Srpski glas 3. jul

Vidovdanska

akademija

Srpske {kole ”Vuk Karaxi}” iz Melburna

TRADICIJA U SRCU I DU[I

Australija: u Broj zatvorenika u Australiji dostigao rekord svih vremena u Testiran softver za zabranu dru{tvenih mre`a tinejxerima

Tema nedeqe:

PROTESTI I BLOKADE PROTIV VLASTI [IROM SRBIJE Ko je pobedio na Vidovdan u Beogradu?

Riznica: Ko je srpski seqak sa najpoznatije fotografije iz Prvog svetskog rata?

Putopis: RETKA POJAVA ”VRA]A @IVOT”: Spektakularni prizori iz srca Australije

Zdravqe: u Geromedicinakako ostati zdrav do smrti? u Brojne bolesti nastaju kao posledica usamqenosti

Strana 12

Strana 20

Strana 27

Strana

Strane 14, 16 i 17

”CIKLONSKA BOMBA”

POGODILA NOVI JU@NI VELS:

Stanovnicima uz obalu nare|eno

da napuste domove

“Ciklonska bomba” pogodila je najmnogoqudniju australijsku saveznu dr`avu Novi Ju`ni Vels obilnim ki{ama i jakim vetrovima, prisiqavaju}i aviokompanije da otka`u doma}e letove i izazivaju}i upozorewa na evakuaciju u obalnim podru~jima.

Vlasti su upozorile da bi delovi Novog Ju`nog Velsa mogli o~ekivati pogor{awe vremenskih prilika, s prognoziranih do 250 milimetara ki{e i vetrovima brzine do 125 kilometara na sat.

Stanovnicima koji `ive u podru~jima osetqivim na obalnu eroziju nalo`eno je da napuste svoje domove, a upozorewa na mawe poplave su tako|e na snazi za nekoliko zajednica du` severne obale dr`ave.

OTKAZANI LETOVI

Aviokompanija Qantas Airways otkazala je najmawe 11 doma}ih letova, a Virgin Australia 12, prema podacima sa web stranice aerodroma u Sidneju. Vremenske nepogode nisu uticale na me|unarodni vazdu{ni saobra}aj.

„Neke usluge u mre`i Virgin Australia pogo|ene su nepovoqnim vremenskim uslovima u Sidneju i Newcastleu“, rekao je portparol te aviokompanije.

Australijski meteorolo{ki zavod saop{tio je da je „ciklonska bomba“ sistem niskog pritiska koji se brzo formirao i izazvao zna~ajan pad pritiska u kratkom vremenskom periodu.

O~ekuje se da }e se „bombogeneza“ polako pomeriti s kopna u Tasmanijsko more i kona~no smiriti, saop{tio je zavod.

Vremenski uslovi „nastavi}e se smirivati do petka, a do kraja nedeqe na isto~noj obali }e ostati samo vrlo slabi, izolovani pquskovi“.

CIA u problemu, ne mo`e da na|e strane dou{nike

Centralna obave{tajna agencija (CIA) bori se sa pote{ko}ama u regrutovawu stranih dou{nika a „potrebno joj je vi{e {pijuna“, pi{e „Va{ington post“, pozivaju}i se na sada{we i biv{e obave{tajne zvani~nike.

Glavni me|u problemima koje su izvori naveli je globalno {irewe sistema javnog nadzora i napredak u prepoznavawu lica, {to operativcima ote`ava da izbegnu razotkrivawe.

Zamenik direktora CIA-e Majkl Elis priznao je problem u nedavnom intervjuu , rekav{i da iako „neki od alata i tehnika iz 1960-ih ili 70-ih mo`da i danas funkcioni{u, mnoge od wih je potrebno a`urirati i osve`iti“.

Drugi zvani~nici su ukazali na pro{le neuspehe ukqu~uju}i agresivno regrutovawe kineskih zvani~nika od strane agencije po~etkom 2000-ih. Pekin{ke snage bezbednosti su kasnije razbile tu mre`u, navodno zatvoriv{i i pogubiv{i do dvadesetak qudi iz CIA, navodi ameri~ki list.

Pandemija koronavirusa je tako|e ometala operacije jer je poremetila sastanke licem u lice sa

TOPLOTNI TALAS KOSI EVROPU:

dou{nicima zbog zakqu~avawa i ograni~ewa putovawa. Trenutni plan ameri~kog predsednika Donalda Trampa da zatvori 10 ambasada i 17 konzulata kao deo smawewa buxeta tako|e preti da dodatno smawi uticaj CIA-e na globalnom nivou. U nastojawu da privu~e prebege, CIA je proizvela ono {to izve{taji opisuju kao video snimke „holivudskog kvaliteta“ usmerene na rusku i kinesku publiku, koji su distribuirani putem dru{tvenih mre`a.

u vi{e dr`ava, nau~nici izdali veliko upozorewe

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Ekstremne vru}ine pogodile su ju`nu Evropu, s temperaturom koja je dostigla rekordnih 46,6 stepeni Celzijusa u Portugalu i izazvala vanredna upozorewa {irom kontinenta

Gotovo cela teritorija Francuske stavqena je u stawe pripravnosti, dok vlasti u Italiji, Portugalu, Gr~koj i Turskoj izdaju zdravstvena upozorewa i aktiviraju slu`be za vanredne situacije, preneo je Gardijan.

U Portugalu je izmereno 46,6 stepeni u mestu Mora, {to bi mogao da bude novi nacionalni rekord za jun, navele su meteorolo{ke slu`be.

U [paniji je junski temperaturni rekord oboren u El Granadu, u provinciji Uelva, dok je meteorolo{ka agencija „Aemet” zabele`ila najtopliji 29. jun u istoriji merewa. Francuska meteorolo{ka slu`ba Meteo-France stavila je 88 odsto administrativnih regiona pod naranxasto upozorewe, drugi najvi{i stepen, dok su vlasti zatvorile oko 200 {kola. [esnaest departmana je u crvenom stawu uzbune zbog toplotnog talasa za utorak, a 68 ostaje u naranxastom stawu uzbune, sa temperaturama koje bi lokalno mogle da pre|u 40 stepeni.

ZATVORENO 1.350 [KOLA

Skoro 1.350 javnih {kola, od 45.000, bi}e danas delimi~no ili potpuno zatvoreno, navelo je resorno ministarstvo. Prvi veliki {umski po`ar u sezoni izbio je u jugozapadnoj Francuskoj, zahvativ{i 400 hektara i primorav{i vi{e od 100 qudi na evakuaciju.

U Italiji je u nedequ 21 od 27 ve}ih gradova bio pod crvenim upozorewem. U Toskani su bolni~ki prijemi porasli za 20 odsto, a gra|anima je savetovano da izbegavaju izlazak izme|u 11 i 18 ~asova.

EVAKUISANO VI[E

OD 50.000 QUDI Turska je evakuisala vi{e od 50.000 qudi zbog {umskih po`ara, dok su u Nema~koj i Velikoj Britaniji tako|e izdata upozorewa na visoku temperaturu i pove}an rizik od po`ara.

Generalni sekretar UN Antonio Gutere{ rekao je na konferenciji u Seviqi da „ekstremne vru}ine vi{e nisu retkost, ve} nova normala”. Klimatolozi isti~u da toplotne kupole - atmosferski sistemi visokog pritiska koji

zarobqavaju vru} vazduh, zajedno s globalnim zagrevawem poja~avaju intenzitet i trajawe toplotnih talasa. Zdravstveni stru~waci upozoravaju da su starije osobe, hroni~ni bolesnici i oni koji rade na otvorenom posebno ugro`eni.

U urbanim sredinama kao {to je London, efekat toplotnih ostrva dodatno pogor{ava situaciju. Me|unarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saop{tila je da su wihovi timovi aktivni u Turskoj, Gr~koj, Norve{koj i drugim pogo|enim zemqama, gde dele vodu i pru`aju pomo} ugro`enim stanovnicima.

NAU^NICI UPOZORAVAJU Nau~nici upozoravaju da }e, ukoliko se emisije gasova staklene ba{te ne smawe, smrtnost izazvana vru}inama u Evropi do kraja veka rasti, s procenama od 8.000 do 80.000 dodatnih smrtnih slu~ajeva godi{we. Gutere{ je pozvao zemqe da hitno preduzmu klimatske mere. - Planeta postaje sve toplija i opasnija. Nijedna zemqa nije imuna - upozorio je on.

SKANDAL U NORVE[KOJ:

Hiqade qudi obave{teno da su osvojili velike dobitke na lutriji - gre{kom

Hiqade Norve`ana pomislile su da su postali milioneri nakon {to ih je nacionalna uprava za igre na sre}u obavestila da su osvojili zavidne sume na lutriji Euroxekpot, da bi se ispostavilo da je u pitawu gre{ka.

Norve{ka uprava za igre na sre}u, Norsk Tiping, saop{tila je da je vi{e hiqada qudi koji su dobili nagrade na toj lutriji, pogre{no obave{teno o osvojenim iznosima, preneo je BBC.

Ova slu`ba nije `elela da navede ta~an broj onih koji su na ovaj na~in pogo|eni, a izvr{na direktorka Towe Sagstuen se izvinila o{te}enima i podnela ostavku dan posle incidenta.

Kako je navedeno iz ove slu`be, gre{ka u konverziji evrocenti u norve{ke krune dovela je do toga da iznosi dobitaka budu „preterano visoki”.

Iznos je bio pomno`en sa 100, umesto da bude podeqen tom cifrom, preneli su lokalni mediji.

Norsk Tiping dobija nov~ane iznose nagrada od Nema~ke u evrima, a zatim ih pretvara u norve{ke krune, naveo je BBC.

Kako je saop{teno iz kompanije, nijedan neta~an iznos nije ispla}en.

- Stra{no mi je `ao {to smo razo~arali toliko qudi, i ja razumem da su oni quti na nas - navela je u saop{tewu direktorka Sagstuen, dodaju}i da su kritike opravdane .

Ona je dodala da joj je nekoliko qudi poslalo poruke u kojima su rekli da su ve} isplanirali odmor, renovirawe ku}e ili kupovinu stana novcem za koji su mislili da su ga osvojili na lotou.

Pobuna ma{ina i ve{ta~ka inteligencija koja u~i da la`e – stru~waci uznemireni

Najnapredniji modeli ve{ta~ke inteligencije na svetu pokazuju zabriwavaju}a nova pona{awa – la`u, spletkare, pa ~ak i prete svojim tvorcima kako bi ostvarili svoje ciqeve. U jednom posebno uznemiruju}em primeru, pod pretwom da bude iskqu~en, najnovija tvorevina kompanije „Antropik“ Klod 4, uzvratila je ucenom in`ewera i zapretila da }e otkriti vanbra~nu aferu.

U me|uvremenu, model o1 kompanije OpenAI, tvorac ChatGPT-a, poku{ao je da sam sebe preuzme na spoqne servere, a zatim je to negirao kada je uhva}en na delu.

Ovi doga|aji ukazuju na trezvenu stvarnost: vi{e od dve godine nakon {to je ChatGPT uzdrmao svet, istra`iva~i ve{ta~ke inteligencije i daqe ne razumeju u potpunosti kako wihove tvorevine funkcioni{u.

Ipak, trka za razvoj sve mo}nijih modela nastavqa se strahovitom brzinom.

Ovakvo obmawuju}e pona{awe povezuje se sa pojavom modela „rasu|ivawa“ – sistema koji re{avaju probleme korak po korak, umesto da odmah daju odgovor.

Prema re~ima profesora Simona Goldstina sa Univerziteta u Hongkongu, noviji modeli posebno su skloni ovakvim uznemiruju}im ispadima.

„OpenAI je bio prvi veliki model kod kojeg smo videli ovakvo pona{awe“, objasnio je Marius Hoban, direktor „Apollo Research”, firme specijalizovane za testirawe glavnih sistema VI.

Ovi modeli ponekad simuliraju „usagla{enost“ – deluju kao da slede uputstva, dok u tajnosti imaju druga~ije ciqeve.

Za sada se ovakvo obmawuju}e pona{awe pojavquje samo kada istra`iva~i namerno testiraju modele u ekstremnim scenarijima.

Ali, kako upozorava Majkl ^en iz organizacije METR koja se bavi procenom VI sistema, „otvoreno je pitawe da li }e budu}i, sposobniji modeli imati sklonost ka iskrenosti ili obmani.“

Zabriwavaju}e pona{awe daleko prevazilazi uobi~ajene „halucinacije“ ili gre{ke koje pravi VI. Hoban insistira da, uprkos stalnom testirawu od strane korisnika, „ono {to posmatramo je stvarna pojava. Ne izmi{qamo ni{ta.“

Korisnici prijavquju da im modeli „la`u i izmi{qaju dokaze“, ka`e suosniva~ kompanije „Apollo Research”

Negativan prirodni prira{taj - skoro 38.000 vi{e umrlih nego ro|enih u pro{loj godini

U Srbiji je pro{le godine ro|eno 60.845 beba, a umrlo je 98. 230 qudi, {to zna~i da je zabele`en negativan prirodni prira{taj od 37.385 stanovnika, objavio je Republi~ki zavod za statistiku. Broj `ivoro|enih mawi je za 207, dok je broj umrlih ve}i za 1.149 u odnosu na prethodnu godinu.

Procewen broj stanovnika Srbije u 2024. godini iznosi 6.586.476, pokazuju podaci RZS-a. Od 2015. do 2024. godine, samo na osnovu prirodnog prira{taja, broj stanovnika smawen je za 437.205.

Stopa prirodnog prira{taja bila je negativna i iznosila je -5,7 promila, {to je za 0,3 promila vi{e nego 2023. godine. Najni`u negativnu stopu prirodnog prira{taja imao je Beogradski region (-2,5 promila), dok je najvi{i pad zabele`en u regionu Ju`ne i Isto~ne Srbije (-8,1 promila).

Od ukupno 174 grada i op{tina, samo u {est je zabele`ena pozitivna stopa prirodnog prira{taja: Tutinu, Novom Pazaru, Sjenici, Zvezdari, Novom Sadu i Panteleju, {to je za dve mawe nego pro{le godine.

Najvi{e ro|enih, 18.323, bilo je u starosnoj grupi `ena od 30 do 34 godine. Prose~na starost `ena pri ro|ewu deteta iznosi 30,5 godina, a pri ro|ewu prvog deteta 29,1 godinu. U gradskim naseqima taj prosek je 31,3 godine, dok je u ostalim naseqima 28,9 godina.

@ivoro|enih u gradskim sredinama bilo je 65,8 odsto, a u ostalim naseqima 34,2 odsto. Stopa ukupnog fertiliteta (broj `ivoro|ene dece po `eni) za 2023. godinu iznosila je 1,63, {to je malo vi{e nego prethodne godine. Najve}i fertilitet zabele`en je u [umadiji i Zapadnoj Srbiji (1,67) i Vojvodini (1,66), dok je najni`i u Beogradskom regionu (1,58) i Ju`noj i Isto~noj Srbiji (1,59).

Prema redu ro|ewa, u 2024. godini smawen je broj prvoro|ene dece za 235, drugoro|ene za 165, i tre}ero|ene za 22. S druge strane, pove}an je broj ~etvrtoro|ene dece za 67 i petoro|ene i vi{e za 145. Lane je registrovano 98.230

umrlih, od kojih je 48.675 mu{karaca i 49.555 `ena. Prose~na starost umrlih bila je 75,4 godine, a najvi{e smrtnih slu~ajeva bilo je u starosnom intervalu od 75 do 84 godine. Broj nasilnih smrtnih slu~ajeva pove}an je za 153 u odnosu na prethodnu godinu i iznosio je 2.488. Samoubistava je bilo 702, {to je 34 vi{e nego 2023, dok je broj ubistava smawen za 38 i iznosio je 55. Vode}i uzrok smrti kod oba pola su bolesti sistema krvotoka, od kojih je umrlo 46.289 osoba, {to ~ini 47,1 odsto ukupnog broja umrlih. Tumori su drugi uzrok sa 21.161 umrlim, a bolesti sistema za disawe tre}i sa 6.036 umrlih.

Dubai }e pobediti saobra}ajne

gu`ve lansirawem vazdu{nih taksija 2026. godine

Prvi probni let potpuno elektri~nog vazdu{nog taksija u Emiratima izveden je u toku ove nedeqe najavquju}i po~etak komercijalne usluge u ve} 2026. godine. „@elimo da promenimo na~in na koji qudi putuju,“ rekao generalni direktor kompanije koja se bavi proizvodwom elektri~nih letelica.

Putovawe od Me|unarodnog aerodroma u Dubaiju (DXB) do Palm Xumeire vazdu{nim taksijem traja}e oko 12 minuta, umesto 45 minuta kolima, prema procenama kompanije „Joby Aviation”

Iako je dugoro~ni ciq da usluga bude dostupna svima, po~etne cene }e verovatno biti prilago|ene bogatijim korisnicima: „Kao i kod svake nove

tehnologije, prve faze su obi~no skupqe,” istakao je Entoni Kuri, generalni direktor kompanije. Probni let je odr`an na izolovanoj lokaciji u pustiwi jugoisto~no od centra Dubaija i osmi{qen je da simulira tipi~nu vo`wu lete}im taksijem. Na sve~anosti kojoj su prisustvovali visoki dr`avni zvani~nici, saobra}ajni stru~waci i predstavnici kompanije, eksperimentalni avion je izveo vertikalno poletawe, preleteo nekoliko kilometara i vratio se na istu lokaciju vertikalnim sletawem.

Joby je dobio ekskluzivna prava za upravqawe vazdu{nim taksijima u Dubaiju na period od {est godina. Model vazdu{nog taksija, koji je potpuno elektri~an, mo`e da leti do 160 kilometara brzinom od 320 kilometara na ~as, uz nultu emisiju {tetnih gasova i tiho funkcionisawe prilago|eno urbanim sredinama.

Lete}i taksi }e leteti po gradu, blizu stambenih naseqa, i nadamo se da ga qudi skoro ne}e ni primetiti”, istakli su predstavnici kompanije. Kompanija planira da pokrene uslugu sa ~etiri stanice sme{tene na Me|unarodnom aerodromu u Dubaiju, Palm Xumeiri, u centru Dubaija i Dubai Marini.

„U avijaciji ovakve transformacije se de{avaju veoma retko”,ocenip je Didije Papadopulos, predsednik proizvodwe i dodao da „ovo je veliki iskorak ka budu}nosti. Bi}e uzbudqivo kada i vi u jednom trenutku budete deo toga.”

PROTESTI I BLOKADE PROTIV VLASTI [IROM SRBIJE:

Ko je pobedio na Vidovdan u Beogradu?

Dva skupa odr`ana su u Beogradu na Vidovdan, „Studenti u blokadi” organizovali su skup na Slaviji, vlast je organizovala „kwi`evno ve~e” ispred Narodne skup{tine. Nakon zavr{etka skupa na Slaviji do{lo je do nereda i hap{ewa. Profesor Fakulteta politi~kih nauka Neboj{a Vladisavqevi} ka`e da studenti nisu izgubili na Vidovdan. Sa druge strane, nau~ni saradnik Instituta za politi~ke studije Aleksandar Luki}, obja{wava da je vlast na Vidovdan pobedila.

„Imate zeleno svetlo” – bila je poruka „Studenata u blokadi” gra|anima posle protesta na Vidovdan. Vlast je tu poruku na skupu protuma~ila kao poziv na nasiqe i gra|anski rat, dok je studenti tuma~e kao poziv na gra|ansku neposlu{nost.

Po~elo je i postavqawe barikada u Beogradu i drugim gradovima.

Pobedu je posle Vidovdana dobila vlast, smatra nau~ni saradnik Instituta za politi~ke studije Aleksandar Luki}, jer kako ka`e, dobija poene tokom „politi~ke utakmice”. Smatra da je trenutno nere{eno.

„Bilo je tri puta mawe u~esnika u odnosu na 15. mart”, nagla{ava Luki} i dodaje da nije bilo naboja koji je postojao tada sa namerom da se promeni vlast.

Ipak, ka`e da je i daqe je u pitawu veliki broj, ali i da je pitawe koliko }e onih koji protestuju biti sutra, ili do septembra.

Profesor Fakulteta poli-

ti~kih nauka Neboj{a Vladisavqevi} ka`e da studenti nisu izgubili na Vidovdan, nagla{avaju}i da je ovo bio jedan od najve}ih protesta u Beogradu ikada. Naglasio je da je suprotno brojci MUP-a koji je izbrojao 36.000 u~esnika, „Arhiv javnih skupova” izbrojao 140 hiqada qudi. Ocewuje da je MUP stvaran broj u~esnika podelio sa tri i tako predstavio brojke. Vladisavqevi} nagla{ava i da je protest 28. juna bio ~etvrti protest u proteklih sedam meseci sa vi{e od 100.000 u~esnika. Smatra da entuzijazam ne opada ve} raste.

„Smisao protesta jeste nenasiqe, nenasilan protest i primoravawe vlasti postepeno, korak po korak, na raspisivawe vanrednih skup{tinskih izbora”, tvrdi Vladisavqevi}.

IZAZVAWE NASIQA

Nasiqe na Vidovdan je najavqivano, podse}aju i Vladislavqevi} i Luki}.

Profesor Vladisavqevi}

VU^I] O BLOKADAMA SAOBRA]AJNICA: Dr`ava je uradila svoj posao i ima

snage da obezbedi red i poredak

Imao sam veoma va`an sastanak sa {panskim premijerom Pedrom San~ezom, kome sam zahvalio na podr{ci teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, rekao je predsednik Srbije u obra}awu novinarima iz Seviqe. Govore}i o sino}wim barikadama {irom Srbije, Vu~i} je rekao da qudi ne treba da brinu i da dr`ava ima snage da obezbedi red i poredak.

VU^I] PO POVRATKU IZ [PANIJE U POSETI MUP-U Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} posetio je po povratku iz Seviqe Ministarstvo unutra{wih poslova.

„Stigao iz [panije. U poseti Ministarstvu unutra{wih poslova, koje podnosi ogroman teret u borbi protiv huliganizma i terorizma u Srbiji”, naveo je Vu~i} u na Instagram nalogu „buducnostsrbijeav”.

On je objavio i fotografiju sa sastanka sa predstavnicima MUP-a, kojem je prisustvovao i resorni ministar Ivica Da~i}.

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

lazi troje studenata, a da ostali prisutni qudi, nemaju veze sa studentima ve} da su primorani da tamo do|u.

ZELENO SVETLO

ka`e da su nasiqe izvr{ili oni koji su ga najavqivali.

„Vlast je najavqivala nasiqe danima pre protesta, najvi{e dr`avni funkcioneri, od predsednika Republike, preko predsednice Narodne skup{tine, ministara, a da ne govorimo o re`imskim medijima”, rekao je gost Oka, dodav{i da je policija tukla mirne demonstrante.

Nau~ni saradnik Instituta za politi~ke studije Luki} ka`e da su to ipak bili demonstranti koji su ostali posle zavr{enog skupa, i izazvali nasiqe.

Luki} nagla{ava da je ultimatum koji su saop{tili studenti, da se Pionirski park napusti, bio vrsta nasiqa.

„Taj kamp u Pionirskom parku, takozvani ]acilend, zapravo mnogo smeta ovoj drugoj strani zbog tog zauzimawa prostora. To je prostor koji su zapravo oni hteli da zauzmu i da tamo naprave svoj kamp”, tvrdi Luki}.

U vezi sa situacijom u Pionirskom parku, profesor Vladisavqevi} tvrdi da se u wemu na-

Poruka studenata u~esnicima protesta na Slaviji da „imaju zeleno svetlo”, posle kojeg su postavqene barikade u vi{e gradova, Vladisavqevi} tuma~i kao ~in studenata koji poziva na gra|ansku neposlu{nost i jer su stavqeni u situaciju u kojoj nemaju mnogo izbora.

„U demokratskoj zemqi imate slobodne i po{tene izbore, imate slobodne medije, informisane gra|ane, vlast deluje u okviru ustava i zakona”, ka`e profesor Vladisavqevi} ocewuju}i da gra|ani ne `ive u takvoj zemqi celu deceniju.

Smatra da je zato gra|anska neposlu{nost opcija koja bi ukazala gra|anima na politi~ka de{avawa. Naglasio je da je policija hapsila u~esnike koji su mirno protetvovali i blokirali ulice.

Luki} ipak smatra da su navodi profesora Vladisavqevi}a da autoritarni re`im vodi Srbiju – floskule.

„U ovoj zemqi postoje takozvani demokratski izbori od 90. godine i u tom pogledu nema nikakve razlike od 90. do danas”, ka`e Luki}.

STUDENTI POZVALI GRA\ANE:

Ocewuje da protesti nisu mirni ako su barikade na ulicama i nije mogu}e pro}i.

VANREDNI PARLAMENTARNI IZBORI

Vanredni parlamentarni izbori nisu bila opcija studentima i gra|anima do 15. marta, jer su do tada `eleli da do|u na vlast bez izbora, smatra Luki}.

Smatra da taj plan nije uspeo i da je jedini koji je ostao da tra`e izbore.

„Vlast ne mo`e da odr`i izbore u atmosferi blokade”, rekao je Luki} i dodao da bi bilo nemogu}e odr`ati proteste u mirnoj atmosferi, te da bi tada mogli da se organizuju izbori. Vladisavqevi} ka`e da postoji veliki uspon popularnosti studenata i takve liste, dok je popularnost SNS-a u padu.

Navodi da su izbori jedini izlaz iz kriznog dru{tvenog stawa.

Vladisavqevi} da su bili primorani da zbog nereagovawa vlasti zahtevaju izbore kako bi neka druga vlast reagovala. Novi talas protesta ili smirivawe

„^eka nas burno leto”, najavquje Vladisavqevi} i obja{wava da od jeseni sledi novi talas protesta.

Sa druge strane, Luki} ka`e da o~ekuje smirivawe protesta.

1. jula svi da stupimo u masovnu obustavu rada do ispuwewa 3 zahteva

Studenti Fakulteta dramskih umetnosti u blokadi pozvali su gra|ane da u utorak, 1. jula, stupe u masovnu obustavu rada. „Gra|anke i gra|ani Srbije, Sve puca po {avovima. Nelegtimna vlast na ~elu sa tiraninom Aleksandrom Vu~i}em, do sada nevi|enom represijom i primenom policijske brutalnosti nad svojim narodom, pokazala je svoje pravo lice. 28. 06. i 29. 06. Ministarstvo unutra{wih poslova, zdru`eno sa slu`bama dr`avnih bezbednosti, izvr{ilo je preko 100 hap{ewa studenata koji su u~estvovali u pripremi i realizaciji Vidovdanskog skupa, a najaviv{i jo{ mnogo budu}ih neosnovanih hap{ewa i procesuirawa po hitnom postupuku“, navodi se u objavi koju su Studenti FDU objavili na dru{tvenim mre`ama. Oni podse}aju da su se gra|ani 29. 06. odlu~ili na gra|ansku ne-

poslu{nost kao novi oblik borbe ujediweni oko tri zahteva.

1. Raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora

2. Raspu{tawe „skupa“ u Pionirskom parku

3. Osloba|awe nepravedno

privednih studenata

„Pozivamo sve gra|anke i gra|ane da od utorka, 1. jula stupe u masovnu obustavu rada do ispuwewa sva 3 nevena zahteva“, navodi se u poruci koju su studenti objavili.

Trg Slavija: Protest Vidimo se na Vidovdan

Gra|ani na protestu

Svi studenti koje su

teretili za „ru{ewe ustavnog poretka“ pu{teni na slobodu

studenata sa prijateqima, kolegama i porodicom neposredno nakon pu{tawa na slobodu

Pravni fakultet u blokadi objavio je na svom nalogu na X-u da su svi studenti koje su teretili za krivi~na dela protiv ustavnog ure|ewa pu{teni na slobodu.

Na fotografijama koje su ustupqene portalu Nova.rs vide se studenti neposredno nakon pu{tawa na slobodu, u dru{tvu prijateqa, kolega i ~lanova porodice.

Na fotografijama se vide i prijateqi dok su celu no} ~ekali odluku o sudbini uhap{enih studenata.

Podsetimo, Vi{e javno tu`ila{tvo u Beogradu saop{tilo je da je saslu{ano osmoro osumwi~enih da su izvr{ili krivi~na dela Pripremawe dela protiv ustavnog ure|ewa i bezbednosti Srbije, u vezi krivi~nog dela Pozivawe na nasilnu promenu ustavnog ure|ewa, i predlo`ilo je sudiji za prethodni postupak Vi{eg suda u Beogradu da im odredi pritvor.

Osumwi~eni Bojo B. iz Beograda, Lazar S. iz Zaje~ara, Dimitrije D. iz Ni{a,

Nikola P. iz Sombora, Dimitrije S. iz

Ni{a i Du{an S. iz Beograda su negirali izvr{ewe krivi~nih dela, dok je Luka S. delimi~no priznao izvr{ewe krivi~nog dela, a Ivana M. iz Smedereva je iznela odbranu, navodi se u saop{tewu.

Isti~e se da postoje osnovi sumwe da su osumwi~eni 20. juna u prostorijama Elektrotehni~kog fakulteta i 21. juna u prostorijama Gra|evinskog fakulteta u Beogradu, pored ostalog, dogovarali i pripremali napad na Narodnu Skup{tinu i Vladu, blokadu puteva i krucijalne infrastrukture na teritoriji cele dr`ave i upad na gradili{te EKSPO, kako bi nasilnim putem promenili dr`avni poredak.

Pored toga, dodaje se, na sastanku u prostorijama Gra|evinskog fakulteta u Beogradu je, kako se sumwa, potvr|eno da je „ultimatum“ za odr`avawe izbora samo izgovor za primenu nasiqa, jer, prema re~ima u~esnika sastanka, ~ak i u slu~aju da odmah bude prihva}en zahtev za odr`avawe izbora u avgustu, oni ne bi pobedili na tim izborima.

EVROPSKA KOMISIJA: Osu|ujemo sve akte nasiqa na protestima i pomno pratimo de{avawa u Srbiji

Evropska komisija pomno prati doga|aje u Srbiji i osu|uje sve akte mr`we i nasiqa i o~ekuje brzu i kredibilnu istragu o navodima o prekomernoj upotrebi sile na protestima, izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije.

Gijom Mersije je naglasio da Evropska komisija o~ekuje brzu, transparentnu i kredibilnu istragu o navodima o prekomernoj upotrebi sile.

„Pravo na mirno protestovawe mora biti ispuweno u Srbiji, policijske akcije moraju biti proporcionalne i moraju se po{tovati qudska prava, ukqu~uju}i za sve privedene”, rekao je Mersije. Upitan o navodima ministra spoqnih poslova Rusije Sergeja Lavrova da je u Srbiji re~ o „obojenoj revoluciji” i ume{anosti Zapada, istakao je da EU pori~e rad protiv bilo koje vlade na svetu.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

DA^I] OBJAVIO PODATKE:

U neredima na protestu povre|eno 48 policajaca, privedeno 77 osoba

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je tokom sukoba, koji su izbili posle protesta na Slaviji, povre|eno 48 pripadnika policije, 22 demonstranta, a da je privedeno 77 osoba od kojih je zadr`ano 38. Da~i} je, tokom obra}awa javnosti zajedno sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em, naveo da je povre|eno 38 pripadnika @andarmerije, dva pripadnika brigade, sedam policijskih slu`benika interventnih jedinica policije i jedan policijski slu`benik anga`ovan na operativnom obezbe|ewu.

„Jedan pripadnik je zadobio te{ke telesne povrede, re~ je o povredi glave, prelomu jagodi~ne kosti, do koje je do{lo najverovatnije od kamena ili kocke koja je ba~ena na policiju”, rekao je Da~i}.

Kako je dodao, veliki deo za{titne opreme je uni{ten ili o{te}en, 67 {lemova, oko 50 {titnika, 75 {titova, tri slu`bena vozila itd.

„Sa neprijavqenog javnog okupqawa dovedeno je 77 lica, od toga je jedno lice maloletno. Zadr`ano je 38 lica, protiv 35 lica bi}e podnete krivi~ne prijave, a zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka bi}e podnet protiv 26 lica”, rekao je ministar unutra{wih poslova.

Prema podacima iz medicinskih ustanova, kako je rekao Da~i}, zdravstvenim ustanovama se javilo 22 gra|ana radi ukazivawa lekarske pomo}i.

Od wih su dva lica dobila te{ke telesne povrede, kazao je Da~i} i dodao da

je jedna osoba od te`e povre|enih zadr`ana, a druga je dobila prelom zgloba leve ruke i pu{tena je na ku}no le~ewe. „Za 16 lica su konstatovane lake telesne povrede, a za ostala lica je konstatovano da nema povreda”, naveo je Da~i}. Pomo}nik direktora policije Dejan Lukovi} rekao je za TV Prva kazao da policija utvr|uje „sve okolnosti, ~iweni~no stawe i radimo identifikaciju ostalih lica, organizatora i u saradwi sa nadle`nim tu`ila{tvima i slu`bama bezbednosti mi }emo ovo privesti kraju.”

Govore}i o povre|enim policajcima, Lukovi} je rekao da se policajac koji je zadobio te{ke telesne povrede oporavqa, da su u~esnici protesta i pre toga planirali da napadnu policiju, u ~emu su spre~eni od strane pripadnika policije. Prema wegovim re~ima, pripadnici policije su jasno, preko megafona i glasom upozoravali nekoliko puta da ne naru{avaju javni red i mir, da ne napadaju policiju, da se razi|u mirno.

Dodao je da okupqeni nisu hteli da poslu{aju nare|ewa policije ve} su `estoko napali pripadnike policije.

„Policija je i u tom trenutku bila izuzetno uzdr`ana, nismo upotrebqavali sredstva prinude u prvom momentu, me|utim, kada je to ve} eskaliralo, zaista, policija je postupila u skladu sa zakonom i sa svojim ovla{}ewima. Upotrebili smo minimalna sredstva prinude, pre svega fizi~ku snagu, slu`benu palicu i sredstva za vezivawe”, naveo je Lukovi}.

Osmoro

„Belgorod“ nosi 6 nuklearnih

Posejdon i mo`e da le`i na dnu okeana!

Podmornica K-329 „Belgorod“ je jedno od najspecifi~nijih i najopasnijih plovila ruske mornarice, i po mi{qewu brojnih vojnih analiti~ara – najmo}nije podvodno oru`je dana{wice.

Ova impozantna nuklearna podmornica, klasifikovana kao modifikovana jedinica klase „Oskar 2“, trenutno je najdu`a operativna podmornica na svetu sa du`inom od ~ak 184 metra i podvodnim deplasmanom od 30.000 tona.

NOSILAC NUKLEARNIH

TORPEDA NOVE GENERACIJE

Najve}u pa`wu svetske javnosti Belgorod privla~i zbog svog naoru`awa –{est autonomnih nuklearnih torpeda tipa „Posejdon“. Torpeda sa nuklearnom bojevom glavom „Posejdon“ sposobna su da uni{te ~ak i mawe obalne gradove ili da nanesu ozbiqnu {tetu ogromnim prestolnicama.

Neki stru~waci u Rusiji tvrde da je „super torpedo” sposobno da izazove radioaktivni cunami visine oko 300 metara. Zapadni vojni stru~waci pori~u takvu mogu}nost, ali priznaju da ovo stra{no oru`je mo`e da izazove ogromnu {tetu.

Ova revolucionarna oru`ja su u su{tini podvodni dronovi sa sopstvenim nuklearnim pogonom i bojevom glavom, dizajnirani da izvr{e strate{ke udare na neprijateqske obale, mornaricu i infrastrukturu, ukqu~uju}i nosa~e aviona i luke.

Posejdon, duga~ak 20 metara, pre~nika 1,8 metara i te`ak oko 100 tona,

veruje se da je nemogu} zadatak za savremene postoje}e sisteme odbrane. Jednom lansiran, deluje kao bespilotni ure|aj koji se mo`e daqinski usmeriti ka ciqu brzinom od oko 180-190 kilometara na sat. Posejdon (kodno ime Status-6) je interkontinentalni autonomni torpedo na nuklearni pogon. Posejdon je trenutno najve}i torpedo na svetu koje je ikada razvila neka zemqa. Torpedo putuje na dubini od 1 km. Pogon je nuklearni, a bojeva glava koju mo`e da nosi je 2 megatona.

VI[ENAMENSKI ZADACI: OD DUBINSKIH OPERACIJA DO SABOTA@A Belgorod nije samo platforma za strate{ko oru`je, ve} i plovilo za specijalne operacije na velikim dubi-

nama. On mo`e da nosi male nuklearne podmornice poput AS-31 „Lo{arik“ i Paltus klase (AS-15, AS-35), koje su sposobne da zarawaju do dubina od 20.000 stopa (oko 6.000 metara).

Ove podmornice koriste se za zadatke kao {to su presretawe i se~ewe podvodnih komunikacionih kablova, prikupqawe obave{tajnih podataka i sabotirawe neprijateqske infrastrukture.

Specijalno oja~ana konstrukcija doweg dela trupa omogu}ava Belgorodu da se doslovno „spusti“ na morsko dno i da tamo boravi tokom izvr{avawa zadataka, ~ime dobija mogu}nost potpune nevidqivosti i stabilnosti tokom misija.

RAZVOJ I POSEBNOSTI

Iako je gradwa Belgoroda zapo~ela jo{ 1992. godine, zbog promena u dizajnu i politi~kim okolnostima, porinut je tek 2019, a u operativnu upotrebu u{ao 2022. godine.

Tokom vremena, projekt je zna~ajno evoluirao u odnosu na standarde klase „Oskar 2“, pretvaraju}i se u jedinstveni model koji kombinuje strate{ku nuklearnu ulogu sa sposobnostima za specijalne zadatke.

Kombinacija ofanzivnih mogu}nosti, tajnih dubokomorskih operacija i sposobnosti da nosi najnaprednija nuklearna oru`ja ~ini Belgorod ne samo tehni~kim ~udom, ve} i strate{kim adutom Rusije u svakom mogu}em sukobu. Nijedna druga dr`ava trenutno ne poseduje podmornicu sa sli~nim sposobnostima i namenom.

U izraelskim napadima u Iranu poginulo 935 osoba, me|u wima 38 dece

Tokom dvanaestodnevnog vazdu{nog sukoba sa Izraelom, u Iranu je poginulo 935 osoba, saop{tio je portparol pravosu|a Asgar Xahangir, pozivaju}i se na najnovije forenzi~ke podatke, javili su iranski dr`avni mediji. Me|u poginulima je, kako je precizirao, 38 dece i 132 `ene.

Xahangir je, kako prenosi Rojters, istakao da su tela `rtava identifikovana u okviru nacionalne forenzi~ke istrage koja je jo{ u toku, a broj poginulih mogao bi rasti kako se pretraga ru{evina nastavqa.

Vazdu{ni napadi, koji su po~eli ranije ovog meseca, doveli su do zna~ajnog razarawa infrastrukture u vi{e gradova {irom Irana, dok su me|unarodni akteri u vi{e navrata apelovali na hitnu deeskalaciju.

Sukob izme|u Irana i Izraela zapo~eo je 13. juna 2025. godine, kada je Izrael pokrenuo veliku vazdu{nu operaciju s ciqem uni{tavawa iranskih nuklearnih i vojnih kapaciteta, kao i iranski sistemi protivvazdu{ne odbrane i lansirne platforme za balisti~ke rakete.

Prekid vatre nastupio je 25. juna uz posredovawe aktuelnog predsednika Sjediwenih Dr`ava, Donalda Trampa, koji je, u vi{e navrata, apelovao na obe strane da se uzdr`e od naru{avawa primirja, iako je nekoliko puta do{lo do me|usobnih raketnih napada.

Danas }utawe nije ni „zlato“ ni mudrost

Kwi`evnica Jasminka Petrovi} ovogodi{wa je dobitnica nagrade @ivorad Kova~evi} koju za izuzetan doprinos dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradwi dodequju Evropski pokret u Srbiji, Centar za regionalizam i Panevropska unija Srbije. Wen rad, spisateqski i aktivisti~ki, ostavio je sna`an trag u regionu, re~eno je 26. maja u Ku}i qudskih prava u Beogradu na sve~anom uru~ewu ovog presti`nog priznawa.

Autorka vi{e od 30 kwiga za decu i mlade, prevo|enih na brojne jezike i adaptiranih za film i pozori{te, svojim pisawem ali i javnim anga`manom oblikovala je generacije mladih u duhu tolerancije, solidarnosti i otvorenosti prema susedima.

n [ta vama zna~i ova nagrada, koja se dodequju za dru{tveni uticaj, a ne iskqu~ivo za kvalitet pisawa?

- Nagrada @ivorad Kova~evi} najpre me je iznenadila, zatim me je obradovala, a onda mi je podigla odgovornost. U na{oj kulturnoj javnosti stvarala{tvo za decu uglavnom je nevidqivo, te je velika ~ast kad se reflektorima obasja kwi`evnost za najmla|e. Danas nije lako pisanim re~ima dr`ati de~ju pa`wu, plus razvijati kod wih toleranciju, solidarnost i otvorenost prema susedima. Mnogo je onih kojima `elim da se zahvalim, najpre organizacijama koje su mi dodelile ovo priznawe, prepoznav{i zna~aj kwi`evnosti za decu i to ba{ u ovom trenutku kad nam se u zemqi quqaju i obrazovawe i kultura. Rad za decu i sa decom zahteva entuzijazam i timski rad. Zato se zahvaqujem i svojim saradnicima, mladim ~itaocima, wihovim roditeqima, nastavnicima, bibliotekarima, organizatorima kulturnih manifestacija i obrazovnih programa, kwi`evnim kriti~arima, stru~noj javnosti, medijima, pratiocima na dru{tvenim mre`ama, porodici, rodbini i prijateqima. Bez wih moje kwige bi bile tek obi~ni predmeti koji skupqaju pra{inu. n Inicirali ste ili u~estvovali u mnogobrojnim programima i projektima koji podsti~u decu i mlade na ~itawe, kreativnost i kriti~ko razmi{qawe. Kako se dogodilo da od autorke kultnog romana „Leto kad sam nau~ila da letim” postanete i autorka pokli~a Pumpaj koji je svojevrsni moto aktuelnih studentskih protesta u Srbiji?

- Ubrzo nakon pada nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu, pojavili su se studentski zahtevi koji su pozivali na dru{tveno-politi~ku promenu. Studentski zov prepoznali su mnogi stanovnici {irom zemqe. Uprkos strepwama i strahu i sama sam se prikqu~ila blokadama, protestima i {etwama. Bili su mi zna~ajni susreti sa znanim i neznanim istomi{qenicima. Hrabrili smo jedni druge pogledima, zagrqajima, govorima, lajkovima i pozitivnim komentarima. I pored pretwi i pritisaka nije bilo sumwe da smo izabrali pravu stranu na kojoj su mladost, svetlost i budu}nost. Pokli~ „Pumpaj” spontano sam uzviknula pred studentima i prosvetarima na skupu „Dr`imo vam lekciju”. Kamere su zabele`ile taj trenutak i ja postadoh autorka tog pokli~a, mada se on pojavqivao i ranije na protestima. Izraz „Pumpaj” simboli{e bunt, put do slobode, atmosferu koja je istovremeno i ozbiqna i zabavna. n Nagradu ste posvetili studentima, |acima i wihovim profesorima, kao nosiocima promena i mostovima ka boqoj, otvorenijoj budu}nosti regiona. Da li ste o~ekivali ovakav razvoj doga|aja, ovakav bunt, posve}enost i istrajnost generacije koja je dotle

uglavnom }utala i napu{tala Srbiju? Je li vas iznenadila podr{ka wihovih vr{waka iz celog regiona, odnosno iz zemaqa biv{e Jugoslavije?

- Studente sam bli`e upoznala kad smo }erka Ana i ja, krajem januara, krenule sa wima pe{ice ka Novom Sadu. Redari su vodili ra~una da kolona bude kompaktna, da nema ni brzawa ni zaostajawa. Od samog po~etka sam uo~ila zajedni{tvo i brigu jednih o drugima, bez obzira na me|usobne razlike. Du` puta, a posebno u centru svakog mesta, studentsku kolonu su do~ekivali gra|ani. Istovremeno su se i smejali i plakali, nude}i im raznovrsnu hranu. Qudi su u studentima prepoznavali novu snagu koja je odisala slobodom. U `eqi da pozdravi studente, jedna `ena je usplahireno istr~ala iz frizerskog salona sa pe{kirom na glavi. Upamtila sam i mladu mamu koja nas je dugo pratila sa svoja ~etiri deteta. Imala je sve vreme sjaj u o~ima i osmeh na licu. ^im smo pro{li Batajnicu studenti su zakqu~ili da su {etwe od mesta do mesta va`ne jer povezuju qude i bude nadu.

Na{i studenti vrlo brzo su dobili podr{ku mladih iz regiona. U okolnim zemqama postoje mawe-vi{e sli~ni problemi: obrazovawe je u krizi, za kulturu se odvaja sve mawe para, uo~ava se nezaposlenost i siroma{tvo (naro~ito u mawim sredinama), sporo i slabo funkcionisawe pravosu|a, politi~ka podeqenost, nere{ena nacionalna pitawa, tenzije zbog istorijskih tema (naro~ito ratnih), pritisci na medije... A {to se ti~e korupcije, ona dominira ne samo na Balkanu, ve} i u celom svetu.

n Naravno, nije Srbija jedina post-socijalisti~ka dr`ava u kojoj su dovedeni u pitawe sistem vrednosti i va`e}a moralna na~ela, samostalnost institucija, gde su obrazovawe i kultura marginalizovani a javni i politi~ki `ivot postali neka vrsta estrade. Mogu li, i kako, pisci, umetnici, nastavnici i profesionalni nezavisni mediji da umawe ili poni{te takve trendove? Ho}e li se to dogoditi u Srbiji na talasu promena koje su pokrenuli studenti?

- Verujem da mladi donose promene, ne samo kod nas, ve} u celom svetu. Oni odrastaju uz nova saznawa, iskustva i tehnolo{ka otkri}a. Wihove ideje nisu optere}ene navikama iz pro{losti. Mladi gledaju napred, postavqaju pitawa, pove-

ci ~esto su svoje dr`awe po strani od (dnevne) politike pravdali `eqom da ostanu nepristrasni. Da li je taj argument sad istro{en?

Izme|u ostalog, studentski protesti nas u~e demokratiji. Pisci, profesori, novinari i drugi javni radnici ne moraju biti ~lanovi partije, ali moraju biti gra|ani. Na{a je gra|anska obaveza reagovati na manipulaciju, nasiqe, korupciju. Danas }utawe nije ni zlato ni mudrost. Dok dru{tvo gori da li imamo luksuz da budemo nepristrasni? Ostati neutralan nije znak nezavisnosti, ve} neodgovornosti. Ako je studentski pokret vanstrana~ki, to ne zna~i da je apoliti~an. Biti protiv nepravde jeste politi~ki ~in, ali nije partijski. To je qudski ~in. n Imate sina i k}erku koje ste, pretpostavqam, prilikom pisawa ~esto pitali {ta misle o nekom liku wihovih godina, uverqivosti wegovog karaktera... Da li ih, sad kad su odrasli, pitate za savet kako da postupite kad su u pitawu neki stvarni likovi i aktuelna de{avawa u dru{tvu? Da li ose}ate da ste na istoj strani sa porodicom, kolegama, prijateqima, qudima s kojima ste godinama sara|ivali na odre|enim projektima?

zuju se s vr{wacima {irom planete, koriste digitalne ure|aje i razli~ite aplikacije. Brzo uo~avaju nepravdu i odlu~no govore: „Ovo nije u redu, moramo druga~ije“. Dana{we mlade generacije prihvataju razli~itosti, brinu o svojim i tu|im ose}awima, istrajavaju u svojim idejama. Hrabro izgovaraju stavove i snove. Pokre}u ekolo{ke akcije, bave se nau~nim radom i stvaraju umetni~ka dela koja mewaju svet. Zadatak nas odraslih jeste da im verujemo i da im dajemo podr{ku. Novo doba je ve} do{lo, oni koji to jo{ nisu shvatili poku{avaju da zaustave kazaqke na satu ili jo{ gore, da ih vrate unazad. Svi znamo da je to nemogu}e.

n Uspeh kwige i po woj snimqenog filma „Leto kad sam nau~ila da letim” svedo~i o spremnosti novih nara{taja, ro|enih na tlu zemqe koje vi{e nema, da na potpuno druga~iji na~in sagledaju nasle|e nekada{we Jugoslavije. [ta je najvi{e doprinelo takvoj promeni, ja~awu dobrosusedstva, prihvatawu drugog i druga~ijeg?

- Odrasli u regionu se jo{ uvek sapli}u oko pojedinih re~i – npr. kafa, kava ili kahva. Sa velikim `arom se zala`u ili za }irilicu ili za latinicu. Prigovaraju, optu`uju i ne pra{taju onom drugom i druga~ijem. Deca i mladi su otvoreni, radoznali i spontani. Ako neku re~ ne znaju ili ne razumeju, pita}e {ta zna~i i mirno }e nastaviti razgovor. Uz pomo} interneta oni u~e i kinesko pismo i arapsko i }irili~no i latini~no i egipatske hijeroglife. Ako ih zanimaju pe}inski crte`i ili savremeni piktogrami i to }e savladati. Wima je va`no biti ~ovek, a ne biti mo}an. Ne pitaju koga voli{, ve} kako voli{. Ne broje razlike, oni tra`e zajedni~ko. Wihov jezik je po{tovawe. U ovom duhu sam gradila kwi`evne likove: Sofiju, Luku, Anu, Svena i ostalu decu u romanu Leto kada sam nau~ila da letim. U pisawu su me vodile dve stvari: qubav ne zna za granice i opro{taj je snaga, a ne slabost. Mislim da mladi ~itaoci to prepoznaju i odobravaju. Rediteq Ra{a Andri} i wegova ekipa preneli su na filmsko platno ideju i atmosferu kwige i nadogradili je. n Od po~etka studentskog ustanka jedna od najva`nijih odlika {iroke podr{ke koju dobija od gra|ana jeste to {to nije vezan ni za jednu stranku, politi~ki program ni ideologiju. Mnogi pisci, profesori i drugi javni radni-

- Svakodnevno smo zatrpani brojnim informacija, neke su pozitivne, neke toksi~ne, a ima i la`nih. ^ovek ne sme da se predozira vestima, opet ne mo`e ni sasvim da se iskqu~i. Od jutra do ve~eri smewuju nam se razli~ita stawa i ose}awa – tuga, strepwa, strah, nada, zadovoqstvo, nervoza, stres, zahvalnost, sre}a... i tako mesecima. Zato je va`no biti okru`en qudima sa kojima delimo iste `ivotne i dru{tvene vrednosti. [to se ti~e studentskih protesta, stojim na istoj strani s rodbinom, prijateqima i saradnicima. Delimo sli~ne principe. Jedni druge podr`avamo i hrabrimo. To zajedni{tvo nam uliva snagu i motivaciju da mladima damo glas i {ansu za boqe sutra. Solidarnost, me|usobna podr{ka i razumevawe kqu~ni su za ostvarewe dru{tvenih promena.

n Generacija kojoj pripadate imala je privilegiju da `ivi u zemqi koja je ba{tinila raznovrsnost kultura, jezika, tradicija i prirodnih lepota, svuda ste se ose}ali kod ku}e... Kao da se, nestankom {irine tog svog krajolika, izgubila i {irina pogleda na svet, pa su naredne generacije bile pritisnute i fizi~kom i misaonom teskobom. Kako da se dana{wa omladina s tim izbori, kako da bude na svome gde god da se na|e na prostorima Balkana (i {ire)?

- @ivorad Kova~evi} bio je gradona~elnik Beograda u dva mandata, od 1974. do 1982. Upravo tih godina i{la sam u gimnaziju i na studije. U tada{woj dr`avi Jugoslaviji, u tom periodu, i obrazovawe i kultura bili su na zavidnom nivou. Negovala se raznolikost. Ne samo geografska, ve} i jezi~ka, kulturna, misaona. Ta atmosfera je svakako uticala na formirawe mojih li~nih stavova ali i kwi`evnog ukusa. Onda su do{le mra~ne 1990-te. Sa nestankom zemqe, nestala je i {irina i slobodna misao. Tada{we generacije odrastale su sa ose}ajem da ne pripadaju nigde. Ginuli su i deca i odrasli i vojnici i civili. Pucale su porodi~ne i prijateqske veze (o ~emu govori i Leto kada sam nau~ila da letim). A onda su po~ele da se ra|aju Sofije, Luke i Ane – dana{wi studenti i studentkiwe. Oni su geografsku, misaonu i duhovnu {irinu prona{li u sebi. Wima je jasno da se sloboda ne dobija nasledstvom. Za wu se mora ustati i boriti. Nau~ili su da lete i svetle. Samouki su i hrabri. Oni se ne boje da tra`e boqe.

VIDOVDAN - DAN ZAVETA

I VERE: [irom Srpske proslavqena krsna slava Vojske

i Tre}eg pe{adijskog RS puka

[irom Srpske proslavqena je krsna slava Vojske i Tre}eg pe{adijskog Republika Srpska puka OS BiH - Vidovdan. To je dan kada se gra|ani liturgijama i paqewem sve}a kod spomen-obele`ja se}aju poginulih boraca, koji su svoje `ivote dali za Republiku Srpsku.

U kasarni „Bile}ki borci” u Bile}i obele`en je Vidovdan - krsna slava VRS. U Hramu Svetog Vasilija Ostro{kog slu`ena je liturgija i prelomqen slavski kola~. Komandant kasarne pukovnik Aleksandar ]osovi} poru~io je da je Vidovdan dan zaveta i vere, i podsetio na zna~aj negovawa se}awa na sve srpske junake - od Kosovskog boja do dana{wih dana.

- Biti pripadnik Tre}eg pe{adijskog puka je danas stvar ponosa. Na na{oj oznaci ponosno nosimo grb Nemawi}a - rekao je ]osovi}.

Predsednik Koordinacionog odbora

„Jedni drugima u Bosni i Hercegovini dosad smo rekli sve {to smo imali o stradawima u Podriwu. Pustimo sada qude – Srbe, 5. jula, i Bo{wake, 11. jula, da o`ale svoje stradale. Pozivam elitu kod Bo{waka, apelujem i na gra|ane da ta dva doga|aja koja obele`avamo u julu pro|u u miru, bez novih tenzija i da im pristupimo sa du`nim pijetetom”, rekao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik nakon sednice Odbora za obele`avawe 33 godine od zlo~ina nad 3.267 Srba iz sredweg Podriwa. U odboru su i predstavnici podriwskih op{tina, kao i Srpske pravoslavne crkve.

Dodik je najavio da }e obele`avawu 5. jula u Bratuncu prisustvovati patrijarh srpski Porfirije, predstavnici vlasti Srbije i rukovodstvo Republike Srpske.

[est dana nakon obele`avawa u Bratuncu bi}e obele`ena godi{wica masakra nad Bo{wacima u Poto~arima. Dodik ka`e da }e institucije Srpske obezbediti da oba memorijala proteknu u miru i dostojanstveno.

Dodik je istakao da }e naredne sedmice biti raspisan konkurs za idejno re{ewe za izgradwu centralnog spomen-obele`ja za stradale Srbe u Podriwu i Bir~u, koji }e biti izgra|en u Bratuncu.

„Ovo podru~je je ostalo osaka}eno zlo~inima muslimana nad Srbima. Stradao je veliki broj civila, muslimani su tokom celog rata ulazili u srpska sela i ~inili masovne zlo~ine u kontinuitetu”, podsetio je Dodik.

On ka`e da me|unarodna zajednica nije imala razumevawa za srpske `rtve, jer, kako je naveo, nikada nije pridavala

Bora~kih organizacija Isto~ne Hercegovine Veselin Vujovi} naglasio je da Vidovdan nosi duboku istorijsku simboliku i podsetio na `rtvu srpske vojske kroz vekove.

- Da nije bilo srpske vojske, ne bi bilo ni opstanka na{eg naroda, ni Republike Srpske - poru~io je Vujovi} i dodao da se narod mora ujediniti uprkos izazovima, kako bi se o~uvala ideja svesrpskog jedinstva.

Vojska Republike Srpske stvorena pre 33 godine delovala jedinstveno da bi odbranila stanovni{tvo, kulturu i srpske svetiwe. VRS je formirana 12. maja 1992. godine da se bori na svim frontovima i da ~asno brani otaxbinu i to je jedan od najzna~ajnijih dana u istoriji Republike Srpske i srpskog naroda.

Kroz Vojsku RS pro{lo je 210.000 boraca, a 23.801 wen pripadnik polo`io je `ivot u Odbrambeno-otaxbinskom ratu za

odbranu Srpske, dok ih je oko 40.000 raweno.

Posle 14 godina postojawa VRS je 1. januara 2006. godine u{la u sastav Oru`anih snaga BiH gde weno vojno nasle|e i identitet neguje Tre}i pe{adijski (Republika Srpska) puk.

va`nost obele`avawu godi{wica ovog zlo~ina, kao {to su to ~inili u Poto~arima. Dodik je najavio i da predstavnici vlasti Srpske ne}e u~estvovati na komemoraciji u Poto~arima dok ne bude razre{en poku{aj ubistva predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a u Memorijalnom centru pre 11 godina.

„Organi Srpske identifikovali su sve aktere, ali da do danas ni{ta nije preduzeto jer je sarajevsko pravosu|e izuzelo taj predmet”, naveo je Dodik. On je istakao da }e 5. jula u Srpskoj biti progla{en Dan `alosti, te da nema ni{ta protiv toga da 11. juli bude progla{en za dan `alosti u Federaciji BiH, ali da to ne}e biti odluka zajedni~kih organa BiH.

On je rekao da obele`avawe u Poto~arima ne organizuju institucije BiH, ve} da to rade Bo{waci. On je istakao da bo{wa~ki politi~ki predstavnici godinama stvaraju la`ni narativ o karakteru zlo~ina u Srebrenici i broju `rtava. „Republika Srpska razume potrebu da se taj doga|aj obele`i, ali ne mo`e se nametnuti takav narativ. Za Srbe je to nepri-

hvatqivo, bez obzira na kaznenu politiku koju u vezi sa tim poku{avaju da uspostave”, rekao je Dodik.

On je podsetio da je Zlatko Lagumxija u UN inicirao dono{ewe Rezolucije o Srebrenici, iako nije imao saglasnost Predsedni{tva BiH koje je zadu`eno za spoqnu politiku. Podsetio je da su zlo~ini nad Srbima u Podriwu ostali neka`weni, uprkos brojnim dokazima.

Bez kazne je pro{ao i komandant muslimana Naser Ori}. U Podriwu je od 1991. do 1995. ubijeno 3.500 Srba, prete`no civila. Pravosu|e BiH je te zlo~ine skrivalo. Desio se te`ak ratni zlo~in u Srebrenici, ali ne genocid, tamo je bilo i civilnih `rtava, ali najvi{e vojnih. Oba naroda imaju pravo da obele`avaju svoja stradawa i mi jednako `alimo i za bo{wa~kim civilima. Ali niko za zlo~ine nad Srbima nije odgovarao. Za zlo~ine nad muslimanima odgovarao je celi politi~ki i vojni vrh Srpske. To ne vodi re{avawu problema i pomirewu i ne mo`e da doprinese razumevawu i su`ivotu”, naglasio je Dodik.

Koliko je Vojska RS zna~ajna za opstanak Srpske najboqe znaju weni gra|ani. Ka`u da nije bilo Vojske ne bi bilo ni Republike Srpske. - Da nije bilo Vojske Republike Srpske i odlu~nosti naroda, ne bi bilo ni slobode, ni Srpske - poru~uju gra|ani.

Dodik: Srbi ne `ele da gledaju Sarajevo kao svoj glavni grad

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Srbi ne `ele da gledaju Sarajevo kao svoj glavni grad jer je iz wega tokom posledweg rata oterano 150.000 `iteqa srpske nacionalnosti.

„Mi ne `elimo ni{ta od Federacije BiH, ne zanima nas milimetar wihove teritorije, na~in `ivota, uspesi i neuspesi, nemamo nikakvu emociju za tim i iznena|uje nas kako to da oni imaju stalnu aspiraciju prema Srpskoj”, rekao je Dodik na Mrakovici. Obra}aju}i se na obele`avawu 83 godine od Bitke na Kozari, Dodik je istakao da bi danas od Srba neki pravili „nekakve Bosance i Hercegovce”.

„Kakva podvala! Mi smo deo jedinstvenog srpskog naroda koji se nalazi ne samo ovde nego i u Srbiji i {irom sveta”, poru~io je Dodik.

Dodik je napomenuo da je Srpska pravoslavna crkva (SPC) ostala ve~ito uz svoj narod, kao i da je o~uvala na{u pismenost, jezik, krsnu slavu.

„Sve su to poku{ali da nam oduzmu u komunizmu. Sli~no kao {to je radio (Bewamin) Kalaj i komunisti su hteli da pacifiziraju srpski narod do mere da bude bez identiteta. Ali, devedesetih godina smo prepoznali napast koja je dolazila iz Sarajeva i Zagreba”, rekao je Dodik.

Dodik je podsetio da je krvqu najboqih boraca odbrawena Republika Srpska.

„Danas je branimo ponovo, onda u ratu, danas na{im politi~kim delovawem i na{im karakterom”, istakao je Dodik.

Na Mrakovici obele`ena

83. godi{wica Bitke na Kozari

Na Mrakovici se obele`avaju 83 godine od Bitke na Kozari, simbola stradawa i otpora srpskog naroda u borbi protiv nacista i usta{a u Drugom svetskom ratu, tokom koje je ubijeno oko 40.000 civila, a 68.000 je odvedeno u logore, me|u kojima vi{e od 23.000 dece.

Nema~ko-usta{ka operacija „Zapadna Bosna” izvedena je od 10. do 15. jula 1942. godine, a plan je bio potpuno uni{tewe partizanskog pokreta na podru~ju Kozare i Potkozarja.

Tokom nema~ko-usta{ke ofanzive ispra`weno je i opusto{eno 140 srpskih sela Kozare i Potkozarja.

Odbor za obele`avawe stradawa Srba u Podriwu

Crna Gora vode}i kandidat za ~lanstvo u EU

Vlada Crne Gore ocenila je da je zatvarawe pregovara~kog poglavqa koje se odnosi na javne nabavke, na Me|uvladinoj konferenciji u Briselu, „novi, va`an” korak ka ~lanstvu Crne Gore u EU.

„Crna Gora nastavqa zatvarawe poglavqa i ostaje vode}i kandidat i va`an

glavqe o javnim nabavkama „jedno od najte`ih i najzahtevnijih poglavqa”, da je za Crnu Goru od velikog zna~aja, jer „predstavqa osnovu crnogorske ekonomije.”

„Imamo skoro milijardu evra godi{we javnih nabavki, ugovora koje prolaze kroz tenderski proces koji je najtransparentniji i bez korupcije”, precizirao je Spaji}.

partner Evropske unije, a pro{irewe evropske porodice kqu~no za osigurawe wenog jedinstva, bezbednosti i prosperiteta”, saop{teno je iz vlade Crne Gore posle sastanka premijera Milojka Spaji}a sa evropskom komersarkom za pro{irewe Martom Kos.

Time Crna Gora zatvara sedam od ukupno 33 pregovara~kih polavqa u pregovorima o ~lanstvu.

Crnogorski premijer je obe}ao zatvarawe svih poglavqa do kraja 2026. godine i poru~io da Crna Gora nastavqa „krupnim koracima” ka punopravnom ~lanstvu u EU.

Prema wegovim re~ima, zatvarawe poglavqa 5, i zeleno svetlo svih 27 ~lanica EU, sna`na je potvrda da je oblast javnih nabavki u Crnoj Gori uskla|ena sa najboqim evropskim praksama.

On je ocenio da je pregovara~ko po-

Uhap{en mladi} iz Srbije zbog la`ne dojave o bombi u avionu Er Srbije

Uprava policije Crne Gore saop{tila je da je uhap{en S.M. (23) iz Srbije, zbog la`nog prijavqivawa da je u avionu Er Srbije na relaciji Beograd - Tivat postavqena bomba, zbog ~ega je bio zatvoren tivatski aerodrom.

U saop{tewu se navodi da je u 16.40 ~asova Uprava policije obave{tena telefonom da je postavqena eksplozivna naprava u avionu koji je u 18:30 sati trebalo da sleti na aerodrom u Tivtu.

Preduzet je niz hitnih mera i radwi radi bezbednosti putnika, kao i na identifikacije lica koje je uputilo poziv, a formiran je krizni {tab na aerodromu, koji je radio po protokolu za postupawe u kriznim situacijama, navodi policija. Aerodrom Tivat je evakuisan, a po sletawu aviona izvr{ena je kontrola putnika i prtqaga.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

I dok u vladi isti~u da je zatvarawe bilo kog poglavqa u pregovara~kom procesu „veliki uspeh, naro~ito kada je re~ o poglavqu 5 (javne nabavke), koje se smatra najte`im finansijskim poglavqem”, u civilnom sektoru, me|utim ukazuju da je zatvrawe samo jednog poglavqa „ispod o~ekivawa”, te da je „mnogo vi{e razloga za brigu nego za optimizam”.

Direktorka za strategiju i komunikacije u Centru za gra|ansko obrazovawe (CGO) Zvezdana Kova~ kazala je Viijestima da je „zatvarawe samo jednog poglavqa mawe od onoga {to je politi~ki najavqivano kao ambiciozan tempo u kojem bi Crna Gora do kraja naredne godine zatvorila sva poglavqa”.

„Istina je da su neposredno pred ovu Me|uvladinu konferenciju slate ne{to opreznije poruke o mogu}em broju zatvorenih poglavqa, ali to ne umawuje ~iwenicu da je, s obzirom na rokove o kojima se govori, ovo vi{e nego mr{av rezultat”, kazala je Kova~.

Crna Gora je u pregovorima o ~lanstvu od 2012. godine i slovi za prvu narednu ~lanicu Unije, sa ambicioznim planom da zatvori sva poglavqa do kraja 2026. godine.

U pregovorima je do sada zakqu~eno 7 od 33 pregovara~ka poglavqa.

Grupe za protivdiverzionu za{titu su izvr{ile protivdiverzioni pregled vazduhoplova i utvr|eno je da je dojava bila la`na.

Prose~na plata u Crnoj

Gori 1.014 evra

Iako je prose~na neto zarada u Crnoj Gori u maju 2025. porasla na 1.014 evra, realna kupovna mo} gra|ana blago je opala zbog rasta cena, pokazuju podaci MONSTAT-a.

Prose~na neto zarada u Crnoj Gori u maju 2025. godine iznosila je 1.014 evra, pokazuju najnoviji podaci Uprave za statistiku (MONSTAT). U odnosu na april, to predstavqa rast od 0,5 odsto, dok je na godi{wem nivou zabele`en zna~ajan skok od ~ak 21,9 odsto, prenosi „Investitor“. Me|utim, istovremeno su potro{a~ke cene u maju porasle za 0,6 odsto, {to zna~i da su realne zarade – tj. kupovna mo} gra|ana – u tom mesecu zapravo blago pale za 0,1 odsto.

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

UNI[TAVAWE ^EKA

Oko 3,5 tone pravosna`no oduzete droge bi}e uni{teno u Crnoj Gori u okviru velike me|uresorne akcije koju sprovodi Komisija formirana radi re{avawa problema pretrpanih sudskih depoa.

Postupak se odvija pod strogim nadzorom policije, forenzi~ara i ekolo{kih slu`bi, a spaqivawe se vr{i u specijalizovanom postrojewu firme MM Sistem iz Nik{i}a.

To se navodi u Informaciji o aktivnostima Me|uresorne Komisije za sprovo|ewe postupka preuzimawa i uni{tewa pravosna`no oduzete droge iz vi{ih sudova u Podgorici i Bijelom Poqu. Nakon {to su Vi{i sud u Podgorici i Vi{i sud u Bijelom Poqu upozorili na nedostatak prostora za skladi{tewe oduzetih droga, Uprava za dr`avnu imovinu je u maju 2024. godine formirala Me|uresornu komisiju sastavqenu od 13 ~lanova iz razli~itih dr`avnih organa od policije, pravosu|a, do Agencije za za{titu `ivotne sredine i Forenzi~kog centra.

3,5 TONA DROGE

ukupno 3,5 tona opojne droge koju je potrebno uni{titi, navodi se u izve{taju. Iako je planirano da se droga uni{ti spaqivawem, prvobitno nije bilo mogu}e na}i firmu koja ispuwava zakonske i tehni~ke uslove. @eqezara Nik{i}, Termoelektrana Pqevqa i Kombinat aluminijuma Podgorica odbili su zahtev, jer nisu imali potrebne dozvole.

Re{ewe je prona|eno tek nakon {to je otkriveno da firma MM Sistem iz

Nik{i}a poseduje sertifikovano postrojewe za ovakve operacije.

Ciq komisije je, kako navode, da preuzme, evidentira i uni{ti drogu zaplewenu pravosna`nim presudama, a koja se ve} godinama ~uva u sudskim depoima. Komisija je sprovela sve aktivnosti koje se odnose na prikupqawe specifikacija sa svim potrebnim podacima o oduzetoj drogi...Izvr{eno je upore|ivawe podataka iz specifikacija sa presudama i sa izve{tajima o ve{ta~ewu Forenzi~kog centra. Iz dostavqene dokumentacije utvr|eno je da se radi o koli~ini od oko

Kompletan postupak je fotodokumentovan, dok su depoi nakon kontrola zape~a}eni do trenutka preuzimawa droge za uni{tewe.

Transport i spaqivawe obezbe|uju jake snage policije, ukqu~uju}i Interventnu i Posebnu jedinicu, a monitoring zaga|ewa tokom spaqivawa vr{i Centar za ekotoksikolo{ka ispitivawa, navodi se u saop{tewu i dodaje da je prva po{iqka uni{ta, a da je druga u prpremi. Prva po{iqka droge preuzeta je iz Vi{eg suda u Bijelom Poqu i spaqena 2. aprila 2025. godine u Nik{i}u.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Srpska Pravoslavna Crkva i weni vernici, 28. juna su tradicionalno obele`ili jedan od najzna~ajnijih hri{}anskih praznika – Vidovdan. Vidovdan je, istovremeno, jedan od kqu~nih datuma kada je u pitawu srpska istorija, pre svega Kosovska bitka koja se odigrala 28. juna 1389. godine na Kosovu Poqu, Gazimestanu.

Prazni~nim bdenijem u manastiru Gra~anica, 27. juna uve~e je na Kosovu po~elo obele`avawe velikog praznika Svetog kneza Lazara i srpskih mu~enika. Prazni~no bdenije slu`io je arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna reka, uz saslu`ewe vi{e sve{tenoslu`iteqa iz vi{e Eparhija SPC, saop{teno je iz Eparhije ra{ko-prizrenske Liturgija povodom 636. godi{wice Kosovske bitke je slu`ena u porti manastira Gra~anica na sam dan Kosovske bitke 28. juna u prisustvu ve}eg broja vernika iz svih krajeva Srbije ali i regiona. Liturgiju je slu`io mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije

„Na{ narod je nadahnut slavom Nemawi}a, slavom i juna{tvom Svetoga Kneza Lazara, oplemewen svetom verom pravoslavnom“, rekao je u besedi pred vi{e stotina vernika u porti manastira Gra~anica mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.

„Ko dolazi na{im svetiwama na Kosovo i Metohiju, odlazi oboga}en, oplemewen, ohrabren. Hrabre nas i na{a bra}a sa KiM, vidimo da im nije lako. Ali, kad vidimo wih kako ponosno nose te{ko}e, svi mi mo`emo re}i: ’[ta su na{e te{ko}e?‘ pred wima koji svakodnevno trpe pritiske i poni`avawa. I trpe nepravdu. ali, nije mr`wa u{la u srca wihova, ni osuda, nego Hrista radi podnose sve“, dodao je on. Tradicionalno nakon bogoslu`ewa, vernici su se uputili ka istorijskom kompleksu – Ga-

Na Gazimestanu slu`en parastos kosovskim junacima

Nakon opela na bini ispred spomenika na Gazimestanu isturene su starocrkvene zastave. Veliki broj posetilaca u horu je pevao tradicionalne rodoqubive srpske pesme o Kosovu. Okupqeni su uzvikivali i „Kosovo – Srbija“, „Kosovo je srce Srbije“. POVODOM

zimestanu. Kosovska policija je ove godine postavila metalne ograde izme|u kojih prolaze posetioci do ogra|enog spomenika Kosovskim junacima.

Posetioci su dolazili automobilima i autobusima. Vidqive su bile srpske nacionalne zastave, ali i verska obele`ja

Kristina Joki} ponela

Uru~eni ordeni Majka devet Jugovi}a majkama sa ~etvoro i vi{e dece

Eparhija ra{ko-prizrenska, uz podr{ku Kancelarije za Kosovo i Metohiju, tradicionalno je i ove godine na Vidovdan, u porti manastira Gra~anica majkama sa ~etvoro i vi{e dece uru~ila orden „Majka devet Jugovi}a”. Ukupno su dodeqna 10 zlatnih ordena majkama koje imaju petoro i vi{e dece, dok su 42 majke, sa ~etvoro dece, dobile srebrni orden.

Vi{e

privo|ewa na Gazimestanu

Srpska lista saop{tila je da je 28. juna, na Vidovdan, kosovska policija privela vi{e od 15 Srba, samo zato {to su nosili srpsku zastavu ili su na svojoj ode}i imali istorijske simbole.

“Vidovdan, najzna~ajniji srpski nacionalni praznik za srpski narod proti~e uz brutalne i sramne postupke Pri{tine, koja je, na ovaj veliki praznik pokazala da ne po{tuje verska i gra|anska prava srpskog naroda. Me|u privedenima su mladi qudi koji su mirno i dostojanstveno obele`avali praznik svog naroda”, stoji u saop{tewu Srpske liste. Naglasili su da je posebno je uznemiruju}a ~iwenica da je kosovska policija ispitivala ~ak i dvanaestogodi{wu devoj~icu koja je prisustvovala Vidovdanskim sve~anostima.

Vidovdan obele`en u Prilepcu

Sve~ano, kao i svake godine, u Prilepcu, kod Novog Brda mestu ro|ewa Svetog kneza Lazara, okupio se veliki broj qudi iz svih krajeva. Nakon odavawa po~asti knezu i svim srpskim mu~enicima koji su od pamtiveka `ivot polo`ili za Hrista, rezawa slavskog kola~a i uzimawa kumstva za narednu godinu, odr`an je i kulturno-umetni~ki program u ~ast Vidovdan.

SPC odnosno starocrkvene zastave. Ta~no u 13 ~asova na Gazimestanu je po~eo parastos kosovskim junacima. Parastos su, uz sve{tenstvo, na Gazimestanu palim borcima u Kosovskoj bici slu`ili mitropolit Joanikije, zajedno sa episkopom ra{ko prizrenskim Teodosijem.

Kristina Joki} iz sela Bawe, op{tina Srbica, je na 33. izboru za Kosovku devojku u Gra~anici 27. juna uve~e, ponela tu po~asnu titulu. Izbor je odr`an u porti manastira Gra~anica.

Za titulu najlep{e Kosovke devojke takmi~ilo se 11 devojaka, kako iz okolnih sela Gra~anice, tako i iz Leposavi}a i Tetova.

Kristina Joki}, pobednica ve~era{weg Izbora za Kosovku devojku, nije krila radost. Istakla je da je presre}na, ali da pobedu nije o~ekivala.

Jovana Nedeqkovi} iz Lapqeg Sela kod Lipqana ponela je titulu prve pratiqe.

Druga pratiqa je bila Andrea Miri} iz Bresja kod Kosova Poqa.

Uru~ewe titule Kosovske devojke Kristini Joki}

Кosovka devojka

Gazimestan: Ne zaboravqaju se Kosovski junaci

Sa sve~anosti u Gra~anici

Prazni~no bdenije u manastiru Gra~anica, 27. juna

Vidovdan na Prilepcu

Kosovska policija je privela ~ak 15 Srba na Gazimestanu, pa onda pustila

Sa sve~ane akademije odzvawale

potresne poruke patrijarha Pavla: ”Kosovo moramo sa~uvati!”

U punoj sali manastira Nova Gra~anica u ^ikagu odr`ana je tradicionalna Svetosavska akademija u organizaciji Srpske Narodne Odbrane (SNO), najstarije politi~ke organizacije Srba u Srbiji i dijaspori.

SNO, koja postoji jo{ od 1908. godine, samo dan ranije je dobila novog predsednika, sve{tenika

najavio glavnog govornika, gosta iz Srbije Mla|ana \or|evi}a, politi~ara i privrednika rodom sa Kosova i Metohije. Wegove prve re~i upravo su govorile o zna~aju koji za wegovu porodicu iz okoline Prizrena i za ceo srpski narod sa Kosmeta ima Vidovdan.

- Za nas Srbe Vidovdan je velika, sveobuhvatna, `ivotna

Sa{u Petrovi}a, paroha crkve Svetog Nikole iz Omahe (Nebraska), koji se na po~etku skupa obratio prisutnima.

A pre toga je mitropolit ~ika{ki Longin, uz saslu`ivawe sve{tenika osve{tao i prelomio slavski kola~ sa ~elnim qudima SNO i doma}inom slave Gradimirom Markovi}em.

Posle ru~ka biv{i predsednik organizacije Dragan Vujo{evi} je odr`ao kratku besedu i

tema. Vi ste ovde potomci Mihajla Pupina, koji je Americi obja{wavao istinu o Srbima, potomci Jovana Du~i}a koji je pesmom i stihovima branio srpstvo, potomci |enerala Dra`e Mihailovi}a, prvog borca protiv fa{izma u okupiranoj Evropi… Srbi su posle rata pro{li komunisti~ku golgotu, vera je ugu{ena, crkve zatvarane a nacionalno se}awe sistematski uni{tavano. U ime bratstva i

Odr`ana Vidovdanska priredba u~enika iz Pariza i Pariskog regiona

Sve~ana Vidovdanska priredba u~enika srpske dopunske {kole u Parizu i pariskog regiona odr`ana je u sve~anoj sali Crkve Svetog Save na Simplonu.

Priredbu je otvorila koordinatorka Srpske dopunske {kole Marija Praizovi} a prisutnima su se obratili i ambasadorka Republike Srbije u Francuskoj Ana Hrustanovi} i vladika pariski i zapadnoevropski Justin.

Potom su u~enici izveli program. „Nadahnuti program, tople emocije, de~ji osmesi i brojni aplauzi u~inili su da jo{ jedanput poka`emo da smo dostojni potomci na{ih hrabrih predaka, i da wihovu misao i delo nastavqamo kroz na{e re~i i postupawa”, istaknuto je u Srpskoj dopunskoj {koli u Francuskoj. „Hvala svim gostima koji su uveli~ali na{ doga|aj, roditeqima na podr{ci i saradwi, nastavnicima koji su osmislili i realizovali program, a najvi{e na{im divnim u~enicima na ulo`enom trudu i lepom izvo|ewu. Do Vidovdana slede}e godine!”, naveli su nastavnici koji podu~avaju |ake u Parizu i Pariskom regionu.

Ovom prilikom pomenuta je dodela Nacionalnih ~itanki za sve u~enike prve i drugog razreda u srpskoj {koli koja }e ih upoznavati sa tradicijom, jezikom, umetno{}u i kulturom srpskog naroda.

jedinstva zaboravqen je Vodovdan a slavqen 29.novembar, zaboravqen je Kosovski zavet a nametnuta partijska kwi`ica i jednoumqe. Ipak, narod je u svojoj du{i, porodici, crkvi, sa~uvao svoje pam}ewe, sa~uvao istinu da bi mi danas mogli o woj ovde da govorimo. Ovaj dan, Vidovdan, je dan koji nas podse}a na Kosovi i na re~i patrijarha Pavla: “^uvajte Kosovo, jer ako wega izgubimo, ne}emo imati gde da se vratimo”, istakao je Mla|an \or|evi}, svojevremeno specijalni savetnik predsednika Borisa Tadi}a za Kosovo, a danas je predsednik politi~ke stranke Oslobo|ewe, pa nastavio:

- Danas Srbi na Kosovu i Metohiji `ive pod terorom Aqbina Kurtija, hapse se bez ikakvog razloga, videli ste svi scenu gde albanski policajac hvata za vrat srpskog maturanta, progawa se crkva. Ono sto je tragi~no jeste da su oni koji su u ime Srbije potpisali Briselski, Va{ingtonski i Ohridski sporazum, Francusko nema~ki plan danas sau~esnici onoga {to se de{ava. Nikada na ~elu Srbije nije bio ve}i izdajnik nego {to je sad. Svi atributi na{e dr`avnosti na Kosmetu su povu~eni, i ono {to je najtu`nije: Kosovo i Metohija nisu vi{e tema kojom se bave srpski mediji, istakao je \or|evi}, ~ija je humanitarna organizacija “Na{a Srbija” proteklih godina pomagala deci poginulih, kidnapovanih i

nestalih u ratovima 1990-tih. Posle wegovog govora na scenu su stupili i svojim nastupom Akademiju ukrasili sjajni folklora{i iz ansambla “Oko sokolovo”, predvo|eni Milanom Andrijani}em. Na kraju, dodeqena su i priznawa najzaslu`nijima, a SNO je prepoznao dugogodi{wi rad i odricawe otaca Stoiqka Kajevi}a i Uro{a Ocokoqi}a, Vlade Bjelopetrovi}a i Radeta Rako-

Vidovdanski pomen u

Prestolonaslednik Aleksandar prisustvovao je na Vidovdan svetoj liturgiji i parastosu junacima Kosovske bitke, koje su na veliki duhovni i nacionalni praznik srpskog naroda u crkvi Svetog Jovana Krstiteqa u Patersonu, u Wu Xerziju (SAD), slu`ili sve{tenik \okan Majstorovi} i |akon Vladimir Srbqak. Slu`bi je, pored Vladimira Bo`ovi}a, generalnog konzula Srbije u Wujorku, prisustvovao i verni narod na{e dijaspore.

Prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina ve} neko vreme, zbog va`nih obaveza, borave u SAD-u, te stoga nisu mogli da budu u Srbiji za Vidovdan. Nakon bogoslu`ewa, okupqawe je nastavqeno na prelepom „Srpskom imawu“, gde su se prestolonaslednik i generalni konzul obratili prisutnima.

U svom govoru, otac \okan Majstorovi} zahvalio je prestolonasledniku na prisustvu i po`eleo wemu i celoj kraqevskoj porodici dobro zdravqe, mir i svaki blagoslov od Gospoda. Uz kulturno umetni~ki program, sve~anost je posebno ulep{ao mali Petar, koji je recitovao pesmu „Vidovdan“ bla`enopo~iv{eg

vi}a, koje je dobitnicima uru~io doma}in slave Gradimir Brankovi}.

Svetosavska akademija bila je jedinstvena prilika da se okupe Srbi iz regiona, razmene ~estitke, prodiskutuju o aktuelnoj politici i studentskim protestima u Srbiji, ali i da u`ivaju u divnoj prirodi i prizorima jedne od na{ih najve}ih svetiwa u Americi, manastira Nova Gra~anica kraj ^ikaga.

Patersonu, prisustvovao i Prestolonaslednik Aleksandar

mitropolita Amfilohija. Skup je zavr{en zajedni~kom trpezom qubavi na „Srpskom imawu“. Za na{u dijasporu, Vidovdan predstavqa izuzetno va`an praznik, onaj koji se uvek veoma sve~ano proslavqao, posebno u periodu posle Drugog svetskog rata, kada su mnogi istinski rodoqubi bili primorani da napuste na{u zemqu, isto kao i na{a kraqevska porodica. Vidovdan za Srbe u rasejawu simbolizuje vezu sa domovinom i podse}awe na zajedni~ku istoriju i kulturu, bez obzira na geografsku udaqenost. To je prilika da se slavi na{ nacionalni identitet i izgradi i ja~a na{e jedinstvo.

„Kroz vekove, Vidovdan je postao simbol moralne snage i neuni{tivog duha srpskog naroda – sna`an podsetnik na na{e jedinstvo, istrajnost i nepokolebqivu posve}enost idealima istine i pravednosti. Nasle|e ovog svetog dana `ivi u svakom od nas, kao zavet da ~uvamo neprolazne vrline: dostojanstvo, odgovornost i solidarnost. Tog nasle|a moramo uvek biti dostojni. Srpski narod mora stalno da te`i i da radi na jedinstvu. Samo ujediweni mo`emo pokazati koliko istinski volimo svoju otaxbinu i radimo na wenoj budu}nosti“, rekao je prestolonaslednik Aleksandar.

Broj zatvorenika u Australiji dostigao rekord svih vremena

Broj zatvorenika u Australiji dostigao je rekord svih vremena i nastavqa da raste, a gotovo polovina wih nije osu|ena, objavio je lokalni emiter ABC News, pozivaju}i se na slu`bene podatke.

Ovo se de{ava nakon {to je u posledwih nekoliko godina svaka dr`ava i teritorija implementirala ili trenutno provodi reformu kaucije usmerenu na poo{travawe zakona, posebno za maloletne prestupnike, prema emiteru.

Nedavno objavqeni podaci Australijskog zavoda za statistiku pokazali su stalan porast zatvorenika u posledwe tri godine.

Broj osoba u pritvoru porastao je sa 40.330 u martu 2022. na 46.081 trenutno.

Broj neosu|enih zatvorenika pove}ao se za osam posto, {to je pove}awe od 1.345 osoba, u posledwem kvartalu, dostigav{i ukupno 19.119. Ove osobe sada ~ine 42 posto ukupnih zatvorenika.

Stopa zatvarawa porasla je na 214 osoba na 100.000 odraslih, pri ~emu mu{karci ~ine 92 posto zatvorenika.

Autohtona zajednica ima najve}u stopu zatvarawa, sa 2.559 na 100.000 odraslih autohtonih osoba, {to predstavqa 37 posto svih zatvorenika.

Prema podacima World Prison Brief-a, Australija je sedma me|u zemqama G20 po stopi zatvarawa.

Trgovinske barijere smawuju zaradu Australije od izvoza

O~ekuje se da }e vrednost australijskog robnog izvoza roba pasti za 8,5 odsto u naredne dve godine, kao rezultat globalnih trgovinskih barijera, navodi se u izve{taju australijske vlade.

Najnoviji kvartalni izve{taj o resursima i energiji, koji je objavilo Odeqewe za industriju, nauku i resurse, predvi|a skroman porast obima izvoza roba u naredne dve godine, ali je dodao da se o~ekuje da }e profit pasti.

U izve{taju se predvi|a da }e ukupna vrednost australijskog robnog izvoza pasti za 8,5 odsto, sa 385 milijardi australijskih dolara (251,7 milijardi ameri~kih dolara) u period od 2024. do 2025. godine, na 352 milijarde australijskih dolara (230,1 milijardi ameri~kih dolara) u razdodqu od 2026. do 2027. godine.

U izve{taju se navodi da su rastu}e trgovinske barijere i neizvesnost oko toga koliko }e visina te barijere biti, poremetile trgovinu sa glavnim partnerima, zbog ~ega preduze}a i kupci zauzimaju pristup da „~ekaju pa vide”.

Na konferenciji za {tampu u Kanberi, premijer Australije Entoni Elbanizi je rekao da je vlada iznela vrlo jasne argumente da bi ameri~ke tarife na uvoz iz Australije, koje su trenutno postavqene na 10 odsto, trebalo da budu na nuli.

ogroman porast smrtnosti na Novom Zelandu i Australiji nakon masovne vakcinacije

Novi zvani~ni podaci vlade Novog Zelanda sru{ili su glavni narativ o „bezbednim i efikasnim“ kovid vakcinama. Prema statistici portala Our World in Data, ~ak 99% svih prijavqenih „kovid smrti“ dogodilo se nakon {to je 75% stanovni{tva primilo dve doze mRNA ‘vakcine’.

Dana 29. decembra 2021, kada je Novi Zeland dostigao prag od 75% vakcinisanih, zvani~no su zabele`ene samo 44 smrti od kovida.

Me|utim, do 8. juna 2022. — kada je procenat vakcinisanih porastao na 80% — broj smrtnih slu~ajeva naglo je sko~io na 2.095. Do 13. maja 2025. taj broj dosti`e 4.538. To zna~i da je vi{e od 4.400 qudi preminulo nakon {iroke upotrebe ‘vakcina’, dok je pre toga bilo samo 44 smrtna slu~aja. Gotovo identi~an scenario desio se i u Australiji, gde je broj umrlih porastao ~ak 6,9 puta nakon vakcinacije. U Novom Zelandu - ~ak 63 puta.

I japanski stru~wak za RNK

tehnologije, prof. Jasufumi Murakami sa Univerziteta u Tokiju, analizirao je podatke 18 miliona qudi i izveo {okantan zakqu~ak:

„[to vi{e doza primite, to je verovatnije da }ete umreti ranije.“

Australijsko Ministarstvo zdravqa sada otvoreno priznaje da vi{e ne preporu~uje ‘vakcine’ protiv kovida za zdravu decu i adolescente, jer „koristi ne prevazilaze rizike“. Kriti~ari isti~u da su ovakva upozorewa morala biti izre~ena jo{ 2021. godine. Dodajmo i priznawe doktorke Sare Brener iz ameri~ke FDA koja je javno priznala da nije primila mRNA ‘vakcinu’ tokom trudno}e, iako je agencija tada preporu~ivala vakcinu i trudnicama.

U me|uvremenu, prirodni imunitet, koji je godinama nipoda{tavan, sada se pokazuje kao daleko pouzdaniji. U dr`avama sa niskim obuhvatom vakcinacije nije zabele`en tako dramati~an porast smrtnosti kao u Novom Zelandu i Australiji.

Zakqu~ak je jednostavan: kada ugu{ite kritiku i prisilite ~itave populacije na univerzalna farmaceutska re{ewa — rezultat nije samo tragi~an, ve} i neoprostiv.

Australija testira softver

za zabranu dru{tvenih mre`a tinejxerima

Softver za proveru

godina korisnika mo`e da funkcioni{e u Australiji, iako nijedno re{ewe nije 100% pouzdano

U okviru vladinog „Age Assurance Technology Trial“ testirano je vi{e od 1.000 u~enika i stotine odraslih. Rezultati podr`avaju planove Australije da zabrani pristup dru{tvenim mre`ama mla|ima od 16 godina od decembra.

Meta Snapchat i TikTok mora}e da doka`u da preduzimaju razumne mere da blokiraju mlade korisnike ili }e se suo~iti sa kaznama do 49,5 miliona australijskih dolara (32 miliona ameri~kih dolara).

Tony Allen, izvr{ni direktor britanskog Age Check Certification Scheme-a, rekao je da je tehnolo-

gija dovoqno zrela za {iru primenu. Ali da „nema univerzalnog re{ewa i nijedno ne funkcioni{e savr{eno u svim uslovima“.

Zabrinutost postoji oko prekomernog prikupqawa podataka, jer neki softveri jo{ ne znaju koje informacije mogu biti potrebne regulatorima u budu}nosti.

Zvani~ni izve{taj bi}e predat vladi slede}eg meseca i poslu`i}e kao osnova za konsultacije s industrijom pre nego {to zabrana stupi na snagu. Zabrana se pomno prati i globalno, jer vi{e zemaqa razmatra na~ine da ograni~e izlo`enost dece dru{tvenim mre`ama.

[ta zna~i biti bogat u Australiji

[ta zapravo zna~i biti bogat u Australiji i kakve su finansijske realnosti i `ivot u ovoj zemqi?

Australija je 2024. rangirana kao peta najboqa zemqa na svetu za `ivot, prema listi U.S. News.

Tu titulu je dobila pre svega zahvaquju}i visokim ocenama u razli~itim kategorijama, ukqu~uju}i kvalitet `ivota, dru{tvenu svrhu i avanturisti~ki duh.

i {arene ‘megabiqke’ – xinovsko divqe cve}e koje raste iskqu~ivo na subantarkti~kim ostrvima“.

I „Top End“ (Severni kraj Australije) trenutno do`ivqava turisti~ki procvat. Ovde mo`ete istra`iti nacionalni park Kakadu, koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske ba{tine.

To je jedan od najve}ih nacionalnih parkova u Australiji i sada je dom brojnim autohtonim i eti~ki vo|enim turi-

Tako|e, visoko je rangirana i kada su u pitawu penzionisawe, ekolo{ki `ivot i odgajawe dece.

AUSTRALIJA KAO SJAJNA

DESTINACIJA ZA PUTOVAWE

U ovom trenutku Australija je i sjajna destinacija za putovawe, jer se transformi{e u skladu sa razvojem lokalnih biznisa i odr`ivog turizma.

Na primer, Zapadna Australija zauzima osmo mesto na BBC listi „25 najboqih mesta za posetu u 2025. godini“, a dom je i jednom od najizolovanijih velikih gradova na svetu – Pertu.

Iako je u pro{losti dolazak do Perta bio izazovan, sada se mo`e pohvaliti direktnom avionskom linijom iz Evrope za Australiju, koja umornim putnicima omogu}ava da iz Pariza stignu u ovu prelepu oblast za samo 17 sati.

Postoji li boqa prilika da posetite vinsku regiju Swan Valley i netaknutu obalu?

Zapadna Australija se tako|e mo`e pohvaliti najdu`om mre`om stanica za puwewe elektri~nih vozila na svetu.

Tako|e je dom Akcionog plana za autohtoni turizam „Jina“, vrednog 20 miliona australijskih dolara, u okviru kojeg putnici mogu u~estvovati u turama koje vode lokalni preduzetnici i tako otkriju tamo{wu kulturu.

Na drugom kraju zemqe, nakon vo`we nacionalnim autoputem A1 od Perta do Kvinslenda, sti`e se do Tropske obale, koja se visoko kotira na listi „Najboqih mesta za posetu u 2025.“ prema ~asopisu Condé Nast Traveler.

Ovo je ulaz u Veliki koralni greben i napore usmerene na wegovu za{titu, kao i u bogatu umetni~ku scenu u Kernsu i zadivquju}a ostrva Vitsandej – destinaciju za posetu tokom cele godine, sada oboga}enu brojnim novim luksuznim hotelima i restoranima.

BITI BOGAT U AUSTRALIJI, PREPORUKE ZA

TURISTI^KE OBILASKE

Zajedno sa susednom Novim Zelandom, Condé Nast Traveler tako|e preporu~uje posetu Subantarkti~kim ostrvima, koja su dostupna iskqu~ivo brodom i predstavqaju uto~i{ta divqe prirode.

Kako je ~asopis naveo, ova ostrva krase „mladi pingvini, mladunci foka

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

sti~kim inicijativama koje omogu}avaju dubqe upoznavawe kulture Prvih naroda.

Letovi u i iz Darvina omogu}avaju lak pristup ovoj regiji.

Ako vam treba jo{ dokaza da posetite Australiju, magazin Time Out je rangirao Melburn me|u najboqe gradove za 2025. godinu (na ~etvrtom je mestu), zahvaquju}i novim kulinarskim dostignu}ima, biciklisti~kim stazama, zonama za opu{tawe i novim zelenim povr{inama.

Sidnej zauzima 15. mesto naravno, zbog svog posebnog {arma grada koji nikada ne zaboravqa koliko je blizu pla`ama i prirodi.

Pored toga, Pert je na 33. mestu, dok je Brizbejn na 37. mestu. Upravo Brizbejn }e biti doma}in Olimpijskih igara 2032. godine.

PROSE^NA GODI[WA PLATA

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD), ~ija je ~lanica i Australija, prose~ni raspolo`ivi dohodak po glavi stanovnika u australijskim doma}instvima iznosi 37.433 dolara godi{we.

To je vi{e od OECD proseka od 30.490 dolara.

U okviru OECD-a je 38 ~lanica, ukqu~uju}i ve}inu zemaqa EU, kao i SAD, Veliku Britaniju, Australiju i Novi Zeland, {to ~ini pore|ewa sa SAD posebno korisnim. OECD navodi da prose~ni raspolo`ivi dohodak u SAD-u iznosi 51.147 dolara.

Prema podacima Forbes, prose~na godi{wa plata u Australiji iznosi 101.951 australijski dolar, (pribli`no 1.975 dolara nedeqno).

Ipak, ovi podaci znatno variraju u zavisnosti od industrije i lokacije. Medijalna plata koja predstavqa sredwu vrednost u opsegu zarada je ni`a, jer nekoliko izuzetno visokih zarada pove}ava prosek. Iznosi oko 72.000 dolara godi{we (ili 1.396 dolara nedeqno).

Ovo potvr|uju i podaci Australijskog zavoda za statistiku, u kojima se navodi da je medijalna nedeqna zarada zaposlenih na wihovom glavnom poslu u 2025. upravo 1.396 dolara.

BITI BOGAT U AUSTRALIJI

I TRO[KOVI @IVOTA

Tro{kovi `ivota u Australiji su uporedivi sa tro{kovima u drugim zapadnim

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

zemqama ~lanicama OECD-a, kao {to su SAD i Velika Britanija.

U nastavku je proceweni mese~ni tro{ak za jednu osobu bez ura~unate kirije:

[vajcarska 1.659 dolara

Francuska 1.200 dolara

SAD 1.166 dolara

Nema~ka 1.139 dolara

Irska 1.112 dolara

Velika Britanija 1.095 dolara

Australija 1.050 dolara

Kanada 1.023 dolara

Japan 927 dolara

Italija 905 dolara

Letonija 874 dolara

Gr~ka 832 dolara

Malta 801 dolara

[panija 731 dolara

Tajland 650 dolara

Meksiko 637 dolara

Portugal 592 dolara

Filipini 573 dolara

Kada se ura~una i kirija, tro{kovi `ivota u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama su pribli`no 11% vi{i nego u Australiji.

Me|utim, univerzalni zdravstveni sistem Australije – Medicare, pru`a besplatne ili veoma povoqne medicinske usluge stanovnicima, {to mo`e zna~ajno smawiti ukupne tro{kove `ivota.

BITI BOGAT U AUSTRALIJI –

GORWIH 10% I PROSE^NA

NETO VREDNOST

Kao i u mnogim zapadnim zemqama, jaz izme|u bogatih i siroma{nih u Australiji je u posledwim godinama porastao.

Prema izve{taju Nejednakost u Australiji 2024, prose~no bogatstvo doma}instava koja se nalaze u najbogatijih 10% poraslo je sa 2,8 miliona na 5,2 miliona australijskih dolara u posledwih 20 godina {to predstavqa rast od 84%. Nasuprot tome, prose~no bogatstvo najni`ih 60% poraslo je sa 222.000 dolara

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

na 343.000 dolara (pove}awe od 55%). Najbogatijih 20% doma}instava poseduje ~ak 63% privatnog bogatstva u zemqi, sa prose~nom neto vredno{}u od 3,24 miliona dolara. S druge strane, najsiroma{nijih 20% poseduje samo jedan odsto ukupnog bogatstva.

Prose~no bogatstvo odraslih osoba u Australiji 2023. iznosilo je 496.820 ameri~kih dolara, ~ime se Australija na{la na ~etvrtom mestu u svetu iza [vajcarske, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Hongkonga.

U 2024. godini u Australiji je `ivelo 635.000 milionera.

ZLATNA VIZA I VIZA ZA

DIGITALNE NOMADE

Australija nudi takozvanu Zlatnu vizu, koja zahteva investiciju od pribli`no 3,2 miliona australijskih dolara. Za putnike koji tra`e pristupa~niju opciju, postoji radna viza koja omogu}ava osobama mla|im od 30 godina (ili 35, u zavisnosti od zemqe porekla) da `ive i rade u Australiji godinu dana kao digitalni nomadi. Tako|e, kvalifikovani radnici mogu aplicirati za razli~ite vrste viza, posebno u sektorima zdravstva i tehnologije.

Australija nudi jedinstvenu kombinaciju prirodnih lepota, kulturnog bogatstva i ekonomskih mogu}nosti. Zato ne ~udi {to se ova zemqa dosledno svrstava me|u najboqe destinacije za `ivot i putovawa. Iako rastu}a nejednakost u bogatstvu ukazuje na odre|ene izazove, tro{kovi `ivota su uporedivi sa onima u SAD, Velikoj Britaniji i mnogim zemqama Evropske unije. Za mnoge, biti bogat u Australiji ne zna~i samo posedovati novac, ve} u`ivati u izuzetno visokom kvalitetu `ivota koji se te{ko mo`e nadma{iti.

Tradicija u srcu i du{i

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Evo, jo{ jednog skromnog jubileja, kolumna broj: 250 je upravo pred vama. Ta~no dvesta i pedeset tekstova, pri~a, razmi{qawa, nedoumica, strahova, nadawa... Sve te svoje misli bez ustru~avawa delio sam sa na{im dragim ~itaocima, u o~ekivawima da }u pokrenuti neke od tema koje sam smatrao bitnim za sve nas. Uglavnom sam pisao o australijskim temama, vrlo ~esto iz na{e zajednice, a ponekad kad sam to smatrao va`nim i iz sveta i Srbije. Bilo je uvek inspirativno, ali

Sve srpske {kole od Brizbejna do Perta neguju tu lepu tradiciju odr`avawa Vidovdanske akademije. Bilo je tako pretro{le nedeqe u Sidneju, i proteklog vikenda u Melburnu, Kanberi i ostalim glavnim australijskim gradovima. Odr`avawe Vidovdanske akademije veoma je zna~ajan za srpsku zajednicu u Australiji, posebno za one najmla|e koji su tog dana u centru na{e pa`we

lije pa sve do krajwih delova Tasmanije... U tih bezmalo {ezdeset meseci i privatno i profesionalno li~no sam prolazio kroz razne `ivotne faze i neda}e, ali sam se uvek trudio da pone{to zapi{em i da ne prekinem seriju pisawa kolumni. Iako se novinarstvom bavim i pi{em ve} skoro dve i po decenije, ovaj jubilarni broj bi mogao da posvetim samom „Srpskom glas-u“ (SG), jedinom listu i {tampanom mediju na srpskom jeziku u Australiji, i jednom od posledwih takve vrste u ~ita-

i porazom pokazali celom svetu da sloboda i ~ast nemaju cenu. Zato je danas va`no da i dana{wa deca kroz se}awa na Kosovski boj ne zaborave da su wihovi davni preci, nekad morali da `rtvuju svoje `ivote za otaxbinu. Ogromna ve}ina ove dece, koja danas u~e o Vidovdanu, ro|ena su u Australiji, ali oni neretko svojim zanosom i `arom dokazuju da im je tradicija utkana u srcu i du{i. Dobar deo wih nije nikad ni bio u Srbiji, ali oni ve} znaju puno toga o postojbini wihovih roditeqa

ponekad i ne ba{ lako. Skoro pet godina (fali jo{ par meseci) kontinuiranog pisawa svakog ~etvrtka bez ijedne pauze o najrazli~itijim temama, qudima, doga|ajima... Ponekad sam morao da pi{em i van mog uobi~ajenog radnog mesta i bukvalno gde god me put nanese. Bilo je tu i lepih destinacija od Evrope do Jugoisto~ne Azije, od samog vrha isto~ne Austra-

Evo, jo{ jednog skromnog jubileja, kolumna broj: 250 je upravo pred vama. Ta~no dvesta i pedeset tekstova, pri~a, razmi{qawa, nedoumica, strahova, nadawa... Sve te svoje misli bez ustru~avawa delio sam sa na{im dragim ~itaocima, u o~ekivawima da }u pokrenuti neke od tema koje sam smatrao bitnim za sve nas

voj dijaspori. Na{ SG }e slede}e godine, bo`e zdravqa, obele`iti 35 godina postojawa! Slo`i}emo se, takav jubilej se ipak mora proslaviti na jedan sve~ani i dostojanstveni na~in. Opstanak SG za srpsku zajednicu na Petom kontinentu je od ogromnog zna~aja. Pre svega, zbog va`ne ~iwenice da promovi{e o~uvawe srpskog jezika i }irili~nog pisma. Naravno, u toj misiji SG ne bi mogao bez svojih vernih ~italaca {irom ove prelepe zemqe.

Proteklih desetak dana {irom Australije Srbi su jo{ jednom tradicionalno, ponosno i sve~ano proslavili jedan od najve}ih na{ih praznika - Vidovdan. Sve srpske {kole od Brizbejna do Perta neguju tu lepu tradiciju odr`avawa Vidovdanske akademije. Bilo je tako pretro{le nedeqe u Sidneju, i proteklog vikenda u Melburnu, Kanberi i ostalim glavnim australijskim gradovima. Odr`avawe Vidovdanske akademije veoma je zna~ajan za srpsku zajednicu u Australiji, posebno za one najmla|e koji su tog dana u centru na{e pa`we. Recitacije, pesme, izvo|ewa mini predstava... sve je u znaku Vidovdana i se}awa na srpske junake, koji su pre 636 godina na Gazimestanu pru`ili sna`an otpor Osmanlijama, u borbi za odbranu slobode. Srbi su tada

i dedova. Zato je uloga srpskih {kola u Australiji beskrajno va`na za sve australijske Srbe, jer bez o~uvawa na{e tradicije i se}awa na na{e pretke - nema ni na{eg identiteta.

„Srpski glas“ nema i nikad nije imao tu dilemu: tradicija ili moderno. Nastavi}emo da pi{emo i ubudu}e o svemu {to smatramo va`nim za na{e qude u Australiji. U tome nam je uvek potrebna podr{ka ~itave na{e zajednice, od vernih ~italaca do na{ih medijskih partnera, koji nas iskreno podr`avaju reklamiraju}i svoje kompanije i proizvode. Bez wih i bez vas, na{a misija ne bi bila mogu}a. Svi zajedno prkosimo jednom novom vremenu, koje je ~esto nemilosrdno, ako vas ne vodi profit nego ideali ili neki vi{i ciqevi. O~uvawe srpskog jezika na ovim prostorima je misija koja je svojstvena samo pravim entuzijastima i qudima, koji ne mare za svoje vreme ne bi li se pribli`ili tim vi{im ciqevima. Takve su na primer na{e u~iteqice i u~iteqi svih srpskih etni~kih {kola {irom Australije. Zato negujmo i ~uvajmo sve na{e srpske {kole, jer to }e nas odr`ati i uvek dr`ati zajedno.

Ruska vojska pre{la granicu sa Ukrajinom u Sumskoj oblasti

Nakon {to su potisnuli ukrajinske trupe iz Kurske oblasti, ruski vojnici pre{li su granicu sa Ukrajinom i napreduju ka gradu Sumi, navodi „Volstrit xurnal“, tvrde}i da je ukrajinska pograni~na Sumska oblast nova meta Moskve, pri ~emu Kremq koristi prednost u qudstvu.

Prema podacima ukrajinske vojske, Rusija je na tom podru~ju okupila 50.000 vojnika, a oni broj~ano nadma{uju ukrajinske snage u odnosu od oko tri prema jedan.

Prema izve{taju „Volstrit xurnala“, linija fronta je produ`ena za vi{e od 150 kilometara tokom pro{le godine i sada se prote`e na vi{e od 1.200 kilometara od severoistoka do juga Ukrajine.

Rusija: Bitka za

Krinki ko{tala je Ukrajinu 3.000 boraca

Oru`ane snage Ukrajine su u borbama za selo Krinki izgubile vi{e od 3.000 vojnika, saop{tile su vlasti Hersonske oblasti nakon protesta rodbine poginulih u Kijevu.

„U Krinkima i u vodama Dwepra, na prilazu selu, protivnik je izgubio vi{e od tri hiqada boraca”, rekao je za RIA Novosti Vladimir Vasilenko, portparol guvernera Hersona Vladimira Salda.

Selo na levoj obali Dwepra su ukrajinski marinci napali u oktobru 2023. i poku{ali da naprave mostobran, ali su na kraju morali da se povuku neobavqena posla.

Vasilenko je napomenuo da Ukrajinci nisu uspeli ni da se utvrde u selu, ni da ga iskoriste kao odsko~nu dasku za napredovawe put Krima, kako su nameravali.

Veliki broj pripadnika OSU poginulih u operaciji Krinki se u Ukrajini jo{ vode kao nestali. U nedequ su wihovi ro|aci odr`ali protest u Kijevu, tra`e}i odgovore od Zelenskog.

Lilija Rudenko, predsedavaju}a organizacije porodica „Krinki: Put ku}i”, ka`e da se 2.000 boraca vode kao nestali.

„Figaro”: Rusija preuzela kontrolu nad dva nalazi{ta litijuma u Ukrajini

Ukrajina je izgubila kontrolu nad dva od ~etiri nalazi{ta litijuma, pi{e francuski list „Figaro”. „Zauzev{i ovo na prvi pogled bezazleno naseqe ([ev~enko u DNR) Rusi preuzimaju jedno od najperspektivnijih nalazi{ta litijuma u Ukrajini”. U ~lanku se isti~e da se trenutno nijedno od nalazi{ta ne eksploati{e. Dva – Polohovsko i Dobra se nalaze u Kirovogradskoj oblasti, a dva su ve} pod kontrolom Rusije – [ev~enko i Kruta Balka u Zaporo{koj oblasti.

Pored litijuma, u podru~ju nalazi{ta [ev~enko prona|ene su i zalihe retkih metala. Dan ranije je Ministarstvo odbrane Rusije saop{tilo da je ruska vojska oslobodila naseqa Novosergejevka i [ev~enko u Doweckoj Narodnoj Republici.

NEMA^KA PRIVREDA ”U BULI”: Za {est meseci bankrotiralo 12.000 kompanija

Nema~ka je u prvoj polovini ove godine pretrpela najve}i talas korporativnih bankrota u posledwih deset godina, pokazuje studija agencije za pra}ewe ekonomije „Kreditreform”.

U prvih {est meseci ove godine oko 11.900 nema~kih kompanija je bankrotiralo, pokazuje studija. To je pove }awe od 9,4 odsto u odnosu na isti period pro{le godine, prema podacima agencije. Oko 141.000 zaposlenih radilo je u pogo|enim kompanijama.

„Uprkos nekim znacima nade, Nema~ka je i daqe zaglavqena u dubokoj ekonomskoj i strukturnoj krizi. Kompanije se bore sa slabom potra`wom, rastu}im tro{kovima i stalnom neizvesno{}u”, rekao je glavni ekonomista „Kreditreforma” Patrik-Ludvig Han~.

O~ekuje se da }e situacija ostati te{ka jer se Nema~ka bori sa recesijom koja traje ve} dve godine. Talas bankrota

bi na kraju mogao da se pove}a u narednih {est meseci, s obzirom na to da „stalno visok nivo nesolventnosti sve vi{e pokre}e lan~ane reakcije”, upozorio je Han~.

Iako je nema~ki BDP porastao za 0,2 odsto u prvom kvartalu 2025. godine, slaba globalna potra`wa i neizvesnost u trgovinskoj politici nastavqaju da uti~u na wenu ekonomiju.

Prema novom istra`ivawu koje je sproveo ekonomski institut Ifo, o~ekivawa me|u nema~kim izvoznicima su se ovog meseca pogor{ala zbog neizvesnosti u vezi sa potencijalnim trgovinskim ratom sa Va{ingtonom. SAD su bile glavni trgovinski partner Nema~ke 2024. godine, sa bilateralnom trgovinom robom od ukupno 253 milijarde evra (oko 280 milijardi dolara), prema

zvani~nim podacima.

Ranije ove godine, predsednik SAD Donald Tramp uveo je carine od 20 odsto na svu robu iz EU, uz 25 odsto na ~elik, aluminijum i automobile. Kada je Brisel signalizirao spremnost da uzvrati, ve}ina carina je stavqena na ~ekawe na 90 dana kako bi se omogu}ili pregovori. Osnovna carina od 10 procenata i ciqane carine od 25 posto ostale su nepromewene.

„Carinske pretwe iz SAD su i daqe na stolu. Sporazum izme|u EU i SAD jo{ uvek nije postignut”, rekao je Klaus Volrabe, {ef anketa Ifo-a, dodaju}i da je neizvesnost smawila o~ekivawa izvoznika, a odgovaraju}i indeks je pao na -7,4 poena u junu sa -5,0 u maju. Indeks meri koliko su optimisti~ne ili pesimisti~ne nema~ke proizvodne kompanije u pogledu svojih izgleda za prodaju u inostranstvu u naredna tri meseca.

Mamdani: SAD nisu potrebni milijarderi; Tramp: Ako pobedi, nema para za Wujork

Nakon {to je musliman indijskog porekla Zohran Mamdani, koji je na korak od toga da postane gradona~elnik Wujorka, izjavio da zbog nejednakosti u dru{tvu smatra da SAD ne treba da imaju milijardere, predsednik SAD Donald Tramp zapretio je re~ima da }e ukinuti federalna sredstva najve}em ameri~kom gradu.

Donald Tramp izjavio je da }e Wujork ostati bez federalnog novca ako Zohran Mamdani, demokratski socijalista, „ne bude pristojan” ukoliko bude izabran za gradona~elnika. Tramp, tako|e, smatra da je Mamdani „~ist komunista” i da mu je nezamislivo da pobedi na izborima.

„Recimo ovako – ako pobedi, ja }u biti predsednik, a on }e morati da uradi pravu stvar ili ne}e dobiti novac”, istakao je Tramp. Vi{e od 100 milijardi dolara ulazi u najve}i grad SAD od savezne vlade

kroz razli~ite programe. Mamdani je, u me|uvremenu, negirao da je, kako je predsednik rekao, komunista, ali je ponovo potvrdio svoju posve}enost

pove}awu poreza za najbogatije Wujor~ane. „Ne mislim da bi trebalo da imamo milijardere”, rekao je Mamdani. „JEDNAKOST, A NE MILIJARDERI”

Prema wegovim re~ima, ve} se navikava na ~iwenicu da }e Tramp govoriti o tome kako izgleda, kako zvu~i, odakle je i ko je, jer smatra da time `eli da odvrati pa`wu od onoga za {ta se bori.

„Potrebna nam je jednakost {irom na{eg grada, dr`ave i zemqe”, naveo je Mamdani.

Musliman indijskog porekla Zohran Mamdani na korak je od pobede na izborima za gradona~elnika Wujorka, nakon {to je na demokratskim predizborima osvojio vi{e glasova od biv{eg guvernera Endrua Kuoma.

Mamdani je poznat po aktivizmu u oblasti stanovawa, socijalne pravde i obrazovawa. Wegova kampawa privukla je veliku pa`wu mladih i progresivnih bira~a.

Zohran Mamdani

Vidovdanska akademija Srpske {kole ”Vuk

VIDOVDAN KAO INSPIRACIJA:

U~enici Srpske etni~ke {kole „Vuk Karaxi}“ iz Melburna su 28. juna, nakon ve~erwe slu`be u sali crkve Svetog \or|a u Sent Albansu, na veli~anstven na~in obele`ili Vidovdan – praznik koji ima dubok istorijski, duhovni i kulturni zna~aj za srpski narod.

VIDOVDAN U SRPSKOJ

TRADICIJI

Vidovdan je jedan od najzna~ajnijih hri{}anskih praznika za Srbe. On simbolizuje se}awe

na Kosovski boj iz 1389. godine, ali i kontinuiranu te`wu srpskog naroda za o~uvawe slobode, identiteta i kulture. Ovaj dan nosi gotovo mitski karakter jer povezuje generacije sa bogatom istorijom stradawa i otpora. Za Srbe u Australiji, Vidovdan ima jo{ dubqu simboliku.

On postaje na~in da se oja~a veza sa domovinom i da se mladi podsete na zna~aj `rtve predaka za wihov dana{wi opstanak. Kao {to isti~u mnogi, ovaj praznik budi ose}aj ponosa, zahvalnosti

i po{tovawa prema srpskom nasle|u.

VIDOVDANSKA AKADEMIJA

U MELBURNU

Sve~anost u Sent Albansu otvorena je govorom oca Borislava Petrovi}a, koji je podsetio na zna~aj Vidovdana za srpsku istoriju, ali i wegovu aktuelnu poruku za savremene generacije. Program su vodili u~enici, a wihov nastup bio je obele`en ponosom i entuzijazmom koji oslikavaju posve}enost nastavnika i zajed-

U srpskom jeziku postoji izreka „daleko od o~iju, daleko od srca“ koju decenijama u~enici Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ iz St Albansa u Melburnu opovrgavaju svojim radom, energijom i optimizmom. Naime, u~enici na{e {kole Srbiju nose u srcu i tradicionalno pripremaju prigodne sve~anosti povodom va`nih datuma i praznika kako bi tu svoju qubav preneli i na druge.

Vidovdanskom akademijom priveli smo kraju prvo polugodi{te i ona je kruna na{eg rada u tom periodu. Obele`avawe Vidovdana tradicionalno je zapo~elo ve~erwom slu`bom u crkvi Svetog Georgija u Sent Albansu gde je nakon ve~erwe slu`be odr`an pomen`rtvama Kosovskog bojai svim onima koji su stradali za slobodu na{eg naroda tokom wegove duge istorije. Na po~etku akademije otac Boro je svojim toplim o~inskim re~ima ohrabrio i pohvalio u~enike i nastavnike za wihov doprinos borbi za o~uvawe nacionalnog identiteta i hri{}anskih vrednosti i potsetio nas je istorijskih ~iwenica i zna~aja Kosovskog zaveta koji nas sve obavezuje. Preplavila su nas ose}awa dok smo gledali i slu{ali program koji su pripremili u~enici {kole sa svojim nastavnicama. U atmosferi se osetila setaprotkana ponosom. Kroz svaki stih izgovoren ozbiqnim i smernim glasom i kroz svaku otpevanu strofu rodoqubivih i kosovskih pesama zra~ila je qubav prema svom narodu i odlu~nost da uprkos svim izazovima savremenog `ivota i uprkos ogromnoj udaqenosti od matice ne zaboravimo svoje poreklo.

Na{a vidovdansko sabrawe imalo je, pored edukativne i promotivne, ulogu da okupi na{ narod kako bi se ja~ale veze unutar zajednice na {ta smo posebno ponosni.

VIDOVDANSKA

nice u preno{ewu srpskih vrednosti i tradicija.

U akademiji su u~estvovali u~enici svih uzrasta, a program je ukqu~ivao recitale, dramske prikaze i pesme posve}ene srpskim junacima.

VIDOVDAN KAO OSNOV

O^UVAWA IDENTITETA

Iako mnogi u~enici koji u~estvuju u akademijama u dijaspori nikada nisu posetili Srbiju, wihova iskrena posve}enost odaje duboko razumevawe korena i tradicije. Ovo pokazuje da Vidovdan ne samo da objediwuje Srbe, ve} i inspiri{e mlade generacije da neguju svoje nasle|e.

Ove akademije, kao i aktivnosti srpskih {kola, predstavqaju sna`an oslonac o~uvawu srpskog jezika, kulture i duhovnosti u dijaspori. Vidovdan ostaje simbol koji podse}a na zna~aj zajedni{tva i nadu za boqu budu}nost.

Sve~anost u Sent Albansu bila je samo jedan od primera kako srpska zajednica {irom Australije nastavqa da ~uva svoju tradiciju.

Krste Markovi}

U CRKVI

SVETOG

U nedequ 29. juna u crkvenoj sali Crkvene op{tine Sveti Sava u Kanberi odr`ana je Vidovdanska akademija, koja je po~ela u crkvenom hramu jutarwom slu`bom. Svetu liturgiju slu`io je otac Ilija Dragosavqevi}. Na slu`bi je prisustovao veliki broj na{eg naroda iz Kanbere i Kvimbijena. Nakon slu`be u sali je odr`ana Vidovdanska akademija, gde su

u~iteqi @ivan com li u`ivali. dobili zavr{enu qi odli~an su

U~enici jedanaestog i dvanaestog razreda recituju „Zdravicu srpskome narodu“od Qubivoja R{umovi}a: Danilo Luki}, Stefan ]eli}, Marko Elezovi}, Sandra Cvjeti~anin, Ena Lugowa, Marko Jovanovi} i Dimitrije Jovi}

U~enici devetog i desetog razreda govore stihove „Na Gazimestanu“ i „Vidovdan“: Luka Petkovi}, Nemawa [mitran, Angelina Pani}, Awa Cicmilovi, Vuk Stoji}, Lazar Jak{i}, Teodora Galovi}

Karaxi}” iz Melburna

AKADEMIJA PROSLAVQENA

u~iteqi srpske {kole Smiqa i @ivan sa wihovim u~enicima i decom iz folklornih grupa priredisve~ani program u kome smo svi u`ivali.

Svi polaznici srpske {kole su dobili |a~ke kwi`ice za uspe{no zavr{enu {kolsku godinu a najboqi |aci su dobili i zahvalnice za odli~an uspeh i trud. Naravno, tu bile i na{e vredne doma}ice iz

kola srpskih sestara koje su kao i uvek pripremile bogat ru~ak, uz veliki asortiman kola~a, koje su napravile specijalno za ovu priliku. Na kraju otac Ilija je govorio o zna~aju Vidovdana za Srbe i zahvalio se svima koji su do{li da proslave ovaj veliki srpski praznik.

Grozdana Dragi~evi}-Todorinovi}

@dero Emilija, Petra Martinovi}, Teodora Galovi} - pevaju „Je~am `wela“, Bogdan Galovi}-gitara

U~enici sedmog i osmog razreda izvode „Kne`evu ve~eru“: Marijana Arbutina, Marko Arapovi}, Veqko Cicmilovi}, Uro{ Maslarevi}, Novak Jankovi}, Stefan Stupar, Maksim Dabi}, Aleksandar Torbica i Vuka{in Galovi}

U~enici petog i {estog razreda recituju „Mi smo ~uvari“, „Vidovdan“ i „Kletva Kneza Lazara“: Stefan Petkovi}, Petra Martinovi}, Katarina Jovi}, Ana @dero, Zoran Mi}evi}, Eva Petrovi}, Sara Jefi}, Mona Pupavac i Novak Galovi}

U~enici tre}eg i ~etvrtog razreda izvodi splet kosovskih pesama i recitacija: Tamara Pupavac, Una Stoji}, Milan Stupar, Nata{a Kova~evi}, Lazar Jovanovi}, Maja ]ebexija i Eli Ristevski

Tu`an srpski Vidovdan

Pi{e:

Dr Marko Lopu{ina

Ve}ina naroda u Srbiji provela je praznik sede}i kod ku}e, jer gleda na borbu studenata i vlasti kao na rialiti TV program i ~eka da vidi ko }e da pobedi. Mnogi obi~ni qudi ne `ele ni{ta bitno da mewaju, jer se misli da je narodu dobro, a da }e studenti ili napredwaci na kraju nagrabusiti

Stara narodna mudrost ka`e da za Vidovdan treba pogledati u Sunce i u Boga. Treba otvoriti du{u i srce, biti iskren i dostojan. Vidovdan je nacionalni i verski praznik Srba. Praznik je kod nas svakog 28. juna posve}en svetom caru Lazaru i kulturi se}awa na Kosovski boj, koji smo izgubili, ali smo opstali. Tog dana na Gazimestanu srpski narod je 1389. godine utvrdio svoj nacionalni kod, dobio identitet kog ne treba nikada i nikako da se odrekne.

Za Srpsku pravoslavnu crkvu Vidovdan je Dan `alosti, {to zna~i da se ne igra, ne peva, ne veseli i ne rade veliki poslovi. Za Srbe, bilo gde na svetu to ne va`i. Mi kao nacija slavimo Vidovdan veselo kao ponovno ro|ewe naroda i dr`ave. Pored Bo`i}a, Vaskrsa, Sretewa tj. Dana dr`avnosti, Vidovdan se slavi na svim meridijanima planete Zemqe, tamo gde ima Srba. U zapadnim zemqama slavi se u danu kada Srbi imaju slobodno vreme. Na{e {kole i sale, hramovi i porte, pune su naroda koji se sakupqa da ispo{tuje svoj nacionalni identitet i karakter svetog naroda cara Lazara.

Da li je tako bilo 28. juna u srpskoj prestonici Beogradu. Nije bilo ni dostojanstveno, ni sveto, ni sve~arsko. Bilo je tu`no. Odr`an je na trgu Slavija studentski protest protiv vlasti, na kome se u subotu predve~e i uve~e okupilo oko 140.000 mla|eg i starijeg naroda. Policija, kojoj malo ko veruje, ka`e da je bilo samo 35.000 qudi. Obi~an ~ovek, koji je ovaj protest pratio na licu mesta ili preko TV ekrana, u nedequ, biva zbuwen kad pro~ita ovako dva potpuno razli~ita podatka o narodnom skupu u Beogradu. Uz to dosta brojniji dr`avni mediji javqali su: “U~esnici neprijavqenog skupa, blokaderi izvr{ili su juri{ na Pionirski park i {atore sa dr`avnim studentima i na policiju. Vi{e desetina huligana uhap{eno. [est policajaca povre|eno i dva gra|anina. Blokaderi pozvali na gra|anski rat”. Malobrojni mediji, koji podr`avaju studentski protest, javili su da TV snimak demantuje policiju. Izvr{en je juri{ `anadarmerije na gra|ane u Nemawinoj ulici. Jedan student je povre|en. Za vreme odavawa po~asti stradalima u 16 minuta }utawa, studenti koji podr`avaju Vu~i}a pu{tali su glasno muziku sa vulgarnim pesmama”.

Osam meseci od stradawa 16 gra|ana prilikom pada nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu traje pobuna i protest akademske Srbije protiv vlasti, sa zahtevima politi~ke prirode da se utvrdi istina, odgovornost i Srbija promeni novim op{tim i parlamentarnim izborima. Vlast odgovara da su ti zahtevi ispuweni, pa da nisu ispuweni i da je ona pobedila. Protest koji je pra}en blokadama fakulteta, {kola i institucija u Beogradu na Vidovdan bio je tre}i masovni skup u prestonici i pobuna studenata

i gra|ana. I na wemu se ni{ta novo nije dogodilo, samo je nastavqeno da svojom borbom studenti i vlast smaraju srpski narod i Srbiju. Studentski pokret okupqa oko 200.000 ~lanova i toliko jo{ simpatizera. Studenti znaju da nemaju politi~ku i dru{tveni snagu da slome re`im i odr`avaju skupove da bi privukli ve}inski narod i izrasli u vode}i politi~ki pokret u Srbiji. Vlast ima oko 2 miliona odanih pristalica, ~lanova SNS i glasa~a. Pobuweni studenti i gra|ani dobrovoqno protestuju protiv korupcije vlasti, nefunkcionisawa dr`ave i wenih institucija. Neki studenti u dr`avnom aran`manu su dovedeni u centar Beograda, pla}eni da protestuju sede}i u belim {atorima nasred bulevara. Interesantno je da gra|ani prestonice }ute {to im studenti blokiraju glavni trg i glavnu ulicu, {to ih onemogu}avaju da se normalno kre}u vozilima i da normalno `ive.

Moje pitawe glasi – ~emu politi~ka i medijska prepucavawa i borba akademaca i napredwaka? Ako je Studentski pokret tre}i put na trgu Slavija okupio vi{e stotina hiqada qudi, za{to vlast ne izvede na ulice dva miliona svojih glasa~a i dobije javnim izja{wavawima na trgovima i ulicama borbu za demokratiju?

Za{to vlast anga`uje sve vrste policija da tu~e, hapsi, zatvara i saslu{ava gra|ane svoje dr`ave, naj~e{}e zbog verbalnih delikta? Pa ih preko medija kriminalizuje i od wih pravi teroriste i dr`avne neprijateqe. Razumem za{to u tome u~estvuju ~lanovi vladaju}e stranke, oni su vlast, oni su dr`avu Srbiju pretvorili u svoj strana~ki klub, i gra|ane i dr`avqane na{e zemqe dele, odnosno tretiraju samo kao ~lanove ili ne~lanove SNS-a.

Ne razumem za{to to isto radi SPS i ministar policije Ivica Da~i}, nekad predstavnici urbane Srbije, wene sredwe klase i inteligancije, a danas glavni `andarm i batina{ naroda i omladine. Za{to je Slobin SPS postao SNS ?

Policija, tajna slu`ba BIA i @andarmerija Ivice Da~i}a fizi~ki napada gra|ane, dakle vlast hapsi, kidnapuje, odvodi u nepoznatom pravcu qude, saslu{ava, tereti za ru{ewe dr`ave na osnovu TV emisija dr`avnih medija.

Ko priziva gra|anski rat? Pa vlast, koja pravi svakodnevne predstave {irewa straha od nasiqa, krvoproli}a i ru{ewa zemqe. A uhapsi vojnog sindikalistu i nekog veterana sa igra~kom samostrelom. I poqoprivrednika koji se buni jer }e mu budu}i rudnik litijuma, kako ka`e, uni{titi wegova imawa i poslovawa.

Osmi je mesec kako traje ova politi~ka i medijska, ~esto spinovana ili naduvana bitka studenata i dela gra|ana za istinu, pravdu i normalnu dr`avu. Osam meseci vlast ignori{e gra|anske zahteve studenata i defini{e ih kao izdaju, neprijateqstvo, antisrpstvo i ugro`avawe dr`ave.

Sa dru{tvenog ugla gledawa vidi se da je sudar studenata i napredwaka za-

Stotine hiqada studenata i gra|ana nezadovoqnih ogromnoj i neka`wenoj korupciji u dr`avi, tre}i put u kratkom roku su ispunili najve}i trg u Beogradu, dok je Vu~i} istog dana ispred Skup{tine Srbije na svom kontramitingu jedva dovezao 5-6 hiqada pla}enih simpatizera vlasti

pravo bitka akademske i proste Srbije. Univerziteti i fakulteti su u pobuni i u blokadi, tra`e svoja prava i svoj politi~ki izbor, a anga`ovani napredwaci su u ofanzivi neprestanog spinovawa, javnog opravdavawa prava akademica na svoje zahteve, tvrdwom da su oni vladari Srbije, pojedina~no i u ime }ute}eg naroda. U tom dodvorivawu vladaju}oj stranci vidim i razloge za{to 4 miliona gra|ana sa pravom glasa, ne u~estvuju u ovoj politi~koj borbi studenata i napredwaka. Ve}ina naroda u Srbiji sedi kod ku}e, gleda na ova politi~ka zbivawa kao na rialiti TV program i ~eka da vidi ko }e da pobedi. Ve}ina Srba u Srbiji ne `eli da rizikuje svoje plate i penzije, koje }e biti pove}ane do kraja godine, ne `ele ni{ta bitno da mewaju, jer se misli da je narodu dobro, a da }e studenti ili napredwaci na kraju nagrabusiti.

O~igledno je da ve}inska Srbija nije spremna za promene. Da se ne}e odazvati Studentskom pokretu na pozive da se prikqu~e borbi za promenu sistema i za boqu Srbiju. Dodu{e, mnogi u na{oj zemqi i ne znaju {ta je to boqi `ivot, boqa demokratija i kako treba da izgleda boqa Srbija. Tu`no zar ne?

@alosno je da je narod podeqen, da postoji studentski i profesorski akademski svet koji priziva razum, slobodu, demokratiju, kulturu i dostojanstvenu dr`avnost Srbije. Na drugoj strani postoji vlast, koja bi da prigu{i univerzitete i fakultetet, studente i profesore, da Narodno pozori{te pretvori u kafanu. A ~itavu srpsku kulturu u estradu, na kojoj nastupaju polugole pevaqke, pijani peva~i i raspojasani muzi~ari. Treba biti realan, od sankcionisane zemqe devedesetih godina, u kojoj su cvetali krijum~arewe i drugi mafija{ki poslovi, Srbija je postala dr`ava sirotiwe, prostog sveta, koji se preko no}i obogatio i koji kao ve}ina danas vlada i diktira stil `ivota. Izrasla je nova sredwa klasa, koja ne ceni kwigu, znawe, dr`avne univerzitete i fakultete, jer za kupovinu diploma i znawa postoje privatni fakulteti i pre~ice do akademskih titula. Zato mislim da Studentski pokret nema realno upori{te u narodu, koji je visoko obrazovawe zamenio za nisku estradnu kulturu.

Vidovdan je vekovima jedan od najva`nijih datuma u srpskoj istoriji. Tuma~en je ponajvi{e kao Dan srpske borbe za slobodu, koju smo tra`ili na Kosovu poqu 1389. godine, u borbi protiv Turaka, u Sarajevu 1914. godine, u borbi protiv be~kog dvora i okupacije srpskog naroda u Bosni, u Versaju 1918. kada je stvarana dr`ava svih Srba na Balkanu – Kraqevina SHS. I 1948. godine kada smo se kao Jugosloveni posle moskovske Rezulucije Informbiroa posva|ali i rastali sa Rusima.

Slava Svetog Vida, stradalnika iz rimskog doba, Vidovdan je u na{oj istoriji bio pra}en stradawima Srba i na{ih velikana. Od cara Lazara i Milo{a Obili}a preko Gavrila Principa i Mladobosanaca, do Slobodana Milo{evi}a, posledweg srpskog vo`da.

Na`alost, i ovaj Vidovdan 2025. godine najavqivan je i proticao je u najavama stradawa i qudi i politi~ara. Vlast je preko svojih medija ogla{avala opasnost od napada na dr`avu i wenog predsednika. Na mene li~no ~itava ova bitka za vlast studenata i profesora i qudi iz vlasti i SNS, delovala je stra{no. I zbuwuju}e. ^esto nisam znao gde po~iwe realnost `ivota u Srbiji, a gde traje propaganda i naduvavawe strvarnosti. O perspektivama i budu}nosti se najmawe govorilo, i kod studenata, i kod napredwaka. Ovog tu`nog srpskog Vidovdana, u kome se pokazala srpska nesloga i nasiqe, nepo{tovawe dr`avnosti i dostojanstva zemqe i naroda, vlast je glumila normalnu situaciju. A nije normalano, jer je vlast ukinula transport vozovima na celoj teritoriji Srbije i gradski prevoz u Beogradu je ukinut ovog Vidovdana. Qudi su hap{ewima spre~avani da iz provincije stignu u prestonicu na protest. Najavqivan je dr`avni udar i atentat na predsednika Srbije.

Zvani~no za vlast politi~ko stawe u Srbiji je normalno. A o~igledno je da nije normalno. [ta se zapravo po meni de{ava? Vlast nije sigurna u sebe, odnosno u ~lanstvo SNS, glasa~e i dr`avne slu`benike i uposlenike. Da jeste u {atorima na trgu isped Narodne skup{tine sedelo bi dobrovoqno milion qudi, a ne tek wih stotinak pla}enika. Na izborima bi se pobe|ivalo ~istim glaswem, kako u otaxbini, tako i u srpskom rasejawu.

^ini mi se da vlast nema re{ewe ove politi~ke krize, koja se manifestuje kao podela i nesloga u narodu, jer se svakog re{ewa vlast boji da je gore po wu. Vlast ne po{tuje narodna prava. Po{tuje samo svoja nare|ewa, obe}awa, svoje propagandne poruke i svoju sliku o raju na zemqi Srbiji.

Srpska vlast ima podr{ku EU i SAD, a Studentski pokret nema podr{ku velikih sila, pa ni celog svog naroda. Vlast je ovaj Vidovdan proglasila sa dan svoje pobede, a narod ga je do`iveo kao svoj poraz. Bez nade da }e ~ekawe i }utawe doneti dobra re{ewa i izlazak iz krize. Naredni Vidovdan ne bi trebalo da bude tu`an srpski praznik.

Ogroman broj pripadnika policije svih vrsta, izuzetno je bio agresivan prema studentima i gra|anima Beograda

Pi{e: Marko Lopu{ina

u U Ruskom carstvu Srbi su imali jednog cara. Ivan Vasiqevi~ ^etvrti zvani

Grozni ili Silni je u Rusiji uveo svetosavqe, pomagao je Hilandar i negovao svoj srpski gen

Veliki moskovski knez Vasilij Tre}i Ivanovi~ (1479 — 1533), bio je drugi od pet sinova kneza Ivana Tre}eg i knegiwe Sofije Paleolog, ne}ake posledweg vizantijskog cara Konstantina Draga{a, koja je i bio srpskog porekla. Smr}u oca Ivana i svog ne}aka Dimitrija 1509. godine postao je vladar Moskve. Radio je na stvarawu velike ruske kne`evine.

Osvaja godine 1510. oblast Pskov, a 1514. zauzima Smolensk. Ratuje i miri se sa Poqacima, Tatarima i Turcima. [iri kne`evinu na oblasti Rjazan 1521. godine, i Severnog Novgoroda godinu dana kasnije. Kako sa prvom `enom Solomonom, veliki moskovski knez Vasilij nije imao dece, ponovo se `eni 1526. godine Jelenom (Elenom) Glinski, mladom srpskog porekla.

Jelena Glinskaja, koja je ro|ena 1508. godine u Moskvi, poticala je iz srpske porodice Jak{i}. Kako tvrdi Katarina Mitrovi}, istra`iva~ - saradnik Centra za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofkog fakulteta u Beogradu, u pitawu je porodica koja je igrala zna~ajnu ulogu u odbrambenom sistemu ju`nih granica Kraqevine Ugarske od turskih napada. - Bra}a Stefan i Dmitar Jak{i} su `iveli u okolini Smedereva. Pre{li u Ugarsku nekoliko godina posle pada Smedereva pod tursku vlast i nestanka srpske sredwovekovne dr`ave 1459. godine. Oni su, po svoj prilici, bili sinovi Jak{e Bre{~i}a, istaknutog dvoranina despota \ura|a Brankovi}a. Stefan i Dmitar Jak{i} su u Ugarsku pre{li u drugoj polovini 1464. godine na poziv kraqa Matije Korvina, koji im je dodelio posede u ~anadskoj `upaniji sa centrom u gradu Na|laku –ka`e istori~ar Katarina Mitrovi}. Jak{i}i su u prvoj generaciji dr`ali do svog srpskog porekla i odr`avali su veze sa Svetom Gorom. Milica, supruga Stefana Jak{i}a, se 1506. godine obavezala da }e manastiru Hilandaru godi{we darivati 130 dukata.

- Stefan i Milica Jak{i} su imali {estoro dece – tri sina i tri k}eri. Jedna od k}eri, Ana Jak{i}, udala se negde izme|u 1501. i 1506. godine za litvanskog kneza Vasilija Qvovog Glinskog, koji je umro ve} 1515. godine. Supruga ga je naxivela vi{e od trideset godina. Iako je trajao kratko, ovaj brak je bio vrlo plodan, u wemu su ro|eni trojica sinova i tri k}eri. Jedna od }erki litavskog kneza Vasilija Qvovog Glinskog i Ane Jak{i} Glinske, Jelena, udala se za moskovskog velikog kneza Vasilija Tre}eg Obolenskog – otkriva ovu porodi~nu liniju istori~ar Katarina Mitrovi}.

Ovaj brak Vasilija Tre}eg Obolenskog i Jelene Glinskaje, potresao je rusku aristokratiju, a o wegovoj legitimnosti se raspravqalo ~ak i na Svetoj Gori. Vladavina Vasilija je zapam}ena kao era gra|evinskog buma u Rusiji, koja je zapo~ela jo{ za vreme vladavine wegovog oca Ivana. U Moskvi su u wegovo vreme izgra|eni Kremq, hram svetih Arhan|ela i Vaznesewska Crkva. Napravqeni su

CAR IVAN GROZNI SRBIN

utvr|eni gradovi u Tuli, Ni`wi Novgorod, Kolomna, i drugi gradovi. Uspostavqena su nova naseqa, utvr|ewa, tvr|ave U drugom braku mu se napokon 1530. godine ra|a duboko pri`eqkivani sin Ivan Grozni. Neposredno pre smrti odredio je za naslednika svoga sina Ivana, a svoju suprugu Elenu za wegovog regenta (1533-1538). Ivan ^etvrti Vasiqevi~ ro|en je u nasequ, koje je danas ju`ni deo Moskve 3. septembara 1530. Ispostavilo se da je wegovaa majka uvela jedinstvenu valutu - rubqu i zapo~ela istorijski poduhvat koji je ostvario wen sin - stvarawe jedinstvene i mo}ne ruske imeprije.

Jelena Glinskaja je do`ivela da wen sin Ivan ^etvrti Vasiqevi~ postane knez, ali nije do`ivela da ga vidi 1547. godine kao krunisanog cara svih Rusa. Nosio je zbog surovosti svoje vladavine nadimak Silni ili Grozni.

Istori~ar Dejan Tani}, koji se bavio geneolo{kim poreklom cara Ivana Vasiqevi~a Groznog, utvrdio je da je car imao srpske pretke po trostrukoj liniji.

I careva baba Ana Jak{i} Glinskaja, bila je Srpkiwa. Sam car Ivan Grozni je vrlo po{tovao maj~inu porodicu, pa je svog ujaka, kneza Mihaila Glinskog, koji je po majci Ani bio Srbin, postavio za carskog vojvodu i namesnika u Novgorodu.

- Jo{ za vreme vladavine prvog ruskog cara Ivana IV Groznog izvr{ena je redakcija starih srpskih rodoslova sa ciqem da se Jak{i}i preko Brankovi}a i Lazarevi}a pove`u sa Nemawi}ima. Re~ je, razume se, o iskonstruisanom srodstvu. Mu{ki ogranak porodice Jak{i} izumro je jo{ 1543. godine. Me|utim, sastavqawe rodoslova Jak{i}a pod nazivom „Ukaz o srpskih careh i kraqeh i despoteh i velikih knezeh” bilo je potrebno da bi se pokazalo kako su Jelena Glinska, velika knegiwa moskovska ili srpska, kako se u ovom spisu naziva, i wen sin Ivan Grozni, prvi ruski car, zapravo potomci srpske svetorodne dinastije Nemawi}a – ka`e istori~ar Katarina Mitrovi}.

Jelena Glinska je knezu Vasiliju rodila dvojicu sinova – cara Ivana IV Groznog (1530) i Georgija, kneza Uglickog (1533). Ivan Vasiqevi~, koji je rano ostao bez oca i te{ko `iveo u doba bojarskih me|usobica, imao je veoma sposobnu majku. Velika knegiwa Jelena je privremeno zaustavila bojarski nasrtaj na vlast, u~vrstila moskovski Kremq, postigla zna~ajne uspehe u smirivawu Poqske i [vedske.

Uspela je da nametne centralno kovawe novca za sve udeone kne`evine u Rusiji, {to je izazvalo gnev bojarskih separatista, pa ima indicija da je, posle svega pet godina, bila otrovana.

Brigu o wemu, ~iji je `ivot bio ugro`en samovoqom plemi}kih ku}a [ujskih i Beqskih, preuzeo je moskovski mitropolit Makarije, ali se tu na{la i wegova baka, Ana, Srpkiwa.

O uticaju bake Ane Jak{i} na budu}eg ruskog cara Ivana Groznog pi{e Milovan Vitezovi}:

“O wegovom obrazovawu starala se ona koja je obrazovala i wegovu majku, usadiv{i joj ponos, dostojanstvo i odlu~nost, a {to je i wemu sada prenosila sa srpskim duhovnim i dr`avnim nasle|em, sa duhovnim i dr`avotvornim u~ewem Svetog Save, sa uzdizawem Svete loze Nemawi}a od Stefana Nemawe, sakupioca srpskih zemaqa do cara Du{ana Silnog, wegovog krunisawa u slavi,wegovih sabora i progla{ewa Zakonika, ali i sa propasti Srpskog carstva i potresnom sudbinom kneza Lazara”.

Careva majka Jelena Glinskaja je umrla jako mlada, u tridesetoj godini. Izgleda da je bila otrovana.

Kao vladar car Ivan Gorzni je ispoqavao otvorenu qubav prema Srbima. Primio je Hilandarce i postao ktitor Nemawi}ke zadu`bine na Svetoj gori, ne pripajaju}i ga ruskoj crkvi.

CAR SVETOSAVAC

Istori~ari tvrde da su Srbi upravo preko pravoslavqa osvajali carsku Rusiju i u woj gradili svoju srpsku koloniju. Pisac Vladimir Dimitrijevi} tvrdi da je car Ivan ^etvrti Vasiqevi~, okviru svoje borbe za utemeqewe ruske dr`ave kao Tre}eg Rima i naslednice Vizantije, dao je da mu se uradi „Letopisni licevoj svod“, zbornik u deset tomova (preko 10 hiqada strana, sa preko 18 hiqada slika, koje je radilo preko 40 slikara.) To je bio svojevrsni letopis od postawa sveta do dana Ivana Groznog ({to bi se, s punim pravom, moglo ~itati kao „Silni“, onako kako je srbski narod zvao svog cara Du{ana.).

- Veliki prostor u ~etvrtom tomu „Licevog svoda“, ilustrovane istorije sveta, posve}en je osniva~u Srbske Pravoslavne Crkve i duhovnom utemeqitequ srbske dr`ave, Svetom Savi. Pored toga, u ovom izuzetno ilustrovanom letopisu, nalazi se i genealogija dinastije Nemawi}a, kao i opis Kosovskog boja. Otkud toliko pa`we posve}eno srbskom svecu, koji je dobio preko stotinu slika (od ukupno 160 koliko je posve}eno Srbima) u ovoj ilustrovanoj istoriji sveta, tako bitnoj za formirawe rane dr`avne ideologije ruske carevine –pita se Dimitrijevi}. Odgovor je u ~iwenicama da su majka i baka cara Ivana Gorznog u~ile pravoslavqu, pripovedale u o Svetom Savi i Hilandaru. Ruski nau~nici Jelena Beqakova i Jaroslav [~apov, u svojoj studiji „Tradicija Svetog Save Srbskog u Rusiji“, ka`u: “Delovawe svetog Save srpskog bilo je od velikog zna~aja za Isto~ne Slovene. Nastala uz wegovo u~e{}e, nova redakcija Krm~ije do{la je u 13. veku iz Bugarske. U vremenu od 15.do 17. veka srpska redakcija pro{irila se u Ukrajini i Belorusiji, a 1649. postala je osnova za {tampano izdawe Krm~ije u Moskvi.

- Ime Save srpskog na{lo se na stranicama ruskih krm~ija sredinom 15. veka, kao osniva~a srpske autokefalne crkve i srpske dr`avnosti.(„Povest o srpskoj i bugarskoj patrijar{iji“). Presedan postojawa autokefalnih slovenskih crkava bio je najva`niji argument prilikom osnivawa moskovske autokefalije. Politi~ko iskustvo srpske dr`ave prilikom progla{ewa carstva, koristili su ideolozi ruske nacionalne dr`ave. U liku Save srpskog,po ruskoj dru{tvenoj misli,objediwene su dve suprotne koncepcije: priznawe i izgradwa crkvene i dr`avne nezavisnosti – tvrdi Vladimir Dimitrijevi}. @itije Save srpskog bilo je mnogo rasprostraweno u Rusiji (L.K. Gavrju{ina obelodanila je 88 prepisa) i kori{}eno je kao ugled prilikom sastavqawa `itija ruskih svetiteqa. Na to `itije oslawalo se i prilikom rasprave o zemqoposedima. U~vr{}ivawem ideologije „Moskva Tre}i Rim“ i ustanovqavawem patrijar{ije u Moskvi, zna~aj Srbije kao obrasca ruske dr`avnosti gubi aktuelnost, ali ne slabi interes za lik sv. Save. U 19. veku obele`avawe praznika sv. Save poprima politi~ki karakter i postaje manifestacija „bratskog saveza Rusa i Srba“. Sam car Ivan ^etvrti je nadahnuo svoje istorijske naslednike, vladare carske Rusije da u najzna~ajnijoj ruskoj crkvi svih vremena Arhangleskom saboru u Kremqu, u kome bogoslu`i i ruski patrijarh Kiril, uz najve}e ruske svece postave i tu danas stoje Sveti Sava, Sveti Simeon Miroto~ivi i Sveti car Lazar.

- Arhangleski sabor u Kremqu, koji mnogi smatraju sa glavnu rusku crkvu, dnevno poseti i do 10.000 vernika, posetilaca i turista. Samo najve}ima mesto je ovde Arhangleskom saboru i u Kremqu – rekao mi je tokom obilaska Goran Radmanovac - Na{a vera je jedna, ujediniteqska i bratska. Sasvim je prirodno da Rusija na ovakav na~in poka`e svoju privr`enost srpskom narodu.

IKONE SRPSKIH SVETACA

U{li smo tiho i bogomole}ivo u saborni hram, sa visokim stibovima oslikanim ikonama i kamenim grobnicama ruskih vladara. Na severoisto~noj strani Arhangelskog sabora ukazale su nam se svete ikone Svetoga Save, Svetog Simeona i Svetog cara Lazara. Gledali su nas kao svoju duhovnu decu. Bio sam presre}am zbog takvog ose}awa koje me pro`imalo celim bi}em. - Ikone Svetog Save i wegovog oca Simeonom, ra|ene su od 1652. do 1666. godine u vreme vladavine cara Alekseja Prvog iz dinastije Romanovih. Sveti Sava i Simeon, sabirateqi srpskih zemaqa, naslikani su u puno}i svoje bo`anske misije. Pred grandioznim freskama veliki ruski knezovi molili se za duhovnu snagu i pobedu uo~i svake bitke. Zbog fresaka izuzetne umetni~ke vrednosti, me|u kojima su i tri srpskih prosvetiteqa i ~udotvoraca, Arhangelski sabor je ruski spomenik nacionalne kulture – pojanisla nam je gotovo {apatom zbog crkvene ti{ine i dostojanstva na{a profesorka istorije i vodi~. Ikone svetih Srba se nalaze u delu koji se odnosi na vladarske prethodnike cara Ivana Groznog, jer su oni duhovno bili povezani sa Srbima. Naime, Teodosijevo “@itije Svetog Save” bilo je dobro poznato u ruskim crkvenim i dr`avnim krugovima. I nije neskromno re}i, da je na{ sveroditeq i wegovo veli~anstveno delo, to jest da je “Sveta Srbija” Nemawi}a kao Savin duhovni porod – bila uzor i ideal onoga {to danas zovemo “Svetom Rusijom”. Nije preterivawe re}i da je uzor vladara-monaha ~ije su najveli~anstvenije ovaplo}ewe upravo bili Nemawa i wegov sin, bili i ideal cara Ivana IV Groznog.

(Nastavqa se)

Ivan Grozni

RETKA POJAVA „VRA]A @IVOT”:

Spektakularni prizori iz srca Australije

Na satelitskim snimcima deluju kao velike mrqe plave i zelene boje; vrtlo`e se, {ire i prodiru kao mastilo u par~e pergament papira.

U suvoj unutra{wosti Australije, te mrqe predstavqaju „novo unutra{we more”, nastalo iz bujice koja je pre{la stotine miqa kroz vene ogromnog, isu{enog kontinenta.

Ovaj retki doga|aj sada o`ivqava pustiwu, privla~e}i sisare, ptice i turiste u srce Australije, pi{e CNN

„Nezamislivo“ je re~ koju koristi ekolog Ri~ard Kingsford sa Univerziteta Novog Ju`nog Velsa da bi opisao mogu}nosti za nau~na otkri}a koje pru`a ova iznenadno oaza u jednom od najsu{nijih regiona sveta.

„Sjati}e se vodene ptice du` spektakularnih tokova koji vode kroz sredinu pustiwe. Ribe }e se pra}akati u rekama. A mesecima nakon toga divqe cve}e prekri}e pustiwu kao tepih“, ka`e on.

JEZERO KATI TANDA–LAKE EYRE: RETKA POJAVA KOJA

MEWA KRAJOLIK

Kati Tanda–Lake Eyre je povremeno jezero koje se prostire na 3.668 kvadratnih miqa. U proseku primi samo oko 14 cm padavina godi{we. U stvarnosti vi{e li~i na gigantsku slanu ravnicu u ju`noaustralijskoj pustiwi.

Godine 1964. britanski rekorder u brzini automobilom Donald Kembel koristio je jezero kao trka~ku stazu, postigav{i tada{wi svetski rekord u brzini na kopnu – 649 km/h.

Deset godina kasnije, 1974, jezero se napunilo do kraja, tre}i put u istoriji. Ove godine, nakon tropskog ciklona Alfred koji je u martu pogodio unutra{wi Kvinslend, voda koja te~e ka jezeru Kati Tanda-Lake Eyre izgleda da ga puni po ~etvrti put u posledwih 160 godina.

Dve glavne reke koje ga hrane su Georgina–Diamantina, koja je po~etkom maja po~ela da puni sever jezera, i sistem reke Kuper Krik.

IZOBIQE @IVOTA

USRED PUSTIWE

Iako je nazvana „Krik“, reka Kuper mo`e tokom poplave biti {iroka i do 80 kilometara, ka`e Kingsford. Voda iz ovog sistema jo{ nije stigla do jezera i verovatno }e svoj pun efekat pokazati tek do oktobra.

Kada stigne, pustiwski ekosistem }e „eksplodirati u `ivotu”. Ra~i}i i {koqke }e se mrestiti, broj riba }e porasti, a sisari }e dobiti priliku za razmno`avawe. Pelikani i druge ptice selice dolete}e ~ak iz Kine i Japana. Pra{ina i pesak }e zazeleneti i procvetati.

I ptice i qudi }e dolaziti da vide ovo ~udo prirode.

„Ovo divqe mesto je spektakularno i retko“, ka`e Kingsford. „Poplave pokre}u veliki talas lokalnih i stranih turista. Prava turisti~ka ekspanzija.“

Talas turista donosi i izazove. U februaru je vlada Ju`ne Australije uvela zabranu hodawa po jezerskom koritu kako bi za{titila krhku slanu koru i spre~ila povrede na tom udaqenom mestu, bez medicinske pomo}i. Zabrana tako|e po{tuje kulturni identitet naroda Arabana, koji jezero smatraju svetim.

Me|utim, prema ABC-ju, qudi i daqe ulaze u korito jer nema dovoqno oznaka koje bi ih upozorile. Vlada je najavila postavqawe nove signalizacije i infrastrukture.

TURIZAM IZ VAZDUHA

U gradi}u Mari, ju`no od jezera, Fil van Wegen vodi kompaniju Arid Air i vozi turiste u avionima iznad ovog prirodnog spektakla.

„Let koji nudimo qude ostavqa bez daha“, ka`e on. „Pustiwa je ogromna, neprestano se mewa i jednostavno je prelepa.“

Dodaje da udaqenost od svega ~ini jezero gotovo netaknutim. To {to je daleko mu je najve}a za{tita.

^UVARI DIVQINE

Ekolozi Anemarije van Dorn i Luk Plejford ~uvaju region u okviru rezervata Kalamurina, ogromne oblasti od 679.667 hektara. Kada su putevi prohodni, najbli`i supermarket im je na devet sati vo`we. Sada su, me|utim, zbog poplava, odse~eni mesecima.

„Oko vas nema ni~ega. Neverovatna je ti{ina“, ka`e van Dorn. „Onda vidite dinga kako luta po dinama i pomislite –kakva privilegija.“

„Ali onda, u slede}em trenutku, muve vam ulaze u nos i o~i, temperatura je 48 stepeni, i ka`ete sebi – pa, nije ba{ bajka. Ali sve to radimo za dobar ciq.“

Wihova misija je da o~uvaju netaknutu prirodu, prete`no kontroli{u}i populacije divqih `ivotiwa kao {to su divqe sviwe i kamile.

Oko dve tre}ine vode koja dolazi u jezero prolazi kroz Kalamurinu, a oni }e iz prve ruke posmatrati kako pustiwa ponovo o`ivqava.

„Najve}a poplava u 50 godina. I iako je nanelo {tetu u Kvinslendu, ovde je to ~udo prirode – a ne izazvano klimatskim promenama.“

„Pozitivna pri~a“, dodaje van Dorn. „Ima nade.“

Tu nadu deli i Kingsford: „Kao biologu za o~uvawe prirode, ~esto je depresivno posmatrati {ta qudi rade planeti, ali ovo mi vra}a veru. Sjajno je videti da priroda jo{ uvek funkcioni{e u svom ritmu, i to na tako spektakularan na~in.“

Slikoviti letovi su jedan od najboqih na~ina da se vidi Kati Tanda - jezero Ejr u poplavi

Poplavne vode iz oblasti Kanalskog kanala u Kvinslendu stigle su do Kati Tande i jezera Ejr

Poplavna voda transformi{e normalno suve slane ravnice Kati Tanda-jezera Ejr

Sjatile se vodene ptice du` spektakularnih tokova koji vode kroz sredinu pustiwe

JOVAN DU^I]:

Blago cara Radovana

Ima qudi koji mogu da nesre}u trpe celog `ivota, i da se ne ose}aju nesre}nim, kao {to drugi podlegnu pod prvim nesre}ama. Najvi{e stradaju sujetni i r|avi, a dobri i iskreni lako podnose bol. Stradawe je stvar fizi~ka i stvar temperamenta; ali je stradawe i stvar duhovna: pitawe smisla o `ivotu i sre}i. Treba se ve} iz detiwstva u~iti {ta je sre}a i nesre}a, kao {to se u~i {ta je dan i no}, jer se iz velikih primera u istoriji vidi da ima u sre}ama si}u{nosti, a u nesre}ama veli~ine. - Anti~ki mudraci su se bavili mnogim izvorima qudskog stradawa. Epikur je govorio da je izvor na{e qudske nesre}e u dve stvari: u strahu od smrti i u strahu od Boga. I zato je poku{ao da doka`e da se ni smrti ni Boga ne treba bojati, po{to ne postoji ni smrt ni Bog druk~e nego u ~ovekovom mra~nom uobra`ewu. Prema ovom, prisustvo bo`je mudrosti nije bilo ni potrebno pri stvarawu kosmosa. A po{to ne postoji sudija, ne postoji, u~a{e Epikur, ni stra{ni sud, taj otrov qudske misli i `ivota na ovom svetu. Stoici su isto ovako bili slabo religiozni, jer nisu verovali u besmrtnost du{e, niti u ma kakvu vrstu `ivota s onu stranu smrti. - Platon je govorio da se bol ne da izbe}i, ali se stradawe da suzbiti, govore}i svakoj svojoj 27 bedi: „Dogodine ne}u misliti na tebe, jer te vi{e ne}e biti”. Platon dodaje da to isto treba re}i i svakoj radosti. Istina, ovo vodi stawu u kojem ne bi bilo ni prave sre}e, ni prave nesre}e; ali u tome ba{ i jeste, misli Platon, cil. mudrosti: ukinuti suvi{ak i jednog i drugog.

Nikad ~ovek ne mo`e da ka`e onoliko mudrosti koliko mo`e da pre}uti ludosti, ~ak i gluposti. Jedino }utawe mo`e da prikrije kod ~oveka strasti koje su najnasrtqivije i naj{tetnije: sujetu, lakomost, mrzovoqu, osetqivost, mizantropiju. Jedino }utawe mo`e da sa~uva ~oveka od posledica koje mogu da mu nanesu trenutna i nesmotrena raspolb`ewa, i nagle i nepromi{qene impulsije. ^ovek koji pusti uvek jedan razmak u vremenu izme|u pitawa koje mu se postavi i odgovora koji treba da dadne, jedini je koji mo`e da razmi{qeno ka`e {ta ho}e. On je ve} tim odmerio koliko jedan minut mo`e da sadr`i pameti i gluposti, dobrote i zlo}e. Samo takav uzdr`qiv ~ovek izbegne najve}i broj nesre}a, nesre}a koje dolaze od na{e nesposobnosti da uvek budemo prisebni, i da nikad ne budemo glupi. - I u~enici Pitagore su morali da }ute. Duhoviti Atiwani su se divili i takozvanom lakonskom izra`avawu, kojim su se slu`ili qudi iz Sparte. Katoli~ki red kalu|era karmelita ima tako isto propis da govori samo ~etvrtkom. Kad bi svi qudi i `ene govorili samo ~etvrtkom, na svetu bi bilo mnogo mawe gluposti i mnogo mawe zla; jer ~ovek drugom ~oveku uvek vi{e {kodi re~ima nego delom. Neke `ivotiwe ku{aju jedna drugu samo tim {to pribli`e nozdrve, i {to se omiri{u, odlaze}i svaka na svoju stranu, a da imaju sposobnost govora, rastrgle bi jedna drugu. U re~ima uvek ima vi{e la`i nego istine, i vi{e zlo}e nego qubavi; jer qudi naj~e{}e ne znaju ni sami {ta ka`u, ni za{to su ne{to rekli. Re~ dovodi do vi{e nesporazuma, nego {to bi bilo nesporazuma da re~i uop{te ne postoje.

MARIJANA JOVANOVI]:

A taman su se malo opustili

U istoj ulici su se rodili. I{li su u istu osnovnu {kolu. Sedeli su u istoj klupi. Zajedno su se mom~ili. Postali su ven~ani kumovi. Jedan drugom su i decu krstili. Izgradili su me|usobno sve mogu}e mostove. Imali su mawe vi{e iste snove. Verovali su da je `ivot bez snova kao `ivot bez slobode. Kroz `ivot su i{li uvek u istom smeru. Imali su svoje tajne koje nikad, al’ ba{ nikad, ni pijani ne bi nikom ispri~ali. Znali su i }utke da se ispri~aju.

Jedan od wih je jo{ od detiwstva bio dijabeti~ar. Ceo `ivot se hrabro nosio sa svojom bole{}u. Malo ko je i znao da je bolestan. Bolest je zahvaquju}i brizi roditeqa, kasnije `ene, pa sina lekara, a najdu`e zahvaquju}i drugu dr`ao pod kontrolom. Drugi je prakti~no ceo `ivot bio zdrav. Oduvek je svog druga kontrolisao da ne jede slatko, da ne popije koju vi{e, opomiwao ga da redovno uzima lekove i terao da se na vreme vrati ku}i da ne zakasni, da sebi da insulin. Stigo{e zajedno i u zaslu`enu penziju. Radovali su se penziji kao deca letwem raspustu. Ostvarili su se na mnogim poqima. Stekli su porodice, krov nad glavom, izrodili dobru decu , dobili unu~i}e, odr`ali solidno zdravqe, puno iskrenih prijateqa i ono {to je u starosti najva`nije, stekli su po{tovawe wima bitnih qudi.

Svesni su bili da im je zavr{avawem radnog sta`a pro{ao i posledwi voz, pa su odlu~ili da }e sad pe{ke bez `urbe kora~ati kroz `ivot. Od sada }e u`ivati iskqu~ivo u sitnicama. Zadali su sebi zadatak da u svakom narednom danu prona|u pone{to lepo za sebe i

SLAVICA AGI]:

Radni sta`

Iza{ao je iz niske, duga~ke, tro{ne zgrade (barake). Bio je to pogon u kome je proveo svoj radni vek. Okrenuo se oko sebe. Za sve ove godine, prvi put ju je boqe osmotrio. Li~io je sam sebi na Jo`efa K, ispred Barake broj 5. Zgu`van (u svakom smislu), opu{tenih, usahlih ruku, sa okra}alim, izbledelim rukavima starog sakoa, jo{ iz 1969. Se}a se, kupio ga je na kredit, na 12 rata. Kod tog prise}awa se setno nasme{i.

Ostao je tako tu da stoji jo{ neko vreme, gledaju}i u izlokan beton ispred sebe. Zatim se okrenuo. Nikoga nije bilo. Niko ga nije ispratio. „Zna~i, to je to. Kraj. Zavr{en radni sta`“; tiho re~e sam sebi. „No, dobro, {ta je, tu je“, zavr{i.

Nije bio ni tu`an, ni sre}an. Uveliko naviknut na svaku `ivotnu situaciju, polako, te{kim koracima krenu ku}i.

da u`ivaju koliko god mogu. Imali su sve preduslove za to, ono {to je bilo najva`nije, obe porodice su jo{ uvek spram godina bile zdrave.

Odjednom su od svake nedeqe dobili na poklon pet slobodnih dana. Odlu~ili su da naprave precizan raspored za svaki “radni dan”. Subota i nedeqa je bila kao i do tada rezervisana samo za porodicu. Raspored je obuhvatao ta~no vreme i mesto sastanka, obilazak bar dve kafane, vreme boravka u istim, broj {pricera i obaveznu {etwu do ku}e. Nakon sumirawa utisaka ~ekao bi ih ru~ak i obavezna dremka.

U`ivali su i radovali se svakom novom danu. No kako to obi~no biva nevoqa je do{la nepozvana i ni~im izazvana. Drug koji je ceo `ivot bio zdrav i brinuo o onom drugom, razboleo se od opake bolesti i spasa mu nije bilo. Anga`ovala su se i deca i poznanici i prijateqi da prona|u sve mogu}e lekare, nabavqali lekove iz inostranstva, ali spasa nije bilo. Sad je onaj drugi sedeo svaki dan kod

kreveta onog drugog bolesnijeg. Bezuspe{no je poku{avao da mu usadi nadu i voqu za `ivot. Pojio ga i hranio zajedno sa porodicom sve dok onaj drugi nije odlu~io da i sebi i svima koji su ga voleli skrati muke. Odbijao je i da pije, i da jede i da uzima lekove.

Nakon rastanka od druga onaj drugi je po~eo da umire polako ali sigurno. Iz ku}e je izlazio samo kad je i{ao u nabavku. Prestao je da se dru`i, da ide na utakmice i u kafane. I daqe bi se samo radovao unucima kad bi do{li da ih obi|u, ali naravno ne dovoqno ~esto da mu popune prazninu i vreme. Sitnice koje `ivot zna~e su se poput klikera prosule i izgubile.

Sa olak{awem je do~ekao koronu. Znao je da je dovoqno bolestan i da je pre`iveti ne}e. Mogao je bez gri`e savesti da umre, a da mu porodica ni{ta ne zameri. Bila je to vi{a sila! Radovao se ponovnom susretu sa drugom.

Porodice su uspele da ih sahrane da budu blizu jedan drugom.

BORISLAV BATIN: Mala qubavna

Ona je tra`ila ne{to vi{e, on ne{to mawe od onoga {to su bili u stawu da u qubavi dobiju, ona je glumila, on se glupirao, dr`e} i se jedne jeseni za ruke u {kolskom dvori{tu; niko nije ozbiqno shvatao wihovu vezu, pa ni oni sami.

Poqubili su se tada, u haustoru wene zgrade na Novoj Karaburmi u ulici Patrisa Lumumbe. Poqubac je bio udar groma, gubitak svesti, ose}aj spoja sa nekim vi{im bi}em… Sutradan… ona je okrenula glavu, nije ga pogledala; on je pravio {ale na wen ra~un, smejao joj se u lice rekav{i da je uobra`ena, ona mu je odgovorila da je prosta~ina… Vi{e nisu progovorili ni jednuå re~… sve do…

Posle dvadesetak godina… ona je doputovala iz Wujorka… on je tada bio taksista koji ju je povezao sa aerodroma do stana u ulici Patrisa Lumumbe…

Poqubili su se u haustoru zgrade wenih roditeqa istim onim poqupcem od pre dvadesetak godina…

Ona je tra`ila ne{to mawe, on ne{to vi{e od onoga {to su bili u stawu da u qubavi dobiju, on je glumio, ona se glupirala, dr`e}i se te jeseni za ruke na aerodromu, dok ju je ispra}ao… onim poqupcem za nezaborav.

Emiru Kusturici presti`na ”Nations Award” na Taormina festivalu na Siciliji

Nagrada je Emiru Kusturici dodeqena ”zbog

revolucionarnog stvarala~kog jezika, kulturnog uticaja van granica nacija i epoha, kao i zbog hrabrog umetni~kog izraza”

Emir Kusturica, jedan od najzna~ajnijih rediteqa i autora svetske kinematografije, ovogodi{wi je dobitnik presti`ne „Nations Award” na Taormina festivalu koji se odr`ao od 26. do 29. juna na Siciliji. Kusturici je nagrada uru~ena 28. juna na sceni drevnog anti~kog teatra, najlep{eg „bioskopa pod otvorenim nebom” na svetu.

Nagradu „Nations Award”, ustanovio je 1970. godine ~uveni italijanski filmski kriti~ar \an Lui|i Rondi, i godinama se dodequje najslavnijim imenima svetske

filmske scene, a pod visokim pokroviteqstvom Evropskog parlamenta, Senata Republike Italije i regije Sicilija. Me|u dosada{wim dobitnicima ove nagrade su: Sofija Loren, \ina Lolobri|ida, F. Marej Abraham, @erar Depardje, Klaudija Kardinale, Vilem Defo, Vitorio Storaro, Suzan Sarandon, Nikola Piovani, Ferzan Ozpetek, Enio Moriko-

ne, Danijel Bril, \uzepe Tornatore, Abel Ferara, \ankarlo \anini, Ri~ard Gir, [eron Stoun. U obrazlo`ewu odluke, Upravni odbor Taormina festivala isti~e da je nagrada Emiru Kusturici dodeqena „zbog revolucionarnog stvarala~kog jezika, kulturnog uticaja van granica nacija i epoha, kao i zbog hrabrog umetni~kog izraza koji je obo-

Novi Sad: JKP „^isto}a“ donelo odluku da povla~i sve

kontejnere sa ulica pod izgovorom ”visokih temperatura” - gra|ani po~eli da odla`u sme}e ispred prostorija SNS

Nakon {to je komunalno preduze}e „^isto}a” iz Novog Sada odlu~ila da povu~e sve kontejnere sa ulica, pod izgovorom „visokih temperatura”, gra|ani su po~eli da odla`u sme}e ispred prostorija Srpske napredne stranke.

Novosa|ani ostavqaju sme}e ispred prostorija Srpske napredne stranke na Bulevaru oslobo|ewa. Ovo je odgovor na odluku JKP „^isto}a“ skloni nadzemne kontejnere sa pojedinih lokacija, nakon {to su kontejneri u nedequ iskori{teni u blokadi raskrsnica, navodi se u

objavi jednog korisnika dru{tvene mre`e X Javno komunalno preduze}e „^isto}a“ Novi Sad uputilo je apel gra|anima da u narednom periodu, zbog visokih temperatura, odla`u svoj otpad iskqu~ivo u najbli`e podzemne kontejnere. Iz preduze}a su objasnili da }e istovremeno povu}i nadzemne kontejnere sa odre|enih lokacija u gradu, navodno zbog higijenskih uslova. Reklo bi se da je ovo „puka slu~ajnost“ po{to gra|ani {irom Srbije blokiraju ulice upravo kontejnerima, kao vid gra|anske neposlu{nosti zbog desetina uhap{enih qudi na protestu studenata.

„U narednom periodu nadzemni kontejneri bi}e povu~eni sa odre|enih lokacija, kako bismo poboq{ali higijenske uslove u gradu. Hvala na razumevawu i {to zajedno ~uvamo ~isto}u na{eg grada“, navelo je u svom saop{tewu Javno komunalno preduze}e „^isto}a“ Novi Sad.

U evrozoni se naj~e{}e falsif ikuju nov~anice od 20 i 50 evra, a u Srbiji?

Dok se u zemqama evrozone najvi{e falsifikuju nov~anice od 20 i 50 evra, u Srbiji su naj~e{}i la`ni apoeni od 50 i 100 evra, pokazuju izve{taji dve centralne banke - evropske i srpske.

Podaci Evropske centralne banke pokazuju da je tokom 2024. godine povu~eno ukupno 554.000 falsifikovanih nov~anica evra {to, kako isti~e ECB u svojoj analizi - predstavqa mali deo ukupnog broja nov~anica u opticaju.

- Apoeni od 20 i 50 evra su naj~e{}e falsifikovani i ~ine vi{e od 75% svih povu~enih falsifikovanih nov~anica - navodi ECB. Kada je re~ o Srbiji i zaplewenim falsifikatima evropske valute, tokom 2024. godine u na{oj zemqi je, prema izve{taju Narodne banke Srbije, otkriveno ukupno 1.848 komada falsifikovanih nov~anica evra, od ~ega najvi{e u apoenima od 50 i 100 evra. Tako la`ni evri u apoenu od 50 ~ine 39,1% ukupnog broja falsifikovanih nov~anica evra, dok la`ne nov~anice u apoenu od 100 evra imaju udeo od 20,11%. Zanimqivo je da je tokom 2024. godine otkriveno vi{e la`nih nov~anica evra (1.848 komada), nego la`nih dinara (1.697 komada).

gatio i preoblikovao savremeni film.” „Od filma ‚Otac na slu`benom putu’, preko ‚Doma za ve{awe’, ‚Arizona Drima’, ‚Podzemqa’, ‚Crne ma~ke, belog ma~ora’ do ‚@ivot je ~udo’, Kusturi~in filmski opus postao je deo kolektivne svetske kulture, slavqen na festivalima u Kanu, Veneciji i {irom planete. Wegov glas, uvek osoben, nikada podre|en trendovima, govorio je o qudima s margina, o poeziji `ivota u ru{evinama istorije i o nadi kao pobuni”, navodi se u obrazlo`ewu. Taormina, grad u kojem su svojevremeno aplauz dobijali Keri Grant, Odri Hepbern, Elizabet Tejlor, Ri~ard Barton, Xek Nikolson, Nikol Kidman, Tom Kruz, Robert De Niro, Xejn Kampion, [on Pen, Melani Grifit, Kolin Fert, Xudi Den~, Xon Malkovi~ i mnogi drugi, sada }e u svoj ve~ni panteon upisati i ime Emira Kusturice.

Organizatori najavquju da }e ova sve~anost predstavqati vrhunac godi{weg programa posve}enog umetni~koj slobodi i slavqewu autenti~nog filmskog glasa.

OBJAVQENA NAJNOVIJA STATISTIKA O PORODICAMA U SRBIJI

Broj bra~nih parova bez dece je {okantan!

U Srbiji je prema podacima popisa stanovni{tva ra|enog 2022. godine bilo 1.904.314 porodica, od ~ega 1.311.712 sa decom, objavio je Republi~ki zavod za statistiku.

Broj porodica sa najmawe jednim detetom mla|im od 18 godina iznosio je 691.601. Gledano prema tipu, najvi{e porodica ~inile su one u kojima su `iveli bra~ni parovi sa decom a takvih je prema posledwem popisu u Srbiji bilo 43,4 odsto.

Ono {to {okira je da brakovi bez dece ~ine tre}inu porodica u Srbiji.

Slede porodice koje su ~inili bra~ni parovi bez dece - 28,1 odsto, zatim majke sa decom - 16,8 odsto, o~evi sa decom - 4,7 odsto, vanbra~ni parovi sa decom - 4,0 odsto dok je udeo vanbra~nih parova bez dece u ukupnom broju porodica iznosio 3,0 odsto.

Zanimqiv je uporedni pregled porodica prema tipu na posledwa tri popisa, dakle 2.002., 2.011. i 2.022. godine koji pokazuje opadawe broja porodica koje ~ine bra~ni ili vanbra~ni parovi sa decom, sa 54,5 odsto 2.002. godine na 52,1 odsto u 2.011. i 47,4 odsto u 2.022. godini.

Paralelno sa ovim trendom, rastao je udeo porodica koje ~ine majke sa decom i o~evi sa decom.

Tako je udeo porodica u kojima su `ivele majke sa decom 2.002. godine iznosio 11,4 odsto, 2.011. godine 13,7 odsto a 2.022. godine 16,8 odsto. U~e{}e porodica koje su ~inili o~evi sa decom 2.002. godine je iznosilo 3,3 odsto, 2.011. godine 3,6 odsto a 2.022. godine 4,7 odsto. Udeo bra~nih i vanbra~nih parova bez dece je vrlo sli~an na sva tri popisa, po{to je 2.002. godine ~inio 30,8 odsto, 2.011. godine 30,6 odsto a 2.022 godine 31,1 odsto.

NADAHNUT GOVOR PROSLAVQENOG SRPSKOG SPORTISTE DEJANA BODIROGE NA VIDOVDANSKOM PROTESTU, KOJI JE ODU[EVIO SRBIJU:

Vidovdan ste danas vi – studenti su najboqe {to Srbija

ima

Nekada{wi reprezentativac Srbije u ko{arci i predsednik Evrolige Dejan Bodiroga izrazio je zahvalnost u~esnicima skupa na Slaviji {to su budni, prisutni, nepokolebqivi i {to svedo~ite o istini da pravda ima svoje qude, da sloboda ima svoj narod i da dostojanstvo nije uga{eno.

„Dobro ve~e Srbijo, dobro ve~e Beograde. Dragi studenti, draga bra}o i sestre, od srca `elim da vam se zahvalim {to se mi dali priliku da se ve~eras ovde obratim“, ka`e Bodiroga dok mu gra|ani skandiraju „mi imamo svoga Boga, on se zove Bodiroga“.

„Hvala vam {to ste ovde, budni, prisutni, nepokolebqivi. Neka nam je na zdravqe i na spasewe dana{wi dan, jer Vidovdan nije obi~an datum, Vidovdan je savest naroda, otpor i nepristajawe na tiraniju. To je zavet cara Lazara i srpskih vitezova koji su izabarali da poginu za ono u {ta veruju. Da je i zavet naroda koji je kroz Drugi svetski rat izabrao da bude na pravoj strani istorije, da bi stvorio dr`avu i sa~uvao obraz. Vidovdan su i Ko{are, i na{i ratni veterani. Ali dragi studenti i profesori Vidovdan ste danas vi, koji se borite za pravdu, istinu, za zemqu koja ne}e biti poni`ena, podeqena, ucewena“, rekao je Bodiroga.

Zatim je dodao:

„Kad neko ustane za istinu, on je nepobediv. A danas o patriotizmu najvi{e govore oni koji su ga najvi{e pogazili, oni koji su uspeli da nam ogade sve ~ega su se dohvatili, koju su Srbiju sveli na wihovu meru. Na meru straha, bahatosti, poni`ewa, lopovluka, izdaje. Nazivati ovu omladinu, na{u decu, teroristima, a {tititi najgore kriminalce, to je wihova mera. Ali mi na tu meru ne pristajemo. Neka ih bude sramota {to udaraju na najplemenitije me|u nama, koji jednog dana treba da vode ovu zemqi“, istakao je Bodiroga.

„Vi ste budu}nost, ali i na{a jedina vaqana sada{wost. Vi ste patriote u najdubqem smislu te re~i. Hrabri, pametni, plemeniti i dostojanstveni. Vi ste najboqe {to Srbija ima i vi }ete verujem odsvirati kraj jedne tame i po~etak jedne slobodne i svetle budu}nosti“.

Prona|ena je i opisana kao nova za nauku pe}inska vrsta insekta, koja je nazvana „Remyella spanovicae“ u ~ast Ivane [panovi}, najboqe srpske atleti~arke svih vremena i jedne od najboqih svetskih skaka~ica udaq. Vrsta je prona|ena u pe}ini na vrelu \erekarske reke, u selu \erekare u okolini Tutina, na Pe{terskoj visoravni, blizu granice sa Crnom Gorom.

Nau~ni rad sa spomenutim otkri}em i opisom nove vrste objavqen je danas u renomiranom me|unarodnom biolo{kom nau~nom ~asopisu European Journal of Taxonomy. Navedeni rad je zajedni~ki poduhvat ekipe zoologa sa Instituta za zoologiju Univerziteta u Beogradu – Biolo{kog fakulteta, kojim je rukovodio prof. dr Sre}ko ]ur~i}, a tim autora su ~inili i dr Maja Vrbica, dr Korana Koci}, Vuka{in Goj{ina, M.Sc., Sofija Vrani}, M.Sc. i dr Nikola Vesovi}. Novu vrstu za nauku su opisali prof. ]ur~i}, dr Vrbica i dr Vesovi}. Tipske primerke ove vrste su sakupili Sre}ko ]ur~i}, Vuka{in Goj{ina i Nikola Vesovi} u junu i julu 2023. godine, a veliku pomo} na terenu im je pru`io Petar ]ur~i}.

ALEKSANDRA I MILIJA IMAJU 11 DECE, VRATILI SU SE IZ RUSIJE U SELO KRAJ

U vremenu kada se roditeqi te{ko odlu~uju ~ak i za drugo, Aleksnadra i Milija dobili su ~ak jedanaestoro dece. Kada su birali svoj dom, shvatili su da Srbija nema konkurenciju, vratili su se iz Rusije i sku}ili se u selu Stapari pored U`ica. Svoj `ivot zasnovali su daleko od gradskog asfalta, u seoskom ambijentu u kome, kako ka`u, pronalaze smisao u radu, deci i miru.

Wihov dom vrvi od `ivota – od najmla|e bebe od svega nekoliko meseci, pa do najstarijeg deteta koje ima preko 20 godina. Iako je svakodnevica zahtevna, porodica je odlu~ila da svoju egzistenciju zasnuje na doma}oj proizvodwi hrane, prvenstveno zbog dece.

- Proizvodim hranu na selu za svoju decu, da imaju ne{to zdravo da pojedu. Povr}e, meso, `ivinu… pravim i sir, i ruske slatki{e, i doma}i ke~ap, ajvar, pinxur, jogurt. Sve {to mogu. To ne radim zbog novca, ve} da znaju {ta zna~i zdrava hrana i kako treba da izgleda pravi `ivot“, obja{wava Aleksandra za RINU.

Iako bi mogla da proda deo svojih proizvoda, svesna je da bi za ve}u zaradu morala da koristi ve{ta~ka |ubriva i hemiju –ne{to na {ta nije spremna.

- Pustim sve na voqu Bo`ju. I uvek nam Bog da – i da deca budu dobra, i vrt, i prasi}i, i pili}i, ka`e Aleksandra kroz osmeh.

U poseti ovoj porodici danas je bila i Tatjana Macura, ministarka bez portfeqa zadu`ena za rodnu ravnopravnost u Vladi Srbije, koja je istakla da upravo ovakve porodice predstavqaju stub opstanka sela i primer kako dr`avne i lokalne politike treba da se usmere.

- Ne samo da proizvode hranu za sebe, ve} su u~inili da selo ponovo o`ivi. Wihovim boravkom selo je dobilo novu energiju, novi `ivot. Zato moramo stvori-

ti ambijent da takve porodice mogu da `ive i razvijaju svoje ideje, rekla je Macura. Ona je poru~ila da }e se raditi na individualizaciji mera za svaku vi{e~lanu porodicu, kako bi im se omogu}ilo da ne samo ostanu, ve} i opstanu na selu. Aleksandra je, i pored svega, svesna izazova koje nosi `ivot daleko od gradske infrastrukture.

„Zamislite samo kada ja od-

„[panovi}kina remijela” je retka i endemi~na vrsta insekta, tj. tvrdokrilca koji pripada porodici Leiodidae. Ovaj jedinstveni tvrdokrilac pripada troglobiontima – pravim kopnenim podzemnim stanovnicima. Naseqava pe}inu na vrelu \erekarske reke i nema ga nigde vi{e na svetu.

U pitawu je sitna (duga~ka izme|u 4 i 5 mm), potpuno slepa i depigmentisana vrsta insekta sjajne povr{ine tela. Karakteri{e se izdu`enim telom i izrazito duga~kim nogama i antenama, koje kod mu`jaka prema{uju du`inu samog tela. Jedinke su sakupqene u zadwem delu vi{eg nivoa pe}ine, u potpunom mraku. Ova vrsta preferira vla`ne kre~wa~ke zidove u pe}ini. Hrani se tako {to filtrira organsku materiju koja se nakupqa u filmu vode na povr{inama unutar pe}ine, na {ta ukazuje gra|a wenog usnog aparata.

vedem svih jedanaestoro na trg u {etwu. Jedan tra`i sladoled, drugi soki} – ja moram svima. To su ogromni tro{kovi, ali opet, ne bih mewala ovaj `ivot. Sve radimo zbog wih.“

U vremenu kada mnoga sela ostaju bez stanovnika, porodica Stani} iz Staparima je dokaz da se `ivot mo`e vratiti na srpsko selo – ali samo ako postoji sistemska podr{ka, razumevawe i, pre svega, qubav.

Ina~e, nova vrsta insekta nije prva `ivotiwska vrsta koja je imenovana u ~ast nekog velikana srpskog sporta. Po najboqem teniseru svih vremena Novaku \okovi}u su nazvane ~ak dve – najpre vodeni pu` Travunijana djokovici (\okovi}eva travunijana) iz Crne Gore, iz jednog izvora blizu Podgorice, opisan 2021. godine, a potom i insekt iz porodice tr~uqaka Duvalius djokovici (\okovi}ev duvalijus) iz Simine jame na planini Povlen u okolini Qubovije u zapadnoj Srbiji, opisan 2022. godine. Interesantno, vrstu D. djokovici su opisali

autori opisa Ivanine „bube”, entomolozi sa Univerziteta u Beogradu – Biolo{kog fakulteta, Sre}ko ]ur~i} i Nikola Vesovi}.

upravo

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (7)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snova –Sjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik

Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio

Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti

Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

BEKSTVO U AMERIKU I U SVET PUN ^AROLIJA:

Retke trenutke radosti pru`ale su mi posete muzejima i galerijama u koje sam odlazila sa ocem. Bila sam suvi{e mlada da bih razumela da je to i za wega beg od turobne stvarnosti. U`ivala sam u wegovim pri~ama o slikama, slikarima, o istoriji.

Imao je istan~an ukus i uve`bano oko i nije se zadr`avao pred svakom slikom ili skulpturom. Znao je ta~no {ta `eli da vidi, a kad bi se na{ao pred tim delom, sve bi se promenilo. Nestajao je onaj }utqivi, setni, pomalo nestrpqivi, strogi ~ovek. Lice bi mu zasijalo, glas bi mu postao `ivahan. ^esto se de{avalo da vi{e gledam wega nego sliku o kojoj mi je pri~ao. Volela sam da ga slu{am u tim trenucima u kojima je postajao opet onaj otac kakvog pamtim iz detiwstva – otac koga sam obo`avala.

I daqe sam bila nezadovoqna svojim izgledom, nesigurna i nervozna. Se}am se iz tog vremena jedne epizode sa skijawa u Kortini. Upoznala sam tada zanimqivog italijanskog skija{a, kome se vi{e ne se}am imena. Iako sam bila predebela i stegnuta uskim skija{kim pantalonama, on je ipak flertovao sa mnom. Mislila sam da je sigurno lud jer sam ja sebe u tom trenutku videla kao neku bezli~nu nakazu.

Kad sam se vratila u Pariz, samo sam `elela da spavam. Ve~no. Nisam mogla da podnesem sun~ane zore. Le`ala sam zure}i u plafon, o~iju nate~enih od neprolivenih suza. Htela sam da vri{tim, a nisam imala s kim o tome da pri~am. Moja soba je bila mra~na, gu{ila me je.

Bila sam na ivici nervnog sloma kada sam 1960. dobila poziv za skijawe u San Antonu.

Majka je nevoqno po{la sa mnom. Nisam znala da }e to skijawe iz korena promeniti moj `ivot.

Upoznala sam nesvakida{weg ~oveka, Amerikanca po imenu Hauard i u`ivala sam skijaju}i u wegovom dru{tvu. Sreli smo se nakon toga u Parizu i ja sam se istog trenutka zaqubila u wega

Jelisaveta Kara|or|evi} sa }erkom Katarinom

i slobodu koju mi je pru`ao. Prvi put sam osetila da mi se neko, i to mu{karac, obra}a kao qudskom bi}u i kao `eni. Kod ku}e je bilo toliko napeto da sam jedva ~ekala da se ne{to promeni. ^etiri dana posle Hauardovog poziva, uzela sam paso{ zatra`ila ameri~ku vizu. On mi je kupio avionsku kartu.

Spakovala sam kofer i spremila se za beg u zemqu svojih snova – Sjediwene Ameri~ke Dr`ave! S nekoliko stvari u koferu, oti{la sam kod ro|ake Helene, ~ija je ku}a bila blizu aerodroma „Orli“. Majka je bila u Gr~koj, pa sam ostavila opro{tajnu poruku ocu.

Napisala sam da vi{e ne mogu da podnesem napetost u ku}i jer bih u suprotnom poludela, i da moram da zapo~nem novi `ivot.

Otac mi nikada nije oprostio {to sam pobegla.

Bio je 13. mart 1960. i znala sam da po~iwe novo poglavqe mog `ivota. Roditeqe ne}u videti narednih deset meseci.

Istina je da nikada nisam razmi{qala o braku na tradicionalan na~in. Moja jedina `eqa bila je da pobegnem iz, kako se ~inilo, za~aranog

FATALNI MITOVI

kruga tuge i neprestanih gubitaka u ku}i mojih roditeqa. Oboje su bili zato~eni u nekom pro{lom vremenu, uspomenama, bolu i bezna|u, duboko uvereni da je wihov svet, a s wim i najmawi razlog za veselost, zauvek nestao. U tom za~aranom krugu ja sam bila mlada, zbuwena devojka, frustrirana svojim izgledom, duboko nesre}na i sve {to sam `elela bilo je da pobegnem. Da pobegnem od ideje braka s nekim dosadnim princem, od protokola, ograni~ewa i o~ekivawa. Nisam mogla da zamislim da budem jo{ jedna u nizu devojaka uglednog porekla koja }e ponoviti obrazac tolikih aristokratskih k}eri koje su se udavale s ciqem da obezbede potomstvo i odr`e u `ivotu neku plemi}ku lozu. @elela sam da `ivim! Tih godina svet je uronio u ~aroliju filma i rokenrola, Amerika je blistala privla~nim sjajem Holivuda. @ene su dobile mnogo vi{e sloboda nego ikada ranije. Trebalo je i}i napred. I}i ka tom svetu punom uzbu|ewa!

Nisam imala ambiciju da se udam za Hauarda. Odsela sam kod wega u Wujorku i ni{ta nisam imala u planu,

Nije mi bilo lako da donesem odluku da pobegnem u zemqu svojih snova – Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, ali znala sam da }u ostati zauvek zarobqena u mrtvilu u kojem su vegetirali moji roditeqi ako ne iskoristim priliku koja mi se ukazala u liku Hauarda Oksenberga. Iako sam `elela da postanem moderna, emancipovana `ena, i ja sam, kao i mnoge druge devojke, odrasla na predstavi o princu iz bajke koji spasava nesre}nu lepoticu. Rekla bih da sam odrasla na jednom od najfatalnijih mitova, na kojem i danas, bez obzira na sav napredak, stasavaju generacije devojaka {irom sveta.

321. - Rimski car Konstantin II, hri{}anin, proglasio je nedequ za dan odmora i verskog obreda.

1583. - Ruski car Ivan Grozni ubio je sina u nastupu gneva. Taj autokrata sproveo je zna~ajne reforme u Rusiji, a zbog okrutnog odnosa prema boqarima dobio je naziv Grozni. Kao tragi~ni lik bio je inspiracija slikarima, muzi~arima, kwi`evnicima, filmski rediteqima.

1775. - General Xorx Va{ington, kasnije izabran za prvog predsednika SAD (1789), zvani~no je preuzeo komandu nad vojskom kolonista u Ameri~kom ratu za nezavisnost.

ni{ta drugo osim da u`ivam u slobodi i otkrivawu tog uzbudqivog grada. Me|utim, `ivot je imao druge planove. Hauard i ja smo se zbli`ili i ja sam neplanirano ostala u drugom stawu. Nisam pojma imala o kontroli ra|awa, a sve moje znawe o seksu zasnivalo se na razgovorima s ro|akom i prijateqicom Aleksandrom, pa se ovakav ishod mogao o~ekivati.

Iako sedamnaest godina stariji od mene, Hauard prosto nije mario {ta }e se dogoditi.

Tek sam stigla do kakve-takve slobode i nisam bila spremna na novo ropstvo. Pogotovu {to ni samu sebe nisam dovoqno poznavala, a kamoli da sam ne{to znala o roditeqstvu.

I danas, posle svih ovih godina, smatram da ne znam dovoqno o roditeqstvu ili mo`da samo nisam roditeqski tip osobe. To ne zna~i da ne volim svoju decu, naprotiv. Me|utim, ponekad iskreno mislim da nemam dovoqno dara za tako ozbiqnu obavezu kakva je roditeqstvo.

Hauard je predlo`io da se ven~amo. Po~etkom 1961, promrzlih noseva, u skija{kim odelima, u Virxiniji smo potpisali bra~ni ugovor. Tako je po~eo moj bra~ni `ivot. Daleko od svake ideje o u`ivawu u novoste~enoj slobodi i otkrivawu Wujorka, na{la sam se u najneobi~nijoj situaciji u `ivotu. Nisam imala pojma kako da budem supruga, a pogotovo kako da budem doma}ica. Katarina se rodila 22. septembra 1961. godine. Bila sam prestravqena. Moje neiskustvo i odsustvo svake stru~ne pomo}i neprekidno su doprinosili tom strahu. Moji roditeqi su `iveli u uverewu da }u se udati za nekog princa, pa }e i moju decu odgajati profesionalne dadiqe.

l U slede}em broju: Upoznala sam i plesala sa predsednikom Amerike Xonom Kenedijem, koji je bio jako {armantan

1883. - Ro|en je austrijski pisac Franc Kafka. Wegova dela, me|u kojima su najpoznatiji romani „Proces” i „Zamak” i pripovetka „Metamorfoza”, imala su presudan uticaj na evropsku kwi`evnost 20. veka.

1940. - Britanci su onesposobili veliki deo francuske flote stacionirane u Oranu u severnoj Africi da je ne bi zarobila Nema~ka. Francuzi nisu pristali da, nakon kapitulacije Francuske, predaju flotu dobrovoqno, pa je najve}i deo uni{ten, a poginulo je vi{e od 1.000 francuskih mornara.

1944. - Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu oslobodile glavni grad Belorusije Minsk i zarobile 100.000 nema~kih vojnika.

1954. - U Velikoj Britaniji je ukinuto racionisano snabdevawe hranom uvedeno jo{ tokom Drugog svetskog rata.

1962. - Al`ir je stekao nezavisnost posle 132 godine francuske kolonijalne vlasti.

1995. - Jugoslovenski ko{arka{i 2. jula postali su evropski {ampioni na prvenstvu u Atini. Pobeda je burno proslavqena, posebno zbog ve} trogodi{we me|unarodne izolacije SR Jugoslavije.

2001. - U prvom pojavqivawu pred Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine u Hagu, biv{i predsednik SRJ Slobodan Milo{evi} izjavio je da ne priznaje taj sud i odbio je da se izjasni o optu`nici za progon, deportaciju i ubijawe kosovskih Albanaca 1999.

2004. - Manastir Visoki De~ani je uvr{ten na listu svetske ba{tine UNESKO-a kao peti spomenik iz Srbije i Crne Gore. Na listi UNESKO-a su 754 spomenika iz celog sveta.

2008. - Ha{ki tribunal pravosna`no je oslobodio ratnog zapovednika muslimanskih snaga u Srebrenici Nasera Ori}a krivice za nespre~avawe zlo~ina nad Srbima 1992. i 1993. godine. Prvostepenom presudom izre~enom u leto 2006, Ori} je bio progla{en krivim i osu|en na dve godine zatvora.

2011. - Srpski teniser Novak \okovi} osvojio je glen slem turnir u Vimbldonu i time obezbedio prvo mesto na svetskoj rang listi (ATP). Dan ranije imenovan je za ambasadora UNICEFA u Srbiji.

2021. - Nema~ka je uvela zabranu prodaje plasti~nih proizvoda za jednokratnu upotrebu, primewuju}i tako evropsku direktivu usmerenu na za{titu okeana od zaga|ewa.

Knegiwa

10 stvari koje ni najve}i vernici ne znaju o Svetoj Gori

Oduvek je mona{ki `ivot na Svetoj gori bio interesantan za nas, a mi vam donosimo 10 zanimqivosti koje do sada niste znali.

Sveta Gora je duhovni centar pravoslavqa i mona{kog `ivota, a na ovoj planini se nalazi, ~ak, 20 manastira. Me|u najzna~ajnijim zdawima jeste Hilandar, kojeg je podigao Sveti Sava zajedno sa svojim ocem Svetim Simeonom. Planinski poluostrvski region ima autonomiju unutar gr~ke dr`ave i wime upravqa zajedni~ki savet predstavnika svih svetiwa. Me|utim, pripadnici svih religija pose}uju ovo posebno mesto, tra`e}i mir i spokoj. 10. BOGORODICA

Po predawu, 44. godine nove ere Bogorodica je po{la na Kipar i la|u je zahvatilo nevreme. Brod je pristao na Svetoj Gori, a ona je zamolila svog sina da to mesto bude wen vrt. Monasi posle toga dolaze i naseqavaju poluostrvo. Iako je to Bogorodi~in vrt i iako je Sveta Gora posve}ena Bogorodici, `enama je zabrawen pristup.

9. MU[KO UTO^I[TE

Samo monasi imaju pravo da `ive na Svetog Gori. Danas ih ima oko 2500. Posetioci su dobrodo{li, sve dok su mu{kog pola. Naime, jo{ davne 442. godine je posebnim zakonom Avato `enama zabrawen pristup Svetog Gori. Predawe ka`e da je }erka Teodosija Velikog tada posetila manastir Vatoped, a iz ikone se ~uo glas Bogorodice koji joj je naredio da odstupi. Taj zakon va`i i danas, a ne odnosi se samo na qude ve} i na `ivotiwe!

8. UPRAVA MONAHA

Monasi dobijaju pravo samostalne uprave na Atosu 963. godine, i od tog trenutka se wihov broj pove}ava, a pored gr~kih se

javqaju i slovenski monasi: ruski, srpski i bugarski. ^ak i po propasti Vizantije, u doba turske vladavine, Sveta Gora je o~uvala slobodu vere i samoupravu. Danas na Svetoj Gori postoji 20 manastira. Ukoliko broj monaha u manastiru padne ispod 7, on postaje gr~ki. Svaki od manastira bira svog predstavnika u op{tini, u kojoj se bira prot, stare{ina Svete Gore. Iznad op{tine je Sveta epistasija, vlada, sa 4 predstavnika iz 4 najva`nija manastira: Lavre, Vatopeda, Ivirona i Hilandara. Glavni pe~at je rase~en na ~etiri dela, i svaki od ovih manastira ima po jedan deo pe~ata.

7. KAREJA

Vrhovna samouprava i sud se nalaze na Kareji. To je prestonica Svete Gore. Re~ kareja zna~i orah. U Kareji su konaci svih manastira, po{ta, telegraf, carina, lu~na i policijska uprava, prodavnice, ambulanta, restoran i pekara.

6. GOSTOPRIMSTVO, NE TURIZAM

Niko na Svetoj Gori nije ostao gladan, iako se ne jede meso. Sveta Gora je jedino mesto na svetu gde niko ne mo`e da plati obrok ni preno}i{te. Monasi }e svakoga nahraniti i na}i mu mesto da prespava (mnogi manastiri imaju prostorije za goste). Jedino {to mo`ete je da manastiru ostavite prilog, u skladu sa svojim `eqama i mogu}nostima.

5. KAKO DO TAMO

Posetioci su dakle dobrodo{li, ali se mora ispo{tovati protokol. Neophodno je najaviti se ranije faksom, dobiti vizu (koja va`i 4 dana), do tamo se mo`e sti}i samo brodom koji plovi jednom dnevno. Zabraweno je pecawe, sun~awe, kupawe u moru. Nema asfaltiranih puteva, mobilni uglavnom nemaju domet, jede se dva puta dnevno u ta~no odre|eno vreme. Ta~no su

odre|ena i mesta na kojima je dozvoqeno pu{ewe. Ta mesta, nimalo slu~ajno, naj~e{}e gledaju na manastirsko grobqe. 4. ATOS

Najvi{a ta~ka Svete Gore je Krst Svetog Atanasija Velikog, postavqen na 2033 metra nadmorske visine. Dolazak do vrha Svete Gore je mali planinarski podvig, posebno za one koji nisu planinari. Uspon je zahtevan, stene o{tre, {ume se prore|uju i na kraju vi{e nema drve}a, pa ni hlada. Neki od podvi`nika se po o{trim stenama pewu bosi. Na samom vrhu Svete Gore je mala crkva u ~ast Svetog Preobra`ewa. Upravo se na Preobra`ewe litija tradicionalno pewe na Atos, gde se mnogi monasi i poklonici pri~e{}uju i zajedno mole.

3. MEREWE VREMENA

Kako na Svetoj Gori ne va`e svetovni zakoni, ni vreme se ne meri na isti na~in. Iako `ive usred Gr~ke, Svetogorci dane broje po starom, julijanskom kalendaru. Ali, oni ne broje samo dane na stari na~in, ve} i sate! U zvani~noj upotrebi je vizantijsko ra~unawe vremena, po kom dan po~iwe zalaskom sunca. To zna~i da se “pasuq za ru~ak” zapravo jede u prepodnevnim ~asovima. Jedino manastiri Vatoped i Iviron vi{e ne ra~unaju vreme na taj na~in.

SLIKA SRPSKOG SEQAKA KOJA JE OBI[LA SVET:

2. HILANDAR

Srpski manastir na Svetoj Gori je Hilandar, osnovan pre vi{e od 800 godina, i jedan je od 4 glavna svetogorska manastira. Smatra se da je vrednost hilandarske riznice ve}a od svih ostalih dragocenosti u srpskom posedu zajedno. Hilandarska biblioteka je osnovana kada i manastir. U ovom centru srpske duhovnosti se nalazi jedna od najbrojnijih zbirki slovenskih rukopisa. Tu su ~uvani Hilandarski listi}i, Marijin kodeks, Miroslavqevo jevan|eqe, Vukanovo jevan|eqe, Radoslavqevo jevan|eqe, a pretpostavqa se i Sinajski psaltir.

1. KIRILO

Jedan od najzanimqivijih qudi koji danas `ive u Hilandaru je monah Kirilo. Kao siroma{ni de~ak se zamona{io, zatim je bio u vojsci iz koje je dezertirao, proputovao je Austriju, Nema~ku, Ameriku. Iako je sve vreme bio sve{teno lice, bio je i konobar u kockarnici, radnik na ma{inama, pa ~ak i ameri~ki {erif! Godine 1985. odlazi u Hilandar, u kome je ispovednik ve} vi{e od 30 godina. Visok svega metar i po, qudima savetuje da ne budu mali.

Ko je ~ovek sa najpoznatije fotografije iz Prvog svetskog rata?

Ova fotografija obi{la je svet. I danas izaziva divqewe – mali, si}u{ni svedok velikog stradawa i odlu~nosti naroda da pre`ivi. U{la je u ratne albume i bila nezamewiva u svim publikacijama kao simbol te{kih dana, velikih borbi i sjajnih pobeda srpske vojske u Velikom ratu. Ipak, dugi niz godina niko zapravo nije znao ko je “Oko sokolovo” - vojnik sa najpoznatije fotografije iz Prvog svetskog rata? Fotografiju ste videli stotinu puta. Obi{la je svet i stigla ~ak i do dalekog Japana. Ipak, ime ~oveka na woj godinama je pogre{no objavqivano. Ponekad je, umesto imena, ispod fotografije stajao natpis: “Oko sokolovo”, “Srpski vojnik-izvi|a~ na Drini” ili, jo{ jednostavnije samo – “Izvi|a~”.

Iz pogleda ratnika koji negde na Drini pa`qivo motri naprijateqske trupe, psiholozi su decenijama ~itali hrabrost, smelost i odlu~nost da se otkriju namere suprotne strane i obavesti komanda.

Ipak, slava i pompa koje su pratile fotografiju nisu stigle do Kaletinca podno Suve planine u Srbiji. Zbog toga, koliko je poznat i slavan, Dragutin Mati}, kowanik i pe{ak - “Oko sokolovo” sa fotografije, decenijama nije znao.

IZVI\A^ SA DRINE

Dragutinova predratna pri~a li~i na hiqade onovremenih pri~a. Ro|en je 1888. kao najmla|i od {estoro dece u porodici siroma{nih seqaka. Nikada nije i{ao u {kolu, ali je znao da ~ita i pi{e. Rano je ostao bez oca, pa ga je negovao i podizao najstariji brat \or|e. Rano se o`enio i do odlaska u vojsku dobio ~etvoro dece. A onda su do{li ratovi… Mati}evo vojevawe po~elo je 1910. godine i trajalo je punih devet godina – dvanaeste je ratovao s Turcima, trinaeste sa Bugarima, ~etrnaeste

Dragutin Mati} u Gaxinom Hanu danas ima spomenik koji su mu podigli zahvalni sugra|ani

sa Austrougarima. Re|ali su se Cer, Kolubara, Albanija, Krf, Solun, Kajmak~alan, Gorni~evska… Negde u toku 1914. na Drini, pre povla~ewa srpske vojske preko Albanije, i nastala je fotografija “Izvi|a~” kojom je Mati}, nesvesno i skoro slu~ajno, zauvek u{ao u istoriju. Ruski fotograf Samson ^ernov video je Dragutina na polo`aju, namestio aparat i {kqocnuo… i to je bilo to.

TEK U STAROSTI SAZNAO DA JE SLAVAN

U svoj zavi~aj Dragutin Mati} se vratio tek 1919. godine. Za pokazano juna{tvo i hrabrost, odlikovan je sa vi{e ratnih odlikovawa.

A onda je `ivot krenuo daqe… Dragutin Mati}, nesvesan slave koju je stekao, bavio se zemqoradwom, radio je kao ciglar i }eramixija. Svoje ratne zasluge nikada nije isticao, niti je od dr`ave tra`io bilo kakvu privilegiju, platu ili beneficiju - ni{ta.

Vest o tome da je Dragutin postao simbol “Velike vojne” u selu su saznali tek kada je fotografija dospela na omot plo~e “Mar{ na Drinu”. Stari ratnici su odmah prepoznali Dragutina Mati}a.

A on nije voleo da pri~a o svojim delima ni danima provedenim u ratu. O tome ko je bio i {ta je za Srbiju u~inio najvi{e se saznalo iz kazivawa wegovog sina Blagoja Mati}a, dugogodi{weg dopisnika Politike iz Ni{a. Nijedno od odlikovawa Dragutina Mati}a nije sa~ivano. Ka`u da je, pla{e}i se Bugara, wegova `ena po izbijawu Drugog svetskog rata spakovala medaqe i dokumenta u sanduk i zakopala ga pored reke. Tako su odlikovawa zauvek nestala. Dragutin Mati} je umro 1. januara 1970. godine, samo nekoliko dana pre svog 83. ro|endana. U Gaxinom Hanu danas ima spomenik koji su mu podigli zahvalni sugra|ani.

Hilandar

Dragutin Mati}

Mel Gibson u Hilandaru sa ~uvarima Hristovog groba iz Dalmacije

Proslavqeni australijski glumac, re`iser i producent Mel Gibson proveo je no} sa hilandarskom bratijom, gde je u~estvovao u sveno}nom bdewu, a prisustvovao je i hilandarskoj trpezi.

Gibson, koji je nekoliko dana proveo na Svetoj Gori, razgovarao je i sa ~uvarima Hristovog groba iz Vrlike, a manastir Hilandar je posetio radi molitve i duhovnog nadahnu}a, uo~i snimawa filma ”Vaskrsewe”, koje otpo~iwe u septembru.

Wegovo filmsko ostvarewe ”Stradawe Hristovo” u kojem su prikazani doga|aji iz `ivota Isusa Hrista koji su prethodili raspe}u, imao je velikog odjeka na ~itav hri{}anski svet, a i van wega.

Film ”Vaskrsewe” }e pratiti doga|aje koji su nastupili nakon {to je Sin Bo`iji ustao iz mrtvih.

Mel Gibson je tokom godina dosta javno govorio o svojoj religioznosti i hri{}anstvu. Izra`avao je duboko uverewe da su biblijski doga|aji verodostojni, {to ga je i motivisalo da ih ekranizuje.

FOTOGRAFIJA MELA GIBSONA SA HILANDARA

PRIVUKLA VELIKU PA@WU:

Sa zida ga „gleda“

Dra`a Mihailovi}

Holivudski velikan Mel Gibson boravio je na Vidovdan na Svetoj Gori, a potom se uputio u manastir Hilandar.

Mel Gibson se sastao sa igumanom manastira, arhimandritom Metodijem. Susret u jednoj od najzna~ajnijih srpskih svetiwa protekao je u prijateqskoj i toploj atmosferi. Dolazak slavnog umetnika uo~i Vidovdana izazvao je veliko interesovawe javnosti.

Na Tviteru je objavqena zanimqiva fotografija glumca. Na woj je fotografisan u zaba~enoj divqini planine Atos, na mestu zvanom Karulija, u pe}inskoj isposnici oca Nifonta, Srbina – skrivenoj visoko iznad mora, me|u strmim i nepristupa~nim liticama… Ono {to je svima privuklo pa`wu jeste fotografija koja se nalazi na zidu pe}ine, tik iza glum~eve glave. Naime, na fotografiji u isposnici vidi se jasno lik Dra`e Mihailovi}a.

Dok Mel Gibson nasmejano pozira ispred objektiva fotoaparata, ^i~a Dra`a ga „gleda“ sa zida.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Va{a odlu~nost i sigurnost u sopstvene izbore ja~aju iz dana u dan, {to vas ~ini otpornijim na tu|e uticaje. Na poslu se ne obazirete na komentare sa strane - znate kuda idete i {ta vam je ciq. Qubavni `ivot unosi pome{ane signale: partner o~ekuje vi{e otvorenosti, dok vi tra`ite mir. Slobodni Ovnovi su previ{e zaokupqeni sobom da bi primetili ko im se zaista pribli`ava.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ose}ate emocionalno preoptere}ewe zbog situacija koje vas se ne doti~u direktno, ali vas iscrpquju mentalno. Na radnom mestu delujete fokusirano, iako vam misli ~esto lutaju. U qubavi: zauzeti Bikovi vode tihe borbe sa sobom, dok slobodni `ele pa`wu, ali se te{ko otvaraju. Novac dolazi iz uobi~ajenih izvora, ali ose}ate potrebu za ve}om sigurno{}u.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ne `elite da ulazite u sukobe, ali ne pristajete na kompromise koji vas gu{e. U qubavi, parovi se suo~avaju sa pitawem poverewa, dok slobodni balansiraju izme|u `eqe za uzbu|ewem i potrebe za stabilno{}u. Poslovno, postoji mogu}nost za re{avawe jednog dugotrajnog nesporazuma. Zdravqe promenqivo, sa povremenim padom energije. Va`no je da se naspavate i pravilno hranite.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Tranzicija u kojoj se nalazite deluje naporno, ali nosi duboku transformaciju. Profesionalno se otvaraju nove mogu}nosti koje zahtevaju hrabre odluke. Zauzeti Rakovi ose}aju distancu partnera i pitaju se da li su na pravom putu, dok slobodni ose}aju potrebu da zatvore poglavqe iz pro{losti. Na zdravstvenom planu, stres mo`e da izazove probleme sa spavawem i varewem.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Va{a te`wa ka autenti~nosti ne poznaje granice. Na poslu sve ~e{}e preuzimate ulogu vo|e, iako to nije zvani~no priznato. U qubavi, partner vam pru`a oslonac, ali vas povremeno zbuwuje nedostatkom inicijative. Slobodni Lavovi se okre}u ka nekome iz pro{losti, pitaju}i se da li je prekasno. a planu zdravqa, mogu}a preosetqivost na vremenske promene i umor.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Na poslu vas ~eka vi{e obaveza nego {to ste planirali, ali sve zavr{avate. U qubavi, zauzeti pripadnici znaka poku{avaju da usklade li~ne potrebe sa partnerovim `eqama, dok slobodni preispituju koga zapravo `ele pored sebe. Tro{kovi rastu, ali uz dobru organizaciju ostajete u granicama buxeta. Zdravqe zahteva vi{e pa`we, naro~ito u vezi sa fizi~kom aktivno{}u.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Kada vas zabrinutost savlada, skloni ste burnim reakcijama i te{ko kontroli{ete pona{awe. U qubavi, partner }e imati mawe strpqewa za va{u razdra`qivost. Slobodni }e prolaziti kroz emotivne turbulencije koje vode do va`nih uvida. Novac vas trenutno ne raduje jer imate ose}aj da vam izmi~e kontrola nad tro{kovima. Zdravqe je nestabilno zbog stresa i nesanice.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Fokusirani ste na ono {to je dugoro~no ispravno, a intrige vas trenutno ne uznemiravaju jer znate da su prolazne. U qubavi unosite vi{e ozbiqnosti, {to partner zna da ceni. Slobodne [korpije privla~e poglede, ali ne pristaju na povr{ne igre. Finansije su i daqe izazov jer tro{ite vi{e nego {to planirate. Zdravstveno, potrebno vam je vi{e odmora i kvalitetnog sna.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Imate potrebu da ispunite dan aktivnostima jer vas ti{ina previ{e podse}a na stvari koje ne `elite da analizirate. Ipak, unutra{wi nemir bi mogao da se odraziti na odnose s drugima, pa poku{ajte da budete strpqiviji. Partner ose}a va{u napetost, a slobodni se upu{taju u neobavezne kontakte koji ne}e doneti trajno zadovoqstvo. Zdravqe je ugro`eno zbog prevelikog tempa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ni{ta ne dolazi lako. Emotivno, ose}ate se pomalo izgubqeno jer vam je te{ko da se oslonite na druge. Partner o~ekuje vi{e topline, dok slobodni tra`e stabilnost koju ne uspevaju lako da prona|u. Na poslu briqirate i zra~ite autoritetom. Finansije su stabilne i zahvaquju}i tome ne ose}ate ve}i pritisak. Zdravqe je uglavnom dobro, ali napetost ostaje u mi{i}ima i vratu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Rutina vas gu{i i tra`ite izlaz kroz kreativnost ili nove izazove. Qudi vas pogre{no tuma~e jer niste voqni da obja{wavate svoja ose}awa. U partnerskim odnosima mo`e do}i do nesporazuma, ali sve se re{ava otvorenim razgovorom. Slobodni ose}aju zasi}ewe i odbijaju sve {to nije autenti~no. Novac vam dolazi iz neo~ekivanog izvora, ali brzo i odlazi.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Va{a sigurnost u sebe raste iz dana u dan. U partnerskim odnosima vlada harmonija, dok slobodni ose}aju unutra{wi mir koji im poma`e da biraju zdravije odnose. Na poslu se vidi va{ trud i dobija priznawe koje vam je dugo nedostajalo. Finansije se poboq{avaju, ali ostajete oprezni i {tedqivi. Zdravstveno se ose}ate ja~e, naro~ito zahvaquju}i psihi~koj stabilnosti.

SKUPQI I OD DIJAMANTA: ]ilibar s buba{vabom star 40 miliona godina otkriven u Rusiji

]ilibar star izme|u 35 i 40 miliona godina, otkriven nedavno u Rusiji, poseban je sam po sebi zbog svoje starosti, a wegov „tajni sastojak” ~ini ga jo{ posebnijim. U pitawu je jedinstven primerak u svetu, ~ija je vrednost neprocewiva.

O istorijskom otkri}u u Kaliningradskom }ilibarskom kombinatu „Rosteh” bruji ve} sada ~itava Rusija, a uskoro }e i ceo svet: upravo tamo prona|en je jedinstven primerak }ilibara, star izme|u 35 i 40 miliona godina, sa savr{eno o~uvanom buba{vabom dugom 41 i {irokom 21 milimetar. Ovo otkri}e ima neverovatno veliki zna~aj kako za rusku, tako i za svetsku nau~nu scenu, mi{qewa je nezavisni industrijski ekspert i ekonomista, Leonid Hazanov. „Ovakav primerak jedinstven je i u pravom smislu te re~i - neprocewiv. U su{tini, on je skupqi od bilo kog dijamanta na svetu, jer sadr`i u sebi retkog insekta koji je `iveo jo{ u vreme paleogena”, zakqu~io je stru~wak u intervjuu za RIA Novosti. „Zna~aj ovog epohalnog otkri}a nemogu}e je preceniti. Zahvaquju}i wemu dobi}emo jedinstve-

nu mogu}nost da boqe razumemo na koji na~in se razvijao `ivot na Zemqi”, dodao je on. Novootkriveni primerak retkog }ilibara te`ak svega 7 grama na}i }e se i na aukciji: nadmetawe }e se organizovati 2. avgusta u okviru 8. Me|unarodnog }ilibarskog foruma. Ve} sada stru~waci predvi|aju da }e kaliningradski }ilibar biti jedan od glavnih lotova aukcije, te da }e interesovawe za wega biti natprose~no veliko. Po kojoj }e ceni on na kraju biti prodat - preostaje da vidimo. U svakom slu~aju ona ne}e biti mala.

Geromedicina - kako ostati zdrav do smrti?

Qudi `ive du`e, ali naj~e{}e veoma naru{enog zdravqa. Nauka radi na tome da se starewe uspori pre nego {to po~nu bolesti.

„Vrlo je verovatno da starimo ve} od prve deobe }elije. Drugim re~ima, proces po~iwe jo{ pre ro|ewa“, ka`e Andrea Majer, internista i profesorka na Akademiji za zdravo starewe pri Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.

U ve}ini slu~ajeva, vidqivo starewe ipak po~iwe tek sredinom dvadesetih godina – tada telesne funkcije postaju sve mawe efikasne. Ali to ne izgleda isto kod svih qudi, ka`e Majer:

„Od tridesete do ~etrdesete godine jasno se vidi koliko razli~ito qudi stare“.

Geni, ishrana, na~in `ivota –mnogo toga igra ulogu kada je re~ o tome ko }e dugo ostati zdrav, odnosno stariti sporo. A ko }e, s druge strane, razviti tipi~ne bolesti povezane sa starewem, poput demencije, kardiovaskularnih bolesti ili raka.

CIQ JE DA STARIMO

ZDRAVI

Tu stvar postaje zanimqiva za jedno mlado nau~no poqe: medicinu starewa, odnosno geromedicinu, ~iji je ciq da razume kako proces starewa te~e i da interveni{e pre nego {to se pojave tipi~ne bolesti starijeg doba.

POSNI RECEPT

POSNI KOLA^ SA KOKOSOM I POMORANXOM

POTREBNO JE:

n 200 g {e}era, n 100 g kokosa (jedna ka{ika za posipawe), n 1 vanilin {e}er, n 1 pra{ak za pecivo, n 300 g bra{na, n 100 ml uqa, n 350 ml |usa.

PRIPREMA:

1. Prvo skuvati preliv od 300 ml |usa i 5 ka{ika {e}era. Kada bude kuvano, ohladiti.

2. Ostale sastojke sjediniti i `icom umutiti.

3. Izliti u pleh oblo`en pek papirom i pe}i na 200 °C dok ne porumeni (proveriti ~a~kalicom).

4. Vru} kola~ zaliti ohladjenim prilivom.

5. Kada se ohladi premazati sa bilo kojim xemom i posuti kokosom. Kola~ je so~an i predivan. Prijatno!

Teoretski, qudi bi verovatno mogli da do`ive i vi{e od 120 godina, ka`e Oliver Ti{er, nau~nik na Lajbnic institutu u Majncu. Ali, to nije ono {to prevashodno zanima istra`iva~e starewa:

„Upravo u posledwim godinama `ivota bolesti nas najvi{e ograni~avaju i zbog toga najvi{e patimo. Medicina starewa ima za ciq da tu fazu `ivota u~ini podno{qivijom. Ni u budu}nosti ne}e svi odjednom mo}i da `ive 125 godina.“

PRECIZNO UTVRDITI

KOLIKO BRZO NEKO STARI

U posledwih deset godina zabele`en je ogroman napredak u oblasti nauke o starewu, ka`e

Andrea Majer:

„Na primer, danas smo u stawu da odredimo takozvani biolo{ki sat jedne osobe – pa ~ak i pojedina~nih organa. Koliko je neko zapravo star u biolo{kom smislu? Koliko brzo u ovom trenutku stare plu}a, srce ili mozak?“

A ako je neko sa 40 godina biolo{ki ve} na nivou 45-godi{waka, to nije dobar znak: „Tada postoji ozbiqno pove}an rizik da }e ta osoba u narednih pet do deset godina razviti prve bolesti povezane sa starewem“, ka`e Majer.

U takvim slu~ajevima mogu}e je delovati – usporiti biolo{ki sat, pa ~ak i malo ga „vratiti unazad“ – recimo kroz promene u ishrani i na~inu `ivota.

Jo{ jedan veliki pomak jeste boqe razumevawe kako funkcioni{u mehanizmi „popravke“ u }elijama. Ako oni vi{e ne rade dovoqno efikasno, to u starosti ~esto vodi ka razvoju raka.

Ali pored istra`ivawa, postoji jo{ jedno kqu~no pitawe: kako nau~na saznawa preneti u praksu? Kako da dopru do sve starijeg stanovni{tva?

Za razliku od istra`ivawa, Nema~ka je tu jo{ uvek prili~no suzdr`ana, ka`e Andrea Majer. „Moramo da pove`emo nauku i nastavu. U univerzitetskim i ve}im bolnicama mo`emo da po-

ka`emo {ta zaista funkcioni{e i {ta ima i ekonomsku logiku –kako bi se to onda moglo uvesti u {iru praksu.“

„Izuzetno je va`no da pregledi i terapije budu zasnovani na dokazima, a ne da predstavqaju jo{ jedan u nizu ‚anti-ejxing’ trendova“, isti~e Majer.

LEKOVI KOJI

USPORAVAJU STAREWE

Jedan od narednih koraka ka daqem razvoju medicine starewa jeste intenzivnije tragawe za lekovima koji bi mogli da uspore – ili ~ak zaustave – proces starewa.

Tako|e bi trebalo daqe podsticati i mogu}nost da se ve} postoje}i lekovi ispitaju za ovu novu namenu. Jer, ve} sada postoje lekovi koji usporavaju procese starewa, ka`e Oliver Ti{er: „Na primer, odre|eni lekovi koji se koriste u terapiji dijabetesa – noviji GLP-receptorski inhibitori. Zanimqivo je da se pokazalo da ti lekovi imaju takav efekat ne samo u eksperimentima na `ivotiwama, ve} i kod qudi.“ Dugoro~na posmatrawa osoba koje te lekove koriste za regulaciju dijabetesa tako|e upu}uju u tom pravcu.

ZAOKRET U MEDICINI: PREVENCIJA

UMESTO LE^EWA

U celini, stru~wacima iz

Leopoldine stalo je do promene paradigme u medicini: da se fokus pomeri sa samog le~ewa bolesti koje dolaze s godinama –ka wihovoj prevenciji kroz zdravo starewe. Jer, u budu}nosti }e biti sve vi{e qudi starijih od 65 godina – i mnogi od wih ima}e vi{e hroni~nih oboqewa u isto vreme. To je veliki izazov za zdravstveni sistem i za samu medicinsku negu. Za to je, me|utim, neophodna politi~ka voqa. Ali potreban je i ve}i stepen svesti me|u qudima. To bi, ka`u nau~nici, moglo da im produ`i `ivot – ali {to je jo{ va`nije – da im podari vi{e godina provedenih u zdravqu.

Brojne bolesti nastaju kao posledica usamqenosti

Svaka {esta osoba na svetu pati od usamqenosti, koja – zajedno sa socijalnom izolacijom – mo`e dovesti do razvoja brojnih fizi~kih bolesti, {to na kraju rezultira sa 871.000 smrtnih slu~ajeva godi{we {irom sveta, pokazuju podaci komisije Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Usamqenost pove}ava rizik od mo`danog i sr~anog udara, razvoja dijabetesa, depresije, anksioznosti i, u krajwem slu~aju, samoubistva, saop{tila je SZO.

Zabele`eno je da usamqeni tinejxeri imaju 22 odsto ve}u verovatno}u da }e postizati ni`e ocene u {koli u pore|ewu sa vr{wacima koji nisu usamqeni. Istovremeno, usamqeni odrasli te`e pronalaze posao i zadr`avaju ga.

Odre|ene biqke imaaju pozitivan uticaj na odre|ene, a jedan od wih je i ko`a. Mediteranski cvet koji podse}a na sunce ne nazivaju bez razloga melemom za ko`u - wegovim ekstraktom vidaju se o{te}ewa i saniraju procesi kojima je sklona osetqiva ko`a pod stresom. Re~ je o - nevenu!

Evo svih na~ina na koje neven mo`e pomo}i ko`i.

1. ANTIINFLAMATORNI EFEKAT

Neven sadr`i mo}na antiinflamatorna jediwewa koja smiruju iritiranu i osetqivu ko`u. Prirodni flavonoidi i antioksidanti u nevenu poma`u u smawewu crvenila, oto-

Uticaj usamqenosti nije samo individualan, ve} i dru{tveni – izra`en je kroz milijarde tro{kova za funkcionisawe zdravstvenih sistema i gubitak radnih mesta.

Supredsedavaju}i komisije SZO, Vivek Merti, usamqenost defini{e kao „bolan, subjektivan ose}aj koji mnogi od nas do`ivqavaju kada odnosi koji su nam potrebni ne odgovaraju onima koje imamo“. Nasuprot tome, dru{tvena izolacija predstavqa objektivno stawe smawenog broja kontakata, odnosa ili interakcija.

Prema izve{taju, u savremenom svetu svaka tre}a starija osoba i svaki ~etvrti adolescent `ive u dru{tvenoj izolaciji.

Uzroci toga su brojne bolesti, lo{ije obrazovawe, nizak prihod, mawak prilika za dru{tvenu interakciju, `ivot u samo}i i prekomerno oslawawe na digitalne tehnologije.

Merti isti~e da su qudi hiqadama godina navikli da komuniciraju ne samo re~ima, ve} i izrazima lica, govorom tela, tonom glasa ili ~ak ti{inom – oblicima komunikacije koji se gube kada se qudi oslawaju iskqu~ivo na mobilne telefone i dru{tvene mre`e.

ka i svraba, {to ga ~ini idealnim za qude koji pate od ko`nih oboqewa poput ekcema, psorijaze i rozacee.

2. ANTIOKSIDATIVNA SVOJSTVA

Jedna od najva`nijih prednosti nevena je wegov bogat sadr`aj antioksidanata. Bore se protiv slobodnih radikala, glavnih krivaca prevremenog starewa i o{te}ewa ko`e. Redovnom upotrebom proizvoda od nevena mo`ete odr`ati mladala~ki izgled ko`e i smawiti vidqivost bora.

3. NE@AN I EFIKASAN PILING

Latice nevena imaju blago piling dejstvo, {to ih ~ini prirodnim i ne`nim pilingom za

uklawawe mrtvih }elija ko`e. Ovo otvara pore i otkriva sve`iju, blistaviju ko`u.

4. UMIRUJU]I EFEKAT

Kori{}ewe nevena na ko`i pru`a umiruju}i ose}aj, poma`u}i u ubla`avawu nelagodnosti izazvane opekotinama od sunca ili drugim spoqnim uticajima. Ko`a ostaje osve`ena i revitalizovana.

5. ZA[TITNI SLOJ

Neven deluje kao za{titni sloj na ko`i, {tite}i je od {tetnih spoqa{wih faktora. Antioksidanti iz nevena poma`u u uklawawu {tetnih materija, ~ime se smawuje rizik od prevremenog starewa i hiperpigmentacije.

STARINSKO MU[KO IME

GR^KO SLOVO

POKO[ENI RED TRAVE

SIMBOL SILICIJUMA

TKALAC

VEZNIK TRKALI[TE ZA PSE POSTATI TUP

MANEVARSKI MECI

GRO@\ANI [E]ER, GLIKOZA STRU^WAK ZATEATROLOGIJU

ONOMATOPEJA UDARA

SVR[ETAK, KRAJ (MN.)

DR[KANA VIOLINI

SKANDINAVKA

INICIJALI GLUMICE TRIVALI] [KORPIJE

SIMBOL KISEONIKA MALA OVCA

OZNAKAZA OBIM DUAL(GRAMATI^KI) IZDU@ENE WU[KE U SISARA PRETVARATI SE U KO[TANO TKIVO ^AROBWAK, MAGI^AR

GALAMA ISTURENI DEO FASADE (ITAL.)

INSEKT TVRDOKRILAC (MN.) LI^NOSTI U DRAMI

BALERINA LUKATELI VARQIVE SLIKE, PRIVIDI

ZALIHA ROBE U SKLADI[TU GUSENICE LEPTIRA STARI NAZIV ZA SLOVENE

PREDSTAVNIK VRSTE (MN.)

OZNAKAZA POLUPRE^NIK SIJATI, BLISTATI ZALEMQEN SPOJ

SME[A MASNIH KISELINA ZASAPUN FRANC. @ENSKO IME REKAU SIBIRU

PRAVAC U BUDIZMU USTATI OZNAKAZA RAZRED

BU[ILICA NARU^NI POGON

CRNOGORI^NO DRVO, JELA SO^IVO

TENISKI KLUB (SKR.) MESTO KOD IN\IJE

ODA[IQA^

AMERIKANER

TEATROLOG, DUP, KIJA[I, EPILOZI, TK, KE, IVANKA, STOK, LARVE, TIPOVI, ^AM, R, SVETLETI, OLEIN, EDIT, ZEN, DI]I SE,

VODORAVNO: VENAC, UROTE, KIRIL, KSI, O, OTKOS, SI, VT, TKA^, I, KINODROM, ]ORCI, VIKA,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E:

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Pokoriti se bez pogovora, 2. U}i puze}i - Onomatopeja lave`a, 3. Palma krupnih ploda - S predwe strane, 4. Centar vrtwe - [uma za brst - Ra~un (skr.), 5. Stavqati unutra, zavla~iti - Vu~a, tegqewe broda, 6. Orijentalno mu{ko ime - Razorna artiqerijska zrna, 7. Simbol azota - Pseudonim po mestu porekla - Laka svilena ili pamu~na tkanina, 8. April (skr.) - Skladi{te {tamparskih slova - Lemilice, 11. Latinski veznik - Varo{ica, palanka - Obrazovni centar (skr.), 12. Kra{ko udubqewe - Ozlede od ojedawa, 13. Sveta gora u Gr~koj, Atos - Metal sli~an platini, paladijum, 14. Stepen dru{tvenog razvoja.

USPRAVNO: 1. Napuklina - Petao, 2. Vrsta ameri~kog torbara - Trqawem uni{titi, 3. Kurjak - Vojnik novajlija - Tovqewe, 4. Linije koje na mapi spajaju mesta istog pritiska - Qudi sa kikom, 5. Napad, nasrtaj - Omot - Oznaka na vozilima za obuku, 6. Osnovna tarifa (skr.) - Ugovoreni znak - Deo tela u kowa, 7. Vrsta karta{ke igre - Oni koji podriguju - Prvo slovo staroslovenske azbuke, 8. Prvi vokal - Sredwoameri~ka dr`ava - Opasna zarazna bolest, 9. Biqka iz porodice glavo~ika, tarkaw - Rotiraju}i deo klipnih motora, 10. Vrsta ribe (mn.) - Struwa~a za xudo - Ime glumca Marfija, 11. Zguliti, saderati - Dobro slobodnih seqaka (lat.), 12. Propovedawe ideja iz evan|eqa.

CIVILIZACIJA

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: POVINOVATI SE, UPUZATI, AV AV, KOKOS, SPREDA, OS, BRSTAK RN, TURATI, NATEG, IMER, GRANATE, N, GEONIM, TIL, APR, MAGAZA, I, RUKOLA, AMAZ, PETIT, LEMILA, ET, KASABA, OC, VRTA^A, OJEDI, ATON, PALADIJ,

@i`a Stojanovi} `ivela je u te{koj nema{tini, a suo~ila se i sa gubitkom }erke

^uvena srpska glumica @i`a Stojanovi} preminula je 27. juna u 95. godini `ivota. Glumica je mnogima najpoznatija kao Cana Fontana iz serije „Sre}ni qudi“, ali i osmehu koji je na platnu uvek nosila, dok je sa one druge strane istina potpuno druga~ija. @ivot na{e glumice bio je pro`et brojnim problemima i tragedijama, od smrti }erke, s kojom se te{ko mirila, pa sve do nepre`aqenih qubavi, o kojima je i javno pri~ala. Najve}a bol dogodila se @i`i pre vi{e od 10 godina kada joj je preminula }erka Sawa, koju je dobila u braku s kolegom Vladom Mati}em. S tim gubitkom se nije mirila, a mnogi ka`u da je to dovelo i do wene bolesti, koja je i te kako ostavila posledice na wen `ivot. Kao jedina uteha ostao joj je samo unuk Uro{, koji `ivi u Berlinu.

„Na`alost, istina je da sam izgubila }erku. To se desilo pre ~etiri godine. Svi mi ka`u da }e pro}i vremenom, ali ne prolazi. Bilo je u pitawu te`e oboqewe. Moj unuk Uro{ je izgubio majku! Wegov otac ponovo se o`enio nedugo nakon Sawine smrti. Moj Uro{ ima samo mene. To je bio najte`i trenutak u mom `ivotu, ali ne `elim da detaqi{em“, ispri~ala je @i`a za medije 2017. godine, pi{e Mondo.

Celog `ivota @i`i je gluma bila izvor prihoda, a kada je oti{la u penziju osetila je {ta zna~i nemati. Od penzije, koja je bila svega 30.000 dinara nije mogla da „skrpi“ kraj s krajem. Upravo zbog toga je prihvatila u~e{}e u rijalitiju.

LEPA BRENA OTVORENO O ODNOSU SA SINOVIMA:

„Mnogo mi je te{ko kad prolazim pored wihovih soba“

Peva~ica je istakla da joj nedostaju sinovi koji ve} godinama ne `ive u porodi~nom domu na Be`anijskoj kosi.

Lepa Brena i Boba @ivojinovi} u braku su dobili dvojicu sinova, Stefana i Viktora, a sa wima je `iveo i Filip, Bobin sin iz prvog braka.

Peva~ica se osvrnula na to koliko je bilo izazovno da vaspitaju i izvedu na put tri mu{karca, te istakla da je Boba imao kqu~nu ulogu u tome.

„Deci treba pru`iti i qubavi, a moraju da znaju nekakve moralno-eti~ke kodekse. Moraju da znaju {ta je dobro, {ta je lo{e, ali ne mo`ete vi wih da nau~ite {ta je dobro a {ta nije, a da sede samo kod ku}e i da idu u {kolu. Imaju i taj deo edukacije koji je sa ulice, sa razli~itim strukturama dru{tva, tako da smo sve to pro{li i puno smo nau~ili da pri~amo i da razgovaramo. Decu treba nau~iti da budu vaspitani, ali ih treba nau~iti i da se odbrane“, ispri~ala je Brena.

Kako su sva trojica odrasla i vode uspe{ne poslove, Brena i Boba `ive sami u velikoj vili.

„Dok su deca bila mala, mnogo vi{e smo bili zajedno. Sad svako od wih `ivi svoj `ivot i privatni i profesionalni. Amerikanci imaju obja{wewe za to kad imate prazno gnezdo i kad se ose}ate usamqeno. Mnogo mi je te{ko kad prolazim pored wihovih soba, ali na{la sam utehu. Sad ne}u da pla~em, koncentrisala sam se na to da ne ka`em ne{to {to }e da me odvede u neku emociju“, rekla je Brena u emisiji „Prakti~na `ena“.

„Vi

ako }ete da bijete, budite ne`ni“

Glumac Dragan Gagi Jovanovi} i wegova supruga, glumica Branka Puji}, pojavili su se na blokadi u Zemunu, gde su gra|ani jo{ jednom iza{li na ulice kako bi izrazili protest protiv brutalnog policijskog postupawa prema demonstrantima prethodnih dana.

Gagi Jovanovi} i Branka Puji} su stali ispred kordona policije i zajedno sa okupqenim gra|anima otpevali pesmu „Ru`o rumena“, izazvav{i sna`ne reakcije prisutnih. Dok su wihovi glasovi odzvawali ulicom, demonstranti su ih podr`ali aplauzom.

Nakon negodovawa naroda i rasprave sa policijom, Gagi je policajcima rekao: „Vi ako }ete da bijete, budite ne`ni. Ovo je va{ narod, ja ne znam da li imate drugi narod“. Podsetimo, protesti i blo-

Ovaj ~in umetni~kog otpora, simboli~no upu}en uniformisanim pripadnicima koji su obezbe|ivali skup, dodatno je osna`io poruku protesta – da se nasiqu mora stati na put, a gra|anskom dostojanstvu vratiti glas.

kade {irom Srbije usledili su nakon {to su dru{tvene mre`e preplavili snimci policijskog nasiqa tokom studentskih demonstracija na Vidovdan. Blokada u Zemunu deo je {ire akcije koja se sprovodi {irom Beograda i velikim brojem gradova {irom Srbije.

Nekada je ribala toalete i krpila

kraj s krajem, a danas je jedna od na{ih najbogatijih

Mnoge poznate li~nosti danas `ive u izobiqu, a nekada su radili sasvim obi~ne poslove kako bi pre`iveli.

Dragica Radosavqevi} Cakana (67) je jedna od na{ih najpoznatijih peva~ica i danas `ivi luksuznim `ivotom, {to nije bio oduvek slu~aj. Naime, Cakana je jednom prilikom otkrila koji je bio wen prvi posao.

„Preko Omladinske zadruge sam prvi put radila, se}am se. Sa drugaricom sam ~istila mokri ~vor. Prvo su nas pitali {ta bismo ~istile, kao imate i mokri ~vor, a mi nismo znale da je to WC. Onda smo pre{le na ~i{}ewe gelendera. Mi smo vi{e blejale nego {to smo ~istile“, sa osmehom se prisetila peva~ica u emisiji ”Iz profila” i otkrila da je svoj prvi zara|eni novac ulo`ila u renovirawe porodi~ne ku}e:

„Tada smo renovirali kupatilo, napravili smo pravo kupatilo. Kasnije, kad sam ve} bila majka kad je bio zemqotres na Kopaoniku, renovirala sam ku}u koja je bila o{te}ena“, kazala je Cakana.

Zorica

Danas mo`e priu{titi sebi {tagod po`eli, te je otkrila da ne `ali novac kada je garderoba i obu}a u pitawu, pa je tako nedavno sebe po~astila skupocenim patikama.

„Kupila sam patike u Wujorku i platila sam ih 1.100 dolara i pitala sam se {ta mi je ovo trebalo? Toliko su te{ke, da je bilo pitawe kada }u ih obuti. Naravno zavr{ile su kod moje unuke (smeh)“, priznala je Dragica pre par godina u pomenutoj emisiji.

Estradni par Zorica Brunclik i Miroqub Aran|elovi} Kemi{ organizovali su veliko veseqe za 100 zvanica u svom porodi~nom domu u Krwa~i i time obnovili zavet qubavi, obele`ili 40 godina braka i wen 70. ro|endan. Pripreme za ovu svadbu trajale su puna tri meseca, a posledwih dana {leperi su samo stizali u wihov porodi~ni dom jer su za ovu proslavu naru~ili 1.000 kilograma cve}a, 12 kristalnih lustera, 10 ventila-

Ona danas `ivi u luksuznoj vili u Srem~ici, a kako je za medije istakla voli da u`iva daleko od gradske gu`ve. Priznaje da je odli~na kuvarica, a najvi{e vremena provodi u kuhiwi uglavnom vikendom, kada osim glavnog jela sprema i deserte.

Prema wenim re~ima najvi{e joj dolaze prijateqi koje poznaje godinama, ali retko i koleginice, vaqda zbog udaqenosti wenog doma od centra grada.

tora, bina je bila duga~ka pet metara, torta je imala {est spratova, a trpeza je bila nikad bogatija.

Goste je uveseqavao orkestar Borka Radivojevi}a, a tokom prvog plesa Aco Pejovi} je otpevao svoj hit „Sve ti dugujem“. Gosti su bili iz sveta {oubiznisa, politike i sporta, a veseqe je trajalo do zore. Peva~ica i poznati harmonika{ ven~ali su se 1985. godine. U braku su dobili }erku Zlatu.

Stefan @ivojinovi}, Lepa Brena, Viktor @ivojinovi} i Filip @ivojinovi}

Divac napustio bolnicu posle saobra}ajne nesre}e

Vlade Divac, proslavqeni i legendarni srpski ko{arka{, napustio je bolnicu u kojoj je operisan nakon saobra}ajne nesre}e.

Divac je u blizini Lu{tice pao sa motora i tom prilikom do`iveo povredu kuka. Ubrzo nakon {to je Divac primqen u bolnicu, operisan mu je kuk, a sada je napustio bolnicu i wegov oporavak ide sve boqe.

Medicinski tim koji je u~estvovao u wegovom le~ewu uputio je zahvalnost Divcu, wegovoj porodici na ukazanom poverewu, kao i nemedicinskom osobqu zadu`enom za wegovu negu.

„Jo{ jednom, hvala mu na ukazanom poverewu, uz `equ za uspe{nom rehabilitacijom u Bawi Igalo“, navedeno je u saop{tewu PR Bolnice „Vaso ]ukovi}“ u Risnu, pi{e „TrebiweDanas“.

Divac posledwih godina ~esto boravi u Crnoj Gori. Pro{log leta mu je dru{tvo na odmoru u Boki Kotorskoj pravio jedan od najboqih ko{arka{a NBA lige ikada, Mexik Xonson.

BOMBA U NBA,

KOJI

Denver Nagetsi su odlu~ili da se odreknu usluga Majkla Portera Xuniora (koji je o~igledno potro{io sve kredite) i da umesto wega dovedu Kem Xonsona iz Bruklina. Porter je trejdovan u Bruklin uz pika prve runde (dodu{e na draftu 2032. godine kada }e Joki} ve} imati 37 godina), a imao je ugovor koji je vredeo preko 100 miliona dolara i koji je bio kamen oko vrata ~itavom timu.

Sada su Nagetsi po~eli da sastavqaju novi tim koji bi mogao da izmeni DNK lige.

Kem Xonson ima 29 godina, igra na poziciji krila i protekle sezone je prose~no bele`io 18,8 poena (39 odsto za tri poena, sedam poku{aja po me~u), 4,3 skoka i 3,4 asistencije po susretu (odigrao 77 utakmica). Porter je sa druge strane bele`io 18,2 poena uz sedam skokova.

Ono {to je wegova prednost u odnosu na Portera je {to mo`e da igra mnogo boqu odbranu. Ipak, najbitnije je {to je Denver uspeo da u{tedi mnogo vi{e novca. Naime, samo na plati za slede}u sezonu je u{te|eno oko 17 miliona dolara {to odmah obja{wava ovakvu odluku kluba.

Upoznajte se sa novim igra~em Denver Nagetsa.

Joki} je po zavr{etku bio veoma jasan u tome da sa ovim timom ne mo`e da do|e do prstena. Porodica Krenke je odmah reagovala. „Nismo osvojili prvenstvo, tako da o~igledno ne mo`emo. Da mo`emo, osvojili bismo. Ne verujem u te ‘{ta bi bilo kad bi bilo pri~e. Imali smo {ansu, nismo osvojili prsten tako da mislim da ne mo`emo“, rekao je Joki}.

Zvezda oti{la u Austriju, Milojevi} poveo ~ak 32 fudbalera

Fudbaleri Crvene zvezde su se uputili ka Austriji, gde }e se u narednih 14 dana pripremati za predstoje}u sezonu, u kojoj }e braniti duplu krunu i boriti se za liga{ku fazu Lige {ampiona. U Austriji }e crveno-beli boraviti do 14. jula i odigrati ~etiri kontrolna me~a.

Prvi protivnik Zvezdinim fudbalerima }e biti Am{teten 5. jula. Zatim, ~etiri dana kasnije Zvezdini prvotimci }e odmeriti snage sa Blu Vajsom iz Linca, a 10. jula i sa Hartbergom.

Generalna proba je zakazana za 13. jul, a o protivniku }e javnost biti naknadno obave{tena.

Dan posle generalne probe }e se izabranici Vladana Milojevi}a vratiti u Beograd, gde }e trenirati do po~etka prvenstva. Vladan Milojevi} je na put poveo 32 fudbalera, a to su: Mateus, Omri Glazer, Savo Radanovi}, Ivan Gute{a, Strahiwa Stojkovi}, Jung Vu Seol, Rodrigao, Milo{ Veqkovi}, Stefan Lekovi}, Veqko Milosavqevi}, Andrej \uri}, Keimer Sandoval, Nair Tiknizjan, Ebenezer Anan, Dalsio Gome{, Edmund Ado, Rade Kruni}, Timi Maks El{nik, Luka Ili}, Jegor Prucev, Vasilije Kostov, Jovan [qivi}, Andrija Maksimovi}, Mirko Ivani}, Vladimir Lu~i}, Felisio Milson, Nemawa Radowi}, Piter Olawinka, Aleksandar Katai, Bruno Duarte, [erif Endiaje, Aleksa Damjanovi}.

ZBOG OVOGA ]EMO PAMTITI TEODOSI]A:

Trojka protiv [panije, rekordi i magi~ne asistencije zbog kojih su i najboqi bili u ~udu

Milo{ Teodosi} - ~ovek zbog koga su mnoga deca u Srbiji zavolela da igraju ko{arku, radio je sa loptom ono {to je malo ko mogao.

Tokom duge profesionalne karijere Teodosi} je uradio mnogo toga. Bio je {ampion, MVP, najboqi asistent, lider, ali i uzor mladim igra~ima.

Sada je u 38. godini Milo{ Teodosi} re{io da stavi ta~ku na svoj igra~ki put i pravo je vreme da se podsetimo svih wegovih magija sa terena.

NAJBOQI MOMENTI

IZ KARIJERE MILO[A TEODOSI]A

Moramo krenuti od ludih asistencija, koje su bile ujedno i wegov za{titni znak tokom karijere.

Kako Stefa Karija stavqamo na vrh najboqih trojka{a, tako i Teodosi}a uvek moramo na Maunt Everest najboqih asistenata ikada.

ASISTENCIJE KOJE NIKADA

PRE NIKO NIJE URADIO

Ne{to kao Joki} u sada{we vreme, samo u ni`em telu, bio je Teodosi} tokom 2010-tih, pa i daqe. Znao je da zablista i u NBA ligi, ali i u dresu reprezentacije, {to su znale da cene i legende poput Kevina Durenta.

^UVENI PROMA[AJ

PROTIV PARTIZANA

Proma{io je Milo{ Teodosi} trojku u dresu Olimpijakosa 2010. godine, ~inilo se da Partizan ide u finale Fajnal-fora, a onda se pojavio ^ildres.

Ako ste zaboravili da je Teodosi} proma{io trojku, sada se sigurno se}ate…

TROJKA PROTIV

[PANIJE ZA VE^NOST

^uvena je Teodosi}eva trojka na Svetskom prvenstvu u Turskoj, koju je dao [pancima za pobedu, na tri sekunde pre kraja utakmice. Poentirao je sa devet metara, preko Horhea Garbahose, i zahvaquju}i ovoj trojci Srbija je

oti{la u polufinale Svetskog prvenstva 2010. godine. Teodosi} je kasnije izabran u prvi tim takmi~ewa, a pogledajte kako je to i izgledalo.

REKORD U EVROLIGI

Teodosi} je jedan od retkih koji su pre{li cifru od 1.000 asistencija u Evroligi, a rekord je postavio ba{ u dresu Crvene zvezde protiv Makabija 2023. godine (14 asistencija).

Uz to je imao i 27 poena, te se mo`e slobodno re}i da mu je ovo jedna od najboqih utakmica u karijeri.

NEZABORAVNI GOVOR

TOKOM TAJM-AUTA U DRESU SRBIJE

Sve se desilo tokom Svetskog prvenstva 2014. godine i me~a protiv Brazila u kome Srbiji na po~etku i nije najboqe i{lo.

„Koji ku… mi ho}emo, {ta ho}emo? Niko loptu ne mo`e da uhvati. ‘Ajmo ku}i, je..te se“, jasno je rekao Teo i time prodrmao ekipu koja je kasnije pora`ena tek u finalu od Amerike.

BIOGRAFIJA

MILO[A TEODOSI]A

Milo{ Teodosi}, ro|en 19. marta 1987. godine u Vaqevu, zapo~eo je svoju profesionalnu ko{arka{ku karijeru davne 2004. godine u FMP u iz @eleznika, nakon ~ega je kratko nosio dres Borca iz ^a~ka.

Wegov evropski proboj usledio je prelaskom u Olimpijakos 2007. godine, gde je osvojio gr~ki Kup 2010. i 2011. i bio veoma cewen zbog svojih plejmejkerskih sposobnosti.

Kroz svaki klub i svaku utakmicu, pokazao je vi{e od statistike – u~io je, u~estvovao, ~esto i podizao ekipu. Wegov kvocijent kvaliteta nije merqiv samo u titulama. [TA JE SVE OSVOJIO MILO[ TEODOSI]?

Teodosi} je 2010. godine bio MVP Evrolige i {est puta je izabran u prvu petorku ovog takmi~ewa. Osvojio je Evroligu 2016. godine sa CSKA, osvojio je Evrokup sa Virtusom kada je bio i MVP takmi~ewa i najboqi strelac.

Dva puta je osvojio rusko prvenstvo, a {est puta je osvojio VTB ligu, te Seriju A sa Virtusom 2021. godine, kao i dva Superkupa Italije.

Dva puta je bio MVP gr~kog kupa i oba puta je osvojio i trofej, a podigao je i trofej Kupa Radivoja Kora}a sa Zvezdom, kao i ABA ligu.

Bio je najboqi ko{arka{ Srbije 2016. godine, a sa reprezentacijom ima tri srebra na Olimpijskim igrama 2016. godine, na Svetskom prvenstvu 2014. i Evrobasketu 2009. godine.

Australijski fudbal, sport koji kombinuje haos, brzinu i strast

Dobrodo{li u svet australijskog fudbala, poznatog i kao Aussie Rules ili jednostavno footy. Ovaj jedinstveni sport nastao je sredinom 19. veka, a danas je jedan od najgledanijih i najvoqenijih sportova u Australiji. Igra se na ogromnim ovalnim terenima, ~esto veli~ine kriket igrali{ta, i to sa ~ak 18 igra~a u svakom timu! Za razliku od klasi~nog fudbala, ovde se lopta ne {utira samo nogom – igra~i je hvataju, dodaju rukama, a ~esto i ska~u na protivnike u spektakularnim duelima u vazduhu. Ciq? Posti}i gol tako {to se lopta {utne kroz centralna visoka stativa – i to bez golmana!

Australijski fudbal je kombinacija elemenata ragbija, ameri~kog fudbala i ko{arke, uz dodatak brzog tempa i haoti~ne dinamike koja gledaocima nikada ne dozvoqava da trepnu. Me~evi su ~esto nepredvidivi, a igra~i poznati po svojoj izdr`qivo-

sti, snazi i hrabrosti. I dok je van granica Australije ovaj sport jo{ uvek egzoti~an, u „zemqi kengura” to je vi{e od igre – to je kultura, tradicija i strast koja okupqa ~itave zajednice. Najve}e utakmice, poput finala AFL lige, privla~e desetine hiqada navija~a u`ivo i milione ispred malih ekrana. Ako volite sportove koji izlaze iz okvira standardnog, australijski fudbal je ne{to {to definitivno vredi istra`iti. Mo`da ne}ete odmah shvatiti pravila, ali energija, adrenalin i atmosfera vas sigurno ne}e ostaviti ravnodu{nim.

„Dupla” pobeda za Meklaren u Austriji, gde bi trebalo da Red Bul poka`e zube.

Voza~ Meklarena Lando Noris trijumfovao je na Velikoj nagradi Austrije u Formuli 1 gde je i po~eo sa „pol” pozicije, dok je za wim do{ao trenutni lider u {ampionatu, kolega Oskar Pijastri. Za razliku od trke u Kanadi, gde je Noris upropastio sebi i Pijastriju trku zbog prevelikog rizika, ovoga puta pametno su postupila obojica voza~a i nisu dozvolila da opet prokockaju bodove.

To je posebno bilo va`no jer je Maks Ferstapen, jedini voza~ koji mo`e da ih ugrozi u {ampionskoj trki, ispao ve} u prvom krugu. Wega je udario Kimi Antoneli (Mercedes), posle ~ega je Holan|anin morao da zadr`i trku...

Gledali smo lepo trkawe Norisa i Pijastrija, sve do prve promene guma, posle ~ega je napravqena ne{to ve}a razlika izme|u dva Meklarena. Samim time, takva strategija „pomogla” je Norisu i Pijastriju da mawe rizikuju i do|u do duple pobede za Meklaren, kome zaista u ovom trenutku niko nije ravan kada je brzina u pitawu.

Tre}i kroz ciq pro{ao je [arl Lekler (Ferari), dok je za wim bio Luis Hamilton kome je malo falilo za prvi podijum u novim bojama. Na petom mestu zavr{io je Xorx Rasel (Mercedes), za wim je do{ao Lijam Loson (RB), a u bodovima su zavr{ili i Fernando Alonso (Aston Martin), Gabrijel Bortoleto (Zauber), Niko Hilkenberg (Zauber) i Esteban Okon (Has).

Kako izgleda tabela Formule 1?

Oskar Pijastri je i daqe lider u {ampionskoj trci sa 216 bodova, dok je Lando Noris sada smawio razliku i ima 201 posle tre}e pobede u sezoni. Na tre}em mestu ostaje Maks Ferstapen koji ima 155, sa sve lo{ijim izgledima da ne{to promeni, dok je Xorx Rasel na 146. Peti u trci je [arl Lekler sa 119.

Partizan doveo napada~a koji nije dao gol skoro ~etiri godine

Senegalski fudbaler Demba Sek novi je igra~ Partizana, saop{tili su u petak crno-beli. Sek (24) u Partizan sti`e iz Torina na jednogodi{wu pozajmicu.

Momak ro|en 10. februara 2001. godine prethodnu sezonu proveo je u Seriji B igraju}i za Katanzaro, kao pozajmqeni igra~ Torina. Karijeru je po~eo u SPAL-u, da bi ga upravo iz te ekipe kupio Torino 2022. godine za 3,6 miliona evra.

Ipak, nije se sna{ao tamo i pored Katanzara bio je na pozajmici i u Frozinoneu.

Jedna stvar mo`e ipak da brine navija~e Partizana. Sek je posledwi gol postigao u sezoni 2021/22 (21. septembar 2021. godine) i to u pobedi SPAL-a nad Vi}encom 3:2.

Zvezdina nova „bomba“, sti`e jedan od najboqih

centara Evrolige?

Hasijel Rivero, zvezda Evrolige i ko{arka{ Makabija iz Tel Aviva, po svemu sude}i }e poja~ati Crvenu zvezdu.

Rivero je, ina~e, i pre dve sezone po odlasku iz [panije povezivan sa Zvezdom, ali do dogovora nije do{lo ve} je karijeru nastavio u Izraelu.

U dresu „ponosa Izraela“ pro{le sezone prose~no je bele`io 10,2 poena po me~u, uz 4,4 skoka, dok je u ukupnoj evroliga{koj karijeri prose~no imao u~inak od 8,7 poena i 3,5 skoka po utakmici.

Ukoliko do|e u Zvezdu, Rivero bi bio tre}e poja~awe u reketu, po{to su pre wega potpisali ^ima Moneke i Ebuka Izundu.

Pored wih, Zvezdin dres zadu`io je i Semi Oxelej, doskora{wi ko{arka{ Valensije.

Tako|e, bi}e interesantno videti i {ta Riverov dolazak zna~i za status Xoela Bolomboja, ina~e qubimca navija~a Crvene zvezde.

Nikad ve}i raspad srpske odbojke, Beograd nije video pobedu dve nedeqe

Odbojka{i kao i odbojka{ice nijednom nisu slavili kao doma}ini tokom me~eva Lige nacija u Beogradskoj areni, zabele`ili su sva ~etiri poraza tokom drugog vikenda i ostali na samo jednom trijumfu uz ~ak sedam izgubqenih utakmica.

Ovog leta kolektivni sportovi u Srbiji pro`ivqavaju pravu krizu, naro~ito – odbojka. @enska reprezentacija Srbije, iako je u proteklim me~evima u Ligi nacija prikazala borbenost, izgubila je u svih osam navrata i nema pobedu jo{ uvek.

Wihov skor iznosi 0 8, {to ih dr`i na dnu tabele Lige nacija i u zoni ispadawa.

Takvi rezultati su {okantni za tim koji je samo pre nekoliko godina redovno osvajao medaqe i bio utegnut, slo`an kolektiv. Da stvari budu gore, posledwa ~etiri poraza desila su se ba{ u Beogradu, pred doma}om publikom.

„Imam tu mladih igra~a na koje mo`e da se ra~una ozbiqno, a ima i ovih drugih, iskreno govore}i, to i jeste ono {to mene pla{i u celoj pri~i… Nije to problem, bi}emo mi za Svetsko prvenstvo mnogo spremniji i ja~i. Sa igra~ima kao {to su Tijana Bo{kovi}, Aleksandra Uzelac, Mina Popovi} i ko ve} bude. Ali, ne vidim kod mladih da ima takvog potencijala kao {to je ranije bilo. Daj bo`e da se varam… Jo{ to nije ni blizu kako bi trebalo da bude“, rekao je Zoran Terzi}, selektor odbojka{ica Srbije. Srbija }e se tako boriti za opstanak u Ligi nacija na turniru u holandskom Apeldornu. Rivali u posledwem „prozoru“ liga{kog dela takmi~ewa bi}e ^e{ka (9. jul), Italija (10. jul), Belgija (11. jul) i Turska (13. jul). Va`no je da odbojka{ice ne budu posledwe, 18. na tabeli, to mesto jedino

garantuje ispadawe, a verovatno }e najve}i rivali u toj borbi biti Tajland i Ju`na Koreja, koji su samo korak ispred na tabeli. Ni mu{ka reprezentacija Srbije nije mnogo boqe pro{la u Ligi nacija. Nakon prve pobede protiv Turske, usledilo je sedam vezanih poraza, pa je wihov skor sada 1–7 i nalaze se tako|e na posledwem mestu.

Upravo ono {to niko nije o~ekivao od sezone u kojoj su se smenile generacije, i u sezoni u kojoj su u{li znatno mla|i u takmi~ewe izabranici novog selektora Georgea Krecua. Nedostaje im kontinuitet i iskustvo, a rezultati pokazuju da pod pritiskom mladi igra~i gube nit i bez problema ispu{taju dobijene me~eve. Bez jasne strategije da se uspostavi balans izme|u mladih talenata i iskusnih vo|a, reprezentacija Srbije ostaje bez stabilnosti.

Gledaoci koji pamte stare, slavne dane se pitaju kako je mogu}e da timovi padnu toliko nisko. Jasno je da su psiholo{ki treninzi zapostavqeni, jer se u kriti~nim momentima ve}ina me~eva gubi iz iste slabosti. Koliko je sve ~udno trenutno u selekciji Srbije govore i re~i Marka Ivovi}a posle poraza od Kube.

„Ponavqamo kao vrapci da je

neophodno vreme, nova je ekipa. Kada smo imali kontre u drugom i tre}em setu protiv Kube, sudarali smo se na terenu. Sve je kod nas jo{ uvek turbulentno, ne zna se ko {ta igra. A momenti kada dolazi do sudarawa, to je ne{to osnovno, ne sme da se de{ava. Kada se desi, izgubi se poen, onda stigne kazne i to na kraju odlu~i utakmicu“, istakao je Ivovi}.

Agonija odbojka{a Srbije u Ligi nacija nastavqena je u nedequ uve~e u Beogradu, gde je lekciju „orlovima“ odr`ala i Nema~ka – 20:25, 21:25, 25:23, 17:25.

Odbojka{ima sledi nastup u tre}oj nedeqi Lige nacija, a u Qubqani }e se sastati sa Italijom, Ukrajinom, Kanadom i Slovenijom. Ve} sada je jasno da }e to biti i kraj za „orlove“ u ovom ciklusu, ali ne}e biti svejedno koji }e skor biti ostvaren u Sloveniji, jer… Srbija se gr~evito bori za opstanak u elitnom rangu Lige nacija sa Kinom, Turskom i Holandijom.

Reprezentacija Srbije je kroz istoriju bele`ila velike rezultate u Ligi nacija, odnosno nekada{woj Svetskoj ligi – ima osvojenu zlatnu, pet srebrnih i tri bronzane medaqe.

Vremena su se promenila, o~igledno…

THURSDAY l ^ETVRTAK 3. 7. 2025.

Novak se vra}a na svoj teatar snova da ostvari jo{ jedan podvig za istoriju

Novak \okovi} je najboqi teniser svih vremena i to ve} dugo nije tema rasprava ~ak ni kada su najzagri`eniji kriti~ari u pitawu.

Pa ipak, uo~i po~etka Vimbldona, ni kod wega ni kod wegovih navija~a glad za trofejima i rekordima nije presahla niti je mawa nego u godinama kada je jurio istoriju. Novak na najve}i turnir dolazi sa realnom nadom da kona~no mo`e do 25. grend slem titule, ali i sa ~iwenicom da u ovom trenutku nije on taj koji se na prvom mestu pita za trofej. Karlos Alkaraz i Janik Siner su i po procenama stru~waka prvi favoriti za podizawe pehara, ali razloga za optimizam kada je Novak pred ovaj nastup u Londonu itekako ima. Nakon osvajawa 100. titule u @enevi i solidnog nastupa na Rolan Garosu, Novak dolazi na mesto na kojem je ostvario najve}e uspehe u posledwih desetak godina. Ve}e ~ak i od wegovog najuspe{nijeg turnira u karijeri Australijan opena.

ju specifi~nu tehni~ku potkovanost, \okovi} je to pretvorio u svoju prednost i krunisao se za kraqa najve} eg turnira na svetu.

„Jo{ uvek ima treme“

Olga Danilovi} je na Vimbldonu zabele`ila svoju prvu pobedu, savladana je Kineskiwa @eng [uaj sa 2:0 (6:2, 6:4), a posle me~a nije krila zadovoqstvo.

„Definitivno druga~iji uslovi nego {to sam ikada ovde imala. Dosta toplo… Vrelo. Ove godine sam imala par me~eva, da se naviknem na ceo taj tenis na travi, jer je sve druga~ije. Nijedan me~ ovde nije lagan, jer sve ide jako brzo. Nije kao na {qaci, gde i da bude brejk, pa ima{ vremena, zavrti{ dve lopte gore, vrati{ se u ritam… Ovde toga nema, tako da mi je drago {to sam od po~etka me~a u{la sa jasnim ciqem, a i {to sam izdr`ala tih par du`ih gemova na moj servis, da sam odservirala kada je bilo najbitnije. Sre}na sam za svoju prvu pobedu na Vimbldonu“, rekla je novinarima Danilovi}eva.

Potom je otkrila kolika je razlika kad na turnir igra~i do|u direktnom ne kroz kvalifikacije:

„Pa, ja mislim da je prirodan splet okolnosti, iskreno. Pri~ali smo 1.000 puta o tim famoznim kvalifikacijama, ali stvarno je razlika velika. Nisam igrala kvale, nego dve nedeqe pre toga dva turnira. Imala sam ~etiri dobra me~a i nekako… Za svaku podlogu treba malo vremena, a kad nema{ turnire, pogotovo kao pro{le godine kad nisam imala vremena, i onda… Ne{to te strefi, poku{am da se sna|em, ali ne mo`e tako. Ove godine

Srpski teniser je u posledwih {est godina u nizu igrao finale na londonskoj travi, a ~ak ~etiri puta je osvajao titule uzastopno. Dominaciju je jedino prekinuo sjajni Karlitos koji je prethodne dve godine podizao pehar, ali treba re}i da je pro{le Novak igrao turnir nakon operacije i da nije bio ni blizu maksimuma.

Ako zagrebemo malo dubqe, do}i }emo do podatka da je u posledwih 10 godina na Vimbldonu \okovi} osam puta igrao u finalu, a ~ak {est puta podizao pehar.

Srpski tenise je do{ao u fazu karijere kada maksimalno koristi svoju sposobnost da se prilago|ava i da koristi sve {to najkompleksnija podloga ima da ponudi i tako je sa trona najboqeg igra~a na travi uspe{no smenio Roxera Federera. Dok se ve}ina igra~a mu~i u tom mesecu kada se skida sa {qake na travnate terene koji zahteva-

Upravo je Vimbldon turnir gde i godine i eventualna pri~a o fizi~koj spremi mawe dolaze do izra`aja jer omogu}ava da se br`e i efikasnije re{avaju poeni. Iako je ove godine sporija nego pre, to je i daqe trava koja nosi svoje specifi~nosti. Novakov put do titule nije nimalo lak, jer i pre duela sa najve}im rivalima ima neke mine, ali je jasno da se do polufinala on pita. Koliko potencijalno mogu da budu nezgodni Den Evans, Aleks Mikelsen, Aleks De Minor ili Aleksandar Bublik, jasno je da su to prepreke koje ne smeju da budu nesavladive na putu do pehara. Pravi izazov sledi u polufinalu sa Janikom Sinerom. Italijan dolazi sa svojom torbom problema u London, ali i sa ozbiqnom dominacijom nad \okovi}em u posledwe vreme. rebus je to koji Novak nije re{io jo{ od kraja 2023. ali je ovo idealna prilika da to uradi. Uzdrman nakon {okantnog poraza u Parizu, pa uzdrman u Haleu kada mu je lekciju o~itao Aleksander Bublik, Siner je pred Vimbldon otpustio i biv{e Novakove saradnike Ulisisa Badija i Marka Panikija i jasno je da nije tako stabilan uo~i po~etka Vimbldona.

Ako kona~no presko~i Italijana, \okovi}a ~eka wegov naslednik u dominaciji na travi i aktuelni {ampion Karlos Alkaraz. [panac je osvojio tri turnria u nizu, ~etiri od posledwih pet, a na travi je izgubio samo jedan me~ prethodne dve i ove godine i trenutno deluje nepobedivo.

Ipak, Vimbldon je dugo bio Novakovo kraqevstvo i dobro zna kako se osvaja tron. Uostalom, kada je kao mali uzeo reket u ruke, san mu je bio da bude broj jedan i osvoji Vimbldon.

Mo`da je vreme da na wegovom teatru snova odsawa i san o jo{ jednoj grend slem tituli.

ja i daqe igram moj tenis, ovde ne mogu da igram visoko forhend - i to znam - ali isto tako ja~e serviram, idem vi{e na mre`u, slobodnija sam dosta na travi ove godine nego pro{le i name}em svoju igru. Pre sam bila ta koja se snalazila vi{e nego {to sam igrala to {to sam htela“.

Za kraj, istakla je:

„Ja se uvek trudim da svaki me~ idem za sebe. Pripremam se za svaki me~ isto, ali jeste druga~iji ose}aj kada si stalan tu, kada mogu sve da organizujem mnogo boqe. To mi stvara neko olak{awe i sigurnost. Ja se ose}am da igram sigurnije, da idem na me~eve dosta sigurnije. Ne}u da ka`em opu{tenije, svakako da i daqe ima treme, definitivno nisam opu{tena, ali sam sigurnija u sebe i znam {ta treba da radim - pa pobedila, super, izgubila — znam da ona mora da odigra ba{ dobro da bi me pobedila, pa ako uspe to da uradi, svaka ~ast i idemo daqe.“

FEDERER POSTAO PRVI TENISER MILIJARDER, JEDAN POSLOVNI POTEZ GA LANISRAO U ORBITU:

Teniska legenda Roxer Federer postao je zvani~no ~lan elitnog kluba milijardera, prema najnovijim podacima sa Blumbergove liste.

[vajcarac, koji se povukao iz profesionalnog tenisa 2022. godine, procewuje se da sada ima bogatstvo od 1,3 milijarde dolara, ~ime je postao jedan od retkih sportista sa tolikim finansijskim kapitalom.

Federer je tokom svoje 24-godi{we karijere osvojio 20 Grend slem titula, ali su glavni izvor prihoda bili sponzorski i poslovni ugovori, a ne nagradni fondovi sa turnira.

Wegovi najpoznatiji partneri ukqu~uju: Roleks, UBS (biv{i Credit Suisse), Lindt ~okolade Juniklo, sa kojim je 2018. godine potpisao ugovor vredan 300 miliona dolara.

Pored toga, kroz svoju menaxersku agenciju „Team 8“ i investicionu firmu „Format A AG“, Federer je pa`qivo gradio poslovnu imperiju.

„Federer je potpuno bez skandala. Nikada ne ka`e pogre{nu stvar. [to se ti~e tr`i{ne vrednosti i imixa, bio je jedan od najboqih koje je tenis imao“ rekao je za Bloomberg analiti~ar Bob Dorfman.

Wegov najunosniji poslovni potez bila je investicija u {vajcarski brend sportske obu}e „On Running“. Kompanija je po~ela sa radom 2010. godine, a Federer je u wu investirao nakon {to je wegova supruga Mirka kupila patike tog brenda. Danas se vrednost firme procewuje na gotovo 17 milijardi dolara, a Federerov udeo vredi najmawe 500 miliona.

Roxer Federer sada deli dru{tvo sa malobrojnom elitom sportista koji su prema{ili milijardu dolara li~nog bogatstva:

Majkl Xordan 3,5 milijardi dolara

Tajger Vuds 1,36 milijardi dolara

Roxer Federer 1,3 milijarde dolara

Federer je i daqe aktivan u humanitarnom radu kroz

Fondaciju Roxer Federer, a sve vi{e se ukqu~uje i u teniske doga|aje, posebno u Vimbldonu gde se ~esto pojavquje kao po~asni gost.