Srpski glas 22. maj by SRPSKI GLAS

Strana

Britanski kraq ^arls uputio Bajdenu poruku

podr{ke nakon dijagnostikovawa raka

Britanski kraq ^arls tre}i uputio je Xozefu Bajdenu poruku podr{ke nakon {to je biv{em ameri~kom predsedniku dijagnostikovan agresivni oblik raka prostate. Britanski kraq, koji se i sam le~i od nespecificiranog raka, uputio je najsrda~nije `eqe Bajdenu.

Britanski kraq je u julu 2023. godine ugostio tada{weg ameri~kog predsednika na ~aju u Vindzoru, a wegov portparol je izjavio da je odnos izme|u wih bio „izuzetno srda~an”. Bajden je, tako|e, prisustvovao sahrani kraqice Elizabete druge 2022. godine, a 2021. godine on i ^arls, koji je tada bio princ od Velsa, odr`ali su bilateralni sastanak tokom samita COP 26 u Glazgovu.

U svojoj prvoj objavi na dru{tvenim mre`ama nakon vesti, Bajden je izrazio zahvalnost na ogromnoj podr{ci, rekav{i da rak doti~e sve nas.

Iz Bajdenove kancelarije je u nedequ saop{teno da mu je dijagnostifikovan agresivni oblik raka prostate i da se rak pro{irio na kosti.

„Pro{le nedeqe, predsednik Xozef Bajden je pregledan zbog otkri}a nodula na prostati nakon {to su se pojavili pove}ani urinari simptomi.

U petak mu je dijagnostikovan rak prostate, sa Gleason skorom 9 (Grupa 5) i metastazama na kostima”, navodi se u saop{tewu.

Iako ovo predstavqa agresivniji oblik bolesti, ~ini se da rak reaguje na hormone, {to omogu}ava efikasno tretirawe bolesti, navedeno je u saop{tewu.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Studenti u blokadi ponovo blokirali zgradu suda u Novom Sadu

Studenti koji blokiraju sud su najavili da svi koji `ele da rade mogu da do|u na svoja radna mesta do 11 ~asova

Studenti u blokadi su u 11 ~asova ponovo blokirali sve ulaze u Vi{i sud u Novom Sadu, nakon {to su se povukli sa ulaza, a zaposleni u{li u zgradu.

Na ulazima u sud su ponovo pripadnici policije, a zaposleni koji su u{li napu{taju zgradu.

Ulica Sutjeska ispred suda je ponovo zatvorena za saobra}aj.

Studenti u blokadi i predstavnici opozicije od ~etvrtka blokiraju sud, a sada su se povukli sa ulaza i naveli da }e zaposleni mo}i da u|u do 11 ~asova da bi sud mogao da odgovori na `albe branilaca aktivista

PSG i organizacije Stav kojima je produ`en pritvor, a koji su optu`eni za poku{aj ru{ewa ustavnog poretka Srbije.

Vi{i i Apelacioni sud u Novom Sadu saop{tili su da, zbog blokade zgrade, `albe koje branioci optu`enih za poku{aj ru{ewa ustavnog poretka

najavquju da su podneli elektronskim putem nisu mogle biti primqene u sud. U saop{tewu je tako|e istaknuto da bi selektivno odlu~ivawe po àlbama u odre|enim predmetima predstavqalo kr{-ewe ustavnog prava na jednaku za{titu prava pred sudovima. [estoro aktivista „PSG” i „Stava” kojima je produèn pritvor optuèni su za poku{aj ru{ewa ustavnog poretka, a uhap{eni su 14. marta, nakon {to su mediji objavili audio snimak u kojem se ~uju lica za koja je navedeno da su ~lanovi „PSG” kako

planiraju upad u zgradu RTS-a tokom protesta studenata u blokadi 15. marta u Beogradu. Za jo{ {est aktivista organizacije Stav raspisana je poternica, jer su van zemqe. Studenti u blokadi, zajedno sa opozicionim aktivistima, od 15. maja blokiraju zgradu suda i tuìla{tva u Novom Sadu, zahtevaju}i osloba|awe {estoro aktivista optuènih za poku{aj ru{ewa ustavnog poretka, me|u kojima je i profesorka Marija Vasi}, koja je zbog posledica {trajka gla|u i è|u preba~ena u zatvorsku bolnicu u Beogradu.

Velika Britanija: Najbogatijih

50 porodica ima vi{e imovine nego polovina populacije

Najbogatijih 50 porodica u Velikoj Britaniji ima vi{e bogatstva nego najsiroma{nijih 50 odsto populacije u zemqi, dakle vi{e od ukupne imovine 34 miliona qudi, pokazala je najnovija analiza organizacije Ekvaliti trast.

Broj britanskih milijardera je porastao sa 15 u 1990. godini na 165 u 2024. godini, {to tako|e ukazuje na zna~ajan disba-

terom” ekstremnog bogatstva koje, prema wihovom mi{qewu, „podriva zdravqe i dobrobit nacije”.

„Dva najbogatija milijardera danas poseduju vi{e bogatstva nego cela lista milijardera iz 1990. godine zajedno”, isti~e se u izve{taju.

Veliki deo akumuliranog bogatstva poti~e iz nasle|a, finansijskih spekulacija i vlasni{tva nad nekretninama,

lans u distribuciji bogatstva, prenosi Gardijan.

Analiza pokazuje da je prose~no bogatstvo milijardera poraslo za vi{e od 1.000 odsto u posledwe tri decenije, dok su istovremeno dru{tvene nejednakosti pogor{ane.

Organizacija Ekvaliti trast to naziva „vampirskim karak-

{to su prema mi{qewu Ekvaliti trasta sektori koji doprinose razarawu zajednica i ekolo{koj degradaciji, tako da nikako ne doprinosi ciqevima kao {to su zelena tranzicija, decentralizacija bogatstva ili re{avawe stambene krize.

„Ekstremno bogatstvo je egzistencijalno pitawe. Ako `eli-

mo da pre`ivimo kao dru{tvo, moramo da iz temeqa promenimo ekonomske strukture i prepoznamo {tetnost same pojave milijardera”, navodi izvr{na direktorka Ekvaliti trasta, Prija Sani-Nikolas.

Sli~an stav deli i Xulija Dejvis iz organizacije Patriotski milioneri Velike Britanije, koja posebno kritikuje narativ da milijarderi stvaraju radna mesta.

„U praksi oni uni{tavaju radna mesta, jer kako konsoliduju mo}, male i sredwe firme jednostavno nestaju”, upozorava Dejvis.

Ekonomista sa londonskog Kings kolexa Benxamin Tipet izra~unao je da bi porez od dva odsto na bogatstvo najimu}nijih tokom posledwih 30 godina generisao 155 milijardi funti, {to bi kroz investirawe danas vredelo oko 325 milijardi funti, odnosno donelo vi{e od 11.000 funti po doma}instvu u Britaniji.

Politi~ka ekonomistkiwa organizacije Wu ekonomiks faundej{n Fernanda Balata predla`e koncept „linije ekstremnog bogatstva”, odnosno ta~ke u kojoj koncentracija bogatstva po~iwe da uzrokuje neopravdanu dru{tvenu {tetu.

Taj okvir, smatra Balata, treba da bude osnova za novu poresku i fiskalnu politiku u Britaniji, dodaje londonski list.

Izu~avawe mozga `ivotiwa mo`e da doprinese razvoju ve{ta~kih sistema

Najnovije istraìvawe australijskog univerziteta Mona{ otkrilo je da prou~avawe rada mozga kod ìvotiwa moè da ponudi vredna saznawa o evoluciji kognitivnih sposobnosti ~oveka, kao i da pomogne u razvoju naprednijih ve{ta~kih sistema.

Kako se navodi u objavqenoj studiji univerziteta iz Melburna, ta saznawa mogu da se iskoriste za stvarawe intuitivnije ve{ta~ke inteligencije i kompjuterskih biosistema.

Vo|a projekta Skarlet Hauard ispituje na koji na~in mozak malih ìvotiwa, od mehanike letewa kod vilinog kowica, do vida p~ela, moè da inspiri{e razvoj naprednih tehnologija koje opona{aju kretawe, pona{awe i percepciju ìvotiwa.

Hauard je ukazala da `ivotiwe mogu da budu va`an model za stvarawe novih tehnologija, posebno u sferi robotike i ve{ta~ke inteligencije.

Kako se navodi u wenoj studiji, objavqenoj u ~asopisu “Trendovi u kognitivnim naukama”, mnogi procesi i na~ini na koji `ivotiwe re{avaju zadatke i izazove poput izbegavawa sudara u letu mogu da dovedu do preciznijih i adaptivnijiih tehnologija, prenela je agencija Sinhua.

Kako je istakla Hauard, istraìvawe je zakqu~ilo da razumevawe na~ina na koji ìvotiwe reaguju na nove izazove tako|e moè da doprinese predvi|awu kako se one snalaze u odnosu na promene u ìvotnoj sredini koje izaziva ~ovek.

Cene nafte i zlata u padu, poskupela p{enica

Evropski berzanski indeksi su uglavnom u blagom porastu, cene nafte i zlata su pale uz istovremeni rast cena p{enice, dok investitori prate najnovije rezultate poslovawa britanskog Vodafona i {vajcarske osiguravaju}e ku}e Svis lajf, kao i aktuelna geopoliti~ka de{avawa. Ameri~ki predsednik Tramp rekao je posle ju~era{weg razgovora sa ruskim predsednikom Putinom da }e Rusija i Ukrajina odmah zapo~eti pregovore o prekidu vatre. Kremq je, me|utim, upozorio da }e taj proces potrajati, a Tramp je nagovestio da nije spreman da se pridru`i Evropu i uvede dodatne sankcije Moskvi, preneli su mediji. Indeks Frankfurtske berze DAX je danas u 9.15 sati porastao za 0,23 odsto na 23.961,38 poena, londonski FTSE 100 za 0,25 odsto na 8.722,59 poena, francuski CAC 40 za 0,13 odsto na 7.894,46 poena, dok je moskovski MOEX pao za 1,07 odsto na 2.854,06 poena.

Vrednost ameri~kog berzanskog indeksa Dow Jones je pred otvarawe berzi porasla za 0,32 odsto na 42.792,07 poena, indeks S&P 500 za 0,09 odsto na 5.963,60 poena, a vrednost indeksa Nasdaq za 0,02 odsto na 19.215,46 poena.

Evropski fju~ersi gasa za jun su se na otvarawu berze TTF prodavali po ceni od 35 evra za megavat-sat. Prema aktuelnim podacima sa berzi, cena sirove nafte je pala za 0,29 odsto na 61,930 dolara, a cena nafte Brent za 0,39 na 65,299 dolara.

Cena zlata je pala na 3.211,80 dolara za uncu, a cena p{enice porasla na 5,3407 dolara za bu{el (bu{el iznosi 27,216 kg). Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Forex iznosi 1,12626, {to je za 0,20 odsto vi{e nego na po~etku trgovine.

NOVI KOLAPS U [PANIJI:

Problemi sa mobilnom mre`om prijavqeni su oko pet sati ujutru, a uzroci prekida mre`e su i daqe nepoznati

Sve glavne mobilne mre`e su pale u [paniji, samo ~etiri nedeqe nakon {to je zemqa pogo|ena masovnim nestankom struje.

Problemi sa mobilnom mreòm prijavqeni su oko pet sati ujutru, prema podacima sajta Daunditektor. Uzroci prekida mreè su i daqe nepoznati. Podsetimo, masovni nestanak struje paralisao je delove [panije i Portugalije 28. aprila oko podneva, ostaviv{i milione qudi bez struje i veze. Metroi, aerodromi i bolnice su pre{li na vanredni reìm, a ovaj incident se ubraja me|u najozbiqnije koji su se ikada desili u regionu.

Eduardo Prieto, direktor {panskog operatera prenosnog sistema „Red elektrika”, rekao je da je nestanak struje izazvan „veoma jakim oscilacijama u elektri~noj mre`i” koje su dovele do „iskqu~ewa {panskog elektroenergetskog sistema iz evropskog sistema i kolapsa iberijske elektroenergetske mre`e u 12.38”.

^IJA JE VOJSKA NAJJA^A U EVROPI

Poqska ima najve}i buxet za odbranu, Nema~ka planira da je nadma{i

Nema~ka i druge evropske dr`ave najavquju da }e ~ak pet odsto BPD-a ulagati u vojsku. Ko su najve}e vojne sile kontinenta, gde su im jake strane, a gde mane?

Berlin pove}ava potro{wu na odbranu, ne toliko jer to tra`i ameri~ki predsednik Donald Tramp, ve} zato {to se i u Nema~koj {iri svest da se lepim re~ima ne mo`e zaustaviti vojna agresija.

Tako otprilike novi nema~ki ministar spoqnih poslova Johan Vadeful najavquje da bi nova nema~ka vlada ubudu}e trebalo da ula`e u odbranu ~ak pet odsto BDP-a. To je izjavio na sastanku ministara spoqnih poslova NATO-a u turskoj Antaliji.

Nema~ka, prema re~ima ministra, podr`ava predlog generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da se 3,5 odsto izdvaja za vojne potrebe, a dodatnih 1,5 procenata za odbrambenu infrastrukturu.

Kona~na odluka i planovi svih ~lanica NATO-a verovatno }e se ~uti tek na samitu NATO-a krajem juna u Hagu.

I kancelar Fridrih Merc najavio je u obra}awu Bundestagu da `eli da Bundesver razvije u „konvencionalno najja~u vojsku Evrope”. Ali i druge evropske dr`ave postavqaju ambiciozne ciqeve.

POQSKA: BEDEM

NA ISTO^NOM KRILU

Poqska godinama intenzivno ula`e u oru`ane snage sa ciqem da postane najja~a kopnena sila u Evropi. Pro{le godine 4,12 procenata BDP-a i{lo je u odbrambeni buxet.

Glavni ciq Var{ave je da bude efikasno naoru`ana kako Rusija ne bi ni pomislila da ugrozi wenu teritoriju.

Poqska vojska trenutno broji oko 150.000 vojnika u profesionalnoj armiji i teritorijalnoj odbrani. Do 2035. taj broj bi trebalo da poraste na 300.000.

U toku je i opremawe savremenom vojnom tehnikom – vi{e od 600 tenkova – naru~enih izme|u ostalog iz Ju`ne Koreje i SAD – zatim raketni sistemi „HIMARS”, dronovi, a u budu}nosti i borbeni avioni „F-35” trebalo bi da postanu oprema pe{adije i vazduhoplovstva Poqske.

S druge strane, poqska mornarica se smatra relativno slabom.

NEMA^KA: OD KOLEBAWA DO VODE]E ULOGE

Najavqeno pove}awe izdvajawa za odbranu na pet procenata BDP-a ozna~avalo bi istorijski zaokret u bezbednosnoj politici Nema~ke.

Od kraja Hladnog rata, Savezna Republika Nema~ka je insistirala na me|unarodnoj saradwi, diplomatiji i „kulturi vojne uzdr`anosti”. Prekretnicu je ozna~io govor kancelara Olafa [olca 27. februara 2022, tri dana nakon ruskog napada na

Ukrajinu, poznat kao najava „nove ere” (Zeitenwende).

Odmah potom, nema~ka vlada je osnovala poseban fond od 100 milijardi evra za Bundesver. Redovni izdaci za odbranu za 2024. iznose oko 90 milijardi evra, {to je oko 2,1 procenta BDP-a. Pove}awe na pet procenata zna~ilo bi godi{wi buxet za odbranu od preko 160 milijardi evra.

Dvostruko ve}i izdaci svakako bi te{ko opteretili dr`avni buxet, a za sada nisu obezbe|ena dodatna sredstva.

Bundesver trenutno ima oko 182.000 aktivnih vojnika. Ministarstvo odbrane planira pove} awe na najmawe 203.000 do 2031,

Francuska je u pro{losti imala sli~an vojni buxet kao Nema~ka, ali je wime izgradila borbeno efikasniju vojsku – na kraju, ne zahvaquju}i dr`avnom podsticawu odbrambene industrije i dr`avnom suvlasni{tvu. VELIKA BRITANIJA: DOBRO NAORU@ANA, ALI RAWIVA

Sa ciqem od gotovo 2,4 procenta BDP-a, Velika Britanija tako|e planira da pove}a odbrambene izdatke, sa naglaskom na visokotehnolo{ku opremu, dronove, ve{ta~ku inteligenciju i laserske sisteme. Kraqevska mornarica raspola`e sa dva nosa~a aviona, iako je samo jedan operativan.

dok se povremeno spomiwe i ciq od 240.000.

Modernizacija obuhvata sve grane vojske – treba zameniti stare tenkove, avione i ratne brodove, a naglasak je i na digitalizaciji i unapre|ewu komandnog lanca, jer i u nema~kim arsenalima mnogo oru`ja i opreme postoji „samo na papiru” po{to u pro{losti nije bilo novca za wihovo odr`avawe.

Kqu~ni industrijski akteri u Nema~koj su „Rajnmetal”, „Erbas difens end spejs” i „Dil grupa”, ali u tom sektoru sve je izra`enija me|unarodna saradwa, jer je i izvoz izuzetno va`an.

FRANCUSKA: NUKLEARNA SILA SA GLOBALNIM AMBICIJAMA

Francuska je jedina nuklearna sila u EU i vodi strategiju globalnog prisustva i vojne samostalnosti. U vojsci slu`i oko 203.000 vojnika, uz 175.000 pripadnika jedinica poput @andarmerije i oko 26.000 rezervista.

Francuska mornarica raspola`e nuklearnim nosa~em aviona „[arl de Gol” i strate{kim podmornicama, ~ime ima sna`an nuklearni kapacitet. Borbeni avioni rafal obezbe|uju vazdu{nu nadmo} i tako|e su opremqeni za kori{}ewe nuklearnog oru`ja.

Predsednik Emanuel Makron znatno je pove}ao odbrambeni buxet otkako je preuzeo du`nost 2017. U dramati~nom televizijskom obra}awu po~etkom marta, detaqno je govorio o „ruskoj pretwi” koja se nadvija nad Evropom. Stoga bi francuski odbrambeni buxet trebalo da bude gotovo udvostru~en.

Vazduhoplovne snage su visoko modernizovane – wihovo jezgro ~ine ameri~ki borbeni avioni „F-35B” kakvih britanska vlada planira da nabavi ukupno 138 komada.

Me|utim, britanske oru`ane snage sa oko 140.000 aktivnih vojnika (ukqu~uju}i 4.000 Gurki) relativno su male. Za razliku od mnogih zemaqa EU, trenutno nisu predvi|ena ve}a pove}awa kadrova.

Premijer Kir Starmer nagla{ava vernost savezni{tvima i globalnu spremnost za intervencije. Britanska vojna oprema u velikoj meri zavisi od ameri~ke tehnologije, naro~ito kada je re~ o nuklearnom oru`ju na podmornicama.

ITALIJA: SNAGA NA MORU I U VAZDUHU, SLABA NA KOPNU

Sa 1,49 procenata BDP-a, prema podacima NATO-a za 2024, Italija je jo{ uvek ispod dosada{weg ciqa od dva procenta.

Ipak, sa 165.000 aktivnih vojnika, dva nosa~a aviona i sna`nim vazduhoplovstvom gde su i jurofajteri i „F-35”, Italija spada u te`u vojnu kategoriju Evrope.

Me|utim, kopnene snage se smatraju zastarelim i nu`no su potrebne reforme. Premijerka \or|a Meloni `eli Italiju da u~ini najja~om tenkovskom silom Evrope.

U tu svrhu naru~eno je vi{e od 1.000 borbenih i vi{enamenskih tenkova od kompanije Rajnmetal. Strate{ki fokus Italije je Mediteran i bezbednost globalnih trgova~kih ruta.

GADAFIJEVE MILIJARDE ZA PALESTINSKE IZBEGLICE

[est tela ostalo je na ulicama Tripolija po{to su se, po ko zna koji put u posledwih petnaestak godina, sukobile lokalne milicije poku{avaju}i da zauzmu nove teritorije u libijskoj prestonici. Novi talas sukoba usledio je svega nekoliko dana po{to su ameri~ki zvani~nici „na `ivo” testirali ideju da u Libiju presele bar milion Palestinaca iz Pojasa Gaze i na taj na~in re{e palestinsko pitawe. Brojne postoje}e libijske vlasti bi, zauzvrat, dobile pristup milijardama dolara koje su na Zapadu „zamrznute” jo{ u vreme Moamera el Gadafija.

Rade Maroevi} za portal RTS-a

Administracija ameri~kog predsednika Donalda Trampa, na zgra`avawe ostatka sveta, kao jedno od re{ewa palestinskog pitawa poku{ala je da promovi{e preseqewe oko milion stanovnika Pojasa Gaze na sever Afrike, ra~unaju}i da bi takav potez, istovremeno, odvukao Palestince od granica Izraela i pokrenuo bilo kakve procese u Libiji.

Testirawe kontroverznog predloga o preseqewu Palestinaca usledilo je svega nekoliko dana po{to su ameri~ki zvani~nici i predstavnici jedne od libijskih vlada po~eli pregovore o odmrzavawu 30 milijardi dolara, zarobqenih u zapadnim bankama jo{ od po~etka pobune protiv Moamera el Gadafija 2011. godine.

Posle nekoliko rundi prili~no komplikovanih pregovora, ispostavilo se da bi tre}ina te sume pripala Amerikancima, odnosno kompanijama „Hanivel” i „Halibarton”, koje bi tih 10 milijardi ulo`ile u energetske projekte upravo u Libiji.

Vrednost fonda koji je Gadafijev re`im spremio u zapadnim bankama procewuje se na oko 70 milijardi dolara.

GADAFIJEVE MILIJARDE

ZA PALESTINSKE IZBEGLICE

Gotovo istovremeno, u libijskoj prestonici po~ele su borbe izme|u rivalskih milicija - vladi u Tripoliju lojalne 444. brigade i snaga Rada koje iz isto~nih predgra|a poku{avaju da zauzmu naseqa bli`e centru grada.

Pucwava iz automatskog oru`a i eksplozije trajale su vi{e od 24 ~asa, nakon ~ega su lokalne bolnice objavile da je ubijeno najmawe {est osoba. Uporedo sa sukobima, obe strane su u Tripoli dopremile zna~ajna poja~awa.

Bitka za teritorije, su{tinski, predstavqa posledicu dramati~nih neuspeha poku{aja me|unarodne zajednice da, bezmalo 15 godina od pada Gadafijevog reìma, od Libije stvori kakvu funkcionalnu dràvu i odrì bilo kakve izbore.

U Libiju podeqenu na dve vlade i bezbroj lokalnih milicija, Trampova administracija namerava da dovede milion Palestinaca, na na~in na koji je Ronald Regan 1982. godine na sever

Afrike „preselio” Palestinsku oslobodila~ku organizaciju i lidera Jasera Arafata. I tada, konvoj brodova pratilo je dvosatno {enlu~ewe i povremeni vatromet desetina projektila iz ru~nih baca~a, ~iji su projektili eksplodirali po skoro potpuno uni{tenoj luci. Gr~ki brod, nazvan po gr~kom pesniku Odiseju Elitisu, u pratwi francuskih fregata polako je

isplovqavao ka, u tom trenutku, nepoznatom odredi{tu.

PET BRODOVA

ZA JASERA ARAFATA

Tog dana iz luke je isplovilo pet brodova u kojima je iz Libana evakuisano ukupno oko 4.000 pripadnika Palestinske oslobodila~ke organizacije koji su preko Gr~ke dospeli do Tunisa, gde su proveli narednih 12 godina. Arafat je, za 12 godina iz-

Tramp: SAD }e Gazu pretvoriti

u „zonu slobode”; 115 poginulih u najnovijim napadima na enklavu

Ameri~ki predsednik Donald Tramp, koji boravi u ~etvorodnevnoj poseti Zalivskom regionu, izjavio je u Dohi da SAD `ele da preuzmu Gazu i pretvore je u „zonu slobode”, uz napomenu da je obra~un sa Hamasom neminovan. Tramp je potom doputovao u Abu Dabi, gde je do~ekan sve~anom ceremonijom – uz zvuke bubweva, tradicionalnu muziku, vojnu po~asnu gardu i zastave SAD i Ujediwenih Arapskih Emirata. Istovremeno, medicinski izvori iz Gaze navode da je broj poginulih u najnovijem izraelskom napadu porastao na 115.

gnanstva, promenio pristup re{avawu palestinskog pitawa, pa je saborce nagovorio da iz ru{evina pre|u za pregovara~ki sto, prihvataju}i istovremeno postojawe Izraela. U Gazu se vratio 1994. godine promovi{u}i palestinsku samoupravu {to je rezultiralo sporazumom iz Sola i Nobelovom nagradom za mir, koju je podelio sa izraelskim premijerom Jicakom Rabinom. Tridesetak godina kasnije, Va{ington ponovo razmi{qa da bi palestinski problem mogao da re{i brodovima, ovog puta tako {to bi u wih ukrcao gotovo polovinu Palestinaca iz Pojasa Gaze i istovario ih negde na severu Afrike, najboqe u Libiji. Zbog toga, navodi ameri~ka mre`a En-Bi-Si, Bela ku}a razmatra niz opcija vezanih sa sme{taj i transport Palestinaca, ukqu~uju}i i verziju prema kojoj bi milion qudi avionima bilo preba~eno do Tripolija.

Za takav poduhvat bilo bi potrebno oko 1.200 letova najve}eg putni~kog aviona, ali bi dodatni problem predstavqala ~iwenica da u Pojasu Gaze nema aerodroma, pa bi Palestincima prvo morao biti obezbe|en transport do bezmalo 400 kilometara udaqenog Kaira. Kopneni put bi zahtevao bezbroj autobusa koji bi do Libije morali da prevale vi{e od 2.000 kilometara.

MEDITERANSKI RAJ UMESTO RU[EVINA

Pet kamiona humanitarne pomo}i UN u{lo u Gazu posle tri meseca blokade

Izrael je saop{tio da je dozvolio ulazak pet kamiona UN koji su prevozili humanitarnu pomo}, ukqu~uju}i hranu za bebe, u Pojas Gaze nakon 11 nedeqa blokade. Velika Britanija, Francuska i Kanada prete „konkretnim akcijama” protiv Izraela, ukqu~uju}i sankcije, zbog wegovih aktivnosti u Gazi i na Zapadnoj obali.

[ef humanitarne organizacije UN pozdravio je potez, ali je naglasio da je to samo „kap u moru onoga {to je hitno potrebno” za 2,1 milion Palestinaca na ratom razorenoj teritoriji, gde svetski stru~waci upozoravaju na nadolaze}u glad, prenosi Bi-Bi-Si.

Izraelski premijer Bewamin Netanijahu rekao je da je wegova odluka da privremeno dozvoli unos „minimalne” koli~ine hrane usledila nakon pritiska saveznika u ameri~kom Senatu. Ne smemo do}i do situacije gladi, kako sa prakti~ne tako i sa diplomatske ta~ke gledi{ta”, naglasio je on u videu kao odgovor na kritike tog poteza u Izraelu.

Netanijahu je rekao da }e se isporuke hrane nastaviti samo dok izraelska vojska i privatne kompanije ne uspostave centre za distribuciju pomo}i u skladu sa planom koji podr`avaju SAD, a koji su UN odbile.

U nastavku posete Bliskom istoku, Tramp je na sastanku sa poslovnim liderima u Dohi izjavio da je 7. oktobar 2023. godine, kada je u napadu Hamasa na Izrael stradalo 1.200 qudi, bio „jedan od najgorih dana u svetskoj istoriji, ne samo u tom regionu”. Upozorio je i da je neophodno obra~unati se s tom palestinskom militantnom grupom. Tramp je tako|e izlo`io svoju viziju budu}nosti palestinske enklave, nazvav{i Gazu teritorijom „smrti i razarawa”, koja }e se, po wegovim re~ima, promeniti kada je SAD preuzmu.

„Imam koncepte za Gazu za koje mislim da su veoma dobri – da je u~inimo zonom slobode. Bio bih ponosan ako bi je SAD preuzele”, poru~io je Tramp, koji je potom otputovao u Abu Dabi, gde ga je na aerodromu do~ekao predsednik UAE Muhamed bin Zajed el Nahjan. Ceremonija je odr`ana u specijalnom vazdu{nom tunelu povezanom direktno sa predsedni~kim avionom, a Tramp je pro{etao wime uz pozdrave najvi{ih emiratskih zvani~nika. Nakon do~eka, ameri~ki predsednik je posetio Veliku xamiju {eika Zajeda, jedan od najva`nijih simbola glavnog grada Emirata. Посета Абу

Su{tinski, plan o raseqavawu deo je Trampove vizije o Bliskoisto~noj rivijeri u kojoj bi na ru{evinama palestinskih naseqa iznikao turisti~ki raj, dok bi Palestinci u budu}nosti ìveli u „divnim ku}ama, prekrasnom regionu, gde }e biti sre}ni i gde na wih niko ne bi pucao”. „Sada ne moète da ìvite u Gazi i mislim da nam treba neka druga lokacija”, rekao je Donald Tramp po~etkom godine. Takav pristup re{avawu palestinskog pitawa {okirao je politi~are od Dalekog istoka do Evrope, arapske lidere, najvi{e zvani~nike Ujediwenih nacija, ali i oko 7,7 miliona Libijaca, koji ve} godinama ~ekaju naznake normalnosti u razorenoj dràvi.

Zgraàvawe Arapa na ovu ideju navela je Trampovu administraciju da razmotri alternativne opcije za raseqavawe Palestinaca, pa se kao mogu}a destinacija pomiqe i Sirija u kojoj je {aroliki savez islamista, Kurda i Druza svrgnuo reìm Ba{ara el Asada, ali ostao zarobqen u mreì me|unarodnih sankcija i me|usobnih sukoba. Da bi otvorili put ka „destinaciji Sirija”, Amerikanci su pro{le sedmice najavili da }e ukinuti sankcije toj dràvi. Pomiwala se i Ruanda.

Tako|e je izjavio da }e izraelske snage „preuzeti kontrolu nad svim podru~jima” Gaze kao deo pro{irene kopnene ofanzive protiv Hamasa koju je izraelska vojska zapo~ela u nedequ. Velika Britanija, Francuska i Kanada prete „konkretnim akcijama” protiv Izraela, ukqu~uju}i sankcije, zbog wegovih aktivnosti u Gazi i na Zapadnoj obali. U zajedni~kom saop{tewu ove tri zemqe o{tro se kritikuje odluka Izraela da dozvoli ograni~enu, „osnovnu” koli~inu pomo}i Gazi nakon skoro tri meseca izraelske blokade koja je bila „potpuno neadekvatna”, prenosi AP.

Donald Tramp: Dogovor s Putinom da Rusija i Ukrajina odmah zapo~nu

pregovore o primirju

Ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je da se u telefonskom razgovoru sa ruskim liderom Vladimirom

Putinom dogovorio da }e Rusija i Ukrajina zapo~eti pregovore o primirju i kraju rata.

„Upravo sam zavr{io dvo~asovni razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Verujem da je pro{lo veoma dobro. Rusija i Ukrajina }e odmah zapo~eti pregovore o primirju i, {to je jo{ va`nije, o kraju rata”, naveo je Tramp na svojoj dru{tvenoj mre`i Trut Sou{l.

On je napomenio da }e uslovi za to biti dogovoreni uslovi izme|u dve strane, „{to je jedino mogu}e, jer znaju detaqe pregovora sa kojima niko drugi nije upoznat. „Ton i duh razgovora bili su odli~ni. Da

nije tako, rekao bih to sada, a ne kasnije. Rusija èli da obavqa trgovinu velikih razmera sa Sjediwenim Ameri~kim Dràvama kada se ovo katastrofalno ‚krvoproli}e’ zavr{i, i slaèm se sa tim”, dodao je ameri~ki predsednik.

Kako je naveo, postoji sjajna prilika za Rusiju da stvori „ogromnu koli~inu radnih mesta i bogatstva”. „Wen potencijal je neograni~en. Sli~no tome, Ukrajina mo`e biti veliki korisnik trgovine, u procesu obnove svoje zemqe. Pregovori izme|u Rusije i Ukrajine po~e}e odmah”, naglasio je Tramp i dodao da je o tome obavestio predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, predsednika Francuske Emanuela Makrona, premijerku Italije \or|u Meloni, kancelara Nema~ke Fridriha Merca i predsednika Finske Aleksandra Stuba, sa kojima je razgovarao odmah nakon {to je zavr{io telefonski razgovor sa Putinom.

„Vatikan, koga predstavqa papa, izjavio je da bi bio veoma zainteresovan da bude doma}in pregovora. Neka proces po~ne”, zakqu~io je Tramp. Ruski predsednik je prethodno naveo da je wegov razgo-

VATIKAN, KIM I STEPINAC

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

vor sa Trampom danas trajao vi{e od dva sata i da je bio „zna~ajan, iskren i veoma koristan”. Putin je istakao da je Rusija spremna da sara|uje sa Ukrajinom na memorandumu o budu}em mirovnom sporazumu, koji bi mogao da ukqu~i pitawa prekida vatre i principe za re{avawe sukoba.

Prema wegovim re~ima, primirje u Ukrajini na odre|eno vreme je mogu}e „ukoliko se postignu odgovaraju}i sporazumi”. On je izrazio zahvalnost Trampu na u~e{}u Amerike u nastavku direktnih razgovora izme|u Rusije i Ukrajine. Kako je ranije saop{tila pres slu`ba Kremqa, Putin je pozvao ameri~kog lidera iz obrazovnog centra Sirijus, na crnomorskoj obali kraj So~ija, gde je danas stigao.

Kako }e se papa Lav XIV odnositi prema pitawima va`nim za Srbiju

Papa Lav XIV je zvani~no zapo~eo slu`bu misom u Vatikanu. Obe}ao je jedinstvo i rimokatoli~ku crkvu kao simbol mira. Dok }e svet pratiti u kojoj meri papa ispuwava obe}awa, javnost u Srbiji prati}e odnos Svete Stolice prema Kosovu i Metohiji, kao i da li }e Vatikan proglasiti Alojzija Stepinca za sveca.

Od Lava XIV, koji va`i za pravog naslednika pape Frawe, poznavaoci prilika ne o~ekuju zaokret u odnosu prema Srbiji, niti formalno priznawe Kosova.

Predsednik poslani~ke Grupe prijateqstva „Srbija – Italija i Sveta stolica” Jovan Palali} zakqu~uje, na osnovu razgovora koje je u Vatikanu imao sa visokim zvani~nicima u prethodnom periodu, da Vatikan „posmatra Kosovo kao jednu vrstu realnosti koja de fakto postoji”.

„Oni (takozvano Kosovo) tretiraju kao dr`avu iako je nisu formalno priznali. Na primer, jedna stvar koja je ve}ini qudi promakla, nuncije iz Beograda ne pokriva odnose sa Kosovom, nego

iz Slovenije. To je bio signal da oni na druga~iji na~in vide status Kosova unutar Srbije. Mislim da oni Kosovo vide kao terra missionis, odnosno, kao prostor gde mogu u perspektivi da vr{e misionarski rad”, ka`e Palali}.

Zbog toga je po~etkom pro{le godine Pri{tina u Vatikanu otvorila Kancelariju za vezu. Doktorand na Fakultetu politi~kih nauka i specijalizant na Papskom univerzitetu Gregorijana Milo{ Vuli} ka`e da je Pri{tina to najavila pompezno, kao uspostavqawe diplomatskih odnosa {to, ocewuje, nema veze sa stvarnom situacijom.

„Zapravo, specijalna misija koja je uspostavqena je privremenog karaktera, tu ne postoji akreditacija diplomata ve} se imenuje delegat i priroda te misije je dijalo{kog karaktera”, obja{wava Vuli}.

Nagla{ava da Vatikan prati dijalog Beograda i Pri{tine i da takozvano Kosovo nije ~lanica Ujediwenih nacija.

„Samim tim, princip koji ima pontifikalna diplomatija je da

ne priznaje nikakve teritorije koje nisu ~lanice UN”, ka`e Vuli}.

PAPA I NAJBLI@I SARADNICI –

[TA SE O^EKUJE

Za poslanika Jovana Palali}a, koji se odnosima Srbije i Svete stolice bavi duè od decenije, koraci novog pape zavisi}e i od qudi koje bude odabrao za najbliè saradnike. Upravo bi novi dràvni sekretar i prefekti, odnosno, ministri mogli da odrede wegovu odluku o kanonizaciji kardinala Stepinca.

„Jedna stvar koja mi je privukla pa`wu, jeste ~iwenica da je na balkonu bazilike Svetog Petra ba{ u trenutku da je izabran za papu sa wegove leve strane pored kardinala Parolina stajao kardinal iz Bosne i Hercegovine Vinko Puqi}”, obja{wava predsednik poslani~ke Grupe prijateqstva „Srbija – Italija i Sveta stolica”.

Procewuje da je do{lo do kompromisa unutar Vatikana prilikom izbora pape Lava XIV,

Papa Lav XIV uo~i inauguracione mise

koji }e mo`da dati ja~i uticaj hrvatskoj biskupskoj konferenciji i biskupskoj konferenciji u BiH. Specijalizant na Papskom univerzitetu Gregorijana Milo{ Vuli} veruje da }e Vatikan do detaqa ispitati ulogu Stepinca u NDH pre mogu}eg progla{ewa za sveca.

To je, ocewuje, na tragu odluke pape Frawe da formira me{ovitu pravoslavno-katoli~ku komisiju o Stepincu i otvori vatikanske arhive o pontifikatu Pija XII, pape iz perioda Drugog svetskog rata.

„Vatikan, odnosno papa Frawa, je dobro procenio da se radi o jednom jako osetqivom

pitawu, koje bi moglo da trajno naru{i odnose Svete stolice i, sa jedne strane Srbije i, sa druge, ono {to je za Vatikan za nijansu va`nije, Srpske pravoslavne crkve”, kaè Vuli}. Smatra da je papa Lav XIV za nijansu pragmati~niji i da vi{e obra}a pa`wu na detaqe od pape Frawe, koji je, kako kaè, vi{e bio ~ovek dijaloga u hodu. Poznavaoci prilika u jednom su saglasni – novi papa je dobar izbor za Srbiju. Podse}aju da mu ovo nije nepoznat teren, jer je pro{le godine posetio Beograd kao kardinal zaduèn za biskupe, pre nego {to se mogla naslutiti wegova nova funkcija.

Tramp: Putin mi rekao da mu se vi{e svi|a Melanija od mene

Posle razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ameri~ki predsednik Donald Tramp obratio se novinarima ispred Bele ku}e i ispri~ao jednu anegdotu iz razgovora sa ruskim liderom.

- Rekao mi je da Rusi po{tuju prvu damu.

- A {to je sa mnom, u {ali je upitao Tramp.

Putin je navodno odgovorio: „Vi{e im se svi|a Melanija.“

Razgovor je izazvao smeh publike, i otkrio detaq koji daje li~ni pe~at u dijalogu dvojice svetskih lidera.

Novi predsednik Rumunije Niku{or Dan - matemati~ar u borbi protiv korupcije

Novi predsednik Rumunije, proevropski centrista Niku{or Dan, matemati~ar obrazovan na Sorboni, imao je istoriju aktivizma protiv neobuzdanog razvoja nekretnina i korupcije pre nego {to je u{ao u politiku, opisan je kao smiren i metodi~an, a ~esto je vi|en kako vodi }erku u {kolu. Wegov prvi izazov bi}e imenovawe premijera i brzo formirawe nove vladaju}e ve}ine kako bi se re{io najve}i buxetski deficit u EU i poku{alo izbe}i smawewe rejtinga sa posledwe stepenice investicionog ranga, pi{e Rojters.

Kao nezavisni gradona~elnik Bukure{ta u dva mandata, Dan ima iskustva u pregovarawu o ve}ini i dokaze o tome kako je motivisan, kandiduju}i se dva puta za najvi{u funkciju u glavnom gradu Rumunije pre nego {to je izabran iz tre}eg poku{aja.

TRAMPOVA TRKA ZA KRITI^NIM MINERALIMA

SAD prave sirovinsku mre`u koja zaobilazi Kinu

Zalivske zemqe tre}a su ta~ka na planeti gde ameri~ki predsednik tr~i trku u potrazi za retkim rudama. Posle pokazanog interesovawa za Grenland, sporazuma sa Ukrajinom, u Rijadu su, u okviru postignutih dogovora, svoje mesto prona{li i kriti~ni minerali. I to sve paralelno sa objavom Evropske komisije o 34 strate{ka projekta iz oblasti rudarstva na tlu Evrope. Krajem aprila potpisan je sporazum sa Ukrajinom, pre nekoliko dana, ugovor vredan 600 milijardi evra, u Rijadu, sa Saudijskom Arabijom.

„Sve ove sirovine mogu biti problemati~ne za ameri~ku industriju i na ovaj na~in }e SAD da popune svoje zalihe. To je interes Amerike. Interes Saudijske Arabije je da razvije svoj industrijski, to jest, rudarski sektor koji je bukvalno re~eno u povoju”, obja{wava Predrag Mijatovi} iz Geolo{kog zavoda.

Politikolog i generalni sekretar EDS-a Vladimir Kqaji} ukazuje da, iako SAD imaju svoje resurse, proizvodwa je spora i puna birokratskih optre}ewa. Zato Tramp sada ubrzava davawe tih dozvola i pokre}e doma}e rudnike, ali paralelno pravi savezni{tva sa Evropom, Ukrajinom, ali i Saudijskom Arabijom.

„Ciq je nova sirovinska mre`a koja zaobilazi Kinu, {to je izuzetno va`no i daje Americi kontrolu nad zelenom tranzicijom i tehnolo{kom budu}no{}u. Kina i te kako kontroli{e obradu retkih minerala, preko 60 odsto na svetskom tr`i{tu, a za neke i preko 90 odsto, {to pokazuje koliko je Kina investirala u nove tehnologije”, napomiwe Kqaji}.

Ukrajina boqu ponudu nije mogla da dobije, ka`u poznavaoci situacije, odlu~uje {ta }e i gde biti eksploatisano, fond je strukturisan po principu 50/50 kako bi ga zajedno kontrolisale Ukrajina i SAD.

Ipak, postavqa se pitawe, kako iskoristiti podru~ja koja su pod kontrolom Ruske Federacije. „Za ova le`i{ta i sva koja su trenutno pod kontrolom Ruske federacije, to }e sve ostati stvar diplomatije i pregovora”, isti~e Mijatovi}.

Pre izbijawa rata, vrednost proizvodwe u rudarskom sektoru Ukrajine, bio oko 13 milijardi dolara, a sam izvoz mineralnih sirovina je bio blizu 10 milijardi dolara, {to je bila velika stavka u ukrajinskom bruto nacionalnom dohodku.

Minerali koji su u igri kqu~ni su za industrije poput vazduhoplovstva, odbrane i energetike.

Titanijum za proizvodwu delova aviona, uranijum za nuklearnu energiju, litijum za automobile –ukoliko SAD poseduje pristup tim resursima ili ih kontroli{e, dobija strate{ke ekonomske i vojno-politi~ke prednosti.

Kina }e i daqe ostati, bar jo{ 15 do 20 godina neprikosnoveni snabdeva~ svetske privrede, jer je toliko potrebno da do|e do eksploatacije.

NELA MIHAILOVI], GLUMICA, DOBITNICA NAGRADE „@ANKA STOKI]”

Glumac ne sme da prezire publiku, bez we ne postoji

Prvakiwa Drame Narodnog pozori{ta Nela Mihailovi} postala je dobitnica Nagrade „@anka Stoki}”, koju od 2003. dodequju Narodno pozori{te, „Ve~erwe novosti” i Grad Poàrevac. Jednoglasnom odlukom ìrija pripalo joj je izuzetno priznawe, sa obrazloèwem da je „obeleìla pozori{ni, filmski i televizijski ìvot Srbije stvarala~kom zrelo{}u i bogatstvom umetni~kog izraza”.

Od wene Katarine u „Ukro}enoj goropadi” do Soje u „Udovici `ivog ~oveka” pro{le su tri decenije. Ispunila ih je darom, strpqivim i studioznim radom, uspevaju}i da dotakne gluma~ke visine, a istovremeno, ~vrsto i sigurno, punim stopalom stoji na zemqi. Nadmetala se samo sa sobom. U me|uvremenu, nanizala je brojna priznawa i sa~ekala „@anku” kao krunu dosada{we karijere, najlep{u nagradu koju bi mogla da po`eli jedna glumica. n [ta ovo priznawe ~ini tako harizmati~nim?

- „@anka” je, pre svega, „ènska” nagrada. Suèn je krug, ali je ogromna konkurencija. Nije vezana samo za pozori{te ve} i film i televiziju, i na neki na~in, nagrada je za „dosada{we ìvotno delo”. Dodu{e, postoji „Dobri~in prsten”, priznawe za sveokupni rad koje smo uvek doìvqavali kao nagradu na izmaku karijere. „@anka” se po definiciji dodequje na vrhuncu gluma~kog puta i, mo`da neskromno, pomislila sam da mi je do{la u pravom trenutku. Imam i predivnu nagradu „Qubinka Bobi}”, ali se ona daje za konkretnu ulogu. Kao i mnoge druge. n @anka i Qubinka su savremenice, obe glumice Narodnog pozori{ta, ipak razli~itih sudbina?

- Nedavno je na tu temu u Narodnom iza{la i predstava „Centrala za humor”. Stra{nu gluma~ku i, naravno, qudsku sudbinu doìvela je @anka jer je igrala tokom Drugog svetskog rata. Qubinka je, pak, odbijala da glumi za vreme okupacije. To su dva izbora. Ne znam na ~iju bih stranu stala. Mnogo mi je te{ko da se odredim. Duboko verujem da ne moè{ biti ka`wen zato {to si stajao na sceni. Drugo je pitawe za koga si igrao. @anki se stavqa na teret da je igrala za okupatore, mada su za to postojali jasni razlozi. Pa i svi komadi koji su o @anki napisani, bili su u wenu odbranu: kao dijabeti~ar nije mogla da preìvi ako ne zaradi za insulin. U svakom slu~aju, obe su velike glumice, zato i postoje nagrade sa wihovim imenom. I obe su deo nesre}nog vremena u kojem je svaka, po sopstvenoj savesti, odlu~ivala {ta da radi. Verovala bih i jednoj i drugoj. U publici i danas sede razli~iti qudi... n Razmi{qate li i vi o tome?

- ^lan sam Narodnog pozori{ta, ku}e u kojoj je upravnik uvek ~ovek iz vlasti. Svi|alo nam se ili ne, to je nacionalna ku}a i tako mora biti. Bar je tako kod nas u Srbiji. Kad se ugasi svetlo i iza|em na scenu, nikad se ne pitam ko je u publici, da li su to pristalice jedne ili druge opcije. Naravno, govorimo o situaciji koja nija ratna. Moj zadatak je da igram za svu publiku, bez we ne postojim. Ne mo`emo je

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

prezirati, iz bilo kog razloga. Jer, kao, ne znaju dovoqno o temi, ne aplaudiraju dovoqno ili ne na mestu na kojem o~ekujemo. Publika je tu da bismo bili ostvareni u svom poslu: pred praznom pozori{nom salom ne postojimo. Pozori{te je `iva re~, umetnost trenutka, zbog toga dragocena i jedinstvena. n Veliki uzlet desio vam se sa Du{kom Kova~evi}em i wegovom Danicom u „Balkanskom {pijunu” za koju ste dobili nebrojeno nagrada. Da li se glumac najboqe ose}a u doma}em tekstu i mentalitetu?

- U mom slu~aju se ispostavilo da je tako. Danicu sam „organski” osetila, duboko je nosila u sebi. Do{la je u pravom trenutku, u dobrim i zrelim gluma~kim i ìvotnim godinama. U toj ulozi sam, ~ini mi se, iznedrila iz sebe sve ono {to je moj gluma~ki dar. Du{ko karaktere ispisuje nepogre{ivo, uzbudqivo i ìvotno, ja ih naslonim na sebe i iznesem na scenu. Ina~e, postoje susreti sa tekstovima i susreti sa rediteqima. Drugi prelomni trenutak u karijeri desio mi se sa Nu{i}em i Jago{em Markovi}em: svojim rediteqskim àrom otvorio je u meni ne{to {to nisam znala da posedujem. n Mislite na „Oàlo{}enu porodicu”?

- Da, to je bilo u januaru 2018, iste godine u oktobru mi se desio i „Balkanski {pijun”. Igrala sam Vidu. Kad mi je ponudio tu ulogu rekla sam: „Vida, koja se ne vidi?!” Jer, ja veoma dobro znam taj tekst. Jago{ je odgovorio da radi na specifi~an na~in, da daje prostor i kad ga nema, samo ako glumac ume da ga osvoji. Tako je i bilo... Umeo je da prepozna {ta glumac `eli sa ulogom i kako se to uklapa u celinu koju stvara. Imala sam neverovatan spoj sa Jago{em. Dakle, postoje tekstovi, rediteqi i kolege koje te tako otvore da se svi pitaju otkud to u tebi, a ti „to” zapravo sve vreme nosi{. Timski je rad, ne mo`e{ u fazonu „ja }u sam sa sobom”. Moram da pomenem i Tawu Mandi} Rigonat, na{a prva saradwa bio je „Balkanski {pi-

jun”. Zahtevna je rediteqka, radoholi~ar, ali smo lako i lepo radili. Povezala nas je Tawina vera da samo ja mogu biti Danica. Ukazano poverewe i moj ose}aj da sam najboqa Danica u tom trenutku, doprineo je rezultatu. Tako|e, osim Qube Bandovi}a drugog Iliju ^vorovi}a ne mogu ni da zamislim... n Polako i s velikim strpqewem gradili ste karijeru, s druge strane, sa suprugom Vladom Petri~evi}em po~eli ste da ìvite posle samo pet dana poznanstva. Brzo i intuitivno? - Dve najva`nije odluke donela sam na taj na~in. Izbor ìvotnog partnera i posla kojim }u se baviti. Posle dve godine studirawa medicine, preko no}i odlu~ila sam da }e moj poziv biti gluma i ni{ta drugo. Pokupila sam dokumenta sa fakulteta, nisam pravila duplikate ve} original predala na FDU. Rekla sam sebi: ili tu ili nigde. Pro{la sam „iz prve” kod Vlade Jevtovi}a. Su{tinski, i u ìvotu i u poslu, uàsno sam strpqiva i uporna. Mislim da je to moj veliki dar, verovatno od ro|ewa. A to je veoma va`no. Nikada nisam sumwala da }u sti}i na ciq koji sam zacrtala. Samo nisam znala kada, ali sam bila dovoqno mudra da ga polagano ~ekam. Neke stvari su mi do{le kad bi se mnogi ve} iscrpeli i izgubili zbog neke nepravde ili, ne daj Boè, ogor~enosti i ose}awa da su uskra}eni i „presko~eni”. Veoma sam se toga ~uvala.

n Su{tina je, dakle, da brzo prepoznate ciq ne gube}i strpqewe da do wega do|ete?

- Mo`da je to prava definicija. Va`no je osvestiti da si intuitivan. U po~etku mo`da i ne znamo, potvrdi se tek kad se vratimo unazad. Umem da slu{am svoju intuiciju u da je u pravim trenutku prepoznam. I svoju decu u~im da budu strpqivi, posebno u ovom poslu. Kad bih se vratila unazad, sve bih ponovo ovako. Ne bih volela da me slava odmah „sna|e”. Mo`da i nisam sklona tome da me previ{e uzdigne. Se}am se kako sam po~ela gluma~ki put sa Katarinom i „Ukro}enom goropadi”

na Velikoj sceni Narodnog pozori{ta, u re`iji na{eg profesora Vlade Jevtovi}a. U ansamblu cela klasa, Be~ek je svima ponudio stipendiju. Tako su mnogi od nas u{li na velika vrata... n Dar je preduslov za va{u profesiju. Ipak, znate li kolege koji su i bez wega, jakom voqom i treningom, od zanata napravili umetnost?

- Ima tih primera, mada ne znam da je neko stigao do najve}ih visina. Mora postojati bar malo dara. Znam glumce koji su wegovim negovawem itekako na{li mesto u nekoj pozori{noj ku}i, filmu ili serijama. Uostalom, ne mogu svi nositi repertoar niti igrati glavne uloge. Da bi predstava bila za pam}ewe, potrebni su i mali, ali neophodni {rafovi da doprinesu celini. Tako|e, neko sa velikim potencijalom moè, spletom okolnosti, da nestane sa scene ako ne neguje talenat ili ne dobija priliku. Ima i onih koji su verovali da im pripadaju samo „glavwaci”, {to je velika gre{ka. Pamtimo ih po dvetri uloge, posle su nestali jer su odbijali uloge... Nakon Katarine bilo mi je najprirodnije da prihvatim „Trojanke” i u wima budem deo Hora. Nije mi palo na pamet da odbijem! Imala sam privilegiju da budem deo procesa u kome Ksenija Jovanovi} igra Hekubu. Gledala sam i u~ila kako ta èna radi, kako na svakoj probi daje svoj maksimum, na milion na~ina poku{ava da izgovori neku re~enicu. Deo gluma~kog treninga je i stati na scenu sa velikanima i samo ih posmatrati u procesu, potom i u predstavi. U pozori{tu postaje{ veliki tek posle duge i razli~ite kilometraè na sceni. Ne igramo uvek {to èlimo. Nisu meni sve uloge prirasle srcu, ali sam iz svih ne{to nau~ila. n Postoji li uloga u kojoj se, od po~etka do kraja, niste ose}ali u svojim cipelama?

- Ima! Kada je Nikita Milivojevi} radio ~arobnu predstavu „San letwe no}i”, dobila sam ulogu Titanije s kojom sam se mnogo mu~ila. Do posledweg izvo|ewa nisam se dobro ose}ala. Godinama kasnije, srela sam jednog rediteqa koji mi je rekao da je za wega moja najboqa uloga Titanija! Nagnalo me je da razmi{qam ko je u pravu. Nemam odgovor... Kada se u koroni emitovala ta predstava na televiziji, gledala sam je sa velikom distancom i pomislila da sam bila suvi{e stroga prema sebi. Ina~e, mnogo sam radila na tome da budem svesna kad sam dobra, a kad ne. Mislim da je taj sud veoma va`an, da si objektivan prema sebi. I to se ne}e uvek poklopiti sa mi{qewem publike. n Da se vratimo na @anku Stoki}. Bila je po{tovana, jo{ vi{e voqena. Koliko je to glumcu va`no? Ima li me|u vama onih koji „neguju” svoju nadmenost?

- Rekoh, bez publike ne postojimo. Zbog we sam tu gde jesam. ^esto sam igrala narodske `ene i majke. Moja strast prema poslu, pogotovo u pozori{tu, sve je ve}a. Qudi mi rado i ~esto prilaze. Ponekad bude zamorno, svi nosimo neke svoje terete, od dana do dana. Ali kad god mi neko pri|e, trudim se da budem srda~na jer bez publike ne bih ni dobila ovu nagradu.

Demografi upozoravaju: Negativan prirodni prira{taj odneo vi{e qudi nego rat

Najnoviji zvani~ni statisti~ki podaci pokazuju da je Republika Srpska „pala” ispod milion stanovnika, i da je broj qudi koji `ive u RS oko 995.000.

Ipak, demografi obja{wavaju da je jo{ pre dve godine Srpska imala mawe od milion stanovnika, i da nas, ako se vlasti ozbiqnije ne po~nu baviti tim problemom, u budu}nosti ~eka jo{ gore stawe. Srpska se ve} duè od deceniju ubrzano „prazni”, a o cifri od 1.170.000 stanovnika, koliko su iznosili rezultati popisa iz 2013. godine, sada moèmo samo da sawamo. Op{te je poznato da godinama imamo daleko ve}i broj umrlih nego ro|enih i da qudi mahom odlaze u inostranstvo u potrazi za boqim ìvotom. - Srpska je jo{ 2023. spala ispod milion stanovnika, sad je na nivou od 970.000 do 975.000 qudi. Taj gubitak u odnosu na po~etni rezultat iz 2013. je drasti~no mawi iz dva razloga - izgubili smo preko 71.000 qudi po osnovu negativnog prirodnog prira{taja i oko 125.000 po osnovu negativnog migracioong salda - objasnio je za „Novosti” demograf Aleksandar âvi}.

Koliko je stawe alarmantno pokazuje i brojka da je za vreme prethodnog rata u BiH poginulo 26.700 Srba, a u posledwih pet godina ~ak 34.000 qudi smo izgubili

samo kroz odnos nataliteta i mortaliteta, obja{wava ^avi}.

- Populacione politike moraju imati ~etiri komponente. Jedna je politika prema natalitetu, druga ka mortalitetu, tre-

SADA I ZVANI^NO:

Republika Srpska dobila jo{ jedan grad

Narodna skup{tina Republike Srpske je na 14. redovnoj sjednici usvojila Zakon o gradu Tesli} – po hitnom postupku i Zakon o izmeni i dopunama Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srpske – po hitnom postupku.

Tesli} je grad i op{tina u severnom delu centralne Bosne, sme{ten u dolini reke Usore, na magistralnom putu Doboj–Bawa Luka. Sa povr{inom od 846 km², Tesli} je jedna od najve}ih op{tina u Republici Srpskoj.

Prema posledwem popisu, Tesli} broji oko 8.000 stanovnika, dok op{tina u celini ima oko 53.000 stanovnika. Tesli} je strate{ki sme{ten na 85. kilometru od Bawe Luke i 27. kilometru od Doboja.

Tesli} je tako|e poznat kao turisti~ka destinacija, uglavnom zbog Bawe Vru}ice, u kojoj se le~e kardio-vaskularne bolesti. Sa kompleksom od pet hotela i kapacitetom vi{e od 1.000 le`ajeva, Bawa Vru}ica je jedno od najve}ih turisti~kih kapaciteta u Republici Srpskoj, BiH. Va`na je i obli`wa planina Borja, sa dva hotela i sportskim ustanovama.

VEK I PO OD USTANKA U NEVESIWU:

}a se odnosi na upravqawe migracijama, a ~etvrta na brigu o starijima. Trenutno imamo samo za pojedina ta podru~ja poneku meru - navodi ^avi}.

Zbog takvog ad hok „~arobnog” pristupa

Na Br~anskoj malti u Tuzli, gde su 15. maja 1992. godine mu~ki ubijena 54 mladi}a u muslimanskom napadu na kolonu JNA tokom dogovorenog mirnog povla~ewa, sluèn je danas pomen `rtvama, upaqene sve}e i poloène ruè.

Na mestu zlo~ina okupili su se ~lanovi porodica stradalih koje 33 godine ~ekaju pravdu, kao i pre`iveli u~esnici „Tuzlanske kolone”, i predstavnici institucija RS.

Masakr golobradih mladi}a koji su krenuli svojim ku}ama iz Tuzle, tog 15. maja, nikada nije dobio sudski epilog, a ne postoji nikakvo obele`je na Br~anskoj malti o tom zlo~inu.

- Pozivam institucije BiH da jednom ovo procesuiraju, da odgovorni odgovaraju, da se na mestu stradawa vojnika JNA u „Tuzlanskoj koloni” izgradi spomenik - rekao je Slavko Novakovi}, pre`iveli u~esnik „Tuzlanske kolone”, koji i posle 33 godine „dolazi na Br~ansku maltu pod obezbe|ewem”.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik podsetio je

koje na{a vlast primewuje, mi tonemo sve dubqe u problem, jer gubimo vreme, upozorava ^avi}.

- Ono {to je potrebno da se usvoji strategija demografskog razvoja RS, da se ona spusti i na lokalni nivo. Potreban je dugoro~an pristup na svim ovim podru~ijima sa grupama mera i materijalnog i nematerijalnog karaktera. U stawu smo demografske kataklizme, gubimo stanovni{tvo nepovratno i pitawe je da li smo u prilici da gubimo jedan dan a da se ne formuli{e odgovaraju}a strategija koju }e predlagati stru~waci, a ne priu~eni - isti~e. ^avi} smatra da mere Vlade za pove}awe nataliteta, nisu ni blizu dovoqne da se re{i problem.

- Osnova za uspe{nu pronatalitetnu politiku su stabilni porodi~ni odnosi u kojima roditeqi mogu da generi{u dovoqan broj prihoda i da na odgovaraju}i na~in usklade svoje porodi~ne i profesionalne obaveze. To u prevodu zna~i da je majka koja ima stabilan i dobro pla}en posao, osnov sre}ne i zadovoqne porodice. Tih 750 KM koje dobija nezaposleni roditeq u vi{e~lanim porodicama je mawe od minimalca sa sredwom stru~nom spremom. To ne mo`e da obezbedi ni 50 odsto tro{kova samo za hranu u takvim porodicama - zakqu~uje ^avi}.

da je napad na kolonu JNA u mirnom napu{tawu grada, pokrenuo egzodus 80.000 Srba iz tuzlanske regije.

- Masakr vojnika JNA u Tuzli nesumwivo je ratni zlo~in koji nikada ne}e i ne sme biti zaboravqen - rekao je Dodik. - O kakvoj svireposti po~inilaca i nalogodavaca ovog zlo~ina je re~, pokazuje to da je sve bilo unapred pripremqeno i dogovoreno, pa su ~ak i kamere postavqene za televizijski prenos u`ivo ubijawa i paqewa vojnika i civila.

- Sada{we i budu}e generacije moraju da obele`avaju ove datume, `rtve zlo~ina ne smeju

da budu prepu{tene zaboravu, jer ako zaboravimo mo`e nam se vrlo lako ponoviti. Nijedna ova `rtva nije broj, ima ime i prezime, svoje pretke i potomke, i zbog wih na{a je sveta du`nost i obaveza da ih stalno spomiwemo. Navode}i da su vojnici JNA bili `rtve monstruozne muslimanske politike, predsednik RS je rekao da se ona nastavqa i danas, u miru, samo drugim sredstvima, a ponovo zajedno sa strancima, s ciqem da la`ima, pritiscima, politi~kim sudskim progonima pokori srpski narod, da „postanemo poslu{nici i klimoglavci”:

Srpska i Srbija zajedno slave veliki jubilej

Predsednik Vlade RS Radovan Vi{kovi} najavio je da }e 6. jula u Nevesiwu sve~ano biti obele`eno 150 godina od izbijawa Nevesiwske pu{ke - jednog od najzna~ajnijih doga|aja u srpskoj istoriji.

Jubilej organizuju zajedno Republika Srpska i Srbija, a prema re~ima Vi{kovi}a, ovaj ustanak imao je dalekose`ne posledice po ~itav srpski narod na Balkanu. - Na{ doprinos samostalnosti Srbije i Crne Gore tim doga|ajem je ogroman. RS je

zahvalna {to je ovo jo{ jedan veliki istorijski trenutak koji zajedno obele`avamo sa Srbijom - izjavio je Vi{kovi}, nakon sednice Organizacionog odbora u Bawaluci.

Podsetio je da je ustanak iz 1875. otvo-

rio vrata srpsko-turskom ratu, koji je doveo do Berlinskog kongresa 1878, kada su Crna Gora i Srbija stekle me|unarodno priznawe nezavisnosti. BiH, me|utim, umesto oslobo|ewa, dobila je drugog okupatora - Austrougarsku.

MAFIJA[I SU MI BILI META: Biv{i premijer Du{ko Markovi} negirao povezanost sa ubistvima i kriminalom

Ne postoji ni{ta {to znam samo ja, jer sve {to znam ja, znaju operativci koji su prikupqali informacije o ubistvima i napadima, analiti~ari i moji pretpostavqeni... Neki su sami krivi za svoju sudbinu...

Ove re~i biv{eg premijera, ministra pravde i direktora Slu`be dr`avne bez-

bednosti i Agencije za nacionalnu bezbednost, Du{ka Markovi}a, izazvale su buru na kontrolnom saslu{awu Anketnog odbora za postupawe dr`avnih organa u politi~kim ubistvima i napadima na novinare i intelektualce, ukqu~uju}i delovawe „crnih trojki”.

Potpredsednik odbora, Milan Kne`evi}, rekao je da je Markovi} „zato~enik omerte”, na {ta je Markovi} pojasnio da je mislio na qude koji su se bavili organizovanim kriminalom...

- Sada mogu punih usta da ka`em da iza ubistva Zorana \in|i}a stoji ANB Crne

pozitivnog zamaha pro{irewa

EU

Predsednik Evropskog saveta Antonio Ko{ta je u Podgorici rekao da je Crna Gora „jedan od najboqih primera pozitivnog zamaha pro{irewa EU”. Ko{ta koji je na svojoj prvoj turneji po dr`avama-kandidatima na Zapadnom Balkanu, pohvalio je napredak Crne Gore u reformama, uskla|ivawe s politikama EU, podr{ku Ukrajini i poru~io da bi bilo dobro da do prijema Crne Gore u EU do|e i pre 2028, godine.

Ocenio je da je postati 28. ~lanica EU do 2028. godine „dobar slogan”, ali da bi bilo zna~ajno da to bude ranije.

„Sada je kqu~no da odr`ite pristup, da odr`ite fokus na ciqu i da ne usporite napredak”, kazao je on.

Apostrofirao je va`nost odr`avawa dobrih odnosa sa susedima, posebno sa onim dr`avama koje su ve} ~lanice EU.

Posle sastanka s Ko{tom predsednik Jakov Milatovi} je rekao da Crna Gora `eli da do 2028. godine postane 28. ~lanica EU i obe}ao da }e se nastaviti brz tempo reformi da bi se to postiglo.

Gore - kazao je Kne`evi}, koji se osvrnuo na re~i Markovi}a da se nikada nije sreo sa pripadnicima „zemunskog klana” Du{anom Spasojevi}em i Miletom Lukovi}em koji su imali legitimacije Dr`avne bezbednosti.

Markovi} je negirao bilo kakvu povezanost sa mafijom, ubistvima Du{ka Jovanovi}a i Gorana @ugi}a, te poru~io da nikada nije bio „~uvar tajni”, jer su sve informacije bile dostupne slu`benim strukturama. Odbacio je optu`be o postojawu politi~kih likvidacija iz Slu`be dr`avne bezbednosti, isti~u}i da je wegova uloga bila o~uvawe mira u nestabilnim vremenima.

- ^uo sam iz medija da je pu{ka iz koje je pucano na Jovanovi}a iz depoa SDB, ali nemam te podatke - kazao je Markovi}, istakav{i da nije upoznat da je u istrazi ovog slu~aja bilo opstrukcija u policiji. O dokumentima u kojima se pod organizatorima navode inicijali D. M., policija, i SDB i o {emi likvidacije Jovanovi}a, Markovi} je rekao da inicijali mo`da odgovaraju wegovom imenu, ali da mu to ni{ta ne zna~i, niti mu stvara bilo kakvu nervozu.

- Slu`ba dr`avne bezbednosti nije bila organizator ni tog niti bilo kog ubistva. Da li je neko iz slu`be to radio, te informacije nemam, ali ako jeste, treba da odgovara - kazao je Markovi}, koji je negirao da se bilo kada sreo sa mafijom. - Ni italijanskom niti crnogorskom. Te strukture nisu imale priliku da mi pri|u. Mafija{ima nisam dozvoqavao da mi pri|u, mafija{i su bili moja meta. Ne li~no, nego moje slu`be.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

BOGDAN (62) AUTOMOBILOM SLETEO SA PUTA:

Zaka~io se za grane i povre|en visio

12 sati iznad ambisa dubokog 300 metara!

Neverovatna ìvotna pri~a ispisana je na stenama iznad sela Bijela kod [avnika. [ezdesetdvogodi{wi Bogdan Rajovi} preìveo je nemogu}e, kada je automobilom sleteo sa puta. Vozilo se zaustavilo na samoj ivici, on je ispao iz wega ali su ga dve tanke grane zadràle i on je ostao tako, prakti~no da visi satima iznad provalije duboke 300 metara ~vrsto se drè}i za svoj jedini spas, uprkos te{kim povredama.

- Videla sam kad je oti{ao automobilom, ali kako mi ni{ta nije rekao znala sam da ne ide nigde daqe, ve} da je oti{ao kod nekog u selo. Telefon nije poneo sa sobom, kada je pro{lo nekoliko sati shvatila sam da ga nema i po~eli smo da ga traìmo. Ta agonija je potrajala, dok mu vozilo nije prona|eno kako je sletelo sa puta i on ispod na stenama. Ovo {to je moj Bogdan preìveo je neverovatno, to je stvarno ~udo Boìje. Kakav je to teren i kakva je to provalija, to se ne moè re~ima opisati. Ni na fotografijama ne moè da se vidi kako zapravo to izgleda. Mislim da je Bogdana spasilo to {to je ina~e mr{av i vitalan ~ovek, izdr`qiv jer puno radimo na imawu i u poqoprivredi. Jedva ~ekamo samo da se oporavi i da do|e svojoj ku}i. Lekari su nam

rekli da je u stabilnom stawu, ima prelom rebara i pr{qenova – izjavila je Bogdanova supruga Darka. Akcija Bogdanovog spa{avawa sa litice trajala je satima, a nadqudske napore ulo`ili su vatrogasci-spasioci iz [avnika, kojima su u pomo} pritekle kolege iz Nik{i}a. Sam teren je toliko nepristupa~an, da je svaki korak po wemu bio rizi~an.

- ^etvorica vatrogasaca-spasilaca je krenula u akciju sa specijalizovanim vozilom. Nikad se nismo suo~ili sa tako te{kom situacijom iako su iza nas godine iskustva. Koristili smo u`ad i sajle, ~lanovi ekipe su bukvalno dali sve od sebe da izvuku ~oveka. Kad smo ga izvu-

kli na sigurno on je bio promrzao i malaksao. Ovde su no}i jako hladne, i pravo je ~udo kako je toliko dugo izdrào. Odmah nakon {to je izvu~en, prevezen je kolima Hitne pomo}i u nik{i}ku bolnicu – rekao je Goran Jankovi} komandir Slu`be spa{avawa [avnik. Dan kad je preìveo potpuno nemogu}e, Bogdan Rajovi} bi mogao da slavi kao svoj drugi ro|endan. Svi koji su se na{li na licu mesta i videli teren, ali i svi koji znaju kakvo je to podru~je, saglasni su da je ovo pravo Boìje ~udo. U blizini mesta gde se nezgoda dogodila nalazi se manastir u Bijeloj posve}en Svetom Georgiju. Svetiwa je poznata po ikoni posve}enoj upravo ovom

velikom svecu. Ina~e, ta deonica puta gde je Bogdan sleteo poznata je kao jako rizi~na, a tu je ~ak i postavqen krst da ~uva voza~e i putnike namernike. Nezgoda se dogodila u neposrednoj blizini.

Povodom ovog doga|aja oglasio se i iguman manastira Bijela, arhimandrit Isaija. - Na tom mestu jedino ptice na to drve}e sle}u i nikakva divqa~ tu ne moè pri}i. Pre desetak godina smo tu i Krst postavili , i to se upravo pored Krsta i dogodilo. Slava Gospode Krstu Tvome âsnome. To se desilo u no}i izme|u subote i nedeqe posve}ene Samaranki. Kao {to se Samaranka srela sa Hristom, o~i u o~i, tako je i Bogdan sa ve~no{}u, taman o~i u o~i. Samo jedan okret mogao je da ga ko{ta ìvota. Prilikom pada je ispao iz kola i zadràlo ga je neko malo drvce. Celu no} je proveo u zagrqaju toga Boìjeg drvceta koje ga je zadràlo tu, a sad je to i Bogdanovo drvo. Bog ga je ostavio u ìvotu i ako ni jedan posto {anse za to ne postoji, u to se moè uveriti samo ko zna to mesto i dolaskom na to mesto. Da je pola metara ranije ili kasnije skrenuo sa puta ne bi se ustavqalo vozilo ali….ima neko ko ~uva gredu i misli na to, kazao je iguman Isaija.

Du{ko Markovi}

Vozilo se zaustavilo na samoj ivici ambisa

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

[EFICA UNMIK-A NA KIM, KAROLIN ZIJADE: Jednostrani potezi naru{avaju poverewe i rizikuju eskalaciju tenzija

Jednostrani potezi Pri{tine naru{avaju poverewe i rizikuju eskalaciju tenzija na Kosovu navela je {efica UNMIK-a, Karolin Zijade na platformi X povodom zauze}a vi{e objekata srpskih institucija na severu Kosova od strane kosovske policije.

„Ponavqamo poziv da se izbegnu jednostrani potezi koji dodatno naru{avaju poverewe izme|u zajednica i kosovskih vlasti ili rizikuju eskalaciju tenzija“.

Kosovski organi, pre svega op{tine, uz asistenciju policije, ve} ~etvrti dan, od 13. do 16.

maja, u novom talasu nastavili su sa preuzimawem objekata koji su do sada funkcionisali u srpskom sistemu.

Preuzeli su vodovod u Severnoj Mitrovici, ukqu~uju}i i pumpnu stanicu u Suvom Dolu, doveli novo rukovodstvo, postavili tablu i nalo`ili radnicima srpskog preduze}a da napuste prostorije.

Zatvorili su objekat u kojem su bili sme{teni Ustanova za sport, omladinu i specijalizovane usluge, Sportski savez i Kulturno-umetni~ko dru{tvo „Kosovski bo`ur“. Preuzeli su vodovod

Stra`e su pokrenute posle nedavnog incidenta seksualnog uznemiravawa u kojima su u~estvovali mu{karci albanske nacionalnosti. Inicijator formirawa stra`a je lider Srpske demokratije iz Kosovske Mitrovice Aleksandar Arsenijevi} kojem su se direktno u vi{e navrata obra}ale same `rtve.

“Na{ ciq je jasan – da budemo prisutne na ulicama, da svojim prisustvom obeshrabrimo seksualne predatore i da policija po~ne da reaguje ozbiqno i efikasno na svaku prijavu” , kazala je An|ela Dimi} jedna od predstavnika ovih stra`a u severnoj Mitrovici.

Ona se osvrnula na komentare iz albanske javnosti da se radi o “mostaxijama”, “civilnoj za{titi”, navodnim paralelnim bezbednosnim strukturama i sli~no.

Ona je istakla da se radi o zluradim komentarima i demantuje wihove navode.

“Nismo nikakva paralelna struktura. Svaki incident uredno }emo prijaviti policiji i zahtevati da se po tim prijavama postupa”, dodala je. Podcrtava da su svoju inicijativu prijavili Kosovskoj policiji kako na lokalnom, tako i na centralnom nivou, da nisu naoru`ani i da im je, kako je vi{e puta naglasila, ciq da budu podr{ka onima koji su uznemiravani.

Neformalna grupa èna dostavila je pro{le godine me|unarodnoj zajednici oko 30 svedo~ewa èna i devojaka o seksualnom uznemiravawu na severu Kosova od strane mu{karaca albanske nacionalnosti. Informacije o uznemiravawu gra|anke Severne Mitrovice i Zve~ana odnedavno dele i putem grupa na dru{tvenim mreàma, poku{avaju}i na taj na~in da se za{tite i me|usobno upozore.

NAKON UPADA I ZAUZE]A OBJEKATA KOJI SU DO SADA

FUNKCIONISALI U SRPSKOM SISTEMU NA SEVERU KOSOVA

u Zubinom Potoku, a potom Halu sportova i ku}u poznatu kao Gradski muzej u Severnoj Mitrovici a onda su preuzeli i zgradu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u srpskom delu Kosovske mitrovice.

Akcije kosovskih vlasti na terenu pratila su saop{tewa i osude srpskih vlasti ali i me|unarodne reakcije kojima se izra`ava zabrinutost.

Pored zvani~nog Beograda, zabrinutost zbog poteza Pri{tine izrazili su i OEBS i francuski ambasador u Pri{tini, Olivije Gero kao i UNMIK.

VELIKA DIPLOMATSKA POBEDA SRBIJE

Zahtev za prijem Kosova u ~lanstvo Saveta Evrope ni ovog puta nije na{ao na dnevnom redu

Na 134. godi{wem sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope, koji je odr`an 14. maja 2025. godine u Luksemburgu, delegaciju Republike Srbije predvodio je ministar spoqnih poslova, gospodin Marko \uri}.

Jedna od kqu~nih vesti sa ovog zasedawa jeste da se zahtev za prijem takozvanog „Kosova“ u ~lanstvo Saveta Evrope ni ovog puta nije na{ao na dnevnom redu, {to predstavqa va`an diplomatski signal i jasnu potvrdu da za tu inicijativu nije postignut neophodan konsenzus me|u dr`avama ~lanicama.

Nakon nezakonitih akcija Pri{tine i reìma Albina Kurtija u vezi najnovijeg zauze}a objekata koji su do sada funkcionisali u srpskom sistemu na severu Kosova predsednik Srpske liste Zlatan Elek je izjavio je da su jednostrane akcije izvedene od strane Kurtijevog reìma na severu Kosova apsolutno nezakonite i akcije koje direktno ugroàvaju pravo na ìvot Srba i rad na severu Kosova. Elek je naveo da su, doga|aji oko zauzimawa objekata od 13 do 16. maja, izazvani jednostranim potezima vlasti u Pri{tini, pre svega Aqbina Kurtija, koji je, kako je dodao, odlu~io da upadne u srpske institucije. „Razlog ovakvih nezakonitih upada i zauze}a obekata je to {to ne moè da formira skup{tinu Kosova. U formirawu te Skup{tine Kurti ima velike probleme pa je odlu~io da sav svoj gnev pokaè na severu Kosova. Ovo nije prvi put da se izvode jednostrane akcije Pri{tine. Sve jednostrane akcije Pri{tine, od kad je na vlasti Aqbin Kurti, su nezakonite i u suprotnosti sa svim stavovima, ne samo Srpske liste, nego celokupnog stanovni{tva na teritoriji Kosova i Metohije. Ovo je ocigledan udar na Srbe ovde ,“ rekao je Elek. Sa zauze}em ovih objekata nije ugroèno samo civilno stanovni{tvo ve} i vodosnabdevawe svih bitnih objekata kao {to je KBC Kosovska Mitrovica, gde se u ovom trenutku nalazi veliki broj pacijenata, kazao je Elek.

On je naglasio da je ovim bezakowem Pri{tine ugro`eno funkcionisawe I svih na{ih domova zdravqa, {kola, vrti}a, studentskih i u~eni~kih domova.

Elek je potvrdio da radnici zaposleni u Javnom-komunalnom preduze}u „Vodovod – Ibar“ i Ustanovi za sport, omladinu i specijalizovane ustanove ne}e ostati bez svojih primawa i da }e radnici normalno primati svoje dohotke sa ostalim prinadle`nostima : socijalno, zdravstveno i penziono osigurawe“.

Elek je pozvao ambasade Kvinte da se ukqu~e i posreduju, kako bi zajedno prona{li prihvatqivo re{ewe, koje bi bilo u interesu srpske zajednice.

Pri{tini je ciq zauzimawe srpskih institucija i isterivawe srpskih radnika iz wih i bez daqe ikakve brige za wih. Od po~etka Kurtijeve vladavine, od 22. marta 2021. godine, od kada obavqa funkciju predsednika Vlade Republike Kosovo, Kurti nije zaposlio apsolutno nijednog srpskog radnika isteranog sa posla iz srpskih institucija. A od tada je vi{e od 2.100 srpskih radnika isterano sa posla iz srpskih institucija.

Ina~e, Kurti je je obavqao funkciju premijera Kosova i u periodu od februara do juna 2020. godine.

SLOVA^KI VOJNICI PONOVO U MISIJI KFOR NA KOSOVU Slova~ka je 33. zemqa ~iji vojnici u~estvuju u misiji

Slova~ki vojnici su ponovo u vojnoj misiji KFOR – na Kosovu. Ceremonija podizawa slova~ke zastave odr`ana je, u sredu 14. maja, u sedi{tu misije KFOR-a pod vo|stvom NATO-a u kampu u Pri{tini, ~ime je Slova~ka pozdravqena kao zemqa koja doprinosi trupama, saop{teno je iz KFOR-a.

U saop{tewu se navodi da KFOR sada broji preko 4.700 vojnika iz 33 zemqe koje doprinose trupama, od kojih se {est pridru`ilo KFOR-u u posledwih godinu i po dana, ukqu~uju}i Francusku i Portugal – u januaru i septembru 2024. godine, i Belgiju, Luksemburg i Holandiju pro{log meseca.

U okviru misije KFOR u AP KiM bi trebalo da stigne ukupno 150 slova~kih vojnika i vi{e od 80 komada vojne opreme, prema predlogu koji je Ministarstvo odbrane u Bratislavi dostavilo na me|uresornu proveru.

Slova~ka bi u AP KiM trebalo da po{aqe do 110 vojnika da {tite bazu, vr{e patrole ili obezbe|uju logistiku, a u ju`nu srpsku pokrajinu iz Bratislave }e biti poslato najvi{e pet vojnih policajaca.

Istovremeno, slova~ka vlada planira da na KiM po{aqe najvi{e 60 vozila, 20 vozila na gusenicama i 300 komada malokalibarskog oru`ja, navedeno je u predlogu.

Slova~ka je prve vojnike u Kfor, jedinicu od 40 in`iweraca, poslala 7. septembra 1999. Godine. Slova~ki vojnici bili su u misiji KFOR do kraja 2010. godine.

Slova~ka je jedna od pet ~lanica EU koje ne priznaju jednostrano progla{enu nezavisnost tzv. Kosova.

Zauzet vodovod u srpskom delu Mitrovice

Zlatan Elek

Centar srpskog dela Kosovske Mitrovice

Matija Be}kovi} ulep{ao proslavu 30 godina postojawa ”Sedmice” iz Frankfurta

Jedan od najve}ih srpskih savremenih pesnika i mislilaca Matija Be}kovi} bio je gost Udruèwa pisaca Sedmica iz Frankfurta i sa wima i wihovim gostima obeleìo veliki jubilej 30 godina postojawa ovog udruèwa, za koje su mnogi rekli da je postala institucija.

Mnogobrojna publika iz Frankfurta na Majni sa okolinom je do{la u subotu uve~e (17. maja) da ~uje ~uvene stihove jo{ ~uvenije pesnika, koji na najlep{i mogu}i na~in oblikuje i oplemewuje srpskih jezik i wenu bogatu kulturnu ba{tinu. Vladalo je veliko interesovawa i sam pesnik je na po~etku izjavio da je prijatno iznena|en koliko qudi ima u publici, koji su do{li upravo da ~uju jednog pesnika. ^uvenog Matiju najavio je, toplo pozdravio kao i sve ostale goste predsednik udru`ewe Sedmice iz Franfurta Aleksandar Sa{a Jovanovi}. Pesnik je ro|en u Senti,

osnovnu {kolu zavr{io je u selu Veqe Duboko, ni`e razrede gimnazije u Kola{inu i Slavonskom Brodu, a vi{u gimnaziju sa maturom u Vaqevu. [kolske 1958/59. godine upisao se na Filolo{ki fakultet u Beogradu, na grupi za jugoslovensku i op{tu kwi`evnost. Prvu pesmu {tampao je kao gimnazijalac 1957. u „Mladoj kultu-

Mnogobrojna publika na sve~anosti

ri”. Iako je maturirao pre vi{e od 60 godina i nakon zavr{ene gimnazije ne ìvi u Vaqevu, uradio je za grad Vaqevo vi{e nego ro|eni Vaqevci. Vaqevsku gimnaziju je podigao do nebesa Divnim stihovima po svom izboru Matija je puni ~as darivao publiku svojim pesmama, a publika je uzvra}ala aplauzima, smehom, odu{evqewem… A moglo se ~uti mnogo toga iz bogatog opusa legendarnog srpskog pesnika. Ipak Ako do|e{ u bilo koji grad, Vera Pavladoqska su jednostavno se morale ~uti. Skroman kakav je uvek bio na samom po~etku takav je ostao do samog kraja. I posle Ve~eri sa Matijom ostao je da se druì sa svojim gostima i gostima Sedmice i da razmewuje lepe re~i i potpisuje kwige. Matijini prozni i poetski tekstovi prire|ivani su za pozori{te i izvo|eni na doma}im i stranim scenama. Izvo|ene su i radio – drame na mnogim stanicama u Nema~koj i u pozori{tu u Va{ingtonu. Mnoga dela su prevedena na strani jezike. Dobitnik je mnogih nagrada: me|u wima Milan Raki}, Oktobarska, Sedmojulska, Zmajeva, Disovo prole}e, Belovodsku rozetu, Zlatni krst kneza Lazara, Ravnogorska, Stefan Mitrov Qubi{a, Velika Bazja{ka poveqa, Jovan Mari}, Laza Kosti}… Dobio je nagradu za ìvotno delo Instituta Ivo Andri} iz Andri}grada.

Za dopisnog ~lana SANU Matija Be}kovi} izabran je 1983. godine, a za redovnog 1991. godine.

SRBIN IZAZVAO POMETWU U VATIKANU:

Qubi{a ugrozio bezbednost papine inauguracije, policija ga sa~ekala u hotelu!

Usred sve~anosti inauguracije pape Lava XIV, koja je odràna u Vatikanu uz stroge bezbednosne mere, jedan srpski dràvqanin zatekao se u krajwe neobi~noj situaciji. Naime, wega je traìla policija zbog turisti~kog nadletawa helikopterom nad Rimom, gde su jednim delom pre{li i preko Vatikana.

Qubi{a Marunovi} (60), Srbin koji godinama `ivi i radi u [vajcarskoj, na{ao se u Rimu u trenutku kada je ceo svet posmatrao imenovawe pape Lava, a da }e zbog toga imati neprilike - nije mogao ni da sawa. Naime, kao poslovni saradnik kompanije „Yokohama“, imao je prilike da helikopterskom letu iznad Rima – koji je, nenamerno, ukqu~ivao i prelet u blizini Vatikana, neposredno pre samog po~etka verskog doga|aja.

LET KOJI JE IZAZVAO SUMWU

Qubi{a i jo{ jedna devojka iskoristili su priliku da iz vazduha vide Rim. Me|utim, ne znaju}i za detaqne zabrane vazdu{nog prostora koje su bile

na snazi zbog dolaska crkvenih i dr`avnih zvani~nika iz celog sveta, pilot je delimi~no u{ao u zonu poja~anog nadzora oko Vatikana. [ta je u~inio saznao je tek par sati nakon sletawa na zemqu.

“Let je bio dogovoren unapred, sve je bilo regularno… nismo ni slutili da smo naru{ili bilo kakvu zabranu Samo su se odjednom pojavili u hotelu”, pri~a Qubi{a za „Blic“.

ISTRAGA U HOTELU

Da sve bude jo{ komi~nije, pre leta je posetio Vatikan, a sam hotel im je bio sme{ten u neposrednoj blizni. Kada se policija pojavila u holu, bio je u {oku, ali nakon razgovora sa bezbednosnim slu`bama Italije situacija se razjasnila.

- Bilo je jezivo. Da ti neko do|e u hotel i tra`i te tako, ma nisam znao da li da se smejem ili da pani~im. Ispostavilo se da smo za{li u deo gde nismo smeli. Meni i devojci koja je letela isto su uzeli dokumente, objasnili su nam o ~emu se radi i {ta smo uradili – pri~a nam Qubi{a kroz smeh. PILOT PRO[AO „NAJGORE“

Kako je rekao za „Blic“, najvi{e primedbi dobio je pilot, koji je snosio verbalne posledice, i najvi{e je „riban“ od strane karabiwera i bezbedonosnih slu`bi koje su se tako|e na{le tu.

“Nama je pro{lo, ali pilot je imao ozbiqan razgovor. Izvukli smo se, ali ne bih voleo da mi se ne{to sli~no ponovi.”, rekao je on na kraju razgovora kroz smeh.

Inauguracija pape Lava XIV, prvog ameri~kog poglavara Rimokatoli~ke crkve u istoriji, odr`ana je 18. maja na Trgu Svetog Petra u Vatikanu pred vi{e od 200.000 vernika i uz prisustvo vi{e od 150 svetskih delegacija. Zbog dolaska brojnih crkvenih i politi~kih lidera, mere bezbednosti u Rimu bile su podignute na najvi{i nivo.

OGLASILA SE TEODORA:

Srpkiwa iz Be~a otkrila kako je nastala pobedni~ka pesma Evrovizije!

Teodora [piri}, autorka pobedni~ke pesme na Evroviziji 2025 se oglasila i otkrila kako je nastala numera „Wasted love“

Pobedu na Evroviziji 2025 je odnela numera „Wasted love“ koju je izveo JJ iz Austrije, a pesmu je napisala Srpkiwa Teodora [piri}.

Ona je nedavno u objavi koju je nedavno podelila na svom Instagram profilu otkrila je kako je nastala pesma koja je Austriji donela pobedu.

„Draga izgubqena qubavi, na kakvo si nas putovawe povela. Od trenutka kada smo te pisali, do toga kada si o`ivela kroz jedan od najneverovatnijih glasova za koji sam ikada imala ~ast da pi{em, pa sve do ovog trenutka znala sam da je ovo ne{to posebno.

Trebalo je da budem samo tekstopisac. Ali negde usput, na{la sam se usred okeana vode}i kreativni pravac, plove}i kroz burne vode priprema i ula`u}i svaki deo sebe kako bih te o`ivela.

Hvala ti, Ji, na poverewu. Zna~i mi najvi{e na svetu {to mogu da stojim pored tebe i posmatram kako postaje{ umetnik i izvo|a~ kakav je oduvek trebalo da bude{. Ponosna sam na tebe i na ovaj projekat. [ta god da se daqe desi, znam, bez ikakve sumwe, da smo ispo{tovali svaki gram tvog potencijala.

Svima koji su radili sa mnom neumorno od prvog dana: hvala vam. Nismo ostavili ni{ta nedore~eno. Nijedna kap qubavi nije bila uzaludna.

Ovo putovawe je bilo iscequju}e i neizmerno sam zahvalna {to sam to mogla da do`ivim sa qudima koji su doneli qubav i strast u ovaj projekat. Volim vas sve. Evropo-pripremi se. Oluja dolazi. A napravqena je od istine. I bola. I qubavi.“, napisala je Teodora [piri} u objavi pre same Evrovizije.

Australija {aqe penzionisane tenkove M1A1 Abrams Ukrajini

Ukrajina }e dobiti novu partiju raspu{tenih australijskih tenkova M1A1 Abrams, koje je Kanbera obe}ala pro{le godine, ali su odlo`eni zbog ameri~kih ograni~ewa reeksporta. Australijski premijer Entoni Elbanizi potvrdio je da su vozila ve} „na putu“, {to ozna~ava jo{ jedan korak u zapadnoj vojnoj podr{ci Kijevu.

Australija je kupila ove tenkove Abrams od SAD 2007. godine, ali ih je povukla u korist novijih modela. Pro{le godine, Kanbera se obavezala da }e 49 wih prebaciti Ukrajini, ali je dogovor zastao dok Va{ington nije odobrio reeksport. Sada, nakon vi{emese~nih birokratskih odlagawa, prva partija je na putu ka Evropi.

Pre isporuke, tenkovi su li{eni nekih australijskih specifi~nih sistema, iako ta~ni detaqi ostaju nepoznati. Australijski ministar odbrane Ri~ard Marles naglasio je blisku koordinaciju sa SAD i Ukrajinom, ali je izbegao detaqe o rokovima isporuke, pozivaju}i se na operativnu tajnost.

O~ekuje se da }e tenkovi sti}i morem, verovatno pristaju}i u nekoj evropskoj

luci — mogu}e u Holandiji, Gr~koj ili Poqskoj — pre nego {to budu transportovani u Ukrajinu `eleznicom ili drumom. Ovo prati ustaqene australijske rute snabdevawa, koje su se ranije koristile za Bu{mastere, haubice M777 i oklopne transportere M113.

LOGISTI^KI IZAZOVI

I NEIZVESNA BORBENA ULOGA

Me|utim, uticaj Abramsa na bojnom poqu ostaje upitan. Prethodni M1A1 koje su isporu~ile SAD nisu se pokazali u Ukrajini zbog svoje ogromne te`ine, logisti~kih zahteva i rawivosti na ruske dronove i protivtenkovsko oru`je. Ve}ina je kori{}ena {tedqivo, ~esto za propagandne snimke, a ne za odlu~ne napade. Izve{taji sugeri{u da bi polovina australijskih tenkova mogla da ode ukrajinskoj 47. mehanizovanoj brigadi („Magura“), dok bi ostatak mogao da poslu`i kao donatori rezervnih delova ili da poja~a budu}e jedinice u periodu 2025–2026.

SIMBOLI^AN GEST

ILI STRATE[KI POTEZ?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ve} je zahvalio Australiji na tenkovima, ~ak tvrde}i da se „koriste u borbi“, {to je zbuwuju}a izjava s obzirom

Da li je Australija nova kosmi~ka sila?

Australijanci pi{u istoriju. Oni su spremni da lansiraju svoju prvu raketu koju su sami proizveli i u~ini}e to sa svog tla. Kompanija Gilmour Space Technologies uskoro }e testirati raketu Eris – trostepenu letelicu visoku 23 metra i te{ku 30 tona, koja bi, ako sve pro|e po planu, mogla postati prva raketa australijske proizvodwe lansirana u orbitu sa doma}eg tla.

Startna pozicija je kosmodrom kod Abbot Pointa, blizu Bovena na isto~noj obali Australije. Dozvolu je dala nacionalna svemirska agencija. Za prvi let, raketa ne nosi sofisticirani satelit — ve} teglu Vegemita, omiqenog australijskog namaza. Time {aqu jasnu poruku: ovo je test, ali i korak ka ozbiqnom tr`i{tu lansirawa malih satelita.

“Ako zaista u|e u orbitu, bi}u presre}an. Ali ~ak i 30 sekundi leta bi}e ogroman uspeh“, rekao je Adam Gilmur, direktor ove kompanije.

Gilmour Space planira da do 2027. godine po~ne komercijalna lansirawa i ve} razvija drugu raketu. Na meti im je tr`i{te malih satelita, koje raste eksponencijalno, a kapacitet rakete bi}e do 200 kilograma po letu.

na to da jo{ nisu stigli do Evrope. Ovo sugeri{e da Kijev `eli da predstavi isporuku kao veliko poja~awe, uprkos pome{anom uspehu Abramsa. Prigu{ena reakcija na ovaj transfer je u o{troj suprotnosti sa pompom oko ranijih isporuka zapadnih tenkova. Prvobitno progla{eni za prekretnice, tenkovi Abrams su umesto toga postali simboli wihovih poraza u modernom ratovawu, gore}i lako kao i oklopi iz sovjetskog doba pod napadima dronova.

JU@NA AUSTRALIJA

Iako doprinos Australije ja~a zapadnu solidarnost sa Ukrajinom, malo je verovatno da }e pomeriti ravnoteù na bojnom poqu. Visoki zahtevi za odràvawe Abramsa i podlo`nost dronovama ~ine ih rizi~nom imovinom u ukrajinskom iscrpquju}em ratu. Umesto da postanu jo{ jedan „~udotvorni tenk“, oni bi mogli jednostavno da se pridruè rastu}em grobqu otpadnog metala, dodatno naru{avaju}i reputaciju ameri~kih oklopnih vozila u stvarnim borbama.

Otrovne alge ubijaju morske `ivotiwe, da li postoji opasnost

Vi{e od 200 morskih vrsta uginulo je kod obale Ju`ne Australije zbog vi{enedeqnog cvetawa toksi~nih algi, koje su ekolozi opisali kao „horor film za ribe”. Cvetawe algi, nagli porast broja algi u morskoj sredini, po~elo je u martu i do sada je zahvatilo povr{inu od oko 4.500 kvadratnih kilometara, {to je otprilike veli~ine obli`weg ostrva Kengur.

- Ovo je doga|aj bez presedana jer cvetawe je u toku i alge se {ire - rekla je nau~nica za divqe `ivotiwe Vanesa Pirota. Drugi nau~nici isti~u da alge osloba|aju toksine koji „deluju poput toksi~nog pokriva~a koji gu{i” brojne morske organizme, ukqu~uju}i ribe, ra`e i ajkule.

„RIBE SE BUKVALNO GU[E”

Bred Martin, rukovodilac projekta u Ju`noj Australiji za grupu za za{titu riba Oz Fish, rekao je da razmere doga|aja imaju razaraju}i efekat na morski `ivot, iako je cvetawe algi relativno ~esto.

Martin je za „Bi-Bi-Si” rekao da toksini koje osloba|aju alge mogu izazvati „o{te}ewe {krga i tkiva” jer napadaju crvena krvna zrnca. Zbog ekstremne gustine algi, kiseonik se povla~i iz vode, „tako da znamo da se ribe bukvalno gu{e”, rekao je. „To je kao horor film za ribe.”

Situacija je dobro dokumentovana zahvaquju}i brojnim fotografijama mrtvih morskih `ivo-

za qude?!

tiwa koje su gra|ani poslali nakon {to su ih talasi isprali na plaè. Posebno su {okantni prizori ajkula i raà prona|enih u velikom broju na obali, jarko crvenih i sa vidqivim znacima unutra{weg krvarewa. Me|u ìvotiwama koje su uginule posledwih nedeqa bio je i veliki beli pas duga~ak tri metra. Neki su bili osetqiviji od drugih. Izlagawe velikim koli~inama moè izazvati iritaciju koè i respiratorne probleme.

OGLASILA SE VLADA JU@ NE AUSTRALIJE

Vrste koje ìve na koralnim grebenima, poput rakova i naduva~a, najteè su pogo|ene jer su mawe pokretne i ne mogu da plivaju daqe od toksi~nih algi. Iako ova alga nije direktno opasna za qude, izlagawe velikim koli~inama moè izazvati iritaciju koè i respiratorne probleme poput ka{qa i oteànog disawa.

Vlada Ju`ne Australije savetovala je stanovnike da izbe-

gavaju plivawe tamo gde je voda promenila boju ili se na povr{ini stvara pena.

Cvetawe algi podsti~e sun~ano, toplo vreme, a Ju`na Australija do`ivqava morski toplotni talas od septembra pro{le godine, sa temperaturama mora oko 2,5°C iznad proseka.

KRE]U SE PREMA ZAPADU Australija od marta doìvqava neobi~no toplo vreme, {to je dodatno produìlo i intenziviralo cvetawe toksi~nih algi. Prema podacima lokalnog Ministarstva za ìvotnu sredinu i vodoprivredu, posledwi incident ovakvih velikih razmera zabeleèn je 2014. godine.

Cvetawe je tako|e pogodilo neke komercijalne ribolovne zone, koje su obustavile ribolov kao meru predostro`nosti. Tako|e je prime}en pad broja posetilaca zbog velikog broja uginulih morskih `ivotiwa na obali. Nau~nici i vlasti Ju`ne Australije nastavqaju da prate {irewe algi, koje se sada kre}u ka zapadu.

MINISTARKA PENI VONG:

Za Trampa imamo poseban pristup, ne va`e uobi~ajena pravila

Australijska {efica diplomatije

Peni Vong otkrila je da ima posebna pravila za pona{awe prema ameri~kom predsedniku Donaldu Trampu, dodaju}i da je za wega potreban druga~iji pristup od uobi~ajenog, prenose australijski mediji.

Ona je istakla da wena administracija ima veoma druga~iji pogled na ulogu

la na to da kod wega ne va`e uobi~ajena pravila.

„Nama je vrlo va`no da jasno istaknemo {ta je nacionalni interes Australije. Mi smo suverena dr`ava, i donosimo odluke o onome {to unapre|uje na{e interese”, poru~ila je australijska zvani~nica.

koju Amerika igra u svetu, prenosi medij 9 News

Vong je naglasila da je, kada je Tramp izabran za predsednika SAD, ona je ukaza-

Ona je potvrdila da je wena vlada i daqe u pregovorima sa SAD oko tarifa koje su uvedene Australiji, ali je priznala da je pauza u primeni carina izme|u Amerike i Kine dobar razvoj doga|aja.

„Tarife ne donose dobro nikome. One nanose {tetu radnim qudima {irom sveta zbog svog efekta po globalnu ekonomiju”, istakla je Vong.

Australijski premijer Entoni Elbanizi, koji je otputovao u Indoneziju u prvu posetu posle svog reizbora ranije ovog meseca, nije se sreo sa Trampom od izbora u SAD 2024, ali je kazao da mu je ameri~ki predsednik uputio veoma toplu ~estitku na ponovnom izboru. Vong je nagovestila da bi uskoro mogla da bude dogovorena poseta SAD.

Nazivaju je „`enskim Trampom”, te{ka je 30,2 milijarde dolara, a za svoje zaposlene ima jedan bizaran zahtev

Najbogatija `ena Australije \ina Rajnhart ponovno je meta medijske pa`we. Gardian Australija nedavno je objavio bizarnu poslovnu kulturu wene rudarske kompanije Hankok Prospekting koja zapo{qava vi{e od 4000 qudi.

Kako su za Gardian rekli insajderi, od zaposlenih se tra`i da oko Bo`i}a, kada im kompanija deli bonuse, \ini Rajnhart {aqu poruke, pisma i mejlove zahvalnosti. Iako zahvalnice nisu obavezne, qudi na rukovode}im pozicijama ih podsti~u. Gardian Australija objavio je nekoliko internih poruka poslatih zaposlenicima, od kojih jedna glasi: „Molimo vas da odvojite vrijeme i razmislite {ta ovi bonusi i pogodnosti zna~e za vas i va{u porodicu - znam da gospo|a Rajnhart voli da ~ita sve va{e poruke”.

Druga poruka glasi: „Hajde da se zajedno zahvalimo gospo|i Rajnhart ove godine. Ovo je podsetnik da po{aqete poruku sada. Treba odvojiti samo minutu ili dva!” Jedan biv{i zaposleni opisuje poruke zahvale kao „suludu ideju”, posebno s obzirom na to da je Rajnhart postala najbogatija osoba u zemqi zahvaquju}i radu svojih zaposlenih.

- Podsti~u nas da joj po{aqemo mejl zahvalnice zato {to smo je doslovno u~inili najbogatijom osobom u okru`ewu - rekao je Gardianu biv{i zaposlenih. \ina Rajnhart (71) jedino je dete Houp i Langa Hankoka, koji po~eo kao ran~er, rudar i traga~ za zlatom da bi 1955. godine napravio rudarsku firmu Hankok Prospekting. Od ranog detiwstva, koje je provela u Pilbari, suvoj i retko naseqenoj regiji na severu zapadne Australije,

devoj~ica je bila sna`no vezana za oca. Nakon {to je wena majka obolela od raka dojke, porodica se preselila u Pert, gde je \ina poha|ala devoja~ku {kolu. Zatim je oti{la na studije ekonomije na Univerzitetu u Sidneju, ali je izdr`ala samo godinu dana. Kako je objavio Wu Jorker, koji je 2013. godine objavio veliki portret najbogatije Australijanke, \ina se suprotstavqala predavawima levi~arskog profesora ekonomije te se vratila u Pert kako bi pomogla ocu u vo|ewu kompanije. PUT OKO SVETA

No, odnos oca i }erke vi{e nije bio idili~an. \ina se udavala dva puta i u oba braka dobila po dvoje dece. Prvi je mu` bio mladi Englez koji je radio u wenoj kompaniji, a drugi je bio ameri~ki pravnik Frank Rajnhart, 37 godina stariji stariji od we. Prema kwizi „\ina Rajnhart: Neispri~ana pri~a o najbogatijoj `eni na svetu” Adele Ferguson, Frank Rajnhart je

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

u SAD-u osu|en za utaju poreza i li{en je prava na advokata.

Kada se nakon smrti svoje supruge Lang Hankok „spetqao” s Rouz Lakson, mladom ku}nom pomo}nicom s Filipina, izme|u oca i }erke izbio je pravi rat.

- Dopusti mi da te pamtim kao urednu, vitku, sposobnu i privla~nu mladu damu kakva si bila, a ne kao lewu, osvetoqubivu i lukavu slonicu kakva si postala - napisao je Hankok }erki.

Iako je \ina na sve na~ine, pa ~ak i poku{ajem deportacije, poku{ala da razdvoji oca od Rouz, mlada Filipinka joj je postala ma}eha. Hankok je sa novom `enom, kojoj je sagradio rasko{nu vilu, svojim privatnim avionom oti{ao na put oko sveta. Sa 38 godina \ina je ostala udovica s ~etvero dece, a kada je nakon dve godine preminuo i wen otac, vodila je bitku za nasedstvo s ma}ehom koju je optu`ila za o~evu smrt. No, istraga je pokazala da je Lang Hankok umro prirodnom smr}u, pa se \ina nagodila s ma}ehom i preuzela vo|ewe kompanije Hankok Prospekting.

PORAST CENA OLOVA

VRATIO JE NA VRH

- [to god da radim, ku}a Hankok je na prvom mestu. Ni{ta se ne}e ispre~iti na

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

tom putu - rekla je Rajnhart u jednom intervjuu.

Wen rani idol bila je britanska premijerka Margaret Ta~er, a od 2016. godine joj je veliki ideal Donald Tramp, pa je ~ak i sredi{te svoje kompanije uredila u MAGA stilu. Neki je analiti~ari i nazivaju „ènskim Donaldom Trampom” dok ameri~ki predsednik \inu Rajnhart opisuje kao „ekstremno briqantnu ènu”. Rajnhart je postala najbogatija osoba u Australiji 2011. godine, a izgubila je krunu 2015. godine. No, ponovni porast cena olova vratio ju je na vrh od 2020. godine, a prema podacima Forbsa, 2024. godine bila je „te{ka” 30,2 milijarde dolara. Pro{le se godine na{la u sredi{tu medijskog skandala zbog izlo`be umetnika Vinsenta Namatjire koji je u Australijskoj nacionalnoj galeriji imao izlo`bu „Australija u boji”. Me|u portretima poznatih osoba, ukqu~uju}i britansku kraqicu Elizabetu II i muzi~ara Ximija Hendriksa, na{la se i Rajnhart, kojoj se nije svidelo kako ju je umetnik prikazao. Obratila se direktoru Galerije i traìla uklawawe slike. Odbijena je, a vest o wenom zahtevu bila je kao mamac za posetioce koji su nagrnuli u Galeriju.

Partizan u Australiji!

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Pre samo nekoliko meseci odjeknula je vest da }e proslavqeni ko{arka{ki klub „Partizan“ kona~no zaigrati u Australiji. Sve je u tom trenutku izgledalo pomalo neverovatno, ali malo po malo vest

}e planuti vrlo brzo, zato svi koji `ele da osete duh evropske i srpske ko{arke na australijskom tlu ne bi trebalo da razmi{qaju puno. Jer bez obzira na sve faktore i okolnosti postoje doga|aji koji nemaju i nikad ne}e imati cenu.

Tim jedinstvenim povodom u Sidneju i Melburnu pro{le nedeqe su boravili predsednik „Partizan-a“ Ostoja Mijailovi} i predsednik „Panatinaikos-a“ Vasilis Partenopulos. I za jednog i za drugog bila je to poseta od posebnog zna~aja. U Gr~kom centru u Melburnu, u Londsdejl ulici, organizovana je pres konferencija na kome su se dva predsednika obratila srpskim i gr~kim novinarima iz Viktorije. Jedan veoma interesantan podatak kada je u pitawu pred-

I predsednik „Partizana“ gospodin Mijailovi} bio je fasciniran Australijom. Prvi put na Petom kontinentu, o kojem je slu{ao jo{ u detiwstvu od svoje tetke koja je ovde `ivela, predsednik srpskog kluba je posebno bio odu{evqen toplim do~ekom u srpskoj zajednici. Posetio je Srpski kolex „Sveti Sava“ u Sidneju i tada obe}ao izgradwu ko{arka{kih terena za studente na{eg kolexa. On se nada da }e Partizan uspeti da ovaj projekat realizuje ve} do septembra ove godine pre po~etka samog turnira. Radujemo se tome jer }e i ti tereni imati jednu posebnu dra`. I bi}e to velika stvar za na{u zajednicu, ali i za ko{arka{ki klub „Partizan“ ako jednog dana i neki ko{arka{i srpskog porekla zaigraju

je ubrzo i zvani~no potvr|ena. U organizaciji Australijske ko{arka{ke lige „NBL“ (NBL) velikani evropske ko{arke srpski „Partizan“ i gr~ki „Panatinaikos“ odigra}e 18. septembra prijateqsku utakmicu u Melburnu, u „Xon Kejn areni“. Zatim }e 21. i 22. septembra u Sidneju u~estvovati na tradicionalnom turniru „Pavlos Janakopulos“ koji se po prvi put u istoriji odr`ava van Gr~ke. Ovaj turnir bi}e pravi ko{arka{ki spektakl jer je Panatinaikos sedmostruki i aktuelni prvak Evrope. Na turniru }e pored „Partizan-a“ u~estvovati i dva doma}a kluba „Sidnej Kings“ i „Adelejd 36-ice“. Bi}e to pravi praznik ko{arke i jedinstvena prilika da qubiteqi ovog sporta u`ivo vide neke od najboqih ko{arka{a Evrope. Karte su u prodaji ve} od danas i o~ekuje se da

sednik trofejnog gr~kog kluba je i taj da je gospodin Partenopulos ro|en u Melburnu, i da je naravno samim tim i australijski dràvqanin. Za wega je ovo bila veoma emotivna poseta, jer se u svoj rodni grad vratio nakon vi{e decenija. I tako smo saznali jedan nesvakida{wi kuriozitet da je Partenopulos ina~e Australijanac, koji vodi jedan od najtrofejnijih gr~kih i evropskih klubova. Tom prilikom na koktelu koji je organizovao „NBL“ i jednom i drugom predsedniku uru~ene su zahvalnice od strane gr~ke zajednice Melburna. Jedna od zajednica koja je najblià srpskoj po mnogo ~emu, svakako moè biti ponosna na tu ~iwenicu da je neko ko je ro|en u glavnom gradu Viktorije, jedan od najuspe{nijih qudi u vo|ewu profesionalne ko{arke Evrope.

za srpski klub u otaxbini. Hvala „Partizanu“ i naravno na{em Nikoli Milivojevi}u, direktoru „NBL-a“, jednom od najva`nijih qudi australijske ko{arke koji je sigurno i najzaslu`niji za ovaj doga|aj koji svakako ne smemo propustiti.

Veza „Partizana“ i australijske ko{arke je izuzetna, jer u srpskom klubu ve} decenijama igraju ko{arka{i iz Australije. Jedan od najpoznatijih je Dante Egzum iz Melburna, koji je godinama veoma uspe{no igrao za „Partizan“. Egzum je iskreno voleo srpski klub i igrao je uvek punim srcem svaki svoj me~. Nakon wegovog opro{tajnog me~a to je potvrdio i wegov otac koji nije mogao da sakrije emocije i da istakne koliko je „Partizan“ bio va`an u karijeri ovog proslavqenog australijskog ko{arka{a. Tu je naravno i na{e gore list Aleks Mari}, koji je veoma uspe{no igrao za „Partizan“ ali i sjajni australijski ko{arka{i kao {to su Lendejl i Xavajl. O poseti predsednika „Partizan-a“ gospodina Mijailovi}a pisa}emo i u narednom broju, a u me|uvremenu ne propustite priliku da obezbedite svoje mesto za spektakl koji nam predstoji u septembru.

Da li znate koji

je najdu`i potok

na svetu? Upoznajte

Bilabong!

Kada pomislimo na vodene tokove, obi~no nam na pamet padnu mo}ne reke poput Amazona ili Nila. Me|utim, svet prirode krije i poneko mawe poznato, ali jednako fascinantno ~udo — najdu`i potok na svetu, poznat kao Bilabong.

Bilabong (eng. billabong) je re~ aborixinskog porekla koja opisuje zatvoreni meandar reke — odnosno, vodeni tok koji je nekada bio deo reke, ali je vremenom ostao odse~en, stvaraju}i jezerce ili potok. I dok mnogi bilabonzi {irom Australije mirno leè kao sezonski rezervoari vode, jedan od wih je zasluìo titulu najduèg potoka na svetu!

GDE SE NALAZI OVAJ PRIRODNI FENOMEN?

Najdu`i potok Bilabong nalazi se, sasvim logi~no, u Australiji — zemqi poznatoj po jedinstvenoj flori, fauni i krajwe neobi~nim geografskim pojavama. Duga~ak je ~ak 320 kilometara, {to je za jedan potok prava retkost! Za pore|ewe, to je du`e nego {to iznosi rastojawe izme|u Beograda i Novog Sada — i to vodeni tok koji nikada ne dobije titulu reke!

ZA[TO JE BILABONG POSEBAN?

Osim svoje du`ine, Bilabong ima i kulturolo{ki zna~aj. U aborixinskim pri~ama i pesmama, bilabonzi su mesta duhovne povezanosti s prirodom. Tako|e, poznata australijska pesma „Waltzing Matilda” govori upravo o putniku koji se odmara pored bilabonga, {to ovu re~ ~ini neizostavnim delom australijskog identiteta.

PRIRODA IZNENA\UJE — I KADA JE NAJMAWA

Iako ~esto zanemareni, potoci kao {to je Bilabong igraju kqu~nu ulogu u ekosistemima. Oni sluè kao stani{ta za mnoge biqne i ìvotiwske vrste, a u surovim uslovima australijske unutra{wosti, predstavqaju pravu oazu ìvota.

Slede}i put kada ~ujete re~ potok, setite se da i najskromniji vodeni tok mo`e biti rekorder. Najdu`i potok na svetu, Bilabong, dokaz je da priroda uvek ima jo{ neko iznena|ewe u rukavu — ~ak i kada te~e polako.

Uklowen spomenik poznatom britanskom istra`iva~u Xejms Kuku

Spomenik Kapetanu Kuku u Edinbur{kim vrtovima, koji je vi{e puta bio na meti vandala, uklowen je.

Grad Jara je jednoglasno glasao za uklawawe statue, koja stoji na ulazu u Edinbur{ke ba{te na severu Melburna.

Australijske vlasti su donele odluku da uklone spomenik posve}en ~uvenom britanskom istra`iva~u Xejms Kuku, {to je izazvalo razli~ite reakcije u javnosti.

Spomenik, koji je godinama bio prepoznatqivo obele`je, uklowen je nakon dugih rasprava o istorijskom nasle|u i wegovom zna~aju u savremenoj australijskoj kulturi.

Xejms Kuk, koji je stigao na australijske obale u 18. veku, dugo je slavqen kao jedan od prvih evropskih istra`iva~a koji je mapirao velike delove australijske obale. Me|utim, wegova uloga u kolonijalnoj istoriji postala je predmet sve ve}ih kontroverzi posledwih godina.

Lokalni zvani~nici su objasnili da je odluka deo {ireg procesa preispitivawa istorijskih spomenika i wihovog zna~ewa u dana{wem dru{tvu. Kriti~ari ove odluke tvrde da se time bri{e va`an deo australijske istorije, dok pristalice smatraju da je ovo korak prema iskrenijoj interpretaciji pro{losti koja uva`ava razli~ite perspektive.

„Ovaj potez odra`ava na{u

posve}enost stvarawu inkluzivnijeg dru{tva koje priznaje slo`enu prirodu na{e istorije,” izjavio je predstavnik gradske uprave.

Spomenik }e biti preme{ten u lokalni muzej, gde }e biti predstavqen uz dodatni istorijski kontekst koji obja{wava razli~ite poglede na Kukovo nasle|e i wegov uticaj na autohtone narode Australije.

Rusija osudila Australijanca na 13 godina zatvora zbog borbe na strani ukrajinskih snaga

Australijska ministarka spoqnih poslova Peni Vong izjavila je da je wena vlada „zgroèna” presudom, nazivaju}i je „la`nim su|ewem” i pozvala Rusiju da se prema Xenkinsu odnosi u skladu s me|unarodnim humanitarnim pravom Rusija je osudila Oskara Xenkinsa, dràvqanina Australije, na 13 godina zatvora zbog borbe na strani ukrajinskih snaga. Xenkins je progla{en krivim od strane suda u Luhansku za u~e{}e u oruànom sukobu kao pla}enik, saop{tili su tuìoci, nakon {to je presu|eno da se borio za Ukrajinu protiv Rusije izme|u marta i decembra pro{le godine.

Australija je vi{e puta pozvala na osloba|awe Xenkinsa, koji je poreklom iz Melburna, otkako su ga ruske snage zarobile u decembru.

Ruski tuìoci optuìli su Xenkinsa da je primao izme|u 7.400 i 10.000 dolara mese~no za borbu u Ukrajini kao pla}enik. Kremq tvrdi da pla}enici podleù krivi~nom gowewu i da nemaju pravo na za{titu ratnih zarobqenika prema me|unarodnom pravu.

Na fotografiji koju je podelio sud pod kontrolom Rusije u Luhansku, Xenkins je vi|en kako stoji u staklenom kavezu s rukama iza le|a. Sud je naredio Xenkinsu da slu`i kaznu u kaznenoj koloniji s maksimalnim obezbe|ewem.

„Belac u rupi“: Kako izgleda grad u kome stanovnici `ive pod zemqom

Globalno zagrevawe i klimatske promene s godinama sve vi{e uzimaju maha. A stanovnici gradi}a na severu Ju`ne Australije prona{li su na~in da se za{tite. I `ive. Na temperaturi iznad 50 stepeni. I to ispod zemqe. Ovde ima svega – od crkava, restorana, preko kazina, do golf terena i stanova. Pogledajte kako izgleda `ivot ~oveka „u pe}ini“.

Kuber Pidi. Naizgled pust i miran gradi} na severu Ju`ne Australije. Krasi ga beskrajna, pra{wava ravnica, sa mnogo malih „piramida“. Tokom leta, u ovom gradu, temperatura u hladu prevazilazi ~ak 50ºC, ostavqaju}i ga pregorelim, suvim i praznim.

A kako se ~ovek prilagodio ovakvim vremenskim uslovima? Na mestu gde ptice od vru}ine padaju sa neba, sasvim je razumqivo za{to stanovnici grada `ive na nesvakida{woj lokaciji – ispod zemqe.

Mesto Kuber Pidi udaqeno je vi{e od 800 kilometara od najbli`eg grada. Poznato je i kao „prestonica opala“ zbog velike koli~ine dragog kamewa koje se mo`e na}i na tom mestu. Naziv grada poti~e od aborixinskog izraza „kupa-piti“, {to bi moglo da se prevede kao „belac u rupi“. „Skloni{ta“ spoqa izgledaju kao i

obi~ne ku}e, a unutra{wost je nalik pe}inama. Podzemne gra|evine duboke su najmawe ~etiri metara, kako se krov ne bi uru{io. I na toj dubini temperatura je oko 23 stepena.

Male piramide koje su simbol ovog mesta, zapravo predstavqaju ostatak iz decenija rudarewa. Zovu ih „dugouts“ (iskopine), a nekada su ih naseqavali rudari. Rudara ima i danas, ali je taj broj sve mawi. [ta su na ovom mestu traìli? Opal. Dragi kamen na kome se mogu videti razli~ite boje. Po hemijskom sastavu najsli~niji je kvarcu, a naj~e{}e se upotrebqava za ukrase i nakit. Prvi doseqenici bili su vojnici koji su se vratili iz Prvog svetskog rata. Znali su kako da ìve i kopaju rovove. Oni koji bi prona{li opal, spavali bi pored wega sa pu{kom, kako ne bi bili opqa~kani. Iako je rudara danas malo, ta industrija zajedno sa turizmom grad odràva ìvim. Osim {to pruàju uto~i{te od velikih vru}ina i {to su bogate dragim kamewem, dodatna pogodnost je {to insekata gotovo da nema. Osim toga, podzemni domovi mogu pruìti odre|enu vrstu za{tite od zemqotresa, a me{tani kaù da se prilikom zemqotresa oseti samo blaga vibracija.

PREDSEDNIK PARTIZANA OSTOJA MIJAILOVI]

SE OGLASIO IZ KOLEXA SVETOG SAVE:

obrazovawe Srba u Australiji

Ostoja Mijailovi} se nalazi u Australiji gde je imao priliku da poseti kolex Svetog Save, tom prilikom je dodao da }e se fondacija „Dobro pamtim sve” odazvati i podr`ati rad ovog obrazovnog sistema.

Predsednik Partizana Ostoja Mijailovi} nalazi se u Australiji odakle se obratio i razjasnio sve nedoumice o izlasku crno-belih iz Evrolige. Osim {to je govorio o elitnom takmi~ewu, Mijailovi} je imao priliku i da poseti kolex Svetog Save koji od 2021. radi u Varovilu (Sidnej). Tom prilikom je dodao da }e se

fondacija „Dobro pamtim sve” odazvati i podr`ati rad ovog obrazovnog sistema

„Sa velikom rado{}u, prihvatio sam poziv da obi|em kolex Svetog Save koji od 2021. radi u Varovilu (Sidnej) i za preko 150 polaznika, uglavnom dece srpske nacionalnosti, pru`a mogu}nost obrazovawa u australijskom obrazovnom sistemu od vrti}a do sredwe {kole”, napisao je Mijailovi} na svom tviter nalogu.

„Kolex je osnovala Eparhija autralijsko-novozelandska SPC i danas smo doneli odluku da tokom australijske turneje KK Partizan u septembru, na{a fonda-

cija „Dobro pamtim sve” podr`i rad ovog obrazovnog sistema zna~ajnom nov~anom donacijom.” „Zahvaqujem se proti Miodragu Peri}u i direktorki Ani Nikolau na gostoprimstvu i svemu {to ~ine kako za srpsku zajednicu, tako i za decu gr~kog, ruskog i jermenskog porekla. Posebna zahvalnost Mitropolitu Siluanu koji nije bio sa nama, ali stoji iza pokretawa ovog obrazovnog sistema i bi}e sa nama prilikom slede}e posete. Radujem se na{em ponovnom susretu u septembru”, dodao je predsednik Partizana Ostoja Mijailovi}.

„KOTUROVI]I” ZAVR[ILI AUSTRALIJSKU

Kulturno - umetni~ko dru{tvo iz Beograda odr`alo je niz koncerata i odu{evilo publiku izvo|ewem

tradicionalnih igara i pesama iz cele Srbije i drugih balkanskih zemaqa u kojima `ivi srpski narod. Tokom ~etiri Petom kontinentu, su i veoma srpskom

Britanac pretr~ao

Australiju za 35 dana

Maratonac iz Velike Britanije Vilijam Gux oborio je svetski rekord po{to je pretr~ao Australiju posle 35 dana i tako pre{ao rutu od 3.800 kilometara.

Gux, koji ima 31 godinu, zapo~eo je tr~awe 15. aprila sa pla`e Koteslo u Pertu, a zavr{io je ju~e popodne na pla`i Bondi u Sidneju, uz podr{ku svog oca.

Gux, koji je iz Bedford{ira u Engleskoj, svakog dana je tr~ao oko 100 kilometara, {to je ekvivalentno dva i po maratona. On je po~eo da tr~i nakon smrti majke Amande od raka 2018. godine, a ova trka je bila i prilika da prikupi sredstva za dobrotvorne organizacije koje se bave borbom protiv raka u Velikoj Britaniji, SAD-u i Australiji. Tokom tr~awa, nokti na nogama su mu otpali, stopala su po~ela da trule, a ponekad je imao halucinacije zbog nesanice izazvane bolovima u kostima. Gux tako|e drì rekord kao najbrì Britanac koji je pretr~ao Sjediwene Dràve, prelaze}i rutu od Los An|elesa do Wujorka za 55 dana. Prethodni rekord u tr~awu preko Australije drào je Kris Turnbul, koji je to postigao za 39 dana 2023. godine.

AUSTRALIJSKU TURNEJU:

emocija ceo `ivot

sedmice boravka na kontinentu, izgradili veoma prisan odnos sa srpskom zajednicom u Sid-

neju, Melburnu, Adelaidi i Kanberi, gde su ih na{i qudi do~ekivali ra{irenih ruku i otvorenog srca.

^lanovi KUD Dimitrije Koturovi} sa svojim doma}inima iz ansambla Ravna Gora iz Boniriga i sidnejskim KUD Kara|or|e

Izvo|ewem pesme „Ovo je Srbija“ na koncertu u sali Crkvene op{tine Sveti Sava u Fareru, Kulturno-umetni~ko dru{tvo Dimitrije Koturovi} proteklog vikenda je zavr{ilo ~etvoronedeqnu turneju po Australiji.

Od 22. aprila do 17. maja, igra~ki i muzi~ki ansambl iz Beograda, predstavili su se publici u Sidneju, Adelajdu, Melburnu i Kanberi, a wihovi nastupi u sva ~etiri grada ispra}eni su ovacijama i gromoglasnim aplauzima publike.

Najve}i u nizu koncerata odr`an je pro{log petka u Srpskom centru Bonirig na jugozapadu Sidneja, gde su delili pozornicu sa doma}im ansamblom Ravna gora i KUD Kara|or|e.

Kao i na svim ostalim nastupima, kroz bogat dvo~asovni program gosti su svojim svojim besprekornim koreografijama i muzi~ko-peva~kim izvo|ewima vodili publiku na jedinstvenosvojevrsno putovawe kroz Srbiju i druge balkanske zemqe u kojima `ive Srbi.

Na svakom koraku u Australiji, umetnici iz Beograda do~ekani su srda~nim gostoprimstvom zajednice, a jedinstveno iskustvo koje su priredili svojim doma}inima obele`io je naboj sna`nih i iskrenih emocija sa obe strane. Tako|e, sklopqena su mnogobrojna prijateqstva i stvorene zajedni~ke uspomene za ceo `ivot.

SBS na srpskom

U@AS KAKAV SPORT NE PAMTI:

Jedan od najvoqenijih igra~a Australije prona|en mrtav tri meseca nakon smrti brata blizanca

Adam Selvud, legenda australijskog fudbala, prona|en je mrtav u subotu, samo tri i po meseca nakon {to je ista sudbina zadesila i wegovog brata blizanca, Troja.

Wegovo be`ivotno telo prona|eno je u ku}u u Pertu, a policija je u svom saop{tewu istakla da „ne postoji osnovana sumwa da je po~iwen zlo~in“.

Detaqi tragi~ne smrti 41-godi{weg sportiste zasad nisu javno saop{teni.

Selvud je u karijeri igrao za Vest Koust Iglse za koje je za deset godina odigrao 187 me~eva uz 43 pogotka. Bio je jedna od najve}ih zvezda ovog sporta, pa je 2005. godine bio nominovan za najboqeg mladog igra~a, dok je 2006. godine bio ~lan tima koji je osovjio titulu.

U posledwoj godini karijere, 2013. je progla{en za najboqeg igra~a svog kluba.

Wegov ro|eni brat, Troj, oduzeo je sebi `ivot 4. februara nakon, kako je Adam pri~ao u jednom intervjuu, „dugogodi{we borbe sa demonima“.

Srbija se zadu`uje ~ak 1,9 milijardi evra za kupovinu 12 borbenih aviona rafal

Vlada Srbije usvojila je predloga zakon kojim se potvr|uje Ugovor o kreditnom aran`manu izme|u Republike Srbije i grupe francuskih i evropskih finansijskih institucija, a u ciqu finansirawa nabavke 12 vi{enamenskih borbenih aviona rafal.

Vrednost Komercijalnog ugovora sa kompanijom Dassault Aviation iznosi 2.745.000.000 EUR, a za potrebe finansirawa ovog projekta, Srbija je obezbedila kredit u maksimalnom iznosu od 1.921.500.000 evra, koji }e biti ispla}en kroz direktna pla}awa prodavcu – francuskoj kompaniji Dassault Aviation – za robu i usluge predvi|ene ugovorom. Preostali iznos pokriven je avansnim pla}awima iz buxetskih sredstava.

^IJE

„^ije je dete”, ovo pitawe svake godine postavi oko dve stotine qudi kada u|e u DNK laboratoriju Instituta za sudsku medicinu u Beogradu. Svaki tre}i mu{karac koji u|e kao tata, iz laboratorije iza|e kao - starateq. ^esto ni mame ne znaju ko je otac. Wihove pri~e, bolne i otre`wuju}e porodi~ne istine, u svojoj kwizi otkriva Katarina \or|evi} Volf.

„Ono {to je za geneti~are najjednostavnije, nije uvek i u `ivotu, qudi se dovijaju na razli~ite na~ine. U DNK laboratoriju donose cucle, ~etkice za zube, bo~ice za mleko, ~e{qeve ili pelene, stvari na kojima je biolo{ki materijal deteta koji se mo`e uporediti sa materijalom roditeqa da bi se dobio odgovor na pitawe ~ije je dete“.

Ova novinarka „Politike“ je po istinitim pri~ama napisala zanimqivu, ali i edukativnu zbirku „^ije je va{e dete – istinite pri~e iz DNK laboratorije“. Gotovo polovina dece za koju se tra`i odgovor na pitawe „~iji si ti mali“ su bra~na deca.

TU\A DECA NA SVIM

MERIDIJANIMA

Weni junaci su o~evi koji sumwaju da wihovo dete nosi „adekvatno“ prezime, ali i momci zbuweni ~iwenicom da je biv{a devojka rodila odmah nakon zavr{etka veze. Tu su i sumwi~ave svekrve koje su sigurne da je snaja wihovom sinu podmetnula kukavi~ije jaje.

Autorka se trudila da pri~e o potrazi za stvarnim poreklom deteta pokriju sve socijalne grupe i slojeve. Tako je kwiga opravdala i istra`ivawe ~uvene Edinbur{ke geneti~ke studije u kojoj su nau~nici ustanovili da u svakoj razvijenoj zemqi izme|u 10 i 15 odsto dece ne nosi adekvatno prezime.

„Studija koja je ra|ena u gradovima vi{e zemaqa pokazuje,

Kreditni aran`man zakqu~en je sa bankama Bred Banque Populaire, Credit Agricole Corporate and Investment Bank, Credit Industriel et Commercial, Credit Lyonnais, Natixis i Societe Generale, koje deluju u svojstvu ovla{}enih vode}ih aran`era, dok Natixis ima dodatnu ulogu globalne koordinacije, strukturirawa i dokumentacije, kao i ESA Agenta. USLOVI FINANSIRAWA

Zajam je strukturiran uz primenu varijabilne kamatne stope bazirane na {estomese~nom EURIBOR-u, uve}anom za fiksnu mar`u od 0,98% godi{we. Rok za raspolo`ivost sredstava je 57 meseci od dana potpisivawa ugovora, dok }e otplata zajma trajati sedam godina, u 14 polugodi{wih rata.

Nabavka Rafal aviona

predstavqa deo {ire strategije modernizacije Vojske Srbije i ja~awa kapaciteta Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane (RV

i PVO). Kako se navodi u obrazlo`ewu zakona, posedovawe ovih aviona zna~ajno doprinosi unapre|ewu sposobnosti za kontrolu i za{titu vazdu{nog pro-

stora, projektovawe vojne mo}i i odvra}awe od potencijalnih pretwi.

INDUSTRIJSKA SARADWA I OBUKA KADRA

Ugovor podrazumeva i obuku pilotskog i tehni~kog osobqa, kao i nabavku dodatne opreme, a Ministarstvo odbrane bi}e zadu`eno za implementaciju celokupnog paketa.

Dodatno, aran`man otvara mogu}nosti za industrijsku saradwu sa francuskim kompanijama u oblasti naprednih tehnologija, ukqu~uju}i proizvodwu komponenti i sistema za vazduhoplovnu industriju.

Prema Zakonu o buxetu Republike Srbije za 2025. godinu, predvi|eno je zadu`ivawe do 2,3 mlrd EUR za projekte od nacionalnog zna~aja, me|u kojima se nalazi i ovaj aran`man.

kada bi smo u{li u bilo koji vrti} u selu ili gradu, na planini ili na moru, bilo gde, kada bismo nasumi~no testirali decu, ustanovili bi da izme|u 10 i 15 odsto nije dete svoga oca, odnosno da nema upisano adekvatno ime oca u kr{tenicu. Iako se u na{oj laboratoriji testira 200

da wihovo dete nije zaista wihovo ili su ~uli da u porodici postoji takav slu~aj“.

Kwiga pri~a Katarine \or|evi} Volf otkriva i koliko je nepouzdano dokazivawe o~instva putema analize krvne grupe i do detaqa predstavqa jedinu zaista pouzdanu metodu. Razbija

qudi godi{we, taj edinbur{ki podatak mo`emo da primenimo i na Srbiju, to je statistika u svim razvijenim zemqama“.

@ENA UVEK ZNA –

NIJE TA^NO

Upitana koliko }e ova kwiga pojedine uznemiriti, jer se o ovoj temi u javnosti ne govori ~esto, a u dru{tvu se uglavnom svodi na {alu da dete li~i na kom{iju, na{a sagovornica kaè da se i geneti~ari {ale: „Kaù da je DNK zapravo skra}enica za „da nije kom{ijino“, ova kwiga je i nastala zahvaquju}i interesovawu odnosno komentarima ~italaca „Politike“ koji su svaki put veoma burno reagovali na bilo koji tekst na ovu temu. Sigurno je da ona intrigira, provocira, gotovo svako je ~uo za slu~aj da je tamo neko posumqao da dete koje gaju nije wegovo. Psiholozi i psihijatri kaù da se ova tema ~esto name}e u seansama, da mnogi sumwaju

razne mitove, pa i onaj o ènskoj intuiciji - da èna uvek zna. „Tu je primer ène koja je istovremeno bila sa nekoliko mu{karaca i koja ne zna koji je otac. To pitawe je nije ni zanimalo, ali jedan od mu{karaca sa kojim je bila smatrao je da dete ima pravo da zna ko mu je otac. De{ava se da majka sumwa na dvojicu mu{karaca, a da je otac tre}i ~ovek“, kaè autorka i dodaje da su mu{karci nepouzdan izvor informacija za podatak koliko dece imaju, zato se ovo pitawe wima ne postavqa u popisu stanovni{tva.

DNK ANALIZA

JEDINA POUZDANA

DNK analiza je apsolutno pouzdana nau~na metoda dokazivawa porekla, koja ne ostavqa prostor za sumwu. Ne postoji, ka`e autorka, ni promil {anse da se dobije pogre{an odgovor. Ipak, mnogi, nezadovqni rezultatom, testirawe ponavqaju:

„Idu i u privatne laboratorije, dobiju identi~an odgovor. Dakle, 100 odsto pouzdana metoda radi se uz pomo} upore|ivawa biolo{kog materijala, naj~e{}e se iz usne dupqe mu{karca uzme biolo{ki materijal, a onda se uporedi, uzme sa ne~ega {to pripada detetu ili se na isti na~in uzme sa slozoko`e usta deteta. Ima i primera kada se DNK uzorak uzima i sa pokojnika, od ostatka familije ili potencijalne porodice, uz sudsku odluku“.

„Posle 100 ili 200 godina mo`ete ekshumirati telo, uzeti biolo{ki uzorak i ustanoviti naslednika. Na taj na~in su izme|u ostalog razvejene mnoge istorijske predrasude, tako smo saznali da je ameri~ki predsednik Tomas Xeferson zaista imao tamnopute naslednike, dete sa svojom robiwom Seli. Tu je i ~uvena pri~a o Ani Anderson koja je tvrdila da je ruska princeza

Anastasija Romanov. Mislim da je ona mo`da i verovala da je ruska princeza, ali DNK analiza je pokazala da nije Romanova“, ka`e i dodaje da su i u wenoj kwizi poznate li~nosti, ~iji identitet, naravno, ne otkriva.

AKO SAM JA TATA, BOQI SAM FRAJER Iako je nauka napredovala, ~ovek uvek ~ini iste gre{ke, u novije doba koje propagira razli~ite slobode, o~instvo se ~esto dokazuje sudskim putem, jer mnogi ne `ele da preuzmu odgovornost i roditeqsku obavezu. Junak jedne od pri~a je biv{i momak koji se dugo zabavqao sa devojkom, bilo mu je jako ~udno {to je ona neposredno nakon zavr{etka wihove burne, strastvene emotivne veze, odmah uplovila u brak. Kada ju je nekoliko godina kasnije video na ulici sa detetom, posumwao je da je dete wegovo. „On je uradio DNK analizu tog deteta, ne da bi preuzeo roditeqske obaveze, da bi postao roditeq ili da bi bacio bombu

u taj brak, ve} prosto da bi imao potvrdu da je on ipak boqi frajer od wenog mu`a. Motivi, razlozi zbog kojih se utvr|uje o~instvo veoma su razli~iti“. [TA KADA STIGNE REZULTAT Posebnu pa`wu u kwizi istinitih pri~a ova novinarka, nagra|ivana upravo za istra`ivawa o dru{tvenim temama koje nisu dovoqno ili na pravi na~in tretirane, posvetila je psiholo{kom procesu koji se odvija u ~oveku dok ~eka razultat analize.

„Du{ka Radovi}a koji je govorio, ako se pla{ite odgovora, nemojte postavqati pitawa. Savetujem da se dobro razmisli, posavetuje sa porodicom i prijateqima, sa terapeutom. Morate da znate {ta }ete, ako dobijete odgovor od koga strepite. Ogroman broj mu{karaca sa kojima sam pri~ala o kwizi i samom procesu DNK analize mi je rekao da ~ak i kad bi saznali da nisu biolo{ki o~evi, da to su{tinski ne bi promenilo wihov odnos prema detetu“. VIKING BEBE IZ SRBIJE

Samo je jedna slu~aj u kome nije mogu}e saznati ~ije je dete, o kome govori posledwa pri~a ove interesantne i pou~ne kwige. Gotovo svako dete postavi osnovno identitetsko pitawe u pubertetu ili adolescenciji, u „vreme pobune“, da li su moji roditeqi zaista moji roditeqi, da li su me `eleli.

„Ovo pitawe se dodatno uslo`wava postojawem banke reproduktivnog materijala, ali i surogat materinstva. ^ije je dete od donirane sperme ili jajne }elije, nije mogu}e saznati, zakoni svih zemaqa {tite identitet donora“.

Kwiga o tome govori kroz pri~u „Viking beba“, uz podatak da je u Srbiji, od po~etka uvoza reproduktivnog materijala ro|eno vi{e od tri stotine beba koje imaju dansko ili {pansko poreklo. Ta deca nikada ne}e mo}i da precizno odgovore na pitawe „~iji si ti mali“.

Feqton (1)

ATENTATI KOD SRBA

Pi{e: Marko Lopu{ina

uuu Srpske politi~ke vo|e poku{avali su da ubiju Sovjeti, Englezi, Amerikanci, Francuzi, ali i sami Srbi, pripadnici JNA, JSO, opozicije i emigracije. Ko je sve i kako izvodio atentate na srpske politi~are?

Pretwe smr}u Aleksandru Vu~i}u, predsedniku Srbije su u su{tini nagove{taji atentata ili wegove politi~ke likvidacije. U istoriji dr`ave i politike u svetu atentati predstavqaju jedno od najsurovijih na~ina borbe za vlast, prevlast i dominaciju. Jo{ u Rimskom carstvu vladari su ubijani da bi bili skinuti sa trona. Tako je 44. godine pre nove ere stradao rimski car Julije Cezar. U SAD je 1963. atentatom uklowen sa vlasti predsednik Xon F. Kenedi.

U novije vreme od politi~kih li~nosti likvidirani su putem atentata libijski predsednik Muhamed el Gadafi i Osama bin Laden, vo|a Al Kaide. Na prostoru Jugoslavije politi~ke likvidacije do`ivotnog predsednika Josipa Broza Tita, poku{ane pedeset puta nisu uspele. Atentati na Slobodana Milo{evi}a su izvo|eni osam puta, neuspe{no. Na`alost, atentatom je likvidiran srpski premije Zoran \in|i} 2003. godine.

Tita su poku{ali da ubiju Sovjeti, Amerikanci, Englezi i Srbi emigranti. Srpski emigrant Rado{ Stevli} je le`ao u SAD u zatvoru 5 godina, jer je probao bombom da ubije mar{ala Tita. Drugi srpski emigrant Nikola Kavaja je trebalo u Filadelfiji da puca na predsednika SFRJ iz snajpera, ali se nije usudio da povu~e oroz. Potom su pedsetih godina obojica proma{ili Josipa Broza u Meksiko Sitiju i u Dubrovniku. Srpskog vo`da Slobodana Milo{evi}a su nameravali da ubiju likvidatori iz JNA, strani pla}enici iz Francuske, Amerikanci i Albanci. Sloba je od strane jugoslovenskog rukovodstva JNA krajem osamdesetih godina progla{en za velikosrpskog nacionalistu, za neprijateqa SFRJ i stavqan na listu za odstrel. Jugoslovenska narodna armija je imala svoje tajne operativne grupe “Osa” i “Pauk”, koje su imale zadatak da ostvare “nu`nost ubistva Slobodana Milo{evi}a. Atentat je pripremala i albanska separatisti~ka organizacija, koje je imala snajperistu da puca u Slobu, tokom wegove posete Kosmetu, ali se taj atentat nije dogodio. Jedna britanska pri~a, tako|e, govori o planirawu atentata na Milo{evi}a. Naime, u vreme ratnih de{avawa u SFRJ, britanska tajna slu`ba MI–6 izradila je dokument o planiranom atentatu na Milo{evi}a. Taj dokument je objavqen 17. marta 2000. godine u londonskom “Indipendentu”. Napisao ga je Stiven Doril, istori~ar obave{tajnih slu`bi.

Dokument je razradio tri mogu}a metoda ubistva Milo{evi}a: prvi, da ga ubije ve} dobro obu~ena srpska opozicija; drugi i najsigurniji – da ga ubiju, u Srbiji infil-

trirani agenti MI-6 – snajperom ili bombom; i tre}i, koji se ve} potvrdio i na primeru princeze Dajane – smrt, name{tawem saobra}ajnog udesa. Slobi su dva puta pucale gume na wegovom slu`benom automobilu, ali se nije prevrnuo, ni povredio, ni poginuo.

Amerikanci su poku{ali da budu efikasniji atentatori na Milo{evi}a. Napali su ga sa nebesa. “Milosrdni An|eo”, oko tri ~asa u no}i – 22 aprila 1999. godine, poga|a ku}u Slobodana Milo{evi}a. Po savetu obezbe|ewa, u to vreme niko od ~lanova porodice nije boravio u ku}u. I ovo ubistvo je izbegnuto. Posle svega toga SAD, EU i NATO su ucenili Slobinu glavu na pet miliona dolara i pozvali svetske atentatore da ubiju srpskog vo`da i uzmu premiju. Kad nisu uspeli uhapsili su Milo{evi}a i “ubili ga nele~ewem” u ha{kom zatvoru 11. marta 2006. godine.

PUCAW U NARODNOG POSLANIKA

Analize su pokazala da je najvi{e atentata na srpske politi~ke li~nosti izvedeno tokom 2000. godine. Ubijeni su narodni poslanik @eqko Ra`natovi}, pokrajinski politi~ar Bo{ko Pero{evi}, funkcioneri Srpskog pokreta obnove, general policije Bo{ko Buha, i Ivan Stamboli}, biv{i predsednik Srbije. Ta 2000. godina je bila vreme borbe za vlast i vreme nestanka Slobodana Milo{evi}a sa politi~ke scene. Posle svih ovih smrti atentatima, Slobi se dogodio peti oktobar.

@eqko Ra`natovi} je bio predsednik Stranke srpskog jedinstva, narodni poslanik Skup{tine Srbije, komandant Dobrovoqa~ke garde. Pod nadimkom Arkan bio je poznat kao {ef jugoslovenske mafije u Nema~koj, biv{i policajac i likvidator Slu`be dr`avne bezbednosti Jugoslavije, ta~nije atentator na jugoslovenske i srpske politi~ke emigrante po svetu. Bio je sin pukovnika avijacije JNA i razvedene majke. Ubijen je u hotelu “Interkontinental” 15. januara 2000. godine zajedno sa dvojicom prijateqa od ruku jednog policajca na bolovawu i wegovih saradnika iz podzemqa.

„@eqka Ra`natovi}a Arkana su ubili srpski izrodi, pla}eni {iptarskim parama, a po nalogu CIA!”

Ovo je posle likvidacije Arkana u Beogradu izjavio wegov kum i |eneral Borislav Pelevi}. Na uobi~ajenoj konferenciji za doma}e i strane novinare Aleksandar Vu~i}, tada ministar informacija Srbije je dosta argumentovano, pozivaju}i se na izjave zvani~nika NATO i Ha{kog tribunala, rekao da iza ubistva @eqka Ra`natovica stoji Ha{ki tribunal, “koji to zlodelo ne samo da ne krije, ve} preti novim hap{ewima i likvidacijama po Srbiji”.

Ra`natovi} je ro|en je 17. aprila 1952. godine u Bre`icama, Slovenija, gde je wegov otac Veqko Ra`natovi} bio oficir JNA, a majka Slavka (Stefanija Josifovi}) doma}ica. Iz porodili{ta ga je izneo major Jovo Popovi}, prijateq Veqka Ra`natovi}a, a kasnije Titov general. Odrastao je na Novom Beogradu, a kasnije se preselio u Ulicu 27. marta. Tu je dobio prvi uli~ni nadimak Hibrid. Imao je veliku glavu, mr{avo i vitko telo. U Beogradu je xepario po ulici i obijao kioske. Imao je tada samo 14 godina. Zbog kra|e u trafici osu|en je prvi put 1969. godine na tri godine maloletni~kog zatvora u Domu za maloletne prestupnike u Novom Sadu. Upisali su ga u Pomorsku {kolu u Kotoru, ali je @eqko sa dru{tvom 1972. godine pobegao u Italiju. Tamo je ve`bao svoju laku lopovsku ruku.

U mladosti @eqko Ra`natovi} je bio ozbiqan kriminalac. Sa ~etvoricom vr{waka, taksijem je i{ao s kraja na kraj SFRJ i usavr{io obijawe blagajna, kra|u nakita i umetni~kih slika, koje je kasnije preprodavao. U Jugoslaviji je osu|ivan 1976. na {est meseci, a 1982. na osam meseci zatvora. Prva kazna ga je naterala da pobegne iz zemqe, pravo u Englesku. Tamo je sreo siroma{nog Italijana koji se zvao \ovani Di Stefano i koga je kasnije 1979. godine u [vedskoj izvadio iz zatvora. Devet godina @eqko nije dolazio ku}i u Beograd. Proveravao je bogatstvo Evropqana. U inostranstvu, zbog oruànih pqa~ki Ra`natovi} je juren, hap{en i osu|ivan u Belgiji, [vedskoj i Holandiji, ali ne i u Nema~koj. Ove zemqe su za wim raspisale poternicu, a na osnovu kojih ga i Interpol traìo. U Beograd se @eqko Ra`natovi} definitivno vratio 1982. godine. Oènio sa Natalijom Martinovi}, diplomcem {panskog jezika na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na svadbeno putovawe oti{li su u Akapulko.

Da bi izdr`avao porodicu @eqko Ra`natovi} se zaposlio kao ~uvar reda u diskoteci „Amadeus”. I daqe je tajio da je zapravo savezni policajac. Kada je na kocki zaradio 40.000 maraka dao je kaparu za ku}u kod stadiona “Crvene zvezde”. Onda je kao radnik SSUP-a podigao kredit, otplatio ku}u i renovirao je. U woj je `iveo sa Natalijom i ~etvoro dece. U prizemqu je otvorio poslasti~arnicu da bi u woj okupqao dru{tvo sa beogradskih ulica i jeo kola~e.

Ministar srpske policije Radmilo Bogdanovi} mi je pri~ao da je anga`ovao Arkana da okupi omladinu i dovede je u SPS i JUL. I Ra`natovi} je to uspe{no odradio. Pretpostavqa se da je Arkan 1989. slu`beno anga`ovan da organizuje navija~e FK „Crvena zvezda” kako bi pevali: „Delije,

delije, u nama je spas, Slobodan Milo{evi} navija za nas”. Arkan mi je o tome govorio druga~ije: - Preuzeo sam vo|ewe navija~a “Crvene zvezde”, kad se politika ume{ala u klub. Neki su navija~i oti{li kod Vuka, neki kod [e{eqa, a neki kod \in|i}a...Odjednom se desilo da niko ne navija za tim, za fudbal. Pretila je opasnost da ovi iznenadni „politi~ari” rasture “Crvenu zvezdu”. Ja sam tada okupio sve navija~e “crveno-belih” i spasao klub. Rekao sam im da na stadionu ima mesta samo za sport, a ko ho}e politiku, mo`e da ide kod politi~ara.

TAJNA OPERACIJA

Bio je u su{tini tajni policajac za tajne operacije federalne policije SFRJ, a onda i srpske policije. Poku{avao je da pod kontrolu stavi srpsko podzemqa na Balkanu, da potu~e separatiste i protivnike srpskog naroda, da razvija svoj privatni biznis i svoju politiku. SAD i NATO su ga optu`ili da je ratni zlo~inac. Pretio mu je odlazak u Hag, a neki pri~aju da se sa Ha{kim tribunalom nagodio da svedo~i protiv re`ima Slobodana Milo{evi}a, za koji je radio.

Nije imao ni 50 godina kada je ubijen na javnom mestu. Informacije koje su se pojavile u beogradskoj {tampi svedo~ile su o te{kom zlo~inu na javnom mestu u Beogradu: - Ubijen je @eqko Ra`natovi} Arkan, star 48 godina, biznismen, vlasnik FK “Obili}”, Komandant Srpske dobrovoqa~ke garde, predsednik Stranke srpskog jedinstva, lice sa raznih poternica od Interpola do Haga i jedna od najkontroverznijih li~nosti sa kraja dvadesetog veka u Evropi. Pored wega `ivote su izgubili i wegov bliski saradnik i telohraniteq Milenko Mandi} (44) kao i Arkanov dugogodi{wi prijateq Dragan Gari}, star 47 godina, za koga se tvrdilo tada da je bio pripadnik Saveznog MUP.

Na licu mesta izdahnuo je Milenko Mandi}, dok je Arkan pogo|en sa tri hica u glavu, od kojih jednim u levo oko, izvesno vreme davao znake `ivota i hitno nekim privatnim autom je preba~en u Urgentni centar. Ceca ga je dr`ala rawenog u krilu. Haqina joj je bila krvava od @eqkove krvi.

Pet dana kasnije, u subotu 22. januara 2000. godine, MUP Beograda je na konferenciji za novinare saop{tio ime ubice i dvojice wegovih pomaga~a i sau~esnika prilikom ubistva @eqka Ra`natovi}a Arkana, Milenka Mandi}a Mande i Dragana Gari}a, kao i te{kog rawavawa Qiqane Albijani}, go{}e hotela „Interkontinental” koju je okrznuo jedan metak. - Provere za sada nisu kona~ne, ali je definitivno ustanovqeno da je Dobrosav Gavri} (23), iz sela Trubu{nica, op{tina Loznica, uhap{en, jer je izvr{ilac krivi~nog dela ubistva 15. januara ove godine, u 17.10 sati, u separeu hotela „Interkontinental”. Kao Gavri}evi pomaga~i i sau~esnici, tako|e, su uhap{eni Dejan Pituli} (33) iz Beograda i Vujadin Krsti} (36) iz Malog Zvornika - izjavio je potpukovnik Mijodrag Guti}, na~elnik Odeqewa za suzbijawe krvnih i seksualnih delikata SUP u Beogradu i dodao da je beogradska policija u kratkom roku otkrila izvr{ioca i wegove pomaga~e „na àlost svih onih koji su èleli da to bude druga~ije”. @eqko Ra`natovi} Arkan sahrawen je pet dana nakon zlo~ina u hotelu „Inerkontinental”, uz vojne po~asti SDG, na Novom grobqu u Beogradu. Bio je to doga|aj za Beogra|ane i za NATO vladare. Da bi ga i mrtvog predstavili kao zlog ~oveka iz srpskog reìma i saradnika srpskog vo`da, svetski mediji su laìrali fotografiju i prikazali “zajedni~ku sliku” Ra`natovi}a i Milo{evi}a. A neki svetski mediji su lagali da je Arkanu li~no Sloba bio na sahrani. Iz toga se jasno videlo da je i Zapad ima jak motiv da atentatori ubiju srpskog narodnog poslanika @eqka Ra`natovi}a.

(Nastavqa se)

Za Rtaw Artur Klark je tvrdio da je „pupak sveta“, a i danas se veruje da su tu ~uda mogu}a

Za Rtaw se vezuju pri~e o piramidama i vanzemaqcima i posebnoj energiji, a 2012. qudi su sa svih strana dolazili da prona|u spas od najavqenog smaka sveta.

Planina Rtaw, sme{tena u isto~noj Srbiji, nedaleko od Sokobawe, vekovima izaziva pa`wu svojom neobi~nom lepotom i gotovo savr{enim piramidalnim oblikom, zbog ~ega mnogi i danas ne veruju da je delo prirode. Sa visinom od 1.561 metar, wen najvi{i vrh, [iqak, dominira pejza`om i ~esto se naziva „srpskom piramidom“.

ûveni Artur ârls Klark, kultni autor nau~ne fantastike, koji je svetsku slavu stekao romanom „2001: Odiseja u svemiru“, navodno je Rtaw smatrao „pupkom sveta“, gde su ~uda mogu}a. Rtaw je mnogo vi{e od planine – on je simbol ve~ite qudske te`we da razume nepoznato, spoji nauku i duhovnost, i prona|e smisao u prirodnim ~udima. Bilo da verujete u legende, energiju ili jednostavno èlite miran boravak u prirodi, Rtaw nudi doìvqaj koji ne ostavqa ravnodu{nim.

RTAW KAO DREVNA PIRAMIDA

Jedna od najpopularnijih teorija je da Rtaw nije obi~na planina, ve} ve{ta~ka piramida, stara hiqadama godina, koju su navodno izgradile drevne civilizacije ili ~ak vanzemaqci. Zbog wene gotovo savr{ene geometrije, mnogi veruju da ispod Rtwa postoji sistem tunela, kristala i energetskih izvora koji emituju posebne frekvencije. Qudi koji pose}uju Rtaw ~esto tvrde da ose}aju sna`no energetsko dejstvo, poboq{awe zdravqa i duhovne vizije.

LEGENDA O BLAGU

^AROBWAKA

Stara legenda kaè da je u dvorcu na vrhu planine ìveo ~arobwak, koji je ~uvao neprocewivo blago. Pre nego {to je umro, prokleo je blago tako da niko ne moè da ga prona|e, osim „~istog srca“. Nakon wegove smrti, dvorac je nestao unutar planine. Mnogi avanturisti i traga~i za blagom poku{avali su da ga prona|u, ali bez uspeha. Neki ~ak tvrde da su se suo~ili sa neobi~nim vizijama, nestankom vremena ili tehni~kim kvarovima pri poku{aju kopawa.

ENERGETSKI FENOMEN

Rtaw je tako|e poznat po neobi~nim energetskim pojavama. Mnogi posetioci izve{tavaju o neobja{wivim fenomenima poput naglog pra`wewa baterija na elektronskim ure|ajima, ose}aja vrtoglavice ili prisustva sna`nih energetskih poqa. Svetili{te Vrelo je ozna~eno kao energetski najsna`nije mesto na svetu. „Tri energije su u pitawu, orgonska, elektro i magnetna i one kada se spoje jako su povoqne za qudski organizam“, rekla je vodi~ Ivana Mandi} za RTS.

TEORIJA O VREMENSKIM KAPIJAMA

Postoje tvrdwe da Rtaw sadr`i vremenske kapije koje omogu}avaju putovawe kroz prostor i vreme, a jedna od legendi govori o gr~kom sto~aru iz 19. veka koji se, navodno, misteriozno pojavio na Rtwu tokom Drugog svetskog rata. Qudi koji su boravili na Rtwu ponekad prijavquju neobi~ne fenomene – kao {to su „preskakawe vremena“, gubitak orijentacije, pojave jake svetlosti bez izvora, i ~ak nestanak qudi ili opreme. Iako nema potvr|enih slu~ajeva nestanaka sa ozbiqnim posledicama, mnogi svedo~e o sna`nim psihi~kim utiscima, ose}aju nelagodnosti, pa ~ak i o „glasovima“ iz planine.

Na padinama Rtwa raste Satureja montana, poznata kao rtawski ~aj, koji je prema predawu kori{}en jo{ u starim vremenima kao afrodizijak i lek za mnoge bolesti

Rtaw je ispresecan mnogobrojnim neistra`enim pe}inama i prolazima

UTO^I[TE TOKOM APOKALIPSE

Tokom medijske histerije oko „smaka sveta“ 21. decembra 2012. (kraj Maja kalendara), Rtaw je postao poznat {irom Evrope kao „planina spasewa“. Desetine qudi, ukqu~uju}i strane turiste, kampovali su na wenim padinama uvereni da }e Rtaw svojim energetskim {titom za{tititi one koji se na|u na wemu u tre-

Svetili{te Vrelo je ozna~eno kao energetski najsna`nije mesto na svetu

ge bolesti. Legenda ka`e da su se anti~ke sve{tenice pewale na Rtaw da bi sakupqale ovu biqku uz rituale i molitve, veruju}i da ~aj donosi vitalnost, jasno}u uma i dugove~nost.

ZABRAWENI VRH –MISTERIJE [IQKA

Vrh Rtwa, poznat kao [iqak (1.565m), nekada je bio mesto na kojem je stajala kapela posve}ena Svetom \or|u, sagra|ena od strane porodice Minh, nema~kih industrijalaca. Tokom vremena, kapela je misteriozno razorena – navodno eksplozivom. Neki tvrde da je uni{tena jer je prikrivala ulaz u podzemni kompleks, dok drugi kaù da je re~ o „nepoèqnoj energiji“ koju je neko èleo da obuzda.

DOM MO]NIH ZMAJEVA

U nekim starim srpskim predawima, Rtaw je povezan sa zmajevima, mitskim bi}ima koja su `ivela u planini i ~uvala prirodni poredak sveta. Verovalo se da su ovi zmajevi imali sposobnost da uti~u na vreme, da ~uvaju blago duboko ispod planine i da su u vezi sa zvezdama. U narodu se govorilo da planina „di{e“ i da zmajevi izlaze iz we samo kada je prirodna ravnote`a ozbiqno naru{ena.

GLOBALNA MRE@A PIRAMIDA

Jo{ jedna popularna teorija me|u istraìva~ima alternativne arheologije kaè da je Rtaw povezan sa Velikom piramidom u Gizi i drugim velikim piramidama sveta. Prema toj ideji, postoji globalna mreà energetskih ta~aka (tzv. ley lines), a Rtaw je jedno od kqu~nih ~vori{ta. Neki istraìva~i tvrde da su ~ak prona{li astronomska i geometrijska poklapawa izme|u Rtwa i drugih „piramidalnih planina“ na planeti.

TAJNA NEMA^KIH RUDARA I OKULTNIH DRU[TAVA

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, Rtaw je bio poznat i kao rudarsko podru~je. Prema nekim teorijama, nema~ki rudari i nacisti~ki okultisti bili su fascinirani planinom zbog wenih navodnih „ezoteri~nih energija“. Tvrdi se da su sprovo|eni tajni eksperimenti, a postoje ~ak i pri~e da su poku{ali da prodru do „unutra{we komore“ planine – {to je izazvalo neobi~ne pojave i nesre}e.

nutku kataklizme. Iako se smak sveta nije dogodio, ovaj doga|aj je dodatno poja~ao mistiku oko planine.

RTAWSKI ^AJ I WEGOVA ^UDOTVORNA SVOJSTVA Na padinama Rtwa raste Satureja montana, poznata kao rtawski ~aj, koji je prema predawu kori{}en jo{ u starim vremenima kao afrodizijak i lek za mno-

„VATRENE KUGLE“ I NLO VI\EWA Mnogi planinari i me{tani tvrde da su tokom no}i videli neobi~ne svetlosne kugle koje lebde iznad vrha ili se brzo kre}u nebom. Neki od ovih zapisa datiraju jo{ iz 19. veka. Danas su ovi fenomeni ~esto tuma~eni kao mogu}a NLO aktivnost, a Rtaw se sve vi{e pojavquje u svetskim forumima o vanzemaqskoj prisutnosti. RTAW KAO „SRPSKI AVALON“ U jednoj od legendi inspirisanoj keltskom mitologijom, Rtaw je prikazan kao svojevrsni Avalon – mitsko ostrvo na koje du{e izabranih odlaze posle smrti. Veruje se da Rtaw ima duhovni portal, kroz koji samo „~isti“ mogu da pro|u, a da se u wegovom srcu nalazi „Zlatni grad“ u kome prebivaju ~uvari znawa i mudrosti.

QUBAV I IZDAJA GA ODVELI U PLAVU GROBNICU:

Tragi~ni kraj Vladislava Petkovi}a Disa!

Da je voleo Srbiju i neizmerno obo`avao svoju porodicu, znaju svi koji su pro~itali i samo nekoliko redaka Vladislava Petkovi}a Disa. Rasejani pesnik ~upavih brkova imao je kratak, ali buran `ivot, kao i mnogi drugi pripadnici wegove „izgubqene“ generacije.

U `ivotu su ga pratili neuspesi i porazi, pa je i tematika wegovih pesama proiza{la iz takvog `ivota. On je stvarao za sebe, nije mario za kritike, ve} ih stoi~ki podnosio i verovao da }e ga pesme naxiveti. Tako je i bilo.

Od ro|ewa bole{qiv i bled, odrastao je u mnogobrojnoj porodici. U~io je {kole, ali je malo nau~io, ~ak ni maturu nije polo`io, ali ga to nije spre~ilo da postane u~iteq u nekim zaba~enim selima. Po prelasku u Beograd dobija posao pisara, a u to vreme nastaje i wegov nadimak po kome je prepoznatqiv i koji predstavqa tri sredwa slova wegovog imena – VlaDISlav. Pesni~ka avantura je zapo~eta. Najvi{e vremena je provodio sa svojim najboqim drugom Simom Pandurovi}em.

Bio je april 1911. godine kada je na kalemegdanskom {etali{tu sreo lepoticu po imenu Hristina,

ba{ onu milu devojku koju je godinama sawao u svojim pesmama. Vitka devetnaestogodi{wakiwa, po{tanska slu`benica, prepoznala je pesnika Disa i ve} nekoliko dana kasnije pru`ali su ruku jedno drugome nasred {etali{ta u Knez Mihailovoj ulici. Mnogo godina kasnije, kada Disa vi{e nije bilo, kada je wegovo telo le`alo negde duboko u Jonskom moru, a du{a obitavala uz svoju dragu, Hristina se prise}ala tog prvog susreta:

„Nije mi se dopao, ali nisam mogla ni da pobegnem. U|em kod drugarice, a kad iza|em, on ~eka preko puta kod ‘^ivutske kafane’.

Iz kancelarije idem ku}i zaobilaznim putem, a on se na|e ispred mene – sad vi presudite je li to sudbina ili ne{to drugo?“

Iako joj se na prvi pogled mo`da nije dopao, to je nije spre~ilo da se zaqubi i {est meseci kasnije stane pred oltar s wim. A ven~awe – posve neobi~no. Ven~awe je trebalo da se odrì u crkvi svetog Marka u {est ujutru. Po{to su zaboravili prstewe, kum je predloìo da se uzme gumica sa ki{obrana. Prota nije prihvatio da se odrì ven~awe na taj na~in, pa su morali sa~ekati ispred. Tada je mlada zamolila nepoznatu ènu da joj

pozajmi nakratko prsten, samo da se ven~awu. Dis je imao 31 godinu, Hristina 19. Dobili su i „svadbeni poklon“, ni mawe ni vi{e nego o{tar ~lanak u novinama od Jovana Skerli}a, ~uvenog kriti~ara, koji se gadno ogre{io o Disa. Qubav je cvetala, Dis je Tinku obo`avao, a kada su im se rodila deca, Gordana i Mutimir, wegovoj sre}i nije bilo kraja.

Porodi~nu idilu naru{ili su dolaze}i ratovi. Dis se prvo zatekao na Krfu, a zatim je po~etkom 1916. godine krenuo za Francusku. A tamo… svi su ga voleli, svima je bio drag i simpati~an, naro~ito `enama. Verovatno su ose}ale koliko je patio i ~eznuo za porodicom, verovatno su tada i nastala ona prelepa pisma u stihovima koja nikada nisu upu} ena onome kome su namewena: „Ne javqa mi se. A ima kad. Sem ako ne spava, ako ne di{e. Deset meseci ravno je sad od rastanka nam, otkako ne pi{e!“

U to vreme do wega do|e vest da wegova Tinka sa decom gladuje, jer osam meseci ve} ne prima nov~anu pomo}. Prijateq koga je zadu`io na Krfu da podi`e wegovu platu tro{io je novac po kafanama, a u Srbiju ni dinara

nije slao. Povre|en takvim pona{awem bliskog prijateqa po{ao je za Gr~ku da ra{~isti tu nepriliku. Pre nego {to se ukrcao na brod sa koga nikada nije iza{ao, javio se Tinki i tom prilikom rekao: „Putujem danas. Da se oprostimo… Ja bih sebe kaznio smr}u {to sam u ovim prilikama poverovao drugima.“

Istog dana u zoru brod na koji se ukrcao je potonuo, a s wim i pesnik „Utopqenih du{a“. Dva dana kasnije izvu~eno je telo velikog srpskog pesnika. U xepovima su mu na|ene nao~ari i drahma i po. Telo je vra}eno nazad, u plavu grobnicu.

Kada se rat zavr{io, wegova èna Hristina smatrala je da kao èna srpskog pesnika i kurira Ministarstva prosvete ima pravo na penziju. I dok je ~ekala da se molbi udovoqi, zadesila ju je nova tragedija. Wihova k} erka Gordana umrla je od opekotina u poàru izazvanom nesre} nim okolnostima. Novi udarac sudbine usledio je godinama kasnije. Wihov sin Mutimir nestao je bez traga kao pripadnik jedinica Draè Mihailovi}a. @ena ~ije je srce prepuklo tri puta, poìvela je sama jo{ nekoliko godina.

KADA BI JE NEKO UVREDIO ILI PONIZIO, DESANKA MAKSIMOVI] IMALA JE SPREMAN ODGOVOR:

Ovim kulturnim postupkom bi bezobraznu osobu posramila i ”vratila na mesto”

Desanka Maksimovi} oduvek je slovila za odmerenu damu, te je upravo tako reagovala i na svaku neprijatnu situaciju, {to je imalo neverovatan efekat na druge! Mnogo ve}i od drame i vike!

Desanka Maksimovi} svojim stihovima milovala je du{u ~itaocima, a wene misli bile su zvezda vodiqa mnogim qudima u te{im prevemnima. Ova neverovatana dama nije bila samo pesnikiwa, ve~ i romansijer, pisac za decu, prevodilac sa ruskog, slovena~kog, bugarskog i francuskog, ali najbitnije od svega - imala je du{u koja bi otopila i najve}i ledeni breg.

Me|utim, kada bi se susrela sa osobama koje i nisu imale laku narav, te im nije bilo strano da uvrede ili ponize, imala je uvek spreman odgovor koji bi ih posramio i vratio na mesto, a istakla ga je u pesmi „Ve~erwa molitva”:

„Na sve re~i uvreda treba se sme{iti tu`no i blago.

Ne treba re}i ni jednu re~ prekora, treba se sme{iti samo, tu`no i blago.

Slatko se spava na osmehu pra{tawa, svaka misao procveta u srebrnu nezemaqsku stabqiku.

I ruka onog koji du{e sadi miluje samilosno cele no}i svaki kucaw srca”, poru~ila je Desanka Maksimovi} svima koji se na|u u sli~noj situaciji.

@IVOT JEDNE OD NAJPOSEBNIJIH SRPKIWA

Ro|ena 16. maja 1898. godine u selu kod Vaqeva i najstarija od osmoro dece od oca Mihajla i majke Dragiwe. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a predavawa je slu{ala zajedno sa Milo{em Crwanskim. Wene su pesme prvi put objavqene u kwi`evno-politi~kom ~asopisu „Misao”.

Kako je bila zainteresovana za svetsku kwi`evnost dobila je stipendiju franci-

ske Vlade i nastavqa studije u Parizu jo{ godinu i po dana. Po povratku u Beograd, Desanka se odlu~uje da predaje u {kolama. Zapo{qava se u Prvoj `enskoj gimnaziji i upoznaje nadarenu u~enicu Miru Ale~kovi}. Tu po~iwe i wihovo prijateqstvo.

Naime, Desanka joj je predavala srpskohrvatski, a Mira Ale~kovi} je wome bila odu{evqena. Razlika u godinama nije smetala ovim pesni~kim du{ama, pa su postale veoma dobre prijateqice. Maksimovi}eva je svesrdno podr`avala mladu Miru. Imala je razumijevawa za sve wene ma{tarije i visoko mi{qewe o stihovima one koju su mnogi kriti~ari kwi`evnosti smatrali wenom naslednicom.

Malo je poznato da je Desanka Maksimovi} spasila Miru iz nnema~kog logora Gestapoa, za vreme rata, i to uz pomo} Patrijar{ije. Godinama kasnije Mira Ale~kovi} je insistirala da se izgradi spomenik pesnikiwi Desanki Maksimovi}, na Ta{majdanu, a kada je izgra|en nije bila pozvana na otvarawe

PRVA VELIKA QUBAV

U 35. GODINI

Pri~a se da je vaqevska gimnazijalka bila zaqubqena u Dragoquba Obradovi}a. Me|utim, velika Desanka Maksimovi} o~igledno nije priznavala te de~ije, {kolske simpatije. U intervjuima je govorila da je Rus sa kojim je provela ceo `ivot bio wena prva qubav.

„Pozvali su me Rusi jednog dana da u wihovom klubu odr`im predavawe i pro~itam nekoliko svojih pesama. Tu sam upoznala Sergeja. Da li je to bila qubav na prvi pogled? Verovatno! Ali, sigurno, moja prva qubav i prvi mu{karac s kojim sam se poqubila. Bila sam ve} zrela devojka. Kasnije smo se zbli`ili”, pri~ala je slavna pesnikiwa.

Varnice koje su pr{tale izme|u dvo-

je pesnika bile su o~igledne, ali iako je Sergej Slastikov hteo da odvede Desanku pred oltar – ona nije tako lako pristala na wegovu bra~nu ponudu. Po{to je bila najstarija u roditeqskoj ku}i Desanka je smatrala da pre udaje mora da izvede na put “decu” – mla|u bra}u i sestre. Objasnila je zaqubqenom Rusu zavet koji je sama sebi dala i slovenske du{e su se razumele.

– Strpqivo je ~ekao dan kada smo se napokon ven~ali i zasnovali svoj dom – opisuje Maksimovi}. Slastikov je bio ruski emigrant, mladi kadet koga su tokom Prvog svetskog rata zarobili Turci. Dugo mu je trebalo da dopre do Beograda, a onda se 1933. godine o`enio Desankom, koju je ~ekao i strpqivo voleo. Posle ven~awa je zavr{io gluma~ku {kolu i ubrzo dobio ponudu da glumi u pozori{tu u Skopqu, ali je istom brzinom to i odbio – zbog Desankine slu`be u Beogradu.

„Zaposlio se u izdava~koj ku}i „Prosveta” kao prevodilac ruskog jezika. Za svog `ivota preveo je ~etrnaest kwiga – govorila je na{a pesnikiwa.

I Sergej je bio poetska du{a, de~ije pesme koje je pisao potpisivao je kao “Kalu`anin” – u slavu svoje rodne Kaluge, {umovite oblasti blizu Moskve.

Mnogi su bili iznena|eni Desankinom odlukom da se uda za sirotog ruskog emigranta, govore}i joj da je mogla boqe, ali ona je dvema re~enicama zauvek odbila od sebe sve udvara~e.

„Ja sam se udala za ~oveka kojeg je moje srce tra`ilo, bez obzira na to {to je bio siroma{an. U wemu sam na{la ono {to sam `elela” odgovarala je Desanka.

Sergej je preminuo dve decenije pre pesnikiwe, a Desanka je ostala verna wihovoj qubavi do samog kraja, vi{e nikada nije pogledala drugog mu{karca.

Nakon wenih dela i u~inka na tada{wu kulturu, Maksimovi}eva dobija 1968. godine Orden ~asti, a 1992. patrijarh Pavle uru~uje joj orden Svetog Save uz mnoge re~i hvale, isti~u}i da je weno delo neprocewivo.

Objavila je oko pedeset kwiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripoveda~ke, romansijerske i putopisne proze. Wena poezija je i qubavna i rodoqubiva, i poletna, i mladala~ka, i ozbiqna i ose}ajna. Neke od wenih najpopularnijih pesama su: „Predose}awe”, „Strepwa”, „Prole}na pesma”, „Opomena”, „Na buri”, „Tra`im pomilovawe” i „Poko{ena livada”. ^uv{i za streqawe |aka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikiwa je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka” – pesmu koja svedo~i o teroru okupatora nad nedu`nim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavqena tek posle rata.

Posledwi govor, na wenoj sahrani 1993. godine dr`ao je Dobrica ]osi}.

Srpska vlast falsif ikovala dokument koji

je doveo Trampa u jako neprijatnu situaciju!

Porodica Tramp suo~ava se sa neprijatnim problemom u vezi sa luksuznim hotelskim projektom vrednim 500 miliona dolara u Srbiji, koji je planiran da se izgradi na mestu bombardovane zgrade Ministarstva odbrane, pi{e Wujork Tajms.

Naime, kqu~ni dokument na koji se oslawala srpska vlada kako bi omogu}ila realizaciju ovog posla – bio je falsifikovan, saop{tili su zvani~nici ove nedeqe.

Xared Ku{ner, zet predsednika Trampa, zajedno sa poslovnim partnerima planira da izgradi luksuzni stambeno-poslovni kompleks na lokaciji bombardovanog General{taba, koji bi ukqu~ivao i hotel „Trump International“, prvi takve vrste u Evropi.

Direktor srpske Agencije za za{titu spomenika kulture priznao je vlastima da je falsifikovao vladin dokument koji je omogu}io ru{ewe biv{eg sedi{ta Ministarstva odbrane Jugoslavije u Beogradu, kako bi na tom mestu mogao da se izgradi Trampov hotel.

Projekat je dobio preliminarno odobrewe od strane srpske vlade pro{le godine, ~ak i pre nego {to je formalno ukinut status kulturnog dobra tom kompleksu, koji je ozbiqno o{te}en tokom NATO bombardovawa 1999. godine.

Zvani~nici tvrde da je direktor agencije, Goran Vasi}, falsifikovao stru~no mi{qewe kako bi opravdao odluku vlade da se kompleks li{i statusa kulturnog nasle|a.

„Vasi} je falsifikovao predlog odluke o ukidawu statusa

kulturnog dobra“, saop{tilo je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal.

Falsifikovani dokument slu`io je kao pravni osnov za uklawawe za{tite sa kompleksa. Gospodin Vasi} se sada suo~ava sa optu`bama za zloupotrebu slu`benog polo`aja i falsifikovawe slu`bene dokumentacije, potvrdili su zvani~nici iz Beograda ove nedeqe.

SUDBINA PROJEKTA

SADA NEIZVESNA

Kompanija „Affinity Partners“, u vlasni{tvu Ku{nera, izjavila je da nije imala nikakvu ulogu u preispitivawu kulturnog statusa lokacije. Radovi na lokaciji jo{ nisu po~eli, a sudbina projekta je sada neizvesna, navodi kompanija.

„Danas smo iz medijskih izve{taja saznali da je biv{i zvani~nik srpske vlade, bez ikakve povezanosti sa na{om

firmom, navodno falsifikovao dokumente u vezi sa statusom za{ti}enog kulturnog dobra u projektu ‘Belgrade Square’“, navodi se u saop{tewu. „Ispita}emo situaciju i doneti naredne korake.“

U Srbiji je vest da }e istorijski kompleks biti sru{en kako bi se izgradio luksuzni hotel u korist ameri~kog predsednika izazvala ogor~ewe.

Lideri opozicije u Narodnoj skup{tini isti~u priznawe o falsifikovawu dokumenta kao dokaz da su kompanije porodica Tramp i Ku{ner dobile poseban tretman.

„Sve ovo je ura|eno da bi se napravilo mesto za Trampove“, izjavio je poslanik Dragan Joni}, koji je jedan od organizatora protesta protiv projekta.

Zemqi{te na toj lokaciji planirano je da se izda Ku{neru i wegovim partnerima na 99 godina, prema uslovima preliminarnog dogovora. To bi bio prvi

zajedni~ki projekat porodica Ku{ner i Tramp.

„Srbija je jedna od najbr`e rastu}ih zemaqa u Evropi i izuzetno nam je ~ast {to smo prisutni tamo“, rekao je Erik Tramp, sin predsednika Trampa, u intervjuu iz januara, dodaju}i da }e „biti zabavno okupiti porodicu“.

PROTESTI I POLITI^KA POZADINA

U Beogradu je odr`ano vi{e protesta protiv ru{ewa kompleksa. Posledwi je bio u martu, na 26. godi{wicu NATO bombardovawa.

Protesti na mestu projekta deo su {ireg studentskog pokreta protiv predsednika Srbije i wegove vlade. Po~eli su u novembru nakon {to je betonska nadstre{nica pala na `elezni~koj stanici u Novom Sadu, usmrtiv{i 16 qudi. Studenti i opozicioni politi~ari okrivili su za nesre}u lo{ rad izvo|a~a

povezanih sa korumpiranim zvani~nicima.

Donald Tramp Mla|i, najstariji sin predsednika Trampa, u posledwih nekoliko meseci dvaput je posetio Srbiju kako bi izrazio podr{ku predsedniku Aleksandru Vu~i}u, ~ija je administracija brzo odobrila projekat hotela Tramp i Ku{ner porodica. Te posete pomogle su Vu~i}u da oja~a poziciju usred protesta u kojima se tra`i wegova ostavka.

ME\UNARODNI POSLOVNI ARAN@MANI I OPTU@BE ZA SUKOB INTERESA

Projekat u Srbiji je jedan od nekoliko nedavnih poslova porodice Tramp u koje su ukqu~ene strane vlade. Drugi ukqu~uju investiciju od 2 milijarde dolara iz Ujediwenih Arapskih Emirata u kripto kompaniju porodice Tramp, kao i luksuzne nekretninske projekte u Kataru i Omanu.

Pravnici specijalizovani za etiku, ukqu~uju}i biv{e pravne savetnike iz Bele ku}e i iz republikanskih i demokratskih administracija, izjavili su da ume{anost stranih vlada u ovakve poslove stvara utisak korupcije, ili bar privilegovanog tretmana za predsednikovu porodicu.

„To stvara utisak, ako ne i stvarnost, da ameri~ka spoqna politika mo`e biti pod uticajem poslovnih interesa predsednika i wegove porodice“, rekao je Ri~ard Pejntner, biv{i glavni pravni savetnik za etiku u Beloj ku}i za vreme predsednika Xorxa V. Bu{a. „Izuzetno je opasno imati predsednika sa poslovnim interesima {irom sveta.“

Tu`ila{tvo jo{ uvek saslu{ava 170 osoba koje tvrde da su imale tegobe zbog upotrebe zvu~nog topa na studentskom protestu 15. marta u Beogradu

Prvo osnovno tu`ila{tvo u Beogradu uzima izjave od 170 gra|ana koji tvrde da su imali tegobe zbog upotrebe zvu~nog topa na studentskom protestu koji je odr`an u Beogradu pre dva meseca, preneo je danas Insajder.

Kako je u tom tu`ila{tvu re~eno Insajderu, kada zavr{e sa saslu{awima oglasi}e se o daqem postupawu.

„Iz tu`ila{tva danas nisu precizirali u kojoj fazi se nalazi predmet, ali javnost nije obave{tena da je u konkretnom slu~aju doneta naredba o sprovo|ewu istrage. To prakti~no zna~i da se predmet i daqe nalazi u predistra`noj fazi, te da se jo{ uvek zvani~no niko ne sumwi~i za upotrebu zvu~nog topa ili bilo kog drugog akusti~nog ure|aja“, pi{e taj portal.

Na studentskog protesta u Beogradu, koji je odr`an 15. marta, tokom {esnaestominutne ti{ine za~uo se zvuk koji je uznemirio gra|ane okupqene u ulici Kraqa Milana kod Beogra|anke.

Te ve~eri su se u medijima pojavili navodi da je vlast koristila zvu~ni top, predstavnici vlasti demantovali su te tvrdwe u vi{e navrata. Ministar unutra{wih poslova Ivica

Da~i} najpre je tvrdio da MUP ne poseduje akusti~no oru`je. Nakon toga je revidirao

izjavu rekav{i da MUP poseduje zvu~ni top LRAD 450XL, ali da nije napu{tao magacin. Kada je objavqena fotografija jednog takvog ure|aja instaliranog na vozilo @andarmerije, koje je tokom protesta bilo parkirano kod zgrade Narodne skup{tine, Da~i} je rekao da je to ta~no, ali da ure|aj nije kori{}en.

Srpska vlast tvrdila da ne poseduje zvu~no oru`je, koje je i zakonom zabraweno, a na snimcima se vidi da ga poseduje i da je spremno za upotrebu

Predstavnici vlasti su, kako su naveli, uputili poziv ameri~kom Federalnom istra`nom birou (FBI) i ruskoj Federalnoj slu`bi bezbednosti (FSB) da ispitaju taj slu~aj i utvrde da li je kori{}eno zvu~no oru`je.

Iz FBI se nisu odazvali pozivu, dok je izve{taj ruske slu`be na internet stranici BIA objavqen 16. aprila, a u wemu se navodi da akustu~ni ure|aji tipa emitera LRAD koje poseduju policijski organi Srbije nisu kori{}eni tokom protesta.

Dve nedeqe nakon objavqivawa izve{taja, Evropski sud za qudska prava u Strazburu usvojio je privremenu meru nalo`iv{i vlastima Srbije da spre~e upotrebu zvu~nog oru`ja za kontrolu javnih okupqawa, da spre~e krivi~no gowewe gra|ana koji u~estvuju u javnoj rasporavi o upotrebi zvu~nog oru`ja, kao i da sprovede efiksanu istragu o navodima da je takvo oru`je kori{}eno.

Godi{wica progla{ewa Srpske Vojvodine 1848.

Vojvodina, posebna teritorijalna jedinica Srba u monarhiji Habzburga progla{ena je 15. maja 1848, u Sremskim Karlovcima.

Ta 1848. godina bila je godina bunta, revolucija, u nizu zemaqa Evrope, nazvana kasnije „Prole}e naroda”.

Februara 1848. u Francuskoj je izbio revolucionarni bunt kojim je oborena monarhija, a koji se prelilo na brojne zemqe onda{we Evrope, u Belgiju, u nema~ke i austrijske zemqe.

Bunt je usledio u italijanskim pokrajinama tada{weg carstva Habzburga, Lombardiji, Veneciji, u ^e{koj u Pragu, samom Be~u, u Ugarskoj. Prethodno je ve} zapo~eo me|u Poqacima u austrijskoj Galiciji.

Iako je u Francuskoj i drugde to bio socijalni i politi~ki bunt, u habzbur{kim zemqama on je imao i jaku nacionalnu notu, ponegde je ovo drugo imalo i prete`niji zna~aj. Tako je bilo na severu Italije, a posebno u Ugarskoj. ^ak je i me|u austrijskim Nemcima tada dobio zamah nacionalni pokret koji se vi{e nije identifikovao sa vladarskom ku}om Habzburg nego je te`io {iroj nema~koj zajednici.

U Ugarskoj je revolucionarne 1848/1849. izbila u prvi plan li~nost Lajo{a Ko{uta. Bio je liberalno orjentisan, opredeqen za razvla{}ivawe aristokratije i pre svega se borio protiv Be~a. Istorijsku Ugarsku osim Ma|ara, tada oko 40 procenata, nastawivali su Slovaci, Rumuni, Nemci, Srbi, Hrvati, Rusini (zakarpatski Ukrajinci) i drugi.

U prvom periodu Ko{utove bune Srbi su zapravo znatnim delom podr`ali Ma|are. Liberalne reforme tada nagove{tene mnogima su bile privla~ne. Primera radi Svetozar Mileti}, potowi politi~ki prvak vojvo|anskih Srba, te 1848. nalazio se kao student u Bratislavi, gde je sa drugim sunarodnicima odu{evqeno pozdravio Ko{utovu revoluciju. Istovetno se poneo Isidor Nikoli} u Pe{ti.

Po{to je Ko{ut ubrzo jasno stavio do znawa da nema razumevawa za nacionalne posebnosti i osobene tradicije drugih naroda, podrazumevaju}i i Srbe, sukob je bio neizbe`an.

Maja te 1848. u Sremskim Karlovcima, sredi{tu mitropolita, odnosno crkve Srba u zemqama Habzburga, kao i drugih nacionalno prosvetnih tela, u uzavreloj atmosferi, okupilo se mno{tvo pred-

stavnika srpskog naroda iz svih krajeva ne samo Vojvodine nego Ugarske uop{te, ukqu~uju}i nekolicinu iz centralne Srbije poput prote Mateje Nenadovi}a ili mladog Jovana Risti}a. Bili su prisutni zastupnici 175 crkvenih op{tina iz eparhija Karlova~ke mitropolije.

Mitropolit Josif Raja~i}, ina~e virilni ~lan Sabora Ugarske, izraziti konzervativac, nakon po~etne uzdr`anosti podr`ao je nacionalne te`we sunarodnika.

Prethodno je \or|e Stratimirovih, {kolovani austrijski oficir, potowi general, ustrojio srpsku Narodnu gardu, sastavqenu najve}im delom od grani~ara, iskusnih vojnika i oficira.

Na samom po~etku aprila srpski prvaci u Sremskim Karlovcima obelodanili su program u kom je nagla{ena namera stvarawa Srpskog vojvodstva koje bi ukqu~ivalo Srem, Banat, Ba~ku i Barawu. Te`wa za autonomnom teritorijalnom jedinicom bila je izraz vekovne te`we Srba sa prostora dana{we Vojvodine. Postojalo je se}awe na poseban status kao rezultat Privilegija koje im je vladar u Be~u garantovao u vreme Velike seobe Srba 1690, pod patrijarhom Arsenijem ^arnojevi}em.

Majska skup{tina Srba u Sremskim Karlovcima zapo~ela je 13. maja, kada je mitropolit Josif Raja~i} progla{en za patrijarha, dok je pukovnik, grani~arski

^UDESNI RIMSKI MOST NA GOLIJI:

trebalo je 30.000 jaja!

Na visini od 1.350 metara, na obroncima planine Golije, izvire reka Golijska Moravica. Zatim kroz Ivawi~ku kotlinu, izme|u planina ^emerno i Mu~aw, proti~e i kroz Ivawicu. Na kraju svog toka formira Zapadnu Moravu, zajedno sa rekom \etiwom.

U doba turske vladavine ovim prostorima, put koji je prolazio u blizini dana{we Ivawice, bio je izuzetno zna~ajan.

Ranije su tuda prolazili karavani na putu za Stambol, a danas se tu krije jedna od znamenitosti ivawi~kog kraja i tog dela Srbije.

Golijsko selo Kumanica se nalazi u blizini Ivawice i danas je mesto, koje ~esto pose}uju avanturisti i qubiteqi prirode. Upravo u ataru tog sela se krije

jedan od dva mosta sa odli~no o~uvanim otvorima. Ispod jednog proti~e Golijska Moravica, ispod drugog reka Uvac.

Pretpostavka je da most nosi naziv Rimski, jer je tu ranije mo`da zaista postojao most, koji je bio izgra|en ~ak u doba rimske vladavine tim prostorima. Me|utim, nakon sprovedenih istra`ivawa, ipak se do{lo do zakqu~ka da je most izgra|en mnogo kasnije.

Zbog kombinacije materijala, smatra se da je gra|en sukcesivno. A kako u velikoj meri stil gradwe podse}a na mostove u carskom gradu Prizrenu, to postoje indicije da je Rimski most izgra|en tokom 15. veka.

Zavod za za{titu spomenika Kraqevo je 80-ih godina pro{log veka je izvr{io restauraciju Rimskog mosta.

oficir, potowi general Stevan [upqikac izabran za vojvodu.

Dva dana potom, 15. maja, progla{ena je Srpska Vojvodina. Istaknuto je da Vojvodina obuhvata Srem, Ba~ku, Banat i Barawu, podrazumevaju}i tako|e prostor Vojne granice u Sremu, Ba~koj, sa be~ejskim i {ajka{kim okruzima, i Banatu, sa Vojnom granicom na prostoru Banata, ukqu~uju}i i Velikokikindski distrikt.

Kod Srba je, osim ~iwenice da su u okviru Vojne granice u`ivali status li~nih sloboda, bez feudalnih obaveza, izuzev vojne prema Be~u, postojala nagla{ena ideja slobode. Privilegovani status garantovan im je jo{ odredbama cara Leopolda, 1690. godine.

Me|utim, ma|arsko nacionalno revolucionarno vo|stvo na ~elu sa Lajo{em Ko{utom zaratilo je te 1848. i protiv Srba, s namerom da sve tekovine rada Srpskog crkveno narodnog sabora u Kralovcima budu anulirane.

Vlada u Be~u u prvo vreme je odbila da podr`i odluke Majske skup{tine, dakle i progla{ewe Srpske Vojvodine, nastoje}i da ne izaziva Ma|are.

Potom, stav Be~a je promewen, po{to su Srbi bili potrebni u ratu protiv pobuwenih revolucionara. Otuda je be~ki dvor naknadno priznao odluke Majske skup{tine i potvrdio vojvodsko zvawe Stevanu [upqikca.

U Be~u je potom doneta odluka da se

Iako prili~no dobro o~uvan, Rimski most u ataru sela Kumanica nadomak Ivawice nije rabqen u turisti~kom smislu, pa za wega znaju obi~no oni, koji su qubiteqi otkrivawa neobi~nih destinacija.

Istini za voqu, most ni~im ne upada u o~i na prvi pogled, jer se savr{eno stapa u prirodu koja ga okru`uje. U narodnom predawu se mo`e ~uti i legenda o gradwi mosta, koja kao i svaka druga legenda, nije dokazana. Prema woj, kao vezivni materijal za gradwu Rimskog mosta kori{}ena su jaja. Ta~nije belanca. I to wih ~ak 30.000.

Ono {to se sa sigurno{}u zna, jeste da Rimski most spada me|u gra|evine, koje su najstarije na podru~ju op{tine Ivawica.

priznaju autonomne te`we ne samo Srba, nego i Slovaka, Hrvata, erdeqskih Sasa, odnosno Nemaca.

Obrazovana je Srpska narodna vojska, koju su najvi{e sa~iwavali grani~ari, {ajka{i, a prisutni su bili i dobrovoqaci iz Srbije koje je predvodio Stevan Kni}anin.

Tokom oru`anih sukoba, ishod je bio promenqiv. U prvoj fazi Srbi su bili ne{to uspe{niji. Narod na prostoru Vojvodine strahovito je tada stradao, ukqu~uju}i sam Novi Sad koji ve}im delom razoren posle te{kog bombardovawa sa Petrovardina.

Vojnim formacijama preimenovanim u Austro-srpski korpus komandovali su austrijski oficiri, me|u wima i Stevan [upqikac, posle wegove smrti general Kuzman Todorovi}, a zatim Ferdinand fon Majerhofer, potowi podmar{al. U skladu sa sporazumom sklopqenom u Var{avi maja 1849, predstavnika ruskog i austrijskog dvora, ruske trupe su ugu{ile Ma|arsku revoluciju. General Paskijevi~ je tokom leta i rane jeseni 1849, uni{tio ma|arske revolucionarne trupe. Vojni zapovednici su pobijeni kod Vilago{a, a Lajo{ Ko{ut je pobegao u inostranstvo. Dvorskim patentom od 18. novembra 1849. obrazovana je nova krunska zemqaVojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat, koja je obuhvata ceo Banat, Ba~ku i Srem, sa sredi{tem u Temi{varu. Izuzeti su delovi koji su su prethodno bili u sastavu Vojne granice, dakle ju`ni pojas Srema i Banata, kao i deo Ba~ke.

Na ~elno mesto Vojvodine imenovan je Ferdinand fon Majerhofer a posle wega Johan Koronini.

Vojvodstvo Srbija i Tami{ki Banat je kao posebna krunska zemqa ukinuto decembra 1860, uprkos negodovawu Srba. Bilo je to zadovoqewe zahteva ugarskih prvaka, posledica potrebe be~kog dvora da izna|e sporazum sa Ma|arima, {to }e biti ostvareno nagodbom 1867, kada je obrazovana Dvojna monarhija.

Te`wa za autonomnom Vojvodinom nije kod Srba nikada prestala i ostala je `iva sve vreme postojawa monarhije Habzburga. U Evropi, a i u monarhiji Habzburga, kqu~na tekovina revolucionarne 1848. bila je uru{avawe feudalnih odnosa. Seqaci su, pravno, oslobo|eni. Istina, bio je to proces, postojale su razlike od zemqe do zemqe.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (1)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snova –Sjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik

Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio

Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

PO^ETAK BORBE ZA ISTINU I PRAVDU:

Imala sam devet godina 1945. kada je moj otac u Jugoslaviji optu`en za ratne zlo~ine.

Mi ostali ~lanovi porodice zlo~incima smo progla{eni 1947. godine. U uzrastu od deset godina ozna~ena sam kao dr`avni neprijateq. Iako sam znala da mi je zabraweno da se ikada vi{e vratim u svoj dom u Jugoslaviji, tamo gde sam ro|ena, ipak dugo nisam razumela da sam etiketirana kao kriminalac. Bila sam neprilago|ena i izgledalo je da nigde ne pripadam; ose}ala sam se izop{tenom i ~inilo mi se da sam za ne{to ka`wena, ali nisam znala zbog ~ega sam ta~no ka`wena.

U martu 1947. godine Titova vlast je donela zakon kojim su nam oduzeti dr`avqanstvo, paso{i i imovina, i kojim je svakome od nas izri~ito zabraweno da se ikada vi{e vrati u zemqu. Kada sam shvatila {ta nam se ta~no dogodilo, po~ela je da me progawa ~e`wa za povratkom. Ja sam tamo ro|ena i ose}ala sam da nije po{teno da ostanem bez doma i identiteta i da se selim s jednog mesta na drugo. Postala sam lutalica i avanturistkiwa.

Kad sam prvi put ponovo kro~ila na tlo Jugoslavije, politi~ka situacija se mewala iz dana u dan. Zemqa je polako tonula u bezdan me|unacionalnih trzavica, podela i gra|anskog rata. Jugoslavija je nestajala pred na{im o~ima, a mi smo bili nemo}ni da zaustavimo taj sunovrat. I pored toga, pratila sam svoje srce i pronalazila davno oduzetu otaxbinu. I na{la sam je. Tako je po~ela moja borba za istinu i pravdu. I traje do danas.

Ro|ena sam u velikoj beloj palati na samom obodu Beograda, prestonice Jugoslavije. Ta palata se zove Beli dvor. Bila sam jedina devoj~ica u ku}i punoj de~aka. Moj otac je bio knez Pavle, koji je u periodu od 1934. do 1941. godine bio regent Jugoslavije. Kraqu Petru II je bilo samo 11 godina kada je wegov otac kraq Aleksandar pao kao `rtva atentata

Nesta{luk: Jelisaveta za volanom ”malog auta”

u Marsequ 9. oktobra 1934. Tako je moj otac postao regent i Petrov staralac do wegovog punoletstva, koje }e nastupiti u septembru 1941. Moja majka je bila prelepa gr~ka princeza Olga, koja je uvek bila divno obu~ena. Moj otac je obi~no nosio belu uniformu i bio je veoma zgodan.

Imala sam mno{tvo igra~aka kojima sam mogla da se igram, a pli{ane mede su mi uvek bile draè od lutaka. Jedna od mojih omiqenih ìvih ìvotiwa bio je veliki beli rundavi ovan, koji je ìveo u vrtu Belog dvora. Oboàvala sam da guram prsti}e u wegovo krzno i posmatram kako se moji prsti gube u vunenim pramenovima.Volela sam da sedim na maminoj bundi i da iz we poku{avam prstima da i{~upam pramenove krzna. Tokom leta bismo odlazili u Sloveniju, na Brdo kod Krawa. Tu smo boravili u velikom austrijskom zamku iz 15. veka, koji je moj otac kupio. Na zidovima oko unutra{weg dvori{ta rasla je vinova loza. Volela sam da tr~im po ba{ti sa svojim {kotskim terijerom Pipijem. êsto bismo odlazili do

obale jezera. Uvek sam sa sobom nosila nekoliko jabuka i ~im bismo stigli do obale, pozivala bih Ivicu i Maricu, dva mala pegava jelena, koji bi doskakutali do mene. Davala bih im jabuke koje bi oni sa u`ivawem grickali. Jelen Ivica je bio slep od ro|ewa, ali je, sre}om, wegova sestra Marica uvek bila uz wega i pomagala mu da ne nale}e na drve}e. Bili su sasvim pitomi i voleli su da budu sa mnom jer sam i ja bila mala, pa me se nisu pla{ili.

U neposrednoj blizini nalazila se ku}ica sasvim nalik na vilinsku, sa plavo obojenim drvenim prozorskim kapcima. U ku}ici je postojala dnevna soba sa stoli~icama, kao i malena kuhiwa s malim {poretom (koji, dodu{e, nije radio), {erpama i tigawima. Na kuhiwskim prozorima bile su oka~ene plave zavese, u skladu sa bojom prozorskih kapaka.

Pretvarala sam se da kuvam mlade krompiri}e i spana} u malenim sudovima, pa da ih potom jedem s tawiri}a. Tamo sam provodila sate i sate sa svojim psom Pipijem. Wih dvoje su bili veliki prijateqi i voleli su da se igraju zajedno, ~as ska~u}i na

ZGWE^EN [E[IR PREDSEDNIKU

U samom Belom dvoru postojalo je veliko stepeni{te s mesinganom ogradom sve do vrha. Volela sam da stojim na prstima na prvom spratu i da onda preko ograde bacam svoje igra~ke; ponekad bi se dogodilo da neka od tih igra~aka padne na glavu va`nim gostima moga oca. Tako je, jednom, moj omiqeni crno-beli panda aterirao na {e{ir predsednika Ministarskog saveta i zgwe~io mu {e{ir. Ocu je bilo dosta tih detiwarija, prekipelo mu je i nalo`io je da se postavi mre`a kako ne bih i ja pala preko ograde. Imao je veliki strah od visine. Ponekad bi mi dozvolio da sedim na wegovom stolu dok radi. Tada bih poku{avala da ~upkam dla~ice na wegovim prstima, smatraju}i da je i to krzno.

337. - Umro je Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hri{}anstvo u Rimskom carstvu. Godine 325. sazvao je prvi hri{}anski sabor u Nikeji.

1914. - Velika Britanija je od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.

1918. - Nema~ki avioni bombardovali su Pariz u Prvom svetskom ratu.

1939. - Hitler i Musolini potpisali su „^eli~ni pakt” o desetogodi{wem vojnom i politi~kom savezu Nema~ke i Italije.

male stolice, ~as silaze}i s wih. U ba{ti se nalazio veliki kavez u kojem su ìveli bucmasti ze~evi sa ruì~astim o~ima. Bili su umiqati i ne`ni, i voleli su da grickaju {argarepu i jabuke. Moj stariji brat Aleksandar je 13. avgusta 1940. godine slavio {esnaesti ro|endan, a jezero je izgledalo kao zapaqeno lampionima s malih ~amaca. Nisam bila pozvana na tu proslavu jer sam imala samo ~etiri godine, ali sam kroz prozor posmatrala vatromet i rasko{na svetla. U Belom dvoru, na obodu Beograda, moja dva brata Aleksandar i Niki imali su svaki svoj mali elektri~ni automobil, zvao se ‘mali auto’ sa jakim akumulatorima ispod zadweg sedi{ta. Obojica su bili ponosni na te automobile i sigurno nisu èleli da wihova mala sestra dira to blago. Ja sam, me|utim, ùdela da sednem za volan nekog od tih automobila i zato sam jednog dana, kad me niko nije posmatrao, usko~ila u jedan auto. Prethodno sam pa`qivo posmatrala kako Niki pali motor, pa sam sada samo ponovila wegove postupke. Na moje odu{evqewe, automobil se brzo pokrenuo i na{la sam se na drumu. U tom trenutku sam za~ula povike i videla kako moja dadiqa i straàr, policajac Bradi}, tr~e za mnom. Bradi} me je stigao i uspeo da iskqu~i motor. Izvukao me je iz automobila i predao me dadiqi, koja je bila zadihana jer je tr~ala uzbrdo. Bila sam veoma ponosna i sre}na {to sam uspela da pobegnem i odvezem se poprili~no daleko, dok me na kraju nisu uhvatili. I Pipiju je to sve delovalo zabavno, pa je tr~ao za automobilom u kojem sam se vozila i sve vreme uzbu|eno lajao. Sre}om, taman smo se na vreme sklonili s puta jer su upravo u tom trenutku na prilaz kod kapije stigla dva prelepa lipicanera koji su vukli ko~iju ka Belom dvoru.

l U slede}em broju:

Dali su nam samo ~etiri sata da napustimo Beograd ili }emo biti streqani

1970. - Umro je jugoslovenski rediteq i scenograf Bojan Stupica. Od 1949. bio je rediteq i jedan od glavnih organizatora u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu, a od 1957. re`irao je u beogradskom Ateqeu 212 i u Narodnom pozori{tu.

1972. - Predsednik SAD Ri~ard Nikson sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta SSSR Leonidom Bre`wevom, kao prvi ameri~ki predsednik koji je posetio Sovjetski Savez.

1985. - U eksploziji automobila-bombe u jednom predgra|u Bejruta poginulo je 60, a raweno 190 qudi.

1992. - Generalna skup{tina UN primila je u punopravno ~lanstvo tri biv{e jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu je postignut sporazum predstavnika JNA i Predsedni{tva BiH o mirnom povla~ewu vojnika i pitomaca, dr`avqana SR Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazari}u.

1997. - Pola miliona Poqaka pohrlilo je da vidi svog zemqaka, Papu Jovana II tokom wegove desetosatne posete toj zemqi.

2001. - Nacionalna skup{tina Francuske odobrila je kontroverzni predlog zakona kojim bi ostrvo Korzika dobilo vi{e prava. Protesti separatista na tom ostrvu protiv Pariza trajali su 20 godina.

2002. - Biv{i ~lan Kju Kluks Klana, Bobi Frenk ^eri, progla{en je krivim za ubistvo ~etiri devoj~ice crnkiwe. One su poginule 1963. u eksploziji dinamita koji je on postavio u crkvi u Birmingemu.

2012. - Britanka Sara Vest preuzela je komandu nad fregatom „HMS Portland” kao prva `ena komandant bojnog broda Kraqevske mornarice.

2012. - Prvi put je jedna privatna kompanija, ameri~ki Spejsiks (SpaceX), lansirala svemirsku letelicu ka Me|unarodnoj svemirskoj stanici. Do tada su to ~inile iskqu~ivo vlade.

2016. - Preminuo je velikan jugoslovenskog i srpskog filma Velimir Bata @ivojinovi}, glumac koji je realizovao oko 300 glavnih i epizodnih uloga. Film „Valter brani Sarajevo” doneo mu je status ikone u Kini i u~inio ga jednim od najgledanijih glumaca u istoriji filma.

Kada ~uju koliko je bio mo}an Srbi ne veruju, a Rusi se ~ude kako za wega ne znamo

Ruski imperator Petar Veliki ostao je upam}en u istoriji po brojnim reformama, kao i tome {to je Rusiji otvorio „vrata” u Evropu. Me|utim, ko zna da li bi on sve svoje inovativne ideje uspeo da sprovede u delo da nije bilo jednog Srbina.

Sava Raguzinski (ro|en kao Sava Vladislavi}) u srpskoj istoriji mo`da i nije odigrao toliko zna~ajnu ulogu da bi se o wemu u~ilo u {kolama, ali je u ruskoj odigrao jednu od najva`nijih - uspeo je da se pozicionira veoma blizu imperatora i pridobije wegovo gotovo bezuslovno poverewe, na virtuozan na~in u~estvuje u radu ruske diplomatije.

Sava Raguzinski je bio sin hercegova~kog kneza Luke Vladislavi}a. Ro|en je 1669. godine u Jaseniku, nadomak Gacka, a kasnije se sa ocem nastanio u Dubrovniku. Otud i nadimak Raguzinski - Dubrovnik je izvan granica zemqe bio poznatiji kao Raguza. Sava se u mla|im danima aktivno bavio trgovinom u Francuskoj, Veneciji i Osmanskom carstvu i va`io za po{tenog i uspe{nog trgovca. Upravo je u Carigradu stupio u kontakt sa diplomatskom misijom Ruske Imperije i odlu~io da poseti Rusiju. DOLAZAK U RUSIJU DOBRO ISPLANIRAN: SAVA DONOSI ONO [TO JE RUSKOM CARU POTREBNO

Prva poseta srpskog rodoquba Raguzinskog Rusiji dogodila se 1701. godine, a ciq wegovog putovawa u ovu zemqu bio je da, kako zna i ume, stupi u kontakt sa Petrom Velikim, u kome je video nadu za oslobo|ewe balkanskih naroda od Osmanlija. Sava na put nije krenuo praznih ruku, ve} je sa sobom poneo i svoje bele{ke, u kojima je detaqno opisao turske luke, naoru`awe wihove vojske i sastav flote.

Ovi podaci bi, kada bi dospeli u ruke imperatora, mogli biti vrlo korisni, imaju}i u vidu da je upravo u to vreme on vodio rat potpuno sam protiv [vedske. Turska je mogla potpuno promeniti tok rata, po{to je Rusija u to vreme iza{la na Crno, a i

Balti~ko more. Posle skoro godinu dana ~ekawa, susret Srbina i ruskog cara se ostvario: Sava se odmah dopao Petru Velikom, kao i ono {to mu je ponudio, za {ta mu car se vaqano odu`io.

Prvo {to je car naredio jeste da se Raguzinskom svake godine ispla}uje iznos od 325 rubaqa, kao nagrada za prikupqene informacije. A drugo, Raguzinskom mo`da i va`nije, budu}i da je on bio trgovac - dozvolio mu je da u Rusiji trguje bez carina.

SAVETNIK PRI RUSKOJ VOJSCI KOJI NIJE ZABORAVIO NA DOMOVINU

Nakon par godina rada u Rusiji, Raguzinski je odlu~io da ode u Carigrad u svojstvu ruskog diplomate, a ve} naredne godine se vratio u Moskvu i to ponovo „punih ruku” - ovoga puta je doveo nekoliko otkupqenih robova, me|u kojima je bio i pradeda poznatog pisca Aleksandra Pu{kina. U narednom periodu nizao je poslovne uspehe, sagradio sebi vilu u Sankt Peterburgu i zaboravio na Carigrad. Kasnije, tokom Severnog rata, Srbin se ukqu~io i u vojne poslove: aktivno je u~estvovao u najva`nijim savetovawima grofa [eremetjeva, pa ~ak i pozvao hri{}ane sa Balkana da podr`e Rusiju u ratu protiv Turske. Ideja o borbi protiv Otomanskog carstva u ciqu osloba|awa pravoslavnih naroda kasnije je poslata stub temeqac u ruskoj politici tog vremena.

Bez obzira na to {to se jako dobro sna{ao u Rusiji, Sava nikada nije zaboravio svoje korene - pru`ao je materijalnu i politi~ku podr{ku pokretu protiv Turaka na Balkanu i slao nov~ane priloge pravoslavnim manastirima u Srbiji, Hercegovini i Crnoj Gori. Slao je ~ak i ruske u~iteqe u Sremske Karlovce, kako bi u~ili tamo{wu decu onome o ~emu su Osmanlije branile da se u~i.

SAVA RAGUZINSKI NIJE TRO[IO

VREME UZALUD: BIO JE I TRGOVAC I DIPLOMATA I OBAVE[TAJAC

Kasnije se Sava zaputio u Veneciju, gde je nekoliko godina bio posve}en razvoju svog primarnog biznisa - trgovine. Narav-

no, uporedo sa tim radio je i na razvijawu diplomatskih odnosa izme|u Sankt Peterburga i zapadnih zemaqa. U ime Petra Velikog pregovarao je {irom Evrope i gradio kontakte koji }e kasnije odigrati va`nu ulogu u razvoju politi~ke situacije. Borave}i u Italiji, Sava se posebno fokusirao na trgovinu umetninama - akcenat mu je bio na mermernim skulpturama koje je naru~ivao specijalno za Letwu ba{tu u Sankt Peterburgu, budu}i da je Petar ma{tao o tome da wegova rezidencija zaseni ~ak i francuski Versaj. Ukupno je Srbin dogovorio cenu za oko stotinak statua ~ija je vrednost nemerqiva i organizovao wihov transport u Rusiju. Onako usput, Sava se bavio i obave{tajnim poslom - redovno je u Sankt Peterburg slao i izve{taje o doga|ajima na Apeninskom poluostrvu i toku rata izme|u Venecije i Turske. Zahvaquju}i wegovim diplomatskim kontaktima i delikatnosti u poslu i komunikaciji, upravo je Venecija prva priznala Rusku Imperiju nakon potpisivawa mira u Ni{tadu 1721. godine.

IZ ITALIJE NA DALEKI ISTOK: SAVA JE „ISCRTAO” GRANICE IZME\U RUSIJE I KINE

Po{to je zavr{io sa poslom u Italiji, Sava se vratio u Rusiju, ali ni tu nije

tro{io vreme uzalud: vest o smrti cara, koja je nastupila ubrzo, ga je jako pogodila, a kako bi skrenuo misli sa tragedije, prionuo je na posao. Ovoga puta umesto na misije na Zapadu, Raguzinski je stavio akcenat na one na Istoku i na kraju zauzeo poziciju na ~elu ruske ambasade u Kini.

U to vreme Rusija i Kina nisu bile u idealnim odnosima, a Sava je bio jedina osoba koja je mogla re{iti konflikt oko podele teritorije. Naime, kineska strana je èlela da joj pripadnu teritorije naseqene Rusima, a Rusija, sa druge strane, èlela da ih zadrì. Raguzinski je odrào vi{e od 30 konferencija sa kineskim diplomatama, a dva puta se sastao ~ak i sa carem te dalekoisto~ne zemqe.

Na kraju krajeva wegov trud je doneo uspeh: u julu 1728. godine potpisan je sporazum kojim su granice definisane veoma povoqno za Rusiju. Ovaj doga|aj bio je velika prekretnica u rusko-kineskim odnosima, a zahvaquju}i wemu Srbin je dobio ~in tajnog savetnika i orden Svetog Aleksandra Nevskog. Wegov lik i delo dostojni su divqewa, naro~ito imaju}i u vidu da je imao potpuno poverewe cara.

Ako bi deonice auto puteva u Srbiji trebalo da ponesu ime znamenitih srpskih `ena, svakako me|u prvima to mesto pripalo bi Qubici Vukomanovi}, devojci koja poti~e iz jedne od najuglednijih porodica iz Rudni~kog okruga, sela Srezojevaca. Odmah nakon smrti oca Radosava, Qubica se ven~ala za Milo{a, na prole}e 1804. godine, a ven~ani kum bio im je Kara|or|e Petrovi}, vo|a Prvog srpskog ustanka, stari svat Lazar Mutap,a ru~ni dever Nikola Mili}evi} Luwevica.

„Knegiwa Qubica Obrenovi} je va`ila za hrabru, odlu~nu, plemenitu, posebno po{tovanu i voqenu u narodu. Sredweg rasta, lepa i radna, veoma razumna i prema svima dobra. Govorila je lepo, lako i ubedqivo. Veoma pobo`na, trudila se da kada je god mogu}e u~ini neko „bogougodno“ delo ili pomogne sirotiwi. Neobi~no jakog karaktera, prirodno bistra i odva`na snalazila se i u najte`im situacijama“, rekao je za RINU istori~ar Aleksandar Maru{i} direktor Muzeja rudni~ko – takovskog kraja.

Prve godine bra~nog `ivota bra~ni par je proveo i Brusnici, a Qubica, kao i ve}ina `ena iz ovog perioda radila je sve poslove na imawu pa ne ~udi {to je u narodu bila jedna od najvoqenijih i najpo-

{tovanijih li~nosti. Istorija je zapisala da se nosila veoma jednostavno i da je za pojasom uvek nosila dva pi{toqa, barem sve do 1820. godine.

„Iz vremena Drugog srpskog ustanka, prilikom bitke na Qubi}u ostaje upisano da se ustanicima koji su krenuli u povla~ewe obratila re~ima „Keceqe `enske pa{ite, pa mi `ene da idemo da

se bijemo!“ {to je ohrabrilo vojsku, koja je krenula u napad i pobedila“, ka`e Maru{i}.

Kao {to je pisano o hrabrosti knegiwe Qubice , tako je i istorija zabele`ila wenu slabost na neverstva supruga Milo{a koja su rezultirala ubistvom Petrije Pqaki} 1819. godine u Gorwoj Crnu} i. Nakon ubistva Petrije je pobegla u Srezojevce, da je Milo{ ne bi ubio, ali je spasila trudno}a pa se Qubica u oktobru 1819 godine porodila i na svet donela sina Milana.

„Koliko je srce knegiwe Qubice, najboqe govori podatak da je Velika, k}erka koju je knez Milo{ dobio sa qubavnicom Petrijom bila odgajana zajedno sa ostalom decom koju je Qubica izrodila Petar, Teodor, Ana i Marija, Petrija (Perka) i Savka (Jelisaveta) i sinovi Milan i Mihailo. ^etvoro dece rano je umrlo, a me|u wima je i Velika, od bogiwa. Roditeqe su naxivela samo dva deteta, sin Mihailo i k}i Petrija, a Jelisveta majku.

U nekim istorijskim tekstovima bele`i se da je knez Milo{ imao 11 vanbra~ne dece i da je knegiwa Qubica za mnoge afere znala, pa je Stanu iz Stragara ~ekala ispod mosta u Kragujevcu kako bi joj presudila , ali je uhva}ena i ka`wena sa 25 batina. Da ne bi presudila i Jelenki, ~uvenoj Maloj gospo|i, preseqena

je u konak u Beograd.“, izjavio je istori~ar. Od 1825 godine, Qubica i knez Milo{ nisu ìveli zajedno, a zapisi kazuju da je bila jednostavna i dostojanstvena èna koja je od nakita jedino nosila sat sa lan~i}em i burmu. êsto je srpskim ènama poru~ivala da treba da se manu bespotrebnog ki}ewa i da se zadrè u jednostavnosti svojih ìvota. Ono {to muù nikada nije oprostila je ubistvo kuma Kara|or|a i li~no je negovala odnose sa Kara|or|evi}ima, pa je sa kumom Jelenom ostala u dobrim odnosima sve do kraja wenog ìvota 1842. godine kada je knegiwa Qubica organizovala sprovod i sahranu u Topoli.

Milo{ je 1839. godine napustio Srbiju i oti{ao u izgnanstvo, a na wegovo mesto do{ao je wihov najstariji sin Milan koji je nakon 25 dnevne vladavine, preminuo, pa ga je nasledio mla|i brat Mihailo koji je vladao u dva mandata . Knegiwa Qubica oti{la je u iznanstvo, tada{we Austrijsko carstvo. Posle Milo{evog odlaska iz Srbije, promenila je stav, aktivno rade}i na wegovom povratku, ali bez ve}eg uspeha. Posledwe dane svoga `ivota provela je u kajawu {to je presudila Petriji . Preminula je 14. maja 1843. godine u 58. godini `ivota. Sahrawena je u manastiru Kru{odel, na Fru{koj gori.

KAKO SU SE KARA\OR\EVI]I GREJALI?

Dvorski kompleksi

puni kamina, ali oni kriju tajnu

Nova turisti~ka sezona na Dvorskom kompleksu na Dediwu sve~ano je otpo~ela. Ekipa Telegrafa imala je priliku da zaviri u rasko{ne enterijere Belog i Kraqevskog dvora i otkrije jednu neverovatnu zanimqivost – kako su se nekada grejali pripadnici kraqevske porodice Kara|or|evi}.

Iako posetioci na svakom koraku mogu da vide rasko{ne kaminske konstrukcije, ~esto

sa Belim dvorom u okviru dvorskog kompleksa na najvi{em bre`uqku Dediwa, na imawu povr{ine 135 hektara.

Kraqevski dvor sagra|en je li~nim sredstvima kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a. Gradwa je zapo~eta 1924. a zavr{ena je 1929. Sama zgrada dvora je gra|ena u srpsko-vizantijskom stilu, a fasada je oblo`ena belim bra~kim mermerom.

U prizemqu se nalaze: biblioteka, kraqev kabinet, zlat-

ukra{ene mermerom, drvetom i pozlatom – kamini nikada nisu slu`ili za grejawe. ^ak i kada su dvorovi izgra|eni, wihova svrha bila je iskqu~ivo estetska.

Pravo grejawe bilo je mnogo sofisticiranije. Radijatori su ugra|eni unutar zidova, potpuno nevidqivi na prvi pogled. Temperatura se regulisala putem diskretno postavqenih dugmi}a na zidovima, {to je za vreme izgradwe dvora bio pravi tehnolo{ki luksuz.

Osim „nevidqivih radijatora“, dvorski kompleks krije jo{ nekoliko zanimqivih detaqa koji svedo~e o visokom stepenu komfora i organizacije `ivota u kraqevskom domu. Dva lifta, od kojih je jedan slu`io iskqu~ivo za ~lanove porodice, a drugi za poslugu, nalaze se i danas u funkciji.

Za dodatnu dozu misterije pobrinuo se kraq Aleksandar I, koji je, kako saznajemo tokom obilaska, u svom delu dvora imao i tajna vrata. Ona su vodila od biblioteke do wegove kancelarije, a otvarala su se – pomerawem kwige.

Ina~e, kraqevski dvor u Beogradu krije mnoge tajne, a u wemu su pored srpskih vladara iz dinastije Kara|or|evi}, `iveli i primali svoje goste Josip Broz Tito, sa suprugom Jovankom kao i predsednik SRJ Slobodan Milo{evi}, a u kojem je ~ak spavao i predsednik Rusije - Putin.

U Kraqevskom dvorskom kompleksu na Dediwu sada `ivi prestolonaslednik Srbije Aleksandar II Kara|or|evi} sa svojom porodicom.

Kraqevski dvor nalazi se

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Jedan razgovor na poslu mewa dosada{wu sliku stvari. Ne{to {to ste uzimali zdravo za gotovo, sada tra`i druga~iji pristup. Imate jasniju sliku obaveza, otkrivate da posedujete ve{tine koje do sada niste koristili. Mogu}i emocionalni preokreti, poruka ili poziv od osobe o kojoj ~esto razmi{qate. U`ivawe u ti{ini i introspekciji bi}e najboqi na~in da obnovite energiju.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Mogu}e je razmi{qawe o vrednostima koje vas vode kroz ìvot. U glavi tiwaju pitawa vezana za finansije, ali stiù odgovori koji donose olak{awe. Pojavquje se osoba ~ije vas ideje inspiri{u i pokre}u na razmi{qawe. O~ekuje vas kreativni zamah – neko }e vas podsta}i da izrazite ono {to dugo nosite u sebi. Vikend donosi ose}aj ispuwenosti i èqu da zapo~nete ne{to novo.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Komunikacija je kqu~na tokom cele nedeqe. Mogu}e poruke koje mewaju planove, a neko odavno zaboravqen ponovo se pojavquje. Va{a spretnost dolazi do izra`aja, uspevate da re{ite ono {to drugi ne mogu. Petak je rezervisan za radost i zabavu, dok vikend donosi duboku potrebu da sagledate emotivne i mentalne obrasce. Povoqno vreme za razgovore koji donose jasno}u.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ova nedeqa donosi porodi~na pitawa i potrebu da preuzmete odgovornost. Ima malo napetosti, ali intuicija vas vodi ka pravim re{ewima. Imate duboko razumevawe neke situacije. Mogu}a prilika za emotivno pribli`avawe s nekim ko vas dugo posmatra izdaleka. Sti`u ne`ni trenuci, koji podsti~u razmi{qawa o pro{losti. Se}awa izlaze na povr{inu, ali ne naru{avaju mir.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

ni salon, velika trpezarija i sve~ani hol, svi opremqeni u renesansnom stilu, i plavi salon opremqen u baroknom stilu.

U zlatnom salonu, ~ija je kasetirana drvena tavanica oblo`ena listi}ima zlata, ~uva se slika Jakopa Palme Starijeg, a u plavom salonu se nalazi slika „Venera i Adonis“ Nikole Pusena.

Na prvom spratu nalaze se privatne prostorije u kojima danas `ivi porodica prestolonaslednika Aleksandra II

U suterenu su prostorije ~iji su zidovi i tavanice rasko{no oslikani po uzoru na dvorac u Kremqu. Tu se nalazi dvorana Du{anove `enidbe na ~ijoj su tavanici oslikani motivi iz ove narodne pesme, a tu su i dvorana {apata, mali salon i dvorana za projekcije.

Dvorana {apata je osmi{qena tako, {to je u woj izgra|ena velika fontana i kada bi kraq, Tito ili Sloba imao `equ da sa nekim govori tajno, samo u ~etiri oka, odlazili bi tamo, pu{tali vodu, a od wenog `ubora niko nije mogao ~uti {ta se de{avalo u tom salonu.

Zgrada Belog dvora, koji se nalazi u istom kompleksu sa Kraqevskim dvorom, zidana je po `eqi kraqa Aleksandra I kao rezidencija za wegove sinove.

Gra|en je od 1934. do 1937. godine po projektu arhitekte Aleksandra \or|evi}a. U prizemqu ove klasicisti~ke zgrade nalazi se veliki Sve~ani hol i niz salona opremqenih u stilu Luja XV i Luja XVI sa venecijanskim lusterima. Tu je i Dvorska biblioteka koja je imala oko 35.000 kwiga i Sve~ana trpezarija name{tena u stilu ~ipendejla.

Lavovi }e ove nedeqe biti magnet za pa`wu. Neko tra`i va{e vo|stvo. Imate priliku da zablistate, ali uz dozu takta. Uz koncentraciju, detaqi igraju presudnu ulogu. Na poslu se o~ekuje rezultat, a vi ga dostavqate s lako}om. Petak donosi opu{tawe, dok vikend vra}a fokus na li~ne ambicije. Inspiracija se pojavquje kroz umetnost ili dru`ewe sa osobom sli~nih afiniteta.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Va{ svet se ubrzano mewa. Neko mewa pravila igre, {to vas izbacuje iz ravnoteè, ali brzo vra}ate kontrolu. Ova nedeqa donosi potvrdu da ste na dobrom putu. Va{a analiti~nost donosi rezultate. Petak je povoqan za neobavezna druèwa i nova poznanstva. Vikendom se povla~ite u mir, ali ne beìte - naprotiv, spremate se za naredni korak. Du{a traì ti{inu i smisao.

Ukradena

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ova sedmica donosi va`ne susrete i priliku da pokrenu ne{to {to je dugo ~ekalo pravi trenutak. O~ekuju vas mnoga de{avawa, ali vi ostajete smireni. Kre}ete se u srce nekog razgovora koji traì diplomatiju. Bi}e lepih vesti. Imate priliku da se posvetite sebi, mo`da i nekome ko vam ve} dugo {aqe suptilne signale. Emotivni ìvot postaje ìvopisniji.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Pred vama je nedeqa koja }e biti u znaku transformacija. Imate izazove na poqu novca, ali i priliku za hrabre poteze. Intuicija postaje va{ glavni saveznik. Neka pitawa re{i}ete ne oslawaju}i se na logiku, ve} ose}aj. O~ekuje vas susret sa osobom koja pokre}e va{u ma{tu, dok vikend donosi potrebu da sredite misli. Unutra{wi glas je jasan, samo treba da ga poslu{ate.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi ove nedeqe preuzimaju inicijativu. Dobi}e poziv da budu vo|e i sa rado{}u ga prihvataju. Slede vam uzbu|ewa, koja donose priznawe za trud. Briqira}ete u razgovorima i pregovorima. Petak je dan za predah i u`ivawe. Vikend donosi poziv na putovawe ili istra`ivawe ne~eg sasvim novog. Spremni u da otvorite novo poglavqe - i u qubavi, i u karijeri.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Bi}ete prinu|eni da reagujete brzo. Novi zadaci stiù nenajavqeno. Ipak, sve drìte pod kontrolom. Ova nedeqa donosi priznawe i ja~awe pozicije. Petak je pun optimizma, dok vikend donosi zasluèni odmor. U isto vreme, imate jaku èqu da zapo~nete ne{to novo, bilo poslovno, bilo li~no. Ravnoteà izme|u posla i privatnog vam je prioritet.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Nedeqa pred vama donosi {ansu da zablistate svojom originalno{}u. Neko uvi|a koliko ste kreativni i koliko ta va{a osobina mo`e da bude korisna. Ova nedeqa donosi poziv na saradwu, o~ekuju vas lepe i iznena|uju}e vesti. Petak donosi inspiraciju, a vikend je savr{en za isprobavawe novih ideja. Prija vam ose}aj slobode i sve {to je van ustaqenih {ablona.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ribe ulaze u fazu dubokog preispitivawa. Mogu}e promene u emotivnoj dinamici. Otvaraju se vrata novim uvidima, intuicija vas ne}e izneveriti. O~ekuje vas susret koji }e biti zna~ajnini nego {to to deluje na prvi pogled. Vikend donosi potrebu za povla~ewem i ti{inom. Idealno vreme da se posvetite sebi i obnovite veru u unutra{wu snagu.

statua Melanije Tramp u Sloveniji, ise~ena

Bronzana statua prve dame

SAD Melanije Tramp ukradena je u wenoj rodnoj Sloveniji, po{to ju je lopov presekao u predelu ~lanaka, prenosi AFP.

Skulptura, koja je bila pri~vr{}ena za paw u poqu u blizini grada Sevnice gde je odrasla Melanija Tramp, nestala je u utorak.

Policija je saop{tila da je statua u prirodnoj veli~ini odse~ena kod stopala.

„Kra|a je prijavqena 13. maja, a policijski slu`benici su odmah obi{li mesto doga|aja i pokrenuli istragu“, rekao je portparol policije.

Skulpturu je izradio ameri~ki konceptualni umetnik

Bred Dauni, a postavqena je nakon {to su 2020. godine nepoznati po~inioci zapalili prethodnu drvenu verziju statue koja je

predstavqala prvu damu.

Dauni je rekao da je „pomalo tu`an {to je nestala“.

„Imam ose}aj da to ima neke veze s novim izborima (Donalda Trampa), ali ko zna, zar ne?“ izja-

vio je umetnik. Melanija Tramp je ro|ena 1970. godine u Novom Mestu, a odrasla je u Sevnici, dok je Slovenija jo{ bila deo komunisti~ke Jugoslavije.

Ako vam opada kosa, koji vitamin nedostaje?

Ako je opadawe kose

izra`enije ili traje du`e od nekoliko meseci, bilo bi dobro da uradite analize krvi: feritin, vitamin D, B12, TSH ({titna `lezda), kao i kompletnu krvnu sliku.

Bujna i kvalitetna kosa, posebno sa godinama, itekako zavisi od ishrane odnosno vitamina. Zato ako vam neki nedostaju ima}ete problema sa poja~anim opadawem kose, pi{e Politika. Evo koje vitamine bi u tom slu~aju trebalo da nadoknadite.

Vitamin D – Wegov nedostatak je ~esto povezan s alopecijom (gubitkom kose), jer je va`an za folikule dlake.

Vitamin B7 (biotin) – Esencijalan za rast kose, wegov mawak mo`e izazvati poja~ano opadawe kose i lomqivost.

Vitamin B12 – Uti~e na zdravqe crvenih krvnih zrnaca i dotok kiseonika do folikula dlake. Nedostatak mo`e dovesti do stawivawa kose.

Gvo`|e – Mawak (~esto u obliku anemije) je jedan od naj~e{}ih uzroka opadawa kose kod `ena.

Cink – Nedostatak mo`e izazvati opadawe kose i slab rast.

Vitamin A – I previ{e i premalo ovog vitamina mo`e dovesti do problema sa kosom.

Vitamin E – Deluje kao antioksidans i podr`ava zdravqe skalpa.

RECEPT

POHOVAN PLAVI

PATLIXAN

POTREBNO JE:

n 2 ve}a plava patlixana

n 3 jajeta

n 2 ka{ike bra{na

n 1 ka{ika gustina

n 2 ka{i~ice suvi biqi za~in

n 2-3 ka{ike maslinovog uqa n po izboru salata paradajz, matovilac...

PRIPREMA:

Oqu{tene plave patlixane ise}i na du`e kri{ke. Malo posoliti i ostaviti 15 minuta da otpuste vodu. Umutiti jaja. Posebno izme{ati bra{no, gustin i suvi biqni za~in.

Ocediti patlixan i svaki komad uvaqati u me{avinu bra{na i za~ina, pa potopiti u umu}ena jaja. Pr`iti na sredwoj temperaturi dok ne porumeni sa obe strane.

Uz patlixan servirati sezonsku salatu i posuti ga sa malo parmezana. Dobija se 12-14 kri{ki patlixana. Prijatno!

Ovako pripremqen patlixan je odli~na zamena za meso!

Da biste pouzdano znali kakav vam je vitaminski status organizma, najboqe je uraditi krvnu sliku i konsultovati se s lekarom ili nutricionistom pre uzimawa suplemenata. Vitamini i minerali koji su va`ni za zdravqe kose mogu se nadoknaditi na tri glavna na~ina: ishranom, suplementima i pravilnom negom. Evo konkretno kako:

PREHRAMBENI IZVORI

VITAMIN D

Sun~eva svetlost (15–20 min dnevno)

Masna riba (losos, sardina, tuna)

Jaja (`umance)

Pe~urke (posebno one izlo`ene UV zracima)

BIOTIN (VITAMIN B7)

Jaja (kuvana, jer sirova mogu vezivati biotin)

Ora{asti plodovi (bademi, orasi)

Banane, avokado

Slatki krompir

VITAMIN B12

Meso, riba, jaja

Mle~ni proizvodi Kod vegetarijanaca: obavezno suplementacija ili oboga}eni proizvodi (npr. biqna mleka s

dodatkom B12)

GVO@\E

Crveno meso, xigerica Spana}, so~ivo, cvekla Uz biqne izvore gvo`|a uzimaj vitamin C (npr. limun, paprika) da poboq{a apsorpciju

CINK

Seme bundeve, susam, leblebija Meso, morski plodovi

VITAMIN A [argarepa, batat, tamnozeleno lisnato povr}e

Jetra (u umerenim koli~ina-

ma)

VITAMIN E

Ora{asti plodovi, semenke suncokreta

Biqna uqa (suncokretovo, maslinovo) Avokado

DODACI ISHRANI (SUPLEMENTI)

Multivitamini specijalno formulisani za kosu, ko`u i nokte sadr`e ~esto B kompleks, cink, biotin i vitamin D. Bio-

tin se ~esto koristi u dozama od 1000–5000 mcg dnevno, ali nije za svakoga. Uzimajte suplemente samo uz savet lekara, jer prekomerni unos vitamina (posebno A i D) mo`e biti {tetan.

NEGA KAO DODATNA PODR[KA

Maske i serumi s uqima bogatim vitaminima (arganovo, ricinusovo, kokosovo uqe)

Blagi {amponi bez sulfata Redovan piling ko`e glave (da se podstakne cirkulacija).

[ta izaziva bronhijalnu astmu i kako se uspe{no le~i?

Bronhijalna astma je hroni~no oboqewe disajnih puteva koje poga|a milione qudi {irom sveta. Procene pokazuju da 5–10% globalne populacije `ivi sa ovim stawem.

U osnovi bolesti nalazi se trajno zapaqewe disajnih puteva, pove}ana osetqivost bronhija i povremene epizode oteànog disawa usled suèwa disajnih kanala. Astma moè imati alergijsku ili nealergijsku osnovu, a simptomi variraju u zavisnosti od stepena kontrole bolesti – mogu biti povremeni ili prisutni svakodnevno, pi{e za Stetoskop.info prof. dr Branislava Milenkovi} je specijalista interne medicine, pulmolog.

KOJI SU NAJ^E[]I SIMPTOMI

BRONHIJALNE ASTME?

Osobe koje imaju astmu ~esto se `ale na: ote`ano disawe - naro~ito tokom fizi~ke aktivnosti ili no}u, uporan ka{aq, svirawe ili pi{tawe u grudima, ose}aj zamarawa i slabiju toleranciju napora. Simptomi se obi~no javqaju u talasi-

Kada je sadr`aj vitamina C u pitawu, ova biqka iz porodice ru`a pobedila je sve rekorde. Ina~e, prisustvo vitamina C odre|eno je izgledom plodova: {to su krupniji i mesnatiji, to vi{e ima ovog vitamina.

Prose~an sadr`aj vitamina C je 4-6%, ali mo`e da dostigne i 18%. [ipurak je po koli~ini ovog vitamina u sebi „prestigao“ crnu ribizlu za deset puta, a limun ~ak pedeset puta. Impresivno, zar ne?

Osim vitamina C {ipurak je bogat i drugim korisnim supstancama. Bobice ove biqke sadr`e karoten (0,7-8mg), vitamine B1, B2, PP, K, pantotensku kiselinu, flavonoide,

ma i mogu biti izra`eniji u odre|enim godi{wim dobima, pri kontaktu s alergenima ili u stresnim situacijama.

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE

BRONHIJALNA ASTMA?

Dijagnoza se postavqa na osnovu: detaqnog razgovora s pacijentom o tegobama, klini~kog pregleda plu}a - gde se mogu ~uti karakteristi~ni zvuci, funkcionalnih testova plu}a - pre svega spirometrije kojom se meri protok vazduha i kapacitet plu}a, uz pra}ewe promena nakon primene bronhodilatatora (tzv. „Ventolinski test”)

UZROCI NASTANKA

BRONHIJALNE ASTME

Naj~e{}i uzrok bronhijalne astme je alergija na supstance prisutne u okru`ewu poput: ku}ne pra{ine, polena, bu|i ili dlaka ku}nih qubimaca.

Iako nije uvek jasno zbog ~ega dolazi do trajnog zapaqewa i preosetqivosti disajnih puteva, zna se da odre|ene osobe imaju genetsku predispoziciju (atopiju) za razvoj bolesti.

NA^IN LE^EWA BRONHIJALNE ASTME

Terapija se temeqi na upotrebi lekova za inhalaciju – takozvanih pumpica. Prvi korak je kontrola zapaqenskog procesa u disajnim putevima pomo}u inhalacionih kortikosteroida. U zavisnosti od te`ine simptoma, mogu se dodavati i: bronhodilatatori, lekovi protiv upale, biolo{ka terapija (kod te`ih oblika).

„Pravovremena i redovna terapija zna~ajno poboq{ava kvalitet `ivota”, nagla{ava prof. dr Milenkovi}.

fenolnu kiselinu. Pored toga u {ipku postoji obiqe gvo`|a, mangana, magnezijuma i kalcijuma.

Karoten poboq{ava imunitet, vitamin K blagotvorno deluje na zgru{avawe krvi i poma`e u stvarawu protrombina, dok je vitamin P zadu`en za ja~awe kapilara.

[ipurak deluje kao antiinflamatorno, diureti~ko i holereti~ko sredstvo i poma`e u funkcionisawu digestivnog trakta. Tako|e je u stawu da uti~e na brzinu talo`ewa masno}e u krvnim sudovima, i na taj na~in smawi koli~inu holesterola u krvi i spre~i razvoj ateroskleroze.

[ipak se koristi, kako obi~no kaù, na svim frontovima. Bobice se koriste u le~ewu anemije, kamewa u jetri, ateroskleroze. Korewe biqke, tj. ~aj od korena {ipurka sniàva krvni pritisak, podsti~e proizvodwu crvenih krvnih zrnaca i ja~a zidove krvnih sudova. Seme ove biqke jarke boje puno je masnih kiselina i vitamina, a li{}e se tako|e koristi u medicinske svrhe, jer pomaè u le~ewu i{ijasa i reumatizma.

Velika koli~ina kalijuma u bobicama {ipurka doprinosi normalnom funkcionisawu sistema za izlu~ivawe.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

NOSTI

ODGOVORI NANAPADE, PROTIVNAPADI, PROTIVUDARI

ODBRAMBENI IGRA^ U FUDBALU OZNAKANA VOZILIMA ZAOBUKU KANTARXIJE

POQOPRIVREDNAALATKA (MN.)

TIZBIN DRAGAN (MIT.)

LATINSKI VEZNIK NAG PAPSKA DR@AVA

MARQIV, PREDAN, REVNOSTAN AUSTRIJSKI PISAC SRPSKOG POREKLA, MILO NA]I PRAVI PUT, POGODITI PRAVAC (POKR.) RESA, ROJTA NOSITI UNUTRA

PESNIK

ATANAS, RETU[IRAWE.

VODORAVNO: QUBAV, UTUCI, BEK, L, A[OVI, PIRAM, ET, GO, REVAN, UQAR, DOKUP, ], TIKOVINA, IZI, ORATOR, CAKAT, RASA, ALAKATI, IL, ANALISATI, AG, TAMARIS, NARICATI, A, ATOS, RIZOT, DILERI, OGI, ISA,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Stepen dru{tvenog razvoja, 2. Sli~nost sa precima - Ameri~ki glumac Xoni, 3. Prati ~etkom - Planina kod Beograda, 4. Ime ameri~ke glumice Hatavej - Porodica krupnih ptica, pelikani - Simbol erbijuma, 5. Strujawe vazduha - Zekasta koza, 6. Starorimska bogiwa srxbe - Potko`ni otok (med.) - Oznaka za topa u {ahu, 7. Vrsta minerala, titanov oksid - Kon~i}i, 8. Mesto u Sremu - Stotinarke, 9. Simbol azotaVodovodna spojnica - Reka u Bosni, pritoka Save, 10. Pauze - Ime politi~ara Qaji}a, 11. Pokazna zamenica - Va{arsko veseqe (tur.) - Simbol radijuma, 12. Narodno mu{ko ime - Propovednik moralnih na~ela, 13. [av na `enskoj ~arapi - Obrla}ivati, pridobijati, 14. Stanovnik Trstenika.

USPRAVNO: 1. Imperatori - Na brzinu (str.), 2. Plan puta, mar{ruta, itinerarijum - Teret koji se nosi, 3. Vabqewe - Ime peva~ice TikaramRadio televizija Srbije (skr.), 4. Ime glumice @igon - Sveska za bele{ke - Oznaka za tonu, 5. Pisac, kwi`evnik - Stomak ({aqivo), 6. Staroegipatska bogiwa - Dirka - Ra~un (skr.), 7. Auto oznaka Zaje~ara - Pojesti@ensko ime odmila, Nela, 8. Neprofesionalac - Onaj koji {to okre}e, 9. Simbol ugqenika - Francuska plemi}ka titula - Vrsta psa japanskog porekla, 10. Ime glumice Lupino - Prijateq (lat.) - Oznaka ranga u vojsci, 11. Divqi pre`ivar - Bojiti lice, 12. Ure|aji, sprave - Gorka materija.

VODORAVNO: CIVILIZACIJA, ATAVIZAM, DEP, RIBATI, AVALA, EN, NESITI, ER, VETAR, ZEKANA, IRA, ATEROM, T, ANATAS, NITI, IRIG, STOTKE, N, TE[TIK, UNA, STANKE, RASIM, TO, DERNEK, RA, AVRAM, ETI^AR, NAT, BRLATITI, TRSTENI^ANIN

RE[EWE UKR[TENICE:

Lazar

Ristovski sa 39 godina mla|om devojkom

na Filmskom

festivalu u Kanu

Glumac Lazar Ristovski i wegova 39 godina mla|a partnerka Anica Lazi}, trenutno prisustvuju jednom od najpoznatijih filmskih doga|aja na svetu, festivalu u Kanu.

Wihovo putovawe ispuweno glamuroznim trenucima Anica je podelila sa pratiocima na dru{tvenim mre`ama.

Na svom Instagram profilu objavila je seriju fotografija sa putovawa, uz jednostavnu ali emotivnu poruku:

„Francuska, volim te“, napisala je Anica.

Ova mlada umetnica nije nepoznata javnosti ni po svojim razmi{qawima, koje je iznela u autorskoj kolumni za magazin „RYL“, pod nazivom „Energija je mo}“. U tekstu se osvrnula na svoje odrastawe, li~ne vrednosti i pogled na obrazovawe.

„Od malena se dru`im sa starijima od sebe. Volim da slu{am wihova iskustva i posmatram wihovu mudrost. Iako sam poha|ala najboqe {kole u Beogradu, {kolu nikada nisam volela, a sada znam i za{to. Nije mi dala odgovore na pitawa koja mene zanimaju. Nije mi dala slobodu, nije mi budila kreativnost. Nije mi se dopadalo da mi drugi ka`e kada da sednem, kada da ustanem, kada mogu na odmor, a kada ku}i. Najvi{e od svega mi je smetalo vi{e~asovno sedewe u klupi. Uvek sam bila odli~an |ak, ali mi to nije pri~iwavalo veliku radost“, istakla je Anica u svojoj kolumni.

Wihovo pojavqivawe na Kanskom festivalu izazvalo je pa`wu, ali i pokazalo koliko su skladni, uprkos generacijskoj razlici. O~igledno je da ih, osim qubavi, povezuju i zajedni~ka interesovawa, kao i sli~na energija kojom kora~aju kroz umetni~ki i privatni `ivot.

DARA BUBAMARA PLATILA 45.000 EVRA LEPOTU:

Uradila zube, usta, nos, grudi, ekstenzije…

Peva~ica Dara Bubamara ne krije da je uradila brojne estetske operacije i u svoj izgled ulo`ila najvi{e novca od svih svojih koleginica.

Peva~ica Dara Bubamara kada se pojavila na javnoj sceni isticala se po neverovatnoj harizmi i prirodnoj lepoti. Svojom harizmom i talentom napravila je karijeru na kojoj joj mogu mnogi pozavideti, a tokom posledwih godina dosta je radila na svom izgledu.

Ona nikada nije krila da je, otkako se pojavila na srpskoj javnoj sceni, napravila brojne estetske operacije – zategla je lice, sredila nos i naravno stavila silikone.

Peva~ica Dara Bubamara radila je niz estetskih operacija, a kako se pri~a do danas je potro{ila na to oko 45.000 evra. Ima najve}e silikone na estradi

Dara je samo grudi operisala nekoliko puta, a pored nosa, uve}ala je i usne nekoliko puta.

Bubamara je silikone u grudi stavila prvi put pre desetak godina.

Me|utim, ona ih je mewala nekoliko puta i sada ima „sedmice“, a u~estale intervencije na grudima folkerku su ko{tale oko 15.000 evra.

„^esto mewam silikone, pre svega jer tako treba. ^ujem da me neke koleginice ogovaraju, ali mogu samo da mi pqunu pod prozor. Pratim svetske trendove, dosta je vi{e la`nog morala“, govorila je folkerka ranije za doma}e medije.

Pisalo se i da je peva~ica za novi osmeh dala 18.000 evra.

KOLIKO NOVCA DOBIJA POBEDNIK

Kon~ita

donela pobedu

Austriji 2014. godine i dobila 2.5 miliona evra, situacija bi sada mogla da bude druga~ija

Pobedu na Evroviziji 2025 odneo predstavnik Austrije Johanes Pi~, poznatiji kao JJ koji se takmi~io pesmom „Wasted love” i kao nagradu je dobio stakleni trofej u obliku mikrofona.

Malo ko zna da je jedina nagrada koju pobednik Evrovizije 2025 dobija je stakleni trofej u obliku mikrofona, i samo dr`ava, kojoj je doneo pobedu ,mo`e da odlu~i da li }e nagraditi svog predstavnika.

Austrija je odnela pobedu i 2014. godine na Evroviziji kada se na sceni pojavila Kon~ita Vurst.

Wu je tada austrijska vlada ~astila novcem u iznosu od 2.5 miliona evra.

Austrija je ubedqivi pobednik

Evrovizije 2025 kako odlukom `irija, tako i glasovima publike. Dvadesettrogodi{wi umetnik austrijsko-filipinskog porekla, poznat pod umetni~kim imenom

ANA BEKUTA O ODRASTAWU I SINU KOJEG JE RODILA SA 17 GODINA

„Majka je bila zaposlena, a otac zemqoradnik“

Ana Bekuta je ve} decenijama jedna od najpopularnijih peva~ica narodne muzike. Iza sebe ima niz uspe{nih albuma, turneja i koncerata, koji su joj obezbedili i pristojnu zaradu. Ipak, malo je poznato da wen `ivot pre muzi~ke karijere bio dosta skromniji.

Iako poti~e iz muzikalne porodice, nije razmi{qala da postane peva~ica.

„Ro|ena sam u umetni~koj porodici, pokojni otac je svirao frulu, stri~evi tako|e. Otac me je uveo u muziku jer je bio svestan mog talenta. Obavezno je bilo da znamo da igramo kolo, a tek onda je do{lo pevawe na red. Kao mala sam bila jako stidqiva i to je bio razlog za{to nisam ma{tala o tome da postanem peva~ica“, rekla je svojevremeno Bekuta.

Trebalo joj je vremena da se opusti pred kamerama i publikom.

„Mislim da je stidqivost u sklopu mog zodija~kog znaka koji je prili~no povu~en, trebalo mi je vremena da zasijan pravom energijom i svetlo{}u. Bila sam u gr~u nekih deset godina, uvek sam se pla{ila kako }e se protuma~iti moje re~i, a zapravo je trebalo da uvek budem to {to jesam“, rekla je Ana.

Ro|ena je kao najstarija od tri }erke, a u detiwstvu su imale onoliko koliko im je bilo potrebno.

„Najstarije sam dete u porodici Poli}. Ro|ena sam u vreme kada se dr`ava pokretala, nije nam preticalo, a nismo bili ni bogati. Imali smo sve {to nam je bilo potrebno. Majka je bila zaposlena, a otac zemqoradnik. Dve mla|e sestre Dobrilu i Milinu sam uvek vukla za sobom. Imala sam veliku odgovornost kada su wih dve u pitawu“, rekla je Ana. S obzirom na to da je bila odli~na u~enica, okolina nije smatrala da }e se muzikom ozbiqno baviti.

„Bila sam odli~an |ak, moj unutra{wi ìvot je bio jako bogat. Uvek sam puno ma{tala i razmi{qala ne znaju}i da }e mi se ve}ina èqa u ìvotu ostvariti. U to vreme se moj posao nije shvatao oz-

biqno, tek kasnije kada sam u dvadeset {estoj godini snimila prvi album odlu~ila sam da se ozbiqno bavim ovim poslom. Radila sam najboqe {to sam umela i mogla, a vidim da je publika to vremenom prepoznala i prihvatila“, rekla je Ana.

Sina je rodila sa samo 17 godina, ali kako tvrdi materinstvo je najlep{i segment wenog `ivota.

“Doba odrastawa do{lo je prebrzo. Mene je zateklo bez romanti~nog ulep{avawa, jer je istina da je moje prve prave izlaske veoma brzo zamenilo mewawe pelena i briga o bebi. Moje materinstvo bilo je svakako prerano, ali mi je ujedno i najdragocenije iskustvo u `ivotu”, govorila je peva~ica.

Bila je primorana da sina ostavi u domu za nezbrinutu decu, ali ga je potom vratila kod sebe.

„Majka je bila stroga, a otac je morao da popusti. Tu osobinu sam od we pokupila i kasnije sam ista bila prema svom sinu, ali prema unucima nisam. Vremenom nau~ite u ìvotu da razdvojite bitno od nebitnog. Najva`nija je zapravo qubav i vreme koje odvojite za svoje najbliè. Sa sinom naàlost nisam imala toliko vremena, ali kad god i koliko god mogu trudim se da im pomognem, mnogo pri~amo. Meni je u detiwstvu toga nedostajalo jer su roditeqi bili prezauzeti brigom da nas izvedu na pravi put.“

@eni se glumac Marko Janketi}!

Glumac Marko Janketi} odlu~io je da se `eni. Iako sa Marijom `ivi dugi niz godina i sa wom je dobio dve }erkice, wih dvoje nisu stigli da organizuju svadbu zbog ~ega za wihovu porodicu ovaj septembar biti poseban.

Mladenci }e prvo sudbonosno da izgovoriti pred Bogom u crkvi, nakon ~ega }e sa svatovima da se upute u restoran.

– Marko je puno snimao prethodnih godina i tema svadbe stalno se provla~ila, ali nisu stigli da je organizuju i

uklope sa Markovim poslovnim obavezama. U me|uvremenu Marija se dva puta porodila i prioritet je bio wen oporavak i briga oko mali{ana, pa je ven~awe ponovo bilo u zape}ku. Wima taj papir ni{ta i ne zna~i, ne robuju formalnostima ali su `eleli da okupe drage qude na jednom mestu i da se zabave, ka`e na{ izvor blizak glumcu: Marko i Marija su se, ina~e, upoznali u pozori{tu i prvo dete dobili su 2021. godine, a dve godine kasnije drugu }erkicu Lenku.

Xej Xej pravog imena Johanes Pi~ (Johannes Pietsch), mo`da je poznat i gledaocima u Velikoj Britaniji jer se pojavio u emisiji The Voice 2020. godine.

OBRADOVI]EVE RE^I O ABA LIGI POSTALE HIT: Da li nas ~ekaju velike promene?

Pri~ao je @eqko Obradovi}, trener Partizana, o budu}nosti ABA lige i to na veoma zanimqiv na~in.

Nakon {to je Partizan pobedio Spartak u ~etvrtfinalu ABA lige, Obradovi} je dobio pitawe o budu}nosti regionalnog takmi~ewa.

Wegove re~i postale su hit veoma brzo me|u qubiteqima ko{arke.

„Jeste. Dosta dobrih timova, Spartak, Budu}nost veoma dobra, Dubai sjajan, Zadar se borio koliko je mogao, Mega sa mladim timom… E, sad, pitawe je {ta }e biti naredne godine, verovatno ni Hudini ne zna. Nije samo ABA liga, i evropska ko{arka je u problemu, ja se nadam da }e qudi sesti i razgovarati o re{avawu problema, a bilo je do sada dobro. Da se igra ko{arka zbog navija~a“, rekao je Obradovi}.

Kako }e izgledati ABA liga naredne sezone?

Pri~e o pro{irewu lige se razvla~e ve} mesecima, odr`ano je nekoliko sastanaka po tom pitawu, ali kona~na odluka tek treba da se donese, samo {to niko ne zna kada ta~no.

Malo je neozbiqno da ve} u ovo doba godine ne znamo kako }e izgledati nova sezona ABA lige, mada sli~na je pri~a i sa Evroligom, koja bi ipak trebalo da bude na jo{ ve}em nivou, pa nije.

Ono {to je sigurno jeste da }e do nekih promena do}i u ABA ligi, ali ostaje da se vidi kakvi }e biti format i sistem takmi~ewa, odnosno koji klubovi }e u~estvovati i pod kojim uslovima.

U teku}oj sezoni u ABA ligi imali smo 16 klubova (osam igra u plej-ofu), od kojih je Mornar zauzeo posledwu poziciju na tabeli sa svega dve pobede i ~ak 28 poraza. Prva iznad crte bila je Cibona sa skorom 4-26, dok se Krka zaslu`eno izvukla i sa pet pobeda izborila opstanak.

Pomiwe se da bi ABA liga trebalo da broji ~ak 20 klubova od naredne sezone, {to zna~i da bi mogle da budu podeqene ~etiri specijalne pozivnice, pod uslovom da svi ostali klubovi, ukqu~uju}i i Dubai, ostanu u najvi{em rangu, {to se ne dovodi u pitawe.

Ako bi ABA liga brojala 20 klubova, oni bi trebalo da budu podeqeni u dve grupe od po 10, {to zna~i da bi u regularnom delu sezone bilo 28 kola, a ne 30 kao do sada. Svaki tim bi igrao po dva me~a sa ekipama iz svoje grupe, odnosno po jedan sa klubovima iz druge. Posle toga bi usledio plej-of, verovatno po sli~nom principu kao {to se igra i sada.

Dolazak Formula 1 u Imolu jo{ jednom nas je podsetio na velikog Ajrtona Senu koji je na ovoj stazi poginuo 1. maja 1994. godine. Hiqade pri~a je ispri~ano o `ivotu i smrti legendarnog Brazilca koji je i daqe idol mnogim generacijama voza~a Formule 1.

Me|u wima i Mihael [umaher koji je priznao da je u karijeri samo jednog heroja: Zvao se Ajrton Sena! Mi stariji pamtimo kako se [umi rasplakao kao ki{a 10. septembra 2000. godine u Monci kada je izjedna~io Senin rekord po broju pobeda (41). Nije mogao da prestane da pla~e, za wega je Ajrton bio vi{e od obi~nog prijateqa, bio je neko u koga je gledao kao u boga. SENIN BOLID JE POSKO^IO, IZLETEO SA STAZE I UDARIO U ZID Emotivno je sedmostruki prvak sveta govorio i o tom tu`nom 1. maju 1994. [umaher je bio odmah iza Sene kada je Vilijams posko~io i izleteo sa staze. Senin bolid je produ`io pravo i pri brzini od 211 kilometara na sat u krivini Tamburelo udario neza{ti}eni betonski zid. Bio je to sedmi krug. [umaher je nastavio i pobedio je sa 54 sekunde prednosti u odnosu na Nikolu Larinija. Mika Hakinen je bio tre}i. Na podijumu nije bilo {ampawca, iz

Nikola Joki} je eliminisan u sedmoj utakmici polufinala Zapadne konferencije od Oklahome sa 125:93. Primetili ste da smo rekli da je eliminisan Joki}, a ne Denver, to najboqe pokazuje kakvu podr{ku ima.

Srpski centar je tokom liga{kog dela sezone prose~no bele`io 29,6 poena, 12,7 skokova i 10,2 asistencije po susretu. U sve tri kategorije je bio u Top 3 u ligi.

Time je postao prvi igra~ koji ne igrao na poziciji plejmejkera koji je prose~no bele`io tripl-dabl u proseku, ali i tre}i u istoriji nakon {to je to uradio Oskar Robertson, ali i ~etiri puta Rasel Vestbruk.

Predvodio je, sasvim o~ekivano ligu po tripl-dabl u~incima ({ta je tek radio u plej-ofu) i postao jedini igra~ ikada koji je upisao partiju sa 30 i vi{e poena, 20 i vi{e skokova, te 20 i vi{e asistencija.

Ima ubedqivo najvi{e tripl-dablova me|u centrima i sa 61 poenom je postao vlasnik najve}eg tripl-dabla ikada.

Niko nikada nije postigao vi{e poena i stigao do ovakvog u~inka.

Zavr{io je sezonu kao jedan od Top 3 po broju poena, skokova, asistencija i ukradenih lopti.

Pogledajte tek statistiku u plej-ofu. Prvi je po broju poena, skokova, asistencija, ukradenih lopti, kombinaciji ukradenih lopti i blokada, po broju dabl-dablova, po broju tripl-dablova i pogo|enih {uteva iz igre.

Nenormalno! Ili, boqe re~eno, jedinstveno i svevremenski.

Ko }e ikada ovako ne{to uraditi u samo godinu dana ko{arke.

po{tovawa prema Rolandu Racenbergeru, koji je poginuo dan ranije u kvalifikacijamai. Dva sata nakon trke, doktorka Marija Tereza Fijandri je objavila da Sena nije pre`iveo nesre}u. Zvani~no vreme wegove smrti je 14:17 po lokalnom vremenu, {to zna~i da je poginuo na mestu. Wegova smrt je progawala [umahera, koji je mesecima nakon toga, voze}i svoj Beneton po brojnim F1 stazama, mislio u sebi da je ovo „ta~ka u kojoj mo`e da umre”. Dva sata nakon trke, tehni~ki direktor Tom Vokin{o mi je pri{ao i rekao da izgleda veoma lo{e. Odgovorio sam mu: Ne, on je u komi ali to ni{ta ne mora da zna~i. Tom je nastavo. Ne, uop{te ne izgleda dobro. A onda mi je neko kasnije pri{ao i rekao - mrtav je! Jo{ nisam mogao da verujem da je mrtav mrtav, nisam mogao da razmi{qam o tome. U tom trenutku sam pomislio: Ma, ne, on }e biti {ampion. Mo`da }e da propusti jednu ili dve trke, a onda }e ponovo da se vrati, rekao je Mihael u intervjuu koji se pojavio u Netfliksovom dokumentarcu „[umaher“.

„MORAO SAM DA PRIHVATIM DA JE MRTAV”

[umi je priznao da mu je nate`e bilo posle dve nedeqe od udesa u Imoli. Tada mi je bilo najgore, morao sam da

„BI]E MNOGO PIVA“

Joki} je poru~io kakvi su mu planovi slede}ih nekoliko dana. „Mislim da su me Olimpijske igre napravile jo{ boqim. Igrao sam za svoju zemqu, igrao sam sa druga~ijim pravilima, mada zapravo nije toliko druga~ije. Igrao sam sa drugim igra~ima, mislim da sam postao jo{ boqi. Igra se Eurobasket, prvenstvo Evrope. Moram da odlu~im o tome. Mora}u da pri~am sa trenerima i nekim od glavnih igra~a. Vide}emo, ali od sada }e u narednih nekoliko dana biti mnogo piva verovatno“, rekao je Nikola Joki}. Srpski ko{arka{ je postigao 20 poena uz devet skokova i sedam asistencija u poraz u od Tandera sa 125:93. Kristijan Braun je brojao do 19, dok je jo{ jedino dvocifren bio Xamal Marej sa 13.

[TA SE DESILO

U SEDMOM ME^U DENVERA I OKLAHOME?

Oklahoma }e u finalu Zapadne konferencije igrati protiv Minesota Timbervulvsa, dok su Nikola Joki} i Nagetsi zavr{ili sezonu. Nagetsi su odli~no otvorili

me~, imali su ~ak i dvocifrenu prednost (10:21), ali je Oklahoma uhvatila dobar ritam na obe strane terena i brzo stigla do preokreta – ve} po~etkom druge deonice.

Veliku seriju napravila je Oklahoma, dok su Nagetsi gubili lopte kao na traci i za to su ka`wavani u tranziciji i kontrama.

Odbrana Oklahome bila je fokusirana uglavnom na Nikolu Joki}a, koji je skoro stalno imao dva ili ~ak tri igra~a na sebi i oko sebe, dok wegovi saigra~i ponovo nisu imali doprinos kakav se od wih o~ekuje. U drugom poluvremenu se Denver potpuno predao, Oklahoma je poentirala u seriji. Posledwa ~etvrtina bila je prakti~no samo odra|ivawe posla, pa je i Joki} nemo}no sedeo na klupi.

Srpski centar je me~ zavr{io sa 20 poena, devet skokova i sedam asistencija.

Denver je pre dve sezone osvojio titulu, ali ve} drugu sezonu zaredom ne uspeva da do|e ni do finala Zapada, {to zaista jeste bolno za Joki}a i wegove saigra~e.

prihvatim da je mrtav. Posle Imole smo stigli u Silverston na narednu trku i odjednom stvari vidite druga~ijim o~ima. Provozao sam se Silverstonom u obi~nom automobili i samo sam pomislio: Ovo je mesto na stazi na kojem bi mogao da budem mrtav... Pomislio sam: Ovo je ludo, uvek si se ovde trkao, ali ima toliko mesta na kojima mo`e{ da do`ivi{ sudar i da odmah bude{ mrtav! To je bilo jedino o ~emu sam tada razmi{qao. Nisam znao kakva }e biti situacija ako budem u trka~kom automobilu. Nisam bio siguran da li mogu da vozim, a da ne mislim o tome kako mogu da poginem ovde. To je bilo veoma ~udno. Budio sam se no}ima i mo`da sam spa-

vao najvi{e tri sata, ispri~ao je Mihael [umaher. Sena je imao samo 34 godine kada je poginuo u Imoli. [umaher je iste godine osvojio svoju prvu od ukupno sedam svetskih titula. Drugu je dodao 1995. tako|e sa Benetonom, pre nego {to je pre{ao u Ferari i sa Italijanima osvojio pet titula zaredom, od 2000. do 2004. godine. Povukao se iz Formule 1 2006. godine, vratio se 2010. na tri godine sa Mercedesom pre nego {to je krajem 2012. rekao: Sada je dosta. Godinu dana kasnije, do`iveo je te`ak pad dok je skijao u Francuskim Alpima sa sinom Mikom i prijateqima. Zadobio je te{ke povrede glave i jo{ je u komi.

Ajrton Sena slavi pobedu u Monci 1992, Mihael [umaher je bio tre}i

OVO SU SVI POZNATI U^ESNICI LIGE [AMPIONA! Ukupno 23 tima rezervisala mesto, Zvezda strepi, a evo ko se jo{ ~eka

Fudbalska prvenstva {irom Evrope se zavr{avaju, negde su ve} i odigrana posledwa kola, a broj u~esnika slede}e Lige {ampiona je sve ve}i. Ta~nije, 23 tima su potvrdila u~e{}e. Nije ni ova sezona Lige {ampiona zavr{ena, a ve} mnogo ekipa razmi{qa o onoj slede}oj. Posledwi koji je obezbedio mesto u eliti je Galatasaraj, koji je u nedequ potvrdio titulu u Turskoj, pa sada znamo 23 u~esnika sezone 2025/26.

Ko je sve obezbedio mesto u Ligi {ampiona?

Klubovi koji }e da igraju u Ligi {ampiona slede}e jeseni su: Liverpul, Arsenal (Engleska), Napoli, Inter, Atalanta (Italija), Barselona, Real Madrid, Atletiko Madrid, Bilbao, Viqareal ([panija), Bajern Minhen, Bajer Leverkuzen, Ajntraht, Borusija Dortmund (Nema~ka), PS@, Marseq, Monako (Francuska), PSV Ajndhoven, Ajaks (Holandija), Sporting (Portugalija), Galatasaraj (Turska), Slavija Prag (^e{ka) i Olimpijakos (Gr~ka).

Ostalo je jo{ 13 upra`wenih mesta. Tri }emo dobiti iz Premijer lige, gde nas ~eka ludo posledwe kolo, u~e{}e }e obezbediti i {ampion Lige Evrope, prvak Belgije, ~etvrtoplasirani u Italiji, kao i sedam kvalifikanata.

Podsetimo, Crvena zvezda je kao {ampion Srbije osigurala mesto u kvalifikacijama, a beogradski velikan }e krenuti iz druge runde, {to zna~i da }e morati da izbaci tri rivala, ako `eli da ponovi uspeh iz ove sezone.

SIN KRISTIJANA RONALDA SRU[IO HRVATSKU U FINALU: Sa dva gola podsetio na oca i odu{evio fudbalski svet

Kristijano Ronaldo je jedan od najve}ih svih vremena, a wegov sin Kristijano Ronaldo junior polako, ali sigurno, kora~a wegovim stopama.

Mladi Kristijaniwo je u dresu reprezentacije Portugala do 15 godina postigao svoje prve golove i to odmah – u finalu me|unarodnog turnira „Vlatko Markovi}“, protiv vr{waka iz Hrvatske. Portugal je slavio rezultatom 3:2, a Ronaldo junior bio je kqu~ni ~ovek trijumfa. Igraju}i sa brojem 7 na le|ima, kao i wegov otac, i to na levom krilu, mladi Ronaldo je prvo postigao fantasti~an gol – utr~ao je iz drugog plana i zakucao loptu pod pre~ku. Drugi pogodak do{ao je posle majstorije saigra~a, koji se poigrao sa golmanom i servirao idealan centar{ut – Kristijaniwo se samo poklonio i glavom zatresao mre`u. Naravno, nije mogao da izostane i ~uveni „siii“ pokli~ – legendarna proslava Kristijana Ronalda. jegov sin je istim potezom odu{evio publiku, potvrdiv{i da nasle|e `ivi daqe – i u golovima i u stilu. Portugal je ovim trijumfom osvojio turnir, a fudbalska javnost sa velikim interesovawem prati kako se razvija karijera naslednika jednog od najve}ih svih vremena.

Bravo, deseti planinar

iz Srbije

se popeo na vrh Mont Everesta

Aleksandar Milosavqevi}, ~lan doma}eg Planinarskog dru{tva „Expedition Summits” popeo se na vrh Mont Everest, koji sa 8.848 metara predstavqa najvi{u ta~ku na planeti, saop{tio je Planinarski savez Srbije. Aleksandar je deseti planinar iz Srbije na najvi{em vrhu sveta. Posledwi put se na{a trobojka na{la tamo 2019. godine kada ju je ra{irila Dolores Al [eleh. Prvi planinar iz Srbije koji je na Mont Everestu izneo zastavu Srbije bio je Dragan Ja}imovi} 2000. godine, a Iso Plani} je isto u~inio pet godina kasnije. Na vrh Mont Everesta 2007. popeli su se Dragan Petri}, Ilija Andreji}, Basar ^arevac, Petar Pe}anac, Dragana Rajblovi} i Milo{ Iva~kovi}, a 2010. godine Dragan ^elikovi}.

KATAI POZVAO NA PROSLAVU ZVEZDE:

„Pokazali smo kvalitet kada je bilo najpotrebnije, ostaje nam jo{ jedan ciq“

Aleksandar Katai, fudbaler Crvene zvezde, sumirao je takmi~arsku godinu 2024/25, te iskoristio priliku da pozove navija~e na proslavu 36. {ampionske titule.

Zvezdina proslava }e se odr`ati u subotu 24. maja od 18 ~asova na stadionu “Rajko Miti}”. Tada }e Zvezda igrati posledwu prvenstvenu utakmicu protiv Mladosti iz Lu~ana.

„Sezona je bila duga i zahtevna, ali smo pokazali karakter i kvalitet kada je bilo najpotrebnije. Ponosan sam na ceo tim, navija~e i sve u klubu koji su verovali u nas od prvog kola. Titula je nagrada za sve ono {to smo zajedno pro{li. Ostao nam je jo{ jedan ciq, a to je dupla kruna, `elimo da zavr{imo sezonu kako dolikuje i usre}imo na{e navija~e“, rekao je Katai.

Istakao je Katai da o~ekuje veliki broj navija~a na Marakani 24. maja.

„U subotu nas o~ekuje posledwe kolo, utakmica na Mara-

kani i proslava sa na{im navija~ima. Zato `elim da pozovem sve zvezda{e da do|u u {to ve}em broju, da zajedno obele`imo ovu {ampionsku sezonu na pravi na~in. Utakmica u subotu je za sve nas, radujemo se i o~ekujemo odli~nu atmosferu. Marakana je najlep{a kada su tribine ispuwene, se}am se kako je izgledala i pre par sezona kada su organizovane sli~ne akcije sa crvenim i

NOVO SRCE, STARI LAV!

belim majicama. Tada smo svi u`ivali, a verujem da }emo i subotu“, zakqu~io je Katai. Ina~e, Katai je u odli~noj formi u zavr{nici sezone. Na me~u protiv Novog Pazara (3:3) upisao je 18. pogodak u teku}oj sezoni, a ostvario je i jednu asistenciju, te je na taj na~in do{ao do dvocifrenog u~inka kada je re~ o broju golova i uspe{nih proigravawa u takmi~arskoj 2024/25.

[esti} prvi put na Marakani posle operacije

Legendarni fudbaler Crvene zvezde Milo{ [esti} kom je pro{le godine presa|eno srce, prvi put je kro~io na Marakanu od te{ke i zahtevne operacije. U objavi crveno-belih na dru{tvenim mre`ama, pojavile su se fotografije legendarnog [eleta uz kratak komentar: „Novo srce, stari lav! Prvi put posle operacije presa|ivawa srca, legendarni Milo{ [esti} je posetio stadion‚ ’Rajko Miti}’, mesto na kom je ostavio neizbrisiv trag i ostao zapisan zlatnim slovima u istoriji kluba“, navodi se u komentaru crveno-belih na stranici Zvezdine legende.

Podsetimo, legendarni napada~ Crvene zvezde je u decem-

bru pro{le godine operisan na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dediwe“, a bolnicu je napustio sa novim srcem, i naravno, loptom u ruci uz gromki aplauz brojnih prisutnih, {to lekara, {to pacijenata, prijateqa i porodice. [esti} je ro|en u Lakta{ima 1956. godine, a tokom karijere osim Crvene zvezde, branio je boje Olimpijakosa iz Atine, Vojvodine, Zemuna i OFK Beograda. [ele je zabele`io 21 nastup za reprezentaciju Jugoslavije, postigav{i dva gola.

Sa Zvezdom je 1979. godine igrao finale Kupa UEFA.

THURSDAY l ^ETVRTAK 22. 5. 2025.

Novaku je sve mawi prostor za gre{ku i pucwe u prazno

Novak \okovi} i Endi Mari stavili su ta~ku na vi{emese~nu saradwu, koja ba{ i nije pro{la onako kako su se mnogi nadali.

Od po~etka godine je Endi bio na funkciji prvog trenera \okovi}a i trebalo je da donese „novu krv“, pomogne u takti~kom smislu

su mnogi o~ekivali da }e nastaviti da rade makar do kraja Rolan Garosa ili Vimbldona, kako je to i bilo najavqeno.

Me|utim, tokom Mastersa u Rimu, koji je \okovi} namerno propustio, stigle su vesti da je do{lo do rastanka. Koji su razlozi za takvu odluku, jo{ uvek ostaje misterija, mada je vero-

i jednostavno bude neko na koga }e Novak mo}i da se osloni na svakom turniru, pre svega kroz savete na terenu.

Prvi zajedni~ki turnir bio je ohrabruju}, po{to je Novak stigao do polufinala Australijan opena pobediv{i Karlosa Alkaraza u ~etvrtfinalu posle preokreta sa 3:1 u setovima.

Odmah se videlo da sa Marijem ima dobru komunikaciju, da se Britanac zaista uneo u posao i posvetio se maksimalno u Melburnu, ali problemi su brzo do{li.

Postalo je jasno da Britanac ne}e mo}i stalno da putuje sa \okovi}em i bodri ga ba{ na svakom turniru, {to se pokazalo kao problemati~no. Novak je nakon oporavka od povrede izgubio ve} na startu Dohe, a jo{ gore je odigrao u Indijan Velsu.

Marijeva uloga do{la je do izra`aja u Majamiju, gde je srpski teniser sjajno servirao i bez izgubqenog seta je slavio na pet me~eva, te do{ao do finala. ^inilo se da je Novak na pragu osvajawa jubilarne 100. titule, ali je Jakub Men{ik odu{evio iskrene qubiteqe tenisa i savladao najboqeg ikada u finalu, u dva taj-brejka.

I taman kada smo mislili da }e \okovi} i Mari na {qaci uspeti da dostignu vrhunac zajedni~kog rada ili makar budu blizu wega, dogodio se neprijatni {ok. Novak je izgubio na startu Monte Karla od Alehandra Tabila sa 2:0, a onda ga je u Madridu porazio Mateo Arnaldi, tako|e na startu (2:0).

Bio je to ujedno i posledwi zajedni~ki turnir za Novaka i Endija, nije pro{ao slavno, ali

vatno veliki uticaj imalo to {to Mari nije putovao stalno sa \okovi}em i samim tim je saradwa ote`ana.

Novak }e danas napuniti 38 godina (22. maja mu je ro|endan), jasno je da mu nije ostalo jo{ mnogo profesionalnog tenisa u rukama i nogama, iako verovatno ni on sam ne zna kada }e ta~no zavr{iti karijeru.

I daqe opstaje me|u najboqih 10 na svetu, ali je vi{e nego jasno da od rastanka sa Goranom Ivani{evi}em nema mira. Poku{ao je Novak pro{le godine bez stalnog trenera, nekoliko turnira sa wim je bio Nenad Zimowi}, dok je na Olimpijskim igrama uz wega bio Viktor Troicki.

^ak je i brat Marko pomagao na nekim turnirima, pa i na Olimpijskim igrama.

Redovno je uz Novaka i Boris Bo{wakovi}, koji je i sada deo tima, ali te{ko je o~ekivati da }e on do kraja karijere biti prva opcija za mesto glavnog trenera, uz du`no po{tovawe i sve kvalitete koje poseduje.

Ne}emo i}i mnogo u pro{lost i pri~ati o nekim drugim Novakovim trenerima, ve} je dovoqno da se prisetimo samo kako je funkcionisao sa Ivani{evi}em.

Goran je skoro uvek bio uz wega, stalno su bili zajedno, putovali na sve turnire i Novak je pod wegovim vo|stvom briqirao i dominirao u 2023. godini, koja mu je jedna od tri najboqe u karijeri (2011. i 2025).

Zna~ajno je \okovi} unapredio servis pod vo|stvom Ivani{evi}a, koji je znao kako da ga savetuje na tom, ali i na mnogo drugih planova, a bio je izuzet-

U jeku pri~e o razvodu pojavila se na mestu gde }e biti i \okovi}

no prisutan i tokom me~eva, {to je u dana{wem tenisu izuzetno va`no.

Ivani{evi} je sam mnogo puta isticao da misli da samo Balkanac mo`e da trenira Balkanca. To mo`da nije tako u sto odsto slu~ajeva, ali i te kako ima smisla.

Srpski teniser voli posve}enost radu, disciplinu i kontinuitet, pa bih rekao da mu je u ovom trenutku najboqe da prona|e nekog s kim bi ponovo mogao da prona|e mir i u|e u seriju zajedni~kih turnira.

Takva saradwa mogla bi da urodi plodom na du`e staze, a Novak nema mnogo prostora i vremena za proma{aje i pucwe u prazno. Niko godinama nije pobegao. Saradwa Marija i \okovi}a jeste istorijska, ali evo, pokazalo se da nije za duge staze.

Sada je potrebno novo osve`ewe, nova krv, nova motivacija… Potrebno je da \okovi} probudi vatru u sebi, koju o~igledno i daqe ima, ali i nove na~ine kako da se suo~i sa mla|im teniserima koji su nikad spremniji i nalo`eniji u nameri da „skinu“ najboqeg ikada.

Janik Siner je prvi razbio tu Novakovu auru nepobedivosti, i Karlos Alkaraz mu je naneo neke bolne poraze, ali \okovi} je i daqe tu i sada mu je potreban mudar potez u odabiru trenera.

Nema sumwe da Novak ima dovoqno znawa i sam sebe da vodi, ali mnogo je lak{e kad pored sebe imate trenera, koji sa strane mnogo boqe vidi neke „stvari“ i detaqe na koje mo`e da uti~e i koje mogu da se poprave.

Te{ko je o~ekivati da }e \okovi} za turnir u @enevi dogovoriti neku novu saradwu, a male su verovatno}e i da }e nas iznenaditi za Rolan Garos. Ipak, ve} do Vimbldona bi mogao dobro da razmisli {ta mu je potrebno i u kom smeru `eli da krene.

Ivani{evi} je slobodan, jer vi{e nije trener Elene Ribakine, pa mnogi sawaju da se saradwa dva Balkanca obnovi.

Kako nas je Novak iznenadio sa Marijem, mo`da sli~no uradi sa na primer Huanom Martinom del Potrom, koji mu je dugogodi{wi prijateq, ali zaista je te{ko o~ekivati ne{to tako.

U pro{losti se pomiwao i Bred Gilbert kao mogu}a opcija, ~ak se i Ximi Konors na{ao u pri~i, a bilo je jo{ mnogo kandidata.

\okovi}u je potreban neko ko je iskusan i posve}en, bitno je da bude elokventan i spreman da pomogne takti~ki tokom me~a, ali i da zna da kontroli{e emocije, ba{ kao Ivani{evi}. Uz to, sada je Novaku potreban i neko ko }e ga motivisati nakon svih uspeha u karijeri, ali i neuspeha u proteklih godinu i po dana.

Ana Ivanovi}, biv{a srpska teniserka, ponovo je uzela reket u ruke i tom prilikom zabele`ila pobedu u susretu legendi. U jeku pri~e o razvodu Ane Ivanovi} i Bastijana [vajn{tajgera, srpska lepotica je uspela da prona|e vremena za tenis i pojavi se u @enevi na duelu legendi. Ivanovi} je zaigrala u miks dublu, partner joj je bio @o-Vilfrid Conga, legendarni francuski teniser, dok su se sa druge strane mre`e na{li Martina Hingis (bila najboqa na svetu, osvojila pet grend slem titula) i Anri Lekont (bio peti na svetu, igrao finale Rolan Garosa).

Ana i Conga su bili boqi, pa su slavili sa 7:5, 2:6, 10:7. Ovaj me~ odigran je u @enevi, gde }e ove, kao i pro{le sezone igrati i Novak \okovi}, samo na zvani~nom turniru iz serije 250, koji je ve} po~eo.

Podsetimo, Ivanovi} je tokom teniske karijere bila najboqa na svetu, a osvojila je titulu na Rolan Garosu 2008. godine. Prethodnih nekoliko nedeqa aktuelna je pri~a o wenom razvodu sa [vajn{tajgerom, ali se niko od wih nije zvani~no oglasio po tom pitawu.

SVI SE PITAJU [TA TO NOSI ALKARAZ NA NOSU:

Pomogao je mnogima da re{e probleme sa hrkawem, a ko{ta tek 70 dinara

Karlos Alkaraz ve} neko vreme nosi jednu traku preko nosa. Mnogi su to primetili i tokom finala mastersa u Rimu protiv Janika Sinera (7:6(5), 6:1), ali niko isprva nije znao ~emu to sluì. Alkaraz ovo koristi ve} neko vreme, a razlog je veoma jednostavan. Ova „sprava“ omogu}ava lak{e, zdravije i boqe disawe za sve koji imaju devijazcije nosnih kanala. Ovaj izum je postao hit na svetu i sve ~e{}e ga koristi qudi u svakodnevici, ali pogotovo tokom spavawa. Naime, tada im to omogu}ava da di{u neometano ~ime se smawuje ili potpuno elimini{e hrkawe. ôvek obi~no koristi samo jednu nozdrvu kada uvla~i vazduh, a sada se otvaraju kanali tako da vazduh neometano ulazi. U pitawu je traka koja se zalepi na nos i onda omogu}ava lak{e disawe. Obi~no 30 traka ko{ta oko 2.100 dinara {to zna~i da bi za 70 dinara dnevno potencijalno mogli da elimini{ete hrkawe. Ove trake pomaù u strujawu vazduha, uvla~ewem ve}e koli~ine, a time se i pove}ava ukupan nivo kiseonika ~ime se pove}avaju ukupne mogu}nosti i performanse tela.

Siner misli da je prestrogo tretiranjedva je prihvatio suspenziju

Janik Siner, prvi teniser sveta, smatra da je prestrogo tretiran posle doping skandala, a Xejmi Singer, wegov advokat, otkrio je i da su Italijana jedva nagovorili da prihvati nagodbu o tromese~noj suspenziji.

Svetska antidoping agencija (VADA) i Janik Siner postigli su dogovor povodom kazne zbog dva pozitivna doping testa italijanskog tenisera na klostebol pa je tako umesto da ide na Arbitra`ni sud u Lozani prvi reket sveta ka`wen sa tri meseca suspenzije. Za Sinerov doping navodno su krivi kondicioni trener i fizioterapeut, ali uprkos tome veliki broj igra~a qut je zbog toga {to je Italijan tretiran mnogo boqe od ostalih koji su za sli~ne prekr{aje dobijali neuporedivo te`e kazne.

Dok teniski svet bruji o nepravdi, Xejmi Singer, Sinerov advokat, otkrio je da prvi teniser sveta nije bio zadovoqan odlukom o suspenziji.

„Janik je rekao da ose}a da je prestrogo tretiran, ali prihvata da svi imaju pravo na svoje mi{qewe. Teniseri nemaju priliku da znaju sve detaqe pri~e, tako da samo izra`avaju svoja mi{qewa. Mo`da bi ~iwenice trebalo da se dubqe analiziraju“, rekao je Singer. Da je prvi teniser sveta oti{ao na sud u Lozani mogao je da dobije suspenziju na godinu dana, pa je ova odluka VADA za wega zapravo jedna vrsta pomilovawa.