Srpski glas 15. maj by SRPSKI GLAS

Intervju nedeqe:

Riznica:

Putopis:

Strana

Vu~i}: Zahvalnost predsedniku Putinu zbog podr{ke teritorijalnom integritetu Srbije; Putin: Cenimo suveren kurs Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se u Kremqu sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom. Cenimo nezavisan i suveren kurs Srbije u me|unarodnim poslovima, rekao je Putin tokom sastanka. Predsednik Vu~i} zahvalio se predsedniku Putinu zbog podr{ke teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije. VU^I]: VERUJEM DA ]E SRBIJA

DOBITI DOBRE USLOVE ZA SNABDEVAWE RUSKIM GASOM

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je da je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao o sklapawu novog dugoro~nog ugovora za snabdevawe Srbije gasom i dodao da veruje da }e Srbija dobiti povoqne uslove. Vu~i} je nakon sastanka sa Putinom u Moskvi, gde je u~estvovao na paradi povodom 80 godina od oslobo|ewa u Drugom svetskom ratu, kazao da su razgovarali o snabdevawu gasom te da je to trenutno 85 odsto potreba koje ima Srbija.

„Mi smo otvorili te razgovore, pregovore, uskoro }e na{i specijalisti da krenu u pravqewe dugoro~nog ugovora, ali u ono {to `elim da verujem i mislim da }e tako biti s obzirom na na{ odnos i na iskustvo od ranije, a to je bila i moja molba, nemam tvrdo obe}awe, verujem da }e Srbija dobiti povoqne uslove za dobijawe ruskog gasa u godinama pred nama”,

kazao je Vu~i}.

Kako je dodao, veruje i da }e Srbija dobiti uslove kao do sada ukoliko se novi ugovor ne zakqu~i do 31. maja.

„Verujem da }e biti produ`en dok ne zakqu~imo, ako se prekora~i rok od 31. maja, da }emo dobiti uslove da on bude produ`en po uslovima kao {to su do sada dok ga ne zakqu~imo”, dodao je predsednik Srbije.

Predsednik Vu~i} je rekao da je sa ruskim predsednikom imao dug, otvoren i iskren razgovor o svim aspektima bilateralne saradwe. Vu~i} je rekao da su razgovarali o svim temama.

„Razgovarali smo i o potrebi zajedni~kog ~uvawa i pam}ewa i se}awa na junake koji su se borili protiv nacisti~kog okupatora, govorili smo o tome koliko je va`no da ne do|e do revizije istorije i kako konkretno da se to spre~i”, naveo je predsednik.

Vu~i} je dodao da su razgovarali i o svim apsektima bilateralne saradwe i da je zadovoqan rezultatima razgovora, kao i pa`wom koju su u Rusiji posvetili srpskoj delegaciji, kao i po{tovawu prema Srbiji.

„Naravno, takvu vrstu po{tovawa pokazali smo i mi prema Ruskoj Federaciji”, kazao je Vu~i}.

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izjavio je na po~etku sastanka

sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em da izuzetno ceni to {to je prisutan u Moskvi na dana{wi dan kada se proslavqa, kako je rekao, zajedni~ki rusko-srpski praznik, jer su ratnici dve zemqe rame uz rame u~estvovali u pobedi nad fa{izmom.

Putin je istakao da Rusija visoko ceni to {to je predsednik Srbije u~estvovao na paradi povodom 80 godina od pobede u Drugom svetskom ratu, iako su poku{avali da ga ubede da ne u~estvuje i uprkos svim logisti~kim problemima.

„Ovo je na{ zajedni~ki praznik, na{i ratnici su rame uz rame ratovali protiv nacisti~kih osvaja~a i dobro se se}am s tim u vezi na{eg telefonskog razgovo-

ra 20. oktobra 2024. godine povodom 80. godi{wice oslobo|ewa Beograda od nema~ko-fa{isti~kih osvaja~a. Beogradska ofanzivna, operacija Sovjetske armije zajedno sa jedinicama Narodno oslobodila~ke vojske Jugoslavije postala je jedan od kqu~nih doga|aja zavr{ne etape Drugog svetskog rata. Znamo sa kolikim po{tovawem vlast i narod Srbije se odnose prema se}awu na pale ratnike za slobodu na{ih zemaqa”, rekao je Putin. Kako je naveo, prijateqstvo bratskih naroda je formirano u tim okrutnim ratnim godinama i to je siguran temeq strate{kog partnerstva izme|u Rusije i Srbije, koji ima konstruktivan i uzajamno koristan karakter.

Kopenhagen je najsre}niji grad na svetu za 2025. godinu

Svake godine, Institut za kvalitet `ivota objavquje indeks sre}nih gradova, rangiraju}i gradove „posve}ene negovawu i razvoju sre}e” na osnovu faktora kao {to su obrazovawe, inkluzivna politika, ekonomija, za{tita `ivotne sredine i pristup zelenim povr{inama. Ukupno, organizacija uzima u obzir 82 razli~ita pokazateqa sre}e, ukqu~uju}i i pojedina~ne razgovore sa stanovnicima gradova {irom sveta.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Na samom vrhu ovogodi{we liste nalazi se Kopenhagen. Danska prestonica se visoko kotira zahvaquju}i svojoj „posve}enosti obrazovawu i inovacijama”, kao i transparentnosti u upravqawu, odrìvosti i pristupu zdravstvenoj za{titi, prema rezultatima istraìvawa. Zdravqe i dobrobit su temeqi ìvota u Kopenhagenu, navedeno je u izve{taju i dodaje da „grad ima univerzalnu zdravstvenu za{titu, pri ~emu su svi

stanovnici osigurani i imaju pristup 4,4 lekara na 1.000 stanovnika. Prose~an ìvotni vek iznosi 79,9 godina, {to podràva uravnoteèn na~in ìvota koji ukqu~uje prose~nu radnu nedequ od 37 satio. Cirih u [vajcarskoj, zauzeo je drugo mesto, sledi Singapur na tre}em mestu. Jo{ jedan danski grad, Orhus, koji je bio na vrhu liste 2024. godine, sada je ~etvrti, dok je Antverpen u Belgiji peti.

SU\EWE ZA „RIBNIKAR”: Odlo`en parni~ni postupak protiv Kecmanovi}a

Su|ewe je odlo`eno za 27. avgust, jer su spisi predmeta kod sudskog ve{taka, neuropsihijatra koji ve{ta~i maloletnika koji je povre|en u pucwavi

U Vi{em sudu u Beogradu je za 27. avgust odlo`en parni~ni postupak protiv roditeqa de~aka koji je 3. maja 2023. godine u Osnovnoj {koli „Vladislav Ribnikar” ubio deset osoba – devet u~enika i ~uvara te {kole, a po tu`bi maloletnika koji je tom

prilikom rawen.

Su|ewe je odlo`eno jer su spisi predmeta kod sudskog ve{taka, neuropsihijatra koji ve{ta~i maloletnika koji je povre|en u pucwavi. Ovu tu`bu je protiv roditeqa de~aka koji je po~inio masakr podneo maloletnik koji je rawen tog 3. maja, odnosno wegovi roditeqi kao zakonski zastupnici.

Tu`ba je podneta za naknadu nematerijalne {tete usled fizi~kog bola, pretrpqenog straha i psihi~kog bola. Sud }e odlu~ivati o tu`bi i tek po okon~awu parni~nog postupka }e doneti odluku da li u potpunosti ili

delimi~no prihvata tu`beni zahtev porodica, ili ga eventualno odbija.

Osim ovog parni~nog postupka u toku su jo{ tri postupka protiv Kecmanovi}a, dok su dva zavr{ena, po tu`bi 27 ~lanova porodice ubijenih i po tu`bi rawene nastavnice.

Vi{i sud u Beogradu je krajem pro{le godine izrekao prvostepenu presudu roditeqima de~aka koji je po~inio masakr zbog izvr{ewa krivi~nog dela zlostavqawe i zanemarivawe maloletnog lica kojom su osu|eni na maksimalne kazne zatvora od tri godine.

Otac Vladimir Kecmanovi} je osu|en i za krivi~no delo te{ko delo protiv op{te sigurnosti, te mu je izre~ena jedinstvena kazna zatvora od 14 i po godina. On se od 3. maja 2023. godine nalazi u pritvoru, dok se majka de~aka sve vreme brani sa slobode. Pored wih, osu|en je i instruktor u streqani u kojoj je maloletnik, kako se sumwa, u~io da puca. Wemu je izre~ena kazna od 15 meseci zatvora zbog krivi~nog dela davawe la`nog iskaza.

Majka de~aka ubice (u sredini) sa advokatima

Povratak izgubqenih – ribari prona|eni `ivi posle 55 dana na Pacifiku

Petorica ribara koji su proveli 55 dana na pu~ini Tihog okeana uspe{no su uplovili u luku na Galapagoskim ostrvima, nakon {to ih je spasla posada ekvadorskog tunolovca.

Trojica dr`avqana Perua i dvojica Kolumbije vodili su se kao nestali od sredine marta, sve do 7. maja kada ih je u vodama Pacifika prona{ao brod „Aldo”, koji pripada ekvadorskoj ribarskoj floti, prenosi agencija AP.

Jedan od ribara prijavio je kvar na alternatoru motora samo dva dana nakon {to su isplovili iz zaliva Pukusana, ju`no od peruanske prestonice Lime.

Spaseni ribari su u stabilnom stawu, a ekvadorska mornarica koordinira s lokalnim i stranim vlastima da bi im se obezbedio siguran povratak u mati~ne zemqe.

TALIBANI ZABRANILI [AH U AVGANISTANU!

Ne}e da se qudi kockaju

Talibanske vlasti zabranile su igrawe {aha {irom Avganistana zbog toga {to bi, kako su navele, {ah mogao da bude izvor kockawa koje je nezakonito u toj zemqi, izjavio je danas avganistanski zvani~nik u oblasti sporta Atal Ma{vani.

On je rekao da se {ah prema islamskom zakonu smatra vrstom kockawa koja je zabrawena na osnovu zakona koji je donet pro{le godine.

Ma{vani je naveo da avganistanska nacionalna {ahovska federacija nije odr`ala nijedan zvani~ni doga|aj u protekle dve godine, kao i da je „imala nekih problema na nivou rukovodstva”.

Talibani stalno name}u stroge zakone i propise od preuzimawa vlasti 2021. godine, a posledwih godina su `enama zabranili da se bave sportom.

Talibanske vlasti su pro{le godine zabranile slobodne borbe, kao {to su me{ovite borila~ke ve{tine (MMA) u profesionalnim takmi~ewima, navode}i da su previ{e „nasilne” i „problemati~ne u pogledu {erijata”.

AFERA „FAJZERGEJT” TRESE BRISEL:

Mogu li kovid vakcine sru{iti Fon der Lajenovu?

Predsednica Evropska komisije Ursula fon der Lajen, suo~i}e se sa ogromnim izazovom nedeqe kada sud EU bude odlu~ivao o tajnim porukama koje je razmenila sa {efom farmaceutske kompanije „Fajzer”, koja je sa Briselom dogovorila sporazum vredan vi{e milijardi evra o vakcini protiv kovida, prenosi „Politiko”.

Sud pravde EU }e odlu~iti da li je Komisija prekr{ila pravila transparentnosti, time {to je odbila da objavi sadr`aj telefonske prepiske Fon der Lajen sa izvr{nim direktorom kompanije „Fajzer”, Albertom Burlom. Odluka o „Fajzergejtu”, ne samo da }e imati dalekose`ne posledice na na~in na koji najvi{i zvani~nici bloka obavqaju poslove iza zatvorenih vrata, ve} bi mogla da baci senku i na drugi petogodi{wi mandat predsednice EK koji je nedavno po~eo.

Su{tina problema je da li tekstualne poruke treba klasifikovati kao dokumente i stoga ispuwavati uslove za objavqivawe u ime transparentnosti. Me|utim, mnogi aktivisti ka`u da bi trebalo da se tretiraju kao i bilo koje drugo sredstvo zvani~ne komunikacije kada je u pitawu kreirawe politike. Komisija smatra druga~ije.

Slu~aj je pravno komplikovan za Fon der Lajen jer ona ne samo da je li~no potpisala najve}i ugovor o vakcinama u bloku, vredan milijarde evra, ve} predsedava institucijom zadu`enom za sprovo|ewe zakona EU, {to ukqu~uje principe transparentnosti i odgovornosti. Ako sud presudi protiv we, to bi pru`ilo „politi~ku municiju” kriti~arima.

Sabor SPC – patrijarh Porfirije slu`io liturgiju u Hramu Svetog Save

Redovno zasedawe Sabora Srpske pravoslavne crkve po~elo je arhijerejskom liturgijom koju slu`i patrijarh Porfirije u Hramu Svetog Save u Beogradu. Sve~ani po~etak Sabora ozna~i}e „priziv Duha Svetog” tokom saborne liturgije.

Sabornu liturgiju sluìo je patrijarh Porfirije uz sasluèwe mitropolita: dabrobosanskog Hrizostoma, banatskog Nikanora, sredwezapadnoameri~kog Longina, kanadskog Mitrofana, skandinavskog Dositeja, ì~kog Justina, vrawskog Pahomija, {umadijskog Jovana, brani~evskog Ignatija, zvorni~ko-tuzlanskog Fotija, mile{evskog Atanasija, nema~kog Grigorija, ra{ko-prizrenskog Teodosija i kru{eva~kog Davida. Arhiepiskop poàreva~ki i mitropolit brani~evski Ignatije poru~io je vernicima na liturgiji da se kroz qubav prema bli`wima mogu sjediniti sa Gospodom.

„Za apostole, qubav je bila motiv i pokreta~ka snaga da ostave sve i po|u za Hristom, kroz qubav mi se sjediwujemo sa Wim. Setite se da kada volite nekog ~oveka, tada ste u stawu da u~inite sve za wega”, rekao je u besedi arhiepiskop po`areva~ki i mitropolit brani~evski Ignatije.

U saslu`ewu na liturgiji

u~estvovali su i mitropolit timo~ki Ilarion, ni{ki Aresenije, australijsko-novozelandski Siluan, zahumsko-hercegova~ki Dimitrije, kao i episkop gorwokarlova~ki Gerasim, pakra~ko-slavonski Jovan, {vajcarski Andrej, biha}ko-petrova~ki Sergije, buenosajiresk i ju`no-centralnoameri~ki Kirilo, ose~ko-poqski i barawski Heruvim, vaqevski Isihije, {aba~ki Jerotej, zapadnoevropski Justin i velikobritansko-irski Nektarije.

U~estvovali su i umirovqeni kanadski Georgije, remezijanski Stefan, moha~ki Damaskin, hvostanski Aleksej, lipqanski Dositej, topli~ki Petar, jenopoqski Nikon, moravi~ki Tihon i kostajni~ki Serafim, kao i sve{tenstvo i mona{tvo. Liturgiji su molitveno prisustvovali mitropoliti: budimski Lukijan, ba~ki Irinej, crnogorsko-pri-

morski Joanikije, dalmatinski Nikodim, kao i Episkopi: zapadnoameri~ki Maksim, novobrdski Ilarion, humski Jovan i dioklijski Pajsije.

Radni deo Sabora trebalo bi da traje tri dana, u sredu, ~etvratak i petak, dok bi u subotu srpski arhijereji trebalo da slu`e tradicionalni parastos ktitorima i prilo`nicima Svetosavskog hram, objavili su ranije mediji, pozivaju}i se na saznawa iz crkvenih krugova. Prema wihovim saznawima, Sabor bi trebalo da se bavi kadrovskim re{ewima i eparhijskim granicama i stawem u ju`noj srpskoj pokrajini.

Sveti Arhijerejski Sinod sazvao je redovno zasedawe Sabora SPC na osnovu ~lana 59. Ustava Srpske Pravoslavne Crkve. Na kraju zasedawa, Sabor }e o svom radu izdati saop{tewe za javnost.

U kojoj dr`avi je najskupqi

ru~ak

za dvoje, a u kojoj je најјефтинији

Ru~ak u nekom ugostiteqskom objektu moè biti pravo iskustvo i doìvqaj za pam}ewe, ali i finansijski {ok - u zavisnosti gde ste re{ili da ugodite sebi i bliskoj osobi. U jednoj evropskoj zemqi obedovawe za dve osobe moè prema{iti 100 evra, ali postoje dràve koje nude daleko povoqnije uslove.

Najskupqi obrok za dvoje u restoranu je u evropskim zemqamana Islandu i u [vajcarskoj, gde je takav ra~un prema{io 107 evra, a najjeftinije je ru~ati u restoranu u Pakistanu i Banglade{u, pi{u RIA Novosti pozivaju}i se na javno dostupne podatke. Me|u 120 zemaqa sveta, prose~na cena ru~ka za dve osobe u restoranu bila je 42,5 evra.

Ispostavio se da je ru~ak u restoranu najskupqi na Islandu i u [vajcarskoj, gde wegova cena iznosi 116 i 120 evra, za wima sledi Kamerun gde ru~ak za dvoje ko{ta obi~no 98 evra, u Danskoj takav izdatak iznosi obi~no 92 evra, na Barbadosu je 87 evra, u Norve{koj - 84 evra i u Belgiji 78 evra.

Me|u deset zemaqa sa najskupqim odlascima u restorane nalaze se i Irska, Luksemburg i Holandija, gde ru~ak za dvoje ko{ta tako|e oko 78 evra. Rusija se nalazi ispod sredine te liste, na 78. mestu, a u pro-

seku, obrok za dvoje u restoranu u toj zemqi ko{ta oko 29 evra, prema podacima Rostata. Me|u najjeftinijim zemqama za odlazak u restoran je Banglade{, gde ru~ak za dvoje ko{ta u proseku ne{to vi{e od 10 evra, sledi Pakistan - gde ru~ak za dvoje ko{ta 10,7 evra, u Indiji je to izdatak od 12,3 evra. Me|u onima na listi prvih deset najjeftinijih zemaqa nalaze se i Nepal i Bolivija sa po 16 evra, Kirgistan 16,9 evra i Egipat u kome ru~ak za dvoje u restoranu ko{ta obi~no ne{to vi{e od 17 evra.

RESTORANI UVODE SATNICU ZA STOLOM Mnogi restorani u Moskvi po~eli su da ograni~avaju vre-

me sedewa za stolom na dva, dva i po sata, pa ~ak i mawe: to se, izme|u ostalog, radi kako bi se obuzdao rast cena jela, smatraju stri~waci u ugostiteqstvu i dodaju da ekonomija restorana funkcioni{e samo ako za jedan sto u toku ve~eri imaju najmawe tri smene gostiju. U suprotnom, ne}e zaraditi ni{ta. Na`alost, neki gosti to do`ivqavaju kao uvredu. Tako|e, nagla{avaju da gostima obi~no bude dovoqno dva sata da pojedu i odmore se. „Restorani nisu antikafei, gde se napla}uje vreme. Niti su barovi, gde je ekonomija takva da se svakih pola sata naru~uje pi}e. Tawir makarona se ne naru~uje svaki sat”, poja{wavaju.

NEGATIVNI EFEKTI

AMERI^KIH CARINA

Najnovija referentna studija pokazuje da }e, ~ak i uz najavqenu suspenziju ve}ine od wih, ameri~ke carine izazvati o{tar pad me|unarodne trgovine, zna~ajne gubitke u dohocima {irom sveta (a posebno u SAD), te velike poreme}aje u globalnim lancima snabdevawa. Eskalacija carina bi tako|e mogla da izazove o{tru rekonfiguraciju globalnih lanaca vrednosti sa wihovom promewenom geografijom, jer bi se naglo pomerili prema Latinskoj Americi, uz posledi~no pove}ane tro{kove, {to bi rezultiralo mawe efikasnim trgovinskim sistemom.

Na sre}u, trenutno je najizvesniji tzv. umereni scenario koji ukqu~uje februarske i martovske mere, eskalaciju me|usobnih carina SAD i Kine i suspenziju recipro~nih carina objavqenih 2. maja. Dakle, i pod pretpostavkom da grejs period rezultira trajnom suspenzijom „recipro~nih“ carina, u tom „povoqnom“ razvoju doga|aja nivo dohodaka u SAD zna~ajno opada, za oko 2%, u Kini za oko 1,5%, na globalnom nivou za 1,2%, dok je negativni efekat znatno mawi u evrozoni (pad za 0,4%). Dodatno, u tom (status kvo) scenariju trgovinski tokovi }e biti za 5 procentnih poena ni`i nego {to bi bila bez carinskog rata.

[ok dovodi do poreme}aja globalnih lanaca snabdevawa, a proizvodwa najo{trije pada u sektorima koji su visoko integrisani u GVC-Globalni lanac vrednosti (elektri~na oprema i elektronika i transportna oprema, gde oko 30% proizvodwe zavisi od GVC-a – nasuprot wima, slabije integrisani sektori, poput agrara ili proizvodwe gume i plastike, bi}e daleko mawe pogo|eni).

Ipak, iako bi direktna razmena izme|u SAD-a i Kine dobrim delom prestala, indirektni izvoz kineskih proizvoda u SAD, preko latinoameri~kih i zemaqa jugoisto~ne Azije bi}e pod neuporedivo mawim udarom.

DUGORO^NA PERSPEKTIVA PEKINGA

Kada kinesko rukovodstvo razmatra trenutni carinski rat sa SAD, ono ni na trenutak ne gubi iz vida tri esencijalna faktora koji odr`avaju dugoro~nu perspektivu odnosa dve dr`ave.

Prvo, uprkos zna~ajnim promenama u globalnom poretku, SAD }e jo{ dugo ostati dominantna globalna sila. Dok Trampova administracija povla~i poteze koji }e rezultirati relativnim padom uticaja SAD-a na globalnom nivou, udeo SAD u svetskom BDP-u osta}e enorman i u doglednoj budu}nosti. Prema „World Economics“-u , Amerika je prethodne godine ~inila 12,7% globalnog BDP-a po kupovnoj mo}i (sa o~ekivawem da }e u~e{}e SAD-a blago opasti, na 11,8%, u 2030), dok je Kina bila ubedqivo prva sa 19,6%. S druge strane, podaci MMF-a ukazuju da je razlika u korist Kine bila znatno mawe izraèna (BDP SAD-a u 2024. iznosio je 29.185 milijardi dolara, a Kine 38.154 milijardi dolara; iz iste baze podataka MMF-a se tako|e moè videti da je BDP Kine izraèn u nominalnom iznosu, sa 18.748 milijardi dolara, tek na dve tre}ine ameri~kog).

Dodatno, SAD ne samo da zadr`ava ogromnu ekonomsku, vojnu i tehnolo{ku nadmo}, ve} wena ulagawa u istra`ivawe i razvoj i vojnu potro{wu, koja daleko

nadma{uju potro{wu drugih zemaqa, sugeri{u da }e Amerika jo{ dugo dr`ati preimu}stvo.

Druga perspektiva nudi ne{to optimisti~niju viziju budu}eg polo`aja Kine, budu}i da me|unarodni poredak postaje multipolarniji i sve vi{e globalizovaniji. S tim povezano, Trampova carinska politika je poremetila globalne lance snabdevawa, {to ve} po~iwe da nanosi {tete ameri~koj ekonomiji, pa ~ak i tehnolo{kim inovacijama korporacija iz te zemqe – {tete od kojih }e neke biti dugoro~nog karaktera za SAD.

Tre}e va`no saznawe kineskog rukovodstva je karakter politi~ke podele u SAD, {to bazi~no signalizira da }e se politike poput Trampove verovatno suo~iti sa zna~ajnim otporom u budu}nosti u kojoj bi moglo do}i do preraspodele politi~ke mo}i, te promene politi~kog kursa zemqe. Posledi~no, budu}i da je kompeticija dve sile dugoro~na i strukturna, odnosno oblikovana trajnom geopoliti~kom dinamikom, kineski lideri ne}e praviti drasti~ne promene u svojoj strategiji prema SAD kao odgovor na privremene politi~ke fluktuacije.

Dakle, suo~ena sa trgovinskim pritiskom Trampove administracije Kina je odabrala odmeren, ali i asertivan pristup – sa aktivnim protivqewem Trampovom unilaterizmu, pozivawem na dijalog na ravnopravnim osnovama, ali bez prenagqenog popu{tawa, i bez pribegavawa bezobzirnoj odmazdi (npr. zadr`ane su na nuli carine na odre|ene kqu~ne poluprovodni~ke proizvode, kako bi se za{titio dugoro~ni rast visokotehnolo{kih industrija; nisu uvo|ene zabrane za ameri~ke investicije u zemqi niti obrnuto).

LO[ SCENARIO

Ekonomski konflikt dve supersile {teti obema, ali budu}i da je geopoliti~ka borba „igra sa nultim ishodom“ – gde gubitak jednog podrazumeva dobitak drugog aktera – to je neizbe`ni deo jedna~ine. Naravno, ovako sagledavawe stvari izuzima trgovinski aspekt odnosa dve zemqe, posebno imaju}i u vidu da je trgovina u teoriji igara tipi~an (i omiqeni) primer igre sa ne-nultim, odnosno obostrano pozitivnim ishodom. Ima indicija da rukovodstvo u Pekingu ekonomski konflikt sa Va{ingtonom do`ivqava kao sukob koji ne}e biti brzo re{en. Ovaj dugoro~an pristup se tako|e ogleda u tome kako se Peking pripremao za drugi Trampov trgovinski rat jo{ od svog iskustva u prvom Trampovom trgovinskom ratu. Rukovodstvo zemqe je na neki na~in pripremalo svoje gra|ane za dugotrajni trgovinski rat, sa ciqem da se usporavawem procesa pregovora postigne najboqi dogovor – naravno s protokom vremena. Generalno se polazilo od pretpostavke da su kineski potro{a~i spremniji da podnose te{ko}e od Amerikanaca. Debakl izazvan finansijskom krizom na Zapadu 2008, uspeh inicijative „Pojas i put“, uspe{no prilago|avawe ameri~kim carinama tokom prvog Trampovog mandata, te odlu~an odgovor na pandemiju Kovida 19 su neki od doga|aja koji su transformisali Kinu u ekonomsku supersilu i tehnolo{kog konkurenta SAD-a. Ako se sve to sagleda, mo`da je upravo ovo trenutak da se suprotstave najja~oj sili sveta i nedvosmisleno zauzmu mesto koje im pripada na globalnoj pozornici.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

02 8781 1950 www.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

LI^NOST NEDEQE:

Ko je novi papa Lav XIV - od ^ikaga, preko Perua, do Svete stolice

Papa Lav XIV ro|en je kao Robert Fransis Prevost, 14. septembra 1955. godine u îkagu, u saveznoj dràvi Ilinois u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. Novicijat Reda Svetog Avgustina (O.S.A.) zapo~eo je 1977. godine u provinciji „Na{a Gospa od Dobrog Saveta“ u Sent Luisu, a sve~ane zavete poloìo je 29. avgusta 1981. Studije teologije zavr{io je na Katoli~kom teolo{kom institutu u îkagu.

Prevost je sa 27 godina bio poslat u Rim, gde je studirao kanonsko pravo na Papskom univerzitetu Svetog Tome Akvinskog (Angelikum). Za sve{tenika je rukopolo`en 19. juna 1982. godine. Diplomu magistra kanonskog prava stekao je 1984, a potom je upu}en u misiju u ^ulukanasu u Peruu (1985–1986).

Doktorirao je 1987. godine sa temom „Uloga lokalnog priora u Redu Svetog Avgustina“. Iste godine postavqen je za ùpnika zaduènog za zvawa i direktora misije u svojoj avgustinskoj provinciji u Ilinoisu. Avgustinski fratri vode polu-monasti~ki na~in ìvota i angaòvani su u razli~itim delatnostima, kao {to su obrazovawe ili rad u zatvorima.

Od 1988. boravio je u misiji u Truhiqu, gde je predvodio projekat zajedni~ke formacije za kandidate u tri peruanska vikarijata, bio `upnik (1988–1992), direktor formacije (1988–1998) i profesor u semeni{tu „San Karlos i San Marselo“, gde je predavao kanonsko, moralno i patristi~ko pravo.

U periodu 1989–1998. obavqao je i du`nost sudije u crkvenom sudu nadbiskupije Truhiqo. Izabran je 1999. za provincijala svoje avgustinske zajednice u ^ikagu, a ve} 2001. za vo|u celog avgustinskog reda, {to mu je povereno i drugi put 2007. godine. Papa Frawa ga je 3. novembra 2014.

imenovao za apostolskog administratora biskupije ^iklajo u Peruu, dodeliv{i mu titularnu biskupiju Sufar.

Hirotonisan je za biskupa 12. decembra 2014. godine, na praznik Gospe od Gvadalupe. Od novembra 2015. obavqao je du`nost biskupa ^iklaja, a 2018. godine postao je i potpredsednik Peruanske biskupske konferencije.

Vatikan mu je 2019. godine poverio ~lanstvo u Kongregaciji za sve{tenike, a 2020. i u Kongregaciji za biskupe. U aprilu 2020. godine postavqen je za apostolskog administratora biskupije Kalao. Papa Frawa ga je 30. januara 2023. imenovao za prefekta Dikasterijuma za biskupe (koji nadgleda izbor novih biskupa iz celog sveta) i predsednika Papske komisije za Latinsku Ameriku. KARDINAL PREVOST BORAVIO 2024. U BEOGRADU, KADA SE SASTAO SA PATRIJARHOM PORFIRIJEM

Kardinal Robert Frensis Prevost, boravio je pro{le godine u Beogradu, gde je u~estvovao na plenarnoj skup{tini Saveta biskupskih konferencija Evrope i sastao se patrijarhom srpskim Porfirijem. Prevost je tokom skupa u~estvovao na sastanku sa patrijarhom Srpske pravoslavne crkve Porfirijem, a obi{ao je i Hram Svetog Save.

PARADA POBEDE U MOSKVI:

Putin: Rusija izborila mir i slobodu za celo ~ove~anstvo

Tradicionalna vojna parada povodom Dana pobede, preletom aviona iznad Crvenog trga, odr`ana je u Moskvi. Ruski lider Vladimir Putin poru~io je da je Rusija izborila slobodu i mir za celo ~ove~anstvo, kao i da je bila i da }e biti prepreka za nacizam i antisemitizam. Paradi prisustvuju brojni svetski lideri, me|u kojima su kineski predsednik Si \iping, predsednici Venecuele i Brazila, Nikolas Maduro i Luiz Inasio Lula da Silva, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i premijer Slova~ke Robert Fico.

SVETSKI LIDERI POLO@ILI VENCE NA SPOMENIK NEZNANOM JUNAKU U MOSKVI

Svetski lideri koji su prisustvovali Paradi pobede u Moskvi polo`ili su vence na spomenik Neznanom junaku u Moskvi. Venac je polo`io i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}.

„Danas odajemo po~ast svim herojima koji su `ivote ugradili u temeqe mira nakon stradawa kojima je svet svedo~io u Drugom svetskom ratu”, naveo je Vu~i} uz fotografije objavqene na Instagramu.

Preletom aviona iznad Crvenog trga zavr{ena je Parada pobede u Moskvi.

Na paradi je u~estvovalo oko 11.500 vojnika. Pre nego {to su avion preleteli Crveni trg, defilovale su brojne jedinice ruske vojske, ali i pojedinih inostranih snaga.

ZELENSKI

Nakon ovoga, predstavqena je vojna oprema, posebno tenkovi T-72B3M , T-80BVM, T-90M i druga oklopna vozila, sistemi S-400 , vi{ecevni raketni sistemi „tornado-s”, mobilni raketni sistemi Jars, kamioni „kamaz” sa dronovima „geran” i „lancet”.

PUTIN: RUSIJA ]E UVEK BITI

NEPREMOSTIVA PREPREKA

NACIZMU I ANTISEMITIZMU

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je Rusija bila i da }e biti prepreka za nacizam i antisemitizam, kao i da }e veliki podvig raznih naroda i nacionalnosti u Drugom svetskom ratu ostati zapam}eni u svetskoj istoriji.

Putin je na vojnoj paradi u Moskvi povodom dana pobede u Drugom svetskom ratu, rekao da su istina i pravda na na{oj strani.

„Kao naslednici pobednika obele`avamo 9. maj kao najve}i praznik. Bitno je da budemo ujediweni i ~uvamo na{e nacionalne interese, tradiciju, kulturu, sve drago i sveto. U Rusiji se Dan pobede slavi kao najva`niji praznik. Rusija pamti lekcije Drugog svetskog rata i nikada ne}e pristati na iskrivqavawe wegovih doga|aja. Du`ni smo da branimo ~ast boraca Crvene armije”, rekao je Putin i ~estitao u~esnicima parade i veteranima 80. godi{wicu pobede.

On je istakao i da je Rusija izborila slobodu i mir za celo ~ove~anstvo.

PRIHVATIO PONUDU PUTINA

„Rusija je, po cenu miliona `ivota, izborila slobodu i mir za celo ~ove~anstvo. Hrabrost sovjetskih boraca odlu~ila ishod Drugog svetskog rata. Rusija spu{ta glavu pred onima koji su dali `ivot u pravednoj borbi za zemqu”, naglasio je Putin. Putin je u govoru koji je trajao 10 minuta rekao i da nas danas ujediwuju ose}awa radosti, ponosa i zahvalnosti.

Predsednik Rusije zatim je proglasio minut }utawa u znak se}awa na poginule u Velikom otaxbinskom ratu.

POKLONI ZA GOSTE PARADE –KWIGA, KA^KET I DRU[TVENA IGRA

Gosti na Paradi pobede na Crvenom trgu u Moskvi dobi}e posebne poklone, me|u kojima se izdvajaju kwiga pesnika Aleksandra Tvardovskog „Vasilij Terkin”, ka~ket i dru{tvenu igru „Juri{ na Berlin”.

Vojna parada, kojom se obele`ava 80. godi{wica pobede u Velikom otaxbinskom ratu, bi}e uprili~ena pod pokroviteqstvom ruskog predsednika Vladimira Putina, prenele su RIA Novosti. Za sve goste na tribinama pripremqeni su pokloni.

ZA SASTANAK Direktni pregovori 15. maja u Istanbulu

êkam Putina u ~etvrtak u Turskoj, li~no – objavio je na „Telegramu” ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ubrzo nakon {to je ameri~ki predsednik Donald Tramp pozvao Ukrajinu da odmah prihvati predlog ruskog predsednika za odràvawe pregovora. Podsetimo, ju~e ujutro je prvo Vladimir Putin predloìo nastavak direktnih pregovora sa Ukrajinom u Istanbulu 15. maja, bez preduslova. Zelenski je odgovorio da prvo od danas o~ekuje prekid vatre, kako bi se obezbedila neophodna osnova za diplomatiju.

Predlog Putina da sedne za sto sa Zelenskim na direktne i bezuslovne razgovore, {to je dugo odbacivao kao mogu}nost ne priznaju}i legitimitet ukrajinskom predsedniku jer mu je odavno istekao mandat, izazvao je potres i u Kijevu i na Zapadu. Ovoj ideji se, o~ekivano, najvi{e obradovao Donald Tramp koji je ve} bio gotovo digao ruke od zagovarawa mira u Ukrajini i najavio da se Amerika povla~i iz posredovawa za postizawe mira. Me|utim, Zelenski i neki zapadni lideri su odmah od Moskve zatra`ili da prvo obustavi ratna dejstva da bi se selo za pregovara~ki sto.

Putinovoj ideji prethodio je poziv Trampa na tridesetodnevni prekid vatre, {to su zdu{no podr`ali evropski lideri zapretiv{i Moskvi da }e pretrpeti posledice ako ne prihvati Trampov predlog. Samo nekoliko sati kasnije, ruski lider

je iza{ao sa idejom koju niko nije o~ekivao. Kako je najavio, on }e se li~no obratiti predsedniku Turske Rexepu Tajipu Erdoganu da organizuje pregovore. Zahvalio je administraciji ameri~kog predsednika za sve posredni~ke napore kada je re~ o re{avawu ukrajinskog konflikta, preneo je Sputwik. „Ko zaista èli mir, taj ne moè da ne podrì predloge Rusije o pregovorima. Ponuda Moskve je na stolu, a odluka je sada na Kijevu i wegovim pokroviteqima”, istakao je Putin.

Ruski lider je dodao da je Rusija usmerena na to da sa Ukrajinom sprovede ozbiqne pregovore kako bi se otklonili osnovni uzroci sukoba. „Nikome nije potreban svet sa grozni~avim kopawem rovova. Moramo posti}i dugoro~ni mir. Trenutno su u toku vojne operacije, a mi predla`emo da se nastave pregovori koji su prekinuti, ne sa na{e strane”, istakao je Putin.

Reaguju}i na Putinov predlog, Tramp je rekao da bi to bio „potencijalno veliki dan za Rusiju i Ukrajinu”. „Pomislite na stotine hiqada ìvota koji }e biti spaseni ako se ovo beskrajno ’krvoproli}e’, nadamo se, zavr{i. Bi}e to potpuno novi i mnogo boqi svet. Nastavi}u da radim sa obema stranama kako bih obezbedio da se to desi. SAD èle da se umesto toga (rata) fokusiraju na obnovu i trgovinu. Pred nama je velika nedeqa”, rekao je Tramp u objavi na dru{tvenoj mreì „Trut sou{al”. Zelenski je rekao da je pozitivan znak {to je Rusija po~ela da razmatra to pitawe, ali da je prvi korak ka tome prekid vatre odmah.

Komentari{u}i reakciju Zelenskog, predstavnica za {tampu Ministarstva spoqnih poslova Marija Zaharova je rekla da je predsednik Rusije jasno rekao da najpre treba da se razgovara o su{tinskim uzrocima sukoba, pa tek onda da se odr`e pregovori o primirju sa Ukrajinom, preneo je Tas.

„Sude}i po reakciji administracije predsednika Ukrajine, oni nisu dobro pro~itali transkript izjave ruskog predsednika”, rekla je ona, dodaju}i da su Putinov predlog komentarisale i podr`ale stotine svetskih politi~ara i medija.

[ef kabineta ukrajinskog predsednika Andrej Jermak na dru{tvenim mre`ama je napisao da Rusija mora da pristane na prekid vatre pre nego {to po~nu direktni pregovori dve zemqe.

Svaki gost }e u svom rancu dobiti }ebe, vodu i ~okoladnu plo~icu. Poklon-setovi ukqu~uju i kapu, dvogled, kabanicu, zna~ku i primerak lista „Ve~erwaja Moskva” iz 9. maja 1945. godine sa ~inom predaje Nema~ke, od{tampanim u tom broju.

VI[E OD 20 SVETSKIH LIDERA U MOSKVI, NA CRVENOM TRGU I PREDSEDNIK VU^I]

Paradi pobede na Crvenom trgu ove godine prisustvuje vi{e od 20 svetskih lidera, me|u kojima i predsednici Kine Si \inping, Venecuele Nikolas Maduro, Brazila Luiz Inasio Lula da Silva i premijer Slova~ke Robert Fico.

Me|u wima su i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, a paradi prisustvuje i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

[efovi dr`ava pre po~etka parade stigli su u Kremq, gde ih je do~ekao ruski predsednik Vladimir Putin, odakle su se uputili ka Crvenom trgu i zauzeli mesta na tribinama.

SAD I KINA PAUZIRAJU TRGOVINSKI RAT NA 90 DANA:

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Kina dogovorile su se da smawe me|usobne carine za 115 procenata tokom narednih 90 dana, izjavio u @enevi ameri~ki ministar finansija Skot Besent. Skot Besent je rekao novinarima da su „obe strane pokazale veliko po{tovawe” tokom pregovora u @enevi, kao i da i SAD i Kina „imaju interes u balansiranoj trgovini”.

Kombinovani ameri~ki nameti od 145 odsto na ve}inu kineskog uvoza bi}e smaweni na 30 odsto, ukqu~uju}i stopu vezanu za fentanil, do 14. maja, dok }e kineske carine od 125 odsto na ameri~ku robu pasti na 10 odsto, navodi se u zajedni~kom saop{tewu dveju zemaqa. Ameri~ko-kineski dogovor usledio je nakon vi{ednevnih razgovora odr`anih tokom vikenda, a re~ je o zna~ajnoj deeskalaciji u trgovinskom ratu koji je zapo~eo pro{log meseca.

SAD su prethodno podigle carine na kinesku robu na 145 odsto, dok je Peking uzvratio carinama od 125 odsto na ameri~ke proizvode. Bela ku}a je sino} saop{tila da je administracija predsednika Donalda Trampa postigla trgovinski sporazum sa Kinom tokom pregovora u @enevi i ocenila razgovore kao „produktivne“„

Besent, koji je proteklog vikenda boravio u [vajcarskoj, gde je na neutralnom terenu odr`an dvodnevni susret delegacija dve zemqe, rekao je da je postignut zna~ajan napredak u jednim od najva`nijih trgovinskih pregovora u posledwoj deceniji.

Ameri~ku delegaciju predvodio je i trgovinski predstavnik Xejmison Grir, dok je kinesku delegaciju predvodio zamenik premijera He Lifeng. Razgovaralo se o na~inima da se deeskalira trgovinski sukob koji preti da nanese ozbiqnu {tetu globalnoj ekonomiji. Predsednik SAD Donald Tramp je, tako|e, izjavio da je u pregovorima postignut veliki napredak, tvrde}i da je dogovoren „povratak odnosa na po~etne postavke”.

Ameri~ki ministar finansija Skot Besent

Zelenski i Putin na samitu o Ukrajini u Jelisejskoj palati 9. decembra 2019.

Posle deset godina

poku{avawa, iznad Opere }u videti srpsku zastavu

Nikola Milivojevi} je odavno napustio rodni Beograd. Put ga je, preko Amerike, odveo do Australije gde je wegov talenat za posao, pome{an sa qubavqu prema ko{arci, prona{ao idealno mesto. Postao je prvi operativac NBL

Samo, {ta je NLB – pitali bi ga gde god je odlazio da promovi{e takmi~ewe. Sada ga vi{e ne pitaju. Sada svi znaju skra}enicu za australijsku ligu koja raste sa svakom akcijom koju Milivojevi} i saradnici organizuju.

Posledwa u nizu zvu~i impresivno. I posebno zna~i ~oveku koji je tr~ao kao de~ak oko beogradskog hrama ko{arke.

„Odrastao sam pored dvorane Pionir, proveo detiwstvo na Ta{majdanu. Kad mi se gleda ko{arka, str~ao bih tu. Smejem se na pomisao. I daqe pri~am da sam dao posledwi ko{ na terenu OKK Beograda, pre nego {to je nestao. Bio sam klinac“, ka`e Milivojevi} za Meridian sport.

Taj klinac sada je, kao odrastao i uspe{an ~ovek, zajedno sa Lerijem Kestelmanom, vlasnikom NBL, doveo Partizan u Australiju. Na sudare sa Panatinaikosom, Sidnejom i/ili Adelejdom… Uradio je neo~ekivano i ne{to {to je delovalo nemogu}e. Prijateqska utakmica u Melburnu izme|u crno-belih i zelenih, a zatim i turnir u Sidneju.

n Koliko je bilo zahtevno organizovati ove utakmice koje slede u septembru, odnosno dovesti evropske velikane u Australiju?

„Ovo je u pore|ewu sa velikim projektima koje jo{ imamo fenomenalno i profesionalno“, ka`e Nikola. „Delegacije dva kluba su bile u Australiji. Provede{ vremena sa wima i onda postane li~no, boqe nego kada ne poznaje{ qude sa kojima posluje{. Do{li su u februaru, ja sam sada bio u Atini i Beogradu… Svake nedeqe imamo razgovore na temu marketinga, prodaje… Prvo i najbitnije, jeste {to smo u ovu pri~u u{li kao zajedni~ki partneri. Sa `eqom da kreiramo najboqi mogu}i rezultat. Nije tipi~na promocija. Da dovede{ timove, plati{ im dolazak i wih ne zanima kako }e to ispasti. Ovde svi imaju interes. Stvarno su momci iz Panatinaikosa i Partizana fenomenalni, na ~elu sa Duletom Karavesovi}em (direktor Partizana) i Janisom Lirasom (direktor marketinga i prodaje). Ako nai|emo na problem, brzo se re{i“. n Direktor NBL na temu saradwe sa crno-belima i zelenima dodaje:

„@elimo stvarno da napravimo ne{to {to }e se videti u Evro-

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

pi, Australiji i celom svetu. Bi}e turnir u Sidneju, tako da smo razmi{qali {ta bismo mogli. Opera je simbol Australije, jedna od najpoznatijih svetskih destinacija, tako da je bilo logi~no da napravimo tu ne{to veliko. Bi}e {ou sa dronovima, ugosti}emo predsednike … Fenomenalna slika svega {to radimo zajedno. Svi su fleksibilni i `ele da to bude najboqe.“ n Uspeo je da organizuje utakmice u dva velika grada u kojima `ele da vide evropsku ko{arka{ku elitu.

„Razmi{qali smo {ta bi bilo najboqe. Igra}e se u najve}oj dvorani u Sidneju, Kudosbenk, izgra|enoj za Olimpijske igre 2000. godine. Najlep{a arena zaslu`uje da predstavi turnir, sa 18.000 gledalaca. Hteli smo za te dve utakmice da sakupimo najvi{e qudi, bi}e 36.000 u dva dana. Onda smo razmi{qali kako da napravimo uvod u sve, ~isto da klubovi posle duga~kog puta imaju malo pripremu. Melburn junajted igra u dvorani kapaciteta ne{to vi{e od 10,000 mesta, ali je tamo ogromna gr~ka populacija, dok je srpska u Sidneju. Zato smo organizovali utakmicu Panatinaikos – Partizan u Melburnu. Bi}e festival ko{arke i zabave, no}i za navija~e, kako dolikuje. Australiji prili~i aspekt zabave, van okvira ko{arke, festival za navija~e, a opet da donesemo duh evropske ko{arke i poka`emo na{im navija~ima kako se to radi.“

n Ovaj doga|aj bi morao da bude jo{ jedna prekretnica ka ve}oj popularnosti ko{arke u Australiji, odnosno privla~ewe i evropskih navija~a na utakmice NBL. „Ve} deset godina konstantno radimo na porastu popularnost i gra|ewu ko{arke u Australiji. Radimo {ta god mo`emo da

na{e navija~e u Australiji i Novom Zelandu izloìmo bilo kojim aktivnostima. Na{a sezona je relativno kratka, znamo da moramo da imamo {to vi{e ko{arka{kog sadràja. Kod nas je najboqi na~in da dovodimo {to vi{e sa strane – Evroligu, NBA, Harlem Globtrotters… Jednostavno, gledamo to u globalnom smislu, poku{avamo da pokaèmo javnosti pozitivne smerove. Ciq ovog turnira jeste da donesemo taj duh evropske ko{arke koji postoji u Beogradu i Atini.“

n Zna~aj je za NBL, ali i za klubove koji dolaze. Ne samo u smislu kvalitetnih priprema za narednu sezonu.

„Da pogledam iz sebi~nog ugla – a tu mislim na NBL – ovde ima toliko qudi koji vole ko{arku, gr~ke i srpske nacionalnosti, a ne dolaze u velikom broju na na{e utakmice. Zato i èlimo da napravimo u dva grada, to }e jednostavno biti 45.000 qudi koji }e prisustvovati utakmicama li~no, pa jo{ uz skrin-blokove koje }emo imati, zna~i preko 50.000 }e iskusiti me~eve u dvorani i ispred. To mnogo pomaè angaòvawu, stvara se nova publika… âk to otvara i mogu}nost da na{i timovi na|u na~ina da sklope saradwu sa Panatinaikosom i Partizanom, da uzajamno pomaù jedni druge, da rade i u toku godine… Mo}i }e navija~i ta dva kluba ovde da se aktiviraju, bi}e dobro i jer na{i klubovi mogu da rade razli~ite aktivnosti sa brendovima kakvi su Partizan i Panatinaikos. Nema razloga za{to utakmice Evrolige, ne bi ovde bile spektakl kao {to su Premijer lige, gde postoje fan klubovi… Sve to moè da pomogne klubovima, kao i nama na poqu demografije.“

n Momenat kada je pri~a postala konkretnija, desio se pro{le godine, u Atini.

„Panatinaikos je organizovao „Pavlos Janakopulos“ turnir na Olimpijskom stadionu i te{ko je posle toga uraditi ne{to u Gr~koj {to bi nadma{ilo taj doga|aj. Najlogi~nije je bilo za wih da vide {ta moè da se uradi van granica zemqe. Partizan je bio gost pro{le sezone, kroz @eqka Obradovi}a ta dva kluba imaju dobre odnose. Ja sam pre toga na Fajnal-foru Evrolige upoznao Dimitrisa Janakopulosa i ponudio saradwu i pomo} oko gra|ewa brenda, samo da se jave. Kada su odlu~ili da iza|u van granica Gr~ke, broj jedan je bio igrawe sa Partizanom, broj dva – pozvao je nas. Tako dobre pri~e po~iwu –me|uqudskim odnosima.“ n Imenom i prezimenom… „Moram da spomenem da nije bilo Jelene Todorovi} verovatno se sve ovo ne bi ni desilo. Ona me upoznala sa qudima iz Panatinaikosa, znam qude iz Partizana preko druge linije i napravqen je taj spoj, trougao. Sve {to je u ìvotu dobro i zanimqivo, dolazi kao proizvod pravog tajminga I dobrih qudi.“ n Ali i dugogodi{we èqe.

Za sve u NBL ovo je veliki trenutak, ali za Nikolu Milivojevi}a… Iz Beograda je, u Australiji podi`e sport koji se smatra „nacionalnim“ u Srbiji, a sada je uspeo da organizuje dolazak kluba iz rodnog grada i – u trenutku dok ovo pi{emo –aktuelnog {ampiona Evrolige.

„Imamo stvarno velike projekte sa NBL, ali ne postoji ni{ta {to mo`e da nadma{i ~iwenicu da dovodimo tim iz mog rodnog grada. Pre 10 godina smo poku{ali, kada je Obradovi} bio trener Fenerbah~ea. Skoro smo se bili dogovorili, ali su na kraju iskrsli problem sa kalendarom…Pri~ali smo i sa qudima iz Crvene zvezde. To je deset godina `eqe i poku{aja

da se dovedu timovi Evrolige. Uvek }e mi biti blizu srca da probam da dovedem tim iz Srbije. Li~no, za sve ove godine, doìve}u ne{to najlep{e. Kod Opere, taj dron {ou prikaza}e srpsku zastavu, grb Partizana… Iznad Sidneja.“ n Li~no ne moè da pojmi {ta je postigao… „Li~no, verujem da ne moè{ da popravi{ ne{to {to ne meri{. A mi gledamo na{e godi{we mete i svake godine obaramo ciqeve. Ove godine smo oborili istorijski rekord u posetama utakmica u preko ~etiri decenije postojawa lige. Ciq je uvek 30 odsto rasta, da li na dru{tvenim mreàma, da li {to se ti~e navija~a koji gledaju na televiziji. I to smo postigli ove sezone jo{ jednu godinu zaredom. Kada vidimo ko veruje u nas, ko je zainteresovan da razgovara o projektima, to nam pokazuje koliko NBL ja~a. U jednoj godini dolaze PAO i Partizan, dve nedeqe kasnije Wu Orleans Pelikansi stiù. Da se jedna od wih dogodi u godini, fantasti~no je. Ve} 15 godina Leri Kestelman (vlasnik NBL) radi na prevo|ewu wegove vizije u stvarnost, a onda smo se svi mi prikqu~ili. îni se da sedi{, radi{ i to niko ne prime}uje godinama, a onda odjednom kad krene, inercija nosi, momentum raste i dovodi do novih fenomenalnih stvari. Ve} imamo pri~e o novim projektima. Reputacija NBL raste…“ n Jo{ jedna ideja Milivojevi}a i Kestelmana je po~ela da donosi plodove. @ele dodir srpske ko{arke u NBL, tako da je Marko Marinovi} pro{log leta stigao u stru~ni {tab Adelejda. Asistent Svetislava Pe{i}a u reprezentaciji, potom je produìo ugovor.

„Nama kao ligi su potrebne nove perspektive. To je jedini na~in razvijawa i rasta. U to sam uvek verovao. Imamo super australijsko gledawe na sport, mnogo ameri~kih uticaja… [ta nemamo? Vi{e evropskih pogleda na ko{arku. A to je o~igledno veoma va`no. Za mene je bilo pitawe kako {to vi{e qudi dovesti ovde. Sa igra~ima je te{ko, jer mogu vi{e da zarade u Evroligi. Sa trenerima je isto te{ko, ali opet ima {anse. A Marko je fenomenalan lik koji je bez trunke ega do{ao, spreman da u~i isto toliko kao da deli svo svoje znawe i iskustvo. Ako nastavi ovde da radi sa Adelejdom, definitivno verujem da ce biti jedan od glavnih trenera u NBL, sigurno! A ja }u nastaviti {to je vi{e mogu}e da razgovaram sa qudima iz Evrope, Srbije… Kada se poklope kockice, nadam se da Marko ne}e biti usamqen u Australiji.“

Poku{aj hap{ewa premijera

Republike Srpske u Br~kom

Policija distrikta Br~ko i najverovatnije slu`benici SIPA poku{ali su na obilaznici oko Br~kog da uhapse predsednika Vlade Republike Srpske Radovana Vi{kovi}a. Tom prilikom veliki broj policajaca blokirao je skoro celi grad, sve ulaze i izlaze iz grada. Presretnuta je kolona vozila sa obezbe|ewem premijera Vi{kovi}a nad kojima je izvr{en pretres, ali ni u jednom od vozila se nije nalazio Vi{kovi}.

Kako saznajemo, kolona sa obezbe|ewem premijera uredno

je najavqena policiji distrikta kako je to uobi~ajeno, i ona nema obavezu da se zaustavqa po zahtevu lokalne policije, ali ovaj put kolona se zaustavila i nakon pregleda nastavila put. Po ovom pitawu oglasila se i Vlada Republike Srpske osu|uju}i ovaj neprimereni gest uz sve pohvale obezbe|ewu premijera Vi{kovi}a koje se ponelo vrlo profesionalno.

Presretawe kolone se desilo u srpskom mestu Poto~ari, isto~no od grada, gde je pre nekoliko sedmica izvedena i zajedni~ka ve`ba specijalne polici-

Policijska ve`ba

je pre nekoliko dana u Distriktu

HRAM U ^AST ZA[TITNIKA SRPSKE:

Na

je Br~kog i dràvne agencije za istrage i za{titu SIPA, a ~ija je tema bila uve`bavawe rizi~nih hap{ewa. Prema re~ima me{tana koji ìve uz obilaznicu, ve} duè vreme pored ove komunikacije mogu se videti neki ~udni qudi koji po ceo dan i no} ~u~e sakriveni pored puta i iza sebe ostavqaju sme}e od konzervi i limenki, a sumwa se da su u pitawu pripadnici SIPA koji imaju nameru da uhapse nekoga iz rukovodstva Republike Srpske. Policija distrikta sastavqena je od tri naroda, i to ~etiri Srbina, ~etiri Bo{waka i dva Hrvata, a na ~elu se u ovom momentu nalazi Srbin. Ovakve akcije mogu dovesti do tenzija u samom distriktu, koje se ve} duè vreme ciqano podgrevaju iz vrha sarajevskih politi~kih krugova, jer ako u Br~kom, koje je formalno pod upravom dva entiteta (nikako nema prerogative tre}eg entiteta), do|e do problema, sarajevski politi~ari smatraju da }e uspeti da pripoje Br~ko Federaciji i tako prekinu kontinuitet Republike Srpske. Verovatno iz tih razloga se vr{i pritisak na policiju distrikta da ovakvim poku{ajima unese nestabilnost.

Koranu iznad Pala budu}em

„Brdu slobode” grade crkvu

Na brdu Koran iznad Pala, koje }e ubudu}e nositi naziv „Brdo slobode”, bi}e izgra|ena crkva posve}ena Svetom Stefanu - za{titniku Republike Srpske. Tu inicijativu je pokrenuo predsednik RS Milorad Dodik, u dogovoru sa gradona~elnikom Isto~nog Sarajeva Qubi{om ]osi}em.

]osi} je izjavio da se ideja o gradwi simboli~ne svetiwe na ovom prostoru razvija ve} nekoliko meseci, te da }e novi hram predstavqati svojevrsni duhovni i kulturno-istorijski stub Pala i Isto~nog Sarajeva. - Bi}e to hram Svetog Stefana, kao svetiteqa za{titnika Srpske, ali i kao simbol povezanosti sa istorijskim temeqem stvarawa Republike Srpske. Time }emo Palama dati dodatnu dimenziju identiteta i duhovnog nasle|a - rekao je ]osi}. Dodaje da je predsednik Dodik nedavno dao jasan rok od godinu dana za zavr{etak ovog projekta, a lokalna vlast zajedno sa institucijama Srpske ve} radi na pripremama - od idejnog re{ewa do potrebne dokumentacije i urbanisti~kih uslova.

Lokacija budu}e crkve nije slu~ajno odabranaKoran dominira panoramom Pala i nosi sna`nu simboliku. Tokom posledweg rata i formirawa Republike Srpske, Pale su bile politi~ko i strate{ko sedi{te novouspostavqene vlasti, a izgradwom hrama na ovom mestu, kako ka`u nadle`ni, ta istorijska uloga bi}e trajno obele`ena.

Srpsko prosvetno i kulturno dru{tvo „Prosveta”, Gradski odbor Mostar, po deveti put je dodelilo stipendije najboqim u~enicima i studentima sa podru~ja Eparhije zahumsko-hercegova~ke i primorske.

Ukupno 161 stipendista, od osnovaca do studenata, primilo je presti`nu „Prosvetinu stipendiju Vladimir ]orovi}” za 2024/2025. godinu, na sve~anoj ceremoniji u hramu Svete Trojice u Mostaru. Obnovqeni saborni hram bio je ispuwen mladima iz cele Hercegovine, kao i ponosnim roditeqima i prijateqima.

- Velika je ~ast biti stipendista „Prosvete”. Kada ka`emo ko nas podr`ava, znamo da moramo da damo sve od sebe i budemo najboqi - rekla je Helena Braji}, studentkiwa iz Trebiwa, jedna od {est dobitnika speci-

DODIK SA PUTINOM:

Srpska mo`e da ra~una na podr{ku Rusije u odbrani Dejtonskog mirovnog sporazuma

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je nakon zavr{ene velike parade ruske vojske u Moskvi, razgovarao sa predsednikom Vladimirom Putinom o bratskoj saradwi ruskog i srpskog naroda.

„Republika Srpska mo`e da ra~una na podr{ku Rusije i predsednika Putina u odbrani Dejtonskog mirovnog sporazuma“, istakao je Dodik na dru{tvenoj mre`i Iks.

Dodik je u Moskvi razgovarao i sa patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom i poru~io da osetiti snagu slavne vere i ~uti re~i podr{ke za srpski narod u Moskvi je blagoslov koji se ne zaboravqa.

„Patrijarh Kiril jo{ jednom je pokazao koliko su ~vrste duhovne veze izme|u ruskog i srpskog naroda. U vremenu kada se mnogi udaqavaju od svojih korena, mi ostajemo ~vrsto ukoreweni u veri, tradiciji i zajedni{tvu”, napisao je Dodik na platformi Iks. Poru~io je da Republika Srpska ostaje uz Rusku pravoslavnu crkvu, kao {to ona ostaje uz nas.

„Jer samo kada smo povezani, mo`emo biti sna`ni”, naveo je Dodik.

BRITANSKI AVION IZNAD BAWA LUKE: Nadle}e Republiku Srpsku

Iznad Bawaluke je tokom obeèvawa Dana Vojske Republike Srpske, ponovo kruìo avion kog angaùje EUFOR, kad god se u RS obeleàvaju zna~ajni datumi.

Ista letelica kru`ila je iznad Bawaluke i u petak kada je obele`evan Dan pobede nad fa{izmom.

Prema podacima aplikacije Flight Radar 24, avion je napravio nekoliko krugova i iznad Lakta{a, a potom se ponovo vratio iznad Bawaluke. Isti avion je Bawaluku nadletao i tokom zasedawe Narodne skup{tine Srpske kada je odlu~ivala o vra}awu nadle`nosti. Avion leti na visini oko 1,5 kilometara, brzinom od oko 300 kilometara na sat, i poleteo je iz Sarajeva, kao i uvek do sad. Radi se o avionu tipa Beech 90 King Air, koji pripada britanskoj kompaniji koja se bavi analizirawem radio signala i fotografisawem iz vazduha, prenele su bawalu~ke Nezavisne novine.

jalne stipendije. Studentkiwa iz Mostara Ivana Vujadinovi} istakla je da je, kao jedna od retkih studenata srpske nacionalnosti u tom gradu, ponosna {to nosi ime Prosvetinog stipendiste. Mladi matemati~ki genije Vuk Jankovi} iz Trebiwa uz stipendiju dobio je i posebnu nagradu.

- Ovo je i neka vrsta pohvale, ali i obaveze da vratimo i pomognemo svojim radom zajednicu koja nas je podiglaistakao je Jankovi}.

Mitropolit zahumsko-hercegova~ki i primorski Dimitrije podsetio je stipendiste da `ivot ne zavisi od materijalnog bogatstva, ve} od me|uqudskih odnosa, iskrenosti i qubavi koju delimo s drugima.

- Znawe je dragoceno, ali bez qubavi i zajedni{tva ono ostaje prazno - poru~io je mitropolit.

hap{ewa izvedena

Pale

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Predsednica

Specijalizovanih ve}a u Hagu

Ekaterina

Trendafilova u posetu Kosovu

Veterani OVK spremaju protest

Predstavnica Specijalnih ve}a Specijalnog suda u Hagu za zlo~ine OVK na KiM 1998-2000. godine Ekaterina Trendafilova poseti}e Kosovo 13. maja.

Najavqeno je da }e Trendafilova odr`ati i konferenciju za novinare.

Organizacija ratnih veterana Oslobodila~ke vojske Kosova reagovala je navode}i da je ova poseta namerna provokacija i “uvreda wihovog oslobodila~kog rata”.

„Specijalni sud je institucionalizovana nepravda. Osnovan

da goni samo jednu stranu, OVK, dok ignori{e stra{ne srpske zlo~ine, ne donosi pravdu, ve} politi~ku osvetu”, poru~ili su izme|u ostalog vetrerani.

Posledwi put Ekterina Trendafilova do{la je na Kosovo pro{le godine, a wene posete su uvek nailazile na proteste u Pri{tini.

Specijalizovana ve}a Kosova, kako se sud zvani~no zove, osnovala je 2015. Skup{tina Kosova pod me|unarodnim pritiskom izazvanim izve{tajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zlo~inima OVK na Kosovu i u

Albaniji, objavqenim 2011. Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastra{ivawa i uznemiravawa svedoka protiv optu`enih pripadnika nekada{we OVK.

Specijalizovana ve}a Kosova (SVK) osnovana su da sude zlo~ine po~iwene tokom i neposredno nakon sukoba na Kosovu (19982000). Oni su deo kosovskog pravosudnog sistema, ali se nalaze u Holandiji i u wima radi me|unarodno osobqe.

SEDNICA SKUP[TINE KOSOVA, 14. PO REDU, PONOVO PREKINUTA U NEDEQU 11. MAJA:

Za ve}inu nema tajnog glasawa ni Kurtijevog kandidata

Kostitutivna sednica Skup{tine Kosova, 14 po redu, ponovo je prekinuta, u nedequ 11. maja, po{to nije bilo dovoqno glasova da se formira Komisija za tajno glasawe za izbor predsednika.

Predsedavaju}i Avni Dehari ponovo je pozvao predstavnike DPK, DSK, Srpsku listu i ABK da predlo`e svoje kandidate za izbor Komisije, {to oni ni ovog puta nisu u~inili.

U sali je bilo prisuno 92 poslanika. Za formirawe komisije glasalo je 54 poslanika, nije bilo glasova protiv.

Predsedavaju}i Skup{tine Kosova Avni Dehari je novu zakazao za utorak 13. maja sa po~etkom u 10 ~asova

Uprkos poku{ajima predsedavaju}eg Avnija Deharija, i u petak 9. maja, da se formira Komisija za izbor predsednika putem tajnog glasawa Sednica Skup{tine Kosova ponovo je prekinuta usled nedostatka kvoruma.

U skup{tinskoj Sali, 9. maja, je bilo prisutno 113 poslanika.

Ni 14 konstitutivnih sednica Skup{tine Kosova nisu bile dovoqne za izbore predsednika Skup{tine

Za formirawe ove komisije glasalo je 56 poslanika, jedan je bio protiv Dan uo~i trinaestog poku{aja konstituisawa kosovske Skup{tine, predstavnici savezni~kih zemaqa uputili su poziv da se re{i politi~ka blokada. Ambasada SAD poru~ila je da Kosovu treba stabilna vlada, u Ambasadi Velike Britanije na-

U organizaciji Kulturno-umetni~kog dru{tva „Metohija“ iz Gora`devca, u Osnovnoj {koli „Janko Jovi}evi}“ odr`an je, 10. maja, festival narodnih pesama i igara pod nazivom „Biser Metohije – Bogu na dar“.

Jedan od organizatora, Bojan Radulovi} iz KUD-a „Metohija“, istakao je zna~aj festivala za o~uvawe kulturne ba{tine i najavio wegovo daqe razvijawe. „ Nadam se da }e od slede}e godine ovaj festival biti dva dana – da jedan dan bude takmi~arskog karaktera, drugo ve~e revijalnog. Sigurno od naredne godine

gla{ena je hitnost pronalaska re{ewa, dok je Ambasada Nema~ke podsetila da je spremnost na kompromis jedna od evropskih vrednosti. Zapadni partneri s najve}im uticajem na Kosovu pozvali su na pronala`ewe politi~kog re{ewa koje bi omogu}ilo konstituisawe nove zakonodavne vlasti i formirawe vlade.

festival }e biti me|unarodnog karaktera. Okupili smo skoro sva srpska sela iz metohijskog dela “, kazao je Radulovi}. Festival je okupio oko 200 u~esnika iz brojnih kulturno-umetni~kih dru{tava sa prostora Kosova i Metohije, ali i goste iz

Severne Makedonije. Organizatori su na kraju festivala zahvalili svim gostima i najavili da }e „Biser Metohije – Bogu na dar“ postati tradicionalna manifestacija, koja }e iz godine u godinu okupqati sve vi{e u~esnika i ~uvara kulturne ba{tine srpskog naroda sa Kosova, ali i iz celog regiona.

VISOKI

DE^ANI:

Otac Sava sa specijalnim predstavnikom EU za Kosovo

Povodom obele`avawa Dana Evrope, 9. maja, Kancelarija Evropske unije na Kosovu je organizovala prijem u Pri{tini kome je prisustvovao i Arhimandrit Sava, iguman Manastira Visoki De~ani, sa monahom Amfilohijem. Otac Sava preneo je ~estitke specijalnom predstavniku EU za Kosovo gospodinu Aivu Oravu povodom ove proslave.

NOVOSTI IZ KFORA:

Turska, po drugi put, od oktobra preuzima komandu Kfora

Turska }e ponovo preuzeti komandu Kfora u oktobru ove godine na jednogodi{wi mandat, saop{tilo je tursko Ministarstvo odbrane. Ovo }e biti drugi put da je Turskoj poveren ovaj zadatak. Wihov prvi mandat bio je u periodu 2023-2024.

Trenutni komandant Kfora je italijanski general-major Enriko Barduani, koji je du`nost preuzeo od turskog general-majora Ozkana Uluta{a. Kfor sada ima oko 4.700 vojnika na Kosovu koji dolaze iz 29 razli~itih zemaqa {irom sveta. Najvi{e mirovnih trupa u sastavu Kfora je iz Italije (1.258), SAD (602), Ma|arske (365), Turske (325), Nema~ke (269), dok Albanija ima 90.

BIV[I ^LAN TIMA BRITANSKE VLADE ZA KONA^NI

STATUS U OKVIRU RADA SPECIJALNOG IZASLANIKA UN-A

MARTIJA AHTISARIJA

Xerard Mekgark novi {ef OEBS-a na Kosovu

Ambasador Xerard Mekgark, karijerni diplomata britanske diplomatske slu`be, imenovan je za novog {efa Misije OEBS-a na Kosovu i 5. Maja je zvani~no preuzeo du`nost.

Ambasador Mekgark je bio deo Tima britanske vlade za kona~ni status Kosova u okviru rada specijalnog izaslanika UN-a Martija Ahtisarija (2005–2007), saop{teno je iz OEBS-a.

„Ova iskustva oblikovala su moj diplomatski pristup koji se zasniva na inkluzivnom dijalogu, partnerstvu, po{tovawu i saradwi. To su vrednosti koje su duboko ukorewene u radu OEBS-a ovde i unapre|ewu dobrog upravqawa, za{titi i promociji qudskih prava i prava zajednica, kao i ja~awu javne bezbednosti za sve“, rekao je ambasador Mekgark.

Na mestu {efa Misije OEBS-a na Kosovu nasledio je ambasadora Majkla Devenporta iz Ujediwenog Kraqevstva.

Ekaterina Trendafilova

Sa festivala u Gora`devcu

Partizan i Panatinaikos sti`u u Australiju!

U organizaciji australijske ko{arka{ke lige (NBL), velikani evropske ko{arke odigra}e prijateqsku utakmicu u Melburnu 18. septembra, a zatim }e 21. i 22. septembra u~estvovati na tradicionalnom turniru Pavlos Janakopulos, koji se ove godine prvi put igra u Sidneju. „Bi}e to veliki praznik ko{arke u Australiji”, poru~io Nikola Milivojevi}, ~lan borda direktora NBL

Na konferenciji za medije odrànoj u sidnejskom Mur Parku, u ponedeqak je najavqen veliki ko{arka{ki spektakl, koji }e se odràti u septembru ove godine. U Australiju stiù ko{arka{i beogradskog Partizana i atinskog Panatinaikosa, koji }e se u saradwi sa australijskom profesionalnom ligom (NBL) predstaviti ovda{wim qubiteqima kraqice igara. Kako je saop{tio ~lan borda NBL-a Nikola Milivojevi}, dogovoreno je da se Panatinikos i Partizan sastanu u prijateqskoj utakmici u Melburnu, u Xon Kejn Areni, 18. septembra.

Predstavnici australijske NBL i klubova u~esnika ko{arka{kog Kupa Pavlos Janakopulos koji }e se odr`ati 21. i 22. septembra u Sidneju

Tri dana kasnije, u sidnejskom Olimpik parku po~e}e dvodnevni tradicionalni turnir Pavlos Janakopulos, na kojem }e pored gr~kog i srpskog kluba u~estvovati i vode}i australijski timovi - sidnejski Kingsi i Trideset{estice iz Adelajda.

Novozelandski premijer Kristofer Lakson predlo`io je da se mla|ima od {esnaest godina zabrani pristup dru{tvenim mre`ama.

To je usledilo nekoliko meseci nakon {to su sli~na ograni~ewa, koja su me|u najstro`ima na svetu, uvedena u Australiji.

Predlog zakona koji je predstavio novozelandski premijer, koji mora biti predstavqen i wegovim partnerima u vladaju}oj koaliciji, obavezivao bi platforme na preduzimawe mera kojima bi spre~ile mla|e od {esnaest godina da im pristupe. Tekst predloga predvi|a kazne do pribli`no milion evra za firme koje ne bi po{tovale tu obvezu.

U ovom trenutku jo{ se ne zna na koje bi se platforme zakon odnosio.

Sli~an zakon doneo je u novembru parlament u Australiji, zemqi koja predvodi regulaciju dru{tvenih mre`a kako bi za{titila decu. Australijski zakon kritikovale su velike kompanije koje imaju dru{tvene mre`e isti~u}i da bi mogao decu i mlade gurnuti ka alternativnim, opasnim platformama.

„Vreme je da Novi Zeland prizna da dru{tvene mre`e, uprkos svim dobrim stvarima koje donose, nisu uvek sigurno mesto za na{e mlade. Vreme je da prebacimo na te platforme odgovornost da za{tite rawivu decu od {tetnih sadr`aja”, rekao je Lakson u izjavi novinarima.

On nije rekao kada }e predlog biti predstavqen parlamentu.

„Re~ je o za{titi na{e dece. Re~ je o tome da osiguramo da vlasnici dru{tvenih mre`a odigraju svoju ulogu i garantuju sigurnost na{e dece”, dodao je on.

Tekst zakona sastavila je wegova politi~ka stranka, Nacionalna stranka Novog Zelanda (desni centar), a da bi bio prihva}en, moraju da ga podr`e i dve stranke vladaju}e koalicije.

„Kao majka ~etvoro dece uverena sam da bi porodice i roditeqi morali imati boqu podr{ku kada je re~ o nadzoru izlo`enosti wihove dece onlajn sadr`ajima”, rekla je poslanica Ketrin Ved, koja je napisala predlog zakona.

Kori{}ewe dru{tvenih mre`a me|u decom i mladima izazvalo je posledwih godina zabrinutost, posebno kada je u pitawu vreme koje provode pred ekranima i nedostatak moderacije na nekim platformama.

Primena australijskog zakona kojim se zabrawuje pristup dru{tvenim mreàma mla|ima od 16 godina, koji bi trebalo da stupi na snagu do decembra, pomno }e se pratiti u drugim zemqama jer nekoliko wih razmatra uvo|ewe sli~nih ograni~ewa, poput Novog Zelanda i [panije. Kina od 2021. maloletnicima zabrawuje pristup dru{tvenim mreàma i traì identifikaciju dokumentima. Mla|i od 14 godina ne mogu da provedu vi{e od 40 minuta na dan na Douyinu, kineskoj verziji TikToka, a deci i mladima strogo je ograni~eno i vreme provedeno uz onlajn igre.

ki prvak Evrope, a i Partizan je osvojio istu titulu 1992. godine. Ovi klubovi done}e posebni {mek evropske ko{arke po prvi put na australijske obale i to }e biti ne{to zaista posebno za sve qubiteqe ovog sporta u na{oj zemqi. I ne samo u Australiji, ve} i globalno, po{to }e turnir posredstvom kanala Evrolige biti dostupan publici {irom sveta. Bi}e to veliki praznik ko{arke za Australiju”, poru~io je Milivojevi}.

U Australiju su ovim povodom doputovali i predsednici dva evropska kluba – Vasilis Partenopulos i Ostoja Mijailovi}.

Prvi ~ovek Partizana izrazio je zadovoqstvo {to }e Partizan mo}i da se u`ivo predstavi publici u Australiji.

Doga|aju u Mur Parku prisustvovao je i proslavqeni australijski reprezentativac i nekada{wi ko{arka{ Partizana i Panatinaikosa Aleks Mari}, kao i ambasador Srbije u Australiji, Wegova ekselencija Rade Stefanovi}. SBS na srpskom KO[ARKA[KI

Bi}e to prvi put da se turnir koji organizuje atinski Panatinaikos odr`ava izvan granica Gr~ke. Milivojevi} je govorio o zna~aju gostovawa dva evroliga{ka kluba u Australiji. „Panatinikos je aktuelni i sedmostru-

Australijanci se dobro zabavqali

na izborima, glasali i u kupa}em ga}ama i jeli kobasice!

Australijanci su pro{le nedeqe zavr{ili glasawe na parlamentarnim izborima, a neki su glasali tradicionalno i na lokalni na~in – nosili su kratke kupa}e ga}e i jeli ro{tiq koji je postao prepoznatqiv simbol izbora – takozvanu “demokratsku kobasicu”.

Mediji {irom sveta prenosili su vesti da su bira~i, dok su obavqali svoju gra|ansku du`nost, jeli “demokratske kobasice”, termin koji ozna~ava kobasice, pqeskavice i drugo meso sa ro{tiqa, a koje prodaju volonteri na glasa~kim mestima.

Ta tradicija postala je senzacija na dru{tvenim mre`ama, gde su bira~i delili slike i video snimke uz he{teg “#democracysausage”

Bira~i koji su glasali u blizini pla`a dolazili su na bira~ka mesta nakon plivawa, nose}i kratke kupa}e ga}e. Australijska marka kupa}ih ga}a organizovala je kampawu u kojoj je prvih 200 bira~a koji su glasali u tim kupa}im ga}ama dobilo besplatan par.

Koale: Preslatki ”lewivci” Australije koji spavaju i do 20 sati dnevno

Kada pomislimo na `ivotiwe koje vode miran i spor `ivot, koale su sigurno pri vrhu liste. Ovi simpati~ni australijski torbari poznati su po svom umiqatom izgledu, lewim pokretima – i, naravno, ekstremnoj potrebi za snom. Verovali ili ne, koale spavaju i do 20 sati dnevno! Ali za{to ba{ toliko?

Odgovor le`i u wihovoj prehrani. Koale se hrane gotovo iskqu~ivo li{}em eukaliptusa, koje je siroma{no hranqivim materijama, te{ko za varewe i ~ak blago otrovno. Da bi uspe{no svarile ovu specijalizovanu ishranu, koale su razvile veoma spor metabolizam – {to zna~i da tro{e minimalno energije, a najve}i deo dana provode u stawu potpunog mirovawa. Spavawe im poma`e da o~uvaju energiju, a istovremeno omogu}ava wihovom telu da obradi eukaliptus bez opasnosti po zdravqe. Drugim re~ima, wihova pospanost nije lewost – ve} briqantna prilagodba prirodi.

Koale, iako deluju kao da ìve bezbriàn ìvot u kro{wama drve}a, suo~avaju se s ozbiqnim izazovima – gubitkom stani{ta, klimatskim promenama i bolestima. Wihov opstanak zavisi i od na{e svesti i angaòvawa u za{titi wihovog prirodnog okruèwa.

KAKO ZA[TITITI P^ELE OD GLOBALNOG POMORA?

Mnogi smatraju da je australijski na~in najboqi

[irewe varoe, i ne samo te bolesti po svetu, nastalo je tra`ewem „idealne” vrste i trgovinom p~elama.

P~ele su nezaobilazan faktor opstanka na{e planete. Osim {to omogu}avaju proizvodwu meda, one su kqu~ne za opra{ivawe poqoprivrednih useva koji ~ine osnovu qudske ishrane.

UKR[TAWE VRSTA I SLABQEWE

GENETSKE OTPORNOSTI

Uvezene matice ~esto pripadaju rasama koje nisu prilago|ene lokalnim uslovima, na primer, italijanske p~ele u hladnim predelima. Mo`da daju izvanredne rezultate na severu Europe, ali nije nu`no da bi isto dale i na jugu. I obrnuto naravno.

Ipak, uprkos wihovoj vitalnoj ulozi, svetska p~elarska industrija sve vi{e podsti~e globalnu trgovinu maticama i rojevima {to je praksa koja mo`e da ima kobne posledice po bioraznolikost i zdravqe p~ela.

P~ele su izlo`ene brojnim bolestima i parazitima, a globalna trgovina jedan je od najve}ih uzro~nika {irewa zaraza.

Australija {aqe jasnu poruku: vreme je da zaustavimo wihov masovni izvoz i uvoz.

Naime, ona ima najstroù biosigurnost na svetu. Zabrawen je uvoz ìvih p~ela (osim u posebnim laboratorijskim uslovima), samo lokalno uzgajane matice dopu{tene su za komercijalnu upotrebu, a postoji i strogi monitoring bolesti –redovni pregledi koje sprovode dràvne agencije.

Rezultat? Wihove p~elarske zadruge i p~eliwe zajednice ne poznaju varou. Le~ewa p~ela su svedena na minimum, pa je time i med koji konzumiraju me|u najkvalitetnijima na svetu.

Arheolozi veruju da su prona{li olupinu holandskog trgova~kog broda te{kog 800 tona, koji je potonuo pre 168 godina kod obale Australije, prenosi ABC wuz.

Brod Koning Viqem de Tvid nestao je u blizini mesta Rob u Australiji u junu 1857. godine, kada je poginulo 16 od ukupno 25 ~lanova posade. Ovo zna~ajno otkri}e ove nedeqe su objavili Australijski nacionalni pomorski muzej i Fondacija SajlantVorld, nakon ~etvorogodi{we potrage.

- Otkri}e nas povezuje sa pri~ama o trgovini i migraciji, s obzirom na to da je samo nekoliko dana pre potonu}a brod iskrcao vi{e od 400 kineskih rudara - naveo je muzej na

Osim toga, hibridizacija s lokalnim p~elama mo`e da dovede do gubitka prirodne otpornosti na bolesti. Neke komercijalne matice uzgajane su za veliku mednu proizvodwu, ali su mawe otporne na neke parazite.

Na primer, afrikanizovane (ukr{tawe evropskih i afri~kih p~ela) {ire se Amerikom, uzrokuju}i agresivnija pona{awa i ve}u osetqivost na bolesti.

Mnogi p~elari ne proveravaju zdravstveno stawe kupqenih p~ela. Krivudavi uvoz iz zemaqa bez veterinarskih standarda pove}ava rizik, npr. krijum~arewe p~ela iz Azije. Karantinske mere se ne provode ili ~esto nisu dovoqno stroge.

ZA[TO JE GLOBALNI P^ELIWI

TRGOVINSKI LANAC OPASAN?

[irewe varoe, i ne samo te bolesti po svetu, nastalo je tra`ewem „idealne” vrste i trgovinom p~elama.

1. [irewe bolesti i parazita

Uvoz p~ela s drugih kontinenata donosi sa sobom strane patogene, poput varoa griwe, koja je ve} uni{tila milione kolonija {irom sveta.

Australija je zahvaquju}i strogoj karantinskoj politici jedina zemqa bez varoe, dok su Evropa, Amerika i Azija u stalnoj borbi koja ne daje rezultate s ovim p~eliwim parazitom.

2. Genetska kontaminacija lokalnih p~ela

Masovna isporuka matica, posebno onih p~elara koji ne razumeju genetiku i

dru{tvenim mre`ama. Xejms Hanter, vr{ilac du`nosti upravnika pomorske

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

ALGESTER LODGE

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

prodaju neoplo|ene matice kao selekcionisane, iz jedne regije u drugu, remeti prirodni genetski diverzitet.

Lokalne p~ele, prilago|ene su hiqadama godina odre|enim specifi~nim klimatskim uslovima. Uvo|ewem drugih vrsta one gube svoju otpornost kada se ukr{taju s vi{e ili mawe nezakonito uvezenim rasama.

3. Pretwa autohtonim vrstama

U mnogim delovima sveta, npr. Ju`na Amerika uvezene evropske medonosne p~ele (Apis mellifera) istiskuju doma}e opra{iva~e, {to naru{ava cele ekosisteme.

arheologije u Australijskom nacionalnom pomorskom muzeju, rekao je za Australijsku radi-

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

[TA MO@EMO DA U^INIMO?

Podr`avajte lokalne uzgajiva~e p~ela. Kupujte p~eliwe proizvode, matice i rojeve samo od doma}ih, sertifikovanih p~elara.

Zalaìte se za stroè regulative, pritisnite vlasti da uvedu jasnije propise o tranzitu, unosu i uvozu p~ela. Edukujte druge jer mnogi, ukqu~uju}i i neke p~elare èqne brze dobiti, ne shvataju opasnost globalne trgovine p~elama i tog na~ina {irewa zaraze.

Dok svet trpi zbog zabele`enog kolapsa p~eliwih kolonija, Australija nam pokazuje da postoji druga~iji put.

odifuznu korporaciju (ABC) da su arheolozi otkrili vi{e delova broda, ukqu~uju}i vitlo

koje se koristi za podizawe i spu{tawe opreme, koje viri iz morskog dna.

- Ovo zna~ajno otkri}e, podràno od strane Ministarstva spoqnih poslova Holandije i Agencije za kulturno nasle|e Holandije, predstavqa vrhunac posve}enog istraìvawa koje traje od 2022. godine - navedeno je u saop{tewu muzeja na Fejsbuku. Planirane su budu}e posete radi pra}ewa lokaliteta i daqeg otkrivawa ovog va`nog dela pomorske istorije, stoji u saop{tewu. Hanter je za ABC rekao da je brod mo`da udario u morsko dno i da ga je potom prekrio pesak. Tim je pomislio da je prona{ao olupinu jo{ pre tri godine, ali je Hanter objasnio da je pesak oteàvao vidqivost.

Postizborne kombinacije

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Novi i stari federalni premijer Entoni Elbanizi polo`io je zakletvu pro{log utorka u Kanberi, i na taj na~in formalno zapo~eo svoj drugi uzastopni mandat na ~elu Australije. Wegov zamenik i ministar odbrane i daqe }e biti Ri~ard Marls, dok ministarka spoqnih poslova ostaje Peni Vong. Xim ^almers je kao i do sada blagajnik, dok }e

poraza na izborima naravno morao da ide, a Liberali su ove nedeqe izabrali novo rukovodstvo. Novi lider je Suzan Lej, prva `ena u istoriji na ~elu australijskih Liberala. Ona je u strana~kom nadmetawu pobedila wenog kolegu Engus Tejlora sa 4 glasa vi{e. Ranije, iz izborne

ostavku zbog skandala sa prekomernim tro{kovima. Taj vrlo neprijatan slu~aj je ipak nije mnogo pokolebao, i nastavila je da se bavi politikom jo{ ozbiqnije nego pre. O~igledno da je tada nau~ila lekciju i strpqivo je ~ekala svoju {ansu tokom vi{egodi{wih liderskih previrawa

Tawa Plibersek od sada obavqati funkciju ministarke za socijalne slu`be. U novoj vladi fakti~ki nema znatnijih promena, osim dva nova imena, dok se sve ostalo svelo na neke unutra{we rotacije i prostu zamenu ministarskih resora. Zato i od nove-stare savezne vlade ne treba o~ekivati neku zna~ajniju promenu politi~kog i enonomskog kursa, jer se premijer izgleda rukovodio onom starom izrekom: „tim koji dobija se ne mewa“. Elbanizi ni u kampawi nije obe}avao neke sna`ne i epohalne promene. Wegov stav bio je da je vlada uspela da zaustavi inflaciju pri kraju prvog mandata, i da }e wen fokus u drugom biti pre svega na smawewu tro{kova `ivota. Tokom kampawe meni li~no to nije izgledalo prili~no ubedqivo obe}awe, ali Australijanci o~igledno nisu imali mnogo izbora osim da mu poveruju. Lider opozicije nije imao ni{ta boqe da ponudi osim „populisti~kih“ 25 centi po litri goriva. To tek nije „upalilo“ jer narod sve mawe veruje obe}awima politi~ara u kampawama. Kqu~na razlika bila je izgleda u odnosu prema „medikeru“, besplatnom „tejfu (Tafe)“ gde su Laburisti vi{e negativnom kampawom uspeli da gra|ane ubede da je zdravstvo i obrazovawe sigurnije u wihovim rukama.

Na drugoj strani u opoziciji se de{avaju neke krupne promene. Piter Daton je nakon te{kog

strana~ke trke iznenada se povukla Xasinta Prajs, koja ima aborixinsko poreklo. Prajsova se verovatno povukla jer je shvatila da nema mnogo {ansi pored dva doajena u politici, kakvi su Tejlor i Lejova. Nova predsednica Liberala je u politici jo{ od 2001. godine kada je izabrana za poslanicu u izbornoj jedinici Farer (Novi Ju`ni Vels). Bila je ministarka u vladama Tonija Ebota, Malkolma Trnbula i Skota Morisona. 63-godi{wa Lej je ro|ena u Nigeriji od roditeqa britanskog porekla, odrasla je u Emiratima, a wena porodica je emigrirala u Australiju kada je ona imala 13 godina. Zavr{ila je ekonomiju i master studije iz ra~unovodstva i poreskog zakonodavstva. Ipak i pored takvog obrazovawa kao ministarka zdravqa se nije proslavila, jer je morala da 2017. godine podnese

u Liberalnoj partiji. Osim {to je dete emigrantske porodice gospo|a Lej je imala i zanimqiva zanimawa pre nego {to je u{la u politiku. U wenoj biografiji stoji da je izme|u ostalog bila kontrolor leta, komercijalni pilot, farmer, ogajiva~ goveda i vune, i da je spremala obroke za radnike koji su {i{ali ovce na wenoj farmi. Sve to zvu~i simpati~no, ali novoj liderki Liberala ne}e biti nimalo lako da te{ko rawenu partiju stavi na noge i vrati joj stari sjaj.

U me|uvremenu prebrojavawe glasova jo{ uvek traje, tako da po najnovijim podacima Laburisti }e imati najmawe 93 poslani~kih mesta (od 150) {to je 16 vi{e nego u pro{lom sazivu. Koalicija }e za sada imati 41 mesto u odnosu na 58 koliko su imali do sada. Nezavisni kandidati ostaju jo{ uvek na 9 poslanika, dok su u me|uvremenu Zeleni uspeli da zadr`e jedno poslani~ko mesto kao i Kater partija i Centralna Alijansa. I naravno, postizborne kombinacije jo{ uvek traju, ali jedna konstanta }e ostati da }e Laburisti biti neprikosnoveni u naredne tri godine. Malo je verovatno da }e i tron aktuelnog premijera iko mo}i da ugrozi, jer je on svoju poziciju lidera Australije vrlo pametno osmislio i overio.

Glumica Dijana Jovi~i} odu{evila mali{ane

Poznata srpska glumica Dijana Jovi~i} odlu~ila je da deo svog bogatog umetni~kog stvarala{tva podeli sa najmla|ima iz srpske zajednice u Australiji. U subotu je posetila |ake srpske {kole „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ u Kizboru, koja svake sedmice radi pri crkvi Sveti arhi|akon Stefan, i kroz dve interaktivne predstave dodatno probudila wihovu qubav prema srpskom jeziku i kulturi.

Za decu je izvela dve pozori{ne predstave – „Doktorka za bajke“ i „ZavrZalame Lije Mudra{evi}“, kroz koje je ne samo odu{evila mali{ane ve} ih i aktivno ukqu~ila u radwu, u~e}i ih kroz igru, humor i neposredan kontakt.

– Prijatno sam iznena|ena. Ova deca su zaista mnogo nau~ila u ovoj {koli. Wihov izgovor je bio savr{en – ~ak su mene ispravqali dok sam se pravila

da ne znam. Bila sam odu{evqena! Pozivam sve roditeqe u Melburnu da svoju decu dovedu ovde. U~iteqice su sjajne, deca fenomenalna, a roditeqi mogu biti ponosni, rekla je za SBS Dijana Jovi~i} nakon predstave.

Ova saradwa sa {kolom „Vuk

Stefanovi} Karaxi}“ bila je, kako isti~e glumica, prva, ali ne i posledwa. Ve} planira ponovni dolazak, a krajem maja (30. maja) u Brizbejnu }e igrati jo{ jednu de~ju predstavu – „Izgubqeno majmun~e“.

Odu{evqewe posetom podelila je i direktorka {kole, gospo|a Nada Miqani}, koja je naglasila koliko su u~enici u`ivali u interaktivnom karakteru predstava.

– Deca su sa pa`wom pratila svaku scenu, rado odgovarala i u~estvovala. Prvi put imamo pozori{nu predstavu na srpskom jeziku i ovo iskustvo je bilo izvanredno – deca su pokazala znawe, bila su ponosna, a ponosni smo i mi nastavnici, rekla je Miqani}eva za SBS.

[kola u Kizboru ove godine broji 118 u~enika raspore|enih u pet razreda razli~itog uzrasta. Nastava se odr`ava subotom, a uz redovni program, {kola organizuje i brojne dodatne aktivno-

sti koje u~enike podsti~u na dolazak i u~ewe jezika.

Pored nastave, {kola uskoro planira otvarawe biblioteke za decu i odrasle u prostorijama crkve Sveti arhi|akon Stefan, a u dogledno vreme i osnivawe srpskog zabavi{ta.

– To }e biti prilika da se i mlade mame iz zajednice boqe upoznaju i dru`e, {to }e dodatno doprineti o~uvawu jezika i kulture. Srpski jezik se mora ~uvati i negovati, a za to je zajedni{tvo kqu~no, poru~ila je direktorka Miqani}.

U {koli rade u~iteqice: Miqana Kuqanin (veronauka), Tajana Krneta (pripremni i prvi ra-

zred), Aleksandra Madi} (drugi i tre}i), Tajana Psto~i} (~etvrti i peti razred), me|u wima je i Lidija Milosavqevi}, dok starije razrede predaje upravo Nada Miqani}.

– Jo{ uvek nije kasno da upi{ete svoje dete. Sva deca su dobrodo{la u bilo koje doba godine. Neki }e odmah mo}i da se ukqu~e u nastavu, a drugima }e ovo biti sjajna priprema za narednu {kolsku godinu. Vrata na{e {kole u Kizboru su {irom otvorena za svu srpsku decu u Melburnu, zakqu~ila je Miqani}eva.

K. Markovi}

KLUB „WEGO[“ IZ MELBURNA PROSLAVIO \UR\EVDAN

Crnogorsko dru{tvo klub „Wego{„ iz Melburna proslavio je svoju slavu \ur|evdan 10. maja u klupskim prostorijama u Prerenu. Ove godine doma}in slave bio je klub a predsednik Du{an Cvijanovi} pozdravio je oko osamdesetak gostiju. Kratku besedu odrào je otac Bogdan a molitvu su odràli zajedno sve{tenici o. Bogdan i o. Lon~ar. Goste su zabavqali folklorni ansambl „Ben|o” i Admir uz ìvu muziku. Za organizaciju ovogodi{we proslave \ur|evdana najzaslu`niji su Dr Petar Pje{ivac, Zoran Vujo{evi}, Qubo Prelevi}, Dr Vukoslav êlebi} i Du{an Cvijanovi}.

Glumica Dijana Jovi~i} sa |acima srpske {kole

Prizor iz predstave

Nastavnica i |aci srpske {kole „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ u Kizboru u`ivaju u predstavi

Pi{e: Joca Gajeskov

SVE^ANO U GRENVILU

U subotu 10. maja ove godine, Udru`ewe boraca “Dragoqub – Dra`a Mihailovi}“ u sidnejskom predgra|u Grenvil uprili~ilo je sve~anu proslavu povodom 84. godi{wice od osnivawa Ravnogorskog pokreta.

je nakon sloma Kraqevine Jugoslavije, tokom aprilskog rata 1941. godine, Jugoslovenska vojska kapitulirala, a okupatorske snage predvo|ene Nema~kom rasturile i podelile kraqevinu i internirale oko 345.000 oficira i vojnika.

U ovda{wem Spomen-domu generala Mihailovi}a okupili se potomci Ravnogoraca, kao i ~lanovi i simpatizeri ove na{e nacionalne organizacije, jedne od najstarijih u Australiji, koji verno ~uvaju i neguju tradicije svojih predaka.

Da podsetimo na podatak da

Me|utim, mnogi pripadnici Jugoslovenske vojske su izbegli zarobqavawe, a okupator nije zaplenio svu wihovu ratnu opremu.

Grupa od 26 oficira, podoficira i vojnika, koja je odbila da se preda okupatorskim vlastima, izdvojila se iz raspadaju} e Druge armije, koja je bila stacionirana u severnoj Bosni, i tokom aprila pre{la Drinu sa ciqem daqeg pru`awa otpora neprijatequ.

Na ~elu grupe se nalazio tada{wi pukovnik, a kasnije general Dragoqub Mihailovi} (1893-1946). Ova grupa }e zatim postati jezgro srpskog nacionalnog pokreta i oformi}e prvi antifa{isti~ki pokret otpora u Jugoslaviji i Evropi.

Mihailovi} i wegovi borci su, na visoravni zvanoj Ravna gora, na padinama Suvobora, 11. maja 1941. godine osnovali prvi {tab pokreta, koji je simboli~no nazvan Ravnogorski pokret. Taj istorijski datum sledbenici Srpskog ^i~e u Australiji i dan-danas sve~ano proslavqaju i odaju po{tu palim i pre`ivelim borcima na braniku otaxbine.

Ovogodi{wu proslavu 84. ro|endana Ravnogorskog pokreta u Grenvilu uveli~ali su potomci graditeqa Spomen-doma generala Mihailovi}a, koji su tokom prohujalih godina bili

aktivni u folklornoj i dramskoj sekciji, prenose}i slavu svojih predaka. ^lanovi uprave Udru`ewa boraca na ~elu sa predsednikom Bo`om Savi}em, pripremili su za ovu priliku bogat ru~ak i ra-

znovrstan asortiman pi}a, uz veliko narodno veseqe za koje su brinuli interpretator narodnog melosa Dule Milivojevi} i Dragan Kotevski na klavijaturama. Veseqe je potrajalo do kasnih popodnevnih sati.

\UR\EVDANSKI URANAK U BONIRIGU

Imaju}i u vidu da veliki broj ~lanova i prijateqa Srpskog centra u Bonirigu slavi 6. maja Svetog velikomu~enika Georgija – \ur|evdan, ~elnici ove na{e srpske ku}e organizovali su tradicionalni \ur|evdanski uranak u nedequ 11. maja u prisustvu lepog broja gostiju.

Uranak je po~eo u 5 ~asova ujutru paqewem vatre, uz „{umadij-

ski ~aj“ i veselu atmosferu. Ne{to kasnije prisutni su

u velikoj sali Srpskog centra prisustvovali slavi Pokreta srpskih ~etni~ka Ravne Gore, uz se~ewe slavskog kola~a koje je obavio prota \uro \ur|evi}, kao i bogatu slavsku trpezu qubavi.

Doma}ini ovogodi{we slave bili su Aleksandar Boji} i Nenad Bani}, a idu}e godine doma}ini }e biti Aco Veselinovi} i Mladen Grubi{i}.

Bio je to doga|aj koji }e svima ostati u lepom se}awu.

Deo potomaka Ravnogoraca iz Grenvila na proslavi

Narodno veseqe u Spomen-domu generala Mihailovi}a

Majstori za dobar {timung: Dule i Dragan

Brinuli za ukusan ru~ak

Deo veselih gostiju

Verni ~lan Udru`ewa boraca Dana \umi} sa najmilijima

Uranak po~eo paqewem vatre

Jutarwe okupqawe na uranku

Spremno za slavski ru~ak

Deo u~esnika \ur|evdanskog uranka u Bonirigu

Folklorna grupa

”[umadija”

proslavila Svetog Vasilija, slavqe uveli~ali

~lanovi

KUD-a ”Koturovi}” iz Srbije

Folklorna grupa „[umadija” pri crkvi Sveti arhi|akon Stefan u Kizborou proslavila je u nedequ svoju slavu – Svetog Vasilija Ostro{kog. Ovom sve~anom doga|aju prisustvovao je veliki broj vernika i gostiju, a slavqe su uveli~ali i ~lanovi KUD-a „Koturovi}”, koji su prethodnih dana boravili u srpskoj zajednici u Melburnu.

Svetu liturgiju slu`io je sve{tenik Aleksandar Savi}, koji je prigodnim re~ima ~estitao slavu Anastasiji i Nikoli Sabo, doma}inima slave u ime folklorne grupe „[umadija”. On je posebno pozdravio goste iz otaxbine, istakav{i da i wihov KUD proslavqa Svetog Vasilija kao svog za{titnika.

Nakon liturgije i slavskog ru~ka, prisutni su u`ivali u bogatom kulturno-umetni~kom programu. Gosti iz Srbije predstavili su deo svog repertoara, sa kojim nastupaju tokom turneje u srpskim zajednicama {irom Australije, unose}i duh otaxbine i tradicije me|u sunarodnike. K. Markovi}

MALEZIJSKOG AVIONA:

Australija i Holandija dobile spor protiv Rusije

Avion je pogo|en ruskom raketom iznad isto~ne Ukrajine, prouzrokuju}i smrt svih 298 putnika i ~lanova posade.

Rusija se povukla iz pregovora oko utvr|ivawa odgovornosti, {to je podstaklo `albe Holandije i Australije.

Rusija je odgovorna za obarawe aviona malezijske avio-kompanije ‚’Malezija erlajns’’ na letu MH17 2014. godine, i prekr{ila je me|unarodne sporazume o civilnoj avijaciji, presudio je danas Savet me|unarodne organizacije za civilnu avijaciju (ICAO) nakon `albe koju su podnele Holandija i Australija, javqa NL tajms.

Holandija je podnela `albu posle povla~ewa Rusije iz pregovora oko utvr|ivawa odgovornosti za obarawe aviona.

Proruske snage oborile su i boing 777 Malezija erlajnsa koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur iznad isto~ne Ukrajine u julu 2014, kada je poginulo svih 298 putnika i ~lanova posade, ukqu~uju}i 196 holandskih dr`avqana i 38 Australijanaca.

„NI KRST NAM NIJE BILO TE[KO DA NOSIMO“: Hodo~asnici

Pod ostro{kim stenama i ovog 12. maja uobi~ajene slike – plato ispred crkve preplavqen {atorima, vre}ama za spavawe i }ebadima onih koji su pe{ke, autobusima ili automobilima do{li prethodne ve~eri da prisustvuju ve~erwoj slu`bi.

Na hiqade vernika iz Crne Gore, regiona, ali i {ire, stiglo je da proslavi praznik Svetog Vasilija Ostro{kog.

Mnogi su pe{ke pre{li na desetine, ~ak i stotine kilometara, poput Nemawe Sirara, mladi}a iz sela ^estereg u op{tini @iti{te, u Srbiji, koji je na Vaskrs, 20. aprila, krenuo na hodo~a{}e dugo 600 kilometara sa ciqem da prikupi sredstva za le~ewe sedmogodi{we devoj~ice Tare Stojan~ev, koja ima obostrano te{ko o{te}ewe sluha.

„Krenuo sam na Vaskrs i bilo je zanimqivo i izazovno. Bilo je i oluja, ~uo sam i vukove, ali ono {to je najva`nije – upoznao sam mnogo dobrih qudi i put mi nije te{ko pao“, rekao je dvadesetpetogodi{wi Sirar, koji rekreativno tr~i polumaratone, maratone i ultramaratone i poznat je kao veliki humanitarac.

Pre tri godine pretr~ao je 230 kilometara do manastira Tumane kako bi prikupio sredstva za le~ewe de~aka Ogwena @u`i}a, a planira da za dve-tri godine pe{ke ode i u Hilandar. Veliki broj hodo~asnika je, tradicionalno, stigao iz Hercegovine. Iz Bile}e su 14. put organizovano krenuli na put dug 90 kilometara i, kako su rekli,

„AVION POGO\EN RUSKOM RAKETOM”

Letelica je pogo|ena ruskom raketom zemqa-vazduh, navodil NL tajms. Organizacija ICAO, agencija UN, danas je donela odluku glasawem dr`ava ~lanica, a wen Savet je zakqu~io da je Rusija prekr{ila Konvenciju iz

tra se temeqem me|unarodnih propisa o civilnoj avijaciji. [ef holandske diplomatije Kaspar Veldkamp, opisao je odluku ICAO kao va`an korak napred.

Odluka ne mo`e da ukloni bol i patwu porodica `rtava, ali je pravi korak ka istini i

^ikaga kojom je zemqama potpisnicama zabraweno da koriste oru`je protiv civilnih aviona. Konvencija, koju je potpisalo svih 193 ~lanica ICAO, sma-

pravdi za sve `rtve, naveo je ministar. Savet ICAO }e sada ispitati koje akcije Rusija mora da preduzme u vezi sa reparacijom {tete i odgovorno{}u.

iz Srbije i regiona preplavili Ostrog

ove godine broj u~esnika bio je najve}i do sada. Sa wima su bili i hodo~asnici iz drugih gradova Hercegovine, ali i iz Srbije, Nema~ke i Francuske. Prikqu~ili su se grupi iz manastira Kosijerevo, me|u kojima je bila i Tijana Bo{kovi}, najboqa odbojka{ica sveta. Udru`ewe gra|ana „Sveti Vasilije Ostro{ki“ iz Sokoca organizovalo je 16. hodo~a{}e, a

na put dug 230 kilometara krenula su 33 vernika. Hodo~asnicima sa Romanije, koji su kao i prethodnih godina krenuli na \ur|evdan, 6. maja, pridru`ili su se i poklonici iz nekoliko susednih mesta, a u Ostrog su stigli za {est dana. Bo{ko Bubawa iz Berana je sa {estoricom drugova 8. maja krenuo pe{ke iz Berana.

„Pre{li smo oko 150 kilo-

metara. Od nas sedmorice, samo jednom ovo nije prvo hodo~a{}e. Mi ostali prvi put idemo pe{ke. Ima i `uqeva, bole noge, ali sve se zaboravi kad zna{ gde ide{. Ni krst nam nije bilo te{ko da nosimo“, rekao je Bubawa. Gojko Lalovi} iz \ur|evi}a Tare, op{tina Pqevqa, rekao je da zbog zdravqa i godina nije mogao pe{ke, ali je zamolio vo-

za~a autobusa da ga ostavi deset kilometara pre Ostroga.

„Tih deset kilometara sam pre{ao pe{ke. Nije mi te{ko palo. Do{ao sam sam, ali kad dolazi{ kod Svetog Vasilija, ne treba ti dru{tvo. Samo voqa i vera“, rekao je Lalovi}.

Svetlana Selimovi} iz Bijelog Poqa do{la je sa porodicom. Kako ka`e, svake godine dolaze, i tako }e biti i ubudu}e. „Dolazimo da molimo za zdravqe i uvek preno}imo ovde. Sino} je padala ki{a, ali ni{ta stra{no. Toplo je oko srca“, rekla je Selimovi}.

Nakon centralne liturgije, koju na platou ispred Gorweg manastira slu`e mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i mitropolit kalavrijsko-egijalski Atinske arhiepiskopije Jeronim, uz brojne arhijereje, sve{tenstvo i mona{tvo, mitropolit }e se obratiti okupqenima. U liturgiji u~estvuju ~lanovi beogradskog mu{kog hora i u~enici Bogoslovije „Svetog Petra Cetiwskog“ sa Cetiwa. Prisutni su i predsednik SO Nik{i}, Nemawa Vukovi}, kao i proslavqeni ko{arka{ Dejan Bodiroga.

Ispred manastira kr{ten je jednogodi{wi Vasilije Axi} iz Nik{i}a.

Sino} je u crkvi Vavedewa Presvete Bogorodice u Gorwem manastiru ~itan akatist Svetom Vasiliju, dok je u pono}, u crkvi Vozdvièwa âsnog Krsta, tako|e u Gorwem manastiru, sluèna liturgija.

Mnogi vernici su proveli no} ispred manastira

Li~ni stav

KO UBIJA ALEKSANDRA VU^I]A

Pi{e: Marko Lopu{ina

Predsedniku Srbije preti politi~ka i fizi~ka smrt. Javnost je o tome obave{tena, ali niko ozbiqno ne reaguje da to spre~i. Tako je bilo i sa \in|i}em?!

Po~etkom aprila u Beogradu je uhap{en in`ewer Zoran \aji}, jer je po mi{qewu Vi{eg javnog tu`ila{tva Srbije ugrozio sigurnost predsednika Republike pretwom smr}u Aleksandru Vu~i}u. \aji} je javno rekao:

- Moj stav je jasan - narod treba da izglasa smrtnu kaznu Vu~i}u - ne bih da se desi da ga neko kasnije pusti iz ludnice pa da opet krene da okupqa naciste i kriminalce oko sebe. Srbi imaju kratko pam}ewe, pa za svaki slu~aj - GLOGOV kolac pride!

Tu`ila{tvo je procenilo da je re~ o krivi~nom delu, a politi~ari su procenili da je to stav blokadera, koji su “uveli preke sudove ~ime predsednika Aleksandra Vu~i}a osu|uju na smrt”.

Istovremeno u Smederevu je uhap{en mu{karac M.\. koji je pretio ubistvom predsedniku Vu~i}u. On je telefonom pozvao policiju u Smederevu i rekao da ho}e da ubije predsednika i prekinuo vezu. Policajci su ga locirali i po{li da ga uhapse, ali se M.\. zatvorio u ku}u i pretio da }e da se spali. Tek posle pregovora je uhap{en i predat nadel`nom tu`iocu. Opasnu javnu pretwu izgovorio je Sr|an Nogo kada je pred veliki miting 15. marta detaqno izlo`io pakleni plan blokadera i nasilne opozicije za „zavr{ni skup” ispred Skup{tine Srbije.

Nogo je doslovce rekao: „U subotu da zavr{imo sa wim! Mrtva usta ne govore”. Mladen Tawga, opozicionar uputio je preko dru{tvene mre`e jezive pretwe predsedniku Srbije Vu~i}u: - Ubi}u ti Milicu, ise}i je na komade, zakla}u ti majku. I Anu Brnabi} }u li~no ubiti !” Na sli~ne pretwe sam Vu~i} je jednom javno rekao:

Ako mene ubiju, iza mene ostaje moj brat Andrej. Ako ubiju moga brata, ostaje moj sin Danilo. Ako ubiju moga sina, ostaje moja }erka Milica. Ako ubiju i wu, moju }erku, ostaje moj sin Vukan… I grobovi na{i bori}e se protiv usta{a - izjavio je predsednik Srbije pred svojim saradnicima Paradr`avni mediji su ovog prole}a u vi{e navrata javqali kako “[olakovci pozivaju na smrt predsednika Vu~i}a: Prokliwa}e {to 15. marta nije napustio vlast!”

Podse}aju da je plan opozicije bio u januaru da se “Vu~i} baci sa terase” na beton. Javqaju “sa tajkunske televizije N1 koja je u vlasni{tvu Dragana [olaka poru~ili su u`ivo u programu da }e ubiti predsednika Aleksandra Vu~i}a - sahrani}emo Vu~i}a, jedino tako mo`emo da otmemo vlast.”

Na delu je kriminalizacija i satanizacija predsednika Srbije {to sprovodi

Broj atentata na predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a koje je ili on najavio u svojim obra}awima ili su ih „otkrili” prore`imski mediji odavno je dvocifren. Predstavnici vlasti i sam predsednik Republike nikada svoje tvrdwe nisu potkrepili nekim dokazima, a kamoli da je podignuta i jedna jedina optu`nica ili osu|en neki ”zaverenik”, a uskoro }e deveta godi{wica prvog ”atentata” u Jajincima

deo opozicije. I crnogorski mafija{ki klanovi su udarili na Srbiju i pretili ubistvom Aleksandra Vu~i}a. U toku je stvarawe pogodnog tla i pozivi na ubistvo predsednika Vu~i}a nisu slu~ajni –saznaje se iz beogradskih medija, ali i iz politi~kih krugova vladaju}e koalicije. Nije, me|utim, bilo zvani~nih informacija BIA, MUP-a Srbije niti Vojske Srbije, ~ije “Kobre” ~uvaju Aleksandra Vu~i}a o pripremama ili konkretno organizovanog napada i atentata na predsednika Srbije.

U medijima se mnogo pi{e i govori, mnogo spekuli{e i spinuje o smrtnim pretwama Aleksandru Vu~i}u, pa se pogre{no sti~e utisak da je re~ o politi~koj propagandi, a ne o ozbiqnoj situaciji. Uostalom, neki iz opozicije tvrde da Vu~i} sebe predstavqa kao `rtvu i zato pomiwe pretwe smr}u. Dok sam predsednik Srbije javno kazuje da je svestan da mu neki qudi `ele smrt.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu~i}, gostuju}i u januaru u „]irilici” na TV Hepi, govorio je, izme|u ostalog i o pretwama smr}u.

- Da ne bih plakao nad sopstvenom sudbinom, pla{io se kako sam upla{en, ima tu pomalo ozbiqnih ali i komi~nih stvari. Na ubistvo i likvidacije pozivaju oni koji nemaju nimalo hrabrosti, po~ev{i od Milo{a Jovanovi}a.

Predsednica parlamenta Ana Brnabi} je javno osudila ove poku{aje i rekla da je – ubiti predsednika Vu~i}a su{tina protesta studenata ispred RTS-a.

Vlast pa i sam predsednik Vu~i} smatraju da su smrtne pretwe, koje su upu}ene wemu, deo plana za gra|anski rat i dr`avni udar u Srbiji. Zbog tajne veze Studentskog pokreta sa Univerzitetom i

Srbije, kao i planirawa dr`avnog udara i terorizma uhap{eno je petoro qudi. Opozicija je na ovakva reagovawa vlasti i predsednika Vu~i}a javno pokazivala podsmeh – mnogo propagande, nula osumwi~enih i optu`enih – javqeno je preko jednog proameri~kog medija u Beogradu.

Uz podsmeh: “Zabrinuti predsednik je jo{ zabrinutijim ~lanovima Srpske napredne stranke, rekao da „mo`da mogu da me ubiju, ali u Srbiji nikada ne}e pobediti“.

Vaqa, me|utim, biti ozbiqan i jako oprezan. Pretwe ubistvom ili atentatom na predsednika Srbije je odraz psihi~kog i politi~kog stawa qudi iz opozicije i qudi u protestu. Sa ovako surovom pretwama ne treba se {aliti. Predsedniku Srbije preti politi~ka ili fizi~ka smrt. Javnost je o tome obave{tena, ali niko ozbiqno ne reaguje da to spre~i. Tako je bilo i sa premijerom Zoranom \in|i}em?! Dobijao je pretwe smr}u, poku{ani su atentati i na kraju je ubijen na pragu Vlade Srbije.

Ne treba zaboraviti atentate koji su se dogodili u Srbiji. Premijer Zoran \in|i} ubijen je 2003., Ivan Stamboli}, biv{i prvi ~ovek Srbije, potencijalni kandidat opozicje likvidiran je 2000. godine, ubijena su ~etiri ~lana tada opozicionog Srpskog pokret obnove na Ibarskoj magistrali, a na Vaskrs 1999. ubijen je Slavko ]uruvija, novinar i vlasnik „Dnevnog telegrafa“ i „Evropqanin“. Atentat na Aleksandra Vu~i}a kao srpskog premijera je izveden u Poto~arima po~etkom jula 2015. godine, na obele`avawu 20 godina od zlo~ina u Srebrenici. Grupa razjarenih ekstremista koji su ga pogodili kamenicom u glavu. Ovaj skandalozni in-

Nije, me|utim, bilo zvani~nih informacija BIA, MUP-a Srbije niti Vojske Srbije, ~ije “Kobre” ~uvaju Aleksandra Vu~i}a, o pripremama ili konkretno organizovanog napada i atentata na predsednika Srbije

cident dogodio se oko 13 sati, kad je premijer, posle polagawa cve}a na spomenik 8.000 ubijenih Bo{waka, zajedno sa drugim dr`avnicima krenuo potpuno neobezbe|enom stazom ka bini. iz pobesnele mase su vikali: „Alahu ekber“, „Ubij ~etnika“. Premijeru Srbije razbijene su nao~are, a levi obraz natekao mu je odmah posle udarca kamenicom.

Skoro deset godina kasnije Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske je da je Obave{tajno-bezbednosna agencija (OBA) BiH planirala atentat na wega i predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a i da je to jedan od razloga za{to je biv{i direktor OBA Osman Mehmedagi} Osmica u zatvoru:

- Bila je potpuno razra|ena {ema u kojoj su prvo razvili mre`u pra}ewa u Srbiji predsednika Vu~i}a i wegovih aktivnosti. Vr{ili su medijsku pripremu svega toga iz Federacije prema Vu~i}u i meni. Sada postoje i dokazi organizacionog karaktera da su se spremale grupe za egzekucije i ostale stvari - rekao je Milorad Dodik krajem 2024. godine u Dervi{ima kod Bawaluke.

Pre dva meseca u Ka{telima nadomak Splita odr`an je tradicionalni karneval na kojem je zapaqena lutka sa likom predsednika Vu~i}a. Kako je javila agencija “ Dalmacija danas” - tradicija nala`e’, da se na kraju svake povorke ‚zapali krwe, krivac za sve probleme u pro{loj godini”. To je po sudu dalmatinaca bio predsednik Srbije.

Ne mogu da odvojim doma}e od stranih pretwi predsedniku Srbije, jer verujem da postoji neka tajna veza, neka zavera qudi i grupa unutar na{e zemqe, sa qudima i grupama iz inostranstva. To je na svoj na~in pomenuo i sam Aleksandar Vu~i}, kada je izjavio da “sve {to je CNN radio protiv Trampa, radi i protiv mene” u Srbiji: „Moji dragi prijateqi iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, vi }ete sve razumeti. Pogledajte {ta Si-En-En govori, istina je na suprotnoj strani. Vide}ete da rade i govore sve protiv mene, isto kao {to su govorili protiv predsednika SAD Trampa i onda }e vam sve biti jasno”, rekao je predsednik Vu~i} u intervjuu za “Va{ington egzaminer” Kako delovi politi~kih struktura i medija iz SAD napada predsednika Srbije, tako direktnu pretwu Aleksandru Vu~i}u ovih dana {aqe EU. Naime, kako je predsednik Srbije u nekoliko navrata najavio da }e prisustvovati proslavi 80 godina od pobede nad nacizmom 9. maja na koju ga je pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin, evropski zvani~nici su kao odgovor na ovu najavu upozorili Vu~i}a da bi wegova poseta Rusiji predstavqala kr{ewe kriterijuma za ~lanstvo i poremetila ambicije Srbije za pristupawe u EU. Pojedine demokrate iz EU zapretili su srpskom narodu i dr`avi da }e uvesti sankcije, dakle da }e i nas kazniti, ako Aleksanda Vu~i} ode u Moskvu.

Iz Rusije se oglasila Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoqnih poslova Rusije koja je rekla da je ovakav odnos EU prema Srbiji predstavqa ra|awe novog evronacizma: - Ukoliko je to ta~no, onda se evronacizam ponovo ra|a pred na{im o~ima. Tako su fa{isti pre 80 godina primoravali qude da se odreknu svoje otaxbine, etni~ke pripadnosti i vere, sve one koje su smatrali qudima drugog reda. Ovakva politika je neprihvatqiva i predstavqa opasan presedan u odnosima Evrope sa suverenim dr`avama. Kako mi u Srbiji druga~ije da ~itamo poruku iz EU upu}enu Aleksandru Vu~i}u i nama nego kao poku{aj politi~ke likvidacije ili ubistva predsednika Srbije.

Vojskom

SEDAM DANA I SEDAM GRADOVA:

Kako izgleda kad se probudi{ u drugoj zemqi, svakog jutra

Prenosimo zapis sa putovawa i impresije Ivana Andreji}a. „Zamislite da se budite svakog jutra u drugom gradu, u drugoj zemqi, na drugoj obali – a da niste morali da spakujete kofer vi{e od jednom. Upravo to mi je donelo krstarewe zapadnim Mediteranom na brodu „Costa Pacifica”. To nije bilo samo putovawe – to je bilo sedam dana u kojima se `ivot pretvara u film, a vi imate glavnu ulogu. More, sunce, uzbudqivi gradovi, novi qudi. Luksuz, udobnost, uzbu|ewe koje ne prestaje – sve to, i mnogo vi{e, stalo je na elegantni kruzer koji plovi Mediteranom. I zato ovo nije samo pri~a o mestima koja sam posetio, ve} o ose}aju da je ceo Mediteran postao moja terasa.

Krstarewe zapadnim Mediteranom na Kosta Pacifika (Costa Pacifica) – brodu dugom skoro 300 metara, visokom vi{e od 12 spratova, sa 4.000 putnika, svakodnevnim koncertima, bazenima, restoranima, kabinama koje gledaju na beskrajnu pu~inu – nije samo putovawe. To je pokretni svet u malom (mislim, ne ba{ malom). Rasko{ u pokretu. I, {to je najlep{e od svega, dostupno je svima. Nije mit, nije ekskluzivna pri~a bogatih – to je realan, pristupa~an na~in da sedam dana `ivite kao da ste filmska zvezda na turneji kroz Italiju, Francusku i [paniju.

Ali hajdemo redom.

Brodovi su, istorijski gledano, najstariji oblik me|unarodnog putovawa. Pre nego {to je ~ovek leteo, on je plovio. I to ne bilo kako – ve} od samog po~etka s ambicijom da brod bude produ`etak civilizacije, udobnosti, sigurnosti. U Rimu su luksuzne galije bile statusni simbol, plove}i dvorci. Danas ih zovemo kruzeri. Samo {to nisu vi{e rezervisani za imperatore, ve} i za mene, tebe i svakoga ko `eli da jednog jutra pije espreso u Savoni, a ve} slede}eg dana da gleda zalazak sunca nad Azurnom obalom.

Ukrcavawe na kruzer koji }e vas upoznati sa zapadnim Mediteranom po~iwe u \enovi ili Savoni, dva prelepa lu~ka grada na severozapadu Italije. Sve je jednostavno. Ve} u dolasku shvatite da stvari funkcioni{u. Organizacija, preciznost, bez gu`ve – svako ima svoj termin ukrcavawa koji dobije mejlom. U luci dobijate brodsku karticu – ona je kqu~ sobe, paso{, nov~anik i dozvola za sve na brodu. Bez we, ne postojite. Sa wom, sve mo`ete.

A onda – prvi korak na Costa Pacificu Deluje kao da ste zakora~ili u drugi svet. Ne samo zbog luksuza koga i te kako ne mawka, ve} zbog toga {to je sve osmi{qeno da funkcioni{e sa lako}om: kabine koje su tihe i komforne, brojne terase, barovi sa pogledom koji oduzima dah, restorani sa menijima koje potpisuju tri {efa sa Mi{lenovim zvezdicama, koncertne sale, kazina, pozori{ta, bazeni, spa centri. U svakom trenutku na brodu se ne{to de{ava – salsa na palubi, gala ve~era, slikawe sa kapetanom, koncert, de~ji mini-disko, akrobatska predstava. Ne postoji “prazan” trenutak. A {to je najva`nije –sve je ukqu~eno u cenu. Vi samo treba da odlu~ite da li }ete ve~erati hobotnicu na àru ili najukusniji biftek i da li }ete slu{ati majstora {panske gitare ili gledati akrobate koji izme|u dva kruzera u~estvuju u holivudskim produkcijama. Moja kabina je bila sa velikim prozorom, i svako jutro sam do~ekivao izlazak sunca iznad novog grada. Te{ko je opisati taj ose}aj – leì{ u krevetu, a kroz staklo vidi{ kako se brod lagano pribliàva {panskoj obali, kao da si deo nekog savr{enog plana koji ti ne mora{ da vodi{.

Prva stanica – Savona. Grad nije razvikana metropola, ali je zato autenti~an, prava Italija bez hordi turista. Uske ulice, stara tvr|ava, italijanska le`ernost. Qudi sede na trgovima, razgovaraju, piju kafu bez `urbe. Idealno mesto da se navikne{ na ritam krstarewa. Slede}eg jutra – Francuska rivijera i za mene potpuno nova destinacija – Tulon,

grad koji spaja Provansu sa Azurnom obalom. Kratak aperol na terasi iznad mora i `ivot odmah deluje lak{e. A onda – Valensija. Grad budu}nosti. Kompleks Grad umetnosti i nauke izgleda kao da je teleportovan iz 23. veka. Ali samo nekoliko koraka daqe, stari deo grada podse}a vas da ste ipak u [paniji – tapasi, sredwevekovne crkve, lokal-

Rim nije izgra|en za jedan

ci koji se vra}aju sa popodnevne sijeste, i topli vetar koji se uvla~i me|u ulice. Ovde sam probao najboqu paequ u ìvotu – i verovatno }u se zbog we i vratiti na istok [panije. Palma de Majorka je slede}a. Grad koji izgleda kao savr{en balans izme|u istorije i hedonizma. Jedna od najve}ih evropskih katedrala dominira pejzaèm, a uli~ice vode do terasa sa najlep{im pogledima na ovaj kameni grad. Iza|ete iz lavirinta starog grada i shvatite da ste pet minuta od plaè iz snova. More na Majorki ima nijansu plave koju ni jedan filter ne moè da do~ara. Proveo sam popodne na plaì, a ve~e na krovu broda – koktel u ruci, vetar u kosi, grad u daqini... Sardinija, konkretno Olbija i smaragdna obala, potpuno je druga pri~a. Ovde sve miri{e na borovinu i so. More je nestvarno, a plaè deluju netaknuto, bez gu`vi, stotine metara najfinijeg peska samo za vas i sve nijansi tirkizne i plave. Nema preteranog turizma – samo priroda, ti{ina i najlep{e i najegzoti~nije plaè Mediterana. Ne zovu Sardiniju tek tako evropskim Maldivima. Kupawe na Sardiniji je iskustvo za sebe. Ujutru ste na brodu iz snova, popodne na pe{~anoj plaì, a uve~e nazad na kruzeru koji ve} polako kre}e ka Rimu. Posledwi dan – Rim. Brod pristaje u ]ivitavekiji, odakle imate opciju da organizovano ili individualno stignete u centar Rima. I da – ~ak i za jedan dan moète mnogo toga da vidite u ve~nom gradu. Koloseum, Forum, Trevi fontanu, Panteon, Trastevere. Rimu ne treba mnogo vremena da vas osvoji. I ne treba mu uvod. Samo hodajte, di{ite, upijajte lepotu… I probajte |elato.

A {ta je najlep{e u celoj pri~i? Sve to vreme vi ste na istom brodu, u istoj sobi, bez pakovawa, bez promene hotela, bez gubqewa vremena na aerodrome i vozove. Svaki dan novi grad – ali bez stresa. Krstarewe spaja dve stvari koje obi~no ne idu zajedno – avanturu i apsolutni komfor.

Cena? Mawe nego {to biste platili klasi~no letovawe u Gr~koj ili Turskoj ako ura~unate letove, hotele, obroke i prevoz. Ovde je sve ukqu~eno. A ako ste pametni i rezervi{ete ranije, ili “u posledwem trenutku”, mo`ete pro}i i iznena|uju}e povoqno.

I samo jo{ ne{to, da ne zaboravim najva`nije... Mo`da najlep{i deo celog krstarewa nije ni u gradovima, ni u ve~erama, ni u koncertima. Najlep{i deo su qudi koje }ete upoznati. Putnici iz svih krajeva sveta – porodice iz Brazila, parovi iz Japana, penzioneri iz Francuske, mladi iz Slovenije i Italije koje sam upoznao – svi zajedno, svi na istom brodu. Iako dolazimo iz razli~itih kultura, govorimo razli~ite jezike, na brodu kao da svi pri~amo istim, svi se razumemo. Upoznajete qude na bazenu, na doru~ku, u liftu. Delite osmeh, savet, odu{evqewe. Ceo svet se skupi na istu palubu – i di{e istim ritmom

dan, ali mo`ete da vidite mnogo toga u jednom danu

Valensija }e vas o~arati svojom modernom arhitekturom

Savona

Kosta Pacifik – brod dug skoro 300 metara, visok vi{e od 12 spratova, sa 4.000 putnika, svakodnevnim koncertima, bazenima, restoranima, kabinama koje gledaju na beskrajnu pu~inu...

LEKARI NA OPREZU:

Poznato stawe Teodore, devojke koja je jedina pre`ivela pad nadstre{nice!

Upravnica klinike za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola KCV-a prof. dr Teodora Tubi} rekla je da je pacijentkiwa koja je povre|ena na @elezni~koj stanici u Novom Sadu van `ivotne opasnosti i da je o~ekuje rehabilitacija. Jo{ uvek traju pregovori i razmi{qa se o najboqoj mogu}oj ustanovi za wu u ovom trenutku i naravno, za Teodoru je neophodno da se obezbedi proteza, navela je doktorka.

Posle vi{e od {est meseci od pada nadsre{nice u Novom Sadu, ispod koje je `ivot izgubilo 14 osoba, dok su dve osobe

kasnije premunule od teìne zadobijenih povreda i sekundarnih komplikacija, multidisciplinarni tim Klini~kog centra Vojvodine, pomno prati stawe Teodore Martinko, jedine povre|ene koja je uspela da preìvi pad nastre{nice i teìnu povreda, javqa RTS.

Upravnica klinike za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola KCV-a prof. dr Teodora Tubi} rekla je za RTS da je stawe pacijentkiwe Teodore Martinko stabilno i da je van svake `ivotne opasnosti.

„Ona je sada ve} du`i period na odeqewu. Ja se iskreno nadam da su sve hirur{ke intervencije

sada iza nas, a ostaje jo{ jedan kratak period kada su potrebna previjawa, naravno ne vi{e svakodnevna“, ka`e dr Tubi}.

Prema wenim re~ima, wena hrabrost i wena voqa su ne{to {to apsolutno u ovako te{koj situaciji u kojoj se ona na{la, pored svega onoga {to je jedan multidisciplinarni tim za wu uradio, svakako veliki postotak ovog uspeha.

„Mislim da u svakoj bolesti takva voqa i takva hrabrost }e puno doprineti da weno inicijalno stawe koje je zaista po svim statistikama bilo tako da nismo ni o~ekivali da }e preìveti, sada moèmo da kaèmo da je van svake ìvotne opasnosti i da se zaista iskreno nadamo da }e ona uskoro biti otpu{tena iz na{e ustanove“.

Doktorka Tubi} je rekla da {to se ti~e daqeg le~ewa, ono bi svakako trebalo da se nastavi u nekom rehabilitacionom centru.

„Jo{ uvek su pregovori i pronalaèwe i iznalaèwe najboqe mogu}e ustanove za wu i naravno ono {to bi za wu bilo neophodno jeste da se obezbedi proteza sa kojom bi ona mogla da funkcioni{e u svom svakodnevnom ìvotu“, navela je Tubi}eva.

Koliko se pla}a radni sat u zemqama EU, a koliko u Srbiji

Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemqama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu. Prema podacima Eurostata, prose~na satnica u EU bila je 33,5 evra. Me|u podacima su se na{li i podaci za tri zemqe van EU.

ja 48,2, Holandija 45,2, Austrija 44,5, Francuska 43,7, Nema~ka 43,4, Irska 42,5, a na 10. mestu je [vedska sa 40,3. Finska je sa 37.7 evra posledwa zemqa ~ija je satnica ve}i od EU proseka koji iznosi 33.5. Odmah ispod su Italija (30.9) i Slovenija (27.1), dok je u 13

U Srbiji je prose~na satnica tokom 2024. godine bila za nijansu ve}a od najslabije rangirane dr`ave - Bugarske.

Sude}i prema podacima sajta Eurostat, najvi{e je sat pla}en u Luksemburgu – 55,2 evra. Slede Danska 50,1 evro, Belgi-

zemaqa EU pla}eni sat ispod 20 evra. Posledwa tri mesta zauzimaju Ma|arska 14.1, Rumunija 12,5 i Bugarska 10,6 evra. U Gr~koj i Hrvatskoj cene sata su gotovo identi~ne 16.7 i 16.5 evra.

Kao i ranijih godina, zemqe centralne, isto~ne i ju`ne

Novi premijer Srbije \uro Macut kupio vilu vrednu milion evra dan pre nego {to je imenovan za premijera

Novi premijer Srbije \uro Macut sa suprugom je kupio vilu vrednu vi{e od milion evra na Zvezdari od Tomislava Bogeti}a, nekada{weg direktora javnog preduze}a Beograd put. Osim ove nekretnine, Macut je odranije vlasnik jo{ ~etiri stana u Beogradu od po 100 kvadrata

Evrope imaju najni`e tro{kove rada i nivoe plata.

Kada su u pitawu zemqe van Evropske unije postoje razli~iti primeri. U Norve{koj sat se pla}a 53,7 evra, a na Islandu 53.0 evra, navode podaci Eurostata.

A Srbija?

Nadnica za sat vremena rada u Srbiji, prema ovom obra~unu iznosi 11,4 evra. To je za nepun evro vi{e od Bugarske, koja je na posledwem mestu istra`ivawa. Kako je navedeno, u prosek se ubrajaju ne zarade dr`avne administracije, odbrane, obaveznog socijalnog osigurawa.

Kako je N1 nezvani~no saznao u Republi~kom zavodu za statistiku, precizno pore|ewe podatke o zaradama u Evropskoj uniji i Srbiji nije mogu}e jer se primewuje druga~ija metodologija, a podaci se ne {aqu Eurostatu.

Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, prose~na „bruto 1“ zarada – u koju se ubrajaju doprinosi zaposlenog, u januaru 2025. godine iznosila je 148.440 dinara. To zna~i da je na 176 radnih sati, vrednost jednog iznosi 843 dinara, odnosno 7,2 evra. Prema „bruto 2“ zaradi gde se ra~unaju doprinosi i radnika i poslodavaca iznosi 171.876, {to zna~i da se po satu zaradi 976 dinara, odnosno 8,3 evra po sredwem kursu Narodne banke Srbije.

Gotovo deset dana nakon {to je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} otkrio da }e naredni premijer biti profesor Medicinskog fakulteta i doktor endokrinologije \uro Macut, on je svoju imovinu uve}ao za jednu skupocenu nekretninu, otkriva Krik. Ovaj doktor, do tada nepoznat javnosti, sklopio je 14. aprila ugovor kojim je kupio vilu od 193 kvadrata koja se nalazi u {irem centru glavnog grada, na op{tini Zvezdara, pokazuju podaci katastra. Iako nije poznato koliko ju je Macut ta~no platio, agencija za procenu vrednosti nekretnina, izra~unala je da je tr`i{na vrednost vile ve}a od milion evra.

„Sagra|ena je porodi~no stambena zgrada povr{ine u gabaritu 193 m2, gra|evinske povr{ine 508 m2, u Beogradu, op{tina Zvezdara. Tr`i{na vrednost objekta i parcele kre}e se od 1 do 1,2 miliona evra“, saop{teno nam je iz agencije.

Ovu vilu Macut i wegova supruga kupili su od Tomislava Bogeti}a, nekada{weg direktora JKP Beograd put i biv{eg funkcionera Demokratske stranke Srbije.

Ugovor je potpisan dan pre nego {to je Macut u Skup{tini Srbije izglasan za premijera.

Sem ove vile, Macut je odranije vlasnik niza drugih nekretnina.

Poseduje ~etri stana – dva na Vo`dovcu, jedan na Savskom vencu i jedan na Novom Beogradu. Svi ovi stanovi zajedno imaju 378 kvadrata. Vlasnik je i gara`e od 16 kvadrata na Vo`dovcu. Ko je \uro Macut?

Do imenovawa za premijera Macut je bio nepoznat {iroj javnosti.

Bio je jedan od profesora koji je posetio i podr`ao kamp pored Predsedni{tva, u javnosti poznat kao „]acilend“, u kojem su se skupili studenti koji su protiv studentkih blokada i koji podr`avaju predsednika Aleksandra Vu~i}a.

Krajem januara je govorio i na mitingu Srpske napredne stranke u Jagodini.

Kada je izabran za premijera, Macut je u Narodnoj skup{tini rekao da je Vu~i}ev predlog da postane premijer prihvatio kao obavezu.

„Danas sam do{ao u ovaj dom na{e dràvotvornosti da kaèm narodnim predstavnicima i gra|anima da sam ja ~ovek i sin svog naroda, qubiteq na{eg roda i, ako dobijem va{u podr{ku, va{ praviteq i va{ brat, da sam datu mi du`nost prihvatio bezpogovorno kao obavezu koja me je sna{la i zadesila i koju kao verni sin svoje otaxbine nisam mogao izbe}i jer bi na taj na~in izbegao svoju obavezu prema svom narodu i dràvi“, rekao je Macut 15. aprila, kada je predstavio program nove Vlade.

Premijerova supruga, Jelica Bjeki} Macut tako|e je doktorka endokrinologije.

Premijer Macut sa Vu~i}em

80 GODINA OD TRIJUMFA NAD

Beograd obele`io Dan pobede, „Besmrtni puk“

mar{irao prestonicom!

Dan pobede nad fa{izmom obele`io se u Beogradu. Premijer \uro Macut tim povodom polo`io je venac na spomenik Neznanom junaku.

Povodom obele`avawa Dana pobede nad fa{izmom u Drugom svetskom ratu predsednica Skup{tine Srbije Ana Brnabi}, ministarka za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Milica \ur|evi} Stamenkovski, kao i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Har~enko polo`ili su vence u Spomen kompleksu „Grobqe oslobodilaca Beograda“.

Vence su potom polo`ili i predstavnici grada Beograda, okupqeni gra|ani.

Zvani~nici, kao i predstavnici diplomatskog kora i brojni gra|ani, kod spomenika „Ve~na vatra“, u istom spomen kompleksu, polo`ili su ru`e, a zatim i vence na Spomenik crvenoarmejcu.

Ceremoniji obele`avawa Dana pobede prisustvovao je veliki broj gra|ana, koji se nakon polagawa venaca okupio u Ruzveltovoj ulici, ispred Spomen kompleksa, odakle }e krenuti u mar{ „Besmrtnog puka“ ka Trgu Republike.

Dan pobede obele`ava se u znak se}awa na 9. maj 1945. godine kada je nacisti~ka Nema~ka kapitulirala.

U~esnici mar{a „Besmrtnog puka“ su, nakon polagawa venaca na Grobqu oslo-

bodilaca Beograda, krenuli ka Trgu Republike.

Na ~elu kolone su ministar kulture Nikola Selakovi}, ministarka privrede Adrijana Mesarovi}, ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena @ari} Kova~evi} i ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Har~enko.

U povorci su i gra|ani i ~lanovi udru`ewa kozaka u tradicionalnim no{wama.

„Besmrtni puk“ je me|unarodni civilno-patriotski pokret za o~uvawe kulture se}awa na one koji su dali `ivote u borbi protiv fa{izma u Drugom svetskom ratu.

Pokret je nastao u Rusiji 2014. godine, a ideja je vrlo brzo za`ivela i pokret se pro{irio na druge gradove u svetu.

Deo Evrope i sveta obele`ava Dan pobede i 80. godi{wicu kapitulacije nacisti~ke Nema~ke u Drugom svetskom ratu, dok se u zemqama Evropske unije (EU) obele`ava i Dan Evrope, odnosno 75. godi{wica deklaracije kojom je nekada{wi {ef francuske diplomatije Robert [uman pozvao na uspostavqawe novog poretka me|u evropskim zemqama.

Najve}a proslava Dana pobede organizovana je u Moskvi, gde je ruski predsednik Vladimir Putin bio doma}in liderima dvadesetak zemaqa, me|u kojima su i kineski predsednik Si \inping, kao i

NEVEROVATAN

USPEH SRBINA U VENECIJI:

Profesor iz Novog Sada osvojio

presti`nu svetsku nagradu, posvetio je studentima u zatvoru!

Nagradu „Srebrni lav“ na Venecijanskom bijenalu arhitekture, Novosa|anin Vladan Joler posvetio je studentima u Srbiji, a kolegama poru~io da ne sara|uju sa korumpiranim re`imima. Nagradu Venecijanskog bijenala arhitekture „Srebrni lav“, Vladan Joler je posvetio svim studentima i aktivistima u zatvoru u Srbiji ili u prinudnom egzilu. Vladan Joler je osniva~ [er fondacije i profesor Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Osvojio je Srebrnog lava na Venecijanskom bijenalu arhitekture kao koautor dela „Calculating Empires: A Genealogy of Technology and Power Since 1500“.

Joler je, zahvaliv{i na priznawu, naglasio da nagradu posve}uje svojim kolegama, studentima i profesorima Univerziteta u Novom Sadu koji su ustali protiv „korumpiranog i kriminalnog re`ima“ u Srbiji.

„Posve}ujem je svim studentima i aktivistima koji su trenutno u zatvoru u Srbiji ili u prinudnom egzilu. Svim studentima, profesorima i gra|anima koji su

predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, a od zvani~nika EU – slova~ki premijer Robert Fico.

Drugi svetski rat zvani~no je okon~an 9. maja 1945. godine kapitulacijom nacisti~ke Nema~ke, a taj dan obele`ava se kao Dan pobede.

Bezuslovnu kapitulaciju Nema~ke u Berlinu potpisali su feldmar{al Vilhelm Kajtel, mar{al Georgij @ukov u ime Sovjetskog Saveza, a britanski vazduhoplovni general Artur Teder u ime zapadnih saveznika.

U ratu je u~estvovalo oko 60 zemaqa, odnosno oko 110 miliona vojnika, a procewuje se da je poginulo izme|u 50 i 80 miliona qudi, me|u kojima je bilo 38 do 55

miliona civila.

Dr`avna komisija biv{e Jugoslavije svojevremeno je objavila da je poginulo 1.706.000 osoba, me|u kojima je bilo vi{e od 300.000 boraca.

Deveti maj obele`ava se i kao Dan Evrope jer je tog datuma 1950. godine francuski ministar spoqnih poslova Robert [uman objavio deklaraciju kojom je pozvao na uspostavqawe zajedni~kih tela i odnosa me|u evropskim zemqama, pre svega u proizvodwi i distribuciji ugqa i ~elika.

Naredne godine osnovana je Evropska komisija za ugaq i ~elik, koja je prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, a 1991. godine u Mastrihtu progla{ena je Evropska unija.

POSLE 2000 KILOMETARA I 16 DANA TRA^AWA: Studenti maratonci stigli u Brisel!

Studenti maratonci stigli su u Brisel, krajwu destinaciju svog 16-dnevnog ultramaratona. Veliki broj pripadnika srpske dijaspore, kako iz Belgije, tako i iz okolnih dr`ava okupio se u Briselu na platou ispred slu`be za spoqne poslove Evropske unije, kako bi do~ekali studente maratonce.

`rtve policijske brutalnosti, fizi~kog i psiholo{kog zlostavqawa, targetiranog nadzora, zastra{ivawa i kampawe bla}ewa, koje organizuje reìm. Posve}ujem je qudima koji su izgubili ìvot pod nadstre{nicom renovirane èlezni~ke stanice u Novom Sadu, doga|aju koji je pokrenuo masovne antivladine proteste“, rekao je Joler.

Joler je pozvao sve arhitekte, in`ewere, urbaniste, umetnike i ~lanove akademske zajednice da ne sara|uju sa nepravednim i korumpiranim re`imima u svetu, niti sa politi~arima i kompanijama koji u~estvuju u praksama eksploatacije zarad profita, mo}i i kontrole.

„Calculating Empires“ je vizuelni manifest dug 24 metra, koji prati 500 godina razvoja sistema kontrole potpomognutih tehnologijom – od imperijalne dominacije do savremene ve{ta~ke inteligencije.

Joler je osvojio Srebrnog lava sa profesorkom i istra`iva~icom Kejt Kraford, saop{teno je u okviru sve~anog otvarawa 19. Me|unarodne izlo`be arhitekture u Veneciji.

Grupa u~enika Prve beogradske gimnazije priredila je u Briselu iznena|ewe svojoj drugarici Maji, koja je sa grupom studenata tr~ala ultramaraton od Novog Sada do evropske prestonice.

U~enik Prve gimnazije Mihajlo Bo}anin rekao je da Maja i wihov {kolski drug Nikola Mati}, koji je bio u logistici, moraju da budu nagra|eni za trud koji su ulo`ili tr~e}i do Brisela.

Veliki broj pripadnika srpske dijaspore, kako iz Belgije, tako i iz okolnih dr`ava okupio se u Briselu, kako bi do~ekali studente maratonce

“Doveli smo i Majinog bratu i sestru da je obradujemo na{im prisustvom posle burnog puta i mislimo da smo uspeli. Ponosni smo na wu i na{eg drug Nikolu Mati}a, koji je bio u logistici”, rekao je Mihajlo.

U~enici Prve beogradske gimnazije odlu~ili su da ne iza|u iz blokade dok se Maja i Nikola ne vrate u Srbiju. Dragana Radanovi} iz organizacje „Palac gore“ otkrila je neke od planova studenata.

Govore}i o sastancima koje }e studenti

imati narednih dana u Briselu, Radanovi} je istakla da je „spisak duga~ak“. Me|u brojnim sastancima studenti }e tako razgovarati sa vi{e od 50 poslanika, ali }e se susresti i sa Dejvidom Mekalisterom, {efom Odbora za spoqne poslove Evropskog parlamenta, ali i sa evropskim komesarkom Martom Kos. „Planiran je i sastanak sa Martom Kos u ~etvrtak“, dodala je Radanovi}.

BLAGOJE JOVOVI]: Srpski heroj u vu~joj jazbini (21)

uKo je bio Blagoje Jovovi} koji je simboli~no zadovoqio pravdu i osvetio stotine hiqada Srba nevino stradalih od usta{a u Nezavisnoj Dràvi Hrvatskoj. u Koga je podràvao i pratio u potrazi za istinom i pravdom? u Kakav je bio wegov ìvot pedesetih godina pro{log veka, nakon emigrirawa u Argentinu i u godinama pre i posle napada na - Antu Paveli}a? u Za{to je postojao pakt ti{ine u grupi ~etnika koji su izvr{ili napad? u Da li je Jovovi} bio u dosluhu sa jugoslovenskom Udbom?

Preuzeto iz Novosti - Autor: Marija Jovovi}

ISPOVEST U OSTROGU O ATENTATU NA KRVNIKA:

1767. - \enova je Francuskoj prodala ostrvo Korziku.

1796. - Trupe Napoleona Bonaparte u{le su u Milano.

1859. - Ro|en je francuski fizi~ar Pjer Kiri. Prou~avao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supru`nici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom.

1891. - Ro|en je ruski pisac Mihail Afanasjevi~ Bulgakov, autor romana „Bela garda”, preto~enog u dramu „Dani turbina” koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je po satiri~nim i groteskno-fantasti~nim pripovetkama i romanu „Majstor i Margarita”.

Bila je 1998. godina. Jednog dana, sredinom novembra, zazvonio je ku}ni telefon i u Blagojevu svakodnevicu naglo je uletela jedna neo~ekivana vest.

Iz Crne Gore su ga obavestili da mu je brat Veqko, ~etiri godine mla|i od wega, imao ozbiqnih problema sa zdravqem. Ta {okantna vest preokrenula je atmosferu u ku}i. U na{em domu, se}awe na wegovu stariju sestru Vjeru, koja je preminula 1997. godine, skoro godinu dana ranije, bilo je jo{ uvek sve`e.

Kada smo razmi{qali o tome {to se dogodilo, Blagoju smo predlo`ili da otputuje i da bude u blizini svog brata, u posledwim trenucima wegovog `ivota. Ipak, sudbina je te planove promenila. Iz Crne Gore su ga 23. novembra obavestili da mu je brat preminuo, pa je porodica pitala Blagoja da li je mislio da za 40 dana od bratove smrti otputuje na pomen. U tom trenutku nije znao {ta da odgovori niti {ta da odlu~i. U glavi su mu se motala se}awa na rat, gubitke i daqinu. Ono {to se potom dogodilo, bilo je Bo`ja voqa. Mnoge stvari koje su se dogodile, Blagoje nije planirao. Sve se de{avalo korak po korak.

Pro{lo je pedeset i ~etiri godine otkako je Blagoje napustio svoju zemqu. Sa wegovih sedamdeset i pet godina od tih davnih se}awa iz pro{losti delila ga je beskona~nost.

Ka Starom kontinentu krenuli smo 10. decembra 1998. Blagoje je bio pun strepwe i unutra{we radosti. Prva stanica na tom putu bio je Bari. U taj grad nas je iz Buenos Ajresa odvezao avion kompanije Al Italia. Blagoje je imao tri dana da sredi svoje emocije i misli. Sudbina je htela da opet preplovi to more, onako kako ga je pre{ao i pre pedeset i ~etiri godine. ^ekawe je pratila jaka hladno}a.

Dan odre|en za dolazak u Crnu Goru, u grad Bar, bio je 14. decembar. Trajekt nas je odvezao do na{eg odredi{ta. Kada je kucnuo ~as, anksioznost se pretvorila u uzbu|ewe, u ~istu i prostu

emociju, onu koja izaziva uzbu|ewe i kojom se nagove{tava blizina rodne grude. Blagoje je u`ivao u tim trenucima putovawa, uz {alu i smeh i bio je mnogo opu{teniji nego prethodnih dana. Nestao je strah od toga {ta }e zate}i u otaxbini koju je napustio pre pola veka. Kada je si{ao sa trajekta, prvo je zaplakao kada je ugledao ne}aka.

Posle suza, usledila je radost,razgovori i porodi~ne anegdote. Wegovo uzbu|ewe je bilo toliko da je zaboravio u luci svoj kofer koji smo potra`ili u narednim danima.

Ranac sa uspomenama na pro{lost postao je lak{i uz pomo} sada{wosti koja mu je pru`ala priliku da ispuni praznine qubavqu. Po dolasku u svoje rodno mesto, Kosi}, kom{ije su prilazile da ga pozdrave dok smo prolazili autom. Blagoje je tih dana pro`iveo lepe i nezaboravne trenutke: susret sa porodicom, sa prvim ro|acima, bilo starijim ili u dubokoj starosti, sa decom ro|aka, sa ne}acima i wihovom decom, sa kom{ijama i sa qudima koji su ga se se}ali

kada je bio mlad. Dvanaest dana, do 23. decembra, pratili smo ga na tom nezaboravnom susretu. Od tog dana, Blagoje je ostao sam u svojoj zemqi, kako je i trebalo biti. On i wegova domovina. On i wegovi qudi. On i wegov zadatak da sjedini svoju pro{lost i sada{wost, da se priseti qubavi i maj~inskog milovawa, posmatrawa izlaska sunca u sopstvenom domu, istom onom u kom je odrastao, iz kog je oti{ao u posledwoj fazi rata 1944. godine. Jedno od prvih mesta koje je Blagoje posetio po dolasku u Crnu Goru bio je manastir Ostrog, jedno od posledwih mesta na kom je bio tokom rata. Bilo je popodne i jaka hladno}a najavila je rani dolazak zime. Posle obilaska manastira, u pratwi porodice, sa~ekali smo Blagoja napoqu, ispred nepreglednih stena u kojima se nalazi to sveto mesto. U tom trenutku nismo imali pojma za{to mu je trebalo toliko vremena da iza|e.

Blagoje je tog popodneva upoznao pokojnog mitropolita Amfilohija. Pred wim je ispovedao tajnu koju je toliko

NEGOVAWE TRADICIJE

Blagoje Jovovi} je veliki deo svog ìvota proveo u tu|ini, u Argentini, gde je morao da nau~i novi jezik, {panski, da se uklopi u kulturu veoma razli~itu od wegove i da se navikne na intenzivan gradski ìvot kakav je ìveo u Buenos Ajresu. Morao je da se suo~i i sa izazovom ìvota u potpuno druga~ijoj dru{tvenoj hijerarhiji od wegove daleke Crne Gore i wegovog Bjelopavli}kog plemena. Kao Srbin iz Crne Gore, nikada nije izgubio niti zaboravio obi~aje i tradiciju svojih korena. Udaqenost je bila fizi~ka, ne i duhovna. Uprkos tome, kada je do{lo vreme da se vrati u domovinu, oklevao je. Kona~no, doneo je odluku da otputuje sa svojom ènom i sa osobom koja pi{e ovu kwigu, svojom tre}om }erkom po redosledu ro|ewa.

godina qubomorno ~uvao. Sa Mitropolitom je razgovarao vi{e od sat vremena. Upravo ga je mitropolit Amfilohije, koji je taj crkveni ~in imao od 1990, pozvao da medijima otkrije istinu o doga|ajima koji su se odigrali 10. aprila 1957. godine u Vrtnom gradi}u Lomas del Palomaru, atentatu koji je izvr{io na poglavnika Antu Paveli}a. Sa~ekali smo ga ispred svoda na kome je uklesano ime manastira, dok je ve~e ve} polako padalo. Kona~no, iza{ao je, zami{qen.

Tada su nas neki porodi~ni prijateqi pozvali na ve~eru kod wih, nedaleko od manastira.

To je bila posebna no}. Blagoja je do~ekao sa velikom rado{}u vlasnik ku}e, vidno dirnut kada je iz prve ruke ~uo detaqe atentata. Za stolom je bilo nas desetoro odraslih. Grobna ti{ina posluìla je kao kulisa za ispovest koju je Blagoje po~eo javno da otkriva. Ve~era je po~ela uz rakiju, zdravicom za prisutne, nakon ~ega je usledila ispovest. Re~i koje je izgovarao slaba{nim glasom, gotovo {apatom, ostavqale su jak utisak na sve prisutne. Blagoje je u sitne detaqe objasnio atentat na Paveli}a. Istinu je, uz naj~istiju otvorenost, izneo ~ovek koji se uvek izraàvao sasvim iskreno i moglo se primetiti da je bio sasvim smiren, iako je pola veka u du{i ~uvao ovu tako veliku tajnu. Mitropolit Amfilohije je tu istinu razotkrio svetu, a Blagoja je oslobodio }utawa. Na kraju pri~e, i uz nekoliko pitawa, stiglo je i slavqe. Vlasnik ku}e otvorio je prozor sa kojeg se ni{ta nije videlo, osim mra~ne i hladne no}i. Kao {to je tradicija u Crnoj Gori, on je iz pu{ke ispalio nekoliko hitaca u vazduh kako bi obavestio kom{ije da se ne{to va`no upravo doga|alo. Zatim je pogledao Blagoja u o~i, i sa podignutom ~a{om uzviknuo: Blagoje Jovovi}u, ti si posledwi ìvi ~etnik! Bog neka ti podari slavu! Tako se to ve~e zavr{ilo.

l Kraj

1914. - Umro je istori~ar i kwièvni kriti~ar Jovan Skerli}, profesor Beogradskog univerziteta, ~lan Srpske kraqevske akademije. Svojim kwièvnim i javnim radom zna~ajno je uticao na kulturni i politi~ki ìvot u Srbiji na po~etku 20. veka („Istorija srpske kwièvnosti”).

1918. - Prva avionska po{ta u svetu krenula je izme|u Wujorka, Filadelfije i Va{ingtona.

1940. - U SAD su po~ele da se prodaju prve najlon ~arape.

1945. - Nema~ke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu tokom kojeg je za ~etiri godine poginulo 1.706.000 qudi, a zemqa je poru{ena i opusto{ena.

1948. - Novostvorenu dr`avu Izrael napali su egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

1955. - U Be~u je potpisan Austrijski dr`avni ugovor kojim je okon~ana desetogodi{wa savezni~ka okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.

1992. - Tokom povla~ewa Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.

1996. - Skup{tina SR Jugoslavije je smenila guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovi}a, tvorca privredne reforme koja je po~etkom 1994. zemqu izvukla iz hiperinflacije. Avramovi} je prethodnog dana u ekspozeu u Skup{tini optu`io vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa me|unarodnim finansijskim organizacijama i time gura zemqu u propast.

2014. - U 18 gradova i op{tina u Srbiji progla{eno je vanredno stawe zbog vi{ednevnih obilnih padavina, izlivawa reka i poplava koje su izazvale klizi{ta i ru{ewe ku}a, puteva, vodovoda i druge infrastrukture. U poplavnom talasu je poginulo 57 qudi.

2019. - Preminuo je Mihailo Mi{a Janketi}, pozori{ni i filmski glumac. U bogatoj karijeri Janketi} je odigrao vi{e od stotinu uloga, najvi{e u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu.

Blagoje Jovovi}

Po{tovawe: Mitropolit Amf ilohije na grobu Blagoja Jovovi}a u Argentini

godine formirana je Vojska Republike Srpske!

OSNIVAWE I RATNI PUT VRS

Predsedni{tvo SFRJ, 8. maja 1992. godine, donosi odluku da se preostali delovi JNA povuku sa prostora biv{e BiH do 19. maja, iako je ranije dogovoreno da ostanu i narednih pet godina – do 1997. godine i da jednako {tite sva tri naroda dok se ne donesu politi~ka re{ewa.

Nakon otcepqewa Slovenije, Hrvatske i Makedonije, muslimankso-hrvatsko rukovodstvo u biv{oj BiH je odustalo od traèwa mirnog re{ewa za ìvot u zajedni~koj dràvi i odlu~ilo se, suprotno voqi srpskog naroda, za nezavisnost po svaku cenu. Imaju}i u vidu sva ova zbivawa, a sa ciqem da se za{titi srpski narod na prostorima bi{e BiH, Narodna Skup{tina Srpske Republike BiH, 12. maja 1992. godine donosi istorijsku i jedinu ispravnu odluku, o formirawu Vojske Republike Srpske. Kroz oruàne snage VRS je pro{lo oko 210.000 boraca, a ìvote za Republiku Srpsku je dalo 23.184 borca.

VRS je bila tre}a po redu formirana vojska na prostoru biv{e BiH. Vojska Republike Srpske se morala preko no}i formirati. Do kraja avgusta 1992. godine VRS je narasla u respektabilnu vojnu silu, organizovanu u sedam korpusa, 81 jedinicu ranga brigada i 30 jedinica ranga puka.

Ove jedinice su uspe{no vodile borbe i operacije u kojima su borci VRS pokazali ogromnu hrabrost i po`rtvovawe. Osamnaest brigada je odlikovano najve}im priznawem koje jedinica mo`e zaslu`iti – Ordenom Nemawi}a.

Osnovni ciq je bio za{tita naroda Republike Srpske i wegove imovine.

Najzna~ajnije operacije Vojske Republike Srpske su bile: „Koridor 1992“, „Prijedor 1992“, „Podriwe 1993“, „Lukavac 1993“, „Protivudar na Biha} 1994“, „Krivaja 1995“, „Odbrana sarajevsko-romanijske oblasti 1995“, „Odbrana zapadnih granica Republike Srpske 1995“, te „Mitrovdanske ofanzive 1992. i 1994. godine“…

NASLE\E

Opremu je VRS nasledila iz biv{e JNA. Ukupno je tenkova bilo 1999. godine oko 300, od toga 73 komada M-84, 204 T-55 i mawi broj T-34. [to se ti~e drugih oklopnih vozila imala je 18 BMP M-80, 84 BTR M-60, 5 PT-76, 19 BTR-50, 23 BOV-VP. Artiqerija se sastojala od 1.522 jedinice, ukqu~uju}i 95 raketnih baca~a, a u vazduhoplovstvu je postojalo 22 aviona i 14 borbenih helikoptera.

Ve}ih nabavki vojne opreme i naoruàwa nije bilo, uglavnom je nabavqana municija za lako naoruàwe jedinica kopnene vojske. VRS je zadràla klasi~nu profesionalno-regrutnu kombinaciju qudstva s malim brojem civila, koji su preimenovani u kategoriju „radnici u vojsci“. Sluèwe vojnog roka je smawivano s jednogodi{weg do tromese~nog, a ubrzo potom je i ukinuta obaveza sluèwa vojnog roka.

U bawalu~kom Centru vojnih {kola obu~avani su pripadnici kopnene vojske za ni`e oficirske i podoficirske du`nosti, a vi{e obrazovawe i obuku sticali su u vojnim {kolama i akademijama SR Jugoslavije.

Na dan, 22. aprila 1900. godine, preminuo je Jovan \or|evi} — ~ovek ~ije ime danas malo kome zna~i, iako su wegove re~i deo zvani~ne dr`avne himne Srbije: „Bo`e pravde.”

ZABORAVQENI VELIKAN SRPSKE KULTURE

Bio je pesnik, prosvetiteq, pozori{ni reformator i kulturni radnik koji je, uprkos ogromnom doprinosu srpskoj kulturi, ostao u senci istorije. Ro|en je 1826. godine u Senti, tada va`nom trgova~kom i kulturnom sredi{tu na Tisi, u kojem je stekao prve utiske o svetu koje }e kasnije preto~iti u literaturu, pozori{te i patriotske stihove.

OD SENTE DO POZORI[NIH DASAKA –@IVOT POSVE]EN KULTURI

\or|evi} je svoje {kolovawe zapo~eo u rodnoj Senti, a nastavio u Segedinu, Novom Sadu i Temi{varu. Studirao je filozofiju i medicinu u Pe{ti, ali ga je revolucija 1848. godine odvela u politi~ki i kulturni aktivizam.

Godine 1861, \or|evi} je bio jedan od osniva~a Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, koje je bilo kqu~ni stub srpske umetnosti u tada{woj Habzbur{koj monarhiji. Wegova misija da „pozori{tem vaspitava narod” do`ivela je punu afirmaciju 1868. kada je pre{ao u

Sistem ~inova nasle|en je iz JNA, od vojni~kih ~inova (razvodnik, desetar i mla|i vodnik), preko podoficira (od vodnika do zastavnika prve klase) i oficira (od potporu~nika do pukovnika), do generala…

PRE I POSLE KRAJA

Pred sam kraj postojawa VRS je u~estvovala u nekoliko mirovnih misija, od kojih je ona u Eritreji visoko ocewena u UN kao uspe{na. VRS nije imala prilika da se u~lawuje u me|unarodne asocijacije, ali je na visokom nivou u~estvovala u primeni Be~kog ugovora o gradwi poverewa i stabilizacije u BIH i ugovora iz Firence o subregionalnoj kontroli naoru`awa.

Prema Dejtonskom sporazumu VRS je imala pravo samo na 137 tenka, 113 oklopnih transportera i borbenih vozila pe{adije i 500 komada artiqerijskih

oru`ja, te se ostatak naoru`awa morao „uni{titi“.

Danas, od onoga {to je ostalo od VRS u sastavu Oru`anih snaga BiH je Tre}i pe{adijski puk (Republika Srpska).

Aktivnost ove jedinice svedena je na upravqawe muzejom puka; kontrolu finansijskog fonda; pripremu, istraìvawe i negovawe istorije puka; objavquje biltene; ~uva kulturno-istorijsko nasle|e puka; daje uputstva o odràvawu posebnih sve~anosti, obi~ajima, ode}i i pona{awu puka, te vodi oficirske, podoficirske i vojni~ke klubove. Po Zakonu o odbrani BiH, komandant puka ima iskqu~ivo po~asni poloàj i nema operativna niti administrativna ovla{tewa.

UKIDAWE VRS

Vojska Republike Srpske koja je izvojevala u ratu odbranu Republike Srpske i osigurala da

Beograd i postao prvi upravnik Narodnog pozori{ta, kao i osniva~ Pozori{ne {kole 1870. godine.

AUTOR STIHOVA KOJI SE PEVAJU VEKOVIMA

Stihove „Bo`e pravde” \or|evi} je napisao 1872. godine kao deo pozori{nog komada „Marko Kaznac“. Kompozitor Davorin Jenko ubrzo je pesmi dao muzi~ku formu, a ona je ve} 1882. postala zvani~na himna Kraqevine Srbije. U izmewenoj verziji, ovaj tekst i danas predstavqa himnu Srbije. Iako je deo dr`avne simbolike, ime Jovana \or|evi}a ~esto izostaje u javnosti, {kolskim programima i politi~kim govorima.

UJAK STEVANA SREMCA I MENTOR

MLADIM TALENTIMA

Jo{ jedan zanimqiv aspekt \or|evi}eve biografije jeste ~iwenica da je bio ujak i starateq ~uvenog pisca Stevana Sremca. Nakon smrti Srem~eve majke, Jovan ga je doveo u Beograd, omogu}io mu obrazovawe i uveo ga u kulturne krugove prestonice. Ova porodi~na veza nije samo zanimqiv detaq — ona otkriva i mre`u kulturnih uticaja koja je oblikovala najva`nije stvaraoce epohe.

SE]AWE KOJE BLEDI, UPRKOS TRAGOVIMA

Danas u Senti postoji spomenik Jovanu \or|evi}u, postavqen 2006. godine povodom 180 godina od wegovog

godine. Ukidawe Vojske Republike Srpske je izvr{eno pod velikim me|unarodnim pritiskom zapadnih sila u ciqu slamawa vojne sile Republike Srpske, jedine im prepreke, a sve radi toga da bi NATO-o imao fakti~ku kontrolu nad ovim prostorom i da bi mogao nesmetano da vr{i svoje geopoliti~ko-ofanzivne radwe na ovim prostorima.

Vojska Republike Srpske je ukinuta i „zahvaquju}i“ wenim politi~arima, kao {to je ukinuto i jo{ mnogo drugih ovla{tewa Republike Srpske do danas, a koja su preneta na nivo BiH. Du`nost politi~ara Republike Srpske je da ~uvaju ovla{tewa Republike Srpske data Dejtonskim mirovnim ugovorom.

“Slava poginulim borcima Vojske Republike Srpske“

ro|ewa. Ipak, retko koja {kola ili ulica u Srbiji danas nosi wegovo ime. U Beogradu postoji uli~ica, ali bez velikog javnog zna~aja. Nema ni trga, ni festivala, ni {kolskog konkursa posve}enog ~oveku koji je dao re~i srpskoj himni. \or|evi} je sahrawen na Novom grobqu u Beogradu, u zajedni~koj grobnici sa ro|acima, gde je kasnije sahrawen i wegov sestri} Stevan Sremac.

ZA[TO SE OVAKVI QUDI ZABORAVQAJU? Mo`da upravo zato {to nisu traìli pa`wu. Jovan \or|evi} je bio ~ovek koji je }utke i predano radio na izgradwi temeqa srpske kulture. Danas, kada se godi{wica wegove smrti obeleàva gotovo nezapaèno, ostaje pitawe: da li dru{tvo koje zaboravqa one koji su ga oblikovali, moè uop{te da se razume?

Republika Srpska postoji ovakva kakva je danas, zvani~no je ukinuta 1. januara 2006.

Ovo

je zvani~no najtoplije mesto na planeti – zovu

ga Dolina smrti, ali nije potpuno pusto

Tlo u Dolini smrti sastoji se od tamnih stena i peska koji upijaju sun~evu toplotu

Najtoplije mesto na svetu, Dolina smrti u Kaliforniji, poznato je po ekstremnim temperaturama i jedinstvenim geografskim obele`jima.

Sme{tena u isto~nom delu Kalifornije, blizu granice s Nevadom, Dolina smrti je deo Nacionalnog parka Death Valley, koji obuhvata oko 13.518 km2 pustiwskog krajolika.

Najvi{a potvr|ena temperatura ikada zabele`ena na Zemqi izmerena je upravo tamo 10. jula 1913. i iznosila je 56,7 °C. Iako su neka mesta, poput Al-Aziziyaha u Libiji (1922. zabele`ena temperatura od 58 °C), povremeno bila smatrana toplijima, ta su merewa kasnije osporena zbog neta~nosti u metodologiji, {to Dolinu smrti ~ini zvani~nim rekorderom prema Svetskoj meteorolo{koj organizaciji (WMO).

Ekstremne temperature u Dolini smrti posledica su nekoliko faktora. Dolina smrti nalazi se na 86 metara ispod nivoa mora, {to je ~ini jednim od najdubqih mesta u Severnoj Americi. Niska nadmorska visina uzrokuje ve}i atmosferski pritisak, {to dodatno zagreva vazduh. Dolina prima vrlo malo padavina, prose~no mawe od 50 mm godi{we, {to zna~i da nema vlage koja bi ubla`ila toplotu. Sun~eva svetlost nesmetano prodire do tla, dodatno ga zagrevaju}i.

Dolinu okruùju visoki planinski lanci, a planine spre~avaju cirkulaciju vazduha, zadràvaju}i vru} vazduh unutar doline. Tlo se zagreva i zra~i toplotu nazad u vazduh, stvaraju}i efekat rerne. Tlo u Dolini smrti sastoji se od tamnih stena i peska koji upijaju sun~evu toplotu, a temperature tla ~esto prelaze 80 °C. Uprkos ekstremnim temperaturama, Dolina smrti nije potpuno pusta. Nacionalni park dom je raznolikih biqnih i ìvotiwskih vrsta prilago|enim te{kim uslovima. Postoje i mali posetiteqski centri gde turisti mogu doìveti ove ekstreme, iako su letwi meseci opasni zbog rizika od toplotnog udara.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Neo~ekivane promene u ustaqenom ritmu `ivota. Otvaraju se nove perspektive na poslu, mogu da se pojave zanimqive ponude ili re{ewa za postoje}e izazove. Bilo bi dobro da se posvetite ku}nim obavezama ili provedete vreme s voqenim osobama. Neki pripadnici znaka oseti}e nalet energije, {to mo`e da dovede do spontanih odluka. Mogu}i su prijatni susreti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ovo je nedeqa preispitivawa unutra{wih razmi{qawa. Moè da se javi potreba da re{ite finansijska pitawa ili planirate buxet. Moè da se javi èqa da ne{to promenite u svojoj svakodnevici. Mo`da }ete poèleti da osveìte enterijer ili kupite ne{to posebno za dom. Mogu}a su zanimqiva poznanstva preko zajedni~kih prijateqa, a ta poznanstva mogu da budu sudbonosna.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

O~ekuje vas period aktivne komunikacije i novih poznanstava. Mogu}e su neo~ekivane vesti iz daqine ili od starih poznanika. Odli~an period za poslovne sastanke, partneri }e pokazati vi{e razumevawa. Pozitivne emocije kroz u~e{}e u dru{tvenim ili kulturnim doga|ajima. Mogu}e su va`ne informacije koje mogu da uti~u na va{e planove. Vikend je idealan za porodi~ni odmor.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Mo`e da se javi potreba da re{avate pitawa vezana za nekretnine ili porodi~ne stvari. Iskoristite vreme za planirawe budu}ih projekata ili razgovore sa rodbinom. Mogu}e neo~ekivane ponude vezane za posao ili karijeru. Mo`da }ete `eleti da se posvetite li~nom razvoju ili dubqem u~ewu o nekoj temi. Uzdrma}e se i qubavna situacija, vra}a se neko iz pro{losti.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Mo`ete da dobijete priliku da poka`ete svoje talente ili organizacione sposobnosti. Velike promene u poslu ili u~ewu, mo`da }ete morati da se prilagodite novim uslovima. U drugoj polovini nedeqe javqa se potreba za fizi~kom aktivno{}u i kretawem. Mogu}i su prijatni doga|aji u vezi s decom ili mla|im osobama. Vikend je idealan za zabavu, o~ekujte interesantno poznanstvo.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Mogu}i su poslovni uspesi zahvaquju}i va{em pedantnom pristupu. Neo~ekivane, ali prijatne vesti u vezi sa zdravqem ili dnevnim rutinama. Planirawe budu}ih projekata ili sre|ivawe prikupqenih informacija. Mo`ete da otkrijete va`nu tajnu. Mo`da }ete po`eleti da dubqe razumete sopstvene unutra{we procese. Vikend je idealan za ja~awe odnosa sa partnerom.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ulazite u nedequ promena i iznenadnih obrta. Mogu}e su velike promene u qubavi ili partnerstvu. Ova nedeqa }e biti posebno emotivna i va`na za dono{ewe odluka. Dobra nedeqa za poslovne razgovore. Javqa se èqa za osveèwem i li~nim promenama. Mo`da }ete poèleti da promenite ìvotne navike. Mogu}i su prijatni doga|aji vezani za putovawa i upoznavawa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Ulazite u period li~ne transformacije i rada na sebi. Suo~avawe sa zahtevnim situacijama ili izazovima. Va`ni dani za dono{ewe odluka i mogu}a otkri}a. Analiti~ki rad ili istra`ivawe tema koje vas zanimaju su pred vama. Raste potreba za materijalnom sigurno{}u i stabilno{}u. Vikend je dobar za planirawe budu}nosti i strate{ke ciqeve, mogu}a su i iznena|ewa.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ovo je aktivna nedeqa za vas, puna kretawa i {irewa vidika. Uspesi na poslu ili u u~ewu, zahvaquju}i optimizmu i inicijativi. Slede nova poznanstva, koja }e se vi{estruko isplatiti kroz poslovne saradwe. Mo`da }ete po`eleti da dubqe sagledate sopstvene vrednosti. Mogu}a su prijatna de{avawa u vezi s budu}im planovima. Vikend je savr{en za putovawa i boravak u prirodi.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Stabilna nedeqa puna ostvarivawa ciqeva! [ansa za ja~awe profesionalne pozicije. Dobar period za re{avawe administrativnih stvari i papirologije. Pogodno vreme za rad na dugoro~nim planovima i projektima. Raste potreba za udobno{}u i opu{tawem. Mo`da }ete po`eleti da ulep{ate svoj dom ili obradujete sebe ne~im lepim. Vikend provedite sa bliskim prijateqima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

O~ekuje vas uzbudqiva nedeqa puna iznena|ewa i zanimqivih susreta! Mogu}i su uspesi u timskom radu ili zajedni~kim projektima. Iskoristite prilike za kreativni izra`aj ili eksperimentisawe. Raste interesovawe za nove tehnologije i nekonvencionalne pristupe, mo`da po`elite da probate ne{to potpuno novo. Prijatna iznena|ewa kroz prijateqe ili poznanike.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ulazite u period poja~ane emotivnosti i kreativne inspiracije. Ova nedeqa moè da donese obaveze vezane za umetnost. Posebno je pogodna nedeqa za meditaciju i rad na sebi. Dobar period za sre|ivawe prostora i stvarawe posebne atmosfere. Raste potreba za romantikom, mo`da poèlite da iznenadite voqenu osobu ili da upoznate osobu koju duè vreme pratite sa daqine.

Finska je i ove godine, osmu godinu zaredom, zauzela prvo mesto na listi najsre}nijih zemaqa sveta prema World Happiness Report-u, koji se prvi put pojavio 2012. godine.

Ali, {ta je to {to ~ini Fince toliko sre}nima?

Odgovor le`i u nekoliko jednostavnih, ali duboko usa|enih navika koje su deo svakodnevice, a koje promovi{e i turisti~ka organizacija Business Finland kroz svoj program Masterklasa sre}e. POVEZANOST S PRIRODOM

Vi{e od 75% teritorije Finske pokriveno je {umama, ka`e Sari Hej, menaxerka za PR i medije u Business Finland

„Me{tani veoma ozbiqno shvataju svoj odnos prema {umi,“ isti~e ona. „Bez obzira na godi{we doba, Finci redovno provode vreme u prirodi. Ki{a ili sneg ih ne spre~avaju – to su samo znakovi da se treba druga~ije obu}i.“

Mnogobrojne studije potvr|uju koristi boravka na otvorenom. Jedno istra`ivawe iz 2017. godine pokazalo je da qudi koji

ìve u blizini {uma imaju boqu integritetu amigdale – dela mozga koji upravqa emocijama i stresom. Ali, ne morate ìveti u {umi da biste osetili mir. Ve} 10 do 30 minuta {etwe u prirodi moè zna~ajno

smawiti znake stresa, kao {to su povi{en puls i pritisak.

SAUNA KAO STIL @IVOTA U Finskoj je sauna mnogo vi{e od obi~nog opu{tawa – ona je deo kulture i

svakodnevice. Javno dostupne saune postoje {irom zemqe, ~esto uz pristup vodi za brzo rashla|ivawe nakon znojewa, obja{wava Hej. Nova istraìvawa ukazuju da redovno kori{}ewe saune moè pomo}i pri opu{tawu, poboq{awu memorije i kvalitetu sna. Na primer, jedno istraìvawe iz 2019. godine pokazalo je da je ~ak 84% od 482 u~esnika izjavilo da su spavali boqe nakon saune.

HRANA KAO IZVOR BLAGOSTAWA

„U Finskoj, kuvawe nije samo pitawe ishrane – to je prilika za kreativnost, povezivawe i radost,“ kaè Hej. Preporu~uje da se isprobaju novi sastojci poput samoniklog biqa ili sveè ulovqene ribe, kao i da se istraè nove tehnike kuvawa.

„Mo`ete po~eti skromno – zamenite samo jedan sastojak ne~im novim, ili kuvajte sa sezonskim namirnicama. Sam ~in usporavawa, rada rukama i prisutnosti u kuhiwi mo`e obi~nu dnevnu rutinu pretvoriti u ispuwavaju}i ritual,“ zakqu~uje Hej.

Fizi~ka aktivnost je kqu~na za zdravqe i prevenciju bolesti

Redovna fizi~ka aktivnost donosi brojne koristi za fizi~ko i mentalno zdravqe. Poboq{ava funkcije mozga i smawuje simptome depresije i anksioznosti.

Tako|e, igra kqu~nu ulogu u prevenciji i kontroli nezaraznih bolesti kao {to su kardiovaskularne bolesti, neke vrste raka i dijabetestipa 2.

Farmaceuti u svakodnevnom radu sa pacijentima, ~esto nagla{avaju zna~aj fizi~ke aktivnosti kao deo nefarmakolo{kih mera. Na primer, kod hroni~nih bolesti poput hipertenzije ili dijabetesa, lekovi su neophodni za kontrolu simptoma i prevenciju komplikacija. Me|utim, dugoro~na efikasnost le~ewa podrazumeva i promenu `ivotnog stila, zdraviju ishranu, redovno kretawe i prestanak pu{ewa. - Farmaceuti imaju zna~ajnu ulogu u podr{ci pacijentima kroz savetovawe i ohrabrivawe usvajawa zdravih navika koje doprinose boqem kvalitetu `ivota. Dijabetes je dobar primer za to. Tako za ove pacijente fizi~ka aktivnost ima kqu~nu ulogu u regulisawu {e}era u krvi, kako kod tipa 1 tako i tipa 2. Ona poboq{ava delovawe insulina, bilo da je re~ o insulinu

RECEPT

PILE]I

PAPRIKA[ SA KROMPIROM

POTREBNO JE:

n 1 pile, 1 dl uqa n 1 kg krompira n 1 {argarepa, 1 paradajz n ka{i~ica paradajza iz tube n 2 glavice crnog luka

n 1 paprika n aleva paprika

n per{unov list n mleveni biber, so

PRIPREMA:

O~i{}eno pile ise}i na komade i oprati. Na zagrejanom uqu ili masti propr`iti sitno iseckan crni luk, dodati na kolutove ise~enu {argarenu, ise~enu papriku, meso, posoliti po ukusu, sipati pola ~a{e vode i dinstati uz povremeno dolivawe vode. Kada je meso upola kuvano dodati ka{i~icu paradajza iz tube, malo aleve naprike, o~i{}en i na kocke ise~en krompir, naliti pola litra vode i sve zajedno kuvati dok ne bude gotovo. Kuvan paprika{ skinuti sa vatre, ume{ati pola ka{i~ice sitno iseckanog per{unovog lista i malo mlevenog bibera.

koji na{e telo stvara ili koji se unosi putem leka, i time pomaè u odràvawu glikemije u poèqnim granicama, smawuju}i rizik od komplikacija. Pacijentima koji koriste insulin ili druge lekove za sniàvawe glikemije savetujemo redovno pra}ewe {e}era u krvi pre i posle fizi~ke aktivnosti, kako bi se izbegla hipoglikemija. Tako|e, redovno ve`bawe moè smawiti potrebu za lekovima smawewem insulinske rezistencije. Na duè staze, adekvatna fizi~ka aktivnost doprinosi boqoj regulaciji glikemije i poboq{awu vrednosti HbA1c – obja{wava Kristina Kova~evi}, specijalista farmacije u Farmaceutskoj komori Srbije. Fizi~ka aktivnost tako|e uti~e na smawewe krvnog pritiska i poboq{awe lipidnog profila, ~ime se smawuje rizik od sr~anih oboqewa. Pored toga, kod osoba koje redovno ve`baju, naro~ito onih u starijem ìvotnom dobu ili na po~etku programa fizi~ke aktivnosti, suplementi mogu pruìti korisnu podr{ku. - Primera radi, magnezijum moè pomo}i u spre~avawu mi{i}nih gr~eva, dok vitamin D i kalcijum doprinose odràvawu zdravqa kostiju. Za osobe

koje se bave intenzivnijom fizi~kom aktivno{}u ili èle da unaprede mi{i}nu masu, proteinski suplementi mogu biti korisni kao dopuna uravnoteènoj ishrani. Va`no je napomenuti da suplementi ne treba da zamene zdravu ishranu, ve} da je dopune, uz stru~an savet farmaceuta prilago|en individualnim potrebama i zdravstvenom stawu. Vredi spomenuti i upotrebu suplemenata sa antioksidativnim svojstvima, kao {to su vitamin C, vitamin E i koenzim Q10, koji mogu pomo}i u oporavku posle fizi~ke aktivnosti i smawewu upalnih procesa. Ipak, neophodno je da pacijenti budu oprezni, jer neadekvatna ili prekomerna upotreba suplemenata moè izazvati neèqene efekte ili interakcije sa lekovima – isti~e Kova~evi}.

Pored hroni~nih nezaraznih bolesti, fizi~ka aktivnost ima va`nu ulogu i u terapiji ko{tano-mi{i}nog bola. Ciq le~ewa ovih stawa je smawewe bola, poboq{awe pokretqivosti i unapre|ewe kvaliteta `ivota. U slu~ajevima kao {to su nespecifi~ni bolovi u dowem delu le|a, kada ne postoje znaci upozorewa za upu}ivawe lekaru, nefarmakolo{ke mere su prva

Tri simptoma zapu{enih

Zapu{ene arterije i visok nivo holesterola ~esto se nazivaju „tihim ubicama“ jer dugo vremena ne izazivaju nikakve simptome.

Me|utim, kako se stawe pogor{ava, mogu se pojaviti znakovi koji ukazuju na ozbiqne probleme sa cirkulacijom i zdravqem srca.

Prepoznavawe ovih simptoma kqu~no je za pravovremenu dijagnozu i le~ewe. Stru~waci isti~u slede}e simptome kao naj~e{}e pokazateqe zapu{enih arterija i visokog holesterola.

BOL U GRUDIMA

Jedan od naj~e{}ih simptoma zapu{enih arterija jeste bol ili nelagodnost u grudima. Ova bol se ~esto opisuje kao ose}aj pritiska, stezawa ili pe~ewa u grudima, a moè se {iriti na ramena, ruke, vrat ili le|a. Obi~no se javqa tokom fizi~kog napora ili stresa, kada srcu treba vi{e kiseonika, ali ga ne moè dobiti zbog suènih ar-

NI@I NIVO [E]ERA U KRVI

Cimet pozitivno uti~e na smawewe {e}era u krvi. Ta~an mehanizam delovawa jo{ uvek se ne zna, a tako|e je nejasno kolika je doza dovoqna i koliko dugo rezultati mogu trajati.

UBRZAVAWE METABOLIZMA

Eteri~no uqe u cimetu (cinamaldehid) mo`e ciqano uticati na va{e masne }elije i naterati ih da sagore vi{e energije, prema ranim laboratorijskim istra`ivawima.

ZDRAVA KO@A Postoji jedna mala studija koja je otkrila da cejlonski cimet, konkretno, mo`e da se

linija terapije. Tada farmaceuti podsti~u pacijente na fizi~ku aktivnost, naro~ito aerobne ve`be i o~uvawe uobi~ajenih dnevnih aktivnosti, ukqu~uju}i i rad. - Preporu~ene aktivnosti mogu ukqu~ivati plivawe, vo`wu bicikla, jogu i pilates. Sli~no vaì i za bol u vratu i ramenima kada ne postoje znaci upozorewa za upu}ivawe lekaru. Bol i napetost mogu ublaìti blage ve`be istezawa, kao {to su nagiwawe i okretawe glave ili povla~ewe brade ka grudima – kaè Kova~evi}. Osim navedenih koristi, fizi~ka aktivnost uti~e i na fiziolo{ke procese kao {to su pove}awe protoka krvi u mi{i}ima, smawewe glomerularne filtracije i protoka krvi kroz jetru. Te promene mogu uticati na apsorpciju, distribuciju, metabo-

lizam i eliminaciju lekova. - Zanimqivo je spomenuti i nedavna istra`ivawa koja su ispitivala uticaj fizi~ke aktivnosti na delovawe potko`no primewenog nefrakcionisanog heparina, koji se koristi u prevenciji duboke venske tromboze. Pokazano je da fizi~ka aktivnost ubrzava apsorpciju i po~etak dejstva ovog leka, {to ukazuje na mogu}i uticaj ve`bawa na farmakokinetiku potko`no primewenih lekova. Zakqu~ak je jasan, fizi~ka aktivnost je jedan od najva`nijih faktora u o~uvawu zdravqa, prevenciji bolesti i upravqawu hroni~nim stawima. Kao najdostupniji zdravstveni radnici, farmaceuti imaju du`nost i priliku da svojim savetima pomognu pacijentima da usvoje zdraviji stil `ivota i unaprede svoje op{te zdravqe – precizira Kova~evi}.

arterija i visokog holesterola

terija. Prema mi{qewu brojnih stru~waka, ova bol je znak da srce ne dobija dovoqno kiseonikom bogate krvi, {to mo`e biti posledica ateroskleroze – nakupqawa masnih naslaga u arterijama.

BOL U NOGAMA TOKOM HODAWA

Bol, gr~evi ili umor u nogama prilikom hodawa, koji nestaju nakon odmora, mogu ukazivati na perifernu arterijsku bolest (PAD). Ovo stawe nastaje kada su arterije koje snabdevaju noge krvqu su`ene ili zapu{ene, ~esto usled visokog holesterola i ateroskleroze. Simptomi PAD-a ukqu~uju bol u nogama, slabost, utrnulost i promene boje ko`e.

UTRNULOST ILI

SLABOST U EKSTREMITETIMA

Utrnulost, slabost ili ose}aj hladno}e u rukama ili nogama mogu biti znakovi smawene cirkulacije usled zapu{enih arterija. Kada arterije ne mogu da dopreme dovoqno

kiseonikom bogate krvi do ekstremiteta, mo`e do}i do o{te}ewa nerava i mi{i}a. Prema Mayo klinici, simptomi periferne arterijske bolesti ukqu~uju bol u nogama, slab puls u stopalima ili nogama, kao i hladna stopala ili noge.

Rano prepoznavawe simptoma i pravovremeno reagovawe kqu~no je za smawewe rizika od ozbiqnih kardiovaskularnih komplikacija.

bori protiv vrsta bakterija za koje se zna da uzrokuju akne. Jo{ jedno malo laboratorijsko istraìvawe je potvrdilo da cimet pozitivno uti~e na proizvodwu kolagena. Kolagen pomaè va{oj koì da izgleda mla|e. POMO] U BORBI PROTIV RAKA Cimet je pokazao izvesnu sposobnost da uspori rast raka, pa ~ak i da ubije }elije tumora. Potrebno je sve ovo daqe ispitati pre nego {to bi se dao detaqni odgovor da li cimet ima antikancerogeno delovawe.

NI@I KRVNI PRITISAK

Nekoliko istra`ivawa sugeri{e da konzumirawe cimeta svaki dan tokom 3 me-

seca mo`e smawiti va{ krvni pritisak. U istra`ivawima su u~estovale osobe koje su imali predijabetes ili dijabetes tipa 2.

ZA[TITITE SVOJ MOZAK

U laboratorijskim uslovima, cimet je zaustavio nakupqawe proteina u mozgu koji je obele`je Alchajmerove bolesti.

NI@I HOLESTEROL

Kada je 60 odraslih osoba u jednom malom istra`ivawu jelo oko 1/4 ka{i~ice cimeta svakog dana tokom 40 dana, wihov LDL („lo{“) holesterol je opao. Druga istra`ivawa su otkrila da sli~ne koli~ine cimeta, mogu da smawe LDL i ukupni holesterol.

NAFTE I BENZINA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

ULAZNICE NARE^JAA, DIJALEKTI 28. I 18. SLOVO AZBUKE ^OVEK SA TELESNIM NEDOSTATKOM GRAD U STAROJ FENIKIJI

ITALIJAN (ZAST.) MADENONSKO MU[KO IME

VODORAVNO: DOPIS, APA[I, ROJAK, ARAN, XU, TS, OKTAN, KARTE, I, OIVI^ITI, ]OS, ADONIS, TKATI, VRT, SKOLIOZA, E, VUKA, MALER, EP, SPIRITI, [QUKE, UDAV, TITANIK, TA, EVO, ADAMI^, NAVALE, IZI, ITALIJANAC, KIRA,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. U~initi nespokojnim, uznemiriti, 2. Dvoje - Pismeni ugovor, 3. Vrsta morske ribe - Prepreka, brana (fr.), 4. Simbol molibdena - Qudi bez pigmenata - Latinski veznik, 5. Zagonetka - Slike svetaca, 6. Me|unarodna oznaka za sever - Stanovnik Kaira - Godi{wa donacija manastiru, 7. Pokrajina u Indiji - Drenovi {umarci, 8. Srpska glumica i spisateqica - Bezna|e, 9. Ukras mu{kog lica - Vrsta pastirske idili~ne pesme - Prvi vokal, 10. Planina kod Beograda - Uranov satelit, 11. Ime glumca Marvina - Onaj koji slavi Ilindan, ilin{takInicijali glumca Na~i}a, 12. Sastojak kremena, silicijum - Naseqe kod Trebiwa, 13. Klesawem oblikovati - Gr~ka bogiwa zore, 14. Kolebqivost, nepostojanost.

USPRAVNO: 1. Skretawe pa`we, upozorewe - Terasa, 2. Plemi}ka titula - Konobarice, kelnerice, 3. U`i~anin - Govornica ikavice - Ime starijeg pisca i kriti~ara Fincija, 4. Simbol sumpora - Portugalski moreplovac Vasko - Grani~na vrednost, 5. Starozavetne pesme - Sledbenik realizma, 6. Uzvik pri skoku - Zemqani sud za rakiju i vino - Prvi mitski leta~, 7. Nesre}e, zla - Lav (tur.) - Simbol tantana, 8. Wive - Raspored ~asova (ital.), 9. Prole}ni usev - Mala noga - Simbol azota, 10. Pozadi - Tradicija - Koprena, zar, 11. Optu`enica - Narod (gr~.), 12. Nestvarnost, bestelesnost.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: OBESPOKOJITI, PAR, SPORAZUM, ORADA, BARA@A, MO, ALBINI, ET, ENIGMA, IKONE, N, KAIRAC, BIR, ASAM, DRENICI, EVARAS, O^AJ, BRK, EKLOGA, A, AVALA, ARIJEL, LI, ILINAC, TN, KREMIK, RAVNO, OKLESATI, EOS, NEISTRAJNOST.

ANIMA.

NOVA KOREOGRAFIJA PRINCA OD VRAWA PRED EVROVIZIJU

IZAZVALA SKANDAL NA DRU[TVENIM MRE@AMA: „Xabe ~isti{ pozornicu“

Stefan Zdravkovi}, poznatiji kao Princ od Vrawe, nastupa}e u drugoj polufinalnoj ve~eri Evrovizije, u ~etvrtak 15. maja.

Princ od Vrawe sa pesmom „Mila“ bori}e se za prolazak u finale, a prema trenutnim rezultatima na kladionicama male su {anse da }e uspeti da izbori ovaj plasman.

Od ukupno 37 dr`ava, Srbija se trenutno nalazi na 30. poziciji od ukupno 26, koliko prolazi u finale.

Pre nekoliko dana objavqen je i nastup sa probe na kome mo`e da se vidi da se tim na{ih predstavnika odlu~io za velike promene. Naime, iako Princ peva baladu, te na PZE gotovo nije imao koreografiju, sada su mnogo ve}i akcenat stavili na koreografiju i vizuelne elemente.

Najvi{e pa`we privukao je refren, tokom koga ga ~etiri mu{karca vuku po podu, a sude}i po komentarima sa dru{tvenih mre`a, mnogima se ovo ne dopada.

POTRESNA ISPOVEST MAJE OXAKLIJEVSKE O AUTISTI^NOM

UNUKU, OTKRILA I ZBOG ^EGA JE NAPUSTILA BEOGRAD

„Pet godina sam brinula o wemu, ali vi{e nisam imala snage“

Peva~ica Maja Oxaklijevska prestala je da peva i gotovo potpuno se povukla sa scene.

Maja se posvetila porodici, `iri van gradske vreve mirno i povu~eno, a glavni razlog zbog kog je promenila ceo `ivot jeste wen unuk Luka kojem je pre sedam godina dijagnostikovan autizam.

„Moj `ivotni san je bio da imam i ja jednu ku}icu u cve}u, bukvalno ku}icu. Ja nisam grandoman, ne bih nikad volela da imam neku ku}erinu, trospratnu vilu ili dvorac. Sada je u ovim godinama boqe i lak{e ~istiti malu kvadraturu. Prezadovoqna sam“, istakla je Maja u emisiji „Kao sav normalan svet“ koju godinama vodi Tawa Peternek. Tako je Maja Beograd i zgrade zamenila cvrkutom ptica i zelenilom. Ona `ivi u selu, u okolini Velike Plane, ima ba{tu koju neguje, a ima i paradajz koji ne prska jer ga {titi kopriva koja tu raste. Maja je Tawi Peternek otvoreno pri~ala i o borbi za Lukino boqe sutra. Zbog wega je prva stvar koju je uradila kada se preselila u selo bila ta da oka~i quqasku.

„Prepoznala sam autizam kod wega kad je imao dve godine. Prvo se krio tamo gde je mra~no, uglavnom ispod stola ili ispod jorgana, a na dodir bi vri{tao. ^esto je imao histeri~ne napade. Zapravo, ja sam ih tako do`ivqavala, da bih kasnije shvatila da se u wegovoj glavi de{ava ne{to {to bi ga nagnalo da izgleda kao da je besan. Imao bi napade do zacewivawa, na kraju bi dete pomodrelo. Stra{ne su to stvari, trebalo je izboriti se sa tim“, iskreno je priznala Maja Oxaklijevska.

„Po{to }erka to vi{e nije mogla da podnese, odlu~ila sam da preuzmem brigu o Luki. ^inilo mi se da i daqe imam ogromnu koli~inu qubavi koju mogu da dam i, eto, da}u je wemu, jer mu je preko potrebna. Posle izvesnog vremena po~eo je da se smiruje. Skoro pet godina sam bila sa wim. Tek sam ga pro{le godine ‘prosledila’ mami, rekav{i da jednostavno vi{e nemam fizi~ke snage.“

Na pitawe kakva je veza izme|u bake i unuka Maja je odgovorila:

„Savr{ena. Kad mu preko vibera kaèm ‘gde je moj princ’, on razvu~e osmeh, pa se raduje. Naàlost, neverbalan je, ali toliko toga kaè sa dva osmeha i tri pogleda, da se slatko ispri~amo.“ Maja, „baka heroj“, koja ima i dvogodi{weg unuka Konstantnina, istakla je da joj je srce puno tuge jer ne moè vi{e da pomogne Luki. „Ponekad poèlim da imam ~arobni {tapi} koji }e mu pomo}i da krene u svoj ìvot. A onda pomislim, a {ta je u su{tini ìvot, pun je negativnosti, agresije, mr`we. Mo`da je boqe za wega {to ìvi u svom svetu bajki i iluzija, koju mu mi kao porodica pruàmo. Za{ti}en je od svega {to druga deca preìvqavaju, jer mi kao roditeqi nismo uspeli da na{oj deci obezbedimo ìvotnu sigurnost. Mo`da je i boqe {to je Luka negde daleko, a opet blizu onih koji ga najvi{e vole“, poru~ila je tada Oxaklijevska.

EKSTRA NENA JE BILA POSLEDWA PREDSTAVNICA

BIV[E JUGOSLAVIJE NA EVROVIZIJI:

„Poslali su me bez dinara, bukti rat, a ja dobijem pretwe smr}u – ~uvaju me wih petorica“

Posledwa predstavnica biv{e Jugoslavije na Evroviziji bila je Ekstra Nena 1992. godine.

Ekstra Nena je jo{ kao maloletna ostala bez roditeqa, te je zbog finansijske situacije morala da po~ne da radi, ta~nije peva kako bi imala novca za ìvot. Peva~ica je istakla da joj je ào {to weni roditeqi nisu uspeli da vide da je ona postala priznata estradna umetnica, dobitnica zlatne zna~ke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, kao i u~esnik mnogobrojih humanitarnih akcija u zemqi i {irom dijaspore. Osim toga, ova peva~ica bila je i posledwa predstavnica SFR Jugoslavije na Pesmi Evrovizije, odràne u Malmeu 1992. godine. „Ja sam otpevala tu pesmu na ~etiri jezika, a ovde su mi svi govorili: ‘[ta }e ti to’. Niko da mi pomogne, samo da me gurnu nazad i ja tu pesmu tvrdoglavo snimim. Meni kaù da promenim ime: ‘Nemoj to Ekstra Nena’, ja kaèm: ‘Ne}u’. To mi je govorio Sawa Ili} i dru{tvo, oni nemaju pojma, Madona moè, a Ekstra Nena ne moè. [ta? Oni su svi iskompleksirani izme|u sebe i zato ho}e drugima da mewam ìvot. Odemo tamo

i ceo Malme je govorio ‘Ekstra Heha’, ja sam ostavila takav utisak, pesma nam je bila najboqa, ali Xoni Logan je bio kraq, morao je da pobedi, to su velike igre, dogovarawa, lobirawa, mi nismo mogli da budemo u prvih pet jer dolazim iz zemqe koja je zahva}ena ratom i mi smo negativni i moji ugovori su poni{teni jer ispod mog imena stoji – Jugoslavija.“

Na pitawe da li se pla{ila da ode tamo, Ekstra Nena je rekla:

„Ja se nisam pla{ila, ali se moj tim pla{io za moj `ivot jer su imali dojave. Imala sam pet momaka kao obezbe|ewe. Dolazim sa prostora Balkana gde se ratuje.“

Ekstra Nena je otkrila i {ta

ih je do~ekalo kada su se vratili u Srbiju.

„Niko me nije zvao {est meseci. Ja sam se za Evroviziju spremila kao da }e da me gleda ceo svet, i gledao me je. Trebalo se osam dana prikazivati dva-tri puta dnevno, na koktelima, na intervjuima, slikali su me svi. Ja sam znala da to zahteva posebnu garderobu, a ja sam to sve iz svog xepa platila. Nama je bilo pla}eno samo boravak i put. Onda je Rade Radivojevi} koji je bio uz mene tamo, tra`io da nam neko da da imamo bar za kafu tamo. Onda je neki wegov poznanik dao 500 maraka da bi imala za kafu, da ne sedimo tamo samo u sobi.

RADMILA SAVI]EVI] JE ZA VOJINA ]ETKOVI]A URADILA

STVAR VREDNU DIVQEWA

„Hajde {to me je nahranila, nego mi je dala i novac“

Vojin ]etkovi} je danas jedan od na{ih najpopularnijih glumaca i do sada je ostvario veliki broj zapa`enih uloga, kako u serijama i filmovima, tako i u pozori{tu.

On se jednom prilikom prisetio perioda kada je tek po~iwao da gradi karijeru u svom rodnom Kru{evcu.

„Ja ne bih bio glumac da nije bilo mog brata koji je tada `iveo i radio u Kru{evcu. Ja sam bio amater punih deset godina. To su moji najlep{i dani provedenih u pozori{tu ‘Teatar Za’. Kada ~ovek postane profesionalac, sve to bude druga~ije“, rekao je ranije Vojin ]etkovi}.

Kada je po~eo profesionalno da se bavi glumom, slu~ajno se upoznao sa legendarnom Radmilom Savi}evi}.

„Radu sam prvi put sreo na potpisivawu svog prvog ugovora u karijeri. Imao sam 21 godinu, jo{ sam studirao i bio jako sre}an {to sam dobio ulogu. Me|utim, kad sam video ugovor, po~eo sam da se dvoumim da li da to uop{te prihvatim jer je ho-

norar bio sramno sme{an. Pedeset maraka za pripreme, premijeru i predstavu. Rada je sedela u toj kancelariji i ~ula kada sam sekretarici, koja je bele`ila moje podatke, rekao da sam iz Kru{evca. Onda je pri{la i pitala me: ‘Odakle re~e da si ti, mali?’ ‘Iz Kru{evca.’ ‘Iz koje ulice?’ Ja ka`em iz koje. ‘Pa {ta se misli{, {to ne potpisuje{?’ ‘Pa, ovaj novac…’, rekoh, ‘Ovo je katastrofalno. Stvarno je malo.’ ‘Aha. A koja ti je to uloga po redu?’ ‘Prva.’“, pri~ao je on.

Nakon toga, Vojin je potpisao ugovor, ali ga je sa~ekalo jo{ ve}e iznena|ewe. Naime, Radmila ga je odvela u svoj stan na ru~ak.

„Pogledala me je tako da vi{e nisam imao hrabrosti re~ da ka`em. ‘Potpisuj to odmah! I ~ekaj me ovde, nemoj da si mrdnuo.’ Ja potpi{em i posle nekoliko minuta, ona se vra}a: ’Ajde sa mnom.’ ‘Gde }emo?’ ‘Ne pitaj ni{ta, ide{ sa mnom.’ Pozvala je taksi i oti{li smo u wen stan. ‘Peri ruke i sedaj za sto.’ I iznosi vrelu gibanicu, sarme i jo{ gomilu hrane. ‘Jedi!’ ‘Rado, pa nisam gladan.’ ‘Jedi. Vidi kakav si mr{av, jedi!’“, prisetio se glumac. ]etkovi} je pozvao majku na Radmilin nagovor, kako bi je obavestio da je potpisao papire za predstavu, a onda mu je wegova sugra|anka dala i novac. „Morao sam da jedem do iznemoglosti. ‘Dobro, a sad se javi majci.’ I vodi me do telefona. ‘Nema potrebe, ju~e smo se ~uli.’ ‘Javi se majci kad ti ka`em’. I ja, {ta }u, okrenem majku: ‘Evo da ti se javim, ovde sam kod Rade Savi}evi}. Rekla mi je da te pozovem. Dobro sam, potpisao sam ugovor, nahranila me je, sve je u redu.’ Ajde {to me je nahranila, ’ajde {to sam morao da se javim majci, nego mi je dala i novac jer su to bila ona te{ka vremena kad se jedva sastavqao kraj s krajem“, dodao je Vojin.

Godi{wica najve}e utakmice u istoriji

Partizana i tuga koja ne prolazi 59 godina

Fudbalski klub Partizan 11. maja 1966. godine odigrao je utakmicu koja i dan danas izaziva veliku tugu kod navija~a tima iz Humske, a u kojoj su, nakon preokreta, pora`eni od Real Madrida u finalu tada{weg Kupa {ampiona sa 2:1.

Crno-beli su te sezone odigrali turnir iz snova.

Prvo su sa 4:2 ukupno (2:0 u Beogradu, 2:2 u Francuskoj) bili boqi od Nanta, potom su sa 3:0 savladali Verder iz Bremena te je poraz u Nema~koj od 1:0 bio bezbolan, u epskom dvome~u protiv pra{ke Sparte slavili su 5:0 u Beogradu, u Pragu izgubili 4:1 i sa 6:4 obezbedili mesto u polufinalu, gde ih je ~ekao Man~ester junajted.

Tim sa Old Traforda u to vreme imao je status velikana, ali su ga crno-beli uspe{no presko~ili – 2:0 u Beogradu, poraz 1:0 na gostovawu, i plasman u finale gde su odmerili snage sa Realom.

U tom trenutku petostruki prvak Evrope imao je ulogu apsolutnog favorita, ali je u 55. minutu legendarni Velibor Vasovi} na stadionu „Hejsel“ uti{ao navija~e {panskog velikana i doneo veliku radost navija~ima Partizana.

Taj rezultat je bio na snazi dodu{e samo 15 minuta, pre nego {to je Amansio Varela u 70. done izjedna~ewe, a Fernando Serena {est minuta kasnije preokrenuo na 2:1, {to je na kraju ostao i kona~an rezultat.

Crno-beli su tako u svom prvom finalu evropskog takmi~ewa ostali „kratkih rukava“, dok je Real po {esti put osvojio titulu prvaka Evrope.

Tim Partizana tada su ~inili Miutin [o{ki} (golman), Fahrudin Jusufi, Qubomir Mihajlovi}, Radoslav Be~ejac, Velibor Vasovi}, Branko Ra{ovi}, Mane Baji}, Vladica Kova~evi}, Mustafa Hasanagi}, Milan Gali} i Josip Pirmajer.

Zvani~no:

An~eloti je novi selektor

Brazila, napu{ta Real

Karlo An~eloti je postao i zvani~no novi selektor fudbalske reprezentacije Brazila i ve} od kraja maja bi}e na novom poslu.

To zna~i ujedno i da }e napustiti mesto trenera Real Madrida, a wegovu poziciju }e preuzeti ]abi Alonso.

Brazilu ve} dugo treba pouzdani stru~wak koji }e ih vratiti na vrh sveta, a to }e poku{ati da uradi An~eloti na Svetskom prvenstvu 2026. godine.

An~elotijeva trenerska biografija je impresivna – vodio je timove poput Milana, Bajerna, ^elsija, PS@-a i Reala, a sada ga ~eka izazov nacionalne selekcije – ne{to {to jo{ nije radio u karijeri.

An~eloti je u Realu od 2021. godine (bio i u periodu od 2013. do 2015. godine), osvojio je dve titule u La ligi, po dve u Kupu kraqa i Superkupu, kao i tri Lige {ampiona (dve u ovom mandatu).

Tri trofeja je podigao sa Realom i u UEFA Superkupu, dva na Svetskom klupskom prvenstvu, kao i jedan u Interkontinentalnom kupu.

Vra}a se Sale \or|evi}, mogao bi da bude deo novog velikog projekta

u Evropi

Aleksandar \or|evi}, srpski ko{arka{ki trener, mogao bi uskoro da se vrati u Italiju i postane deo novog ambicioznog projekta. Trevizo je spreman da malo promeni vlasni~ku strukturu i ulagawa u klub bi mogla da budu ve}a u godinama koje dolaze. Upravo u Trevizu se pomiwe da bi novi trener mogao da bude Aleksandar \or|evi}, koji ima mnogo iskustva u Italiji, po{to je prethodno vodio Virtus od 2019. do 2021. godine i Olimpiju iz MIlana od 2006. do 2007, kao i Beneton (iz Treviza) 2011. i 2012. \or|evi} je bio i selektor Srbije od 2013. do 2019. godine, a vodio je i Panatinaikos, Bajern, Fenerbah~e, pa i reprezentaciju Kine od 2022. do 2023. godine. Kao trener je bio {ampion Italije sa Virtusom (2021), prvak Turske (Fenerbah~e 2022), osvojio je Kup Nema~ke sa Bajernom 2018, kao i kup Gr~ke (Panatinaikos 2016), a sa timom iz Bolowe je osvojio i FIBA Ligu {ampiona 2019. godine.

Jo{ od odlaska iz Kine srpski trener nema anga`man, ali bi od slede}e sezone sa Trevizom mogao da napravi iskorak u Italiji. Trevizo je zavr{io na 11. poziciji u italijanskom {ampionatu, te je ostao bez plasmana u plej-of.

NOVI

PARTIZANA: Tu`ila{tvo pokrenulo

ve{ta~ewe,

a

evo {ta je sada poznato

Tu~a ko{arka{a Partizana sa mladi}ima ispred jednog kluba u Beogradu je ve} vi{e od sedam dana tema medija u Srbiji, a sada je dobilo i novi nastavak.

Odlu~ilo je da se oglasi i Prvo osnovno javno tu`ila{tvo i da posvedo~i dokle se stiglo sa predmetom o kom pri~a ~itava Srbija.

Prvo osnovno javno tu`ila{tvo izdalo je saop{tewe u kom navodi sve detaqe doga|aja. „U vezi doga|aja od 05. 05. 2025.godine, kada je u Beogradu u ul. Crnogorskoj, ispred UO ,,Bank“, oko 04.30 ~asova do{lo do tu~e vi{e lica u kojoj su u~estvovala ~etiri ko{arka{a KK Partizan i kojom prilikom su povre|ena tri lica K.M., J. N. i K.J., obeva{tavam vas da je dana 12. 05. 2025. godine od strane RS, MUP, PS Savski venac dostavqen detaqan izve{taj koji se sastoji od izjava u~esnika doga|aja, izjava o~evidaca – svedoka, medicinske dokumentacije, kao i video zapisa.

Nakon formirawa predmeta, doneta je naredba da se izvr{i sudsko-medicinsko vesta~ewe na okolnost vrste, teìne i mehanizma nastanka povreda koje su zadobili o{te}eni prilikom tu~e. Kada bude ura|eno ve{ta~ewe, tuìla{tvo }e odrediti kvalifikaciju krivi~nog dela i u zavisnosti od toga doneti odluku o slede}im radwama, a o ~emu }e javnost tako|e biti blagovremeno obave{tena“, stajalo je u saop{tewu Tuìla{tva. [TA SE DESILO 5. MAJA?

Do stra{nog incidenta do{lo je u ponedeqak (5. maja) ujutru, posle me~a sa Megom, nakon no}nog izlaska u kojem su bili ko{arka{i Partizana. Na dru{tvenim mre`ama osvanuo je snimak brutalne tu~e ispred jednog no}nog kluba u Beogradu, a kako je bilo potvr|eno za Nova.rs, na snimku se vide Karlik Xons, Sterling Braun i Isak Bonga.

Tim povodom se ubrzo oglasio i klub, sva trojica su redovno zatim bila na treninzima, dali su i izjave u policiji u utorak, da bi i putem klupskog sajta Xons, Braun i Bonga uputili izviwewe zbog nemilog doga|aja.

Na snimku tu~e ispred samog no}nog kluba koji je zabele`io jedan od o~evidaca, momak u beloj dukserici, po svemu sude}i Karlik Xons, fla{om je udario jednog od momaka u glavu, nakon ~ega ga je i ga|ao onim {to mu je ostalo od fla{e u ruci.

Sve se „zakuvalo“ ve} u samom klubu, iako ni u jednom trenutku, kako je navela svedokiwa incidenta i detaqno sve opisala u MUP, o ~emu je Nova.rs pisala, nije bilo kontakta izme|u mladi}a i ko{arka{a unutra. Ipak, stvari su se dramati~no promenile kada su se istovremeno na{li ispred kluba. Dvojica mladi}a su provocirala devojku

koja je bila u dru{tvu Karlika Xonsa, Sterlinga Brauna i Isaka Bonge dok su bili u klubu, a odlu~ili su da se ne zaustave na tome, te da i kasnije nastave sa prozivkama.

Mladi} u plavoj majici je nasrnuo na Sterlinga i raspravqao se sa ko{arka{ima Partizana, krenuo je da udari Brauna i usledila je tu~a. Devojka koja je dala izjavu je istakla i da je momak u crnoj majici nasrnuo na Sterlinga, a Karlik je udario staklenom fla{om vode momka u plavoj majici koji je ranije zapo~eo sukob.

[to se ti~e momka u plavoj majici, radi se o J.K. koji je, kako saznaje na{ portal, i od ranije poznat policiji. U wegovom policijskoj dosijeu nalaze se prijave za prevaru, falsifikovawe, kra|u, tu~e i vre|awe, odnosno verbali napad na slu`beno lice.

Kada je u pitawu drugi momak, u crnoj majici, koji je u~estvovao u tu~i sa ko{arka{ima Partizana, on od ranije nema nikakve probleme sa zakonom.

„Nikakvih provokacija od strane mene i mojih prijateqa nije bilo. Navija~ sam Partizana, idem na utakmice 20 godina, kako fudbalske tako i ko{arka{ke. Ni{ta uradio nisam da me tako napadnu, krajwe surovo i to iz ~iste bahatosti“, ispri~ao je, izme|u ostalog, J.K. u izjavi datoj „Sportalu“ u petak i negirao bilo kakve rasisti~ke ispade.

„To je la`, ja sam proputovao pola sveta, ~ak smo i te ve~eri u klubu }askali sa par tamnoputih devojaka i smejali se, najnormalnije razgovarali, tako da pri~a o uvredama na rasnoj osnovi ne pije vodu. Drug i ja smo bukvalno posledwi iza{li iz kluba, pribli`avali smo se mom automobilu i odjednom su nas wih nekolicina sa~ekali i napali fla{ama, bez ikakve prethodne provokacije. Ozbiqan sam ~ovek, ne tu~em se po klubovima, vojni invalid sam i otac maloletnog deteta, ovaj napad je na mene imao te{ke zdravstvene posledice, jer sam i dijabeti~ar“, poru~io je J.K. izme|u ostalog. @EQKO OBRADOVI] [OKIRAN @eqko Obradovi}, trener Partizana, pri~ao je o skandalu u koji su bili ume{ani Karlik Xons, Sterling Braun i Isak Bon-

ga. Iako se jo{ uvek ~eka kona~na odluka suda i nadle`nih organa, igra~i Partizana sigurno nisu dali dobru sliku o sebi i klubu. „Znate {ta, ja sam najiskrenije bio {okiran. Taj me {ok dr`i. Na po~etku godine sam im objasnio da su igra~i Partizana i da }e to biti i kad spavaju i kad su u restoranu, kad su u kafi}u, gde god da su na svetu. Kad god se pojavi vest za wih, ti si igra~ Partizana ili si doktor Partizana… Tako da, one scene koje sam video, one slike – {okiran sam. Nadam se da se to vi{e nikad ne}e ponoviti, imali sam razgovor. Mladi qudi koji su napravili ogromnu gre{ku, nadam se da uz ono izviwewe koje su uputili, da }e shvatiti i da se to nikad ne}e desiti“, rekao je Obradovi} posle me~a sa Spartakom u ~etvrtfinalu ABA lige (100:75).

OGLASILI SE XONS, BRAUN I BONGA

Trojica ko{arka{a crno-belih dali su izjave u policijskoj stanici „Savski venac“, a povodom ~itave situacije su se obratili i javnosti.

„@elim da se duboko izvinim zbog incidenta koji se dogodio. Dozvolio sam sebi da budem deo ne~ega na {ta nisam ponosan. Sam ~in je bio neprimeren za profesionalnog sportistu da se tako pona{a, to je razo~aravaju}e i sramota za mene, moju porodicu, moje saigra~e, Klub, predsednika i Upravu. @elim da se izvinim svima koji me podr`avaju i tra`e u meni uzor. Obe}avam da ovo nije ono {to zaista znam kao osoba. Nadam se da }u pre}i preko ove situacije, u~iti iz svojih gre{aka i fokusirati se na ko{arku i ono {to moj tim poku{ava da postigne. Hvala crno-beloj porodici“, izjavio je Karlik Xons.

„Uprkos tome {to smo bili napadnuti, svestan sam da nismo sebi smeli da dozvolimo da uop{te budemo u toj situaciji. @ao mi je, jer ovakvo pona{awe nije primer koji mi kao igra~i treba da dajemo. Izviwavam se javnosti, navija~ima, saigra~ima, stru~nom {tabu, predsedniku i Upravnom odboru. Li~no, mrzim {to sam sebi dozvolio da se na|em u situaciji u kojoj sam se na{ao i `elim da se iskupim onako kako najboqe umem – na terenu“, poru~io je Sterling Braun.

Isak Bonga, Sterling Braun i Karlik Xons

THURSDAY l ^ETVRTAK 15. 5. 2025.

NEO^EKIVANA

Jo{ jedan potres je napravio najboqi teniser svih vremena i to neposredno pre kulminacije sezone na {qaci. Poprili~no neo~ekivano je Novak \okovi} otpustio Endija Ma-

Marija

rija sa mesta trenera, a Nova. rs bila je na wegovom treningu u Beogradu. \okovi} je odlu~io da se rastane sa Marijem nakon mawe

KO ]E BITI NOVI TRENER \OKOVI]A?

Ovaj ~ovek ve} uveliko

radi sa wim u Beogradu

Mnoge je {okirala odluka Novaka \okovi}a da otpusti Endija Marija (ili, lep{e re~eno, da mu se zahvali na dosada{woj saradwi), pa se mnogima odmah pojavilo jedno pitawe u glavi: Ko }e biti novi strateg najboqeg tenisera svih vremena?

Izgleda da je to ve} uveliko razvejao \okovi} tokom odra|enih treninga na Ko{utwaku. U Beogradu je nedostajao samo jedan ~ovek – Mari. Pretpostavqalo se da bi on mogao da se pojavi na turniru u @enevi od 17. do 24. maja, ali se onda \okovi} oglasio i odlu~io da mu se zahvali.

Boris Bo{wakovi}

OTKRIVENI DETAQI PREDBRA^NOG UGOVORA ANA IVANOVI] I [VAJN[TAJGERA:

Mislili i o najve}im sitnicama, a samo je jedna stvar van limita

od {est

radwe. Malo ko je o~ekivao ovakvu situaciju neposredno pred Rolan Garos, ali je Novak re{io da se zahvali Mariju usred sezone.

„Hvala ti, treneru Endi, za sav naporan rad, zabavu i podr{ku proteklih {est meseci na terenu i van wega. U`ivao sam u {irewu na{eg prijateqstva“, poru~io je \okovi}.

Tako su se mnogi zapitali ko }e sada preuzeti ulogu trenera? Po onom {to smo videli u Beogradu prethodnih dana \okovi} se odlu~io za istog ~oveka kao i tokom 2024. godine.

Umesto Marija }e ulogu prvog trenera obavqati Boris Bo{wakovi}, biv{i glavni trenera na akademiji Novak \okovi} i dugogodi{wi trener. On je pridodat stru~nom {tabu u eri Gorana Ivani{evi}a koji se zauzeo za wega kao vrsnog stru~waka i analiti~ara i pomogao je \okovi}u da re|a velike uspehe. Sada `eli da se to naplati i 25. grend slem titulom. Mo`da ve} u Parizu? Ili kasnije na Vimbldonu.

Novak je pridodao Bo{wakovi}a neposredno pre Rolan Garosa pro{le sezone kao glavnog trenera, a od tog trenutka je sa razli~itim ulogama bio u timu, iako je ve} godinama ima blisku saradwu sa Novakom.

Ko je Boris Bo{wakovi}?

Bo{wakovi} je godinama bio trener na akademiji Novaka \okovi}a, a u jednom trenutku je bio i glavni trener koji se brinuo o radu sa mla|im generacijama.

Postao je deo stru~nog {taba kao analiti~ar na insistirawe Gorana Ivani{evi}a koji je smatrao da je boqe wemu poveriti posao, nego bilo kom drugom na svetu. To je u~inilo da Novakova priprema za me~eve bude jo{ br`a i lak{a.

Bo{wakovi} je postao profesionalac 1997. godine, ali mu je najboqe mesto na ATP listi bilo 740. Ipak, od tada se stalno usavr{avao i radio sa velikim imenima od kojih je upijao znawe.

„Imam preko 20 godina iskustva u teniskoj industriji, imao sam privilegiju da u~im i da sara|ujem sa najve}im imenima u ovom sportu kao {to su Roj Emerson, Nikola Pili}, Rikardo Gonzales, Novak \okovi}, Marijan Vajda, Goran Ivani{evi}. Svi oni su me nau~ili mnogo. Moj ultimativni ciq je da budem vi{e od trenera, da budem mentor i izvor inspiracije za ostale koji vole ovu igru onoliko koliko i ja“, objasnio je Boris.

Sada se postavqa pitawe u kom }e pravcu krenuti srpski as i da li ve} ima dogovorenu saradwu sa nekim trenerom ili }e se odlu~iti da jo{ jednom ima recept od pro{le sezone. \okovi} je prethodnih dana trenirao sa Borisom Bo{wakovi}em u Beogradu, gde je i danas radio.

Nole je odradio jo{ jedan trening sa Miomirom Kecmanovi}em, a trenirao je bez steznika. Uz wega je i ovog puta bio pomenuti Bo{wakovi}, koji }e izgleda opet obavqati ulogu glavnog trenera. Srpski teniser je trenirao dobro, intenzivno i insistirao je na svakom detaqu tokom treninga, {to govori o ozbiqnosti.

Bo{wakovi} je ovu ulogu obavqao i tokom ve}eg dela prethodne sezone, pa nije iskqu~eno da bude uz Novaka i sada na turnirima u @enevi i na Rolan Garosu.

Bo{wakovi} je biv{i glavni trenera na akademiji Novak \okovi} i dugogodi{wi trener. On je pridodat stru~nom {tabu u eri Gorana Ivani{evi}a koji se zauzeo za wega kao vrsnog stru~waka i analiti~ara i pomogao je \okovi}u da re|a velike uspehe.

Sada `eli da se to naplati i 25. grend slem titulom. Mo`da ve} u Parizu? Ili kasnije na Vimbldonu.

Novak je pridodao Bo{wakovi}a neposredno pre Rolan Garosa pro{le sezone kao glavnog trenera, a od tog trenutka je sa razli~itim ulogama bio u timu, iako je ve} godinama ima blisku saradwu sa Novakom. Bo{wakovi} je godinama bio trener na akademiji, a u jednom trenutku je bio i glavni trener koji se brinuo o radu sa mla|im generacijama.

Ana Ivanovi} i Bastijan [vajn{tajger se ve} neko vreme nalaze pred razvodom. Izvori bliski paru su govorili da ve} dva meseca ni ne `ive zajedno, a sada i da su i pre ulaska u brak regulisali finansijske i pravne aspekte te zajednice.

Ugovor sadr`i ~ak 64 strane i pripremqen je od strane advokataske kancelarije koja zastupa Bastijana i prosle|en je advokatima u Beogradu koji godinama zastupaju {ampionku Rolan Garosa iz 2008. godine.

Po informacijama koje se sada pojavquju u javnosti Ana i mama Dragana su prihvatile predlo`ene uslove bez ikakve zadr{ke. Zadr`ali su finansijsku nezavisnost, imaju odvojene bankovne ra~une i podeqene prihode. Ana je tokom karijere zaradila vi{e od 15 miliona dolara samo od turnira.

Nedavno je objavqena i lista najbogatijih sportskih parova i na toj listi su Ana i Bastijan na sedmom mestu sa 107 miliona evra.

[vajn{tajger je imao ve}e prihode jer je samo za tri sezone u Junajtedu inkasirao 50 miliona evra. U wegovom vlasni{tvu su i brojne nekretnine, a tu se nalazi i stan koji je kupio za Anu (stan se nalazi u Minhenu), te brvnara u Austriji i luksuzne vile na Majorci. Jedna od wih se navodno ve} nalazi na oglasima za prodaju.

Tokom braka su dobili tri sina, pa su morali da mewaju predbra~ni ugovor. Prilagodili su finansijske uslove u skladu sa promenom porodi~ne situacije (tri sina), ~ime su osigurani interesi dece.

Ugovor iskqu~uje poklone. Dakle darove koje su davali jedno drugo ostaje u vlasni{tvu osobe kojoj je poklon bio namewen.

PRI^A KOJA JE GOTOVO 20 GODINA BILA NEPOZNATA: Supruga Joki}a je kao beba proterana iz Krajine i bila na naslovnoj strani

Natalija Joki}, supruga Nikole Joki}a, i pre 28 godina bila je na naslovnim stranama.

Natalija je sa sedam meseci bila na naslovnoj strani srpskih novina i to 6. avgusta 1995. godine.

U naru~ju majke be`ala je od „Oluje“, a onda su ih primetili i novinari.

„Mi smo Ma}e{i}i. Ovo je Maja, tri i po godine ima. A, ovo Natalija, sedam meseci tek napunila. Prva je beba ro|ena u ovoj godini, u Krajini“, ispri~ala je mama Danica za „Ve~erwe novosti“ tada. Pojasnila je gde je dom koji su morali da napuste.

„Nama je ovo druga beànija. @iveli smo u Karlovcu. Kada tu vi{e nije bilo ìvota, pobegli smo u Sluw. Sada ponovo beìmo, a ne znamo kud. Znamo da vi{e nema nazad. Ako nas ne}e Srbija, neko }e nas, negde, vaqda primiti.“

Navodno pordica Ma}e{i} i daqe u Somboru ~uva naslovnu stranu tih novina. I onda 28 godina kasnije je Natalija na naslovnim stranama kao prelepa supruga najboqeg ko{arka{a sveta. Zaista je o~arala sve i pokazala koliko je jaka.