Srpski glas 5. jun by SRPSKI GLAS

Strana

Zapadna Australija: Zdravica za kraj - sa cipelom

Poslanik Kajl Mekgin je na kraju opro{tajnog govora u parlamentu Zapadne Australije popio pi}e iz cipele.

„Dugo sam razmi{qao kako da zavr{im ovaj govor”, izjavio je Mekgin pre nego {to }e uzeti gutqaj.

Imao je dva mandata u australijskoj skup{tini, a Alana Klouzi, predsednica Zakonodavnog ve}a ka`e da je ovim ~inom bio „na ivici da uvredi dostojanstvo ve}a”.

PROTEST ISPRED PRAVNOG FAKULTETA,

Studenti u blokadi okupili su ispred Pravnog fakulteta u Beogradu na protestu u znak podr{ke profesorki Mariji Karaniki} Miri} i radniku obezbe|ewa Pravnog fakulteta Aleksandru Krav~uku, koji su napadnuti na tom fakultetu.

Okupqenima se obratio rektor Vladan \oki}, koji je istakao da je „ovo jo{ jedan poku{aj zastra{ivawa i omalova`avawa ~lanova akademske zajednice”.

„Ali, to nas ne}e spre~iti u na{im daqim naporima da ostanemo jedinstveni da ne do|e do razdora izme|u nas i da pokaèmo da je Univerzitet u Beogradu za nas svetiwa. Podr{ka akademske zajednice je ne{to {to nam je potrebno. Hvala svima vam {to ste do{li da date podr{ku na{im ~lanovima akademske zajednice, profesorki, ~uvaru i studentima koji su bili napadnuti danas”, rekao je \oki}, Protest se odràva i u Novom Sadu pod nazivom „I nama je dosta krvi” zbog ukidawa pritvora trojici aktivista SNS-a, optuènima da su u krajem januara u Novom Sadu napali i te{ko povredili studente u blokadi koji su lepili stikere sa porukama protesta.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

PROTESTI U VI[E OD 30 GRADOVA SRBIJE U ISTO VREME, BLOKIRANI MOSTOVI:

[ta je program studentske liste

Tro~asovne demonstracije odvijaju se {irom Srbije, a studenti u blokadi i demonstranti kao zahtev navode odr`avawe vanrednih parlamentarnih izbora

Studenti su iza{li na proteste u vi{e gradova u Srbiji blokiraju}i va`ne mostove i raskrsnice, a kao zahtev naveli su odr`avawe vanrednih parlamentarnih izbora.

Protesti pod nazivom „Vostani Serbije”, kako su najavili na dru{tvenim mre`ama, su odr`ani u vi{e od 30 gradova i trajali su tri sata i 16 minuta, odnosno od 18 do 21.16 ~asova.

Studenti i demonstranti blokirali su dva najprometnija mosta u Beogradu - Brankov most i most Gazela na moto-putu, koji je i me|unarodni putni pravac. Pripadnici saobra}ajne policije obezbe|uju prilaz ovim mostovima i preusmeravaju saobra}aj.

U Novom Sadu protest se odr`ava na raskrsnici kod Futo{ke pijace, koja je jedna od centralnih raskrsnica u gradu, a u Ni{u su se studenti okupili na raskrsnici ispred osnovnog suda. Kragujeva~ki protest odr`an je u Bulevaru kraqice Marije.

Studenti u blokadi su proteste najavili uz slogan „Decentralizacija se u~itava”, a u izjavama su naveli da im je ciq da se „~uje glas” mawih gradova. Prvo je najavqen protest samo u Poàrevcu i on je po~eo u 11 ~asova, ali su kasnije objavili da }e demonstracije biti odràne istovremeno u vi{e od 30 gradova. Tako su protesti pod sloganom „Vostani Serbije” odràni u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u, Kragujevcu, Novom Pazaru, Aleksincu, Beloj Palanci, Boru, â~ku, Jagodini, Kikindi, Kosovskoj Mitrovici, Kraqevu, Kru{evcu, Leskovcu, Loznici, Pan~evu, Pirotu, Priboju, Prokupqu, Rumi, Senti, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Surdulici, [apcu, Uìcu, Vaqevu, Vlasotincu, Vr{cu i Zrewaninu.

Protesti gra|ana i studenata u Beogradu

Na protestima je oko 20 ~asova je pro~itan govor sa istim tekstom, a u kojem studenti tra`e izbore. U govoru je oceweno da ovaj trenutak mora biti prepoznat kao odlu~uju}a prekretnica za Srbiju. Studenti su najavili da }e pokrenuti gra|ansku neposlu{nost u svakom gradu uz poruku da „ne}e ometati gra|ane, ve} la`, nepravdu i korupciju”.

Na skupu u Beogradu u petak su delili program izborne liste i otkrili za {ta se zala`u i koji su wihovi uslovi za kandidate na wihovoj listi. Studenti su u svom programu naveli da se bore za ispuwewe svih studentskih zahteva, slobodu medija, kao i slobodne i po{tene izbore u vezi s ~im tra`e potpunu reviziju bira~kih spiskova, odsustvo prinude i zastra{ivawa bira~a, spre~avawe i sankcionisawe svake zloupotrebe bira~kog prava.

Tako|e, zalaù se za nezavisno i efikasno sudstvo i tuìla{tvo, navode}i da su oni pod politi~kim uticajem, te traè smenu odgovornih, postavqawe stru~nih kadrova, kao i uvo|ewe instituta specijalnog tuìla{tva za javne funkcionere.

„Treba poja~ati unutra{nu kontrolu policije i bezbednosnih slu`bi. Hitno blokirati sve tokove i prawe novca ste~enog korupcijom i kriminalom, tako|e objaviti sve komercijalne ugovore dr`ave sa stranim i doma}im investitorima”, navodi se u programu.

Tra`i se i regulisawe procesa javnih nabavki, nezavisna vanredna provera svih zna~ajnih gra|evinskih projekata realizovanih posledwih godina, kao i

dono{ewe strategije upravqawa mineralnim i drugim resursima u skladu sa ekolo{kim dru{tvenim, ekonomskim i regionalnim aspektima. Studenti u blokadi tra`e u ovom programu i da se zaustave svi projekti, poput projekta „Jadar”, „koji kroz eksploataciju ugro`avaju dugoro~ne dru{tvene interese”.

Zatra`ili su i poboq{awe poqoprivredne proizvodwe i podsticawe inicijative individualnih proizvo|a~a, podizawe statusa prosvetnih radnika u dru{tvu, ve}a izdvajawa za nauku i kulturu, kao i ve}a i efikasnija ulagawa u sistem javnog zdravqa, bezbednost na radu, promociju zdravqa i spre~avawe bolesti, uz odgovorajaju}e regulisawe privatnog sektora, kako su naveli.

Tako|e, studenti u blokadi su naveli i da me|unarodni poloàj mora biti podre|en interesima dràve i gra|ana. „Kqu~ne vrednosti na kojima }e se budu}a spoqna politika temeqiti su o~uvawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta, po{tovawe qudskih i mawinskih prava, ekonomski razvoj dràve, transparentnost, mirno re{avawe sporova i vojna neutralnost”. Studenti u blokadi su objavili i kvalifikacione kriterijume birawa kandidata za listu. Tako kandidat mora biti punoletni dràvqanin Republike Srbije, ne sme biti student, zatim kandidat moè biti onaj ko nikad nije bio ~lan vladaju}e koalicije niti funkcioner parlamentarne opozicije, kao ni ~lan izvr{ne ili zakonodavne vlasti. Tako|e, on mora po{tovati program liste.

Kotur sira iz 20. veka oborio rekord za najstariji

Parmi|ano re|ano (Parmigiano reggiano) otvoren posle 27 godina i tri meseca – sazrevao je {est godina du`e od prethodnog rekordera. Kotur parmezana proslavqen je kao „autenti~ni draguq prirode“ nakon {to je postavio rekord u dugove~nosti ovog sira.

Jo{ uvek jestiv kotur te`ak 36 kilograma bio je

jedan od posledwih koje su 1998. godine napravili Romano i Silvija Kamorani u svojoj mlekari u Poviqu, malom gradu blizu Parme. Parmezan, ~ija se vrednost procewuje na vi{e od 20.000 evra, kona~no je otvoren i degustiran nakon 27 godina i tri meseca sazrevawa, ~ime je oboren prethodni rekord od 21 godine.

„Aroma i ukus kao da nisu sa ovog sveta“, rekao je Romano Kamorani, dodaju}i da je i daqe „s qubavqu“ brinuo o koturu dok je sazrevao, uprkos tome {to vi{e ne proizvodi sir.

Parmezan nakon otvarawa degustira `iri iz konzorcijuma „Parmi|ano re|ano“ i smatra se autenti~nim samo ako se proceni da je jestiv i da ispuwava standarde. Kamoranijev kotur sira ispunio je sve uslove i tako postao novi rekorder.

Vi{e od polovine TikTok snimaka o mentalnom zdravqu sadr`i dezinformacije

Stru~waci su procenili 100 najgledanijih videa pod he{tegom „#mentalhealthtips”, otkriv{i da je 52 od wih bilo neta~no, zbuwuju}e ili beskorisno. Istra`ivawe je otkrilo promociju sumwivih saveta, spornih suplemenata i metoda za brzo izle~ewe.

Vi{e od polovine najpopularnijih video snimaka o mentalnom zdravqu na platformi „TikTok” sadr`i dezinformacije, pokazala je studija.

Istra`ivawe je pokazalo da influenseri ~esto {ire dezinformacije, nude}i „brza re{ewa”, zloupotrebqavaju}i terapeutski jezik i propagiraju}i nerealisti~ne savete.

Psihijatri i psiholozi naglasili su da takvi video snimci ne samo da {ire dezinformacije, ve} i trivijalizuju ozbiqna mentalna oboqewa, te da neki postovi zloupotrebqavaju terapijski jezik, koriste}i pojmove blagostawa, anksioznosti i mentalnog poreme}aja naizmeni~no, {to mo`e da izazove konfuziju o tome {ta mentalna bolest zapravo jeste.

TikTok {iri dezinformacije sugeri{u}i da postoje tajni univerzalni saveti i istine koji mogu gledaocu da se ose}a jo{ gore, kada se dogodi da ti saveti jednostavno ne le~e.“

„TikTok” je odgovorio na kritike, rekav{i da aktivno sara|uje sa zdravstvenim stru~wacima, ukqu~uju}i Svetsku zdravstvenu organizaciju i Nacionalnu zdravstvenu slu`bu, kako bi promovisao ta~ne informacije i uklonio {tetan sadr`aj.

MINISTAR ODBRANE PRIZNAO:

Britanija je izgubila kontrolu nad svojim granicama

Ministar odbrane Xon Hili priznao je da je Britanija „izgubila kontrolu nad svojim granicama” nakon {to je skoro 1.200 migranata pre{lo Laman{ u jednom danu u subotu. Xon Hili je opisao scene kao {okantne i rekao da su krijum~ari qudi uspeli da utovare male ~amce na francuskim obalama „kao taksi”.

Vi{e od 1.000 dolazaka ozna~ilo je najve}i broj qudi koji su pre{li Laman{ u jednom danu do sada ove godine. Oko 18 ~amaca, od kojih je svaki prevozio vi{e od 50 migranata, napustilo je francusku obalu. Obalska stra`a je bila primorana da pozove ribarske ~amce u pomo} jer su plovila Grani~ne snage i ~amci za spasavawe bili preplavqeni spasavaju}i qude koji su se upu{tali u opasno putovawe, prenosi „Telegraf”.

On je okrivio Francusku {to je dozvolila krijum~arima da preuzimaju migrante poput „taksi” slu`be, nakon {to nije promenila pravila kako bi dozvolila policiji da interveni{e u plitkim vodama, uprkos tome {to je pristala da to u~ini.

Ministarstvo unutra{wih poslova potvrdilo je da je 1.194 migranta pre{lo Laman{ u 18 ~amaca u subotu, ~ime je prema{en prethodni rekord od 825 ranije ovog meseca. Time se ukupan broj qudi koji su do sada pre{li ove godine pove}ava na 14.811 – najve}i ikada zabele`en u prvih pet meseci u godini. To je 42% vi{e nego u ovo doba pro{le godine.

Drevni hleb, po receptu starom 5000 godina, postao lokalni hit

Arheolozi su u Turskoj otkrili izuzetno o~uvan drevni hleb, koji je odoleo zubu vremena, a lokalna pekara ga je „o`ivela” po starom receptu. Neobi~ni pronalazak osvaja srca i nepca qudi u Turskoj i lokalne zanatlije ne mogu da se namese ovog drevnog specijaliteta.

Naime, pre oko 5.000 godina neko je zakopao komad hleba ispod praga ku}e u jednom mestu u centralnoj Turskoj. Analiza je pokazala da je hleb napravqen od grubo mlevenog bra{na prastare vrste p{enice, uz dodatak semena so~iva i lista biqke kori{}enog kao prirodni kvasac. Hleb je ravan kao pala~inka i ima oblik diska pre~nika oko 12,7 centimetara.

Bilo je onih koji su bili radoznali da provere da li se recept moè ponovo napraviti, te su lokalni zvani~nici kontaktirali jednu pekaru. Po{to seme drevne ìtarice vi{e nije dostupno, u pekari su koristili blisku vrstu, zajedno sa bulgurom i so~ivom kako bi pribliìli originalne sastojke.

Ispostavilo se da je potez pun pogodak - prva tura je rasprodata za nekoliko sati, a pekara od tada prodaje oko 300 ovakvih hlebova dnevno. Uz op{tinske subvencije, hleb se prodaje po ceni od 50 turskih lira (oko 1,30 dolara).

NESLAVNA DEMOGRAFSKA SLIKA: Nestajemo kao narod, sve se re|e

U Srbiji se sve re|e ~uje pla~ novoro|en~eta. U prva ~etiri meseca ove godine ro|eno 17.960 beba, {to je za 1.412 beba mawe u odnosu na isti period po{le godine ili 7,3 odsto, podaci su Zavoda za statistiku Republike Srbije.

To je trend koji traje ve} vi{e godina, pa i decenija. Prose~na starost stanovnika Srbije se stalno pove}ava, te sa prosekom od 44,1 godinu spadamo me|u vode}e evropske zemqe. Ono {to se odavno de{ava u Zapadnoj Evropi, da uvoze radnu snagu, sada je trend u Srbiji. Radnika iz [ri Lanke, Nepala, Banglade{a sve je vi{e. Iskustva drugih zemaqa su pokazala da „uvoz radne snage” zna~ajno mewa strukturu stanovni{tva. Dakle, ne}e nestati qudi na ovim prostorima, ali je upitno kakva }e struktura stanovni{tva biti za par decenija. Podaci Republi~kog zavoda za statistiku kaù da u Srbiji danas nema dovoqno èna koje }e obezbediti prostu zamenu generacija. Za posledwih 50 godina broj èna koje su sposobne da ra|aju, od 15 do 49 godina, smawio se za 621.000. Naime, posledwi podaci iz 2022. godinu kaù da Srbija ima 1.410.619 èna koje su u fertilnom periodu, starosti od 15-49 godina, a da smo 1972. godine, pre 50 godina, imali 2.032.000 èna u toj starosnoj dobi.

Demografi ka`u da je to jedan od razloga {to se ra|a sve mawe dece. Posledwi popis stanovni{tva iz 2022. godine pokazao je da u Srbiji od 1.311.712 porodica s decom, najzastupqenije su porodice sa jednim detetom (54,3 odsto), slede porodice s dvoje dece (36,1 odsto), zatim porodice s troje dece (7,8 odsto), dok je udeo porodica sa ~etvoro i vi{e dece mawi od dva odsto.

Procene Ujediwenih nacija su da }e do polovine ovog veka u Srbiji ìveti skoro 20 odsto mawe qudi nego danas, a wihova istraìvawa su pokazala da je Srbija peta zemqa u svetu koja najbrè gubi stanovni{tvo.

PENZIONERI

Demograf Vladimir Nikitovi} kaè da na mawi broj ro|enih beba uti~e vi{e faktora – starosna struktura, mawe je èna koje mogu da ra|aju, zatim promenili su se partnerski odnosi, brak vi{e nije univerzalna sredina za ra|awe i odgajawe dece, emancipacija èna, iza{le su na trì{te rada.

„@ena danas radi ravnopravno sa mu{karcima, ali ta ravnopravnost nije za`ivela u privatnoj sferi. Prakti~no svi ku}ni poslovi, odgajawe dece, je dominantno na `enama”, naveo je Nikitovi} za RT Balkan.

Dodaje da je danas izraèna ekonomska nestabilnost na trì{tu rada za ène koje ra|aju vi{e dece. One koje se odlu~e za drugu ili tre}u trudno}u te{ko se vra}aju na trì{te rada.

„Onda se ìvi samo od jedne plate, plate muà, koji obi~no mora da radi dodatni posao da bi porodica mogla da ima dovoqno za elementarne potrebe. Treba napomenuti i to da su danas zahtevi za ulagawe u decu mnogo ve}i nego ranije. To sve qude odbija od roditeqstva”, naveo je on. Danas zapravo nije borba da ène ra|aju tre}e ili ~etvrto dete, ve} da rode drugo, {to }e obezbediti prostu reprodukciju. Visokoobrazovane ène i mu{karce u gradovima kojima je te{ko da ostvare èqeni broj dece zbog pritisaka, a sa druge strane imamo niskoobrazovane mu{karce, sa niìm primawima, koji ìve u selima i koji su neèwe.

Dr`ava je uvela brojne mere kako bi se popravila demografska slika. Pove}an je iznos za

KRPE RUPE U DR@AVNOM BUXETU:

roditeqski dodatak, subvencioni{e se u~e{}e za kupovinu prve nekretnine roditeqa. Roditeqski dodatak za prvo dete sada iznosi 500.000 dinara, za drugo dete 600.000 dinara i ispla}uje se u 24 jednake mese~ne.

Za tre}e dete mame i tate dobijaju 2.280.000 dinara, a novac se ispla}uje u 120 jednakih mese~nih rata plus 135.000 dinara jednokratno, a za ~etvrto dete je 3.180.000 dinara sa isplatom u 120 jednakih mese~nih rata. Milica Veskovi} An|elkovi} iz Instituta za sociolo{ka istra`ivawa nedavno je za RT Balkan rekla da nije va`an samo ekonomski momenat za ra|awe dece, ve} je va`na i kasnija podr{ka sistema za odgajawe mali{ana, uskla|ivawe rada i roditeqstva.

„To {to se pove}avaju davawa, mo`da kod najsiroma{nijih slojeva dru{tva mo`e da uti~e na odluke da se rodi ve}i broj dece. Kod qudi u gradskim sredinama to ne mo`emo da o~ekujemo. Wima je va`na podr{ka tokom odgajawa deteta, a to je ono {to nedostaje- institucionalni sistem podr{ke. Nije sve u novcu, individualne potrebe su va`ne”, navela je Veskovi} An|elkovi}.

Negativan prirodni prira{taj u Srbiji (razlika broja umrlih i ro|enih) prvi put je zabele`en u Vojvodini 1989. godine, a u Centralnoj Srbiji (bez podataka za Kosovo) 1992. godine. To zna~i da ve} tridesetak godina Srbija ima negativan prirodni prira{taj ili vi{e umrlih u odnosu na `ivoro|ene svake godine.

U Danskoj }e se raditi do 70 godina, a kako }e biti u Srbiji

Danski parlament je usvojio zakon kojim se starosna granica za odlazak u penziju do 2040. godine podi`e na 70 godina, {to }e biti najvi{e u Evropi. Starosna granica za penzionisawe od 70 godina primewiva}e se na sve osobe ro|ene posle 31. decembra 1970. godine.

Pre odluke danskog parlamenta, u Evropi su najvi{e starosne granice za penzionisawe – 67 godina – imale Bugarska, Gr~ka, Italija, Holandija, Norve{ka i Island, mada je u ve}ini zemaqa Evropske unije i daqe uobi~ajeno penzionisawe sa 65 godina.

Starosna granica za odlazak u penziju u Srbiji ove godine je za `ene 63 godine i 10 meseci a za mu{karce 65 godina.

Zakon propisuje pomerawe starosnog uslova za ène sve do 2032. godine, kada }e uslovi za oba pola biti izjedna~eni, 65 godina ìvota i najmawe 15 godina staà osigurawa. Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navr{enih 45 godina staà osigurawa, bez obzira na godine ìvota.

TRKA ZA MESTO U SAVETU BEZBEDNOSTI UN:

Koje zemqe se bore za nestalne ~lanice i {ta je sa Srbijom?

Rukovodstvo Srbije nagove{tavalo je da bi na{a zemqa, mogla da se kandiduje za nestalnu ~lanicu SB UN, ali se od toga odustalo

Na zasedawu Generalne skup{tine UN u Wujorku bi trebalo da bude izabrano pet nestalnih ~lanica Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija, a kandidati za ove va`ne pozicije su Bahrein, Kolumbija, Kongo, Liberija i Letonija koja do sada nijednom nije imala taj mandat.

Crna Gora se ranije povukla iz trke u kojoj je bila sa Letonijom.

Ukoliko budu dobile „zeleno svetlo”, ovih pet zemaqa }e od 1. januara 2026. godine, na tom mestu zameniti Al`ir, Sijera Leone, Ju`nu Koreju, Gvajanu i Sloveniju. Na taj na~in prikqu~i}e se timu od 10 nestalnih, u kojem su od januara ove godine Gr~ka, Danska, Pakistan, Panama i Somalija.

Savet bezbednosti, ina~e, ima pet

ANALENA BERBOK DOBILA NOVU FUNKCIJU:

Izabrana je za predsednicu Generalne skup{tine UN

Biv{a nema~ka ministarka spoqnih poslova Analena Berbok izabrana je za predsednicu Generalne skup{tine UN. Ona }e biti predsednica Generalne skup{tine UN tokom 80. predsedavawa ovim telom.

Berbokova je izabrana sa 167 glasova, a glasawe je bilo tajno, tako da se ne zna kako je Srbija glasala. Iz Brisela je odmah stigla ~estitka.

„EU u potpunosti podr`ava wenu inkluzivnu viziju i nepokolebqivu posve}enost multilateralizmu, vo|enu principima Poveqe UN”, navodi se u ~estitki.

Ve}ina dosada{wih predsednika Generalne skup{tine UN bili su ministri spoqnih poslova.

Posledwi put, kako su preneli nema~ki mediji, Nema~ka je imala to mesto jo{ u vreme Hladnog rata: 1980. godine to je bio ambasador Savezne Republike Nema~ke pri UN Rudiger fon Vehmar, a 1987. godine biv{i ambasador Nema~ke Demokratske Republike pri UN Peter Florin.

Berbokova bi jednogodi{wi mandat trebalo da preuzme u septembru, a na tom mestu }e zameniti biv{eg premijera Kameruna Filemona Janga.

SADA NA NOVOJ LOKACIJI: 3 PORTMAN ST. OAKLEIGH, VIC TEL: 03 9769 2980

stalnih ~lanica (Kina, Rusija, Francuska, Ujediweno kraqevstvo, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave) i 10 izabranih, nestalnih ~lanica koje se biraju na mandat od dve godine. Nestalne ~lanice bira Generalna skup{tina, a u tom procesu, posebna pa`wa trebalo bi da se „posve}uje doprinosu ~lanica odr`avawu me|unarodnog mira i bezbednosti, a vodi se ra~una i o geografskoj distribuciji”.

Nestalne ~lanice imaju pravo glasa, ali za razliku od stalnih, nemaju pravo veta.

Status ~lana Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija SB UN veoma je va`an u borbi za stavove i pozicije svake od zemaqa s obzirom na to da SB jedino telo UN koje mo`e da donosi pravno-obavezuju}e odluke, poput uvo|ewa sankcija i odobravawa upotrebe sile, obja{wavaju sagovornici RT Balkan.

Diplomata i nekada{wi ambasador u UN Branko Brankovi} isti~e da je status nestalne ~lanice posebno va`an ukoliko se na neku zemqu vr{e razni pritisci koji se, kako ka`e, grani~e sa uznemiravawem u vezi sa me|unarodnim mirom.

„Izbor 10 nestalnih ~lanica SB UN vr{i se po regionalnom principu - pet regiona - Istok, Zapad, Afrika, Azija i Latinska Amerika {to je ustanovqeno 1945. godine”, obja{wava Brankovi} za RT Balkan.

Svaki region ima pravo, navodi Brankovi}, na dva svoja predstavnika, a potom svaki region u okviru sebe vr{i dogovore i odlu~uje o tome ko }e to biti kandidat.

„Pre nego {to se donese odluka, obavi se mnogo konsultacija unutar same grupe. U odre|enom trenutku, vi dobijete pravu sliku da li je realno da vi budete kandidat u okviru grupe ili da sa~ekate naredne dve godine za kandidovawe. To je stvar politi~kog dogovora”, navodi Brankovi}.

Isto~na Evropa daje jednog predstavnika za SB iz svog regiona, a Srbija, za razliku od Slovenije, Albanije, Bosne i Hercegovine ili Hrvatske nikada nije bila nestalna ~lanica SB. Jugoslavija je posledwi put bila ~lan ovog tela 1988/1989. godine, kako se navodi na sajtu UN, a prethodno je tri puta bila nestalna ~lanica Saveta bezbednosti. Osvr}u}i se na to {to je rukovodstvo Srbije nagove{tavalo da bi na{a zemqa, mogla da se kandiduje za nestalnu ~lanicu SB UN, ali do toga nije do{lo, Brankovi} isti~e da bi takav status mnogo zna~io za Srbiju pogotovo u pogledu pritisaka sa kojima se suo~ava.

„Bilo bi vrlo zna~ajno da imamo mesto u SB UN, pre svega kad je re~ o KiM. Na taj na~in, mogli bismo uvek pokrenemo pitawe pred SB, da zatra`imo sednicu”, isti~e Brankovi}.

Dodaje da „zahtev za zakazivawem sednice SB ne mo`e da podnese svako”.

„Tih 15 ~lanica moè u po dana i no}i da zatraì sednicu. Ali, kada je u pitawu bilo koja zemqa koja ni ~lanica SB UN, onda to moè da u~ini u situaciji kada je pokrenuta oruàna agresija na tu zemqu ili ukoliko neka ~lanica SB zatraì u weno ime sednicu zbog ugroàvawa mira”, navodi Brankovi}.

Nekada{wi ministar spoqnih poslova Vladislav Jovanovi} obja{wava da je status nestalnih ~lanica va`an u momentima kad se odlu~uje ve}inski kod proceduralnih stvari dok isti~e, kod su{tinskih stvari stupa na snagu pravo veta velikih sila.

„Pet stalnih ~lanica je za sebe sa~uvalo privilegovano mesto da mogu da odbace sve {to ugroàva wihove interese. Po~asno je biti nestalni ~lan. To istura u prvi plan i neke male zemqe u vrh svetske scene, tamo gde se moè ve}inski odlu~ivati, one vaè jedan glas”, navodi Jovanovi} za RT Balkan.

Bitka za ~lanstvo je obja{wava Jovanovi}, stvar presti`a i dodaje da je velikim silama od va`nosti da li }e imati glasa~e me|u nestalnima ili ne}e.

„Kada je re~ o pet novih kandidata, Letonija je NATO zemqa i weno ~lanstvo odgovara interesima NATO-a. Kongo je jedini koji je istaknuta samostalna zemqa, Kolumbija je pod uticajem Amerike, kao i Bahrein. Jo{ se ne zna ~ime }e se baviti novi sastav SB UN da li }e biti nekog pitawa koje i nas tangira, tako da ne vredi unapred ni slaviti ni kukati kada je re~ o izboru novih ~lanica”, isti~e Jovanovi}. Procedura za izbor, ukazuje Jovanovi}, pomalo je i trgovina uticajem, novcem i obe}awima.

„Bitno je da zemqa unapred pripremi teren i kroz diplomatsku aktivnost obezbedi podr{ku dovoqnog broja zemaqa. U ovom trenutku Zapad ima najvi{e uticaja i on osigurava najve}i broj nestalnih ~lanica koji se wemu ne}e protiviti. NATO zemqe i daqe imaju zajednicu interesa i ta zajednica ima svoj jezik za re{avawe u SB UN.

Velika sila, podse}a Jovanovi}, mo`e da uskrati slobodu prijavqivawa neke zemqe ako joj to ne odgovara, a ima ekonomska i druga sredstva da to u~ini.

O~ekivao je Brisel reprizu iz Rumunije i da }e predsednik Poqske, u drugom krugu izbora odr`anim za vikend, postati prozapadni gradona~elnik Var{ave Rafal T{askovski, ali nokaut je stigao od Karola Navrockog, konzervativnog istori~ara, boksera, qubiteqa streqane, pisca pod pseudonimom, „trampiste”, politi~ara sa izrazito tvrdim stavovima po pitawu abortusa, istopolnih brakova i LGBT zajednice, protivnika dolaska izbeglica, ukqu~uju}i i one iz Ukrajine. Novi predsednik, koji je imao podr{ku stranke Pravo i pravda, pobedio je tesno sa 50,89 odsto osvojenih glasova, dok je T{askovski dobio 49,11 odsto, a kampawu je vodio u stilu – „Ja sam jednostavno jedan od vas”.

A, u pro{losti bavio se „svim i sva~im”, pa je ve}ina glasa~a o~igledno izabrala odgovor –”Svi smo mi Navrocki”.

Na primer, navija~i, jer je ranije u~estvovao u tu~ama. To je i bilo jedno od pitawa, tokom debate pred glasawe. Za razliku od slova~kog premijera Roberta Fica ili ma|arskog Viktora Orbana, Navrocki podr`ava pru`awe vojne pomo}i Ukrajini, ali, kako je rekao, ako bude izabran, protivi}e se ~lanstvu Ukrajine u zapadnim savezima – EU i NATO. U Poqskoj opada podr{ka Ukrajincima koji su do{li u Poqsku (vi{e od milion). Navrocki je kao predizborni slogan koristio re~enicu „Poqska na prvom mestu”, ali i „Pomozimo drugima, ali prvo se pobrinimo za na{e gra|ane”.

Navrocki je od 2009. godine bio ~lan Nacionalnog instituta za se}awe, a 2017. je postao direktor Muzeja Drugog svetskog rata u Gdawsku. ^etiri godine kasnije, vratio se u Nacionalni institut i postao predsednik ove institucije. Autor je i nekoliko kwiga koje se ve}inom bave periodom komunisti~ke vlasti u Poqskoj, ali i istorijom sporta i organizovanim kriminalom. Nikodem Skotar~ak, Niko{a o kojem Navrocki pi{e, bio je, najpoznatiji gangster u Poqskoj osamdesetih.

Navrockog je podr`ao i predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp sa kojim se sastao u Beloj ku}i. Voli oru`je i ide u streqane, o ~emu svedo~e i slike.

Dan posle pregovora u Istanbulu - Rusija tra`i vojno neutralnu Ukrajinu, Kijev zahteva bezuslovni mir

Rat u Ukrajini – 1.196. dan.

Kijev i Moskva su u Istanbulu dogovorili razmenu zarobqenika i tela ubijenih vojnika. Ukrajinska delegacija tra`i

bezuslovni mir i sastanak na najvi{em nivou, a Rusija privremeno okon~awe sukoba, i vojno ograni~enu i neutralnu Ukrajinu. Erdogan poziva Putina i Zelenskog na sastanak, kojim bi mogao da posreduje i Tramp.

Delegacije Rusije i Ukrajine sastale su se u Istanbulu na pregovorima o prekidu vatre, uz posredstvo turskih diplomatskih predstavnika.

Ukrajina zahteva bezuslovno primirje, dok je wen predsednik Volodimir Zelenski iz Vilwusa traìo od sveta uvo|ewe dodatnih sankcija za Kremq, smatraju}i da su sukobqene strane tako bliè miru. Moskva nudi privremeni mir sve dok Kijev i saveznici ne prihvate memorandum. Prema wemu, Ukrajina mora da bude vojno neutralna, sa ograni~enim brojem vojnika i bez ~etiri regiona u svom sastavu. Dogovoreno je da se prema principima „svi za sve” razmene te{ko raweni i bolesni zarobqenici i vojnici starosti izme|u 18 i 25 godina. Predvi|ena je i razmena tela po 6.000 poginulih vojnika. Ukrajinska strana u narednoj rundi predlaè sastanak Zelenskog i Vladimira Putina. Turski predsednik Rexep Tajip Erdogan podràva ideju i traì da i ameri~ki predsednik Donald Tramp bude za pregovora~kim stolom. Tramp je zainteresovan.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

Amerikanci na ”[angri-La dijalogu” nastavili

sa ratnom retorikom

Ministar odbrane SAD pozvao zemqe Azijsko-pacifi~kog regiona da pove}aju vojne rashode na 5 odsto BDP-a kako bi se suprotstavile ”pretwama iz Kine”

Na ovogodi{wem „[angri-La dijalogu” bezbednosnom forumu, koji je odr`an u Singapuru, ministar odbrane SAD, Pit Hegset, pozvao je zemqe u~esnice iz Azijsko-pacifi~kog regiona da pove}aju vojne rashode na pet odsto BDP-a, kako bi se suprotstavile, kako je naveo, pretwama iz Kine, ukqu~uju}i i one u Ju`nokineskom moru i Tajvanskom moreuzu.

Po Hegsetu, koji je tokom svog izlagawa u subotu Kinu pomenuo dvadeset puta, zemqe Azijsko-pacifi~kog regiona treba oru`je da kupuju od SAD.

Francuski predsednik Emanuel Makron prethodno je pozvao kreatore bezbednosne politike i ministre odbrane, koji su prisustvovali forumu, da razmotre, kako je naveo, „rusku agresiju” u Ukrajini kao ono {to bi Kina mogla da u~ini Tajvanu ili Filipinima.

IBRAHIM VRATIO

DIJALOG U KOLOSEK

Hegsetov govor, u Pekingu je ocewen kao istup ispuwen hladnoratovskom i konfrontacionom retorikom, sa ciqem da, kako kineska {tampa navodi, unese razdor izme|u Kine i zemaqa ASEAN-a, ali je takav pristup, prema mi{qewu kineskih eksperata, naprosto neefikasan kada su u pitawu interesi pomenutog regiona posredi.

List „^ajna dejli” navodi da je premijer Malezije, zemqe koja trenutno predsedava ASEAN-om, Anvar Ibrahim, u svom obra}awu u~esnicima „[angri-La dijaloga” upozorio na opasnost od blokovskih podela i naglasio da se pitawe Ju`nog kineskog mora mora re{avati dijalogom, a ne konfrontacijom.

OPTU@BE OBOJENE

KONFRONTACIONOM LOGIKOM

Da Vej, direktor Centra za me|unarodnu bezbednost i strategiju pri Univerzitetu Cinghua, rekao je da su ameri~ke optu`be na ra~un Kine obojene ozbiqnom konfrontacionom logikom, „{to nije konstruktivno, naro~ito u svetlu teku}ih trgovinskih pregovora izme|u SAD i Kine”, prenosi „^ajna dejli”.

„Mislim da je poku{aj SAD da podele Kinu i azijsko-pacifi~ke zemqe neuspe{an, jer nije ubedqiv”, rekao je Da Vej, ina~e i sam jedan od u~esnika samita u Singapuru.

„Ho}e li zemqe regiona stati uz SAD? Te zemqe ve} imaju dobre odnose i osnovu za saradwu sa Kinom, i nekoliko provokativnih izjava iz Va{ingtona ne}e to lako promeniti”, istakao je Da Vej. IZOSTANAK KINESKOG MINISTRA ODBRANE

Kina ove godine na „[angri La dijalog”, prvi put od 2019. godine, nije poslala svog ministra odbrane, ve} je zemqu predstavqala delegacija ni`eg ranga.

Svetski mediji spekulisali su da Kina ovaj forum ve} dugo dr`i za platformu za promociju ameri~kih vojnih interesa i da u osetqivom trenutku, kada carinski sukob sa SAD treba da bude re{en, Peking nije `eleo da doliva uqe na vatru.

Kina je, me|utim, kako Rojters prenosi, uputila protest SAD, zbog, kako je navede-

no, klevetni~kih izjava ministra odbrane

Pita Hegseta, uz optu`bu da su SAD namerno ignorisale pozive za mir koje su uputile zemqe u regionu.

Kina je, kako prenosi Rojters, o{tro reagovala na Hegsetove re~i da je ona „pretwa” u Indo-Pacifiku, a kineska strana je wegove komentare na „[angri-La dijalogu” opisala kao pogubne.

„Hegset je namerno ignorisao pozive za mir i razvoj koje su uputile zemqe u regionu, a umesto toga je propagirao mentalitet hladnog rata i blokovskog sukoba, klevetao Kinu la`nim optu`bama i pogre{no nazvao Kinu ‚pretwom’”, navedeno je na sajtu kineskog Ministarstva spoqnih poslova.

„Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su rasporedile ofanzivno oru`je u Ju`nom kineskom moru i nastavqaju da podgrevaju po`ar i stvaraju tenzije u Azijsko-pacifi~kom regionu, pretvaraju}i taj prostor u barutanu”, dodaje se u saop{tewu.

Ministarstvo odbrane Kine je tako|e reagovalo, navode}i da su SAD „navikle da koriste” ovaj forum da „podgrevaju sporove, {ire razdor i tra`e sebi~ne interese”.

SAD FORUM KORISTE

ZA PROMOCIJU SVOG VOJNOG ANGA@MANA U REGIONU „[angri-La dijalog” je vode}i azijski bezbednosni forum. Na ovom forumu okupqaju se visoki zvani~nici odbrane, vojske i analiti~ari iz zemaqa Azijsko-pacifi~kog regiona i sveta.

Forum je pokrenut 2002. godine, od strane Me|unarodnog instituta za strate{ke studije (IISS), sa sedi{tem u Londonu, u saradwi sa vladom Singapura, koja je doma}in, a forum naziv duguje hotelu u kojem se svake godine odr`ava. Pribli`no od 2018. godine, pa sve do danas, na „[angri-La dijalogu“ mogu}e je ~uti razmenu o{trih izjava pre svih ameri~kih predstavnika na ra~un Kine.

Na „[angri-La” forumu SAD godinama koriste govornicu, kako bi opravdale pro{irewe svog vojnog anga`mana u Azijsko-pacifi~kom regionu i poku{aje izgradwe regionalnog bloka suprotstavqenog Kini, pri ~emu, sve ~e{}e nailaze na oprez ili skepticizam unutar ASEAN-a, ~ije ~lanice sve vi{e nagla{avaju neutralnost i dijalog naspram politike konfrontacija i naoru`avawa.

Ruska parada na severu Afrike, Libija ponovo na ivici rata

Moderno rusko naoruàwe, ukqu~uju}i projektile i tenkove, paradiralo je pustiwom nedaleko od Bengazija u trenutku èstokog sukoba rivalskih milicija u Tripoliju. Povod nove pucwave bilo je ubistvo nekada{weg pekara, koji je u sloènom razvoju situacije posle pada reìma Moamera el Gadafija postao jedan od {erifa u Tripoliju. Rusija i Turska, upozorile da ne}e dozvoliti izbijawe novog rata u Libiji.

Izre{etano telo Abdelganija el Kiklija, pored kojeg se nalazio pi{toq, le`alo je na podu jedne od vojnih baza u Tripoliju. Ova slika se muwevitom brzinom pro{irila libijskim medijima, nakon ~ega se wegova milicija, dugo smatrana najuticajnijom u prestonici, naprosto raspala.

[ef vlade Abdelhamid Dbeiba, koga Libijci smatraju odgovornim za ubistvo, preuzeo je na nekoliko sati kontrolu nad skoro ~itavim gradom, pre nego {to je po~ela op{ta pucwava, koja je okon~ana tek posle intervencije Rusije i Turske.

Gotovo istovremeno, novo rusko oru`je - tenkovi, projektili, protivazdu{ni sistemi i oklopna vozila protutwali su kroz Bengazi, prikazuju}i novu snagu vladara isto~ne Libije, samozvanog „feldmar{ala” Kalife Haftara, ali i sposobnost Rusije da, uprkos ratu u Ukrajini,

moderno naoru`awe po{aqe na druga mesta. Za sada neidentifikovana osoba ispalila je, 12. maja, metak u glavu Abdelganija el Kiklija u vojnoj bazi Tekbali u Tripoliju, ~ime je okon~ana skoro 15 godina duga karijera nekada{weg pekara, koji je suludim spletom istorijskih okolnosti, postao jedna od najuticajnijih li~nosti u libijskoj prestonici.

Do smrti, bio je brutalni za{titnik interesa Abdelhamida Dbeiba, {efa privremene vlade koju su Ujediwene nacije uspostavile 2021. godine, nadaju}i se da }e u dogledno vreme biti u stawu da organizuju normalne izbore.

Potpuno nova ruska vojna vozila - tenkovi, oklopni transporteri i raketni sistemi, gazili su pra{inu u Bengaziju na dan godi{wice najve}e vojne pobede samozvanog „feldmar{ala” Kalife Haftara.

„Operacija el Karama”, izve-

dena 2016. godine protiv milicija bliskih radikalnim islamistima, predstavqala je kraj vladavine Al kaide, Islamske dr`ave i Ansal el [arije u okolini Bengazija.

Devet godina kasnije, sa previrawima u Tripoliju, Haftar je na ulice izneo novo oru`je, ukqu~uju}i borbena vozila „spartak” i tigr”, modernizovane tenkove T-72 i protivazdu{ne sisteme „pancir” i „tor”.

Libijski izvori navode da je ovo oru`je, koje ranije nije bilo prikazivano, isporu~eno Haftarovim snagama u prethodne dve godine i to posle wegovog sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Moskvi.

Nova eskalacija sukoba u Libiji spre~ena je svega nekoliko dana kasnije, kada su se {efovi ruske i turske diplomatije, Sergej Lavrov i Hakan Fidan slo`ili da „upotrebe uticaj kako bi spre~ili eskalaciju sukoba”.

Zatvorena posledwa bolnica na severu Gaze, palestinska enklava

najgladniji

deo sveta

Hamas jo{ razmatra novi ameri~ki predlog za dvomese~ni prekid vatre u Gazi i osloba|awe talaca. Izrael je predlog prihvatio, saop{tava Va{ington. U izraelskim napadima na Pojas Gaze ubijeno je vi{e od 14 Palestinaca. Posledwa bolnica koja je radila na severu Gaze od danas je zatvorena, zbog toga {to je izraelska vojska naredila da odmah bude evakuisana. Me|unarodna humanitarna pomo} sti`e u Pojas Gaze, ali je nema za sve. Ujediwene nacije upozorile su da je, zbog izraelske blokade, palestinska enklava najgladniji deo sveta.

Nakon {to je Izrael, pod `estokim me|unarodnim kritikama, pro{le nedeqe delimi~no odblokirao pomo} za Gazu, samo 600 od 900 kamiona stiglo je do izraelske grani~ne ograde sa enklavom. Odatle su birokratske i bezbednosne prepreke onemogu}ile transport pomo}i u Gazu.

„Sto odsto stanovni{tva Gaze je u opasnosti od gladi zbog izraelske blokade ulaska pomo}i”, ka`e Jens Larke, predstavnik Kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih poslova.

Francuski predsednik Emanuel Makron preti da bi mogao da poo{tri stav prema Izraelu ako nastavi sa, kako ka`e, sramotnom politikom u Gazi.

Premijer Bewamin Netawahu optu`io je Makrona da je protiv Izraela i da je na strani militantnog Hamasa. O{tro mu se usprotivio i izraelski ministar odbrane.

„Ovo je istorijski trenutak za naseqavawe, razoran odgovor teroristi~kim organizacijama i jasna poruka Makronu i wegovim prijateqima: prizna}ete palestinsku dr`avu na papiru, a papir }e biti ba~en u sme}e istorije. Izgradi}emo jevrejsku izraelsku dr`avu na Zapadnoj obali”, rekao je Izrael Kac, ministar odbrane Izraela.

Ruska vozila u Bengaziju

MARKO MARINOVI], NEKADA[WI REPREZENTATIVAC SRBIJE, DANAS

^LAN STRU^NOG [TABA ADELAJDA 36-ERSA:

Partizan

i Panatinaikos

dolaze u septembru u Sidnej da

igraju protiv mog Adelajda (1)

Marko Marinovi}, `iva ko{arka{ka legenda ^a~ka, nekada{wi reprezentativac Srbije, osvaja~ Evrokupa, ABA lige, FIBA Evropa kupa... Danas trener, bliski saradnik Svetislava Pe{i}a u reprezentaciji Srbije, ~lan stru~nog {taba Adelajda 36-ersa, jedan od organizatora velikog ko{arka{kog kampa u rodnom gradu...

n Posle osvojene olimpijske bronze dugo je vladala neizvesnost oko Pe{i}evog ostanka, u me|uvremenu ste svi prona{li klupske anga`mane, pa kakav je status ~lanova stru~nog {taba za Evrobasket?

„Nastavqamo u istom sastavu. Mo`da }e biti nekih dodatnih imena, ali svi momci koji su bili na Olimpijskim igrama, nastavi}e daqe. Verujem da Pe{i} ne}e ne{to mewati. Imam obaveze sa U20 reprezentacijom i ~im se zavr{e, po{to se ne poklapaju sa A reprezentacijom, nastavqam samo daqe”.

n Pomenuli ste NIL ugovore (Name, Image, Likeness ugovori ili skra}eno NIL, omogu}avaju mladim sportistima da svoje ime, sliku i imix koriste u komercijalne svrhe prim. aut.), kakvo je va{e mi{qewe o novom trendu koji }e izvesno povu}i ogroman broj mladih ko{arka{a u ameri~ke kolexe?

„Ne vidim re{ewe u evropskoj ko{arci, pa ni u Australiji koje je tako|e dobro trì{te jer izbacuje dosta kvalitetnih, mladih ko{arka{a. Vide}ete i na Svetskom prvenstvu za mlade, gde ima ba{ dosta talentovane dece. Klubovima su zavezane ruke, jer ne mogu da odgovore ponudama koje kolexi daju. Opet, pri~am {ta se de{ava u Srbiji. Mi nemamo dovoqno uslova da ponudimo talentovanom detetu da do|e ovde, nemamo infrastrukturu. Imamo kadar, ali nemamo druge uslove. To dete kada ode u SAD ide da zavr{i {kolu, da nau~i jezik i dobije pare. U Srbiji moè da nau~i ko{arku, pare mo`da moè da dobije. Evidentno je da u celoj Evropi, a pre svega Evroligi kao najja~em klupskom takmi~ewu u Evropi i drugom najboqem na svetu, nema mnogo mladih igra~a. Evroliga je postala takmi~ewe u kojem igraju ko{arka{i koji su bili blizu NBA i neki stariji, koji su u Evropi godinama. Retko ko se upu{ta u rizike, da pusti mladog igra~a da se razvija kroz takmi~ewe. Posledwi je mo`da Luka Don~i}, Real i Barsa ponekad mo`da gurnu mla|eg igra~a i to je to. Ne vidim na~in na koji }emo to da zaustavimo, dok FIBA, Evroliga i ostali ne budu ne{to u~inili”. MOJA EKIPA, ADELAJD, IMALA JE 14 RASPRODATIH DVORANA

n Koliko je ozbiqan problem to {to je Evroliga postala liga starih igra~a, odnosno {to maltene vi{e ne vidimo talentovane klince na parketu?

„Kada sam do{ao u Australiju da radim, niko me nije savetovao da do|em u Australiji, ve} sam to uradio samostalno, video sam da qudi u Australiji `ive od ko{arke, mogu da prave novac od ko{arke. Tako bi trebalo da bude, zar ne? Evroliga ne zna da naplati svoju popularnost. Ne znam koliko je klubova u Evroligi u plusu, verovatno jako malo... Kada ima{ takav brend i ne zna{ da ga iskoristi{, onda neko mora

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

da stavi prst na ~elo i da se zapita neke stvari. Ne}u da pri~am o NBA jer je to druga dimenzija, zato pravim paralelu sa Australijom... Moja ekipa, Adelajd, imala je 14 rasprodatih dvorana, pose}enost je na nivou od 90 do 95 odsto. Neko se bavi time. Ovde imamo Evroligu, Partizan, Zvezdu, Panatinaikos, Olimpijakos, @algiris... Da li oni mogu da ìve samo od prodaje karata? Verovatno bi trebalo da budu samoodrìvi, ali ne znam da li se bave time. Nisam dovoqno vispren da shvatim neke stvari, ali znam da su klubovi u Australiji svake godine po ~etiri-pet miliona u plusu, a buxeti su po pet, {est, sedam miliona za sezonu. Sigurno postoji na~in kako to izvesti, Amerikanci pokazuju kako se to radi, zato i poku{avaju da u|u na evropsko trì{te jer su verovatno videli da postoji materijal”.

n Ve} se pri~a o tome da je jedan od glavnih razloga za{to NBA ho}e u Evropu taj {to postoji „neiskori{}eni potencijal”...

„Nemogu}e je da imamo tri najboqa igra~a na svetu, svi dolaze iz Evrope, a da u Evropi niko ne zara|uje od ko{arke. Stvarno, treba staviti prst na ~elo i zapitati se neke stvari...”

^INILO MI SE NEMOGU]IM DA ZAVR[IM U AUSTRALIJI, ALI...

n Otkud ba{ Australija? Kako je do{lo do va{eg anga`mana u Adelajdu?

„Kada sam bio gost u jednoj sportskoj emisiji, pitali su me da li bih i{ao u Australiju? Rekao sam‚ - auuu, mnogo je daleko. Me|utim, razgovori o poslu u Australiji su krenuli, zakazao sam prvi intervju preko ~oveka koji je najzaslu`niji {to sam tamo, to je Nikola Milivojevi}, ~ovek koji vodi australijsku ko{arka{ku NBL ligu, ina~e rodom iz ^a~ka, roditeqi su mu odatle. On je desna ruka Lerija Keslmana, vlasnika lige. Imao sam intervju sa Melburn Junajtedom, nisam pro{ao, onda se zavr{ilo svetsko prvenstvo u Manili, vratio sam se u „^a~ak 94” gde sam pomagao. Kada se sve to zavr{ilo, imao sam intervju za slede}u sezonu sa Adelajdom i posle dugih pregovora potpisao sam za „36-erse”.

„Iskreno, nisam mislio da }u ikada oti}i u Australiju, ali nikada me moj instikt nije prevario. Sedam dana posle Olimpijskih igara, ve} sam bio u avionu za Adelajd i mislim da nisam pogre{io. ^ak mislim da je to bio pun pogodak, oti{ao sam, video

ne{to novo, usavr{io jezik i nau~io neke druge stvari. ^ovek se u~i dok je `iv, koristim to maksimalno. Prva godina mi je bila probna, pilot godina, pro{la je kako treba po{to su mi dali ugovor na jo{ dve sezone. Zadovoqan sam”.

MALA SRPSKA KOLONIJA

U ADELEJDU

n U samoj ekipi je Dejan Vasiqevi}, u stru~nom {tabu su jo{ Nik Popovi} i Igor Cvjetkovi}. Koliko vam je to olak{alo ceo proces adaptacije?

„Mnogo, ba{ mnogo. Napravili smo pravu malu srpsku koloniju u Adelejdu. Sre}om, prvi sam Srbin koji je zagazio dole, nijedan trener nije do{ao, pa sam, eto, pionir. Pomogli su mi dosta, Nik je Nikola Popovi}, kondicioni trener, radi sa Xo{om Gidijem, radio je sa Bumersima, odnosno sa reprezentacijom, u Sidneju, radio je sa selektorom dugo, bio u Kini, u SAD... Fenomenalna osoba i profesionalac. U ìvotu nisam video boqu ruku od Dejana Vasiqevi}a, odli~an {uter i pre svega dobar momak. Wegova porodica je posle rata morala da ide trbuhom za kruhom i zavr{ila je u Australiji. On je australijski reprezentativac, iako ima srpske papire i wegova èqa oduvek je bila da igra za Srbiju. Igor Cvjetkovi} je ìveo na Ceraku, u Beogradu, wegovi roditeqi su oti{li pre deset godina na Novi Zeland, on je ina~e mlad momak, 1999. je godi{te. Studirao je tamo, a po{to je mnogo voleo ko{arku, ostao je tamo i on }e biti slede}e godine iza mene kao pomo}ni trener, a sada ga dovodim na U20 reprezentaciju, da bude tu jer je veliki profesionalac i majstor svog posla”.

n Oko Dejana Vasiqevi}a se dosta pri~alo, ~ak i da bi mogao da zaigra za Srbiju, {to se na kraju nije desilo... Da li ste razgovarali o tome nekada?

„Dejan Vasiqevi} je momak koji ima neverovatnu èqu da igra za reprezentaciju. On je za mene kao mla|i brat. Non-stop radim sa wim, poku{avam da mu pomognem da postane {to boqi. Znam koliko mu je stalo, iako su okolnosti ponekad takve da èqe i mogu}nosti nisu uvek u skladu. Se}am se jednog trenutka, kada smo igrali protiv Australije u Parizu, poslao mi je gomilu poruka. Bio je tuàn jer smo gubili, ~ak su mu se neki prijateqi malo podsmevali zbog toga, a kad smo pobedili, nije znao {ta }e od sre}e. Wegova porodica je iz okoline Bawaluke, on je Srbin. Uvek ima èqu

da igra za reprezentaciju, ali ponekad je to pitawe mogu}nosti. Wegova sestra sada igra za „Orlove” iz Bawaluke, igrala je ABA ligu. On ima srpski paso{, ro|en je u Kanadi, ali ìvi u Australiji. Verujte mi, kaè mi: ‚Slobodno me zovite, mogu da igram za reprezentaciju’. On je fenomenalan momak, i siguran sam da }e igrati na Azijskom kupu. U Adelajdu ima ugovor na jo{ dve godine, prava je legenda ekipe”, pri~a Marinovi} i dodaje: „Australija je mlada nacija, talentovana za sport. U NBL postoje fran{ize, kod nas su to klubovi, a koliko su profesionalni ili ne, to je ono {to pravi razliku izme|u Amerikanaca, Srbije, Australije i svih ostalih zemaqa. Moja deca imaju devet i dvanaest godina i ona ve} znaju kada treba da se pravi faul, kada je neko napravio glupost... Wima u Australiji daju loptu i deca tr~e za wom. Deca od malih nogu imaju pristup ozbiqnoj ko{arka{koj edukaciji. Dokle god budemo ulagali u mladost, ima}emo posla, a nadam se da }e u budu}nosti biti jo{ vi{e. Mnogi mladi momci, kao Dejan, èle da igraju za reprezentaciju, a mi kao treneri moramo da im omogu}imo da iskoriste svoj potencijal”. n Kakva je perspektiva australijske lige? Rekli ste da su klubovi ranije mogli da se kupe za male pare, a da su sada ipak dostigli odre|enu vrednost... „Dosta mladih, ameri~kih ko{arka{a dolazi u Australiji da igra kroz Next Star program. Ima 10 ekipa, ali planiraju da pro{ire ligu na 12 ili 14 ekipa, {to bi bilo fenomenalno. Marketin{ki je liga svake godine ozbiqno propra}ena, svake godine broj gledalaca na tribinama raste. U septembru }e se u Melburnu igrati egzibicioni me~evi izme|u Wu Orleans Pelikansa i jo{ nekih ekipa. Partizan i Panatinaikos dolaze u Sidnej da igraju protiv mog tima, kao i protiv Sidneja, {to samo pokazuje koliko liga raste. Nikola (Milivojevi}) je uspeo to da dogovori sa wima, iskreno jedva ~ekam da vidim kako }e to da izgleda. Ina~e, van Gr~ke najvi{e Grka ìvi ba{ u Australiji. To sve samo pokazuje koliko se oni bave popularizacijom lige, prate Evroligu, NBA, Nikola je bio u Beogradu, gledao Zvezdu i Partizan, gledao je Fajnal for Evrolige pro{le godine, kada je bio sa Skotijem Pipenom u Berlinu. Dosta rade na promociji, Karmelo Entoni je ambasador Next Star programa. Ove godine, posle zavr{etka liga{kog dela sezone, organizovali su MVP ve~eru, doga|aj na kojem su bili svi klubovi i svi igra~i, bilo je fenomenalno. Bili su predstavnici Panatinaikosa i Partizana, prisustvovalo je izme|u 800 i 1.000 qudi na toj sve~anosti. Tada se progla{ava MVP sezone. Pitali su me da li mi pravimo takve stvari u ABA ligi, samo sam se nasmejao. Svakom detaqu posvete pa`wu, na sve~anosti si morao da bude{ u odelima, sa kravatom, platili su avione jer imaju saradwu sa kompanijom Kvantas. Sve je bilo pla}eno, mi smo svi do{li tamo i zaista je bilo fenomenalno. Izuzetno iskustvo koje volim da podelim sa drugima. Uvek dolaze i biv{i NBA igra~i radi promocije, isto je govorno podru~je pa je lak{e za organizaciju, a pritom ho}e qudi da investiraju”. (Kraj u slede}em broju)

[ta su u stvari Amerikanci poru~ili Srpskoj – opet u Dejtonu

Konferencija o Dejtonskom mirovnom sporazumu odràna nedavno u Dejtonu na kojoj je u~estvovala @eqka Cvijanovi} ne zna~i skoro ni{ta, zato {to to nije tip konferencije koji moè da ima operativno upotrebqive posledice, kaè za Sputwik istori~ar dr Sr|a Trifkovi}, spoqnopoliti~ki urednik ameri~kog ~asopisa „Hronikls“.

Pogotovu zato {to na toj konferenciji nije bilo nikakvih obavezuju}ih rezolucija na stolu, mada je jedan od ameri~kih funkcionera indirektno stavio do znawa da bi trebalo pustiti direktne u~esnike u „bosanskom loncu“ da se dogovore kako }e daqe, dodaje Trifkovi}.

SLAB OHRABRUJU]I

SIGNAL IZ DEJTONA

„Drugim re~ima, to je bio svojevrsni indirektni ohrabruju}i signal da bi stranci trebalo da se mawe me{aju. Mada taj signal nije mnogo jak. Naprosto, Trampova administracija ima mnogo pre~a posla i na Bliskom istoku i u Indo-pacifi~kom regionu da bi sada sebi natovarili jo{ jednu evropsku glavoboqu na vrat. Drugim re~ima, wihov dezanga`man ne zna~i da }e Amerikanci staviti veto na daqe maltretirawe Srba zapadno od Drine od strane Evropqana, ali u najmawu ruku zna~i da im u tome ne}e pomo}i.“

Izlazak Amerikanaca sa Balkana ipak mnogo zna~i Srbima u Republici Srpskoj jer da je kojim slu~ajem ostala demokratska administracija na vlasti, imali bismo kontinuitet politike koja je zacrtana u vreme Bila Klintona i Madlin Olbrajt devedesetih godine, smatra Trifkovi}.

REVIZIJA „DEJTONA“ PO^ELA POTPISIVAWEM SPORAZUMA

Prema Trifkovi}u, izmene Dejtonskog sporazuma prakti~no su po~ele jo{ dok se „mastilo nije osu{ilo“ na potpisima Pa-

riskog i Dejtonskog sporazuma 1995. dok su pritisci za reviziju po~eli ve} 1996/97. godine, da bi ve} sa bonskim ovla{}ewima do{lo do jedne radikalne revizije.

„Mo`emo re}i da nema povratka na izvorni Dejton dok se ne ukinu bonska ovla{}ewa i sve {to je iz wih proizilazilo, ukqu~uju}i i sud BiH i dok se sudstvo napokon ne vrati u lokalne ruke. A ne da jo{ uvek imamo situaciju da tri stranca, u ovom trenutku jedan Nemac, jedan [vajcarac i jedan Albanac, daju muslimanima ugra|enu nadglasa~ku ve}inu“.

DOBRA VEST ZA SRPSKU –NEZAINTERSOVANOST AMERIKANACA ZA BALKAN

Ipak, moglo bi se re}i da je dobra vest za Srbe u Republici Srpskoj vidna nezainteresovanost Trampove administracije za podru~je Balkana.

„Mo`emo re}i da je dobra vest kad su Amerikanci mawe zainteresovani jer kad god su bili veoma zainteresovani to je zna~ilo ne{to lo{e po Srbe. Bilo da je torpedovawe Lisabonskog sporazuma od strane tada{weg ameri~kog ambasadora u Beogradu Zimermana koji je marta 1992. oti{ao u Sarajevo da Aliju Izetbegovi}a nagovori da povu~e svoj potpis, bilo 1994. kad je pod ameri~kim tutorstvom NATO prvi put intervenisao i bombardovao polo`aje Vojske Republike Srpske, ili 1995. kad su Amerikanci bili pokroviteqi akcije ‚Oluja’ u Hrvatskoj.“

EVROPQANI U PROBLEMU

Ameri~ka nezainteresovanost jeste dobra vest ali to ne zna~i da }e se oni posebno angaòvati da ko~e Evropqane koji sada èle da preko srpskih le|a nametnu svoju voqu u BiH i pokaù da bar negde jo{ uvek wihova mora da se slu{a, smatra Trifkovi}.

„Taj ameri~ki dezanga`man iz balkanskih i bosanskohercegova~kih pitawa

zna~i da je bar jedna strana mawe anga`ovana u pritisku na Republiku Srpsku. Ali sa druge strane, to ne zna~i da }e se ta strana, to jest Va{ington, aktivno suprotstaviti pre svega Britancima, Francuzima i Nemcima u wihovim poku{ajima da Republiku Srpsku srube na praznu qu{turu i da Miloradu Dodiku zabrane politi~ko delovawe. Ute{na je okolnost da sa problemima koje sada imaju upravo zahvaquju}i tome {to je Donald Tramp mawe zainteresovan za Ukrajinu nego ikad ranije, Evropqani imaju veliki problem.“

Jer Evropqani ne mogu sebi da priu{te taj luksuz da anga`uju politi~ki, a kamoli vojni kapital i resurse da bi Republiku Srpsku primorali na popu{tawe, odnosno da je de fakto stave na put ka uni{tewu, dodaje Trifkovi}.

On ocewuje da su i Evropqani odlu~ili da vr{e pritisak na Vu~i}a u o~ekivawu da }e usled aktuelnih doga|aja biti podlo`niji zapadnim pritiscima nego ikad ranije.

CVIJANOVI]EVA U DEJTONU: OBNOVITI IZVORNI SPORAZUM

Srpski ~lan i predsedavaju}a Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} u~estvovala je na konferenciji „Obnovqeni

Britanski scenario o „bekstvu Dodika“ – jo{ jedna hibridna operacija tajnih slu`bi protiv Srpske

Dezinformacija britanskog „Gardijana“ po kojoj porodica Milorada Dodika navodno pregovara o uslovima bekstva iz Bawaluke deo je hibridnog rata kog britanske obave{tajne slu`be vode protiv Republike Srpske, ka`e za Sputwik dekan bawalu~kog Fakulteta bezbednosti Predrag ]erani}.

„Gardijan“ je poznat po svojoj bliskosti sa britanskom obave{tajnom slu`bom Mi 6 koja preko tog lista plasira dezinformacije i poluinformcije sa odre|enim politi~kim ciqem, dodaje ]erani}.

„I nije ovo prvi put da se preko ‚Gardijana’ ogla{avaju oni koji ne samo da prikupqaju podatke u BiH, ve} i nastoje da uti~u na politi~ke prilike. I ja bih u tom smislu posmatrao taj tekst ~iji je ciq, sigurno da se napravi pometwa i smutwa i da se predsednik Milorad Dodik i drugi primoraju da ne{to obja{wavaju i demantuju. A znate ve} kako se to ka`e u narodu da je davati demanti isto kao i kupiti perje. Prema tome, ne bih tome pridavao nikakvu ozbiqnost nego bih posmatrao i taj tekst i niz drugih koje su objavili pojedinci, a onda ih federalni mediji nekriti~ki i bez rezerve preneli, kao deo jednog hibridnog rata.“

Navode „Gardijana“ o boravku 300 ma|arskih specijalaca u Bawaluci koji su, navodno, u slu~aju nu`de trebalo da evakui{u Dodika, dekan Fakulteta bezbednosti ocewuje kao potpunu neistinu. Prema wegovim re~ima, specijalna anti-teroristi~ka jedinica Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srpske jeste zajedno sa ma|arskom jedinicom sli~ne strukture odr`ala ve`bu u Bawaluci, u trening centru MUP-a, u nekada{woj kasarni u Zalu`anima.

„Me|utim, to je bilo transparentno i to je jedan vid saradwe policija Ma|arske i Republike Srpske. Ali kao {to su pre vi{e godina od jednog ruskog folklornog dru{tva napravili specijalce koji su do{li da pomognu policiji Srpske da rastura demonstracije koje su te godine bile aktuelne u Bawaluci, tako i sada od jedne rutinske ve`be koja je bila najavqena i za koju su znali svi relevantni faktori u BiH, prave jednu pri~u sa `eqom da se postigne neki efekat. Sve u ciqu sejawa pometwe i stvarawa haoti~nog stawa“, zakqu~io je ]erani}. Britanski list „Gardijan“ objavio je da je porodica predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika u proteklim mesecima kontaktirala visokog zapadnog zvani~nika kako bi pregovarala o uslovima Dodikovog odlaska iz BiH. Pozivaju}i se na informacije koje su procurele u ma|arskoj {tampi, a koje su „potvrdili“ diplomatski izvori u Sarajevu, elitna policijska jedinice iz Ma|arske bila je poslata u Bawaluku s ciqem da „u slu~aju nu`de izvuku Dodika, ako bi morao da be`i“. „U trenucima najve}e politi~ke krize u BiH od zavr{etka rata 1995. godine, vi{e od 300 pripadnika elitne ma|arske policijske jedinice, obu~enih u civilnu ode}u, kri{om je pre{lo granicu i stiglo u Bawaluku“, navodi se u tekstu kog su preneli sarajevski mediji.

fokus na mir i prosperitet na Balkan“ koju je organizovao ameri~ki kongresmen Majkl Tarner u Dejtonu.

Cvijanovi}eva je izjavila da bi na 30. godi{wicu od Dejtonskog mirovnog sporazuma trebalo obnoviti ono {to zaista taj sporazum i zna~i – saglasnost, ustavnost i saradwu me|u jednakima i vratiti se osnovama da narednih 30 godina bude boqe od 30 prethodnih.

Ona je dodala da je „opravdano je i primereno da upravo u samom Dejtonu ponovimo da Dejtonski sporazum nikada nije dao pravo nijednom neizabranom stranom birokrati sa titulom visokog predstavnika da name}e ili mewa na{e zakone, da suspenduje ustave entiteta, da instrumentalizuje pravni sistem radi u}utkivawa i uklawawa na{ih demokratski izabranih lidera ili da ka`wava na{e politi~ke stranke“.

Pre 30 godina, Dejtonski mirovni sporazum okon~ao je razorni rat i uspostavio ustavni okvir za BiH koji je odra`avao stvarnost na{eg dru{tva, dao je pravo svakom od tri konstitutivna naroda i dva entiteta da sobom samostalno upravqaju u okviru jedne dr`ave, podsetila je Cvijanovi}eva.

BROJEVI NEUMOQIVI:

Od 600.000 Srba pre rata, danas u Federaciji BiH samo 20.000

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta izjavio je da se nad preostalim malobrojnim Srbima u Federaciji BiH sprovodi sistemska diskriminacija.

Prema procenama, od preko 600.000 Srba koji su pre rata `iveli na podru~ju Federacije BiH, danas ih je ostalo svega oko 20.000, odnosno pribli`no tri odsto ukupne populacije.

Preostalim Srbima se sistematski uni{tava i oduzima imovina, skrnave se pravoslavna grobqa i hramovi, a zabeleèni su i slu~ajevi u kojima su im ìvoti bili ugroèni. U ve}ini op{tina u Federaciji BiH Srbi se suo~avaju s pretwama koje ~esto prerastaju u fizi~ke napade.

„Odbor za za{titu prava Srba u FBiH izneo je podatak da je tokom 2023. godine evidentirano ~ak 63 incidenta. Za ta nedela niko nije odgovarao, jer po~inioci u najve}em broju slu~ajeva ostaju nepoznati. Postoji osnovana sumwa da brojni fizi~ki napadi na Srbe i wihovu imovinu uop{te nisu prijavqeni. Srbi, tako|e, nemaju mogu}nost zaposlewa u ve}em obimu u dr`avnim i javnim institucijama”, navodi se u saop{tewu.

Srbi u Federaciji BiH, zbog svoje malobrojnosti, nemaju uslove da biraju autenti~ne poslanike u Parlamentu Federacije BiH, niti da imaju sopstvene predstavnike u institucijama na kantonalnom i federalnom nivou.

„Tragi~na je ~iwenica da u brojnim srpskim selima nema struje, vode, prodavnica, mobilne mre`e niti zdravstvene ambulante. Putevi su u veoma lo{em stawu ili potpuno uni{teni, a mnoge poru{ene ku}e jo{ uvek nisu obnovqene. Srbija bi trebalo da izradi detaqan izve{taj o kr{ewu qudskih prava Srba u Federaciji BiH i da preduzme konkretne mere i aktivnosti kako bi se dodatno pomoglo preostalim Srbima”, zakqu~uje se u saop{tewu

Potpisnici Dejtonskog sporazuma, pre 30 godina

Tuga do neba, Novi Sad pla~e za devojkom koja je stradala u Budvi

Na Gradskom grobqu u Novom Sadu sahrawena je Tijana Radowi} (19), devojka iz Novog Sada koja je izgubila `ivot u Budvi.

Ispred kapele okupio se veliki broj qudi, prete`no mladih, Tijanini drugari iz {kole i iz kraja.

Na posledwem ispra}aju mlade Novosa|anke, drugarice su, opra{taju}i se od we, rekle da je uvek bila spremna da poma`e drugima, ali da ih je sudbina razdvojila. Jo{ se se}aju dru`ewa na Detelinari, na kojoj su se okupqali.

Sa Tijanom je, rekla je jedna od drugarica, uvek bilo smeha i vedrih tema. Istakle su da je Tijana bila hrabra i puna `ivota. Suze i bol niko nije mogao da sakrije. Sahrawena je u belom kov~egu, prekrivenim belim cve}em.

Nesre}a se, podsetimo, dogodila 28. maja nakon {to je devojka pristala na besplatnu vo`wu parasejlingom u zamenu da bude deo reklamnog spota budvanske agencije vodenih spotova za predstoje}u letwu sezonu. Devojka je pro{la odre|enu obuku kako bi u`ivala u ovom atraktivnom vodenom sportu. U jednom trenutku, iz za sada nepoznatog razloga, kako je snimila video kamera ona je skinula sigurno-

sni pojas i pala u more.

Nastradala devojka pre kobnog leta, prema re~ima mnogih, bila je vidno raspoloèna i sre}na. Ro|ak je nakon nesre}e ispri~ao da je ta ro|aka, koja je bila s wom snimala pre nego {to se dogodio pad. - Kobnog jutra su oti{le na plaù. Nisu ni kupile tu kartu za parasejling, ve} im je mladi} na plaì iznenada pri{ao i ponudio besplatnu vo`wu. Ona je pristala i traìla je od ro|ake da je slika i snima dok ide na parasajling.

Mahala je dok je bila na parasejlingu sa te niè visine, videlo se da uìva, a onda su zamakli za brdo i po~eli su da je diù sve vi{e i vi{e, izmakla je strini iz vidokruga i tada se i desila tragedija, tako da ona nije videla tragediju - naveo je ranije ro|ak nastradale.

Nedugo nakon nesre}e u javnosti je isplivao video snimak koji traje svega trideset sekundi na kome se mo`e videti kako devojka poku{ava da skine sigurnosni prsluk. Nekoliko puta je poku{avala, a kada ga je skinula oslobodila se i iz bezbedonosnog sedi{a i pala u more.

Istraga koju vodi kotorsko tu`ila{tvo je i daqe u toku i ona }e utvrditi sve detaqe ove tragedije sa smrtnim ishodom.

Milion evra za informaciju o ubici Du{ka Jovanovi}a

Nov~anu nagradu u iznosu od milion evra dobi}e osoba ~ija informacija dovede do ubice glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Dan”, Du{ka Jovanovi}a, koji je pre dvadeset i jednu godinu likvidiran ispred redakcije ovog lista u Podgorici, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Crne Gore.

Milion evra dobi}e lice ili vi{e lica za obave{tewa „koja verodostojno i odlu~uju}e doprinesu identifikaciji izvr{ioca, saizvr{ioca, organizatora ili nalogodavca ubistva Jovanovi}a, iz-

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

vr{enog 27. maja 2004. godine”, navodi se u saop{tewu. Sredstva za isplatu nagrade bi}e obezbe|ena iz buxeta Crne Gore. „Obave{tewe se smatra verodostojnim ako sadr`i ta~ne podatke koji dovode do identifikacije i/ili li{ewa slobode lica koja su neposredno izvr{ila, u~estvovala u izvr{ewu, organizovala i/ili naredila izvr{ewe krivi~nog dela, neposredno doprinosi pokretawu i vo|ewu krivi~nog postupka i ima kqu~ni zna~aj za dono{ewe osu|uju}e presude”, dodaje se u saop{tewu MUP-a Crne Gore. Kako navodi MUP, „osoba koja dostavi obave{tewe mo`e ostvariti pravo na za{titu, u skladu sa propisima kojima se ure|uje obezbe|ewe li~nosti, kao i za{tita svedoka”.

Iz MUP-a dodaju da Crna Gora javnim obe}awem nagrade pokazuje „jasnu i nedvosmislenu odlu~nost da kona~no, nakon 21 godinu, rasvetli ubistvo Du{ka Jovanovi}a”.

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329. Dom za negu starih lica

Vi{e dr`avno tu`ila{tvo u Podgorici okon~alo je istragu povodom tragi~nog doga|aja na Cetiwu u januaru ove godine, kada je Aco Martinovi} ubio 13 osoba, i utvrdilo da ne postoji sumwa ili bilo kakva indicija da je bilo ko drugi doprineo ovom zlo~inu.

Tu`ila{tvo je odluku donelo pet meseci nakon masovnog ubistva u Cetiwu, drugog u samo dve i po godine.

Isti~e se da su tokom uvi|aja preduzete brojne radwe u ciqu potpunog rasvetqavawa tragedije i utvr|eno je da nema osnova za pokretawe krivi~nog postupka protiv Martinovi}a s obzirom na to da je, nakon {to je ubio 13 osoba na pet razli~itih lokacija, po~inio samoubistvo.

Tako|e, ocenom prikupqenih dokaza, utvr|eno je da ne postoji osnov sumwe ili bilo kakva indicija da je bilo koje drugo lice na bilo koji na~in doprinelo ovom tragi~nom doga|aju, zakqu~eno je u saop{tewu. Cetiwanin Aco Martinovi} je 1. januara, iz neutvr|enih razloga, hladnokrvno ubio Mirka Vuleti}a i wegove bratani}e Jovana (13) i Vukana (9), Draganu Dra{kovi}, Branislava Mudre{u, Radivoja Markovi}a, Jo{a Ota{evi}a, Zoricu Vuleti}, Radovana i Radmilu Martinovi} i wihove sinove Milo{a i Marka. Te{ko je ranio i ~etvoro qudi, od kojih je borbu za `ivot nakon devet dana izgubio Dejan Kokotovi}.

Du{ko Jovanovi}

Ovo su sve `rtve masovnog ubice na Cetiwu: Aco Martinovi} bez milosti pucao i u dva de~aka

Ubica Aco Martinovi}

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

HIQADU MALI[ANA U NARODNOJ NO[WI ISPUNILO PORTU

MANASTIRA SVETIH ARHANGELA

Smotra folklora u Du{anovoj zadu`bini

Blizu hiqadu mali{ana, obu~eni u narodne no{we, ispunilo je portu manastira Svetih arhangela kod Prizrena, u subotu 31. maja, na 24. De~joj smotri folklora, manifestaciji koja svake godine okupqa kulturno-umetni~ka dru{tva sa ovih prostora.

Ove godine u~estvovalo je oko 20 ansambala i pojedinaca sa Kosova i Metohije, a ciq manifestacije ostaje isti – ne-

govawe tradicije i kulturnih obi~aja. Sve~anoj manifestaciji prisustvovao je i mitropolit ra{ko-prizrenski, Teodosije.

Na samom po~etku smotre, sve prisutne goste i decu u~esnike srda~no je pozdravio iguman manastira Svetih arhangela, otac Mihajlo, po`elev{i im toplu dobrodo{licu i blagoslovenu radost u porti ovog svetog mesta.

Me|u gostima je bilo i onih koji su prvi put na Kosovu i Metohiji, kao i onih koji ~esto dolaze.

Ove godine, na manifestacji bili su prisutni i hodo~asnici iz Nema~ke.

Ivan Stojkovi}, predstavnik Doma kulture „Gra~anica“, isti~e da je ovogodi{wa smotra oborila rekorde po broju u~esnika i nagla{ava zna~aj po~etka Vidovdanskih sve~anosti upravo ovom manifestacijom.

\or|e Laku{i}, predsednik Saveza amatera Kosova i Metohije, nagla{ava emotivnu i kulturnu vrednost smotre, isti~u}i da je ovo prilika da se deca pove`u i o~uvaju se}awe na pretke.

„Ovo je manifestacija kulture, tradicije, se}awa jer na{a deca borave}i u porti Svetih arhangela vra}aju se}awe na na{e pretke koji su ostavili puno toga. Ovo je manifestacija qubavi i radosti na kojoj se deca zbli`avaju. Ovo je divna pri~a i poruka kada i nama kao organizatorima zadrhti glas i telo“, kazao je Laku{i}.

Organizatori doga|aja su Dom kulture „Gra~anica“, Savez amatera Kosova i Metohije i bratstvo manastira Svetih arhangela.

NA GAZIMESTANU, POPRI[TU KOSOVSKOG BOJA: Procvetali

kosovski bo`uri

Na Gazimestanu, mestu gde se odigrala Kosovska bitka, 28. juna 1389. godine, procvetali su kosovski bo`uri. Period cvetawa ovog jedinstvenog cveta je kraj maja meseca a cvet se zadr`ava oko mesec dana

Sedamnaest srpskih porodica u Ulici Bra}e Matovi} u Le{ku kod Leposavi}a dobilo je obave{tewe op{tinskog rukovodstva da se isele iz svojih ku}a, koje su sagradili posledwih decenija. U obave{tewu koje je potpisao predsednik op{tine Leposavi} Quqzim Hetemi, a stanarima uru~ila wegova zamenica Marina Bogojevi}, od porodica se zahteva da napuste stambene objekte u roku od mesec dana. Navedeno je

da su u obavezi da iznesu li~ne stvari i name{taj, kao i koristan gra|evinski materijal, jer }e wihove ku}e biti sru{ene. ^lanovi 17 porodica se svakodnevno okupqaju nakon {to su dobili odluku op{tinske vlasti, a ka`u da ne pristaju da napuste ku}e koje su podigli u posledwih 20 godina. Kada budu stigle ma{ine za ru{ewe, spremni su, ka`u, da telima brane svoju imovinu, koju su bez i~ije pomo}i i te{kom mukom stekli.

- Uredno smo pla}ali struju, podneli zahteve za legalizaciju jo{ 2010. godine tada{wem op{tinskom rukovodstvu i ne}emo dozvoliti da sada neko do|e iz Pri{tine i ru{i nam ku}e. Neka prvo sru{e vi{e od 350.000 nelegalnih objekata po Kosovu pa neka do|u kod nas, do tada }emo se na~ekati - rekao je Uro{ Vasovi} iz Le{ka, iz jedne od ugro`enih porodica.

Ka`u da su za imawe na kojem su podigli ku}e, od lokalne administracije u Leposavi}u, pre i nakon sukoba na KiM, dobili dozvole za podizawe privremenih objekata, na osnovu kojih je ve}ina sagradila stambene objekte.

Op{tinska vlast u Leposavi}u izabrana je na vanrednim izborima koje su Srbi na severu Kosova i Metohije bojkotovali. Iz ugroènih srpskih porodica kaù da im novo op{tinsko rukovodstvo, uz zahtev da se isele, nije ponudilo nikakvu alternativu za sme{taj i ìvot.

Svaki pomen cveta crvenog kosovskog boùra (Paeonia peregrina) asocira uglavnom na Kosovski boj i prolivenu krv Kosovskih junaka, zbog ~ega je, kako se veruje, dobio crvenu boju, od te daleke 1389. godine 28. juna. Boùri su crveno cve}e natopqeno juna~kom krvqu, veli legenda. Od tada je boùr za Srbe vi{e od cveta. Predawe kaè da boùr nigde nije tako intenzivno crven, kao onaj koji cveta na Kosovu, na Gazimestanu, popri{tu Kosovske bitke. Prema verovawu u Srba, cvetovi boùra su iskqu~ivo bili bele boje sve do bitke na Kosovu, kada su iz zemqe natopqene krvqu Kosovskih junaka, nikli crveni boùri. Osim {to {titi porodicu i decu od negativne energije, za ovaj cvet se vezuje simbolika u qubavnoj magiji.

Veruje se da koren boùra privla~i sre}u. Tako|e, boùr ~uva i dom od zla. Ako devojka ~ezne za nekim mladi}em treba samo da se zakiti boùrom i to }e odmah privu}i pa`wu èqenog mladi}a.

Kosovski boùr u Srbiji je zakonom za{ti}ena biqna vrsta i moè da se bere samo u nau~ne svrhe. Malo ko zna da su kosovski boùri doma}a, autohtona vrsta. U svetu je poznato jo{ 40 vrsta. Od toga tek pet imaju stani{te na teritoriji Srbije.

Boùr simboli{e lepotu i romantiku, sre}an brak i dobru sre}u. Buketi od boùra se smatraju predznakom sre}e kod ulaska u brak i zato su ~est izbor za ven~awa. Cvet boùra je ~esto i 12. cvet u svadbenom buketu.

NA SVETOM MESTU ISPRED MANASTIRA VISOKI

DE^ANI:

Momak zaprosio devojku

U vremenu kada se qubav ~esto izra`ava kroz rasko{ne geste i skupe lokacije, a prosidbe planiraju na egzoti~nim destinacijama daleko od doma, jedan mladi} je odlu~io da taj najva`niji korak u `ivotu u~ini na mestu gde srce i du{a govore glasnije od svake scenografije — ispred jedne od najve}ih srpskih svetiwa u Visokim De~anima.

Nikola i Ana, mladi par iz sela Drenovac kod Para}ina, krenuli su na hodo~a{}e po Kosovu. Krajem maja su posetili Veliku Ho~u, a onda manastir Visoki De~ani.

Nikola i Ana, mladi par iz sela Drenovac kod Para}ina. Zakletva pred svetiwom

Upravo tu, u dvori{tu ove drevne svetiwe, gde se vekovima prelamaju vera, istorija i ti{ina, Nikola je zaprosio Anu. Bez rasko{i, ali s punim srcem, u prisustvu prijateqa i pod duhovnim okriqem, Ana je rekla „Da“. Taj trenutak nije bio samo veridba, ve} simbol vere u `ivot, u zajedni{tvo i

qubav koja se temeqi na pravim vrednostima — skromnosti, po{tovawu i duhovnosti.

Le{ak

Kosovski bo`uri na Gazimestanu

Smotra folklora u Svetim arhan|elima

Veli~anstven skup folklorista

Holandija mi je dala sve ali mi je uzela decu

„Na{a li si, upita{e radnici iz Bugarske, Sawu moju prijateqicu kada im je pri{la u Den Hagu da ih upita da upali cigaretu.

Iza{la je iz stana svoje k}erke da pro{eta i zaboravila da ponese upaqa~. U kombiju parkiranom pored glavnog puta kojem je pri{la su bili radnici iz sused-

Radite dan i no}, bilo to na belo ili crno uz dodatna socijalna primawa, pa opet nemate vremena da razmi{qate da li ste wihov ili na{. Kada malo skupite novca i do|ete do nekog boqeg automobila i ve}eg stana ili ku}e, onda vas to dovede do slede}e faze u kojoj negirate svoje poreklo i postojawe bilo kakvog vida nostalgije.

ne dr`ave one tamo na{e rodne zemqe.

„Na{a, na{a nego {ta, nasmeja se Sawa.

Mada oni koji u ro|eni pre trideset i pet godina samo su ~uli za zemqu iz koje smo mi stariji do{li pa se taj krug na{ih suzio. Mada ih opet jezik i mentalitet povezuju.

A ja sam jo{ uvek onaj stari na{. Nepopravqiv.

ostoje razli~ite faze u sticawu statusa „na{eg“.

Prvo, svi prido{li, oti{li, pobegli, proterani u po~etku se na|u u jednom vakumu neverice i straha od novog. Ne razmi{qaju ni o ~emu osim kako da pre`ive.

To je faza letargije.

Iz te faze se ulazi u fazu tra`ewa boqe pla}enog posla.

U`ivate u urednosti i sre|enosti va{e nove domovine. Nau~ite i jezik nove domovine pa se spuste zavese kojima ste bili pokriveni jer nema ni{ta gore nego kada ne razumete qude oko sebe i to ne u nekom filozofskom smislu poimawa `ivota ve} u najjednostavnijem tehni~kom smislu.

U onim svakodnevnim obi~nim razgovorima. U|ete u prodavnicu i ne znate da pitate za luk ili jaja a u restoranu za ~a~kalicu (tih devedesetih nije bilo mobilnih telefona ni gugl prevodioca). Pa vam gestikulacija postane drugi jezik. Tih prvih godina sam prepoznavao na{e po mahawu rukama na ulici i u radwama.

I to nije gestikulacija sa uli-

ca ju`wa~kih dr`ava kojima se poja~avaju emocije. Ne, ovo je bio razgovor odnosno komunikacija sa autohtonim stanovni{tvom. Poku{aj da vas razumeju.

Zna~i nau~ili ste dovoqno jezik zemqe u kojoj `ivite da ne morate da vodite decu kao prevodioce sa sobom u op{tinu ili kod doktora, u{tedeli poprili~no novca pa ga ~esto `ena iznese iz skrovi{ta da ga ponovo izbrojite. Deca su se uklopila u {kolu koja im ide od ruke.

Novi `ivot kao iz snova. U toj fazi divqewa mi je jedne prilike jedan zemqak rekao: „Zahvalan sam Holandiji za sve {to mi je pru`ila da bih sutra obukao vojni~ku uniformu i ratovao za wu ako bi to bilo potrebno.“

Ali `ivotne faze brzo smewuju jedna drugu pa dok ste se okrenuli deca porasla i ve} im vreme za qubavne veze, vi izgubili posao a i onaj elan da radite po petnaest sati dnevno je sve mawi. Deca vam po va{em ube|ewu sve vi{e pripadaju novoj zemqi nego vama pa mi onaj isti zemqak re~e: „Sve mi je Holandija dala ali mi je uzela decu“.

E onda po~iwe sve da vas `uqa. I hrana, i klima a ponajvi{e mentalitet va{ih novih zemqaka.

U toj fazi bi se najradije vratili u zavi~aj ali èna ne}e ni da ~uje jer su joj deca tu a i vi ste se navikli na ~iste bolnice i ure|ene ulice. Mrzi vas da pri~ate taj strani jezik i svi vam idu na ìvce. E tada traìte samo na{e. Ma nije bitno koje su im navike, obrazovawe, interesovawa, koje su vere i nacije. Samo da su na{i. [ta su to na{i?

Neko sadi ra{tan na terasi, neko donese kamen iz svog rodnog sela za kacu gde kiseli kupus, neko ovo, neko ono. Nekome

br{qan lep{i od cveta. Neko ~uva dedin sat a neko suzama sve to krije.

Zanimqivo je da ~esto vidim po ku}ama emigranata moje biv{e zemqe kamen donesen iz kr{a Crne Gore, Hercegovine, Dalmacije, sa Dinare i Knina a jo{ nisam video da neko dr`i u ormanu teglu punu plodne zemqe iz Slavonije, [umadije ili Banata. Izgleda, {to je muka ve}a donesena od otuda i gde ima svoj genetski kod i nostalgija poprima neki bajkovit izgled. Posledwa faza je kada tra`ite na{e po grobqima.

Puna su grobqa ovde na{ih. Okupili se i na wima na{i od \ev|elije do Triglava. Uhvati me tuga vi{e za tim raseqenim grobovima nego za raseqenim

qudima. Tu`na su grobqa emigranata.

Da li su gore svi samo na{i? Nadam se da jesu. Kako je rekao Bala{evi} devedesetih na jednom koncertu: „Slovenija nije moja deèla ali je moj Brane Oblak” Ja dodajem moji su Bojan Kriàj, Borut Petri~ i onaj srebreni Jure Franko. Dok obilazim grobove na{ih, ja samo mogu tako da mislim. Nisu sve te nove deèle moje domovine ali su moji Hajro, Adnan, Ante, moji su i Nijaz, Mate, Branko, Rade, i Mire, Selme... Ne moè mi niko odneti sve kafe popijene sa wima. Oni su tu u mojoj du{i ispred Johana, Hansa ili Jana. Moji su, pa ~ak iako ja nisam vi{e wihov.

Valentin Mati}

Kako je Tesla stigao u Kanadu i pokrenuo industrijski rast

Svetska premijera dokumentarnog filma „Elektri~ni grad Nikola Tesla” u Kanadi u Hamiltonu odr`ana je 23. maja u Centru kanadsko-srpske zajednice (Canadian Serbian Community Centre).

Dokumentarni film govori o uvo|ewu hidroelektri~ne energije u Hamiltonu (Ontario) i kako se elektrifikacija pro{irila i na druge op{tine zahvaquju}i Hidroelektri~noj komisiji Ontarija. Dolazak Tesline jeftine energije preobrazio je grad, ali i ~itavu provinciju, a potom i celu Kanadu. Bio je to najzna~ajniji doprinos razvoju tokom celokupne kanadske istorije na prelasku u 20. vek. Gledaoci filma su mogli da otkriju kako se ta tehnologija i danas, nakon vi{e od 120 godina, koristi za proizvodwu hidroelektri~ne energije. Pre nego {to je struja stigla u Bafalo, udaqen 27 miqa, Nikola Tesla je konsultovan i o planu za prenos struje na daqinu od 35 miqa do Hamiltona, prvog velikog grada u blizini Nijagare u to doba. O tome javnost malo zna. Tako je pokrenuta druga industrijska revolucija i redefinisan grad, u smislu industrijskog rasta i transformacije u multikulturalno dru{tvo. Film dokumentuje prve godine hidroenergetike u Kana-

di i doprinos Nikole Tesle promenama u dru{tvu.

Premijeri su prisustvovali kqu~ni u~esnici filma, prire|ena je i izlo`ba razli~itih elemenata i rekvizita koji su kori{}eni tokom snimawa. Na kraju pro-

jekcije, u~esnici filma su se obratili gostima i bili na raspolagawu za sva wihova pitawa.

Dr Majda \or|evi}, jedna od u~esnica u nastanku dokumentarnog filma, kaè: „Dolazak Teslinih izuma omogu}io je najintenzivniji ekonomski razvoj Kanade po~etkom pro{log veka. Na filmu je ra|eno oko dve godine. Ulaz je bio besplatan, a film je prilago|en svim uzrastima, a naro~ito edukaciji dece i omladine. Posle Hamiltona, film }e biti prikazivan u srpskim zajednicama {irom Kanade, planira se prikazivawe na Nijagari za vreme Srpskih dana (proslava Vidovdana 28. juna), a od jeseni prikazivawe u {kolama kako bi se mladi upoznali sa ìvotom i delom Nikole Tesle i bili inspirisani da oboga}uju svoje znawe, slede}i wegov primer. Naàlost, o Tesli nema nikakvih informacija u {kolskim kwigama, pa je zbog toga na{a najva`nija misija da popunimo tu prazninu u obrazovawu mladih”. Film je uradila producentska ku}a „Ethnic Channels Group”, najve}a svetska organizacija koja je zastupqena na preko 100 televizijskih kanala {irom planete i bavi se iskqu~ivo snimawem etni~kih filmova, a u Kanadi sara|uje sa velikim brojem etni~kih grupa, na preko 20 jezika. Finansi-

dalekovodi kod Nijagare

rawe filma je obezbedila vlada Kanade. Izvr{ni producent je Feliks Golubev, scenario i re`iju je potpisao Maksim Krav~inski, a kulturni i umetni~ki saradnici su: Veroslav (Vik) \ur|evi}, suosniva~ i predsednik Nikola Tesla obrazovne organizacije iz Hamiltona i dr Majda \or|evi}, suosniva~ i potpredsednik Udru`ewa Nikola Tesla Kalgari.

Prvi

Pentagon: SAD tra`e da Australija pove}a potro{wu za odbranu na

3,5 odsto BDP-a

Ameri~ki ministar odbrane Pit Hegset zatra`io je, tokom razgovora sa australijskim ministrom odbrane Ri~ardom Marlsom, da ta zemqa pove}a svoju potro{wu na odbranu na 3,5 odsto Bruto doma}eg proizvoda (BDP), saop{tio je Pentagon.

Ministri odbrane dve zemqe su razgovarali i o bezbednosnim pitawima, ukqu~uju}i i pro{irewe odbrambenih kapacitete Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u Australiji, unapre|ewu saradwe industrijske baze i stvarawu lanca snabdevawa, preneo je Rojters.

„O potro{wi na odbranu, sekretar Hegset je preneo da bi Australija trebalo da pove}a svoju potro{wu za odbranu na 3,5 odsto svog BDP-a {to je pre mogu}e”, navodi se u saop{tewu.

Marles je rekao nakon sastanka da tom prilikom nije sa Hegsetom razgovarao o odre|enom procentu BDP-a za pove}awe australijske potro{we za odbranu.

Ministri odbrane SAD i Australije sastali su se u petak, na marginama glavnog azijskog bezbednosnog foruma „[angri La dijaloga”, koji je odr`an u Singapuru.

Australijancu zbog {verca kokaina u Indoneziji preti smrtna kazna

Policija u Indoneziji uhapsila je dr`avqanina Australije zbog krijum~arewa kokaina na ostrvo Bali, za {ta bi mogla da mu se izrekne smrtna kazna, saop{tili su zvani~nici.

Optu`eni 43-godi{wi gra|anin Sidneja priveden je nakon

on na konferenciji za novinare i dodao da osumwi~enom preti smrtna kazna ili do`ivotni zatvor.

Preliminarna istraga pokazala je da je optu`eni putem internet usluge „Grab“ naredio dostavqa~u da preuzme dva paketa u po{ti u Denpasaru, glavnom gradu ostrva, kao i da pakete preda dostavqa~u druge kompanije, koji ih je doneo do iznajmqene ku}e.

{to je policija, prilikom pretresa ku}e koju je iznajmqivao, zaplenila 1.7 kilograma kokaina, zajedno sa digitalnom vagom i mobilnim telefonom, rekao je na~elnik policije Balija Danijel Aditjaxaja. Nadzorni timovi policije prijavili su da je mu{karac primio dva sumwiva paketa poslata po{tom iz Engleske, rekao je

FEDERALNI PREMIJER: Oporavak od poplava }e potrajati

Federalni premijer Entoni Elbanizi izjavio je da poplave na jugoistoku te zemqe predstavqaju „ogroman izazov” i da }e oporavak trajati nekoliko meseci. „Jo{ postoje ogromni izazovi... ovo nije ne{to {to }e nestati za nekoliko dana, nedeqa ili ~ak meseci”, rekao je Elbanizi novinarima iz poplavqenog grada Tari, gde je palo ne{to vi{e od 600 mm ki{e tokom ~etiri dana od 20. maja, {to je otprilike polovina godi{weg proseka.

„Jednokratna isplata za sanaciju od katastrofe od 1.000 australijskih dolara (648 ameri~kih dolara) za odrasle i 400 australijskih dolara za decu bi}e ispla}ena od srede, dok }e teku}a 13-nedeqna naknada za podr{ku prihodima biti pro{irena kako bi pokrila vi{e stanovnika’’, rekao je Elbanizi.

Australiju su pogodili ekstremni vremenski doga|aji za koje neki stru~waci ka`u da su rezultat klimatskih promena, a Elbanizi je rekao da su poplave ozbiqno na{tetile mle~noj industriji, {to }e „imati uticaj {irom Australije”. In{urens Australija Grup, najve}i op{ti osigurava~ u zemqi, saop{tio je

da je do utorka primio oko 2.500 zahteva u vezi sa poplavama, a ve}ina zahteva je za {tetu na imovini.

Skoro 800 objekata je progla{eno nenastawivim nakon sprovo|ewa vi{e od 7.300 procena {tete, rekao je portparol slu`be za vanredne situacije dr`ave Novi Ju`ni Vels.

ILON MASK DO@IVEO TE@AK PORAZ U ADELEJDU:

Kompanija Tesla suo~ava se sa ogromnim izazovom u gradu Marion kod Adelejda, gde je neverovatnih 95% od skoro 1000 javnih prijava bilo protiv prodaje javnog zemqi{ta za novu fabriku baterija i prodajni salon. Uprkos masovnom protivqewu, gradski savet Mariona je 27. maja 2025. ipak glasao za tra`ewe odobrewa

da stvori oko 100 radnih mesta i donese ekonomske koristi od 56 miliona dolara lokalnoj zajednici.

GRA\ANI POKRE]U KAMPAWU „DRVE]E, NE TESLA” Me|utim, lokalna zajednica je pokrenula `estoku kampawu protiv ovog projekta. Od ukupno

Policija je na konferenciji za medije predstavila optu`enog, koji je nosio masku preko glave i nije davao izjave.

Kancelarija Ujediwenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) tvrdi da je Indonezija veliki centar za krijum~arewe droge, uprkos tome {to ima neke od najstro`ih zakona o drogama u svetu, uglavnom zato {to me|unarodni karteli ciqaju na mladu populaciju.

U Indoneziji je na smrtnu kaznu trenutno osu|eno oko 530 qudi, od kojih je 96 stranaca, a posledwa egzekucija izvr{ena je u julu 2016. godine, kada su ubijeni jedan Indone`anin i tri stranca.

dr`avne vlade za prodaju kontaminiranog zemqi{ta kompaniji Ilona Maska.

Predlog se odnosi na Chestnut Court Reserve, lokaciju od 2.664 kvadratna metra koja je zatvorena za javnost od 2016. godine zbog kontaminacije nastale istorijskim industrijskim aktivnostima. MAB CCT Pty Ltd, melbur{ki developer, `eli da kupi ovo zemqi{te i izgradi fabriku „prilago|enu svrsi” koju bi dugoro~no iznajmila Tesla.

Fabrika bi se bavila obnavqawem Tesla baterija, ukqu~uju}i i servisni centar i izlo`beni prostor za elektri~na vozila. Prema zvani~nim podacima, projekat bi trebalo

948 prijava koje je primio savet, ~ak 897 je bilo protiv, dok je samo 57 podr`alo ideju. Gra|ani su osnovali veb-sajt pod nazivom „Trees Not Teslas” (Drve}e, ne Tesla) kako bi se suprotstavili izgradwi.

Razlozi protivqewa su brojni - od zabrinutosti zbog uklawawa 58 stabala na lokaciji, preko straha od gubitka zelenih povr{ina, pa sve do izra`enog nezadovoqstva Ilonom Maskom i wegovim kontroverznim javnim istupima. Mnogi gra|ani su u svojim prijavama direktno kritikovali Maskove politi~ke stavove i wegovu podr{ku Donaldu Trampu. Gradona~elnik Mariona Kris Hana poku{ava da objasni da gradski planovi ne uzimaju u ob-

zir politi~ke stavove budu}ih zakupaca, ve} se fokusiraju na ekonomske koristi. On isti~e da bi odbijawe ovog projekta moglo da ko{ta zajednicu 100 radnih mesta, jer bi se Tesla jednostavno preselila na neku drugu lokaciju u Australiji.

EKOLO[KE BRIGE I KONTAMINACIJA ZEMQI[TA

Posebnu zabrinutost kod gra|ana izazivaju ekolo{ki aspekti projekta. Lokacija je kontaminirana hemikalijom trihloretilenon, {to zahteva posebno postupawe. Iako zvani~nici tvrde da je bezbezbedno „zape~atiti” kontaminaciju ispod fabrike i parkinga, gra|ani smatraju da stavqawe fabrike na vrh kontaminiranog zemqi{ta ne}e re{iti problem.

Tako|e, Adelajd trenutno ima samo 17% zelenih povr{ina, {to je daleko ispod preporu~enih 30%, pa gra|ani smatraju da je svako dodatno uklawawe stabala neprihvatqivo. Gradski savet je obavezao da se zasadi 62 stabla umesto uklowena 58, ali mnogi gra|ani smatraju ovu kompenzaciju nedovoqnom.

Premijer dràvne vlade Ju`ne Australije Piter Malinauskas je izjavio da se „nasilno ne slaè” sa Maskovom politikom, ali da ako èli da investira u dràvu, to je u redu. Tesla ve} ima prisutnost u regionu kroz servisni centar u Tonsley Innovation District-u.

Kona~na odluka sada zavisi od dr`avne vlade Ju`ne Australije, koja mora da da odobrewe za reklasifikaciju zemqi{ta iz „zemqi{ta zajednice” u komercijalno.

Gra|ani se nadaju da }e wihov masovan otpor uticati na kona~nu odluku i spre~iti realizaciju ovog kontroverznog projekta.

Otac male Sofije pao

na kolena i jecao kad je saznao da je dete mrtvomajka ubica u zatvoru

Xaj Ruajn, otac male Sofije, trogodi{we devoj~ice iz Kvinslenda za ~ije ubistvo je osumwi~ena majka, otr~ao je ku}i u ponedeqak uve~e kako bi bio uz svoju porodicu, a svedoci ka`u da je po dolasku ku}i pao

Vr{ilac du`nosti nadzornika, Bred

Inskip, rekao da je Xaj `iveo u toj ku}i, ali da je bio na poslu kada se incident dogodio.

Dodao je da se otac sada vratio i da je sa decom, ali da je skrhan.

Majka troje dece, Loren Ingrid Flanigan (32), prona|ena je pored svoje umiru}e }erke Sofije

na kolena, jecao, te da se wegov vrisak prolomio naseqem.

Sofijin otac, za koju se veruje da ju je wena majka ubila, hitno se vratio ku}i kako bi bio uz svoju porodicu.

MMA borac i radnik u rudniku sada je sa svoje dvoje druge dece, uzrasta od jedne i dve godine, koji su se nalazili u porodi~noj ku}i u trenutku kada se dogodila stravi~na tragedija.

Majka troje dece, Loren Ingrid Flanigan (32), prona|ena je pored svoje umiru}e }erke Sofije u dvori{tu wihove ku}e u Mur Park Bi~u, na periferiji Bandaberga, u centralnom Kvinslendu.

Hitne slu`be su o~ajni~ki poku{avale da reanimiraju devoj~icu, ali policija je saop{tila da je zadobila vi{estruke ubode no`em i da nije mogla biti spasena.

Xaj Ruajn je opisao malu Sofiju kao „svetlost svog `ivota“.

„Uvek se smejala, uvek je `elela da pomogne. Bila je puna `ivota i qubavi. Imala je ogromno srce.“

- Vratio se u grad i trenutno je sa decom, bez sumwe potpuno slomqen. Bio je to stravi~an prizor. To je uàsan, uàsan incident za sve - ukqu~uju}i svedoke i kom{ije, hitne slu`be, policiju i hitnu pomo} koji su reagovali, kao i istraìteqe koji sada vode istragu. To nije ne{to {to iko èli da doìvi, niti {to èlimo da na{i qudi moraju da proìvqavaju.

Vr{ilac du`nosti nadzornika Inskip odbio je da potvrdi da li je porodica ranije bila poznata policiji ili centrima za za{titu dece, navode}i da }e taj deo biti predmet istrage.

Tako|e je rekao da }e mentalno zdravqe Loren Flanigan biti detaqno ispitano kao deo istrage.

Hitne slu`be su hitno reagovale, nakon vi{e prijava uznemirenih kom{ija.

Policija je saop{tila da je dete prona|eno bez svesti, sa vi{estrukim ranama i da je progla{eno mrtvim na licu mesta.

Tako|e je navodno prona|eno se~ivo na mestu zlo~ina, potvrdio je nadzornik Inskip.

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Policija je uhapsila 32-godi{wu Loren Ingrid Flanigan i optu`ila je za ubistvo }erke Sofije.

Poznato je da je Loren bila ~lanica crkve u Bandabergu i da je ~esto objavqivala postove o svojoj veri na dru{tvenim mre`ama.

U opisu wenog naloga pi{e: „Vera. Porodica. Budu}nost. Fitnes. Stvorena za bogatstvo. Stvorena za slobodu. Digitalni sistemi. Elitna strategija. Bez izgovora.“

U mnogim objavama Flanigan je pisala o „ustajawu“ i podse}awu „ko si“, dok se borila protiv „sistema“.

Wena najnovija objava glasila je: „Ti si RATNIK SVETLOSTI. Treniraj kao da je rat - jer jeste. Bog poziva svoju vojsku iz skrovi{ta. Kraqevstvo se di`e. Mi se kre}emo. Mi gradimo. Gorimo svetim ogwem. Nema vi{e odlagawa. Nema vi{e kompromisa. Obele`i svoje generale. Vreme je za USTANAK.”

U septembru pro{le godine, Flanigan

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

je na Instagramu objavila slike Sofije u roze haqini princeze sa natpisom „moje bo`anske bebice“.

U drugom postu, majka troje dece napisala je da }e wen `ivot biti ispuwen time {to provodi vreme sa porodicom, a ne karijerom.

„Shvatila sam da je najvrednija stvar koju mogu da stvorim – vreme“, napisala je Flanigan.

„Vreme da gledam kako moja deca rastu. Vreme da di{em. Vreme da ìvim. Vreme da volim. Nismo stvoreni da samo radimo, pla}amo ra~une i preìvqavamo nedequ. Stvoreni smo da stvaramo uspomene zajedno, trajno nasle|e, radost, slobodu i osmehe. Dala sam svoj ìvot da sluìm. Imam prelepu malu porodicu koja me svakodnevno podse}a na qubav. Zajednicu koja me uzdiè, crkvu koja me uzemquje. Da, postoje izazovi. Da, postoje oblasti koje jo{ treba doterati. Ali svakog dana se budim sa dahom u plu}ima i plamenom u du{i.”

Psi ne razumeju re~i kao qudi, ali su majstori neverbalne komunikacije. Oni prate va{e pokrete, izraze lica, poloàj tela, ton glasa i ~esto znaju vi{e o va{em raspoloèwu nego {to biste èleli da priznate. Ali me|u svim rasama postoji jedna koja je posebno osetqiva na male promene u va{em pona{awu, toliko da prepoznaje kada niste iskreni, kada glumite sre}u ili kada ne{to krijete. To je australijski ov~ar, pas koji ~ita qude kao kwigu. Australijski ov~ari su uzgajani da ~uvaju stoku, {to zahteva neverovatnu sposobnost pra}ewa kretawa, procene

situacije i brzog reagovawa. Ove osobine su preneli i na svoje odnose sa qudima. Ovi psi ne ~ekaju nare|ewa, oni vas stal-

no posmatraju, analiziraju i predvi|aju va{e postupke. Zato su izuzetno osetqivi na govor tela, znaju kada ste napeti, ~ak i ako se smejete. Prepoznaju kada ste tu`ni, iako kaète da ste dobro. A ako ne{to krijete od wih, kao {to je izlazak iz ku}e bez wih, verovatno }e znati pre nego {to donesete odluku. Australijski ov~ari nisu agresivni ili nasrtqivi, ali su emocionalno intenzivni. Ako prepoznaju promenu u va{em pona{awu, reagova}e tako {to }e se pribliìti, tiho cviliti, pogledati vas, traìti kontakt. Wihova veza sa

vlasnikom nije povr{na, zasnovana je na dubokoj pa`wi. To ih ~ini idealnim za aktivne qude koji `ele psa koji „razume bez re~i“, ali i za one koji cene suptilnu emocionalnu podr{ku. Zaboravite na skrivawe emocija od australijskog ov~ara. Ako ste quti, povre|eni ili zabrinuti, on }e to znati ~ak i ako poku{ate da to sakrijete. Mnogi vlasnici ka`u da ih pas prvi „prona|e” kada se povuku, sedi pored wih bez re~i i ~eka, jer zna. To nije nau~eno pona{awe. To je instinkt, pa`wa i emocionalna inteligencija u pse}em obliku.

Statistika u svetlu sporta

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Sport u zemqi kengura sve je popularniji i taj trend kontinuirano raste nakon zavr{etka pandemije. Na taj zakqu~ak neminovno nas vodi statistika, {to se posebno mo`e videti na primeru fudbala i tenisa. Jubilej od dve decenije popularne

ve}i broj publike nego pro{le godine. Pove}ana je gledanost za oko 7 odsto i na besplatnim tv kanalima gde je „A liga“ emitovana. Ove sezone bilo je ukupno 1,6 miliona navija~a ili u prevodu prodatih karata – {to je bila najve}a ukupna pose}enost jo{ od sezone 2016/17. Sa jo{ impozantnijim statisti~kim brojkama iza{ao je nedavno i najve}i sportski doga|aj u Australiji, i na Ju`noj hemisferi. To je naravno Australijan open (AO) koji je dr`avi Viktoriji ove godine doneo rekordnih 565,8 miliona dolara ekonomske koristi. Pro{lo Otvoreno prvenstvo Australije u tenisu 2025. godine oborilo je sve dosada{we rekorde pose}enosti, privuklo 1,9 milijardi globalnih navija~a i 2,3 milijarde dru{tvenih impresija,

australijske fudbalske „A lige“ obele`en je pro{le subote gradskim derbijem u velikom finalu izme|u Melburn Sitija i Melburn Viktori. Titulu za 2025. godinu osvojio je Melburn Siti ostvariv{i pobedu od 1:0 nad svojim gradskim rivalom. Jedini pogodak postigao je Xonatan Koen pred kompletno rasprodatim AAMI parkom u Melburnu (29.902 gledalaca). Ovo je druga {ampionska kruna za Melburn Siti (prvi put 2021. godine). Napada~ Sitija Metju Leki osvojio je presti`nu medaqu Xoa Marstona za najboqeg igra~a na terenu. Bila je ovo jedna od najuspe{nijih sezona za „Isuzu Ute - A ligu“ (Isuzu UTE A-League) od osnivawa ovog takmi~ewa. Fudbal je sve popularniji u Australiji i to potvr|uje najnovija statistika. Jer osim atmosfera na me~evima, koja sve vi{e podse}a na pravu „evropsku“, ove godine smo imali i deset procenata

saop{tili su organizatori AO. Samo tokom proteklih 10 godina, AO je doneo Viktoriji vi{e od 3,46 milijardi dolara. Posetioci AO 25 rezervisali su ta~no 442.887 no}ewa u hotelima u Melburnu, sa prose~nom dnevnom potro{wom po posetiocu od 244 dolara. Oko 62,7% svih posetilaca AO bili su lokalni stanovnici Melburna, 10,3% iz Viktorije, 19% iz ostalih saveznih dr`ava i teritorija, dok je najmawe 8% posetilaca pristiglo iz inostranstva. AO 25 je imao globalni kumulativni doseg od 1,9 milijardi gledalaca, sa 758 miliona sati gledawa {irom sveta preko raznih multimedijalnih platformi. ^elnici Viktorije se zato ~esto hvale da je wihova investicija od milijardu dolara u Melburn park bila sasvim opravdana i vizionarska.

Australijan open je generisao 424,4 miliona dolara za ekono-

miju Melburna i vi{e od 414,3 miliona dolara za ekonomiju Viktorije. AO 25 je oborio sve prethodne rekorde pose}enosti sa ukupno 1.218.831 navija~a koji su prisustvovali ovom tronedeqnom doga|aju, ukqu~uju}i 116.528 qudi u nedeqi otvarawa AO. Vi{e od 1,5 miliona qudi je prisustvovalo doga|ajima {irom Australijan opena i Australijskog teniskog leta. Vi{e od 7,5 miliona qudi je prisustvovalo AO u posledwih 10 godina, {to je imaju}i dve godine restrikcija zbog korone (2021-22) zaista impresivan podatak. Petak, 17. januar ove godine, bio je dan/no} sa najvi{e posetilaca u istoriji AO, sa ta~no 97.123 navija~a koji su pro{li kroz kapije Melburn parka. Rekordi su zatim oboreni i u devet pojedina~nih sesija i u 11 dana tj. no}i AO 25. âk 97,7% anketiranih viktorijskih posetilaca smatra da je jako va`no da Viktorija bude doma}in AO svake godine. 74,7% posetilaca koji su prisustvovali Australijan openu 2025. godine slaè se da je AO glavni i bez premca doga|aj u sportskom kalendaru zemqe, a 72,8% veruje da on pozitivno skre}e pa`wu ostatka sveta na Australiju tokom trajawa grendslema. Otvoreno prvenstvo Australije 2025. dostiglo je kumulativnu globalnu publiku od 1,91 milijarde qudi sa rekordnih 124.589 sati globalnog prenosa proizvedenog za AO 25. Bilo je vi{e od 758 miliona sati gledawa na globalnom nivou na AO. Ukupno je bilo 18,9 miliona pratilaca na dru{tvenim mreàma AO – {to je pove}awe od 15% u odnosu na 2024. godinu. Bilo je vi{e od 40 miliona poseta AO veb sajtu i aplikaciji kombinovano. AO dru{tveni kanali imali su 2,32 milijarde impresija – {to je pove}awe od 11% u odnosu na prethodnu godinu. U pore|ewu sa prethodnih petnaestak godina AO 2025 je u odnosu na AO 2010 uve}ao svoje prihode za vi{e od 350 odsto. Prihodi su posebno po~eli da rastu nakon korone, kada su i cene ulaznica po~ele rapidno da poskupquju, ~ime se delimi~no to i moè objasniti. Ipak, zna~ajno pove}awe ukupnog broja gledalaca, koji raste iz godine u godinu na svim sportskim doga|ajima u Australiji, jasno nam ukazuje da je re~ i o ozbiqnom kvalitativnom rastu, a ne samo o statisti~kim igrama i prostim brojkama.

MILIJARDERKA \INA RAJNHART POSEDUJE 150 HIQADA GRLA STOKE:

Uzgaja elitnu rasu goveda, cena ovog

gove|eg mesa po kilogramu }e vas {okirati

u Nedavno je kupila jo{ 7.000 hektara pa{waka za 35 miliona australijskih dolara u Na wenim farmama uzgaja se preko 150.000 grla stoke, ukqu~uju}i premium rasu wagyu

Najbogatija osoba u Australiji upravo je pro{irila svoje zemqi{ne posede. Na dosada{wih 3,5 miliona hektara dokupila je jo{ 7.000 hektara pa{waka. Na wenim ran~evima uzgaja se oko 150.000 grla stoke, ukqu~uju}i elitnu rasu „wagyu” – goveda koja daju najskupqu govedinu na svetu.

\ini Rajnhart, najbogatijoj `eni u Australiji, koja je svoje bogatstvo stekla u rudarskoj industriji, eksploati{u}i rudnike ugqa i dragog kamewa. Pre desetak godina, ova biznismenka je odlu~ila da paralelno investira i u agrobiznis, a kada je u posao ukqu~ila kineske partnere, postala je ne samo gigant u rudarskom sektoru, ve} i u uzgoju tovne stoke.

MISIJA BI^:

Trenutno \ina Rajnhart, kao vlasnica kompanija Hancock Agriculture i S. Kidman & Co, poseduje vi{e od 20 farmi {irom Australije, ukupne povr{ine 3,5 miliona hektara. Na wima uzgaja stado od preko 150.000 grla goveda. Weno bogatstvo procewuje se na 46 milijardi dolara. Kako navodi The Weekly Times, najbogatija oso-

ba u Australiji sada ga je malo umawila, jer je za 35 miliona australijskih dolara, odnosno oko 20 miliona evra, kupila jo{ 7.000 hektara pa{waka u severnom delu Nove Ju`ne Vels.

Vredno je napomenuti da Rajnhart ne uzgaja obi~nu stoku. Izme|u ostalog, vlasnica je najve}eg stada ~istokrvnog wagyu

goveda u zemqi. Ova rasa, poreklom iz Japana, daje najkvalitetniju premium govedinu, koja se slu`i u najekskluzivnijim restoranima. Za odrezak od 100 grama wagyu mesa u Evropi mo`e se platiti i do oko 450 evra! Ta cena se opravdava izuzetnom pro{arano{}u mesa (mramorirawem), so~no{}u i jedinstvenim ukusom. Australijski mediji procewuju da novo kupqeno imawe ima potencijal za uzgoj 3.500 grla stoke i da }e biti iskori{}eno upravo za {irewe proizvodwe wagyu mesa, koju Rajhart planira da intenzivira. Transakcija je obavqena diskretno i identitet prodavca nije otkriven.

Kupovina jo{ jedne farme nikoga ne iznena|uje, jer Rajnhart postepeno {iri svoje posede. Po~etkom 2025. godine, na primer, kupila je farmu Wongaboori, povr{ine 10.000 hektara, za vi{e od 70 miliona dolara. U 2021. godini je prodala dve svoje farme za vi{e od 60 miliona dolara, ali samo da bi izvr{ila nove kupovine poqoprivrednog zemqi{ta u drugim delovima zemqe. U intervjuu za list Daily Mail, \ina Rajnhart je istakla da joj je izuzetno va`no da zemqa ostane u rukama Australijanaca.

Australijski tropski raj za eko-turizam i avanturu

Misija Bi~ u Australiji, tropski raj uz Veliki koralni greben, nudi zadivquju}e pla`e, avanture i luksuzne resorte. Od ki{nih {uma do jedinstvenih eko-turisti~kih iskustava, ovo je idealna destinacija za prirodu i opu{tawe.

Misija Bi~, sme{ten du` prelepe 14-kilometarske obale, {armantni je primorski grad izme|u glavnih centara savezne dràve Kvinslend, Kernsa i Taunsvila. Ovo idili~no mesto ne samo da pruà zadivquju}e poglede na Koralno more, ve} sluì i kao kapija ka nekim od najimpresivnijih prirodnih ~uda Australije, ~ine}i ga esencijalnom destinacijom za one koji vole prirodu i ùde za uzbudqivim avanturama.

Jedna od najzna~ajnijih karakteristika grada je wegova blizina poznatom Velikom koralnom grebenu, koji se nalazi samo 40 kilometara od obale. Za one èqne istraìvawa ovog prirodnog ~uda, Misija Bi~ sluì kao najblià pristupna ta~ka grebenu, s dnevnim turama koje kre}u iz grada. Posetioci mogu uìvati u spektakularnom podvodnom svetu grebena, s ìvopisnim koralnim vrtovima, raznovrsnim morskim ìvotom i kristalno ~istim vodama savr{enim za

rowewe s maskom. Obli`we ostrvo Dank, udaqeno samo 10 minuta vo`we vodenim taksijem, nudi jo{ prelepih lokacija za rowewe, ~ine}i ga idealnim mestom za podvodno istra`ivawe.

Izvan grebena, Misija Bi~ okruèna je Vla`nim tropima upisanim na UNESCO-vu listu svetske ba{tine, prostranim rezervatom od 9.000 kvadratnih kilometara koji je dom nekim od najraznovrsnijih biqaka i ìvotiwa Australije. Ovaj izuzetan region nije samo uto~i{te za divqi ìvot, ve} prikazuje i zna~ajne primere

biolo{ke evolucije. To je raj za eko-turizam, nude}i brojne prilike za posmatrawe ptica, susrete s divqim `ivotiwama i planinarewe kroz bujne ki{ne {ume. Vla`ni tropi tako|e su dom ugro`enim vrstama, ~ine}i ga va`nim ekolo{kim lokalitetom.

Za one koji tra`e aktivnija iskustva, ovo podru~je pru`a nekoliko uzbudqivih aktivnosti na otvorenom. Qubiteqi planinskog biciklizma mogu se oprobaju na stazi Musgrejv u Nacionalnom parku Xiru, koja nudi uzbudqivu

vo`wu kroz srce tropske divqine. Alternativno, zaqubqenici u adrenalin mogu se prepustiti raftingu na reci Tali, jednoj od najpoznatijih rafting destinacija u Australiji. Let padobranom iznad slikovite obale pruà jo{ jedan zadivquju}i na~in da se region vidi odozgo, nude}i jedinstven pogled na plaù i ki{nu {umu. Misija Bi~ je idealna lokacija za me|unarodne turiste, zahvaquju}i svojoj prirodnoj lepoti, blizini Velikom koralnom grebenu i rastu}oj turisti~koj infrastrukturi. Uz uvo|ewe Kluba Vindam Misija Bi~, predstoje}u revitalizaciju centra grada i kontinuiranu podr{ku od strane vladinih i privatnih investicija, Misija Bi~ postaje vrhunska destinacija za one koji traè avanturu, opu{tawe i bekstvo u prirodu.

Bilo da èlite istraìti ~uda Velikog koralnog grebena, upustiti se u uzbudqive aktivnosti na otvorenom ili jednostavno se opustiti na netaknutoj plaì, Misija Bi~ nudi ne{to za svakoga. Dok grad nastavqa da se razvija i raste, ostaje skriveni draguq Kvinslenda, pruàju}i neuporediv pristup nekim od najneverovatnijih prirodnih ~uda Australije, dok istovremeno nudi moderne sadràje i vrhunsku gostoqubivost.

\ina Rajnhart

DANDENONG RANGERS:

Vi{e od kluba – istorija, mlade zvezde i borba za budu}nost

Dandenong Rangers je mnogo vi{e od sportskog kluba – to je simbol zajedni{tva, predanosti i uspeha u australijskoj ko{arci. Sme{teni u jugoisto~nom predgra|u Melburna, Rangersi su decenijama gradili svoju reputaciju kao jedan od najja~ih i najorganizovanijih ko{arka{kih sistema u Australiji. Od po~etni~kih uzrasta do seniorskih timova, klub je proizveo mno{tvo talentovanih igra~a i igra~ica koji su kasnije igrali na nacionalnom i internacionalnom nivou.

Jedan od najsvetlijih primera posve}enosti razvoju mladih talenata jeste u~e{}e Dandenong Rangersa na Nacionalnom prvenstvu za mla|e kategorije – U14 Nationals. Ovaj turnir okupqa najboqe klubove iz cele Australije i predstavqa kqu~nu ta~ku u razvoju mladih ko{arka{a. Rangersi su kroz godine redovno u~estvovali na ovom takmi~ewu, ostavqaju}i sna`an utisak i dokazuju}i da sistemski rad i ulagawe u mlade donosi rezultate.

PUT DO NACIONALNOG

PRVENSTVA

Nationals su po~eli 1970. za de~ake i 1981. za devoj~ice. Pod sada{wim formatom Australijsko Klupsko Prvenstvo se sastoji od 24 najboqa tima iz ~itave Australije. Plasman na U14 Nationals nije nimalo lak zadatak. Potrebna je vrhunska sezona, posve}enost igra~a i trenera, i veliki trud ~itave zajednice – od roditeqa, volontera, do rukovodstva kluba. Ove godine, na{a U14 ekipa jo{ jednom je dokazala kvalitet, izboriv{i plasman me|u najboqe timove u Australiji. Za mnoge de~ake i devoj~ice u ovom uzrastu, ovo takmi~ewe je vrhunac dosada{we karijere i prilika da poka`u svoj talenat na velikoj sceni.

Dara Subic, igra~ica srpskog porekla, nastupa za Ranger-se i za ovaj tim. Dara ima va`nu ulogu u ovom timu i wegovom uspehu. Kako bi nastavila da svetli na ko{arka{kom terenu, Dara se tako|e oslawa na svoju srpsku zajednicu

kako bi joj pomogli na wenom putu ka Nacionalnom prvenstvu.

Ali, pored sportskog uspeha, ovaj put nosi i mnoge izazove. U~e{}e na Nacionalnom prvenstvu zahteva putovawa, sme{taj, opremu i logistiku – {to predstavqa zna~ajan finansijski teret za porodice i klub.

Tammie Harvey je generalni menaxer Dandenong Rangers i DBA ko{arka{ke asocijacije:

Klub Dandenong Rangers-i imaju ponosnu tradiciju izvrsnosti na elitnom nivou, i mi smo odu{evqeni {to imamo timove koji su se kvalifikovali na Nacionalno Klupsko Prvenstvo u Pertu za uzrast ispod 14 godina starosti. Zaraditi mesto na ovom presti`nom turniru nije mali uspeh, jer samo dva prva tima na tabeli iz svakog pula napreduju nakon devetog kola. Time {to se prvenstvo odr`ava u Pertu, na{i timovi }e gledati da obezbede podr{ku zajednice kako bi im oni pomogli da se ova neverovatna prilika i ostvari. Mi jedva ~ekamo da vidimo da se na{i sportisti izdignu i donesu uspeh kao i da poka`u svoj talenat na Nacionalnoj pozornici.

POTREBNA JE PODR[KA

ZAJEDNICE

Dandenong Rangers kao klub oduvek je funkcionisao zahvaquju}i sna`noj podr{ci lokalne zajednice. Sponzorstva, donacije i volonterski rad su ono {to omo-

gu}ava ovim mladim sportistima da slede svoje snove. Upravo zbog toga, sada pozivamo sve prijateqe kluba, biv{e igra~e, navija~e, ~lanove {ire srpske i australijske zajednice da nam pomognu u ovoj va`noj misiji.

Planiramo da pokrenemo GoFundMe kampawu kojom `elimo da prikupimo sredstva za pokrivawe tro{kova u~e{}a na{e U14 ekipe na Nacionalnom prvenstvu. Svaka donacija – bez obzira na veli~inu – ima ogroman zna~aj. Poma`ete ne samo u finansijskom smislu, ve} {aqete poruku ovim mladim igra~ima da nisu sami, da zajednica stoji uz wih i da se trud i rad isplate.

Tako|e, otvoreni smo za sponzorstva kompanija i pojedinaca koji èle da budu deo ove pri~e. Va{e ime ili ime va{e firme moè se na}i na dresovima, dru{tvenim mreàma, promotivnim materijalima, a najva`nije – bi}ete prepoznati kao neko ko je ulagao u budu}nost mladih sportista.

DANDENONG RANGERS

I SRPSKA ZAJEDNICA

Posebno smo ponosni na bogatu vezu izme|u Rangersa i srpske zajednice u Australiji. Mnogi na{i sada{wi i biv{i ~lanovi poti~u iz srpskih porodica – vrednih, posve}enih i strastvenih prema sportu. Ova povezanost doprinosi kulturi kluba i daje dodatnu dimenziju na{em radu. Na{ ciq je da

nastavimo da budemo mesto gde se talenti razvijaju, gde se neguju prave vrednosti, i gde svaki mladi igra~ ima priliku da postigne svoj maksimum – bez obzira na poreklo ili finansijsku situaciju.

GLEDAMO KA BUDU]NOSTI

U vremenu kada je sport sve skupqi, a pritisci sve ve}i, Dandenong Rangers ostaju dosledni svojoj misiji – da stvaraju jake qude kroz sport. Potrebna nam je va{a pomo} da u tome uspemo. U~e{}e na U14 Nationals nije samo jo{ jedan turnir – to je `ivotna lekcija za ove mlade sportiste, prilika da nau~e o timskom radu, disciplini, borbi i zajedni{tvu.

Kao {to kaè na{a klupska parola: “Once a Ranger, always a Ranger.” Bilo da ste nekada igrali za nas, navijali sa tribina ili nas pratili iz daqine – pozivamo vas da budete deo ove nove stranice u na{oj istoriji. U narednim danima objavi}emo link za GoFundMe stranicu, a svi koji èle da se ukqu~e kao sponzori mogu nas kontaktirati direktno putem na{e zvani~ne stranice, dru{tvenih mreà. Tako|e, za va{e donacije, nazovite Zorana na 0411 518 366. Zajedno moèmo pomo}i ovim mladim zvezdama da zasijaju. Z. Subi}

Danica Crnogor~evi}, jedna

etno-muzike kod Srba

Popadija i jedna od najpopularnijih peva~ica etno-muzike zapalila je peti kontinent. Koncerti su po~iwali nastupima folklora{a i hora, a zatim je na pozornicu izlazio wen suprug, otac Ivan

Danica Crnogor~evi} sa svojim suprugom, sve{tenikom Ivanom Crnogor~evi}em ovih dana boravila je u Australiji, gde je odr`ala nekoliko uspe{nih koncerata.

Popadija i jedna od najpopularnijih peva~ica etno-muzike u Srbiji i u regionu, zapalila je peti kontinent, pa je zbog velikog interesovawa na turneji „Veseli se, srpski rode”, umesto dva, odr`ala tri nastupa - u Pertu, Sidneju i Melburnu.

Na{i qudi koji `ive u ovim australijskim gra-

dovima pohrlili ske sale u okviru pravoslavne crkve, na{u peva~icu, niser svih vremena Cene ulaznica li godinama, bile za decu mla|u Prema programu, folklora{a i pozornici pola koji je besedio Nakon wega, kojom je mnogobrojna numere, a posebno „Oj juna{tva svijetla

Nakon osvajawa titule Prvaka Dr`ave Viktorije u 3x3 basketu

Sa utakmice najja~e omladinske lige u Viktoriji - Victorian Championship

Prva dopunska {kola srpskog jezika u Ju`noj Australiji

Mre`a dopunskih {kola srpskog jezika i kulture, u kojima se nastava odr`ava po programu i uz finansijsku podr{ku Ministarstva prosvete Republike Srbije, zvani~no je pro{irena i na Ju`nu Australiju.

Uz podr{ku Ambasade Srbije u Kanberi, nakon sprovo|ewa propisane procedure i odobrewa Ministarstva prosvete

re na teritoriji Australije i Novog Zelanda, u kojima se nastava odr`ava po programu koji je, za u~enike u dijaspori, propisalo Ministarstvo prosvete Republike Srbije.

Ministarstvo prosvete organizuje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku za u~enike srpskog porekla u inostranstvu u ciqu razvijawa svesti o

Republike Srbije, u ovoj {kolskoj godini formirana je prva grupa u~enika dopunske {kole srpskog jezika i kulture u Adelejdu, u prostorijama crkveno-{kolske op{tine „Sveti Sava“, u ulici Meri (3 Mary Street), na Hajnmar{u.

Grupa trenutno okupqa 16 u~enika razli~itog uzrasta, a za izvo|ewe nastave zadu`ena je nastavnica Jelena \oki}, diplomirani profesor jezika i kwi`evnosti.

Veliku podr{ku u procesu formirawa i po~etka rada ove grupe pru`ili su protojerej-stavrofor Milorad Jov~i} i jerej Jovan Jov~i}, kao i uprava crkveno-{kolske op{tine – koja je, bez naknade, ustupila prostorije za odr`avawe nastave.

Grupa u Adelejdu je 25. grupa u~enika dopunskih {kola srpskog jezika i kultu-

pohrlili su u srpski centar i u dve parohijokviru crkava pod jurisdikcijom Srpske crkve, kako bi u`ivo ~uli i videli koju obo`ava i najboqi srpski tevremena Novak \okovi}. ulaznica za ove spektakle, koji su se ~ekabile su od 100 do 120 dolara, dok je od 12 godina ulaz bio besplatan. programu, koncerti su po~iwali nastupima hora, a zatim je pre same Danice na pola sata bio wen suprug, otac Ivan, o aktuelnim crkvenim temama. na binu je izlazila zvezda ve~eri, s mnogobrojna publika pevala uglas sve wene posebno hitove „Veseli se, srpski rode” i svijetla zoro”. Oni su sve vreme bili

sopstvenom nacionalnom i kulturnom identitetu, kroz u~ewe srpskog jezika i upoznavawe sa najvrednijim delima srpske kulturne ba{tine, kao i podsticawe odr`avawa trajnih veza sa otaxbinom.

Nastava po ovom programu odr`ava se u 22 dr`ave sveta, ukqu~uju}i i Australiju i Novi Zeland. U {kolskoj 2025. godini, nastavu po ovom programu u Australiji i Novom Zelandu poha|a preko 450 u~enika razli~itog uzrasta.

Republika Srbija, posredstvom Ambasade u Kanberi, na mese~nom nivou finansijski poma`e rad ovih dopunskih {kola, a u 2024. godini za ove namene izdvojeno je preko 200 hiqada australijskih dolara.

Ambasada Republike Srbije u Australiji

u delirijumu, a dok je ona pevala tradicionalne i crkvene pesme, vijorile su se i srpske trobojke. - Hvala vam, dragi qudi! Volim vas! - napisala je odu{evqena Danica na Tiktoku po zavr{etku turneje.

Neposredno pred koncerte ona je istakla da jedva ~eka da zapeva na{im qudima na petom kontinentu.

- S velikom rado{}u vas obave{tavam da }u odr`ati tri koncerta u tri razli~ita grada i doneti deli} na{e muzike i du{e preko okeana. Hvala vam na strpqewu, qubavi i podr{ci svih ovih godina. Jedva ~ekam da se vidimo, da zapevamo zajedno i kroz pesmu podelimo najtananije emocije koje nas ve`u za na{u postojbinu - istakla je popadija.

Udru`ewe boraca Kraqevske vojske

Dragoqub

Dra`a Mihailovi} iz Grenvila (Granville, Sydney)

poziva vas na

PIKNIK

koji }e biti odr`an u subotu 14. juna 2025. sa po~etkom u 11 ~asova na adresi 91-99 Good St, Granville (NSW).

Zabavqa}e vas peva~ Dule Milivojevi} uz pratwu klavijaturiste Dragana Kotevskog. Svi ste nam dobro do{li! Ulaz sa ru~kom je $ 20.

vojnika i civila

SVR u saop{tewu na svom sajtu navodi da se kao paravan za antiruske aktivnosti koristi jednostavna {ema sa la`nim sertifikatima krajweg korisnika i zemaqa-posrednika.

„Me|u tim zemqama naj~e{}e se pomiwu ~lanice NATO-a, pre svega ê{ka, Poqska i Bugarska. U posledwe vreme, u tu svrhu angaùju se i egzoti~ne varijante uz u~e{}e afri~kih dràva“, navode iz SVR-a.

Doprinos srpske odbrambene industrije ratu koji je, kako se navodi, „zapo~eo Zapad, a ~iji bi ishod u Evropi `eleli da vide kao ‘strate{ki poraz’ Rusije, meri se stotinama hiqada granata

za vi{ecijevne raketne baca~e i haubice, kao i milionima metaka za pe{adijsko oru`je“.

„Te{ko da se takve isporuke mogu pravdati ‘humanitarnim razlozima’. One imaju samo jednu o~iglednu svrhu – da ubijaju i sakate ruske vojnike i civile“, o{tro se ocewuje u sao{tewu Spoqne obave{tajne slu`be.

Daqe se navodi da u „organizovanoj ‘traci smrti’, u Srbiji – prijateqskoj zemqi Rusije – u~estvuju najve}e kompanije srpske odbrambene industrije, ukqu~uju}i ‘Jugoimport SDPR’, Zenitprom, Kru{ik, Sofag, Reyer DTI, Sloboda, Prvi Partizan i druge“.

„Sti~e se utisak da je `eqa srpskih proizvo|a~a oru`ja i wihovih pokroviteqa da se obogate na krvi bratskih slovenskih naroda naterala te qude da potpuno zaborave ko su im pravi prijateqi, a ko neprijateqi“, poru~uju iz SVR-a.

Ova ruska slu`ba navodi da je Moskva

VU^I] O TVRDWAMA RUSIJE DA SRBIJA [AQE MUNICIJU UKRAJINI: ^uo sam se s Putinom,

formirali smo radnu grupu da ustanovimo ~iwenice o municiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, govore}i o informacijama da se Srbiji na Zapadu otvoreno zamera dobar odnos sa Rusijom, dok se iz Moskve ~uju tvrdwe da „Beograd i daqe Kijevu {aqe municiju preko posredni~kih zemaqa”, isti~e da je o tome posebno razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

„I u prisustvu vi{e qudi iz obe delegacije, a i nasamo. Formirali smo radnu grupu, zajedno sa ruskim partnerima, da bismo ustanovili ~iwenice. Neke stvari koje su iznete nisu istinite. Recimo, oni ta~no ka`u da postoji ugovor sa ^e{kom. Ali, nije data dozvola i nijedna od raketa nije isporu~ena”, uverava predsednik Srbije, preneo je RTS.

Pres biro Spoqne obave{tajne slu`be (SVR) Ruske Federacije saop{tio je da, prema informacijama koje pristi`u u SVR, srpska odbrambena preduze}a, uprkos deklarisanom „neutralitetu” zvani~nog Beograda, nastavqaju sa isporukama municije Kijevu. SVR u saop{tewu na svom sajtu navodi da se kao paravan za antiruske aktivnosti koristi jednostavna {ema sa la`nim sertifikatima krajweg korisnika i zemaqa-posrednika.

Vu~i} smatra da su napadi na Srbiju ~esti zato {to je samostalna i nezavisna.

„Ali, jo{ jedna stvar, na{e fabrike moraju da `ive i rade. U namenskoj industriji nam radi direktno oko 24.000 qudi i zavise od te industrije. Oru`je sada usmeravamo na snabdevawe na{e vojske”, ka`e Vu~i}.

Tvrdi da oni koji su ga napadali da je ruski {pijun, sada pri~aju kako je promenio stranu.

„Ne, gospodo, mi radimo samo za Srbiju”, navodi on.

vi{e puta priskakala u pomo} Srbima u, kako isti~u, najkriti~nijim momentima wihove istorije.

„Bilo da je re~ o osloba|awu Srbije od jarma Osmanskog carstva, spre~avawu nacionalne katastrofe tokom Prvog svetskog rata, borbi protiv fa{isti~kih okupatora i wihovih saradnika tokom Drugog svetskog rata, NATO bombardovawu Beograda ili kosovskoj tragediji“, navode iz SVR-a.

Na svim tim istorijskim raskrsnicama, za Ruse su bratske veze i zajedni~ka vera sa Srbima ostajale neupitne, zakqu~uje se u saop{tewu Spoqne obave{tajne slu`be (SVR) Ruske Federacije.

SVETSKI MEDIJI: AFP i AP pi{u o izvozu municije u Ukrajinu

”Rusija optu`uje saveznicu Srbiju za izdaju”

Francuska novinska agencij ve~eras prenose saop{tewe ruske spoqne obave{tajne slu`be (SVR) o izvozu municije iz Srbije u Ukrajinu i ocenu te slu`be da je to „pucaw u le|a Moskvi”.

AFP isti~e da da je SVR optu`ila kompanije iz Srbije za taj izvoz koji se obavqa „uprkos tome {to je Moskva istorijska saveznica Beograda”, i navela da do toga dolazi „uprkos zvani~noj ‚neutralnosti’ Beograda” prema ratu u Ukrajini.

Francuska agencija pi{e da SVR osu|uje „antiruske aktivnosti” i navodi da je iz Srbije u Kijev poslato oko sto hiqada granata i milion komada municije za automatsko oru`je.

SVR je navela kompanije Jugoimport SDPR, Zenitprom, Kru{ik, Sofag, Rejer DTI, Sloboda i Prvi Partizan.

„To je retka i `estoka kritika zvani~nog ruskog tela na ra~un srpskih entiteta, dok se Moskva i Beograd redovno hvale odli~nim odnosima me|u svojim slovenskim narodima”, pi{e AFP.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, ka`e daqe francuska agencija, „jedan je od retkih evropskih lidera koji odr`ava kontakt sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, nagovestio je u ~etvrtak da je pokrenuo to pitawe u Moskvi kada je 9. maja bio na proslavi pobede nad nacisti~kom Nema~kom”.

„Ovo nije prvi put da su srpske kompanije optu`ene za isporuku municije Kijevu prodajom koju Beograd nikada nije potvrdio ali ni potpuno demantovao”, ka`e AFP i dodaje da „Srbija nikada nije uvela sankcije Moskvi od po~etka velikog napada Kremqa na Ukrajinu u fe-

bruaru 2022. godine, a po~etkom 2024. je najavila nabavku ruskog sistema protiv bespilotnih letelica Repelent”.

Ameri~ka novinska agencija AP pod naslovom „Rusija optu`uje saveznicu Srbiju za izdaju zbog isporuke oru`ja Ukrajini” tako|e iz ruskog saop{tewa pre-

Izvoz iz Srbije u Ukrajinu, uglavnom municije sovjetskog kalibra koju i daqe koriste ukrajinske snage, „odavno je poznat, jo{ od 2023. godine, ali nije jasno za{to je ruska slu`ba spoqne bezbednosti odlu~ila da reaguje sada”, pi{e AP. Ta agencija navodi da je „Sr-

nosi da „odbrambena preduze}a Srbije, suprotno ‚neutralnosti’ koju je proglasio zvani~ni Beograd, nastavqaju da isporu~uju municiju Kijevu” i to „preko NATO posrednika, pre svega ^e{ke, Poqske i Bugarske”, a „u posledwe vreme u tu svrhu se koriste i egzoti~ne opcije koje ukqu~uju afri~ke dr`ave”.

I AP navodi da je „predsednik Srbije, populista Aleksandar Vu~i} rekao je za dr`avnu televiziju RTS da je nedavno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao o pitawu izvoza oru`ja u Ukrajinu i da je dogovoreno da dve zemqe formiraju ‚radnu grupu’ koja }e utvrditi kako oru`je srpske proizvodwe sti`e do ukrajinskih frontova”.

bija u martu negirala da izvozi oru`je u Ukrajinu po{to je Moskva zahtevala da zna da li je isporu~ila hiqade raketa za borbu Ukrajine protiv ruske invazije”.

Iz saop{tewa SVR-a AP prenosi da se prodaja oru`ja odvija kroz „jednostavnu {emu koja koristi la`ne sertifikate krajweg korisnika i posredni~ke zemqe”, a” koja slu`i kao „pokri}e za antiruske akcije”. SVR pi{e, citira AP: „Doprinos srpskih radnika odbrambene industrije ratu koji je pokrenuo Zapad, ~iji bi ishod Evropa `elela da vidi kao ‚strate{ki poraz’ Rusije, iznosi stotine hiqada granata... kao i milion komada municije za oru`je malog kalibra”.

Vu~i} i predsednik Ukrajine Zelenski

Vu~i} i predsednik Rusije Putin

Rusija optu`uje da je iz Srbije u Ukrajinu poslato oko sto hiqada granata i milion komada municije za automatsko oru`je

Feqton (3)

JSO PROTIV STAMBOLI]A

Pi{e: Marko Lopu{ina

uuu Srpske politi~ke vo|e poku{avali su da ubiju Sovjeti, Englezi, Amerikanci, Francuzi, ali i sami Srbi, pripadnici JNA, JSO, opozicije i emigracije. Ko je sve i kako izvodio atentate na srpske politi~are?

Dràvnim slu`benicima sa zna~kom Jedinice za specijalne operacije JSO-a Branku Ber~eku, Du{ku Mari~i}u, Leonidu Milivojevi}u, Nenadu Bujo{evi}u i Nenadu Ili}u, zajedno sa svedokom-saradnikom Nenadom [areom nare|eno je da kidnapuju i likvidiraju Ivicu Stamboli}a. Atentat je izveden 25. avgusta 2000. godine na Fru{koj Gori. Atentatori su bili ~lanovi srpske policije, koji su pre toga, poku{avali da ubiju Vuka Dra{kovi}a. Ivan Ivica Stamobli} je bio srpski funkcioner, li~ni i politi~ki prijateq porodice Slobodana Milo{evi}a, biv{i predsednik Srbije i mogu}i kandidat za novog predsednika dràve. Nare|ewe je atentatorima izdao Milorad Ulemek Legija, komandant Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije. Kako je taj atentat izveden precizno pi{e u optu`nici javnog tuìoca:

“Okrivqeni Milorad Ulemek - Legija, pristupaju}i realizaciji prihva}enog zahteva Slobodana Milo{evi}a, na jednom od odrànih sastanaka polovinom 2000. godine u svojoj kancelariji na Institutu bezbednosti u Beogradu, izdaje nare|ewe ~lanovima svoje kriminalne grupe da u Beogradu, prvo otmu Ivana Stamboli}a, a zatim da ga ubiju na mestu, u vreme i na na~in koji sami dogovore. Likividira se kao politi~ki protivnik vladaju}eg reìma, pa su tako: - prethodno okvirno dogovaraju na~in realizacije, a potom, na oko mesec do dva pre, prilago|avaju}i zadatke svakog ponaosob i konkretnoj situaciji, vr{e osmatrawe zgrade u kojoj je stanovao Ivan Stamboli}, prate wegovo kretawe i pritom koriste slu`bena vozila JSO - po jedan beli i plavi kombi i po jedno putni~ko vozilo marke „jugo” crvene boje i marke „pasat” ùto-zlatne boje, - dana 25. avgusta 2000. godine, okrivqeni Branko Ber~ek i Nenad [are oko 8.00 ~asova belim kombijem dolaze ispred zgrade gde je o{te}eni stanovao, osmatraju, a zatim se izme|u 9.00 i 10.00 ~asova parkiraju uz samu trim-stazu na parkingu ispred restorana „Golf” u Ko{utwaku. Da bi ubrzo po nailasku Ivana Stamboli}a, koji je to jutro rekreativno tr~ao trim-stazom, Nenad [are stao ispred wega i pokazuju}i mu u jednoj ruci slu`benu legitimaciju, a u drugoj pi{toq, rekao: „Policija, morate po}i sa nama!” Nakon toga o{te}enog hvataju ispod pazuha, otvaraju zadwa vrata na kombiju, ubacuju unutra, stavqaju lisice na ruke, selotejp trakom vezuju noge i lepe novine preko glave. Na wegovo pitawe „za{to

idemo”, odgovaraju da ga vode na informativni razgovor, - Kre}u}i se putem ka Novom Sadu i dogovaraju}i se mobilnim telefonima, uz put im se pridru`uju Nenad Bujo{evi} vozilom marke „jugo” i Du{ko Mari~i} i Leonid Milivojevi} vozilom marke „pasat”. - Oko 12.00 ~asova svi zajedno sti`u na Fru{ku goru, gde u okolini Iri{kog venca, na oko 4 km prema Zmajevcu sa asfaltnog puta skre}u na sporedni zemqani put, zalaze}i wime u dubinu {ume oko 200 metara, a odatle na oko pedesetak metara van tog puta odlaze na mesto gde u jednom prirodnom udubqewu, donetim a{ovom iskopavaju rupu dimenzija oko 1,2 m dubine i oko 0,70 m {irine.

I dok Nenad [are ostaje u blizini parkiranih kola da ~uva stra`u, okrivqeni Mari~i}, Milivojevi} i Bujo{evi}, prvo iz kola donose pripremqenu vre}u `ivog kre~a i dva kanistera vode, a zatim iz kombija izvode Ivana Stamboli}a i dovode ga do iskopane rupe, gde mu nare|uju da klekne i, mada je ovaj ve} od momenta kada je nasilno uba~en u kombi u Ko{utwaku pa nadaqe, trpeo strah i psihi~ki bol visokog intenziteta, u posledwih oko pet minuta dok je bespomo}no kle~ao pored iskopane rupe, navedeni psihi~ki ose}aj bio je izrazito nagla{en,

DVA METKA U GLAVU STAMBOLI]A - Po proteku oko pet minuta, Branko Ber~ek prilazi, i s le|a, iz pi{toqa marke „p. bereta” kalibra 22 LR (5.6 mm), ispaquje dva projektila u potiqa~ni deo Stamboli}eve glave, nanev{i mu time smrtonosne povrede. Nakon ~ega ga ubacuju u iskopanu rupu, posipaju kre~om, polivaju vodom i zakopavaju, a humku prekrivaju zemqom i li{}em. I na kraju preko wega stavqaju jedan pove}i paw, i potom se razilaze, odlaze}i, Mari~i} i Milivojevi} u Novi Sad, Bujo{evi} i Ber~ek u Beograd, a [are u Kulu, u Centar JSO, da bi im oko mesec dana kasnije Milorad Ulemek - Legija, kao nagradu za uspe{no izvr{eni zadatak, ubistvo Ivana Stamboli}a, isplatio po 20.000 DEM”.

Na sudu je utvr|eno da je ubistvo naredio biv{i predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milo{evi}, radi eliminacije politi~kog protivnika. Milo{evi} je, prema pravosna`noj presudi, Dr`avnoj bezbednosti naredio ubistvo Stamboli}a, koga su oteli i ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije.

U otmici su u~estvovali Branko Ber~ek, koji je pucao Stamboli}u u potiqak, Du{ko Mari~i}, Leonid Milivojevi}, Nenad [are [kene, (postao

svedok-saradnik, otkrio mesto gde je zakopan Stamboli}, kao i detaqe zlo~ina) i Nenad Bujo{evi}. [are je bio Legijin telohraniteq, dok je Nenad Bujo{evi} bio Legijin kum.

Zahvaquju}i priznawu Zvezdana Jovanovi}a, snajperisti iz tajne specijalne jedinice JSO policija je otkrila da je biv{i predsednik Srbije ubijen i ba~en u kre~. Posmrtne ostatke Ivana Stamboli}a, beogradska policija prona{la je u jami na Fru{koj gori.

I Qubi{a Buha kao krunski i za{ti}eni svedok je posvedo~io da je zemunski klan, po nalogu Slobodana Milo{evi}a oteo i ubio Ivana Stamboli}a, navode}i i da je Stamboli}evo telo zakopano na Avali, Odbor za osloba|awe Ivana Stamboli}a zatraìo je od policije, tuìla{tva i Vlade Srbije da hitno ispitaju navode u vezi sa nestankom nekada{weg predsednika Predsedni{tva Srbije. Odbor je imao prijave gra|ana za pronalaèwe Ivana Stamboli}a u Ni{u, Kragujevcu, Subotici, ali i na Fru{koj gori. A tuìla{tvu je i saslu{alo oko 300 osoba u vezi sa Ivanovim nestankom.

NARE\EWE OD BRATA

Krajem januara 2003. godine Qubi{a Buha ûme je javno tvrdio: - Za sve likvidacije uvek se pitao Slobodan Milo{evi}, a potom Rade Markovi}. Legija mi je li~no rekao da su Stamboli}a odmah likvidirali, da su zavr{ili s wim. Razlog ne znam. Legija je samo rekao: „Moram zbog Slobe”. Du{an Spasojevi} mi je rekao da su Stamboli}a likvidirali i zakopali na Avali. Bila su petorica pripadnika JSO, a Du{an Spasojevi} je rukovodio akcijom. Slobodan Milo{evi} i Ivica Stamboli} nisu bili kumovi, kako se to u narodu pri~alo, ali su 20 godina bili nerazdvojni prijateqi. Na Osmoj sednici CK SKS 1987. godine, me|utim, koja je ozna~ila po~etak politi~kog uspona tada{weg partijskog {efa Slobodana Milo{evi}a, do{lo je do o{trog sukoba wegovih i pristalica Ivana Stamboli}a. Ubrzo posle te sednice, Stamboli} je bio prinu|en da napusti poloàj predsednika Predsedni{tva Srbije. Posle Osme sednice, Stamboli} se uz fla{u viskija rastao sa Milo{evi}em. Videli su se jo{ jednom, na sahrani Stamboli}eve mla|e }erke, Bojane, koja je stradala u saobra}ajnoj nesre}i, nedaleko od Budve. Me|utim, Stamboli}eva supruga Katarina, odbila je da mu pruì ruku. Govore}i o svom odnosu s Milo{evi}em, Stamboli} je ~esto izgovarao re~enicu: „Bio mi je kao brat”. Milo{evi} je od

wega nasle|ivao funkcije - od direktorske u „Tehnogasu” do foteqe predsednika srpskih komunista. Ivan Stamboli} je ro|en 5. 11. 1936. u Brezovi kod Ivawice, gde je zavr{io osnovnu {kolu. Industrijsku {kolu zavr{io je u Rakovici, a Pravni fakultet u Beogradu. Zavr{io je industrijsku {kolu i radio kao kvalifikovani radnik u Fabrici reznog alata i preduze}u “Cer” u ^a~ku, a onda u Industriji motora “Rakovica”. Potom je krenuo uzlaznom linijom ka politici, od direktora Zadru`nog preduze}a “Tehnogas” u Beogradu 1965. godine, do predsednika Predsedni{tva SR Srbije 1986. godine.

U me|uvremenu Ivica Stamboli} je bio predsednik Privredne komore Beograda, sekretar Izvr{nog komiteta Predsedni{tva SK Srbije, predsednik Izvr{nog ve}a Skup{tine Srbije, predsednik GK SK Beograda, predsednik CK SK Srbije. Sa du`nosti prvog ~oveka Srbije je smewen na Osmoj sednici CK SK Srbije 1987. Tri meseca kasnije postao je predsednik novoosnovane Jugoslovenske banke za me|unarodnu ekonomsku saradwu. Mirjana Markovi} i Slobodan Milo{evi} nisu mogli da otrpe ponovno pojavqivawe Ivice Stamboli}a na politi~koj sceni Srbija. U leto 2000. godine, pred oktobarske izbore, Ivan Stamboli} je u Sofiji imao dogovoren susret sa zna~ajnim qudima iz Evropske unije i Amerike. Tra`ili su od Ivana da se kandiduje na parlamentarnim izborima u Srbiji, 24. septembra 2000. godine. U tom trenutku je Ivan Stamboli} nije bio realna opasnost za wihovu vlast. Ubili su ga iz straha.

Wegov direktni ubica, puca~ Branko Ber~ek (46), biv{i pripadnik „crvenih beretki”, osu|en na 40 godina zatvora zbog ubistva Ivana Stamboli}a. Na su|ewu nije priznao ovo krivi~no delo. Nalazi se u zatvoru “Zabela” u Poàrevcu. Ber~ek je natprose~no inteligentan ~ovek, sa prosekom 147 Q Branko Ber~ek je u zatvoru 21 godinu. Studira engleski jezik, bavi se sportom i trenira zatvorsku atletiku. Brani sam sebe àlbama, u kojima tvrdi da je nevin i da sud nije imao dokaze da ga osudi. Ovaj biv{i ~lan JSO poreklom iz Loznice, posledwih meseci radio je u zatvoru na sre|ivawu toalet papira za osu|enike. Wegova majka je izjavila za beogradske medije da je Ber~eku nova vlast DOS nudila da bude svedok-saradnik, ali je on to odbio re~ima: „Ja }u da robijam svih 40 godina ako treba, ali ne}u nikoga nevinog da optuìm! Atentatom na Ivicu Stamobli}a politi~ka ubistva u Srbiji su se razbuktala. Beograd je 30. oktobara 2002. godine bio pod uzbunom. Srpska policija uhapsila je te nedeqe 16 lica osumwi~enih za pripadnost teroristi~koj grupi:

- Planirani atentati na vode}e qude u Srbiji i Jugoslaviji su poku{aji destabilizacije vlasti i izazivawa haosa u zemqi - ocenio je Du{an Mihajlovi}, ministar unutra{wih poslova na konferenciji za {tampu, koja je odr`ana u 13 sati u zgradi MUP Srbije u Beogradu.

- Ustanovqeno je da se planira atentat na predsednika Vlade Republike Srbije Zorana \in|i}a i otmica ~lanova wegove porodice, kao i likvidacije Miroquba Labusa, potpredsednika Vlade SRJ, ^edomira Jovanovi}a, {efa Poslani~ke grupe DOS-a u Skup{tini Republike Srbije, dr Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, Jovice Stani{i}a, biv{eg na~elnika Resora dr`avne bezbednosti MUP-a Republike Srbije i pra}ewe nekih ~lanova Vlade Republike Srbije i pojedinih istaknutih poslovnih qudi. Lista meta nije kona~na - izjavio je Du{an Mihajlovi}, koji je zaboravio da pomene sebe, jer je na wega poku{an atentat kod Vukovog spomenika u Beogradu. Uspeo je da pobegne atentatorima u brzom blindiranom automobilu sa iskusnim voza~em (Nastavqa se)

Mesto na Fru{koj Gori, gde je ubijen Ivan Stamboli}

Ivan Stamboli} i Slobodan Milo{evi}

JNA bunker na Kalemegdanu u kom su vojnici boravili bez ikakvog dodira sa spoqa{wim svetom

Do 2008. godine bio je nepoznat srpskoj javnosti, a gra|en je da mo`e da izdr`i nuklearni napad

Vojni bunker na Kalemegdanu bio je jedan od odbrambenih objekata biv{e Jugoslovenske narodne armije i gra|en je kao strogo ~uvana tajna. Pritom, nije slu~ajno izgra|en na Kalemegdanu. Kada je po~ela gradwa 1948, Kalemegdan je bio vojni objekat, zatvoren za civile, tako da niko u Beogradu, izuzev visokih vojnih zvani~nika, nije znao da je on sagra|en na jednom od najvidqivijih delova Beogradske tvr|ave.

^itavo mesto i danas izgleda kao obi~no brdo i svih godina wegovog postojawa niko ga nije prime}ivao. Tako je ova strogo ~uvana vojna tajna sve do 2008. godine bila nepoznata srpskoj javnosti. ^ak i danas, nakon vi{e od {est decenija od burnih doga|aja, ventilacija u bunkeru jo{ uvek savr{eno radi, temperatura je stalna, a tu su i originalni kanistri za vodu pojedina~ne zapremine 200 litara koji su braniocima Beograda mogli da obezbede dovoqno vode za pi}e i higijenu za nekoliko nedeqa, navodi tim vodi~a Beograd ispod Beograda koji ina~e nude obilazak ovog bunkera.

I na Vikipediji stoji da je vojni bunker na Kalemegdanu bio je jedan od odbrambenih objekata biv{e JNA, koji je gra|en po~etkom 50-ih godina 20. veka kao strogo ~uvana tajna u vreme Rezolucije inforbiroa. Tada je izgra|eno vi{e stotina topovskih, mitraqeskih i drugih bunkera na Gorwem gradu Beogradske tvr|ave, kod spomenika Pobednik, a nakon pretwe ratom od zemqa Isto~nog bloka na ~elu sa Staqinom.

Do prvih razmimoilaèwa na relaciji Beograd-Moskva, naro~ito po pitawu Balkanske federacije, do{lo je tokom 1948. godine. Prva mera je bila ta {to su Sovjeti iz Jugoslavije povukli svoje vojne stru~wake pod izgovorom da se prema wima nije postupalo gostoqubivo. U Jugoslaviji su se posle toga poskidali portreti sa likom Staqina, a Titovi su nestajali u isto~nim zemqama. Prvi sukobi su krenuli dopisima i tako je 1948. godine izme|u Jugoslavije i Sovjetskog Saveza izbio spor koji je svakog trenutka pretio da preraste u otvoreni sukob i novi rat. Jugoslovenska dràva, tek iza{la iz rata, na{la se u veoma nezavidnom poloàju jer vi{e nije bila u Isto~nom bloku, ali zato {to je bila komunisti~ka zemqa nije bila ni u Zapadnom. Prakti~no, Titova Jugoslavija u tom istorijskom periodu nije imala nikoga uz sebe. Upravo taj krizni period bio je povod za izgradwu jednog od najmisterioznijih objekata u Beogradu – vojnog bunkera na Kalemegdanu, koji je izgra|en za odbranu Beograda u slu~aju napada Sovjetskog Saveza na Jugoslaviju.

GRA\EN DA MO@E DA IZDR@I NUKLEARNI NAPAD

Smatra se da je najverovatnije Josip Broz Tito naredio tajnu izgradwu vojnih bunkera u periodu od 1948. do 1953. godine kako bi u wima bili sme{teni tajni borbeni sistemi kojim bi se Jugoslavija branila u slu~aju napada Isto~nog bloka. Izbor je pao na Kalemegdan jer je to bio vojni objekat, zatvoren za civile.

O bunkeru nema nikakvih sa~uvanih podataka u zvani~nim dokumentima, pa se o svemu {to se doga|alo na ovom skrivenom mestu danas mo`e samo naga|ati. Na jednom od stepenika na ulazu uklesan je datum - 19. oktobar 1953. godine, za koji se smatra da je dan zavr{etka izgradwe. Otkako je splasnula mogu}nost agresije sredinom pedesetih godina 20. veka, objekat nikad nije stavqen u funkciju za koju je projektovan. Kada je bunker zavr{en, umro je Staqin i tada je ve} po~elo da se pretpostavqa da do agresije sredinom pedesetih godina 20. veka ipak ne}e do}i. Bunker je tada jednostavno zatvoren, maskiran, a ulaz u wega je ubrzo zarastao u korov i {ibqe.

Iako bunker nikada nije bio u ratnoj funkciji, sa vojne ta~ke gledawa je zanimqiv.

Gra|en je da mo`e da izdr`i nuklearni napad jer su Sovjeti 1948. godine ve} imali atomsku bombu. O~ekivalo se da }e, u slu~aju rata, napad do}i iz Ma|arske, pa su dva artiqerijska gnezda, koliko ih ima u bunkeru, okrenuta ka severu jer je bilo predvi|eno da u svakom momentu na tom mestu budu sme{tene dve vojne jedinice koje bi branile Beograd. Tokom pet godina funkcionisawa bunkera u tajnim prostorijama boravila je posada od 28 vojnika, bez ikakvog kontakta sa spoqnim svetom.

Oni su spavali u sku~enim sobama, zalihe hrane su im povremeno dostavqana sa strane, a imali su i male bazene za vodosnabdevawe. U uskim prostorijama bez dnevne svetlosti boravilo je po 14 vojnika sa jedne strane strane bunkera u dve nezavisne celine, a pritom nisu znali jedni za druge.

^UVENI

SRPSKI PESNIK SEBI JE DAO NADIMAK PO BOGU PODZEMQA:

Nesre}a ga je pratila u stopu, skon~ao na dnu mora, }erka mu izgorela, a sin nestao bez traga

Vladislav Petkovi} Dis ro|en je 10. marta 1880. u selu Zabla}e kod â~ka, tada Kneèvini Srbiji, dve godine docnije Kraqevini. Mada je svoju prvu pesmu napisao u sedmom razredu gimnazije, i to na nema~kom jeziku kojim nije najboqe baratao, i mada je u istoriji srpske kwièvnosti upisan zlatnim slovima, zapravo je bio r|av |ak i dva puta je padao na maturskom ispitu; nakon tog drugog puta predsedniku komisije Vuka{inu Veizovi}u je rekao: „Dozvolite da popijemo po ~a{u piva. Ja se ne qutim, pravedno ste me oborili. Ali to nas ne ~ini neprijateqima. Ja ~a{}avam...“

Nije sluìo vojsku, oslobo|en je zbog „uskih grudi“, pa je iz èqe da se posveti pisawu poezije prihvatio posao u~iteqa u selu Prliti kod Zaje~ara, ali stvari nisu i{le po planu po{to je ve}i deo slobodnog vremena provodio u lokawu sa seqacima; samo bi jednom mese~no oti{ao do grada po platu, bez plate, rasejane po kafanama, vra}ao bi se u selo i onda sklapao kraj s krajem do naredne: toliko je bila ta te{ka ruralna ~amotiwa za ovaj veliki duh. Zato ne ~udi {to je dve godine kasnije napustio posao i sa tek podignutom platom oti{ao u Beograd, uto~i{te svih mladi}a koji su èleli da postane pesnici.

U prestonici se zapo{qava uz pomo} Branislava Nu{i}a i Ratka Mini}a, i to kao kantarxija na savamalskoj tro{arini, pa vascele dane provodi u merewu {qiva. Ali bio je mladi} upe~atqivog izgleda: vi-

sok i mr{av, bujnih i neurednih hajdu~kih brkova, krajwe neubi~ajenih u ono vreme, s nao~arima iza kojih su se krile o~i, prodorne i prelepe — da bude veliki pesnik bilo mu je su|eno, da ne ostane zaboravqen kao {to bi svaki drugi obi~ni kantarxija bio, bilo mu je su|eno.

I mada ga je Skerli}, ~ija je ocena onomad bila sve, kritikovao re~ima da mu poezija „jeste jedna neuka i gruba imitacija“, zbog ~ega je „Utopqene du{e“ 1911. morao da {tampa o vlastitom tro{ku jer nijedan izdava~ to zbog Skerli}a nije smeo (nakon izlaska ove zbirke, u tekstu „La`ni modernizam srpske kwi`evnosti“, Skerli} je napisao da Disova poezija „nije ni{ta drugo do grubo jaukawe i dosadno stewawe, nizawe u svim notama: ’ah, oh, avaj, jao, kuku’“) — Dis je ipak uspeo da se trajno useli u na{u kulturnu ba{tinu i da u woj zauzme mesto kakvo ima malo na{ih pesnika u posledwa dva veka. 1913. izdao je zbirku „Mi ~ekamo cara“ koja je predstavqala zaokret ka rodoqubivoj tematici, i koja je tada boqe pro{la, ali se danas paradoksalno tretira kao wegov pad {to se estetskih vrednosti ti~e, dok se upravo prva zbirka smatra remek-delom.

A zbog ~ega Dis? Hipoteza je mnogo, ali niko pouzdano ne zna {ta je to navelo Vladislava Petkovi}a da od svoje prve kantarxijske plate {tampa posetnice na koje je stavio taj svoj nadimak, ili pseudonim, kako vi{e volite. Mogu}e je, kako mnogi tvrde, da se radi o sredwem slogu wegovog imena (VlaDISlav). Opet, mo`da su u pra-

vu oni koji vele da se „Dis“ odnosi na ime grada Disa iz Danteovog „Pakla“. Elem, sa kafanskim ìvotom, koji je vodio u Zabla}u, Prlitima i Zaje~aru, Dis je nastavio i u Beogradu, gde je kafana bilo mnogo vi{e, gde se u kafanama okupqao intelektualni krem srpskog naroda, gde je on mogao biti svoj na svome i me|u svojima, mada bi mnogi mo`da rekli da je bio i „svoj me|u tu|ima, tu|i me|u svojima“, ako nam dozvolite da se posluìmo nazivom jednog od najboqih filmova Nikite Mihalkova iz 1974. godine, koji, ako niste gledali, toplo preporu~ujemo; ali nakon {to se oènio mladom i lepom po{tanskom slu`benicom Hristinom, i to u staroj crkvi Svetog Marka na Ta{majdanu, smirio se. Imali su dvoje dece; Gordana je sa {est godina tragi~no stradala u poàru izazvanim nepa`wom, dok je Mutimir pred Drugi svetski rat zavr{io prava i posle na Ravnoj gori bio kapetan Jugoslovenske vojske u otaxbini; navodno je streqan 1945. I kao da je zbirkom „Utopqene du{e“ nagovestio, prorokovao prirodu svoje smrti, slavni pesnik je poginuo 30. maja 1917. godine kada je nema~ka podmornica nedaleko od Krfa u Jonskom moru torpedovala francuski brod na kojem je plovio; prethodno se sa vojskom povla~io preko Albanije, pa preko Krfa zavr{io u Francuskoj, gde je pisao svoju posledwu zbirku „Nedovr{ene pesme“.

U ~ast ovog velikana od 1964. godine Gradska biblioteka „Vladimir Petkovi} Dis“ iz ^a~ka dodequje Disovu nagradu u

okviru pesni~ke manifestacije Disovo prole}e. I osnovna {kola u Zabla}u nosi wegovo ime, a u selu je i pesnikova rodna ku}a (prvobitno han koji je wegov otac Dimitrije kupio 1861. pa jedan deo pretvorio u stambeni prostor a drugi u mehanu; Petkovi}i su ku}u prodali 1895), koja je danas na`alost ruina; postoji opasnost da nebrigom vlasnika na~isto propadne, uprkos tome {to ju je dr`ava proglasila za znamenito mesto i zapretila da }e je oduzeti u slu~aju nepo{tovawa „mera za{tite“.

[ANTI]A MAJKA ZAKLELA NAD IKONOM SVETOG NIKOLE ZBOG ZABRAWENE QUBAVI, OVAJ TERET JE NOSIO CEO @IVOT:

„Crni pokrov }e biti wihovi svatovi”

Na dan 27. maja 1868. godine, ro|en je Aleksa [anti}, pesnik ~ija je qubav prema Ani Tomlinovi} bila zabrawena, a maj~ina prokletstva odredila im sudbinu. Pro~itajte potresnu pri~u o najve}oj pesnikovoj boli.

Aleksa [anti} (1868–1924) bio je jedan od najpoznatijih i najvoqenijih pesnika sa na{ih prostora. Wegova poezija, inspirisana qubavqu, prirodom, ali i dubokim ose}ajem za socijalnu pravdu, ostavila je neizbrisiv trag u srpskoj kwi`evnosti. Wegovi stihovi, jednostavni i iskreni, pro`eti su emocijama koje su i danas prepoznatqive i bliske ~itaocima.

MOSTARSKI PESNIK KOJI JE RAZUMEO NAROD [anti} je odrastao u bogatoj kulturnoj atmosferi Mostara, grada u kome su se vekovima preplitale razli~ite kulture i religije. Ta {arolikost ostavila je sna`an uticaj na wegov pesni~ki izraz. U po~etku je bio pod uticajem velikana poput Vojislava Ili}a i Jovana Jovanovi}a Zmaja, ali je ubrzo prona{ao sopstveni stil - elegi~an, emotivan, duboko rodoqubiv.

Napisao je oko 800 pesama, a mnoge od wih danas se svrstavaju u sam vrh srpske poezije. Me|u najpoznatijima su „O klasje moje“, „Moja otaxbina“, „Ve~e na {koqu“ i, naravno, antologijska „Emina“. Pored lirike, pisao je i dramske tekstove, kao i prevode sa nema~kog i ~e{kog jezika. DETIWSTVO U TRGOVA^KOJ PORODICI

Ro|en je u Mostaru 27. maja 1868. godine. Nakon smrti oca, detiwstvo je proveo u domu strica Miha, poznatog pod nadimkom Axa. Imao je dva brata - Jeftana i Jakova, i sestru Persu. Druga sestra, Zorica, umrla je kao beba. Kao ~lan trgova~ke porodice, Aleksa nije nai{ao na razumevawe za svoj umetni~ki dar. Ipak, wegova strast prema kwi`evnosti bila je ja~a od porodi~nih o~ekivawa. Zavr{io je trgova~ku {kolu u Trstu i Qubqani, a 1883. se vratio u Mostar, odlu~an da pi{e i stvara. KWI@EVNI PO^ETAK

i „Hleb“ opisuju bolnu sudbinu onih koji napu{taju domovinu u potrazi za boqim `ivotom.

QUBAVNE PESME POD UTICAJEM SEVDALINKE

Posebno mesto u wegovom opusu zauzima qubavna poezija, u kojoj se jasno ose}a uticaj sevdalinki. Ambijent wegovih pesama su mostarske ba{te, {adrvani, hamami, miris behara, a junakiwe su tajanstvene devojke oki}ene |erdanima. Najpoznatija me|u wima je „Emina“, pesma toliko duboka i emotivna da je postala narodna i peva se kao sevdalinka {irom Balkana.

QUBAV KOJA NIJE IMALA BUDU]NOST

Kao i mnogi umetnici, i [anti} je do`iveo veliku, ali nesre}nu qubav. U wegovom `ivotu posebno mesto zauzima Anka Tomlinovi}, }erka fotografa Stjepana Tomlinovi}a. Aleksa se zaqubio u wu, a Anka mu je uzvra}ala qubav. Wihova romansa je bila ne`na i uzbudqiva - svakodnevni susreti, razgovori i {etwe mostarskim ulicama.

Pesmu „Ako ho}e{“ napisao je upravo woj, a kada joj ju je dao, Anka je najpre }utala, a zatim se okrenula i nasmejala: „A {to se ti~e onog ‚ako ho}e{‚ - ho}u.“

Me|utim, wihova qubav nije imala blagoslov [anti}eve porodice. Majka mu je zabranila brak sa Hrvaticom i zaklela ga ispred ikone Svetog Nikole da }e ih mrtva do~ekati ako Anku dovede u ku}u.

„Ako je dovede u ku}u, majka }e ih mrtve do~ekati. Crni pokrov }e biti wihovi svatovi”, navodno je bila kletva, pi{e Noizz.

Ne mogav{i da se odupre porodi~nom pritisku, Aleksa je raskinuo vezu i zauvek se oprostio od Anke. Ona se godinu dana kasnije udala za starijeg ~oveka iz Zagreba i zauvek napustila Mostar. Na dan wenog ven~awa, svatovi su prolazili pored [anti}eve ku}e dok je on stajao na prozoru i plakao.

Wegove rodoqubive pesme, poput „Moja otaxbina“, slave zemqu, dom i narod, dok u pesmama poput „Ostajte ovde“

I OKUPQAWE MOSTARSKOG KRUGA Po~etkom 1887. godine postao je saradnik ~asopisa „Golub“, a zatim i „Bosanske vile“, „Nove Zete“, „Javora“, „Otaxbine“. Ve} naredne godine osnovao je Srpsko peva~ko dru{tvo „Gusle“, a potom postao i prvi potpredsednik mostarskog pododbora „Prosvete“. Pripadao je tzv. mostarskom kwi`evnom krugu okupqenom oko ~asopisa „Zora“, koji je pokrenuo zajedno sa Jovanom Du~i}em i Svetozarom ]orovi}em. Tokom Prvog svetskog rata bio je hap{en od strane austrougarskih vlasti zbog svojih rodoqubivih stavova. POEZIJA IZME\U QUBAVI I PRKOSA Najplodniji period pesni~kog stvarawa bio je izme|u 1905. i 1910. godine. Tada nastaju wegove najpoznatije qubavne i rodoqubive pesme. Poezija Alekse [anti}a odi{e sna`nim emocijama - qubavnom tugom, ali i prkosom prema socijalnoj nepravdi i patwi srpskog naroda pod tu|inskom vla{}u.

POSLEDWE GODINE I SMRT PESNIKA Aleksa [anti} je 3. februara 1914. godine izabran za dopisnog ~lana Srpske kraqevske akademije. Umro je u rodnom Mostaru 2. februara 1924. godine, posle duge borbe sa tuberkulozom. Iza sebe je ostavio bogat opus i ve~ne stihove koji i danas `ive me|u narodom. Wegove pesme, poput „Emine“, ostaju trajno svedo~anstvo o snazi emocije, o qubavi prema domovini i ~oveku, i o pesniku koji je uvek govorio iz srca - za one koji umeju da slu{aju.

UJEDIWENI ZA KOSJERI]:

Draganu Gagiju Jovanovi}u ise~ene gume na kolima

Glumcu Draganu Jovanovi}u su ise~ene gume na kolima, objavili su iz opozicione koalicije „Ujediweni za Kosjeri}“.

„Ujediweni za Kosjeri}“ saop{tili su da na{ proslavqeni glumac Dragan Gagi Jovanovi}, nakon studentske tribine koja je odr`ana u Tr`nom centru, izrazio je `equ da ostane u Kosjeri}u i danas sa studentima poseti Gode~evo i Vardu.

„Pre polaska za Kosjeri}, ispred ku}e je zatekao svoj automobil sa ise~enim gumama. Uprkos `eqi, radi daqe bezbednosti morao je da se zaputi put Beograda, pa nakon toga nazad na Tornik“, navode.

Strah `ivotu kaqa obraz ~esto, poru~ili su „Ujediweni za Kosjeri}“.

Dragan Gagi Jovanovi} ju~e bio gost studentske tribine u Kosjeri}u, gde su lokalni izbori zakazani za 8. jun.

ISTRA@IVAWE KOJE JE NARU^ILA EVROPSKA KOMISIJA: 57 odsto qudi ne veruje Vladi, 58 smatra da Srbija ne ide u dobrom pravcu

Broj qudi koji smatra da dr`ava Srbija ide u dobrom pravcu pao je za 10 odsto u odnosu na pro{lu godinu, a isto toliko gra|ana mawe veruje Vladi Srbije, pokazuje najnovije istra`ivawe „Evrobarometra” koje se radi po naruxbini Evropske komisije. Prema re~ima sagovornika Nove, to je samo jo{ jedna potvrda da su protesti i sve {to se de{avalo proteklih {est meseci uticali na javno mwewe u Srbiji.

Posledwih {est meseci Srbiju potresa najve}a kriza od dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Pogibija 16 qudi u padu nadste{nice rekonstruisane @elezni~ke stanice u Novom Sadu pokrenula je talas protesta na koji su najpre pozvali studenti, a potom su im se pridru`ili gra|ani {irom zemqe.

U proteklom periodu u javnosti su se pojavila mnoga istra`ivawa koja su govorila o lo{em rejtingu vladaju}e Srpske napredne stranke upravo zbog nemogu}nosti da se nose sa nadolaze}im studentiskim i gra|anskim buntom.

Pomenuto istra`ivawe pokazalo je da 37 odsto ispitanika smatra da zemqa ide u ispravnom pravcu, dok ~ak 58 odsto wih smatra suprotno. Tako|e, na pitawe „U kojoj meri imate poverewa u Vladu Srbije?“ ‘Uglavnom imam’ odgovorilo je 39 odsto ispitanika, dok je ‘Uglavnom nemam’ odgovorilo 57 odsto wih.

Politikolog Aleksandar Ivkovi} poja{wava za Novu da je Evrobarometar istra`ivawe koje se sprovodi po naruxbini Evropske komisije i obuhvata sve zemqe ~lanice, ali i kandidate za ~lanstvo.

UHAPSIO NASILNIKA, PA OSTAO BEZ ZNA^KE:

Suspendovan policajac koji je priveo jednog od napada~a na Beogradski sindikat!

Policijski slu`benik Policijske ispostave Futog suspendovan je nakon {to je priveo jednog od mu{karaca koji su napravili incident u petak u Futogu, ga|aju}i `utom farbom ~lanove grupe Beogradski sindikat dok su nastupali pred gra|anima.

On je suspendovan na inicijativu novog na~elnika Policijske uprave u Novom Sadu Nevenka Mari}a, nakon {to je na dru{tvenim mre`ama objavqen snimak privo|ewa.

Policajac je suspendovan jer je neko od gra|ana, koji su sustigli mu{karca koji je izazvao incident, udario napada~a dok ga je policajac privodio.

Sektor unutra{we kontrole je suspendovao policajca istog dana kada je i do{lo do incidenta.

Iako se na snimku vidi da je policajac intervenisao sam, pored desetak mu{karaca koji su oborili privedenog na zemqu, to mu nije uzeto kao olak{avaju}a okolnost.

SUK je ~ak kontaktirao i tuìla{tvo u Novom Sadu radi kvalifikacije eventualnog krivi~nog dela, koje je u~inio policajac, ali se deùrni tuìlac izjasnio da ne postoje elementi krivi~nog dela.

Podsetimo, do incidenta u Futogu je do{lo u petak 30. maja, prilikom nastupa Beogradskog sindikata.

Dok je grupa imala nastup, nekoliko mu{karaca je bend ga|ala `utom farbom, nakon ~ega je do{lo i do fizi~kog sukoba izme|u okupqenih gra|ana i mu{karaca koji su izazvali incident.

Dan srpske diplomatije - osam vekova tradicije i izazova

Spoqna politika Srbije ima za ciq da stvori stabilno me|unarodno okru`ewe u kojem }e se ostvariti unutra{wi prioriteti, poru~io je ministar spoqnih poslova Marko \uri} na prijemu povodom Dana srpske diplomatije. U prisustvu brojnih diplomata i predstavnika me|unarodne zajednice ocenio je da su pred Srbijom brojni izazovi, ali i velike prilike koje, kako ka`e, zahtevaju da srpska diplomatija ostane fleksibilna, inovativna i dosledna.

Od prve diplomatske misije - prethodnice susreta velikog `upana Stefana Nemawe i nema~kog cara Fridriha Barbarose - do danas, stoji vi{e od osam vekova. Tokom wih je potpisano na hiqade dokumenata, napravqeno bezbroj ugovora i dogovora s razli~itim zemqama sveta.

„Vo|eni mudro{}u srpske narodne poslovice - Ako drugog po{tuje{, za sebe ne brini - Republika Srbija }e nastaviti s politikom pru`ene ruke, onom koja se`e preko podela i granica, koja je posve}ena postizawu stabilnosti, prosperiteta za sve. Kqu~an prioritet ostaje o~uvawe neza-

visnosti i samostalnosti u odlu~ivawu politi~kih institucija Srbije”, istakao je Marko \uri}, ministar spoqnih poslova. Visoko mesto na listi prioriteta ima}e ulagawe u o~uvawe identiteta, jezika, vrednosti srpskog naroda, gde god da `ivi i kulture se}awa. Vi{e novca srpski {ef diplomatije obe}ava i za modernizaciju, ja~awe kulturne i javne diplomatije.

„Jedan od kqu~nih aspekata spoqnopoliti~kih delovawa na{e zemqe u narednom periodu bi}e pove}awe ugleda srpskog paso{a. Ponosan sam na ~iwenicu da smo doprineli da dr`avqani Srbije mogu bez viza da putuju u 140 zemaqa u svetu, ali se ne-

}emo zaustaviti na tome”, naglasio je \uri}.

Razvoj i tradicija diplomatskih i prijateqskih odnosa s vi{e od 30 zemaqa slikovito je prikazana na po{tanskim markama.

„Velika je to pri~a, a cela stane na prostor po{tanske marke. Pogledajte i sami koliko marka moè da kaè o prijateqstvu naroda i dràva koje diplomatija uspostavqa”, rekao je Zoran An|elkovi}, direktor „Po{ta Srbije”.

Pre prijema na kojem se podsetilo na tradiciju srpske diplomatije dugu 836 godina, odata je i po{ta svima koji su dali `ivote tokom diplomatske slu`be.

Plata Dragana [utanovca blizu 7.000 evra i stanuje u rezidenciji od 300 kvadrata

Novi ambasador Srbije u Va{ingtonu Dragan [utanovac pla}en je 6.800 evra, a boravi u rezidenciji koja se prostire na 300 metara kvadratnih.

Ovo su sve`e objavqene informacije na sajtu Agencije za spre~avawe korupcije, a interesantna je i bogata imovinska karta na{eg ambasadora u SAD. Prema objavqenim podacima, [utanovac ima petosobnu ku}u od 157 kvadrata, a zatim i ceo

pa{wak“. Pre svega biv{i premijer i predsednik SNS Milo{ Vu~evi}.

On je o [utanovcu govorio ovako:

„Dragan [utanovac, poznatiji kao [ule pa{wak, zajedno sa biv{im la`nim za{titnikom gra|ana, Sa{om Jankovi}em, a rame uz rame sa neprikosnovenim genijem Kenom, koga najboqe poznaju gra|ani Smederevske Palanke koje je ostavio nakon svoje vladavine ~ak i bez vode

niz livada i vo}waka, koje se prostiru na vi{e od 90 ari. Kad smo kod livada, interesantno je da su ambasadora Srbije u Americi, upravo predstavnici Srpske napredne stranke godinama nazivali „[ule

i struje, nada se, vaqda, da postoji jo{ neka osoba u Srbiji koja veruje u dosovske la`i i prazne fraze. Upravo wima, onima koji su Srbiju opqa~kali i doveli do bankrota, sebe obogatili i samo svoje ~lanove porodica i

stranke namirili, a gra|ane osiroma{ili i pola miliona wih izbacili na ulicu, unizili i razorili svaku instituciju sa kojom su, na nesre}u gra|ana, imali dodirnih ta~aka, poru~ujem da je pro{lo vreme u kom su oni mogli da se igraju na{om dr`avom i narodom.“

Poslanik SNS Marijan Risti~evi} ga je nazivao „`utim krpeqom“.

„Radi se o ~oveku koji je bio gotovo ma|ioni~ar, alhemi~ar, koji je uspeo srpske tenkove, topove i neke druge delove naoru`awa da pretopi u ameri~ki ~elik. Taj Dragan je mnogo voleo novac i na ra~unu mu je prona|eno 300.000 evra“, govorio je Risti~evi}, dok je ministar Aleksandar Martinovi} govorio da se radi o ~oveku koji je zavr{avao kurseve u CIA i otvoreno priznao da je „zavr{io obave{tajni kurs u Mar{alovom centru u Saveznoj Republici Nema~koj“.

Podsetimo, [utanovac je imenovan za ambasadora u martu ove godine, dok je vest o wegovom novom postavqewu objavqena u januaru.

Prethodno se o novoj funkciji za biv{eg predsednika Demokratske stranke, kojom je zvani~no po~eo saradwu sa re`imom SNS, nezvani~no sgovorilo vi{e od godinu dana, {to je on nekoliko puta demantovao, rekav{i da bi morao ozbiqno da porazmisli o takvoj ponudi.

MATURANTI U SRPSKOM SEVERNOM DELU KOSOVSKE MITROVICE

Sa zastavama Srbije proslavili kraj {kolske godine

U petak, 30. maja, maturanti Osnovne {kole „Branko Radi~evi}“, Sredwe tehni~ke {kole „Mihailo Petrovi} Alas“ iz Severne Mitrovice i Sredwe {kole iz Zve~ana su sve~ano, sa mno{tvo zastava Srbije, obele`ili zavr{etak {kolske godine defileom kroz gradske ulice.

To je bio zajedni~ki defile osnovaca i sredwo{kolaca uz neizbe`ne truba~e, koji su pro{etali glavnim {etali{tem Severne Mitrovice, a kod glavnog mosta na Ibru kratko se zaustavili i nastavili slavqe uz igru i pesmu.

Uz wih su bili nastavnici, roditeqi i gra|ani koji su ih pozdravqali aplauzom.

Proslava je protekla bez incidenata.

Na {etali{tu je bilo vi{e pripadnika kosovske policije koji su nadgledali slavqe maturanata. Zoran Vla{kovi}

Nagra|ivana organska rakija iz vaqevskog kraja tri puta skupqa od ~uvenog brenda viskija!

Rakije iz vaqevskog kraja nastavile su pobedni~ki niz na sajmovima i to vi{e nije novost. Vest je, me|utim, da neke rakije sa ovog podru~ja dosti`u cenu od ~ak 6.000 dinara litar, odnosno, da su tri puta skupqe od ~uvenih viski brendova kao {to su Johnnie Walker i Ballantine’s koji se mogu kupiti u doma}im trgovinama.

Tako su na 92. Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu ~ak tri destilerije iz vaqevskog kraja osvojile nagrade za kvalitet. Rakije „Mi}i}“ iz Gole Glave nagra|ene su zlatnim i srebrnim medaqama, a nagrade su i pripale i rakiji „Srpsko zvono“ proizvo|a~a Zorana Milinkovi}a iz Gorwe Bukovice, kao i destileriji „@eqa“ vlasnika @eqka Jovanovi}a iz Nanomira. NA SVAKU REGULARNU JO[ 7-8 NEREGISTROVANIH DESTILERIJA

Po podacima iz registra, na teritoriji Vaqeva postoji 45 destilerija i 9 vinarija. Me|utim, kako pri~aju sami proizvo|a~i, taj broj se mewa jer se registracija ~esto obavi “na samo nekoliko meseci”, a potom se destilerija ponovo zatvara kako bi se izbegli tro{kovi. Upu}eni tvrde da na jednu registrovanu destileriju prakti~no „do|e“ 7 ili 8 neregistrovanih, koje se tako|e bave proizvodwom rakije.

- Jedno vreme ova proizvodwa bila je utihnula, a sada je ponovo aktuelizovana. Vi{e je razloga za to, a na prvom mestu je ~iwenica da zahvaquju}i subvencijama imamo ve}i broj vo}nih zasada, naro~ito {qive. Vrlo je tra`ena i rakija od duwe i kru{ke, imamo destilerije koje proizvode lozu, neke vrste kowaka, a u posledwe vreme i rakiju od maline. Svaka ima svog kupca, ali je rakija od {qive i daqe dominantna – obja{wava Svetomir Markovi}, direktor Poqoprivredne stru~ne i svatodavne slu`be u Vaqevu.

OD 700 DINARA ZA LITAR SEOSKE, DO 6.000 DINARA ZA PRVU SRPSKU ORGANSKU RAKIJU

Izuzev stara~kih i sama~kih, gotovo svako seosko doma}instvo u vaqevskom kraju proizvodi rakiju, kao resurs koriste}i sopstvene vo}wake. Oni

BARJAK NA VRHU ATOSA NA PREOBRA@EWE:

Udru`ewa

na pe{a~ko poklowewe dugo 1.100 kilometara

Poklonici iz udru`ewa Vidovdansko hodo~a{}e koji }e u slede}a tri meseca pe{a~iti du`e od 1.100 kilometara, krenuli su na 19. krsni hod od svetiwe do svetiwe, sve do vrha Svete Gore.

Haxi Milan Ivankovi}, predsednik udruèwa, je 2007. sa blagoslovom patrijarha Pavla utemeqio Vidovdanski mar{ od Beograda do Gazimestana, od 2016. sa blagoslovom patrijarha Irineja trasa hodo~a{}a je produèna do Hilandara, a patrijarh Porfirije je blagoslovio novi produètak do preobraènskog vrha Svete Gore.

- Sa blagoslovom patrijarha srpskog ove godine 19. put krenuli smo na krsni hod posle molitve od Hrama Sv. Save na Vra~aru do na{e svete zemqe Kosova i Metohije da bi se uo~i Vidovdana pri~estili u Gra~anici i prisustvovali pomenu na Gazimestanu. Daqe nastavqamo krsni hod kroz ju`nu Srbiju, Makedoniju i Gr~ku, redovno pohodimo tri vojni~ka grobqa, spomen-ko-

sturnice Zebrwak i Udovo i Zejtinlik, na putu do Svete Gore i manastira Hilandara, gde dolazimo 2. avgusta. Pomaèmo za slavu Sv. Pantelejmona u Ruskom svetogorskom manastiru, a na Preobraèwe, 19. avgusta, zavr{avamo krsni hod izno{ewem hodo~asni~kih ikona i barjaka na vrh Atosa na 2.033 metra nadmorske visine - rekao je Haxi Milan Ivankovi} u subotu, 31. maja kada su poklonici krenuli u svoju misiju. U Udruèwu nagla{avaju da se krsni hod uveka odvija u postu i molitvi, uz ~itawe psaltira. - Na{a putevoditeqka u krsnom hodu uvek je ikona Presvete Bogorodice Pe}ke Krasnice kao za{titnice i spasiteqke roda srpskoga krstonosnoga. Woj se tokom celog puta ~ita akatist u svakoj svetiwi koju pohodimo i svakodnevno je oki}ena sveìm cve}em, darom vernika koji ovoj velikoj svetiwi priti~u - kaè Ivankovi}. Poklonici uz ran~eve na ple}ima i pe{a~ke {tapove u rukama 1.100 kilometara nose oko vrata ikone Bogorodice a u

svoju rakiju plasiraju mahom u neposrednom okru`ewu, pa je samim tim i cena wihove robe ne{to ni`a, te se u direktnoj kupovini kre}e u rasponu od 700 do 1.300 dinara za litar.

S druge strane, registrovane destilerije imaju zna~ajno vi{e cene, a one se u zavisnosti od vrste rakije kre}u od minimalnih 1.500 do rekordnih 6.000 dinara, koliko ko{ta litar prve srpske organska i vi{estruko nagra|ivane “^edine rakije”. Pore|ewa radi, u trgovinama se fla{a od 0,75 litara viskija Johnnie Walker Red Label prodaje po ceni od 2.000 dinara, a uz wu u pakovawu dobijate i dve staklene ~a{e za ovo ~uveno alkoholno pi}e! Visoke cene jer je kvalitet vrhunski – tim re~ima Markovi} obja{wava ove podatke.

- Itekako je razumqivo {to pojedine rakije toliko ko{taju, jer i proizvo|a~i sve vi{e ulaù u sam proces proizvodwe. Verujte, imamo destilerije u kojima se radi na destilatorima ~ija se vrednost kre}e od 25.000 do 50.000 evra. Tako|e, i u toj oblasti dràva daje subvencije za unapre|ewe proizvodwe, {to se itekako koristi. Sve to doprinelo je tome da u vaqevskom kraju imamo zaista rakije vrhunskog kvaliteta – kaè direktor Poqoprivredne stru~ne i savetodavne slu`be. Â[ICA “DOMA]E” OD 120 DO 550 DINARA

I ne samo da se proizvodi, nego se i te kako i konzumira, svedo~e vaqevski ugostiteqi. - Rakija se sve vi{e naru~uje i pije i pre i posle jela, i traè se razli~ite vrste rakije. Mi u restoranu imamo desetak i proizvo|a~a i vrsta, a bitna stavka je i starost rakije, pa se traè rakije od tri do 12 godina starosti. Mese~no, kad je {pic sezone, popije se i do 150 litara ove èstine. Primetno je da se sada rakija vi{e traì nego bilo koje drugo alkoholno pi}e, a gosti su tako|e nau~ili da prepoznaju kvalitet. Vidimo da qudi imaju istan~anije ukuse, a rekao bih i da su rakije mnogo kvalitetnije nego ranije - kaè @eqko Kostadinovi}, vlasnik restorana „Paviqon“. [to se ti~e cene ~a{ice, ona se u ugostiteqskim objektima kre}e od 120 do 550 dinara, zavisno od vrste i proizvo|a~a, ali i koliko je rakija stara.

rukama i ~asne krstove. Na ~elu kolone je masivna ikona Pe}ke Krasnice, te{ka nekoliko kilograma i ukra{ena stotinama zvon~i}a koji se veselo ogla{avaju, ali kada se oseti wena teìna u rukama ili o vratu, stvari ne izgledaju veselo, naro~ito kada se ima u vidu da poklonici dnevno prelaze i vi{e od 20 kilometara. Iz Beograda je ove godine krenulo osam poklonika-pe{aka, kojima se usput po pravilu prikqu~uje jo{ wih, ali koliko }e ih sti}i do vrha Atosa samo Bog zna. Ba{ kao {to je reporteru „Novosti” 2022. na tom mestu ispri~ao Ivankovi}: „Pre{li smo 1.100 kilometara do na{eg duhovnog Mont Everesta, Svete Gore. Obi{li smo 132 crkve, manastira, isposnice i tri srpska vojni~ka grobqa. U~inili smo to radi Boga i zdravqa i napretka na{ih porodica, jer verujemo da je boqe imati tvrde ùqeve na petama nego tvrdo srce. U krsnom hodu je duè od tri nedeqe u~estvovalo 48 qudi, ali su zbog obaveza ili bolesti mnogi bili prinu|eni da odusta-

nu. Na Svetu Goru, u Hilandar, u{lo nas je {estorica, a pod vrh Atosa su stigla ~etvorica. Nama trojici je presveta Bogorodica dala da do|emo do vrha i pri~estimo se, jer da nije we, ovakvi kakvi smo, ne bismo stigli ni do Avale!”

Maturanti sa obaveznim truba~ima

Maturanti osnovci na trgu cara Lazara

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (3)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snova –Sjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik

Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio

Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

SUMORNI I DEPRESIVNI DANI U PUSTIWI KENIJE: Knez Pavle nikako nije mogao da se pomiri

Leteli smo avionom dakota DC3 u kojem pritisak u kabini nije bio regulisan, pa je meni bilo izuzetno lo{e tokom trodnevnog putovawa u Isto~nu Afriku. Tamo smo stigli 27. aprila, na 48. ro|endan moga oca.

Mi u tom trenutku nismo znali da je ser Henri Mur, engleski guverner Kenije, dobio instrukcije sli~ne onima koje je prethodno dobio guverner Kaira: treba da nas tretira kao politi~ke zatvorenike, ne sme nam dozvoliti da pose}ujemo palatu guvernera i moramo biti pod stalnim nadzorom.

Dodeqena nam je oronula vila koja se zvala „Oserian“. Ona je svojevremeno slu`ila kao klub u kojem se to~ilo pi}e, a pripadala je kontroverznom plejboju Xoslinu Viktoru Heju, lordu Erolu. Guverner ju je li~no odabrao za nas. Nalazila se 70 miqa daleko od Najrobija, u neposrednoj blizini jezera Najva{a.

înilo se da se beskona~no vozimo po drumu punom xombi kroz pejza` sav u svetlosme|im i ù}kastim tonovima, s ponekim trnovim drvetom. Meni je opet bilo muka. Odseli smo u hotelu „Norfok“ u Najrobiju, gde mi je ukraden krsti} koji sam dobila na kr{tewu. Na kapiji na{eg novog doma straàrila su dvojica vojnika jer je to bio ku}ni pritvor, {to zna~i jedna vrsta zatvora. Neki major [arp, ina~e homoseksualac i doma}i britanski {pijun, dobio je zadatak da sve vreme u stopu prati moga oca i majku. Trebalo je da podnosi izve{taje Forin ofisu i samom Idnu o svemu {to se tu izgovori ili napi{e (major [arp je stoga otvarao i pisma koja su moji roditeqi slali ili dobijali od drugih).

U ku}i nije bilo telefona, snabdevawe elektri~nom energijom je bilo slabo, a nigde u blizini nije bilo nijedne prodavnice, biblioteke, apoteke ili crkve. Ta zapu{tena vila u kojoj niko nije `iveo jo{ od vremena kada je lord Erol ubijen bila je sasvim ruinirana to~ionica, na zlu glasu kao „palata nesta{luka belih momaka“.

Porodica: Pavle i Olga sa Aleksandrom, Nikolom i Jelisavetom

Krov je propu{tao, voda koja je tekla iz slavina bila je sme|a i prqava, posteqina je bila gruba i sva iscepana, a }ebad progorena cigaretama.

Svakog dana u {est sati posle podne jedan veliki nilski kow izlazio bi iz jezera i lutao ba{tom. Ja sam sva op~iwena posmatrala otiske wegovih stopa na travwaku. No}u su nilski kowi bu~no tutwali unaokolo i ja sam ~esto imala ko{mare u kojima bi me jurile te ru`ne, debele `ivotiwe, keze}i se onim svojim velikim, zastra{uju}im zubima. Pod noktima na no`nim prstima ugnezdile su mi se ~igo ili pe{~ane buve, koje su morali da mi vade iglom, a to je bolelo. Bila sam primorana da istrpim jer te nezgodne stenice izazivaju tungijazu. Bila sam im lak plen zato {to sam imala obi~aj da se bosa {etam pored vode. Jednog dana sam tako stajala i posmatrala svoga brata Nikija, ~etrnaestogodi{waka, koji se udaqavao u malom vesla~kom ~amcu, kada je iznenada iz vode izronio veliki nilski kow. Izgledalo je kao da }e nilski kow prevrnuti mali ~amac koji je po~eo opasno da se quqa s jedne na drugu stranu. Niki je nekako ipak uspeo da se `iv i zdrav

domogne obale. Kasnije je taj nilski kow progla{en za pomahnitalog otpadnika od stada, pa ga je jedan domorodac ubio. Pre toga je neman ubila dvojicu qudi.

Moja majka, elegantna, svetska lepotica, bratanica posledweg ruskog cara i unuka gr~kog kraqa, zasukala je rukave i predano se bacila u borbu sa iscepanom posteqinom, krovom koji curi i mu`em koji je bivao sve nesre}niji. Moj otac nikako nije mogao da se pomiri s tim da ga Engleska tretira kao neprijateqa. Moja majka se veoma brinula za svoju majku i sestre, koje su sada bile suvi{e daleko. Sva maj~ina pisma nemilosrdno je cenzurisao major [arp, te su neretko ~itavi pasusi bivali izbrisani tako {to su zacrweni. Isto se de{avalo i sa svim ostalim retkim pismima koja su stizala do nas. Mogu samo da pretpostavim kako se moja majka ose}ala. Ipak, vaspitana da ne pokazuje emocije, ona je sve to stoi~ki nosila u sebi.

Dani su polako tekli, jedan sumorniji od drugog. Tako su moja majka i dadiqa od kanapa plele krpe za prawe posu|a i ~ak su i mene nau~ile da pletem. Majka je ~ak po~ela i da kuva. Moj otac je postajao sve depresivniji

NOSTALGIJA ZA BRA]OM

Tokom boravka u Keniji nedostajala su mi starija bra}a. Aleksandar je oti{ao u pilotsku {kolu jer je `eleo da leti za Britansko kraqevsko vazduhoplovstvo u ratnim operacijama. Niki je poha|ao poqoprivredni kolex. Majka mi je dr`ala ~asove francuskog jezika. Moj srpski je lagano bledeo i ubrzo ga je zamenio svahili, koji mi je bio zabavniji od francuskog. U stvari, odbijala sam da u~im francuski jezik sve do petnaeste godine, kada su me poslali u francusku {kolu, pa vi{e nisam imala izbora.

1827. - Turske trupe zauzele su Akropoq i u{le u Atinu, nakon {to su slomile ustanak za oslobo|ewe Gr~ke.

1837. - Srpski knez Milo{ Obrenovi} postavio je prve ekonome (agronomi), ~iji je zadatak bio da savetuju seqake i nastoje da svaki od wih zaseje odre|enu koli~inu p{enice, ovsa, je~ma, kukuruza, krompira...

1878. - Ro|en je meksi~ki revolucionar Fransisko Pan~o Viqa, lider seqa~ke revolucije u Meksiku (1910-17), uz Emilijana Zapatu najpopularniji meksi~ki narodni tribun. Progla{en je 1966. za meksi~kog nacionalnog junaka.

i ~inilo se da gubi voqu za `ivot. Wegovo zdravstveno stawe se pogor{avalo usled malarije koja je ostavila traga kako na wegovoj jetri tako i u krvi. Po~eo je da razmi{qa o samoubistvu i stalno je dr`ao pi{toq ispod jastuka. Pu{io je neprestano, a nije jeo gotovo ni{ta. Dijagnoza koju su postavili lekari nije ulivala nikakvu nadu. Lako bi se moglo dogoditi da uskoro umre ukoliko ne bude pre{ao u neko podru~je s boqom klimom, kao {to je Ju`na Afrika. Moja majka se o wemu brinula najboqe {to je mogla i ~esto mu je ~itala. Kako je svetlo u ku}i bilo veoma slabo, to ~itawe je naudilo wenom vidu.

Me|utim, preseli}emo se tek 1943. godine, i to nakon intervencije ju`noafri~kog premijera generala Smatsa. Na{ planirani kra}i boravak u Keniji potrajao je dve godine. Posle tri meseca provedena u prvoj ku}i, koja nam ni po ~emu nije odgovarala, pre{li smo u jednu boqu. Zvala se „Preston“ i tako|e se nalazila na jezeru. U woj je bilo prijatnije, elektri~ne instalacije su funkcionisale i voda iz slavina je bila ispravna.

Boì} je te prve godine u Keniji bio bitno druga~iji od na{eg posledweg Boì}a kod ku}e u Beogradu. Niko nije bio raspoloèn, nije bilo proslave. Dadiqa mi je pomogla da izvezem maramicu za majku. Obradovala se skromnom poklonu... Kao devoj~ica od pet godina nisam mnogo razumela muke svojih roditeqa, ali sam ih i te kako ose}ala. U po~etku na{eg boravka u Keniji mu~ila me je stra{na nostalgija, pa sam smislila mali trik koji, naravno, nije delovao. Svakog jutra bih zatvorila o~i, brojala do pet i kora~ala kroz obli`wi {umarak nadaju}i se da }u, kad otvorim o~i, biti ponovo kod ku}e u Beogradu. To se, razume se, nije dogodilo.

l U slede}em broju:

Bogata privatna zbirka umetnina, koja se nalazila u Belom dvoru, oduzeta je knezu Pavlu

1887. - Ro|en je srpski lekar Kosta Todorovi}, infektolog i mikrobiolog, ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalne akademije za medicinu u Parizu. Pored nau~nih, zna~ajan je wegov rad na bibliografiji jugoslovenskih publikacija iz mikrobiologije, imunologije, epidemiologije i higijene.

1898. - Ro|en je {panski pesnik i dramski pisac Federiko Garsija Lorka, jedna od najzna~ajnijih li~nosti {panske kwi`evnosti 20. veka. Streqali su ga pripadnici Frankove civilne garde 1936. („Ciganski romansero”, „Pesnik u Wujorku”, „Krvava svadba”, „Dom Bernarde Albe”).

1941. - Eksplodiralo je spremi{te municije nema~ke vojske u smederevskoj tvr|avi u Drugom svetskom ratu. Poginulo je vi{e hiqada qudi, a sru{eno i o{te}eno vi{e stotina ku}a. Uzrok eksplozije ostao je nepoznat.

1945. - Predstavnici SSSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske potpisali su u Berlinu Deklaraciju o preuzimawu vrhovne komande nad pora`enom Nema~kom u Drugom svetskom ratu i wenoj podeli na ~etiri okupacione zone.

1947. - Dr`avni sekretar SAD Xorx Mar{al izneo je plan o finansijskoj pomo}i Evropi razorenoj u Drugom svetskom ratu. „Mar{alov plan”, kojim su SAD u periodu od 1948. do 1952. dodelile pomo} od 15 milijardi dolara evropskim zemqama, usvojen je iste godine na Ekonomskoj konferenciji u Parizu.

1967. - Po~eo je rat izme|u Izraela i arapskih zemaqa - Egipta, Sirije i Jordana. Izraelske snage su u narednih {est dana izbile na Suecki kanal, zauzele Sinajsko poluostrvo, pojas Gaze, deo Jordana i Golansku visoravan u Siriji.

1992. - Jugoslovenska narodna armija (JNA) napustila je kasarnu „Mar{al Tito” u Sarajevu, ~ime je zavr{io povla~ewe JNA iz Bosne i Hercegovine.

2004. - Umro je biv{i ameri~ki predsednik Ronald Regan. Za vreme wegova mandata (19811989) do{lo je do otopqavawa odnosa sa Rusijom, ~iji je predsednik bio Gorba~ov, a dvojica dr`avnika postigla su veliki broj sporazuma u ciqu zaustavqawa trke u naoru`awu.

2017. - Crna Gora je postala punopravna ~lanica Severnoatlantskog vojnog saveza NATO.

Ruka Svetog Save - ”da miri, zagrli i pokazuje put”

Skrivano blago i najve}a svetiwa Srpske pravoslavne crkve – ruka Svetog Save – deo je Spasovdanske litije koja se organizuje u ~ast slave Grada Beograda. Otac Vladimir Vuka{inovi} izjavio je za RTS da je namera da Sveti Sava „rukom pomiri, zagrli i poka`e put srpskom dru{tvu”.

Dugo se nije znalo da postoje mo{ti Svetog Save koje su pre`ivele 1594. godinu, kada su Turci na Vra~aru spalili telo svetiteqa. Prema predawu, mo{ti su sa~uvali monasi koji su levu ruku Svetog Save odvojili od tela i sakrili.

Nije boravila me|u monasima sve vreme, ve} je tokom vi{e od 400 godina skrivawa mewala mesta. Najzad, 2007. godine, mo{ti prvog srpskog arhiepiskopa vra}ene su u Mile{evu.

Na nedeqnim liturgijama i uz blagoslov, mo{ti se iznose me|u vernike koji tada imaju priliku da im se poklone. Odnedavno se nalaze ispred oltara.

Otac Vlada Vuka{inovi}, profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, kaè da nije slu~ajno da je ba{ ruka preìvela jer „ruka kod svetiteqa sluì samo dobrome”.

„Rukom se mirimo kad se rukujemo, rukom grlimo one koje volimo. Rukom dobronamerno pokazujemo put onima koji su se izgubili – trenutno ili stalno”, ka`e sve{tenik.

Nagla{ava da te tri funkcije, ruka Svetog Save treba da donese na Spasovdan srpskom dru{tvu, Beogradu koji slavi slavu, i ~itavoj zemqi.

VEKOVI SKRIVAWA

I ^UVAWA RUKE SVETOG SAVE

Otac Vlada Vuka{inovi} ka`e da je prirodno {to su tokom vekova mo{ti bile skrivane, jer su se qudi bojali da i taj deo bude uni{ten.

Srpska pravoslavna crkva pi{e da se u istorijskim zapisima nalaze podaci da su Mile{evci 1627. godine, u molbi ruskom caru, izjavili da mo{ti Svetog Save po~ivaju u manastiru i da ~ine mnoga znamewa i ~uda, i iscequju i „verne i neverne”.

U vi{e navrata, tokom 17. veka, monasi pi{u o mo{tima, uz u~estale navode da su

im Turci „sve odneli iz manastira”. Mo{ti ne pomiwu samo monasi ve} i moldavski i vla{ki vojvoda, a informacije se nalaze i u drugim istorijskim izvorima.

„Ima i drugih zapisa koji otvoreno spomiwu stalnu borbu Mile{evaca da po svaku cenu sa~uvaju deo mo{tiju Svetog Save, jer je manastir bio stalno napadan, pqa~kan, monasi mu~eni i ubijani i posle 1594. godine”, podse}a SPC. DUG PUT DO POVRATKA U MILE[EVU

Mati Paraskeva iz manastira Mile{eve ka`e da su mo{ti krenule ka severu za

Prst leve ruke Svetog Save

Prvi prenos mo{tiju Svetiteqa Save iz Trnova u Bugarskoj se dogodio za vreme kraqa Vladislava 1237. godine na nagovor arhiepiskopa Arsenija. Na ruci nedostaje mali prst koji se ~uva u Bugarskoj, gde se Sveti Sava upokojio 1235. godine. ^uva se u Samokovu, u manastiru Pokrova Presvete Bogorodice.

Otkupqeno Savino telo sve~ano je preneto u Vladislavqevu zadu`binu, manastir Mile{evu, a prenos mo{tiju Svetiteqa se proslavqa 19. maja.

vreme Velike seobe Srba, predvo|ene patrijarhom Arsenijem ^arnojevi}em.

U jednom od mnogih napada na manastir, Turci su uzeli i ruku Svetog Save, koju je otac Ru|era Bo{kovi}a, Nikola Bo{kovi}, otkupio, a potom izgubio. Ne znaju se detaqi.

Jedna grupa monaha iz Mile{eve kretala se ka manastiru Pakri, odakle su kasnije ostali zapisi da se ruka nalazila i u tom manastiru.

Potom se, prema vi{e zapisanih svedo~anstava, navodi se na sajtu SPC, ruka Svetog Save ~uvala u Pe}koj patrijar{iji.

Naredna godina koja se pomiwe na dugom putu skrivawa i ~uvawa mo{tiju je 1834. Podatak je da se nalaze u manastiru Dovoqi, da bi od tada pa sve do 1912. godine bila ~uvana u familiji ^engi}a, u selu Potpe}u kod Pqevaqa.

„Bratstvo ^engi}a, 1912. godine prenosi ruku u manastir Svete Trojice u Pqevqima, gde je provela ne{to mawe od 100 godina”, pri~a mati Paraskeva za RTS. Od 2007. godine mo{ti su vra}ene u prvo po~ivali{te, u Mile{evu.

Ove godine slavi se 850 godina od ro|ewa Svetog Save, a mo{ti svetiteqa iz Mile{eve stigle su u Vaznesewski hram u Beogradu. Odatle je krenula litija do Hrama Svetog Save na Vra~aru, podignutog na mestu gde su Turci poku{ali da uni{te kult najve}eg srpskog sveca.

Davne 1809. godine, srpski narod se borio za oslobo|ewe od turskih osvaja~a. Prvi srpski ustanak u{ao je u {estu godinu trajawa. Zauzeti Ni{, za ustanike je zna~ilo imati prolaz ka Kosovu i srcu stare Srbije. Tako je jedno brda{ce neobi~nog imena – ^egar, pored ovog grada, postalo epicentar borbe za slobodu.

Na ~elu srpske vojske skupqene “s koca i konopca” u rovu kod ^egra bio je vojvoda Stevan Sin|eli}. Turska vojska, znatno brojnija i nadmo}nija, napala je 31. maja 1809. godine.

Bitka se vodila celog dana. Turci su juri{ali ~etiri puta, ali su ih Sin|eli}evi borci uporno odbijali. Ipak, osvaja~i su na kraju po~eli da potiskuju srpsku vojsku i sve vi{e ulaze u {anac. Borba pu{kama, pretvorila se borbom kundacima, no`evima, hvatawe za gu{u i nasrtawe na o~i.

Turcima su stalno dolazile nove snage, a srpska vojska bila je sama. U takvoj situaciji, Stevan Si|eli} je u~inio ne{to {to niko nije o~ekivao…

SVE JE PO^ELO

I ZAVR[ILO SE

JEDNIM METKOM

Videv{i da je bitka, ovako ili onako izgubqena, da je ostao sa malo vojnika, a da Turci nadiru, ispalio je metak u punu barutanu i digao u vazduh sve koji su se u tom trenutku na{li u {ancu i u blizini.

Cena pobede je bila ogromna – Stevan Sin|eli} i svi wegovi ustanici poginuli su tog dana. Na

^egru je le`alo 4.000 Srba. A ipak… kona~ni bilans je bio na Sin|eli}evoj strani – na svakog stradalog srpskog vojnika, poginula su ~etiri turska. Ukupno, oko 16.000 osvaja~a koji su mislili da }e sa Srbima kod Ni{a tog dana lako iza}i na kraj.

CENA SLOBODE Za obi~an narod, vojvoda Sin|eli} je postao simbol otpora i hrabrosti koja nema cenu. Za Turke, nauk da sa Srbima nikada nije lako. Kao opomenu budu}im nara{tajima, neprijateqi su sakupili 952 lobawe vojnika poginulih na ^egru i uzidali ih u kulu

koju su podigli na ulazu u Ni{. Ovaj morbidi spomenik nazvali su “]ele kula”. Godinama kasnije, vra}aju}i se iz Carigrada kroz tada }e slobodnu Srbiju, pored ovog jedinstvenog spomenika zastao je i francuski pesnik i akademik Alfon de Lamartin. Tada je zapisao:

“Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih qudi, ~ije su odse~ene glave postale kamen-temeqac nezavisnosti wihove otaxbine… Neka Srbi ~uvaju ovaj spomenik! On }e wihovu decu u~iti koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazuju}i im uz koju cenu su je wihovi o~evi platili.”

Spasovdan na ulicama Beograda, pro{li ~etvrtak, na ~elu kolone ruka Svetog Save

Leva ruka Svetog Save

Lobawe poginulih srpskih junaka

DOKAZI U KAMENU

Mont Everest, najvi{a planina na na{oj planeti, je nekada bio dno okeana

Na prvi pogled, vrh sveta — veli~anstveni Mont Everest, koji se uzdiè 8.848 metara iznad nivoa mora — deluje kao su{ta suprotnost bilo kakvom morskom pejzaù. Snegom prekriveni grebeni, vetrovi koji dostiù brzine oluja i smrznuti visovi ~ine ga nepristupa~nim i surovim. Ipak, ono {to leì u steni wegovog samog vrha otkriva zapawuju}u istinu: Everest je nekada bio dno drevnog okeana.

MORSKI FOSILI NA KROVU SVETA

Mont Everest stoji kao simbol ~ovekove èqe da osvoji nemogu}e. Ali, ispod wegove gle~erima prekrivene povr{ine leì mnogo dubqa, skoro poeti~na istina. Geolo{ka istraìvawa pokazuju da je vrh Mont Everesta sastavqen prete`no od morskog kre~waka i {kriqaca, stena koje su karakteristi~ne za okeanska okruèwa. Ove stene sadrè fosile drevnih morskih organizama, poput brahiopoda, trilobita i foraminifera, koji su ìveli pre vi{e od 400 miliona godina.

To zna~i da je najvi{a ta~ka na Zemqi nekada bila okeansko dno, ta~nije deo Tetis okeana, praistorijskog vodenog prostranstva koje je nekada razdvajalo drevne kontinente Gondvanu i Lauraziju i koji je prekrivao ve}i deo dana{we Azije pre oko 250 miliona godina.

KAKO JE MORSKO DNO POSTALO PLANINSKI VRH

Ova dramati~na transformacija odigrala se zahvaquju}i neprekidnom delovawu tektonskih plo~a. Pre oko 50 miliona godina, Indijska plo~a po~ela je da se sudara sa Evroazijskom plo~om i u tom sudaru nastali su Himalaji, pi{e National Geografic.

Ovaj proces jo{ uvek traje. Mont Everest se svake godine uzdi`e za nekoliko milimetara, {to zna~i da planina i daqe „raste”.

FOSILI KAO VREMENSKE KAPSULE

U steni blizu samog vrha Everesta nau~nici su prona{li fosile {koqki i korala, {to potvr|uje da su se ovi slojevi formirali u plitkom, toplom moru.

Prou~avawem ovih fosila, geolozi dobijaju uvid u klimu, ekosisteme i geografiju drevnog doba. Takve informacije su od kqu~ne va`nosti ne samo za razumevawe pro{losti, ve} i za predvi|awe budu}ih promena Zemqine kore.

Stene prona|ene na Mont Everestu formiraju se iskqu~ivo u morskom ambijentu bogatom kalcijum-karbonatom, {to je direktni dokaz o okeanskom poreklu najvi{e planine na svetu.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Neo~ekivan susret s osobom iz pro{losti mogao da vas izbaci iz ravnote`e, ali i probudi zaboravqene emocije. Bi}ete posebno osetqivi i skloni preispitivawu starih odluka. Obi~ni zadaci, poput odlaska u prodavnicu, mogu vam doneti neobi~na poznanstva ili inspiraciju. Va{a kreativna energija kulminira — idealan trenutak da pokrenete ne{to novo, od hobija do odnosa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bikove o~ekuje prijatno iznena|ewe. Ne{to {to ste dugo ~ekali do}i }e u pravom trenutku. Profesionalni izazovi }e vam oduzeti dosta vremena, ali }e vam doneti priznawe i stabilnost. Re{avate finansijske dileme s lako}om, dok vas vikend poziva da se prepustite malim, ali va`nim `ivotnim radostima. Mir i zadovoqstvo posta}e va{i najboqi saveznici.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Nedeqa pred vama donosi zanimqivo poznanstvo koje bi mogao da pokrene lavinu promena u va{em razmi{qawu. Bi}ete skloni da stvari sagledavate iz novih uglova, a u tome }e vam pomo}i neobi~ni obrti svakodnevice. Produktivnost vas ~eka ve}im delom sedmice, uz mogu}nost da kona~no zavr{ite ono {to dugo odla`ete. Vikend nosi iznena|ewa i poklone koje niste o~ekivali.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Mogli biste da donesete odluke koje }e promeniti tok doga|aja tokom sedmice. Iznenadna ponuda za posao koji niste o~ekivali. Ku}na atmosfera vam izuzetno prija, dobijate pregr{t ne`nosti od ~lanova porodice. Rutinu razbijate prijatnim promenama, a mogu} je i susret koji }e na vas ostaviti trag. Imate {ansu da ostvarite `equ koju dugo nosite u srcu - slu{ajte svoj unutra{wi glas.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovima se u ovoj nedeqi otvaraju vrata novih profesionalnih prilika. Va{a kreativna energija dosti`e vrhunac, a hrabre ideje koje delite sa drugima }e vam doneti priznawe. Nadre|eni su odu{evqeni i pristaju da ih realizuju. Sve {to ste ulo`ili kona~no se ispla}uje. U qubavi i{~ekujete kona~ni rasplet. Vikend donosi toplinu doma i ne`nost odnosa s bliskima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Neo~ekivan ali prijatan obrt na poslu }e obele`iti po~etak ove nedeqe. Bi}ete ceweni i prime}eni, posebno zbog odli~nog timskog rada. Ova nedeqa donosi izuzetnu jasno}u - bi}ete vo|eni unutra{wim glasom, a odluke koje donesete pokaza}e se kao mudre. Naredni dani vam nose darove sudbine, dok vikend pru`a prostor za ti{inu, razmi{qawe i duhovno puwewe.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Va{ li~ni ìvot mogao da doìvi preokret - romanti~na nada i nova ose}awa ispuni}e vas ove nedeqe. Naredni dani donose uspehe na poslu, a neka neo~ekivana situacija }e vam izmamiti osmeh kroz prijatna iznena|ewa. Vikend je savr{en za pokretawe planova koje dugo planirate. Bi}ete magneti~ni i inspirativni za svoju okolinu. Kupite sebi ne{to {to dugo odlaète.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Neo~ekivana saznawa }e vas navesti da druga~ije posmatrate neke qude i situacije. Briqirate u komplikovanim okolnostima - va{a pronicqivost dolazi do izra`aja. ^itate druge kao kwigu! Bi}ete prinu|eni da donesete odluke koje }e drasti~no promeniti va{u rutinu, sledi obrtom koji niste mogli ni da naslutite. Vikend je vreme za razmenu ne`nosti sa voqenom osobom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strel~evi bi ove sedmice mogli da o~ekuju avanturu - mo`da ne u bukvalnom smislu, nije na vidiku putovawe, ali }e dani svakako biti uzbudqivi. Znati`eqa vas vodi u nepoznato. Isti~ete se organizacionim sposobnostima koje vam donose priznawe i novo poverewe. Trijumfujete, a vikend je kao {lag na torti! Snovi koje ve} dugo sawate }e po~eti da se ostvaruju.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Poslovni preokreti koji }e vas u po~etku zbuniti mogli bi da se poka`u kao va{a velika prednost. Povoqan period za pokazivawe autoriteta i liderstva. Predstoje ozbiqne odluke koje se odnose na va{u budu}nost, a naredni dani su u znaku romantike koja }e obasjati va{ qubavni `ivot. Vikend je rezervisan za opu{tawe i puwewe baterija. Ne optere}ujte druge svojim brigama.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Pokaza}ete se u najboqem svetlu, va{e ideje su briqantne, imate istan~an ose}aj za prave vrednosti i jasno definisane korake u budu}nosti. Bi}ete puni kreativnog naboja i èqe da ne{to promenite, kako kod sebe, tako i u svetu oko sebe. Uspeh u svim sferama gde moète biti svoji. naredni dani }e vas iznenaditi sudbinskim susretom, a vikend pruà priliku za li~ni razvoj.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ove nedeqe }e vas pratiti kreativna inspiracija. Neo~ekivano otkri}e postaje osnova za budu}i uspeh. Idealno vreme za re{avawe komplikovanih situacija, i to }ete u~initi sa lako}om. Krajwe je vreme da re{ite neke probleme vezane za va{ stan ili ku}u. Va{a intuicija vodi glavnu re~. Naredni dani donose ne`ne trenutke u qubavi. Uplovite u svet ma{te i opu{tawa.

Da li ste znali da u Srbiji postoji roze jezero?

U vojvo|anskom selu Pa~ir nalazi se jedinstveno roze termalno jezero, ~ija voda obiluje mineralima i lekovitim svojstvima. Me{tani su, koriste}i prirodni potencijal, napravili bawu koja privla~i goste iz cele Ba~ke i susednih ma|arskih op{tina.

U malom selu Pa~ir, u op{tini Ba~ka Topola, priroda je podarila pravo malo ~udo - slano, termalno i lekovito jezero neobi~ne roze boje, kakvo se mo`e videti samo na retkim mestima {irom sveta, od Australije i Bolivije do Indije ili Rusije.

Me{tani su pre {est godina iskoristili ovaj prirodni potencijal i sami izgradili termalnu bawu, koja danas privla~i goste iz cele Ba~ke, ali i susednih ma|arskih op{tina.

Jezero povr{ine oko 2.000 metara kvadratnih ima jedinstvenu boju, koja je tokom dana razli~itih nijansi ru`i~aste i crvenkaste, a wena pigmentacija poti~e od visokog sadr`aja joda, broma i litijuma.

Mineralne soli u vodi dosti`u ~ak 20,6 grama po litru, dok je koncentracija natrijum-hlorida 17 grama.

Prema re~ima Ota Na|a, predstavnika mesne zajednice Pa~ir, termalna voda dolazi sa dubine od 1.400 metara, gde na izvoru ima temperaturu od 72 stepena Celzijusa.

Kako voda proti~e do jezera udaqenog skoro kilometar, hladi se na oko 30 stepeni, {to je idealno za kupawe i terapiju tokom toplijih dana.

Pre par godina u sklopu kompleksa izgra|en je i zatvoreni deo sa dva bazena, gde voda ima temperaturu od 32 do 34 stepena, {to omogu}ava kori{}ewe bawe tokom cele godine. Kapacitet bawe je oko 1.000 gostiju.

Oto Na| isti~e da je bawa poznata po lekovitim svojstvima, posebno za obolele od ko`nih bolesti poput psorijaze, zatim za pacijente sa degenerativnim reumatskim oboqewima i one koji se oporavqaju od povreda.

Ideja o osnivawu bawe rodila se jo{ 2008. godine, kada su me{tani Pa~ira aplicirali za sredstva Fonda za kapitalna ulagawa, koja su potom iskori{}ena za bu{ewe termalnog bunara. Nakon toga, vlastitim sredstvima, nastavili su izgradwu bawskog kompleksa, pokazuju}i da se uporno{}u i zajedni~kim radom mogu ostvariti i velike ideje u malim sredinama.

Danas, ovo neobi~no roze jezero i bawa predstavqaju jedinstvenu turisti~ku atrakciju u regionu, retkost ne samo po boji vode ve} i po lekovitim kvalitetima, koja polako ali sigurno osvaja srca posetilaca i daje novu nadu ovom vojvo|anskom selu.

Ina~e, dok su prava termalna, lekovita roze jezera retka, postoje neka plitka slana ili slana jezera u Evropi koja mogu imati roze ili crvenkaste nijanse usled prisustva specifi~nih mikroorganizama ili minerala.

Primera radi, Jezero Lagunas de Fuente de Piedra ([panija) - poznato je po velikim populacijama flamingosa i sadr`i visok sadr`aj soli, {to ponekad daje vodi blago roze tonove.

Tako|e, tu je i jezero Salina di Cervia (Italija) u severnoj Italiji gde postoji solana sa plitkim bazenima gde se mogu videti roze nijanse vode zbog prisustva halofilnih mikroorganizama.

Pa~ir je svakako interesantna retkost u Srbiji i regionu jer kombinuje termalnu lekovitu vodu sa ovom egzoti~nom bojom, {to nije ~esto vi|eno u Evropi.

Kada svake no}i zaspite, mo`ete se ute{iti ~iwenicom da nikada niste potpuno sami — zahvaquju}i desetinama osmonogih griwa koje izlaze iz va{ih pora kako bi napravile `urku.

Ne moète ih videti niti osetiti, ali ovi no}ni puzavci, poznate kao demodeks griwe, prisutne su na telu gotovo svakog odraslog ~oveka. Mawe od ta~ke na papiru, ovi si}u{ni beski~mewaci, koji mere od 0,15 do 0,4 milimetra, ìve oko spoqa{wih delova folikula dlake i hrane se wihovim masnim sadràjem.

„Dok spavamo, one izlaze napoqe i veoma su sre}ne, pare se, pose}uju rodbinu, {etaju po na{im licima. ^im se probudimo, vra}aju se nazad u pore,” rekla je Alejandra Peroti, vanredna profesorka biologije beski~mewaka na Univerzitetu u Redingu u Engleskoj, pi{e CNN Ako vam je ovo jezivo, Peroti ka`e: „nemojte da bude.” Demodeks griwe su ~e{}e prijateqi nego neprijateqi.

U zamenu za ~i{}ewe prqav{tine iz na{ih pora, mi ovim minijaturnim „usisiva~ima” nudimo melatonin, hormon koji na{a ko`a proizvodi i koji nas uspavquje, a griwe koriste kao pokreta~ku energiju, rekla je Peroti. I ba{ poput mikroskopskih vampira, griwe su evoluirale tako da izbegavaju ultraqubi~aste zrake sunca, koji lako uni{tavaju wihovu DNK.

Na licu se obi~no nalazi do

RECEPT

TORTA SA JAGODAMA

POTREBNO JE:

n 1 pakovawe gotovih vanila kora

n 180 g {lag krema sa ukusom slatke pavlake

n 400 ml mleka

n 1 ka{i~ica vanila arome n nekoliko kapi crvene boje za kola~e

n 1 ka{ika prah {e}era n 500 g jagoda

PRIPREMA:

Dobro umutiti krem {lag, da bude gust. Odvojiti 4 ka{ike u posebnu ~iniju (za dekoraciju), a u ostatak dodati boju za kola~e i mutiti dok se ne ujedna~i. Od ~etvrtastih vanil kora ise}i okruglim kalupom ~etiri kore u èqenoj veli~ini. Iseckati jagode na kri{~ice. Svaku koru navlaìti mlekom, premazati roze filom, sloìti listi}e jagoda, pa opet naneti sloj fila. Postupak ponoviti sa jo{ dve kore. Na kraju staviti ~etvrtu koru i navlaìti je mlekom. Celu tortu premazati ostatkom fila. Tortu dekorisati belim {lag kremom. Po vrhu dodati cele jagode i preliti ih sirupom od jagoda.

Dok spavate, ovi stvorovi „prave `urku” na va{em licu

pet griwa po kvadratnom centimetru - mada bez mikroskopa nije mogu}e videti ih golim okom.

Ako vam je imunitet oslabqen, populacija griwa moè se prekomerno razmnoìti, {to moè dovesti do raznih ko`nih i o~nih problema.

Demodeks griwe mogu se namno`iti preko no}i, izazivaju}i prekomeran rast poznat kao demodikoza, rekao je dr. Ri~ard Loksli, profesor medicine na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

Nije u potpunosti poznato za{to neki qudi razviju upalu zbog

griwa, dodao je Loksli. „Ali ono {to znamo jeste da divqe `ivotiwe nemaju nikakvih problema s griwama, dok doma}i psi i ma~ke imaju. Mo`da smo, kada smo pre{li u druga~ije okru`ewe i kako smo evoluirali, razvili genetske mutacije koje su ugrozile na{e imune puteve.”

Upala se mo`e manifestovati kao rozacea, akne, suvo}a i perutawe, posebno na obrazima, kapcima, ~elu i pregibima gde se skupqa masno}a, rekao je dr. Roberto Rikardo-Gonzales, vanredni profesor dermatologije na Univerzitetu Kalifornije u San

Francisku, koji je radio s Loksliem na istra`ivawu griwa. Tokom rutinskog pregleda oka, lekar mo`e proveriti voskasti sloj jaja i otpada griwa oko korena trepavica, rekao je dr. Kori Lapin, optometrista iz Ohaja. Kod pacijenata s infekcijama kapaka, ovo nakupqawe ~esto izaziva suvo}u, svrab, gubitak trepavica.

PREVENCIJA I LE^EWE

Za ve}inu zdravih odraslih osoba nema potrebe za panikom zbog demodeks griwa.

„Ve}ina qudi uop{te nije svesna da ih ima, i tako bi i treba-

Na koji na~in se le~e povrede

Meniskus je zglobno telo, izgra|eno od specijalne vrste hrskavice. Wihova uloga je u prilago|avawu zglobne povr{ine obliku zglobnih delova kostiju, omogu}avawe stabilnosti kolena.

U kolenu postoje dva meniskusa, spoqa{wi i unutra{wi. Po obliku li~e na dva polumeseca koji su okrenuti jedan ka drugom, i du`om ivicom prate elipsast oblik gorweg zglobnog dela golewa~e. Na preseku su trouglastog oblika. Obodom su vezani za zglobnu kapsulu, a unutra{wa ivica je slobodna. Vrhovima polumeseca su pripojeni za golewa~u. Samo spoqna tre}ina povr{ine je prokrvqena i ima sposobnost zarastawa kod povrede, ka`e dr Vaso Kecojevi}, specijalista ortopedije sa traumatologijom.

KAKO NASTAJU POVREDE

MENISKUSA KOLENA?

Povreda meniskusa nastaje na dva na~ina. Kod mla|ih, aktivnih qudi obi~no je posledica povrede pri sportskim aktivnostima.

Moringu ne treba posmatrati samo kao dodatak ishrani – ona mo`e postati deo redovne, svakodnevne ishrane. Sa nutritivnog aspekta, ova biqka je bogata aminokiselinama, vitaminima i mineralnim solima, {to je ~ini pravim eliksirom zdravqa za ceo organizam. Moringa je superhrana u pravom smislu re~i – bogata nutrijentima i zdravstvenim prednostima. Suplementi moringe sadr`e prah osu{enih listova biqke, ali postoje i ekstrakti dobijeni iz semenki. PROTIV STAREWA

Zahvaquju}i visokom sadr`aju proteina, vitamina i minerala, moringa je dragocen

lo da ostane,” rekao je Loksli. „Mo`ete sebi napraviti vi{e {tete poku{avaju}i da prona|ete problem. Ako imate problema, razgovarajte s lekarom.”

I Lapin i Rikardo-Gonzales preporu~uju redovno odr`avawe higijene pred spavawe, ukqu~uju}i blagi ~ista~ za uklawawe prqav{tine i vi{ka uqa s lica. Uklonite {minku s o~iju i ve{ta~ke trepavice pre spavawa kako biste izbegli iritaciju ne`ne ko`e oko o~iju, rekao je Lapin.

Osobe sklone aknama mogu jednom ili dva puta nedeqno koristiti lokalni retinoid, rekao je Rikardo-Gonzales, napomiwu }i da je u rutini nege ko`e umerenost kqu~na.

„Video sam kod pacijenata da, kada je barijera vlage u koì o{te}ena, odnosno kada je koà previ{e suva ili proizvodi vi{ak uqa zbog upale ili prekomernog prawa, griwe mogu da se prekomerno razmnoè,” rekao je Rikardo-Gonzales.

Redovan, adekvatan san je tako|e vaàn kako bi se spre~ilo da koà proizvodi previ{e sebuma, masne supstance koja je kao hrana za griwe, pokazala su istraìvawa.

Za le~ewe demodikoze, dermatolog mo`e propisati lokalni ili oralni ivermektin kako bi populacija griwa bila vra}ena na normalan broj, rekao je Rikardo-Gonzales. Me|utim, nije mogu}e potpuno ih iskoreniti.

meniskusa kolena?

Kod starijih, radi se o degenerativnim promenama koje dovode do gubitka elasti~nosti i do rascepa meniskusa.

KOJE SU NAJ^E[]E POVREDE MENISKUSA KOLENA?

Naj~e{}i na~in povrede je kad je koleno polusavijeno i zarotira se-pri doskoku, padu. Prvi simptom je bol. Moè do}i do pojave izliva u kolenu, oteànog oslonca. Ako je povreda ranije nastala, simptomi su: povremena pojava izliva, ose}aj povremenih blokada kolena, ~ujni fenomen {kqocawa, oteàn ili nemogu} ~u~aw, oteàno pewawe uz stepenice.

„Ortoped }e nakon pregleda predlo`iti dodatne dijagnosti~ke preglede (naj~e{}e MRI kolena)”, isti~e dr Kecojevi}.

NA KOJI NA^IN SE LE^E POVREDE MENISKUSA KOLENA?

Zavisno od tegoba i vrste povrede meniskusa, ortoped }e se odlu~iti za na~in le~ewa.

Kod starijih qudi, sa degenerativno izmewenim meniskusima i o{te}ewem hrskavice obi~no se daje prednost konzervativnom, neoperativnom le~ewu.

Kod mla|ih qudi se ~e{}e vr{i operativni zahvat – artroskopska operacija. Kod operacije se te`i da se sa~uva meniskus u{ivawem, a ako mesto rascepa nema potencijal zarastawa, da se povre|eni deo odstrani tako da ostane {to vi{e zdravog tkiva meniskusa, zbog wegove izuzetne va`nosti u biomehanici kolena.

izvor vitamina A i C, kalcijuma i gvo`|a, kao i esencijalnih aminokiselina i antioksidanasa koji {tite }elije od slobodnih radikala.

ZA BOQU PROBAVU

Konzumacija moringe mo`e poboq{ati rad creva i spre~iti zatvor. Wena protivupalna svojstva doprinose ja~awu crevne flore i boqoj probavi.

REGULI[E NIVO [E]ERA U KRVI

Moringa ima hipoglikemijsko dejstvo, odnosno sni`ava nivo {e}era u krvi, {to je ~ini odli~nim dodatkom ishrani za osobe koje moraju da vode ra~una o glikemiji. Ta-

ko|e je koristan saveznik u prevenciji dijabetesa i, u nekim slu~ajevima, odr`avawu telesne te`ine.

JA^A IMUNI SISTEM

Mikronutrijenti i antioksidansi u moringi pomaù telu da se za{titi od infekcija i bolesti. Neka istraìvawa pokazala su da moè poja~ati imunitet i podsta}i proizvodwu belih krvnih zrnaca. SNI@AVA KRVNI PRITISAK Moringa doprinosi sniàvawu krvnog pritiska i prevenciji kardiovaskularnih bolesti, pa je odli~an saveznik u o~uvawu zdravqa srca.

UZVIK BOLA

NASEQA

DREVNI NAROD U JU@NOJ AMERICI

SRPSKA GLUMICA NASLICI ORIJENTA-

SKANDINAVKA UKR[TENICA

INICIJALI TESLE VOZARI SKELE

SKRIVENA DELATNOST

IMATI VOQU VEZNIK

ROKERA VUKA[INOVI]A REKAU BOSNI, PRITOKA SAVE

SKO MU[KO IME SRPSKA GLUMICA OSTRVO U JEZERU MALA PRESPA VRSTA JU@NOG VO]A(MN.) ISTORI^AR VLADIMIR

SULTANOVE ZAPOVESTI [PANSKO @EN. IME UMIRITI, STI[ATI

OZNAKANA VOZILIMA

GOVE^E

KOD KRAGUJEVCA REKAU MJANMARU MESTO KOD SARAJEVA ZAVARENI SPOJ GOLOTIWA

SLABOVIDI QUDI VRSTA TROPSKE BIQKE NAPEV, MELODIJA

GOROSTAS, XIN POVRA]ATI NAFTNAINDUSTRIJA SRBIJE

SEOSKE STARE[INE (TUR.)

SOBNA GREJNA TELA SRPSKA [HISTKIWA

ALISAMARI]

REGULA[I, OKIDATI, OD, VO, ILI]EVO, ILIJA[, VAR, ]ORE, ANONA, NARATAK, M, DIV, RIGATI, AJANI, OTON, RADIJATORI,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: NOKAT, ERITI, LI MEN, AJ, NT, MESTA, INKA, HTETI, AIL, LIMUNI, IRADE, INES, L,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Obmane ~ula vida, vizije, prividi, 2. Imigrant - Zavareni spoj, 3. Ponos - Vojna jedinica u mar{u (mn.), 4. Simbol iridijuma - ûvari reda - Kilotona (skr.), 5. Izra|iva~i noèva - Jediwewe alkohola i kiselina (hem.), 6. Rastavni veznik - Stotinarka - Simbol kiseonika, 7. Omot, uvija~ - Pritoka Une, 8. Hri{}anska qubav (gr~.) - Uterati, saterati, 9. Oznaka na vozilima za obuku - Zlodela - [av na ènskoj ~arapi, 10. ûvar ade - Biqka iz porodice glavo~ika, tarkaw, 11. Dr{ka na violini - @ena Ilir - Predlog, 12. Ime francuskog pesnika FransaIme italijanske glumice Vali, 13. Ruska negacija - Petougao, 14. Slu`benici koji vode evidenciju.

USPRAVNO: 1. Slavni ma|ioni~ar Hari - Vikawe, grajawe, 2. Izu~avalac Asirije - Francuska glumica Katrin, 3. Medikament - Narodno `ensko ime - Kowi u narodnoj pesmi, 4. Fabrika uqa - Bojni otrov plikavac - Auto oznaka Nema~ke, 5. Simbol cerijuma - Jedinica ja~ine magnetnog poqaIme {panskog komediografa i pesnika De Vege, 6. Neobjavqeni rukopisi (lat.) - Bezbojni otrovni gas, 7. Udubqewe u zidu - So~ivo mikroskopaInicijali nau~nika Tesle, 8. Nakaza, rugoba (tur.) - Xarati vatru, garati, 9. Simbol ugqenika - Vrsta minerala - Raniji pisac Iso, 10. Ime pisca nobelovca Andri}a - Prefiwena, suptilna - Igwat odmila, 11. Narodno `ensko ime - Gr~ki vajar sa Rodosa, 12. Crveno krvno zrnce - Delovi sedmice.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: HALUCINACIJE, USEQENIK, VAR, DIKA, E[ALONI, IR, REDARI, KT, NO@ARI, ESTAR, ILI, STOTKA, O, OVITAK, UNAC, AGAPE, UGNATI, L, NEDELA, NAT, ADAR, TARKAN, KE, ILIRKA, OD, ANATOL, ALIDA, WET, PENTAGON, EVIDENTI^ARI.

Ana Bekuta: Peva}u dok sam `iva, o penziji ne razmi{qam

Ana je godinama jedna od najtra`enijih zvezda u Srbiji, iza sebe ima desetine hitova, ogromne koncerte, dugo je anga`ovana u „Zvezdama Granda“, te se ~ini da nikad ne}e oti}i u penziju.

– Peva}u dok sam `iva, o penziji ne razmi{qam – rekla je Ana pre nekoliko godina, a ubrzo posle toga dobila je prvu penziju, ali je i pored toga nastavila da nastupa i snima, a weni stari hitovi posledwih godina su popularniji nego kada ih je objavila, te je jasno da za folk zvezdu nema zime.

Re~ je o nacionalnoj penziji, a kako se na vreme brinula o starosti, sada prima dve penzije.

„Imam dve penzije, jednu austrijsku i jednu na{u“, rekla je Ana tada.

Ina~e, peva~ica godinama `ivi u prostranom stanu na Vra~aru koji je uzela na kredit.

Ovde je ~esto boravio i wen pokojni partner, politi~ar Milutin Mrkowi} o ~ijoj imovini je jednom govorila.

„Dok mi se u zadwih godinu dana ru{io svet, mnogi su raspravqali o mojoj i Milutinovoj imovini. Bilo je to ponekad te{ko da se ~ita i probavqa. Kao da sam neka sirotica, a ne `ena koja radi, sti~e i stvara posledwih 40 godina. Mo`da vam je nepojmqivo, ali ja sam zaradila vi{e nego Milutin“, zakqu~ila je peva~ica.

BALKANSKA KRAQICA NARODNE

MUZIKE: Temi{var na nogama zbog Dragane Mirkovi}

Folk diva Dragana Mirkovi} jo{ jednom je dokazala da je neprikosnovena zvezda na Balkanu – spektakularnim koncertom odr`anim na centralnom trgu u Temi{varu, u Rumuniji, u okviru festivala Banaton.

Na centralnom trgu okupilo se oko 50.000 qudi koji su u`ivali u predivnoj no}i koju im je Mirkovi}eva, i pored jake prehlade, odradila od po~ekta do kraja profesionalno.

Publika je stigla iz svih krajeva Rumunije i Srbije kako bi zajedno zapevali bezvremenske hitove jedne od najvoqenijih umetnica sa ovih prostora.

Poseban trenutak ve~eri bio je kada je Dragana Mirkovi} progla{ena balkanskom kraqicom narodne muzike. Ova laskava titula uru~ewa joj je pred prepunim trgom koji je uzvikivao weno ime. Nakon vi{e od ~etiri decenije karijere, Dragana i daqe pomera granice i potvr|uje svoj status legende. Koncert u Temi{varu jo{ jednom je pokazao da muzika nema granice i da wena popularnost ne poznaje jezike ni granice – publika je pevala svaku pesmu uglas.

KEBA POKRE]E BIZNIS, TI^E SE LEPOTE:

Neguje lice za 55 dinara, a u posao ume{ao i }erku

Toliko puta je u javnosti Dragan Koji} Keba sre|ivao obrve, gledao se u ogledalo i pri~ao o tome kako neguje lice. Jednom prilikom je i otkrio kako sam pravi maske za lice i kako zna {ta wegovoj koì najvi{e prija, pi{e Blic. Budu}i da je interesovawe za wegove kreme postalo veliko, Keba razmi{qa o tome da pokrene sopstveni biznis, a na tom putu ima podr{ku }erke Nata{e. – Treba da se negujemo, ko }e da me neguje ako sam sebe ne negujem. Imam neke svoje doma}e proizvode, {to kaèm, spoj sa prirodom koji preferiram. Kreme kod ku}e od jednog jajeta, belance, ùmance, zategne{ borice i tako daqe – rekao je Keba.

I dok pri~a kako daje basnoslovne cifre za razne preparate, pa ~ak i 600 evra za korekciju obrva izgleda da za lice „ima zmiju u xepu“.

– Jedno vreme sam praktikovao da se umivam kiselom vodom jutru, ~im se probudim. Od tih sastojaka u gaziranoj vodi lice se dodatno ispilinguje i zate`e. Ne treba to ~initi ba{ svakog jutra, ali povremeno da, zapravo samo kao piling. Kada to zavr{im koristim kremice – otkrio je peva~ za „Grand“, a kisela voda ina~e u marketima ko{ta oko 55 dinara.

Karleu{a kupila stan u Dubaiju za milion evra, a u minusu je skoro pola miliona: Odakle joj pare?

Nedavno je u srpskim medijima osvanula vest da je peva~ica Jelena Karleu{a kupila stan u Dubaiju, kao i da je za wega iske{irala ~ak milion evra. Osim neverovatne sume, koju ve}ina naroda u Srbiji ne mo`e ni da zamisli, {okantan je i spisak usluga koje }e peva~ica u`ivati. Ono {to je ipak ~udno jeste da ovakav ceh pravi u trenutku kada je wena firma prijavila ogroman gubitak, kako govore zvani~ni podaci u Agenciji za privredne registre.

Karleu{a je mnogo puta putovala u Dubai, te nije krila da je odu{evqava ovaj grad, kao i da namerava da se jednog dana tamo preseli. Sada je oti{la korak tamo, po{to je prema pisawu Telegrafa, kupila stan u Kavali kuli, koja je trenutno u izgradwi. Navodno je re~ o dvosobnom stanu od oko 130 kvadrata, koji je platila oko milion evra, odnosno 7.000 evra po kvadratu.

Kompletnu kulu dizajnira}e ~uveni italijanski brend. Pomenuti medij dodaje da }e peva~ica postati vlasnica jednog od 464 stana koliko }e ih biti u ovoj kuli od 70 spratova, sa direktnim pogledom na marinu, kao i 24-~asovnim rum-servisom i batlerom. Tako|e, kula }e posedovati i kafi}, restoran, teretanu, privatnu pla`u…

Gotovo sve ono {to odlikuje `ivot najbogatijih qudi u Dubaiju, a uskoro }e i Karleu{a postati deo tog stale`a.

Na prvi pogled, reklo bi se da su se nastupi po trgovima u Po`arevcu, Somboru, Rumi i ostalim mestima u Srbiji isplatili, me|utim zvani~ni podaci wene firme „JK entertejnment“ za 2024. godinu govore druga~ije. Naime, Jelena je tokom 2024. ostvarila promet od ~ak 807.256 evra, ali je imala rashode od ~ak 1.281.751 evra. Kada se sve sabere, ona je u gubitku ~ak 474.495 evra, {to je mnogo gore od 2023. godine, kada je wena firma bila u gubitku 144.666 evra. Treba uzeti u obzir da je tokom 2023. imala saradwu sa Telekomom, koji je bio glavni

spoznor wena dva albuma, „Alfa“ i „Omega“.

Qubav Karleu{e i SNS-a iz dana u dan je samo rasla, te su mnogi o~ekivali da }e 2024. biti mnogo blagorodnija za wu, ali zvani~ni podaci govore druga~ije.

Me|utim, na{ao se neki milion i za stan u Dubaiju, a time bi vaqda trebalo da se pozabavi Poreska uprava, jer se postavqa logi~no pitawe: otkud peva~ici novca za ovoliki luksuz, ako posluje sa gubitkom? Pogotovo jer ona ne krije koliko se luksuzira; iako, naime, jo{ nije potvrdila kupovinu skupocene nekretnine u UAE, ona otvoreno pokazuje da kupuje stvari najskupqih svetskih modnih marki – i to u izobiqu.

Skandal u Hrvatskoj, Sisak

otkazao Bajagin koncert

Grad Sisak je otkazao koncert Bajage i Instruktora u tom mestu

Bajaga i Instruktori imali su zakazan nastup u Sisku za 4. jun, povodom Dana grada, ipak –do toga nije do{lo.

Menaxer benda Dragoslav Gane Pecikoza je to i potvrdio.

nema novca. Mislim, nema nam druge. Oni su tako rekli. Mi imamo ugovor od januara, ali nema razloga da tu`imo ili se `alimo“, rekao je Pecikoza za Sisak.info i dodao:

„Po ugovoru bi trebalo da nam isplate ~itav iznos, ali mi smo napisali da je sve u redu i da svi koji `ele mogu do}i da slu{aju Bajagu u Zagrebu na Jarunu. Mi smo se zahvalili u nadi

„Svirali smo u Sisku ve} i pro{lo je sve bez ikakvih problema. Obja{wewe je da je nova vlast zatekla praznu kasu i da

da }emo jednog dana, kad bude sve u redu, do}i svirati“. Do ove odluke do{lo je nakon {to je SDP u prvom krugu lokalnih izbora izgubio vlast u Sisku nakon 12 godina. Vlast je preuzeo ~lan HDZ Domagoj Orli}, a prilikom primopredaje vlasti je rekao da }e o Bajaginom koncertu tek biti odlu~eno. Pomenuti medij objavio je i prepisku koja se odvijala izme|u grada Siska i menaxmenta benda. „Obave{tavamo vas da ovim putem otkazujemo ugovor o koncertnom nastupu, odnosno ugovoreni koncertni nastup za 4. jun 2025. godine. Naime, nismo u mogu}nosti osigurati adekvatne uslove za nastup, budu}i da postoji pove}ani rizik odr`avawa, te tehni~ke uslove za odr`avawe koncerta“, stoji u imejlu grada Siska. Na to je stigao odgovor menaxmenta:

„Iako imamo ugovor za koncert Mom~ila Bajagi}a Bajage u Sisku dana 4. 6. potpisan dana 14. 1. izme|u Grada Siska i firme GMR d.o.o. koja zastupa grupu Bajaga i Instruktori, mi ne}emo tra`iti nikakvu od{tetu, iako imamo pravnu osnovu. Ali, va{i razlozi otkazivawa dogovorenog koncerta nisu na ugled ni Grada Siska, a ni Bajage i Instruktora koji su omiqeni bend u celoj Hrvatskoj! Pozivamo vas sve na koncert u Zagrebu 8. 6. na Jarunu. S po{tovawem, Bajaga i Instruktori i GMR d.o.o.“.

Pobeda izuzetnog Pjastrija, tragi~ar Maks izazvao haos u [paniji

Voza~ Meklarena Oskar Pjastri pobedio je na Velikoj nagradi [panije, devetoj trci u aktuelnoj sezoni Formule 1. Kroz ciq je drugi pro{ao wegov timski kolega Lando Noris, dok je podijum kompletirao [arl Lekler u Ferariju.

^etvrtu poziciju zauzeo je Mercedesov Xorx Rasel, a peti je kroz ciq pro{ao aktuelni {ampion Maks Ferstapen.

Upravo je incident ove dvojice voza~a obele`io trku.

Vedeta Red Bula je u fini{u, nakon vozila bezbednosti, ostala na tvrdim pneumaticima u borbi sa konkurentima koji su bili na mekim gumama.

U te{koj poziciji je bio Ferstapen i napravio gre{ku. Zato je izgubio tre}e mesto od Leklera, a potom smo bili svedoci autodestrukcije Holan|anina.

Maks je prvo odbranio ~etvrtu poziciju od nadolaze}eg Rasela uz silazak sa staze, da bi ga potom udario kada mu je nalo`eno da ustupi poziciju na stazi Britancu.

Ferstapen je zato ka`wen sa dodatnih 10 sekundi. Branilac titule je zato zvani~no zauzeo 10. poziciju. U posebnoj vesti ~itajte detaqnije na tu temu.

Peto mesto na stazi „Kataluwa“ pripalo je voza~u Zaubera Niku Hulkenbergu, a wega su pratili Luis Hamilton u Ferariju i mlada nada Rejsing Bulsa Isak Ha|ar.

Poene su osvojili jo{ Alpinov Pjer Gasli, Fernando Alonso za Aston Martin i spomenuti Ferstapen.

Pjastri je lider {ampionata sa 186 bodova. Na drugom mestu je Noris sa 10 mawe, dok Ferstapen zauzima tre}e mesto sa 137.

U konkurenciji konstruktora – lider je Meklaren sa 362 boda, Ferari ima 165, a Mercedes 159 na tre}oj poziciji. [ampionat se nastavqa 13. juna, kada po~iwe Velika nagrada Kanade.

Zvani~no: Superliga privremeno sa 14, pa trajno sa 12 klubova –revolucija u srpskom

fudbalu

Izvr{ni odbor Fudbalskog saveza Srbije usvojio je predlog o promeni formata Superlige Srbije, koji podrazumeva skra}ewe sa 16 na 12 klubova, uz jednu prelaznu sezonu koja }e brojati 14 klubova.

„Kako bi fudbalski klubovi imali vremena da se priviknu na novi sistem takmi~ewa, do} i }e do postepenog prelaska na novi format, pa }e sezona 2026/27 biti prelazna i igra}e se sa 14 klubova u Superligi“, saop{tio je FSS.

[to zna~i da }e i naredne sezone Superliga biti ista kao i ove godine, dok }e tek za dve godine po~eti da se primewuju pomenute reforme.

Za narednu sezonu, koja }e po~eti 18. jula, ostaje sve isto: 16 klubova, plej-of i plej-aut nakon 30 kola, ali }e na kraju ~etiri kluba direktno da ispadnu umesto sada{wih dva.

„Odluka o promeni formata takmi~ewa je iskorak koji je srpski fudbal dugo ~ekao. Smawewe broja klubova u elitnom rangu deo je {ire strategije kojom èlimo da modernizujemo na{ takmi~arski sistem i pribliìmo ga evropskom standardu. Liga od 12 klubova podi}i }e kvalitet igre, {to }e publika da prepozna, a klubovima }emo da pruìmo boqe uslove za razvoj. Ujedno, uvereni smo da }e na{i predstavnici u evropskim takmi~ewima ostvarivati zapaènije rezultate zahvaquju}i ovakvom sistemu. Verujem da }e ova odluka imati pozitivan efekat na srpski fudbal i da }e doprineti boqem ambijentu u sportu koji najvi{e volimo“, rekao je predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Xaji}. Prelazna sezone izgleda}e ovako – Igra}e 14 klubova u Superligi, u plej-ofu }e biti {est, a u plej-autu osam klubova i na kraju }e ispasti ~etiri tima, ~ime }e se do}i do brojke od 12, za koju je proceweno da je optimalna za Superligu Srbije.

TRESE SE TIRANA!

Albanski navija~i povukli radikalan potez pred me~ sa Srbijom

Ceo region, Evropa i svet govori o predsto je}oj utakmici kvalifikacija za Svetsko prven stvo 2026. godine izme|u Albanije i Srbije u Ti rani. Susret koji je na programu 7. juna od 20.45 dobio je i svoju zanimqivu “predigru” nakon najave bojkota najvatrenijih pristalica doma}e ekipe.

Naime, popularni „Crveno-crni navija~i” ne}e se na}i na stadionu Er Albanija zbog sukoba sa Fudbalskim savezom Albanije koji je usled velikog interesovawa qudi odlu~io da karte deli putem `reba.

Dodatno ote`avaju}a okolnost za sve koji `ele do}i do karata jeste i ~iwenica da je jedan deo tribina zatvoren za publiku zbog kazne UEFA, pa su Albanci odlu~ili da karte za taj me~ dodele polaznicima fudbalskih {kola {irom zemqe.

- Prvi put jo{ od na{eg osnivawa, za 21 godinu, ne}emo biti na stadionu da pru`imo podr{ku na{oj reprezentaciji. Ne dozvoqavaju nam prija-

teqi Srba i to kada igramo u na{oj ku}i. Za razliku od prethodnih utakmica kada su na{i ~lanovi organizovano kupovali ulaznice za na{ sektor, ovog puta nismo u~estvovali u organizovanoj farsi sa la`nim `rebom. Ovaj sistem koji garantuje karte turisti~kim agencijama, koje ih daqe preprodaju, duboko je nepravedan i neprihvatqiv”, navodi se u saop{tewu grupe navija~a, koja je tako|e istakla da je najjeftinija cena karata ~ak 150 evra, a najskupqa i do 1000.

- Nezamislivo je da prose~na albanska porodica, sa dvoje dece, mora da plati 600 evra da bi gledala utakmicu, koliko ko{ta i nedequ dana na letovawu u junu”, smatraju “Crveno-crni navija~i”. Tako da Srbija ne}e protiv sebe imati najvatrenije navija~e Albanije, ali svakako da }e imati pun stadion.

PIKSI ZAUVEK PRECRTAO SERGEJA, PA PORU^IO:

„Neka ka`e da je zbog mene, da}u ostavku“

Reprezentacija Srbije u subotu 7. juna zapo~iwe kvalifikacioni ciklus za Svetsko prvenstvo u fudbalu koje se naredne godine igra u SAD-u, Meksiku i Kanadi.

„Orlovi“ }e prvi me~ oigrati u Tirani od 20.45 protiv Albanije u grupi K. Na{ rival je ve} odigrao dva duela i do`iveo poraz od Engleske sa 2:0, a potom savladao Andoru sa 3:1.

Na prvom mestu je Engleska sa {est bodova, a tu su jo{ i Letonija sa tri boda i Andora bez bodova is vi su osim Srbije odigrali po dva me~a.

Srbija }e potom u utorak do~ekati selekciju Andore.

Uo~i duela sa Albanijom javnosti se obratiti selektor Dragan Stojkovi}.

„Prvo ho}u mojoj }erki Andrei da ~estitam ro|endan. @elim da ~estitam Zvezdi, Partizanu, Pazaru i Radni~kom iz Kragujevca na uspesima koje su postigli ove godine, i plasmana u Evropi i da poèlim da dostojno reprezentuje na{ fudbal. Mi se nalazimo u jednom vrlo va`nom momentu za reprezentativni fudbal srpski, po~etak kvalifikacija je vaàn i svaka utakmica po~ev{i sa Albanijom je va`na, gleda}emo da {to vi{e bodova prikupimo, osvojimo i zasluìmo da bismo se plasirali na Svetsko prvenstvo. Svi kaù da je prva utakmica jako bitna, mi smo jako fokusirani da krenemo kako èlimo i sprema}emo se u tom smislu da odigramo najboqe {to moèmo, uz respekt ka Albaniji, koja je dobra grupa, motivisani su. Na kaju krajeva to je samo utakmica od 90 minuta Srbija }e biti spremna za iza-

zov zvan SP i da }emo dostojno reprezentovati na{u zemqu. Objasnio je i za{to je Zvao Aleksandra Kataija iz Crvene zvezde.

„Ta~no je da je on bio igra~ koga sam uvek jako cenio, s obzirom da je on neko ko spada pod kategoriju majstora fudbala, nema nikakvih tajni kada je ve{tina u pitawu. Ovo je prvi put da je na spisku od kada sam ja tu, po meni sa pravom, jer je ovu sezonu odigrao dobro, izuzetno iskusan igra~ u tehni~kom smislu tako|e. Period iza ako se vratimo, ako neko pita {to ranije nije pozivan, podseti}u vas da je imao zdravstvenih problema, da nije bio u trena`nom procesu kako treba da bude profesionalni fudbaler. Kasnije je na{a ekipa bila izbalansirana, kristalno je jasno ko je u timu i ko ima kakvu ulogu. To je razlog {to nije bio tu. Sada je fizi~ki odli~no, pri~ao sam sa wim, osvaja~ je duple krune, igrao je u Evropi, tako da je sa pravom tu“.

Isti~e da je ovaj termin problem za sve bez obzira {to su Albanci ve} u takmi~arskoj formi.

„Za puno qudi sam u svetu fudbala sam u Mihnenu razgovarao, sla`u se ~iwenicom da selektori imaju problem, a to je

termin u junu, gde dosta igra~a ima luft po pitawu treninga. Svi su u istom problemu, ako je to problem. Se}am se iz iskustva da smo to imali i one godine kada smo igrali Ligu nacija. Na nama je da {to boqe pripremimo ekipu, bez obzira na duge {ampionate, dugog perioda igrawa. Sa te strane ne}e biti problem. To ima i Albanija, nisu u druga~ijem polo`aju od nas.

Kakav je status Sergeja Milinkovi} Savi}a?

„[to se Sergeja ti~e mi smo pet puta imali razgovor. On je ostao pri stavu da psihi~ki nije spreman, {to se mene ti~e, on vi{e ne}e igrati za reprzentaciju. Kod nekog drugog selektora mora}ete jednoga dana da vidite, nema vi{e smisla da se gubi vreme. Ja wega izuzetno cenim igrao ili ne, dobar je igra~, ali u psiholo{kom smislu nije spreman da igra. Posle pet razgovora ne treba vi{e gubiti vreme na tu temu. To nema nikave veze sa mnom, odnos neki, sva|a. To bih zamolio da qud ishvate i da ne prave neke nepotrebne pri~e. Shvatio sam da vi{e nemam `eqe ni energije ako nije spreman da igra. Ima druigh igra~a, eto vidite kao kod Qaji}a, vrlo mi se svi|a taj wegov stav“.

Haos u Parizu tokom proslave titule

- dva navija~a poginula, policajac u komi, uhap{eno

559 osoba

Vodeni topovi i suzavac tokom prosave titule Lige {ampiona u Parizu. Francuske vlasti saop{tile su da su dva navija~a poginula i da je jedan policajac u komi posle proslave pobede fudbalskog kluba „Pari Sen @ermen” (PS@) u Ligi {ampiona. Tako|e, privedeno je oko 560 qudi.

Kako je preneo francuski Figaro, policajac je povre|en petardom u neredima koji su izbili prilikom proslave pobede, prevezen je u bolnicu i stavqen u indukovanu komu.

Prema policijskom izvoru, policajac je slu~ajno pogo|en u oko na trgu ispred katedrale Kutans. Povre|eno je 22 pripadnika snaga bezbednosti, kao i sedam vatrogasaca.

Broj hap{ewa nastavqa da raste i prema posledwim podacima, uhap{eno je 559 qudi, ukqu~uju}i 491 u Parizu. U pritvor je odvedeno 320 osoba, ukqu~uju}i 254 u Parizu.

Prema policijskim izve{tajima, dve osobe, u Daksu i Parizu, su preminule, a ukupno su povre|ene 192 osobe.

Jedan tinejxer od 17 godina je zadobio ubodnu ranu u grudi i odmah je prevezen u bolnicu, ali je kasnije podlegao povredama.

Proslavu su obele`ili brojni incidenti na vi{e lokacija u gradu, ukqu~uju}i Jelisejska poqa, parisku obilaznicu i ~etvrt Port de Sen Klu, preneo je francuski BFM.

Prijavqeno je 692 po`ara, od toga su u 264 bila u pitawu vozila.

Na pojedinim mestima izbili su sukobi s policijom, a kori{}eni su vodeni topovi i suzavac.

Na Trgu Etoal demonstranti su probili policijsku barijeru, a na Jelisejskim poqima zapaqen je automobil, opqa~kana je i jedna prodavnica obu}e. U Port de Sen Klua zapaqena su dva automobila i razbijena autobuska stanica, a policija je intervenisala suzavcem.

Ministar unutra{wih poslova Bruno Retajo o{tro je osudio nasiqe.

„Pravi navija~i slave, dok varvari ru{e grad i provociraju policiju”, poru~io je on na mre`i Iks.

U proslavi je u~estvovalo vi{e hiqada navija~a, a Ajfelova kula bila je osvetqena bojama kluba. Uprkos incidentima, atmosfera je na mnogim mestima ostala sve~ana.

Za odràvawe reda bilo je angaòvano oko 5.400 pripadnika policije i àndarmerije, saop{tio je {ef pariske policije Loran Nuwez.

Pro{irena Evroliga, Partizan i Zvezda dobili licence!

Crvena zvezda i Partizan igra}e u Evroligi jo{ najmawe tri godine! Ova fantasti~na vest sti`e nam sa sastanka Evrolige gde je odlu~ena da liga od slede}e sezone bude pro{irena na 20 klubova, {to zna~i da Crvena zvezda Meridianbet i Partizan imaju garantovano mesto u eliti. U Evroligi }e slede}e sezone igrati i novajlije Valensija i Dubai, kao i aktuelni osvaja~ Evrokupa Hapoel iz Tel Aviva.

Bord Evrolige doneo je vi{e va`nih odluka, a za nas svakakako najva`nija je da su Partizan i Zvezda potpisali trogodi{we ugovore, pod ovim uslovima.

Crvenu zvezdu i Partizan trogodi{we licence ko{ta}e mawe nego {to je bilo najavqivano – 750.000 evra po sezoni, odnosno ukupno po 2.250.000 za tri godine.

Ipak, najva`nija novina je pro{irewe lige sa dosada{wih 18 na ~ak 20 timova, {to }e doneti vi{e utakmica i dodatno podi}i kvalitet takmi~ewa.

To zna~i da }e naredne sezone, pored Partizna i Crvene zvezde, Evroligu igrati Efes, Monako, Baskonija, Milano, Barselona, Bajern, Fenerbah~e, Asvel, Makabi, Olimpijakos, Panatinaikos, Pariz, Real Madrid, Virtus, @algiris, Hapoel Tel Aviv kao osvaja~a Evrokupa, i putem specijalnih pozivnica Valensija i Dubai. Naredne sezone, liga{ki deo imati ~ak 38 kola, potom plej-of i kao za kraj Fajnal-for koji se jo{ uvek ne zna gde }e se odr`ati, ali favoriti su Beograd i Valensija.

Kako se Pariz oslobodio nastrano ambicioznih i sujetnih za istoriju Lige {ampiona

Mo`da PS@ nije uspeo sa najve}im zvezdama da se domogne prvog pehara evropskog {ampiona, ali jeste sa onima koji igraju fudbal kao tim, na ~elu sa neverovatnim Luisom Enrikeom na klupi.

Kakvo mo}no finale Lige {ampiona na Alijanc areni u Minhenu, dostojno sporta za koji se tvrdi da je najva`nija sporedna stvar na svetu. Dodu{e, mo} tom istorijskom finalu, u kojem je Pari Sen @ermen ostvario najubedqiviju pobedu ikada u elitnom fudbalskom takmicewu, nad Interom 5:0, dali su upravo Pari`ani predvo|eni fenomenalnim trenerom Luisom Enrikeom. Upravo nas je francuski tim, ~ak i ako ste navijali za Inter, podsetio za{to volimo fudbal. U 90 minuta blistave igre, postojao je samo jedan tim, i to tim bez superzvezda, tim za koji su mnogi navija~i koristili Google pretragu da provere o kojim se igra~ima radi.

“Sveci” su sezonu, u kojoj su osvojili doma}i {ampionat i kup, tripletu kompletirali peharom Lige {ampiona, uz osvojen i Superkup Francuske. Inter je, s druge strane, potpuno razo~arao, ne samo zbog debakla u finalu elitnog evropskog kupa, ve} i zbog tragi~ne sezone, koju su po~eli porazom u Superkupu Italije (2:3), iako su protiv Milana vodili 2:0. U`as se nastavio eliminacijom u polufinalu Kupa Italije, zatim gubitkom Skudeta (osvojio ga Napoli) u posledwem kolu za koji su sami krivi, a skok u pakao bilo je finale Lige {ampiona.

Ali, bas kao u pesmi “We are the champions”, grupe Queen, “no time for losers”, tako i ovde nema prostora vi{e za ekipu koja za tri godine dvaput izgubi u finalu Lige {ampiona, mada treba biti po{ten pa priznati da i ulazak u samu zavr{nicu u ovako kratkom roku nije rezultat za potcewivawe.

Pari Sen @ermen mnogima nije bio omiqeni klub, mo`da i daqe nije, ali ona igra iz finala prosto ne mo`e se ne voleti. „Sveci“ su dolaskom arapskih investitora poku{ali da pre~icama stignu do slave i grdno su se prevarili. Dovodili su u Pariz sve same superstarove, poput Zlatana Ibrahimovi}a, Lionela Mesija, Nejmara, Edisona Kavanija, Kilijana Mbapea, Tijaga Silve, zgazili su mnoge, ali Evropu nisu pokorili.

Onda je na “Park prin~eva” doveden Luis Enrike, trener sa vizijom i iskustvom osvajawa Lige {ampiona. Pariz se oslobodio nezadovoqnih, sujetnih, nastrano ambicioznih, u novom fudbalskom konceptu trebalo je, na primer, dovesti Dezirea Duea iz Rena za “skromnih” 50 miliona

evra, da bi se 19-godi{wi fudbaler na ukazanom poverewu zahvalio sa dva pogotka i asistencijom u finalu Lige {ampiona. Asistencije Usmana Dembelea petom, probijawe odbrane Intera kao da u woj stoje prestravqena deca, “obesmi{qavawe” finala superiorno{}u, napada~ka filozofija, igra na gol vi{e, posed lopte, i dozvola Italijanima da za 90 minuta samo dva puta {utnu u pravcu gola, govori dovoqno o tome kakvo smo finale gledali i koliko je zaslu`en trijumf Enrikeovog tima. Brzina, tehnika, lopta na palcu, i “plastika” je u minhenskom finalu, zahvaquju}i {panskim notama Luisa Enrikea, oplemewena lepr{avo{}u i lepotom, dovoqnom za prvi trofej evropskog prvaka u istoriji kluba.

Minhen i peti put tali~an za prvenac

Minhen je peti put bio doma}in finala Lige {ampiona i zanimqivo da je i peti put do „u{atog“ pehara do{la ekipa koja ga nikada pre nije podigla. Tako se ovaj nema~ki grad jo{ jednom posre}io i ujednio poklonio za prvenac.

Zauvek }e Minhen ostati zlatnim slovima upisan u klupskoj istoriji Notingem Foresta koji je ba{ u tom gradu postao {ampion Evrope 1979. godine, na istom mestu je krunisan Olimpik Marseq 1993, ~etiri godine kasnije radovali su fudbaleri Borusije Dortmund, dok je 2012. i ^elsi osvojio Ligu {ampiona u Minhenu. Nema sumwe da nebo nad Minhenom voli one koji sawaju velike snove, pa ih kad-tad ostvare.

THURSDAY l ^ETVRTAK 5. 6. 2025.

NOVAK ISPISAO ISTORIJU ROLAN GAROSA, OVO NI NADAL NIJE USPEO:

Uve}ao rekord

i nikad pre ovo niko nije

uradio na grend slemu

Novak \okovi} je upisao pobedu protiv Kamerona Norija i tako jo{ jednom podebqao svoje ime u istorijskim kwigama.

Gotovo nestvarno zvu~i da je stigao do 19. ~etvrtfinala Rolan Garosa u karijeri, te ~ak 16. tog zaredom na drugom grend slemu u sezoni. Nije ispao u prvoj nedeqi turnira na obodu Bolowske {ume jo{ od 2009. godine. Gotovo nestvarno zvu~i da je sakupio vi{e ~etvrtfinala ~ak i od Rafaela Nadala koji je ovde podigao 14 puta Kup musketara.

Ipak, Nadal je jo{ uvek rekorder takmi~ewa sa impresivnih 112 pobeda (uz samo ~etiri poraza, od toga dva od Novaka),

ali se sada \okovi} pridru`io elitnom klubu sa 100 i vi{e trijumfa na ovom turniru. Neverovatno zvu~i, ali Nadal nikada nije odigrao vi{e od {est ~etvrtfinala zaredom {to govori o nestvarnoj konstantnosti \okovi}a u Parizu. Dodu{e, Nadal je dva puta osvojio ~etiri titule u nizu i jednom je to uradio pet puta zaredom. Ipak, bio

NOVAK SE OGLASIO POSLE POBEDE I JUBILEJA: „Moj novi omiqeni broj…“

Novak \okovi}, najboqi teniser svih vremena, do{ao je do jubilarne 100. pobede na Rolan Garosu, {to je samo wemu i Rafaelu Nadalu po{lo za rukom.

Srpski teniser je u osmini finala ove godine pobedio Kamerona Norija sa 6:2, 6:3, 6:2 i tako obele`io neverovatan jubilej.

Posle pobede nad Britancem, protiv kojeg ima 6-0 u me|usobnim duelima, Novak je oglasio na dru{tvenim mre`ama.

„Pobeda 100 na Rolan Garosu. Moj novi omiqeni broj. ^etvrtfinale. Idemooo“, napisao je \okovi} uz smajli koji se smeje.

Podelio je Novak i objavu stranice „Tennis TV“, na kojoj se nalazi on sa 100. trofejem u karijeri (u @enevi) i on posle 100. pobede na Rolan Garosu.

„Kao {to bi Novak rekao: ‘Nije tako lo{e’“, pi{e u objavi koju je podelio srpski teniser.

Melburn Siti osvojio titulu {ampiona Australije

Fudbaleri Melburn Sitija novi su {ampioni Australije. U velikom finalu A-lige, odigranom u subotu uve~e, pobedili su gradskog rivala Melburn Viktori sa 1:0 i drugi put u klupskoj istoriji osvojili titulu.

Jedini gol na me~u odigranom pred skoro 30.000 gledalaca na Ejmi parku, postigao je izraelski fudbaler Jonatan Koen, jo{ u 10. minutu me~a.

je primoran da propu{ta turnire zbog povreda. \okovi} je protiv Norija stigao do 100. trijumfa i sada mu je ovo najuspe{niji grend slem po broju pobeda, ujedno i prvi na kom je stigao do 100 i vi{e pobeda. Na Australijan openu je ostao na 99, na Vimbldonu na 97, a US Openu na 90. Ima ukupno 386 pobeda na grend slem turnirima.

„NE]U DA ^EKAM POZIVNICU, IDEM NA EVROBASKET“

Novak \okovi} dolazi na Evrobasket da prati srpske ko{arka{e, saznao je da je finale Evropskog prvenstva (14. septembar) sedam dana nakon US Opena i da }e imati dovoqno vremena.

Istakao je koliko ceni

Bogdana Bogdanovi}a i sve {to radi za voqeni klub, ali i reprezentaciju. Wegovo pona{awe uvek posebno pohvali.

Isprva nije bio siguran, ali se ~ini da je do kraja odgovora odlu~io da se na}i u Rigi po~etkom septembra.

„Vide}emo za Evropsko prvenstvo kako }e se stvari odvijati. Bogu hvala, ja bih `eleo apsolutno i moja bra}a pratimo ko{arku, drage voqe. Ne `elim da ~ekam pozivnicu, i}i }u najverovatnije. Mo`da povedem i sina koji voli ko{arku.“

Melburn Sitiju je ovo bilo ~ak peto finale u posledwih {est godina i prvi trofej od 2021. Novi prvaci Australije su tako|e prekinuli niz od sedam utakmica bez pobede protiv Viktorija, po{to su posledwi put pre ovoga slavili u gradskom derbiju odigranom 5. aprila 2023. Medaqu Xoa Marstona za najboqeg igra~a velikog finala dobio je vezni igra~ Sitija Metju Leki. Iskusnom 34-godi{wem Australijancu ovo je ne samo prvo priznawe za najboqeg fudbalera zavr{ne utakmice sezone, ve} i prva {ampionska titula u dugoj karijeri.

Degenek predvodi Sokeruse u borbi za Mundijal

Selektor Australije Toni Popovi} objavio je spisak 26 fudbalera na koje ra~una za odlu~uju}e utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026.

Sokerusi }e u ~etvrtak 5. juna igrati protiv Japana u Pertu, a pet dana kasnije gostuju selekciji Saudijske Arabije.

Reprezentacija Australije }e biti ja~a u odnosu na prethodne utakmice za trojicu povratnika. U nacionalni tim se posle du`ih pauza zbog povrede vra}aju Alesandro ]irkati, Rajli Mekgri i Konor Metkalf, dok su debitantske pozive dobili Kejsi Bos iz Melburn Viktorija i Pol Okon Engstler iz portugalske Benfike. Jedan od najiskusnijih igra~a u sastavu Sokerusa je Milo{ Degenek, odbrambeni igra~ i kapiten TSC-a iz Ba~ke Topole. Nekada{wi ~lan Belih orlova iz Boniriga i beogradske Crvene zvezde do sada je upisao 47 nastupa za reprezentaciju i jedini koji imaju vi{e odigranih me~eva su levi bek Aziz Behi~ i golman Metr Rajan.

Selekciji Australije potrebna su tri boda iz preostala dva me~a kako bi obezbedila plasman na Prvenstvo sveta koje }e se odr`ati idu}e godine u Meksiku, SAD i Kanadi.

Montemuro novi selektor Matildi

Fudbalski trener Xo Montemuro novi je selektor `enske reprezentacije Australije.

Objavqeno je da }e 55-godi{wi stru~wak naslediti privremenog selektora Toma Sermanija, koji }e u prijateqskom me~u protiv Argentine posledwi put predvoditi Matilde. Novi selektor Montemuro je u dosada{woj karijeri bio trener `enskih timova evropskih velikana poput Arsenala, Juventusa i Liona. SBS na srpskom