Srpski glas 24. jul

SRBI U HRVATSKOJ NEMAJU MIRA:

Borisu Milo{evi}u stiglo prete}e pismo

s usta{kim pozdravom

Predsednik Srpskog narodnog ve}a (SNV) u Hrvatskoj Boris Milo{evi} objavio je danas da je primio anonimno prete}e pismo koje je potpisano sa „hrvatski braniteq” i zavr{eno usta{kim pozdravom „za dom spremni”.

„Neko se ohrabrio i potrudio da stavi pretwe i govor mr`we na papir i da po{aqe po{tom”, napisao je Milo{evi} na Fejsbuku, uz fotografiju pisma.

Milo{evi} je nazvan „neobrijanim ~etnikom”, „jednim od ~etni~kih vo`dova u Hrvatskoj, ali i u srpskom svetu”, a Srpsko narodno ve}e „~etni~kim narodnim ve}em”.

U pismu se pomiwu i logori u Jasenovcu i Jadovnu, a navodi se i da je usta{ki pozdrav „za dom spremni!” bio „motiv hrvatskim braniteqima u ratu 1990-ih, posebno onima iz Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS), u borbi protiv ~etnika”.

U potpisu je „Hrvatski braniteq”, uz usta{ki pozdrav „za dom spremni!”, prenosi portal hrvatskog nedeqnika „Novosti”. Milo{evi} je prete}e pismo prijavio policiji.

Pismo mu je stiglo nakon {to je u subotu poru~io da u Hrvatskoj veli~awe usta{a i NDH mora nai}i na osudu politike, medija, civilnih udru`ewa i gra|ana, ina~e kao dru{tvo, dr`ava ide u propast.

Milo{evi} je to poru~io u Banskom Grabovcu na obele`avawu godi{wice po~etka ustanka na Baniji pod vo|stvom Vasiqa Ga}e{e i komemoraciji `rtvama usta{ke odmazde.

„Vrednosti nas okupqenih ~ini antifa{izam koji je sastavni deo vrednosti Hrvatske i ugra|en je u Ustav. Na toj vrednosti `elimo graditi moderno dru{tvo. Stoga nikad ne smemo dopustiti da `rtve usta{kog re`ima budu zaboravqene ili jo{ gore da ih iko poku{a umawiti ili negirati. Va`no je da mladi to znaju”, naveo je Milo{evi}.

On je istakao i da oni koji uzvikuju „za dom spremni” i podi`u ruke u rimski pozdrav pozivaju, kako je naveo, „na nasiqe, mr`wu prema drugima ili druga~ijima i veli~aju nacifa{isti~ke simbole ~ime ~ine zlo na{oj domovini, udaraju}i upravo u temeqe wene slobode, samostalnosti i nezavisnosti”.

Veritas: obele`avawe 30 godina od ”Oluje” u Bawaluci, Novom

Gradu i na Petrova~koj

cesti

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Tri decenije od egzodusa srpskog naroda iz biv{e Republike Srpske Krajine u hrvatskoj zlo~ina~koj akciji „Oluja” bi}e obele`ene u Bawaluci, Novom Gradu i na Petrova~koj cesti od 2. do 7. avgusta, najavqeno je iz Dokumentacio-informacionog centra „Veritas”.

Prema programu, u nedequ, 3. avgusta, kod Hrama Hrista Spasiteqa u Bawaluci u 19 ~asova bi}e otvorena izlo`ba „Da se ne zaboravi – 30 godina od egzodusa iz Republike Srpske Krajine –„Oluja jo{ traje”.

Na Novom grobqu u Bawaluci }e u ponedeqak, 4. avgusta, u 9 bi}e polo`eni venci na grob Bore Martinovi}a, a u 10 ~asova na Perduvovom grobqu bi}e polo`eni venci na spomenik poginulim Dalmatincima na Dinari, objavqeno je na stranici „Veritasa”.

U Hramu Hrista Spasiteqa u Bawaluci u 11 ~asova bi}e slu`en parastos za sve postradale u operaciji „Oluja”, a u 12 ~asova u Ku}i Milanovi}a bi}e odr`ana tribina „Dani tuge i se}awa” i promocija novih „Veritasovih” izdawa.

U Hramu Svetih apostola

Petra i Pavla u Novom Gradu u sredu, 6. avgusta, u 10 ~asova bi}e slu`en parastos za stradale u „Oluji”, a u 10.45 ~asova krenu}e

povorka od hrama do reke Une do mosta koji je bio spas za vi{e od 100.000 proteranih Kraji{nika. Na tom mestu }e biti zapaqene sve}e i u reku Unu spu{ten venac. Na Petrova~koj cesti }e u ~etvrtak, 7. avgusta, u 11 ~asova biti slu`en parastos i polo`eni venci na spomen-krst, u 12. ~asova je predvi|ena poseta spomen-sobi u Drini}u, a u 12.30 ~asova prijem kod na~elnika op{tine. Kod spomen-krsta u Svodni kod Novog Grada, gde je hrvatska avijacija ga|ala izbegli~ku kolonu, isti dan }e u 12 ~asova bi}e slu`en pomen i polo`eni venci.

Vojno-policijska akcija „Oluja” po~ela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, te jedinica HVO-a na podru~ju Banije, Like, Korduna i

severne Dalmacije. Prema podacima „Veritasa”, tokom „Oluje” proterano je vi{e od 220.000 Srba, a na evidenciji su imena 1.893 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i posle we, od kojih je 1.236 civila ili 65 odsto, a oko tri ~etvrtine bili su stariji od 60 godina. Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je u{la u gotovo napu{ten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji. Me|unarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine „Oluju” okvalifikovao kao etni~ko ~i{}ewe, ali ne i kao genocid iako svetski eksperti za tu oblast tvrde da je ta operacija imala sve karakteristike genocida.

Doktori ~oveka proglasili mrtvim, probudio se posle pola sata

U malom mestu u Italiji, jedan mu{karac progla{en je mrtvim nakon dva sr~ana zastoja. Prisutni su ostali u {oku, jer je wegovo srce posle pola sata ponovo po~elo da kuca. Ova retka pojava poznata je kao Lazarev efekat, a neobi~an fenomen na granici `ivota i smrti uznemiruje mnoge.

U Tarkani, u italijanskom regionu Abruco, sedamdesetosmogodi{weg mu{karca libijskog porekla, nakon {to je do`iveo dva sr~ana zastoja, medicinsko osobqe Hitne pomo}i je proglasilo mrtvim, ali je posle trideset minuta, dok se ~ekalo na dolazak pogrebnog vozila, wegovo srce po~elo ponovo da kuca.

Ovaj slu~aj se dogodio u domu za stare, na obali Viterbe, gde je mu{karac pretrpeo ozbiqan zdravstveni problem, prenosi RAI. Brza reakcija ekipe Hitne pomo}i nije bila dovoqna da ga spasi od dva uzastopna sr~ana zastoja.

USTAO, PITAO ZA ]ERKE

Lekari su, nakon {to su iscrpeli sve metode reanimacije, proglasili pacijenta klini~ki mrtvim, a usled tog progla{ewa, helikopterska ekipa koju su pozvali kako bi prebacila pacijenta u bolnicu je vra}ena nazad. Me|utim, nakon gotovo 30 minuta, kad su svi smatrali da je slu~aj zatvoren, dogodilo se ne{to neverovatno. Mu{karac je iznenada otvorio o~i, podigao se iz le`e}eg polo`aja i upitao za svoje k}erke, {to je sve pri-

sutne medicinske radnike iznenadilo.

[TA JE LAZAREV SINDROM Lekari smatraju da je ovo, iako neobi~no, mogu}e objasniti vrlo retkim fenomenom poznatim kao Lazarev sindrom. Ovaj fenomen podrazumeva spontani povratak vitalnih funkcija, ~ak i nakon {to je pacijent progla{en mrtvim, a takvi slu~ajevi su izuzetno retki i do sada su bili zabele`eni samo wih nekoliko {irom sveta. Mu{karac je trenutno sme{ten u bolnicu na dodatne preglede, a wegovo stawe je, prema posledwim informacijama, stabilno. Medicinski naziv za ovaj fenomen je autoresuscitacija i redak je u medicinskoj literaturi. Ipak, mogu}nost da mrtvi o`ive ima veliko mesto u kulturi i religiji i naziv fenomena odnosi se na biblijsku pri~u u kojoj je Isus vaskrsao Lazara iz mrtvih. Pojam je donekle varqiv u kontekstu medicinske autoresuscitacije. Prema mi{qewu stru~waka, a i kako prenosi Klivlend klinika, kod takvih pacijenata se vitalni znaci privremeno gube, pa izgleda kao da je do{lo do smrti. Ali u stvari, nakon zavr{etka reanimacije dolazi do odlo`enog povratka cirkulacije - {to mo`e stvoriti utisak da je osoba „o`ivela”.

KO SU SRPSKI MILIONERI I

IH IMA NAJVI[E: Jedan prijavio platu od milion evra

Poreskoj upravi su podnete 29.533 prijave za obra~un godi{weg poreza na dohodak gra|ana za 2024. godinu, saop{tila je Poreska uprava. Obavezu da prijave ovaj porez imali su gra|ani koji su pro{le godine zaradili vi{e od 4.874.508 dinara ili 41.300 evra, odnosno vi{e od trostruke prose~ne godi{we zarade u zemqi.

Najvi{e prijava i to 19.526 podneto je Odseku za koordinaciju poreske kontrole u Beogradu, zatim Novom Sadu - 5.859 prijava, 2.173 u Kragujevcu i 978 u Ni{u.

U centralnim gradskim op{tinama u Beogradu o~ekivano `ivi najvi{e najpla}enijih gra|ana - 5.312, dok je sa 5.010 op{tina Novi Beograd na drugom mestu, a Vo`dovac na tre}em sa 2.119 gra|ana koji imaju primawa zna~ajno iznad proseka.

Kada su u pitawu mawi gradovi, najvi{e prijava poreznicima je stiglo iz Zaje~ara, ~ak 538, a slede Kru{evac sa 362, U`ice sa 354 i ^a~ak sa 352 prijave.

Od 100 najve}ih prijavqenih prihoda 71 odsto je sa teritorije Beograda, od ~ega su 94 odsto doma}i dr`avqani, a 6 odsto stranci.

Kada je re~ o zanimawima gra|ana koji su najvi{e zara|ivali i naj~e{}e prijavqivali ovaj porez, predwa~e menaxeri, zatim direktori, in`eweri, ekonomisti i pravnici.

Prijavqeni prihodi za prvih 100 podnosilaca poreskih prijava sa najve}im iskazanim prihodima kre}u se u rasponu od oko 260 miliona dinara do oko 1,4 milijarde dinara, odnosno 11,9 miliona evra, {to zna~i da je najpla}eniji gra|anin Srbije pro{le godine u proseku zara|ivao skoro milion evra mese~no.

Poreske prijave za obra~un godi{weg poreza na dohodak gra|ana podnose se iskqu~ivo u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave „ePorezi”.

Tramp pohvalio engleski liberijskog predsednika, ne znaju}i da mu je to materwi jezik

Ameri~ki predsednik Donald Tramp sastao se sa grupom afri~kih lidera, a me|u wima bio je i liberijski predsednik Xozef Boakaj, ~ije je poznavawe engleskog, iako mu je to materwi jezik, impresioniralo prvog ~oveka SAD.

„Liberija je dugogodi{wi prijateq SAD i verujemo u va{u viziju da u~inite Ameriku ponovo velikom“, rekao je, izme|u ostalog, liberijski predsednik tokom sastanka u Beloj ku}i.

Vidno impresioniran, Tramp je upitao Boakaja gde je nau~io da tako dobro govori engleski.

„Tako dobar engleski, divno… Gde ste nau~ili da govorite tako lepo? Gde ste se obrazovali?“, upitao je ameri~ki predsednik, na {ta se Boakaj samo nasmejao.

Engleski je zvani~ni jezik Liberije.

„U Liberiji?“, upitao je Tramp, {to je liberijski predsednik potvrdio.

„To je vrlo zanimqivo. Divan engleski. Imam qude za ovim stolom koji ne znaju tako dobro da ga govore“, istakao je Tramp.

Liberija je osnovana 1822. godine kao kolonija za ameri~ke crne robove koji su stekli slobodu. Hiqade robova se nakon sticawa slobode naselilo u Liberiji, {to je formiralo ameri~ko-liberijski identitet.

Engleski je zvani~an jezik, ali je u zemqi u upotrebi jo{ oko 20 domoroda~kih jezika.

Izabrane zemqe sa najboqim balansom `ivota i posla za 2025.

Mnoge zemqe mere uspeh brojem sati koje qudi provedu na poslu, ali neke su ipak u fokus stavile to kako gra|ani `ive, a ne samo kako rade. Mawe stresa, vi{e vremena za porodicu, prijateqe i sebe, polako postaje mogu}e, a evo koje zemqe u tome predwa~e.

Ravnote`a izme|u `ivota i posla zna~i mnogo vi{e od

`ivota.

Nova lista Global Life-Work Balance Index 2025 isti~e rastu}u potrebu za ravnote`om izme|u `ivota i posla {irom sveta, ukazuju}i na zemqe koje predwa~e u tome. Indeks za ovu godinu obuhvata kako zemqe koje dosledno ostvaruju dobre rezultate, tako i one koje su napravile zna~ajan napredak ili nazadovawe.

ZEMQE SA NAJBOQOM RAVNOTE@OM POSLA I PRIVATNOG @IVOTA U 2025. GODINI

1. Novi Zeland

2. Irska

3. Belgija

4. Nema~ka 5. Norve{ka

6. Danska

7. Kanada

8. Australija

9. [panija

10. Finska, pi{e na sajtu Remote.

ZA[TO JE NOVI ZELAND TAKO POGODAN ZA RAVNOTE@U IZME\U @IVOTA I POSLA

obi~nog upravqawa vremenom. Uzimaju}i u obzir ekonomske, tehnolo{ke i dru{tvene faktore koji uti~u na veliki deo svetske radne snage, postaje od presudne va`nosti zna~aj li~ne i profesionalne harmonije. Pitawe koje se name}e jeste gde qudi zaista dobro `ive i ovde se ne misli samo da dosta zara|uju, ve} i da imaju vremena da u`ivaju u `ivotu? Skoro{wa analiza otkriva dr`ave koje najuspe{nije spajaju pristojnu platu, dovoqno slobodnog vremena i visok kvalitet

Rangirane su zemqe na osnovu razli~itih pokazateqa, od pla}enog porodiqskog i bolovawa do univerzalne zdravstvene za{tite i broja dana godi{weg odmora, pokazuju}i koje dr`ave stavqaju dobrobit qudi u prvi plan, a da pri tome ne `rtvuju produktivnost, isti~e Culturecutbusiness. Na vrhu liste su Novi Zeland i Irska, ali Severna Evropa dominira u celini - neke zemqe nude i do 49 nedeqa pla}enog odsustva i nemaju minimalnu zaradu.

Odgovor je baziran i na neverovatnoj i raznolikoj prirodi koja okru`uje ovu zemqu, ali iako nije na prvom mestu po svakom kriterijumu koji su ispitivani, Novi Zeland dosledno posti`e dobre rezultate - naro~ito kada je re~ o zakonskom godi{wem odmoru, zadovoqstvu, bezbednosti i minimalnoj plati. Minimalna zarada u Novom Zelandu iznosi 23,50 dolara po satu (oko 14 evra) i 32 dana godi{weg odmora (ukupno sa dr`avnim praznicima).

[to se ti~e Irske, posti`e dobre rezultate u skoro svim kategorijama, sa relativno visokom minimalnom platom i velikodu{nom politikom porodiqskog odsustva u odnosu na mnoge druge zemqe (26 nedeqa odsustva sa 70 odsto plate). Radna kultura u Irskoj uglavnom podsti~e ravnote`u izme|u vrednog rada i jakog ose}aja zajedni{tva. GDE

Ruski sajber stru~waci objasnili kako da prepoznate da vam je telefon zara`en virusom

Na koji na~in mo`ete prepoznati da je virus „zaposeo” va{ telefon i {ta je u tom slu~aju u~initi, objasnili su ruski stru~waci za informaciono-komunikacione tehnologije, zaposleni u okviru Ministarstva unutra{wih poslova te zemqe.

Ukoliko primetite da telefon odjednom sporije reaguje na komande, br`e se prazni i greje vi{e nego ina~e - verovatno je re~ o nekom zlonamernom softveru koji radi u pozadini, a da vi toga niste ni svesni. Na postojawe virusa mo`e ukazivati i ~iwenica da se ure|aj sam gasi.

Ukoliko tokom rada primetite da vam se na ekranu pojavquju neke ~udne reklame, baneri ili notifikacije koje ranije nikada niste dobijali ili vi|ali - gotovo sigurno da je telefon zara`en virusom, upozoravaju stru~waci za sajber bezbednost, a pi{u Vedomosti.

Jo{ jedna „crvena zastavica” jeste promena u na~inu rada aplikacija - ukoliko vam programi koje ina~e svakodnevno koristite odjednom tra`e da im odobrite pristup pojeidnim podacima (imenik, SMS poruke, galerija i sli~no), znajte da se iza toga najverovatnije krive virus.

Pa`wu bi trebalo da obratite i na istoriju poziva ili SMS poruka: ukoliko primetite da odjednom imate pozive ili poruke sa nepoznatih brojeva (~ak i iz drugih zemaqa), kao i da su ti pozivi primqeni, a poruke pro~itane, nema sumwe - virus je zahvatio va{ telefon i radi u pozadini. Stru~waci savetuju da {to pre otka~ite telefon sa interneta (ako ste na Vaj-Faju) ili ida ugasite prenos mobilnih podataka, ako koristite svoj

internet iz paketa. Zatim bi trebalo da odmah pozovete banku i zahtevate hitno blokirawe kartica i „zamrzavawe” mogu}nosti pla}awa. Tek nakon toga bi trebalo da se posvetite istra`ivawu - da proverite sve aktivne sesije na drugim ure|ajima (ovaj podatak obi~no mo`ete prona}i u aplikacijama i mesinxerima u odeqku „Bezbednost i prvatnost”), kao i da poni{tite sve sesije koje vam nisu poznate. Nakon toga postoje samo dve opcije - ili se telefon vra}a na fabri~ka pode{avawa, ~ime se sa wega bri{u apsolutno svi podaci, ili ure|aj nosite u neki boqi servis, gde }e stru~wak za sajber-bezbednost da ukloni zlonamerni softver i potencijalno sa~uva podatke koje ste imali.

VE[TA^KA INTELIGENCIJA OSVAJA I VOJNU INDUSTRIJU:

Od ~elika i baruta do programskog koda

Vojna industrija vekovima je bila pokreta~ tehnolo{kih inovacija, dok danas ritam sve vi{e diktiraju in`eweri iz Silicijumske doline i startap laboratorija {irom sveta. Od autonomnih dronova i digitalnih komandnih centara do algoritama koji predvi|aju pretwe br`e nego {to ~ovek mo`e i da pomisli – upotreba ve{ta~ke inteligencije svakodnevnica je u

armijama {irom sveta. Vojska SAD otvara vrata civilnim IT stru~wacima, a sli~ne procese pokre}u i druge sile. Evropska unija kroz Fond za odbranu podsti~e saradwu dr`avnih kompanija, istra`iva~a i startapova na razvoju inovacija za odbranu.

Ja~awe sistema odbrane sve vi{e postaje pitawe programskog koda, a ne samo ~elika i ba-

VE[TA^KA INTELIGENCIJA U SLU@BI PREVARA, KAKO IH PREPOZNATI

Ve{ta~ka inteligencija olak{ala je svakodnevicu, ali je iznedrila i nove alate za gotovo savr{ene finansijske prevare. Stru~wak za visokotehnolo{ki kriminal Sa{a @ivanovi} ka`e da su meta uglavnom najstariji sugra|ani, ali da su alati toliko napredni da ih je skoro nemogu}e prepoznati. Stefan Jan~i}, stru~wak za informacione tehnologije, isti~e da emocije mogu biti kqu~ za prepoznavawe prevaranta.

Na{i stariji sugra|ani bili su meta nove vrste prevare, u kojoj su, pomo}u ve{ta~ke inteligencije, opona{ani glasovi bliskih ~lanova wihove porodice. U ovim slu~ajevima, la`ni pozivi su tra`ili da im se hitno po{aqe velika suma novca, jer su navodno u `ivotnoj opasnosti.

Sa{a @ivanovi}, gostuju}i u emisiji Beogradska hronika, izjavio je da su prevare postale mnogo sofisticiranije i da je u ovom slu~aju re~ o takozvanim „dip fejk“ emocionalnim prevarama, koje kod `rtve izazivaju paniku, krivicu i ose}aj hitnosti.

„Ne morate da budete tehnolo{ki pismeni, niti da imate skupu opremu da biste izveli ovakvu prevaru – ~ak ni u realnom vremenu”, obja{wava @ivanovi}, nagla{avaju}i da postoje alati koji mogu da prika`u i pravi broj va{eg bli`weg, kao i da imitiraju {apat, bes, qutwu ili radost. KONTROLNO PITAWE I LOZINKA @ivanovi} dodaje da, ukoliko prevaranti koriste besplatne alate, mogu}e je uo~iti odsustvo {uma u pozadini, ali da je najva`nije informisati gra|ane, posebno s obzirom na to da veliki broj starijih ima bli`we u inostranstvu.

„Ako dobijete ovakvu vrstu poziva, va`no je da ne pani~ite, da ne reagujete odmah, ve} da postavite kontrolno pitawe – na primer: ‚Koja ti je bila omiqena u~iteqica?’ ili ‚Kako se zvao tvoj prvi ku}ni qubimac?’ – ne{to {to nije dostupno na dru{tvenim mre`ama. Tako|e, uvek mo`ete prekinuti poziv i direktno kontaktirati blisku osobu”, savetuje @ivanovi}.

Stefan Jan~i} upozorava da se ve{ta~ka inteligencija sve te`e mo`e razlikovati od stvarnog glasa, posebno kod starijih osoba koje imaju o{te}en sluh, pa im mogu proma}i nijanse u govoru.

„Kqu~ni momenti za prepoznavawe su emocije i intonacija, jer glas stvoren pomo}u ve{ta~ke inteligencije ~esto zvu~i ravno. Po`eqno je imati porodi~nu lozinku ili kontrolno pitawe koje nije definisano onlajn. Nemojte objavqivati previ{e detaqa iz privatnog `ivota na internetu”, poru~uje Jan~i}.

ruta. To je glavni razlog za{to su [ajam Sankar, Endru Bosvort, Kevin Vajl i Bob Megru – imena koja odzvawaju hodnicima Silicijumske doline kao tvorci najmo}nijih algoritama i platformi dana{wice – postali i potpukovnici u rezervi ameri~ke vojske.

Qudi koji su iznutra gradili Gugl i Fejsbuk bi}e deo Odreda 201, stvorenog da spoji komercijalnu tehnologiju i vojnu mo}.

Ulagawa u vojnu industriju i ve{ta~ku inteligenciju predstavqaju strate{ki prioritet i za Ameriku i za Evropu, ali s razli~itim modelima i intenzitetom.

Od ukupnog vojnog buxeta za 2025. SAD 3 odsto ula`u u razvoj autonomnih sistema ve{ta~ke inteligencije. Najzna~ajniji projekat je ALFA1, koji treba da implementira VI u sistem komandovawa i rukovo|ewa Pentagona.

Sa druge strane Atlantika, EU ubrzano poku{ava da nadoknadi zaostatak za SAD i Kinom. Vojsci poma`e civilni sektor. Planirano je ulagawe od 200 milijardi evra za razvoj sistema ve{ta~ke inteligencije. Primarni projekti za evropske armije su automatska analiza satelitskih i dron snimaka i velikih baza podataka.

EVROPA PRIMORANA

DA UBRZA TEMPO RAZVOJA

Ve} sada je jasno da Evropa mora ubrzati tempo razvoja ako `eli da ostane konkurentna i tehnolo{ki nezavisna.

Jedna od posledwih investicija Unije je sistem zasnovan na ve{ta~koj inteligenciji koji treba da unapredi situacionu svest pilota u borbi na avionu „Eurofighter Typhoon”

„Sistem izra~unava svaku mogu}u raketu ili oru`je koje neprijateq mo`e ispaliti na vas i sve to prati. Izra~unava i granicu do koje pilot mo`e leteti u svakom pravcu, a da ga nijedna od mogu}ih neprijateqskih raketa ne obori”, obja{wava Mikael Grev, direktor kompanije „Avionik”, ujedno i biv{i pilot {vedskog ratnog vazduhoplovstva.

Vojska je kroz istoriju bila pokreta~ tehnolo{kog napretka – od razvoja interneta i GPS-a do mlaznih motora i satelita. Me|utim, inovacije koje mewaju svet sve ~e{}e nastaju daleko od uniforme i kasarne.

„Mnoge vojske, pa i ameri~ka, vi{e ne mogu da se pomire sa tim da je zapravo civilni sektor br`i, fleksibilniji, daje nove ideje, a to nije prirodno vojnoj strukturi – da ujutru do|ete sa novom idejom. Naravno da }e svi po vertikali iznad vas da se namr{te i pitaju vas: ‘Kakva nova ideja? [ta nam je do sada

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

nedostajalo?’”, navodi vojni analiti~ar Aleksandar Radi}.

ULOGA IT STRU^WAKA

PRE SVEGA SAVETODAVNA

Stru~wak za informacionu bezbednost Stefan Jan~i} napomiwe da }e civilni IT stru~waci biti pre svega u rezervnom sastavu, tako da }e i wihova uloga biti pre svega savetodavna u samoj implementaciji ve{ta~ke inteligencije u sve segmente vojske SAD. „S druge strane, mo`ete videti da wihova uloga kao kadra

u jedinicama ne}e biti komandna ve}, ponavqam, savetodavna. Oni treba da izvr{e implementaciju onoga {to se pokazalo kao dobra praksa u komercijalnom svetu u vojnu industriju”, ukazuje Jan~i}.

Sve ve}a saradwa tehnolo{kih kompanija sa vojskom uti~e i na wihovu cenu na berzi.

„Nvidia”, kompanija ~ije ~ipove koriste vojske {irom sveta, nedavno je postala vredna 4 biliona dolara, {to je najve}a vrednost neke kompanije u istoriji.

ROBOT KUVAR? U DUBAIJU

SE OTVARA PRVI AI RESTORAN

Da li biste verovali ve{ta~koj inteligenciji da odlu~i kakav }e biti izgled i jelovnik restorana? Mo`da zvu~i kao ideja iz nau~no fantasti~nih filmova, posebno jer tehnologija ne mo`e ni da „okusi” hranu, ali u Dubaiju }e uskoro postati realnost - jer }e {ef kuhiwe najnovijeg restorana zapravo biti AI program.

Priprema se otvarawe neobi~nog restorana pod nazivom „Vuhu”, koji }e, ako sve bude po planu, u septembru do~ekati prve goste nedaleko od ~uvene Burx Kalife. Ono {to ovaj lokal ~ini posebnim jeste ~iwenica da, iako }e hranu i daqe pripremati qudi, sve ostalo - od jelovnika do ambijenta i usluge - biti delo ve{ta~ke inteligencije.

Neobi~ni kulinarski koncept restorana oslawa se na model zasnovan na ve{ta~koj inteligenciji, simboli~no nazvan „[ef Ajman”, {to predstavqa spoj termina „AI” (ve{ta~ka inteligencija) i „man” (~ovek). Ovaj model je razvijen na osnovu vi{edecenijskih istra`ivawa iz oblasti ishrane, podataka o molekularnom sastavu namirnica i vi{e od hiqadu recepata iz razli~itih svetskih kuhiwa.

Iako ne mo`e da proba ili oseti miris hrane poput ~oveka, „[ef Ajman” temeqno analizira jela, razla`u}i ih na osnovne senzorne i hemijske komponente - teksturu, kiselost, aromukako bi potom sastavio nove, neo~ekivane kombinacije ukusa i sastojaka. Te kreacije zatim sti`u u ruke kuvara od krvi i mesa, koji ih isprobavaju, ure|uju zavr{ne detaqe i usmeravaju daqe razvijawe ideja. Ceo proces predvodi jedan od vode}ih kulinarskih stru~waka iz Dubaija.

Ciq ovog projekta nije ukidawe qudskog faktora u gastronomiji, ve} wegovo pro{irewe i oboga}ivawe. Kroz saradwu izme|u qudi i tehnologije, namera je da se podstakne inovacija i kreativnost u kuvawu - dakle, ne da se kuvari zamene, ve} da dobiju novu vrstu saradnika.

Jedna od posebnih funkcija ve{ta~kog „{efa” jeste i wegova sposobnost da razvija recepte koji ukqu~uju sastojke koji se ina~e ~esto bacaju, poput ostataka mesa ili masno}a. Ovakav pristup ne samo da }e uneti futuristi~ki pristup kuvawu, ve} doprinosi smawewu otpada i podsti~e ekolo{ki odr`iviji na~in rada u kuhiwi.

Skupqaju pare i oru`je, Ukrajina mora da ratuje

Zapadni saveznici ne mogu da se dogovore oko toga ko i kako da naoru`a Ukrajinu.

Novi sastanak kontakt grupe Ram{tajn, stvorene pod rukovodstvom SAD za vreme Bajdenove administracije i koja je izgubila ameri~ko vo|stvo odmah nakon dolaska predsednika Trampa na vlast u Va{ingtonu, odr`an je danas u onlajn formatu pod vo|stvom Velike Britanije i Nema~ke.

Kontakt grupa za vojne isporuke Ukrajini sastaje se nakon {to je predsednik Tramp obe}ao da }e po~eti naoru`avawe Kijeva novcem evropskih saveznika.

Lideri ovih zemaqa - premijer Kir Starmer i kancelar Fridrih Merc - jo{ ne mogu da se odlu~e koja od wih ima vode}u ulogu u podr{ci Ukrajini.

Glavna tema sastanka bila je diskusija o inicijativi Londona da se odr`i 50-dnevna kampawa za „naoru`avawe Ukrajine“. Velika Britanija i Nema~ka poku{avaju da o`ive kampawu, ali se pojavio novi problem zbog o{trih neslagawa oko {eme za nastavak pomo}i Ukrajini i ko bi trebalo da je plati. Francuska i Italija

stavak konfrontacije sa Rusijom u istom vremenskom okviru.

„Sjediwene Dr`ave su zapo~ele odbrojavawe od 50 dana. Mi, zauzvrat, moramo poja~ati na{e napore u kampawi od 50 dana za naoru`avawe Ukrajine“, rekao je Xon Hili, obra}aju}i se u~esnicima onlajn sastanka.

Kakva bi mogla biti budu}a uloga Londona u kontakt grupi za naoru`avawe Ukrajine, objasnio je Blumberg, pozivaju}i se na izvore. „Doprinos Velike Britanije mogao bi se izraziti u zajedni~koj kupovini protivvazdu{nih raketnih sistema (SAM) „Patriot” sa Nema~kom ili u posebnoj kupovini drugog oru`ja i municije od SAD za Ukrajinu“, napomiwe Blumberg, dodaju}i da se „obe opcije razmatraju“.

Prema agenciji, iako su pregovori izme|u Londona, Berlina i Va{ingtona o ovom pitawu „u ranoj fazi“, britanska vlada je odlu~ila da se pridru`i Nema~koj u sprovo|ewu Trampovog plana.

U tom kontekstu, nema~ko rukovodstvo i daqe insistira na tome da je, nakon stupawa na du`nost kancelara Merca, vode}a uloga u podr{ci Ukrajini i uspo-

su u taboru protivnika Trampovog plana, koje podr`ava rukovodstvo NATO-a.

Pored generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea i {efa Zdru`enih snaga NATO-a u Evropi Aleksusa Grinkevi~a, jo{ jedan kqu~ni u~esnik sastanka 52 zemqe na nivou ministara odbrane i wihovih zamenika, prvobitno je najavqen kao {ef Pentagona Pit Hegset, koji se na kraju nije pridru`io diskusiji. Tako|e nije u~estvovao ni na prethodnom sastanku po~etkom juna.

Ameri~ku stranu na sastanku kontakt grupe u ponedeqak predstavqao je stalni predstavnik SAD pri NATO-u Metju Vitaker, kojem je predsednik Tramp nalo`io da koordinira kupovinu oru`ja za Ukrajinu od strane evropskih zemaqa NATO-a. U grupi ukrajinskih u~esnika bili su biv{i ministar odbrane Rustem Umerov, nedavno imenovani za predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, i novi ministar odbrane Denis [migaq, koji je prethodno bio premijer Ukrajine.

„Ukrajini je potrebno 6 milijardi dolara da bi smawila razliku u kupovini oru`ja ove godine“, rekao je Denis [migaq, obra}aju}i se u~esnicima onlajn sastanka.

Kako je proiza{lo iz wegovog govora, ova sredstva }e omogu}iti Kijevu da proizvede vi{e dronova za dr`awe linije fronta i dronova presreta~a za suprotstavqawe ruskim dronovima. Pored toga, Denis [migaq je pozvao Evropu da po~ne sa pripremama za isporuku ameri~kih raketa „Patriot“ Kijevu.

U ovoj situaciji, novi „glavni peva~“ grupe „Ram{tajn“ bio je britanski ministar odbrane Xon Hili, koji je predlo`io da ~lanovi kontakt grupe podr`e Trampov plan o isporuci ameri~kog oru`ja Ukrajini preko Evrope.

Iako je Tramp postavio rok od 50 dana za okon~awe neprijateqstava u Ukrajini, britansko rukovodstvo namerava da ulo`i sve napore da se pripremi za na-

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

stavqawu kontakata sa novim predsednikom SAD pre{la na Berlin.

Da bi sprovela novu {emu, Trampova administracija je ve} stavila Nema~ku ispred [vajcarske u redu za isporuku ameri~kih sistema protivvazdu{ne odbrane „Patriot“, izve{tava „Vol strit `urnal“.

Prema izvorima lista, ovo }e omogu}iti Nema~koj da po{aqe dva sistema koja ve} ima u Ukrajinu.

Obe}awe da }e se Nema~koj nadoknaditi tro{kovi sistema Patriot bio je prvi put da je Pentagon izrazio spremnost da olak{a isporuku oru`ja Ukrajini nakon {to je predsednik Tramp objavio nameru da Kijevu obezbedi vi{e oru`ja. Ameri~ka administracija o~ekuje da }e zakqu~iti odvojene sporazume sa nekoliko ~lanica NATO-a o kupovini oru`ja za Ukrajinu. Nema~ka, Norve{ka, Danska, Holandija, [vedska, Velika Britanija, Kanada i Finska ve} su podr`ale ovu inicijativu. Sprovo|ewe plana predsednika Trampa je tako|e ote`ano odbijawem niza evropskih zemaqa da kupe ameri~ko oru`je za Ukrajinu. Trenutna situaciona „koalicija nevoqnih“ ukqu~uje Francusku, Italiju, ^e{ku i Ma|arsku. Komentari{u}i neslagawa u taboru evroatlantskih saveznika, pres-sekretar Vladimira Putina Dmitrij Peskov je primetio da „antiruski i militaristi~ki zanos niza evropskih zemaqa ne nailazi na zajedni~ko razumevawe na Zapadu“. Prema re~ima Peskova, prvobitna {ema, po kojoj „Amerikanci proizvode, ubrzavaju svoju industriju, stvaraju radna mesta za svoju ekonomiju i za to dobijaju novac“, ne odgovara svim Evropqanima.

„I ~im je sve ovo re~eno, ve} slede}eg dana ~ujemo: prvo Italija ne `eli da plati. Zatim Francuska ne `eli da plati. Onda ^e{ka ne `eli da plati. To govori o dubokim kontradikcijama“, rekao je pres-sekretar Vladimira Putina u intervjuu novinaru Rusije 1 Pavlu Zarubinu.

NORVE[KA I HOLANDIJA PRISTAJU NA TRAMPOV ”BIZNIS PLAN”:

Finansira}emo

”patriot” za Ukrajinu

Prema Trampovoj {emi, Amerika }e ~lanicama NATO-a prodati oru`je u vrednosti od vi{e milijardi evra, koje }e one potom proslediti Ukrajini

Norve{ka i Holandija su najavile da }e pru`iti finansijsku pomo} za kupovinu ameri~kih raketnih sistema za

I holandski ministar odbrane Ruben Brekelmans je poru~io da }e ta zemqa dati „zna~ajan doprinos” isporuci ameri~kih sistema protivvazdu{ne odbrane Ukrajini, objavio je holandski list „Telegraf”. Brekelmans nije precizirao kako }e ta~no Holandija to uradi. Predsednik SAD Donald Tramp odobrio je plan prema kojem }e Amerika ~lanicama NATO-a prodati oru`je u vrednosti od vi{e milijardi evra, koje }e one potom proslediti Ukrajini. „Dobi}e nekoliko, jer im je potrebna za{tita. Ali }e za wih platiti Evropska unija. Mi ni{ta ne}emo platiti za to, ali }emo ih poslati. Za nas je to samo biznis i posla}emo im ‚patriote’”, rekao je Tramp.

protivvazdu{nu odbranu „patriot” za Ukrajinu. Ove zemqe su se oglasile nakon zajedni~ke konferencije u Berlinu, tokom koje su zvani~nici izjavili da su spremni da doprinesu u naporima za ja~awe ukrajinske odbrane. Norve{ki premijer Jonas Gar Ster je na konferenciji za novinare sa nema~kim kancelarom, Olafom [olcom u Berlinu, rekao da je wegova zemqa spremna da pru`i podr{ku Ukrajini u nabavci sistema „patriot”, kako bi poboq{ala svoje sposobnosti u za{titi od vazdu{nih napada, prenosi Rojters.

Kako je Klaus iz Davosa rangirao svet, zavodio mlade koleginice i fakturisao suprugu

Deluje da ni u Davosu vi{e ne znaju ko pije, a ko pla}a - osim supruge Klausa [vaba. Ona je, prema preliminarnim nalazima istrage pokrenute nakon {to je stiglo pismo uzbuwiva~a o zlodelima wenog supruga, fakturisala putovawa Svetskom ekonomskom forumu iako formalno nije postojala ni u sistematizaciji radnih mesta.

Ali {ta je jedan ra~un vi{ka za nezvani~ni klub svetskih mo}nika kad su ~itavu planetu godinama rangirali po konkurentnosti, dok im glavni kriterijum nije bio BDP, ve} o~uvawe dobrih odnosa?

Prema {vajcarskom listu „Zontags zajtung”, prva faza istrage je pokazala i da ~ovek, koji je pola veka proveo na ~elu Svetskog ekonomskog foruma, nije bio samo akademski manipulator globalnih tabela, ve} i entuzijasta u slawu „neprimerenih mejlova mla|im zaposlenima”. I to ne bilo kakvih mejlova - ve}, kako se nagove{tava, lascivnih.

Jedno od najzabavnijih otkri}a ipak nije to da je ovaj osamdesetsedmogodi{wak slao neprimerene mejlove mladim koleginicama, ve} da je [vab vi{e puta intervenisao u Globalnom izve{taju o konkurentnosti, mewaju}i ili bri{u}i ocene pojedinim dr`avama. Ako vam se ~inilo da neka neobi~na dr`ava iznenada isko~i kao inovacioni lider - sad je jasno za{to. Zato {to je [vab intervenisao kako bi promenio ili suzbio nepovoqne ocene pojedinih zemaqa i tako o~uvao diplomatske odnose ili izbegao politi~ke posledice.

Navodno su na listi „pode{avawa” bili Bliski istok, Severna Afrika i Indija. A u jednom slu~aju, li~no je tra`io da se negativan izve{taj ne objavi i to nakon konsultacija sa jednim zvani~nikom strane vlade.

Dok su obja{wavali da treba da jedemo insekte i ne grejemo dnevnu sobu iznad 17 stepeni, [vab i wegova gospo|a tro{ili su stotine hiqada franaka na „slu`bena” putovawa. Uprkos tome {to niko nije bio siguran za koju funkciju je gospo|a bila zadu`ena. Osim ako „supruga vizionara” ne ulazi u kategoriju neprofitnog menaxmenta.

A kako izgleda to nije slu~aj, istraga obuhvata tro{kove u visini 900.000 {vajcarskih franaka koje su napravili gospodin i gospo|a Davos.

Mediji: Amerika rasporedila nuklearne bombe u Velikoj Britaniji

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave rasporedile su nekoliko nuklearnih bombi u Velikoj Britaniji prvi put posle 17 godina, izve{tava UK „Difens Xornal“.

„Vi{e termonuklearnih bombi B61-12 preme{teno je u vazduhoplovnu bazu Lejkenhit Kraqevskog ratnog vazduhoplovstva u Safoku“, navodi se u objavi.

U ~lanku se tvrdi da bi povratak oru`ja predstavqao zna~ajnu promenu u nuklearnoj strategiji NATO-a „u kontekstu pogor{awa odnosa sa Rusijom i sve ve}eg naglaska na obuzdavawe“.

Ameri~ko nuklearno oru`je bilo je stacionirano u Lejkenhitu tokom Hladnog rata.

Poznato je da je posledwi put ukloweno 2008. godine, kao deo smawewa naoru`awa u Evropi.

Prema ~asopisu, pretpostavqa se da su bombe preme{tene iz Centra za nuklearno oru`je ameri~kog vazduhoplovstva u vazduhoplovnoj bazi Kirtland u Novom Meksiku u novoizgra|eni bezbedni skladi{ni objekat u Velikoj Britaniji. Ni ameri~ko ratno vazduhoplovstvo ni britanske vlasti nisu komentarisale raspore|ivawe oru`ja.

U maju je portparol ruskog predsednika, Dmitrij Peskov, izjavio da {irewe nuklearnog oru`ja u Evropi ne}e pove}ati bezbednost evropskog kontinenta.

Rusija je posledwih godina primetila nevi|enu aktivnost NATO-a na svojim zapadnim granicama. Alijansa pro{iruje svoje inicijative i to naziva „obuzdavawem ruske agresije“. Rusko Ministarstvo spoqnih poslova je saop{tilo da Rusija ostaje otvorena za dijalog sa NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi, dok Zapad mora da odustane od kursa militarizacije kontinenta.

UN: ofanziva IDF-a u Deir al Balahu preti da li{i Gazu izvora vode

Portparol Ujediwenih nacija Stefan Di`arik izjavio je da ofanziva Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) u Deir al Balahu preti da li{i Gazu kqu~nih izvora vode.

On je kazao da bi gubitak postrojewa za desalinizaciju vode kod Deir al Balaha u ju`nom delu Pojasa Gaze, iz kog je izraelska vojska naredila evakuaciju Palestinaca, „bio katastrofalan” za qude koji iz wega dobijaju pija}u vodu, prenosi Tajms of Izrael.

„Gubitak ovog objekta bio bi katastrofalan za qude koji zavise od wega za pristup sve`oj vodi”, kazao je Di`arik.

Postrojewe je glavni izvor vode za pi}e i za stotine hiqada interno raseqenih u priobalnoj zoni Mavasi.

Portparol UN je rekao da se od po~etka jula 80 odsto vodovodnih, sanitarnih i higijenskih objekata u Gazi nalazi u izraelskim militarizovanim zonama ili u podru~jima koja su stavqena pod nare|ewa za evakuaciju.

Di`arik je kazao da 93 odsto doma}instava u Gazi nije imalo pristup vodi od pro{log meseca, a da je trenutno 87 odsto povr{ine Gaze pod izraelskim nare|ewem za evakuaciju, {to je oko 2,1 milion qudi stisnulo u fragmentirana podru~ja Pojasa gde gotovo da nema dostupnih usluga.

Di`arik je naveo da }e humanitarno osobqe UN ostati u podru~jima Deir al Balaha. Istakao je da oko 1,3 miliona qudi u Gazi treba skloni{te i ku}ne potrep{tine, ali da ulazak nikakve pomo}i takve vrste nije dozvoqena u Gazu u proteklih 140 dana.

Di`arik je kazao da, iako je Izrael dozvolio da konvoj cisterni sa gorivom u|e u Gazu ranije ovog meseca, koli~ina jedva da je bila dovoqna, i pozvao je izraelske vlasti da odobre prebacivawe dodatnih konvoja.

Izraelski tenkovi su prvi put u{li u ju`ne i isto~ne delove grada Deir Al-Balah u Pojasu Gaze, oblast za koju, prema izraelskim izvorima, vojska veruje da se u woj mo`da nalaze neki od

PREVRNUO SE TURISTI^KI BROD U VIJETNAMU, NAJMAWE 34 @RTVE

Najmawe 34 osobe su poginule, a nekoliko se jo{ uvek vodi kao nestalo nakon {to se turisti~ki brod prevrnuo u Vijetnamu usled lo{eg vremena. Incident se dogodio u zalivu Ha Long, popularnoj turisti~koj destinaciji na severu zemqe.

Ve}ina putnika su bile vijetnamske porodice koje su do{le u posetu iz glavnog grada Hanoja. Jake ki{e ote`avaju potragu za pre`ivelima, ka`u spasioci, ali do sada je 11 qudi izvu~eno `ivo iz vode.

Brod „Wonder Seas” (^udesna mora), prevozio je 53 osobe kada se prevrnuo nakon {to je nai{ao na iznenadnu oluju, navodi se u saop{tewu vijetnamske grani~ne stra`e i mornarice.

^etrnaestogodi{wi de~ak je spa{en nakon ~etiri sata zarobqen u vazdu{nom xepu u prevrnutom trupu, rekao je jedan zvani~nik.

Direktor bolnice Le Ngok Zung rekao je da je me|u spa{enima i desetogodi{wi de~ak, koji je trenutno u stabilnom stawu u bolnici Bai ^aj.

Od do sada prona|enih tela, najmawe osam su deca, izve{tavaju lokalni mediji.

Zaliv Ha Long u provinciji Kuang Nin je ispuwen stotinama malih ostrvaca, nalazi se na listi svetske ba{tine UNESKO-a, i godi{we ga obi}e oko 4 miliona turista.

preostalih izraelskih talaca. Upad i bombardovawe naterali su desetine porodica koje su ostale u tom podru~ju da pobegnu i upute se zapadno, ka obalskom delu Deir Al-Balaha i obli`wem Kan Junisu, prenosi Rojters.

Izraelska vojska je saop{tila da nije u{la u ~etvrti Deir al-Balaha na koje se odnosio nalog za evakuaciju tokom trenutnog sukoba, te da nastavqa „da deluje sna`no kako bi uni{tila neprijateqske sposobnosti i teroristi~ku infrastrukturu u tom podru~ju”. Izraelski izvori su naveli da je razlog zbog kojeg vojska do sada nije ulazila u to podru~je, taj {to sumwaju da Hamas tamo dr`i taoce.

[VAJCARSKA PLANIRA

DA MODERNIZUJE OKO 8.000 STARIH BUNKERA [IROM ZEMQE

[vajcarska vojska planira da modernizuje oko 8.000 starih ratnih bunkera {irom zemqe, od kojih neki datiraju jo{ iz 1886. godine, a pritom namerava da koristi inovativna i pristupa~na re{ewa. Bunkeri, koji su nekada {titili strate{ke ta~ke tokom Drugog svetskog i Hladnog rata, dugo su bili zapu{teni, a mnogi su prodati civilima i pretvoreni u podrume za sir, galerije, hotele ili skladi{ta podataka, prenosi Jurowuz. Zbog pove}anih bezbednosnih izazova usled rata u Ukrajini, vojska je obustavila prodaju bunkera i planira da ih pretvori u moderne odbrambene centre uz minimalne tro{kove i osobqe.

Pored ja~awa nacionalne odbrane, neki kantoni su civilna skloni{ta prilagodili za privremeni sme{taj za izbeglice. [vajcarsko dru{tvo za tehnologiju i oru`ane snage organizova}e u septembru „dan inovacija” za prikupqawe ideja iz razli~itih sektora.

„Tra`imo ideje iz svih sektora, ne samo odbrane”, naglasilo je to dru{tvo.

MARKO [ELI] MAR^ELO, USPE[NI SRPSKI PISAC I MUZI^AR:

Sloboda se uvek osvajala. I uvek je imala cenu, tra`ila `rtvu

Marko [eli} Mar~elo pisac je kojem se dogodila muzika, iako redosled objavqivawa dela sugeri{e da se desilo obrnuto. Diplomirao je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, smer srpski jezik i kwi`evnost. @ivi i radi u Beogradu.

n Pisac, pesnik, muzi~ar kome se muzika dogodila, ali kada se osvrne{ iza sebe, mada je jo{ uvek rano za to, {ta bi Ti rekao, ko je Mar~elo?

- Volim da mislim kako u potrazi za tim odgovorom uvek treba gledati ispred, a ne iza sebe: dok god `ivimo, jo{ nismo postali svoja kona~na verzija. To na stranu, nikad nisam bio naro~iti obo`avalac te ko si ti u stvari mistike oko autora: kao, deluju neobi~no, ali onda, u obrtu koji ama ba{ nikad nismo videli, ispostavi se da su to neki potpuni obi~waci, ~ak pomalo dosadni svojim obi~lukom. A zapravo, obi~no i neobi~no su kategorije koje zavise jedino od toga s kim u datom trenutku sedi{ za stolom; ako bismo sebe definisali svojim zanimawem, ja se, eto, bavim ~itawem i pisawem. I ne misti~arim u vezi s tim (smeh).

n Kako nastaje jedna Tvoja pesma? Mnoge Tvoje kolege imaju neke svoje male rituale, da li ih i Ti ima{? I da li, dok stvara{ tekst, ima{ u glavi kako }e zvu~ati muzika?

- Ako se ispijawe litara kafe ra~una u ritual, onda imam, i prili~no je propra}en cigaretama, i de{ava se no}u. Ni tu nema mistike: biram no} samo zato {to je tiha i mirna, telefoni ne zvone, qudi spavaju. To je {to se ti~e onog ”izvr{nog” dela. Etape pre toga: prikupqawe i odabir ideja, {to jasnije artikulisawe {ta se zapravo ho}e; razgovor s koautorima, prijateqima iz benda, o tome {ta je zamisao – deo u kome se, naravno, pojavi jo{ ideja i mogu}ih re{ewa; kada iz toga nastane osnovna melodija – ”embrion” pesme – tek tada prelazim na pisawe konkretnih stihova, kako bi {to boqe ”legli” na muziku. Ukratko: znam {ta ho}u od pesme pre nego {to je zapravo napi{em, razgovaram sa saradnicima i ”re`iramo” pesmu, kompozitori prave wenu prvu muzi~ku skicu i tek tada se bacam na tekst (premda naj~e{}e imam poneki stih unapred, ali vrlo malo); potom se bavimo detaqima, sve dok ne stignemo tamo kud smo po{li i ne osetimo da pesma ”radi”. Ovo poja{wava odgovor na prvo pitawe: qudi vole da misle kako su autori nekakvi alhemi~ari, a mislim da su neuporedivo vi{e – radnici. Mawe ~arobwa{tvo, a vi{e proces.

n Koliko se muzi~ar i pisac Mar~elo razlikuje od „obi~nog momka“ Marka [eli}a?

- Ovo je opet u fascikli one mistike s po~etka pri~e: iz nekog razloga, qudi su skloni da veruju kako izme|u autora i osobe nu`no postoji neka tako monumentalna razlika da je vredna pri~e. I znamo poreklo toga: koliko smo puta ~uli da je neki komi~ar privatno zapravo nam}orast, ili da je neko `ongler re~ima na papiru a ina~e povu~ena, }utqiva osoba. Ali kad se boqe razmisli, to nisu su{tinske, to su samo pojavne razlike.

n Jedna od ~estih tema u Tvojim pesmama i kwigama je sloboda. Jesmo li slobodni, i {ta je po Tvom mi{qewu sloboda?

- Pa, sloboda bi trebalo da je svakome garantovana, ali zapravo nije nikome. Na`alost, sloboda se uvek osvajala. I uvek je imala cenu, tra`ila `rtvu. Kod nas se, pride, sloboda lak{e oduzme nego {to se vrati nazad. I to je tako na kolektivnom koliko i na individualnom planu.

Ako me pita{ da li je moja, na{a zemqa trenutno slobodna – ne, nimalo. Mi smo pod doma}om okupacijom.

n Ti si neko ko ne pristaje da mirno posmatra `ivot, ve} se trudi{ da u wemu aktivno u~estvuje{. Jedna od tih aktivnosti je i regionalna emisija „Perspektiva“. Kakva je na{a perspektiva, i ima li je Balkan, koji izgleda ovako kako ve} izgleda?

- Perspektive uvek ima, samo je pitawe kakve. Ekipa emisije ve} sedam godina putuje po regionu od grada do grada i razgovara sa sredwo{kolcima i studentima o tome kako `ive u svojim sredinama, {ta su problemi, koja su mogu}a re{ewa, te kako generalno razmi{qaju o dru{tvenim temama. Ideja je da se napokon zaista ~uje wihov glas, jer izgleda da svi pri~aju o mladima, ali niko ne bi da ih zapravo ~uje i suo~i se s onim {to imaju da ka`u. To poku{avamo da makar za jotu pomerimo. Moj glavni utisak je da oni nisu ni pribli`no tako nesvesni i nezainteresovani kako to vole da tvrde oni koji ne bi da ih ~uju. Da, oni mo`da nisu zaiteresovani da pomno prate dnevnu politiku, ali to ne zna~i da im stvari generalno nisu jasne. Otud nije upitna wihova perspektiva, nego perspektiva zemqe koja ne ~ini ni{ta da ih zadr`i ovde i konstatno manekeni{e huqe kao primer uspe{nosti. Voleo bih vi{e od svega da ti sjajni klinci ostanu ovde i okrenu zemqu naglava~ke – dakle, tako da dno padne na dno – ali ne mogu da ih krivim ni ako odu.

n U predstavi “Bura” Kokana Mladenovi}a, po motivima drame Vilijema [ekspira, tuma~i{ lik Arijela i potpisuje{ tekstove svih songova, koje si si uradio zajedno sa svojim najbli`im saradnicima Nevenom Glibeti} Nensi

(glas i vokalne melodije) i Radetom Sklopi}em Rejdom (kompozicije). Koliko je to bilo te{ko i da li Ti se ponekad ~ini da smo svi brodolomnici na uzburkanom moru?

- Mislim da bi to svakome ko nije glumac, niti to namerava da postane, bio golem izazov. Ali na{ prijateq i saborac Kokan bio je uveren da je to dobra ideja, i pristao sam na eksperiment, budu}i da je re~ o jednokratnom iskustvu a ne o trajnom uskakawu u tu| teren (smeh). Bio je to mukotrpan rad, ali veoma mi se dopada Arijel kojeg smo oblikovali. I velika je ~ast udru`iti kreativnost s genijalcem kakav je Kokan. Mi tu ipak nismo bili brodolomnici, jer nas je vodila wegova ~vrsta vizija.

n U jednom od songova, koji nosi naslov „Onaj ko nije rekao ne“, jedan stih ka`e: „Samo sam radio svoj posao.“ Da li je to zaista opravdawe i mo`e li se ba{ sve opravdati tom re~enicom?

- Naravno da ne, i to celi svet zna jo{ od ~uvenog su|ewa Ajhmanu, koji se branio sli~nom re~enicom. Me|utim, vaqa imati u vidu da se mo`e zlo~initi ne samo tako {to radi{ svoj monstruozni posao – nego i tako {to svoj ina~e ~astan posao monstruozno NE radi{. Pogledaj, na primer, na{u dr`avnu tu`iteqku.

n ^ini se da je isto i sa pesmom „Ostrvo mr`we“: mo`e li se zlo zaustaviti i mo`emo li mi, kao pojedinci, da uti~emo na to da mr`wa prestane?

- ^itava radwa [ekspirovog komada odigrava se na jednom ostrvu, koje Kokan tretira kao metaforu za na{e krajeve: slepilo mr`we i `e|i za osvetom {tafetno se prenosi na nove nara{taje, koji tako postaju tobo`e du`ni da tu|e krive drine pojme kao svoje, i nema se kud,

jer sve drugo je ”izdaja”. Otud je re{ewe te nevoqe vrlo bukvalno posao za sve nas: ne pristajem nikada na to da smo svi odgovorni za rat, za zlo~ine, ne pristajem na to da smo svi odgovorni za problem – ali za re{avawe veoma jesmo, jer se ti~e svih nas. n Ipak, u „Zemqi za vas“, songu, ka`e{ da nada ipak postoji?

- Naravno da postoji. To je i u predstavi mesto nade, song za Mirandu i Ferdinanda, dvoje mladih sa suprotnih strana u sukobu. Koji ne samo {to se ne mrze, nego se vole. U refrenu je stih iz ”Kraqa Lira”: ”…i neka promeni se, il nek nestane sve.” Ovo je zemqa za wih. Ovo su zemqe za wih. Za sve wih. Ako ne nau~imo da `ivimo jedni s drugima, `ive}emo jedni protiv drugih dok se me|usobno ne istrebimo kao posledwe budale koje, u eri kad se ratuje ekonomski, jo{ vitlaju motkama i pu{kama. Ili }e se sve promeniti, ili }e sve zaista nestati.

n A postoji li {ansa da se mi, kao narod, generalno popravimo, da postanemo boqi nego {to jesmo, da ponovo po~nemo da negujemo neke vrednosti na kojima je odrastala na{a generacija i koje smo zapamtili kao pozitivne i dobre?

- Ne volim dve vrste qudi: one koji misle da smo kao narod gori od drugih i one koji pak misle da smo boqi. Nevoqa je naprosto u tome {to smo se, mic po mic, skuvali kao ona `aba u {erpi {to ne primeti da se temperatura ringle postepeno pewe do kqu~awa, i sad smo tu gde jesmo, tu gde bi bio apsolutno svaki narod posle nekoliko pogre{nih decenija. Ali na{i qudi se momentalno privedu redu ~im se presele u bilo koju ure|enu zemqu, {to pokazuje da nikakva ”nepopravqivost” nije posredi. Posredi je odsustvo pravila u ovim na{im zemqama, ~iwenica da su zakoni samo mrtvo slovo na papiru i da u su{tini vlada jedino nepisani zakon ja~eg. U takvoj atmosferi, onoj koja prili~i divqini, qudi se pona{aju primereno divqa~ki, jer u tome vide jedini na~in pre`ivqavawa. Istorija ka`e da to hrli ka jednom od dva mogu}a ishoda: ka eksploziji koja resetuje pri~u ili ka totalnom skliznu}u u totalitarno.

n Jesu li dru{tvene mre`e pomo} umetnicima u ovakvim vremenima? Jesi li aktivan na mre`ama i da li kontaktira{ sa publikom?

- Jesu pomo}, posebno kad se uzme u obzir na {ta doma}i mediji li~e. Mre`e su li~ni medij koji li~no ure|uje{, tu publika mo`e da na|e sve informacije o tome gde si/kad si i na ~emu radi{ – i zato vi{e niko od javnih li~nosti nema opravdawa za sau~estvovawe u op{toj medijskoj {alabajzerizaciji stvarnosti. Sad je napokon jasno da to rade samo oni koji to vole. I, dobro, oni koji misle da je propast ako te ne vide {iroke mase, da je sve drugo ~ist neuspeh. Ko tako ne misli, shvata da mre`e daju priliku da se kad god po`eli{ obrati{ onima koje tvoj rad uistinu zanima, te da mo`e{ da bira{ na kojem }e{ se masovnom mediju pojaviti, a na kom ne. Meni to zvu~i odli~no. n I za kraj ovog razgovora, {ta bi poru~io ~itaocima na{eg portala?

- Evo ba{ ni{ta, `ivota mi. Mislim da su qudi dobrano umorni od toga da im se ne{to poru~uje. Ako ne mo`e{ da im poru~i{ deset }evapa i turu pi}a, boqe nemoj ni{ta. Jer svima su preko glave razni u~iteqi `ivqewa i instant-savetnici. Qudi danas mnogo vi{e `ude za saveznicima nego za savetnicima, a savetnika je sve vi{e upravo zato {to je to lak{e nego biti saveznik.

U Prijedoru obele`en

Dan se}awa na ubijenu decu u NDH

Dan se}awa na decu ubijenu tokom genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH 1941-1945. godine obele`en je u zaseoku Macure kod Prijerdora u organizaciji Odbora Vlade Republike Srpske za wegovawe tradicije oslobodila~kih ratova. Kabinet Milatovi}a potvrdio U Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj, prema nepotpunim istoriografskim podacima, na najzverskije na~ine ubijeno je i umoreno 74.642 dece starosti od novoro|en~eta do 14 godina, saop{teno je iz Ministarstva rada i bora~ko-invalidske za{tite Republike Srpske, prenosi RTRS. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da su ti nevini mali qudi simbol najdubqe nepravde i vapaj savesti ~ove~anstva protiv mr`we i qudskog zla.

„To su imena koja nisu do`ivela ni prvo {kolsko zvono, ruke koje nisu nacrtale ni cvet, o~i koje su svet gledale samo kroz strah. Stradali su samo zato {to su bili ‚druga~iji’, {to su bili neke druge nacionalnosti, a u stvari - bili su naj~istiji i najneviniji.

Zato je na{a obaveza, kao naroda i kao dr`ave, da ih ne zaboravimo, jer se}awe je otpor zlu i monstruoznosti, se}awe je pravda, a }utawe je sau~esni{tvo u zlo~inu i qudskoj bestijalnosti. Istina je na{a obaveza, a se}awe na{ dug”, poru~io je Dodik.

Pomen za ubijenu decu u NDH slu`en je u 18 ~asova kod spomen-kosturnice, nakon ~ega je usledilo polagawe venca i cve}a i duhovni program. NDH je bila jedina dr`ava u Evropi u kojoj su postojali logori za decu, i to u Sisku, Jastrebarskom, U Gorwem Jelovcu u leto 1942. godine bez ispaqenog metka ubijeno je 75 dece do 14 godina. U procesu „pro~i{}avawa hrvatske nacije”, srpska, romska i jevrejska deca ubijana su na najstra{nije mogu}e na~ine - vi{e od 10.000 srpske dece u Staroj Gradi{ki, oko 5.680 u Jablancu i Mlaki, oko 1.300 u logoru tri u Jasenovcu, oko 1.400 u Novskoj, oko 2.450 u Prijedoru, oko 2.000 u Cerovqanima kod Kozarske Dubice, dok je u logor na Starom Sajmi{tu u Zemunu otpremqeno oko 1.000 dece.

Utvr|eno je da je samo u Jasenovcu stradalo 19.432 dece. Deca su ubijana i na brojnim strati{tima izvan logora, pa je tako u Prebilovcima ubijeno 120 dece mla|e od 12 godina, a u Drakuli}u, Motikama i [argovcu 551 dete. Brojna su srpska neja~ nestala bez traga, po jamama, gudurama, po kr{u Banije, Korduna, Hercegovine, po Kozari i na brojnim drugim mestima gde su `iveli Srbi.

Sabor u Biqe{evu kod Kakwa okupio Srbe iz svih krajeva sveta

Mitropolit

crnogorsko-primorski Joanikije poru~io je tokom Sveeparhijskog sabora u Biqe{evu kod Kakwa koji je okupio Srbe iz svih krajeva sveta da sve{tenomu~enici Mitropolije dabrobosanske sa Svetim Petrom Zimowi}em na ~elu okupqaju, ohrabruju i svojim primerom pokazuju srpskom narodu kako treba `iveti. „@rtva sve{tenomu~enika Miladina Mini}a, ubijenog 1941. godine u Bi{qevu u blizini Crkve Ro|ewa Svetog Jovana Krstiteqa ima toliku silu da verni narod sabira, podse}a, ohrabruje i nadahwuje”, rekao je vladika Joanikije u hramu Ro|ena Svetog Jovana Krstiteqa na dan Svetih sve{tenomu~enika dabrobosanskih, kojem su na svetoj liturgiji saslu`ivali mitropoliti dabrobosanski Hrizostom i zahumsko-hercegova~ki i stonsko-primorski Dimitrije, sve{tenstvo i sve{tenomona{tvo vi{e eparhija SPC Mitropolit Hrizostom naglasio je zna~aj odr`avawa uspomene na sve{tenike SPC koji su stradali i podsetio da je srpski narod i u Drugom svetskom ratu, ali i u posledwem Odbrambeno-otaxbinskom ratu branio ~ast i dostojanstvo svoje otaxbine.

„Malo Srba se vratilo na svoja ogwi{ta u Biqe{evo, ali ovaj Sveeparhijski sabor u spomen sve{tenomu~enika Mitropolije dabrobosanske danas je okupio Srbe iz svih krajeva sveta”, rekao je mitropoliti Hrizostom i naglasio da }e naredne godine Sveeparhijski sabor biti odr`an na Kupresu, u spomen na sve{tenomu~enika Marka Popovi}a.

Sveti arhijerejski sabor SPC u maju 2005. godine je proglasio svetim sve{tenomu~enike dabrobosanske postradale od usta{a i komunista posle Drugog svetskog rata.

Sami sebe blokirali

Bosna i Hercegovina osta}e bez vi{e od 100 miliona evra pomo}i iz evropskih fondova jer su wene vlasti jo{ jednom propustile rokove za izradu plana reformi {to je Brisel postavio kao uslov za ukqu~ivawe u Plan rasta za Zapadni Balkan.

Ta informacija prosle|ena je lokalnim medijima u BiH iz izvora Evropske komisije uz poja{wewe kako su o tome 17. juna pismom izvestili predsednicu Saveta ministara BiH Borjanu Kri{to. Ona se nije oglasila, ali jeste ministar spoqnih poslova Elmedin Konakovi}.

U izjavi iz Va{ingtona gde je bio u ranoj poseti kazao je kako time nije preterano iznena|en jer su sli~na upozorewa stizala i ranije, ukqu~uju}i ono da bi BiH mogla biti u potpunosti eliminisana iz projekata vezanih za Plan rasta.

Za sada }e joj ipak biti uskra}eno 108,5 miliona evra koje je trebalo da dobije kao prvi podsticaj sprovo|ewu reformi koje bi oja~ale privredu {to je deset posto od ukupnog iznosa od oko milijarde evra na koje ta zemqa mo`e ra~unati.

Ukupni fond osmi{qen kao podr{ka Planu rasta za {est dr`ava zapadnog Balkana vredan je {est milijardi evra. Ciq tog projekta je br`a integracija dr`ava tog regiona s evropskim tr`i{tem kroz ja~awe me|udr`avne privredne saradwe.

[mit nametno dve odluke: o Vijaduktu i izbornom procesu

Kristijan [mit, koji u Republici Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika, nametnuo je odluke koje se odnose na slu~aj „Vijadukt” i izborni proces. U slu~aju re{avawa arbitra`ne presude u predmetu slovena~ke firme Vijadukt i drugi protiv BiH, [mit je nametnuo odluku kojom se predvi|a uzimawe novca iz sredstava od akciza s jedinstvenog ra~una, ali od dela koji pripada Republici Srpskoj.

Kada je rije~ o izbornom procesu, odnosno izdvajawu novca za nove tehnologije, [mit je „predvideo” da novac obezbedi Centralna banka BiH.

[mit u Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika jer wegovo imenovawe nije potvr|eno u Savetu bezbednosti UN. Uprkos tome, [mit name}e odluke koriste}i se tzv. bonskim ovla{}ewima.

„Raweni smo, nismo izba~eni skroz, ali }e ovo uticati na na{u ekonomiju. Mo`da je to i posledwa opomena da zavr{imo svoj deo posla”, izjavio je Konakovi} komentari{u}i lo{e vesti iz Brisela. Suspenzija prve tran{e pomo }i direktan je rezultat ~iwenice da BiH jo{ nije uspela da dobije plan reformi na kojeg su trebalo da daju saglasnost svi nivoi vlasti {to je u toj dr`avi sa izuzetno komplikovanim ustrojstvom uglavnom nemogu}a misija.

Prvobitni plan reformi pro{le su godine blokirale ~etiri `upanije unutar Federacije BiH u kojima je na vlasti Stranka demokratske akcije (SDA) koja je u entitetu i na dr`avnom nivou u opoziciji.

U~inili su to uslovqavaju}i svoju saglasnost zahtevom da vlasti Republike Srpske ispu-

ne obaveze koje Bawaluka odbija, naprimer da popune sastav Ustavnog suda BiH dvojicom sudija srpske nacionalnosti. Nakon toga usledio je novi poku{aj kada su iz Saveta ministara inicirali prera|eni dokument koji je u formi nacrta dostavqen u Brisel po~etkom juna, ali postupak wegovog usvajawa do sada nije zavr{en iako su u BiH sami sebi dali rok od 45 dana da }e to u~initi.

Evropska poverenica za pro{irewe Marta Kos je u pismu koje je poslala na adresu Borjane Kri{to jo{ jednom pozvala vlasti BiH da bez odlagawa dostave kona~nu verziju plana reformi kako bi ga Evropska komisija mogla proceniti i eventualno odobriti.

Ne dogodi li se to 30. septembra usledi}e dodatno smawewe sredstava za jo{ deset posto.

Uspe{na akcija ga{ewa po`ara, Trebiwe ostaje stabilan i miran grad

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je izvedena odlu~uju}a uspe{na akcija ga{ewa po`ara na podru~ju Trebiwa, koje, kako je naveo, ostaje stabilan i miran grad.

Dodik je rekao da su u borbi sa po`arima u Trebiwu anga`ovani trebiwski vatrogasci, policajci, gra|ani i vazduhoplovna jedinica policije, kao i gradska uprava.

- Svaki dan sam imao informaciju o tome {ta se de{ava. Znao sam da je bilo dosta kriti~no i da je od uspeha dana{we akcije zavisio razvoj ~itavog po`ara, rekao je Dodik novinarima u mestu Staro Slano kod Trebiwa, gde je sa predstavnicima nadle`nih slu`bi obi{ao po`ari{ta, prenosi agencija Srna.

On je naveo da se uspelo u ga{ewu po`ara, dodaju}i da je na nepristupa~nim delovima vatra i daqe prisutna.

- To je {iroko podru~je. Gotovo je neshvatqivo da se na petnaestak mjesta razvija po`ari{te. Vetar to raznese i prebaci, rekao je Dodik.

On je istakao da je najva`nije da nije bilo materijalne {tete na privatnim objektima i da qudi nisu povre|eni.

- Vide}emo koliko iznosi {teta u ekolo{kom smislu, rekao je Dodik.

On je dodao da je prevencija po`ara osnovno pitawe, napomiwu}i da je nemogu}e za{tititi se od prirodnih uzroka kao {to je grom i da je nemogu}e da vatrogasci gase odre|ena nepristupa~na po`ari{ta.

Za nedequ dana tri ubistva u ratu

{kaqaraca i kav~ana, do sada ubijeno 70 qudi

Tri osobe ubijene su u vatrenim obra~unima koji su se dogodili u proteklih nedequ dana u Crnoj Gori i [paniji. U Podgorici je 16. jula ubijen Igor Nedovi}, a Ivan Mila~i} likvidiran je u subotu 19. jula. U Barseloni je ubijen Filip Kne`evi}, a sumwa se da je re~ o obra~unima izme|u ozlogla{enih klanova iz Kotora, na {ta ukazuje ~iwenica da su `rtve u bezbednosnim krugovima ozna~ene kao bliske {kaqarcima i kav~anima.

Direktor crnogorske policije Lazar [}epanovi} je na konferenciji za medije u nedequ ocenio da je inicijalna kapisla za posledwa ubistva krenula iz [panije, gde je u Barseloni ubijen crnogorski dr`avqanin. Me|utim, zvani~nog obave{tewa o ubistvu Crnogorca iz [panije jo{ nema.

[}epanovi} je kazao da sada imamo 11 kriminalnih grupa, te da dvije najve}e broje vi{e od 300 ~lanova.

Kne`evi} su, kako se sumwa, bili bliski kav~anima.

Nedovi} je ubijen pre nekoliko dana, nedaleko od porodi~ne ku}e, tako|e u Podgorici. U bezbednosnim slu`bama bio je ozna~en kao ~lan kava~kog klana.

Izvori iz istrage navode da je Nedovi} najpre bio blizak ~lanovima {kaqarskog klana, ali da je u jednom trenutku „promenio stranu“ i priklonio se kav~anima. Napad na Nedovi}a snimile su nadzorne kamere. Na snimcima se vidi kako `rtva hoda i gleda u telefon. Kada je krenuo da ne{to na telefonu poka`e drugu koji je ve} seo na vespu spremaju}i se da je upali i ode, mla|i mu{karac, sa ka~ketom na glavi, u beloj majici i s ruksakom na le|ima, brzim hodom i uperenim pi{toqem uputio se prema Nedovi}u i pucao u wega.

Motiv ubistva nije poznat, a sumwe se da je re~ o osveti zbog promene strane. Nedovi} je i ranije bio meta napada. Sredinom maja ove godine, dok je boravio u ugostiteqskom objektu u podgori~kom nasequ Siti kvart, rawen je sa tri hica u stomak. Napada~ je tada pucao pred brojnim gostima, a zbog tog napada uhap{eni su Arjan Re~kovi} (22) i Tarik Muminovi} (21) iz Podgorice.

[}epanovi} je ocenio da je inicijalna kapisla krenula iz [panije kada je ubijen nakon ubistva Crnogorca, ali da zvani~nog obavje{tewa o ubistvu tog mladi}a iz [panije jo{ nema.

Podgori~anin Ivan Mila~i} ubijen je u subotu uve~e u lokalu „Taormina“ u ulici Svetozara Markovi}a u Podgorici, dok je S.R. rawen. Stradali je, prema informacija „Vijesti“, bio blizak {kaqarskom kriminalnom klanu, a zasad nije poznat motiv napada. Ubica je za sada u bekstvu. Kako je Pobjeda prenela, ubica je, navodno, bio obu~en u bermude i crnu majicu, sa ka~ketom na glav. Pri{ao je lokalu u kojem je bio Mila~i} i tada je u wegovom pravcu ispalio nekoliko metaka. Potom je pobegao u nepoznatom pravcu.

Ubijeni Mila~i} je odranije poznat istra`nim organima u Crnoj Gori. Kako su crnogorski mediji preneli, bio je osu|en na tri godine zatvora zbog produ`enog krivi~nog dela nedozvoqeno dr`awe oru`ja i eksplozivnih materija, a tako|e je bio osumwi~en za ubistvo Sa{e Klikovca u julu 2020. godine. Ipak, tih optu`bi je oslobo|en, pi{e Nova.rs.

Posledwe ubistvo je tre}a likvidacija u samo nedequ dana.

DVA KAV^ANA I JEDAN [KAQARAC

Svim `rtavama je zajedni~ka povezanos sa klanovima iz Kotora koji su u dugogodi{wem sukobu – {kaqarskim i kava~kim. Dok je Mila~i} blizak {kaqarskom klanu, ubijeni Igor Nedovi} i Filip

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

UBIJEN KAV^ANIN, OSVETA ZA KO@ARA?

Jo{ jedan kav~anin ubijen je pre nekoliko dana u Barseloni, u [paniji. Re~ je o Filipu Kne`evi}u sa Cetiwa, koji je izre{etan hicima na ulazu u zgradu, a napada~ je i daqe u bekstvu.

Kne`evi} se dovodio u vezu sa ubistvom pripadnika „{kaqarskog klana“, Alana Ko`ara i Damira Haxi}a na Krfu u julu 2020. godine.

Ubijeni Alan Ko`ar i Damir Haxi} su bili visokorangirani pripadnici „{kaqarskog klana“, a u vreme kada su ubijeni, krili su se i od suparni~ke, kava~ke grupe, ali i od nadle`nih organa. Uto~i{te su prona{li u jednoj luks vili sme{tenoj na izolovanoj lokaciji gr~kog ostrva. Ipak, ubice su ih prona{le i likvidirale.

Sumwe se da je ubistvo Kne`evi}a osveta za likvidaciju visokopozicioniranih {kaqaraca. Na to je u nedequ na konferenciji za medije ukazao i direktor crnogorske policije Lazar [}epanovi}.

On je kazao da je ubistvo u [paniji nastavak obra~una kriminalnih grupa i doda da ne iskqu~uje mogu}nost da je taj zlo~in po~iwen u znak odmazde zbog ranije izvr{enih krivi~nih dela. RAT TRAJE DU@E OD 10 GODINA, 70 QUDI LIKVIDIRANO

^ini se da se sukob izme|u {kaqaraca i kav~ana ponovo zao{trava nakon zati{ja koje je nastupilo proteklih nekoliko meseci. [kaqarci i kav~ani su u ratu godinama, ta~nije od 2014. godine kada je nestao tovar od 200 kilograma kokaina iz stana u Valensiji u [paniji. Tada se jedna ekipa podelila na dve kriminalne grupe – {kaqarski i kava~ki klan. Direktor policije [}epanovi} ka`e da u Crnoj Gori postoji 11 kriminalnih grupa, a da dve najve}e broje vi{e od 300 ~lanova.

Predsednik Crne Gore tra`i hitnu sednicu Saveta za odbranu i bezbednost zbog sukoba kriminalaca

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} rekao je da je odlu~io da sazove hitnu sednicu Saveta za odbranu i bezbednost zbog, kako je naveo, eskalacije nasiqa na ulicama i sukoba kriminalnih klanova.

„Povodom posledwih doga|aja, eskalacije nasiqa na na{im ulicama i sukoba kriminalnih klanova, koji s pravom izazivaju zabrinutost i ose}aj straha me|u gra|anima, doneo sam odluku da sazovem hitnu sednicu Saveta za odbranu i bezbednost. Sednica }e biti odr`ana u najkra}em zakonom predvi|enom roku”, naveo je Milatovi} na platformi Iks.

„Od nadle`nih institucija tra`im: detaqan uvid u trenutno stawe, jasne, odlu~ne i odmah primewive mere za o~uvawe i za{titu javne bezbednosti i sigurnosti. Gra|ani moraju imati ose}aj da dr`ava stoji iza wih sna`no, organizovano i bez oklevawa. Zbog ozbiqnosti situacije, o~ekujem prisustvo svih pozvanih ~lanova i u~esnika sednice”, poru~io je Milatovi}.

Pla`a u Crnoj Gori na kojoj le`aqke i suncobran ko{taju 200 evra dnevno!

Kao i svaka letwa turisti~ka atrakcija, tako i Crna Gora, ima svoje pristupa~nije delove obale, ali i one luksuznije koje su namewene za goste koji nemaju problem da izdvoje vi{e novca za sme{taj i ostale pogodnosti.

Turisti koji su ove godine posetili deo pla`e u Pr`nu, koja propada hotelu Maestral ka`u da iznajmqivawe dve le`aqke i suncobrana ko{taju 200 evra, dok je za goste hotela ova usluga besplatna. Na snimku koji je objavio „podgori~ki. portal“ na Instagramu, pla`a je potpuno prazna.

„Oslobodioci su uspeli da nas oslobode i od turista“, „Zato je na Kipru 7.5 evra set od dve le`aqke i suncobran. Ra~un va`i ceo dan za bilo koju pla`u na celom ostrvu“, „Sezona je top“, pisali su u komentarima.

Od po~etka letwe sezone turisti tvrde koji su posetili crnogorsko i hrvatsko primorije da je sezona po~ela lo{e, ali s obzirom na to da smo na polovini jula, ima jo{ vremena pre nego {to se podvu~e crta i zvani~ne institucije potvrde kako je pro{la ova turisti~ka sezona, naro~ito u vrtlogu sve ve}ih cena i inflacije.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

POSLE GOVORA NA PARASTOSU UBIJENIM I KIDNAPOVANIM

SRBIMA 1998 – 2000 U ORAHOVCU I VELIKOJ HO^I

Jednomese~ni pritvor pomo}niku

direktora Kancelarije za KiM, Igoru Popovi}u, uhap{enog u petak

Osnovni sud u Pri{tini je, u nedequ 20. jula, odredio jednomese~ni pritvor pomo}niku direktora Kancelarije za KiM, Igoru Popovi}u, koji je uhap{en u petak, 18. jula, na prelazu Brwak na severu Kosova nakon govora tog dana u Velikoj Ho~i u kojem je pripadnike OVK nazvao „teroristima“. Popovi} je u petak, 18. jula, prisustvovao parastosu u Velikoj Ho~i kojim je obele`en dan se}awa na stradale i kidnapovane Srbe sa teritorije op{tine Orahovac u periodu od 1998. do 2000. godine.

„Na{a bra}a postradala su zato {to teroristi OVK nisu `eleli Srbe na ovim prostori-

ma“, kazao je, izme|u ostalog Popovi}.

U me|uvremenu je vi{e medija u Pri{tini nezvani~no izvestilo da je Popovi} priveden upravo zbog ove izjave, {to je potom potvrdio i kosovski ministar unutra{wih poslova u tehni~kom mandatu, Xeqaq Sve~qa, navode}i da Pri{tina „ne}e tolerisati uvrede i skrnavqewe istorije, a kamoli oslobodila~kog rata koji je predvodila OVK“. Kancelarija za KiM je uz osudu zahtevala hitno pu{tawe. To se, me|utim, nije dogodilo. Iz Kosovske policije regiona Sever saop{tili su da je Popovi} priveden na prelazu Brwak, a da je potom ispitan u Severnoj

Mitrovici, te da mu je odre|ena mera zadr`avawa do 48 sati.

U nedequ, 20. jula, Popovi} je izveden pred sudiju Osnovnog suda u Pri{tini usled zahteva tu`ila{tva da mu se odredi pritvor a gde mu je sudija odredio pritvor od 30 dana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} o pritvarawu Popovi}a je kazao da je ‘’Kurti u potpunosti izgubio razum i da `eli sukobe’’.

„Reagova}emo na veoma tvrd na~in, zato {to ovaj teror u nekom trenutku mora da stane“, poru~io je u nedequ uve~e predsednik Srbije, komentari{u}i hap{ewe pomo}nika direktora Kancelarije za KiM.

DOKLE SE STIGLO U RADU SPECIJALNOG SUDA U HAGU ZA ZLO^INE

OVK NA KIM 1998 - 2000. GODINE

Do sada su izre~ene dve presude za ratne zlo~ine, i jo{ dve za ometawe pravde

Specijalni sud u Hagu odbio je, u sredu 16. jula, zahtev biv{eg vo|e OVK Ha{ima Ta~ija i trojice saoptu`enih da odbaci neke od ta~aka optu`nice koja ih tereti za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti na Kosovu i u Albaniji, 1998-2000.

Po{to je tu`ila{tvo, sredinom aprila 2025, zavr{ilo dvogodi{wi dokazni postupak protiv optu`enih, wihovi branioci podneli su, sredinom jula, zajedni~ki poverqivi zahtev za odbacivawe nekih od ta~aka optu`nice.

Kako je 16. jula rekao predsedavaju}i sudija ^arls Smit, odbrane su zatra`ile da budu odba~ene sve optu`be za zlo~ine po~iwene pre kraja maja 1998. i posle 20. juna 1999. Branioci tvrde da je u tom periodu trajao sukob na Kosovu.

Obrazla`u}i odluku ve}a da odbaci zahtev odbrane, sudija Smit rekao je da, po pravilima suda, optu`eni mogu zatra`iti samo odbacivawe celih ta~aka optu`nice, za koje smatraju da nisu dokazane, a ne pojedinih optu`bi ili „materijalnih

~iwenica“, kako su to u~inili zastupnici Ta~ija, Veseqija, Seqimija i Krasni}ija.

Na su|ewu ~etvorici vo|a OVK, 17. jula, okon~an dokazni postupak zastupnika vi{e od 150 `rtava koje u~estvuju u procesu. Po{to zastupnik `rtava izvede svoje dokaze, trebalo bi da krajem avgusta usledi dokazni postupak odbrane optu`enih. Su|ewe Ta~iju i saoptu`enima po~elo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023, a tu`ioci su svoj dokazni postupak okon~ali 15. aprila 2025. godine.

Specijalizovana ve}a Kosova, sa sedi{tem u Hagu u Holandiji, do sada su objavila dve presude za ratne zlo~ine, i jo{ dve za ometawe pravde.

Pjeter [aqa je osu|en je 16. jula 2024. na 18 godina zatvora zbog proizvoqnog li{avawa slobode, mu~ewa i ubistva. Salih Mustafa je usu|en je 16. decembra 2022. na 26 godina zatvora zbog protivpravnog ubistva, proizvoqnog li{avawa slobode i mu~ewa. Apelacioni sud mu je 14. decembra 2023. smawio kaznu na 22 godine zatvora. Nasim Haradinaj je osu|en je 18. maja 2022. na 4 i po godine zatvora zbog ometawa sprovo|ewa pravde. Apelacioni sud mu je 2. februara 2023. smawio kaznu na 4 godine i 3 meseca zatvora. Specijalizovana ve}a u Hagu su 14. decembra 2023. izmenila kaznu, dozvoqavaju}i mu da bude pu{ten pod odre|enim uslovima. Hisni Gucati osu|en je 18. maja 2022. na 4 i po godine zatvora zbog ometawa sprovo|ewa pravde. Apelacioni sud mu je 2. februara 2023. smawio kaznu na 4 godine i 3 meseca zatvora. Specijalizovana ve}a u Hagu su 17. oktobra 2023. izmenila kaznu, dozvoqavaju}i mu da bude pu{ten pod odre|enim uslovima.

SVE VI[E INTERESOVAWA MLADIH ZA [KOLOVAWE NA UNIVERZITETU IZ PRI[TINE SA PRIVREMENIM SEDI[TEM U KOSOVSKOJ MITROVICI Na Pri{tinskom univerzitetu ima mesta za 1.688 bruco{a a u junu upisano wih 668

Univerzitet u Pri{tini, uprkos ote`anim uslovima rada, uspeva da ostvaruje rezultate koji ga svrstavaju u vrh visoko{kolskih ustanova u Srbiji. – Univerzitet je stub opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji

Na Pri{tinskom univerzitetu (PU) sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici, gde se nastava na deset fakulteta poha|a po nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete Republike Srbije, u prvom upisnom roku akademske 2025/26. godine upisano je 668 polaznika prve godine osnovnih studija. O tro{ku dr`avnog buxeta studira}e 580 bruco{a, dok je samofinansiraju}ih 88 polaznika prve godine. Upis je zavr{en 15. jula, a u slede}em, septembarskom roku ostalo je 1.062 mesta, od kojih 604 na buxetu i 422 za samofinansirawe.

- U prvom upisnom roku broj podnetih prijava je bio ~ak pet puta ve}i u odnosu na prethodnih pet godina. Imaju}i u vidu okolnosti, posebno bezbednosnu situaciju, vi{e smo nego iznena|eni odzivom budu}ih akademaca, ocenio je prof. dr Neboj{a Arsi}, rektor Pri{tinskog univerziteta.

Drugi konkursni rok po~e}e 1. septembra, za kada je planirano prijavqivawe kandidata, i traja}e do 9. septembra. Polagawe prijemnih ispita bi}e organizovano od 8. do 10. septembra, dok }e

upis biti zavr{en pet dana kasnije. Kao i svake godine, kako ka`e prof. dr Neboj{a Arsi}, rektor Pri{tinskog univerziteta, najve}e interesovawe je bilo za Medicinski fakultet, koji je imao 120 buxetskih i 60 mesta za samofinansiraju}e studente.

- ^ak tri puta vi{e svr{enih sredwo{kolaca se prijavilo nego {to je bilo slobodnih mesta. Uputili smo dopis Nacionalnom akreditacionom telu da nam odobri jo{ 20 mesta na Medicinskom fakultetu i nadamo se pozitivnom odgovoru, ka`e rektor Arsi}. I na pojedinim studijskim programima na Tehni~kom fakultetu su popuwena sva mesta. - Imaju}i u vidu okolnosti, posebno bezbednosnu situaciju u kojoj se obavqao upis, vi{e smo nego iznena|eni odzivom budu}ih akademaca, ocenio je rektor Arsi}.

- O~ekujemo da }e u drugom upisnom roku broj bruco{a prema{iti prethodne godine. Spremno do~ekujemo novu {kolsku godinu. Mi nudimo izvanredne uslove, kako u nastavnom kadru, tako i kada je u pitawu sme{taj studenata, naglasio je rektor Arsi}.

Prema wegovim re~ima, osim najve}eg broja bruco{a koji su sa Kosova i Metohije, za upis na pri{tinskom univerzitetu bilo je zainteresovanih kandidata i iz gradova centralne Srbije, i kao i ranijih godina iz Crne Gore.

Na PU studira oko 9.000 akademaca, a najve}i broj fakulteta je sme{ten u Kosovskoj Mitrovici, zatim u Leposavi}u, gde su Fakultet za fizi~ku kulturu i U~iteqski fakultet, dok je u Le{ku, nasequ u leposavi}koj op{tini, Poqoprivredni fakultet, dok je u Zve~anu Fakultet likovne i Fakultet dramskih umetnosti. U Kosovskoj Mitrovici je sedi{te Studentskog centra, koji pod svojim okriqem ima pet studentskih domova u samom gradu, kao i studentske domove u Leposavi}u i Zve~anu.

Univerzitet u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici obele`io je 55 godina postojawa i rada na Dan Univerziteta – Vidovdan, 28. juna, a koji je obele`en dva dana ispred ovog praznika.

Rektorat Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici

Igor Popovi} sa lisicama na rukama

Pedesetoro dece na prvom

kampu manastira Hilandar

U Hilandarskom selu u Sijarinskoj Bawi po~eo je prvi de~iji letwi kamp „Teofilos” pod pokroviteqstvom Svetog manastira Hilandara. Prvu grupu u~esnika ovog kam-

pa ~ini ~etrdeset petoro dece srpskog porekla koja `ive u Gr~koj, ~lanovi Udru`ewa „Teofilos”, i deca koja poha|aju Srpsku dopunsku {kolu „Sveti Sava” u Solunu.

Wima se prikqu~ila i grupa dece iz Udru`ewa „Mir, sloga i stabilnost” iz Severne Makedonije.

Ovaj kamp predstavqa jednu od kqu~nih aktivnosti u radu sa decom i mladima Manastira Hilandara, u okviru {ireg poduhvata „Hilandarski svetionik” i ima za ciq da se kroz razli~ite kulturne, duhovne, turisti~ke i sportske sadr`aje deca iz rasejawa bli`e upoznaju sa svojim korenima.

Kamp su organizovali Dobrotvorno-obrazovno udru`ewe Sveti manastir Hilandar „Teofil 1198” iz ^a~ka i humanitarna organizacija Manastira Hilandar „Teofilos” iz Soluna, a projekat je podr`ala Uprava za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoqnih poslova Republike Srbije.

Tri ~etvrtine Srba u Austriji vi{e se identifikuje sa tom dr`avom nego

sa Srbijom

Princeza

Katarina

Tri ~etvrtine Srba u Austriji vi{e se identifikuje sa tom zemqom nego sa Srbijom, pokazalo je novo godi{we istra`ivawe o migraciji i integraciji.

Od oko 300.000 qudi srpskog porekla, 75 odsto odgovorilo je da ose}a da vi{e pripada Austriji, a 25 odsto Srbiji, navodi se u Statisti~kom godi{waku o migraciji i integraciji za 2025. godinu.

Prema godi{waku, koji se bazira na zvani~nim statisti~kim podacima, administrativnim izvorima i rezultatima istra`ivawa javnog mwewa, Srbi predstavqaju najve}u etni~ku zajednicu u Austriji van nema~kog govornog podru~ja. Me|u wima je oko 122.500 dr`avqana Srbije, koja je po tom kriterijumu na ~etvrtom mestu u Austriji, iza Nema~ke, Rumunije i Turske, navodi se u Godi{waku koji objavquju Savezni zavod za statistiku Austrije i Austrijski integracioni fond. Svoje znawe nema~kog jezika kao dobro ili ve-

oma dobro ocewuje 69 odsto Srba u Austriji, {to je najve}i procenat me|u svih deset analiziranih grupa u godi{waku. Srbi u Austriji bele`e stopu zaposlenosti od oko 72 odsto, jednu od najvi{ih me|u dr`avqanima tre}ih zemaqa, a posebno su zastupqeni u sektorima gra|evinarstva, logistike i nege, navodi se. Uprkos dobroj integraciji na tr`i{tu rada, subjektivna percepcija dru{tvene klime je druga~ija: 57 odsto Srba u Austriji ocewuje su`ivot sa ve}inskim stanovni{tvom kao dobar, a 30 odsto navodi pogor{awe dru{tvenog odnosa, {to je najvi{i procenat me|u svim analiziranim grupama. Kao naj~e{}i izvori negativnog iskustva navode se javni prostor i radno okru`ewe. Uprkos dugogodi{wem prisustvu u Austriji, broj naturalizovanih Srba ostaje nizak: svega 471 osoba srpskog porekla dobila je austrijsko dr`avqanstvo u 2024. godini, {to je jedna od najni`ih stopa naturalizacije u Austriji.

Arhimandrit Antipa sa Svete Gore posetio srpsku zajednicu u Cirihu

Na poziv episkopa {vajcarskog Andreja, u Cirihu je boravio arhimandrit Antipa sa Svete Gore, koji je i slu`io u Sabornom hramu Svete Trojice u Cirihu. Saslu`ivali su vladika Andrej, dok je liturgijsko slavqe svojim pojawem je ulep{ao Hor Stevan Mokrawac, doprinose}i sve~anoj i molitvenoj atmosferi u hramu. Na po~etku bogoslu`ewa, Vladika Andrej je uputio tople re~i

dobrodo{lice ocu Antipi, zahvaliv{i mu {to je, uprkos svom isposni~kom `ivotu i obavezama na Svetoj Gori, do{ao u Cirih da duhovno okrepi srpsku zajednicu.

„U svojoj besedi na gr~kom jeziku, koju je episkop Andrej prevodio na srpski, otac Antipa je tuma~io jevan|elsku pri~u o kapetanu i wegovom bolesnom slugi, ukazuju}i na univerzalni karakter Hristovog spasewa. Gospod nije do{ao samo radi izabranog na-

roda, ve} radi celog ~ove~anstva — da sve qude, svih vera i naroda, privede spasewu. Posebno se osvrnuo na polo`aj pravoslavnih vernika u Cirihu, istakav{i da je wihovo prisustvo u ovoj zemqi po Bo`ijem promislu, da svojim `ivotom i verom svedo~e Hrista i da, kao kapetan u Jevan|equ, prepoznaju veru i kod drugih, makar bili druge vere, ali iskrenog srca”, preneti su utisci u Eparhiji [vajcarskoj.

donirala novi transportni inkubator bolnici u Petrovcu na Mlavi

W.K.V. princeza Katarina, preko svoje Fondacije u Srbiji, donirala je vredan transportni inkubator Op{toj bolnici u Petrovcu na Mlavi. Ovaj neophodan medicinski ure|aj omogu}i}e bezbedan transport prevremeno ro|enih i te{ko obolelih beba kojima je potrebna hitna i specijalizovana medicinska nega.

Donacija je realizovana zahvaquju}i velikodu{nim prilozima prikupqenim tokom humanitarne ve~eri odr`ane 1. maja u Wujorku, na brodu Bateaux New York“. Doga|aj je organizovala humanitarna organizacija Lajflajn Wujork, koja ve} vi{e od 30 godina deluje pod pokroviteqstvom Wenog Kraqevskog Viso~anstva.

Vredi podsetiti da je do sada bolnica u Petrovcu na Mlavi raspolagala samo jednim transportnim inkubatorom, tako|e donacijom princeze Katarine od pre vi{e godina. Ovom novom donacijom kapacitet neonatalne nege u bolnici se udvostru~ava, {to omogu}ava medicinskom osobqu da na adekvatan i pravovremen na~in pru`i pomo} novoro|en~adi koja se iz mawih mesta transportuju u ve}e zdravstvene ustanove, uz stabilne uslove i kontinuiran nadzor tokom prevoza, {to ~esto predstavqa razliku izme|u `ivota i smrti. Kao pokroviteqka humanitarne organizacije Lajflajn i Fondacije Princeze Katarine, Weno Kraqevsko Viso~anstvo ve} decenijama posve}eno brine o najosetqivijima - novoro|enim bebama u kriti~nom stawu. Sa dubokom verom u budu}nost na{e dece, princeza Katarina neprekidno radi na unapre|ewu neonatalne nege, trude}i se da `ivotno va`na medicinska oprema stigne tamo gde je najpotrebnija, u bolnice i zajednice {irom Srbije.

Sa svakom novom donacijom, Lajflajn donosi vi{e od medicinske opreme - donosi poruku nade, saose}awa i dostojanstva.

„Veoma sam sre}na {to je jo{ jedna bolnica u na{oj zemqi dobila tako va`nu opremu, koja mo`e spasiti `ivote na{ih najne`nijih malih bi}a, na{ih beba. Svako dete zaslu`uje {ansu za `ivot i pristup najboqoj mogu}oj nezi, bez obzira na to gde je ro|eno. Ovi inkubatori su izvor nade i podr{ke u najosetqivijim trenucima. Od srca sam zahvalna svim divnim qudima ~ija su qubav i velikodu{nost omogu}ili ovu donaciju tokom doga|aja u Wujorku. Hvala vam {to ste pokazali da saose}awe ne poznaje granice i {to zajedno gradimo boqu budu}nost za na{u decu“, rekla je W.K.V.princeza Katarina.

Atraktivna

Srpkiwa, nekada{wa mis Australije, prva `ena trener

mu{kog ko{arka{kog tima u Brazilu

Srpkiwa Jelena Todorovi} (31) ispisala je novu stranicu istorije brazilske ko{arke. Naime, ona je nedavno preuzela klupu kluba Fortaleza Basketse Searense te postala prva `ena na ~elu jedne mu{ke profesionalne ekipe u pomenutoj zemqi. Ovim potezom nije samo postala prva `ena trener mu{kog tima, ve} i druga najmla|a osoba na toj funkciji u najvi{em rangu brazilskog takmi~ewa. - Nisam ovde samo kao trener, ve} i kao predstavnica svoje porodice, naroda i zemqe. Potpuno

sam posve}ena tome da ostavim zna~ajan i trajan trag u brazilskoj ko{arci – onaj koji nadilazi pobede i poraze te dopire do srca zajednice - poru~ila je Todorovi}eva nakon potpisivawa ugovora.

Jelena Todorovi} iza sebe ima i bogatu igra~ku karijeru koju je od 2008. do 2011. gradila u beogradskoj Crvenoj zvezdi. Nakon {to je oka~ila patike o klin, posvetila se trenerskom poslu, zapo~ev{i u omladinskoj {koli istog kluba gde je radila do 2013. godine. Wen profesionalni put zatim ju je odveo u Australiju, gdje je kao trener radila sve do 2022. godine.

Weno znawe i iskustvo prepoznati su i na najvi{em nivou. Od 2022. godine pomo}ni je trener u reprezentaciji Srbije, a godinu kasnije pridru`ila se i stru~nom {tabu gr~ke reprezentacije, gdje je imala priliku sara|ivati s proslavqenim trenerom Dimitrisom Itudisom. Uz sve to, Todorovi}eva je i ~lanica Udru`ewa trenera Evrolige na funkciji operativne direktorke.

Jelena Todorovi} je poznata kao ko{arka{ica koja je 2020. „odnela“ titulu najlep{e ko{arka{ice sveta [iben~anki Antoniji Mi{uri.

Jelena je 31-godi{wa Beogra|anka koja je odrasla u Australiji. Izbegla je s porodicom iz Srbije tokom bombardovawa NATO-a 1999. godine, kad je imala samo sedam godina. Igrala je za Crvenu zvezdu, za koju strastveno navija.

Sa 22 godine postala je australijska Miss Universe.

Polovina stanovnika Tuvalua zatra`ila vizu za Australiju zbog klimatskih pretwi

Gotovo polovina stanovnika pacifi~ke ostrvske dr`ave Tuvalu prijavila se u posledwih nekoliko nedeqa za vizu za Australiju, u okviru posebnog programa za preseqewe koji je pokrenut zbog ozbiqne pretwe koju klimatske promene predstavqaju za opstanak te zemqe, a u pitawu je prvi program za zbriwavawe klimatskih izbeglica na svetu.

Tuvalu, mala ostrvska dr`ava sme{tena u Tihom okeanu izme|u Australije i Havaja, ima oko 10.000 stanovnika, a lokalno stanovni{tvo se ve} godinama suo~ava sa sve ozbiqnijim posledicama rasta nivoa mora i ekstremnim vremenskim uslovima. Zbog topqewa ledenih kapa, nivo mora oko Tuvalua porastao je za 15 centimetara u protekle tri decenije, a procene ukazuju na to da bi do 2050. godine kqu~na infrastruktura mogla biti potopqena tokom plime.

Tuvalu je posebno ugro`en jer se nalazi svega nekoliko metara iznad nivoa mora, pri ~emu najvi{a ta~ka ostrva iznosi oko pet metara, a tokom jakih oluja

delovi ostrva se ve} sada povremeno na|u pod vodom. Kao odgovor na ove izazove, Australija je pokrenula takozvani „Falepili Mobility Pathway”, program koji gra|anima Tuvalua omogu}ava trajno preseqewe, kao i mogu}nost studirawa i zaposlewa u Australiji. Prijave su bile otvorene do 18. jula, a prema posledwim podacima, vi{e od pet hiqada od ukupno 10.643 stanovnika podnelo je zahtev, {to ~ini skoro polovinu ukupne populacije. Program se sprovodi putem sistema lutrije, a svake godine

bi}e izabrano do 280 prijavqenih. Me|utim, Tuvalu bi u narednim decenijama mogao postati gotovo nenaseqen, jer se, nezavisno od zvani~nog programa, o~ekuje i dodatni broj emigranata, pri ~emu bi Tuvalu mogao da izgubi i do 40 odsto stanovni{tva ve} u narednih 10 godina, napomiwu stru~waci. Australijski ministar za pacifi~ki region, Pat Konroj, nazvao je ovaj program „prekretnicom” u odnosima dve zemqe, navode}i da je re~ o prvom mehanizmu osmi{qenom specijalno za klimatske izbeglice.

Australija zavr{ila isporuku Ukrajini prve serije tenkova m-1a1 Abrams

Australija, kao deo Zapada, nastavqa da pru`a vojnu pomo} Ukrajini. Prema wenom Ministarstvu odbrane, prva serija od skoro pedeset tenkova M1A1 Abrams ameri~ke proizvodwe, ranije obe}anih Kijevu, ve} je isporu~ena.

„Kao odgovor na zahtev ukrajinske vlade, Australija isporu~uje 49 tenkova Abrams. Tenkovi M1A1 Abrams }e dati zna~ajan doprinos teku}oj borbi Ukrajine protiv ilegalne i nemoralne invazije Rusije“, ovo je izjavio {ef australijskog Ministarstva odbrane, Ri~ard Marles, poku{avaju}i da opravda svoju kontinuiranu podr{ku ratu protiv Rusije preko posrednika.

Kanbera je donela odluku da isporu~i Kijevu ove tenkove u oktobru pro{le godine. Ukupan iznos ovog paketa pomo}i je 245 miliona australijskih dolara (160 miliona ameri~kih dolara).

Ta~an broj vozila iz ove prve

serije nije naveden, ali Ministarstvo odbrane Australije tvrdi da se ve}ina tenkova ve} nalazi u Ukrajini, odnosno najmawe 25 wih. Kijev }e preostale Abramse dobiti u narednim mesecima.

Marles je dodao da je od po~etka sukoba wegova zemqa pru`ila Ukrajini vojnu pomo} vrednu 1,5 milijardi australijskih dolara (980 miliona ameri~kih dolara).

Pored toga, Kanbera aktivno podr`ava sve vrste sankcija protiv Moskve. Vlada zemqe je zabranila izvoz odre|enih proizvoda u Rusiju. Tako|e, prema nekim izve{tajima, oko 1.000 ruskih fizi~kih i pravnih lica je potpalo pod australijske sankcije.

Me|utim, kako izgleda i Abramsi iz Australije pro}i }e sli~no kao i wihova „bra}a“ iz SAD. Jer u Ukrajini ih ~ekaju Lanceti, Konkursi, Gerani, razni FPV dronovi i stari dobri T-72.

MAJKA U PERTU IZBOLA

SEDMOMESE^NU BEBU NA SMRT

Australijsku javnost potresla je velika tragedija nakon {to je 31-godi{wa Xasinta Bet Sels uhap{ena pod sumwom da je no`em usmrtila svoju sedmomese~nu bebu tokom porodi~nog nasiqa u Pertu. Zlo~in se dogodio u ranim jutarwim ~asovima 14. jula, a majka je u tom trenutku, kako se sumwa, bila pod dejstvom droge. Policija je pozvana u porodi~ni dom oko tri sata ujutru, gde je zatekla jeziv prizorbeba je prona|ena sa smrtonosnim ubodnim ranama umotana u ~ar{av. U ku}i se u trenutku zlo~ina nalazilo vi{e ~lanova porodice, ukqu~uju}i jednog mu{karca, jednu `enu i jednu mla|u osobu. Sels je prvo preba~ena u bolnicu, a potom sprovedena u policijski pritvor. Tokom saslu{awa u sudu u Pertu, ve}inu vremena je provela gledaju}i u pod, a pri kraju je po~ela da pla~e. Klimawem glave je potvrdila da je razumela optu`nicu za ubistvo.

Komesar policije Zapadne Australije Kol Blan~ izjavio je da su prvi spasioci i policajci zatekli „mesto zlo~ina koje }e ih progoniti do kraja karijere”. Opisao je slu~aj kao jedan od najte`ih i najstra{nijih sa kojima su se susreli.

Premijer Zapadne Australije Roxer Kuk ocenio je doga|aj kao „u`asan” i izrazio sau~e{}e porodici i prijateqima.

Pacifi~ka ostrvska dr`ava Tuvalu uskoro bi mogla da se cela na|e ispod mora

osvojili ~etiri medaqe na olimpijadi u San{ajn Koustu

U~enici Matemati~ke gimnazije u Beogradu osvojili su dve srebrne i dve bronzane medaqe, kao i dve pohvale na 66. Me|unarodnoj matemati~koj olimpijadi, takmi~ewu iz matematike za u~enike do 19 godina odr`anom u San{ajn Koustu.

Srebrne medaqe osvojili su u~enici Stefan [ebez i Novak Despotovi}, dok su bronzane medaqe osvojili Petar Banovi} i Vladimir Brankovi}. Pohvale su dobili Vladimir Luki} i Nenad Marko-

vi}, saop{tilo je Dru{tvo matemati~ara Srbije.

Ove godine na Me|unarodnoj matemati~koj olimpijadi u~estvovalo je preko 630 u~enika iz ne{to vi{e od 110 zemaqa sveta.

Vo|e ekipe bili su profesor Matemati~kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Miqan Kne`evi} i profesor Matemati~ke gimnazije u Beogradu Teodor von Burg.

Me|unarodna matemati~ka olimpijada traje od 10. do 20. jula 2025. godine.

AUSTRALIJANAC POKU[AO DA UKRADE KAMEN

SUDBINE, TE@AK 150 KILOGRAMA:

Obavezan je na krunisawu britanskih monarha

Australijski dr`avqanin je uhap{en i optu`en nakon {to je tokom vikenda razbio staklenu vitrinu u kojoj se ~uvao {kotski Kamen sudbine, istorijski artefakt koji simbolizuje monarhiju i nacionalni identitet.

Prema saop{tewu policije, incident se dogodio u subotu u Muzeju Pert ([kotska), kada je mu{karac obu~en u kilt udar-

krunisawa {kotskih kraqeva u opatiji Skun, nedaleko od Perta ([kotska).

Osumwi~eni je identifikovan kao Arnaud Harikskalde Logan (35) iz Sidneja, a pojavio se pred sudom u Pertu ([kotska).

Nije se izjasnio o krivici, a odre|eno mu je zadr`avawe do narednog ro~i{ta koje je zakazano za slede}u nedequ.

Policija je saop{tila da Kamen sudbine nije o{te}en tokom incidenta.

cima poku{ao da razbije za{titno staklo vitrine u kojoj se nalazio 150 kilograma te`ak blok pe{~ara.

NIJE SE IZJASNIO O KRIVICI

Artefakt, koji datira iz sredweg veka, bio je kori{}en u ceremonijama

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Preciznije merewe emisija metana iz rudnika u Australiji

Rudnici predstavqaju zna~ajan izvor emisija metana, ali se na globalnom nivou slabo prate i nedovoqno se o wima izve{tava. Ovo je jo{ izra`enije kada je re~ o emisijama iz rudnika otvorenog kopa, jer su one te{ke za merewe.

Muzej je u saop{tewu potvrdio da je predmet ostao netaknut, zahvaquju}i „slo`enim bezbednosnim merama” u objektu.

PREDMET BROJNIH

KONTROVERZI

Kamen sudbine, ina~e, vekovima je predmet politi~kih i kulturnih kontroverzi.

Kraq Edvard I odneo ga je iz [kotske u Englesku 1296. godine, nakon ~ega je postavqen ispod krunidbene stolice u Vestminsterskoj opatiji.

Tamo je ostao do 1996. godine, kada je vra}en u [kotsku uz dogovor da }e se privremeno preme{tati u London prilikom krunisawa britanskih monarha - kao {to je u~iweno 2023. tokom krunisawa kraqa ^arlsa III

Incident u Pertu je posledwi u nizu poku{aja da se istakne simboli~ka va`nost Kamena za {kotski nacionalni identitet, koji i daqe izaziva sna`ne emocije me|u delom javnosti.

Zbog toga je Me|unarodna opservatorija za emisije metana (IMEO), koja deluje u okviru Programa Ujediwenih nacija za `ivotnu sredinu (UNEP), uz podr{ku Australije, pokrenula novi istra`iva~ki projekat. Ciq je da se unapredi ta~nost podataka o emisijama metana iz rudnika ugqa, navodi UNEP Ovo je prva studija ove vrste u svetu. Nau~nici }e koristiti simulirani rudnik otvorenog kopa, na kojem }e procewivati efikasnost inovativnih tehnologija za merewe. Me|u wima su senzori sa tla, avioni i sateliti. Na osnovu dobijenih rezultata, bi}e mogu}e ne samo poboq{ati pra-

}ewe emisija, ve} i razviti regulatorne okvire i strategije za wihovo smawewe. ZNA^AJAN UDEO EMISIJA METANA Zna~aj ove studije ogleda se u ~iwenici da je metan odgovoran za oko tre}inu trenutnog globalnog zagrevawa. Pored toga, pro{le godine sektor ugqa emitovao je oko 40 miliona tona metana {irom sveta, ~ime je zauzeo drugo mesto me|u najve}im emiterima metana u energetskom sektoru. Za sprovo|ewe studije, Vlada Australije obezbedila je vi{e od tri miliona ameri~kih dolara. Podr{ka Australije proisti~e iz ~iwenice da su rudnici otvorenog kopa najzastupqeniji tip rudnika u zemqi, {to Australiji pru`a priliku da zna~ajno doprinese smawewu globalnih emisija, ali i da otvori nove ekonomske mogu}nosti. Kako bi se na globalnom nivou ograni~io porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa, neophodno je da se emisije metana do 2030. godine smawe za 30 odsto.

Daleko od Kajmak~alana...

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Autorski dokumentarac „Daleko od Kajmak~alana“ (By Far Kaymakchalan) istori~ara Bojana Paji}a i rediteqskog tandema: Borisa Trbi}a i Dragana Gavrilovi}a prikazan je veoma uspe{no pro{le nedeqe, na presti`nom Festivalu dokumentarnog filma u Melburnu. Interesovawe za ovaj film je bilo ogromno, tako da je projekcija vrlo brzo bila rasprodata. Pred prepunom salom art-bioskopa „Sinema Novo“ gledaoci su dugim ovacijama zaslu`eno ispratili autore ovog zanimqivog dokumentarca. Naime, film je nastao prema moti-

u Prvom svetskom ratu. Upravo ti detaqi daju ovom filmu jednu posebnu notu i emociju, koja se mo`e razumeti samo ako ne zanemarimo ~iwenicu da je dva naroda sa razli~itih krajeva sveta zbli`ilo jedno te{ko stradawe i srpska golgota. Jecaji srpskog naroda koji je u Prvom svetskom ratu izgubio ~ak tre}inu svoje tada{we populacije ~uli su se i u ono vreme sve do udaqenog Petog kontinenta. To je navelo neke australijske medicinske volontere da se ~ak i pre po~etka vojne kampawe na Galipoqu upute tako daleko od svoje otaxbine. Mnogi su od wih naravno verovali da tako poma`u wihovoj Britanskoj imperiji, ali bili su to {kolovani i pametni qudi koji su ~uli i znali da se velika Austrougarska sila nemilosrdno obru{ila na jedan mali nedu`an narod na Balkanu. Premijeri u Melburnu su prisustvovali i potomci onih volontera Australijanaca u Prvom svetskom ratu, koji su le~ili i pomagali Srbe tokom tih te{kih borbi i godina Velikog rata. Tokom perioda od osamnaest meseci film je sniman

vima kwige Bojana Paji}a „Na{i zaboravqeni volonteri - Australijanci i Novozelan|ani sa Srbima u Prvom svetskom ratu“ (Our forgotten volunteers: Australians & New Zealanders with Serbs in World War One), objavqenoj 2018. godine u Melburnu. Ova izuzetna istorijska monografija otkrila nam je neke va`ne istorijske ~iwenice o u~e{}u Australijanaca u Velikom ratu (1914-18). Istori~ar Paji} je na tom projektu marqivo radio skoro dve decenije. Istra`uju}i istorijske ~iwenice Paji} je tako otkrio i neke malo poznate detaqe o qudskim sudbinama, hrabrosti i dobroti Australijanaca koji su pomagali Srbe

u Australiji, Srbiji, Gr~koj i Severnoj Makedoniji. Istra`uju}i australijske, srpske, britanske i francuske istorijske i vojne arhive, Bojan je otkrio da je preko 1.500 australijskih i novozelandskih dobrovoqaca u~estvovalo rame uz rame sa srpskom vojskom tokom Velikog rata. Bili su to uglavnom lekari i medicinske sestre ali i piloti, mornari, voza~i ambulantnih kola. Film istra`uje i prati sudbinu {est Australijanaca, doktorku Meri De Garis, medicinsku sestru Etel Gilingem, kwi`evnicu Stelu Majls Frenklin, pripadnicu sidnejskog visokog dru{tva Oliv King, kao i vojnike Nila

Mularkija i Edvarda Rejmixa. Autor i producent Paji} tokom {ezdesetominutnog filma razgovara sa australijskim i srpskim istori~arima, sa vojnim i medicinskim stru~wacima o ovoj te{koj temi. Me|u wima su: profesor Dejvid Horner, general-major profesor Xon Pirn, Met Anderson, dr Mile Bjelajac i dr Ratomir Miliki}a koji iz istorijskog i stru~nog ugla osvetqavaju ovu do sada malo poznatu istorijsku lekciju. Nakon pronala`ewa potomaka volontera u Australiji, uglavnom u ruralnoj Viktoriji, Bojan }e nam otkriti sve one tople qudske pri~e koje se verovatno kriju iza svakog od ovih 1.500 dobrovoqaca. Zahvaquju}i ovom briqantnom istra`iva~u mi smo uspeli da na platnu vidimo barem {est ovakvih pri~a iz ugla wihovih potomaka. Filmski trio: Bojan, Boris i Dragan odlaze zatim u Srbiju da sa potomcima australijskih volontera posete ona mesta gde su wihovi preci hrabro istrajali sa srpskim junacima. Tako }e nam autori ovog filma kroz jedinstvene pri~e potomaka hrabrih volontera rekonstruisati ~ak i privremene bolnice, gde su nekad spa{avani i le~eni srpski vojnici. Posebno je emotivna bila wihova poseta planini Kajmak~alan, gde je tokom septembra 2016. godine vo|ena ~uvena bitka protiv bugarskog okupatora, i gde je svoje `ivote ostavilo oko 5.000 srpskih vojnika i oficira. Jedna od najtoplijih pri~a koju je ovaj film doneo je i ona qubavna, izme|u volonterke Oliv King iz Sidneja i kapetana Milana Jovi~i}a. Ta qubavna romansa usred haosa i vihora rata prkosila je jednom silnom vremenu, sve dok ih sudbina nije razdvojila. Oliv se jednog dana vratila u Australiju, ali srpskog kapetana Jovija, kako ga je od milo{te zvala, nikad nije prebolela. Ostvarewe „Daleko od Kajmal~alana“ nakon uspeha u Melburnu, nastavqa svoj festivalski `ivot {irom sveta. Verujem da }e ovakvih premijera biti i u ostalim glavnim australijskim gradovima, i naravno u Srbiji. Nakon festivala ova zanimqiva pri~a preseli}e se verovatno i na televizijske ekrane, jer naravno da je va`no da je vidi {to vi{e qudi. Istori~ar Paji} kao i autori ovog dokumentarca mogu biti izuzetno ponosni na ovaj film. I to ne samo zbog svoje stru~nosti i profesionalizma, ve} i zbog vidqive ~iwenice da su u ovaj projekat nesebi~no uneli svoju strast i qubav prema onome {to rade. Zato ako ste ikako u prilici, obavezno pogledajte ovu toplu i emotivno dirqivu pri~u, i u isto vreme istorijski pou~nu lekciju iz nedavne pro{losti. Heroji i ~asni qudi iz Velikog rata moraju da se pamte, pamti}emo i ovaj film koji o tome govori.

AUSTRALIJA

Da li je mogu}e dodatno unapre|ewe kinesko-australijskih odnosa?

Na sastanku sa australijskim premijerom Entonijem Elbanizijem, kineski predsednik, Si \inping, istakao je da su, zajedni~kim naporima obe strane, odnosi dve zemqe iza{li iz „korita”, donose}i opipqive koristi qudima dveju zemaqa.

Si je, svakako, mislio na stabilizaciju odnosa Pekinga i Kanbere tokom 2022. godine, kada su do tada napregnuti odnosi relaksirani poboq{awem trgovinskih i diplomatskih odnosa, ali i ubla`avawem retorike. Si i Elbanizi sastali su se u novembru te godine, tokom Samita G20 na Baliju. Bio je to prvi sastanak na visokom nivou posle 2016. godine.

KINA I AUSTRALIJA DA GRADE ODNOS JEDNAKOSTI

Si je tokom sastanka poru~io da dve zemqe treba da insistiraju na odnosu jednakosti, da tra`e zajedni~ki jezik uz o~uvawe razlika i sara|uju radi obostrane koristi, uz nastavak izgradwe uzajamnog strate{kog poverewa. Put koji su od 2022. do danas pro{le Kina i Australija je zna~ajan, ali ne treba gubiti iz vida da wihove odnose optere}uje niz politi~kih, kao i bezbednosnih pitawa, ali i izazovi u oblasti spoqne trgovine. Ponekad su problemi isprepletani, kao {to je bila zabrana u~e{}a „Huaveja” u izgradwi australijske 5G mre`e 2018. godine.

POSETA PRILIKA

ZA USPOSTAVQAWE

VE]E SARADWE

Bilo kako bilo, zvani~na poseta australijskog premijera Entonija Elbanizija, koja traje nedequ dana, odra`ava, kako navode kineski mediji, ne{to bli`e ekonomske odnose dve zemqe i –kako posebno isti~e list „^ajna dejli” pozivaju}i se na australijske analiti~are – pru`a priliku za uspostavqawe ve}e saradwe u rastu}im sektorima uprkos globalnim izazovima.

„Pored sastanaka na visokom nivou u Pekingu, plan posete ukqu~uje i putovawa u [angaj, gde je Albanesi stigao u subotu, kao i u ^engdu, glavni grad pokrajine Se~uan. Poseta obuhvata teme iz oblasti poslovawa, investicija, turizma i drugih sektora, sa ciqem da se unaprede ekonomske i trgovinske veze Australije sa Kinom”, navedeno je u saop{tewu Albaneseove kancelarije.

KOMPANIJE NAJVI[E

ZADOVOQNE

Xejms Lorenson, direktor Instituta za odnose Australije i Kine pri Tehnolo{kom univerzitetu u Sidneju, izjavio je, kako prenosi „^ajna dejli”, da poseta jednog lidera „pozitivno uti~e na bilateralne odnose jer pokazuje poverewe i posve}enost na najvi{em politi~kom nivou”.

„Kompanije koje posluju u okviru ekonomskog koridora izme|u

Australije i Kine izve{tavaju da su imale koristi od stabilizacije odnosa od 2022. godine”, dodao je on, naglasiv{i da u uslovima rasta geopoliti~kih tenzija na globalnom nivou, odnosi Kine i Australije dobijaju na zna~aju.

„I Australija i Kina imaju ogromne zajedni~ke interese u oblasti trgovine”, rekao je Lorenson.

KINA NAJVE]I

SPOQNOTRGOVINSKI

PARTNER AUSTRALIJE

Australija je za Kinu va`na pre svega zbog uvoza australijskog gvo`|a i drugih rudnih resursa. Mo`e se re~i da je australijsko gvo`|e, koje je u Kinu izvezeno u milijardama tona, predstavqalo jedan od elemenata vrtoglavog kineskog infrastrukturnog razvoja.

U isto vreme, spoqnotrgovinska saradwa sa Kinom „pokriva” oko tre}ine australijskog izvoza, a udeo kineskih turista u Australiji ponovo vrtoglavo raste.

Kina je pretekla Japan me|u najzna~ajnijim spoqnotrgovinskim partnerima Australije 2007. godine. Do danas, Peking je za Kanberu ostao najve}i spoqnotrgovinski partner.

Izvoz Australije u Kinu porastao je za 18 odsto na rekordnih 219 milijardi dolara u 2023. godini, ili 32 odsto ukupnog izvoza. Ova okolnost, pored ostalih, ukazuje da je Australija, bez obzira

na politi~ke razlike, naprosto ekonomski upu}ena na Kinu. Kancelarija australijskog premijera zbog toga je i saop{tila da je Albanese usredsre|en na unapre|ewe bezbednosnih i ekonomskih interesa Australije – pri ~emu su trgovina, turizam i australijska radna mesta kqu~ni deo wegove posete Kini. KINA NAJVE]E

TURISTI^KO TR@I[TE

„To zna~i podsticawe ve}e i raznovrsnije turisti~ke saradwe izme|u Australije i Kine. Kina je najve}e turisti~ko tr`i{te Australije po potro{wi, sa ukupnom potro{wom od 9,2 milijarde dolara u 12 meseci, do marta 2025. godine, {to je ~etvrtina kratkoro~nih me|unarodnih turisti~kih potro{wi u Australiji za taj period”, navedeno je u tekstu koji je objavqen na sajtu australijskog premijera. Broj poseta kineskih turista Australiji raste br`im tempom od drugih me|unarodnih

tr`i{ta, sa pove}awem broja posetilaca od 26 odsto tokom proteklih 12 meseci i ukupno 860.000 putovawa u Australiju. [TA U PEKINGU IZAZIVA ZABRINUTOST?

U Kini ne gledaju sa puno simpatija na anga`ovawe Australije u sporazumu AUKUS sa vladama Velike Britanije i SAD, odnosno na mogu}nost da Australija narednih godina dodatno bude naoru`ana nuklearnim podmornicama britanske proizvodwe, ali i modernim ameri~kim naoru`awem.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave Australiju vide kao va`nog partnera u svojoj strategiji obuzdavawa Kine na prostoru Indo-Pacifika. Mnogi analiti~ari isti~u da je sporazum AUKUS iz 2021. godine, strate{ki savez Australije, SAD i Velike Britanije, tu zemqu stavqa u ulogu operativne i logisti~ke baze u mogu}im sukobima koji bi mogli da izbiju u tom delu sveta.

MANASTIR SVETOG SAVE U KANBERI:

Pomen generalu Dra`i Mihailovi}u

U subotu 19. jula na imawu manastira Svetog Save u Kanberi, slu`en je parastos generalu Dragoqubu-Dra`i Mihailovi}u. Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je Mitropolit australijsko-novozelandski

Siluan uz saslu`ewe sve{tenstva iz Kanbere i Sidneja. Prisustvovao je veliki broj qudi iz Kanbere, Kvimbijena, Sidneja i drugih gradova gde `ive Srbi u Novom Ju`nom Velsu. Posle zavr{etka liturgije episkop Siluan je odr`ao govor i parastos u manastiru a zatim se pre{lo u ^i~inu kolibu koja se nalazi na manastirskom imawu. Izgradwu ove kolibe prvi je pokrenuo na{ blagopo~iv{i vladika Milutin. Ispred ^i~ine kolibe uz poga~u, `ito, vino i molitvu sve{tenstva odslu`en je parastos.

Prisustvovali su predstavnici brojnih ~etni~kih i drugih udru`ewa: Srpski ~etnici Ravne Gore, Pokret srpskih ~etnika Ravne Gore, Srpski ^etnici Australije, Beli Orlovi iz Kanbere kao i Udru`ewe logora{a Republike Srpske. Oni su polo`ili vence pored Dra`ine biste ispred kolibe.

Ovacije publike autorima filma: istori~aru iz Melburna Bojanu Paji}u i rediteqima Borisu Trbi}u i Draganu Gavrilovi}u. Film veoma uspe{no prikazan pro{le nedeqe na presti`nom Festivalu dokumentarnog filma u Melburnu. Rasprodatoj premijeri prisustvovali i potomci onih volontera Australijanaca u Prvom svetskom ratu, koji su le~ili i pomagali Srbe tokom te{kih borbi i godina Velikog rata.

Australijski dokumentarac snimqen u Australiji, Srbiji, Gr~koj i Severnoj Makedoniji tokom perioda od osamnaest meseci, film „Daleko od Kajmak~alana“ (By Far Kaymakchalan) izazavao je ogromno interesovawe javnosti na presti`nom Festivalu dokumentrarnog filma u Melburnu. Projekcija je vrlo brzo rasprodata. Film je zasnovan na otkri}u uglednog istori~ara iz Melburna Bojana Paji}a jedne od nikada ispri~anih pri~a o u~e{}u Australije u Prvom svetskom ratu. Istra`uju}i australijske, srpske, britanske i francuske arhive, Bojan je otkrio da je preko 1.500 australijskih i novozelandskih dobrovoqaca – lekara, medicinskih sestara, voza~a ambulantnih kola, vojnika, mornara i posade aviona – slu`ilo rame uz rame uz srpske snage tokom Velikog rata, ~ak i pre iskrcavawa na Galipoqu – podr`avaju}i tako srpski otpor austrougarskim i nema~kim invazijama.

Film prati {est Australijanaca, doktorku Meri De Garis, medicinsku sestru Etel Gilingem, spisateqicu Stelu Majls Frenklin, pripadnicu sidnejskog visokog dru{tva Oliv King, kao i vojnike Nila Mularkija i Edvarda Rejmixa, koji su slu`ili uz srpske snage na Solunskom frontu. Bojan tokom filma razgovara sa cinskim ji Dejvida profesora Meta ca osvetqavaju

U sali je nakon toga poslu`en bogat ru~ak. Mnogi posetioci ovogodi{weg parastosa Generalu Dra`i sla`u se u jednom da i pored toliko prqave propagande i falsifikovawa istorije, srpski narod u Australiji nije zaboravio istinu o Drugom svetskom ratu. Srbi i daqe ^i~u pamte kao velikog borca za slobodu srpskog naroda i prvog ustanika u porobqenoj Evropi.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi} Foto: Ilija Kesi}

Dokumentarac „Daleko od Kajmak~alana”

publiku u Melburnu

sa istori~arima, vojnim i medicinskim stru~wacima u Australii Srbiji, ukqu~uju}i profesora Dejvida Hornera, general-majora profesora Xona Pirna, gospodina Meta Andersona, dr Mileta Bjelajca i dr Ratomira Miliki}a, koji osvetqavaju malo poznate detaqe

srpske kampawe i sa potomcima australijskih dobrovoqaca koji o`ivqavaju svoje pretke i wihovu ratnu slu`bu.

Filmska ekipa prati Bojana na wegovom putovawu u Srbiju i region sa grupom potomaka dok pose}uju bolnice, boji{ta i gradove gde su

se}awa na ove Australijance jo{ uvek `iva, otkrivaju}i ovo ranije potpuno nepoznato poglavqe australijske istorije Prvog svetskog rata.

Publika je dugim ovacijama nagradila autore ovog jedinstvenog dokumentarca koji je danas od ogromnog zna~aja i za srpsku i za australijsku istoriju.

Film je ra|en po motivima kwige Bojana Paji}a „Na{i zaboravqeni volonteri - Australijanci i Novozelan|ani sa Srbima u Prvom svetskom ratu” (Our forgotten volunteers: Australians & New Zealanders with Serbs in World War One), objavqenu 2018. godine u Melburnu.

Na premijeri su prisustvovali i potomci volontera koji su u filmu sa emocijama govorili o svojim hrabrim precima.

Publika je dugim ovacijama nagradila autora Bojana Paji}a, koji se obratio prisutnima nakon filma i rediteqe ovog sjajnog dokumentarca Dragana Gavrilovi}a i Borisa Trbi}a iz Melburna.

Film nastavqa svoj festivalski `ivot {irom sveta, a do kraja jula se jo{ uvek mo`e pogledati

onlajn na sajtu festivala: https:// www.mdff.org.au/films/by-far-kaymakchalan.

Autor i producent filma Bojan Paji}

Ko je odgovoran i da li se neko kaje

Na onima koji su krivi je da se javno pokaju, a na nama je da ne zaboravimo ko je i koliko bio kriv za ovu nesre}u

Posledice blokada su stigle na naplatu. Posledice su u`asne. Osmaci su na testovima iz matematike i srpskog, za prijem u sredwe {kole, dobili prose~no tek malo vi{e od „ne zadovoqava”. Ako iz tog korpusa 57.000 dece izdvojimo 5 odsto najboqih, talentovane dece koja su vredna i u~e i kad ih niko ne tera, onda je za preko 50.000 na{e dece, i slovima pedeset hiqada u samo

obrazovno unaka`ena blokadama. Najmawe 300.000. To je najve}i udar na Srbiju posle agresije 1999. godine. Razlika je u tome {to je NATO hteo da uni{ti Srbiju a blokaderi su `eleli da Srbija bude boqa. Osim mawine koja je `elela isto {to i NATO bombardovawem. Te 1999. godine NATO nije pobedio. Na ovim protestima jeste. Sve dok u na{oj javnosti ne bude nes-

jednoj generaciji, utvr|eno da je prose~no znawe na kraju osmogodi{weg {kolovawa – 1 i iz srpskog i 1 iz matematike.

Pi{e ugledni advokat Branko Pavlovi} za portal „RT Balkan”

Sa sigurno{}u mo`emo re}i da test koji su polagali nije te`i nego prethodnih godina (li~no verujem da je mawe zahtevan) i da nastavnici nisu mawe pomagali, naravno uvek nedozvoqeno, u~enicima pri re{avawu testova (verujem vi{e nego ranijih godina).

Drugim re~ima, sasvim je mogu}e da je znawe za preko 50.000 dece u jednoj generaciji bli`e nuli nego jedinici, ali svakako nije vi{e od jedinice.

Da li iko veruje da je znawe onih koji nisu testirani, u razredima sredwih {kola koje su du`e i sveobuhvatnije bile ukqu~ene u blokade, boqe od osmaka? Pitawe je retori~ko.

I tome treba dodati i one, istina u mawem broju, od petog do sedmog osnovne. Govorimo o stotinama hiqada dece koja su

porno ko je kriv za ovo {to nam se doga|a i dok se krivci ne pokaju. Odgovornost studenata i naro~ito profesora koji su ih podsticali i ohrabrivali u blokadama fakulteta je nesporna. Oni su odgovorni i za posledice o kojima govorimo u ovom tekstu, a koje se odnose bukvalno na decu. Zato {to su ih pozivali da im se pridru`e, umesto da ultimativno zahtevaju da oni nastave sa u~ewem, ako studenti ve} blokadama fakulteta otimaju drugima Ustavom garantovana qudska prava na obrazovawe i nanose {tetu obrazovnom sistemu Srbije. Kriva je vladaju}a grupacija, na ~elu sa predsednikom Vu~i}em, zato {to je dozvolila da se blokade organizuju i nastave na fakultetima, a zatim i u sredwim i osnovnim {kolama. ^esto je argumentacija te strane kako je „mudrom politikom” postignuto da se izbegnu „te`e posledice”. Ne, nastupile su u`asne posledice i pokazalo se da to nije bila mudra politika. I to se sada vidi, kada policija radi svoj posao, svakoga dana evidentira po hiqadu izgrednika, sve postaje statisti~ka gre{ka koja uop{te

Me|ugodi{wa inflacija u Srbiji u junu dostigla je 4,6 odsto, ~ime je ponovo iza{la iz ciqanog okvira Narodne banke Srbije. Iako su zvani~nici centralne banke donedavno uveravali javnost da se inflacija stabilizuje, posledwi podaci Republi~kog zavoda za statistiku pokazuju druga~ije.

Cene u Srbiji nastavqaju da rastu. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku pokazuju da su cene hrane, naro~ito vo}a i povr}a, sna`no porasle – vo}e je skupqe za ~ak 31,6 odsto u odnosu na isti mesec pro{le godine, a povr}e za 11,3 odsto.

„Htela sam da kupim alevu papriku 300 dinara, a nema ni 100g, preskupo… U`asno kakve su cene, primawa ne rastu, penzije su takve kakve jesu, ja sam ina~e penzioner. Prema komentarima {to u mojoj porodici i poslovnom okru`ewu da je to znatno vi{e cene u odnosu na pro{lu godinu u ovom periodu pro{le godine. Primetila sam, naravno da je sve skupqe, plate su porasle ali ne prate, cene ne prate platu“, ka`u gra|ani.

vi{e nema uticaja na funkcionisawe dru{tva. Odgovorne su sve politi~ke grupacije, pre svega parlamentarne opozicije, koje su podr`ale blokade. A podr`ali su ih i oni koji sebe vide kao „suvereniste” i oni koji su ekstremni globalisti (ekstremni, zato {to je i vladaju}a politika globalisti~ka, pa da ih razlikujemo). Globalisti zato {to im je ciq ru{ewe svake dr`ave i slu`ewe globalisti~kom imperijalizmu, a tzv. „suverenisti” iz ~iste demagogije, da i wih zapqusne talas odobravawa, a deca neka za to plate cenu. U drugom koraku naravno i Srbija. Sve pozivaju}i se na patriotizam i „Vu~i}evu izdaju”.

Kada su u pitawu sredwo{kolci i osnovci, najve}u odgovornost snose u~iteqi i nastavnici. To, da se u~iteq odrekne svoje misije u~ewa dece zbog nekih svojih politi~kih stavova, to nikad u srpskoj istoriji nije bilo. Nikad. Ni za vreme Drugog svetskog rata. Naravno sa wima, ili ~ak i vi{e od wih, odgovorni su i roditeqi koji su zahtevali od svoje dece da ne poha|aju nastavu. Tek to ludilo nikada nismo imali.

Onoliko koliko ja imam kontakata sa studentima, izgleda da se oni dele me|u sobom na one koji smatraju da ne}e posti}i politi~ki ciq i one koji i daqe misle da ho}e. A deca? Koja deca, to za wih ne postoji. A to {to blokadama oduzima{ drugim qudima wihova prava, i jedne i druge to ne interesuje. Oni se dela samo na to da li je akcija celishodna ili nije.

I {ta uop{te zna~i zahtev za „vanrednim izborima”. Oni ho}e da na vlasti bude neko drugi, a ne neko ko je pobedio na izborima. Za{to – zato. Ali sa kojim ciqem? Nema ciqa. Nije da ja to tvrdim, oni su nam lepo rekli na mitingu 28. juna na Slaviji da oni nemaju program.

Dakle uop{te nemaju ni{ta {to bi radili druga~ije ili boqe.

Korupcija – pa korupcija je bila velika tema i na izborima u decembru 2023. godine i imaju}i sve te argumente u vidu gra|ani su glasali tako kako su glasali.

Argument „korupcija ubija” posle tragedije u Novom Sadu je ~ista propagandna la`.

Do sada se 19 (devetnaest) doktora nauka iz relevantnih oblasti izjasnilo u pogledu uzro-

MARA GRBA

(25.12.1934 - 20.07.2025)

Sa velikim bolom i tugom u srcu, obave{tavamo prijateqe da je na{a draga Mara Grba preminula u 91-oj godini `ivota.

Mara je ro|ena 25. decembra 1934. u mjestu Pla{ki (Ogulin). Preminula je 20. jula 2025. u St. Albans-u (Viktorija).

Mara je sahrawena 23. jula na manastirskom grobqu u Ilajnu.

O`alo{}eni su: sinovi Slobodan i Neboj{a, snaje Zora i Danijela, unuci Jovan, Pavle i Marko. Po~ivaj u miru Bo`ijem.

@ivana Jovanovi} sa porodicom.

ka pada nadstre{nice i svi su saglasni da do pada nije do{lo zbog korupcije, lo{eg izvo|ewa radova, nestru~nog partijskog nadzornog osobqa i sli~nog.

Odgovorna lica su bila veoma stru~na sa stvarnim diplomama i stru~nim sertifikatima.

Jedina razlika izme|u prof. Ivani{evi}a sa Gra|evinskog fakulteta u Beogradu i wegovih 18 kolega iz Novog Sada koji su uradili nalaz i mi{qewe u krivi~nom postupku koji se zbog pogibije qudi vodi, je u tome {to je prof. Ivani{evi} bli`i tome da je re~ o slu~aju, sticaju okolnosti i da vrlo verovatno nema uop{te odgovornosti na strani odgovornih lica u vezi pada nadstre{nice. Ve{taci u predmetu smatraju da postoji nepo{tovawe odre|enih podzakonskih akata, ali u svom nalazu nisu rekli da li postoji i uzro~na veza izme|u propusta i pada nadstre{nice. Drugim re~ima da li bi uzrok bio otkriven i da su uradili prethodni elaborat po~etnog stawa. Za ovu temu je jedino va`no da mi znamo da korupcija nije uzrok pada i znamo da apsolutno niko od struke nije osporio do sada, u proteklih {est meseci, ovakav wihov stav. Zbog toga je zadatak svih nas da, kada bilo ko u na{em prisustvu ka`e „qudi su poginuli zbog korupcije”, ka`emo da to

Glavni krivac, ka`u u Narodnoj banci Srbije, su lo{i vremenski uslovi koji su uni{tili poqoprivredne prinose: grad, mraz, a potom i su{a. Me|utim, ukoliko se lo{i vremenski uslovi nastave, ka`u stru~waci rast cena hrane mogao bi biti trajniji, {to bi nastavilo da vr{i pritisak na inflaciju i potencijalno primoralo centralnu banku na dodatne mere.

izvesno nije ta~no. Zato {to ta i takva zalu|enost kasnije naraste do problema da nam je omladina urnisana u obrazovnom smislu. Vlast – vlast se bavi u~vr{}ivawem svoje vlasti na gre{kama blokadera. A deca? To pitawe guraju pod tepih i „idu daqe” u nove svetle pobede.

U~iteqi – u~iteqi koji su u tome u~estvovali se „prave mrtvi”. Kao da je neko drugi obrazovno unakazio decu, a ne pre svega oni.

Deca, koja jedino nisu ni{ta kriva, ispa{taju.

Ono {to sada treba da uradi Ministarstvo prosvete je da za predstoje}u {kolsku godinu i najmawe slede}e ~etiri, predvidi da zimski raspust traje nedequ dana kra}e, a letwi 4 nedeqe kra}e. U tih 5 nedeqa i za ~etiri godine 20 nedeqa dodatne nastave treba osmisliti programe nadoknade izgubqenog znawa. U suprotnom ~itava Srbija }e biti „izgubqena” za 10-15 godina.

I drugo, neophodno je metodi~ki i sadr`ajno osmisliti programe koji odgovaraju stepenu neznawa sa kojim u~enici po~iwu slede}u {kolsku godinu.

Na onima koji su krivi je da se javno pokaju, a na nama je da ne zaboravimo ko je i koliko bio kriv za ovu nesre}u.

„Ukoliko generalno budemo imali goru poqoprivrednu sezonu, to }e se odraziti i na cene i u tom smislu mo`e pogurati inflaciju, to mo`e biti dodatni inflatorni pritisak koji ne iskqu~uje u potpunosti ni mogu}nost da NBS budu primorana da ponovo krene u restrktivniju monetarnu politiku tj. da krene da kamatne sope kako bi to okon~ala“, ka`e Petrica \akovi}, novinarka Forbsa Srbija.

Ve} godinama se ukazuje na izra`en disbalans na tr`i{tu jer su cene hrane u Srbiji ~esto neproporcionalno visoke u pore|ewu sa razvijenijim dr`avama, smatra na{a sagovrnica.

„Ovde o~igledno postoje disbalansi na tr`i{tu i postoje uzroci za{to inflacija u Srbiji sporije opada nego u drugim zemqama, i daqe nemamo nikakvo konkretno obja{wewe adle`ne Komisije za za{titu konkurencije koja bi zapravo trebala da otkrije ko u tom lancu doprinosi konkurenciji da bude ve}a nego {to bi trebalo da bude“, smatra \akovi}.

“OLUJA”

OPET U HRVATSKOJ! (2)

@IVOT RA[KOVI]A U KRAJINI

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Kninski Ra{kovi}i su potomci Srba iz Ra{ke i Starog Vlaha, koji su se doselili u Dalmaciju. Bili su srpski plemi}i, a postali su hrvatska raja, advokati i lekari

Moja sagovornica profesorka i kwi`evnica dr Vjera Ra{kovi} Zec ro|ena je pre devet decenija u Kninu, gradu u kome je `ivela wena stara porodica. Potomak je srpske familije Vojnovi}a koja je `ivela na Kosovu u sredwem veku. Bili su bliski caru Du{anu kao saradnici na dvoru i kao vladari nad zemqom i qudima u provinciji.

Pre boja na Kosovu poqu 1389. godine Vojnovi}i su se preselili u Ra{ku oblast, po woj uzeli prezime Ra{kovi} i `iveli potom u Starom Vlahu. Stare{ina porodice, otac i majka sa decom i ro|acima posedovali su velika imawa i stoku. Imali su ~etiri sina koji su bili ve{ti borci, uspe{ni doma}ini i vladari poseda. Ra{kovi}i su plemi}i i nosili su titule beratlijskih knezova.

- Ra{kovi}i su bili dobri vernici, graditeqi crkava i ktitori: Svetog Nikole u Brezovi, na svom imawu kod Ivawice, crkve Jawa u ]elijama na Uvcu, crkve u Dubnici kod Bo`eti}a i drugih. A sve{tenik Gavrilo Ra{kovi} je u 17. vijeku bio patrijarh srpski. Koliko su bili okrenuti srpskoj crkvi govori i podatak da se u manastiru Kru{edol nalaze grobovi trojice knezova Ra{kovi}a – nabraja gospo|a Vjera.

RA[KOVI]I SE DOSEQAVAJU U DALMACIJU PRE 350 GODINA

Profesor Voja Suboti}, istori~ar sredwovekovnih srpskih porodica, otkrio je da su Ra{kovi}i ratovali sa Turcima. Najhrabriji je bio Maksim Ra{kovi}. Posle krvavih sukoba sa Turcima, mladi knezovi morali su da be`e iz Ra{ke. Najstariji od wih knez Jovan Ra{kovi} uputio sa sa familijom, sve{tenicima i svojim narodom preko Crne Gore, Bosne i Hercegovine u Mleta~ku republiku. Sa wim je bio i wegov brat Todor Ra{kovi}. Dozvolu za useqavawe u Dalmaciju dobio je od mleta~kog providura 1688. godine. Vremenom u Dalmaciju su se uselili i ostali Ra{kovi}i, zajedno sa pravoslavnim vladikom Eptimijem. Nastanili su pustare u okolini Drni{a, gde su sebi podigli porodi~ne ku}e, {tale i ambare, kakve su imali u Ra{koj oblasti. Sredinom 18. veka sagra|eno je vi{e ku}a Ra{kovi}a u delu Drni{a zvanom Plo~e. Mleci nisu Ra{kovi}ima priznali status plemi}a, jer nisu uzeli katoli~ku veru. Ostali su verni pravoslavqu, ali su izgubili plemstvo i titule knezova. Kada je Dalmacija u 18. veku postala deo austrijskog carstva, Ra{kovi}i iz Krajine, kako je nazvano to rubno podru~je na granici, sa kog se monarhija branila od Turaka, bili su ratnici i radnici. Godine

1840. zabele`eno je da prema katastarskim podacima ima vi{e Ra{kovi}a ku}a u Drni{u. Oni su ve} veleposednici. Neki su se iskazali kao znameniti qudi. Najvi{i carski ~in pukovnika me|u Kraji{nicima dosegao je Atanasije Ra{kovi}, koji je pozivan na be~ki dvor. Unuk pukovnika Mojsija Ra{kovi}a, mladi Sava Ra{kovi} bio je prvi Srbin doktor prava u austrijskom carstvu.

Porodica gospo|e Vjere Ra{kovi} nosila je na tom putu od Srbije do Dalmacije sa sobom ikonu Uspewa presvete Bogorodice iz manastira Sopo}ani. Pravoslavna ikona je preko Bile}e, Qubiwe, Gabele i Metkovi}a stigla sa Ra{kovi}ima do tada turske varo{ice Drni{. Ta je ikona jo{ uvek u vlasni{tvu Vjere Ra{kovi} Zec. - Moj deda Tome Ra{kovi} je ro|en 1869. godine u Drni{u, gde je bio skroman te`ak i sitni trgovac. O`enio je deset godina mla|u varo{ku djevojku Jovanku i stvarao sa wom porodicu. Mog oca Du{ana dobili su 1900. godine. Po`ivio je 66 godina, {to je u to vrijeme bila solidna

starost. Sahrawen je na drni{kom grobqu Svetog Aran|ela 1935. godine kada sam ja ro|ena, tako da ga nisam upamtila – pri~a mi gospo|a Vjera Ra{kovi} Zec.

- Godine 1914. pred Veliki rat odnosi prema Srbima u Drni{u se sve vi{e pogor{avaju. Krajem februara proslava srpskih poklada i pored dozvole vlasti je prekinuta. A slike srpskog kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a ka~ene su po magarcima.

- “Ve} 4. marta 1913. grupa hrvatskih nacionalista je pred op{tinom uzvikivala antisrpske parole “Dole kraq Petar”, “Doli, doli Srbi”. Ipak, Drni{ani su 28. juna u ve}em broju u~estvovali na proslavi Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu. Srpski prvaci gotovo otvoreno su u svojim govorima pozivali na ru{ewe Austro-ugarske monarhije i osloba|awe svih jugoslovenskih naroda. Na Dalmatinskom Kosovu bili su prisutni Pepo i Nana Princip, roditeqi Gavrila Principa iz Obqaja kod Bosanskog Grahova. Proslava Vidovdana je prekinuta nakon vesti o atentatu u Sarajevu” – napomiwe dr Vjera. - Wen otac Du{an je imao 14 godina kada je Austro-ugarska carevina proglasila rat Kraqevini Srbiji, a u Drni{u je izvr{ila mobilizaciju 5.000 vojnika. Nekolicina drni{kih Srba je uhap{eno jer “su govorili u korist Srbije”. Hrvati koji su vadili o~i sa slike kraqu Petru, nisu uhap{eni.

PORATNA DECA

Sre}om deda i sin Ra{kovi}i nisu se bavili politikom i pro`ivqavali su Prvi svetski rat relativno mirno. Sin Du{an Ra{kovi} je diplomirao prava i dobio posao sudije u Drni{u. Tajno se o`enio u svojoj 21 godini. Wegova izabranica bila je Lukijana Lukavac iz sela Tepquha. Spojila ih je muzika, koju on sjano pevao, a

ona je obo`avala. Ven~ali su se u Drni{u 24. juna 1922. godine. U Izvodu iz mati~ne kwige vjena~anih pi{e da je mlada po zanimawu posjednica, a `enik student. Godinu dana kasnije preselili su se u Knin, gde je Du{an Ra{kovi} postao advokat. Grad je posle Pariskog sporazuma iza Velikog rata ve} dve godine bio u sastavu Kraqevine SHS, a wegov kotar je pripadao Splitskoj oblasti. Du{an Ra{kovi} je bio uspe{an advokat. Sti~e vlastitu kancelariju u Kninu i brojnu klijentelu po Dalmaciji i Bosni do Grahova. Bio je predsjednik Crkvene pravoslavne op{tine u Kninu. Tako je bio jedan od organizatora proslave Vidovdana na Dalmatinskom Kosovu 1940. godine. Bio je i jedan od pionira organizirawa fudbalske igre u Kninu i jedan od rijetkih kninskih fubalskih sudija.

- Godine 1922. rodio se prvi sin Sergije, koga su svi zvali Sr|an. Sin Sr|an poha|a Pu~ku {kolu i raste, i umno i fizi~ki. Zna napamet sve srpske narode pesme iz Vukove „Pjesmarice“. Recituje ih i pevu{i. ^ita francuske klasike u orginalu. U kninskoj Gimnaziji u~enik Sr|an Ra{kovi} maturira 1940. godine. Profesor mu je bio kwi`evnik i komunista Oskar Davi~o. Uspeo je ve}inu gimnazijalaca tajno da u~lani u Savez komunisti~ke omladine Jugoslavije – SKOJ. Sr|an je bio me|u prvima. Obo`avalac je Sovjetskog Saveza, bele`i u svojim kwigama sestra Vjera Ra{kovi} Zec. Petog jula godine 1929. u Kninu advokat Du{an Ra{kovi} i wegova `ena Savka dobijaju drugo dete. Sin~i} Jovan Ra{kovi} dobija ime po babama Jovankama, ali vrlo brzo postaje Jovo i Jovica. Majka ga je kao bebu zvala Jo{o, a drugari u {koli Isus. Godine 1934. u Marseju fa{isti ubijaju jugoslovenskog kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a. Umiru deda Tome, 1935. ra|a se }erka Vjera, a umire i Savkina majka Jovanka 1937. Unuk Jovan Ra{kovi} je u osnovnoj {koli bio odlika{. Malo zbog pameti, malo zbog protekcije u~iteqa, koji je bio o~ev prijateq. Jovan je kao i wegov brat Sergije voleo fudbal, ali i zabavu.

- Na moje kr{tewe u Knin su doputovali Plavim kraqevskim vozom iz Beograda kumovi – teta Vjera Perovi}, supruga tada{weg kraqevskog namjesnika Ive Perovi}a, po kojoj sam dobila ime. I doktor Nikola Suboti}, markantni politi~ar, predsjednik Narodne skup{tine Kraqevine Jugoslavije u vrijeme kad je u woj ubijen jedan Pavle Radi}, a rawen drugi Stjepan Radi}. Bilo nas je troje djece. Sr|an, Jovan i ja. Kad sam se rodila, Sr|an je imao trinaest godina, a Jovo {est. Ostadoh na kraju samo ja, najslabija i najneotpornija na sve {to nas je sna{lo, da pribiqe`im davne uspomene na zajedni~ko djetiwstvo u Kninu, Drni{u i Zagrebu, iskreno kazuje dr Vjera Ra{kovi} Zec, danas penzionerka u Be~u. U vreme wenog ro|ewa 1935. godine Knin je pripadao Primorskoj banovini Hrvatske u Kraqevini Jugoslaviji. Od 1939. godine Knin je bio deo teritorijalne jedinice Banovine Hrvatske. Do`ivqavao je ekonomski i dru{tveni procvat. Od sela Knin je postao varo{ica sa asfaltiranim ulicama, bolnicom, kasarnom, elektri~nom centralom, trospratnim hotelom “Grand”. Imao je Gimnaziju i Poqoprivrednu {kolu. U wemu su nicale dr`avne i dru{tvene institucije i ustanove. Dru{tveni `ivot se pokrenuo, bio je skoncentrisan oko crkava, humanitarnih, kulturnih i sportskih dru{tava, teatra i pet kafana. Ve}ina stanovnika u gradu bili su sitni privrednici. Od 2.500 gra|ana Knina dve tre}ine su bili Srbi pravoslavci. (Nastavqa se)

Vjera Ra{kovi} Zec, kwi`evnica

Slu`avka Joka, Sergije, desno i Jovan Ra{kovi}

iz Starog Vlaha

Preko 140 strana pisano je zlatom, a ukradena je iz Srbije

U Privinu Glavu vernici su vekovima dolazili da potra`e utehu, ~uju savet ili olak{aju neku svoju muku. Manastir se nalazi na zapadnim obroncima Fru{ke gore, na oko pet kilometara severoisto~no od [ida i spada u red najstarijih svetiwa ne samo na ovoj planini, ve} i u dobrom delu Srbije, jer se po predawu wegov nastanak vezuje za 12. vek.

O tome, istina, nema pouzdanih istorijskih zapisa, ali i legende iz ovog kraja dovoqno su `ivopisne i mnogobrojne, da mogu da objasne nastanak, razvoj, ali i pomalo neobi~no ime ovog zna~ajnog mesta.

SVETIWA NEOBI^NOG IMENA

Sa~uvane su dve legende koje opisuju kako je ovaj manastir dobio ime. Po jednoj, “kumovao” mu je lokalni vlastelin Priba ili Priva koji je na ovom mestu u 12. veku podigao prvobitnu crkvu. Kako krsta{ki pohodi nisu mimoi{li ni ove krajeve, u nekom od wih proterano je ili ubijeno i ovda{we mona{tvo i stanovni{tvo. Prema legendi, kada su qudi po~eli da se vra}aju na svoja spaqena ogwi{ta, na kapiji manastira zatekli su glavu koja je progovorila i rekla: „Ja sam Priva“. Po drugoj legendi, koju ovda{we sestrinstvo mnogo vi{e voli, neobi~no ime manastir ipak duguje despotu Vuku Brankovi}u Grgurevi}u, poznatijem pod nadimkom Zmaj Ogweni Vuk. On je, prema predawu, ovde zidao crkvu, ali su majstori poku{ali da ga prevare i pobegnu sa novcem. Junak ih je sustigao i kaznio, a od izraza „prebijena glava“ nastade ime – Privina Glava.

A [TA KA@E ISTORIJA?

Manastir Privina Glava posve}en je Arhangelima Mihailu i Gavrilu. Najve}i broj istori~ara wegov nastanak vezuje za bra}u Jovana i \or|a Brankovi}a koji su ovde, krajem 15. veka, na temeqima starijeg hrama, podigli novu crkvu nedaleko od Berkasova gde su imali dvor. Turski izvori Privinu Glavu pomiwu sredinom 16. veka i to pod imenom „Pribiglava“, a navedeno je i da je u pitawu bogat manastir sa vinogradima, wivama i velikim zemqi{nim posedom.

MANASTIR “DVOJNIK”

NOVOG HOPOVA

Kako su u minulim vremenima mnoge vojske prolazile ovim krajevima, Privina Glava je vi{e puta pusto{ena i pqa~kana, ali je uvek iznova obnavqana, dogra|ivana i pro{irivana. Najstarija manastirska crkva koja danas postoji poti~e iz 18. veka i podignuta je zahvaquju}i prilozima imu}nih gra|ana.

Zidana je od kamena i opeke i po uzoru na Novo Hopovo, a wena unutra{wa dekoracija i freskopis smatraju se jednim od najranijih primera baroknog crkvenog slikarstva na na{im prostorima.

NAJVE]E BLAGO

SREDWOVEKOVNE SRBIJE

Za Privinu Glavu vezan je jo{ jedan kuriozitet – sve do XVII veka ovde je ~uvan takozvani “Minhenski psaltir”, jedna od najzna~ajnijih i najrasko{nijih srpskih kwiga iz Sredweg veka.

Re~ je o crkvenom molitveniku koji najverovatnije poti~e iz 14. veka i koji, osim duhovne, ima i ogromnu materijalnu vrednost, jer je preko 140 strana u wemu pisano ~istim zlatom. Psaltir je najverovatnije ra|en za kneza Lazara ili wegovog sina Stefana, a zna se da je bio deo bibliote-

ke \ur|a Brankovi}a u Smederevu odakle ga je verovatno neki od despotovih potomaka preneo u Privinu Glavu gde se dugo ~uvao.

Kwigu je u 17. veku u manastiru prona{ao patrijarh Pajsije i koji ju je povezao, ukori~io i prepisao. Na`alost, Privina glava je tokom Velikog be~kog rata 1688. opqa~kana, a tom prilikom je neki bavarski oficir uzeo psaltir i poneo ga sa sobom. Delo je zatim prelazilo iz jednog katoli~nog manastira u drugi, a od 1810. godine se nalazi u Bavarskoj dr`avnoj biblioteci, pa odatle i wegovo sada{we ime – Minhenski psaltir. Smatra se da je ovo najskupqa sredwovekovna kwiga ikada izneta iz Srbije.

OBNOVA KOJA NE PRESTAJE Tokom Drugog svetskog rata Privina Glava je opqa~kana, manastirska biblioteka zapaqena, a monasi rasterani. Ipak, kao nekim provi|ewem, izbegnuto je ru{ewe, tako ~est scenario koji nije zaobi{ao druge fru{kogorske svetiwe. Zahvaquju}i ovoj sre}noj okolnosti, prvi monasi vratili su se u Privinu Glavu ve} 1945.

Prvi radovi na rekonstrukciji izvedeni su tokom pedesetih godina, ali je ozbiqnija obnova zapo~ela 1987. Od tada pa do danas na ovom mestu radovi ne prestaju! Stara bogomoqa je popravqena, a u me|uvremenu su sazidane i nove, pa danas kompleks ~ini pet crkava – pored hrama Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila, tu su jo{ i crkve Pokrova Presvete Bogorodice, Svetog velikomu~enika Georgija, Isto~nog petka, kao i „Gorwi manastir“ – hram posve}en Podizawu ^asnog Krsta koji se nalazi na uzvi{ewu nasuprot manastirskog kompleksa i koji zbog svog neobi~nog polo`aja ~esto privla~i veliku pa`wu posetilaca.

Duhovni mir vratio se u Privinu glavu Privina glava je danas `enski manastir sa jednim od najbrojnijih sestrinstva na Fru{koj gori. Pod drevnim svodovima svetiwe u kojoj molitva nikada ne prestaje, ~uvaju se delovi mo{tiju dvanaest optinskih svetiteqa, kao i nadaleko poznata kopija ikone Bogorodice Trojeru~ice. Mir kojim odi{e Privina Glava i spokoj koji nude weni zidovi duhovna su hrana koliko za srca, toliko i za du{e vernika koji ovde ponovo dolaze sa svih strana… ba{ kao {to su to ~inili i u minulim vekovima.

”Minhenski psaltir”, jedna od najzna~ajnijih i najrasko{nijih srpskih kwiga iz Sredweg veka

TATJANA TOMI]:

Posqedwa ~a{a

pred fajront

Prvo {to je ugledala, kroz gustu izmaglicu bola, bile su sablasne o~i medicinskog tehni~ara. Potom se susrela s Wegovim nasmije{enim o~ima koje su je posmatrale s ravnodu{nom simpatijom:

- Bila si nepa`qiva, draga. Zaboravqa{, na{e stepenice su visoke i strme!

S vremenom, stepenice su postajale sve strmoglavije, vi{e… Ru{ila se i padala, padala i ru{ila niz wih, wena nespretnost je bila pora`avaju}a. Porodica je znala i mudro {utjela. Klonula u stawe potpune neprisutnosti, nastavqala je put kroz pro`diru}u tamu. Forma je bila o~uvana: dr`awe za ruke, nedjeqne {etwe parkom, cvjetak od pa`qivog mu`a… Stidqivi upit djeteta jednog grunuo je kao bomba:

- Mama, {ta bi bilo ako bih se zatr~ala pod auto? Ili je mo`da sigurniji skok s Kule?

Kocka je bila ba~ena… Pratili su je osu|uju}i pogledi qudi, wu, ru{iteqku porodi~ne sre}e. Wegovi nasrtaji razularene zvijeri nailazili su na odlu~an otpor gladijatora, ulog je bio prevelik… Utje{ne rije~i socijalne radnice predstavqale su vrhunac ironije:

- Pomiri}ete se, qubav pobje|uje sve!

^esto bi se susretala s Wim, susreti koje nije mogla izbje}i. Posmatrala je Wegove o~i, pakosne o~i gospodara straha sada li{ene nekada{we mo}i. Feniks je nastavqao rasti, otporan na metke, prijetwe i psovke. Ponekad bi uz tra~ak trijumfa, punog `ivota i radosti, pjevu{io:

„Qubav je tvoja kao vino, koje kad pijem, svud me ima, qubav je tvoja kao vino, ista je boja i gor~ina…“

Medicinski tehni~ar posmatrao ju je opasno enigmatskim o~ima. Bila je to wena posqedwa ~a{a pred fajront.

Westgate Sindjelic FC.

BORISLAV PEKI]: Besnilo

Nije nam potreban virus da bi ludilo koje s ro|ewem nosimo iskazalo sve svoje vidove i probilo tanku opnu obzira i samopo{tovawa.

Pogledajte malo pa`qivije svet oko sebe. Zar se vama ~ini da ga neko ~uva?

Priroda je pravedna, p r i r o d n o pravedna. U prirodi uvek ima racionalne, inteligentne, pravedne raspodele te`ine izme|u »dobra« i zla«, ako se ovi pojmovi oslobode antropocentrizma. Ugra|eni mehanizam prirodne pravde dr`ao je kosmi~ku vagu u horizontalnom polo`aju. Ukoliko se, naravno, u stvar ne ume{a ~ovek. Vaga je onda pretezala na neku, naj~e{}e neizvesnu stranu. Ponekad ~ak i suprotnu od po`eqne. Da li se i ovom prilikom doga|a ne{to tako? ^ije je besnilo delo? Laboratorijsko — dakle ~ovekovo? Ili je ono nakazan proizvod debalansa u prirodi — zaobilaznim putem opet delo ~oveka. Ili je najzad prirodno, zlo-delo, ~ija se dobra strana, op{tom ravnote`om nu`no u zlu sadr`ana, jo{ ne vidi?.. ]elija koju dr John Hamilton posmatra umire. Ne umire da bi nestala u drugom obliku iz koga }e se reprodukovati drugi `ivot, nego da bi rodila smrt. Smrt za sve sa ~ime je u dodiru. Ru`na, fibrilna struktura citoplazme, kakvu vidi, poti~e od zamene wene prirodne, zdrave sadr`ine virusnim nukleusom. To je Matrix, monstruozna materica budu}eg virusa besnila. Jedinstvo ubice i `rtve.

Smrti i `ivota.

dokazalo postojawe Boga.

Nema nesavladive bolesti, ako joj se ~ovek odupre.

^ovek mo`e poqubiti i otrovnicu, samo ako je dovoqno brz.

Pregovori su bili uspe{ni. Uspe{ni kao uvek, nakon ~ega je svetska situacija – tako|e kao uvek – postajala jo{ gora. Pregovori su uvek sve boqi, situacija sve gora

Prirodno stawe, mislio je. U na~elu sasvim prirodno. Ali ovog puta na~elo je ubijalo. U permanentnom kqu~awu `ive }elije, kakvo mo`e da zamisli i uporedi s ra|awem novih planeta, plutao je virusov unutra{wi heliks, wegova utroba, razvezana u talasastu traku, poput kakve nezasitne gliste pantqi~are. To jo{ nije virus. Ali }e biti. Jer to je wegov fetus. Za~etak kraqevske loze pobesnelih ubica. onda, tu je bio i ON. An|eo smrti. Velika Zver Sudweg Dana koja }e se hraniti qudskim i `ivotiwskim mozgovima. Demonski Tiranin iz Potkosmosa, s dna, iz jame, iz same potke `ivota. Bledi Kowanik Kraja. Prepoznaje ga. Gospode Bo`e, mislio je dr John Hamilton, hipnotizovan prizorom: TO uop{te nije virus besnila kakvog nauka poznaje. Kopile je bilo MUTANT.

[ta je ludilo?

Odstupawe od normalnog. U redu, samo {ta je — normalno?…

Mora samo paziti da se prokleta stvarnost na mala vrata tzv. autenti~nosti ne uvu~e u wega i inhibira ma{tu. Jer ma{ta je sve. Stvarnost, ako je uop{te ima, ni{ta. U najboqem slu~aju, proizvod uspelog ma{tawa.”

Strah je naj~istije, najprirodnije, naj~e{}e, najzdravije qudsko ose}awe. Na strahu po~iva vrsta. Strah inspiri{e nagon za odr`awem.

Negde ~ovekove stope moraju ostati. A da bi ostale mora se biti — `iv. @iv i slobodan, naravno. Pa ni to nije dosta. Mora se biti — SAM.

Demokratija statisti~ki izjedna~uje glupost s razumon, a idiotima, samo ako ih je dovoqno dopu{ta da upravqaju svetom

Gluposti uvek zvu~e ubedqivo. Samo pametne stvari izgledaju neverovatne.

Svet malih qudi na velike istine nikad nije

^ovek potopqen u stvarnost gubi od kriti~ke mo}i koliko je te{ka wime zauzeta stvarnost.

Niko ne obo`ava silu kao oni koji joj se iz principa protive.

Proklete ~iwenice. Nikad nam nije dosta ~iwenica. Za nas su, naime, ~iwenice - istine. Mi mislimo da smo u ne~emu ne{to saznali ako o tome prikupimo planinu ~iwenica. A zna se kako s wima stvari stoje. Ve}ina ih se me|usobno ne sla`e. ^iwenice su, u stvari, najnestabilniji faktor na{eg saznawa o svetu. Wegova jedina prava nepoznata veli~ina. Da nema stvarnosti, kako bi se o woj duboko i ta~no pisalo.

^ak i mimo otrcane ode}e i neprilago|enog jezika, bilo je u wima ne~ega {to ih je ve} na prvi pogled izdvajalo od svih ostalih qudi. Uvek su bili tako prokleto zabrinuti, nesigurni, upla{eni, zbuweni. Ukratko, out of place. Van svog mesta pod suncem.

Ovo nije pakao, Pakao je qudski, Napravila ga je ~ovekova vera, ~ovekova ma{ta - za grehe ~oveka. ^ovekov razum za urazumqavawe nerazumnih. U paklu nema `ivotiwa. [ta je onda ovo?

[ta je, sigurnost? Pobeda jedne verovatno}e nad drugom. Ni{ta vi{e. ^esto privremena, Pirova pobeda.

Ta~no je da se la`i veruje vi{e nego istini, i vi{e ukoliko je ve}a, ali samo ako sadr`i bar zrno prose~ne logike. Bez logike i su{ta istina je neuverqiva.

Besni smo mi oni su samo bolesni.

Najboqi je na~in da ~ovek kroz pakao neprimetan prodje da izgleda kao gre{nik, a ne kao djavo.

Ve}ina potrebnih stvari u `ivotu ~oveku dolazi kasno. Naj~e{}e kad se od wih nema naro~ite koristi. Mudrost, izme|u ostalih. Prava ose}awa, ponekad. Istine uvek nekako sti`u na vreme da ih ~ovek snese u grob.

spreman. ^ak i papa bi se samrtni~ki upla{io ako bi mu se

Milosav Todorovi} Mile (92), jedini kroja~ narodnog odela u Jagodini

Milosav Todorovi} (92), jedini kroja~ narodnog odela u Jagodini, koga svi iz milo{te oslovqavaju sa majstor Mile, ima radni sta` od 35 godina i sedam meseci, a u penziji je 35 godina i devet meseci.

Godine su mu, veli, brzo pro{le i sam se ~udi kako je do`iveo tako duboku starost. Majstor Mile smatra da ga je odr`ao rad, to {to je bio umeren u svemu, ali i {to je i dan - danas neprekidno u pokretu. Iako je imao veoma te`ak `ivot, od kroja~kog zanata gradio ku}u i {kolovao sina Vladana i k}erku Vladanku, majstor Mile je jo{ uvek vitalan i vredan

Iako je tezgu na kojoj je krojio odela odavno je izbacio, stalnim mu{terijama svakog dana prekraja i krpi ode}u, radi u ba{ti i u vinogradu, biciklom odlazi na pijacu, a ne propu{ta nijedno putovawe po Srbiji sa ostalim penzionerima.

{to jo{ uvek mogu da radim. Konac i daqe mogu da udenem u ma{insku i {iva}u iglu bez nao~ara. Mu{terije me ~esto pitaju {ta }e da rade kad ja vi{e ne budem mogao da sedim za ma{inom - pri~a majstor Mile kroz osmeh. Imao je samo 13 godina kada je iz rodnog sela, Gorweg Mi{evi}a, u Jagodinu do{ao kod ujaka Radeta. Poha|ao je ve~erwu {kolu i radio kao konobar, ali kako nije `eleo da poslu`uje pijane goste, oti{ao je na zanat kod majstora Dragija Kelera, Nemca po poreklu. Kvalifikovani kroja~ postao je 1950. godine, potom je odslu`io vojsku i 1955. godine zaposlio se u Fabrici konfekcije. U woj je radio 15 godina, a onda otvorio svoju kroja~ku radwu.

- Godine su mnogo brzo pro{le i sam se ~udim kako sam do`iveo ovako duboku starost. Rasitnio sam stotku i 27. septembra napuni}u 92 godine. Ove godine je i sedam decenija otkako sam po~eo da radim kao kroja~. Najva`nije je da se sa~uva zdravqe. Veoma sam sre}an {to sam do`iveo te godine, {to `elim i mladima, i

- U Jagodini je u to vreme bilo mnogo kroja~kih radwi, jer se mnogo {ilo, po{to je bilo malo konfekcije. Bilo mi je drago {to su mnogi Jagodinci zaobilazili kroja~ke radwe u centru grada i dolazili kod mene. Trudio sam se da uradim {to boqe. [io sam za maturante, sve~ana odela za krsne slave, Novu godinu, mu{ka odela sa prslukom, a za `ene jakne, komplete, mantile i kapute. Mu{terije su naru~ivale moderna odela iz nema~kog „Bazara”. Po{to nije bilo {nitova, morao sam da

BAKA VERINE BRESKVE MIRI[U NA DU[U:

prekopiram model, da skrojim, pa tek onda da ga sa{ijem. Ali, meni ni{ta nije bilo te{ko, jer me je majstor svemu nau~io - ponosno }e majstor Mile, koji se 1980. godine zaposlio u Fabrici kablova, iz koje je 1988. oti{ao u penziju. Majstor Mile ne zna koliko je odela sa{io, jer je odavno prestao da vodi evidenciju. Imao je mnogo mu{terija, ali nijednu nezadovoqnu.

- I dan-danas prepravqam odela koja su moje mu{terije kupovale u nekada{wim jakim konfekcijskim firmama. Imu}nijima sam savetovao da kad god mogu, kupuju odela koja }e im kasnije dobro do}i. I oni su me poslu{ali. Se}am se i jednog mladi}a koji je od ro|aka nasledio 55 pari pantalona. Dugo sam ih prilago|avao za wega, ali mu nove ne trebaju dok je `iv - veli majstor Mile. PENZIJA DU@A

RO\ENDANSKA TORTA

Ma{ina „singer” sa ru~icom za redak i gust {tep i to~ki} za zatezawe konca, pored koje je i sav {najderski pribor, poput makaza, igala, naprstka, centimetra i konca, napravqena od fondana, krasila je tortu koju majstor Miletu za devedeseti ro|endan napravila unuka Doris Beri}.

POTOMCI NAJVE]E BOGATSTVO

Majstor Mile je sa pokojnom suprugom Verom dobio sina Vladana i k}erku Vladanku, koji su mu podarili ~etiri unuka i {est praunuka.

- To je najve}e bogatstvo i radost. Najva`nija je sloga u porodici. Jedino mi je `ao {to se izgubilo po{tovawe. Jagodina je bila mali grad i svi smo se poznavali. Kada bih sa majstorom krenuo od wegove ku}e, nije postojao ~ovek, `ena ili dete koje bi sreo, a da nije podigao {e{ir, da se nije naklonio i pozdravio sa „Poma`e Bog”. Oni su mu otpozdravqali sa „Bog ti pomogao”. Sada prolazimo jedni pored drugih i retko ko nam po`eli i dobar dan - navodi majstor Mile.

Vera Stefanovi} (93) iz Smedereva ima najdu`i sta` trgovca

^im se zarumene {qivici i breskvari i rode vinogradi, eto i we u centru Smedereva sa gajbicama krcatim so~nim plodovima. To {to u podne vrelina puca po asfaltu kao zrela lubenica po betonu, baka Veru ne ometa da na malenom, istro{enom trono{cu, zauzme svoj mesto pod suncem. Zauzela je i svoju 94 godinu `ivota. Nosi je kao ordewe dok drhtavim rukama meri vo}e i blagosiqa svakoga ko pri|e.

Znaju Smederevci Veru Stefanovi} (93) iz Seona godinama. Mo`da po imenu ne, ali

po ~uvewu i ukusnom vo}u, sigurno. Uglavnom, zovu je bakica.

- Kupila sam breskve od bakice kod Po{te. Miri{u kao du{a, re}i }e vam kom{inica.

Dok vru}ina prosto grize i vazduh pe~e u nozdravama, baka Vera na sebi nosi xemper i prsluk, perjani. I vunene ~arape preko unihopki. I krvotok joj usporile godine. Pri~a, zagla|uje maramu i uzdi{e, ali svaku drugu re~ joj prati {iroki osmeh. Bore joj zasekle ko`u kao brazde vla`nu zemqu. Tek ako je pitate kako je, ne}e poreknuti da joj je `ivot bio muka.

- Mu~ila sam se, }erko, u `ivotu mnogo. Radila ku}i, u nadnice. Sad imam sve, ali ne umem da `ivim, kroz uzdah dubok kao ponor veli starica. Koliko je tuge preko srca preturila, mnogo je i da se ~uje.

- Umro mi ~ovek. Umro mi sin, udavio se. Umro mi zet. Ostalo nas ~etvoro- unuk i unuka i }erka bolesna, re|a crni niz baka Vera dok poku{ava da se priseti da li joj }erka ima 71 ili 72 godine. - Sve je na unucima. Mnogo radimo, ja poma`em. Ne mogu deca sama... Uzmi sine, meti, jedite deco- izme|u ispovesti proda-

je breskvu {to miri{e kao prava. Svakoga zove sinom ili k}erkom. Po`eli zdravqe i sre}u. Breskvama cena 200 dinara kilo. Kad pozna mu{teriju, daje i za 150. Tra`i najlep{e pa stavqa u kesu. Obe}ava uskoro i gro`|e da iznese, iz wenog vnograda, wenom rukom obrano. Osvr}e se jednako. Mo`da se pla{i inspekcije da joj ne oduzmu robu ili napi{u kaznu. Ili saobra}aja koji tutwi kraj we. A mo`da samo gleda da prepozna lica svojih mu{terija. Onih {to kupe i kad im nije do vo}a. Kupe zbog we.

Desetine hiqada qudi, svoje mesto pod julskim suncem, na{lo na velikoj reci, na 31. Drinskoj regati. Karneval na vodi doveo je do Peru}ca qude iz Srbije, Republike Srpske i jo{ desetak dr`ava, a na po~etku plovidbe „regularnim“ ~amcima i onima pomalo diskutabilnog dizajna ali dokazane funkcionalnosti, mo}na reka se u oku posmatra~a mogla ukazati kao tesna za toliko sveta.

Uzbudqivi spust od Peru} ca do Bajine Ba{te, to je izazov,

31. Drinska regata

sam po sebi. Neko je u`ivao sa porodicom pored ro{tiqa uz sok i hladan bostan, ali je najvi{e mladog sveta, sjediwenog u nameri da granice u`ivawa podigne na neki, tako ka`u, vi{i nivo. - Svake godine dolazimo na regatu, to je na{ ventil od beogradske svakodnevice. Vreme provodimo u`ivaju}i u vidi Drine, u hrani i pi}u, u par dana bezbri`nosti, pre povratka redovnim obavezama – ka`e @eqko Markovi}, koji je sa porodicom pripremio gumeni „maestral“ za spust rekom – Ovde smo to-

Se}awe na stari narodni obi~aj uzajamnog pomagawa prilikom velikih poqskih letwih radova na selu - mobu, koji je u Srbiji bezmalo potpuno nestao, o`ivi na planini Rajac, ponad Qiga, prve nedeqe po Petrovdanu.

Vi{e od pola veka, u znak se}awa na mobe, na ovoj planini odr`ava se nadaleko poznata manifestacija - Kosidba na Rajcu. Tada se najboqi kosa~i iz Srbije i regije nadme}u u ume}u ko{ewa planinske trave, a najboqem pripada presti`na nagrada - Zlatna kosa.

Ove godine, svojevrsni kosa~ki megdan odr`an je u nedequ, 20. jula, a najvi{e puta sa Rajca je odlazio kao pobednik Milorad Sladojevi} iz Mrkowi} Grada, koji je Zlatnu kosu osvojio ~ak sedam puta! Wegov sugra|anin, sada pokojni Lazar Laketa je legenda Kosidbe na Rajcu. Wegov otkos, {irok ~ak {est metara, u{ao je u Ginisovu kwigu rekorda. Malo je, vele, nedostajalo, da kosom pre|e u parcelu drugog takmi~ara! Ina~e, prvo takmi~ewe kosa~a na Rajcu, uz veliki narodni va{ar, zbilo se 1892. - Kosidba nije samo takmi~ewe kosa~a, ve} i prikaz tradicije, jer se okupqaju i zdravi~ari, truba~i, vodono{e, kako bi se predstavilo sakupqawe trave, jedan od najva`nijih poslova na selu, odnosno `ivot jedne zajednice - obja{wava Vla-

kom godina stekli prijateqe iz svih krajeva Srbije, dogovaramo se i svake godine sretnemo se na istom mestu. Dru`e se deca i odrasli, a po povratku ku}i dogodov{tine se prepri~avaju do slede}eg sastanka na reci.

Pre toga, uo~i spusta Drinom, kolone vozila otegle su se od Peru}ca do Zaglavka, re~ je o desetinama kilometara. Na licu mesta, raspakuju se „opreme i naoru`awe“: torbe i xakovi krcati limenkama i sokova, tu su tradicionalne lokalne „grickalice“ poput u`i~ke pr{ute i sira, sve to porinuto je u vodu, i sve je tek uvertira za neverovatan prozor. Hiqade ~amaca istovremeno otisnutih niz vodu, stotine zastava i upaqenih bakqi, ~ine ovaj karnevalski spektakl jedinstvenim.

Najezdu nasmejanih lica sred Drine, ispratili su truba~i, a kada se spust zavr{i, svako pronalazi svoje mesto uz ro{tiq ili ra`aw.

Bajinoba{tani su i ovaj put bili dobri doma}ini. Pre svega, brine se o bezbednosti u~esnika, u avanturi koja nosi svoje, nemale rizike.

Ve~erwi program nakon spusta Drinom okupio je hiqade posetilaca ovog dela zapadne Srbije. Na „Most festu“ nastupili su ~lanovi Zrewaninske filharmonije, na wihovom repertoaru je „Guns ‘n’ Roses Symphonic show“, a za kraj ve~eri publika je u`ivala uz „Bijelo dugme tribjut bend“. U nedequ, ista nepregledna kolona vozila krenu}e nazad put Beograda, Novog Sada, Bawaluke, Subotice... Kratki odmor i beg od svakodnevice zavr{i}e se, do slede}eg susreta na obalama Drne.

VI[E OD TRI SATA ROK SPEKTAKLA NA U[]U! Guns n’ Roses odr`ali koncert pred 50.000

koji }e u}i u legendu

Legendarni Guns N’ Roses odr`ali su trosatni spektakl koji }e se dugo prepri~avati – ne samo u Beogradu, ve} me|u fanovima iz celog sveta koji su bili deo istorije.

Pre nego {to su se svetla reflektora spustila na Axla, Slasha, Duff-a i ostatak benda, atmosferu je do usijawa doveo nastup grupe Public Enemy – pionira hip-hop pokreta i ikona muzi~kog bunta. Wihova energija zapalila je U{}e, pripremaju}i teren za ono sledi. Vi{e od 50.000 qudi iz razli~itih krajeva sveta pevalo je u glas. Redom su se nizali bezvremenski hitovi: “Welcome to the Jungle”, “You Could Be Mine”, “November Rain”, “Knockin’ on Heaven’s Door”, “Sweet Child O’ Mine”… Ali ono {to je posebno iznenadilo publiku i izazvalo erupciju emocija bio je izvo|ewe “Don’t Cry” – pesma koju, kako isti~u fanovi, bend retko izvodi na ovoj turneji. U Beogradu je, me|utim, zasvirala i dovela publiku do potpune ekstaze.

Na U{}u nije bilo mesta improvizaciji – produkcija svetskog ranga, spektakularna scenografija, svetlosni efekti i kristalan zvuk. Guns N’ Roses su dokazali da su fenomen, sila, emocija, i muzika koju generacije nose u sebi. A Beograd je to sino} prepoznao, prihvatio – i uzvratio iz sve snage.

dimir Ivanovi}, direktor Turisti~ke organizacije Qig. - Osim najboqeg kosa~a, kojem se mere brzina, {irina, kvalitet, ujedna~enost otkosa, bira se i |idija, odnosno kozba{a. Tu titulu dobija kosa~ koji se najboqe odeva, peva, igra, ima najlep{i stas... Po tradiciji, po~iwe tako {to pro{logodi{wi |idija otkuje kosu onoliko puta koliko je do tada Kosidbi odr`ano. Pre takmi~ewa je defile kosa~a, kao i revijalno ko{ewe trave. Svi kosa~i obu~eni su u letwu seqa~ku no{wu: radne {iroke bele pantalone, do kolena dugu belu vezenu ko{uqu, preko koje obla~e obavezan jelek. Opasuju se tkanim {arenim pojasem. Pantalone se upasuju u tozluke, preko wih obuvaju vezene vunene ~arape, pa slede lakovani opanci sa {est reda kai{eva. Nezaobilazan deo je i slameni {e{ir, koji kosa~e {titi od jakog planinskog sunca... Tu su i brus, belegija i vondir. Zaori se iz svih grla: „Otkuj kosu, i nao{tri dobro, na Rajcu je tvrda trava, pobro!”. - Na mobu je, ina~e, obi~no dolazila mla|arija, koja se za vreme rada zbli`avala, a posle bogate ve~ere, sve se pretvaralo u seosko veseqe - isti~e Ivanovi}.Mobe su bile i `enska prela i posela, na kojima se prelo, plelo i vezlo, uz pesmu, pri~u i pouke mla|ima, da svako poka`e ono {to najboqe zna i ume... Mobe su bile prilika da se sretnu ugledni doma}ini, ugovore poslovi. Mladi, momci i devojke, imali su priliku da budu vi|eni, da a{ikuju, pa i svadbu ugovore. Najmla|ima, to je bio doga|aj za pam}ewe... Kosidba na Rajcu ima i me|unarodni karakter! Bivali su u~esnici iz Rusije,

Francuske, Velike Britanije, sa Islanda, iz Rumunije, Holandije, Ma|arske, Turske, Bugarske, Ma|arske, Norve{ke... Svake godine u~estvuju najboqi kosa~i iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore. Kosidbu poseti po nekoliko desetina hiqada turista! Posebnu pa`wu posetilaca privla~i tradicionalni kosa~ki ru~ak, koji biva poslu`en, po starom obi~aju, nasred poko{ene livade!

- Ko osvoji Zlatnu kosu, smatra se za {ampiona ko{ewa planinske trave na tradicionalan na~in - ka`e Ivanovi}. - Nije ~udo {to mnogi ka`u da ono {to u tenisu predstavqa Vimbldon, to je za kosa~e Kosidba na Rajcu. S obzirom na to da se Kosidba bezmalo poklapa sa finalom ~uvenog teniskog gren slem turnira, pomalo u {ali ka`emo da se na Rajcu odr`ava kosa~ki Vimbldon.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (10)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snovaSjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

SA RI^ARDOM BARTONOM U @IVOTU I PRED KAMERAMA:

Hteo da se o`eni mnome, svi|ala mu se ideja da mu `ena bude princeza

U jesen burne 1968. biv{i britanski ambasador u Va{ingtonu Dejvid Ormsbi Gor pozvao me je na ve~eru u Londonu organizovanu u ~ast slavnog gluma~kog para Elizabet Tejlor i Ri~arda Bartona. Wih dvoje su u tom trenutku bili megazvezde. Jedva sam ~ekala da upoznam junakiwu svog detiwstva, glavnu zvezdu filma „Velika nagrada”.

Elizabet je u prirodi bila podjednako zanosna kao i na filmu. Imala je tu neodoqivu auru zvezde, ali i neverovatnu neposrednost devojke iz kom{iluka. Ri~ard je mani~no pio. Na kraju se toliko napio da je povra}ao u metalnu posudu s ledom u kojoj se servira {ampawac. Bila sam zgro`ena, ali i odu{evqena kad su me pozvali da s wima po|em u Pariz, gde je trebalo da snimaju novi film. Ta~nije, Liz je insistirala da svoj novi film „Jedina igra”, u kojem je igrala s Vorenom Bitijem, tada{wom zvezdom u usponu, snima u Parizu kako bi bila u blizini Bartona, koji je radio na zanimqivoj komediji „Stepenice”. U vreme kada su se rastali, Liz Tejlor i Ri~ard Barton, ja sam po~ela da izlazim s Bartonom. Na jednom od tih sastanaka upoznao me je sa svojim prijateqem Piterom O’Tulom. Vrlo brzo su obojica bili u`asno pijani, a ve~e se zavr{ilo tako {to su se wih dvojica takmi~ili ko }e onog drugog napiti toliko da padne pod sto. Priznajem da mi nije bilo nimalo zabavno. Vaqda zato {to sam bila trezna.

Ri~ard Barton nameravao je da se o`eni mnome. Da sve bude jo{ neverovatnije, Nil i on su jedne ve~eri u mojoj kuhiwi podrobno razmotrili tu temu. Nil i ja smo se u to vreme ve} bili rastali, ali ostali smo u prijateqskim odnosima. Ri~ardu se svi|ala ideja da se o`eni princezom, makar i bez zemqe (na kraju krajeva, on je bio britanski dr`avqanin, a to tamo ima neku te`inu!), a meni se dopadala mogu}nost da zaigram na filmu.

Povrh svega, bio je sjajan sa decom. Naro~ito ga je

Svetska filmska zvezda Ri~ard Barton i Jelisaveta u Nici za vreme snimawa filma ”Xekpot”

Katarina volela. Mislim da je on imao najve}i uticaj na wenu odluku da se bavi glumom. Kristina, sa druge strane, nije bila odu{evqena Ri~ardom. Retko se doga|alo da se mojim }erkama dopadaju iste osobe i stvari. Oduvek su bile potpuno razli~ite.

Kada sam ispri~ala Ri~ardu {ta se desilo na{oj porodici u Jugoslaviji 1941, on je toliko pobesneo na ^er~ila da je napisao qutito pismo Bi-Bi-Siju. Naslov teksta je glasio „Igrati ^er~ila zna~i mrzeti ga“. Posle toga nikad vi{e nije igrao ^er~ila.

I mo`da bi sve bilo druga~ije da Ri~ard nije imao zaista veliki problem sa alkoholom.

Ako su mi u po~etku wegovi ispadi u alkoholisanom stawu bili simpati~ni, s vremenom je to postajalo nepodno{qivo i preraslo u pravu moru. Kulminacija se dogodila u Nici, gde je Ri~ard snimao „Xekpot”, a jedan deo scenarija je bio napisan specijalno za mene. Terens Jang je bio rediteq tog filma. Ipak, producentima je ponestalo novca, pa tako „Xekpot” nikada nije dovr{en. Bilo je zaista za-

bavno u~estvovati u snimawu filma, ali ne i prisustvovati Ri~ardovom danono}nom opijawu.

Za doru~kom u hotelu „Negresko“ u Nici razmi{qala sam o Ri~ardovom pijanstvu od prethodne no}i. Bila je to posledwa kap u prepunoj ~a{i i spremala sam se da se tog jutra vratim u London. Sama.

- [ta, za ime sveta, ovo zna~i? Da li sam te ne~im uvredio? - posr}u}i, i daqe mamuran, pojavio se i on.

- Odlazim, ovo ne mogu da podnosim - rekla sam, mahnuv{i rukom u kojoj sam dr`ala kroasan, u zamenu za izostavqenu re~ „vi{e“.

- @eli{ li da po|em s tobom?

- Ne - odgovorila sam, poku{avaju}i da izbegnem isparewa viskija od prethodne no}i.

- Mogu li makar da te ispratim na aerodrom, pretpostavqam da putuje{ nekud?

- Ne! - uzviknula sam naglo.

- Ne `elim da me isprati{ i ne `elim da se ikad vi{e ovamo vratim!

- Jesam li u~inio ne{to stra{no uvredqivo da izazovem tvoje tako o{tro i osu|uju}e pona{awe?

DRU@EWE SA LIZ TEJLOR

U Parizu je bilo posebno iskustvo dru`ewe s Liz Tejlor i Bartonom iako je on ve}i deo vremena bio pijan. Upoznala sam Vorena Bitija, koji se proslavio ulogom u filmu Boni i Klajd. Izuzetno zgodan i veoma svestan svog izgleda, {armirao je sve oko sebe. Uspeo je da izmami osmeh na licu ~ak i sablasno ozbiqnoj Volis Simpson, vojvotkiwi od Vindzora, koju sam zajedno s vojvodom od Vindzora – Edvardom VIII – srela na jednom ru~ku koji je filmski studio priredio za wih. I danas ~uvam fotografije snimqene prilikom tog susreta, a posebno su mi dragi oni snimci na kojima je Elizabet Tejlor fotografisala mene dok smo se vozile u automobilu.

1704. - Britanske snage pod komandom admirala Xorxa Ruka (George Rooke) preuzele su Gibraltar od [panaca.

1783. - Ro|en je ju`noameri~ki revolucionar, vojskovo|a i dr`avnik Simon Bolivar. Oslobodio je najve}i deo Ju`ne Amerike od {panske vlasti i bio prvi predsednik Kolumbije i Gorweg Perua, koji je po wemu nazvan Bolivija.

1799. - Napoleon je izvojevao svoju posledwu pobedu u osvajawu Egipta, potukav{i tursku vojsku kod Abukira.

1802. - Ro|en je francuski pisac Aleksandar Dima, koji se proslavio avanturisti~kim romanima sa sadr`ajem iz francuske istorije („Tri musketara”, „Grof od Monte Krista”, „Kraqica Margo”).

Imao je onu prepoznatqivu promuklost u glasu. Naru~io je bladi meri.

- Ne, ni{ta, ali ja zaista ne mogu da budem dadiqa nekome ko se opija do smrti i zalud tro{i takav prvoklasni talenat - odgovorih qutitim glasom. - Ju~e smo na setu morali da snimamo ~etrnaest puta iz po~etka jer ti nisi mogao da se seti{ svojih osam re~i!

Prisetila sam se na{eg susreta u [vajcarskoj samo mesec dana ranije, kada je Ri~ard sipao alkohol niz grlo u sna`nom mlazu, onako kao {to monsunska ki{a zaliva pirin~ana poqa. Bilo je vrlo kasno, a ja sam bila ube|ena da }e on umreti u tom trenutku. Tresao se, ka{qao, preznojavao, a kada je prona{ao fla{u xina koju sam sakrila, ispio ju je naiskap iako je prezirao xin.

Odlu~ila sam da pozovem i hitnu pomo} i policiju. Kada su pristigli, povela sam ih na sprat. Ri~ard je, bunovan, zakqu~io da su neki ~udni qudi upali u wegovu ku}u, pa se s te{kom mukom pridigao i zakqu~ao u svojoj sobi. Nakon dvadeset minuta nagovorili smo ga da iza|e, ali je odbio da ide bilo kuda, a naro~ito u „prokletu hitnu pomo}“. Naravno da je odmah zatra`io sko~, pa se doktor dosetio da mu lekove za smirewe ubaci u ~a{u dobrog viskija. Kada je kona~no izgubio svest, izneli su ga na nosilima i odvezli u ambulantu. Doktor mi je rekao da sam postupila u skladu sa {vajcarskim zakonom time {to sam pozvala pomo} jer bih u suprotnom, da je stvarno umro, ja bila odgovorna i optu`ena za nemar. Uskoro mi je bio opro{ten taj moj ishitreni postupak i Ri~ard je ovu epizodu smatrao vi{e nego sme{nom. Ri~ard i ja smo se rastali bez te{kih re~i. Bilo mi je `ao {to jedan toliko talentovan ~ovek na takav na~in uni{tava sebe. Me|utim, ne mo`e{ pomo}i onome ko sâm sebi ne `eli da pomogne.

l U slede}em broju:

Moj prvi povratak u Beograd pre pada Berlinskog zida

1804. - Srpska potera predvo|ena Milenkom Stojkovi}em uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Ku~uk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fo~i}a.

1883. - Metju Veb, prvi ~ovek koji je 1875. preplivao kanal Laman{, utopio se prilikom poku{aja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada.

1906. - Umro je Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humoristi~ke proze („Ivkova slava”, „Zona Zamfirova”, „Pop ]ira i pop Spira”).

1923. - U Lozani je potpisan mirovni ugovor izme|u Turske i savezni~kih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i isto~nu Trakiju, ~ime su definitivno odre|ene granice evropskog dela turske dr`ave.

1946. - SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim ostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku.

1967. - Francuski predsednik [arl de Gol zavr{io je svoj govor u Montrealu usklikom „@iveo slobodni Kvebek”, {to je izazvalo o{tar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona. De Gol je bio primoran da skrati posetu Kanadi.

1980. - Umro je britanski filmski glumac komi~ar Piter Selers, koji se proslavio filmom „Dr Strenxlav” i serijom filmova o detektivu Kluzou (Pink Panter).

2007. - Pet bugarskih medicinskih sestara i jedan palestinski doktor, osu|eni u Libiji na do`ivotni zatvor jer su navodno zarazili na hiqade libijske dece HIV virusom, oslobo|eni su nakon dogovora izme|u Tripolija i Evropske unije i pu{teni iz zatvora u kome su boravili od 1999.

2011. - Umro je Milan Del~i} Del~a, dramaturg, muzi~ar i konceptualni umetnik, jedan od pionira jugoslovenskog novog talasa. Wegove najpoznatije pesme su „Beograd spava”, „Si|i do reke”, „Nove godine”, „Izgleda da mi smo sami”.

2018. - U po`arima koji su u zahvatili okolinu Atine poginula je 91 osoba.

170 godina od ro|ewa legendarnog @ivojina Mi{i}a!

Na dan 20. jula 1855. god. u selu Struganiku kod Mionice, ro|en je srpski vojvoda @ivojin Mi{i}, nosilac najvi{ih srpskih i stranih ratnih odlikovawa, ~ovek koji je u{ao u istoriju rame uz rame sa najve}im svetskim vojskovo|ama.

Mi{i} je vojskovo|a ~ija dela bele`i svetska istorija, ~ovek koji je za 47 godina u oficirskoj uniformi ostao nesalomiv, nikad spreman da se radi karijere sagiwe pred vi{im autoritetima, ~ak i kad su vladari bili u pitawu, ono {to je mislio to je i govorio, u {ta su se uverili i kraq Aleksandar Obrenovi} i kraq Aleksandar Kara|or|evi}.

On je simbol na{e pobede u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, koji i danas Srbiji i srpskom narodu treba da predstavqa vodiqu za budu}nost srpskog naroda.

Ostao je u pam}ewu, kako re~e regent Aleksandar: “Kada su svi izgubili glavu, jedino je Vojvoda Mi{i} znao kako i na koji na~in da zaustavi neprijateqa.”

U~esnik je svih {est oslobodila~kih ratovima koje je Srbija vodila od 1876. – 1918. godine!

Prva oficirska du`nost bila mu je u Vaqevu, aprila 1876. godine. U Srpsko – turskom ratu,

komandovao je Kolubarskim bataqonom 2. klase Vaqevske brigade.

U ratu 1877. i 1878. godine Mi{i} je bio komandir ~ete vaqevskog kombinovanog bataqona 7. puka. Posle ratova koji su zavr{eni pobedom Srbije, vratio se na Akademiju da dovr{i {kolovawe.

U rat sa Bugarima, 1885. godine, u{ao je kao komandir 1. ~ete 1. bataqona u vaqevskom 5. pe{adijskom puku Drinske divizije, a kasnije postavqen za komandanta tog bataqona.

Posle Kumanovske bitke unapre|en je u ~in generala 20. novembra 1912. godine. Komandovao je slavnom Prvom srpskom Armijom Vojske Kraqevine Srbije, posebno istaknutom Kolubarskom bitkom, 1914. god., gde je „do nogu“ potu~ena Austrougarska vojska. Ova veli~anstvena srpska pobeda postaje predmet izu~avawa u svim vojnim akademijama na svetu.

Posle ove bitke dobija zvawe vojvode, a u znak zahvalnosti za oslobo|ewe Vaqeva progla{en je za po~asnog gra|anina 1915. godine, gde jedna od centralnih ulica nosi wegovo ime. Tokom proboja Solunskog fronta komandovao srpskom vojskom, (kao na~elnik {taba

Vrhovne komande, rukovodio i pripremama za proboj Solunskog fronta). Time je po~eo slom Centralnih sila, a Mi{i} je kao nepobedivi vojskovo|a u{ao u anale vojne istorije.

Ostao je upam}en i kao profesor na Vojnoj akademiji, wegova dela kao Strategija izu~avaju se na svetskim vojnim akademijama. Ure|ivao je i ~asopise „Srpska vojska“ i „Ratnik“.

Kao a|utant kraqa Aleksandra Obrenovi}a 1896. god. prate}i ga na prve moderne Olimpijske igre u Atini, posetio je i Hilandar.

Dok je komandovao Drinskom divizijom sa sedi{tem u Vaqevu 1902. i 1903. pomagao je i akcije gra|anskih udru`ewa, i bio predsednik obnovqenog Kola Jaha~a Knez Mihailo i Streqa~ke dru`ine.

U leto 1919. god. zbog ozbiqne bolesti napustio je mesto na~elnika General {taba Vojske Kraqevine Jugoslavije. Vojvoda @ivojin Mi{i}, simbol srpskog naroda u borbi za slobodu, preminuo je 20. januara 1921. godine u sanatorijumu na Vra~aru, ne zavr{iv{i pisawe svojih uspomena zapo~etih 1920. god. u Francuskoj.

Posledwe re~i su mu bile: „Op{ta situacija je dobra.

Neprijateq se povla~i na svim linijama.“ Kako smo se odu`ili na{em slavnom Vojvodi govori ~iwenica razbojni~kog ru{ewa najstarije kasarne u Srbiji na stogodi{wicu pobede u Velikom ratu, Kompleksa kasarni 17. puka Drinske divizije u Vaqevu, koja se zvala Vojvoda @ivojin Mi{i}. U vezi s tim, zbog o~igledno neprocewive istorijske vrednosti pomenute kasarne pred lokalnom i dr`avnom samoupravom stoji obaveza revitalizacije svih poru{enih objekata kasarne 17. puka u Vaqevu, i podizawa Memorijalnog centra, muzeja, gde bi svakako centralno mesto zauzeo slavni srpski Vojvoda @ivojin Mi{i}.

I kao {to je Srpska vojska do`ivela Golgotu a zatim i Vaskrs pobedom nad brojno nadmo}nim neprijateqima, tako bi danas trebalo Vaskrsnuti sve ono gde su Srbija i Srpski narod poklekli u miru: “Preci }e se na{i iz grobova di}i, Za posledwu bitku! Dok se di`e para Iz prosute krvi, daqe }emo i}i Vodi}e nas senka Velikoga Cara. Svi du{mani na{i dok se ne sru{e u krvi I dok ne padnemo –posledwi il prvi.”

Pesnik S.P.

40 godina od kako nas je napustio Zoran Radmilovi}

U ponedeqak, 21. jula 2025. godine, obele`ilo se 40 godina od smrti jednog od najve}ih i najvoqenijih srpskih i jugoslovenskih glumaca, Zorana Radmilovi}a.

Tokom svog `ivota glumio je u 104 ostvarewa. Neprevazi|eni majstor improvizacije, odu{evqavao je pozori{nu publiku, ~esto stvaraju}i utisak da je sam – ~itavo pozori{te.

Ro|en je 11. maja 1933. godine u Zaje~aru.

Tokom svoje bogate filmske, serijske i pozori{ne karijere, igrao je u filmovima kao {to su “Maratonci tr~e po~asni krug” i “Majstori, majstori”, seriji “Majstorska radionica”, kao i predstavama “Radovan Tre}i” i “Kraq Ibi”.

Po o~evoj `eqi, Zoran je upisao Pravni fakultet u Beogradu, a potom je studirao i na Arhitektonskom i Filolo{kom fakultetu. Uporedo je oprobao svoje gluma~ke mogu}nosti u KUD „Ivo Lola Ribar“, a zatim je upisao i postupno apsolvirao glumu na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju i zapo~eo karijeru u Beogradskom dramskom pozori{tu (1962—1968), u kome isprva nastupa u mawe zna~ajnim predstavama.

Godine 1964, zbog odustajawa Qube Tadi}a, Radmilovi} uska~e u naslovnu ulogu u “Kraqu Ibiju” (na sceni Ateqea 212), predstavi koju pretvara – razotkrivaju}i potpuno izuzetnu gluma~ku nadarenost – u trijumf improvizacije (veliki uspeh ostvaruje i na gostovawima u Parizu, Moskvi, Wujorku, Veneciji i dr.) , u „svoju scenu“ koja }e trajati (zajedno s kasnijim “Radovanom III” Du{ana Kova~evi}a) dve decenije.

Iako je ostvario niz uspelih uloga u pozori{tu (stalni je ~lan Ateqea 212 od 1968. godine do smrti), na filmu, tele-

viziji i estradi, sve su one ostale u seni „uloge `ivota“ u “Kraqu Ibiju” (~ak i kad se radi o briqantnom ostvarewu – ulozi Molijera u istoimenom komadu M. A. Bulgakova, za koju je nagra|en Oktobarskom nagradom grada Beograda).

Radmilovi} je na filmu je debitovao 1962. godine (“^udna devojka”, “Jovana @ivanovi}a”) i odigrao oko dvadeset uloga. Glavne je ostvario u filmovima “Glineni golub” (T. Jani}, 1966), “Ram za sliku moje drage” (Mirza Idrizovi}, 1968), “Pogled u no}” (N. Stojanovi}, 1968), “Paviqon 6” (L. Pintilije, 1978), “Sre}na porodica” (Gordan Mihi}, 1980). Pamte se wegove gluma~ke bravure u filmovima : „Majstori, majstori“, „[esta brzina“, „Maratonci tr~e po~asni krug“, „[e}erna vodica“… Igrao je u brojnim TV serijama, od „Ceo `ivot za godinu dana“, preko „Vi{e od igre“ do „Pri~a iz radionice“.

Svoju posledwu, 299. po redu predstavu “Radovan III”, Zoran je odr`ao 9. juna 1985. godine uz velike bolove. Me|utim, opet uz wegovu veliku `equ predstava je odr`ana do kraja. Samo tri dana kasnije preba~en je u bolnicu iz koje se nije vratio. Dobio je nagradu za `ivotno delo „Dobri~in prsten“ 1983. godine. U bolni~koj posteqi primio je Sedmojulsku nagradu. Umro je u 52. godini `ivota.

^OVEK KOJI POKU[AVA DA GLEDA @IVOT SA SME[NIJE STRANE „Ja sam ~ovek koji poku{ava da gleda `ivot sa sme{nije strane. ^ini mi se da bi tako trebalo. Preporu~io bih svima da poku{aju tako da `ive”, govorio je Zoran Radmilovi}, umetnik koji je i sam bio ~itavo jedno pozori{te, ceo jedan svet i svemir, neprevazi|eni kraq humora koji je odigrao neke od najupe~atqivih uloga u istoriji jugoslovenske kinematografije i teatra.

Na „daske koje `ivot zna~e” posledwi put je stao 9. juna 1985. godine, uz velike bolove, ali i uz veliku `equ da kultnu predstavu odigra do kraja. Samo tri dana kasnije preba~en je u bolnicu, na Prvu hirur{ku kliniku u Beogradu, gde je i preminuo 21. jula, u 52. godini. Surovo i nepravedno rano. Wegova urna nalazi se u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu. Malo je umetnika koji su za `ivota, ali i posthumno, osvojili toliko qubavi i po{tovawa, kao {to se dogodilo ovoj neponovqivoj pojavi i meri za svako majstorstvo, velikanu koji zauzima posebno mesto u trajnom se}awu svih nas na ovim prostorima.

Posledwa, 300. predstava „Radovan Tre}i” odigrana je kao jedan od u`asnijih ~inova u pozori{tu uop{te, prisetio se svojevremeno autor scenarija Du{ko Ko-

va~evi}. Glavni glumac nije mogao da se pridru`i ansamblu, ali – bio je tu.

„Bila je posve}ena Zoranu, po{to je umro. Svi smo planirali da 300. izvo|ewe napravimo kao posebno slavqe, ali on je oti{ao u bolnicu i vi{e nije iza{ao. Komad je ipak izveden, tako {to je televizor bio postavqen na pozornici. Glumci su igrali svoje scene, a Zoran je igrao sa ekrana. Kao neki kraj koji nije bio lep, naspram onih 299. igrawa koja su bila urnebesna.”

Upravo je scena bila wegovo omiqeno mesto, kojim je vladao suvereno i na kojem se ose}ao slobodno. Privatno, Zoran Radmilovi} bio je povu~en i nije voleo mnogo da pri~a. Bio je i svojeglav, govorili su oni koji su ga dobro poznavali.

TRAMP MEWA RECEPT ”KOKA-KOLE”: ”Vide}ete, jednostavno je boqe!”

Ameri~ki predsednik tvrdi da je poznata kompanija „Koka-kola” pristala da u svojim proizvodima koji se prodaju u SAD zameni kukuruzni sirup, koji se do sada koristio, sa {e}erom od trske. Iako Tramp smatra da }e tom odlukom poboq{ati ukus i pi}e u~initi zdravijim, nisu svi sre}ni zbog najavqene promene.

U Sjediwenim Dr`avama se za proizvodwu ovog popularnog gaziranog pi}a uobi~ajeno koristi kukuruzni sirup, ali se u posledwe vreme isti~e zabrinutost zbog potencijalno negativnog uticaja tog sastojka na zdravqe.

„Razgovarao sam sa ‚Koka-kolom’ o kori{}ewu pravog {e}era od trske u koka-koli u Sjediwenim Dr`avama i oni su pristali da to u~ine”, napisao je Tramp na dru{tvenim mre`ama. „@eleo bih da se zahvalim svima u upravi ‚Koka-kole’.”

Iako zvani~na potvrda promene recepta nije objavqena, portparol kompanije je poru~io da „ceni entuzijazam predsednika Trampa” i najavio je da }e „uskoro biti objavqeno vi{e detaqa o novim inovativnim ponudama u asortimanu proizvoda Koka-kole”.

„Ovo }e biti veoma dobar potez sa wihove strane - vide}ete. Jednostavno je boqe!”, dodao je predsednik Tramp na dru{tvenim mre`ama.

Tramp je poznat po tome {to ~esto pije dijetalnu verziju Koka-kole, koja i ~ak je u Ovalnoj kancelariji imao dugme na stolu kojim je pozivao osobqe da mu donese pi}e

Dok se na ameri~kom tr`i{tu uglavnom koristi kukuruzni sirup, u nekim drugim zemqama, poput Meksika, Velike Britanije i Australije, u gaziranom pi}u se ve} koristi {e}er od trske. Izvr{ni direktor kompanije je u aprilu investitorima preneo da se nastavqa rad na smawewu koli~ine {e}era u proizvodima. Prema wegovim re~ima, to se posti`e „izmenama recepata i kori{}ewem globalnih marketin{kih i distributivnih resursa kako bi se podigla svest o sve raznovrsnijem portfoliju pi}a”.

Me|utim, eventualna zamena zasla|iva~a mogla bi izazvati otpor u ameri~koj poqoprivrednoj i prera|iva~koj industriji. Predstavnici prera|iva~a kukuruza upozoravaju da bi takva promena dovela do gubitka hiqada radnih mesta, smawewa prihoda poqoprivrednika i ve}eg uvoza stranog {e}era, a sve to bez zna~ajne nutritivne koristi.

Inicijative aktuelne administracije u okviru kampawe „U~inimo Ameriku ponovo zdravom” ukqu~uju zalagawe za eliminaciju sastojaka poput kukuruznog sirupa, uqa od semena i ve{ta~kih boja, koji se dovode u vezu s brojnim zdravstvenim problemima. Ministar zdravqa Robert F. Kenedi Mla|i u tom kontekstu kritikuje i ukupnu koli~inu {e}era koju prose~an Amerikanac unosi, te se o~ekuje da }e ovog leta biti predlo`ene nove nacionalne smernice za ishranu, prenosi Bi-Bi-Si.

Ina~e, Tramp je poznat po tome {to ~esto pije dijetalnu verziju ovog napitka, koja sadr`i aspartam kao zasla|iva~, i ~ak je u Ovalnoj kancelariji imao dugme na stolu kojim je pozivao osobqe da mu donese pi}e.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Mogu}i su doga|aji koji }e vas navesti da preispitate svoje li~ne granice, mo`da su vam dosada{we granice u odnosima ili na poslu postale tesne. Ovo je pogodno vreme da razmotrite dogovore koji ve} du`e vreme izazivaju unutra{wi nemir. Izbegavajte impulsivne odluke, situacija zahteva hladnu glavu. Mogu}e je da }ete biti posebno prime}eni u o~ima osobe koju dugo poznajete.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Mogu}i su razgovori s bliskim osobama o raspodeli obaveza ili finansijskih sredstava. Va{a pozicija delova}e ~vrsto, ali unutra{wi glas }e vam {apnuti da je kompromis ipak neophodan. Kolege ili nadre|eni mogli bi da poka`u neo~ekivano interesovawe za va{e nerealizovane projekte. Mogu} je kontakt sa osobom iz pro{losti ili novo poznanstvo koje }e probuditi emocije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Od vas }e se tra`iti jasni odgovori na pitawa na koja jo{ nemate spreman odgovor. Va`no je da zadr`ite distancu kako ne biste u{li u sukob. Finansijska sfera zahteva}e promenu, mogu}e je da }ete uvideti da neki od va{ih trenutnih tro{kova ne odgovaraju va{im stvarnim ciqevima. Mogu}e su iznenadne vesti od daqih ro|aka ili starih prijateqa koje bi mogle da uti~u na va{e planove.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Oseti}ete rastu}e nezadovoqstvo zbog svakodnevnih obaveza. Mogu}i su sukobi s qudima koji poku{avaju da vam nametnu svoj na~in `ivota. Poku{ajte da ne uzimate tu|a o~ekivawa previ{e k srcu. Slobodni Rakovi mogu da upoznaju osobu koja }e im promeniti pogled na bliskost, dok zauzeti mogu da do`ive talas strasti ili, suprotno, krizu. Briga o zdravqu posta}e prioritet.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Va{a kreativnost }e do}i do izra`aja i tra`i}e izra`avawe u neobi~nim formama. Mo`da po`elite da promenite imix ili zapo~nete projekat koji }e iznenaditi okolinu. Ipak, izbegavajte preteranu teatralnost, ne moraju svi da budu spremni da prihvate va{u novu stranu. Do kraja nedeqe mogu}i su neplanirani izleti ili pozivi koji }e vas naterati da preispitate prioritete.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Poslovne obaveze zahteva}e maksimalnu koncentraciju, ali unutra{wi glas mo`e da vam uka`e da ste ne{to va`no prevideli. Proverite dokumenta i dogovore, mogu}e je da }ete otkriti gre{ku. Dru{tveni `ivot i prijateqski odnosi se aktiviraju. Mo`ete da se na|ete u ulozi organizatora ve}eg doga|aja ili posrednika u nekom sukobu. Teme nasledstva ili osigurawa dolaze u fokus.

U [EST ZEMAQA EU PROSE^AN RADNI

Za mu{karce u Evropskoj uniji o~ekivano trajawe radnog veka je pro{le godine u proseku bilo 39,2 godine, a za `ene 35 godina

O~ekivano prose~no trajawe radnog veka za `iteqe Evropske unije starije od 15 godina u 2024. godini iznosilo je 37,2 godine, objavio je „Evrostat”. Kancelarija EU zadu`ena za statistiku navodi da se to trajawe razlikovalo me|u ~lanicama Evropske unije, a u {est zemaqa bilo je 40 godina ili du`e.

Najdu`i prose~ni radni vek zabele`en je u Holandiji (43,8 godina), a slede [vedska (43), Danska (42,5), Estonija (41,4), Irska (40,4) i Nema~ka (40).

Nasuprot tome, najkra}e tra-

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Pritisak od strane partnera ili kolega mo`e da dostigne vrhunac. Bi}ete suo~eni sa zahtevima koji su suprotstavqeni va{im principima. Va`no je da ostanete prisebni. Sfera obrazovawa i li~nog razvoja mo`e da vam donese iznenadnu priliku, na primer, ponudu za kurs koji }e pro{iriti va{e profesionalne mogu}nosti. U qubavi budite mudri, tajne mogu da vam se obiju o glavu.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Mo`ete da osetite da tu|e tajne po~iwu da vas optere}uju. Informacija do koje ste do{li, mo`e da vas natera da preispitate odnos s bliskom osobom. Izbegavajte ogovarawa, to bi samo pogor{alo situaciju. Karijera dolazi u fokus. Pred vama je prilika da zauzmete poziciju koju ste dugo smatrali nedosti`nom, ali mora}ete da preuzmete rizik. Kreativni eksperimenti posta}e va`ni.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

O~ekuju vas filozofska razmi{qawa i neo~ekivana putovawa. Bi}ete primorani da branite svoja uverewa. Va{i argumenti bi}e ~vrsti, ali emocije bi mogle da ote`aju da izrazite misao. Ponu|eni poslovi ili investicije mogu da deluju primamqivo, ali kriju zamke. Qubavno poqe posta}e izvor sre}e. Mogu}e je u~e{}e u doga|aju koji }e promeniti va{e vi|ewe porodi~nih vrednosti.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Pritisak porodice ili partnera se poja~ava, o~ekiva}e od vas korake koji nisu u skladu s va{im dugoro~nim ciqevima. Va`no je da razdvojite tu|e ambicije od sopstvenih. Uspe}ete da sprovedete ideju koju su drugi smatrali neostvarivom. Komunikacija s kolegama posta}e kqu~na. Va{a sposobnost da postignete kompromis u qubavi pomo}i }e u re{avawu starog konflikta.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Mo`da odlu~ite da potpuno promenite enterijer ili dnevnu rutinu. Ne mora svima iz okru`ewa da bude po voqi va{a potreba za promenama. Mogu}e je da va{e investicije ne ispuwavaju o~ekivawa. Romanti~ni odnos bi}e u centru pa`we. Mogu}e je da }ete upoznati osobu koja }e vas izazvati da preispitate racionalni pristup i poverujete u ono {to ne mo`e da se objasni logikom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Va{a intuicija bi}e na vrhuncu, jasno }ete ose}ati kome mo`ete da verujete, a od koga treba da se distancirate. Izbegavajte one koji poku{avaju da manipuli{u va{om empatijom. Karijera }e zahtevati prilagodqivost, mo`ete da dobijete priliku da zauzmete poziciju koja tra`i ve{tine van uobi~ajenog domena. Ne reagujte burno tokom sukoba u qubavi, postoji {ansa da se brzo pokajete.

jawe radnog veka bilo je u Rumuniji (32,7 godina), Italiji (32,8) i Hrvatskoj, Gr~koj i Bugarskoj (po 34,8). Za mu{karce u EU o~ekivano trajawe radnog veka u proseku je bilo 39,2 godine, a najdu`e u Holandiji (45,7 godina), Danskoj (44,2) i [vedskoj (40 godina), dok je najkra}e u Rumuniji (35,9), Hrvatskoj i Bugarskoj (po 36). [to se ti~e `ena, prose~no trajawe radnog veka u EU bilo je 35 godina, a najdu`e je zabele`eno u Estoniji (42,2), [vedskoj (42) i Holandiji (41,8), dok je najkra}e bilo u Italiji (28,2), Rumuniji (29,2) i Gr~koj (31,1).

Kako o~istiti plu}a od nikotina i katrana?

Znate li koliko je te{ko disati kada su va{a plu}a optere}ena nikotinom i katranom? Godinama pu{ewa talo`ite {tetne materije koje polako, ali sigurno naru{avaju zdravqe va{ih plu}a. A kada kona~no odlu~ite da prestanete sa pu{ewem, postavqa se pitawe – kako sada o~istiti plu}a od svih tih nakupqenih toksina?

Dobra vest je da va{e telo ima neverovatnu sposobnost regeneracije. Uz pravi pristup i malo strpqewa, mo`ete zna~ajno pomo}i svojim plu}ima da se oporave od {tetnih efekata nikotina i katrana. Prestanak pu{ewa je prvi i najefikasniji korak, a postoji nekoliko strategija koje mo`ete usvojiti da biste podr`ali proces ~i{}ewa!

[TETNI EFEKTI NIKOTINA

I KATRANA NA PLU}]

Pre nego {to krenemo sa metodama ~i{}ewa, va`no je da razumete {ta se zapravo de{ava u va{im plu}ima tokom godina pu{ewa.

Nikotin posebno uti~e na podru~ja mozga koja kontroli{u disawe, otkucaje srca, apetit i pam}ewe. Neki kratkoro~ni ne`eqeni efekti kori{}ewa nikotina ukqu~uju povi{en krvni pritisak, ubrzan rad srca i ose}aj zagu{qivosti.

Me|utim, dugoro~ni efekti su jo{ ozbiqniji. Katran, ta le-

RECEPT

KROFNE-[UPQE

POTREBNO JE:

n 150 ml toplog mleka

n 150 ml tople vode

n 25 g sve`eg kvasca

n 1 ka{ika {e}era

n 2 ka{ike uqa

n 2 jajeta n oko 700 g bra{na

PRIPREMA:

U posudu pome{ati mleko, vodu, kvasac, {e}er i 2 ka{ike bra{na pa ostaviti 10-ak minuta. Zatim dodati jaja. Sve fino sjediniti, pa postepeno dodati polovinu bra{na.

Sve vreme me{ati ka{ikom, zatim dodati uqe i ostatak bra{na, pa umesiti testo rukama da bude meko, ali da se ne lepi za prste. Pokriti i ostavitu da se udvostru~i. Nakon toga, sipati testo na pobra{wenu radnu povr{inu i uz pomo} oklagije rastawiti testo debqine 1 cm i vaditi ~a{om krugove. Preostalo testo premesite ponovo i izvadite krofne. Pokriti ostaviti da taman dok se ugreje uqe. Nado{le krofne stavqati u vru}e uqe i pr`iti sa obe strane.

pqiva, tamna supstanca koja se talo`i u plu}ima, zajedno sa nikotinom mo`e dovesti do:

• Emfizema plu}a

• Raka plu}a

• Hroni~nog bronhitisa

• Ote`anog disawa

• Smawenog kapaciteta plu}a

• ^estih respiratornih infekcija

Upotreba duvana je vode}i uzrok smrti. Qudi koji ga redovno koriste ili udi{u wegov dim, bilo direktno ili putem pasivnog pu{ewa, rizikuju da razviju nekoliko oblika raka, kardiovaskularnih bolesti, emfizema, mo`danog udara, akutnih respiratornih bolesti i drugih poreme}aja.

KOLIKO DUGO OSTAJU

NIKOTIN I KATRAN

U PLU]IMA?

Oko 90 odsto nikotina koji se udahne ulazi u va{u krv skoro odmah po{to zapalite cigaretu. Ve}ina nikotina napu{ta krv za nekoliko sati, ali odre|ene koli~ine mogu ostati i do tri dana. [to se ti~e katrana, stvar je slo`enija. Za razliku od nikotina, katran se fizi~ki talo`i u plu}ima i nije ga lako izbaciti. Mo`e pro}i i do devet mese-

ci da se va{a plu}a oporave od pu{ewa, a u nekim slu~ajevima o{te}ewe mo`e biti trajno. Ipak, ne treba da vas ovo obeshrabri. Vide}ete poboq{awe u radu plu}a za samo dve nedeqe nakon posledweg izlagawa duvanskom dimu. Va{a plu}a odmah po~iwu proces ~i{}ewa i oporavka. PRIRODNE METODE

ZA ^I[]EWE PLU]A OD NIKOTINA I KATRANA

Pijte puno vode da biste pomogli izbacivawu nikotina i toksina iz tela. Nikotin se izbacuje urinom. Konzumirawe puno vode izaziva ~e{}e mokrewe, {to do-

prinosi br`em uklawawu nikotina iz va{eg tela.

Adekvatna hidratacija tako|e poma`e u razre|ivawu sluzi u plu}ima, {to olak{ava iska{qavawe i izbacivawe katrana. Pijte najmawe dva do tri litra vode dnevno za najboqe rezultate.

FIZI^KA AKTIVNOST ZA IZBACIVAWE TOKSINA

Znojewe podsti~e br`e izbacivawe nikotina iz va{eg tela. Zato se potrudite da se dobro oznojite.

Kardio-ve`be vam mogu te{ko pasti ako ste bili redovan pu{a~, ali tr~awe i druge aerob-

ne ve`be pove}avaju broj otkucaja srca i podsti~u znojewe. Budu}i da nikotin napu{ta va{e telo kroz znoj, ovo vam mo`e pomo}i da ga se br`e re{ite. Osim toga, ve`be koje ukqu~uju duboko disawe poma`u u {irewu plu}a i izbacivawu nakupqenog katrana. Ve`be poput:

• Brzog hodawa, plivawa, vo`we bicikla, joge - odli~ne su za ~i{}ewe plu}a. Pobrinite se da tr~ite ili brzo hodate dovoqno dugo da se oznojite. Obi~no je dovoqno oko 15 do 20 minuta. VREMENSKI OKVIR OPORAVKA PLU]A

Mo`da se pitate koliko }e vremena biti potrebno da va{a plu}a postanu „~ista“ nakon {to prestanete sa pu{ewem. Evo {ta nauka ka`e o tome. Nakon posledweg udisaja dima cigarete, de{ava se slede}e:

• U roku od 24 sata: va{i otkucaji srca i krvni pritisak postepeno opadaju.

• U naredne 2-3 nedeqe: va{a funkcija plu}a i cirkulacija po~iwu da se poboq{avaju.

• U roku od godinu dana: funkcija plu}a se zna~ajno poboq{ava, a rizik od sr~anih bolesti je smawen za 50 odsto.

Napici sa kojima nije dobro zapo~eti dan - naglo podi`u nivo {e}era i dovode do upale

Jutro je vreme kada je telu potreban lagan po~etak dana - energetska ravnote`a, stabilan nivo {e}era u krvi i {to mawe optere}ewa sistema za varewe.

Me|utim, neke navike koje deluju bezopasne zapravo mogu pokrenuti upalne procese i izazvati nagli skok {e}era u krvi.

Prema re~ima razli~itih stru~waka, odre|ene vrste pi}a koje mnogi qudi redovno konzumiraju odmah nakon bu|ewa mo`da nisu najboqi izbor za zdrav po~etak dana.

GAZIRANI VO]NI SOKOVI

Vo}ni sokovi iz prodavnica, ~ak i oni sa oznakom „100 odsto prirodni“, sadr`e velike koli~ine prirodnih i dodatih {e}era, ali gotovo nikakve vlakna.

Razni nutricionisti upozoravaju da konzumirawe takvih sokova na prazan stomak mo`e izazvati nagli skok glukoze u krvi, {to dodatno optere}uje telo prvo ujutru, kada je osetqivije na {e}er.

Umesto da obezbede stabilnu energiju, takva pi}a ~esto rezultiraju kratkotrajnim

Breskve su vo}e sa malo kalorija i visokim sadr`ajem vode, savr{ene za osve`ewe i laganu ishranu. Pozitivno deluju na razli~ite organe i funkcije tela: poma`u u hidrataciji, bore se protiv slobodnih radikala, podr`avaju varewe i poboq{avaju zdravqe ko`e. Tako|e su prijateq srca zahvaquju}i kalijumu i poma`u u regulaciji krvnog pritiska. Vlakna u breskvama doprinose redovnosti rada creva.

KORIST ZA JETRU

Breskve sadr`e antioksidanse poput vitamina C, beta-karotena i polifenola, koji poma`u u smawewu upala i oksidativnog

ose}ajem ushi}ewa, nakon ~ega sledi nagli pad i umor.

Svakodnevna konzumacija takvih pi}a tako|e mo`e pokrenuti hroni~no nizak nivo upale u telu.

Zbog toga je boqe birati napitke koji ne sadr`e rafinisani {e}er i koji ne remete ravnote`u {e}era u krvi - kao {to su biqni ~aj, topla voda sa limunom ili obi~na voda. Ovo podr`ava boqe varewe i mawi rizik od energetskih fluktuacija tokom dana.

KAFA SA RAZNIM

AROMAMA I ADITIVIMA

Iako je crna kafa bez aditiva sasvim prihvatqiva, problem nastaje kada u {oqu dodamo velike koli~ine {e}era i drugih aditiva.

Takve kafe mogu sadr`ati i do 300 kalorija i vi{e od 30 grama {e}era - koli~inu koju ne bi trebalo da konzumiramo u prvih nekoliko minuta nakon bu|ewa.

Mnogi konsultanti za ishranu upozoravaju da takvi napici izazivaju pove}ano

lu~ewe insulina i mogu doprineti razvoju insulinske rezistencije na du`i rok. Umesto toga, preporu~uje se jutarwa kafa bez zasla|iva~a ili sa minimalnom koli~inom mleka - kako bi zaista imala stimulativni efekat, a ne {tetila nivou {e}era u krvi i op{tem zdravqu.

stresa u jetri. Vlakna doprinose eliminaciji toksina kroz creva, smawuju}i optere}ewe jetre. Zato su korisne i za detoksikaciju ovog organa.

SAVEZNIK KO@E Bogate vitaminom C i beta-karotenom, breskve poma`u da ko`a ostane elasti~na, blistava i za{ti}ena od o{te}ewa izazvanih suncem. Antioksidansi u breskvama usporavaju starewe ko`e i podsti~u proizvodwu kolagena. Visok sadr`aj vode (vi{e od 85%) doprinosi dobroj hidrataciji ko`e. Sredwa breskva (oko 150 gr) ima u proseku 55 do 60 kalorija, {to je ~ini idealnom u`i-

nom za osobe na dijeti ili za one koji `ele zdrav i prirodan me|uobrok. U proseku, jedna breskva sadr`i oko 12 gr {e}era (fruktoze), {to je umerena koli~ina, dobro podno{qiva ako se uklopi u uravnote`enu ishranu. Zahvaquju}i vlaknima, breskve ne izazivaju nagle skokove {e}era u krvi. PREPORU^ENA DNEVNA KOLI^INA U okviru uravnote`ene ishrane, preporu~uje se jedna do dve breskve dnevno, u skladu sa individualnim kalorijskim potrebama i celokupnom ishranom. Breskve generalno dobro odgovaraju i u kontrolisanim planovima ishrane.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

BIRO (STR.) PRA@ITEQI [PAN. VOJNICI U IN@IWERIJI DRVENI PLUG OZNAKAZA TONU SVETA GORAU GR^KOJ

GR^KO SLOVO BROJ

GULIKO@A ZADAH, VOW OZNAKAZA TONU

NASLONITI SE

OSLONITI SE.

TRIVAN, JAR, O, SARAJEVO, VAKCINA, AR, INA, ZAVODI, ]A]KO, OFIS, PIONIRI, T, RO, SABIRAK, ALDO, EKATI, LIHVAR, TOW,

VODORAVNO: CEKIN, E VALA, CAPIN, A, I]I, ROT, Z, AFERA, @ILET, NC, SIBARIT, AIDA, ASURE,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Raspore|ivawe u kategorije, 2. Katoli~ki igumanMali tavan, 3. Marka italijanskih automobila - Odisejeva postojbina, 4. [panski gramati~ki ~lan - Mu{ko ime - Onomatopeja lave`a, 5. Ime glumice Vel~ - Grditi, ru`iti, 6. Utvr|ena cena - Ime francuske teniserke Korne, 7. Izabrana lepotica - Rod morskih pu`eva - Oznaka za amper, 8. Prvi vokal - Jako du{evno uzbu|ewe - Zeqasta biqka, jams, 9. Ovce s belegom pod grlom - So sir}etne kiseline, 10. Prelaznik u drugu veru (gr~.) - Ime politi~ara Qaji}a, 11. Evropska zajednica (skr.) - Koren izvedene re~i - Dvadeset osmo i 10. slovo azbuke, 12. Afri~ki kopitar sli~an kowu - Onaj koji sve odobrava, 13. Tuma~ nekog u~ewa - Srpski peva~ Montano, 14. Srpska streqa~ica.

USPRAVNO: 1. Putna torba - Hemijski elemenat, 2. @albe vi{em sudu - Ukrasna biqka, katanac, 3. Sitan otpadak slame pri vr{aju - Kasa~ki kow, kasa~ - Srxba, 4. Orman sa policama za kwige - Quta papri~ica, 5. Oznaka za gram - Usni aparat kod insekata (mn.) - Prvi prevod Biblije na latinski, 6. Lopatica za ~i{}ewe pluga, oritak, ori}ak - Sna`no duvati kroz nos - Osnovna {kola (skr.), 7. Simbol radijuma - Govornik ikavice - Magarci odmila, 8. Brid, rub - Potko`ni otok (med.) - Simbol kalijuma, 9. Vrsta jela od povr}a - Ime peva~ice Tikaram, 10. Ime glumice Sofrenovi} - Druk~ije nazvan (lat.) - Jezerska ptica plovu{a, 11. Revati - Stanovnici Atike, 12. Ekavski izgovor - Elasti~ni organ (anat.).

TONI, JASNA[EKARI].

TARIFA, ALIZ, MIS, CRVA[I, A, A, AFEKAT, JAM, GRLE, ACETAT, NEOFIT, RASIM, EZ, ETIMON, ^I, ZEBRA, AMINA[,

TAVANAK, FERARI, ITAKA, EL, @IKICA, AV, RAKEL, KARATI,

VODORAVNO: KATEGORISAWE, OPAT,

RE[EWE UKR[TENICE:

SrpskiGlas

Diplomirala }erka Filipa Ceptera

Naslednica bogatog preduzetnika objavila je na dru{tvenim mre`ama da je zavr{ila master studije psihologije u Londonu.

Ema Cepter, usvojena }erka Madlene i Filipa Ceptera, sa ponosom je objavila da je stekla diplomu master studija psihologije u Londonu.

Sve~anoj ceremoniji dodele diploma prisustvovao je wen otac Filip, a ona je ubrzo objavila nekoliko fotki sa wim.

Podsetimo, Ema ne daje izjave za medija, ali povremeno komunicira sa svojim pratiocima na dru{tvenim mre`ama, gde je jednom prilikom govorila i o ocu.

„Bilo bi poni`avaju}e re}i samo da sam ponosna na tebe. Zahvalna sam i uvek }u biti zahvalna za okru`ewe u kojem sam odrastala i {to imam tako sna`nu o~evu figuru da vodi, ne samo mene, ve} i ogroman broj qudi u koje je verovao“, napisala je ona izme|u ostalog.

Dragana Mirkovi} odu{evila Mostar –koncert rasprodat danima unapred

Dok svedo~imo jednoj od najslabijih turisti~kih sezona u ovom veku i mnogi izvo|a~i bele`e mawi broj nastupa, Dragana Mirkovi} jo{ jednom je pokazala za{to s pravom nosi titulu regionalne muzi~ke zvezde. Wen koncert u Mostaru, na stadionu Kantarevac, rasprodat je danima unapred, a na tlo Hercegovine donela je ve~e koje }e se jo{ dugo prepri~avati.

Na hiqade qudi slilo se u srce Mostara, gde se tra`ila karta vi{e, {to je podvig koji danas uspeva tek retkima.

Ve~e je zapo~elo uz ogroman aplauz, a publika je Draganu do~ekala kao ~lana porodice koji se vra}a ku}i. Uz prvi taktove pesme

Do posledweg daha stadion se pretvorio u hor – pevala su deca, odrasli, stariji, pa i oni koji su, kako ka`u, „do{li samo da je vide, jer se takva vi{e ne ra|a“. U skladu sa svojom vi{edecenijskom tradicijom, Dragana je i ovog puta si{la sa bine i pome{ala se s publikom. Bez estradne distance i uz osmeh koji nikada ne silazi s lica, peva~ica je zagrlila svoje fanove, snimala selfije, i uzimala poruke na papiri}ima koje su joj deca pru`ala.

QUBAVNA PRI^A NENADA JEZDI]A:

„Kad smo se ven~ali imali smo jedan tawir i jednu viqu{ku“

Poznati glumac Nenad Jezdi} sa suprugom Sarom ima ~estvoro dece, a ven~ali su se 1996. godine u manastiru Visoki De~ani na Kosovu.

Porodica Jezdi} ve} nekoliko godina `ivi u selu Zabrdica, nadomak Vaqeva. „Kada sam rekao ‘da’, da li u crkvi, pred svedocima, u op{tini, se}am se svoje prve pomisli: Sad daj sve od sebe da ovo tvoje da nikada ne bude ukaqano“, otkrio je jednom prilikom glumac.

Kako je priznao, bra~ni `ivot zapo~eli su „od nule“.

„Kada smo supruga i ja prvo dete stvarali, kad smo se ven~ali i po~iwali porodi~ni `ivot, mi smo imali jedan tawir i jednu viqu{ku. Ona viqu{ku, a ja tawir. Ili obrnuto, svejedno“, ispri~ao je jednom prilikom glumac.

Ono {to ih je vodile jeste vera u boqu budu}nost.

„Poenta je da smo verovali u budu}nost. Treba verovati. Qubav ne mo`e{ da oseti{ ako ne veruje{. A bitno je da to oseti{, jer sva zadovoqstva dolaze iz ispuwenosti ~oveka qubavqu za svog bli`weg i iz one qubavi koju dobija od svog bli`weg“, ispri~ao je glumac jednom prilikom za Hello. Poznato je da je Nenad pobornik porodi~nog `ivota, a te vrednosti prenosi na svoje naslednike.

„Deci jedino poma`emo ukoliko im damo pravi primer. Jedna mudrost ka`e: ‘Ako ho}e{ da mewa{ svet, prvo po~ni od sebe.’“, kazao je glumac.

U Hrvatskoj sad tra`e da se i ona zabrani, a razlog je van pameti

Nakon Bajage, u Hrvatskoj je sada sporna i Lepa Brena.

Lepa Brena zakazala je dva nastupa u Hrvatskoj, u jednom klubu na podru~ju Malinske za ovaj vikend, a Udru`ewe branilaca sa ostrva Krka sada tra`i da se ti nastupi otka`u.

Oni su u otvorenom pismu zatra`ili zabranu wenih nastupa, uprkos velikom interesovawu, i pripretili da }e u suprotnom organizovati proteste.

„Udru`ewa branilaca sa ostrva Krka najo{trije osu|uju javni nastup srpske folk peva~ice Fahrete Jahi} @ivojinovi}, poznatije na estradi kao Lepa Brena. Pomenuta je u vreme ratnih strahota i stradawa u BiH, nad muslimanskim i hrvatskim narodom, javno nastupala u uniformi srpskih teroristi~kih oru`anih snaga koje su palile, pqa~kale, progonile, okupirale mesta i gradove, te su sa podru~ja BiH topovskim i tenkovskim granatama svakodnevno zasipale gradove @upawu, Slavonski Brod i druga pograni~na mesta u Republici Hrvatskoj, pri ~emu je poginuo veliki broj gra|ana RH, me|u kojima i deca“, naveli su oni u pismu i dodali: „Ova ‘estradna zvezda’ je no{ewem uniforme zlo~ina~ke srpske vojske i davawem podr{ke na linijama fronta na taj na~in aktivno u~estvovala u podr{ci progonima, ubistvima i silo-

vawima nesrpskog stanovni{tva. Takve osobe i zvezde ne mo`emo i ne}emo podr`ati, te shodno tome javno osu|ujemo wen nastup i tra`imo od nadle`nih institucija da se isti zabrani, otka`e i ne odr`i. U suprotnom, javnim protestom i drugim zakonitim radwama suprotstavi}emo se odr`avawu ovog javnog okupqawa“.

KAKVU UNIFORMU ONI SPOMIWU U PISMU?

Sporna uniforma koju toliko spomiwu u pismu i navode je kao glavni razlog bojkotovawa Breninih nastupa, jeste ona koju je peva~ica nosila u spotu za pesmu „Qubav je“ iz 1996. godine. Ona je u spotu mar{irala sa specijalnom jedinicom, a ovaj snimak je Vojska Jugoslavije zabranila, te nije jasno zbog ~ega su se u svom pismu sada obru{ili na Srbe, iznose}i uvrede i te{ke re~i. O spotu se svojevremeno oglasio i Dejan Mili}evi}, modni fotograf.

„Nikada mi ne}e biti jasno za-

{to se Vojska Jugoslavije stidela spota sa Lepom Brenom. Tek {to se dva dana emitovao na Pinku, stigao je dopis iz General{taba u kome se strogo zabrawuje daqe prikazivawe. [teta…. Mogao je to biti spot za sva vremena. Brena mar{ira sa specijalnom jedinicom, peva u kasarni, vojnici oko we ve`baju… ^ak ni ja nemam taj spot u arhivi“, ispri~ao je jednom prilikom Dejan Mili}evi}.

Spot se, u me|uvremenu, pojavio na Jutjubu.

DO SADA IM U HRVATSKOJ NIJE SMETALA BRENA

Ovakav zahtev za~udio je mnoge, s obzirom na to da je Lepa Brena pro{le godine nastupila na istom mestu na kom je i sada zakazala nastupe, a poznato je da je rasprodala i nekoliko Arena u Zagrebu.

Zbog ~ega se u Hrvatskoj u posledwe vreme masovno otkazuju nastupi srpskih peva~a i poziva se na wihov bojkot, nikome nije jasno.

OLIVERA I \OLE SU KASNILI NA SVOJE VEN^AWE, A KUMOVI

SU IM BILI POZNATI MUZI^ARI:

Bala{evi} je i pred mati~arem uspeo sve da nasmeje

Jedna od najve}ih qubavi poznatih parova na ovim prostorima, koja je trajala decenijama, ta~nije do wegove smrti 2021. godine, bila je izme|u \or|a i Olivere Bala{evi}.

Voqena mu je u mnogim pesmama bila inspiracija, a poznato je da su joj posve}ene numere „Provincijalka“ i naravno „Olivera“.

U braku su dobili troje dece, Jovanu, Jelenu i Aleksu, ali nikada nisu previ{e otkrivali o svom `ivotu.

Jednom prilikom, Olivera se prisetila wihovog ven~awa te 1981. godine.

„Kasnili smo na sopstveno ven~awe… Tada je Jovana ve} bila ro|ena, kada smo se ven~ali, i ja sam zbog albuma za devoj~icu i slike `elela da budem u belom, mislim da je to san svake devojke, a \ole je bio neposredniji, on je imao farmerke i prsluk, patike naravno i stavio je bex – Mapete“, ispri~ala je Olivera jednom prilikom.

Kumovi su im bili poznati muzi~ari, a ~uveni kantautor je i tada uspeo da nasmeje sve okupqene.

„Svadba je bila skromna, uprili~ena u ~etvrtak 7. maja 1981. godine, s obzirom na to da je \or|u umrla majka. Kumovi su bili Biqana Krsti} i Josip Bo~ek, koje je \ole ‘prevario’ rekav{i da treba da snimaju neku emisiju na televiziji i da obavezno ponesu li~ne karte. Ja sam imala u`asnu tremu, a \or|e je pravio viceve ~ak i na sopstvenoj svadbi. Kada su se otvorila vrata kod mati~ara i za~uli se zvuci ‘Svadbenog mar{a’, do~ekali su nas mati~ar i wegova asistentkiwa sa lentama, a \ole je to morao da prokomentari{e: ‘Oho – vidi Mis i prva pratiqa!’“, prisetila se ona u jednom

intervjuu i dodala: „Kad su pitali da li neko ima ne{to da prijavi, on je mati~aru pru`io kqu~eve od automobila i rekao da ne{to nije u redu sa ler-gasom, auspuh ne{to ne radi dobro… I tako smo se mi ‘legalizovali’“, ispri~ala je ona. Podsetimo, \or|e je 2001. objavio album „Dnevnik starog momka“ posve}en svojoj najve}oj qubavi i podr{ci. Svaka od dvanaest pesama nosi naziv nekog `enskog imena, a kombinacijom po~etnih slova tih imena, dobija se: Oqa je najboqa.

Poginuo Feliks Baumgartner, padobranac koji je skakao s ivice svemira

Austrijski padobranac poznat po skoku sa ivice svemira, Feliks Baumgartner pao je u bazen hotela u Porto Sant Elpidiju u centralnoj Italiji. Prilikom pada povredio je `enu, a on je preminuo i pre nego {to je sleteo u bazen, saop{tili su italijanski mediji.

Baumgartner je leteo paraglajderom kada je iznenada izgubio kontrolu nad letelicom - verovatno zbog iznenadnog ose}aja slabosti. Zatim je pao u hotelski bazen na `enu, koja je lak{e povre|ena. Baumgartner je ve} bio mrtav kada se dogodio pad.

Baumgartner je vrhunac popularnosti do`iveo 2012, godine, kada je isko~io iz kapsule sa 39,045 kilometara udaqenosti od Zemqe i probio zvu~ni zid

Gradona~elnik ^iarpela, koji je izrazio sau~e{}e grada povodom wegove smrti, opisao je Baumgartnera kao „simbol hrabrosti i strasti za ekstremnim letovima“.

Obo`avaoci su ostavili svoje izraze sau~e{}a ispod jedne od posledwih Baumgartnerovih objava na dru{tvenim mre`ama, videa na kojem radi na motoru svog paraglajdera.

„Red Bul“, koji je sponzorisao Baumgartnerov rekordni podvig, izdao je saop{tewe u kojem se izme|u ostalog navodi: „[okirani smo i preplavqeni tugom kada smo ~uli stra{nu vest o na{em dugogodi{wem prijatequ Feliksu Baumgartneru.“

„Feliks je ‚ro|en da leti’ i bio je odlu~an da pomera granice. Tako|e je bio pametan, profesionalan, temeqan i pedantan, nikada ni{ta nije prepu{tao slu~aju. Bio je velikodu{an, posve}uju}i mnogo svog vremena da pomogne i inspiri{e toliko qudi.“

Feliks Baumgartner ro|en je u Salcburgu 1969. godine. Po~eo je da ska~e padobranom kao tinejxer pre nego {to je po~eo da se bavi ekstremnim sportom. Bio je poznat po spektakularnim skokovima sa nebodera, mostova i prirodnih litica, i va`io je za ikonu me|u qubiteqima ekstremnih sportova.

Jedan od svojih najranijih rekorda postavio je 1999. godine za najni`i skok na svetu, sa visine od 30 metara, sa statue Hrista Spasiteqa u Rio de @aneiru.

Iste godine postavio je svetski rekord za najvi{i skok padobranom kada se lansirao sa kula Petronas u Kuala Lumpuru u Maleziji.

Zatim je 2003. godine preleteo Laman{ u specijalno napravqenom kombinezonu sa krilima od ugqeni~nih vlakana.

Austrijanac, poznat kao „Neustra{ivi Feliks“, dospeo je u svetsku vest u oktobru 2012. godine kada je – obu~en u specijalno napravqeno odelo – sko~io iz balona 38 km iznad Zemqe, postav{i prvi padobranac koji je probio zvu~ni zid, koji se obi~no meri na vi{e od 1.110 kilometara na sat.

Napravio je istorijski skok iznad Rozvela, u Novom Meksiku, dostigav{i maksimalnu brzinu od preko 1.343 kilometara na sat, tokom devetominutnog spu{tawa na 65. godi{wicu leta legendarnog ameri~kog pilota ^aka Jegera kojim je probio zvu~ni zid 14. oktobra 1947. godine.

Govore}i na konferenciji za medije nakon svog rekordnog skoka, rekao je: „Kada sam stajao tamo na vrhu sveta, postaje{ tako skroman“.

„Vi{e ne razmi{qa{ o obarawu rekorda, ne razmi{qa{ o prikupqawu nau~nih podataka - jedino {to `eli{ je da se vrati{ `iv.“

Nakon {to se povukao iz velikih medijskih poduhvata, nastavio je da leti iz zadovoqstva, ~esto daleko od svetlosti reflektora.

NOVAK JE SPOZNAO BOLNU ISTINU:

Mora da se izlo`i ovom stresu da bi u Wujorku napao trofej

Iz Londona je odlu~io da ode na odmor u Crnu Goru, ali tamo nikada nije bio samo i jedino odmor. Prethodnih godina je Crna Gora zna~ila i po~etak priprema za sezonu na betonu.

Ipak, {ta je sada najve}a enigma koju \okovi} treba sam sebi da otkqu~a i da jo{ jednom probije granice mogu}eg (ukoliko osvoji jo{ jedan grend slem trofej do kraja karijere posta}e najstariji grend slem {ampion svih vremena).

Ta enigma je kako ubrzati oporavak, kako ostati zdrav i dovoqno sve` za {esti i sedmi me~ na grend slemu. Kako re{iti stvari koje do sada mo`da nisu bile toliko goru}e. I kako, pre svega, izbe}i povrede. Mo`da je vreme da \okovi} jo{ jednom uzme telefon u ruke i pozove Lebrona Xejmsa ili Toma Brejdija koji bi mogli da mu otkqu~aju jo{ neku tajnu veteranskih godina. \okovi} je od po~etka 2024. godine imao mnogo problema na grend slemu u posledwim rundama. Protiv Sinera je u polufinalu Australijan opena 2024. godine bio kao izduvan balon (o ~emu je i sam pri~ao) {to je posledica nestvarno uspe{ne prethodne sezone sa tri grend slem pehara (sedam ukupno) uz prvo mesto na svetu. Na Rolan Garosu se povredio, a onda je morao da se povu~e neposredno pre ~etvrtfinala. Na Vimbldonu je na jednoj nozi stigao do finala, a onda je na US Openu eliminisan ve} u tre}oj rundi od Alekseja Popirina.

Onda je stigao Australijan open ove godine kada je povre|en uspeo da elimini{e Karlosa Alkaraza i da zaprepasti sve, a onda je bio primoran da preda polufinale posle jednog seta protiv Aleksandera Zvereva. Ove godine je na Rolan Garosu u tri tesna seta eliminisan od Sinera, a na Vimbldonu je Italijan opet bio boqi, ali je ovog puta \okovi} bio povre|en i kretawe mu je bilo krajwe limitirano jer je proklizao i povredio se na me~ lopti protiv Flavija Kobolija.

„Imao sam fizi~ke probleme, nije bilo prijatno na terenu. Ne `elim da ulazim u detaqe i da pri~am o povredi. @elim da ~estitam Sineru na sjajnoj igri, bio je odli~an. Razo~aran sam {to nisam mogao da se kre}em onako kako sam se nadao“, po~eo je \okovi} izlagawe.

Zvu~i paradoksalno, ali da bi izbegao povrede – Novak mo`da treba da pove}a broj takmi~arskih me~eva. Odlu~io je posle Olimpijskih igara 2024. godine da dodatno proredi raspored, a nisu mu na ruku i{le ni neke neo~ekivane rane eliminacije. Ipak, osvajawe @eneve (serija 250) mu je ozbiqno podiglo samouzdawe, pa je na Rolan Garosu izgledao ~ak i iznad o~ekivawa.

Poku{ao je da poka`e neophodno po{tovawe prema Sineru, ali je bilo jasno da ovog puta nije

mogao da izgura svoju najboqu igru. Daqe je produbio tu pri~u i pokazao ono {to mu sada najvi{e smeta zapravo.

„Ne bih rekao da je lo{a sre}a ili sudbina, ve} da su godine. Telo ose}a sve {to je pro{lo. Realnost me je pogodila kao nikada ranije. Moram da budem iskren, kao nikada u posledwih godinu, godinu i po dana. Te{ko mi je da prihvatim, jer ose}am i dokazao sam da mogu da igram i daqe jako dobro kada sam sve` i odmoran. Ove godine mi je te{ko da igram na tri dobijena seta. [to du`e turnir odmi~e, to mi je te`e. Do|em do polufinala i tu me ~ekaju Alkaraz ili Siner koji su sve`i, nao{treni, a ja sa pola rezervoara. Tako je kako je. Moram to da prihvatim i da se izborim sa novom realno{}u.“ I onda je stigao taj presudan trenutak kada je govorio o tome {ta bi trebalo da promeni sada. „Nadam se da nije moj posledwi Vimbldon. Voleo bih da se vratim bar jo{ jednom. Tek sam zavr{io me~ sa Sinerom, te{ko mi je da odmah gledam tu {iru sliku i da razmi{qam o planovima za naredni period. Dajem maksimum da se spremim za slemove, iako ih nisam osvojio ove i pro{le godine, ali mislim da tu igram najboqe i da mi je do tih turnira najvi{e stalo. Popri~a}u sa timom, sa porodicom, napravi}emo raspored turnira, treninga. Ne znam {ta ta~no mogu da uradim druga~ije, jer znam koliko truda ula`em svaki dan“, poru~io je \okovi} i tako, izme|u redova, provukao mo`da i ~iwenicu da }e morati da igra ne{to vi{e turnira. Dugo se spekulisalo, ali nikada nije potvr|eno, da su Goran Ivani{evi} i on na po~etku 2024. godine imali druga~ije poglede na to kako sada treba da izgleda wegova karijera. Naravno da je prioritet bio da se poka`e u najboqem izdawu na grend slem turnirnima, ali je istovremeno postalo i te kako jasno i da \okovi} planira da pravi sve ve}e pauze. Navodno je Ivani{evi} `eleo da se o~uva isti raspored kao tokom 2023. godine. Ovako je svojevremeno za Nova.rs Ivani{evi} opisao razloge rastanka sa srpskim asom. „Osetio sam to u Americi

2023. godine na US Openu , ali posle tog US Opena sam ja operisao koleno i bio odsutan sedam nedeqa. Pa nekako, ajde, nema me i onda je do{ao Torino. Ispalo je neverovatno u polufinalu i finalu. Imali smo jedan razgovor, jedan ru~ak on i ja. Mo`da je to bio taj trenutak, ali je on tada rekao jednu dobru stvar u SAD: Nema pravog i nema pogre{nog trenutka. [ta je pravi, {ta je krivi… Kad se desi desi se. Izvagali smo da je to pravi trenutak, drago mi je {to sam i{ao u Ameriku, drago mi je da smo seli i popri~ali, osetio sam u Americi da je i meni i wemu ne{to falilo, a rezultati su opet bili neverovatni“, ispri~ao je Ivani{evi}.

Da li je to bio jedan od razloga zasi}ewa, zbog toga {to nisu uspeli zajedno da organizuju kalendar. Mo`e biti…

Bilo kako bilo jasno je da }e \okovi} sada morati da preuredi kalendar i da potencijalno izla`e telo ve}im naporima i ve}em stresu. Taj dodatni napor i stres }e mu potencijalno doneti ve}u otpornost (pove}an stres pove}ava otpornost tela) ~ime bi na grend slemu mogao da izgura ve}e napore.

To bi prakti~no zna~ilo da bi mo`da mogli da o~ekujemo \okovi}a i na mastersu u Kanadi i kasnije u Sinsinatiju, iako na zvani~nom sajtu \okovi}a nema zakazanih turnira u ovom trenutku.

Upravo bi ve}i broj takmi~arskih me~eva koji su, ipak, naravno ispresecani ne{to ve}im pauzama jer je telu potreban i potpuni odmor mogli da budu presudni.

Sada je u pitawu posti`awe savr{enog balansa, pa je sve dosta komplikovanije nego ranije. Mo`da je zato najboqe da se kalendar turnira malo uve}a samo da bi to delovalo kao prevencija protiv svega onoga {to potencijalno mo`e da usledi. Jasno je \okovi}u od prvog dana da je mnogo boqe baviti se prevencijom nego kasnijim oporavkom, a samo on zna do kraja {ta je najboqe za wegovo telo. Ipak, neke promene }e zasigurno sada uslediti jer je o~igledno da mora da prona|e na~in da sa~uva sve`inu jer i daqe ima nivo tenisa da se pobije za titule.

Angelina Topi} i Adriana Vilago{ uradile ono {to nije niko u istoriji Srbije

Krajem prethodne nedeqe odr`ano je Evropsko prvenstvo za mla|e seniore u norve{kom Bergenu, Srbija je imala petnaest svojih predstavnika i predstavnica, sedmoro wih je u~estvovalo u finalima, a tri medaqe su i osvojene.

Zlata su zavr{ila u rukama onih od kojih se to i o~ekivalo shodno tome {ta su radile u posledwih nekoliko godina, Angelina Topi} u skoku uvis i Adriana Vilago{ u bacawu kopqa su nas opet u~inili ponosnim, dok je do bronze do{la i Aleksandrija Mitrovi} u troskoku.

Upravo je Angelina Topi} uradila ne{to {to do sada nije zabele`no u istoriji srpske atletike! Naime, ona je kompletirala „igricu” kada su u pitawu zlatne medaqe sa takmi~ewa mla|ih selekcija i u ~etiri kategorije je postala najboqa!

Najpre je u Jerusalimu 2022. osvojila zlato na Evropskom prvenstvu do 18 godina, zatim narednog leta na EP U20 u istom gradu, nakon toga 2024. u Limi osvojila zlato na Svetskom prvenstvu, tako popravila bronzu uzetu dve godine ranije u Kaliju, i na kraju sada do{la do zlata u Bergenu na EP U23. Impresivno!

Pet medaqa sa najve}ih takmi~ewa za mla|e selekcija ima i Adriana Vilago{, i ona tako|e ~etiri, a ono po ~emu je jedinstvena jeste ~iwenica da ima dva svetska zlata do 20 godina, iz Najrobija 2o21. kada je imala 17 godina, kao i Kalija 2022. sa 18. Adriana Vilago{ ima i zlato na EP U20 u Jerusalimu 2023, srebro iz Talina dve godine ranije na istom takmi~ewu, a sada je i u Bergenu postala zlatna do 23 godine na {ampionatu Starog kontinenta. Wu nismo gledali na EP U18, ali ne sumwamo da bi i tamo uzela zlato da je u~estvovala. Ipak se posvetila starijoj konkurenciji.

AMERIKANCI U NEVERICI U ^EMU JE JOKI]EV BRAT

DO[AO NA ME^, URNEBESNI KOMENTARI SE NI@U: „Ovo on vidi u no}nim morama“

Strahiwa Joki} je odlu~io da podr`i Denver ~ak i kada se wegov brat Nikola nalazi u dalekoj Kini, a taj momenat je privukao ogromnu pa`wu i izazvao lavinu urnebesnih komentara.

Strahiwa se pojavio na me~u Denvera i Los An|eles Klipers (81:76) i odlu~io da sedne odmah iza klupe Nagetsa i posmatrao prvu pobedu kluba u Letwoj NBA ligi.

To bi mo`da i pro{lo neprime}eno da nije do{ao u zelenoj majici sa dva pantera koji vri{te sa wegovih grudi. Tokom godina u NBA ligi je imao ~ak i fizi~ki sukob sa jednim navija~em zbog kog je zavr{io na sudu.

Strahiwa je redovno bio u fokusu kamera zbog stajlinga, a urnebesni komentari nisu prestajali da se ni`u. Pogledajte pre svega snimak tog momenta.

„Deluje neverovatno kako Nikola Joki} napreduje svake godine na ve} istorijskom nivou, ali rast wegovog brata Strahiwa ne kasni mnogo.

Ovo Markif Moris vidi u no}nim morama“, poru~io je jedan od korisnika.

„Posle osam me~eva NBA Letwe lige u dva dana, moj najve}i utisak je koliko je veliki Strahiwa Joki}.“

„Ako Janis mo`e da dobije jedno mesto od Baksa da stavi Tanasisa, onda Denver mora da obu~e Strahiwu Joki}a makar na jednu sezonu“, poru~io je Endi Bejli, poznati novinar „Bli~er riporta“.

Zvezda silna, Partizan sre}an, Spartak imao keca u rukavu

Kona~no je po~ela Superliga Srbije i ve} u prvom kolu je donela uzbudqive me~eve. Osim one na “Marakani”, sve druge utakmice prvog kola su nosile odre|enu neizvesnost. Bilo je prijatnih i neprijatnih iznena|ewa, ali i igra~a koji su nagovestili dobre sezone.

[AMPION UBEDQIV, PARTIZAN SLAVIO

“NA MI[I]E”

[ampionat je otvoren utakmicom izme|u Crvene zvezde i Javora na stadionu “Rajko Miti}”, gde je aktuelni prvak u subotu rutinski slavio sa 4:0 (2:0).

Ivawi~ani su rano primili prvi gol, do poluvremena jo{ jedan i dilema oko pitawa pobednika je ve} tada otklowena.

Pobedu je upisao i Partizan, ali je do we do{ao neuporedivo te`e. Mu~ili su se crno-beli na gostovawu u Pan~evu, a mo`e da se ka`e da su vrlo lako mogli da se vrate i bez bodova. Isproma{ivao se doma}in, pogotovo u zavr{nici, mogao je Dario Grgi} da presudi ekipi Sr|ana Blagojevi}a, ali nije. To je kaznio Andrej Kosti} u sudijskoj nadoknadi, fenomenalno je reagovao na centar{ut Marka Vukoti}a i doneo je tri va`na boda svom timu.

^UKA I VO[A RUTINSKI, TAWGA IMA JEDNU BRIGU

Uprkos tome {to nije igrao na svom stadionu, ^ukari~ki je upisao tri boda protiv Napretka. Ekipa Milana Le{waka je slavila sa 1:0 (1:0) u Pan~evu i uspe{no u{la u novu sezonu. Ipak, mora da se naglasi da je crveni karton igra~u Napretka (Luka Drobwak) u osmom minutu, zna~ajno promenio tok utakmice.

Na najboqi na~in su sezonu otvorili i Novosa|ani. Rutinski je Vojvodina slavina nad povratnikom u elitu, do~ekala je Radnik u subotu na svom “Kara|or|u”, spakovala mu dva gola i ispratila ga bez bodova u Surdulicu. Potpuno zaslu`ena pobeda tima Miroslava Tawge, strelci su bili Jusuf Bamidele i Aleksa Vukanovi}. Postoji, ipak,

jedna stvar koja mo`e da brine Novosa|ane. REMI LU^ANACA I “TRAKTORISTA”, TSC ZASLU@ENO DO PREOKRETA Duel izme|u Mladosti i IMT-a je, mo`da, bio najravnopraviniji u prvom kolu. Doma}ina je doveo u vo|stvo Ogwen Bonxuli} u 15, da bi Milo{ Jovi} izjedna~io u 42. minutu. Sjajni Sa{a Stamenkovi} mu je odbranio udarac sa bele ta~ke, ali mu se lopta odbila pravo na nogu, pa napada~ “traktorista” nije imao te`ak zadatak da zatrese mre`u.

Deluje da je remi najpravedniji ishod. Definitivno je Uro{ Srem~evi} u nekoliko navrata morao da reaguje boqe, vidi se da mu treba vremena da vrati izgubqeno samopouzdawe.

Jedan od dva preokreta u prvom kolu vi|en je u Ba~koj Topoli, gde je TSC slavio nad Radni~kim sa 2:1 (1:1). Jesu Ni{lije do{le do prednosti i sigurno su mogli da izvuku vi{e iz ovog me~a, ali se postavqa pitawe da li su zaslu`ili?

Uspeli su Topol~ani da do|u do izjedna~ewa krajem prvog poluvremena. Preuzeli su inicijativu i opsedali su protivni~ki gol, {to im se isplatilo u tre}em minutu nadoknade, kada je Milo{ Degenek, posle kornera, glavom poslao loptu u mre`u.

Potpuni preokret usledio je na po~etku drugog dela, kada je

Sa{a Jovanovi} na sjajan na~in proigrao Dragoquba Savi}a, a ovaj pogodio za kona~nih 2:1. SPARTAK NAJVE]E

IZNENA\EWE Malo ko je o~ekivao da }e ekipa iz Subotice da osvoji sva tri boda protiv OFK Beograda. Pro{le sezone su “romanti~ari” bili tre}i, o~istili su administrativne probleme i delovalo je da bi ove sezone mogli da ponove uspeh i obezbede evropske kvalifikacije. Me|utim, Spartak ih je iznenadio i ostavio bez bodova.

Tako je Spartak postao najprijatnije iznena|ewe prvog kola, ali je iznena|ewe i OFK Beograd, samo negativno. Verovatno je u pitawu samo lo{ dan, ni{ta {to Simo Kruni} nije sposoban da re{i. U svakom slu~aju, Bal{a Popovi} i Aleksandar \ermanovi} ne smeju da dozvoqavaju sebi takve gre{ke, dok Milo{ Pantovi}, koji je stigao kao poja~awe iz Nema~ke, mora da podigne nivo igre.

SUPERLIGA SRBIJE, PRVO KOLO

Crvena zvezda – Javor 4:0 (2:0) ^ukari~ki – Napredak 1:0 (0:0) Mladost – IMT 1:1 (1:1) @elezni~ar – Partizan 0:1 (0:0) OFK Beograd – Spartak Subotica 1:3 (1:1)

Odlo`eno Novi Pazar – Radni~ki 1923

THURSDAY l ^ETVRTAK 24. 7. 2025.

KO JE MARKO ARNAUTOVI]:

Ne peva himnu Austrije, imao je poseban odnos sa Mihajlovi}em, sada }e u Zvezdi `iveti san

Do~ekali su i to navija~i Crvene zvezde - Marko Arnautovi} je novi fudbaler {ampiona Srbije.

Koliko je ovo bitno za celu crveno-belu porodicu govori i to da je za Arnautovi}a ispred aerodroma Nikola Te sla u Beogradu prire|en do~ek od strane navija~a. Arnautovi} je na poklon od wih dobio i majicu, koju je od mah nakon dolaska i obukao, a ve} tokom duge i uspe{ne karijere bilo je naznaka da }e se Austrijanac srpskih korena jednom pojaviti kao igra~ doma}eg tima na Marakani.

Zavr{io je sve sa Interom na kraju prethodne sezone kada je i ujedno postao slobodan igra~. Bio je deo tima koji je igrao finale Lige {ampiona, ali na`alost nije uspeo da do|e do trofeja zbog poraza u finalu od Pari Sen @ermena (5:0).

Ba{ dugo, skoro ~itavu karijeru, igrao je u najboqim evropskim ligama, ali sada je do{lo vreme da zaigra u Srbiji, mestu koje prema wegovim re~ima, mnogo voli.

KO JE MARKO ARNAUTOVI]?

Arnautovi} je ro|en 19. aprila 1989. u Be~u, u porodici sa srpskim i austrijskim korenima – otac mu je Srbin iz Bijeqine, a majka Austrijanka.

Odrastao je u radni~kom kvartu i rano je pokazao talenat za fudbal, ali i eksplozivan temperament koji }e ga pratiti kroz celu karijeru.

Veoma mlad se preselio u Holandiju, gde je igrao za Tvente, ali jedan od najzanimqivijih trenutaka u wegovoj ranoj karijeri bio je odlazak u Inter iz Milana 2009. godine, gde ga je li~no tra`io trener @oze Muriwo.

Me|utim, igrao je veoma malo i poznata je Muriwova izjava o wemu: “On je fantasti~an kao igra~, ali ima pona{awe deteta.” Igrao je kasnije u Premijer ligi za Stouk, Vest Hem, a jedan od najkontroverznijih poteza u wegovoj karijeri bio je odlazak u Kinu, u [angaj, usred sjajne forme u Premijer ligi.

Mnogi su mu zamerili taj transfer zbog finansijskih motiva, ali Marko je otvoreno rekao da je vreme da misli i na sebe i porodicu. U Kini je igrao dobro, ali liga nije bila na visokom nivou. Ubrzo se vra}a u Evropu i potpisuje za Bolowu u Italiji, gde je igrao pod palicom legendarnog Sini{e Mihajlovi}a, s kojim je imao srda~an odnos. Tamo je igrao mo`da i najboqi fudbal karijere, a sa Interom je ponovo spojio puteve 2023. godine,

pa sve do ovog leta, kada se seli u Zvezdu. Za reprezentaciju Austrije igra jo{ od mladih dana i ima veliki broj nastupa (125, 41 gol).

Zanimqivo je da je ~esto isticao svoje srpske korene i govorio da se u wegovoj ku}i uvek govorio srpski.

„U meni le`i Srbin“, rekao je davne 2008. Arnautovi} pred prvi me~ koji je kao ~lan Austrije igrao protiv na{e selekcije.

KO JE @ENA MARKA ARNAUTOVI]A?

@ena Marka Arnautovi}a, Sara Arnautovi}, koja }e sa tribina navijati za ~oveka svog `ivota je Nemica poqskog porekla. Ona privla~i veliku pa`wu svojom lepotom i atraktivnim izgledom, ali i svojim uticajem na `ivot i karijeru svog mu`a. Par je u braku od 2012. godine i imaju dve }erke, Emiliju i Aliciju.

ARNAUTOVI] I HIMNA AUSTRIJE

Ono {to austrijsku javnost godinama kopka je ~iwenica da Arnautovi}, iako ve} skoro dve decenije nosi dres reprezentacije Austrije, nikada ne peva austrijsku himnu „Zemqo planina, zemqo na reci“.

Austrijance je najvi{e zaboleo gest iz Beograda 2016. godine. Tada je, pred po~etak utakmice izme|u Srbije i Austrije, tokom intonirawa „Bo`e pravde“, Arnautovi} stavio tri spojena prsta na srce. Srpski simbol usred stadiona u Srbiji – mnogima u Austriji to nije bilo svejedno. Me~ je Srbija tada dobila 3:2, a Marko je proma{io nekoliko izglednih {ansi.

„Po{tujem austrijsku himnu, ro|en sam tamo, majka mi je Austrijanka. Ali volim i da ~ujem srpsku, jer mi je otac Srbin. Celo poreklo vu~em odatle“, rekao je ba{ tada Arnautovi}.

Isto je uradio i nedavno, kada su se susrele dve selekcije ponovo.

ARNAUTOVI] I POSEBAN ODNOS

SA SINI[OM MIHAJLOVI]EM

Arnautovi} nije ostao imun na vest o smrti Sini{e Mihajlovi}a, te 2022. godine i veoma emotivno se oprostio od wega.

„Hvala ti {to si uvek verovao u mene, posebno kada drugi nisu. Do~ekao si me kao ~lana porodice, bio si mi prijateq, brat i kao otac. Pusti}u te da `ivi{ u mom srcu i da se borim i igram za tebe. Po~ivaj u miru Mister“, napisao je Arnautovi} na Instagramu tada.

Fudbaleri Partizana, Novog Pazara i Radni~kog iz Kragujevca, saznali su potencijalne rivale u tre}em kolu kvalifikacija za Ligu konferencija.

Crno-beli su od AEK iz Larnake eliminisani iz kvalifikacija za Ligu Evrope, a sada u drugom kolu kvalifikacija tre}eg po kvalitetu evropskog takmi~ewa moraju da izbace Oleksandriju iz Ukrajine da bi nastavili takmi~ewe. Pored wih, isto }e morati da urade Novi Pazar i Radni~ki iz Kragujevca, a me~evi tre}eg kola se igraju 7. i 14. avgusta.

SRBIJA OSTALA BEZ FINALA SVETSKOG PRVENSTVA!

Ma|arska

posle

velike drame potopila Delfine

Vaterpolo reprezentacija Srbije izgubila je od Ma|arske u polufinalu Svetskog prvenstva u Singapuru sa 19:18 (3:6, 5:2, 4:8, 6:3) i ne}e se boriti za krunu {ampiona planete. Umesto toga u ~etvrtak od 11.30 igra}e protiv Gr~ke za bronzu.

Vaterpolo reprezentacija Srbije izgubila je od Ma|arske u polufinalu Svetskog prvenstva u Singapuru sa 19:18 (3:6, 5:2, 4:8, 6:3) i ne}e se boriti za krunu {ampiona planete. Umesto toga u ~etvrtak, 24. jula od 11.30 igra}e protiv Gr~ke za bronzu. Kakva {teta za vaterpoliste Srbije, ali gubili su tokom cele utakmice, bili nadomak potpunog preokreta, me|utim, nisu uspeli. Ba{ kao i protiv Hrvata u ~etvrtfinalu, Ma|ari su bombardovali gol Srbije, i od starta su bili u prednosti. Prvu ~etvrtinu su dobili sa 6:3 i ve} tada je bilo jasno da je pred izabranicima Uro{a Stevanovi}a te`ak posao. Napad Delfina je kako-tako funkcionisao, ali odbrana je bila najlo{ija koju su odigrali na ovom {ampionatu u Singapuru.

Terzi} otkrio koliko novca je Zvezda dobila od dr`ave, a koliko Partizan – suma }e mnoge iznenaditi

Zvezdan Terzi}, direktor Crvene zvezde, govorio je o finansijama i dotakao se nov~ane pomo}i koju su Crvena zvezda i Partizan dobili od dr`ave.

Terzi} je gostovao u OKO magazinu na Radio-televiziji Srbije, gde je, izme|u ostalog, otkrio koliku pomo} je dobio klub koji predvodi, a koliko novca je dr`ava dala najve}em rivalu, Partizanu:

„Dr`ava je za ovih 11 godina donirala Zvezdi 17.000.000 evra, a koliko sam mogao da ~ujem Partizanu je od oktobra do danas obezbedila 16.000.000 evra, za devet meseci“, poru~io je Terzi}.

„Aleksandar Vu~i} jeste zvezda{, ali to {to neko navija za Zvezdu ne zna~i da je dr`avni projekat. Ako se iza|e u javnost sa podatkom da je dr`ava dala Zvezdi 17.000.000 evra za 11 godina, a Partizanu 16.000.000 evra za devet meseci, vidite da nije tako…“

Zatim je otkrio:

„Zvezda zavisi od transfera i rezultata, a prema svim trenutnim procenama, ne mo`e da padne ispod 70.000.000 evra prihoda minimum svake godine u narednih pet. Po{to smo du`ni da kroz izve{taje revizora izmirujemo sve obaveze, moram da ka`em da je Zvezda je za ovih 11 godina prihodovala 485.000.000 evra, a najve}i deo je iz inostranstva – 377.000.000 evra. Ne znam koja je kompanija unela u Srbiju u ovom periodu 380.000.000 evra? Od tog novca smo platili 60.000.000 evra u buxet Srbije“, rekao je Terzi}.

Crno-beli bi mogli da se sastanu sa pora`enim iz duela Midtjeland – Hibernijan. Favorit u ovom dvome~u su Danci. Pri`eqkivali su u Humskoj par poput Sent Patriks (Republika Irska) – Nome Kaqu (Estonija), Kauno @algiris (Litvanija) – Valur (Island), ali se to nije desilo. Radni~ki, ukoliko pobedi KI Klaksvik, igra~e protiv pora`enog iz duela Ko{ice (Slova~ka) – Neman (Belorusija). Pora`eni iz dvome~a Silkeborg (Danska) – Akujeri (Island) igra}e protiv pobednika iz duela Novog Pazara i Jagelonije.