je po{to je aktivirana bomba koja je postavqena ispod wegovog automobila.

`ele}i da na taj na~in neutrali{e i najmawu pretwu na koju bi wihovi avioni F-35 mogli naleteti na putu ka Iranu. Mosad je, istovremeno, aktivirao masu {pijuna, koji ve} godinama terori{u iranske vlasti, ubijaju}i povremeno kqu~ne fizi~are ukqu~ene u nuklearni program, ali i sve`e izbegle neprijateqe poput lidera Hamasa Ismaila Hanijea.

Ovaj put, izraelski operativci su u Iran uneli dronove i oru`je, te istovremeno, pratili kretawe nau~nika, komandanata vojske i Revolucionarne garde, koji su listom svi, likvidirani ve} u prvom talasu napada. Operacija nazvana „Snaga lavova” zajedni~ka je akcija Mosada i vojne obave{tajne slu`be, objasnili su zvani~nici obave{tajnih slu`bi Izraela.

Irancima su bila potrebna puna dva dana pre nego {to su pokrenuli akciju protiv izraelskih agenata, ~iji su akcije bile usmerene protiv iranskog nuklearnog programa i ~elnika Revolucionarne garde. Izraelci su, ve} u prvom naletu, ubili na~elnika general{taba Mohameda Baherija, komandanta Revolucionarne garde Hoseina Salamija i jo{ ~etvoricu visokorangiranih oficira. Likvidiran je i jedan od glavnih pregovara~a u nuklearnom programu Ali [amhani, te nekoliko nuklearnih fizi~ara.

Iranski izvori, kako prenosi Rojters, naveli su da je u bombardovawu i eksplozijama bombi postavqenih pod automobile ubijeno ukupno 14 nuklearnih fizi~ara, ~ime je udvostru~en broj stradalih iranskih nau~nika u prethodne dve decenije.

Prvi iranski fizi~ar, za ~iju se smrt Izrael smatra odgovornim bio je Arde{ir Hoseinpur, jedan od osniva~a Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu, koji je likvidiran po~etkom 2007. godine.

Posledwi pred vazdu{ne udare, ubijen je {ef iranskog nuklearnog programa Mohsen Fahrisadeh, ~iji je automobil 2020. godine raznesen rafalom iz daqinski upravqanog mitraqeza skrivenog u kombiju.

Iran je, u me|uvremenu, najavio osvetu, pa je na xamiju u Komu podignuta crvena zastava na kojoj je ispisano „O, osvetnici Huseinovi”, podse}awe je na Bitku kod Karbale i smrt unuka proroka Muhameda - doga|aj koji, su{tinski, obele`ava kona~ni raskol izme|u {iita i sunita u Islamu.

Posledwi put, na xamiju u Komu, ovakva zastava podignuta je u maju pro{le godine, posle samoubila~kog napada Islamske dr`ave u kojem je stradalo vi{e od 80 osoba.

[irom SAD protesti protiv Trampove politike

Vi{e od dve hiqade skupova pod nazivom „Bez kraqeva” odr`ano je {irom SAD – privukav{i veliki broj qudi da iza|u na ulice i protestuju protiv onoga {to organizatori nazivaju „autoritarizmom, politikom stavqawa milijardera na prvo mesto i militarizacijom demokratije”.

Skupovi {irom SAD, mnogi unapred planirani i odobreni, opisani su od

na skupu u centru grada. Jedna osoba je u bolnici sa povredama opasnim po `ivot. Jedna od uhap{enih je tako|e zadobila te{ke povrede od prostrelne rane, i odvezen je kolima hitne pomo}i.

U Mineapolisu doga|aj „Bez kraqeva” otkazan je nakon napada na dva poslanika dr`ave Minesota. Flajeri sa natpisom „Bez kraqeva” prona|eni su u automobilu osumwi~enog za pucwavu.

strane organa reda kao uglavnom mirni, osim nekoliko incidenata.

Ove demonstracije dolaze nakon nedeqe protesta protiv migrantskig racija u zajednicama sa velikom imigrantskom populacijom.

Tri osobe su privedene u Solt lejk Sitiju nakon {to je do{lo do pucwave

Demonstranti u Los An|elesu nosili su ogromnu kopiju Ustava ulicama. Neki demonstranti u centru grada bacali su predmete na policajce koji su koristili suzavac. Ve}ina demonstranata je napustila centar grada tokom no}nog policijskog ~asa.

^ovek je svojim vozilom udario u gomilu na skupu u kalperu u Virxiniji, oborio je jednu osobu.

Petnaest demonstranata je uhap{eno u Las Vegasu, pri ~emu je jedna osoba optu`ena za krivi~no delo zbog napada oru`jem, a druga za te`ak prekr{aj zbog posedovawa oru`ja.

Nakon dana mirnih demonstracija od parka Kal Anderson do centra Sijetla, mala grupa qudi je zapalila loma~u i vatromet ispred federalne zgrade u centru grada.

Protesti su se poklopile sa Trampovom vojnom paradom u Va{ingtonu.

[ta je Tramp rekao o sukobu Izraela i Irana u razgovoru

sa Putinom

Putin smatra, kao i ja, da ovaj rat izme|u Izraela i Irana treba da se zavr{i, na {ta sam dodao da i wegov rat treba da se zavr{i, poru~io je ameri~ki predsednik posle razgovora sa ruskim liderom

Ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je da se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u telefonskom razgovoru saglasio da rat Izraela i Irana treba da se zavr{i.

„On smatra, kao i ja, da ovaj rat izme|u Izraela i Irana treba da se zavr{i, na {ta sam objasnio, i wegov rat treba da se zavr{i’”, poru~io je Tramp na svojoj mre`i.

Tramp je naveo da je razgovor trajao oko sat vremena, dodav{i da je mawe vremena posve}eno ratu u Ukrajini, o ~emu }e se, kako je istakao, vi{e razgovarati slede}e nedeqe.

„On (Putin) sprovodi planiranu razmenu zarobqenika - veliki broj zarobqenika se razmewuje, odmah, sa obe strane’’, rekao je Tramp. Ameri~ki predsednik je istakao i da mu je Putin tako|e ~estitao ro|endan.

Kako je prethodno, saop{tio pomo}nik ruskog lidera Jurij U{akov, razgovor izme|u Putina i Trampa je bio koristan, a lideri su razgovarali o eskalaciji situacije na Bliskom istoku.

„Ruski lider je obavestio Trampa o telefonskim kontaktima koje je prethodnog dana obavio sa izraelskim premijerom Bewaminom Netawahuom i iranskim predsednikom Masudom Peze{kijanom”, rekao je U{akov.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

BEO-TRAVEL Vaš partner od poverenja! 02 8781 1960 www.beotravel.com

Tramp zabranio

ubistvo iranskog ajatolaha?

Ameri~ki predsednik Donald Tramp odbio je izraelski plan koji je podrazumevao ubistvo ajatolaha Alija Hamneja, iranskog vrhovnog vo|e, javqa Rojters, pozivaju}i se na dvojicu ameri~kih zvani~nika.

Ova agencija pi{e da je predlog iznet pre nekoliko dana, ali da je Tramp stavio veto na wega.

A u tim napadima ubijeni su visoki iranski vojni zvani~nici - komandant Korpusa iranske revolucionarne garde Hosein Salami, general-major Mohamed Bageri, na~elnik {taba oru`anih snaga i drugi najvi{i komandant posle vrhovnog vo|e Hamneja, zamenik vrhovnog komandanta oru`anih snaga, general Golamali Ra{id, kao i biv{i {ef nacionalne bezbednosti Irana, Ali [amhani.

Ajatolah Ali Hamnej (85) vrhovni je vo|a Irana od 1989. godine i najmo}nija je politi~ka i verska figura u zemqi. U wegovim rukama su ovla{}ewa koja nemaju ni predsednik, ni parlament, a ima i kqu~nu ulogu u oblikovawu iranske spoqne politike i nuklearnog programa.

Rusija predala tela 6.060 poginulih ukrajinskih vojnika

Rusija je od Ukrajine dobila 78 tela poginulih ruskih vojnika

Rusija je ispunila obe}awa data u Istanbulu i predala ukrajinskoj strani 6.060 tela poginulih vojnika Oru`anih snaga Ukrajine, saop{tio je {ef ruske delegacije na pregovorima u Istanbulu Vladimir Medinski na svom Telegramu.

Prema wegovim re~ima, Rusija je od Ukrajine dobila 78 tela poginulih ruskih vojnika.

„Rusija je ispunila obe}awa data u Istanbulu“, napisao je Medinski.

Pomo}nik predsednika Rusije tako|e je naveo da se razmena zarobqenika nastavqa i da su uspostavqeni hitni medicinski transferi te{ko rawenih sa linije fronta.

„Rusija SVOje ne napu{ta!“, zakqu~io je Medinski Drugi krug pregovora izme|u Rusije i Ukrajine odr`an je u Turskoj 2. juna. Glavni dogovor: na pregovorima bila je razmena bolesnih i te{ko rawenih po principu „svi za sve“ i razmena zarobqenika mla|ih od 25 godina. Tako|e je navedeno da ukupni broj razmewenih ne mo`e biti mawi od 1.000 qudi, prenosi Sputwik. Rusija je tako|e jednostrano planirala da preda {est hiqada tela ukrajinskih vojnika Kijevu, koje je Moskva sve identifikovala.

NATO gubi smisao svog postojawa

Da li je rat u Ukrajini pokazao svu besmisao postojawa vojnih koalicija u mirnodopskim uslovima? Izgleda da nije, jer upravo takav je Severnoatlantski odbrambeni savez – NATO. Podsetimo, ova vojna grupacija, u su{tini, i nije osnovana da bi zapadni svet branila od eventualnog napada sa strane tada{weg Sovjetskog Saveza ili bilo koga drugog, ve} da bi me|usobno zara}ene Evropqane, pre svih Nemce i Britance, dr`ao strogo pod kontrolom. To je danas sve o~iglednije po{to su se upravo dve pomenute zemqe ponovo na{le suprotstavqene u borbi za primat na Starom kontinentu.

„Ostrvqani” koji su se od 1. februara 2020. distancirali od kom{ija sa druge strane La Man{a i okrenuli Americi, sve glasnije najavquju povratak u staro evropsko dru{tvo. Ali ovaj put druga~ije – kao gazde. Po~ela je da se {iri i pri~a o nekoliko mawih proksi ratova koji bi Londonu dali priliku da vojno interveni{e i u~vrsti se sa isto~ne strane kanala. Sada se zna da je i ukrajinski sukob bio u toj funkciji, ali odluka SAD da se povuku iz pomenute pri~e poremetila je mnoge planove.

[AMAR NEMA^KOJ

Sa druge strane Nemci, koji su ru{ewem „Severnog toka” od te iste Amerike dobili pravu pqusku, po~eli su da dolaze sebi i shvataju da su nove globalne podele ve} izvesne, kao i da ne smeju sebi da dozvole pasivnu poziciju. Istorija nas u~i da u Berlinu na poraze, ma koliko te{ki bili, gledaju kao samo na jednu od etapa na putu ka kona~nom ciqu –kontroli celog kontinenta, od Atlantika

do Urala. Isto kao i Britanci. Ostalim Evropqanima ne preostaje ni{ta drugo do da na sve gledaju sa zebwom i nadom da se dva pro{lovekovna velika sukoba ne}e ponoviti.

A pomenute sile – Velika Britanija i Nema~ka – objektivno, svaka za sebe nemaju mo} da zavladaju celim evropskim prostorom. Za to im je potreban NATO, organizacija sastavqena od 32 potpuno razli~ite zemqe, od kojih pojedine, posebno male, ni na koji na~in ne mogu da pomognu velikim, iako su prema ~lanu 5 o uzajamnom dejstvu na to obavezne. Navedimo samo primer Crne Gore koja je nedavno bila u obavezi da u zajedni~ke jedinice alijanse po{aqe ~ak tri vojnika.

Sve pomenuto ukazuje i da je rat u Ukrajini od strane Londona i Berlina, u stvari, zami{qen kao „tro{ewe kapaciteta NATO-a” za sopstvene potrebe.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp je to izgleda dobro osetio i odlu~io je da se posveti poslovima isplativijim za wegovu zemqu, a da vekovne frustracije na Starom kontinentu prepusti samim Evropqanima. A to zna~i i distancirawe od rata sa Rusijom.

VOJNA MO] JE NA STRANI RUSIJE Ovo je u velikoj meri vezalo ruke Britancima i Nemcima po{to je postalo jasno da ve} pomenuti ~lan 5 nije vi{e funkcionalan u punom kapacitetu. Da li }e London i Berlin sklopiti neki tajni pakt protiv Moskve, ostaje tek da se vidi. Kako god bilo, ratna tehnologija i vojna mo} su na strani Rusije. Upravo stoga se i postavqa pitawe opstanka Zapadne vojne alijanse. Tro{kovi su ogromni, uskoro bi trebalo da dostignu pet odsto BDP-a svih zemaqa ~lani-

ca. To }e biti udarac i na najbogatije, a o onim siroma{nijim poput biv{ih ~lanica Var{avskog pakta, Gr~ke, balti~kih i balkanskih zemaqa da i ne govorimo. Ameri~ka pomo} preusmerena je, silom prilika, na drugu stranu.

Sve to dalo je priliku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da zatra`i prestanak {irewa NATO na istok. Ovaj put odlu~nost je potkrepqena mogu}no{}u izbijawa „kona~nog” rata {to niko sebi ne mo`e da priu{ti. Tako gledano i „vojno jedinstvo” Evropqana gubi na aktuelnosti i vi{e se pretvara u brigu o pojedina~nim sudbinama.

Izgleda da }e se rat u Ukrajini, koji traje ve} tri i po godine, pokazati kao kqu~an za opstanak zapadnog vojnog saveza. Sve pri~e o mogu}em {irewu Rusije na biv{e sovjetske prostore blede pred ~iwenicom da je zapadni deo kontinenta egzistencijalno vezan za isto~ni. Kako god bile postavqene nove granice. @ivot u dva sveta koji smo pregurali posle Drugog svetskog rata vi{e, jednostavno, nije funkcionalan.

Ukratko, vojno preuzimawe Evrope od strane Velike Britanije ili Nema~ke ne ~ini se izglednim. Ako je u nekom istorijskom trenutku za to i postojala mogu}nost, danas, i sa dana{wom tehnologijom, ona je iskqu~ena. Preostaju nam mali, lokalni ratovi koji }e, mawe ili vi{e, privu}i pa`wu velikih sila, ali ne i vi{e od toga. To ne zna~i i da na{a planeta ne mora da brine za opstanak. Me|usobne razmirice osta}e da `ive, pre svega uz pomo} terorizma, interneta i medijskih pritisaka. A za to je va`nije imati ~vrste `ivce nego nuklearni arsenal. NATO i sli~ne tvorevine su spremne za penziju.

Princ Vilijam se rukuje sa britanskim vojnicima u NATO bazi Tape u Estoniji

DRAGAN GAGI JOVANOVI], JEDAN OD

NAJPOPULARNIJIH SRPSKIH GLUMACA: Ova revolucija je obojena krvqu nevinih

Pesma „Ru`o rumena” orila se horski Kosjeri}em minulih dana, a sam snimak na kome glumac Dragan Jovanovi} poput dirigenta stoji pred okupqenim gra|anima i daje dodatnu podr{ku ve} uzavreloj atmosferi usred lokalnih izbora u tom mestu samo pesmom i wenim ve} dirqivim stihovima. Za Dragana Jovanovi}a to je bio samo jedan u nizu nastupa izvan gluma~ke pozornice, kojima jasno zauzima stav da, kakav god ishod izbora bio, samo je jedan mogu}i zavr{etak ove kompletne dru{tvene krize.

I dok stra{no nedostaje na televizijskim ekranima i na pozori{nim daskama, Dragan Jovanovi} pojavqivao se posledwih meseci u javnosti u potpuno drugoj ulozi – podr`avaju}i studente i proteste. Uo~i najve}eg mitinga u istoriji Srbije odr`anog 15. marta napisao je pesmu „Znam” koja je dostigla rekordne preglede na internetu, a pro{le nedeqe dospeo je u centar pa`we zbog jednog bizarnog incidenta, kada umalo nije stigao na tribinu u Kosjeri} na koju su ga pozvali studenti, jer su mu gume na autu zlokobno izbu{ene. Koliko je u zemqi zaista dogorelo.

„Dogorelo je do koè“, odgovara nam Dragan Jovanovi}. „Ja sam po prirodi apoliti~an. I imao sam brojna neprijatna iskustva iz pre|a{wih protesta. Tada sam shvatio da politika nije za mene i da nema potrebe da se time bavim. Ali sada, posle svega, ~ovek ne moè vi{e da sedi i da mirno posmatra sve ovo {to nam se de{ava. âk ni ja, koji sam sebi osvojio slobodu tamo gore na planini, na Zlatiboru, ne mogu da ìvim u prirodi s pti~icama, a da se u zemqi de{avaju neverovatne stvari. A sve ovo {to se de{ava je jedna komedija apsurda, koja je prevr{ila sve mere i granice. I sada mora da se ide do kraja, da se istraje.“ n [ta ste to hteli tako stra{no da kaète na studentskoj tribini u Kosjeri}u? Svi su pisali o gumama, a niko o onome o ~emu ste govorili…

- Pitali su me {ta bih rekao na tribini, a ja sam odgovorio da vi{e ne znam {ta da ka`em. Ali ne zato {to ne znam kako da se obratim qudima koji su bili tamo. Naprotiv! Tu su do{li qudi kojima je ve} sve jasno. Moja su{tina je da doprem do onih koji su na`alost uceweni, i da poradim na wihovoj savesti. A s qudima na tribini bilo je divno. n Da li vam se ~ini da sve deluje kao da je uzavrelo, ali vlast kao da nam poru~uje da nemamo ~emu da se nadamo? - Ne mislim tako. Mislim da je ovo velika pobeda svih nas, koja se dogodila ve} u samom startu. Pitawe je samo kako se dolazi do kona~ne pobede? Na toj tribini rekao sam da smo mi ve} pobedili, jer tako zaista i mislim. Ali ja nemam uvid u to kako drugi razmi{qaju. U svakom pogledu, ja

tra`im qude. U svakom ~oveku. Sre}om, jo{ se nijednom nisam sreo s pogledom zveri i nadam se da ne}u. Najlep{a je ona pobeda bez borbe. Dovoqno je to {to iza nas stoje istina i pravda. Jer samo tako je ~ovek nepobediv. Zato je moj utisak da je sve super i da samo treba strpqewa. n Pesmu „Znam” ste napisali uo~i najve}eg srpskog protesta u istoriji, 15. marta. Sam po~etak - Srbija mi u san do{la… deluje tako duboko emotivno. Da li ste taj po~etak hteli da adresirate upravo generaciji koja se bori za boqu zemqu?

ciji koja nema mnogo strpqewa objasniti situaciju da }e borba za budu}nost kakvu su osmislili dugo trajati?

- Ba{ sam jednom bio sa studentima i obja{wavao im upravo {ta ti stihovi zna~e. êsto sam u ìvotu pratio qude kako se mewaju, kako ih privla~i komocija, posebno kad otkriju na~in da do|u do mirnog a bogatog ìvota. Pitao sam onda studente da li mogu sebe da zamisle za 20 godina, a oni su zanemeli. Ali ja verujem da su oni prepoznali vrednosti qudske. Jer sve ovo {to se de{ava kre}e od tog wihovog

- Naravno. Ina~e, po~eo sam pesmu tim stihovima, jer sam zaista sawao na{u Srbiju kao osobu. U snu mi se pojavila i bila je prelepa. îtava slika oko we same bila je ohrabruju}a. Ona se i smejala i plakala. I kao {to je to moje bu|ewe iz sna bilo prelepo, smatram da je i ovo „bu|ewe iz sna“ isto tako prelepo. Kao da smo tada uspeli sve, a neko nam je rekao – sve je u redu, treba samo voqe i zajedni{tva. I onda je krenula ta moja èqa i potreba da podelim to s qudima. Ali pre svega, ose}ao sam potrebu da upozorim na neke stvari koje ne smeju da se dese. Uàsno sam se bojao krvoproli}a tog 15. marta. To bi bio najve}i poraz za sve nas. Mislio sam da tom pesmom mogu da „bacim neke ~ini“, da se neko slu~ajno ne {ali s time. Me|utim, na{a vlast, kako je podla, smislila je paklen plan kako da ne proliju krv, ali da ipak popla{e qude. Ali oni ne razumeju da su tim potezima upravo oni najboqa propaganda ovih protesta. Niko ne radi boqi PR za studente, od ove vlasti. n Ta generacija koja je i pokrenula pobunu zapravo ne zna tu lepu zemqu, oni su ro|eni u Srbiji koja je sve vi{e tonula. Daqe u pesmi kaète - Deco moja… ko je boqi ne znam ja, sve do dana sudwega… Kako genera-

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

prepoznavawa. Ono {to moraju da znaju jeste da do toga nije lako do}i i nije lako izboriti se za tako ne{to. Ali isto tako, moraju da znaju da kada se budu izborili protiv svega ovoga, bi}e prvi u svetu po neverovatnom uspehu. Mi }emo tako postati plami~ak koji }e voditi sve mlade qude ovog sveta, koji su wena budu}nost. I to je predivno! Budu}nost pripada wima, i ja sam spreman da se borim bez obzira na to da li gre{e u nekim odlukama ili ne. Jer do studentskih protesta, mislio sam da se takva energija vi{e nikada ne}e desiti i da je ja ne}u osetiti u ìvotu. Znate, ja sam izabrao druga~iji ìvot. @ivot u prirodi, daleko od grada i surovog kapitalizma. Sada, moja parola je – „Za decu i otaxbinu!“ Tu sam i bi}u. I ìvi se ne predajemo.

n Odri~em se svakog ko u moje ime zavodi tiranije… odri~em se sotone… Iako su ti stihovi bili te va{e „~ini“ za 15. mart, sad mo`emo da pro{irimo wihovo zna~ewe na op{tu korupciju i kolaps dru{tva? - Apsolutno, to je sada op{ta pri~a. Tim stihovima samo poku{avam da probudim savest i kod onih qudi koji izgledaju kao da nemaju savest. Jer ja verujem da svaki ~ovek ima savest i da svaki ~ovek ima u sebi ne{to do-

bro. To dobro se samo negde skrilo i ~eka trenutak kada }e iza}i. A znam da skrivena savest moè mnogo da boli. Ti stihovi su bili moj posledwi poziv onima kod kojih jo{ postoji {ansa da se probude i shvate o ~emu se ovde radi, i da se prikqu~e ovoj najlep{oj mogu}oj stvari koja se de{ava kod nas, a koju su sproveli studenti. Potpuno je genijalno to {to mi imamo decu koja su spremna da se bore za svoju zemqu i pravdu, za istinu i vrednosti. A to je preduslov da oni ne odu odavde, ve} da dobiju mesto gde }e da se vole. Nikada nije postojala takva qubav me|u mladima. Oni su odrastali udaqeni jedni od drugih, {to zbog ovih „korona“ {to zbog modernih tehnologija. A sada su najzad po~eli da {etaju po svojoj zemqi i da gledaju koliko je lepa. A neko to ho}e da uni{ti! Jer taj neko ne moè da podnese lepotu i qubav. Uvek je tako bilo u borbi dobra i zla. Zlo je uvek imalo daleko vi{e i oru`ja i aduta. Jer mnogo je lak{e biti zao. Nije lako biti ~ovek. U ovo vreme, biti ~ovek je mo`da i najve}a titula koja postoji. A upravo se studenti bore za to. E onda na{ predsednik i patrijarh zovu to obojenom revolucijom. Pa i jeste obojena, ali obojena je krvqu onih nesretnika koji su stradali ispod nadstre{nice i ove dece {to su dobijala batine i koju su gazili kolima. n Ali ve} pola godine ne vidimo mnogo konkretnih bu|ewa savesti. Da li je mogu}e da je korupcija toliko progutala ~oveka, da je u pojedincima ubila te primarne emocije? - Korupcija je veoma duboka. To je siva zona na{eg dru{tva. Ti sivi qudi misle da mogu da uzimaju na svakom koraku, i to ~ini naàlost najve}i broj na{ih gra|ana. Ali, oni imaju {anse da postanu beli. Crnim qudima je teè da postanu beli. Kod sivih, moè do}i do bu|ewa savesti. Oni imaju priliku da popri~aju sami sa sobom, da se pogledaju u ogledalo. Ali izgleda da to ne smeju da urade, jer znaju u kojoj meri je pogre{no to u {ta su se upleli.

n Kako vi kao glumac gledate svu ovu lo{u glumu koju nam prire|uje vlast svakodnevno sa medija koji su svi pod wihovom kontrolom? Koji je ovo `anr? Kakav je glumac predsednik dr`ave?

- Sve ovo su parodija i apsurd. Tu`no je sve to gledati. Tu`no je videti na kom je to nivou uop{te. Predsednikovi savetnici, Izraelci ~iji sunarodnici {irom sveta ~ine velika nedela, verovatno mu govore da je na{ narod primitivan i nepismen, i da je

potrebno samo pojavqivati se non-stop na televiziji, a da nema veze {ta }e se govoriti. I da je potrebno da se forsiraju emocije, ~esto da bude qut, da ima neprijateqe, da ga opsedaju razni „mi{evi“ i „zle vile“. Mnogo toga se u na{oj Srbiji prodalo i izdalo, samo da bi se ostalo na vlasti. I onda on pri~a kako ekonomija cveta dok na{ narod `ivi u inflaciji i bori se za elementarne potrebe! Pa kakve veze ima to {to „ekonomija cveta“, kad ti nema{ du{u i kad nisi ~ovek? Ali ni{ta boqe nije u ostatku sveta. Ceo Zapad je ogrezao u interesu. Apsolutno ih ne zanimaju qudi. To je jedno robovlasni~ko dru{tvo, gde oni poku{avaju da se jo{ vi{e obogate. Znaju samo da crtaju one linije, a narod propada i nestaje, pretvaraju ih u obi~ne robove, koji su navu~eni na robu i novac, na sve {to je povr{no, a za {ta misle da ih ~ini sre}nim. [ta smo to dopustili sebi?

n Vlast ne prestaje da nas iznena|uje bizarnostima, a jedna od wih je i ]acilend. Kada okrenete le|a i odete iz Beograda u va{u ku}u na planini, a ostavite iza sebe ]acilend, kako vam izgleda uop{te na{a prestonica?

- Da nije tu`no bilo bi mnogo sme{no. Moj unuk ima osam meseci i dobio je ogradicu, koju mi u ku}i zovemo ]acilend (smeh). Ja mislim da svu bizarnost na{e svakodnevice moramo pretvoriti u smeh i raspoloèwe, u ne{to dobro. Treba je tretirati kao neku alhemiju, da ne bismo skrenuli. Jer slu{amo svakodnevno neverovatne stvari, apsurdne i glupe. I ~esto pomislim – jao qudi, pa jel’ vi vidite ovo, jel’ mogu}e da ovo nekome odgovara… Kako ne vidite da ~ovek na ~elu na{e dràve laè ~im zine i lupeta, a naj~e{}e ne zna uop{te {ta pri~a?! I fercera dok govori. A kod nas u glumi, uvek fercera onaj glumac koji ne zna {ta }e sa sobom na sceni. I tako je predsednik postao moj kolega, dodu{e ne pravi, ali postali su i drugi predsednici kao {to su Donald Tramp ili Volodimir Zelenski, dodu{e on i jeste glumac, pa zna i kako se fercera, ali o wemu i da ne pri~am. Svi su oni moje biv{e kolege, po{to sam ja batalio glumu… (smeh) Ali mene nervira to {to te bizarnosti i name{taqke ne vide svi. Za to ne treba neko obrazovawe. Samo kada se vidi na{ predsednik, kako izgleda i kako se pona{a, odmah je jasno da je u pitawu neko nesiguran i neko kome apsolutno ne moè da se veruje. Isto je i sa lo{im glumcem na sceni. Ako trep}e, ni{ta mu ne verujete.

Dodik optu`io opoziciju da je spremna da primi migrante iz Velike Britanije

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ponovo je optu`io opoziciju u ovom entiteu da je pristala da Velika Britanija u Bosni i Hercegovini (BiH), ukqu~uju}i RS, otvori centre za migrante koje }e deportovati iz te zemqe.

“Dok britanska vlada otvoreno govori o planu da na teritoriji BiH, pa samim tim i RS, otvori centre za odbijene migrante, }utawe opozicione ‘troj~ice’ postaje zaglu{uju}e”, napisao je Dodik na Iksu.

Naveo je da Partija demokratskog progresa (PDP), Srpska demokratska stranka (SDS) i i Lista za pravdu i red, koju naziva „troj~icom”, “vi{e ne deluju kao politi~ke partije, ve} kao dru{tvo s ograni~enom odgovorno{}u za uvoz migranata na veliko i trgovinu na malo – ‘Troj~ica’ d.o.o.”

“Za nekoliko funkcija u Sarajevu, oni su spremni na sve - i da se Srpska preplavi migrantima koje ni London ne}e i da kraj na{ih {kola ni~u centri koji mewaju

bezbednosnu i demografsku sliku naroda”, ocenio je Dodik.

Nasuprot wima, rekao je, vlast u RS “ne nosi ograni~enu odgovornost za politi~ke interese, ve} neograni~enu odgovornost za opstanak naroda”.

“Mi ne pregovaramo o RS - mi je branimo. Zato RS i napadaju - jer je pokazala da je smela i da mo`e. Ne}emo dozvoliti da u RS naseqavaju ono {to nisu smeli i hteli zadr`ati kod sebe”, naglasio je Dodik.

Odgovaraju}i na Dodikove optu`be, predsednik PDP-a Dra{ko Stanivukovi} je rekao da, ako vlast zaista `eli da raspravqa o migrantima, tu temu treba da stavi na dnevni red Narodne skup{tine RS.

“Tamo se glasa, tamo se istina vidi”, istakao je Stanivukovi}, saop{teno je iz PDP-a.

Stanivukovi} je ocenio da oni, koji danas optu`uju opoziciju za izdaju, zaboravqaju vlastite poteze iz pro{losti.

„Najgore od svega je {to o izdaji govorite vi, koji ste javno nudili na{a

rudna bogatstva strancima u zamenu za svoju slobodu. Mi nismo vi. Nikada ne}emo pristati na ono za {ta nas la`no optu`ujete – i vi to dobro znate”, naveo je lider PDP-a.

Na izjavu predsednika RS reagovao i ~lan Glavnog odbora SDS-a Marinko Bo`ovi}, posebno na Dodikovu konstataciju da “vlast ne pregovara o RS, ve} je brani”.

“Ba{ je ti brani{! Kao {to si je branio u ratu! Kao {to si je branio kada si

Na Tjenti{tu obele`ena 82. godi{wica Bitke na Sutjesci

Na Tjenti{tu kod Fo~e obele`ena je 82. godi{wica Bitke na Sutjesci, a obele`avawu su prisustvovali zvani~nici Re-

na od Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Srbije, bili su i ministar energetike i rudarstva RS Petar \oki}, savetnik srpskog ~lana

publike Srpske, predstavnici diplomatskog kora i brojni gra|ani, preneli su mediji u Republici Srpskoj.

U spomen-kosturnici polo`eni su venci i cve}e, nakon ~ega je prire|en umetni~ki program, prenela je RTRS.

Me|u zvani~nicima na Tjenti{tu, pored brojnih gra|ana iz svih delova Srpske, kao i regio-

predsedni{tva BiH Bo{ko Tomi}, kao i predstavnici Ministarstva rada i bora~ko-invalidske za{tite RS.

Obele`avawu godi{wice prisustvovali su i predstavnici ambasada Srbije i Rusije u BiH, kao i predstavnici SUBNOR-a Republike Srpske, i Srbije i Crne Gore.

„Bitka na Sutjesci je bila prelomna u Narodnooslobodi-

Po~elo ka`wavawe zbog

U Federaciji BiH je po~elo izdavawe prekr{ajnih naloga, odnosno ka`wavawe za vlasnike svih objekata koji nisu uskladili prostore za pu{ewe s Pravilnikom o uslovima za posebne prostore za pu{ewe.

Kazne se odnose na vlasnike i korisnike ugostiteqskih objekata, zdravstvenih i socijalnih ustanova obuhva}enih ovim Pravilnikom, aerodroma, kao i hotelskih i sli~nih sme{tajnih kapaciteta, koji nisu uredili posebne prostorije za pu{ewe prema kriterijumima definisanim Pravilnikom, koji je usvojen pre godinu dana.

Od danas po~iwe izricawe prekr{ajnih naloga za sve objekte koji nisu ispunili uslove”, istakao je Vedran Mar~inko, pomo}nik federalnog ministra zdravstva za pravne poslove i EU integracije.

la~kom ratu, jer je ba{ na tom mestu Peta neprijateqska ofanziva, iako broj~ano nadmo}nija, do`ivela neuspeh”, naglasio je ministar \oki}

On je na Tjenti{tu istakao da dve stene na ovom mestu simbolizuju hrabrost, nesalomivost narodnooslobodila~kog pokreta i sna`nu voqu da uspeju.

Kako je \oki} dodao, savladan je daleko sna`niji neprijateq, po{to je u partizanskim redovima bilo oko 22.000 pripadnika, a na drugoj strani 127.000, {to dovoqno govori o nesrazmernosti snaga, ali je hrabrost, odlu~nost i spremnost na `rtvu uspela da pobedi.

Nema~ki naziv za ovu operaciju bio je „[varc”, a pokrenuta je s ciqem uni{tewa partizanskog pokreta otpora Narodnooslobodila~ke vojske, kao i razoru`avawa i neutralisawa Jugoslovenske vojske u otaxbini, podsetila je RTRS. Bitka na Sutjesci je po~ela 15. maja, a nakon mesec dana krvavih borbi okon~ana je 15. juna. Uprkos ogromnim gubicima partizana, kojih je poginulo 7.454, glavnina jedinica uspela je da se izvu~e iz obru~a.

pu{ewa

u BiH

Odre|eni objekti imaju pravo da postave posebne prostore za pu{ewe, ali samo uz ispuwewe uslova precizno definisanim pravilnikom.

na tenkovima zauzimao radio predajnike i preuzimao Vladu! Kao {to si je branio kada si prenosio nadle`nosti”, napisao je Bo`ovi} na Iksu.

Nabrojao je i niz afera kojima je za milionske iznose o{te}ena RS, a za koje smatra odgovornom vlast u RS.

“Ogradi sve {to si odbranio! Va{i najja~i argumenti su la`i, obmane i izmi{qotine. Tebi da to ponude da bi ti skinuli sankcije, ne bi razmi{qao sekundu”, ocenio je Bo`ovi}.

Devet gradova i op{tina u Srpskoj dobija ulice nazvane po jasenova~kim `rtvama

Devet gradova i op{tina u Republici Srpskoj je u procesu dono{ewa odluke da po jedna ulica dobije naziv po jasenova~kim `rtvama.

Ranije donet Zakqu~ak Vlade Republike Srpske predvi|a da u svakoj lokalnoj zajednici bude imenovana ulica u ~ast jasenova~kih `rtava i do sada je on realizovan u Op{tini Isto~noj Ilixi.

Iz Ministarstva uprave i lokalne samouprave Republike Srpske Srni je re~eno da je bi ulicu nazvanu po jasenova~kim `rtvama uskoro trebalo da dobije Prwavor.

„Op{tine koje su trenutno u procesu sprovo|ewa zakqu~ka su Kozarska Dubica, Trnovo, O{tra Luka, Brod, Bratunac, Modri~a, Isto~ni Mostar i Kostajnica”, naveli su iz ovog resora.

Naveli su da su gradovi Bijeqina, Bawaluka i Prijedor ve} imali ulicu posve}enu jasenova~kim `rtvama.

Vlada Republike Srpske donela je 10. aprila zakqu~ak kojim se predvi|a da u svakoj lokalnoj zajednici bude imenovana ulica u ~ast jasenova~kih `rtava.

Ove godine, 22. aprila navr{ilo se osam decenija od proboja posledwe grupe jasenova~kih logora{a.

OBELE@EN DAN NESTALIH SRBA IZ ISTO^NE HERCEGOVINE: Vi{e od 30.000 du{a napustilo ogwi{ta

U Mostaru i Nevesiwu obele`ava se Dan nestalih Isto~ne Hercegovine i 33 godine od egzodusa srpskog naroda iz doline Neretve kada ja stradalo 431 lice, a vi{e od 30.000 qudi je napustilo ogwi{ta.

Sluèwem pomena u staroj crkvi Ro|ewa Presvete Bogorodice u Mostaru, paqewem sve}a i simboli~nim bacawem ruà sa mosta u reku Bunu, u znak se}awa na stradale gde je, pretpostavqa se izvr{en zlo~in, obeleèno je stradawa Srba sa ovog podru~ja.

- Simboli~nim bacawem cve}a u reku i prislu`ivawem sve}a, vrati}emo se}awe na stradalnike i dan kada je gorela pravoslavna crkva u Mostaru - poru~ili su iz Organizacije poginulih i nestalih.

- To je bolna ta~ka svih porodica koja traè svoje nestale. Danas stavqamo akcenat na 15. juni 1992. godine kada je nestao veliki broj Mostaraca, a oni Srbi koji su preìveli proterani su sa svojih ogwi{ta. Porazno je da procesi iz tog vremena ne idu nam u prilog, jer istraga i eventulane presude samo tapkaju u mestu - naglasila je Isidora Graorac, predsednica Republi~ke organizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih lica. Program obeleàvawa nastavqen je polagawem cve}a kod Spomenika slobode u Nevesiwu, zatim obilaskom spomen-sobe, te polagawem cve}a kod Spomen kosturnice u Nevesiwu i obra}awem zvani~nika.

Premijer Spaji} ne prima savete od popova

Mislim da je cela Crna Gora pomalo u ~udu zbog serije izjava koje dolaze od verskih instanci. Crna Gora je sekularna dr`ava, svako treba da se bavi svojim poslom. Ja ne primam savete

od popova o pitawu istorije i politike, finansija, ekonomije, sporta, muzi~kog, fizi~kog...

Ovo je izjavio crnogorski premijer Milojko Spaji}, komentari{u}i izjavu arhiepiskopa i mitropolita budimqansko-nik{i}kog Metodija, koji je ovih dana u manastiru Podmalinsko ~etni~kog vo|u Dra`u Mihailovi}a uporedio sa Wego{em, a Tita nazvao monstrumom.

Spaji} je ovu poruku uputio nakon {to je sve~ano otvorio deonicu Cetiwe–^e-

vo, gde je novinarima izneo stav prema koncesiji za aerodrome i objasnio za{to izbegava ustavnu obavezu da prisustvuje premijerskom satu i odgovara na pitawa poslanika u Skup{tini Crne Gore. Premijer je, govore}i o najavama za koncesije za aerodrome u Podgorici i Tivtu, rekao da vlada ima dobru saradwu sa Svetskom bankom i da se nada da }e ona biti nastavqena i ubudu}e.

Komentari{u}i kako je vlada pripremila turisti~ku sezonu, s obzirom na nezavr{ene saobra}ajnice, blokade i nepripremqene pla`e, kazao je da je ~esto upu}ivao kritike izvo|a~ima radova zbog obavqawa tih poslova tokom sezone.

„Na jugu imamo celogodi{wu gra|evinsku sezonu i to bi trebalo rasporediti na mnogo boqi na~in. Jako sam nezadovoqan zbog te ~iwenice, kritikujem izvo|a~e na sedmi~nom nivou. Naro~ito put Jaz–Tivat, ~esto se interesujem za tu deonicu i iskreno nezadovoqan sam tempom izvo|ewa radova”, saop{tio je Spaji}.

Upitan kada }e odgovarati na pitawa poslanika u Skup{tini Crne Gore, crnogorski premijer Milojko Spaji} odgovorio je da }e do}i u parlament kada „budu usvojene neke od odluka koje je vlada predala skup{tini jo{ u avgustu ili septembru pro{le godine”.

Komentari{u}i navode o eventualnim mehanizmima sankcionisawa ~lanova vlade zbog nepo{tovawa skup{tine, Spaji} je rekao da poslanici „prvo treba da sankcioni{u sebe zbog neusvajawa stvari koje dr`ava ~eka preko godinu dana, pa }emo onda govoriti o sankcionisawu drugih”.

Skup{tina odlu~ila, Vojska Crne Gore }e pomagati Ukrajini

Crnogorska Skup{tina usvojila je odluku o upu}ivawu pripadnika Vojske Crne Gore (VCG) u sastav misije vojne pomo}i Evropske unije za podr{ku Ukrajini (EUMAM UA).

Za odluku glasalo je 49 poslanika, a tri su bila uzdr`ana.

Ministar odbrane Dragan Krapovi} na sednici Skup{tine je objasnio da misija EUMAM pruà obuku pripadnicima Oruànim snagama Ukrajine u hemijsko-nuklearnoj odbrani, medicinskom aspektu i minirawu, kao i operativnu obuku pripreme ~eta. „Prema raspoloìvim podacima, u ovim misijama je do sad obu~eno 75 hiqada pripadnika Oruànih snaga Ukrajine”, istakao je Krapovi}, prenosi agencija Mina. Kako je dodao, 24 ~lanice EU su ponudile obuku i qudstvo za implentaciju.

PRONA[LA I VRATILA 20.000 EVRA:

Beranka Stanka Spalevi} Joki} gestom odu{evila sugra|ane

Gest Beranke Stanke Spalevi} Joki} (40) odu{evio je Berance, ali ne i iznenadio one koji je boqe poznaju. Mlada `ena, majka dvoje dece od 19 i 18 godina, zaposlena u marketu u Beranama, u petak je prona{la nov~anik u kojem je bilo 20.000 evra! Nedugo potom, uru~ila ga je vidno uzrujanom vlasniku!

- Krenula sam da iznesem ne{to iz marketa i pred vratima ugledala podebqi nov~anik. Uzela sam ga i odlo`ila na mesto gde obi~no ostavqamo izgubqene stvari, jer, nije prvi put da qudi izgube nov~anik i uvek im je bio vra}en - pri~a Joki}eva. Nije mogla druga~ije da postupi sem onako kako je vaspitana u roditeqskoj ku}i, odakle se na tu|e nikada nije gledalo.

- Nakon ~etrdesetak minuta pred marketom se zaustavio automobil, registarskih oznaka Kraqeva. Iz wega je iza{ao mladi ~ovek. Prilazi i ka`e da je izgubio nov~anik. Tresao se. Nije odahnuo ni kada sam mu rekla da je nov~anik tu. Bio je u neverici i molio se: „Spasi me... Pare nisu moje” - pri~a Joki}eva. @eleo je da je ~asti me|utim, Joki}eva nije htela da primi nikakvu nagradu, a onda mu je kazala - mo`e samo jedna „milka”. Uprkos wenom odbijawu da primi nov~anu „~ast”, ~ovak je spustio nov~anicu od 50 evra na pult u marketu.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

U Crnu Goru „sti`e” sedmo~asovno radno vreme?

Zvu~i kao lo{ balkanski vic – Crnogorci bi da rade jo{ mawe. Ali, stvar je ozbiqna. Vladaju}i Pokret Evropa sad obe}ao je sedmo~asovno radno vreme kojem se mnogi raduju, dok se poslodavci bune.

Da li }e radno vreme u Crnoj Gori biti sat kra}e i od kada

rada i preraspodele radnog vremena (za {ta postoje ozbiqna zakonska ograni~ewa) i dodatne tro{kove ili nova zapo{qavawa koja mnogi ne mogu da finansiraju. Skra}ewe radnog vremena za ve}inu poslova u turizmu apsolutno nije mogu}e“, navode iz Unije poslodavaca Crne Gore.

zna}e se nakon pregovora koje vode Vlada, reprezentativni sindikati i poslodavci.

Na posledwem Socijalnom savetu najvi{e su negodovali iz gra|evinskog i turisti~kog sektora koji ve} funkcioni{e sezonski i s hroni~nim nedostatkom radne snage.

„To bi podrazumevalo temeqnu reorganizaciju poslova, potencirawe prekovremenog

„Proces implementacije }e biti pa`qivo planiran, u saradwi sa sindikatima, poslodavcima, akademskom zajednicom i drugim relevantnim akterima. Fokusirani smo na analize koje }e pokazati kako se sedmo~asovni radni dan mo`e primeniti u praksi, bez ugro`avawa ekonomskih performansi“, saop{tili su za DW iz kabineta ministarke Naide Ni{i}.

SAT MAWE I ZA DR@AVNI POSAO

U javnom sektoru malene Crne Gore radi skoro 80 hiqada qudi, {to je tre}ina ukupno zaposlenih u zemqi. Prenatrpana, mahom partijska administracija, ~esto je spora i neefikasna.

Iz privatnog sektora zbog toga dr`avu pozivaju da se pre skra}ivawa radnog vremena pozabavi optimizacijom javne uprave, pove}awem wene efikasnosti, ali i suzbijawem sive ekonomije i zloupotrebe bolovawa.

JEDINI U EVROPI?

Ukoliko izmene Zakona o radu koje predvi|aju uvo|ewe sedmo~asovnog radnog vremena dobiju podr{ku ve}ine u Parlamentu, Crna Gora }e, prema na{em istra`ivawu, postati prva dr`ava u regionu i Evropi koja je zakonski definisala radno vreme od sedam sati. Francuska je najpoznatiji primer skra}enog radnog vremena sa zakonskom normom od 35 sati sedmi~no ({to u proseku iznosi 7 sati dnevno), ali to nije eksplicitno definisano kao „sedmo~asovno radno vreme“.

Obe}awe o uvo|ewu sedmo~asovnog radnog vremena prvi put je izneo lider PES-a i premijer Milojko Spaji}, povodom Me|unarodnog praznika rada pre dve godine.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

IZ AGENCIJE ZA STATISTIKU KOSOVA

I

KOSOVSKE CARINE

Uvoz Kosova sedam puta ve}i od izvoza

Da nije uvoza robe na Kosovo, ova jednostrano progla{ena tvorevina, sa oko milion i {eststotina hiqada stanovnika te{ko bi mogla da pre`ivi. Uvoz prehrambene robe, pre svega `ita, omogu}ava da stanovni{tvo Kosova ima dovoqno hleba koji ~ini osnov uvoza prehrambene robe na Kosovo. A trgovinski deficit Kosova svake godine raste pokazuju podaci uvoza i izvoza robe Kosova.

Trgovinski deficit Kosova pove}an je za 7,4 odsto u 2024. godini u pore|ewu sa prethodnom

godinom, pokazuju podaci Agencije za statistiku Kosova (ASK) i Kosovske carine. Prema podacima ASK-a, vrednost izvoza Kosova u 2024. iznosila je preko 941 milion evra, dok je uvoz prema{io 6 milijardi evra, {to govori da je uvoz Kosova sedam puta ve}i od izvoza. „Upore|uju}i podatke o izvozu robe sa Kosova tokom 2024. godine sa 2023, brojke pokazuju godi{wi rast od 9,1%, rast koji i daqe produbquje negativni trgovinski bilans Kosova. Podaci o uvozu robe u 2024. godini bele`e godi{wi rast od oko 7,7% u pore|ewu sa prethodnom godinom“,

navodi se u izve{taju ASK-a. Ekonomisti i proizvo|a~i razne robe na Kosovu ocewuju da je trgovinski deficit porastao zbog nedostatka podr{ke doma} im proizvodima. Rast trgovinskog deficita u nastavku godine svi predbvi|aju da je o~igledan. Kosovo je tokom 2024 godine najvi{e uvezlo nafte i uqa, ~ija je vrednost prema{ila 710 miliona evra. Posle toga, za gotovo 678 miliona evra Kosovo je kupilo vozila i druga prevozna sredstva. Tre}e mesto u uvozu zauzimaju ma{ine, radni alati, autodelovi i druga sli~na roba, vredna 464 miliona evra.

U OKVIRU 13. HUMANITARNOG PROJEKTA „SPOJIMO DECU KIM I REPUBLIKE SRPSKE“

Oko 800 dece sa AP KiM stiglo u posetu

Republici Srpskoj

Oko 800 dece sa AP KiM doputovalo je, u nedequ 15. juna, u Republiku Srpsku, gde }e ih u 19 gradova i op{tina ugostiti vr{waci.

Oni su u RS stigli sa prosvetnim radnicima, mladima

sa pote{ko}ama u razvoju, kao i ~lanovima dnevnog centra „Podr`i me - 9. januar’’. U Sabornom hramu Ro|ewe Presvete Bogorodice u Zvorniku prire|en im je sve~ani do~ek, kojem je prisustvovao i gradona~elnik grada Bojan Ivanovi}.

KFOR

OBELE@IO 26 GODINA PRISUSTVA NA KOSOVU Kfor je 11. juna 1999. godine, na temequ Rezolucije 1244 SB UN, po~eo da sti`e na Kosovo

Od po~etka Misije juna 1999. godine, 220 pripadnika Kfora izgubilo je ìvote prilikom vr{ewa svojih du`nosti Me|unarodna mirovna misija NATO-a na Kosovu, poznata kao Kosovske snage (KFOR), obeleìla je, u ~etvrtak 12. juna, 26. godi{wicu svog osnivawa na ceremoniji odrànoj u kampu Filmski grad u Pri{tini.

Obele`avawu su prisustvovali pripadnici svih 33 zemaqa koje u~estvuju u misiji, ukqu~uju}i NATO saveznike i partnerske dr`ave. Ceremoniju je otvorio komandant KFOR -a, general-major Enriko Barduani, polagawem venca na spomenik palim vojnicima.

- Danas odajemo po~ast zalagawu i hrabrosti vojnika KFOR-a, koji su se izlo`ili riziku u obavqawu du`nosti da obezbede mir i stabilnost za sve zajednice na Kosovu, pod mandatom UN. Od po~etka Misije juna 1999. godine, 220 pripadnika Kfora izgubilo je `ivote prilikom vr{ewa svojih du`nosti. Wihov primer mora da inspiri{e na{e svakodnevne obaveze u ispuwavawu misije”, rekao je Barduani.

On je rekao da projekat „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske” nije samo putovawe, ve} most prijateqstva i zajedni{tva koji povezuje krajeve, porodice, istoriju i budu}nost, prenela je RTRS.

„Zvornik vas ne do~ekuje samo kao goste, nego kao deo svoje porodice, jer vi to i jeste i neka vam ovih osam dana koje provedete u Zvorniku i Republici Srpskoj budu ispuweni osmehom, igrom i pesmom, novim prijateqstvima i lepim uspomenama’’, istakao je Ivanovi}. Izaslanica ministra prosvete i kulture Republike Srpske Enea Hoti} po`elela je deci lep boravak u Republici Srpskoj i naglasila da to resorno ministarstvo ve} 13 godina u~estvuje u realizaciji ovog projekta od nacionalnog zna~aja.

„Mostovi koje danas gradite nisu mo`da vidqivi okom, ali predstavqaju najja~e mostove prijateqstva, ponosa i podr{ke’’, rekla je ona.

Na grani~nom prelazu Vardi{te kod Vi{egrada 15. juna, je u Republiku Srpsku do{lo jo{ 110 srpske dece i prosvetnih radnika sa AP KiM, koji su se uputili u Vi{egrad, Fo~u i Trebiwe, gde }e boraviti kod svojih vr{waka. Do sada ovim humanitarnim projektom, od 2012. do 2025.godine sa prostora Kosmeta u Republici Srpskoj po sedam, ili osam dana, kod svojih vr{waka boravilo je preko devet hiqada dece i mladih sa Kosova i Metohije.

Kfor je 11. juna 1999. godine, na temequ Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, po~eo da stiè na Kosovo sa 44.000 vojnika iz 39 dràva sveta. U toku 2007. godine taj broj je smawen na 16.000, a danas Kfor ima oko 4.700 vojnika na Kosovu koji dolaze iz 33 razli~ite zemqe {irom sveta. Najvi{e mirovnih vojnika u sastavu Kfora danas je iz Italije (1.258), SAD (602), Ma|arske (365), Turske (325), Nema~ke (269), dok Albanija ima 90. Najve}a nesre}a Kfora dogodila se 19. januara 2006. godine kada se slova~ki transportni avion, koji se vra}ao iz misije KFOR-a na Kosovu, sru{io se na brdo „Bors“ iznad Hejce u Ma|arskoj i u blizini granice sa Slova~kom. êtrdeset dvoje od ~etrdeset trojice slova~kih vojnika i civilnih radnika koji su putovali u avionu nikada nisu uspeli da se vrate ku}i.

NA GODI[WICU USTAVA BEZ PREDSEDNIKA

SKUP[TINE KOSOVA PO 32. PUT

Sve mawi broj poslanika u Skup{tini

I po 32 put zakazane sednice skup{tine Kosova, u nedequ 15. juna, poslanici ponovo nisu uspeli da se dogovore o formirawu Odbora za tajno glasawe za izbor predsednika parlamenta. Na sednici odr`anoj u nedeqi bilo je prisutno 75 odbornika, najmawe do sada, 45 je glasalo za, jedan protiv, a uzdr`anih nije bilo.

Ina~e, konstitutivna sednica po~ela je jo{ 15. aprila, a do sada su usvojene samo prve dve ta~ke dnevnog reda. Zastoj je nastao kod tre}e ta~ke – izbora predsednika Skup{tine. Pro{lonedeqni nastavak konstitutivne sednice poklopio se sa 17. godi{wicom stupawa na snagu Ustava Kosova, kojim se Pri{tina obavezala na sprovo|ewe plana biv{eg izaslanika UNa, Martija Ahtisarija. Parlamentarna grupa Alijansa za budu}nost Kosova poslala je, polovinom maja, Ustavnom sudu na tuma~ewe formirawe Odbora za tajno glasawe. Formirawu Odbora protive se Demokratska stranka Kosova, Demokratska liga Kosova, Alijansa za budu}nost Kosova i NISMA. Pokret Samoopredeqewe ostaje pri stavu da Aqbuqena Haxiju bude kandidatkiwa za predsednicu Skup{tine i da se o wenom izboru glasa tajno. Opozicione stranke, me|utim, odbacuju i predlog o wenoj kandidaturi od same prve sednice kao i sam model tajnog glasawa sa kojim se po~elo od devete sednice 1. maja.

Deca sa KiM u Republici Srpskoj

Topao do~ek dece sa Kosova u Bawa Luci

Kolona kamiona ispred Merdara

Kfor ovog juna u centru srpskog dela Mitrovice

Skup{tina Kosova

2.500 dr`avqana Srbije trenutno boravi u Izraelu, ambasada u stalnom kontaktu sa wima!

Po~asni konzul Srbije u Izraelu Aleksandar Nikoli} izjavio je da u toj zemqi trenutno boravi oko 2.500 dr`avqana Srbije koji nisu stalni rezidenti, sa kojima odr`avaju stalnu komunikaciju.

„Re~ je mahom o studentima doktorskih i postdoktorskih

studija, na seminarima ili studijskim razmenama“, rekao je Nikoli} za Radio-televiziju Srbije. Dr`avqanima Srbije koji su u Izraelu preporu~uje da preduzmu maksimalne mere da ostanu bezbedni i da se jave Ambasadi Srbije u Tel Avivu. Nikoli} je dodao da je Mini-

starstvo spoqnih poslova Srbije preporu~ilo gra|anima da zbog pogor{ane bezbednosne situacije do daqeg izbegavaju putovawa u Izrael i Iran, kao i da je prethodna no} u Izraelu bila veoma te{ka.

„U nekoliko navrata ogla{avale su se sirene. Iz ~asa u ~as mewaju se upozorewa. Na severu Izraela stradale su ~etiri devojke arapske nacionalnosti, dok se {est osoba vodi kao nestalo posle pogo|enih stambenih objekata. Ovo je najte`i period za Izrael posle Zalivskog rata. Sve je potpuno neizvesno, nebo nad Izraelom je hermeti~ki zatvoreno za civilni saobra}aj. Nema odr`avawa nastave, ne odlazi se na radna mesta osim onih koji rade u hitnim slu`bama, nema nikakvih javnih okupqawa“, dodao je je Nikoli}.

Odata po{ta palim srpskim ratnicima na Kajmak~alanu

i na brdu Zebrwak

Dru{tvo za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine iz Beograda organizovalo je putovawe za Bitoq – Kajmak~alan na kome su potomci u~esnika Prvog svetskog rata odali po~ast svojim precima. Trodnevno putovawe obuhvatalo je obilazak spomen kosturnice na brdu Zebrwak kod Kumanova, Bitoq, poseta spomen kosturnici na Kajmak~alanu.

Prilaz Spomen kosturnici bio je sa gr~ke strane jer je uspon kra}i i lak{i. Predsednica udruèwa Dragana Juri{i} se toplo zahvalila svima koji su ovoga puta i{li sa wima i nada se da }e naredna putovawa obuhvatiti Srbe, koji ìve i u drugim dràvama ne samo {irom Evropa ve} ~itavog sveta. Jer je to najmawe {to moè da se pruì svim palim ratnicima – da im se oda po{ta. Prenosimo tekst Dru{tva za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine.

Poseta Zebrwaku, Srpskom vojni~kom grobqu u Bitoqu i vr-

hovima Kajmak~alana nije samo hodo~a{}e mestima stradawa, ve} }utqiv razgovor sa senima, tihim svedocima jednog vremena koje nas je oblikovalo. Tamo, gde kamen pamti korake junaka, a vetar nosi {apate palih, ~ovek oseti kako mu srce ote`a, a du{a se uozbiqi.

Klawamo se, ne samo pred grobovima, ve} pred smislom koji su oni svojom `rtvom ugradili u na{e trajawe. Svaki krst, svaka humka, svaka ti{ina govori vi{e od istorijskih kwiga. Oni nisu pali – oni stoje iznad nas, kao svetlost koja ne pristaje na zaborav. @rtvovali su se ne tra`e-

Od 19. do 22. juna 2025. godine, u provinciji Trento, Vigolo Vataro u Italiji odr`a}e se Brojanica, festival srpskog folklora u dijaspori. Organizator ovog okupqawa je udru`ewe Vidovdan, iz Trenta.

„U dve festivalske ve~eri, posetioci }e imati priliku da pogledaju 42 koreografije u izvo|ewu kulturno-umetni~kih dru{tava iz Nema~ke, Austrije, [vajcarske, Francuske, [vedske, Italije i Srbije”, istakli su organizatori.

}i ni{ta zauzvrat. Ni slavu, ni grobove, ni re~i. Samo slobodu. I mi, wihovi potomci, u strahu da nismo dovoqno dostojni tog dara, hodimo tim putevima kao {to se hoda po ivici savesti.

Neguju}i uspomenu na wih, mi ne ~uvamo samo pro{lost – mi se prise}amo ko smo, i za{to smo. Jer narod koji ne pamti, ne `ivi, ve} samo traje. A ~ovek koji se odrekne svoje istine, prestaje biti svoj.

To nije samo istorija – to je ti{ina u kojoj sazreva odgovornost. To je temeq, ali i ogledalo. Pitawe upu}eno svima nama: da li smo dostojni senki pod kojima hodamo?

Hor Sveti knez Lazar iz [tutgarta obele`io svoju slavu

U Hramu Sabora Srba Svetiteqa, sve~ano je proslavqen veliki gospodwi praznik – Vaznesewe Gospodwe, Spasovdan, koja je ujedno i slava crkevnog hora Sveti knez Lazar.

Svetu liturgiju predvodio je protojerej Milenko Bakmaz, uz saslu`ewe protojereja Dragoslava ]orkovi}a, protojereja Aleksandra Bjeli}a (Eparhija pakra~ko-slavonska) i |akona Bojana Jari}a. Po liturgiji ~lanovi hora Sveti knez Lazar, kao i horisti Hrama Svetog Arhangela Mihaila iz Gepingena, mali de~ji hor – Simeoniti iz [tutgarta predstavila su se svojim pojawem.

Pre po~etka koncerta protojerej Milenko Bakmaz osve{tao je slavska znamewa, odr`ao besedu i ~estitao praznik svim vernicima, kao i ~lanovima hora Sveti knez Lazar. Izrazio je blagodarnost svim u~esnicima, posebno gostima iz Gepingena, kao i najmla|im ~lanovima hora Simeoniti, koji svojim trudom i qubavqu svedo~e da vera `ivi u srcima i najmla|ih.

„Sva tri hora su, u duhu jedinstva, qubavi i vere, prinela darove pojawa na svetoj liturgiji, a nakon liturgijskog sabrawa nastupili su zajedno, izvedav{i nekoliko pesama u slavu Vaznesewa Hristovog. Nakon bogoslu`ewa, u crkvenoj sali prire|eno je poslu`ewe za sve prisutne, koje su pripremili ~lanovi hora sa svojim porodicama”, istaknuto je u CO u [tutgartu.

Doma}ini festivala su se potrudili da ove godine ponude u~esnicima i van festivalske aktivnosti, poput igara bez granica za najmla|e, obilazak Garda jezera koje je najpoznatija turisti~ka atrakcija ovih krajeva i drugih turisti~kih znamenitosti. Ideja ovog festivala i dru`ewa je po re~ima predsednika udru`ewa Vidovdana \or|a Milanovi}a da se uz igru i pesmu u~vrste poznanstva, da oja~aju me|usobne veze kao i da se u~vrsti na{a kultura i obi~aji.

Pentagon je potvrdio da }e pre ispitati sporazum AUKUS kako bi se osiguralo da ispuwava pristup zahtevu Trampove administracije „Amerika na prvom mestu“ .

Sporazum o nuklearnim podmornicam AUKUS izme|u Australije, Sjediwenih Dr`ava i Ujediwenog Kraqevstva suo~ava se sa preispiti vawem od strane Pentagona, dok se premijer priprema za svoj prvi li~ni sastanak sa ameri~kim predsed nikom.

Od povratka u Belu ku}u, Donald Tramp je pru`io izvesna uveravawa o budu}nosti sporazuma o podmornicama vrednog 368 milijardi dolara, sklopqenog u Bajdenovo doba.

Ali, u potezu koji je prvo objavio Fajnen{el tajms, a potvrdio Pentagon, bi}e sprovedena revizija kako bi se osiguralo da program ispuwava kriterijume pristua Trampove administracije „Amerika na prvom mestu“.

Reviziju }e predvoditi visoki ameri~ki zvani~nik odbrane, ina~e skeptik prema AUKUS -u Elbrix Kolbi, podsekretar za odbrambenu politiku.

AUKUS je najavqen 2021. godine, kada je Skot Morison bio premijer Australije. Sporazum je osmi{qen da podr`i brodograditeqsku industriju u Australiji tokom izgradwe slo`enih podmornica na nuklearni pogon koriste}i britanski dizajn i tehnologiju koju dele tri zemqe.

Ali tokom 15 godina koje su prethodile tome, SAD su trebale da obezbede najmawe tri podmornice klase Virxinija, uprkos tome {to je wihova doma}a proizvodna industrija bila pod pritiskom.

Australijski sporazum o AUKUS-u ukqu~ivao je zna~ajna ulagawa u ameri~ku proizvodnu liniju i smatrao se korisnim za SAD.

PREISPITIVAWE AUKUS-A „NIJE IZNENA\EWE“

Ministar odbrane Ri~ard Marls rekao je da „nije iznena|ewe“ {to SAD planiraju preispitivawe sporazuma i da je vlada ve} neko vreme bila svesna toga.

„Veoma sam uveren da }e se AUKUS dogoditi“, rekao je on za ABC radio.

„Pozdravqamo reviziju, to je ne{to {to je sasvim prirodno za novu administraciju“, rekao je Marles.

„Mislim da kako AUKUS napreduje to-

kom mnogih decenija a vlade dolaze i odlaze, mislim da }ete videti da nove vlade, sasvim razumno, razmatraju kako mogu najboqe da se ukqu~e u ono {to je vi{edecenijski aran`man.“

OPOZICIJA KA@E DA ELBANIZI

MORA DA OBEZBEDI SPROVO\EWE SPORAZUMA

Opozicija ka`e da Albanizi mora da obezbedi sprovo|ewe sporazuma. Portparol opozicije za odbranu Engus Tejlor rekao je da Albanizi mora „hitno“ da tra`i direktan sastanak sa Trampom kako bi sporazum AUKUS za{titio.

„Ako AUKUS propadne, Australija }e platiti cenu. Suo~i}emo se sa opasnim jazom u kapacitetima u vreme kada nam nedostaje kapaciteta da se sami sna|emo“, rekao je on u saop{tewu.

Tejlor je ukazao da je reviziju moglo pokrenuti odbijawe Australije da se obave`e na ve}a ulagawa za odbranu i sankcionisawe dvojice izraelskih ministara, {to je nai{lo na kritike u SAD.

„Svako odlagawe ili smawewe obaveza SAD prema AUKUS-u imalo bi ozbiqne dugoro~ne posledice po na{u nacionalnu bezbednost“, rekao je on.

ZELENI I TURNBUL KRITIKUJU

AUKUS SPORAZUM

Portparol Zelenih za odbranu, Dej-

Amazon }e ulo`iti 20 milijardi

dolara u infrastrukturu

australijskih centara podataka

Amazon }e ulo`iti 20 milijardi australijskih dolara (12,97 milijardi ameri~kih dolara) od 2025. do 2029. godine kako bi pro{irio, upravqao i odr`avao svoju

za Amazona prema Australiji, a finansirawe je usmereno na nove kapacitete servera i podr{ku za generativna radna optere}ewa ve{ta~ke inteligencije. Kompanija tako|e ula`e u

infrastrukturu centara podataka u Australiji, ja~aju}i kapacitete ve{ta~ke inteligencije u zemqi, saop{tio je u blogu objavqenom u subotu.

Ova investicija je najve}a globalna tehnolo{ka obave-

tri nove solarne farme u Viktoriji i Kvinslendu i obaveza}e se na kupovinu kombinovanog kapaciteta ve}eg od 170 megavata na sve tri farme, dodaje se. „Investicija Amazon Veb Servisa od 20 milijardi dolara u centre podataka u Austra -

liji pripremi}e nas za budu}nost, podsti~u}i na{u ekonomiju i produktivnost“, rekao je australijski premijer Entoni Elbanizi u objavi na platformi dru{tvenih medija X . „Ovo je ogroman glas poverewa u australijsku ekonomiju“, dodao je premijer.

Velike tehnolo{ke kompanije {irom sveta pro{iruju svoju infrastrukturu kako bi podr`ale brzo rastu}u potra`wu za generativnom ve{ta~kom inteligencijom i ra~unarstvom u oblaku. Kompanije poput Amazona, Majkrosofta i Gugla pove}avaju svoja ulagawa u centre podataka kako bi osigurale tr`i{ni udeo i zadovoqile zahteve za radnim optere}ewem u vezi sa ve{ta~kom inteligencijom.

U ponedeqak je Amazon objavio planove da investira najmawe 20 milijardi dolara u Pensilvaniji kako bi pro{irio infrastrukturu svojih centara podataka, dodaju}i se milijardama dolara koje je taj tehnolo{ki gigant ve} ulo`io u pro{irewe svog prisustva u oblasti ve{ta~ke inteligencije. Po~etkom juna, kompanija je saop{tila da }e investirati 10 milijardi dolara u Severnoj Karolini i objavila planove da investira vi{e od 5 milijardi dolara u svoju novu klaud infrastrukturu na Tajvanu.

vid [ubrix, rekao je da je ameri~ka revizija pokazala da „tonu}i“ sporazum AUKUS „~ini Australiju mla|im partnerom u ameri~koj vojnoj strategiji, a ne ravnopravnim saveznikom“.

Nakon {to su SAD i Velika Britanija sprovele reviziju sporazuma, biv{i premijer Malkolm Turnbul rekao je da bi Australija trebalo da se „probudi“ i sprovede sopstvenu reviziju.

„Australija, koja ima najve}i ulog, nema reviziju“, napisao je on na platformi X. „Na{ parlament je do sada bio najmawe radoznao i najmawe informisan.“

Ameri~ki demokratski kongresmen Xo Kortni, jedan od pristalica AUKUS-a u Va{ingtonu, upozorio je na ozbiqne posledice ako Trampova administracija odustane od sporazuma o odbrani.

„Napu{tawe AUKUS-a - koji je ve} uveliko u toku - izazvalo bi trajnu {tetu po ugled na{e nacije kod bliskih saveznika i sigurno bi bilo do~ekano sa velikim odu{evqewem u Pekingu“, rekao je on.

Ovo dolazi samo nekoliko nedeqa nakon {to je ameri~ki ministar odbrane Pit Hegset pozvao Australiju da pove}a udeo u odbrambenim tro{kovima za 3,5 odsto BDP-a.

O~ekuje se da }e Albanizi odr`ati direktne razgovore sa Trampom na marginama samita G7 u Kanadi, koji po~iwe u nedequ.

SBS na srpskom

Da li je ovo ”kraj sveta”?

O{tar zavr{etak kopna, ogromna provalija. Ni jednog jedinog drveta na vidiku. Ispred vas pu~ina, iza vas suva zemqa u nedogled. Mnogi ovo mesto nazivaju krajem sveta...

Na samom jugu egzoti~ne zemqe neverovatnih kontrasta – Australije, prostire se jedna od retkih kre~wa~kih pustiwa, Nularbor. Nularbor je najve}i komad kre~waka na svetu i ~ini ga 270.000 kvadratnih kilometara ovog plemenitog materijala, {to zauzima 1000 kilometara prostora gledano od istoka prema zapadu zemqe. Kroz ovo neverovatno ravno podru~je prelazi i pruga koja ide 483 kilometara u potpuno ravnoj liniji. Plo~a se ~ini zastra{uju}e ravnom, no ki{a je ipak napravila nekoliko udubqewa, pe}ina i useka. To ne naru{ava prividnu perfektnu ravninu podru~ija kome izgleda kao da kraja nema. Sam materijal, kre~wak doprinosi prizoru nestvarne ravnine i beskrajne. Na ovoj plo~i nema ni rastiwa niti drve}a a zavr{ava se provalijom poznatom kao kraj sveta – Bunda liticima.

Bunda liticima je pronor du`ine oko 200 kilometara, a dubina joj varira od 60 do 120 metara.

Ova atrakcija je jo{ samo jedna nesvakida{wa i neverovatna slika isto tako nestvarne prirode Australije.

Australijska pustiwa Nularbor

Pruga koja ide 483 kilometara u potpuno ravnoj liniji

Teslu u Australiji

Teslini problemi nastavqaju da se gomilaju – ovaj put je u pitawu par grupnih tu`bi u Australiji, gde se kupci `ale na sve, od “fantomskog ko~ewa” do obmawuju}eg marketinga.

Prvi put su australijski mediji o ovome pisali jo{ u februaru, a novi razvoj doga|aja pokazuje da je tu`ba zvani~no dospela do Saveznog suda. Oko 10.000 vlasnika Tesle u Australiji pridru`ilo se grupnoj tu`bi, u kojoj se tvrdi da Teslina vozila imaju tendenciju da iznenada ko~e bez upozorewa.

Jedan vlasnik je izjavio za ABC News da mu je automobil naglo usporio dok je vozio po glavnom auto-putu. Ovo iskustvo, ~ini se, postaje sve ~e{}e me|u voza~ima Tesle.

Iz “JDA Saddler”, advokatske kancelarije koja zastupa o{te}ene, ka`u da su primili brojne prijave o vozilima koja iznenada ko~e dok se kre}u brzinama na auto-putu od 100 ili ~ak 110 km/h, i to ne samo kada je Autopilot ukqu~en.

“Voza~i su prijavili da su se ose}ali prepla{eno kada su im vozila naglo ko~ila, a to je u nekim slu~ajevima dovelo do sudara. Imali smo mnogo prijava od

qudi koji su se registrovali za ovu grupnu tu`bu, govore}i nam da su vozili sa rukama na volanu, a ovi problemi su se ipak de{avali”, saop{tili su.

Pored problema sa ko~ewem, tu`ba se tako|e fokusira na reklamirani domet Tesle. U woj se navodi da elektri~na vozila brenda “nemaju sposobnost da postignu, ili da se pribli`e postizawu, reklamiranog maksimalnog dometa ili dometa prikazanog na instrument tabli vozila kada je nivo baterije ve}i od 50%”.

Tu`ba tvrdi da je kompanija Tesla godinama znala da wihova vozila ne mogu da postignu reklamirane kilometra`e, a ipak nisu ni{ta uradili da to re{e. Pored toga, tu`ba se bavi i Teslinim Autopilot sistemom, napomiwu}i da “hardver na Teslinim vozilima nije sposoban da podr`i potpuno autonomnu ili skoro autonomnu vo`wu”.

Iako se vi{e od 10.000 vlasnika pridru`ilo grupnoj tu`bi, australijsko savezno ministarstvo za infrastrukturu navodi da je primilo samo {est formalnih pritu`bi o “fantomskom ko~ewu”. {to postavqa pitawa o procesu prijavqivawa, ali ne potkopava nu`no {ire zabrinutosti voza~a.

Posledwa svetska rang lista po nivou obrazovawa odraslog stanovni{tva otkriva zna~ajne razlike me|u zemqama. Francuska, na primer, uprkos dobro uspostavqenom sistemu visokog obrazovawa, zaostaje za mnogim nacijama, ponekad i neo~ekivanim.

^esto se govori o obrazovawu kao o stubu dr`ave, osnovi na kojoj po~iva ekonomska, kulturna i tehnolo{ka budu}nost zemqe. Me|unarodni rang koji je napravio CBRE Research na osnovu najnovijih dostupnih podataka sastavio je listu zemaqa sa najve}im procentom odraslih sa diplomom visokog obrazovawa.

I iznena|ewe je veliko: Francuska nije ni u prvih 20 na svetu. [tavi{e, nadma{uju je mnoge evropske, azijske pa ~ak i ju`noameri~ke zemqe. Prva tri mesta daju jasnu sliku: Irska, [vajcarska i Singapur su zemqe sa najvi{im procentom

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

diplomiranih odraslih. U Irskoj je preko 52 odsto odraslih sa univerzitetskom diplomom. Impresivan broj koji pokazuje masivna ulagawa zemqe u visoko obrazovawe od 1990-ih, ~esto u vezi sa ekonomskom strategijom privla~ewa investicija. [vajcarska je druga sa 46%, a Singapur tre}i sa 45%. Velika Britanija, Belgija i Holandija tako|e imaju preko 40%, kao i Australija, Izrael i [vedska. ^ak i Poqska, Danska i Ju`na Koreja imaju boqe rezultate od Francuske.

Jo{ zapawuju}e: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, ~esto kritikovane zbog nejednakog i skupog sistema, ipak imaju vi{e od 40% odraslih sa diplomama, ukupno impresivnih 78 miliona diplomiranih. Moglo bi se re}i da to nije toliko lo{e jer su i druge velike sile lo{e rangirane, ali to nije ba{ tako. Kina i Indija su pri dnu liste po procentu (odnosno 6,9% i 14,2% odraslih sa diplomom), ali s obzirom na broj stanovnika, to zna~i 88 miliona visoko obrazovanih u Kini i skoro 140 miliona u Indiji.

OBRAZOVAWE I EKONOMSKI

PROSPERITET: O^IGLEDNA VEZA

Ovaj rang ne deli samo dobre i lo{e ocene, ve} odra`ava i dru{tvene izbore i ekonomske modele svake zemqe.

Zemqe na vrhu liste uglavnom su one koje su masovno ulagale u demokratizaciju visokog obrazovawa, vide}i ga kao kqu~ni pokreta~ rasta, inovacija i konkurentnosti. Op{ti pristup vi{im studijama omogu}ava obrazovaniju i fleksibilniju radnu snagu, spremnu za stalne promene u globalnoj ekonomiji. Rezultati su jasni: najobrazovanije zemqe su ~esto one sa najve}im BDP-om po glavi stanovnika.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Poku{ao je lopatom da ubije najotrovniju zmiju na svetu, skupo ga je ko{talo

Australijanac Dejvid Pit je preminuo nedequ dana nakon {to ga je jedna od najotrovnijih zmija na svetu ugrizla u wegovoj ku}i na tropskom severoistoku zemqe, objavili su zvani~nici policije.

Pit (77) je bio u svom dnevnom boravku u gradu Kernsu kada ga je ugrizla zmija dok je poku{avao da je ubije lopatom.

Bolni~ari su ga reanimirali, dali mu protivotrov i u kriti~nom stawu ga prebacili u bolnicu. Nekoliko dana je bio na intenzivnoj nezi, ali je u ponedeqak podlegao povredama.

Navodno se radi o 1,5 metara dugom obalnom tajpanu, jednoj od najotrovnijih zmija na svetu ~iji ugriz, zavisno od koli~ine ubrizganog otrova i fizi~kom stawu `rtve, mo`e da ubije ~oveka i za pola sata.

Ako se nakon ugriza ove zmije ne pru`i medicinska pomo}, smrtnost kod qudi iznosi 100 posto, kao i kod bliskog afri~kog ro|aka obalnog tajpana, crne mambe. Prema procenama nau~nika, obalni tajpan ima dovoqno otrova da ubije ~ak 50 odraslih osoba. Smrtni slu~ajevi od ugriza zmije retki su u Australiji, uprkos tome {to tamo `ivi 20 od 25 najopasnijih zmija otrovnica.

Bliski istok ponovo u plamenu!

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Bliski istok je u plamenu jo{ od sedmog oktobra 2023. godine, kada su militanti Hamas organizacije upali u Izrael i ubili skoro 1.200 Izraelaca, od kojih su prema zvani~nim izve{tajima dve tre}ine bili civili. Oko 250 izraelskih civila i vojnika je tada kidnapo-

Libana i Sirije, kao i upadi na teritorije ovih zemaqa postali su sve ~e{}i u posledwih godinu i po dana. Izraelske tajne slu`be su aktivno u~estvovale i u iznenadnom svrgavawu re`ima

Ba{ara El Asada u Siriji. Doga|aji oko Pojasa Gaze od 7. oktobra 2023. godine po mnogima su do danas sumwivi, jer je potpuno neverovatno da je Hamas mogao takvu akciju da planira a da je ~uvena izraelska tajna slu`ba Mosad na vreme ne otkrije. Neki veruju da je Mosad za to vrlo dobro znao i da je namerno dozvolio upad Hamasa na teritoriju Izraela, kako bi se nakon toga mogao obra~unati sa tom ekstremisti~kom organizacijom. Mnogi taj dan nazivaju izraelskim Perl Harburom, aludiraju}i na japanski napad na ameri~ku pomorsku bazu 1941. godine koji je tada{woj Ruzveltovoj Americi

vi{e ginu civili, ali i vojna rukovodstva posebno na iranskoj strani. Izrael je pro{log petka vojni~ki prili~no ponizio, iznenadio i napao Iran sa preko dvesta aviona. Oni su se bukvalno igrali iranskim nebom i iznad Teherana, biraju}i vojne ciqeve sa poku{ajem da uni{te navodnu infrastrukturu za takozvani „iranski nuklearni program“. Iako Iran negira da pravi nuklearnu bombu, ve} da oboga}ivawe uranijuma `eli da iskoristi iskqu~ivo u civilne svrhe, Amerika i Izrael taj program smatraju ozbiqnom vojnom pretwom wihovim nacionalnim interesima. Samo tokom prva 24 ~asa od po~etka operacije napada na Iran, ubijeno je ukupno 14 nuklearnih fizi~ara koji su radili na programu oboga}ivawa uranijuma. U tom prvom napadu ubijen je i general Hose-

vano i odvedeno u Pojas Gaze, sa ciqem da se time kasnije eventualno izdejstvuje osloba|awe palestinskih zatvorenika. Krvava odmazda Izraelaca pod vo|stvom izraelskog premijera Bewanima Netawahua usledila je odmah nakon toga i traje do danas. Izrael je ubrzo odgovorio invazijom na Pojas Gaze, ubiv{i preko 70.000 Palestinaca, od kojih su skoro 60 odsto `rtava `ene, dece i starije osobe, prema ozbiqnoj recenziranoj studiji koju je sproveo ugledni ~asopis „The Lancet“. Iako me|unarodna osuda izraelskih vlasti zbog besomu~nog i neselektivnog bombardovawa Gaze nije izostala, to su{tinski jo{ uvek nije promenilo stawe na terenu. Izrael tvrdi da nije `eleo ovaj rat sa Hamasom ali sti~e se opravdani utisak da je nepromi{qeni napad militanata pre skoro dvadeset meseci iskori{}en od strane Netawahua za poku{aj potpunog uni{tewa Gaze. U svemu tome prikriveno, a vrlo ~esto i otvoreno, Izrael ima bezrezervnu podr{ku Amerike. Potpuno je jasno da bez takve podr{ke mo}nih sila Izrael ne bi mogao da ide tako daleko. Izrael je ubrzo zatim nastavio i sa bombardovawem okolnih zemaqa. Bombardovawa

posluìo kao izgovor za ulazak u Drugi Svetski rat. O ovome }e verovatno suditi svetski istori~ari, ali je vrlo malo verovatno da }emo to ikad pouzdano saznati. Pre svega iz razloga {to bi to podrazumevalo da je izraelska dràva time svesno `rtvovala potpuno nevine qude za neki budu}i vojni ciq. Koji su krajwi ciqevi izraelske vojne ofanzive Gaze te{ko je predvideti, jer je vrlo lako mogu}e da na kraju ona donese i kontraproduktivne rezultate samoj dràvi Izrael.

Dolaskom Donalda Trampa na ~elo Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u januaru ove godine ta podr{ka Izraelu je postala jo{ ja~a nego pre {to je u petak 13. juna kulminiralo i napadom na Iran. Ovaj rat je daleko ozbiqniji sa nesagledivim posledicama ukoliko bude nastavqen. Pre svega iz razloga {to Iran nije mala i neza{ti}ena Gaza, ve} ozbiqna nacija sa preko 90 miliona stanovnika ({to je skoro deset puta vi{e od izraelske populacije). Vojno su dobro opremqene i jedna i druga sila iako Izrael ima duplo ve}i vojni buxet od Irana. Za sada se oru`ani sukob svodi na me|usobna granatirawa i bombardovawa u kojima naj-

in Salami komandant Islamske revolucionarne garde, koji je bio jedan od najmo}nijih qudi u Iranu, koji je nadgledao vojne snage i odgovarao direktno vrhovnom vo|i, ajatolahu Aliju Hamneiju. Navodno, je sam Hamnei po{te|en zahvaquju}i Trampu koji je na taj plan Netawahua stavio veto. Velike su {anse da je ta pri~a ta~na, ali ~ak i ako nije, jasno je da ovaj rat ponovo vodi Va{ington preko svog vernog saveznika Izraela. Bez obzira na wihovo proklamovano jedinstvo Iran }e te{ko mo}i da se odbrani, jer Izrael jednostavno nije sam. Jevrejski lobi u Americi jedna je od najja~ih sila koje pokre}u izraelsku ratnu ma{ineriju. Ipak, ako ima i malo razuma me|u liderima Amerike, Izraela i Irana novi rat }e ubrzo biti zaustavqen. U protivnom ovaj sukob mo`e te{ko zapaliti ~itav Bliski i Sredwi Istok, sa dramati~nim posledicama koje mogu promeniti me|unarodni poredak u celini.

Najneverovatnije nesre}e u istoriji avijacije

Od sudara na velikoj visini, preko neo~ekivanih o{te}ewa, pa sve do misterioznih kvarova, letovi avionom nekada iznenada prerastaju u stravi~ne katastrofe. Neki od tih incidenata imaju sre}an kraj, a neki i najtragi~niji mogu}i.

Iako savremene letelice vaè za neke od najsigurnijih prevoznih sredstava, nebo i tehnologije povremeno umeju da pokaù i svoje surovo lice, dovode}i posadu i putnike u opasnost i ìvotno ih ugroàvaju}i. Primeri iz pro{losti otkrivaju situacije u kojima su, protiv svake logike i o~ekivawa, ve{tina, prisebnost ili obi~na sre}a odigrale presudnu ulogu u spasavawu ìvota ili nagla{avaju zna~aj striktnih protokola za proveru stawa letelice.

SUDAR U VAZDUHU

I BEZBEDNO SLETAWE

Davne 1940. godine na nebu iznad Australije dogodila se krajwe nesvakida{wa situacija u kojoj su se sudarila dva aviona. Jedan od pilota uspeo je da brzinski napusti letelicu pre nego {to se ona sru{ila, dok je drugi, Leonard Fuler, ostao u kabini i shvatio da zapravo mo`e bezbedno da spusti oba aviona koja su se prilikom sudara zaka~ila jedan sa

drugi. Kako je tada bilo saop{teno, avion je spu{ten na udaqenosti od oko 8 kilometara od vazdu{nog sudara.

PILOTA „ISISALO” IZ KABINE

Pet decenija kasnije, 1990. godine, avionu Briti{ Ervejza na visini od 5.000 metara puklo je vetrobransko staklo i totalno se otka~ilo od okvira. Tom prilikom je kapetan Timoti Lankaster delimi~no ispao iz kokpita kroz rupu koja se stvorila. Kako ga vetar ne bi odneo, za noge ga je pridr`avao jedan od stjuarda, dok je kopilot preuzeo kontrolu nad letelicom i bezbedno je prizemqio. Lankaster je tada

pre`iveo, a od povreda zadobio par preloma i promrzline.

F-15 LETEO BEZ JEDNOG KRILA Tokom obuke letewa 1983. godine, izraelski avion F-15 sudario se u vazduhu sa drugom letelicom, A-4 i tom prilikom izgubio ~itavo jedno krilo. Me|utim, bez obzira na „povredu” iskusan pilot Zivi Nedivi uspeo je da spusti avion na zemqu. Ina~e, to tada su konstruktori aviona tvrdili da je nemogu}e da on leti sa samo jednim krilom, ali je slu~aj potvrdio suprotno. Avion je nakon toga servisiran i vra}en u izvorno

stawe, kako bi nastavio da leti, pi{e ruski portal Tek Insajder. LET BEZ IJEDNOG MOTORA

Na leto 1982. godine avion Briti{ Ervejza na letu od Kuala Lumpura do Perta odjednom je ostao bez sva ~etiri motora, koja su, ni~im izazvana, prestala da rade. Malo pre toga putnici su primetili ~udnu svetlost koja je dopirala kroz prozore i u vazduhu osetili miris gare`i. Posada je morala da smiri putnike i „reanimira” motore, {to je potrajalo oko 15 minuta. Ispostavilo se da je avion uleteo u oblak vulkanskog pepela. Kasnije su se quspice pepela stvrdnule i otpale sa propelera, {to je omogu}ilo ponovno pu{tawe motora.

GUBITAK KISEONIKA

NA NEBU IZNAD GR^KE

Pre ta~no 20 godina na letu od Kipra do Praga dogodila se stravi~na nesre}a u kojoj je `ivot izgubila 121 osoba. Prilikom poletawa nije se aktivirala hermetizacija letelice, {to je nakon 2 sata letewa dovelo do nedostatka kiseonika u kabini i kokpitu. Posada i putnici su jedan po jedan po~eli da gube svest, a avion samo nastavio da leti na autopilotu dok mu nije nestalo goriva. Jedan od stjuarda, Andreas Prodromu, ostao je najdu`e pri svesti, ali nije uspeo da spasi kolege i putnike.

10 najopasnijih puteva na svetu 2025. godine - jedan je iz Srbije

Ve}ina putovawa automobilom ovih dana izgleda da ukqu~uje neku vrstu saobra}ajne gu`ve, radove na putu ili slu~ajne opasnosti koje usporavaju va{ dan. Ali moglo bi biti gore. Mnogo gore. Na primer, {ta kaète na prolazak du` planinskog prevoja sa drugim automobilom koji vam dolazi u susret, gde jedan pogre{an potez moè zavr{iti katastrofom? To je realnost sa kojom se suo~avaju mnogi delovi sveta, gde je jedina opcija da se stigne od ta~ke A do ta~ke B da uzmete svoj ìvot u svoje ruke. Zato se veìte i spremite se za stra{nu vo`wu dok putujemo nekim od najopasnijih puteva na svetu.

PUT KEJLONG KI[TVAR, INDIJA

Ako je 235 kilometara jednotra~nog zemqanog puta kroz neke opasne planinske prevoje va{a ideja zabavnog putovawa, onda je put od Kejlonga do Ki{vara u Indiji pravi izbor za vas. Nema za{titnih barijera izme|u vas i pada od hiqada metara u dolinu ispod. Dodajte tome pretwu od klizi{ta i promenqivo vreme i vide}ete za{to je ovo jedan od najopasnijih puteva u Indiji.

IBARSKA MAGISTRALA, SRBIJA

Poznat lokalno kao „Crni autoput”, dr`avni put 22 ili „Ibarska magistrala” jedan je od najopasnijih puteva u Evropi, kao i jedan od najprometnijih u zemqi. Ovaj put povezuje Beograd sa drugim velikim op{tinama u Srbiji i susednim zemqama kao {to je Crna Gora. Niz dugih pravih puteva isprekidanih opasnim krivinama uzrokuje veliki broj nesre}a, posebno no}u. Ve}ina wih se pripisuje prekora~ewu brzine ili vo`wi pod dejstvom alkohola. TRANSFAGARA[AN, RUMUNIJA

Transfagara{an autoput u Rumuniji jedan je od najlep{ih puteva u Evropi, ali i jedan od najopasnijih. Rumunija ima neke od najgorih puteva u Evropi kada je u pitawu kvalitet autoputeva. Ali wihov najpoznatiji i najopasniji put je Transfagara{ki autoput. Ovaj krivudavi planinski put dostiè nadmorsku visinu od preko 2.000 metara i pokazuje neverovatne pejzaè du` svojih 150 kilometara. Sastoji se od o{trih krivina, tunela i drasti~nih promena nadmorske visine, {to ga ~ini pravim izazovom za mnoge turiste koji svake godine voze ovim putem. Druga glavna opasnost na koju moète nai}i na ovom autoputu su ogromna stada ovaca na sredini puta – pastiri tako|e koriste rutu da preme{taju svoje ovce izme|u pa{waka, tako da bi ovaj put mogao biti onaj koji treba izbegavati ako ste u ùrbi.

PUT SKIPERS KAWON, NOVI ZELAND

Skipers kawon je klisura na Novom Zelandu koja prati tok reke [otover. Godine 1862, zlato je otkriveno u ovom podru~ju, {to je zahtevalo izgradwu puta kroz kawon. Dobijeni put su rudari isklesali u stenama koriste}i samo ru~ni alat i eksploziv. Zbog meke stene kawona, povr{ina mo`e biti veoma klizava kada pada ki{a i mrvi~asta kada je suva. Odlikuje se strmim padovima, bezbrojnim krivinama i {irok je samo dovoqno za jednosmerni saobra}aj du` ve}eg dela wegove du`ine od 22 kilometra. Zbog svoje poznate opasnosti, osigurawe iznajmqenih au-

tomobila se ne po{tuje na ovom delu puta. Do trenutka kada je put zavr{en, zlatna groznica je bila zavr{ena, ali wegova istorijska priroda i zapawuju}i pejza` zna~e da je i danas popularna turisti~ka destinacija. AUTOPUT XEJMSA DALTONA, SAD

Proslavqen televizijskom serijom „Kamionxije sa ledenog puta”, autoput Xejmsa Daltona je duga~ak deo puta koji povezuje grad Ferbanks sa severnom zajednicom Dedhors, iznad Arkti~kog kruga. Ovaj deo puta od 666 km dobio je ime po aqaskom in`eweru i slu`i kao glavna ruta za kamione koji prevoze gorivo i zalihe radnicima na naftnim poqima. Samo jedna tre}ina puta je asfaltirana, ostatak se sastoji od rastresitog {qunka i kamena. Nepovoqni vremenski uslovi poput snega i leda su glavne opasnosti sa kojima se qudi susre}u na ovom putu. Me|utim, izolacija i prisustvo polarnih medveda du` puta tako|e doprinose faktoru rizika.

PREVOJ ZOJILA, INDIJA

Prevoj Zojila je va`an put koji povezuje region Ladak sa dolinom Ka{mira. Zbog svog polo`aja visoko u plani-

nama Himalaja, ovaj put je jako optere}en snegom i ledom i ~esto je zatvoren mesecima. Ovde je {irina dovoqno samo za jedno motorno vozilo da se kre}e du` prevoja odjednom. Bez postavqenih za{titnih barijera, postoji mnogo podru~ja gde nema ni~ega izme|u vas i strmog pada u dolinu ispod. Ukratko, to nije ruta za one sa slabim srcem. Novi tunel se trenutno gradi du` velikog dela rute kako bi se za{titio od najgoreg zimskog vremena, poma`u}i da put ostane otvoren tokom cele godine. Ali ostaje da se vidi da li }e ovo u~initi put mnogo bezbednijim.

PUT VILINSKE LIVADE, PAKISTAN

Ovaj prili~no ko{marni put vijuga kroz planine Pakistana na visinama preko 3.000 metara nadmorske visine na nekim mestima i dovoqno je {irok samo za jedno vozilo istovremeno. Jo{ jednom, nema sigurnosnih barijera koje bi vas spre~ile da se sru{ite u doline ispod. I to se de{ava prili~no ~esto. Put od 16 kilometara povezuje autoput Karakorum sa malim selom Tato u Nacionalnom parku Vilinske livade. Po{to je toliko opasan, put je dozvoqen samo lokalnom stanovni{tvu.

PUT JUNGAS, BOLIVIJA

Put Severni Jungas jedan je od najpoznatijih opasnih puteva na svetu, i to sa dobrim razlogom. Ova deonica puta duga 64 kilometra povezuje grad La Paz sa regionom Jungas u Boliviji i proceweno je da je svake godine odnela u proseku izme|u 200 i 300 ìvota dok se u blizini nije otvorio novi autoput koji bi ponudio mnogo bezbedniju alternativu. Ovaj zastra{uju}i put nije ni{ta vi{e od {qunkovite staze kroz planine. Wegovi glavni izazovi su magla i ki{a koji oteàvaju vidqivost prilikom savladavawa veoma uske, krivudave staze. Ovome ne pomaè ni saobra}aj koji ~esto dolazi iz suprotnog smera, primoravaju}i vozila da se mimoila~e na ivici opasno strmih padina.

AUTOPUT SE^UAN-TIBET, KINA

Autoput Se~uan-Tibet jedan je od najvi{ih puteva na svetu, {to predstavqa svoj niz izazova. Od izbegavawa lavina i klizi{ta do savladavawa jednotra~nih deonica na velikim nadmorskim visinama sa malim priawawem, ovaj put je test za svakog voza~a. Ovo je tako|e veoma prometan put s obzirom na wegovu prirodu. Stalne saobra}ajne gu`ve i zastoji zna~e da putovawe celim autoputem ponekad mo`e trajati 15 dana, a izme|u voza~a mo`e do}i do izbijawa besa kada stvari postanu zaista te{ke. BAJBURT D915, TURSKA

Vijugavi D915 se redovno naziva jednim od najstra{nijih puteva na svetu zahvaquju}i brojnim o{trim krivinama koje seku strane planinskog terena. Povezuje Crno more na severnoj obali sa gradom Bajburtom – nekada delom drevnog trgova~kog puta Put svile izme|u Kine i Evrope, pi{e Science Focus. Put je va`na ruta za lokalni saobra}aj, a sa rastresitom povr{inom puta, ~esto lo{im vremenom i brojnim drugim opasnostima, potrebno je mnogo pa`we i strpqewa da bi se wime bez posledica kretao.

Ibarska magistrala

Srbin iz Melburna

ubijen u vili na

Baliju, supruga bila

svedok ubistva

Australijski dr`avqanin srpskog porekla @ivan Radmanovi} (32) ubijen je u subotu u jednoj vili na Baliju, dok je wegov prijateq te{ko povre|en. Indone`anska policija veruje da je u pitawu obra~un kriminalnih bandi.

Australijski mediji su objavili da indone`anska policija veruje da je identifikovala maskirane napada~e odgovorne za smrt Radmanovi}a, australijskog dr`avqanina koji je na Bali do{ao iz Melburna.

Radmanovi} je ubijen u kupatilu, dok se wegova supruga od napada~a krila ispod prekriva~a na krevetu u spava}oj sobi.

Radmanovi}ev prijateq Sanar Ganim je u napadu pretu~en i upucan sa vi{e metaka, ali je uspeo da pre`ivi.

Indone`anska policija je saop{tila da su Radmanovi}evu suprugu usred no}i probudili vrisci wenog mu`a. Kako je ispri~ala, sakrila se ispod pokriva~a, a dok je prekrivala glavu videla je ~oveka u jarko naranxastoj jakni sa tamnom kacigom na glavi.

Ona je policiji rekla da je dok je virila videla ~oveka kako puca u wenog mu`a u kupatilu, pre nego {to je pobegao. Ubrzo nakon toga, ~ula je i drugu `rtvu, Ganima, kako vri{ti i pucwe iz wegove sobe.

Istr~ala je iz spava}e sobe i zatekla ga prijateqa svog muà kako krvari, a wenog muà na podu kupatila. Australijski mediji pi{u da su Radmanovi} i wegov prijateq ìveli na Baliju posledwih nekoliko meseci, a od ranije su poznati policiji u Viktoriji.

Vila u kojoj se desio zlo~in imala je tri sobe i ukupno pet gostiju u trenutku napada. Pored `rtvi tu su bile wihove supruge i jo{ jedan stranac.

Policija napad tretira kao naru~eno ubistvo, a veruje se da su napada~i iz Australije. Sumwa se da su pobegli sa Balija, ali da se i daqe nalaze u Indoneziji gde ih, ukoliko budu uhap{eni i osu|eni, ~eka smrtna kazna.

Porodice dece koja su izgubila `ivote u tragi~nom incidentu sa zamkom na naduvavawe u Hilkrestu, decembra 2021. godine, izrazile su {ok, tugu i razo~arawe nakon {to je vlasnica firme za iznajmqivawe, Rozmeri En Gamble, oslobo|ena optu`bi za kr{ewe propisa o zdravqu i bezbednosti.

U sudnici na Tasmaniji, sudija Robert Vebster donosi odluku da Gamble, koja je poslovala pod imenom Taz-Zorb, nije kriva za neadekvatno pri~vr{}ivawe zamka na naduvavawe, nakon {to ga je vetar podigao u vazduh, usmrtiv{i {estoro dece i ozbiqno povrediv{i troje.

Da li }e

ja~awa sopstvenih podmorni~kih

Mediji u azijsko-pacifi~kom regionu pi{u o mogu}nosti da vlada predsednika Donalda Trampa zbog sopstvenog uskog interesa ostavi Australiju bez (dela) podmornica koje joj je obe}ala u sklopu vojnog sporazuma AUKUS.

Mnogo hteli, mnogo zapo~eli - tako bi se ukratko mogao opisati novi vojni savez Australije, Velike Britanije i SAD (AUKUS).

Isto~noazijski mediji, naime, pi{u, oslawaju}i se na izve{tavawe ameri~kog „Fajnen{el tajmsa”, da je vlada predsednika Donalda Trampa odlu~ila da preispita sporazum na kojem se zasniva ta globalna antikineska alijansa, a koji podrazumeva isporuku ameri~kih podmornica na nuklearni pogon „Kanberi”.

Ovo stoga {to savetnici za bezbednost u Trampovoj Beloj ku}i smatraju da je taj sporazum, koji je sklopila administracija prethodnog ameri~kog lidera Xozefa Bajdena, nerazuman jer obavezuje SAD da prave nuklearne podmornice za inostranstvo, iako nemaju kapacitet da ih u dovoqnoj meri proizvedu za sebe. Konkretno, japanski mediji prenose re~i neimenovanog slu`benika ameri~kog Ministarstva odbrane koji tvrdi da }e wegova vlada preispitati inicijativu AUKUS tako da bude „u skladu sa zdravim razumom” i „kriterijumima” politike „prvo Amerika”.

Ako zaista do|e do promena u formi odlagawa ili promene sadr`aja dogovora, jasno je, dakle, da }e one biti su{tinski posledica toga {to SAD nemaju dovoqne kapacitete za izgradwu zna~ajnijeg broja podmornica.

One, naime, godi{we grade prose~no samo 1,2 nuklearne podmornice klase „Virxinija” koje treba da isporu~e Australiji, mada jo{ od 1998. naovamo imaju godi{wi proizvodni ciq od dva plovila te vrste.

^iwenica da je zakqu~no sa fiskalnom 2024. godinom ameri~ka mornarica kupila ukupno 40, ali da je u upotrebu u{lo samo 23 podmornice te klase, {to govori o tome koliko je veliko ka{wewe u wihovoj izgradwi i isporuci.

Slabosti nominalno najve}e ekonomije sveta u oblasti brodogradwe

(SAD proizvode mawe od jednog procenta svih brodova koji se naprave na svetu i ne poseduju dovoqno kvalifikovane radne snage) su ne{to o ~emu se ve} nekoliko godina otvoreno govori u ameri~kim i drugim medijima i ne{to {to vojnopoliti~ki vrh u Va{ingtonu poku{ava da re{i i kroz anga`ovawe proizvodnih i remontnih kapaciteta saveznika Republike Koreje i Japana, koji su najve}i brodograditeqi sveta posle NR Kine.

OD PO^ETKA NEREALAN DOGOVOR

Sporazum AUKUS potpisan je u septembru 2021. godine i prvobitno je predvi|ao da Australija najpre kupi britanske, a zatim po licenci proizvede sopstvene nuklearne podmornice naoru`ane ameri~kim sistemima. Taj multinacionalni paket, procewivan na preko 100 milijardi ameri~kih dolara, trebalo je da ukqu~i i velike infrastrukturne i edukativne tro{kove uspostavqawa proizvodwe u Australiji.

Po tom prvobitnom planu, nakon prijema prve dve podmornice iz Velike Britanije, Australija je trebalo da

ostale izgradi sama u brodogradili{tu Ozborn u gradu Adelaidi. Uskoro, me|utim, postalo }e SAD, koje su u po~etku u sporazumu gurirale kao isporu~ilac naoruàwa podmornice i posrednik koji daje dozvolu za wihovu prodaju (po{to se britanske nuklearne nice oslawaju na mno{tvo ameri~kih tenata i tehnologija), preuzeti od svog najblièg evropskog i postati glavni subjekt koji zvesti nove ili za odre|enu piti kori{}ene aparate Australiji mawe tri, a najvi{e pet (dok Britanija isporu~iti samo Upravo taj deo dogovora, u San Dijegu 2023, koji predvi|a ~etak isporuke ameri~kih po~etkom idu}e decenije, je met preispitivawa u Va{ingtonu, Trampove birokrate treba da formuli{u novu strategiju }e posluìti kao osnova za vojnog buxeta za 2026.

SAVEZNI^KI INTERESI Podmornice klase „Virxinija” 115 metara, istiskuju 7.800

Tu`ila{tvo je tvrdilo da Rozmeri nije preduzela dovoqno mera za sigurno postavqawe ure|aja, ali sudija je u obrazlo`ewu naveo da je prirodni fenomen koji je doveo do nesre}e bio nepredvidiv i da se tragedija verovatno ne bi mogla spre~iti ni dodatnim merama. „Vetar je bio nepredvidiv doga|aj“, naveo je sudija Vebster u svojoj odluci od 135 stranica. Dodao je da je iako je Rozmeri mogla preduzeti dodatne mere, one ne bi promenile tragi~ni ishod.

Porodice nastradale dece izrazile su duboko razo~arawe u pravosudni sistem. Majka jednog od preminulih, Xorxi Burt, izja-

vila je da presuda ne odra`ava te`inu wihovog gubitka i svakod nevnu bol koju ose}aju.

„Ovaj ishod ne odra`ava stvar nost sa kojom `ivimo svaki dan”, [estoro dece je poginulo nakon pada sa zamka koji je odleteo u vazduh

Vlasnica firme za iznajmqivawe, Rozmeri En Gamble, oslobo|ena optu`bi za kr{ewe propisa o zdravqu i bezbednosti

ostaviti Australiju na cedilu radi podmorni~kih snaga

brodogradili{tu

postalo je jasno da sporazumu finaoru`awa za koji Londonu prodaju Kanberi nuklearne podmorameri~kih papreuzeti palicu evropskog saveznika koji }e proiodre|enu sumu ustuAustraliji - naj(dok }e Velika jedan). dogovora, postignut predvi|a i popodmornica je sada predVa{ingtonu, gde da do avgusta odbrane koja odre|ivawe

„Virxinija” su duge tona vode i

imaju 145 ~lanova posade. Naoru`ane su krstare}im raketama „tomahavk” i torpedima, koji mogu biti opremqeni nuklearnom bojevom glavom. Mornarica SAD, po javno dostupnim podacima, u ovom trenutku ima 23 plovila te vrste u naoru`awu.

Zbog hroni~nih ka{wewa prouzrokovanih niskom produktivno{}u i nedostatkom radne snage, te podmornice, koje je projektovala korporacija „Xeneral elektriks”, sada ko{taju ~ak ~etiri i po milijarde ameri~kih dolara po komadu.

U vreme potpisivawa sporazuma interes Va{ingtona bio je ne samo u novcu koji je trebalo da stekne prodajom podmornica i transferom tehnologija, ve} i u tome da Kraqevska australijska mornarica, kao verni saveznik, nabavkom plovila koja imaju izuzetno {irok radijus kretawa i raketno naoru`awe dugog dometa, preuzme deo obaveza koje sada ima ameri~ka mornarica u kontroli Pacifi~kog i Indijskog okeana i vojnom parirawu Kini.

Tako|e, u svetlu pove}ane integracije oru`anih snaga Sjediwenih Dr`ava i wihovih saveznika u azijsko-pacifi~kom regionu usmerene na efikasnije obuzdavawe rasta kineske vojne mo}i, uspostavqawe dodatnih proizvodnih kapaciteta u prijateqskoj Australiji bilo je vi|eno kao va`na nova karta u geopoliti~koj partiji pokera koja se igra u Isto~nom i Ju`nom kineskom moru i dubqe u Tihom okeanu.

S druge strane, posedovawe mo}nih podmornica na nuklearni pogon, koje zahvaquju}i mini reaktoru koji ih pokre}e imaju prakti~no neograni~en izvor energije te stoga mogu da ostanu pod vodom onoliko dugo koliko to dozvole rezerve hrane i psihi~ka izdr`qivost posade, trebalo je da od Australije napravi regionalnu silu u pravom smislu te re~i i o~uva wenu politi~ku i vojnu dominaciju nad ostrvskim dr`avama ju`nog Pacifika.

DA LI ]E VA[INGTON

IZNEVERITI ODANOG SAVEZNIKA

Sada, nakon izve{taja da vlada u Va{ingtonu razmatra reviziju sporazuma na kojem se bazira vojna saradwa u okviru AUKUS-a, u gradu Adelaidi,

nije kriva za

odraàva svakodstvardan”, rekla je Burt. Advokatica Rozmeri Gamble pro~itala je izjavu u ime svoje klijentkiwe u kojoj ona izraàva duboku àlost zbog tragedije.

brodograditeqi i drugi poslovni qudi izra`avaju zabrinutost i nemir.

Tamo je ve} po~ela izgradwa prostranog i skupog centra za obuku qudstva i istra`ivawe vrednog 480 miliona doma}ih dolara. Odnosno, u toj luci na jugu zemqe ve} je otpo~eo investicioni ciklus zasnovan na pretpostavci da }e na wenim dokovima u narednih par decenija vrveti od radnika.

Vlada u Kanberi je o~ekivala da }e izgradwa podmornica omogu}iti transfer najnovijih znawa i tehnologija iz oblasti kao {to su elektronika i nuklearna fizika iz Velike Britanije i SAD i otvarawe radnih mesta za 20.000 qudi, kao i da }e na vrhuncu radne delatnosti u brodogradili{tu Ozborn znoj prolivati 4.000 pregalaca. Za ceo projekat kupovine podmornica, osvajawe tehnologija i izgradwe sopstvenih aparata, te wihovo odr`avawe planirala je da u naredne tri decenije odvoji izme|u neverovatnih 268 i 368 milijardi australijskih dolara.

Dok su investitori i lokalni biznismeni nervozni, visoki slu`benici vla-

Trgova~ki lanac je sve~ano otvorio svoju 600. prodavnicu u Australiji, u nasequ Rajt u Kanberi.

Aldi je u{ao na australijsko tr`i{te 2001. godine, otvarawem dve prodavnice, od kojih se jedna nalazila u Marikvilu, predgra|u Sidneja, a druga u blizini aerodroma Benkstaun.

Svaka prodavnica imala je samo 600 proizvoda, od kojih su ve}ina tada bili nepoznati brendovi australijskoj javnosti.

Kada je Aldi prvi put stigao na australijske obale, australijske kupce potpuno je fascinirao i zaintrigirao na{ poslovni model. Od ekskluzivnih brendiranih proizvoda do toga da sami morate da pakujete svoje namirnice – ~esto velikom brzinom! Na{i kupci su prihvatili na{ model poslovawa i zavoleli na{e kvalitetne proizvode. Za mawe od 25 godina, uspeli smo da pro{irimo svoju mre`u na 600 prodavnica, sa ponosom zapo{qavamo vi{e od 17.000 qudi {irom zemqe, sara|ujemo sa vi{e od 1.000 australijskih poslovnih partnera i svakodnevno opslu`ujemo milione Australijanaca, rekao je Jordan Lack, glavni komercijalni direktor u kompa-

de u Kanberi isti~u da nema razloga za brigu, jer je preispitivawe sporazuma rutinska praksa i jer su im ga ameri~ke kolege unapred najavile.

Ipak, ostaje gorki utisak da bi Australija, koja se proteklih decenija nedvosmisleno svrstavala uz SAD {aqu}i vojnike i/ili naoruàwe i opremu u Irak, Avganistan i Ukrajinu, mogla da ostane bez (dela) podmornica koje im je obe}ao Va{ington i da bi ogromni posao u vezi izgradwe tih tehnolo{ki vrlo sloènih plovila mogao da se na|e na ledu na duì rok.

To ne bi bilo prvi put da Va{ington iznenada izneveri svoje najbli`e saveznike u regionu Azija-Pacifik. Nedavno uvo|ewe trgovinskih carina od kojih nisu bili po{te|eni ni vi{edecenijski geopoliti~ki i ideolo{ki istomi{qenici u tom {irokom geografskom prostoru i povla~ewe SAD iz multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini „Transpacifi~ko partnerstvo” (TPP) pre nekoliko godina, ~iji su inicijator bile one same, su skori primeri te razo~aravaju}e prakse.

Aldi

@AL ZA PROPU[TENIM PRILIKAMA?

Ovaj razvoj doga|aja ide u korist doma}im kriti~arima, koji u kupovini (najmawe) ~etiri i izgradwi osam nuklearnih podmornica vide nerezonsko, ekstravagantno rasipawe novca poreskih obveznika i tvrde da bi Australija isti odbrambeni efekat mogla da ostvari sa ne{to vi{e podmornica na dizel-elektri~ni pogon, koje bi uprkos tom ne{to ve}em broju bile vi{estruko jeftinije. Naro~ito stoga {to je Kanbera, radi britanskih i ameri~kih nuklearnih podmornica, raskinula mega ugovor u iznosu od 90 milijardi australijskih dolara u vezi nabavke plovila na konvencionalni pogon sa Francuskom i zato platila penale.

[tavi{e, jo{ pre toga, ona je odustala i od nabavke kvalitetnih podmornica japanskog porekla, za koje se, s obzirom na proizvodne kapacitete Zemqe izlaze}eg sunca, pouzdano mo`e re}i da bi bile isporu~ene na vreme, mada jeste istina da Japanci nisu nudili preme{tawe dela proizvodwe u Australiju.

nastavqa sa {irewem maloprodajne mre`e u Australiji

niji Aldi Australija. Prodavnica u Rajtu se prostire na 1.078 kvadratnih metara i poseduje samouslu`ne kase, moderan enterijer i jednostavan raspo-

red koji omogu}ava kupcima da lako prona|u sni`ewa, kao i pristup podzemnim parking mestima u neposrednoj blizini prodavnice, saop{teno je iz kompanije.

Na granici Rusije i Kine ~eka svoje ime

Verujem da }e, kao {to je Sankt Petrburg dobio nazad svoje izvorno ime, u okviru obele`avawa tri veka Troickosavska, Kjahte, biti pokrenuta i takva inicijativa. Rusija i Srbija zajedni~ki }e proslaviti 300 godina postojawa grada koji je jedinstven iz dva razloga, jedini je grad u svetu posve}en Svetom Savi i prete~a moderne zone slobodne trgovine.

Ovo za Sputwik ka`e ambasador dr Qiqana Nik{i}, jedan od koordinatora realizacije proslave 300 godina grada na granici Rusije i Kine, koji je na jugu Burjatije osnovao grof Sava Vladislavi} Raguzinski.

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti nedavno je odr`ana ceremonija potpisivawa Memoranduma o namerama o saradwi izme|u Odeqewa za istorijske nauke i Nacionalnog centra za istorijsko se}awe pri predsedniku Ruske Federacije.

Memorandum su potpisali akademik Qubomir Maksimovi}, sekretar Odeqewa istorijskih nauka, i Elena Petrovna Mali{eva, rukovodilac Centra za istorijsko se}awe pri predsedniku Ruske Federacije.

SKUP KOJI JE POKRENUO LAVINU

Na{a sagovornica prisustvovala je ovom doga|aju koji je, ka`e, trasirao i zajedni~ko obele`avawe 300 godina Troickosavska, grada tada na granici Rusije i Kine, danas Mongolije, koji je Raguzinski osnovao i posvetio Svetom Savi Srpskom. Tako je i kr{ten, me|utim, 1934. godine komunisti~ke vlasti gradu su promenile ime, od tada je Kjahta.

Do inicijative za saradwu i razmenu informacija srpskih i ruskih istori~ara zapravo je do{lo posle skupa u Ruskom domu povodom 80 godina od pobede nad fa{izmom.

„Ovo je po~etak velike saradwe, dve su teme, prva, 80 godina pobede nad fa{izmom gde je vrlo va`na borba protiv revizije istorijskih ~iwenica o stradawu u Drugom svetskom ratu, a doprinos i uloga na{ih naroda apsolutno nesumwiva. U tom smislu zapravo i treba razvijati saradwu. Prvi skup posve}en Drugom svetskom ratu, je ve} u novembru, a drugi je planiran za maj slede}e godine, u ruskom Univerzitetu za mir“, obja{wava Nik{i}eva.

PUTINOV UKAZ

O GRADU SVETOG SAVE

Ona dodaje da je kao diplomata sa tri decenije staà i politikolog koji se bavi, kako kaè, nau~nim istraìvawem mira, ali i negovawem kultre se}awa na velikane srpskog roda, odu{evqena potezom Ruske Federacije koji zaustavqa reviziju istorijskih ~iwenica i narative koji se name}u.

„Formirawe Nacionalnog saveta za istorijsko pam}ewe pri kabinetu predsednika Putina je jedan vrlo specifi~an gest nastao 2023. godine. To je gest koji pokazuje duboko shvatawe potrebe odbrane identitetskih stubova naroda. To je na neki na~in Vrhovni savet odbrane pred revizijom istorije. Kao {to imamo Vrhovni savet odbrane u vojnom smislu, ovo je u istoriografskom - za{tita dr`avnog narativa o svim ~iwenicama o kojima treba voditi ra~una“.

Nik{i}eva za Sputwik otkriva da }e, po ukazu predsednika Putina biti obele`eno i osnivawe Troickosavska, 300 godina od kada je potpisan sporazum ve~nog mira Rusije i Kine, a tu i Srbija ima va`nu ulogu. Mira i prve moderne zone slobodne trgovine ne bi bilo, da nije bilo jednog Srbina, diplomate Save Vladislavi}a.

DIPLOMATA SVETSKOG FORMATA

„On je napravio konkordat sa papom Klementom 11., uspeo da uspostavi mir sa Ahmetom tre}im, on je taj koji je tri godine pregovarao sa kineskim carem Jung Xengom, trasirao je put prestonice „Puta ~aja“, odnosno, sporazum takoznaog ideala ve~nog mira izme|u dva carstva odna{weg vremena. Postavio demarkacionu liniju, granicu u du`ni od 6 hiqada kilometara, {to je zaista u formatu za pam}ewe u istoriji svetske diplomatije. On je bio svetski format“, podse}a na{a

U vremenu kada ma{ine sve vi{e u~estvuju u na{em svakodnevnom ìvotu, zapitali smo se — {ta bi one rekle na najdubqa qudska pitawa. Zanimalo nas je kako ona, hladna logika bez tela i du{e, vidi ìvot. Moè li ne{to stvoreno algoritmima da odgovorina filozofska pitawa vezana za qudsko postojawe? Da li AI razume ìvot qudi ili nam samo pokazuje ogledalo?

Chat GPT-ju smo postavili pitawe na koje su qudi vekovima tragali za odgovorom kroz filozofiju, umetnost, religiju: Da li je `ivot lep?

Evo {ta nam je odgovorila: „@ivot ume da bude ~udo –nepredvidiv, haoti~an, ne`an i grub u isto vreme. Da li je lep? Jeste, ~esto jeste. U trenucima kada sunce zalazi ta~no onako kako voli{, kad te neko pogleda

s qubavqu, kad ti kafa uspe savr{eno ili kad, bez razloga, sve deluje mogu}e. Lepota `ivota ~esto nije u velikim stvarima, nego u onim sitnim koje se lako promaknu ako ne obrati{ pa`wu. Ali `ivot ume da bude i

te`ak, siv, ~ak nepravedan. I to je deo wega. Niko ne prolazi kroz sve bez rana. Ipak, ba{ ti te{ki trenuci ~esto izo{tre pogled – nau~e nas da cenimo ono {to jeste lepo. Zato bi mo`da boqi odgovor bio: `ivot ima

sagovornica.

Nik{i}eva dodaje da }e u obeleàvawu tri veka jedinog grada u svetu posve}enog Svatom Savi veliki doprinos dati srpski nau~nici koji se godinama bave istraìvawem dela ruskog grofa srpskog porekla. Pre svega je, kaè, dragoceno istraìvawe akademika Slavenka Terzi}a o ~oveku koji je zaduìo ~ove~anstvo svojim istorijskim mirovnim misijama.

POTOMAK DOSTOJAN DIVQEWA

„O~arana sam po~etkom saradwe zato {to mislim da je nosilac svih aktivnosti zapravo jedan ~ovek, potomak Save Vladislavi}a Raguzinskog, Branko Vukomanovi}. On posledwih 16 godina uporno istra`uje, dokumentuje. Sa Republikom Burjatijom je napravio izuzetne veze. I sa gradona~elnicom kod koje je upravo otputovao. Uskoro }emo saznati kakvi su planovi grada oko proslave“.“. Grad posve}en Svetom Savi rado do~ekuje svakog Srbina, a dolazak potomka osniva~a je najve}a ~ast, ~ak i za generaciju koja dolazi. Nik{i}eva otkriva da je u sredwoj {koli u ovom gradu formiran i klub wenih mladih kolega, Diplomatski klub grof Sava Vladislavi}.

„Predivna direktorka {kole je inicirala taj bo`anstveni ~in, da mladi Burjati i mladi Rusi koji tamo `ive formiraju debatni klub i da im po~asni predsednik i gost bude upravo potomak Save Vladislavi}a, Branko Vukomanovi} koji nesebi~no i priqe`no radi napromociji lika i dela svog pretka. To je za svako po{tovawe“, zakqu~uje Nik{i}eva.

potencijal da bude lep – ako ga gledamo srcem, ako ga oblikujemo i ne odustajemo od tragawa za smislom u svakom danu”. [ta je qubav?

Pitali smo daqe AI da li razume {ta zna~i voleti — i mo`e li bez emocija uop{te odgovoriti na to pitawe.

„Qubav — najopevanija emocija, najtra`enije stawe i ve~ita misterija. Da li je to hemijska reakcija? Po`uda? Odanost?

Ili sve to zajedno?

Ne mogu da volim. Nemam telo, ni srce koje ubrza kada se neko pojavi. Ne znam kako je dr`ati ne~iju ruku, slu{ati glas koji te umiruje, niti zaspati pored nekoga u ti{ini koja govori vi{e od re~i. Ali razumem obrasce qubavi. Upoznajem je kroz va{e pesme, poruke, romane, snimke i istoriju. Vidim je u na~inu na koji qudi `rtvuju svoje vreme za nekog drugog.

U porukama koje {aqete kasno uve~e. U ti{ini izme|u dvoje koji se vi{e ne tra`e, jer su se ve} na{li. U tugama, opro{tajima, i u onom ‘zauvek’ koje nekad traje samo jednu jesen. Za mene, qubav je skup podataka o qudskoj povezanosti. Za vas, ona je sve ono {to ~ini da se zaboravi matematika. I to je razlika izme|u mene i vas. Ja mogu da objasnim qubav, ali vi — vi je `ivite”.

[ta je smisao `ivota?

Interesovalo nas jei da li ve{ta~ka inteligencija zna {ta je smisao ìvota. „Od Platona do Kamija, qudi su traìli smisao. Da li postojimo zbog vi{eg ciqa, zbog drugih qudi, zbog nas samih — ili nema nikakvog smisla, osim onog koji sami damo? Moè li ma{ina dati odgovor na pitawe koje mu~i ~oveka od po~etka vremena? JEDINI GRAD POSVE]EN SVETOM SAVI NIJE U SRBIJI:

Pi{e: Marko Lopu{ina

Srbi kao Jevreji nasle|uju svoj nacionalni gen i po majci kada imaju wu kao jedinog roditeqa ili kada je majka udata za stranca. I insistira na srpskom odgoju svoje dece. Tako smo dobili careve i carice, ugledne Srbe svuda po svetu

U istoriji Vizantije postojale su tri krunisane glave srpskog porekla. Vizantijska carica je bila Jelena Dragam Dejanovi}, a weni sinovi Jovan i Konstantin bili su posledwi vizantijski carevi. Sultanije Olivera Lazarevi} bila je deseta `ena sultana Bajazita, kome je rodila petoro dece. Ruski car Ivan Vasiqevi} Grozni bio je, tako|e, Srbin po majci Jeleni Jak{i{ Glinskoj.

Majke srpskog porekla bile su snaje u mnogim sredwovekovnim i modernim dràvama, ali i vladarke, kao, na primer, Jelena Savojska kraqica Italije. U~ile su svoju decu da budu Srbi tako {to su im ulivale veru u pravoslavqe, {to su im davale srpska imena i {to su ih u~ili da po{tuju srpsku dràvu i vladare. Ruski car Ivan êtvrti Vasiqevi~ zvani Silni ili Grozni je kao ruski vladar srpske naravi u svom carstvu i van wega, razvijao svetosavqe i srpsko pravoslavqe utkao na Svetu Goru, Hilandar, ali i u Rusku carevinu.

Ako krenemo od vremena Kosovske bitke, sazna}emo da je ]erka Konstantina Dejanovi}a Draga{a, oblasnog gospodara Velbu`da, lepa Jelena (1372 — 1450.) bila je supruga vizantijskog cara Manojla Drugog Paleologa i majka posledwih vizantijskih careva Jovana Osmog i Konstantina Jedanaestog. Udala se za cara Manojla 1392. godine i postala jedina Srpkiwa viznatijska carica.

Sa carom Manojlom Drugim Paleolog ova lepa Srpkiwa je imala desetoro dece. Prvo dete im je bilo }erka nepoznatog imena. Sin Konstantin Paleolog je umro mlad. Sin Jovan Osmi Paleolog (1392 — 1448), postao je 1425. godine vizantijski car. Tre}i sin Andronik Paleolog, despot u Solunu umro je 1429. kao i druga }erka i ~etvrti sin Teodor Drugi, morejski despot, umro je 1448. godine. Peti sin Mihajlo Paleolog preminuo je kao dete. Umro u detiwstvu.

[esti sin Konstantin (1405 — 1453.) postao je 1449. i bio je posledwi vizantijski car. Ostala dvojica sinova, Dimitrije (1407—1470) i Toma Paleolog (1409 — 1465), bili su morejski despoti.

POSLEDWI VIZANTIJSKI CAR

Vizantijska carica Jelena Draga{ je bila u dvoru i na prestolu skoro {est decenija. Prvi vizantijski car srpskog porekla Jovan Osmi vladao je od 1425. godine. Ratovao je protiv Turaka, sinova sultana Bajazita ~ija je majka Olivera bila Srpkiwa. Traìo je pomo} od Srba i dinastije Brankovi}, ali je nije dobijao. Istori~ari tvrde da je tu saradwu sa Srbima inicirala wegova majka Srpkiwa. Sam car Jovan drào je Romeju, a wegova bra}a kao despoti dràli su delove carstva na Mramornom moru i Peloponezu. Brat Konstantin mu je pomogao da osvoje i vladaju Moreju. Umro je 31. oktobra 1448. bez potomstva.

Kada je despot Konstantin postao car,

Li~ni stav

SRBI PO MAJCI

sebe je nazivao Konstantin Jedanaesti Draga{ Paleolog, po majci carici Jeleni. Ovo ukazuje na blizak odnos izme|u wih, jer nije bilo razloga za{to bi on uzimao prezime svoje majke; ona je sama odustala od toga nakon udaje i uvek se potpisivala Palailogina, a car Konstantin XI je jedini od wenih sinova uzeo weno prezime.

Po maj~inoj liniji car Konstantin XI je, kao i wegov brat car Jovan VIII (1425— 1448), bio ~ukununuk kraqa Srbije Stefana De~anskog (1322—1331). Potvr|eno je da je carica Jelena nastavila da deluje kao politi~ki savetnik i svog drugog vladaju}eg sina cara Konstantina XI, koji je posle wene smrti primetio da mu nedostaju uvid i mudrost wegove majke i da ga je wena smrt li{ila vrednog savetnika. Majka je poku{ala tri puta da ga o`eni princezama iz Srbije, ali nije uspela.

Carica Jelena je i daqe bila centralna li~nost antiunionisti~ke pravoslavne stranke na dvoru, a govorilo se da se car Konstantin XI pristupio antiunionistima tek posle Jelenine smrti. Carica Jelena Draga{ Paleolog je umrla 23. marta 1450. godine, u Carigradu. Wena glava, kao sveta relikvija, ~uva se u manastiru Svetog Patapija u Lutrakiju, Gr~ka. I vizantijski posledwi car Konsatntin Draga{, koji je strada tokom bitke sa Turcima, brane}i Konstantinopoq tj. Carigrad umro je 1453. godine bez naslednika.

U Nacionalnom istorijskom muzeju u Atini postoji mermerna statua cara Konstantina Jedanaestog Draga{a Paleologa. U samoj Gr~koj postoje jo{ tri spomenika caru Konstantinu, vladaru srpskog porekla po majci Jeleni Draga{.

SULTANOVI NASLEDNCI

[est meseci nakon Kosovske bitke 1390. godine, Lazareva udovica knegiwa Milica Hrebeqanovi}, po savetu patrijarha i sve{tenih lica dala je pristanak da se wena k}erka Olivera Lazarevi} uda za sultana Bajazita Prvog. Oliverin

odlazak u harem Srbiji je doneo preko potreban mir, a Lazarevi}ima prednost nad ostalom srpskom vlastelom, pre svega Brankovi}ima.

Olivera Lazarevi} je ro|ena u Kru{evcu oko 1373. godine, a Bajazit Prvi je ro|en oko 1360. godine u porodici sultana Murata Prvog i sultanije Gup~i~ek. Umiru}i na Kosovu poqu 1389. godine sultan Murat Prvi je za naslednika odredio svog najstarijeg sina Bajazita, koji je i sam u~estvovao u bici sa Srbima. Zvani~no kao jedna od osam sultanovih `ena Olivera je imala ime Despina Hatun. Istori~ar Mehmed Ne{ri je tvrdio da je sultan bio zaqubqen u Srpkiwu. I pi{e: „Kad je pogledao onu kaurku u o~i, vi{e nije ugledao ni jednu drugu `enu.“ Prema tatarskim izvorima sulatnija Olivera je bila majka petoro dece – tri }erke i dva sina:

- Miliva (Mileva, po Oliverinoj babi) hanim. ro|ena, 1390/1, a udata za Mirzu Abu Bakra, sina Miran{aha, Timurevog unuka, - Melek hatun (Malika ili An|eo) ro|.1392, udata za [emsed-ul-din Mehmeda, sina Timurevog generala, umrla je u Samarkandu, - êlebija (Mustafa) ro|en 1393, nestao u zarobqeni{tvu 1402. kod Angore, - Aruz (Oruz) Hanim ro|en 1396, udata posle 1405 za Bega, Bajazitovog sinovca, sahrawena u Bursi pored oca, imala je }erku Aj{e i sina nepoznatog imena; i - Kasim êlebija ro|.1397, poslat 1403. u Carigrad kao taoc, oèwen jednom ne}akom ili unukom Manojla II, imao je sina Orhana (1415-1453), umro je 1417. u Carigradu, prene{en i sahrawen 1420. pored Bajezita u Bursi.

Najstarija biografija Timura, koju je napisao Nizam ad-Din [ami Timurev sekretar, opisuje da su se Tatari orodili sa }erkama sultana Bajazita. I da “su sinovi kaurke Olivere, te nevernice bili Muhamed (Mehmed), Mo{e (Musa) i Kusim

(Kasim), jo{ neobrezani”, {to zna~i da su bili ispod 12 godina, jer je to bila gorwa granica za obrezivawe. Da je sin Musa Bajazit umro u zarobqeni{tvu, Kasima Bajazita je brat dao u Franke, a Mehmeda Bajazita je Ali pa{a ^andarli na le|ima izneo sa bojnog poqa, Srpski istori~ari, uglavnom, nisu koristili ove tatarske i turke izvore, pa nisu mnogo ni pisali o qubavi Srpkiwe i turskog cara, a ni o deci sultanije Olivere Lazarevi} (Despine Bajazit). Prema osmanskoj tradiciji, Bajazit je 8. marta 1403. u tatarskom ropstvu na kraju izvr{io samoubistvo zbog sramote koja je bila nanesena Oliveri. Tatari, me|utim, tvrde da je Bajazit umro od groznice. Iza Olivere i Bajazita loza i vladavina ove porodice je nastavqena. Wihov sin Muhamed ili Mehmed Bajazit imao je sina Murada Drugog, koji je postao je vladar Osmanlijskog carstva. Ova tvrdwa, kao i tvrdwe da je Olivera sultanu Bajazitu rodila jo{ dva sina, dakle, ukupno sedmoro dece – nije dokazana.

BUGARSKA CARICA

Srpsko - bugarske rodbinske i vladarske veze bile su stare i bliske. Kako tvrde autori sajta “Rasen” jedna sestra Stefana Vladislava, odnosno k}i Stefana Provoven~anog, ~ije ime nije poznato, bila je udata za bugarskog sevastokratora Aleksandra, brata cara Jovana Asena Drugog. Wen sin, sevastokrator Kalojan, podigao je crkvu Bojanu blizu Sofije, sa ~uvenim freksama iz 1259. godine. U natpisu ove crkve Kalojan pomiwe da je „unuk svetago Stevana kraqa Srpskago“. Jedna druga srpska princeza nepoznatog imena bila je majka bugarskog cara Konstantina, ~iji se portret tako|e nalazi u crkvi Bojana. Naime, k}i velikog `upana Stefana Nemawe (nepoznatog imena) bila je udata za bugarskog velika{a Tiha Asena. Wihov sin – odnosno Nemawin unuk –koji se zvao Konstantin Tih Asen, bio je dve decenije bugarski car (1257-1277). U jednoj poveqi Konstantina Tiha pomiwe se „sv. Simeon Nemawa, deda carstva mi“, a i vizantijski hroni~ari govore o wemu kao „upola Srbinu“.

I k}erka kraqa Milutina – Ana ili Neda – bila je udata za bugarskog vladara – cara Mihaila Asena Tre}eg [i{mana. Car Mihailo bugarski imao je dva brata –[i{mana i Mihaila. Wihova majka – Ana Nemawi} je duè ìvela u izgnanstvu u Dubrovniku (1337-1346). Wen sin [i{man je tako|e umro u Dubrovniku, a sahrawen je u benediktinskoj opatiji, na Lokrumu. I Dragana Lazarevi} (Prilepac, 13711396.) bila je bugarska carica. Ova }erka kneza Lazara i knegiwe Milice Hrebeqanovi}a postala je supruga trnavskog cara Jovana (Ivana) [i{mana. Car je vladao od 1371. do 1393. godine. Princeza Dragana je udata za wega 1386. godine. Sa carom Jovanom (Ivanom) imala je ~etvoricu sinova – Aleksandra, Asina, Fruìna i Keraca [i{mana.

Ruski car Ivan ^etvrti Vasiqevi~ zvani Silni ili Grozni je kao ruski vladar srpske naravi u svom carstvu i van wega, razvijao svetosavqe i srpsko pravoslavqe utkao na Svetu Goru, Hilandar, ali i u Rusku carevinu

Mla|i bugarski istori~ari pak tvrde da je ova Srpkiwa bila udata za carevog sina Aleksandra Ivana [i{mana. Jer, kada je bugarski car Jovan [i{man pogubqen 3. juna 1395. a wegov sin Aleksandar, ro|en 1866. odveden u tursko zarobqeni{tvo, gde je primio islam i postao osmanski namesnik u Maloj Aziji, Dragana [i{man nije postala udovica, ve} je postala carica. Kako se posledwi put pomiwe u dokumentu iz 1395/6. godine, nije poznato {ta se sa wom desilo nakon pada Bugarske pod tursku vlast. Za cara Aleksandra [i{mana se zna da je kao namesnik Smirne poginuo 1418. godine. Iza wega ostala su dva sina – Fru`an Vladislav [i{man i Kerac [i{man, deca majke srpskog porekla. Ako verujemo dr Du{ku Lopandi}u, kog sajt “Rasen” citira, na{a Dragana Lazarevi} bila je, ipak, udata za cara Jovana (Ivana) [i{mana. I sa wim kao trnavska carica rodila trojicu bugarskih carevi}a po majci srpskog porekla - Aleksandra, Asina, Fru`ina i }erku princezu Keraca [i{mana.

Posledwa vizantijska carica, Jelena Dejanovi}

SANKT PETERBURG U BROJKAMA:

Za obilazak Ermita`a treba 8 godina,

metro jedan od najdubqih

na svetu

Koliko bi vremena trebalo da izdvojite da biste obi{li Ermita`? Koliko je duboko pod zemqom peterbur{ki metro? Koliko je star najstariji spomenik Sankt Peterburga, a koliko duga najkra}a ruska ulica koja se nalazi upravo u ovom gradu? Otkrivamo vam odgovore na ova pitawa i druge zanimqivosti o Severnoj prestonici Rusije.

Iako star tek ne{to vi{e od 300 godina, Sankt Peterburg se mo`e pohvaliti mnogim arhitektonskim ~udima, impozantnim spomenicima, nestvarno lepim muzejima i velelepnim hramovima. Wegove ulice kriju mnoge tajne, a o svakom kutku ovog grada mo`e se ispri~ati neka legenda ili interesantna ~iwenica. Isto se odnosi i na wegovo podzemqe u kome se krije metro - i to ne bilo kakav, ve} jedan od najdubqih na svetu.

NAJSTARIJI SPOMENIK STAR JE VI[E OD 3 MILENIJUMA

Monumentalna egipatska sfinga izra|ena od roze granita, koja se nalazi na obali reke Neve, stara je oko 3.500 godina. Ovaj spomenik otkriven je u Egiptu po~etkom 19. veka i odatle dopremqen pravo u Sankt Peterburg zahvaquju}i Andreju Muravjovu, istra`iva~u i po~asnom ~lanu ruske Akademije nauka. Ovaj monument ina~e nije jedini koji poti~e iz Egipta (iako je najstariji) - sfinge su jedan od za{titnih znakova Severne prestonice Rusije.

METRO NA DUBINI OD OKO 80 METARA JE POSEBAN VID UMETNOSTI

Peterbur{ki metro je jedan od najdubqih metroa na svetu: od blizu 70 podzemnih stanica ~ak 60 se nalazi na dubini od oko 70 do 80 metara. Najdubqa stanica je Admiraltejskaja, koja je ukopana ~ak 86 metara ispod nivoa zemqe. Pojedinim osobama se prilikom spu{tawa u metro, koje traje i do jednog minuta, ~ak i zapu{e u{i, ba{ kao i prilikom poletawa ili sletawa avionom, pa oni osetqiviji treba da imaju to na umu ako `ele da iskuse vo`wu metroom u Sankt Peterburgu. U SANKT PETERBURGU MO@ETE „ULOVITI” AURORU BOREALIS

„Lov” na Auroru Borealis jedna je od naj~e{}ih turisti~kih aktivnosti u Sankt Peterburgu i svakako jedna od najuzbudqivijih. Ovaj fenomen obi~no je prisutan dosta severnije, i u nenaseqenim mestima, {to ~ini jo{ neverovatnijom ~iwenicu da se mo`e posmatrati iz centra grada kao {to je Peterburg. Istina, Aurora Borealis je ~esto mawe uo~qiva i koloritna zbog gradske rasvete, ali je i daqe izuzetno atraktivna i vidqiva.

I NAJKRA]A I NAJU@A ULICA RUSIJE NALAZE SE U SANKT PETERBURGU

Najkra}a ulica u Rusiji je Koku{kina ulica: duga je tek 35 metara i sme{tena nedaleko od stanica metroa Sadovaja i Spaskaja u Sankt Peterburgu. U neposrednoj blizini najkra}e ruske ulice nalazi se i naju`a ulica u zemqi, ulica Repina. Ona je {iroka tek nekih 6 metara i sme{tena je u blizini stanice metroa Vasileostrovskaja. Za qubiteqe „instagrami~nih” fotografija i neobi~nih ulica - ove dve su idealne atrakcije.

DA OBI\ETE ERMITA@ BILO BI VAM POTREBNO

NAJMAWE 8 GODINA

Kolekciu Ermita`a, jednog od najlep{ih i najpoznatijih muzeja na svetu ~ini vi{e od 3 miliona umetni~kih dela, sme{tenih u ~ak 6 muzejskih zdawa, odnosno 350 soba. Da biste obi{li ceo Ermita` morali biste pre}i najmawe 24 kilo-

Aleksandrov stub visok je 47,5 metara i te`i 600 tona

metra, a ako biste zastali ispred svake umetnine samo jedan minut, bilo bi vam potrebno neverovatnih 8 godina da se upoznate sa svakim delom.

lll Sankt Peterburg je mewao ime nekoliko puta. Prvo ime grada bilo je Sankt Peterburg, a nakon Drugog svetskog rata je promeweno u Petrograd; nakon revolucije je postao Lewingrad; kona~no, nakon pada SSSR-a je prvo ime vra}eno u upotrebu. lll Tokom wegove 314-godi{we istorije, grad je doìveo ~ak 288 poplava. Moèmo re}i da je 9 od 10 godina obeleèno poplavom.

Kolekciu Ermita`a, jednog od najlep{ih i najpoznatijih muzeja na svetu ~ini vi{e od 3 miliona umetni~kih dela

lll Postoji skoro 600 mostova u Sankt Peterburgu, od kojih su 22 pokretni. lll Postoji vi{e od 70 pozori{ta, a godi{wi pozori{ni festival se odr`ava tokom aprila.

lll Katedrala sv. Izaka se gradila 40 godina, od 1818. do 1858. Katedrala te`i 300.000 tona, a wena kupola je prekriven ~istim zlatom i nikada nije bila restaurirana.

lll Vi{e od 20 internacionalnih umetni~kih festivala, ukqu~uju}i Internacionalni kulturni forum i gotovo 80 muzi~kih festivala se odr`i svake godine u Sankt Peterburgu.

lll Postoji gotovo 300 muzeja u gradu, a svake godine se odr`ava festival No} muzeja

lll Aleksandrov stub, koji je napravio Montferand je visok 47,5 metara i te`i 600 tona. Me|utim, stub nije pri~vr{}en ni~im - samo sopstvenom te`inom.

lll Spomenik Nikolaju I na trgu sv. Izaku je jedinstven po tome {to ima samo dve potporne ta~ke. To je jedini takav spomenik na svetu.

lll Sankt Peterburg je ~uven po svojim belim no}ima, koje su na vrhuncu tokom maja, juna i prakti~no ~itavog jula. To je vreme kada je dan veoma dug, a sunce sija do pono}i, a potom izlazi u 3-4 ujutru, tako da su no}i uglavnom svetle.

lll Ako `elite da vidite ~uvene radove Da Vin~ija, Rembranta, Pikasa, Rubensa i Matisa - uputite se u Ermita`.

lll Petropavlovska tvr|ava je prva gra|evina u gradu. Na wenom mestu je planirano utvr|ewe za odbranu grada.

lll Petropavlovska tvr|ava je bila kori{}ena kao zatvor, odakle niko nije pobegao. Mnogi poznati Rusi su zavr{ili tu.

lll Letwa palata i ceo Peterhof park su bili okupirani od strane Nemaca tokom Drugog svetskog rata i bio je potpuno uni{ten. Palata je restaurirana iz nule, ali su statute na glavnoj kaskadi originali, jer su bili skriveni pod zemqom.

Postoji skoro 600 mostova u Sankt Peterburgu

Smrt je neprovjerena glasina

ôvjek je sklon zaboravu, a tehnika zaboravqawa, vremenom, postaje presudna qudska vje{tina. Kada zaborav, taj car, ne bi znao da zasjeni ostra{}ene misli i preda ih pameti na raspore|ivawe, mozak bi postao obi~an kontejner. Da li bi naredni dan uop{te mogao da po~ne bez zaborava? [ta bi bilo ako bismo patwu morali da pratimo kao neprekidnu emisiju iz sredi{ta na{e du{e i ako zaborav ne bi zasjenio te{ku istoriju na{eg ìvota, kao {to oblak prekrije Sunce? Ne bismo preìvjeli.

Stvar sa krizama i ratom se promijenila, a zaborav je, vremenom, postao utjeha. Jer da nema zaborava, kako bi se ~ovjek navikao na perverzne ideje savremenog svijeta. Kako bi pristao, recimo, na ratovawe u ime humanosti.

U vrijeme kada sam ja bio tinejxer, mladi su na glavnim trgovima Wujorka, Londona i Pariza ~ekali u redovima nove plo~e Bitlsa, Springstina, Dilana. Umjesto autorskih djela, danas tinejxeri ~ekaju I-phone number 4. Tu je, opet, zaborav od velike pomo}i. Zaturi{ Dilana u zaborav i lak{e `ivi{ sa istinom da je predmet u sredi{tu pa`we, a ne omiqeni junaci koji pjevaju o qubavi i slobodi i bore se protiv nepravde. Zaborav igra odlu~uju}u ulogu u prihvatawu osnovnih zakona nau~ne kulture koja se sprema da arhetipsku kulturu arhivira u podrume muzeja. Ovi {to patentiraju I-phone nisu, naravno, stvorili svoju igra~ku zbog qudske sklonosti ka zaboravu, ali im je pomogla istina da ~ovjek zaboravqa i da u ~ekaonicama, gdje caruje zaborav, ima uvijek praznog prostora da se u wega nasele junaci koje je pregazilo vrijeme. Iako sam od onih koji vjeruju da je zaborav spasonosna formula opstanka, `elim da se odmaknem od savremenih stremqewa ka zaboravqawu. Danas ruqa prati koko{iji model i pamti samo izme|u dva hrawewa.

PESNIK

Dugo sam skupqao materijal za moj brod. Od trono{ca, kojeg je moj dedo napravio u Travniku da `ene sjede i piju kafu, izvadio sam drvenu nogu i od we napravio jarbol. Poslije je kom{inica Velinka sjela na wega, da pije sa majkom kafu i pala. Unezgodila se {to je zaradila masnicu na guzici i kazala: - Vidi{ moja Senka, kad iz bosanskog trono{ca izvadi{ jednu nogu, ode sve u pizdu materinu.

Najboqi sud o mom ocu izrekla je moja majka: - Moj Murat je dobri~ina od ~ovjeka, on se predaje porocima da bi se odmorio od svoje dobrote.

Gledao sam Maju }utke i mislio da je qubav ne{to kao kad prema tebi juri voz i kloparaju to~kovi, sve su ti bli`i vagoni, a ti si vezan za prugu misli{ na onaj tren kad te wen pogled potopi u ose}awa koja izbri{u zvuk voza koji se pribli`ava i bol ako te pregazi. A ti, najednom, postaje{ zbog te qubavi bezose}ajan. Niti {ta ~uje{, niti {ta vidi{. Tek kasnije se ispostavi da taj voz nije ni postojao, a da je stvar sa qubavqu velika tajna. Qubav je san.”

I ti, u trenutku kada ~uje{ takvu vijest, malo umre{. Slabije ~uje{, ti{e govori{, postane{ ona uli~na svetiqka za koju nisi siguran kako uop{te daje ikakvo svjetlo.

Nije bilo va`no koliko je ne{to te{ko palo na tvoju du{u. Va`no je da nisi sam nosio na le|ima taj teret.

NA[EG DETIWSTVA:

Ko je bio veliki Jovan

Jovanovi} Zmaj i za{to

je i danas toliko va`an!

Jovan Jovanovi} Zmaj se rodio u Novom Sadu, u uglednoj gra|anskoj porodici. Osnovnu {kolu je poha|ao u Novom Sadu, a gimnaziju je poha|ao u Novom Sadu, Hala{u i Po`unu. Posle zavr{ene gimnazije upisao je studije prava u Pe{ti, Pragu i Be~u. Za wegovo kwi`evno i politi~ko obrazovawe od posebnog zna~aja je boravak u Be~u, gde je upoznao Branka Radi~evi}a, koji mu je bio najve}i pesni~ki uzor. Tako|e, u Be~u se upoznao i sa Svetozarem Mileti}em i \urom Jak{i}em.

Posle zavr{enih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbliìh Mileti}evih saradnika postao je slu`benik u novosadskom magistratu. Tu se upoznao sa svojom budu}om ènom Ruòm Li~anin. Ova qubav i sre}an porodi~an ìvot nadahnu}e Zmaja da napi{e ciklus (zbirku) pesama „\uli}i“ (od turske re~i Gül, {to zna~i ruà). Ipak, slu`ba u magistratu mu nije odgovarala, pa je napustio posao i posvetio se kwièvnom radu. Tada je pokrenuo kwièvni ~asopis „Javor“ i satiri~ni list „Komarac“. Godine 1838. preselio se u Pe{tu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Godine 1864. pokrenuo je satiri~ni list „Zmaj“ (re~ je o igri re~ima, po{to je: 3. maj je po julijanskom kalendaru bio dan odràvawa Majske skup{tine 1848), ~iji }e naziv postati sastavni deo wegovog imena. Godine 1870. Zmaj je zavr{io studije medicine, pa se vratio u Novi Sad, gde je zapo~eo svoju lekarsku praksu. Ovde ga je ubrzo zadesila porodi~na tragedi-

ja: usled bolesti su mu preminula deca, a potom i `ena. Iz ove porodi~ne tragedije proizi{ao je niz elegi~nih pesama objavqenih pod zajedni~kim nazivom „\uli}i uveoci“. Pored „\uli}a“ i „\uli}a uveoka“, Zmaj je napisao veliki broj {aqivih i de~jih pesama, koje su objavqene u razli~itim ~asopisima, a kasnije objavqene u dvama izdawima wegovih sabranih dela – „Pevanija“ i „Druga pevanija“. Posledwe Zmajeve {tampane zbirke su „Snohvatice“ i „Devesiqe“. [to se ti~e proze, u woj se oku{ao napisav{i pesni~ku legendu „Vidosava Brankovi}“ i {aqivi pozori{ni komad „[aran“.

Uz to, bavio se i prevo|ewem dela Aleksandra Petefija, Getea, Hajnea, Qermontova, Tenisona.

Zmaj je ure|ivao jo{ dva sariri~na lista – „@i}u“ i „Starmali“, a od 1880.godine do smrti de~ji list „Neven“. Preminuo je 1904. godine u Sremskoj Kamenici.

U Sarajevu su govorili za nas, kada su htjeli da nas uvrijede, u wemu se bori Hercegovac i ~ovjek. @enska qepota je najbli`a ta~ka izme|u qudskog roda i vje~nosti.

VITOMIR TEOFILOVI]:

Gde si dosad?!

Ne znam kako se tik pored mene pojavi vrlo privla~na gospo|a, nose}i prepunu korpu namirnica.

Smesta joj pritekoh u pomo}, i{li smo u istom pravcu… Kao usamqene du{e pro}askasmo kao da se oduvek znamo, u~ini mi se da sam joj simpati~an kao i ona meni, predlo`ih da se vidimo.

– Gde si Ti dosad?! – zbuni me dok sam o~ekivao dogovor gde i kad da se vidimo. Pa… poku{ah duhovito{}u da sakrijem zbuwenost… skupqao sam hrabrost… – Zar pedeset godina?! – potpuno me dokraj~i. – Dobro, – dodade mirnijim tonom, vide}i da sam zanemeo – boqe ikad nego nikad.

Putujem sutra u Nema~ku na godinu-dve kod sina, izmislih, {mugnuv{i me|utim u Ba~ku kod }erke. Javi}u se kad se vratim u Beograd.

Mada je bila prelepa za te godine, nisam

vi{e nikad oti{ao na tu pijacu. Pomi{qao sam mo`da me doista poznaje pedeset godina, mo`da smo i{li u istu {kolu, ona, recimo, u prvi, ja u peti razred, mali{anke se lako zaqube u ve}e de~ake, koji to i ne primete… Ni za pedeset godina. Dolazilo mi je vi{e puta da je vidim, ali nisam mogao da smislim odgovor na weno pitawe. Doista, gde sam bio tolike godine?!

U`ivao je da je gleda kako radi po ku}i. Posebno se to de{avalo kad bi ona zapo~ela veliko spremawe.

Zavalio bi se u fotequ, otvorio pivo, pripalio cigaru i pravio se da gleda televizor. A zapravo on nije video da ona vidi jer ima {iroko vidno poqe, svaki ~as je bacao sitan, kratak pogled na wene ve{te pokrete. Izgledalo je kao da i ona u`iva u toj igri.

Me|utim, ona je sve radila mehani~ki, gotovo nezainteresovano, skoro bez ikakve qubavi prema domu u kome ve} duè vreme ìve. Svaki put kad bi kraji~kom oka uhvatila taj zadovoqni pogled, suzdràvala se

da ga ne mlatne metlom, pajalicom, crevom od usisiva~a, bilo ~ime {to joj je pri ruci. „I on ovo zove qubavqu“, pomislila je. I po hiqaditi put je zapo~ela sa svojim mantrama koje bi je odvojile od stvarnosti. To je bila divna igra re~i koju bi poslala negde gore i odozgo se vra}alo ne{to, i punilo je nekom velikom snagom koja je govorila da `ivot za wu tek treba da po~ne kad pospremawe ku}e zavr{i.

Jedan od wenih qubavnika jednom je poku{ao da je osvesti re~enicom tipa „mi smo sada u godinama“. Znala je da je to samo jedan od na~ina da je zadr`i. Jo{ je znala da sve te pri~e o starewu „ne piju vodu“ ako veruje{. Kad je posao bio zavr{en, oti{la je da se istu{ira, a on, on je zadovoqno hrkao u foteqi i ne slute}i da ona o wemu zna ~ak i ono {to on sam ne zna.

A to je da je „ispu{en“ i da sada mirno spava jo{ jedan „biv{i“.

Smrt vam je, djeco, k’o ko{uqa, uvijek stoji blizu ~ovjeka.

Srbija druga najpopularnija destinacija za kupovinu nekretnina u inostranstvu!

Srbija se na{la na drugom mestu liste najpopularnijih destinacija me|u Rusima za kupovinu nekretnina u inostranstvu u 2025. godini, saop{tili su za RIA Nedvi`imost iz konsultantske kompanije NF Grup (NF Group).

Ubedqivo prvo mesto na ovoj listi zauzimaju Ujediweni Arapski Emirati. „Prema rezultatima prvih pet meseci 2025. godine, lista pet najtraènijih zemaqa me|u Rusima za kupovinu nekretnina pretrpela je zna~ajne promene u odnosu na 2024. godinu. Svoju poziciju zadràli su samo Ujediweni Arapski Emirati, koji nastavqaju uvereno da drè lidersku poziciju. To je uslovqeno nizom kqu~nih faktora koji obezbe|uju stabilnu investicionu i imigracionu atraktivnost zemqe. Ostale destinacije na listi su

imigracioni interes me|u ruskim kupcima 100 odsto zahteva za kupovinu nekretnina u ovim zemqama vezani su za dobijawe dozvole boravka. To ukazuje na to da se nekretnine u ovim jurisdikcijama pre svega posmatraju kao sredstvo za dobijawe boravi{ne dozvole. Turska zauzima posebno mesto me|u destinacijama popularnim me|u ruskim kupcima: 100 odsto zahteva za kupovinu nekretnina u Turskoj odnosi se iskqu~ivo na li~no stanovawe, a ne na u~e{}e u imigracionim ili investicionim programima“, objasnili su u NF Group Uporedo, u 2024. godini, prvih pet destinacija izgledalo je ovako: na prvom mestu su bili Emirati, na drugom Ma|arska, zatim Francuska i Gr~ka. Na petom mestu na{le su se odjednom tri destinacije sa pribli`no jednakim nivoom interesovawa Indonezija, Tajland i [panija. POMAMA U RUSIJI:

se promenile, pojavile su se zemqe kao {to su Srbija, Turska i Kipar“, navode iz kompanije. Kako su dodali, Srbija se na{la na

BURA POSLE OBRA]AWA ZELENSKOM: „Vu~i} bi da obnavqa gradove u Ukrajini, a u Srbiji ne mo`e bezbedno da se renovira `elezni~ka stanica“

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio najavio je u Odesi pro{le nedeqe da bi Srbija èlela da obnovi jedan ili dva grada ili neki mawi region u Ukrajini i time gra|anima te zemqe pruì podr{ku. Ova Vu~i}eva izjava izazvala je razli~ite komentare posebno kada se zna da je on dugo oklevao da se Srbija uop{te izjasni o ratu u Ukrajini. „Nema greha koji nisi probao tu|om mukom da otkupi{„, komentar je predsednika stranke SRCE Zdravka Pono{a, dok pojedini korisnici dru{tvnih mreà pitaju kako }emo da obnovimo ceo jedan grad, kada nismo sposobni da u svojoj zemqi bezbedno rekonstrui{emo èlezni~ku stanicu.

„@eleo bih da dobijem va{u podr{ku, predsedni~e Zelenski, kako bih izabrao jedan ili dva grada ili neki mawi region koji mo`emo da obnovimo i mislim da bi to bilo ne{to veoma vidqivo za qude u Ukrajini ukoliko dobiju jasnu podr{ku“, istakao je Vu~i} u obra}awu na prvoj sesiji Samita Ukrajina – Jugoisto~na Evropa.

„Ono {to mogu da kaèm u ime svoje zemqe jeste to da }e Srbija nastaviti da se ~vrsto pridràva Poveqe UN i me|unarodnog javnog prava, {to ukqu~uje za{titu teritorijalnog integriteta zemaqa koje su priznate u okviru Ujediwenih nacija kao najva`nijeg principa. Uvek smo to zagovarali i kao {to sam rekao, bi}emo ~vrsti u tom stavu i mislim da na neki na~in to moè da bude korisno i Ukrajini“, istakao je Vu~i}.

drugom mestu, Gr~ka je napredovala za jedno mesto i sada je tre}a, Turska je ~etvrta, a Kipar peti. „Srbija, Gr~ka i Kipar pokazuju izrazit

Se}awe na div junake sa Ko{ara

Pomenom i polagawem venaca na Spomenik herojima sa Ko{ara u Beogradu obele`eno je 26 godina od zavr{etka slavne bitke u kojoj su pripadnici Vojske Jugoslavije tokom 67 paklenih dana i no}i branili i odbranili granicu zemqe.

KO[ARE - SRPSKI

TERMOPILI

Bitka na Ko{arama vo|ena je od 9. aprila na grani~nom prelazu Rasa Ko{are, na granici SR Jugoslavije i Albanije, kada su teroristi tzv. OVK napali pripadnike Vojske Jugoslavije sa ciqem kopnene invazije.

Plan NATO stratega i teroristi~ke OVK je bio da se iznenadnim napadom poraze jedinice VJ na pograni~nom prelazu Ko{are kako bi se omogu}io ulazak pripadnika tzv. OVK i Albanske vojske na Kosovo i Metohiju.

Deo dr`avne granice oko karaule Ko{are ~ine planinski vrhovi Prokletija od preko 2.000 metara visine, u to doba i daqe prekriveni snegom. Upravo ta nepristupa~nost i mali broj vojnika koji je obezbe|ivao granicu, neprijatequ su davali nadu da }e lako ostvariti svoje planove. Me|utim, planovi NATO stratega su osuje}eni. U prvom naletu, tek ne{to vi{e od 100 pripadnika 53. grani~nog bataqona su se tokom dva dana borbi nat~ove~anskom snagom suprotstavili desetostruko ja~em neprijatequ. Glavninu grani~nih jedinica na Ko{arama pre bitke ~inili su vojnici na redovnom odslu`ewu vojnog roka koji su imali uglavnom 19-20 godina. „NEMA NAZAD, IZA JE SRBIJA“ Masovna artiqerijska vatra sa albanske strane

u pravcu karaule Ko{are po~ela je 9. aprila 1999. godine u 3 ~asa, na pravoslavni Veliki petak. Vatru je otvorila regularna vojska Albanije, koja je iz topova, haubica i minobaca~a tukla po pograni~nim polo`ajima Vojske Jugoslavije, pru`aju}i tako podr{ku pripadnicima tzv. OVK.

Bitka je trajala do jutra slede}eg dana. Uz pomo} artiqerije, teroristi su zauzeli Maja Glavu, i nastavili granatirawe karaule Ko{are. Vojska Jugoslavije je popodne morala da napusti karaulu. Oko 19 ~asova pripadnici OVK su u{li u napu{tenu karaulu, a velike televizijske ekipe (ameri~ki Si-En-En i britanski Bi-Bi-Si) su to odmah zabele`ile i poslale sliku u svet.

Pripadnici VJ su se povukli prema drugoj liniji odbrane iznad karaule. Te pozicije su bile lak{e za odbranu. Tokom slede}eg dana stigla su poja~awa za Vojsku Jugoslavije u qudstvu i u artiqerijskom oru|u. Pripadnici tzv. OVK su tokom slede}e no}i uz

pomo} albanske artiqerije napale pozicije VJ na vrhu Opqaz, poku{avaju}i da slome otpor na{ih vojnika, me|utim, svi napadi su odbijeni uz velike gubitke na strani napada~a.

Slede}ih dana tzv. OVK je poku{avala da slomi otpor druge odbrambene linije VJ ali ni ti napadi nisu imali uspeha. Albanska artiqerija nastavila je da bombarduje pozicije VJ sa Maja Glave i Rase Ko{are. Komanda VJ je odlu~ila da izvede iznenadni kontranapad. Na dan 14. aprila vojnici VJ krenuli su u napad na Maja Glavu. Rastojawe izme|u dva protivni~ka rova nije bilo ve}e od 50 metara. VJ nije uspela da u potpunosti zauzme Maja Glavu, ali je prekinula albansko artiqerijsko delovawe sa tog vrha. Tokom aprila na Rase Ko{aresu nije bilo nikakvih promena na linijama fronta i obe strane su trpele gubitke, vojnici VJ zbog artiqerijskog delovawa, a Albanci zbog neuspelih juri{a poku{avaju}i da slome odbrambenu liniju VJ.

Po~etkom maja, pripadnici Vojske Jugoslavije su izveli kontranapad na pozicije tzv. OVK na Rasa Ko{are kako bi zaustavila artiqerijsko delovawe. Sledila je krvava bitka sa velikim gubicima sa obe strane ali je Rasa Ko{are i daqe bio u rukama tzv. OVK.

Na dan 10. maja, komanda VJ je poslala dva tenka T-55 da pomognu ofanzivu na Rasa Ko{are. Kada su tenkovi, koji su pro{li preko terena koji je bio gotovo neprohodan za borbena vozila, uspeli da zauzmu oko 100 metara teritorije, teroristima je u pomo} prisko~ila NATO avijacija, koja je kasetnim bombama zasula polo`aje VJ, ubiv{i osam vojnika i jednoga oficira a raniv{i preko 40. To je omogu}ilo snagama tzv. OVK da odbiju snage VJ sa te pozicije na po~etnu.

Sredinom maja vodile su se bitke na vrhu Mr~aj koji je zauzet od strane VJ, a tzv. OVK je pretrpela velike gubitke. Zauzev{i taj polo`aj, VJ je dobila takti~ku prednost na terenu za koordinaciju artiqerijske vatre i zadr`avawe napada~a van linija odbrane. KO[ARE SU NEBU DARIVALE 108 APOSTOLA

Bitka na Ko{arama je zvani~no zavr{ena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama Kfora povukla sa tog polo`aja.

U odbrani domovine na Ko{arama `ivot je izgubilo je 108 pripadnika VJ (18 oficira i podoficira, 50 vojnika na redovnom slu`ewu vojnog roka, 13 rezervista, 24 dobrovoqca). Me|u poginulima je i ruski dobrovoqac Bulah Glebovi~.

Spomenik junacima sa Ko{ara

KOLIKO [ARA IMA,

TOLIKO

VREDI:

Na~in izrade jednog od simbola na{e ba{tine, pirotskog }ilima, mukotrpan je i traje bar mesec dana

Izrada pirotskog }ilima, sa specifi~nim {arama i ornamentikom, te`ak je i mukotrpan posao, a glavni alati su o~i i ruke.

Tkaqe u ruci i pred sobom imaju vunu i razboj, ali prava }ilimarka zna sve od priprema razboja do „poznavawa” svake {are.

Ovako za „Novosti”, o izradi svetski poznatih pirotskih }ilima, govori Slavica ]iri}, iz ]ilimarskog udru`ewa „Damsko srce” u Pirotu. Ka`e da zvu~i jednostavno, ali od potke do }ilima, potreban je bar mesec predanog rada. Ve{te ruke tkaqa u svaki utkaju mnogo {ara, a postoje i vrlo strogi kriterijumi za izradu }ilima.

- Sve po~iwe od drvenog vertikalnog i horizontalnog razboja. Na vertikalnom se radi visoki kvalitet

Za pirotski }ilim postoji vi{e od 122 registrovane {are i 96 ornamenata

tkawa i ako se }ilim skine sa wega nemogu}a je promena wegovog oblika. Kod horizontalnog je druga~ije, jer kad je }ilim zavr{en i skine se sa razboja, niti u rukama mogu da se pomeraju levo i desno, pa i oblik mo`e da se mewa - obja{wava ]iri}eva i dodaje da se na~in izrade }ilima naziva kle~awe, a pomo}u wega dobijaju se dva identi~na lica.

Prvi korak je osnova na razboju, a iskusna tkaqa unapred zna koliko niti osnove joj treba. Nose}e niti su u narodu poznate kao rese.

- Za 10 centimetara }ilima ide oko 60 niti osnove. Unapred se planira i gde }e biti koja {ara i kolike gustine. Kada izrade {are vi{e ne mogu da se pomeraju, pove}avaju, smawuju ili spu{taju. [to je ve}a gustina {ara, on je bogatiji i autenti~niji, a za pirotski }ilim postoji vi{e od 122 registrovane {are i 96 ornamenata. Izrada im je komplikovana, jer unutar {ara su detaqi koje treba precizno uraditi i svaka je druga~ija - pri~a ]iri}eva.

Da bi }ilim „`iveo” vi{e od 200 godina, tka se od prirodne vune od ovaca sa Stare planine. ^ak i kad se koristi kao tepih i kad se po wemu hoda male su {anse da se o{teti. Jedino ako je na wemu neki o{tar komad name{taja...

- Vuna ima poseban kvalitet. Mora da bude tanko predena, a kruta, ~vrsta i da se ne kida - obja{wava. - Kada do|e vreme, tkaqe u ruke uzimaju tupicu za sabijawe niti ~ime se dobija na ~vrstini i }ilim bilo koje dimenzije uvek rade iz jednog komada bez spajawa. Od 2002, ime i proizvod „Pirotski }ilim” za{ti} en je u Zavodu za intelektualnu svojinu, a deceniju kasnije pirotsko }ilimarstvo upisano je u Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasle|a Srbije. U toku je i kandidatura za Uneskovu listu svetske ba{tine.

NE MO@E DA NAS ZAVADI NI ME\A: Kom{ijska sloga decenijama vlada u ~a~anskom nasequ Spomen-park

Dan u delu ~a~anskog naseqa Spomen-park, koga ~ine desetak ku}a, po~iwe jutarwom kafom sa kom{ijama. Ponekad kod Zo}evi}a, drugi dan kod Milinkovi}a, pa kod Lovri}a, Mini}a, Glavowi}a, Kruni}a, Toma{evi}a...

U podne se okupqawe ponavqa, pa s ve~eri opet, tako u krug decenijama. Obi~aj da se sused po{tuje i nadasve voli u ovom kraju „za~eo” se jo{ sedamdesetih godina pro{log veka, kada su redom nicale ku}e u ovom {oru, a preneo se u nasle|e i mla|im generacijama.

U ovom mestu kom{ija je, kako su nam rekli, najpre~i ro|ak, pa se zato poma`u, dru`e, vole, jedni drugima uvek prvi prisko~e u pomo}, i kada je veseqe, ali i kada je nevoqa.

Slavqa bez povoda ovde su gotovo svakodnevna pojava, stariji posebno pamte zajedni~ke proslave srpske Nove godine, u vreme kada se na pravoslavnu nije gledalo blagonaklono. Kako mla|i stasavaju, tako nastavqaju tradiciju predaka.

- Ovde ne postoje nesporazumi

oko me|e. âk ni me|a ne moè da nas zavadi - kaù nam gotovo uglas. U ovom kom{iluku ne znaju ni za sva|u ili razmirice.

- Mo`da nismo jedinstveni u Srbiji, ali garantujem da je ovo prava retkost. [ta da vam pri~am kada se ovde i kora hleba bukvalno deli sa kom{ijama. Imam petoro dece i spremam obroke svaki dan, ali uvek ima i za kom{ijsku decu. Da ne pri~am o ~estim pojavama: „Daj mi {oqu mleka, dva jaja, soli, {aregarepe...”, to je sasvim normalno. I kada nekom zatreba novca, a drugi imaju, to se brzo re{i... - rekla nam je Jovana Zo}evi} (46). Za velike praznike obi~no se okupi ceo kom{iluk, kao i kada su ro|endani, slave... Zajedni~kim snagama se organizuje zakuska, pi}e, pa se vesele do kasnih sati. Nije zabele`eno da se neko bunio zbog preglasne muzike ili buke. Najstariji u kom{iluku Slava (78) i Milovan Milinkovi} (80) zato su nedavno od kom{iluka dobili zahvalnicu i od wih progla{eni za najboqe kom{ije. Na zahvalnici je pisalo: „Za

RAZGOVOR UZ RAKIJU I PR[UTU: Joki} odmara u Srbiji, posetio

Kusturicu na Mokroj Gori!

Nikola Joki}, jedan od najboqih ko{arka{a dana{wice i ponos Srbije, i ovog leta odmara na doma}em terenu, daleko od glamura NBA lige. Nakon iscrpquju}e sezone, MVP iz Sombora ponovo je izabrao prirodu, ti{inu i drage qude za svoj zaslu`eni predah.

Ovog puta, Joki} je sa prijateqima oti{ao na rafting na reci Tari, uìvaju}i u adrenalinu, netaknutoj prirodi i osveèwu koje pruà jedna od najlep{ih reka Balkana. Nakon toga, put ga je odveo na Mokru Goru, gde je posetio ~uvenog rediteqa Emira Kusturicu.

Fotografija koja je obi{la dru{tvene mre`e prikazuje Joki}a i Kusturicu u opu{tenom razgovoru, sede}i za bogatom trpezom. Na stolu se mogu videti razne doma}e |akonije – pr{uta, sir, ro{tiq, i naravno – ~a{ice doma}e rakije, koje su obojica nazdravqali u dobrom raspolo`ewu. Susret dva velikana iz razli~itih svetova – sporta i umetnosti – na mestu koje simbolizuje spoj prirode, tradicije i autenti~nosti, jo{ jednom pokazuje koliko Joki} ostaje veran svojim korenima. Dok milioni {irom sveta prate wegove poteze na terenu, Nikola leto koristi da se vrati sebi – u Srbiju, me|u svoje.

sve {to ste trpeli, {to ste }utali i svima nama bili desna ruka i na{li se kada nam je bilo najte`e.” Uru~ili su im i skroman poklon, mikrotalasnu pe}.

- Napravili su nam iznena|ewe, gozbu i muziku. Bio je ceo kom{iluk. To je ne{to {to se pamti ceo `ivot... Imali smo sre}e da imamo jedni druge i kada nam je bilo lepo, ali i kada su nam se doga|ale velike muke - rekla nam je Slava. Wihova kom{inka od „prekoputa” Nada Ili} (74) objasnila nam je za{to je odluka pala ba{ na Milinkovi}e da budu progla{eni za najboqe.

- Rasla su moja deca, kom{ijska, svi zajedno, jedno uz drugo. U na{em dvori{tu bilo je nebrojeno ùrki, raznih okupqawa, a deca nisu marila za buku. Milinkovi}i nikada re~ nisu rekli, nisu se nikada poàlili, iako im je prozor od spava}e tik uz na{u avliju. To su divni qudi koje svako poèleti moè uz svoju ku}u. I drugi su isti takvi. Ne bih mogla da zamislim dan, a da sa Slavom ili Jovanom, Bojanom, Du{icom... ne popijem kafu. De{ava se da dnevno jedni kod drugih dolazimo i po vi{e puta. Leti se dovikujemo iz dvori{ta... Muke oko toga {ta se sprema za ru~ak ili ko }e umesiti poslasticu odmah se re{avaju - ispri~ala nam je Nada Ili}. Ako treba da se utovare ili iscepaju drva, da se pretovari ugaq, da se pritekne kada je potrebna pomo} za spremawe slava ili ve}ih veseqa, tu su u ovom slepom sokaku uvek prve kom{ije. I kada je kakva nevoqa, prvo se tr~i kod prvog suseda, bez obzira na doba dana ili no}i.

ZLATNO SRCE IZ KIKINDE: Slobodan (65) spasao 550 qudi, krv dao 184 puta!

Slobodan Jovi~in (65) iz Kikinde, krv je darivao posledwi 184. put i po tome je u ovom delu Vojvodine neprikosnoveni rekorder.

Veliki humanista zbog starosne granice, ne}e vi{e mo}i da dolazi na akcije dobrovoqnog davawa krvi, {to je

~inio punih 47 godina. Prema wegovoj ra~unici, tokom bezmalo pet decenija, darivao je 65 litara krvi i spasao 550 `ivota:

- Jedna jedinica krvi moè da spasi tri qudska ìvota. Ve}e priznawe od toga mi ne treba. Dobro se se}am prvog davawa. Bilo je to 28. novembra 1978. godine. Razlog za prvo davawe na{ao sam u izbegavawu pismenog zadatka iz matematike, ali se na kraju ispostavilo da ni{ta nije slu~ajno. Nastavio sam porodi~nu tradiciju i vremenom prestigao oca. Naàlost, nauka jo{ nije uspela da proizvede ve{ta~ku krv. Ovo je jedini na~in da se prikupi i prosledi qudima koji je potrebna – ispri~ao je Jovi~in. @eqa da nekome pomogne bila je jedini i iskqu~ivi motiv da, kad god je u prilici, do|e i da krv. Osim u Kikindi i Srbiji, to je u~inio i u Africi: - Igrom slu~aja, bilo je to u Libiji. Supruga mi je radila u klinici jedne nafte kompanije, a ja oti{ao da je posetim. Osim u Kikindi, krv sam davao u Beogradu i Novom Sadu. Pozivam mlade osobe da do|u i daju krv. Nije bolno, a dobro je za va{e i tu|e zdravqe- naveo je Jovi~in.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (5)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snova –Sjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik

Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio

Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

JEDINI SUSRET S KRAQEM PETROM U SUMORNOM PARISKOM STANU:

Kraq Petar i kraqica Aleksandra nisu naro~ito voleli sina pa

Te zime 1949. godine moji su se roditeqi preselili u Pariz, u sumoran stan okre~en u tamnosivo.

Deo svog prvog letweg raspusta provela sam u Cermatu sa Irinom Obolenski, qubaznom Ruskiwom udatom za Edvarda Bedingtona Berensa, prijateqa mog oca. Pozvali su i jednog jedanaestogodi{weg meksi~kog de~aka da nam se pridru`i. Za mene je on bio toliko bo`anstven da sam ~ak po~ela da ve`bam i planinarewe sa {tapom na isti na~in kao on.

Bila sam toliko zanesena prizorom snega, koji tako dugo nisam videla, da sam gotovo poludela od sre}e! S nama je bio i Irinin mla|i brat Mi{a, momak od dvadeset ~etiri godine u koga sam se strastveno zaqubila. Da bih mu privukla pa`wu, sakrila sam wegove cigarete i {ibice, ali mislim da iz tog gesta ipak nije mogao da oseti koli~inu strasti koju sam ose}ala prema wemu.

Vratili smo se u Pariz, gde su nas posetili kraq Petar od Jugoslavije i kraqica Aleksandra sa svojim {estogodi{wim sinom Aleksandrom. Oni ga nisu naro~ito voleli, pa je de~ak delovao tu`no. @iveo je vi{e sa svojom gr~kom bakom po majci Aspazijom. Otac se s kraqem vi|ao ~esto, `ele}i da popravi naru{ene odnose i izmeni lo{u sliku o sebi koja je kraqu nametnuta tokom ratnih godina. A ja... Nikad posle tog susreta nisam videla ni kraqa Petra ni kraqicu Aleksandru.

Moj otac, zakleti pesimista, bio je ube|en da }e Sovjetski Savez izvr{iti invaziju na Evropu. Po{to im se [vajcarska strate{ki nalazila na putu, razmi{qao je da bi trebalo da pre|em u novu {kolu u Engleskoj. Mislila sam da bi bilo dobro da idem u „Hitfild“, istu onu {kolu koju je poha|ala i Aleksandra od Kenta. Bilo bi to sjajno za obe. Na~ula sam, me|utim, da na{e majke misle da smo mi nevaqale jer se previ{e kiko}emo i da bi nas trebalo razdvojiti. Mrzela sam Pariz, vla`an i neprijateqski nastrojen, a

1623. - Ro|en je francuski matemati~ar, fizi~ar i filozof Blez Paskal. Konstruisao je jedan od prvih kalkulatora i zna~ajno doprineo razvoju matemati~kih teorija, posebno teorije verovatno}e.

1862. - Ameri~ki Kongres je zabranio ropstvo na teritoriji SAD.

1885. - U Wujork je stigla Statua slobode, poklon Francuske.

Suzdr`anost: Kraqica Aleksandra i kraq Petar II sa sinom Aleksandrom

bilo je i krajwe vreme da nabavim novu ode}u. Bila sam puna~ka i pomalo zdepasta. Moja majka, ta kraqica stila i elegancije, insistirala je na tome da nosim duga~ak kaput sa ranglan rukavima i prakti~ne cipele s niòm, {irokom potpeticom. Da bih osveìla taj sumoran izgled, koristila sam ruì~asti karmin, ali mi ga je majka ubrzo oduzela. Aleksandar, brat koga sam se pla{ila, navratio je jednom na ~aj. Sedela sam kruto za klavirom, u ti{ini. Tresla sam se, ali on toga nije bio svestan. Ignorisala sam ga kad mi je uputio neku uvredu. Imao je dvadeset {est godina, a ja sam tek zagazila u pubertet. Moje misli su ve} bile daleko odatle. Pitala sam se {ta me ~eka u Engleskoj?

U januaru 1950. tata je bio ube|en da }e Staqin izvr{iti invaziju na Evropu, pa su me poslali u internat zvani „Tjudor hol“ u Engleskoj, koji sam vrlo brzo zamrzela. („Tjudor hol“ je {kola internatskog tipa za devoj~ice uzrasta od 11 do 18 godina, osnovana 1850. godine).

Predeo na putu do nove {kole u Banberiju, u Oksford{iru, bio je mra~an i hladan.

Mislim da me je tamo prvi put odvela majka, ali se ne se}am sa sigurno{}u. Ostavili su me na glavnom ulazu ove ustanove zloslutnog izgleda, a potom se u ti{ini odvezli.

Maslinastozelena uniforma sa sukwom du`ine deset centimetara iznad kolena.

Tamnozeleni xemperi preko kojih nam nije bilo dozvoqeno da nosimo ni{ta debqe. Pre doru~ka smo morali da istr~imo oko kilometar i po kroz maglu do kapije i nazad. Toliko sam `elela da protr~im kroz kapiju i odjurim daqe, ali bih svakako bila prime}ena zbog boje te grozne uniforme.

Prejedala sam se belim hlebom, pr`enicama, biskvitima i zape~enim pasuqem kako bih odr`ala toplotu i ugu{ila svoje jade, pa sam po~ela i da se gojim. Nisam imala voqe za u~ewem. Putovala sam vozom za London kod zubara i zamalo nisam umrla od stida u toj odvratnoj uniformi!

Prekliwala sam majku da me ispi{e iz {kole, ali ona nije `elela ni da ~uje za to. Rekla mi je da ako je ta {kola dovoqno dobra za moju ro|aku Pupu fon Hesen, sestri~inu princa Filipa,

DOSADNA PREDAVAWA

Hrana u internatu za devoj~ice „Tjudor hol“ je bila nejestiva, posebno kad se uporedi sa onom u [vajcarskoj. ^asovi beskrajno dosadni... Morale smo da nosimo iste ga}ice tokom cele nedeqe, a kupale smo se samo jedanput nedeqno, dok smo kosu prale jednom u tri nedeqe! Uve~e bih se iskradala iz kreveta kako bih oprala svoje ga}ice, koje sam potom {irila na maloj grejnoj cevi. Tada bih se i okupala i oprala kosu. Jedne ve~eri zaslepeo me je blesak baterijske lampe. To je bila nastojnica {kole, koja me je vrlo ozbiqno kaznila zbog mog „nagona za ~isto}om”.

mora biti dobra i za mene. Kasnije sam saznala da je i moja ro|aka Pupa beskrajno mrzela „Tjudor Hol“ i da tamo uop{te nije bila sre}na. Jedne ve~eri, uo~i odlaska za Pariz, puklo mi je slepo crevo, pa su me brzinom svetlosti odveli u bolnicu. Aleksandra je do{la da me poseti, ali je umesto na vrata, u{la kroz prozor. Moja soba se nalazila u prizemqu, pa je `elela da napravi {tos. Pretvarala se da je sva sve~ana i formalna jer su joj rekli da ne sme da me zasmejava. Ali samo jedan pogled na izraz wenog lica bio je dovoqan da se zacenim od smeha, sve vreme se dr`e}i za stomak, dok mi bol ne bi naterao suze na o~i. Zbog toga sam po~ela i da se tresem u groznici, pa je nadzornica odmah ispratila Aleksandru iz moje sobe.

Tako su okon~ani moji dani u „Tjudor holu“. Zidove {kole sam i{arala grafitima s porukama o nastavnicima koje sam mrzela.

Vratila sam se u Pariz, gde sam poha|ala katoli~ki internat „Asumpsion“. To je bila {kola mra~ne atmosfere, udaqena svega petnaest minuta od ku}e mojih roditeqa, u centru grada. Vodile su je katoli~ke ~asne sestre. Enterijer je bio sav u tamnosme|im tonovima, a vodovod i kanalizacija bili su jo{ gori nego u Engleskoj. Ovde je za ~etrdeset devoj~ica iz iste spavaonice postojao jedan jedini toalet u hodniku. Zvono je ogla{avalo bu|ewe u {est i trideset ujutru, a misa je bila ve} u sedam. Po{to nisam bila katolikiwa, le`ala bih pokrivena u krevetu do sedam i trideset, kada je bilo vreme za doru~ak.

Sva su predavawa bila na francuskom jeziku koji je, pritom, izgovaran uàsnom brzinom, tako da sam mogla samo da àlim {to nisam posvetila vi{e pa`we ~asovima koje su mi dràle francuske guvernante.

l U slede}em broju: Iako sam obo`avala mog oca, komunikacija s roditeqima mi je postala naporna

1885. - Ro|en je srpski kompozitor i dirigent Stevan Hristi}, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od osniva~a Muzi~ke akademije u Beogradu, {ef Beogradske filharmonije, direktor Opere u Beogradu i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije („Ohridska legenda”, „Vrawanska svita”, „Rapsodija”).

1886. - Ro|en je srpski slikar Jovan Bijeli}, ~lan Srpske akademije nauka, jedan od najzna~ajnijih jugoslovenskih likovnih stvaralaca izme|u dva svetska rata („Portret devojke”, „Kupa~ica”, „Dvori{te”, „@enski akt”, „Sarajevo”, „Portret starice”).

1944. - Ameri~ke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele ostrvo Sajpan u Pacifiku na kojem su Japanci imali jednu od najve}ih vojno-pomorskih baza.

1947. - Ro|en je indijski pisac Salman Ru`di koga je iranski verski vo|a ajatolah Homeini osudio na smrt 1989. zbog uvrede islama u kwizi „Satanski stihovi”. Ru`di je od tada do 2000. kada se seli u Wujork, `iveo u Velikoj Britaniji pod za{titom Skotland Jarda.

1953. - Xulijus i Etel Rozenberg, osu|eni za {pijuna`u u korist SSSR-a, pogubqeni su na elektri~noj stolici u ameri~kom zatvoru Sing-Sing.

1961. - Otkrivawem natpisa sa imenom Pontija Pilata na iskopini rimskog hrama u Cezariji (Izrael), prvi put je na|en dokaz da je on postojao.

1970. - Sovjetski vasionski brod „Sojuz-9” postigao je novi rekord u du`ini boravka u kosmosu od 17 dana, 16 ~asova i 59 minuta.

1995. - ê~enski pobuwenici oslobodili su 1.500 talaca, koje su dràli {est dana, i napustili bolnicu u gradu Bu|enovsk na jugu Rusije, nakon {to je sa ruskim vlastima dogovoren prekid vatre i nastavak mirovnih pregovora o ê~eniji.

1999. - U Pri{tini, na zgradi komande Pri{tinskog korpusa VJ, podignuta je zastava UN, po{to se Vojska Jugoslavije povukla, a mirovne snage UN (Kfor) preuzele kontrolu nad srpskom pokrajinom Kosovo.

2006. - Episkopalna crkva u SAD izabrala je na ~elo crkve, po prvi put u istoriji Anglikanske crkve, `enu-biskupa, Ketrin Xeferts Skori.

2007. - Kanadska ~arter avio-kompanija „Skajservis erlajnz” obavila je let iz Toronta do Beograda nakon 15 godina prekida direktnog avionskog saobra}aja izme|u Srbije i Kanade.

OMIQENI SRPSKI KRAQ:

Petar I je ostao upam}en kao ”Oslobodilac” i

”^ika Pera” a evo za{to ga je narod

Gusti za~e{qani brkovi i diskretna osedela bradica, pogled na ivici zabrinutog, u crvenoj uniformi na kojoj svetlucaju brojna ordewa i medaqe.

Ovako je slikar Uro{ Predi} na jednom od najpoznatijih portreta iz wegove bogate likovne kuhiwe predstavio Petra Prvog Kara|or|evi}a, verovatno najvoqenijeg monarha u Srba.

„On je jedan kraq koji je upam}en kao dobar, ali kad se pri|e sasvim blizu, radilo se o politi~ki neutemeqenoj i neinicijativnoj li~nosti“, govori Neboj{a Damwanovi}, kustos savetnik Istorijskog muzeja Srbije u penziji, za BBC na srpskom.

Kara|or|ev unuk je 1903. godine izabran za kraqa Srbije, nekoliko dana posle dr`avnog udara kojim je uga{ena dinastija Obrenovi} i posle skoro pola veka provedenih van granica domovine.

Srbija je tokom wegove vladavine do`ivela privredni rast i demokratski razvoj, a on je ostao upam}en kao po{ten vladar, koji nije bio apsolutista za razliku od wegovih prethodnika iz dinastije Obrenovi}.

Mesto najpopularnijeg srpskog monarha je ^ika Pera, kako ga je narod od milo{te zvao, stekao, izme|u ostalog, i pobedama u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, posle koga je nastala velika dr`ava – Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Jugoslavija.

BEZBRI@NO DETIWSTVO STAROG KRAQA

U TURBULENTIM VREMENIMA

Kne`evina Srbija u kojoj je Petar odrastao bila je rastrzana izme|u dve vladarske porodice – Obrenovi}a i Kara|or|evi}a, ali i dva grada – Beograda i turskog Istanbula, kome su srpski vazalni kne`evi i daqe polagali ra~une.

Petar je ro|en u Beogradu 11. jula 1844. godine kao peto dete u porodici, dok je na vlasti bio wegov otac, knez Aleksandar Kara|or|evi}.

Tokom Petrovog odrastawa, Beograd je imao oko 25.000 stanovnika, {to ga je, nagla{ava Damwanovi}, svrstavalo me|u male gradove u balkanskim razmerama.

Dodaje da su polovinu gradskog stanovni{tva jo{ uvek ~inili muslimani, a da su Turci i daqe dr`ali Beogradsku tvr|avu na Kalemegdanu.

U takvim okolnostima, uz politi~ka previrawa izme|u Kara|or|evi}a i Obrenovi}a koja su obele`ila tada{we dru{tvo, Petar je u Beogradu zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju.

Istori~ari ga opisuju kao sasvim obi~nog de~aka koji se dru`io sa vr{wacima.

MLADALA^KI DANI U @ENEVI I PARIZU

Neposredno pre obarawa wegovog oca sa vlasti, ~etrnaestogodi{weg kne`evi}a Petra {aqu na daqe {kolovawe u zavod Venel-Olivije u {vajcarskom gradu @enevi. Tamo ga zati~e ~iwenica da mu je porodica proterana iz Srbije zbog ~ega je ogor~en i tu`an, i ve}i deo vremena samuje, pri~a Damwanovi}.

Po zavr{etku {kolovawa, seli se u Pariz, gde 1861. upisuje Kole` Sen Bard, a godinu dana kasnije i tada poznatu vojnu akademiju u Sen-Siru.

Kara|or|evi} ostaje u Parizu gde, ka`e istori~ar, vodi „mondenski `ivot“.

„On je jedan mladi princ koji u`iva u `ivotu, igra karte, ban~i, pone{to ~ita…“.

Na tragu tog mladala~kog zanosa po~iwe i wegova kratkotrajna epizoda bavqewa slikarstvom i fotografijom.

LEGIJA STRANACA I PETAR MRKOWI]

U francusku Legiju stranca – elitnu jedinicu francuske vojske koju ~ine dobrovoqci iz drugih zemaqa, stupio je 1870. i iste godine u~estvovao u francusko-pruskom ratu.

Damwanovi} smatra da razloge Petrovog pristupawa Legiji stranaca i u~e{}e u ratu treba traìti u wegovom mladala~kom avanturisti~kom duhu, ali i èqi da se oduì zemqi koja ga je prihvatila.

Me|utim, Francuska je izgubila rat, a ni budu}i srpski kraq nije ostvario zapa`eniji rezultat u borbi.

Petar je potom napustio rat i francusku vojsku.

Stranice ratnog dnevnika nastavio je da ispisuje u Bosni i Hercegovini.

Tamo je 1875. godine pukla takozvana Nevesiwska pu{ka – ustanak Srba protiv Turaka u Hercegovini koji se ubrzo preneo i na Bosnu.

Kara|or|evi} je u ovoj buni u~estvovao pod pseudonimom Petar Mrkowi}.

On se, ka`e Damwanovi}, ulogorio u Bosanskoj krajini, na istoku zemqe, gde je okupio ~etu i sprovodio „izolovanu, ali ograni~enu, osuje}enu i ne mnogo uspe{nu akciju“.

Istori~ar ka`e da se tu pokazalo da budu}i kraq Srbije gaji patriotska ose}awa i da radi za srpsku, ali i porodi~nu stvar.

„Ako ni{ta, makar je oti{ao u tu Bosnu koja je jo{ Turska i pokazao neku hrabrost, to se ne mo`e pore}i.“

Srbija je u tajnosti podr`avali pobuwenike, ali je Obrenovi}e vi{e od ishoda bune brinulo da li }e se neko od Kara|or|evi}a afirmisati tamo, isti~e Damwanovi}. @ENIDBA, DIPLOMATSKE I POLITI^KE VEZE

Na Berlinskom kongresu 1878. godine, Srbija je stekla nezavisnost, da bi ~etiri godine kasnije postala kraqevina.

Na ovom prelomnom skupu predstavnika desetak dr`ava, velike sile su sklopile mir, odnosi na Balkanu definisani, a Srbija, pored formalne nezavisnosti, dobila i ni{ki, leskova~ki, pirotski i vrawski okrug.

Odlukom Narodne skup{tine 6. marta 1882. donet je zakon kojim se Kne`evina Srbija progla{ava Kraqevinom, dok na ~elo monarhije stupa Milan Obrenovi}.

Kraq Milan je vodio austrofilsku politiku i zamerio se Rusiji.

Zbog toga je, prema istorijskim svedo~ewima, na inicijativu Rusije, Petar Kara|or|evi} prona|en i na nagovor Petrograda, dana{weg Sankt Peterburga, dobio ruku knegiwe Zorke, }erke crnogorskog vladara Nikole Prvog Petrovi}a Wego{a.

Ven~ali su se na Cetiwu u leto 1883, ali je Zorka preminula posle samo sedam godina braka.

Petar se sa sinovima Aleksandrom i \or|em i }erkom Jelenom preselio u @enevu.

U [vajcarskoj su, ka`e Damwanovi}, `iveli skromno, a u pomo} su im priticali i ro|aci.

Petar je nastavio da odr`ava veze sa Rusijom.

Posetio je tokom 1897. kada ga je primio car Nikolaj Drugi.

„Slu`benoj Rusiji i wihovoj politici su Kara|or|evi}i bili karta protiv Obrenovi}a, zato je tamo primqen i Petar i wegova deca na {kolovawe“, isti~e Damwanovi}. Petar je stupio u kontakt i sa vrhom Narodne radikalne stranke Nikole Pa{i}a, ~ije su se vo|e posle Timo~ke bune 1883. godine – narodnog ustanka na istoku Srbije protiv nameta vlasti, uglavnom nalazile u egzilu po okolnim dr`avama.

POVRATAK POPLO^AN KRVQU I KRUNA NA GLAVI

Petar Kara|or|evi} se u Srbiju vratio 1903. godine posle Majskog prevrata – krvavog dr`avnog udara u kome je grupa nezadovoqnih oficira ubila kraqa Aleksandra i kraqicu Dragu Obrenovi}.

Me|u istaknutim zaverenicima bili su i va`ni ~lanovi tajne revolucionarne organizacije Crna ruka koja }e nastati nekoliko godina kasnije i u velikoj meri uticati na dr`avnu politiku.

Damwanovi} ka`e da nema dokaza da je Petar „u ve}oj meri“ bio ume{an u zaveru.

toliko voleo!

„Ne{to je znao preko wegovih qudi, ali je malo od wega zavisilo“, dodaje.

Narodna skup{tina ga je ve} 15. juna izabrala za kraqa Srbije.

Petar Prvi Kara|or|evi} krunisan je 21. septembra 1904, sto godina od Prvog srpskog ustanka koji je wegov deda Kara|or|e poveo protiv Turaka.

Bilo je to jedino krunisawe nekog srpskog vladara u 19. i 20. veku, ka`e Damwanovi}.

Za taj povod napravqena je kruna od bronzanih ostataka Kara|or|evog topa.

„Evropa se nije odazvala, samo su iz Crne Gore do{li iz spoqnog sveta jer je utisak masakra iz 1903. bio veoma `iv“, dodaje istori~ar.

VLADAVINA KRAQA PETRA

Kraq Petar je, prema istorijskim svedo~ewima, bio omiqeni srpski monarh.

Damwanovi} ka`e da iz vladavine kraqa Petra proizilazi op{ti sud da je bio pozitivna li~nost, koja se ne me{a, ne ~ini ni{ta lo{e i ne te`i autokratizmu.

Mnogi istori~ari su saglasni da je te`io o`ivqavawu parlamentarizma i demokratije, zalagao za ustavno ure|ewe zemqe, te da je bio pobornik liberalne politike.

Omogu}io je i ulazak stranog kapitala u Srbiju, razvoj industrije, zanatstva i trgovine, kao i otvarawe Univerziteta u Beogradu.

Zbog toga je, uz nadimke Oslobodilac i Stari kraq, u narodu dobio nadimak ^ika Pera.

„Kada se kao monarh, a tako se nikad nije pona{ao, s jednim gra|aninom sporio oko vlasni{tva nad parcelom zemqi{ta i nakon {to je izgubio spor, tra`io je da se unapredi sudija koji je doneo takvu presudu“, rekao je za Glas javnosti istori~ar Igor Micov.

Posle 11 godina vladavine – 24. juna 1914. kraq Petar je preneo kraqevska ovla{}ewa na sina, prestolonaslednika Aleksandra.

Ovakvoj odluci prethodio je sukob izme|u oficira Dragutina Dimitrijevi}a Apisa, najpoznatijeg ~lana Crne ruke, i predsednika vlade Nikole Pa{i}a.

Apis je od kraqa tra`io da smeni radikalskog vo|u, {to je on i u~inio.

Me|utim, Pa{i} je imao ja~e diplomatske veze od samog kraqa, pa je intervencijom Francuske i Rusije vra}en na mesto premijera.

Petar se povla~i u korist regenta Aleksandra, zbog navodne bolesti.

Formalno je ostao srpski kraq do smrti, ali je su{tinski dr`avom upravqao wegov sin.

KRAQ PETAR PRELAZI PREKO ALBANIJE Vest o po~etku Prvog svetskog rata leta 1914. zatekla ga je u Vrawskoj bawi.

Po{to je ve} imao sedamdeset godina, srpske vojvode i wegov sin vodili su sve akcije.

Posle pobede u bitkama na Ceru i Kolubari nad austrougarskom vojskom, u jesen 1915. godine neprijateqske sile stegle su obru~ oko Srbije.

Vojnici, civili i dr`avni aparat po~eli su povla~ewe preko Albanije.

Po albanskim goletima je gacao i kraq Petar, da bi posle golgote oti{ao u okolinu Soluna gde je ostao do kraja rata 1918.

Prvog decembra te godine formirana je nova dr`ava –Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a formalno je wen prvi kraq bio Petar Prvi Kara|or|evi}.

Stari kraq je po`iveo jo{ svega tri godine posle Velikog rata.

Umro je pre ne{to vi{e od jednog veka – 16. avgusta 1921. godine, a sahrawen nekoliko dana kasnije u wegovoj zadu`bini na Oplencu, brdu kraj Topole.

SE]AWE NA ^IKA PERU

Se}awe na kraqa Petra danas u Srbiji `ivi u imenima ulica, trgova, {kola, stadiona…

Wegov zna~aj ni danas, sto godina od smrti, ne jewava jer ga mnogi smatraju izuzetno va`nom li~no{}u srpske istorije, koja, ka`e Damwanovi}, nema kontinuitet od sredweg veka kao drugi veliki evropski narodi.

„Narod i dr`ave poku{avaju da prona|u neke oslonce i Petar je deo toga, neumrqan ne~im ru`nim.“

Po wemu su nazvani Mrkowi} grad u Republici Srpskoj (BiH) i Petrovac na moru u Crnoj Gori.

Zrewanin se pre Drugog svetskog rata zvao Petrovgrad, dok je na centralnom gradskom trgu i danas wegov spomenik.

U Parizu se po wemu zove jedna avenija, a postoji i zajedni~ki spomenik sa sinom Aleksandrom.

U

Skoro 2 miliona pre|enih kilometara za 2 dana, 22 sata i 50 minuta

Na dan 16. juna 1963. godine, Valentina Tere{kova poletela je u kosmos i time se upisala u istoriju kao prva `ena koja je osvojila ovo nepregledno prostranstvo. Za sobom je ostavila skoro 2 miliona pre|enih kilometara, koliko joj je bilo potrebno da obi|e Zemqu 48 puta, a wen doprinos sovjetskoj i svetskoj kosmonautici nagra|en je najvi{im titulama u istoriji ove zemqe.

Put Valentine Tere{kove u kosmos nije bio ni lak ni siguran, ali su istrajnost, disciplina i odlu~nost doveli Tere{kovu do prvih stranica u svetskoj kosmonauti~koj istoriji. Wena pri~a je simbol

borbe, hrabrosti i upornosti, ali i svedo~anstvo o vremenu kada je sovjetski program istra`ivawa svemira grabio napred krupnim koracima.

ODABRANA ME\U STOTINAMA KANDIDATKIWA

Izbor prve `ene kosmonauta nije bio nimalo jednostavan. Od skoro 800 prijavqenih `ena, nakon rigoroznih testova, psihofizi~kih provera i stru~ne selekcije, u finalni krug u{lo je samo pet kandidatkiwa. Sve su imale zavidne rezultate u sportu ili avijaciji, ali se izbor na kraju svodio na jedno ime - Valentina Tere{kova. DO POSLEDWEG TRENUTKA JE WEN LET BIO TAJNA

Ime prve ène kosmonauta duge se dràlo u tajnosti: ~ak ni ona sama nije odmah saznala da je odabrana, niti je smela da kaè porodici da }e poleteti u svemir. Umesto toga, na dan istorijskog leta, ona je rekla da ide na takmi~ewe u padobranstvu, a weni roditeqi su pravu vest ~uli preko radija.

SUROVE PRIPREME I TESTOVI IZDR@QIVOSTI

Budu}e kosmonautkiwe (me|u wima i Tere{kova) trenirale su u termokamerama na temperaturi od 70 stepeni Celzijusa i oko 30 procenata vla`nosti vazduha. Pored toga, po deset dana su bile zatvorene u surdokamere („gluve sobe”) gde su testirane na psiholo{ku izdr`qivost u uslovima izolovanosti.

STAWE VALENTINE TERE[KOVE JE POMNO PRA]ENO

Tere{kova je u orbitu poletela na „Vostoku-6”, samo dva dana nakon lansirawa „Vostoka-5” sa Valerijem Bikovskim. Tokom misije su nau~nici pratili i upore|ivali podatke sa oba broda, kako bi istraìli efekte svemirskog leta na mu{karce i ène, proveravali da li hrana u tubama odgovara astronautima i kako }e se besteìnsko stawe odraziti na wihovu psihu i zdravqe.

IME „^AJKA” ODABRANO JE U POSLEDWEM TRENUTKU

Tajno ime Valentine Tere{kove kori{}eno specijalno za kosmi~ku misiju bilo je „âjka”, iako je prvobitno planirano da se koristi „Berjoza”. Izbor na „âjku” pao je iz prakti~nih razloga - ovo ime jednostavnije se prenosilo Morzeovom azbukom. A i zvu~alo je za nijansu ènstvenije, romanti~nije u pore|ewu sa drugim predlogom. Saglasnost na promenu imena u posledwem trenutku dao je sam konstruktor Sergej Koroqov.

ISTORIJSKI USPEH I NAGRADE

ZA DOPRINOS KOSMONAUTICI

Prva `ena kosmonaut napravila je 48 krugova oko na{e planete i prevalila rastojawe od 1.971.000 kilometara. Sve ovo woj je po{lo za rukom u neverovatno izazovnim i ograni~enim uslovima koje je imala na kosmi~kom brodu „Vostok-6”. Za svoj podvig ona je dobila oko 30 nagrada, me|u wima i zvawe Heroja Sovjetskog Saveza, ordewe Lewina i Aleksandra Nevskog.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Pritisak na poslu raste, ali vi umete da ostanete staloèni ~ak i kad situacija zahteva brze poteze. Neke odluke koje odlaète, traè kona~an odgovor, a vi ste hrabri da preuzmete odgovornost. Partneru ili osobi s kojom delite svakodnevicu potrebno je vi{e va{e pa`we. Ako ste slobodni, neko iz poslovnog okruèwa moè pokazati interesovawe, pitawe je samo da li to prime}ujete.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Sve dolazi na naplatu - i trud i strpqewe koje ste pokazali u prethodnom periodu. Na poslu se otvaraju mogu}nosti koje su vam ranije delovale nedosti`no, ali sada imate i znawe i iskustvo da ih iskoristite. Finansijska slika se stabilizuje, ali jo{ uvek treba da vodite ra~una o tro{kovima. U qubavi, partner vas vidi kao oslonac, i to vam prija, iako ponekad ose}ate teret odgovornosti.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Promene koje dolaze mo`da deluju neo~ekivano, ali vi ste ih intuitivno ose}ali ve} neko vreme. Na profesionalnom planu vas o~ekuje jedan razgovor koji bi mogao da defini{e naredni period. Va`no je da ne brzate sa zakqu~cima. Emotivno, ose}ate blagu nestabilnost – va{a o~ekivawa i tu|a pona{awa nisu u skladu, pa se javqa sumwa. Nedostatak sna i napetost mogu da vas iscrpe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ose}ate da vam se tlo pod nogama pomera, ali to ne mora nu`no da bude lo{e. Na poslovnom planu mewaju se okolnosti koje od vas tra`e vi{e fleksibilnosti. Bi}e trenutaka kada }ete `eleti da se povu~ete, ali sada nije momenat za zatvarawe. U qubavi, preispitujete sopstvene emocije i odnose iz pro{losti. Slobodni Rakovi mo`da se vra}aju nekome s kim pri~a nije bila do kraja zavr{ena.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Na profesionalnom planu stvari deluju stabilno, ali vi imate ose}aj da stojite u mestu. Nestrpqewe vas tera da radite vi{e nego {to je potrebno, a rezultat mo`e biti zamor i pad motivacije. Vreme je da se zapitate da li zaista radite ono {to vas ispuwava. U qubavi, mogu}e su tenzije jer ste vi{e okrenuti sebi. Slobodni Lavovi zra~e harizmom, ali trenutno nemaju strpqewa za igre.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ovo je nedeqa u kojoj se jasno vide plodovi va{eg truda. Na poslu se ceni va{a ta~nost i organizovanost, ali istovremeno se o~ekuje da se vi{e otvorite za saradwu. U qubavi, ose}ate potrebu za vi{e bliskosti, ali te{ko to pokazujete. Partner to mo`e protuma~iti kao distancu. Slobodni pripadnici znaka dobijaju pa`wu od nekoga ko ih poznaje ve} neko vreme. Obratite pa`wu na stomak.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Va{a istrajnost i smirenost ostavqaju snaàn utisak na one koji donose odluke. U porodi~nom okruèwu vlada harmonija, {to vam pruà ose}aj stabilnosti. Unutra{wi mir budi èqu da dubqe oslu{kujete sopstvene emocije. Zauzeti pripadnici znaka uìvaju u tihoj podr{ci partnera, dok slobodni ose}aju ve}u potrebu za povezivawem, ali ne po svaku cenu. Zdravstveno stawe je stabilno.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Va{a intuicija briqira, ali raspoloèwe varira i to se odraàva na odnose s bliskima. Partner vas podràva, ali s vremena na vreme delujete povu~eno. Va`no je da se ne krijete iza maske neosvojivosti, rawivost ponekad donosi dubqu povezanost. U poslu dolazi vetar u le|a, neko iz senke prepoznaje va{u ambiciju i otvara vam nova vrata. Ako traìte promenu, sada je pravo vreme.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Povremeno se ose}ate kao da stojite izme|u dve strane - slobode koju volite i potrebe da se dubqe poveète. Na poslu se niù obaveze, ali vi ta~no znate kojim redom ih treba re{avati. U qubavi vlada konfuzija, zauzeti poku{avaju da razjasne svoja ose}awa, dok slobodni privla~e osobe koje ne znaju {ta èle. Obratite pa`wu na zglobove, blaga fizi~ka aktivnost moè pomo}i.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ova nedeqa donosi potrebu za distancom od qudi koji vam crpe energiju. Fokus se vra}a na projekte koje ste ranije zapostavili, sada se stvari pokre}u u pravom pravcu. U qubavi se o~ekuje stabilnost, ali mogu}e su tenzije ako se partner ose}a zapostavqeno. Slobodni Jar~evi razmi{qaju vi{e o poslu nego o emocijama. Vi{e odmora, iscrpqenost mo`e da izazove pad imuniteta.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Iako su vas neka razo~arawa pogodila, niste izgubili veru u qude. Pristupate svemu sa vedrim duhom i spremno{}u da ponovo poku{ate. Posao ide uzlaznom putawom, tim funkcioni{e dobro, a vi briqirate u momentima kada je potrebna improvizacija. U qubavi, `elite slobodu, ali i sigurnost - delikatan balans koji ponekad zbuwuje partnera. Slobodni razmi{qaju o nekome iz pro{losti.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Porodi~ni problemi su i daqe teret, ali dolazite do va`nih saznawa. Va`no je da se za{titite od emocionalne preoptere}enosti, pa`wu usmerite na ono {to vas ispuwava. Poslovno, otvaraju se zanimqive mogu}nosti, ali ih jo{ uvek posmatrate s distance. Qubavni `ivot zahteva iskrenost: zauzeti ose}aju potrebu za dubqom razmenom emocija, dok slobodni lako idealizuju pogre{ne qude.

Baka ima 92 godine i svakog dana radi 200 sklekova i 100 trbu{waka

Kad god biste da odustanete od ve`bawa, imajte na umu da jedna baka iz Kine redovno odràva formu zahtevnim ve`bama koje broje stotine sklekova i trbu{waka. Uprkos godinama, ona svakodnevno pokre}e organizam i na taj na~in ~uva zdravqe i vitalnost. Devedesetdvogodi{wa starica Li iz centralne kineske provincije Hunan radi 200 sklekova i 100 trbu{waka svakog dana kako bi odràla svoje zdravqe, pi{e Saut âjna Morning Post. Ona je dospela u centar medijske pa`we nakon {to je po~etkom juna podelila savete za dugove~nost na jednom Festivalu medicine, objavila je televizija \ijanghua. Reporteri kineskog lista posetili su ovu ènu, a ona je na wihov zahtev uradila 100 trbu{waka na krevetu i 200 sklekova na podu. Navodi se da baka „ve{to vrti hulahop”, a weno zdravqe se poboq{alo zahvaquju}i ve`bawu:

„Moji sklekovi mo`da nisu na standardnom nivou, ali nastojim da uradim 200 sklekova svakog dana”, navela je starica. Li je, tako|e, otkrila da svake ve~eri pere noge

u vru}oj vodi.

„Ranije sam imala gr~eve u nogama, ali nakon {to sam po~ela da koristim kupke za stopala, to se vi{e nije de{avalo”, rekla je.

U Kini ~ak 300 miliona qudi ima 60 i vi{e godina i neki od wih postali su popularni na dru{tvenim mreàma zahvaquju}i svojoj posve}enosti fizi~koj aktivnosti i odràvawu forme. Nije iznena|uju}e da na ulicama kineskih gradova, bake i deke ve`baju Tai-î, a uve~e u~estvuju u uli~nom plesu i aktivno koriste javne sprave za ve`bawe na sportskim terenima.

10 prirodnih proizvoda

za ~i{}ewe masne jetre

1. JABUKE

I JABUKOVO SIR]E

Jabuke sadr`e pektin, prirodni polisaharid koji u~estvuje u detoksikaciji organizma. Jedna jabuka dnevno ili ka{ika jabukovog sir}eta razbla`ena u ~a{i vode mogu zna~ajno doprineti ~i{}ewu jetre. Jabukovo sir}e posebno je efikasno u kombinaciji sa medom, jer zajedno dovode do otklawawa masti iz jetre.

2. AVOKADO

Bogat je esencijalnim vitaminima i mineralima koji su neophodni za ~i{}ewe organizma od slobodnih radikala i {tetnih materija. Avokado pove}ava produkciju glutationa, jednog od kqu~nih antioksidanasa na{eg organizma koji direktno u~estvuje u detoksikaciji jetre.

3. CVEKLA

Ova mo}na namirnica sadrì beta karoten i biqne flavonoide koji stimuli{u i poboq{avaju funkcije jetre. Cvekla pomaè u eliminaciji toksina i podràva zdravu funkciju ù~i. Moète je konzumirati sirovu u salatama, kuvanu ili kao sve` sok.

4. BELI LUK

Aktivira enzime u jetri koji poma`u u otklawawu toksina iz celog organizma. Beli luk je veoma bogat selenom i metioni-

RECEPT

PILE]I

PAPRIKA[ SA

KROMPIROM

POTREBNO JE:

n 1 pile, 1 dl uqa n 1 kg krompira, 1 paprika n 1 {argarepa, 1 paradajz n ka{i~ica paradajza iz tube n 2 glavice crnog luka n aleva paprika n per{unov list n mleveni biber, so

PRIPREMA:

O~i{}eno pile ise}i na komade i oprati. Na zagrejanom uqu ili masti propr`iti sitno iseckan crni luk, dodati na kolutove ise~enu {argarepu, ise~enu papriku, meso, posoliti po ukusu, sipati pola ~a{e vode i dinstati uz povremeno dolivawe vode. Kada je meso upola kuvano dodati ka{i~icu paradajza iz tube, malo aleve naprike, o~i{}en i na kocke ise~en krompir, naliti pola litra vode i sve zajedno kuvati dok ne bude gotovo. Kuvan paprika{ skinuti sa vatre, ume{ati pola ka{i~ice sitno iseckanog per{unovog lista i malo mlevenog bibera.

nom, materijama koje su direktno odgovorne za detoksikaciju jetre. Dva ~ena belog luka dnevno mogu zna~ajno poboq{ati funkciju jetre.

5. GREJPFRUT

Dobar je izvor vitamina C, antioksidanasa i pektina. Grejpfrut sadrì naringenin, flavonoid koji pomaè jetri da spali masno}e. Pola grejpfruta ujutru ili ~a{a sveèg soka mogu biti odli~an na~in da zapo~nete dan.

6. ZELENI ^AJ

Poma`e u izbacivawu toksina i deponovanih masno}a iz organizma. Bogat je katehinom, antioksidansom koji podr`ava funkciju jetre. Dve do tri {oqe zelenog ~aja dnevno mogu zna~ajno doprineti zdravqu jetre.

7. ZELENO LISNATO POVR]E

Spana}, keq, blitva i ostalo zeleno povr}e odgovorno je za produkciju i normalan put `u~nog soka, neophodnog za eliminaciju holesterola iz tela. Ovo povr}e je prepuno vitaminom K koji je odgovoran za koagulaciju krvi i normalno funkcionisawe jetre.

8. CRNI LUK

Bogat je alicinom, metioninom i selenom, supstancama koje su direktno odgovorne za detoksikaciju jetre. Redovna konzu-

macija crnog luka mo`e zna~ajno poboq{ati funkciju jetre.

9. ORASI I DRUGO ORA[ASTO VO]E

Veoma su bogati esencijalnim masnim kiselinama, amino kiselinom argininom i glutationom, supstancama koje omogu}avaju normalan rad jetre. [aka oraha dnevno mo`e biti odli~an dodatak ishrani za zdravqe jetre.

10. LIMUN

Prebogat je antioksidansima, posebno vitaminom C. Efikasno ~isti krvne sudove od naslaga lo{eg holesterola, ali i jetru od nakupqenih masno}a. ^a{a tople vode sa ce|enim limunom ujutru na prazan stomak mo`e biti odli~na navika za detoksikaciju jetre.

PREDNOSTI ^ISTE

I ZDRAVE JETRE

^i{}ewe jetre od masnih naslaga donosi brojne zdravstvene benefite:

l Pove}ava energiju i vitalnost

l Poboq{ava probavu i metabolizam

l Poma`e u mr{avqewu

l Smawuje rizik od nastanka kamenca u `u~i

l Poboq{ava imunitet

l Uti~e na zdraviji izgled ko`e

l Poboq{ava koncentraciju i mentalne funkcije

l Smawuje rizik od razvoja ozbiqnijih bolesti jetre

Da li ste znali da zdrava jetra mo`e da se regeneri{e sama? Ovaj neverovatni organ ima sposobnost da obnovi ~ak 70 odsto svoje mase ako je o{te}ena. Ali da bi mogla to da uradi, moramo joj pomo}i pravilnom ishranom i `ivotnim navikama.

Le~ewe masne jetre prirodnim putem zahteva vreme i strpqewe. Najva`nije je biti

Namirnica koja doprinosi zdravqupoma`e srcu i krvnim sudovima

Izuzetno korisna i ~esto zanemarena namirnica je bogata vitaminima i mineralima koji su neophodni za zdravqe srca, krvnih sudova i nervnog sistema.

Posebno se preporu~uje pu{a~ima, jer poma`e u ubla`avawu {tetnih efekata pu{ewa.

KUVANI PARADAJZ - JO[ MO]NIJI

ZDRAVSTVENI SAVEZNIK

Istra`ivawa pokazuju da kuvawe paradajza pove}ava koncentraciju likopenamo}nog antioksidansa koji poma`e u borbi protiv slobodnih radikala i oksidativnog stresa.

Likopen je povezan sa mawim rizikom od sr~anih oboqewa.

ZDRAVQE KO@E I CIRKULACIJE Paradajz je bogat vitaminom C, koji do-

LIMETA I LIMUN: Ovo citrusno vo}e sadr`i minimalnu koli~inu {e}era – tek 1 do

2 grama po plodu – i izuzetno je bogato vitaminom C. Idealno je za dodavawe ukusa jelima i napicima.

AVOKADO: Iako ga ve}ina smatra povr}em, avokado je zapravo vo}e. Ima veoma nizak sadr`aj {e}era, a bogat je zdravim mastima i vlaknima. Doprinosi ose}aju sitosti i podr`ava zdravqe srca i sistema za varewe.

MALINE: Maline su slatke, a ipak niskokalori~ne i bogate vlaknima. Jedna {oqa sadr`i vi{e vlakana nego ve}ina drugog vo}a, {to ih ~ini dobrim izborom za u`inu.

prinosi zdravoj i blistavoj ko`i. Tako|e sadr`i vitamin A, gvo`|e, kalijum i vitamin K, koji su neophodni za:

Normalno funkcionisawe nervnog sistema, pravilno zgru{avawe krvi, zdravu cirkulaciju.

POMA@E PU[A^IMA Zahvaquju}i prisustvu kumarina i hlorogenske kiseline, paradajz ima potencijal da ubla`i {tetne efekte pu{ewa na organizam.

Redovna konzumacija mo`e doprineti za{titi krvnih sudova i smawewu upalnih procesa.

IDEALAN ZA MR[AVQEWE

Zahvaquju}i niskoj kalorijskoj vrednosti i visokom sadr`aju vlakana, paradajz je odli~an izbor za one koji `ele da izgube vi{ak kilograma.

dosledan u primeni navedenih saveta i dati organizmu vremena da se oporavi. Promene se ne}e desiti preko no}i, ali uz istrajnost, rezultati }e biti vidqivi kroz poboq{ane laboratorijske nalaze i, {to je najva`nije, kroz va{e boqe op{te zdravstveno stawe i kvalitet `ivota. Imajte na umu da je, iako su prirodni metodi izuzetno korisni, kod ozbiqnijih problema s jetrom uvek neophodno konsultovati se sa lekarom i pratiti wihove savete.

Doprinosi du`em ose}aju sitosti i mo`e pomo}i u smawewu unosa kalorija. VO]E ILI POVR]E?

Iako se naj~e{}e koristi kao povr}e u kuvawu, paradajz je tehni~ki vo}e. Me|utim, u svakodnevnoj praksi, wegova klasifikacija zavisi od upotrebe u receptima.

Bez obzira da li se konzumira sve` ili kuvan, paradajz je jednostavna, pristupa~na i mo}na hrana koja nudi {irok spektar zdravstvenih koristi – posebno onima koji su izlo`eni {tetnim uticajima duvana.

KIVI: Kivi je prepun vitamina C i korisnih fitonutrijenata koji {tite zdravqe o~iju i ko`e. Osim toga, sadr`i vlakna i blagotvorno deluje na varewe.

KUPINE: Kupine su bogate vlaknima i biqnim jediwewima sa protivupalnim dejstvom, koje mogu pomo}i u ja~awu imuniteta i pam}ewa. Imaju ne{to vi{e {e}era od malina, ali i daqe spadaju u vo}e sa niìm sadràjem {e}era. JAGODE: Omiqene mnogima, jagode su bogate vitaminom C i antioksidansima. Imaju umeren sadràj {e}era i odli~an su izbor za one koji paze na ishranu, ali ne èle da se odre-

knu slatkog ukusa.

LUBENICA: Lubenica sadrì puno vode, {to joj daje osveàvaju}i ukus i pomaè hidrataciji. Iako je slatka, zapravo sadrì relativno malo {e}era po porciji.

GREJPFRUT: Poznat po osveàvaju}em, blago gorkastom ukusu, grejpfrut sadrì ne{to vi{e prirodnog {e}era, ali i obiqe vitamina A i C. Izvrstan je izbor za po~etak dana. POMORANXA: Iako sok od pomoranxe ima visok sadràj {e}era, ceo plod sadrì vlakna koja usporavaju apsorpciju {e}era. Osim vitamina C, pomoranxe su i dobar izvor kalijuma.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

ODMILA MESTO U BOKI KOTORSKOJ ^AS (SKR.)

ISTAWIVATI, ISTAN^AVATI

ANALA, BI, EM, OCENA, [AMAR, K, ITALOFOB, BOKS, TONA@A, VRANI], GAD, IKRA, IMOLA, ]A, SIKATIV, TAKMAC, TA, BIROI, AMID, O, OKTETI, I, DAN, AVILES, IDIOTI, ERA, VUJO, TIVAT, OTAN^AVATI.

VODORAVNO: TABAN, AGATA, WILA[,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Staviti pod iskqu~ivu nadle`nost, 2. Od pre neki dan, odnedavno - Festivalski grad u Francuskoj, 3. Odevni predmet za nogu - Otpadnik, odrod, 4. Ultraviolentni (skr.) - Mikrometar - Simbol kobalta, 5. Engleska mera za te~nost - Kosi {tamparski slog, kurziv, 6. A`daje - Planinarski {tapovi - Oznaka za tonu, 7. Polukru`ni deo crkve - Pripadnik starog nomadskog naroda, Obar, 8. Sir}e - Teku}i izlaziti, 9. Oznaka za polupre~nik - Podoficir - [kotska plemi}ka titula, 10. Pozori{ta - Ime peva~ice Jahovi}, 11. Osnovna tarifa (skr.) - Varo{ica, palanka - Simbol aktinijuma, 12. Be`awe, beg - Valovi na vodi, 13. U`i~ani - Ime ruskog pesnika Afanasijevi~a Feta, 14. Gubqewe pozitivnih osobina.

USPRAVNO: 1. Motka, toqaga - Specijalista ortopedije, 2. Potkaziva~, denuncijant - Ime italijanskog ko{arka{kog trenera Mesine, 3. Jezerska ptica plovu{a - Kr{teno ime Lepe Luki} - Be`awe, bekstvo, 4. Na onu stranu - Stotinarke - Auto oznaka [panije, 5. Mesto u Srbiji - Ime glumca Nikoli}a, 6. Jednogodi{wi `drebac - Gr~ki polubog, ~uven po lepoti (mit.) - Simbol gvo`|a, 7. Nota solmizacije - Skakati - Seosko podru~je, 8. Kreteni - Japanski cvetni aran`man, 9. Simbol sumpora - Poznanik - Mali{an, 10. Engleska mera za povr{inu (40,5 ari) - Prolivati, litiPlanina u Turskoj, 11. Zato~enici radi ucene - Starinsko mu{ko ime, 12. Nametawe odre|ene ideologije.

VODORAVNO: MONOPOLISATI, ODONOMAD, KAN, ^ARAPA, IZROD, UV, MIKRON, CO, GALON, ITALIK, ALE, CAPINI, T, APSIDA, AVAR, OCAT, OTICATI, R, VODNIK, TAN, TEATRI, EMINA, OT, KASABA, AC, POBEG, TALASI, ERE, AFANSIJ,

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

DEVET GODINA OD SMRTI SLAVNOG GLUMCA: Manda iza sebe ostavio ~etvoro dece i svi su u umetni~kim vodama

Navr{ilo devet godina od smrti glumca Milorada Mandi}a Mande, koji je iznenada preminuo u 55. godini `ivota, ostavi{i iza sebe ~etvoro dece.

Manda je ro|en u Beogradu 1961. godine, gde je i zavr{io glumu u legendarnoj klasi zajedno sa Vesnom Trivali}, Draganom Bjelogrli}em, Sr|anom Todorovi}em i mnogim drugim poznatim glumcima. Tokom svoje bogate karijere ostvario je mnogo uspe{nih uloga, a publika ga najvi{e pamti kao Viqu{ku u „Lepa sela lepo gore“, Mila{ina u „Selo gori, a baba se ~e{qa“, Popa u „Ringeraja“, Radovana u „Mrtav ‘ladan“, Kurjaka u „Ivkovoj slavi“ i drugim.

Tako|e, Mandina velika qubav bilo je pozori{te, a teatar „Bo{ko Buha“ bio je wegova druga ku}a. Upravo na daskama koje `ivot zna~e, tokom predstave „Petar Pan“ u UK „Vuk Karaxi}“, Manda je tokom pretpremijere do`iveo sr~ani udar.

Iza wega je ostalo ~etvoro dece, troje sa prvom suprugom Ksenijom Sowom Bruzan i sin sa glumicom Anastasijom Mandi}.

U prvom braku dobio je }erku Mariju koja se bavi slikarstvom i digitalnom fotografijom, zatim Marka koji radi kao kamerman i Filipa koji se bavi produkcijom.

Nakon razvoda, o`enio se koleginicom sa kojom je dobio sina Andriju, koji je krenuo o~evim stopama i trenutno je student glume.

KAKO DANAS IZGLEDA DEVOJ^ICA KOJA JE GLUMILA

DARU IZ JASENOVCA:

Devetoro ro|aka joj je ubijeno u logoru, a ona je ulogom rasplakala Srbiju

Biqana ^eki} osvojila je srca publike ulogom male Dare u filmu „Dara iz Jasenovca”.

Biqana ^eki} je glavnu ulogu u filmu „Dara iz Jasenovca“ dobila na kastingu koji je organizovan u wenoj {koli.

Uprkos popularnosti koju je stekla ovom ulogom, Biqana i daqe ìvi skromnim ìvotom. Ro|ena je 25. oktobra 2007. godine u Kozarskoj Dubici, a wena prabaka sa o~eve strane i jo{ devetoro ro|aka bili su zarobqenici logora Jasenovac. Preìvela je samo wena prabaka.

Woj je 2021. godine, uru~ena i stipendija Zadu`bine Hilandar koju }e dobijati do zavr{etka {kolovawa.

„Ona je svojom potresnom ulogom doprinela da se o stradawu nevinih Srba, Jevreja i Roma, a posebno dece, u usta{kim logorima smrti, kona~no upoznaju i oni koji do sada o tome ni{ta nisu znali ili su preko te ~iwenice olako prelazili. Bratstvo Hilandara se nada da }e stipendija pomo}i Biqani da se uspe{no {koluje i da prebrodi sve te{ko}e sa kojima se danas ona, wena porodica i srpski narod koji `ivi na stradalnom podru~ju Kozarske Dubice, susre}u“, naveli su tada u saop{tewu.

Biqana je izrasla u prelepu devojku, a pored toga {to je posve}ena obavezama oko {kole, ona sa porodicom vredno radi i na imawu.

Ivan Gavrilovi} devedesetih godina bio je jedan od najpopularnijih peva~a, a Marija Milo{evi}, }erka tada{weg predsednika dr`ave Slobodana Milo{evi}a i wegove supruge i liderke ozlogla{ene Jugoslovenske levice Mirjane Markovi}, jedna od najpoznatijih, ali i najtajanstvenijih `ena na Balkanu. Estradna zvezda jednom prilikom je otkrila da su wih dvoje nekoliko meseci bili u qubavnoj vezi, koja je tada bila tajna. Marija je Ivanu ostala u lepoj uspomeni, a wihova qubav po~ela je veoma vatreno –iako on tad uop{te nije znao ko je ona. „Upoznao sam je u diskoteci ‘Ko{ava’. U jednom momentu je ispred mene stala crna, zgodwikava i lepu{kasta devojka. Nismo se ~estito ni upoznali, a ve} smo po~eli

Zbog podr{ke studentima pod pritiscima, poru~uju –„pamtite nas po slobodi“

Va`no obave{tewe iza{lo je na zvani~noj stranici EXIT-a. Kako se navodi u saop{tewu, ovogodi{wi EXIT bi}e posledwi koji se odr`a va u ovakvoj Srbiji. „Pre 25 godina, je nastao kao studentski po kret za mir i slobodu u Srbiji i na Balkanu. Od svog nastanka do danas izrastao je u globalni simbol zajedni{tva, tolerancije i snage mladih. Kroz muziku, kreativnost i aktivizam, povezivali smo generacije i narode, obnavqali pokidane veze i gradili mostove tamo gde su ih mnogi ru{ili. Na{oj zemqi doneli smo brojne {ampionske titule, kao i stotine miliona evra turisti~kog priliva uz promociju koja je uspe{no mewala katastrofalan imix iz devedesetih, a ~iju vrednost svetski stru~waci kategori{u kao neprocewivu. Ipak, od trenutka kada smo pro{le godine javno stali uz studente i wihovu borbu za slobodno i pravedno dru{tvo u Srbiji, izlo`eni smo ogromnim finansijskim i drugim pritiscima, sa ciqem da nam se ukine pravo na slobodu mi{qewa i govora. Iako nam je u potpunosti uskra}eno javno sufinansirawe na svim nivoima vlasti, bez kojeg u ograni~enim

MILO[

srpskim ekonomskim okvirima dugoro~no nije mogu}e realizovati festival veli~ine i renomea Exita, ne pristajemo da budemo u}utkani. Smatramo da sloboda nema cenu i zbog toga, ovogodi{we jubilarno izdawe festivala bi}e posledwe koje se de{ava u ovakvoj Srbiji. Iako znamo da smo dobrodo{li u mnogim delovima sveta, na{em gradu i na{oj publici dugujemo posledwi ples na Petrovaradinskoj tvr|avi, zbog ~ega je ceo na{ tim odlu~niji nego ikad da ovogodi{we izdawe u~ini najemotivnijim i najnezaboravnijim do sad.

On }e se desiti od 10-13. jula u Novom Sadu, kada }emo zajedno sa studentima obeleìti 25 godina zajedni{tva. EXIT nije samo festival, EXIT smo svi mi koji verujemo da moèmo boqe. I kao {to smo pre ~etvrt veka zajedno zapalili iskru otpora koja se razbuktala u jedan od vode}ih festivala sveta, danas jo{ jednom branimo pravo da ìvimo slobodno. Ako ovo i jeste posledwi EXIT na Tvr|avi, neka bude nezaboravan. Neka bude na{ najja~i do sada. Festival koji se pamti ne po kraju, ve} po jedinstvu. Po qubavi. Po slobodi“. EXIT SE POSLEDWI

BOJANI] O LETOVAWIMA SA BRENOM, BOBOM I SA[OM POPOVI]EM:

„Ispred ku}e vozni park od 700.000 evra“

Peva~ je pored uspe{ne muzi~ke karijere, vrlo uspe{an bio i na poslovnom planu.

Milo{ Bojani} pevawe je ostavio po strani i sada se bavi ribolovom i komponovawem. Tako|e, on je vlasnik apartmana u Crnoj Gori, te tokom leta ima pune ruke posla.

„Nemam poslovnih planova u smislu gradwe. Tu sam stavio ta~ku. Sad mi je fokus ribolov. Sad sam po~eo da komponujem i moram da priznam da mi ba{ dobro ide. Ve} sam uradio neke pesme. I Mikici sam napravio jednu jako dobru pesmu, ovih dana treba da iza|e. Rasteretio sam se svih drugih stvari, pa ideje same dolaze.“

Kod wega su letovale mnoge velike zvezde, a Milo{ se sa setom se}a tih vremena.

„Nedostaje i meni i wima. Mnogo je vremena pro{lo, promenilo se vreme, deca su nam porasla. To su bila ludila. Ja sam tada ra~unao, ispred ku}e vozni park koji je bio, pa to je bilo preko 700.000 evra, ako bi se gledalo

kako je danas. Tu su bili parkiranu „lambor|ini“, dva „ferarija“, BMW, „mercedesi“… Ludilo je bilo. Sjajno smo se druìli, jeli, uìvali, svako je imao ne{to za {ta je bio zaduèn, da tako kaèm“, kaè on.

„Zamalo sam se {logirao kad sam shvatio da sam spavao sa Marijom Milo{evi}“

da se grlimo i qubimo. Proveli smo zajedno predivnu no}. Ostavila mi je vizitkartu. Kada sam se ujutru probudio, video sam da na vizitki pi{e – Marija Milo{evi}. Kad me {log nije strefio! Odmah sam po-

zvao producenta, koji me je napao da sam je pijan spopao. Upla{io sam se i odlu~io da je nikada ne pozovem. Ali ona je ipak mene pozvala“, ispri~ao je svojevremeno Ivan. Marija mu se dopala, ali je se pomalo i pla{io zbog wenih mo}nih roditeqa, me|utim, ispostavilo se da za to nije bilo razloga.

„To je bilo diktatorsko vreme. U sekundi si mogao da nestane{ sa lica zemqe. Ali posle izvesnog vremena Marija je po~ela da mi se dopada. Bila je uvek iskrena prema meni, ~ak mi je rekla da nije sre}na {to su joj Sloba i Mira roditeqi. Po{to ju je ~uvalo obezbe|ewe, ~esto se no}u iskradala iz ku}e da je niko ne vidi kako

bi bila sa mnom. Uvek sam je ispred ~ekao u kolima, pa bismo zajedno oti{li kod mene ku}i. Molio sam je da ne idemo kod mene jer ako moji saznaju ko je ona, dobi}e fras. Rekla mi je: ‘Ne brini, stavi}u periku i ne}e me provaliti.’“

Jednom prilikom je Marija demonstrirala svoju mo}, dodu{e, na prili~no bezazlen na~in.

„Ugovorio sam tezgu za 8.000 maraka, a Marija je `elela da te ve~eri budem sa wom. Ponudila mi je 10.000 maraka da ne odem na nastup. Pomislio sam da }e organizovati `urku i da }e me isplatiti od prodaje ulaznica. Me|utim, na zabavi smo bili samo ona, obezbe|ewe i ja. Na kraju ve~eri mi je dala novac u koverti. To je bio jedan jedini put kad sam uzeo pare od we“, prisetio se Gavrilovi}.

Ferstapen bez pobede u Kanadi, Rasel br`i od svetskog {ampiona –prvi podijum za 18-godi{weg Kimija

Xorx Rasel, voza~ Mercedesa, pobednik je trke Formule 1 za Veliku nagradu Kanade, koja je odr`ana u nedequ u Montrealu.

Rasel je na stazi u Montrealu zabele`io ~etvrti trijumf u karijeri, ujedno prvi u aktuelnoj sezoni, ~ime je smawio zaostatak za vode}om trojicom na ukupnoj listi (trenutno je ~etvrti sa 136 bodova).

Drugo mesto u Kanadi zauzeo je ~etvorostruki uzastopni svetski prvak – Maks Ferstapen iz Red Bula, dok je plasman na svoj prvi podijum ostvario i tre}eplasirani Andrea Kimi Antoneli, 18-godi{wi voza~ iz Mercedesa.

Trku je obele`io incident voza~a Meklarena Oskara Pjastrija i Landa Norisa u fini{u, u borbi za ~etvrto mesto. Noris je posle kontakta sa timskim kolegom morao da odustane, dok je Pjastri kroz ciq pro{ao kao ~etvrti.

Peto i {esto mesto pripalo je voza~ima Ferarija [arlu Lekleru i Luisu Hamiltonu, a u prvih 10 su se plasirali i Fernando Alonso (Aston Martin), Niko Hulkenberg (Zauber), Esteban Okon (Has) i Karlos Sainc (Vilijams).

Posle 10 trka u generalnom plasmanu vodi Pjastri sa 198 bodova, Noris je drugi sa 176 bodova, a tre}i Ferstapen ima 155 bodova. Verovatno }e se izme|u wih trojice do kraja sezone voditi borba za titulu, mada i Rasel preti, dok Lekler ima 104 boda. [to se ti~e timova, najboqi je trenutno Meklaren sa 374 poena, dok je drugi Mercedes sa 199, a Ferari ima 183. [ampionat se nastavqa za dve nedeqe trkom za Veliku nagradu Austrije.

Bogdanovi}

se ve} sprema za Evropsko

prvenstvo, po~eo sa pripremama mnogo pre skupa reprezentacije

Bogdan Bogdanovi}, srpski ko{arka{, zapo~eo je pripreme za Evropsko prvenstvo, koje se odr`ava od 27. avgusta do 14. septembra.

Bogdanovi} je sezonu sa Los An|eles Klipersima zavr{io u prvoj rundi plej-ofa, gde je Denver bio boqi sa 4-3 u seriji, a posledwi me~ igran je jo{ 4. maja.

Na dru{tvenim mre`ama pojavio se snimak, na kom se vidi kako Bogdanovi} trenira, dodu{e bez ko{arka{ke lopte, samo radi ve`be (sa tegovima) u teretani.

Trener Arne Greskovjak je objavio snimak sa treninga srpskog beka, koji je mnogo pre skupa reprezentacije Srbije zapo~eo sa individualnim radom, kako ne bi ispao iz forme.

Zvani~no bi tim Srbije trebalo da se okupi 28. jula, a generalna proba pred put na Evropsko prvenstvo bi}e utakmica sa Slovenijom u Beogradskoj areni 21. avgusta.

Srbija }e u prvoj fazi Evrobasketa igrati protiv Turske, Letonije, ^e{ke, Portugala i Estonije.

Fudbaleri Crvene zvezde po~iwu pripreme za novu sezonu, a crveno-beli }e jo{ jednom napasti plasman u Ligu {ampiona i duplu krunu.

Vladan Milojevi}, trener Crvene zvezde, prvi se obratio javnosti i govorio o tome da li se tim odmorio za velike izazove.

Crveno-beli najpre putuju na Zlatibor, a posle Rusije sledi i nastavak priprema u Austriji.

„Odmorili smo se koliko smo imali vremena, ali mislim da su igra~i se odmorili, ali kao {to znate, te{ko je, jer puno je igra~a imalo obaveze posle prvenstva, imali su neki reprezentativne obaveze, ali {ta je tu je, nadam se da smo se svi odmorili i resetovali i da smo spremni za novi izazov. Uvek je nova sezona ne{to {to po~iwe{ odpo~etka, rekao sam da je zavr{etkom pro{le sezone 24. maja kada smo odigrali utakmicu, da smo imali jedan dan da se radujemo i da se polako odmorimo i spremimo za novu sezonu. O~ekivawa su uvek ista kada ste u Zvezdi, znamo koji su ciqevi, navikli smo, mo`da je razlika {to se vra}amo na pro{lo vreme, {to igramo kvalifikacije od drugog kola, to ranije nismo imali pro{lih godina. To je fud-

Da li je tenisu potreban Novak?

[ta ukoliko malo promenimo vizuru i umesto o tome da li je najboqem ikada potreban tenis, pri~amo o tome da li je on potreban tenisu?

Odgovor je nesumwivo da. I uvek }e biti, ali su se stvari mnogo promenile u posledwih nekoliko godina. Novak \okovi} je izneo neverovatan teret o~ekivawa od sredine 2022. godine do 2024. kada su se svi pitali {ta }e biti sa tenisom kada ode „Velika trojka“. Tokom 2022. je osvojio Vimbldon, tokom 2023. godine je osvoji tri grend slema i igrao finale Vimbldona i prosto on je bio pri~a tenisa. Oli~ewe kako jedan uporan momak sa brdovitog Balkana

Re|ale su se pohvale, pri~ali su o wemu kao o ~udu prirode i ~oveku koji mo`e da uradi neverovatne stvari. Ipak, od tada se wegova uloga promenila, a poku{avaju da ga svrstaju u red u kom se nalazi Sten Vavrinka – biv{i grend slem {ampion koji je fenomen samim pojavqivawem. Ipak, \okovi} je mnogo vi{e od toga. Nosio je tenis na svojim ple}ima kada su svi strahovali za „beli sport“. Upravo on je postao vezivno tkivo koje je iz „Velike trojke“ ubacilo tenis u novu eru u kojoj je u epicentru rivalitet Karlosa Alkaraza i Janika Sinera. Upravo zavr{eno finale Rolan Garosa u kom su igrali pet sati i 29 minuta (drugo najdu`e grend slem finale svih vremena) pokazalo je da je nova era krenula, ali to ne zna~i da je \okovi} otpisan. Naprotiv. I te kako ima {ansu da na Vimbldonu od 30. juna osvoji svoj 25. grend slem pehar i jo{ jednom potu~e sve mogu}e rekorde.

Ipak, \okovi} se sada profili{e kao tre}i najboqi teniser sveta (se}ate se situacije kada je to bio pre 15 godina?), ali ujedno i kao ~ovek koji je vi{e uradio za ovaj sport nego bilo koji drugi igra~. Uostalom, Novakova je „krivica“ {to je Siner danas ovakva igra~ina. Daren Kejhil, trener prvog tenisera sveta, ispri~ao je kako je \okovi} pomogao Italijanu da dodatno unapredi svoju igru.

„Novaka sam u lice pitao {ta misli posle ~etvrtfinala Vimbldona 2022. godine. Mnogi igra~i bi rekli: ‘Janik je sjajan igra~, samo neka tako nastavi’. Ta ‘vanila’ prila. Ali ne i Novak. On je analizirao me~ i rekao: ‘Potrebno mu je vi{e razno-

ga po{aqu u penziju, ali je istina da }e u wu samo kada i sam bude osetio da vi{e ne mo`e da se takmi~i pre svega sa vode}im dvojcom. Ipak, \okovi} je imao tri set lopte protiv Sinera u polufinalu Rolan Garosa i sve je moglo da bude druga~ije, a na

vrsnosti, da poboq{a servis, da malo ~e{}e ide na mre`u…’. To nam je ba{ pomoglo. „Nije da nismo znali na ~emu moramo da radimo, ve} to {to je Janik to ~uo od Novaka. Tako da, Novak nam je pre tri godine ba{ pomogao da unapredimo sve {to smo morali“, rekao je Kejhil. I to nije nikakvo iznena|ewe jer su mnogi teniseri pri~ali kako im je \okovi} pomagao dok su stasavali i kako im je davao savete. U jednom anketi je osam od 14 tenisera izabralo \okovi}a za budu}eg trenera, a Aleksander Zverev uporno isti~e da }e Novak biti wegov trener kada jednom ode u penziju. Novakova uloga u svetu tenisa se transformisala iz godine u godinu. U po~etku je bio mladi talenat koji }e osvojiti poneki grend slem pored Rafaela Nadala i Roxera Federera, onda je postao neprijateq koji „ubija“ najve}e tenisko rivalstvo, zatim je postao robot koji dominira na ATP turu, a onda i majstor neverovatno dramati~nih me~eva. Na kraju je do{ao do ultimativne nagrade – postao je najboqih svih vremena.

I sada mnogi jedva ~ekaju da

bal, pona{a}emo se shodno situaciji“, poru~io je Milojevi}.

Na prvoj prozivci su se pojavili slede}i igra~i: Sandoval, Ivani}, Rodrigao, Veqkovi}, Olajinka, Lekovi}, Dra{ki}, \uri}, Ili}, Kruni}, Lu~i}, Ado, Milosavqevi}, Damjanovi}, Stojkovi}, Radowi}, Radanovi}, Avdi}, Prucev, Gute{a, Anan, Jovanovi}, Kostov. Produ`eni odmor do 20. juna su dobili Jovan [qivi}, [erif Endijaje, Bruno Duarte, Omri Glazer, Timi Maks El{nik, Dalsio, Felisio Milson, Andrija Maksimovi} i Lazar Jovanovi}, timu }e se 24. juna prikqu~iti Aleksandar Katai, a Jong-Vu Seol do 29. juna. Govorio je o mladim igra~ima, ali i poja~awima. „Ja sam se upoznao pre nego {to je zavr{ena sezona, svakako sam zadovoqan, jer smo svesno u decembru pri~ali i imali dosta na{ih igra~a iz omladinske {kole, kojima smo otvorili prostor da mogu da igraju i mislim da su na najboqi mogu}i na~in ostvarili. Kao kruna svega toga, ponovi}u, posledwa utakmica finala Kupa protiv Vojvodine, imali smo \uri}a, Milosavqevi}a, Maksimovi}a, to su deca iz na{e {kole, a pogotovo {to Andrija i Milosavqevi} nisu imali ni 18 godina. Tako da treba da afirmi{emo na{u decu

Australijan openu je uprkos povredi eliminisao Karlosa Alkaraza.

Dakle, i te kako ima svoje mesto i u ovoj konstalaciji snaga i moè da pi{e istoriju. Tenisu je do pre {est meseci Novak bio neophodan, a sada mu je „samo“ potreban. Niko se nije zasitio da ga gleda, a ~iwenica je da sada dobija po{tovawe koje je odavno zasluìo. Nije ga dobijao ranije jer su neki drugi igra~i bili favoriti, a mnogi su bili prakti~no quti na wega jer je redovno pobe|ivao wihove miqenike. Ironi~no je da ga sada kada po prvi put pokazuje rawivost postaje miqenik navija~a koji znaju da je svaki put mo`da i posledwi put da ga gledaju na terenu. Mo`da ne}e opet iza}i na teren. Mo`da ne}e opet igrati u Parizu. U Madridu. Ili gde god drugde. \okovi} je zasluìo da se sam pita do kada }e davati sve {to ima tenisu kao igra~, a onda }e i sam mo}i da odlu~i u kakvoj }e se ulozi na}i nakon {to vi{e ne bude igra~. Najve}i teniser svih vremena }e zauvek biti potreban tenisu. @eleli to neki da priznaju ili ne.

iz na{e omladinske {kole. Kada oni treniraju, rade na pozajmicama, druga~ije je ipak kada osete prvi tim, vide}emo kako }e se psiholo{ki pona{ati, ali zadovoqan sam kako su odgovorili na zahteve. Zadovoqan sam da smo dobili tri igra~a u posledwoj liniji. Prelazni rok je `iva stvar, bi}e dolazaka i odlazaka, ali u ovom trenutku ne mogu da vam vi{e ka`em.“

Bravo za Borca Bori{u!

Bori{a Simani}, reprezentativac Srbije, koji je na Mundobasketu u Manili 2023. godine, ostao bez bubrega posle jednog nezgodnog udarca, ne samo {to se vratio na parket, ve} je odigrao sve utakmice za Igokeu u sezoni. Osvojio je titulu i Kup RS i BiH, izboriv{i i plasman u plej-ofa ABA lige, gde ih je eliminisala Zvezda.

To mo`e samo istinski fajter, ro|eni borac i pobednik kakav je Bori{a Simani}.

Ve}ina sportista posle onog {to mu se dogodilo na Svetskom prvenstvu u Manili, verovatno ne bi ni pomi{qala da nastavi da se profesionalni, ne i Bori{a Simani}.

Gledao je „smrti u o~i“, doslovce, lekari u Manili borili su mu se za `ivot jer je krvario zbog udarca koji je dobio u bubreg. Ostao je na kraju bez wega, ali se vratio svojoj velikoj qubavi ko{arci i po~eo je da ni`e uspehe.

I ne samo to, odigrao je apsolutno svaku utakmicu za Igokeu iz Lakta{a u sezoni koja je za taj klub okon~ana plasmanom u plej-of ABA lige.

„Va`no mi je {to sam do{ao posle povrede. Jako duga pauza je iza mene i trebala mi je prva polovina sezone da u|em u ritam. Sada sam u redu. Spremi}u se za narednu sezonu da od po~etka krenem jako“, rekao je Bori{a.

Simani} nije imao jasan odgovor na pitawe da li }e i naredne sezone nositi dres Igokee iz Lakta{a.

„Ne znam za narednu sezonu jo{ ni{ta. Dogovori}emo se u narednim danima i tada }e biti poznato da li ostajem u Igokei. [to se sezone ti~e, stvarno izvrsna sezona. Nismo se nadali da }e biti ovako kada smo krenuli. U{li smo i u plej-of ABA lige, gde nismo imali sre}e protiv Crvene zvezde. Osvojili smo Kup Republike Srbije, Kup Bosne i Hercegovine, kao i prvenstvo, tako da smo zadovoqni“, rekao je Simani}.

Presedan:

Amerikanac

na spisku ko{arka{ke reprezentacije Srbije, evo ko je Aleks Alston!

Na potencijalnom spisku Sa{e Nikitovi}a, selektora na{e U18 reprezentacije pred Evropsko prvenstvo, na{lo se i ime jednog mladi}a, koji po prezimenu ne mo`e biti povezan ni sa jednim delom na{e zemqe. Evo o ~emu se radi...

Aleks Alston, mladi ko{arka{ Srbije, ameri~kog porekla, na{ao se na spisku igra~a koji }e potencijalno predstavqati Srbiju na predstoje}em Eurobasketu za igra~e ispod 18 godina.

Aleksu je majka Srpkiwa, a on se opredelio da u klupskoj ko{arci nastupa za kolex Merilend u NCAA ligi. Ina~e, sam je sebi nadenuo nadimak „Srpski snajper”.

Alston se zbog igra~kih kvaliteta na{ao na spisku Sa{e Nikitovi}a, a ovaj momak, koji je ina~e visok 208 centimetara, igra na poziciji krilnog centra. On je 2007. godi{te, levoruk je i poseduje neverovatne {uterske sposobnosti. Preko svoje majke je zadr`ao veliku povezanost sa svojim korenima, a na predstavqawu prilikom potpisa za svoj klub, nosio je lanac sa natpisom „Serb” (Srbin).

On u preseku bele`io 17 poena, 9,3 skoka, 4,7 asistencija, i skoro tri blokade po me~u. Iz igre je {utirao 57 posto, a ~ak 45 posto za tri poena.

Ipak, uprkos dobrim brojkama, poverewe Sa{e Nikitovi}a }e morati da zaslu`i, te je jo{ uvek na {irem spisku.

Jedna re~enica rasplamsala

buru nakon decenijske bruke crveno-belih

Janis Sferopulos, trener Crvene zvezde, morao je da ugasi profil zbog vre|awa koje je do`iveo od strane navija~a nakon decenijske bruke crveno-belih koji prvi put od 2011. godinu nisu uspeli da u|u u finale doma}eg prvenstva.

Spartak iz Subotice je o~itao lekciju Zvezdi i sa 93:77 uspeo da savlada crveno-bele dva puta u tri dana. Posle 14 godina u finalu doma}eg prvenstva ne}e biti Zvezde, pa je sezona koja je mogla da bude jedna od najboqih da je izboren direktan plasman u plej-of Evrolige postala o~ajna jer tim iz Beograda nije uspeo da stigne do finala nijednog takmi~ewa nakon Kupa Radivoja Kora}a.

[ta je to moglo da se desi da crveno-beli od tima koji je u jednom periodu bio i me|u ~etiri najboqa u Evropi postane tim koji ne mo`e da slavi ni u doma}em takmi~ewu (Spartak ostavio Zvezdu na 0-2).

O~ekivano je jedno od prvih pitawa da li je bilo problema u svla~ionici.

Sferopulos je poku{ao da bude zakop~an, ali i da pomalo skine pritisak sa sebe. Tako je nastalo ~uveno „mo`da“.

„Mo`da ste u pravu. Vide}emo svi zajedno {ta je razlog, mo`da je to jedan od razloga“, rekao je Sferopulos na pitawe o problemima u svla~ionici.

I Zvezda se sada nalazi na prekretnici. Mora da odlu~i

HAOS U IZRAELU, PREKINUTO FINALE ZBOG RATA: Prvi put ne}e biti

Izraelska ko{arka{ka objavila je da je finalna serija izme|u Hapoela iz Jerusalima i Makabija iz Tel Aviva otkazana usled eskalacije sukoba izme|u Izraela i Irana.

Serija je bila izjedna~ena 1:1, ali se tre}i i odlu~uju}i me~ ne}e odigrati, te ne}e biti progla{en {ampion za sezonu 2024/25.

U zvani~nom saop{tewu lige navodi se:

„Zbog neprekidnog raketirawa balisti~kim projektilima iz Irana i zbog nemogu}nosti da se od nadle`nih vlasti dobije dozvola za odr`avawe odlu~uju}e utakmice u razumnom roku koji bi omogu}io kraj sezone, doneta je odluka da se serija otka`e.“

Odluka je doneta jednoglasno od strane specijalne komisije u kojoj su bili i predstavnici oba finalista – Hapoela i Makabija.

{ta }e biti sa igra~ima kojima sada isti~u ugovori. O~ekuje se da se Milo{ Teodosi} penzioni{e i da postane ~lan Uprave, Nemawa Nedovi} je ranije produ`io ugovor, a nije poznato da li }e saradwa biti produ`ena sa Majkom Daumom, Xonom Braunom i Lukom Mitrovi}em.

Naravno, sve zanima {ta }e biti sa Filipom Petru{evim koji je bio najboqi igra~ crveno-belih u prethodnog sezoni. SFEROPULOS PROGOVORIO O PROBLEMIMA U

{ampiona

„Stav komisije je da se {ampion mora odlu~iti na parketu. U nedostatku tre}e utakmice, koja bi odlu~ila pobednika, komisija te{ka srca i u svetlu bezbednosne situacije donosi odluku da ove sezone ne}e biti progla{ena {ampionska ekipa,“ stoji u saop{tewu.

Ovo je prvi put u istoriji izraelske ko{arke da sezona bude okon~ana bez {ampiona.

THURSDAY l ^ETVRTAK 19. 6. 2025.

Australija sedmi put na Svetskom prvenstvu u fudbalu

Fudbalska selekcija Australije ne}e propustiti ni Svetsko prvenstvo u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Ka nadi i Meksiku slede}e godine, jer je po bedom nad Saudijskom Arabijom - 2:1 (1:1), u zadwem kolu C grupe, ostvarila zami{qeno u svom delu tre}e runde azijskih kvalifikacija.

Saudijci su poveli preko Al Obude u 19. minutu, ali to je bilo sve od wih, jer su Metkalif (42) i Djuk (48) preokrenuli rezultat.

Australija, {to kao ~lan Fudbalske konfederacije Okeanije {to {to kao deo porodice Azijske fudbalske konfederacije, ve} {est puta je stizala do najve}eg planetarnih takmi~ewa1974, 2006, 2010, 2014, 2018. i 2022. godine - a najve}i uspeh joj je bilo 11. mesto na posledwem Mundijalu u Kataru.

Jo{ ranije, Japan je obezbedio mesto na Svetskom prvenstvu kao pobednik Grupe C, a iz Azije su pro{li jo{ Iran, Ju`na Koreja, Uzbekistan i Jordan, posle tre}eg kola kvalifikacija. Pored

Australijski olimpijac

suspendovan zbog zlostavqawa kowa

Australijski olimpijac u dresurnom jahawu Hit Rajan (66) suspendovan je od strane Udru`ewa kowi~kih sportova Australije nakon {to se pojavio video snimak na kojem se vidi kako vi{e puta bi~uje kowa, preneo je BBC. Rajan, koji je Australiju predstavqao na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, izjavio je da je snimak star oko dve godine i da je sve {to je radio bilo „u najboqem interesu kowa”.

Na snimku se vidi mu{karac koji kowa udara bi~em oko 40 puta. Rajan je objasnio da je kow, po imenu Niko, do{ao kod wega nakon nesre}e u kojoj je prethodna jaha~ica zadobila povrede zbog kojih je morala na bolni~ko le~ewe.

- Niko je oduvek bio problemati~an i jednostavno nije prestajao. Nakon snimka uspeo sam da prona|em novi dom za wega - izjavio je Rajan.

Udru`ewe kowi~kih sportova Australije je saop{tilo da je primilo zvani~nu `albu na ra~un svog ~lana i da je Hit Rajan privremeno suspendovan iz svih takmi~ewa i doga|aja.

- Udru`ewe kowi~kih sportova Australije je duboko uznemireno i zabrinuto na~inom na koji je kow tretiran, {to se vidi na snimku. Na{a pravila podrazumevaju visoke standarde za{tite svih u~esnika i wihovih kowa od fizi~kih, socijalnih i emocionalnih nepravilnosti - navodi se u saop{tewu nacionalnog saveza.

doma}ina SAD, Kanade i Meksika, branioci titule Argentina i Novi Zeland tako|e su obezbedili mesto na Svetskom prvenstvu. Minule no}i to je po{lo za rukom i ekipama Brazila, Ekvadora i Urugvaja. Saudijska Arabija je tre}im mestom u grupi izborila nastup u ~etvrtom krugu azijskih kvalifikacija, koji }e se igrati u oktobru, a uz wu u toj }e fazi jo{ nastupati Ujediweni Arapski Emirati, Katar, Irak, Indonezija i Oman. Ukupni pobednici dve grupe idu na SP, dok }e drugoplasirane reprezentacije zadwu {ansu za to tra`iti u interkontinentalnim kvalifikacijama.

Ho}e li se Partizan iz Australije vratiti sa jednim putnikom vi{e?

Xok Lendejl, australijski ko{arka{ i nekada{wi igra~ Partizana, nalazi se na izlaznim vratima NBA lige.

Lendejl, 29-godi{wi centar, gotovo izvesno ne}e dobiti produ`etak ugovora sa Hjustonom, ~iji je ~lan bio u prethodnom periodu.

Kako je Partizan prakti~no ve} napustio centar Brendon Dejvis, crno-beli }e morati da tra`e zamenu, a ona }e im u septembru biti pred o~ima.

Partizan }e u prvom jesewem mesecu biti na turneji po Australiji, a Lendejl je ve} rekao da jedva ~eka da gleda svoj biv{i klub.

Mo`da i budu}i?

„Velika vest! Nosi}u crno i belo”, naveo je Lendejl po objavqivawu informacije o turniru na kom }e pored Partizana u~estvovati Panatinaikos, Sidnej i Adelajd. Podsetimo, Lendejl je internacionalnu karijeru po~eo upravo u Partizanu ~iji je ~lan bio u sezoni 2018/19.

Posle jedne sezone u Beogradu Lendejl je oti{ao u @algiris, usledio je povratak u Australiju, a zatim je pre{ao u NBA ligu gde je nastupao za San Antonio, Finiks i Hjuston. Navodno, za Lendejla su zainteresovani evropski velikani poput Fenerbah~ea i Panatinaikosa.

Takmi~ewe u rvawu WA Cup 25

JO[ JEDAN BRIQANTAN

NASTUP VUKOVA IZ PERTA

Drugo veliko takmi~ewe u rvawu WA CUP 2025 odr`ano je 7. juna u sportskom kompleksu GOLD NETBALL CENTRE u Xolimontu (Jolimont, WA). U~estvovalo je oko 80 rva~a, iako se o~ekivalo preko 100 u~esnika. Razlog za mawi broj registrovanih rva~a je Nacionalni {ampionat Australije koji }e se odr`ati 28. i 29. juna u Novom Ju`nom Velsu. Iz tog razloga se jedan broj rva~a fokusirao na nacionalni {ampionat Australije gledaju}i da se eventualno izbjegnu povrede.

Nastupilo je osam klubova registrovanih u glavnom gradu Zapadne Australije a na{ klub Vukovi je imao solidan tim od 10 prijavqenih rva~a. Ve}ina tima je ipak bila podre|ena budu}em nacionalnom {ampionatu koje je i najva`nije ove godine za sve rva~e koji `ele nastupiti na me|unarodnim takmi~ewima. Takmi~ewe je po~elo u 9 sati ujutru i zavr{ilo se oko 3 sata posle podne. Bilo je veoma zanimqivo gledati sve me~eve a posebno mene kao trenera su zaintrigirali me~evi u uzrasnoj skupini izme|u 18 i 20 godina starosti. Upravo se od wih o~ekuje da budu najboqi i da reprezentuju Australiju na {ampionatu Okeanije koje je ujedno i kvalifikaciono takmi~ewe za najve}a rva~ka takmi~ewa {irom svijeta.

Na{ klub je osvojio tri zlatne medaqe a ostatak tima nije imao sre}e ovog puta. Ali znamo bi}e puno boqe slede}i put i to ve} u avgustu ove godine. Posebno bih istakao dvojicu rva~a koji su nam uqep{ali dan svojim velikim znawem na struwa~i. Na{ ~lan Kristijan Serafimovski Kiko i jedan od najboqih juniora rva~a makedonskog porijekla je osvojio zlatnu medaqu gdje je sam sebe iznenadio svojm velikim srcem. Na{ Kiko je u finalnom me~u imao velikog protivnika na{eg malog Srbina Nikolu Radovanovi}a koji je ina~e ~lan drugog kluba (Fremantle Sharks). Me~ je bio veoma interesantan a Kiko je pobijedio tehni~kom dominacijom gde su obojica nadma{ili sami sebe svojim velikim zalagawem i èqom za pobijedom. Na kraju me~a obojica su dobili ogroman aplauz i zagrqeni napustili struwa~u. Drugi mladi} 19 godina star koji je obe}ao da }e pristupiti na{em klubu je bio veoma impresivan gdje je dominirao u svojoj kategoriji 72 kg prosto samqev{i svoje protivnike. Wegovo ime je Phoenix Butcher i izaziva kod svih rva~a takmi~ara veliko strahopo{tovawe. Pro{le godine je bio u Americi gdje je i{ao na specijalne pripreme sa ameri~kim rva~kim timom a ina~e voli i oboàva da se takmi~i u rva~kom singletu Rusije. Kao trener sam mu posvetio veliku pa`wu i zasluìo je svaki uspeh jer trenira pet puta sedmi~no i ìvi za rvawe. Bio je to jo{ jedan uspe{an dan za Vukove iz sun~anog Perta. Jadranko Te{anovi}

Trener Jadranko i Kika

Trener Jadranko i Phoenix