Srpski glas 29. maj by SRPSKI GLAS

U fokusu: Preminuo Damir Doki}, otac biv{e australijske teniserke Jelene Doki}

Putopis: Majami - beli grad podignut od belog praha u kome bake izgledaju kao seks bombe

20 Riznica:

Strana

Zavr{en

Kanski festival

Glavnu nagradu Kanskog filmskog festivala, Zlatnu palmu dobio je film ‚’Bila je to samo nesre}a’’ iranskog rediteqa Xafara Panahija

Film „Bila je to samo nesre}a” iranskog rediteqa Xafara Panahija je osvojio glavnu nagradu Kanskog filmskog festivala, Zlatnu palmu.

Panahi, koji je nekoliko puta hap{en u Iranu zbog svog filmskog stvarala{tva, posledwi put je li~no prisustvovao festivalu 2003. godine, kada je film „Grimizno zlato” prikazan u kategoriji „Izvestan pogled”, prenosi Rojters.

„Bila je to samo nesre}a” prati Vahida, koji jedne ve~eri na putu udari i ubije psa, a {teta na~iwena na automobilu ga odvodi do gara`e gde sre}e ~oveka za kojeg veruje da ga je mu~io u zatvoru.

„Umetnost mobili{e kreativnu energiju najdragocenijeg, najìvqeg dela nas. Sila koja transformi{e tamu u opro{taj, nadu i novi ìvot”, rekla je predsednica ìrija @ilijet Bino{ prilikom objavqivawa nagrade.

Gran pri, druga najzna~ajnija nagrada posle Zlatne palme, dodeqena je filmu „Sentimentalna vrednost” norve{kog rediteqa Joakima Trira, prenosi Frans 24.

Brazilski politi~ki triler „Tajni agent” doneo je Kleberu Mendosi Fiqoi nagradu za najboqeg re`isera, dok je Vagner Mura poneo titulu najboqeg glumca, a nagrada za najboqu glumicu pripala je Nadiji Meliti za film „Mala sestra”, dramu o odrastawu u re`iji Hafsije Herzi.

Filmovima „Sirat” francusko-{panskog rediteqa Olivera Laksa i „Zvuk pada” Ma{e [ilinski dodeqena je zajedni~ka nagrada `irija, a bra}a @an-Lik i Pjer Darden iz Belgije osvojili su nagradu za najboqi scenario za delo „Mlade majke”.

Nagrada za najboqi debitantski film pripala je Hasanu Hadiju za ira~ki film „Predsednikova torta”, dok je Zlatnu palmu za najboqi kratki film osvojio „Drago mi je {to si sada mrtav” Tavfika Barhoma.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Britanski kraq ^arls stigao u Kanadu, obra}a se parlamentu

Britanski kraq ârls je stigao u kanadsku prestonicu Otavu, u simboli~nu posetu kojom se pokazuje podr{ka naciji koja ga priznaje kao svog suverena, ali koju ameri~ki predsednik Donald Tramp èli da vidi kao 51. ameri~ku dràvu, preneo je Rojters.

Putuju}i sa suprugom kraqicom Kamilom, britanski kraq se na pisti aerodroma sastao sa premijerom Kanade Markom Karnijem i generalnom guvernerkom Meri Sajmon.

Na poziv Karnija, ^arls }e se obratiti parlamentu Kanade, {to je prvi put da britanski monarh obavqa tu du`nost otkako je to u~inila wegova majka, pokojna kraqica Elizabeta, pre 68 godina.

On }e u pratwi supruge sti}i u Senat u sve~anoj ko~iji, sa

Britanski kraq ^arls je stigao u kanadsku prestonicu Otavu

pratwom od 28 kowa, kako bi odrào 25-minutni govor. ârls (76) je posledwih meseci davao suptilne signale svoje podr{ke Kanadi, nose}i kanadske medaqe, nazivaju}i sebe kraqem Kanade i opisuju}i wenu zastavu kao „simbol koji uvek izaziva ose}aj ponosa i divqewa”, navodi Rojters. ârlsovo putovawe bi}e wegova prva poseta biv{oj britanskoj koloniji otkako je postao kraq u septembru 2022. godine.

NAJKRA]A PLOVIDBA U ISTORIJI RATNIH MORNARICA Kim Xong Un besan zbog

Bezmalo 400 godina po{to su [ve|ani zapaweno gledali kako ponos wihove mornarice, najve}i i najskupqi brod „Vasa” posle kilometar plovidbe tone na dno stokholmskog zaliva, sli~na pri~a ponovila se u severnokorejskom brodogradili{tu ^ongjin u kojem je sa navoza sleteo novi razara~ i prevrnut na bok ostao na dnu mora.

Potpuno novi, 5.000 tona teàk razara~ severnokorejske mornarice, prekriven stotinama metara plavog najlona, leì na dnu mora prevrnut na bok svega dan po{to je po zlu krenulo sve~ano porinu}e broda, koji je najavqivan kao protivteà ameri~koj dominaciji u Japanskom moru.

Severnokorejski lider Kin Xong Un je, poput {vedskog kraqa Gustava Adolfa 400 godina ranije, gledao kako talasi prekrivaju brod najavqivan kao simbol vojne i politi~ke mo}i.

NIJE BILO SU\ENO

Novi razara~ samo je skliznuo sa suvog doka i ostao da le`i na boku brodogradili{ta, {to je {okiralo severnokorejske zvani~nike i pokrenulo ozbiqnu istragu o okolnostima koje su dovele do incidenta.

Kim Xong Un je, posle ovog propusta, navodno, besno optu`io {efove brodogradili{ta za „kriminalne propuste”, dok je vojska dva dana kasnije najavila da }e vinovnici „neoprostivog zlo~ina” biti privedeni pravdi. Satelitski snimci, napravqeni dva dana po udesu, pokazuju da razara~ ~iji pramac i daqe stoji na suvom doku, le`i prevrnut krme potopqene u moru. Skoro ~itav brod prekriven je plavim najlonom.

Vlasti u Pjongjangu navele su da su radnici brodogradili{ta

bilo su|eno...

izgubili kontrolu nad plovilom tokom porinu}a zbog ~ega su ozbiqno o{te}eni delovi trupa. Navodno, konstrukcija broda nije pretrpela ve}a o{te}ewa, ali je morska voda prodrla u delove trupa kroz kanale za evakuaciju.

KIM XONG UN

NA „^O HJONU”

„[teta nije ozbiqna”, navele su severnokorejske vlasti, najavquju}i da }e uskoro biti otkriveni razlozi i krivci za ovu havariju.

Na taj na~in, severnokorejski razara~ koji jo{ nije dobio ime, pridru`io se brojnoj floti rat-

nih brodova, koji su stradali odmah po porinu}u.

Naj~uveniji takav doga|aj datira iz 1628. godine, kada je najve}i {vedski ratni brod, izgra|en po direktnoj naredbi kraqa Gustava Adolfa, potonuo posle svega 1.000 metara plovidbe, jer je voda prodrla u trup kroz topovske kapke.

Tom prilikom utopilo se 30 mornara, `ena i dece koji su sa specijalnim pozivnicama prisustvovali prvoj plovidbi, tada, najmo}nijeg ratnog broda na svetu. „Vasa” je posle 333 godine izva|ena i preba~ena u muzej u Stokholmu.

Nije

Makron dobio {amar – od `ene

Kamere su zabele`ile {okantan trenutak kada Emanuela Makrona, francuskog predsednika, navodno {amara wegova supruga Bri`it.

Kako se vidi na snimcima, dok se otvaraju vrata predsedni~kog aviona, `enska ruka udara Makrona po licu. Makron je sleteo u Vijetnam, gde je zapo~eo turneju po Jugoisto~noj Aziji u okviru koje }e posetiti i Singapur i Indoneziju.

Video-snimak zabele`en je u nedequ uve~e na aerodromu u Hanoju. Nakon navodnog {amara, Makron je jedno vreme ozbiqno gledao u suprugu.

Posle nekoliko trenutaka, dok su se spremali za izlazak iz aviona, uz francuskog predsednika na stepeni{tu se pojavila Bri`it, te su zajedno si{li ka odboru za do~ek.

Kako francuski mediji prenose, potvr|eno je da je snimak autenti~an, a neimenovani izvor tvrdi da se „bra~ni par u avionu sva|ao”.

„To je zapravo bio trenutak kada su predsednik i wegova supruga opu{teno, u {ali, privodili kraju pripreme za put. Bio je to trenutak prisnosti. Ne}e biti dovoqan teoreti~arima zavera”, dodao je drugi izvor za portal BFMTV

Amazonsko

pleme tu`i ”Wujork tajms” zbog tvrdwi da su ”zavisnici od pornografije”

Udaqeno ju`noameri~ko pleme tu`ilo je „Wujork tajms”, Ti-EmZi i „Jahu” zbog klevete nakon niza pri~a u kojima se tvrdi da je autohtona zajednica postala zavisna od pornografije nakon {to je dobila pristup internetu, objavio je Si-En-Es.

Narod Marubo `ivi u oko dvadesetak udaqenih sela na krajwem zapadu brazilske doline reke Javari, a procewuje se da celokupno pleme broji oko 2.000 qudi. Godine 2022, plemenu je donirano dvadeset antena za „Starlinkov” satelitski internet, {to im je omogu}ilo lak{u komunikaciju izme|u udaqenih naseqa i pristup {irem internetu.

Godine 2024, novinar i fotograf „Wujork tajmsa” posetio je Marubo i kasnije objavio ~lanak u kojem je opisao tinejxere „zalepqene za svoje telefone” i „maloletnike koji gledaju pornografiju”. Dodatni izve{taji TMZ-a i drugih, koje je sakupio „Jahu wuz”, ponovo su objavili ili preformulisali delove pri~e i tvrdili da je pleme postalo zavisno od seksualno eksplicitnog sadr`aja. Vo|a zajednice Enokve Marubo i brazilska aktivistkiwa Flora Dutra – koja je igrala kqu~nu ulogu u povezivawu plemena sa internetom – podneli su tu`bu sudu u Los An|elesu protiv „Wujork tajmsa”, Ti-Em-Zija i „Jahu wuza”, optu`uju}i ih za klevetu i srodna krivi~na dela.

„’Wujork tajms’ je predstavio narod Marubo kao zajednicu koja nije u stawu da se nosi sa osnovnim izlagawem internetu, isti~u}i navode da je wihova omladina postala konzumirana pornografijom ubrzo nakon {to je dobila pristup”, navodi se u tu`bi.

Reporter i fotograf su pozvani da ostanu u jednom od sela nedequ dana, ali su oti{li posle mawe od dva dana – „jedva dovoqno vremena da posmatraju, razumeju ili se s po{tovawem anga`uju sa zajednicom”, navodi se u tu`bi.

Novinar „Wujork tajmsa” je kasnije objavio nastavak ~lanka pod nazivom „Ne, udaqeno amazonsko pleme nije postalo zavisno od pornografije”. Novine su od tada insistirale da originalni ~lanak nikada nije eksplicitno izneo tu tvrdwu.

Prema Si-En-Esu, plemena Marubo i Dutra tra`e od{tetu od 180 miliona dolara, ukqu~uju}i 100 miliona dolara kaznene od{tete.

[ta je Nedeqa pomirewa i za{to su datumi zna~ajni?

„Premo{}avawe sada{wosti ka budu}nosti“ je tema Nacionalne nedeqe pomirewa, koja traje od 27. maja do 3. juna

Nacionalna nedeqa pomirewa (NRW) je vreme kada Australijanci u~e o zajedni~koj istoriji, kulturama i dostignu}ima.

Ovogodi{wa tema Nacionalne nedeqe pomirewa je „Premo{}avawe sada{wosti ka budu}nosti“ i odra`ava stalnu vezu izme|u pro{losti, sada{wosti i budu}nosti.

NRW se slavi svake godine, od 27. maja do 3. juna, a ovi datumi su posebno zna~ajni za Prve nacije.

Ovi datumi „obele`avaju dve zna~ajne prekretnice u na{oj istoriji“, prema re~ima izvr{ne direktorke organizacije Reconciliation Australia, Karen Mandin (Karen Mundine).

„Uspe{an referendum iz 1967. godine, gde je 90,77 odsto Australijanaca glasalo ‚za’ prava starosedelaca, i odluku Visokog suda u slu~aju „Mabo” iz 1992. godine, koja je poni{tila la` o tome da je ovaj kontinent bio nenaseqen kada su Britanci stigli, {to je nazvano — terra nullius“, rekla je ona za SBS.

„Pomirewe se odnosi na izgradwu i ja~awe odnosa izme|u Prvih naroda i drugih Australijanaca, na razumevawe prave istorije kolonizacije Australije.

„Radi se o pravdi za Prve narode i ujediwenijoj Australiji koja po{tuje 65.000 godina kulture i dostignu}a Prvih naroda.“

ZNA^AJNI DATUMI

Pored zna~aja datuma po~etka i zavr{etka nedeqe, dan pre Nedeqe pomirewa, 26. maj, je Nacionalni dan `aqewa.

Po~eo je da se obele`ava 1998. godine, godinu dana nakon {to je Komisija za qudska prava objavila zna~ajan izve{taj,

„Vra}awe ku}i: Izve{taj Nacionalne istrage o odvajawu dece Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza od wihovih porodica“.

Ovaj dan odaje priznawe „ukradenim generacijama“, koje su odvojene od svojih porodica i zajednica u skladu sa vladinom politikom izme|u 1910. i 1970. godine.

U me|uvremenu, uspe{an referendum odr`an 27. maja 1967. godine doveo je do promene dva dela australijskog Ustava.

Rezultat je bio ukidawe ^lana 127, koji je iskqu~ivao Aborixine i stanovnike Toresovog moreuza iz stanovni{tva Australije.

Referendum je tako|e doveo do uklawawa „osim aborixinske rase“ iz ^lana 51 (xxvi). Ovaj amandman je zna~io da dr`ave vi{e nisu mogle da donose politike za Aborixine i stanovnike Toresovog moreuza, kao {to su Zakoni o za{titi Aborixina, koji su zakonski dozvoqavali dr`avi da ukloni decu.

POREKLO NEDEQE

NACIONALNOG POMIREWA

Kraqevska komisija za smrtne slu~ajeve Aborixina u pritvoru predstavila je svoj kona~ni izve{taj Parlamentu 1991. godine. Preporuka izve{taja bila je po~etak procesa nacionalnog pomirewa.

Nakon toga, Parlament je usvojio Zakon o Savetu za pomi-

rewe Aborixina, kojim je osnovan Savet za pomirewe Aborixina (CAR).

Prema zakonu, CAR bi funkcionisao deceniju, pod vizijom „ujediwene Australije“ koja po{tuje zemqu, „vrednuje nasle|e Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza i obezbe|uje pravdu i jednakost za sve“.

Savet je imao 25 ~lanova, i starosedelaca i neautohtonih ~lanova. Biv{i laburisti~ki senator, ~ovek iz naroda Yawuru i „otac pomirewa“ Pat Dodson (Pat Dodson) bio je prvi predsednik. Godine 1997, aktivistkiwa za prava starosedelaca, dr Evelin Skot (Evelyn Scott), preuzela je tu poziciju.

Godine 1993, obele`ena je prva Nacionalna nedeqa molitve za pomirewe. Tri godine kasnije, podr{ka se pro{irila, pa je CAR pokrenuo prvu Nedequ pomirewa u zemqi.

Zavr{ni izve{taji CAR-a upu}eni raznim neautohtonim liderima, ukqu~uju}i tada{weg premijera Xona Hauarda (John Howard) i generalnog guvernera Ser Vilijama Dina (Sir William Deane) - Australijska deklaracija ka pomirewu i Putna mapa za pomirewe - koji su tvrdili da se pomirewe nacije ne mo`e posti}i za samo jednu deceniju.

To je dovelo do osnivawa nacionalnog vrhovnog tela Pomirewe Australije (Reconciliation Australia)

SBS na srpskom

Jedan meda prona{ao pre~icu, i bez mosta spojio obale reke Drine.

Mrki medved sa Tare iznenadio je sve koji su prisustvovali prizoru – mirno je preplivao vodu sa jedne na drugu stranu reke. U to su se uverili i putnici turisti~kog broda „Grizli”, na krstarewu od Bajine Ba{te do Vi{egrada.

Medved se pojavio iz {ume, sa padina Tare, i u{ao u reku –pravo ispred brodi}a na kome se nalazio i ve{ti snimateq koji je RTS-u ustupio snimak. Nije se obazirao na prisustvo

qudi, nastavio je da pliva, sve dok nije stigao do obale, iza{ao iz Drine, ve{to se popeo uz strmu obalu i nestao u {umi. Na Tari trenutno `ivi 60 do 70 mrkih medveda, koji dnevno

pre|u i po 60 kilometara po planini. Mrki medved je za{ti}ena vrsta `ivotiwe. De{ava se da mrki medvedi u ovom kraju ponekad zaplivaju i posete naseqa du` Drine...

JA^AWE DESNI^ARSKIH STRANAKA U EVROPI

AfD i druge desni~arske stranke u Evropi –sli~nosti i razlike

Nijedna parlamentarna stranka u Nema~koj ne `eli bilo kakvu saradwu s desni~arskom Alternativom za Nema~ku. U nekim drugim zemqama Evropske unije desni~arske stranke uop{te nisu tako izolovane.

Nema~ki Savezni ured za za{titu ustavnog poretka (BfV) po~etkom maja proglasio je Alternativu za Nema~ku (AfD) za „provereno desno ekstremnu” stranku. AfD se protiv toga bori pravnim sredstvima. Zbog toga je Ured privremeno stavio tu klasifikaciju na ~ekawe, ali i daqe ostaje pri toj svojoj oceni. Ipak, ta klasifikacija ponovo je rasplamsala raspravu o zabrani AfD-a. Kakva je situacija sa sli~nim strankama u drugim evropskim dr`avama? O zabranama se tamo nigde i ne govori. Naprotiv, u nekim zemqama takve stranke u~estvuju u vlasti ili su ~ak na ~elu vlade.

AUSTRIJA: SLOBODARSKA

PARTIJA AUSTRIJE

Austrijski kancelar Kristijan [toker iz konzervativne Austrijske narodne partije (OVP) ne smatra da je Slobodarska partija Austrije (FPO) Herberta Kikla desno ekstremna stranka i ne zna ni za kakav „protivpo`arni zid” prema toj partiji – {to je pojam koji se u Nema~koj ~esto koristi kada se govori o odnosu drugih stranaka prema AfD-u. Takva situacija u Austriji i ne ~udi, s obzirom na to da je OVP ve} dva puta bila u koalicionoj vladi sa FPO, prvi put jo{ 2000. godine. Tada je to u Evropskoj uniji izazvalo skandal, a ostale

dr`ave ~lanice na nekoliko meseci svele su kontakte s be~kom vladom na minimum. FPO je relativno stara stranka u austrijskoj parlamentarnoj istoriji. Osnovana je 1955. od strane biv{ih nacista, ali se kasnije umereno promenila. Kao i AfD, FPO je protiv useqavawa stranaca, globalizacije i kritikuje EU. Mo`da zbog toga {to je vi{e puta u~estvovala u vlasti, FPO se danas predstavqa kao stranka spremna na kompromise, a mawe ideolo{ka.

Na pro{lim parlamentarnim izborima prvi put je postala najja~a snaga. Ipak, nije uspela ponovo da sastavi koaliciju sa OVP. Prema aktuelnim anketama, ona je sada jo{ uverqivije u vo|stvu nego na izborima.

FRANCUSKA: NACIONALNO OKUPQAWE

Nacionalno okupqawe (Rassemblement National, RN) je od svojeg osnivawa 1972. pro{lo duga~ak put. Marin le Pen, k}i osniva~a stranke @an-Marija le Pena, preimenovala je Nacionalni front (Front National) i done-

Evropski lideri su odahnuli nakon {to je proevropski kandidat Niku{or Dan pobedio na predsedni~kim izborima u Rumuniji. Ali rezultati ovog glasawa, kao i izbori u Poqskoj, gde je Karol Navrocki u{ao u drugi krug, i u Portugaliji, gde ja~a desnica koju predvodi Andre Ventura, pokazali su da populisti ja~aju {irom Evrope i sve su bli`i povratku na vlast. Tako|e su pokazali kako se hvalisawe ideolo{kom srodno{}u sa Donaldom Trampom mo`e isplatiti na izborima.

Ovako „Fajnen{el tajms” analizira trke za glasove u tri zemqe.

Pose}aju da je Dan, tesno pobedio desni~ara \or|a Simiona, koji je sebe opisao kao „Trampovog kandidata” i obe}ao je da }e povesti Rumuniju u evroskepti~nom, antiukrajinskom pravcu, u skladu sa politikom ma|arskog premijera Viktora Orbana.

„Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da su rumunski glasa~i izabrali demokratiju, vladavinu prava i Evropsku uniju. Ali Simion je ipak osvojio 46 odsto glasova, a wegova stranka, AUR - druga po veli~ini u parlamentu, verovatno }e imati koristi od o~ekivanih vladinih previ-

pomerila stranku ka politi~kom centru. Tako wena partija i daqe kritikuje useqavawe i islam, ali se odmakla od antisemitizma. Taj zaokret doneo joj je nove bira~e. Le Penova se tri puta kandidovala na predsedni~kim izborima – i iako je svaki put izgubila u drugom krugu, stalno je pove}ala broj osvojenih glasova.

Za sada presuda zbog pronevere javnih sredstava iskqu~uje Marin le Pen iz kandidature na izborima tokom narednih pet

rawa”, pi{e u tekstu. Nakon nedeqnih parlamentarnih izbora u Portugaliji, koja je donedavno bila jedna od retkih evropskih zemaqa bez krajwe desni~arskog pokreta, antiimigrantska stranka [ega koju predvodi Ventura, mogla bi da zauzme drugo mesto nakon prebrojavawa glasova iz inostranstva. Luis Montenegro, premijer desnog centra, ranije je iskqu~io saradwu sa [egom. Ali u ponedeqak je izbegao pitawe, rekav{i:”Svi moraju biti u mogu}nosti da se ukqu~e u dijalog i da nacionalni interes stave iznad svega.

U Poqskoj, proevropski gradona~elnik Var{ave, Rafal T{askovski, suo~ava se sa neo~ekivano te{kim drugim krugom izbora protiv nacionalisti~kog kandidata Karola Navrockog 1. juna, nakon {to ga je jedva pobedio i osvojio prvo mesto u nedeqnom prvom krugu.

„Iako raskrsnica puta za Poqsku nije toliko o~igledna kao {to je bila za Rumuniju, koja nije imala evroskepti~nog lidera od pada komunizma, ishod glasawa je i daqe od ogromnog zna~aja za EU”, navodi se u tekstu i dodaje da Simion, Navrocki i Ventura mo`da nisu pobednici - ili barem ne jo{.

SADA NA NOVOJ LOKACIJI: 3 PORTMAN ST. OAKLEIGH, VIC TEL: 03 9769 2980

godina. Ako bi ipak mogla ponovo da se kandiduje, ili ako bi se kandidovao predsednik stranke @ordan Bardela, prema anketama postoje dobre {anse da pobede mo`da ve} u prvom krugu. Na parlamentarnim izborima 2024. RN je ve} postala najja~a snaga. Sklonost RN protekcionizmu i etatizmu, odnosno verovawu u dr`avu kao nekog ko je glavni za re{avawe problema, veoma je francuska karakteristika – i tu se vidi razlika s nema~kom AfD.

A Marin le Pen se ionako distancirala od AfD-a – navodno je za wu nema~ka stranka previ{e radikalna. To bi, me|utim, mogao da bude i samo takti~ki potez na unutra{wem planu kako bi izgledala ozbiqnije.

ITALIJA: BRA]A ITALIJE

Na ~elu stranke Bra}a Italije (Fratelli d’Italia) nalazi se, {to je paradoks, jedna `ena: \or|a Meloni – verovatno najuspe{nija premijerka radikalne desnice u Evropi. Mnogi ~lanovi wene stranke i daqe pozitivno gledaju na fa{izam, italijansku verziju nacizma. \or|a Meloni jednom je izjavila da ona ima „opu{ten odnos prema fa{izmu“, a nekada{weg fa{isti~kog vo|u i Hitlerovog saveznika Benita Musolinija nazvala je „dobrim politi~arom”.

U predizbornoj kampawi 2022, koja je dovela wenu stranku na vlast, slogan je bio: „Bog, porodica i domovina”. Melonijeva i wena stranka naro~ito su radikalno desni u dru{tvenim pitawima: napadaju abortuse, homoseksualce i LGBTQ osobe, i naravno migrante.

Ali, za razliku od mnogih sli~nih politi~ara u Evropi, Melonijeva jasno zauzima stav protiv Rusije u ratu protiv Ukrajine. Upravo zbog toga je izjavila da postoje „nepremostive razlike” izme|u we i AfD-a. Ujedno, Melonijeva odr`ava bliske odnose s ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom, pa je u Briselu cene kao transatlantsku posrednicu.

[VEDSKA: [VEDSKE DEMOKRATE Koreni [vedskih demokrata (Sverigedemokraterna) leè u ekstremno desnom pokretu „Neka [vedska ostane {vedska” (Bevara Sverige svenskt). Neposredno pre prelaza u novi milenijum, stranka je poku{ala da se distancira od svojih starih okruèwa i da nastupi umerenije. Dana{wi predsednik stranke Ximi Akeson nastavio je u tom smeru, pa su [vedske demokrate na izborima 2022. postale druga po snazi stranka u parlamentu. Otada podràvaju mawinsku vladu konzervativnog premijera Ulfa Kristersona.

Glavna tema im je – kao i u mnogim drugim zemqama – useqa-

vawe. Velike uspehe na izborima posebno im je donela ra{irena kriminalna aktivnost bandi u velikim {vedskim gradovima u kojima su u velikom procentu osobe s migrantskim poreklom. Neuobi~ajeno za stranku takve orijentacije jeste to {to danas podr`avaju za{titu `ivotne sredine i borbu protiv klimatskih promena.

HOLANDIJA: STRANKA ZA SLOBODU Nakon parlamentarnih izbora 2023, Stranka za slobodu (Partij voor de Vrijheid, PVV) Gerta Vildersa postala je najja~a snaga i vodi koalicionu vladu s jo{ tri druge stranke. S obzirom na to da su partnerima Vildersovi stavovi bili previ{e radikalni, za premijera je imenovan Dik [of koji nije ~lan nijedne partije. PVV je jedinstvena po tome {to je Vilders wen jedini ~lan – i poslanici i ministri zvani~no su samo simpatizeri stranke. Vilders tako moè sam da odre|uje strana~ki program i da imenuje kandidate na izborima. Glavna tema PVV je borba protiv useqavawa, a posebno protiv islama. Vilders ide daleko –èli da zabrani Kuran i gradwu novih xamija. Ipak, neposredno uo~i posledwih izbora izjavio je da }e svoje stavove o islamu da „stavi na led” kako bi mogao da vlada. Ina~e se protivi merama za za{titu klime i o{tro kritikuje EU koju doìvqava kao „previ{e nametqivu”.

VELIKA BRITANIJA: REFORMISTI^KA PARTIJA Reform UK Party do`ivela je nekoliko transformacija: nastala je kao izdvojeni deo Nezavisne partije (UK Independence Party, UKIP), ~iji je glavni ciq bio Bregzit, izlazak Velike Britanije iz Evropske unije. Nakon ostvarewa tog ciqa, preimenovana je u Bregzit partiju, a potom u Reformisti~ku partiju Ujediwenog Kraqevstva. Kqu~nu ulogu u svemu imao je Najxel Fara` – no}na mora britanske politi~ke elite.

Danas se stranka pre svega zala`e za drasti~no smawewe broja imigranata – i time vr{i pritisak na vladaju}e laburiste, ali i na konzervativce. Fara` optu`uje obe stranke za neefikasnost u vezi s tom temom. I to sa uspehom: laburisti~ki premijer Kir Starmer nedavno je obe}ao da }e o{tro smawiti i ilegalnu i radnu imigraciju – i to samo nekoliko dana nakon {to je Reformisti~ka partija imala dobre rezultate na lokalnim izborima. Prema najnovijim anketama, reformisti su ~ak malo ispred laburista i konzervativaca. Zvani~ni britanski ciq, da se bude klimatski neutralan, zamenik lidera reformista Ri~ard Tajs naziva „apsurdnim” .

kle

Tramp razmatra sankcije

Rusiji zbog pogor{awa

odnosa sa

Putinom

Rat u Ukrajini – 1.189. dan.

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih

Dr`ava Donald Tramp razmatra uvo|ewe sankcija Rusiji ove nedeqe, jer je sve vi{e frustriran napadima na Ukrajinu i sporim tempom mirovnih pregovora, objavio je Volstrit xurnal, pozivaju}i se na neimenovane izvore.

Malo je verovatno da }e ograni~ewa ukqu~ivati nove bankarske sankcije, ali se razmatraju druge opcije za pritisak na Putina da napravi ustupke, ukqu~uju}i 30-dnevni prekid vatre, rekao je jedan od izvora, prenosi Unian.

Me|utim, kako navodi list, Tramp bi mogao da odlu~i i da ne uvede nove sankcije, ve} da se umesto toga povu~e iz pregovora.

Tramp je, tako|e, umoran od mirovnih pregovora i razmatra da ih napusti ako najnoviji poku{aj ne uspe, navode izvori upoznati sa wegovim razmi{qawem, isti~e „Volstrit xurnal”.

sa finskim premijerom Peterijem Orpom u finskom gradu Turkuu.

Merc je dodao da }e Evropa mo`da morati da se pripremi za du`e trajawe rata, prenosi Rojters.

UKRAJINA: RUSIJA TOKOM NO]I

LANSIRALA 60 DRONOVA

Rusija je lansirala 60 dronova na Ukrajinu u no}nom napadu, {to je mawe

MERC: RAT U UKRAJINI ]E POTRAJATI JER RUSIJA ODBIJA

DA ZAPO^NE PREGOVORE

Nema~ki kancelar Fridrih Merc izjavio je da se o~ekuje da }e rat u Ukrajini potrajati zbog nevoqnosti Rusije da zapo~ne pregovore.

‚’Ratovi se obi~no zavr{avaju zbog ekonomske ili vojne iscrpqenosti jedne ili obe strane, a u ovom ratu smo o~igledno jo{ uvek daleko od toga”, rekao je Merc na zajedni~koj konferenciji za novinare

u odnosu na stotine lansiranih tokom vikenda, saop{tilo je ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo. Neutralisana su 43 drona. Oboreno je 35, a osam je preusmereno pomo}u elektronskih ratnih sredstava, navodi se u saop{tewu.

RUSIJA: OBORENO SKORO

100 DRONOVA TOKOM NO]I

Ruski sistemi PVO oborili su najmawe 99 ukrajinskih dronova u sedam regiona Rusije, saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Dodaje se da je najvi{e dronova oboreno u Vorowe{koj oblasti, gde su uni{tene 23 ukrajinske bespilotne letelice.

DONALD TRAMP O CARINSKOJ POLITICI:

Amerika `eli da pravi tenkove i brodove, a ne patike i majice

Ameri~ki predsednik Donald Tramp je izjavio da je wegova carinska politika usmerena na promociju doma}e proizvodwe tenkova i tehnolo{kih proizvoda, a ne patika i majica.

U izjavi novinarima pre ukrcavawa u predsedni~ki avion u Wu Xerziju, Tramp je rekao da se sla`e sa izjavom ameri~kog ministra finansija Skota Besenta od 29. aprila, da Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama ne treba nu`no „procvat tekstilne industrije”, {to su komentari koji su iza-

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

zvali kritike Nacionalnog saveta tekstilnih organizacija, preneo je Rojters

„Ne `elimo da pravimo patike i majice. @elimo da pravimo vojnu opremu. @elimo da pravimo velike stvari. @elimo da pravimo, da se bavimo ve{ta~kom inteligencijom. Iskreno, ne `elim da pravim majice.

Ne èlim da pravim ~arape. To moèmo veoma dobro da radimo na drugim lokacijama. @elimo da pravimo ~ipove i ra~unare i mnogo drugih stvari, kao i tenkove i brodove”, rekao je Tramp. Ameri~ko udruèwe proizvo|a~a ode}e i obu}e (AAFA) je, kao odgovor na Trampove komentare, saop{tilo da carine nisu dobre za tu industriju. „S obzirom da se 97 odsto ode}e i obu}e koju nosimo uvozi, a ode}a i obu}a su ve} najvi{e cariwene industrije u SAD, moramo se fokusirati na razumna re{ewa koja mogu da pokrenu stvari”, rekao je predsednik AAFA Stiv Lamar.

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

www.beotravel.com TRANSFER NOVCA širom sveta.

PRIMIRJE U TRGOVINSKOM RATU:

Tramp odlo`io carine, EU spremna za pregovore

Ameri~ki predsednik je odluku da Evropskoj uniji uvede carine od 50 odsto promenio nakon telefonskog razgovora sa Ursulom fon der Lajen

Ameri~ki predsednik Donald Tramp pristao je da odlo`i planirano uvo|ewe carina od 50 odsto na robu iz Evropske unije, kako bi se trgovinski pregovori produ`ili do 9. jula.

Ova odluka usledila je nakon telefonskog razgovora u nedequ sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

„Rekla je da `eli ozbiqne pregovore .Imali smo veoma prijatan razgovor”, izjavio je Tramp novinarima.

roka za razgovore, da se ‚postigne dobar dogovor’, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Fon der Lajen je u objavi na platformi Iks navela da je imala „dobar” telefonski razgovor sa ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom, preneo je Rojters.

„Evropa je spremna da brzo i odlu~no unapredi pregovore. Da bismo postigli dobar dogovor, bilo bi nam potrebno vreme do 9. jula”, rekla je Fon der Lajen.

Fon der Lajen je nakon poziva saop{tila da je EU spremna da brzo i odlu~no nastavi pregovore sa SAD, ali je istakla da je neophodno da Tramp po{tuje prvobitni rok od 90 dana za pregovore.

„Evropska unija je spremna da brzo napreduje u trgovinskim pregovorima sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ali }e biti potrebno vreme do 9. jula, prvobitnog

Do razgovora dvoje lidera je do{lo nakon {to je Tramp rekao da je nezadovoqan tempom trgovinskih pregovora sa Evropskom unijom, i zapretio da }e uvesti carine od 50 odsto na svu robu iz EU od 1. juna, iako je po~etkom aprila postavio rok od 90 dana za trgovinske pregovore izme|u EU i SAD, koji je trebalo da se zavr{i 9. jula.

Da li je primirje u Gazi na

vidiku – Hamas prihvata, Izrael odbacuje, Vitkof demantuje

Hamas je prihvatio predlog ameri~kog izaslanika Stiva Vitkofa za prekid vatre u Gazi, izjavio je neimenovani palestinski zvani~nik blizak toj grupi. Libanski mediji u me|uvremenu objavili su da je i Izrael, navodno, pristao na isti predlog. Me|utim, ove tvrdwe demantovali su i Vitkof i zvani~ni Tel Aviv.

Prema re~ima palestinskog zvani~nika, Vitkofov plan –koji je Hamas prihvatio preko posrednika – predvi|a: pu{tawe

10 `ivih talaca u dve grupe, primirje u trajawu od 70 dana, delimi~no povla~ewe izraelskih trupa iz enklave, kao i osloba|awe ve}eg broja palestinskih zatvorenika, ukqu~uju}i stotine koji slu`e dugotrajne kazne.

Ameri~ki izaslanik Stiv Vitkof odbacio je tvrdwe neimenovanog zvani~nika, oceniv{i ih kao „razo~aravaju}e i potpuno neprihvatqive”.

Istakao je da Izrael jeste spreman na privremeni prekid vatre, ali samo u okviru dogovora koji bi podrazumevao po-

vratak talaca, i otvorio put ka „su{tinskim pregovorima o trajnom primirju”.

„Taj sporazum je na stolu. Hamas bi trebalo da ga prihvati”, poru~io je Vitkof.

Nemogu}i uslovi Hamasa

Libanski mediji, tako|e, navode da je Izrael u na~elu pristao na predlog, ali zvani~nici u Tel Avivu tvrde suprotno. Kako prenose izraelski mediji, jedan visoki zvani~nik izjavio je da se takav predlog ne mo`e prihvatiti jer sadr`i „nemogu}e uslove” koje postavqa Hamas.

Porodice talaca, koje zastupa posebna organizacija, tako|e su odbacile navodni sporazum, navode}i da ne garantuje povratak svih talaca, niti kraj rata.

Izraelski premijer Bewamin Netawahu vi{e puta je naglasio da bi Izrael prihvatio samo privremeno primirje u zamenu za osloba|awe svih talaca, dodaju} i da se sukob mo`e okon~ati tek kada Hamas bude u potpunosti eliminisan.

Od po~etka rata 7. oktobra 2023. godine, u sukobu izme|u Izraela i Hamasa poginulo je skoro 54.000 Palestinaca, dok u Pojasu Gaze vlada te{ka humanitarna kriza.

BOLNICA „NASER”: Devetoro dece jedne doktorke poginulo u izraelskom bombardovawu

U izraelskom vazdu{nom napadu na Pojas Gaze pogo|ena je ku}a jedne doktorke i ubijeno je devetoro od wenih desetoro dece, saop{tila je bolnica „Naser” u Kan Junisu, u kojoj ona radi.

Direktor palestinskog Ministarstva zdravqa Munir Albur{, rekao je na platformi Iks da je porodi~na ku}a porodice El Naxar pogo|ena nekoliko minuta po{to se mu` doktorke, Hamdi el Naxar vratio ku}i, nakon {to je odvezao suprugu na posao.

Bolnica „Naser” je saop{tila da je ubijeno devetoro od wenih desetoro dece.

Jedno od dece doktorke Alae el Naxar i wen mu` Hamdi povre|eni su u ju~era{wem napadu, ali da su pre`iveli, preneo je Bi-Bi-Si.

Britanski hirurg Grejem Grum, koji radi u bolnici, rekao je da je operisao wenog pre`ivelog jedanaestogodi{weg de~aka, a da je otac dece „te{ko povre|en”, u video-snimku objavqenom na Instagram nalogu Viktorije Rouz, jo{ jedne britanske doktorke koja radi u bolnici „Naser”.

Munir Albur{ je rekao da najstarije dete doktorke El Naxar imalo 12 godina.

Izraelske odbrambene snage (IDF) su saop{tile da su tokom proteklog dana pogodile vi{e od 100 meta {irom Pojasa Gaze.

Palestinsko Ministarstvo zdravqa je saop{tilo da je izraelska vojska ubila najmawe 74 osobe u prethodna 24 sata.

NEBOJ[A JEVRI], PISAC, DOBITNIK NAGRADE FONDA ZADU@BINE BRANKA ]OPI]A:

Vi{e prezirem od xeparo{a, secikesa, klo{ara - one koji kradu dr`avu

I u novoj kwizi „Mrtvi dim” Neboj{a Jevri} je kroz vi{e od pedeset kratkih i vrlo efektnih pri~a poku{ao da istra`i zlo u qudskoj prirodi, kao i znatno re|e porive za neo~ekivane plemenite gestove.

Za ovu zbirku u izdawu SKZ i Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore u sredu, 28. maja, uru~ena mu je nagrada iz Fonda Zadu`bine Branka ]opi}a. Ovo priznawe dobili su i Nikola Vuj~i}, za zbirku pesama „Pune su mi o~i daqine” i Milan Mihajlovi} i Nenad Radenkovi} Jera za koautorsku kwigu „Zamahni sveti”.

Pisac, osu|enik, novinar i ratni izve{ta~ Jevri} je objavio niz veoma zapa`enih kwiga, me|u kojima su „Tihi Tat”, „Srpski rulet”, „Heroj na magarcu putuje u Hag”, „Fajront”... n Ono {to ~itaoce, verovatno, posebno zanima je koliko u va{im pri~ama ima autenti~nih doga|aja i li~nosti?

- Prvog mrtvaca sam slikao u Zagreba~koj ulici u Tewi. Izvadio je osigura~ iz bombe i hteo da je baci na moje drugove. Tada ga je pogodio metak od protivavionca i razneo mu grudi. Danima je leào kraj sanduka za sladoled „Ledo”. Prsti su mu se uko~ili oko ka{ike od bombe. Onog ~asa kad se ruka otvori eksplodira}e. O~i i usta otvorene. Kad sam pri{ao da ga slikam iz usta mu je izletela muva i sletela mi na ~elo. Posle sam danima mislio za svaku muvu da je to bila ba{ ona koja mu je iz usta izletela. Hteo sam da mu skinem osigura~ - prsten, da ponesem starom svatu ove krvave svadbe, da wime svoju snahu prstenuje. U Bosanskom Brodu Sava je donela iz Hrvatske Srbina ruku vezanih ìcom, razbijene lobawe. Mozak su pojele ribe. Le{evi ne mogu da plivaju uzvodno. I wega smo slikali. U Mrkowi} Gradu slikao sam 137 mrtvih Srba. Slikao sam odse~enu glavu starice, 1920. godi{te, u rukama dr Zorana Stankovi}a, patologa. Kad sam do{ao ku}i skinuo sam sve sa sebe i zajedno sa patikama ubacio u ma{inu. Kupao sam se dok je trajalo vode ali sam sebi opet smrdeo na mrtvace. Prosuo sam ènin parfem na glavu ali miris mrtvaca nisam oterao. I vi{e ne}u o tome. Muka mi je. [to se fikcije ti~e, u mojim pri~ama ona je ~esto istinitija od stvarnosti same.

n Velika ve}ina va{ih junaka su qudi sa margine, za{to ste se opredelili ba{ za gubitnike?

- Pisac je advokat najnesre}nijih, pred Bogom. Kad nesre}nika odbije svaki advokat da brani, tu se pojavquje pisac. Dostojevski, sa kojim mi je zajedni~ko (osim epilepsije) i to {to na {eststo strana brani nekog studenta koji je sekirom isekirao dve babe, ni krive ni du`ne. Uostalom, Tolstoj kaè na po~etku Ane Karewine. „Sve sre}ne porodice su sre}ne na isti na~in a svaka nesre}na na svoj!” Pisci su kao deca. Raskopavaju svaku ranu. Ni pisac ne da ranama da zarastu. êsto mi se u~ini da nemam koè. Da me moè povrediti i masla~ak koji doleti. Jer, gde drugo na}i materijal ako ne u ranama. Svojim i tu|im. n Dosta pri~a vezano je za ratne sukobe u biv{oj Jugoslaviji. Kako danas gledate na to vreme?

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

- Bilo je to devet godina koje su mi pojeli skakavci meso`deri. Napisao sam preko petsto pri~a o mom odnosu prema ratu. Posle mnogo buna, Drina nije vi{e granica ve} ki~ma srpskog naroda. Bilo je to vreme mnogih epskih junaka, dotad anonimnih qudi koji su danas zaboravqeni. Niko ih ne pomiwe. Ni Ilija{, u kojem je od pet hiqada qudi tri hiqade poginulo. Niko ulicu Kasindolsku koju je branilo sto pedeset Srba od kojih je sto pet poginulo. Kasindolska je bila jedina ulica koja je spajala Nexari}e sa Ilixom. Da su tu probili neprijateqi, ko zna kakva bi bila sudbina, ionako stra{na, sarajevskih Srba.

n Kako objasniti veliko zlo i silnu mr`wu koji su izbili iz qudi koji su do tada imali normalan `ivot?

- Kada od tri brata poginu dvojica, onaj tre}i postaje onaj jedan spreman na umirawe. A samo jedan ~ovek spreman na umirawe je vojska - ka`e stara kineska poslovica. Tihi po{tanski slu`benik pretvara se u ratnika. To sam video mnogo puta. Naro~ito na po~etku, dok je bilo jagwetine i rakije.

n Va{a biografija je puna burnih doga|aja i isku{ewa. Je li to bio sticaj okolnosti ili svesna namera?

- Moja majka se u tre}oj godini razbolela od tuberkoloze kostiju. \edu nije trebalo ènsko dete bez noge. Bacio je u jedan }o{ak potleu{ice gde je provela ~etiri godine. Ni~ega se nije bojala osim àbe. @ivu àbu prese~enu napola su joj stavqali na ranu. Onda je nai{ao neki sanitet koji je rekao da kad bi se izvadila kost {to je virila iz rane da bi mo`da ozdravila. Kad nikog nije bilo u ku}i, uzela je no` i otpuzala do vode i sama rasekla ranu i izvadila kost. Prohodala. \ed je terao da ide da ~uva ovce ali ona nije htela. Zaludu je tukao mokrim konopcem. Nau~ila je da trpi bol. Postala je ~uvena u~iteqica. Kraj na{e zgrade u Bijelom Poqu je pijaca. Dovodio sam de~ake koji su rasli na pijaci da se kupaju kod nas. Kako ih sve po zlu putu na|e{, govorila je mati. Otac, profesor ruskog i pomalo kwièvni kriti~ar, qutio se {to svakog dana donosim po dve kwige iz biblioteke. Nije mi verovao da ~itam. Ti samo tr~i{ za fabulom. Po zlu putu u tragawu za fa-

bulom bila je re~enica koja mi je odredila ìvot. îtav ìvot putujem kora~aju}i prema strahu i ne boje}i se bola. n Prvu kwigu „Crni kofer” objavili ste u dvadeset i drugoj godini. Kako ste ulazili u svet kwièvnosti?

- Nose}i rukopis „Crnog kofera” pri{ao sam Miodragu Bulatovi}u na ulici i pitao da li me prima za {egrta. Pro~itao je par pri~a iz „Crnog kofera” i pristao. Odveo me je u kafanu na ru~ak i rekao: „Jedi, ko zna kad }e{ ponovo jesti, kad si odlu~io da bude{ pisac.” n Me|u raznim na{im kwi`evnim velikanima imali ste priliku da upoznate i Branka ]opi}a. U kakvoj vam je uspomeni ostao?

- Pisce ubijaju nenapisane pri~e. ]opi} je mnogo toga napisao i ja sam ga kao de~ak oboàvao. Ali mnogo toga je znao a nije napisao. Wegove kwige za decu ~itao sam desetine puta. U ratu su mu sklonili spomenik iz Bosanske Krupe da ne bi pro{ao kao Andri}ev i [anti}ev. Zano}io sam jednom u ku}i Kova~evi}a, u sobi sa Brankovom bistom. Proveo sam no} piju}i rakiju i sipaju}i i wemu. Ujutru je na vrata hrupila mom~ina sa mitraqezom garowom, velikog nosa, krakat, vo|a interventnog voda iz Ha{ana. Nikoletina li~no. Kaè: Ja do{ao da vidim je li Branko na sigurnom. Posle sam upoznao i kuvara - poqara Lijana, i Jovicu Jeà i mnoge druge Kraji{nike iz wegovih pri~a. Jedna litaretura je onoliko velika koliko je velikih kwièvnih junaka stvorila. Branko joj nije ostao duàn. n îni se da je na vas poseban utisak ostavio Miodrag Bulatovi}... - On je najavio rat. Gledao sam wegovu sviwu Jozefinu kako jede qudski le{ na ni~ijoj zemqi. Svima me je predstavqao kao svog darovitog sestri}a i dao mi kqu~ zbog stana da preno}im kad nemam gde. Kad je iza{ao „Crni kofer” napisao je u „Politici”: „Pesni~ka tvorevina razorne snage”. Prezirao je kwièvnu ~ar{iju koja mu se i mrtvom sveti. Nema ni ulice, ni spomenika. Nema disertacija o wegovoj prozi. Mnoge }uteke namewene wemu osetio sam na svojim le|ima. Poklonio mi je jedne zime kaput. Kaput od engleskog {tofa. Dobio ga je od Andri}a. Kad sam poku{ao da mu se zahvalim kazao mi je: I ja sam hteo

da se Andri}u zahvalim ali me je Andri} prekorio: Dobro treba da ide ukrug. Pomozite nekom kome je pomo} potrebna. Kaput je sada kod @eqka Prùqa u Srpskom Sarajevu, autora romana „Sami na svijetu”. n Bili ste pridruèni ~lan Dru{tva pesnika iz bermudskog trougla. Verovatno je nemogu}e zaboraviti dane i no}i provedene sa vrsnim poetama i strasnim boemima. - To pitawe zahteva roman. Niko od wih nije stigao da ga napi{e. Ostale su mnogobrojne anegdote. [to izmi{qene, {to stvarne. Neko ih je nazvao BAJKAN (Brana Petrovi}, Aca Sekuli}, Ja{a Grobarov, Krsmanovi} Milisav, Ambro Maro{evi}, Milan Nenadi}). Za stolom Brane Petrovi}a nikad nije bilo dovoqno mesta. Pri~ao je ~udesa. O p~elama i kosmosu. Niko ne pri~a boqe od pisaca koji su u pi}u a moraju da pri~aju da bio onaj koji pla}a ra~un ostao {to duè. A takvih je uvek bilo. Napisao sam bio jednom monodramu „Tajna bermudskog trougla” za Slavka [timca. Tad smo obojica pili. Tekst smo izgubili na putu za Crnu Goru. n Ve} odavno pisci se vi{e ne druè na tako spontan na~in, nema ih vi{e ni u Klubu kwièvnika. Kako obja{wavate i doìvqavate tu promenu?

- Prvo {to su petooktobarci uradili bilo je da podele Udruèwe kwièvnika. A onda su nam oduzeli najboqu kafanu u Beogradu, Klub kwièvnika, od koje se Udruèwe izdràvalo. Sada se na sto za kojim je sedeo Andri} sru{io plafon. Proki{wava. Uzeli su nam i Ku}u \ure Jak{i}a gde su izlazile jedine „Pesni~ke novine”. Gde su kwièvne ve~eri po~iwale u petak a zavr{avale se u ponedeqak. Prona}i sagovornika sa kojim moè{ pri~ati o kwièvnosti je postalo ravno ~udu. A nekad su i stjuardese pri~ale o Heseu i Markesu. n [ta vas najvi{e brine u vremenu u kojem ìvimo, na globalnom nivou punom sukoba i neizvesnosti i nezaja`qive èqe bogatih za jo{ ve}im bogatstvom?

- Ni{ta se nije desilo osim {to su oni koji su bili vlast postali vlasnici. Vi{e prezirem od xeparo{a, secikesa, klo{ara one koji kradu dràvu. Vladika Nikolaj Velimirovi} kaè: „Ne kradite dràvu jer ona nije samo va{e vlasni{tvo. Ona je vlasni{tvo i svih onih koji su poginuli da bi je stvorili. A ve}eg greha nema od kra|e sa mrtvih tela.” [est godina sam pisao o tome u kwizi „Luda ku}a” koja uskoro izlazi u izdawu Arhiva Vojvodine i „Agore”. n Kako gledate na sve ve}u opsednutost tehnolo{kim inovacijama kojima se pisana re~ gura u drugi plan? - îtavog ìvota pisao sam kratke pri~e od najvi{e dve strane. Pojava „Fejsbuka” me vratila u kwièvnu javnost. Objavio sam preko trista pri~a na „Fejsbuku” i neke od wih imaju i po petnaest hiqada ~itaoca. A stizao sam i do ~etrdeset. Moje pri~e su na{le put do ~itaoca. Kwige se {tampaju u petsto primeraka. Ali pri~a je neuni{tiva. I kad nismo imali pismo, imali smo gusle. Nadam se da }e se mnogi va{i ~itaoci potruditi da prona|u moj profil i da ga zaprate.

Godi{wica ubistva 12 beba u Bawaluci

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da je smrt 12 bawalu~kih beba 1992. godine nacionalna tragedija za srpski narod, a „ve~na sramota i greh belosvetskih mo}nika ~ija je ruka zla zabranila let spasa za ta nedu`na bi}a”.

„Snaga jednog naroda meri se prvo u porodili{tima i broju novoro|ene dece. Tog 22. maja 1992. godine ta na{a snaga ubijena je u bawalu~kom porodili{tu kada je izvr{en zlo~in nad zlo~inima, kada je malim bi}ima, samovoqom bezdu{nih stranaca, zabraweno pravo na prvi udah i pravo da `ive”, istakao je predsednik Dodik za Srnu povodom obele`avawa 33 godine od smrti 12 bawalu~kih beba u tada{wem Klini~kom centru koje su umrle jer nije bio dozvoqen transport kiseonika.

Dodik je naglasio da je kiseonik bio spas za nedu`ne decu, koja su se „borila za `ivot i vazduh ni ne sawaju}i da u svetu

uuu Odlukom Saveta bezbednosti UN u maju i junu 1992. godine bili su zabraweni me|unarodni letovi, ~ak i oni sa bocama kiseonika iz Beograda za Bawaluku, zbog ~ega je preminulo 12 tek ro|enih beba koje su bile u inkubatorima, a jo{ jedno dete umrlo je 13 godina kasnije

Dodik nudi retke minerale za potvrdu

Dejtona, suverenitet i samostalnost RS

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik ponudio je partnerstvo Sjediwenim Dr`avama, Rusiji, Kini, Evropskoj uniji, Ma|arskoj i Srbiji u vezi sa eksploatacijom retkih minerala, kojima je navodno bogata RS. ”Dajte nam slobodu, potvrdite nam ve} postoje}i suverenitet, garantujte nam dejtonski ugovor, na{u politi~ku samostalnost i nezavisnost RS i mi smo vam partneri u ovom poslu. Dajte nam okvir koji po{tuje dejtonsku strukturu, ustavne nadle`nosti entiteta”, rekao je Dodik, obra}aju}i se poslanicima na posebnoj sednici Narodne skup{tine RS povodom 30 godina od potpisivawa Dejtonskog sporazuma.

Naveo je da su geolo{ka istra`ivawa potvrdila da RS le`i na ogromnim rezervama minerala, ukqu~uju}i litijum, bor, stroncijum, natrijum i kalijum, isti~i}i da su to strate{ki resursi, vredni stotine milijardi dolara.

Rekao je da se preko Kancelarije visokog pred-

stavnika (OHR) `eli ostvariti kontrola nad tim imovinom i strate{kim resursima RS.

„Ovo je borba za kontrolu nad strate{kim prirodnim resursima na evropskom kontinentu. Radi se o otima~ini”, ocenio je Dodik.

Optu`io je visokog predstavnika u BiH Kristijana [mita da djeluje kao „agent za nekretnine u interesu svojih mentora, koji bi za ni{ta dobili sve”, pri ~emu bi dr`avni nivo vlasti bio instrumentalizovan za izvla~ewa bogatstva iz RS.

„I to nije mir. To je o~igledna prevara, bezo~na eksproprijacija. A nijedan narod, nijedna demokratija to ne}e i ne bi prihvatili”, naveo je Dodik. Zakqu~io je da to (eksploataciju sirovina) treba u~initi „na ispravan na~in, a ne na [mitov na~in”.

Dodao je da predla`e strukturisan, vremenski ograni~en, dijalog unutar BiH, da se potvrdi „da li BiH ima {ansu ili ne”.

„Dijalog koji se ne vodi dekretima ve} pozitivnim diplomatijama… RS je za kretawe ka EU, ali da RS bude uvaèna. RS èli da bude vidqiva onoliko koliko nam je dao Ustav BiH, odnosno 82 odsto nadle`nosti koje ne èli da da drugima”, kazao je Dodik.

Dodikovom obra}awu u Narodnoj skup{tini RS nisu prisustvovali poslanici opozicionih stranaka – Srpske demokratske stranke (SDS), Partije demokratskog progresa (PDP), Liste za pravdu i red i Narodnog fronta (NF).O Dodikovom izlagawu nema rasprave, niti }e se o wemu glasati.

SAD odobrile prodaju vojnih helikoptera

BiH u vrednosti od 100 miliona dolara

Stejt department doneo je odluku o odobravawu mogu}e prodaje helikoptera AW-119Kx i pripadaju}e opreme Bosni i Hercegovini za proceweni tro{ak od 100 miliona dolara. Agencija za odbrambenu bezbednosnu saradwu izdala je potreban sertifikat kojim je obavestila Kongres o ovoj mogu}oj prodaji, objavqeno je na sajtu Stejt departmenta.

Bosna i Hercegovina zatra`ila je kupovinu helikoptera AW-119Kx, kvalifikaciju i obuku pilota, podr{ku predstavnika terenskih slu`bi u zemqi, preglede upravqawa programom, tehni~ku pomo}, podr{ku proizvodima, pripadaju}u opremu za podr{ku avijaciji na zemqi, opremu za podr{ku na zemqi specifi~nu za platformu, i druge povezane elemente logistike i podr{ke programu, preneo je portal Klix.ba

„Predloèna prodaja podrà}e ciqeve spoqne politike i ciqeve nacionalne bezbednosti Sjediwenih Ameri~kih Dràva poboq{awem bez-

bednosti partnerske zemqe koja je snaga politi~ke stabilnosti i ekonomskog napretka u Evropi. Predloèna prodaja poboq{a}e sposobnost Oruànih snaga Bosne i Hercegovine (OSBIH) da se suo~e sa sada{wim i budu}im pretwama podràvaju}i regionalne i NATO ve`be saradwe”, navedeno je u odluci. Dodato je da }e letelice omogu}iti OSBH da boqe podrì misije pomo}i u katastrofama, potragama i spasavawima kao i misijama humanitarne pomo}i u zemqi, a sluìte i za obuku pilota.

postoje zli qudi koji }e im to uskratiti svojom samovoqom”.

„Ubijali su nas, bombardovali, poku{avali da nas uni{te, ali mi i danas stojimo ponosno pored de~ijih humki, na{ih najve}ih malih a velikih heroja proteklog Odbrambenog-otaxbinskog rata. Jedino {to danas mo`emo da poru~imo tim nehumanim qudima koji su uzeli sebi za pravo da odlu~uju o `ivotu i smrti jeste - decu vam nikada ne}emo oprostiti niti zaboraviti”, poru~io je predsednik.

U Bawaluci je obele`eno 33 godine od smrti 12 bawalu~kih beba u tada{wem Klini~kom centru. Trinaesta beba umrla je 13 godina kasnije, dok je ~etrnaesta pre`ivela sa te{kim mentalnim i fizi~kim o{te}ewima.

Odlukom Saveta bezbednosti UN u maju i junu 1992. godine bili su zabraweni me|unarodni letovi, ~ak i oni sa bocama kiseonika iz Beograda za Bawaluku, zbog ~ega je preminulo 12 tek ro|enih beba koje su bile u inkubatorima.

Manastir Mrkowi}i posve}en Svetom Vasiliju Ostro{kom u wegovom rodnom selu u Hercegovini, a u kojem se nalaze i mo{ti wegove majke

I JAVI SE SVETLOST!

Ana, majka Svetog Vasilija, nova srpska Svetiteqka

Narod Hercegovine je oduvek tvrdio da je majka Svetog Vasilija Ostro{kog, Ana, i sama svetiteqka. Sveti Vasilije se javio jednom me{taninu Mrkowi}a i pokazao gde se nalazi grob. Na grobu se povremeno javqala svetlost, bilo je i isceqewa. Nedavno su prona|ene wene mo{ti, a odlukom posledweg Svetog Arhijerejskog Sabora - Sveta Ana je kanonizovana.

„Taj ~ovek, Milutinovi}, se vra}ao iz poqa, a monah, koji je verovatno bio Sveti Vasilije, mu je rekao na koliko koraka od crkve je grob wegove majke. To je mnogo potreslo tog ~oveka, a qudi su govorili da mu se u~inilo. Me|utim, on nije odustajao“.

Ovako nam je pri~u o pronalasku mo{tiju Svete Ane kazivala mati Pavla, igumanija manastira Mrkowi}i kod Trebiwa:

„Taj ~ovek je po~eo da pravi krst, da napravi obele`je, ali ga nije zavr{io, zato {to je 1941. ba~en u jamu. Ovde je bilo veliko stradawe naroda iz Popovog poqa. Wegov sin je kasnije zavr{io taj krst, a me{tani napravili obele`je, ali se niko nije usudio da grob otvori. Bilo je takvo vreme“.

^uda na grobu Svete Ane, na seoskom grobqu, je bilo sve vi{e, pa je vladika Atanasije Jevti} rekao da bi trebalo proveriti da li su u grobu mo{ti majke Svetog Vasilija. On je bio siguran da je tako. Grob je otvoren pretpro{le godine.

Mati Pavla prisustvovala je tom doga|aju:

„Na{li smo i nadgrobni spomenik, u jednom kamenu, isklesan lep krst. Kad smo otvorili grob, na{li smo prvo neke kosti koje je tu neko sklonio povr{inski. Bile su porozne, crne, uzmete u ruku, one se osipaju. Kako smo i{li daqe i dubqe videli smo da jo{ ne{to dole, po zvuku. Kad smo otvorili, wene mo{ti su bile potpuno `ute i nakon 400 godina tako o~uvane, tako lepe. Po tom miru koji smo osetili, po toj radosti koju smo osetili, znali smo da imamo dodir sa svetiwom“.

Mo{ti se sada ~uvaju u novom manastiru u Mrkowi}ima. Crkva posve}ena Svetom Vasiliju Tvrdo{kom i Ostro{kom, u novom duhovnom centru Hercegovine, osve{tana je 1998. godine. Izgra|ena je na ostacima wegove rodne ku}e.

Tu je i drvo staro preko 400 godina, ispod koga se igrao svetiteq, vreme provodila wegova majka.

Svetu i bla`ena Anu Srpska pravoslavna crkva ubudu}e }e praznovati 13. maja.

DOBILI

NEZAVISNOST, IDENTITET JO[ TRA@E: Posle 19 godina, kada su krenuli svojim putem, u CG podeqeni oko jezika, vere...

nezavisnosti.

Pre 19 godina, 21. maja, Crna Gora je po{la nekim drugim putem. Rezultati referenduma o dr`avno-pravnom statusu, koji pola Crne Gore i danas osporava, dele dr`avu podno Lov}ena.

Pravo glasa imalo je 484.718 gra|ana, a glasalo je 419.240 ili 86,5 odsto od ukupnog broja bira~a. Crnogorsku nezavisnost podrào je 230.661 gra|anin ili 55,5 odsto, dok je za ostanak zajedni~ke dràve sa Srbijom bilo 185.002 ili 44,5 odsto. Za uspeh referenduma bilo je potrebno da ga podrì 55 odsto iza{lih bira~a. Skup{tina Crne Gore prethodno je usvojila Zakon o referendumu koji je dogovoren uz preporuku EU.

Devetnaest godina kasnije Crna Gora je duboko podeqena i posva|ana oko jezika, nacije, vere. Jaz u narodu produbquje se od priznawa la`ne dr`ave Kosovo, ~lanstva u NATO, sprovo|ewem zvani~ne politike koja je bila antisrpska i antiruska. Pa i nakon pada re`ima Mila \ukanovi}a kada je „nova” Crna Gora izglasala rezolucije o Srebrenici, poja~ala sankcije Rusiji, uputila ambasadora u Pri{tinu i tako ni za milimetar nije skrenula u vo|ewu spoqne politike od svojih prethodnika iz biv{e DPS vlasti. Uz to u ratu kriminalnih klanova ne nazire se kraj dok i daqe padaju glave.

Predsednik Crne Gore, Jakov Milatovi}, ~estitao je gra|anima 21. maj - Dan

- Pre dve godine dao sam re~ da }u predano raditi za boqitak Crne Gore i kao prvi me|u jednakima, stajati ~vrsto na braniku wenog ustavno-pravno poretka. Danas, kada se osvrnem na dve godine mandata - ne brojim sastanke, protokole i govore. Brojim prilike u kojima smo vra}ali poverewe u dr`avu - kazao je Milatovi}.

Crna Gora je danas, tvrdi on, na evropskom putu i nikad bli`a punopravnom ~lanstvu u EU.

- Vratili smo kredibilitet kod me|unarodnih partnera i gradili dobrosusedske odnose. U susretima sa liderima Evrope i sveta, slali smo jasnu poruku - Crna Gora zna ko je, gde ide i s kim ide. I ostali smo pouzdan partner na{im saveznicima, ~vrsto privr`eni miru, stabilnosti i zajedni~kim vrednostima - rekao je Milatovi}.

Predsednik Demokratske narodne partije Milan Kne`evi} tako|e se oglasio povodom 19 godina od majskog referenduma.

- Niko nije zaboravqen! Ni{ta nije zaboravqeno! Zaboravqeno je samo ono ~ega smo se odrekli! Ponosan na 185.002 glasa za zajedni~ku dràvu - napisao je Kneèvi} na mreì „Iks”.

Dok Danijel @ivkovi}, predsednik DPS, ka`e da se Crna Gora ve} pet godina suo~ava sa izazovima koji prete da poni{te wenu suverenost i „mukotrpno gra|enu me|unarodnu reputaciju”.

Poslanik Nove srpske demokratije Jovan Vu~urovi} kazao je da nema pozitivne emocije prema referendumu.

- Bilo je mnogo neregularnosti, bile su involvirane ekipe o kojima i danas pri~amo, poput Keqmendija i Lazovi}a. Nakon sticawa nezavisnosti oni su i{li na daqe {irewe podela, na stvarawe feuda kojim }e vladati prva familija - ocenio je Vu~urovi}.

Crnogorsko Ministarstvo odbrane negira da {aqe vojnike u Ukrajinu – samo }e pomagati u obuci

Ministarstvo odbrane Crne Gore negiralo je da }e crnogorski vojnici biti poslati u Ukrajinu. Crnogorsko ministarstvo je tako reagovalo na vest objavqenu u crnogorskim medijima da }e poslanici Skup{tine Crne Gore na sednici 29. maja razmatrati predlog odluke kojom je predvi|eno da se u misiju vojne pomo}i Evropske unije (EU) za podr{ku Ukrajini upute do tri

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

pripadnika Vojske Crne Gore, uz mogu}nost rotacije. „Nijedan pripadnik Vojske Crne Gore ne}e biti raspore|en na teritoriji Ukrajine, niti }e u~estvovati u bilo kakvim vojnim operacijama u toj zemqi. Eventualno u~e{}e ti~e se obuke ukrajinskih vojnika u zemqama EU”, navelo je crnogorsko ministarstvo,. Kako se navodi predlog odluke o upu}ivawu pripadnika Vojske Crne Gore u sastav misije vojne pomo}i EU za podr{ku Ukrajini (EUMAM UA) podrazumeva da }e, ukoliko ovaj predlog bude izglasan u Skup{tini Crne Gore, crnogorski instruktori, u okviru me|unarodnog programa podr{ke, u jednoj od savezni~kih zemaqa, zajedno sa kolegama iz partnerskih dr`ava, u~estvovati u obuci ukrajinskih vojnika.

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329. Dom

Be~i}: Insistira}u da Crna

Gora pove}a izdvajawa za odbranu, modernizuje vojsku

Zamenik crnogorskog premijera zaduèn za bezbednost, odbranu, borbu protiv kriminala i unutra{wu politiku Aleksa Be~i} najavio je da }e insistirati da CG pove}a izdvajawa za odbranu, u skladu sa preporukama Sjediwenih Ameri~kih Dràva, kao i da modernizuje vojsku i da nastavi puno uskla|ivawe spoqne i bezbednosne politike sa EU. Be~i} je to izjavio tokom boravka u radnoj poseti Stejt departmentu, gde je odrào odvojene sastanke sa zamenicom pomo}nika dràvnog sekretara Kolin Hajland i glavnim zamenikom pomo}nika dràvnog sekretara u Birou za politi~ko-vojna pitawa Stenlijem L. Braunom, prenosi RTCG

On je istakao da Crna Gora i wena vlada ~vrsto kora~aju ka ostvarewu tri kqu~na ciqa: o~uvawe statusa pouzdane ~lanice NATO-a, punopravno ~lanstvo u Evropskoj uniji do 2028. godine, uloga stabilnog politi~kog i bezbednosnog mosta na Zapadnom Balkanu.

Budva: Letwa turisti~ka sezona otvorena ceremonijom

Letwa turisti~ka sezona u Budvi otvorena je ceremonijom u tom gradu, a direktorka Turisti~ke organizacije op{tine Budva Ana Vujo{evi} navela je da op{tina u novu sezonu ulazi sa puno gostiju.

„Iz Turisti~ke organizacije Budva smo vi{e nego zadovoqni ~itavom ceremonijom koju smo oraganizovali. Mislim da je ovo bio nezapam}en do`ivqaj ovog tipa u Budvi. Sve je po~elo sa nastupom Gradske muzike i Gradskog hora 23. maja, nakon toga u ve~erwim satima na{i gosti su u`ivali u prelepom izvo|ewu Marijane Zlopa{e i ~arobnog Sa{e Kova~evi}a. Program drugog dana smo po~eli sa nastupom Stevana An|elkovi}a, a nastavqen je spektaklom Dina Merlina koji je poseban izvo|a~ i jednostavno muzi~ki ~arobwak’’, rekla je Vujo{evi}.

Rekla je da Budva u novu turisti~ku sezonu ulazi nikad boqe, sa puno osmeha, dobre atmosfere, dobrih vibracija, puno gostiju i qudi koji su u`ivali u ceremoniji i koji }e poneti prelepe uspomene iz Budve.

Na zna~aj ceremonije otvarawa sezone, koju tradicionalno organizuju Turisti~ka organizacija op{tine Budva i Op{tina Budva, ukazao je i predsednik Op{tine Budva Nikola Jovanovi}.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Na proslavi mature srpskih sredwo{kolaca, u petak 23. maja, na glavnom gradskom {etali{tu u severnom delu Kosovske Mitrovice, samo 30-tak metara od Evropske ku}e pored glavnog mosta na Ibru, do{lo je do incidenta kada su dva pripadnika kosovske policije nasrnuli na jednog sredwo{kolca hvataju}i ga nasilni~ki i grubo za vrat.

Kosovska policija je reagovala tako bezobzirno i sa silom protiv srpskog sredwo{kolca da su se tu odmah ume{ali nastavnici negoduju}i zbog grube i nepotrebne reakcije kosovske policije. Mladi} je vrlo brzo pu{ten, nakon hvatawa za vrat od strane policije.

Maturanti su kategori~ki svedo~ili da incident nisu zapo~eli, da su mirno defilovali u maturantskoj {etwi, a da je iz okolnih kafi}a koje dr`e Albanci, vi{e gostiju upu}ivalo provokacije preko nacionalisti~kih i vulgarnih simbola.

Zamenik komandira policije za region Sever, Veton Eq{ani, potvrdio je incident. I dok navodi da su maturanti uredno prijavili skup, isti~e da je tokom proslave, na dnu mitrovi~kog {etali{ta, do{lo do incidenta, kada su, prema wegovim re~ima, maturanti dobacivali gostima lokala, mahom albanske nacionalnosti, koji su sedeli u ugostiteqskim objektima u vlasni{tvu Albanaca.

Policija je, prema wegovim re~ima, intervenisala tako {to je pri{la maturantima i zamolila ih – da to ne ~ine.

Policajac na {etali{tu uhvatio maturanta za vrat

Potpredsednik Srpske liste

Ivan Zaporo`ac najo{trije je osudio, kako je naveo, fizi~ki napad Kosovske policije na srpskog maturanta u Severnoj Mitrovici, ocewuju}i da je re~ o ciqanom zastra{ivawu srpske omladine.

Kako je naveo, mladi} je bio izlo`en fizi~kom maltretirawu, stezawu za vrat, gurkawu i verbalnom omalova`avawu, samo zbog svoje nacionalne pripadnosti.

„Umesto da kraj {kolovawa pamti po lepim uspomenama, ovaj mladi ~ovek }e ga pamtiti po nasiqu koje je do`iveo od strane policije samo zato {to je Srbin, i to na svom pragu“, rekao je Zaporo`ac.

Ovaj incident, kako je naveo, duboko je uznemirio roditeqe i gra|ane koji su se u tom trenutku zatekli na licu mesta.

Zaporo`ac tvrdi da ovakvi postupci predstavqaju ciqanu demonstraciju sile i poku{aj zastra{ivawa ~itave generacije mladih Srba koji bi trebalo da budu nosioci budu}nosti na ovim prostorima.

Posebnu zabrinutost izaziva, kako je rekao, ~iwenica da se incident dogodio svega nekoliko sati nakon posete visoke predstavnice EU za spoqnu politiku i bezbednost Kaje Kalas severu Kosova. On je zatra`io hitnu istragu i pozvao me|unarodnu zajednicu, posebno predstavnike Evropske unije, da reaguju i spre~e sli~ne slu~ajeve u budu}nosti.

Istog dana Kancelarija za Kosovo i Metohiju obratila se saop{tewem u kojem se ka`e: Kurtijeva takozvana Kosovska policija ne preza ni od ~ega, pa ~ak ni da maltretira i zastra{uje srpske maturante u Kosovskoj Mitrovici. Kolika je mr`wa i netrpeqi-

vost Pri{tine i wenih poluga vlasti prema svemu {to je srpsko svedo~i i nedopustiv incident u severnom delu Kosovske Mitrovice, kada je vi{e kosovskih policajaca okru`ilo, guralo i provociralo srpskog mladi}a, maturanta, hvatali ga za vrat i obra}ali mu se na albanskom jeziku.

Pitawe je {ta bi dodatno bilo sa srpskim maturantom da se sve nije de{avalo u sred bela dana i nao~igled brojnih svedoka, wegovih sugra|ana i profesora, jer je itekako dobro poznato da Kosovska policija kada su srpska deca u pitawu prekora~uje du`nost, koristi prekomernu silu, prebija, privodi bez razloga i pitawa. [ef misije Euleksa na Kosovu \ovani Pjetro Barbano najo{trije je osudio napad pripadnika tzv. kosovske policije na srpskog maturanta u severnom delu Kosovske Mitrovice, dodaju}i da je uveren da }e oni koji stoje iza ovog neprihvatqivog ~ina biti pozvani na odgovornost u skladu sa vladavinom prava.

Eparhija ra{ko-prizrenska izrazila je zabrinutost zbog incidenta u Severnoj Mitrovici i osu|uje selektivnu i prekomernu upotrebu sile Kosovske policije

protiv maloletnog mladi}a.

“Na snimku koji je objavqen na dru{tvenim mreàma vide se tri kosovska policajca koji su nasrnuli na jednog maloletnika, dok ga jedan policajac steè za vrat. Srpski narod incident, kao i ~itav niz drugih incidenata prethodnih dana doìvqava kao nastavak sistematskih pritisaka na Srbe na Kosovu i Metohiji”, poru~ili sui z Eparhije ra{ko-prizrenske.

Studenti u blokadi saop{tili su da stoje solidarno uz svoje kolege i |ake sa Kosova i Metohije, nakon {to je policajac tzv. Kosova hvatao za vrat jednog u~enika srpske nacionalnosti u severnom delu Kosovske Mitrovice tokom maturske proslave.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je MUP izdao nalog za hap{ewe Dilota Brahimija, policajca koji je, kako tvdi, fizi~ki napao i povredio srpskog sredwo{kolca u Severnoj Mitrovici.

Da~i} je izjavio da }e Brahimi biti uhap{en kada bude bio dostupan srpskoj policiji, od danas pa nadaqe, bez zastarevawa kad god to bude bilo mogu}e.

ITALIJANSKI KFOR DONIRAO NOVE REFLEKTORE I DRUGU OPREMU ZA MANASTIR VISOKI DE^ANI Za osvetqewe naosa de~anskog hrama

I u nedequ, 25. maja, ponovo nije bilo kvoruma za formirawe Odbora za tajno glasawe za izbor predsednika kosovske skup{tine. U sali je bilo 90 poslanika. Za je glasalo 53 poslanika, jedan protiv. Slede}a sednica je zakazana za utorak 27. maja sa po~etkom u 11:00 ~asova.

Ovo je 13. put da je sednica

propala po istoj ta~ki – predlogu predsedavaju}eg Avnija Deharija, po{to je otvoreno glasawe preba~eno na tajno glasawe za izbor predsednika parlamenta od devete sednice 1. maja. Prva konstitutivna sednica 9. saziva Skup{tine Kosova odr`ana je 15. Aprila. Pobedni~ka stranka na izborima 9. februara, Pokret Samoopredeqewe, pred-

lo`ila je Aqbuqenu Haxiju za predsednicu parlamenta.

Ni na 20 sednici poslani~ke grupe DPK, DSK, ABK i Srpska lista, u petak 23. maja, nisu imenovale svoje ~lanove u Komisiju za tajno glasawe, {to je i daqe prepreka za sprovo|ewe ovog postupka.

Dehari je potom pozvao poslanike da se izjasne o odr`avawu tajnog glasawa. Za taj predlog glasala su 53 poslanika, dok nije bilo ni glasova protiv, niti uzdr`anih.

Ova blokada parlamenta traje od 15. aprila, a sednice se odr`avaju na svaka dva dana.

Od 9 – te sednice, 1. maja, glasa se samo o predlogu tajnog glasawa za predsednika Skup{tine Kosova a do devete sednice glasalo se za predlog Samopredeqewa da wihov predstavnik Aqbuqena Haxiju, bude predsednik Skup{tine.

Do sada ni jedan od ova dva predloga nikad nisu dobila prostu ve}inu glasova.

U ime vojske Italije komandant regionalne komande KFOR-a za Zapad pukovnik Fran~esko Eriko uru~io je kao donaciju nove reflektore i drugu opremu za osvetqewe naosa de~anskog hrama. Osvetqewe freskopisa u Visokim De~anima izvela je 2016. godine firma Devotee iz Beograda sa opremom italijanske firme iGuzzini koja je poznata po proizvodwi specijalnih svetiqki za crkve, muzeje i spomenike kulture u celom svetu. S obzirom da je postojala potreba da se svetiqke u na{oj crkvi posle devet godina zamene, KFOR je posle pro{logodi{we donacije za osvetqewe priprate, ove godine odlu~io da donira i reflektore za osvetqewe centralnog dela hrama. Prvi put posle sedam vekova, zahvaquju}i ovom osvetqewu, sve de~anske freske mogu dobro da se vide, a zahvaquju}i modernoj tehnologiji, reflektori su isprogramirani tako da je mogu}e osvetqivati razli~ite delove i nivoe hrama. Iguman manastira arhimandrit Sava sa protosin|elom Petrom zahvalio je italijanskom pukovniku na ovoj vrednoj donaciji, u ime manastirskog bratstva.

Skup{tina Kosova

Vredna donacija italijanskog Kfora

Maturanti na glavnom {etali{tu

Prekomerena sila nad srpskim mladi}em

[ef misije Euleksa \ovani Pjetro Barbano

KONCERT OKUPIO SRPSKU ZAJEDNICU:

novac za obnovu

najstarijeg srpskog manastira u Ma|arskoj!

Proteklog vikenda, u toploj i sve~anoj atmosferi, ispuwenoj verom, pesmom i zajedni{tvom, odr`an je humanitarni koncert za obnovu manastira Uspewa Presvete Bogorodice u Srpskom Kovinu, u srcu Budimske eparhije SPC u Ma|arskoj.

Ovaj doga|aj je bio vi{e od koncerta, bio je to glas srpske zajednice koja se budi, okupqa i sabira oko svetiwe koja vekovima ~uva identitet, istoriju i veru srpskog naroda.

Na samom po~etku ove duhovne ve~eri, arhimandrit Metodije Markovi}, iguman manastira i ro|eni Vrawanac, a raniji iguman manastira Prohor P~iwski, pozdravio je prisutne goste naglasiv{i zna~aj ovakvih sve~anosti kao i zna~aj svetiwe u kojoj se nalazi i za koju je koncert prire|en.

Manastirska crkva je bila ispuwena do posledweg mesta, a najdubqe emocije probudio je nastup de~jeg hora Agnija pri hramu Sv. Jovana [angsjskog iz Batajnice, Eparhija sremska.

- Wihove angelske pesme, otpevane ~istim srcima, dotakle su sve prisutne i podsetile nas na ono najvrednije, nadu, qubav i neprekinutu nit izme|u neba i zemqe. Me|u uva`enim gostima koji su uveli~ali ovaj sve~ani doga|aj bili su arhijerejski na-

mesnik budimski protojerej Zoran Ostoji}, protojerej Radovan Savi}, paroh lovranski, protojerej Darko Kon~arevi}, paroh batajni~ki iz Eparhije sremske i |akon Andra{ [oqam. Wihova prisutnost i molitvena podr{ka bili su od neprocewivog zna~aja – prenosi svoje utiske arhimandrit Metodije. Doga|aju su prisustvovali i gradona~elnik Srpskog Kovina, Tibor Deak, sa saradnicima, kao i predsednica Srpske Samouprave Srpskog Kovina, Milka Ivanov.

- Wihova podr{ka i razumevawe zna~aja obnove manastira kao duhovnog i kulturnog centra daju snagu da se kora~a daqe. Posebnu zahvalnost dugujemo televizijskim ekipama koje su medijski ispratile ovaj doga|aj: ekipi Ma|arske nacionalne televizije Duna TV, kao i na{im dragim prijateqima iz TV Varo{ i Srpskih Nedeqnih Novina. Zahvaquju}i

wima, glas sa ovog svetog mesta sti}i }e do svih koji nose Srpski Kovin u srcu, ma gde se nalazili. Ovaj koncert je pokazao da kada se saberemo u dobru, kada zapevamo jednim srcem, i kada podr`imo jedni druge, mo`emo obnoviti ne samo zidove na{e svetiwe, ve} i temeqe na{e zajednice. Srpski Kovin je progovorio i to glasom qubavi, jedinstva i nade – dodaje iguman Metodije.

Manastir Uspewa Presvete Bogorodice u Srpskom Kovinu je najstariji srpski manastir u Ma|arskoj i jedan od dva manastira u Budimskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve.

Sme{ten je 40 km ju`no od Budimpe{te, na ostrvu ^epel. Ovaj manastir predstavqa svedo~anstvo vekovne istorije i duhovnosti srpskog naroda u sredwoj Evropi, osnovan jo{ u 12. veku, tokom perioda kada su Srbi, vo|eni verom i politi~kim okolnostima, migrirali na sever.

Srpski kutak na dalekom severu Sibira

U Jamalsko-neneckom autonomnom okrugu, na dalekom severu Sibira, formirana je zbirka kwiga o Srbiji i Srbima zahvaquju}i donaciji Udru`ewa za kulturu, umetnost i me|unarodnu saradwu Adligat. Prethodno je u Beogradu formirana zbirka Jamala, a upravo je u Beograd stiglo stotinu kwiga o ovom sibirskom regionu, kao i mno{tvo predmeta, stvoriv{i retku kolekciju u svetskim okvirima o ovom arkti~kom regionu koji je svetski zna~ajan zbog bogatih nalazi{ta nafte i gasa.

Saradwa je zapo~eta posetom guvernera Jamala Adligatu pro{le godine, koja je nastavqena posetom Viktora Lazi}a, advokata i po~asnog predsednika Adligata. Najnoviju donaciju je u Adligatu uru~ila Liana Hairulina, zamenica rukovodioca kancelarije Jamalske oblasti.

Saradwa sa ruskim regionima uspostavqena je zahvaquju}i nesebi~nom i posve}enom angaòvawu Natalije Kli{enkove, ata{ea za kulturu Ruske ambasade. Ovom prilikom Udruèwe Adligat je uru~ilo posebnu nagradu – plaketu zahvalnosti Nataliji Kli{enkovoj „za podr{ku kulturi u najteìm vremenima, za razvijawe prijateqstva me|u narodima”.

Jamal – region veliki kao devet Srbija kojim te~e slavna reka Ob, ~ije su obale na naj{irem mestu jedna od druge udaqene ~ak 90 kilometara, jedan je od najbogatijih ruskih regiona i sedi{te Gasproma. Narodna biblioteka Jamala iz prestonice regiona, jednog od najve}ih arkti~kih gradova, Saleharda, ostvarila je saradwu sa Adligatom i ovom prilikom poslala stotinak kwiga na poklon. Prethodno je Adligat poslao donaciju stotinu kwiga o Srbiji i srpske klasi~ne kwi`evnosti ovoj biblioteci, kako bi se formirao srpski kutak. „Putovao sam dve godine po Rusiji i obi{ao 63

regiona. Tamo je svaka provincija kao {to je drugde dràva – toliko je svaki region bogat istorijom, kulturom, prirodnim lepotama, ali su ti regioni prostraniji nego mnoge dràve”, izjavio je Viktor Lazi} i istakao da ovaj projekat ne bi bio realizovan bez zna~ajne podr{ke ata{ea za kulturu ambasade Ruske Federacije, Natalije Kli{enkove. „Gospo|a Kli{enkova je vi{e od ata{ea za kulturu. Ona je primer kako diplomata moè i treba da radi. Sara|ivali smo sa vi{e od stotinu ata{ea za kulturu u prethodne dve decenije – nikada nismo radili sa osobom koja je posve}enija svom poslu, uvek pristupa~na, iskrena i dobronamerna. Jednu va`nu izlo`bu smo zajedno sre|ivali u pono}. Takav odnos prema saradnicima, partnerima, radu, kulturi, takvo razumevawe i `rtvovawe za prave vrednosti, to je ne{to {to }emo pamtiti”, izjavio je Viktor Lazi}, po~asni predsednik Adligata.

„TENIS ME JE ODVEO DALEKO, ALI NE I OD MOG NARODA“: Teniser Jovan Parli} i SAMA organizuju humanitarni turnir u ^ikagu za decu iz Srbije!

Na teniskim terenima

Univerziteta Ilinoisa u ^ikagu (University of Illinois Chicago), u subotu 31. maja odr`a}e se humanitarni teniski turnir sa jednim ciqem: da se sportskim duhom i solidarno{}u pomogne najmla|ima u Srbiji. Sav prihod bi}e usmeren na kupovinu medicinske opreme za Dom zdravqa Loznica i Dom zdravqa Bogati} – dve ustanove u ruralnim sredinama Srbije koje se suo~avaju sa nedostatkom savremene opreme za le~ewe dece.

Turnir je plod saradwe teniskog trenera Jovana Parli}a i organizacije Serbian American Medical Association (SAMA). Ovaj doga|aj ne traì samo talenat na terenu, ve} i otvoreno srce – jer je, kako isti~u organizatori, humanost je najva`niji rezultat dana. Jovan Parli}, teniser rodom iz Ni{a, danas je trener mu{kog univerzitetskog tima na UIC-u, a turnir vidi kao spoj profesije i misije. „Ideja je nastala iz èqe da spojim ono {to najvi{e volim – tenis i rad sa mladima – sa ne~im {to moè imati {iri i dubqi uticaj na zajednicu. Kroz razgovore sa qudima iz SAMA-e, prepoznali smo zajedni~ku misiju: pomo}i Srbiji, posebno qudima u ruralnim mestima gde je pomo} najpotrebnija“, obja{wava Parli}. Parli} je karijeru zapo~eo u TK „Radni~ki“, a potom se usavr{avao u Americi – najpre na turniru „Orange Bowl“ u Majamiju, zatim kao student na Univerzitetu u Arkanzasu, pa kao trener u renomiranoj akademiji „IMG Bollittieri“. Ipak, kako kaè, Srbija mu je i daqe u srcu. „Odrastao sam u Srbiji i do{ao u Ameriku sa 17 godina u potrazi za boqim ìvotom. Danas, kao trener na velikom ameri~kom univerzitetu, ose}am odgovornost da dam svoj doprinos zemqi iz koje sam potekao. Pomo}i Srbiji za mene je duboko emotivna i moralna obaveza.” Serbian American Medical Association osnovana je 2009. godine s ciqem da lekari srpskog porekla, okupqeni u Americi i Srbiji, doprinesu unapre|ewu zdravstvenih uslova u mati~noj zemqi. Wihova humanitarna misija traje ve} decenijama – od skromnih po{iqki opreme krajem 1990-ih do danas, kada deluju kao ozbiqna neprofitna organizacija sa brojnim projektima.

Petoro

Australski premijer Entoni Elbanizi izjavio je da je po~elo ra{~i{}avawe podru~ja u jugoisto~nom delu zemqe nakon poplava u kojima je poginulo petoro qudi i poplavqeno vi{e od 10.000 privatnih poseda.

„Nastavqamo da blisko sara|ujemo na saveznom, dr`avnom i lokalnom nivou kako bismo osigurali da Australijanci dobiju podr{ku koja im je sada potrebna”, objavio je Elbanizi na dru{tvenoj mre`i X

Procena {tete je u toku u te{ko pogo|enom priobalnom pojasu u dr`avi Novi Ju`ni Vels, saop{tila je agencija za van-

redne situacije ove dràve i dodala da se uslovi poboq{avaju u pogo|enim podru~jima najnaseqenije australijske dràve. Stotine stanovnika pogo|enih poplavama i daqe su u evakuacionim centrima, potvrdio je komesar Dràvne slu`be za vanredne situacije Majk Vasing na konferenciji za novinare u Sidneju i dodao da su tokom jedne no}i izvr{ene 52 spasila~ke operacije.

Posledwa otkrivena `rtva poplava je mu{karca u osamdesetim godinama ~ije je telo prona|eno na poplavqenom imawu oko 50 kilometara od Tarija, jednog od najte`e pogo|enih gradova, saop{tila je policija.

Kako se oporaviti od poplava i oluja u Australiji?

Australija se suo~ava sa sve ~e{}im i intenzivnijim poplavama i olujama. Kada se vetrovi smire i voda povu~e, kako se bezbedno vratiti ku}i? Stru~waci govore o bitnim koracima koje treba preduzeti nakon katastrofe.

Ako ste pro{li kroz poplavu ili oluju, prirodno je da `elite da se `ivot {to pre vrati u normalu. Ali bezbednost je na prvom mestu.

BEZBEDAN POVRATAK KU]I

Ako ste morali da se eva kui{ete, vratite se ku}i tek kada vam Dr`avna slu`ba za vanredne situacije (SES) da zvani~no odobrewe.

Pre nego {to se vratite, spakujte osnovne stvari: hranu koja se ne kvari, fla{iranu vodu, novac, napuwen telefon, baterijsku lampu, baterije i sredstva za ~i{}ewe. Izbegavajte vo`wu kroz poplavnu vodu i budite oprezni zbog opasnosti poput oborenog drve}a i daleko voda.

Po dolasku, izvr{ite vizuelni pre gled strukture va{eg doma pre ulaska. Uverite se da su struja i gas iskqu~eni.

BEZBEDAN

ULAZAK U DOM

Snimite fotografije i napravite video zapise, i vodite detaqnu evidenciju o svim gubicima. Po~nite proces u ranoj fazi.

Metju Xouns (Matthew Jones) je generalni direktor za odnose sa javno{}u u Savetu za osigurawe Australije.

Pomo} vlade mo`e tako|e biti dostupna u slu~aju katastrofe. Posetite DisasterAssist.gov.au i budite u toku sa novim merama podr{ke.

^I[]EWE: REAGUJTE BRZO

„Koristite baterijsku lam pu pre nego {to u|ete u ku}u. Ne palite nikakve uti~nice“, savetuje Doroti Tran, slu`benica u Dr`avnoj slu`bi za vanredne situacije (SES) Novog Ju`nog Velsa (Dorothy Tran, Community Capability Officer at New South Wales SES). „Tako|e neka sve proveri kvalifikovani elektri~ar pre nego {to ukqu~ite bilo koju od tih uti~nica.“

Povratak ku}i moè biti za stra{uju}i. Ako je mogu}e, drìte decu i ku}ne qubimce podaqe po samom dola sku. Da biste spre~ili povrede, nosite solidne cipele, rukavice i ode}u dugih rukava napravqenu od debele tkanine. I pazite da ne naletite na neo~ekivane goste. Ptice, àbe i insekti su mo`da potraìli skloni{te u zatvorenom prostoru. Zmije i slepe mi{eve treba da uklone stru~waci.

OSIGURAWE I

FINANSIJSKA PODR[KA

Da biste spre~ili daqa o{te}ewa i razvoj bu|i, po~nite sa su{ewem doma {to je pre mogu}e. Otvorite prozore i vrata, a kada se struja vrati u funkciju, koristite ventilatore, isu{iva~e vazduha i grejalice.

Dezinfikujte sve povr{ine koje su bile izloène poplavnoj vodi, posebno u prostorijama za pripremu hrane. Bacite svu hranu koja je do{la u kontakt sa poplavnom vodom. „Poplavna voda sadrì mnogo zaga|iva~a; to mogu biti hemikalije, moè biti qudski ili ìvotiwski otpad. Moramo razmotriti izbacivawe svih ovih predmeta ili wihovo temeqno ~i{}ewe ako je mogu}e- pre nego {to ih upotrebite“, obja{wava Doroti Tran (Do-

On ka`e da mo`ete zapo~eti proces podno{ewa zahteva ~im to budete u stawu.

„I mo`ete dodati i dodatnu {tetu u svom zahtevu dok prolazite kroz spisak {teta.“

Neke osiguravaju}e kompanije nude brze isplate za osnovne potrep{tine poput privremenog sme{taja ili pokvarene hrane.

Ako ste osigurani, dokumentujte svu {tetu pre nego {to zapo~nete ~i{}ewe.

Besplatno finansijsko savetovawe je dostupno preko National Debt Helpline.

Pored za{titne ode}e, nosite respirator ako koristite jake hemikalije ili ~istite bu|. Bu| }e morati da se ~istiti sa posebnom pa`wom. U nekim slu~ajevima }e vam biti potrebna pomo} stru~waka.

DAVAWE

PRIORITETA

ZDRAVQU I BLAGOSTAWU

Bu| mo`e predstavqati ozbiqan zdravstveni rizik. Lekarka hitne pomo}i i stru~wak za javno zdravqe u vreme katastrofa dr (Dr. Lai Heng Fung) upozorava da su odre|ene grupe, poput qudi sa astmom, posebno rawive. Ona pomiwe i druge zdravstvene rizike nakon poplava: „Dijareja i povra}awe zbog konzumirawa kontaminirane hrane, trovawe ugqen-monoksidom iz generatora, a tako|e i bolesti koje prenose komarci, na primer virusi sa reke Ros i iz {ume Barmah (Ross River and Barmah Forest viruses), a videli smo i slu~ajeve japanskog encefalitisa.“

Oporavak od katastrofe nije samo fizi~ki, ve} i psiholo{ki.

Erin Peli (Erin Pelly), nacionalna menaxerka za oporavak i hitne slu`be Crvenog krsta Australije, ka`e da je za oporavak potrebno vreme:

„Qudi misle da je potrebno samo nekoliko nedeqa ili nekoliko meseci, da se vrate normalnom ìvotu posle katastrofe. Ono {to znamo iz iskustva jeste da je potrebno mnogo duè vreme nego {to bilo ko o~ekuje. Qudi moraju da naprave toliko razli~itih prioriteta posle katastrofe, bilo da je u pitawu zatvarawe {kole, bilo da se radi o komunikaciji sa osiguravaju}om kompanijom, bilo da se qudi prijavquju za razli~ite raspoloìve jednokratne nov~ane pomo}i (grants) ili je samo potrebno da se sredi ku}a.“ Ona podsti~e qude da vode brigu o sebi, bilo da se odlu~e da provedu vreme u {etwi za opu{tawe ili uz {oqicu ~aja. Podr{ka deci je posebno va`na: odràvawe rutine na koju sa navikli, slu{awe wihovih briga ali i briga o sopstvenom mentalnom zdravqu - pomaù mnogo u toj situaciji.

MO] ZAJEDNICE

Proveravawe kako su kom{ije nakon katastrofe mo`e napraviti ogromnu razliku.

„Ve}ini qudi nakon katastrofe pomaù prijateqi, porodica, kom{ije i qudi koji fizi~ki ìve bliè “, kaè Erin Peli. „Briga jednih o drugima je zaista kqu~na za suo~avawe sa ìvotom nakon katastrofe.“

Andrijana Miler (Andrianna Miller) je nedavno do`ivela svoj prvi ciklon u severnom delu Novog Ju`nog Velsa. Bila je dirnuta sna`nim ose}ajem zajedni{tva.

„Imali smo Fejsbuk grupu Ocean Shores gde su qudi obave{tavali jedni druge o tome {ta se de{ava na ulicama, ko ima vodu, ko ima internet, ko nema, da li nekome trebaju stvari za decu ili mleko. Ili ako neko negde ide, koje je drvo palo, i qudi bi tako|e slikali to sve, da iliustruju situaciju. Bila je to neka vrsta kontinuirane veze“, ka`e ona.

KAKO MO@ETE POMO]I

Mo`ete pomo}i drugima volontiraju}i u lokalnim organizacijama ili doniraju}i humanitarnim akcijama poput onih koje vodi Crveni krst. Ali ponekad, najjednostavniji gestovi imaju najve}i uticaj.

„Spoznaja da je nekome stalo, da neko slu{a kroz {ta prolazite i poma`e vam da prevazi|ete ono {to se dogodilo je veoma va`no za qude. Ne mora to biti donirawe stvari ili novca, ve} zaista deqewe svog srca sa nekim i davawe do znawa da slu{ate i delite wihove brige“, ka`e Erin Peli.

SBS na srpskom

Australija odobrava

prvi lek za le~ewe Alchajmerove bolesti

Australijska agencija za regulaciju lekova i terapije odobrila je prvi lek za le~ewe Alchajmerove bolesti, objavila je u ~etvrtak agencija ABC, javqa Anadolija.

Ameri~ka Administracija za terapijsku robu (TGA) odobrila je lek Donane-

svake ~etiri nedeqe, najvi{e 18 meseci. Klini~ka ispitivawa su pokazala da mo`e pomo}i u ranim fazama Alchajmerove bolesti.

Ne moè izle~iti ili zaustaviti kognitivni pad. Moè usporiti bolest i omogu}iti qudima da imaju boqi kvalitet ìvota tokom duèg vremenskog perioda.

mab, za koji je utvr|eno da usporava progresiju Alchajmerove bolesti ~i{}ewem proteina u mozgu.

Lek je namewen osobama sa blagim kognitivnim o{te}ewem ili blagom demencijom uzrokovanom Alchajmerovom bole{}u, koja je naj~e{}i tip demencije. To je vode}i uzrok smrti kod `ena u Australiji i drugi naj~e{}i kod mu{karaca.

Lek se daje kao intravenska infuzija

Lek, koji je ve} odobren u Velikoj Britaniji i SAD, u ovoj fazi nije naveden u [emi farmaceutskih beneficija, {to zna~i da ga vlada ne subvencioni{e i wegova primena }e ko{tati izme|u 40.000 i 80.000 dolara godi{we.

Me|utim, zdravstveni stru~waci upozoravaju na ne`eqene efekte poput otoka mozga i krvarewa, pozivaju}i na pa`qivo pra}ewe.

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Asan` na kanskom festivalu u majici sa imenima 4.986 dece ubijene u Gazi

Asan` je prisustvovao premijeri dokumentarnog filma „ôvek od {est milijardi dolara“, koji govori o wegovom ìvotu, aktivizmu i borbi protiv ekstradicije. Film je reìrao Eugen Jarecki, a prikazan je u posebnom programu festivala.

Zanimqivo je da osniva~ Vikiliksa nije davao nikakve izjave.

Nakon toga, presvukao se u odelo i prisustvovao projekciji.

SLOBODAN POSLE 14 GODINA

Podsetimo se da se 53-godi{wi Xulijan Asan`, osniva~ Vikiliksa, vratio u Australiju u junu pro{le godine nakon {to je postigao dogovor kojim je osigurana wegova sloboda, ali je primoran da se izjasni krivim za kr{ewe zakona Sjediwenih Dr`ava o {pijuna`i, ~ime je okon~ana 14-godi{wa pravna saga.

Asan` je optu`en da je primio i objavio stotine hiqada dokumenata koji su sadr`ali detaqe o zlo~inima ameri~ke vojske u Iraku i Avganistanu.

KO JE XULIJAN ASAN@?

Xulijan Asan` je australijski novinar, programer i osniva~ Vikiliksa, platforme poznate po objavqivawu poverqivih dokumenata i informacija od javnog zna~aja.

Najpoznatiji je po objavqivawu velikog broja ameri~kih vojnih i diplomatskih dokumenata 2010. godine, ukqu~uju}i i video snimak ameri~kog helikopterskog napada u Iraku. Wegove aktivnosti su izazvale globalne kontroverze, a ameri~ke vlasti ga optu`uju za {pijuna`u.

uuu Xulijan Asan`, australijski novinar i aktivista, osniva~ Vikiliksa, prisustvovao je Filmskom festivalu u Kanu u Francuskoj i iznenadio sve kada se prvi put pojavio na crvenom tepihu. Nosio je majicu sa imenima skoro 5.000 ubijene dece iz Gaze

[TA JE OBJAVIO NA VIKILIKSU?

Kolateralno ubistvo (2010)

[ta je objavqeno: Video snimak ameri~kog vojnog helikoptera „Apa~“ koji je ubio nekoliko civila, ukqu~uju}i dva zaposlena u agenciji Rojters, u Bagdadu 2007. godine.

Zna~aj: Po prvi put, javnost je videla snimak koji prikazuje nemilosrdni na~in

na koji su civili ubijani, zajedno sa naracijom vojnika.

Efekat: Pokrenuo je globalnu debatu o ratnim zlo~inima i odgovornosti vojski u sukobima.

Dnevnik avganistanskog rata (2010)

[ta je objavqeno: Vi{e od 75.000 dokumenata o ratu u Avganistanu od 2004. do 2010. godine.

Zna~aj: Otkriva neprijavqene civilne `rtve, tajne specijalne snage i sumwive obave{tajne veze.

Efekat: Otkrio je druga~iju sliku rata od one koju su vlade javno predstavqale. Dnevnici rata u Iraku (2010)

[ta je objavqeno: Oko 400.000 vojnih dokumenata ameri~ke vojske iz rata u Iraku.

Zna~aj: Detaqi o vi{e od 66.000 smrtnih slu~ajeva civila, mu~ewu zatvorenika od strane ira~kih snaga i nare|ewima ameri~kih snaga da ne reaguju na zlostavqawa.

Efekat: Najve}e curewe vojnih dokumenata u istoriji do tada. Ameri~ke diplomatske depe{e (Kejblgejt, 2010)

[ta je objavqeno: Oko 250.000 poverqivih diplomatskih depe{a Stejt departmenta SAD iz perioda 1966–2010.

Zna~aj: Sadr`i informacije o korupciji, {pijuna`i, politi~koj analizi i strategijama ameri~ke diplomatije {irom sveta.

Posledica: Doveo je do diplomatskih skandala, pogor{awa odnosa SAD sa brojnim zemqama i otkrio realpolitiku iza zatvorenih vrata. Dosijei iz Gvantanama (2011) [ta je objavqeno: Dosijei o zatvorenicima iz Gvantanama.

Zna~aj: Pokazuje da su mnogi zatvorenici bili nevini ili potceweni za pritvor.

Efekat: Pove}ani pozivi za zatvarawe zatvora i promene u politici pritvarawa u SAD.

Xulijan Asan` u Kanu nosi majicu sa imenima ubijene dece iz Gaze

Poplave i menaxment rizika

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Poplave u isto~nim delovima Australije postale su na`alost sve fatalnije i sve ~e{}e u posledwih petnaestak godina. Ne tako davno u tim delovima zemqe imali smo restrikcije vode tre}eg stepena

tra ki{e, {to je otprilike oko pola godi{wih padavina za ovaj deo zemqe. Iako je naravno najva`nije sa~uvati ìvu glavu, stanovnici su o~ajni, jer ~ak i nakon popravki poplavqene ku}e vi{e nikad ne mogu biti iste. @ivot u takvim okolnostima nakon ovakvih katastrofa postaje no}na mora, i to znaju mnogi Australijanci koji su doìveli ekstremne vremenske nepogode. Za nas je ipak kqu~no pitawe: moèmo li iz svake katastrofe iza}i ja~i i pametniji ili }emo ovakve i sli~ne pri~e iznova i iznova slu{ati. êtiri od prvih pet gradova u svetu koji imaju najve}i rizik od poplava nalaze se u Kini i Indiji. Prvi na toj nepopularnoj listi je kineski vi{emilionski grad Gvangxou (Guangzhou),

na~in. Sli~na situacija bila je i u drugom susednom multimilionskom kineskom industrijskom centru [enènu (Shenzhen), koji ima sli~nu koli~inu padavina tokom godine. U [enènu ìvi oko 23 miliona stanovnika na teritoriji pet puta mawoj od Sidneja, i samim tim izgradwa kanala i drena`nog sistema je tako|e bila veoma zahtevna. Ova dva kineska grada vrlo su dobar primer da se prirodnim katastrofama uz dobro planirawe i vrhunski oprez moè i}i u susret. Naravno, potrebna su ogromna finansijska ulagawa, ali sve se to na kraju isplati i vrati vi{e desetina puta. Sa druge strane imamo kao primer i dva indijska megalopolisa Bombaj i Kalkutu, gde je koli~ina godi{wih padavina sli~na kao

zbog su{e, posebno u Viktoriji i Novom Ju`nom Velsu. Sve je to, tvrde neki nau~nici, jedan normalan prirodni ciklus koji se ponavqa svakih dvadesetak godina. Ipak, prirodno je i da je borba sa su{om mnogo lak{a nego sa katastrofalnim i iznenadnim poplavama. Iako se zbog ekstremnih vremenskih uslova sve vi{e okrivquju klimatske promene, takvih izazova bilo je i pre jednog veka. Razlika je samo u tome {to sada naravno ima mnogo vi{e stanovnika, zgrada, puteva... Zato borba sa vremenskim nepogodama, posebno sa poplavama, postaje sve teà i teà. Jo{ ve}i problem je {to australijske vlasti ne u~e mnogo iz prethodnih iskustava. Planirawe, priprema i menaxment rizika za eventualne nove poplave u celoj zemqi je vrlo slabo razvijen. Stanovni{tvo u ruralnim i regionalnim delovima Australije je ~esto prepu{teno sudbini, {to se nedavno jo{ jednom tragi~no pokazalo u Novom Ju`nom Velsu. Za samo nekoliko dana ìvote u poplavama izgubilo je pet osoba, dok je vi{e od 10.000 domova te{ko o{te}eno. Zbog poplava je izolovano najmawe 50.000 qudi u oblastima oko grada Tari (severno od Wukasla). Na oblast oko ovog gradi}a sa oko 15.000 stanovnika pro{le nedeqe je u samo 24 sata palo 600 milime-

koji je u isto vreme i jedan od najmodernijih i najrazvijenijih gradova sveta. Sa svojih skoro 33 miliona stanovnika (metro podru~je) koji `ive otprilike na teritoriji veli~ine od Vulongonga do Wukasla, Gvangxou se sa poplavama bori kao nijedan grad na svetu. Vi{e od 2.000 milimetra ki{e padne na ovaj grad svake godine, sa prose~no najmawe 8 ozbiqnih ki{nih oluja, i barem jedan tajfun za 12 meseci. Pored toga ovaj megalopolis u posledwem stole}u nije bio imun niti na zemqotrese, niti na katastrofalne po`are. Sve je to navelo kineske vlasti da se ozbiqno uhvate u ko{tac sa planirawem prirodnih katastrofa. Taj problem je posebno aktuelizovan posledwih dvadesetak godina i grad je nakon „re{avawa problema poplava“ procvetao kao nikad u svojoj 2.200 godina dugoj istoriji. Kombinacija odvodwavawa i skladi{tewa ki{nice je u osnovi prvi put u istoriji formirana u jednom tako velikom gradu. Posledwih godina, Guangxou je i uspe{no poboq{ao upravqawe vanrednim situacijama optimizacijom upravqawa kanalima, izgradwom objekata za za{titu vode kao i poboq{awem standarda izgradwe drena`nog sistema. Sve je to pomoglo da se ovaj grad izbori sa poplavama na najboqi mogu}i

u Gvangxou i [enènu, ali su posledice neuporedivo ve}e zbog nepostojawa drena`nog sistema i razvijenog menaxmenta rizika. Australijske vlasti moraju da u~ine mnogo vi{e za qude iz podru~ja gde su poplave o~ekivane tokom godine. To se posebno odnosi na isto~ne dràve Kvinslend i Novi Ju`ni Vels, gde su vanredne godi{we padavine sve ~e{}e. Federalne i dràvne vlasti se ve} decenijama u ovim dràvama uglavnom bave posledicama nakon prirodnih katastrofa ne trude}i se da doga|ajima idu u susret, kao {to je to slu~aj u pomenutim kineskim gradovima. Stvari }e naravno i ovde morati da se uskoro promene, jer svi smo ve} umorni od ovih tragi~nih qudskih sudbina posebno u regionalnim delovima Australije. Vlastima su puna usta borbe protiv klimatskih promena smawewem ispu{tawa gasova u atmosferu, ali realnost je naàlost druga~ija i u ovom trenutku su nam od obe}awa i „{arenih laà“ mnogo potrebniji kanali i drena`ni sistemi odvodwavawa.

Kav~ani {vercovali drogu i u Australiju

Pipci kriminalne hobotnice kava~kog klana, koja je primarno zara|ivala od me|unarodnog {verca kokaina, sezala je mnogo daqe nego {to se to mislilo. Poznato je bilo da je ruta kojom su se kretali wihovi skupoceni tovari mahom i{la iz dr`ava Ju`ne Amerike ka Evropi, ali nova optu`nica protiv {efova kava~kog klana Radoja Zvicera i Slobodana Ka{}elana pokazuje da su drogu prodavali ~ak i u - Australiji.

Ve}e Vi{eg suda u Podgorici potvrdilo je optu`nicu protiv Vasa Uli}a, Radoja Zvicera i Slobodana Ka{}elana i jo{ 18 osoba zbog {verca dve i po tone kokaina. U optu`nici se navodi da su Zvicer, Uli} i Ka{}elan oformili organizovanu kriminalnu grupu sa ciqem krijum~arewa droge plovilima iz Ju`ne Amerike u Evropu, ali i Australiju. Krajem oktobra 2020. godine organi Kolumbije su otkrili i zaplenili 1.570 kilograma, a u junu 2021. godine nadle`ni organi Australije su presreli tovar te`ak 903 kilograma. Uprkos tome {to se znalo da kava~ka kriminalna grupa, ~iji su {efovi Radoje Zvicer i Slobodan Ka{}elan, zara|uje {vercuju}i ve}e koli~ine kokaina iz zemaqa Ju`ne Amerike u Evropu. Me|utim, istra`ni organi su zahvaquju}i zaplenama, otkrili da je wihova destinacija Australija. Radoje Zvicer, vo|a kava~kog klana, zvani~no je me|u najtra`enijim kriminalcima Evrope, nakon {to je na zahtev crnogorskog Interpola za wim raspisana i crvena poternica. Tereti se za niz te{kih

krivi~nih dela, ukqu~uju}i {est te{kih ubistava, jedno ubistvo, poku{aj ubistva i me|unarodno krijum~arewe narkotika. KOKAIN U AUSTRALIJI

Australija, kao dràva koja je godinama slovila onu koja ima najve}u potro{wu kokaina po glavi stanovnika na svetu, atraktivno je trì{te za {vercere, pa i one sa Balkana. Na pitawe otkud srpski {verceri u Australiji, odgovor bi se mogao potraìti u masovnim migracijama ovda{weg stanovni{tva u Australiju tokom osamdesetih i po~etkom devedesetih godina, a ~ak su neki doma}i kriminalci prime}eni u Australiji pre i posle velike akcije „Sabqa“.

U novinskim izve{tajima australijskih novinara navedeno je da je jedna od najzna~ajnijih li~nosti, oko koje je okupqena grupa {vercera, jeste upravo sada optu`eni Vaso Uli}. Wegovo se pomiwe i

Kenguri - skaka~i iz Australije koji kriju

vi{e nego {to mislite

Kenguri nisu samo dobri skaka~i — oni su prava biolo{ka ~uda. Wihova sposobnost da prelaze velike razdaqine uz minimalan utro{ak energije zbuwuje i inspiri{e nau~nike ve} godinama. Dok mi tro{imo kalorije i dah pri svakom koraku, kengur koristi elasti~nost svojih tetiva da se odgurne i „leti“ bez prevelikog napora.

Jedna od najfascinantnijih stvari kod kengura jeste na~in na koji se razmnoàvaju. @enka kengura moè da odloì razvoj embriona dok ne zavr{i sa podizawem prethodnog mladunca. Dakle, u wenoj torbi se moè istovremeno nalaziti jedno mladun~e koje sisa, dok drugo „~eka red“. Zapawuju}e, zar ne?

Iako izgledaju simpati~no i pitomo, kenguri su zapravo vrlo teritorijalne ìvotiwe. Mogu biti agresivni ako se ose}aju ugroèno, a mu`jaci ~esto ulaze u „bokserske duele“ za dominaciju i naklonost ènki. Danas u Australiji ima vi{e kengura nego qudi — procewuje se da ih ima preko 40 miliona. Ipak, zbog sve ~e{}ih sudara s vozilima i gubitka prirodnog stani{ta, wihova populacija se pa`qivo prati i kontroli{e. Dakle, slede}i put kada ugledate kengura na slici ili u dokumentarcu, setite se da iza tog neobi~nog skoka stoji ~itav svet evolutivne prilago|enosti, snage i opstanka.

u publikaciji Globalne inicijative protiv transnacionalnog kriminala.

„Glavna kriminalna grupa u Australiji navodno je bila okupqena oko Albanca po imenu Vaso Uli} (koji ima dvojno australijsko i crnogorsko dr`avqanstvo).

Na svom vrhuncu, ta grupa je navodno krijum~arila {est tona droge godi{we u Australiju, Ju`nu Afriku i Kinu“, navodi se u publikaciji.

Obja{weno je i da je, poput kriminalaca sa Balkana nastawenih u drugim delovima sveta, Uli} po~eo kao sitni prevarant i xeparo{ na ozlogla{enoj „zlatnoj miqi“ u Sidneju i za dve decenije je postao jedan od glavnih krijum~ara droge u Australiji.

„Uli} je pobegao iz Australije 2005. godine kada se australijska policija spremala da ga ispituje o devet nere{enih naru~enih ubistava i u vezi sa zaple-

nom velike koli~ine droge. Ali, navodno je i daqe imao uticaj iz Crne Gore, gde je `iveo“, navedeno je u publikaciji objavqenoj pre nekoliko godina, a da su ovi podaci i daqe aktuelni, pokazuje i odluka ve}a Vi{eg suda u Podgorici koje je potvrdilo optu`nicu protiv Zvicera, Uli}a, Ka{}elana i ostalih.

Uhap{en je u avgustu 2017. godine pod sumwom da je od jula 2007. do maja 2008. godine bio vo|a kriminalne organizacije koja je iz drugih zemaqa krijum~arila 60 kilograma metamfetamina u Australiju. Pu{ten je na slobodu 2019. godine.

BAJKERSKE BANDE ^lanovi balkanske zajednice u Australiji tako|e su registrovani kao va`ni igra~i u formirawu i delovawu bajkerskih bandi u Australiji. Vo|a poznate bande „An|eli pakla“ (Hells Angels) bio je Srbin @eqko Stiv Mitrovi} koji je 2013. godine ubijen i sahrawen na grobqu lokalne srpske pravoslavne crkve. Osim wega, Senad ]ati} ro|en u Bosni, tako|e biv{i ~lan „Bandidosa“, hap{en je zbog sumwe da je predovodio grupu zadu`enu za proizvodwu metamfetamina, a zaradu od tog ilegalnog posla „prao“ je preko bitkoina. Srbija je 2016. godine izru~ila Australiji jo{ jednog biv{eg ~lan Bandidosa, Bogdana ]ui}a, kako bi odgovarao za optu`be za ubistvo povezano sa drogom. Osu|en je na devet i po godina zatvora zbog ubistva kineskog mladi}a ispred tr`nog centra 2012. godine u Brizbejnu. ^lan iste grupe Marko Cokara dobio je osam godina zatvora.

U Loznici obe}avao da }e li~no voditi ra~una da rudnik litijuma bude bezbedan

Izvr{ni direktor rudarske kompanije Rio Tinto Jakob Stausholm povu}i }e se sa te pozicije pre kraja godine, saop{tio je australijsko-engleski rudarski gigant.

Kompanija je navela jedino da }e Stausholm odstupiti „kasnije ove godine“, kada bude zavr{en proces izbora wegovog naslednika koji je ve} u toku, prenosi agencija Rojters, koja navodi da je taj potez iznenadio investitore. [EST OBE]AWA IZ LOZNICE

Stausholm je u septembru 2024. boravio u Loznici gde je, u pratwi predsednika Aleksandra Vu~i}a, pri~ao sa gra|anima ovog dela Srbije, zabrinutim zbog najava kompanije da otvori rudnik litijuma. On je tada rekao da je do{ao da li~no prenese {est obe}awa.

„Prvo obe}awe odnosi se na to da }e li~no voditi ra~una i pozivati na odgovornost svakog rukovodioca kompanije Rio Tinto, svakog menaxera, zaposlenog ili izvo|a~a radova na projektu Jadar, koji }e u~estvovati u izgradwi i radu modernog podzemnog rudnika koji je bezbedan za sve stanovnike Srbije i `ivotnu sredinu“, rekao je Stausholm.

Drugo obe}awe, dodao je, odnosi se na to da }e hiqade zaposlenih u kompaniji „Rio Tinto“ koji budu u~estvovali u radu rudnika `iveti u Loznici, jesti lokalnu hranu, piti lokalnu vodu, udisati lokalni vazduh i po{tovati lokalnu zajednicu.

„Tre}e {to vam obe}avam je da se radujemo i podr`avamo nadzor na{ih aktivnosti od strane lokalne zajednice u vezi sa svim aspektima razvoja, izgradwe i rada na{eg rudnika i to sve po~ev{i od ovog trenutka“, dodaje Stausholm.

^etvrto obe}awe se odnosi na to da }e tim „Rio Tinta“ u Srbiji otvoreno i iskreno razgovarati sa svima i da }e biti tu da ~uju sve brige i nedoumice, i da ponude precizne odgovore zasnovane na ~iwenicama.

„Peto, obe}avam vam da }emo, kada pogre{imo, priznati tu gre{ku, ispraviti je, nau~iti iz we i ne}emo je ponavqati“, dodaje direktor „Rio Tinta“.

[esto obe}awe, zakqu~io je, jeste da tim „Rio Tinta“ u Srbiji nikada ne}e prestati da radi na tome da zadobija i zadr`i poverewe gra|ana.

“Niko od vas, ni va{i potomci, ne sme da `ivi u strahu da }e podzemni rudnik biti {tetan“, istakao je Stausholm.

NA ^ELU KOMPANIJE OD 2020. Mandat Stausholma je obele`en okretawem litijumskim projektima i reformom poslovne kulture u firmi koja je bila o{tro kritikovana zbog toksi~nosti na radnom mestu.

Stausholm je do{ao na ~elo kompanije krajem 2020. godine, kada je bila suo~ena sa pravnim problemima i gnevom javnosti zbog uni{tavawa drevne pe}ine starosedelaca u klisuri Jukan na zapadu Australije, {to je bio povod za smewivawe dotada{weg izvr{nog direktora. Jedan od prvih poteza Stausholma bilo je naru~ivawe izve{taja o poslovnoj kulturi, ~iji su autori 2022. ukazali da su u firmi rasprostrawena maltretirawa, uznemiravawa i rasizam.

NIJE JASNO ZA[TO ODLAZI

Analiti~ar Berenberg banke Ri~ard He~ rekao je da je odlazak Stausholma „veliko iznena|ewe“ i da ta odluka nije bila o~ekivana.

„Kompanija nije dala jasan razlog za wegov odlazak, osim stava da je sada ‘prirodni trenutak’ da se imenuje naslednik, ali nama se to ne ~ini toliko prirodnim“, kazao je He~.

Kompanija je za vreme Stausholma mnogo ulo`ila u litijumske projekte, kao {to su Rinkon u Argentini, kupovina ameri~ke kompanije Arkadijum litijum za 6,7 milijardi dolara i investirawe 900 miliona dolara u projekat Marisunga kompanije Kodelko u ^ileu.

He~ navodi da se o~ekivalo da Stausholm ostane u kompaniji i da predvodi integraciju litijumskih projekata, i ocewuje da wegov odlazak predstavqa iznena|ewe.

Radoje Zvicer

Vaso Uli}

Izvr{ni direktor rudarske kompanije Rio Tinto Jakob Stausholm

U KANBERI GOSTOVAO KUD KOTUROVI]

U subotu 17. maja u sali Crkveno {kolske op{tine Sveti Sava sa Farera u Kanberi gostovalo je Kud Koturovi} iz Beograda. Oni su se sa spletom igara i pesama iz Srbije puna dva sata predstavqali na{oj publici, koja je do{la u velikom broju iz Kambere, Kvimbijena i nekih okolnih gradova. Bilo je jedno zaista divno ve~e dru`iti se sa na{om omladinom iz Srbije i u`ivati u wihovom profesionalnom folklornom ume}u.

Kako su mi rekli i oni su jako odu{evqeni kako Australijom tako i na{im narodom, do~ekom i gostoprimstvom u svim gradovima gde su gostovali uz obe}awe da }e do}i opet.

Hvala svima koji su do{li u crkvu Svetog Save u Kanberi da do~ekaju i podr`e decu iz na{e otaxbine Srbije. Hvala wegovoj Ekselenciji Ambasadoru Republike Srbije Gosp. Radetu Stefanovi}u i wegovoj supruzi koji su uvek tu da podr`e aktivnosti u na{oj zajednici i posebno hvala na{im vrednim doma}icama koje su se potrudile da pripreme bogatu ve~eru za na{e drage goste iz Srbije i na{e parohijane ovde u Kanberi.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

POZORI[NA ODU[EVILA

Sergej svojom pozori{nu tin”. Kanberi je dine. ~iwenica stvovalo su

POZORI[NA PREDSTAVA ”JA, MILUTIN”

ZAJEDNICU U KANBERI

Na{ poznati glumac iz Sidneja Sergej Ko`ul pro{le subote je sa svojom ekipom predivno odigrao pozori{nu predstavu ”Ja, Milutin”. Iako je srpska zajednica u Kanberi malobrojna, na predstavu do{lo dosta qudi kao i omladine. Posebno nas je obradovala ~iwenica da je predstavi prisustvovalo dosta mladih qudi. Iako oni uglavnom ro|eni u Australiji gde nije lako sa~uvati jezik predaka, oni se iskreno trude da kroz srpsku {kolu i folklor {to vi{e nau~e o Srbiji, wenoj tradiciji i istoriji i na taj na~in o~uva-

ju srpski jezik. Zanimqivo je i da su neka deca plakala tokom predstave. Kad smo neke od wih pitali da objasne te emocije odgovorili su nam da su takve sli~ne pri~e iz predstave slu{ali od svojih dedova, baki i roditeqa u Australiji. Scenario predstave je napisan po romanu Danka Popovi}a i to je zapravo Milutinova ispovest iz wegovog `ivota u vremenskom rasponu od sarajevskog atentata do godina posle Drugog svetskog rata, kada glavni junak umire od u zatvoru. Predstava prati antologijski izbor koji ne izostavqa skoro ni

jedan kqu~ni momenat u bogatoj istoriji srpskog naroda u ovom periodu. Predstava je fantasti~na i zaista je treba pogledati. Hvala na{em Sergeju Ko`ulu {to je jo{ jednom maestralno odigrao ovu predstavu. Na kraju glumac Sergej sa svojom ekipom se zahvalio svima na izvanrednoj poseti. Bio je i vidno odu{evqen gostoprimstvom i sjajnim odazivom publike u glavnom gradu Australije.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

Sahrawen Damir Doki}, otac Jelene Doki}, pred desetak qudi, bez umrlice, samo sin i nepoznata `ena u suzama

Sahrana Damira Doki}a, oca Jelene Doki} je obavqena na Novom grobqu u Vrdniku.

Otac, biv{e velike nade srpskog tenisa Jelene Doki}, Damir Doki} umro je 16. maja, a sahrawen je 22. maja na Novom grobqu u Vrdniku.

Damir Doki} du`e vreme nije bio deo javnog `ivota, bio je uz Jelenu dok se takmi~ila, a nakon kraja wene karijere uglavnom je prepri~avala negativna iskustva koja je imala sa ocem. JELENA DOKI] NIJE

BILA NA SAHRANU

]erka Jelena Doki} se nije pojavila na sahrani. Ona je samo poslala cve}e i poruku.

- Moj otac je preminuo kasno uve~e 16.05.2025.

Kao {to znate, moj odnos sa ocem je bio te`ak i bolan, sa mnogo pro{losti.

Uprkos svemu i bez obzira na to koliko je bilo te{ko, komplikovano, a posledwih 10 godina ~ak i nepostoje}e na{e me|usobno razumevawe i komunikacija, nikada nije lako izgubiti roditeqa - pa ~ak ni onog od koga si bio otu|en.

Gubitak otu|enog roditeqa nosi sa sobom slo`en i te`ak proces tugovawa.

Ovo je kraj jednog poglavqa i `ivota kakvog sam ga do sada poznavala.

U meni se prepli}u razli~ite, ~esto protivre~ne emocije i ose}awa.

Za kraj ovog poglavqa biram da se fokusiram na jednu lepu uspomenu, kao {to je ova slika.

I kao i uvek, a posebno u trenucima koji oblikuju to ko sam i za {ta èlim da se zalaèmpo{tovawe, dostojanstvo, qubaznost, milost i empatiju - èlim i biram da budem ta osoba i sada.

Za sada, tu }u stati. Molim vas da po{tujete moju i privatnost moje porodice u ovom trenutku. Hvala svima koji su mi se javili u prethodnim danima i bili uz mene dok prolazim kroz ovu te{ku i slo`enu situaciju.

I za kraj - Po~ivaj u miru, oprostila se Jelena Doki}. Srpkiwa Jelena Doki} koja se takmi~ila pod zastavom Australije je pre nekoliko godina ispri~ala u dokumentarnom filmu „Nesalomiva”, ekranizaciji istoimene autobiografije.

Jelena je u svojoj biografiji opisala brojne potresne detaqe iz svog `ivota. Izme|u ostalog i da je bila psihi~ki i fizi~ki

U gimnaziji u Be~eju pao deo maltera sa plafona, povre|eno ~etvoro u~enika

Gimnazija Be~ej saop{tila je da je u toj {koli do{lo do pada dela maltera sa plafona i da je povre|eno ~etvoro dece, zbog ~ega je pozvana Hitna pomo}.

Kako je navedeno, jedna u~enica je upu}ena na pregled u Urgentni centar u Novi Sad, u pratwi odeqenskog stare{ine. Svi u~enici gimnazije su bezbedno iza{li iz u~ionica, a potom i iz {kole, dodaje se u saop{tewu.

Sve nadle`ne slu`be su obave{tene o doga|aju.

U~enici koja je prevezena u bolnicu konstatovane su lake telesne povrede i ona je pu{tena ku}i. Jo{ troje u~enika je zadobilo ogrebotine.

U zapisnicima se navodi da je u Gimnaziji u Be~eju, u u~ionici broj 4, do{lo do obru{avawa dela maltera sa plafona tokom trajawa nastave, a da se u prostoriji u tom trenutku nalazilo 25 u~enika i jedan nastavnik.

„Na ~etvoro u~enika je pao malter, a brzom intervencijom Hitne pomo}i odmah im je ukazana pomo} na licu mesta. Troje u~enika je, nakon pregleda, pu{te-

zlostavqana od svog oca Damira.

- Nate~ene i krvave potkolenice od batina i udarawa o{trim cipelama cele no}i pravo u moje potkolenice jer sam izgubila me~. Ove slike su snimqene dve nedeqe kasnije i jo{ uvek sam imala te{ke modrice. Imala sam 17 godina. I dan-danas imam osetqive i kvrgave potkolenice od ovih batina. Od svake rane je oìqak. Preìvela sam, ali ne}e svaka èna i devojka. I to je tu`na realnost. Za{to ova objava? Danas sam govorila na doga|aju i bila sam tu`na. Tu`na i quta zbog desetina miliona èna u svetu za koje znam da u ovom trenutku prolaze kroz mnogo gore nego {to sam ja ikada prolazila – napisala je izme|u ostalog.

KO JE BIO DAMIR DOKI] Damir Doki} ro|en je krajem 50-ih godina pro{log veka u Osijeku, tada{woj Jugosla-

no ku}i, dok je jedna u~enica upu}ena na pregled u Urgentni centar Novi Sad, u pratwi odeqenskog stare{ine, koja je tako|e nakon pregleda lekara pu{tena ku}i”, navodi se u saop{tewu.

„NE PRIZNAJEMO NEZAVISNOST KOSOVA“: Papa Lav XIV imenovao novog predstavnika na KiM!

Papa Lav XIV imenovao je Lui|ija Bjanka za novog apostolskog nuncija u Sloveniji, koji }e, kao i dvojica wegovih prethodnika, istovremeno biti i delegat na KiM, saop{tili su iz Vatikana i podsetili da Sveta stolica ne priznaje nezavisnost tzv. Kosova.

U saop{tewu se navodi i da se Vatikan u pro{losti se zalagao za dijalog i umerenost.

Ukazuje se na to da je, me|utim, nedavno je bilo ponovqenih slu~ajeva nasiqa, posebno na severu Kosova, koji je prete`no naseqen Srbima i isti~e da Unesko smatra da je hri{}ansko pravoslavno kulturno nasle|e Kosova ugro`eno.

Dodaje se da od pribli`no milion i po stanovnika u AP KiM, oko 250.000 pripada Katoli~koj crkvi, i da je re~ uglavnom o etni~kim Albancima.

Bjanko }e na funkciji nuncija u Sloveniji i izaslanika u AP KiM naslediti Francuza @an-Marija [pajha.

viji. Krajem 90-ih i po~etkom 2000-ih, Damir je bio poznata, ali i veoma kontroverzna li~nost u svetu tenisa – ~esto u fokusu zbog svog temperamentnog pona{awa i sukoba sa zvani~nicima, novinarima i organizatorima turnira, pa i }erkom Jelenom, koja je kasnije otkrila mnogo jezivih detaqa iz odnosa sa ocem. Porodica Doki} emigrirala je iz tada{we Jugoslavije u Australiju 1994. godine, be`e}i od rata. Jelena je kao juniorka blistala (kasnije bila ~etvrta na svetu kao seniorka), a Damir je insistirao da joj bude glavni trener i neprikosnoveni autoritet, ~esto uz kontroverzne metode, koje su wegovoj }erki o~igledno smetale, ali on izgleda nije mario za to. Kasnije su se razi{li, a Jelena je javno govorila o fizi~kom i psihi~kom zlo-

stavqawu koje je trpela od oca godinama. Ta iskustva je detaqno opisala u autobiografiji „Unbreakable“ (prevedeno na srpski „Nesalomiva“). Damir je vi{e puta hap{en, i u Australiji i u Srbiji, zbog nasilnog pona{awa, pretwi i posedovawa oru`ja. Bio je i pravosna`no osu|en na zatvorsku kaznu u Srbiji (2009), nakon {to je pretio ambasadoru Australije.

Kazna mu je smawena na 12 meseci, a Doki} je pu{ten iz zatvora u aprilu 2010. godine. Do smrti je potom `iveo povu~eno, daleko od kamera, javnosti i profesionalnog sporta, dok je odnos s }erkom bio potpuno prekinut, {to je i razumqivo nakon svega {to je Jelena pro{la.

Detaqi u vezi Damirove smrti i daqe nisu poznati, ali nema sumwe da }e ostati upam}en kao kontroverzna li~nost.

MIGRANTI PUCALI NA SRPSKU POLICIJU KOD [IDA:

„Pripadnici Uprave grani~ne policije tokom poja~ane kontrole kretawa migranta na podru~ju izme|u [ida i granice sa Hrvatskom prona{li su improvizovani kamp. Tokom preduzimawa mera i radwi, iregularni migranti su pucali na policiju. Jedan od wih je smrtno stradao“, saop{tio je MUP.

U akciji poja~ane kontrole kretawa migranta, na podru~ju izme|u [ida i granice sa Republikom Hrvatskom, pretragom terena prona|en je improvizovani kamp u kome borave iregularni migranti. Tokom preduzimawa mera i radwi, iregularni migranti su pucali na policiju iz vatrenog oru`ja. Jedan ilegalni migrant je smrtno stradao, dok su ~etiri lica zadr`ana na licu mesta, a nekoliko lica je pobeglo i za wima se traga“.

U saop{tewu se navodi da je uvi|aj u toku, a na licu mesta su pripadnici PU Sremska Mitrovica i nadle`ni tu`ilac Vi{eg javnog tu`ila{tva koji rukovodi uvi|ajem. Utvr|uju se sve okolnosti ovog doga|aja.

Feqton (2)

ATENTATI NA VUKA DRA[KOVI]A

Pi{e: Marko Lopu{ina

uuu Srpske politi~ke vo|e poku{avali su da ubiju Sovjeti, Englezi, Amerikanci, Francuzi, ali i sami Srbi, pripadnici JNA, JSO, opozicije i emigracije. Ko je sve i kako izvodio atentate na srpske politi~are?

Bo{ko Pero{evi}, predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine i ~lan Izvr{nog odbora Glavnog odbora SPS, ubijen je 13. maja 2000. hicem iz pi{toqa u glavu, prilikom obilaska Novosadskog sajma. Atentat na poznatog srpskog politi~ara izvr{en je pred TV kamerama. Prilikom slu`benog obilaska Me|unarodni poqoprivredni sajam, u sto~noj hali broj 26, dva sata posle otvarawa, pucao je Pero{evi}u sa le|a u potiqak portir Milivoje Gutovi} iz Ratkova (50), rodnog mesta prvog ~oveka vojvo|anske Vlade.

Pero{evi} je bio u dru{tvu sa Draganom Tomi}em, predsednikom Narodne Skup{tine Srbije i vi{e saveznih, republi~kih i pokrajinskih funkcionera u obilasku Poqoprivrednog sajma. Pao je obliven krvqu, a prvi mu je pri{ao tada{wi predsednik Skup{tine Vojvodine dr @ivorad Smiqani}. Kad se Pero{evi} sru{io, desetak qudi iz obezbe|ewa po~elo je da vadi svoje pi{toqe velikog kalibra, heklere i automate – tako da su prisutni snimateqi sa ratnim iskustvom pomislili da je na redu op{ta klanica.

No, utisak je da su svi bili zbuweni. Niko se nije uputio ka beguncu, a Pero{evi}u je u prvom trenutku prisko~io samo prisebni lekar i politi~ar dr @ivorad Smiqani}, predsednik Skup{tine Vojvodine. Onesve{}enog Pero{evi}a su uneli u prvo vozilo koje su tu na{lo i odvezli ga do ulazne kapije Sajma, odakle je kolima Hitne pomo}i preba~en u novosadsku bolnicu. Gutovi} je posle zlo~ina poku{ao da pobegne tr~e}i prema izlazu iz hale, ali su ga radnici obezbe|ewa uz pomo} nekoliko izlaga~a i posetilaca, ubrzo uhvatili. Bo{ko Pero{evi} je ro|en 1956. godine u Oxacima. Osnovnu i sredwu {kolu je poha|ao u rodnom selu Ratkovu i Oxacima, zatim Vi{u ma{insku i Ekonomski fakultet u Subotici, da bi magistrirao na Tehnolo{kom fakultetu u Novom Sadu. Na studijskom usavr{avawu, boravio je u Sovjetskom Savezu, a pored srpskog je govorio ruski i engleski jezik. Jedno vreme je radio kao inèwer u oxa~koj industriji “Ivo Lola Ribar”, da bi 1992. godine bio postavqen za predsednika Skup{tine Op{tine Oxaci. Na ovoj funkciji je proveo samo godinu dana i 1993. godine postaje predsednik vojvo|anske vlade, sa najduìm staòm u palati banovine posle Bojana Pajti}a. Od samog osnivawa je bio ~lan Socijalisti~ke partije Srbije i Pokrajinskog odbora vojvo|anskih socijalista, a od 1990. do 1995. i wihov predsednik. Bo{ko Pero{evi} je u noviju politi~ku istoriju Vojvodine u{ao negde pred „jogurt

revoluciju”, kada je u Oxacima, gde je postao predsednik op{tine, zauzet pismeni stav da u sporu izme|u vojvo|anskog i srpskog rukovodstva oko ustavnih promena imaju pravo oni iz Beograda. Kad je Milo{evi} sru{io „autonoma{e”, neko se setio da na upra`weno mesto predsednika Izvr{nog ve}a Vojvodine do|e Pero{evi}, s ~im se slo`io i Milo{evi}. Ve}ina politi~ara iz tog perioda imala je visoko mi{qewe o Pero{evi}u. ^ak je Vuk Dra{kovi} u izjavi nakon atentata spomenuo da od Pero{evi}a opozicija nikad nije ~ula „govor mr`we”, a opozicioni politi~ari su listom govorili da su sa Pero{evi}em uvek korektno komunicirali.

Ubistvo Pero{evi}a usledilo je na po~etku wegovog novog politi~kog uspona, a tri meseca pred ubistvo je postavqen za predsednika Gradskog odbora SPS u Novom Sadu. Ni kad je postao {ef novosadskih socijalista nije promenio stil, pa je uglavnom obilazio obnavqawe mostova, govorio o razvoju poqoprivrede i revitalizaciji vojvo|anske metalne industrije.

Istraga tuìla{tva i policije je vo|ena u po~etku po politi~koj liniji, jer se sumwalo da je Bo{ko Pero{evi} ubijen na javnom mestu kao ~ovek vlasti, SPS-a i Slobodana Milo{evi}a. Sumwalo se da je ubica bio pla}en da ubije Pero{evi}a. Javnost je bila jako uzbu|ena, jer je Pero{evi} bio omiqen kao novi kadar na vlasti. Potom je sumwa preba~ena na samog atentatora Milivoja Gutovi}a, kom{iju iz sela Ratkova. Seoski qudi su, naime, tvrdili da je Bo{ko Pero{evi} kao porodi~ni ~ovek imao emotivnu aferu sa Gutovi}evom ro|akom. I da je ona bila nesre}na, jer je ne èni, pa su se atentator Milivoje na ovaj na~in osvetio. Ovu glasninu i teoriju zavere policija nije dokazala. Ubica Milivoj Gutovi} je osu|en na robiju, ali je malo godina proveo u zatvoru. Danas je ìv i radi u Novom Sadu.

KAMIONOM NA QUDE

Najvi{e uzbu|ewa u Srbiji i Crnoj Gori tokom 2000 godine doneo je poku{aj likvidacije Vuka Dra{kovi}a, 15. juna u wegovom stanu Budvi. Kao reporter “Nedeqnog Telegrafa” bio sam u Budvi, u nasequ Dubovica II gde je poku{an atentat na lidera SPO, u vreme kada su u mu u goste stigli visoki funkcioneri iz Podgorice. Taj doga|aj mi je na ulici opisao kom{ija Bane, koji nije smeo da kaè svoje puno ime i prezime: - Trpezarija Vuka Dra{kovi}a se nalazi u prizemqu. Ima veliku belu terasu i stonu garnituru od plastike na woj. Ispod we je ba{ta, koja je ogra|ena visokim rastiwem. Atentatori su presko~ili tu ìvu ogradu, pri{li vratima od dnevnog boravka i trpezarije, provirili kroz spu{tene àluzine i potom po~eli da pucaju. Meci, koji su proleteli kroz àluzine i staklo pogodili su kom{iju Vuka u glavu i on je pao

na pod. O~igledno je da su egzekutori ni{anili u wegovu glavu, ali je staklo skrenulo putawu metaka, pa su zato proma{ili Vuka Dra{kovi}a. U panici koja ih je zahvatila, atentatori su presko~ili ogradu, pobegli prema predwem ulazu i nestali u mraku. Ja sam pucwavu dobro ~uo, ali sam mislio da se to deca igraju sa nekim prangijama! Novine su, me|utim, ujutru objavile vest i fotografiju da je poku{aj ubistva lidera SPO izveden na wegovoj terasi i da se pucwava uop{te nije ~ula, jer su atentatori koristili prigu{iva~.

Vuk Dra{kovi} se doselio u vikend naseqe Dubovica 1987. godine, kada je uz pomo} svoj prijateqa Vlade Plamenca kupio ovaj stan od osamdesetak kvadrata. Kao prvi kupac Dra{kovi} je izabrao stan broj jedan, na uglu lamele u kojoj se nalazi jo{ sedam apartmana. Prve Vukove kom{ije su Luki}i, druge Fabrisi, tre}i je Boki Milo{evi}, a ~etvrti je bio Miroslav Ili}. Ovog leta i pored toga {to je imao telohraniteqe Dra{kovi} je u Budvu do{ao sam da zavr{i rukopis svoje nove kwige.

Oko dva sata popodne iz stana su iza{li crnogorski premijer Filip Vujanovi}, predsednik Milo \ukanovi}, ministar policije Vuka{in Mara{, a za wima Vuk i Dana Dra{kovi} da ih isprate do kapije. Vuk je bio bled u licu, izmoren. Na ~elu mu je stajao veliki zavoj. Dana je bila umorna i neispavana. Oboje su se pozdravili sa gostima i naglo vratili natrag u stan. Istraga o poku{aju atentata na Vuka Dra{kovi}a u Budvi je zapala u }orsokak. Crnogorsko pravosu|e je zabranilo u~esnicima procesa da daju izjave o ovom procesu. Izdata je posebna naredba kojom se dozvoqavava samo davawe mi{qewa, a ne i izno{ewe ~iwenica o ovom slu~aju. Advokat Rajko Boòvi} iz Podgorice, jedan od dvojice branilaca bra}e Milana i Ivana Lovri}a, koji su osumwi~eni i pritvoreni zbog sumwe da su pucali na Vuka Dra{kovi}a u Budvi 15. juna 2000. godine, komentari{e ovu situaciju na svoj na~in: - Naredba koja nam je izdata je nezakonita. Weno izdavawe govori da crnogorsko pravosu|e i wegove politi~ke mecene èle da zata{kaju slu~aj Dra{kovi} i slu~aj Lovri}. Vuk je uspeo da uvu~e politi~ki vrh CG u slu~aj da bi sebi podigao politi~ki rejting, a i da bi Crnogorci {to pre zaboravili ubistvo Gorana @ugi}a, savetnika predsednika Mila \ukanovi}a. I jedni i drugi su izleteli za optu`bama da je re~ o dràvnom terorizmu uvezenom iz Srbije, za {ta nema ni elementarnih dokaza. Time je Crna Gora ozbiqno sebe kompromitovala. Sada se u Podgorici ~eka neka nova afera, pa da se atentat na Vuka Dra{kovi}a, koga po mi{qewu mnogih nije ni bilo, zaboravi. Jer, svedoci koji su se do sada pojavili pred istra`nim sudijom u potpunosti su potvrdili alibi bra}e Lovri}.

Osamnaestog septembra 2000. bra}i Lovri} istekao je tromese~ni pritvor i advokat Boòvi} je bio uveren da tuìlac nema dovoqno dokaza i da }e odustati od optu`nice. Ako Vrhovni sud ne reaguje i traì produèwe pritvora, vra}a Lovri} }e 18. septembra biti slobodni qudi. Vuk Dra{kovi} daqi tok doga|awa ovako obja{wava: - Istraga nije obustavqena, nego je crnogorsko pravosu|e stopiralo. Ne zbog nedostatka dokaza, nego zbog kriminalnih politi~kih nagodbi na relaciji BeogradPodgorica. I to nagodbi do kojih je do{lo tek posle Milo{evi}evog pada. Crnogorska policija, neposredno posle atentata, dolazi do imena terorista i izdaje poternicu za Du{anom Spasojevi}em, Miletom Lukovi}em i Vladimirom Jovanovi}em Japancem, a svi su iz takozvanog Sur~inskog klana, hapsi dvojicu bra}e Lovri} i traga za nekim koga {ifrovano zove Puca~. Naravno da Milo{evi} nije dozvoqavao da Spasojevi} do|e u Budvu, a Lukovi} bude isporu~en. Posle petog oktobra, verovatno na \in|i}ev zahtev da se ne diraju ubice koje su pomogle da on do|e na vlast, dolazi do pu{tawa uhap{enih iz zatvora i stopirawa istrage.

^ETVORO MRTVIH

NA IBARSKOJ MAGISTRALI Dra{kovi} je bio ogor~en i pod stresom, jer na wega je tih godina poku{avano vi{e atetata. Najopasniji i najgori je bio onaj 3. oktobra 1999. godine na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca, kada se u kolonu automobila sa Vukom, funkcionerima SPO i pratiocima zakucao kamion-ubica. Oko 12 ~asova i 15 minuta na “audi” koji je vozio Veselin Bo{kovi}, a u kome se nalazio i Vuk Dra{kovi}, iz suprotnog smera, na pravoj deonici Ibarske magistrale u ataru sela Petka kraj Lazarevca, naleteo je kamion marke „mercedes”, natovaren peskom. Prisebno{}u Bo{kovi}a, audi nije podleteo pod kamion, ali je od siline udarca zavr{io kraj puta. Bo{kovi} je zadobio prelom vrata i preminuo je u lazareva~koj bolnici.

Nedaleko zatim kamion je naleteo na “BMW” u kome su svi izgoreli na licu mesta. Voza~ kamiona je nestao sa mesta udesa. U toj isceniranoj saobra}ajnoj nesre}i poginuli su Veselin Bo{kovi}, Zvonko Osmajli}, Vu~ko Rako}evi} i Dragan Vu~urovi}.

Vuk Dra{kovi} koji je prilikom atentata lak{e povre|en, odmah je optuìo tada{wu vlast Slobodana Milo{evi}a za ubistva i atentat na wega. Za ovaj atentat optuèni su dràvni funkcioneri, slu`benici i tajni policajci: Rade Markovi}, biv{i {ef resora dràvne bezbednosti Srbije, Milorad Ulemek, biv{i komandant JSO, pet ~lanova te jedinice kao neposredni izvr{ioci, Nenad Bujo{evi}, Nenad Ili}, Du{ko Mari~i}, Branko Ber~ek, Leonid Milivojevi}, Mihaq Kertes, direktor Savezne uprave carina, Milan Radowi}, {ef beogradskog odeqewa SDB, Branko \uri}, na~elnik policije u Beogradu, Dragi{a Dini}, na~elnik saobra}ajne policije, i Vidan Mijailovi}, pripadnik saobra}ajne policije.

Krajem 2009. godine Vrhovni sud Srbije je potvrdio drugostepene presude, koje su postale pravosna`ne, bez mogu}nosti `albe, prema kojoj su optu`eni osu|eni na slede}e kazne: Rade Markovi}, Milorad Ulemek, Nenad Ili}, Branko Ber~ek, po 40 godina zatvora, Nenad Bujo{evi} 35 godina, Du{ko Mari~i} i Leonid Milivojevi} po 30 godina. A Mihaq Kertes 1,5 godina, Dragi{a Dini} 10 meseci i Vidan Mijailovi} 6 meseci.

(Nastavqa se)

Mesto atentata na Vuka Dra{kovi}a na Ibarskoj magistrali, poginulo je ~etvoro funkcionera SPO-a

Majami - beli grad podignut od belog praha, u kome bake izgledaju kao seks bombe, a kubanske deke pamte mar{ala Tita!

Ekskurzija u Majami sa starom majkom? [to da ne?! Jer Majami sa svojim priobaqem je grad u kome svako mo`e prona}i svoju {oqu ~aja, kriglu piva ili bokal mohita, koga u XXXL porcijama slu`e nezasitim turistima, ameri~kim i belosvetskim, koji vrebaju priliku da se obeznane od alkohola i tako pijani zabodu neku diskoteku ili klub, koji ovde rade do zore, a neki bogami i kao dragstor (24/7). Pa sutradan ako se sete gde su bili, sete se…

Ko je mator ili prosto nezainteresovan za ovakve egzibicije mo`e da obilazi pla`e, pe{~ane, bele, ba{ kao pra{ak od ~ijeg se {verca ovaj grad u dobroj meri i izdigao u dana{we visine.

Ko voli arhitekturu, naro~ito Art Deco, jedna {etwa po South beach bi}e za wega poput odlaska u muzej, sa svim tim lepim i jednostavnim gra|evinama iz doba procvata ovog arhitektonskog i umetni~kog pravca pre ravno jednog veka (1920-30’).

Za razliku od îkaga, LA i nekih drugih ameri~kih metropola, u kojima Vas posluùju, kuvaju, voze, zabavqaju Meksikanci i drugi sredweamerikanci, ovde dominiraju Kubanci, koji jo{ od Kastrove i êove revolucije plivaju i veslaju, rukama i nogama, samo da bi se dokopali obe}ane zemqe.

KUBANCI SE SE]AJU TITA

I ako izuzmemo veliki, korporativni biznis, koji je u rukama ko zna ~ijim, sve ostalo, ispod oblaka i na ulicama, je u rukama Kubanaca.

Jedan od wih, momak odrastao u ovim sokacima, po imenu Marko Rubio, postao je nedavno dr`avni sekretar SAD, prvi Kubanac koji se popeo tako visoko u ameri~koj politici, nakon {to je u tri mandata biran za senatora. Zanimqivo da Rubiovi roditeqi sa Kube nisu pobegli zbog komunizma, ve} koju godinu ranije, pred terorom diktatora Fulgencija Batiste. [to Marku, naravno, nije smetalo da postane najve}i anti-komunista u Va{ingtonu i jedini jenki-politi~ar kome je zabrawen ulazak u Kinu.

Ako pak ho}ete bra}u i sestre Kubance da vidite u izdawu koje je najbliè onom wihovom iskonskom, zavi~ajnom, idite do Male Havane, gde }ete otkriti kafane u kojima je veliki Rej Kuder odlepio za kubanskom muzikom i odlu~io da otputuje na ostrvo i snimi preìvele legendarne umetnike koje ste gledali i slu{ali u filmu „Buena Vista Social Club” Tamo, gde za razliku od uùrbanog, dinami~nog, poslovnog centra Majamija, ìvot ide nekim svojim putem i tempom, moète da sretnete prodavce tompusa ili galeriste koji se na pomen Srbije i Jugoslavije ne sete prvo Novaka \okovi}a ili Nikole Joki}a, ve} mar{ala Tita, ~ije je ime ~esto i popularno me|u Kubancima, kako ovde, tako i u otaxbini.

– Tito, presidente, Jugoslavija, un amigo de Fidel, nabraja sedi gospodin dok me nudi kubanskim cigarama i obja{wava mi kako ih dobija preko {vercerske veze, direktno iz starog kraja.

GRAD MODE I PLASTI^NE HIRURGIJE

Majami je i grad umetnosti, sa najlep{om operom posle sidnejske, silnim galerijama i muzejima, u kojima mo`ete na}i sve, od klasike do moderne, od egzotike do erotike.

Majami je i grad mode, u kome `enske saputnike mo`ete mirne du{e da ostavite na nekoliko sati u nekom {oping centru dok Vi na miru pijete pivo i nervirate se gledaju}i pomenutog Joki}a i Nagetse. Jo{ ako ih ~astite odlaskom u ~uvenu

Ako ho}ete Kubance da vidite u izdawu koje je najbli`e onom wihovom iskonskom, zavi~ajnom, idite do ”Male Havane”, kvarta Majamija gde }ete otkriti kafane i klubove u kubanskom ritmu

Za qubiteqe zidne umetnosti tu je Wynwood Walls, najve}i kvart na svetu oslikan muralima

Rakija Lounge, gde Srbin i Makedonka, svakog gosta do~ekaju sa hladnom rakijom, doma}om kafom i }evapima kakve te{ko da mo`ete da na|ete i na Balkanu

Dizajnersku ~etvrt, eto Vama slobodnog popodneva u kome sti`ete i da se okupate i prove`bate malo u otvorenim pla`nim teretanama

Majami je i grad lepote, nekad prirodne, nekad plasti~ne, grad u kome je skoro svaka tetka i baka nabuxena i izgleda kao milion dolara (ili bar pola od toga), grad u kome ordinacije dr`e najboqi estetski

Nacionalni park Everglejds, gde mo`ete da se provozate ~amcem sa helikopter elisom

hirurzi, jer – posla ima preko glave! S tim u vezi… Majami je i grad ki~a, jer nema radosti ako nema preterivawa. Da li u me{awu boja ili veli~ini silikona, mawe je va`no. A tu se nalazi i rezidencija kraqa ki~erice, rahmetli \anija Versa}ea, gde morate da svratite na neku pastu i kola~, ~isto da Vas `eqa mine i da opalite neki tagovan selfi!

MURALI I KROKODILI

Za qubiteqe zidne umetnosti tu je Wynwood Walls, najve}i kvart na svetu oslikan muralima, u kome su svoj trag ostavili neki od najve}ih artista koji umesto ki~ice i boje koriste – sprej. I to sa takvom ve{tinom da sam proveo sate obilaze}i ova gigantska remek dela, stoje}i mirno pred prizorima koji ponekad izgledajuu kao da poti~u iz neke druge galaksije, a ponekad kao da su nastali pre nekoliko vekova. Fascinantno!

A ko se umori od gledawa i divqewa, mo`e da u`iva u brojnim restoranima, klubovima i rooftop-ovima kojih u ovom delu grada ima napretek!

Ako volite avanture prirodwa~kog tipa, a Vi lepo pravac Nacionalni park Everglejds, gde mo`ete da se provozate ~amcem sa helikopter elisom, k’o onomad Don Xonson u „Porocima Majamija”, usput vidite neke korwa~e i krokodile i na kraju fini{irate do`ivqaj supicom i kobajama od istih.

Ako volite neobi~ne restorane, sa hranom serviranom u fazonu umetni~kih instalacija (skoro pa Marina Abramovi} za 4 osobe), ~ekaju Vas u Barton G. Za ovu avanturu spremite i nov~anik, jer umetnost ko{ta, naro~ito primewena. ]EVAPI U TROPSKOM RAJU

A ko se u`eli doma}ih specijaliteta, obavezno da svrati do Rakija Lounge (Hotel Kent), gde jedan Miroslav, Srbin iz Bawaluke, i jedna Marija, Makedonka, svakog gosta do~ekaju sa ladnom rakijom, doma}om kafom i }evapima kakve te{ko da mo`ete da na|ete i na Balkanu.

Wih dvoje uspeli su da mirise dalekog nam zavi~aja upakuju i dizajniraju u aran`mane privla~ne Amerima, ali i putnicima namernicima iz celog sveta, tako da je Rakija Lounge postala omiqeno mesto turista, ali i doma}e klijentele. Ako Vas poslu`i sre}a, ovde mo`ete sresti i najboqeg ko{arka{a na svetu, Nikolu Joki}a, koji ne propu{ta nijednu priliku da, kada wegova ekipa gostuje u Majamiju ili Orlandu, da svrati na ru~ak ili ve~eru.

Ovaj bra~ni par u me|uvremenu je pro{irio svoju hotelijersko/ugostiteqsku ponudu na jo{ jedan objekat. Restoran Montana`s nalazi se na ~uvenom Ocean Drive (South Beach), odmah pored ~uvenih stepenica na kojima je sniman legendarni film „Scarface“ sa Al Pa}inom u glavnoj ulozi, pa je i tematika takva – sve je u znaku filmskog Tonija Montane i wegovog `ivota na o{trici `ileta. A ispred restorana je parkiran i beli kabrio sa lutkom glavnog junaka legendarnog Skorsezeovog filma, najslikanija turisti~ka lokacija u celom Majamiju 2024. godine…

Eto, to je otprilike Majami vi|en na{im o~ima. A Vi nam ne verujte na re~ nego odite i proverite sopstvenim.

hirurzi

DEJAN JOVANOVI]:

Svetlost dana

@ena u qubi~astoj haqini podi`e fotaparat. Pravi desetak snimaka i spu{ta ga nazad u krilo, ne ba{ zadovoqna svojim u~inkom.

„Qudski odradi{ svoj posao?“, pita wen sagovornik.

„A, da… Da!“, ka`e ona. „^ekaj!“

Maju{na, grbava starica prolazi ulicom. Kolena su joj povijena i le|a, sa jezivom xombom po sredini ki~me, nagnuta na dole. Oslawa se o {tap i pred sobom vidi jedino plo~nik kojim gazi. Drugom rukom, uporno vu~e veliku torbu, do pola napuwenu povr}em. Vra}a se sa pijace, posle ne ba{ uspe{ne prodaje.

Onemo}ala u telu, jo{ uvek u du{i nosi poriv koji je nagoni na rad. @equ da bude korisna, barem sebi samoj, ako nikome drugom. I da se ne predaje. Sve do groba. Grupa mladih, otmenih mu{karaca i èna ide za wom, odlu~no, sa beskrupuloznim stavom u o~ima. Sustiù je i, na nekoliko sekundi, starica se na|e izme|u wih. Trenutak koji je ovekove~en. Trenutak koji se urezao u ne~ije o~i. I to }e biti dovoqno da se i u druge o~i ureè.

Jedna mlada dama kratko je odmahnula rukom kada su pro{li staricu. Kao da èli da otera upravo vi|eni prizor iz svog uma. ôbane, vrati se,…., zapevao je mladi poslovni ~ovek iz wene grupe… @ena u qubi~astom ustaje, tr~i napred i nastavqa da fotografi{e. âs staricu, ~as grupu koja se, nepokolebqivo veruju}i u svoju superiornost, udaqava…

Vra}a se u gomilu sre}nog, opu{tenog sveta, ukrcanu u ba{tu Srce na dar kafea, {to bezbri`no plovi niz talasavi }eret koji se razliva {etali{tem. Spu{ta fotoaparat na sto. Ponovo se sme{ta u tr{~anu stolicu, poglêdâ svog sagovornika i uzdi{e.

„Nema{ pojma koliko se pla{im qudi“, ka`e, jo{ nesvesna da }e se jednog dana i we same neko upla{iti.

Iskustvo je ime koje svako daje sopstvenim `ivotnim gre{kama. Oskar Vajld

Kao dete `iveo sam u Vrbasu sa roditeqima, u ku}i na kraju sela, takore}i na sala{u. Prvih par godina, po dolasku iz Bosne, nismo imali ni ku}ni broj, ve} su posledwe ~etiri ku}e imale latini~na slova: a, b, c, i d, a dodavala su se uz broj zadwe ku}e s te strane ulice, koji je bio 172. Struju smo dobili tek kad sam, uz stonu lampu, zavr{io tre}i razred osnovne {kole. Staze od zadwe ku}e, sa na{e strane, do nas nije bilo. Postojala je staza za radnike, nasuta {qakom, koja je pored na{e ku}e vodila prema kudeqari, ali s druge strane, tako da smo ujesen i s prole}a, da bi pre{li preko, morali gaziti kroz blato koje su zamesila paorska kola posle ki{a. Imali smo i veliku ba{tu, koju je mati bri`qivo odr`avala. Iako nisam bio qubiteq okopavawa, plevqewa, zalivawa, i sli~nih stvari, to mi nije pomoglo da se izvu~em od tih poslova. Uz majku, jer otac je u ba{tu ulazio samo da ubere krastavac ili paradajz, hteo ne hteo, dosta sam nau~io o povrtarstvu.

Danas, po~etkom druge decenije dvadeset prvog veka, {to{ta je druga~ije nego {to je nekad bilo. Kao {to se mi stari, ko mawe, ko vi{e, te{ko uklapamo u dana{we tehni~ko-tehnolo{ko okru`ewe, tako i

Na Dan slovenske

osnovan Muzej

pismenosti

}irilice u Ra~i kod Bajine Ba{te

Muzej }irilice u Ra~i kod Bajine Ba{te osnovan je 24. maja, na Dan slovenske pismenosti i praznika Svetih ]irila i Metodija, saop{tilo je Ministarstvo kulture i ukazalo je da je to jedinstvena nacionalna ustanova kulture posve}ena o~uvawu, prou~avawu i promociji }irili~nog pisma kao temeqnog dela srpske i slovenske kulturne ba{tine.

Muzej }irilice, koji je osnovan na inicijativu ministra kulture Nikole Selakovi}a, ima za ciq da savremenim pristupom pribli`i bogatu istoriju }irilice {iroj javnosti – kroz izlo`be, interaktivne sadr`aje, edukativne programe i saradwu sa {kolama,

JAROSLAV KOMBIQ:

dana{wa omladina nije vi{e na na{im talasnim du`inama. U to sam se nedavno uverio, kad su nam iz Poqske do{li, k}er, zet i devetogodi{wa unuka Adriana, koji su tamo, u jednom velikom gradu, kako se to ka`e, na privremenom radu.

institucijama i istra`iva~ima. Programi i budu}i rad nove ustanove kulture bi}e usmereni na edukaciju i podizawe znawa o zna~aju srpskog jezika i }irili~nog pisma u o~uvawu nacionalnog identiteta, kao i da nove generacije u~i da koriste i neguju svoje pismo.

Osnivawe Muzeja }irilice na dan koji simbolizuje po~etak pismenosti me|u Slovenima predstavqa sna`nu poruku o kontinuitetu, po{tovawu tradicije i odgovornosti prema kulturnom identitetu.

Dodaje sa da }irilica nije samo sredstvo komunikacije ve} je i upori{te na{eg nacionalnog i kulturnog identiteta, svedo~anstvo istorije, umetnosti,

Po{to ostaju samo nedequ dana pa nema mnogo premi{qawa i velikih planirawa, re{ili smo da odemo u Ba~ko Gradi{te, gde imamo omawu vikendicu, koja izlazi na Staru Tisu. Po{to je sin, za razliku od mene, majstor za ro{tiq i

duhovnosti i trajne veze me|u generacijama.

„Muzej }irilice u Ra~i kod Bajine Ba{te bi}e prostor kulture, obrazovawa i dijaloga, u kome }e generacije mo}i da se upoznaju sa istorijom, razvojem i zna~ajem }irilice - pisma koje je opstalo kroz vekove kao simbol duhovnosti i pismenosti”, stoji u saop{tewu.

Navodi se da je Srbija posve}ena o~uvawu srpskog jezika i }irili~nog pisma i da }e Ministarstvo kulture nastaviti aktivnosti u ciqu za{tite i negovawa srpskog kulturnog nasle|a i ovom prilikom poziva sve gra|ane da ovaj praznik proslave u duhu po{tovawa, znawa i qubavi prema svom jeziku i pismu.

kotli}, on se prihvatio tog dela posla. Pridru`io mu se i na{ zet, koji je tako|e sklon kulinarijama, pa su sa zadovoqstvom razmewivali iskustva. To je dalo priliku }erki i suprugi da se spuste na Tisu, na kupawe. A ja sam obilazio vo}e i lozu, jer sam se sa tim rado zanimao.

Sem toga, imali smo jedno par~e zasejano boranijom, koju je trebalo opleviti od korova i okopati. Ipak, ne dolazimo ba{ ~esto, pa se vidi da nije odràvano kao da je kod ku}e, gde se moè svaki dan ne{to pro~eprkati po ba{ti. Gleda unuka {ta radim pa kaè: – Hajde deda odmori. Idi popij pivo sa tatom i ujakom, a ja }u da oplevim travu. Pustim Adu da plevi, a ja odem da vidim {ta ro{tiq-majstori rade. Sedeli smo neko vreme, pri~ali, ja se raspitivao kako je danas u Poqskoj, za koju smo jedno vreme bili Amerika, kako se tada govorilo. Uto se javi i Adriana: – Deda, ja sam sve oplevila. Sad }u i ja malo na Tisu. Ali bojim se zmija. Ima ih u trski. Ho}e{ da me otprati{? – Naravno, mada zmija ne mora{ da se pla{i{ jer one te ne}e dirati, ako ti wih ne dira{.

Otpratim ja unuku do platforme na Tisi, gde su bile }erka i supruga, a u povratku svratim da vidim boraniju. I zaista: Ada je sve oplevila! Ni od korova, ali ni od boranije, nije ostalo ni{ta. Nije mi palo na pamet da joj treba objasniti {ta je {ta, to jest da gradska deca tog uzrasta ne razlikuju korov i boraniju. Nova gre{ka. Novo iskustvo.

Kvadrat u Beogradu skupqi nego u Dubaiju, ima li kraja tome?

Obezbediti krov nad glavom u Beogradu, pa i Srbiji uop{te, postalo je nemogu}a misija. Ina~e preskup kvadrat stana u prestonici, skupqi nego u Trstu, Be~u, ~ak i Dubaiju, postao je jo{ skupqi dono{ewem Zakon o subvencionisanim kreditima za mlade jer je potra`wa ve}a od ponude.

Pro{le godine su stanovi u Srbiji bili skupqi 5,5 odsto. I tu se nije stalo. Prema podacima sa sajta 4zida.rs, u prva ~etiri meseca ove godine prose~na ogla{ena cena kvadrata u Beogradu iznosi oko 2.990 evra, {to je pove}awe od 9,4 odsto u odnosu na isti period 2024. godine.

Nema sumwe da je novi Zakon o subvencionisanim stambenim kreditima za mlade, koji je pove}ao interesovawe, naro~ito u Beogradu i Novom Sadu, doprineo rastu cene stanova. O~ekivano, najve}a je potra`wa za onim mawe kvadrature – do 50 metara kvadratnih, koji se naj~e{}e biraju kao prvi stan. Mawak takvih stanova je stvorilo dodatni pritisak na cene.

A one su van svake logike. O tome svedo~e cene nekretnina u daleko razvijenijim zemqama. Prose~na cena kvadrata u Trstu je u drugoj polovini pro{le godine iznosila oko 2000 evra. U centru i presti`nim zonama izme|u 2.500 i 3200 evra.

Po~etkom ove godine u Dubaiju ste mogli da pazarite 70 kvadrata za oko 146.000 evra, za 100.000 mawe nego u novobeogradskom bloku 70. Luks vila na Dediwu sa bazenom

POZNATA

ko{ta milion evra vi{e nego ona u Farm Gardensu u Dubaiu, tako|e sa bazenom.

S pravom se onda postavqa pitawe ko to u Srbiji ko ìvi od plate moè sebi da priu{ti luksuz koji se zove krov nad glavom. Kakvu to platu treba neko da ima da bi mogao da kupi 50 kvadrata po prose~noj ceni kvadratnog metra od 3000 evra i da to zadovoqava merila banke po kojima mese~na rata kredita ne sme da prelazi polovinu mese~nog primawa? I da od ostatka plate moè da ìvi, boqe re}i preìvi.

Xaba povoqne odredbe zakona o subvencionisanim stambenim kreditima za mlade od 20 do 35 godina i upra vo najavqene wegove izmene. Ho}e li mladima naro~ito olak{awe predstavqati to {to }e prema tim novinama jemci za kredit kod banke mo}i da bude ne samo najbli`i srodnici nego i tre}a lica. Tako|e i nove olak{ice u vidu dodatnog subvencionisawa dela kamate.

Na koji na~in dràva moè da uti~e na trì{te nekretnina da cena kvadrata ne bude van svake logike? Moèmo li ne{to nau~iti iz primera grada Be~a, najve}eg javnog stanodavca u Evropi sa oko 220.000 stanova u vlasni{tvu i jo{ preko 200.000 subvencionisanih u kojima ìvi 60 odsto stanovnika austrijske prestonice?

Kako je ovih dana na stranici @ivot u Be~u na dru{tvenim mre`ama objavqeno, stanovi se iznajmquju po povoqnim cenama — ve} od 400 evra mese~no. Treba li po-

miwati kakve su plate ovde, a kakve u Austriji i da se u Beogradu pristojan dvosoban stan ne mo`e iznajmiti ispod 500 i vi{e evra, naravno podaqe od centra grada. Novac od kirije grad Be~ ne uzima za sebe nego ula`e u nove stanove. Na taj na~in grad spre~ava divqawe cena kirija u gradu.

Da li je i srpskoj prestonici potrebno ne{to tako? Ho}emo li doveka visoku cenu kvadrata pravdati ~uvenom re~enicom kako wu reguli{e trì{te-odnos ponude i tra`we? Moè li dràva da uti~e na trì{te kako sopstveni krov nad glavom ne bi bio privilegija samo odr|enog sloja qudi?

AMERI^KA VODITEQKA O SLU^AJU ”GENERAL[TAB”: Srpska vlast poku{ala da progura izgradwu

Tramp hotela

Prvi Trump International Hotel u Evropi mo`da nikada ne}e biti izgra|en — i to ne zbog ekonomske krize, ve} zbog, kako je rekla poznata ameri~ka voditeqka Rej~el Medou, „sramotnog“ skandala u koji je direktno ume{ana srpska vlada. U op{irnom segmentu svoje emisije na MSNBC-u, Medou je posvetila vi{e od deset minuta aktuelnoj politi~koj situaciji u Srbiji, ukazuju}i na sve dubqe probleme korupcije, uru{avawa vladavine prava i rastu}e autoritarnosti re`ima Aleksandra Vu~i}a.

Ona je kritikovala ne samo Vu~i}evu vlast, ve} i ameri~kog predsednika Donalda Trampa, wegovog sina Donalda Trampa Mla|eg i zeta Xareda Ku{nera, koji su poku{ali da profitiraju na ra~un srpske kulturne ba{tine i politi~ke nestabilnosti.

Medou je u emisiji prikazala fotografije i video snimke masovnih protesta u Srbiji, isti~u}i hrabrost gra|ana koji se uporno bore protiv korupcije i nepravde.

“Mo`da se se}ate da smo pre nekoliko nedeqa prikazivali slike – zaista upe~atqive scene protesta u Evropi, konkretno iz Srbije. Se}ate li se toga? Srbija ima predsednika koji je neka wihova verzija Donalda Trampa. Protesti protiv wega, iz nedeqe u nedequ, sve su ve}i, do te mere da je zaista te{ko zamisliti da }e taj predsednik mo}i da ostane na vlasti, s obzirom na brojnost, {irinu i upornost opozicije u zemqi, i wihovu poruku: on mora da ode”, zapo~ela je ona.

Voditeqka se onda dotakla i korupcije.

“Ovi ogromni, impresivni i uporno ponavqani protesti u Srbiji podse}aju nas –i svet – za{to je opasno imati autoritarnog lidera. Autoritarni lideri i diktatori su uvek, uvek korumpirani. Za{to mislite da `ele da ukinu vladavinu prava? Da ne bi morali da po{tuju zakone – jer su korumpirani. Uvek i svuda – diktatori kradu od naroda. To je pravilo. To je aksiom”.

Rej~el Medou je ispri~ala u svojoj emisiji i kako je uop{te do{lo do protesta u Srbiji. Spomenula je da su masovni protesti po~eli nakon {to se u novembru uru{i-

pomo}u falsifikata!

la nadstre{nica na `elezni~koj stanici, pri ~emu je poginulo {esnaest qudi. Iako je doga|aj u po~etku delovao kao nesre}a, gra|ani su odmah povezali tragediju sa korupcijom autoritarnog re`ima, {to je pokrenulo talas nezadovoqstva {irom zemqe.

“Gra|ani su odmah shvatili: da imamo po{tenu vlast, a ne korumpiranu, taj betonski krov bio bi izgra|en od strane kvalifikovanog izvo|a~a, a ne onog s vezama ili onog koji je dao najve}u mito. U zemqi u kojoj postoji vladavina prava, izvo|a~ bi morao da po{tuje gra|evinske propise –radi bezbednosti, a ne da potplati nekoga i zaobi|e pravila. Qudi su povezali stvari: mo`da vas politika ne zanima, mo`da nemate mi{qewe o svom ‘jakom vo|i’, ali ako ni zbog ~ega drugog – zar ne moèmo svi da se sloìmo da treba da se re{imo autoritarnog predsednika, kako bismo imali dràvu u kojoj zakoni vaè, kako bi stanice prestale da se ru{e i ubijaju nas?”

Rej~el Medou je o{tro kritikovala Donalda Trampa, wegovog sina i zeta Xareda Ku{nera zbog poku{aja da na mestu srpskog spomenika kulture izgrade luksuzni Trampov toraw, oceniv{i to kao simbol politi~ke korupcije i beskrupuloznog profiterstva.

“U jeku tih protesta, Donald Tramp Mla|i vi{e puta je dolazio u Srbiju da pruì podr{ku wihovom ‘Trampolikom’ predsedniku, uprkos tome {to milioni qudi izlaze na ulice i traè wegovu ostavku. Za{to bi Donald Tramp Mla|i toliko voleo tog ~oveka? Za{to bi putovao sve do Srbije da ga podrì dok narod protestuje? Poga|ate? Ta~no”, rekla je ona sarkasti~no, pa nastavila:

“Postoji zgrada u Beogradu – nekada{we sedi{te JNA, danas Vojske Srbije – koju je NATO bombardovao 1999. godine. Ta zgrada nikada nije obnovqena. Umesto toga, ~uva se kao spomenik, nacionalno kulturno dobro, simbol bombardovawa. Donald Tramp `eli da je sru{i i da na wenom mestu izgradi Tramp kulu Beograd. Znate, postoji Tramp kula u Istanbulu, odmah na Bosforu, granici Evrope i Azije, ali to je najbli`e {to je Trampova porodica do{la Evropi.

Plan im je da Tramp kula u Srbiji bude prva prava Tramp kula u Evropi”.

Medou je u svom {ou programu objasnila da su porodice Tramp i Ku{ner planirale da sru{e za{ti}eni spomenik kulture u Beogradu i na tom mestu izgrade luksuzni hotel i rezidenciju vredne 500 miliona dolara. Me|utim, ~itav projekat je sada ugro`en nakon {to je zvani~nik koji je odobrio ru{ewe spomenika priznao da je falsifikovao dokument kojim se daje dozvola za wegovo uni{tewe.

“Ali, kako sru{iti za{ti}eni spomenik? Pa, tu poma`e kad nema vladavine prava. Nekako su dobili ‘stru~no mi{qewe’ da ta lokacija vi{e nije za{ti}ena. Predsednik Srbije ka`e da su konsultovali eksperta koji je rekao – koga jo{ briga za taj spomenik, ru{ite ga. To mi{qewe iskoristili su kao pravni osnov za odobravawe projekta vrednog 500 miliona dolara”, rekla je Medou, pa pojasnila svojim gledaocima:

“Zna~i, Tramp i Ku{ner dobijaju dozvolu da sru{e ne{to {to je za Srbiju kao Maunt Ra{mor, da bi izgradili luksuzni kompleks – dok obi~ni qudi umiru pod uru{enim `elezni~kim stanicama”.

Spomenula je i protest koji su tim povodom, na godi{wicu NATO bombardovawa, organizovali gra|ani.

I sada – poga|ate – sve po~iwe da se raspada. Projekat hotela Tramp-Ku{ner u Srbiji zapao je u probleme: la`na doku-

menta. Citiram: ‘Luksuzni hotel Trampove porodice od 500 miliona dolara, planiran na mestu biv{eg Ministarstva odbrane u Beogradu, suo~en je sa velikim problemom. Kqu~ni dokument koji je vlada koristila da progura ovaj projekat – falsifikovan je’”, ispri~ala je.

Podsetimo direktor Zavoda za za{titu spomenika Goran Vasi} je laìrao stru~no mi{qewe koje je tvrdilo da objekat moè biti li{en statusa kulturnog dobra. Zbog toga se sada suo~ava s krivi~nim prijavama za zloupotrebu slu`benog poloàja i falsifikovawe slu`benih dokumenata.

“Eto, gde god jo{ postoji vladavina prava – i ‘ta deca {to se stalno ne{to petqaju’ – mo`da se na kraju Tramp kula u Evropi ipak nikada ne}e izgraditi”, rekla je Rej~el Medou, pa zakqu~ila:

“Zar nije zanimqivo kako korupcija deluje brzo, efikasno, glatko… sve dok ne pukne. A onda se qudi probude, shvate {ta se de{ava i na|u na~in da to zaustave. I kako ta zemqa nastavqa da mar{ira, da protestuje, mirno ali uporno – te{ko je ne poverovati da }e na kraju pobediti. Mislim, pogledajte samo protiv kakvih ‘genijalaca’ se bore”.

Dok se mo}nici dogovaraju iza zatvorenih vrata, qudi na ulicama pokazuju da pravda i istina nisu izgubile svoju snagu. Svet gleda, reaguje i prenosi – a to je znak da borba u kojoj u~estvuju gra|ani Srbije ima i vidqivost i te`inu.

Prizrenska Bogoslovija obele`ila slavu Svetih Kirila i Metodija

Bogoslovija u Prizrenu je liturgijom, rezawem slavskog kola~a i Sve~anom akademijom obele`ila svoju slavu Svetih Kirila i Metodija.

Liturgiju su na praznik u prisustvu velikog broja vernika u hramu Svetog \or|a slu`ili Mitropoliti ra{ko-prizrenski Teodosije i mile{evski Atanasije i vladika buenosajreski i ju`nocentralnoameri~ki Kirilo, uz saslu`ewe vi{e eparhija Srpske pravoslavne crkve.

Mitropolit Teodosije je u svojoj besedi poru~io da je dana{wa slu`ba potvrda Hristovog vaskrsewa i na{eg opstanka i ostanka na ovim prostorima.

„Bogu sam blagodaran, na svakom trenu, na svakom

~asu, na svakom danu koji provodimo ovde na na{em svetom Kosovu i Metohiji. Qudskom voqom nekih koji su hteli da ne bude vi{e ovde Srba u ovom gradu, pravoslavnih Hri{}ana a Bo`jom voqom, svi mi danas sabrani smo ovde, vi{e nego ikada sve{tenoslu`iteqa i vas bra}o i sestre, vidimo da se

vr{i Bo`ja voqa i ne mogu qudi `ivot koji Bog daje, pokvariti delo Bo`ije“, rekao je mitropolit Teodosije.

On je podsetio da je Bogoslovija 2011. godine obnovqena posle 12 godina pauze.

„Na{a Bogoslovija je 12 godina bila bez u~enika, {to je najve}a pauza u istoriji te {kole. Ali opet zahvaquju}i

sili Bo`ijoj opet je propevala i u woj se u~e i danas oni koji }e sutra biti i u~iteqi i pastiri i sve{tenici u rodu na{em“, rekao je Teodosije. Prorektor Prizrenske Bogoslovije Isidor Jagodi} izjavio je da je plod obnavqawa Bogoslovije 10. generacija u~enika koja je nedavno zavr{ila {kolovawe.

„Bogoslovija Svetih Kirila i Metodija, hvala Bogu, `ivi i radi u lepim uslovima i u periodu svoga vaskrsewa i u periodu svoje nove obnove. Kao neki vidqivi plodovi su i deseta generacija zavr{ila svoje {kolovawe ovde u Prizrenu i koja }e odavde, iz ovoga grada krenuti daqe u svet. U Bogosloviji se trenutno u~i 26 u~enika koji ovde `ive za vreme trajawa {kolske godine“, naglasio je Jagodi}.

OVO JE ZVANI^NO NAJBOQA SRPSKA KAFANA: Jelovnik nakon dva veka skoro nepromewen, u woj radi ~ak devet generacija Matovi}a!

^uveni gastronomski portal Taste Atlas objavio je listu najboqih tradicionalnih mesta u Srbiji u kojima se slu`i lokalna, doma}a hrana. Na prvom mestu te liste na{la se ~uvena Kafana kod Mira, koja se nalazi u Bogutovcu, na dvadesetom kilometru puta Kraqevo – Ra{ka.

Ovo mesto jedno je od najprepoznatqivijih u Srbiji, sa tradicijom dugom preko neverovatna dva veka {to ovu kafanu stavqa na mesto najstarije u Srbiji. ^ak devet generacija Matovi}a uspe{no se bavi ugostiteqstvom.

- Kafana postoji jo{ od pre 1826. godine, a u zvani~nim dokumentima se prvi put pomiwe 1831. godine, kada je Milo{

Obrenovi} radio popis. U vlasni{tvu je na{e porodice ve} deveto koleno. Kafana je radila po tada{wim uslovima, koji su podrazumevali da bude pored puta, da mo`e da primi goste, ali i da ima postaju za stoku. Mi kon-

kretno sada nismo pored puta jer nas je magistrala zaobi{la, ali ranije je bila – zapo~iwe pri~u o istoriji ovog kultnog mesta, Predrag Matovi}. [ezdesetih godina kafana je nacionalizovana, a Pe|in deda je u woj tada radio kao konobar. Ipak, od tradicije i porodi~nog posla Matovi}i nisu odustali ni tokom najte`ih vremena. Osim kafane, tu su se nalazile vodenica koja i danas funkcioni{e, ledara, prodavnica, pekara, a kafana je u ta davna vremena imala ~ak i svoje osvetqewe.

U ovu kafanu danas svra}aju gosti sa svih strana sveta, koji odlaze puni utisaka i sa novim znawima o srpskoj istoriji. U objektu se nalaze kolekcije slika, antikviteta, naoru`awa, predmeta vezanih za ugostiteqstvo i porodicu, kolekcije starih motora i automobila, tu se nalaze i delovi escajga iz perioda Kraqevine Srbije i Jugoslavije sa zlatnim otiskom dvora.

Ipak ono {to najvi{e odu{evqava je prelepi ambijent u kom se kafana nalazi i preukusni doma}i specijaliteti.

- Ono po ~emu smo prepoznatqivi jeste da se na{ meni tokom svih ovih godina vrlo malo skoro nimalo promenio. Ponuda je tradicionalna, specijaliteti prepoznatqivi. Tako|e, sve ove godine otkupqujemo namirnice u krugu od dvadeset kilometara od na{e kafane. Kupujemo iskqu~ivo doma}e proizvode od lokalnog stanovni{tva, sir, kajmak, vo}e, povr}e, ajvar, sve. Tako poma`emo i doma}u poqoprivrednu proizvodwu – isti~e Predrag. Prvo mesto na listi popularnog Taste Atlas nije prvi put da je Kafana kod Mira prepoznata u svetskim medijima. Zato i ne treba da ~udi veliki broj stranaca koji pose}uju ovo kultno mesto, a ko jednom do|e uvek se vra}a – po dobar zalogaj, po lep ose}aj i uspomene koje traju ve~no.

]irilo i Metodije

]irilo i Metodije, Grci iz Soluna, osniva~i su slovenske kwi`evnosti i tvorci prvog slovenskog pisma – glagoqice.

Apostoli i jevan|elisti, solunska bra}a ]irilo (Konstantin) i Metodije (Mihail) su simbol slovenske pismenosti i slovenskog prosvetiteqstva. Ostali su upam}eni kao „slovenski apostoli”, koji su stvorili glagoqicu, prvo pismo Slovena. ]irilo i Metodije su u 9. veku zapo~eli veliki misionarski rad uvo|ewa pismenosti i {irewa hri{}anstva me|u Slovenima u Velikomoravskoj kne`evini i Panoniji. Prevodom liturgijskih i biblijskih kwiga, ]irilo i Metodije postavili su temeqe slovenskoj pismenosti.

Svaki od bra}e ima svoj dan, a wihov zajedni~ki praznik uveden je na hiqadugodi{wicu slovenske misije. Dan se}awa na misionarstvo bra}e iz Soluna iz vremena jedinstvene hri{}anske crkve obele`ava se i u drugim slovenskim zemqama - Poqskoj, ^e{koj, Slova~koj, Rusiji, Ukrajini i Severnoj Makedoniji.

NEVI\ENA AKCIJA U LAPOVU: Gra|ani su novac kojim su pla}eni da odu na SNS miting - prosledili studentima!

Uz parolu “Lapovo uz nobelovce” gra|ani ove varo{ice osmislili su do sada nevi|enu akciju podr{ke studentima. Ono {to je ve} godinama praksa vlasti u Srbiji, oni su na dovitqiv na~in sada i potvrdili. Novac za odlazak na skup vladaju}e partije u Ni{ su, ka`u, uzeli. Ali ne za sebe ili kako bi “prodali” svoju podr{ku predsedniku, ve} da bi ga prosledili onima koje od srca podr`avaju.

U brojnim komentarima na dru{tvenim mre`ama porede ih sa Robinom Hudom, ~estitaju im na dovitqivosti i hrabrosti. A oni poru~uju: “Kada se pamet i mudrost suprostave ]aci inteligenciji, onda se novac iz neformalnih i nelegalnih tokova Srpske napredne stranke preusmeri ka onima kojima je pomo} zaista i potrebna”.

Profesor srpskog jezika i kwi`evnosti iz Lapova Nenad Miladinovi} ka`e da se sada ipak mewa svest.

„Qudi imaju svoje studente u ku}i ili na studijama i pitaju kako mo`e da se pomogne. I onda smo mi onako u {ali rekli pa eto, taj novac, ako stvarno dobijate onda ga prosledite tamo gde treba, odnosno prosledite studentima. I, u stvari, tako se i desilo sada kada su i{li za Ni{“, obja{wava.

Zajedni~ka akcija penzionera koji su i{li u Ni{ i predstavnika Zbora gra|ana Lapova izazvala je brojne pozitivne reakcije u javnosti. Ipak, svesni pritisaka koji mogu da uslede, identitet glavnih aktera, ne `ele da otkriju.

„Da bismo za{titili gra|ane, jer sada ve} imamo pritiske i mi koji smo samo posrednici i qudi koji su direktni akteri, mi funkcioni{emo poput studenata. Dodu{e, ne na plenumu ve} na zboru, doneli smo odluku da ih ipak ne otkrivamo. Jer ovo jeste veliki novac ali je samo deo, mi }emo donositi jo{ i ve} smo i ranije donosili. I sve dok bude trajala ova borba za pravdu i boqe dru{tvo mi smo tu da podr`imo i pomognemo“, isti~e profesor.

Novac je predat studentima Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koji su im uru~ili zahvalnice za podrsku, ali i za wihovu dovitqivost. Ova neobi~na i nesvakida{wa akcija gra|ana Lapova, kako su oni i sami rekli, ima za ciq da probudi gra|anski aktivizam kod qudi. Ali kako smo videli kod starijih qudi, kod penzionera, koji su i{li na skup u Ni{ probudila je i empatiju prema studentima.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (2)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snova –Sjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

PRESTOLONASLEDNIK SE SA SUZAMA OPRA[TAO OD KNEZA:

Dali

su

nam samo ~etiri sata da napustimo Beograd ili }emo biti streqani

Proslava pravoslavnog Bo`i}a 7. januara 1941. godine bila je divna; slavili smo u Belom dvoru.

Imali smo ogromnu jelku koja je bila divno ukra{ena, a svuda ispod we nalazilo se mno{tvo poklona za celu porodicu. Ja sam prona{la dukat u ~esnici i zbog toga sam bila silno uzbu|ena jer je to zna~ilo da mi predstoje godine i godine sre}e. Dan ranije, na Badwe ve~e, moja dva ro|ena brata i trojica moje bra}e od strica Petar, Toma i Andrej, sinovi pokojnog kraqa Aleksandra, i ja zajedno smo ~ekali u Starom dvoru da bude doneto veliko drvo badwak; deblo je bilo toliko da su ga na kolskoj prikolici dovukla dva sna`na kowa. Bio je to prvi i posledwi Boì} u Jugoslaviji koji mi je ostao u se}awu. Moje detiwstvo u Jugoslaviji bilo je veoma sre}no. Kao i ve}ina dece, i ja sam volela da slu{am kako mi pri~aju ili ~itaju pri~e. Posebno zadovoqstvo mi je pri~iwavalo kada bi mi ih ~itao moj brat Aleksandar. On je bio moj veliki bata i ja sam ga oboàvala. Bio je i miqenik kraqa Aleksandra, koji ga je ~ak pretpostavqao svom sinu Petru. Moj brat se odli~no slagao s kraqem jer je, kao i on, voleo da ide u lov i da se bavi streqa{tvom. Tako sam 27. marta 1941. uve~e sedela u krilu brata Aleksandra i slu{ala pri~u Mali crveni zmaj. Pri~u sam znala napamet, ali mi je pa`wu ipak odvla~ila jaka buka koja je dopirala izvan sobe i zvuk uùrbanih koraka. Tog jutra se u Beogradu odigrao vojni prevrat, gotovo bez prolivene krvi. Da nije poginuo jedan straàr na dvoru, moglo bi se re}i da je to bio dràvni udar bez ijedne kapi krvi. Neki od pobuwenih oficira uhapsili su moga oca i wegova vlada je svrgnuta. Moja majka je iznenadno utr~ala u moju sobu i obukla mi plavi kaputi} i dokolenice, i stavila mi kapu iako je ve} bilo prili~no kasno. Dadiqa je dohvatila mog posebnog pli{anog medu i moju pandu i po~ela da pakuje ne{to moje ode}e u putnu tor-

Zajedni{tvo: Knez Pavle (levo) sa knegiwom Olgom i kraqem Petrom II Kara|or|evi}em

bu. Maj~ina sluàvka Grkiwa Uranija ubacila je u kofer neke stare maj~ine xempere. Moja majka je tr~ala iz jedne u drugu sobu ve} obu~ena u kaput i prekliwala nas da poùrimo. Dali su nam samo ~etiri sata da se spakujemo i napustimo Beograd ili }emo biti streqani. Moji roditeqi, moja dva brata, Aleksandar od 16 i Niki od 12 godina, i na{e dve slu{kiwe Uranija i Milka str~ali su niz stepenice. Svako od nas je zagrlio Petra, sedamnaestogodi{waka koji je stajao na ulaznim vratima sav obliven suzama. Petar je prekliwao moga oca da ga povede sa sobom, ali mu je moj otac kazao da to nije mogu}e jer je on sada, kao prestolonaslednik, zaduèn za dràvu. Oslonila sam se na dadiqinu ruku u rukavici jer sam bila zbuwena, prestra{ena.

Gledala sam oca kako vojni~ki pozdravqa sve okupqene i dostojanstveno ulazi u kola.

Niko mi nije rekao {ta se doga|a, kuda idemo niti zbog ~ega tamo idemo.

Ubrzo smo se obreli na peronu `elezni~ke stanice Top~ider, malo ispod Belog dvora, gde smo ~ekali da do|e o~ev voz. Bilo je oko

23 sata i se}am se da su se ki{ne kapi slivale niz nadstre{nicu slabo osvetqenog perona. Drhtali smo na ledenoj ki{i i {}u}urili se jedni uz druge. U blizini je stajalo nekoliko vojnika koji su govorili o nekim qudima koji dolaze da nas ubiju. Nisam tada shvatala da misle na moju porodicu i mene.

Na peronu su se pojavila dvojica Engleza iz britanskog poslanstva koji su se rukovali s mojim ocem.

- Ba{ je pravi peh ovaj dr`avni udar, zar nije tako? Nadam se da }ete oti}i na neko lepo mesto i tamo boraviti dok traje rat.

Moj otac je bio dirnut tim gestom i prihvatio je wihove re~i kao iskrene, uveren da je to bila prijateqska poseta, sve dok kasnije nije otkrio {ta su oni u stvari uradili i {ta su za nas planirali. Ti qudi ne samo da su unapred znali za dr`avni udar nego su imali va`nu ulogu u wegovom planirawu i sprovo|ewu - a regent Jugoslavije o tome tada nije imao pojma. Britanci, koji bi trebalo da su nam saveznici, organizovali su ceo taj dr`avni udar, potkupquju}i ministre i generale, pa su snosili deo odgovornosti za to {to je moja poro-

AROGANTNI DIPLOMATA

Knez Pavle jednostavno nije shvatio da je tokom bezbri`nih dana provedenih na studijama u Oksfordu stekao jednog zakletog neprijateqa. Bio je to aktuelni {ef britanske diplomatije Entoni Idn, kome se moj otac nikada nije dopadao iako je wegov stariji brat Timoti bio veoma blizak o~ev prijateq. Moj otac je, naime, tih godina na Oksfordu bio vrlo popularan, i to ne samo kao princ iz jedne egzoti~ne zemqe kakva je Srbija ve} i kao jedan od prvih studenata sa sopstvenim automobilom...Entoni Idn je u to vreme bio pomalo povu~en, arogantan i iskompleksiran, i u na~elu nije voleo strance.

1453. - Nakon duge opsade Turci su osvojili Konstantinopoq (Carigrad) i ubili cara Konstantina XI Paleologa.

1868. - U Top~ideru, kod Beograda, ubijen je knez Mihailo Obrenovi}. Atentatori su uhap{eni, odmah osu|eni i streqani na Karaburmi. Za u~e{}e u zaveri optu`en je biv{i knez Aleksandar Kara|or|evi}.

1914. - U sudaru britanskog putni~kog broda „Carica Irske” i norve{kog teretwaka „Storstat” na reci Sent Lorens u Kanadi poginulo je najmawe 1.012 qudi.

dica proterana iz zemqe, kao i za nacisti~ku invaziju koja je usledila. Najgore je bilo {to mi ne bismo preìveli da se taj voz nije pojavio...Kroz prozor sam mogla da vidim vojnike i dvojicu Engleza kako se smeju i tap{u jedan drugog po ramenu. Tako se odjednom, u jednom si}u{nom trenutku istorije, zavr{ilo moje bezbri`no detiwstvo i na silu sam uvu~ena u niz doga|aja koji su bili previ{e uznemiruju}i da bi jedno ~etvorogodi{we dete moglo da ih razume. Dva dana kasnije stigli smo u Atinu, neposredno pre mog petog ro|endana 7. aprila; tu smo nakratko odseli kod moje bake, mamine mame, Wenog carskog i kraqevskog viso~anstva velike knegiwe Jelene Romanove od Rusije. Nekoliko dana posle mog petog ro|endana Britanci su nam organizovali let iz Atine za Kairo, odakle je posle kra}eg zadràvawa trebalo da otputujemo u Keniju. Sa~ekali su nas Terens [on, prvi sekretar u britanskoj ambasadi, i Piter Kouts. Wih dvojica su bili qubazni prema nama iako je britanski guverner ser Majls Lampson dobio nare|ewe da nas ne primi. U sasvim kratkom roku na{ao nam je ku}u koja je, istina, bila mala... Poslao je Idnu depe{u da èli boqe da zbrine moju porodicu, ali je Idn odgovorio: „Nema ni~ega na {ta bi kraqevska viso~anstva mogla opravdano da se poàle.“ U pismu koje je iz Kaira uputila svojoj majci, mojoj baki, mama je pisala: „Ona pokvarena Simovi}eva ekipa pretvara se da Engleska snosi svu krivicu za to {to smo iznevereni! To je zaista vrhunac! Na kraju krajeva, neverovatno je da su svi oni tako masovno napustili zemqu…“ Sve do tada moji roditeqi jo{ nisu spoznali istinu o tome ko je zaista stajao u pozadini dràvnog udara! Posle dve nedeqe poslali su nas u Keniju.

l U slede}em broju: Knez Pavle nije mogao da se pomiri s tim da ga Engleska tretira kao neprijateqa

1917. - Ro|en je ameri~ki dr`avnik Xon Ficxerald Kenedi, predsednik SAD od januara 1961. do 22. novembra 1963. kada je ubijen u atentatu u Dalasu.

1929. - Prvi zvu~ni film u koloru „On with the Show” prikazan je u Wujorku.

1953. - Novozelan|anin Edmund Hilari i Nepalac Tenzing Norgaj, osvojili su, prvi u svetu, Mont Everest (8848), najvi{i planinski vrh sveta.

1985. - Na stadionu „Hejsel” u Briselu, u neredima pred finalni me~ evropskog Kupa {ampiona izme|u italijanskog prvaka „Juventusa” i engleskog „Liverpula”, poginulo je 39 i povre|eno vi{e od 400 qudi, uglavnom italijanskih navija~a.

1990. - Boris Jeqcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo je ostavku i imenovao premijera Vladimira Putina za vr{ioca du`nosti. Putin je 26. marta 2002. izabran za predsednika Rusije.

1994. - U izbegli{tvu u ^ileu umro je Erih Honeker, komunisti~ki lider i predsednik Isto~ne Nema~ke od 1976. do 1989. kada je, pod pritiskom masovnih antire`imskih protesta, bio primoran da ode sa vlasti. Pod wegovim nadzorom izgra|en je 1961. Berlinski zid, simbol „Hladnog rata” Istoka i Zapada.

1999. - Hrvatska je odbila zahtev Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u Hagu za pokretawe istrage o zlo~inima po~iwenim nad srpskim civilima u operaciji „Oluja” u avgustu 1955.

2001. - ^etvorica sledbenika Osame Bin Ladena, {efa teroristi~ke mre`e Al-Kaida osu|ena su u Americi za planirawe ubistava Amerikanaca u inostranstvu i postavqawe bombi u dve ameri~ke ambasade u Africi.

2002. - U Velikoj Britaniji je Pol Boteng imenovan za generalnog sekretara Trezora kao prvi crnac na visokom polo`aju u Vladi.

2003. - Ameri~ki predsednik Xorx Bu{ povukao je naredbe koje su 11 godina ranije omogu}ile uvo|ewe sankcija protiv SR Jugoslavije. Na snazi su ostale sankcije koje se odnose na biv{eg predsednika SRJ Slobodana Milo{evi}a i wegovu porodicu.

2009. - U katastrofama izazvanim klimatskim promenama godi{we pogine oko 300.000 qudi, a gubici su oko 125 milijardi dolara, objavio je Globalni humanitarni forum.

POSLEDWI VLADAR LOZE KARA\OR\EVI]A:

Tragi~na pri~a kraqa Petra II i Kraqevine Jugoslavije

^ini se da ne postoji tragi~nija li~nost iz novije srpske istorije nego {to je kraq Petar II Kara|or|evi}, koji je imao 11 godina kada je postao kraq, a 21 kada je izgubio vlast. Wegovi posmrtni ostaci danas po~ivaju na Oplencu, posle mnogo godina.

Kraq Petar II Kara|or|evi} je bio najstariji sin kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a i kraqice Marije, ro|en 1923. {estog septembra. Kumovi su bili kraq Xorx VI od Ujediwenog Kraqevstva i wegova supruga Elizabeta. Titula kraqa mu je pripala po naslednoj liniji, po{to mu je otac ubijen u Marseju 1934. Osnovno obrazovawe je stekao na Belom dvoru, a poha|ao je i {kolu u Velikoj Britaniji. Iz Britanije se vratio posle o~evog ubistva i poneo je titulu “kraq Jugoslavije“.

MALOLETNI KRAQ

Po{to je bio maloletan, kraqevska vlast je preneta na Namesni{tvo koje je u testamentu odredio kraq Aleksandar I Na ~elu Namesni{tva bili su knez Pavle Kara|or|evi}, a ~lanovi su bili i Ivo Perovi} i Radenko Stankovi}. Kraq Petar II je zvani~no na vlast do{ao posle protesta 27. marta 1941. godine. Pristupawe Trojnom paktu dovelo je do velikih protesta u zemqi, koji su kulminirali 27. marta 1941. Kraq Petar II je ukazom progla{en punoletnim, iako to formalno nije bio, i odmah je preuzeo vlast od Namesni{tva. Vladao je samo 19 dana. Onda je Kraqevina Jugoslavija bombardovana 6. aprila 1941. Kraq Petar II je 14. aprila, na predlog predsednika vlade, armijskog generala Du{ana Simovi}a, odveden u izbegli{tvo. Prvo je bio u Gr~koj, a zatim u Jerusalimu i Egiptu. U junu 1941. godine stigao je u Englesku. U proglasu od 16. aprila 1941. kraq je rekao: “Primoran da pred nadmo}nijim neprijateqem napustim nacionalno zemqi{te, Ja ne mislim prekidati borbu. ^ast zastave spasena je, ali nacionalna sloboda je u opasnosti. Ja pozivam Moj dragi narod da ne klone pod udarima sudbine i da sa~uva veru u budu}nost… Uveren da }e Bog braniti na{u pravedu stvar, Ja kli~em: @ivela Jugoslavija i wena sloboda!“. To samo zna~i da kraq i vlada nisu ni pomi{qali na kapitulaciju, niti je o tome bilo govora.

DA LI JE KRAQEVINA

JUGOSLAVIJA KAPITULIRALA I KO JE TU BIO OTPOR?

I danas se ~esto ~uje fraza: ”Posle kapitulacije Jugoslavije 17. aprila 1941. godine…”. Ta fraza i daqe stoji u uxbenicima istorije, i predstavqa nespornu ~iwenicu. Iz we je proistekla teorija ”dva pokreta otpora”.

Ako se uzme da Kraqevina Jugoslavija nije kapitulirala, ve} je tokom Drugog svetskog rata imala kraqa, vladu i vojsku, onda nema ni pri~e o dva pokreta otpora. Onda stvari stoje ovako – postojala je jedna regularna jugoslovenska vojska, a sve druge su bile ili okupatorske ili banditske. Ako se Ravnogorski pokret izjedna~i sa Narodnooslobodila~kim pokretom, oba su bila vrlo legalna i legitimna, stoji u “Albumu \enerala Dra`e“, Miroslava Samarxi}a.

Kraq Petar II je u svojim memoarima koje je napisao 1955. godine i koji su prvi put objavqeni na francuskom jeziku, a ~lan Krunskog ve}a mr Du{an Babac priredio na srpskom, ovako je opisao po~etak rata: “Oko ~etiri sata ujutro probudila me je sirena sa krova dvora. Poku{ao sam da upalim svetlo, ali ono nije radilo. Uzeo sam xepnu lampu, obukao ku}ni ogrta~, ogr-

nuo kaput preko ramena i `urno si{ao u hol, kad je iznenada do{lo svetlo, po{to je na{a elektri~na centrala pu{tena u rad. Ugasio sam svetla jer je iznad hola bio zastakqen krov u obliku kupole. Svi smo iz Belog dvora si{li u skloni{te. Telefonirao sam komandi vazduhoplovstva da pitam za novosti, a oni su me obavestili da je pedeset neidentifikovanih dvomotornih aviona pre{lo granicu u pravcu grada. Posle tri ili ~etiri sata ~ekawa telefon je ponovo zazvonio i rekli su mi da su bombarderi kru`ili nad gradom i da su se vratili ka granici. Objavqen je kraj uzbune i mi smo se vratili u krevet. Slede}e ~ega se se}am je vrisak koji para u{i i potmuli tutaw bombi koje eksplodiraju. Isko~io sam iz kreveta i dok sam obla~io kaput zaslepquju}e je bqesnulo i vreo vazduh je pojurio kroz otvorene prozore, baciv{i me na pod. Drugi prozor koji je bio zatvoren prsnuo je u sobu. Rat je po~eo“.

NEISKUSTVO UZIMA DANAK

I PRI @ENIDBI

Oktroisani ustav iz 1931, je stavio mladog i neiskusnog kraqa u centar politi~kih afera. Mladi kraq nije bio dorastao ozbiqnosti situacije i lako je potpadao pod uticaj ~lanova vlade i Britanaca. Liga majora je imala veliki uticaj na mladog kraqa Petra II i bili su siva eminencija, koja je stajala iza vlade starog vuka Slobodana Jovanovi}a.

Za vreme svog izbegli{tva, kraq Petar II je dovr{io {kolovawe u Kembrixu. Pridru`io se snagama britanskog Kraqevskog ratnog vazduhoplovstva. Kraq Petar II je jedini jugoslovenski lider koji je dobio priliku da govori u ameri~kom kongresu 25. juna 1942. godine.

Kada je kraq Petar II odlu~io da se o`eni gr~kom princezom Aleksandrom za vreme dok je buktio rat, do{lo je do krize u wegovim odnosima sa ministrima i sa Vinstonom ^er~ilom. Predsednci izbegli~ke vlade Slobodan Jovanovi}, Milo{ Trifunovi} i drugi srpski politi~ari su smatrali da je neprikladno ven~avati se u ratno vreme. Protiv svadbe je bila i kraqica Marija i to je dovelo do kona~nog prekida wihovih odnosa.

Vinston êr~il, iako je podràvao brak predstavnika jugoslovenske i gr~ke kraqevske dinastije, tako|e se protivio kraqevim namerama. Ministri Juraj Krwevi}, Juraj [utej i Miha Krek su bili neutralni. Sa druge strane, Dragoqub Mihailovi} je podràvao kraqevu nameru,

pa je juna i jula 1943. prikupqao potpise jugoslovenskih gra|ana koji su se slagali sa kraqevom odlukom. Svadba je odr`ana u martu 1944. u jugoslovenskoj ambasadi u Velikoj Britaniji. Me|u zvanicama je bilo samo 19 Jugoslovena. Kraqev kum bio je britanski kraq Xorx VI. Od britanske diplomatije prisustvovao je samo ministar spoqnih poslova Entoni Idn. ^er~il nije do{ao, iako je bio pozvan. Kraqevo ven~awe je lo{e prihva}eno u jugoslovenskoj i svetskoj javnosti.

DA LI JE KRAQ

IKAD ABDICIRAO?

U novembru 1945. je monarhija ukinuta referendumom, a Jugoslavija je postala jednopartijska dr`ava pod vla{}u Komunisti~ke partije. Kraqevu odluku o odricawu od svojih ingerencija i prenosu istih na namesni{tvo i vladu neki istori~ari smatraju abdikacijom. Me|utim… Da li je ba{ tako?

U izgnanstvu kraq Petar II je prvo `iveo u Londonu sa svojom suprugom i sinom Aleksandrom, ro|enim 1945. Da bi Aleksandar, kao naslednik prestola, bio ro|en na jugoslavenskom tlu, tada{wi britanski premijer Vinston ^er~il proglasio je apartman broj 212 londonskog hotela “Claridges” jugoslovenskom teritorijom.

Zapravo, kraq Petar II nikada nije abdicirao. U egzilu, kraq Petar II je ìveo u Londonu sa svojom suprugom i sinom, a posledwe godine ìvota proveo je u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama.

Prema zapisima istori~ara Branislava Gligorijevi}a, kraq Petar II je bratu govorio: “Ja sam kraq jedne nesre}e…“. To je, na neki na~in, i bilo ta~no. Prema mr Du{anu Babcu, ~lanu Krunskog ve}a, ne postoji nikakav podatak da je kraq Petar II ikada abdicirao

Prema zvani~nim dokumentima iz 1945. kraq Petar II je abdicirao po~etkom pomenute godine, a onda je progla{ena Republika Jugoslavija 29. novembra 1945. godine. Me|utim, po ~estitki povodom ro|ewa sina britanskog kraqa Xorxa VI kraqu Petru II, u kojoj stoji: “Gospodine, moj brate i dragi ro|a~e, Va{e veli~anstvo” ne bi se moglo naslutiti da je kraq abdicirao. DOLAZAK U AMERIKU GA DOVEO DO QUBAVNICE MICI LOU Kraq Petar II Kara|or|evi} prvi put je do{ao u SAD 1954. godine. Tada se upoznao sa Mici Lou, Srpkiwom ro|enom kao Milica An|elkovi} u Vrwa~koj Bawi 1926, a udatom za Amerikanca kineskog porekla, lekara Frenka Loua. Ona je, navodno, bila i veliki patriota. Kraq Petar II nije odoleo wenim ~arima. Kraq je, borave}i u Americi, odsedao u ku}i bra~nog para Lou. Kad se rastao s kraqicom Aleksandrom i kad su mu Ravnogorci u emigraciji sredinom {ezdesetih godina pro{log veka obe}ali da }e dobiti dvorac u Wujorku na kome }e pisati “Petar II, kraq Jugoslavije“, kraq Petar II se preselio u SAD. Kraq je imao firmu koja je propala zbog wegovih kockarskih dugova. [tampa je tvrdila da je ìveo od nasledstva svoje majke kraqice Marije i od pomo}i emigranata. Pri~e kaù da je kraq upropastio zdravqe stalnim opijawem. Dobio je cirozu jetre. Godine 1967. su mu te{ko oboleli bubrezi i jetra. U bolnicu “Sen Kler” u Wujorku, koja je bila u vlasni{tvu Frenka Loua, Micinog muà, kraq Petar II je do{ao u februaru 1970. da bi mu presadili jetru. Primqen je pod pseudonimom Petar Petrovi}. O kraqu su se starali Mici i wen suprug, pa je prebrodio krizu. Sredinom 1970. zdravqe kraqa Petra II se po-

gor{alo. Tada je napisao testament u kome “dobro~initeqa Mici Lou” ovla{}uje “da proda, da u najam i stavi pod hipoteku ceo ili u delovima” wegov posed. Istovremeno, u testamentu traì da bude sahrawen u SAD, u pravoslavnom srpskom manastiru Svetog Save u Libertvilu. Ina~e, kraq je politi~ki bio aktivan do smrti, blisko je sara|ivao sa srpskom emigracijom. SMRT U TU]INI I SPOR PORODICE SA QUBAVNICOM Kraq Petar II je umro 3. novembra 1970. godine u Denveru. Na onaj svet ispratili su ga Mici Lou i Petar Salata, koji je platio kraqevu sahranu. Mici je tvrdila da su mrtvog kraqa pokrali, ne ostav{i ni{ta i da su uzeli i ordewe. Porodica (supruga kraqica Aleksandra, sin princ Aleksandar i brat princ Tomislav) je zahtevala je da kraq bude sahrawen pored majke, kraqice Marije, na kraqevskom grobqu u Londonu. Tome se usprotivila Mici Lou, pozivaju}i se na testament. Kao {to to obi~no biva, do{lo je do sudskog spora, a sve je pratila svetska ùta {tampa. Dok je spor trajao, dobrih dve nedeqe, le{ kraqa Petra II je po~ivao u friìderu mrtva~nice. Spor je dobila Mici Lou, pa je kraq Petar II sahrawen u manastiru Sveti Sava u Libertvilu. Na ispra}aju jugoslovenskog kraqa bilo je oko 30.000 qudi i jo{ 400 ameri~kih pilota koje su kraqevi ~etnici spasili. Na ovom mestu godinama se okupqala srpska emigracija. Istorija beleì da je kraq Petar II bio jedini monarhisti~ki vladar sahrawen na teritoriji Sjediwenih ameri~kih dràva. REHABILITOVANI KRAQ U SVOJOJ ZEMQI

Posmrtni ostaci kraqa Petra II su ekshumirani 17. januara 2013. godine, da bi bili preneti u crkvu Svetog \or|a na Oplencu. Po dolasku u Srbiju, kraq Petar II je po~ivao u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog, u sklopu Dvora na Dediwu. Dr`avna sahrana sa ~etiri ~lana porodice Kara|or|evi} obavqena je 26. maja 2013. na Oplencu. Na wegovoj sahrani 1970. kao i 2013. opelo je slu`io isti sve{tenik Marko Todorovi}.

Tu je sahrawena i wegova supruga kraqica Aleksandra, ~iji su posmrtni ostaci preneti iz Gr~ke.

Kraq Petar II je rehabilitovan re{ewem Vi{eg suda u Beogradu od 10. jula 2015. Po kraqu se zove osnovna {kola u U`icu.

Porodica Kara|or|evi} i Krunski savet ne prihvataju ni testament, ni princezu Evu Mariju. I pored dva sudska spora na kojima je potvr|eno da je kraqev potpis na testamentu autenti~an, ~lanovi porodice tvrde da je testament falsifikovan. Zato su posmrtni ostaci kraqa Petra II preneti na Oplenac. To je, prema mi{qewu nekih pravnika i istori~ara, bilo kr{ewe wegove posledwe voqe.

Kraq Petar II Kara|or|evi}

Kraq Petar II Kara|or|evi} u vreme Drugog svetskog rata

„NIJE

@ELEO DA BUDE SPASEN, JEDVA SMO GA IZVUKLI“:

Renato Grbi} spasio

mu{karca koji je sko~io

sa Pan~eva~kog mosta!

Vlasnik restorana u blizini Pan~eva~kog mosta, Renato Grbi}, u nedequ 18. maja je spasio je jo{ jednu osobu koja je poku{ala da izvr{i samoubistvo skokom sa Pan~eva~kog mosta. Renato je poru~io da svi koji se odlu~e na takav ~in treba da znaju da su problemi u `ivotu re{ivi. Do sada je spasao iz Dunava vi{e od 30 osoba.

„Brat me je pozvao telefonom oko 12 sati i rekao ‘silazi dole, neko je sko~io sa mosta’. Utr~avamo u moj ribarski ~amac i u pravcu mosta, u vodi uo~avamo siluetu. Prilazimo i kada smo mu pri{li on je pokazivao rukom da se sklawamo, da ne}e da ga spasimo“, ispri~ao je Grbi}.

Dodaje da su on i brat izvukli davqenika iz vode, uprkos wegovoj `eqi da ne bude spasen.

„Jedva smo ga ubacili u ~amac. De~ko se tresao, hipotermija, smrzavawe, nije bio stabilan na nogama“, rekao je Grbi}.

Dodao je da su se posle toga na Dunavu sastali sa re~nom policijom sa kojom su do{li do pontona ispred Grbi}eve konobe gde je on davqeniku dao svoje suve stvari iz restorana i pe{kir kako bi se osu{io. „U me|uvremenu je do{la i ekipa Hitne pomo}i koja ga je odvela u zdravstvenu ustanovu kako bi bio zbrinut“, rekao je Grbi}.

Ocenio je da su on i wego brat do{li u posledwem trenutku, jer bi u roku od nekoliko minuta davqenik po~eo da bude van sebe i nakon toga bi potonuo.

„Imao je sre}e {to smo do{li, mislim da }e shvatiti da je `ivot mnogo lep{i i da ima nekog koga voli“, rekao je Grbi}.

Naveo je da je wegovo dosada{we iskustvo u spasavawu qudi koji ska~u sa tog mosta pokazalo da se svi u trenutku kada ih on prona|e odr`avaju na vodi.

„Svi koji sko~e plivaju, odràvaju se. Taj ko sko~i da èli to da uradi u sekundi bi se prepustio i potonuo bi. Ali kada su ispod vode, ìvotni refleks je da èle vazduh i isplivavaju na povr{inu i na taj na~in traè ruku spasa, traè zadwu {ansu ukoliko sre}e imaju da nekog ima gore“, rekao je Grbi}.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Po~etak nedeqe done}e neo~ekivano otkri}e u poslovnoj sferi. Mogu}e su zanimqive ponude koje }e vas naterati da sagledate karijeru iz novog ugla. Situacija u qubavi mo`e da postane napeta, stari problemi isplivavaju, va{a qubomora ne poma`e. Sledi vi{e radosti u krugu porodice i prijateqa. Neki Ovnovi oseti}e poriv da se izraze kroz umetnost.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Nedeqa po~iwe potrebom da donesete va`ne odluke. Situacija zahteva pribranost i analizu. Ose}ate porast energije i potrebu za fizi~kom aktivno{}u. Radi}ete efikasno i re{i}ete izazove sa pola snage. Neki Bikovi }e po`eleti da se posvete unutra{wem miru. Qubavna situacija turbulentna, zvezde vas savetuju da probleme iz pro{losti ostavite iza sebe.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Pred vama je period bogat komunikacijom i uspostavqawem novih veza. Mogu}a je va`na informacija koja mewa va{e planove. Obratite pa`wu na pregovore, bi}e uspe{ni. Mogu}e emotivne oscilacije i prilike za preispitivawe prioriteta. Vikend donosi prijatna de{avawa na qubavnom poqu - ja~awe odnosa ako ste zauzeti i novo poznanstvo ako ste slobodni.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa donosi unutra{we promene. Mogu}a su iznena|ewa u poslu koja traè brzo prilago|avawe i nova znawa. Dolazi do izraàja va{a intuicija. Povoqno vreme za porodi~ne susrete i podr{ku bliskih. Neki Rakovi poèle}e da ulep{aju svoj dom. U qubavi vas ~eka va`na odluka, da li ste spremni za vi{i korak sa partnerom ili da svoje srce otvorite novoj osobi?

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Nedeqa po~iwe poja~anom energijom i ambicijom. Mogu}i su uspesi u karijeri. Ova nedeqa donosi nova poznanstva i inspiraciju. Ima}ete potrebu da se izrazite kroz kreativne aktivnosti. Vikend donosi prijatna iznena|ewa na qubavnom planu. Ovo mo`e u potpunosti da promeni planove koje ste planirali da ostvarite po~etkom juna. Nekoga ste povredili zaboravqaju}i va`an datum.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Pred vama je period organizovanosti i uspe{nog re{avawa izazova! Po~etak nedeqe donosi napredak u poslu ili obrazovawu, uveri}ete se da se prethodni trud isplatio. Mogu}a su korisna poznanstva koja }e vam olak{ati posao u budu}nosti. Vi{e }ete se baviti emocijama i odnosima. Vikend je idealan za opu{tawe u prirodi, a zvezde vas savetuju i da proverite krvnu sliku.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ulazite u povoqan period za odnose i nova poznanstva. Naredni dani donose napredak u poslu ili u~ewu. Pogodan period za nala`ewe kompromisa, ne propustite priliku da re{ite probleme u me|uqudskim odnosima. Izra`ena je potreba za kreativno{}u i li~nim razvojem. Qubavni odnos dobi}e novu dimenziju tokom vikenda. Ne{to {to vam je izgledalo nemogu}e, postaje dostupno.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Idealno vreme za dubqe uvide i preispitivawe vrednosti. Mogu}e su va`ne promene u poslu ili finansijama, ali u va{u korist. Ovo ste ~ekali i sada u`ivajte u plodovima rada. Obratite pa`wu, dobi}ete korisne informacije. Emocije dolaze do izra`aja, a vikend donosi potrebu za mirom. O~ekujte poziv od osobe iz pro{losti, mo`da }e poquqati va{e trenutne emocije.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

O~ekuje vas period pokreta i novih otkri}a. Mogu}a dinami~na de{avawa u vezi sa karijerom ili u~ewem. Imate sposobnost da razmi{qate izvan okvira. Pogodni dani za pokretawe novih projekata, naro~ito ako `elite privatan biznis. U qubavi vas o~ekuje sukob mi{qewa. ^uvajte se ishitrenih reakcija i naglih odluka, mo`da }ete izgovoriti ne{to zbog ~ega biste se kasnije kajali.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ova nedeqa donosi proveru va{ih pozicija i postignu}a. O~ekuju vas va`ne profesionalne teme, ali ovo je prilika da pokaète koliko toga moète. Nove informacije i korisne kontakte. Bi}ete fokusirani na qubavni ìvot. Sledi vam popularnost, mnogo poziva i poruka od osoba koje èle da vas upoznaju. Zvezde vas savetuju da ne ostajete kod ku}e. Vikend je vreme za oporavak.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Pred vama je vreme za ostvarewe kreativnih ideja. O~ekuju vas zna~ajna de{avawa u poslu ili obrazovawu, mogu} je napredak u vidu pozicije ili zarade. Imate originalna re{ewa. U`iva}ete u komunikaciji i novim kontaktima, dok vikend mo`e da donese emotivne obrte. Horoskop vas podse}a da jedna vrata moraju da se zatvore, kako bi se ona prava otvorila.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Horoskop za ovu nedequ donosi vam duboke emocije i va`na li~na pitawa. Po~etak nedeqe obele`i}e de{avawa u vezi sa poslom ili novcem. Mogu}i su vanredni ku}ni tro{kovi. Pogodno vreme za nova poznanstva. Izra`ena je potreba za blisko{}u, a vikend donosi ti{inu. O~ekujte sjajne vesti od nekog ~lana porodice ili daqeg ro|aka. Ima}ete razloga za slavqe!

Ve}inom smo navikli da `rtvujemo dodatni kofer ili obrok u avionu, kao i da putujemo samo s ru~nim prtqagom kako bismo u{tedeli na avionskoj karti. Udobnost nije uvek prioritet kad je cena letova u pitawu - ali da li biste bili spremni da tokom celog leta ne sedite, ve} da stojite ili se oslawate kao na biciklu, samo da biste platili mawe? Neke avio-kompanije ozbiqno razmatraju uvo|ewe nove generacije „sedi{ta za stajawe”, ali postavqa se pitawe koliko je ideja zaista mudra.

Putovawa avionom }e mo`da izgledati veoma druga~ije, jer nekoliko niskotarifnih avio-kompanija planira uvo|ewe nesvakida{weg koncepta koji bi mogao izazvati pravu podelu mi{qewa me|u putnicima - putovawe u „polustoje}em” polo`aju. Re~ je o novoj vrsti sedi{ta pod nazivom Skyrider 2.0 - koja vi{e li~e na biciklisti~ka nego na klasi~na avionska, na koja putnici sedaju i ne opu{taju noge, ve} se oslawaju na naslon dok stoje pod blagim nagibom, kao da su nasloweni na sedlo.

Ova vrsta sedi{ta omogu}ava pove}awe kapaciteta putnika u avionu za oko 20 odsto, prema trenutno dostupnim podacima. Konstrukcija je lak{a za ~ak 50 odsto u pore|ewu sa klasi~nim sedi{tima u ekonomskoj klasi, a broj komponenti je sveden na minimum, u ciqu smawewa tro{kova proizvodwe i odr`avawa. U kompaniji „Aviointeriors”, koja stoji iza projekta, ovaj dizajn vide kao revoluciju u ponudi jeftinih letova. Osim {to ovakav dizajn omogu}ava

zna~ajno pove}awe broja putnika po letu, potencijalno zna~i da }e cene karata biti ni`e. Svaki red sedi{ta povezan je sa podom i plafonom kabine, {to doprinosi ve}oj stabilnosti, a namewena su za letove koji ne traju du`e od 2 sata. Neobi~na sedi{ta trebalo bi da se pojave ve} 2026. godine pojave, a prvi put su predstavqena na presti`nom sajmu avio-enterijera u Hamburgu 2018. godine. U pore|ewu sa prethodnom verzijom, koju je kompanija prvobitno poku{ala lansirati

2010. godine, ova nova generacija ima poboq{anu podlogu, ~vr{}u konstrukciju i znatno lak{i okvir, prenosi „Dejli mejl”.

PUTNICI PROTIV NOVOG KONCEPTA LETEWA Iako su tehni~ke prednosti jasne - vi{e putnika, mawe tro{kova, jeftinije kartemnogi korisnici dru{tvenih mreà nisu impresionirani idejom. Na platformama poput Iksa i Instagrama su se pojavili komentari korisnika koji novi koncept doìvqavaju kao „degradaciju iskustva letewa”. Neki ga opisuju kao „korak unazad” u odnosu na osnovne standarde po{tovawa putnika, a drugi ovakav pristup o{tro kritikuju jer deluje kao da moè biti opasan po onog ko koristi sedi{ta. Informacije o konkretnim aviokompanijama koje planiraju uvo|ewe Skyrider 2.0 jo{ uvek nisu zvani~no potvr|ene, a ni proizvo|a~ za sada nije dao izjave. Iako uvo|ewe staja}ih sedi{ta mo`da zvu~i kao tehnolo{ki i ekonomski napredak, istovremeno pokre}e razgovore o tome {ta je prihvatqivo u ime niìh cena i ve}eg profita.

^etiri namirnice koje treba konzumirati ako imate problema s varewem

Problemi s varewem kao

{to su nadutost, zatvor, ose}aj teìne u stomaku ili neredovna stolica mogu ozbiqno uticati na svakodnevno funkcionisawe i op{te stawe organizma. Stru~waci isti~u da pravilna ishrana igra kqu~nu ulogu u regulisawu varewa i vra}awu ravnoteè crevne flore. Umesto da odmah poseèmo za brzim re{ewima, prvi korak moè biti uvo|ewe nekoliko jednostavnih, ali mo}nih namirnica u svakodnevnu ishranu.

GR^KI JOGURT

Fermentisani mle~ni proizvodi poput gr~kog jogurta bogati su probioticima – korisnim bakterijama koje pomaù u odràvawu zdrave crevne flore. Redovna konzumacija probiotika moè ublaìti simptome nadutosti i pomo}i kod neredovne stolice. Stru~waci ~esto preporu~uju gr~ki jogurt jer, pored probiotika, sadrì i proteine koji doprinose ose}aju sitosti bez optere}ivawa sistema za varewe.

OVSENE PAHUQICE

Ovas je odli~an izvor rastvorqivih vlakana, naro~ito beta-glukana, koji poma`u u regulisawu varewa i blagom podsticawu rada creva. Pored ubla`a-

RECEPT

GRIZ KNEDLE SA POVR]EM

POTREBNO JE:

n 1 jaje

n 1 prstohvat soli

n 1 prstohvat bibera

n 1/2 ka{i~ice sode bikarbone

n 1 ka{i~ica masti

n 6 ka{ika p{eni~nog griza

n 1 {argarepa - skuvana

n 1 mladi luk

n malo lista celera

PRIPREMA:

Razmutiti jaje dodati so, biber, sodu bikarbonu i ka{i~icu otopqene masti. Iz supe izvaditi jednu {argarepu i mladi luk i sitno iseckati. Dodati u smesu sa jajima. Nase}i i list celera. Dodati griz da se dobije smesa ne tako tvrda. Najboqe da malo odstoji da bi griz povukao vlagu.

Supu procediti i malom ka{i~icom vaditi knedle

dok se ne utoro{i smesa.

Kuvati oko 5 minuta. Ako je potrebno kuvati du`e.

vawa zatvora, ovsene pahuqice mogu pomo}i i u sni`avawu nivoa holesterola. Nutricionisti preporu~uju da se konzumiraju za doru~ak jer obezbe|uju dugotrajan ose}aj sitosti i stabilnu energiju, bez dodatnog optere}ewa `eluca. KIVI

Ovo vo}e nije samo bogato vitaminom C, ve} sadr`i i prirodni enzim aktinidin, koji pospe{uje razgradwu proteina u `elucu i tako olak{ava

varewe. Redovna konzumacija kivija mo`e pomo}i kod sporog pra`wewa creva i smawewa nadutosti. Stru~waci napomiwu da je kivi posebno koristan osobama sa osetqivim sistemom za varewe jer deluje blago i prirodno.

^IJA SEMENKE

îja semenke su bogate vlaknima koja vezuju vodu i stvaraju èlatinastu strukturu u sistemu za varewe – to pomaè regulisawu prolaska hrane kroz creva

i olak{ava redovno pra`wewe. Preporu~uje se da se semenke prethodno potope u vodi, biqnom mleku ili jogurtu kako bi se aktivirala wihova tekstura. Osim toga, sadr`e omega-3 masne kiseline koje mogu smawiti upale u crevima. Ukqu~ivawem ovih jednostavnih namirnica u svakodnevnu ishranu mogu}e je prirodno i efikasno podr`ati zdravqe sistema za varewe – bez potrebe za drasti~nim promenama.

Puter je zdraviji od margarina, a koje su jo{ boqe prirodne alternative?

Puter i margarin su ~esto izbori namaza. Izme|u putera i margarina, puter je generalno zdraviji izbor ako se koristi umereno, i posebno ako je prirodan i minimalno prera|en. Ipak, napravili smo kratak spisak pore|ewa, a ponudi}emo i zdravije alternative.

PUTER

Prirodna `ivotiwska mast, sadr`i: Zasi}ene masti (ali umereno nisu nu`no lo{e)

Vitamin A, D, E, K (posebno ako je od krava hrawenih travom)

Masne kiseline poput butirata koje mogu imati antiinflamatorna svojstva

Mo`e podi}i LDL („lo{“) holesterol ako se konzumira previ{e

MARGARIN

^esto ima mawe zasi}enih masti

1. JA^A IMUNITET

Kupus je dobar za na{ imunitet jer sadr`i velike koli~ine askoribinske kiseline. Bogat je i vitaminom C, koji uni{tava viruse i bakterije zbog toga {to stimuli{e proizvodwu leukocita.

2. PODSTI^E PROBAVU Sezona pravqewa zimnice odavno je po~ela, a ukoliko volite da jedete kiseli kupus, ovo je odli~na prilika da malo o~istite organizam ili pak izle~ite mamurluk. Sok od kiselog kupusa tzv. rasol ~est je sastojak u mnogim dijetama jer ubrzava varewe.

Neki sadr`e biqne sterole koji mogu sniziti holesterol

Industrijski prera|en — sadr`i trans-masti

Mo`e imati aditive, ve{ta~ke boje i emulgatore

AVOKADO

Prirodna biqna mast, bogata nezasi}enim mastima (dobrim za srce)

Sadr`i vlakna, kalijum, vitamine C, E, K, B

Odli~an kao zamena za puter na hlebu –mo`ete ga zgwe~iti sa malo limuna i soli PUTERI OD ORA[ASTIH PLODOVA

Bogati proteinima, zdravim mastima i mineralima

Izaberi 100% prirodne bez dodatog {e}era, uqa i soli

Vi{e od 11 odsto gra|ana Srbije nema nijedan zub

Vi{e od 11 odsto gra|ana Srbije, odnosno oko 700.000, nema niti jedan zub, {to je stawe koje ima aspekt invaliditeta, dok svega 8,3 odsto gra|ana ima sve zube, saop{tila je organizacija Doktori protiv korupcije.

Povodom Nedeqe zdravqa zuba i usta, ta organizacija je ocenila da ti podaci pokazuju „pora`avaju}e stawe” oralnog zdravqa gra|ana Srbije i ukazuju na sistemski konflikt interesa u zdravstvu. „Podaci koji se odnose na zdravqe usta i zuba u starosnoj grupi starijoj od 65 godina pokazuju da je bezubost ve} a od 40 odsto {to je daleko vi{i postotak od onog u razvijenim zemaqama. Na primer, ona u Italiji iznosi 19 a u Sloveniji 16 odsto”, navodi se.

TAHINI (SUSAMOV PUTER)

Odli~an izvor kalcijuma, gvo`|a i zdravih masti

Blagog, ora{astog ukusa – mo`ete ga mazati samostalno ili me{ati s medom.

Bademov puter je bla`eg ukusa, dok je kikiriki puter ja~i i masniji. Le{nikov je odli~an ako voli{ ne{to slatkasto.

3. DOBAR ZA PREVENCIJU RAKA Ukoliko ste izbegavali kupus, vreme je da to promenite. Pojedina istraìvawa su pokazala da ova namirnica sadrì sastojke koje smawuju rizik od nastanka kancerogenih materija, te se tako pokazao efikasnim u prevenciji raka koè, prostate, jedwaka i pankreasa.

4. DOBAR U BORBI PROTIV POJAVE ÎRA NA @ELUCU I HELIKO BAKTERIJE Heliko bakterija glavni je uzro~nik pojave ~ira na èlucu. îr nastaje kao posledica poreme}aja ravnoteè izme|u odbrambenih i {tetnih faktora koji deluju na sluzokoù

èluca. Kada prevagnu {tetni faktori, èluda~na kiselina po~iwe da uni{tava za{titni sloj èluca {to stvara ~ir. Da se ovo ne bi dogodilo, ne bi bilo lo{e da konzumirate sok od kupusa, zato {to se pokazao kao efikasan borac protiv pojave ~ira, jer sadrì s-metilmetionin.

5. ^UVA ZDRAVQE SRCA Kupus, kao i povr}e poput cvekle, brokolija i rotkvica, imaju antiinflamatorne prednosti, te se preporu~uju osobama koje su u riziku od pojave sr~anih bolesti. Kupus u~estvuje u prevenciji nakupqawa plaka u krvnim `ilama, kao i u regulaciji holesterola.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

ZAMI[QENO [UMSKO DEMONSKO BI]E (PRAZN.)

LI^NA ZAMENICA MERAZA POVR[INU NEPROFESIONALCI

IME GLUMICE @IGON

SIMBOL AZOTA LEGENDA NASEQE KOD MEDVE\E

ZVUKOVI, GLASOVI (TUR.)

PRE^I[]EN PAMUK

PUSTIWAK, ISPOSNIK (LAT.)

VRSTA DIVQEG PSA KURZIV ([TAMP.)

GUBITAK USLED KAKVE NEPOGODE PRVI VOKAL DIPLOMATSKO TELO

JEDIWEWE AMONIJAKAI SIR]ETNE KISELINE KAPUTOD ^OHE SA [IROKIM RUKAVIMA

(PESN.)

BOL, MU^ITI DRA@ [UMSKA KOKA TESTENINASA NADEVOM

QAJI TOKOM SPAVAWA PREDMET RASPRAVE VEZIVNO TKIVO (ANATOM.)

SIMBOL KALIJUMA KUCKATI, TIKTAKATI IME PEVA^ICE MEDUWANIN GODI[WA

ZADIVQAVATI, ODU[EVQAVATI NEMAN LATINSKI VEZNIK

VRSTA PAPAGAJA RADNO ODELO, KOMBINEZON URAN NAPLAKATI SE, ISKUKATI SE

NAKUKATI SE

VODORAVNO: JAGMA, AKREP, STUHA, MI, AR, IVANA, N, MIT, AVAZI, VATA, [AKAL, EREMIT, OCI, ^AR, TETREB, ADIRATI, TA, NI, ALA[^AD, SNOVI, TEMA, K, TIKTATI, IAKO, ETIDA, MILUTIN, N, DIVITI, ALA, ARA, OVEROL,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SUDOKU 2:

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Lepa kwièvnost, 2. U akta, me|u re{ene spise (lat.) - Metalni klin, 3. Sitna morska riba - Glavni grad Gvineje, 4. Kow u narodnoj pesmi - Ime pisca Desnice - Inicijali pisca Stankovi}a, 5. Pu~inijeva opera - Mali bode`, 6. Mesto u severnoj Dalmaciji, na Zrmawi - Ameri~ki glumac Robert de, 7. Kraq iz [ekspirove tragedijePobeda (fig.) - Simbol kalijuma, 8. Veznik - Pro`drqiva èna - Aorist (skr.), 9. Zekasta koza - Medicinski instrument, 10. Holandski fizi~ar nobelovac Kamerling - Stru~wak u slavistici, 11. Doma}e gove~e - Elektronska cev sa tri elektrode - Stariji ruski reìser Nikolaj, 12. Oblast u [paniji - Grad u Pakistanu, 13. Nadimak peva~a Topalovi}a - Ma|arski pesnik Jano{, 14. Francuski pisac Viktor - Povrtna biqka sa cvetnom glavicom (mn.).

USPRAVNO: 1. Omalova`avati, potcewivati, 2. Izdava~i (lat.) - Poznavalac vina, 3. Starorimski ku}ni bog - Ptice peva~ice iz porodice vrana - Filipinsko vulkansko ostrvo, 4. One koje govore ekavski - Naseqe kod Trebiwa, 5. Ista slova - Hemijski element (La) - Raonici, 6. Grobna jama - Severni jeleni - Inicijali glumice Radivojevi}, 7. Auto oznaka Italije - Skok s odbijawem - Katanac, 8. Gorwi dom nekih parlamenata - Pro~eqe, lice zgrade - Oznaka za istok, 9. Proizvod tkawa (mn.) - Overilac, 10. Oznaka islandske krune - Lisci - Bawa u Pirinejima, 11. Troglavi pas iz gr~. mita - Odse~eni komad, 12. Pripadnice vi{eg sloja plemstva.

EKSER, GIRA, KONAKRI, AT, VLADAN, BS, TOSKA, STILET, ERVENIK, NIRO, LIR, TROFEJ, K, I, ALAVKA, AOR, ZEKANA, SONDA, ONES, SLAVIST, VO, TRIODE, EK, ALAVA, KARA^I, TOPALKO, ARAW, IGO,

VODORAVNO: BELETRISTIKA, AD AKTA,

RE[EWE UKR[TENICE:

RE[EWE

Du{ka Vu~ini} otkrila da li }e Srbija krenuti putem zemaqa koje odustaju od Evrovizije

Dugogodi{wa komentatorka Evrovizije podelila je svoje utiske nakon povratka iz Bazela.

Du{ka Vu~ini} Lu~i} tvrdi da se ve} godinama ose}a tenzija me|u organizatorima Evrovizije, kao i da popularnost samog festivala pada iz godine u godinu.

„Po~elo je pro{le godine, mada, tiwa, to 10 godina unazad, samo to smo prime}ivali ili nismo prime}ivali. To takmi~ewe treba da nas razonodi, da svaka dr`ava predstavi sebe u dobrom svetlu, ne samo u muzi~kom, vi ste tamo predstavnik svoje dr`ave nekoliko dana, doga|aj vam daje priliku da se predstavite, promovi{ete“, obja{wava Vu~ini}eva.

Nedavno su se pojavile spekulacije da Belgija razmatra povla~ewe sa ovog takmi~ewa, a Du{ka isti~e da bez obzira na ovogodi{wi plasman, Srbija ne razmatra ovakvu opciju.

S druge strane, na Evroviziji u~estvuje Izrael, {to izaziva mnogo politi~kih kontroverzi i doprinosi ve} zategnutim odnosima. Tako|e, u~estvuju i neke neevropske zemqe poput Australije, a razmatra se i prikqu~ivawe SAD-a i Kanade, dok je Rusiji zabraweno takmi~ewe zbog sankcija, isto kao {to ni SRJ nije u~estvovala tokom devedesetih.

„Postavqa se pitawe, ne samo u evrovizijskim krugovima, kako je mogu}e da Izrael u~estvuje, a da Rusija ne u~estvuje, Ukrajina u~estvuje i tako daqe. To dolazi ve} u domen politi~kih pitawa na koje mislim da treba da poku{avamo da damo odgovor“, ka`e go{}a Jutarweg programa na RTS-u.

Slogan koji prati Evroviziju glasi „Ujediweni muzikom“, a Du{ka se pita da li je on opravdan.

„Osim toga {to smo se vratili na mesto ro|ewa ‘Pesme Evrovizije’, koja je prvi put odràna u [vajcarskoj 1956. godine, mislim da ovim ‘Dobrodo{li ku}i’ smo malo maskirali ono {to vi{e ne moè da se kaè smo ujediweni muzikom“, istakla je Du{ka Vu~ini}.

PEVA^ SE RAZVEO, PA NAKON DVE GODINE

DOBIO DETE SA DRUGOM @ENOM „Da smo imali decu ne bi se tako zavr{ilo“

Za Ivanom Milinkovi}em, koji se proslavio u muzi~koj grupi „Legende”, godinama su uzdisale mnoge ène, kako zbog wegovog glasa, tako i zbog izgleda. Ivan je svoj qubavni ìvot uglavnom ~uvao od prevelikog uvida javnosti, te malo ko zna da se ènio dva puta, kao i da je obe supruge upoznao na radnom mestu, odnosno na nastupu.

– Sa 32 godine sam se prvi put o`enio, Vesna je bila moja velika qubav jo{ iz KUD-a „Lola“, gde sam odlazio i pevao. Ven~ali smo se i bili u braku sedam godina i razveli smo se. Nismo imali dece. Da jesmo, verovatno se to tako ne bi zavr{ilo – rekao je on za Kurir.

– Posle dve godine od razvoda, sa drugom suprugom dobio sam sina Filipa. On je jako talentovan, bezobrazno talentovan, ima sluha, studira IT. Jako je lepo vaspitan, ima sestru po majci Awu. Supruga i ja smo na Kosmaju, tamo ìvimo. Suprugina }erka Awa u to vreme je pre{la kod nas i ona je na svoj na~in preìvqavala te trenutke, ali sve je to sazrevawe, sve je to ìvot…

– Sa 40 sam dobio sina, to je ìvot. U ìvotu ima{ neke planove, ali i ìvot ima neke svoje. I sve on to poslaè, te kockice…

Nata{a Bekvalac diplomirala sa desetkom, a mnogi misle da nije ni studirala

Nata{a Bekvalac oduvek je znala da je muzika wen poziv, a mnogi ne znaju da je ona paralelno ulagala i u obrazovawe.

Naime, dok je Nata{a Bekvalac uspe{no gradila karijeru, ona je zavr{avala i fakultet koji je atipi~an za `ene. Peva~ica je zavr{ila Vi{u {kolu za sportske trenere, i to sa desetkom, a qubav prema sportu nasledila je od oca koji je fudbalski stru~wak.

– Bilo je veoma lepo kad sam diplomirala s desetkom. Tog trenutka sam dobila `equ da nastavim sa {kolovawem – rekla je ona jednom prilikom, pi{e Telegraf. Nata{a vi{e od dve decenije peva i gradi muzi~ku karijeru, me|utim, priznaje da bi mogla da zamisli sebe kako se bavi svojom strukom nekad u budu}nosti.

– Vidim sebe u nekom lepom fitnes centru kako pomaèm qudima da odrè formu ili steknu vitku liniju. To je ono {to u budu}nosti èlim da radim – rekla je Nata{a.

Cane ”Partibrejkers”: Mladi kao da su

ponovo

pustili `ivot u organizam koji odumire

„Mnogo je mr`we, iskqu~ivosti i ostra{}enosti. Mi moramo da te`imo ka tome da ~ujemo jedni druge. I to za dobrobit ove zemqe jer drugu nemamo. Mi moramo da se isporazgovaramo”, rekao je za frontmen grupe Partibrejkers Zoran Kosti} Cane.

„To {to su uradili mladi je kao da su ponovo pustili `ivot u organizam koji odumire, koji je zahva}en nekom gangrenom. Kako smo mi do{li do svega? Ova zemqa mora bilo kako da na|e na~in da opstane. Ose}am da stvari nisu dobre, po{tujem sve {to su mladi uradili, to je veliki napor, pokazali su da nije sve trulo i prazno u ovoj zemqi”, rekao je u emisiji 360 stepeni Zoran Kosti} Cane, frontmen grupe „Partibrejkers”.

Navodi da se u dru{tvu „de{ava kovitlac neki”.

„Ne{to se ra|a, pa to ra|awe trpi pritisak. Tra`ila se odgvornost za nadstre{nicu a onda su stvari oti{le na neku drugu stranu. Mladi su tra`ili odgovore ali ih stariji nisu dali. Nema odgovora ve} dugo, ali ima nekih drugih, fundamentalnijeg karaktera koji nam dolaze sa nebesa”, rekao je Cane.

Navodi da je u dru{tvu mnogo mr`we, iskqu~ivosti i ostra{}enosti, i da svi „mi moramo da te`imo ka tome da ~ujemo jedni druge”.

„To je za dobrobit ove zemqe,

jer drugu nemamo. Mi moramo da se isporazgovaramo”, istako je on. „TREBA DA OSETIMO ZAJEDNI[TVO I SOLIDARNOST”

Govore}i o muzici kojom se decenijama bavi kaè: „Muzika, poezija i umetnost opomiwu ~oveka kako ìvi. Bude ga obamrlosti, iz neke samodovoqnosti, uskogrudosti i podse}a ga na ne{to lepo. Mi na ovom meniju osredwosti, koji svakog dana gledamo, vidimo da nema vi{e posebnosti, sve je u profitu nedarovitih qudi. Ali uvek ima spasa, i ideja spasewa sve mewa. Nema predaje dok smo ìvi. Qubav, pra{tawe i kajawe. Treba da osetimo zajedni{tvo i solidarnost, i to smo videli kad su studenti prolazili kroz Srbiju, kada su neke bake izlazile i iznosile jabuke, svako je dao ne{to od sebe. @ivot je dati od sebe drugom. Moramo da budemo

qudi. U Bibliji je uputstvo kako treba da ìvimo”, objasnio je frontmen grupe „Partibrejkers”. Na pitawe da li se rima moè nau~iti Cane kaè:

„Ja volim rime koje ne diraju su{tinu, rime kada na jedan pomalo lak na~in neku te{ku stvar saop{tite ~oveku. Ja sam Zoran za {alu oran. Moèmo da se na{alimo jer je ìvot ve} previ{e teàk. Mi ìvimo u vremenu falsifikata, ve{tih amatera, u vremenu gde tehnologija sve moè da prikaè da je tako. U vremenu ve{ta~ke inteligencije ~iji je prvi podstreka~ |avo. A, moè li rima da se nau~i, zavisi koliko si {armantan i duhovit. Qudi se malo {ale, slabo vole pripovedawe, svi su zabrinuti, neukwièni, misle da su ìvi dok ~ekaju smrt. Zato svako jutro treba re}i hvala ti Boè”, naveo je Zoran Kosti} Cane, frontmen grupe „Partibrejkers”.

Palatu Jelene bin Drai u Dubaiju ~uva policija 24 sata, a jedan dan u wenom vrti}u ko{ta 4.000 evra

Jedna od najlep{ih Srpkiwa Jelena bin Drai ve} godinama sa suprugom, bogatim arapskim biznismenom Saidom bin Draijem i naslednicima `ivi u Dubaiju, u malo je re}i luksuznoj palati.

Ekipa Kurira obi{la je palatu Jelene Bin Drai, kao i obdani{te, bolnicu i kozmeti~ke salone koji su u vlasni{tvu ove prebogate porodice.

Sama palata nalazi se u delu Dubaija pod nazivom Palm Xumeira i dok se s jedne strane nalazi put, s druge strane ona izlazi direktno na privatnu pla`u. Sama vila i imawe imaju nekoliko hiqada kvadrata i procewuje se da vrede nekoliko stotina miliona dolara. Ispred samog ulaza u kompleks nalazi se i ku}ica za pripadnike obezbe|ewa, dok o privatnosti

porodice 24 ~asa brine i policija, ~ije vozilo su i zatekli ispred wihovog doma. Sam ulaz je ukra{en razli~itim vrstama cve}a i palmama, a visoke zidine u potpunosti {tite privatnost i unutra{wost kompleksa, koja je tako|e ispuwena cve}em, palmama i zelenilom, pa je pravi raj za o~i i odmor za du{u. Potom su oti{li do obdani{ta, koje se smatra jednim od najsavremenijih i najcewenijih, i to ne samo u Ujediwenim Arapskim Emiratima ve} i na celom Bliskom istoku. U wemu moè biti sme{teno i do 100 dece uzrasta od {est meseci do ~etiri godine. Kako se moè videti na jednom od relevantnih sajtova, dnevni boravak u ovom vrti}u za samo jedan dan ko{ta neverovatnih 4.000 evra (16.400 dirhama). Kako isti~u, 70 odsto roditeqa koji svoju decu ostavqaju ovde na ~uvawe dolaze upravo iz Palm Xumeire, najluksuznijeg dela grada, u kom ìvi i sama porodica Bin Drai, ali iz Marine, Tekoma, Xumeire i Bur` Kalife.

Zanimqivo je da su svi Jelenini privatni biznisi sme{teni jedan blizu drugog, pa se u neposrednoj blizini nalazi i privatna bolnica porodice Bin Drai. Ovaj medicinski centar pru`a vrhunsku uslugu i negu svim pacijentima iz svih grana medicine, a u wemu su zaposleni doktori specijalisti i stru~waci iz celog sveta.

Osim ova dva biznisa, Jelena je na ~elu i jednog luksuznog modnog brenda, kao i dva kozmeti~ka salona (mu{kog i `enskog).

Podsetimo, biv{a misica nikad nije krila da je selidbom iz @abqa u Dubai i udajom za Saida postala uspe{na poslovna `ena. Ona se za Arapina udala jo{ davne 2008. godine, a danas imaju ~etvoro dece.

Jelena bin Drai

DETAQI U@ASA U LIVERPULU: ^ak 27 povre|enih, ~etvoro ostalo zarobqeno ispod auta koji je gazio navija~e

Mu{karac star 53 godine uhap{en je u Liverpulu nakon {to je vi{e desetina qudi povre|eno kada je automobil uleteo u grupu navija~a ovog kluba koji su slavili titulu Premijer lige.

Prema procenama, na ulicama grada okupilo se izme|u 800.000 i milion navija~a koji su uz pesmu slavili titulu.

Proslava je postala potpuni horor kada je jedno lice automobilom uletelo u masu.

Kako navodi Dejvid Ki~en, iz Slu`be hitne pomo}i severozapadnog regiona Mersisajda, lekari i drugi ~lanovi medicinskih timova brzo su reagovali i pru`ili pomo} na licu mesta u ulici Voter u Liverpulu.

Kako je naveo, u bolnice {irom grada primqeno je 27 osoba, od toga je ~etvoro povre|ene dece.

Me|u te`e povre|enima je i jedan pripadnik hitne pomo}i koji je paradu pratio iz predostro`nosti na biciklu.

Na konferenciji za medije oglasio se i na~elnik Vatrogasno-spasila~ke slu`be Mersisajda, Nik Sirl.

On je izjavio da su, po dolasku na mesto nesre}e, zatekli veliki broj povre|enih, a ~etiri osobe su bile zarobqene ispod vozila.

Slu~aj je i daqe pod istragom, a nadle`ne slu`be nastavqaju sa radom na terenu.

MODRI]EV DIRQIV OPRO[TAJ OD REAL MADRIDA: „Momenat

koji nisam `eleo da do|e…“

Luka Modri}, legenda Real Madrida, nakon 13 godina napu{ta klub u kom je ostvario neke od najve}ih uspeha u karijeri, a tim povodom se oglasio pismom.

Modri} }e po isteku ugovora napustiti klub u kom je proveo vi{e od jedne decenije, a imao je emotivne re~i za sve koji su ga na tom putu pratili:

„Do{lo je vreme. Momenat koji nikada nisam `eleo da do|e, ali to je fudbal, a u `ivotu sve ima po~etak i kraj.

U subotu }u odigrati posledwi me~ na Santijago Bernabeuu.

Do{ao sam 2012. godine sa `eqom da nosim dres najboqeg kluba na svetu i sa ambicijom da postignem velike stvari, ali ovo nisam ni mogao da zamislim.

Igrawe za Real je promenilo moj `ivot, promenilo me je i kao igra~a i kao osobu.

Ponosan sam {to sam bio deo tima u jednoj od najuspe{nijih era u istoriji kluba. @elim da se iz sveg srca zahvalim klubu, posebno presedniku Florentinu Perezu, mojim saigra~ima, trenerima i svima koji su mi pomogli.

Iskusio sam neverovatne momente tokom ovih godina, neke preokrete koji su delovali nemogu}e, finala, proslave i magi~ne no}i na Bernabeuu… Osvojili smo sve i zaista sam bio sre}an. Veoma, veoma sre}an.

Ali, iznad svih titula i pobeda, nosim u srcu qubav prema navija~ima Madrida. Zaista ne znam kako bih objasnio tu vezu koju imam sa vama koji nas podr`avate, po{tujete i volite. Uvek sam to ose}ao. Nikada ne}u zaboraviti nijedan aplauz, nijedan gest qubavi koji ste mi uputili.

Odlazim punog srca. Ispuwen ponosom, zahvalno{}u i nezaboravnim uspomenama. Iako vi{e, posle Svetskog klupskog prvenstva, ne}u biti deo kluba na terenu, zauvek }u biti navija~ Madrida.

Vide}emo se ponovo. Real Madrid }e za mene do`ivotno biti dom. @iveo Madrid i ni{ta drugo“, napisao je Modri}.

Najve}a zvezda Rusije napu{ta sport zbog rata u Ukrajini

Jedna od najboqih ruskih sportistkiwa svih vremena re{ila je da zavr{i karijeru zbog rata u Ukrajini, odnosno sankcija koje su Rusiji uvedene za ono {to Ruska Federacija naziva „Specijalna vojna operacija”.

Iako je pre tri godine i tri meseca po~eo pomenuti ratni sukob (a najnovije vesti o ratu u Ukrajini, u`ivo, iz minuta u minut, mo`ete da pratite na blogu „Novosti”), ruska atletika je ~itavu deceniju na „udaru”.

Razlog su one, sada ve} celom svetu poznate, optu`be da se u Rusiji, prakti~no „pod dr`avnim nadzorom”, dozvoqavao doping odre|enih vrhunskih sportista, a te optu`be su potom dovele i do brojnih sportskih sankcija i pre rata u Ukrajini.

Marija Lasickene, koja je izrastala u jednu od najboqih atleti~arkih svih vremena zbog dominacije u skoku u vis, sada je obelodanila da se sportu mo`da ne}e vra}ati.

- Zasad ne mogu da ka`em da li }u se uop{te vra}ati na borili{ta - rekla je olimpijska {ampionka za RIA Novosti, dodaju}i da „do daqweg suspenduje svoju karijeru, a time je mo`da i zavr{ava”.

Ova 32-godi{wakiwa je tom prilikom dodala i slede}e: - Postoji veliki psiholo{ki umor od svega {to se de{ava.

Atleti~arke su u suspenziji ve} deset godina i ja li~no vi{e ne mogu da prona|em motivaciju da nastupam samo na doma}im takmi~ewima.

Ona, kao i brojne druge wene kolege, nije bila me|u malobrojnim (ukupno 15, {to je minijaturno za dr`avu ~ija populacija, odnosno broj stanovnika iznosi oko 146 miliona i 120 hiqada) ruskim sportistima koji su dobili „zeleno svetlo” da u~estvuju na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.

MARIJA LASICKENENESTVARNA BIOGRAFIJA

Ro|ena 14. januara 1993. u Prohladnom, u ruskoj republici Kabardino-Balkarija, ova 180

Partizan razbio Dubai u polufinalu ABA lige

Iako je Dubai u me~ u{ao kao tre}eplasirani tim ABA lige nakon liga{kog dela, ve} u uvodnim minutima bilo je jasno da Partizan nema nameru da i{ta prepusti slu~aju.

Na krilima Vawe Marinkovi}a i Sterlinga Brauna crno-beli su od 6:6 stigli do 14:6, a potom i do u tom trenutku maksimalnih +8, 28:20.

Dubai je po~etkom druge deonice pripretio, smawili su na 28:24, ali je Frenk Nilikina sa dve vezane trojke ispostavi}e se prelomio me~.

Od tog momenta igra~i Dubaija su maltene nestali sa parketa, sa druge strane Partizan je poga|ao bukvalno sve, pa je ubrzo na semaforu stajalo 42:24, a pre kraja druge deonice vi{ak je i{ao i na 53:31.

Nije Partizan vi{e spu{tao prednost ispod 25 poena, a u jednom momentu vi{ak je i{ao i na 35 poena, 100:65.

Na kraju, 102:72, pa }e crno-beli imati priliku da veoma lako do|u do borbe za {ampionski prsten.

Blistqlai su Sterling Braun sa 21 poenom i Dvejn Va{ington sa 19, dok je kod Dubaija Davis Bertans imao 17 poena.

Drugi me~ Partizana i Dubaija u Ujediwenim Arapskim Emiratima zakazan je za 29. maj, a ukoliko bude potrebe tre}a utakmica bi bila odigrana 1. juna. U finale }e pro}i tim koji prvi do|e do dve pobede.

U drugoj polufinalnoj seriji sastaju se Budu}nost i Crvena zvezda od 21.00.

cm visoka atleti~arka je u{la u istoriju sporta po brojnim dosti}ima. Evo samo nekih od wih: OLIMPIJSKE IGRE Tokio 2020. Zlato SVETSKO PRVENSTVO

Peking 2015. Zlato London 2017. Zlato Doha 2019. Zlato SVETSKO PRVENSTVO U DVORANI Sopot 2014. Zlato Birmingem 2018. Zlato KONTINENTALNI KUPOVI

Marake{ 2014. Zlato Ostrava 2018. Zlato EVROPSKO PRVENSTVO

Cirih 2014. Srebro

Berlin 2018. Zlato EVROPSKO PRVENSTVO U DVORANI Prag 2015. Zlato Glazgov 2019. Zlato.

Trener Budu}nosti se izviwavao Sferopulosu nakon razbijawa Zvezde

Ko{arka{i Budu}nosti deklasirali su Crvenu zvezdu sa 104:70 u prvom me~u polufinalne serije ABA lige, a nakon utakmice trener Andrej @akeq poslao je smirenu, ali jasnu poruku – “ovo je samo prvi korak”.

“^estitam svojim igra~ima. Fokus, energija, disciplina – to je bilo na najvi{em nivou. Kontrolisali smo utakmicu od prvog minuta do posledwe sekunde”, rekao je @akeq na konferenciji za medije.

Uprkos sjajnoj igri Budu}nosti, me~ je obele`io i prekid nakon ubacivawa predmeta sa tribina. Trener Zvezde Joanis Sferopulos povukao je ekipu s terena, a kasnije ~estitao doma}inu.

“Razumem emocije, navija~i su bili odli~ni, ali sport mora biti iznad svega. Prekid nije dobar ni za koga, mogao je da preokrene tok me~a. Sre}om, nije.” Tokom incidenata, @akeq se izviwavao Joanisu Sferopulosu zbog uzavrelih strasti na parketu.

Ra{id Sulajmon briqirao je sa 24 poena, a Mekinli Rajt se vratio iz povrede i upisao 12 asistencija.

Trener Budu}nosti upozorava da serija nije gotova.

“Mo`da jeste jedna od najboqih partija do sada, ali ne gledam unazad. Zvezda u Beogradu je ne{to potpuno drugo.

SELEKTOR ALBANIJE SILVIWO:

Znam za istoriju sa Srbijom, ta utakmica je posebna

Selektor fudbalske reprezentacije Albanije Silviwo saop{tio je spisak igra~a za utakmice protiv Srbije i Letonije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. godine, a za utakmicu protiv na{e selekcije je rekao da to nije obi~an me~. Susret se igra 7. juna u Tirani.

Selektor Albanije Silviwo: Znam za istoriju sa Srbijom, ta utakmica je posebna

Tokom konferencije za novinare pred nastavak kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u SAD-u, selektor Albanije Silviwo je istakao da je utakmica sa Srbijom posebna.

„Potpuno se sla`em. To nije obi~na utakmica. To je posebna utakmica. Znam istoriju. Me|utim, moramo se fokusirati na na{u igru, na prilike koje imamo. Mi smo tim koji igra, koji ima srce i du{u i ne smemo izgubiti svoj identitet. Hajde da iza|emo na teren i igramo fudbal”, rekao je Silviwo.

Albaniju u ovom prozoru o~ekuju dve utakmice.

„To su dve veoma te{ke i fizi~ke utakmice. To su dva tima koja imaju centimetre, koji imaju visoke igra~e, od 190 centimetara. Da bismo se suo~ili sa ovim utakmicama, moramo dosti}i limit, da potro{imo mnogo energije. Me|utim, radi}emo na tome da iskoristimo svoje prilike. Napredovali smo. Imamo va`ne igra~e. Mnogi od wih su u dobrom trenutku. Definitivno imamo {anse. Srbija je fizi~ki jak tim, tim koji dobro izlazi u napadu, ima tehni~ki kvalitet, ali definitivno imamo svoje prilike”, obja{wava Silviwo.

Silviwo je u konferenciji upitan o izjavi srpskog predsednika Vu~i}a, koji je tokom skupa u Ni{u, zatra`io od selektora Stojkovi}a da pobedi Albaniju.

„^uo sam to naravno, ali u fudbalu je najlep{i deo 90 minuta na terenu. To sam nau~io pre mnogo, mnogo godina. To se odnosi na nas, koji smo ovde, koji se bavimo fudbalom. U ovom trenutku imamo 180 minuta, imamo dve utakmice. Moramo dati sve od sebe na terenu, da igramo fudbal, to se odnosi na nas” zakqu~io je Silviwo.

Srbija je propustila prva dva kola kvalifikacija, jer je igrala bara` za opstanak u A diviziji Lige nacija protiv Austrije. Albanija je u ta dva me~a izgubila od Engleske i pobedila Andoru.

Engleska je prva u grupi K sa {est bodova, Albanija i Letonija imaju po tri, Srbija i Andora su bez bodova.

Du{ko Vujo{evi} otputovao na transplantaciju bubrega

Legendarni trener Partizana Du{ko Vujo{evi} oti{ao je u Belorusiju na transplantaciju bubrega.

On }e operaciji biti podvrgnut u prestonici Belorusije, Minsku. Vujo{evi}u (66) }e u specijalizovanoj klinici za nefrologiju biti obavqena komplikovana operacija transplantacije bubrega.

Najtrofejniji trener u istoriji Partizana ve} dve godine nalazio se programu transplantacije bubrega pri klinici u Minsku, koji podrazumeva redovne terapije do momenta kada se pojavi donor.

„Vest o tome da je transplatacija mogu}a zatekla ga je u Podgorici ju~e u 17.30 i nekako je uspeo da uhvati let za Moskvu u pono}, a potom stigne na vreme u Minsk jutros u ranim satima. U toku dana se o~ekuje da }e biti izvr{ena transplantacija bubrega“, ispri~ao je Igor Mikqa, autor emisije „Kida Show“, u kojoj je doma}in bio i Vujo{evi}.

On je potom dodatno objasnio.

„Dule je ovu vest saop{tio u ciqu spre~avawa spekulacija u javnosti o tome gde je i u kakvom je zdravstvenom stawu. Dodao je da }e vi{e informacija ponuditi kada operacija bude obavqena i zamolio da se porodica i on ne uznemiravaju dok ceo ovaj proces traje. Dule je u dobrom raspolo`ewu, optimista je i borac po prirodi“, preneo je Sport klub.

Zvezdo, lepa je dupla kruna, ali da se ne la`emo – vreme je za iskorak u Evropi

Crvena zvezda je sezonu, kada se podvu~e kona~na crta, okon~ala uspe{no. Ipak, utisak je da su crveno-bele od toga da 2024/2025. arhiviraju pod epitetom „istorijska” delile sitnice koje bi veoma lako mogle da budu glavni putokaz za narednu. A vreme je da te sitnice, koje uostalom i prave razliku izme|u ponosa i `ala, na Marakani isprave.

Imali su crveno-beli blistave momente, poput 5:1 protiv [tutgarta, pobede od 1:0 protiv Jang Bojsa, zatim sjajnih 90 minuta u porazu od Milana 2:1, furiozne nalete u porazu od PSV Ajndhovena (3:2), Benfike (2:1), momente ozbiqnog otpora Barseloni (5:2)…

I to je odli~no. [tavi{e, za neka ranija vremena, kada su crveno-beli ulazak u grupnu fazu nekog evropskog takmi~ewa do`ivqavali kao neverovatan uspeh, ove dve pobede crveno-belih su nove stranice istorije. No, problem je u tome {to Zvezda vi{e ne sme da se zadovoqava tim sitnim, malim uspesima. Drugim re~ima – od sezone 2025/2026 vi{e ne}e biti dovoqno pobediti dva puta. Razlog je jednostavan – navi-

ja~i Zvezde su nakon rezultata zabele`enih za prethodnih osam decenija (sa razlogom) postali razma`eni, a uspon kluba u posledwih deset godina nakon tavorewa po raspadu Jugoslavije doveo je do osetnog pove}awa apetita.

A upravo to je jedna od stvari koje su Zvezdu i stavile na put da se 1991. godine okiti titulom prvaka Evrope. Iako je te{ko o~ekivati da }e se to ponoviti, pre svega zbog toga {to apsolutni primat imaju ekipe koje se razbacuju stotinama miliona, sezona 2025/2026 veoma lako bi mogla da bude mo`da i kqu~na za budu}i evropski put tima sa Marakane.

Baza je napravqena – stigao je Milo{ Veqkovi}, stigao je

Rodrigao, o~ekuje se da Zvezda re{i i pitawe levog beka, nakon ~ega bi trebalo da usledi nadogradwa tima koji }e biti kadar ne samo da do|e do mesta u Ligi {ampiona, ve} i da u woj zapravo na Marakani uspeju da do|u do mesta me|u najboqa 24 tima. Ukoliko se to ostvari, tim iz „Qutice Bogdana“ }e sam sebe staviti u poziciju da u „xepu“ ima makar mesto u plej-ofu za kvalifikacije u Ligi {ampiona na osnovu koeficijenta. Mnogo toga }e biti poznato narednih nedeqa – ali jedno je sigurno, o~ekuje nas veoma „vru}e“ leto za ekipu Vladana Milojevi}a i ~ini se dosta promena sa ciqem da se na titule i duple krune nadove`u uspesi u Evropi.

Joki} }e igrati za Srbiju

Nikola Joki} je zavr{io sezonu u Denveru eliminacijom u polufinalu NBa lige, a glavno pitawe je da li }e igrati za Srbiju na predstoje}em Evropskom prvenstvu.

Na wega je indirektno odgovorio i selektor Svetislav Pe{i}, koji j eu svom stilu najavio da }e Joki} igrati za Srbiju.

Naime, iskusni trener je upitan „da li mo`emo da ra~unamo na iskustvo momka iz Sombora tokom leta“.

„Pre svega na kvalitet. I na

znawe. A dobro je i iskustvo“, odgovorio je selektor. „On i napreduje, svake sezone napreduje. To su karakteristike najve}ih, vrhunskih igra~a. Svake godine se u wegovoj igri vidi ne{to novo. Popravio je tranziciju u napadu i odbrani, sad vi{e {utira za tri poena, iako je to i ranije mogao. Od vrhunskih igra~a se o~ekuje ne{to novo u svakoj sezoni“. Podse}amo, Eurobasket }e se igrati od 27. avgusta od 14. septembra

THURSDAY l ^ETVRTAK 29. 5. 2025.

RASPRODATO Veliko finale

Melburnskog derbija A-lige

Melburn Siti - Melburn Viktori

Drugu godinu zaredom, finale Isuzu A-lige je rasprodato, ali navija~i jo{ uvek gr~evito poku{avaju da do|u do karata za prvo finale melburnskog fudbalskog derbija.

Melburn Siti }e ugostiti gradske rivale Melburn Viktori na subotwem doga|aju pred publikom na rasprodatom AAMI parku. Veliko finale je peto finale Sitija u zadwih {est godina, a drugo zaredom za Viktori - dok dva viktorijska tima `ele slavu {ampionata.

To je jo{ jedan va`an podsticaj za A-ligu (Isuzu UTE A-League) dok liga slavi svoju dvadesetu godi{wicu i ~etvrtu godinu uzastopnog rasta - sa ukupnom pose}eno{}u koja je porasla za 10 procenata u odnosu na prethodnu godinu i ligom koja je do~ekala skoro 1,6 miliona navija~a tokom sezone, najvi{e od 2016/17.

Veliko finale Isuzu UTE A-lige 2025. po~iwe na AAMI parku u Melburnu, u subotu, 31. maja u 19:40 ~asova po isto~no-australijskom vremenu.

Za sve doma}e gledaoce, veliko finale Isuzu UTE A-lige 2025. bi}e preno{eno u`ivo na Network 10 i ekskluzivno strimovano na 10 Play i Paramount+ Melburn Viktori je u polufinalu plej ofa bio boqi od novozelandskog Oklanda (2:0, 0:1), dok je Melburn Siti bio boqi od viktorijskog Vestern Junajteda (1:1, 3:0).

Novak \okovi} je pro{li ~etvrtak napunio 38 godina. I dok je za ve}inu tenisera to vreme kada se karijere bli`e kraju, \okovi} je i daqe me|u najboqima na svetu – u samom vrhu ATP liste i u borbi za najve}e titule.

Wegova karijera je toliko bogata da je te{ko izdvojiti sve {to ju je u~inilo posebnom, ali ovih 38 ~iwenica – rekorda, preokreta i detaqa – najboqe oslikavaju koliko je Novak jedinstven u istoriji tenisa.

1. Najvi{e sezona zavr{io kao broj 1 – Ukupno 8 puta (rekord).

2. Tri kompleta Grend slem titula – Jedini u istoriji mu{kog tenisa.

3. Najstariji svetski broj 1 ikada – Sa 38 godina, i daqe u vrhu ATP liste.

4. Najvi{e Masters 1000 titula – Ima 40 trofeja.

5. Zlatni Masters – Jedini koji je osvojio svaki Masters 1000 turnir, i to bar po dva puta.

6. 24 Grend slem titule – Najvi{e u istoriji mu{kog tenisa.

7. 260+ pobeda protiv Top 10 rivala – Vi{e nego bilo ko.

8. Slem titule na sve tri

podloge – Beton, {qaka, trava –kompletno majstorstvo.

9. Najdu`e GS finale u istoriji – Pobeda nad Nadalom u Melburnu 2012: 5 sati i 53 minuta.

10. 10 titula na Australijan openu – Nedodirqiv u Melburnu.

11. 99 ATP titula – Tre}i svih vremena, iza Konorsa (109) i Federera (103).

12. Pobedio Federera i Nadala na istom Grend slemu dvaput – US Open 2011. i Rolan Garos 2021.

13. Pozitivan skor protiv i Federera i Nadala – Jedini iz „velike trojke“ s tim u~inkom.

14. Vi{e titula bez izgubqenog seta – Me|u wima i Zavr{ni masters 2022.

15. 15 uzastopnih pobeda protiv Top 10 – Rekord u Open eri.

16. 43 vezane pobede 2011. –Drugi najdu`i niz u Open eri.

17. Nole Slam – Prvi posle Roda Lejvera sa sve ~etiri GS titule zaredom (2015–2016).

18. Najve}a zarada od nagrada – Vi{e od 185 miliona dolara.

19. 36 Grend slem finala –Rekord (24–12).

20. 59 Masters finala – Tako|e rekord.

21. Jedini koji je dva puta po-

bedio Nadala na Rolan Garosu –2015. i 2021.

22. Najvi{e osvojenih Masters 1000 turnira bez izgubqenog seta – Rimu, Sinsinatiju, Majamiju i Parizu.

23. Sedam titula u Parizu (Bersi) – Najuspe{niji u dvorani.

24. Najmawe {est titula na tri razli~ita Masters turnira –Rim (6), Pariz (7), Majami (6).

25. Ukupno pobede protiv ~lanova „velike trojke“ – 30 protiv Nadala, 27 protiv Federera = 57 ukupno.

26. Najmla|i ~lan „velike trojke“ – Ro|en 1987.

27. U{ao u Top 100 sa 18 godina – I brzo u Top 20.

28. Najvi{e GS pobeda na betonu u istoriji – Dominacija na AO i US Openu.

29. 10 od 10 u AO finalima – Nikada nije izgubio finale u Melburnu.

30. Doneo Srbiji Dejvis kup 2010. – Sa savr{enim u~inkom te godine.

31. Najvi{e pobeda protiv Top 10 igra~a u jednoj sezoni – 31 pobeda 2015. godine (rekord).

32. 7 ATP Finals titula – Rekordno, vi{e od Federera (6).

33. 130+ preokreta nakon izgubqenog prvog seta – Kraq povrataka.

34. Govori najmawe pet jezika – Srpski, engleski, francuski, nema~ki, italijanski.

35. Osniva~ PTPA – Pokret za za{titu interesa tenisera van ATP strukture.

36. Zagovornik holisti~kog pristupa sportu – Ishrana, meditacija, disawe, hladne terapije.

37. Najvi{e nedeqa na prvom mestu – Rekorder sa 428 nedeqa na ATP vrhu.

38. Otac i porodi~an ~ovek –Sa suprugom Jelenom ima dvoje dece, Stefana i Taru, koje ~esto isti~e kao najve}u inspiraciju.

\OKOVI] @ELI PO[TOVAWE KOJE JE ZASLU@IO I POSLAO PORUKU AUSTRALIJANCIMA

„^lanovi tima su mi rekli da Australijan open sad treba da se poka`e“

Rolan Garos se poklonio svom najve}em {ampionu Rafaelu Nadalu, ranije je to uradio i Vimbldon za Roxera Federera, pa je logi~no pitawe - da li }e i Australijan open to uraditi za Novaka \okovi}a.

Nakon {to se Nadal na emotivan na~in oprostio od tenisa i dobio po{tovawe kakvo je zaslu`io tokom dve decenije karijere sada se mnogi pitaju kako }e izgledati opro{taj Novaka. Nema nikakve dileme da najmawe prostora da se obruka ima Australijan open koji svom najve}em {ampionu i osvaja~u 10 titula mora da se zahvali na pravi na~in.

„To je par ~lanova mog tima ju~e spomenulo, da Australijan open treba da se dokaè i pokaè kada je Rolan Garos ovako ne{to uradio za Nadala. Nemam o~ekivawa, ja iskreno nisam pomislio na to da mi oni nis rekli, za AO. Naravno da bih voleo tamo pogotovo, a i na svim ostalim grend slemovima gde budem igrao, kada budem odlu~io, da je to neki {palir posledwi, da bih voleo da doìvim to da mi se ukaè to po{tovawe za sve to {to sam uradio za sve te godine za tenis.

Srpski teniser je biranim re~ima govorio o onome {to je video na stadionu „Filip [atrije„.

„E sad, kako }e to biti, to stvarno ne znam. Kada je u pitawu ju~era{wi momenat, definitivno sam bio jako dirnut sa svim {to sam doìveo ja li~no, za sebe i Nadala. Mislim da je zasluìo sve {to je dobio u smislu emocija i po{tovawa, od celog teniskog i sportskog sveta, jer je legenda i izvanredan {ampion. Pri~ali smo o tome da je pro{le god na RG i na DK nije to ispalo kako wemu dolikuje, kako treba, tako da mi je drago zbog wega, familije i tima da su to uprili~ili kako on to zasluùje.