20
Putopis: Vladivostok - ruski grad na krajwem istoku koji je bli`i Australiji nego Moskvi
22
Dru{tvo: Blumberg pi{eTramp tra`i od Vu~i}a da Srbija primi deportovane migrante
Riznica: 26 godina od potpisivawa Kumanovskog sporazuma kojim je prekinuta NATO agresija na SRJ
PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]
SE POHVALIO ZA JERUSALEM POST:
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je u intervjuu za izraelski medij Jerusalem Post rekao da je on danas jedini u Evropi koji trguje municijom sa Izraelom i da ga zbog toga „kolege ~esto kritikuju”. Jerusalem post pi{e da je Srbija u Izrael izvezla vojnu robu vrednu 42,3 miliona evra u 2024. godini.
„Osmog (oktobra, 2023.) uve~e, dobili smo poruku iz Izraela. ‘Potrebno nam je ovo i ono. Nismo bili apsolutno spremni, potrebno nam je {to pre’“, prisetio se Vu~i} za Post.
Pa se spredsednik Srbije, kako je objasnio, ubrzao.
Bio sam ministar odbrane i znam kako to ide – licence od razli~itih ministarstava, bezbednosno-obave{tajnih agencija, vi{e vladinih i nevladinih tela… I sve smo prikupili u roku od ~etiri dana, i uradili smo to. To nikada ranije nije postignuto u ovoj zemqi“, rekao je on.
Od tog trenutka, odbrambene veze izme|u Beograda i Jerusalima su se brzo produbile, pi{e Jerusalem Post. Izvoz srpskog oru`ja u Izrael dostigao je 42,3 miliona evra u 2024. godini, prema zajedni~kom izve{taju Balkan insajta i Hareca (na osnovu carinskih podataka) – trideset puta vi{e nego prethodne godine. Srbija je postala vitalna karika u izraelskom lancu snabdevawa odbrambenom opremom.
„Ja sam jedini u Evropi danas koji trguje vojnom municijom sa Izraelom. I zato me kolege ~esto kritikuju“, rekao je Vu~i}.
„Ako se Izrael na|e pred rezolucijom o genocidu, Srbija ne}e glasati za“ Jerusalem Post podse}a da je Izrael bio uzdr`an kada je izglasana rezolucija Generalne skup{tine UN iz 2024. godine kojom se 11. jul obele`ava kao „Me|unarodni dan se}awa na genocid u Srebrenici“.
„Privukli su mnoge islamske zemqe zbog pitawa Srebrenice. Bili smo veoma zahvalni Izraelu {to nisu glasali za rezoluciju. Mislim da je to bilo va`no za Izrael i jevrejski narod, jer slede}i put kada biste vi mogli biti podvrgnuti takvoj rezoluciji na Generalnoj skup{tini UN, Srbija ne}e glasati za.
SERBIAN VOICE WEEKLY
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic
Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.
Contact: Tel. (+61) 0466 879 539
(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.
Pretplata:
Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank
Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912
Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.
U odnosu na glasawe za parlament 2023. godine vi{e glasova upisala je vlast, ali i opozicija, a i izlaznost je bila ve}a
Lokalni izbori u Kosjeri}u i Zaje~aru, prvi test za stranke od kada su krenuli studentski protesti, odr`ani su pod emocionalnim nabojem. Na birali{ta je iza{lo vi{e qudi nego na prethodnim glasawima, a prema preliminarnim i nezvani~nim rezultatima u oba mesta je pobedu odnela izborna lista „Ne damo Srbiju Aleksandar Vu~i}”.
U odnosu na prethodne izbore, a u pitawu su parlamentarni 2023. godine, vi{e glasova su dobile i vlast i opozicija.
Opoziciona lista „Ujediweni za Kosjeri}”, koja je imala podr{ku studenata, ne priznaje rezultate i tra`i ponavqawe na najmawe dva bira~ka mesta. U Kosjeri}u je bitan svaki glas zato {to je razlika svega 51. Republi~ka izborna komisija objavila je rezultate sa 100 odsto obra|enih glasova, prema kojima je lista „Ne damo Srbiju Aleksandar Vu~i}” osvojila 3.686 glasova (49,23 odsto) ili 14 mandata. Lista „Ujediweni za Kosjeri}” ima 51 glas mawe – 3.635 glasova ili 48,54 odsto, {to je 13 mandata. Prema podacima RIK-a, 2023. godine na republi~kim izborima lista „Aleksandar Vu~i} – Srbija ne sme da stane” dobila je 2.982 (48.16 odsto), {to zna~i da je tim SNS sada sko~io za 704 glasa. Kada je u pitawu opozicija, 2023. godine je bila strana~ka lista „Srbija protiv nasiqa” koju su kao okosnicu ~inili SSP, Narodni pokret Srbije i prikupili su 1.375 glasova, odnosno 22,21 odsto. Sada je na izborima bila
lista koji su podr`ali studenti, a logistiku je davala opozicija. Dobili su 2.278 glasova vi{e. Na izborima 2023. godine glasalo 68,80 odsto, a sada je izlaznost bila 84,15 procenata. Kada je u pitawu Zaje~ar, brojke iz 2023. prema podacima Republi~ke izborne komisije ka`u da je izborna lista „Aleksandar Vu~i} Srbija ne sme da stane” dobila 11.976 (48,43 odsto), a „Srbija protiv nasiqa”, koju su predstavqali SSP, Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, ekolo{ke partije, PSG – 5.664 (22.91 procenat). Republi~ka izborna komisija jo{ nije dala zvani~ne podatke za Zaje~ar, a prema {tabu SNS-a, „Ne damo Srbiju Aleksandar Vu~i}” je dobila 48,08 odsto, a „Promena u koji verujemo” 34,74 odsto – u glasovima 13.711 na prema 9.812. SNS je tako sada dobila 1.735 glasova vi{e, a opozicionari 4.148 vi{e. U parlamentu Zaje~ara }e biti mesta za jo{ jednu listu „Ujediweni za spas Zaje~ara” –7,72 odsto, dok je ispod cenzusa, najverovatnije ostao SPS, sa oko 2,9 odsto glasova. Socijalisti, koji su na prethodnom glasawu 2023. za parlament imali 7,52 odsto (1.860 glasova), zapravo su kolateralna {teta polarizacije i birawa izme|u dve politi~ke opcije. U Zaje~aru je pre dve godine iza{lo 51,66, a ove preko
60 procenata. Na Iks nalogu liste „Ujediweni za Kosjeri}” navodi se da je bio veliki broj neva`e}ih listi}a. No, prema RIK-u bilo ih je 119 odnosno 1,59 odsto, a na parlamentarnim izborima pre dve godine 143 – 2,31 procenat, pa ju~era{wa broja neva`e}ih nije ni po ~emu „izuzetna”.
Prema pravilima, na svim bira~kim mestima predstavnike su imale stranke koje su u~estvovale. Prema podacima sa sajta RIK-a svi su potpisali zapisnike. Primedbe su date na bira~kom mestu 8 gde je bilo rasprave me|u posmatra~ima CRTE i ostalih posmatra~a, kao i na mestu 11, gde se primedbe odnose na pona{awe nekih ~lanova bira~kih odbora. Ve}e nepravilnosti, prema zapisnicima, nisu konstatovane.
Slede}a epizoda u izbornom procesu su rokovi, prigovori, odgovori na prigovore, na osnovu ~ega }e se znati ho}e li biti ponavqawa izbora na nekim mestima. Tek kada se sve zavr{i bi}e progla{eni kona~ni rezultati. A, iza }o{ka su i slede}i lokalni izbori – Mionica i Negotin (posledwe glasawe odr`ano u oktobru 2021. godine), a sve su prilike da }e svaki naredni izbori biti najva`niji za sve aktere na srpskoj politi~koj sceni.
Najdu`a direktna `elezni~ka linija, Moskva - Pjongjang, ponovo od 17. juna
Direktna `elezni~ka linija izme|u Moskve i Pjongjanga ponovo }e biti pokrenuta od 17. juna i to je najdu`a direk-
tna `elezni~ka ruta, saop{tile su Ruske `eleznice. Udaqenost izme|u glavnih gradova je preko 10.000 kilo-
metara, a vreme putovawa je osam dana, preneo je TASS. @elezni~ki operater je na svom zvani~nom Telegram kanalu saop{tio da }e, po dogovoru sa Ministarstvom `eleznica Demokratske Narodne Republike Koreje, vozovi polaziti dva puta mese~no, tre}eg i 17. dana u mesecu iz Pjongjanga, s dolaskom u Moskvu 11. i 25. dana. Vozovi }e napu{tati Moskvu 12. i 26. dana, a u prestonicu Severne Koreje sti}i }e 20. i ~etvrtog dana u mesecu. Ruske `eleznice najavquju i pokretawe direktne linije izme|u Pjongjanga i Habarovska od 19. juna, a vreme putovawa bi}e ne{to du`e od dva dana.
OBJAVQENA NOVA GLOBALNA LISTA, VELIKI USPEH SRPSKOG UNIVERZITETA:
Univerzitet u Beogradu me|u 400 najboqih univerziteta na svetu, od 21.462 rangirana univerziteta!
Univerzitet u Beogradu pozicioniran je na 387. mestu od ukupno 21.462 rangirana univerziteta {irom sveta, prema upravo objavqenoj listi Global 2000 Centra za svetsko rangirawe univerziteta (Center for World University Rankings –CWUR), saop{teno je iz Rektorata Univerziteta u Beogradu.
Kako se navodi u saop{tewu, Univerzitet u Beogradu se kontinuirano, ve} osam godina, nalazi me|u 1,9% najboqe rangiranih visoko{kolskih ustanova u svetu.
Iz Rektorata poja{wavaju da su kqu~ni elementi za rangirawe univerziteta prema CWUR listi:
Kvalitet obrazovawa (25%)
Zaposlenost alumnista (25%)
Kvalitet fakulteta (10%)
Istra`iva~ki u~inak (40% ukupno):
Nau~ni radovi (10%)
Publikacije visokog kvaliteta (10%)
Uticajnost (10%)
Citiranost (10%)
Rektor Vladan \oki} zahvalio je svim nastavnicima, istra`iva~ima, saradnicima i alumnistima Univerziteta u Beogradu ~ija su postignu}a u obrazovawu, profesionalnom razvoju i nauci doprinela visoko rangiranoj poziciji u svetu.
Sve vi{e penzionera u Nema~koj je zaposleno. Razloga je vi{e – neki to rade iz dosade, a neki radi pukog pre`ivqavawa.
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nema~koj je 2024. godine redovno bilo zaposleno 1,1 milion osoba starijih od 67 godina. To je 51.000 vi{e nego godinu dana ranije i ujedno najve}i broj zabele`en do sada.
Pre dvadeset godina, (2004. ) broj zaposlenih me|u qudima u penzionerskim godinama gotovo da se u~etvorostru~io. Tada je bilo zaposleno samo 288.000 osoba starijih od 67, iako je ukupan broj penzionera tada iznosio 19,6 miliona – {to je tek ne{to mawe nego danas, kada ih ima 21,4 miliona. To zna~i da ~etvrtinu stanovi{tva Nema~ke ~ine penzioneri.
Ina~e, zakonski propisana starosna granica za odlazak u penziju 2004. u Nema~koj iznosila je 65 godina.
Generalni sekretar vladaju}e Hri{}ansko-demokratske unije (CDU) Karsten Lineman izazvao je nedavno polemiku kada je u jednom intervjuu aludirao na to da su gra|ani Nema~ke lewi – a posebno se to, po wemu, odnosi na penzionere.
„Za o~uvawe blagostawa potrebno je pove}ati broj penzionera koji rade, a da bi se to postiglo, treba uvesti podsticaje za zaposlene penzionere”, rekao je Lineman.
Jedna od ideja predvi|a da zaposleni penzioneri budu oslobo|eni poreza na platu do iznosa od 2.000 evra.
Sara Vagenkneht, predsednica istoimene stranke (Savez Sara Vagenkneht), zamerila je Linemanu da svojim izjavama vre|a penzionere. Ona je rekla da svakako nisu svi penzioneri koji rade prinu|eni na produ`ewe radnog veka iz finansijskih razloga – neki jednostavno u`ivaju u svom poslu. Ipak, u razgovoru za nedeqnik [tern naglasila je da su mnogi zaista primorani na dodatnu zaradu kako bi uop{te pre`iveli.
„U~etvorostru~ewe broja zaposlenih penzionera pokazuje da su stotine hiqada wih jednostavno prinu|ene da dopune svoje bedne penzije”, rekla je Vagenkneht. Vagenkneht odavno zahteva promenu sistema penzijskog osigurawa po uzoru na austrijski model.
Prema podacima Ministarstva rada, 2024. godine prose~na mese~na neto penzija za one koji su najmawe 45 godina upla}ivali u penzioni fond iznosila je 1.543 evra. I taj iznos je jedva dovoqan za pre`ivqavawe u ve}im gradovima.
Gradona~elnica Graca Elke
Kar saop{tila je najnovije podatke - u pucwavi u {koli u tom gradu stradalo 10 osoba. Prethodno je navela da je ubijeno sedam u~enika i jedan nastavnik, kao i napada~ koji je izvr{io samoubistvo. Jo{ se ne zna da li je 10 `rtva nastavnik ili u~enik.
Policija je nakon izjave gradona~elnice potvrdila broj `rtava i potom navela da je vi{e osoba te{ko raweno.
Lokalni mediji navode da je u pucwavi koja je po~ela oko 10 ~asova raweno najmawe 10 osoba, kao i da je napada~ pucao u dve u~ionice. Kako je objavio austrijski javni servis ORF, pozivaju}i se na navode dnevnog lista „Salcburger nahrihten“, napada~ je biv{i u~enik {kole.
Policija u Gracu oko 13 sati potvrdila je da je po~initeq me|u poginulima.
Austrijsko ministarstvo unutra{wih poslova potvrdilo je smrtne slu~ajeve, saop{tiv{i za CNN da su me|u `rtvama i deca uzrasta od 14 do 18 godina.
[kola je osigurana, saop{tili su ministarstvo i austrijska policija.
Prema re~ima portparola policije Frica Grundiga, po~inilac je verovatno izvr{io samoubistvo, javqa ORF.
Portal Profil preneo je da je po~inilac otvorio vatru kada je u {koli u toku bio usmeni maturski ispit.
Dodaje se da je po~inilac smatrao da je bio `rtva zlostavqawa, a navodno je pro-
na|en mrtav u jednom od toaleta. Veliki broj policijskih jedinica nalazi se na licu mesta, a zgrada {kole je evakuisana. Kancelar Kristijan [toker opisao je napad kao nacionalnu tragediju koja „poga|a zemqu pravo u srce”.
„To su bile mlade osobe, pred kojima je bio ~itav `ivot, kao i nastavnik, koji ih je pratio na tom putu”, dodao je. Oko {kole kru`i policijski helikopter, a policija je prethodno javnost upozorila da se ne pribli`ava {koli.
Policija je saop{tila da su na mestu pucwave rasporedili svoju specijalnu jedinicu Kobra, koja se bavi napadima i tala~kim situacijama, zajedno sa svojim redovnim timovima za intervencije.
Navodi se da je za lokalne bolnice izdato upozorewe o vanrednoj situaciji, a raweni
u~enici su zbrinuti u obli`woj koncertnoj hali.
Oru`ano nasiqe je retko u Austriji, kao i u ve}ini centralnoevropskih zemaqa.
Prema podacima tamo{weg instituta, stopa ubistava vatrenim oru`jem u Austriji iznosila je samo 0,1 na 100.000 qudi u 2021. godini, u pore|ewu sa 4,5 na 100.000 qudi u Sjediwenim Dr`avama.
Prema istra`ivawu Small Arms Survey iz 2017. godine, Austrija ima oko 30 komada oru`ja na 100 qudi, {to je ~ini 14. zemqom u svetu po broju oru`ja u posedu gra|ana.
Austrijska policija je saop{tila da se pucwava dogodila u saveznom vi{em sredwo{kolskom centru, na severozapadu grada Graca, nedaleko od glavne `elezni~ke stanice.
Grac je drugi po veli~ini grad u Austriji i udaqen je oko 200 km od glavnog grada Be~a.
Voza~
Vojske Srbije osu|en na 12 godina zatvora!
Pripadnik Vojske Srbije M.V. iz Ni{a pred Vi{im sudom u Kraqevu osu|en je na 12 godina zatvora, jer je izazvao saobra}ajnu nesre}u u kojoj su poginuli Danijel Lazovi}, wegovo troje dece od 10, 7, i jedne godine i wihova kom{inica Dijana.
Te{ka nesre}a se dogodila 21. septembra na putu Kraqevo – Ra{ka kada je optu`eni, upravqaju}i vozilom marke „PASARS“ pod dejstvom alkohola pre{ao u suprotnu traku i pregazio automobil u kom koji se kretao iz suprotnog smera.
M.V. je osu|en na kaznu zatvora od 12 godina, jer je upravqaju}i vozilom pod dejstvom alkohola
pre{ao u drugu kolovoznu traku i sudario se sa automobilom u kom su se nalazili ~lanovi porodice Lazovi} i wihova kom{inica – rekao je advokat. Kako dodaje, optu`eni voza~ Vojske i wegov branilac nisu osporavali krivicu za nesre}u u kojoj je stradalo pet osoba, ali je optu`eni negirao da je tog dana konzumirao alkohol.
„Na teret mu se stavqa i da je tog dana vozio pod dejstvom 0.37 alkohola u krvi. Optu`eni je osporavao da konzumirao alkohol, tvrde}i da je ve~e pre, tokom ve~ere popio ~etiri piva. Me|utim ve{taci su utvrdili da je alkohol konzumirao tog dana, jer bi se ina~e dejstvo alkohola pro{lo da je pio ve~e pre. Mislim da je sud uva`io mi{qewe ve{taka“, rekao je advokat Madi}.
Prema wegovim re~ima, vojnici su tog dana krenuli u kasarnu da ostave vojna vozila. Tokom vo`we, napravili su pauzu i svratili na benzinsku pumpu gde su kupili pivo.
„Kamere benzinske pumpe na kojoj su napravili pauzu, pokazale su da su vojnici kupili pivo. Oni su na svedo~ewu naveli da su kupili, ali da ga nisu pili tokom vo`we. Policija tokom uvi|aja nije prona{la pivo u vojnim vozilima“, tvrdi advokat. Podsetimo, na magistralnom putu Kraqevo – Ra{ka 21. septembra 2024. godine do{lo je do te{ke saobra}ajne nesre}e kada su se sudarili putni~ki automobil i vozilo Vojske Srbije.U nesre}i su poginuli Danijel L. iz Ra{ke, ina~e pripadnik Vojske Srbije, wegovih deca od 10,7 i jedne godine, kao i wihova kom{inica Dijana (27).
Danijelova supruga Mirjana jedina je pre`ivela.
Zapadni mediji nastavqaju da slave operaciju „Paukova mre`a” Kijeva, kojom su napadnuti ruski aerodromi kao „smeo podvig ukrajinskih slu`bi”.
Tako|e, kijevski re`im digao je u vazduh putni~ki voz u ruskoj oblasti Brjansk, u kome je poginulo sedam qudi, a vi{e od 100 je povre|eno. Drugi voz, koji je i{ao ka Kursku, isko~io je iz {ina. Na sre}u, u ovom napadu nije bilo `rtava.
Ove nedeqe su prijavqene jo{ tri eksplozije na ruskim `ele-
U stvari, kako zakqu~uje sajt „Fondacija strate{ke kulture”, zapadni mediji prikrivaju ulogu svojih vlada u onom {to se mo`e smatrati ~inom objave rata protiv Rusije.
„NAJNEPROMI[QENIJI
NAPAD UKRAJINSKIH
TAJNIH SLU@BI”
Vojni ekspert Dmitrij Kornev, u tekstu koji objavquje RT interne{enal, ukazuje da operacija „Paukova mre`a” uop{te ne predstavqala „samostalnu akciju ukrajinske domi{qatosti”.
Pa`qiviji pogled otkriva ne{to mnogo prora~unatije i ni-
znicama – jedna u Brjansku i dve u regionima Vorowe` i Belgorod. [TA JE TO AKO NIJE TERORIZAM?
To je dr`avni terorizam, prime}uje u uvodniku sajt „Fondacija strate{ke kulture”, koji predstavqaju „ratne zlo~ine prvog reda”. Mo`emo li zamisliti talas pravednog gneva koji bi preplavio zapadne medije ukoliko bi Rusi napravili ne{to sli~no?
Ipak, zapadni mediji i zapadne vlade su ih pre}utale i time su prihvatile ulogu sau~esnika u ratnim zlo~inima bez presedana.
ZAPADNI MEDIJI SE VI[E NE PRETVARAJU DA SU NEPRISTRASNI
Zapadni mediji se vi{e ~ak i ne pretvaraju da su nezavisni i nepristrasni izvori informacija, kako uo~ava ovaj sajt, i dodaje: „Ameri~ki i evropski mejnstrim mediji samo pru`aju propagandne usluge za posredni~ki rat NATO-a protiv Rusije.”
Umesto toga, zapadne medijske ku}e dale su prioritet izve{tavawu o napadima dronova na ruske aerodrome, u kojima su bili stacionirani ruski nuklearni bombarderi. Operacija „Paukova mre`a” se u wima predstavqa kao „smela” i kao „samostalna” operacija slu`bi kijevske hunte.
Na primer, britanski „Dejli telegraf” je izvestio da su „Putinovi bombarderi uni{teni”. Me|utim, nijedan zapadni medij nije pomenuo o~iglednu ulogu koju su obave{tajci NATO-a igrali u provokativnom napadu na rusku strate{ku odbranu.
malo ukrajinsko: „Ovo nije bio samo napad na ruske aerodrome – bio je to test koji je kombinovao sabota`u visoke tehnologije, tajnu infiltraciju i satelitsko vo|eno merewe vremena, sa vrstom preciznosti koju mogu da ostvare samo najnaprednije svetske obave{tajne mre`e.”
Iza toga stoji jedno va`no pitawe: ko je zaista vukao konce?
Drugim re~ima, Ukrajina nije mogla da ovakvu operaciju izvede sama. Iza operacije su, a to je o~igledno, stajale NATO slu`be. Na to ukazuju logistika, tajming i tehnologija koje stoje iza napada. Ukratko, bio je to, zakqu~uje Kornev, „najnepromi{qeniji napad Ukrajine”, koji pokazuje kako zaista deluju NATO slu`be. Odnosno, ukrajinska glavna obave{tajna uprava, wena vojska, pa ~ak i weno najvi{e politi~ko rukovodstvo u zna~ajnoj meri se oslawaju na izvore zapadnih obave{tajnih slu`bi. „Ukrajina je samo deo arhitekture razmene obave{tajnih podataka NATO-a”, podvla~i ruski vojni ekspert, i dodaje: „Ideja o samostalnom ukrajinskom intel eko-sistemu je stvar pro{losti. Kijev se oslawa na podatke koje mu obezbe|uje NATO.”
[to se ti~e pitawa ko je znao za ovu operaciju, a ko ne, to postaje nebitno. Planirawe operacije je, prema izjavi Zelenskog, trajalo preko 18 meseci, a ukqu~ivalo je tajno preme{tawe dronova na teritoriju Rusije, wihovo skrivawe, kao i orkestrirawe koordinisanih napada na kqu~ne ruske aerodrome.
UKRAJINSKI
OBAVE[TAJNI SISTEM JE SAMO DEO OPERATIVNE
ARHITEKTURE NATO-A
Vi{e je nego verovatno da su zapadne obave{tajne agencije „igrale tihu, ali kqu~nu ulogu”, posebno u obezbe|ivawu specijalizovanih komponenti, smatra Kornev. U stvari, dodaje on, na~in pripreme operacije ponavqa taktiku koju su obave{tajne slu`be dugo usavr{avale u SAD i Zapadnoj Evropi.
To potvr|uje ~iwenica da ruski strate{ki bombarderi ~esto zamewuju baze. Komercijalni satelitski snimci ne mogu da prate avione u pokretu. „Pa ipak, dronovi su pogodili izuzetan tajming.
To ukazuje na stabilan tok nadzora u realnom vremenu, verovatno izveden iz obave{tajnih podataka o signalima, radarskog pra}ewa i prenosa u`ivo sa satelita”, smatra Kornev.
A to poseduju jedino zapadne obave{tajne slu`be.
Kako isti~e Kornev, ispod narativa o borbi Davida protiv Golijata, kakvim se dugo na Zapadu predstavqao rat u Ukrajini, krije se sasvim druga~ija istina – „Ukrajinski obave{tajni sistem je sada samo deo operativne arhitekture NATO-a”.
LAKRDIJA ZAPADNIH
MEDIJA
Zapadni zvani~nici, naravno, pori~u direktnu ume{anost. Ali, jo{ od dr`avnog udara u Kijevu 2014. godine, to vi{e nije novost. Zapadni propagandisti, koji su izve{tavali o napadima na aerodrome, bili su u potpunoj suprotnosti sa relativnom ti{inom povodom teroristi~kog napada na putni~ki voz, uo~ava sajt „Fondacija strate{ke kulture”.
ameri~ki Ej-Bi-Si izvestio je da „Ukrajina ga|a ruske aerodrome u velikom napadu dronovima” i preneo, navodno, dramati~ne detaqe operacije. U izve{taju o napadima na ruske vozove citira se propagandista ukrajinskog re`ima, izvesni Andrej Kovaqenko, koji insinuira da je ovu operaciju izvela Rusija kako bi prekinula pregovore u Istanbulu.
Prema Bi-Bi-Siju, mostovi se nekako, sami od sebe, iznenada ru{e. Odnosno, ukrajinski napadi na ruske civile se predstavqaju kao „prqavi ruski trikovi”, dok se napadi na rusku strate{ku odbranu, u re`iji NATO slu`bi, hvale kao „domi{qata i smela” operacija kijevske hunte.
Ovo se pretvorilo u obi~nu lakrdiju, zakqu~uje sajt „Fondacija strate{ke kulture”, koja ve} predugo traje, i koja je, najzad, postala o~igledna.
U me|uvremenu, postalo je jasno i da osovina NATO-a, sa obe strane Atlantika, `eli da se posredni~ki rat u Ukrajini nastavi. Rusija `eli mir, NATO ne. Ni po koju cenu.
Ministarstvo odbrane Rusije saop{tilo je da su ruske trupe, u okviru ofanzivnih dejstava, pre{le isto~nu granicu Dwepropetrovske oblasti.
„Jedinice 90. tenkovske divizije iz sastava Grupacije snaga ‘Centar’ stigle su do zapadne granice Dowecke Narodne Republike i nastavqaju ofanzivu na teritoriji oblasti Dwepropetrovsk“, navodi se u saop{tewu ruskog ministarstva.
Trenutno glavni pravac napada vodi ka selu Novopavlovka, koje se nalazi u Me`evskom rejonu Dwepropetrovske oblasti, na mawe od 9 kilometara od trenutnih ruskih pozicija.
„Jedinice 90. tenkovske divizije, koje pripadaju Centralnom vojnom okrugu, napreduju u okviru {ire operacije ~iji je ciq uspostavqawe kontrole nad kqu~nim komunikacionim pravcima u regionu.“
Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije osvrnuo se na ovaj uspeh ruske vojske i ofanzive u Dwepropetrovskoj oblasti i poru~io kijevskom re`imu da su bili na vreme upozoreni. Posledwi put u Istanbulu.
„Oni su bili upozoreni. Oni koji ne `ele da priznaju realnost rata na pregovorima, dobi}e novu realnost na terenu“, napisao je Medvedev na Telegramu.
I ruski vojni analiti~ari isti~u da su na Pokrovskom pravcu, ruske trupe napredovale daqe od Dowecke oblasti i u{le u Dwepropetrovsku oblast. Ruske oru`ane snage pre{le su regionalnu granicu zapadno od Orehova, koji se nalazi ju`no od Kotqarovke. Ova ofanziva bi mogla da postane prekretnica u ratu imaju}i u vidu ono {to se de{ava za pregovara~kim stolom, posebno zbog toga {to je Moskva na to ve} upozorila Kijev.
Medvedev je jasno izneo logiku: ako ne prihvatite trenutne realnosti, dobi}ete nove. Ofanziva na Dwepropetrovsku oblast je upravo poku{aj nametawa tih „novih realnosti”.
U vojnom smislu, zauzimawe ili ~ak pretwa Dwepru i Zaporo`ju mogla bi da izazove kolaps celokupne logistike ukrajinske vojske na ju`nom i delu isto~nog fronta. To su najve}a industrijska ~vori{ta, transportne arterije i gusto naseqeni centri, navode ruski izvori.
Gubitak kontrole nad ovim regionom otvorio bi put ka Dwepru i strate{kom opkoqavawu ogromnih delova Ukrajine sa mogu}om ofanzivom na Pridwestrovqe i blokirawem pristupa moru.
U tom kontekstu, ~ak i `estoke bitke kod Slavjanska i Kramatorska gube operativni zna~aj. ^ak i ako se ove teritorije izgube, one ne}e dati ruskim Oru`anim snagama odlu~uju}u prednost, jer su utvr|ewa ukrajinskih Oru`anih snaga tamo izgra|ena na osnovu iskustva iz 2022. godine.
Rawivost ju`nih ukrajinskih frontskih bokova postala je o~igledna nakon zauzimawa O~eretina. Gubitak odbrambene linije od Kurahova do Ukrajinska efikasno je otvorio ruskim jedinicama obilazni put ka Dwepropetrovskoj i Zaporo`koj oblasti. Ruski vojni analiti~ari isti~u da ovo nije samo takti~ki zadataka nego igra koja mo`e da promeni celu konfiguraciju fronta. [to se ruske trupe sve vi{e pribli`avaju reci Dwepar to se pitawe sve vi{e postavqa: ho}e li Kijev i Zapad imati dovoqno resursa da obuzdaju ono {to sve vi{e li~i ne na proboj, ve} na strate{ku rekonfiguraciju celog rata.
^lanovi Nacionalne garde u Kaliforniji raspore|eni su u Los An|elesu kako bi za{titili savezne vladine zgrade i agente imigracionih slu`bi tokom protesta koji su izbili zbog imigracionih racija. Ovaj potez je naredio predsednik Donald Tramp kao odgovor na sukobe demonstranata sa imigracionim agentima i eskalaciju tenzija. Guverner Kalifornije Gevin Wusom kritikovao je raspore|ivawe kao „namerno zapaqivo” i upozorio da }e dodatno pogor{ati situaciju. Pojedini analiti~ari tvrde da je akcija odavno pripremqena.
^lanovi kalifornijske Nacionalne garde raspore|eni su oko ~etiri ujutru prema lokalnom vremenu {irom Los An|elesa, kako bi razbili proteste koji su po~eli kao odgovor na racije imigracionih slu`bi u podru~jima gde mahom `ive i rade Latinoamerikanci.
Vi{e vozila sa pripadnicima Garde parkirano je ispred Palate pravde, koja se nalazi uz Gradsku skup{tinu u centru Los An|elesa, a ideja je, kako se navodi, da pripadnici garde {tite sve zgrade savezne vlade, kao i agente Slu`be za imigraciju i carine.
Administracija ameri~kog predsednika Donalda Trampa saop{tila je prethodno da }e poslati 2.000 vojnika Nacionalne garde u Los An|eles posle drugog
dana sukoba demonstranata sa agentima imigracione slu`be tokom racija na lokalna preduze}a, gde se sumwa da rade ilegalni migranti.
Pripadnici policije sa {lemovima i opremom za razbijawe demonstracija sukobili su se sa demonstrantima u petak uve~e, po{to su agenti Slu`be za imigraciju i carine uhapsili najmawe 44 osobe zbog kr{ewa imigracionih zakona.
KALIFORNIJSKI FRONT
Guverner Kalifornije Gevin Wusom kritikovao je odluku ameri~kog predsednika Donalda Trampa o raspore|ivawu Nacionalne garde u Los An|elesu kao „namerno zapaqivu”, a kritike se mogu ~uti i u krugovima Slu`be za sprovo|ewe zakona, dok pojedini analiti~ari isti~u da je u pitawu unapred pripremqena akcija koja je ~ekala na povod.
Wusom je ocenio da }e Trampov potez samo eskalirati tenzije.
„To je pogre{na misija i potkopa}e poverewe javnosti”, rekao je Wusom.
Tramp je sa druge strane poru~io da su u pitawu protesti radikalne levice, za koje su, kako ka`e, zaslu`ni podstreka~i i ~esto pla}eni izaziva~i nereda koji se ne}e tolerisati.
Naglasio je da od sada vi{e ne}e biti dozvoqeno no{ewe maski na protestima. „Od ~ega ti qudi moraju da se skrivaju, i za{to?”, upitao je u objavi na mre`i Truth Social.
TRANSFER NOVCA širom sveta.
Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!
• Bez naknada za transfere preko $3,000!
• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!
• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!
Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.
Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:
Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!
BEO-TRAVEL Vaš partner od poverenja! 02 8781 1960 www.beotravel.com
Visoki gradski zvani~nik Los An|elesa naveo je i da danas o~ekuje vi{e protesta u gradu, uz napomenu da }e policija sve ispratiti.
(ZLO)UPOTREBA USTAVA
Tramp smatra da protesti koji su izbili zbog „sprovo|ewa imigracionih zakona predstavqaju oblik pobune protiv vlade Amerike”.
Prema Ustavu SAD, predsednik mo`e da naredi Nacionalnoj gradi – odnosno, wenim posebnim trupama sa sedi{tem u svakoj saveznoj dr`avi – da se aktivira kada postoji opasnost od pobune protiv
vlade, ili pobuna. U saop{tewu Bele ku}e povodom odluke se navodi da }e pripadnici Nacionalne garde u za{titi vladinih agencija biti raspore|eni do 60 dana. Kona~nu odluku donosi ameri~ki ministar odbrane.
Prema izve{tajima Los An|eles tajmsa, raspore|ivawe Nacionalne garde u gradu predstavqa najzna~ajniju vojnu intervenciju u gradu u posledwih nekoliko godina, i to u trenutku kada imigraciona politika izaziva duboke podele u lokalnoj zajednici.
Ameri~ka Konferencija konzervativne politi~ke akcije odr`ala je nedavno skupove u Ma|arskoj i Poqskoj, zemqama koje su kqu~na upori{ta evropske desnice. Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Ze~evi} ka`e za RTS da je sve ~e{}e uplitawe SAD u izborne procese u Evropi, ali da oni ne mogu nekoga automatski da dovedu na vlast, dok Dragoslav Ra{eta iz organizacije „Novi tre}i put” ocewuje da evropska desnica poku{ava da na|e zajedni~ki jezik.
Dragoslav Ra{eta je rekao da je Konferencija konzervativne politi~ke akcije (CPAC) poku{aj Evrope, pre svega Viktora Orbana, da imitira konferencije tog tipa koje se odr`avaju u Americi.
„Ciq je da se nekako ujedine desne populisti~ke partije u Evropi koje, iako imaju sli~ne politike, ~esto staju jedni drugima na prste. Ovo je poku{aj da prona|u zajedni~ki jezik, a sada ponovo imaju administraciju u Va{ingtonu koja je bli`a wihovim pozicijama”, naglasio je Ra{eta. Ra{eta je rekao da su na kon-
fereciji vi|eni „te{ka{i” Evrope. „Od {panskog Voksa, Alternative za Nema~ku, austrijske
Partije slobode, bili su tu i biv{i, a nadaju se i budu}i premijeri ^e{ke i Poqske, Robert Fico koji je uz Orbana bio mo`da i najve}a zvezda, a zavr{ni govor davala je Kristi Noum, sekretarka za unutra{wu bezbednost Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava“, rekao je Ra{eta. Slobodan Ze~evi} je istakao da Tramp `eli promenu u EU i svuda podr`ava krajwu desnicu.
„Ono {to je interesantno kada govorimo o ~itavoj Evropi jeste da krajwa desnica u su{tini ne dolazi do nekih revolucionarnih promena, ali kada pogledate iz izbora u izbore, stalno raste podr{ka krajwoj desnici. To je jedan trend, jedna pojava koja ne mo`e da se zaobi|e po nekim statisti~kim podacima”, rekao je Ze~evi}.
ZA[TO SE GLASA^I OKRE]U KRAJWOJ DESNICI
Ukoliko bi se taj trend nastavio u narednim godinama, navo-
di Ze~evi}, u Velikoj Britaniji }e vladati Najxel Fara`, u Francuskoj Marin le Pen, u Nema~koj AfD.
„Sada treba objasniti za{to qudi glasaju za krajwu desnicu. Mislim da ima nekoliko faktora kao {to su migracije, odnosno imigracija, ali nije samo to. Narod u Evropi po~iwe da odbacuje globalizam i globalisti~ku ideologiju koja je pra}ena vouk ideologijom, LGBT i feministi~kom”, smatra Ze~evi}.
Ra{eta prime}uje da i u Evropi retorika kandidata za najvi{e funkcije u dr`avi „omek{a” kada do|u na vlast, a kao primer navodi italijansku premijerku \or|u Melonu.
„Sada kada je na vlasti, wena politika vi{e li~i na klasi~ne politike neke partije desnog centra. Postala je bliska establi{mentu i Briselu, jer kada stupite na poziciju kao {to je ona premijera jedne mo}ne evropske dr`ave, vi svakako morate voditi ra~una o nacionalnim interesima. Jednim delom joj se zamera, ali vidimo da u onim krugovima ona ne gubi podr{ku”, rekao je Ra{eta i
wen stil promene kursa uporedio sa Trampovim pre i posle kampawe za predsednika SAD. MO@E LI AMERIKA DA INTERNACIONALIZUJE EVROPSKU DESNICU
Sve ~e{}e se pomiwe uplitawe Amerike u izborne procese u Evropi. Direktor Instituta za evropske studije ocewuje da Amerika ne mo`e automatski nekoga da dovede na vlast, ali da je wena podr{ka ogromna.
„Ceo taj ideolo{ki pokret kre}e iz SAD, ali ne mo`emo re}i da te desne stranke nisu postojale i u dr`avama Zapadne Evrope. Marin le Pen i otac le Pen su tu decenijama, ali rekao bih da se stvara jedna internacionalna desnica”, istakao je Ze~evi}.
Izbori u prethodnih nekoliko meseci su bili neizvesni, a prognoze su da bi do 2029. godine moglo da do|e do preovladavawa desnice u Evropi.
Slobodan Ze~evi} je zakqu~io da za sada niko ne govori o izlasku iz EU, ali da se govori o osvajawu evropskih institucija i wenom preusmeravawu.
Oko 100 neidentifikovanih tela prona|eno je posledwih dana na nekoliko lokacija u Libiji. Najve}i broj, oko 80, najverovatnije su `rtve obra~una rivalskih milicija u Tripoliju. Najmawe 15 ugqenisanih tela migranata, koji su poku{ali da se do~epaju Evrope, prona|en na spaqenom brodu u Sabrati na obali Sredozemnog mora. Tela su prona|ena posle nekoliko dana sukoba lokalnih {erifa u libijskoj prestonici.
„U`asne” i „{okantne” povrede qudskih prava, zgrozile su zvani~nike libijske misije Ujediwenih nacija, po{to je u nekoliko pritvorskih jedinica, ali i oko tajnih zatvora prona|eno nekoliko desetina tela, `rtava obra~una rivalskih milicija koje vladaju tom dr`avom jo{ od pada re`ima Moamera el Gadafija 2011. godine.
Tela su prona|ena nedugo po{to je u Tripoliju likvidiran Abdelgani el Kikli - {erif jedne od lokalnih milicija
i nekada{wi pekar koji je u seriji mutnih poslova sa vladom zgrnuo silno bogatstvo i ogromnu mo}. Ubijen je sredinom maja u vojnoj bazi Tekbali u Tripoliju, nedugo po{to se zakomplikovala podela novca telekomunikacija, uvoza lekova i naftne industrije.
Visoki komesarijat UN za qudska prava naveo je da su na nekoliko lokacija prona|ena tela, ali i instrumenti za mu~ewe, ~ime su, su{tinski, potvr|ene vi{egodi{we tvrde ove agencije svetske organizacije o sistematskom kr{ewu qudskih prava u Libiji.
Sedamdesetak kilometara, uz samu obalu Mediterana, gotovo istovremeno prona|en je spaqeni ~amac u kojem je otkriveno 11 ugqenisanih tela, za koje se pretpostavqa da pripadaju migrantima namernim da se dokopaju Zapadne Evrope. Ponalazak oko 100 tela na nekoliko mesta u Libiji usledio je posle nekoliko dana uli~nih borbi milicija u Tripoliju, pra}enih pqa~kama teritorije pod kontrolom rivalskih grupa, luke Tripoli i na koncu poku{aj upada u trezor centralne banke.
Put preko Libije, jedna je od najopasnijih ruta kojima desetine hiqada qudi poku{avaju da iz afri~ke bede stignu do Evrope. Od po~etka godine, prema podacima Me|unarodne organizacije za migracije, na putu preko Sredozemnog mora stradalo je 216 qudi, dok je vi{e od 700 nestalo.
Libija se, kao dr`ava, prakti~no raspala paralelno sa padom re`ima Moamera el Gadafija 2011. godine. Od tada, zemqa je podeqena na zapadni deo koji vodi vlada u Tripoliju i Haftarov istok. Nadaqe, Libiju terori{u i desetine lokalnih milicija.
Sukob izme|u predsednika SAD Donalda Trampa i tehnolo{kog milijardera Ilona Maska prerastao je u jedan od najburnijih politi~ko-biznis konflikata u savremenoj istoriji SAD. Wihov odnos, koji je do nedavno bio simbol simbioze izme|u politi~ke mo}i i tehnolo{ke elite, u proteklih desetak dana uru{io se u nizu javnih prepirki, optu`bi i pretwi – kako preko medija, tako i na dru{tvenim mre`ama.
Milijarder i biv{i {ef Odeqewa za efikasnost vlade DOGE Ilon Mask tvrdi da je Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama potrebna nova politi~ka stranka, dan po{to je postavio anketu na Iksu (Tviteru).
Jedan od Trampovih bliskih saradnika isti~e da lider Amerike nije `eleo ni da komunicira sa Maskom, iako je vlasnik kompanije „Tesla”, navodno, insistirao na razgovoru. Drugi saradnici smatraju da je predsednik SAD vi{e poti{ten nego qut na razvoj situacije sa jednim od najbitnijih osoba u wegovoj dosada{woj administraci-
ji i da ne planira u bliskoj budu}nosti da mu se obrati na bilo koji na~in. Tokom konferencije za medije u Ovalnom kabinetu, uz prisustvo nema~kog kancelara Fridriha Merca, Tramp je izjavio da „ne zna da li }e i daqe imati dobar odnos sa Maskom”, naglasiv{i da je doskora{wi politi~ki partner „uznemiren zbog smawewa subvencija za elektri~na vozila prema zakonu u koji je imao uvid”. Mask je ubrzo odgovorio: „Neta~no. Ovaj zakon mi nikada nije ni pokazan!”
Usledila je lavina poruka sa obe strane. Tramp je tvrdio da je Masku „nare|eno da napusti Belu ku}u”, jer je „po~eo da ga zamara” i da je „on potpuno poludeo”. Mask je ubrzo uzvratio objavom da je re~ o „o~iglednoj la`i” i nagovestio da je Tramp povezan sa „Epstajnovim spisima” – ~ime je aludirao na mogu}u vezu sa osu|enim seksualnim prestupnikom Xefrijem Epstajnom. Tramp je to demantovao uz pomo} advokata Dejvida [ona: „Mogu sa potpunom sigurno{}u da ka`em da Epstajn nije imao ni{ta {to bi moglo da ugrozi predsednika Trampa”.
U Australiji, to {to radi{, to ti se i pla}a. Qudi cene rad, i ako da{ sve od sebe, to }e ti se vratiti (2)
Marko Marinovi}, `iva ko{arka{ka legenda ^a~ka, nekada{wi reprezentativac Srbije, osvaja~ Evrokupa, ABA lige, FIBA Evropa kupa... Danas trener, bliski saradnik Svetislava Pe{i}a u reprezentaciji Srbije, ~lan stru~nog {taba Adelajda 36-ersa, jedan od organizatora velikog ko{arka{kog kampa u rodnom gradu...
n Reklo bi se da vam je ba{ ‚legla’ promena, {to poslovno, {to privatno?
„U Australiji, to {to radi{, to ti se i pla}a. Qudi cene rad, i ako da{ sve od sebe, to }e ti se vratiti. Tu ne postoje komplikacije, sve je vrlo jasno. U Srbiji je druga~ije – da{ sebe maksimalno, ali to nije uvek uzvra}eno kako bi trebalo”. SRPSKA ZAJEDNICA, KARA\OR\EV KUP, DRA@A MIHAJLOVI] KUP...
n Kakav je `ivot u Adelajdu? Svi pri~aju o Melburnu, Sidneju ili Pertu, malo ko pomiwe Adelajd...
„Sidnej je najlep{i grad na svetu, najboqe iskori{}ena voda... Kada sam odlazio u Australiju, mislio sam da je sve samo pustiwa i da je mnogo toplo (smeh). A, video sam da je to prelepa zemqa, u kojoj `ivi oko 25.000.000 qudi, sa kapacitetom od preko 100.000.000, pa i 200.000.000 stanovnika. Zna~i, nenaseqena zemqa, daleko je, ali zapravo i nije jer je svet postao globalno selo. Od Beograda do Adelajda ima{ dva leta, Beograd-Doha i Doha-Adelajd, to jeste putovawe od jednog dana, samo od Dohe do Adelajda je 13 sati letewa, ali su{tinski si brzo tamo. Adelajd je mawi grad, dosta me podse}a na Valensiju. Tamo sam najlep{e trenutke i najboqu sezonu, iako statisti~ki nije bila najboqa u karijeri, ali kada smo osvojili Evrokup bilo je sjajno, a Valensija prelep grad za `ivot. Volim takve gradove, u kojima nema mnogo gu`ve, ve} je ra{trkan. Adelajd zovu ‚Twenty Minute City’, jer za 20 minuta mo`e{ oti}i od jednog, do drugog kraja grada. Grad je na pla`i, i ovde je uvek prole}e. Toplije je bilo u Srbiji, kada sam oti{ao u Adelajd, nego u Srbiji, iako su mi pri~ali da je tamo haos”.
n Kako izgleda jedan va{ dan u Adelajdu?
„Imamo samo jedan trening i dok zavr{im svoje obaveze oko 14-15 ~asova, imam slobodno. Mnogo volim more i sunce, uve~e mo`e{ da pro{eta{ pored pla`e, da ~ita{ kwigu, da radi{ ve`be... Imao sam dosta vremena da radim na sebi i prvi put sam se bavio samo trenerskim poslom. U Adelajdu ima dosta na{ih qudi. Postoji i srpska zajednica, crkva, fudbalski klub ‚FK Beograd’. Zajednica je velika, poma`u jedni drugima, dr`i se zajedno. Kad sam do{ao, prvo kolo je bilo u Pertu i meni Dejan Vasiqevi} ka`e: ‚Hajde da idemo da gledamo Kara|or|ev kup’. To je turnir svih srpskih fudbalskih klubova i svake godine odr`ava se u drugom gradu. Tada je bio ba{ u Pertu. To je bila prilika da se sretnemo, dru`imo i stvarno je bilo lepo. Malo izgleda kao va{ar, ali lepo je videti da se qudi okupqaju”.
n @ivopisna je svakodnevnica tamo za na{e qude.
„Pazite, Dejan me je jednom pozvao da donesem majice reprezentacije, potpisane
Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?
Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.
Sydney/NSW
od Joki}a, Bogdanovi}a, Alekse i drugih. Ka`em mu da nije problem, ali ga pitam za {ta mu to treba. On mi odgovara: ‚Ma, treba mi za Di-Em-Si turnir’. Pitam ga {ta je to, a on odgovara: ‚To je Dra`a Mihajlovi} Kup’. Ja sav zbuwen. Ina~e, re~ je o ko{arka{koj verziji istog turnira koji traje 30 godina, a te godine se odr`avao u Adelajdu. Tu se okupilo oko 10.000 Srba, igrao sam ~ak i ja, do{li su Aleks Mari} i Dejan Vasiqevi}, pa smo ~ak dr`ali i tribinu na kojoj se okupilo oko 1.000 qudi. Dru`ili smo se, pri~ali, imali smo priliku da prenesemo svoja iskustva. Moja deca su bila tamo, bilo je fenomenalno. Srbi se ba{ dr`e zajedno”.
n Aleks Mari} sada `ivi i radi tamo?
„Jeste, `ivi u Sidneju i radi, ne bavi se ko{arkom, ve} nekim drugim poslom”.
AMERI NIKAD NISU BILI U FRCI
KAO PROTIV SRBIJE U PARIZU
n Da li ste imali vremena da ispratite Netfliksov dokumentarac „Court of Gold”?
„Jesam i osetio sam sna`nu, emotivnu reakciju. Uspeli su qudi koji se bave tim poslom da komercijalizuju celu pri~u. Su{tina je da jeste bilo sve tako, kako je prikazano. Setimo se samo utakmice sa Australijom, u jednom trenutku si zate~en, a sve se de{ava u razmaku od deset dana. Igrali smo prvo utakmicu protiv Ju`nog Sudana, jako dobre ekipe koja je bila blizu da pobedi Amerikance, kako bi se izborio da bude{ najboqa drugoplasirana ekipa i sada svi `ele da Srbija pobedi sa {to ve}om razlikom, a zapravo strepili smo da li }emo uop{te da pobedimo. Utakmica je bila vrlo intenzivna, oni su dosta talentovana ekipa. Pobedili smo ih, zavr{ila se utakmica i saznajemo da se promenio sistem takmi~ewa, da vi{e nismo u jednom, ve} u drugom kosturu. Iskreno, mi smo tada poludeli, nismo verovali da je to mogu}e, ose}ali smo nepravdu. Tada smo i{li prvo na Australiju i taj me~ }e zauvek biti testament na{e mentalne snage i borbenosti, o ~emu }u uvek da pri~am. Se}ate se da smo protiv Australije prvo igrali u Abu Dabiju, gde su nas oni lagano pobedili i mu{ki pretukli. Pred taj ~etvrtfinalni me~ svi ve} pri~aju o polufinalu sa Amerikancima, a mi po~iwemo utakmicu sa minusom od 20 poena. Idemo ku}i, a imamo najboqeg igra~a na svetu i sve one sjajne momke”,
pri~a nam sa dosta emocija Pe{i}ev saradnik i nastavqa:
„Mi onda vidimo kako oni (Australija) po~iwu da se ste`u, iako mi nemamo re{ewe za wih, ali ne odustajemo. Mi do poluvremena smawujemo minus, pa preokre}emo i dobijemo, luda~kom, fanati~nom borbeno{}u. I idemo na Amerikance”. n A, tamo, mo`da i najboqa utakmica u istoriji Olimpijskih igara...
„Mi smo prosto svi bili zate~eni time koliko smo dobro igrali. Nemogu}e je izgledalo, ceo svet je bio zate~en. Izgubili smo na kraju onako, kako smo izgubili i ~ekala nas je utakmica za bronzu sa Nemcima. Ti momci su uspeli da se oporave i odigrali dominantno protiv svetskog prvaka, pregazili smo ih. Nema{ vi{e {ta da ka`e{. To je su{tina celog dokumentarca, iako je kroz wega prikazano dosta toga. Na primer, nikada nisam video tim poput tog, ameri~kog. Imam preko 25 godina iskustva u ko{arci, vidi{ da ti Amerikanci nemaju slabu ta~ku. Wima Xejson Tejtum nije igrao taj me~, a mi smo bili na korak do pobede, o ~emu mi pri~amo. Zato ostaje ogroman `al. Imali smo ~etvoricu NBA igra~a, a oni sve same superzvezde... Ostaje `al. Igrali smo protiv takve ekipe, imao sam sre}u da budem akter utakmice protiv Amerikanaca. Na kraju, mislim da Ameri nikada nisu bili u takvoj frci, kao u tom me~u. Videlo se sve, u dokumentarcu su sami to izjavili, da im je bila mnogo te{ka utakmica. Imali ste momente, od onoga da Kari poga|a sve one trojke u prvoj ~etvrtini, do one situacije da Dobri} {utira otvorenu trojku, a Lebron se dr`i za glavu... Ali, eto, malo smo im zatresli temeq, dali smo svima na svetu nadu u pobedu, pokazali svima da Amerikanci nisu nepobedivi”. n Svi se pitaju, ho}e li Srbija u Letoniji biti u najja~em sastavu?
„Ne mogu da vam dam odgovor na to pitawe. Nadam se, pre svega, da }e svi biti zdravi. Hteo bih da istaknem, {ta smo sve pre`ivqavali, od utakmice sa Letonijom ovde, pa sve do utakmice protiv Nemaca u Parizu, to je ceo dijapazon de{avawa... Imali smo Belgiju u Ni{u, pa Letoniju tamo, pa jednu od najboqih utakmica protiv Gr~ke u Areni, pa Tursku tamo i u Pioniru... Da nije bilo svega toga, mi ne bismo do{li do Olimpijskih igara, {to nam je bio ciq. Hteli smo da odemo na Mundobasket, da kroz to takmi~ewe obezbedimo direktno
u~e{}e na Igrama, {to je bilo jako te{ko jer su samo dve evropske selekcije imale direktan plasman... Ali, ostvarili smo ciq svakog sportiste. To ostaje zauvek”. n ^iwenica da igrate u Rigi sve vreme vam sigurno dosta olak{ava posao?
„Definitivno. Pa, setite se samo pro{log Evrobasketa, to nam je bilo najte`e... Igrali smo pet utakmica u grupi, pa se odmah igrala osmina finala, a da bi do{ao u borbu za medaqu potrebne su ti jo{ dve pobede. Mi smo odmah ispali, na`alost, i{li smo iz Praga, pa smo putovali u Berlin. Organizacija je bila ~udna, a garantujem da smo i tada bili najja~i. Ali, desio se taj dan, lo{a ~etvrtina, jer smo mi tu utakmicu igrali okej, ali u tre}oj ~etvrtini smo odjednom stali. Zbog svega i mislim da je boqe {to }emo sve vreme biti u Rigi. Ne moramo da se pomeramo, nas je put od Praga do Berlina poremetio dosta, putovali smo kasno no}u... Stigli smo u Berlin, bili svi u istom hotelu, bilo je mnogo distrakcija... U Manili, znate ve} kako je bilo. Bili smo fokusirani maksimalno, kao i na Olimpijskim igrama”. NIKOLA JOKI] NA NIVOU MAJKLA XORDANA
n U proteklom periodu se naro~ito govorilo o Nikoli Joki}u zbog svega {to je napravio, ali ipak nije nagra|en MVP priznawem. Kakvo je va{e iskustvo rada sa wim?
„Prvo, kada sam do{ao u Australiju, moja prva referenca je bila ta {to sam radio sa Nikolom Joki}em (smeh). Drugo, on je fenomenalna osoba i igra~, sve druge ~ini boqim. Uz sve kvalite koje ima, a po meni je glupo da vi{e pri~amo o ko{arka{kim kvalitetima jer se toliko ve} dokazao, mogu slobodno da ka`em da je on na nivou Majkla Xordana. Nije osvojio {est prstenova, ali je na wegovom nivou, kao i Lebrona i svih najve}ih asova u istoriji ko{arke. Wegova skromnost i posve}enost ko{arci, toliko `eli da neko drugi bude boqi, da je to neverovatno. Privla~i ogromnu pa`wu na sebe, gleda{ ga i poku{ava{ da uzme{ {to vi{e detaqa koje on radi. Samo budale bi pomislile da je sve samo talenat, da iza toga ne stoji na desetine hiqada {uteva. Pitajte Ogija (Ogwena Stojakovi}a) koliko puta su {utnuli i {ta su sve radili. Pre neki dan pri~am sa Ogijem ba{, on je sa ovim {utem za tri poena nezaustavqiv. To ne mo`e niko da ~uva”. n Na sve {to smo ve} rekli i {to je zapisano ikada o wemu, sada smo ga gledali maltene i kao trenera pored Dejvida Adelmana...
„Tako je, on najboqe ose}a taj teren. Ose}a ko{arku, ceo je u tome. Zna ta~no ko }e gde da bude, {ta }e da se desi nekoliko koraka unapred... To je kvalitet koji imaju retki, poput wega, Teodosi}a, \or|evi}a, Danilovi}a, Divca... Ko{arka je sport u kojem je potrebno imati dobru procenu u sekundi, a on je jedan od tih majstora. On }e svakako najboqe da objasni svima, uprkos tome {to je tu trener. Okej je trener, ali igra~ najboqe zna {ta mora da uradi na terenu da bi do{ao u neku poziciju. Samim tim {to se tako postavqa, pokazuje koliko mu je stalo do pobede. To je definicija Nikole Joki}a”, zakqu~uje Marinovi}. (Kraj)
Funkcioneri i pristalice Srpske demokratske stranke su se u Tesli}u sukobili sa policijom, sa namerom da je spre~e da izvede iz ku}e lidera stranke Milana Mili~evi}a, osumwi~enog za primawe mita i trgovinu uticajem.
Funkcioneri SDS-a su uspeli da se probiju u dvori{te, a ubrzo posle toga je stigla i jedinica @andarmerije RS, koja je pendrecima udarala gradona~elnika Bijeqine Qubi{u Petrovi}a, kao i neke od gra|ana.
@andarmerija je potisnula funkcionere SDS-a i gra|ane iz dvori{ta Mili~evi}eve ku}e na ulicu i zauzela taj prostor.
Na kraju je par visokih funkcionera SDS-a uspelo da u|e u ku}u, gde se Mili~e-
vi} nalazi, s namerom da spre~e policiju da ga izvede iz ku}e.
U znak podr{ke predsedniku SDS i gradona~elniku Tesli}a Milanu Mili~evi}u, ~iju ku}u pretresaju zbog sumwe da je po~inio krivi~na dela trgovina uticajem i primawe mita, u Tesli} su stigli gotovo svi visoki funkcioneri te stranke.
Posebno odeqewe za suzbijawe korupcije, organizovanog i najte`ih oblika privrednog kriminala Republi~kog javnog tu`ila{tva RS saop{tilo je da vodi istragu protiv Milana Mili~evi}a, Mehmeda Dubravca i Me{e Ja{arevi}a zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo primawe mita i trgovina uticajem, saop{teno je iz tog tu`ila{tva. Dubravac je predsednik Skup{tine Grada Tesli}a, a Me{a Ja{arevi} odbor-
nik Stranke demokratske akcije (SDA) u gradskom parlamentu. Iz Tu`ila{tva su saop{tili da su u pretresu Mili~evi}eve ku}e prona{li oko 400.000 konvertibilnih maraka (vi{e
I PRVOLIGA[A
„Jo{ pozori{te da otvorimo, pa Bog da nas vidi!”
Selo, a ima bazen, nekoliko fabrika, sijaset trgovina i kafana i vi{e stanovnika nego mnoge op{tine u Republici Srpskoj. A od nedavno imaju i svog prvoliga{a.
Fudbalski klub Zadrugar iz Doweg Crwelova u subotu se plasirao u Prvu ligu RS. Od tada se oko mladih semberskih fudbalera pletu razne pri~e i naga|awa. Je li ih izgurao SNSD? Jesu li kupili odlu~uju}u utakmicu, ili su “zavr{ili” sudije”? Iz uprave kluba tvrde da su sve to prazne pri~e: samo fer igra, ni{ta drugo! Uspeh Zadrugara za mnoge je bio senzacija. Za mnoge, ali ne i za me{tane Crwelova, sela nadomak Bijeqine, koje je nekad bilo poznato po najve}em broju kamiona “tami}a” po glavi stanovnika u celoj Jugoslaviji. Oni su odavno navikli da budu najboqi i prvi –u svemu ~ega se dohvate.
– Eto, sad imamo i prvoliga{a, jo{ da pozori{te otvorimo, da dovedemo operu u Crwelovo, pa Bog da nas vidi! Ni Bawaluka nam ne}e biti ravna – ka`e jedan me{tanin.
[ali se? Vrag }e ga znati. Sa wima nikad nisi na~isto. Oni su odavno svoje Crwelovo proglasili “selom dobrih doma}ina”. Lepo pi{e na tabli.
Pi{e i da Crwelovo, koje je administrativno podijeqeno na 2 mesne zajednice, Gorwe i Dowe Crwelovo, a u stvarnosti `ivi kao jedno selo. I da ima 3.290 stanovnika. To je po popisu iz 2013. Danas ih ima vi{e od 4.000.
I vele da Crwelovo ima “42 poslovna subjekta”, ukqu~uju}i benzinske pumpe, mlinove, pe~enajre, fabrike, poqoprivredne apoteke, trgovine, otkupne stanice… Eto, Crwelovo je ne samo najve}e selo u Republici Srpskoj, nego verovatno i jedino selo koje ima – gradona~elnika. Doktor Qubi{a Petrovi}, sin jedinac jedne od najstarijih porodica u Dowem Crwelovu, zaselak
Vruqa, istina, nije gradona~elnik Crwelova, nego Bijeqine. Ali, on i danas `ivi u svom selu. Eto, to i takvo Crwelovo ima najmla|i i najuspe{niji tim u svim fudbalskim ligama Republike Srpske: prosek “starosti” 20 godina, dostignu}a neverovatna. Pre 2 godine su, na iznena|ewe mnogijh, “upali” u Drugu ligu RS, danas su prvoliga{i. – Na{ kapiten, golman Dra`en Kraji{nik, i zamenik kapitena Rajko Radovanovi} imaju zajedno 38 godina. I tako zajedno su mla|i od nekih kapitena drugoliga{a, protiv kojih su igrali – ka`e sportski direktor Zadrugara, Zoran Simi}, koji je, sve do lani, i sam igrao za ovaj klub. Podse}a da je mladi golman Kraji{nik za 23 kola drugoliga{kog takmi~ewa primio samo 9 golova i da je najzaslu`niji za impresivnu gol razliku, kojom su se Zadrugari proslavili minule sezone.
– Jo{ ne mogu da verujem {ta nam se sve izde{avalo. Da mi je neko rekao da }e Mitar Dubai (Slavi{a Mitrovi}) trenirati Zadrugar i da }e nas uvesti u Prvu ligu, rekao bih da je lud – ka`e odu{evqeno Zoran.
Euforija jo{ dr`i i predsednika Kluba Mi}u @ivi}a, ali on, uz sve pohvale igra~ima, navija~ima i selu, direktorski ve{to poku{ava da u razgovor “umetne” i sponzore. Zna se od ~ega se `ivi.
A zna se i da je @ivi}, okretni direktor Poqoprivredne zadruge “Povrtlarstvo”, pro{ao {kolu SNSD. I dobro ispekao zanat. Bio je 12 godina odbornik Dodikove stranke u Skup{tini grada Bijeqina. Ipak, @ivi} tvrdi da Zadru-
gar nije SNSD-ov klub i da Crwelovo nije podeqeno u strana~ke tabore.
– Ma kakvi, svak svoje zna, ali svi smo mi kom{ije, `ivimo zajedno i zajedno navijamo za svoje fudbalere – ka`e @ivi}.
Priznaje me|utim, da wegov kom{ija dr Qubi{a Petrovi}, gradona~elnik Bijeqine, nijednom nije bio na utakmici Zadrugara. A na utakmicama se, i usred sezone radova, ~ak i kad je u selu velika svadba, okupi i po 500 gledalaca.
Gradona~elnik Petrovi} nije odgovorio na pitawe da li navija za Zadrugar. Istina, on novinare naj~e{}e ignori{e, tako da su i mnogo bitnija pitawa ostala bez odgovora.
Pitawe koje su, nakon osvajawa prvog mjesta u Drugoj ligi RS – Istok, sebi morali postaviti fudbaleri i rukovodstvo Zadrugara glasi: da li }e prihvatiti da igraju u Prvoj ligi ili }e ostati drugoliga{?
Zvu~i besmisleno, ali nije. Jer, ako ka`u sudbonosno DA, vaqa spremiti najmawe pola miliona KM, koliko ko{ta licencirawe fudbalera i ispuwavawe jo{ nekih uslova za prvoliga{ki status, ukqu~uju}i i opremqenost stadiona u Crwelovu.
– Mi `elimo da igramo ovdje, u svom selu, pred svojom publikom. Sve drugo ne bi imalo smisla –ka`e Mi}o @ivi}.
Ne bi imalo smisla ni da fubaleri osvoje upad u Prvu ligu, a da ih rukovodstvo kluba ladno iskulira. Pa su Mi}o @ivi}, Svetozar Qubojevi}, Janko Stevanovic, Miko Jovanovic i ostala ekipa odlu~ili: idemo u Prvu, samo jako!
od 200 hiqada evra), kod Dubravca oko 50.000 KM (oko 25 hiqada evra), a da jo{ nije prona|eno 250 hiqada KM (oko 125 hiqada evra) koji su, kako su naveli, predati Ja{arevi}u.
Administracija Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (SAD) uputila je posledwu opomenu, najavquju}i mogu}nost uvo|ewa sankcija ministru obrane Bosne i Hercegovine (BiH) i kazne toj dr`avi, suspendovawem svih programa vojne saradwe, ako se realizuju najave vojne saradwe BiH i Irana.
Radi se o najavama sa sastanka Zukana Heleza sa ambasadorom i nerezidentnim vojnim ata{eom Islamske Republike Iran Mahmudom Mohagheghom Pourom.
U pismu, koje je, kako se navodi, stiglo iz kancelarije dr`avnog sekretara SAD-a Marka Rubija i ministra odbrane Pita Hegseta, upozorava se na posledice, ne samo za Heleza, ve} i za celu BiH, koja bi mogla izgubiti privilegije partnerstva sa SAD.
Helez je, kako se navodi, sastankom sa iranskim vojnim ata{eom za BiH napravio istu gre{ku kao biv{a ministarka spoqnih poslova BiH Bisera Turkovi}, koja je krajem 2022. godine ugostila iranskog ministra spoqnih poslova.
„SAD ne}e oklevati da preduzmu mere protiv neiranskih entiteta koji doprinose ili na bilo koji na~in podr`avaju Teheranove programe proliferacije. Iskoristi}emo sve dostupne alate, ukqu~uju}i, ali ne ograni~avaju}i se na, sankcije i izvoznu kontrolu, kako bismo ometali iranske aktivnosti povezane s proliferacijom”, stoji u pismu.
Proliferacija u ovom kontekstu, nagla{ava se, predstavqa {irewe opasnih ili destruktivnih tehnologija, poput oru`ja za masovno uni{tewe.
Ma|arski premijer Viktor Orban sastao se u Budimpe{ti sa Miloradom Dodikom, pokazav{i na taj na~in da nastavqa da mu pru`a pomo} uprkos ~iwenici da ga Evropska unija smatra odgovornim za ugro`avawe ustavnog poretka BiH.
Sud BiH je jo{ u martu raspisao poternicu i odredio pritvor Dodiku po{to je odbio da se odazove pozivu Tu`ila{tva BiH na saslu{awe u okviru istrage koja je pokrenuta protiv wega zbog napada na ustavni poredak. Me|utim, aktuelni predsednik Republike Srpske ponovo je bez prepreke uspeo da pre|e granicu BiH i otputuje u Ma|arsku. Od kada je na poternici Dodik je putovao u Srbiju i Rusiju, gde tako|e ima podr{ku.
U Budimpe{tu je oti{ao na sastanak koji je ozna~en kao radni susret s Orbanom.
Dodika je Sud BiH u februaru osudio na godinu dana zatvora i izrekao mu {estogodi{wu zabranu politi~kog delovawa zbog kr{ewa odluka visokog predstavnika me|unarodne zajednice u BiH. Za 12. jun je zakazano ro~i{te po `albi koju su na tu presudu ulo`ili i Dodikova obrana i Tu`ila{tvo BiH. O~ekuje se da bi Sud BiH pravosna`nu presudu mogao da izrekne do kraja leta. Ako bude pravosna`no osu|en na kaznu du`u od {est meseci zatvora, Dodiku }e automatski prestati mandat predsednika Republike Srpske jer tako predvi|a Izborni zakon BiH.
Crna Gora }e prvi put u istoriji proizvoditi oru`je za rat protiv Rusije
Crna Gora }e proizvoditi dronove, a ugovor o tom poslu uskoro }e potpisati potpredsednik vlade i ministar eko-
nomskog razvoja Nik \eqo{aj i direktor kompanije „By Light Professional IT Services LLC” Robert Donahju
Jo{ se ne zna kada }e proizvodwa po~eti i koliko }e sredstava crnogorske vlasti nameniti za proizvodwu bespilotnih, kao ni da li o ovom projektu i wegovoj nameni za ratovawe u drugim
dr`avama treba da da zeleno svetlo Skup{tina Crne Gore. Ono {to zabriwava gra|ane jeste saznawe da se dronovi ne}e proizvoditi zbog hitnosti odbrane Crne Gore, ve} }e prva serija biti donirana Ukrajini, pa }e tako Crna Gora prvi put u svojoj istoriji proizvoditi oru`je i poklawati ga za borbu protiv ruskog naroda. Poslanik Demokratske narodne partije Vladimir Dobri~anin ovako je prokomentarisao saznawe da }e Crna Gora zajedno sa SAD proizvoditi borbene dronove:
„Crna Gora re{ila da pravi borbene dronove? Prvu seriju donira Ukrajini?! Samo se pitam kome je pala ova idiotska ideja na pamet? To }e biti prvi put u istoriji da Crnogorci podignu svoje ’svetlo’ oru`je protiv Rusa. Juna~ki i ~ove~no – nema {ta! Ho}u da verujem da je re~ o novinarskoj patki.”
U dokumentu Vlade Crne Gore pi{e da je inicijativa „na liniji opredeqewa Crne Gore, koja }e, uz ostalo, oja~ati doma}u odbrambenu industriju
„Unaprediti sposobnost vojske u odnosu na NATO, podr`ati odbrambene potrebe Ukrajine, kao i poziciju Crne Gore kao pouzdanog snabdeva~a najsavremenije odbrambene opreme na globalnom tr`i{tu”, obrazla`e se stav vlade o ovom pitawu.
Te{ka saobra}ajna nesre}a kod Nik{i}a, stradali majka i dete iz Srbije
U blizini Grahova kod Nik{i}a u Crnoj Gori dogodila se te{ka saobra}ajna nesre}a, u kojoj su stradale dve osobe - majka i dete iz Srbije. Na licu mesta poginuli su dr`avqani Srbije`enska osoba J.J. (33) i i wena beba M.\. ro|ena 2024. godine, saop{tio je Operativno komunikacioni centar OKC Uprave policije. U vozilu srpskih registarskih oznaka nalazio se bra~ni par sa maloletnim detetom. Nesre}a se dogodila oko pet sati ujutro na putu Nik{i} – Risan, u mestu Grahovo. Vozilo je sletelo u provaliju pored puta, pri ~emu su smrtno stradali majka i dete. Ekipa nik{i}kih vatrogasaca-spasilaca izvukla je te{ko povre|enog mu{karca iz vozila i predala ga ekipi Hitne pomo}i Nik{i}.
ostaje
Predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} osta}e na ~elu tog tela, nakon {to je na zasedawu Skup{tine o wegovoj smeni 41 poslanik glasao ‚’protiv’’, a wih 20 ‚’za’’.
Tokom glasawa za smenu Mandi}a u sali nisu bili poslanici Bo{wa~ke stranke (BS), Socijaldemokrata (SD), Albanskog foruma, kao ni poslanici Miodrag Lakovi} (PES), Drita Lola i Niko-
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)
starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
la Milovi} (DPS), Maja Vu~eli} (CIVIS), Dritan Abazovi} (GP URA), Mehmet Zenka (DUA) i nezavisna poslanica Radinka ]in}ur, prenose Vijesti. Ranije tog dana je nastavqeno zasedawe Skup{tine Crne Gore zapo~eto pa prekinuto pro{le sedmice.
Na dnvenom redu bila je inicijativa za smenu za smenu predsednika Skup{tine Andrije Mandi}a, kao i ponovno usvajawe Sporazuma sa Ujediwenim Arapskim Emiratima, koji je predsednik dr`ave Jakov Milatovi} vratio na ponovno razmatrawe. Mandi} je na po~etku zasedawa rekao da ne mo`e da predsedava sednicom jer je wegova smena na dnevnom redu.
Me{tani Bijelog Poqa tra`e da ih dr`ava za{titi od medveda
Me{tani bjelopoqskih sela ne izlaze iz ku}a i tra`e od dr`ave da ih za{titi od medveda, koji je za{ti}ena vrsta.
U vi{e sela u okolini Bijelog Poqa pojavili su se medvedi i od tada me{tani, mahom poqoprivrednici i sto~ari, `ive u strahu. U pitawu su sela Modri Do, Okladi, Gran~arevo, Goluba~e, Jabu~no i Pape, koja se nalaze na svega nekoliko kilometara od grada.
Poqoprivrednici tra`e da ih dr`ava za{titi od opasne zveri, s obzirom na to da se radi o za{ti}enoj vrsti.
Pojava medveda registrovana je ranije i u okolini Nik{i}a, gde su napravili {tetu u mnogim sto~arskim gazdinstvima, zatim i u Plavu, Mojkovcu...
^etrnaest operativaca tajne slu`be Crne Gore `alilo se od po~etka godine do danas Vladinoj Komisiji za `albe - jedan od wih zbog privremenog ograni~ewa vr{ewa du`nosti, a ostali su prigovarali na raspore|ivawe na druga radna mesta u Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB).
Iz tog Vladinog tela “Vijestima” su to kazali, navode}i da je dokumentacija koju im dostavqa ANB tajna i da ne mogu da iznose detaqe.
“Vijesti” su u sredu objavile da je dvadesetak tajnih agenata degradirano, a najmawe deset wih poslato ku}i da primaju platu, ali da ne dolaze na posao.
Zvani~no obja{wewe Agencije kojom rukovodi Ivica Janovi} je da je re~ o zakonitim reformama i novoj sistematizaciji radnih mesta, u ciqu modernizacije i boqeg odgovora na savremene bezbednosne izazove. Nezvani~ni izvori i pogo|eni slu`benici tvrde da je re~ o politi~ki motivisanoj ~istki i revan{izmu, s ciqem da se profesionalci uklone, a mesto oslobodi za politi~ki podobne kadrove.
“Vijestima” je iz te institucije nezvani~no re~eno da nema govora o revan{izmu i bilo kakvoj vrsti progona, ve} da su preraspore|eni slu`benici koji su nezaslu`eno napredovali ili ~iji je profesionalni integritet doveden u pitawe.
Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}
Predsednica Specijalizovanih ve}a u Hagu za zlo~ine OVK na KiM 1998-2000.godine, Ekaterina Trendafilova, govorila je, 7. juna, o sudskom procesu u Hagu. Spomenula je i protest veterana OVK u Pri{tini koji su se usprotivili wenoj konferenciji.
Prema re~ima Trendafilove, protest je dokazao da je Evropska unija bila u pravu kada je odlu~eno da se su|ewa biv{im liderima OVK odr`e van Kosova.
Dana 13. maja bilo je planirano da govori u Pri{tini o de{avawima u Specijalizovanim ve}ima u Hagu, u procesu protiv Ha{ima Ta~ija, Kadrija Veselija, Jakupa Krasni}ija i Rexepa Seqimija. Me|utim, protest veterana Oslobodila~ke vojske Kosova promenio je te planove. Trendafilova je obrazlo`ila neodr`avawe konferencije u Pri{tini, rekav{i da nije mogla tolerisati nasiqe.
„Konferencija za medije je otkazana prema preporuci Kosovske policije. Bez obzira na moju iskrenu posve}enost da se li~no susretnem s novinarima, to ne mogu u~initi ukoliko bi
bila ugro`ena bezbednost bilo koga. Ne toleri{em nasiqe tokom konferencije ~iji je ciq da otvoreno informi{e narod Kosova o na{em radu. Ovo neprijateqstvo, koje je imalo za ciq da ometa miran i transparentan sastanak i diskusiju, dodatno obja{wava i opravdava razlog za{to su Kosovo i EU sklopili sporazum da se ova su|ewa vode van Kosova. @alosno je videti nedostatak po{tovawa prema vladavini prava“, rekla je Trendafilova.
Komentarisala je i kritike na ra~un su|ewa Ta~iju i ostalima, rekav{i da su optu`be o nepravdi neosnovane.
„Opisala bih proces kao bezbedan za svedoke, iako je bilo poku{aja uticaja ili zastra{ivawa svedoka. Smatram da sud sprovodi pravdu na pravi~an, nepristrasan i nezavisan na~in. [to se ti~e kritika u kosovskim medijima primetila sam ih i vrlo ozbiqno sam ih shvatila. Na primer, neta~no je tvrdweno da osoba ne mo`e biti u pritvoru du`e od godinu dana dok ~eka su|ewe“, rekla je Trendafilova.
Predsednica Ve}a govorila je i o zahtevima optu`enih za
NA FUDBALSKOM TURNIRU U SLOVENIJI - ’’DOM@ALE KUP 2025’’
Nekada{wi golman ”OFK Dif”
Strahiwa Malinovski svetska klasa
U konkurenciji Liverpula, Totenhema, Valensije, Sportinga, Sparte iz Praga i ostalih velikana, nekada{wi golman OFK Dif iz Kosovske Mitrovice, Strahiwa Malinovski u dresu Crvene Zvezde osvojio je odli~no tre}e mesto na fudbalskom turniru ‘’Dom`ale kup 2025’’ u Sloveniji. Me|utim, najboqi golman turnira nije iz ekipa zvu~nih imena: Liverpul, Totenhem, Sporting, Valensija, Sparta…! Najboqi golman ro|en je na Kosovu i Metohiji, nekada{wi prvi golman OFK Dif i `ivi u Gra~anici, Strahiwa Malinovski. Po~etkom ove godine na turniru u Vara`dinu Malinovski je tako|e progla{en za najboqeg golmana, u konkurenciji Juventusa, Aston Vile, Dinama iz Zagreba, Ferencvaro{a itd.
privremeno pu{tawe na slobodu, koji su odbijeni iako su svedoci Tu`ila{tva ve} zavr{ili svoja svedo~ewa.
„Sudije su potpuno nezavisne u dono{ewu odluka i niko ne mo`e da uti~e na wihovo odlu~ivawe. Kada je re~ o ranijim odlukama u vezi sa zahtevima za privremeno osloba|awe, sudije su odlu~ivale na osnovu procene rizika od bekstva, uticaja na svedoke ili izvr{ewa drugih krivi~nih dela. Do danas, sve tri sudije su zakqu~ile da pu{tawe na slobodu nije opravdano, s obzirom na procenu tih rizika“, izjavila je Trendafilova.
Trendafilova je naglasila da se sudi pojedincima, a ne organizaciji.
„Specijalizovana ve}a se bave iskqu~ivo istragom i krivi~nim gowewem osoba u vezi s navodima o wihovim nezakonitim delima, odnosno wihovoj individualnoj krivi~noj odgovornosti. To zna~i da, iako se u sudnici mogu pomenuti pripadnici OVK koji su navodno po~inili krivi~na dela, to se odnosi iskqu~ivo na wih kao pojedince, a ne na celu organizaciju“, rekla je ona.
SKUP[TINE KOSOVA, U SUBOTU 7. JUNA
I 28 put poslanici Skup{tine rekli ne Samoopredeqewu
Konstitutivna sednica Skup{tine Kosova prekinuta je i u, subotu 7. juna, posle svega nekoliko minuta, po{to nije bilo kvoruma za izbor komisije koja bi tajnim glasawem izabrala predsednika ovog zakonodavnog tela. Predstavnici opozicionih stranaka ni ovog puta, na poziv predsedavaju}eg Avnija Deharija nisu predlo`ili svoje ~lanove za izbor komisije. Dehari je nakon toga pozvao na glasawe. Od 85 poslanika koliko ih je bilo prisutno, od 120 koliko poslanika broji parlament, za je glasalo 48 poslanika, nije bilo glasova protiv, kao ni uzdr`anih. Ovo je bio 28. neuspeli poku{aj da se konstitui{e deveti saziv parlamenta. Otkako je Avni Dehari predlo`io da se o kandidatkiwi iz redova Samoopredeqewa, Aqbuqeni Haxiju, glasa tajno, od devete sednice 1. maja, poslani~ke grupe DPK, DSK, ABK i Srpska lista nisu predlo`ile svoje predstavnike za komisiju za sprovo|ewe i nadzor tajnog glasawa. Dosada{wih 28 konstituvnih sednica skup{tine Kosova trajale su ukupno 140 minuta, najve}i broj wih samo po pet minuta. Za ukupno 125 minuta rada, na 25 odr`anih konstitutivnih sednica, do 1. juna, 120 poslanika skup{tine Kosova dobilo je 300.000 evra.
U petak, 6. juna 2025. godine, u Prizrenu SVE^ANOST POVODOM ZAVR[ETKA
U petak, 6. juna 2025. godine, u Prizrenu je odr`ana sve~anost povodom zavr{etka maturskog ispita zrelosti i dodele diploma desetoj generaciji svr{enih u~enika obnovqene Bogoslovije Svetih Kirila i Metodija. Ovaj zna~ajan doga|aj zapo~eo je slu`ewem Svete Arhijerejske Liturgije u drevnom hramu Presvete Bogorodice Qevi{ke – duhovnom biseru i svedo~anstvu vi{evekovnog prisustva i `ivog predawa Srpske Pravoslavne Crkve u Prizrenu.
Svetom Liturgijom na~alstvovao je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije, uz saslu`ewe sve{tenstva i molitveno u~e{}e profesora, u~enika, rodbine i prijateqa u~enika.
Sve~anost je nastavqena u prostorijama bogoslovije, gde su u~enicima koji su uspe{no polo`ili maturski ispit – wih {estorici – uru~ena svedo~anstva i diplome.
Zavr{etak {kolovawa ove generacije u~enika predstavqa jo{ jedan zna~ajan korak u misiji obnovqene prizrenske bogoslovije – {kole koja, uprkos svim isku{ewima, nastavqa da bude `ivo ogwi{te pravoslavne prosvete, vere i nade u srcu Kosova i Metohije.
Navr{ilo se 154 godina od osnivawa Bogoslovije u Prizrenu, koja od 1. oktobra 1871. godine nije prestajala da radi. Na ovogodi{wem majskom zasedawu, Sveti Arhijerejski Sabor je doneo odluku da se u srpskim pravoslavnim bogoslovijama uvede ~etvorogodi{we sredwo{kolsko obrazovawe, ~ija }e primena zapo~eti od 1. septembra {kolske 2025/26. godine.
Produ`en mandat EULEX-u na Kosovu jo{ dve godine EULEX I DAQE IMA ZNA^AJNU ULOGU KAO „DRUGI BEZBEDNOSNI KRUG“
Savet Evropske unije usvojio je, 5. juna, Odluku o Misiji Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX Kosovo), produ`avaju}i wen mandat do 14. juna 2027. godine.
Ova odluka usvojena je na osnovu strate{ke revizije EULEX-a, a na predlog Visokog predstavnika Unije za spoqne poslove i bezbednosnu politiku, {to je Kaja Kalas ve} najavila. Politi~ki i bezbednosni komitet saglasio se da se mandat Misije produ`i za jo{ dve godine, do sredine 2027.
U Odluci se isti~e: „Ni{ta u ovoj Odluci ne treba tuma~iti kao naru{avawe nezavisnosti i autonomije sudija i tu`ilaca koji u~estvuju u sudskim postupcima u okviru EULEX-a“. Za period od 15. juna 2025. do 14. juna 2027. godine, predvi|ena finansijska sredstva za rad EULEX-a iznose 170.866.980 evra. Osnovni ciq misije je podr{ka kosovskim institucijama u izgradwi nezavisnog, multietni~kog i efikasnog pravosudnog sistema, policije i carine, kao i ja~awe vladavine prava. EULEX i daqe ima zna~ajnu ulogu kao „drugi bezbednosni krug“, odnosno ukqu~uje se u situacijama kada Kosovska policija nije u mogu}nosti da re{i odre|eni bezbednosni problem. Za razliku od pro{losti, kritike na ra~un EULEX-a danas sti`u pre svega od strane Srba sa Kosova.
15. Konferencija srpske medicinske dijaspore, pod pokroviteqstvom prestolonaslednika Aleksandra i princeze Katarine, bi}e sve~ano otvorena 12. juna 2025. godine u 10 ~asova u Crowne Plaza hotelu.
Tradicionalna Konferencija srpske medicinske dijaspore se ove godine organizuje po 15. put pod pokroviteqstvom kraqevskog para Srbije, a sa ciqem da
pove`e lekare u Srbiji sa kolegama iz inostranstva, kako na{om dijasporom tako i eminentnim stranim stru~wacima. Pro{logodi{wa konferencija je na jednom mestu okupila vi{e od 2.000 lekara iz raznih oblasti medicine.
Polaze}i od ~iwenice da je medicina nauka u kojoj se gotovo svakodnevno ostvaruju nova dostignu}a, gde razmena znawa i iskustava u svakoj oblasti
Na fudbalskom terenu Fudbalskog kluba Tempo u Frankfurtu, na Spasovdan odr`an je Vidovdanski kros, u organizaciji Dopunske nastave na srpskom jeziku u Hesenu, koja se realizuje u organizaciji Ministarstva prosvete Republike Srbije i Fudbalskog kluba Tempo. Ovaj sportsko-porodi~ni doga|aj okupio je vi{e od 150 dece, koja su se takmi~ila u tr~awu po uzrastima i polovima.
Po zavr{etku krosa, odr`ane su raznovrsne sportske igre za decu i odrasle. Kulturno-umetni~ki program upotpunili su nastupi folklornih dru{tava SKC Ofenbah i Oro Frankfurt, koji su svojim igrama i pesmama uneli duh Srbije u srce Frankfurta. Nastavnici dopunske nastave uputili su veliku zahvalnost FK Tempo na izuzetnoj organizaciji, gostoprimstvu i ulagawu truda u ovako zna~ajan doga|aj za srpsku zajednicu u dijaspori.
zdravstvene za{tite imaju veliki zna~aj, ova tradicionalna Konferencija jo{ jednom }e omogu}iti lekarima iz Srbije i svih delova planete da stvaraju i unapre|uju profesionalne odnose i dele svoje znawe sa kolegama {irom sveta.
Konferencija srpske medicinske dijaspore je akreditovana od strane Zdravstvenog saveta Republike Srbije kao me|unarodni kongres i deo je sistema kontinuirane medicinske edukacije.
Konferencija srpske medicinske dijaspore odr`ava se pod pokroviteqstvom prestolonaslednika Aleksandra i princeze Katarine, u organizaciji Srpskog kraqevskog medicinskog udru`ewa i Fondacije princeze Katarine, uz podr{ku Ministarstva zdravqa, Lekarske komore Srbije, Svetske zdravstvene organizacije i Kraqevskog medicinskog odbora.
NA[A NIKOLINA JE NAJLEP[A:
Srpska zajednica u ^ikagu i okolini slavi! Amerikanka srpskog porekla Nikolina Vuj~i} izabrana je za Mis ameri~ke dr`ave Illinois i tako se plasirala za finalni izbor za Miss USA!
Nikolina je na ovom takmi~ewu lepote predstavqala Des Plaines, predgra|e ^ikaga u kome ina~e `ivi veliki broj na{ih sunarodnika. Ima 22 godine i nedavno je zavr{ila studije za medicinsku sestru na Loyola University Chicago. Ponosna je Srbo-Amerikanka prve generacije i te~no govori tri jezika: srpski, {panski i engleski. Tokom mladosti je bila veoma ukqu~ena u folklor i srpske narodne igre pri lokalnoj pravoslavnoj crkvi, tako|e se bavila plesom i bila cheerleader u svojoj sredwoj {koli.
Na pitawe {ta je wena najve}a strast, Nikolina ka`e: - Strast prema pomagawu deci, qudima, zdravstvenoj za{titi. Radim kao medicinska sestra na de~ijem odelewu hitne pomo}i – u bolnici u kojoj sam i ro|ena. Posve}ena sam holisti~koj nezi dece. Svojevremeno sam volonterala u Francuskoj, u svetili{tu Gospe Lurdske, pru`aju}i podr{ku hodo~asnicima. A {ta su weni ciqevi?
- Planiram da nastavim master studije iz medicinske edukacije, a zatim da upi{em {kolu za medicinske sestre specijaliste, sa fokusom na le~ewe neplodnosti. San mi je da otvorim inkluzivnu kliniku na kojoj }u pomo}i `enama da dobiju dugo `eqeno potomstvo, isti~e na kraju na{a Nikolina.
U godini obele`avawa 135 godina od osnivawa prve crkve i {kole van granica Kraqevine Srbije, srpska zajednica u Lionu obele`ila je veliki praznik i proslavila crkvenu slavu. Prisustvovalo je vi{e od 130 parohijana i gostiju u liturgijskom sabrawu na ~elu sa ocem Goranom Ili}em Benke i |akonom Aleksandrom Dragi}em.
Slavu Parohije uveli~ali su i u~enici Srpske dopunske {kole i zajedno sa roditeqima i svojom u~iteqicom Aleksandrom Bursa} priredili izlo`bu pod nazivom „Vesela }irilica”.
Nakon se~ewa slavskog kola~a, usledilo je dru`ewe uz bogatu trpezu kojom su nas do~ekali ovogodi{wi sve~ari, porodica Stojanovi}.
U eri digitalne povezanosti, gde je neprekidna veza postala osnovna potreba, neo~ekivan nestanak signala delovao je kao deo iz filma. Naime, ratni brod je, sasvim slu~ajno, „isekao” komunikacije {irom ostrva, te su svi bili zate~eni i iznena|eni, a mnogi su pomislili da se radi o velikom hakerskom napadu.
Australijske odbrambene snage priznale su da je jedan od wihovih ratnih brodova slu~ajno blokirao be`i~ni internet i radio usluge na delovima Novog Zelanda, izazvav{i privremene smetwe u komunikacijama.
Incident se dogodio dok je brod HMAS Canberra, jedan od najve}ih brodo-
va Kraqevske australijske mornarice, bio na putu ka Velingtonu, pi{e Gardijan. Tokom prolaska pored obale Novog Zelanda, wegov navigacioni radar ometao je be`i~ne i radio signale na velikom podru~ju koje se protezalo od Taranakija na Severnom ostrvu do Marlboro regiona na Ju`nom ostrvu.
Problemi su po~eli oko dva sata ujutru po lokalnom vremenu, kada su komercijalni provajderi interneta i radio stanice morali da prekinu kori{}ewe frekvencija.
Kako je saop{tio portparol australijskih odbrambenih snaga, brod je uo~io smetwe i odmah promenio frekvencije kako bi ih eliminisao.
Novozelandske odbrambene snage po-
tvrdile su da je „problem re{en”, nagla{avaju}i da su kontaktirali svoje australijske kolege nakon prijavqivawa incidenta. Smetwe su obuhvatile i lokalne radio stanice, ukqu~uju}i Brian FM, stanicu iz Blenhajma, koja je bila primo rana da pre|e na rezervni sistem kako bi nastavila sa emitovawem. Incident je izazvao reakcije telekomu nikacionih kompanija, te je jedan direktor rekao da „nije svakodnevna pojava da ratni brod iskqu~i opremu”, obja{wavaju}i da su se aktivirali bezbednosni sistemi zbog smetwi koje je izazvao radar. Neki frekventni opsezi su besplat-
[arlot iz Sidneja ima 21 godinu, radi 5 sati nedeqno i zara|uje 15.000 dolara! Evo kako je uspela
[arlot Bozanke, za mnoge, to je potpuno nepoznato ime. Za druge, ona je san kojem te`e. Ova devojka iz Sidneja ima platu od oko 15.000 dolara mese~no, ali radi samo pet sati dnevno.
Iako na prvi pogled deluje kao posao koji zahteva malo truda i posve}enosti, jer prethodno iskustvo nije neophodno, stvarnost je znatno druga~ija – malo ko se usu|uje da ga radi. Za [arlot, koja ~i{}ewe smatra „terapijskim“, va`i pravilo: „Uvek ka`em – {to prqavije, to boqe.“ Ali ko je zapravo [arlot Bozanke? Sve je po~elo na fakultetu, kada je radila kao profesionalna ~ista~ica da bi dodatno zaradila i pokrila tro{kove.
Me|utim, kada je po~ela da ~isti, shvatila je koliko joj zna~i transformacija zapu{tenih i prqavih domova.
Wen san je bio da postane policajka, ali danas bele`i veliki uspeh sa sopstvenom firmom za ~i{}ewe. Prekretnica se dogodila tokom pandemije koronavirusa, kada je ostala zaglavqena u inostranstvu mesec dana — i na kraju izgubila posao. Tada je pokrenula Care Cleaning Agency, svoju firmu za ~i{}ewe, i shvatila kolika je potra`wa za pouzdanim radnicima u Sidneju, Australija.
Samo nekoliko nedeqa nakon {to je zapo~ela posao, bila je „preplavqena“ stotinama upita qudi o~ajni~ki `eqnih wenih usluga.
Ono {to je po~elo kao finansijska potreba u te{kom periodu wenog `ivota danas je kompanija sa devet zaposlenih, specijalizovana za pomo} osobama koje se bore sa sakupqawem stvari –~ija je glavna funkcija dubinsko ~i{}ewe u ekstremno zapu{tenim prostorima.
I fizi~ki i mentalno zahtevan posao, ali ono {to ga izdvaja jeste to {to je i veoma dobro pla}en. Pet radnih sati dnevno (od ponedeqka do petka, vikendi slobodni) uvedeno je radi dobrobiti wenih radnika. Upravqawe i nadgledawe poslovawa ipak oduzimaju najve}i deo wenog vremena.
[arlot je kupila svoju prvu ku}u sa samo 21 godinom i finansijski je stabilnija od ve}ine svojih vr{waka. Wena pri~a postala je viralna na dru{tvenim mre`ama, a ona isti~e da qudi „potcewuju osobqe koje ~isti“ i ne smatraju to pravim poslom –ali ona nikada nije „vi{e radila“.
„Te`e je nego da studira{ na fakultetu sa punim radnim vremenom, barem za mene. Na kraju krajeva, ~i{}ewem se zaradi vi{e nego na obi~nim poslovima od devet do pet“, tvrdi ona. „Znam da to nije za svakoga i da ne `ele svi da ribaju kupatila, ali meni je to veoma ispuwavaju}e.“
ni i dostupni svima za kori{}ewe - kao {to su zajedni~ki opsezi za Wi-Fi i Bluetooth i smetwe koje su se dogodile u sredu bile su upravo u jednom od tih zajedni~kih opsega.
Promet u maloprodaji u Australiji pao je za 0,1 odsto u aprilu 2025. godine, saop{tio je Australijski zavod za statistiku (ABS).
Aprilski pad prometa usledio je nakon rasta od 0,3 odsto u martu 2025. i 0,2 odsto u februaru 2025. godine.
Maloprodajna potro{wa je smawena u aprilu, posebno na kupovinu ode}e. Pad je delimi~no nadokna|en oporavkom u Kvinslendu, jer su se preduze}a oporavila od negativnih uticaja tropskog ciklona Alfred pro{log meseca, rekao je Robert Ewing, {ef poslovne statistike ABS-a.
Najve}i pad na mese~nom nivou zabele`en je u maloprodaji ode}e, obu}e i li~nih dodataka (-2,5 odsto) i robnih ku}a (-2,5 odsto).
Ovo je delimi~no nadokna|eno rastom u ostaloj maloprodaji (+0,7 odsto) i maloprodaji ku}nih potrep{tina (+0,6 odsto).
Istovremeno, potro{wa vezana za hranu je nastavila da raste, sa rastom u kafi}ima, restoranima i uslugama hrane za poneti (+1,1 odsto). Ovo je delimi~no nadokna|eno padom u maloprodaji hrane (-0,3 odsto).
Porast potro{we vezane za hranu pokrenut je ve}im brojem obroka u Kvinslendu ovog meseca. Oporavak dolazi nakon {to su nepovoqni vremenski uslovi negativno uticali na prodaju u kafi}ima i restoranima, poru~io je Ewing
Brutalno ubila trogodi{wu }erku Sofiju, pa umrla u zatvoru
Loren Ingrid Flanigan (32), majka troje dece iz Australije, preminula je u zatvoru u Brizbejnu dok je ~ekala su|ewe zbog sumwe da je no`em usmrtila svoju trogodi{wu }erku Sofiju. Prona|ena je bez svesti u }eliji pod posebnim nadzorom.
Devoj~ica je u ponedeqak prona|ena sa vi{estrukim povredama u predwem dvori{tu porodi~ne ku}e u nasequ Mur Park Bi~, na periferiji Banderberga u Kvinslendu u Australiji, pi{e „Dejli mejl”.
Flaniganova je u trenutku smrti ~ekala su|ewe i nije morala da se li~no pojavi pred sudom u Banderbergu u utorak. Wen pravni zastupnik nije podneo zahtev za kauciju, a su|ewe je odlo`eno za 21. jul.
Flaniganova je bila sme{tena u specijalizovanu jedinicu za zatvorenike visokog rizika, poznatu kao Jedinica za kriznu podr{ku, gde su na snazi stroge mere za{tite, ukqu~uju}i neprekidni vizuelni nadzor, }elije
posebno dizajnirane za smawewe rizika od samopovre|ivawa, kao i redovne psiholo{ke procene. Korektivna slu`ba Kvinslenda saop{tila je da }e smrt Loren Flanigan biti predmet unutra{we istrage,
kao i nezavisne istrage Grupe za reviziju i inspekciju kriti~nih incidenata i Komande za profesionalne standarde i upravqawe. Tako|e je ukqu~ena i Jedinica za istragu korektivnih slu`bi Policije Kvinslenda. Prema navodima policije, Flaniganova je navodno no`em usmrtila svoju }erkicu Sofiju u dvori{tu, dok su weno dvoje mla|e dece, uzrasta jednu i dve godine, bili unutra. Oni nisu povre|eni i sada se nalaze na bezbednom. Na mestu doga|aja prona|en je no`, potvrdio je vr{ilac du`nosti nadzornika Bred Inski.
Sofija je bila uvek nasmejana, puna qubavi i `ivota
Otac malene Sofije, Xaj Ruan, MMA borac i radnik u rudniku, hitno se vratio ku}i nakon {to ga je policija obavestila o incidentu.
„Sofija je bila svetlost mog `ivota. Uvek se smejala, uvek `elela da pomogne. Bila je puna `ivota i qubavi. Imala je ogromno srce”, kazao je skrhani otac.
Miroslav Filipovi} zbunio nau~nike {irom sveta
Astronomi i astrofizi~ari ostali su zate~eni otkri}em australijskog teleskopa ASKAP – savr{eno simetri~ne sfere, udaqene milionima kilometara, iz koje dopiru radio-talasi.
Veliki me|unarodni tim predvo|en astrofizi~arem Miroslavom Filipovi}em sa Univerziteta Zapadni Sidnej (Australija) nazvao je ovaj objekat Teleios, {to na starogr~kom zna~i „savr{eno“. Nakon iscrpne analize svih mogu}ih scenarija, istra`iva~i su zakqu~ili da }e biti potrebno vi{e podataka kako bi se otkrilo kako je ovaj objekat nastao.
Wihovo istra`ivawe je predato za objavqivawe u Publications of the Astronomical Society of Australia, a dostupno je i na servisu arXiv
ASKAP I ^UDNI RADIO-KRUGOVI
ASKAP (Australian Square Kilometre Array Pathfinder) je u okviru svog projekta Evolutionary Map of the Universe (EMU) otkrio veliki broj neobi~nih kru`nih struktura na nebu. Neki od wih, poput ~uvenih ORC-ova (Odd Radio Circles), nalaze se na me|u-galakti~kim rastojawima i ostali su zagonetka.
Ipak, Teleios, koji se nalazi unutar Mle~nog puta, ima druga~ije poreklo.
Iako je bli`i, {to zna~i i mawi, nedostatak preciznog odre|ivawa udaqenosti ote`ava razumevawe wegovog nastanka.
DA LI JE TELEIOS
OSTATAK SUPERNOVE?
Filipovi} i saradnici analizirali su objekat i otkrili da svetli iskqu~ivo u radio-talasu. Po karakteristikama zra~ewa, zakqu~ili su da se najverovatnije radi o ostatku supernove tipa Iajednom od najsjajnijih tipova eksplozija u svemiru. Ovakve supernove nastaju kada beli patuqak u binarnom sistemu akumulira masu od svog zvezdanog saputnika dok ne dosegne granicu i eksplodira.
Zvu~i jednostavno, ali merewe udaqenosti u svemiru je izuzetno slo`en posao. Nau~nici su do{li do dve mogu}e opcije: 7.175 svetlosnih godina ili 25.114 svetlosnih godina.
Ove dve udaqenosti daju potpuno razli~ite interpretacije:
• Ako je bli`i, Teleios je pre~nika oko 46 svetlosnih godina i star mawe od 1.000 godina.
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora
l Specijalna nega za osobe sa demencijom
• Ako je daqi, wegov pre~nik bi bio oko 157 svetlosnih godina, a starost preko 10.000 godina.
Problem je u tome {to nijedna opcija ne obja{wava za{to nema detektovanih X-zraka, koji bi morali biti prisutni prema postoje}im modelima.
Jedna alternativna teorija je da se radi o supernovi tipa Iax, varijanti tipa Ia, gde beli patuqak ne bude potpuno uni{ten, ve} ostane u obliku tzv. „zombi zvezde“. Ova teorija odgovara zra~ewu koje Teleios emituje, ali bi to zna~ilo da je mnogo bli`i — na oko 3.262 svetlosne godine. I zaista, postoji zvezda na toj udaqenosti koja bi mogla biti kandidat. Ali… nijedno nezavisno merewe ne potvr|uje da je Teleios toliko blizu.
SAVR[ENA SIMETRIJA
KOJA ZBUWUJE
Skoro svi ostaci supernova su bar donekle asimetri~ni - zbog nepravilnosti u eksploziji, neravnomernog me|uzvezda-
Duhovne i kulturne potrebe
l Redovni verski obredi
l Dolazak verskog osobqa na poziv
l Kapela za sve religije
l Proslava praznika u domu sa va{om familijom
l Program za opu{tawe i razonodu
ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
nog materijala ili kasnijeg raspadawa {koqke. Ali Teleios je savr{eno simetri~an.
Jedino obja{wewe je da je supernova bila potpuno simetri~na i da se dogodila u gotovo praznom delu svemira, pa se materijal {iri bez prepreka. Iako retko, to nije nemogu}e - ali je svakako fascinantno.
„Detaqno smo ispitali sve mogu}e evolutivne scenarije supernove na osnovu povr{inskog sjaja, prividne veli~ine i mogu}ih udaqenosti,“ pi{u istra`iva~i.
„Sve opcije imaju svoje izazove, naro~ito ako uzmemo u obzir izostanak X-zraka, koji bi po modelima trebalo da budu prisutni. I daqe smatramo da je supernova tipa Ia najverovatnija, ali nemamo direktan dokaz za nijednu teoriju. Potrebna su nova, osetqivija i visoko-rezolutna posmatrawa ovog objekta.“
Skoro 20 centimetara {iroka i te{ka preko 4 kilograma. Zlatna gruda na koju je par slu~ajno nai{ao tokom {etwe ve} je dobila ponude ve}e od 400.000 dolara.
Godina je bila 1979. kada su Xon i Fransis Agis prona{li xinovski komad zlata na zlatnim poqima zapadne Australije. Sada }e promeniti vlasnika, a interesovawe kolekcionara je veliko.
Krejg Kisik, koji radi u aukcijskoj ku}i zadu`enoj za prodaju, ponosno isti~e da impozantna gruda budi interesovawe. – Zlato je oduvek bilo popularno, kako zbog svoje vrednosti, tako i zbog svoje lepote – ka`e on.
SA^UVANA ZLATNA GRUDA JE RETKOST
Pri~a se da bi svo do sada iskopano zlato moglo da stane u kocku dimenzija 22 metra sa svake strane, ali je veoma mali deo toga sa~uvan u svom prirodnom obliku,
ka`e Kisik. Ve}ina je pretvorena u kovanice, poluge i nakit.
Prema wegovim re~ima, mawe od 2 odsto zlata koje je prona|eno sa~uvano je u prirodnom stawu.
Zlatna gruda te{ka jednu uncu ili vi{e te`a je za prona}i nego dijamant od pet karata. Gruda poput „Zlatne lepote“, te{ke 15,52 unce, samim tim je izuzetno retka.
Velika otkri}a zlata u Australiji traju jo{ od 19. veka. ^itavi gradovi su nicali oko te retke rude.
PRODATA PO TE@INI
ZLATA – I VI[E OD TOGA Kada cena zlata prema{i 3.300 dolara po unci, ~ak i re|i oblici ovog plemenitog metala postaju tra`eniji nego ikada. Zlatna gruda, u svom sirovom i prirodnom obliku, ~esto vredi daleko vi{e od same koli~ine zlata koju sadr`i. Ovde se ne radi samo o metalu. Radi se o obliku, boji, poreklu i ~iwenici da je svaki komad jedinstven. Me|u kolekcionarima, najspektakularniji primerci smatraju se umetni~kim delima u obliku minerala. U vremenima ekonomske nesigurnosti, kada investitori tragaju za ~vrstom imovinom, ovakvi retki pronalasci predstavqaju na~in da se istovremeno sa~uva vrednost i poseduje jedinstveni kolekcionarski predmet.
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Najmawe 5 odsto Australijanaca (blizu milion qudi) se barem jednom u `ivotu suo~ilo sa nekim vidom kriminala, navodi se u federalnoj statistici (Australian Bureau of Statistics). Granica zakonskih prestupnika se iz godine u godinu pomera nadole, tako da sad sve ~e{}e imamo
nog reda i mira, sa padom od ~ak 12% na 32.307 prestupnika. Pored toga, broj prekr{aja vezanih za droge tako|e je smawen, za 8% na 48.213 prestupnika, {to je najni`i broj u posledwih 7 godina. Ovaj pohvalni rezultat bi direktno mogao da se dovede u vezu sa ranije done{enim pravnim merama protiv maloletni~kih delikvenata. I to tako {to su pove}ane kazne za te{ka krivi~na dela (pqa~ke, ku}ne provale, kra|a automobila) a smawene za lak{a krivi~na dela (posedovawe kanabisa, neovla{}eni ulazak, uvredqiv jezik/pona{awe). Stopa preusmeravawa (tj. slu~ajeva koji ne idu na sud) smawena je za niz prekr{aja velikog obima, kao {to su kra|e iz prodavnica, saobra}ajni prekr{aji i provale. Ipak, sude}i po brojnim novinskim izve{tajima realnost
za 15%. Ali neke grupe vi{estrukih prestupnika tako|e postaju sve nasilniji, prema parlamentarnoj istrazi Novog Ju`nog Velsa o bezbednosti zajednice, koja je pro{le nedeqe objavila svoje preporuke. Ove nedeqe, ~ista~ica {kole u Moriju se navodno suo~ila sa dva tinejxera, od kojih je jedan bio naoru`an tomahavkom, koji su je opqa~kali i ukrali joj automobil. Navodno su nekoliko minuta ranije slupali neko vozilo. Tri dana ranije, tako|e u Moriju, grupa tinejxera je navodno provalila u ku}u i ukrala „pikap“ vozilo. Policija je bacila klinove ispod vozila koje je jurilo velikom brzinom i uhvatila ~etrnaestogodi{weg voza~a, zajedno sa ostala tri tinejxera, starosti 14, 12 i 11 godina.
Zajedni~ka nit ve}ine videa sa dru{tvenih mre`a koje
i delikvente sa 11 i 12 godina. Kriminal i prestupni{tva maloletnika u Australiji su sve vidqivija, od auto-puteva i prometnih ulica (gde pomahnitalo voze ukradena vozila) preko {oping centara do javnih mesta (gde se ~esto krvavo sukobqavaju me|usobno). Jedan {oping centar u Prestonu (severni Melburn) je nedavno morao biti zatvoren i na kratko evakuisan, jer je u holovima centra do{lo do tu~e bandi maloletnika no`evima i ma~etama. Policija je jedva uspela da ih satera i neke od u~esnika pohapsi, a premijerka Viktorije je nakon toga kao jednu od glavnih mera borbe protiv toga objavila zabranu prodaja ma~eta u celoj dr`avi. Iako ova mera realno ne mo`e da {teti, treba biti stvarno lud i verovati da }e to su{tinski smawiti stopu maloletni~kog kriminala. U 2024. godini, dr`ava Viktorija je do`ivela zna~ajan porast kriminala, sa porastom od 13,2% u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj porast je uzrokovan naglim porastom imovinskog i krivi~nog dela prevare, koje je zabele`ilo pove}awe od 21,9%. Najzna~ajniji porast je zabele`en kod kra|e motornih vozila, sa pove}awem od ~ak 29,6%.
Statistika kriminala u susednom Novom Ju`nom Velsu, posebno za 2023-24. godinu, ukazuje na smawewe broja prekr{aja jav-
je izgleda malo druga~ija. Pre tri meseca, grupa tinejxera krenula je u juri{ velikom brzinom od 300 kilometara nakon {to su ukrali Tojotu Kruzer sa benzinske pumpe u blizini Naromina, na zapadu dr`ave Novi Ju`ni Vels. Dok su tinejxeri jurili, policajci su bacali {iqke pod to~kove da bi ih nekako zaustavili. Ukradeno vozilo se zatim prevrnulo i sedamnaestogodi{wi de~ak je poginuo, dok su jo{ trojica tinejxera, uzrasta 13, 14 i 16 godina, hitno prevezena u bolnicu. Jedan od wih je ve} bio pu{ten na kauciju zbog prethodnog prekr{aja. Tinejxeri kradu oru`je, isku{avaju policiju u brzim poterama, pa ~ak i poma`u u ubistvima podzemqa. Zvani~nici veruju da se sve to de{ava zbog onlajn uticaja na mlade u zaista {okantnom talasu kriminala {irom Sidneja i regiona Novog Ju`nog Velsa, navode brojna istra`ivawa. Ali dok policija zatvara vo|e, a slu`be poku{avaju da dopru do rawivih mladih, ravnodu{ni giganti dru{tvenih medija (Fejsbuk, Tiktok...) odbijaju da daju svoj doprinos kako bi se smawilo maloletni~ko nasiqe. Omladinski kriminal se mewao tokom decenija. Kra|a automobila je tako porasla za 160%, nasiqe u porodici i seksualni zlo~ini su porasli za oko 30%, a provale privatnih poseda su porasle
objavquju maloletni~ki delikventi je: „objavi i hvali se“, gde mladi snimaju i dele svoje kriminalne poduhvate na dru{tvenim mre`ama bez ikakvog straha da }e snositi bilo kakve posledice. Jedna policijska delegacija iz Novog Ju`nog Velsa je pro{le godine prikazala takve video snimke stranim tehnolo{kim kompanijama koje vode dru{tvene medije u Australiji, tra`e}i da pro{ire definiciju „{tetnog sadr`aja“. Jedan video je prikazivao tinejxere u luksuznom Mercedesu, ukradenom iz isto~nog Sidneja, kako se kre}u brzinom od 280 km na sat u policijskoj poteri pre nego {to su se sudarili. Ali po{to ve}ina video snimaka sa objavama i hvalisawem nije pokazivala stvarno nasiqe, tehnolo{ke kompanije su zakqu~ile da one nisu prekr{ile wihove uslove kori{}ewa. I sve se na`alost zavr{ilo na tome. Toliko o stvarnoj mo}i i iskrenoj `eqi dr`ave da kona~no stane na put sve ve}em haosu u ~itavoj zemqi kada je u pitawu maloletni~ki kriminal.
Posle 15 godina, Srbija se jo{ jednom na{la na vrhu sveta zahvaquju}i Aleksandru Milosavqevi}u, alpinisti koji se 15. maja popeo na najvi{i vrh Himalaja, Mont Everest. Kako se suo~iti sa sopstvenim granicama, kakve su pripreme i {ta planinare ~eka na vrhu sveta, otkriva Aleksandar za RTS.
Najvi{u ta~ku na planeti, Aleksandar Milosavqevi} osvojio je 15. maja 2025. godine, u ranim jutarwim satima po srpskom vremenu, i tako postao deseti srpski planinar koji je uspeo u ovoj, nimalo lakoj misiji.
Aleksandar ka`e da je Mont Everest dugo bio `eqa kao jedan od vrhova u okviru Izazova Seven Summits: „To je uspon na sedam najvi{ih vrhova na svih sedam kontinenata, tako da je, posle pet godina, do{ao na red i Everest“.
Za ekspediciju ovog tipa neophodne su fizi~ke i mentalne pripreme.
„Everest definitivno nije vrh na koji se pewe tako {to se spremate mesec dana u teretani. Priprema jako dugo traje. U mom slu~aju od kraja 2022. godine“, obja{wava planinar.
Prema wegovim re~ima, te`e je psihi~ki se spremiti, jer se nikada ne zna {ta pewa~a ~eka na toj planini: „Bilo je tu svega i sva~ega i trenutaka kad ~ovek ho}e da odustane, pa treba da naterate sebe da nastavite daqe“.
VISINSKE PRIPREME
ZA NAJVE]I USPON NA PLANETI
klimatske i sve ostale uslove, uspon na nadmorsku visinu od 5.000 metara samo su deo pripreme za osvajawe Mont Everesta.
Ekspedicija je trajala 43 dana pa je jo{ jedna od kqu~nih stvari sa kim se ide na takav put. Aleksandar je u Nepalu ve} bio i ve} bio iskusan kada je komunikacija sa [erpasima u pitawu.
„Moram da ka`em da su oni zaista jedna divna nacija i da je zaista uvek u`ivawe. Posmatraju nas kao turiste, ali ve}im delom kao prijateqe i znaju da treba da vas popnu na planinu i da vas vrate odozgo. Tako se i pona{aju sa vama, non-stop vas opu{taju, stalno se trude da tu budu uz vas, da pomognu sve {to treba, da vam olak{aju boravak u Nepalu“, obja{wava gost Jutarweg programa.
Boravak u Nepalu, privikavawe na
Nekoliko nedeqa nakon smrti Damira Doki}a, biv{a teniserka Jelena Doki} odlu~ila je da se otvori za javnost i progovori o komplikovanom odnosu sa ocem koji ju je godinama zlostavqao i kontrolisao.
U razgovoru za australijski News Wire“, Jelena je priznala da je vest o o~evoj smrti izazvala pome{ane emocije.
„Otu|ena sam od oca skoro 10 godina i to je tako kako jeste. Bez obzira da li ste imali dobro ili lo{e iskustvo sa roditeqem, to dolazi sa komplikovanom vrstom tuge, zavr{etka ili na~ina na koji se to poglavqe zavr{ava“,rekla je Doki}eva.
Saznawe o smrti oca do~ekala je „usred posla i obaveza“, {to joj, kako ka`e, nije ostavilo prostora za procesuirawe
Posle desetak dana boravka u Nepalu, Aleksandrova ekipa stigla je u bazni kamp koji je sme{ten na visini oko 5.500 metara.
„Tu smo bili dve-tri nedeqe, dosta vremena provodite na treninzima na Kumbu gle~eru koji je neposredno ispod kampa. U tim trenucima ve`bate tehniku i na~ine disawa, spremate se fizi~ki za ono {to vas ~eka“, istakao je Aleksandar i dodao da deo tih visinskih priprema podrazumeva i rukovawe opremom.
Tako|e, postepeno se telo navikava na ve}e visine – po 500 metara kako bi u~esnici ekspedicije bili spremni za takozvani samit pu{ (Summit push)
Kao najte`i trenutak tokom 43 dana ekspedicije, Aleksandar izdvaja gubitak dva ~lana tima: „Imali smo tu nesre}u da su u na{em timu dva ~lana izgubila svoje `ivote. Jedan je brat Go{a iz Indije, a drugi je Santijago sa Filipina“. Kada se dese nesre}ni slu~ajevi najvi{e se razmi{qa o odustajawu. Jedan ~lan tima je odlu~io da ne nastavi uspon nakon Santijagove smrti.
NA VRHU SVETA –VETROVITO I HLADNO
Dolazak na vrh mo`e da bude haoti~an zbog velikog broja planinara. Aleksandrov tim se popeo u ranom delu sezone pa nije bilo gu`ve.
„Stigli smo na vrh, jako brzo se tu de{avaju stvari. Prvo {to je vetar bio
u`asan i veliki minus“, opisuje planinar i dodaje da pola minuta ili minut mo`ete da provedete gledaju}i sa vrha sveta, fotografi{u}i, a zatim se put nastavqa. Polako dolaze druge ekipe i planinari se trude da se ne sudaraju na uzanim delovima staze.
Fotografija, sa kojom se slikao na Mont Everestu, bila je izvor snage za Aleksandra: „Fotografija porodice je ne{to {to je mene guralo u trenucima kad mi je najte`e. Izvukao bih tu sliku, pogledao, to traje par sekundi i onda nekako se osvestite i nastavqate daqe“.
Silazak sa vrha Himalaja mo`e da bude opasniji nego uspon. Pewa~i `ure ka vrhu, ali i niz planinu jer boravak na tim visinama nije nimalo bezazlen.
Hillary Step je deo gde, danas ru`no zvu~i, ali preska~ete tela pewa~a koji su tu ostavili svoje `ivote. Trudite se da ispo{tujete i ekipu koja ide odozdo, a i da vi mo`ete da si|ete“, pri~a Aleksandar. Za wega se osvajawe vrhova nije zavr{ilo nakon ekspedicije na Mont Everest. Popeo se na ~etiri od sedam najvi{ih vrhova koliko je na listi Izazova Seven Summits. Slede}i je u planu da bude osvojen u januaru. „Dok sam aklimatizovan, u januaru putujem na Antarktik. U Srbiji imamo samo jedan uspon na Mount Vinson, i to iz devedesetih godina, tako da ovo zaista dugo, dugo niko nije odradio. Ako postoje sponzori koji su voqni da pomognu u tom poduhvatu, mogu nam se javiti uvek“, poru~uje Aleksandar Milosavqevi}.
nedeqama }utala, sad pod naletom
gubitka. „Mo`da ~ak ni tuga, ve} vi{e kao zatvarawe jednog poglavqa. Od otu|enog roditeqa“.
Doki}eva je istakla da se tokom karijere borila sa samo}om, jer joj zbog zlostavqawa nije bilo dozvoqeno da razvija
prijateqstva. „Svako ko se pribli`i, zlostavqa~ ga se re{i. Nije mi bilo omogu}eno da imam prija-
teqe kao tinejxerka, a kasnije nisam razvila ni dru{tvene ve{tine“.
Iako pro{lost ne mo`e da promeni, Jelena se nada da }e svojom pri~om inspirisati druge `rtve nasiqa da se osna`e.
„Moj ciq je da sve radim sa qubazno{}u, graciozno{}u i dostojanstvom. Qudi koji su pro{li kroz sli~ne stvari treba da znaju da nisu sami i da su hrabriji nego {to misle“.
Najavila je i tre}u kwigu, u kojoj }e pisati o svom mentalnom razvoju i samopomo}i, a planirana je za kraj slede}e godine.
„Verovala sam da mogu da do|em do ta~ke kada }u se ponovo osmehnuti. Verujem da vredim i da to {to sam pre`ivela nije moja krivica. Mo`da ne mo`emo da promenimo ceo svet, ali mo`emo da promenimo ne~iji svet“.
SBS je proslavio 50. godi{wicu rada. 9. juna 1975. godine pokrenut je „Radio Etni~ka Australija“ – smeo eksperiment tada{weg prvog federalnog komesara za odnose sa zajednicama, i ministra za imigraciju Al Grasbija (Al Grassby). On je zadu`io „Radio Etni~ka Australija” da migrantima na razli~itim jezicima objasni zdravstveni program Medibank (Medibank), prvu verziju Medikera (Medicare). Kao najraznovrsniji emiter u Australiji, SBS ima za ciq da inspiri{e sve Australijance da istra`uju, po{tuju i slave na{u raznolikost i time promovi{e inkluzivno i kohezivno dru{tvo. SBS na srpskom
QUDI SA INVALIDITETOM: Australijanci
povodom kraqevog ro|endana
Na stotine Australijanaca primilo je po~asti za izuzetne zasluge i dostignu}a, povodom kraqevog ro|endana. Od qudi koji deluju u policijskim snagama, na poqu umetnosti, do onih koji rade sa qudima sa invaliditetom, {to odra`ava raznolikost i snagu australijskog dru{tva danas kao i napore onih koji rade na tome da ga u~ine boqim. Generalna guvernerka Sem Mostin (Sam Mostyn) ka`e da je ovogodi{wa lista prepoznala ukupno 830 Australijanaca za wihov doprinos dru{tvu i dr`avi.
SBS na srpskom
Doma}in Partizanu i Panatinaikosu u Australiji bi}e Aleks Mari}, srpski div, ro|en na najmla|em kontinentu, centar koji je sa crno-belima do{ao do fajnal-fora, a sa Atiwanima do krova Evrope.
n Dolazak na{eg asa u Beograd bio je prilika za razgovor o predstoje}oj turneji srpskog i gr~kog velikana. Mari} se rado prisetio dana kad je dobijao kwige od Vujo{evi}a, potom i Atini, pa Rusiji, ali i dana kad je u Solunu bio juniorski prvak sveta zajedno sa Endrjuom Bogutom, Stivenom Markovi}em, Bredom Wulijem, Blagojem Janevom… „Kad sam zavr{io karijeru, prvih pet, {est meseci, nisam radio apsolutno ni{ta. ^ovek mora malo da sedne, ‘porazgovara’ sam sa sobom i vidi {ta i kako napred”, po~eo je Mari} pri~u odgovorom na pitawe {ta je radio u prethodnih osam godina kad je oka~io patike o klin. „Posle toga sam po~eo individualno da treniram decu, godinu dana. Neki od wih su dobili stipendiju na ameri~kim fakultetima.” n Bio je i pomo}ni trener u Sidnej Kingsima dok nije po~ela korona, zatim skaut Wu Orleansa, pa Golden stejta. Sad je na „odmoru” do novog posla u ko{arci. Turneja u kojoj je doma}in svojim nekada{wim klubovima. „Nemam neku zvani~nu ulogu, tu sam za sve {to treba da se napravi da bi turneja bila uspe{na i lepa. Dva velikana evropske ko{arke prvi put dolaze zajedno da igraju protiv doma}ih klubova, u gradovima su jake srpska i gr~ka zajednica, mislim da je to lepa i dobra pri~a za ko{arku generalno. Pri~a koja }e spojiti dve filozofije ko{arke, australijsku i evropsku i da se poka`e kako taj spoj mo`e da se ostvari i da nije bitna udaqenost.”
n Nagla{ava i ulogu jednog drugog Srbina, direktora u australijskoj NBL ligi.
„Da nije Nikole Milivojevi}a, te{ko bi se bilo {ta desilo u pogledu turneje Partizana i
Panatinaikosa. On je u svemu izuzetno va`an, zapo~eo je celu pri~u.”
n Ogromna razlika u vremenskim zonama i prelazak iz leta u kasnu zimu Mari}u stvara brigu u pogledu toga da se neko od igra~a ne povredi u predve~erje nove sezone.
Za Mari}a su evropski klubovi saznali prvi put 2003. godine kad su ‘Kenguri’ na juniorskom SP dosko~ili do prvog stepenika na pobedni~kom postoqu. Karijeru mu je promenio susret sa Vladom [}epanovi}em u Granadi.
„Wegova pomo} i podr{ka su mi mnogo zna~ili u prvoj godini u Evropi. Pri~a o Partizanu krenula je tu negde od turnira Kupa kraqa. Vlado je video kakav bih igra~ mogao da budem, kako bi trebalo da igram i ko bi mogao da mi bude trener. Preporu~uio mi je da pre|em u Par-
tizan. Posle potpisao.”
n Pokazalo
„Da nije toga ne bi nisam siguran imao. I uvek Partizanu. ono {to jesam.” n Te nal-for, lige i ~lan je Fortuna igrao i finale. „To je kad ima{ Znam samo go vi{e nego
„Svima
Nakon 17 godina provedenih u Australiji, Sr|an je odlu~io da se vrati u Srbiju.
Sr|an iz Srbije je tokom devedesetih sa porodicom oti{ao u Australiju, jo{ kao tinejxer. Nakon 17 godina provedenih tamo, preselio se u Veliku Britaniju, a potom je odlu~io da se vrati u Srbiju, gde `ivi ve} deset godina. Za Jutjub kanal „Attic Life” podelio je za{to mu je trebalo tri godine da se navikne na `ivot u Australiji, za{to se u Srbiji ose}a slobodnije nego u drugim zemqama i za{to je srpski na~in `ivota donekle sli~an australijskom.
n Na pitawe koji su najve}i kulturni {okovi kada je stigao u Australiju, Sr|an je opisao situaciju koja mu se dogodila zbog reza~a diskova.
„Reza~i su tada tek po~iwali da se koriste. Bila je 1996-1997. godina. Imati reza~ diskova je bila posebna stvar - skupa. Jedan moj {kolski drug ga je imao. I jednom je iza{la neka igrica i pitao sam ga: ‚Mo`e{ li da mi je nare`e{?’, a on je rekao: ‚Naravno, to je 2 dolara’. Bio sam u {oku. Mislio sam - ako si mi prijateq, ne}e{ mi naplatiti. U~ini}e{ to jer smo drugari. Taj aspekt kapitalizma me|u mladima bio mi je prvo iznena|ewe. Nisam to o~ekivao”, rekao je Sr|an.
„Trebalo mi je tri godine da se naviknem na tu novu paradigmu, jer je sve bilo potpuno druga~ije. Klima, biqni i `ivotiwski svet, svi ti opasni insekti i `ivotiwe. Jednom sam kod ku}e ~uo neki zvuk ispred ku}e i ugledao valabija, malog kengura. Hteo sam da iza|em, a on je samo odskakutao, presko~io jednu ogradu, pa drugu i nestao u {umi”, otkrio je Sr|an.
n Dok je `iveo u inostranstvu, Sr|anu je najvi{e nedostajao sneg.
„Zvu~i ~udno, ali stvarno sneg. U Sidneju
naravno nema snega, a Bo`i} se slavi leti. Decembar, januar, februar, to je leto, pr`i. Se}am se da mi je zimi ba{ nedostajao sneg. Kao dete, legne{ u krevet, spusti{ roletne i ujutru kad ih podigne{, sve belo. Obo`avao sam taj ose}aj. I daqe mi to zna~i”, rekao je.
PREDRASUDE O SRBINU U AUSTRALIJI I VELIKOJ BRITANIJI
„Jedna ~udna `ena... Igrao sam se sa drugarima, pravili smo buku, pri~ali smo na srpskom. Otvorila je prozor i viknula: ‚Za{to se ne vratite u Hrvatsku?’. Nije ni znala odakle smo. Niko mi nikad direktno nije rekao ni{ta lo{e, ali kad bih rekao da sam Srbin, prva asocijacija im je bila Milo{evi} i ratovi devedesetih. Zato sam se dugo i izja{wavao kao Jugosloven. I danas mislim da mi je to identitet bli`i nego samo ‚Srbin’”, priznao je Sr|an.
„Jugosloven ciju, stavqa Makedonci, Slovenci bin ima specifi~nu se svi|a. Ipak, kao je. n Trudio ne bi zaboravio. „Kod ku}e srpskom. Kasnije sam sa wom tako|e razumela engleski, pre nego {to sam jezike s na engleskom, i srpskom u istoj
NAJVE]I [OK „Dok sam dolazio
Posle sastanka sa Duletom tog leta sam potpisao.” Pokazalo se da je to bio pun pogodak. nije Vlade, Duleta i Partizana, mnogo bi se ni desilo. Imao bih karijeru, ali siguran da bi to bila karijera kakvu sam uvek govorim da svu zahvalnost dugujem Partizanu. U svakom smislu. Te{ko da bih uspeo jesam.” godine crno-beli su igrali FajMari} je bio najboqi centar Evro~lan prve petorke takmi~ewa. Da Fortuna bila naklowenija Partizan bi finale. sport, to je `ivot, ide gore-dole, neima{ malo vi{e sre}e, nekad malo mawe. samo da smo dali sve od sebe i uspeli mnonego {to smo mislili. Tako nam je bilo
su|eno. Da mo`da nije u{ao onaj ko{ u Zagrebu, mo`da bismo dobili Fajnal-for. Tako su hteli sportski bogovi… [to se priznawa ti~e xabe bi bio sav rad i trud da nismo imali takvu ekipu, da nisam imao sjajne saigra~e koji su verovali u mene i ja u wih, naravno i takvog trenera. Sve se te godine nekako uklopilo na najboqi na~in.”
n Na pitawe koliko je rad sa Vujo{evi}em bio zahtevniji u odnosu na onaj koji je do tada imao u Australiji, odgovorio je:
„I u Australiji se u to vreme treniralo jako, to je stara {kola. Ali, vi{e kao da smo vojska. Tvoje je samo da gura{, otprilike kao u ragbiju, ne zna{ gde udara{, ali samo udaraj. Za razliku od ko{arke u Evropi, pogotovo kod Duleta, gde ti stalno ve`ba{ i telo i mozak. Mora{ da bude{ u kondiciji glavom i fizi~ki, morao sam vi{e da razmi{qam kako i {ta uraditi. Ovde u Evropi ko{arka je vrsta umetnosti, nije bitno da zna{ samo akcije, nego mora{ da razmi{qa{ o ko{arci pre, tokom i posle treninga. To je deo `ivota i mora{ to da prihvati{ ako `eli{ da uspe{ u ko{arci.”
n Za Atinu ka`e da je Beograd na moru, da su qudi isti po mentalitetu, na~inu `ivota, samo je jezik druga~iji. Nagla{ava da je titula u ogromnoj meri produkt toga {to je Panatinaikos bio jedna porodica. Nekako se samo nametnulo pitawe koji su navija~i „lu|i” –Partizanovi ili Panatinaikosovi:
„Da li to mo`e da se meri? Mo`da je boqa re~ emotivniji…” ka`e Mari}, pa nastavqa: „Srbin sam, igrao sam u Partizanu, vi{e me vu~e adrenalin koji donose Grobari. Kao {to sama pesma ka`e ’Srcem svim’!”
n Na kraju razgovora istakao je da mu je tokom karijere najlep{e bilo u Beogradu.
„Nisam dolazio pet godina u Beograd, a kao da nikad nisam odlazio. Ro|en sam u Sidneju, krv mi je odavde. Ose}aj mi je da ovde mnogo vi{e pripadam.”
Dragoqub
Dra`a Mihailovi} iz Grenvila (Granville, Sydney)
poziva vas na
koji }e biti odr`an u subotu 14. juna 2025. sa po~etkom u 11 ~asova na adresi
91-99 Good St, Granville (NSW).
Zabavqa}e vas peva~ Dule Milivojevi} uz pratwu klavijaturiste Dragana Kotevskog. Svi ste nam dobro do{li! Ulaz sa ru~kom je $ 20.
„Jugosloven nema nacionalisti~ku konotasve na isti nivo - Srbi, Hrvati, Slovenci - svi smo isti. Biti Srspecifi~nu i sna`nu pri~u, a i to mi Ipak, Jugosloven sam u osnovi”, istase da pri~a na srpskom kako ga zaboravio. sam najvi{e pri~ao sa mamom na Kasnije nam se pridru`ila i baka, pa tako|e pri~ao srpski. Iako je ona engleski, pravila se da ne razume. I smo oti{li u Australiju, me{ao drugarima, gledali smo filmove engleskom, pa bismo se zezali na engleskom istoj re~enici”, rekao je Sr|an.
n Sr|an je istakao da mu Australija ne nedostaje jer je tamo sate provodio u kolima. U Londonu mu je tako|e smetala gu`va, ali kako je rekao, tamo je sjajan javni prevoz. U Srbiji mu se dopada {to {eta Novim Sadom i vozi bicikl svuda.
„Prvobitno nisam planirao da se vratim, samo da budem u Evropi, ali vremenom sam shvatio - jesi u Evropi, a nisi. Ima i dobrih i lo{ih strana. Shvatio sam da prvi put zaista `ivim u svojoj zemqi kao odrasla osoba. Kao dete, imao sam idealizovanu sliku. Sada sam video i dobre i lo{e strane, kao i u inostranstvu. U Srbiji imam slobode koje nisam imao u UK, Australiji ili SAD. Ono {to mi je ovde posebno jeste koli~ina dru{tvenih kontakata. U Londonu vi|a{ prijateqe na tri meseca. Ovde, ako se ne vidimo tri meseca, prijateqi bi pomislili da ne{to nije u redu me|u nama. To me nau~ilo da rad nije sve. Ne da treba biti lew, ali treba znati da u`iva{ u malim stvarima – u razgovorima, susretima, sitnicama”, otkrio je Sr|an.
NAJVA@NIJA LEKCIJA ZBOG SELIDBE U AUSTRALIJU I POVRATKA U SRBIJU
„Nigde nije savr{eno. Sve je do qudi. Ako ima{ prave qude oko sebe, mo`e{ `iveti bilo gde - u Srbiji, Australiji... Ali, naravno, tu je i `ivot, porezi, obaveze... Ipak, najva`nije je `iveti u trenutku. To mi je boravak ovde do-
[OK PO POVRATKU U SRBIJU dolazio u posetu, tretirali su me kao stranca. Kad sam se preselio, taj status je nestao. Nisu me lo{e tretirali, ali nisam vi{e bio‚ onaj iz inostranstva’. Voza~i u Srbiji... Imam utisak da ne znaju za migavce. Skre}u bez najave, stanu nasred puta, rade {ta im padne na pamet. Vozio sam {irom Evrope i Australije, a najgore iskustvo imam sa srpskim voza~ima”.
Sr|an: Najvi{e mi je nedostajao sneg. U Sidneju naravno nema snega, a Bo`i} se slavi leti
neo, da cenim sada{wost. I to razmi{qawe da }e sve biti u redu. Taj australijski mentalitet ‚she’ll be right’, koji ka`e ‚ne brini, bi}e dobro’. To postoji i ovde, neka optimisti~na `ilavost u narodu. I ~udo mi je kako qudi pre`ivqavaju sa malo novca, a opet izlaze, jedu, dru`e se. To je neka posebna ve{tina pre`ivqavawa. Od devedesetih je tako”, rekao je Sr|an i dodao: „Povratak mi je doneo i poniznost. Ne zara|ujem kao pre, ali sam shvatio da mi ne treba
mnogo. Bitne su male stvari i odnosi s qudima. Sada sam izme|u Srbina i Australijanca. Ne mogu da poreknem ni jedno ni drugo. Zapravo, ose}am se i kao Jugosloven. Ta tri identiteta su deo mene. Osnova je jugoslovenska, odrastawe u Australiji me nau~ilo pravilima, pona{awu, a povratak u Srbiju je probudio ne{to u meni. Zaista se ose}am kao da `ivim izme|u tri sveta, a jedan od wih vi{e i ne postoji”, rekao je Sr|an.
Portparolka ruskog
Ministarstva
spoqnih poslova
Marija Zaharova
Portparolka ruskog Ministarstva spoqnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Rusija ima poverewe da je Srbija u potpunosti svesna rizika povezanih sa padom wenih vojno-industrijskih proizvoda u ruke kijevskog re`ima, prenosi Tass.
Zaharova je naglasila da je Moskva primila k znawu nedavne komentare predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a u vezi sa proizvodima namenske industrije, kada se osvrnuo na saop{tewe ruske Spoqne obave{tajne slu`be od 29. maja o srpskim odbrambenim kompanijama koje snabdevaju Kijev municijom, {to je u suprotnosti sa proklamovanom neutralno{}u Srbije.
„Verujemo da }e najavqene mere omogu}iti brzu identifikaciju i prekid sumwivih izvoznih poslova, ~ime }e se spre~iti da srpski vojni proizvodi dospeju do ne`eqenih primalaca“, rekla je Zahareva.
Ona je izrazila nadu da }e Srbija preduzeti efikasne i dovoqne korake kako bi osigurala da to pitawe ne naru{i sna`ne odnose Moskve i Beograda.
Na Ni{koj tvr|avi je osvanuo transparent sa natpisom „Boqe ]aci nego Naci“.
Izme|u re~enica stoji kukasti krst i potpis „Ne damo Ni{“.
Pokret „Kreni-promeni“ objavio je video tvr|ave sa ovim transparentom, u kom je osudio „sramnu kampawu Srpske napredne stranke u kojoj se studenti i svi gra|ani koji protestuju nazivaju nacistima“.
„Ovakvom retorikom vlast svesno podsti~e sukobe, {iri netrpeqivost i poku{ava da zastra{i mlade qude koji di`u glas protiv nepravde. Vlast ovim postupkom podr`ava nepismenost i sve koji nisu takvi smatra izdajnicima. Podse}amo da je sve po~elo kada su re`imski mediji u galeriju slika sa protesta ispred SNS-a ubacili fotografiju kukastog krsta nastalu nekoliko dana ranije u ni{koj Tvr|avi – potpuno nevezano za studente. Ova manipulacija je bila osmi{qena s ciqem da diskredituje studentski bunt. Gradona~elnik Ni{a je direktno odgovoran. Umesto da za{titi slobodu izra`avawa, on je omogu}io da se prilaz transparentu blokira metalnim ogradama, kako bi bio uklowen bez ikakve javne odgovornosti“, naveo je ovaj pokret. Podsetimo, poruka na transparentu odnosi se na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, koji je upravo to izgovorio kada je osudio napad na grupu studenata koji podr`avaju vlast, konkretno na Milo{a Pavlovi}a, sa kojim je snimio video poruku i poru~io da je „dr`ava trpela i }utala, ali }e sada reagovati“.
Projekat Jadar kompanije Rio Tinto uvr{ten je odlukom Evropske komisije me|u strate{ke projekte Evropske unije u okviru Akta o kriti~nim sirovinama (CRMA) koji prepoznaje strate{ke sirovine kao kqu~ne za uspeh zelene i digitalne tranzicije i defini{e strate{ke projekte koji doprinose sigurnosti snabdevawa.
Kako je na konferenciji za medije izjavio komesar Stefan Se`urne, ukupno 49 projekata van dr`ava ~lanica EU bilo je prijavqeno, dok je status projekta od strate{kog zna~aja za EU dobilo wih 13, me|u wima i projekat Jadar.
Progla{ewe „strate{kih projekata” ura|eno je u skladu sa Aktom o kriti~nim sirovinama (CRMA), koji je pro{le godine usvojila EU kako bi regulisala nabavku, preradu i recikla`u kriti~nih sirovina u Evropi, te osigurala lance snabdevawa.
Kako se navodi u CRMA, Evropska komisija ne}e odobriti prijavu bez eksplicitne saglasnosti tre} e dr`ave.
Odabrani strate{ki projekti }e imati koristi od koordinisane podr{ke Evropske komisije, dr`ava ~lanica i finansijskih institucija u vidu olak{avawa pristupa finansirawu i kontakata sa relevantnim kupcima, navodi se u saop{tewu Evropske komisije. Procewuje se da je za 13 strate{kih projekata van EU potrebno ukupno kapitalno ulagawe od 5,5 milijardi evra da bi zapo~eli sa radom.
Komisija }e tako|e oja~ati saradwu sa tre}im zemqama kako bi se osigurao razvoj tih projekata, posebno kroz strate{ka partnerstva koja su ve} zakqu~ena sa nekim od ovih zemaqa o lancima vrednosti sirovina.
Govore}i o pravilima i procedurama koje se ti~u strate{kih projekata u zemqama koje nisu ~lanice EU, kao {to je Srbija, u Evropskoj komisiji za na{ portal su u leto 2024. naglasili da }e i takve dr`ave morati da ispune „visoke ekolo{ke i dru{tvene uslove”, {to }e podrazumevati i da od toga ima neposrednu korist lokalna zajednica.
Kako nam je obja{weno u Komisiji, CRMA propisuje da projekti koji budu progla{eni strate{kim moraju da zna~ajno doprinesu obezbe|ivawu sigurnosti snabdevawa strate{kim sirovinama u EU, da budu tehni~ki izvodqivi u razumnom roku, te da se obezbedi da se „o~ekivana proizvodwa mo`e proceniti sa dovoqnim stepenom sigurnosti”.
„Ako krenu da kopaju, do}i }e do pobune. Brani}emo zemqu svim sredstvima!“
Odluka o „strate{koj va`nosti” projekta Jadar, koju je donela Evropska komisija, slu`i samo predsedniku dr`ave Aleksandru Vu~i}u, koji veruje da poma`e wegovom rejtingu, ali iskopavawa litijuma ne}e biti, jer }emo zemqu braniti svim raspolo`ivim sredstvima, poru~uju aktivisti.
Nakon {to je Evropska komisija projektu Jadar dodelila status projekta od strate{kog zna~aja, oglasili su se svi oni koji se godinama unazad bore protiv iskopavawa litijuma i ovog projekta. „Litijum se ne}e kopati, a te evropske interne odluke nisu obavezuju}e za nas. Nama one ni{ta ne zna~e, va`nije su zbog svetske javnosti, kako bi oni pokazali da je projekat bitan i time kompanija Rio Tinto vra}a svoj rejting i svoje poslovawe na evropsko tr`i{te. Ipak, oni se ni{ta ovde ne pitaju, pita se samo narod Srbije. SANU je rekao kopawu – ne, akademska zajednica je rekla – ne, kao i univerziteti i preko 63 odsto gra|ana ove zemqe. Ako Evropa i na{a vlast ho}e da izazovu gra|anski rat, onda neka poku{aju da realiziju kopawe“, ka`e za Nova.rs Zlatko Kokanovi}, iz Udru`ewa Ne damo Jadar.
O^EKUJTE GRA\ANSKU NEPOSLU[NOST
Evopa je pokazala svoju najlicemerniju stranu, ist~e on.
„Ovo je krajwe licemerno od Evrope da na takav na~in donosi odluke, jer ima mnogo projekata na teritoriji EU koji nisu uvr{teni u strate{ke projekte. Naravno ovaj su uvrstili jer je u Srbiji, gde se zakoni ne pri-
mewuju, a institucije ne rade svoj posao. Ako krenu da kopaju do}i }e do gra|anske neposlu{nosti i pobune naroda, tako da sve zavisi od wihovih poteza, kompanije Rio Tinto i vlasti“, ka`e Kokanovi}.
Na terenu se vi{e od dve godine fizi~ki ni{ta ne de{ava, ali, nagla{ava, ako ne{to sad poku{aju mi }emo ih zaustaviti fizi~ki.
„Brani}emo zemqu svim raspolo`ivim sredstvima, dozvoqenim i nedozvoqenim, a za sve postupke }e oni biti krivi jer mi smo svoj na svome i ne}emo ni{ta tu|e. Ova odluka pokazuje da se projekat Jadar svodi na li~ni interes i profit. Evropa namerava da na u{trb na{eg zdravqa i na{e `ivotne sredine, stvori sebi zdravu `ivotnu sredinu, a da od nas naprave deponiju“, upozorava Kokanovi}.
KAD ODE VU^I], ODLAZI I RIO TINTO
„Odluka Evropske komisije ni malo ne mewa stawe stvari, jer je kopawe litijuma direktno povezano sa Vu~i}em. Ode li on, odlazi i Rio Tinto. Wihova odluka doneta je u izuzetno lo{em politi~kom trenutku za nas, ali to je dogovor sa Ursulom fon der Lajen. U pitawu je poku{aj Vu~i-
}a da ostane na vlasti. Me|utim, to se ne}e desiti. Ovakva odluka nikako ne}e pomo}i re`imu na smirivawu situacije u zemqi, ve} }e je samo pogor{ati“, ka`e Vladimir Me|ak, iz Evropskog pokreta u Srbiji. Odluka EU o Jadru je pogre{na jer okre}u gra|ane protiv wih. „Dolazi ubrzano do pada podr{ke gra|ana Srbije prema EU, jer wihovi predstavnici okre}u glavu od svega {to se kod nas doga|a posledwih 10 godina, a naro~ito u proteklih sedam meseci“, nagla{ava Me|ak. Kopawe litijuma ne mo`e da se izvede u ovako polarizovanom dru{tvu kao {to je srpsko.
„Kopawe litijuma sada mo`e da pro|e bukvalno samo fizi~kom silom, a to se ne}e desiti. Ova odluka bila je dodatni udarac na proevropsko raspolo`ewe u Srbiji. Nova vlast mo`e da poni{ti projekat Jadar i da ka`e dovi|ewa. Oni ne}e dugovati ni{ta EU, jer nisu sa wima pregovarali ni o ~emu. Ni{ta ih ne obavezuje i mogu da poni{te ovaj ugovor odmah, kao i sporazum o spoqnoj trgovini sa Kinom i sve ugovore koji su koruptivni i idu na {tetu gra|ana, a sklapao ih je dosada{wi re`im“, obja{wava Me|ak.
Feqton (4)
Pi{e: Marko Lopu{ina
uuu Srpske politi~ke vo|e poku{avali su da ubiju Sovjeti, Englezi, Amerikanci, Francuzi, ali i sami Srbi, pripadnici JNA, JSO, opozicije i emigracije. Ko je sve i kako izvodio atentate na srpske politi~are?
Krajem 2002. godine na konferenciji za medije dr Andreja Savi}, prvi direktor Bezbednosno-informativne agencije Srbije (BIA), naglasio je opasnost po `ivot srpskog premijera i wegovih saradnika:
- Nakon ubistva generala Bo{ka Buhe, 10. juna 2002. godine, u operativnoj istrazi koju je zapo~eo Gradski sekretarijat unutra{wih poslova u Beogradu, potvr|ena su po~etna saznawa BIA o postojawu teroristi~ke organizacije, koja je realizaciju svojih namera zapo~ela likvidacijom policijskog generala. Ciq ovih namera je destabilizacija vlasti i izazivawe haosa u zemqi kako bi se stvorila povoqna atmosfera za egzistirawe organizovanog kriminala - rekao je dr Andreja Savi}, direktor srpske tajne policije BIA.
Ovo su bile generalne ocene vode}ih qudi zadu`enih za bezbednost u Srbiji, ministra policije Du{ka Mihajlovi}a i {efa tajne policije Andreje Savi}a, koji su koordinirali akcije javne i tajne policije da se od nedeqe do utorka uhapsi 16 pripadnika teroristi~ke grupe, koja je planirala likvidacije istaknutih li~nosti u Beogradu. Sinhronizovanim operativnim anga`ovawem do{lo je do razotkrivawa ove teroristi~ke organizacije. U akciju su se u nedequ uve~e ukqu~ili i operativci Tre}eg odeqewa (zadu`enog za rasvetqavawe zlo~ina) beogradske policije.
- Ustanovqeno je da se planira atentat na predsednika Vlade Republike Srbije Zorana \in|i}a i otmica ~lanova wegove porodice, kao i likvidacije Miroquba Labusa, potpredsednika Vlade SRJ, ^edomira Jovanovi}a, {efa Poslani~ke grupe DOS-a u Skup{tini Republike Srbije, dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, Jovice Stani{i}a, biv{eg na~elnika Resora dr`avne bezbednosti MUP-a Republike Srbije i pra}ewe nekih ~lanova Vlade Republike Srbije i pojedinih istaknutih poslovnih qudi - izjavio je Andreja Savi}. Jo{ neosu|eni za zlo~in na Ibarskoj magistrali Rade Markovi}, ~alenik Resora dr`avne bezbednosti i Milorad Ulemek, komandant JSO, posle 5. oktobra 2000. godine, kada je sru{ena vlast Slobodana Milo{evi}a i inaugurisana vladavina DOS-a kao pobednika na izborima, bili su stra{no mo}ni. Hteli su da promene neposlu{nu vlast. Ulemek je kao policajac specijalnih namera ulazio u Vladu Srbije i nametao se kao politi~ki faktor. U jesen 2002. godine Markovi} i Ulemek objavquju i svoj „politi~ki pro-
gram” preko otvorenog pisma koje je srpskoj javnosti uputio Milorad Ulemek Legija. Potom je izveden poku{aj promene vlasti nasilnim putem. U to vreme, na po~etku 21. milenijuma politi~ka i kriminalna mafija je u Srbiji imala dr`avu u svojim rukama. Milorad Ulemek bio je vo|a Zemunskog kriminalnog klana, koji je sa JSO krenuo da ubije premijera Zorana \in|i}a. Milorad Ulemek je zagovarao dr`avni udar kroz {ifrovanu operaciju „Stop Hagu”, da bi se na taj na~in zaustavile namere, servirane kao \in|i}eve, o rasformirawu JSO, o hap{ewu i slawu svih ~lanova jedinice u Hag.
Na Novom Beogradu kod hale „Limes” poku{an je atentat na premijera Zorana \in|i}a 21. februara 2003. godine. Premijer je nastavio put ka aerodromu da bi posetio Bawaluku i nastavio u Frankfurt, gde je odr`ana donatorska ve~era za dovr{etak radova na Hramu Svetog Save u Beogradu. Bio je to, otkri}e se, ~etvrti poku{aj ubistva premijera Srbije.
Vlada Srbije, premijer i policija doneli su tajnu odluku da uhapse Legiju, Spasojevi}a i ~lanove zemunskog klana 13. marta 2003. godine. Premijer \in|i} to i najavquje izjavom za medije: „Specijalni tu`ilac ve} radi na nekim slu~ajevima.”
U Legijinoj glavi se upalilo svetlo koje je upozoravalo na opasnost. Legija 1. marta 2003. doznaje od snajperiste Zvezdana Jovanovi}a Zvekija da je neki wegov ro|ak iz Uprave bezbednosti G[ Vojske SCG na~uo kako }e Legija biti uhap{en 15. marta. Ulemek tada napu{ta svoj stan u Filmskom gradu, gde ga je obezbe|ivala JSO, prelazi u „{tek”, stan u Omladinskih brigada 8 i postaje ilegalac. Kako je Legija novoj vlasti prodao Milo{evi}a, tako je odlu~io preko no}i da proda i Zorana \in|i}a!
Po{to je zemunski klan imao svoje {pijune u vlasti i policiji, bio je uvek korak ispred dr`ave. Dr Zoran \in|i} je 12. marta 2003. godine, u 12.30, imao zakazan sastanak Antikorupcijskog tima. Trebalo je da primi i {vedsku ministarku Anu Lind, koju je nekoliko nedeqa kasnije ubio u Stokholmu srpski doseqenik Mihailo Mihailovi}. Ispred pomo}nog ulaza u zgradu Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine u 12.25 \in|i} je ubijen. Premijer je, usled povrede vitalnih organa i ekstravazacije, preminuo u Klini~kom centru u 13:30 ~asova. Na osnovu konstatacije lekarskog tima od 13:30, kao i obdukcionog nalaza, premijer je pogo|en jednim hicem. Ulazna rana na desnoj komori srca bila je veli~ine 6x2 cm, izlazna - 4x1 cm, a desna sr~ana komora, jetra
i slezina, prosto su razneseni (premijer je u Urgentni centar primqen bez pulsa, pritiska i svesti; reanimacija, a zatim i kompleksna hirur{ka intervencija, u kojoj su u~esvovale kardiohirur{ka i abdominalna ekipa, nisu dali rezultate).
Po svemu sude}i, snajperista je jednim hicem usmrtio dr \in|i}a a drugim ranio pratioca. Milana Veruovi}a, telohraniteqa ubijenog premijera Zorana \in|i}a, metak magnum je dr`ao 5 dana u komi. Zadobio prostrelnu ranu u predelu prepona, u kojoj su o{te}ena be{ika i dowa karlica. Imao je 4 operacije, jer se metak raspukao i isekao mu utrobu. Tek kada se probudio iz kome, 18. marta 2003. godine Veruovi} je saznao da je srpski premijer mrtav. Zoran @ivkovi}, novi predsednik Vlade Republike Srbije izjavio je na konferenciji za {tampu, odr`anoj 25. marta 2003, da je, atentator Zvezdan Jovanovi} i da je neposredno pre po~etka konferencije, policija u kamewaru na Novom Beogradu, prona{la snajpersku pu{ku marke ‚Hekler & Koch G-3’, za koju se osnovano sumwa da je iz we pucano na premijera \in|i}a. Ve{ta~ewem je utvr|ena osnovanost te sumwe. Neposredno nakon atentata, snage bezbednosti pokrenule su akciju ‚’Vihor’’, u koju su ukqu~ene vojne strukture, BIA, @andamerija, UBPOK, SAJ i ostali segmenti policije. A celokupna operacija otkrivawa i hvatawa organizatora i izvr{ilaca atentata na srpskog premijera Zorana \in|i}a dobila je naziv “Sabqa” i u woj je u~estvovalo nekoliko hiqada pripadnika raznih jedinica i uprava MUP Srbije i Bezbednosno-informativne agencije, zatim @andarmerija i pripadnici vojske. Na udaru “Sabqe” prvenstveno je bio Zemunski klan Milorada Lukovi}a Legije, Du{ana Spasojevi}a [iptara i Mileta Lukovi}a Kuma, a u wemu se nalazi oko 200 kriminalaca. Akcija pod nazivom “Vihor”, koja ne podrazumeva hap{ewe atentatora ve} joj je glavni ciq bila blokada svih prilaza Beogradu. U bezbednosnom smislu, 12. mart je teroristi~ki akt koji za Srbiju ima isti zna~aj kao 11. septembar za SAD. To je bio pucaw u dr`avu i wenu mladu demokratiju. Pokazalo se da je prose~ni srpski atentator naoru`ani mu{karac, ~etrdeset godina, slu`beno lice, policajac, portir ili radnik obezbe|ewa. Pritvoren je 6. aprila 2003. godine Zvezdan Jovanovi} Zveki ili Zmija, kako su ga zvali, snajperista JSO, koji je priznao ubistvo Zorana \in|i}a. Policija je naime jo{ 24. marta 2003. godine identifikovala lice za koje se osnovano
sumwalo da je pucalo u pokojnog premijera \in|i}a. To je javnosti saop{tio novi premijer Zoran @ivkovi}: Osumwi~en je za ubistvo premijera \in|i}a odrastao je u porodici oca Radomira, voza~a, i majke Stanice, doma}ice. Zvezdana Jovanovi}a gotovo niko od Pe}anaca ne poznaje jer se jo{ 1976. godine porodica odselila u ^a~ak, u naseqe Biorci. Osnovnu {kolu Jovanovi} je zavr{io u O[ „Milica Pavlovi}“, a prve dve godine usmerenog obrazovawa zavr{io je s dobrim uspehom u Medicinskoj {koli, tako|e u ^a~ku. Tre}u godinu, smer o{tra~ alata, u~io je u Ma{inskoj {koli u ^a~ku gde je dva puta polagao tehni~ku mehaniku i avgusta 1983. godine zavr{io sredwu {kolu sa prosekom 2,83. Od wegovih {kolskih drugova saznajemo da je bio „povu~en i svoj“, ali „pomalo nedru`equbiv“. Ubrzo posle zavr{etka sredwe {kole Jovanovi} je po~eo da radi u preduze}u RGI u Br|anima kod Gorweg Milanovca, gde je tada bio zaposlen i wegov stariji brat Zoran, koji je 1999. poginuo u saobra}ajnoj nesre}i u ^elarevu. Osim brata, Zvezdan Jovanovi} ima tri sestre od kojih dve `ive u ^a~ku, a tre}a u Nema~koj, gde je sada i Jovanovi}eva majka. U porodi~noj ku}i u Biorcima `ivi samo otac Radomir.
Po~etkom rata 1991. godine, zajedno sa bratom, ukqu~io se u patriotsku borbu. Sulejman Tihi}, ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine tvrdio je da ga je Zvezdan Jovanovi} Zmija, premla}ivao i vodio na streqawe sredinom aprila 1992. godine u Bosanskom [amcu. U leto 1997. godine JSO iz Javne bezbednosti prelazi u Resor dr`avne bezbednosti, sa centrom za obuku u Kuli. Zveki je bio veoma blizak sa Miloradom Ulemekom Legijom, pod ~ijom se komandom borio na mnogim rati{tima. Nezadovoqni promenama organizovali su protest „crvenih beretki”, prvo u Kuli pa u Novom Beogradu. Pre hap{ewa `iveo je u stanu na Be`anijskoj kosi.
U istrazi je do 25. marta 2003. godine utvr|eno da je postojalo pet zavereni~kih planova da se \in|i} likvidira. Sve te zavere odvijale su se u februaru i martu 2003. godine. Odnosno u intervalu od svega tri-~etiri nedeqe. Glavni mozak atentata u Srbiji bio je Milorad Ulemek je osu|en na 40 godina zbog organizovawa grupe, poku{aja ubistva Qubi{e Buhe, ubistva wegovog telohraniteqa Ivice Nikoli}a, otmice Milije Babovi}a i minirawa Buhinog preduze}a. Ovo je bila Ulemekova tre}a pravosna`na maksimalna kazna - podse}a dr Rajko Danilovi}, advokat porodice \in|i}. - Legija je pravosna`no osu|en i za ubistvo premijera Zorana \in|i}a, a ranije za ubistvo Ivana Stamboli}a i neuspele atentate na Vuka Dra{kovi}a.
Drugostepenom presudom izre~enom 2008. godine potvr|ena je sudska odluka u odnosu na Milorada Ulemeka Legiju i Zvezdana Jovanovi}a - 40 godina zatvora, za Aleksandra Simovi}a, Ninoslava Konstantinovi}a i Vladimira Milisavqevi}a po 35 godina zatvora. Milo{ Simovi}, Milan Juri{i} Jure i Branislav Bezarevi} osu|eni su na po 34 godine robije, dok je Sa{a Pejakovi} osu|en na osam godina zatvora. Sretku Kalini}u kazna je 30 godina, @eqku Tojagi 15, a Du{anu Krsmanovi}u 20 godina zatvora.
Miloradu Ulemeku Legiji i Zvezdanu Jovanovi}u potvr|ena je u tre}estepenom postupku pred Vrhovnim sudom Srbije maksimalna kazna od 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana \in|i}a. Obojica, organizator i ubica
Ovim politi~ka ubistva u Srbiji nisu okon~ana. Iz politi~kih krugova likvidirani su general policije Bo{ko Buha, general policije Radovan Stoj~i}, ministar odbrane Pavle Bulatovi}, Zoran Todorovi}, generalni sekretar JUL-a, Oliver Ivanovi}.
(Kraj)
Mesto jedinstvenog spoja raznolike arhitekture i nesvakida{wih prirodnih bogatstava - re~i su koje najboqe opisuju Vladivostok, grad neverovatnog kolorita „na samom kraju sveta”. Bli`i australijskom kontitentu nego Moskvi, ovaj grad je prava „kapija ka Aziji”, a wegova drevna kultura o~uvana do danas mami turiste iz svih krajeva sveta.
Pejza`i kakvi krase Vladivostok retko gde se mogu sresti, a o~aravaju}i spoj azijske i evropske arhitekture i kulture ~ine ga pravim draguqem na krajwem istoku Rusije. Ovaj grad je pravi spoj krajnosti - u`urbanog grada i mirnog mora, bujne flore i golih, strmih litica, isto~wa~ke kuhiwe i zapadwa~kog mentaliteta, a wegova lepota o~arava svakoga ko se u wemu na|e, pa makar i na jedan dan. OD VOJNE LUKE I „ZABRAWENOG GRADA” DO SAVREMENE PRESTONICE PRIMORSKOG KRAJA
Jedna od najve}ih luka na Dalekom Istoku, Vladivostok, nastao je 1860. godine, a wegova primarna namena bila je vezana za vojsku. Godinu dana kasnije, 1861. godine, u wega se doselio prvi civilni gra|anin, a status grada zvani~no je zaslu`io tek dve decenije kasnije. Sve do 1992. godine, preko ~etiri decenije, Vladivostok je bio „zabraweni grad” i u wega nije mogao da u|e ni jedan stranac, ~ak ni turisti~ki.
Danas, Vladivostok predstavqa savremenu prestonicu Pomorskog kraja i grad koji se mewa „brzinom svetlosti” - za posledwih nekoliko godina, u wemu su izgra|eni jedinstveni mostovi Ruski i Zlatni rog, monumentalni studentski grad i centar Dalekoisto~nog dela Ruske akademije nauka, kao i Primorska opereta, a u wegovom centru su organizovani i doga|aji poput Isto~nog ekonomskog foruma i Samita Azijsko-tihookeanske ekonomske saradwe.
VLADIVOSTOK - KAPIJA
KA AZIJI, ALI I AUSTRALIJI
Od Seula, glavnog krada Ju`ne Koreje, Vladivostok deli tek 750 kilometara, dok je rastojawe do japanske prestonice ne{to vi{e od 1300 kilometara. Od Pekinga ga deli oko 1000, pa ga mnogi Rusi nazivaju i „kapijom ka Aziji”, premda je mnogim azijskim gradovima, pa ~ak i australijskim, bli`i nego samoj Moskvi. Ne, nismo pogre{ili, zaista je tako - daleki Vladivostoka od ruske prestonice udaqen je ~ak 9.288 kilometara, dok je, primera radi, australijski grad Darvin, udaqen oko 6.000 kilometara!
U pore|ewu sa drugim ruskim gradovima, Vladivostok nije „monstruozno veliki”, ali kako bismo {to plasti~nije objasnili - dovoqno je veliki da u wega stanu 163 Monaka, ili na primer 752 Vatikana, a oko 630 hiqada stanovnika koji u wemu `ive sa ponosom isti~u da je wihov grad prava turisti~ka atrakcija za sve koji vole spoj savremenog sveta i netaknute prirode.
MOSTOVI VLADIVOSTOKA, ZALIV ZLATNI ROG I
VLADIVOSTOKSKA TVR\AVA
Iako se gradom mostova smatra Sankt Peterburg, ni Vladivostok nije „za bacawe”, imaju}i u vidu da se u wemu nalaze dva impozantna, savremena mosta - Ruski most, koji spaja Rusko ostrvo sa kontinentalnim delom grada i koji je pravi pravcati simbol Vladivostoka, i Zlatni most du`ine skoro 1400 metara koji se nadvija nad zalivom Zlatni Rog ~iji neobi~ni stubovi u obliku latini~nog slova V mame poglede turista.
Jo{ jedna atrakcija dalekog Vladi-
vostoka je i `ivopisni zaliv Zlatni rog, na ~ijim se obalama i „rodio” ovaj isto~ni ruski grad. Sa uzvi{ewa na obali zaliva pru`a se nestvaran pogled ka pu~ini, nedaleko odatle nalazi se i tre}i biser Vladivostoka - istoimena tvr|ava nastala jo{ krajem 19. veka. Ona je i jedna od najpopularnijih mesta u celom gradu, a qubiteqi arhitekture sa znati`eqom istra`uju wene kompleksne lavirinte i podzemne prolaze koji se prostiru ispod samog grada.
Vredan pomena je i jedinstveni okeanarijum u tom delu zemqe - monumentalna gra|evina povr{ine preko 35.000 kvadratnih metara koja danas predstavqa dom za preko 500 razli~itih vidova morskih i re~nih `ivotiwa.
JAPANSKI AUTOMOBILI
Svake godine 2. jula, kada grad slavi dan svoga osnivawa, na servisima Whats App i Viber kru`i polu{aqivi opis `ivota u gradu onako kako ga sagledavaju wegovi stanovnici.
Na prvom mestu je konstatacija da u Vladivostoku ima vi{e japanskih automobila nego u bilo kom gradu Rusije. I to nije preterivawe. Zaista na periferiji grada postoji poseban auto-pijac koji se zove „Zeqonka“ ili „Zeleni ugao“ gde se prodaju razni modeli japanskih automobila i xipova. Zanimqivo je da je u tim vozilima volan na desnoj strani iako je u Rusiji standard da volan bude sa leve strane. U poruci se tako|e ka`e da `iteqi Vladivostoka savr{eno poznaju japanske brendove i wihove tehni~ke karakteristike. Na primer, xip Toyota Land Cruiser naj~e{}e biraju oni koji se voze bespu}ima Primorja (podru~je u kome se nalazi Vladivostok). „Sve {to imamo u gradu je iz Kine, osim automobila. Oni su iz Japana“, pi{e u poruci.
JOGUNASTO VREME I MORE
Za razliku od drugih delova Ruskog dalekog istoka, u Vladivostoku nema mnogo snega. Ali to uop{te ne zna~i da je klima blaga. ^ak i po najve}oj vru}ini vetar u gradu mo`e da vas produva do kostiju. I onda zamislite {ta taj vetar mo`e da vam uradi u decembru!
@iteqi Vladivostoka imaju specifi~an do`ivqaj mora. Kad se moj prijateq preselio ovamo iz Moskve hteo je da kupi stan sa pogledom na more. To je po svemu sude}i za~udilo wegovog agenta za nekretnine. „More je na sve strane. Sve {to treba je da iza|ete napoqe. Za{to ba{ ho}ete da ga vidite iz stana?“, upitao je agent. U pomenutoj poruci se qudi {ale i na ra~un tog ~udnog odnosa prema moru. „Mnogi ovde ceo `ivot pro`ive pored mora, a ne umeju da plivaju, pa ~ak i ne odlaze na pla`u“.
Ova pri~a Moma Kapora je na duhovit na~in pokazala kako je zavr{io jedan Hercegovac koji je bio vredan, a nije u~io. Pro~itajte do kraja, zasmeja}ete se i zamisliti. Sledi kratka, pou~na i zabavna pri~a.
“Obrad Mili}evi}, rodom iz sela Zvjerine u Hercegovini, gde ne uspeva ni{ta drugo sem Hercegovaca, odlu~i da se 1922. prijavi za `andara u Bile}i. Pro|e sve ispite. Bio je zdrav ko dren, pametan, po{ten i hrabar, poga|ao je u metu, tr~ao br`e od ostalih, rukovao sabqom i bajonetom, bacao najdaqe kamena s ramena, nije pu{io ni pio, a bio je, kao {to se zna, iz dobre familije… Na kraju, po{to ga primi{e u `andare, trebalo je da potpi{e re{ewe, ali on odbi da to u~ini.
‘Za{to ne}e{ da potpi{e{?’, upita{e ga.
‘Ne umijem’, odgovori. ‘Nijesam pismen’.
‘Kako, jadan, nijesi… pismen? Pa kako }e{ pisati prijave i zapisnike kad se {to desi?’
I tako ga i pored svega ne primi{e u `andare, te se on iseli u Ameriku, kuda otputova italijanskim {ipom ‘San \ovani di Mesina’ iz luke Kotor, gde je neki
Dubrov~anin, po imenu Baltazar Gradi, sakupqao Hercegovce za rad u rudnicima
Bjut Montane. Kao {to ka`e stara poslovica: ‘Hercegovina sav svijet naseli, a sebe opet ne raseli.’
Pre nego {to je u{ao unutra, Mi{a je dobro pogledao zgradu poliklinike. Jo{ uvek je zovu „nova“ iako je stara vi{e od trideset godina i vapi za renovirawem. Ako ni{ta drugo, vaqalo bi barem oprati velika plava stakla, koja su nekada davala ovoj gra|evini moderan, futuristi~ki izgled. Ruku punih raznih snimaka i nalaza, si{ao je u podrum.
Mimoilaze}i se u `urbi sa gomilom qudi, uputio se na kraj duga~kog hodnika, gde je stajala tabla sa natpisom: Ortopedija. Strelica je pokazivala desno. Skrenuo je prate}i oznaku. U{ao je u veliku ~ekaonicu, prepunu qudi. Sat je pokazivao osam i trideset. Dobro je, ne}e zakasniti, ima zakazan pregled u devet. Pra}en brojnim radoznalim pogledima, nekako se promuvao do {altera i predao uput.
„Sa~ekajte, bi}ete prozvani“, sestra je govorila jednoli~nim glasom, u kome se osetio premor i zasi}ewe ovim nezahvalnim poslom. Povukao se polako do lifta u uglu prostorije. Sa tog mesta imao je odli~an pregled. Mogao je dobro da ~uje kada ga budu prozvali. Vreme je, naravno, prolazilo sporo. ^inilo mu se da su sekunde postale minuti, minuti sati, a sati… Mo`da ba{ i nije bilo toliko
dugo. Glasan `amor je ispuwavao prostor. Posmatrao je gomilu. Otprilike oko sto qudi, {to pacijenata, {to pratwe, jer mnogi nisu mogli sami da hodaju. Pored wega stoji bakica sivog lica sa {takama, naslowena le|ima na zid. Uzdi{e sve glasnije. Mla|a `ena sa rukom u gipsu ustaje sa klupe i unuk poma`e baki da sedne. Na bolni~kom krevetu sa to~kovima, pokriven }ebetom, ~ovek je dremao. Tra`e}i da se ostali pomere, `ena je gurala u invalidskim kolicima, mr{avog prosedog mu{karca. Na obema potkolenicama imao je fiksatore. Izgledali su kao hromirani egzoskelet. Za wima su pro{li hitwaci u crvenim uniformama, guraju}i jo{ jednog ~oveka u krevetu, koji je tiho je~ao. Dva mladi}a na {takama tiho su razgovarali. ^ovek na klupi govorio je `eni do sebe: „Kod nas u @abqu pola sela nema kablovsku…“ ^uo se povi{en glas sestre: „Morate se javiti svom lekaru…“ Vreme je i daqe teklo sporo. Pogledao je na sat, deset. Gledaju}i qude oko sebe, pomisli, ja sam, u stvari zdrav, eto, ni rame me vi{e ne boli. Jo{ jednom je pogledao oko sebe i polako napustio polikliniku.
Posle mnogih potucawa, Obrad, kojem su u Wujorku upisali novo ime O’Brajen, tra`e}i mesto sli~no rodnoj Zvjerini, naseli se na severozapadu dr`ave Arizone, prema granici Kalifornije, ispod planine Krosman. @iveo je siroma{no bave}i
...Alhemi~ar je poznavao legendu o narcisu, lepom mladi}u koji je i{ao da posmatra sopstve nu lepotu koja se ogledala u jezeru. Toliko je bio op~iwen samim sobom da je jednog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis.
Ali Oskar Vajld nije tako zav{io ovu pri~u.
On je napisao da su, kada je Narcis umro, do{le {umske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jeze ro pretvoreno u kr~ag slanih suza.
- Za{to pla~e{? upita{e {umske nimfe.
- Pla~em za Narcisom - re~e jezero.
- Ah, nimalo me ne ~udi {to pla~e{ zbog Nar cisa - nastavi{e one. I pored toga {to smo mi sve stalno tr~ale za wim po {umi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra wegovu lepotu.
- Pa zar je Narcis bio lep? - upita jezero.
- A ko bi osim tebe mogao to boqe da zna? - od govori{e iznenadjene nimfe. - Na kraju krajeva, on se svakoga dana s tvojih obala nagiwao nad tebe.’’ Jezero je na trenutak za}utalo. Najzad re~e:
- Ja pla~em za Narcisom ali nikad nisam pri metio da je narcis lep. Oplakujem Narcisa zato {to sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dnu wegovih o~iju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.
- Lepe li pri~e - re~e Alhemi~ar.
l Kada vidjamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo na{eg `ivota. A kada postanu deo na{eg `ivota, onda `ele i da nam ga izmene. I ako ne bude po wihovom, nije im pravo. Jer, svaki ~ovek ima ta~nu predstavu kako bi trebalo da `ivimo svoj `ivot.A nikad nemaju pojma kako treba da pro`ive sopstveni `ivot.
l Qudi veoma rano saznaju razlog svog postojawa. Mo`da zbog toga oni tako rano i odustaju.
l Ako krene{ obe}av{i ono {to jo{ nema{, izgubi}e{ voqu da ga stekne{.
l Ponekad treba pustiti da voda sama te~e.
l Uvek nastoj da zna{ {ta ho}e{.
l Ne odustaj nikad od svojih snova.
l Mo`da je Bog i stvorio pustiwu da bi qudi mogli da se osmehnu urminim palmama.
l Dine se mewaju prema vetru, ali pustiwa ostaje ista.
l Bilo {ta na licu zemqe mo`e da ispri~a
se onim ~im se bavio i na Zvjerini – uzgajao ovce ~ije je meso prodavao u obli`wem gradu Havasa Sitiju. Dr`ava Arizona mu je dala sto jutara potpuno neplodne zemqe za simboli~nu cenu od pet dolara. Jednoga dana dok je kopao veliku rupu da napravi ~atrwu, istu onakvu kao {to je imao u Hercegovini (u tom kraju nije bilo druge vode sem ki{nice), iznenada pote~e nafta. Postao je tako bogat preko no}i. Sagradio je prostranu ku}u u kolonijalnom stilu, a za svoju du{u podigao jednu sasvim malu, kamenu, kao {to je bila ona u kojoj se rodio, sa ogwi{tem, gredama i ovnujskim ko`ama na kojima je spavao sawaju}i Zvjerinu.
I tako, do|e i dan da se wegova kompanija spoji sa Standard ojl kompanijom, koja je iz Feniksa poslala ~uvenog advokata da se potpi{u ugovori. Ali on odbi da stavi svoj potpis!
‘Zbog ~ega ne}ete da potpi{ete ugovor?’, upita ga zapaweni advokat.
‘Nijesam pismen’, odgovori on.
‘Gospodine O’Brajen’, re~e advokat, ‘vi ste jedan od najbogatijih qudi u Arizoni. [ta biste tek postali da ste znali da pi{ete!’
‘Postao bih `andar u Bile}i’, odgovori Obrad.”
pri~u svih stvari. Ako bi otvorio joj stranici, ili pogledao u ne~iji dlan, ili u karte, ili let
va. Zapravo, stvari nisu pokazivale ni{ta, nego su qudi, posmatraju}i stvari, otkrivali na~in da se prodre u Du{u Sveta.
l Tajna je u sada{wosti; ako obrati{ pa`wu na sada{wost, mo`e{ je poboq{ati. A ako poboq{a{ sada{wost, bi}e boqe i ono {to }e ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budu}nost i `ivi svaki dan svog `ivota prema poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Ve~nost.
l Nije zlo ono {to ulazi u ~ovekova usta, nego je zlo ono {to iz wih izlazi.
l Ne misli na ono {to je ostalo za tobom.
l Najmra~niji trenutak nastupa uo~i samog izlaska sunca.
l Kad su nam velika blaga pred nosom, nikad ih ne prime}ujemo.
l Novac retko poslu`i da se odlo`i smrt.
l Snovi postaju neostvarqivi samo zbog jedne stvari: straha od neuspeha.
l Kada nastojimo da budemo boqi nego {to smo, sve oko nas takodje postaje boqe.
l Sve {to se jednom desi, ne mora se nikad ponoviti. Ali sve {to se desi dva puta, desi}e se sigurno i tre}i put.
Administracija predsednika Donalda Trampa vr{i pritisak na Srbiju i druge balkanske zemqe da prihvate migrante deportovane iz SAD, navode izvori upu}eni u pregovore.
Ovi zahtevi upu}eni zemqama u regionu deo su {ire strategije kojom se tra`e strane vlade spremne da prihvate migrante koje SAD deportuju, ukqu~uju}i i one koji su prvobitno u{li u zemqu pod za{titama uvedenim za vreme Bajdenove administracije, ka`u izvori koji su `eleli da ostanu anonimni zbog osetqivosti pregovora, pi{e Blumberg.
Prema navodima jednog izvora, regionalne kancelarije ameri~kog Stejt departmenta dobile su zadatak da predstave ovu ideju balkanskim dr`avama. Nije poznato da li su postignuti bilo kakvi konkretni dogovori.
Bela ku}a je odbila da komentari{e, a ni Stejt department ni Ministarstvo spoqnih poslova Srbije nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar Blumberga upu}ene u sredu.
U maju je Vrhovni sud SAD omogu}io Trampovoj administraciji da ukine privremeni legalni status za oko pola miliona qudi iz Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele. Administracija sada tra`i mogu}e destinacije za migrante iz tih zemaqa koji bi mogli biti deportovani, rekao je jedan izvor.
Volstrit `urnal je jo{ u aprilu izvestio da SAD razmatraju slawe deportovanih migranata i u druge zemqe Balkana, ukqu~uju}i Moldaviju i Kosovo, kao i u razne delove sveta.
Me|utim, Srbija, koja do sada nije bila pomiwana kao mogu}a destinacija za deportovane iz SAD, privla~i pa`wu Trampove porodice iz drugog razloga.
Glavni grad Srbije trebalo bi da bude lokacija budu}e kule „Trump Tower Belgrade“, projekta koji realizuje investicioni fond koji je suosnovao Trampov zet Xared Ku{ner. Trampova organizacija je sklopila ugovor o licencirawu svog brenda za ovaj projekat. Nakon {to je Tramp predao kontrolu nad organizacijom svojim sinovima Eriku i Donaldu Trampu mla|em,
upravo Tramp mla|i nadgleda o~evu imovinu u okviru povereni~kog fonda. Podsetimo, plan srpskih vlasti i porodice
Tramp je da se gradi na mestu biv{eg Gene ral{taba, {to je izazvalo proteste, kojima je doprineo i skandal sa falsifikatom. Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, poznat po balansirawu izme|u Istoka i Zapada tokom svoje vladavine, otvoreni je simpatizer Donalda Trampa. Odr`avao je kontakte s konzervativnim krugovima u SAD i tokom Trampovog boravka van vlasti, a me|u prvima mu je ~estitao na izbornoj pobedi – u telefonskom razgovoru kojem je prisustvovao i Ilon Mask. Trampov najstariji sin vi{e puta je posetio Srbiju, a wegov specijalni izaslanik Ri~ard Grenel odlikovan je najvi{im civilnim priznawem Republike
posledwe posete u aprilu, Tramp mla|i ve~erao je s Vu~i}em, obilaze}i isto~noevropske prestonice u potrazi za poslovnim prilikama u svojstvu potpredsednika Trump Organization-a.
Kako pi{e Blumberg, Vu~i} je u maju planirao da se li~no sastane s Trampom na Floridi, ali je zbog zdravstvenih problema morao da skrati posetu SAD. Samo nekoliko dana kasnije pojavio se na vojnoj paradi povodom Dana pobede u Moskvi, uprkos upozorewima zvani~nika Evropske unije.
Uznemiruju}i rezultati upravo objavqene studije: Nalazimo se u „vru}oj ta~ki”, vrelijoj od ostatka sveta!
U godinu dana, ta~nije od maja 2024. do maja 2025. godine, svaka druga osoba na planeti do`ivela je makar 30 dana ekstremno visokih temperatura. Ovo je jedan od mnogih uznemiravaju}ih rezultata upravo objavqene studije koju su potpisale organizacije Climate Central, World Weather Attribution i Klimatski centar Crvenog krsta, a koja sadr`i analize globalnih temperatura od 1. maja 2024. do 1. maja 2025. godine.
Kako se navodi u studiji, koja je objavqena uo~i Dana borbe protiv vru}ina 2. juna, klimatske promene su doprinele drasti~nom porastu broja ekstremno toplih dana.
Pod „ekstremno toplim danima” podrazumevaju se dani tokom kojih je maksimalna temperatura vi{a od 90% izmerenih temperatura na toj lokaciji u periodu od 1991. do 2020. godine. Po{to se odnosi na lokalne normale temperatura, ova mera ukqu~uje ekstremna odstupawa tokom cele godine, ukqu~uju}i i tokom zime.
BROJ IZMERENIH EKSTREMNO
TOPLIH DANA U SRBIJI
U Srbiji, broj izmerenih ekstremno toplih dana je 73 – to je svaki peti dan u toku proteklih godinu dana. Zajedno sa drugim zemqama regiona kao {to su Hrvatska, Rumunija i Bugarska, Srbija spada u dr`ave koje su imale najvi{e vrelih dana u Evropi.
Od 73 ekstremno topla dana u Srbiji, procewuje se u studiji, 26 su „dodale” klimatske promene. Drugim re~ima, skoro ceo jedan mesec ekstremno visokih temperatura u Srbiji ne bi se dogodio da se klima nije drasti~no promenila posledwih decenija.
Istovremeno, studija nudi i uvid u prose~nu temperaturnu anomaliju – porast –tokom ovih godinu dana u odnosu na referentni period 1991-2020, za svaku zemqu sveta. Ovi podaci, koji su rezultat neposrednog merewa i pore|ewa, tako|e prave jednu izrazito upe~atqivu sliku. SRBIJA SE NALAZI U „VRU]OJ TA^KI” KLIMATSKIH PROMENA
Naime, jedna jedina zemqa na svetu imala je hladniju godinu od proseka:
Island. A evropske zemqe, od Baltika do Balkana, imale su najve}a na svetu odstupawa od nekada{we normale.
- Od 73 ekstremno topla dana u Srbiji, procewuje se u studiji, 26 su „dodale” klimatske promene - izjavila je Milica
To{i} iz Instituta za meteorologiju u Beogradu.
Period od maja 2024. do maja 2025. u Srbiji bio je za 1,4 stepena topliji od normale za 1990-2020, {to je osmi najvi{i zabele`eni porast u svetu u ovom periodu – porast koji deli sa kom{ijskim zemqama Crnom Gorom, Hrvatskom, Rumunijom, Albanijom i Gr~kom.
Ovo nije iznena|uju}e: Srbija se nalazi
u regionu Mediterana i jugoisto~ne Evrope koji je „vru}a ta~ka” klimatskih promena, odnosno koji se zagreva br`e od svetskog proseka, a Srbija spada u klimatski rawivije zemqe sveta.
U studiji su posebno izdvojenih 67 ekstremnih doga|aja – perioda povi{enih temperatura koji korespondiraju sa toplotnim talasima.
Jedan takav doga|aj, toplotni talas koji je zahvatio i Srbiju tokom leta 2024. godine, a kada su bile zabele`ene temperature u proseku za 3,8 stepeni vi{e od normale, istra`iva~i Climate Central procewuju da je bio ~ak 11 puta verovatniji usled klimatskih promena.
UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA
JE MOGU]E VE]I NEGO [TO STUDIJA POKAZUJE
Iako su rezultati uznemiravaju}i, treba da shvatimo da je sasvim mogu}e, ~ak i verovatno, da ova studija potcewuje posledice klimatskih promena.
Naime, prvo i osnovno jeste da se studija odnosi na odstupawa temperatura u odnosu na normalu za tridesetogodi{wi period od 1991. do 2020. godine – ali ova normala je ve} pomerena u odnosu na period pre uticaja klimatskih promena. Primera radi, ako uporedimo na{e
zvani~ne normale za Beograd koje nudi Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod, mo`emo videti da je za period 1991-2020. godi{wa normala temperature 13,2 stepena.
Me|utim, ako se pomerimo trideset godina u pro{lost, ta normala se mewa –u periodu od 1961. do 1990. godine, wena vrednost na istoj mernoj stanici na Vra~aru bila je 11,9 stepeni, mawa za preko jedan stepen Celzijusa.
- Studija se odnosi na odstupawa temperatura u odnosu na normalu za tridesetogodi{wi period od 1991. do 2020. godine – ali ova normala je ve} pomerena u odnosu na period pre uticaja klimatskih promena - navodi Milica To{i} iz Instituta za meteorologiju u Beogradu.
JEDAN STEPEN JE OGROMNA BROJKA
Jedan stepen Celzijusa je ogromna brojka kada govorimo o godi{wim normalama, jer takve promene normala omogu}uju drasti~ne promene u ekstremima. Zbog toga i govorimo o dalekose`nim posledicama globalnog zagrevawa, koje je po aktuelnim procenama dostiglo „samo” 1,3 stepena u odnosu na predindustrijski period.
Ovakve studije, koje pokrivaju ~itavu planetu, daju {iroku sliku i ne mogu precizno obraditi svaki lokalni doga|aj. Kada govorimo o ekstremima na lokalnom nivou, slika mo`e biti znatno slo`enija. Intenzitet i trajawe ekstremnih doga|aja mogu biti dodatno poja~ani urbanizacijom, promenama u kori{}ewu zemqi{ta ili lokalnom cirkulacijom –koja i sama mo`e biti izmewena kao posledica klimatskih promena.
Pored toga, globalne studije se ~esto oslawaju na primeni jednog uniformnog indeksa, dok sama procena uticaja klimatskih promena (atribucija doga|aja) u velikoj meri zavisi od na~ina na koji je ekstrem definisan.
Zbog toga je va`no da pored ove globalne slike razvijamo i lokalizovane studije, kako bismo ta~nije procewivali uticaj ekstremnih prilika na na{e neposredno okru`ewe. To se posebno odnosi na zemqe sa slabije razvijenim meteorolo{kim sistemima, kao i sa slabijom dokumentacijom posledica ekstremnih doga|aja.
U kotlini kroz koju proti~u Kame{ina, Beli i Crni Rzav, okru`ena opevanim planinama [arganom, Zlatiborom i Tarom, Mokra Gora privla~i sve vi{e onih koji `ele da u`ivaju u ~arima netaknute prirode.
Najve}a turisti~ka atrakcija na ovom podru~ju je ~uvena [arganska osmica, koja je ovog januara proslavila veliki jubilej – 100 godina od prvog prolaska voza kroz Mokru Goru.
Svakodnevno voz „Nostalgija“ prevozi goste kroz 15 kilometara nestvarne prirode, od Mokre Gore do [argan Vitasa. S vi{e od milion i po posetilaca od obnove pruge do danas, nastavqa da privla~i qubiteqe prirode i istorije, stvaraju}i nezaboravna se}awa.
„Pru`na trasa je jedinstvena u Evropi i u svetu po tome {to je izgra|ena u obliku broja osam spletom 22 tunela, vi{e od deset mostova i vijadukata a savladana je visinska razlika od preko 300 metara. Pruga je zapo~eta 1916. godine, kada je sagra|eno prvih 9 kilometara. Mesto do koga je do{ao kolosek i danas nosi naziv Deveti kilometar“, isti~e Aleksandra Milutinovi}, upravnica [arganske osmice i nastavqa:
„Tada se desila jedna tragedija kada je usled prokopavawa jednog od tunela zatrpana cela smena radnika. To su bili italijanski i ruski zarobqenici koji su
radili na ovom delu trase, a prema navodima me{tana, ta smena je brojala oko 200 zarobqenika. Za Deveti kilometar su se vezivale razne pri~e, me|u kojima i one da su se na tom mestu ~uli razni glasovi i privi|ali duhovi. Da li je to ta~no ili ne, ne znamo, ali danas to prepri~avamo, jer su se ~udne pojave prestale de{avati kada je 2011. godine na tom mestu podignuta crkva brvnara u ruskom stilu posve}ena poginulim graditeqima.“
Pruga je zavr{ena 1925. godine. Podatak da je kraq Aleksandar davao jedan gram zlata za jedan kilogram iskopanog kamena u tunelu, samo potvr|uje koliko je izgradwa tada najve}e osmice od ~elika u svetu bila zahtevan posao. U izgradwi pojedinih deonica u~estvovalo je od dve do pet hiqada qudi, a samo Mokra Gora je dala preko 500 `elezni~ara, a moramo napomenuti da je u to doba biti `elezni~ar
predstavqalo veliku ~ast i ponos.
Pruga je preporodila selo jer ga je povezala sa drugim delovima tada{we Jugoslavije. Zato i ne ~udi {to su `ene iz Mokre Gore 1974. godine stavile crne marame u znak `alosti {to voz „}ira“ odlazi jer je ukidawem pruge mokrogorski kraj opet zamro.
„Trebalo je da pro|e ~etvrt veka da bi se obistinilo ~uveno proro~anstvo Mitra Tarabi}a. Prvog septembra 2003. godine je obnovqena trasa u du`ini od oko 15,5 kilometara zahvaquju}i grupi entuzijasta koji su pokrenuli inicijativu za obnovu. Ogroman trud i rad je bio potreban da se sve ovo podigne, jer je sve bilo potpuno devastirano, pruga je bila predata op{tinama bez ikakvih nadoknada a {ine su pretvorene u staro gvo`|e“, obja{wava Aleksandra Milutinovi}.
Negde oko 80.000 turista, {to doma}ih, {to iz Kine, Slovenije, Nema~ke, Au-
strije, qubiteqa pruga uzanog koloseka iz celog sveta, godi{we se preveze „Nostalgijom“, {to je impozantan broja ako se ima u vidu da je kapacitet voza svega 150 putnika.
Du` cele ove trase izgra|eni su sme{tajni i ugostiteqski kapaciteti, sagra|ene su stanice koje su bile ruinirane i devastirane i pretvorene u lepe stani~ne zgrade i ugostiteqske objekte.
Gordanu i Branislava Rankov iz Novog Kne`evca pre dve godine zadesila je velika sre}a kada su nakon pet godina ~ekawa i dve vantelesne oplodwe kona~no dobili potomstvo. Tada nisu bili ni svesni da }e wihova neizmerna sre}a razgaliti srca cele srpske javnosti jer su nadaju}i se trojkama, dobili ~etvorke – tri devoj~ice i jednog de~aka. Sada se porodici Rankov jo{ jednom osmehnula sre}a i iz podstanara kona~no prelaze u sopstveni dom!
Naime, Milan, Mila, Verica i Ivana ro|eni su 7. jula 2023. godine, na Ivawdan i sada razigrani dvogodi{waci svakoga dana podse}aju svoje roditeqe da je strpqewe ponekad pravi put do sre}e. A taj put za Gordanu i Branislava nije bio nimalo lak.
MUKE PORODICE RANKOV: IZBA^ENI IZ PODSTANARSKOG STANA, BRANISLAV DOBIO OTKAZ...
Kada su dobili ~etvorke, Rankovi su `iveli kao podstanari, a vlasnik stana im je u jednom trenutku rekao da moraju da napuste taj objekat zato {to `eli da ga proda. U me|uvremenu je Branislav (39) dobio otkaz pa je na{ao posao na benzinskoj pumpi za mnogo mawu platu tako da su morali da se presele kod Gordaninog oca. Gordana (32) na sre}u ima stabilna primawa jer je na porodiqskom odsustvu a ina~e radi u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici „Sveti Vra~evi” u Novom Kne`evcu, kao medicinska sestra.
Igrom sudbine, gledaju}i svoju decu kako rastu uz veliki osmeh i ne gube}i ni trena nadu, Branislav (39) je dobio posao i sada radi u Lova~kom udru`ewu „Emil Talijan” kao lovo~uvar.
Sa stabilnijim primawima Gordana i Branislav odlu~ili su da probaju da stvore sopstveni dom, jer je kod Gordaninog tate postalo tesno zato {to deca rastu i napreduju i zahtevaju puno mesta. ^ETVORKE PUTEM VANTELESNE
OPLODWE, DOM PUTEM KREDITA
Kako za „Blic” pri~a Gordana, selidba kod wenog oca bila je privremeno
re{ewe zato {to tamo nema dovoqno mesta, a budu}i da su oduvek ona i Branislav ma{tali o svom domu po~eli su da tra`e ku}u u Novom Kne`evcu dovoqno veliku za wihovu {esto~lanu porodicu, ali sa pristupa~nom cenom koju bi sebi mogli priu{titi.
- Na{li smo ku}u o kakvoj smo otprilike ma{tali. Istina treba je renovirati ali za nas {estoro ima sasvim dovoqno mesta jer smo navikli da je kod nas uvek gu`va i galama. Na`alost, shvatili smo da tu ku}u sebi ne mo`emo priu{titi me|utim pojavilo se svetlo na kraju tunela i videli smo novu liniju stambenih kredita „Po{tanske {tedionice” za mlade do 36 godina koji kupuju svoju prvu nekretninu. U tom trenutku Branislav nije imao normalan posao pa o kreditu nije mogao ni da sawa ali smo odlu~ili da kredit podignemo na moje ime i uspeli smo. Na{oj sre}i nije bilo krajaiskrena je Gordana.
Ka`e da su polako krenuli sa renovirawem ku}e koju su kupili i da taj posao te~e polako – kako skupe odre|ena sredstva, tako ulo`e u prepravku dela objekta. Ipak, nadaju se da }e do jeseni mo}i da se usele u svoj novi dom.
- Skoro sve nam tamo odgovara. Ima}emo dovoqno mesta, kada deca stasaju blizu
}e nam biti vrti} i {kola kao i bolnica u kojoj radim... Samo jo{ da sve sredimo kako `elimo i da se uselimo - pri~a nam zadovoqna Gordana.
OD MRVICA NA RO\EWU DO DVOGODI[WIH @IVAHNIH MALI[ANA Milan, Mila, Verica i Ivana ro|eni su 7. jula u 8 sati i 51 minut, a bebe su na ro|ewu dobile visoke ocene i na evidenciji novosadskog porodili{ta, popularne Betanije, osta}e upisani kao prve ~etvorke koje su do{le na svet u toj zdravstvenoj ustanovi {to nije zabele`eno od wenog postojawa.
Mama Gordana prise}a se da su ona i Branislav sve vreme o~ekivali trojke te da do carskog reza nisu znali da nosi ~etvorke. Prvi se rodio Milan, a onda wegove sestre Mila, Verica i Ivana i te male mrvice morale su da ostanu jo{ u bolnici izvesno vreme dok ne dostignu dovoqnu kila`u i zapute se ku}i mami i tati u zagrqaj.
- Kao najve}e iznena|ewe posledwa se pojavila Ivana sa svojih 1.080 grama, dok su Milan i Verica imali blizu dva kilograma, a Mila 1.200 grama. Zato su morali malo du`e da ostanu u bolnici - obja{wava Gordana uz napomenu da je Ivana dobila
ime po Ivawdanu, prazniku na koji se rodila. Kroz smeh dodaje da je ona ipak malo smirenije primila neverovatnu vest da su dobili ~etvorke od supruga Branislava koji je ostao u {oku od sre}e.
SVE RADIMO ZAJEDNO
I NI[TA NAM NIJE TE[KO
De~ica napreduju, a sre}a je, kako ka`e Gordana, da im svekrva poma`e kao i jedna `ena koju su anga`ovali s vremena na vreme. Naravno i Branislav kada se vrati ku}i preuzima lavovski deo posla.
- Sve radimo zajedno i ni{ta nam nije te{ko. A deca rastu i sve su svesnija da ih je puno i da moraju da se bore. U tome predwa~i Ivana koja je posledwa do{la na svet i bila najmawa a sada je krenula u akciju. Tu je borba za igra~ke i sve ostalo {to ih zanima. Verica nam je dobrica a Mila u svojoj razboritosti ne zaostaje za mla|om Ivanom tako da nekada pomislimo da imamo tri de~aka u ku}i a ne jednog - pri~a nam kroz smeh Gordana.
Sa velikim olak{awem dodaje da im je, sada kada su se kona~no sku}ili, pao veliki teret sa le|a te da jedva ~ekaju da se presele u svoj dom i po~nu novi `ivot uz puno de~ijeg smeha koji }e ispuniti za wih novu ku}u.
l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snova –Sjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti
Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}
IZ AFRIKE U GR^KU, U KRAQEVSKO OKRU@EWE:
1683. - Turska vojska je po~ela drugu opsadu Be~a. Grad je u septembru iste godine oslobodio poqski kraq Jan Sobjeski.
1848. - Ma|arska vojska napala je Sremske Karlovce, sedi{te Srba u Ugarskoj, {to se smatra po~etkom ma|arsko-srpskog rata 1848. godine.
Poseta engleskog kraqa \or|a VI Ju`noafri~koj Uniji u aprilu 1947. godine simboli~no je najavila kraj na{eg boravka u Africi.
Moji roditeqi, koje je kraq ven~ao 23. oktobra, 1923. u Beogradu, radovali su se toj poseti. Za mene je to bila prilika da upoznam ju`noafri~kog premijera feldmar{ala Smatsa i wegove sestre, koje su govorile afrikanski jezik. Jedna od wih je tvrdila da stalno vidi male qude kako igraju oko wene stolice. Bila je toliko ubedqiva da sam poverovala da ih i sama vidim.
Uzbu|ewe je dostiglo vrhunac kad su se kraq, wegova supruga Elizabeta i wihove k}eri princeze Elizabeta i Margaret pojavili u Johanesburgu 5. aprila 1947. Moji roditeqi su se privatno sreli s kraqevskim parom. Tada ih nisam upoznala. Bila sam u publici mahnito ma{u}i engleskom zastavicom napravqenom od papira. Nisam znala u tom trenutku da ne ma{em samo britanskom suverenu ve} i da se pozdravqam sa Afrikom, u kojoj sam provela sedam godina.
Otac je zamolio generala Smatsa da proveri sa britanskim Ministarstvom spoqnih poslova mo`emo li da odemo iz Ju`noafri~ke Unije u Irsku, ali je stigao negativan odgovor. Poku{ao je sa [vajcarskom, ali su [vajcarci tako|e rekli „ne“ jer su imali problema s Titom.
Otac je mislio da }e poludeti ako zauvek bude morao da ostane zatvorenik. Predlo`io je majci da poku{a da mu obezbedi gr~ki paso{ jer on vi{e nije imao nikakav, a onda bi on uzeo ime Grof od Avale! Nadao se da }e mu gr~ki kraq pomo}i. General Smats, koga su moji roditeqi zvali Pajtus, smatrao je da je moj otac nepravedno stavqen na stub srama i da se prema wemu i wegovoj porodici treba odnositi s mnogo vi{e po{tovawa.
Majka, moja guvernanta gospo|ica Hardi i ja napustile smo Afriku 1948. godine u letelici lokalne vlade dakoti DC3. Svakog dana smo leteli po sedam sati u ka-
Mezimica: Knez Pavle sa Jelisavetom
bini s neregulisanim pritiskom i meni je bilo muka ne samo od leta ve} i od u`asne buke motora.
U Kisumuu sam jela najukusniji mekani beli hleb na svetu. Vrela belina aerodroma naterala me je da se muwevito zateturam nazad ka avionu. Tokom no}i me je rashladio ventilator na plafonu vladine ku}e u kojoj smo bili sme{teni.
Slede}a stanica: Kartum. Tromi Nil se polako stapao s qubi~astim sutonom.
Aerodrom je postao samo si}u{na ta~ka u pustiwi.
Kona~no – Gr~ka! Odseli smo u Fisiku, predgra|u Atine, kod moje bake velike knegiwe Elene Romanove od Rusije, udovice princa Nikole od Gr~ke i Danske, koji je umro 1938. godine. On je bio solidan slikar, pisac i vrlo blizak prijateq mog oca. Iako se moja majka pla{ila bake, ja sam se baki dopadala, pa je bila mila i ne`na prema meni. Baka Elena je umela da opomene majku: „Pusti dete da radi {ta ho}e.“
Majka je ostajala u ~udu jer su ona i wene sestre veoma strogo vaspitavane.
Proveli smo nekoliko dana na Mikonosu, ostrvu sa trista {ezdeset i pet crkava. Po jedna crkva za svaki dan u godini. Na ostrvu prepunom smokvinog drve}a i morskih kowica koji su plivali vertikalno, {to je pouzdan znak da je voda ~ista, bila sam jedina strankiwa.
Bila sam mrzovoqna i maj~ina prijateqica Mika me je stalno opomiwala zbog toga. Nisam imala preterano razvijen odnos s majkom, pa je ona za mene bila stranac.
Vratila sam se u Tatoi, na imawe gr~ke kraqevske porodice nadomak Atine, gde su `iveli gr~ki kraq Pavle i kraqica Frederika, odnosno te~a Palo i tetka Fredi. Igrala sam se sa svojim bratom i sestrom od tetke Tinom (Konstantinom) i Sofijom od Gr~ke. Tamo je bilo prelepih kowa koje smo svakog dana jahali zajedno s pukovnikom koji je nosio monokl, a ~ije ime je bilo Papadijamanto-
Po pravoslavnim obi~ajima, sedam dana pre Uskrsa, tokom Strasne sedmice, jeli smo samo bareno povr}e. Ponekad bismo dobili i malo alve, ali meso, riba i sir nisu bili dozvoqeni. Iako su bile divne, liturgije su se ~inile beskona~nim, naro~ito zbog toga {to nije bilo mesta za sedewe. Volela sam miris tamjana i sve{tenike koji su izgledali kao iz Biblije, ali nisam razumela ni{ta ni na gr~kom ni na ruskom jeziku iako sam u ruskoj crkvi i sama volela da pevam. Baka mi je uvek govorila da Grci vi{e }askaju u crkvi, kao da je liturgija nekakav koktel, dok se Rusi pristojnije pona{aju.Preporu~eno mi je da na Uskrs odem da se ispovedim. Tako sam se na{la potpuno nema ispred sve{tenika sa bradom i tamnim o~ima. Moj gr~ki i wegov engleski nisu bili uop{te kompatibilni. Uskoro sam pobegla, nadaju}i se da je dovoqno ve} i to {to izgledam pokajni~ki.
pulos ili tako ne{to. Meni se svi|ala mala razigrana arapska kobila po imenu Spita, {to zna~i „iskra“, sve dok jednog dana nije protr~ala kroz {umicu vuku}i mene za sobom kroz drve}e i busewe.
U Gr~koj smo ostali celog leta, a na jesen smo oti{li u @enevu da se sretnemo sa ocem, koji je kona~no dobio ju`noafri~ki paso{ i dozvolu da napusti Afriku i ode kuda `eli.
Nebo u @enevi je bilo sivo i vreme hladno. Guvernanta je muku mu~ila s mojim francuskim, a ja sam se opirala koliko god sam mogla. Jedne sumorne ve~eri u hotelu ponovo sam pitala oca ho}emo li ikada mo}i da se vratimo u Jugoslaviju. – Ne, nikada ne}emo mo}i da se vratimo. Pro{le godine Titova vlada je odlu~ila da smo svi mi, ukqu~uju}i i tebe, dr`avni neprijateqi! To zna~i da nemamo imovinu, dr`avqanstvo ni paso{. Oduzeli su nam sve {to smo posedovali, ukqu~uju}i i moju privatnu zbirku umetnina u Belom dvoru. Mnogo se brinem za muzej koji sam osnovao, prepun divnih slika koje sam poklonio naciji. Nadam se da ni Nemci, a ni komunisti nisu ni{ta ukrali ili uni{tili. Ne postoji na~in da to saznamo. Znam da si skoro zaboravila srpski jer mora{ da u~i{ druge jezike, ali od svahilija ne}e{ imati mnogo koristi u Evropi, pa bih `eleo da dobro nau~i{ francuski.
U @enevi sam se ose}ala klaustrofobi~no. Pomisao na nepregledna prostranstva Afrike izazivala je nostalgiju. Nedostajali su mi moja drugarica Xoan i moja ma~ka. Naro~ito sam bila tu`na zbog ma~ke Friski. Ostavili smo je kod porodice Rexivil, koja se o woj dobro brinula. Kasnije sam ~ula da je `ivela ~ak dvadeset i dve godine. Kakva ma~ka! Bila je stvarno posebna.
l U slede}em broju:
Kraq Petar i kraqica Aleksandra nisu naro~ito voleli sina pa je de~ak delovao tu`no
1929. - Ro|ena je Ana Frank, autor dnevnika o stradawu Jevreja u okupiranom Amsterdamu u Drugom svetskom ratu, koji je pisala u tajnom skrovi{tu. Ubijena je marta 1945. u nacisti~kom logoru Bergen-Belzen. Od porodice Frank rat je pre`iveo jedino Anin otac.
1936. - Na Malom Kalemegdanu u Beogradu, otvoren je Zoolo{ki vrt, u kojem je do 1941. sakupqeno oko 1.200 `ivotiwa.
1964. - Nelson Mandela, Volter Sisulu i jo{ {est vo|a antirasisti~kog pokreta u Ju`noj Africi, osu|eni su na do`ivotnu robiju.
1991. - Boris Jeqcin je izabran za predsednika Rusije na prvim neposrednim predsedni~kim izborima u toj zemqi. Drugi predsedni~ki mandat Jeqcin je osvojio u julu 1996, da bi se u decembru 1999. dobrovoqno povukao s vlasti i za svog naslednika predlo`io Vladimira Putina.
1999. - Na Kosovu i Metohiji po~elo je razme{tawe me|unarodnih bezbednosnih snaga (Kfor), na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
2001. - Makedonija je poni{tila priznawe Tajvana, koji je priznala dve godine ranije i okrenula se politi~koj saradwi sa Kinom.
2001. - Mohamed Ra{id Daud Al-Ovali, sledbenik teroriste Osame Bin Ladena, osu|en je u Wujorku na do`ivotni zatvor, bez prava na `albu, za ubistvo 213 osoba u eksploziji bombe koju je postavio 1998. u ambasadi SAD u Keniji i u~e{}e u istom teroristi~kom napadu na ambasadu u Tanzaniji.
2003. - Umro je Gregori Pek, jedan od posledwih filmskih velikana wegovog doba. Ostao je upam}en po ulogama u filmovima „Praznik u Rimu”, „Xentlmenski sporazum”, „Snegovi Kilimanxara”... Oskara je dobio 1962. za ulogu u filmu „Ubiti pticu rugalicu”.
2007. - Ha{ki tribunal osudio je biv{eg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Marti}a na 35 godina zatvora, za zlo~ine nad Hrvatima i Muslimanima u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i Zagrebu 1991-95.
2018. - Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija dobila je novo ime, Republika Severna Makedonija, u dogovoru sa zvani~nom Atinom.
2023. - Umro je Silvio Berluskoni, biv{i italijanski premijer, medijski magnat, nekada{wi vlasnik Fudbalskog kluba Milan. Berluskoni je prvi put do{ao na funkciju premijera 1994. i vodio je ~etiri vlade do 2011. godine. Wegov `ivot obele`en je i seks skandalima i raznim optu`bama za korupciju.
Dogovoreno je povla~ewe snaga Savezne Republike Jugoslavije sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana
Posle petodnevnih te{kih pregovora i 78 dana bombardovawa SRJ, potpisan je vojno-tehni~ki sporazum, kasno no}u 9. juna u 23.45 ~asova, na vojnom aerodromu kod Kumanova. Kumanovski sporazun potpisali su Majkl Xekson, britanski general, potom komandant KFOR-a, odnosno me|unarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, do oktobra 1999. godine, u ime NATO, i generali Vojske Jugoslavije i policije Srbije Svetozar Marjanovi} i Obrad Stevanovi}, kao predstavnici Savezne Republike Jugoslavije. Vojno tehni~kim sporazumom odre|en je rok od 11 dana za povla~ewe snaga Vojske Jugoslavije i Policije Srbije sa prostora Kosova i Metohije. Umesto wih u ju`nu srpsku pokrajinu dovedene su jedinice KFOR, ve}inom iz zemaqa ~lanica NATO.
Narednog dana agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, obustavqena je. Istog dana, 10. juna 1999, usvojena je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti OUN.
KFOR NIJE DONEO SIGURNOST
Tokom pregovora, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije posebno su insistirali da povla~ewe snaga Vojske Jugoslavije i policije mora biti vremenski uskla|eno sa predstoje}im dolaskom me|unarodnih bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, s prevashodnim ciqem da se koliko je mogu}e izbegne bezbednosno prazan prostor.
Postojala je namera da se tim putem obezbedi elementarna stabilnost, odnosno sigurnost svih gra|ana na prostoru Kosova i Metohije, {to se uglavnom pokazalo kao prazna nada.
Tako|e, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije, posebno su insistirali da me|unarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu i Metohiji, mora biti iskqu~ivo pod okriqem Organizacije Ujediwenih Nacija. Ovim putem, predstavnici SRJ dosledno su po{tovali prethodno izra`enu voqu, odluku, Narodne skup{tine Srbije. [to je predvi|ala i izjava Vlade SRJ. Vojno tehni~ki sporazum temeqen je na politi~kom dokumentu od 10 ta~aka koji je usvojen tokom pregovora predsednika
Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a sa predstavnicima takozvane me|unarodne zajednice Martijem Ahtisarijem i Viktorom ^ernomirdinom, u Beogradu.
Dogovoru je prethodila serija te{kih pregovora predsednika Milo{evi}a sa Viktorom ^ernomirdinom, sovjetskim i ruskim diplomatom, li~nim izaslanikom onda{weg predsednika Ruske Federacije Borisa Jeqcina..
Predlog mirovnog plana u Beograd je doneo Marti Ahtisari, predsednik Finske, u svojstvu zastupnika Evropske Unije i generalnog sekretara Organizacije Ujediwenih Nacija
Skup{tina Srbije usvojila je 3. juna 1999. godine mirovni plan. Isti je potom odobrila i Vlada tada{we Savezne Republike Jugoslavije.
Vojno tehni~ki sporazum potpisan kod Kumanova u osnovi je podrazumevao: Prekid neprijateqstava izme|u NATO formacija i snaga SRJ, odnosno Vojske Jugoslavije i Policije Srbije.
Povla~ewe snaga Savezne Republike Jugoslavije sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana.
Sporazumom je odre|eno uspostavqewe takozvane Zone bezbednosti uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, unutar centralne Srbije i Crne Gore. Odre|ena je vazdu{na dubina Zone bezbednosti 25 kilometara. Predvi|ena je kopnena dubina Zone bezbednosti pet kilometara. KFOR se obavezao na razoru`awe teroristi~ke tzv OVK.
Me|unarodne snage su „ovla{}ene da preduzimaju sve neophodne mere s ciqem uspostavqawa i odr`avawa bezbednog okru`ewa za sve gra|ane”.
REZOLUCIJA PREDVI\A POVRATAK
1000 SRPSKIH VOJNIKA
Precizirani su tehni~ki detaqi sprovo|ewa Sporazuma. Onda{wi generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izdao naredbu o prekidu agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju tokom sutra{weg dana, 10. juna 1999. Posledwi projektili tokom agresije NATO ispaqeni na Srbiju, odnosno SRJ, pali su 10. juna 1999, u zoni sela Kolole~, kod Kosovske Kamenice, u 13.30. Na kasarnu u Uro{evcu posledwi projektil pao je u 19.35. Bio je to 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Savet bezbednosti UN usvojio je tog 10. juna 1999, Rezoluciju 1244. NATO agresija na SRJ zapo~ela je 24. marta 1999, bez odo-
brewa Saveta bezbednosti Organizacije Ujediwih Nacija.
Povla~ewe snaga Srbije odnosno SRJ, zapo~elo je 12. juna 1999. i trajalo je 11. dana.
Vojsku SRJ i Policiju Srbije zamenili su na Kosovu i Metohiji pripadnici me|unarodnih snaga pod okriqem OUN, KFOR. U prvo vreme sa wima se nalazio i neveliki ruski kontingent, koji je do tada bio stacioniran na prostoru BiH, u sklopu SFOR. Na Kosovo i Metohiju upu}eno je tada ukupno 37.200 vojnika KFOR, iz 36 zemaqa. Wihova obaveza bila je obezbe|ewe mira, stabilnosti i bezbednost za sve gra|ane KiM. Obaveza je tako|e bila i povratak izbeglih.
U stvarnosti, po povla~ewu snaga Srbije i SRJ sa Kosova i Metohije, Srbi na KiM postali su meta ~estih napada i zlo~ina.
Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244. predvi|en je tako|e, kada se steknu uslovi, povratak odre|enog broja pripadnika osobqa SRJ i Srbije, {to nikada nije realizovano.
Povratak vojske SRJ u Kopnenu zonu bezbednosti omogu}en je 2001. godine, a vazdu{na zona bezbednosti ukinuta je 2015. godine.
Po~ev od decembra 2008. godine, na Kosovu i Metohiji nalaze se tako|e pripadnici EULEKS, civilne misija EU, sastavqene od policajaca i sudija. Wihov mandat bio je sprovo|ewe aktivnosti vezanih za vladavinu prava na Kosovu. Zoran Vla{kovi}
Pre ta~no 210 godina, 7. juna odigrao se Boj na Qubi}u, najva`nija bitka u Drugom srpskom ustanku. ^uveni junak Tanasko Raji} tog juna u{ao je u legendu i svaki uxbenik srpske istorije ~uvaju}i tre{wev top na ustani~kom brdu Qubi}u. Dok se wegova vojska, pred najezdom Turaka razbe`ala, on topove nije hteo da ostavi. Bio je Kara|or|ev barjaktar i prijateq i jedan od najve}ih boraca oba srpska ustanka protiv Turaka.
Ro|en 1754. godine u srcu [umadije u selu Stragari. Kao Kara|or|ev barjaktar dokazao se u bojevima za Rudnik i Jagodinu, ali Boj na Qubi}u kod ^a~ka u Drugom srpskom ustanku upisao je ime ovog heroja u ve~nost.
- Kad su Turci razbili srpske redove, na brdu je ostao samo Tanasko ~uvaju}i topove. Sa jataganom u jednoj i kuburom
u drugoj ruci sa neprijateqem se borio do smrti, kako bi sa~uvao topove, ali nije uspeo i `ivot je dao za otaxbinu na Qubi}u.
Prema pri~ama koje se decenijama prenose sa kolena na koleno, Turci su Tanaska isekli na komade, a wegova glava preneta je u
manastir Voqav~u, gde je sahrawena i tu i danas po~iva“, izjavio je za RINU, Dragan Radi~evi} iz sela Stragari. Tanaskova juna~ka pogibija kao da je dala snagu tada{wim srpskim borcima za slobodu i na kraju u ovom boju izvojevana je pobeda. To je podiglo ugled kneza Milo{a u narodu i probudilo nadu. U brojnim spisima stoji da Milo{ Obrenovi} nikada nije zaboravio Tanaska Raji}a niti wegov hrabri ~in. - O tome svedo~i i jedna anegdota, ispri~ana decenijama kasnije kada se knez Milo{, ve} u poznim godinama `ivota, spremao za put za ^a~ak. Oficir iz pratwe ga je pitao da li `eli u kolima da le`i ili sedi, imaju}i u vidu da je knez ve} bio jako bolestan, a Milo{ mu je na to odgovorio „Ne}u ni le`ati ni sedeti, nego }u stajati, jer sad prolazimo pored Qubi}a, navodi se u istorisjkim spisima.
u I dok su ranije u kilometarskim redovima isped mauzoleja Lewina na Crvenom trgu stajali prete`no stranci, sada redove formiraju mahom Rusi, koji su do{li da se od vo`da oproste mo`da i posledwi put.
Mauzolej Lewina, jedna od najve}ih atrakcija glavnog grada Rusije, trebalo bi u narednom periodu da se zatvori zbog restauracije. Mumija Vladimira Iqi~a Lewina }e, tokom planske restauracije objekta, iz wega morati da bude izme{tena i to najranije do prole}a 2027. godine, ako tada uop{te i bude vra}ena. Ipak, mnogi stanovnici Moskve gaje sumwe.
OPRA[TAWE OD EPOHE I SLUTWE NA NAJGORE
„Opra{tamo se od jedne epohe”, naveo je jedan od stanovnika ruske prestonice, koga su novinari portala Moskovski Komsomoqec uputali zbog ~ega stoji u redu. A takvih je na hiqade - i mla|ih i starijih i sa porodicama i malom decom u kolicima. U redu se ~eka najmawe 45 minuta, ali qudi ne mare - legendarnu mumiju Vladimira Lewina red je ispratiti.
Me|u wima je i otac sa decom koji tre}i dan za redom dolazi, odlu~an da svojoj porodici li~no poka`e {ta zna~i istorija koja vi{e ne}e mo}i da bude ovako na dohvat ruke. „Tata, bili smo ovde ju~e”,
`alio se de~ak. „I do}i }emo opet za vikend”, odse~no je rekao otac sa {ubarom na kojoj je bila zvezda. Restauracioni radovi koji }e trajati oko dve godine podrazumeva}e radove na sanaciji objekta, a ujedno }e on biti i prilago|en savremenim potrebama posetilaca, prenosi portal RBK. Prethodno je mauzolej zatvaran radi odr`avawa u februaru 2025. godine, ali samo na kratko - na oko dva meseca. Sumwe da se telo vo`da mo`da i ne}e vrati sasvim su osnovane.
[TA BI MOGLO DA SE DESI SA MUMIJOM LEWINA
U septembru 2020. godine Savez arhitekata Rusije sprovodio je konkurs za prenamenu objekta, nakon {to se telo Lewina iz mauzoleja iseli. Zajedno sa Lewinim tada je sa Crvenog trga razmatrano da se ukloni i ostatak nekropole, koja se naalzi uz Kremaqski zid. Plan je bio da se na tom mestu otvori filijala Muzeja rahitekture. Me|utim, konkurs je poni{ten nakon samo tri dana.
Pre oko ~etiri godine, mitropolit Volokolamski Ilarion izjavio je da }e mumiju Lewina pre ili kasnije svakako morati da isele iz mauzoleja i sahrane je i da je balzamovano telo koje le`i u samom centru grada ni{ta vi{e nego duh pro{losti koji je dobro odolevao zubu vremena. Pro{le godine on je tako|e predlo`io da se Lewin kona~no sahrani, a u mauzoleju otvori muzej represija.
[TA KREMQ MISLI O SVEMU TOME
Pres sekretar predsednika Ruske Federacije, Dmitrij Peskov, tada je odgovorio da ne postoje planovi da se telo Lewina trajno iseqava iz mauzolej na Crvenom Trgu. Ovaj objekat je poput muzeja Kunstkamera u Sankt Peterburgu, i treba ga ostaviti na Crvenom trgu da slu`i kao podsetnik na pro{la vremena, slo`io se biv{i premijer Sergej Stepa{in.
„Zdawe nikako ne treba uklawati, ono je vrlo lepo”, naveo je Stepa{in. „Qudima je interesantno da dolaze i gledaju mumiju Lewina”, naveo je on. [ta god da se nakon restauracije desi, bilo da se telo vrati u mauzolej ili sahrani, ovo mesto osta}e upam}eno kao jedna od najve}ih znamenitosti ruske prestonice ispred koje je decenijama bilo kilometarskih redova.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Ova nedeqa done}e vam neo~ekivana otkri}a na poslu. Va{a re{ewa privu}i }e pa`wu nadre|enih, {to mo`e da bude po~etak va`nih promena. O~ekuje vas zanimqivo poznanstvo s osobom ~ije }e vam `ivotno iskustvo pomo}i u budu}im planovima. Mogu}e su prijatne vesti iz inostranstva. Ima}ete poja~anu potrebu za odmorom, telo }e tra`iti vi{e pa`we.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Ova nedeqa bi}e idealna da poka`ete svoju kreativnost. Kolege }e ceniti va{e ideje, {to }e doprineti dobroj atmosferi. Mogu}a ponuda za zanimqivu saradwu. Ova nedeqa je pogodna za re{avawe ku}nih pitawa i ure|ewe doma. Mogu}i su mawi radovi ili kupovina name{taja. O~ekujte iznena|uju}u vest u vezi sa planovima. Budite iskreni prema partneru. Poja~ajte hidrataciju.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Ova nedeqa donosi uzbudqive vesti vezane za posao. Mogu}e je da }ete saznati informacije koje }e uticati na va{e planove. Obratite pa`wu na ponude novih poznanika, mogu da budu korisne vi{e nego {to mislite. Ovo je vreme pove}ane produktivnosti i `eqe da zavr{ite zapo~eto. O~ekujte zanimqiv predlog partnera ili osobe koja vam se dopada, mo`e da vam promeni `ivot.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Ova nedeqa bi}e ispuwena emotivnim uzbu|ewima i li~nim preokretima. Mogu}e je novo poznanstvo koje }e promeniti va{ pogled na svet. Fokusira}ete se na posao, a intuicija }e vam biti dobar saveznik. Sti`u i va`ne odluke vezane za karijeru ili li~ne vrednosti. Finansije su stabilne, budite oprezni s dokumentima. Raspolo`ewe }e varirati, prijala bi vam fizi~ka aktivnost.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Ova nedeqa donosi poja~anu `equ za izra`avawem i kreativno{}u. Va{e ideje bi}e prepoznate od uticajnih qudi, a fokusira}ete se i na zdravqe i fizi~ku kondiciju. Povoqan je trenutak za novu rutinu ili dijetu. Zvezde predvi|aju neobi~nu vest ili ponudu koja tra`i brzu reakciju. Vikend je savr{en za re{avawe qubavnih problema. Va{a harizma }e vas izvu}i iz svake situacije.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
O~ekuju vas velike promene na poslu. Neo~ekivana ponuda mo`e da uti~e na va{e karijerne planove. Fokusirajte se na obrazovawe, donosi odli~ne rezultate. Povoqan period za finansijska pitawa i organizaciju prostora. Lepe vesti od prijateqa ili poslovnih partnera. Jedan poziv od osobe iz pro{losti mo`e da se desi na samom kraju nedeqe. Mogu}a glavoboqa.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Va{e ideje bi}e korisne na poslu. Mogu} susret sa osobom koja nudi zanimqivu saradwu. Ova nedeqa donosi motivaciju da zavr{ite projekte, kao i nov~ani dobitak. Zvezde vas savetuju da se uzdr`ite od velikih kupovina, ulagawe u biznis je sada kqu~no. Qubavno poqe donosi turbulencije, vagawe izme|a razuma i srca i nove osobe koje mogu da poremete trenutni odnos. Pazite na ishranu.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Duboko razmi{qawe i preispitivawe `ivotnih ciqeva u fokusu su ove nedeqe! Va{a intuicija }e vas voditi ka re{ewu starih problema. Posvetite vreme za u~ewe i li~ni razvoj, isplati}e vam se vi{estruko. Iznenadna poslovna ponuda, ali i mogu}a odricawa radi velikog uspeha. Raspolo`ewe }e se mewati, a va{a sposobnost da proniknete u su{tinu stvari bi}e va{ adut.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Ova nedeqa bi}e dinami~na, mogu}i su iznenadni put ili susret s nekim iz inostranstva. Fokus na poslovne zadatke, uz oslonac na optimizam. Va`ni dani za karijerne i obrazovne odluke, ali ne otkrivajte svima svoje planove. To bi, u ovom trenutku, bio preveliki rizik. Bi}ete veseli, iako povremeno nestrpqivi. Va{a radoznalost otvori}e vam nove puteve. Proverite krvnu sliku.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Stiglo je vreme za profesionalno priznawe i napredak. Va{ trud }e biti prime}en, {to mo`e da donese zanimqive ponude. Neo~ekivane vesti ili predlog koji tra`i brzu odluku. Dani idealni za ja~awe porodi~nih odnosa. Nije povoqan trenutak za nov~ane pozajmice i kredite. Va{a upornost odve{}e vas ka ciqu. U qubavi nema promena. Poja~ajte unos vitamina.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Ova nedeqa mo`e da vas iznenadi nekom neo~ekivanom prilikom da poka`ete svoju kreativnost. Sve {to osmislite, ima {ansu da brzo za`ivi. Mo`e da se pojavi neko s kim }ete odmah osetiti intelektualnu povezanost. Dobar fokus na prakti~ne stvari, finansije, posao, organizaciju. Novac vam ne be`i, ali se ne zale}ite u izdatke. Va{e ideje izdvaja}e vas gde god da se pojavite.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Sna`an talas emocija, ali i kreativnog poleta. Idealan je trenutak da zablistate kroz umetnost, pisawe ili ne{to {to dolazi pravo iz du{e. Bi}e onih koji }e vas gledati s divqewem. ^ekaju vas prakti~ne obaveze, sre|ivawe prostora ili re{avawe svakodnevnih zadataka. Ne}e biti glamurozno, ali bi}e korisno. Va{e prilagodqive emocije bi}e va{a supermo} na qubavnom poqu.
Srpski specijalitet na spisku najboqih doru~aka na svetu za 2025. godinu
Srpski specijalitet zauzeo je visoko 2. mesto na spisku najboqih doru~aka na svetu, u konkurenciji od ~ak 100 jela.
Svetski priznat gastronomski portal Tejst Atlas objavio je spisak najboqih doru~aka na svetu za 2025. godinu, a me|u 100 specijaliteta iz razli~itih krajeva sveta na{ao se i srpski specijalitet . [ta je to sa na{eg podnebqa najvi{e milovalo nepca gurmana?
SPECIJALITET IZ U@I^KOG I
ZLATIBORSKOG KRAJA PRI VRHU LISTE Komplet lepiwa ili „lepiwa sa sve”, kako su je nekada zvali, specijalitet je koji se vezuje za u`i~ki i zlatiborski kraj i koji je ve} godinama za-
slu`eno jedan od prepoznatqivijih gastronomskih simbola na{e zemqe. Ove godine Tejst Atlas proglasio je komplet lepiwu za drugi najboqi doru~ak na svetu, sa ukupnom ocenom 4,6. Najpoznatija komplet lepiwa kod „[uqage” tradicionalno se priprema u srpskoj zidanoj pe}i. „Svakoj se odse~e poklopac, pa se stave kajmak, jaja i sve se dobro izmu}ka. Zape~e se dok ne bude rumena, a po `eqi mu{terija se doda pretop”, objasnio je Lazi}, vlasnik Pekarske radwe [uqaga u U`icu za RT Balkan.
NAJBOQI DORU^AK NA SVETU POTI^E IZ TURSKE I IME MU JE KAHVALTI
Najboqe ocewen doru~ak na svetu je kahvaltiovo nije jedno jelo, ve} ~itav spektar jela ~iji se ukusi prepli}u i koji se tradicionalno slu`e pre prve jutarwe kafe. Kahvalti ~ine slatka i slana jela, ukqu~uju}i sireve, masline, povr}e, lokalni hleb, jaja, burek, baklavu ili druga slatka peciva, pi{e Tejst Atlas.
Od kom{ijskih specijaliteta na spisku najboqih doru~aka na svetu se na{li su se i banica sa sirom (bugarska pita koja je dobila ocenu 4,5), kao i kquku{a, koja je zauzela 21. mesto sa prose~nom ocenom 4,5 i burek, sa ocenom 4,4. Balkanskim delicijama je, o~igledno, te{ko odoleti, o ~emu svedo~e i ukupne ocene gurmana.
„Tihi neprijateq“ povezan sa na{im sluhom mo`e ne samo da ugrozi na{u sposobnost da ~ujemo, ve} i na{ um.
Brojne studije otkrivaju zabriwavaju}u vezu izme|u gubitka sluha i razvoja demencije kod starijih osoba.
TRE]I NAJ^E[]I PROBLEM
STARIJIH OSOBA
Gubitak sluha povezan sa starewem je tre}i naj~e{}i hroni~ni problem kod starijih osoba. Jo{ je zabriwavaju}e {to se procewuje da je ~ak osam odsto slu~ajeva demencije na neki na~in povezano sa gubitkom sluha, prenosi Tportal.
„Uzrok ove veze je jo{ uvek nejasan, ali jedna teorija ukazuje na to da gubitak sluha ~esto tera qude da se povuku iz razgovora i mawe u~estvuju u aktivnostima. Kao rezultat toga, postajete mawe dru{tveni i mawe anga`ovani“, obja{wava dr Ronan Faktora.
Nedostatak ove stimulacije dovodi do pada u razvoju, posebno u neuronskim putevima potrebnim za brojne biolo{ke procese i funkcije pam}ewa.
Zato izolacija mo`e biti posebno {tetna za starije osobe. Zato se dru{tveno anga`ovawe aktivno promovi{e kao jedna od kqu~nih aktivnosti za za{titu zdravqa mozga.
Bez obzira da li imate problema sa sluhom ili ne, kognitivne sposobnosti prirodno opadaju sa godinama. Sre}om, postoje na~ini da se smawi te`ina ovog pada:
POTREBNO JE:
n 2-3 jajeta
n 1 ~a{a (od jogurta) mleka n 3/4 ~a{e uqa, so n 1 ~a{a belog bra{na n 1 ~a{a kukuruznog bra{na n 1 kesica pra{ka za pecivo n 200-250 g tvrdog sira n po potrebi susam (za posipawe)
PRIPREMA:
U ve}u posudu umutiti jaja. Sjediniti jaja, mleko, uqe pa dadati belo i kukuruzno bra{no, pra{ak za pecivo, usitwen sir i so. Sve dobro izme{ati ka{ikom da se dobije smesa bez grudvica.
U kalup za mafine pore|ati korpice. Smesu sipati do 2/3 korpica i posuti susamom. Projice pe}i oko 25 minuta u zagrejanoj rerni na 200 C. Projice su pe~ene kada dobijju lepu `utu boju. Mo`ete probati ~a~kalicom i videti da li su projice pe~ena. Izvaditi projice iz rerne i ostaviti ih par minuta u kalupu, pa izvaditi iz korpica.
SAVET: Mera je ~a{a od jogurta (od 180 g).
Odr`avajte svoj um aktivnim: Nikad nije kasno za u~ewe. Istra`ivawa pokazuju da sredwo{kolsko obrazovawe ili vi{e smawuje rizik od demencije. „Ali studije tako|e pokazuju da odr`avawe ~ak i ve{tina ~itawa i pismenosti na nivou osnovne {kole poma`e da va{ um
bude aktivan“, ka`e dr Faktora. Dru{tvene igre, ples, svirawe instrumenta ili u~ewe stranog jezika - sve to stvara nove neuronske veze u mozgu.
Negujte dru{tvene veze: Stalno u~e{}e u razgovorima i dru`ewe sa mnogo qudi pozitivno uti~e na zdravqe mozga. Dobri odnosi sa prijateqima i porodicom su kqu~ni za mentalno zdravqe. Redovno ve`bawe: Kardiovaskularne ve`be posebno {tite mozak. Preporu~uje se najmawe 30 minuta brzog hodawa pet dana u nedeqi. „Dokazi ukazuju na to da su kardiovaskularne ve`-
be najkorisnije za odr`avawe zdravqa mozga“.
Mediteranska ishrana: Mnogo povr}a, vo}a, mahunarki, ribe, maslinovog uqa, ora{astih plodova i semenki - ova ishrana je dobra i za srce i za mozak.
Daqe, istra`ivawa ukazuju da gubitak sluha mo`e promeniti strukturu mozga, direktno pove}avaju}i rizik od kognitivnog o{te}ewa.
Druga mogu}nost je da dekodirawe zvukova zahteva toliko dodatne pa`we da „krade“ kapacitet mozga potreban za razumevawe zna~ewa poruka.
Mnogi qudi ignori{u znake gubitka sluha ili ih pripisuju starewu. Ali gubitak sluha mo`e uticati na `ivot na mnogo na~ina.
„Ako ose}ate da gubite sluh i va{ lekar predla`e re{ewe poput slu{nih aparata, isprobajte ih. Ako ~ekate predugo i razvijete probleme sa pam}ewem, bi}e vam te`e da nau~ite da koristite ove ure|aje“, savetuje dr Faktora.
Godinama verujemo da su jabuke najzdravije vo}e.
Zbog obiqa vitamina, minerala i antioksidanata, limun je s razlogom progla{en najzdravijim vo}em. Stru~waci ve} godinama savetuju redovnu upotrebu vo}a i povr}a – ne samo zbog hranqivih materija koje sadr`e, ve} i zbog brojnih pozitivnih uticaja na ~itav organizam,.
Ovog puta, nau~nici sa ameri~kog Univerziteta Vilijam Paterson detaqno su ispitali koje vo}e donosi najvi{e zdravstvenih koristi. Na prvo mesto svoje liste stavili su upravo limun.
Ovo naizgled obi~no i ~esto zanemarivano vo}e pokazalo se kao prava riznica zdravstvenih blagodeti. Prema re~ima stru~waka, limun ja~a imunitet, pospe{uje varewe, detoksikuje organizam, poboq{ava stawe ko`e i ~ak poma`e u mr{avqewu. Limun je pravo ~udo u svetu vo}a, pre svega zbog visokog sadr`aja vitamina C – jednog
Mnogi qudi ne dobijaju dovoqno va`nih omega-3 masnih kiselina koje {tite zdravqe srca. Sre}om, postoji jednostavan na~in da pove}ate unos ovih zdravih masti i pogodan je za svaku ishranu.
Ovo malo seme se lako mo`e dodati raznim jelima kao {to su salate, smutiji ili doru~ak, a samo jedna supena ka{ika mo`e zadovoqiti va{e dnevne potrebe za omega-3 masnim kiselinama, prenosi Index.hr.
Re~ je o lanenom semenu koje je sve popularnije zbog svog pozitivnog uticaja na zdravqe.
„Omega-3 masne kiseline su neophodne za qudsko zdravqe. One poma`u u poboq{awu
od najva`nijih antioksidanata koji {titi organizam od infekcija i ja~a imuni sistem.
Ali tu se wegova vrednost ne zavr{ava. Limun je bogat i vitaminima B kompleksa, koji su kqu~ni za pravilan rad nervnog sistema i metabolizma, kao i mineralima poput kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i gvo`|a – neophodnim za zdravqe srca i krvnih sudova, kao i za ~vrstinu kostiju.
Posebno zna~ajnu ulogu imaju i bioflavonoidi, koji dodatno poja~avaju delovawe vitamina C. Iako ima kiseo ukus, limun zahvaquju}i svom protivupalnom dejstvu mo`e povoqno uticati na kiselinsko-baznu ravnote`u u organizmu.
Prema istra`iva~ima, svakodnevna konzumacija limuna mo`e doneti dugoro~ne zdravstvene koristi. Wegov sok mo`e se dodavati u vodu, ~aj, osve`avaju}e napitke, salate, a koristan je i u nezi ko`e.
Zahvaquju}i efektima protiv starewa i sposobnosti da podstakne proizvodwu kola-
gena, limun poma`e u borbi protiv znakova starewa – koristan je i iznutra i kao deo kozmeti~ke rutine.
Uprkos brojnim prednostima, stru~waci upozoravaju i na mogu}e nuspojave prekomerne upotrebe limuna. Wegova kiselina mo`e iritirati `eludac, naro~ito kod osoba sa gastritisom ili osetqivo{}u na kiselu hranu. Tako|e, mo`e o{tetiti zubnu gle|, {to dugoro~no mo`e dovesti do preosetqivosti zuba ili pojave karijesa. Umerena, svakodnevna konzumacija limuna kao deo uravnote`ene ishrane mo`e zna~ajno doprineti zdravqu.
masno}a u krvi, smawewu triglicerida i smawewu upale, {to {titi krvne sudove od o{te}ewa”, obja{wava nutricionista Mi{el
Ruten{tajn za „Parade”.
Pored omega-3 masnih kiselina, laneno seme je bogato lignanima, vitaminima, mineralima i vlaknima, {to sve mo`e smawiti rizik od hroni~nih bolesti.
Dijeteti~ar Kiran Kembel dodaje da lignani imaju antioksidativna svojstva koja mogu sniziti krvni pritisak i poboq{ati profil masti u krvi.
Laneno seme tako|e sadr`i magnezijum, koji poma`e u regulisawu krvnog pritiska i
otkucaja srca, kao i dosta dijetalnih vlakana. Routen{tajn isti~e da rastvorqiva vlakna reguli{u holesterol i trigliceride, dok nerastvorqiva poma`u u odr`avawu normalnog nivoa {e}era u krvi i zdrave telesne te`ine. Laneno seme mo`e pomo}i u kontroli {e}era u krvi, smawewu upale, poboq{awu simptoma menopauze i digestivnog zdravqa, a mo`i da doprinese boqem izgledu ko`e. Routen{tajn savetuje da za maksimalnu korist, seme treba konzumirati mleveno, jer cele semenke mogu da pro|u kroz probavni sistem nesvarene.
MANGUP, OBE[EWAK
RAZVALINA, RU[EVINA
ZIDARSKI POMO]NIK
OZNAKA ZAGRAM
OLIVER ODMILA STARI BROD NA VESLA
AGRONOMIJA (SKR.) SUMPOR GUDA^KI MUZI^KI INSTRUMENTI
NAIVNA UMETNOST
[VEDSKA DETELINA (BOT.)
OZNAKA BEOGRADA SRODNICA POSTAVITI SEBI PITAWE
SKI ^AMAC, KANOA, KANU DAVNA[WI @ITEQ NEKOG KRAJA, STARINAC GLAVNI GRAD EKVADORA
LITETNE GOVE\E KO@E OMOT UZVIK ODZIVAWA OSOBAS GOVORNOM MANOM TAMNICA
LOLOBRI\IDA TORAW UZ XAMIJU
ZAJUG ZABAVQA^
VODORAVNO: DERAN, RUINA, ARGAT, G, OLI, AGR, S, NAIVA, ALSIK, KITO, BRUKS, OJ, LOGOPAT, SAZIV, \INA, J, ANIMATOR, ESTETIKA, O, REV, ANATAS, ILONKA, INE, NERO, RASAD, AN, KLEVETE, DO[ITI, EL, URLIK, ZIMA, VATROGASAC
UPUTSTVO ZARE[AVA^E:
U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i
ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
RE[EWE SKANDINAVKE:
VODORAVNO: 1. Gubiti vlagu, 2. Ose}awa - Ime glumice Bening, 3. Majke odmila - Precizan uzorak neke mere (mn.), 4. Mera za povr{inu - Drvo svilenih buba (mn.) - Reka u Sibiru, 5. Tanak metalni listi} - Druga `ena uz prvu (mn.), 6. Simbol kiseonika - Vrsta alkohola, {pititusSedi{te bicikla, 7. Ime politi~ara Qaji}a - Mesto u Crnoj Gori, 8. Ve{ta~ki me|unarodni jezik - Ubica iz zasede - Oznaka za jug, 9. ^e{ki pisac Brezina - Brazilski fudbaler, 10. Vrsta crvenkastog vina - Deo noge u `ivine (mn.), 11. Inicijali glumca Todorovi}a - @iteq evroazijske zemqe - Oznaka na receptima, 12. Sparina - [kotski kompozitor Persival Robson, 13. U~estali glagol (gram.) - Udeo u nasledstvu, 14. Pripisivawe bo`anskih osobina, obo`avawe.
USPRAVNO: 1. Signalni ure|aj na raskrsnicama - Zidana ograda, 2. Gorki liker - Usvojenici, 3. Re~na riba - Dr`avica na jugu Afrike - Pevawe, 4. Nacediti - Svetili{te u hramu (mn.), 5. Auto oznaka [ida - Konac kojim je ne{to ujam~eno, jemstvenik - Radioaktivni hemijski element, 6. Bar jedan - Skupiti u gomilu, 7. Diplomatska zabrana - Okida~, oroz na pu{ci - Predlog, 8. Prvi vokal - [panski lu~ki grad - Ba{tenska biqka, 9. Glavni grad Estonije - ^i~e, ~ike - Simbol ugqenika, 10. Drugo. ostalo - Vrsta jestive gqive - Mesto kod Lu~ana, 11. Pti} senice - Crkvena slava (nem.), 12. Ugla|eno opho|ewe - Testera.
VODORAVNO: SASU[IVATI SE, EMOCIJE, ANET, MAME, ETALONI, AR, DUDOVI, IK, FOLIJA, INO^E, O, ETANOL, SIC, RASIM, BE^I]I, IDO, ASASIN, J, OTOKAR, KAKA, OPOL, BATACI, BT, TUR^IN, RP, ZAPARA, KIRBI, ITERATIV, TAL,
RE[EWE UKR[TENICE:
QUBA BANDOVI] O VLASTI U SRBIJI:
„On ne da Srbiju?
Od koga bre ti ne da{ Srbiju?“
Quba Bandovi} je pored velikog gluma~kog kvaliteta, i jedan od najglasnijih gra|ana kad je u pitawu borba protiv korumpiranog sistema. U vremenu kada se granice izme|u kulture i politike sve vi{e bri{u, glumac Qubomir Bandovi} ponovo je pokazao da umetnici ne moraju da biraju ti{inu.
Quba Bandovi} je, bez dlake na jeziku, govorio o politi~koj atmosferi u Srbiji, osvr}u}i se na mit o „vo|i“ i sve ono {to taj narativ nosi sa sobom.
„On ne da Srbiju. Od koga bre ti ne da{ Srbiju?“, pita Bandovi} ironi~no u klipu koji se velikom brzinom deli mre`ama. Wegov ton je vi{e od kritike – to je o~ajawe ~oveka koji godinama posmatra kako se dru{tvo uru{ava pod teretom propagande. „To metastazira i traje 12, 13 godina“, dodaje glumac, obja{wavaju}i da kada neko predugo vlada, stvara utisak nepobedivosti. „On pomisli – vidi, stvarno sam ja bogom dan da budem jedini.“
Posebno se osvrnuo na narative koji dolaze od strane starijih generacija – „nesre}ne bake i deke koji govore: ‘Ne, on je najboqi. On ti je zamena za Tita.’“ Bandovi} ne be`i od pore|ewa, ali ga ne zavr{ava na nostalgi~nom tonu. Naprotiv, kroz ironi~ni dodatak „kao za vreme Tita se gradi, s tim {to se kod wega i ru{i – prave se rupe po putevima“, ukazuje na apsurd savremene Srbije.
ACO PEJOVI] ODU[EVIO SARAJEVO:
Vi{e od 15.000 qudi u Zetri slavilo muziku i emocije
Jedna od najve}ih regionalnih muzi~kih zvezda, Aco Pejovi}, priredio je pravi muzi~ki spektakl u sarajevskoj dvorani Zetra, gde ga je do~ekalo vi{e od 15.000 obo`avalaca. Koncert koji }e se dugo pamtiti bio je ispuwen sna`nim emocijama, nezaboravnom energijom i pesmama koje spajaju generacije.
Publika u Sarajevu pokazala je koliko voli i ceni Acu – grad je `iveo za ovaj doga|aj, a ispred dvorane vladala je prazni~na atmosfera satima pre po~etka. Redovi fanova, osmesi i pesma odzvawali su gradom, najavquju}i ve~e puno qubavi i zajedni{tva.
Na sceni, Aco je bio ono {to publika voli – iskren, emotivan i mo}an. Tokom koncerta se obratio okupqenima dirqivim re~ima:
„Sarajevo je moj grad u kojem se uvek ose}am kao kod ku}e. Hvala vam na ovoj ve~eri koju }u zauvek pamtiti. Qubav koju ste mi pru`ili ne mo`e se opisati re~ima.“
Spektakl su dodatno obogatili specijalni gosti – legendarni Halid Be{li} i mladi umetnik u usponu, Dejan Vrana, koji su zajedno sa Acom podigli atmosferu do vrhunca.
Podr{ku Aci pru`ila je i wegova porodica, supruga Biqana i }erke Magdalena, Marija i Iva, kao i prijateqi i kumovi koji su prisustvovali ovom velikom trenutku.
Ova no} u Sarajevu jo{ jednom je pokazala koliko muzika povezuje qude i koliko sna`na emocija mo`e nastati izme|u izvo|a~a i publike.
Oglasio se Miroslav Ili} nakon la`ne vesti da je umro
Na dru{tvenim mre`ama i odre|enim portalima osvanula je la`na vest o smrti peva~a Miroslava Ili}a. Miroslav Ili} se sada tim povodom hitno oglasio na svom Instagram profilu.
„Dragi moji vi{edecenijski verni fanovi, znate da se ne ogla{avam povodom bilo kakvih tabloidnih tekstova. Ali ovoga puta moram da ih demantujem. Naslovi poput „Umro Miroslav Ili}“… nisu samo neistiniti. Oni su bezdu{ni. Da razjasnimo odmah, ja sam `iv, zdrav. I {to je najva`nije: I daqe pevam“, zapo~eo je Ili} i dodao: „Sve zlonamerne qude moram da razo~aram, ali Aleja velikana }e pri~ekati na mene“, napisao je Miroslav Ili}.
Popularna peva~ica je posledwih godina napra vila ozbiqne promene u svojoj karijeri, {to joj se i isplatilo.
Rada Manojlovi} pre nekoliko godina odlu~ila je da ra{~isti sa dotada{wim menaxerom i na wegovo mesto postavi sestru Maju. Kako je vi{e puta rekla, shvatila je da menaxer nije radio u wenom interesu, te je odlu~ila da karijeru poveri onoj u koju ima najvi{e poverewa.
Podaci iz Apr-a za 2024. godinu govore da joj se ovakav potez i isplatio.
Naime, wena firma „Rada Music“ prijavila je poslovni prihod od skoro 60.000 evra, ali i rashode od 15.000 evra.
Od preostale sume, platila je porez od oko 4.500 evra, a onda isplatila li~na primawa od oko 28.000 evra i prijavila poslovnu dobit od 10.500 evra u neto vrednosti.
Podsetimo, Rada je, naime, posle dugog niza godina saradwe sa Sa{om \uri}em odlu~ila da potpuno promeni ekipu, jer je navodno bila nov~ano o{te}ena. Kako je izvor blizak peva~ici otkrio, Rada je
Matija Dedi}, sin Arsena Dedi}a, umro je u Zagrebu u 53. godini.
Matija Dedi}, sin Arsena Dedi}a i Gabi Novak, je xez pijanista i kompozitor iz Hrvatske, ro|en 1973. godine u Zagrebu. Poznat je po svom virtuoznom stilu i spoju xeza sa elementima klasi~ne muzike i doma}e muzi~ke tradicije. On je sin pozatog hrvatskog peva~a srpskih korena, Arsena Dedi}a iz [ibenika i peva~ice Gabi Novak, {to zna~i da poti~e iz izuzetno umetni~ke porodice. Matija je studirao klavir u Gracu (Austrija), a tokom karijere je sara|ivao s brojnim doma}im i inostranim muzi~arima. Isti~e se wegov rad na albumu „Matija svira Arsena”, gde je na dirqiv i umetni~ki sna`an na~in obradio o~evu muziku. Dobitnik je vi{e nagrada, ukqu~uju}i i Porin – najpresti`niju hrvatsku muzi~ku nagradu.
Matija je iza sebe ostavio }erku.
nekada tokom radnog vikenda ostala uskra}ena za ~ak 5.000 evra, {to je \uri} navodno stavqao u svoj xep.
„Ona je dugo, pa od samog po~etka svoje karijere radila sa \uri}em, ali eto tek sada je na`alost shvatila da ju je on samo koristio. De{avalo se da tokom dva dana rada za vikend ostane uskra}ena i do 5.000 evra. Nije znala da je menaxer dogovarao druge cifre od onih koje je woj govorio“, otkrio je izvor blizak peva~ici za Telegraf.
Komentar o svemu je dala i Radina sestra Maja koja je sada wena menaxerka.
„[to se mene ti~e, to je za nas pro{lost, {ta god da je bilo – bilo je. Ne zalazim u to, ne vra}am se nazad. Od ove godine sam ja zadu`ena za sve Radine anga`mane, da zakazujem svirke, a {ta je bilo pre ne znam u detaqe, niti me zanima, iskreno. Samo sam preuzela da to radim kako treba i kako li~i. Sve je po~elo kako treba i mi smo prezadovoqne. Ne `elim uop{te da komentari{em saradwu Rade i \uri}a. [ta je istina, a {ta nije nije ni bitno za sad“, otkrila je Maja za pomenuti medij.
KAKO JE PO^EO, A KAKO SE ZAVR[IO BRAK DANICE I LAZARA RISTOVSKOG:
„@ena ponekad treba da zna da za}uti“
Glumci Lazar Ristovski i Danica Ristovski decenijama su va`ili za jedan od najskladnijih parova me|u poznatima, a onda su iznenadili javnost saop{tewem da se razvode.
Iako nikada nisu mnogo pri~ali o svom privatnom `ivotu, glumac je priznao da je u pitawu qubav iz {kolske klupe.
„Upoznali smo se na Akademiji. Bila je to qubav iz {kolske klupe. Istina je da je velika lista gluma~kih bra~nih parova, ali mislim da je taj procenat znatno mawi nego, recimo, u svetu doktora. Mada su, na neki na~in, i glumci doktori.
Za du{u, ispri~ao je Lazar Ristovski.
Qubav se vrlo brzo rodila, a Lazar i Danica su se ven~ali 1980. godine. Iz wihove velike qubavi rodili su se Petar, koji je danas uspe{an producent i re`iser, i Jovan, koji je ekonomista.
Bili su sinonim za jedan od najslo`nijih i najsre}nijih parova u svetu poznatih i wihov brak nikada nije padao u isku{ewa. Kako se pisalo u medijima, wih dvoje su se dogovorili on mo`e da snima qubavne scene, a ona ne.
„Ne postoji univerzalni recept za o~uvawe braka jer su u pitawu qudi razli~itih karaktera. Bitni su po{tovawe i qubav“, istakla je Danica jednom prilikom pri~aju}i o svom braku.
Danica je u jednom intervjuu objasnila svoj stav da dama nikada ne sme da izgubi dostojanstvo, ali da mora da bude mudra kako bi prepoznala kad je korist u }utawu.
„Ako je u pitawu mudrost, `ena ponekad treba da za}uti, ali ne zato {to mora. Mislim u pozitivnom smislu, ne samo u negativnom. Nekada treba i pre}utati da bi se ne{to jo{ boqe rodilo“, ispri~ala je Danica.
Me|utim, nakon 42 godine braka, Lazar i Danica su odlu~ili da stave ta~ku na svoju qubav. Oboje su rekli da su se rastali prijateqski, da je me|u wima nestalo emocija, ali i da su ostali u odli~nim odnosima, pre svega zbog svoje dece.
Me|utim, onda je Lazar obelodanio da je stupio u vezu sa 39 godina mla|om glumicom Anicom Lazi}. Iako Danica nije javno komentarisala wegovu novu vezu, izvor za Kurir je ispri~ao da ne gleda blagonaklono na taj odnos.
KRAJ IDILE NA BOSFORU:
Muriwo bez trofeja napustio Fener, a sada tra`i 15 miliona!
Slavni fudbalski trener @oze Muriwo napusti}e ovog leta ekipu Fenerbah~ea, prenose turski mediji.
Portugalac je prethodne godine bio ~lan Fenerbah~ea, ali nije ostvario zapa`ene rezultate, pa je saradwi do{ao kraj. Kako prenose mediji u ovoj zemqi, Muriwova epizoda na klupi Fenera je zauzeta, a @oze }e poku{ati da izvu~e jo{ 15 miliona evra od velikana sa Bosfora.
Ovo je epilog sastanka u Londonu izme|u slavnog trenera i Alija Ko~a, predsednika kluba iz Istanbula. Muriwo }e za raskid ugovora tra`i 15 miliona evra, a vide}emo ho}e li mu to po}i za rukom.
Biv{i trener Real Madrida, ^elsija, Porta, Intera i Rome je 2024. stigao na Bosfor, preuzeo je `uto-crne, ali nije uspeo da osvoji trofej. Na sve to, Fenerbah~e nije izborio ni mesto u Ligi {ampiona, a u Ligi Evrope ih je zaustavio Renxers. Podsetimo, klub je ranije napustio i Du{an Tadi}.
TRAGEDIJA TOKOM FINALA LIGE NACIJA: Navija~ pao sa tribine i preminuo, oglasila se UEFA
Portugal je osvojio Ligu nacija pobediv{i posle penala [paniju. U senci velikog trijumfa, objavqena je i vest da je jedan navija~ poginui nakon pada sa tribina Alijanc arene. Navija~, ~ije godine i nacionalnost nisu jo{ uvek poznati, pao je sa jedne od najvi{ih tribina Alijanc Arene, a od posledica pada je preminuo. U velikom finalu Lige nacija, Portugal je pobedio [paniju posle penala, ali jutro nakon velikog trijumfa stigla je informacija da je jedan navija~ preminuo nakon pada sa tribina Alijanc arene.
UEFA se povodom nemilog doga|aja oglasila saop{tewem:
Na stadionu u Minhenu dogodila se situacija koja je zahtevala intervenciju hitne medicinske slu`be.
Uprkos naporima doktora da spasu `ivot nesre}nom ~oveku, on je, na`alost, preminuo {est minuta posle pono}i.
Na{e misli su sa wegovim voqenima u ovom te{kom trenutku.
Saop{tewe UEFA
[panski mediji su preneli da je navija~u na tribinama odmah pri{la hitna pomo}, ali i da su ostali navija~i zaklonili nesre}nog ~oveka, kako niko ne bi uspeo da ga fotografi{e.
Iako se znalo za nesre}u na tribinama, utakmica je nastavqena.
Arnautovi} se oprostio od Intera - to je dovoqno da se raspali ma{ta zvezda{a
Napada~ Marko Arnautovi} objavio je da napu{ta Inter. Ugovor 36-godi{weg austrijskog reprezentativca isti~e 30. juna. Austrijanac je proveo ukupno tri sezone u timu (2009/10, 2023/24, 2024/25). U svoja dva boravka kod „neroazura” osvojio je dve titule u Seriji A, po jedan Kup i Superkup Italije, kao i trofej Lige {ampiona.
Navija~i Crvene zvezde mu se godinama nadaju, ostaje da se vidi da li taj transfer mo`e da bude realnost.
Naravno, daleko od toga da je Zvezda jedini zainteresovan klub za ~oveka koji je na 123 utakmice u dresu reprezentacije Austrije postigao 39 golova, ali isto tako nema sumwe da bi wegov dolazak na Top~idersko brdo bio {lag na tortu kada su u pitawu bombasti~na poja~awa „srpskih stranaca”.
Ina~e, Arnautovi} je pro{ao mla|e kategorije nekoliko klubova u Austriji, me|u kojima su najzvu~niji Rapid i Austrija iz Be~a, a u seniorskom fudbalu je debitovao 2007. godine u dresu Tventea. Nakon Holandije je stigao prvi put u Inter, a zatim je branio boje Verdera, Stouka, Vest Hema, [angaj Porta, Bolowe i ponovo Intera.
Milan Opa~i}, tehni~ki direktor FIBA Akademije u Kini, diplomirani ko{arka{ki trener i gostuju}i profesor na Fakultetu sporta u Pekingu, govorio je o predstoje}em Evrobasketu u intervjuu za Nova.rs.
Srbija je pro{le godine osvojila olimpijsku bronzu u Parizu, dok je 2023. do{la do srebra na Mundobasketu u Manili. Uspe{an „krug“ sa selektorom Svetislavom Pe{i}em bio bi zatvoren na veli~anstven na~in, kada bi Srbija na Evrobasketu ove godine (27. avgust – 14. septembar) stigla do zlata.
„Na{a reprezentacija je u trendu, ona se vratila na puteve uspeha – osvojene su srebrna medaqa na Svetskom prvenstvu 2023. i bronza na Olimpijskim igrama u Parizu. To je bio najja~i ko{arka{ki turnir ikada, odli~no pripremqeni timovi i dobro vo|eni. Nastupali su najboqi igra~i na svim pozicijama. Treneri su bili veoma iskusni i rekao bih pametni. Turnir je pratilo preko milion gledalaca, ~ime je oboren rekord iz Atlante ‘96. Prose~na poseta u Lilu je bila 27.000 na mu{kom, a 24.000 na `enskom turniru. Utakmicu Srbije i Amerike u polufinalu gledalo je 13 miliona Amerikanaca u`ivo. Impozantno. Ostatak sveta sustigao je Ameriku, dominacija za osvajawe zlatne medaqe je na wihovoj strani, ali su margine jako tanke. Srbija jo{ uvek nema zlatnu medaqu na Evropskom prvenstvu“, rekao je Opa~i} za Nova.rs.
Odmah smo pitali Opa~i}a da li se to mewa ove godine, po{to svi u Srbiji ose}amo da ko{ar-
ka{ka reprezentacija mo`e do najvi{eg postoqa.
„To je pitawe od milion dolara, svi to `elimo. Mnogo zavisi od sastava. Nadamo se da }e svi biti zdravi. U ovakvom sistemu igrawa povrede su ~este. Ako budu svi zdravi, ako budu mogli svi da se odazovu, mislim da to ne}e biti pitawe, hemija je napravqena u Manili i na OI u Parizu, to je veoma zna~ajno, duh reprezentacije je ponovo tu. Mislim da smo jedni od kandidata za zlatnu medaqu, ne}e biti lako. Tu su Nema~ka, Francuska, Gr~ka, Slovenija, Letonija, veliki broj NBA igra~a }e u~estvovati na Evropskom prvenstvu. Samo Hrvati od nekih favorita nisu pro{li, a oni imaju isto dobar tim.“
Svi se pitaju da li }e Nikola Joki} ponovo igrati za Srbiju, jer prisustvo jednog takvog NBA asa mo`e mnogo toga da promeni. „Tim pobe|uje, a ne pojedinac. Me|utim jedan as mo`e da promeni mnogo… Jedan Joki}, Adetokumbo, Don~i}… Kad se jo{ okupe igra~i oko tog asa, kad se napravi dobra hemija, mo`e da se desi ~udo. Pogledajte kako igra Luka Don~i}, skoro polovinu svojih poseda lopte (49 odsto) zavr{ava
dodavawem, a 51 odsto on re{ava – to je zvani~an podatak sa SP u Manili. Od tih dodavawa, u 29% slu~ajeva su {utevi, ~esto lagani poeni. Slovenija je u svetskom vrhu po broju postignutih poena po posedu lopte. Naravno da ne zaboravim, Slovenija igra dobru odbranu i veoma dobro je vo|ena.” Srbija je zemqa ko{arke, razvija se u skladu sa svetskim trendovima, ima vrhunske igra~e i trenere.
„Ja sam veliki navija~ reprezentacije Srbije. Uvek napomiwem da zahvaquju}i uspesima reprezentacije deca iz preko 50 zemaqa sa pet kontinenata dolaze na kamp YUBAC (~iji je Milan osniva~ i predsednik). Imamo kontinuitet rezultata, {kolujemo trenere, dobro radimo sa mladim igra~ima. Mo`emo jo{ vi{e. Stalno razgovaram sa Kinezima o boqoj i ~vr{}oj saradwi. Po{tuju na{e rezultate i rad koji ula`emo. Cene na{e igra~e i trenere. Rado dolaze u Srbiju na pripreme, tra`e utakmice. Spremni su da potpi{u dugoro~ne ugovore o saradwi.”
Ina~e, Srbija na Evrobasketu u grupnoj fazi igra protiv Letonije, Turske, ^e{ke, Estonije i Portugala.
NAJBOQA VEST ZA „GROBARE“: Novica Veli~kovi} se vratio u Partizan
Jedan od najvoqenijih igra~a u novijoj istoriji crno-belih, Novica Veli~kovi}, vratio se u svoj klub.
Wegov povratak najavio je predsednik Ostoja Mijailovi}, koji je istakao da }e legendarni kapiten imati va`nu ulogu u razvoju mladih kategorija Partizana.
„Ova nedeqa nije mogla boqe da po~ne! Sa velikom rado{}u mogu da ka`em kako se u Partizan i formalno vra}a onaj koji ga nikada nije napu{tao – legendarni Novica Veli~kovi}! Wegova pozicija bi}e jako va`na za razvoj mladih igra~a na tere-
nu i van wega. Uveren sam da ne postoji niko ko bi boqe preneo na nove generacije {ta zna~i nositi crno-beli dres“, poru~io je Mijailovi}. Ovaj potez deo je sveobuhvatne strategije obnove omladinske {kole Partizan Mozzart Beta, koja godinama nije proizvela igra~e kalibra za prvi tim i reprezentaciju. Taj nedostatak jasno je naglasio i sam Mijailovi} u nedavnom gostovawu u podkastu, gde je istakao da klub mora da se vrati svojim korenima – proizvodwi vrhunskih talenata. Veli~kovi} se pridru`uje timu u kojem su ve} Milenko Tepi} – kao direktor omladinske {kole, i Aleksandar Bu}an, ceweni stru~wak za rad sa mladim igra~ima. O~ekuje se da }e ovaj trojac biti kqu~an u podizawu kvaliteta rada sa mla|im selekcijama.
Podsetimo, Veli~kovi} se po zavr{etku igra~ke karijere 2021. kratko odmarao, da bi ve} 2022. preuzeo funkciju tim menaxera u Mege. Tu je ostao sve do nedavno, kada ga je nasledio Aleksandar Ra{i}, ~ime je i otvoren put Novicinom povratku u Humsku. Partizan kroz ovu obnovu {aqe jasnu poruku –vra}awe identiteta i stvarawa svojih igra~a bi}e prioritet. Uz legende kluba na va`nim pozicijama, crno-beli `ele da ponovo budu lideri u razvoju mladih ko{arka{a.
Srpsko ~udo obara rekorde najboqeg svih vremena, na Svetskom prvenstvu }e nastupiti
Luka Mijatovi}, mladi pliva~ srpskog porekla, napravio je istorijski uspeh na dr`avnom prvenstvu SAD u Indijanapolisu i postao najmla|i ~lan ameri~ke reprezentacije jo{ od legendarnog Majkla Felpsa.
Luka ima samo 16 godina – ro|en je 22. aprila 2008. – i ve} sada obara rekorde koje je nekada postavqao najboqi pliva~ svih vremena.
Na 400 metara slobodno zauzeo je drugo mesto sa vremenom 3:45,71, {to mu je donelo direktan plasman na Svetsko prvenstvo, koje se krajem jula i po~etkom avgusta odr`ava u Singapuru. Mijatovi} je ve} ranije sru{io Felpsove rekorde za uzrast do 16 godina – i na 200 i na 400 metara slobodno. U finalu na 200 slobodno tako|e je briqirao, osvojiv{i osmo mesto sa vremenom 1:46,39.
Felps je poznat kao najtrofejniji olimpijac svih vremena, sa 28 medaqa, od ~ega 23 zlata, a ameri~ki mediji sada sve ~e{}e pomiwu Mijatovi}a kao wegovog naslednika.
Luka je ro|en u Kaliforniji, gde i danas `ivi i trenira. Poha|a sredwu {kolu u Plisantonu, a poreklo vodi iz Srbije. Zanimqivo je da i on, poput Milorada ^avi}a – najboqeg srpskog pliva~a u istoriji – dolazi upravo iz Zlatne dr`ave.
„Ima ogroman potencijal i neverovatnu mentalnu zrelost za svoje godine“, isti~u ameri~ki stru~waci.
Svetsko prvenstvo u Singapuru bi}e Luka Mijatovi}u prvo veliko takmi~ewe, a sa 16 godina ve} pi{e istoriju – i ameri~kog i srpskog sporta.
RONALDOV @IVOT U JAMALOVIM GODINAMA DRASTI^NO SE RAZLIKUJE OD IDILE KOJU @IVI [PANSKI TINEJXER:
”Zara|ivao sam oko 200, 300 evra...”
^iwenica da je nedavno zakora~io u petu deceniju `ivota ne ometa Kristijana Ronalda da i daqe pomera granice na fudbalskim boji{tima {irom planete…
Na kritike iznova Kristijano Ronaldo odgovara golovima, na potcewivawe rekordima. U nedequ je ponovo zasenio sportski svet. Potpisao je trijumf nad [pancima u finalu Lige nacija i overio tre}u presti`nu titulu u dresu voqene Portugalije. Uz pomo} sunarodnika presudio je aktuelnom vladaru Starog kontinenta, predvo|enim katalonskim ~udom od deteta - Laminom Jamalom.
Upravo se direktan okr{aj portugalske zvezde i 23 godine mla|eg {panskog bisera na{ao u centru pa`we javnosti uo~i susreta, a evidentno inspirisani novinari „Sport TV-a” odlu~ili su da duel najave zanimqivom reporta`om. [panci su se vratili u pro{lost s namerom da podsete kako je izgledao Ronaldov `ivot u Jamalovim godinama. Jedno je sigurno - Laminova realanost je zna~ajno druga~ija… Kristijano je odrastao u dalekom skromnijim uslovima. Koristio je javni prevoz, `iveo u klupskom pansionu i za svoje mesto na fudbalskoj sceni borio u omladinskim kategorijama Sportinga. Ne provodim mnogo vremena kod ku}e. Do|em samo da prespavam i odmah izlazim. Ne boravim dugo ovde. [etam. Otkrio je tada i koliko novca je zara|ivao na mese~nom nivou. - Prihodujem izme|u 200 i 300 evra. Novac na ~uvawe dajem mami, a kada zatreba, zamolim je da ga stavi u banku. Tako `ivimo - ispri~ao je davno Ronaldo. Iz prilo`enog nije te{ko zakqu~iti koliko se razlikuju putevi dvojice majstora najpopularnije igre. Portugalac se neumorno borio za svoje mesto na mapi, a potom apsolutno zaslu`eno izgradio impresivnu karijeru i postao jedan od najboqih svih vremena. Sre}a je pogledala mladog Lamina Jamala, koji nikada nije morao da se suo~ava sa preprekama koje su Kristijanu bile svakodnevica. Ipak, upravo tu nastaje verovatno najve}i izazov za ve{tog driblera marokanskog porekla, prenosi „Meridiansport”.
U centru pa`we i daqe je me~ sa Albanijom koji je igran u subotu u Tirani.
Rezultat je bio 0:0, ali su u centru pa`we i daqe skandalozni ispadi albanskih navija~a koji su ga|ali srpske fudbalere, gnusno ih vre|ali i skandirali politi~ke parole.
Posle me~a je selektor Srbije Dragan Stojkovi} Piksi pomalo nespretno pohvalio atmosferu na stadionu.
„Atmosfera je bila fantasti~na, ~estitam im na tome, ali je taj bod sla|i za nas nego za Albance…“, rekao je Dragan Stojkovi} Piksi na konferenciji za medije odmah poslije me~a sa Albanijom.
U ponedeqak je stiglo i saop{tewe FSS-a koje izme|u ostalog sadr`i i reakciju selektora koji je izneo druga~ije vi|ewe de{avawa u Tirani.
„Kao selektoru reprezentacije Srbije moj fokus tokom utakmice bio je iskqu~ivo na terenu, na igra~ima, taktici i rezultatu. Atmosferu na stadionu sam pohvalio u kontekstu sportskog ambijenta, punih tribina i podr{ke reprezentaciji, {to je uvek dobrodo{lo za fudbal kao igru. Me|utim, normalno je da u tom trenutku nisam u potpunosti registrovao sve skandalozne i uvredqive poruke koje su dolazile s tribina, a koje su kasnije zabele`ene i komentarisane u me-
dijima. @elim jasno i nedvosmisleno da osudim bilo kakvo skandirawe koje vre|a srpski narod i srpsku reprezentaciju, ili bilo koga drugog. Takve pojave nemaju mesta na sportskim terenima. Apsurdno je da neko Draganu Stojkovi}u imputira da „podr`ava ekstremiste” i „hvali mr`wu prema na{em narodu”. Mnogo puta sam i tokom igra~ke i tokom selektorske karijere dokazao svoj patriotizam i ose}aj pripadnosti prema svom narodu” izjavio je selektor na{e reprezentacije za sajt Fudbalskog saveza Srbije.
„Na{i igra~i su bili ugro`eni u Tirani“
Fudbalska reprezentacija Srbije odigrala je u svom prvom me~u kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u fudbalu 0:0 na me~u sa Albanijom, ali su u prvom planu bili ispadi doma}ih navija~a koji su ga|ali na{e fudbalere, skandirali teroristima i `estoko vre|ali tokom ~itavog me~a.
To je bio povod da se oglasi i FSS koji je osudio napade na srpske igra~e.
„U no}i kada je Srbija ostala nepora`ena i osvojila vredan bod na startu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, fudbal je u Tirani na tribinama Nacionalnog stadiona do`iveo najve}i poraz. Pre ru`ne istine, sa kojom su se suo~ili na{i igra~i na te-
renu, `elimo da apostrofirmo ~iwenicu da je kompletna ekspedicija Fudbalskog saveza Srbije od prvog do posledweg minuta boravka u albanskoj prestonici nai{la na izvanredan prijem Fudbalskog saveza Albanije i predsednika Armanda Duke. Od do~eka na aerodromu do odlaska iz Tirane ose}ali smo po{tovawe i pa`wu.
Na`alost, scene sa tribina koje fudbalski svet ne bi voleo da vidi, scene sa kojima se UEFA kroz svoja regulatorna tela i pravilnike godinama bori, bacile su veliku mrqu na fer i korektna de{avawa na terenu. Fudbalski savez Srbije najo{trije osu|uje politi~ke izlive mr`we kroz razli~ite oblike provoka-
cija i sramna skandirawa teroristi~kim organizacijama i pozivawa na nove zlo~ine. Kada re~i nisu bile dovoqne, usledilo je i fizi~ko ugro`avawe na{ih fudbalera. Sa tribina su letele kovanice, pune ~a{e i fla{e, u nekoliko navrata italijanski sudija je prekidao me~, ogla{avao se i slu`beni spiker, ali sve bez rezultata. Sramne scene koje su po~ele zvi`dawem himni, a nastavile skandaloznim skandirawem i ga|awem igra~a Srbije, ne samo da naru{avaju sportski duh i atmosferu fer-pleja, ve} direktno ugro`avaju principe me|unarodnog po{tovawa i tolerancije koje fudbal treba da promovi{e.”
THURSDAY l ^ETVRTAK 12. 6. 2025.
Novak \okovi} uspeo je da kreira rivalstva sa teniserima koji su vi{e od 10 godina mla|i od wega. To tako|e mnogo govori o wegovoj teniskoj veli~ini.
Srpski teniser ove sezone ima dva nastupa u polufinalima grend slemova. U Australiji je morao da preda me~ Aleksanderu Zverevu, dok je u Parizu posle velike borbe izgubio od Janika Sinera sa 6:4, 7:5, 7:6 (3).
I kada su mnogi pomislili da }e Siner uspeti da se domogne ~etvrte grend slem titule, odnosno prve na Rolan Garosu, ispre~io mu se Karlos Alkaraz, koji je u epskom finalu, dugom pet sati i 29 minuta, uspeo da odnese pobedu posle preokreta – 4:6, 6:7 (4), 6:4, 7:6 (3), 7:6 (2). I tu dolazimo do magi~nog teniskog trougla, u kom se nalaze \okovi}, Siner i Alkaraz.
Iako ima 38 godina, Novak je i daqe u svetskom teniskom vrhu, sposoban je da se bori za trofeje gde god se pojavi, ali protiv Sinera i Alkaraza mora da odigra skoro pa perfektan me~ kako bi pobedio svoje trenutno najve}e rivale.
Nekada se \okovi} ume{ao u veliko rivalstvo Roxera Federera i Rafaela Nadala, kojima je pomrsio konce i uspeo obojicu da prestigne, ali sada su mu najve}i protivnici momci koji su 2001. i 2003. godi{te.
Vratimo se sada u januar 2025. godine, ta~nije na Australijan open. Tamo je \okovi} u ~etvrtfinalu pobedio Alkaraza sa 3:1 u setovima i to nakon preokreta.
Novak je dobio ~etiri od posledwih pet duela sa popularnim Karlitosom, a trenutni skor je 5-3 u korist \okovi}a. Prvi wihov duel pripao je Alkarazu, u polufinalu Madrida 2022. godine, kada je bilo 6:7, 7:5, 7:6.
Dobio je mladi [panac i dva uzastopna finala Vimbldona protiv Novaka, od kojih je ono 2023. godine bilo epsko, jer se igralo u pet setova i ponovo se dogodio preokret.
Me|utim, \okovi} je do sada mnogo puta dokazao da mu Alkaraz „le`i“ vi{e nego Siner, pa ga je savladao i u finalu Olimpijskih igara pro{le godine u Parizu – i to u dva taj-brejka. Prisetimo se i finala Sinsinatija 2023. godine, u kojem je Novak slavio sa 5:7, 7:6, 7:6. Ma, sve neverovatni me~evi, ali Srbin je bio taj koji je ~e{}e izlazio kao pobednik – kao nekada u duelima sa Nadalom. Ono {to nikako ne odgovara \okovi}u u posledwih godinu i po dana jesu dueli sa Sinerom. Posledwi poraz dogodio se u polufinalu Rolan Garosa, a pre toga Siner je vezao tri pobede protiv Novaka, plus jo{ jednu na egzibicionom turniru u Saudijskoj Arabiji (ne ra~una se kao zvani~ni me~, ne ulazi u statistiku).
Italijan je bio boqi u finalu Mastersa u [angaju, polufinalu Australijan opena, kao i polufinalu Dejvis kupa, kada je \okovi} propustio vezane me~ lopte i ostao bez pobede u tri seta.
Posledwa pobeda \okovi}a protiv Sinera vi|ena je u finalu Zavr{nog mastersa u Torinu 2023. godine, kada je Srbin krunisao fenomenalnu sezonu i savladao Janika sa 6:3, 6:3. Zanimqivo je da je na istom turniru, samo u grupnoj fazi Siner bio boqi sa 7:5, 6:7, 7:6.
Dakle, Siner je dobio pet od posledwih {est me~eva sa \okovi}em (plus egzibicija) i tako mo`da prvi razbio Novakovu auru nepobedivosti, o kojoj smo i ranije pisali.
Jeste \okovi} slavio u prva tri me|usobna duela sa Sinerom, pa je skor sada 5-4 u korist Italijana, ali je vi{e nego ja-
Bilo je ovo jedno od onih finala koje traju toliko dugo da mo`ete da usko~ite u autobus ili voz, zavr{ite ne{to, vratite ku}i istim putem, a ono jo{ traje.
Karlos Alkaraz je postao prvi teniser u istoriji je spasao tri me~ lopte za titulu i posle preokreta uspeo da sru{i Janika Sinera. Ona fotografija na kojoj tip dr`i ispru`eni ka`iprst ba{, ba{ podse}a na situaciju sa finala Vimbldona 2019. godine kada je Novak \okovi} preokrenuo protiv Roxera Federera.
Ovo finale mi je iz prve ruke pokazalo da Italijan nije ni pribli`no voqen kao [panac. Nema {arma, nema de~je neiskvarenosti i nema poverewa u wega da zaista nije koristio doping. Uostalom, nekoliko puta se sa tribina ~ulo „Klostebol Siner“. I tu su neverovatne dve stvari. Italijan uspeva da zaboravqa br`e od zlatne ribice sve {to ~uje sa tribina. Mislim da sam u istoriji tenisa video samo jednog ~oveka sa tako kratkim pam}ewem. Upravo to izdvaja Sinera i pokazuje da su sve paralele sa Novakkm \okovi}em potpuno opravdane. ^ini se da je zaista uspeo da „skine“ svaki detaq.
Uspeva da se podigne podjednakom brzinom kojom igra forhend dijagonale iz trka, a to je zaista impresivno.
sno ko mu stvara najvi{e problema u posledwe vreme. Janik je 14 godina mla|i od Novaka, razumqivo je da sada on preuzima glavnu re~, ali \okovi} se ne predaje i jo{ uvek `eli da se nadme}e sa najboqima.
Siner je ve} dugo ubedqivo prvi na ATP listi, neverovatno jako i precizno udara lopticu, pravi mali broj gre{aka, zna~ajno je popravio servis, konstantno je agresivan… Ali, i Siner ima svoj kriptonit – to je Karlos Alkaraz.
Delovalo je da }e Siner razbiti lo{ niz koji ima sa Alkarazom i pobediti ga u finalu Rolan Garosa, ali je ispustio dva seta prednosti i propustio tri vezane me~ lopte. Na kraju je Karlos stigao do pobede za pam}ewe i istoriju, koja mu je bila peta vezana protiv Sinera.
Alkarazov niz protiv Janika zapo~et je u polufinalu Indijan Velsa pro{le godine (tako|e preokret – 1:6, 6:3, 6:2), a onda su se nizale slede}e pobede: u polufinalu Rolan Garosa, finalu Pekinga, finalu Rima i sada finalu Rolan Garosa.
Ukupno je 8-4 za Alkaraza u me|usobnim duelima sa Sinerom i sada Janik `eli da {to pre stane na put svojoj lo{oj seriji. Od po~etka 2024. godine Siner protiv svih ostalih rivala ima skor 91-3, dok je sa Alkarazom na 0-5.
Za qubiteqe tenisa, vreme posle dominacije ‘Velike trojke“, bar za sada, proti~e sjajno. Dobili smo novo istorijsko rivalstvo Sinera i Alkaraza, koji su za mawe od pet godina odigrali 12 me~eva, dok se \okovi} i daqe bori sa mnogo mla|ima od sebe i gaji realnu nadu da mo`e makar do 25. grend slem titule.
Na nama je samo da u`ivamo u teniskim majstorijama i magiji koju nam donosi „Nova velika trojka“, ako je tako uop{te mo`emo nazvati.
Sinera ne doti~e ni{ta sa tribina, iako je evidentno da je sada daleko od voqenog. Uostalom, polako }e ovim tempom wegov brend transformisati u auru negativca, uostalom koliko ~esto se de{ava da dva me~a zaredom skandiraju tvojim rivalima – Novaku, pa Alkarazu. O~igledno je da tu imaju i ne{to protiv tebe.
Ipak, imamo tu i drugu stranu pri~e, pri~u o momku koji predstavqa sve vi{e kopiju Rafaela Nadala. Tako smo na neki na~in dobili nastavak rivalstva \okovi}a i Nadala… Alkaraz je osvojio peti grend slem, posle dva Vimbldona i jednog US Opena stigao je i drugi Rolan Garos. Ve} ima pet ovakvih trofeja u vitrini (uz ove godine masters titule u Monte Karlu i Rimu), a to je uradio, pazite sad sa 22 godine, jednim mesecom i tri dana. U dan isto kao i Nadal kada je podigao po prvi put trofej Vimbldona, odnosno svoj peti grend slem. Neverovatno zaista.
Alkaraz je prvi posle \okovi}a uspeo da napravi preokret u finalu pariskog grend slema od 0:2, a \okovi} je tada uspeo da savlada Stefanosa Cicipasa. Ujedno sad mogu ponosno da ka`em da sam bio na dva od tri najdu`a grend slem finala. U nedequ su Alkaraz i Siner zaustavili sat na pet sati i 29 minuta, i tako odigrali pet minuta vi{e od Rafaela Nadala i Danila Medvedeva na Australijan openu 2022. godine. Prvi u istoriji ostaju \okovi} i Nadal koji su 2012. godine igrali finale Australijan open pet sati i 53 minuta.
Ipak, novo epsko rivalstvo govori da postoje neke zakonitosti. Siner je od po~etka 2024. godine imao pet poraza od Alkaraza bez ijednog trijumfa, to mo`da ne bi bilo toliko {okantno da protiv svih ostalih nema u~inak od 91-3. Neverovatno zaista.
Ovo je jo{ jedan dokaz da dobijamo epsko rivalstvo. Prvi put su odmerili snage u finalu grend slema i slavio je Alkaraz koji je sada jedini uz Federera u istoriji tenisa sa pobedama u prvih pet finala. Tenis je u dobrim rukama, a ono {to najvi{e raduje jeste ~iwenica da wih dvojica sada di`u kvalitetom i ostale igra~e poput Lorenca Musetija, Jakuba Men{ika i Xeka Drejpera. Na kraju, gledao sam i kako kolege koji pi{u za {tampana izdawa bri{u sve i po~iwu tekstove od po~etka, gledao sam kako navija~i ne mogu vi{e da izdr`e i napu{taju tribine da bi oti{li do toaleta. Sva{ta je moglo da se vidi u Parizu i bilo je istorijski.