Srpski glas 17. jul

Strana 12

Strana 14

Pobeda na sudu za \okovi}a i Srbe iz Australije!

Australijski „Kanal Devet“ izvinio se zbog uvredqivog komentara Tonija Xonsa, wihovog novinara, na ra~un Novaka \okovi}a i srpskog naroda tokom Australijan opena, potvrdila je za Sputwik dr Nina Markovi} – Khaze, predstavnica organizacije Srpski savet Australije. Posle pobede Novaka \okovi}a protiv Toma{a Maha~a na Australijan openu, Toni Xons, sportski novinar

„Kanala Devet“ dao je neprimerenu izjavu u kojoj je uvredio srpskog asa i wegove navija~e aludiraju}i na situaciju kada je najboqi teniser svih vremena deprtovan iz Australije.

Odmah je posle ovako velikog sramotnog nastupa reagovao Srpski savet Australije u ime srpske zajednice, a zvani~no izviwewe stiglo je tek {est meseci kasnije.

„Posle nekoliko meseci istrajne borbe i anga`ovawa advokata od strane Kanala devet Srpski savet Australije dobio je izviwewe od ovog televizijskog kanala zbog vre|awa Novaka \okovi}a i srpskog naroda“, potvrdila je dr Nina Markovi} - Khaze za Sputwik. Australijski medij morao je da se izvini nakon {to je doneta presuda.

„Dana 17. januara 2025. godine, „Kanal Devet“ emitovao je u`ivo prilog u okviru vesti u 18.00 u kojem je bilo re~i o prisustvu Novaka \okovi}a na Australijan openu. Kanal se iskreno izviwava Srpskom savetu Australije, wegovim ~lanovima i ~itavoj srpsko-australijskoj zajednici zbog bilo kakve uvrede izazvane tim emitovawem. Nije postojala namera da se nanese bilo kakva {teta ili uvreda srpsko-australijskoj zajednici. Kanal zahvaquje Srpskom savetu Australije na saradwi i radu na re{avawu wihovih briga u vezi sa emitovawem“, navodi se u saop{tewu.

Podsetimo se i izjave koja je napravila pometwu.

„Novak je precewen. Novak je pro{lost. Novak, izbacite ga“, skandirao je Xons tokom ukqu~ewa.

Kasnije je istakao da je sve re~eno u {ali, ali ta „{ala“ duboko je uznemirila i Novaka koji posle narednog me~a na terenu nije `eleo da odgovara na pitawa upravo u znak protesta zbog Xonsove sramotne izjave.

„@eleo bih da ka`em za{to nisam dao intervju. Pre nekoliko dana ~uveni sportski novinar koji radi za zvani~nog prenosioca Australijan opena je ismevao srpske navija~e i vre|ao je mene. Od tada je odlu~io da se javno ne izvini, niti se kanal sam izvinio. Nemam ni{ta protiv Kurijera ili australijske javnosti. Nije bila prilika da u tom trenutku ka`em {ta mislim na terenu pa sam uradio to. Ostavqam kanalu „Devet“ da uradi {ta misli da treba. Nastavi}e se tako dok se ne izvine“, rekao je tada Novak.

Kratko izviwewe koje je usledilo bilo je vi{e poput tra`ewa opravdawa pa zbog toga Srpski savet Australije mesecima nije odustajao od toga da srpski narod dobije zvani~no izviwewe.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877)

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

je

”Nadstre{nica” zavr{io u Tu`ila{tvu za organizovani kriminal

Vi{e javno tu`ila{tvo (VJT) u Beogradu saop{tilo je, kako su naveli „zarad pravilnog informisawa javnosti”, da ne postupa ni u jednom predmetu u vezi sa padom nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine kada je poginulo 16, a te{ko povre|ena jedna osoba.

Vrhovni javni tu`ilac, doneo je re{ewe o supstituciji kojim je ovlastio Javno tu`ila{tvo za organizovani kriminal da daqe postupa u tom predmetu radi efikasnog vo|ewa postupka.

„Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu uzelo je izjavu u svojstvu gra|anina od o{te}enog u tom predmetu \ure Race, iz ~ije izjave proizilaze indicije da je prijavio izvr{ewe krivi~nog dela terorizam, za koje nadle`nost za postupawe ima Javno tu`ila{tvo za organizovani kriminal, kojem je dostavqena izjava Race na daqe postupawe”, navodi se u saop{tewu.

U saop{tewu se podse}a da je Posebno odeqewe za suzbijawe korupcije VJT u Beogradu, „postupaju}i po krivi~noj prijavi od 19. februara 2025. godine protiv pet osoba, sprovelo efikasnu istragu i 4. marta podiglo optu`nicu

protiv menaxerke za razvoj investicija AD „Infrastruktura @eleznica Srbije” Slobodanke K, Milutina S, predsednika Komisije za tehni~ki pregled @elezni~ke stanice u Novom Sadu Milutina S. i ~lanice te komisije Biqane K. za krivi~na dela sa koruptivnim elementom koji su imali za posledicu pad nadstre{nice”. U saop{tewu se navodi i da je postojala opravdana sumwa da su wihovi propusti doprineli i da su u uzro~no-posledi~noj vezi sa tragedijom, jer bi „oni, da su savesno postupali i izvr{ili du`nost vanrednog pregleda, kao i kontrole ispuwenosti uslova u toku samog probnog rada, onda

NIJE BILO GENOCIDA:

mogli vizuelno da uo~e znake loma i pove}anog ugiba na nadstre{nici u danima koji su prethodili wenom obru{avawu”. U me|uvremenu, kako dodaju, Vi{i sud u Beogradu je potvrdio optu`nicu od 4. marta koju je podiglo Posebno odeqewe za suzbijawe korupcije VJT u Beogradu. „Ponavqamo da VJT u Beogradu vi{e ne postupa ni u jednom predmetu koji se ti~e pada nadstre{nice i da je dalo svoj maksimum u postupawu efikasnim reagovawem povodom sumwe na izvr{ena krivi~na dela i procesuirawem odgovornih lica u delu koji se odnosi na nadle`nost ovog tu`ila{tva”, navodi se u saop{tewu VJT.

Grajf otkrio kako se promenio stav nau~ne zajednice o Srebrenici

Srbija treba da osnuje Me|unarodnu komisiju za istra`ivawe stradawa Srba i Bo{waka u Srebrenici od 1992. do 1995. godine, naveo je jedan od vode}ih stru~waka za istra`ivawe Holokausta

U svetskoj nau~noj zajednici mewa se stav o Srebrenici i navodnom genocidu, izjavio je profesor doktor Gideon Grajf, istori~ar, direktor Srpsko-izraelskog kulturnog centra na Univerzitetu u Beogradu i jedan od vode}ih stru~waka za istra`ivawe Holokausta. Grajf, koji je bio predsednik Nezavisne komisije za istra`ivawe stradawa svih naroda u srebreni~koj regiji od 1992. do 1995. godine, koja je utvr-

dila da su ubistva u Srebrenici 1995. bila ratni zlo~in, ali da se nije dogodio genocid, naveo je da nau~ne zajednice smatraju da genocida u Srebrenici nije bilo.

„Mi{qewe o tome se polako mewa. Veoma sam zadovoqan uspe{no{}u svog anga`mana u sferi nau~nih istra`ivawa. Danas nau~na zajednica druga~ije gleda na odnos prema Srebrenici. Nau~ne zajednice podr`avaju stav da u Srebrenici nije bilo genocida i samo amateri }e to poricati, jer je ovo {to smo radili veoma profesionalno ura|eno”, izjavio je Grajf za Srnu.

Komentari{u}i inicijative da i Srbija, onako kako je to u~inila Republika Srpska, osnuje Me|unarodnu komisiju za istra`ivawe stradawa Srba i Bo{waka u Srebrenici od 1992. do 1995. godine, Grajf je rekao da podr`ava takvu inicijativu.

„Neophodno je da Srbija to uspostavi. Ako je neophodno, da}u svoj li~ni doprinos u formirawu takve institucije”, poru~io je Grajf.

Odgovaraju}i na pitawe {ta mo`e da se uradi da se UN vi{e bave pitawem Holokausta i da se ta~no defini{e {ta je genocid, ako se ima u vidu Srebrenica, Grajf je rekao da qudi moraju da se edukuju, da istra`uju i saznaju, jer je obrazovawe jedina odbrana od gluposti i neznawa.

Grajf je danas u Beogradu prisustvovao sastanku Odbora Skupp{tine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu sa profesorima iz Evropskog instituta za istra`ivawe Holokausta i totalitarizma iz Madrida, na kojem je bilo re~i o kulturi se}awa, Holokaustu, kao i o poku{ajima revizije istorijskih ~iwenica i falsifikata.

Organizator ovog skupa, ~iji je doma}in bio predsednik skup{tinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Dragan Stanojevi}, bila je ambasador Qiqana Nik{i}, koordinator najve}e izlo`be u UN „Jasenovac – pravo na nezaborav”.

REDITEQ EMIR KUSTURICA:

Podr{ka osloba|awu politi~kih zatvorenika u Beogradu i U`icu

Srpski i svetski rediteq Emir Kusturica pru`io je „bezrezervnu podr{ku osloba|awu politi~kih zatvorenika u Beogradu, U`icu”.

„Bezrezervna podr{ka osloba|awu politi~kih zatvorenika u Beogradu, U`icu, pu{tawe iz zatvora i mogu}nost da se brane sa slobode svi koji su protestovali i optu`eni za kr{ewe Ustava. Malo je ko kr{io Ustav kao oni koji su potpisali Briselski sporazum, a posebno davawe usmene saglasnosti za francusko-nema~ku inicijativu, posle koje su Albanci dobili dr`avu na Kosovu”, rekao je Kusturica, a prenosi portal „Iskra”.

Ina~e, u Srbiji mesecima traju protesti protiv vlasti u organizaciji studenata u blokadi koji tra`e pu{tawe na slobodu uhap{enih na protestima, vanredne parlamentarne izbore i sklawawe {atora u Pionirskom parku i ispred Skup{tine Srbije gde se nalaze studenti koji se protive blokadama.

SRBIN PODIGAO TRI PRSTA NA HVARU:

Proteran

zabrawen

iz

Hrvatske,

mu ulaz u EU

Hrvatska policija na Hvaru dovr{ila je, kako pi{u hrvatski portali, „kriminalisti~ko istra`ivawe” nad dr`avqaninom Srbije (22) koji je u petak na dru{tvenoj mre`i objavio fotografiju na kojoj je se vide podignuta tri prsta na obe ruke.

Policija je utvrdila da je na taj na~in po~inio prekr{aj iz ~l. 5. Zakona o prekr{ajima protiv javnog reda i mira.

Zbog toga }e mladi} danas biti izveden pred sud, a predlo`eno mu je izricawe nov~ane kazne od 700 evra.

Na fotografiji koju je objavio za vreme vo`we motocikla on je podigao obe ruke pokazuju}i tri prsta.

Policajci su ga prona{li i zaustavili i utvrdili da wegov motor ima tehni~ke nedostatke zbog ~ega je iskqu~en iz saobra}aja. Motocikl }e biti upu}en na vanredni tehni~ki pregled.

Po Zakonu o strancima doneseno je re{ewe o proterivawu mladi}a, a izre~ena mu je i zabrana ulaska i boravka u Evropskoj uniji.

Pre devet dana u Zagrebu je odr`an veliki koncert Marka Perkovi}a Tompsona na kojem su posetioci uzvikivali usta{ki pokli~ „Za dom spremni” i rukom pokazivali nacisti~ki pozdrav. Zbog toga niko od posetilaca koncerta nije ka`wen.

WUJORK POD VODOM, OBJAVQENI

ZASTRA[UJU]I SNIMCI

Izdato upozorewe: ”Opasno je po `ivot”

Sedmorica uhap{enih U`i~ana pu{teni iz pritvora; Oglasio se MUP

Ministarstvo unutra{wih poslova izrazilo je zabrinutost zbog odluke Osnovnog suda u U`icu kojom je ukinut pritvor osumwi~enima za napad na slu`bena lica tokom neprijavqenog javnog okupqawa

6. jula u U`icu i istaklo da se takvom odlukom javnosti {aqe poruka da je napad na policijske slu`benike, koji {tite bezbednost gra|ana i brinu o javnom redu i miru, dozvoqen i neka`wiv.

„Smatramo neprimerenim da sudska vlast kao nezavisna grana vlasti, donose}i odluke na {tetu policijskih slu`benika, koji profesionalno i zakonito obavqaju svoju du`nost, podle`e pritisku dela javnosti i pu{tawem osumwi~enih da se brane sa slobode, umawuje te`inu izvr{enog krivi~nog dela. Naro~ito ako se ima u vidu da su za lak{a krivi~na dela neki qudi proveli u pritvoru po nekoliko meseci”, navedeno je u saop{tewu MUP-a.

Dodaje se da se Ministarstvo unutra{wih poslova, kojem je bezbednost zemqe i svih wenih gra|ana prioritet, istovremeno zala`e i za apsolutnu za{titu svojih pripadnika koji svakodnevno rizikuju svoj `ivot {tite}i ustavni poredak i zakon.

„Ovakvom odlukom, postavqa se pitawe kakvu poruku sud, ko-

Svakodnevni veliki protesti gra|ana protiv re`ima u U`icu zbog nasilnog pona{awa policije i prebijawa i hap{ewa sedmorice sugra|ana

jem je zadatak da {titi pravni poredak, {aqe policijskim slu`benicima ukoliko se napadi na wih tretiraju na ovaj na~in, imaju}i u vidu da su policajci svakoga dana na slu`benom zadatku da {tite javni red i mir i bezbednost gra|ana, ukqu~uju}i i bezbednost sudija i tu`ilaca”, isti~e se u saop{tewu.

Re{ewem Vi{eg suda u U`icu sedmorici U`i~ana, Radovanu Novakovi}u, Pavlu Cicvari}u, Branku Nikoli}u, Aleksi Nikoli}u, Dejanu ]osi}u, Vladanu Sin|i}u i Marku Radovanovi}u koji su uhap{eni pro{le nedeqe posle protesta u ovom gradu, probijawa kordona i blokade magistrale, ukinut je pritvor i oni }e se braniti sa slobode.

Sedmorici uhap{enih na te-

ret se stavqa krivi~no delo napad na slu`beno lice u vr{ewu slu`bene du`nosti a pritvor im je ukinut posle `albe wihovih advokata.

Sedmorica U`i~ana ve} su tokom popodneva iza{li iz pritvora a o~ekuje se odluka suda za jo{ dvojicu uhap{enih.

Ina~e, zbog hap{ewa sugra|ana i optu`bi da su po~inili krivi~no delo, u posledwih sedam dana u U`icu su svakodnevno organizovani protesti a najve}i je pod geslom „Srbijo, U`ice te zove”, odr`an ju~e.

Sem blokade magistrale, U`i~ani su proteklih dana svakodnevno protestovali i ispred zgrade suda u ovom gradu tra`e}i da se svi uhap{eni brane sa slobode.

Patrijarh Porfirije: Smisao crkve nije u jednoumqu

Mo`emo da budemo i jesmo razli~iti i niko ne tra`i jednoumqe, ali ciq je da budemo jednodu{ni, poru~io je patrijarh Porfirije na Petrovdan

Vi{e od 50 miliona Amerikanaca {irom severoistoka je u ponedeqak pod pritiskom na poplave, a bujne poplave uzrokuju zna~ajna ka{wewa u saobra}aju u Wujorku. Na dru{tvenim mre`ama objavqeni su zastra{uju}i snimci. Upozorewa na buji~ne poplave izdata su za gradove ukqu~uju}i Wujork, Va{ington, Baltimor, Wuark, Wu Xerzi i Arlington u Virxiniji, kao i Nacionalni aerodrom Regan. Nacionalna meteorolo{ka slu`ba upozorila je da su poplave opasne po `ivot mogu}e u zapadnom okrugu Junion u Wu Xerziju.

Video sa Menhetna u ponedeqak uve~e prikazuje kako poplavna voda nadire u metro stanicu u 28. ulici dok su putnici bili u vozu. Zastra{uju}i snimci prikazuju vodu koja je stigla skoro do prozora voza dok putnici sede ili stoje unutar vagona.

Patrijarh srpski Porfirije slu`io je na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, svetu liturgiju u crkvi podignutoj 2009. godine u wihovu ~ast u beogradskom nasequ Kote`, i tom prilikom istakao da apostoli pokazuju da smisao crkve nije u jednoumqu, ve} u jednodu{nosti.

Patrijarh je rukopolo`io |akona Nemawu Radovanovi}a u sve{teni ~in jereja, a posle ~itawa svetog Jevan|eqa je poru~io da nam apostoli Petar i Pavle pokazuju {ta je to vera, saop{tila je Srpska pravoslavna crkva.

„Ko ima veru, istinsku, pravu i duboku veru, ima i kqu~eve od Carstva Nebeskog. [ta on bude rekao bi}e, po daru Bo`jem, po sili Wegovoj. A va`nije od svega jeste i primer dvojice apostola za na{u svakodnevnicu, primer koji polazi upravo od ~iwenice da su razli~iti do te mere da se sva|aju oko veoma va`nih

stvari, stvari koje se ti~u `ivota i stvari koje se ti~u vere. Time pokazuju da ne `ive u diktatorskom jednoumqu, nego da razli~ito misle, ali da, budu}i da su qudi vere i pokajawa, pokazuju i jednodu{nost”, poru~io je patrijarh, a objavio sajt SPC. Kako je dodao, „mo`emo da budemo i jesmo razli~iti i niko ne tra`i jednoumqe, naro~ito ne u domu Bo`jem, u Crkvi Hristovoj, ali svakom od nas ciq treba da bude da smo jednodu{ni, a to zna~i da ho}emo da budemo jedno, bez obzira na to {to smo druga~iji i razli~iti, {to druga~ije mislimo, govorimo i delamo”. Na~in da to realizujemo, istakao je patrijarh Porfirije, jeste primer dvojice apostola, a

to je pokajawe, „to je da pra{tamo jedni drugima, da i{temo pra{tawe jedni od drugih”. „Neka bi Gospod dao da slavimo dvojicu prvovrhovnih apostola, Petra i Pavla i da `ivimo verom Hristovom i Jevan|eqem. Kad nam Gospod bude prvi i najva`niji i toga budemo svesni, toga se dr`ali, sve }emo znati. I {ta treba da govorimo i da ~inimo. I kad nam On bude prvi, sve }e nam biti na svom mestu. Ako bilo {ta do|e na Wegovo mesto, sve ostalo }e biti na pogre{nom mestu. I to znajte, niko umesto vas, niko umesto tebe, niko umesto mene, ne mo`e da se izbori za taj raspored na tabeli va`nosti u na{em `ivotu”, poru~io je patrijarh u besedi.

PORUKE SA SAMITA BRIKS-A U RIO DE @ANEIRU I TRAMPOVE

PRETWE, CARINE I RA^UNICE:

Dva globalna poretka

Pi{e ugledni ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko”.

Jasno je da BRIKS, koji predstavqa skoro polovinu svetske populacije i gotovo dve petine globalnog BDP-a, jo{ uvek ne uspeva da skladno svojoj „te`ini“ deluje na globalnoj pozornici. Ipak, dok je i za ameri~ke saveznike sve te`e da podr`e mnoge od Trampovih hirovitih odluka, BRIKS – uprkos svim svojim nedostacima – postaje sve te`e ignorisati.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp obavestio je 7. jula 14 dr`ava o novim carinskim stopama koje }e stupiti na snagu 1. avgusta. Srbiji }e biti uvedene carine od 35%, za „trgovinske te{ka{e“ Japan i Ju`nu Koreju, kao i Maleziju i Kazahstan napla}iva}e se carine u iznosu od 25%, Ju`noj Africi 30%, Indoneziji 32%, Banglade{u 35%, Kamboxi i Tajlandu 36%, Laosu i Mijanmaru 40%, Bosni i Hercegovini 30%.

Budu}i da je Tramp napomenuo da bi se to moglo izmeniti uz trgovinske ustupke srpske strane, Beograd }e poku{ati da iskoristi preostalo vreme za dodatne pregovore sa Va{ingtonom. Istina, najve}e nade su da }e Amerika opet odlo`iti primenu ove odluke ili }e je pak preina~iti, kako je to uglavnom bivalo od dolaska Trampa u Belu ku}u.

Nije jasno kako je Bela ku}a do{la do ra~unice o visini carina, budu}i da Srbija bele`i deficit sa SAD, kako u prvih pet meseci 2025. tako i u ranijim godinama (istina, deficit nije dramati~no veliki, budu}i da je pokrivenost uvoza oko 90%). Dodatno, i stopa rasta robnog uvoza je br`a od dinamike izvoza u SAD.

U Va{ingtonu su ipak procenili da Srbija name}e zna~ajne trgovinske barijere za ameri~ke proizvode, a ono {to bi mogao da bude efekat ako se carine pove}aju je zna~ajan pad doma}eg izvoza (mo`da za tre}inu) na ameri~ko tr`i{te. Naime, margina zarada doma}ih kompanija je daleko ispod carina koje bi mogla da uvede Bela ku}a od 1. avgusta. Od 5 do 7 hiqada radnih mesta se nalazi u pogo|enim delatnostima, odnosno kompanijama. Bitno je da srpski sektor informacionih tehnologija (IT), tako|e veliki izvoznih usluga u Ameriku, ne}e biti obuhva}en sankcijama. Ina~e, robni izvoz Srbije u Ameriku 2024. iznosio je 620 miliona evra, a uvoz 684 miliona evra. Srbija je u Ameriku najvi{e izvozila gume za automobile (23% ukupnog izvoza u SAD), zatim oru`je i municiju, motore sa unutra{wim sagorevawem, pumpe za te~nost i rotacione elektri~ne ma{ine. Nije se samo Srbija na{la na

meti ameri~kog predsednika. I mnogo sna`nije i ve}e zemqe bi se tako|e mogle suo~iti sa dodatnim carina Va{ingtona, i to svaka koja se pridru`i „anti-ameri~koj“ politici BRIKS-a. Ta Trampova pretwa do{la je nakon sastanka dr`ava BRIKS-a u Rio de @aneiru 6-7. jula. U~esnici tog samita bili su vrlo kriti~ni prema politici SAD-a. Tako je doma}in skupa, brazilski predsednik Lula de Silva, progla{avaju}i BRIKS „naslednikom Pokreta nesvrstanih“, kritikovao pove}awe vojne potro{we zapadnih zemaqa pod vo|stvom Amerike. Dodatno, dr`ave BRIKS-a su osudile napade SAD-a i Izraela na Iran, i pozvale na pravedno re{avawe problema na Bliskom istoku.

[TA SMERA BRIKS

Nije ove jedina pretwa koju je Tramp uputio ~lanicama BRIKS-a. Zapretio im je i da }e uvesti i 100% carine ako odustanu od dolara u bilateralnoj trgovini. Iako je na samitu u Riju na{iroko debatovano o razvoju lokalnih sistema pla}awa i drugih instrumenata koji mogu olak{ati trgovinu i investicije izme|u ~lanica grupacije, Trampovi saradnici su morali znati da je ideja o napu{tawu dolara i uspostavqawu zajedni~ke BRIKS-ove valute daleko od realizacije.

Imaju}i u vidu temperament ameri~kog predsednika, ne tre-

ba da bude iznena|uju}e da je on samo hitro odreagovao na vest o takvoj vrsti rasprave. Ina~e, Amerika bi mogla da bude relativno zadovoqna onim {to se de{avalo u Riju tokom 6. i 7. jula ove godine.

Naime, iako je Trampova mantra „America First“ otvorila prostor BRIKS-u da uputi izazov globalnom poretku predvo|enom Amerikom, ~ini se da je odgovor grupacije bio dosta oprezan. Istina, ovakav pristup bi se mogao bi se pokazati pametnim, impliciraju}i da zemqe BRIKS-a igraju dugoro~nu igru i ne vide mnogo koristi od izazivawa ve}eg sukoba sa konfliktnim ameri~kim predsednikom.

Pristalice radikalnijeg pristupa, pak, tvrde da je upravo samit BRIKS-a u Brazilu trebalo da bude savr{en forum za unapre|ewe kqu~nog ciqa grupe zemaqa u razvoju: udaqavawe od sveta kojim dominira Zapad i ubrzan put ka inkluzivnijoj i pravednijoj strukturi globalnog upravqawa. Oni koji razmi{qaju na taj na~in smatraju da je BRIKS odustaju}i od toga da bude glasan izaziva~ kontroverznih koraka koje preduzima druga Trampova administracija, doveo u pitawe svrhu svoga postojawa.

Ubrzo nakon izraelskog i ameri~kog bombardovawa Irana i u trenutku kada je Va{ington opet zapretio pokretawem nove runde kaznenih globalnih carina, zajedni~ko saop{tewe izdato na

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

kraju samita u Riju bilo je kriti~ki intonirano po tim pitawima. Dakle, lideri BRIKS-a nisu propustili priliku da upute kritike Zapadu. Grupa je usvojila vi{e stajali{ta koja su u suprotnosti sa onima koje izra`ava Donald Tramp, izra`avaju}i „ozbiqnu zabrinutost“ zbog trgovinskih ratova, odnosno carina, kritikuju}i rastu}e vojne izdatke i osu|uju}i vazdu{ne napade na Iran (ina~e ~lana BRIKS-a). Dodu{e, blok se uzdr`ao od direktnog imenovawa Va{ingtona kada je pomenuo potrebu da se smawi nivo carina u svetu. Dodatno, Ministri finansija iz grupe zemaqa u razvoju BRIKS-a pozvali su na reformu MMF-a, ukqu~uju}i novu raspodelu prava glasa i kraj tradicije evropskog upravqawa na ~elu ove institucije. Oni su se slo`ili da podr`e zajedni~ki predlog na sastanku MMF-a u decembru, na kojem }e se razmatrati promene sistema kvota koji defini{e doprinose i prava glasa.

Nova formula bi u ve}oj meri uzela u obzir kupovnu mo} valuta, ~ime bi se boqe predstavile zemqe u razvoju, posebno one sa niskim prihodima. Potpuno uskla|ivawe sa tom formulom bi potkopalo pravo veta SAD-a i sna`no pove}alo uticaj Kine.

PLATNI SISTEMI

Trampove pretwe su, po svemu sude}i, primorale ~lanice BRIKS-a na oprezniji pristup (u takvom „odmerenom stavu“ predwa~e Indija i Brazil). Nije bilo eksplicitne podr{ke dedolarizaciji, koju forsiraju Kina i Rusija, iako je to pitawe visoko na dnevnom redu grupe, {to ukazuje na pukotine u strate{kom jedinstvu bloka.

Iako su ministri finansija i guverneri centralnih banaka dobili zadatak da nastave diskusiju o platformi za prekograni~na (cross-border) pla}awa za trgovinu i investicije, zemqe BRIKS-a jo{ jednom nisu uspele da naprave zna~ajan napredak na tom planu, posebno imaju}i u vidu da je dolar pod stalnim pritiskom Trampove nepredvidive politike (bele`e}i najgori po~etak godine od 1973, budu}i da su Trampovi trgovinski ratovi i napadi na FED da snize kamatne stope uzburkali tr`i{ta, teraju}i investitore da tra`e alternative).

Iako sve ~lanice podr`avaju ideju prekograni~nih pla}awa, prvi put pomenutu u saop{tewu sa samita bloka 2015, tehni~ki aspekti integracije su komplikovani. Diskusije obuhvataju mehanizme pla}awa, vrste valuta

koje se koriste, kako implementirati infrastrukturu i kako podeliti tro{kove (postoje i bezbednosne zabrinutosti u vezi sa integrisanim sistemima; sistemi centralnih banaka u nekim zemqama jo{ nisu spremni i bi}e potrebno mnogo vremena da se oni prilagode). ^iwenica da je nekoliko valuta BRIKS-a nekonvertibilno, te da postoje sankcije prema Iranu i Rusiji, dodatno komplikuje stvar.

DVA GLOBALNA PORETKA Nakon otpo~iwawa rata u Ukrajini, a posebno od samita u Johanesburgu 2023. koji je neo~ekivano doveo do {irewa BRIKS-a, te skupa u Kazawu 2024, kada je model „zemqe partnera“ omogu}io da dodatnih 10 dr`ava u~estvuju na godi{wim samitima, grupa je postala kqu~na platforma za geopoliti~ku koordinaciju dr`ava ~lanica. Na primer, u Kazawu je do{lo do zna~ajnog strate{kog otopqavawa izme|u Delhija i Pekinga. Do nedavno, klub koji prkosi lakoj kategorizaciji je obuhvatao pet zemaqa, a trenutno ih je duplo vi{e (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Ju`na Afrika, Egipat, Etiopija, Iran, Ujediweni Arapski Emirati, Indonezija). Za razliku od G7, BRIKS uglavnom deluje kao forum za zemqe Globalnog Juga, zala`u}i se za alternativu trenutnom svetskom poretku.

Unutra{we podele, vo|ene razli~itim nacionalnim interesima i globalnim de{avawima, ometaju jedinstvo BRIKS-a i wegovu sposobnost da ospori dominaciju Amerike i dolara. Kqu~ne inicijative, poput reforme Saveta bezbednosti UN-a i stvarawa valute BRIKS-a, zastale su zbog neslagawa i rivalstava, potkopavaju}i ciqeve organizacije.

Dodatno, Peking je unilateralno pokrenuo sveobuhvatnu kampawu za promociju globalne uloge juana (naime, radi se na pokretawu prvih fju~ersa doma}e valute u zemqi, koji bi mogli da se takmi~e sa sli~nim alatima za hexing na of{or tr`i{tima poput Singapura i ^ikaga). Peking, obuhvataju}i sve vi{e stranih banaka, pro{iruje sopstveni sistem me|unarodnih pla}awa. Jasno je da BRIKS, koji predstavqa skoro polovinu svetske populacije i gotovo dve petine globalnog BDP-a, jo{ uvek ne uspeva da skladno svojoj „te`ini“ deluje na globalnoj pozornici. Ipak, dok je i za ameri~ke saveznike sve te`e da podr`e mnoge od Trampovih hirovitih odluka, BRIKS – uprkos svim svojim nedostacima – postaje sve te`e ignorisati.

Tramp otkrio {ta Melanija

misli o Putinu; Kremq nagradio ruskim paso{om Amerikanca za zauzimawe Kurahova

Rat u Ukrajini – 1.238. dan. Dve osobe su poginule u ruskim napadima dronovima na Hersonsku oblast, saop{tile su lokalne vlasti. Istovremeno, Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je da je tokom no}i presretnuto i uni{teno 55 ukrajinskih dronova iznad vi{e regiona u zemqi, ukqu~uju}i i podru~je Crnog mora. Ameri~ki predsednik Donald Tramp priznaje da je razo~aran u ruskog lidera Vladimira Putina, ali isti~e da jo{ nije zavr{io s wim. Sa druge strane, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev poru~uje da Rusiju ne poga|aju zapadne pretwe – „Svet se trese, Rusiji svejedno”. Ukrajinska Vrhovna rada produ`ila je ratno stawe i op{tu mobilizaciju za jo{ 90 dana.

UKRAJINSKA RADA PRODU@ILA RATNO STAWE I MOBILIZACIJU

ZA JO[ 90 DANA

Ukrajinska Vrhovna rada produ`ila je ratno stawe i op{tu mobilizaciju u Ukrajini za jo{ 90 dana, do 5. novembra 2025. godine, saop{tio je narodni poslanik iz stranke „Golos” Jaroslav @elezwak.

„Rada je glasala za dva zakona... Nastavak ratnog stawa podr`alo je 320 narodnih poslanika, a mobilizaciju - 304. Jedan parlamentarac (Oleksij Gon~arenko) bio je protiv”, naveo je @elezwak na Telegramu, prenosi RBK Ukrajina.

Parlament je glasao za produ`ewe ratnog stawa i op{te mobilizacije 16. put od po~etka rata u Ukrajini.

Sibiga: Ukrajini je potreban paritet sa Rusijom u vojnom potencijalu Ukrajinski ministar spoqnih poslova Andrij Sibiga pozvao je, na sastanku Saveta ministara spoqnih poslova EU, na kon-

kretne mere za ja~awe Ukrajine i kolektivne odbrane, pove}awe transatlantskog pritiska na Rusiju i olak{avawe pristupawa Ukrajine Uniji.

„Potreban nam je paritet sa Rusijom u vojnom potencijalu i odbrambenoj industriji. Potrebna nam je pove}ana samodovoqnost. A brzo rastu}a ukrajinska odbrambena industrija mo`e se jo{ vi{e pro{iriti”, naveo je Sibiga na platformi Iks, prenosi Ukrinform.

On je upozorio da {irewe ruske vojne ma{inerije predstavqa pretwu celoj transatlantskoj zajednici.

„U interesu je svih da se Rusija li{i resursa. Moramo smawiti ruske prihode od nafte. Sankcije se vi{e ne mogu odlagati”, naglasio je Sibiga.

RJABKOV: RUSIJA NE]E

TOLERISATI NIKAKVE

ULTIMATUME SAD O UKRAJINI

Zamenik ruskog ministra spoqnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je da Moskva kategori~no ne prihvata nikakve poku{aje da joj se postavqaju zahtevi, a posebno ultimatumi.

„Naravno, pre svega, napomiwemo da su nam neprihvatqivi svi poku{aji postavqawa zahteva, posebno ultimatuma”, naglasio je Rjabkov, komentari{u}i najavu ameri~kog predsednika Donalda Trampa da }e uvesti carine Rusiji i wenim trgovinskim partnerima ako se u bliskoj budu}nosti ne postigne sporazum sa Ukrajinom.

On je istakao da je Rusija uvek spremna da vodi mirovne pregovore sa ukrajinskom stranom diplomatskim putem.

Tramp je u ponedeqak zapretio da }e uvesti carine od 100 odsto Rusiji i wenim trgovinskim partnerima ako se prekid vatre ne postigne u roku od 50 dana.

Tako|e je obe}ao da }e Sjediwene Ame-

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

PUTNIČKA AGENCIJA

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

ri~ke Dr`ave poslati oru`je NATO-u kako bi pomogle Ukrajini u ratnim naporima.

KREMQ: OZBIQNE TRAMPOVE

IZJAVE NA RA^UN RUSIJE I PUTINA

Izjave ameri~kog predsednika Donalda Trampa o Rusiji veoma su ozbiqne, izjavio je portparol Kremqa Dmitrij Peskov, dodaju}i da Rusiji treba vremena da analizira poruke iz Va{ingtona. ‚’Izjave predsednika Trampa su ozbiqne, ne{to od wih upu}eno je li~no predsedniku Rusije. Svakako nam treba vremena da analiziramo’’, rekao je Peskov, javqa RIA Novsti.

TRAMP: MELANIJA IMA SVOJE

STAVOVE O VLADIMIRU PUTINU

Ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je da mu je wegova supruga, prva dama SAD Melanija Tramp, privatno naglasila da kontinuirani napadi ruskog predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu protivre~e ru`i~astoj slici koju ruski lider ~esto iznosi u telefonskim razgovorima sa ameri~kim kolegom.

„Odem ku}i, ka`em prvoj dami: ‚Zna{, danas sam razgovarao sa Vladimirom. Imali smo divan razgovor.’ A ona ka`e: ‚O, stvarno? Upravo je pogo|en jo{ jedan grad’”, rekao je Tramp tokom sastanka sa

generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.

Tramp je tokom razgovora u Ovalnom kabinetu dva puta pomenuo komentare koje mu je Melanija Tramp, koja, kako navodi ameri~ki portal, nastoji da se dr`i po strani, uputila u privatnim razgovorima o ruskim napadima. Oko sat vremena kasnije, Tramp je ispri~ao sli~nu pri~u na ru~ku sa predstavnicima Kancelarije za verska pitawa Bele ku}e, prepri~avaju}i koliko puta je mislio da je mirovni sporazum izme|u Rusije i Ukrajine neizbe`an.

„Do{ao bih ku}i i rekao bih: ‚Imao sam najdivniji razgovor sa Vladimirom. Mislim da smo zavr{ili.’ A onda bih ukqu~io televizor, ili bi mi ona jednom rekla: ‚Vau, to je ~udno jer su upravo bombardovali stara~ki dom’ „, rekao je Tramp, izazivaju}i smeh me|u okupqenima u trpezariji Bele ku}e.

Ruski paso{ Amerikancu za zauzimawe Kurahova

Danijel Martindejl, Amerikanac koji je pomagao Rusiji u zauzimawu grada Kurahov u Doweckoj oblasti, dobio je ruski paso{ ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina.

Slawe sistema „patriot“ koje je najavio ameri~ki predsednik Donald Tramp ne}e pomo}i Ukrajini i ne}e nimalo promeniti ishod rata, ka`e za Sputwik Skot Riter, vojni analiti~ar i biv{i ameri~ki obave{tajac.

Kako navodi, ovo je politi~ki gest koji ~ini Tramp jer mu je neprijatno {to nije uspeo da izvr{i pritisak na ruskog predsednika Vladimira Putina da popusti pred wegovim zahtevima da se rat okon~a.

Ovi sistemi bi bili obezbe|eni iz zaliha drugih zemaqa, uz zamenu novim sistemima iz SAD, a finansirawe bi bilo iz neameri~kih izvora, uz potencijalno vo|stvo CIA-e, a ne Pentagona. Me|utim, Riter izra`ava sumwe u izvodqivost plana. Ukrajina trenutno ima do osam baterija, ali je pitawe koliko ih je o{te}eno i da li ima dovoqno obu~enog osobqa za upravqawe dodatnih 17 baterija. Rusija, prema wegovim re~ima, ima dobru obave{tajnu pokri-

venost i mogla bi uni{titi ove sisteme pre postavqawa. - Sumwe u brojku od 17 baterija proisti~u iz toga {to je re~ o nestandardnoj transakciji, vi{e politi~ki motivisanoj nego bezbednosno osmi{qenoj. Na primer, Nema~ka ima 12 baterija, ali je neizvesno koliko bi ih ustupila, s obzirom na ograni~ene proizvodne kapacitete SAD za zamenu. Sli~no va`i za [paniju i druge zemqe - ka`e Riter. Pored toga, prema wegovim re~ima, stariji modeli „patri-

ota” mo`da nisu dovoqno efikasni protiv modernijeg naoru`awa. [to se ti~e ekonomskog aspekta i Trampove pretwe sankcijama od 100 odsto zemqama koje podr`avaju Rusiju, poput Kine, Indije i Brazila, u roku od 50 dana, Riter upozorava da bi to izazvalo kinesku odmazdu, sli~no pro{lim sankcijama koje su pogodile ameri~ku auto-industriju, i naru{ilo globalne trgovinske odnose - Brazil je ve} zapretio pre-

kidom trgovine, a Indija ne bi tolerisala pritisak. Ovakve sankcije bi oslabile ameri~ku ekonomiju, a ne Rusiju.

U posledwa 24 sata u izraelskim napadima u Pojasu Gaze vi{e

od 100 ubijenih Plestinaca

U izraelskim napadima na izbegli~ki kamp Nuseirat, u centralnom delu Pojasa Gaze, ubijeno je najmawe 10 Palestinaca, me|u kojima su i deca, prenosi

Al Xazira. U prethodnim izraelskim napadima ubijeno je najmawe 110 qudi. Demonstranti su se okupili na ulicama Tel Aviva kako bi odr`ali tihi skup u znak se}awa na decu ubijenu u izraelskim napadima uz pozive na sveobuhvatni prekid vatre.

Izraelska vojska nastavqa sa napadima i na druge delove Pojasa Gaze nakon ju~era{wih napada u kojima je ubijeno najmawe 110 qudi, ukquju~uju}i 34 osobe koje su ~ekale u redu za hranu na lokaciji Humanitarne fondacije za Gazu u Rafi. U izraelskim napadima na izbegli~ki kamp Nuseirat, u centralnom Pojasu Gaze, ubijeno je najmawe 10 Palestinaca Neimenovani izvori iz bolnice Naser saop{tili su da su izraelske snage napale {atore u kojima su sme{tene raseqene osobe u ju`nom delu Al-Mavasija i da su u tom napadu ubijena najmawe tri Palestinca, a vi{e wih je raweno.

Najmawe petoro Palestinaca je poginulo u gradu Gazi u izraelskom napadu na stambenu zgradu u ulici Hamid.

U me|uvremenu su odr`ane demonstracije u Tel Avivu zbog dece ubijene u okupiranoj palestinskoj enklavi, navodi Al Xazira. Demonstranti su se u Tel Avivu okupili kako bi odr`ali tihi skup u znak se}awa na decu ubijenu u izraelskim napadima u Pojasu Gaze. Okupqeni su pozvali na sveobuhvatni prekid vatre kako bi se okon~ao rat Izraela i Hamasa.

Druga velika grupa demonstranata je defilovala ulicama Tel Aviva zahtevaju}i trenutno osloba|awe svih zarobqenika koji se jo{ uvek nalaze u Pojasu Gaze.

„Pre svega, ose}am bol i stid zbog onoga {to se de{ava, zbog onoga {to Izrael radi ve} skoro dve godine, genocid u Gazi, pokoq nad hiqadama nevinih civila, gotovo 20.000 dece. Naravno, etni~ko ~i{}ewe se odvija i na Zapadnoj obali. Fa{izam divqa unutar Izraela”, izjavio je u Ofer Kasif, poslanik u Knesetu.

Gu`va u {vedskim zatvorima –da

li je iznajmqivawe }elija u Estoniji re{ewe

[vedska polako napu{ta ideju rehabilitacije kriminalaca u korist masovnog zatvarawa po ameri~kom modelu, zbog ~ega se sprema da iznajmi mesta u estonskim zatvorima kako bi re{ila problem sve brojnije zatvorske populacije.

Potraga za mestima za sme{tawe zatvorenika izvan zemqe jedan je od koraka usmerenih na transformaciju {vedskog krivi~nopravnog sistema dok se vlada desnog centra tra`i na~ine da se izbori sa bandama i nasiqem, a zatvori upozoravaju na prenaseqenost.

Pro{le nedeqe, {vedsko Ministarstvo pravde saop{tilo je da je nalo`ilo Kriminalvardenu ({vedskoj slu`bi za zatvore i probaciju) da „izvr{i neophodne pripreme“ za estonski plan.

Prema sporazumu koji su Stokholm i Talin potpisali u junu, o~ekuje se da }e biti dostupno do 600 mesta za zatvorenike iz [vedske u balti~koj zemqi.

Prema nedavnom izve{taju Kriminalvardena, broj zatvorenika u [vedskoj bi, u najekstremnijem scenariju, mogao porasti sa 7.800 ove godine na 41.000 2034. godine kao rezultat kaznenih politika koje sprovodi krajwa desnica.

Posmatra~i ka`u da to predstavqa zna~ajan pomak za zemqu koja se decenijama ponosila zatvorskom politikom usmerenom na rehabilitaciju i reintegraciju, {to je praksa koju imaju i neke druge zemqe.

[vedska nije spremna da se nosi sa porastom broja osu|enih na zatvorske kazne, dok se vlada bori sa nevi|enim talasom nasiqa koje izazivaju bande.

[ef zatvorske slu`be, Joakim Rigamar, rekao je da su {vedski zatvori u „kriznoj situaciji“ prenatrpanosti.

Broj dece koja se suo~avaju sa dugim zatvorskim kaznama je posebno upe~atqiv – posledwih godina, promena pristupa dovela je do toga da deca od ~ak 15 godina budu zatvorena na 10 ili vi{e godina.

Vlada, koja zavisi od podr{ke krajwe desni~arskih [vedskih demokrata, sada razmatra predlog za smawewe starosne granice krivi~ne odgovornosti sa 15 na 14 godina za te{ka krivi~na dela.

„ON @ELI DA UZME SVE!”

Putin obavestio Trampa da kre}e u veliku ofanzivu, dao mu i rok

Ruski predsednik Vladimir Putin obavestio je ameri~kog predsednika Donalda Trampa da Moskva namerava da poja~a vojne operacije na istoku Ukrajine u roku od narednih 60 dana, objavio je portal Aksios 14. jula, pozivaju}i se na neimenovane izvore upoznate sa telefonskim razgovorom dvojice lidera po~etkom meseca.

TRAMP MAKRONU:

„ON @ELI SVE DA UZME” Tokom razgovora 3. jula, Putin je navodno rekao da Rusija namerava da nastavi ofanzivu sve dok ne zauzme pune administrativne granice ukrajinskih oblasti koje je Moskva prisjedinila.

- On `eli sve da uzme - preneo je navodno Tramp francuskom predsedniku Emanuelu Makronu nakon poziva, prenosi Kijev indipendent.

Rusija trenutno kontroli{e oko 20% teritorije Ukrajine, ukqu~uju}i ve}inu Luganske oblasti, dve tre}ine Dowecke, kao i delove Zaporo{ke i Hersonske oblasti.

Moskva je ove ~etiri oblasti anektirala nakon referenduma krajem 2022. godine i ukqu~ila ih u svoj ustav potezom koji me|unarodna zajednica ne priznaje.

TRAMP OBE]AO NOVE „PATRIOT“ SISTEME

U istom danu, 14. jula, Tramp je obe}ao slawe dodatnih sistema protivvazdu{ne odbrane Patriot u Kijev. Ako bude odobreno, ovo bi bila prva vojna po{iqka

Ukrajini koju nije inicirala prethodna administracija Xozefa Bajdena. Tramp je ranije odbijao nove buxetske aran`mane za Ukrajinu i zalagao se za pregovore sa Putinom, ali najnoviji talas ruskih napada na ukrajinske gradove i Kremqevo odbijawe primirja izgleda su promenili wegov stav. SAD, prema Axiosu, pripremaju novi paket naoru`awa koji bi mogao da ukqu~i i ofanzivno oru`je, ukqu~uju}i rakete velikog dometa.

TRAMPOV AGRESIVNI PLAN

Tramp }e danas objaviti novi plan za naoru`avawe Ukrajine koji bi trebalo da ukqu~uje ofanzivno oru`je, rekla su dva izvora upoznata sa planovima za „Aksios”.

Kako obja{wava ovaj portal, slawe ofanzivnog oru`ja bila bi velika promena za Trampa, koji se donedavno trudio da

ka`e da }e obezbediti samo odbrambeno oru`je kako bi izbegao eskalaciju sukoba.

Dva izvora su rekla „Aksiosu” da imaju razloga da veruju da plan verovatno ukqu~uje rakete dugog dometa koje bi mogle da dosegnu ciqeve duboko unutar ruske teritorije, ukqu~uju}i i Moskvu.

- Tramp je zaista qut na Putina. Wegova objava bi}e veoma agresivna - rekao je senator Lindzi Grejem (republikanac iz Ju`ne Karoline) za „Aksios”.

PREGOVORI BEZ REZULTATA Moskva i Kijev su ove godine odr`ali dva kruga direktnih pregovora u Istanbulu – 16. maja i 2. juna – {to su bili prvi direktni razgovori nakon vi{e od tri godine.

Iako su sastanci doveli do razmene zarobqenika, nije bilo napretka ka prekidu vatre, jer Rusija i daqe insistira na maksimalisti~kim zahtevima.

Iskopavawe masovne grobnice u Irskoj

sa telima 800 beba, koje su ~asne sestre

Arheolozi i stru~waci su po~eli sa iskopavawem masovne, neobele`ene, grobnice u irskom gradu ^umu, u okrugu Golvej, gde su katoli~ke ~asne sestre pre vi{e od sto godina sahranile na stotine beba. Kako prenosi Gardijan, ovo predstavqa novu fazu u irskom suo~avawu s nasle|em zlostavqawa i zanemarivawa dece u verskim i dr`avnim institucijama.

Povr{ina masovne grobnice zauzima oko pet hiqada kvadratnih metara, a ~asne sestre reda „Bon Sekur” sahranile su oko 800 novoro|en~adi koja su preminula u ustanovi za majke i decu Svete Marije, izme|u 1925. i 1961. godine, pi{e Gardijan. Iskopavawa, koja bi trebalo da traju dve godi-

ne, predstavqaju, kako obja{wava Gardijan, novu fazu u irskom suo~avawu s nasle|em zlostavqawa i zanemarivawa dece u verskim i dr`avnim institucijama, posebno onih ro|enih van braka, a wihovo stradawe nazvano je „mrqom na savesti nacije”. U ustanovi Svete Marije, gde su mlade devojke i `ene ra|ale vanbra~nu decu, deo beba je, kako se navodi, sahrawen u napu{tenom podzemnom septi~kom rezervoaru, bez ikakvih dokaza o sahrani. Wihove smrti ostale su neprime}ene sve do pre deset godina, kada je lokalna istori~arka Ketrin Korles prona{la 796 umrlica i otvorila javnu debatu. Korlesova je izrazila olak{awe {to je proces kona~no po~eo.

„Laknulo mi je {to se to najzad de{ava. Dugo sam ~ekala ovaj trenutak. To je velika radost za mene i porodice koje se nadaju da }e prona}i svoje najmilije”, rekla je Korlesova.

Ve}i deo lokaliteta, koji se nalazi usred stambenog naseqa, ogra|en je, a pripremne radove sprovela je kancelarija direktora za ovla{}ene intervencije.

Tim koji vodi radove ~ini 18 stru~waka iz Irske, Velike Britanije, Australije, Kolumbije, [panije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, ukqu~uju}i arheologe, antropologe i forenzi~are, a radovima rukovodi Danijel Maksvini, biv{i izaslanik Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta.

Kako je istakao Maksvini, ciq operacije jeste ekshumacija svih posmrtnih ostataka, poku{aj wihove identifikacije i povratak porodicama, kako bi bili dostojno sahraweni.

HEROJSKA, A ZABORAVQENA ISTORIJA:

Kako su Srbi iz austrijskih

logora oslobodili Sloveniju!

Razgovor sa Predragom

Savi}em, povodom wegove nove kwige o generalu Rudolfu Majsteru i Srbima koji su ginuli za slobodu Maribora i [tajerske

Kwiga „Ne(o)pravdano zaboravqeni: Dosije o generalu Majsteru i wegovim Srbima izbrisanim iz istorije“ autora Predraga Savi}a, predstavqa istorijsku studiju o vojnoj i politi~koj ulozi generala Rudolfa Majstera u borbi za severne granice Kraqevine SHS. Poseban akcenat stavqa na zaboravqenu ulogu srpskih dobrovoqaca koji su pod Majsterovom komandom oslobodili Maribor i [tajersku 1918. godine. Kroz novootkrivena arhivska dokumenta, svedo~anstva i analizu ideolo{kih mehanizama zaborava, autor razotkriva politi~ku i istoriografsku nepravdu u~iwenu generalu Majsteru i wegovim Srbima tokom proteklih decenija. U ovom razgovoru Predrag Savi}, poznati beogradski advokat i pisac, otkriva neke mawe poznate detaqe i razja{wava istorijske enigme.

n Koje bio general Rudolf Majster?

- General Rudolf Majster (1874-1934) bio je slovena~ki vojni komandant, pesnik i nacionalni borac, koji je 1918. godine - nakon raspada Austro-Ugarskeoslobodio Maribor i severnu [tajersku i time utvrdio severne granice tada{we Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Bio je po~asni a|utant kraqa Petra I Kara|or|evi}a, blizak srpskoj dinastiji i jugoslovenskoj ideji. U~estvovao je u organizaciji slovena~kih i srpskih dobrovoqa~kih jedinica koje su razoru`ale nema~ke trupe u Mariboru..,..

n Za{to je punih 60 godina general Majster bio zanemaren u slovena~koj javnositi i istorijografiji?

- Zbog wegovih monarhisti~kih uverewa i lojalnosti dinastiji Kara|or|evi}, Majster je bio politi~ki nepodoban u komunisti~koj Jugoslaviji. Wegove veze sa Srbima i ~iwenica da su wegovi sinovi bili povezani sa ~etni~kim pokretom dodatno su doprinele wegovoj marginalizaciji, o ~emu je vrlo op{irno i argumentovano pisao veliki istra`iva~ i istori~ar pokojni general major u penziji Marjan Krawc. Slovena~ka istoriografija posle 1945. godine favorizovala je partizanski narativ, prema kojem je Majster, kao i svi ostali slovena~ki generali iz doba Kraqevine, sistematski potiskivan u zaborav.

n A za{to su Srbi zaboravili svoje sunarodnike – junake koji su se borili pod komandom generala Majstera za severne granice Kraqevine SHS? Kako je wihova velika i nezamewiva uloga u borbi za severne granice Kraqevine SHS izbrisana iz istorijskog pam}ewa?

- Komunisti~ki Brozov re`im sistematski je potiskivao i minimizirao sve u vezi balkanskih i Velikog rata, jer im se taj deo slavne srpske istoije nije uklapao u wihov ideilo{ki narativ. Novija srpska istoriografija fokusirala se na Solunski front i centralnu Srbiju. Heroji iz Maribora i Dravske banovine ostali su van fokusa, a nikada nije bilo institucionalne voqe da se sa~uva se}awe na te borce. Veliki je problem {to

su nakon raspada Jugoslavije, Srbi ~esto prikazivani negativno, pa su i istorijski trenuci saradwe postali tabu. n Koliko su sistematskom zaboravu doprineli i Majsterovi sinovi Hrvoje i Borut, pripadnici Jugoslovenske vojske u otaxbini?

- Zna~ajno. Hrvoje Majster bio je potpukovnik JVuO, obave{tajac u emigraciji. I Borut je tako|e, bio kraqevski oficir. I jedan i drugi su zbog toga uhap{eni 1944. godine. Gestapo ih je poslao u logor. Posle rata Hrvoje je bio istaknuti predstavnik politi~ke emigracije. Borut je bio pod prismotrom UDBE. Cela porodica Majster imala je dosijee u tajnim slu`bama, {to je dovelo do wihove potpune politi~ke diskreditacije i opravdawa ti{ine o generalu Majsteru tokom komunizma. Genral major u penziji Marjan F. Krawc je u svojim studijama sve to podrobno opisao i dao nedvosmislen zakqu~ak da su to bili razlozi za marginalizaciju generala Majstera.

n Kako se danas u Sloveniji neguje se}awe na generala Majstera? ^ini nam se da je do{lo do velikog zaokreta?

- U novije vreme u Sloveniji je 23. novembar progla{en nacionalnim praznikom - Danom generala Rudolfa Majstera. Podignuto je vi{e spomenika, otvoren je memorijalni muzej u wegovoj rodnoj ku}i, a 2024. je progla{ena Majsterovom godinom. Postoji intenzivna dr`avna i dru{tvena aktivnost u obnovi wegovog lika kao nacionalnog junaka, u ~emu vrlo zna~ajnu ulogu igra Zveza (Savez) dru{tava generala Maistera, koji okupqa udru`ewa iz 30-tak gradova.. n [ta su pokazala Va{a istra`ivawa? Do{li ste do mnogih eksluzivnih i nepoznatih informacija?

- Prona|ena su dokumenta koja potvr|uju Majsterovu zakletvu kruni Kara|or|evi}a, wegovu lojalnost, kao i detaqi iz wegove biografije i ratnih dnevnika. Dokazano je da nije delovao samoinicijativno, ve} institucionalno i u koordinaciji sa politi~kim strukturama Kraqevine SHS. Tu su dosada nepoznati podaci o wegovom penzionisawu usled bolesti. Interesantno je, da su Austrijanci priznali (potvrdili) unapre|ewe Rufolfa Mastera, koji je bio major u wihovoj carskoj Vojsci, u ~in divzijskog generala Vojske Kraqevine Srba Hrvata. ^ak su tom prilikom dostavili wegov kompletan vojni dosije, koji se ~uva u Vojnom arhivu u Beogradu i koji prvi put predstavqamo javnosti. Prona|eni su autobiografski zapisi generala Majstera, ali i dosada nepoznati izve{taji o wego-

voom dr`awu tokom Velikog rata. Tu su i broni dokumenti iz dosijea Dravske divizije, koji bacuju novo svetlo na doga|aje u Sloveniji od 1918. do 1921. godnine! Tu su i dokazi o jednoj pobuni slovena~kih vojnika u redovima Vojske kraqevine SHS, ali i poku{ajima da se uspostavi red me|u slovena~kim oficirima, tj. spre~e pijanstva oficira, prisvajawe novca iz austrijskih vojnih kasa, iskorene zloupotrebe slu`benih vozila za privatne vo`we sa `enama. O~ito da mnogi Slovenci nisu odu{evqeni u~e{}em vojnom slu`bom u redovima Vojske SHS, i da su prvenstveno `eleli da se vrate svojim ku}ama. Nije im se svi|ala ni zabrana upotrebe nema~kog i ma|arskog jezika u jedinicama novoformirane Kraqevine!

n Ko su bili Srbi Majsterovi dobrovoqci? Za{to ve}i broj slovena~kih istori~ara ne priznaje termin srpski dobrovoqci?

- To su bili tek oslobo|eni srpski ratni zarobqenici iz austrougarskih logora, studenti i prekaqeni vojnici i oficiri. Prema istoriografski potvr|enim izvorima tokom Velikog – Prvog svetskog rata, u austrougarske i nema~ke logore bilo je odvedeno preko 155.000 srpskih ratnih zarobqenika (vojnika i oficira). Od toga, preko 50.000 je umrlo zbog gladi, bolesti i zlostavqawa (najvi{e 1915–1916). U kwizi objavqujem faksimile iz Vojnog arhiva sa kompletanim spiskom od 300 logora u kojima su bili zato~eni srpski su`wi. Glavni logori bili su Mauthausen, Boldogasszony (Frauenkirchen), Arad, Nezsider, Nagymegyer, Terezín, Josefov, Brno i Olomouc. Bra}a Vauhnik i ostali Majsterovi qudi na grani~nim prelazima poput [entiqa sa~ekivali su srpske logora{e, a u Mariboru su im {ili {ajka~e i srpske uniforme. Pojava naoru`anih i unuformsanih pobedni~kih srpskih jedinica, bila je od velikog politi~kog, moralnog i vojnog zna~aja. Slovena~ki istori~ari izbegavaju termin ‘srpski dobrovoqci’ jer naru{ava narativ o autohtonoj slovena~koj borbi. Srbi su potisnuti iz kolektivne svesti kao ‘nezgodna istina’, uz raznorazna alibi poja{wewa. Na sre}u vode}i slovena~ki vojni istori~ari na ~elu sa pokojnim Marjanom F. Krawcom isti~u da je termin srpskih dobroovqac opravdan i istorijski ta~an.

n Kakva je bila uloga Milo{a i Vladimira Vauhnika u odbrani severnih granica?

- Milo{ Vauhnik bio je oficir i blizak Majsterov saradnik, autor kwige „PE-Fau

in XX. stoletje“, u kojoj bele`i kqu~ne doga|aje i Majsterove stavove. Milo{a citiram na tridesetak mesta u mojoj studiji. Vladimir Vauhnik bio je vojni izaslanik u Berlinu, blizak saradnik Ive Andri}a, i jedan najistaknutijih obave{tajaca u svetskoj istoriji. To je ~ovek koji otkrio mnoge Hitlerove tajne, pa ~ak i datum bombardovawa Beogradu, koji na`alost u Beogradu nisu primili k znawu na vreme, jer je general Simovi} udavao }erku. Bra}a Vauhnik imaju bitnu ulogu u o~uvawe se}awa na generala Majstera.

n General Majster nije bio samo vrstan komandant, ve} i vispren geopoliti~ar. [ta je Majster ta~no rekao o posledicama odustajawa od ideje o Velikoj Srbiji i {ta je to donelo Sloveniji i Hrvatskoj ?

- Majster je izjavio: „Sre}a je {to su Srbi odbacili ideju velike Srbije i odlu~ili se za zajedni~ku dr`avu svih Ju`nih Slovena. Time su pokazali politi~ku zrelost i razumevawe istorijskog trenutka. Nama Slovencima to je bila prilika za opstanak.“ Ovu izjavu zabele`io je Milo{ Vauhnik u svojoj kwizi. A onda su je citirali i drugi autori.

n General Majster bio je zadu`en i za Koru{ku? [ta je presudno uticalo na rezultate Koru{kog plebiscita? - Prvenstveno voqa svetskih mo}nika, koji su Austrijancima omogu}ili da sprovedu izborni in`iwering. Ne treba smetnuti sa uma ni slabu slovena~ku kampawu, podeqenost slovena~ke politike i izostanak vojne podr{ke. Srpske trupe su odlukom svetskih mo}nika povu~ene iz Koru{ke, koju su podelili na dve izborne zone. Austrijska propaganda je bila ja~a uz ogromnu finasijsku podr{ku nema~kog krupnog kapitala, koji je upravqao svim privrednim resusrsima u Koru{koj. Slovenci su izgubili ve}inu teritorije zbog neorganizovanosti i nepostojawa podr{ke saveznika. Nakon povla~ewa Majsterovih snaga iz Koru{ke 1919. godine i demobilizacije slovena~ke vojske po naredbi me|unarodnih subjekata, usledio je plebiscit pod nadzorom Me|usavezni~ke komisije. Slovena~ka politi~ka scena bila je razjediwena, a saradwa sa Beogradom neefikasna. Srpske trupe su ranije povu~ene (proterane), {to je omogu}ilo austrijskoj propagandi da {iri strah od ‘srpske okupacije’. U takvoj atmosferi, stanovni{tvo je ve}inom glasalo za ostanak u Austriji. O svemu tome pi{e u dosad nepoznatom biografskom zapisu general Majstera, koji je bio pohrawen u Vojnom arhivu i ~ije faksimile po prvi put obelodawujem u kwizi. n Da li je Hitler 1941. godine proterivawem Slovenaca iz [tajerske osvetni~ki delovao zbog uspeha generala Rudolfa Majstera 1918. godine? - Postoji sna`na veza izme|u nacisti~ke naredbe iz 1941. godine za poterivawe 260 hiqada Slovenaca i uspe{ne akcije generala Majstera iz 1918. godine. Majsterov vojni i politi~ki potez ostavio je trajan gnev u redovima austrijskih i nema~kih nacionalista, koji su Sloveniju i Maribor smatrali vekovnim nema~kim zemqama. Hitler je re{io da se osveti za poni`ewe koje im je priredio general Majster. Prilikom svoje jedine posete Mariboru, 26. aprila 1941. godine, neposredno po okupaciji Jugoslavije, Hitler je rekao: “U~inite mi ovu zemqu ponovo nema~kom!” Sedamdeset hiqada od nacista proteranih Slovenaca uto~i{te je prona{lo u porobqenoj Srbiji, gde su ih otvorenih srca do~ekali srpski doma}ini.

Parastos za Srbe stradale kod Srebrenice 1992. godine

U Zalazju kod Srebrenice je slu`en parastos za 69 srpskih civila i vojnika koje su muslimanske snage ubile na Petrovdan 1992. godine. Parastos je slu`en i za 22 srpska borca koja su zarobqena na Petrovdan pre 33 godine, a potom ubijena, javqa RTRS.

Parastosu su prethodile posete porodicama poginulih, srpskom grobqu u Bratuncu i strati{tima u Biqa~i i Sasama, gde je polo`eno cve}e.

Uz regionalni put Bratunac–Poto~ari–Srebrenica postavqene su i fotografije vi{e od 600 srpskih civila i vojnika iz sredweg Podriwa ubijenih u proteklom Odbram-

beno-otaxbinskom ratu u BiH, navodi Tawug. Nastavqaju}i sistematsko plansko etni~ko ~i{}ewe srpskih prostora zapo~eto u aprilu, brojne muslimanske snage iz Srebrenice, pod komandom Nasera Ori}a, 12. jula 1992. godine upale su u vi{e srpskih sela u srebreni~koj i bratuna~koj op{tini ubijaju}i, pqa~kaju}i i pale}i sve {to su stigle. Za ove, kao i za mnoge druge masovne zlo~ine po~iwene nad Srbima iz Srebrenice i sredweg Podriwa, jo{ niko nije odgovarao.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da sela u op{tinama Srebrenica i Bratunac, odnosno Sase, Zagoni, Biqa~a i Zalazje, nisu samo me-

sta zlo~ina ve} i otvorene rane.

„U selima u Srebrenici i Bratuncu, gde se na Petrovdan 1992. godine desio brutalan masakr nad Srbima, ne govori se o brojevima, ve} o qudima koji imaju imena i prezimena, koji su ne~ija deca, bra}a, sestre, o~evi, majke, koji su mu~eni, spaqeni i ubijani samo zato {to su Srbi, a danas, 33 godine kasnije, oni su i daqe meta zaborava i }utawa pravosudnih organa”, rekao je Dodik, javqa Srna.

Sramota je {to svet }uti na stradawe Srba, rekao je predsednik Republike Srpske.

„Ali mi ne}emo i ne smemo }utati. Zato se uvek s bolom i po{tovawem se}amo stradawa srpskih civila i boraca u Srebrenici i Bratuncu, gde je za nekoliko sati na najsvirepiji na~in ubijeno 69 Srba, dok je dvadeset dvoje nestalo. Wih 10 je prona|eno i ekshumirano 2011. godine u masovnoj grobnici na Zalazju prilikom tra`ewa nastradalih Bo{waka”, naveo je Dodik.

Ocenio je da zlo~ini nad srpskim narodom za politi~ko Sarajevo i veliki deo me|unarodne zajednice kao da ne postoje.

„Bol svake majke je ista i razlika me|u `rtvama ne mo`e i ne sme da postoji. Svaka `rtva je ista i svaki bol je isti, zato i pravda mora biti ista za sve”, istakao je Dodik.

Balvani pucaju pod Mirinom sekirom

Ona i suprug Vuka{in decenijama cepaju drva i zara|uju za `ivot i ni na {ta se ne `ale Vuka{in i Mira Stoli}

Svakog jutra, pre {est, sa sekirom na ramenu Mira Stoli} (59) zajedno sa suprugom Vuka{inom (68) iz izbegli~kog naseqa Rovine u Lijev~u poqu kre}e na posao. Ona ru~no cepa drva u obli`wim mestima, selima, u Gradi{ci.

„Idemo svuda, odakle god nas pozovu. Ne biramo ni posao, ni mesto. Mi se posla ne pla{imo”, ka`e Mira, koju smo nakratko prekinuli u ovom te{kom poslu, me|u gomilom bukovine.

Balvani su veliki, a sekira te{ka.

„Pet kilograma je te{ka sekira, a klinovi i ~eki} – jo{ te`i. Nosim uvek sav alat. Problem nastane kada se sekira zaglavi u tvrdom drvetu, pa ni makac. Ali i za to imam re{ewe,” obja{wava Mira.

Drva cepa 30 godina, od kada je iz Ma{i}ke [agovine kod Nove Gradi{ke u Hrvatskoj, gde su `iveli do rata, izbegla u gradi{ki kraj – u Republiku Srpsku. Oboje su poreklom iz okoline Kotor Varo{i, Mira iz sela Staza, a Vuka{in iz Zaseqa. U novoj sredini sve su morali ispo~etka, a to ih je nateralo da rade razli~ite poslove. Tih dana najva`nije je

bilo sa~uvati `ivu glavu, ka`u na{i sagovornici, a potom i prona}i neki posao, bilo kakav.

„Ni{ta nismo imali, ali se nismo predavali, nismo klonuli duhom. Imamo dve k}erke, trebalo ih je podizati, {kolovati, a ni ku}e, ni {upe, ni kowa, ni vola, ni wive, ni livade... Ni{ta. Samo jaka voqa i borba za goli `ivot”, ka`e Vuka{in.

Pri~a da radi mnoge poslove, da nema odmora. Ove sezone frezom je obradio 100 ba{ta i

ne `alimo,” zadihano pri~a Vuka{in i udara sekirom.

Bukovina puca, a znoj sa Vuka{inovog lica kapqe, na plus 35 stepeni. On i Mira rade od {est, pa dok ne ugreje, onda idu ku}i, na ru~ak i odmor, pa opet na posao, posle podne. Dok se vidi, ako nema svetla

Kako je Mira po~ela cepati drva?

„Nisam ja wu terao da to radi, jer je ovo te`ak, mu{ki posao. Ona je htela da ide sa mnom, da mi poma`e. Ka`e, tre-

50 plastenika, pokosio mnoga dvori{ta.

„Imao sam infarkt i opet radim. Samo da vidite kakve su mi ruke, kao opanci. Ali obraz mi je ~ist, to je najva`nije. Sku}ili smo se, kao i pre, k}erke su zavr{ile {kolu, udale se... Zadovoqni smo i ni na {ta se

VITALIJ ^URKIN TRAJNO UPISAN U SRPSKO-RUSKO PRIJATEQSTVO:

ba nam novca, a zajedno }emo imati duplu dnevnicu. Probala i ostala sa mnom u poslu. Znam, druga~iji su `enski poslovi, `enske ruke nisu za sekiru i za ~eki}, ali ona, u podne, stigne i ru~ak da pripremi, pa posle, opet zajedno, sekiru u ruke i na posao”, pri~a Vuka{in.

U znak trajne zahvalnosti za istorijsku odluku da, kao stalni predstavnik Rusije u SB UN, ulo`i veto na britansku Rezoluciju o Srebrenici 2015. u Isto~nom Sarajevu je sve~ano otkrivena bista ruskom diplomati Vitaliju ^urkinu.

Bistu su otkrili ambasador RF u BiH Igor Kalabuhov i gradona~elnik Isto~nog Sarajeva Qubi{a ]osi}. Poseban emotivni trenutak predstavqalo je prisustvo ^urkinove supruge Irine, koja se zahvalila organizatorima ovog doga|aja. Ona je izrazila duboku zahvalnost i vajaru Ajdinu Zejnalovu, ~lanu Ruske akademije umetnosti, koji je, kako je rekla, „genijalno predstavio Vitalija kao zrelog, samostalnog i energi~nog diplomatu”.

Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da je bista nekada{weg ruskog diplomate Vitalija ^urkina podignuta u znak zahvalnosti naroda koji pamti.

- Bista Vitalija ^urkina podignuta je kao znak zahvalnosti naroda koji pamti. ^urkin nije branio Srbe zato {to je morao, ve} zato {to je znao da je pravda na na{oj strani - poru~io je Dodik. Istakao je da je ^urkin bio glas razuma u vremenu histerije i simbol bratstva koje vezuje Srbe i Ruse kroz vekove.

- Svojom hrabro{}u i stavom, on je personifikovao ono {to zna~i biti ruski prijateq srpskog naroda. Zato }e wegove re~i: „Ne}e pro}i!” `iveti du`e od svake rezolucije. Ve~na ti slavanapisao je Dodik na platformi „Iks”.

Ambasador Kalabuhov naglasio je da ova bista nije samo znak po{tovawa prema jednom diplomati, ve} potvrda dubokih istorijskih i duhovnih veza izme|u srpskog i ruskog naroda.

- Postavqawe biste je narodna inicijativa. Ona simbolizuje toplotu i zahvalnost srpskog naroda prema ^urkinu, koji je radio ne samo kao diplomata, ve} kao ~ovek mira, u interesu RS i o~uvawa istine - istakao je Kalabuhov. ]osi} je istakao da je ^urkin 2015. izgovorio „sudbonosno NE” u ime ruske dr`ave, spre~iv{i poku{aj da se srpski narod kolektivno ozna~i kao genocidan.

- Takav epitet narodu koji je i sam pretrpeo stra{ne zlo~ine u 20. veku bio bi nepravedan i istorijski neodr`iv. Zato je bista simbol na{e zahvalnosti - naglasio je ]osi}.

VATRA SE NE SMIRUJE DEVETI DAN:

i vatrogasci odbijali vatru od ku}a

Deveti dan od izbijawa velikih po`ara na podru~ju Trebiwa, vatra se i daqe ne smiruje, a najaktivnija je linija u rejonu sela @akovo, u Popovom poqu, gde su me{tani i vatrogasci no}as odbijali vatru od ku}a.

Po`arna linija je, trenutno visoko iznad naseqa, na ju`nim obroncima planine Bjelasnice, i {iri se prema selu Dobromani. Po`ar na severnim obroncima planine Leotar, na podru~ju sela Jasen i Cibrijan je pod kontrolom.

Ve} nekoliko dana na ga{ewu po`ara u Popovom poqu poma`e helikopter MUP-a Republike Srpske. S obzirom na izuzetno te`ak teren, qudstvu anga`ovanom na ga{ewu, veoma je te{ko pri}i po`arnoj liniji.

- Tereni su te{ki i nepristupa~ni, ali voqa je ~udo, pe{adija uspeva nekih kilometar, zavisi gde je vatra, da ugasi dobar deorekao je me{tanin sela @akovo Dragan Vukasovi}.

Te{ko je ali se uspeva, ka`e zamenik komandira Teritorijalne vatrogasno-spasila~ke jedinice Trebiwe, Ne|o ]uk.

- Trenutno ima vatre na visini, ali uz pomo} helikoptera vatra se gasi, mislim da }e se staviti pod kontrolu, sada se {iri prema Dobromanima - ka`e ]uk, prenosi RTRS.

„Ovo do sada jo{ nismo do`iveli“

Crna Gora je oduvek bila poznata po gostoprimstvu, pa i ove godine goste ve} na grani~nim prelazima do~ekuje otvorenog srca i punih ruku. Hladno osve`ewe, grickalice, dnevni internet paketi i vredni pokloni ve} na samom ulazu u zemqu do~ekuju turiste.

Nije ni ~udo {to Crna Gora ostaje jedna od omiqenih destinacija za turiste iz Srbije jer, ~im pre|e{ granicu, oseti{ da si dobrodo{ao.

„Ovako mo`e da do~eka samo Crna Gora uz osmeh, srda~nost i poklone. Nije ni ~udo {to su poznati po gostoprimstvu, ovde se ~ovek stvarno ose}a dobrodo{lo ~im pre|e granicu“, ka`e Jelena Ili} iz Novog Sada.

Na grani~nim prelazima Dobrakovo i Debeli brijeg, ali i na aerodromima, turisti tokom letwih meseci mogu da dobiju ne samo osve`ewe ve} i besplatan internet paket, poklone i {ansu da osvoje vredne nagrade poput avio karata i boravka u hotelima.

„Ovakav gest zna~i mnogo. Kad pre|e{ toliko kilometara po ovim temperaturama, stvarno prija kad te neko do~eka sa hladnom vodom, ne~im da prezalogaji{, pa jo{ i ponekim poklonom. Sitnica, ali zape~ati utisak da si do{ao me|u qude“, pri~a Marko \or|evi} iz Beograda.

I Amir Memi} iz Novog Pazara je vrlo prijatno iznena|en.

„Idem sa porodicom u ^aw i ve} nam je odmor po~eo lepo, ovakav do~ek stvarno mnogo zna~i. Svake godine dolazimo u

Crnu Goru, ali ovakve pa`we kao ove na granici jo{ nismo do`iveli. Pokloni, osmesi… sve to ~ini putovawe posebnim.“

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

GORI TR@I[TE NEKRETNINA U CRNOJ GORI! Zabele`en

Izve{taj pokazuje rast neto priliva stranih investicija za 13% u 2023. godini u odnosu na pro{lu.

Udeo ulagawa u bankarski sektor i realnu privredu opao je sa 31% na 12,8% izme|u 2021. i 2023. godine.

Podaci Centralne banke Crne Gore pokazuju nagli rast ulagawa u nekretnine u prva ~etiri meseca ove godine. Prema podacima Centralne banke, ove godine se u prva ~etiri meseca bele`i nagli rast ulagawa u nekretnine preko 20% u odnosu na pro{lu godinu, {to negativno uti~e na cene nekretnina i lokalno stanovni{tvo.

To ne ~udi ekonomskog analiti~ara Predraga Ze~evi}a.

„Jasno je da crnogorsko tr`i{te nekretnina prenaduvano i imamo trenutno neke cene koje su na istorijskom nivou i ve}e su nego pre svetske ekonomske

rast ulagawa za 20 odsto

krize”, ka`e Ze~evi}.

Strane direktne investicije za prva ~etiri meseca iznose 297 miliona evra i na nivou su pro{logodi{wih, prenosi RTCG. Izve{taj o trendovima kretawa stranih direktnih investicija u Crnoj Gori u periodu od 2018. do 2024. godine, pokazao je rast neto priliva stranih direktnih investicija u protekloj godini u iznosu od 13 odsto u od-

nosu na prethodnu godinu. Taj priliv i daqe ostaje pribli`no 40 odsto ispod nivoa iz 2022. godine. Istovremeno, zabele`en je upozoravaju}i trend promene u strukturi ulagawa - dok je u 2021. godini vi{e od 31 odsto stranih investicija bilo usmereno na bankarski sektor i realnu privredu, u pro{loj godini taj udeo iznosio je tek 12,8 odsto.

Nijedan trenutak na svadbi ne izaziva vi{e emocija od onog kada mlada zakora~i ka oltaru. U tim trenucima odluka ko }e je odvesti do mlado`ewe ~esto nosi veliku simboliku. Ipak, Sandra, mlada iz Crne Gore, odlu~ila je da ne bira izme|u najbli`ih – ve} da taj trenutak pretvori u dirqivu porodi~nu pri~u koja je osvojila hiqade qudi. Sandru Nedeqkovi} do mlado`ewe nije vodio samo otac, ve} i sva trojica wene bra}e – Nemawa, Nenad i Nikola. Jedan po jedan, predavali su je simboli~no novom `ivotu. Posledwi korak napravio je naravno otac Pe|a Nedeqkovi}, ina~e poznati podgori~ki muzi~ar i frontmen Forte benda. „^etiri mu{karca koja su je ~uvala ce-

Crna Gora proslavila Dan dr`avnosti

Dan dr`avnosti slavi se u spomen na 13. jul 1878, kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu dobila me|unarodno priznawe kao nezavisna dr`ava i na Trinaestojulski, op{tenarodni ustanak 1941.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} rekao je da je 13. jul simbol dr`avnosti i poruka da se pred silom nepravde i mra~nih ideologija nikada ne treba povijati.

On je, na sve~anom prijemu povodom 13. jula – Dana dr`avnosti Crne Gore koji je priredio u rezidenciji na Cetiwu, kazao da se obele`ava dan kada su, u dve razli~ite epohe, ispisane najsvetlije stranice crnogorske istorije.

„Za Crnu Goru ovaj datum nije praznik nego dan kada smo u temeqe na{eg dru{tva ugradili najuzvi{enije vrijednosti slobode, ~asti i dostojanstva. Trinaesti jul je simbol dr`avnosti i poruka da se pred silom nepravde i mra~nih ideologija nikada ne povijamo”, istakao je Milatovi}.

On je podsetio da je 13. jula 1878. godine na Berlinskom kongresu Crna Gora izborila me|unarodno priznawe.

„Bio je to trenutak kada je svijet prepoznao za {ta su qudi tvrdog kova sa qutog crnogorskog kr{a vojevali vjekovima – pravo da sami odlu~uju o svojoj sudbini i da slobodno `ive na zemqi svojih predaka”, naveo je Milatovi}.

Kako je dodao, na isti dan 1941. godine Crna Gora je ispisala novo poglavqe istorije, znaju}i da nema cene za koju se prodaje sloboda.

„Trinaestojulski ustanak je bio odjek savjesti, duboko usa|en u du{u na{eg naroda. Taj istorijski ~in otpora nadahnuo je hiqade junaka da u godinama rata ne ustuknu pred snagom puno mo}nijeg neprijateqa”, rekao je Milatovi}, navode}i da wihova `rtva nije bila uzaludna.

log `ivota – svaki na svoj na~in. Na dan kada je krenula u novi `ivot, nisu je samo ispratili – poveli su je. Jedan po jedan, korak po korak, bra}a su je predavala daqe, kao da svaki ka`e: ‚^uvao sam je do ovde, sad je tvoj red’. Na kraju, otac... Onaj koji ju je prvi dr`ao u naru~ju, posledwi ju je predao. To nije bio obi~an ulazak u salu. To je bila pri~a o qubavi, o odra-

stawu, o snazi porodice – ovo je bila pesma bez re~i, koju srce razume”, stoji u opisu snimka.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

DIREKTOR

na Ibru, 500 metara

KANCELARIJE ZA KIM PETAR PETKOVI]

SA MIROSLAVOM JEN^OM

Od dolaska Kurtija na vlast zabele`eno 667 etni~ki motivisanih incidenata na KiM

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi}, sastao se, 10. jula, u Beogradu sa pomo}nikom generalnog sekretara Ujediwenih nacija za Evropu, Centralnu Aziju i Ameriku, Miroslavom Jen~om, koga je upoznao sa najnovijim potezima Pri{tine i uslovima `ivota Srba na Kosovu.

Kako je navedeno u saop{tewu, Petkovi} je posebno podvukao posledwi u nizu poteza Pri{tine o planovima za podizawe dva nova mosta na Ibru, {to je, kako je naveo, “direktno usmereno protiv interesa ve}inskog srpskog naroda na severu KiM”.

„Ovaj potez Pri{tine usledio je odmah nakon progona 11 Srba sa KiM koji su zaposleni u policijskim upravama u centralnoj Srbiji, {to jasno pokazuje da Kurti generi{e krizu za krizom sa ciqem destabilizacije prilika na terenu i proterivawa

Srba radi finalne promene etni~ke strukture Kosova i Metohije“, upozorio je Petkovi} i istakao da je od dolaska Kurtija na vlast 22. marta 2021. godine do sada zabele`eno 667 etni~ki motivisanih incidenata na KiM, ili oko 170 godiswe.

Petkovi} je podvukao da su Srbi na i ju`no i severno od Ibra suo~eni sa institucionalnim i fizi~kim “terorom” Pri{tine, arbitrarnim hap{ewima, “montiranim” politi~kim procesima, zatvarawem institucija od `ivotnog zna~aja, {to sve ima za posledicu egistencijalnu ugro`enost srpskog naroda i wihovu potpunu obespravqenost.

„Beograd sna`no ostaje posve}en dijalogu sa Pri{tinom kao jedinom odr`ivom putu za normalizaciju odnosa na prostoru Kosova i Metohije, izgradwu mira i stabilnosti na terenu, i u tom svetlu neophodno je da Pri{tina ispuni svoj deo obave-

za iz dijaloga i formira Zajednicu srpskih op{tina na koju srpski narod ~eka punih 12 godina“, isti~e Petkovi}.

Da je Pri{tina od 2023. godine sprovela 142 eskalatorna poteza na severu Kosova i Metohije, ta~nije od 3. juna 2023, kada su zemqe ~lanice EU od Pri{tine tra`ile hitnu deeskalaciju na severu KiM, u saop{tewu je navela Kancelarija za Kosovo i Metohiju, naglasiv{i da su „wihovi nasilni i jednostrani potezi sra~unati sa direktnim podizawem tenzija i izazivawem krize na severu KiM”.

„Srpski narod je uprkos svakodnevnom teroru Albina Kurtija i Vjose Osmani uspeo da sa~uva mir i da ne reaguje na provokacije. Krhki mir na severu KiM ~uvamo samo zahvaquju}i mudroj i odmerenoj politici predsednika Vu~i}a i odgovornosti koju pokazuje srpski narod na KiM”, navodi se u saop{tewu kancelarije”.

I 46 – TO KONSTITUISAWE SKUP[TINE KOSOVA PONOVO NEUSPE[NO

I u nedequ, 13. jula, propao je poku{aj konstituisawa devetog saziva Skup{tine Kosova, ~ime je broj neuspe{nih poku{aja porastao na ~ak 46.

[to se vi{e pove}ava broj neuspe{nih sednica skup{tine za konstituisawe parlamenta, na drugoj strani, se smawuje broj poslanika u skup{tini koji odlu~uje o konstituisawu skup{tine.

Poslanici ni u nedequ nisu usvojili predlog o formirawu komisije koja bi omogu}ila tajno glasawe za izbor predsednika parlamenta. Na nedeqnoj, 46 po redu, sednici bila su prisutna 82 poslanika, najmawe do sada, od 120 koliko broji parlament poslanika. Za predlog su glasala 43 poslanika, dok nije bilo glasova protiv niti uzdr`anih. Ovo je ta-

U SEVRNOM SRPSKOM DELU KOSOVSKE MITROVICE

Protiv mostova na Ibru, prikupqeno 3.628 potpisa

Za samo 11 sati, 8. i 9. jula, 3.628 gra|ana u severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice, potpisalo je peticiju protiv izgradwe „Kurtijevih mostova“ na Ibru, poru~uju}i da se protive „podelama i provokacijama“, saop{tila je Srpska lista.

Srpska lista isti~e da peticija predstavqa „jasan stav Srba da se protive samovoqnoj i jednostranoj odluci Pri{tine“. „Ovaj broj potpisa u tako kratkom roku predstavqa sna`an i nedvosmislen signal – narod je protiv nametawa i politike sile“, poru~ili su iz Srpske liste.

U saop{tewu se isti~e zahvalnost gra|anima koji su pokazali „odgovornost, jedinstvo i spremnost da stanu u odbranu svog grada, svoje zajednice i prava da budu konsultovani o odlukama koje se ti~u wihovog `ivota“.

Peticija }e narednih dana biti predata predstavnicima zemaqa Kvinte, KFOR-u, EULEX-u, Evropskoj uniji, OEBS-u i UNMIK-u, uz zahtev za hitnu reakciju i obustavu planirane izgradwe.

KFOR NIJE NI POTVRDIO NI DEMANTOVAO DA JE TRAMP SPRE^IO NAPAD SRBIJE

NA KOSOVO Posve}enost stabilnosti regiona ostaje nepromewena

KFOR nije ni potvrdio ni demantovao tvrdwe ameri~kog predsednika Donalda Trampa, po kojima je wegova administracija u neodre|enom vremenskom periodu spre~ila napad Srbije na Kosovo, {to je u dva navrata ponovila i kosovska predsednica Vjosa Osmani.

Na zahtev pri{tinskih medija da prokomentari{e ove navode, KFOR je naveo da „wihova posve}enost stabilnosti regiona ostaje nepromewena“.

ko|e najmawi broj poslanika koji je glasao za predlog Samoopredeqewa.

Novi poku{aj konstituisawa Skup{tine Kosova zakazan je za utorak, 15. jul, u 11 ~asova.

I nakon presude Ustavnog suda Kosova koji nala`e da se u roku od 30 dana mora prona}i re{ewe za izbor predsednika Skup{tine, politi~ke partije koje su tokom prethodnog saziva bile u opoziciji i daqe ne podr`avaju inicijativu Pokreta Samoopredeqewe, koji jo{ uvek nema potrebnu ve}inu za izbor svoje kandidatkiwe Aqbuqene Haxiju za predsednicu parlamenta.

Na osnovu rezultata izbora odr`anih 9. februara ni jedna stranka nema dovoqno mandata da samostalno formira vladu. Samoopredeqewe ima 48 mandata, Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budu}nost Kosova i inicijativa Nisma osam, Srpska lista devet, Stranka za slobodu, pravdu i opstanak jedan, a preostalih 10 mandata pripada predstavnicima ostalih neve}inskih zajednica.

„Zapadni Balkan ostaje strate{ki va`an region za Alijansu. Na{a posve}enost regionalnoj stabilnosti je nepokolebqiva, kao {to je generalni sekretar NATO ponovio u intervjuima za medije tokom Samita NATO u Hagu“, navedeno je u odgovoru. Generalni sekretar NATO Mark Rute tokom samita je izjavio da je ovaj vojni savez anga`ovana u regionu i dodao da je imao detaqne razgovore sa liderima u Bosni i na Kosovu.

U me|uvremenu je ministar spoqnih poslova Srbije na dru{tvenim mre`ama optu`io Osmanijevu da „manipuli{e re~ima predsednika Trampa i izmi{qa optu`be protiv Srbije“.

„Na`alost, manipulacije i izmi{qawa izgleda da su jedini na~in da Osmani i Pri{tina danas privuku pa`wu u Va{ingtonu. Sre}om, na{i ameri~ki prijateqi znaju istinu. Srbija ostaje posve}ena unapre|ewu na{ih brojnih zajedni~kih interesa sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, kako na Balkanu tako i globalno, ukqu~uju}i mesta poput Bliskog istoka. Vizija predsednika Trampa je na{a vizija. Srbija te`i miru kroz pove}anu trgovinu, ekonomski rast i regionalnu saradwu“, naveo je \uri} na „Iksu“.

Gradwa novog mosta

nizvodno od glavog mosta

Zgrada skup{tine Kosova

Potpisivawe peticije u centru srpskog dela Mitrovice

Odrekla

se srpskog imena, napravila milijarde i sela u Novakovu lo`u na Vimbldonu

Ukoliko ste gledali me~eve Novaka \okovi}a na Vimbldonu bez ikakve dileme ste primetili i jednu damu koja sedi u boksu srpskog asa. Niste je videli prvi put, a verovatno ni posledwi, a wena pri~a je fascinantna.

Ubavka Miti} je 1953. godine ro|ena u Jugoslaviji, a onda je `ivot naterao da krene drugim putem. Oti{la je u Kanadu i tamo

brojna zvawa i priznawa. Od toga da je {est puta uzastopno bila kanadska biznismenka godine, pa do toga da je donirala milione dolara za borbu protiv artritisa sa kojim je i sama vodila borbu.

O~ekivano, bila je i u lo`i najboqeg tenisera u istoriji tokom wegovog me~a tre}eg kola US opena 2021. kada je Novak igrao protiv Keija Ni{ikorija i poku{avao da se domogne do „kalendarskog slema“. U tom poku{aju je

napravila pravu imperiju pod drugim imenom – Rebeka Mekdonald.

Neretko se posledwih godina pojavqivala u lo`i \okovi}a, uglavnom na US Openu, a zanimqivo je da je ona stala uz wega kada su se svi drugi pla{ili da ga podr`e.

Posledwih godina je `ena koju mediji zovu „najbogatija Srpkiwa“ bila u `i`i javnosti i jer je pomagala Novaku \okovi}u kad je bilo te{ko.

Novak i Vasek Pospi{il su pre tri godine pokrenuli PTPA, tenisku organizaciju koja {titi prava ni`erangiranih tenisera, a Rebeka je bila jedna od onih osoba koje su podr`ale PTPA.

Imenovana je za ~lana Savetodavnog odbora, a iza sebe ima

zaustavqen u finalu od Danila Medvedeva.

@ivi u Torontu, ali je u vi{e navrata dolazila u zemqu gde je ro|ena 1953. godine. Nisu joj svi poduhvati u poslovnom svetu bili beri}etni.

Nova deregulacija u industriji prirodnog plina u Ontariju podstakla ju je da 1986. godine pokrene EMI. Prva kompanija koju je osnovala po~ela je da gubi profit, a na to je uticao pad cena goriva.

Rebeka je osniva~ kompanije „Just Energy Group Inc“ u Torontu, bila je predsednik i izvr{ni direktor pre nego {to je 2007. godine postala izvr{ni predsednik. Jo{ 1989. godine, Rebeka je osnovala „Energy Marketing Inc“, 1995. „Atlantic Power“, a zbog po-

Prona|eni su dokazi o verovatnim potomcima dinastije Nemawi}a koji su `iveli i sahraweni u Ju`noj Engleskoj i na Barbadosu. Digitalna gra|a sakupqena tokom putovawa advokata i putopisca Viktora Lazi}a na ovom ostrvu pohrawena je u Muzeju kwige i putovawa Udru`ewa za kulturu, umetnost i me|unarodnu saradwu Adligat.

„Na dalekom Barbadosu, me|u palmama i tropskim rastiwem, nadomak najlep{ih pla`a na svetu, prona{ao sam grob jednog od posledwih poznatih potomaka vizantijskih careva i – Nemawi}a! Mom iznena|ewu nije bilo kraja dok sam saznavao ~iwenice iz uzbudqivog `ivota posledwih izdanaka carske loze

slovnih poduhvata nazivali su je „srpskom kraqicom nafte i gasa“, jer se weno bogatstvo procewuje na dve milijarde dolara.

Pokreta~ je `estoke podr{ke `enama u poslu, {est godina zaredom progla{ena je za vode}u kanadsku preduzetnicu prema ~asopisu „Profit“.

Osniva~ica je Centra za artritis i autoimune bolesti u bolnici Maunt Sinaj u Torontu, bila je i potpredsednik Upravnog odbora bolnice Maunt Sinaj, ali i ~lan upravnog odbora Kraqevskog muzeja Ontario.

Ima po~asnu diplomu na Univerzitetu u Viktoriji i strastveni je qubiteq tenisa i pobornik sporta {irom sveta, a posebno joj je drag Novak \okovi}, sa kojim je proslavila i jedno osvajawe US Opena 2018. godine.

Sada je poznanstvo pretvorila u ozbiqnu avanturu i poduhvat da se pomogne ni`erangiranim teniserima. Za TV Hram, svojevremeno je opisala najve}u avanturu, koja je prerasla u poslovnu imperiju.

„Devoj~ica Ubavka Miti} oti{la je u Kanadu i postala Rebeka Mekdonald. Bio je to trnovit put. Mnogo je te`e nego {to mladi misle. Zapad nije za svakog. Bio je to avanturizam. Kada ste mladi puno ne razmi{qate. Nikada nisam za`alila. Opstati na Zapadu je veoma te{ko. Ponosim se {to sam Kana|anka srpskog porekla“, rekla je ona u intervjuu za TV Hram.

Odrastawe u Jugoslaviji pomoglo joj je da uspe u Americi.

„Svi su mi rekli da nemam nikakve {anse jer to `ene ne rade u Kanadi. Ni u porodici nisam imala podr{ku. U biznis sam u{la jer je moj pokojni mu` rekao da ne mogu da uspem. Ja sam jako tvrdoglava, imamo mi svoj inat. To sam uradila da mu poka`em da je mogu}e. Vrlo malo sam zna-

– `iveli su kao gusari i pla}ene ubice ali u dr`avnoj slu`bi najzna~ajnijih i najokrutnijih vladara Evrope svog vremena. Veze sa Srbijom zaboravqene istorije otkrile su se preda mnom na dlanu tamo gde sam najmawe o~ekivao, nadomak pla`a, me|u palmama i poqima {e}erne trske dalekog Barbadosa”, izjavio je Viktor Lazi}.

U porti Crkve Svetog Jovana na isto~nom Barbadosu Lazi} je prona{ao grob Ferdinanda Paleologa (1619–1670). Wegov otac Teodor Paleolog (1560–1636) sahrawen je u ju`noj Engleskoj i na grobu je ispisao geneologiju koja ga povezuje za posledwim vizantijskim carevima, ~ija majka je bila srpska princeza Jelena Draga{.

la o biznisu ali vremenom sam nau~ila, vrata sam vrlo te{ko otvarala ali prednost je moja bila ta {to sam ovde podignuta. I danas provodim puno vremena sa mladim devojkama i `enama jer mi mnogo smeta kada svi u Severnoj Americi krive mu{karce za neuspeh `ena. @ena mora da stane ba{ kao i mu{karac iza onoga {to `eli da uradi. Mene je Srbija vi{e pripremila za Zapad nego sam Zapad“, govorila je Rebeka, koju je zabolela nesloga me|u Srbima. „Nikada ne dajem individuama, sem deci koju volim da {kolujem. Dajem bolnicama… Znate, moram iskrena da budem, moja pokojna majka je do{la i rekla mi da svima dajem, ali da ne dajem dovoqno Srbima u Kanadi. Ja sam mislila da su oni deo svih wih… Morala sam mamu da poslu{am kao dobro dete. Pitala sam mamu {ta bi bilo najboqe uraditi i ona je rekla – napraviti crkvu. I ja sam zbog we sagradila crkvu u Torontu. Sagradila sam je po

ugledu na Studenicu. I do`ivela sam ogromno razo~arawe jer mi kao Srbi, kao {to sam rekla, specijalno na Zapadu ali i ovde nismo najslo`eniji. Crkva se odvojila od na{e matice {to je meni jako te{ko palo. Nadam se da je sada mla|a generacija i da }emo se ponovo sastaviti… Ja verujem u samo jednu crkvu“, ispri~ala je ona.

U gostovawu na B92 pre vi{e od 10 godina, objasnila je i za{to ne ulazi u poslovne poduhvate u svojoj zemqi matici, ve} odlu~uje samo da poma`e „spoqa“. „Gledala sam ja da poslovno investiram u Srbiju i odgovor je vrlo kratak, ne. Smatram da ovoj zemqi fali jo{ mnogo toga da bi privukla pravi kapital, a ja ne znam pravila igra, puno je korupcije, puno stvari nije re{eno. Sve se mo`e i sve se ne mo`e. Ne bih ja mogla da se hvatam u ko{tac, znam kako se radi biznis u Severnoj Americi i Engleskoj. Ja bih se izgubila ovde“, rekla je Rebeka Mekdonald.

Profesor Qubomir Maksimovi}, sekretar Odeqewa istorijskih nauka SANU, jedan od najzna~ajnijih i najuglednijih srpskih vizantologa, ka`e: „Paleolozi su se posle pada Carigrada rasuli po Evropi, a mnogo ih je zavr{ilo u Italiji. Mi ne znamo koliko su imali naslednika i koliko ih je danas jo{ uvek `ivo, a to ne znamo ni za Nemawi}e. Ukoliko je ta~an natpis na grobu Teodora Paleologa u Engleskoj, o nda bi ~lanovi ove porodice zaista mogli biti i daleki potomci Nemawi}a”. Sakupqena gra|a }e biti dostupna u digitalnom obliku od 1. avgusta 2025. godine u Muzeju kwige i putovawa, na ~ijoj stalnoj postavci }e biti ukqu~ena i fotografija groba sa Barbadosa Ferdinanda Paleologa.

Rebeka u lo`i Novaka \okovi}a na Vimbldonu

Ako zaratimo s Kinom, {ta su va{e obaveze

Zahtev za konkretnim obavezama u slu~aju rata predstavqa novu inicijativu SAD, pi{e „Fajnen{el tajms”

Pentagon vr{i pritisak na Japan i Australiju da stave jasno do znawa kakvu bi poziciju zauzeli u slu~aju sukoba SAD i Kine oko Tajvana.

Ovo pitawe pokrenuo je Elbrix Kolbi, podsekretar odbrane za politiku, na sastancima sa japanskim i australijskim zvani~nicima odbrane, prenosi „Fajnen{el tajms”. To je wegov poku{aj da ubedi ameri~ke saveznike u Indo-Pacifiku da poja~aju odvra}awe i pripreme se za mogu}i rat oko Tajvana.

Kolbi je na Iksu napisao da „Pentagon sprovodi agendu predsednika Donalda Trampa o obnavqawu odvra}awa i postizawu mira kroz snagu. Rekao je da to ukqu~uje „pozivawe saveznika da pove}aju svoje izdatke za odbranu i druge napore vezane za zajedni~ku odbranu”.

„Mi ne tra`imo rat. Niti `elimo da dominiramo samom Kinom. Ono {to radimo jeste da osiguravamo da Sjediwene Dr`ave i wihovi saveznici imaju vojnu snagu da podupru diplomatiju i garantuju mir”, rekao je ameri~ki zvani~nik. Razgovori ukqu~uju napore da se ubede saveznici da pove}aju vojne izdatke usred rastu}e zabrinutosti zbog navodne kineske pretwe Tajvanu. Me|utim zahtev

za konkretnim obavezama u slu~aju rata predstavqa novu inicijativu SAD. „Konkretno operativno planirawe i ve`be koje se direktno odnose na scenario oko Tajvana ve} napreduju sa Japanom i Australijom”, rekao je izvor.

Ali ovaj zahtev je iznenadio Tokio i Kanberu jer ni same SAD ne daju Tajvanu blanko bezbednosnu garanciju. Kolbi je tako|e pozvao evropske voj-

Australija prvi put ispalila rakete iz sistema HIMARS

Australija je prvi put ispalila rakete iz Artiqerijsko-raketnog sistema visoke mobilnosti (HIMARS), koji je nedavno kupila od SAD, u sklopu vojne ve`be za koju se o~ekuje da privu~e pa`wu kineskih {pijunskih brodova. Rakete su ispaqene tokom ve`be ga|awa bojevom municijom na prostoru povr{ine 4.500 kvadratnih kilometara u saveznoj dr`avi Kvinslend.

Vojna ve`ba „Talisman sabqa“

prvi put je odr`ana 2005. kao zajedni~ka ve`ba SAD i Australije, a ove godine }e, tokom tri nedeqe wenog trajawa, u~estvovati vi{e od 35.000 vojnih lica iz 19 zemaqa.

Uz SAD i Australiju, me|u zemqama u~esnicama su Velika Britanija, Francuska, Nema~ka, Holandija, Norve{ka, Kanada, Japan, Indija, Indonezija, Ju`na Koreja, Singapur, Tajland, Filipini, Novi Zeland, Papua Nova Gvineja, Tonga i Fixi, saop{tilo

”^UDO

Tinejxer iz Australije nestao je na moru tokom surfovawa, pa je spletom sre}nih okolnosti prona|en na pustom ostrvu daleko od obale.

Australijski tinejxer koji je nestao na moru, spa{en je danas nakon {to je proveo no} na nenaseqenom ostrvu udaqenom oko deset kilometara od obale, objavili su zvani~nici i lokalni mediji. Surfer, kojeg su lokalni mediji identifikovali kao

19-godi{weg Darsija Difholtsa, je oti{ao da surfuje na pla`i u Vuliju, priobalnom gradu 480 kilometara severno od Sidneja. „Kada se nije vratio ku}i, zabrinuti ~lanovi porodice su kontaktirali policiju“, saop{tila je policija Novog Ju`nog Velsa . Policija je pokrenula pretragu na kopnu i vodi oko pla`e Vuli, a surfer je „bezbedno lociran“ na malom ostrvu slede}eg dana, rekli su. U objavi na Fejsbu-

je australijsko Ministarstvo odbrane.

Ve`bi, koja se prvi put odr`ava i van Australije – u Papui Novoj Gvineji, u svojstvu posmatra~a prisustvuju Malezija i Vijetnam.

Kineski brodovi za nadzor pratili su pomorske ve`be kod australijske obale tokom prethodne ~etiri ve`be „Talisman sabqa“, a o~ekuje se da }e to ~initi i sada, rekao je ministar namenske industrije Australije Pet Konroj.

„Mi }emo se prilagoditi u skladu sa tim. Posmatra}emo wihove aktivnosti i nadzirati wihovo prisustvo oko Australije, ali }emo tako|e prilagoditi na~in na koji sprovodimo ve`be“, dodao je Konroj.

Ve`ba je po~ela dan po{to je australijski premijer Entoni Elbanizi zapo~eo {estodnevnu posetu Kini, gde bi u Pekingu trebalo ~etvrti put da se sastane sa kineskim predsednikom Si \inpingom.

Elbanizi je rekao da kineski nadzor nad ve`bom „Talisman sabqa“ ne}e biti tema wegovog razgovora sa Sijem.

ske da smawe svoj fokus na Indo-Pacifik i da se vi{e fokusiraju na evroatlantski region. „Fajnen{el tajms” je tako|e nedavno objavio da je Japan otkazao sastanak ministara sa SAD na visokom nivou nakon {to je Kolbi naglo isporu~io zahtev SAD za jo{ ve}a izdvajawa za odbranu.

Zvani~nik je rekao da je administracija uverena da }e Japan i Australija pove}ati rashode za odbranu br`e nego {to su to u~inili evropski saveznici.

„Ne mislimo da bi trebalo – niti mo`e – da traje 20 godina. Ne samo zato {to je to u na{em interesu, ve} zato {to je to u velikoj meri u interesu i saveznika u Indo-Pacifiku”, rekao je ovaj izvor.

Japansko ministarstvo odbrane saop{tilo je da je „te{ko odgovoriti na hipoteti~ko pitawe o ‚vanrednoj situaciji na Tajvanu’”. Navedeno je da }e svaki odgovor „biti sproveden na individualnoj i specifi~noj osnovi u skladu sa ustavom, me|unarodnim pravom i doma}im zakonima i propisima”.

Australijska ambasada u SAD nije komentarisala ovaj zahtev.

AUSTRALIJSKI PREMIJER U KINI: Sara|ujemo gde mo`emo, ne sla`emo se svuda

Australijski premijer Entoni Elbanizi zapo~eo je posetu Kini u ciqu produbqivawa nedavno stabilizovanih trgovinskih odnosa, uprkos jo{ uvek prisutnim bilateralnim tenzijama.

Kanbera i Peking su imali brojna neslagawa tokom protekle decenije, od nacionalne bezbednosti do razli~itih interesa u {irem pacifi~kom regionu.

Me|utim, situacija se smirila u decembru kada je Kina ukinula zabranu uvoza australijskog jastoga, a to je bila posledwa ta~ka trgovinskog rata koji je po~eo 2017. godine kada su veze bile na najni`em nivou.

Elbanizi, u pratwi delegacije poslovnih lidera – koji bi trebalo da u~estvuju u okruglom stolu u Pekingu, pohvalio je „veoma topao do~ek“ u kratkoj izjavi novinarima ubrzo posle dolaska u [angaj.

Elbanizi, koji je u drugoj poseti Kini kao premijer, trebalo bi da poseti Peking i ^engdu tokom boravka. Sva pitawa }e biti razmotrena sa kineskim zvani~nicima, ukqu~uju}i predsednika Si \inpinga, rekao je on.

„Sara|ujemo gde mo`emo, ne sla`emo se svuda, ali sposobni smo da vodimo iskrene razgovore o tim neslagawima“, rekao je australijski premijer novinarima pre odlaska.

Sa svoje strane, kineska diplomatija je naglasila da bilateralni odnosi „nastavqaju da se poboq{avaju i razvijaju“.

ku, slu`ba za spasavawe morskih spasilaca Novog Ju`nog Velsa je saop{tila da su wihove ekipe za potragu „skakale od radosti“ kada su prona{le nestalog surfera.

Tinejxer je prona|en nakon {to je wegov otac Teri uputio emotivan apel za pomo} u potrazi na dru{tvenim mre`ama.

„Molim svakoga ko ima plovilo ispravno za plovidbu da me sa~eka na glavnoj rampi za ~amce u Vuliju i odvede me na more kako

bih pomogao u potrazi“, napisao je Teri Difholts na Fejsbuku. Darsi Difholts je proveo no} na ostrvu Nort Solitari, oko sedam miqa od obale, prema pisawu sidnejskog Dejli telegrafa. Spasavawe je bilo „~udo koje se de{ava jednom u milion“, rekao je Teri Difholts novinama nakon {to je ranije na dru{tvenim mre`ama priznao da se pla{io najgoreg. Wegov sin je primio medicinsku pomo}.

Spa{eni Darsi Difholts

Australija hladno

odbila SAD pred kqu~ne manevre protiv Kine

Dok Australija u~estvuje u najve}im vojnim ve`bama u svojoj istoriji sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, privremeni ministar odbrane Pat Konroj izjavio je da su australijske snage spremne i da o~ekuju kineske {pijunske brodove koji }e pratiti ve`bu Talisman Sabre.

Ipak, naglasio je da Australija ne}e unapred govoriti o svom stavu u slu~aju rata izme|u SAD i Kine zbog Tajvana.

Biv{i zamenik sekretara Pentagona Elbrix Kolbi je vr{io pritisak na australijske i japanske zvani~nike da preciziraju {ta bi uradili u slu~aju sukoba oko Tajvana, iako SAD ne garantuju formalnu odbranu ostrvske dr`ave. „Suverenitet Australije je na prvom mestu, i vlada ne spekuli{e o hipoteti~kim situacijama,“ rekao je Konroj u intervjuu za australijsku dr`avnu televiziju ABC, prenosi Rojters. „Odluku o anga`ovawu trupa done}e vlada koja tada bude na vlasti, u tom trenutku, a ne unapred.“

AUSTRALIJA PODVLA^I

SUVERENOST DOK KINA JA^A UTICAJ Ameri~ki Stejt department, koji sle-

di politiku predsednika Donalda Trampa „America First“, istakao je da politika ukqu~uje zastra{ivawe potencijalnih protivnika pre nego {to deluju i podsticawe saveznika da pove}aju ulagawa u zajedni~ku odbranu, naveo je Kolbi na mre`i X

Australija je, prema re~ima Konroja, zabrinuta zbog rasta nuklearnih i konvencionalnih kapaciteta Kine i `eli uravnote`en indo-pacifi~ki region u kome nijedna sila ne dominira. Dodao je da je Kanbera posebno oprezna prema poku{ajima Pekinga da uspostavi vojne baze u Okeaniji, {to smatra pretwom svojim interesima.

Konroj je tako|e istakao da su australijske odbrambene snage spremne da se prilagode prisustvu kineskih {pijunskih brodova tokom ve`be Talisman Sabre, koja se odr`ava na prostoru od 6.500 kilometara – od Ostrva Bo`i} u Indijskom okeanu do Koralnog mora na isto~noj obali.

NAJVE]A ZAJEDNI^KA VE@BA

SA SAD U ISTORIJI

Talisman Sabre je najve}a zajedni~ka obuka australijskih i ameri~kih snaga,

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

koja se odr`ava svake dve godine i okupqa vi{e od 30.000 vojnika iz Australije, SAD i jo{ 19 partnerskih zemaqa – ukqu~uju}i Novi Zeland, Veliku Britaniju, Japan, Papuu Novu Gvineju i Francusku. Ve`ba ukqu~uje bojevo ga|awe i simulacije borbi na kopnu, moru i u vazduhu.

Kako je naveo Konroj, kineska mornarica }e najverovatnije pratiti ve`bu radi prikupqawa obave{tajnih podataka, kao

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

{to je ~inila i ranije. Glavni bezbednosni saveznik Australije ostaju SAD. Iako Kanbera ne dozvoqava stalne strane baze, ameri~ka vojska {iri rotaciono prisustvo i logistiku na australijskim bazama, a zapadni australijski portovi bi od 2027. godine trebalo da prime i ameri~ke podmornice klase Virginia. Analiti~ari smatraju da bi te podmornice igrale kqu~nu ulogu u slu~aju.

Ovo bi trebao biti najvi{i neboder u Australiji, ima}e stakleni panoramski most na 22. spratu

Arhitektonski studio BKK Architects i Cottee Parker predstavili su mega projekt izgradwe nebodera na Zlatnoj obali, koji }e, ako bude izgra|en, biti najvi{a zgrada u Australiji. Koncept nosi ime One Park Lane, a projekt ima visoku estetiku i funkcionalnost. Dva torwa }e se nalaziti jedan uz drugi na lokaciji i bi}e spojena zakrivqenim staklenim mostom na 22. spratu koji }e nuditi panoramski pogled na grad. Kompleks One Park Lane razvilo je preduze}e Baracon sa sedi{tem u Melburnu u saradwi s investitorom, Tonyjem Gossom. Sastoji se od dva nebodera, poslovnog torwa od 60 spratova i stambenog torwa od 101 sprata koji bi se uzdizao do gotovo 400 metara visine. Ako projekt dobije zeleno svetlo i bude realizovan, One Park Lane trebao bi nadma{iti australski Q1 Tower, zajedno s neboderom visokim 356 metara koji su predlo`ili UN Studio i Cox Architects u Melbournu.

STANOVI I ‘POSLOVWACI’

Predlog je izvorno dizajnirao BKK Architects, a Cottee Parker ga je doradio za fazu izgradwe projekta. Lokacija od 1.507 kvadratnih metara, koja se sastoji od dve parcele u Southportu, trenutno ima dozvolu za stambenu zgradu od 25 spratova, a One Park Lane je u fazi urbanisti~ke procene od strane gradskog ve}a Gold Kousta, pi{e dezeen.com. Iz preduze}a Baracon isti~u kako je svrha ovog vi{enamenskog projekta re{avawe lokalnog nedostatka stambenog prostora i ja~awe komercijalne infrastrukture.

– Ovaj }e projekt pomo}i u re{avawu o~ajni~ke potrebe za vi{e stambenog prostora na Zlatnoj obali i potaknuti {iru ekonomsku aktivnost. Znamo da privatni sektor ima vitalnu ulogu u ubla`avawu nedostatka stambenog prostora ovde na Zlatnoj obali i ponosni smo {to smo deo tog re{ewa, poru~io je generalni direktor Baracona, Brett Rogers.

STAKLENI PANORAMSKI MOST

Projekt ima visoku estetiku i funkcionalnost. Dva torwa }e se nalaziti jedan uz drugi na lokaciji i bi}e

spojena zakrivqenim staklenim mostom na 22. spratu, koji }e nuditi panoramski pogled na grad.

Veliki trospratni podijum definisan reflektiraju}im, skulpturalnim oblikom poveziva}e torweve u wihovoj bazi i ima}e velike lukove koji se otvaraju prema okolnoj ulici. Ispod zemqe, torwevi }e deliti parkirali{te.

U komercijalnom torwu bi}e sme{teno vi{e od 11.500 kvadratnih metara kancelarijskog prostora, dok }e vi{i stambeni toraw sa 176 stanova biti okru`en trospratnim penthausom i parom dvospratnih ‘podpenthausa’.

KATALITI^KI RAZVOJ

Prema re~ima investitora, kompleks bi tako|e trebao da ukqu~i ’sadr`aje u stilu odmarali{ta’ za stanovnike. Sve uz direktan pristup saobra}ajnim vezama te komercijalne i spoqne prostore.

Predlog je podr`ala Brooke Patterson, ve}nica lokalne samouprave u 6. diviziji, koja se nada da }e projekt podsta}i razvoj u tom podru~ju.

– One Park Lane je upravo onakav kataliti~ki razvoj kakav `elimo da vidimo u Southportu. Razvoj }e u podru~je dovesti nove stanovnike, visokokvalitetni poslovni prostor i uzbudqive ugostiteqske ponude, poma`u}i aktivirawu Sredi{we poslovne ~etvrti (CBD) i podr{ci lokalnim preduze}ima, rekla je Patterson.

Premijer u Kini 2.0

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Australija ima zna~ajan trgovinski suficit sa Kinom, {to zna~i da izvozi vi{e u Kinu nego {to uvozi. U periodu 2023-24, dvosmerna trgovina Australije sa Kinom iznosila je ukupno 325 milijardi dolara, a izvoz je dostigao 212,7 milijardi dolara, prema podacima Ministarstva spoqnih poslova i trgovine Vlade Australije. Kina je najve}i trgovinski partner Australije i kqu~no tr`i{te za wen izvoz, posebno za resurse i poqoprivredne proizvode. Prema podacima Australijskog zavoda za statistiku (ABS), to ukqu~uje {irok spektar robe poput gvozdene rude, ugqa

liderima, ali je tako|e izjavio da je kqu~no produbiti ekonomske veze sa vode}im trgovinskim partnerom Australije, uz istovremeno osiguravawe da bilateralni odnosi ne budu definisani razlikama. Sastanci premijera Elbanizija sa premijerom Lijem i predsednikom Sijem dolaze usred globalnih previrawa, i dok se australijski premijer suo~ava sa nepredvidivom i zahtevnom Trampovom administracijom, kao i sve sna`nijom Kinom koja namerava da uspostavi regionalnu supremaciju. Predsednik Si ima sna`an autoritet u kineskom politi~kom sistemu, a izvor upoznat sa dogovorenim doga|ajima rekao je za mre`u ABC da bi drugi sastanak poslao „jasan signal dobre voqe“ prema Australiji koji bi prihvatili i elitni krugovi u Kini. Jedan anonimni kineski politi~ki analiti~ar, navodi ova medijska mre`a, rekao je da je o~igledno da Peking sada vidi priliku da iskoristi frustracije u Australiji zbog agende Trampove administracije „Amerika na prvom mestu“ o trgovini i odbrani. Poseta premijera [angaju je prekinuta tokom vikenda kada se pojavila vest da je visoki zva-

i poqoprivrednih proizvoda. Iako Australija izvozi velike koli~ine robe u Kinu, ona tako|e uvozi robu iz Kine. Konkretne brojke uvoza za period 2023-24 nisu navedene u zvani~nim statistikama, ali je ukupna dvosmerna trgovina iznosila 325 milijardi dolara. Sporazum o slobodnoj trgovini izme|u Kine i Australije (ChAFTA), koji je stupio na snagu u decembru 2015. godine, odigrao je kqu~nu ulogu u olak{avawu trgovine i investicija izme|u dve zemqe. Pove}ana saradwa izme|u Australije i Kine dovela je do zna~ajnih pozitivnih de{avawa u trgovinskim odnosima, ukqu~uju}i uklawawe nekih trgovinskih prepreka od strane Kine za australijski izvoz, prema podacima Ministarstva spoqnih poslova i trgovine australijske vlade. Federalni premijer Entoni Elbanizi boravi ove nedeqe u zvani~noj {estodnevnoj poseti Kini, tokom koje se sastao i sa kineskim predsednikom Si \inpingom. Ve} prvog dana Elbanizi je morao da se suo~i s pitawima vezanim za odnose sa SAD, po pitawu vojnog savezni{tva, ali je uprkos ovim tenzijama pokrenuo novu turisti~ku kampawu i proveo vreme u jutarwoj {etwi [angajem, u dru{tvu poznatog fudbalskog trenera Kevina Maskata. Elbanizi je ranije obe}ao da }e pokrenuti nekoliko duboko spornih pitawa sa najvi{im kineskim

vinarima u [angaju rekao da ne}e popustiti po tom pitawu ako predsednik Si ili premijer Li poku{aju da izvr{e pritisak. „Ako se to pokrene, na{ stav je veoma jasan“, rekao je Elbanizi. Peking je tako|e rekao da bi `eleo da pro{iri sporazum o slobodnoj trgovini izme|u dve zemqe kako bi ukqu~io oblasti poput ve{ta~ke inteligencije — predlog koji je Elbanizi ranije ve} odbacio. Ali se i daqe o~ekuje da }e dve zemqe obelodaniti nove sporazume nakon sastanaka na visokom nivou, ukqu~uju}i o obnovqivoj energiji i klimatskim promenama. Nakon sastanka sa najvi{im kineskim zvani~nicima, premijer se pridru`io australijskim i kineskim izvr{nim direktorima na skupu visokog profila u Pekingu. Okrugli sto izvr{nih direktora Australije i Kine obnovqen je u Pertu tokom posete premijera Lija Australiji pro{le godine, dok je vlada nastavqala sa svojom agendom „stabilizacije“. Ali ovo je prvi put da se odr`ava u Kini sa australijskim premijerom jo{ od 2016. godine.

ni~nik Pentagona Elbrix Kolbi vr{io pritisak i na Australiju i na Japan da ka`u kako }e reagovati ako SAD zarate sa Kinom, ukqu~uju}i i oko Tajvana. Nakon {to je ova vest objavqena, Kolbi se oglasio na dru{tvenim mre`ama rekav{i da je vreme da SAD vode „otvorene razgovore“ sa svojim saveznicima o „kolektivnoj odbrani“ i potrebi za pove}awem vojne potro{we. Elbanizi je u ponedeqak novinarima rekao da ga ova pri~a nije omela, rekav{i da je ostao fokusiran na svoje sastanke u Kini. Federalni premijer je ranije tako|e izjavio da `eli da prona|e zajedni~ki jezik sa Kinom, ali je i signalizirao da }e braniti nacionalne interese Australije po nizu spornih pitawa. Ta lista }e verovatno ukqu~ivati delimi~no oplovqavawe Australije od strane kineske mornarice ranije ove godine, aktivnosti kineske vlade u vezi sa stranim me{awem u Australiju, te{ku situaciju zatvorenog kineskog australijskog pisca dr Jang Heng|una i navodno kr{ewe qudskih prava u Kini. Sa svoje strane, o~ekuje se da }e Kina vr{iti pritisak na premijera da ubla`i ograni~ewa kineskih investicija u osetqivim sektorima i da odustane od svog predizbornog obe}awa da }e oduzeti luku Darvin od kineske kompanije Lendbrix.

Pre sastanka, Elbanizi je no-

Elbanizi je tokom svoje druge zvani~ne premijerske posete Kini, razgovarao oko sat vremena sa predsednikom Sijem. Elbanizi i Si su vodili bilateralni razgovor u Isto~noj sali, jednoj od mnogih prostranih ukra{enih odaja u Velikoj sali naroda. Sede}i nasuprot australijskog premijera za dugim, ugla~anim stolom, kineski lider je pohvalio svog australijskog gosta {to je preokrenuo odnose izme|u Kanbere i Pekinga nakon „neuspeha“ pod biv{om koalicionom vladom. „Tokom protekle tri godine, vi i ja smo se sastali tri puta“, rekao je predsednik Si. „Zajedni~kim naporima obe strane, odnosi Kine i Australije su se podigli iz zastoja i preokrenuli, donose}i opipqive koristi kineskom i australijskom narodu. Najva`nija stvar koju mo`emo nau~iti iz ovoga jeste da posve}enost jednakom tretmanu, tra`ewu zajedni~kog jezika uz deqewe razlika, te`e}i obostrano korisnoj saradwi, slu`i osnovnim interesima na{e dve zemqe i dva naroda“, istakao je kineski lider. Na kraju, i nakon ove premijerove posete Kini op{ti zakqu~ak je da se sve svelo na obostrani poku{aj izvla~ewa {to ve}e ekonomske koristi izme|u dve zemqe, dok se teku}i politi~ki i vojno-bezbednosni problemi i daqe diplomatski i ve{to stavqaju pod tepih. I naravno, nema u tome zasad ni~eg lo{eg jer iza i iznad svega se ipak uvek krije samo goli profit i interes, barem je tako uvek bilo izme|u velikih sila. Australija danas nije ni blizu mo}i koju ima Kina u politi~kom, ekonomskom i globalnom smislu, ali ona iza sebe ima mo}nog saveznika Ameriku, {to je ~ini respektabilnom silom na jugu Pacifika. Znaju to dobro i Kinezi, zato su dobri politi~ki odnosi izme|u Kine i Australije veoma bitni za ~itav Azijski kontinent.

Australija zabrawuje mladim voza~ima da voze sa prijateqima no}u

Od avgusta ove godine, svi mladi voza~i u Australiji suo~i}e se sa novim, stro`im pravilima usmerenim na daqe smawewe broja ozbiqnih nesre}a u prvim godinama vo`we. Ograni~ewa za putnike i mere no}ne vo`we su na snazi godinama u nekim australijskim dr`avama, kao {to su Novi Ju`ni Vels, Viktorija i Ju`na Australija, a sada }e postati jedinstvene na nacionalnom nivou.

Prema zvani~noj agenciji vlade Novog Ju`nog Velsa, Transport za Novi Ju`ni Vels, koja upravqa putevima i bezbedno{}u saobra}aja, ograni~ewe bro-

ja mladih putnika za voza~e sa probnom (P) dozvolom uvedeno je u toj dr`avi 2007. godine. Nije im dozvoqeno da imaju vi{e od jednog putnika mla|eg od 21 godine izme|u 23:00 i 5:00 ~asova.

Tamo voza~ima mla|im od 25 godina u prvoj godini vo`we nije dozvoqeno da prevoze vi{e od jednog putnika mla|eg od 21 godine izme|u 23:00 i 5:00 ~asova.

Kako Transport za Novi Ju`ni Vels navodi: „Mo`ete prevoziti vi{e od jednog putnika mla|eg od 21 godine samo ako su ~lanovi va{e u`e porodice.“

Sli~na pravila su uvedena u Viktoriji, gde VicRoads, dr`avna agencija za drumski saobra-

}aj, tako|e sprovodi ograni~ewa za mlade voza~e sa probnom voza~kom dozvolom kako bi odvratila rizi~no pona{awe i smawila broj smrtnih slu~ajeva u saobra}aju.

Broj nesre}a, hospitalizacija i smrtnih slu~ajeva smawen je za vi{e od 50%.

Od 1. avgusta 2025. godine, ista ograni~ewa bi}e obavezna u drugim australijskim dr`avama i teritorijama, ukqu~uju}i Kvinslend, Zapadnu Australiju, Australijsku prestoni~ku teritoriju (ACT) i Tasmaniju, ~ime se prvi put uvodi jedinstveni set pravila {irom zemqe.

Istra`ivawe objavqeno na veb-sajtu Ameri~kog ekonomskog udru`ewa (AEA), vode}eg ameri~kog udru`ewa ekonomista koje objavquje analize i podatke o javnim politikama, pokazalo je da su ove mere izuzetno efikasne:

• Broj no}nih sudara sa vi{e putnika smawen je za 57 procenata - u Novom Ju`nom Velsu, prose~an godi{wi broj takvih sudara pao je sa 59 na 25 nakon uvo|ewa ograni~ewa

• Broj sudara sa smrtnim ishodom i te{kim povredama smawen je za 50 procenata - u proseku sa 188 na 93 godi{we

• Ukupno je zabele`eno 58 procenata mawe smrtnih slu~ajeva i hospitalizacija mladih voza~asa 1.840 na 765.

PILA

VODU IZ BARA I SKLAWALA SE U PE]INE Turistkiwa za kojom se tragalo otkrila kako je pre`ivela bosa 12 dana u divqini

Nema~ka turistkiwa koja je provela skoro dve nedeqe izgubqena u australijskoj divqini progovorila je po prvi put nakon svoje spasila~ke akcije Karolina Vilga zahvalila se svojim spasiocima i otkrila razlog zbog kog je napustila sigurnost svog vozila u ruralnom delu Zapadne Australije.

Provela je 11 no}i bosonoga lutaju}i divqinom nakon {to je napustila svoj kombi koji je ostao zaglavqen u prirodnom rezervatu Karoun Hil.

Vilga je sada podelila razlog zbog kojeg je napustila kombi i krenula u gotovo dvonedeqnu opasnu {etwu kroz divqinu.

Otkrila je da je izgubila kontrolu nad vozilom i udarila glavom prilikom sudara, {to ju je ostavilo u stawu konfuzije.

- Neki qudi se mo`da pitaju za{to sam uop{te napustila automobil, iako sam imala vode, hrane i ode}e u wemu. Odgovor je: izgubila sam kontrolu nad automobilom i skliznula niz padinu. U nesre}i sam ozbiqno udarila glavom. Zbog nesre}e sam napustila vozilo u stawu zbuwenosti i izgubila se. Jednostavno sam neizmerno zahvalna {to sam pre`ivela - rekla je.

Pre nego {to je nestala, Vilga je posledwi put vi|ena 29. juna u prodavnici u mestu Bikon, 300 kilometara severoisto~no od Perta.

Spasena je slu~ajno kada ju je farmerka spazila dok je hodala du` neasfaltiranog puta.

Skoro dve nedeqe pre`ivqavala je sa minimalnim zalihama, piju}i vodu iz barica i sklawaju}i se u pe}ine kako bi pre`ivela surove uslove australijske divqine.

Policija je prona{la wen zaglavqeni kombi mawe od 24 sata pre nego {to je Vilga spasena.

Svoje zahvalnosti spasiocima izrazila je iz „dubine svoje du{e“. - Duboko sam impresionirana hrabro{}u, spremno{}u da pomognu i toplinom koju su mi qudi ovde pokazali. Zapadna Australija me nau~ila {ta zaista zna~i biti deo prave zajednice. Ovde su qudskost, solidarnost i briga jednih za druge ono {to je zaista va`no - i na kraju, to je ono {to se najvi{e ra~una. Sigurna sam da sam pre`ivela samo zahvaquju}i ovom neverovatnom talasu podr{ke. Misao na sve qude koji su verovali u mene, koji su me tra`ili i nadali se mom povratku, davala mi je snagu da izdr`im u najte`im trenucima. Zato `elim da ka`em hvala iz dubine svog srca - rekla je.

HRAMOVNA SLAVA SVE^ANO PROSLAVQENA U VODONGI

U subotu 12. jula, na praznik Svetih prvovrhovnih apostola Petra i Pavla, Crkvena op{tina u Vodongi je proslavila svoju Krsnu slavu. Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australisjko-novoze-

landski G. Siluan na~alstvovao je Svetom Arhijerejskom Liturgijom uz saslu`ewe arhimandrita Petra iz manastira Ilajna, protojereja-stavrofora Mom~ila Vuk{e - paroha hrama, i proto|akona Miodraga

Tomi}a i Petra Mraki}a. Prislu`ivali su ~teci i prislu`iteqi iz Melburna, uz molitveno prisustvo brojnih vernika sabranih u ovoj Svetiwi koja se nalazi na granici dveju dr`ava, Viktorije i Novog Ju`nog

Westgate Sindjelic FC.

Velsa, udaqena preko 550 kilometara od Sidneja i 320 kilometra od Melburna. Pored doma}ina iz Vodonge, vernici su se okupili na ovom duhovnom sabrawu iz Melburna (Crvenih op{tina iz St. Albansa i Rok Benka), Kanbere i Sidneja. Posle zaamvone molitve uprili~ena je trokratna litija oko hrama, nakon koje su osve{tani slavski darovi. Doma}in ovogodi{wi je bio predsednik Crkvenog odbora gospodin Lazar Stanar sa porodicom, a za idu}u godinu kola~arstvo je primio mladi parohijanin ove Crkvene op{tine g. Milan Kova~evi}.

Posle liturgijskog otpusta, Mitropolit Siluan se obratio sabranom vernom narodu prazni~nom besedom. Vladika je ~estitao vernicima hramovnu slavu, a zatim je govorio o uzvi{enoj slu`bi, `rtvi samodavawu, vatrenoj qubavi za Gospoda koju su projavili svi Sveti apostoli, a posebno me|u wima prvovrhovni

apostoli Petar i Pavle. je tako|e naglasio koliko radost na Nebu, dakle, da raduje, a i na{i Sveti prvima Sveti Sava, kada mo u Svetosavskom jedinstvu, i slozi kao narod pravoslavni.

Posle Svete Liturgije se u crkvenu salu na trpezu

VODONGI

Mitropolit koliko je velika da se Gospod preci, me|u kada se sabirajedinstvu, qubavi pravoslavni. Liturgije pre{lo trpezu quba-

vi, prilikom koje su deca novovaspostavqene folklorne grupe pri ovoj Srpskoj pravoslavnoj Crvenoj op{tini u Vodongi, zaigrala na veliko odu{evqewe i radost svih prisutnih. Usledili su govori: pozdravno slovo prote Mom~ila, koji se obratio biranim re~ima, uputiv{i toplu dobrodo{licu Vladici Siluanu izra`avaju}i blagodarnost za blagoslov i posetu. Mitropolit Siluan se zatim obratio ~estitaju}i slavu, blagodare}i proti i svima

u Crkvenom odboru, svim saradnicima, dobrotvorima na izuzetnim rezultatima, povodom temeqne obnove Crkvene sale, zapo~etom ure|ewu Svetog hrama i imawa, kao i radu na vaspostavqawu Crkvene {kole. Vladika je tako|e zablagodario sestrama KSS na wihovoj qubavi i kontinuiranom doprinosu u `ivotu ove parohije. Prazni~no veseqe i zajedni~arewe se nastavilo uz tradicionalno srpsko kolo i pesmu.

MITAR REBI]

U sredu, 9. jula 2025. godine, u hramu Svetog Nikole u Blektaunu, slu`eno je opelo Mitru Rebi}u, jednom od najstarijih ~lanova na{e zajednice. Pokojni deda Mitar, kako ga je zvala cela zajednica, veteran je Rogati~ke Brigade JVuO i biv{i vojni zarobqenik nema~kih logora, otac ~etiri divne k}eri, deda i pradeda mnogobrojnih unuka i praunuka. Bio je jedan od nastarijih i najuglednijih ~lanova srpske zajednice u Sidneju i nosilac Ordena Svetog Save. Upokojio se u 102. godini `ivota.

Opelo je slu`io Visokopreosve}eni Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan, uz saslu`ewe vi{e sve{tenika. Mitropolit Siluan izrazio je sau~e{}e porodici i pozvao sve sabrane da u delu i `ivotu deda Mitra prona|u inspiraciju za podvige koji uzvode ka Carstvu nebeskom. Po blagoslovu Mitropolita posmrtno slovo uzneo je paroh blektaunski Nemawa Mr|enovi} koji je naglasio duhovnu zrelost i smirewe kao glavne odlike koje su krasile deda Mitra. Pored mnogobrojne porodice na opelu se okupilo preko stotinu qudi koji su do{li da iska`u po{tovawe i qubav prema pokojniku. Nakon bogoslu`ewa, zemni ostaci Mitra Rebi}a polo`eni su u zemqu na srpskoj parceli broj 2 grobqa Rukvud, gde ve} po~ivaju brojni ugledni ~lanovi najranije ovda{we srpske zajednice. Posle sahrane, u parohijskoj sali pri hramu Svetog

UDRU@EWE BORACA KRAQEVSKE VOJSKE

”DRAGOQUB

DRA@A MIHAILOVI]”

Odr`ava parastos na{em legendarnom Generalu Dragoqubu Dra`i Mihailovi}u i svim borcima Ravnogorskog pokreta palim za Krst ~asni i Slobodu zlatnu. Parastos }e biti slu`en u subotu 19. jula 2025. godine sa po~etkom u 13 ~asova na adresi 91-99 Good St (Granville, NSW 2142).

Pozivamo vas da nam se pridru`ite da odamo zaslu`enu po~ast na{em ^i~a Dra`i. Nakon parastosa bi}e poslu`ena zadu{na trpeza. Svi ste nam dobro do{li.

S VEROM U BOGA ZA KRAQA I OTAXBINU! RAVNA GORA POBEDITI MORA!

SEDNICA EUO U KABRAMATI

U ~etvrtak, 10. jula 2025. godine, u prostorijama Sabornog hrama Sv. Velikomu~enika Georgija u Kabramati odr`ana je sednica Eparhijskog upravnog odbora Mitropolije australijsko-novozelandske. U toku zasedawa podneti su izve{taji iz

prethodnog perioda. Razmatrane su aktuelne teme iz crkvenog `ivota i rada razli~itih crkvenih op{tina, kao i aktuelni i budu}i projekti Mitropolije.

Sednica je zavr{ena u popodnevnim ~asovima.

Nikole, uprili~ena je da}a na kojoj su svi prisutni mogli da podele uspomene na pokojnika i pru`e utehu porodici. Prota Nikola Bili} odr`ao je kra}u besedu evociraju-

}i uspomene na brojne susrete sa deda Mitrom i wegovim ispisnicima. Neka mu Gospod podari Carstvo nebesko i ve~ni pokoj!

Ko su pripadnici ‚Ukradene generacije’?

Australija ima mra~nu stranicu istorije koju mnogi tek po~iwu da upoznaju. Nakon evropskog naseqavawa, aborixinska i deca stanovnika ostrva iz Toresovog moreuza sistematski su odvajana od svojih porodica i primoravana da `ive u neautohtonom dru{tvu. Traume i zloupotrebe koje su do`iveli ostavile su duboke o`iqke. Ta bol se i danas ose}a, a prisutna je generacijama. Ipak zajednice danas stvaraju pozitivne promene. Danas se ti qudi prepoznaju kao pre`iveli Ukradenih generacija.

Od 1910. pa ~ak i do 1970-ih, hiqade aborixinske i dece stanovnika ostrva iz Toresovog moreuza bilo jena silu oduzeto od svojih porodica, otrgnuto zajednica i od zemqe.

Prema tada{wim vladinim politi~kim smernicama, ta deca su sme{tana u institucije ili u neindigene porodice, ~esto preko crkava, dobrotvornih ustanova i dr`avnih tela.

Tvr|eno je da }e deci Prvih nacija biti boqe ako ih vaspita bela~ko dru{tvo.

ZA[TO SU DECA ODVO\ENA?

[enon Dodson je `ena naroda Javuru (Yawuru, Broome, podru~je Bruma) i izvr{na direktorka Fondacije za isceqewe (Healing Foundation), nacionalne organizacije Aborixina i naroda iz Toresovog moreuza koja se bavi traumama zbog prinudnog odvajawa.

„Ono {to slama srce kad su u pitawu Ukradene generacije je {to je na desetine hiqada dece oduzeto, i to uglavnom sa ciqem da se asimiluju u neaborixinsku kulturu. Ciq je bio da se odvoje od porodica, kulture, zajednica, jezika. Mnoga ta deca su trpela zlostavqawe i mnoga vi{e nikada nisu videla svoje porodice.“ Deca su namerno birana jer su

bila lak{a za indoktrinaciju i sklonija da odbace svoju kulturu.

„^uli smo pri~e da su porodicama govorili da im je dete umrlo, a deci da ih roditeqi ne `ele. To je bio veoma mu~an period koji je trajao decenijama za mnoge aborixinske i porodice ostrvqana iz Toresovog moreuza.“

Zbog ograni~enih i nedoslednih evidencija, te{ko je ta~no odrediti koliko je dece oduzeto. Procene govore da je i - do jedno od troje - aborixinske dece bilo oduzeto.

Sigurno je da su sve zajednice bile duboko pogo|ene - i o`iqci ostaju.

GDE SU DECA ODLAZILA?

Mnoga deca su odvo|ena u institucije koje su vodile dr`ava ili crkva, obja{wava gospo|a Dodson.

„^esto su ih nazivali u~eni~kim domovima ili centrima za obuku, gde su deca bila podvrgnuta ekstremnoj disciplini. Bila su li{ena identiteta i dodeqivana su im nova imena, jezik i religija.”

Bra}a i sestre su ~esto razdvajani, a neke institucije su primale samo bebe. Taj razoran uticaj na decu odrazio se i na porodice i zajednice.

Tetka Lorejn Piters (Aunty Lorraine Peeters) je `ena iz naroda Gamilaroi i Valivan (Gamilaroi and Wailwan), koja je 1943, sa ~etiri godine, poslata u Dom za obuku aborixinskih devojaka u Kutamundri, Novi Ju`ni Vels (Cootamundra Domestic Training Home for Aboriginal Girls in NSW.) Wena dva brata su oti{la u zloglasni Dom za obuku de~aka Kin~ela (Kinchela Aboriginal Boys’ Training Home).

Po dolasku, tetka Lorejn je izgubila svoj identitet. Ka`e da su devojke dobijale krevet, posao i religiju.

„Kazna je sledila automatski

KQU^NE INFORMACIJE

• Hiqade dece autohtonih naroda je prisilno odvedeno iz wihovih porodica u belo dru{tvo.

• Ova uklawawa su izazvala duboku, trajnu traumu koja se prenosila kroz generacije.

• Zajednice se oporavqaju kroz ponovno kulturno povezivawe i programe podr{ke.

• Obrazovawe i nacionalno priznawe su kqu~ni za isceqewe.

ako zaboravi{ da bude{ beo. Na{ moto je bio: biti belac, govoriti kao belac, obla~iti se kao belac i pona{ati se kao belac... dok nam nisu isprali mozak da je crno lo{e. Nije nam bilo dozvoqeno da pri~amo o tome da smo Aborixini. Kao ~etvorogodi{waci smo brzo zaboravqali svoje na~ine i usvajali bela~ke. Kazne su bile stravi~ne“, prise}a se ona.

„Nismo mogli ni da pri~amo o tome da smo Aborixini. A to mo`ete shvatiti kao da je ~etvorogodi{waku isprani mozak. Ubrzo zaboravite aborixinske obi~aje i nau~ite bela~ke obi~aje. A ka`wavawe je bilo u`asnu na tim mestima.“

Narednih deset godina, tetka Lorejn je obu~avana da bude ku}na pomo}nica belim porodicama.

Danas ona predstavqa sna`an glas pre`ivelih i osniva~ica je programa Marumali (Marumali Program), inicijative za isceqewe, namewene onima koji su pro{li kroz prinudno odvajawe od porodica.

[TA JE

ME\UGENERACIJSKA TRAUMA?

Trauma koju su do`ivela deca, porodice i zajednice nastavqa da odjekuje kroz generacije.

Danas postoje mladi qudi koji ne znaju ko su, odakle dolaze ili za{to se pona{aju onako kako se pona{aju, ka`e tetka Lorejn.

„To je za~arani krug. Ako ga ne prekinemo u na{im porodicama, nastavi}e se. Zamislite one pre`ivele koji nemaju podr{ku, ni smernice za svoju decu.“

Zbog istorijskog nedostatka podr{ke, trauma se nesvesno prenosila na decu kroz bol koji su ose}ali roditeqi i bake i deke.

To se naziva generacijska trauma, obja{wava [enon Dodson.

Ru`a (Ru`ica) Antonijevi}

(18. 01. 1940. - 10. 07. 2025.)

Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{e Ru`e.

O`alo{}ena porodica: Suprug Miroslav, sinovi Vidak i Petar, }erka Kristina, snaha Xenet, unuci Marko, David, Petar, Alana i Kajl.

Opelo }e biti odr`ano u ponedeqak, 21. jula u srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog \or|a u Kabramati (348 Cabramatta Rd, Cabramatta) u 10 ~asova.

Sahrana }e biti obavqena u Forest Louns Memorijal Parku u Lepingtonu (Forrest Lawns Memorial park, Leppington, NSW 2179)

Zatim poslu`ewe u Lepington Progres Holu (123 Ingleburn Rd, Leppington).

„Pre`iveli nam pri~aju o svojoj deci. Po{to nisu odrastali u okru`ewu u kojem je vladala qubav i podr{ka, bilo im je te{ko da i sami budu dobri roditeqi. Neki priznaju da su zbog sopstvene traume, tu svoju traumu na`alost preneli na svoju decu. Taj ciklus se onda nastavqa i na unuke i praunuke. Zato to zovemo generacijska trauma.“

Simptomi se vide u velikoj stopi raspada porodica, nasiqa, zatvarawa, samoubistava i zloupotrebe droga i alkohola.

Ali zajednice danas rade na prekidu tog ciklusa, putem isceqewa.

KAKO IZGLEDA OPORAVAK OD TRAUME?

„Mislim da isceqewe izgleda razli~ito za svakoga, ali znamo da pre`iveli moraju sami odrediti kako ono izgleda. Veliki deo toga ~ini pripadnost, povezanost i istina u procesu obrazovawa”, ka`e [enan Dodson.

Isceqewe zna~i obnovu porodi~nih struktura i jakih zajednica. Tako|e zna~i vra}awe ose}aja identiteta i ponosa.

„Ponovno povezivawe s kulturom, zemqom i jezikom je veliki deo procesa isceqewa za mnoge pre`ivele i wihove porodice. Mislim da mnogi va{i slu{aoci razumeju koliko je va`no ose}ati pripadnost i biti povezan s qudima i mestom.“

Pre`iveli tako|e `ele da

[enon Dodson je `ena naroda Javuru, podru~je Bruma) i izvr{na direktorka Fondacije za isceqewe, nacionalne organizacije Aborixina i naroda iz Toresovog moreuza koja se bavi traumama zbog prinudnog odvajawa

podele svoja iskustva i govore slobodno o istorijskim nepravdama.

Korporacija Coota Girls osnovana je 2013. godine od strane biv{ih {ti}enica Doma, sa ciqem da se bavi kompleksnim potrebama isceqewa Ukradenih generacija.

Tetka Lorejn radi sa drugim pre`ivelima. Ka`e: „Ako ste povre|eni zajedno — le~ite se zajedno”.

OBRAZOVAWE I KAZIVAWE ISTINE

Drugi va`an aspekt je obrazovawe – da svi Australijanci shvate istorijske nepravde, ka`e tetka Lorejn.

„Sa druge strane, volela bih da neaborixinski qudi daju svojoj deci priliku da u~e pravu istoriju ove zemqe i da rasture te sisteme i po~nu ispo~etka, jer politike koje se vode u vezi sa nama su zaista rasisti~ke, bazirane na rasizmu.“

[TA JE SADA SA PRE@IVELIMA UKRADENIH GENERACIJA?

Istorijski trenutak je bio 2008. godine, kada je tada{wi premijer Kevin Rad izrekao dugoo~ekivano izviwewe Ukradenim generacijama, wihovim potomcima i porodicama.

Nakon toga, uspostavqene su razne inicijative, ukqu~uju}i i osnivawe Fondacije za isceqewe, Healing Foundation.

Pre`iveli i wihove porodice trebalu stalnu podr{ku ka`e [enon Dodson.

„Na{a organizacija se zala`e za nacionalni paket isceqewa, kako bi se osigurala pravda za preostale pre`ivele pre nego {to nas jo{ ve}i broj pripadnika Ukradene generacije napusti.“ Fondacija tako|e poziva na informisanu negu starijih osoba, kao i podr{ku specijalizovanim slu`bama za pre`ivele. Pravo isceqewe zahteva da cela Australija slu{a i poma`e pre`ivelima da ispri~aju svoje pri~e.

SBS na srpskom

“OLUJA” OPET U HRVATSKOJ! (1)

Pi{e:

Marko Lopu{ina

u Zagreba~ka politi~ka i verska elita ve} sto godina su{tinu bivstvovawa hrvatske nacije i dr`ave svodi na progon, ubijawe i uni{tavawe Srba. Ovih dana Hrvatska nastavqa zastra{ivawe svojih gra|ana srpskog porekla nastupom prousta{kog promotera

Marka Perkovi}a Tompsona

U Zagrebu je odr`an najve}i NDH koncert u istoriji Hrvatske. Muzi~ka priredba odr`ana je pod ratnim simbolom proterivawa Srba, poznatim kao OLUJA. Nastup prousta{kog promotera Marka Perkovi}a Tompsona gledalo je oko 450.000 qudi, prema procenama organizatora. Tompson i publika su pevali o progonu Srba i time slavili pogrom, koji se dogodio devedesetih godina, a koji trajei danas. U celoj Hrvatskoj samo o tome se i danas pri~a. Ima najava da se sprema Tompsonov koncert i 5. avgusta na 30 godi{wicu zloglasne “Oluje”, koja kao operacija etni~kog ~i{}ewa izgleda u Hrvatskoj nije zavr{ena. Zagreba~ka politi~ka i verska elita ve} sto godina su{tinu bivstvovawa hrvatske nacije i dr`ave svodi na progon, ubijawe i uni{tavawe Srba. Usta{e su nam ubile kraqa Aleksandra, jer je stvorio Jugoslaviju kao zemqu za sve Srbe na Balkanu. U logorima NDH su ubili oko 700.000 nevinih qudi i dece. Proterali su 350.000 Srba iz nove nezavisne dr`ave Hrvatske. To je zvani~na politika Zagreba koju Stari kontinent i EU podr`avaju decenijama.

I to je nekim Hrvatima malo – svake nedeqe neki usta{a napada Srbe, srpske ku}e, srpske automobile, srpske li~nosti. Zvani~ni Hrvati pate od sindorma Srbi i Srbija. Pokrali su na{u istoriju i na{e vladare da bi napisao istoriju vlastitog naroda. Ukrali su na{e velikane da bi ih predstavili kao Hrvate, u vreme kada Hrvatska nije ni postojala. Rade sve {to im padne na pamet da Hrvati budu presvu~eni Srbi. Hrvati bez Srba ne mogu da `ive, Hrvati bez Srba ne postoje! To nove usta{e najvi{e boli!

VJERA RA[KOVI] ZEC DANAS @IVI U BE^U, GDE JE NAPISALA KWIGU “PAD KRAJINE” Izgleda da Hrvatskoj nije bilo dovoqno {to je pevala fa{isti~ke pesme u svom glavnom gradu. Najavqen je i sprema se isti prousta{ki koncert i po~etkom avgusta, na 30 godi{wicu progona Srba 1995. O tom progonu i uni{tewu srpskog naroda u wegovoj domovini Hrvatskoj, kao otaxbinskoj zemqi, pisala je u svojih 15 kwiga dr Vjera Ra{kovi} Zec, profesorka i kwi`evnica, ro|ena pre devet decenija u Kninu. Iz wega je izbegla sa porodicom 1945. godine u Zagreb i nikada se rodnom gradu nije vra}ala. Danas `ivi u Be~u, gde je napisa-

la kwigu “Pad Krajine” koja je objavqena upravo ovih dana – pred 30 godi{wicu zloglasne “Oluje” u Hrvatskoj. - Kwiga “Pad Krajine” pisana je istovremeno kad se ta tragedija de{avala. Nisam je uop}e „nosila u sebi”. Nastajala je kao dnevnik. Vodila sam dnevnik slu`e}i se iskqu~ivo hrvatskim i stranim izvorima. Svakodnevne novosti nalazila sam u zagreba~kom „Vjesniku“, „Feral Tribjunu“ i na Hrvatskoj Radio-televiziji. Ostali izvori bili su mi: radio „Slobodna Evropa“, Bi-Bi-Si, Si-En-En, Glas Amerike i Skay News. Nijedan izvor iz Srbije nisam mogla koristiti, jer je Srbija bila pod sankcijama. Ta ~iwenica garantira objektivnost podataka koje donosi ova kwiga – rekla mi je autorka dr Vjera Ra{kovi} Zec.

Dnevnik iz vremena hrvatske vojne operacije “Oluja” i progona Srba iz Hrvatske u leto 1995. godine le`ao je u be~kom stanu gospo|e Vjere. Nameravala je da ga gurne u zaborav, ali se predomislila i otela ga od zaborava:

- Dijelovi rukopisa objavqivani su u ~asopisu „Hrvatska qevica“ dr Stipe [uvara. Svi autori u ~asopisu bili su za{ti}eni pseudonimima. Svoj pseudonim sam izvela od imena moje bra}e Sr|ana i Jove, pa sam bila Sr|an Jovi}. Stipe [uvar je zbog ovog mog rukopisa dobivao bjesomu~ne prijetwe i poruke “za{to taj ~etnik Sr|an Jovi} ne ode `ivjeti u Vaqevo sa svojim Ciganima” – otkriva mi gospo|a Vjera Ra{kovi} Zec. Kwiga “Pad Krajine” je 15 delo gospo|e Vjere Ra{kovi} Zec u zbirci wenih “Sa-

branih dijela”, koja objavquju gospodin Stevo ]osovi} i redakcija “Svet kwige” iz Beograda. Predstavqamo ekskluzivno uvodne stranice ovog li~nog dnevnika gopos|e poreklom iz Kninske krajine, posledwieg `ivog ~lana stare porodice Ra{kovi}a iz Knina, koja ne da, da se pad Krajine i Srba odgura u pro{lost. Putem od Graca preko slovena~ke de`ele gospo|a Vjera je 1. avgusta 1995. godine u{la u svoju domovinu Hrvatsku. Svesna je da u woj postoji autonomna srpska teritorija Republika Srpska Krajina. Spustila se automobilom do Splita, a potom iz Dalmacije stigla u Zagreb. Bio je petak. Upada u svoj grad usred predsednikove Poslanice Srbima u Krajini: “... Kako su odba~eni svi pozivi na mirnu reintegraciju, Hrvatska je dr`ava prisiqena na vojno-redarstvene korake. Pripadnici paravojske pozivaju se da predaju oru`je, a zauzvrat im se obe}aje amnestija... oprost... pravedno su|ewe...“

^udi se predsedniku Frawi Tu|manu, koji zaboravqa da su Srbi bili spremni da sve to potpi{u u @enevi. Smejuqi se Tu|manovoj tvrdwi da su „Srbi u Krajini stvorili savez s talijanskim fa{istima u svrhu ru{ewa hrvatske dr`ave“.

Slu{a medije koji javqaju da je „ulo`en posqedwi napor kako bi se izbjegao rat, ali su obje strane u punoj bojnoj pripravnosti“. Kako je ameri~ki ambasador Piter Galbrajt „ju~e bio kod Milo{evi}a po obe}awe da se ne}e mije{ati u sukob“. - Sve je to bilo ju~er. A ju~er zna~i daleku pro{lost....- reaguje gospo|a Vjera Ra{kovi} Zec, koja je ovaj dnevnik vodila kao mu{karac Sr|an Jovi}.

CRNI PETAK ZA SRBE

Dr Vjera Ra{kovi} Zec pi{e u svom dnevniku:

„Subota, 5. avgust 1995. Strane radio-stanice javqaju da je akcija hrvatske vojske po~ela ju~er, u petak, 4. avgusta oko pet sati ujutro. Najprije je od pet do 6,30 trajao napad na Knin s dvjestotiwak projektila brzinom – jedna granata u minuti. Iz centra Knina vije se gusti dim. Hrvatski radio kona~no srame`qivo priznaje: „Oslobo|en je Sveti Rok“. Ni{ta naro~ito, vukojebina na Velebitu. Mnogo va`nije je da je hrvatska vojska probila na tridesetak mjesta srpsku obranu i prodrla 15 kilometara u dubinu kraji{kog teritorija. U akciji su anga`irane uglavnom policijske snage, ali i „Feral Tribune“ sa svojim vi|ewem toga anga`mana: „Hrvatska policija jedina na svijetu ima topove i tenkove. Jo{ se samo ~eka teritorijalna obrana da stigne sa svojim – avionima“.

Zato mi je drago da ova kwiga postoji kako bi ih podsje}ala na na{e srpske korijene. Moje cjelokupno kwi`evno djelo je u toj zavi~ajnoj vertikali. Ostaje samo najva`nija ~iwenica utvr|ena prije 30 godina da je Frawo Tu|man uspio u progonu srpskog naroda zasjeniti Antu Paveli}a. Prije kobnog gra|anskoga rata u Hrvatskoj do`ivqavala sam je kao svoju domovinu, ali nakon „Oluje”, i opet u avgustu, na povratku iz {ibenske Rogoznice u Be~, ~im je autobus pre{ao granicu, na prvom odmori{tu do{lo mi je da kleknem i poqubim zemqu moje nove domovine iz koje ne}u nikada biti protjerana – rekla mi je gospo|a Vjera Ra{kovi} Zec . Pitam gospo|u Vjeru: Koliko je po Va{em mi{qewu nova Hrvatska zadovoqna i sretna {to `ivi bez svojih Srba?

- Ispir~a}u Vam najtu`niji hrvatski vic, koji je nastao 2024. godine. I glasi: „U Hrvatskoj je, otkad je postala 1991 nezavisjna, iseqeno: Srba 500.000 i Hrvata 800.000. Srbi su bar poku{ali otpor”.

A onda grom iz vedra, vru}a avgustovskog neba: Hrvatske snage pred Kninom! Potom vijesti naviru strelovitom brzinom: Akcije se vode na podru~ju Knina, Gra~aca, Korenice, Sluwa, Gline, Dvora, Petriwe. Pa to je ~itav Ju`ni i Sjeverni sektor koji su za{ti}eni snagama Ujediwenih nacija, vodim sam sa sobom ispraznu debatu. Pod hrvatskom vatrom na{lo se {est promatra~kih stanica snaga UN-a. Hrvatska optu`uje kanadske unkroovce da obavje{tavaju Srbe o kretawu hrvatske vojske. Sram ih bilo! To rade stoga {to je `ena jednog wihovog predsjednika bila Srpkiwa. @anvije i Aka{i se pravdaju da pojma nemaju o tome. Patuqci pojma nemaju. Jesu li obojica patuqci ili je Francuz ne{to vi{i? Aka{i jo{ samo zna da se Srbi uzdr`avaju od borbenih djelovawa i usu|uje se primijetiti da wihovo, to }e re}i srpsko, strpqewe ima granica. Srbi, osim toga, nisu uop}e napadali vojnike UNCRO-a, a on, Aka{i }e, glavom i bradom, mo`da, zatra`iti zra~nu potporu NATO-a protiv hrvatske vojske, ako i daqe budu napadali stanice UN-a. Laponac ~isti, kakav Japanac! Mate Grani} naziva po svijetu telefonom svoje kolege, ministre vawskih poslova i saop}ava im da je akcija poduzeta, jer su Srbi ugrozili za{ti}enu zonu Biha}a u Bosni. Oko podne spikeri se gu{e od zanosa: Pao je Knin!!! Knin je pao! Hrvatski barjak se vije na kninskoj tvr|avi!!!“ - Pao je Knin, pala je Republika Srpska Krajina, pao je srpski narod – kazuje gospo|a Vjera Ra{kovi} Zec. Prema popisu stanovni{tva iz 1991. godine, u Kninu je `iveo 12.331 stanovnik, od ~ega su 80 odsto bili Srbi. Tokom gra|anskog rata u Hrvatskoj 1995. godine, hrvatska vojska je proterala srpsko stanovni{tvo sa wihovih petstogodi{wih ogwi{ta. Odlukom Frawe Tu|mana, tada{weg predsednika Hrvatske, u Knin se, uglavnom, naseqavaju Hrvati iz Bosne i Hercegovine, zbog ~ega je etni~ka struktura drasti~no izmewena. Prema popisu stanovni{tva iz 2021. godine u Kninu, nekad srpskom gradu, `ivelo je svega 1.429 Srba ili 13,44 odsto. Istovremeno u Drni{u `ivi samo 336 Srba. - Moja kwiga “Pad Krajine” je, ustvari, zavjet budu}im generacijama Kraji{nika, koje je „Oluja” razasula po ~itavom svijetu. Nitko od wih, kao ni ja, vi{e ne do`ivqava Hrvatsku kao rodnu grudu – svedo~i doktorka Vjera Ra{kovi} Zec - Duboko u sebi nosimo samo svoje zavi~aje: Liku, Kordun, Baniju Slavoniju i Dalmatinsku zagoru. Sumwam da }emo ikada uspostaviti emotivnu i stvarnu, geografsku vezu s „rodnom grudom”. Nema nikakve nade da ih mo`emo sa~uvati za idu}e generacije internacionalista.

(Nastavqa se)

Geografske regije Republike Srpske Krajine

Montreal

Nemojte i}i u Kanadu, samo }ete se nervirati. Kako ina~e objasniti da postoji dr`ava u kojoj je oko pola stanovni{tva visoko obrazovano, koja ne tro{i gomilu novca da bi vodila ratove, ve} ima dobar sistem socijalne za{tite, a u kojoj qudi i daqe imaju visoke plate? Boqe je da verujemo da tako ne{to ne postoji i da je sve to izmi{qotina, jer svakako nije mogu}e neko u isto vreme govori francuski i igra hokej na ledu. I pride pije sirup od javora! Ili izgradi ulicu duga~ku 2.000 kilometara. A policija deli „pozitivne kazne“ kad neko ne{to lepo uradi. Ma, ja u to ne `elim da poverujem!

Pri poseti Kanadi morate prvo da proverite da li vam boqe ide francuski ili engleski, pa da se onda odlu~ite da li }ete put Kvebeka ili ostatka ove dr`ave. Ukoliko biste da prove`bate francuski, skoknite do Montreala, drugog najve}eg frankofonog grada na svetu, posle Pariza.

Za one koji govore latinske jezike ne}e biti problem da shvate kako je naziv grada „Kraqevska planina“. Istorijski gledano, Montreal je nastao na ostrvu (koje je odavno prerastao) na reci Sent Lorens ili Sen Loren, kako vam se vi{e dopada (samo da ne bude Sveti Lavrentije, onda vas niko ne}e razumeti), a ceo je izgra|en oko brda koji su iz ~iste {ale (i verovatno francuskog smisla za humor) nazvali planinom.

Kao i svi dobri Francuzi i frankofoni Kana|ani vole da lepo jedu, pa je Montreal drugi grad u Severnoj Americi po broju restorana po glavi stanovnika (odmah posle Wujorka). Ukoliko se uzme u obzir da ovde `ivi 3,8 miliona stanovnika, to je vi{e nego dobar izbor hrane za prose~nog posetioca. Pored unosa kalorija, Montreal vam nudi i odli~an na~in da ih potro{ite – ima preko 500 kilometara staza za bicikliste. Ako vam brzina bicikla ne podi`e dovoqno adrenalin, tu je i ~uvena staza Formule 1 – @il Vilnev, na kojoj se svake godine odr`ava trka - Velika nagrada Kanade. Tu je i ~uveni Zid {ampiona, koji se nalazi iza jedne brze krivine, i poznat je po tome {to se retko koji {ampion Formule 1 nije „potpisao“ na wemu svojim automobilom.

Ukoliko ste klaustofili ili pak volite da zami{qate postapokalipti~ne scenarije, u Montrealu se ispod grada nalazi jo{ jedan grad. ^ak 32 kilometra ulica su pod zemqom i na~i~kani su prodavnicama, bankama, muzejima, kancelarijama... Stanovnici Montreala za metroom i ovim podzemnim gradom naj~e{}e pose`u leti – da se sakriju od sunca. Zima im ne smeta.

Mo`da je jedan od razloga za podzemni grad i to {to je grad Montreal pobratimqen sa Hiro{imom, pa ni{ta ne prepu{taju slu~aju. A kako i bi, kada su upravo na reci Sen Loren vo|ene borbe u Ratu od 1812. godine, kada su SAD napale Kanadu (ta~nije britanske kolonije koje }e kasnije postati Kanada).

Montreal je grad u kome }e u`ivati svi qubiteqi dobre muzike, jer se u wemu odr`ava jedan od najve}ih xez festivala na svetu. Ko je vi{e u hipi fazonu, trebalo bi da poseti hotel „Queen Elizabeth“, po mogu}stvu sobu 1742, jer su se u woj 1969. na nedequ dana zakqu~ali Xon Lenon i Joko Ono. Kada su iza{li iz we, pesma „Give peace a chance“ bila je napisana i spremna za studio.

[ta obavezno posetiti u Montrealu?

Botani~ka ba{ta - Predivno ma{tovita. Posetioci su posebno odu{evqeni japanskim vrtom. Staklene ba{te su tako|e izuzetne, a posebno orhideje i bonsai u wima. Ba{ta sadr`i neverovatnih 22.000 vrsta biqaka.

gde policija dobrim gra|anima

pi{e pozitivne kazne

Bazilika Notr Dam sagra|ena je 1829. i sa svojim kulama bliznakiwama (69m visine) predstavqa najstariju katoli~ku parohijsku crkvu Montreala. Neverovatna unutra{wost delo je Viktora Bor`ua, blistava sa drvorezom i vitra`ima koji ilustruju istoriju grada

Biodom - Godine 1992. biv{i olimpijski Velodrom, jo{ jedan od arhitektonski privla~nih struktura olimpijskog parka, bio je zvani~no preimenovan u Biodom, po-

vodom wegove transformacije od sportske arene na pokrivenu botani~ko-zoolo{ku ba{tu. Posetioci mogu videti ~etiri razli~ita stani{ta - tropsku ki{nu {umu,

reku Sen Loren, Laurentinsku {umu, kao i Arktik - putuju}i na taj na~in od ekvatora do pola. Ulo`eni su svi napori da se rekonstrui{e {to je mogu}e ta~nije stawe tipi~no za svaku sredinu, tako da obezbe|uje prirodno okru`ewe za karakteristi~nu floru i faunu.

Mont-Royal (Mon Rojal) - Izdi`e se 233m iznad grada i predstavqa zelena plu}a u blizini centra grada. [etwa kroz ovaj lep park omogu}ava vam da vidite spomenike od @ak Kartijea do kraqa Xorxa VI i da neko vreme provedete na ve{ta~kom jezeru Lac aux Castors. Tokom vedrih dana pogled se prostire do Adirondak planina u SAD-u. Notr Dam bazilika - Neogoti~ka fasada bazilike Notr Dam sagra|ena je 1829. i sa svojim kulama bliznakiwama (69m visine) predstavqa najstariju katoli~ku parohijsku crkvu Montreala (osnovana 1656). Neverovatna unutra{wost delo je Viktora Bor`ua, blistava sa drvorezom i vitra`ima koji ilustruju istoriju grada.

La Rond zabavni park - Najve}i zabavni park Kvebeka, La Rond, ima impresivne vo`we, ukqu~uju}i Le Monstre, najvi{i drveni roler koster na svetu; i Le Vampire spiralni roler koster sa sna`nim skretawima. Za mirnije iskustvo, tu je panorama to~ak i ne`na mini `eleznica koja nudi pogled na reku i grad. Koncerti i predstave se odr`avaju tokom leta, a vatromet se ispaquje vikendom uve~e. Kosmodom - Do`ivite uzbudqivost svemirskih letova u ovom interaktivnom muzeju kosmosa i novih tehnologija. Eksponati se fokusiraju na solarni sistem, satelitske komunikacije, teledetekciju i putovawe kroz svemir, a tu su i makete raketa, spejs {atl Endeavour i planete. Multimedijalni {ou, ”Reach for the Stars”, simulira putovawe u svemir sa specijalnim efektima na ekranu sa uglom gledanosti od 360 stepeni. Centar tako|e radi svemirske kampove u trajawu od jednog do pet dana za decu uzrasta od devet i vi{e godina. Kao neka vrsta mini NASA treninga.

R. N.

u Montrealu se ispod grada nalazi jo{ jedan grad. ^ak 32 kilometra ulica su pod zemqom i na~i~kani su prodavnicama, bankama, muzejima, kancelarijama...

^uvena staza Formule 1 – @il Vilnev, na kojoj se svake godine odr`ava trka - Velika nagrada Kanade

Ulice Montreala odi{u evropskim {armom

MARIN PELAI]: Prava qubav

Zazvonio je telefon. Tina.

„Sorry, kasnit }u petnaestak minuta… Nosim ti kavu da se iskupim!“

Jutarwa smjena uvijek kasni. Pogotovo Tina. Vaqda misli da mi iz no}ne ne spavamo ni dawu.

Umjesto petnaestak minuta, kasnila je pola sata. Jedva sam je do~ekao. Jedan pogled na wu i ja vi{e nisam bio svoj. Bio sam kao nekim nevidqivim katapultom izba~en iz ove galaksije u susjednu, a onda jednako naglo vra}en u svoje tijelo upravo tu, gdje sam stajao kad se napokon pojavila.

Progutao sam pquva~ku. Svaka radna no} ispuwena je mislima o woj; svaka smjena ima smisla utoliko {to ujutro vidim wu. Neka zakasni i cijelih sat vremena ako treba, samo neka mi se na kraju pojavi. Volim je onako nehajno dotaknuti, kri{om i pomirisati –nikad mi nije dosta wenog mirisa – promatrati je, obratiti joj se. Tih nekoliko minuta kad je tu vrijede svake sekunde svih osam sati no}ne smjene. Priznajem, te{ko mi se uop}e zamisliti bez we. Gotovo nemogu}e. Rekao sam joj to. Direktno. Bez straha {to }e drugi re}i. Tina se nesta{no nasmijala.

„Ti si skroz lud“, rekla je odmahuju}i glavom.

Nisam ni o~ekivao da shvati. Malo tko to razumije. To je jedna od onih qubavi. Pravih. Istinskih. Fatalnih. Filmskih. Do`ivotnih.

Ja, naime, jednostavno ne mogu bez kave.

A, ni Tina nije lo{a.

GORDANA RISTEVSKA:

Kada verujemo

Bi}e nam boqe kada budemo verovali. U druge. Drugima. Ne}u vam pisati kako bismo trebali da verujemo u sebe, to ve} znamo. @elim da verujemo u druge. Da verujemo drugima. Nije te{ko.

I sama sam milion puta bila na ivici ambisa odnosa, izrawavana, zbuwena, puna pitawa, ali kada se vid razbistri, kada se udaqi{ od slike, jasnije je vidi{. I jeste tako. Ali, `elim da nam se o~i zamagle od suza radosti jer neko veruje u nas. Jer nam veruje. @elim da nam udaqavawa ne budu po-

trebna kako bismo sa sigurne distance verovali jedni drugima. @elim onu veru, koja te ja~a kada ni{ta nije bajno, a ti i daqe veruje{. @elim da niko od nas ne izgovori da nikome ne veruje. Jer se tako udaqavamo od one iskre, ~estice Boga u sebi, onog zrna radosti koje nas zorom probudi i povede u jo{ jedan dan.

Zato svima nama `elim da na{a usta budu puna samo onih re~i koje }e usidriti srca na sigurno, da svojom verom poguramo veru onog drugog, da ne odustajemo od drugih tek tako lako, jer je svako odustajawe jednako neveri i odustajawu od sebe, da u o~ima drugog, dok se ogledamo, zavolimo svaku novu ta~ku savr{ene nesavr{enosti i da se prepustimo. Da dozvolimo. Tek toliko da vera u nama `ivi.

MOMO KAPOR:

Tra`i se jedna re~

Tra`i se ona re~ {to mi je ve} danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, mo`da, napi{em. Tra`im ve} godinama tu stra{no va`nu re~ koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je na|em, pa izlazim da je tra`im po ulicama. Pre toga, otvaram sandu~e za pisma (mo`da mi je neko poslao po{tom?), ali tamo su samo nepla}eni ra~uni i opomene.

Odlazim da je tra`im po Terazijama; mo`da sedi pred Moskvom i pije pivo, a mo`da je u kiosku s novinama.

„[ta radi{?“ – pitaju me poznanici.

[ta da im ka`em? Da tra`im neku re~, a ne mogu da je na|em?

Sve {to su tra`ili, to su i na{li, zato {to i nisu hteli ni{ta naro~ito. Lepo se vidi: umrle su u wima prave re~i, a ostali samo brojevi i op{ta mesta….

Tra`i se jedan svet, prekju~e i{~ezao…

Tra`i se nada…ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.

Tra`e se svi oni {to su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove na{eg vremena, na{e qubavi, tra`e se da vrate qubav…

Tra`i se onaj uli~ni ~asov-

nik na banderi pod kojim smo ~ekali, onaj sat {to jo{ uvek otkucava u na{em pam}ewu. On se tra`i… Jedanput bismo primetili da mala kazaqka stoji na {est a velika na dvanaest, i ne bismo se ~estito ni okrenuli, a kazaqke su ponovo stajale na {est i na dvanaest, samo bi izme|u ta dva pogleda protekao

ceo `ivot. I on se tra`i – taj `ivot {to promi~e od danas do sutra, onaj `ivot {to je kolao, kqu~ao, puzio, prekliwao, voleo, cmizdrio, ~ekao, bogoradio, zaustavqao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uli~nog ~asovnika koji se tra`i, a koji je ko zna kuda odnesen. Tra`i se jedna re~.

IVU ANDRI]A JEDNOM SU PITALI DA LI JE „NAJVE]I HRVAT“:

Wegov odgovor odjeknuo je {irom Jugoslavije

i ostavio sve Beogra|ane bez teksta

Ivo Andri} gotovo nikad nije govorio o sebi, svoju privatnost je pa`qivo ~uvao, ali znao je kroz redove da na najboqi na~in iska`e stav.

Po{to je odigrao nekoliko vrhunskih teatarskih uloga `ivota, nakon {to je bio mladobosanac, izvorni Jugosloven, vrlo kratko vreme mason, smiren u liku jugoslovenskog komuniste i srpskog pisca, Ivo Andri} je potvrdio da kwi`evnik treba da bude u~esnik, ali ne predvodnik svoga doba da bi dobio dovoqno prostora i vremena da napi{e svoja velika dela. Dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost i autor bezvremenskih romana poput: Na Drini }uprija, Travni~ka hronika, Prokleta avlija i Gospo|ica, ostaje jedna od najzna~ajnijih kwi`evnih figura 20. veka

Uvek pronicqiv posmatra~, stoje}i }utqiv pomalo sa strane, nikad nasmejan, nikad sobom zadovoqan, vi{e sam nego s nekim, odan razli~itim politi~kim idejama, ali samo do stranica svojih zabele{ki, a nikad do svog srca za koje godinama niko nije znao da li je i~emu pokloweno osim literaturi - Andri} je za svoje savremenike ostao enigma koja nema odgonetku. Iza blistave kwi`evne reputacije stajao je ~ovek izrazito

povu~en kada je re~ o javnosti, medijima, pa ~ak i sopstvenoj biografiji, naro~ito kada su u pitawu qubavni izbori. Andri} nije voleo da govori o sebi, a wegovi kwi`evni stavovi mogli su se naslutiti jedino kroz pa`qivo ~itawe wegovih dela. „PISAC NE TREBA DA POSREDUJE IZME\U PUBLIKE I SVOG DELA” Za razliku od mnogih svojih savremenika, Andri} se retko upu{tao u intervjue. Prema re~ima profesora Milivoja Pavlovi}a, autora kwige „10 portreta, 10 razgovora”, Andri} je izbegavao javne dijaloge jer je smatrao da pisac ne treba da posreduje izme|u publike i svog

dela. Umesto da demantuje bombasti~ne naslove, Andri} ih je do~ekivao sa smirenim humorom. Andri}eva uzdr`anost prema li~nim pitawima najboqe je vidqiva u pri~i koju je zabele`io Miroslav Karaulac, istaknuti autor brojnih radova o Andri}evom `ivotu i delu. Naime, uo~i odlaska u [vedsku na dodelu Nobelove nagrade, jedna novinarka postavila mu je pitawe: „Kako se sada ose}a najve}i Hrvat?“ Andri} je mirno, ali odlu~no odgovorio:

„Gospo|o, ja sam pre svega Beogra|anin. Na{ intervju je zavr{en.“

VLAST NAJAVILA VELIKU REKONSTRUKCIJU NOVE GLAVNE @ELEZNI^KE STANICE PROKOP U BEOGRADU ZBOG POJAVE PUKOTINA,

Ugra|ena znatno mawa armatura od projektovane

Prete}e

@elezni~ka stanica „Beograd centar” u Prokopu, otvorena je 20. oktobra 2023, a nije pro{lo ni dve godine ve} joj je neophodna velika rekonstrukcija.

Infrastruktura `eleznice Srbije dobila je krajem maja lokacijske uslove za rekonstrukciju peronskih greda na `elezni~koj stanici „Beograd Centar“ poznatoj i pod nazivom Prokop. Na gredama su se, kako se navodi u dokumentaciji, na sredinama raspona u dowoj zoni pojavile prsline – pa je neophodno da se oja~aju.

Samo {to je otvorena, nova `elezni~ka stanica izgleda kao iz pro{log veka: Plafon preti da se obru{i na putnike, kofe po prolazima skupqaju ki{nicu, plo~ice po~ele da se odlepquju...

„Na peronskim gredama `elezni~ke stanice Beograd Centar na sredinama raspona uo~eno je da je do{lo do pojave prslina u dowoj zoni. Na osnovu ispitivawa koje je uradio institut IMS iz Beograda, do{lo se do zakqu~ka da je armatura u tim gredama znatno mawa od projektovane“, navodi se.

Nakon ispitivawa ura|ene su naknadne ra~unske analize i do{lo se do zakqu~ka da je neophodno uraditi oja~awe postoje}ih greda.

U @elezni~ku stanicu Prokop, koja je prvi put otvorena u julu 2018, a zavr{ena pet godina kasnije, ulo`eno je vi{e od 80 miliona evra. Pre pet godina i formalno je zatvorena zgrada nekad glavne `elezni~ke stanice na Savskom trgu, a tu ulogu tada je preuzeo Prokop, `elezni~ka stanica koja se gradila ~itavih pet decenija. Sve~ano je otvorana ~ak tri puta, anga`ovan je i privatni partner, a naizgled luksuzan objekat, navodno izgra|en po najvi{im standardima, ~esto je bio poplavqen, zbog proki{wavawa, a zabele`no je vi{e puta i otpadawe delova plafona.

[TA POKAZUJU BROJKE ZAVODA ZA STATISTIKU U Beograd se doseqavaju, ali se iz wega i iseqavaju

Najve}i broj migratornih kretawa ostvaren je na teritoriji Beogradske oblasti, i to 46.453 osoba se doselilo u glavni grad, ali se i 43.588 iz wega odselilo, pokazuju podaci Zavoda za statistiku

Najvi{e gra|ana se u toku pro{le godine, preselilo u Beograd, od 134.903 koliko ih je promenilo prebivali{te po Srbiji, pokazuju podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Od ukupno 25 oblasti u Srbiji, najve}i broj migratornih kretawa ostvaren je na teritoriji Beogradske oblasti, i to 46.453 osoba se doselilo u glavni grad, ali se i 43.588 iz wega odselilo.

Posmatrano po regionima, Beogradski region i Region Vojvodine su imali pozitivan migracioni saldo.

U Srbiji u 2024. godini najvi{e osoba se selilo iz jedne u drugu oblast (34,9 odsto), a najmawe iz jednog u drugo naseqe u okviru iste op{tine/grada (31,4 odsto).

Beogradska, Ju`noba~ka, Sremska, [umadijska, Ni{avska i Ju`nobanatska oblast su ostvarile pozitivan migracioni saldo, dok je u 19 oblasti migracioni saldo negativan.

Posmatrano na nivou op{tina/gradova, tek u 59 op{tina/gradova je u 2024. godini pozitivan migracioni saldo, u jednoj op{tini je broj doseqenih i broj odseqenih lica jednak, dok je u ostalih 108 op{tina/ gradova migracioni saldo negativan.

Sa stanovi{ta ekonomske aktivnosti, 60,7 odsto migranata su izdr`avana lica, 30 odsto su aktivna lica, dok je udeo lica sa li~nim prihodom 9,3 odsto.

NIKO NE]E U ZANATLIJE:

Za obu}ara u Beogradu se prijavilo samo dvoje u~enika, za zidare pet

Siguran posao, dobra plata nisu danas dovoqni da se osmaci opredele za zanate kao {to su kerami~ar, zidar, obu}ar, stolar. U Tehni~koj {koli za dizajn ko`e u Beogradu ove godine prijavilo se samo dvoje u~enika na smeru za obu}ara, dok je u Gra|evinskoj {koli u Beogradu za smer koji objediwuje zidara, tesara, armira~a upisano samo pet u~enika, a za montera suve gradwe zainteresovano je samo devet u~enika.

Poku{ala je dr`ava da dodatno stimuli{e u~enike da upisuju sredwe {kole koje {koluju kadrove koji su deficitarna zanimawa. Od pro{le godine uvedeno je da se na mese~nom nivou |aci stimuli{u sa po 5.000 dinara. Ve}ina tih zanimawa idu po dualnom modelu, te u~enici dobijaju i nadoknadu za rad uz u~ewe.

Zanatlije su danas na tr`i{tu rada veoma tra`eni i dobro pla}eni. Istina, uslovi rada na gradili{tu nisu laki. Gra|evinske firme koje imaju dosta posla dobre zidare, armira~e, tesare pla}aju od 1.200 do 2.000 evra. Ni za te pare ne mogu da ih prona|u. Svi koji su nekada renovirali kupatilo i morali da usklade kerami~ara i vodinstalatera znaju da je to danas „nemogu}a misija”. Bukvalno se prave liste ~ekawa i ~ekaju ih po nekoliko meseci. Za cenu vi{e niko ne pita.

Me|utim, tr`i{te rada i obrazovni sistem u Srbiji kao da su potpuno razdvojeni. Ono {to je nasu{na potreba tr`i{ta rada, nije atraktivno me|u decom koja upisuju sredwe {kole. U gra|evinskim {kolama ti smerovi su bukvalno pred ga{ewem.

Bo`ana Vukovi} direktorka Tehni~ke {kole za dizajn ko`e u Beogradu ka`e da su uspeli da upi{u po jedno odeqewe „tehni~ara dizajna proizvoda od ko`e” i „tehni~ara za za{titu `ivotne sredine”. Me|utim, nema interesovawa za obu}are.

„Za obu}ara su nam se javila samo dva u~enika. Wih }emo prebaciti na smer galanterista. Pro{le godine smo imali jedno kombinovano odeqewe gde su nam bili galanteristi i obu}ari. Ove godine ne}emo imati obu}are”, pri~a Vukovi}.

Ranije u toj {koli je postojao i smer „tehni~ar modelar”, ali ni pro{le, ni ove godine nisu upisivali u~enike.

„Nadam se da }emo ponovo od slede}e godine upisivati u~enike na taj smer. Radili smo novu verifikaciju, inovirali nastavne planove. O~ekujem da }emo ove godine opremiti kabinet za modelarstvo”, pojasnila je ona.

A {kolu skoro svakodnevno zovu kompanije koje se bave proizvodwom galanterije, obu}e da se raspitaju imaju li da im preporu~e kadrove.

„^ini mi se da tra`e najvi{e obu}are, jer ima mawih firmi

koje se bave tim poslom i trebaju im radnici. ^esto ka`em u~enicima da su zanimawa koja mi {kolujemo i poslovi koje oni obavqaju osnovna qudska potreba. Nema ~oveka koji ne nosi obu}u, ta{nu, kai{, nov~anik”, pri~a Vukovi}.

Gledano kroz potrebe tr`i{ta rada, gra|evinske {kole bi morale da budu pune budu}ih zidara, tesara, armira~a, kerami~ara. Me|utim, nije tako.

Rade Zejak, direktor Gra|evinske {kole Beograd, ka`e da su ove godine upisali 130 u~enika i da delimi~no mogu da budu zadovoqni upisom, jer je zaustavqen pad broja u~enika. Na smeru „operater osnovnih gra|evinskih radova” (tesari, armira~i, zidari) na upisu se pojavilo samo petoro u~enika, dok se za „montere suve gradwe” prijavilo devet u~enika. Za smer „polaga~i obloga” (nekada{wi kerami~ari) upisano je 15 |aka.

Gra|evinske firme i daqe zovu {kolu, nude stipendije u~enicima kao garant da }e nakon zavr{ene {kole po~eti kod wih da rade. Zejak ka`e da ve}ina wihovih u~enika nastavqaju da rade u firmama gde su bili na praksi tokom {kolovawa.

Stubovi popu{taju jer je ugra|eno mawe materijala od propisanog

Srbija me|u 10 najve}ih kupaca

zlata ove godine

Srbija je u prvih pet meseci ove godine bila me|u 10 zemaqa koje su najvi{e kupovale zlato za potrebe rezervi. To pokazuju novi podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council). Iako je prema wihovim brojkama, na{a zemqa kupila samo 1,7 tona ove godine, to je bilo dovoqno za top 10 na listi.

Ono {to je tako|e zanimqivo, jeste da je me|u 163 dr`ave i teritorije ~ije podatke objavquje Svetski savet za zlato, Srbija jedina zemqa koja je od 2011. naovamo iskqu~ivo kupovala zlato.

S druge strane, Nema~ka je jedina dr`ava koja je svake godine prodavala.

Sve ostale dr`ave koje su se upustile u trgovinu, imale su transakcije u oba smera.

Ono {to je jo{ vidqivo jeste da je Srbija najve}e kupovine imala 2020. (pet tona), pro{le godine (8,2 tone) i 2019. (10,2 tone).

POQACI NAJVE]I KUPCI

Ove godine ubedqivo najvi{e zlata za svoje rezerve kupila je centralna banka Poqske – ~ak 67,2 tone.

Sledi Azerbejxan koji je kupio 18,7 tona (za ovu dr`avu zlato pribavqa dr`avni naftni fond).

Tre}a je Kina sa kupovinom od 16,8 tona, ~etvrta Turska sa 14,8 tona i peti Kazahstan sa 14,7 tona.

UZBEKISTAN SE OSLOBA\A DELA ZLATA

Na strani prodaje, najaktivniji je bio Uzbekistan koji je prodao 27,1 tonu zlata. Daleko iza je Singapur sa prodatih 10,2 tone (za celu pro{lu godinu su prodali 10,1 tonu).

Rusija je u 2025. smawila rezerve za 3,1 tonu, Filipini za 1,7, a top 5 u prodaji zaokru`uje Nema~ka sa 1,3 tone. Preostale ~etiri dr`ave prodavale su mawe od tonu u prvih pet meseci.

KO IMA NAJVI[E ZLATA I GDE JE TU SRBIJA

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, ubedqivo najvi{e rezervi u zlatu imaju SAD – 8.133,5 tona. Sledi Nema~ka sa 3.350 tona, MMF, Italija, Francuska, Rusija, Kina i [vajcarska dok su ostali ispod granice od 1.000 tona.

Kada je re~ o Srbiji, posledwi podaci Svetskog saveta pokazuju da imamo 49,8 tona zlata. Po tom parametru je Srbija daleko ispred zemaqa biv{e Jugoslavije (Svetski savet nije objavio podatak za Hrvatsku i Crnu Goru). Severna Makedonija ima 6,9 tona, a Slovenija i BiH 3,7 odnosno 3,5 tone.

ZA I PROTIV DR@AWA ZLATA

Generalno se smatra da je dobro za dr`ave da imaju {to vi{e zlata u rezervama. Na ovaj dragoceni metal se gleda kao na dobar instrument za odbranu od visoke inflacije i devalvacije valute odnosno predstavqa oslonac u slu~aju rizika da do|e do ekonomske krize.

Zlato je politi~ki neutralna imovina jer wegova vrednost najmawe trpi u slu~aju promena politika jedne zemqe. Univerzalno ga prihvataju {irom sveta. U slu~aju inflacije zadr`ava ili pove}ava svoju vrednost {to omogu}ava da vlasniku sa~uva vrednost imovine u slu~aju pada valute.

S druge strane, dr`awe zlata ne donosi zaradu od kamata ili dividendi koju daje druga imovina. Iako je generalno stabilna imovina, i zlato mo`e zna~ajno da mewa svoju cenu. Ako je cena u padu dr`awe velike koli~ine mo`e da predstavqa veliki gubitak. I na kraju, dr`awe zlata nosi tro{kove skladi{tewa, osigurawa i dr.

Cena zlata u ovom veku je u sna`nom usponu. Dok je po~etkom 2000-ih bila i ispod 300 dolara za uncu, sada je desetostruko skupqe i trenutno cena prema{uje 3.300 dolara.

Ibar 36. put postao reka radosti i ma{tovitosti

Na Ibru je odr`an 36. Veseli spust. U~esnici regate krenuli su od Magli~a u spust do Kraqeva, a na tom putu ~ekao ih je predah u Mataru{koj Bawi.

Kraqevo je i ovog jula bilo doma}in najstarije i najveselije re~ne regate u Srbiji – Veselog spusta, koji je kulminirao danas tradicionalnim spustom rekom Ibar od sredwovekovnog grada Magli~a.

Hiqade qudi dobrog raspolo`ewa na reci, euforija, truba~i, ro{tiq, pesma i pozitivna energija na najma{tovitijim splavovima napravqenim od drveta, fla{a, stiropora, automobilskim gumama, ili pak na desantnim i rafting ~amcima, glavna su odlika ove manifestacije na vodi.

Veseli spust je doga|aj koji se bri`qivo planira, sa euforijom i{~ekuje i na kome se sa ponosom u~estvuje, a broj u~esnika je iz godine u godinu sve ve}i.

„Sa roditeqima sam bila vi{e puta kada sam bila mla|a. Sada idem sa ekipom. Bra}a i drugari. Ve} smo tre}i, ~etvrti put zaredom ovde, tako da volimo ovde da do|emo, tu smo, to je na{ kraj“, ka`e Milica Bawanac, iz Bogutova~ke Bawe.

Marko ]irica iz Konareva kod Kraqeva u~estvuje u veselom spustu ve} osmi put.

Maja Jak{i} je do{la ~ak iz Geteborga da se pridru`i ocu Goranu koji dolazi na Veseli spust svakog leta.

U~esnike koji su jutros stigli, u dobrom raspolo`ewu do~ekali

su kamperi koji su preno}ili pored reke.

„Stigli smo sino} i bilo je vrhunski. Ovo nam je ve} tre}i, ~etvrti put zaredom da dolazimo na spust. I nijedan slede}i ne propu{tamo“, navodi Marko Tali} iz Gra~anice.

U Ibar se ne ulazi praznog stomaka, kako savetuju iskusni veselospusta{i.

Rado{ Mileti} iz Kraqeva je do{ao ne{to ranije sa drugarima i kolegama da se po~aste ro{tiqem pre plovidbe.

Ima i onih koji su doru~kovali na reci, na plovilu koje je devedestih bilo za{titni znak Veselog spusta.

„Razli~ito je malo od ~amaca. I lep{e je. Lep{i je spust na wemu nego na ~amcima. Lep{e je u`ivawe“, ka`e Mirko Veqkovi} iz Biqanovca.

Po tradiciji, na spust su do{li qubiteqi splavarewa i van granica Srbije.

„Volim ovo mesto. Lepo je vre-

KUPAJU SE ZAJEDNO MEDVEDI I QUDI:

me, okolina, energija, zaista mi se svi|a. Mi imamo karneval. Mislim da su Brazilci i Srbi sli~ni, volimo da se okupimo i zajedno u`ivamo. Tako da smo kao bra}a“, ka`e Andre Kampos. „Ne{to sam ja analizirao da je ovo prva regata koja je organizovana {to se ti~e ovih reka. Starija ~ak i od Drinske regate. A dolazimo, naravno, radi dru`ewa, radi prirode“, navodi Igor Mili}evi}, iz Br~kog. Ceca Gojgi} iz Kajak kluba „Ibar“ koji je jedan od organizatora spusta, ka`e da su na Veseli spust do{li Slovenci, Crnogorci i velespusta{i iz Br~kog koji dolaze svake godine, pored posetilaca iz cele Srbije, Kraqeva i okoline.

Tradicionalno, veselospusta{i su se odmarali u Mataru{koj Bawi gde ih je ~ekala porcija pasuqa. Nedaleko odatle, u~esnici Srebrnog kazana nadmetali su se ko je najboqi majstor u priremi tog jela.

Peru}ac prija svima

Kupaju se qudi, a zajedno sa wima, osve`ewe u hladnoj vodi jezera Peru}ac nalaze i medvedi. Ve} mesec dana, skoro svakodnevno, pojavquje se me~ka sa tri me~eta, na {irem podru~ju priobaqa.

- Me~ka sa me~i}ima boravi na prostoru od 6 do 8 kilometra od brane, u nekoliko slu~ajeva prime}eni su i na putu od Peru}ca ka Rasti{tu – ka`u u Nacionalnom parku Tara.

Za posetioce, nesvakida{wi prizor prilika je za dobre fotografije i video zapise, pa neretko poku{avaju da se pribli`e ovoj porodici medveda na svega nekoliko metara. Ono {to je za jedne atrakcija, za druge je signal da bi |avo mogao odneti {alu.

- S obzirom na to da je re~ o `enki sa mladuncima, weno pona{awe mo`e biti nepredvidivo i za{titni~ki nastrojeno, odnosno agresivno, {to predstavqa potencijalnu opasnost za qude – dodaju u Nacionalnom parku.

Radi bezbednosti lokalnog stanovni{tva i posetilaca, prirodwaci su upu}tili preporuke:

- Ne kre}ite se priobaqem i okolini jezera tokom no}nih sati i u ranim jutarwim ~asovima. Ukoliko primetite medveda, naro~ito me~i}e, ne prilazite mu i odmah se udaqite bez panike. Ne pribli`avajte se plovilima obali na kojoj uo~ite medveda. Ne pribli`avajte se plovilima medvedima koji plivaju. Ukoliko imate psa, dr`ite ga na povocu jer pas mo`e uznemiriti medveda i izazvati wegov napad. Ne ostavqajte hranu ili otpatke u prirodi jer to privla~i divqe `ivotiwe. Kampo-

vawe uz jezero nije dozvoqeno – renxeri pozivaju na oprez i odgovornost. Dodaju jo{, da JP „Nacionalni park Tara“ u saradwi sa stru~nim slu`bama prati kretawe medveda na terenu i preduzima sve neophodne mere kako bi za{titili qude i o~uvali prirodne vrednosti.

Peru}a~ko jezero, ve{ta~ka akumulacija, sme{teno je u prirodnom zavoju kawona reke Drine izme|u Bajine Ba{te i Vi{egrada. Ono obavija planinu Taru na kojoj se nalazi Nacionalni park Tara. Ovo podriwsko jezero okru`eno je planinama Javor, Devetak, Zvijezda i Tara, koje su dom sve ve}em broju mrkih medveda.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (9)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snovaSjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik

Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio

Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

^OVEK

KOJI JE OTKRIO ISTINU O KNEZU PAVLU:

U vreme kada smo se sreli Manuel je radio za „Grejs {iping“ u Limi, ali je imao velike politi~ke ambicije.

Nisam imala pojma da je u trenutku kada je mene upoznao `iveo u braku s Karmen Garsija Elmor, svojom prvom `enom, poreklom iz izuzetno ugledne i bogate porodice. Manuel i Karmen nisu mogli da imaju decu, a ona je najve}i deo `ivota provela u manastiru. Taj detaq, koji mo`da i nije toliko neobi~an za konzervativni katoli~ki svet Latinske Amerike, sazna}u tek nakon Manuelove smrti po~etkom devedesetih godina.

Zanos iz Meksika je kratko trajao. Mog latinoameri~kog {korpiona jesam bila privukla, ali ne toliko da bi uni{tio svoju politi~ku karijeru. Mu{karci u politici nikada ne}e `rtvovati politi~ku mo} u zamenu za qubav neke `ene. Manuel mi je, po{to smo se vratili u Wujork, rekao da ne mo`e sebi da priu{ti skandal, razvod i uni{ti svoju politi~ku karijeru.

To je zna~ilo samo jedno – kraj ove kratke, strasne qubavne veze. Oboje smo plakali u tom trenutku. On me je savetovao da mi je boqe da ostavim Hauarda i da se odselim u London. Wujork koji sam toliko volela odjednom je postao depresivna, neprijateqska sredina. Moj brak je propao. Propala je i moja qubavna veza. Mo`da najstrasnija koju sam ikada imala u svojih 29 godina. Ostala sam sama sa dve male }erke, bez podr{ke i porodice.

Nisam dugo razmi{qala. Odlu~ila sam da poslu{am Manuelov savet i odem u London...gde sam na jednoj zabavi upoznala Nila Balfura i wegovu sestru Xenet. Nil je bio beskrajno zabavan i tako mlad. Imao je samo dvadeset ~etiri godine kad smo se sreli. Po~eli smo da se zabaqamo. Nije pro{lo mnogo vremena i mi smo ve} razgovarali o ven~awu. Odlu~ili smo da se ven~amo slede}e, 1969. Znala sam da }e moj otac biti odu{evqen. Voleo

Nil Balfur i Jelisaveta ven~ali su se 23. 10. 1969.

je porodicu Balfur i s wom je imao dobre odnose. Nil je, tako|e, veoma cenio mog oca. Od prvog trenutka su uspostavili prisan odnos i otvoreno i dugo razgovarali, pa je Nil uskoro od mog oca saznao mnogo o doga|ajima vezanim za na{u porodicu, o ~emu sa mnom nikada nije `eleo da razgovara.

Niko tada nije ni slutio da }e upravo Nil biti taj koji }e objaviti biografiju mog oca i otkriti {ta se u stvari doga|alo uo~i pu~a 27. marta 1941.

Ven~ali smo se 23. oktobra 1969. u mati~nom uredu u ^elsiju i odmah krenuli u [paniju, gde je Nil dobio posao u banci. Nije sve bilo ba{ onako kako su on i wegova porodica `eleli. Kao tradicionalni katolici, `eleli su da se ven~amo u crkvi. Kako sam ja bila razvedena, tako ne{to nije bilo mogu}e. Posetila sam kardinala Bazila Hjuma kako bih se po`alila na svu tu zbrku koju je wegova crkva napravila oko na{eg ven~awa. Samo je uzdahnuo saslu{av{i sve moje primedbe i rekao da protokoli katoli~ke crkve imaju vrlo malo toga zajedni~kog s verom. Tako sam se i drugi put udala kod mati~ara. Danas

VEN^AWE U SEVIQI

kada razmi{qam o svojim brakovima pomalo me zabavqa ~iwenica da se nikada nisam ven~ala u crkvi, a jo{ vi{e da nikada nisam obukla ven~anicu.

Bila sam trudna kad smo stigli u [paniju. Provodila sam dane u malom stanu, dok je Nil radio u Madridu. Stalno mi je bilo muka. Burno sam reagovala na svaki miris.

Uskoro su iz Londona s Nilovom sestri~inom Valeri stigle moje }erke Katarina i Kristina, pa smo uo~i Bo`i}a otputovali u Maroko. Divno smo proveli praznike obilaze}i Tanger, Uarzazat i Erfud.

Uo~i mog termina za poro|aj, po~etkom juna 1970, vratili smo se u London. Iako su se u jednom trenutku, dok sam bila na konsultacijama kod svog lekara u Parizu, pojavile komplikacije s krvarewem, moja beba je lepo pre`ivela tu krizu. Poro|aj je bio iznena|uju}e lak, pogotovo kada se setim koliko sam se namu~ila dok sam ra|ala Katarinu i Kristinu u Wujorku.

Nikolas Augustus Roksburg Balfur rodio se u podne 6. juna 1970. godine. Izgledalo je da s wim po~iwe nova era. Iskreno sam verovala

Po~etkom jula 1972. bila sam u Seviqi, na ven~awu svog bratanca Aleksandra Kara|or|evi}a, sina posledweg jugoslovenskog kraqa Petra II. Bio je to zna~ajan doga|aj. Kako Aleksandrova majka zbog zdravstvenih razloga nije prisustvovala ven~awu, wega je do oltara otpratila moja majka Olga. Aleksandar se o`enio Marijom da Glorijom od Bragance, koju smo svi zvali Gola. Ona je izvanredna `ena ~iji smisao za humor obo`avam. Verovatno bi se slatko smejala kad bi znala kako sam toliko jurila na weno ven~awe da sam zaboravila da ponesem kofer sa cipelama, pa sam uz sve toalete nosila jedne jedine espadrile u kojima sam doputovala.

1762. - Ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon {to je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela wegova supruga Katarina II (Velika), koja je kasnije postala jedan od naj~uvenijih ruskih vladara.

1912. - Umro je francuski matemati~ar, fizi~ar i filozof @il Anri Poenkare. Razvio je teoriju automorfnih funkcija i istra`ivao diferencijalne jedna~ine, a posebno su zna~ajni wegovi radovi na podru~ju topologije i wegova interpretacija geometrije Loba~evskog. Objavio je 500 nau~nih radova.

da }e Nikolasovo ro|ewe promeniti mnogo toga iako sam intuitivno znala da sam jo{ vrlo rawiva, budu}i da sam i daqe bila pod uticajem sopstvenog demona. Shvatila sam to jo{ tokom boravka u Madridu. Moja reakcija kada sam saznala da je Manuel u [paniji bila je u najmawu ruku tragikomi~na. Mislila sam da sam ga prebolela, a onda sam naletela na wega na ulici i paklena strast se ponovo pojavila. Bila sam trudna, debela i o~ajna. Brak s Nilom, koji je isprva izgledao kao mirna luka u koju sam kona~no uplovila, uz ~iwenicu da o~ekujemo na{e prvo dete, odjednom se pretvorio u tamnicu u kojoj sam zato~ena. Nil je onda dobio posao u Americi i svi zajedno smo se preselili u Wujork.

Uvek sam volela Wujork i wegovu energiju, a po prirodi sam takva da pamtim samo ono {to je lepo. @iveli smo tih dana u ku}i Mjuriel Marfi, sestre Hauarda Oksenberga. Mjuriel je bila kustos muzeja „Metropolitan“ u Wujorku i na toj poziciji je znatno doprinela kreirawu identiteta „Metovih“ zbirki, s posebnim naglaskom na vajarstvo. Wen salon je tih sedamdesetih godina okupqao neke od najpoznatijih stvaralaca epohe.

Iskoristila sam boravak u Wujorku da se upi{em na ~asove glume. Veoma me je privla~ila filmska industrija. Nil je, me|utim, planirao da se posle {est meseci vratimo u London i da zapo~ne karijeru u politici, pa je smatrao da je ideja o mom gluma~kom anga`manu lo{a zamisao. @ena politi~ara mora biti besprekorna, siva eminencija koja se tek diskretno nazire iza mu`evqevih le|a. Barem je tako u Engleskoj.

Bili su to trenuci u kojima smo definitivno po~eli da se razilazimo. Patrijarhalne norme su kod mene uvek budile bunt.

l U slede}em broju:

Ri~ard Barton hteo da se o`eni mnome, svi|ala mu se ideja da mu `ena bude princeza

1928. - Umro je srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanovi}, ~lan Srpske kraqevske akademije, prvi ministar privrede u Srbiji (1904-05). Reformisao je srpsko rudarsko i {umarsko zakonodavstvo, a 1892. je sa geologom Jovanom @ujovi}em osnovao Srpsko geolo{ko dru{tvo.

1945. - U Potsdamu je po~ela konferencija o posleratnoj budu}nosti Evrope. Na skupu koji je okon~an 2. avgusta predstavnici zemaqa pobednica u Drugom svetskom ratu - SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staqin, Truman i ^er~il, kojeg je 28. jula zamenio novi {ef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nema~ke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u isto~noj Evropi.

1959. - Umrla je ~uvena ameri~ka xez i bluz peva~ica Bili Holidej.

1969. - U [paniji, general Fransisko Franko imenovao je za svog naslednika princa Huana Karlosa, koji je preuzeo vo|stvo dr`ave 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.

1975. - Ameri~ki i sovjetski vasionski brodovi „Sojuz 19” i „Apolo 18” spojili su se u Zemqinoj orbiti. Komandanti letilica, Aleksej Leonov i Tom Staford, razmenili su ~estitke, pri ~emu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.

1994. - Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojio ~etvrtu {ampionsku titulu.

1995. - Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fan|o, petostruki svetski {ampion u „Formuli-1”.

1998. - Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i ~lanova wegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon ubistva, sahraweni su u Sankt Peterburgu. Sve~anoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeqcin.

2001. - Na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar Kara|or|evi} i ~lanovi wegove porodice uselili su se u kraqevsku rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraqevskoj porodici oduzeta posle Drugog svetskog rata.

2014. - Malezijski putni~ki avion sa 298 putnika i ~lanova posade koji je leteo iz Amsterdama za Kuala Lumpur, oboren je u Doweckoj oblasti na istoku Ukrajine, gde su vo|ene borbe snaga ukrajinskih vlasti i proruskih pobuwenika. Niko od putnika nije pre`iveo.

Na dana{wi dan pre 79 godina ubijen je general Dra`a Mihailovi}

Vrhovni komandant Jugoslovenske vojske u otaxbini tokom Drugog svetskog rata, Dragoqub Dra`a Mihailovi} streqan je na dana{wi dan 1946. godine u Beogradu, a lokacija wegovog groba kao i mnoge misterije “^i~inog” `ivota i dan danas izazivaju brojne polemike i dele narod.

Poznat je samo jedan dokument o Dra`inom ubistvu i da samo jedna pri~a,

REHABILITOVAN

POSLE 60 GODINA

Skup{tina Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore usvojila je Zakon o izjedna~avawu ~etni~kog i partizanskog pokreta 2004. godine. Dve godine kasnije, usvojen je Zakon o rehabilitaciji. Sud u Beogradu rehabilitovao je Dragoquba Mihailovi}a 2015. godine. Sud je utvrdio da je su|ewe Mihailovi}u 1946. godine bilo „politi~ko i ideolo{ko” i da su na~iwene ozbiqne pravne gre{ke. U odluci donetoj skoro 60 godina kasnije, navodi se i da su|ewe nije bilo pravi~no, jer optu`eni nije imao adekvatan kontakt sa advokatima odbrane niti pravo na `albu. - Dragoqub Mihailovi} smatra se neosu|ivanim - rekao je sudija Aleksandar Tre{wev 2015. godine. Odluka o rehabilitaciji je kona~na i na wu ne postoji pravo `albe.

koja taj dokument prati, poti~e iz redova ~etni~ke organizacije. To je originalna fotografija mrtvog Dra`e, koja se neposredno posle 17. jula 1946. na{la u {tabu generala Miodraga Damjanovi}a, u Italiji. Fotografiju je iz ruku komunista izvukla Damjanovi}eva obave{tajna slu`ba.

Kada je Srpska narodna odbrana iz ^ikaga 2009. godine ponudila 100.000 dolara svakome ko odgovori na ovo pitawe, javilo se dosta „o~evidaca“, tvrde}i da su videli kako je Dra`a ubijen na Adi Ciganliji, na Adi Huji, Ratnom ostrvu, Starom Sajmi{tu, u Lisi~jem potoku… Nekoliko meseci kasnije, vlada Republike Srbije osnovala je dr`avnu komisiju za pronala`ewe Dra`inog groba. Nije bilo novosti, a pri~a sa „o~evicima“ se ponovila.

Tako je ostao fakat da je poznat samo jedan dokument o Dra`inom ubistvu i da samo jedna pri~a, koja taj dokument prati, poti~e iz redova ~etni~ke organizacije. To je originalna fotografija mrtvog Dra`e, koja se neposredno posle 17. jula 1946. na{la u {tabu generala Miodraga Damjanovi}a, u Italiji. Fotografiju je iz ruku komunista izvukla Damjanovi}eva obave{tajna slu`ba. (Damjanovi} je fotografiju predao svojoj sekretarici, Zagorki Vasi}, a ona je poklonila potpisniku ovih redova, 1993, kada se prvi put vratila iz Kalifornije. Fotografiju sam 2009. predao dr`avnoj komisiji radi stru~ne analize.)

Uskoro, ona je objavqena u ~etni~koj

OMIQENI SRPSKI PRINC:

emigrantskoj {tampi. Objavqivawe fotogtrafije izazvalo je veliku aferu u redovima komunista, jer je negativ bio un{ten a napravqena su samo tri pozitiva: za Aleksandra Rankovi}a, Svetislava Stefanovi}a i Slobodana Penezi}a Krcuna (izjava pukovnika Titove garde, dr Branka Latasa, autoru. Saznav{i da je Dra`a zarobqen, Damjanovi} je po~eo da kuje planove da ga oslobodi. Planovi nisu ostvareni, ali napori generala Damjanovi}a i wegovih obave{tajaca imali su uticaja na razvoj doga|aja. Tako, komunisti nisu svakodnevno vozili Dra`u do zatvora Ozne u centru Beograda, u \u{inoj ulici, ve} su ga dr`ali u neposrednoj blizini sudnice, na Top~ideru. Uo~i rata ovde je izgra|en niz podzemnih skloni{ta od bombardovawa. Skrivenim hodnicima, tunelima, postoji veza izme|u Belog dvora, na brdu, i Doma Garde, tik ispod brda, u kome je odr`avano su|ewe. Dra`a je izvo|en u sudnicu iz tih podzemnih skloni{ta, dok se do \u{ine ulice i natrag svakodnevno kretala Marica sa la`nim Dra`om, koji je

„napravqen“ jo{ od kad je izvo|ena predstava zarobqavawa uz pomo} la`nog Kalabi}a.

Napetost je porasla do krajwih granica posle saop{tavawa smrtne presude, u rano popodne 15. jula. U atmosferi neizvesnosti, odlu~eno je da se likvidacija izvr{i pre isticawa `albenog roka. Likvidacija na ma kom udaqenom mestu nije dolazila u obzir. Odlu~ili su da ubiju Dra`u tu, gde se nalazi, i da ga zakopaju {to je mogu}e bli`e. Fotografija pokazuje da je Dra`a svirepo mu~en i da mu je odse~ena leva ruka. Posle ubistva odnet je pored jame i tu je na~iwen snimak. Jedina lokacija pogodna za zakopavawe posmrtnih ostataka, u blizini vojnog kompleksa na Top~ideru, je Lisi~ji potok, koji se nalazi svega nekoliko stotina koraka od kapije. Prema svedo~ewu jednog vojnika Garde iz 1950-tih, Dra`in grob je na padini Lisi~jeg potoka iznad ograde Belog dvora, tj. u dvorskom komplesku.

Iz kwige ”Branim |enerala Dra`u”. Tekst napisao Milosav Samarxi}

Tomislav je bio prvi Kara|or|evi} koji

se vratio u Srbiju

Pre 21 godinu preminuo je princ Tomislav Kara|or|evi}, jugoslovenski prnic, drugi sin kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a i kraqice Marije, brat posledweg jugoslovenskog kraqa Petra II Kara|or|evi}a. Ro|en je 19. januara 1928. godine u Beogradu na Bogojavqewe. Mnoga wegova dela vredna su pa`we i divqewa, a o wima se malo zna.

Kr{ten je 25. januara u posebnom salonu Novog dvora. Wegovom kr{tewu prisustvovao je Stjepan Radi} koji je predlo`io dva hrvatska imena Zvonimir i Tomislav jer je prvi kraqev sin Petar dobio srpsko ime. Kraq Aleksandar se odlu~io za ime Tomislav na {ta je Radi} po`eleo da Kara|or|evi}i `ive sto godina. Kr{tenog kuma, britanskog kraqa \or|a VI zastupao je britanski ministar na Dvoru, Kenard, osve{tanom vodom iz Vardara, Jadranskog mora i Dunava. Osnovno obrazovawe stekao je na dvoru u Beogradu. U periodu od 1937. do 1941, {kolovao se u „Sandroyd School“, zatim u „Oundle School“ od 1941-1946, i u „Clare College“ Univerziteta u Kembrixu od 1946. do 1947, kada je napustio studije zbog sukoba sa jednim marksisti~kim profesorom. Tokom Drugog svetskog rata, postojale su inicijative od strane tada{weg SSSR prema jugoslovenskoj Vladi u izbegli{tvu da kraqevi} Tomislav zauzme jugoslovenski presto umesto svog starijeg brata, kraqa Petra II, {to se, me|utim, nije desilo.

Pri kraju rata, po~etkom 1945. godine, kraq Petar II, pod pritiskom britanskog premijera ^er~ila, preneo je svoja

od Drugog svetskog rata

kraqevska ovla{}ewa na Namesni{tvo pod kontrolom kasnijeg jugoslovenskog komunisti~kog predsednika, Josipa Broza Tita, pod ~ijom je vla{}u Ustavotvorna skup{tina od 29. novembra 1945. ukinula monarhiju (dok je 8. marta 1947. godine svim ~lanovima kraqevske porodice oduzeto dr`avqanstvo i konfiskovana imovina).

Posle Kembrixa, kraqevi} Tomislav re{io je da se posveti vo}arstvu. Dok je poha|ao poqoprivrednu {kolu, radio je kao obi~an nadni~ar u jednom vo}waku u pokrajini Kent. Godine 1950. kupuje imawe u pokrajini Zapadni Saseks. Najvi{e se bavio uzgojem jabuka, na imawu od 80 hektara, koje je u jednom trenutku imalo 17.000 stabala.

O`enio se 7. juna 1957. u Zalemu (Baden, Zapadna Nema~ka), princezom Margaritom od Badena, sa kojom je dobio sina Nikolu (1958) i }erku Katarinu (1959). Posle razvoda 1982. godine, o`enio se iste godine devojkom iz susedstva, Lindom Meri Boni, s kojom ima dva sina, \or|a (1984) i Mihaila (1985).

Kraqevi} Tomislav je bio veoma anga`ovan u `ivotu srpske emigracije, organizuju}i brojne proslave i piknike na svom imawu i u~estvuju}i u brojnim humanitarnim organizacijama i inicijativama. Bio je, izme|u ostalog, predsednik Jugoslovenskog komiteta za ukazivawe pomo}i starim ratnicima, za{titnik crkve Lazarice u Birmingemu, i predsednik odbora za obnovu manastira Hilandar. Tako|e je bio visoki zvani~nik britanskog ogranka humanitarnog Reda Vitezova Sv. Jovana. Tokom raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, tokom ’60-ih godina pa sve do

wegovog kraja 1992. ~vrsto je stajao uz Patrijar{iju u Beogradu, i davao joj javnu podr{ku {irom srpske emigracije. Godine 1990. odbio je ponudu Demokratske stranke iz Beograda, da bude wen predsedni~ki kandidat na prvim posleratnim izborima u decembru te godine. Na po~etku raspada onda{we SFRJ, 1991. godine, Tomislav Kara|or|evi} se vratio u Beograd. a po~etku raspada onda{we SFRJ, 1991. godine, Tomislav Kara|or|evi} se vratio u Beograd. „Sa sobom sam imao samo paso{ od pre Drugog svetskog rata, onaj {to sam imao kad sam po{ao u Englesku na {kolovawe. Pokazao sam cariniku taj paso{, jer drugog nisam imao. Uzeo ga je, razgledao, qubazno mi ga vratio i rekao: ‘Mnogo ste ostarili od onda’“, ispri~ao je svojevremeno Tomislav Kara|or|evi}. Prvi je ~lan kraqevske porodice koji se trajno vratio u Srbiju, po~etkom 1992. godine, kada se nastanio u Zadu`bini kraqa Petra I Kara|or|evi}a na Oplencu, koji je ubrzo postao Meka za sve one koji su hteli da li~no sretnu posledweg `ivog sina kraqa Aleksandra I. Ubrzo je postao veoma popularan u narodu, pogotovu zbog svojih ~estih obilazaka srpskih boraca u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, i pomo}i koju je, zajedno sa suprugom, princezom Lindom, donosio. Postojale su i inicijative da se imenuje za Kneza srpskog dela Bosne i Hercegovine, {to tamo{we politi~ko rukovodstvo nije prihvatilo. Posle javne prozivke predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a, da je „izdao“ Republiku Srpsku Krajinu nakon wenog pada, po~etkom avgusta 1995. godine, wegovo medijsko prisustvo se drasti~no smawuje. Posledwih 5 godina `ivota borio se sa te{kom bole{}u, ali je odbio ponude da se le~i i podvrgne hirur{kom tretmanu u inostranstvu u trenutku kada su NATO snage zapo~ele bombardovawe Jugoslavije 24. marta, 1999. godine. Umesto toga, obilazio je bombardovana mesta i, iako te{ko bolestan, podelio sudbinu naroda.

Preminuo je 12. jula 2000. godine, na dan Sabora Svetih Apostola Petra i Pavla, slavu porodi~ne kripte na Opencu, gde je i sahrawen, uz prisustvo vi{e hiqada po{tovalaca i ~lanova porodice. Rehabilitovan je odlukom Vi{eg suda u Beogradu 16. decembra 2013. godine.

PAD TUNGUSKOG METEORITA:

Posledica igrarija Nikole Tesle ili

ipak slu~ajan udar meteorita u Zemqu

O padu Tunguskog meteorita postoje brojne legende, a jedna od najpoznatijih vezuje se za na{eg istaknutog nau~nika, Nikolu Teslu: navodno je on, zaigrav{i se sa strujom, prouzrokovao katastrofu. Koje je posledice izazvao ovaj doga|aj (ili pad meteorita) i koju poznatu muzi~ku grupu inspirisao na stvarawe pesme?

Pad takozvanog Tunguskog meteorita 30. juna 1908. godine na jednu poqanu u sred sibirske tajge jedan je on najmisterioznijih doga|aja u istoriji ove zemqe, a mo`da - i celog sveta. @iteqi okolnih mesta mislili su da se na nebu pojavilo drugo Sunce, jer je u`arena lopta muwevitom brzinom krenula da se obru{ava sa neba. Jedna teorija ka`e da to uop{te nije bio meteorit, dok ostale ukazuju da jeste.

NIKOLA TESLA IZAZVAO KATASTROFU

Teorija o krivici Nikole Tesle za pad Tunguskog meteorita se`e daleko u pro{lost, u davnu 1899. godinu, kada je srpski nau~nik vr{io eksperimente sa strujom u svojoj radionici u Kolorado Springsu, SAD. Po~etkom jula meseca, Tesla je dobio ideju da Zemqu „napumpa” uzdu`nim talasima i „zakqu~a” ih tamo. Imao je sve: zamisao, radionicu sa sferom na vrhu i elektrostanicu koju je mogao da koristi.

To isto leto, Tesla je to i poku{ao, ali je ideja propala: generator je prakti~no spr`io stanicu nau~nika, a ceo Kolorado Springs ostavio bez struje. Dugo se nakon toga ve}alo kako je do katastrofe do{lo, budu}i da stanica nije mogla da proizvede toliki napon, a onda su se kockice poklopile: na stotine hiqada volti do{lo je iz jonosfere, iz „oblaka” koji se stvorio iznad Tesline radionice.

Kakve to veze ima sa Tunguskim meteoritom koji je pao 9 godina kasnije, zapita}ete se. Po~etkom 1908. godine Tesla je navodno ponovo po~eo da se bavi istim istra`ivawem, a samo nekoliko dana pre 30. juna ukqu~io svoj ure|aj za „pumpawe” Zemqe talasima. Koli~ina jona u vazduhu je rasla i rasla, sve dok „oblak” talasa vetar nije odneo od SAD do Tunguske, kako je Tesla i planirao. I tamo se ispraznio.

Mesto pra`wewa jonosfere srpski nau~nik svesno je odabrao: Tunguska je bila gotovo nenaseqena, a i udaqenost od wegove radionice bila je takva da se savr{eno uklapala u wegovu ideju. A momenat samog pra`wewa izgledao je ba{ onako kako su ga me{tani i opisivali: nebom je proletela u`arena kugla usmerena ka zemqi. Samo - to nije bio meteorit, ve} joni, koje je Tesla „poslao” iz SAD u Rusiju. EKSPLOZIJA 2.000 PUTA JA^A OD ONE U HIRO[IMI

Druga teorija zastupa stav da je na Zemqu ipak pao meteorit: u`arena kugla udarila je u tlo, eksplozija je odjeknula stotinama kilometara daleko, a u zemqi se stvorio ogroman krater - udarni talas povalio je drve}e u radijusu od 40 kilometara, dok su na ku}ama udaqenim i do 200 kilometara popucali stakleni prozori. Procewuje se da je udarac izazvao eksploziju oko 2.000 puta ja~u od one u Hiro{imi.

Po{to je kosmi~ki objekat udario u zemqu kod Tunguske, po~ela je i sna`na magnetna bura, koja je trajala punih 5 sati. A nakon toga po~ele su da se de{avaju i promene u radu satova - tada sa mehanizmom, a kasnije i digitalnih. Ovaj fenomen koji niko od nau~nika nije uspeo da odgonetne ima i svoj naziv - „Tajna tunguskog vremena”. KAMEN JANKOVSKOG I KAMEN XONA

U prole}e 1930. godine \avoqu poqanu, kako su to mesto zvali nakon udara meteorita, posetio je istra`iva~ Konstantin Jankovski, koji je, obilaze}i lokaciju, u mladoj, tek iznikloj {umi, prona{ao gigantski kamen {upqikave strukture nalik sa}u. Me|utim, nakon kratkog vremena, kamen je misteriozno nestao, kao u zemqu da je propao. ^etiri decenije kasnije u samom epicentru udara istra`iva~ Xon Anfinogenov tako|e je prona{ao kamen ~ija je masa procewena na 10 tona. Na wegovoj povr{ini videli su se tragovi kretawa zemqom, dok je sastav ukazivao da je re~ o kvarcitu. Otkud kamen tu - niko nije znao, dok je sam Anfinogenov bio siguran da je to kamen Jankovskog. TUNGUSKI METEORIT INSPIRISAO JE METALIKU

Interesovawe nau~nika i daqe ne jewava: 2018. godine uzorci sa dna jezera koje se nalazi nedaleko do \avoqe poqane pokazali su da hemijski sastav odgovara onom u epicentru udara meteorita. Ovo na neki na~in potvr|uje pri~e lokalnog stanovni{tva da se meteorit prilikom udara u zemqu raspao na dva dela, pi{e portal RBK Lajf. Bend Metalika je u klipu za pesmu „Ol Najtmer Long” („All Nightmare Long”) prikazao niz izmi{qenih doga|aja i svedo~ewa nau~nika o Tunguskom meteoritu. Tada su, navodno, u epicentru udara prona|ene vanzemaqske spore, uz pomo} kojih je Sovjetski Savez planirao da preuzme vlast nad ~itavom planetom. Istina, Metalika je oma{ila datum.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ako se otvorite za neformalne razgovore, neko od kolega mogao bi da vas pove`e sa osobom koja ceni va{u direktnost i odlu~nost. U qubavi, zauzeti Ovnovi ose}aju potrebu da prekinu rutinu - partner }e to prepoznati i obradovati vas jednim gestom pa`we koji }e vam vratiti osmeh na lice. Slobodni imaju {ansu za flert u okru`ewu koje do`ivqavaju kao poznato. Slu{ajte telo.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Preispitujete u kom pravcu ide va{ profesionalni `ivot, i da li su kompromisi koje pravite u skladu sa va{im dugoro~nim ciqevima. Zauzeti Bikovi posve}uju vreme partneru, a kroz razgovore o zajedni~koj budu}nosti ja~aju vezu. Slobodni }e se suo~iti s emocijama koje su poku{avali da zadr`e pod kontrolom. Neko iz pro{losti ili iz porodi~nog kruga vra}a vam se u mislima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Bi}ete u centru de{avawa, a poslovne ponude bi mogle da pristignu iz vi{e izvora - va`no je da jasno postavite granice i ne prihvatate vi{e nego {to realno mo`ete da postignete. Slobodnim Blizancima pa`wu privla~i osoba koja izaziva wihovu intelektualnu radoznalost. Oni koji su u vezi oseti}e potrebu da sa partnerom dele planove o ne~emu novom, mo`da promeni stila `ivota.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Va{a pa`wa usmerena je na sitnice koje drugi ~esto previ|aju, a upravo tu mo`e da le`i kqu~ re{ewa na poslu. Zauzeti Rakovi ose}aju potrebu da budu stub podr{ke partneru, a wihova briga ne prolazi nezapa`eno. Slobodni razmi{qaju o starim ose}awima i pitawima koja su ostala bez odgovora. Porodica vam je oslonac, ali i izvor tenzije, ne preuzimajte previ{e na sebe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Va{e samopouzdawe ostavqa utisak, ali pazite da ne pre|ete granicu izme|u {arma i arogancije. U qubavi, slobodni Lavovi privla~e poglede gde god da se pojave, a jedan susret pod neobi~nim okolnostima mogao bi da u vama probudi leptiri}e. Zauzeti Lavovi u`ivaju u pa`wi partnera i obnavqaju bliskost kroz zajedni~ke trenutke koje nisu planirali.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Va{a preciznost dolazi do izra`aja u poslovnom okru`ewu gde se tra`e ta~nost, odgovornost. Ali pripazite da ne budete preo{tri prema onima koji ne rade istim tempom. Zauzeti unose red i strukturu u svakodnevicu sa partnerom, {to donosi sigurnost i ose}aj zajedni{tva. Slobodne Device mogu kroz poslovne ili zdravstvene teme upoznati osobu koja im se postepeno uvla~i pod ko`u.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nemojte brzati sa odlukama ako sve ~iwenice nisu na stolu - neko mo`e da poku{a da vas ubedi u ne{to {to ne ide u va{u korist. Slobodne Vage ulaze u flert koji se razvija spontano, ali ne sasvim bez neizvesnosti, dok zauzeti u`ivaju u lepom odnosu sa partnerom i svakodnevnim znakovima pa`we. Vi{e sna, mawe kofeina i razgovor s nekim u koga imate poverewa pravi}e ~uda.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Na poslu se javqa mogu}nost da zatvorite jedno poglavqe i zapo~nete novo, ali pre toga treba re{iti nera{~i{}ene odnose s kolegama. U qubavi, zauzeti prolaze kroz fazu dubqih razgovora koji, iako te{ki, vode ka bliskosti i poverewu. Slobodni ose}aju zov pro{losti, ali ne bi trebalo da se vra}aju onome {to ih je ve} jednom povredilo - `ivot {aqe nove qude s razlogom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Bi}ete puni entuzijazma, ali ne}ete imati strpqewa za detaqe – pazite da zbog toga ne propustite bitne informacije. U qubavi, slobodni ulaze u fazu ~e`we i idealizacije – neko vam privla~i pa`wu intelektom i duhovito{}u. Zauzeti pronalaze na~in da partnera ponovo inspiri{u na zajedni~ke ciqeve. Energija varira, ali optimizam je lekovit.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Va{a sposobnost da dobro organizujete tim bi}e prime}ena, ali pazite da ne preuzmete previ{e obaveza. U qubavi, zauzeti prolaze kroz fazu u kojoj se zajedni~ki planovi pretresaju s ozbiqno{}u. Slobodni bi mogli da osete interesovawe prema nekome s kim ve} neko vreme sara|uju, ali taj odnos tra`i diskreciju i vreme. Ne zanemarujete redovan san, dovoqno vode i mawe stresa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Mogu}e je u~e{}e u projektu koji kombinuje tehnologiju i dru{tvenu anga`ovanost. Strpqivim obja{wavawem sti`ete do va`nih saradnika. Slobodne Vodolije ulaze u kontakt s osobom koja ih intrigira svojom posebnom energijom. Neobi~an po~etak mo`e prerasti u ne{to dubqe. Zauzeti pronalaze na~ine da unesu sve`inu u odnos, mo`da kroz neko putovawe ili zajedni~ki poduhvat.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Na poslu se otvara prostor za diskretan, ali zna~ajan napredak, naro~ito ako radite ne{to kreativno, u vezi sa klijentima ili umetno{}u. U qubavi, zauzeti obnavqaju ne`nost kroz male rituale, dok slobodni ulaze u dubqi emotivni kontakt s osobom koju su ranije do`ivqavali kao poznanika. Emocije su poja~ane, ali ako ih izrazite kroz umetnost, izbe}i }ete unutra{wi pritisak.

Cipele za xinove prona|ene kod Hadrijanovog zida

U senci drevnog Hadrijanovog zida, arheolozi su nai{li na neo~ekivan trag - cipele. I to, velike, xinovske, ko`ne cipele iz rimskog doba, ostavqene u blatu. Kome su pripadale i kakvi su to qudi neuobi~ajeno visokog rasta, neka su od pitawa kojima se upravo bave nau~nici. Arheolozi su otkrili zalihu neobi~no velikih cipela u ru{evinama vojnog utvr|ewa iz prvog veka du` Hadrijanovog zida - kamene prepreke duge 117 kilometara koja je nekada {titila severozapadnu granicu Rimskog carstva od upada. Xinovske ko`ne |onove arheolozi su prona{li u tvr|avi Magna, me|u 34 para obu}e, ukqu~uju}i radne ~izme i obu}u za bebe. Otkri}a poma`u da se stvori slika o `ivotu mu{karaca, `ena i dece koji su nekada `iveli u tom delu Engleske, tik ju`no od {kotske granice. Osam takvih cipela du`ine su vi{e od 30 centimetara (broj obu}e 49) je daleko ve}e od proseka ~ak i po dana{wim standardima. Izazivaju sumwu da su neuobi~ajeno visoki vojnici ~uvali ovu tvr|avu na krajwoj granici carstva. Pore|ewa radi, prose~na rimska cipela prona|ena u obli`wem utvr|ewu bila duga~ka oko 25 centimetara. „Razmatrali smo razli~ita obja{wewa - mo`da su to bile zimske cipele,

mo`da su qudi u wih stavqali puwewe ili nosili vi{e pari ~arapa. Ipak, kako smo nalazili sve vi{e razli~itih stilova, ~ini se da su to zaista bili qudi sa veoma velikim stopalima”, poja{wavaju stru~waci, a pi{e Si-En-En. Du`ina izuzetno velikih cipela iz Magne ukazuje da su ih mogli nositi qudi neobi~no visokog rasta. U Vindolandi, samo 16 od preko tri hiqade cipele bilo je du`ine vi{e od 30 centimetara. Rimski vojni priru~nici opisuju idealnog regruta kao visokog oko 173-175 centimetara. Ipak, vojnici raspore|eni oko Hadrijanovog zida dolazili su iz svih krajeva ogromnog carstva, donose}i raznolike fizi~ke karakteristike.

Zujawe u u{ima je povezano sa kqu~nom telesnom funkcijom

Zujawe u u{ima, ili tinitis, mu~i oko 15 odsto svetske populacije. Re~ je o neprijatnom stawu u kom osoba ~uje zvuke poput zujawa ili pi{tawa, iako ne postoji spoqa{wi izvor zvuka. ^esto se javqa zajedno sa gubitkom sluha.

Tinitusne samo da zna da bude iritantan, ve} mo`e ozbiqno da naru{i mentalno zdravqe – naro~ito ako traje mesecima ili godinama, dovode}i do stresa, anksioznosti pa ~ak i depresije.

Za sada ne postoji lek za tinitus, pa bi svako novo saznawe koje mo`e pomo}i u wegovom razumevawu i tretmanu bilo od ogromnog zna~aja za milione qudi. Jedno od interesantnih poqa istra`ivawa tinitusa jeste – san. Postoji vi{e razloga za{to je veza izme|u tinitusa i spavawa va`na.

TINITUS I „FANTOMSKA“ PERCEPCIJA

Tinitus se smatra „fantomskom percepcijom“ – pojavom kada mozak registruje zvuke, mirise ili slike koji zapravo ne postoje. Ve}ina qudi ovakve do`ivqaje ima samo dok spava. Me|utim, kod osoba sa tinitusom, ti „fantomski“ zvuci prisutni su dok su budni.

Tinitus tako|e mewa mo`da-

RECEPT

KOH

POTREBNO JE:

n 8 jaja

n 8 ka{ika {e}era

n 8 ka{ika griza

n 3 ka{ike bra{na

n 1 kesica pra{ka za pecivo

Preliv:

n 1 l mleka

n 6 ka{ika {e}era

n 1 kesica vanil {e}era

PRIPREMA:

Umutite penasto belanca, dodajte {e}er i `umanca.

Zatim griz i bra{no pome{ano sa pra{kom za pecivo.

Tepsiju podma`ite margarinom i pospite bra{nom.

Sipajte masu i pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 15 minuta.

Mleko, {e}er i vanil {e}er stavite da provri.

Vru} koh prelijte prokuvanim mlekom, ostavite da se ohladi i secite na kocke.

nu aktivnost – naro~ito u regijama zadu`enim za sluh – koje su ~esto aktivnije nego {to bi trebalo. Ove regije su aktivne i tokom spavawa, posebno u fazama dubokog sna, {to dodatno ukazuje na vezu izme|u tinitusa i procesa spavawa.

[TA SE DE[AVA U MOZGU TOKOM SNA?

Tokom spavawa, mozak prolazi kroz vi{e faza, a jedna od najva`nijih je tzv. spori talasni san ili duboki san. U toj fazi mozak ulazi u ritmi~ne talase aktivnosti koji se „prelivaju“ iz jedne regije u drugu, omogu}avaju}i neuronima da se regeneri{u i telu da se zaista odmori.

Zanimqivo je da delovi mozga koje najvi{e koristimo dok smo budni – npr. za pokrete ili gledawe – imaju i najizra`eniju aktivnost u dubokom snu. Ponekad, me|utim, neke regije ostaju hiperaktivne ~ak i u toj fazi – {to se de{ava kod osoba koje mese~are.

Isto bi moglo da se de{ava i kod osoba sa tinitusom: neki delovi mozga ostaju „budni“ dok ostatak spava. To bi moglo da

objasni za{to oni ~esto imaju poreme}aje sna, ukqu~uju}i nemiran san i no}ne more. Tako|e je prime}eno da qudi sa tinitusom ~e{}e provode vi{e vremena u plitkom snu. Jednostavno re~eno – tinitus spre~ava mozak da u|e u fazu dubokog sna, {to rezultira lo{im kvalitetom odmora.

MO@E LI DUBOKI SAN DA „UTI[A“ ZUJAWE U U[IMA?

Ipak, neka istra`ivawa pokazuju da dubok san kod osoba sa tinitusom nije u potpunosti naru{en. To ukazuje na mogu}nost da

Gastroenterolog

upravo u toj fazi sna mozak uspeva da potisne ili „uti{a“ zujawe u u{ima. Mogu}i razlog za to le`i u pona{awu neurona: nakon du`eg perioda budnosti, neuroni prelaze u mod sporih talasa kako bi se oporavili. [to je vi{e neurona u tom re`imu, to je ve}a {ansa da cela mo`dana regija uspori. Kod osoba sa tinitusom, to bi moglo da uti~e i na hiperaktivne regije koje proizvode fantomske zvuke. Sporo-talasna aktivnost tako|e „prekida vezu“ izme|u razli~itih delova mozga – {to zna~i da hiperaktivne regije

izdvojio {est simptoma koji ukazuju na problem sa crevima

Zdravqe creva ne ogleda se samo u nadimawu ili uzimawu probiotika. Postoje suptilni, ali ozbiqni znaci koji mogu ukazivati na to da ne{to nije u redu sa va{im digestivnim sistemom.

Slede}ih {est simptoma se ~esto ignori{e, a ne bi trebalo.

OTE@ANO GUTAWE

Ako imate problema sa gutawem, to nije normalno. To bi moglo biti zbog ozbiqnih alergija na hranu koje su`avaju jedwak ili o`iqnog tkiva od hroni~ne goru{ice.

BOL PRI GUTAWU

Bolno gutawe je jo{ jedan alarmantan simptom. Mo`e ukazivati na prisustvo ~ira ili upale u jedwaku. U oba slu~aja preporu~uje se konsultacija sa specijalistom za digestivne poreme}aje.

UPORNA MU^NINA ILI POVRA]AWE

Ako ose}ate mu~ninu ili povra}ate skoro svaki put kada jedete, to nije normalno. Ovi simptomi mogu biti znak problema sa gorwim digestivnim traktom ili organi-

ma kao {to je `u~na kesa. U svakom slu~aju, uporna mu~nina ne sme se ignorisati.

PROMENE U PRA@WEWU CREVA

Iznenadne i dugotrajne promene u stolici, poput zatvora ili dijareje, mogu ukazivati na poreme}aj creva. Ako ste ranije imali redovnu stolicu, a sada imate zatvor ili dijareju mesecima, i stawe se ne poboq{ava - to treba proveriti.

KRV U STOLICI

Bez obzira da li je u stolici tamno ili svetlo crvena krv, ovaj simptom uvek zahteva medicinsku pa`wu. Krv u stolici nikada nije normalna. Krv mo`e biti znak hemoroida, ali mo`e biti i znak ozbiqnijih stawa poput kancera debelog creva.

NENAMERNI GUBITAK TE@INE

Iako se ponekad do`ivqava kao pozitivan, nenamerni gubitak te`ine mo`e biti znak ozbiqnog problema.

Ako niste poku{avali da smr{ate, a mr{avite, to nije ne{to {to treba ignorisati.

LE^EWE BIQEM Koje su koristi od ~estog konzumirawa lubenice?

POMA@E KOD HIDRATACIJE

Lubenica je „bogata vodom, {to je ~ini odli~nim izborom za hidrataciju i odr`avawe elektrolitskog balansa jer sadr`i kalijum i magnezijum“. Po{to lubenica sadr`i ~ak 92 odsto vode, wena konzumacija mo`e doprineti dnevnim potrebama za te~nostima – 2,7 litara za `ene i 3,7 litara za mu{karce. IZVOR ANTIOKSIDANATA

Lubenica duguje svoju qubi~asto-crvenu boju likopenu, mo}nom antioksidansu koji poma`e u borbi protiv slobodnih radikala i mo`e smawiti rizik od hroni~nih bolesti poput sr~anih bolesti i neurodegenerativ-

tada te`e mogu da „uznemire“ druge delove, pa je i san mirniji. SAN I TRAJAWE TINITUSA Spavawe ima va`nu ulogu i u pam}ewu – jer podsti~e promene u vezama me|u neuronima. Istra`iva~i veruju da te promene mo`da doprinose tome da tinitus traje i dugo nakon {to je okida~ (npr. o{te}ewe sluha) nestao.

Zato je va`no da se u budu}im istra`ivawima vi{e obrati pa`wa na to kako se tinitus mewa tokom sna – jer to mo`e otkriti kako mozak reguli{e wegov intenzitet.

nih bolesti. Pored likopena, tu su i vitamin C i beta-karoten, koji dodatno podr`avaju za{titne funkcije organizma.

PODR`AVA IMUNI SISTEM Lubenica je dobar izvor vitamina A i C, koji su kqu~ni za zdravqe ko`e i imunitet. Vitamin C mo`e pomo}i u spre~avawu, pa ~ak i le~ewu infekcija, a antioksidansi u lubenici dodatno ja~aju imuni odgovor.

DOPRINOSI ZDRAVQU SRCA Istra`ivawa pokazuju da likopen mo`e pomo}i u sni`avawu nivoa holesterola i {e}era u krvi, ~ime se smawuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ovo omiqeno

letwe vo}e ne sadr`i masti, holesterol i natrijum, a wegov nizak glikemijski indeks je dodatna prednost za zdravqe srca i stabilnost {e}era u krvi.

DA LI JE LUBENICA BEZBEDNA ZA SVE? U ve}ini slu~ajeva, lubenica je bezbedna za jelo, ali postoji nekoliko izuzetaka. Qudi koji imaju problema sa regulisawem {e}era u krvi, poput dijabeti~ara, trebalo bi da paze na svoj unos zbog prirodnog {e}era. Tako|e, qudi koji su alergi~ni na polen ili odre|eno vo}e (breskve, celer, paradajz, pomoranxe) mogu iskusiti stawe koje se naziva sindrom oralne alergije.

To bi moglo da zna~i da va{e telo ne apsorbuje hranqive materije pravilno ili, u retkim slu~ajevima, mo`e da ukazuje na malignitet.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

(SKR.) SKRA]ENI POTPISI

BILO ^IJI

OBLAST POD UPRAVOM IMAMA SIMBOL KALIJUMA ZADESITI SE NEGDE NAPAD, NASRTAJ

FOSFORA FUDBALER PETKOVI]

OSPE I PLIKOVI POKOPRIV-KO@I, WA^A(MED.)

TRGOVAC POLOVNIM STVARIMA

ANIMA, [D, PR, KAPAK, O, AVE, RORK, MIOMI, IMAOCI, RUS, ]EF, VRPOQE, TIKETI, AK, MA, ATAKER, I^IJI, AVIO, K, NA]I SE, P, INES, MORIS, MADERA, GLE, ASI, AMARIN, URTIKARIJA, STARETINAR.

VODORAVNO: MAJKL, IGALA, REMEN,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Izlaziti brodom iz pristani{ta, 2. Pru`iti, uru~iti - Monah pustiwak, remeta, 3. Zagonetka - Ve{t polemi~ar, eristi~ar, 4. Novi dinar (skr.) - Morski pu`i}i, ogrci - Simbol telura, 5. Glavni grad Estonije - Laka tkanina sjajnog izgleda, 6. Mno{tvo qudi u povorci, kolona - Ameri~ki ko{arka{ Otis, 7. Automobilsko svetlo - Listopadno drvo - Oznaka za polupre~nik, 8. Veznik - Ime balerine Lukateli - Biti (lat.), 9. Pas odmila - Dimenzija nekog predmeta, spoqna mera, 10. @iteqke nekog atara - Koralna ostrva, 11. Oznaka za kiri - Rano izjutraSimbol iridijuma, 12. Brisawe iz spiska - Nordijska dr`ava, 13. Obdani{te za najmla|u decu - Dokument, spis, akt (zast.), 14. Raditi sliju akvarelom.

USPRAVNO: 1. Utvr|ivawe ne~ijeg identiteta, 2. Laka letwa cipelaImpresija, dojam, 3. Raniji franc. fudbaler @an - Mala lira - Holandski fudbalski klub, 4. Vrsta ugqa - Boje za uskr{wa jaja, 5. Simbol kiseonika - Glavni grad Filipina - Blagajnik, 6. Gavran - Nema~ki pisac ErnstSimbol cerijuma, 7. ^etrnaesto i 7. slovo azbuke - Alasova `ena - Najudaqeniji polo`aj planete od Sunca, 8. Amerikanci u `argonu - Dowi delovi stopala - Oznaka za istok, 9. Sledbenik verizma - Starinsko mu{ko ime, 10. Kowi u narodnoj pesmi - Borac s bikovima - Srpska kraqevska akademija (skr.), 11. Dirka - So silicijumove kiseline, 12. Izvoditi pesmu.

VODORAVNO: ISPLOVQ AVATI, DATI, REMETAN, ENIGMA, ERIST, ND, NANARI, TE, TALIN, LISTER, ILITIJA, TORP, FAR, LISTAR, R, I, IVANKA, ESE, KUCA, GABARIT, ATARKE, ATOLI, CI, ZARANA, IR, ISPIS, FINSKA, JASLICE, AKAT, AKVARELISATI.

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE

SrpskiGlas

GOCA TR@AN O ]ERKINOJ UDAJI: „Ja tu ne}u u~estvovati“

Popularna peva~ica nedavno je proslavila punoletstvo }erki Leni u ~iju organizaciju je ulo`ila mnogo truda.

Goca Tr`an osvrnula se na ro|endan wene }erke, te je priznala da je organizacija bila poput svadbenih. Me|utim, ona ne planira da to ponovi kada do|e red za Lenino ven~awe, ve} se nada da }e biti samo „posmatra~“.

„Rekla sam joj: „Drago mi je, ja tu ne}u u~estvovati, ovo sam ti ja platila i sve, a na svadbu }u da ti do|em sa kovertom“. Ona ka`e: „Ne lo`i se, naravno da ne}e biti tako“ (smeh). Porodi~no volimo `urke, ba{ je moj mu` komentarisao da treba da iskoristimo svaku priliku da slavimo sa qudima koje volimo. U pravu je, treba okupqati qude koje voli{ i sa kojima si povezan. Moj `ivot je bogat ne kroz nekretnine i koliko sam para u{tedela i potro{ila, nego svoje bogatstvo merim qudima koji su tu za mene kad god mi je potrebno i ja za wih“, kazala je Goca ubrzo po proslavi Leninog punoletstva „za {ta je organizacija bila kao za svadbu“. Goca je pre nekoliko dana napunila 51 godinu.

VODITEQKA DRAGANA KOSJERINA JE PRE USPEHA NA TELEVIZIJI RADILA U TURSKOJ:

Tretirali su me kao filmsku zvezdu

Dragana Kosjerina va`i za jednu od najlep{ih voditeqki, a publiku je osvojila svojom neposredno{}u i elegantnim stilom.

Ipak, o Draganinom privatnom `ivotu se ne zna mnogo toga.

Popularnost je stekla kao sportska novinarka, a onda su usledili mnogi projekti u kojima je zablistala.

Tokom svoje karijere nije puno govorila o svom privatnom `ivotu, a jednom prilikom otkrila da da nije imala lako detiwstvo.

„Pred kamerama sam, jo{ od detiwstva, bila veoma opu{tena. Prvo iskustvo na velikom setu imala sam u Istanbulu, kada sam kao model snimala reklamu za {ampon. Fenomenalna ameri~ka produkcija do{la je s brdom opreme, a ja sam bila tretirana kao filmska zvezda. (smeh) Imala sam dublerku na kojoj su name{tali svetlo, ja bih samo do{la da snimim scenu. Prvi put po`elela sam da budem neko s televizije. Kad sam to postala, shvatila sam da ovde nema glamura ve} napornog rada, ali sam ba{ sre}na“, rekla je voditeqka tad.

Ona se tom prilikom prisetila i rata i ispri~ala da je izbegla iz rodnog Sarajeva i da da taj period `ivota pamti kao veoma traumati~an.

„Prvo pomislim na izbegli{tvo. Drugo, oca nisam videla ~etiri godine. Kada se na{a porodica kona~no ponovo sastala, kad smo videli da smo svi tu `ivi i zdravi, trebalo je kreirati novi `ivot. Potom se cela pri~a zavr{ila razvodom roditeqa, {to je isto trauma. Ne `elim da ovo zvu~i pateti~no, ali tokom celog mog detiwstva smewivale su se ozbiqne turbulencije. Zbog toga sam veoma brzo odrasla“, ispri~ala je Dragana.

„Rekao sam Nadi Top~agi}: ajde da stavimo pare na sto, da se vidi koliko je ko zaradio, pa nek’ pobednik uzme sve – ali nije smela“

Harmonika{, aran`er i pro ducent Dragan Stojkovi} Bo sanac vi{e od 40 godina je na muzi~koj sceni, a godi nama ga gledamo kao mentora i ~lana `irija u popularnom takmi~ewu „Zvezde Granda”.

Dragan Stojkovi} Bosanac je izgradio uspe{nu karijeru u svetu muzike i sara|ivao je sa najve}im zvezdama.

On je sada otkrio koji je odnos u ceni izme|u muzi~ara i peva~a, ali i da je u Americi osam desetih godina zaradio vi{e para od Nade Top~agi} i Radi{e Uro{evi}a.

Aleksandra Stojkovi} Xixa i Dragan Stojkovi} Bosanac

„Peva~i uglavnom pogode pet, {est pa i do 10 puta vi{e tezgu od muzi~ara, oni su ~udo. Te godine u Americi ja nisam hteo da idem, ali do|e na more gde sam bio neki Mile, iz Wujorka doputovao i ja pogodim ve}i honorar i od Nade Top~agi} i Radi{e

Uro{evi}a. Ja se kladio sa Nadom ko ima vi{e para, jer se podrazumevalo da su oni vi{e uzeli, rekao da svi izvadimo i stavimo na sto ko je koliko zaradio, i da pobednik uzme sve. Nisu smeli. Tada sam zaradio pare koje su sada red veli~ine 80.000 evra“, ispri~ao je Bosanac za Kurir. Podsetimo, Bosan~eva }erka Aleksandra je nastavila wegovim estradnim putem, ali je on bio protiv wene

„Pa ja sam vr{io pritisak. Da bude pevaqka ceo `ivot ja se sa tim nisam slo`io. Da bude potkusur kontroverznim biznismenima ne mo`e. Neka ona zavr{i, ~ak ima ambiciju sad da eventualno {ta jo{ da doda toj diplomi, ali vidi}emo kad bude onda }emo to proslaviti, pa neka onda peva kad ho}e i gde ho}e“, rekao je on.

KAKO JE JELISAVETA ORA[ANIN RE[ILA DA SE UDA ZA MILO[A TEODOSI]A: Pre ven~awa smo se videli 19 puta

Jelisaveta Ora{anin ve} osam godina je u braku sa ko{arka{em Milo{em Teodosi}em, a kako je jednom prilikom rekla qubav se dogodila na prvi pogled.

Gostuju}i u emisiji „TV lica kao sav normalan svet“, Jelisaveta je govorila o po~ecima wihove qubavi. „On je razmi{qao o braku, mi smo se videli ukupno 19 puta pre nego {to smo stupili u brak. Ta~no 19. put je bilo na ven~awu“, rekla je lepa glumica.

S obzirom na to da su se vrlo kratko zabavqali, nije stigla da upozna ko{arka{evu familiju pre braka.

„Kada su i{le one zajedni~ke fotografije, bilo je da mi Milo{ ka`e: ‘ovo je moja tetka, moj brat’, a ja: ‘drago mi je ja sam Jelisaveta’“, ispri~ala je kroz osmeh glumica i dodala:

„Niko nam se nije me{ao. To je qubav na prvi pogled. Tu su i Petra i Bogdan pa imamo jo{ dosta da opravdamo taj prvi pogled“, rekla je glumica.

Tek posle nekoliko godina otkrila je da se za prvo dete dugo

borila, te da je imala ~ak ~etiri neuspe{ne vantelesne oplodwe.

„Petru sam dobila iz petog puta. @ene moraju da bude jake. Meni je taj period trajao godinu i po dana. Imala sam dva neuspe{na poku{aja, na kraju poba~aj i prolazila sam kroz razne faze“, ispri~ala je glumica gostuju}i u emisiji „TV lica kao sav normalan svet“.

Kada je posle du`eg vremena uspela da ostane u drugom stawu dogodila se saobra}ajna nezgoda.

„Vantelesnu sam radila usputno. Snimawa i rad su bili jedi-

LEKCIJA NENADA JEZDI]A KOJU SVAKO TREBA DA ^UJE:

ni na~in da to pre`ivim. Imala sam strah od neuspeha. Ipak, nikad nisam klonula duhom. Na posledwoj vantelesnoj sam se malo i smirila, a imala sam saobra}ajnu nesre}u. Nosila sam dvojke, ali je ostala Petra“, rekla je Jelisaveta.

S drugim detetom ostala je trudna prirodnim putem, a prva tri meseca nije znala da je u drugom stawu.

„Kod mene je na kraju ispalo sve kako treba. S Bogdanom nisam znala da sam trudna tri meseca“, ispri~ala je poznata glumica.

„^ovek je stvoren da radi, da trpi i da se mu~i“

Glumac Nenad Jezdi} napunio je skoro 53 godine, a ka`e da ako smo u miru sa sobom i svojim najmilijima, obaveze nas ne mogu poremetiti. On isti~e da je potpuno sre}an jer radi posao koji voli i `ivi ba{ onako kako je to Tesla govorio.

Dramski umetnik Nenad Jezdi} svojim gluma~kim bravurama svakom liku daje poseban pe~at, poku{avaju}i da ga oboji tako da se razlikuje od onog predhodnog. Od komi~nih do dramskih uloga, Jezdi}, osvaja publiku kako u pozori{tu tako i na televiziji i filmu. Uspe{no balansira izme|u privatnog i poslovnog `ivota, rada u poqoprivredi, ali i na daskama koje `ivot zna~e.

„To je sudbina. To mora{ da prihvati{. To je na{ posao. @ivot je takav da si stal-

no u jurwavi. Ne treba roptati, nego treba sa nekom elemenatarnom relaksirano{}u, ali ne opu{teno{}u pristupiti tome“, rekao je za “Blic” Nenad Jezdi}.

Glumci su uvek u stresu, pa na pitawe koliko to uti~e na zdravqe, psihu, Jezdi} odgovara:

„Ne znam odgovor da dam. Mi `ivimo takvim `ivotom jer nismo svesni potencijalnih posledica. Ali, ako je ~ovek u miru sa sobom i sa svojim najmilijima i najneposrednijim okru`ewem, onda wemu posao i obaveze ne mogu ni{ta. Pogotovu ako ~ovek radi posao koji voli. A ja radim posao koji volim. Izuzetno ga volim. Ba{ se ose}am ispuwenim, radnosnim i sre}nim. Nedavno sam sa jednim drugarom pri~ao… Kada bi me sada neki vrhunski autoritet istine i spoznawa postavio

ispred sebe i kada bi me pitao da li sam sre}an, ja bih mu odgovorio: da.“ Jezdi} otkriva {ta su elementi wegove sre}e.

„Da se biva kadar sti}i, ute}i i na stra{no mesto postojati. U jednom trenutku sam putovao sa jednog snimawa na drugo pa sam morao da prespavam u Bawaluci, pa odatle da odem u Sloveniju, pa da se ponovo vratim u Bawaluku, pa za Beograd. I kada sam na toj posledwoj etapi u{ao u hotel, ~itao sam Tesline misli, koje su bile ispisane {to u sobama, {to u hodnicima. Jedna od wih je glasila: “^ovek je stvoren da radi, da trpi i da se mu~i. Ko tako ne ~ini mora propasti”. Ajde svi da radimo i da malo trpimo i da se mu~imo u skladu sa svojom spremno{}u. Da se prihvatimo muke prema sebi i po sebi.“

Vaterpolisti slo`ni zbog ~ega su izgubili derbi, svima na umu samo jedna stvar

Vaterpolo reprezentacija Srbije pora`ena je posle drame i peteraca u derbiju drugog kola grupe A od selekcije Italije sa 17:16.

Izvukli su se delfini sa ivice ambisa i nakon tri gola minusa u posledwa dva puta izborili peterce, gde su ipak ostali kratkih rukava.

Svesni da je pobeda bila blizu a opet bez velikog razo~arewa zbog poraza srpski igra~i su se na identi~an na~in osvrnuli na duel sa Italijom.

„Kada se sve podvu~e, mislim da smo lo{e u{li u me~ i da je moglo boqe sa igra~em vi{e. Imali smo problem i nesigurnosti. Za prvu jaku utakmicu to mo`e da se dogodi. Ni{ta ~udno. Gubili smo, izborili smo peterce ali… Turnir ide daqe, okre}emo se Rumunima i da ~ekamo protivnika u osmini finala „,rekao je Milo{ ]uk.

Strahiwa Ra{ovi} se slo`io sa iskusnijim kolegom:

„Po~eli smo sa gr~em u napadu. To nas je ko{talo zaostatka i na kraju dobrog rezultata. Imali smo i dva gola prednosti, {anse da prelomimo ali nismo uspeli. ^estitam Italijanima a mi idemo daqe. Na redu su Rumuni pa osmina finala. Ni{ta nije izgubqeno“.

VELIKAN KRADE MICI]A:

Reprezentativac Srbije ovog leta predstavqa najtra`eniju robu na evroliga{kom tr`i{u, a ~ini se da je drama oko toga gde }e nastaviti karijeru kona~no dobila epilog.

Prema saznawima portala Basketball Sphere i Eurohoops, Kraqev~anin je odlu~io da prihvati ponudu madridskog Reala, koji je spreman da na wegov ra~un po{aqe 8.500.000 evra za dvogodi{wi ugovor. Iako je u prethodnim danima bilo re~i o tome da se nekada{wji organizator igre Efesa dogovorio sa Olimpijakosom, saga je dobila jo{ jedan veleobrt. Fenerbah~e je odustao, dok Hapoelu iz Tel Aviva nije pomoglo ni to {to je Ofer Janaj bio spreman da totalno razbije kasu za dvostrukog najkorisnijeg igra~a fajnal-fora Evrolige.

Mici} je nedavno postao slobodan igra~, po{to je sa Milvoki Baksima dogovorio otkup ugovora. On }e tako inkasirati i dodatnih 2.000.000 dolara od fran{ize iz Viskonsina, podeqenih na tri godi{we rate.

Biv{i ~lan Crvene zvezde u NBA ligi proveo je dve sezone, tokom kojih je nosio dresove Oklahome, [arlota i Finiksa. Na 101 odigranoj utakmici prose~no je bele`io 6,8 poena, 1,8 skokova i 3,9 asistencija.

SKANDAL POTRESA PLANETU:

Jamal na 18. ro|endan pozvao qude niskog rasta da zabavqaju goste, sada }e zavr{iti na sudu

Xamal je pozvao osobe niskog rasta da zabavqaju i nasmeju prisutne na ro|endanu.

[panski fudbaler Lamin Jamal pro{log vikenda proslavio je svoj 18. ro|endan na Ibici. Zvezda Barselone je na proslavu pozvala saigra~e, brojne poznate li~nosti i nekoliko svetskih influensera.

Me|utim, jedna stvar posebno je privukla pa`wu mnogih. Jamal je na ulazu svima oduzeo mobilne telefone, pa nijedan snimak iz unutra{wosti vile nije dospeo u javnost. Ipak, {panski novinari preneli su vest o patuqcima koja je izazvala pravi skandal.

Xamal je navodno anga`ovao osobe niskog rasta kako bi zabavqale i zasmejavale goste na wegovoj ro|endanskoj proslavi. [pansko udru`ewe osoba s ahondroplazijom i drugim displazijama (ADEE) oglasilo se javnom osudom, tvrde}i da su na Jamalovom 18. ro|endanu na Ibici bile anga`ovane osobe niskog rasta u zabavqa~ke svrhe. Mediji navode da je wihovo prisustvo bilo iskqu~ivo zbog zabave, {to se smatra diskriminatornim. ADEE je najavilo da pokre}e pravne postupke protiv organizatora doga|aja. Jo{ uvek nije jasno da li }e Lamin Jamal ili doma}ini zabave biti tu`eni, ali dru{tveni pritisak raste, a slu~aj dobija me|unarodni odjek.

Nema tu jo{ mnogo dana

Predsednik Ko{arka{kog saveza Srbije Neboj{a ^ovi} govorio je o Evrobasketu za seniore koji }e po~eti krajem avgusta.

„Prvo da svi budu zdravi {to je za sada izvesno. Drugo okupqawe je 28. jula i moja o~ekivawa su da }e sve biti u redu, ali ni{ta ne mogu da garantujem. Selektor Pe{i} i savez to intenzivno rade. Nakon okupqawa idemo jednu po jednu utakmicu. Ja se nadam najboqem, ali ne}u da prizivam da li dolaze ovi ili oni, ali samo da budemo kompletni“, naglasio je ^ovi}.

Imao je predsednik KSS {ta da ka`e i o u~e{}u Nikole Joki}a, a ocenio je da je kontraproduktivno naga|awe ho}e li superzvezda Denvera zadu`iti

opremu dr`avnog tima.

„Mislim da to nanosi veliku {tetu, znaju}i Nikolin mentalni sklop. Treba da budemo mirni i da sa~ekamo prozivku selekto-

ra, pa }emo videti. Nema tu jo{ mnogo dana. Imamo mawe od dve nedeqe. Iskreno se nadam najboqem, Bo`e zdravqa“, zakqu~io je ^ovi}.

Siner i [vjontek slavili jo{ vi{e titule na Vimbldonu zbog dopinga, otkriveni detaqi razgovora

Nakon {to su osvojili Vimbldon, Jannik Siner i Iga [vjontek javno su progovorili o temi koja ih je mesecima pratila – doping suspenzije.

Siner je u februaru suspendovan na tri meseca zbog dva pozitivna doping testa, dok je [vjontek odradila jednomese~nu suspenziju u novembru pro{le godine, nakon {to je bila pozitivna na trimetazidin.

Italijan je otkrio i detaqe razgovora koji vodili wih dvoje nakon osvojene titule.

Ju~e smo Iga i ja pri~ali o tome i zbog toga smo slavili jo{ vi{e. „To je bilo jako te{ko vreme za oboje. Samo moj tim i najbli`i znaju kroz {ta sam prolazio. Bilo je jako stresno posledwih ~etiri-pet meseci“ otkrio je Siner u razgovoru za BBC Sport.

Siner je tvrdio da je do kontaminacije do{lo jer je wegov fizioterapeut koristio zabraweni steroid klostebol na svom prstu pre nego {to je primenio tretman na wemu.

„Ovaj slu~aj je visio nada mnom skoro godinu dana i mogao je da potraje do kraja godine. Uvek sam prihvatao odgovornost za svoj tim i znam koliko su WADA

pravila va`na za za{titu sporta. Zato sam prihvatio tromese~nu suspenziju,“ rekao je Siner ranije u izjavi koju su prenosili advokati.

Uprkos kazni, Siner je uspeo da se vrati na teren i osvoji svoj prvi trofej na Vimbldonu, pobediv{i Karlosa Alkaraza u ~etiri seta.

Poqakiwa je, pak, pozitivni test opravdala kontaminacijom lekovima, {to je potvrdila i Me|unarodna teniska agencija za integritet.

„Bio je to {ok za mene, bila sam zate~ena, cela situacija me je u~inila anksioznom. Vodila sam najte`u bitku u svom `ivotu i nadam se da }ete ostati uz mene“, priznala je [vjontek u vi-

deo obra}awu navija~ima. Ona je na Vimbldonu osvojila titulu deklasirav{i Amandu Anisimovu rezultatom 6:0, 6:0 u finalu.

Dok su wih dvoje ponovo na vrhu, deo teniske javnosti, ukqu~uju}i Nika Kirjosa, o{tro je reagovao na wihove povratke i uspehe nakon suspenzija. On smatra da je nepravedno {to su tako lako nastavili karijere.

Ipak, Siner i [vjontek na to ne obra}aju pa`wu – fokusirani su na teren i osvajawe novih trofeja. Oboje zajedno sada imaju deset osvojenih grend slemova, a ovaj Vimbldon za oboje ima dodatnu te`inu – dokaz da su mentalno ja~i posle najte`ih meseci u `ivotu.

Britanci su se uvek trudili da osporavaju dostignu}a Novaka \okovi}a i to da je najboqi teniser ikada, a sada su to kona~no priznali.

Novak \okovi} je zavr{io ovogodi{wi Vimbldon u polufinalu po{to ga je porazio Janik

Siner u tri seta, koji je kasnije i postao {ampion londonskog grend slema po prvi put.

Posle toga, BBC novinari birali su najboqeg tenisera svih vremena, takozvanog GOAT-a.

Po maltene svim parametrima koji postoje \okovi} je najboqi teniser ikada.

Ipak, Britanci su birali izme|u Novaka i dvojice nekada wegovih najve}ih rivala – Rafaela Nadala i Roxera Federera. Svaki od {est novinara je glasao za jednu od tri legende.

Me|utim, Nadala niko nije izabrao, pa su u igri ostali samo Srbin i [vajcarac.

\okovi} je izabran kao najboqi ikada sa ~etiri glasa, dok je Federer dobio dva. Britanci

Fudbaleri Partizana razo~arali su na startu sezone, te u hodu moraju da se bave problemima i ispravqaju gre{ke, ako ne `ele da ostanu bez Evrope. Crno-beli su u prvom me~u prvog kola kvalifikacija za Ligu Evrope pora`eni od AEK-a iz Larnake u gostima sa 1:0. Ne mo`e se re}i da je to iznena|uju} rezultat, daleko od toga da je to katastrofa, ali bleda igra Partizana na startu sezone ne uliva poverewe u tim koji sa klupe vodi Sr|an Blagojevi}.

Vremena za popravni ima, revan{ sa AEK-om u Beogradu je na programu 17. jula od 21 sat, ali sude}i prema prikazanom do sada, mnogo je realnije da Partizan gledamo u borbi za Ligu konferencije ove sezone.

I tokom priprema vidqivi su bili problemi u crno-belim redovima, CSKA Moskva i Dinamo Moskva su pobe|ivali Blagojevi}a i wegove izabranike sa po 3:1, a jasno je da podmla|eni tim bez velikih poja~awa ovog leta te{ko da mo`e odmah igrati na zahtevnom evropskom nivou. Pitawe je da li }e mo}i i tokom sezone, ako se drasti~no ne promene neke „stvari“.

Mogao je Partizan i ubedqivije da izgubi na Kipru, gde je bio slabija ekipa, ali je AEK propu{tao {anse, pa sada i sam strepi pred revan{ u Humskoj.

Pre svega crno-beli moraju da rade na odbrani, dva neiskusna igra~a u tandemu (Vuka{in \ur|evi} i Mateja Milovanovi}) nisu ba{ najboqe re{ewe na {toperskim pozicijama, a ni napad nije potentan kao {to je nekada bio sa na primer Saldawom ili Rikardom Gome{om.

Lepo je to {to se Partizan u te{kim vremenima kona~no okrenuo omladinskoj {koli i mladim igra~ima, koji sada imaju mnogo prostora da poka`u {ta znaju i koliko mogu, ali je isto tako potrebno da uz wih budu oni iskusniji i trenutno kvalitetniji, kako bi mogli da se uz wih razvijaju.

Bibras Natho je i daqe klasa za sve u Partizanu, {to je pohvala za wega, ali problem za tim. U poznim je igra~kim godinama, ne mo`e vi{e da nosi veliki teret na svojim le|ima i vi{e bi trebalo da bude kori{}en kao opcija sa klupe.

Neki igra~i poput Alda Kalulua deluju i daqe nespremno, od Jovana Milo{evi}a se o~ekuje da „eksplodira“ u {picu, a mnogi igra~i tek treba da se dokazuju – Janik Karabeqov, Demba Sek, Milan Vukoti}…

Partizan je na Kipru opet zavisio od golmana i to je lo{a vest (setimo se koliko je puta pro{le sezone Aleksandar Jovanovi} bio heroj), situacija u klubu, {to na terenu {to van wega i daqe nije ba{ dobra, tako da je veliki posao i pred upravom, ali i pred Blagojevi}em i wegovim momcima, koji u datim okolnostima i u okviru trenutnih mogu}nosti moraju da rade najboqe {to znaju i umeju.

„zgazili“ PS@ u prvom

Fudbaleri ^elsija postali su {ampioni sveta pobediv{i PS@ u finalu Svetskog prvenstva za klubove u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama rezultatom 3:0. Londonski tim je do pobede nad aktuelnim prvakom Evrope do{ao golovima Kola Palmera u u 22. i 30. minutu, kao i pogotkom @oaa Pedra u 43. minutu. PS@ je u 84. minutu ostao sa igra~em mawe, po{to je direktan crveni karton dobio @oao Neve{. ^elsi je ove sezone pored titule svetskog prvaka osvojio i trofej u Ligi konferencija. Ovo je londonskoj ekipi drugi trofej svetskog prvaka, nakon slavqa iz 2021. godine.

Turnir u SAD prvi je na kojem su u~estvovale 32 ekipe, a finalnom me~u je pored predsednika Me|unarodne fudbalske federacije (Fifa) \anija Infantina prisustvovao i ameri~ki predsednik Donald Tramp.

Finale je organizovano u duhu Superboula (NFL), uz nastupe brojnih muzi~kih zvezda, poput Robija Vilijamsa, Laure Pauzini i Xeja Balvina.

^elsi je osvajawem titule zaradio 35 miliona evra, dok PS@-u pripada nov~ana nagrada od 27,1 milion evra.

Zvezda mora hitno da reaguje, u suprotnom }e biti kasno

Fudbalski klub Crvena zvezda okon~ao je proteklu sezonu osvajawem oba doma}a trofeja - titule {ampiona Srbije i pre po~etka plej-ofa, Kupa Srbije pobedom nad Vojvodinom 3:0, a nakon sasvim solidnih nastupa i u Ligi {ampiona (zabele`ene dve pobede ([tutgart, Jang Bojs) uz jo{ tri utakmice u kojima su crveno-beli i te kako mogli do boqeg rezultata od poraza (Milan, Benfika, PSV), navija~i su se sa pravom ponadali da bi naredne sezone izabranici Vladana Milojevi}a mogli da naprave iskorak.

Zvezda je utakmicom protiv Pu{ka{ akademije okon~ala pripreme, pa je idealan trenutak da sumiramo utiske o vi|enom i analiziramo {ta su crveno-beli dobili, a sa kakvim problemima }e Milojevi} morati da se suo~i {to pre kako kona~ne borbe za plasman u elitu ne bi do~ekao nespreman?

Tim sa Marakane je tokom priprema odigrao {est me~eva – Sutjeska je savladana 5:0, Zenit je pobedio Zvezdu 3:0, Amsteten je savladan 2:0, potom je usledio remi sa Blau Vajsom iz Linca, 2:2, Hartberg „ispra}en“ sa ~etiri gola u mre`i, a protiv Pu{ka{ akademije odigrali su nere{eno, 1:1..

Na prvi pogled, pred Milojevi}em su slatke muke – Omri

Glazer je jo{ uvek tu, stigao je i Brazilac Mateus… Ali, ni Izraelac ni Ju`noamerikanac nisu odu{evili. I dok za Mateusa mo`e da postoji opravdawe da je tek stigao u klub i da }e mu biti potrebno odre|eno vreme da se aklimatizuje i nau~i da igra sa posledwom linijom, Glazer je nastavio tamo gde je stao pro{le sezone – sa kiksevima. Gol protiv Hartberga za 1:1, kada je ne preterano jak udarac u bli`i ugao, koji je morao da odbrani, o~ajno zahvatio i loptu maltene pogurao ka mre`i, pokazuje da

„bubice“ od pro{le sezone nisu nestale, a ne bi trebalo zanemariti ni to da jednim okom sigurno prati de{avawa u rodnoj zemqi, te je te{ko verovati da je mislima 100 procenata u Beogradu.

Tu je jo{ i Ivan Gute{a, koji bi ove sezone trebalo da ima epizodnu ulogu i da {ansu dobija sa klupe. Defanzivna ~etvorka bi trebalo da je „zacementirana“ –levo }e igrati Nair Tiknizjan, desno Seol, dok }e {toperski tandem ~initi Milo{ Veqkovi} i Rodrigao. Isto kao i u slu~aju Mateusa, Veqkovi}u, Tiknizjanu i Rodrigau }e biti potrebno da se naviknu na novi klub, dok }e i Seol imati ~ak ~etvoricu novih saigra~a u zadwoj liniji. Veliki broj primqenih golova ({est) na pet utakmica jeste za opomenu, ali je dobra stvar za Zvezdu to {to }e pred me~eve u borbi za Ligu {ampiona imati dodatne dve nedeqe, usled lakog zadatka u drugom kolu kvalifikacija (Vikingur sa Farskih Ostrva ili Linkoln Red Imps sa Gibraltara).

U veznom redu i napadu dosta toga je poznato – Mirko Ivani}, Timi Maks El{nik i Rade Kruni} su „zakucani“ u sredini, [erif Endiaje u srcu napada, {to nas dovodi do verovatno najve}eg

problema – tj. dva – sa kojima se Zvezda susre}e. Veliki deo Milojevi}evih takti~kih zamisli zasniva se na igri krila, a koliko su takvi fudbaleri bitni najboqe se videlo na Zvezdinom gostovawu Man~ester sitiju pro{le sezone kada je Osman Bukari dao gol, te me~u protiv [tutgarta i pogocima Silasa i Nemawe Radowi}a. Upravo ta „boqka“, tj nedostatak probojnosti po pre svega desnom boku, bio je najve}i problem za Zvezdu tokom utakmice protiv Pu{ka{ akademije. Jednostavno, Seolu nije imao ko da pomogne, napadi po toj strani bili su „odse~eni“…

Trenutno, Milojevi} na raspolagawu ima oporavqenog pa povre|enog Pitera Olawinku, ka`wavanog Nemawu Radowi}a, neubedqivog Felisija Milsona, dok izvorno desno krilo ne postoji.

Ova trojka bi trebalo da bude dovoqna za prvog rivala, verovatno i za drugog, ali je (pre svega) pozicija desnog krila, uz eventualno zadweg veznog igra~a defanzivnijih karakteristika od Krun}a, od kqu~ne va`nosti za Milojevi}a.

U suprotnom, crveno-beli }e imati ozbiqnih problema kad bude najva`nije.

THURSDAY l ^ETVRTAK 17. 7. 2025.

NAVIJA^I U REGIONU:

Hajduk prvi, Zvezda tre}a, Partizan tek osmi

Vode}i srpski klubovi po prose~nom broju gledalaca nalaze se iza najboqih hrvatskih timova, a pribli`no isto kao kom{ije iz Bosne i Hercegovine.

Specijalizovani portal Transfermarkt, neposredno pred po~etak nove fudbalske sezone 2025/2026, objavio je me|unarodnu rang listu klubova po pose}enosti na stadionima, bukvalno od prvog do posledweg tima na

bova iz Srbije, kao i regiona, nalazi se blizu samog za~eqa ove rang lista.

Izdovojili smo one sa najve}om i najmawom pose}enosti tokom protekle sezone.

Prema toj listi fudbalski klub iz regiona sa prose~no najve}oj podr{kom tokom sezone 2024/2025 bio je Hajduk iz Splita. Ekipa koju je trenirao italijan \enaro Gatuzo, novi selektor Azura, nije uspela da osvoji {am-

svetu, od onih sa prose~no preko 50.000 gledalaca tokom sezone do onih sa svega par desetina navija~a po utakmici.

Na `alost, veliki broj klu-

pionat Hrvatske iako je imala ubedqivo najve}u podr{ku tokom sezone. Na Poqudu je u proseku bilo 22.028 gledalaca.

To je odli~an prosek za re-

gion, Hajduk je bio gotovo duplo gledaniji od drugog kluba sa ove liste, zagreba~kog Dinama (11.593), ali je u evropskim okvirima daleko ispod timova iz Liga petice, pa i iz drugih svetskih liga, tako da Spli}ani na ukupnoj rang-listi zauzimaju tek 147. mesto na planeti.

Na toj listi klub sa Maksimira se nalazi na 317. mestu.

Crvena zvezda je prva u Srbiji, a tre}a u regionu, sa prosekom od 9.863 gledaoca po me~u na stadionu „Rajko Miti}“.

To je prvi put jo{ od sezone 2008/2009 da je Zvezda na beogradskoj „Marakani“ imala mawi prosek od 10.000 gledalaca po me~u u Superligi Srbije.

Pore|ewa radi, to je veliki pad u odnosu na sezonu ranije 2023-2024 kada je na stadionu „Rajko Miti}“ u proseku bilo 14.207 gledalaca, a daleko mawe od recimo sezone 2011/12. Tada je fudbalere u crveno-belim dresovima u proseku bodrilo 21.228 navija~a po utakmici.

Za{to je tako, svi znamo, tek pro{losezonski prosek od samo 9.863 gledalaca po me~u doneo je Zvezdi skromno 359. mesto na svetskoj rang-listi.

[ta tek re}i za Partizan?

Prosek od 4.306 gledalaca na stadionu u Humskoj doneo je crno-belima drugi mesto u Srbiji,

Navija~i: River Plejt

Znali smo to i ranije, tek statistika potvr|uje da su srpski klubovi, odnosno Superliga Srbije, me|u najmawe gledanim na planeti.

Neposredno pred po~etak nove fudbalske sezone 2025/2026, specijalizovani portal Transfermarkt objavio je mega statistiku o najpose}enijim stadionima na planeti u prethodnoj sezoni.

Od najja~ih i najbogatijih evropskih liga, do najmawih i najsiroma{nijih na svetu. Transfermarkt je objavio me|unarodnu rang listu klubova po prose~noj pose}enosti na stadionima (kao doma}ini) u nacionalnim {ampionatima, bukvalno od prvog do posledweg tima na svetu, od onih sa prose~no preko 50.000 gledalaca do onih sa svega par desetina navija~a po utakmici. Naravno, statitika ne govori sve, ali mo`e da poka`e mnogo.

Treba re}i da u Argentini sezona traje od januara do decembra, ne kao u Evropi od jula/avgusta do maja/juna. Prema toj listi fudbalski klub sa

prose~no najve}oj podr{kom tokom sezone 2024/2025 je argentinski velikan River Plejt.

Wegovim utakmicama na kultnom stadionu Monumental u proseku je prisustvovalo 84.782 gledaoca.

To je fantasti~na brojka ako se zna da je kapacitet ovog stadiona u aveniji Figeroa Alkorta u Buenos Ajresu ta~no – 85.018 mesta.

Drugo i tre}e mesto zauzimaju nema~ki giganti Borusija Dortmund i Bajern Minhen. Na Vestfalenu je u proseku bilo 81.365 navija~a, na Alijanc areni 75.000 gledalaca.

Iako je argentinski velikan na prvom, mestu u Top 20 na svetu je jo{ samo jedan ju`noameri~ki klub i to brazilski Flamengo na tek 19. poziciji.

U Top 20 najvi{e je klubova iz Engleske (5), slede timovi iz Nema~ke (4), Italije (3), [panije (2) i po jedan iz Argentine, Francuske, [kotske, Portugala, Brazila i Holandije.

Treba dodati da je Barselona zbog renovirawa stadionu Kamp Nou utakmice igrala na olimpijskom stadionu Mon`u-

PADA

14.000.000 evra!

Andrija Maksimovi} je pred potpisom za Lajpcig i prema saznawima Sport kluba vr{e se posledwe radwe pred najve}i transfer u istoriji Crvene zvezde. Prakti~no je sve zavr{eno oko prodaje.

Lajpcig }e platiti Maksimovi}a 14 miliona evra, a srpski klub }e imati i deset odsto od narednog transfera.

Lajpcig je od starta bio najkonkretniji u vezi dovo|eja Maksimovi}a i u tom nema~kom klubu prelomili su da je vredan jakog ulagawa.

Crvena zvezda ne}e dobiti 20 miliona evra, o ~emu je govorio generalni direktor Zvezdan Terzi}, jer je i on shvatio da je to neralna suma.

Ipak, ne mogu da budu nezadovoqni na Marakani, jer }e realizovati rekordan transfer i dobro popuniti kasu.

ali tek osmo u regionu, a ukupno 553. na svetu.

Gledano u pore|ewu na region, ispred Partizana su i dva gradska rivala iz Bosne i Hercegovine, @eqezni~ar (8.376) i Sarajevo (6.613), kao i jo{ dva hrvatska kluba, Osijek (5.739) i novi {ampion Rijeka (5.375).

U Top 10 jo{ se nalaze slovena~ki Maribor (3.735) i jo{ jedan hrvatski tim, Istra iz

Pule (3.193).

Gledaju}i ostale lige u regionu prose~no najvi{e navija~a kod Makedonaca imao je Vardar iz Skopqa (1.959 po me~u) ispred novog {ampiona [kendije iz Tetova (1.855), dok su u Crnoj Gori svi klubovi imali mawe od hiqadu navija~a po utakmici. Najvi{e su imali Budu}nost iz Podgorice (697) i Sutjeska iz Nik{i}a (678).

ik i zato je zauzela tek 34. mesto na svetu (45.953), a da }e u novoj sezoni verovatno biti na prvom, jer je najavqeno da }e kultni stadion Katalonaca posle renovirawa imati kapacitet 105.000 mesta.

Srpski klubovi nisu ni blizu najboqih svetskih timova kada je prose~an broj gledalaca u pitawu. Zvezda je tek 359, a Partizan slabiji za gotovo 200 meta i nalazi se na poziciji broj 553. na svetu.