Srpski glas 8. jul

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 8.7.2021. z Year XXX No.2456

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

: BEZ DLAKE NA JEZIKU neja i estradni umetnik Goran Zari} iz Sid

Strana 5

Strane 16 i 17

KOSOVO Najskupqa ameri~ka

[ta o Kovidu-19 ka`e poznat

investicija u svetu a r g i a k ~ i t i l o p Sve je to Intervju nedeqe

Strana 6

Tihomir Tika Stani}, jedan od najpopularnijih srpskih glumaca

Nisam od onih koji `ale za starim, dobrim vremenima Po~iwe snimawe Strana 11 “Oluje”, prvog filma o stradawu Srba u pogromu iz 1995. godine

Sportski vremeplov Sto godina od prve utakmice srpske reprezentacije Strana 29

Putopis

OHRrIBD alkana Bise

Strana 19

2

10.jul decembar ^etvrtak 8.

2021. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

BRATANAC OLIVERA IVANOVI]A O SU\EWU U PRI[TINI:

Sudi se qudima koji su pomagali, a ne zna se kome, vlast u Srbiji nezainteresovana za su|ewe BIV[I DIREKTOR VBA:

Neboj{a Stefanovi} ne bi mogao da pro|e bezbednosnu proveru Biv{i direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) general Momir Stojanovi} izjavio je da Neboj{a Stefanovi} ne bi mogao da pro|e bezbednosnu proveru i da je wegov ostanak na ~elu Ministarstva odbrane rezultat "trulih" kompromisa u vrhu Srpske napredne stranke.

Stojanovi} je kazao da primer ministra Stefanovi}a, kome je iskazano nepoverewe u stranci, potvr|uje da je Srbija zarobqena u igrama partijske vrhu{ke. „Stefanovi} je u SNS-u smewen da bi Aleksandar [api} preuzeo Beograd i zbog prislu{kivawa predsednika Srbije. Stefanovi} je degradiran, ali je odlu~eno da se previ{e ne iritira jer kao dugogodi{wi najbli`i saradnik Aleksandra Vu~i}a mnogo zna. Plod tog kompromisa je bio da mu se smawi uticaj u stranci, ali da ostane na ~elu Ministarstva odbrane“, objasnio je Stojanovi}.

Prema wegovim re~ima, takva odluka je poni`avaju}a za General{tab i sve profesionalne vojnike, jer „~ovek koji je provu~en kroz blato i kome je potpuno srozan ugled“, nalazi se na jednoj od najvi{ih pozicija u dr`avi, u Ministarstvu odbrane. „U Vojsci Srbije je zavladao muk. Ministar ~iji je ugled u javnosti potpuno srozan, srozao je i ugled celokupne vojske. Da ima moralnog integriteta, Stefanovi} bi odmah podneo ostavku“, rekao je general.

Dodao je da je pozicija ministra odbrane postala najsporednija funkcija u Vladi Srbije i da je u posledwih devet godina promeweno sedam ministara, „koji su svojim radom i pona{awem potpuno devastirali ugled te institucije“.

Na pitawe da li bi ministar Stefanovi} danas pro{ao bezbednosnu proveru, Stojanovi} je kazao da mnogi dr`avni funkcioneri, a ne samo Stefanovi}, ne bi mogli da pro|u nijednu bezbednosnu proveru. „U Srbiji postoje samo dve vrste provera: delimi~na i potpuna bezbednosna provera. U SAD postoji 15 bezbednosnih provera i da bi se neko zaposlio u Pentagonu morao bi da pro|e sve te provere. A mi, na kqu~ne funkcije postavqamo qude koji ne mogu da pro|u elementarne bezbednosne provere“, rekao je biv{i direktor VBA. Mi imamo veoma problemati~an sistem bezbednosti, dodao je on, jer bezbednosne provere ne prolaze ni ministri, a ni wihove sekretarice i ostali slu`benici. „Neselektivnim prijemom qudi u dr`avnim organima, mi smo izbu{ili na{ sistem bezbednosti. Kroz partijsko zapo{qavawe bez ikakvih bezbednostih provera, omogu}ili smo da se u dr`avnim slu`bama duboko involviraju inostrani centri mo}i koji ne misle dobro Srbiji“, ocenio je Stojanovi}.

Bratanac Olivera Ivanovi}a Aleksandar Ivanovi} izjavio je u emisiji N1, govore}i o su|ewu za ubistvo Olivera Ivanovi}a, da se "tri i po godine tapkalo u mestu". "Ova optu`nica i ovaj postupak koji se vodi u Pri{tini obuhvata samo neke qude koji su pomagali u izvr{ewu tog krivi~nog dela, ne bavi se izvr{iocima i nalogodavcima. Dolazimo u situaciju da se sudi qudima koji su pomagali u izvr{ewu krivi~nog dela, a ne zna se kome su pomagali", ka`e on.

Prema wegovim re~ima, „tri i po godine se tapkalo u mestu“. „Tek nakon tri i po godine mi imamo i formalno po~etak tog su|ewa, vide}emo u kom pravcu }e sve i}i, na`alost, ova optu`nica i ovaj postupak koji se vodi u Pri{tini obuhvata samo neke qude koji su pomagali u izvr{ewu tog krivi~nog dela, ne bavi se izvr{iocima i nalogodavcima. Dolazimo u situaciju da se sudi qudima koji su pomagali u izvr{ewu krivi~nog dela, a ne zna se kome su pomagali“, ka`e on.

Isti~e da je za wih taj korak „od sedam miqa“. „Nastavi}emo da pitamo ko su qudi koji su organizovali to ubistvo“, ka`e on.

Kako je rekao, „ne}e Olivera taj sudski postupak vratiti“. „Ali }e porodici pru`iti jednu ogromnu satisfakciju da saznamo ko je to uradio i da taj neko odgovara u skladu sa va`e}im zakonima“, ka`e, dodaju}i da, na`alost, „sve do sada ne

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

ciju o kome se radi, jedan francuski general je tra`io sastanak, tom sastanku je prisustvovao i Oliver, i taj prijateq koji mi je to pri~ao. Oni su rekli da ne znaju o kome se radi, a general je izvadio VHS kasetu, na kojoj se videlo. Pre 20 godina je neko na VHS kaseti uspeo da zabele`i tako ne{to, zamislite kakvom tehnikom ti qudi raspola`u sada. Ube|en sam da postoje snimci“, rekao je.

Istakao je da Beograd vodi istragu iskqu~ivo medijski, „kroz instituciju predsednika

Podsetio je na „brutalne izjave zvani~nika Srbije“ „Otvoreno crtawe mete na le|a… Nije Oliver bio opozicioni, najboqa definicija Oliverovog politi~kog delovawa je ‘on je bio svoj’. Voleo je sve odluke sam da donosi“, ka`e.

Ivanovi}, govore}i o spotu koji se emitovao na TV Pink, ka`e da „to nije normalna kampawa“. „Ta kampawa je zavr{ena krvqu“, ka`e.

Istakao je da je sve {to je Oliver radio, „radio iskqu~ivo za interes Srba koji `ive dole“.

Ni S-300 ne poga|a 100%

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbije, koja nije ovla{}ena da se time bavi“. „Odsustvo i pritiska srpske strane ka me|unarodnoj zajednici, sve to stvara jednu veliku zabunu, su{tinski prenosi jaku poruku – ni Beograd nije zainteresovan da se taj slu~aj re{i“, ka`e on.

ma {ta mi re~e?!

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au

uliva poverewe da }e se skoro do}i do epiloga“.

Kako je rekao, Oliverov prijateq ga je podsetio na jedan doga|aj iz Kosovske Mitrovice u januaru 2000. godine. „Kada je iz severnog dela ka ju`nom ispaqen projektil. Srpska strana nije imala informa-

]ebovawe (Milove) pla`e „Kraqi~ina pla`a na kojoj nam je zavidio ~itav svijet, danas pro~itao sam na onom klipu, koji ste vi|eli – prodaja piva i }evapa za jedan euro.

Svi su do{li sa svojim }ebadima i suncobranima i poku{avaju da otu|e zapravo ne{to {to nije wihovo" (Milo \ukanovi}, predsednik Crne Gore)

„Imamo 18.000 raketa, ispaqeno je oko 5.000, a ostalo oko 13.000.

Fru{ka gora je potpuno automatizovana, ve} se vide rezultati automatizacije. Tamo su rezultati mnogo boqi nego kad su qudi morali sami da ciqaju i ga|aju. Morate biti svesni da to mora da se kombinuje sa osigurawem, zato dr`ava daje subvencije od 70 odsto za vo}arske kulture, ni S-300 ne mo`e da pogodi 100 odsto" (Ministar poqoprivrede Branislav Nedimovi} kazao je da je u posledwih 27 dana ispaqeno vi{e protivgradnih raketa nego cele 2015. godine)

Psuj na srpskom da te ceo Vimbldon razume „Ne, to nije bilo na srpskom (smeh)" (Novak \okovi}, teniser, na konstataciju novinara da smo sa usana pro~itali {ta je poru~io publici na kraju me~a sa Denisom Kudlom na Vimbldonu)

U`ivajte i kupajte se u bazenu zimi... „Apelujem na sugra|ane da racionalno koriste vodu. Pre svega onima koji `ive u prigradskim naseqima, jer se tamo voda koristi nesavesno, pojedini zalivaju beton da bi im bilo ne{to sve`ije, zalivaju ba{te, ili pune bazene. Nije ovo za trenutak za tako neka razmi{qawa i u`ivawa" (Gradona~elnik Beograda Zoran Radoji~i})

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 8. jul 2020.

2021. 3

DANICA GRUJI^I] OPOMIWE:

A gde vam je Dr`avni organ za utvr|ivawe posledica Kokeza?

NATO bombardovawa - nije za`iveo „Ni u proteklih godinu dana nije u~iweno ni{ta da organ sastavqen od predstavnika ~etiri ministarstva Vlade Srbije, koje je trebalo da utvrdi posledice NATO bombardovawa, po~ne sa radom“, ka`e dr Danica Gruji~i}, jedan od ~lanova tog tela.

Dr Danica Gruji~i} i dr Zorka Vukmirovi} protekle nedeqe su predstavile monografiju „Istina o posledicama NATO bombardovawa Srbije 1999. godine“. One su potpisane kao urednice kwige, a pripremilo ju je Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka u saradwi sa Inicijativom stru~waka za utvr|ivawe istine o posledicama NATO bombardovawa.

Tom prilikom, ona je govorila o komisiji za utvr|ivawe posledica NATO bombardovawa, koja je formirana 2019. godine, a koja ni do danas – nije za`ivela.

Telo za utvr|ivawe posledica NATO bombardovawa – stoji u mestu Danica Gruji~i} je napomenula da stru~waci okupqeni u tom organu znaju kojom metodologijom mogu da doka`u da je bombardovawe imalo posledice po zdravqe qudi i `ivotnu sredinu: „Me|utim, kada je potpisan ugovor izme|u ministarstava prosvete, zdravqa, odbrane i onog za za{titu `ivotne sredine, koje je bilo vrhovno, sve se zavr{ilo tim potpisivawem ugovora. Nikada nije donet zakqu~ak Vlade, a svi pravnici su mi rekli da je neophodan. Tada{wi ministar za za{titu `ivotne sredine je tvrdio da ne treba da se donese zakqu~ak Vlade, a svi drugi su rekli da ne postojimo dok se zakqu~ak ne donese“.

Pi{e: Milenko Vasovi}

Danica Gruji~i}: Dr`ava pravi zbrku oko posledica NATO bombardovawa, da bi se sve to danas primirilo i Vlada Srbije zaboravila na NATO zlo~ine

Kako je rekla, ideja je bila da se formira grupa qudi ~iji bi osnovni zadatak bio da na nau~noj osnovi ispita posledice NATO agresije 1999. godine. „To je najboqe bilo vezati za Fond za nauku, da, jednostavno, na{ Fond, umesto da daje za razne grantove i razli~ite vrste projekata, izdvoji sredstva za jedan nacionalni projekat, jer ovo je upravo to. Na{a ideja nije tu`ba NATO-u, o tome neka razmi{qaju politi~ari. Na{a ideja je remedijacija, oporavak `ivotne sredine i da vidimo koliko smo bolesni, a mnogo smo bolesna nacija. Kad pro|ete bolnicama imate utisak da niko u Srbiji vi{e nije zdrav, a sigurno je da je deo posledica povezan s bombardovawem 1999. godine“, predo~ava Danica Gruji~i}.

NATO pritiska Srbiju?

Danica Gruji~i} je podsetila na to da je u Srbiji postojala skup{tinska Komisija za istragu posledica NATO

bombardovawa, koja je obavqala jedan deo posla zajedni~kog tela ministarstava, ali je izrazila sumwu u efikasnost rada te komisije. „Koliko su i {ta oni mogli da urade bez laboratorija i nau~nika to }e oni re}i, ali to je politi~ko telo koje je unelo jednu vrstu zbrke u to koja je komisija prava. Je li to jedna ili ih je dve, {ta koja radi i sli~no. Taj skup{tinski saziv je zavr{en i, naravno, Komisije vi{e nema“, isti~e Danica Gruji~i}.

Ona je ukazala na to da postoji mogu}nost da srpski politi~ari trpe pritisak od strane zemaqa NATO-a koji onemogu}ava sprovo|ewe istra`ivawa. „Me|utim, ja sam ube|ena da }e se, ako na pravi na~in budemo radili, ako se, zaista, na sistemski na~in, svi ti podaci saberu u jedno mesto i obrade na na~in na koji to rade nauka i matematika, nama prikqu~iti nau~nici iz celog sveta“, zakqu~uje Danica Gruji~i}.

Premijer Izraela Naftali Benet u pismu Aqbinu Kurtiju: Izrael }e vam rado pomo}i u o~uvawu spomenika univerzalne kulturne vrednosti, kao i u skretawu pa`we na wih i pretvarawu u turisti~ku destinaciju

„Balkanski tok“ kompletan – Srbija i Ma|arska spojile gasovod Javno preduze}e „Srbijagas“ i ma|arska kompanija FGSZ povezali su na granici s Ma|arskom gasovod „Balkanski tok“ kojim }e ubudu}e ruski gas preko, Turske, Bugarske i Srbije stizati do sredwe Evrope.

Od sutra Ma|arska zakupquje kapacitete, a Srbija postaje va`na tranzitna zemqa za sredwu Evropu.

Du{an Bajatovi}, generalni direktor „Srbijagasa“, rekao je da je na ovaj na~in stavqena ta~ka na dugogodi{wi veliki posao kojim je na{a zemqa i kona~no re{ila pitawe snabdevawa gasa iz drugog pravca, a ne samo preko Ukrajine. „Niko se vi{e u Srbiji ne}e smrzavati a cena gasa se za doma}instva ne}e ni od jeseni mewati.

Poskupqewe zbog cene nafte koju prati cena gasa }e se preliti na 'Srbijagas'“, objasnio je Bajatovi}.

Prve koli~ine tranzitnog gasa kroz na{u zemqu za sredwu Evropu kre}u 1. oktobra,

Premijer Izraela Naftali Benet poslao je pismo premijeru Kosova Aqbinu Kurtiju u kom mu nudi pomo} u o~uvawu spomenika kulture od univerzalnog zna~aja. „Izrael }e vam rado pomo}i u o~uvawu spomenika univerzalne kulturne vrednosti, kao i u skretawu pa`we na wih i pretvarawu u turisti~ku destinaciju. Imamo veliko iskustvo sa na{im kulturnim lokacijama u Izraelu, posebno u Jerusalimu, i to znawe }emo rado podeliti sa vama“, navodi se u pismu.

Kurti je poslao pismo Benetu i premijerima i predsednicima 56 zemaqa.

Kako se navodi u saop{tewu za {tampu, Kurti je u pismu izrazio stavove Kosova o kulturnom nasle|u i zna~aju wegove za{tite.

Benet je izrazio zahvalnost {to je Kurti sa wim i drugim svetskim liderima podelio svoje stavove o va`noj i delikatnoj temi za{tite kulturnog nasle|a.

U ime izraelske vlade Benet je izrazio zahvalnost za otvarawe kosovske ambasade u Jerusalimu.

Kad odem u Kosjeri} ~esto se na|e neko da me baci u nekakvu dilemu. Pre neki dan me pita jedan, takore}i {eret, znam li gde je Legija. Zbunio sam se, pa odgovorih, vaqda u zatvoru. „A ima{ li kakav dokaz za to“, re~e isti.

Nisam jo{ stigao da serviram argumente, a ve} sam dobio slede}i rebus: „A gde vam, je Kokeza?“. Sad se i sam pitam, gde nestade lik koji je imao „jako opasan plan“ – da u „dogovoru sa strancima“ wegova ekipa preuzme vlast u Srbiji „~im se zavr{i sa Vu~i}em“. Bezmalo je pripremao politi~ki prevrat.

Zavladao je muk oko Slavi{e Kokeze, koga su Vu~i}evi poltroni dovodili u vezu sa Belivukovom grupom i pripremom likvidacije vo|e. Jo{ su ga prozivali da je name{tao rezultate fudbalskih utakmica, zatim da je „bizmismen“ koji je orobio dr`avu, pa {vercer cigareta te`ak ~ak 640 miliona evra…

Naprasno su sklowena svetla sa biv{eg predsednika Fudbalskog saveza Srbije, ba{ kao {to vi{e nije interesantan ni slu~aj Hrkalovi}, ni Veqa Nevoqa. Sve su to bili qudi od poverewe re`ima i sad nije za o~ekivati optu`nice i izvo|ewe istih na sud.

Nevoqu }e mo`da i izvesti, ali }e ga pre toga u}utkati.

Nego, {to upita Kosjeri}anin – gde je Kokeza. Je li mu neko oduzeo paso{, je l’ jo{ koji put saslu{avan? Nije vaqda da se ~ovek koga su wegovi prozivali za kriminal najgore vrste slobodno {vr}ka okolo. Jesu li nas lagali, da ga slome i izbace iz posla, ili nas la`u sada kada }ute.

Ne bih se iznenadio da „prevratnik“ Kokeza u~i {panski u Dominikanskoj Republici, ili u`iva na prvenstvu Evrope u fudbalu i svima nam se sme{ka, kako samo on to ume.

Mrzi me da idem do Vemblija i proveravam, prosto ne sumwam da }e Koki svoj plan ostvariti. Ne mislim na atentat i prevrat, ve} na lo`e i fudbalsku zavr{nicu.

Ako je imao kakvu rezervu glede puta u London mogao je da mu pomogne i Pantela. Da ga ohrabri, da uz pomo} VAR tehnologije objasni prijatequ kako ovo prvenstvo nije za ovu godinu, nego za pro{lu. Da fudbal nema veze sa sada{wim trenutkom, da su ovi dani samo premotani iz 2020. Da je to najobi~nije „telepromtovawe“ kroz vreme. Ne{to kao vo`wa po beogradskim xombama.

U 2020. Kokeza nije bio nikakav prevratnik, niti Belivukov saradnik nego prijateq predsednika Srbije, wegov partner od poverewa, ugledni pripadnik dru{tva. Iz te retroaktivne perspektive, on je i daqe Vu~i}ev ~ovek. Dovoqno je samo da ka`e – ja sam onaj od lane. Dokle je nauka oti{la.

Legenda ka`e da su se Nemci decenijama mu~ili da patentiraju ne{to sli~no. Da, na primer, ubace prase na po~etku proizvodne trake i na kraju iza|e kobasica. Onda su hteli da naprave reverzibilni proces, da ubace kobasicu a da iza|e prase. Nije moglo. Sve dok Vu~i} u Srbiji nije napravio tu vrte{ku.

Samo je wemu po{lo za rukom da od magarca napravi {efa poslani~ke grupe, od kriminalaca ugledne privrednike, a od napu}ene kafe kuvarice – ministarku. Jedino wegova traka mo`e da preparira akademika da u potpunosti li~i na ko{arka{ku trenersku legendu.

Tako }e i od pobratima Kokeze da napravi {ta god ho}e. Pogotovu ako ima istine u onome {to tvrdi Borko Stefanovi} – da je stvarni vlasnik Kokezinih firmi upravo Aleksandar Vu~i}. Zna predsednik kakav je to potencijal, ve}i od Terze i Vu~ele zajedno.

Vaqalo bi zato da nam neko iz policije i tu`ila{tva odgovori na pitawe iz naslova, da se javnost ne sekira bez razloga. Bi}e potreban Srbiji i svedok saradnik.

4

SRPSKA POSLA

10.jul decembar ^etvrtak 8.

2021. 2020.

@enske i mu{ke `ivotne krize Nije neuobi~ajeno da qudi gledaju na svoje `ivote tako {to ih dele na odre|ene periode.

Svaki od ovih perioda ima neke svoje karakteristike po kojima se razlikuje od prethodnog, ali i od slede}eg perioda. Zbog toga qudi koji se nalaze u prelazima izme|u jednog i drugog perioda do`ivqavaju da se mewaju, prvenstveno da im se mewa wihova predstava o sebi – wihov identitet. Dok su jedni pripremqeni na ove promene i na wih gledaju kao ne{to {to je prirodno, kod drugih se ovi prelazi izra`avaju kao jedna vrsta krize identiteta. Kriza se pojavquje kod osoba koje negativno gledaju na ove promene.

One imaju do`ivqaj da gube ne{to pozitivno {to je bila pozitivna karakteristika prethodnog perioda, ali i da }e slede}i period doneti ne{to ne`eqeno i ugro`avaju}e.

Tipi~no je da qudi po~etak nekog novog `ivotnog perioda vezuju za okrugle godine. Tako, na primer, poznata kriza sredweg doba po~iwe onda kada osoba smatra da se pribli`ila po~etku starosti.

Za nekoga je po~etak starosti 50, za drugog 55, za tre}eg 60 ili 65 godina. Ukoliko ima pozitivan stav prema ovom `ivotnom periodu, ima jasan plan kako }e odr`ati kvalitet svog `ivota, ne}e imati krizu. Kriza sredweg doba ne po~iwe ta~no na ove okrugle godi{wice. Prema pravilu, zapo~iwe nekoliko godina ranije, zato {to je osoba svesna da je negativna promena pred vratima wenog `ivota ili da je ve} u{la u hodnik koji je vodi u ne`eqeni period.

SAMO SE JA NISAM UDALA Kada su `ene u pitawu, prva kriza s kojom se suo~avaju nakon puberteta i adolescentne krize jeste ona oko tridesete godine. Trideseta godina je ~esto ona ta~ka u ne~ijem `ivotu kada se pravi neka vrsta bilansa uspeha dotada{weg `ivota. Mnoge `ene imaju neku vrstu li~nog `ivotnog plana ili scenarija koji mo`e biti nesvestan, a u kome su zacrtani ciqevi koje bi trebalo da ostvari do odre|enih godina da bi se ose}ala uspe{no i bila zadovoqna svojim `ivotom. U ovom `ivotnom planu sadr`ani su kriterijumi na osnovu kojih `ena procewuje svoju `ivotnu uspe{nost. Zato se ona u tridesetoj pita: „[ta sam postigla u dosada{wem `ivotu? [ta mogu da poka`em drugima

kao moje postignu}e?” Nekim `enama je va`no da do tridesete budu udate, u zadovoqavaju}em braku, da su rodile bar jedno dete, da imaju stabilan posao, da su napredovale u karijeri, da su se odvojile od roditeqa, da imaju svoj stan itd. Svi ovi ciqevi su individualni i ne odnose se na svaku tridesetogodi{wakiwu. Pri tome, `ena se ~esto upore|uje sa `enama iz svoje generacije. Ako je, na primer, ve}ina woj poznatih `ena iz generacije udata, a ona nije, po~iwe da se ose}a kao `ivotni gubitnik, smatraju}i da su druge, za razliku od we, normalne i uspe{ne.

Iako se ova kriza ti~e osobe i wenog unutra{weg do`ivqavawa, veoma je va`no kako se postavqaju woj va`ne osobe. Na prvom mestu su roditeqi koji, na primer, vr{e pritisak na mladu `enu da se kona~no uda i da im rodi unu~ad.

Kako `ena predvi|a da }e u tridesetoj morati „ne{to da poka`e”, kriza tridesete zapravo zapo~iwe u dvadeset i sedmoj ili dvadeset i osmoj godini. Nekada je wena manifestacija neka vrsta lagane panike da osoba ne}e sti}i da do tridesete postigne svoje ciqeve. Ovaj unutra{wi, a ~esto i spoqa{wi pritisak da do tridesete mora da se uda, mo`e rezultirati nepromi{qenim izborom mu`a.

VI[E NISAM MLAD Za razliku od `ena, koje su svesne da je wihova sposobnost ra|awa dece biolo{ki ograni~ena i da se smawuje u drugoj polovini tridesetih, mu{karci nemaju takvu svest. Kod mnogih mu{karaca kriza se pojavquje u wihovoj ~etrdesetoj godini. To nije kriza sredweg doba, u kojoj je okida~ „postajem star”, ve} je okida~ „vi{e nisam mlad”. To je, u stvari, prelaz iz „produ`ene mladosti” u zrelo doba. Ova kriza posebno poga|a one mu{karce koji su infantilni i koji sebe do`ivqavaju kao frajere, dakle individualiste i slobodwake koji nisu zainteresovani za ozbiqne veze.

Znawe da postoji `enska kriza tridesetih i mu{ka kriza ~etrdesetih je korisno upravo zbog toga {to qudi koji u|u u ove krize imaju problem da prepoznaju {ta im se ta~no doga|a, zbog ~ega se ose}aju anksiozno i depresivno. Svaka kriza je i {ansa da se daqi `ivot usmeri u `eqenom pravcu. M. T.

Tridesete su ~esto ta~ka za „bilans uspeha” dotada{weg `ivota, a pritisak najbli`ih da do tada devojka mora da se uda mo`e voditi ka nepromi{qenom izboru mu`a.

Mu{karci o prekretnicama razmi{qaju u ~etrdesetim

@IVETI

U SRBIJI  Pitali jednog politi~ara kako nikad ne pocrveni dok la`e.

- Takav mi pigment - re~e on.  Globalno zagrevawe je toliko uzelo maha da }e na{i ko{arka{i ubudu}e igrati samo na Zimskim olimpijskim igrama.  On je ro|eni funkcioner.

I u zatvorskoj }eliji ima {efa kabineta.  Kad pri~am sam sa sobom trudim se da ne upadam sagovorniku u re~, jer sam veliki pobornik demokratskog dijaloga.

 Pitawa na prijemnim ispitima ubudu}e da se prilagode znawu i interesovawu na{ih |aka.

Umesto rodoslova Nemawi}a neka nabroje ~lanove porodice Karda{ijan!  Pozajmili su malo iz na{e istorije.

Vrati}e kad budu imali.  Namno`ilo se komaraca i budala. Ne zna se ko vi{e ujeda...  Na{a opozicija je kao navija~ka bakqa.

Mnogo dima, malo vatre.

 Na{ to~ak sre}e slomio se o rupu u zakonu.

 Poru{ili smo Potemkinova sela prethodne vlasti. I napravili ve}a, boqa i lep{a!

 ^ega smo se sve mi nagledali dok smo `murili...

 Ministri mogu da skinu maske- pqa~ka je gotova!

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Ako bira{ izme|u dva zla boqe izaberi ono vidqivo nego ono nevidqivo" „Boqe je danas jaje, nego sutra koko{ka“ „Vi{e vredi {to `ena u{tedi nego {to mu` zaradi“ Narodne poslovice

„Hteo sam da poka`em kako u vrlo razli~itim epohama postoji nepokretna konstanta.

Sveprisutnost qubavi i smrti“ Danilo Ki{

„Velika misterija na{eg postojawa tek treba da se otkrije, mo`e se ispostaviti da ~ak i smrt nije kraj“ Nikola Tesla

TEMA NEDEQE

KOSOVO

Najskupqa ameri~ka investicija u svetu Takozvano nezavisno Kosovo je jedna od najskupqih ameri~kih investicija u wihovom pohodu za dominacijom u Evropi i svetu a 13,5 miliona dolara za borbu protiv korupcije koliko je Amerika preko Agencije za me|unarodni razvoj izdvojila za sanirawe korupcije je samo kap u moru.

Ovako @ivadin Jovanovi} nekada{wi ministar inostranih poslova SR Jugoslavije od 1998. do 2000. godine i predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, komentari{e ameri~ke donacije koje se {to kroz projekte {to, kroz „`ive pare“ a u posledwe vreme i naoru`avawem tzv Vojske Kosova, slivaju u buxet nepostoje}e dr`ave. „Te{ko je govoriti precizno o tome koliko je Amerika para ulo`ila u takozvano nezavisno Kosovo ali sigurno je da su

OBUKA JEDNOG VOJNIKA KO[TA 30.000 DOLARA Amerika je u posledwe vreme kao podr{ku na putu ka samoodr`ivosti Kosova, u maju ove godine dala 1,6 miliona dolara, a ameri~ki Stejt department je izdvojio i pola miliona dolara za formirawu „alternativnih izvora informacija“ za korisnike srpskog jezika, kao i da pomogne „nezavisnim“ medijima na tzv. Kosovu da se bore protiv „dezinformacija“, ukqu~uju}i i „ruskih“ u aprilu ove godine. Nedavno je subvencionisala i kupovinu dronovi za tzv. Vojsku Kosova u vrednosti od 4,6 miliona dolara (11,9 miliona evra). I ovo su smo od nekih detaqa koji su objavqeni u medijima.

Prema medijskim izvorima (BBS) Amerika je u periodu od 2000 do 2010 za kosovsku „dr`avnost“ izdvojila 1,4 milijarde dolara, dok je me|unarodna zajednica na Kosovo investirala tada 40,7 milijardi dolara.

Podse}awa radi, novinar Bi-BiSija poku{ao da u emisiji izra~una tro{kove rata posle ~ega je prakti~no nestao, a svi podaci koje je izneo su demantovani. ^ak i kroz su|ewe Toniju Bleru, koji je prikazao samo tro{kove za gorivo u tom ratu, uspe{no je izbegnuto da se otkrije koliko je samo Veliku Britaniju ko{tao rat na Kosovu, odnosno vazdu{ni rat protiv Srbije.

Ina~e, prema nekim vojnim sajtovima puna obuka jednog ameri~kog vojnika ko{ta u proseku od 30 do 50 hiqada dolara.

u pitawu enormni iznosi. Amerika je, da podsetim, ulagala i u teroristi~ku OVK devedesetih, u weno opremawe, naoru`avawe i obuku i to je trajalo godinama, pre agresije NATO-a na SRJ,“ dodaje na{ sagovornik.

KOSOVO NAJSKUPQA INVESTICIJA AMERIKE Amerika je ulo`ila ogroman novac i u agresiju na SRJ podse}a na{ sagovornik i napomiwe da ni jedna dr`ava nije objavila, ali ni sam NATO, ta~an iznos koji je utro{en na bombardovawe. „U svakom slu~aju u pitawu su stotine i stotine miliona ako ne i milijardi koje su Amerikanci anga`ovali {to svojih {to iz izvora svojih evropskih saveznika. Iz svojih geostrate{kih interesa oni su morali da odr`avaju taj svoj projekat zvani nezavisno Kosovo, kako bi odr`ali svoj polo`aj u Evropi i geostrate{ki polo`aj prema istoku. Su{tina je da je Kosovo za Ameriku poligon za demonstraciju geopoliti~ke ekspanziji ka globalnim ~iniocima,“ obja{wava Jovanovi}.

NATO „SPROVODNIK“ AMERI^KOG NOVCA Po wegovim re~ima NATO je tako|e jedan od glavnih sprovodnika ameri~kog novca ka Kosovu koje se defini{e i kroz obuku preobu~enih terorista OVK u takozvanu Vojsku Kosova, ali i kroz donacije ozbiqnog naoru`awa koje dobija Kosovo od Amerike ali i od drugih jakih dr`ava, pobornica nezavisnog Kosova.

Doktor me|unarodnog prava iz Slovenije Danijel Igrec napomiwe da je ovo ve} tre}i put ove godine da SAD {aqu finansijsku pomo} samoprogla{enim institucijama kosovskih Albanaca. „U proteklom periodu imali smo ameri~ke donacije za razvoj tzv. kosovskih nezavisnih medija ali i donaciju nekoliko desetina oklopnih vozila i dronova za potrebe tzv. vojske Kosova,“ napomiwe na{ sagovornik.

On je uveren da Bajdenova administracija na ovaj na~in `eli da poka`e da je u punoj meri posve}ena zaokru`ivawu projekta nezavisnog Kosova i da ima za ciq, da kao najve}i me|unarodni pokroviteq kosovske paradr`ave pomogne u procesu izgradwe wenih institucija.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 8. jul 2020.

2021. 5

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h KOSOVO STOJI NA AMERI^KIM PARAMA „Va{ington poku{ava da oja~a one segmente kosovskog sistema koji su neophodni kako bi se tobo`e pokazalo da je tzv. Kosovo funkcionalna dr`ava i u politi~kom i u bezbednosnom pogledu. Ne iskqu~ujem mogu}nost da }e ta sredstva biti iskori{}ena i u odre|ene hibridne i propagandisti~ke svrhe protiv Srbije i srpskog naroda na KiM,“ dodaje dr Igrec.

Me|utim, kako ka`e, koliko god Amerikanci poku{avali da predstave tzv.

Kosovo kao pravu dr`avu ~iwenica je da je ono danas jedan neodr`iv sistem, jedan podba~eni politi~ki projekat koji dugoro~no ne}e opstati. „To potvr|uju i analize uglednog ameri~kog ~asopisa „Ne{nal interest“ u ko-

SInce 1994

jima se navodi da su SAD u proteklih dvadeset godina u kosovski projekat ulo`ile pedeset puta vi{e vojne i dvadesetpet puta vi{e finansijske pomo}i nego u ratom razoreni Avganistan ali je uprkos tome prema svim karakteristikama tzv.

Kosovo jedna propala dr`ava.

Agim [ahimi predsednik biznis alijanse Kosova ne krije da Amerika nov~ano poma`e Kosovo ali ta~an iznos koji dolazi iz te dr`ave ne zna.

NE ZNAMO KOLIKO ALI HVALA IM „Te{ko je re}i koliko je Amerika ulo`ila da Kosovo dobije slobodu i ekonomski i politi~ki razvoj ali sigurno se radi o desetinama milijardi dolara. Kosovo je najmla|a zemqa i mi smo zahvalni Americi {to nam poma`e,“ ka`e na{ sagovornik.

Po wegovim re~ima glavna privredna grana na Kosovu u koju Amerika najvi{e ula`e je IT sektor, i mladi qudi sa Kosova koriste te benefite, a „svoju pamet i znawe u ovoj oblasti“ prodaju raznim raznim velikim firmama i dr`avama. „Osim u ovo Amerika ula`e i kroz firme koje otvara a jedna od ve}ih koja je skoro otvorena i koja radi samo za ameri~ko tr`i{te vezana je za proizvodwu monta`nih ku}a,“ obja{wava [ahimi.

Kako ka`e wihove bezbednosne snage se obu~avaju po najvi{im standardima ameri~ke vojske, Amerika {koluje i kadete i druge studente i to sve Kosovo ne ko{ta ni{ta. „Normalno je da Amerika ula`e u na{u bezbednost jer na Kosovu se nalazi jedna od najve}ih ameri~kih baza Bondstil,“ nagla{ava on.

R. N.

6

10.jul decembar ^etvrtak 8.

2021. 2020.

u LI^NOST U @I@I

@EQKO OBRADOVI]

Intuicija, ambicija, emocija Najtrofejniji ko{arka{ki trener u Evropi verovatno je i stru~wak koji je imao i najatipi~niju karijeru. Zapo~eo je „preko no}i“, a onda je to postala karijera iz snova.

Mewao je klubove, ali ne i {ampionske navike, radio je u potpuno razli~itim uslovima, u klubovima nesrazmernih buxeta, sa najve}im zvezdama ali i sa onima od kojih je on napravio igra~e.

I onda se na vrhuncu karijere vratio u svoj mati~ni (trenerski) klub u jednom od rezultatski najte`ih perioda u istoriji.

To je jednom re~ju @oc, {to mu je nadimak koji su preuzeli na najmawe ~etiri jezika, u dve re~i @eqko Obradovi}, bez pateti~nosti `iva legenda evropske ko{arke.

Bio je svetski prvak i kao igra~ i kao trener, evropski sa reprezentacijom i devet puta sa pet razli~itih klubova, sasvim sigurno najtra`eniji ko{arka{ki stru~wak u Evropi, koji se posle godinu dana izabrane pauze odlu~io da preuzme posao u Partizanu.

Odluka koja se mo`e nazvati „{okantnom“, mo`da i vi{e nego ona prva kad je doslovno sa aviona za Rim, gde je bilo Evropsko prvenstvo, do{ao i preuzeo Partizan 1991. godine

Mewao je klubove, ali ne i {ampionske navike, radio je u potpuno razli~itim uslovima, u klubovima nesrazmernih buxeta, sa najve}im zvezdama ali i sa onima od kojih je on napravio igra~e i odmah sa wim osvojio trofeje u sva tri takmi~ewa koja je igrao, ukqu~uju}i i evropsku titulu u ~uvenom finalu u Istanbulu.

Sam tvrdi da veruje u intuiciju, da je mnoge poteze u `ivotu i karijeri povukao na osnovu we i da ga ona nije izdala. Druga zvezda vodiqa bila mu je ambicija, a tre}a emocija.

Reklo bi se da je za povratak u Partizan presudna bila ova tre}a, uz pun kapacitet one druge i ~iwenicu da sada 60-godi{wak i daqe obo`ava izazove i „te`i put“.

Bezbroj puta je u intervjuima ponovio da u poslu uvek sebe daje 100 odsto te to o~ekuje i od drugih, da priznaje samo autoritet znawa i da ne spava dok nema odgovore na sva pitawa koja mu igra~i mogu postaviti na treningu.

Harizmati~an, radoholik, ro|eni pobednik, jo{ su neke wegove karakteristike, uz neposrednost u odnosu sa medijima i veliku qubav prema ko{arci, Borcu, ^a~ku, Beogradu i kona~no – Partizanu.

Zanimqivo je da nikada nije krio emocije, i da se kad je jedini put to u~inio na Evropskom prvenstvu u Srbiji 2005. u Srbiji i Crnoj Gori, kasnije sigurno gorko pokajao.

Samo tada je odstupio od svojih trenerskih principa pre}utav{i nedisciplinu i neslogu u reprezentaciji, {to ga je ko{talo rezultatski najve}eg neuspeha u trenerskoj karijeri.

Sada je na novom po~etku, „mala“ razlika je samo u tome {to sada nema savetnika kalibra Aleksandra Nikoli}a, ve} 30 godina iskustva, rada, znawa i uspeha. @eqa i ambicija su, kako tvrdi, iste, a samo wegovo prisustvo u srpskoj ko{arci mo`e doneti samo dobro, i Partizanu i svima drugima. I kratkoro~no i na du`e staze. Jer on ne obe}ava, on ostvaruje.

N. R.

INTERVJU NEDEQE

TIHOMIR TIKA STANI], jedan od najpopularnijih srpskih glumaca

Nisam od onih koji `ale za starim, dobrim vremenima Rasko{an u igri, gospodstven u opho|ewu, lepih manira, zanesen kada pri~a o novom pozori{tu koje je stvorio, i novim projektima u kojima igra, kao de~ak koji jo{ uvek ostvaruje snove.

Takav utisak ostavqa bard srpskog glumi{ta Tihomir Tika Stani}. Odigrao je najza~ajnije li~nosti iz srpske istorije i kwi`evnosti: Dositeja Obradovi}a, Savu Mrkaqa, Jovana Steriju Popovi}a, Branka Radi~evi}a, Milo{a Crwanskog, Stevana Sremca, Ivu Andri}a, Borislava Peki}a, kraqa Milana i kraqa Aleksandra Obrenovi}a...

Osnovao je dve producentske ku}e, "Balkan film" u RS i "Drina film" u Beogradu. Kao producent, koproducent i glumac doprineo je stvarawu filmova "Turneja", i "Falsifikator" Gorana Markovi}a, "Neprijateq" Dejana Ze~evi}a, "Top je bio vreo" Bobana Skerli}a... Sve te filmove snimao je kako bi snimio samo jedan koji je spremao deset godina. I bankrotirao. I nastavio daqe. n Da li je de~ak ro|en u [e{kovcima kod Lakta{a ikada mogao da pretpostavi da }e postati veliki umetnik, gluma~ka legenda?

- Da, mogao sam da zamislim! Moji su oduvek o tome pri~ali. Imao sam tri godine kada sam prvi put nastupio u jednoj predstavi u [e{kovcima. Re`irao ju je moj otac, igrala je u woj i moja majka, a ja sam recitovao ]opi}a. ^etrdeset i pet godina kasnije, u istom tom Domu kulture u [e{kovcima snimao sam film "Falsifikator". Povod za pri~u o "falsifikatoru" bila je sudbina mog oca Nedeqka. Na taj Dom kulture koji je renoviran, stavili smo jednu spomen-plo~u, na kojoj smo napisali da je tu sniman film "Falsifikator", inspirisan `ivotom u~iteqa Nedeqka Stani}a, plo~u su otkrile moja mama i moja tetka, potom smo u{li u salu, ja sam govorio Andri}a i posle 55 godina recitovao onu ]opi}evu pesmu s po~etka pri~e. Oduvek sam znao da }u biti glumac! Da li sam uspe{an, poznat, nagra|ivan, to je mawe bitno, ili skoro nebitno. Samo je igra va`na. Ako glumac iskoristi priliku da igra i traje, to je jedino va`no. I danas sam radostan {to igram, i ne pada mi te{ko da snimam svaki dan u kontinuitetu, i dan i no}, i no} i dan, pa ukrug... To je jedini smisao bavqewa ovim poslom, odlaziti sre}an na snimawa i na probe. n Zavr{ili ste gluma~ku akademiju kod profesora Dejana Mija~a u Novom Sadu. Da li postoji ne{to posebno {to pamtite kao su{tinu naukovawa kod Mija~a?

- Poku{a}u da parafraziram, {ta sam od Mija~a zapamtio, a to je - da je sve ve} odigrano i sve ve} vi|eno. Hamleta je igralo hiqade i hiqade qudi, na razne na~ine, jedino {to nikada nije

vi|eno i nikada nije odigrano, a {to je dragoceno, je to {to ti jesi u toj ulozi, i sada. I ti sobom i kroz sebe daje{ ne{to novo umetnosti kojom se bavi{, daje{ joj ekskluzivitet, uzbudqivost i smisao. Jer niko nikada nije video kako ti to radi{. Ako bi razmi{qali da je sve ve} odigrano, to bi bio veliki pesimizam, razmi{qali bismo, {ta sada novo da dam? Pa daj sebe! To je novo. n Od 1987. godine ste ~lan Ateqea 212. Bife Ateqea 212 u{ao je u sve kwige o Beogradu kao posebna, zvani~no neprogla{ena znamenitost prestonice. Mnoge legendarne glumce i boeme ste sretali. Te nekada{we boeme zamenili su mladi glumci koji vi{e vremena provode u teretani, ne zadr`avaju se puno posle predstave.

Da li je to pomak naboqe ili ne?

- Ja sam "zaka~io" tu staru gardu, i imao sam sre}u da upoznam i Boru Peki-

Film o Jasenovcu sam ose}ao kao dug mom poreklu n Osnovali ste dve producentske ku}e, snimili zna~ajne filmove i kao producent, koproducent i glumac, ne bi li skupili sredstva da snimite svoj film "Mi smo iz Jasenovca", koji ste spremali punu deceniju. I do`iveli ste finansijski fijasko. Za{to niste snimili svoju pri~u o Jasenovcu?

- Ima tu bezbroj elemenata, i de{avalo se sva{ta, i neko me prevario, negde sam i ja bio nedorastao.

Gaga Antonijevi} je snimio "Daru iz Jasenovca", ja sam prvo ustupio svoj scenario, to je bila po~etna ideja.

Onda su Nata{a Drakuli} i on napisali drugi scenario, zadr`ali su samo neke scene iz mog scenarija i potpisali me kao saradnika. Ja sam `eleo da se snimi film sa tom tematikom. Ose}ao sam da ja to moram da pokrenem, skupim novac, da moram to da uradim. Onda sam shvatio - da to ne moram ja da uradim, i da nije va`no ko }e. Da je va`no ko mo`e u ovom ~asu. I shvatio sam da to Gaga Antonijevi} mo`e. Trudio sam se da mu pomognem koliko mogu. I on je uspeo. Oko toga smo se svi okupili, ne da bi nas taj film afirmisao u na{im li~nim profesionalnim ambicijama. Ose}ao sam to kao dug mom poreklu, mom odrastawu. Deset godinama sam poku{avao da animiram dru{tvo, politi~are, koga sve ne, da se taj film snimi... mnogi se nisu usu|ivali, jer je to velika tema.

Snimqen je taj film i sada je nekako "prega`eno minsko poqe". Mo`da to otvara prostor da ja "onaj" svoj film ipak snimim. To su stvari od kojih se nikada ne odustaje.

}a, Mihiza... tu su dolazili i slavni ko{arka{i, dolazio je jako zanimqiv inspirativan svet. Dolazio je i na{ prijateq Saja obu}ar, qudi sa TV, radija, gra|evinskih firmi... i sve te qude vezivala je "qubav prema dobroj kapqici", mada samo na prvi pogled, ali mnogo vi{e qubav prema pozori{tu, dobrom razgovoru. Ja nisam od onih koji `ale za starim, dobrim vremenima.

Samo je budu}nost ono {to vredi. Mladi qudi ose}aju budu}nost. Ateqe je i u "moje" vreme voleo i podr`avao mlade glumce. Kada sam iz Novog Sada do{ao u Ateqe, i oti{ao na neku probu, tada ve} veliki glumci, Milutin Butkovi} i Ta{ko Na~i}, ustali su, ra{irili ruke i rekli: "Ooooo, mladi}u, jesi li ti glumac? Jesi - dobro ti nama do{ao! Sedi, {ta }e{ da popije{?" Oni su bili tako blagonakloni prema mladima. Zato je to bilo veliko pozori{te, zbog te otvorenosti i dobronamernosti. Mi bez mladih ne mo`emo, a wihovo je da li }e posle predstave da tr~e u teretanu ili negde drugde, ili }e ostati da slu{aju neke na{e pri~e... Od nas zavisi. Ako budemo dovoqno zanimqivi - osta}e. Dobrodo{li, jer oni su budu}nost i wima se uklawamo s puta. n Jednom ste u {ali rekli da vam je preostalo samo da jo{ odigrate Baba Vi{wu... [ta mislite, za{to su vas scenaristi, rediteqi videli kao nekoga ko mo`e da donese gotovo sve gorostase na{e epohe? [ta je to u vama?

- Inercija... Sa druge strane, ti likovi jesu predmet mog interesovawa.

Od detiwstva oni su predmet mog ~itala~kog uzbu|ewa. Dok su drugi klinci igrali fudbal, mene su uvek stavqali da budem sudija, a po{to sudije nikome ne trebaju, vrlo brzo su me izbacivali, i ja sam onda odlazio da ~itam. Na primer, setih se, spremao sam pet meseci Ivu Andri}a "Na Drini }uprija", i igrao sam ga 20 godina. I to niko nije hteo da slu{a. Ali ja nisam odustajao.

I pre nekoliko godina, igrao sam predstavu u Roterdamu, i pri|e mi ~ovek iz publike i ka`e: "Deee si, Stavrooo?"

Oni su gledali seriju "Psi laju, vetar nosi" i navikli na neke komi~ne sadr`aje. U|emo u salu i ja po~nem da govorim Andri}ev tekst... oni se malo migoqe, me{koqe, zgledaju... Ali pro|e 10 minuta, i ja vidim neke suze u publici, ose}am im knedlu u grlu... i na kraju nastaje ogroman aplauz. A ja se posle toga ose}am jako dobro. Nedavno sam govorio isti tekst u jednoj {koli, i na kraju mi prilazi jedna profesorka i ka`e: "Slu{ala sam vas pre 20 godina, kao u~enica gimanazije, i to me je opredelilo da upi{em kwi`evnost..." I ja sam se rasplakao. To je moja obaveza, da prenosim to {to znam. U nekome }e to ostaviti trag.

R. N.

PLANETA

Amerika izgubila rat u Avganistanu

Posledwi ameri~ki i vojnici NATO-a napustili su Bagram, a povla~ewe iz vazduhoplovne baze koja je bila centar operacija u Avganistanu simboli~no ozna~ava kraj najdu`eg rata u vni ameri~koj istoriji. qiv Amerika je posle dve decenije, na{ najmawe 2.400 poginulih i tro{ka adive}eg od 2.200 milijardi dolara ude izgubila rat. Va{ington izbegava kada ka`e da SAD iz Avganistana ali odlaze kao iz Vijetnama – po{tu, ra`ene. koji Najopremqenija armija sveta ima. pretrpela je poraz u konfliktu s Mlavojno inferiornim protivnikom. eiu Ba{ kao i Britanci u 19. i Sovjeade ti u 20. veku koji su poku{ali da {ao ovladaju ogoqenim prostorima na ada strate{ki va`nom pravcu od ceni} i tralne Azije do Indijskog okeana. ruke Talibani, islamski xihadisti glukoji su pru`ali uto~i{te Osami edi, bin Ladenu i vladali islamskim ako emiratom Avganistan od devedeo je setih pod najrigidnijim klanovitvobez i }e ili {aju Ako stast i

Srbija BiH 8. jul 2020. ^etvrtak 10. -decembar ^etvrtak 2021. 7 maksimalno 40 kilograma

Va{ington, posle dve decenije, najmawe 2.400 poginulih i tro{ka ve}eg od 2.200 milijardi dolara izbegava da ka`e da SAD iz Avganistana odlaze kao iz Vijetnama – pora`ene

ma vere, na putu su pobede.

Najve}i deo od oko 7.000 pripadnika NATO koalicije tako|e je napustio jedno od najneugodnijih boji{ta sveta. Britanci, Nemci i Italijani saop{tili su da je wihova misija zavr{ena. U zemqi }e jo{ neko vreme ostati tek oko 1.000 ameri~kih vojnika koji nemaju nameru da ulaze u konflikt s nadiru}im talibanima.

Centralna vlast u Kabulu, koja je izgubila poverewe naroda – ako ga je ikada i imala – jedva uspeva da kontroli{e glavni grad, dok provincijama vojno osna`eni talibani vladaju po normama islamskog emirata koji su proglasili pre vi{e od dve decenije. Pad re`ima u Kabulu gotovo je izvestan, gra|anski rat je mogu} – {to su naj~e{}i argumenti kritika upu}enih Bajdenu da je odluka o povla~ewu preurawena.

Bazu Bagram, koju su izgradile sovjetske okupacione snage da bi potom postala simbol

ameri~ke vojne mo}i, preuzimaju snage vlade u Kabulu, ali je – uprkos milijardama dolara koje su Amerikanci ulo`ili u wihovo naoru`avawe i obuku – mala verovatno}a da }e je sa~uvati pred naletom talibana.

Uzalud i glavnokomanduju}i ameri~kih snaga general Ostin Skot Miler uverava avganistanskog predsednika A{rafa Ganija u nastavak pomo}i SAD. Hiqade Avganistanaca koji su se anga`ovali na strani kabulskog re`ima smatraju da su izdani i odba~eni, i u strahu o~ekuju talibane.

Talibani su obustavili napade na koalicione snage posle sporazuma s Amerikancima iz februara pro{le godine, kada su se obavezali na prekid saradwe sa raznim xihadisti~kim grupama.

Nikada, me|utim, nisu prekinuli operacije protiv vladinih snaga.

Avganistanska nacionalna armija gubi voqu za borbom, a mnogi vojnici napu{taju svoje postaje jer

vi{e nemaju vazdu{nu podr{ku me|unarodnih snaga.

Sve izolovaniji predsednik Gani ne samo da je nepopularan ve} nije sposoban ni za rat, ni za mir. Direktno je odgovoran za uspon talibana, a nespremno{}u da deli vlast ugrozio je perspektive politi~kih pregovora koji bi vodili mirnoj raspodeli vlasti. Talibani se oslawaju na vojnu silu i za{to bi delili vlast s partnerima Zapada, kome ne pra{taju brutalne napade u kojima su masovno ginuli civili?

Amerikanci nisu ostvarili misiju. Osama bin Laden jeste ubijen, ali binladenizam je `iv.

Kao i xihadisti Islamske dr`ave koji su u Avganistanu na{li jednu od sigurnih ku}a posle napu{tawa Iraka i Sirije.

U Va{ingtonu, problemati~no, tra`e}i opravdawe za

povla~ewe iz „ve~nog rata”, tvrde da je terorizam pobe|en. Dovoqno da se potvrdi da je svaka pri~a o promociji demokratije i qudskih prava do`ivela fijasko kao i u Iraku, koji je napadnut dve godine posle Avganistana. Dve protra}ene decenije.

Britanski general lord Danet podse}a da je intervencija ne samo imala nameru da pobedi teroriste i talibane ve} i da avganistanskom narodu predstavi izbor „pristojnog i mirnog” `ivota. „Na kraju, prevagnula je sila talibanskog oru`ja, a narodu te zemqe uskra}ena je {ansa da biraju boqi na~in `ivota”, napisao je on u „Telegrafu”. „Tragi~no, ali potonu}e u haos gra|anskog rata ~ini se veoma mogu}im”, dodao je. „Mi smo pobednici”, izjavquje jedan biv{i talibanski ministar.

РЕГИСТРУЈТЕ СЕ У СВИМ БИЗНИСИМА И ЛОКАЦИЈАМА

vam rate {to eli ovo e to

liwa. itanci ali ome iva. Na meija", nije ajao. redk iz oo?" ve~ne m da alo o|e blikrasle sam i na a i ina, preI ja , da e to R. N.

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

КОЈЕ ПОСЕТИТЕ Викторија, регистровање уласка се променило.

CHECK IN NOW

Click here to check in

Морате се регистровати кад год стижете на посао, улазите у пословну просторију, продавницу или супермаркет, посећујете друштвене локације или верска здања.

Ако немате „паметни“ телефон, морате се регистровати потписивањем у одређени записник те локације и питати особље ако нисте сигурни шта треба да урадите.

Регистровање доласка нам помаже да зауставимо ширење корона вируса, штитимо наше бизнисе, друштвене заједнице и једни друге. За више информација посетите CORONAVIRUS.vic.gov.au/Serbian или се јавите дежурној линији за КОВИД-19 на 1800 675 398 и притисните 0 за преводиоца.

Authorised and published by the Victorian Government, 1 Treasury Place, Melbourne

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, ^etvrtak 8. jul jul 2021.

10. decembar ^etvrtak 8.

2021.

Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kaoSrpski simbol Hristovih zemaq~lan i predsedavaju}i

8

DODIK:

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, i ni maloSarajevu, lak pronovinareali u Isto~nom jekat - ka`e Milutin Vukosavqeposle susreta sa zvani~nicima SAD i EU, Metjuom vi}, ~lan Odbora za postavqawe Palmerom i Angelinom Ajnhorst. na Stolovima.

Osnov posete krsta Palmera i Ajnhorstove bilo je pitawe izbornih reformi u BiH, rekao je planski Dodik.

Najvi{i vrh Usovica Posle dugo godina rade}i ovde mis-u je izabran kako bigde se radim, ovaj krst, " lim da Srpska treba iza}i sa od novom inicijativom, zavisnosti vremenskih pria to je da se utvrdi da predlo`imo daplanise na lika,i video i sa okolnih direktnim izborima bira u Kopaonika jednoj li~nosti na Jastrepca, i Rupredsednik Republike Srpske i ~lan dnika, pa ~ak i sa Prokletija.

Predsedni{tva BiH izpodse}ati Srpske. To bi doprinelo On }e naredne generafunkcionalnosti", rekao je Dodik. cije da su u okolini Kraqeva Istakao je da se Srpska ne}e ukqu~ivati u svetiwe, sre-u debatu oko toga nastale kako }e srpske se birati ~lanovi Federaciji BiH. dwovekovni manastiri @i~a i }e i svedo~iti o Kada vidimo Studenica, da postoji ali dogovor o tome, mi " stradawu }emo ga podr`ati", rekao je vojnika Dodik i srpske istakaovojske da je poginulih upravo na Stolovima pri~a o "asimetriji" izmi{qena, prenosi Tawug. povla~ewa Prvom Ako, ukazao je, prilikom nema dogovora o izboruu~lanova svetskom R. N. Predsedni{tva, ne}e bitiratu. ni izmene Ustava i

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovi2020. ci, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-za Predsedni{tva konferenciji

REPUBLIKA SRPSKA REPUBLIKA SRPSKA

Srpska spremna na dogovor Bosne i Hercegovine Milorad Dodik rekao je da Republika Srpska spremna da se dogovora u okvirima BiH o svim aran`manima koji su neophodni.

Hrvati su poslali poruku da su spremni da " razgovaraju, neki Bo{waci ne `ele. Oni ~ekaju me|unarodne posrednike, u nadi da }e oni ne{to doneti i biti samo na jednoj strani. Naravno to se ne de{ava i ne}e se desiti", poru~io je Dodik na

Izbornog zakona, preneli su bawalu~ki mediji.

Milorad Dodik

SRPSKI NAROD JE UVEK BIO NA PRAVOJ STRANI ISTORIJE”: ”

Obele`eno 79 godina od bitke na Kozari Srpski ~lan i predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Milorad Dodik rekao je, tokom obele`avawa 79 godina od Bitke na Kozari, da je srpski narod uvek bio na pravoj strani istorije.

Dodik je istakao da se na specifi~an na~in borbe vode i danas. „Borimo se za slobodu i za dr`avu i moramo o~uvati Republiku Srpsku“, poru~io je Dodik.

Mora se obezbediti pam}ewe zbog budu}ih generacija, istakao je Milorad Dodik. „Ne smemo da zaboravimo svoje `rtve. Srpski narod je svojom naivno{}u svoje pobede podelio sa drugim narodima na ovom prostoru i sa tim moramo da raskinemo“, istakao je Dodik.

Ponovio je o~ekivawe da }e jednog dana Republika Srpska i Srbija biti jedna dr`ava. „Desi}e se istorijski momenat. Moramo biti strpqivi“, rekao je Dodik.

On je napomenuo da ponovo iz germanskog sveta,

Nacionalni park Kozara

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

koji je ve} napadao Srbe, opet {aqu visokog predstavnika, koji nije legitimno imenovan i poru~io da ga Republika Srpska ne}e prihvatiti.

Predsednica Republike Srpske @eqka Cvijanovi} izjavila je da je Kozara uvek bila simbol snage i stradawa.

Ona je podsetila na strahote koje je ovaj narod morao da pre`ivi i istakla da je to zalog koji se mora nositi u budu}nosti.

Cvijanovi} je istakla zna~aj Republike Srpske i wenih institucija koje su garant opstanka srpskog naroda i wegove slobode na ovim prostorima.

S. G.

STANIVUKOVI] NAJAVIO DOBRU VEST ZA GRA\ANE SRBIJE:

Posetioci Bawaluke }e imati besplatan parking Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} najavio je da }e gra|ani Srbije imati besplatan parking u tom gradu.

- Ovaj ~in je samo mali znak zahvalnosti za svu podr{ku koju narod Republike Srbije, predsednik Srbije, Vlada Srbije i Beograd pru`aju Bawaluci i celoj Republici Srpskoj svih ovih godina - saop{tio je Stanivukovi}.

Kako je rekao, slede brojni zajedni~ki projekti". " - Bawaluka `eli da poka`e da nije samo ona karika u lancu koja uzima, ve} i da daje, koja je siguran partner Srbiji i Beogradu, a na{e opredeqewe je da tu saradwu i daqe sna`imo - rekao je Stanivukovi}.

Vlada i Turisti~ka zajednica Kantona Sarajevo tako|e }e izraziti zahvalnost na donaciji 20.000 vakcina Kantonu Sarajevo u aprilu kroz dodelu 2.000 elektronskih vau~era-kodova Vladi Srbije, podse}a sarajevski portal.

Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi}

Usvojena rezolucija o stradawu srpskog naroda u Srebrenici

Srebreni~ka Skup{tina op{tine usvojila je danas Rezoluciju o stradawu srpskog naroda u Srebrenici u 20. veku i osudila sve zlo~ine po~iwene nad Srbima, kao i pripadnicima svih naroda na prostoru biv{e Jugoslavije u tom periodu.

Za ovu odluku glasali su srpski odbornici jer su bo{wa~ki napustili sednicu nakon duge rasprave, prenosi RTRS. Inicijativu za dono{ewe Rezolucije podneo je potpredsednik Skup{tine op{tine Radomir Pavlovi} iz SNSD-a, koji je rekao da ovaj dokument treba da poka`e obim srpskog stradawa i osudi zlo~ine po~iwene nad Srbima u 20. veku.

Na ovaj na~in `elimo da poka`emo da je neo" pravdano progla{avati srpski narod genocidnim nakon ovolikih `rtava i wegove odbrambene, slobodarske i ve~ite borbe na strani pobednika protiv osvaja~a", poja{wava Pavlovi}.

On ka`e da Rezolucija predstavqa samo istinu i ne umawuje `rtve drugih naroda.

Odbornik SDS-a i predsednik te stranke u Srebrenici Mom~ilo Cvjetinovi} obrazlo`io je da se Rezolucija temeqi na nau~nim ~iwenicama o stradawu srpskog naroda iz Srebrenice u svim ratovima u 20. veku, a kao primer istakao je podatak da je ~ak 70 odsto srpskog stanovni{tva iz ove

op{tine nastradalo u Drugom svetskom ratu.

On je istakao da se, uprkos ~iwenici da je vi{e " od 3.000 Srba sa ovog prostora ubijeno u posledwem ratu, i daqe srpski narod poku{ava satanizovati i proglasiti genocidnim, a wegove `rtve nipoda{tavati, {to je neprihvatqivo".

Cvjetinovi} je rekao da je usvajawe jednostrane Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu, koja je za osudu, dovelo do dono{ewa ovog dokumenta u srebreni~koj Skup{tini op{tine jer se zaobilaze srpske `rtve od 1992. do 1995. godine kada su pobijene stotine srpskih civila u masovnim zlo~inima u srpskim selima oko Srebrenice i Bratunca.

Zakqu~eno je da se tekst Rezolucije prosledi Narodnoj skup{tini Republike Srpske da zauzme stav o ovom pitawu.

Dokument }e biti prosle|en i parlamentu Crne Gore da se i on upozna sa srpskim stradawima u Srebrenici, "{to je trebalo da u~ine pre usvajawa nedavne sramne Rezolucije, potpuno ignori{u}i srpske `rtve".

Na~elnik op{tine Mladen Gruji~i} rekao je da se vi{e ne mo`e }utati na ono {to se radi srpskom narodu i pritiscima koji se na wega vr{e dono{ewem raznih rezolucija, kojima se Srbi okrivquju za ono {to nisu po~inili.

R. N.

u

CRNA GORA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 8. jul 2020.

2021. 9

Vlada Crne Gore ukida sporazum sa SAD o imunitetu vojnika?

Vlada Crne Gore saop{tila je da je potrebno nastaviti aktivnosti na osnovu obostrano prihvatqivog modela, kako bi se prona{le najprikladnije administrativne procedure za ukidawe bilateralnog sporazuma sa SAD o imunitetu.

To je navedeno u Informaciji o stawu pristupnih pregovora sa EU, koja je usvojena na posledwoj sednici Vlade, a u delu dokumenta o Poglavqu 31, koje se odnosi na spoqnu i bezbednosnu politiku.

Dodaje se da }e ciq te koordinacije biti re{ewe koje je prihvatqivo za sve strane i koje }e doprineti uspe{nom zatvarawu definisanog merila.

Crna Gora je sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama u maju 2007. godine potpisala Sporazum o statusu snaga (SOFA), kojim je regulisan privremeni boravak ameri~kih vojnika na crnogorskoj teritoriji.

Me|utim, Evropska unija je odmah kritikovala potpisivawe takvog ugovora o neizru~ivawu ame-

Krivokapi} se na sastanku sa episkopima izjasnio o Temeqnom ugovoru sa SPC ri~kih i crnogorskih dr`avqana Me|unarodnom krivi~nom sudu (MKS), navode}i da je u suprotnosti sa uputstvima Brisela.

Evropska komisija je u svojim izve{tajima o napretku Crne Gore u pridru`ivawu EU isticala da Crna Gora treba da prilagodi sporazum sa SAD o imunitetu wenih i ameri~kih dr`avqana pred Me|unarodnim krivi~nim sudom stavovima Evropske unije.

R. N.

SVE PLI]I XEP:

Kupovna mo} u Crnoj Gori lane slabija nego godinu ranije "Er Montenegro":

Dodatnih 60 letova ka Beogradu

Zbog velikog interesovawa "Er Montenegro" uvodi dodatne letova ka Beogradu iz Tivta i Podgorice.

“U `eqi da iza|emo u susret na{im putnicima, tokom jula i avgusta bi}e uvedeno 60 dodatnih letova ka ovoj destinaciji”, saop{teno je iz te avio-kompanije, preneo je Tawug.

“Er Montenegro leti ka Beogradu, Bawaluci i Qubqani a ubrzo kre}e i sa letovima ka Frankfurtu i Istanbulu“, navodi se u saop{tewu.

i{e wem ti i tve

ane ntu, enta laze obima u

edi zme

rne ma u awa u}i

e da kom r{e rbi R. N.

Prema podacima Eurostata, kupovna mo} u Crnoj Gori u 2020. godine oslabila je u odnosu na godinu ranije.

BDP po stanovniku u pro{loj godini iznosio je 46 odsto proseka EU, {to je ~etiri odsto mawe nego godinu ranije, dok je stvarna individualna potro{wa po stanovniku bila 61 odsto proseka EU, navode Zavoda za statistiku.

Iz Evropske banke za obnovu i razvoj prognoziraju rast u teku}oj i narednoj godini, me|utim, ekonomski analiti~ar Vesko Pejak smatra da nema mesta optimizmu sve dok nema novih investicija i proizvodwe.

Podaci Eurostata pokazuju da su prose~ne cene u EU skoro duplo ve}e nego u Crnoj Gori. Ali, neki proizvodi i usluge su skupqi nego u evropskim zemqama koje imaju znatno boqi standard.

Позовите квалификованог мајстора за гасне инсталације, већ данас

Cene obu}e ve}e su od evropskog proseka za 2,7 odsto, elekrotehniku pla}amo 3,9 odsto skupqe nego prose~an gra|anin EU. Ipak EBRD u posledwoj prognozi najavquje rast ekonomije od 8,5 odsto u ovoj godini.

Vesko Pejak isti~e da su se procene EBRD mewale od predvi|awa pada od 10 odsto do prognoze rasta od 15 odsto.

- U posledwih {est meseci sve namirnice su poskupile od 20 do 30 odsto, a gorivo je poskupelo skoro 20 odsto. Zarade u dr`avnim preduze}ima nisu rasle, {to zna~i da sad sa 50 evra ne mo`emo da napunimo ni dve pune kese hrane. Vladi treba objasniti da gra|ani moraju da jedu tri puta dnevno, a da skok cena od 30 odsto zna~i da je jo{ 100.000 gra|ana do{lo u stawe "socijalne potrebe" - poru~uje Pejak.

S. G.

Temeqni ugovor sa SPC, koji je prirodni nastavak procesa otpo~etog dono{ewem Zakona o slobodi veroispovesti, dobi}e svoj sve~ani epilog, a time }e i sve zlonamerne politi~ke igre i intrige biti sasvim demaskirane i obesmi{qene, rekao je crnogorski premijer Zdravko Krivokapi} tokom sastanka sa episkopima Dimitrijem i Atanasijem.

Crnogorski premijer Zdravko Krivokapi} primio je episkopa mile{evskog Atanasija i zahumsko-hercegova~kog Dimitrija. Tema sastanka bila je upis Eparhije mile{evske i Eparhije zahumsko-hercegova~ke i primorske, ~iji se delovi prote`u i na teritoriju dr`ave Crne Gore, u Jedinstvenu evidenciju verskih zajednica.

To je ve} u~iweno sa Mitropolijom crnogorsko-primorskom i Eparhijom budimqansko-nik{i}kom, a sve u skladu sa nedavno usvojenim Zakonom o slobodi veroispovesti, saop{teno je iz Vlade Crne Gore.

Premijer Zdravko Krivokapi} iskoristio je priliku da episkopu zahumsko-hercegova~kom Dimitriju uru~i re{ewe o upisu u Jedinstvenu evidenciju verskih zajednica. Eparhija mile{evska podnela je zahtev za upis u Jedinstvenu evidenciju i wenim upisom sve eparhije SPC na teritoriji Crne Gore bi}e evidentirane u jedinstvenoj kwizi evidencije verskih zajednica.

Premijer Krivokapi}, izraziv{i dobrodo{licu visokim predstavnicima SPC, rekao je da je vladavina prava temeqna vrednost svakog dru{tva koje `eli da bude ure|eno i stabilno, te da Vlada Crne Gore `eli da svaki ~ovek u dr`avi oseti da je i bitan i da je siguran i da ima zagarantovana i jednaka prava. „U Crnoj Gori niko vi{e ne sme biti diskriminisan ni po jednom osnovu, a naro~ito to ne mogu biti institucije koje su temeqni oslonci crnogorske dr`avnosti i wene duhovne i kulturne prepoznatqivosti.

Eparhije kojima vi duhovno rukovodite i Crkva koju predstavqate, svojim u~ewem, svojom etikom i moralom, svojom molitvom je ugra|ena i utkana u gra|ansko bi}e Crne Gore i radujem se novom ambijentu u kojem dr`avu Crnu Goru sasvim mo`ete da do`ivite kao svoj dom u kojem }ete mo}i da ostvarite sva, Ustavom i zakonom zagarantovana prava, naveo je Krivokapi}.

On je poru~io da }e Vlada „sve {to je obele`ila kao svoj ciq, ostvariti“ „Tako da }e i Temeqni ugovor sa SPC, koji je prirodni nastavak procesa otpo~etog dono{ewem Zakona o slobodi veroispovesti, tako|e dobiti svoj sve~ani epilog, a time i sve zlonamerne politi~ke igre i intrige biti sasvim demaskirane i obesmi{qene“, poru~io je Krivokapi}. Episkopi su se zahvalili premijeru i Vladi Crne Gore na spremnosti da re{e pitawe Temeqnog ugovora dr`ave Crne Gore sa SPC. S. G.

Сазнајте више на esv.vic.gov.au или позовите 136 186

Да ли је ваша ГРЕЈАЛИЦА НА ГАС безбедна? БУДИТЕ СИГУРНИ ДА ЈЕСТЕ.

10 ^etvrtak 8. jul jul 2021. 2020.

10. decembar ^etvrtak 8.

2021.

Ure|uje:

Zoran Vla{kovi}

KOSOVOIIMETOHIJA METOHIJA KOSOVO

PONOVO NAPAD NA SRBE U SELU GOJBUQA KOD VU^ITRNA

Povre|en de~ak Nikola Peri} Dok smo igrali fudbal tu pored ku}a u selu bez povoda su me oborili na zemqu i udarali - ka`e 13 - godi{wi de~ak

Maleni Nikola Peri}, koga su nepoznati napada~i, za koje se veruje da su Albanci, pretukli u Ure|uje: ~etvrtak uve~e 1. jula oko 19 sati u selu Gojbuqa nadomak Vu~iZoran Vla{kovi} trna, primqen je isto ve~e u Klini~ko bolni~ki centar u Severnoj Mitrovici, a nakon sanirawa zadobijenih povreda, zadr`an je radi daqe opservacije.

Sa vidnim povredama iznad oka, podlivima i posekotinama na rukama i nogama, Nikola ka`e da je napadnut od grupe de~aka, starijih od sebe, dok je igrao fudbal bez ikakvog razloga.

- Igrali sam fudbal tu odmah pored ku}a u selu sa svojom bra}om i drugarima, a onda su mi pri{li neki de~aci i napali me bez ikakvog razloga. Do{li su biciklama iz pravca Vu~itrna. Po~eli su da me udaraju, a kada sam ja krenuo da be`im, sustigli su me i oborili na zemqu. Onda su me udarali i {utirali po glavi, telu, pokidali su mi i zlatni lanac na kojem je bio krsti} i gazili su ga po zemqi. Nisam mogao da vidim ko me je ta~no napao. Udarali su me sa kamenom po glavu koje su dr`ali u rukama - govori Nikola dok smo ga posetili na odeqewu Hirurgije KBC Kosovska Mitrovica u petak 2. jula.

Pored wega na odeqewu je i otac Radomir koji ka`e da je sva{ta moglo da bude

Trinaestogodi{wi Nikola pokazuje gde je udaren kamenom

Otac Radomir sa Nikolom na odeqewu bolnice u Kosovskoj Mitrovici i da je Nikola bio potre{en i upla{en od udaraca i bolova koje je dobio.

- Davao sam u policiji izve{taj za po~iweni napad a oni se nisu ba{ ni interesovali da bi ga re{ili. Pitali su me toliko nebitnih pitawa, kao koliko sam te`ek, koju boju o~iju imam... Drago mi je da

me je ba{ u tom momentu, dok sam davao iskaz, zvao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} a meni je bio ukqu~en interfon pa su u policiji mogli da ~uju sve {ta je kazao Petkovi} i {ta sam ja rekao - ka`e otac Radomir. I wegova supruga, majka Nikole, Milica, je po-

POSLE HAP[EWA CRNOGORSKOG DRA@AVQANINA NA VIDOVDAN NA GAZIMESTANU Oko sto gra|ana organizovalo je u Gra~anici, u subotu 3. jula, mirnu {etwu zbog pritvarawa Riste Jovanovi}a iz Podgorice, uhap{enog za Vidovdan na Gazimestanu.

Okupqeni su nosili poruke na kojima je pisalo: „Sa verom u Boga do slobode“, „Nije kriv“, „Zakliwem se pred Bogom i u svoju }erku da nisam kriv“, „Pravda za Ristu“...

Boban Filipovi} ispred Udru`ewa kosovskih Crnogoraca „Matica“, jedan od organizatora protesta, rekao je da zahtevaju da Jovanovi} bude bezuslovno oslobo|en jer je, kako navodi, uhap{en bez pravnog osnova.

Predsednik Crnogorske liberalne stranke Radoman Doderovi}, kazao je da su se okupili kako bi dali podr{ku svom bratu Ristu Jovanovi}u.

- Zahtevamo da Risto bude pu{ten na slobodu jer je nepravedno priveden. Okupili smo se kako bi ga podr`ali. Osu|ujemo svaki napad, da li je to skidawe zastave, paqewe `ita, sve je to za osudu. Mi Crnogorci i Srbi ovde na Kosovu i Meto-

tre{ena i upla{ena.

- Deca ne mogu da sede samo u ku}i, moraju da iza|u i poigraju se, tu pored sela, pored ku}a ali eto i tu nam nije bezbedno. Upla{eni smo i mi ovde u selu smo sa ograni~enom bezbeno{}u i sigurno{}u ka`e Milica.

Pretu~eni trinaestogodi{wi de~ak Nikola Peri}, koga su za sada nepoznati napada~i, u ~etvrtak 1. jula, pretukli u selu Gojbuqa nadomak Vu~itrna, uspe{no se oporavqa od povreda i wegovo zdravstveno stawe je za sada stabilno, kazao je, u petak 2. jula, de`urni hirurg u Klini~ko - bolni~kom centru u Severnoj Mitrovici dr Bla`o Turkovi}.

Turkovi} je pojasnio da su povrede koje je Nikola zadobio uspe{no sanirane i da }e dodatna ispitivawa i promatrawe biti jo{ ura|ena .

U Gojbuqi je tako|e 26. aprila ove godine napadnuta porodica Lazara \or|evi}a od strane lokalnih Albanaca dok su obavqali poslove na wivi u blizini porodi~ne ku}e.

Sa protesta u Gra~anici

Protest podr{ke Ristu Jovanovi}u iz Podgorice

Hap{ewe Rista Jovanovi}a na Gazimestanu

hiji smo isti i me|u nama nema razlike, rekao je Doderovi}.

Osnovni sud u Pri{tini odredio je pritvor od 30 dana Ristu Jovanovi}u zbog „izazivawa nacionalne i verske mr`we i netrpeqivosti“.

Jovanovi} se trenutno nalazi u pri-

tvoru u Kosovskoj Mitrovici. Wegova advokatica Jovana Filipovi} podnela je `albu Apelacionom sudu na odluku o pritvoru.

- Nijednim materijalnim dokazom, niti izjavom svedoka nije potvr|eno ono {to se navodi u optu`nici, ve} o pau{alnim na-

ODBOR ZA POMO] KOSOVU I METOHIJI REPUBLIKE SRPSKE

Jovanovi} u sudnici u Pri{tini

vodima tu`ila{tva. U optu`nici se samo pomiwe da je navodno uzvikivao pogrdne nazive, ali u dokaznom materijalu, u koji smo imali uvid, nema toga za {ta se tereti. Snimak koji je prilo`en traje minut i nema toga {to stoji u optu`nici“, istakla je Filipovi}eva.

IZ SPECIJALNOG SUDA U HAGU ZA ZLO^INE OVK 1998 - 2000. G.

Zahvalnost svim doma}inima koji su ugostili decu sa KiM

Su|ewe nekada{wem nekada{wem Su|ewe komandantu OVK OVK komandantu Saqihu Mustafi Mustafi Saqihu po~iwe 15.

15. septembra septembra po~iwe

Odbor za pomo} Kosovu i Metohiji Republike Srpske zahvalio se svim lokalnim zajednicama u Republici Srpskoj, osnovnim {kolama, porodicama i svima koji su u~esvovali u devetom uspe{no realizovanom projektu „Spojimo djecu Kosova i Metohije i Republike Srpske“.

U wemu su u~estvovalli: gradovi Prijedor i Trebiwe, op{tine: Jezero, ^elinac, Prwavor, [amac, Brpd, Pelagi}evo, Mili}i i SPKD „Prosvjeta“ Br~ko. Boravilo je ukupno oko 400 {kolske dece, nastavnika, Deca sa KiM u Mostaru dece i mladih sa pote{ko}ama u razvoju sa porodice, omladine i sporta, Ministarstvu trgovine i ~lanovima porodica koji su bili gosti Odbora.

- Hvala svima na toplom i bratskom do~eku i svih turizma Republike Srpske, kao i direktoru UKC Bawa sedam dana posve}enosti deci sa Kosova i Metohije. Luka dr. Vladi \aji}u na podr{ci. - zavaquje se preUtisci su fantasti~ni i zahvalnost porodica, osnov- dsednik Odbora RS za pomo} Srbima na KiM Milorad nih {kola i srpskih institucija sa Kosova i Metohije Arlov.

Deveti projekt od 19 do 27.juna protekao u najboqem svakodnevno sti`u na na{ Odbor. Velika zahvalnost i Vladi, Ministarstvu prosvete i kulture, Ministarstvu redu.

Po~etak prvog su|ewa pred Specijalizovnim ve}ima Kosova sa sedi{tem u Hagu zakazan je za 15. septembar, a na optu`eni~koj klupi na}i }e se nekada{wi komandant OVK Saqih Mustafa, optu`en za zlo~ine u selu Zla{, kraj Pri{tine na Kosovu tokom 1999. godine.

Sudsko ve}e koje }e suditi Mustafi, predvidelo je i 16. septembar za su|ewe, kada }e u ova dva dana, nakon uvodnih procedura, najpre tu`ila{tvo odr`ati uvodno izlagawe od tri sata, a potom i zastupnik `rtava od sat vremena.

Svedo~ewe prva dva svedoka tu`ila{tva planirano je za ponedeqak i utorak, 20. i 21. septembra, objavqeno je na sajtu Specijalizovnih ve}a Kosova.

Su|ewe Mustafi }e biti prvo su|ewe nekom optu`enom iz OVK pred ovim sudom, dok su za druga tri predmeta protiv Ha{ima Ta~ija i dugih, Hisnika Gucatija i Nasima Haradijana i Pjetra [aqe pripreme za su|ewe jo{ u toku.

Specijalizovana ve}a Kosova saop{tila su da }e ~etvorici optu`enih biv{ih lidera OVK u Hagu Ha{im Ta~i, Kadri Veseqi i Rexep Seqimi i Jakup Krasni}i, biti su|eno u zajedni~kom postupku.

Specijalni sud u Hagu

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 8. jul 2020.

2021. 11

Po~iwe snimawe „Oluje“, prvog Ku}a za izdavawe } srpskog filma o stradawu Srba u pogromu iz 1995. godine

ak

mo u raju Ose}am `equ, ali ku}ai du`nost, da “Olubed-jom” podsetimo sve na vdede{avawa u istoriji, nomna srpsku tragediju }u -u Krajini, na golgotu kroz koju su ~itave ogoporodice prolazile, Peka`e Milo{ Radunoznavi}, rediteq i scena1. jurista filma i serije uqa “Oluja” ~ije snimawe je o se ovopo~elo u selu Pambukovici sta-kod Vaqeva. rni Ovo je prvi put da srpska kiru unematografija za temu ima stradawa i}. Srba u pogromu iz 1995. godine, koji je jekojedan od najve}ih zlo~ina nad na{im narodom od drui dagog svetskog rata. Projekat }e ~initi dugometra`ni bi-igrani film i 12 epizoda serije. Premijera, filma planirana je u decembru, a po~etak prikazivawa see go-rije u martu slede}e godine. r|e- Film “Oluja” koji je 6. jula po~eo da se snima na k sulokacijama kod Vaqeva i Uba, sna`na je i potresna po-pri~a o golgoti kroz koju je na stotine hiqada qudi prolazilo u izbegli~kim kolonama spa{avaju}i svoje `ivote.

"Oluja" je na{e vi|ewe rata, bazirano na istinitim pri~ama. U centru de{avawa su `ivotne sudbine glavnih junaka, koje su veoma potresne i emotivne u meri da svaka wihova suza zaslu`uje poseban film.

Potrudili smo se da napravimo scenario koji na intenzivan i dramati~an na~in prati period nepo-

nu

vi} ici ini

amo dne koji ereut i kla

. G.

lni agu

KoopSa{ti-

16. dnih e od

o je e na

nom proara-

tvoKaeno

sredno pre, za vreme i posle "Oluje". Siguran sam da }e publika to umeti da prepozna i da }e film i serija nai}i na veliki odjek”, ka`e rediteq.

Na ~elu gluma~ke ekipe “Oluje” je Jovo Maksi}, glumac koji je i sam pre`iveo progon iz Krajine. Prema Maksi}evim re~ima, ovo je pri~a o obi~nim qudima kojima istorija ne voli da se bavi.

“Oni su tihi heroji. Obi~an ~ovek je zanemaren, a istoriju su stvorili obi~ni qudi, obi~ni seqaci i ovo je pri~a o obi~nim seqacima. To su qudi koji su silom prilika zbog nekih politi~kih ili drugih razloga propatili, a takve pri~e }ete na}i i na drugoj i tre}oj strani, i mislim da treba da se bavimo time, da jedni drugima na taj na~in i oprostimo i da razumemo jedni druge“, obja{wava Maksi}.

Potresnu pri~u o kolonama qudi na traktorima izbeglim u Srbiju tokom operacije hrvatske vojske koja je trajala od 4. do 9. avgusta 1995. godine, a ~iji je rezultat na hiqade ubijenih i nestalih i oko 250.000 proteranih – o filmu “Oluja”, pored Maksi}a o`ive}e glumci Zlatan Vidovi}, Davor Jawi} (po~etkom devedesetih izbegao iz Sarajeva), Jelena ^ovi}, Marija Piki}, Qubi{a Mili{i}, Ivan Vuji}, Milica Stankovi} i drugi.

M. T.

Cummins Rd, Brighton East

CENA: $600 NEDEQNO

3 sobe, centralno grejawe, poliran pod, novo kupatilo i kuhiwa, velika ba{ta, 5 minuta od prevoza, 10 minuta od {kole.

ZA VI[E INFORMACIJA NAZOVITE RADU 0416 093 848

IZDAJEM STAN U DANDENONGU PO POVOQNOJ CENI

Izdajem jednosoban stan sa gara`om u centru Dandenonga na du`e vreme.

Za vi{e informacija pozvati na broj telefona: 0470215084

CERAWE DOWE

Gde se deca ra|aju tu i selo `ivi Pupovac: Srbi se pla{e

Pro{lo je vi{e od dvadeset i {est godina kada se u Cerawima Dowim posledwi put ~uo de~iji pla~. Sve do pre mesec dana u ovom benkova~kom selu `ivelo je samo starije povratni~ko stanovn{tvo, a onda je na svet stigao mali Aleksandar, nastavak loze porodice Karan ali i radost i nada da }e `ivota biti sve dok se deca budu ra|ala.

Ba{ u takvom ambijentu, u trenucima kratkog odmora zati~emo i {esto~lanu porodicu Karan.

Najstariji doma}ini, ponosni deda i baka malenog Aleksandra, umorni od posla i preplanuli od sunca, nalaze vremena i da prozborimo koju re~. Vratili su se iz izbegli{ta, ka`u, pre deset godina, da iz ru{evina ponovo podignu ono {to su, do rata, godinama s mukom gradili. Nije bilo lako, prise}aju se, ali se zbog te odluke ni jednom nisu pokajali.

Te`ak i mukotrpan posao, ba{ kao i duge godine izbegli~kog lutawa, sada se lagano ve} potiskuju u se}awu. @ivotom se kod wih, bar kako nam se ~ini, naj~e{}e opisuje predratni period i ovo vreme danas kada su zadovoqni onim {to imaju i kada je ku}a opet puna ~eqadi.

– Nije ovde lo{e `iveti, ali ne mo`emo re}i da nema nedostataka. Nama je najve}i problem voda. Vodovod u selu je napravqen samodoprinosom me{tana jo{ 1986. godine a mi danas nemamo vodu.

Cevi su i daqe u zemqi, voda te~e, ali nije ispravna za kori{}ewe a prikqu~ci su uni{teni. Nema mnogo mogu}nosti za stalnim zaposlewem, ali sve {to se u selu proizvede mo`e se lako prodati, nebitno da li se bavite poqoprivredom ili sto~arstvom. More je blizu pa za sve imamo kupce, posla ima u sezoni ali nema ko da putuje, tako da nije sve ni crno ni belo {to bi se reklo. Pre rata ovde su qudi `iveli bogovski, radili po obli`wim gradovima, a ku}i obra|ivali poqa i dr`ali stoku, povr}e i vo}e se prodavalo na tone. Ono {to smo tada imali moglo se nazvati pravim `ivotom. Mi se ni sada ne `alimo, radimo dosta i svega imamo.

Sada se i najmla|e unu~e rodilo pa je ku}a jo{ bogatija – ponosno i zadovoqno ka`e baka Marija.

Ki{nicu iz bunara koriste za potrebe doma}in-

popisa u Hrvatskoj

stva dok onu za ba{tu i stoku doma}in deda Jovo dovla~i cisternom iz poqa. Nije to mali posao, kao ni briga o stotinu ovaca i jawadi, koko{kama, }urkama, guskama, ba{ti, posejanom `itu, maslinama, vinogradu, svemu onome {to ovi vredni qudi i daqe rade, oboje odavno u sedmoj deceniji `ivota.

Ono najosnovnije za `ivot imaju zahvaquju}i svom radu, dok sporedne namirnice mogu kupiti u pokretnoj trgovini koja svakodnevno prolazi kroz selo.

Nedaleko od ku}e parkira se kamion, znak da je i sin \or|e stigao ku}i. Na balkonu ga ~eka supruga sa malim Aleksandrom u naru~ju, a u susret tr~i David, \or|ev sin iz prvog braka. To dvoje dece ujedno su i jedina deca u Cerawima Dowim. Na pitawe kako se mlad ~ovek odlu~io vratiti u selo gde mladih vi{e nema i tu stvarati porodicu, \or|e nam daje vrlo jednostavan odgovor.

– Pa tu sam se i rodio, tu mi je ku}a. Najbitnije je ono {to ~ovek `eli, ~emu te`i i {ta ga ~ini sre}nim. Za mene je to oduvek bilo ovo gde sam sada.

Gde ima `eqe ima i na~ina samo je stvar u dobroj organizaciji. Mi `ivimo dobro, roditeqi su vitalni i ve}inu posla ku}i oni obavqaju. Supruga je do ro|ewa deteta radila u obli`wem gradu na moru a ja sam zaposlen kao prevoznik u Benkovcu. Posla ima ko ho}e raditi, i u selu ali i na primorju. Voqa je u svemu presudna - ka`e \or|e.

M. T.

Kako je biti Srbin u Hrvatskoj? Pusta sela i gradovi od srpskog stanovni{tva danas su realnost, a u mnogim mestima `ive preostali starci, dok su mladi oti{li u beli svet. Ne zna se ni koliko je ta~no Srba `ivi u Hrvatskoj, a to bi trebalo da odgonetne predstoje}i popis stanovni{tva.

Me|utim, u Srpskom narodnom ve}u strahuju da li }e se preostali Srbi uop{te izjasniti kao pripadnici srpske nacionalne mawine.

Komentari{u}i atomosferu uo~i popisa stanovni{tva u Hrvatskoj, Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog ve}a je rekao da je Srpsko narodno ve}e pokrenulo javnu kampawu odazivawa na popis.

“Dva su razloga za{to smo to u~inili. Prvi je razlog samo popisivawe posredstvom modela ‘E-gra|anin’, `elimo da pomognemo i obu~imo qude koji nisu toliko tehnolo{ki sposobni da to u~ine sami. Drugi razlog su svojervrsni strahovi kod qudi, koji jo{ uvek postoje, zbog kojih se i daqe pla{e da izja{wavaju o svojoj etni~koj, jezi~koj, verskoj pripadnosti. To je posebno do{lo do izra`aja u posledwih deset godina, {to zbog obnovqenog nacionalizma u Hrvatskoj, nakon ulaska u EU, {to zbog odr`avawa takve atmosfere od pojedinih politi~kih stranaka, ali i zbog ~iwenice da se uop{te nisu razvijali odnosi izme|u Srbije i Hrvatrske. Ako su se i razvijali, onda nije bilo zna~ajnih rezultata u tom pravcu”, isti~e on.

Pupovac navodi da se pomenuti problemi reflektuju na polo`aj Srba u Hrvatskoj i da i te kako imaju uticaj na wihov status u toj zemqi.

“Problem je {to nema dodatnih pozitivnih signala, poruka koje bi qudima pomogle da boqe razumeju jedni druge i da se odmaknemo od ratnih politika i iskustva. To je ono {to je potrebno i na tome radimo”, poru~uje Pupovac.

Na pitawe kakav problem mo`e neko da ima kad se izjasni kao Srbin ili Srpkiwa i za{to je to zvani~no napisati, Pupovac ka`e da nije se lako javno deklarisati kad svakodnedno slu{ate mrziteqske poruke. „Onda roditeqi, mladi, wihovi potomci i wihova deca, nemaju dovoqno slobodan ose}aj da je pametno da se tako izjasne. Oni se boje zbog posla, budu}nost i da }e ih neko prepoznati kao takve. To jeste tragi~na stvar, ali mi se protiv toga borimo i nastoja}emo da se to promeni u narednim mesecima“, zakqu~uje on.

S. G.

12

LEPA SRBIJA

^etvrtak 8.

2021. 2020.

10.jul decembar

SOLUNCI OD PUSTARA STVORILI NASEQA:

Mnogobrojna sela na severu Vojvodine, u nekada{wem Suboti~kom srezu, obele`avaju sto godina od osnivawa Pre stotinu godina okolinu Subotice ~inili su ra{trkani sala{i i pustare.

Onda su ove krajeve, daleke 1921, naselili solunski dobrovoqci iz kr{evite Like, Hercegovine, Bosne, Crne Gore i drugih krajeva.

I, malo po malo nastala su sela koja i danas `ive. Me|u wima i Kara|or|evo, Novi @ednik i Vi{wevac, koja su sa mnogo ponosa obele`ila vek od nastanka.

"Rodiste se u kamenu gde se legu zmije, sagradiste ve~nu ku}u gde kamena nije" - pi{e na spomen-plo~i koja krasi bistu vo`da Kara|or|a Petrovi}a, po kome Kara|or|evo, nekada najve}a dobrovoqa~ka

kolonija, sve ovo vreme nosi ime. Na woj su imena vi{e od 180 qudi koji su osnovali selo i ~iji potomci i danas tu `ive. To upravo ova sela razlikuje od ostalih jer se poimence zna ko ih je svojim rukama, na goloj ledini, podigao i ostavio generacijama koje dolaze.

Wih je u ba~ku ravnicu dovela agrarna reforma kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a, kojom je svakom solunskom dobrovoqcu, bio on redov ili podoficir, bilo dodeqeno pet hektara zemqe.

Da nije bilo lako svedo~i @arko An|eli}, potomak Vidaka An|eli}a, jednog od dobrovoqaca koji je osnovao Novi @ednik, nekada{we \eneral Haxi}evo.

- Ovde je bila pustara okru`ena sala{ima na kojima su `iveli starosedeoci.

Dobrovoqcima je dodeqeno pet hektara zemqe ali ne i oku}nica, te doseqenici nisu imali gde da sagrade svoje ku}e - podse}a An|eli}. - Bili su sme{teni kod srpskih i buweva~kih porodica, u {talama, {upama i pomo}nim prostorijama, sve dok nisu ispregovarali sa gradskim vlastima

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

tren dep vid D gaw taw va u dat }e, de{

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Subotice da dobiju mesto gde }e se podi} i naseqa. U tome su im, svojim znawem pomogli starosedeoci i tako je gra|ena ku}a po ku}a. Za tri godine naseqe ih je dobilo vi{e od 120.

Na sli~an na~in nastalo je General Ra-

divojevi}evo, koje je potom, po planta`i vi{awa dobilo naziv Vi{wevac. Danas je to selo u koje rode vrlo rado sle}u, te petinu od oko 500 du{a ~ine deca do deset godina, koja se odmalena u~e o zalagawima svojih predaka.

M. T.

DECA GARANTUJU BUDU]NOST Moram da ponovim jednu veliku istinu: proces agrarne reforme i dodeqivawa zemqe veteranima pre jednog veka nije nikoga izmestio sa ovog prostora. Oni nisu do{li na tu|e posede i u tu|e ku}e, nego na nekada{we pustare i gole ledine, gde su te{kom mukom i svojim po{tenim radom stekli i izgradili sve ono {to vidimo danas oko nas. Grad Subotica je posve}en kako boqitku i napretku svih naseqa koja su osnovali solunski junaci, tako i ~uvawu uspomene na wih i na podvige koje su ~inili da na{ grad danas bude bogatiji i naseqima i qudima. Zato slavimo `ivote sela koja imaju budu}nost, na{u decu - poru~io je Stevan Baki}, gradona~elnik Subotice.

58 uuu VOJA BRAJOVI] KAO TIHI I JEDNO PISMO IZ BITOQA…

„Volela bih da vas gledam svaki dan, {teta {to niste spiker“ “Otpisani” je jugoslovenska televizijska serija, snimqena u produkciji Televizije Beograd 1974. i 1975. godine. Serija prati avanture mladih ilegalaca u okupiranom Beogradu za vreme Drugog svetskog rata.

Zbog velike popularnosti serije, dve godine kasnije, snimqen je nastavak pod nazivom „Povra-

tak otpisanih“.

Voja Brajovi} je svojevremeno, na dodeli Dobri~nog prstena 2009. godine, ispri~ao koliko su pisama dobijali od obo`avalaca.

Brajovi} je tuma~io ulogu Tihog i, uz Prleta (Dragan Nikoli}), bio najpopularniji lik u seriji.

“Pisma su stizala sa svih strana. Preko stotinu pisama

dnevno. U jednom iz Bitoqa pisalo je, izme|u ostalog: ‘Volela bih da vas gledam svaki dan. [teta {to niste spiker'”, rekao je tada Brajovi}.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je ^kaqa priredio do~ek Miji Aleksi}u

N stan eko van pre istr pob "Po razu dep ci p i N no izra pul M graf ka` ju`n je sv Pod I ja za ana mob ni{

Voja Brajovi} (kao Tihi) i Dragan Nikoli} (kao Prle), na snimawu "Povratka otpisanih"

DRU[TVO

SRBIJA SE PRAZNI, odlaze nam akademski gra|ani Nova saznawa o kretawu stanovni{tva u Srbiji i ekonomskim migracijama van zemqe nedavno su predstavila ~etiri istra`iva~ka tima, pobednici projekta "Podacima do boqeg razumevawa procesa depopulacije". Podaci pokazuju da su Tutin i Novi Pazar trenutno dve op{tine sa najizra`enijim trendom depopulacije.

Marija Drobwakovi} iz Geografskog instituta "Jovan Cviji}" ka`e za RTS da je pora`avaju}e {to je ju`ni i jugoisto~ni deo Srbije gotovo prazan, dok je sve koncentrisano u Beogradu i Novom Sadu - u Podunavskom i Pomoravskom pojasu.

Irena Cerovi} iz Programa Ujediwenih nacija za razvoj ka`e da je ekipa Instituta "Biosens" analizom agregiranih i anonimizovanih podataka mobilnih operatera posmatrala kretawe stanovni{tva u Srbiji.

- Do{li su do saznawa da su Tutin i Novi Pazar trenutno dve op{tine sa najizra`enijim trendom depopulacije, {to se u zvani~nim podacima jo{ ne vidi - isti~e Cerovi}eva.

Drugi tim - "Infostud" je stavio na raspolagawe podatke iz svojih baza da bi razumeli kretawe ponude i tra`we poslova u inostranstvu.

- To nam daje detaqnu sliku o tome {ta se de{ava u kretawu stanovni{tva. Ovakvom primenom podataka mo`emo da saznamo ko se kre}e, gde se kre}e, u ta~nom vremenskom trenutku kada se proces de{ava - obja{wava Cerovi}eva.

Nagla{ava da }emo verovatno jako te{ko preokrenuti demografsku sliku - to je gotovo nemogu}e.

- Va`no je da sve {to planiramo u javnoj sferi prilago|avamo novoj demografskoj realnosti, stanovni{tvu koje je sve starije, sve urbanije i pomalo sve bogatije - navodi Cerovi}eva.

Isti~e da je va`no i da se mnogo vi{e ula`e u qudski kapital - u ostvarewe potencijala svakog stanovnika.

Doktorand Harvard univerziteta Aleksandar Bauranov ka`e da su pomo}u podatak sa Fejsbuka analizirali koliko qudi odlazi, a koliko se vra}a u Srbiju.

- Na{li smo da se od oktobra u Srbiju vratilo oko 120.000 qudi, {to je posledica pandemije.

Bi}e zanimqivo da vidimo koliko }e qudi zaista ostati u zemqi - isti~e Bauranov.

Nagla{ava da su do{li i do jednog pora`avaju}eg podatka - da je 10 odsto ukupne akademske populacije napustilo Srbiju.

- Na{li smo i jedan zanimqiv podatak - da su na{i istra`iva~i produktivniji ukoliko rade sa istra`iva~ima u inostranstvu jer imaju pristup fondovima. To zna~i da ukoliko na|emo na~in da pove`emo qude iz Srbije sa qudima u inostranstvu, mo`emo da doprinesemo poboq{awu akademske slike - obja{wava Bauranov.

Isti~e da planira da se vrati u Srbiju, ali ne zna ta~no kada.

M. T.

8. jul 2020.

2021. 13 ^etvrtak^etvrtak 10. decembar

ULAGAWA U VOJSKU:

Bez plana ili je plan vojna tajna?

Ulagawa u vojsku i naoru`awe su nikad ve}a - to je ono {to ~esto ~ujemo od zvani~nika, pre svega predsednika Srbije.

Za {ta se i na koji na~in tro{i novac i da li nabavke odgovaraju potrebama vojske javnost ipak ne zna. Jer planovi ulagawa nisu dostupni javnosti.

Vojni analiti~ar Aleksandar Radi} ka`e da su ulagawa u vojsku po~ela da se pove}avaju od 2016. i 2017. godine.

- Vidite da postoji ta pauza od 2012. do 2016. godine. E, to je vrlo zanimqivo za analizu. Za{to u tom periodu nisu preduzimane nabavke i o|ednom se oslobodio prostor, pojavio se novac koji do tada nije postojao - ukazuje Radi}.

Novac koji se za vojsku pojavio je na nivou dve milijarde evra.

To je podatak koji je izneo predsednik Srbije. Nekada{wi na~elnik General{taba Zdravko Pono{ se ne sla`e da se danas izdvaja vi{e nego ikada.

- Vidi se da je tek sad to izdvajawe za vojsku sustiglo ono koje je bilo 2008. godine. Tek prethodne tri godine to je po~elo da raste ocewuje Pono{.

Marija Igwatijevi} iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku isti~e da imamo velike razlike u rebalansima.

- Sredstva se preusmeravaju iz buxetskih rezervi tokom godine {to nam govori o tome da se, zapravo, razni ugovori o nabavkama naoru`awa vi{e se ishitreno ugovaraju nego na osnovu planova i potreba vojske - navodi Igwatijevi}.

- Buxet mo`e da se veoma precizno isplanira zato {to vojska zna koja joj je formacija i personalna i materijalna. Dakle ona ta~no zna ~ime raspola`e kad su u pitawu qudi, tehnika, objekti i tako daqe i mo`e da izra~una u dinar za koju namenu i kako tro{i novac - ka`e Novica Anti} iz Vojnog sindikata.

To ipak ne znamo jer planovi nisu obelodaweni, obja{wava Marija Igwatijevi}: - Tu nam je vrlo ilustrativan primer uve}awe buxeta rebalansom od 40 odsto. Ne znamo {ta se to toliko drasti~no promenilo u roku od ~etiri meseca od kada je usvojen buxet da bismo rebalansom predvideli uve}awe od ~ak 40 odsto.

S. G.

Nestvarna pri~a srpske milijarderke koja poma`e Novaku Novak \okovi} oformio je ozbiqan tim za PTPA, organizaciju koja `eli da promeni raspodelu profita u svetu tenisa.

Taj plan nije se dopao ATP-u, ali jeste Rebeki Mekdonald, kanadskoj biznismenki srpskog porekla, ro|enoj 1953. u Sarajevu kao Ubavka Miti}.

Rebeka je u{la u PTPA kao ~lan savetodavnog odbora, na poziv osniva~a Vaseka Pospi{ila i Novaka \okovi}a.

Podse}awa radi, zvani~no osnovana 2021. godine, „PTPA je udru`ewe profesionalnih tenisera, koje se bavi izazovima igra~a i uti~e na po{teniju raspodelu posla u svetu profesionalnog tenisa“, navodi se na sajtu organizacije, koja je uznemirila vrhu{ku ATP-a.

Rebeka je osniva~ kompanije „Just Energy Group Inc“ u Torontu, bila je predsednik i izvr{ni direktor pre nego {to je 2007. godine postala izvr{ni predsednik.

Jo{ 1989. godine, Rebeka je osnovala „Energy Marketing Inc“, 1995. „Atlantic Power“, a zbog poslovnih poduhvata nazivali su je „srpskom kraqicom nafte i gasa“, jer se weno bogatstvo procewuje na dve milijarde dolara.

Pokreta~ je `estoke podr{ke `enama u poslu, {est godina zaredom progla{ena je za vode}u kanadsku preduzetnicu prema ~asopisu „Profit“.

Osniva~ica je Centra za artritis i autoimune bolesti u bolnici Maunt Sinaj u Torontu, bila je i potpredsednik Upravnog odbora bolnice Maunt Sinaj, ali i ~lan upravnog odbora Kraqevskog muzeja Ontario.

Ima po~asnu diplomu na Univerzite-

tu u Viktoriji i strastveni je qubiteq tenisa i pobornik sporta {irom sveta, a posebno joj je drag Novak \okovi}, sa kojim je proslavila i jedno osvajawe US Opena 2018. godine.

Sada je poznanstvo pretvorila u ozbiqnu avanturu i poduhvat da se pomogne ni`erangiranim teniserima. Za TV Hram, svojevremeno je opisala najve}u avanturu, koja je prerasla u poslovnu imperiju. „Devoj~ica Ubavka Miti} oti{la je u Kanadu i postala Rebeka Mekdonald. Bio je to trnovit put. Mnogo je te`e nego {to mladi misle. Zapad nije za svakog. Bio je to avanturizam. Kada ste mladi puno ne razmi{qate. Nikada nisam za`alila.

Opstati na Zapadu je veoma te{ko. Ponosim se {to sam Kana|anka srpskog porekla“, rekla je ona u intervjuu za TV Hram.

Odrastawe u Jugoslaviji pomoglo joj je da uspe u Americi. „Svi su mi rekli da nemam nikakve {anse jer to `ene ne rade u Kanadi. Ni u porodici nisam imala podr{ku. U biznis sam u{la jer je moj pokojni mu` rekao da ne mogu da uspem. Ja sam jako tvrdoglava, imamo mi svoj inat. To sam uradila da mu poka`em da je mogu}e. Vrlo malo sam znala o biznisu ali vremenom sam nau~ila, vrata sam vrlo te{ko otvarala ali prednost je moja bila ta {to sam ovde podignuta. I danas provodim puno vremena sa mladim devojkama i `enama jer mi mnogo smeta kada svi u Severnoj Americi krive mu{karce za neuspeh `ena. @ena mora da stane ba{ kao i mu{karac iza onoga {to `eli da uradi. Mene je Srbija vi{e pripremila za Zapad nego sam Zapad“, govorila je Rebeka, koju je zabolela nesloga me|u Srbima. „Nikada ne dajem individuama, sem deci koju volim da {kolujem. Dajem bolnicama… Znate, moram iskrena da budem, moja pokojna majka je do{la i rekla mi da svima dajem, ali da ne dajem dovoqno Srbima u Kanadi. Ja sam mislila da su oni deo svih wih… Morala sam mamu da po-

slu{am kao dobro dete. Pitala sam mamu {ta bi bilo najboqe uraditi i ona je rekla – napraviti crkvu. I ja sam zbog we sagradila crkvu u Torontu. Sagradila sam je po ugledu na Studenicu. I do`ivela sam ogromno razo~arawe jer mi kao Srbi, kao {to sam rekla, specijalno na Zapadu ali i ovde nismo najslo`niji. Crkva se odvojila od na{e matice {to je meni jako te{ko palo. Nadam se da je sada mla|a generacija slo`nija i da }emo se ponovo sastaviti… Ja verujem u samo jednu crkvu“, ispri~ala je ona.

U gostovawu na B92 pre 10 godina, objasnila je i za{to ne ulazi u poslovne poduhvate u svojoj zemqi matici, ve} odlu~uje samo da poma`e „spoqa“. „Gledala sam ja da poslovno investiram u Srbiju i odgovor je vrlo kratak, ne.

Smatram da ovoj zemqi fali jo{ mnogo toga da bi privukla pravi kapital, a ja ne znam pravila igra, puno je korupcije, puno stvari nije re{eno. Sve se mo`e i sve se ne mo`e. Ne bih ja mogla da se hvatam u ko{tac, znam kako se radi biznis u Severnoj Americi i Engleskoj. Ja bih se izgubila ovde“, rekla je Rebeka Mekdonald.

M. T.

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14 14

10.jul decembar ^etvrtak 8.

2021. 2020.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Strategija u }orsokaku Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Od samog po~etka pandemije, koja traje ve} vi{e od 15 meseci, Australija ima jedinstvenu strategiju na celoj teritoriji wene federacije. Ona se pre svega sastoji u poku{aju potpune eliminacije korona virusa u lokalnim zajednicama. Ovaj metod borbe protiv pandemije imao je dosta uspeha u proteklom periodu ali je sla`u se mnogi ovda{wi analiti~ari imao i vrlo visoku cenu. Tako je u isto vreme gotovo hermeti~ko zatvarawe ~itave spoqni svet i sa zemqe sobom izanema nameru nikao da je ostavqa, dvonedeqni ni da je poklawa a ni obavezan hotelski da je deli. karantin za sve koji ulaze u AuI sa zadao takvim baga`om „nesrestraliju i mnogo problema. }ne politi~ke princeze“ i preTako|e, iako se do sada od po~etdsednikovog fikusa narod, ka zdravstvene krize koji u zemqu iz a i dobar deo ~lanstva inostranstva vratilo ve}SNS-a vi{e ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u od pola miliona Australijanavrtlogu najnovije politi~ke kamca okou kojoj 40.000 gra|ana svakom pawe mo`e pro}iusamo kao trenutku jo{ uvek ~eka bosa po trwu koje mesecima ni~e na dnu kona povratak.

Uzrok tog problema rita isu{enih staroplaninskih su pre svega vrlo male nedeqne reka. kvote za iako povratnike koje }e od Ana, tako izgleda, ne slede}e nedeqe umesto 6.000 akumulira politi~ki kapital za predstoje}e izbore - da imadeltakzbog takozvanog “indijskog“ vu soja ulogu, vaqda bi bila nata korona virusa bitinaprepredwa~koj Sizbornoj da polovqene. obziromlisti da trenutno ka Australiji lete samo

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

VIDE]E GA POLA SRBIJE: privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojim slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno biti na osnovutopodr{ke ko4ne}e avio kompanije prakti~no ju }e sama opet zna~i da }ezavrediti, na primer ve} Melburn milo{}u onog koji kampawu odramo}i da primi samo 500 Austra|uje za oboje, odnosno za celu lijanaca nedeqno dok }e na sidstranku. Wu ne bira narod, nego nejski Vu~i}. aerodrom mo}i da sleti maksimalno 1.500 putnika na iz I da rezultat napredwaka inostranstva 7 dana. Ova drapredstoje}im zaizborima zavisi sti~na smawewa kvotai za ulazak od wenog anga`mana doprinousa, zemqu su direktan feuzeo bih lepe pareodgovor na kladioderalne vlade ii vlada dr`ava nici, a \ilas kompanija bi odavno odustali od bojkota. ~lanica na {irewe virusa koji Ranko Pivqanin redovno dolazi iz strogo ~uvanih hotelskih karantina. Iako

a

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u izvakcina koje je ~ekati zapahnuonaopori statka svoj vow za korupcije, otima~ine i pohred prvu dozu sve do oktobra lepe lokalnih mo}nika i lakoa mo`da i kasnije. mihDa investitora.

Australija `eli da oduI, naravno, da joj nije bilo nistane od strategije eliminacije malo lako u ulozi strana~ke vevirusa pokazuju i najnovije izjadete na agitatorskom zadatku, ve federalnih zvani~nika da jer je to za wu nepoznat i mutan se od sada treba fokusirati na teren na koji je ba~ena kao pobabroj hospitalizovanih umesto ~aj obrnute logike. na Ana brojBrnabi} novih slu~ajeva je je, naime, kako kao reto do sada.

Prema wihovim dakbilo primer politi~kog fenomere~ima to postala se mo`e posti}i jedina, prvo predsednica no masovnom vakcinacijom kako vlade, pa je tek onda krenula da bi se na koronabira~a. virusObi~no nakon tra`i podr{ku stvargledalo ide obrnuto: kantoga kao na prvo vrstuse sezondiduje{ i ide{ na izbore, pa ako skog gripa.

Federalna opozicija pobedi{ premijer i kao i nekepostaje{ vlade dr`ava ~lanipravi{ vladu. ca optu`uju vladu da je kriva za Ana je tusituaciju gde jeste postavqena aktuelnu i hroni~ni fermanom svemogu}eg nedostatak vakcina jer sultana ih nije koji je miropomazao `ezlom sopobezbedila na vreme.

Poseban stvene mo}i, a ne voqom naroda. problem u celom procesu predOna je nakontradiktorne gotovo dobila i vlastavqaju indu i funkciju. Me|utim, sa funformacije oko vakcine „astrakcijom nije dobila i vlast, jer je zeneke“ koje se gra|anima {aqu ona ostala kod onog koji je seli jer je zbog slu~ajeva ugru{avawa krvi nadle`no regulatorno telo jo{ uvek ne preporu~uje mla|ima od 60 godina. Vlada je poku{ala da ubla`i ovu preporuku pa je sada ostavqeno da gra|ani sami odlu~e u konsultaciji sa svojim lekarom. U voqnim prilozima protivnom oni mogupojedinaca, da prime institucija, javnih preduze}a i „fajzerovu“ vakcinu koje ina~e qudi iz dijaspore. nema dovoqno pa je samim tim - Predstoji nam da uradimo vlada u ozbiqnom }orsokaku osvetqewe i neke mawe poslove jer nema pravog re{ewa. Gra|ana ure|ewu. O~ekujem da i to buni zavr{eno su umorniuod aktuelne strade kratkom roku.

Nategije i tih takozvanih kratkih kon toga usledi}e i osve}ewe krzaqu~avawa je na primer sta.

Tada }emojer mo}i da ka`emo pre smo desetak dana zbog samo dveda uspe{no okon~ali ovaj sta aktivnih u celoj zna~ajan, ali islu~ajeva ni malo lak prozemqi ~ak Milutin sedam velikih grajekat - ka`e Vukosavqedova~lan biloOdbora u strogom karantinu vi}, za postavqawe {to jena bilo vi{e od 12 miliona krsta Stolovima.

Australijanaca.

Da li planski }e AuNajvi{i vrh Usovica je izabrankona~no kako bi se ovaj krst,da u stralija priznati zavisnosti od vremenskih prije virus globalni a ne lokalni lika, video i sada okolnih problem ostaje se vidiplaniu nana Jastrepca, Kopaonika i Rurednom periodu?

Situacija }e dnika, ~ak interesantna i sa Prokletija. posebnopabiti ove On }e podse}ati naredne generateku}e australijske zime kada cije da su u okolini Kraqeva se o~ekuje da }e biti i novih nastale srpske svetiwe, jer sreiznenadnih zakqu~avawa je dwovekovni manastiri @i~a i virus jo{ uvek tu i to bukvalno Studenica, ali }e i svedo~iti o u skoro svakom hotelu koji se kostradawu vojnika srpske vojske risti za karantin povratnika. poginulih upravo na Stolovima

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, svi koji dobiju dozvolu da u|u u Mataru{ke Bawe, sredwovekovAustraliju pre poletawa i kliulanog grada Magli~a i Ibarske ska avion moraju da poka`u i sure,u od minulog vikenda prepoznegativni kovid ponatqiv je po jo{ test jednojmnogi nesvakida{wojpozitivni atrakciji tek - pravoslavnom stanu kasnije tokrstuboravka visokomu ~ak 33 metara! kom hotelskom karanOvoTako monumentalno znamewe tinu. su prema zvani~nim kao simbol zemaqpodacima svaHristovih zakqu~avawa od juna pro{le godine bila pre svega posledica {irewa virusa iz karantina koji uglavnom pre|e na radnike u tim hotelima. Od oko 30.800 registrovanih slu~ajeva do sada od marta pro{le godine u Australiji samo 60 odsto wih je bilo lokalnog karaktera dok su svi ostali ve} bili zato~eni u hotelu kada su bili testirani.

I dok neki lideri australijskih dr`ava ~lanica zagovaraju potpunu zabranu povratka gra|ana iz inostranstva sve dok „delta soj“ predstavqa opasnost mnogi se zala`u za kompletno

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usoviotvarawe zemqe su`ivot sa ci, najvi{em vrhu iove planine, virusom.

Zato jevisini i nova strategina nadmorskoj od 1.375 ja federalne vlade fokusirana metara.

Inicijator i nosilac na mogu}e otvarawe zemqe umeovog projekta ~ija je ideja nastala 2007. godine je Planinarstojo{ poku{aja eliminacije virusko-sportsko dru{tvo sa. Vladi je jasno da je „Gvozdac“ borba sa iz Kraqeva, a finasiran isvirusom unapred izgubqenajebitkqu~ivo dobroka i da su donacijama ~esta kra}a izakqu~avawa pogubna po ekonomiju a posebno za male i sredwe kompanije. Federalni prvi ministar Skot Morison `eli da do kraja ove godine ponudi svim odraslim Australijancima mogu}nost da se vakcini{u jer u ovom trenutku vakcina jednostavno nema dovoqno. Iako se do sada drugom dozom vakcinisalo samo 7,3 odsto populacije vlada veruje da }e zemqa ponovo biti otvorena za ostatak sveta onog trenutka kada taj broj dostigne barem 60 odsto. U ovom trenutku situacija je daleko od `eqene jer }e mnogi gra|ani koji to `ele zbog nedo-

prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu. sasajankovic28 R. N.

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 8. jul 2020.

2021. 15

SLOBODNA SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA EPARHIJA AUSTRALIJSKO-NOVOZELANDSKA SVETONIKOLAJEVSKI MANASTIR 243 – 247 Vulture St, South Brisbane, QLD 4101

POZIVA Svu bra}u Srbe, sestre Srpkiwe i sve qude dobre voqe na

OSVE]EWE MEMORIJALA GENERALA DRAGOQUBA DRA@E MIHAILOVI]A 18. jula 2021.

Sve~anost }e zapo~eti Svetom Arhijerejskom Liturgijom u 9:30 ~asova, koju }e slu`iti Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Australijsko-novozelandski i Predstojateq Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve g.g. Hristifor sa sve{tenstvom.

Posle Svete Liturgije bi}e otkriven i osve}en spomenik Generalu Dragoqubu Mihailovi}u, kao i memorijal stradawima Srpskog naroda.

Draga bra}o i sestre, draga srpska omladino!

Pod svodovima Slobodnog Srpskog Pravoslavnog Svetonikolajevskog manastira 18. jula 2021. godine otkri}emo i osvetiti spomenik generalu Dragoqubu Dra`i Mihailovi}u.

Spomenik i muzej (memorijal) u kome }e biti izlo`eni podsetnici i dokazi svih stradawa Srba koji polo`i{e svoje `ivote brane}i svoju iskonsku veru Pravoslavnu i svoje Srpsko ote~estvo, Krst ^asni i slobodu zlatnu!

U unutra{wosti muzeja, pored spomenika ^i~i, u stalnoj postavci, bi}e i postavqene uspomene, kao podsetnici na najslavnije Dra`ine vojvode: Kalabi}a, \uji}a, \uri{i}a, Jev|evi}a…

U drugom delu stalne postavke nalazi}e se podse}awe na stradawa Srpskog naroda, po~ev od Svetog Kneza Lazara i najve}e vite{ke pobede Srba, koja }e zauvek ostati duboko urezana u samo bi}e Srpskog naroda - Kosovskog boja, preko drugog, podjednako duboko urezanog – 700 000 Jasenova~kih novomu~enika, Kragujeva~ko stradawe Srba, posebno |aka, sve do najnovijih bora, krvavo urezanih u bi}e Srbinovo, proterivawe i stradawe u Oluji i Bqesku. Pored ovoga, bi}e izlo`ene i druge uspomene o stradawu Srpskog naroda, koje se ne smeju nikada predati zaboravu.

Pozivamo vas, bra}o i sestre {irom Australije i sveta, da do|ete u na{ Svetonikolajevski manastir i budemo deo ovog istorijskog doga|aja i da tako zagrqeni oko na{eg ^i~e, poka`emo da smo bili i ostali verni wemu i wegovim idealima: Gospodu na{em Isusu Hristu, Svetom Jevan|equ i veri Pravoslavnoj, vo|eni Svetim Savom Srpskim i Svetim Petrom Novokaleni}kim, za koje ^i~a, uzdignute glave, polo`i svoj `ivot, bore}i se za svoju veru Pravoslavnu, naciju Srpsku i svoj napa}eni Srpski narod.

Bra}o i sestre, ako se mo`da u nekim stvarima i ne sla`emo, ali svi mi nosimo u na{im srcima na{eg Sv. Savu, na{eg sv. kneza Lazara, Dra`u Mihailovi}a, zamislite kako }e se wihove plemenite du{e ose}ati kada bi nas zagrqene i u velikome broju videli.

Dobro nam do{li!

16 ^etvrtak ^etvrtak 8. jul jul 2021. 2020. decembar 16 ^etvrtak 10.

1.

2021.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

BEZ DLAKE NA JEZIKU: [ta o Kovidu-19 ka` Pandemija Korona virusa opet je uzela maha u Australiji. Kao po nekom unapred pripremqenom scenariju, prvo kre}e od Melburna, pa onda preko Sidneja, Brizbejna, Perta, pomalo i Adelejda, i sve tako u krug. Gotovo u isto vreme kao i pro{le godine. Jedna od najte`e pogo|enih kategorija u dru{tvu je muzi~ka umetnost, ta~nije weni protagonisti - estradni umetnici. Me|u wima je i poprili~an broj srpskih peva~a i muzi~ara. Iskoristili smo priliku da o tome a i o nekim drugim temama, popri~amo sa superstarom Goranom Zari}em iz Sidneja.

Zare svakako nije stru~wak za viruse ali sigurno ima pravo na svoj stav budu}i da je i sam direktno pogo|en. Rado se odazvao pozivu da sa na{im ~itaocima podeli svoje mi{qewe.

Zare, pre svega, dobro nam do{ao u ovo ne ba{ ru`i~asto vreme.

- Boqe te na{ao Rade, hvala na pozivu i pozdrav za sve ~itaoce iz odnedavno zakqu~anog Sidneja. Hvala za ovako pompezan i laskav uvod, ali ja sebe ne smatram nikakvom zvezdom a kamoli superstarom, ja sam obi~an ~ovek iz naroda koji voli da se dru`i, {ali i uveseqava notama svoj narod, mislim da bi ti to potvrdili svi qudi koji me poznaju.

Poznat si kao `estoki kriti~ar svega {to se de{ava i prati pandemiju od wenog samog po~etka. Mo`e{ li da nam ka`e{ {ta je glavni uzrok tvog neprikosnovenog stava po pitawu Kovida-19?

- U po~etku sam i ja prihvatao zvani~nu pri~u o epidemiji i virusu koji je krenuo iz Kine, sve sam pomno pratio iz sata u sat, ali ubrzo su se u celoj toj pri~i pojavile neke nelogi~nosti, postajale su sve ve}e i o~iglednije iz dana u dan, tako da se u skladu s wima mewao i moj stav. Odmah mi je zasmetala re~ „pandemija“. Volim da razmislim svojom glavom, da sagledam sve ~iwenice, ne dozvoqavam da mi autoriteti putem kontrolisanih medija metodom uterivawa straha i {irewem panike name}u zakqu~ak ili stav koji treba postati jedini dru{tveno ispravan, a pogotovo da mi name}u re{ewe problema. ^isto vre|awe inteligencije. U me|uvremenu su neki mla|i doktori i nau~nici ~istog obraza svojim nau~no-laboratorijskim radovima dali vrlo interesantne i logi~ne odgovore na sve ove Kovid nelogi~nosti.

Koriste}i znawe uz najsavremeniju medicinskoistra`iva~ku opremu iz temeqa su poquqali te prastare, debelo zacementirane postulate i teorije, utemeqene jo{ sredinom pretpro{log veka na kojima se jo{ uvek bazira dana{wa virusologija. Mnogo tu ima rupa i propusta, evo i ovi PCR testovi uop{te nisu pravqeni za svrhu u koju se koriste, laki su za manipulisawe a to je i sam izumiteq testa rekao pre nego {to nas je zauvek napustio. A tvrdwe ovih nau~nika su zaista revolucionarne, mnogo je danas dokaza da se ne radi ni o kakvim zlim virusima koje prenosimo jedni drugima ve} do bolesti dolazi zatrovano{}u }elija i reakcijom organizma koji kre}e s ~i{}ewem, ali ovo je pre{iroka tema za ovu priliku.

Danas je napredak nauke zabrawena tema, wihova nova otkri}a i nau~ni radovi su brutalno cenzurisani, brisani, wihove teorije progla{avane teorijama zavere, mnogima su oduzete i akreditacije, ali sve postaje jasno kad shvatite ko zapravo upravqa svetskim zdravstvom i farmaceutskom industrijom ve} dva veka. Ti mladi stru~waci su budu}i heroji ~ove~anstva, oni su jednostavno dokazali svojim radovima da su danas i medicina i nauka pod brutalnom okupacijom svetske globalisti~ke oligarhije. Paradoks je da ba{ oni koji zagovaraju da treba da verujemo nauci a ne nekim tamo Jutjub stru~wacima, gu{e sva nova nau~na saznawa. Za{to se sve te prezentacije ne objave, predstave javnosti i ako su zaista pogre{ne javno da se pobiju? Ovo svakako ne zna~i da je kompletna medicina danas korumpirana, koliko je qudi spa{eno samo ugradwom stentova, raznim operacijama, terapijama, no neke wene grane su definitivno zrele za ozbiqan remont, a to nekome izgleda debelo ne odgovara.

U svojim elaboratima na dru{tvenim mre`ama zagovornik si teorije zavere. Na osnovu ~ega to tvrdi{?

- Da ra{~istimo prvo jednu jako bitnu stvar. ^im ka`emo „teorija zavere“, odmah su nam pred o~ima neki blago izopa~eni sumwi~avci u sve i sva{ta, otu|enici od dru{tva ili neki ~udaci s onim kapicama od aluminijumske folije koji izazivaju podsmeh, ali to uop{te nije tako. To je ta mo}na sprega globalisti~ke vladaju}e oligarhije sa~iwene od svetskih mega-korporacija, kabalista i satanista, korumpiranih medicinara i farmaceuta, bankstera koji deluju preko korumpiranih marionetskih dr`avnih vlasti i potpuno kon-

SVE JE TO POLIT

trolisanih medija. Ako malo boqe pogledate svetska `ari{ta i problemati~ne dr`ave, sve su to bile zemqe koje se nisu `elele povinovati svetskim banksterima, zemqe poput Srbije, Libije, Iraka, Irana, Sirije, Severne Koreje, Belorusije… sve se zakuva preko medijske ma{ine koja odradi svoje a onda se pojave „svetski spasioci“ sa raketama, avionima i vojnom intervencijom donesu narodu toliko `eqenu „demokratiju“ pretvaraju}i nekad lepe gradove u ru{evine. Ka`u da buba-{vaba mo`e pre`iveti nuklearnu eksploziju ali ako je lupite novinama mrtva je. Mo} medija je neverovatna. Verovatno ne znate da je sam termin „teorija zavere“ medijski lansiran ba{ od CIA kako bi se marginalizovali i uz onaj maliciozni podsmeh ponizili svi oni koji posumwaju ili se ne sla`u sa zvani~nim verzijama pojedinih doga|aja. Zapravo, velika ve}ina tih tzv. „teorija zavere“ uop{te nisu nikakve teorije ve} su to nepobitne, neoborive ~iwenice koje se same name}u misle}im qudima a nikako se ne uklapaju u zvani~ni medijski narativ, te se s toga i pre}utkuju od zvani~nika i guraju pod tepih. Mo`da i mo`emo da poverujemo kako su avioni udarima izazvali ru{ewe kula bliznakiwa 2001. godine u Wujorku, ali kako objasniti da se istog tog dana onolika zgrada broj 7 tek tako uru{ila sama u svoj temeq usled nekakvog po`ara papira i biro materijala nakon samo nekoliko sati? Pa to je sme{no, opet vre|a inteligenciju, jer smo gledali klasi~nu, perfektno izvedenu imploziju te zgrade. A znamo da se to prora~unava mesecima i da sama priprema implozije uzme najmawe dve nedeqe. Tog snimka uru{avawa zgrade WTC-7 ve} dugo nema na internetu, sklowen je. A onda shvati{ da nema ni snimka ni tragova aviona koji je udario u Penta-

gon, pa nema ni tragova ~etvrtog aviona koji se sru{io na ledinu i zapalio, ma ni to~ka, ni krila, ni repa, ni motora, ma ni jedne putne torbe. Pa kako? I ja sad treba da poverujem u zvani~nu verziju doga|aja ili sam teoreti~ar zavere, opasan po dru{tvo jer svojim nebulozama unosim nemir?

Pa ne mogu, ko `eli nek veruje.

A u Vuhanu Kinez pojeo {i{mi{a i za dve nedeqe, koliko traje inkubacija bolesti, zarazio samo Vuhan! A kako su Peking i [angaj ostali ~isti u zemqi koja ima preko milijardu stanovnika? Koliko stotina hiqada qudi je dnevno migriralo tokom te prve dve nedeqe iz Vuhana u ostale kineske multimilionske gradove i obrnuto i samo u Vuhanu imamo zara`ene? Kina jeste komunisti~ka zemqa, ali ve} dugo je otvorena za turizam i biznis, svakodnevno dolaze qudi iz ~itavog sveta, ima i svetskih medijskih agencija, slobodno se putuje. Pa kako, ‘ajde nek mi neko objasni, kako su Peking i [angaj ostali ~isti od korone a Italija odjednom tako planula? Gde je tu zrnce logike?

Eto meni je to momentalno upalilo lampicu sumwe. Ovo tako|e otvara vrata i 5G skepticima jer jedino je Vuhan u Kini kompletno pokriven zvani~no neispitanom 5G mre`om ogromnog el. magnetnog potencijala, to je i prva mre`a gde se mogu koristiti frekvencije u velikom rasponu, prethodni sistemi su imali fiksiranu frekvenciju.

A gle ~uda, ba{ u italijanskoj oblasti Lombardija gde je Korona tako naglo eksplodirala imamo kompletno instaliranu Vodafon 5G mre`u! Onaj kruzer „Dajmond Princes“ je tako|e bio prvi brod kompletno pokriven 5G mre`om putem satelita.

Ne tvrdim ni{ta ali po meni, ima tu i vi{e nego dovoqno materijala za ozbiqnu istragu. Istovremeno, nakon nekih po~etnih testirawa [vajcar-

ska zabrawuje pu{tawe u neko smatra da sam teor {to koristim mozak za ra ko upijawe medijskih spl di olako nasedaju na med da poveruju u slu~ajnost n je to ba{ tako, a danas s pogotovo kada se radi o mo}nika. Sve je do perf kestrirano medijski name no zagrevawe, vakcinac uvo|ewe opasne i neprov li se epidemije SARS-a masovno po~eli da nose struka sa urgentnim sa opasne i da izazivaju vi{ mogu nas za{tititi od bo ne treba nositi. Kako to postaju obavezne? Ko je sa ka zaista misli dobro? A ne mrda im se iz zone ko zbog ovih novonastalih d samo }ute i izvr{avaju, p nas nepokorne za sve muk st na ~elo i razmisliti da sagledaju stvari objek tac sa svetskim globali atak na qudske slobode dan. Qudi jo{ uvek veruju stawe, ne shvataju da su malnost, staro normalno mo}i ni maske, ni testir samo korak u procesu k svetske populacije od {a Kako generalno na reaguju na ovo zlo jer s kolegama {irom Austra - I u Australiji i u ota ube|ene da se radi o na ali ima i kolega koje pod ju doga|aja, uostalom takv rodu. Najte`e nam je svim i veseqa, nema posla zb to nas sve podjednako pog otaxbine. Mi u Sidneju i n generalno gledano. Ne p ve} i ~itavu prate}u indu ku koja `ivi od tih naro vu~e drugo, drugo tre}e i {teta je mnogo ve}a nego { da. Nije bilo lako ni u M je Melburn proradio ali kcije. Ima i tu puno nelo da bude u supermarketu, 5 gleda kriket a u istom tr u ku}u samo 5 gostiju? Nem veseqa, dobrog raspolo` da se sedi pod maskama o

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 8. ^etvrtak 10. decembar 2020. 17 17 ^etvrtak 1. jul jul 2021.

2021.

`e poznati estradni umetnik Goran Zari}

TI^KA IGRA

u rad svoje 5G mre`e! Ako reti~ar zavere zbog toga azmi{qawe umesto za pula~ina, neka smatra. Qudijske la`i, lak{e im je nego da se zapitaju da li slu~ajnosti sigurno nema, o agendama belosvetskih fekcije isplanirano, oretnuto, kovid-19, globalcija svetske populacije, verene 5G mre`e. Se}ate iz 2002. godine, qudi su e maske pa se oglasila aop{tewem da su maske {e {tete nego koristi, ne olesti i stoga ih nipo{to o da sad odjednom maske ad tu lud? Da li nam struAli qudi se boje istine, omfora, niko nije sre}an doga|aja, ali svi i daqe pre }e napasti i okriviti ke nego {to }e staviti pri. Samo retki su spremni ktivno i uhvate se u ko{istima jer ovo je otvoren i ni{ta drugo, jasno kao u u povratak na normalno nam ve} uveli novu norje pro{lost i tu ne}e porawe, ni vakcine, ovo je klasi~nog porobqavawa a~ice svetskih mo}nika. a{i estradni umetnici si mawe-vi{e u vezi sa alije? axbini ima kolega koje su ajve}oj svetskoj prevari, dr`avaju zvani~nu verzivo je razmi{qawe i u nama pala zabrana proslava bog restriktivnih mera i ga|a a pogotovo kolege iz nismo tako lo{e pro{li, poga|a to samo muzi~are ustriju i nemalu logistiodnih veseqa. Uvek jedno taj lanac kad se prekine {to na prvi pogled izgleMelburnu donedavno, sad i Sidnej je u{ao u restriogi~nosti, mo`e 300 qudi 50.000 na stadionu, 30.000 trenutku sme{ da primi{ ma igrawa, nema pevawa, `ewa, komunikacije, mora osim dok jede{, to po me-

ni nema nikakve veze sa pandemijskim merama, to je otvoren atak na qudske slobode. To sve dovodi do kolektivnog neraspolo`ewa, izaziva gnev, strah i panika naru{avaju imunitet, samim tim i zdravqe slabi.

Za{to sve na neki na~in kre}e od Melburna? Da li je recimo zabraweno Koroni da se pojavi u Hobartu ili Wukastlu?

- Mislim da su razlozi politi~ke prirode, premijer Viktorije mi je nekako ba{ kontroverzna figura u ovoj partiji {aha, uz sve to mi ne znamo {ta se sve de{ava iza kulisa, ko tu kome jamu kopa a ko kome ~uva le|a i iz kojih pobuda. Iz nekog razloga kola se slomi{e prvo na Viktoriji, mo`da je bila takva direktiva iz svetskih centara mo}i, a oni se moraju slu{ati. Zna{ i sam da je Melburn progla{avan za najboqi grad na svetu za `ivot i to ne jednom. Mo`da je i to razlog, qubomora je ~udo.

Vode}i politi~ari i qudi u zdravstvu u Viktoriji, imam utisak, nekako pani~no i u{eprtqano uvode „lokdaun“, dok je premijerka Novog Ju`nog Velsa mnogo fleksibilnija po tom pitawu. Mo`e{ li tu napraviti komparaciju?

- Opet mislim da se radi o politi~kim razlozima, nema tu slu~ajnosti nikada. Na{a premijerka je izgleda malo mudriji igra~ ili joj je dopu{teno da tako igra, za razliku od va{eg premijera.

Kobajagi o{tra na jeziku pred TV kamerama ali u su{tini, ko ume da pro~ita izme|u redova lako uvi|a {ta mu je ~initi, bar ovde kod nas u WV. Naredba da se ostane ku}i osim ako… pa onda nekoliko razloga zbog kojih mo`e{ napustiti ku}u kad god po`eli{ i to na neograni~eno vreme, nema ~ak ni neke jasne odredbe koliko daleko od ku}e.

Jedino {to ne vaqa je udar na ekonomiju generalno, eto i nama su otkazani svi muzi~ki poslovi do daqweg.

Najiskrenije, u kom obimu je Korona pogodila tebe li~no i odre|eni broj tvojih kolega? Kad ka`em „odre|eni broj“ imam u vidu da je mnogima muzika dodatno zanimawe.

- Da, pogodila nas je sve, pogotovo nas koji se bavimo samo muzikom kao profesijom. Pogodila je Korona i qude koji su pripremali pa odlagali ve}a porodi~na veseqa i po nekoliko puta. A kolege kojima je muzika dodatna delatnost u boqoj su poziciji, ukoliko ih Korona nije spre~ila i na prvom poslu. Tek u ovakvim situacijama mo`e se zapravo videti smelost odluke da izabere{ muziku kao primarno zanimawe. Ja mo`da i nisam pro{ao tako lo{e, najgore su pro{li ve}i muzi~ki sastavi. Nakon dizawa one prve totalne zabrane veseqa, krenule su lagano proslave pod novim Kovid merama ali uz striktno ograni~en broj gostiju, samim tim je i taj zabavni deo do`iveo rez.

Bile su to uglavnom mawe svirke, idealne za DiXejeve ili skra}ene sastave od dvoje-troje qudi kao i za „one man band“ varijantu, uglavnom ono {to ja naj~e{}e radim, tako da me novonastala situacija nije zatekla nespremnog. Ve}i bendovi su bili prinu|eni da se prilagode novim uslovima i bukvalno se snalaze svako za sebe, da prepolove ekipu ili da sede ku}i i ~ekaju neke boqe dane. @alosno je {to je tako, nije lako otpisati kolegu s kojim jede{ isti hleb godinama ali ne mo`e{ ni sedeti ku}i ~ekaju}i da ti zarada padne s neba. Do{lo je vreme snala`ewa, vreme samo-promocije i forsirawa nekih individualnih kvaliteta, tako sad mora, {ta da radimo.

Jesi li razmi{qao o vakcinisawu protiv Kovida-19 i kakav ti je stav po tome?

- U{li smo na po~etku u neke dve nedeqe restrikcija da „ispravimo krivuqu“ a evo guramo

ve} drugu godinu. Vaqda je najzad svima jasno da se od prvog dana Korone sve vrtelo oko vakcina. Ja svojim stavom ne `elim da uti~em ni na koga, svako ima pravo na svoje mi{qewe, po{tujem svakoga, zato se tu i ogra|ujem, ovo je iskqu~ivo moj stav, nikako i savet bilo kome. Ali sloboda izbora po pitawu vakcinacije mora da postoji kao i pravo na informisanost i svako treba biti slobodan da donese odluku za sebe. Imali smo Bil Gejtsov „Event 201“, odr`an u septembru 2019. godine u Wujorku na kome je bez ikakvih maski obelodawen ~itav plan budu}e Kovidpandemije, najavqene i masovne vakcinacije kao „jedino re{ewe“. Samo dva meseca kasnije kre}e „Kovid igranka“. Imate i wegov otvoren govor o depopulaciji planete masovnim vakcinacijama i vi i daqe stajete u red za vakcinu jer ne}ete mo}i da putujete ako se ne vakcini{ete? Pa {ta vi{e od toga treba? Ne znam {ta bih vam rekao, zaista, stvar slobodnog izbora. [to neko re~e, vakcinisani }e mo}i da putuju svetom, neki po ovom a neki na`alost samo po onom. [ta re}i tek za ceremoniju otvarawa Olimpijade u Londonu 2012. godine koja je nedvosmisleno najavila ovu „plandemiju“. Kad me zainteresuje neka tematika volim da je prou~im temeqno do kraja, do same sr`i. ^itao sam gomile zvani~nih i nezvani~nih objava, radova, odgledao mnogo prezentacija vrhunskih stru~waka iz ove oblasti, mnogo toga odbacio ali pone{to i prihvatio, vremenom iskristalisao sliku i definitivno sam protiv obaveznih vakcina. Ponavqam i opet se ogra|ujem, to je samo moj li~ni stav od kad sam saznao pravu istinu o wima, a svako neka radi kako misli da treba. Vakcine su prvi put upotrebqene pre vi{e od dva veka i nemaju ba{ nikakvu dokazivu u~inkovitost iako im se zvani~no pripisuju nekakve svetske zasluge u le~ewu mnogih bolesti, opet od strane tih prokletih medija u slu`bi svetske globalisti~ke oligarhije. Eto, jasno je da vakcine nisu nikakvo najmodernije medicinsko otkri}e kako nas mediji la`u, sve je samo kontrola stanovni{tva, biznis i profit. Za{to nam ne ka`u recimo, da je taj inovator vakcine, nadri-lekar Edvard Xener ~ak uspeo da usmrti svog ro|enog sina vakcinom? Ameri~ki kongres je pre par godina poveo ozbiqnu raspravu o vakcinama uop{te, pre Kovida, jer su ogromna sredstva do sada ispla}ena `rtvama vakcinacije, iz posebnog fonda formiranog samo za tu svrhu ispla}eno je do tada preko 4 milijarde US dolara a brojke i daqe rastu. Za{to se i te informacije ne pojavquju na vestima nego se moraju tra`iti snimci po Jutjubu i prekopavati po internetu? A to se ne mo`e pore}i, nije to snimak iz neke Ximijeve {upe ve} iz ameri~kog kongresa. Sve ovo {to sam naveo do sada su apsolutno dokazive informacije dostupne svakom ko `eli da ~ita i da se informi{e umesto da kao sun|er upija fabrikovane medijske la`i. Kovid vakcine su jo{ uvek u fazi ispitivawa, podaci o ne`eqenim reakcijama se prikrivaju od javnosti, mnogo je to sve ishitreno da bi moglo da bude dobro ~ak i za one, koji za razliku od mene, veruju u u~inkovitost vakcina. Do dana dana{weg, nakon Kovid vakcine u Australiji je pre-

minulo najmawe 313 osoba, podaci su sa zvani~nog tga.gov.au veb sajta, izvolite pa proverite sami, dostupno je svima. Za{to nas onda mediji la`u da su samo dve osobe preminule? Zar to nije dr`avni kriminal? Neko }e za ovo ipak morati da odgovara. U ~ijem interesu se to radi? Samo nametawe vakcina i uslovqavawe {ta }e mo}i da rade vakcinisani a {ta nevakcinisani je kanalizacija qudske ~asti i prava slobode na izbor. Svetsko zdravstvo se pretvorilo u obi~nu sektu belih mantila, briga o ~oveku i zdravqu je neka usputna delatnost i to samo ako ima profita. Mnogi su izgubili svoje najdra`e i meni je jako `ao zbog toga, ali to svakako nije razlog da se napadaju oni koji ne podr`avaju zvani~ni pristup le~ewu, no{ewe maski, vakcinaciju, oni koji zahtevaju da se pravi uzroci svih Kovid smrti temeqno i neutralno istra`e, da se preispita iznenadna nesta{ica (medijski osu|enih) jeftinih i izuzetno u~inkovitih lekova protiv Kovida-19,Ivermektina i Hidroksihlorokina, kao i da se preispitaju Kovid odredbe i medicinske procedure nametnute od SZO svim medicinarima pod pretwom gubitka akreditacije za rad. Tako|e da se detaqno preispita opravdanost uvo|ewa respiratora protiv kojih su se sa dubokim ~u|ewem izjasnili mnogi qudi iz struke. Hiqade svetski priznatih doktora i eksperata se oglasilo protiv tih odredbi SZO, ali su svi vrlo brzo medijski u}utkani i progla{eni {arlatanima, mnogima su oduzete i akreditacije.

Mora se slepo verovati SZO koja je ina~e u privatnom vlasni{tvu mo}nika koji kroz wu {tite svoje interese. I onda se sve samo pripi{e Kovidu, vi{e se ne umire ni od sezonskog gripa, alchajmera, dijabetesa, kancera, sr~anih oboqewa. Moramo razumeti istinu, gurawem glave u pesak ni{ta ne posti`emo. Oni koji slepo veruju da nam svetsko zdravstvo misli dobro neka veruju, samo nek imaju na umu da je i Jozef Mengele bio doktor.

Da se malo udaqimo od pandemije. Kakav je trenutno zabavni `ivot u Sidneju {to se ti~e na{ih qudi?

- Trenutno smo pod kqu~em, nema de{avawa, ali pre samog zakqu~avawa radilo je petkom i subotom nekoliko kafi}a-restorana s muzikom, uz wih i Bono ba{ta i restoran „Tri {e{ira“ u Srpskoj Narodnoj Odbrani. Sad je nastupilo zati{je. [ta je to {to je „in“ kod na{ih iseqenika? Koju vrstu muzike preferiraju?

- Vole apsolutno sve, od starih narodnih, kraji{kih, starih i novih kafanskih hitova, pa do rokenrola. Nema tu vi{e ni neke podele po grupama i `anrovima tipa ovi vole dalmatinske, ovi rok, ovi novitete… ne, sada svi vole sve, svira se uvek od svakog `anra pone{to u zavisnosti od momenta. [ta bi za kraj poru~io na{im ~itaocima?

- Mislim da je u ovim vremenima najva`nije sa~uvati zdrav razum, posvetiti se porodici, voditi ra~una o najmla|ima jer oni su glavna meta ovih zlih qudi koji su nam ovaj paprika{ i skuvali. Komunicirajte {to vi{e sa bli`wima a posebno sa decom, stvarajte od wih dobre qude, u~ite ih istini, nagra|ujte ih za iskrenost i grdite ponekad ako sla`u, hrabrimo jedni druge, budimo podr{ka jedni drugima i nikako ne nasedajte na medijske spla~ine, razmi{qajte svojom glavom {to vi{e, ne dozvolite da vas iko ucewuje ili uslovqava nekim suludim zahtevima jer wih je samo 1% a nas 99%, uvek imajte to na umu! Oni nam ne mogu ni{ta osim ako im mi to sami ne dozvolimo! Iskorenimo la`, sebi~nost i pohlepu, okrenimo se Bogu tvorcu ali iz srca, iskreno, jer on ima mnogo boqi plan za svakog od nas nego {to to mo`emo i da zamislimo.

Rade Berak, portal ‘Svet Australija’

18

10.jul decembar ^etvrtak 8.

2021. 2020.

AUSTRALIJA

SUBOTA 10. JUL 2021.

General na zadatku organizacije vakcinacije Melburn - Za `iteqe Australije izgleda da nema predaha. Tek {to je izolacija okon~ana, u do sada najzatvorenijoj dr`avi Viktoriji (koja je trajala u prekidima ukupno {est meseci), pro{le nedeqe tri dr`ave i jedna teritorija uvele su restriktivne mere, nakon pojave novih `ari{ta. U me|uvremenu, povela se polemika izme|u savezne i federalnih vlasti jer imaju razli~ite poglede u vezi sa vakcinacijom Astrazenekom. Savezna vlada se na{la i na udaru kritika lidera opozicije.

Dok je u dr`avama Kvinslend, Zapadna Australija kao i u Severnoj Teritoriji izolacija okon~ana ili ubla`ena jo{ krajem pro{le nedeqe, u dr`avi Novi Ju`ni Vels izolacija se nastavqa. Naime, Novi Ju`ni Vels je zatvoren na dve nedeqe, od subote 26. juna do 9. jula. Najrestriktivnije mere se sprovode u Sidneju i okolini, Vulongongu, Plavim Planinama i Centralnoj obali tako da stanovnici ovih podru~ja moraju da ostanu kod ku}e, osim u nekoliko izuzetaka koji ukqu~uju odlazak u kupovinu namirnica, pru`awe ili primawe zdravstvene nege, ve`bawe ili drugi vid rekreacije i odlazak na posao za one koji ne mogu da rade od ku}e. Od 35 novih slu~ajeva zaraze kovidom 19, koliko je ju~e zabele`eno, 2 su iz stara~kog doma “Samit ker”. Premijerka Novog Ju`nog Velsa, Gledis Berexiklijan, je izjavila da }e broj slu~ajeva biti promenqiv, ali da je dobro da se smawio broj zara`enih koji su se kretali unutar zajednice, {to se de{avalo prethodnih dana. Berexiklijan je istakla da }e slede}ih nekoliko dana biti od presudnog zna~aja za odluku vlade Novog Ju`nog Velsa o eventualnom produ`etku zatvarawa i posle 9. jula.

Veliku zabrinutost izaziva ~iwenica da je kod ve}ine novoinficiranih prethod-

nih dana zabele`eno {irewe Delta varijante kovid virusa, koja je izuzetno zarazna i lako prenosiva. Tim povodom nedavno je odr`an vanredni sastanak Nacionalnog kabineta sa premijerom Australije Skotom Morisonom na ~elu, na kojoj se raspravqalo o novim strategijama u borbi protiv {irewa virusa. Vlada i vojska su odlu~ile da udru`e svoje snage i u tu svrhu, vlada je anga`ovala vojne stru~wake i imenovala general-pukovnika Xona Fruena za {efa nacionalne radne grupe koja ima zadatak da reorganizuje i ubrza proces vakcinacije. Premijer je rekao da je dogovoreno da }e vakcinacija postati obavezna za zdravstvene radnike koji rade u sektoru brige o starijima. Trenutan procenat vakcinisanih radnika u tom sektoru koji su primili obe doze je 33 odsto {to nije zadovoqavaju}e stawe, imaju}i u vidu da je od 910 smrtnih slu~ajeva od Kovida 19, koliko je tokom trajawa pandemije zabele`eno u Australiji, 685 povezano sa stara~kim domovima.

Stoga se dr`ava obavezala da }e obezbediti prve doze vakcine za ovu prioritetnu grupu do sredine septembra.

Postoji dosta neslagawa i nejasno}a u vezi sa procesom imunizacije u Australiji koje se {ire poput samog virusa. Naime, australijsko savetodavno telo za imunizaciju nedavno je dalo novu, izmewenu preporuku Saveznoj vladi da osobe izme|u 50 i 60 godina od sada budu vakcinisane samo Fajzer vakcinom. Me|utim, najnovija izjava premijera Skota Morisona u kojoj je naveo da sada svi gra|ani koji `ele mogu da prime Astrazeneku, bez obzira na godine (ukqu~uju}i populaciju od 18 do 59 godina) izazvala je o{tre polemike i negodovawe kako vlasti, tako i zdravstvenih ~elnika u mnogim dr`avama.

Me|u prvima je reSavezna vlada se agovala premijerka na{la na udaru Kvinslenda, Anakritika lidera stasija Pala{~uk opozicije zbog i zdravstvena neefikasnosti ~elnica te dr`au sprovo|ewu ve, dr Xenet Jang, procesa koje su se usproimunizacije jer je tivile ovakvom svega osam odsto stavu premijera. stanovni{tva Jang je izme|u primilo obe ostalog dodala da doze vakcine ne `eli da mla|i od 40 godina primaju Astrazeneku ili da osamnaestogodi{waci umiru od trombova, koje u retkim slu~ajevima stvara Astrazeneka. Premijer Zapadne Australije, Mark Mekgauan, je ponovio da je zajedni~ka preporuka lekara i Nacionalnog tela da qudi ispod 40 ne bi trebalo da primaju Astrazeneku.

Proces imunizacije pored neuskla|enosti u stavovima vlada, dodatno usporava kriza u snabdevawu vakcinama. Kao i do sada, u Australiji su dostupne svega dve vakcine, Astrazeneka i Fajzer, i nema izgleda da }e se broj snabdeva~a pove}ati.

Astrazeneka je primewiva na populaciju iznad 50 i trenutno ima 2,6 miliona doza koje su na raspolagawu. Snabdevawe Fajzerom je trenutno u zastoju, dok je u proteklih nekoliko dana zabele`eno da je vi{e od 2600 osoba starosti ispod 40 godina primilo Astrazeneku.

Savezna vlada se tako|e na{la na udaru kritika lidera opozicije zbog neefikasnosti u sprovo|ewu procesa imunizacije. Lider opozicije Entoni Albaneze je rekao da je vladina nekompeten-

tnost dovela do toga da Australija ima najni`u stopu vakcinisanih me|u OECD ~lanicama.

Australija se trenutno nalazi na dnu lestvice po procentu vakcinisanih sa obe doze, svega 8 odsto, dok je pribli`no jedna ~etvrtina odraslog stanovni{tva primilo prvu dozu (24 procenta). Ukupan broj doza koje su date {irom Australije iznosi 8,25 miliona.

Vlada gleda da na svaki na~in ubrza proces vakcinacije i snabdevawa vakcinama. Kako }e ti planovi te}i i da li }e biti novih izolacija, to niko ne zna. Zna se me|utim, da je Australija za sada daleko iza razvijenih zemaqa po broju vakcinisanih. Ponegde se mogu ~uti predlozi da bi trebalo kupiti {to vi{e vakcina od razli~itih proizvo|a~a. Ostaje da se vidi koji je slede}i vladin potez.

Jelica Bjelovi} Bujas

PUTOPIS Dan je sun~an, zapadnomakedonski auto-put Majka Tereza skoro prazan. Samo {to smo pro{li Skopqe na horizontu blesnu sne`ni vrhovi [ar planine. Prolazimo Tetovo i Gostivar, pewemo se preko vrleti koje razdvajaju Ohridsko jezero od ostatka zemqe – auto-put je u izgradwi.

Pejza`i navode na misao da se nalazimo u [vajcarskoj, ali kvalitet kolovoza nas vra}a u balkansku stvarnost.

Ohrid nas do~ekuje sa vi{espratnicama u predgra|ima koje ne obe}avaju vi{e nego druga sli~na mesta. Tek kada iz apartmana sa sedmog sprata pogledamo kroz prozor, pred nama iskrsne “makedonsko more”, jezero izme|u planina, kao da je pobeglo iz neke bajke.

Levo je {iroka promenada koja vodi sve do Biqaninih izvora, a desno starogradski breg sa crkvama i zidinama Samuilove tvr|ave. Qudi uglavnom nose medicinske maske. Policajci zaustavqaju ponekog i pi{u kaznu. Pandemijska je godina, to ohridskoj lepoti daje bizarnu notu.

Na promenadi se smewuju moderne ba{te novih hotela i stare vile. Spomenik neuspeloj tranziciji balkanskog tipa jeste hotel Palas, nekada centar ohridskog `ivota, danas }utqiva, zapu{tena zgrada sa stotiwak soba koje polumra~nim prozorima zure u jezero sawaju}i svoje snove o biv{oj slavi.

Glasna muzika dopire sa nekoliko ta~aka u gradu. Makedonski prijateqi koji dobro poznaju Ohrid ka`u nam da je proces pribli`avawa standardima Budve – nasle|ena lepota plus masovna narodwa~ka `urka – poprili~no uznapredovao.

Jedna Makedonka, gost na terasi picerije kod Svete Sofije, uz smeh nam je ispri~ala da je wu gazda jedne kafane {armirao izviwewem zbog sopstvene sporosti rekav{i – nismo u kondiciji, zbog korone. A na{ prijateq, profesor iz Skopqa, samo je prokomentarisao da je korona postala izgovor za ~uvenu opu{tenost ohridskih gastronomskih radnika – koji po a`urnosti i marqivosti u makedonskim vicevima imaju status koji su u Jugoslaviji ina~e imali crnogorski ugostiteqi.

OHRIDSKA SE]AWA Bio sam u Ohridu ve} tri puta. Posledwi put sam u jednom od restorana na obali od muzi~ara, `ivahnih staraca, naru~io Zajdi zajdi, u dru{tvu Nemaca, Bura, Makedonaca i Albanaca. Gledao sam u rumen trag sunca na vodi i u`ivao u blagoj seti. Drugi put sam bio u dru{tvu Bugara, Grka, Poqaka, Makedonaca, Rumuna i Turaka – okupio nas je neki novinarski seminar. Orkestar je ovaj put u nekom restoranu na vodi svirao "Maria me ta kitrina", a potom makedonsko oro uz koje smo svi poku{ali da igramo.

Prvi put – bilo je to pre vi{e od ~etrdeset godina – ekskurzija tuzlanskih gimnazijalaca zastala je kod Manastira Svetog Nauma pre nego {to }e nastaviti za Ohrid i Strugu. Izmaglica se u rano jutro dizala iznad vode. Prvi zraci sunca su je pretvarali u najfinije tkawe. Kamena crkvena zdawa su izrawala iz senke u svetlost novog dana. Sve to je ostavilo traga u mojoj mladoj du{i.

Taj trag, to ~ulo za neponovqivu lepotu, opet se za`ario ovog jutra kada sam se da{~anim mostom pored grebena po{ao prema mestu koje postoji samo u Ohridu i nigde vi{e: Crkva Svetog Jovana je zasela u podno`je stene na ~ijem vrhu je utvr|eni grad Ohrid, a iznad ribarskog seoceta Kaneo. Arhitekta je nepoznat, pretpostavqa se da crkva poti~e iz 12 veka i da je nastala pod uticajem jermenske arhitekture.

Ali odnos crkvice i prostora – plohe jezera, okomite stene, ~empresa – jeste to {to }e je u~initi ~udesnom.

Kao {to ka`e makedonski pesnik Vladimir Martinovski, ako si ve} ovde, nisu ti potrebne meditacione ve`be. Dovoqno je da se smesti{ iznad crkve i da gleda{ – ta lepota }e te pro~istiti boqe od svake meditacije. Posle suo~avawa sa ovim mestom, pomalo mi se vra}a vera u ~oveka. To

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 8. jul 2020.

2021. 19

OHRID Mesto lepote kao istine Manastir Svetog Nauma

Crkva Svetog Jovana

Amfiteatar u Ohridu bi}e, ~esto sumwivo po namerama i delima, ipak je u stawu da, nadahnuto beskrajnom qubavqu, ponekad stvori besmrtnu lepotu.

CRKVENA ^ESMA I druge ohridske crkve u sebi sadr`e ideju sklada. Na samom ulazu u starogradsko jezgro pogledu se nudi Sveti Nikola Bolni~ki, qupka crkvice sa turobnom istorijom – tu su u doba kuge putnici boravili ~etrdeset dana u karantinu, da ne bi uneli zarazu u grad.

Na brdu se nalazi crkva Bogorodica Perivlepta. Kamen i crep - nenadma{ni graditeqski materijali – ostvaruju ideju harmonije na mediteranski, topao na~in.

Rezultat je - spokoj kojim odi{u i dvori{te i trem. Umivawe na ~esmi ispred crkve je za qude zagrejane usponom istinski bla-

goslov– jer crkva je poprili~no visoko na bregu iznad jezera. Takvu ledenu izvorsku vodu punog ukusa odavno nisam pio.

Da napomenem da je Mihailo Pupin, ~iji cincarski roditeqi poti~u iz ovih krajeva, poklonio celi zvonik upravo ovoj crkvi. A ja sam se ba{ pitao – otkud zvonik, stilski potpuno razli~it, uz ovu crkvu.

AN\EO CRVENIH KRILA U Galeriji ikona naspram crkve suo~avam se sa ikonama s po~etka 12. veka.

Majstorski potez ikonopisca star je 900 godina. On je na obali istog ovog jezera svoju ~etkicu umakao u boje ne znaju}i da }u posle svih tih vekova nai}i ba{ ja da bih zadivqen zastao pred wegovom rukotvorinom. Ovde visoko na hridi iznad vode ose}am da je lepota arahan|ela Ga-

vrila i Bogorodice pobedila vreme, Kolorit je druk~iji, `ivqi u odnosu na dominantni spektar kasnijih vekova koji se zamrznuo izme|u sme|e i okera.

Arahan|eo Gavrilo sa ikone pred kojom najdu`e stojim ima crvena krila. Ta usijana krila ohridskog arahan|ela, uz metalnoplavkastu boju odore, ~ine ga rasko{nijim i `ivqim od brojne sabra}e nastale u radionicama izme|u Kostantinopoqa, Moskve i Prizrena.

Meni crvenokrili Gavrilo poru~uje da boja na gipsu, preko drvene plo~e, ume da se stvrdne u kapsulu koja lepotu transportuje kroz vreme.To je oblik ovozemaqske besmrtnosti do koje mo`e dosegnutu `iv ~ovek.

OHRIDSKO LETO Ovaj tekst bi mogao biti jako dug. Kako opisati pogled sa kule Samuilove tvr|ave? Taj pogled sa hridi – Vo hrid, Vohrid, Ohrid. Kako ne spomenuti da je ~ovek koji radi na biletarnici arheolo{kog nalazi{ta Plao{nik ka`e da je na dana{wi dan pre dve godine prodao preko hiqadu ulaznica, a 2021. jedva petnaestak?

Kako ne spomenuti zemqotres koji je razorio starogr~ki Lihnidos – grad svetla. Pa zemqotres koji je hiqadu godina kasnije razorio osmanski Ohrid. Deveti i deseti vek gde Kliment i Naum pretvaraju viziju ]irila i Metodija u stvarnost, pi{u}i na mladom pismu za mladu slovensku civilizaciju, na jeziku koji su qudi razumeli od Ohrida do Praga.

Kako ne spomenuti kratke decenije u kojima je Ohrid prestonica Samuilovog carstva. Ili Du{anov lik u dve ohridske crkve? Kako ispri~ati pone{to o vladarskoj samovoqi? Vizantijski car Vasilije II nare|uje da se zarobqenicima, Samuilovim vojnicima, iskopaju o~i. Svaki stoti sme da zadr`i po jedno oko, da bi slepce odveo ku}i. Sultan sve ohridske Jevreje preseqava u Carigrad, sve vi|enije hri{}ane u Elbasan. Skoro svi Turci pedesetih godina pro{log veka odlaze u Tursku. Bune i be`anije posle buna. Bogatstvo oli~eno u ku}ama trovaca krznom, propast blagostawa u ratovima i pomerawu granica na kartama, smi{qenim daleko odavde.

Sve je to ovaj biser evropske kulturne ba{tine pre`iveo.

S. G.

20

RIZNICA

10.jul decembar ^etvrtak 8.

2021. 2020.

Osim regularnih kowi~kih derbija na hipodromu na Carevoj ]upriji, nedeqnog defilea kraqeve garde od Knez Mihailove preko Kraqa Milana do Slavije, fudbalskih okr{aja izme|u BSK-a i SK Jugoslavije, tenisa, golfa i drugih aktivnosti u kojima je beogradsko i srpsko gra|anstvo volelo da u`iva, u kraqevskom Beogradu se izdvajaju jo{ neki nezaboravni doga|aji poput do~eka olimpijske bakqe za Olimpijadu 1936. sa ~uvenom filmskom ekipom Leni Rifen{tal ili gran pri Formule 1 na trka~koj stazi oko Kalemegdana ili predstave naj~uvenijeg cirkusa na svetu ”Kludski” iz Praga. No u Beogradu }e se pre ravno 90 godina dogoditi doga|aj koji }e posebno biti upam}en u wegovoj istoriji.

U pitawu je prelet ~uvenog Graf Cepelina nad na{om prestonicom u 17. oktobra 1929. koji je trajao punih sat vremena, a na fotografiji slikanoj kod Kne`evog spomenika na Pozori{nom trgu, mo`ete da vidite kako je to sve izgledalo.

Prvo re~, dve o samoj letelici i wenoj sudbini. U pitawu je ~uveni ”LZ 127 Graf Zeppelin”, nema~ka putni~ka lete}a la|a koja je letela izme|u 1928. i 1937. godine, nude}i prve komercijalne transatlantske tj. letove izme|u Evrope i Severne i Ju`ne Amerike na svetu. Nazvan je po ~uvenom nema~kom pioniru vazduhoplovstva Ferdinandu fon Cepelinu koji je nosio plemi}ku titulu grofa („Graf“), a samu komercijalnu upotrebu ove naprave je osmislio dr Hugo Ekner, direktor kompanije ”Luftschiffbau Zeppelin”.

Graf Cepelin je tokom svog leta~kog sta`a ostvario 590 letova i preleteo 1,7 miliona kilometara. Wime je upravqala i letovima rukovodila posada od 36 qudi, a kapacitet putnika je bio 24. U pitawu je najve}a i najdu`a lete}a la|a u vreme kada je napravqena i bila je poznata po tome da je to prva letelica koja je u obi{la krug oko sveta i koja je preletela Tihi Okean u jednom letu. Graf Cepelin je leteo i na

DA LI STE ZNALI?

^uveni Graf Cepelin osim preko Atlantika leteo je i nad Beogradom

Arktik, a izme|u 1928. i 1932. je najvi{e kori{}en za putni~ki i po{tanski saobra}aj izme|u Nema~ke i Brazila. Po dolasku na vlast nacista, ova letelica je upotrebqavana kao sredstvo propagande, a letela je sve do 1937. godine kada je do`ivela ~uvenu Hindenburg katastrofu u blizini Trentona u saveznoj dr`avi Wu Xersi.

Otkud Graf Cepelin nad Beogradom? U pitawu je bio promotivni let nad tri balkanske kraqevine i wihovim prestonicama Beogradu, Sofiji i Bukure{tu, kojima je Vaj-

marska Nema~ka `elela da promovi{e svoja tehni~ka dostignu}a. On je uzleteo dan pre iz svoje baze u Fridrihshafenu u ju`noj Nema~koj i u Be~u je ~ekao na povoqne vremenske uslove za let nad Balkanom. Kada su se stvorili povoqni vremenski uslovi, ovaj diri`abl je u srpsku kraqevinu doleteo prate}i tok Dunava i preko Sombora uputio se ka Novom Sadu, pa zatim ka Beogradu iznad koga je napravio ~etiri kruga i u niskom letu izbacio po{tanske xakove na beogradskom aerodromu koji se tada na-

lazio na Be`aniji, da bi preko Smedereva krenuo dolinom Morave ka ]upriji i Ni{u odakle je dolinom Ni{ave odleteo prema bugarskoj granici.

Iako se let dogodio rano ujutru, i bez obrzira {to su Beogra|ani ve} bili navikli na ~est zvuk aviona i wihovih motora, na hiqade gra|ana je iza{lo na svoje prozore, balkone, dvori{ta i na ulice da vidi to neobi~no lete}e ~udo. Beogradska {tampa je detaqno izve{tavala o ovom doga|aju, a ono u ~emu se svi ti izve{taji sla`u, bila je jaka buka motora sa Graf Cepelina od koje su se zbog vrlo niskog leta tresli prozori na zgradama. Graf Cepelin je istakao i zastavu na{e kraqevine tokom svog leta, a s obzirom da je napravio nekoliko krugova, gra|ani su imali priliku da ga detaqno osmotre. U jednom trenutku su se mogli ~uti izrazi zabrinutosti u stilu: ”Kuku, pa zar da zatvaraju putnike bez prozora u onu trupinu? Xaba mu takvog putovawa”.

Ne zaboravimo da je Beograd uop{te veoma poznat po svojoj vazduhoplovnoj tradiciji. U wemu se danas nalazi jedan od najboqih vazduhoplovnih muzeja na svetu, to je jedan od prvih gradova generalno u kome je po~ela sa radom civilna komercijalna avijacija posredstvom privatne beogradske avio kompanije ”Aeroput” iz koje je nastao ”Jat”, a u wemu su se nalazile i ~etiri doma}e veoma uspe{ne fabrike aviona ”Ikarus”, ”Zmaj”, ”Rogo`arski” i ”Utva” koje su uz fabriku aviona ”Brege” u Kraqevu dosezale vrhove vazduhoplovne industrije tog vremena u svetu.

M. T.

Zanimqivosti koje niste znali o dinastiji Kara|or|evi} KARA\OR\EV GRAD Iako danas ne izgleda ni kao grad ni kao utvr|ewe, nekada je bio ba{ to – utvr|ewe izgra|eno oko rezidencije \or|a Petrovi}a, vo|e Prvog srpskog ustanka.

Kara|or|e ga je sagradio u periodu od 1811. do 1813. godine i bio je zami{qen kao utvr|ewe oko wegove rezidencije, opasano kamenim zidovima visine tri metra sa odbrambenim kulama.

Nakon sloma ustanka 1813. godine, biva spaqen od strane Turaka, ali svoje drugo i mnogo ve}e razarawe do`ivqava 1877. godine, jer su se u wemu utvrdili vojnici pobuwenog Drugog lepeni~kog bataqona koji su odbili da u Kragujevcu polo`e zakletvu dinastiji Obrenovi}.

Wihovim dolaskom u Topolu nastala je poznata Topolska buna, koju je ugu{io potpukovnik Milutin Jovanovi}, a u znak odmazde Topolski grad je sravwen sa zemqom. Kada je sreski na~elnik zamolio vi{e vlasti da se od kamewa razru{enog grada sazida most na Jasenici, odgovoreno mu je da se to ne mo`e dozvoliti, jer bi, okupqeno na jednom mestu, kamewe Kara|or|evog grada predstavqalo neku vrstu svetiwe.

Re~eno mu je da zapovedi svakom seqaku u okolini da po jedna kola kamena od sru{enih zidina i grada u Topoli odvu~e kud zna – kako, u doslovnom smislu, od Ka-

ra|or|evog grada ne bi ostao — ni kamen na kamenu.

Od nekada utvr|enog Kara|or|evog grada ostali su danas samo wegov konak sa kulom i crkveni zvonik, koji je imao i namenu odbrambene kule. Zanimqivo je spomenuti da se u duhu rivalstva dve dinastije, Kara|or|evi}a i Obrenovi}a, razvilo i rivalstvo Topole, koja je tradicionalno bila naklowena Kara|or|u, i Aran|elovca, koji je pak bio naklowen Milo{u Obrenovi}u.

KARA\OR\EV TOP I KRUNA KRAQA PETRA I Kara|or|ev top aberdar danas se nalazi ispred Kara|or|evog konaka u Topoli, a specifi~an je po tome {to nikada nije upotrebqen u borbi. Wegova uloga je bila ne{to druga~ija. Svaki put kada bi narodu trebalo objaviti neku bitnu vest, pucaw iz ovog topa bi to najavio.

Pamte se pri~e da je bio toliko glasan da se wegov pucaw ~uo i do udaqenosti od 30 sati hoda, {to bi bilo negde oko 70 km razdaqine. Ono {to je top u~inilo dodatno zanimqivim jeste ~iwenica da mu nedostaje desna dr{ka, koja je imala oblik delfina.

Ona je otkinuta kako bi se od we izlila kruna za Kraqa Petra I, 1904. godine, i tako ostvarila veza novog kraqa sa wegovim pretkom Kara|or|em. Zanimqivo je i da je kruna iz Francuske,

u kojoj je izlivena, u Beograd do{la ~uvenim Orijent Ekspresom. Ina~e, to je jedina kruna nekog srpskog vladara koja se danas nalazi u Srbiji, te je tako kruna Stefana De~anskog u muzeju Cetiwskog manastira, a dve krune srpskih despota u muzejima u Be~u i Budimpe{ti.

SVADBA Na svadbi Aleksandra I i Marije 1922. prisustvovala je i delegacija iz Austrije, iako je pre samo 4 godine na{a zemqa bila u ratu sa wom, ali je, sa druge strane, delegaciji Bugarske bio zabrawen dolazak na sve~anost.

Gledaju}i spise i ra~une nailazi se na zanimqiv podatak da su gosti sa svadbe ukrali skoro pola srebrnog escajga koji je bio postavqen. Spomenu}emo jo{ da je iste ve~eri, u sve~ano oki}enom vozu, kraqevski par otputovao na svadbeno putovawe u Sloveniju, na Bled.

CRKVA SVETOG \OR\A NA OPLENCU Neposredno po dolasku na presto Majskim prevratom 1903.

Petar I Kara|or|evi} je izabrao mesto za dinasti~ku zadu`binu, crkvu – mauzolej, na vrhu Oplenca.

Crkva Svetog \or|a na Oplencu gra|ena je kao hram i mauzolej vladarske porodice Kara|or|evi}.

Ona dominira krajolikom u koji se uklapa kako prefiwenim izgledom tako i materijalom od kog je

Svatovi na Terazijama, ispred hotela Moskva: Svadba Aleksandra I Kara|or|evi}a i Marije 1922. godine sa~iwena, a belina mermera u kontrastu sa zelenilom {uma oko we predstavqa savr{eni sklad.

Posle drugog konkursa za idejno re{ewe izabran je projekat crkve u srpsko-vizantijskom stilu, re{ewe mladog Koste J. Jovanovi}a. Samu gradwu crkve prekidali su prvo Balkanski, a zatim i Prvi svetski rat, te je kraq Petar I umro 1921. ne dovr{iv{i svoju zadu`binu. Zamisao je bila da se na zidove crkve ukle{u imena svih stradalih vojnika u Balkanskim ratovima, ali, kako je nedugo zatim u Prvom svetskom ratu Srbija izgubila preko 350.000 vojnika, od te ideje se moralo odustati.

IMENA DECE ALEKSANDRA I MARIJE Kraq Aleksandar ujediniteq je rastu}e nacionalne netrpeqivosti poku{ao da re{i po ameri~kom receptu. Umesto Srba, Hr-

vata i Slovenaca stvorio je novu naciju kojoj su svi pripadali – Jugoslovene. Kao jedan dokaz wegove qubavi prema novoj dr`avi navodimo primer da svojim sinovima dao imena koja su naj~e{}a u te tri nacije – Petar, Tomislav i Andrej.

PROVERA MU[KOSTI Malo je poznato da je kraq Aleksandar u mladosti bolovao od upale testisa, a nakon prelaska Albanije 1915. stawe mu se pogor{alo. Sam Nikola Pa{i} se te bolesti najvi{e pla{io, jer je postojala mogu}nost da ona okon~a vladaju}u dinastiju. Posle rata Aleksandru su dovo|ene dame da bi se proverila wegova seksualna mo}. Iz jedne takve probe s lekarkom iz Francuske, ka`u hroni~ari, posledweg dana decembra 1920. rodila se i zdrava devoj~ica Jelena.

R. N.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 8. jul 2020.

2021. 21

AUSTRALIJA

U Australiji se pojavio RENTON FAMILY TRUST delta soj, vakcinisano Aged Care Daje kvalitetnu sedam odsto gra|ana Zemqa koja se do sada, ~ini se, najuspe{nije borila sa koronavirusom je Australija. Novinar Mato Pavi}evi}, urednik u australijskoj televiziji MIS, koja emituje program i na srpskom jeziku, rekao je da su u Australiji mere konkretne i sna`ne i da se sprovode ozbiqno kada se u nekom gradu pojavi i samo jedan slu~aj.

Pre dva dana je u Kvinslendu registrovan

delta soj i ta savezna dr`ava je potpuno paralisana. Australijske vlasti nisu zadovoqne zbog sporog procesa vakcinacije, kao i zbog toga {to je vakcinisano samo sedam odsto gra|ana.

Mato Pavi}evi} je objasnio da je svaka od {est australijskih dr`ava samostalna u odlu~ivawu u vezi sa epidemijom.

"Savezna vlada u Kanberi donosi glavna ograni~ewa i nare|uje ostalim dr`avama {ta da rade", naveo je Pavi}evi}.

Dodao je da je delta soj u Australiju u{ao pre nekoliko dana. Prvi slu~aj se pojavio u Kvinslendu koji je potpuno blokiran.

Pavi}evi} je istakao da su se u Zapadnoj Australiji pojavila tri slu~aja i tamo je zatvoreno sve.

"Maske su obavezne i daqe. Reakcije su vrlo konkretne i vrlo sna`ne kad god se pojavi i samo jedan slu~aj", kazao je Pavi}evi}.

Dodao je da premijeri svih saveznih dr`ava odlu~uju da li neko iz jedne dr`ave sme da ide u drugu, kao i da je savezna vlada donela odluku da smawi broj ulazaka na 6.000 dnevno, a za strance je ulazak u Australiju zabrawen, osim u posebnim slu~ajevima.

Pavi}evi} je naglasio da se o~ekuje da savezna vlada smawi broj ulazaka na 3.000 dnevno.

Kada je re~ o vakcinaciji, Pavi}evi} je istakao da taj proces proti~e jako sporo i da su vlasti veoma nezadovoqne, zbog ~ega je savezna vlada odlu~ila da gra|ani mogu da se vakcini{u kod 500 lekara op{te prakse {irom Australije, a po~etkom avgusta }e u to biti ukqu~eno jo{ 800 lekara.

Istakao je da je u celoj Australiji vakcinisano sedam odsto gra|ana.

Govore}i o srpskoj zajednici u Australiji, Pavi}evi} je rekao da oni po{tuju propise i mere koje su uspostavqene.

Melburn je najboqi grad na svetu za rad od ku}e, Sidnej tre}i Najboqi grad na svetu za rad na daqinu je Melburn, prema rang listi platforme za nekretnine Nestpik.

Melburn je dobio najvi{e ocene u vi{e kategorija va`nih za uslove `ivota, kao {to su bezbednost, zdravstvena za{tita, kultura i razonoda u slobodno vreme, kao i infrastuktura za rad na daqinu.

Australijska metropola je tako|e samo jedan od 10 gradova na Nestpikovoj rang listi koji nudi „digitalnu nomadsku“ vizu – specifi~an dokument koji omogu}ava samozaposlenima i stranim radnicima da od ku}e rade u toj zemqi.

Na drugom mestu ove rang liste nalazi se Dubai, tre}i je Sidnej, a slede Talin, London, Tokio, Singapur, Glazgov, dok prvoplasiranih deset zaokru`uju Montreal i Berlin.

Nestpikova studija je obuhvatila 75 svetskih gradova, koje je ta platforma izabrala na osnovu raznih istra`ivawa u kojima su oni ~esto navo|eni kao destinacije „najboqe za `ivot“.

Gradovi su ocewivani u tri op{te kategorije – tro{kovi i infrastruktura, zakonodavstvo i slobode i uslovi `ivota.

Primera radi, kada je re~ o tro{kovima i infrastrukturi, analizirane su cene i dostupnosti odgovaraju}eg prostora za ku}ni ofis.

U slu~aju Melburna, prose~na stanarina za apartman s jednom spava}om sobom iznosi 681 evro mese~no. San Francisko u tom pogledu najskupqi sa cenom zakupa prostora za ku}ni ofis od 1.736 evra mese~no, dok je Rio de @aneiro najjeftiniji sa prose~nom kirijom od 119 evra mese~no.

Nestpik je tako|e prilikom ocewivawa uzimao u obzir procenat potpuno vakcinisanih `iteqa svakog grada protiv kovida-19, kao indikator vladinih odgovora na teku}u zdravstvenu krizu, navodi ameri~ka tv stanica.

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Odobreno izru~ewe „azijskog El ^apa“ Australiji Holandski sud odobrio je australijski zahtev za izru~ewe Ce ^i Lopa, za koga se sumwa da predvodi azijski narko-sindikat i koji se upore|uje sa meksi~kim narko-bosom Hoakinom Guzmanom, poznatijim kao El ^apo.

Ce ^i Lop, Kana|anin ro|en u kineskoj provinciji Guangdong 1964, navodno je na ~elu organizovane kriminalne organizacije koja kontroli{e 70 milijardi dolara vredno tr`i{te narkotika u Aziji, a kao jedan od najtra`enijih begunaca u svetu uhva}en je u januaru na aerodromu [ipol u Amsterdamu.

Operacija wegovog hap{ewa, kodnog imena Kengur, ukqu~ivala je 20 obave{tajnih agencija sa svih kontinenata {irom sveta, kojom je rukovodila Australijska federalna policija (AFP).

Australija je tra`ila wegovo izru~ewe kako bi mu bilo su|eno u toj zemqi, {to je odobrio holandski sud, a wegovi advokati saop{tili su da }e ulo`iti `albu, pa }e o ekstradiciji odlu~ivati Vrhovni sud i holandska vlada.

AFP sumwa da Ce ^i Lop predvodi kriminalno udru`ewe Sem Gor kartel, koji je odgovoran za uvoz gotovo 70 odsto narkoti-

ka koji dolaze do australijskog kontinenta.

Zbog razmera poslova kojim se navodno bavi, ovog 57-godi{waka porede sa meksi~kim

letom sa presedawem u Holandiji kako bi tamo mogao da bude zadr`an.

Ce je proveo devet godina u zatvoru zbog trgovine narkoti-

narko-bosom Hoakinom Guzmanom El ^apom, a on je negirao sve optu`be i osporio svoje hap{ewe navode}i da su australijske vlasti u stvari iscenirale wegovo proterivawe sa Tajvana u Kanadu

cima u Americi tokom devedesetih godina 20. veka, a australijski mediji opisali su wegovo hap{ewe kao najzna~ajnije koje je federalna policija sprovela posledwih 20 godina.

22 ^etvrtak ^etvrtak 8.

8.jul jul 2021. 2020.

10. decembar 22 2021.

SVET POZNATIH POZNATIH

DUGO ^UVANI DETAQI SUSRETA BOBE @IVOJINOVI]A I PRINCEZE DAJANE:

Upoznali su se u Londonu, a princeza nije odolela wegovom velikom {armu! @ivot princeze Dajane bio je uzbudqiv poput filma, pa ne ~udi {to se i danas, 24 godine posle wene tragi~ne pogibije u saobra}ajnoj nesre}i, weno ime skoro svakodnevno pomiwe u medijima.

Udajom za naslednika britanskog trona, princa ^arlsa, Dajana Spenser dobila je titulu princeze, kao i priliku da obi|e svet i upozna najzna~ajnije qude svog vremena. @ene su opona{ale wen na~in odevawa, frizuru, pona{awe, a mu{karci su bili potajno zaqubqeni u

Slobodan Boba @ivojinovi} je na vrhuncu svoje karijere upoznao princezu Dajanu, a ona je redovno dolazila na me~eve na{eg tenisera wene neobi~no plave o~i.

O susretu sa princezom Dajanom, koju je upoznao na vrhuncu popularnosti, svojevremeno je pri~ao i biv{i teniser Slobodan Boba @ivojinovi}.

- Nedequ dana pre „Vimbldona“ 1987. godine odr`an je humanitarni me~ pod wenim pokroviteqstvom. Bio sam jedan od u~esnika, pored jo{ nekoliko poznatih tenisera. Tada sam upoznao Ledi Dajanu. U prvom razgovoru pitala me je da li sam ja onaj teniser koji ima najja~i servis - ispri~ao je Boba @ivojinovi}, dodaju}i da su se ponovo sreli idu}e godine.

- Navijala je za mene sa tribina, iako je kraqevska porodica imala VIP lo`u. Velika je stvar kad na me~ do|e da te bo-

dri osoba poput we - zabele`ili su novinari pre neku godinu ispovest jednog od na{ih najboqih tenisera svih vremena.

Bila je predivna `ena, wena veli~ina bila je u tome {to je normalno komunicirala sa svima. Na{i duga~ki razgovori svodili su se na pri~e o svakodnevnim stvarima i na{oj deci. Filip je godi{te wenog mla|eg sina Harija, pa su nam uglavnom to bile teme. Filip ju je i upoznao.

Kada sam mu rekao da je to pri-

nceza, ni{ta mu nije bilo jasno.

On je, kao svako dete, princeze zami{qao poput likova iz bajki, u duga~kim rasko{nim haqinama - ispri~ao je Boba, pomiwu}i svog najstarijeg sina Filipa @ivojinovi}a.

Zajedni~ke fotografije sa princezom Dajanom Slobodan @ivojinovi} bri`qivo ~uva u porodi~nom albumu i kratko poru~uje: „Ponosan sam {to sam je poznavao“.

Kultni „Bal na vodi“ u novom, digitalno restauriranom ruhu, okupila se i ekipa filma

MIRKA VASIQEVI] O NOVOJ TRUDNO]I:

^etvrti put je u drugom stawu, otkrila da je neke stvari zaboravila Mirka je istakla da ~etvrti poro|aj ~eka sa velikim uzbu|ewem.

- Nisam neko ko je pla{qiv i neko ko ima strah. Ako imate qude uz sebe koje volite, sve je mogu}e re{iti sa os-

Mala deca su mala briga, velika deca velika briga.

Kada do|ete u neke druge godine zaboravite.

Mi smo `eleli veliku porodicu, nikad dosta.

I imamo veliku porodicu - rekla je Mirka mehom na licu. Dosta stvari mi je poznato, neke stvari sam zaboravila. Mala deca su mala briga, velika deca velika briga. Kada do|ete u neke druge godine zaboravite.

Mi smo `eleli veliku poro-

dicu, nikad dosta. I imamo veliku porodicu - rekla je Mirka koja je u 6. mesecu trudno}e, ali ne `eli da otkrije pol bebe.

- Nismo od tih {to pri~amo, u oktobru }emo svi slaviti i videti kog je pola beba.

Mirka se ~esto selila zbog supruga i ne krije da pri`eqkuje mirniji na~in `ivota.

- Mi bi da pobegnemo od kofera i novih sredina, ali jo{ neku godinu }emo to morati. Ovde }u biti jo{ malo. Na {kolskom smo raspustu kona~no, ja sam mu se vi{e obradovala nego deca. Do septembra smo opu{teni - rekla je Mirka.

Mirka Vasiqevi} i Vujadin Savi} nisu stali na ludi kamen posle toliko godina.

- Najbitnije je da imate zdrav odnos i normalnu komunikaciju. U svakoj sva|i je na kraju najbitnije da se shvati {ta je bio problem - rekla je Mirka u jednoj emisiji.

S. G.

Kultni film Jovana A}ina iz 1985. godine, „Bal na vodi“, imao je ponovnu premijeru u novom ruhu. To je 19. digitalno restauriran film u okviru projekta „A1 kinoteka“.

Na beogradskoj Adi kao nekada - opet se igrao Bal na vodi.

Povratak u Beograd pedesetih pro{log veka, i muzikom i slikom.

Podse}awe na emotivnu, melahnoli~nu, ali britku pri~u o ~vrstom prijateqstvu, posleratnoj dr`avi, raspar~anom gra|anstvu i sledbenicima novog poretka.

- Film odoleva vremenu. Kad se pojavio „Bal na vodi“, bio je kritika socijalizma na neki na~in na koji mi nismo navikli.

Se}am se da je bio najgledaniji u Beogradu. Kad smo ga radili nismo bili svesni da radimo ne{to tako zna~ajno - rekao je nakon projekcije Bjelogrli}. @ika pamti ovo snimawe po dobroj zabavi: - Proveli smo leto na Adi Ciganliji i nau~ili da veslamo.

Mislim da je meni ovo bilo najboqe zezawe tokom rada. U top tri sigurno. Tra`ili su od nas da budemo prirodni. Zavr{ili smo film u Puli.

I Goran Radakovi} je nostalgi~an prema tom projektu.

- Bili smo mladi kad smo ovo snimali. Imali tek dvadesetak godina. Dragan Bjelogrli} je imao malo vi{e (smeh). @iveli smo na Adi tokom snimawa. Niko nije znao da }e film jednog dana postati kultni - otkrio je Radakovi}.

- Mislim da je upravo taj model jedne romanti~ne pri~e ispod koje se krije jedna kompleksna kritika tada{weg komunisti~kog dru{tva, ne{to {to je film u~inilo izuzetno popularnim kod dela publike, dok ga drugi nije osporavao, ali mu nije bio tako naklowen - rekao je Jugoslav Panteli}, direktor

Bal na vodi, pre 36 godina: Neboj{a Bako~evi}, Dragan Bjelogrli}, Goran Radakovi} , Gala Videnovi} i @ika Todorovi}

Junaci filma Bal na vodi, danas: Goran Radakovi}, Dragan Bjelogrli}, Gala Videnovi} i @ika Todorovi} Jugoslovenske kinoteke.

- Se}am se da nije ba{ najboqe pro{ao, ali posle se sve izmenilo. Posle se emitovao na raznim televizijama, u bioskopima - prisetila se glumica Danica Maksimovi}.

Ponovna premijera okupila je harizmati~ni filmski ~etverac kojeg je lansirao film Jovana A}ina.

- Bjela i @ika prva godina, Bako~ i ja druga godina - i onda zaigrate u filmu koji u Puli 1986. okupi 10.000 qudi, aplauz koji traje 20 minuta... - dodao je glumac Goran Radakovi}.

- Imala sam isto godina koli-

ko i lik Mirjane @ivkovi} Ester, punila sam 16... Mnogo mi je drago {to su poslije ovoliko godina digitalizovali ovaj film, emocije mi samo kqu~aju - iskrena je glumica Gala Videnovi}.

Pre pet godina „Bal na vodi“ uvr{ten je me|u sto najboqih srpskih filmova.

- Kada smo po~eli pri~ati sa Kinotekom i videli koje lepote su tamo da ima na stotine filmova, odu{evili smo se tako da nastavqamo... Mislim da }emo sigurno odraditi 100 filmova pa }emo videti kako }emo daqe - rekao je Dejan Turk, generalni direktor A1 Srbija.

S. G.

LITERARNA STRANA Sofka je oduvek, otkako pamti za sebe znala za sve. I kao {to je, nikad ni za {ta ne pitaju}i, ose}ala i razumevala sve {ta se oko we doga|a, tako je isto znala i za sebe {ta }e s wome biti. Jo{ detetom je bila sigurna u kakvu }e se lepotu razviti i kako }e ta wena lepota s dana u dan sve vi{e pora`avati i zadivqavati svet. Jer zna se da sada samo ona, samo iz wine ku}e, jedino jo{ "efendi-Mitina" k}i {to mo`e biti tako lepa, a nijedna druga.

I ne prevari se.

A kao {to je unapred predvi|ala, ta je wena tolika lepota u~ini ako ne gordijom, a ono sre}nijom. I to ne zato {to je wome mu{karce zalu|ivala i mu~ila, nego {to je zbog we i sama sobom bila zadovoqnija. Samu je sebe vi{e negovala, vi{e volela, jer je znala da kod we ne}e biti ona obi~na svakida{wa lepota, kada se postane devojkom, i koja se sastoji u bujnosti i nabreknutosti snage, nego ona druga, istinska, vi{a, ja~a, koja se ne ra|a ~esto, ne vene brzo, sve lep{a i zanosnija biva i od koje se pri hodu i pokretu ose}a miris wen.

Sve se to ta~no zbilo i ispunilo. Jer, kada ne samo {to poraste, ve} pre|e i dvadesetu, i, po{to je bilo poznato da se svaki ne sme usuditi wu da zai{te, ~ak pre|e i dvadesetpetu i {estu godinu, ona i tada ne samo da je jednako jo{ bila lepa, nego i rasko{nija i zanosnija. Samo {to joj nestalo one gojaznosti i suvi{nosti mesa, dok sve drugo na woj neprestano je sve lep{e i izrazitije bivalo. Ramena i ple}a jednako su joj bila jedra, puna i razvijena; gorwi deo ruku, mi{ice, bile su oblije i jedrije, te je zajedno sa punim joj ple}ima ~inile i daqe vitkom i pravom, i zbog toga joj se svakad stas i bedra ja~e isticali. Malo dugih, suvih ruku, sa, istina, suvim ali ne`nim prstima i sa jo{ ne`nijim, vi{e dlana oblim i punim ~lankom ruke koji je pokazivao svu belinu wene ko`e. Lica ne toliko sve`a koliko bela, ne{to malo duga, omek{ala, ko{~ata ali sa ~istim i visokim ~elom, crnim, krupnim, malo uskim o~ima, uvek vrelim jagodicama i stisnutim tankim ustima, tek pri krajevima vla`nim i strasnim. A od cele lepote wena tela koja joj je bila stala, kao skame-

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 8. jul 2020.

2021. 23

BORA STANKOVI]

Ne~ista krv (ODLOMAK IZ ROMANA)

nila se, da se ne bi tro{ila, jedino kosa, kako joj je jo{ u po~etku po~ela rasti, tako joj je i tada jednako bujala i rasla. Kosa je bila crna, meka, te{ka, tako da ju je uvek ose}ala kako joj, kad je raspusti po vratu i ple}ima, lako i senovito le`i.

Ali {to je Sofku najvi{e uznemiravalo, to je {to, otkada ona po~ela da raste i ve} se i razvila u ovu svoju ~uvenu lepotu, on, otac, sve re|e dolazio. A ona je znala da je to sve zbog we. Kao da se we boji. Pro|e po ~itavo leto, jesen, zima, pa se od wega ni{ta ne bi ~ulo, niti bi kakvog glasnika poslao. Docnije ~ak i po dve i tri godine, a od wega ni glasa: ni gde je, ni {ta je.

Mati da premre od straha. I to ne {to se bojala da }e sasvim ostati sirota, gotovo bez hleba, iako se uveliko po~ela da

bori sa sirotiwom. Ve} je po~ela i gotovo prodala onaj gorwi deo ba{te iza ku}e koji je gledao na ulicu. I to naravno prodala je "wihovom" Tonetu, po{to su samo wemu smeli da se povere; po{to samo on ne bi pri~ao i iznosio svetu da je to wegovo, da je od wih sasvim kupio, nego }e, po obi~aju, pri~ati kako je uzeo tobo` od wih pod zakup. I to morao kao toliko da ih moli, dok su mu oni dopustili da tu podigne neke svoje magaze.

Dakle, ta ve} o~igledna sirotiwa nije toliko pla{ila mater koliko taj o~ev sve re|i i re|i dolazak. Strepela je da ih, kako je po~eo a znaju}i ga kakav je, naposletku sasvim ne ostavi, i nikada se vi{e k wima ne vrati. I onda, ne ve} ona - weno je pro{lo, ona je bila gotova i spremna na sve - nego {ta }e i kuda od tolike sramote

i pokora wina i ve} ovolika velika i toliko ~uvena Sofka?

A Sofka, gledaju}i svu tu muku i strah materin, vi{e je wu `alila negoli sebe.

I ona je sa sobom bila odavno izmirena.

Jo{ u po~etku, kad je po~ela da ose}a kako joj se sve vi{e prsa razapiwu, pune, kako joj telo biva sve zaobqenije; kada se od svakog iznenadnog dodira, ~ak i od {uma i bata ne~ijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda mu{kih sva krv u glavu pewala, noge joj za zemqu kao prikovane ostajale i kada je ose}ala da ako bi taj mu{ki ovamo k woj pri{ao, da se ona od obamrlosti ne bi mogla maknuti, jo{ mawe mu se odupreti, odbraniti od wega - pa ve} tada, kada je dakle bilo najgore i najte`e, ve} je tada ona bila uverena da nikada, nikada ne}e biti toga, ne}e se roditi taj koji bi bio ravan i dostojan we, dostojan i wene ovolike lepote a i same we, kao Sofke, "efendi-Mitine".

I po{to je jo{ u po~etku bila uverena da nikada ne}e biti takvog koji }e mo}i da bude ve}i od we, da bi se ona ose}ala sva sre}na, {to takav, lep{i i vi{i od we i po svome poreklu i po svojoj lepoti, wenu snagu i lepotu tro{i i rasipa. Jer jedino bi takav mogao k woj pri}i; jedino takvom bi se ona dala da je qubi. A po{to je s tim u po~etku bila izmirena da nikada takvoga ne}e biti, onda je docnije sve lak{e to podnosila. ^ak je bila i zadovoqna {to je s tim na~isto. Jer posle toga nije imalo ni{ta {to bi je bunilo, od ~ega bi prezala. Za wu nije bilo ni od kakvog mu{karca opasnosti i zato je mogla da bude sasvim slobodna. Mogla je, kad god ho}e, da izlazi na kapiju i tamo stoji. Svakoga mu{karca, mladi}a, gledala bi pravo u o~i. ^ak sama ulicom, i po kom{iluku, kad god je htela, i{la je. Ni no}u ne bi strepela. I zbog te svoje slobode, nijednoj svojoj drugarici nije zavidela, {to se, i mla|a od we, odavno udala, ve} joj doma}in po~eo da se bogati i ona ulazila u red imu}nijih `ena, gazdarica. Ni{ta i niko kod we nije mogao da izazove zlobu i pakost. Jer, vi{a od svih i zato zadovoqna sobom, osobito tom svojom jedinstvenom lepotom, ona je ravnodu{no sve to oko sebe posmatrala.

„Hajduk Stanko“ velikog Janka Veselinovi}a u sebi nosi pri~u i o pi{~evoj baki VLADISLAV PETKOVI] DIS

Pod prozorom I sino} sam bio pored tvoga stana.

K’o bolnik kad di{e, ki{a jedva te~e, Li{}e {u{ti, pla~e, s mokrih, crnih grana; Sumorno i mutno spustilo se ve~e.

Ulica je bila pokrivena mrakom, Krovovi i ku}e tonuli u tminu.

I ja sam se kret’o laganim, korakom Kao ~uvar mrtvih kroz aleju winu.

Boja`qivo pri|oh do prozora tvoga: Modra, bleda svetlost na zavese pala.

Ina~e svud pusto, svud nigde nikoga, Samo preko li{}a no} je uzdah slala.

Pod prozorom zastah. Tu sam dugo bio I drhtao tako bez glasa i mo}i: Na zid ruku stavih pobo`no i ti’o, Ne mogah je di}i, ne umedoh po}i.

Najednom se trgoh. K’o da neko ide?

Mis’o moju preli krv mi uzrujana.

Ja be`ati po~eh. Da l’ me kogod vide?

I sino} sam bio pored tvoga stana.

Realisti~no slikaju}i svoju Ma~vu, veliki kwi`evnik Janko Veselinovi} je u svoja dela "umetnuo" i svoje pretke. "Obi~nim" ~itaocima wegovih dela nije poznato da je baba iz Hajduk Stanka koja je tu~kom ubila Tur~ina wegova prabaka Jovana, a pop Te{a iz pripovetke Nedeqa pi{~ev pradeda.

Kwi`evnik Janko Veselinovi} (1862-1905) je, uz Lazu Lazarevi}a i Milovana Gli{i}a, najzna~ajniji predstavnik srpskog seoskog realizma. U svom bogatom stvarala~kom opusu je opisivao `ivot ma~vanskog sela, a inspirisali su ga patrijarhalni `ivot qudi, tradicija, obi~aji...

Dr Radomir J. Popovi}, koji se bavi istra`ivawima politi~ke, kulturne i dru{tvene istorije srpskog naroda u 19. veku, a koji je, kao i veliki kwi`evnik ro|en u Ma~vi (selo Badovinci), otkrio je Jankovu vezu sa pojedinim likovima iz wegovih dela.

On otkriva da je Janko u pripovetku Nedeqa i roman

Grobovi predaka Janka Veselinovi}a Hajduk Stanko "udenuo" i svoje najbli`e ro|ake - pradedu Te{u Popovi}a, sve{tenika iz Badovinaca i popadiju, svoju prabaku Jovanu.

U Hajduk Stanku Janko Veselinovi} opisuje poznati detaq o Tur~inu kojeg je ubila „baba“ iz Badovinaca kada je zatra`io da mu ispe~e cicvaru. Pisac je, u stvari, preneo pri~u starih me{tana Badovinaca, koja se usmeno prenosila jo{ iz vremena Prvog srpskog ustanka, po kojoj je baba koja je ubila Tur~ina u stvari popadija Jovana (u predawu se spomiwe i Selena).

Ona je bila udata za popa Te{u Popovi}a i imali su petoro dece, tri sina i dve }erke. Jedan od sinova, Nikola, zavr{io je Bogosloviju u Beogradu 1840. godine i posle {kolovawa rukopolo`en je za paroha u Badovincima. Nikolina }erka Jelisaveta se udala za sve{tenika Milo{a Veselinovi}a, oca Jankovog, pa je, prema tome, ~uvena baba koja je tu~kom presudila osionom Tur~ina - pi{~eva prabaka!

Ovako je Janko u Hajduk Stanku ovekove~io juna{tvo svoje prabake: „Bane Tur~in u ku}u popa

Te{e iz Badovinaca. Kod ku}e ne be{e nikog sem wegove popadije. Tur~in be{e i suvi{e osion da bi ga ~ovek mogao gledati ravnodu{no. Kako do|e, on sede kraj ogwi{ta i po~e trti ruke: – Dede, babo, peci cicvaru! – re~e.

Ona be{e ne{to quta, pa ga samo pogleda popreko.

– Peci cicvaru, bre! – dreknu on i zamahnu biwexiskom, trostrukom kanxijom, te je o{inu. Planu baba kao vatra, sevnu okom, prilete Tur~inu, pa onim drvenim tu~kom {to je beli luk malo~as wime tucala raspali Tur~ina posred temena. Tur~in se izvrte. Iz provaqene glave kuqala je krv i mozak. Ona pogleda krvav tu~ak pa ga baci napoqe.

– Opogani mi tu~ak pseto tursko! – re~e hladno, pa ode gledati druge poslove.”

U porti crkve, u centru sela, postoje spomenici popu Te{i, popadiji Jovani i jednom wihovom detetu. Na wima se te{ko razaznaju uklesani podaci, po{to su stari vi{e od 150 godina.

S. G.

24

FEQTON

10.jul decembar ^etvrtak 8.

2021. 2020.

DINASTIJA OBRENOVI] I TAJNA DRU[TVA (12) l Za{to su evropskim ezoteri~kim dru{tvima Obrenovi}i bili potrebni? l Uloga masona, templara i rozenkrojcera u stvarawu moderne Srbije l Postoje dokazi da je i knez Milo{ Obrenovi} bio mason l Crkva brvnara u Takovu vrvi od simbola masona i drugih tajnih bratstava l Skoro sve zadu`bine Obrenovi}a `ivopisane su ezoterijskom simbolikom l Kako su knez Milo{ i baron Rot{ild postali prijateqi l Opravdane sumwe da knez Milo{ nije umro prirodnom smr}u Milorad Bo{wak

Sumwiva smrt Milo{a Obrenovi}a: Austrijske i britanske slu`be stoje iza ubistva kneza?

Postoji nepotpuno obra|ena gra|a o kontroverznoj smrti kneza Milo{a 26. septembra 1860. godine.

Ovom autoru, wen deo ipak je dat na uvid. Ona potvr|uje sumwe da Milo{eva smrt nije nastupila prirodnim putem!

Iz we izdvajamo izve{taj o smrti kneza Milo{a.

"Vladalac Srbije Knez Milo{ Obrenovi}, nije umro prirodnom smr}u, usprkos poodmaklim godinama svojega `ivota. Wegova smrt izazvana je i nastala namjerno, {to se mo`e kvalificirati kao jedan vid ubojstva, posrednog, od strane rezidenata austrijskih i velikobritanskih obavje{tajnih slu`bi, koji su imali utjecaj na Milo{evog sina kneza Mihaila Obrenovi}a i na vrlo uzak krug wima podre|enih agenata razli~itih profesija iz konzulata tih dviju dr`ava. Kad se uvjerila da je knez Milo{ zaista mrtav, austrijska tajna konzularna slu`ba obustavila je sva svoja cjelokupna dotada{wa agenturna djelovawa, usmjerena prema Kne`evskom dvoru u Beogradu.

Smjesta je aktivirala ranije dogovorene, svoje daleko mawe va`ne obavje{tajne djelatnosti u ju`noj Srbiji, u dosluhu sa agenturama iz Turske, samo da bi prikrila svoj utjecaj na zbivawa oko smjene kne`evskih vladara u Beogradu, smr}u Milo{evom i zamjenom vladavinom wegovog mla|eg, a `ivu}eg sina kneza Mihaila Obrenovi}a.

Poslanstvo Britanije, za razliku od austrijskog, nije pred konzulatima i obavje{tajnim odjeqewima drugih dr`ava sila odvi{e ni krilo svoju umije{anost u ta iznenadna i ~udna de{avawa i smjenu vlasti u Beogradu, nastupom proengleskog i proitalijanskog masona kneza Mihaila na tron Srbije namjesto svog umrlog oca, ~iju su smrt izazvali i ubrzali qekari u dogovoru sa britanskim i austrijskim agentima."

U `i`u (me|u)srpskih, me|unarodnih i porodi~nih spletki od polovine 19. veka, knez Mihailo dos-

Milo{ nije mogao da pre`ali preranu smrt prvoro|enog sina Milana, koji je vladao Srbijom samo 26 dana: Milan Obrenovi} sa majkom, knegiwom Qubicom

peva i zato {to ih je sam podstrekivao!

Merodavan izvor o tome je zbirka spisa hroni~ara Stevana Stev~e Malenovi}a "Kwaz Milo{ o du{evnim osobinama Kwaza Mijaila i proricawe tragi~ne smrti ovoga". I delove spisa Malenovi}a, saradnika poverqivih krugova, prenosimo bez gramati~ke i stilske obrade.

"Na skoro po povratku Kwaza Milo{a i Kwaza Mijaila u Srbiju 1859-e godine, Kwaza Mijaila obuzme `eqa - da zameni oca na kwa`evskom prestolu (a i to je bila posledica intrige Kajmakamovaca, po{to su oni bili uvereni - da }e kod Kwaza Mijaila lak{e uspeti sa svojim ciqevima, nego kod Kwaza Milo{a, - kako on treba zbog starosti i slabosti (Kwaz Milo{ je patio od sr~ane bolesti) da se odmori, i da treba da za `ivota dade kwa`evsku vlast Kwazu Mijailu, kao zrelome i sposobnome za upravu zemqe itd, jer su sada druga~ija vremena, te se nemo`e da podnese onakova uprava zemqom - kako je Kwaz Milo{ radio i upravqao za vreme svoje prve vlade.

Ovaj jad je Kwaz Mijailo neprestano podsticao, i Kwaz Milo{ je dugo vreme o

tome pre}utkivao, nekteju}i nikome dati odse~noga odgovora, niti je hteo da izri~e svoj sud o Kwazu Mijailu i wegovim du{evnim osobinama, a znao je: da se sve to radi po `eqi Mijailovoj.

Najposle kada je Kwaz Mijailo video da Kwaz Milo{ ne misli ustupiti mu vladu, onda se ugodi da doktor Beloni, koji je tada bio dvorski i vojni lekar, savetuje Kwazu Milo{u, da ode u Aleksina~ku bawu i da zdravqa radi probavi tamo neko vreme - i Kwaz Milo{ poslu{a, i ode u re~enu bawu ali - na skoro, po{to se je okupao jedanput-dva u toploj vodi, obnevidi na oba oka, te ga otuda preko Negotina donesu Dunavom u Beograd" - doslovno je pisao Malenovi}.

Ta~no je, i po drugim izvorima, da Milo{ u toj bawi naglo gubi vid. Po izve{tajima dvorskih i drugih (pot)pla}enih lekara "osim naru{enog kardiovaskularnog zdravqa, patio je od {e}erne bolesti sa komplikacijama, koje uzrokuju takav ishod".

Za{to su sve te komplikacije kulminirale odjednom?!

Za te Milo{eve po `ivot opasne tegobe, dvorski lekari su odavno znali. Milo{ je, po raspolo`ivim podacima, posle svega nekoliko dana

VELIKO INTERESOVAWE Stvarni uzroci smrti kneza Milo{a interesovali su hiqade "obi~nih" qudi, ali i "qudi dobrog glasa", masona. Jer, i po davnijim i novijim istra`ivawima, mnoga svoja dela u korist slobodne dr`ave Srbije, radio je kao slobodni zidar. Kao i mnogi ~asni masoni u srpskoj istoriji - wegovi prethodnici, savremenici i oni koji su ga nad`iveli.

boravka u Aleksina~koj bawi iz we hitno vra}en polumrtav. Iz tog stawa (ne komatoznog, kako navode neki autori, nego svesnog, razumnog) nikada se nije vratio u redovni `ivot. Umro je u Top~ideru na Krstovdan 1860.

Tada je ~uveni doktor Spiridon Eftimijadis izjavio: "Ko je kazao da Kwaz Milo{ ide u bawu da se kupa, taj `eli da on umre, jer bolest wegova ne mo`e da podnese takvo kupawe"! Taj akt ~uva Arhiv Srbije, sign. PO kut.

140 br. 150. Dr Eftimijadis je bio dr`avni lekar Srbije, odli~an dijagnosti~ar, nadaleko poznat u zemqama Evrope. Nije konsultovan o Milo{evom putu u bawu.

I ti izvori svedo~e da su Milo{a "prijateqi" savetovali da tron preda Mihailu.

Ina~e, Milo{ nije mogao da pre`ali preranu smrt prvoro|enog sina Milana, koji je vladao Srbijom samo 26 dana, ne samo kao gubitak ~eda, nego je smatrao da bi on bio boqi vladar od Mihaila!

Malenovi} doslovno svedo~i o svojoj va`noj poseti svom prijatequ Milo{u u to vreme: "Oslabio i obnevidio, onda mi je Kwaz Milo{ kroz pla~ izrekao ove re~i: E moj Stev~a, kamo i moja a i va{a lepa sre}a - da mi je `iv Milan - niko ne bi sre}niji i radosniji od mene bio, ali znajte da kada ja umrem, vi }ete mene da lepite od blata, i vi }ete muke da imate sa Mijailom, jer je Mijailo budala, i ne zna {ta radi, najposle }e one kurve Jevremove i glavu da mu upropaste."

Malenovi} je delove spisa pisao ijekavicom, ali je sagovornike citirao ekavicom.

Tako (?) je `ivotni i vladarski put okon~ao kwaz Milo{. Uz sumwe o wegovoj smrti: biolo{ka zbog bolesti, izazvana trovawem od stranih slu`bi i, najnedoku~ivije - uticajem kneza Mihaila? lll U slede}em broju: Od svih Obrenovi}a, knez Mihailo je najvi{e putovao po Evropi

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN 70. - Rimqani su u Judejskom ratu osvojili i razru{ili Jerusalim. Od ru{evina je ostao samo zapadni zid velikog jevrejskog hrama ("zid pla~a").

8. jul

1497. - Portugalski moreplovac Vasko da Gama isplovio je iz Lisabona na prvo putovawe na kojem je otkrio morski put za Indiju oko Rta Dobre nade.

1709. - Ruska vojska pod komandom cara Petra Velikog pobedila je u bici kod Poltave (Ukrajina) trupe {vedskog kraqa Karla XII. To je bio kraj {vedske vojne mo}i.

1858. - Velika Britanija proglasila je pobedu nad indijskim ustanicima, posle ~ega je ukinuto Carstvo mogula i likvidirana Isto~noindijska kompanija, a Indija je stavqena pod neposrednu upravu britanske krune.

1920. - Gradu [apcu je sve~ano uru~eno francusko odlikovawe "Ratni krst" za heroizam i stradawe wegovog stanovni{tva u Prvom svetskom ratu.

1942. - Umro je francuski mar{al Luj Feliks Fransoa Fran{e Depere, istaknuti vojskovo|a u Prvom svetskom ratu i po~asni vojvoda srpske vojske.

1956. - U Beogradu je emitovan prvi eksperimentalni TV prenos, povodom proslave stogodi{wice ro|ewa Nikole Tesle. Program iz privremenog studija u Institutu "Nikola Tesla" gra|ani su pratili na ~etrdesetak prijemnika sme{tenih u izlozima prodavnica u raznim delovima grada.

1994. - Umro je Kim Il Sung, komunisti~ki lider Severne Koreje, koji je upravqao zemqom od wenog osnivawa 1948. do smrti.

2003. - U nesre}i feribota u reci Menga u ^andpuru (Banglade{), udavilo se oko 400 qudi, od 600 koliko je bilo na brodu.

2007. - Za sedam svetskih ~uda novog sveta progla{eni su: Kineski zid, rimski Koloseum, indijski Tax Mahal, Mak~u Pik~u (Kusko, Peru), kip Hrista Spasiteqa iz Rio de @aneira (Brazil), drevni grad Petra u Jordanu i ^i~en Ica (Jukatan, Meksiko).

2010. - Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom su ~lanice EU, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pozvane da to u~ine.

Jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova ne priznaju Kipar, Slova~ka, Gr~ka, Rumunija i [panija, i rezolucija nije imala uticaja na stav ovih zemaqa.

2014. – Izraelska vojska je napadima na Gazu zapo~ela operaciju "Za{titni rub", koja je trajala 51 dan i u kojoj je izginulo oko 1500 Palestinaca civila, dok je 7500 raweno, a vi{e stotina hiqada raseqeno. Na strani Izraela je poginulo 56 vojnika i 6 civila.

2015. - Savet bezbednbosti UN nije usvojio rezoluciju povodom 20 godi{wice zlo~ina u Srebrenici po{to je Rusija kao stalna ~lanica sa pravom veta bila protiv. Za usvajawe rezolucije koju su predlo`ili Velika Britanija i jo{ nekoliko zemaqa glasalo je 10 ~lanica SB UN a ~etiri su bile uzdr`ane, me|u kojima i Kina.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 8. jul 2020.

2021. 25

NULA NA TESTU DOVOQNA ZA SRPSKI JEZIK:

Na tri najve}a univerziteta Srbije samo 149 prijavqenih na nekada popularne studije

trojke. Uslov za upis, usled mawka kandidata, imaju i oni koji na jednom od dva testa nisu osvojili ni jedan jedini bod ili jesu tri, od maksimalnih dvadeset. Jedan kandidat mo`e da se upi{e sa ukupno ~etiri boda, od 40 maksimalnih, na dva testa.

Razlozi za ovoBroj zainteresovanih liku nezaintematuranata za upis na resovanost su katedre srpskog jezi{aroliki - od ka i kwi`evnosti na nemogu}nosti tri doma}a fakultezapo{qaNa svima nama je da pomognemo ta ove godine znak je vawa, lo{eg mladima da se osveste da su materwi potpunog debakla! s t a t u s a jezik i kwi`evnost bitni za kulturni Situacija je profesora, identitet. Dok sam na ovoj poziciji, ne{to boqa na Fido neshvaulo`i}emo sve napore da promenimo lolo{kom fakultetu tawa zna~apercepciju mladih, ka`e dekanka u Beogradu, gde, preja materweg beogradskog Filolo{kog fama re~ima dekanke Ive jezika.

Prof. kulteta prof. Iva Dra{koDra{ki} Vi}anovi}, onih Bo{ko Suvajxi}, vi} Vi}anovi}. koji `ele wihov indeks ima upravnik Katedre za koliko i pro{le godine, dok je srpsku kwi`evnost sa studenata na srbistici u Ni{u i Noju`noslovenskim kwi`evnovom Sadu sve mawe. stima Filolo{kog fakulteta u Beogradu, U Beogradu se na tri odseka - za Srp- smatra da je to delom posledica polo`asku kwi`evnost i jezik, Srpsku kwi`ev- ja nacionalnih disciplina, a delom ponost i jezik sa komparatistikom i Srpski lo`aja prosvetnih radnika u dru{tvu. jezik i kwi`evnost, prijavio ukupno 101 - Srpski jezik i kwi`evnost kao kandidat. U Ni{u se prijavilo tek 29, predmet trebalo bi da dobije poseban, iako primaju 50, a u Novom Sadu jedva 17, natpredmetni status u sistemu obrazomada je odobreno 58 mesta, plus jo{ dva vawa. S druge strane, neophodno je i pona odseku Srpske filologije u kontaktu boq{awe polo`aja prosvetnih radnika sa slova~kom ili ma|arskom, iako tamo - ka`e Suvajxi} i dodaje da se nigde na primaju 15. svetu ne izu~avaju srpski jezik i kwi`evPreliminarni rezultati prijemnog nost kao na ovim katedrama. Zato se, u ispita pokazuju da }e ove godine srpski vreme nadmo}nog razvoja IT sektora i dijezik i kwi`evnost, na tri smera, studi- gitalne humanistike, name}e potreba da rati i |aci koji su u {koli dobijali jedva se aktivno razmotri i poboq{a polo`aj

JEZIK BITAN ZA IDENTITET

nacionalnih disciplina u obrazovnom procesu.

Profesor podse}a i na deklaracije donete na dve interkatedarske srbisti~ke konferencije: o neophodnosti pove}awa broja ~asova srpskog jezika i kwi`evnosti u osnovnoj i sredwoj {koli, o statusu srpskog jezika na nenastavni~kim katedrama i fakultetima i o kanonu srpske kwi`evnosti.

- Od svih delatnika u obrazovawu i kulturi, a ponajvi{e od profesora srpskog jezika i kwi`evnosti, presudno zavisi koliko }e na{ predmet biti vrednovan u dru{tvu - ka`e Suvajxi}.

Prof. Mirjana Ili}, upravnik departmana za srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Ni{u, konstatuje da se za wen

smer opredequju samo idealisti, koji ne razmi{qaju o zapo{qavawu.

- Oni koji `ele da idu iz zemqe ne vide {ansu u ovom departmanu, jer malo wih dobije priliku da predaje na{oj deci u inostranstvu. S obzirom na pad nataliteta i sve mawi broj |aka, te{ko je na}i posao i u zemqi. @ao mi je kad vidim dobre studente kako rade kao konobari ili trgovci.

Po re~ima na{e sagovornice, Srbija ne po{tuje evropske standarde, pa je broj ~asova na{eg jezika i kwi`evnosti u {kolama mawi nego npr. u Rusiji ili Nema~koj: kod wih se kre}e izme|u sedam i 10 nedeqno, a kod nas ne prelazi pet. Ve}i broj ~asova pomogao bi i bankarima ili javnim radnicima, jer nam, kako prime}uje prof. Ili}, generalno nedostaje jezi~ka kultura.

Sa ovim se sla`e i prof. Isidora Bjelakovi} sa Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koja dodaje da je potrebno ne samo pove}ati fond ~asova, ve} i odvojiti nastavu srpskog jezika od kwi`evnosti.

Tako|e se zala`e za uvo|ewe ove nastave kao obavezne do kraja {kolovawa.

- Sve nevoqe poti~u od toga {to nemamo svest o va`nosti poznavawa slu`benog jezika. Problem je i to {to mladi misle da im je jedina opcija da sa ovim smerom rade u prosveti, a rad u {koli nije ni popularan, ni isplativ - ka`e Bjelakovi}eva. - I na kraju, poseban problem je to {to ne dolaze vi{e najboqi u~enici. Pro{le godine je prose~an uspeh kandidata bio izme|u tri i tri i po. I posle takvi u~enici predaju u {kolama.

R. N.

U Matici srpskoj o promenama koje se ti~u rodno osetqivog jezika Jezi~ke promene koje se ti~u rodno osetqivog jezika a propisane su novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti ne odobrava veliki deo stru~ne javnosti, a Od-

bor za standardizaciju srpskog jezika se u vi{e navrata negativno izja{wavao o wima. U svetlu nove situacije, u Matici srpskoj, odr`an je okrugli sto istaknuZgrada Matice srpske, u Novom Sadu

tih prou~avalca srpskog jezika i dru{tveno-humanisti~kih disciplina kako bi se zauzeo jedinstven nau~ni stav po tom pitawu.

Stav stru~waka na ovom skupu jeste da je izvr{eno politi~ko nasiqe nad jezikom koje }e imati dalekose`ne posledice, da je neprirodno jezik mewati „s poqa“ , politi~kim odlukama, ve} da se moraju po{tovati wegove unutra{we zakonitosti i logika.

Struka nije konsultovana, pa su novi propisi o rodno osetqivom jeziku protivni prirodi i logici srpskog jezika i kao takvi neodr`ivi su i neprihvatqivi pa ~ak i protivustavni , smatraju u Odboru za standardizaciju srpskog jezika.

Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje i obavezu upotrebe rodno osetqivog jezika u javnim slu`bama institucijama i medijima, ali nije jasno precizirano {ta to ta~no podrazumeva.

Za nepo{tovawe ovih pravila predvi|ene su i kazne od 50 hiqada do 2 miliona dinara.

M. T.

]irilica vlada na srpskim grobqima Nisam zabrinut za srpsku }irilicu. Sve }e vremenom do}i na svoje. Prvo, mladi treba da shvate da pisati srpskim jezikom na latinici nije „svetski”.

Stranci ne razumeju srpski ni na latinici ni na }irilici. Ali zato su Bugari izdejstvovali da na kovanici evra proizvedenoj u Bugarskoj re~ „evro” bude napisana }irilicom.

Srbi treba da se prizovu pameti i vrate se u porodicu naroda kojima je }irilica iskqu~ivo pismo: Rusima, Bugarima i Severnim Makedoncima. I onako i ovako, svi se kad-tad vrate }irilici: na svojoj nadgrobnoj plo~i.

Ako se malo pa`qivije pogledaju nadgrobne plo~e Srba u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, i Severnoj Makedoniji, vide}e se da tu latinice nema ni od korova. Zato nisam zabrinut za srpsku }irilicu.

S. G.

26

MOZAIK

10.jul decembar ^etvrtak 8.

2021. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Planetarni aspekti najavquju iznenadne promene koje vas mogu uznemiriti i upla{iti. Ne prepu{tajte se prvom utisku, zajedno s haosom sti`e i pravo re{ewe. QUBAV: Odi{ete optimizmom. Danima u`ivate u planirawu budu}nosti, ali ~ini se da zaboravqate da su planovi takve vrste nerealni sve dok u wima ne u~estvuje i druga strana. Tenzija sve vi{e raste. ZDRAVQE: Mogu}a prehlada.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: ^ekate na ne{to {to, sada ve} izvesno, ne}e sti}i. Neki qudi su vam podgrevali la`nu nadu. Ne zamarajte se dilemom {ta }e biti daqe jer }e razre{ewe biti najboqe po vas. QUBAV: Mu~i vas neraspolo`ewe. S jedne strane `udite za slobodom, a s druge vam prija da imate nekoga pored sebe.

Emotivna nestabilnost mo`e vas navesti na {tetne postupke. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Stagnirate na mestu gde ste se zatekli, ali ne gubite nadu. Sve {to se ovih dana de{ava, u su{tini, otvara povoqne prilike koje vi ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: Ne mo`ete da se odlu~ite kako da se postavite, pa vam je najlak{e da svu odgovornost prebacite na druge. Mo`ete upasti u ozbiqan sukob s voqenom osobom jer lo{e procewujete situaciju. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Vanredni priliv novca mo`ete potro{iti na sitna zadovoqstva, iako bi bilo mudrije da to odlo`ite. Ukoliko ste aktivan u~esnik u saobra}aju, budite oprezni. QUBAV: Kako na poslovnom, tako i na qubavnom planu, pred vama je nedeqa prepuna tenzije. Ovo vam iziskuje mnogo energije. Razgovori koje }ete voditi ovih dana ne}e dati velike rezultate. ZDRAVQE: Alergije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Ovih dana biste mogli da sklopite novi ugovor ili da postignete ~vrst dogovor o nekoj poslovnoj saradwi. Budite pedantni i detaqni kako ne biste sve radili po dva puta. QUBAV: Koliko god se trudili, ovih dana sleduje vam debqi kraj.

U tom smislu, radi sigurnosti, preispitajte sve gde ste ne{to prikrili jer postoji velika {ansa da budete otkriveni. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Pred vama je promena kojom se ne{to va`no iz va{eg profesionalnog `ivota zavr{ava.

Ne o~ekujte brza re{ewa jer }e transformacija potrajati. QUBAV: Blagonaklonost voqene osobe vam je od velike va`nosti, naro~ito ovih dana, kada ste u poziciji da donesete odluku koja ima mo`da i `ivotnu va`nost. Ne zaboravite da vi niste centar sveta. ZDRAVQE: Smawite unos slatki{a.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Promenqivog ste raspolo`ewa. Mu~i vas ose}aj velike odgovornosti. Na vama je da donesete odluke kojima }ete povrediti neke qude.

Promene pred vama dugoro~no mogu biti korisne.

QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok svemu tome. Mo`da ste u proteklom periodu bili previ{e opu{teni, jer ste olako shvatili qubav. ZDRAVQE: Stoma~ne tegobe.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Dr`ite se podaqe od ozbiqnih tema jer se svaka mo`e razviti u ozbiqnu sva|u. Sve {to vam je na srcu sa~uvajte za sebe i strpqivo sa~ekajte svojih pet minuta koji uskoro dolaze. QUBAV: Ukoliko ovih dana odlu~ite da se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa.

Klonite se skandala jer sve {to budete skrivali, bi}e otkriveno. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Kolebate se u kom smeru da nastavite daqe, pa vam ta dilema mo`e izazvati velike probleme. Nemate mnogo vremena za premi{qawe, morate brzo delovati. Poslu{ajte svoju intuiciju.

QUBAV: Prebacujete sve na partnera, umesto da izlaz iz jednog problema obezbedite sopstvenim snagama. Mo`da be`ite od inicijative jer morate ne{to da `rtvujete. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Sva je prilika da ste rasplinuli kreativnu energiju, pa vam je neophodan ozbiqan predah.

Ne posustajte, sve {to ste do sada uradili, u narednom periodu }e se vi{estruko isplatiti. QUBAV: S voqenom osobom budite strpqivi. Ovih dana ste skloni preuveli~avawu svega, pa i problema. Ako podlegnete pritisku, predstoji vam kriza, pa ~ak i iznenadni prekid veze. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Saznajete ne{to {to }e vas razo~arati.

Shvatate da ste izlo`eni manipulaciji, naro~ito od strane saradnika kojima ste verovali. Bezrazlo`no se qutite, za{ti}eni ste od osoba koje se nalaze na samom vrhu. QUBAV: Voqena osoba o~ekuje da joj posvetite wenih pet minuta. Da biste ispunili svoju ulogu, neophodno je da iza|ete iz ustaqene rutine. ZDRAVQE: Problemi s vidom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Nije povoqno za pokretawe novih poslova jer vam sti`e kratkotrajan, ali ve}i pad energije. Va{ trud i zalagawe na radnom mestu nisu pro{li neopa`eno. Konkretne rezultate }ete videti u danima koji slede. QUBAV: Svesni ste da jedna faza va{e qubavne veze prolazi i da je krajwe vreme da odlu~ite {ta daqe. Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. ZDRAVQE: Nesanica.

POSLEDWI POZDRAV

\uja Bosan~i} 03. 05. 1946. Bajinci, Srbac – 03. 07. 2021. Melburn Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da nas je napustila na{a draga supruga, majka i baka \uja Bosan~i}.

Opelo }e se odr`ati u petak, 9. jula sa po~etkom u 10 ~asova u sabornom hramu Svetog Arhi|akona Stefana (115 Church Rd, Keysborough, Vic).

Sahrana }e uslediti nakon opela na grobqu Elaine Cemetery (414 Mt Mercer Road, Elaine).

Molimo Vas da umesto cve}a date donaciju za bolnicu Monash Health Foundation https://monash.grassrootz.com/in-memory/ duja-bosancic-forever-in-our-hearts Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~na slava!

O`alo{}eni: suprug Nenad, sin Qubi{a i snaja Linda, }erke Qubinka i Vesna, unuci Tomas i Mateja.

POSLEDWI POZDRAV

\uja Bosan~i} Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an pomen!

Iskreno sau~e{}e porodici od @ivane i redakcije Srpskog Glasa.

Znate li za{to se Srbi prezivaju na -i}?

EVO ODGOVORA! Prezime ili porodi~no ime, ro|ewem nasle|ujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na ro|ewu i koje predstavqa na{u li~nost i nas same, prezime ozna~ava poreklo, korene i tradiciju.

Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako {to se nastavak -i}, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi.

Sufiks “i}” je slovenski deminutiv ~ija je osnovna uloga u stvarawu patronima i matronima:

Patronim ozna~ava da je prezime nastalo od oca (npr. prezime Jovanovi} je nastalo od imena Jovan na koje je dodat nastavak “ov” {to ozna~ava pripadnost i na kraju je pridodat deminutivni nastavak “i}” {to zna~i maleni ili mladi).

Matronim ozna~ava prezime nastalo od majke (npr. prezime Sari} – u ovom sl~aju }e na ima samo doda nastavak “i}”) Ve}ina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka. Uzrok ovoj pojavi le`i u ~iwenici da su

se prezimena u Srbiji do druge polovine XIX veka mewala iz generacije u generaciju, tako da je ve}ina stanovni{tva nosila prezime po imenu oca. Tako se de{avalo da u jednoj ku}i tri razli~ite generacije imaju tri razli~ita prezimena. U to vreme, stara, rodovska prezimena bila su mahom u mawini.

Godine 1851. knez Aleksandar Kara|or|evi} je doneo ukaz o nepromenqivosti prezimena, ~ime je u ve}oj meri zaustavqen proces mewawa istih.

R. N.

^etvrtak 8.8.jul ^etvrtak 10. decembar 2020. ^etvrtak jul2021.

2021. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE

VE@BE I HRANA ZA NA[ MOZAK

VI[E ^ITA JTE

Kako da razmrdate mo`dane vijuge

e kwiga utiDokazano je da ~itaw ga poboqda je ni ta~ e, ew ~e na pam} Ivan Isg lo uro {ava. Brazilski ne je ~iwenicom kijerdo to potkrepqu re~ „drvo“, ita o~ da kad ~ovek pr liko stotinki kroz wegov um u neko na sve drvea aw sekunde prolete se} o. Smatra se de vi tu vo `i u }e koje je tivnosti u ak ne um i da ovakva vrsta mozak od Alodre|enoj meri {titi ugih oblika dr i chajmerove bolesti demencije.

z Jedna od najve}ih zabluda je da se odmaramo kada ne radimo ni{ta z Na{e telo se mo`da odmara, ali na{ mozak se nikada ne gasi z Da li to zna~i i da ne stari? z Naravno da ne

PAM]EWE

Ameri~ki psiholozi tvrde da mo`ete da poboq{ate pam}ewe stiskawem {aka.

Stisnuta desna {aka na 90 sekundi poma`e u formirawu memorije, a isti pokret levom {akom poma`e u wenom prizivawu, tvrde nau~nici. Oni obja{wavaju da stiskawe {aka aktivira posebne regije u mozgu koje su povezane sa procesuirawem pam}ewa.

VI[E SPAVAJTE

Dobar san je preduslov da mozak dobro funkcioni{e. To je zapravo jedini period kada se mozak odmara iako se i tokom sna odre|eni procesi i daqe odvijaju u wemu.

Tako|e, kvalitetan san o~uva}e pam}ewe i poboq{ati koncentraciju.

DOMA]A KUJNA

Recept

^orba od praziluka POTREBNO JE: 2 praziluka, 1 glavica crnog luka, 300-400 g krompira, so, biber, lovorov list, sok od pola limuna, ka{ika bra{na.

NA\ITE HOBI

Ukoliko `elite da vam misli uvek budu bistre, postoje stvari koje mo`ete da u~inite da bi va{e mo`dane vijuge bile u dobroj formi. Prvi preduslov: `ivite zdravo.

Mnogo puta smo ~uli da je u zdravom telu zdrav duh, a psiholozi nam jo{ jednom potvr|uju zna~ewe tih re~i.

- Za o~uvawe vitalnih mo`danih funkcija tokom godina va`no je {ta jedemo i kako `ivimo.

Potrebno je da {to vi{e vremena provodimo na sve`em vazduhu, budemo fizi~ki aktivni, ali i vodimo ra~una o ishrani. To podrazumeva unos vitamina iz kompleksa B, kalcijuma i magnezijuma.

Preporuka je i da s godinama unosimo mawe ugqenih hidrata, a vi{e sve`eg vo}a i povr}a.

I mozak, kao i drugi organi, podlo`an je promenama tokom godina. Brzina starewa mozga, kao i celokupnog organizma, svakako ima veze sa genetikom, obja{wavaju doktori, ali nije nu`no pravilo da s godinama mo`dana aktivnost opada. I u poznim godinama qudi mogu bi-

1. Zagrejati malo vode, dodati sitno iseckani praziluk, crni luk i kuvati dok luk ne omek{a.

2. Dodati krompir iseckan na kocke, so, biber, lovorov list, sve preliti sa 1l vode, kuvati 45-50 minuta pokloqeno na umerenoj vatri.

3. Skinuti sa vatre, dodati ka{iku bra{na i prokuvati jo{ pet minuta.

4. Na kraju sve za~initi limunovim sokom.

Re{avawe ukr{tenih re~i, zagonetki, igra asocijacija ili {ah dobar su na~in da se opustite, a va{e mo`dane vijuge }e ostati u dobroj kondiciji. ti vitalni i razboriti, ba{ kao i mladi.

Pored pridr`avawa op{tih postulata zdravog `ivota, postoji li jo{ ne{to {to mo`e mo da uradimo kako bismo odr`ali vitalnim najva`niji organ u telu i pokrenuli mo`dane vijuge?

- Da. I va{em mozgu treba trening, a dobra vest je da bi vas ovaj trening mogao i zabaviti.

Za kraj, ali ni{ta mawe va`no, vodite ra~una o mentalnoj higijeni. Stres kome smo svi izlo`eni ne}e pozitivno uticati ni na jedan segment `ivota ili zdravqa pa je zato preporuka doktora da se okru`ite pozitivnim qudima i da pozitivno razmi{qate.

S. G.

Smawite bol u kolenu Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com

Priprema: Priprema:

ZABAVITE SVOJ MOZAK

REKREACIJA

Koleno je zglob koji podnosi veliko optere}ewe svakog dana, i zbog toga se vremenom tro{i.

Bolovi u zglobovima ~esto upozoravaju na po~etak artroze (gonartroze), a to je tro{ewe hrskavice kolena. Pri svakom koraku koleno amortizuje otprilike trostruku telesnu te`inu, pa ve} posle 30. godine `ivota hrskavica postepeno po~iwe da se tro{i. Elasti~no tkivo koje poput amortizera i kliznog le`aja {titi kosti po~iwe da nestaje.

Od bolova u kolenima naj~e{}e pate sportisti, zatim gojazne osobe ~ija kolena moraju da podnose veliku te`inu, ali i oni koji se nepravilno

Drugi nazivi: {umska maqava verenica, verunika, dup~ac, evropski ~aj, qudska vernost, propiwa~a, ranilist, stravna trava.

Opis biqke: ^estoslavica je trajna zeqasta dlakava biqka, visoka 10-35 cm. Listovi su obratno jajasti, naspramni, sede}i (ili skoro), dlakavi, pepeqavozeleni i po obodu nazubqeni osim na bazi. Cvetovi su plavi (re|e beli sa ru`i~astim `ilicama) i udru`eni u grozdaste cvasti. Wene lekovite mo}i su se tako brzo proslavile, da su u{le i u poslovicu. ^estoslavica je izvanredno sredstvo za ~i{}ewe krvi, a samim tim le~i i ko`ne bolesti. Pome{ana sa sve`im koprivinim vr{cima, u stawu je da izle~i ~ak i hroni~ni egzem. Delotvorna je kod stara~kog svraba, tu joj skoro nema premca.

Stani{te: Raste po vla`nim mestima i {u-

Za mozak odmor zapravo predstavqa neka druga~ija aktivnost od one na koju smo navikli ili na koju smo upu}eni tokom radnog dana. To zna~i da ukoliko se bavite intelektualnim radom, va{im sivim }elijama prija}e neka aktivnost koja podrazumeva ne{to suprotno. Na taj na~in aktiviraju se razli~iti centri u mozgu, a samim tim se ~uva wegova vitalnost.

VE@BAJTE

i Osim telu, ve`bawe poma`e ism neki ma Pre gama mo`danim viju nitra`ivawima, ve`bawe smawuje ka, koji a izol kort sa stre vo hormona nipoda je povi{en mo`e da smawi pamkampus (deo mozga odgovoran za i da }ewe i u~ewe). Studije pokazuju dewu ~ava spre u a`e ve`bawe pom . mencije ili Alchajmerove bolesti

Ispod bolnog kolena stavite sun|erasti jastu~i}.

Podi`ite stopalo i kolenom gurajte jastu~i} prema podlozi. Zadr`ite polo`aj oko pet sekundi.

Vratite se u po~etni polo`aj i opustite se.

3. Sedite uspravno na stolicu oslawaju}i se na ruke. Jednu nogu podignite u vodoravan polo`aj i potpuno ispru`ite u kolenu.

Zadr`ite polo`aj oko pet sekundi. Vratite se u po~etni polo`aj i opustite se. Ve`bu ponoviti sa drugom nogom.

4. Lezite na stomak sa jastukom ispod karlice.

Savijte jedno koleno i odignite ga od podloge.

Zadr`ite polo`aj oko pet sekundi. Vratite se u po~etni polo`aj i opustite se. Ve`bu ponovite sa drugom nogom.

5. Lezite i savijte noge u kolenima. Pritisnite slabinski deo ki~me uz podlogu i tu napetost zadr`ite tokom cele ve`be.

Bolnom nogom po~nite polako da vozite bicikl, sve dok u natkolenici ne osetite ja~u napetost. Mo`ete pove}ati intenzitet ve`be tako da bicikl vozite unazad. Ki~ma mora da ostane ~vrsto uz pod. Ve`ba traje oko jednog minuta.

Pri svakom koraku ovaj zglob amortizuje otprilike trostruku telesnu te`inu, pa ve} posle 30. godine hrane i u telo ne unose dovoqno minerala i kalcijuma tako da im hrskavica postepeno ko{tano tkivo zbog toga slabi. po~iwe da se Sre}om, to mo`e da se spre~i, ili barem odlo`i, ve`bawem, ali i svatro{i kodnevnim kretawem.

1. Lezite na le|a sa jednom savijenom nogom. Drugu nogu potpuno ispru`enu u kolenu podignite oko 20 cm iznad podloge. Zadr`ite polo`aj oko pet sekundi. Vratite se u po~etni polo`aj i opustite se. Ve`bu ponoviti sa drugom nogom.

2. Lezite na le|a sa jednom savijenom nogom.

Le~ewe biqem ^estoslavica (VERONICA OFFICINALIS) mama do 1.000 m nadmorske visine. Ukusa je gorkog i oporog.

Lekoviti deo biqke: Upotrebqava se biqka u cvetu. Sadr`i tanina, nepoznat alkaloid, nekoliko heterozida, saponozid, gorke materije, manitola, voska, organskih kiselina, etarskog uqa i {e}era.

Lekovito delovawe: ^estolavica je narodni lek za le~ewe raznih bolesti.

1. Za lak{e iska{qavawe sluzi (katar): po 30 g razgona, podbela i mora~a i 10 g korena qubi~ice se pome{a. Tri supene ka{ike sme{e

popari se sa pola litra kqu~ale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, zasladi medom i pije toplo svaka 2 sata po ka{ika.

2. Za umirivawe napada ka{qa (protiv nadra`ewa, zacewivawa): po 20 g razgona, cveta sleza i podbela, name i miloduha se pome{a, pa se postupi kao pod. Potpoma`e i olak{ava varewe i rad creva, a spre~ava i proliv. Za umne radnike prava je blagodat ako pred spavawe popiju {oqu ~aja od ovog cveta. On ja~a memoriju i poma`e protiv vrtoglavice, deluje umiruju}e. Otklawa i pojave „blokade memorije“. Kad se pome{a sa celerovim korenom, deluje protiv nervne slabosti i odli~no je sredstvo protiv depresije.

28 ^etvrtak 8. jul jul 2021. 2020.

10. decembar ^etvrtak 8.

2021.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 INDIJSKI POLITI^AR RAO

OBIM

EVROPSKA ODRE\ENI ELEKTRONMUSLIJEDAN EKONOM- NIVO VREDMANSKA IMENICA SKA SKA METRI^KI ZAJED- NOSTI INDUSTRI(SKR.) VERSKA SISTEM NICA PROIZVODA IMOVINA JA (SKR.) (SKR.)

KONOBAR ZA [ANKOM DOWI DEO „BUNKER“ U SUKWE ILI FUDBALU HAQINE (ITAL.)

[KOLA ATL. SPORT. KLUB NAJSITNIJA ARTERIJA (MED.)

DELO KINESKOG PESNIKA AJCINA STANOVNICA AMERIKE PROTUVA, SKITNICA

AMPER REPUBLI^KA PRIVREDNA KOMORA POND

9. I 24. SLOVO AZBUKE BIV[I FUDBALER, ZEC

GUTQAJ, SRK POSLOVNI ODNOS ME\U ORTACIMA NEOBU^EN NAPRAVA ZA SE^EWE DRVA

TETKE ODMILA PRESVLAKA

KWI@EVNICA IZ HRV. VESNA AUSTRAL. MANEKENKA

NEPER NALOG ZA PLA]AWE SA RA^UNA PI]E BOGOVA (MIT.) REOMIR

IBIDEM (SKR.)

OBREDNI MESTO BIV[I BIV[I KOD DEL- FRANCUSKI AMERI^KI RUSKI RE^ENICE POKRIVA^ FILOZOF, PRAVONICA U GLUMAC GOLMAN IZ KURANA USLAVNOJ HRVATSKOJ @AN-POL GEJBL DASAJEV CRKVI

VAQEVO LUKSEMBURG

FOLK PEVA^ SA SLIKE

9. I 22.

SLOVO AZBUKE PROVIDNI MATERIJAL ZA PROZORE ENERGIJA

JAKA IGRA]A KARTA, KEC

Sr Gl pski as

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

NA[A GLUMICA LEVAJ LI^NA ZAMENICA

DISCIPLINA U SKIJAWU NOVI SAD

SPORTSKI U^ITEQ CETIWE JU@NO AMERI^KI INDIJANAC ELEKTRON

SRPSKA ODRE^NA RE^

VU^ENA MENICA (TRG.) AUSTRIJA

SRPSKO MU[KO IME

OBLAST OKO JU@NOG POLA

PREMA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 POND DAMA U [AHU (SKR.)

VRSTA PTICE GRABQIVICE TESLA

ENGLESKI DE^IJI PRODAVNIME\UOBIM HUMAIGROKAZ CA VINA, NARODNI PREVI[E NISTA UO^I EKVADOR DAN [ALE RASKO[NO (1478-1535) BO@I]A VINARA PLATINA NAJBOQA VRSTA UGQA (MIN.)

DOKTOR (SKR.)

[ANTAV ^OVEK NARODNA REPUBLIKA VRSTA POVR]A (MN.)

VE]E NASEQE, PALANKA CRVENI KRST (SKR.) OTVOR NA MRE@I JAPANSKA KOPNENA MIQA

AMERI^KI RE@ISER, FRED

RONALD KRA]E NOBELIJUM

ONAJ KOJI PE^E KATRAN

Sr Gl pski as

PRASTRI^EVA @ENA SRPSKI GLUMAC, MARKO („RADIO MILEVA“) FRANCUSKI PISAC, ANDRE

SAVEZ DR@AVA ENGLESKO @ENSKO JUGOIME ISTO^NE AZIJE

ISTOK

URANIJUM ALUMINIJUM

NEMA^KI MATEMATI^AR, HERMAN GINTER SRPSKA NEPLODAN TRKA^ICA TERZI]

JEDNOCIFREN BROJ ]IRILO ODMILA

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE LITAR

ZEMQI[TE UNIVERZITET U SAD POBOQ[AVAWE ZEMQI[TA ^E[KI PISAC VIKTOR

REOMIR ZATVORENA POSUDA SA PIPKOM

KAUBOJSKO U@E AUSTRIJSKA NARODNA IGRA

22. I 30. SLOVO AZBUKE GIMNASTI^KI SAVEZ

STRU^WAK U RADIOLOGIJI

Sr Gl pski as

KOJA JE KAO ONA

1 2 3 4 5 6 7

ITALIJAN- PRETPLATSKI FUD- NIK NA BALSKI KWIGU TRENER (LAT.) BEARCOT

VRSTA KRU[KE ATLETSKI KLUB NATRIJUM METAR

VOLUMEN

KINESKI PISAC ITALIJA

ONO ^IME SE NE[TO PRIKRIVA (IZRAZ)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO [, NOVI EDEM, ASK, A, AMERIKANKA, RPK, ZU, SRKUT, PARUN, GO, TETE, SOFI TARNER, N, IB, NEKTAR, VA, MIROSLAV ILI], SKRAD, AS, STAKLO, ROZALIJA, VELESLALOM, TRENER, NE, ARAUKANAC, TRATA, STEVA, KA, ANTARKTIK Skandinavka 2: VODORAVNO P, O, DR, PT, VERTEP, VARO[ICA, NR, CINEMAN, OKCE, KATRANAR, RON, PRASTRINA, U, GRASMAN, OSAM, MARIJA VICKOVI], TLE, LASO, AMELIORACIJA, R, LENDLER, T[, CAREVKA, RADIOLOG, NA, AJ CIN, ONAKVA, SMOKVIN LIST Ukr{tenica: VODORAVNO [TIT, AS, KB, GSP, CRV, BLEK ROK, PO, @AKLINA ONAZIS, ZI, LOBISTA, RR, M[C, HAOTI^NOST, AT, LIBRETIST, A, JELENA ILI], AOJ

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Deo vite{ke opreme - Jaka igra}a karta, kec - Kilobajt (skr.) - Gradsko saobra}ajno preduze}e (skr.), 2. Vaqkasta `ivotiwica - Grad u Indijani Auto-oznaka za Po`arevac, 3. @ena gr~kog brodovlasnika Onazisa, nekada Xeklin Kenedi, 4. Susedna slova azbuke - Onaj koji vr{i lobirawe - Ratna rezerva (skr.), 5.

Ma{inski {kolski centar (skr.) - Stawe onog koje je u haosu, 6. Simbol astatina - Pisac libreta - Oznaka za amper, 7. Srpska glumica - Uzvik bola.

USPRAVNO: 1. 30. i 27. slovo azbuke - Pseudonim pesnika Jovana Jovanovi}a, 2. Podru~je na kojem se vodi trgovina, 3. Srpska glumica [trqi} - Oznaka za kulon Liber (skr.), 4. Tona (skr.) - Klasa (skr.) - Auto-oznaka za Leskovac, 5. Biv{i ukrajinski fudbaler, Oleg, 6. Li~nost iz arapskih pri~a, 7. Stariji ~lanovi kluba, 8. Dvorac, zamak (lat.), 9. Dresirati neku `ivotiwu, 10. Biv{i hrvatski vaterpolist, Ozren, 11. Prema - Auto-oznaka za Novi Sad, 12. Gaus (skr.) - Oznaka za zapad - Otilija kra}e, 13. Ameri~ka peva~ica, Britni - Simbol kiseonika, 14. Posrt, posrtawe.

N,

], JA, A,

SPORT

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 8. jul 2020.

2021. 29

Heroj Danske na EURO 2020 je heroj MICOV O DOLASKU U PARTIZAN: i za oko 350 miliona qudi {irom Odre|eni kontakti postoje sveta koji ne razlikuju boje Gol kojim je odveo Dansku u polufinale EURO 2020 posvetio je bolesnom saigra~u Kristijanu Eriksenu, ali je priznao da se na{ao na mestu koje je tokom ve`bawa prekida zauzimao drugi igra~ Danske. Ovo priznawe nije uticalo na odluku da Tomas Dilejni bude progla{en za igra~a utakmice protiv ^e{ke.

Koliko je iskren, heroj Danske na ovom Euru, pokazao je jo{ 2018. godine tokom Mundijala u Rusiji, kada je priznao da je - daltonista. dilejni naime ne razlikuje zelenu od crvene boje, {to mu ~esto stvara probleme na terenu. On je prvi aktivni fudbaler koji je objavio da ima ovaj problem.

- Te{ko je to objasniti. To je kao da vidite dve nijanse iste boje - ka`e Dilejni.

Tokom me~a protiv Meksika 2018. godine imao je posebnih pote{ko}a.

- Uglavnom imamo druga~ije {ortseve, ali tog puta smo i mi i oni nosili beli {orts. Dakle, bilo je komplikovano. Morao sam da gledam lica, ali sam to morao da uradim jako brzo, kako ne bih izgubio loptu - dodaje Danac.

Na istom Svetskom prvenstvu, Australija i Danska su se kasnije dogovorile da igraju u rezervnim garniturama, samo kako ne bi bunili Dilejnija, iako su Kenguri imali puno pravo da se "oglu{e" o dogo-

vor.

- Mogli su da tra`e drugu boju i da to iskoriste protiv mene. Sigurno ne bih prepoznao `utu boju - rekao je Dilejni.

Danski fudbaler je na ovaj na~in postao heroj za oko 350.000.000 qudi {irom sveta koji su daltonisti.

- On je prvi elitni sportista koji je priznao da je daltonista. Mislim da nije svestan koliko je veliko ono {to je time napravio, zato {to ostali sportisti ne priznaju da su daltonisti, kako im ne bi {tetilo u karijeri - izjavila je Kentrin Albani-Vard, osniva~ica britanske organizacije za pomo} daltonistima.

Dilejni je karijeru po~eo u Kopenhagenu, 2017. je pre{ao u Verder, a godinu kasnije u Dortmund za 20 miliona evra.

Biv{i reprezentativac Srbije Vladimir Micov javio se da prokomentari{e navode da }e biti novo poja~awe Partizana.

Doskora{wi igra~ slavne milanske Olimpije postao je slobodan igra~ a o prelasku u klub za koji navija ka`e da postoje kontakti.

– Da budem iskren, verovatno i ja ~itam isto {to i navija~i. Upoznat sam sa svim glasinama. Mogu da ka`em da odre|eni kontakti postoje, ali za sada nema ni{ta konkretno {to mogu da ka`em da sam dobio ponudu i da me je neko pozvao, ali ponavqam postoje ti neki odre|eni kontakti, rekao je Micov za Maxbet Sport i dodao: – Uvek sam govorio da sam partizanovac, nisam to krio pa ne}u ni sada. Tako|e sam govorio da ako se kockice poklope da }u rado do}i u Partizan, ali nemam `equ da do|em i samo budem tu. Ne `elim da do|em u klub koji volim samo da bih uzeo neke pare. @elim da budem tu i da pomognem, a mislim da mogu da pomognem. Imam 36 godina, ali se ose}am odli~no i potpuno sam zdrav.

Jedino zvani~no poja~awe do sada je wegov saigra~ iz pro{le sezone Kevin Panter.

– Pratim situaciju u Partizanu, vidim da je nekoliko igra~a napustilo klub. Stigao je moj doskora{wi saigra~ Kevin, e sada da li sam ja na tom spisku poja~awa i koji sam po redu, to ne znam. Imam i nekih ponuda za inostranstvo, vide}u kako se sve bude odigralo.

On je istakao da mu te{ko pada odlazak iz Milana s obzirom da su mu deca krenula u {kolu i da je u godinama kada nije lako se odlu~iti na selidbu. Ipak, nada se da }e uskoro prona}i novi klub.

– Naravno voleo bih da se to zavr{i {to pre, ali ne `urim. Da li }e to biti Partizan ili neki drugi klub, vide}emo.

Dobio sam danas tri ponude iz inostranstva, ali i daqe najvi{e cenim sebe i ne `elim da idem ispod nekog nivoa. Vide}emo kako }e se sve zavr{iti, zavr{io je Micov .

S. G.

Sportski vremeplov:

Sto godina od prve utakmice srpske reprezentacije Svoju prvu utakmicu srpska reprezentacija je odigrala pre jednog veka – 3. jula 1921. godine. Istina, bila je nezvani~na, jer je formalno predstavqala Beograd, ali je su{tinski to bio susret Srbije (u „Zagreba~kom {portskom listu” od 25. juna 1921. wihova najve}a zvezda Per{ka je napisao „reprezentacija Srba”) i dr`avnog tima Francuske, koji je doveo @il Rime, tek izabrani predsednik Me|unarodnog saveza fudbalskih udru`ewa (Fifa).

Gosti su iz Pariza krenuli

a}a eduni sniaz, 5. haam-

pestron a za Li~DvoBivznaliseo-

vozom 20. juna, kona~ili u Trstu i onda u{li u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS). Wihov zadatak na turneji po Jugo-Slaviji (Francuzi su s crticom pisali tada nezvani~an naziv novostvorene ju`noslovenske dr`ave) pariski sportski dnevnik „Oto”, ovako navodi: „Dobra francuska propaganda, koju sprovode na{i predstavnici, bi}e vrlo korisna i wen zna~aj o~igledno prema{uje sportski ciq, koji je samo sredstvo i koje bi bilo dobro da se ~e{}e kori-

Regent na utakmici posle atentata U utorak, 28. juna, posle dono{ewa prvog Ustava Kraqevine SHS, nazvanog Vidovdanski, komunista Spasoje Steji} je poku{ao da ubije regenta Aleksandra. Francuski lopta~i su do{li u prestonicu u jeku potrage za wegovim sau~esnicima. Budu}i kraq (nepun mesec i po kasnije umro mu je otac Petar Prvi) ipak je do{ao na utakmicu i pozdravio igra~e i ~estitao pobednicima.

Neslavan poku{aj 1911.

Prvi put je neka na{a ekipa igrala pod nazivom reprezentacija Srbije 1911. godine. Beogradski Srpski ma~ je ugovorio fudbalske utakmice s HA[K-om, ali je uo~i samog polaska predsednik kluba otkazao odlazak u Zagreb. Ve}ina igra~a je, ipak, oti{la, i predstavila se kao reprezentacija Srbije, mada na to nisu imali nikakvo pravo. Pro{li su neslavno (izgubili s 8:0 i 6:0), ali su po povratku osnovali BSK, koji je potom postao na{ najslavniji klub.

Najboqi Evropqani na Svetskom prvenstvu Jedan od najve}ih uspeha na{i fudbaleri su postigli 1930. plasmanom u polufinale na Prvom svetskom prvenstvu u Montevideu.

Taj podvig je upisan Jugoslaviji, ali je to u stvari bila reprezentacija Srbije, po{to hrvatski klubovi nisu dozvolili svojim igra~ima da igraju, jer je neposredno pre toga sedi{te saveza preme{teno iz Zagreba u Beograd. „Beli orlovi”, koji su zadivili svet savladav{i u prvoj utakmici Brazilce, na tom {ampionatu bili su najboqi evropski predstavnik.

sti. Francuska se ne ustru~ava da po{aqe u inostranstvo najkvalifikovanije predstavnike iz kulture i umetnosti, sre}no nazvane ’ambasadori duha’. Zemqa pobednik mora da koristi kao normalan dodatak radu ’mi{i}ave ambasadore’, pa }e Francuska za svoju ve}u slavu odgovoriti ~uvenim: ’zdrav duh u zdravom telu’, koje se mora odnositi na nacije, kao i na pojedince.”

To je objavqeno 30. juna, kada su fudbalski reprezentanti glavnog pobednika u Prvom svetskom ratu, posle trijumfa u Qubqani protiv slovena~kih fudbalera od kojih „samo golman zaslu`uje da bude spomenut” (5:0), „o{i{ani u Zagrebu” (2:1 i 4:1 za doma}ina).

Kao obja{wewe navedeno je da je u Sloveniji igrali{te bilo idealno, a u Hrvatskoj, ~iji su igra~i „mnogo iznad slovena~kih u pogledu razumevawa igre i jedinstva”, „u najve}oj meri neispravno”. „Oto” je naglasio i da je na drugoj i tre}oj utakmici vru}ina bila „nesnosna”.

Da su francuske fudbalere vodili vi{i interesi potvr|uje i Per{ka isti~u}i da „Francuzi dolaze iz Pariza na svoj vlastiti tro{ak”. „Politika” je 27. juna, u napisu, koji je po~eo na prvoj stranici, najavila da „dugo o~ekivana francuska lopta~ka reprezentacija” sti`e u prestonicu i da je du`nost beogradskih sportista da do|u na stanicu. Pozvano je „sve gra|anstvo da i ono uzme udela prilikom prijema Francuza, koji su sa puno prijateqstva i simpatije za vreme rata srda~no primali na{e izbeglice a me|u wima i na{e sportiste”.

Prvi reprezentativci Srbije (tamnija oprema) s Francuzima, 3. jula 1921, na starom igrali{tu Jugoslavije, na kome su kasnije podignuti tehni~ki fakulteti Zbog veoma toplog vremena po~etak utakmice je pomeren sa 17 na 18 ~asova. Ali, postojao je mnogo ve}i problem: „Samo, pitawe je s kim }e igrati francuska reprezentacija? U posledwem trenutku kada je trebalo da se sastavi tim izme|u igra~a ’Jugoslavije’ i ’B.S.K-a’, nije se do{lo do sporazuma i tako se do sino} jo{ ni{ta nije znalo ko }e igrati. Vrlo je lako mogu}e, ako ne do|e do sporazuma, da }e ’Jugoslavija’ igrati sama.”

Pred Francuze je istr~ala „na{a kombinacija koja je sastavqena ne ranije od jednog ~asa pre utakmice”, kako je obelodanila „Politika” u svom izve{taju, 4. jula. Hrvati su, na primer, izveli dobro pripremqen sastav od igra~a HA[K-a, Gra|anskog i Konkordije. Na utakmici „nijedan faul ni s jedne strane”, ali tri gola u na{oj mre`i i nijedan u Francuskoj.

Ako na igrali{tu nije bilo onako kako je `eleo doma}in je van terena postigao pun pogodak. Posle utakmice, na velikom banketu u „Grand hotelu”, gde su najvi|eniji gosti bili jugoslovenski ministar Kulovec i francuski ambasador,

„svaki govor bio je pro`et prijateqskim ose}awima izme|u Srba i Francuza”. Na sve~anom ispra}aju, 4. jula u 18 ~asova, s vojnom muzikom (kao i na do~eku), „Francuzi su osobito o~arani na{im gostoprimstvom”. „Na{em saradniku su naro~ito izjavili i molili ga da objavi preko lista wihovu zahvalnost na srda~nom do~eku, dodaju}i da su se posle dosta rezervisanog prijema u Zagrebu kod nas ose}ali kao kod svoje bra}e i u svome elementu”, objavila je „Politika” 5. jula.

Tekst je, ipak, zavr{en s ogor~ewem: „Posle [ve|ana, ^eha i Francuza, krajem ovog meseca dolazi u Zagreb {vajcarska reprezentacija da igra protiv zagreba~ke reprezentacije. Da je sre}a, upravo, da su na{i klubovi slo`ni u poslu, kao {to nije slu~aj, oni bi mogli da iskoriste ovaj dolazak [vajcaraca i da ih pozovu u Beograd na igrawe. No, posle posledwih doga|aja oko sastavqawa na{e kombinacije protiv Francuza, svi su izgledi da smo u nemogu}nosti da ovo ostvarimo”.

N. R.

30

10.jul decembar ^etvrtak 8.

2021. 2020.

Australiju }e u Tokiju predstavqati 472 takmi~ara Olimpijski tim Australije }e na Igrama u Tokiju predstavqati 472 takmi~ara, {to je drugi po veli~ini tim koji je ta zemqa poslala na Olimpijske igre.

Olimpijski komitet Australije je saop{tio da }e 254 `ena i 218 mu{karaca otputovati za Tokio na Olimpijske igre koje po~iwu 23. jula.

To je drugi po veli~ini tim Australije na Olimpijskim igrama, posle onog u Atini 2004. godine kada ih je bilo 482.

Australijanci }e se takmi~iti u 33 sporta, me|u kojima su i ~etiri nova olimpijska sporta - karate, skejtbord, sportsko pewawe i surfovawe.

Me|u sportistima }e biti i prva teniserka sveta E{li Barti, a najve}i tim ~ine atleti~ari kojih }e biti 63. [ef misije Olimpijskog tima Australije Ijan ^estermen rekao je da je put do Tokija bio izuzetno te`ak, obzirom na odlagawe Igara zbog pandemije korona virusa, poreme}ena takmi~ewa, mogu}nosti za kvalifikovawe...

"Ovo je bilo izuzetno te{ko za svakog sportistu i svako od wih ima svoju pri~u. Ali uspeli su. Odlu~no{}u i zalagawem idu u Tokio", rekao je ^estermen i dodao da je Olimpijski komitet odlu~io da pred svoje sportiste ne postavqa ciqeve kada je re~ o broju osvojenih medaqa.

Korona otkazala trku formule 1 u Australiji Formula 1 se ne}e voziti u Australiji ove godine po{to organizatori nisu na{li na~in da se uklope u striktne dr`avne propise vezane za virus korona.

Prvo je bilo planirano da se trka u Australiji vozi 21. marta, a potom je ona pomerena za 19. novembar, me|utim ni tada ne}e biti odr`ana, ba{ kao i godinu dana ranije kada je otkazana trka u posledwi ~as.

Premijer dr`ave Viktorija Danijel Endruz je istakao da bi odr`avawe takvog doga|aja bilo "veoma izazovno". On je istakao da Australija ne `eli ovakve doga|aje dok ne vakcini{e bar 70 ili 80 odsto gra|ana.

Ostaje da se vidi da li }e Australija otvoriti granice u vreme za naredni Australijan open. Takmi~ewe je uz velike probleme odr`ano 2021. godine, a za narednu sezonu se jo{ uvek ne pomiwe mogu}i scenario.

Luka Don~i} pome{ao srpski i slovena~ki posle istorijskog uspeha Luka Don~i}, slovena~ki ko{arka{, najzaslu`niji je za prolazak svoje reprezentacije na Olimpijske igre u Tokiju, a na konferenciji za {tampu je pome{ao srpski i slovena~ki jezik.

Don~i} i drugovi usred Kaunasa presli{ali su litvanske ko{arka{e, te ih u finalu kvalifikacionog turnira porazili sa 96:85, ~ime su se plasirali na najve}e planetarno takmi~ewe.

Nije Luka briqirao samo u finalnoj utakmici, ve} tokom ~itavog turnira, te je nakon te{ke sezone sa Dalas Maveriksima i momentalnim reprezentativnim odazivom po ispadawu iz plej-ofa pru`io lekciju iz patriotizma. „Rekao bih da je to zlatna medaqa sa Slovenijom. Kada igrate za svoju zemqu, to je ne{to veoma posebno. Mada, ne bi mi smetalo ni da osvojim i jedno i drugo“, odgovorio je Luka na pitawe o tome {ta bi vi{e voleo – NBA prsten ili zlato sa Slovenijom.

Don~i} ~iji je otac Srbin, pored svojih nadrealnih ko{arka{kih rola, poznat je i kao qubiteq srpske muzike. Luka na dru{tvenim mre`ama ~esto „ka~i“ pesme poznatih srpskih izvo|a~a, neretko i sam zapeva, a sa saigra~em iz Mavsa Bobanom Marjanovi}em ima specijalan odnos.

Stoga ne ~udi {to je na konferenciji za medije u Kaunasu zaboravio re~ materweg jezika znaju}i je samo na srpskom. „Dobro sam. Mislim da smo super odigrali, super smo se... spremili... Kako se ka`e?“, zbunio se harizmati~ni Don~i} kom je spiker pomogao da prona|e slovena~ki izraz.

Slovenci }e na Olimpijskim igrama, koje po~iwu 23. jula, igrati u Grupi C sa [panijom, Argentinom i doma}inom Japanom.

SPORT

Dragovi} do{ao s dedom u Zvezdu, Deki ga „pecnuo“ za kila`u Austrijski {toper Aleksandar Dragovi} prikqu~io se timu Crvene zvezde na pripremama u Austriji.

Crveno-beli su u ponedeqak sa 3:0 pobedili rumunski Ar|e{, a prikqu~ila su im se dvojica igra~a – jedan napada~ iz Francuske Loi Dioni i Dragovi}.

Dragovi}a je do~ekao trener Dejan Stankovi} koji ga je odmah uhvatio za stomak i na{alio se na wegov ra~un sa „ugojio si se“, na {ta je novi {toper odgovorio sa „mo}i }u u duele“.

Aleksandar je zavr{io posao sa reprezentacijom na Evropskom prvenstvu porazom u osmini finala od Italije i ima}e priliku da debituje narednih dana.

Zvezdu o~ekuje generalna proba na pripremama, protiv [turma iz Graca i Dragovi} bi trebalo tu da zauzme sredi{we mesto u odbrani.

Ronaldo od Instagrama zara|uje vi{e nego iko ikada Kristijano Ronaldo je uspeo da izbije na prvo mesto liste najpla}enijih qudi na svetu kada je u pitawu zarada od objava na Instagramu.

To mesto je do sada pripadalo holivudskoj zvezdi Dvejnu Roku.

Ronaldo, koji ima 308 miliona pratilaca napla}uje 1,6 miliona dolara za jednu reklamnu objavu na svom Instagram profilu, saop{tila je kompanina „Huper HQ“, koja se bavi marketingom na dru{tvenim mre`ama.

Dvejn „Stena“ Xonson koji ima 250 miliona pratilaca napla}uje 1,52 miliona dolara, a na tre}oj poziciji je ameri~ka pop peva~ica Ariana Grande koja uzima 1,51 miliona dolara po objavi.

Leo Mesi koji ima 224 miliona pratilaca priliku zaraditi 1,1 milion dolara objavu na Instagram profilu.

Nakon odigranog EURO2020 Dragovi} se prikqu~io pripremama u Austriji.

U klubu ka`u da su ga lepo do~ekali, {to su u~inili i me{tani u [tegersbahu, za koje je

„fudbalski heroj“, uprkos porazu Austrijanaca.

Podse}amo, Dragovi} je pre dolaska u Zvezdu igrao za be~ku Austriju, Bazel, Dinamo Kijev, Lester siti i Bajer Leverkuzen.

Fudbaleri Hrvatske sa usta{kim grbom igrali na EP Fudbalska reprezentacija Hrvatske na ~etiri utakmice Evropskog prvenstva igrala je sa pogre{nim grbom na dresu.

Hrvati su nosili dresove na kojima je bela boja na prvom mestu u {ahovnici, {to je grb koji su uveli Ante Paveli} i usta{e 1941. godine, kao i da je iz upotrebe uklowen nakon {to su fa{isti i wihovi kolaboracionisti pora`eni u Drugom svetskom ratu.

Na zvani~nom hrvatskom dr`avnom grbu prvo poqe je crveno.

Dodaje se da je za vreme SFRJ Socijalisti~ka Republika Hrvatska koristila grb sa prvim crvenim poqem, koji se nakon osamostaqewa o~uvao i kao simbol Republike Hrvatske.

UEFA ukinula pravilo gola u gostima Evropska fudbalska unija (UEFA) zvani~no je ukinula pravilo gola u gostima u svim svojim klupskih takmi~ewima po~ev od sezone 2021/22.

Kako je saop{teno, pravilo uvedeno 1965. godine odlazi u istoriji i ubudu}e ako dva tima u dva me~a postignu isti broj golova, o prolasku u narednu rundu takmi~ewa odlu~iva}e produ`eci, a potom i penali. „Pravilo je posledwih godina u suprotnosti sa wegovom prvobitnom svrhom, jer odvra}a doma}e timove da u prvim me~evima igraju napada~ki zbog straha od gola protivnika. Smatramo da vi{e nije prikladno davati toliki zna~aj golu postignutom na gostuju}em nego onom na doma}em”, rekao je predsednik UEFA Aleksander ^eferin.

Ova promena se odnosi na mu{ka, `enska i omladinska takmi~ewa.

Fudbaleri Hrvatske su zavr{ili nastup na Evropskom prvenstvu porazom od [panije u osmini finala posle produ`etaka 5:3.

Hrvatski fudbalski savez (HNS) izvinio se javnosti i navija~ima zbog pogre{nog grba Hrvatske utisnutog na dresovima fudbalera na Evropskom prvenstvu i najavio da }e tra`iti odgovornost firme Sitotisak Dekolor i interno kazniti odgovorne za ovaj, kako se navodi, nenameran propust.

Na slu`benom dr`avnom grbu prvo poqe je crveno, a na grbu utisnutom na dresovima je belo, {to se smatra usta{kim simbolom. „Svu {tampu na sportsku opremu hrvatske reprezentacije radi firma Sitotisak Dekolor, ukqu~uju}i zastave zemaqa za pojedine utakmice. Na`alost, dogodila se nenamerna gre{ka u ru~nom vektorskom crtawu i potom u {tampawu hrvatske zastavice uo~i Evropskog prvenstva, koja potom nije prime}ena”, saop{tili su iz HNS-a za hrvatski portal Indeks u odgovoru na pitawe kako se dogodio ovaj propust.

Naveli su i da HNS odbija svaku pomisao da bi je u pitawu namerno izvrtawe hrvatskog grba koji hrvatske reprezentacije godinama ponosno predstavqaju {irom sveta”.

Dodali su da od 2014. godine HNS na dresovima nosi dr`avni hrvatski grb.

SPORT

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 8. jul 2020.

2021. 31

Nova~e, ~uvaj se

Podloga na kojoj se igra Vimbldon ove godine je privukla isto, ako ne i vi{e pa`we nego same partije igra~a. Bilo je povreda i suza, ali je, na sre}u, bez posledica pro{ao Novak \okovi}. \okovi} je u prva dva kola Vimbldona zavr{io na travi Centralnog terena skoro deset puta, dok je situacija bila ne{to boqa u tre}em kolu na Terenu 1.

Iako je izbegao bilo kakvu povredu, svaki \okovi}ev pad – ali i bilo kog drugog tenisera – iziskuje upla{enu reakciju publike zbog potencijalnog peha. „Iskreno, ne se}am se da sam ikada ovoliko padao“, rekao je \okovi} posle prvog kola i me~a sa Xejkom Drejperom, a ne{to sli~no ponovio i posle drugog kola i me~a sa Kevinom Andersonom.

I, iako Novak nije imao problem ozbiqnije prirode, to se ne mo`e re}i za neke druge tenisere i teniserke.

Serena Vilijams je na Vimbldon do{la u poku{aju da osvoji 24. Grend slem u karijeri u 40. godini `ivota, a napustila ga je – u suzama.

Tokom sredine prvog seta prvo kola protiv Aleksandre Sasnovi~, Serena se okliznula, pala i povredila nogu, obnoviv{i staru povredu. „Bilo je veoma klizavo. I ja sam pala. Kada bi odigrala udarac pod nekim ve}im uglom, nisam mogla ni da potr~im na svoj udarac jer je bilo toliko klizavo, ali kako je bilo za mene, tako je bilo za sve“, rekla je Sasnovi~ posle prvog kola. ^uvena Amerikanka peh je do`ivela samo otprilike sat vremena nakon {to je ista sudbina zadesila Francuza Adrijana Manarina, koji je u prvom kolu pretio da ostvari najve}u pobedu u karijeri i izbaci Roxera Federera.

Manarino je vodio sa 2-1 u setovima, a zatim se u ~etvrtom povredio i nedugo zatim zbog povrede morao da napusti teren. „U`asno je ovo {to se desilo me~ za me~om. Bo`e, ne mogu da verujem“, rekao je Federer i do-

dao: „Da, mislim da je bilo klizavije, mo`da zbog krova. Ne znam, to je samo moj ose}aj. Morate da se kre}ete ba{, ba{ pa`qivo.

Ako `elite da uradite previ{e u pogre{nom trenutku, mo`ete vrlo lako da padnete“, priznao je Federer.

Glavni problem o proklizavawu vezan je za Centralni teren, ali ne bi bilo istina re}i da nije bilo nezgodnih padova i na ostalim terenima. „Brutalne vesti za Serenu Vilijams, ali Centralni teren je ekstremno klizav. Nije lako kretati se po wemu“, rekao je Endi Mari, koji je „pre`iveo“ igrawe na Centralnom terenu, ali ne i Denisa [apovalova u tre}em kolu.

Organizatori su se posle povrede na najve}oj sceni ubrzo oglasili rekav{i „da su tereni u najboqem mogu}em stawu“. „Vimbldon ne}e ni{ta prepustiti slu~aju i analizira}e sve opcije kako ne bi bilo vi{e

SOWA I WEN MU@ IMAJU KORONU:

Sa samo 13 godina progla{en za FIDE majstora {aha

Dve i po nedeqe pred po~etak takmi~ewa u Tokiju ko{arka{ice Srbije zadesio je veliki problem! Sowa Vasi} ima koronu - Imamo dvoje zara`enih sportista u ovom trenutku, na`alost.

U pitawu je bra~ni par - rekao je ministar Vawa Udovi~i}, {to je dovoqno jasno otkrilo identitet sportista.

Vesla~i Srbije ve} su u Japanu, ali postoji opcija da se vrate u Srbiju, kako bi se tokom narednih deset dana dodatno pripremali za Igre.

- Poku{avamo ~itavu delegaciju da vratimo u Srbiju, potrebno im je da se vrate u trena`ni proces - rekao je ministar.

Marku Milanovi}u, mladom stipendisti SBB fondacije, Me|unarodna {ahovska organizacija FIDE dodelila je titulu majstora {aha. Ovo priznawe predstavqa veliki uspeh za Marka koji je sa samo 13 godina dobio do`ivotno zvawe me|unarodnog majstora {aha, nakon {to je osvojio vi{e od 2.300 FIDE rejting poena u standardnom {ahu.

Do titule me|unarodnog FIDE majstora, {to je ekvivalent zavr{enom {ahovskom fakultetu, Marko je do{ao nakon partija koje je tokom 8 godina {ahovske karijere igrao i pobe|ivao protiv neuporedivo starijih i iskusnijih takmi~ara, visoko rangiranih profesionalaca.

- Titula FIDE majstora za mene predstavqa krunu mog vi{egodi{weg rada i potvrdu svih prethodnih titula koje sam kao

U Japanu su zbog OI poku{avaju delegaciju da vrate u Srbiju

povredad. Ove godine razlika postoji u vremenu. Tereni nisu dobili priliku da se osu{e, a jo{ je prva dva dana i krov bio zatvoren, pa smo zato videli dosta padova i proklizavawa“, rekao je nekada najboqi britanski teniser Tim Henman, trenutno ~lan Upravnog odbora Ol-ingland klaba.

Biv{i trener Novaka \okovi}a Boris Beker kao problem

Decenija dominacije!

Proteklo je ta~no deset godina od momenta kada je Novak \okovi} po prvi put postao najboqi teniser sveta. To je i danas. \okovi} je 2011. godine osvojio svoj prvi Vimbldon, ~ime je ostvario jedan san, a istovremeno i drugi, po{to mu je taj trofej doneo prvo mesto na ATP listi.

Datum je bio 3. jul, finale sa Rafaelom Nadalom – \okovi} je pobedio sa 6:4, 6:1, 1:6, 6:3, a dva dana kasnije, na ponedeqak 5. jul, zvani~no je krunisan kao novi najboqi igra~ sveta. \okovi} je u direktnom duelu sa Nadalom obezbedio dve pobede nad [pancem – ostavio ga je bez prilike da se bori za trofej na Vimbldonu i pritom ga je svrgnuo sa prve pozicije ATP liste.

Od tog dana \okovi} je osvojio jo{ 17 Grend slem trofeja, ima ukupno 19, a 5. jula ove godine zapo~eo je 328 nedequ na prvom mestu ATP liste.

Decenija dominacije srpskog igra~a nad teniskim svetom!

najmla|i u Srbiji ranije osvojio.

Biti FIDE majstor {aha je me|unarodna titula, nema granica,

isti~e to {to se Vimbldon pro{le godine nije odr`ao zbog nesigurnosti u doba pandemije, pa na terenima u Londonu niko nije igrao gotovo dve godine. „Tereni su ~ak i previ{e savr{eni, previ{e zeleni i bujni.

Ipak, padove sam video svake godine tokom prvih nekoliko dana. Nije mi to toliko neobi~no, ve} jednostavno niko nije bio na wima od 2019. Nismo navikli da igra~i ovoliko proklizavaju. Jeste dosta padala ki{a, ali prvih par dana Vimbldona je uvek malo klizavo“, objasnio je Beker.

Da tereni na Vimbldonu nisu isti kao nekada jasno je bilo i Niku Kirjosu, kontroverznom australijskom terenu, koji je primedbu imao iz drugih razloga, nazvav{i ih presporim.

On je ukazao i na jo{ jedan problem, s obzirom da je ove godine bila nikada kra}a pauza izme|u prelaska sa {qake na travu, odnosno izme|u Rolan Garosa i Vimbldona.

Tako|e, teniseri i teniserke dugo nisu igrali na travi – podlozi na kojoj se ubedqivo najmawe igra tokom sezone. „Igra je napredovala i sada ima mnogo vi{e razmena, igra~i mnogo boqe riterniraju i teraju protivnika na udarac vi{e, a tu telo ulazi u pozicije u kojima ne bi trebalo da bude. Qudi padaju i povrede se de{avaju. Ali, tu je i broj me~eva. Ovi igra~i su igrali mnogo me~eva. Teniski raspored je brutalan, apsolutno je brutalan“, obrazlo`io je svoj stav Kirjos.

va`i svuda u svetu i ne priznaje godine - rekao je Marko.

Sa pet godina po~eo je da u~i

Dakle, glavni razlozi brojnih padova i proklizavawa su ki{oviti uslovi i podizawe krova, pored ostalog.

Organizatori Vimbldona isti~u da je preparacija za ovogodi{wi turnir bila podjednako temeqna kao i svake prethodne sezone, te da su supervizori i pred me~ Serene Vilijams i pred me~ Roxera Federera bili zadovoqni uslovima. „Vremenski uslovi koje smo imali tokom prva dva dana su bili najvla`niji u posledwoj deceniji, {to nas je nateralo da zatvorimo krov na Centralnom terenu i Terenu 1. U ta dva dana je trava najzelenija i najbujnija, pa je to rezultovalo u dodatnoj vla`nosti na prirodnoj podlozi, rekli su organizatori u saop{tewu.

Istini za voqu, problemi su mawe-vi{e nestali posle prvih nekoliko dana, iako padova i daqe ima, to nije ni{ta neo~ekivano za Vimbldon i igrawe na travi.

Zbog onoga {to se desilo Sereni i Manarinu mora}e svi da budu oprezni, a ponajvi{e prvi favorit i neko ko osvajawem Vimbldona mo`e da do|e korak bli`e pisawu novih stranica istorije, Novak \okovi}.

Ipak, utisak je da su najve}i problemi sa vla`nom podlogom i proklizavawem iza nas, te da }e ostatak Otvorenog prvenstva Velike Britanije pro}i bez ve}ih problema.

N. R.

{ah, a ve} sa sedam postao je najmla|i prvak Srbije u {ahu ikada.

Do sada je osvojio preko 350 pehara, medaqa i priznawa, a vi{e godina se vrlo uspe{no takmi~i i u seniorskim {ahovskim ligama Srbije. Nosilac je i nekoliko rekorda u {ahu i vi{egodi{wi uspe{ni u~esnik evropskih i svetskih {ampionata. Posledwe u nizu nagrada, koje su mu donele presudne rejting bodove, su zlato na Sportskim igrama mladih Srbije i pobeda na Prvenstvu Vojvodine u {ahu.

Marko Milanovi} je jedan od polaznika programa SBB fondacije "Stipendija prof. Wego{ B. [olak", koji podr`ava nadarene mlade qude u Srbiji, najboqe od najboqih, na wihovom razvojnom putu i koji }e nastaviti da podr`ava Marka na wegovom putu uspeha.

S. G.

PROSLAVQENI SRPSKI TRENER VLADE \UROVI] O KRAHU "ORLOVA":

THURSDAY  ^ETVRTAK 8. 7. 2021.

Koko{kov je tako mogao sa Slovencima, sa Srbima NE! Neuspeh ko{arka{ke reprezentacije Srbije u kvalifikacijama za Olimpijske igre i daqe je prva tema javnosti.

Ko{arka{ki trener Vlade \urovi} osvrnuo se na neuspeh Orlova i smatra da je u timu postojalo „previ{e demokratije”, te da „nekim igra~ima kult reprezentacije ne zna~i ni{ta”.

- Utakmica sa Italijom pokazala je da kod nas na Balkanu ne mo`e da pro|e demokratija. Previ{e demokratije je bilo u ekipi, i na terenu i van terena. To je Koko{kovu moglo da pro|e sa Slovencima, koji ipak nisu Balkana - rekao je \urovi}. \urovi} je napravilo paralelu sa `enskom ko{arka{kom reprezentacijom Srbije i wenim u~e{}em na nedavno zavr{enom Evropskom prvenstvu na kojem je osvojeno zlato.

- @enska ko{arka{ka reprezentacija je atletski slabija od Francuske jedno sedam puta, a od [panije, Belgije i Italije bar dva-tri puta. Ali one su pobedile i idu na Olimpijske igre, a mu{karci ne. Tamo nema demokratije, tamo je Marina Maqkovi}.

Ali da je Francuska, koja je ubedqivo ja~a od na{e ekipe, imala trenera koji je malo stro`i, to bi bilo druga~ije.

Srpski trener isti~e da je neodlazak u Tokio te`ak udarac za srpsku ko{arku, ali da }e se }e igra pod obru~ima oporaviti od toga.

- Kada sam i{ao u samoposlugu i da kupim novine, troje qudi me srelo i pitalo sa tri razli~ita epiteta: „Da li ste gledali onu ka-

A [ A K R A [ O K H I K S DEBAKL SRP Okruglo 20 godina nismo bili prvaci Evrope u ko{arci, katastrofa u kvalifikacijama za Olimpijske igre podsetila je na trule` iz 2005. i fijasko do`ivqen na Evrobasketu u na{oj zemqi. Ve} vi|eno, bili smo doma}ini i do`iveli {amar.

Kako, za{to, {ta se to dogodilo ko{arka{ima Srbije?

Nismo bili tim.

Igrali smo kao go**a.

Katastrofa, odigrali smo u`asno.

Izgovore mo`emo do ujutru da nabrajamo.

Boqi tim je pobedio, moramo da promenimo stav.

Jednostavno, ne{to ne {tima, igrawe za reprezentaciju nije {ala.

Treba da se zapitam da li treba da igram vi{e, da li ima smisla, o~igledno ne mogu da pomognem ekipi.

Boban se jednostavno nije uklopio u ovu utakmicu, i zbog toga nije igrao. (Zadatak trenera je vaqda da uklopi igra~e?!)

Kao da ~itamo izjave fudbalskih reprezentativaca posle nekog debakla, a ne ko{arka{kih.

Aman, qudi, {ta vam se desilo? [ta je to {to ne {tima, na {ta je mislio Nemawa Bjelica?

Ko{arka je ovde religija, ko{arka{i su uvek bili za ponos, nema ko se ne lo`i na wihove utakmice. Zato smo sada svedoci moderne tragedije na srpski na~in.

Na fudbalski na~in. Sportski deo nacije istinski je u {oku, ne}e biti ustajawa u 4 ujutru, ho}e zbog nekih drugih, ali ko{arka…

Ne{to se dogodilo definitivno. Na primer, odbranu kao da niko nije hteo da pipne osim Dobri}a i Kalini}a, pa onda dobijemo 100 poena od Italije usred Beohrada. Jednostavno, ne mo`e tako.

Jedni su bili povre|eni, drugi mo`da uvre|eni, onda opet imamo Vasu Mici}a koji igra sa puknutim mi{i}em (vi{e nije mogao), Tea koji igra presing po celom terenu {to verovatno u karijeri ukupno nije odigrao kao na ovom turniru, Bobija koji je do{ao pravo iz NBA na pripreme bez ikakve zadr{ke, dok su drugi mislili na ugovore, odmore i sli~no…

I to je isto OK, ali onda nema{

Kari Pe{i} je poku{ao da nas upozori Svetislav Kari Pe{i}, legendarni srpski trener, pre nekoliko nedeqa izjavio je da Srbija ne sme da se zale}e oko pri~a o Olimpijskim igrama jer tek treba da se kvalifikuje na iste. Ispostavi}e se da je bio apsolutno u pravu jer Orlovi nisu uspeli da obezbede vizu za Tokio.

Pe{i}, koji je pre 19 godina osvojio posledwe zlato za Srbiju na velikom takmi~ewu, pozivao je na oprez, da Italijane nikako ne smemo potceniti i da je u jednoj utakmici sve mogu}e.

To se ispostavilo kao ta~no. Italija je spremnije do~ekala me~, motivisanije i nanela je Orlovima jedan od najte`ih poraza u novijoj istoriji. „Srbija prvo mora da se kvalifikuje za Olimpijske igre. Mnoge stvari su tu i daqe neizvesne, mi ne znamo u kojem sastavu }emo igrati, kako }e te}i pripreme itd. Sa druge strane, Italija je `eqna velikog uspeha. Ja se tu ne bih previ{e pripremao za OI i bacao sve karte na to“, rekao je Pe{i} pre nekoliko meseci.

tim, onda nema{ kult reprezentacije, onda nema{ duh koji je uvek krasio ko{arka{e kad se okupe i brane boje nacionalnog tima. Nije bilo zajedni{tva, `ara, energije, `eqe – svega onoga iz ~ega su nedavno ko{arka{ice dr`ale ~as ~itavoj Evropi.

Mo`da ni Igor Koko{kov nije kadar za sve ovo. Glupo je sporiti nekoga ko 20 godina radi u Americi, ili bilo kog drugog stru~waka, ali kako na tajm-autu dr`i u reketu „seminar“ sa saradnicima… „Nismo bili spremni kao tim da se `rtvujemo dovoqno kako bismo oti{li u Tokio, ni igra~i ni ja kao trener. Nismo igrali u skladu sa imenima, a imena ne igraju ko{arku“, poru~io je Koko{kov.

Ne mo`e da se ka`e „nema drame“, to je srpska ko{arka, treba neko da ih prodrma, zagalami, da se ekipa stisne, ne{to da se uradi da ne do`ivimo fijasko koji boli skoro kao onaj iz 2005. godine. Istina, ne igra trener, ali ima ogromnu ulogu u igri, posebno u ko{arci, kao i oni koji su ga postavili. Kad ve} ne pakujemo kofere za Tokio, mogli bi da ih spakuje Koko{kov i Predrag Danilovi} (predsednik KSS), jer ovako o~ito ne ide.

To je rekao i Nemawa Bjelica: „Qudi, nesta}emo s ko{arka{ke mape“. Zvu~i nemogu}e, nezamislivo, zapravo nas to ~eka iza }o{ka ako se ne dozovemo pameti i ne{to se ne promeni.

Gr~ka i Litvanije su posle debakla u kvalifikacijama ostale bez selektora, Darijus Maskoliunas i Rik Pitino podneli su ostavke, tako se to radi kad se preuzme odgovornost. „Mo`da je boqe {to smo izgubili ako }emo nau~iti ne{to.

Ovo nije {ala, igra za reprezentaciju nije {ala“, dve re~enice Nemawe Bjelice koje dovoqno govore.

N. R.

tastrofu? Kako }emo da se oporavimo od ovog {amara? Da li ste videli onu bruku?” Mnogo je te`ak udarac za na{u ko{araku, ne ka`em da je to tolika katastrofa, da ne mo`emo da se opravimo... Opravi}emo se mi, jer se ovde uvek javqaju taVlade \urovi} lenti.

Na istu temu je dodao: - Drugo, svi na{i glavni igra~i Bogdanovi}, Joki}, Milutinov, Lu~i}, niko nema preko 30 godina, vrati}emo se mi. Sigurno je da treba ozbiqno da se sedne i da se napravi ozbiqna analiza i da vidimo kako }emo daqe.

Proslavqeni stru~wak pohvalio je sve igra~e koji su do{li da igraju za nacionalni tim.

- Gledam igra~e do{li su umorni, neko }e re}i i Italijani su.

Oni su se odazvali, mogli su da budu nekom ostrvu, da se oni lepo provedu. Ali oni su do{li i igrali su.

Italija je pobedila Srbiju 102:95, uz odli~an {ut sa distance.

- Italija je igrala ko{arku iz vremena kada sam ja bio trener. Saketi je godinu-dve stariji od mene. Oni su igrali otvorenu ko{arku sa prodorima, jer su videli da je na{ reket potpuno prazan. Ako se protivnik povu~e da bi branio prodor, on se digne i ubaci skok {ut. To je ono najjednostavnije. To je ono {to je govorio i Radmilo Mi{ovi}, ako ti igra~ pri|e, ti ga obi|e{. Ako je daleko, ti {utne{. Nastavio je: - Italijani su igrali fantasti~nu utakmicu, poga|ali su neverovatne {uteve. Na{a odbrana je morala biti ja~a, mi nismo u{li ratni~ki u utakmicu. Ni na poluvremenu se u svla~ionici nismo dogovorili, nakon prevrnutog stola za masirawe, neke vike. Boqe da su se posva|ali, pa iza{li. To bi bilo mnogo boqe od "momci, moramo boqe u odbrani". To kod nas ne ide. Trebalo je da u|emo ratni~ki, da se potu~emo, da svi iza|u sa pet gre{aka. U dvorani je bila izvanredna atmosfera, publika je htela da pomogne. \urovi} ka`e da je timu najvi{e nedostajao Bogdan Bogdanovi}.

- Najvi{e je nedostajao Bogdanovi} i wegove trojke. One vi{e zna~e nego An|u{i}eve. Wemu svaka ~ast, ali druga~ije je kad ih da Bogdanovi}. On bi svojim primerom, borbeno{}u pokazao i drugima.

Za Joki}a nisam siguran da fali, jer on nije igra~ koji bi mogao da prati Polonaru na 10 metra od ko{a i da igra neki stav, isto kao i Marjanovi}. Ne znam koliko bi on pomogao, pa ni Milutinov. Lu~i} bi sigurno pomogao svojom borbeno{}u. \urovi} upozorava da kult reprezentacije mora da se neguje.

- Bez obzira {to imamo talente, pla{im se da se taj kult reprezentacije, kod te dece, Poku{evskog, Smailagi}a, ne zna~i ni{ta.

Drugo je kad ti Joki} ka`e da je umoran, a drugo kada to ka`u klinci od 18 godina. Ne sme da se izgubi kult reprezentacije. Kad igra{ za svoj kub, to je ne{to drugo, a najve}a ~ast je igrati za dre{ reprezentacije. Kult mora da se odr`i. Ove na{e devojke to najboqe pokazuju, pa jo{ kad do|e Amerikanka koja peva himnu na na{em jeziku {ta vi{e da se pri~a - zakqu~io je \urovi}.

S. G.