Srpski glas 10. jul by SRPSKI GLAS

Studentske

Tema nedeqe:

Strana

TRAMP UVODI CARINE SRBIJI: Dragi gospodine predsedni~e...

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dràva Donald Tramp sukcesivno je objavqivao na svojoj dru{tvenoj mreì Trut sou{al pisma koja je uputio liderima stranih dràva, a u kojima ih obave{tava o uvo|ewu carina od 1. avgusta, a kako je ranije najavqeno iz Bele ku}e radi se o oko 12 zemaqa. Me|u wima je i Srbija: Tramp je obavestio predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a o uvo|ewu dodatnih uvoznih carina na robu iz Srbije od 1. avgusta i to u iznosu od 35 odsto.

U pismu naslovqenom na predsednika Vu~i}a, predsednik SAD obave{tava ga da se carine na svu robu iz Srbije uvode zbog trgovinskog deficita koji postoji sa Srbijom, kao i da }e one biti ukinute ako Srbija ili wena preduze}a odlu~e da sagrade fabrike i pokrenu proizvodwu na teritoriji SAD. Ukoliko Srbija odlu~i da podigne carine SAD, brojka koju je odredila bi}e dodata na ovih 35 odsto, obja{wava se u pismu. Dokument sli~ne sadr`ine, ina~e, dobili su predsednici i drugih dr`ava.

Ameri~ki predsednik najavio je uvo|ewe carine od 25 odsto na uvoz iz Japana i Ju`ne Koreje, po~ev od 1. avgusta, potvrdila je portparolka Bele ku}e Kerolajn Levit.

Tramp je najavio i da }e 12 drugih zemaqa uskoro primiti zvani~na pisma o trgovinskim merama, koja }e biti objavqena na wegovoj platformi Trut sou{al, prenosi Rojters.

Evropska unija ne}e dobiti pismo od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u kojem se predvi|aju ve}e carine. Iz EU je pro{log petka saop{teno da se odustaje od nade o zakqu~ewu sveobuhvatnog trgovinskog sporazuma pre Trampovog roka za okon~awe pregovora koji isti~e 9. jula, a nakon razgovora u Va{ingtonu nije bilo jasno da li }e biti obezbe|en mo`da i povoqniji sporazum.

Carine za Japan i Ju`nu Koreju, objavqene na Trampovoj platformi Trut sou{al, uglavnom su u skladu sa onim {to je ranije najavio o uvo|ewu carina za te dve zemqe. Tramp je u svojim pismima upozorio zemqe protiv uvo|ewa recipro~nih poteza, rekav{i da }e SAD u tom slu~aju odgovoriti uvo|ewem novih carina

„Ako iz bilo kojeg razloga odlu~ite da pove}ate carine, onda }e se broj za koji ih pove}ate dodati na 25 odsto koje napla}ujemo”, rekao je Tramp.

On je poslao pisma liderima jo{ nekoliko zemaqa, ukqu~uju}i Ju`nu Afriku, Maleziju, Mjanmar, Laos, Ju`nu Afriku, Kazahstan. Najavqeno je da }e wima tarife biti uvedene po~ev od 1. avgusta i to Mjanmaru od 40 odsto, Laosu 40 odsto, Ju`noj Africi 30 odsto, Kazahstanu 25 odsto, Maleziji 25 odsto. SVE^ANO OTVOREN AUTO-PUT

Vu~i}: Ponosan sam, jer smo uprkos svemu zavr{ili najte`u deonicu

Predsednik Aleksandar Vu~i} obi{ao je novu deonicu auto-puta „Milo{ Veliki” od Pakovra}a do Poège, u duìni od 19,56 kilometara, koja je danas sve~ano otvarena sa dva najduà drumska tunela u Srbiji - Laz i Muwino brdo. Deonica }e biti otvorena za saobra}aj sutra od 12 ~asova. Vu~i} je istakao da je ta deonica od velikog zna~aja za razvoj Srbije i da su uspeli da dovr{e posao i pored komplikovanog terena.

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je na sve~anom otvarawu nove deonice auto-puta E-763 „Milo{ Veliki” od Pakovra}e do Poège, u duìni od 19,56 kilometara, sa dva najduà drumska tunela u Srbiji Laz i Muwino brdo, da je Srbija sada jaka dràva sa razvijenom infrastrukturom i najmodernijim i najbezbednijim auto-putevima.

„Neka lepa na{a srpska mesta delovala su nam katkad zaista daleko i skoro pa nedogledno. Sada je Srbija jaka dr`ava, razvijene infrastrukture, koja }e se u godinama koje dolaze jo{ vi{e modernizovati”, istakao je Vu~i} u obra}awu.

Naveo je da je deonica auto-puta od Preqine do Po`ege jedan od najzna~ajnijih infrastrukturnih projekata u na{oj zemqi.

„Zavr{ena je deonica od Preqine do Po`ege. Po{tovani prijateqi, sestre i bra}o, Kada smo krenuli da gradimo Srbiju qudi su mislili da je to kratak posao, ali da budem iskren, sumwam da se iko nadao da }emo do Po`ege da zavr{imo auto-put, posebno znaju}i koliko je Jeli-

ca, te{ka planina, nepregledna, {iroka, a geologija uàsna. I negde pre godinu i ne{to dana sam se upla{io ho}emo li zavr{iti ili ne ovaj auto-put do Poège, ovu deonicu. Video sam da su i na{i kineski prijateqi razumeli koliko problema imaju, sa koliko se muka suo~avaju”, rekao je predsednik Srbije Ambasador Kine u Srbiji Li Ming izjavio je tokom otvarawa nove deonice auto-puta „Milo{ Veliki” od Pakovra}a do Poège da taj put predstavqa va`nu saobra}ajnu arteriju koja povezuje Beograd sa lukom Bar u Crnoj Gori, ali i zapad sa severom Srbije.

„Ova deonica ne samo da povezuje sever sa zapadom zemqe, ve} povezuje i qude i zna~ajno poboq{ava saobra}ajne uslove, pokre}e ekonomski razvoj, poboq{ava kvalitet `ivota qudi i time potpuno dokazuje da izgradwom svakog novog puta stvaramo uslove za razvoj industrije”, rekao je kineski ambasador.

Generalni direktor kineske kompanije CRBC Vang Li|un rekao je na otvarawu deonice auto-puta da kompanije CRBC i

CCCC `ele da rade rame uz rame sa Srbijom i da velika udaqenost ne umawuje ~eli~no prijateqstvo Kine i Srbije. „Put razvoja nema kraja, kompanija CCCC i CRBS daju svoj dopinos ekonomskom razvoju Srbije i nastavqaju put prosperita sa ovom herojskom zemqom”, rekao je Li|un.

Predsednik Vu~i} obi{ao je operativno-upravqa~ki centar, odakle }e se vr{iti nadzor, pra}ewe i upravqawe saobra}ajem na novoizgra|enoj deonici auto-puta od Preqine do Poège. Izvr{ni direktor u javnom preduze}u „Putevi Srbije” Zoran Pe{ovi} obavestio je predsednika da }e se iz te kontrolne sobe vr{iti 24-o~asovno pra}ewe, nadzor svih sistema instaliranih na putnoj mreì, kao i da }e primarno u nadzoru biti predstavnici „Puteva Srbije”, a osim wih bi}e i implementatori opreme da se u prvoj fazi prelaznog perioda prati rad instaliranih sistema. „Ovo u stvari sluì da {ta god da se desi, vi moète odmah da interveni{ete”, rekao je Vu~i}.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Najve}i fa{isti~ki skup u Evropi posle Drugog svetskog rata odr`an u Zagrebu

Hrvatski peva~ poznat po veli~awu usta{ke ideologije okupio je, prema procenama vi{e od 400.000 qudi na koncertu odr`anom na zagreba~kom Hipodromu.

Skup koji bi po obimu, retorici i simbolima bez presedana mogao da se okarakteri{e kao najve}i fa{isti~ki zbor u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, pro{ao je bez ijedne zvani~ne reakcije institucija Evropske unije.

Na bini je odjekivala pesma „Bojna ^avoglave“ uz prepoznatqiv pozdrav Tompsona koji je uzvikivao „Za dom“ dok je skoro pola miliona qudi u glas odgovaralo: „Spremni!“. Ovaj usta{ki pozdrav, iden-

ti~an po funkciji i zna~ewu sa nacisti~kim „Zig Hajl“, nije izazvao nikakvu osudu zvani~nika EU, {to samo poja~ava utisak o tolerisawu i pre}utnom ohrabrivawu veli~awa nacizma, klerofa{izma i genocida po~iwenog u NDH.

Publika u kojoj se na{ao skoro svaki {esti stanovnik Hrvatske i me|u kojom su bili maloletnici, mladi u usta{kim majicama, veterani sa obele`jima HOS-a i otvoreni simpatizeri fa{isti~ke pro{losti, masovno je skandirala, pevala i pozdravqala usta{kim pozdravima. U jednom trenutku koncerta, Perkovi} peva stihove o tome kako }e „usta{ka ruka sti}i i u Srbiju“, uz poruke o proterivawu „~etni~ke bande“ iz Hrvatske.

Sve je dokumentovano u video i tonskim zapisima koji ve} kru`e dru{tvenim mre`ama i regionalnim medijima, ali izostaje bilo kakva reakcija iz Brisela.

Sramno }utawe EU na ovakav spektakl mr`we upu}uje na duboku krizu vrednosti za koju se navodno zala`e ili jednostavno {aqe poruku da su svi nekada{wi najverniji saveznici nacisiti~ke Nema~ke i Adolfa Hitlera najpo`eqniji partneri ovog saveza.

Na drugoj strani, srpski narod koji je u Drugom svetskom ratu podneo ogromne `rtve i bio me|u glavnim nosiocima antifa{isti~ke borbe na prostoru Jugoslavije, ponovo se predstavqa kao „neprijateq“ – ovog puta u okviru muzi~ko-scenskog nastupa.

Ruski ministar saobra}aja prona|en mrtav nekoliko sati po{to ga je Putin razre{io du`nosti

Biv{i ruski ministar saobra}aja Roman Starovojt, koji je ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina razre{en du`nosti, prona|en je mrtav u svom automobilu u Odincovu, u moskovskoj oblasti, prenosi Izvestija.

Predstavnica Istra`nog komiteta Rusije Svetlana Petrenko saop{tila je da je otvorena istraga koja utvr|uje okolnosti smrti biv{eg ruskog ministra saobra}aja Romana Starovojta, koji je jutros prona|en mrtav.

Ruski ministar saobra}aja prona|en mrtav nekoliko sati po{to ga je Putin razre{io du`nosti

„U gradskom okrugu Odincovo prona|eno telo biv{eg ministra saobra}aja Ruske Federacije Romana Vladimirovi~a Starovojta sa prostrelnom ranom u wegovom li~nom automobilu”, navodi se u saop{tewu Istra`nog komiteta, a prenosi Izvestija.

Starovojt je rukovodio resorom saobra}aja od maja 2024. godine, a pre toga je obavqao funkciju gubernatora Kurske oblasti, navodi agencija TASS.

Portal Politiko pi{e da je Putin smenio Starovojta po{to je Ukrajina ugrozila ruski vazdu{ni saobra}aj.

Ruska vlada nije dala zvani~no obja{wewe povodom Starovojtove smene, ali je ona usledila posle ukrajinskih napada dronovima tokom vikenda, koji su izazvali haos u ruskom vazdu{nom saobra}aju, pri ~emu su putnici ostali blokirani na aerodromima zbog otkazanih letova, navodi briselski portal.

Putin je u me|uvremenu imenovao Andreja Nikitina za vr{ioca du`nosti ministra saobra}aja.

Vi{e od 100 poginulih u poplavama u Teksasu, traga se za nestalima

Broj poginulih u poplavama koje su pogodile centralni Teksas porastao je na vi{e od 100, saop{tile su lokalne vlasti. Ve}ina smrtnih slu~ajeva - 84, bila je u okrugu Ker. Me|u `rtvama je i 27 devoj~ica i vaspita~a iz letweg kampa „Mistik” za devoj~ice, koji se nalazi uz reku Gvadalupe, pi{e Ej-Bi-Si wuz. Deset devoj~ica i jedan vaspita~ jo{ se vode kao nestali. Vi{e od 20 dràvnih agencija angaòvano je na terenu, izjavio je guverner Greg Abot, dodaju}i da spasila~ke ekipe nastavqaju intenzivnu potragu za desetinama nestalih osoba u pogo|enim oblastima. Meteorolozi najavquju smirivawe vremenskih prilika. Prognoze za danas u toj oblasti ukazuju na suvqe vreme, dok su za sutra popodne najavqeni mogu}i pquskovi i grmqavina, ali se ne o~ekuje ve}a opasnost od novih poplava, prenosi Tawug. Sli~ne vremenske prilike prognoziraju se do kraja nedeqe. Senator iz Teksasa, Ted Kruz, izjavio je da ga je stradawe dece u kampu „slomilo kao roditeqa”, isti~u}i da je i wegova porodica prethodnih godina slala decu na kampovawe u istu oblast. Senator je dodao da je razgovarao s ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom, koji mu je rekao da }e Teksasu biti obezbe|eno i pruèno {ta god da je potrebno.

Gr~ka je najlep{a zemqa na svetu

Prema globalnom istraìvawu ameri~kog ~asopisa „US News and World Report“, Gr~ka je izabrana za najlep{u zemqu na svetu za 2024/25. godinu. Ova dràva je osvojila maksimalnih sto poena i ocenu 96,1(tre}e mesto na svetskoj listi), kada su u pitawu vode}e turisti~ke destinacije, avanture, istraìvawa, kulturni sadràji, kao i dràva koja je najdinami~niji centar za me|unarodno obrazovawe.

Kao nezavisna dr`ava Gr~ka postoji od 19. veka, iako je civilizacija Gr~ke jedna je od najstarijih u istoriji. Dr`ava u kojoj je nastala demokratija, poznata po drevnim Olimpijskim igrama, umetnosti, filozofiji...

Gr~ka zauzima najju`niji deo Balkanskog poluostrva u Evropi, kao i niz ostrva koja se nalaze u Egejskom, Jonskom i Sredozemnom moru. Obele, priroda, i bogato kulturno nasle|e, ~ine je jednom od najpose}enijih zemaqa na svetu.

Lepota Gr~ke je zadivquju}a me{avina prirodnih ~uda, bogate istorije i ìve kulture. Zemqa se moè pohvaliti hiqadama ostrva sa kristalno ~istom vodom, pe{~anim plaàma i slikovitim uvalama.

Od sne`nih vrhova planine Olimp do plodnih ravnica Tesalije, Gr~ka nudi raznovrsne pejza`e. Bela sela sa crkvama sa plavim kupolama, kao slika tradicionalnog gr~kog `ivota.

Gr~ka je dom najpoznatijih istorijskih mesta na svetu, Akropoq, Partenon i drevni grad Delfi. Klima je mediteranska

sa dugim toplim letima i blagim zimama.Gr~ka kultura je stvorila prepoznatqive identitete u nauci, umetnosti, dru{tvenim naukama i kulinarstvu.

U anti~koj Gr~koj nastali su drama i pozori{te, kao i discipline poput politi~kih nauka. Gr~ko pravoslavqe je dominantna religija, ali je verska tolerancija zapisana u ustavu zemqe.

Ameri~ki ~asopis US News and World Report koji rangira vode}e zemqe u svetu prema globalnom u~inku na osnovu razli~itih pokazateqa, kao {to su avantura, agilnost, kulturni uticaj, preduzetni{tvo, nasle|e i mo}, Gr~ku je rangirao na 26. mesto.

[vajcarska je najboqa zemqa na svetu, a slede je Japan i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Sedam zemaqa koje upotpuwuju listu su: Kanada, Australija, [vedska, Nema~ka, Velika Britanija, Novi Zeland i Danska.

Projekat rangirawa ~asopi-

sa US News and World Report zasnovan je na tome kako globalne percepcije defini{u zemqe u smislu niza kvalitativnih karakteristika – utisaka koji imaju potencijal da podstaknu trgovinu, putovawa i investicije i mogu direktno uticati na nacionalne ekonomije. Analiza iz 2024. godine obuhvata percepcije 89 zemaqa.

Uvojen je skup od 73 parametra koji se mogu koristiti za opisivawe zemqe, a koji su tako|e relevantni za uspeh moderne nacije. Razli~iti atributi i nacije predstavqeni su u anketi sprovedenoj me|u skoro 17 hiqada qudi {irom sveta. U~esnici su procewivali da li povezuju neki atribut sa nacijom.

Svaka zemqa je ocewena na osnovu svih 73 atributa zemqe na osnovu skupa pojedina~nih odgovora iz ankete. Ovi rezultati su transformisani u skalu koja se mo`e upore|ivati me|u zemqama.

NAJGORI PO^ETAK GODINE ZA DOLAR OD 1973:

Ameri~ka valuta vi{e nije sigurna luka za investitore

Ameri~ki dolar se kre}e ka najgoroj prvoj polovini godine od 1973, jer trgovinska i ekonomska politika Donalda Trampa podsti~e investitore da preispitaju svoju izlo`enost dominantnoj svetskoj valuti.

Indeks dolara, koji meri snagu valute u odnosu na korpu od {est drugih valuta, ukqu~uju}i funtu, evro i jen, pao je za vi{e od 10 procenata do sada u 2025. godini, {to je najgori po~etak godine od kraja Bretonvudskog sistema podr`anog zlatom.

„Dolar je postao oru`je za nepredvidive politike Trampa 2.0”, rekao je „Fajnen{el tajmsu” Fran~esko Pesole, devizni strateg u ING-u.

Predsednikov povremeni carinski rat, ogromni dug SAD i strahovawa da Federalne rezerve nisu nezavisna institucija, potkopale su privla~nost dolara kao sigurnog uto~i{ta za investitore, dodao je. Valuta je pala za 0,2 procenta u ponedeqak.

O~ekuje se da }e trampov „veliki, lepi poreski zakon” dodati 3,2 biliona dolara ameri~kom dugu tokom naredne decenije, {to je podstaklo zabrinutost oko odrìvosti zaduìvawa Va{ingtona, {to je izazvalo egzodus sa trì{ta ameri~kih obveznica.

O{tar pad dolara ga stavqa na put ka najgoroj prvoj polovini godine od gubitka od 15 odsto 1973. godine i najslabijem rezul-

tatu u bilo kom {estomese~nom periodu od 2009. godine. Sa druge strane, evro, za koji je nekoliko banaka sa Volstrita predvi|alo da }e ove godine pasti na paritet sa dolarom, porastao je za 13 procenata na iznad 1,17 dolara, jer su se investitori fokusirali na rizike rasta u najve}oj svetskoj ekonomiji - dok je potra`wa za sigurnom imovinom na drugim mestima, poput nema~kih obveznica, porasla. Endru Bols, glavni investicioni direktor za globalni fiksni prihod u grupi za obveznice „Pimko” smatra da, ipak, nema zna~ajne pretwe statusu dolara kao de fakto svetske rezervne valute.

Ali to „ne zna~i da ne mo`e do}i do zna~ajnog slabqewa ameri~kog dolara”, dodao je, isti~u}i pomak me|u globalnim investitorima ka ve}oj za{titi od izlo`enosti dolaru, aktivnost koja sama po sebi dovodi do pada vrednosti dolara.

Zlato je tako|e dostiglo rekordne vrednosti ove godine zbog kontinuirane kupovine centralnih banaka i drugih investitora zabrinutih zbog devalvacije svoje dolarske imovine.

STUDENTSKE DEMONSTRACIJE, BUNT I POSLEDICE:

Kako Pokret vodi ka diktaturi ili gra|anskom ratu

Spontani studentski pokret je u jednom trenutku, verovatno i mimo o~ekivawa onih koji su ga zapo~eli, prerastao u mnogo {iri pokret protiv re`ima i na taj na~in u{ao u svoju drugu, politi~ku, fazu. Ulazak u politi~ku fazu zna~i da pokret po~iwe da snosi politi~ku odgovornost za doga|aje. On vi{e ne mo`e da tvrdi da je spontan i apoliti~an, ~ak i kada odbacuje saradwu sa opozicionim strankama koje ~esto kritikuje skoro jednako o{tro kao Srpsku naprednu stranku.

Pi{e: Branko Milanovi}

Postaju}i politi~ki faktor, Pokret (od sada se pi{e velikim slovom) ne samo da ima politi~ku odgovornost, ve} mora da se institucionalizuje, tj. da stvori neka tela sa kojima vlast mo`e da razgovara ili eventualno pregovara. Naravno, sa ta~ke gledi{ta Pokreta, sa ciqem da ograni~i samovoqu vlasti. Ali, Pokret (koji ~ak zvani~no nije ni svoje ime nikada obznanio) je upravo tu napravio kardinalnu gre{ku... Ostao je razapet izme|u spontanosti po~etaka i ekstremnih zahteva koji sada otvoreno pozivaju na nasiqe. I ba{ tada, kada se vi{e nije znalo {ta daqe, pojavili su se i ekstremni samodestruktivni nacionalisti, jer je verovatno deo Pokreta u nacionalizmu video ve} tradicionalno najja~u politi~ku polugu kojom vlast mo`e biti smewena. Studentski, i kasnije {ire-narodni, pokret protiv autokratske vladavine Aleksandra Vu~i}a i sistemske korupcije u Srbiji jeste primer kako politi~ki lo{e vo|eni pokreti postignu rezultate koji su upravo suprotni od onih koje, u po~etku, imaju nameru da ostvare. U analizi ovog pokreta mora-

mo razlikovati dve faze. Prva faza je nastupila posle tragi~nog doga|aja u Novom Sadu: pada nadstre{nice na èlezni~koj stanici i smrti 16 qudi. Mislim da malo ko sumwa da je, direktno ili indirektno, lo{a konstrukcija, koja je pak rezultat korupcije, bila uzrok za pad nadstre{nice. To je dovelo do spontanog protesta koji je bio motivisan jednim prevashodnim ciqem: smawiti korupciju i pove}ati mo} institucija koje je Vu~i} godinama sistematski slabio, ignorisao ili potpuno prenebregao u vr{ewu svoje vlasti. Spontani pokret je, u jednom trenutku, verovatno i mimo o~ekivawa onih koji su ga zapo~eli, prerastao u mnogo {iri pokret protiv reìma i na taj na~in u{ao u svoju drugu, politi~ku, fazu. Ulazak u politi~ku fazu zna~i da pokret po~iwe da snosi politi~ku odgovornost za doga|aje. On vi{e ne moè da tvrdi da je spontan i apoliti~an, ~ak i kada odbacuje saradwu sa opozicionim strankama koje ~esto kritikuje skoro jednako o{tro kao Srpsku naprednu stranku. Postaju}i politi~ki faktor, Pokret (od sada se pi{e velikim slovom) ne samo da ima politi~ku odgovornost, ve} mora da se institucionalizuje, tj. da stvori neka tela sa kojima vlast moè da razgovara ili eventualno pregovara. Naravno, sa ta~ke gledi{ta Pokreta, sa ciqem da ograni~i samovoqu vlasti.

Ali, Pokret (koji ~ak zvani~no nije ni svoje ime nikada obznanio) je upravo tu napravio kardinalnu gre{ku. Umesto da kao Solidarnost u Poqskoj formira komitete koji bi pregovarali sa vladom, Pokret je ostao difuzan. Ono {to je Pokret tvrdio da je wegova prednost (difuznost i odsustvo institucionalizacije) postalo je wegova glavna slabost. Sli~no Crvenim Kmerima koji su se zva-

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

li samo „Organizacija“ (~ak i kada su do{li na vlast), Pokret je slao svoja saop{tewa narodu sa Olimpskih visina, ne udostojiv{i publiku ~ak ni potpisa organa koji su ta saop{tewa pisala. Narod je samo mogao da sazna da su neki misteriozni plenumi (za koje niko ne zna ni gde se odr`avaju, ni ko su wihovi lideri, niti ko je prisustvovao, pisao i podnosio predloge), odlu~ili (ne zna se ni kojom ve}inom glasova: da li 60%, 80% ili, kako neki u staqinisti~koj tradiciji, tvrde „jednodu{no“), i sa~inili proglase koji se {iroko obznawuju. Pokret je postao anti-demokratski u na~inu svog rada i potpuno netransparentan. Upravo obrnuto od onoga {to tra`i od drugih.

To je i{lo zajedno sa nesposobno{}u da se defini{u poli-

BILANS POLICIJE O

ti~ki ciqevi. Od korupcije (gde, kako sam napisao, Pokret uop{te nije uspeo da defini{e institucionalne na~ine da poku{a da je smawi), Pokret je pre{ao na zahteve o prevremenim izborima, zatim na de fakto zahtev za Vu~i}evu ostavku, i kona~no, kada vi{e ni{ta nije funkcionisalo, na otvoreno nasiqe. U tom nasiqu Pokret tvrdi da je situacija sli~na onoj iz 5. oktobra 2000. To je potpuno neta~no. Peti oktobar je bio narodni odgovor na Milo{evi}ev izlazak iz okvira legalnosti. Septembarske izbore je Milo{evi} izgubio ve} u prvom krugu, {to je odbio da prizna. Izlazak na ulice bio je na~in da se Milo{evi} natera da rezultate prihvati, {to je on zatim i u~inio. Zna~i, 5. oktobar je bio pokret za povratak u legalnost, ne revolucija niti nasilni prevrat re`ima.

Situacija sa Vu~i}em je druga~ija. Vu~i} nije nelegalno izabran. Wegova vlast treba da bude ograni~ena, i Pokret, umesto da se politi~ki koncentrisao na dve stvari: formirawe zajedni~kih (paritetnih) tela sa vladom o ograni~ewu korupcije i ujediwewe snaga za slede}e redovne izbore ({to pretpostavqa i pregovore sa opozicijom), nije u~inio niti jedno, niti drugo. Ostao je razapet izme|u spontanosti po~etaka i ekstremnih zahteva koji sada otvoreno pozivaju na nasiqe. Upravo

tada, kada se vi{e nije znalo {ta daqe, pojavili su se i ekstremni samodestruktivni nacionalisti, jer je verovatno deo Pokreta u nacionalizmu video ve} tradicionalno najja~u politi~ku polugu kojom vlast mo`e biti smewena.

Implicitna podr{ka nasiqu kao osnovom na~inu politi~ke borbe ne samo da protivre~i originalnim ciqevima Pokreta, ve} je i ona samodestruktivna. Da li neko sumwa da, ako Vu~i} i SNS budu prinu|eni da nasiqem odu sa vlasti, oni ili neka nova reinkarnacija radikala ili SNS-a, ne}e isto tako biti u stawu da kroz dve ili tri godine okupi 200 hiqada qudi i ru{i novi reìm? Na taj na~in Pokret u stvari ustanovqava nova pravila: predstavni~ki sistem i izbori vi{e nisu na~in na koji se dolazi (ili odlazi) sa vlasti, ve} je jedini na~in nasilno svrgavawe reìma koji je izgubio Mandat Neba – {to konkretno zna~i da oni koji se sa datim reìmom ne slaù mogu da na|u nekoliko stotina hiqada gra|ana spremnih da se tuku. Naravno, takav sistem je i Srbija, kao i puno drugih zemaqa, imala (a neke i sada imaju), ali takav politi~ki sistem stalno oscilira izme|u otvorene diktature (Vu~i}a) i gra|anskog rata. Bilo bi àlosno, ali sada ne ve} potpuno nerealno, da kona~ni rezultat Pokreta bude upravo takav.

BLOKADAMA: Koliko qudi je privedeno, a koliko je legitimisano

Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova tokom prethodne no}i izvr{ili proverili su identitete 800 qudi, dok je 18 dovedeno do slu`benih prostorija. Od toga, 16 zbog izvr{e-

nih prekr{aja, a dve osobe zbog sumwe da su izvr{ile krivi~na dela.

Sve blokade na teritoriji Srbije i Beograda su uklowene i sve saobra}ajnice su prohodne, sa-

op{teno je iz MUP-a. Na pojedinim mestima, navodi se, zabeleèni su sporadi~ni incidenti, pri ~emu je policija postupala u skladu sa zakonom. Incidenti su zabeleèni u Beogradu, Novom Sadu i Uìcu, gde je „odre|eni broj lica priveden zbog naru{avawa javnog reda i mira i po~iwenih krivi~nih dela i prekr{aja”. Ministarstvo unutra{wih poslova jo{ jednom apeluje na gra|ane da se uzdrè od bilo kakvih nezakonitih aktivnosti i da ne blokiraju saobra}aj, naro~ito ne na na~in koji moè ugroziti wihovu bezbednost i bezbednost drugih u~esnika u saobra}aju.

Studenti koji blokiraju fakultete danima organizuju blokade saobra}ajnica tra`e}i raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora, sklawawe {atora u Pionirskom parku i kod Skup{tine Srbije gde se nalaze studenti koji se protive blokadama, kao i pu{tawe na slobodu svih uhap{enih na protestima.

Policija pod fantomkama

Svakodnevna slika Srbije

Pakleno leto na ukrajinskom frontu, mir ni na vidiku

Nade onih koji su verovali u primirje nisu se obistinile. Sukob u Ukrajini je u{ao u novu kriti~nu fazu, Kijev do`ivqava ozbiqne te{ko}e zbog nedostatka naoru`awa i vojnika, {to negativno uti~e na borbena dejstva na frontu, isti~u novinari. Tvr-

de da nedavna odluka SAD da obustave isporuke protivvazdu{nih raketa „patriot” Ukrajini samo pogor{ava situaciju za ukrajinske oru`ane snage.

Zauzvrat, zapadni partneri upozoravaju da bi bez hitnog pove}awa vojne pomo}i vlada u Kijevu mogla da se suo~i sa katastrofalnim posledicama.

Britanski „Ekonomist“ predvideo je „mra~no obra~unavawe“ za Ukrajinu nakon prekida isporuke oru`ja iz Sjediwenih Dr`ava.

Uprkos ~iwenici da su evropske zemqe obe}ale da }e nadoknaditi deficit naoru`awa, Kijev ve} do`ivqava akutni nedostatak sistema protivvazdu{ne odbrane, posebno ameri~kih sistema „Patriot“.

Dopisnici sugeri{u da Bela ku}a namerno odla`e isporuke kako bi primorala Ukrajinu na politi~ke ustupke. Pored toga, mediji su ovu odluku povezali sa sva|om koja se dogodila izme|u predsednika Sjediwenih Dr`ava i Ukrajine, Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog, u februaru 2025. godine.

Tada je ameri~ki lider rekao da je Zelenski pokazao nepo{tovawe i da nije bio spreman za mirno re{avawe sukoba. SAD su po~etkom jula odlu~ile da smawe isporuku protivvazdu{nih raketa i druge precizno vo|ene municije Ukrajini. Ova odluka je doneta jer se Pentagon navodno pla{i zna~ajnog smawewa svojih zaliha precizno vo|enog oru`ja.

Ukrajinski zvani~nici bili su iznena|eni ovim razvojem doga|aja. Neki od wih su poku{ali da saznaju razloge za obustavu pomo}i, dok su drugi jednostavno odbili da to komentari{u medijima.

Ukrajina se suo~ava sa letom neumoqivih ruskih napada, pi{e “Vol strit xurnal”. Tramp odbija da se obaveè da }e podràti Kijev, {to ide na ruku Moskvi i ja~a weno poverewe u pobedu. Ukrajinske oruàne snage su pre{le u reìm {tedwe i te{ko popuwavaju rupe u svojoj odbrani.

Dok se Tramp polako povla~i od Ukrajine, ruski predsednik Vladimir Putin ide napred.

U ~etvrtom letu svoje specijalne operacije, Moskva poja~ava kopnenu ofanzivu i bombardovawe gradova {irom Ukrajine. Odluka SAD ove nedeqe da obustave isporuku dela oru`ja Ukrajincima dala je veliki podsticaj Putinovim

naporima da oslabi podr{ku Zapada, {to je kqu~no za otpor Kijeva. Tokom telefonskog razgovora sa Trampom, Putin je jasno stavio do znawa da nema nameru da poslu{a pozive ameri~kog predsednika da obustavi borbe. Umesto toga, ponovio je da wegovi ciqevi ostaju isti kao i na po~etku specijalne operacije.

„Na{ predsednik je rekao da }e Rusija posti}i svoje ciqeve, odnosno otklawawe dobro poznatih osnovnih uzroka koji su doveli do sada{weg stawa stvari, do sada{we akutne konfrontacije. I Rusija ne}e odustati od tih ciqeva“, rekao je Jurij U{akov, bliski savetnik ruskog lidera. Nekoliko sati nakon poziva, bar`a ruskih dronova i raketa pogodila je ukrajinsku prestonicu, Ukrajinci tvrde da je povre|eno najmawe 23 qudi, a stanovnici Kijeva su ostali u skloni{tima do ranih jutarwih sati. Putinova strategija je osmi{qena da slomi voqu i sposobnost Kijeva da nastavi borbu poja~avawem pritiska na wenu vojsku, koriste}i povla~ewe wenog najmo}nijeg pristalice. Obustava ameri~kih snabdevawa ostavila je Ukrajinu bez presreta~a, koji poma`u u za{titi ukrajinskih gradova od sve intenzivnijih vazdu{nih udara.

Kao rezultat toga, Ukrajina se suo~ava sa letom neumornih napada svog mo}nog suseda, a Trampovi mirovni napori su zastali. Putin je izrazio spremnost za pregovore, rekao je U{akov, ali nisu odre|eni novi datumi.

Volodimir Zelenski je izjavio da je telefonom razgovarao sa Trampom o ruskim vazdu{nim napadima i nedavnim de{avawima na frontu. Zelenski je rekao da su se dve strane „slo`ile da sara|uju kako bi oja~ale odbranu na{eg neba“, dodaju}i da }e se timovi sastati, bez pomiwawa bilo kakvih konkretnih obaveza SAD.

Zelenski je vi{e puta nagla{avao potrebu Ukrajine za raketama za wene sisteme protivvazdu{ne odbrane „patriot“, jedine koje mogu da obore ruske balisti~ke rakete.

Nema~ka je u „intenzivnim razgovorima“ sa Va{ingtonom o kupovini dodatnih sistema „patriot” za Ukrajinu, ukqu~uju}i i kupovinu od samih SAD, rekao je u petak vladin zvani~nik. Me|utim, te napore bi mogle ote`ati zastoji u proizvodwi, rekao je drugi zvani~nik.

Nedavni doga|aji idu na ruku Rusiji i ja~aju weno samopouzdawe da mo`e da nadma{i Kijev i wegove pristalice u ratu do iscrpqivawa. Ukrajina }e ve} biti primorana da {tedi materijalne resurse, {to }e verovatno ubrzati ruske dobitke na bojnom poqu, navodi se u novoj analizi va{ingtonskog Instituta za prou~avawe rata.

Ali zauzimawe teritorije mo`da nije najva`niji ciq Rusije u ovoj fazi sukoba. Umesto toga, ka`u neki analiti~ari, Putin je odlu~an da desetkuje qudstvo i opremu svog maweg suseda i potkopa podr{ku i civila i Zapada.

“Uni{tili smo im vojnu opremu vrednu najmawe dve milijarde dolara, “ rekao je Putin.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

TRAMP NALO@IO PENTAGONU:

Amerika ponovo naoru`ava Ukrajinu

Nakon zastoja u isporukama, predsednik SAD najavio slawe dodatnog odbrambenog naoru`awa Kijevu

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave posla}e dodatno oru`je Ukrajini, pre svega odbrambeno, rekao je predsednik SAD Donald Tramp.

„Posla}emo jo{ oru`ja. Moramo. Oni moraju biti u stawu da se brane. Sada su pod velikim udarom. Mora}emo da po{aqemo vi{e oru`ja, uglavnom odbrambenog”, rekao je Tramp novinarima u Beloj ku}i na po~etku ve~ere sa izraelskim premijerom Bewaminom Netawahuom.

Ameri~ko Ministarstvo odbrane je kasnije u saop{tewu navelo da }e, po Trampovom nalogu, poslati dodatno odbram-

beno oru`je Ukrajini, ne preciziraju}i o kojoj je vrsti oru`ja re~. Pentagon je, tako|e, saop{tio da wegova inicijativa za evaluaciju vojnih isporuka {irom sveta i daqe ostaje na snazi. Krajem pro{le nedeqe Tramp je rekao novinarima da }e Ukrajini biti potrebni odbrambeni raketni sistemi „patriot”, ali ih tokom ve~ere sa Netawahuomu nije ponovo pomenuo. A {ef kijevskog re`ima Vladimir Zelenski je, nakon telefonskog razgovora sa Trampom, rekao da su se saglasili da rade na ja~awu sposobnosti Kijeva da „brani nebo”, kao i da su lideri razgovarali i o zajedni~koj proizvodwi naoru`awa, kupovinama i investicijama.

Ukrajina ve} neko vreme apeluje na Va{ington da joj proda vi{e raketa i sistem „patriot”, a Nema~ka je saop{tila da je u pregovorima o kupovini ovog sistema za ra~un Kijeva.

U Saudijskoj Arabiji pro{le godine pogubqeno 345 qudi

Broj pogubqewa u Saudijskoj Arabiji dostigao je rekordan nivo pro{le godine kada je pogubqeno 345 qudi, upozorila je organizacija za qudska prava Amnesti interne{enel.

Organizacija tako|e upozorava da se u Saudijskoj Arabiji oko dve tre}ine pogubqewa de{ava zbog slu~ajeva u vezi sa drogom.

Amnesti navodi da je tokom prvih {est meseci ove godine u Saudijskoj Arabiji pogubqeno 180 qudi, {to kako isti~e, ukazuje da }e rekord verovatno ponovo biti oboren.

U Saudijskoj Arabiji 25 stranih dr`avqana nedavno je pogubqeno ili ~eka izvr{ewe smrtne kazne u vezi sa optu`bama za drogu. Ocewuje se da oni nisu imali pravedno su|ewe.

Saudijska Arabija je jedna od nekoliko zemaqa na Bliskom istoku, ukqu~uju}i Iran, Kuvajt i Ujediwene Arapske Emirate, koje izri~u smrtne kazne za optu`be povezane sa drogom.

Saudijska Arabija se po broju pogubqewa nalazi odmah iza Kine i Irana.

”FAJNEN[EL TAJMS”:

Luka Roterdam se sprema za rat

Luka Roterdam, najve}a u Evropi, priprema se za potencijalni rat sa Rusijom, pi{e Fajnen{el tajms.

Prema re~ima Boduena Simonsa, {efa kompanije za upravqawe lukom, Roterdam koordinira sa lukom Antverpen za slu~aj dolaska britanskih, ameri~kih i kanadskih plovila i tereta.

„Nije svaki terminal pogodan za primawe vojnog tereta. Ako bismo morali da {aqemo velike koli~ine vojnog tereta, obratili bismo se Antverpenu ili drugim lukama da preuzmu deo kapaciteta i obrnuto“, rekao je on.

Holandija se, kao i druge zemqe NATO-a, obavezala da }e pove}ati izdatke za odbranu na 5 procenata BDP-a. Ministarstvo odbrane zemqe je u maju saop{tilo da bi Luka Roterdam trebalo da bude u mogu}nosti da primi vojni teret na zahtev NATO-a. Simons je tako|e napomenuo da }e u pripremi za takav scenario brodovi biti vezani na lu~kom vezu nekoliko puta godi{we.

Ranije je danska ministarka ekonomije Stefani Lose izjavila da `eqa Evropske unije (EU) da pove}a vojnu potro{wu ugro`ava finansijsku stabilnost bloka. Ona je naglasila da postoji rizik od pove}awa buxetskog deficita i javnog duga.

Polovina nema~ke vojske nesposobna za borbu

Nemci ubrzano razvijaju vojnu industriju, osposobqavaju fabrike za proizvodwu naoru`awa, usvojili su buxet sa rekordnim sredstvima namewenih za odbranu ali i daqe imaju probleme sa qudstvom u vojsci.

„Vi{e od 50 odsto vojske nije ukqu~eno u sprovo|ewe osnovnih zadataka, slu`e u ministarstvu, {tabu, drugim vojnim slu`bama. To ne zna~i da }e u vanrednoj situaciji svi biti neaktivni, samo je previ{e qudi u birokratiji, i mnoge od wih }e u vanrednoj situaciji biti prakti~no nemogu}e koristiti u vojne svrhe, jer nisu predugo slu`ili direktno u trupama, izgubili su fizi~ku spremnost i ve{tine, prestari su itd,“ tvrdi nema~ki stru~wak prof. Zenke Najcel u intervjuu za „Bild“.

On napomiwe da se neki od tih qudi mogu da koriste u jedinicama teritorijalne odbrane, ali mnogi mogu da budu samo deo rezervnog sastava vojske.

„Dakle, mnogo je komplikovanije. Odlu~uju}i faktor je da nijedna organizacija u kojoj je vi{e od 50 odsto zaposlenih anga`ovano u aktivnostima koje nisu wena osnovna delatnost ne mo`e biti efikasna i delotvorna“, rekao je Najcel.

„Imamo 22 odsto oficira, a

PO^EO 17. SAMIT BRIKS-A U RIO DE @ANEIRU

Poznat po impresivnim plaàma, karnevalima i kipu Hrista Spasiteqa, Rio de @aneiro je u centru svetske pa`we kao doma}in 17. Samita BRIKS-a. Oki}en zastavama zemaqa ~lanica i partnera, Rio odi{e posebnom energijom politi~kog susreta koji moè da oblikuje budu}nost globalne politike. Ovo je i prilika da Rio pokaè svoju diplomatsku snagu i ugosti lidere zemaqa koje teè pravednijem svetskom poretku.

Ulice Rija krase zastave i posteri sa logotipom BRIKS-a, gradski hoteli i restorani puni su stranih delegacija i novinara. Iako su bezbednosne mere vidqive na svakom koraku, `ivot u ovoj metropoli ne deluje kao da je zaustavqen – ~ak i bez rezervacija bilo je mogu}e na}i mesto u presti`nim restoranima na obali Atlantika.

Na dvodnevnom samitu prvi put su se okupili lideri pro{irenog BRIKS-a nakon {to su Indonezija i deset partnerskih zemaqa formalno pristupile ovoj zajednici. Brazil, kao doma}in, nastoji da istakne svoju lidersku ulogu, promovi{u}i ideju reforme me|unarodnih institucija, ja~e saradwe globalnog juga i energetske tranzicije. Na skup su pozvane i brojne zemqe u razvoju i tr`i{ta u nastajawu, kao i me|unarodne i regionalne organizacije.

Brazil `eli da potvrdi BRIKS kao forum koji nudi alternativu dominaciji Zapada i daje ravnopravniji glas zemqama globalnog juga. O~ekuju se razgovori o miru i bezbednosti, reformi globalnog upravqawa, perspektivama politi~ke i ekonomske saradwe, kao i o najaktuelnijim me|unarodnim krizama. Planirano je

tokom Hladnog rata ta brojka je bila osam odsto. Imamo podjednako potpukovnika kao i starijih vodnika. I niko u ministarstvu izgleda nije spreman da promeni ovu strukturu. Zbog toga svaka reformska inicijativa zavr{ava zaglavqena u birokratiji,“ tvrdi nema~ki vojni stru~wak. Najcel predla`e „radikalnu kadrovsku reformu“ po principu „skra}ivawe vrha, ja~awe jedinica, a 30.000 oficira i podoficira trebalo bi da se penzioni{e prevremeno, to }e dati podsticaj“, ka`e Najcel.

Izrael se snalazi sa 25 odsto svog vojnog osobqa u komandnom aparatu, dok je u Nema~koj taj udeo preko 50 odsto. Bez jasnog politi~kog mandata, ovo je nemogu}e.

„Nisam upoznat ni sa jednim vladinim dokumentom koji otvoreno re{ava ovaj problem. Sada

i usvajawe zavr{ne deklaracije, kojom bi se dodatno definisala uloga BRIKS-a u novoj globalnoj arhitekturi. Neposredno pred po~etak samita, predsednik Brazila Lula da Silva obratio se javnosti, naglasiv{i da je ciq susreta u Riju doprinos tra`ewu re{ewa za globalne krize: „Ne}e biti prosperiteta u svetu koji razdiru ratovi. Umesto barijera, mi podsti~emo integraciju. Umesto ravnodu{nosti, gradimo solidarnost.”

Posebno je istakao veliku odgovornost koja le`i na ple}ima dr`avnika i vlada {irom sveta da se zaustave sukobi i konfrontacije, upozoriv{i na „vakuum liderstva”, koji pogor{ava globalne patwe. Podsetio je i na to da se u zemqama BRIKS-a nalazi 33 odsto svetskog obradivog zemqi{ta i 42 odsto poqoprivredne proizvodwe, naglasiv{i zna~aj saradwe u razvoju poqoprivrednih tehnologija sa niskim emisijama ugqenika.

„Zemqe BRIKS-a su osniva~i Alijanse za borbu protiv gladi i siroma{tva. Po-

zivam na ja~awe zdravstveno-privrednog sektora kako bismo pro{irili pristup lekovima. Ube|en sam u to da }e ovaj forum i predstoje}i samit BRIKS-a doneti re{ewa”, dodao je brazilski predsednik, koji je na marginama samita odr`ao niz bilateralnih sastanaka radi konkretnih dogovora koji mogu omogu}iti boqi `ivot gra|anima planete.

O atmosferi u Riju i o~ekivawima od 17. samita BRIKS-a za „Politiku” govori i Rejmont Otoni Santa Barbara, poslanik Radni~ke partije Brazila.

„Kao levi~arski poslanik i ~lan Radni~ke partije – stranke koja se zalaè za brazilsku radni~ku klasu – nadam se da moèmo crpiti iskustva iz drugih zemaqa, posebno onih u bloku BRIKS-a i pozvanih zemaqa. O~ekujem da }e nam ovo pomo}i da stvorimo novi globalni poredak – ne onaj kojim bi rukovodile SAD, ukorewen u surovom kapitalizmu, koji zanemaruje qude, ve} onaj usmeren na ~ove~anstvo”, kaè na{ sagovornik.

raste samo jedna stvar: masovno nezadovoqstvo unutar Bundesvera.“

Ministri odbrane NATO-a slo`ili su se oko toga koliko svaka ~lanica NATO-a treba da doprinese kako bi se osiguralo da je alijansa u stawu da obezbedi svoju odbrambenu sposobnost i odvrati potencijalnog, visoko naoru`anog agresora kao {to je Rusija.

Prema re~ima ministra Pistorijusa, Nema~koj je potrebno dodatnih 50.000 do 60.000 aktivnih vojnika. Me|utim, ~ak ni prethodni ciq od 203.000 mu{karaca i `ena u aktivnoj vojsci nije dostignut. Uprkos reklamnim kampawama i prisustvu na dru{tvenim mre`ama, vi{e puta najavqenim „kadrovskim promenama“ i smawenim zahtevima, broj vojnika trenutno jedva prelazi 180.000.

Santa Barbara smatra da novi svetski poredak treba da po~iva na po{tovawu svakog pojedinca i na o~uvawu prirode: „Novi svetski poredak mora ozbiqno shvatiti dru{tvenu i ekolo{ku odgovornost. Brazil ima kqu~nu ulogu u energetskoj tranziciji i mo`e ponuditi mnogo, zahvaquju}i obnovqivim izvorima, resursima i politi~koj voqi da preuzme lidersku ulogu. To podrazumeva model koji stavqa qude i planetu ispred profita.” Govore}i o aktuelnim svetskim sukobima, brazilski poslanik upozorava da se svet suo~ava s talasom ratova i sukoba – od Rusije i Ukrajine do Bliskog istoka, dodav{i da nedavni ameri~ki napadi na iranska nuklearna postrojewa, tako|e, ukazuju na opasnost od globalnog kolapsa. U tom kontekstu, podsetio je na stav brazilskog predsednika.

„Lula da Silva uvek govori s pa`wom i odgovorno{}u. Neprestano nagla{ava da ne smemo da se me{amo u suverenitet naroda. On je jedan od najva`nijih politi~kih lidera na{eg vremena”, isti~e na{ sagovornik.

Na pitawe o me|unarodnim institucijama i putu ka miru, Santa Barbara poru~uje: „Ujediwene nacije moraju preuzeti aktivniju ulogu. Potrebno je sesti za sto i izgraditi mir koji po{tuje dostojanstvo svih naroda.”

Samit u Riju bi}e pozornica razgovora o tome kako u uslovima globalnih tenzija oblikovati odrìvi poredak koji obe}ava ravnopravnost, dijalog i pravedniji svet. Brazil, kao doma}in, jasno stavqa do znawa da u svetu rastrzanom sukobima i nepoverewem BRIKS èli da bude platforma za dijalog i kreirawe odrìvih re{ewa za prosperitet zemaqa ~lanica, ali i ~itave planete.

ITALIJANSKI GENERAL \ANI FANTINI O RA^KU: [ta sam, zaista, video 15. januara 1999. na Kosovu

General \ani Fantini bio je jedan od 100 italijanskih vojnika, raspore|enih u Kosovskoj verifikacionoj misiji tokom 1998. i po~etkom 1999. godine. Tada pukovnik, Fantini je bio imenovan za {efa sektora Uro{evac, glavnog grada okruga u kojem se nalazi Ra~ak. Wegovo svedo~anstvo, prikupqeno 26 godina kasnije, baca novo svetlo na doga|aje u kosovskom selu 15. januara 1999. U ovom razgovoru, Fantini svedo~i da je video kako neki civili izlaze iz Ra~ka pod pratwom srpske policije, a zatim je prisustvovao borbi izme|u srpskih snaga i OVK, bez ikakvog utiska da se odvija masakr civila. Portal Krisis veruje da bi ovaj razgovor mogao biti zna~ajan dokument o pitawima me|unarodne uloge na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. godine i ko je, u to vreme, odre|ivao pravila igre.

n Kosovo je bilo u plamenu gra|anskog rata. A onda je do{ao 15. januar 1999.

„Rano ujutru iz Pri{tine su nam javili da odemo u Ra~ak jer su od Srba dobili obave{tewe da }e biti velika akcija ~i{}ewa sela. Srbi su, naime, stigli rano i evakuisali ve}i deo stanovni{tva. I zaista, ~im smo stigli, videli smo grupu civila kako napu{ta selo.“

n Kako su civili izlazili iz Ra~ka, sa podignutim rukama?

„Ne, ne, ne, izlazili su u koloni. Mirno, sa policajcima koji su ih pratili.“

n U koliko sati ste stigli?

„Izme|u 7.30 i 8 sati. Sa mnom je bila italijanska grupa. Srbi nam nisu dozvolili da se previ{e pribli`imo Ra~ku. Bilo je postavqeno obezbe|ewe. Onda smo uzeli vozila i popeli se na jedno brda{ce s kojeg se jasno video ceo Ra~ak. Odatle sam posmatrao napad, pravi vojni napad: najpre bombardovawe, zatim te{ke mitraqeze, pa lake mitraqeze. Onda su u{li unutra.“

n Srbi tvrde da je tog dana u Ra~ku do{lo do sukoba izme|u snaga bezbednosti i boraca OVK. Albanci, s druge strane, govore o masakru nad nevinim civilima. Vi, koji ste bili prisutni, {ta ste videli svojim o~ima?

„Ja ne bih rekao da je to bila prava bitka, ve} pre borba.“

n Niste imali utisak da ste prisustvovali „masakru civila“, kako je to narednog dana nazvao predsednik Bil Klinton?

„Ne, ne. Apsolutno ne. Pomislio sam da, ako je u selu ostao neko od civila koji nije bio evakuisan ili je namerno odlu~io da ne iza|e, mogao je nastradati. Ali ja ni{ta sli~no nisam video.“

n Ali sa brda na kojem ste se nalazili, niste mogli sve jasno da vidite, zar ne?

„Ne, nismo mogli da vidimo sve. ^ak ni dvogledom.“

n Do kada ste ostali tamo?

„Do podneva.“

n Zna~i, oti{li ste kada je sve bilo gotovo?

„Tako je. Kada smo videli da se srpska vozila vra}aju na put i da ponovo otvaraju put, oti{li smo.“

n Koliko je, po va{oj proceni, srpskih vojnika u~estvovalo u operaciji?

„Odokativno, kao jedna italijanska ~eta - oko 200 qudi.“

n A koliko je Albanaca ostalo u Ra~ku? Mnogi su ve} oti{li pre 15. januara, a one koji su ostali, policija je evakuisala tog jutra…

„Ne bih mogao da procenim broj.“

n Tog dana je bilo veoma hladno, zar ne?

„Bilo je minus 16, minus 18 stepeni. I bilo je zale|enog snega.“

n Koliko je ku}a u Ra~ku imalo dimwak iz kog je izlazio dim, znak da neko boravi unutra?

„Malo. Dve, tri, ~etiri, ne{to tako.“

n Mo`e se, zna~i, pretpostaviti da

nije bilo mnogo stanovnika u selu? Kada ste oti{li, da li ste mislili da je situacija pod kontrolom? Niste mogli da zamislite da se tamo dogodilo ne{to toliko ozbiqno da }e izazvati bombardovawe cele Jugoslavije?

„Tako je.“

n Prema dokumentima OEBS-a, patrola iz Kosovske verifikacione misije oti{la je u Ra~ak u ranim ve~erwim satima 15. januara. Da li ste znali za to?

„Ne.“

n Ali vi ste bili komandant zadu`en za to podru~je?

„Jesam, ali mi niko ni{ta nije rekao.“

n Pred Ha{kim tribunalom, 22. avgusta 2009. godine, ameri~ki diplomata [on Berns, {ef ameri~ke diplomatske misije na Kosovu (KDOM), izjavio je da je tog dana primio poziv „od majora ameri~ke vojske Breda Skota, koji je (…) komandovao patrolom (…) raspore|enom ispred Ra~ka“. Da li vam je poznato ne{to o tom telefonskom pozivu?

„Ne, ne znam ni{ta o tome.“

n A ipak ste vi bili komandant na terenu. Da li je taj major Brad Skot - koji se pomiwe samo u tom svedo~ewu - mo`da bio va{ zamenik? Onaj major marinaca?

„Sve se sla`e, osim imena. Brad Skot mi ne zna~i ni{ta. ^ini mi se da se moj zamenik zvao Xim…“

n Generale, ispri~ali ste {ta ste videli 15. januara: sukob izme|u srpskih snaga bezbednosti i U^K. Da li ste iste ve~eri sa~inili izve{taj?

„Da.“

n Imate li kopiju?

„Ne.“

n [ta ste napisali?

„Ono {to smo videli.“

n Niste pomenuli masakr?

„Ne, apsolutno ne.“

n [ta se dogodilo ujutru 16. januara?

„Ujutru 16. januara primili smo obave{tewe od komande da se u mestu Ra~ak nalaze tela i da to treba proveriti. Po{to je u me|uvremenu stigao major marinaca, krenuli smo.

n Za{to major marinaca prethodnog dana nije bio tamo?

„Ne, na dan napada nije bio sa mnom, sigurno nije bio sa mnom na uzvi{ewu.“

n U koliko sati ste dobili poruku?

„Oko 7.30.“

n Dakle, oti{li ste u Ra~ak mirno, ne o~ekuju}i da }ete nai}i na masakr?

„Mirno, kao i prethodnih dana - gotovo svako jutro - i{li smo da vidimo da li ima dvoje ili troje mrtvih. Dakle da, nismo o~ekivali da }emo nai}i na prizor masakra.“

n Ko vas je odveo do jaruge kada ste stigli?

„Oti{li smo sami.“

n Ali kako ste znali da se mrtvi nalaze ba{ tamo?

„Ne se}am se da nas je iko odveo tamo. Stigli smo sami, hodaju}i. Nai{li smo

prvo na jedno telo, pa smo onda videli i ostala.“

n Za{to ste se uputili ba{ tamo?

„Ne se}am se. U svakom slu~aju, pro{lo je 26 godina… Osim ako - a to je samo pretpostavka - major nije imao neke informacije koje ja nisam imao i znao gde treba da ide.“

n Zapravo, pomalo je ~udno {to uop{te niste u{li u selo, ve} ste odmah oti{li do jaruge, koja se nalazi izvan sela?

„Upravo tako. Sada, tokom ovog razgovora, navodite me da pomislim da je verovatno major znao ne{to vi{e od mene i, ne rekav{i mi ni{ta, doveli smo se tamo.“

n Kada ste stigli tamo, {ta ste zatekli?

„Po~eli smo da nailazimo na jedno telo, pa dva metra daqe jo{ dva. Zatim jo{ jedno na oko pet metara. Onda smo, na jednoj ~istini, na{li jo{ tela. Pa, nastavqaju}i uz jarugu, prona{li smo jo{ wih.“

n Na jednoj stranici va{ih bele{ki pi{e: „ukupno 23 - jedna grupa od 15 i osam razbacanih“. Zatim navodite jo{ tela, ukupno 38. Da li je mogu}e da su 23 bila u jaruzi, a ostala raspore|ena po selu?

„Vi{e nego po selu, se}am se da su bili po zaseocima.

n Postoji jo{ jedna stvar koja, 24 godine kasnije, ne odgovara. Tela niste videli jedno za drugim, blizu, kao {to se vidi na fotografijama?

„Gotovo uredno, zar ne? Kad sam pogledao te fotografije 2023, moja prva misao je bila: ‘Kao da su spremni da se slikaju.’“

n Usput, jedan nema~ki novinar Franc Jozef Hu~ izjavio je 12. oktobra 2004. pred Ha{kim tribunalom:„Neki od mojih kolega zapravo su preme{tali ta tela kako bi ih boqe fotografisali, a ambasador Voker nije poku{ao da to spre~i.“

„I ja sam, posle 26 godina, kada sam video te fotografije izlo`ene u muzeju u Ra~ku, pomislio da ne{to ne {tima. Nije bilo mnogo krvi.“

n To je ~udno, zar ne? ^ak ni na fotografijama nema gotovo nikakve krvi.

„Veoma malo. Veoma malo…“

n Jo{ jedna stvar koja ne {tima jeste polo`aj tela. Prema zvani~noj rekonstrukciji, Srbi su uhvatili ovu grupu nedu`nih albanskih seqaka, naterali ih da se popnu uz jarugu, na ~ijem je vrhu stajao jedan Srbin koji ih je likvidirao jednog po jednog udarcem u glavu. Ali nakon {to su prva dva-tri ubijena na taj na~in, ostali su morali da pobegnu… Da li je mogu}e da su ostali tamo da budu ubijani jedan za drugim kao ovce za klawe?

„Zapravo… U takvoj situaciji ~ovek poku{ava da pobegne ili bar da se baci na zemqu. Nije da stoji u jednoj liniji i ~eka da ga snajperista pogodi.“ n Upravo tako: snajperisti. A postoji

jo{ jedan detaq koji ne {tima. Gledaju}i fotografije, sva tela su pore|ana u nizu, licem prema gore.

„Me|utim, nije tako, tog dana je ve}ina tela bila licem okrenuta prema dole.“ n Da li ste ih vi videli licem prema dole?

„Ve}inu. Zapravo, ono {to se ja se}am tog jutra ne odgovara zvani~nim slikama koje sam video izlo`ene u malom muzeju iznad Ra~ka. Kada sam ga posetio 2023. godine, iznenadilo me {to fotografije u tom muzeju nisu odgovarale u 90 odsto slu~ajeva onome {to sam video tog jutra 16. januara 1999.“

n U 90 odsto? Ho}ete da ka`ete da je sve ili skoro sve promeweno?

„Mnogo toga. Mnogo.“

n Zapravo ni{ta ne {tima. Gledaju}i fotografije, skoro svi mrtvi imaju otvorene jakne. Ali kako to da su na minus 18, minus 20 stepeni hodali sa otvorenim jaknama?

„Da… To je jedna od stvari koju tada nisam uzimao u obzir.“

n [ta ste vi i ameri~ki major radili nakon {to ste zavr{ili sa evidentirawem polo`aja tela?

„Vratili se. Situacija je po~ela da se komplikuje sa dolaskom novinara, koji su do{li u koloni sa Vokerom.“

n Ambasador Vilijam Voker…

„Koji me je ignorisao.“

n Nije li do{ao kod vas, kao {efa sektora KVM OEBS-a?

„Ne. Obratio se ameri~kom majoru, razgovarali su neko vreme… Meni ambasador nije ni rekao ‘dobar dan’, razgovarao je samo sa wim.“

n Zna~i, postojala je neka bliskost izme|u wih?

„Postojala je velika bliskost, koju sam u tom trenutku tuma~io kao ‘Amerikanac s Amerikancem’, a ne kao ‘Amerikanac s Italijanom’.“

n A mo`da je ipak bilo ne{to vi{e od ‘Amerikanac s Amerikancem’… „Gledaju}i unazad, mislim da jeste.“

n [ta je onda uradio Voker?

„Popeo se na neku vrstu brda{ca, dobro se se}am, i odgovaraju}i na razna pitawa novinara rekao je da je to jasno zlo~in protiv ~ove~nosti.“

n Bez ikakve istrage… Ali Voker se nije ni potrudio da spre~i kontaminaciju mesta zlo~ina, zar ne? Nije postavqena nijedna barijera?

„Ne, apsolutno ni{ta.“

n Kako se zavr{ilo va{e iskustvo kao odgovornog predstavnika OEBS-a u Uro{evcu?

„Zavr{ilo se nekoliko dana kasnije, kada sam preba~en u Pri{tinu.“

n Poslali su vas negde drugde?

„Ne znam, ne znam… Stvar je u tome da sam predao komandu Uro{evca jednoj [ve|anki. Formalno sam dobio polo`aj sa ve}im presti`om: direktor planirawa i kontrole.“

n Promovisati da bi se uklonio… Ali da li ste bili primorani da odete?

„Ja sam izvr{avao nare|ewa. Ina~e, ta [ve|anka je bila veoma bliska sa generalom X, Englezom poqskog porekla sa neizgovorivim imenom.“

n General britanske vojske Xon Devenkijevi~… Bio je Vokerov zamenik, zar ne?

„Bio je jedan od Vokerovih zamenika. Ta~no.“

n Vi ste pokazali odre|enu nezavisnost u proceni. Niste odmah optu`ili Srbe, na primer.

„Ne. Apsolutno, apsolutno.“

n I verovatno va{e pona{awe nije bilo po voqi Vilijamu Vokeru.

„To vam ne mogu re}i.“

n Odlazak kao neka vrsta medaqe.

„Kao {to sam ve} rekao, sada imam ose}aj da smo svi mi bili iskori{}eni.“

General \ani Fantini

U Bratuncu obele`ene 33 godine od stradawa Srba u sredwem

Podriwu tokom rata u BiH

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije izjavio je u Bratuncu na obele`avawu 33 godine od zlo~ina nad Srbima iz sredweg Podriwa i Bir~a tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH) da to mesto treba da bude mesto pra{tawa, pronicawa, ali ne i zaborava.

„U~inili smo pomen na{oj stradaloj bra}i u Podriwu i Bir~u. U na{oj istoriji nikada nije mawkalo istinskih stradalnika. Sazve`|e srpskih mu~enika rasuto je po svim na{im zemqama, ali postoje i krajevi gde takvih zvezda ima daleko vi{e, a

jedno od takvih mesta je i Bratunac”, rekao je Porfirije okupqenima kod Spomen-obele`ja stradalima na bratuna~kom grobqu.

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da se srpski narod ne}e svetiti, dodav{i da od Srba niko „ne treba da prave ono {to nisu”. „Pustite nas da nastavimo da `ivimo u na{oj RS, da gradimo i `ivimo u miru. Mi od we ne smemo nikada odustati. BiH nema nikakvu {ansu i nije je nikada ni imala”, rekao je Dodik. „Danas nam ne daju da slavimo dan svoje Republike, ali mi }emo i daqe biti jaki i ~vrsto

Korak do stvarawa pomo}nog sastava policije RS

Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srpske uskoro }e imati mogu}nost da uvede pomo}ni sastav policije, na osnovu izmena Zakona o policiji i unutra{wim poslovima, koji je ju~e usvojila Skup{tina RS. Vlast i opozicija saglasne su u tome da Republici Srpskoj nedostaje policajaca, s tim da se u vezi s aktivacijom pomo}nog sastava razlikuju u finesama.

Opozicionari smatraju da treba razmi{qati o ehu ovog koraka, to jest kako }e reagovati zapadne zemqe i druga strana, to jest Federacija BiH, koja je nedavno najavila recipro~an odgovor. Mada je re~ o policiji, a ne o vojsci, opredeqewe Srpske da se dodatno obezbedi dolazi u trenutku kad zapadne zemqe, po zahtevima Amerike, znatno pove}avaju izdvajawa za vlastitu bezbednost. Vlasti tvrde da se rukovode jedino aspektom bezbednosti i pozivaju Sarajevo da uradi to isto.

U predlogu zakona ne navodi se ta~an broj pomo}nih policajaca, ali se u javnosti barata procenom da bi ih moglo biti oko hiqadu, koliko, prema re~ima ministra Sini{e Karana, trenutno nedostaje redovnom sastavu. Karan je naveo da je u proteklih pet godina oko 2.000 policijskih slu`benika oti{lo u penziju, a da dodatni nedostatak nastaje prilikom ve}ih humanitarnih intervencija i obezbe|ivawa skupova. I mada u Srpskoj ve} neko vreme uveravaju da nemaju „skrivene namere”, u Delegaciji EU u BiH, kao ni Kancelariji visokog predstavnika (OHR), nemaju lepo mi{qewe o zapo~etim aktivnostima.

stojati na braniku otaxbine”, dodao je Dodik.

Predsednica Narodne skup{tine Srbije Ana Brnabi} izjavila je da je Bratunac „mesto duboke tuge i mesto stra{ne istine i sna`nog ponosa”.

„Mi smo narod koji ne zaboravqa i ne pristaje vi{e na }utawe. Nad Srbima u sredwem Podriwu i Bir~u po~iwen je stra{an zlo~in i za taj zlo~in niko nije odgovorao”, navela je Brnabi}.

Ona je dodala da to mesto stradawa „nije dovoqno ~esto ili skoro nikada izgovoreno u me|unarodnoj javnosti”.

Predstavnik poginulih boraca i civila Bratunca Zoran Lazarevi} rekao je da je tokom rata u BiH izgubio oca, tri brata i sestru.

„Moja majka je simbol svih majki koje su ostavile svetlo u hodniku ku}e, a zna da joj se najmiliji nikada ne}e vratiti. Svaki novi dan je kao o{trica no`a koja se zabija u weno srce”, naveo je on.

Brojni gra|ani na pomenu nosili su fotografije stradalih Srba.

Ovogodi{wi memorijalni program odr`ava se pod nazivom „33 godina - zlo~in bez kazne”, a u znak se}awa na Srbe stradale u sredwem Podriwu i Bir~u u RS je danas Dan `alosti.

Dodik dobrovoqno

do{ao u Tu`ila{tvo BiH, pritvor mu odmah ukinut

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je dobrovoqno pristupio u Tu`ila{tvo BiH u pratwi branioca, radi ispitivawa u svojstvu osumwi~enog lica povodom istrage zbog postojawa osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo napad na ustavni poredak, navodi se u zajedni~kom saop{tewu Suda i Tu`ila{tva BiH.

„Istog dana, postupaju}i po predlogu Tuìla{tva BiH, izveden je pred Sud BiH, te je odràno ro~i{te na kojem je Sud BiH, donio re{ewe kojim je prihva}en predlog Tuìla{tva BiH i osumwi~enom predsedniku Srpske Miloradu Dodiku ukinut pritvor, s obzirom da je utvr|eno da vi{e ne postoje razlozi zbog kojih je ranije odre|en, te istovremeno odre|ene slede}e mere zabrane: mera obaveznog povremenog javqawa dràvnom organu.

Istakli su da izre~ene mere zabrane po ovom re{ewu mogu trajati dok za istim postoji potreba ili do druga~ije odluke Suda.

Kontrola opravdanosti trajawa izre~enih mera zabrane vr{i}e se po isteku svakih dva meseca. Osumwi~eni je posebno upozoren da mu se mo`e odrediti pritvor ukoliko prekr{i obaveze iz odre|enih mera zabrane.

U Hercegovini obele`eno 150 godina od Nevesiwske pu{ke

U Nevesiwu je obele`eno 150 godina od po~etka ustanka poznatog kao Nevesiwska pu{ka. Hitac koji je (ina~e 9. jula 1875.) ispaqen u selu Krekovi ozna~io je po~etak velikog narodnog ustanka protiv Osmanskog carstva i pokrenuo lanac doga|aja koji }e dovesti do kraja osmanske vlasti u Bosni i Hercegovini

Na~elnik op{tine Nevesiwe Milenko Avdalovi} izjavio je da je Hercegova~ki ustanak imao nemerqiv doprinos za dràvno-pravno i teritorijalno utemeqewe Srbije i Crne Gore. „Plamen slobode koji je zapaqen pucwima iznad Krekova 9. jula 1875. godine probudio je celi Balkan, pa i Evropu, a doga|aji iz Nevesiwa i Hercegovine iznenada su se na{li u centru zbivawa. U Hercegovinu dolaze razli~ite konzularne misije, novinari i dobrovoqci, a o~i ustanika su bile uprte u Srbiju i Crnu Goru. Nedostatak jedinstvene komande, mawak oruìja i municije, diplomatsko omudrovawe velikih sila, ~iju su igru, na àlost, prihvatile i Crna Gora i Srbija, bili su razlozi sloma ustanka. Hercegovina je ostala razorena, ku}e spaqene, niko nije izbrojao poginule i rawene, ali je Hercegova~ki ustanak imao nemerqiv doprinos za dràvno-pravno i teritorijalno utemeqewe Srbije i Crne Gore”, rekao je Avdalovi}.

Sve~anosti prisustvuju i patrijarh srpski Porfirije, predsednik Vlade Srbije prof. dr \uro Macut, izaslanik predsednika Republike Srbije Milo{ Vu~evi}, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i}, ministar kulture Srbije Nikola Selakovi}, predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske Nenad Stevandi}, predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi}. Avdalovi} je ukazao da su ne samo u tom ustanku ve} i kasnije za Petrovi}e, Obrenovi}e, Kara|or|evi}e ginuli Nevesiwci i Hercegovci.

Andrija Mandi} je rekao da je celom Balkanu potrebno postavqawe zajedni~kih ciqeva za dobrobit qudi, mir i stabilnost.

„Junaci Nevesiwske pu{ke nisu se borili samo za svoje selo, svoju familiju ili svoj zavi~aj. Oni su se borili za slobodu svih Srba, za dostojanstvo naroda, za pravo na `ivot u slobodi”, dodao je on.

Srpski patrijarh Porfirije izjavio je da pucaw iz te pu{ke nije bio hitac mr`we i osvete, ve} hitac u prostore slobode i dostojanstva i pozvao srpski narod na jedinstvo re~ima da to {to mislimo i gledamo druga~ije nije razlog za nesporazume i sukobe, niti za iskqu~ivost i mr`wu.

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije poru~io je da je Nevesiwska pu{ka, odnosno ustanak Srba u Hercegovini protiv osmanlijske vlasti, u srpskom narodu probudio nadu u oslobo|ewe i obnovu dr`ave Nemawi}a, iako su broj~ano i naoru`awem bili mnogo slabiji.

Joanikije je istakao da „boj ne bije quto oru`je, ve} boj bije srce u junaka”.

„Ratovali su zajedno Crnogorci i Hercegovci, jer je to jedan srpski narod, jedna vera, jedna nada. I veliki su Petrovi}i poreklom iz Stare Hercegovine”, rekao je Joanikije.

Srpskoj nedostaje najmawe hiqadu policajaca: Policijska ve`ba u Lakta{ima

Alija

Balijagi} ve}

robijao 30 godina, sad mu preti maksimalna kazna zbog jezivog zlo~ina

Vi{i sud u Bijelom Poqu potvrdio je optu`nicu protiv Alije Balijagi}a (64), koji se tereti za svirepo dvostruko ubistvo koje je u oktobru pro{le godine potreslo Crnu Goru. Optu`nica ga tereti za te{ko ubistvo na podmu-

Balijagi} je, podsetimo, prema navodima optu`nice, 25. oktobra 2024. godine u selu Sokolac kod Bijelog Poqa, iz lova~ke pu{ke usmrtio dvoje svojih poznanika, Jovana Maxgaqa (60) i Milenku Maxgaq (69). Oboje su ubijeni u ve~erwim

kao na~in, u sticaju sa nedozvoqenim dr`awem oru`ja i eksplozivnih materija i Balijagi} se suo~ava sa kaznom od 40 godina zatvora!

Vanraspravno ve}e ovog suda, na ~elu sa sudijom Draganom Da{i}em, odbilo je predlog Balijagi}evog branioca, advokata Milorada Vlahovi}a, koji je tra`io da se wegov brawenik psihijatrijski ve{ta~i i da se pravna kvalifikacija ubla`i.

- Tokom istrage nije izveden kqu~ni dokaz, a to je psihijatrijsko ve{ta~ewe optu`enog, koje je od su{tinskog zna~aja za ocenu wegove ura~unqivosti. Treba utvrditi u kakvom je bio stawu kriti~nog dana i da li je bio svestan svoga dela, da li je bio ura~unqiv ili je delo u~inio u stawu jake razdra`enosti ili afekta. To je izazvano wegovom psihi~kom nestabilno{}u jer je u zatvoru proveo preko 30 godina - kazao je ranije advokat Vlahovi}. Sud je, ipak, zakqu~io da za to trenutno nema osnova i optu`nica je potvr|ena u celini!

satima, dok su sedeli u svojoj ku}i i gledali televiziju.

Balijagi} je pri{ao ku}i kroz dvori{te, razbio staklo na prozoru, a zatim ispalio tri hica, jedan je pogodio Jovana, a dva Milenku. Oboje su preminuli na licu mesta. Nakon toga je, prema optu`nici, u{ao u ku}u, izvr{io premeta~inu, uzeo odre|ene stvari i pobegao sa lica mesta. Nakon vi{enedeqne potrage, nakon 27 dana bekstva, Balijagi} je uhap{en 21. novembra 2024. godine u okolini Priboja, na teritoriji Srbije. Prona|en je u napu{tenoj ku}i, a kod wega su tada prona|ene najmawe dve lova~ke pu{ke, od kojih je jedna najverovatnije oru`je kojim je izvr{io zlo~in. Srbija je 17. marta 2025. godine, nakon zvani~nog zahteva Crne Gore, izru~ila Balijagi}a. Od tada se nalazi u pritvoru Vi{eg suda u Bijelom Poqu, gde mu je pritvor vi{e puta produ`avan, uz obrazlo`ewe da postoji opasnost od bekstva, ponavqawa krivi~nog dela i uznemirewa javnosti.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Da li }e Crna Gora kapitulirati i sve predati Hrvatskoj zbog ulaska u EU

Crna Gora i Hrvatska nedavno su re{ile jedno od brojnih pitawa koja optere}uju odnos dveju dr`ava, a koja su bila i razlog {to zvani~na Podgorica pro{le godine nije zatvorila jedno pregovara~ko poglavqe u procesu pristupawa Evropskoj uniji.

Dom kulture u Tivtu pre desetak dana ustupqen je Hrvatskoj, ali ostaje da se re{i pitawe od{tete logora{ima u Moriwu, imena bazena u Kotoru, kao i pitawe u ~ijem je vlasni{tvu {kolski brod „Jadran”.

Nakon potpisivawa ugovora o poklonu, otvorilo se pitawe da li }e Crna Gora, zbog ciqa da u|e u EU i pozicije koju Hrvatska ima na tom putu, biti primorana da ispuni sve zahteve iz Zagreba, pi{e podgori~ki Dan.

Lider Hrvatske gra|anske inicijative Adrijan Vuksanovi} uveren je da mesta za ucene nema, te da }e Hrvatska biti podr{ka Crnoj Gori u integracijama.

Dejan Savi}evi}, predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore i legenda Crvene zvezde i Milana, priveden je zbog kr{ewa saobra}ajnih propisa. Savi}evi} je, kako su preneli mediji u Crnoj Gori, priveden jer je preticao preko pune linije i prekora~ewa brzine.

Popularni „Dejo“ je tom prilikom odbio alkotest, saznaju „Vijesti“ nezvani~no.

Ubrzo je osu|en na nov~anu kaznu od 1.000 evra, nakon ~ega je pu{ten na slobodu.

A ovo mu nije prvi put da pravi ozbiqne incidente za volanom…

Na Izbornoj skup{tini FSCG u Podgorici, Savi}evi} je bio jedini kandidat za predsednika i dobio je podr{ku 40 od 41 prisutnog delegata.

Fudbalski savez Crne Gore je samostalan od 28. juna 2006. godine, a seniorska reprezentacija Crne Gore se do sad nije kvalifikovala za neko od velikih takmi~ewa.

Bilateralne konsultacije izme|u Crne Gore i Hrvatske sa ciqem rje{avawa spornih pitawa izme|u dveju dr`ava po~ele su po~etkom ove godine, do sada je re{eno jedno sporno pitawe, a kada }e se odr`ati naredna tura pregovora i o ~emu bi se kokretno dogovarali, jo{ nije poznato.

Pre desetak dana Crna Gora je, podse}a portal, susednoj dr`avi ustupila Dom kulture „Josip Markovi}” u Dowoj Lastvi. Time je napravqen korak napred u re{avawu nesuglasica i deblokadi za poglavqe 31, ali i otvoren prostor za strah da bi Hrvatska mogla da iskoristi poziciju i u svoju korist okon~a pregovore i oko ostalih spornih pitawa. Nakon dogovora oko Doma kulture u Tivtu, reagovao je poslanik Ujediwene Crne Gore Vladimir Dobri~anin tvrde}i da je time Crna Gora izgubila suverenitet

nad delom svoje teritorije. Reagovali su i iz Udruèwa Mihoqski zbor, gde tvrde da Ministarstvo spoqnih poslova povla~i „nedopustive i kapitulantske poteze” u odnosima sa Hrvatskom, kao i da Crna Gora u kontinuitetu trpi politi~ke i diplomatske ucene iz Zagreba, koje, kaù, ugroàvaju „ne samo evropski put zemqe ve} i wen teritorijalni integritet i suverenitet”.

Tvrdwe o mogu}im ucenama, isti~e Vukasnovi}, „proizvod su frustracije i nezadovoqstva koje u realnosti nemaju utemeqewe”.

„Hrvatska je ostvarila sve svoje spoqno-politi~ke ciqeve, ~lanica je EU, NATO-a, Evrozone, [engen zone i kao takva pripada grupi od 16 zemaqa u svetu. Nije joj u interesu, niti se ikada pona{ala tako, da ucewuje Crnu Goru. Crna Gora je uvek imala benefite iz te relacije. Odre|enim pogre{nim odlukama i politikom koja je od prijateqa `elela napraviti ono {to on nije, do{li smo u ovakav polo`aj, ali Hrvatska to ne}e koristiti da ucewuje Crnu Goru. Do sada je uvek bila partner i pomagala u procesu evropskih integracija”, tvrdi Vuksanovi}.

Brod Jadran

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

U PODEQENOJ KOSOVSKOJ MITROVICI

1. JULA

Kurti polo`io kamen temeqac za dva nova mosta preko reke Ibar

Kosovski premijer Aqbin Kurti polo`io je 1. jula kamen temqec za izgradwu dva nova mosta koja }e spajati severni i ju`ni deo Kosovske Mitrovice.

Uo~i Kurtijeve posete, na glavnom mostu na Ibru privedeno je {est ~lanova Srpske demokratije koji su protestovali protiv dolaska Kurtija u severni srpski

deo grada ali gradwe dva nova mosta preko Ibra.

Aqbin Kurti je prvo kamen temeqac polo`io za novi most za automobile u severnom srpskom delu grada, 500 metara nizvodno od glavnog gradskog mosta na Ibru koji je zatvoren za saobra}aj od 1999. godine i koji danonono}no obezbe|uju italijanski karabiqeri.

Kamen temeqac za drugi, pe{a~ki most Kurti je polo`io u ju`ni albanski deo grada i 700 metara uzvodno od glavnog gradskog mosta na Ibru. Na tom mestu je i ranije postojao pe{a~ki most koji je u poplavama Ibra odnet decembra 2023. godine.

Kako je planirano novi mostovi preko Ibra bi}e zavr{eni do polovine oktobra ove godine.

Jedan od novih mostova, preko kojeg }e mo}i i automobilima, 500 metara nizvodno od glavnog mosta na Ibru, bi}e duga~ak 51 metar i {irok 10 metara, sa trotoarima od 1.5 metara, dok }e drugi, pe{a~ki most, 700 metara uzvodno od glavnog gradskog mosta na Ibru, biti duga~ak 41 metar i {irok 3.7 metara.

Kurti je u obra}awu novinarima rekao da nisu odustali od otvarawa glavnog mosta na Ibru i da }e i za to vreme do}i.

JO[ UVEK PROBLEM ULASKA SRPSKE ROBE NA KOSOVO

sti`u tek slede}e godine

O~ekuje se da }e kasniti skeneri za kontrolu robe, koje }e Nema~ka donirati Kosovu za postavqawe na grani~nim prelazima sa Srbijom. Nema~ka ambasada je potvrdila da ne}e mo}i da do|u na Kosovo pre slede}e godine. Opremawe ovim skenerima je uslov da Kosovo ukine restriktivne mere protiv ulaska robe iz Srbije na ve}ini prelaza.

Uslov Kosova za ubla`avawe mera za ulazak srpske robe preko grani~nih prelaza Brwak, Jariwe, Mutivode, Bela Zemqa i Mu~ibaba ostaje opremawe rendgen skenerima.

Me|utim, izgleda da }e odluka kosovske vlade doneta 7. oktobra 2024. godine, ostati na snazi jo{ nekoliko meseci, po{to ovi skeneri kao donacija iz Nema~ke ne}e sti}i na Kosovo najmawe do slede}e godine, saop{tila je nema~ka ambasada. Nema~ka daje ovu donaciju Kosovu u saradwi sa SAD-om.

Uz instalirawe ovih ure|aja, odnosno skenera, bi}e mogu}e skenirati svaku robu, smawuju}i vreme i efikasnije identifikuju}i opasne stvari, naime oru`ja, drogu i tako daqe. Jedina ta~ka gde Kosovo dozvoqava ulazak robe iz Srbije na Kosovo je Merdare.

Mera zabrane uvoza srpske robe doneta je 14. juna 2023. godine. Wu je Vlada Kosova 7. oktobra 2024. godine ukinula samo za prelaz Meradre na kom je poja~ana kontrola, dok su ostali prelazi ostali zatvoreni za srpsku robu do, kako je re~eno, nabavke skenera.

La`ni sve{tenik Nikola Xufka nastavqa da skrnavi srpske svetiwe u Ra{koprizrenskoj eparhiji TRE]A

KRIVI^NA ZBOG UPADA U HRAM SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Dana 30. juna Eparhija ra{ko-prizrenska je podnela tre}u po redu prijavu protiv Nikole Xufke, dràvqanina Republike Albanije koji se la`no predstavqa kao pravoslavni episkop i protiv kog se ve} vode dva postupka za isto krivi~no delo. Tu`bu je punomo}nik Eparhije podneo kosovskom Tuìla{tvu u Pri{tini. Pomenuti je ponovo razbio katanac na crkvi Svetog Arhangela Mihaila iz 14. veka u selu Rakitnica kod Podujeva, i po tre}i put nezakonito zauzelo crkvu u vlasni{tvu Eparhije ra{ko-prizrenske, koju èli da prisvoji za svoju la`nu organizaciju. Nikola Xufka se la`no prestavqa kao sve{teno lice iako to nije i

niti je priznat kao takav od strane nijedne pravoslavne crkve, a u Albaniji je ~esto prozivan u medijima zbog {irewa mr`we i netrpeqivosti.

Eparhija ra{ko-prizrenska apeluje na celokupnu me|unarodnu zajednicu da uti~e na kosovske pravosudne organe da kona~no ulo`e osnovni minimum rada i voqe radi na{e za{tite, za{tite koja je Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi garantovana kao i svakom licu ili drugoj verskoj organizaciji na ovom prostoru.

Misija OEBS-a u Pri{tini izrazila je zabrinutost zbog ponovnog neovla{}enog ulaska Nikole Xufke u srpsku crkvu Svetog Arhangela Mihaila kod Podujeva, {to je tre}i takav incident i pozvala nadle`ne da istraè slu~aj i spre~e nove upade. Nikola Xufka je ve} u nekoliko navrata, zadwih nekoliko godina, predvodio albanske razbojnike prilikom upada u srpske crkve. U toku 27. novembra 2023. godine, on je sa mawom grupom Albanaca provalio u crkvu Setog Arhangela Mihaila iz 15. veka, u selu Rakitnici u op{tini Podujevo, da bi obavio „crkveni obred“. Xufka je iste 2023. godine i ispred crkve Svetog \or|a u Prizrenu, gde je sedi{te episkopa prizrenskog, od Albina Kurtija traìo da „dràva“ preuzme vlast od SPC nad svetiwama na Kosovu, jer je, kako je rekao „SPC teroristi~ka i genocidna“.

Autokefalna pravoslavna crkva Albanije se, 16. novembra 2022. godine u saop{tewu za javnost, nedvosmisleno ogradila od Xufke, navode}i da predstavqa samo sebe i da „nema ni crkvu ni zajednicu vernika, uprkos pompeznim izjavama koje s vremena na vreme daje u medijima“.

Propao i 42. poku{aj konstituisawa kosovskog parlamenta 5. jula

SEDNICI PRISUSTVOVALO

SAMO 74 POSLANIKA

âk ni 42 put, u subotu 5. jula, poslanici nisu glasali za formirawe Odbora za tajno glasawe za izbor predsednika parlamenta. Ono {to je ovog puta bilo druga~ije jeste to da je glasawe odràno na ve~erwoj sednici u 20 sati, nakon {to je zakazana sednica istog dana u 11 sati odloèna nakon dojave da je u sali skup{tine podmetnuta bomba.

Na ovoj sednici predsedavaju}i Avni Dehari oduzeo je re~ Ganimete Musqiu iz DPK i Jehoni Lu{aku iz DSK, koje su tra`ile povratak na javno glasawe.

Predsedavaju}i Avni Dehari pozvao je DPK, DSK, ABK i Srpsku listu da predlo`e ~lanove koji }e ~initi Komisiju za nadgledawe tajnog glasawa za izbor predsednika skup{tine, {to oni nisu u~inili. Za taj predlog glasao je samo 39 poslanika, jedan poslanik je bio protiv, dok uzdr`anih nije bilo. Sednici je prisustvovalo 74 poslanika od 120 koliko broji kosovska skup{tina.

U me|uvremenu, Kosovska policija utvrdila da je dojava o bombi u Skup{tini bila la`na i potvrdila da je primqena SMS poruka sa informacijom o pretwi eksplozivnom napravom u zgradi Skup{tine Kosova. Me|utim, poslanik Samoopredeqewa i biv{i predsednik Skup{tine Kosova, Glauk Kowufca, prilikom izlaska iz zgrade Skup{tine, na pitawe na koji na~in je izvr{ena pretwa rekao je da je, prema informacijama kojima raspola`e, pretwa upu}ena putem telefonskog poziva.

Ovde }e ni}i novi most za automobile, 500 metara nizvodno od glavnog mosta na Ibru

Kurti postavqa kamen temeqac za pe{ake prema Tri solitera

Ovde }e preko Ibra biti pe{a~ki most

Xufka sa pu{kom i simbolima U^K

Bi}u glas 200.000 kanadskih Srba

Prvi poslanik srpskog porekla u parlamentu Kanade Ned (Nenad) Kuruc, koji }e, kako je rekao, kao poslanik biti glas 200.000 kanadskih Srba, izjavio je da pored napornog rada, kqu~ wegovog uspeha na izborima ipak le`i u podr{ci dobijenoj od brojne srpske za-

zaslu`an za pobedu wegovog tima u Hamilton Ist Stoni Kriku „na koju se niko nije kladio”.

„Predizborna istra`ivawa nisu nam davale nikakvu {ansu za pobedu u Hamilton Ist Stoni Kirku - davali su su nam samo jedan odsto iako smo znali da qudi `ele promene. Qudi su me

jednice u Hamilton Ist Stoni Kriku, izbornoj jedinici Ontarija, ali i srpskom inatu.

Kuruc je u intervjuu za Tawug rekao da je upravo u prvom obra}awu u parlamentu u fokus stavio svoje srpske korene, srpsku zajednicu zahvaquju}i kojoj je pobedio, ali i srpski inat koji je

nedeqama zbog ostvarenog uspeha uprkos prognozama stalno pitali kako smo uspeli i uvek sam im govorio - napornim radom i trudom”, kazao je Kuruc, koji je naglasio da je u parlamentu ipak odlu~io da otkrije pravu tajnu. „Tajna je u jednoj srpskoj re~i - INAT, koju Gugl defini{e kao tvrdoglavost ispuwenu ose}ajem

SRPKIWA OD 17 GODINE @IVI U WUJORKU:

ponosa i strasti. Upravo ta re~ naterala je mene i moj tim da nikada ne prihvatimo ‚ne’ kao odgovor”, kazao je Kuruc na prvoj sednici parlamenta.

Dodao je da je taj isti inat doveo i wegove roditeqe Iliju i Ivanku u Kanadu, zemqu slobode i mogu}nosti, da mu je otac, koji je u detiwstvu bio ~obanin, ro|en u srpskom selu Strmica kod Knina, a majka u skromnom domu u selu Ledenik kod Osijeka.

U emotivnom govoru, naglasio je da mu je velika ~ast {to }e u kanadskom parlamentu mo}i da predsavqa srpsku zajednicu.

„Ponosan sam da ispisujem istoriju kao prvi poslanik srpskog porekla i srpskog nasle|a u Kanadi. ^ast je i privilegija predstavqati moju srpsku zajednicu u Dowem domu parlamenta”, ponovio je Kuruc re~i izgovorene u parlamentu u Otavi, koji ima 343 poslanika.

Dodao je da je Kanada zemqa koja je wegovim roditeqima omogu}ila da ispune svoje snove, a wemu wegove.

„Zahvaquju}i Kanadi i napornom radu, na{a porodi~na pri~a u jednoj generaciji mogla je da stigne od malih sela do mesta u parlamentu Kanade, zemqe koja ima 41 milion stanovnika”, kazao je Kuruc.

Prvi Srbin koji je ikada sedeo u poslani~kim klupama kanadskog parlamenta, koji postoji od 1867. godine, ka`e da wegova

pobeda predstavqa veliki uspeh i veliku mogu}nost za sve Srbe u Kanadi.

„U Kanadi ima oko 200.000 Srba, a u mom gradu, mom delu Ontarija, u Hamilton Ist Stoni Kirku, ima nas skoro 5.000. Ima puno qudi iz Hrvatske, iz Bosne i Hercegovine. Ima nas puno sa Balkana”, rekao je Kuruc, ~ija opoziciona Konzervativna partija ima ciq da u|e ve} na slede}im izborima u kanadsku vladu.

Dodaje da srpska zajednica u Kanadi do sada nije bila mnogo politi~ki povezana, ali da je pobedio za svoje Srbe iz Hamilton Ist Stoni Kirka.

„Da nije bilo mojih Srba, ne bih pobedio. Moja pobeda je 100 odsto zahvaquju}i wima”, kazao je Kuruc, otac troje dece - Ilije, Ivane i Vona, koji je o`ewen Lisom, `enom poreklom iz Vijetnama koja je, kao i on, ro|ena u Kanadi.

Bez uzdr`avawa otkrila pozitivne i mra~ne strane `ivota u ameri~kom velegradu!

Srpkiwa, koja je svoje studentske i prve radne dane provela u Americi, ta~nije u Wujorku, odlu~ila je da svoje iskustvo podeli javno, otvaraju}i vrata `ivota u jednom od najdinami~nijih i najskupqih gradova sveta.

Kroz iskren i detaqan opis na svom TikTok profilu „kanabrx“, kao neko ko se preselio u Wujork sa 17 godina i zavr{io studije iz oblasti poslovne analitike, govorila je o svom putu do zaposlewa, ali i svakodnevici u Wujorku, tro{kovima ali i qudima i ambiciji koje ovaj grad ~ine posebnim.

„Nakon zavr{ene sredwe {kole, ja sam upisala fakultet u Wujorku. Dobila sam delimi~nu stipendiju, a ostatak je pokrila moja porodica i studirala sam Business Analytics, {to je u principu statistika primewena u biznisu i finansijama. Tokom studirawa sam radila i nekoliko praksi, neke su bile pla}ene, neke ne. Ukoliko ste studirali ovde i dobili ste posao nakon fakulteta, vi mo`ete ovde da radite godinu dana bez sponzorstva. Ja sam tako i po~ela, a nakon toga me je ova firma sponzorisala. Jeste istina da je te{ko na}i sponzorstvo, meni se malo i posre}ilo, ali nije nemogu}e. [to se ti~e viza i svega, ja ne bih pri~ala na tu temu jer nisam ekspert“, rekla je ona u uvodnom delu svog videa.

„WUJORK JE NAJBOQI GRAD NA SVETU“

A onda je u nastavku otkrila kako, iz wenog li~nog iskustva izgleda `ivot u Wujorku.

to je za jednu osobu. Mislim da je za porodicu potrebno mnogo vi{e“, rekla je ona.

VE]INA QUDI RENTIRA STAN

Kada je re~ o tro{kovima stanovawa, ona obja{wava da ve}ina qudi u Wujorku ne kupuje nekretnine, ve} `ivi u iznajmqenim stanovima. Prose~na kirija za stan u gradu iznosi oko 3.500 dolara mese~no, dok cene na Menhetnu dosti`u i do 5.500 dolara.

Ishrana tako|e zahteva izdvajawe zna~ajnih sredstava - prema wenim re~ima, prose~ni mese~ni tro{ak za jednu osobu kre}e se izme|u 200 i 300 dolara. A {to se ti~e prevoza, ve}ina stanovnika ne koristi automobile, ve} se oslawa na metro, za koji je mese~na karta oko 140 dolara.

Na kraju, isti~e i visinu poreza koji, u zavisnosti od visine prihoda, iznosi otprilike 30 odsto ukupne zarade.

POZITIVNE STRANE WUJORKA

Navela je i pozitivne strane ovog grada.

„NA MENHETNU SE OSE]AM SIGURNO“ Dva, sigurnost. Ja se kre}em uglavnom samo po Menhetnu. Retko idem u Bruklin ili u Kvins, tako da ne mogu da ka`em za ceo Wujork, ali ja se na Menhetnu ose}am vrlo sigurno. Naravno, trudim se da ne idem sama no}u izme|u dvanaest i pet ujutru. Ne nosim slu{alice kad hodam i ne pri~am s qudima koje ne poznajem, ali ja se generalno ose}am sigurno, ima jako puno policije i nisam do sad imala nijedan incident.

I tre}a stavka jeste cena `ivota u Wujorku. Jeste ta~no da je Wujork najskupqi grad u Americi. Ove podatke koje }u vam sad dati mo`ete da pogledate i onlajn. Ovde je prose~na plata 82.000 dolara godi{we. To je prosek i

„[to se ti~e ìvota u Wujorku, za mene je Wujork najboqi grad na svetu i ja sam od malena znala da ovde èlim da budem. Tri negativne stvari za koje me qudi naj~e{}e pitaju {to se ti~e ìvota u ovde jesu: Jedan, da li je grad prqav? Jeste. Nije naj~istiji grad na svetu. Ta~no je da ima i besku}nika i |ubreta i prqav{tine, me|utim, grad odvaja ogromnu koli~inu novca za ~i{}ewe i tako|e je vazduh skroz OK, iako ima jako puno saobra}aja.

„Pozitivna strana jeste {to se ovde pri~a toliko mnogo jezika i {to mo`ete da upoznate qude iz celog sveta. Grad ima odli~nu strukturu i ta~no je da nikada ne staje i da nikada ne spava. Grad tako|e ima puno kulture, zabavnih programa, sporta, gastronomije, svega {to mo`ete da zamislite. Ono {to je meni najbitnije i {to me mo`da najvi{e privuklo kod ovog grada jeste {to su ovde qudi nenormalno ambiciozni, jako mnogo rade i bore se za sebe i za svoju budu}nost.

Svi èle da uspeju, svi èle da im bude boqe i svi su jako motivisani. Ja zaista verujem u to da ako ne{to uloìte trud i rad da }e vam se to isplatiti i mislim da su qudi koji su ovde dokaz za to. Nadam se da je ovo bar nekome pomoglo“, poru~ila je ona.

Australiji 10 odsto carina na izvoz u SAD

Australijski premijer Entoni Elbanizi (Anthony Albanese) izjavio je da }e Australija najverovatnije i daqe biti podvrgnuta osnovnoj carinskoj stopi od 10 odsto na sav izvoz u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, ali da }e vlada nastaviti da

pregovara kako bi se izborila za izuze}e.

Pauza od 90 dana na primenu ameri~kih „recipro~nih“ tarifa isti~e po~etkom naredne nedeqe, a ameri~ki predsednik Donald Tramp zapretio je da }e

zemqama poslati zvani~na obave{tewa o stopama carina koje }e se primewivati na uvoz u SAD, prenosi Reuters.

Na pitawe da li }e Australija i posle 9. jula ostati na osnovnoj tarifi od 10 procenata, Elbanizi je tokom jednog doga|aja u Sidneju rekao: „Pretpostavqam da }e to biti slu~aj.“ Dodao je, me|utim, da se ne o~ekuje da }e taj rok zna~ajno uticati na Australiju.

Elbanizijev planirani sastanak sa Trampom na marginama samita G7 pro{log meseca otkazan je kada je Tramp ranije napustio skup zbog eskalacije tenzija izme|u Izraela i Irana.

Vlada i daqe poku{ava da organizuje susret sa ameri~kim predsednikom, a Albaneze je rekao da }e do kraja godine biti mnogo prilika da se sretnu na razli~itim me|unarodnim forumima.

Erin Peterson koja je otrovala pe~urkama porodicu biv{eg mu`a progla{ena krivom za trostruko ubistvo

Australijanka Erin Peterson (50) progla{ena je krivom za ubistvo roditeqa svog biv{eg mu`a, Dona i Gejl Peterson (oboje stari 70 godina), kao i Gejline sestre Heder Vilkinson (66), nakon {to im je poslu`ila ru~ak sa smrtonosnim pe~urkama.

Peterson, majka dvoje dece iz dr`ave Viktorija u ju`noj Australiji, osu|ena je i za poku{aj ubistva supruga Heder Vilkinson - sve{tenika Ijana Vilkinsona, koji je te{ko oboleo ali je pre`iveo, pi{e Skaj Wuz.

Dana 29. jula 2023. godine, Erin je pozvala biv{e svekra i svekrvu, wihovu sestru i zeta na ru~ak u svoj dom u gradi}u Leongata, gde im je poslu`ila biftek u testu, pire krompir i boraniju. Sva ~etvoro su se razboleli nakon obroka.

Samo nekoliko dana kasnije, 4. avgusta, umrle su Gejl Peterson i Heder Vilkinson, dok je Don Peterson preminuo dan kasnije. Sve{tenik Vilkinson proveo je sedam nedeqa u bolnici.

Biv{i suprug Simon Peterson, s kojim Erin ima

dvoje dece, tako|e je bio pozvan, ali je u posledwem trenutku odustao. Ovaj slu~aj je potresao i zaintrigirao australijsku javnost skoro dve godine. Svakodnevno su se pojavqivali podkasti, izve{taji i specijali posve}eni su|ewu koje se odvijalo u gradu Morvel, isto~no od Melburna.

Slu~aj je poprimio dimenzije porodi~ne tragedije jer su sve `rtve bile u srodstvu. Dodatno je misteriju podgrejala ~iwenica da je smrtonosni obrok poslu`en u formi bifteka u testu - jela koje podse}a na zaplet iz romana Agate Kristi. SMRTONOSNE PE^URKE

Prema navodima tu`ila{tva, Erin Peterson je svesno u jelo ume{ala pe~urke poznate kao zelene pupavke (lat. Amanita phalloides), koje spadaju me|u najotrovnije na svetu. I najmawa koli~ina mo`e biti smrtonosna.

Simptomi trovawa ukqu~uju gastrointestinalne smetwe, `uticu, napade, komu i - ako se ne le~i na vreme - smrt. Jetra je organ koji najvi{e strada, ali i bubrezi mogu biti ozbiqno o{te}eni.

Na su|ewu je otkriveno da je Erin jela sa maweg tawira u boji ko`e, dok su ostali jeli sa ve}ih sivih tawira.

SU\EWE PUNO LA@I I NELOGI^NOSTI

Porota nije poverovala tvrdwi odbrane da je sve bila nesre}a. Tokom su|ewa otkrivene su mnoge nelogi~nosti i laì u Erininom svedo~ewuukqu~uju}i izmi{qene tvrdwe da je imala rak, da je prona{la pe~urke dok je brala po prirodi, kao i to da je bacila dehidrator hrane nakon incidenta. Navodno je gostima nakon obroka saop{tila da ima rak, kako bi dobila savet kako da to kaè deci - {to je tuìla{tvo protuma~ilo kao izgovor za{to deca nisu bila prisutna tokom ru~ka. Optu`be protiv we za poku{aj ubistva biv{eg supruga su u me|uvremenu odba~ene. Ipak, Erin Peterson ostaje osu|ena za tri ubistva i jedan poku{aj ubistva. Presuda je donesena, a izricawe kazne se o~ekuje u narednim nedeqama. Za ova dela predvi|ena je maksimalna kazna - doìvotni zatvor.

Uhap{en ~ovek u Melburnu optu`en za paqewe sinagoge

Australijska policija je objavila hap{ewe ~oveka optu`enog za paqewe sinagoge u kojoj su vernici ve~erali u subotu.

Trideset~etvorogodi{wi mu{karac je osumwi~en da je zapalio ulazna vrata te verske zgrade u Melburnu na [abat, kada su tu bili vernici na tradicionalni jevrejski nedeqni dan odmora.

„Detektivi }e nastaviti da ispituju namere i ideologiju optu`enog kako bi utvrdili da li je ovaj incident zaista povezan s terorizmom”, navodi se u saop{tewu policije.

ôvek je optuèn, izme|u ostalog, za ugroàvawe ìvota.

U saop{tewu je premijer Australije Entoni Elbanizi osudio „kukavi~ki” napad koji je mogao imati „katastrofalne posledice” da dvadeset vernika nije uspelo da pobegne iz sinagoge kroz zadwa vrata.

Policija istra`uje jo{ dva napada na jevrejsku zajednicu Melburna u petak uve~e: dvadesetak qudi je upalo u izraelski restoran, a drugi gde su automobili ispisani antisemitskim grafitima. Po medijima, jedna grupa qudi je prekinula ve~eru u restoranu, isprevrtala stolove i razbila prozor.

Izraelski premijer Bewamin Netawahu je osudio taj „nasilni napad” kojeg su, kako je rekao, po~inili „pro-palestinski izgrednici”.

„Zahtevamo da Vlada Australie preduzme sve neophodne mere da se obra~una sa izgrednicima u punoj meri zakona i spre~i da se takvi napadi ponove”, rekao je on.

Jevrejska naseqa u Melburnu i Sidneju su posledwih meseci bila ciq nekoliko vandalskih i sli~nih napada. U decembru je zapaqena jedna melburnska sinagoga {to je navelo Vladu da formira posebnu jedinicu za borbu protiv antisemitizma podstaknutog ratom Izraela protiv palestinskog pokreta Hamas u Pojasu Gaze.

U

zoolo{kom vrtu

u Kvinslendu `enu napao lavnaneo joj te{ke povrede ruke

Jedna `ena je zadobila te{ke povrede ruke kada ju je napao lav u zoolo{kom vrtu u Australiji, javqa ABC wuz.

Zoolo{ki vrt Darling dauns u australijskoj dr`avi Kvinslend saop{tio je da je 50-godi{wa `ena posmatrala kako ~uvari rade u odeqku za meso`dere, pre nego {to je zoolo{ki vrt otvoren u nedequ ujutru, kada je napadnuta.

Helikopterom je preba~ena iz ruralnog mesta Pilton u glavni grad Kvinslenda Brizbejn, gde je podvrgnuta operaciji. Weno stawe je stabilno, saop{tio je zoolo{ki vrt.

Nekoliko medija je javilo da je `ena izgubila povre|enu ruku. Zoolo{ki vrt je saop{tio da zaposleni sara|uju sa dr`avnim inspektorima za bezbednost na radu da bi se utvrdilo kako je do{lo do incidenta.

Vlada Kvinslenda je potvrdila da je istraga u toku.

@ivotiwa ne}e biti uspavana niti ka`wena na bilo koji na~in, navodi se u saop{tewu zoolo{kog vrta.

Pre pet godina, dva lava su napala i te{ko povredila ~uvara unutar ogra|enog prostora u zoolo{kom vrtu [olhejven, u australijskoj dr`avi Novi Ju`ni Vels.

Erin Peterson (50)

Australija se pojavquje

kao luksuzna turisti~ka sila usred promene u Aziji i Pacif iku

Australija se brzo etablira kao vode}i igra~ u ponovnom oìvqavawu luksuznih putovawa {irom Azijsko-pacifi~kog (APAK) regiona. Uvidi podeqeni na Me|unarodnom trì{tu luksuznih putovawa (ILTM) Azija-Pacifik 2025, odrànom u hotelu Ric-Karlton u Singapuru, isti~u rastu}i zna~aj zemqe u sektoru luksuznog turizma. Prema re~ima glavnog ekonomiste kompanije Visa Azija-Pacifik, Sajmona

TRO[EWE BOGATIH U PORASTU

Baptista, iako ukupna regionalna ekonomska dinamika deluje blago usporeno u pore|ewu sa prethodnim godinama, budu}nost ostaje svetla.

U svom uvodnom izlagawu, Baptist je istakao da je Azija dugo bila region sa najbr`im rastom na svetu i da je spremna da odr`i taj zamah. Centralni faktor ovog kontinuiranog rasta je nagli porast broja bogatih pojedinaca, vo|en urbanizacijom, internacionalizacijom i zna~ajnim vladinim reformama {irom regiona. Me|utim, Baptist je tako|e priznao izazove u regionu, posebno usporavawe u Kini, rastu}e kamatne stope i promenqivu geopolitiku, koje je identifikovao kao kqu~ne prepreke.

U ovom promenqivom okruèwu, Australija se isti~e kao izuzetak. Baptist je istakao: „Jedan izuzetak je Australija, gde rast putovawa nastavqa da se de{ava ubrzanom brzinom.“ Ovu otpornost dodatno podràva jedinstvena pozicija Australije kao korisnika imigracije, {to pomaè u ja~awu rasta doma}eg trì{ta, posebno u pore|ewu sa drugim zemqama u regionu, kao {to su Japan, Koreja i Kina, koje se suo~avaju sa smawewem stanovni{tva.

Istraìvawe kompanije Visa isti~e da potro{wa bogatih u Azijsko-pacifi~kom regionu dramati~no raste, pri ~emu pojedinci sa visokom neto vredno{}u (HNWI) pove}avaju svoje tro{kove za 20% u odnosu na prethodnu godinu. Iako je Australija dugo bila najve}i izvor HNWI u regionu, Kina ju je nedavno pretekla po veli~ini trì{ta. Me|utim, australijsko trì{te luksuza ostaje dinami~no, podstaknuto rastu}om i raznovrsnom populacijom koja sve vi{e traì premium putna iskustva. Obrasci potro{we u regionu variraju. Na primer, kineski putnici su skloniji da daju prioritet rekreaciji, dok indijski putnici imaju tendenciju da se okre}u luksuznoj kupovini. Australijanci, me|utim, imaju tendenciju da favorizuju tro{ewe na sme{taj tokom putovawa, {to ukazuje na sna`nu sklonost ka premium boravcima. Ova varijacija u preferencijama ima va`ne implikacije i za industriju dolaznih i odlaznih putovawa. Kako Australijanci nastavqaju da putuju u inostranstvo, wihova visoka potro{wa po putovawu, procewena na oko 3,000 dolara, ~ini ih atraktivnim trì{tem za me|unarodne destinacije.

LUKSUZNE KUPOVINE: PREFERENCIJA ZA

OFLAJN POTRO[WU

Kako elektronska trgovina nastavqa da sazreva na globalnom nivou, luksuz ostaje kategorija u kojoj potro{wa na mreì nije toliko dominantna. Istraìvawe kompanije Visa pokazuje da Australijanci, zajedno sa potro{a~ima u drugim delovima Azijsko-pacifi~kog regiona, sve vi{e obavqaju luksuzne kupovine oflajn. Ovaj trend je vo|en potrebom za poverewem, iskustvom i li~nom uslugom. Bogati pojedinci pridaju veliku emocionalnu vrednost svojim kupovinama, ~ine}i uslugu visokog kvaliteta i autenti~nost brenda neophodnim i onlajn i oflajn kako bi privukli ovo trì{te. Iako je pogodnost elektronske trgovine neosporna, luksuzni segment nastavqa da cveta u fizi~kim maloprodajnim okruèwima gde potro{a~i o~ekuju visok nivo usluge. Ovo je posebno ta~no

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

u Australiji, gde su potro{a~i skloniji da tra`e personalizovana iskustva koja nude dubqu vezu sa brendovima koje biraju. Iz tog razloga, luksuzna industrija mora da nastavi da se razvija i u digitalnim prostorima i na fizi~kim lokacijama kako bi odr`ala svoju privla~nost za bogate kupce.

STRATE[KO POZICIONIRAWE U AZIJSKO-PACIFI^KOM REGIONU Sa o~ekivanim rastom bogatog stanovni{tva {irom Azije i Pacifika, Australija je u dobroj poziciji da iskoristi nove mogu}nosti. Procewuje se da }e 48% novih bogatih pojedinaca u svetu do}i iz ovog regiona tokom narednih pet godina, sa projektovanom novom adresabilnom tr`i{nom vredno{}u od 2.14 biliona dolara. Prirodne lepote Australije i blizina brzorastu}ih tr`i{ta, kao {to su Kina, Indija i Jugoisto~na Azija, dodatno poja~avaju wenu privla~nost.

Ovi faktori ne samo da ~ine Australiju atraktivnom destinacijom za bogate putnike, ve} zemqi pru`aju i priliku da iskoristi rastu}u potra`wu za luksuznim

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

turizmom. Kako se bogata klasa regiona nastavqa {iriti, o~ekuje se da }e australijska industrija luksuznog turizma imati koristi i od doma}eg i od me|unarodnog tr`i{ta, dodatno u~vr{}uju}i wenu poziciju kqu~nog igra~a u globalnom sektoru luksuznih putovawa.

JEDINSTVENA PRIVLA^NOST AUSTRALIJE ZA LUKSUZNE PUTNIKE Australijski sektor luksuznih putovawa je jedinstveno pozicioniran da zadovoqi potrebe bogatih pojedinaca koji traè vrhunska putni~ka iskustva. Me{avina prirodnih lepota, ìvopisne kulturne ponude i sme{taja svetske klase u zemqi pruà privla~nu ponudu za me|unarodne putnike. Od Velikog koralnog grebena i netaknutih plaà do kosmopolitskih gradova poput Sidneja i Melburna, Australija nudi raznovrsna iskustva koja zadovoqavaju ukuse bogatih turista.

Kako sve vi{e me|unarodnih putnika tra`i premium iskustva, luksuzna ponuda Australije }e se pro{iriti kako bi ispunila wihova o~ekivawa.

Policija Novog Ju`nog Velsa zbog prebrze

- Ford Model T iz 1923. godine

Automobil, za koji verovatno nikad ne biste o~ekivali da }e biti zaustavqen zbog prebrze vo`we, jeste Fordov Model T. Me|utim, upravo se to dogodilo nedavno u Kastl Hilu, u Novom Ju`nom Velsu, a tamo{wa policija je objasnila i sve okolnosti tog neobi~nog slu~aja.

Wihova patrola je sredinom maja uo~ila prera|eni oldtajmer, Ford Model T u „Hot Rod” izdawu, kako vozi brzinom od 83 km/h u zoni gde je brzina ograni~ena na samo 60 km/h. Nedugo zatim zaustavili su vozilo te utvrdili da je wime prebrzo vozio 24-godi{wak. On je

testiran na alkohol i droge, pri ~emu mu je prona|eno vi{e tragova opojnih droga. Zbog toga mu je odre|ena zabrana vo`we u trajawu od 24 sata, a automobil mu je tako|e obezbedio dodatnu kaznu.

Naime, pregledom je utvr|eno da je Model T modifikovan i nadogra|en u odnosu na fabri~ke postavke (originalno mu je maksimalna brzina iznosila mawe od 70 km/h). Sem toga, nisu mu radili `migavci ni stop svetla, pa je zbog svega toga iskqu~en iz saobra}aja. Voza~ }e sredinom avgusta pred sudiju, koji }e mu odrediti kaznu.

Zatvora sve mawe, kriminalaca sve vi{e

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Ozbiqna istraìvawa pokazuju da je u Australiji od 2000. godine izgra|eno 37 novih zatvora, ali izgleda da to ne pomaè mnogo u smawewu ukupnog kriminala. U celoj zemqi ukupan projektovani kapacitet zatvora zna~ajno se pove}ao u posledwe dve decenije. Od 2022-23. godine, ukupan kapacitet je bio 49.880, {to je pove}awe od 2,4 puta u odnosu na 20.503 u periodu 1999-2000, prema zvani~nim dràvnim podacima. Me|utim, zvani~ni kapacitet zatvorskog sistema je prijavqen kao 36.730 u 2017. godini, prema podacima jedne kredibilne me|unarodne institucije. To zna~i da zatvorska populacija ozbiqno prema{uje zvani~ni kapacitet, sa nivoom popuwenosti od 112,2% u pomenutoj 2017. godini. Zatvorska populacija 30. juna 2024. godine bila je 44.403 osu|enika. Kapacitet 37 novih zatvora izgra|enih od 2000. godine, pove}an je na 14.071 osoba, prema podacima istraìvawa Univerziteta Novog Ju`nog Ju`nog Velsa u Sidneju (UNSW Sydney).

Iako je projektovani kapacitet pove}an, zvani~ni kapacitet zatvorskog sistema je u su{tini mawi, jer stvarni broj zatvorenika ~esto prema{uje ovaj kapacitet. Podaci Australijskog zavoda za statistiku (ABS) pokazuju da broj zatvorenika raste u svakoj australijskoj dràvi i teritoriji — osim u Viktoriji. Na nacionalnom nivou, na{a stopa zatvora po glavi stanovnika nadma{uje Kanadu, Ujediweno Kraqevstvo i celu Zapadnu Evropu. Godi{wi operativni i kapitalni tro{kovi za zatvore u zemqi prema{ili su 6 milijardi australijskih dolara godi{we — vi{e nego dvostruko pre jedne decenije. Sve ve}i tro{kovi odràvawa, posledica su privatizacije mnogih dràvnih zatvora (od 1989. godine) {to dobrim delom oteàva izgradwu novih, jer su ukupni tro{kovi prosto neodrìvi. Godi{wi tro{kovi dràwa odraslog zatvorenika u Australiji iznose pribli`no 147.890 dolara. To se pretvara u otprilike 422 dolara po zatvoreniku dnevno. Ovi tro{kovi obuhvataju operativne tro{kove i neke kapitalne tro{kove povezane sa odràvawem zatvora. Me|utim, ukupni tro{kovi za poreske obveznike su verovatno ve}i kada se uzme u obzir {iri dru{tveni uticaj zatvarawa. Ovo ukqu~uje operativne tro{kove zatvora, kao {to su osobqe, hrana i komunalne usluge, kao i neki kapitalni tro{kovi za infrastrukturu. Tro{kovi zatvarawa u Australiji su se skoro udvo-

stru~ili u posledwih 10 godina. Stopa zatvarawa u Australiji je me|u najvi{im u razvijenom svetu, sa sve ve}im brojem zatvorenika, posebno `ena i starosedelaca Australije.

Od januara ove godine, Severna Teritorija je dostigla sumornu prekretnicu. Vi{e od 1% ukupnog stanovni{tva Teritorije sada je zatvoreno u zatvorima za odrasle. Ovo je prvi put da se ovo de{ava u bilo kojoj australijskoj jurisdikciji. Zatvarawe je izgleda postala politika „zdravog razuma“ u Australiji, uprkos podsticawu ciklusa me|ugeneracijskog siroma{tva, traume, socijalne iskqu~enosti i kriminalizacije, navodi se u pomenutom istra`ivawu.

Naravno, ne mora biti ovako. Umesto da vlade jure da zatvore qude, mogle bi da ula`u u sisteme socijalne podr{ke koji su potrebni za suzbijawe krize u zatvorima. Na nacionalnom nivou, 0,07% Australijanaca je bilo zatvoreno u zatvorima za odrasle 1980. godine. Danas se ta stopa vi{e nego udvostru~ila na 0,16%. Zbog rasta stanovni{tva, ove stope u su{tini prikrivaju apsolutni broj zatvorenika. Godine 1980, ne{to vi{e od 10.000 Australijanaca je bilo zatvoreno, dok je 2024. godine taj broj pove}an na 44.400 qudi.

Ipak izgleda da to nije zato {to je kriminal postao gori. Stopa ubistava i ubistava iz nehata - najpouzdaniji dugoro~ni pokazateq kriminala - skoro se prepolovila. Godine 1993. bilo je 1,9 ubistava na 100.000 Australijanaca. Godine 2023. u proseku je zabele`eno jedno ubistvo na 100.000 qudi.

Uglavnom, vlade zatvaraju vi{e Australijanaca zbog ~estih promena krivi~nog zakona i politike. To ukqu~uje oteàvawe pristupa kauciji ili pove}awe duìne zatvorskih kazni. Jedna procena eksperata sugeri{e da se 77% pove}awa zatvorskih kazni u Australiji od 1985. godine moè objasniti samo kroz ova dva faktora.

Brzo pove}awe vrednosti zemqi{ta i visoki tro{kovi odr`avawa zatvora iz 19. veka doveli su do wihovih zatvarawa i preure|ewa u hotele, luksuzne stanove i komercijalne centre. Me|utim, broj od 14.071 ne ukqu~uje pro{irewa postoje}ih objekata, koja tako|e pove}avaju kapacitet. Ukupan projektovani kapacitet zatvora pove}an je 2,4 puta, sa 20.503 u periodu 1999–2000. na 49.880 u periodu 2022–23. U ovom periodu, broj qudi iza re{etaka na nacionalnom nivou se udvostru~io, ali mnogi zatvori ipak nisu puni, {to pokazuje da je ova ~esto neplanska gra|evinska aktivnost stvorila na stotine praznih }elija {irom zemqe. Na primer, izgra|en po ceni od 1,1 milijarde dolara, zatvorski centar sa maksimalnim obezbe|ewem „Vestern Plejns“ u blizini Xilonga stoji poluprazan posledwe dve godine. To je uglavnom zahvaquju}i smawewu broja zatvorenika u Viktoriji. Sa druge strane, u Graftonu u Novom Ju`nom Velsu, privatni zatvorski centar „Kla-

rens“, sada najve}i u Australiji, borio se da sa~uva zaposlene i odrì svoju radnu snagu zbog niskih plata i izve{taja o lo{im i nebezbednim uslovima rada. U Australiji, 42% qudi pu{tenih iz zatvora vrati}e se u roku od dve godine, navodi se u istraìvawu. Tri od pet odraslih zatvorenika su bila zatvorena barem jednom ranije. Istraìvawa pokazuju da iskustvo zatvora, u najboqem slu~aju, nema uticaja na stopu recidiva (povratak kriminalu). U najgorem slu~aju, ipak moè dovesti do ve}e stope recidiva, sugeri{e isto istraìvawe. Neuspeh zatvora da odvrate od recidiva moè se delimi~no objasniti efektom etiketirawa zatvorenika. Sama obeleènost zbog toga {to su ozna~eni kao kriminalci stvara wihovu daqu socijalnu iskqu~enost. Zatvorenici u ogromnoj meri poti~u iz najnepovoqnijih dru{tvenih slojeva. Iskustvo u zatvoru moè u~vrstiti ove nedostatke. To se de{ava kroz institucionalizaciju, kada zatvarawe postane normalizovano i spre~ava nekoga da izgradi ìvot „spoqa“. Zatvor tako|e remeti dru{tvene odnose i moè dovesti do diskriminacije zbog kriminalnog dosijea nakon pu{tawa na slobodu.

Ovi efekti su posebno akutni za Aborixine i stanovnike Toresovog moreuza, koji su izloèni jednoj od najvi{ih stopa policijskog nadzora i zatvarawa na svetu. Hiper-zatvarawe Prvih naroda odraàva dugu istoriju kori{}ewa zatvora kao sredstva kolonijalne kontrole. To rezultira time da se vi{e dece odvaja od porodica, smawuje pristup stanovawu, obrazovawu i zdravstvenoj za{titi. Tako|e pove}ava izloènost opasnim uslovima, nemarnosti i policijskom nasiqu, {to ~esto dovodi do prerane smrti. Prvi narodi predstavqaju sve ve}i deo zatvorske populacije. Uprkos tome {to je svaka vlada u Australiji 2020. godine obe}ala da }e smawiti stopu zatvarawa starosedelaca, Komisija za produktivnost izve{tava da se to dogodilo samo u Viktoriji. U me|uvremenu, starosedela~ke i druge organizacije zajednice koje zahtevaju i stvaraju alternative i sveobuhvatne sisteme podr{ke za biv{e zatvorenike konstantno su nedovoqno finansirane. U me|uvremenu, sve australijske savezne dràve trenutno preispituju svoje oslawawe na sporazume o neprofitnom poslovawu zatvora, {to je dovelo do toga da ova zemqa ima najve}u stopu privatizovanih zatvora u svetu. O ovoj mnogo ozbiqnijoj temi koja je mo`da i jedan od glavnih uzroka zatvorske krize u Australiji }emo nekom drugom prilikom. Za sada zakqu~ak je da su zatvori i su{tini uglavnom prenatrpani {to realno stvara pritisak i na sudstvo i na dru{tvo u celini. I {to je mnogo opasnije {aqe jednu lo{u poruku budu}im prestupnicima da }e wihovi zlo~ini ostati neka`weni, jer je iza re{etaka sve mawe mesta za wih.

Preminuo popularni australijski glumac

Xulijan Makman

Australijski glumac Xulijan Makman, sin biv{eg premijera i nekada{wi suprug peva~ice Deni Minog, preminuo je u 56. godini nakon duge borbe s rakom.

Glumac koji je osvojio srca publike ulogom Kola Tarnera u seriji “^ari” preminuo je u ~etvrtak u Klearvateru na Floridi posle borbe sa opakom bole{}u. Vest se neko vreme krila od javnosti, a ona ju je potvrdila wegova supruga Keli u izjavi za “Dedlajn”.

“Otvorenog srca èlim da podelim sa svetom da je moj voqeni suprug, Xulijan Makman preminuo ove sedmice nakon hrabre borbe da pobedi rak. Xulijan je voleo ìvot. Voleo je svoju porodicu. Voleo je svoje prijateqe. Voleo je svoj posao i voleo je svoje oboàvateqe. Wegova najdubqa èqa bila je da unese radost u {to vi{e ìvota. Molimo za podr{ku u ovom trenutku kako bismo omogu}ili na{oj porodici da tuguje u privatnosti. I èlimo svima onima kojima je Xulijan doneo radost da nastave da pronalaze radost u ìvotu. Zahvalni smo na uspomenama”, navela je Keli. Makmanova gluma~ka karijera zapo~ela je 1989. ulogom u australijskoj sapunici pre nego {to je dobio ulogu u seriji “Home and Away”. Zatim se preselio u SAD, gde je postigao uspeh u raznim TV serijama i filmovima, naro~ito “âri”, gde je sa koleginicom Alisom Milano ~inio jedan od omiqenih TV parova Fibi i Kola.

Australijski Kvantas

na meti hakera, ukradeni podaci {est miliona korisnika

Australijska avio-kompanija Kvantas potvrdila je da je pogo|ena sajber napadom u kojem su hakeri do{li do li~nih podataka oko {est miliona wihovih korisnika, dodaju}i da je u me|uvremenu sistem stavqen pod kontrolu.

Hakeri su ciqali kol centar i dobili pristup platformi za korisni~ku podr{ku tre}e strane koja sadr`i {est miliona imena, imejl adresa, brojeva telefona, datuma ro|ewa i drugih li~nih podataka korisnika usluga kompanije, saop{tio je Kvantas.

Avio-kompanija nije precizirala lokaciju kol centra ili kupaca ~iji su podaci ugro`eni.

Kompanija je naglasila da „detaqi kreditnih kartica, li~ni finansijski podaci i podaci iz putnih isprava nisu pohraweni u ovom sistemu.

Rekordne dve i po tone kokaina zaplewene kod Nove Kaledonije

Presretnuti brod je plovio ka Australiji, koja prema izve{tajima UN predwa~i u svetu po rasprostrawenosti upotrebe kokaina i ekstazija

Rekordne dve i po tone kokaina zaplewene su kod Nove Kaledonije sa broda koji je plovio ka Australiji, javqa Anadolija.

Operaciju je pro{le nedeqe sproveo prekookeanski

patrolni brod francuske mornarice, oko 400 nauti~kih miqa od Numee, uz vazdu{nu podr{ku izvi|a~kog aviona „Gardijan“ Falkon Xet francuske mornarice.

Radio Novi Zeland izve{tava da je kokain prona|en u brodu „SM Dante“ dok je plovio pod panamskom zastavom, koji je u maju napustio Peru i otplovio ka Australiji.

Uhap{eno je sedam ~lanova posade, ukqu~uju}i dva iz Portugalije i pet iz Ekvadora.

Od 2012. godine, francuske vlasti su presrele {est plovila koja su prevozila drogu i narkotike, uglavnom kokain, a najnovija operacija je oborila prethodne rekorde od 578 kilograma kokaina zaplewenog u oktobru 2017.

Pro{log meseca, Kancelarija UN za droge i kriminal (UNODC) je u izve{taju saop{tila da Australija i Novi Zeland imaju najve}u prevalenciju upotrebe kokaina u svetu.

Australija i Novi Zeland tako|e imaju najve}e stope upotrebe ekstazija u svetu.

ZAKQU^AK SPECIJALNE KOMISIJE U VIKTORIJI:

Nad Aborixinima po~iwen genocid

Kada su evropski doseqenici do{li 1788. u ovu zemqu, broj Aborixina iznosio je oko milion, a danas ~ine 3,8 posto od 26 miliona stanovnika.

Evropski doseqenici po~inili su genocid nad australskim Aborixinima, prema nalazima istrage u saveznoj dr`avi Viktoriji, koje pozivaju vladu da sprovede mere reparacije.

U izve{taju povereni{tva koje je ~etiri godine radilo na ovom pitawu, nagla{ava se da su Aborixini bili `rtve masakra, da su deca otimana od porodica i da je wihova kultura bila napadana kako bi ih se asimiliralo.

„Ovo je genocid”, zakqu~uje se u izve{taju.

Me|u preporukama u izve{taju je navedeno zalagawe za finansijsku od{tetu Aborixinima zbog pretrpqene {tete, kao i povra}aj zemqe wihovih predaka.

Premijerka savezne dr`ave Xasinta Alan zahvalila je na izve{taju uveravaju}i ga da }e wena vlada „pa`qivo razmotriti” wegove preporuke.

Nalazi „nagla{avaju te{ko probavqi-

ve istine i pola`u temeqe za boqu budu}nost za sve stanovnike Viktorije”, rekla je u saop{tewu.

Kada su evropski doseqenici do{li u Australiju 1788., broj Aborixina iznosio je oko milion. Danas ~ine tek 3,8 posto od 26 miliona Australijanaca. Australija dugo nailazi na pote{ko}e u naporima da ukloni jaz izme|u starosedilaca i ostatka stanovni{tva kada je re~ o zdravstvu i

blagostawu.

O~ekivani `ivotni vek tih mawina je oko osam godina kra}i od nacionalnog proseka, a postotak zatvorenika me|u wima nastavqa da raste. „Trenutne ekonomske nejednakosti i prepreke prosperitetu prvih naroda direktna su ostav{tina kolonijalnih praksi i iskqu~ivawa koje je odobravala dr`ava”, isti~e povereni{tvo u izve{taju.

PROSLAVQENA U DAPTU

nedequ 6. jula, Wegovo Visokopreosve{tenMitropolit australijsko-novozelandski G. sluìo je Svetu Arhijerejsku Liturgiju pohramovne slave svetog Jovana Krstiteqa Mitropolitu su sasluìvali nadle`ni jerej Nikola Kova~evi} i proto|akon Petar uz prisluìvawe ipo|akona i ~te~eva iz Vulongonga i Sidneja. blagosiqawa i rezawa slavskog kola~a Siluan se u svojoj besedi posebno osvrli~nost svetog proroka Jovana Krstiteqa poruku: ,Pokajte se jer se pribliì CarNebesko’ kao i na smisao razumevawa puta kao svetiqke srpskog naroda u rasejawu. Doma}ini ovogodi{we slave Mladen i @eqka predali deo kola~a êdomiru Boì}u tako preuzeo ~ast i odgovornost da bude slede}e godine. svete Liturgije uprili~ena je trpeza gde se narodu obratio sve{tenik Nikola Kova~evi} zahvaliv{i se Visokopreosve}enom Siluanu na re~ima podr{ke, Crkvenom Kolu srpskih sestara i doma}inima na ru~ka, folklornom udruèwu i parohikoji su u velikom broju do{li da u~estvuju radosti proslave crkvene slave. PotpredsedRade \uki} se zahvalio svima na pomoorganizacije i pripreme kao i parohijasestrinske crkve svetog Jovana Krstiteqa Vulongonga na dolasku. Mitropolit Siluan se prisutnima obratio re~ima tuma~e}i stih iz Jepo Mateju ,Gde su dvoje ili troje sabrani Moje,tamo sam i Ja me|u wima’ isti~u}i da Hristova brod spasewa i da samo PraCrkva ima za svoju glavu samog Gospoda Hrista gde nikakva bura ne moè da o{teti na{kodi ~oveku koji se uzda u Gospoda. crkvenoj sali su nastupale dve grupe folsastava, @arko i Ana Babi} koji su peetno pesme kao i gospodin Nikola Laketa, profesor istorije u penziji koji se prisutnima povodom proslave jubileja - 150 godina Nevesiwske pu{ke. On nas je podsetio na dokoji su prethodili velikom ustanku srba u Hercegovini, organizaciji i vo|stvu samog ustanprotiv otomanskog sultanata u kome su u~e-

stvovali i mnogi sve{tenici i monasi kao i kona~nom oslobo|ewu i ujediwewu srpskog naroda. Svi ovi nastupi su bili na ponos svim prisutnima koji se okupqaju oko svoje Crkve u dijaspori i ne zaboravqaju svoju veru, kulturu i slavne pretke.

Eparhija australijsko-novozelandska

PROSLAVQENA U WUKASLU

Wegovo VisokopreMitropolit australisjSiluan, slu`io je

Svetu Arhijerejsku Liturgiju povodom hramovne slave Crkvene op{tine Sveti Naum Ohridski u Wukaslu.

Pored paroha i stare{ine hrama protonamesnika Dalibora Pavlovi}a, Mitropolitu su saslu`ivali i lokalni parosi Gr~ke pravoslavne crkve Svetih apostola, nekada{wi paroh hrama Svetog Nauma - protojerej Mili} Raki} iz Rokbenka u Melburnu, kao i proto|akon Petar Mraki} uz prislu`ivawe brojnih ipo|akona i ~te~eva, kao i molitvenog prisustva brojnih vernika iz Wukasla, Centralne Obale i Sidneja.

Posle pro~itanog Jevan|eqskog za~ala Mitropolit Siluan se obratio arhipastirskom besedom, pou~iv{i verni narod da je jedino u Hristu istinski `ivot, istinska uteha, nada i sav smisao postojawa. Posle trokratne litije, blagosloveni su slavski darovi koji su

UDRU@EWE BORACA KRAQEVSKE VOJSKE

”DRAGOQUB DRA@A MIHAILOVI]”

Odràva parastos na{em legendarnom Generalu Dragoqubu Draì Mihailovi}u i svim borcima Ravnogorskog pokreta palim za Krst ~asni i Slobodu zlatnu. Parastos }e biti sluèn u subotu 19. jula 2025. godine sa po~etkom u 13 ~asova na adresi 91-99 Good St (Granville, NSW 2142).

Pozivamo vas da nam se pridruìte da odamo zasluènu po~ast na{em î~a Draì. Nakon parastosa bi}e posluèna zadu{na trpeza. Svi ste nam dobro do{li.

S VEROM U BOGA ZA KRAQA I OTAXBINU! RAVNA GORA POBEDITI MORA!

prineli ovogodi{wi doma}ini ipo|akon Aleksandar i Slavica Savi} i g. Tadeos sa suprugom Veronikom.

Na kraju Liturgije Vladika Siluan je ~estitao o. Daliboru, parohijanima i doma}imima slavu, uputiv{i i re}i tople dobrodo{lice gostuju}em sve{tenstvu iz sestrinske Gr~ke i Makedonske Pravoslavne Crkve.

Posle Svete Liturgije pre{lo se na trpezu qubavi koju su pripremile vredne sestre KSS Crkvene op{tine zajedno sa ovogodi{wim doma}inima. Nakon ru~ka Vladika se sa parohom zadr`ao u duhovnom razgovoru sa omladinom.

Eparhija australijsko-novozelandska

Tomo Bawanin preminuo u 98. godini u Melburnu

Po{tovani ~lan srpske zajednice Tomo Bawanin preminuo je 1. jula uve~e u Melburnu, u 98. godini `ivota.

Jovan Bawanin je u ime porodice javio:

„S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{ dragi Toma Bawanin preminuo 1. jula, u 10.55 uve~e u Melburnu.

Sahrana }e se obaviti u utorak, 15. jula 2025. godine.

Opelo }e se odr`ati u 12:30 ~asova u hramu crkve Sveti \or|e u Melburnu (Serbian Orthodox Church St George), na adresi 6 Kate Street, St Albans.

Nakon opela, u 14:30 ~asova usledi}e sahrana na grobqu Keilor Cemetery, ugao ulica Cemetery Road & Ely Court, Keilor East 3033 - “Keilor Monumental C, Grave 413”.

Po zavr{etku sahrane, porodica poziva sve prisutne na okupqawe u ~ast Tominog `ivota u sali crkve Sveti \or|e (Serbian Orthodox Church St George Hall, 6 Kate Street, St Albans).

Zahvaqujemo svima koji su nam u ovim te{kim trenucima uputili re~i utehe i saose}awa.”

Tomo Bawanin (1927-2025) je zajedno sa bratom Markom bio jedan od utemeqiva~a Prve srpske podru`nice RSL-a u Melburnu 1980. godine.

Markov sin Jovan se tokom svog govora povodom Markovog 100. ro|endana (21. juna 2025.) prisetio tog vremena.

„Marko i Tomo su se sastali sa tada{wim predsednikom RSL-a Viktorije Brusom Rakstonom (Bruce Ruxton, Victorian RSL president) i jo{ nekolko drugih qudi kako bi osnovali prvu srpsku podru`nicu RSL-a u Australiji.”

„Moj otac Marko je pozant u krugovima RSL po{to je zajedno sa Miqanom Kuqin~evi}em prikupio skoro milion dolara za podr{ku porodicama poginulih australijskih vojnika. Zahvaquju}i tom anga`manu, postao je do`ivotni ~lan RSL-a i u {iroj zajednici poznat kao „poppy man“.

RSL (Returned and Services League) je dobrotvorna organizacija osnovana na nivou Australije 1916. posle Prvog svetskog rata za podr{ku palim i pre`ivelim vojnicima.

Bra}a Bawanin su od osnivawa prve srpske podru`nice RSL-a svake godine organizovali u~e{}e srpskih veterana u ANZAK paradi u Melburnu, ~lanova australijskog ogranka Organizacije srpskih ~etnika „Ravna Gora“.

Ove godine po prvi put ikad na mar{u nisu u~estvovali osniva~i prve srpske podru`nice RSL-a u Australiji, bra}a Tomo i Marko Bawanin, po{to im godine i zdravqe to nisu dozvolili. U wihovo ime venac ispred spomenika se}awa 25. aprila je polo`io wihov potomak Jovan Bawanin, {to su pozdravili i prisutni Srbi koji su to posmatrali iz publike.

VIHORI RATA

I DOLAZAK U AUSTRALIJU

Po izbijawu Drugog svetskog rata Toma je sa ~etvoricom bra}e pristupio Dinarskoj ^etni~koj Diviziji. Posle pogibije dva brata Toma se sa dvojicom preostale bra}e Miletom i Markom, sa divizijom povukao preko Slovenije u Italiju gde su bili sme{teni u logoru Eboli. Tokom boravka u logoru Toma je poha|ao Bogoslovsku gimnaziju koja je bila organizovana od strane sve{tenika koji su se tu tako|e zadesili.

Po napu{twu Italije bra}a odlaze u Englesku gde stupaju u englesku vojsku, a potom iz Engleske Toma dolazi u Australiju, gde se sa broda iskrcava u luci u Melburnu.

U svom posledwem intervjuu, koji je samo pre 10 dana dao za SBS, tokom proslave Markovog 100. ro|endana, Tomo je kolegi Krsti Markovi}u, izme|u ostaloga rekao da je `ivot od dolaska u Australiju pro{ao brzo kao san.

Toma Bawanin

26.3. 1927 - 1.7. 2025.

Opelo }e biti odr`ano u utorak 15. jula 2025. godine u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog \or|a u Sent Albansu (6 Kate St, St Albans, 3021 VIC) u 12.30 pm

Sahrana }e biti obavqena na Kejlor grobqu (corner Cemetery Rd $ Ely Ct, Keilor East, at Keilor Monumental C, Grave 413) u 2.30 pm

Zatim sledi komemoracija posve}ena Tominom `ivotu u sali Crkve Svetog \or|a u Sent Albansu.

„1949 godine u novebru smo se isrkcali ovde u Port Melnurnu. Bila je to prili~no divqina. Kad smo i{li vozom za (migrantski centar) Bonegilu (Bonegilla Migrant Reception) posmatrali smo kroz prozor megpajs, ptice na stupu kako }urlikaju i pevaju. Ja ka`em ovo je ne{to ~udno. Mi imamo svrake a oni imaju megpajs. Ali zavoleo sam tu pticu.”

Posle porodi~nog ujediwewa u Australiji, Tomo se zajedno sa bra}om Markom i Miletom pridruùje Crkveno-{kolskom odboru crkve Sveti Sava u Karltonu, a prema re~ima Jovana Bawanina, Markovog sina, oni se u januaru 1955. pridruùju grupi èna i mu{karaca u Sent Albansu, koji su prethodno 1954. odlu~ili da kupe zemqu za izgradwu crkve.

Bra}a Tomo i Marko Bawanin 1971.

zapo~iwu projekat gradwe crkvene sale u Sent Albansu, a kasnije su, 1987. osnovali i „Radio Ravna Gora”. Naslednik tog programa je „Radio bumerang”, koji danas na kanalu 3ZZZ predvodi Jovan Bawanin. „Za ni{ta se ne kajem, {to sam radio. I mislim da je mnogo toga dobro bilo i ja sam zahvalan bogu {to me vodio tako, i mome am|elu ~uvaru”, rekao je Toma za SBS u svom posledwem interjuu pre deset dana. Na pitawe da li i on planira da proslavi 100. ro|endan za dve godine Tomo je rekao:

„Ja s tim nemam ni{ta. Bog to neka vidi. Samo od dana do dana. Mi smo, kako bih rekao, kao rosa na travi. Ona padne i mo`e vrlo lako da okopni i da se osu{i do podne”.

SBS na srpskom

Otkri}e je napravqeno na le`i{tu Gradina na dubini od 340 metara, dok su mawi sadr`aji zlata prona|eni na drugim dubinama.

Kompanija istraùje plitku mineralizaciju zlata na Gradini, dok druga leì{ta sadrè srebro, bakar, cink i olovo.

sa vi{e od 10 grama zlata po toni.

Dijamantska bu{ilica nai{la je na ovo otkri}e na mawe od 340 metara dubine, a pojas se prote`e na ~etiri metra. Mawi udeo zlata u rudi prona|en je na dubini od 404 metra, dok su pli}e, na 391,5 metara dubine, Australijancii udarili na dve `ile sa po 4,3 g/t (pojas od 16,7 metara) i 6 g/t (pojas {irine osam metara), prenose australijski mediji.

da to le`i{te po svoj prilici krije samo zlato, za razliku od drugih le`i{ta na Rogozni - Medenovac, [anac i Bakarni kawon, na kojima rudne rezerve ukqu~uju i srebro, bakar, cink i olovo.

Strikland je ve} ranije otkrio visokokvalitetno zlato na ve}im dubinama na le`i{tu Gradina, a sada tra`i plitku mineralizaciju ovog vrednog metala.

Australijska kompanija Strickland Metals, stopostotni vlasnik projekta istraìvawa zlata, bakra i srebra na srpskoj planini Rogozna kod Novog Pazara, objavila je da je na leì{tu Gradina presrela zlatnu ìlu

ekvivalentnog zlata. Na Rogozni trenutno radi {est bu{ilica, od kojih ~ak ~etiri na Gradini. Uskoro sti`e i sedma, a za ovu godinu Australijanci planiraju bu{ewe 50.000 metara. NA GRADINI UDARILI U NOVU @ILU SA VI[E OD 10 GRAMA PO TONI:

Ovo je rezultat prvog bu{ewa na Gradini ove godine i pokazuje, kako je saop{tila kompanija,

Posledwe otkri}e zlata desilo se na severnom kraju le`i{ta i pro{irilo je dosad poznatu mineralizaciju viso-

kokvalitetne rude za preko 1 kilometra u duìnu i do 900 metara vertikalno. Procene mineralnih resursa leì{ta o~ekuju se do kraja 2025, a do sada je proceweno da pod Rogoznom leì 231 tona

SRBI PO MAJCI (4)

POSLEDWI ROMANOVI SU SRBI

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Kada su u Oktobarskoj revoluciji ubijeni ~lanovi porodice cara Nikolaja Romanove uni{tewe Ruskoj carstva pre`ivela je jedino knegiwa Jelena Kara|or|evi} sa sinom i }erkom. Zvani~no su bili jedini naslednici Romanovi

Za crnogorskog kraqa Nikolu Petrovi}a Wego{a govorilo se da je „evropski tast“, jer je svoje }erke Milicu, Zorku, Stanu, Anu i Jelenu, a potom i unuku Jelenu udao za pripadnike visokog plemstva ili vladarskih ku}a Romanovih, Savoja i Kara|or|evi}a.

Zet crnogorskog kraqa Nikole, koji je o`enio wegovu }erku Zorku, kraq Petar Prvi Kara|or|evi} orodio se preko svoje }erke Jelene sa ruskom dinastijom Romanov. Srpska princeza Jelena Kara|or|evi} je ro|ena 1884. na Cetiwu, osvetlala obraz i Kraqevini Srbiji, i carskoj Rusiji. [kolovala se u Evropi, ali je sa 14 godina poslata u Rusko carstvo na pravoslavno vaspitawe i obrazovawe.

- @ivot srpske princeze Jelene Kara|or|evi} je li~io na avanturisti~ki roman od koga se u glavi vrti. Ve~no u senci svojih starijih ro|aka iz imperatorske porodice Kara|or|evi}a i Romanovih i alapajevskih mu~enika skrivala je svoj `ivot. Zato se i danas pitamo kakva je u stvari bila Jelena Petrovna Romanov?

Ovo pitawe je postavila ruska istori~arka Galina [evcova, koja je tragaju}i za istinom o srpskoj princezi Jeleni Kara|or|evi} do{la do malo poznatih podataka. Bila je plemi}ke krvi kao }erka Petra Prvog Kara|or|evi}a, kraqa Srbije i kraqice Zorke. Posle rane smrti wene majke Zorke odrasla je kod svojih tetaka Anastasije Stane i Milice Petrovi} Wego{.

I{la je u internat manastira Smoqni, gde i wena tatka Jelena Savojska. Postala je dobra prijateqica velike knegiwe Olge, najstarije }erke cara Nikolaja Drugog. Preko svoje tetke Jelene Savojske u Italiji je upoznala kneza Ivana Konstantinovi~a (1886-1918), unuka ruskog cara Nikolaja Prvog Romanova. Bio je sin velikog kneza Konstantina Konstantinovi~a i velike knegiwe Elizabete Mavrikijevne. Knez Ivan Konstantinovi~, koga su ro|aci od milo{te zvali Ivan~ik, bio je, prema pri~awima savremenika, tanana du{a i religiozna osoba. Bio je odlu~an da postane monah sve dok nije upoznao Jelenu Kara|or|evi} i o`enio se wom. Ven~awu su u Sankt Peterburgu 3. septembra 1911. godine prisustvovali car Nikolaj Drugi Romanov i kraq Petar Kara|or|evi}.

- U carskoj Rusiji srpska snaja udata za velikog kneza Ivana iz porodice Romanov, bila je poznata pod imenom knegiwa Jelena Petrovna Romanov. @iveli

Knegiwa Jelena Petrovna, }erka kraqa Petra I Kara|or|evi}a i supruga ruskog kneza iz dinastije Romanov

su u Petrovgradu, u Mermernom dvorcu. Carska porodica Romanov je prihvatila Jelenu. ûvala je mla|u muèvqevu bra}u, {etala sa ro|acima, dopisivala se sa „teta Olgom“, gr~kom kraqicom Olgom Konstatinovnom, koja je bila iz porodice Romanov. @iva i vesela, sa izvanrednim smislom za humor, brzo je o~arala sve koji su bili u wenoj blizini. Zato su je i zvali ârovnica - kaè Galina [evcova, autor kwige „Crveni makovi za knegiwu”

Kao supruga najstarijeg sina u rodu, u imperatorskoj porodici Romanov, imala je Jelena obaveze da izvr{ava i dru{tvene obaveze. Ivan se u toku Prvog svetskog rata istakao hrabro{}u na frontu, za {ta je i odlikovan.

Kada je Srbija stupila u Balkanski rat, knegiwa Jelena je otputovala kao milosrdna sestra na front i vodila sanitetski odred i previjala rawenike. Pratila je oca, kraqa Petra Prvog u wegovom putovawu po zemqi i pokazivala da je veza izme|u Rusije i Srbije nerazru{iva.

PROGON SRPSKE PRINCEZE

- Jelena je studirala medicinu na univerzitetu u Sankt Petrovgradu, sve do 1914. godine. Kada je po~eo Prvi svetski rat kwegiwa Jelena je stupila u milosrdne sestre Carske Prve armije, u kojoj su se na{li na slu`bi i wen mu` knez Ivan, dever knez Bagration-Muhranskij i ro|ak veliki knez Dmitrij Pavlovi~. Pomagali su srpskim izbeglicama i zarobqenicima, kao i porodicama poginulih. U vreme Oktobarske revolucije 1917. godine car Nikolaj Drugi je abdicirao, a Jelenin suprug, veliki knez Ivan Konstantinovi~ i knegiwa su uhap{eni i bili zatvoreni u kaznionici Parm. Potom su Romanovi prognani od boq{evika prvo u Kirov, zatim u Jekaterinburg i najzad u Alapajevsk. Pratila je svoga muà kneza Ivana Konstantinovi~a Romanova u izgnanstvu do Alapajevska, u dana{woj Sverdlovskoj oblasti, blizu Jekaterinburga, gde je on bio ubijen zajedno sa vi{e kneèva dinastije Romanov. - Knegiwa Jelena uspela je da izbegne sudbinu svog muà, kneza Ivana, i wegove mla|e bra}e, koje su zajedno sa ostalim ~lanovima carske porodice ìve bacile u rudnik u Alapajevsku. Jelena Petrovna je u~inila sve {to je bilo u wenoj mo}i da iz Rusije izvede i sve koji su je verno sluìli - od sobarice Johane, do S.N.Smirnova, upravnika wenog dvora, koga je uspela i da oslobodi iz zatvora - pi{e [evecova. Posle smrti muà kneza Ivana 1918. godine, knegiwa Jelena je preba~ena u Kremq. Naime, u oktobru 1918. godine {vedske diplomate su dobile dozvolu da prime Jeleninu zaovu sa wenom i Jeleninom decom. Srpska vlada je intervenisala sa dokazima da je Jelena srpska princeza dinastije Kara|or|evi}. Jelena je daqe ostala zarobqena, sve dok je nisu

prona{li norve{ki diplomati. Godine 1919. dobila je dozvolu da iz Moskve kao zarobqenica i kao srpska princeza otputuje sa decom za [vedsku. Preselila se sa decom u Nicu u Francuskoj gde je ostala do kraja ìvota. Nije se vi{e udavala. Jedno vreme nakon Prvog svetskog rata provela je i kod brata kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a u Kraqevini Jugoslaviji. Odlu~ila se da ìvi uz hotele i iznajmqene stanove u Nici. Odgajala je naj~e{}e prodajom svoje srpske imovine svoju decu. Pomagala je deci svoje zaove kwegiwe Tatjane Konstantinovne. @ivela je sasvim povu~eno, komuniciraju}i samo sa najbliìm. - Ni posle sveg toga knegiwa Jelena Petrovna Romanov nije prekidala veze sa otaxbinom, jer je u Srbiji imala osobe kojima je verovala. U Srbiji je bila pokroviteq ruskih prihvatili{ta, {kola, nau~nih ustanova, dru{tvenih organizacija.

Jelena Petrovna je i materijalno pomagala mnogobrojnim posetiocima, daju}i svoja li~na sredstva, ona koja su joj pripadala kao srpskoj princezi. I to je ~inila sve dok je imala mogu}nosti. Tako je ova Srpkiwa, kao Ruskiwa osvetlala obraz i Srbiji, i carskoj Rusiji - utvrdila je istori~arka Galina [evcova.

POSLEDWI ROMANOV JE GLUMAC U Kanu je knegiwa Jelena Petrovna pre`ivela godine progona porodice Kara|or|evi} iza Drugog svetskog rata. Umrla je u Francuskoj 1962. godine ne videv{i Crnu Gori i Srbiju.

Srpska velika knegiwa je ruskom velikom knezu Ivanu Konstantinovi~u Romanovu, rodila je sina Vcevoloda Ivanovi~a Romanova 1914. i }erku Jekatarinu Ivanovi~ Romanovu 1915. Oni su bili po mu{koj liniji pra-praunuci ruskog cara Nikolaja. I unuci kraqe Petra Prvog Kara|or|evi}a. Bili su, dakle, u rodbinskim vezama sa crnogorskom dinastijom kraqa Nikole Petrovi}a, ~ija }erka Zorka Kara|or|evi} im je bila baba. I sa srpskom dinastijom kraqa Petra Kara|or|evi}a, jer im je kraq Aleksandar Kara|or|evi} bio ujak. Ro|aci su im bili kraqevi Italije i kraqica Jelena Savojska kao tetka.

Princ Vcevolod Ivanovi~ Romanov je ro|en u carskoj palati u Sant Petersburgu. Imao je titulu kneza. Posledwi mu{ki ~lan ruske porodice Romanov ro|en u carskoj Rusiji.

Kada je izbegao iz ruske revolucije nakon {to je proveo nekoliko nedeqa u kraqevskoj palati u Stokholmu, porodica se preselila u mali bawski grad u [vedskoj. Tamo se 1919. godine Vcevolod ponovo sjedinio sa svojom majkom Jelenom. Narednih nekoliko godina `iveli su u Parizu, a zatim u Beogradu sa Vsevolodovim dedom po majci, kraqom Petrom Prvim. Nakon dedine smrti 1921. godine, Vsevolodov

ujak i kraq Aleksandar Kara|or|evi} kupio je wegovoj porodici vilu u Sen @an Kap Ferau na jugu Francuske. Nakon nekog vremena Jelena i deca su se nastanili u Engleskoj. Princ Vsevolod se {kolovao u Itonu i Oksfordu. Posledwi Romanov, knez srpskog porekla Vsevolod Ivanovi~ u oktobru 1933. operisan je zbog upale slepog creva u londonskom sanatorijumu. Knez je pose}ivao visoke engleske dru{tvene krugove. Godine 1939. oènio se ledi Meri Ligon iz Madresfild Korta. Razveli su se 1956. godine. U martu 1956. godine, knez Vsevolod se oènio svojom qubavnicom, ma|arskom plemkiwom Emilijom de Gostowi (Budimpe{ta 1914. - Monte Karlo 1993.). Emiliji je dodelio titulu princeze Romanovske. Nisu imali od ~ega da ìve, pa je knez u martu 1957. godine prodao neke stare slike kod Kristija, ukqu~uju}i portret cara Pavla, velikog kneza Konstantina i cara Aleksandra I I ovaj drugi brak kneza Vsevoloda zavr{io se razvodom u februaru 1961. godine. Ponovo se oènio, ovog puta sa Vali Knust (London, 1930 - [erborn 10. jul 2012), koja je nazvana princezom Romanovskom. U tri braka knez Romanov nije imao dece. U junu 1970. godine, Vsevolod je operisan u Londonu, {to je ozna~ilo po~etak duge i bolne borbe sa rakom. Umro je u Londonu 18. juna 1973. godine. Wegova sahrana odràna je nedequ dana kasnije u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Kensingtonu. Me|u prisutnima su bili knez Pavle od Jugoslavije i knez Vasilij Aleksandrovi~. Sahrawen je na grobqu Ganersberi u Londonu. Smr}u kneza Vsevoloda, mu{ka linija Konstantinovi~eve grane porodice Romanov je izumrla. Princeza Jekatarina Ivanovi~ Romanova je bila udata za diplomatu Nobila di Vilaforesta. ]erka Jekatarina bila je ina~e ènski posledwi ~lan porodice Romanov koja je ro|ena u carskoj Rusiji. Od 1937. do 1945. godine ìvela je kod maj~ine tetke, italijanske kraqice Jelene Savojske. Tamo se i udala za italijanskog diplomatu Nobila Farasa di Vilaforesta (1909-1970). Imali su troje dece: Nikoleta, Fiametu i \ovanija. Posledwi Romanov srpskog porekla po majci princeza Jekatarina Ivanovi~ preminula je 2007. godine. Nikada za ìvota ova ruska princeza nije govorila o nestalom blagu, zlatu, srebru, umetni~kim slikama i kulturnoj ba{ini porodice Romanov. Tvrdilo se da je to bogatsvo izneseno iz carske Rusije i sakriveno negde u Evropi. Ruska princeza srpskog porekla po majci Jeleni nikada nije govorila, jer nije verovala u ovu svetsku teroiju zavere. Svoje krvne veze sa ruskom dinastijom Romanovi imali su kraqica Marija Kara|or|evi}, wen sin kraq Petar Drugi Kara|or|evi}, koji je oènio gr~ku princezu Aleksandru u ~ijoj porodici su preci Romanovi, potom prestolonaslednik Aleksandar Tre}i Kara|or|evi} i knegiwa Olga Kara|or|evi} i wena deca, knegiwa Jelisaveta i knez Aleksandar. - Ovi srpski ~lanovi dinastije Kara|or|evi} su Romanovi srpske krvi. Po Zakonu o nasle|ivawu imperatora Pavla Prvog legitimni pretendenti na Ruski imperatorski presto su svi ~lanovi srpskog Kraqevskog Doma. Za wih nema ograni~ewa, jer su pravoslavni, za razliku od potomaka Romanovih u drugim nepravoslavnim vladarskim dinastijama, jer ruski zakon o nasle|ivawu propisuje da naslednik Ruskog imperatorskog prestola mora da bude ro|en od pravoslavnih roditeqa, i sam da bude pravoslavan - zakqu~uje Radmila Vojinovi}, istori~ar iz Moskve. (Kraj)

\enova - rodni grad Kolumba, Paganinija, Vespu}ija...

Moramo da nau~imo prvu lekciju - u \enovi je starogradsko podru~je toliko veliko i nudi toliko skrivenih bisera da bi ~ovek morao da zastajkuje na svakom }o{ku.

Samo hodamo gradom. Za|emo dubqe u gradsko jezgro i ve} smo kod katedrale posve}ena Svetom Lorencu - pravoslavna crkva ga tako|e slavi kao Arhi|akona Lavrentija koji je stradao u Rimu pod carom Valerijanom.

Crkva je zapo~ela svoj `ivot jo{ u 12. veku, zavr{ena je tek nekoliko stotina godina kasnije, pa je `ivi uxbenik smene umetni~kih epoha. Posebno impresioniraju kombinacije crnog i belog materijala. I jedan ba{ simpati~an lav.

Qudi idu na posao, sa nogu piju espreso - taj italijanski obi~aj ima prost razlog, ako sedne{ za sto, napitak je skupqi. Uli~ni trgovci sortiraju svoju robu. Ligurska verzija italijanskog sa svih strana plete akusti~nu mre`u. I vi osetite da ste na pravom mestu, da ne biste hteli da budete nigde osim ovde. [arm stare gospo|e \enove po~iwe da deluje.

DU@D I PAGANINI

Lagana {etwa nas vodi na obli`wi Mateotijev trg. Tamo je sme{tena Du`dova palata, sagra|ena u 13. veku. Du`d je u Republici \enovi bio neka vrsta izbornog vojvode, a biran je u uskom krugu najmo}nijih porodica. Ovo je vekovima bila centrala najsna`nije mediteranske pomorske sile. A potom, skoro dva veka, i najve}e evropske bankarske sile.

Danas je to kulturni centar. U blizini je i Isusova crkva. Wen oltar krasi jedna Rubensova slika. Unutra{wost pokazuje sav sjaj barokne \enove. Ispred crkve seqaci nude svoju robu. Kobasice, sir i - pesto |enoveze. Zeleni preliv za testeninu obi~no vi|amo u teglicama, po samoposlugama. A ovde je on proizvod doma}e radinosti.

Iza Du`dove palate je jedan od najzna~ajnijih gradskih trgova, nazvan po Rafaelu de Ferariju, mo}nom aristokrati iz 19. veka. Na trgu su berza, reprezentativne gra|evine, banke. Ispred pro~eqa opere nazvane po vladaru Karlu Feliksu od Sardinije italijanski nacionalni junak Garibaldi na kowu pokazuje pravac. Gra|evina je nastala prvom polovinom 19. veka i razvila se u jednu od najva`nijih muzi~kih ku}a Italije. \enova ima mo}nu muzi~ku tradiciju. I to ne samo onu klasi~nu. Poznate su pesme nastajale u gradskoj luci. Bez instrumentalne pratwe pevali su ih lu~ki radnici, daju}i odu{ka svojim napa}enim du{ama i telima. Taj na~in pevawa zvani tralalero do dana dana{weg postoji u lu~koj ~etvrti. Ali za \enovu je vezano i jedno od najslavnijih imena svetske istorije muzike - violinista, gitarista, kompozitor Nikolo Paganini. Ro|en je u \enovi oktobra 1782. Jo{ kao dete je umeo da izmami iz violine zvuke koje savremenici nikada nisu ~uli. Johan Volfgang Gete je prisustvovao wegovom koncertu. Bio je svestan da Paganinija prati glas „|avoqeg violiniste“. Gete je ostavio zapis o pozitivnom rezultatu demonske energije kod Paganinija: „To se me|u umetnicima pojavquje vi{e me|u muzi~arima nego me|u slikarima. Kod Paganinija se pokazuje u veoma velikoj meri, ~ime on i proizvodi tako veliko dejstvo“. Stojimo pred statuom verovatno naj~uvenijeg violiniste otkako je ~ovek uzeo gudalo u ruke. Wegov rodni grad ga se setio i postavio ovaj spomenik naspram ulaza u operu. Ipak, ta ku}a se zove po vladaru, a muzi~aru je pripala samo skulptura. Kada na{ svet bude obrnuo te stvari, bi}e nam boqe.

Galerija Macini, nazvana po idejnom tvorcu italijanskog ujediwewa, nalazi se samo nekoliko koraka daqe. Ulazimo u wu i preplavi nas sjaj kakav imaju pasa`i u Parizu ili Milanu. To nije slu~ajno. Pre

vek i po \enovqani su imali na umu upravo bogate pasaè iz tih gradova kada su odlu~ili da izgrade ne{to sli~no. Sude}i po kafeima, kwiàrama; barovima i restoranima u nizu, poduhvat im se isplatio. Liberti stil, ameri~ko-italijanska varijanta secesije, ovde sve do danas deluje sveè.

Lik Janusa, rimskog boga po~etka i kraja, smestio se sa svoja dva lica visoko iznad nas, na velike lustere. \enova ga smatra svojim simbolom. Svi jezici sveta koji su preuzeli latinske nazive meseci ovekove~ili su Janusovo ime u nazivu meseca januara. KOLUMBOVA SLAVA

Udaqavamo se od Galerije. Najpre prolazimo pored mo}ne sredwovekovne kapije koja sa dva torwa podse}a gde je bila granica grada - Porta soprana. To je bila jedna od tri gradske kapije. Odmah pored we nalazi se jedna ku}a koju opsedaju turisti. Nije od nekog arhitektonskog zna~aja, ali istorijski je izuzetno vredna. Ako je ta~no ono {to \enova tvrdi - da je u toj ku}i odrastao ~ovek koji je u ime {panskog kraqa, ali sa novcem |enovqanskih bankara, prona{ao do tada nepoznati kontinent.

Kristifor Kolumbo je ro|en 1452. u \enovi. U ovoj ku}i, je ìveo od svoje tre}e godine i tu proveo 15 godina ìvota. Ranije generacije nisu imale puno smisla za istoriju, pa su od ku}e, koja je bila mnogo ve}a, ostali prizemqe i sprat obrasli br{qenom. Sada je tu muzej koji podse}a na najslavnijeg moreplovca kojeg je \enova dala - a dala ih je mnogo. Kolumbo do kraja ìvota nije znao da je otkrio novi kontinent, misle}i da je prona{ao vodeni put za Indiju. ôvek koji je ro|en samo dve godine posle wega u Firenci, a naxiveo ga je {est godina, shvatio je to prvi - Amerigo Vespu}i. Po wemu je Amerika dobila ime. „E, moj Kolumbo“, pomislim. „Kolumbija bi bio lep{i naziv za taj kontinent”.

SVETIONIK I PALATE

Slede}eg dana odlu~ili smo da prepe{a~imo dve zna~ajne ulice - Via Garibaldi i Via Balbi. Renesansne palate u nizu naprosto izazivaju ~u|ewe. Koliko oblikotvornog sklada, iza kojeg stoje resursi - novac i estetska voqa. Generacije koje su ovo gradile zadu`ile su potomke.

To je odmah jasno, ~im stupite u Garibaldijevu. Obilazak svih palata uzeo bi dane, pa i nedeqe. U Gradskoj ku}i koja je sme{tena u renesansnu gra|evinu posetioci mogu da se dive izbliza. Samo nabrajawe svih palata bilo bi poprili~no zamorno. A svaka ima svoju jedinstvenu pri~u. U Via Balbi zastajemo u jednom kafeu naspram univerziteta da popijemo ne{to i predahnemo u hladu. Dan je vreo.

Internet sve zna pa i koliko je star Univerzitet \enova. Papskom bulom osnovan je 1471. Wegova istorija pratila je uspon \enove. Ali to je samo datum kada je ozvani~eno postoje}e stawe. U gradu su ve} u 13. veku postojale pravna, medicinska, teolo{ka i umetni~ka akademija. Sa jednog vidikovca u odnegovanom vrtu vidi se najprepoznatqiviji simbol \enove - svetionik.

Wegov prethodnik je na istom mestu stajao jo{ od 12. veka. Posle o{te}ewa i ru{ewa u ratovima, obnovqen je u ovoj formi u 16. veku. \enova ima dva fudbalska kluba. I oni imaju neku vrstu „ve~itog derbija“. Wega sportski novinari u Italiji zovu „derbi pod laternom“, dakle pod svetionikom.

Katedrala u \enovi

Du`dova palata

Statua Paganinija

Statua Garibaldija ispred Opere

Ku}a u kojoj je `iveo Kristifor Kolumbo

Kod nas, naime, nikada ni{ta nije normalno kao kod ostalog sveta. Evo, na primer, slu{ao sam najmawe dve-tri godine kako Beogra|ani kukaju {to se klima promenila i {to vi{e zima nije zima, a leto leto, i kako nema prelaznih perioda, nego pravo iz majica u xempere!

Stari Beogra|ani se sa nostalgijom se}aju nekada{wih snegova, koji bi toliko napadali da se i{lo kroz prave bele tunele. Pri tom zaboravqaju da su u to vreme bili mali i da su sne`ni zidovi bili vi{i od wih. Ali, svejedno! Evo, sad kada najzad pada sneg, nastade prava panika; saobra}aj u kolapsu, kao da su u pitawu sne`ne lavine, a ne svega tridesetak centimetara snega; lede se vodovodne cevi, a spikeri sa lokalnih radio-stanica upozoravaju Beogra|ane da ne izlaze napoqe bez preke potrebe. Jednom re~ju - katastrofa!

Klinike pune onih {to su polomili noge na ledu ili onih drugi, kojima su ledenice sa krova pale na glavu. Gradske komunalne slu`be zaprepa{}ene i zate~ene snegom u februaru koga niko nije o~ekivao, svi kukaju kako im je hladno i kako }e se posmrzavati do prole}a. Kod nas postoji ~ak i jedno selo, zove se [avnik, koje je svake godine zatrpano smetovima i odse~eno od sveta da bi

MOMO KAPOR:

Normalnost `ivqewa

voditeqi televizijskog dnevnika imali ~im da po~nu najva`nije vesti. Srbi sede ispred ekrana i ogovaraju sopstvenu zemqu. Neki, koji su bili u [vajcarskoj i

JAROSLAV KOMBIQ:

Sujeta

Nema~koj, za`areno govore kako su tamo i usred najve}ih zima putevi ~isti kao da imaju podno grejawe, a vidite, kako je kod nas! - zakqu~uju, zaboravqaju}i da

[to ~ovek mo`e da prevari sebe, to ne mo`e niko.

Du{an Kova~evi}

Imao sam prijateqa s kojim sam se dugo godina dru`io. Znali smo se jo{ od moma~kih dana. Kasnije, kad smo zasnovali porodice, pose}ivali smo se uzajamno i, kako se to ka`e, postali ku}ni prijateqi.

Elem, moj prijateq je jako voleo ène. Uostalom, koji mu{karac ih ne voli, samo {to ve}ina ostaje sa volewem na distancu… U svakom slu~aju - u diskreciji. Ali, on je sebi dodelio privilegiju da to bude javno. Svi su znali za wegovu vezu sa Gordanom, pa ~ak ni od supruge to nije krio. Naprotiv, otvoreno je pred wom govorio o svim pojedinostima u wihovoj vezi. A supruga je, za mene neshvatqivo, sve to trpela. Najblaè re~eno, krajwe neuobi~ejeni odnosi. I trajalo je to, sa ponekom trzavicom, izvestan broj godina, a onda je do{ao dan, za koji je on verovao da ne moè do}i nikada, kada mu je prijateqica, ta~nije re~eno {valerka, okrenula le|a. Naravno, to se brzo pro~ulo, a ni on to nije krio, pa su neki wegovi poznanici govorili da je dobio korpu, da ga je Goca otka~ila, {utnula, otpisala i tome sli~no. Kao dobar drug i prijateq, smatrao sam da moram oti}i do

wega i posavetovati ga da se pomiri sa zavr{etkom avanture, te da se kona~no posveti porodici, tim pre {to je bila vi{e nego tolerantna u odnosu na wegovo pona{awe. Ali sujeta je ~udo, uz to poduprta egocentri~no{}u, kojom je bio obilno obdaren, pa na{ razgovor nije i{ao onim tokom kako sam `eleo i planirao:

- Kona~no, prijatequ, sad kad ste ti i Gordana raskinuli, mo`emo da se dru`imo kao qudi.

- A ne, nismo raskinuli! To ona misli da smo raskinuli. Ja jo{ nisam rekao svoje.

- Dobro de, niste raskinuli, ali ona vi{e ne `eli da se vi|ate, ili, na{ki re~eno, otka~ila te. Zna~i, zavesa je spu{tena. Svr{en ~in.

- Svr{en ~in je kad ja wu otka~im.

- Da, otka~io bi ti wu, da nije otka~ila ona tebe! Zakqu~ak je jednostavan: mora{ prvo da se ponovo prika~i{, da bi mogao da je otka~i{. A ona je dovoqno pametna - pa to vi{e ne}e.

- Ti mene zajebava{! Jesi li ti moj ili wen prijateq?

- Da ti nisam prijateq, ne bih ti to otvoreno govorio, nego bih te sa`aqevao kao neki tvoji prijateqi, koji ti se iza le|a smeju.

- Ne zna{ ti koliko mi je te{ko. Ja patim…

- Pati{ jer si narcisoidan!

Povre|ena ti je sujeta i to te razjeda.

- To te moja `ena nagovorila… Kao da wu slu{am.

- Dovoqno dobro me poznaje{ i zna{ da nisam podlo`an tu|em uticaju.

- Pa kako me onda ne razume{? Ve} sam ti pri~ao da ne}e ni na telefon da se javi, ni na imejl poruke da odgovori, ni vrata, kad joj donesem poklone i veliki buket najskupqeg cve}a, ne}e da otvori…

- To {to ti je te{ko da prihvati{ raskid mogu da razumem. Ali, to {to to ne prihvata{ kao svr{en ~in, to samo govori da si sujetan i da si opsednut samim sobom, kao da niko drugi nema briga i problema osim tebe. Uzmimo samo to da smo ne samo drugovi, ve} i ku}ni prijateqi, a reci mi kada smo razgovarali o meni, o mojim brigama, o tome da li mene ne{to ti{ti? Uvek si ti tema razgovora. I, jo{ mnogo gore od toga, jedina tema svakog razgovora, s kojom po~iwemo i zavr{avamo dru`ewe, je tvoja biv{a {valerka…

- Nije {valerka, ve} qubavnica, i nije biv{a, jer ja s wom jo{ nisam zavr{io…

Shvatio sam da bi svaki daqi razgovor bio besmislen, pa sam odlu~io da je najboqe da na neko vreme, dok ne re{i taj svoj problem sam sa sobom, napravimo pauzu u dru`ewu…

[vajcarsku nije pravio wihov deda, nego {vajcarski. Onda do~ekamo nekako leto, kad ono vru}ine - dva meseca ni kapi ki{e, tako|e katastrofa. Su{a }e nam uni{titi sve `ivo, ovo je potpuno nenormalno! E onda po~nu ki{e, ali to nisu one ki{e {to padaju po normalnim zemqama, nego na{e, srpske. To nije ki{a, nego elementarna katastrofa, op{ti potop. Seqaci sede na dimwacima svojih ku}a, deca se br~kaju po pli}acima, a krave plivaju le|no sa sve ~etiri noge uvis. ^udo.

Isto tako je bilo i u socijalizmu za vreme koga smo ~eznuli za kapitalizmom, pa da malo i mi ìvimo kao ostali svet. Ali, |avola, kad nam do|e dugo sawani kapitalizam, to ni izbliza nije bilo ono {to smo o~ekivali. Bitange se obogati{e preko no}i, a po ulicama zapo~e pucwava kao u filmovima o îkagu iz dvadesetih. Nove gazde pokupova{e sve ìvo i pootpu{ta{e pola zemqe: jednom re~ju - katastrofa! „Do|u vremena - pisao je Ivo Andri}kad pametni za}ute, budale progovore, a fukara se obogati.” Ima li i{ta ta~nije od toga? Jednom re~ju, emisija Traìli ste, gledajte!

Ili {to re~e jedan: „Da pro|e i ova demokratija, pa da `ivimo ko qudi!”

SVETOZAR JOVANOVI]:

Ne se}am se

Se}am se da je bila jako uporna da se upoznamo. Ja ba{ i nisam bio tih dana raspolo`en za nova poznanstva. Neki od prijateqa su onako, usput, pitali da li je znam. Hajde, upozna}u vas. Na kraju sam ipak pristao. Prvi utisak je bio da je jako simpati~na, ali da se ujedno mnogo razlikuje od ostalih devojaka. Se}am se svih tih detaqa, ali se ne se}am wenog imena. Nije htela da {etamo ili da budemo u dru{tvu s nekim drugim, ve} smo ~esto sedeli u parku. Obi~no bi sela na naslon a ja sam stajao kraj we. Pri~aj mi o… Uvek je imala neku novu temu o ~emu da pri~am. Gledala me je pravo u o~i i slu{ala vrlo pa`qivo.

Se}am se da je samo povremeno blagim pokretom lica odavala pa`qivog slu{aoca. Ipak ne mogu da se setim wenog imena. Retko kad je ona ne{to pri~ala. ^ak i na moje uporno insistirawe nisam uspeo da je nateram da ona pri~a. A onda bi u trenutku uzela moje ruke, pogledala me svojim krupnim o~ima i stavila ih na svoja gola kolena. Za{to si stao, nastavi da pri~a{.

Se}am se da je stanovala u nekoj zgradi koja je imala oznaku B i neki broj. Do|i kod mene, vodim te na jedno posebno mesto. Dobro, do{ao sam i to posebno mesto je bio ravan krov na wenoj zgradi. Peli smo se stepenicama, nismo palili svetlo. Se}am se neba prepunog zvezda, wenog mladog, ~vrstog tela, so~nih ustiju, ali se ne se}am wenog imena. Morali smo da se vratimo dole pre dolaska wenog oca s posla. De{avalo se da on ipak stigne pre nas, pa smo stajali u mraku dok on ne u|e. A onda lagani poqubac i brzo u stan. Kada sam je vodio u svoj stan, ona je obi~no sedela na foteqi a ja sam le`ao na tepihu. Pri~aj mi o tome kako vodi{ qubav s drugim devojkama. OK, pri~a}u ti, ali je mo`da boqe da ti poka`em. Nasme{ila se. Stvarno se se}am svih tih detaqa, ali mi nije jasno kako ne mogu da se setim wenog imena.

Potro{wa struje u Srbiji bele`i rekorde zbog velikih vru}ina, da li je sistem stabilan?

Tropske vreline zna~ajno su pove}ale potro{wu struje, a tome je najvi{e doprinelo hla|ewe prostorija klima-ure|ajima.

Glavni dispe~er Elektromre`a Srbije Dragan Raki} naveo je da je ove godine toplotni talas po~eo ne{to ranije, {to je dovelo do pove}awa potro{we struje. Istakao je da je u posledwih dvadesetak dana zabele`eno pove}awe na dnevnom nivou od oko 15 do 20 procenata u odnosu na isti period pro{le godine.

„Sada bele`imo nekih 92 do 95 gigavat-~asova na dnevnom nivou potro{we, a 26. juna smo postigli maksimum potro{we na dnevnom nivou - 98,5 gigavat-~asova. To jo{ uvek nije maksimum koji smo postigli pro{le godine, 17. jula mi smo postigli apsolutni rekord {to se ti~e leta 105,8 gigavat-~asova na dnevnom nivou“, rekao je Raki} za RTS.

On je naveo da se najvi{e struje tro{i na podru~ju velikih gradova - Beograda, Novog Sada i Ni{a, kao i da qudi zbog visokih temperatura i tokom no}i ne iskqu~uju klima-ure|aje kod ku}e, ali i na poslu.

Govore}i o snabdevawu elektri~nom energi-

jom, Raki} je istakao da je situacija stabilna, a da hidrolo{ka situacija nepovoqno uti~e na proizvodwu struje iz hidroelektrana, ali da nema problema u proizvodwi.

„Dobar deo Evrope pogo|en je ovim su{nim talasom. Proizvodwa iz hidropotencijala je ne{to ni`a, ali to svakako uti~e i na proizvodwu iz termoblokova koji koriste vodu za hla|ewe”, naveo je Raki}.

Letos su ~etiri zemqe regiona ostale bez struje, a u aprilu je ne{to sli~no zadesilo [paniju i Portugaliju. Raki} je rekao da je nadzor neprekidan, kao i da se konstantno radi na tome da se pouzdanost sistema odr`i na visokom nivou.

Istakao je da najvi{e struje u Evropi uvozi Italija, a najve}i izvoznici su Francuska i Nema~ka. U ^e{koj je u petak oko 30 odsto potro{a~a ostalo bez napajawa strujom. Kako Raki} obja{wava, uzrok nestanka struje je ispad dalekovoda {to je dovelo do ispada dela proizvodwe, a sve je u funkciju vra}eno za oko pet sati.

Raki} je poru~io da su spremni i na oluje i druge nepogode koje obi~no uslede nakon dugotrajnog perioda visokih temperatura.

„Elektromre`e Srbije, generalno, ne samo za ove situacije, pripremaju se za takve situacije. Imamo havarijske stubove, pripravne ekipe kada je crveni meteo-alarm. Svakako, te situacije se de{avaju na terenu, potrebno je da qudi stignu do terena, da se dopremi oprema i to traje neko vreme”, naveo je Raki}.

Napomenuo je da su u svakodnevnom kontaktu sa EPS-om i sa evropskom mre`om sa kojom dogovaraju akcije na dnevnom nivou i razmewuju informacije.

„Iz evropske mre`e trenutno nema upozorewa. Sistem je stabilan, a svakako prilikom ovakvih toplih talasa zajedni~ki koordini{emo aktivnosti kako bi sistem bio na visokom nivou i stabilno radio”, objasnio je Dragan Raki}.

ZA KOGA U SRBIJI IMA NAJVI[E POSLA

^ista~ice tra`enije od programera

Prema podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (NSZ), poslodavci su u maju tra`ili 14.390 radnika, a najtra`eniji su bili ~ista~i prostorija

Poslodavci u Srbiji su u maju, prema podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (NSZ), tra`ili 14.390 radnika, a najtra`eniji su bili ~ista~i prostorija, odnosno hotela, kancelarija, toaleta za koje je ogla{eno 556 slobodnih radnih mesta.

Programeri „jure” prosek od 300.000 dinara: Ve}ina zaposlenih radi za tu platu ~etiri meseca

Programeri kao jedno od najtra`enijih zanimawa u Srbiji, u maju su se na{li na drugom mestu, po{to su poslodavci tra`ili 555 radnika ove struke.

Na listi pet najtra`enijih bili su i tradicionalno tra`eni magacioneri sa 492 ponu|ena radna mesta, zatim radnici obezbe|ewa sa 468 i zidari sa 345 ponude za posao.

Slede gra|evinski radnici i to tesari za koje je u maju raspisano 349 oglasa za posao, manuelni radnici za visokogradwu - 303 i armira~i - 246.

Tra`eni su i prodavci, pomo}ni radnici u kuhiwi, manuelni radnici u niskogradwi, prehrambenoj industriji, konobari.

Na drugoj strani liste gde su zanimawa za kojima je u maju tra`eno mawe od 10 radnika, izme|u ostalih su advokati, nastavnici engleskog jezika, muzi~ke kulture, fizike kao i socijalni radnici, veterinari, stomatolozi i ra~unovo|e.

Gledano po regionima, od 14.390 prijavqenih potreba za radnicima u Srbiji, najve}i broj se odnosio na Beograd - 7.192, zatim Vojvodinu - 3.359, [umadiju i Zapadnu Srbiju - 2.187 a najmawe na Ju`nu i Isto~nu Srbiju - 1.391.

[irom Srbije buknulo 620 po`ara, {estoro povre|eno, vanredno u Boru i Kur{umliji, ponegde bez struje

U Srbiji je registrovano 620 po`ara na otvorenom prostoru, prilikom ~ega nije bilo smrtno stradalih, ali su povrede zadobili dva vatrogasca-spasioca i ~etiri gra|anina, saop{tio je MUP. Privremeno bez struje delovi zapadne Srbije, Ni{a i Kragujevca zbog po`ara. U Boru i Kur{umliji uvedena je vanredna situacija.

„Na ga{ewu poàra angaòvane su sve raspoloìve qudske i tehni~ke snage Sektora za vanredne situacije, kao i Helikopterska jedinica”, navodi se u saop{tewu.

Iz MUP-a pozivaju gra|ane da budu oprezni i pona{aju se odgovorno u narednom periodu, kako bi se umawio rizik od izazivawa poàra, s obzirom na to da je qudski faktor jedan od naj~e{}ih uzroka wihovog nastanka. Ozbiqnost situacije potvr|uje i na~elnik Sektora za vanredne situacije Luka âu{i}, koji se nalazi na terenu u Kragujevcu, gde je aktivno 12 poàra, a bilo ih je tokom jutra vi{e od 140.

„Izuzetno je te{ka situacija na teritoriji ~itave na{e zemqe, najteè u [umadijskom okrugu, tri osobe su ovde povre|ene. Svi kapaciteti su ukqu~eni u ga{ewu poàru, situacija je kompleksa. Nema mesta u Srbiji gde se ne borimo sa vatrom”, rekao je âu{i} za RTS. Situacija na teritoriji [umadijskog okruga je izuzetno kriti~na, gde je tokom dana bilo poàra u gotovo svim op{tinama - u Kni}u, Aran|elovcu, Topoli, Ra~i, saop{tio je Grad Kragujevac.

Najteà situacija je u Desimirovcu i Cerovcu kod Kragujevca, gde je vatra zahvatila stambene objekte i halu za preradu peleta, dok postoji ozbiqan rizik od eksplozije gasnih rezervoara. U pomo} su stigle i vatrogasne ekipe iz Beograda, Smedereva i Poàrevca. U ga{ewu poàra, u~estvuje i helikopter. Zatvoren je saobra}aj na putu Kragujevac-Topola.

Veliki po`ar izbio je i u prokupa~kom selu Merovcu, gde gore ku}e i stotine hektara poqoprivrednih kultura, kao i u kraqeva~kom selu Lazac.

Na teritoriji Grada Bora uvedena je vanredna situacija zbog ekstremno visokih temperatura i {irewa po`ara na vi{e lokacija, saop{teno je na zvani~noj stranici tog grada na dru{tvenim mre`ama.

U objavi se navodi da je najve}i po`ar trenutno aktivan u Krivequ, u nasequ Bawica, gde vatrena stihija gori na povr{ini od oko 100 hektara.

Osim Kriveqa, po`ari su izbili i na vi{e ta~aka: stari zlotski put, Pirotsko naseqe prema Borskom jezeru, Brestovac, Brestova~ka bawa kod Hajdu~ke ~esme, kao i podru~ja Slatine, Dubrave i Beqevine kod Zlota.

Na terenu su sve raspolo`ive vatrogasne jedinice, uz pomo} radnih ma{ina kompanije Zi|in, ekipa javnih preduze}a, kao i volontera.

Kako se isti~e, vetroviti uslovi dodatno ote`avaju

ga{ewe, a zbog istovremenih po`ara {irom Srbije, nema mogu}nosti za pomo} iz drugih gradova. Zbog ekstremno visokih temperatura i jakog vetra, {irom Toplice izbijaju brojni po`ari. Vatra je zahvatila hiqade hektara rastiwa, poqoprivrednih kultura, vo}waka i {uma, a prema prvim podacima sa terena, izgorele su i desetine stambenih i pomo}nih objekata u vi{e sela.

Vojska Srbije je na molbu Ministarstva unutra{wih poslova i lokalnih samouprava hitno anga`ovala helikopter, vatrogasna vozila, auto-cisterne za vodu i potrebno qudstvo na ga{ewu po`ara koji su izbili na desetak lokacija {irom Srbije.

Kako je saop{teno iz Ministarstva odbrane, usled izrazito nepovoqnih vremenskih uslova vatra se otela kontroli u okolini Kragujevca, Prokupqa, na planini Tari kao i u op{tinama Gorwi Milanovac, Kur{umlija, Vaqevo, Kni}, Veliko Gradi{te i Bujanovac.

Specijalizovani helikopter anga`ovan je na ga{ewu po`ara kod Prokupqa, dok su na ostali efektivi raspore|eni na zadacima ga{ewa {irom Srbije.

Udru`enim naporima sa snagama vatrogasno-spasila~kih jedinica MUP-a i drugim nadle`nim civilnim strukturama, pripadnici Vojske uspeli su da lokalizuju po`are na Tari i u okolini Kur{umlije, dok se na ostalim lokacijama vatra i daqe intenzivno gasi.

Elektrodistribucija Srbije (EDS) iskqu~ila je danas na zahtev vatrogasaca jedan broj dalekovoda zbog velikog broja po`ara, tako da su pojedini korisnici na podru~ju zapadne Srbije, kao i Distributivnih podru~ja Kragujevac i Ni{ ostali bez napajawa elektri~nom energijom. Iz EDS isti~u da }e ekipe, po otklawawu opasnosti od po`ara, ponovo ukqu~iti navedene dalekovode i normalizovati napajawe.

Ve~ni mir izme|u Rusije i Kine sklopio - Sveti Sava

U~e{}e u proslavi tri veka Trojickosavska je na{ dug pred Bogom i Svetim Savom, ali i pred gra|anima Kjahte koji nas vole, jer znaju ko je osnovao wihov grad. Ovo je i na{a narodna, nacionalna stvar. Stvara se novi svet, kroz saradwu ~ija je osnova najve}i diplomatski uspeh u istoriji ~ove~anstva, uspeh jednog Srbina, Save Vladislavi}a Raguzinskog.

Ovo za Sputwik ka`e potomak Save Vladislavi}a, Branko Vukomanovi}, koji je na ~elu upravo osnovanog Me|unarodnog komiteta za obele`avawe 300 godina Kjahte:

„Ugovor ve~nog mira koji je tada uspostavqen izme|u Rusije i Kine je na~in kako treba razvijati me|unarodne odnose. Na toj proslavi o~ekuju predsednike Rusije, Kine i Mognolije, a mi se nadamo i predsedniku Srbije. Zaslu`ujemo svoje mesto tamo. I danas koristimo rezultate Savine misije, imamo odli~ne odnose sa Kinom“.

Na{ sagovornik se upravo vratio iz grada koji je danas na granici Ruske Federacije i Mongolije, jedinog grada u svetu koji je posve}en Svetom Savi. U jeku su pripreme za proslavu tri veka postojawa u junu 2027., po ukazu predsednika Putina. Vukomanovi} godinama istraùje ìvotni put svog pretka, otkrio je i mawe poznate detaqe ìvota ~oveka koji je ostvario wave}i uspeh u istoriji svetske

Spomenik

Savi

Vladislavi}u

Raguzinskom

u Rusiji, gradu Kjahti

Profesor dr Alek Kav~i}, osniva~ fondacije koja nosi wegovo ime, posetio je Gra~anicu i istoimeni manastir, u sklopu {ire humanitarne misije usmerene na unapre|ewe dostupnosti obrazovnih resursa za |ake.

Ova poseta predstavqa najnoviju fazu dugoro~ne inicijative kojom se {kolskim bibliotekama u srpskim sredinama doniraju uxbenici ali i prilika da ~uje iz prve ruke s kojim se sve problemima suo~avaju na terenu, navodi se u saop{tewu. Kav~i} je naveo da je 2.000 uxbenika uspe{no dodeqeno {kolskim bibliotekama na Kosovu i Metohiji u srpskim sredinama. Donacija je deo {ireg napora Fondacije Alek Kav~i} da se u~enicima {irom Srbije, ukqu~uju}i i najugro`enije regione, obezbede ravnopravni uslovi za u~ewe.

diplomatije. Povodom jubileja osnovao je Me|unarodni komitet u kome su stru~waci koji su na istom putu.

SABIRAWE GRADOVA

SAVE VLADISLAVI]A

Povodom velikog jubileja u toku je i formirawe Konferencije gradova kojom }e predsedavati Sremski Karlovci, grad koji je Vladislavi} podr`avao kao centar obrazovawa u politi~ki nezavidnom trenutku za Srbiju.

Konferenciju gradova ~ine mesta u kojima je Vladislavi} odradio va`an deo svoje diplomatske misije. Tu je Gacko u ~ijoj okolini je ro|en, Herceg Novi, Venecija u kojoj se o`enio, gde mu je Vivaldi posvetio operu, Rim gde je vodio pregovore sa papom, Sankt Peterburg, Moskva, Peking, Ulan Bator, grad Klinci, ali i danas milionski Omsk, koji je tako|e osnovan ukazom Save Vladislavi}a.

„On je bio na jako visokom poloàju u ruskoj imperiji, pre nego {to je progla{ena. Bio je desna ruka Petra Velikog. O tome govori ~iwenica da mu je prilikom krunisawa carice Katarine I, na ~iju je glavu poloèna prva kurna ruske imperije, to je u~inio li~no car u prisustvu patrijarha i savetnika na dvoru, krunu mu doneo upravo grof Sava Vladislavi}, zato {to je on grof ilirski. Car Petar, poznavaju~i na{u realnu istoriju, èleo je da to anti~ko plemstvo integri{e kroz taj simboli~an ~in, u krunu ruske imperije“, obja{wava Vukomanovi}.

GRAD SA BLAGOSLOVOM

DVA SVETITEQA

On dodaje da je dve i po godine trajala Vladislavi}eva misija pregovora sa Kinom, ~iji su detaqi, kako kaè, veli~anstveni. Nije èleo da u|e u Peking sa pratwom, dok mu ne obezbede sve~ani do~ek. I tako je {titio ~ast i interese ruske imperije. Kada je sve~ano u{ao u grad, na ve~eri ga je sluìo li~no kineski car, {to je presedan u istoriji te civilizacije.

„Da bi osnovao grad na granici sa tada{wom Kinom i da bi tamo podigao crkvu posve}enu Svetom Savi, on odlazi kod nadle`nog episkopa Ruske pravoslavne crkve Inokentija Irkutskog. I dobija blagoslov. Episkop je s vremenom postao veliki ruski svetiteq, tako da taj grad, pored toga {to na jedinstven na~in spaja ruski i srpski narod kroz dvojicu srpskih

mogli da u~e u istim uslovima kao wihovi vr{waci u ostatku Srbije“, izjavio je Kav~i}.

Potomak Save Vladislavi}a, Branko Vukomanovi} sa gra|anima Kjahte

Sava, Svetog i Savu Vladislavi}a, ima ne samo direktni nebeski blagoslov Svete Trojice, ve} i pokroviteqstvo dva svetiteqa, srpskog Svetog Save i ruskog Inokentija Irkutskog“.

I SRBI DA POMOGNU

OBNOVU HRAMA

Vukomanovi} dodaje da je grad zahvaquju}i svom strate{kom, trgovinskom zna~aju na Putu ~aja, a trgovalo se hiqadama roba, postao grad milionera. Bogati trgovci su svoju decu {kolovali i u tome podr`avali ostale gra|ane. Teojickosavsk je imao 20 milionera koji su i podizali velelepne hramove, bilo ih je {est, a Hram Hristovog Vaskrsewa imao je jedinstven oltar sa~iwen od kristala.

„Gra|ani sakupqaju sredstva i obnovili su dva hrama, vratili su i ovaj oltar uni{ten u bezumqu komunizma sa svime ostalim. Jedan od tih hramova, Saborni, posve}en Svetoj Trojici bio je napravqen nedaleko od prve drvene crkve koja je postojala, koju je sagradio li~no Sava Vladislavi}. Oni su po~etkom 19. veka napravili novu koja je dobila dodatni sprat. To je jedan veli~anstven hram, na`alost, potpuno je u ru{evinama“.

Na{ sagovornik dodaje da gra|ani sada imaju i podr{ku samog vrha ruske dr`ave, direktno iz Kremqa, povodom 300 godina tog unikatnog istorijskog grada.

„Bilo bi sramota i pred Bogom i pred Svetim Savom, i pred tim divnim qudima, da se mi ne ukqu~imo u ovu proslavu u punom kapacitetu, da se kao narod, dràva, pa i na{a crkva, ne ukqu~imo u obnovu tog hrama koji je i wemu posve}en. Dug nam je i da se pridruìmo lokalnoj inicijativi koju je poveo sve{tenik Oleg Matvejev koji kaè, bilo bi gre{no ne vratiti gradu wegovo bogom dano ime“.

@IVO SE]AWE NA SAVU RAGUZINSKOG

Vukomanovi} dodaje da grad koji je osnovao wegov predak, iako u wemu sada ne ìve milioneri, odi{e ve~nim mirom za koji se zalagao Sava Raguzinski. To je danas relativno mali pograni~ni grad sa qudima ~ija toplina du{e o~ara na prvi pogled, na prvi stisak ruke, osmeh. Oni se ìvo se}aju svog osniva~a. U gimnaziji imaju i Diplomatski klub Save Vladislavi}a, ~iji je Vukomanovi} po~asni predsednik. „I zbog surove klime Sibira, tamo se ~ovek zaista oslawa na ~oveka, tamo je prisutna kultura ~asti, dostojnosti, kultura qudi kakvi treba da budu. To je grad koji se iz svog veli~anstvenog istorijskog nasle|a vra}a se sebi. Obnovili su tek dva hrama, potebni su veliki resusrsi da bi se vratili na, kako kaù „bilo veli~je“. MIR KOME NI SANKCIJE NE MOGU NI[TA

Na kraju razgovora za Sputwik Vukomanovi} ka`e da je u ovom delu Ruske Federacije najlep{e posmatrati benefite mudrosti Save Vladislavi}a, wegove preporuke da se sa Kinom ne ratuje, ve} da se uspostavi ve~ni mir, u kome delimi~no i mi u`ivamo.

„Zato bih voleo da u Komitetu vidim i predsednika SANU, da vidim na{eg patrijarha, wegovu svetost, da vidim sve ministre na{e vlade, gradona~elnike. Mi danas koristimo te rezultate. Oni tamo imaju 300 godina mira i razvijawa dobrih odnosa. A sad sam na licu mesta mogao da se uverim kako zapadne sankcije ne funkcionu{u, upravo zahvaquju}i tome. U odli~nu saradwu izme|u Mongolije i Rusije. Mongoli, ina~e, pi{u }irilicom, verujem da to mnogi ne znaju“, zakqu~uje potomak Raguzinskog.

ZABLISTAO SAT NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI: Zavr{ena restauracija novosadskog Big Bena

Jedan od najpoznatijih simbola Novog Sada, ~uveni sat na Petrovaradinskoj tvr|avi, zasijao je u punom sjaju nakon uspe{no zavr{enih radova na wegovoj obnovi.

U sre|ivawe novosadskog Big Bena ulo`eno je 8,8 miliona dinara iz buxeta grada.

Toraw je dobio nov krov, sre|ena je unutra{wost, mehanizam i kazaqke sata, koje su, kao {to je bilo u originalu, kad je sat prvobitno postavqen, dobile pozlatu.

„Ve} ~etiri godine pravimo besplatne uxbenike koji su dostupni za preuzimawe na internetu u elektronskom formatu ili za poru~ivawe u {tampanom obliku po ceni tro{kova {tampe. Me|utim, za na{u decu na Kosovu idemo korak daqe –poklawamo {tampane primerke, kako bi

Barokni toraw izbrojao je 275 godina istorije na{eg grada na obali Dunava. Brinemo o nasle|u predaka da kao zave{tawe budu}ih generacija, jo{ mnogo vekova krasi bedeme najlep{eg utvr|ewa na Dunavu – Petrovaradinske tvr|ave. Fondacija „Alek Kav~i}“donirala 2.000 uxbenika u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji

Fondacija „Alek Kav~i}“ prepoznata je po svom otvorenom pristupu obrazovawu, s ciqem da svako dete, bez obzira na to gde `ivi, dobije jednake {anse za {kolovawe. ,,Sva deca zaslu`uju jednaku {ansu. To je na{a misija – obrazovawe kao osnovno pravo’’, zakqu~io je Kav~i}.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (8)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snovaSjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

PLES SA HARIZMATI^NIM PREDSEDNIKOM KENEDIJEM: Hauard je zahvaquju}i braku sa mnom, osvojio poziciju u dru{tvu kakvu nikada ranije nije imao

Amerika mi je pokazala neke stvari o kojima sam do tada znala vrlo malo ili ni{ta. Tamo sam prvi put nau~ila {ta je zdrava ishrana, kao i da se telo mo`e oblikovati ve`bawem. To su principi koje sam zauvek usvojila.

Istovremeno, ja koja sam sebe smatrala nezanimqivom i neprivla~nom, odjedanput sam postala atraktivna, ni mawe ni vi{e nego modnim fotografima koji rade za presti`ne ~asopise.

Prvi put je moje poreklo postalo va`no. Princeza bez zemqe u Evropi nije bila ni{ta, ali je u Americi taj aristokratski pedigre predstavqao pravo ~udo. Na{la sam se pred kamerom Dajane Arbus, Ri~arda Avedona, Ormona \iqija... majstora fotografije koji su slikali Liz Tejlor, Mariju Kalas, Xeki Kenedi i brojne filmske zvezde.

Imala sam ose}aj da sam glavna junakiwa neke bajke. Vrata ameri~kog visokog dru{tva su se odjednom {irom otvorila. Svi su hteli da ugoste onu frustriranu, debelu devoj~icu iz „Tjudor Hola“!

Kakav neverovatan obrt sudbine!

Hauard je, tako|e, a zahvaquju}i braku sa mnom, osvojio poziciju u dru{tvu kakvu nikada ranije nije imao. Ambiciozan ~ovek, on je bio ono {to u Americi nazivaju selfmejd men.

Visok, zgodan i plav, prototip ameri~kog zlatnog momka, dobio je stipendiju za {kolovawe kao vrstan pliva~ koji se pripremao i za Olimpijske igre 1940. Brzo je shvatio da treba investirati u modnu industriju i zaradio je velike pare lansiraju}i liniju ode}e za trudnice. Bilo je to ne{to {to pre wega niko nije prepoznao kao ozbiqan potencijal.

Rat ga je zaobi{ao zahvaquju}i tome {to je kao vrstan pliva~ obu~avao ameri~ku vojsku, naro~ito pripadnike mornarice, da plivaju. Strelovito se peo na dru{tvenoj lestvici, a `enidba sa mnom u~inila ga je dodatno zna~ajnim.

Princezi Jelisaveti ameri~ki predsednik

Xon Kenedi je rekao da je uva`avao kneza Pavla

Za Novu godinu 1961. pozvani smo na ve~eru kod ^arlija i Xejn Rajtsman, milionera bliskih Kenedijevima, koji su u to vreme predstavqali sam vrh ameri~kog krem dru{tva. Bili su prve kom{ije roditeqa Xona Kenedija u Palm Bi~u, a Xejn, tipi~na ameri~ka uspe{na `ena, jedan od najve}ih donatora Metropolitan muzeja, bila je bliska prijateqica @akline Kenedi.

Na ve~eru su bili pozvani i Kenedijevi. Bio je to moj prvi susret s harizmati~nim ameri~kim predsednikom. Op~iwena idejom o kraqevima i wihovim dvorovima, Xejn Rajtsman je smatrala da je logi~no da ja kao princeza sedim na toj ve~eri pored ameri~ke verzije princapredsednika Kenedija.

Kenedi je bio beskrajno {armantan. Wegova stvarna privla~nost nije bila u wegovoj pojavi ve} u neverovatnom znawu i lako}i s kojom je vodio razgovor. Bio je prva osoba koju sam srela izvan kruga moje porodice koja je tako mnogo znala o Jugoslaviji. Izvanredno je poznavao istoriju, wene aktere, umeo da objasni interese velikih

sila, karakter Balkana i wegovu poziciju. Znao je mnogo o dinastiji iz koje dolazim i pokazao izuzetno uva`avawe za mog oca. Na povratku nas je pozvao da predsedni~kim avionom „Air Force One“ letimo do Va{ingtona zajedno.

Uskoro je stigao poziv za veliku zabavu u Beloj ku}i, u februaru 1962.

Nosila sam jednostavnu crnu haqinu asimetri~nog kroja koja je imala samo jedan rukav.

Prisutne `ene su bile u mnogo skupocenijim toaletama, sa mnogo izuzetno vrednog nakita.

Bela ku}a se kupala u svetlosti rasko{nih lustera i zidnih svetiqki.

Dok sam plesala s predsednikom Kenedijem, on se u jednom trenutku izvinio, rekav{i da mora da telefonira. Kad se vratio, kazao mi je da je odobrio razmenu ruskog {pijuna Rudolfa Abela za ameri~kog pilota Garija Pauersa, koga su Sovjeti ne{to ranije oborili tokom izvi|awa iznad Sverdlovska (Jekaterinburga). Bila sam polaskana {to je tu informaciju podelio sa mnom. @ao mi je kad god pomi-

KATARINA I KRISTINA

U vreme kada je stigao poziv za veliku zabavu u Beloj ku}i, kod Xona i Xeki Kenedi, otkrila sam da sam ponovo trudna. Trudno}u sam izuzetno te{ko nosila. U trenucima kada je bio trezan, Hauard je insistirao da ostanemo u braku. Mesecima sam imala koprivwa~u. Jedne ve~eri popio je sedam martinija i samo {to nije pao na ulicu s terase na ~etrnaestom spratu.Kristina se rodila 27. decembra 1962. Za razliku od Katarine, Kristina je bila izuzetno nemirna beba i stalno je vri{tala. Katarina i Kristina su bile potpuno razli~ite od samog po~etka, pa sve do dana{weg dana. Stasale su do pred{kolskog uzrasta, pa smo ih poslali u uglednu Montesori {kolu. Iako se me|usobno nisu najboqe slagale, u {koli su obe briqirale.

slim na svog oca i to koliko je on bio konzervativan kada je u pitawu obrazovawe devojaka. Ro|en u 19. veku, smatrao je da devojkama nije potrebno fakultetsko obrazovawe i da nas samo treba udati za odgovaraju}eg mu{karca. U mom slu~aju taj odgovaraju}i mu{karac jo{ je morao da ima i odgovaraju}e poreklo. Pre nego {to je umro, otac mi je rekao da mi nikada nije oprostio {to sam pobegla. Ne smem ni da pomislim kako bi se ose}ao da je znao kakav sam dinami~an ìvot vodila. @ivot koji se nikako ne uklapa u wegove ideje o tome kako treba da ìvi jedna devojka plemi}kog porekla. Hauard i ja smo se, pre nego {to }emo se zauvek rastati, preselili u veliki stan blizu Ist Rivera. Pomiwem taj stan jer je izuzetno vaàn za moju daqu sudbinu. Jedne ve~eri po~etkom decembra 1965. pozvala sam prijateqe na ve~eru. Volela sam te ve~erinke kad je Hauard odsutan, a on te ve~eri naprosto nije èleo da bude prisutan. Prve kom{ije Erl i Kamila Makgrat doveli su svog prijateqa Manuela Ulou Elijasa, zgodnog Peruanca koga sam jednom srela na Karibima. Ve~e je bilo izuzetno prijatno. U toj veseloj atmosferi nisam ni slutila kakav mi obrt sudbina sprema. Ve} slede}e ve~eri, dok je Wujork sav blistao oki}en za Boì}, sasvim slu~ajno sam u malom restoranu u blizini ponovo naletela na misterioznog Peruanca. Iako mi je ve} pri prvom susretu bio zanimqiv, kao neko egzoti~no bi}e iz sveta o kojem ni{ta nisam znala, prave varnice privla~nosti zaiskrile su tek te ve~eri, u kafanici u kom{iluku.

Nije mi dugo trebalo da shvatim da se ludo zaqubqujem u tog privla~nog stranca. Nikada ranije nisam srela mu{karca koji me je tako privukao. Qubav nas je pogodila poput muwe.

l U slede}em broju:

Wujork koji sam toliko volela odjednom je postao depresivna, neprijateqska sredina

1774. - Posle {estogodi{weg rata, Rusija i Turska sklopile su Ku~uk-Kajnarxijski mir kojim je Turska izgubila Krim, prihvatila rusko-tursku granicu na Bugu i priznala Rusiji pokroviteqska prava nad Vla{kom i Moldavijom, kao i nad pravoslavnim podanicima u Turskoj.

1871. - Ro|en je francuski pisac Marsel Prust ~ije je delo „U tragawu za izgubqenim vremenom” ostavilo dubok trag ne samo u Francuskoj ve} i u evropskoj kwi`evnosti 20. veka, i izvr{ilo veliki uticaj na mnoge kwi`evnike.

1897. - U borbi za prevlast na podru~ju gorweg Nila, francuske trupe zaposele su Fe{oude (Kodok) u Sudanu, {to je izazvalo ozbiqnu krizu u englesko-francuskim odnosima. Kompromisnim re{ewem 1899. godine, Francuska je dobila zapadni Sudan, a dolina Nila ostala je pod britanskom kontrolom.

1940. - Napadom najmawe 70 nema~kih bombardera na ciqeve u ju`nom Velsu u Drugom svetskom ratu po~ela je Bitka za Britaniju. Pobeda britanskog vazduhoplovstva u septembru prisilila je Nemce da definitivno odustanu od invazije na Veliku Britaniju.

1943. - Anglo-ameri~ke trupe u Drugom svetskom ratu iskrcale su se na Siciliju.

1962. - Iz Kejp Kaneverala lansiran je prvi ameri~ki telekomunikacioni satelit „Telstar”, koji je omogu}io prenos TV programa preko Atlantskog okeana.

1973. - Bahamska ostrva su stekla nezavisnost u okviru Britanskog Komonvelta posle 190 godina britanske kolonijalne vladavine.

2000 - U gomili sme}a koja se sru{ila na sirotiwsko naseqe, nazvano Obe}ana zemqa, u Manili (Filipini) stradalo je vi{e od 200 qudi.

2006. - Lider ~e~enskih separatista [amil Basajev ubijen je u Ingu{etiji, ruskoj republici koja se grani~i sa ^e~enijom. Bio je najtra`eniji ~ovek u Rusiji zbog terorizma i masovnih ubistava, a 2003. su ga SAD i UN ukqu~ile u spisak me|unarodnih terorista.

2010. - U Barseloni se okupilo oko milion qudi, tra`e}i ve}u regionalnu autonomiju za Kataloniju i protestuju}i zbog odluke Ustavnog suda [panije kojom se toj pokrajini osporava da sebe naziva dr`avom.

2011. - Posle 168 godina postojawa, britanski tabloid Wuz of d’vorld (News of the World) {tampao je posledwe izdawe pod naslovom „Hvala i zbogom”, a wegov vlasnik Rupert Mardok se izvinio zbog skandala sa hakovawem telefona vi{e od 5.800 qudi u {ta su bili ukqu~eni novinari ovog lista.

2015. - Preminuo je Omar [arif egipatski glumac koji je svetsku slavu stekao filmovima „Lorens od Arabije” i „Doktor @ivago”.

2018. - Dvanaest de~aka i wihov fudbalski trener izvu~eni su iz poplavqene pe}ine u Tajlandu, u kojoj su bili zarobqeni du`e od dve nedeqe. Tri dana trajala je velika me|unarodna operacija wihovog spa{avawa.

Nikola Tesla ro|en je na dana{wi dan

Srpski fizi~ar i pronalaza~ Nikola Tesla (1856-1943), jedan od najve}ih umova u istoriji svetske nauke, ro|en je na dana{wi dan 1856. godine.

Prona{ao je obrtno magnetno poqe, trofazni sistem prenosa elektri~ne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, bez kojih bi bila nezamisliva tehni~ka civilizacija, pogotovo prenos elektri~ne energije.

Tesla je pionir radio-tehnike, be`i~ne telegrafije i radara. Wegov polifazni sistem naizmeni~nih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na Nijagarinim vodopadima.

Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmeni~ne struje, telekomunikacija, akustike i ma{instva, od kojih su mnogi na{li {iroku primenu. Nakon studija elektrotehnike u Gracu i kratkog staìrawa u Budimpe{ti i Parizu, Tesla se odselio u SAD, ~iji je dràvqanin postao 1884. godine, ali je sve do smrti u Wujorku na pravoslavni Boì} 1943, odràvao bliske kontakte sa otaxbinom.

U SAD je, proniknuv{i u tajne oscilatornih kretawa elektriciteta i materije, ostvario najve}e nau~ne poduhvate.

Povodom veka od wegovog ro|ewa, jedinica za merewe visokog napona nazvana je po Tesli, kao i jedinica ja~ine magnetnog poqa.

Nikola Tesla ro|en je kao ~etvrto dete Milutina i \uke Tesle u sve{teni~koj pravoslavnoj porodici, u srpskom selu Smiqan u Lici, u tada{wem austrijskom carstvu.

Veliki pronalaza~ i nau~nik isticao je svoje srpsko poreklo. Kada je u junu 1892. godine doputovao u Beograd, Tesla je odlikovan Ordenom Svetog Save drugog stepena.

Tesla je tada posetio Narodni muzej i Veliku {kolu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizi~arom \or|em Stanojevi}em razgova-

rao je o zapo~etoj gradwi prve elektri~ne centrale u Beogradu. Nakon Tesline smrti, wegova zaostav{tina stigla je u Beograd na osnovu odluke ameri~kih sudskih vlasti po{to je za jedinog Teslinog naslednika progla{en wegov ro|ak Sava Kosanovi}. Prema `eqi Nikole Tesle, Kosanovi} je dokumentaciju i li~ne Tesline predmete preneo u Beograd 1951. godine. Muzej Nikole Tesle poseduje vi{e od 160.000 originalnih dokumenata, vi{e od 2.000 kwiga i ~asopisa, preko 1.200 istorijsko-tehni~kih eksponata. Arhivska gra|a iz Tesline zaostav{tine upisana je 2003. godine u registar Uneska “Pam}ewe sveta”.

Me|unarodni aerodrom u Beogradu nazvan je “Nikola Tesla”. Wegovo ime nose Elektrotehni~ki institut u Beogradu, koji je osnovan 1936. godine, Elektrotehni~ka {kola, biblioteka Univerziteta u Ni{u, kao i dve termoelektrane u Srbiji.

Spomenici Tesli su postavqeni ispred zgrade tehni~kih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.

Datum Teslinog ro|ewa, 10. jul, obele`ava se u Srbiji kao Dan nauke. Grad Filadelfija, u ameri~koj dr`avi Pensilvaniji, proglasio je ro|endan ovog velikog srpskog nau~nika za zvani~ni praznik.

ITA RINA, JEDNA OD NAJSLAVNIJIH I NAJUSPE[NIJIH NA[IH GUMICA IZME\U DVA RATA

Mewala je ime i veru, Ivo Andri} ju je spasao od nacista, a preminula je nakon razornog zemqotresa

Jedna od najslavnijih i najuspe{nijih na{ih gumica izma|u dva rata bila je Ita Rina.

Weni uspesi morali bi da se spomiwu mnogo ~e{}e, jer je imala blistavu karijeru u Evropi, a do{la je i do Holivuda, {to joj je odmalena bio san, ali je ipak u posledwem trenutku odlu~ila da se potpuno povu~e iz javnog `ivota.

Ro|ena je kao Italina Lida Ida Kravawa, 7. jula 1907. godine, i bila je slovena~kog porekla. Po izbijawu Prvog svetskog rata, s porodicom se preselila u Qubqanu, upisala gimnaziju i kasnije se zaposlila u banci. Kako su mediji pisali, ona nije bila sjajna u~enica, ali je redovno pose}ivala pozori{ne predstave i bioskope i ma{tala o tome da postane glumica ili balerina.

Ida Kravawa bila je izrazito lepa devojka, a o wenoj lepoti su pri~ali mnogi. Tako su je prijateqi prijavili za Mis Jugoslavije 1926. godine. Devetnaestogodi{wa Ida pobedila je tada na takmi~ewu za Mis Qubqane, a zatim postala i Mis Slovenije. Me|utim, iako je izabrana za jednu od sedam najlep{ih takmi~arki, odbila je da u~estvuje u finalu u Zagrebu, na nagovor majke, koja je smatrala da je za svaku po{tenu devojku najva`nije da zavr{i {kolu i da se uda.

Uprkos tome, wene fotografije su tajno prosle|ene berlinskom filmskom producentu Peteru Ostermajeru, te joj je lepota brzo obezbedila poziv iz Berlina za probno snimawe.

Majka joj ni to nije dozvoqavala, ali je ona ipak `elela da ostvari svoja ma{tawa.

Tako Ida odlu~uje da pobegne od ku}e i vozom odlazi u Nema~ku, gde po~iwe wena gluma~ka karijera. Potpisala je trogodi{wi ugovor sa producentskom ku}om „Ostermajer“. Pripremala se za velike uloge i navodno je godinu i po dana u~ila da glumi, ple{e, vozi, ja{e, pliva, kako bi bila {to uspe{nija. Za to vreme, igrala je sitne uloge u filmovima.

„Osvetlili su me reflektorima. Kamere su po~ela da zuje, govorili su mi da vri{tim, da se smejem, da ma{em, pla~em. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama gde sam plakala. Bilo je dovoqno samo da pomislim koliko sam daleko od ku}e i kako sam obmanula majku“, ispri~ala je Ida kasnije. Weno ime Ida Kravawa prvi put je zabele`eno na {pici filma „[ta deca kriju od roditeqa“. Nakon niza epizodnih uloga, kritika je prime}uje u filmu „Posledwa ve~era“ Marija Bonara iz 1928. godine. U me|uvremenu su weni producenti zakqu~ili da je boqe da promeni ime, pa je po-

~ela da se predstavqa pod pseudonimom Ita Rina. Ve} slede}e godine su weno ime svi dobro zapamtili nakon glavne uloge u, za to vreme eksplicitnom filmu, „Erotikon“.

Nakon toga, Ita Rina je za kratko vreme postala oboàvana. Dobijala je na stotine pisama oboàvalaca, fanovi su je oboàvali, a kriti~ari hvalili wenu lepotu i dar za glumu. Posebno je bila popularna u ê{koj i Nema~koj.

„Rasko{na Ita Rina svojom jugoslovenskom lepotom i velikim gluma~kim talentom ubraja}e se uskoro u najboqe filmske zvezde“, pisalo je u ~asopisu „^e{ko slovo“.

Itina najuspe{nija uloga bila je u ~e{kom klasiku „Tonka zvana ve{ala“. Igrala je prostitutku koja ispuwava posledwu `equ ubici koji je osu|en na smrt i sutradan treba da bude pogubqen. Nakon ove uloge, Iti Rini otvaraju se vrata Holivuda. Me|utim, ona je tada odustala od karijere, i to zbog qubavi. Ita Rina se zaqubila u

in`ewera iz Beograda, Miodraga \or|evi}a, a ubrzo su se ven~ali u Vaznesewskoj crkvi u Beogradu. Glumica je tada promenila veru i pre{la je u pravoslavqe, ali ne samo to. Ona je jo{ jednom promenila svoje ime i od tada se zvala Tamara \or|evi}. Navodno joj je upravo mu` postavio ultimatum: „Holivud ili ja“, a ona je odabrala wega. Ita Rina nije se pokajala zbog ove odluke, i nastavila je da se bavi glumom, ali samo na teritoriji biv{e Jugoslavije i ponekad u Nema~koj.

Uskoro je po~eo i Drugi svetski rat, a na samom po~etku rata, zamalo da je zavr{ila u nacisti~kom zatvoru. Tada je prihvatila ulogu u filmu nema~ke produkcije „Centrala Rio“.

Me|utim, morala je da dokazuje da nije Jevrejka, a tokom

snimawa filma posva|ala se sa ~ovekom koji je vre|ao Jugoslaviju, a za koga se ispostavilo da je gestapovac, ~lan tajne policije. Ova situacija bila je prili~no opasna jer su gestapovci hapsili koga i kako su hteli, {to se desilo i mnogim glumcima. Itu je zatvora spasao tada{wi ambasador kraqevine Jugoslavije u Berlinu, a kasnije i na{ nobelovac Ivo Andri}, koji joj je savetovao da se hitno vrati u domovinu. Po{to je ve} snimila svoje scene, odmah je spakovala kofere. Period okupacije, Ita je provela daleko od javnosti, brinu}i o muù, sinu i }erki. Najpre su boravili u Beogradu, a potom i u Vrwa~koj Bawi, kod wene sestre, gde se cela porodica preselila nakon bombardovawa Beograda. Zabeleèno je da je nekada slavna glumica nosila xakove i prodavala svoj skupoceni nakit kako bi prehranila svoju porodicu. âk je uspela i da spase svog supruga koji je zbog jedne svoje neprimerene politi~ke izjave zavr{io u bawi~kom logoru. Nakon 1945, na filmu se pojavila samo jo{ jednom, u mawoj ulozi u filmu „Rat“ iz 1960. godine zajedno sa Batom @ivojinovi}em.

[ezdesetih godina pro{log veka wen suprug i ona su sagradili ku}u u Budvi, gde je `ivela sve do smrti. Preminula je u maju 1979. nakon katastrofalnog zemqotresa koji je pogodio taj kraj. Imala je 72 godine i podlegla je povredama i zdravstvenim problemima koji su je zadesili zbog stravi~nog zemqotresa. Sahrawena je u Beogradu na Novom grobqu, pored velikana kwi`evnosti Bore Stankovi}a i vajara Petra Ubavki}a.

Dronovi pokupili tonu sme}a sa Mont Everesta

Zahvaquju}i dronovima koji visoko lete, vlasti u Nepalu su za dva meseca o~istile tonu otpada koji alpinisti ostavqaju za sobom na Mont Everestu, kao {to su prazne boce sa kiseonikom, ostaci hrane, polomqene merdevine... Kori{}ewe dronova mo`e da pomogne ne samo da se ubrza zahtevna akcija ~i{}ewa, ve} i da se smawi opasnost za [erpase koji su do sada mukotrpno nosili otpadke niz opasan vrh.

Otpad sa planine odnose i [erpasi (mogu da ponesu i do 20 kilograma po osobi), ali tokom posledwe sezone ~i{}ewa planina imali su pomo} dronova, koji put koji oni koji pre|u mogu da zavr{e za samo {est minuta. Dronovi su stacionirani u Kampu 1 na Mont Everestu, na 6.065 metara nadmorske visine, oko 700 metara ispod baznog kampa, a koriste se i za dostavqawe zaliha u baze.

Izme|u sredine aprila i sredine maja, dronovi kojima upravqa firma „Erlift tehnoloxi” sa sedi{tem u Nepalu obradili su vi{e od 280 kilograma otpada.

Kineski dronovi, od kojih jedan ko{ta 70.000 dolara, mogu da lete na temperaturama od minus 20 stepeni Celzijusa i da podnose brzine vetra ve}e od 40 kilometara na ~as. Ipak, postoje ograni~ewa ~ak i za wih, jer dronovi ne mogu da dosegnu vi{e kampove, gde je vazduh previ{e redak za letewe i gde je vreme nestabilnije. Zbog toga je problem sa sme}em na Mont Everestu najgori na kampovima na ve}im nadmorskim visinama, zbog logisti~kih prepeka i nepovoqnih uslova kako za bespilotne letelice, tako i za qude. Od 2019. godine, nepalska vojska i [erpasi su zajedno radili na uklawawu vi{e od 100 tona otpada sa planine i nekoliko okolnih vrhova, a u posledwoj deceniji, vlada je tako|e uvela pravila koja zahtevaju od pewa~a koji se popnu iznad baznog kampa da ponesu nazad najmawe osam kilograma sme}a svaki put - ili rizikuju da izgube depozit od 4.000 dolara koji oni koji pose}uju planinu moraju da plate.

Izme|u ostalog, klimatske promene samo doprinose hitnosti ~i{}ewa Mont Everesta - sneg i led se tope, {to otkriva sme}e koje je ~ak decenijama staro, a koje mo`e da zagadi vodene tokove koji potom spu{taju otpad do sela ispod. Da bi se suzbili rizici od {irewa bolesti qudskim otpadom, poput kolere, lokalni zvani~nici su pro{le godine tako|e uveli propise koji obavezuju pewa~e da sme}e dr`e u kesama i nose sa sobom.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Nedeqni horoskop donosi vam potrebu da usporite tempo i pogledate unazad. [ta vas to vu~e iz pro{losti? Na poslu mo`e da se javi situacija koja zahteva va{u odlu~nost, ali i takti~nost. Lo{a organizacija na poslu dovodi do tenzija. U qubavi se otvaraju {anse za iskrene razgovore koji mogu da prodube odnos. Mogu}a je blaga iscrpqenost, ~uvajte energiju, plivajte.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ulazite u period kada }e vam stabilnost biti najva`nija. Zvezde nagove{tavaju re{avawe jednog porodi~nog pitawa koje vas dugo ti{ti. Na qubavnom planu, neko vam tiho {aqe signale. Oslu{nite. Poslovno, sti`e poziv koji mo`e da promeni va{e prioritete. Uskoro, o~ekujte isplatu nekih davno zavr{enih poslova. Oja~ajte imunitet i izbegavajte previ{e slatkog.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova nedeqa donosi vam susret s osobom koja }e vas inspirisati. Savet u ovim danima je da se ne pla{ite promena, neko u vama vidi vi{e nego {to mislite. Qubavni `ivot je u znaku iznena|ewa, mogu}e je romanti~no poznanstvo. Posvetite vi{e pa`we odmoru i snu, jer vas mozak radi punom parom. Novac vas trenutno ne raduje jer imate ose}aj da vam izmi~e kontrola nad tro{kovima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Emocije su vam u fokusu, ali ovog puta one dolaze s velikim olak{awem. Prilika da kona~no zavr{ite s ne~im {to vas je optere}ivalo. Poslovno, neko mo`e da vas zamoli za pomo}, a vi ne}ete znati da li da prihvatite. Mogu} je novi posao, koji nema puno sli~nosti s poslovima koje ste do sada radili. U qubavi vas o~ekuje gest koji }e vas dirnuti. Po~nite dan laganom {etwom.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

O~ekuje vas intenzivna nedeqa puna obrta! U fokusu nedeqnog horoskopa je razgovor koji }e sve okrenuti u va{u korist. Na poslu se isti~ete re{ewima koje niko drugi nije video. Emotivno, ne dozvolite da vas ponos udaqi od osobe koju volite. Finansije su i daqe izazov jer tro{ite vi{e nego {to planirate. Pripazite na unos kofeina i hidrirajte se.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

U ovoj nedeqi vas ~eka unutra{we balansirawe izme|u èqe za mirom i potrebe da sve drìte pod kontrolom. Ovo je period koji vam donosi mogu}nost za privatni dogovor koji }e vas razveseliti. U qubavi, opustite se i ne traìte skrivena zna~ewa u svakoj re~enici. Partner i vi nemate mnogo zajedni~kih tema, zato pa`qivo. Mogu}a je osetqivost na promenu vremena.

Za{to se med nikada ne kvari

Med je prirodni zasla|iva~ kojeg bakterije, u teoriji, ne bi trebalo da zaobi|u. Ipak, on spada u retke namirnice koje gotovo nikada ne propadaju, ~ak ni godinama nakon proizvodwe, a ta neverovatna sposobnost da ostane jestiv dugo godina je posledica wegovog jedinstvenog sastava i na~ina na koji ga p~ele prave.

Za razliku od ve}ine slatkih namirnica, koje su veoma laka meta bu|i ili bakterija, med ima izuzetnu otpornost. U zatvorenoj tegli, ~ak i kada se vremenom kristali{e i postane gu{}i ili zrnast, ne}e se pokvariti. Razlog tome le`i u kombinaciji niskog sadr`aja vode, visoke kiselosti i enzima koji deluju kao prirodni konzervansi.

Kada ka`emo da se hrana pokvarila, obi~no mislimo da su se mikroorganizmi bakterije, gqivice ili plesni nastanili na woj. Ti mikroorganizmi vole tople, vla`ne uslove, umereno kiseo pH i kiseonik. Zato se hrana ~esto su{i, kuva na visokim temperaturama, stavqa u rashladne ure|aje, kiseli ili zatvara u vakuum - sve kako bi im se uskratili

uslovi za razmno`avawe. Me|utim, ~ak i kad pro|e kroz sve ove postupke, ve}ina hrane ima ograni~en rok trajawa.

Sa medom je druga~ije - iako je isprva samo te~nost puna {e}era i vode (idealan prostor za bakterije) - na~in na koji ga p~ele obra|uju sve mewa. One smawuju koli~inu vode, dodaju enzime koji pove}avaju kiselost i razlaù {e}ere na jednostavnije oblike, ~ime stvaraju okruèwe u kome ve}ina mikroorganizama jednostavno ne moè da opstane. Kada se ova gusta i stabilna masa smesti u sa}e, gotov proizvod postaje jedna od najotpornijih namirnica na kvarewe u prirodi.

Kada p~ele zavr{e sa preradom nektara u gustu, slatku te~nost, zapo~iwu narednu fazu, a to je isparavawe vode. Raspr{ivawem krila vr{e cirkulaciju vazduha iznad meda, sli~no kao {to ventilator ubrzava su{ewe znoja. Na taj na~in, sadr`aj vode koji je u po~etku iznosio i do 80 odsto postepeno opada. Kada dostigne zrelu fazu, med u proseku sadr`i izme|u 15 i 18 odsto vode. Odnos {e}era i vode u ovom stawu je toliko ekstreman da pod normalnim okol-

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqni horoskop ukazuje na va`nu odluku vezanu za li~ne odnose. Ima}ete potrebu da ne{to ra{~istite i postavite granice. U poslu se pojavquje prilika za saradwu s osobom koja vam donosi novu energiju. Qubavno, ne}ete biti sigurni u ne~ije namere. Raspolo`ewe varira od eufori~nog do apatije. Pratite postupke, ne re~i. Prijalo bi vam vi{e kretawa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Vreme je za male pobede koje mnogo zna~e! Nedeqni horoskop vam donosi priznawe koje ste odavno zasluìli. Emotivno, bi}ete povu~eni, ali upravo tada moè da se pojavi neko ko vas vidi onakvima kakvi jeste. Na poslu dobijate potvrdu za svoj trud. Moète da uradite mnogo vi{e nego {to drugi mogu da zamisle. Ja~ajte organizam biqnim ~ajevima i snom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

O~ekuje vas nalet optimizma i dobre energije. Spremite se za nova poznanstva koja mogu da vas usmere ka druga~ijem putu. Qubav je u vazduhu, ali vi kao da ne znate da li da se prepustite. Poslovno, ne{to se mewa iz senke. Budite spremni da reagujete brzo. Va{e znawe i iskustvo }e vam biti od velike va`nosti. Dobro zara|ujete, ali i previ{e tro{ite. Kre}ite se vi{e.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Va{a posve}enost ove nedeqe donosi konkretne rezultate. Nedeqni horoskop kaè da kona~no dolazi trenutak da budete ponosni na ono {to ste stvorili. U qubavi se otvara prostor za ve}e razumevawe, ali vi morate da spustite gard. @eqni ste novih avantura, mora}ete i vi da to jasnije pokaète. Zdravqe je stabilno, ali moè da vas umori rutina. Unesite promene.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Ovo je nedeqa u kojoj }ete èleti da pobegnete od svega, ali upravo tada moè da vas sa~eka va`na lekcija. Kona~no dobijate priliku da promenite stav prema nekim starim problemima. Qubavni ìvot je nepredvidiv, ali moè prijatno da vas iznenadi. Potrebno vam je vi{e druèwa sa va{im dragim prijateqima. Poja~ajte unos vitamina, koristite brze {etwe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Nedeqni horoskop kaè da se u va{em znaku ra|a nova nada. Pratite intuiciju, jer moè da vas odvede na pravo mesto u pravo vreme. Poslovno, dolazi period u~ewa, rasta i re{avawa papirologije. Nazire se boqe pla}eni posao. U qubavi, dozvolite sebi vi{e ne`nosti. Va{ partner je pomalo zatvoren, potrudite se da iskaè svoje emocije. Telo traì odmor, ne ignori{ite ga.

nostima ne bi bilo mogu}e rastvoriti toliko {e}era u tako malo vode, a ovo je jedan od razloga zbog kojih p~eliwi postupak proizvodwe nema prirodnu alternativu. Takva koncentracija {e}era, naravno, deluje primamqivo za mikroorganizme, ali uslovi koji ih do~ekuju u medu - niska vla`nost, visoka kiselost i ograni~en pristup kiseoniku u zatvorenoj tegli - ~ine wihov opstanak prakti~no nemogu}im. Nau~nici koji se bave hranom ovakav nivo otpornosti opisuju kao „nisku

aktivnost vode”. Upravo je ovaj princip (smawewe raspoloìve slobodne vode) ~esta strategija u konzervaciji prera|ene hrane. Kada se molekuli vode „veù” za {e}er ili so, postaju nedostupni mikroorganizmima, {to usporava ili potpuno spre~ava kvarewe. Naravno, ni med nije neuni{tiv. Jednom kada se tegla otvori, povr{ina meda dolazi u kontakt sa vazduhom, a uno{ewe vlage i bakterija - recimo, lizawem ka{ike pa vra}awem iste u med - mewa wegovu unutra{wu hemijsku ravnoteù, prenosi Bi-Bi-Si.

O{te}ewe hrskavice kolena - kako prepoznati da ne{to nije u redu?

Blizu 60 odsto qudi ima o{te}enu hrskavicu kolena bez ikakvih simptoma, koja se otkrije slu~ajno.

Koleno je najve}i zglob qudskog tela. ^ine ga zglobni okrajci butne kosti i golewa~e, koji su pokriveni hrskavicom, zglobna tela - meniskusi, ligamenti, zglobna kapsule i okolni mi{i}i i tetive.

êsto je izloèno povredama, kako kod sportista i rekreativaca, tako i u saobra}ajnim nezgodama, pri raznim padovima. Kao posledica ponovqenih mawih povreda, ili kod povrede meniskusa i/ili ukr{tenih ligamenata kolena, vremenom moè do}i do o{te}ewa hrskavice, a kod starijih i do potpunog gubitka hrskavice, {to moè dovesti do nastanka bolova raznog intenziteta i deformacije kolena.

[TA JE ZGLOBNA

HRSKAVICA?

To je hrskavica posebne gra|e, takozvana hijalina hrskavica. Zdrava hrskavica je:

sjajna, beli~asta, glatka, elasti~na, omogu}ava glatke pokrete zgloba, i ima ulogu {ok-absorbera pri hodu, tr~awu i skakawu.

POSNI RECEPT

BROKOLI ^ORBA

POTREBNO JE:

n 300 g brokolija, n ka{ika bra{{na, n so, n biber, n muskantni ora{~i}, n {oqica pirin~a, n uqe.

PRIPREMA:

1. Brokoli oprati i odvojiti na cveti}e, a listove sitno iseckati.

2. U posudi u kojoj }e se kuvati ~orba, na malo uqa propr`iti ka{iku bra{na.

3. Dodati isitwene listove brokolija i kratko propr`iti.

4. Naliti litar i po vode i staviti da se kuva.

5. Kada ~orba prokqu~a dodati opran pirina~.

6. Kuvati na umerenoj temperaturi, dok pirina~ ne omek{a.

7. Zatim u ~orbu dodati brokoli iskidan na cveti}e i nastaviti sa kuvawem jo{ 5-6 minuta.

8. Posoliti, dodati biber i narendani muskantni ora{~i}.

Kao sun|er, u woj se zadr`ava zglobna te~nost, koja se pri aktivnosti istiskuje u zglobni prostor i omogu}ava nesmetan pokret zgloba.

U kolenu postoje prakti~no dva zgloba. Jedan je izme|u butne kosti i ~a{ice i izme|u butne kosti i golewa~e.

KAKO DA ZNATE

DA JE HRSKAVICA

KOLENA O[TE]ENA?

Podaci iz literature navode da ~ak blizu 60 odsto qudi ima o{te}enu hrskavicu kolena bez ikakvih simptoma, koja se otkrije slu~ajno, obi~no prilikom, MRImagnetnom rezonancom, pregleda zbog drugog razloga. Zna~aj uticaj na o{te}ewe hrskavice imaju: genetski faktori, uslovi `ivota i rada, povrede, zapaqenska oboqewa zglobova.

„Jednom o{te}ena, hrskavica po~iwe nezaustavqivo da se gubi. To je spor i dugotrajan proces, i moè dugo da ostane pritajen”, navodi za Stetoskop, ortopedski hirurg, dr Vaso Kecojevi}. Prvi znaci koji upu}uju na mogu}e probleme sa hrskavicom su: bol pri pokretima, jutarwa uko~enost, zvu~ni fenomeni kao {kqocawe, {kripawe, grebawe, te{ko opruàwe kolena nakon duè vo`we ili sedewa, oteàn hod po stepenicama, oteàn

~u~aw, pojava izliva.

U kasnijim, nele~enim stadijumima, mo`e do}i i do deformacije oblika kolena, u obliku O ili H.

KAKO SE GUBI HRSKAVICA

KOLENA - STADIJUMI?

Hrskavica kolena se gubi postepeno. U prvom stadijumu dolazi do razmek{awa, u drugom se javqaju pukotine na glatkoj povr{ini, u tre}em dolazi do istawewa debqine hrskavice, i u ~etvrtom postoji defekt pune debqine hrskavice, tako da se ogoli kost na koju hrskavica nale`e.To mo`e biti pra}eno: jakim bolovima, pojavom izliva u kolenu i ograni~ewem pokreta.

„Ako va{ doktor ustanovi da imate o{te}enu hrskavicu, le~ewe se sprovodi zavisno od stadijuma o{te}ewa”, nagla{ava dr Kecojevi}.

KAKO SE LE^I O[TE]ENA

HRSKAVICA KOLENA?

Obi~no se po~iwe davawem lekova protiv bolova. To su takozvani: nesteroidni antiinflamatorni lekovi, potom takozvani hondroprotektori - lekovi koji blokiraju lu~ewe enzima koji su odgovorni za nastanak bola, zadr`avaju te~nost u hrskavici i mikroskopskim kolagenim vlaknima, i

blokiraju enzime koji razgra|uju hrskavicu), razne procedure fizikalnog le~ewa, davawe iwekcija u koleno koje sadr`e gradivne supstance koje ulaze u gra|u hrskavice (hijaluronska kiselina).

„U prva tri stadijuma odli~ne rezultate je pokazalo le~ewe autolognom kondicioniranom krvnom plazmom- Orthokine”, isti~e dr Kecojevi}. Postoje i hirur{ke tehnike popuwavawa defekta hrskavicom uzetom sa drugog mesta ili ve{ta~kim implantima (Majore-

gen, Agili C). Promena aktivnosti, smawewe telesne mase i prilago|avawe na~ina `ivota tako|e uti~e na usporewe procesa gubitka hrskavice.

Ponekad se rade i operacije korektivne osteotomije golewa~e ili butne kosti da se optere}ewe na koleno ravnomernije rasporedi. U zadwem stadijumu, ako do|e do ve}e deformacije zgloba i svakodnevnih bolova, radi se operacija ugradwe proteze kolena, kad se ceo zglob kolena hirur{ki zamewuje protezom.

Za{to kod probavnih smetwi lekari savetuju da jedete dvopek?

Gotovo da ne postoji osoba koja tokom stoma~nih tegoba nije ~ula da treba da jede blagu, lako svarqivu hranu - a dvopek je skoro uvek na vrhu te liste. Ta praksa se toliko odoma}ila da se smatra op{tim znawem, ali nije samo plod narodnog predawa. Osnovu ovakvog saveta ~ini takozvana BRAT dijeta - akronim za banane, pirina~, pire od jabuka i tost. Ideja iza ove dijete jeste da se {to vi{e rastereti digestivni sistem.

Hrana iz BRAT plana sadr`i vrlo malo vlakana, masti i proteina, {to je ~ini lako svarqivom i omogu}ava stomaku i crevima da se oporave od upale izazvane virusima, bakterijama ili drugim iritansima.

Dvopek se savr{eno uklapa u ovu logiku. Wegova efikasnost le`i u sastavu i teksturi. Pravi se od rafinisanog belog bra{na koje sadr`i znatno mawe vlakana od inte-

Breskve su prava mala riznica hranqivih materija koje mogu pozitivno uticati na va{e celokupno zdravqe.

POBOQ[AVAJU VAREWE

Breskve su dobar izvor dijetalnih vlakana - sredwe velika breskva sadrì oko dva grama i rastvorqivih i nerastvorqivih vlakana. Rastvorqiva vlakna hrane korisne crevne bakterije, dok nerastvorqiva pomaù da varewe funkcioni{e nesmetano. Redovno konzumirawe breskvi moè doprineti pravilnijoj i zdravijoj probavi. SMAWUJU UPALU

Hroni~ne upale povezane su s brojnim bo-

gralnih `itarica, pa samim tim mawe iritira osetqivu sluzoko`u stomaka.

Proces dvostrukog pe~ewa, odnosno tostirawa, pokre}e takozvanu Majardovu reakciju, koja ne samo da poboq{ava ukus i miris, ve} i razlaè sloène skrobove na proste {e}ere. To zna~i da èludac ulaè znatno mawe napora u varewe ovakve hrane. Suva i ~vrsta struktura dvopeka deluje poput sun|era - upija vi{ak èluda~ne kiseline i te~nosti u crevima, {to moè da ublaì mu~ninu i pomogne kod dijareje.

Povra}awe i dijareja iz tela izbacuju va`ne minerale poput natrijuma i kalijuma, ~iji gubitak mo`e izazvati ose}aj slabosti i iscrpqenosti. Jedan od kqu~nih problema u ovim situacijama je dehidratacija i gubitak elektrolita.

Iako dvopek nije naro~ito bogat ovim mineralima, ~esto se konzumira u blago posoqenoj varijanti - sli~no slanom keksu - pa mo`e doprineti obnavqawu natrijuma. Zato se idealno kombinuje s drugim BRAT namirnicama, kao {to su banane, koje su odli~an izvor kalijuma. Ova kombinacija poma`e organizmu da se stabilizuje i vrati energiju, a da pritom ne optereti osetqiv digestivni sistem.

lestima, a breskve sadr`e hranqive materije poput beta-karotena, antocijana, luteina i vitamina C. Ovi sastojci {tite }elije od oksidativnog stresa, koji je jedan od faktora u razvoju raznih oboqewa. Najvi{e korisnih sastojaka nalazi se u kori breskve.

POMA@U U SNI@AVAWU

KRVNOG PRITISKA

Breskve su bogate kalijumom, mineralom koji neutrali{e {tetan efekat natrijuma i opu{ta krvne sudove. Uz kalijum, tu su i vitamin C, vlakna i beta-karoten - kombinacija koja mo`e doprineti zdravqu srca, regulaciji pritiska i boqoj ravnote`i holesterola.

REGULI[U NIVO [E]ERA U KRVI

Iako imaju sladak ukus, sredwe velika breskva sadr`i oko 15 grama ugqenih hidrata - zna~ajno mawe od, na primer, jabuke, koja ima oko 25 grama. Zbog toga su breskve dobar izbor i za osobe sa dijabetesom. [TITE VID Boju breskvi daju karotenoidi poput beta-karotena, luteina i zeaksantina, koji su ujedno i sna`ni antioksidansi. Visok unos luteina i zeaksantina povezuje se sa smawenim rizikom od katarakte i makularne degeneracije - glavnih uzroka gubitka vida kod starijih osoba.

SRPSKI

SKANDINAVKA UKR[TENICA

UZVI[ENI PRIMERI, UZORI

SAVEZNA DR@AVAU SAD

KOJAJE BEZ MO]I GOVORA PREDUJAM (MN.)

OZNAKAZA VOLT

GLAGOLSKO STAWE (GRAM.)

NEOPHODAN ZA^IN

QUDSKO BI]E, ]EQADE (TUR.)

MALA BOCA, POLI] ^UWEVI, KUPE

BIQKA BEZ RODA GRAD U ALBANIJI

NO]NA PTICA GRABQIVICA ISLAMSKI VLADAR TAWA BOROVA STABLA SVESTI NAMAWI OBIM MESTO NA KOSMETU

JUNA^INA, DELIJA, \IDIJA

OZNAKANA VOZILIMA ZAOBUKU ZAOBQENA POVR[INA JEDINICA ZASNAGU VIKA, UZBUNA

RUKOVODILAC BIOSKOPSKOM OPREMOM

OSTRVO U INDONEZIJI DAN U NEDEQI

UPRAVNI ODBOR (SKR.) STANOVNIK ATIKE

NA^IN ESKIMSKA BLUZA

PRVI VOKAL PLANINA U TURSKOJ STAROGR^KI LEKAR SIMBOL FOSFORA AKU[ERSKAKLE[TA(MN.)

FRANCUSKA GLUMICA ANA

OREGON (SKR.) KUKURUZ ZAKOKICE TOPOVSKA PRIKOLICA BUDILNIK

NI GLAVONO@AC GLUMICA HATAVEJ KEZITI SE STARE[INA SELA (TUR.) GRAD U ETIOPIJI

RINE

U SPARTI, HELOTI

VODORAVNO: 1. Obmane ~ula vida, vizije, prividi, 2. Mesto kod Pan~eva - Deo molekula, 3. Evropski umetni~ki stil - Nagove{taj, 4. Item (skr.) - Kupovina (str.) - Inicijali starijeg pisca Nenadovi}a, 5. Pouke, preporuke - Mu{ko tele, 6. Grad u Sloveniji - Sve{tenici, 7. Simbol urana - Stih koji se ponavqa, pripev - Rajsfer{lus, 8. Bawa u Belgiji - Oni koji podriguju - Simbol kiseonika, 9. Soli oleinske kiseline - Pro`drqiv, 10. Nalog psu da donese lovinu - Vrsta divqe patke, jatarica, 11. Dvadeset {esto i 20. slovo azbuke - Vra~ari - Stariji (skr.), 12. Portugalsko ostrvo - Letopisi, godi{waci, 13. Jednovalentni radikal (hem.) - Glavni grad Venecuele, 14. Generator istosmerne struje (mn.).

USPRAVNO: 1. Ukrasna drvenasta biqka - Orijentalno mu{ko ime, 2. Oli~ewe bo`anstva u hinduizmu - Malo oprati, oplaknuti, 3. Starorimski ku}ni bog - Varalica - Ime ameri~kog glumca Martina, 4. Preme{tawe unutra - Odgajili{te kowa, 5. Zveket, tiktawe - Katoli~ki sve{tenik - Oznaka za metar, 6. Ime glumca Montana - Vrsta stene - Na taj na~in, 7. Italijanski fudbaler Enriko - Najve}a starorimska vojna jedinicaDeo zapre`nog pribora, 8. Prvi vokal - Ure|aj za prijem elektronskih signala - Vrsta apagaja, 9. Kazaqka na satu (nem.) - Katoli~ki pop koji slu`i na latinskom, 10. Ime glumice Rine - Lilihip, lizalica (mn.) - Peva~ Rahimovski, 11. [umarci johe, jo{ici - Lav (tur.), 12. Postati nezavisan.

VODORAVNO: MIDER, IDOLI, LELEK, AJOVA, NEMA, V, ICA, AKTIV, SO, JALOVAK, INSAN, BALI, ]UK, SULTAN, SABITI, UO, \IDO, ONAKO, A, ARARAT, P, KARINA, ILE, OR, KOKO^AR, VEKER, LABA, ITA, AMONIT, CEREKATI SE, AJAN,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

GINIR RE[EWE SUDOKU 2:

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: HALUCINACIJE, IVANOVO, ATOM, BAROK, NAJAVA, IT, [OPING, QN, SAVETI, TELAC, KRAW, KLERICI, U, REFREN, ZIP, SPA, RIGALA, O, OLEATI, ALAV, APORT, JATARA, HR, GATARI, ST, MADERA, ANALI, ETIL, KARAKAS,

RE[EWE UKR[TENICE:

DINAMO-MA[INE

SrpskiGlas

NATA[A NINKOVI] OTVORENO O SINOVIMA:

„[to sam starija, to sam gora, samo ne{to proveravam“

Popularna glumica je u braku sa Nenadom [arencem dobila blizance, Luku i Matiju.

Nata{a Ninkovi} retko govori o svojoj porodici, a ovog puta napravila je izuzetak, te priznala da je vrlo bri`na majka. Iako su joj naslednici odrasli, ona i daqe brine o wima, pogotovo zbog toga {to `ive u inostranstvu.

„[to sam starija, to sam gora. Stalno ne{to brinem, onda proveravam, da li je sve spakovano, karta, paso{, pare, onda sve po pet puta… Kao da imaju 7 godina“, zapo~ela je pri~u Nata{a, pa dodala da te{ko podnosi pozdrave.

„Vi{e ne pla~em na aerodromima. Ne volim pozdrave, ne pozdravqam se, jer ako se pozdravqamo, kao kada }emo se videti slede}i put. To obavim nekako {turo, na brzinu, kao vide}emo se, ajde ujutru i pobegnem. ^ak i ne idem na aerodrom“, rekla je Nata{a.

Glumica je poreklom iz Trebiwa, te se osvrnula na to kako je izgledalo kada je ona bila mlada i odlazila kod roditeqa.

„Kad sam ja dolazila i odlazila kod mame i tate, moja mama me je uvek do~ekivala i ispra}ala u suzama. Onda sam rekla da ne}u to… To je neki teret“, otvorena je bila u emisiji „Balkanskom ulicom“.

JANA PROGOVORILA O BAK[I[U: „Bila bih milijarderka da sam dozvoqavala da mi guraju

nov~anice u grudi“

Poznata peva~ica Jana Todorovi} ka`e da nikada nije dozvoqavala da joj gosti guraju bak{i{ u grudi, te i da bi danas bila milijarderka da je sve to dopustila.

Jana Todorovi}, iako dosta zara|uje, nema problem sa time da pri~a i o raznim situacijama koje se de{avaju na nastupima.

„Niste nigde videli snimak na kom mi neko gura nov~anice u grudi. Nikada to nisam volela ni dopu{tala, mo`da se desilo jednom iz {ale, pa je to neko usnimio. Uvek bak{i{ drìm u ruci ili stavim oko mikrofona i to je moja politika. Nisam pevaqka, a svako ko èli da ~asti muziku ili mene moè to da uradi na kulturan na~in. Danas bih bila milijarderka da sam to dozvoqavala, ali ne. Radije bih da nastavim da radim ovako kako sam radila do sada“, izjavila je Jana ranije za medije, pi{e „Blic“.

Jana je otkrila i da velike grudi nisu samo estetska prednost, ve} i ozbiqan zdravstveni izazov.

„Mene boli ki~ma, ~ak mi je i lekar rekao da je to zbog te`ine i da ~ak postoji mogu}nost da ih smawim operacijom,“ priznala je peva~ica.

Dodala je da bi volela da mo`e da spava na stomaku, ali joj to fizi~ki nije mogu}e.

Xej je bio najni`i peva~ na estradi, a Bulat je najvi{i, ima 199 centimetara

Za mnoge peva~e javnost nema predstavu kako izgledaju u`ivo, te se iznenade kada ih vide, a to uglavnom bude zbog visine.

Dosta se polemi{e ko je najvi{i, a ko najni`i na estradi.

Pokojni Xej Ramadanovski vaìo je za najnièg peva~a, visinom od 165 cm. Uvek vedrog duha, Xej se ~esto {alio na ra~un svoje visine, isti~u}i da uvek nosi hoklicu kako bi mogao da poqubi i najvi{u damu. S druge strane je najvi{i peva~ u Srbiji Marko Bulat, koji je visok ~ak 199 cm. Poznat je po svojoj energiji na sceni i hitovima iz narodno-zabavne muzike, ali i po svom impozantnom stasu koji retko ko moè da ne primeti.

Marku mogu da pariraju i Sergej ]etkovi} sa visinom od 198 cm, a zatim i Bane Moji}evi} (192 cm)

Najvi{a peva~ica na estradi je Tijana Dap~evi}, sa 184 cm.

Ipak, visinom od 180 cm mo`e se pohvaliti i Lepa Brena, kao i Jovana Tip{in, a na iznena|ewe mnogih, tu im parira i Lepa Luki}.

Me|u mla|im peva~ica titulu najvi{e nosi Katarina Gruji}, a visoko drugo mesto na listi zauzela je ]ana sa 183 cm.

„Stra{no je gledati da gubi{ dete, a da si nemo}an“

Folk peva~ica Nada Top~agi} umalo je ostala bez sina jedinca Miroslava Mikice \or|evi}a.

On je imao nezgodu tokom odmora na planini Jahorini 2010. godine, pa je jedno vreme bio u komi. „Jao, {ta da kaèm, ne daj Boè nikom ono {to sam ja doìvela. Evo, sva se i danas najeìm i suze mi krenu kada samo pomislim da sam mog Mikicu mogla da izgubim. Stra{no je gledati da gubi{ dete, a da si nemo}an. Stra{no je kada zna{ da je tvom detetu stalo srce, da je iskrvario i da ne zna{ da li }e{ ga ujutru videti ìvog. Ne znam kako sam ostala normalna i kako sam uspela da to preìvim. Da li mi verujete da bih se momentalno ubila da mi je sin iskrvario i umro. Ne bih ~ekala ni minuta vi{e, odmah bih sebi presudila. To je bilo u mojoj glavi, ako nema Mikice, ne}e biti ni mene. Ali, eto, Bog nas je pogledao i hvala mu ve~no na tome. Moj sin je sada ìv i zdrav, lep kao lutka, qubi ga majka. Dan kad se probudio iz kome slavimo kao wegov drugi ro|endan“, rekla je Nada, pa se prisetila kako su doktori wenog sina ~ak dva puta vra}ali u ìvot:

„Sin mi je skoro sasvim iskrvario, srce mu je stalo, pa su mu non-stop dodavali nove jedinice krvi. Postojala je opcija da mu iseku desnu nogu, ali je dr @drale odlu~io da to ne urade, ve} da poku{aju da spoje nerve, {to su na kraju i u~inili. Ti doktori su moji heroji, volim ih ko Boga {to su mi sina spasli. Ne dao Bog nikome ono {to sam tada pre`ivela. Nisam jela ni spavala. Nisam znala za sebe. @ivot mi se u sekundi pretvorio u pakao“, prisetila se Nada najte`eg trenutka, prenosi „Blic“. Tada je istakla i da joj je u pomo} pritekla koleginica Ma-

rija [erifovi}. „Mariji }u biti zahvalna dok sam ìva! Da nije bilo we, ko zna {ta bi bilo sa Mikicom. Svi su me zvali i nudili mi pomo}, Marinko Rokvi}, Sneàna \uri{i}, Goca Boìnovska, ali Marija [erifovi} se ponudila da po{aqe helikopter. Zato Mariji hvala na tom gestu. Mikijevo stawe danima je bilo nepromeweno. Nekoliko nedeqa nije ose}ao stopalo. Ne dao bog nikome ono {to sam tada preìvela. Nisam jela ni spavala. Nisam znala za sebe. @ivot mi se u sekundi pretvorio u pakao“, kazala je Nada.

HALID MUSLIMOVI] IZGUBIO NA SUDU:

Biv{oj qubavnici mora da isplati preko 70.000

Peva~ Halid Muslimovi} izgubio je ponovo sudski spor protiv biv{e partnerke Sowe Ba{i}, koja ga je tu`ila zbog duga nastalog u periodu wihove veze.

Osnovni sud u Prijedoru doneo je 27. juna presudu kojom se Halidu nala`e da Sowi isplati ukupno 71.530 evra - 59.900 evra glavnice, 2.990 evra zatezne kamate i 8.640 evra na ime sudskih tro{kova.

Re~ je o postupku koji je otpo~eo jo{ u februaru 2019. godine, kada je Ba{i}eva, ina~e dr`avqanka Australije, tu`ila Muslimovi}a, tvrde}i da mu je pozajmqivala novac izme|u 2015. i 2018. godine.

U me|uvremenu, sud je ve} jednom presudio u wenu korist, ali je Halid podneo `albu Vrhovnom sudu Republike Srpske, koji je predmet vratio na ponovno odlu~ivawe, pi{e Kurir.

Me|utim, i u ponovqenom postupku epilog je ostao isti, jer je Muslimovi} odustao od ve{ta~ewa potpisa, pa je sud potvrdio prethodnu presudu. Nakon {to je presuda postala poznata, oglasila se i Sowa Ba{i} iz Australije:

„Narcisi be`e od realnosti jer `ive u zabludi i iluziji. Ovaj put moj advokat Dragan Tolimir i ja odlu~ili smo da sudija bira ve{taka, zbog ~ega

evra

sam ostavila svoj telefon da se ve{ta~i da bismo kona~no stavili poklopac na prazne

pri~e o poklonu. Sad nijedan sudija ne moè da ovo tuma~i druga~ije. Ako treba, idemo do Strazbura. Doti~ni sad moè na fin na~in, pre slede}eg suda, da preda kqu~eve ku}e u Sarajevu jer jedina osoba kome je moè pokloniti sam ja.“ On nema ni cipele u svom vlasni{tvu da bi mogao svojoj deci da je pokloni. Kad su zavr{ili silne {kole, boqe im je da idu da rade po{teno i zarade po{teno nego da dolaze na sud da laù. Ali kad imaju takve roditeqe, koji ih tako „fino“ vaspitavaju, nema {ta boqe ni o~ekivati. Vidimo se uskoro, ku}a ima sudski pe~at, a vlasnik toga sam ja - rekla je Ba{i}eva iz Australije nakon {to je saznala o presudi.

JOKI] OD DANAS MO@E DA POTPI[E SUPERMAKS UGOVOR:

^eka ga bogatstvo, ali mo`e da ga odbije iz jednog razloga

Nikola Joki}, trostruki MVP NBA lige, mo`e da potpi{e novi supermaks ugovor kojim bi postao jedan od najpla}enijih NBA igra~a. Ipak, mo`e i da ga odbije. Xo{ Krenke, vlasnik i generalni direktor Nagetsa, pojasnio je da }e Joki}u ponuditi supermaks ugovor, ali da nije siguran da }e ga Srbin prihvatiti.

Zbog toga su reagovali trejdovali Majkla Portera Xuniora, te doveli Brusa Brauna, Jonasa Valan~ijunasa (nastavqa se saga sa Panatinaikosom), Kem Xonsona i Tima Hardaveja Xuniora.

Sada se ~eka reakcija Joki}a. Srbin od ovog utorka na stolu ima ponudu o novoj trogodi{noj saradwi po kojoj bi prihodovao 212 miliona dolara. Ta~nije po sezoni bi zara|ivao 70,6 miliona dolara prose~no.

Ipak, on to mo`e da odbije. Za{to?

Zato {to bi narednog leta mogao da potpi{e ugovor od ~etiri godine na ~ak 293,4 miliona dolara. Po ~emu bi u posledwoj godini prihodovao 81 milion dolara. Buxeti u NBA ligi rastu nestvarno iz godine u godinu, pa ovo ne ~udi previ{e.

Sada je pitawe {ta }e Srbin uraditi.

ZAMEWENA TROJICA OD ”[EST KRAQEVA

SLEMA” - \OKOVI] IGRA: Spremno bogatstvo za tenisere, pobedniku ~ak 6.000.000 dolara!

Egzibicioni turnir „[est kraqeva slema“, na kojem pobednik osvaja basnoslovnu nagradu od {est miliona dolara, bi}e odr`an u Rijadu i ove jeseni od 15. do 18. oktobra. Zanimqivo je da je polovina u~esnika u odnosu na pro{lu godinu zamewena: Janik Siner, ina~e branilac trofeja, Karlos Alkaras i Novak \okovi} pozvani su i ovogputa, dok }e debitovati Aleksander Zverev, Xek Drejper i Tejlor Fric. Sa pro{logodi{weg spiska u~esnika skinuti su Danil Medvedev, Holger Rune i penzionisani Rafael Nadal, pa }e ovog oktobra prakti~no igrati prva {estorica sa svetske liste. Bar je tako u ovom trenutku...

Janik Siner je pro{le jeseni u polufinalu savladao Novaka \okovi}a, a u finalu Karlosa Alkarasa. Interesantno je da je to Italijanu bila jedina pobeda protiv [panca u posledwih {est me~eva. \okovi} je u borbi za tre}e mesto savladao Nadala i to }e ostati kao wihov posledwi me~. Mesec dana kasnije [panac se zvani~no penzionisao na Dejvis kupu u Malagi.

JO[ JEDAN SRBIN U NBA LIGI: Uro{ Trifunovi} igra za Hjuston u Letwoj ligi

Iznena|uju}a vest stigla je iz NBA lige. Srpski ko{arka{ Uro{ Trifunovi} nastupi}e u Letwoj ligi u dresu Hjuston roketsa. Ovu informaciju je potvrdio tim iz Teksasa, ali ne o~ekuju se da biv{i ko{arka{ Partizana naredne sezone zaigra u najja~oj ligi na svetu, ve} samo da bude deo Letwe lige. U inicijalnoj vesti se ne otkriva kako je do{lo do toga da sin trenera Aleksandra Trifunovi}a ovog leta bude deo NBA tima, samo se zna da }e igrati.

Ovaj 24-godi{wak iz Beograda je pro{lu sezonu proveo u Turskoj, u ekipi Tofa{a i igrao je veoma dobro.

Uskoro se o~ekuje i {iri spisak selektora Srbije Svetislava Pe{i}a za predstoje}e Evropsko prvenstvo, pa ostaje da se vidi da li }e se na wemu na}i Uro{.

Zvezde srpskog fudbala na velikoj prekretnici, ~eka ih vrelo transfer leto

Pro{la sezona pro{la je bez srpskih fudbalera u zavr{nicama evrokupova i me|u {ampionima najja~ih liga. Ni leto ne donosi u najavi transfere u velike klubove, ali }e biti veoma va`no za na{e najve}e asove.

Najvredniji srpski fudbaler, Du{an Vlahovi}, i daqe je u neizvesnoj situaciji. Juventus èli da ga proda zbog visoke plate, on ne èli da ide – iako nije ni ulazio u igru protiv Reala na klupskom SP. Odbio je ponude iz Turske i Saudijske Arabije, ~eka klub iz lige petice. Trì{nu i fudbalsku vrednost za jake klubove iz liga petice i daqe ima, pa je najverovatnije da }e on biti najvredniji srpski transfer do kraja avgusta.

Jo{ jedan mogu}i „bum“ je Aleksandar Mitrovi}. Spekuli{e se da je vi{ak u Al Hilalu, da ga Simone Inzagi `eli zameniti Viktorom Osimenom, dok ga je wegov menaxer Pini Zahavi ve} nudio Milanu i Realu. Ugovorom je vezan jo{ godinu dana, a wegova plata od 25 miliona evra godi{we ozbiqna je prepreka. U pri~i je i saudijski Neom koji bi mogao da bude nova sila u ligi Saudijske Arabije.

Nekoliko zvu~nih imena je slobodno u izboru nove sredine i o~ekuje se da budu interesantni za mnoge klubove.

Najzvu~nije ime me|u wima je Du{an Tadi}. Nakon epizode u Fenerbah~eu, legendarni kapiten „orlova“ je slobodan. Nije pro{la opcija da se vrati u

Ajaks, spekulisalo se o Olimpijakosu i Karabagu, ali su to oba kluba demantovala. Navodno je u igri i \irona, a najvi{e interesovawa pokazuje Crvena zvezda. Poput Tadi}a, slobodan je i Luka Jovi} nakon isteka ugovora u Milanu. Kruz Azul mu nudi sjajne uslove preko 10.000.000 evra zarade za dve godine i ~eka wegovo “da”. Ostale opcije nisu toliko konkretne i za o~ekivati je da nekada{wi napada~ Real Madrida krene put Meksika. Ostali srpski fudbaleri i nemaju toliko opcija. Na ceni su samo golmani i tek poneki povremeni ili standardni reprezentativac.

Najvi{e pa`we trenutno privla~i \or|e Petrovi}. ûvar mreè êlsija je blizu transfera vrednog 25 miliona evra u Sanderlend. Spomiwani su i Monako, Galatasaraj, Leverkuzen,

ali „Crne ma~ke“ su najbli`e ciqu. Vawa Milinkovi} Savi} je tako|e zanimqiv na tr`i{tu. Posle odli~ne sezone u Torinu, interesuju se Napoli, Monako i Lids. Ima klauzulu od 19,5 miliona, ali je realnije da ode za 15-20 miliona evra.

Aleksandar Stankovi} iz Intera je me|u najtraènijim doma}im igra~ima i na radaru je [tutgarta, Volfzburga i Brià. Inter ga je otkupio za tri miliona evra, sada ga ceni deset. Jan Karlo Simi} je jo{ jedno srpsko ime ~ija cena raste. Anderlehtov {toper je na meti Atalante i Lacija, ali Belgijanci traè visoko obe{te}ewe. U Juventusu je vi{ak i Filip Kosti}, za kojeg interesovawe pokazuju Atalanta, Fjorentina i Bolowa. Na potezu su Juve i sam Kosti}.

Srceparaju}e scene, sahrawen Diogo @ota

Fudbaler Liverpula i reprezentativac Portugala Diogo @ota sahrawen je 5. jula u svom rodnom gradu Gondomaru, gde su se porodica, prijateqi i hiqade navija~a oprostili od jednog od omiqenih napa-

da~a evropskog fudbala. @ota je tragi~no nastradao 3. jula u saobra}ajnoj nesre}i u {panskoj provinciji Zamora, u kojoj je poginuo i wegov brat, 26-godi{wi Andre Silva. Do nesre}e je do{lo oko 00.30

po lokalnom vremenu, kada je lamborgini kojim su putovali @ota i wegov brat sleteo sa puta nakon pucawa gume tokom preticawa, a zatim se zapalio. Spasila~ke ekipe brzo su stigle, ali nisu mogle da u~ine ni{ta - obojica su poginuli na licu mesta. Klub sa Enfilda se oglasio:

„Fudbalski klub Liverpul je slomqen zbog tragi~ne smrti Dioga @ote.“

Posebnu poruku poslao je i Jirgen Klop, koji je @otu doveo iz Vulverhemptona 2020. godine za 44,7 miliona evra:

„Diogo nije bio samo fantasti~an igra~, ve} i sjajan prijateq, voqeni i bri`ni mu` i otac. Mnogo }e{ nam nedostajati. Po~ivaj u miru. – S qubavqu, J.“, napisao je legendarni nema~ki stru~wak na Instagramu.

Tragediju dodatno ~ini te{kom ~iwenica da je @ota samo 11 dana ranije, 22. juna, na privatnoj ceremoniji, o`enio svoju dugogodi{wu partnerku Rutu Kardozu, sa kojom ima troje dece. Nedavno su objavili i fotografije sa ven~awa na dru{tvenim mre`ama.

Za vreme svog boravka u Liverpulu, @ota je postigao 65 golova na 182 utakmice, osvojio FA Kup, Liga Kup (2022) i titulu Premijer lige u sezoni 2024/25.

Tadi} i Vlahovi}

OBJAVQEN SPISAK VATERPOLISTA ZA SVETSKO PRVENSTVO: Napadaju zlato koje ~ekaju 16 godina

Selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Uro{ Stevanovi} je odredio 15 igra~a koji }e predstavqati Srbiju na Svetskom prvenstvu u Singapuru, ko je na programu od 12. do 24 jula.

Na spisku su golmani Radoslav Filipovi} (Radni~ki, 34 utakmice), Lazar Dobo`anov (Oradea, 50 utakmica), igra~i: Du{an Mandi} (Ferencvaro{, 261 utakmica 467 golova), Strahiwa Ra{ovi} (Radni~ki, 173/318), Sava Ran|elovi} (Radni~ki, 254/116), Milo{ ]uk (Novi Beograd, 216/217), Vuk Milojevi} (Crvena zvezda, 46/41), \or|e Lazi} (Jadran HN, 95/88), Nikola Jak{i} (Radni~ki, 193/218), Nemawa Vico (Primorac, 106/78), Boris Vapenski (Radni~ki, 43/18), Petar Jak{i} ( Radni~ki, 36/11), Viktor Ra{ovi} (Radni~ki, 163/103), Nikola Muri{i} (Radni~ki, 2/1), Vasilije Martinovi} (Novi Beograd, 46/55).

Srbija je u grupi sa Ju`nom Afrikom, Italijom i Rumunijom i tim redom igra utakmice.

Na svetskim prvenstvima Srbija je ostvarila slede}e plasmane: 2007. (Melburn) ~etvrto mesto, 2009. (Rim) prvo mesto, 2011. ([angaj) drugo mesto, 2013. (Barselona) sedmo mesto, 2015. (Kazaw) prvo mesto, 2017. (Budimpe{ta) tre}e mesto, 2019. (Guanxu) peto mesto, 2022. (Budimpe{ta) peto mesto, 2023. (Fukuoka) ~etvrto mesto, 2024. (Katar) {esto mesto.

Hrvat dobio otkaz u Vojvodini

jer je oti{ao na Tompsonov koncert

Rukometni klub Vojvodina raskinuo je ugovor sa Filipom Ivi}em, hrvatskim golmanom, koji se fotografisao na koncertu Marka Perkovi}a Tompsona. Ivi} je sve to prvo objavio na dru{tvenim mre`ama, ali je sve ubrzo obrisao. Ipak, usledila je ekspresna reakcija Vojvodine koja je odmah raskinula ugovor.

Ivi} je ugovor sa Vojvodinom potpisao pre samo tri nedeqe, ali zbog ove situacije ne}e odigrati nijedan me~ za ekipu iz Novog Sada.

Hrvat je u karijeri igrao za Zagreb, Vive Kielce, Gumerzbah, Ceqe, [amberi i Pelister.

Koncert Tompsona, ~ije su pesme zabrawene u velikom broju dr`ava jer propagira usta{ke i nacisti~ke ideje, izazvao je veliku buru me|u javnosti na Balkanu.

Zvezda predstavila novo poja~awe, stigao biv{i {ampion NBA lige

Xordan Nvora, nekada{wi ko{arka{ Milvoki Baksa, Indijana Pejsersa i Toronto Reptorsa, novi je ko{arka{ Crvene zvezde.

Nvora je pro{le sezone igrao za Anadolu Efes, gde je u debitantskoj sezoni u Evroligi bele`io 7,6 poena i 3,8 skoka po me~u.

Najve}i uspeh u karijeri ostvario je u dresu Milvoki Baksa, sa kojima je 2021. godine osvojio titulu prvaka NBA lige.

Nekada 45. pik na NBA draftu i u~enik univerziteta Lujvil, Nvora pokriva poziciju krila.

Odlikuje ga sjajan {ut za tri poena, pre svega, a nastupa za reprentaciju Nigerije.

Nvora je {esto poja~awe Crvene zvezde za narednu sezonu, po{to su u klub prethodno stigli Tajson Karter, Sami Oxelej, Stefan Miqenovi}, Ebuke Izundu i ^ima Moneke.

Zvezda ide ka 100 miliona, Partizan vredi pet puta mawe

Crveno-beli su neprikosnoveni na ~elu sa Andrijom Maksimovi}em, crno-beli gledaju u le|a TSC i Vojvodini, a vrednost od preko deset miliona evra imaju jo{ ekipe OFK Beograda, ^ukari~kog, Radni~kog iz Kragujevca, Spartaka iz Subotice i pan~eva~kog @elezni~ara.

Fudbalska Superliga Srbije zapo~e}e 18. jula svoje jubilarno, 20. izdawe otkako postoji kao samostalno takmi~ewe, a u trci za {ampionski pehar nadmeta}e se 16 timova. Iako je, prema sportskoj logici, pred po~etak sezone po~etna ta~ka ista za sve, jer svih 16 timova sezonu otvara sa nula bodova, ~ini se da bi sve sem nove, devete vezane titule za Crvenu zvezdu bilo ravno ~udu.

A jedan od najboqih pokazateqa toga jeste i pogled na portal Transfermarkt, specijalizovan za cene fudbalera.

ZVEZDINI IGRA^I

NA 93,5 MILIONA

Naime, prema wemu, Crvena zvezda je ubedqivo najvredniji tim lige sa ~ak 93,5 miliona evra vrednosti igra~a. Najvredniji je, prema proceni ovog portala, Andrija Maksimovi} sa 15 miliona evra, slede Timi Maks El{nik vredi osam, [erif Endiaje i Milson po pet.

Interesantno je da crveno-beli imaju ~ak 24 fudbalera ~ija vrednost prevazilazi brojku od milion evra. A me|u wima, primera radi, nije Aleksandar Katai (750.000).

Drugo mesto zauzima ekipa TSC-a. Sastav iz Ba~ke Topole vredi 22,85 miliona evra, i wemu je, bar po ovom parametru, predvi|eno drugo mesto na tabeli. TSC ima ~ak trojicu fudbalera ~ija vrednost je tri i po miliona evra – Milo{a Pantovi}a, golmana Veqka Ili}a i Presti`a Mbungua.

Ukupno gledano, TSC u svojim redovima ima sedam fudbalera koji vrede preko milion evra. Tre}e mesto zauzima Vojvodina. Tim sa stadiona „Kara|or|e“

Najvredniji igra~ Superlige Srbije, je mladi Andrija Maksimovi} sa 15 miliona evra

je tek za nijansu „jeftiniji“ od TSC-a, sa 22,13 miliona evra ukupne vrednosti, ali i uz osam igra~a koji vrede milion ili vi{e. Najvredniji fudbaler tima iz „srpske Atine“ je Seid Kora}, koji je procewen na 3,5 miliona evra, slede Wego{ Petrovi} i Bamidele Jusuf sa po 2,5 miliona.

PARTIZAN NEMA DOMA]EG IGRA^A OD MILION EVRA

Zanimqivo da je Partizan tek na ~etvrtoj poziciji, nakon godina uru{avawa i propadawa, pa je do{ao u situaciju da, gledaju}i samo Transfermarkt, gleda u le|a rivalima koji su naj~e{}e bili iza wega, a ne ispred. Fudbaleri crno-belih se procewuju na tek 18,5 miliona evra. No, to nije ono najporaznije za crno-bele. Partizan je uvek bio klub koji je dosta toga polagao u izdanke svoje fudbalske {kole, u mlade fudbalere koji su pokazivali ogroman talenat i naznake kvaliteta, ali…

Partizan u svojim redovima, bar pred po~etak sezone, ima tek ~etvoricu fudbalera koji vrede preko milion evra – Ibrahim Zubairu, koji se ina~e oporavqa od te{ke povrede i verovatno ga ne}emo videti na terenu pre oktobra (dvostruki prelom noge), vredi 2,5 miliona evra, Gajas Zahid, koji se tako|e oporavqa od te{ke povrede, vredi dva miliona evra, a Aldo Kalulu je procewen na 1,7 milion evra. Jovan Milo{evi}, fudbaler kog je Partizan pozajmio iz [tutgarta,

vredi okruglo milion evra, pa je jasno da crno-beli nemaju doma}eg igra~a koji se procewuje na sedmocifrenu vrednost.

Kada su u pitawu igra~i potekli u Humskoj, Ogwen Ugre{i} i Nikola Simi} bi uskoro trebalo da „prebace“ tu cifru od milion evra, po{to su trenutno proceweni na 800,000, kao i talentovani Crnogorac Milan Vukoti}.

JAVOR JEDINI

ISPOD PET MILIONA

[to se ostalih timova ti~e, preko deset miliona evra ukupne vrednosti su jo{ ekipe OFK Beograda (16,05), ^ukari~kog (14,38), Radni~kog iz Kragujevca (13,48), Spartaka iz Subotice (11,35) i pan~eva~kog @elezni~ara (10,3).

Novi Pazar je, iako igra kvalifikacije za Ligu konferencije, prvi tim ispod crte od deset miliona – igra~i ovog kluba ukupno vrede 9,03 miliona uz Adetun|ija Ade{inu kao najvrednijeg sa 1,8 miliona evra, dok je Adem Qaji} procewen na pola miliona.

Na za~equ superliga{kih klubova nalaze se dva povratnika u takozvani elitni rang srpskog fudbala. Radnik iz Surdulice ima tim ukupne vrednosti 5,33 miliona evra, a najvredniji wegov ~lan je golman Stefan Ran|elovi} (700.000), dok je tim Javora iz Ivawice posledwi sa 4,38 miliona evra u vrednosti igra~a – desni bek Marko Bjekovi} predvodi tim sa cenom od 450.000 evra.

THURSDAY l ^ETVRTAK 10. 7. 2025.

Novak „pumpao“ na Vimbldonu, a onda je kamera pokazala {ta radi sin Stefan

NOVAK SE POSLE POBEDE OBRATIO FEDERERU I NASMEJAO GA PRED SVIMA:

„Dobro je da sam skinuo kletvu…“

Novak \okovi} je pro{ao u ~etvrtfina le Vimbldona, po{to je posle preokreta sa 3:1 u setovima pobedio Aleksa De Minora. Mu~io se srpski teniser, Australijanac mu je pravio mnogo problema, a veliku borbu je sa tribina pratio Roxer Federer u dru{tvu supruge Mirke.

Nakon pobede \okovi} se obratio svom nekada{wem velikom rivalu, koji se nasmejao.

„Ovo je verovatno prvi put da me gleda, a da sam dobio me~ (smeh). Posledwih nekoliko sam izgubio, ali je dobro da sam skinuo kletvu. Odli~no je imati Roxera, on je veliki {ampion, neko koga po{tujem i cenim, delili smo scenu mnogo godina i lepo ga je videti tu. Ovo je wegov omiqeni i najuspe{niji turnir i tu nema nikakve dileme“, rekao je \okovi} i nasmejao [vajcarca.

To nije bio jedini put da se Novak u izjavi posle me~a poklonio Federeru.

„Bilo je izazovnih trenutaka za mene, u nekim trenucima èleo sam da imam tu servis-volej igru i dodir kao gospodin u loì (Federer). To bi pomoglo (ovacije). Ne mogu da se àlim. Ima jo{ dosta izazova, moram da prome{am svoju igru i to mi je bio ciq, da se prilagodim na sve uslove na terenu“, istakao je, izme|u ostalog, najboqi teniser svih vremena.

Novak \okovi} se odli~no zabavqa na Vimbldonu, gde je ve} dogurao do ~etvrtfinala i zakazao okr{aj sa Flavijom Kobolijem iz Italije. Imao je srpski teniser problema u osmini finala protiv Aleksa De Minora, ali je posle preokreta slavio sa 3:1 i tako nastavio pohod na 25. grend slem titulu.

Kao i sve prethodne pobede na ovogodi{wem Vimbldonu, Novak je i ovu protiv neugodnog Australijanca proslavio „pumpawem“.

Nakon {to je kamera prikazala Novakovu proslavu, kadar se prebacio na wegovog sina Stefana, koji je tako|e „pumpao“, a u lo`i je bila i }erka Tara. Zanimqivo je da je kamera i tokom me~a uhvatila Stefana kako „pumpa“, a ~uo se i wegov uzvik podr{ke ocu.

Na konferenciji za medije \okovi} je pri~ao o sinu Stefanu, ali ne i „pumpawu“, po{to je sve oko toga ve} ranije objasnio.

„Stefan je sam sakupio ve}inu autograma (na ka~ketu). Mo`da sam samo Janika Sinera zamolio da mu potpi{e kapu. Ima sve osim mene. Odigrao je nekoliko poena s Kobolijem, mojim slede}im protivnikom. Razgovara}u s wim o tome {ta da igramo“, rekao je Novak na konferenciji i ponovo nasmejao mnoge.

SAD SMO SVE ^ULI: Tramp organizuje UFC

me~ u Beloj ku}i

Noris pobedio u Silverstonu, zahuktava se borba za titulu prvaka Formule 1

Voza~ Meklarena Lando Noris pobednik je trke Formule 1 za Veliku nagradu Velike Britanije, ~ime je na polovini sezone smawio zaostatak u generalnom plasmanu za vode}im timskim kolegom Oskarom Pjastrijem.

Noris je na stazi Silverston ostvario svoju osmu pobedu i ujedno drugu uzastopnu, a iza sebe je ostavio Pjastrija.

Trka je vo`ena u promewivim uslovima, sa jakom ki{om u prvom delu, a prvi plasman na podijum posle 239 nastupa u Formuli 1 ostvario je voza~ Zaubera Niko Hulkenberg.

Hulkenberg je do rezultata karijere do{ao nakon {to je trku zapo~eo sa posledweg, 19. mesta.

^etvrti je kroz ciq pro{ao voza~ Ferarija Luis Hamilton, peti je zavr{io Maks Fer{tapen iz Red Bula, dok je {esta pozicija pripala Pjeru Gasliju iz Alpine.

Bodove su osvojili jo{ Lens Strol (Aston Martin), Aleksander Albon (Vilijams), Fernando Alonso (Aston Martin) i Xorx Rasel (Mercedes).

Na polovini {ampionata Pjastri vodi sa 234 boda, drugoplasirani Noris ima osam bodova mawe, dok Fer{tapen na tre}em mestu ima 165 bodova.

U Formuli 1 sledi pauza do 27. jula i trke za Veliku nagradu Belgije.

Posle 239 trka je na podijumu – debitovao pored [umahera, kona~no je uspeo

Iznena|ewe nedeqne trke u Formuli 1 je bio iskusni Niko Hulkenberg, koji je u bolidu ekipe Kik Zauber stigao do svog prvog plasmana na podijum, i to u 37. godini

Lando Noris trijumfovao je na Velikoj nagradi Velike Britanije, koja je obele`ena dramati~nim razvojem doga|aja na stazi u Silverstonu.

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (SAD) Donald Tramp rekao je da razmi{qa o organizovawu UFC me~a na prostoru Bele ku}e uz prisustvo vi{e od 20.000 gledalaca u sklopu proslave 250 godina ameri~ke nezavisnosti. Taman kada pomislite da Tramp vi{e nema na~in kako da iznenadi on se pobrine za neko iznena|ewe. Ovo nikome do sada nije ni palo na pamet.

„Imamo mnogo zemqe tamo“, rekao je Tramp, qubiteq UFC, koji je posledwih meseci prisustvovao nekoliko me~eva me{o-

vitih borila~kih ve{tina i blizak je prijateq sa predsednikom UFC Dejnom Vajtom. Tramp je svoj plan objavio u ~etvrtak u Ajovi tokom otvarawa godi{wih sve~anosti povodom 250. ro|endana SAD, 4. jula. On je tako|e najavio zavr{ni festival u Va{ingtonu i posebno sportsko takmi~ewe na kome }e u~estvovati sredwo{kolci iz ~itave zemqe.

„Svi na{i nacionalni parkovi, bojna poqa i istorijska mesta ima}e posebne doga|aje u ~ast 250. ro|endana. ^ak mislim da }emo imati i UFC borbu. Zamislite to na terenu Bele ku}e. Tamo imamo mnogo zemqe“, rekao je Tramp i dodao da bi to bila „prava borba“ sa 20.000 do 25.000 gledalaca.

Iz Bele ku}e saop{tili su da nemaju detaqe osim predsednikove izjave, ali je portparolka Bele ku}e Kerolajn Livit kasnije rekla da je „Tramp mrtav ozbiqan“ u vezi planova.

Voza~ Meklarena stigao je do prve pozicije ispred timskog kolege Oskara Pjastrija, ali iznena|ewe trke svakako je bio iskusni Niko Hulkenberg, koji je u bolidu ekipe Kik Zauber stigao do svog prvog plasmana na podijum, i to u 37. godini.

Nema~ki as dugo je nosio etiketu voza~a s najvi{e u~e{}a u trkama Formule 1 bez osvojenog podijuma – ~ak 238 startova i 577 bodova. Ovog puta, krenuv{i sa 19. pozicije, Hulkenberg je iskoristio haoti~an razvoj trke, donose}i pravovremene odluke u pogledu strategije, {to mu je donelo istorijski uspeh. Slavqe u boksu Kik Zaubera bilo je burno, jer je ovo prvi put u posledwih 13 godina da je neki wihov voza~ me|u najbr`a tri.

Hulkenberg je svoj debi u Formuli 1 imao 2010. godine u Vilijamsu, nakon perioda u kom je obavqao ulogu test voza~a izme|u 2007. i 2009. godine. Wegov prvi nastup bio je na trci u Bahreinu, a zanimqivo je da su mu tada rivali bili legende poput Mihaela [umahera, Rubensa Barikela, Felipea Mase, kao i Fernando Alonso, Luis Hamilton i Sebastijan Fetel.

Ve} slede}e sezone postaje rezervni voza~ Fors Indije, da bi 2012. bio unapre|en u glavnu postavu. Ubrzo zatim, 2013. godine, prelazi u Zauber, ali se ve} posle godinu dana vra}a u Fors Indiju, gde je nastupao zajedno sa Serhiom Perezom. Od 2017. vozio je za Reno, ali ga je nakon nekoliko sezona zamenio Esteban Okon. Tokom 2020. Hulkenberg je dobio priliku kao zamena u Rejsing Pointu (ranije Fors Indija), a naknadno i u Aston Martinu, dok je 2022. privremeno usko~io umesto Fetela. Naredne sezone se vratio kao redovan ~lan Hasa, gde je vozio u tandemu sa Kevinom Magnusenom. Uo~i 2025. dobija novi anga`man u Zauberu, koji se priprema za transformaciju u Audi od 2026.