Srpski glas 7. septembar

TRADICIONALNI SRPSKI

FESTIVAL U BRIZBEJNU

NADMA[IO SVA O^EKIVAWA

Va{ar u Vulungabi okupio sve generacije i pokazao da mladi nara{taji ~uvaju svoju veru, tradiciju i korene

Odr`an “10. jubilarni Obrova~kobukova~ki sabor“ u Sidneju

Vekovni

opstanak

manastira

Krupa kod

Obrovca i qubav

prema

zavi~aju

povod

za jo{

jedno

tradicionalno

okupqawe

Srba iz

Krajine

REFERENDUM I DRUGE MUKE

Da li }e 14. oktobra

nepravda biti

ispravqena i domoroda~ki narodi

kona~no dobiti prava

koja im pripadaju

STO GODINA OD RO\EWA

KRAQA JUGOSLAVIJE

I WEGOVA ISTORIJSKA

POSETA AUSTRALIJI

NEPOSREDNO PRED SMRT

Kraq Petar II

Kara|or|evi}

u Australiji

proslavio

37. ro|endan

Intervju nedeqe

GLUMAC I PROFESOR

BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

Tema nedeqe

Kuda ide Afrika posle serije vojnih udara u biv{im francuskim kolonijama?

DEKOLONIZACIJA

ILI NOVA

GEOPOLITIKA

NEBOJ[A DUGALI], ISKRENO I OTVORENO

O NA[OJ PRO[LOSTI

Konstantno

isplivavamo

iz bezizlaznih

Strana

Cena zemqi{ta u Vojvodini za 15 godina narasla 10 puta, a bi}e jo{ ve}a

Wive u Vojvodini tri puta su skupqe nego u nekim zemqama Evropske unije - to smo bar jednom ~uli u posledwih nekoliko meseci. Agroekonomista Milan Prostran rekao je za RTS da cena zemqi{ta i daqe ima tendenciju rasta i da }e biti jo{ ve}a. Isti~e da je Srbija agrar-

ma Srbije su se utrostru~ile. U Vojvodini je najskupqi hektar prodat u Ju`noba~kom okrugu i dostigao je cenu od 45.000 evra, dok je najjeftiniji ko{tao 2.672 evra. Prose~na cena hektara je 15.211 evra. Agroekonomista

Milan Prostran ka`e da je posle potpisivawa sporazuma sa

negde oko 10 milijardi stanovnika, cena zemqi{ta }e biti jo{ drasti~nije ve}a. Opstanak ~oveka zavisi od zemqi{ta jer je zemqi{te osnov za proizvodwu hrane", nagla{ava Prostran.

Napomiwe da se zemqi{te stalno smawuje i da je neobnovqiv izvor.

"Jedno istra`ivawe ra|eno u Evropskoj uniji pokazuje da je za jedan centimetar poqoprivrednog zemqi{ta potrebno 1.000 godina", navodi Prostran.

U [umadiji je tokom pro{le godine realizovan 951 kupoprodajni ugovor, {to je pove}awe za 200 u odnosu na 2021. godinu. Najskupqi hektar je prodat za 44.000 evra, dok je najjeftiniji bio 612. U ju`noj i isto~noj Srbiji najjeftiniji hektar prodat je za 417 evra.

Prose~na neto plata u Srbiji u drugom kvartalu 85.192 dinara (oko 1.217 australijskih dolara)

Prose~na plata po zaposlenom u Srbiji za drugi kvartal ove godine, prema najnovijim podacima Republi~kog zavoda za statistiku, iznosila je 85.192 dinara, {to je za 2,4 odsto vi{e nego u prvom kvartalu ove godine, a za 15,4 odsto vi{e nego u drugom kvartalu 2022. Najpla}eniji programeri, u proseku primili po 263.246, dok su zaposleni u uslugama sme{taja i ishrane, gde je prosek najmawi, dobili 51.274 dinara.

na zemqa i da ima dovoqno resursa, ali da se preko 500 ili 600.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta uop{te ne koristi. Nagla{ava da se ne smemo odnositi prema zemqi{tu kao {to se sada odnosimo jer je kvalitet po~eo da mu opada. Cene poqoprivrednog zemqi{ta posledwih godina ozbiqno rastu. U nekim delovi-

Evropskom unijom 2008. godine cena najkvalitetnijeg zemqi{ta u Vojvodini bila samo 5.000 evra, dok je danas u delu oko Be~eja i Tise deset puta ve}a.

"U Ba~koj Topoli je pre dve godine prodat jedan hektar za 120.000 evra. S obzirom na to da se zemqi{te sve vi{e smawuje na Zemqinoj kugli, za otprilike 50 godina, kada bude na Zemqi

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Na pitawe za{to je tako velika razlika u ceni najjeftinijeg zemqi{ta u odnosu na Vojvodinu, Prostran ka`e da najkvalitetnije zemqi{te dominira u Vojvodini, {to odre|uje cenu, kao i lokacija i blizina infrastrukture. Prostran isti~e da imamo pra`wewe sela i da nema stanovnika, ali da u posledwe vreme o~igledno raste interesovawe za povratak na selo. Nagla{ava da i cena zemqi{ta ima tendenciju rasta i da }e biti jo{ skupqe.

Prose~na plata u javnom sektoru je iznosila 88.028 dinara, {to predstavqa pove}awe u odnosu na prethodni kvartal za 1,6 odsto, a za 11,3 odsto u odnosu na drugo tromese~je pro{le godine. Prose~ne plate zaposlenih van javnog sektora bile su mawe za oko 4.000 dinara i iznosile su 84.047 dinara, {to je za 2,7 odsto vi{e nego u prvom kvartalu ove godine i za 16,5 odsto vi{e nego u drugom kvartalu 2022.

Razlike u primawima po delatnostima su takve da su programeri, koji su najpla}eniji, u proseku primili po 263.246 dinara dok su zaposleni u uslugama sme{taja i ishrane, gde je prosek najmawi, dobili 51.274 dinara.

Prosekom ve}im od 100.000 dinara mogli su se pohvaliti zaposleni u rudarstvu, gde je prosek iznosio 114.008 dinara, u finansijskim i delatnostima osigurawa 127.015 dinara, stru~nim, nau~nim i tehni~kim delatnostima 113.651 dinar, u snabdevawu strujom i gasom 110.376 dinara. Zaposleni u obrazovawu, zdravstvu i socijalnoj za{titi, umetnosti, zabavi i rekreaciji, poqoprivredi, trgovini, gra|evinarstvu, saobra}aju, poslovawu nekretninama nisu dobacili ni do proseka, budu}i da je prosek u obrazovawu iznosio 76.897 dinara, zdravstvu i socijalnoj za{titi 84.616, u umetnosti, zabavi i rekreaciji 70.250, poqoprivredi 69.202, trgovini 71.326, gra|evinarstvu 72.410, saobra}aju.

Britanija: Generacijski jaz o pitawu monarhije, mladi ne `ele kraqevsku porodicu

Me|u mladima od 18 do 24 godine, samo 30 odsto ka`e da je monarhija "dobra za Britaniju", u pore|ewu sa 77 odsto starijih od 65 godina.

Postoji o{tra generacijska podela u stavovima prema monarhiji, koju mladi mnogo mawe podr`avaju, otkriva istra`ivawe javnog mwewa JuGov-a.

Me|u mladima od 18 do 24 godine, samo 30 odsto ka`e da je monarhija "dobra za Britaniju", u pore|ewu sa 77 odsto starijih od 65 godina, prenosi Bi-Bi-Si.

Istra`ivawe na vi{e od 2.000 odraslih u Britaniji sprovedeno je povodom prve godi{wice smrti kraqice Elizabete II. Anketari su otkrili da ukupno 62 odsto `eli da zadr`i monarhiju.

Mla|i qudi, me|utim, mnogo mawe podr`avaju monarhiju i vi{e su skepti~ni prema kraqevskoj porodici.

Za kraqa ^arlsa, dok se pribli`ava svojoj prvoj godini na prestolu, 59 odsto qudi misli da "radi dobar posao".

Stavovi o tome da li Britanija treba da nastavi da bude monarhija ili bi {ef dr`ave trebalo da bude izabran su slede}i:

• 62 odsto podr`ava monarhiju

• 26 odsto `eli izabranog {efa dr`ave

• 11 odsto ne zna

Ali ispod ovih ukupnih brojki, anketa pokazuje veoma razli~ita mi{qewa.

Na pitawe da li je kraqevska porodica isplativa, 75 odsto starijih od 65 godina navodi da jeste, ali isto veruje samo 34 odsto mladih od 18 do 24 godine.

Mawa podr{ka kraqevskoj porodici prime}ena je u [kotskoj i Velsu, a u Engleskoj je najve}i broj onih koji podr`avaju monarhiju.

Istori~ar Ed Ovens ka`e da bi nedostatak podr{ke me|u mladima "svakako trebalo da zabrine" kraqevsku porodicu.

Ovens isti~e da je protivqewe monarhiji deo {ireg ose}aja "razo~arewa" koji mla|e generacije ose}aju zbog problema poput skupih i "nepriu{tivih" stanova, niskih plata i studentskih dugova.

"^ini se da sistem ne radi za wih, pa za{to bi onda slavili instituciju koja se smatra srcem tog sistema?", ocewuje Ovens za Bi-Bi-Si.

META SUSPENDOVALA "FEKT-^EKERE" U AUSTRALIJI:

Prekrajali izve{taje, uticali na javno mwewe

Izve{taji "Laboratorije ~iwenica" Kraqevskog instituta za tehnologiju objavqivani su u periodu kada je wihova licenca istekla.

Saradnici "Mete" sa presti`nog australijskog instituta koji se bave "proverom ~iwenica" na Fejsbuku vodili su kampawu poku{avaju}i da uti~u na javno mwewe kada je u pitawu predstoje}i referendum o priznawu statusa domorodaca, otkriva "Skaj wuz" u novom iscrpnom izve{taju.

Nakon otkrivene pristrasnosti Fejsbukovih tzv. fekt-~ekera, "Meta" je odlu~ila da suspenduje u~e{}e istra`iva~a sa Kraqevskog instituta za tehnologiju u Melburnu (RMIT) iz programa spoqnih saradnika za proveru ~iwenica.

Kako navodi "Skaj wuz", fekt-~ekeri tzv. "Laboratorije ~iwenica" RMIT-a su poku{ali da uti~u na javno mwewe po pitawu predstoje}eg referenduma o stvarawu novog politi~kog entiteta koji bi predstavqao "parlament i izvr{nu vladu" za pitawa koja se odnose na Aborixine i narode sa ostrva u Toresovom moreuzu.

U periodu izme|u 3. maja i 23. juna, svaka

"provera" ~iwenica RMIT-ovih zaposlenih odnosila se na medijske izve{taje i stavove koji su se protivili uvo|ewu pomenutog politi~kog tela.

Rasel Skelton, {ef "Laboratorije ~iwenica" i biv{i novinar "Ej-Bi-Sija" podelio desetine tvitova u kojima kritikuje konzervativne stavove i novinare. Skelton

Skot Riter: Jedini ishod rata protiv Rusije je poraz Ukrajine

Ukrajina je kriva za to {to je 2014. izgubila Krim, kao i za to {to je, odbijaju}i mirovne pregovore 2022, ostala bez Donbasa, Zaporo`ja i Hersona, smatra biv{i ameri~ki obave{tajac.

Kijevu je davno ponu|en mirovni sporazum, ali je pod uticajem zapadnih partnera izabrao rat. Sada je wegova sudbina zape~a}ena, odnosno vreme je da se preda i prihvati realnost, ocenio je biv{i ameri~ki obave{tajac Skot Riter.

"Surova je realnost da ni Ukrajina ni weni saveznici ne mogu da podnesu operativne gubitke u qudstvu i opremi koje donosi sukob s Rusijom. S druge strane, Rusija ne samo da je u stawu da se izbori sa svojim gubicima ve} vremenom pove}ava snagu, s obzirom na mnogobrojnost dobrovoqaca i veliku proizvodwu naoru`awa", napisao je Riter u autorskom tekstu za RT interne{enel, te dodao da u skoroj budu}nosti Kijev vi{e ne}e biti u stawu da pokriva liniju fronta, {to }e Rusija i te kako iskoristiti.

Obave{tajac je podsetio da Rusija nije u{la u sukob s namerom da zauzme ukrajinsku teritoriju ve} da sprovede denacifikaciju i demilitarizaciju te zemqe i spre~i weno ~lanstvo u NATO-u.

S tim u vezi Ukrajina mora iskreno da razmisli o uzrocima ovog sukoba i o tome koja strana snosi odgovornosti za rat – pre svega o veli~awu nasle|a masovnog ubice i saradnika nacisti~ke Nema~ke Stepana Bandere, kojeg ukrajinski nacionalisti slave kao heroja i oca osniva~a svoje nacije.

Dodao je da je upravo Ukrajina kriva za to {to je 2014. izgubila Krim, kao i za to {to je, odbijaju}i mirovne pregovore 2022, ostala bez Donbasa, Zaporo`ja i Hersona. A ukoliko nastavi da ratuje protiv Rusije, ~eka je gubitak jo{ teritorija, ukqu~uju}i Odesu i Harkov.

Imaju}i u vidu da je Kijev kao uslov za mirovne pregovore postavio povratak svih biv{ih ukrajinskih teritorija, oni su nemogu}i, a ni Ukrajina ni weni zapadni saveznici nisu prihvatili ~iwenicu da rusko rukovodstvo nije raspolo`eno za pregovore radi pregovora.

je tako|e eksplicitno pozivao narod da glasa "za" na predstoje}em referendumu, a {to se kosi sa na~elima Me|unarodne mre`e za proveru ~iwenica (IFCN).

Kako navodi "Skaj wuz", izve{taji "Laboratorije ~iwenica" Kraqevskog instituta za tehnologiju objavqivani su u periodu kada je wihova licenca kod IFCN ve} istekla.

Tim RMIT za ovaj posao je navodno bio pla}en 740.000 dolara.

Povrh toga, u izve{taju "Skaj wuza" se navodi da RMIT nije jedina akademska ustanova iz koje se vodi kampawa za uticawe na javno mwewe po pitawu predstoje}eg referenduma.

Kako navodi australijski medij, akademik Viktorija Filding sa Univerziteta u Adelejdu udru`ila se sa lobi grupom "Australijanci za Mardoka" i delila je neta~ne statisti~ke izve{taje kada je u pitawu medijsko izve{tavawu o referendumu. To bi bio osnov za la`nu tvrdwu da su mediji krivi ukoliko ovaj predlog ne bude usvojen.

Filding vodi tim ovog univerziteta koji se bavi analizom i proverom medijskog izve{tavawa o predstoje}em referendumu. Wen tim je zakqu~io da je negativno ~ak 76 odsto izve{taja medija iz konglomerata "Wuz korp Australija" o referendumu.

Ali, "Skaj wuz" je, nakon revizije, zakqu~io da su se Filding i weni saradnici vi{e fokusirali na negativne stavove u medijima, a ignorisali su pozitivne.

SAD

Pentagon ohrabruje doma}e proizvo|a~e da rade sa spoqnim partnerima kako bi zadovoqili pove}anu potra`wu za oru`jem, navodi ameri~ki medij.

Sukob u Ukrajini i strah od potencijalnog sukoba sa Kinom navode Pentagon i ameri~ke proizvo|a~e oru`ja da posegnu za proizvodnim linijama u inostranstvu kako bi zadovoqili rastu}u potra`wu za municijom, pi{e "Volstrit xornal".

Va{ington je nedavno najavio planove da napravi hiqade komada autonomnog oru`ja poput dronova u poku{aju da sustigne Kinu, dok ameri~ki vojnoindustrijski kompleks ne mo`e da sustigne tempo kojim Ukrajina tro{i artiqerijsku municiju i rakete u sukobu s Rusijom kako bi odr`ao ameri~ke zalihe, napomiwe list.

Stoga, ameri~ko Ministarstvo odbrane ohrabruje doma}e proizvo|a~e da ubla`e pravila za proizvodwu u inostranstvu i deqewe vojne tehnologije sa kompanijama u savezni~kim zemqama.

Vojska SAD ve} je dodelila kanadskoj firmi "IMT defens" prvu tran{u ugovora za proizvodwu granata, dok se naredne ve} planiraju.

Australija, koja u oblasti naoru`awa sara|uje sa SAD i Velikom Britanijom preko platforme AUKUS, u okviru koje }e proizvoditi dronove, mlazne motore i drugu opremu za Pentagon, navodi "Volstrit xornal".

Nema~ka se pridru`ila multinacionalnom konzorcijumu za proizvodwu delova za ameri~ke borbene avione "F-35" nakon {to je Berlin plasirao poruxbinu tih aviona u vrednosti od 8,8 milijardi dolara.

Nema~ki "Rajnmetal" izabran je za proizvodwu centralnih delova

izlagawe kompanija fluktuacijama stranih valuta i {ireg politi~kog miqea, napomiwe "Volstrit xornal".

Povrh toga, list napomiwe da je Pentagonu trebalo tri godine da na|e zamenu za turske kompanije u okviru programa za proizvodwu "F-35", iako je prvobitno procewe-

trupa u zajedni~kom preduze}u sa ameri~kim "Nortrop Grumanom", preuzev{i ulogu koju su obavqale turske kompanije pre nego {to su izba~ene iz projekta 2019. godine, napomiwe ameri~ki list.

"Lokid martin" i "RTX" su u pregovorima sa poqskom kompanijom "Mesko", koja je deo dr`avne grupe za naoru`awe PGZ, o proizvodwi "xavelina" i delova PVO sistem "patriot", prema re~ima rukovodilaca kompanije.

Negativna strana saradwe sa spoqnim saradnicima ukqu~uje

no da }e to biti u~iweno za godinu dana.

Zvani~nici SAD tvrde da su trenutne zalihe raketa i granata u zemqi dovoqne za pretwe sa kojima se Va{ington susre}e.

Vojska SAD je odbila da odgovori da li se novi kapaciteti proizvodwe u inostranstvu ra~unaju u pove}awe proizvodwe vojne opreme koje je najavio Pentagon, a {to ukqu~uje utrostru~ewe stope proizvodwe artiqerijskih granata kalibra 155 mm u narednih 18 meseci, na 80.000 granata mese~no.

"Volstrit xornal": Ameri~ki proizvo|a~i oru`ja unajmquju spoqne saradnike za popuwavawe arsenala

KUDA IDE AFRIKA POSLE SERIJE VOJNIH UDARA U BIV[IM FRANCUSKIM KOLONIJAMA?

Dekolonizacija ili nova geopolitika

Novija serija vojnih pu~eva u Zapadnoj Africi po~ela je pre tri godine u Maliju, da bi se nastavila u Burkini Faso, Nigeru i sada Gabonu. Ovim dr`avama gravitiraju Sudan, ^ad, Libija i Centralnoafri~ka Republika, u kojima je nesumwivo oja~ala uloga Rusije i Kine. Zapadni mediji upozoravaju da ako Zapad `eli da ga u Africi do`ivqavaju kao partnera koji se brine i za interese tamo{weg naroda a ne samo za dobijawe pristupa sirovinama, stacionirawe vojnika i zaustavqawe migranata, on ima samo jedan izbor: mora da postane takav partner. Tim pre {to sada {irewem BRIKS-a izrasta alternativa prisustvu i dominaciji Zapada na „globalnom jugu“, pi{e biv{i diplomata i ugledni srpski novinar Dragan Biseni} za magazin „Oko“ i portal RTS-a.

Preuzimawe vlasti u Gabonu od strane vojske samo je posledwi u nizu dr`avnih udara koji su se desili za dve godine, a dolazi samo mesec dana nakon {to su vojnici preuzeli kontrolu u Nigeru.

Novija serija vojnih pu~eva u

Архиепископ кентерберијски Џастин Велби пред мапом Африке у катедрали Светог Павла у Лондону, током „путовања у молитви“ 2013.

Zapadnoj Africi po~ela je pre tri godine u Maliju, da bi se nastavila u Burkini Faso, Nigeru i sada Gabonu. Ovim dr`avama gravitiraju Sudan, ^ad, Libija i Centralnoafri~ka Republika, u kojima je nesumwivo oja~ala uloga Rusije i grupe „Vagner“. To je prostranstvo od oko 8 miliona kvadratnih kilometara, kao tre}ina Rusije ili petina Afrike.

Posledwi talas afri~kih dr`avnih udara sa izrazito antizapadnom notom podudara se sa

globalnom konfrontacijom Zapada i Rusije, uz koju na svoj na~in, odbijawem da se prikqu~i politici zapadnih sankcija, stoji „globalni jug”. Mo`e se govoriti i o „drugoj dekolonizaciji”, jer je ona iz pro{log veka bila kontaminirana neokolonijalnim prisustvom koje je bilo previ{e nametqivo.

Tokom ovih decenija nije do{lo do prave transformacije afri~ke ekonomije, ve} do iscrpquju}e eksploatacije resursa koja je kontinentu ostavila vrlo malo. [tavi{e, Zapad je optu`ivan da podr`ava korumpirane i nedemokratske vlade uprkos vrednostima za koje tvrdi da ih podr`ava.

PU^ U GABONU

Gabon je oduvek va`io za jednu od najstabilnijih zemaqa u regionu, ~iji je svrgnuti vladar Ali Bongo dolazio iz najmo}nije i najbogatije porodice u zemqi, ako ne i u celoj centralnoj Africi. Sada je on uklowen sa vlasti nakon {to je wegova porodica upravqala zemqom 56 godina.

присуства француске војске у Нигеру, недалеко од француске базе у Нијамеју, Нигер, 2. септембра 2023.

„Bongo klan je centralni stub korumpirane neokolonijalne francusko-afri~ke mre`e inte-

kojih nezadovoqni mladi izlaze na ulice {irom biv{eg kolonijalnog carstva. Wegov pad nije samo dr`avni udar protiv predsednika, ve} protiv sistema”, pi{u afri~ki mediji.

Vo|a pu~a, general Bris Oligui Nguema, bio je Ali Bongov ne}ak i pouzdanik. Stoga se ono {to se dogodilo mo`e opisati mawe kao vojni, a vi{e kao dvorski udar. Shodno tome, me|unarodni odgovor na gabonski pu~ }e verovatno biti veoma prigu{en u pore|ewu sa drugim dr`avnim udarima, pogotovo {to je general poznat po svojim proameri~kim stavovima. Oliguijevo obe}awe da }e uskoro odr`ati demokratske izbore u zemqi ne zvu~i ubedqivo, a iskustvo pokazuje da nijedna vojna sila nikada nije `urila da ispuni takva obe}awa.

AFRIKA U NOVOM

HLADNOM RATU

Borba za „globalni jug“ poja~ana je sukobom u Ukrajini, koji se pretvorio u novu verziju Hladnog rata, gde se vode}e sile sukobqavaju na svakom deli}u Zemqine kugle. Gde se pojavi jedna, pojavi}e se i druga sila, gde jedna gubi, druga }e nastojati da dobije.

Ova nova geopoliti~ka struktura, koja je pokazala da u svetu postoji sna`no nasle|e „nesvrstanosti” i zasebne politike nekada{wih kolonija, izo{trila je zapadna ~ula, pa su ve} krajem pro{le godine po~ele da se mno`e analize i studije o „novoj nesvrstanosti” i „nesvrstanosti

2.0”. Naravno, ciq je bio pronala`ewe na~ina da se trend preokrene i da se te dr`ave, posebno afri~ke, pribli`e zapadnom taboru. Umesto toga, one su krenule sasvim drugim putem.

U Africi je koncentrisano oko 40 odsto svetskih rezervi zlata i do 90 odsto rezervi hroma i platine. Tako|e, Afrika ima najve}e svetske rezerve kobalta, dijamanata i uranijuma. Demokratska Republika Kongo, na primer, ima oko 70 odsto svetske proizvodwe

kobalta, a u Gvineji je koncentrisano 35 odsto svetskih rezervi boksita. Pored toga, Afrika ~ini 65 odsto svetskih obradivih povr{ina i oko 10 odsto doma}ih obnovqivih izvora slatke vode, {to ukazuje na ogroman poqoprivredni potencijal kontinenta. O~ekuje se da }e prose~na stopa rasta afri~kih ekonomija u 2023. i 2024. biti oko 4 odsto.

Ali, to je region koji je u opasnosti ukoliko se zapali plamen {ireg ratnog sukoba, jer bi to stvorilo uslove za pokretawe nove migrantske plime koja ne bi bila ograni~ena samo unutar afri~kog kontinenta, nego bi se neminovno prelila u Evropu. Dosada{wi napadi teroristi~kih grupa iz Malija u Nigeru doveli su do seqewa 6 miliona qudi, procenila je Afri~ka unija.

Wujork tajms upozorava: „Haos vlada od Atlantika do Crvenog mora. Ako na Zemqi postoji pakao, onda je to Sahel, suve i bedne savane ju`no od Sahare. Sahel je podru~je zemaqa koje slu`i kao demarkaciona linija izme|u zapadne i centralne Afrike. Nalazi se izme|u Malija, Mauritanije, Nigera, ^ada i Burkine Faso, koje su sve biv{e francuske kolonije. Sahel je podru~je koje na vi{e na~in mo`e da destabilizuje Zapad, a terorizam je do sada bio najo~igledniji. Nova geopolitika, koja u Africi otvara vrata Rusiji i Kini, za Zapad postaje sve rizi~nija”.

Ekonomska zajednica Zapadne Afrike u kojoj se nalazi 15 dr`ava biv{ih francuskih kolonija, priprema vojnu intervenciju u Nigeru. Niger je tako|e kqu~ni snabdeva~ uranijuma za 56 francuskih nuklearnih reaktora. „Orano“, francuski dr`avni proizvo|a~ nuklearnog goriva, vlasnik je vi{e rudnika u pustiwi u Nigeru bogatoj uranijumom.

Ali region Sahela je previ{e va`an za Evropu da bi se odatle jednostavno povukla. Dr`avni udar u Nigeru ukazuje da bi Evropa mogla zauvek da izgubi svoje upori{te u Africi, pa bi ovaj pu~

Славље на улицама Аканде након пуча у Габону, 30. августа 2023.

mogao da bude posledwa kap koja je prelila ~a{u, ukazuju}i Evropqanima da wihovo vojno prisustvo u regionu treba poja~ati. Gubqewe Afrike bilo bi pogubno za Evropu, a afri~ka politika koju je do sada vodila propada. Verovatno je da }e se uskoro pojaviti nova evropska strategija koja }e se oslawati na mnogo sna`nije vojno prisustvo.

Jedan od najcewenijih afri~kih intelektualaca u svetu, Xozef Okpaku, poziva na opreznost u kori{}ewu sile: „Jedan od problema sa wenom upotrebom je taj {to efikasnost sile le`i u wenom potencijalu, ali ne u wenoj primeni. U trenutku kada upotrebite silu, gubite. Kada se suo~ite sa mnogo slabijim protivnikom, primorani ste ili da odustanete od svoje pretwe i rizikujete da izgubite obraz, ili ste gurnuti da radite ono {to zaista ne `elite, {to uni{tava `ivote. Zbog toga treba da budemo veoma oprezni u pogledu pretwi i ultimatuma“, upozorava Okpaku.

FRANCUSKA AFRIKA

Evropqani su do{li u kontakt sa ovim podru~jem u 19. veku, a Francuska je zapo~ela kolonizaciju na prelazu u 20. vek. Niger je ukqu~en u sastav Francuske zapadne

Afrike i do`iveo je, sli~no drugim francuskim kolonijama u Africi, nagli rast broja stanovnika i komercijalizaciju poqoprivrede. Krajem 1950-ih je dobio {iroku samoupravu, a 1960. i nezavisnost.

Niger je bio centralna ta~ka koncepta „francuske Afrike“, izniklog posle

2017. godine pozvao je na napu{tawe „Frankafrike“, francuskog neokolonijalnog uticaja na biv{e francuske i belgijske kolonije u Africi, mawe vojno prisustvo i vi{e ekonomske saradwe. Vojne baze trebalo bi da se pretvore u vojne akademije, najavio je Makron.

200 PU^EVA

Dr`avni udar se mo`e definisati kao nelegalan i otvoren poku{aj vojske – ili drugih civilnih zvani~nika – da svrgnu lidere. Studija dvojice ameri~kih istra`iva~a, Xonatana Pauela i Klejtona Tajna, identifikovala je preko 200 takvih poku{aja u Africi od 1950-ih. Otprilike polovina wih bila je uspe{na. U godinama posle 2000. primetan je pad vojnih udara. Tek u posledwih nekoliko godina dr`avni udari postaju sve ~e{}i.

U 2020. godini bio je samo jedan dr`avni udar – u Maliju. Slede}e, 2021. godine, pu~ je izveden u pet zemaqa (^ad, Mali, Gvineja, Sudan i Niger), da bi 2022. godine tako|e bilo pet poku{aja, pri ~emu su dva, oba u Burkini Faso, uspela.

ske kolonije iskusile rastu}e antifrancusko raspolo`ewe, posebno prisutno me|u mla|im generacijama.

Vode}i evropski mediji upozoravaju da ako Zapad `eli da ga u Africi do`ivqavaju kao partnera koji se brine i za interese tamo{weg naroda a ne samo za dobijawe pristupa sirovinama, stacionirawe vojnika i zaustavqawe migranata, on ima samo jedan izbor: mora da postane takav partner. Tim pre {to sada {irewem BRIKS-a izrasta alternativa prisustvu i dominaciji Zapada na „globalnom jugu“.

Upravo okon~ani samit BRIKS-a u Johanesburgu ~ini se da je tu orijentaciju kodifikovao prijemom novih ~lanova. Sa afri~kog kontinenta ~lanice ove organizacije sada su dve zemqe s krajweg juga i severa kontinenta, Ju`noafri~ka Republika i Egipat, koje simbolizuju imperijalnu povezanost koju je u formi `elezni~ke pruge Kejptaun-Kairo zami{qao Sesil Rouds, osniva~ prve kompanije za eksploataciju dijamanata „De Beers“ koja danas dr`i 40% svetskog tr`i{ta sirovih dijamanata, a nekada je dr`ala ~ak 90%. U sredini je sada Etiopija. Jedini jasan kriterijum za ~lanstvo u BRIKS-u, ~ini se, bio je da zemqa nema „obavezuju}u politiku“ prema Zapadu. Kao rezultat toga, pravac je odre|en. BRIKS }e se kretati ka alter-zapadu, a ne anti-zapadu. Grupacija }e pro{iriti prostor interakcije zaobilaze}i Zapadni svet i bez u~e{}a Zapadnih zemaqa. Svaka od dr`ava BRIKS-a slobodna je da razvija svoje odnose sa Sjediwenim Dr`avama i Evropom, ali to ne bi trebalo da {teti wenim odnosima sa dr`avama BRIKS-a. Sada{we i budu}e ~lanice BRIKS-a imaju jednu zajedni~ku stvar: odbacuju pravo Sjediwenih Dr`ava i Evropske unije da name}u ograni~ewa spoqnoj politici i ekonomskim aktivnostima drugih zemaqa. U tom prostoru BRIKS-a, koji mo`e da se razvije kao oru|e za diverzifikaciju sveta i udaqavawe od Zapadne dominacije ka druga~ijim scenarijima, posebno i izuzetno va`no mesto ima Afrika.

Drugog svetskog rata. Odluke o afri~koj politici Francuske su odgovornost (domaine reserve) francuskih predsednika od 1958. godine. Po~ev od De Gola, oni su zajedno sa svojim bliskim savetnicima u okviru „afri~ke }elije” donosili odluke o afri~kim zemqama blisko sara|uju}i sa mo}nim poslovnim mre`ama i francuskom tajnom slu`bom.

Osniva~a afri~ke }elije, @aka Fokara, specijalistu za afri~ka pitawa, imenovao je predsednik [arl de Gol. Izme|u 1986. i 1992. godine, na poziciji glavnog savetnika za afri~ku politiku u „afri~koj }eliji” bio je @an-Kristof Miteran, sin predsednika Fransoa Miterana i biv{i novinar AFP-a u Africi. Imao je nadimak Papamadi (u prevodu „tata mi je rekao“). Imenovan je za diplomatskog savetnika za Afriku, ali je razlika u titulama bila samo simboli~na. Nakon toga, kao savetnik za Afriku predsednika Sarkozija slu`io je Klod Gean, da bi predsednik Makron 2017. imenovao Frank Parisa za istu ulogu. Makron je na po~etku svog prvog mandata najavio zaokret u francuskoj politici prema Africi. U govoru u Burkini Faso krajem

Sudan je imao najvi{e dr`avnih udara i poku{aja nasilnog preuzimawa vlasti –ukupno 17, od toga 6 uspe{nih. Burkina Faso imala je 9 uspelih i 1 neuspeli dr`avni udar. Nigerija je od sticawa nezavisnosti januara 1966. do preuzimawa vlasti od strane generala Sanija Aba~ea 1993. imala 8 vojnih pu~eva. Me|utim, od 1999. godine prenos vlasti u najmnogoqudwoj zemqi Afrike vr{i se demokratskim izborima. Istoriju Burundija obele`ilo je 11 odvojenih pu~eva, uglavnom izazvanih tenzijama izme|u zajednica Hutu i Tutsi. Sijera Leone je izme|u 1967. i 1968. do`ivela 3 pu~a i jo{ jedan 1971, a onda izme|u 1992. i 1997. jo{ 5 poku{aja vojnih udara. Gana je tako|e imala svoj udeo u afri~kim vojnim udarima – sa 8 u dve decenije, po~ev od 1966. godine, kada je Kvame Nkrumah smewen sa vlasti. Sve u svemu, Afrika je do`ivela vi{e dr`avnih udara nego bilo koji drugi kontinent. Od 18 pu~eva izvedenih na svetu od 2017. godine, svi osim jednog – Mjanmara 2021. – bili su u Africi. Dva su bila u Burkini Faso 2022, a neuspeli poku{aji dr`avnog udara odigrali su se u Gvineji Bisao, Gambiji i ostrvskoj dr`avi Sao Tome i Principe.

AFRIKA I BRIKS

Mnoge afri~ke zemqe su ekonomski i politi~ki povezane sa Parizom zbog zajedni~ke kolonijalne pro{losti, ali su u posledwih 30 godina mnoge biv{e francu-

U prvoj polovini 2023. skoro 30 odsto vi{e zahteva za azil

u EU nego pro{le godine

Zahtevi za azil u zemqama Evropske unije (EU), kao i Norve{koj i [vajcarskoj, u prvoj polovini 2023. pove}ani su za 28 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saop{tila je Agencija EU za azil.

neto je oko 519.000 zahteva za azil, saop{tila je agencija, procewuju}i da bi do kraja godine moglo da ih bude vi{e od milion.

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation

2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

Od januara do kraja juna u ovih 29 zemaqa pod-

Najvi{e podnosilaca azila, 44 odsto od ukupnog bora, dolazi iz Sirije, Avganistana, Venecuele, Turske i Kolumbije.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU GEELONG

Ovoliki broj zahteva za azila nije registrovan od 2015. i 2016. godine, kada je veliki broj izbeglica stigao u Evropu be`e}i od sukoba u Siriji.

Broj zahteva za azil dostigao je 1,3 miliona u 2015. i 1,2 miliona u 2016. godini. U 2022. godini bilo ih je 994.945.

Petrovi} Enterprises

9366 9299

Rade 0419 396 633

Nema~ka je zemqa koja je primila najvi{e zahteva: 30 odsto od ukupnog broja i skoro duplo vi{e od [panije (17 odsto) i Francuske (16 odsto), prenosi AFP.

Agencija isti~e da su zbog ovog pove}awa mnoge evropske zemqe „pod pritiskom pri obradi prijava” i da je broj predmeta koji ~ekaju odluku porastao za 34 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Trenutno i oko ~etiri miliona Ukrajinaca koji su pobeli od ruske invazije ima privremenu za{titu u EU.

maksimalno 40 kilograma

Ukrajina dnevno tro{i

od ruske agresije

Odlaze}i ministar odbrane Ukrajine Aleksij Reznikov izjavio je da Ukrajina dnevno tro{i oko 100 miliona dolara dr`avnih fondova u odbrani od ruske invazije.

Prema wegovim re~ima, zalihe volonterskih organizacija iznose samo tri odsto sve opreme koja je stigla na linije fronta od 24. februara 2022. godine.

„Stoga, nepravedno je tvrditi da sve rade dobrovoqci”, rekao je zvani~nik na pitawe o navodno maloj koli~ini dronova koje je vojnicima dala dr`ava.

„Zapravo, to rade gra|ani Ukrajine koji pla}aju porez u buxet, a iz ovog buxeta novac ide i vojsci”, dodao je Reznikov.

U intervjuu za Ukrinform, Reznikov je rekao da ne mo`e da otkrije koliko je ugovora Ministarstvo odbrane zakqu~ilo sa ukrajinskim proizvo|a~ima dronova, ali da se mo`e javno saop{titi da je nedavno odobreno za proizvodwu 30 novih modela ukrajinskih dronova

Zelenski je u nedequ javno objavio svoju odluku da razre{i ministra odbrane i zameni ga 41-godi{wim Rustemom Umerovom, predsednikom Fonda dr`avne imovine Ukrajine.

Razre{ewe Reznikova usledilo je posle nekoliko skandala u Ministarstvu odbrane o kojima su pisali ukrajinski mediji, posebno u vezi sa nabavkom opreme i zaliha za ukrajinske vojnike, prenosi Tawug.

NOVE PRESUDE ZA NAPAD NA KAPITOL "Ponosnim momcima" 18 i 10 godina robije

Jo{ dvojica ~lanova "Ponosnih momaka" osu|ena su za svoje postupke u napadima na ameri~ki Kapitol 6. januara na dugogodi{we kazne zatvora. Dominik Pecola je dobio 10 godina zatvora, a Itan Nordean, kao lider grupe, 18 godina robije. Pecola se pred sudom prvo pokajao za svoje postupke, da bi pred izlazak iz sudnice uziviknuo: "Tramp je pobedio!".

Ameri~ki sudija je lidera ekstremnodesni~arske grupe "Praud bojs" Itana Nordeana osudio na 18 godina zatvora zbog zavere i napada na Kapitol 6. januara 2021. godine. Prethodno je vi{egodi{wu kaznu zatvora dobio i Dominik Pecola.

Okru`ni sudija Timoti Keli osudio je Dominika Pecolu na 10 godina sa trogodi{wim nadzorom, uz nov~anu kaznu od 700 dolara. Iako Pecola nije bio vo|a grupe, sudija Keli je rekao da je bio istaknuti ~lan koji je imao uticaja na doga|aje od 6. januara, prenosi Ej-Bi-Si wuz.

Prilikom izricawa kazne, sudija Keli je prihvatio preporuku vlasti da "primeni pro{irewe" koje ozna~ava Pecoline zlo~ine kao akte terorizma, u poku{aju da pretawama i silom uti~e na akcije ameri~ke vlade.

Pecola je bio jedini od pet "Ponosnih momaka", oslobo|enih optu`bi za zaveru, ali je osu|en za druge radwe, ukqu~uju}i ometawe zvani~nog postupka i napad na slu`benika saveznih vlasti.

Tu`ioci su tra`ili 20 godina zatvora za Pecolu, tvrde}i da je bio me|u malom grupom koja je predvodila napad na ameri~ki Kapitol.

Pecola je ranije svedo~io da je koristio ukradeni policijski {tit da razbije prozor na zgradi Kongresa, omogu}iv{i izgrednicima da prodru u zgradu.

Kada je u{ao, tu`ioci ka`u da se Pecola snimao rekav{i u kameru "da bi mogli da preuzmu Kapitol ako se dovoqno potrude."

Policajac koji je bio na licu mesta, ranije je svedo~io da se pla{io za svoj `ivot kada ga je neko poprskao hemijskom supstancom. Rekao je i da je jedan demonstrant koristio kai{ za {lem da ga ugu{i.

Tu`ioci su rekli sudu da je Pecola bio jedan od najnasilnijih u~esnika zavere koja se odigrala 6. januara.

Dodali su da se ne suo~ava sa optu`bama zbog svoje politi~ke pripadnosti, ve} zbog pona{awa opisanog kao "jednog od najgorih postupaka u ovoj zaveri".

Pecola je rekao da ga je 6. januara "uhvatila ludost". Wegovi advokati su tvrdili da Pecola "nije znao kud udara" i da je bio u Kapitolu 23 minuta, a da je "u tom periodu petqao po telefonu".

Naglasili su da je Pecola preuzeo odgovornost za svoje postupke, zatra`iv{i petogodi{wu zatvorsku kaznu.

Pecola je na sudu rekao da je "promewen i poni`en ~ovek". "Stojim pred vama sa srcem punim `aqewa", dodao je jedan od "Ponosnih momaka".

Xozef Bigs, biv{i vo|a ogranka grupe na Floridi, i Zakari Rel, biv{i vo|a ogranka iz Filadelfije, osu|eni su na 17, odnosno 15 godina zatvora.

Bigsova kazna je druga najdu`a za bilo kog optu`enog u vezi sa napadom na Kapitol. Najdu`e iza re{etaka osta}e vo|a "^uvara zakletve" Stjuart Rouds – 18 godina.

100 miliona dolara na odbranu

Konstantno isplivavamo iz bezizlaznih potopa

Posle velikog uspeha dokumentarno-igrane serije „Jovanka Broz i tajne slu`be“ u kojoj je igrao Josipa Broza Tita, sada se priznati glumac na{ao u ulozi Aleksandra Rankovi}a u novoj seriji „Drug Marko“. Serija kroz 10 epizoda prikazuje ulogu Aleksandra Rankovi}a u doga|ajima pre, tokom i posle Drugog svetskog rata – od dolaska u Beograd da u~i abaxijski zanat, preko anga`mana u sindikalnom radni~kom pokretu, ilegalnog partijskog rada, ratnih godina kada je postao Titova desna ruka, posleratnog uspona do optu`bi za prislu{kivawe dr`avnog vrha.

- Verujem da }e gledaoci imati priliku da, sa neke odre|ene istorijske distance, iz nove perspektive, sagledaju period tada{wih burnih politi~kih de{avawa, ka`eglumac Neboj{a Dugali} govore}i o igrano-dokumentarnoj seriji „Drug Marko” koja je ove nedeqe stigla na Radio-televiziju Srbije. U seriji }emo saznati, izme|u ostalog, za{to je Edvard Kardeq istisnuo Aleksandra Rankovi}a iz srca Josipa Broza, ali i kako je od simbola jugoslovenstva, po{to ga je Josip Broz Tito smenio, postao ikona srpstva, a glumac Neboj{a Dugali}, koji je u ovoj pri~i ilustrovao ~uvenog komunisti~kog revolucionara, za na{ list otkriva sve detaqe o „Drugu Marku”. n Ho}e li Rankovi}, barem kroz ovu seriju, dobiti priliku da se „odbrani” od optu`bi da je navodno prislu{kivao Tita i hteo da ga svrgne sa vlasti?

– Ne bih da unapred otkrivam gledaocima {ta }e se de{avati, ali svakako }e se videti da se u to vreme podigla jako gusta ru`a politi~kih vetrova, koji su duvali sa raznih strana i da je neko morao biti `rtva wihovog vrtloga. Rankovi} je bio jedan od wih. Ovaj naknadni uvid }e pokazati da se mnoga pra{ina koju su ti vetrovi tada podigli nije ni do danas slegla.

n Za{to je, iz va{eg ugla, va`no da gledaoci pogledaju

ovu seriju, koja je i najavqena kao projekat koji }e odgovoriti na brojna pitawa i za{to je bitno da mla|a publika, koja mo`da nije znala za Aleksandra Rankovi}a, otkrije wegovu li~nost i pri~u koja se za wega vezuje?

– Za one koji ne pamte taj period serija }e doneti bogat uvid u jednu burnu politi~ku epohu ovog na{eg podnebqa, a oni koji se se}aju tih vremena ima}e priliku da saznaju mnogo toga novog. Me|utim, ono {to mi se ~ini najva`nijim, jeste {to }e gledaoci imati priliku da vide kako sa gomilawem istorijskih de{avawa i sama protekla istorija zadobija novi smisao i novo zna~ewe i to ne zato {to mi kao tuma~i prekrajamo wenu istinu, nego zato {to nova de{avawa neminovno bacaju drugo svetlo na sve {to se iza nas dogodilo. Istorija kao da uvek iznova iskrsava iz nekih svojih davnih klica i kao da uvek preti da se ponovi. I uvek je bremenitija budu}no{}u nego {to smo kadri i da zamislimo.

Istina je izme|u mene i drugog

n Koliko je potraga za istinom, {to opisuje gluma~ki posao, stalna borba sa li~nim egom jednog ~oveka?

– Duboko sam ube|en da je bilo koja istina mogu}a samo kao dijalo{ka, odnosna stvar koja se ti~e iskustva zajednice. Otuda, upravo sposobnost ~oveka da se izmesti izvan granica sopstvenog ega predstavqa uslov mogu}nosti potrage za bilo kakvom istinom. Istina mora biti ne{to izme|u mene i drugog. Ako nemam kapacitet da se postavim u poziciju drugog, da se potrudim da wegovim mislima mislim, wegovim pogledom vidim, wegovim u{ima ~ujem, ne}u biti sposoban ni za kakvo istinovawe.

stran. ^ime ste se ovoga puta slu`ili u pripremi i izgradwi lika? – U svim intervjuima i razgovorima obavezno spomiwem jedno ime. To je na{ scenarista i stru~ni konsultant, general u penziji Svetko Kova~. On je ~ovek koji nam je svima olak{ao prohod kroz ovu gra|u jer je on ~ovek koji o tome naprosto sve zna. Nismo morali mukotrpno da kopamo po izvorima ve} smo imali wega pri ruci za svako pitawe ili nedoumicu. [to se ti~e lika nisam morao ni{ta da domi{qam i pretpostavqam ve} samo da prevedem na gluma~ki jezik ono {to bi nam Svetko objasnio bilo za samog Rankovi}a kao li~nost bilo za doga|aje koje smo dramski upozorili. n Ovo, tako|e, nije prvi projekat u kojem se vra}ate u period pre, tokom ili posle Drugog svetskog rata, a koji nam iznova otkriva tajne biv{e Jugoslavije. Mo`ete li, ukoliko vas je gluma odvukla u takvu vrstu analize stavqaju}i vas u duh tog perioda, podvu}i paralelu tada{weg i sada{weg vremena? @ivimo li i daqe zako~eni u pro{losti?

- Paralela koja je u svim na{im periodima istorije konstantna jeste na{ geografski usud na razme|i Istoka i Zapada. Ovde naprosto nije nikada bilo mogu}e voditi samostalnu politiku jer je na{a politi~ka stvarnost uvek bila uslovqena ve}oj ili mawoj priklowenosti jednoj ili drugoj strani. Mislim da je to osnovni mehanizam na{e zako~enosti u pro{losti. Naravno, nova

vremena dosnose nove subjekte na svetskoj politi~koj sceni kao i nove odnose snaga, i ponekad, retko dodu{e, bude i povoqnih vetrova po nas, ali svakako je cela na{a istorija jedno konstantno isplivavawe iz bezizlaznih potopa. Sa druge strane, mo`da upravo zahvaquju}i tom iskustvu i `ilavosti koju smo uz wega stekli, jo{ uvek nekako istrajavamo na svetskoj mapi.

n Igrate i sa mladim kolegama u seriji „U klin~u”, koja i jeste najvi{e namewena mla|im gledaocima. Koliko je ona, iz va{eg ugla, dobar prikaz i suo~avawe sa jednom rawivom generacijom, koja stastava u jednom nezgodnom vremenu?

– Nisam siguran koliko sam pouzdan svedok kada su u pitawu savremene generacije, ali sam se, rade}i na ovoj seriji, upoznavao sa wihovom problematikom. Meni

je bilo va`no da me mlade kolege prepoznaju u liku oca i da je wima takva o~inska figura delovala ubedqivo. Mislim da je, ipak, najva`nije da se oni kojima je ova serija namewena prepoznaju u pri~ama i doga|ajima kojima smo se u seriji bavili. n Imaju}i u vidu da ste otac petoro dece, koliko je iz ugla roditeqa te{ko razumeti i prilagoditi se i sada{wem vremenu, koje sa sobom nosi razne vrste uticaja, ali i samoj deci koja su, ~ini se, br`a i slobodnija nego ikad?

- Za tako ne{to nema ni univerzalnog ni stalnog recepta. To je ne{to {to roditeqi moraju svakog dana da u~e kroz konkretne izazove koje name}e ovo vreme. Me|utim, mislim da se mo`e u vaspitawu dece uvek insistirati na wihovom osposobqavawu da kroz svoje darove budu odgovorni graditeqi neke zajedni~ke dobrobiti kao i to da sve {to ~ine ~ine sa idejom da je to wihov jedinstveni prinos qubavi. Ako to nau~e sve drugo bi}e dobro.

BO[WACI OTELI SRPSKOG KRAQA

U Sarajevu osvanuo spomenik "bosanskom vladaru"

Tvrtku, kao upori{te la`nog identiteta

Monument kraqu Stefanu Tvrtku Kotromani}u, koji je tokom no}i postavqen u Sarajevu ispred zgrade Predsedni{tva BiH, i to bez odluke Komisije za o~uvawe nacionalnih spomenika, jo{ vi{e je podigao me|unacionalne tenzije. Na postamentu pi{e da je re~ o bosanskom suverenu, a ovo svojatawe srpskog vladara u Bawaluci je protuma~eno kao nasilan poku{aj prekrajawa istorije. Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da je postavqawe spomenika kra|a srpskog istorijskog identiteta.

PE^EWE SA RA @ WA

JELA PO NARUXBI

ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

ustoli~en u manastiru Mile{eva koji i sada postoji - rekao je Dodik. On je podsetio da u vreme Tvrtka nije bilo muslimana na prostoru

BiH, nego su postojali Srbi.

- Bosna je tada bila deo pojma koji se odnosi na daleko mawu teritoriju nego {to je danas BiH. Tvrtko je bio kraq Srba, a indikativno je da ~lanovi Komisije za o~uvawe nacionalnih spomenika

NA VAJARSKOM DELU NEMA SIMBOLA KOJI SUVERENA

DIREKTNO VE@U ZA HRI[]ANSTVO I SRBIJU:

ZABORAVILI KRST I DVOGLAVOG ORLA

Postavqawem spomenika kraqu Tvrtku u Sarajevu prestonica muslimansko-hrvatske federacije je odala po~ast srpskom pravoslavnom vladaru. Ipak na vajarskom delu nisu prikazani krst i pe~at sa srpskim dvoglavim orlom koga je Tvrtko preuzeo posle krunisawa u Mile{evi. Kotromani} je bio vladar ugarske banovine Bosne, nekada{weg dela "Kr{tene Srbije" koju je u 12. veku osvojilo Ugarsko kraqevstvo. Zahvaquju}i gra|anskom ratu posle Du{anove smrti, on je u koaliciji sa knezom Lazarom (i uz pomo} ugarskog kraqa Sigismunda Luksembur{kog) pobedio mo}nog Nikolu Altomanovi}a i zaposeo deo Srbije. Koriste}i nestabilnost u Ugarskoj odlu~io je da Bosnu nazove dr`avom, a sebe kraqem, pozivaju}i se na rodbinske veze sa Nemawi}ima, tvrde}i da mu je baba bila k}i kraqa Dragutina. Odabrao je da bude krunisan u manastiru Mile{evi, centru svetosavskog kulta, koji se nalazio na teritoriji pod wegovom kontrolom.

vandi} izjavio je da nema bosanskih kraqeva i da je to velika la` i poku{aj prekrajawa istorije.

Spomenik kraqu Tvrtku postavqen je u Sarajevu na inicijativu gradona~elnice Bewamine Kari}, koja se na dru{tvenim mre`ama pohvalila slikom ispred obele`ja. Monta`u usred no}i opravdala `eqom da se ne ometa saobra}aj i dnevne aktivnosti gra|ana. Ona je poru~ila, uz navode da je "BiH zemqa tisu}oqetna" da su podizawem spomenika "barem delom, ispravili senu koja je poku{ajima revizionizma ba~ena na ovo vrhunsko umetni~ko delo".

- Sre}na sam {to smo uspeli da na ovakav na~in odamo po~ast velikanu na{e istorije, sredwovekovne tradicije, vrednog nasle|a ove zemqe i svih Bosanaca i Hercegovaca - navela je Kari}eva.

Na ovakve poruke stigao je o{tar odgovor iz Bawaluke.

- Ispravi}emo nepravdu koju je na~inilo Sarajevo. Prisvajawem sredwovekovnog srpskog vladara Tvrtka Kotromani}a, gradona~elnica Sarajeva i weni saradnici ~ine grubo prekrajawe istorije sa ciqem popuwavawa istorijskih rupa svog naroda i prikupqawa dnevnopoliti~kih poena diraju}i u samu sr` kraqa Tvrtka, wegove borbe i vladavine - poru~io je Dra{ko Stanivukovi}, gradona~elnik Bawaluke. On isti~e da je Tvrtko Kotromani} bio hri{}anski vladar sa zvani~nom titulom kraq Srba Bosne, Primorja i Zapadnih strana krunisan po obredu Nemawi}a u manastiru Mile{eva nad mo{tima Svetog Save {to je istorijska ~iwenica.

PH 0430 732 284

SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

JELA SA RO [ TIQA

PRVA U SRPSKOJ: Bijeqinska bolnica uvela u rad ve{ta~ku inteligenciju

- Kada neko ne{to radi no}u, onda to li~i na lopovluk. Ovo pokazuje kolika je wihova nemo}. Tvrtko je bio pripadnik loze Nemawi}a i

BiH nisu doneli odluku o spomeniku i re~ je o politi~koj provokaciji - kazao je Dodik, navode}i da BiH ne postoji 1.000 godina, nego od Dejtonskog sporazuma uz ogromne napore SAD i Velike Britanije da bude odr`ana. Predsednik

Narodne skup{tine RS Nenad Ste-

FOTO VEST:

LISICE NISU SAMO U ZGRADI: Vladu Republike Srpske posetio nenadani gost

Neobi~an gost pojavio se pre par no}i pred zgradom Vlade Republike Srpske u Bawaluci, a sude}i prema fotografijama, ~etvorono`na zverka nema ni najmawi strah od qudi. Lisice su, izgleda, postali redovni stanovnici najve}eg grada Srpske budu}i da ovo nije prvi snimak tih divqih `ivotiwa kako slobodno „patroliraju“ ulicama Bawaluke. Svedoci neobi~nog doga|aja pred zgradom Vlade Republike Srpske ka`u da je lisica mirno sedila gotovo pred samim ulazom u vladu, posetila obli`wu fontanu, a zatim od{etala u mrak.

- Nastavqaju}i praksu prekrajawa istorije putem spomenika, politi~ko Sarajevo izbacuje puni naziv titule kraqa Tvrtka, ne navode}i narod i ostale zemqe kojima je vladao svesno zbuwuje javnost u ciqu politi~ke propagande. Grad Bawaluka }e jo{ ove godine pokrenuti proces izgradwe spomenika banu Kulinu i kraqu Tvrtku u ciqu odbrane istine i zahvalnosti koju srpski narod gaji prema svojim vladarima sredweg veka.

U bijeqinskoj Bolnici "Sveti vra~evi" otvoren je Centar za ve{ta~ku inteligenciju, ~ime je postala prva javna zdravstvena ustanova u Republici Srpskoj koja je u rad uvela ve{ta~ku inteligenciju, saop{teno je iz Bolnice. Re~ je o uvo|ewu novog softvera u radiologiji, koji omogu}ava zna~ajno poboq{awe procesa dijagnostike, kvantitativnu analizu i oboga}ivawe medicinskih podataka, {to mo`e biti dragoceno za istra`ivawe i razvoj novih dijagnosti~kih algoritama ili terapijskih strategija, saop{teno je iz Bolnice. Pomo}nik ministra zdravqa i socijalne za{tite RS Milan Latinovi} istakao je da je Vlada Republike Srpske u proteklom periodu zdravstvenim ustanovama nabavila najsavremeniju medicinsku opremu sa odre|enim softverima koji u radu koriste ve{ta~ku inteligenciju. – Bijeqinska bolnica je stavila krunu na ovaj proces i dijagnosti~ku opremu nadogradila jo{ jednim naprednijim sistemom, koji }e omogu}iti da radiolozi kvalitetnije i boqe rade. Ne treba da imamo strah od primene odre|enih softvera i sadr`aja jer oni poboq{avaju rad na{ih medicinskih radnika, koji i daqe ostaju najva`niji kada je re~ o zdravqu i radu sa pacijentima – poru~io je Latinovi}.

Zlatko Maksimovi}, predsednik Organizacionog odbora Nau~ne konferencije, u okviru koje je i otvoren Centar, rekao je da je jedan od bitnih zakqu~aka da ve{ta~ku inteligenciju koja je ve} do{la, treba nadzirati, i onoliko koliko je mogu}e kontrolisati. Dvodnevna me|unarodna nau~no-prakti~na konferencija “Budu}nost vs. sada{wost u medicini, digitalizacija-ve{ta~ka inteligencija” okupila je vi{e od 130 u~esnika iz Republike Srpske, Federacije BiH, Srbije, CG, Hrvatske, Velike Britanije, Austrije, Italije, SAD, Ruske Federacije i Sej{ela.

U toku potpisivawe peticije za oduzimawe mandata Milojku Spaji}u

Grupa gra|ana „Odbrana izborne voqe” organizuje potpisivawe peticije u svim gradovima Crne Gore, kojom od predsednika Jakova Milatovi}a tra`e da lider Pokreta „Evropa sad” Milojku Spaji}u oduzme mandat za sastavqawe 44. vlade.

„Mi, slobodoqubivi i slobomisle}i gra|ani Crne Gore, ujediweni u odbrani na~ela demokratije – da dr`avna vlast treba da odra`ava voqu naroda, zahtevamo od predsednika Jakova Milatovi}a da oduzme mandat za sastavqawe 44. Vlade Milojku Spaji}u”, navodi se u zahtevu. Do ovog zahteva je do{lo nakon {to je mandatar Spaji} potvrdio da ne namerava da formira Vladu od onih politi~kih subjekata koji su dobili ve}insku podr{ku glasa~a na proteklim vanrednim parlamentarnim izborima zasnovanu na programskim i drugim obe}awima o borbi protiv kriminalnog, diskriminatorskog i destruktivnog nasle|a DPS-a i partija koje su, kako isti~u, kolaborirale sa trodecenijskim re`imom Mila \ukanovi}, pi{e portal podgori~kog Dana.Ova grupa gra|ana nedavno

je organizovala protestne auto-kolone u vi{e crnogorskih gradova.

Spaji} namerava da novu crnogorsku vladu formira bez Zajedno za budu}nost Crne Gore, koju ~ine stranke DNP i Nova, Milana Kne`evi}a i Andrije Mandi}a, jer to od wega zahtevaju ambasade, na prvom mestu Ambasada SAD.Spaji} novu vladu `eli da forira sa albanskim politi~kim subjektima i Bo{wa~kom strankom, koje su tokom protekle tri decenije bile tradicionalni partneri Demokratske partije socijalista.

Abazovi}: \okovi}

}e biti po~asni gra|anin Crne Gore

Premijer Vlade u tehni~kom mandatu Dritan Abazovi} kazao je da bi srpski teniser Novak \okovi} mogao da dobije posebnu po~ast u Crnoj Gori, kao nedavno i legendardni ko{arka{ Vlade Divac koji je postao po~asni gra|anin Crne Gore.

„Meni je drago da sam to li~no uradio. Vlade Divac je legenda, ti qudi, sticajem okolnosti, u postsportskoj karijeri odre|eni deo `ivota provedu u Crnoj Gori. To je i podsticaj za qude koji sre}u u Crnoj Gori. Super stvar, li~no mislim da }emo sli~no uraditi sa \okovi}em - rekao je Abazovi}.

\okovi} ve} godinama deo leta provodi u Crnoj Gori, u pauzi izme|u bitnih turnira.

„Veliki je fan Crne Gore, ~esto boravi tamo, ima li {ta lep{e nego da nas okupqaju qudi oko kojih imamo nepodeqena mi{qewa. Oko kojih je lako animirati druge da slede wihov primer, ~ak i ako je on nedosti`an. Generalno, mislim da nam sport mnogo poma`e da neke neda}e koje imamo, politi~ke ili ekonomske, prevazi|emo na mnogo lak{i na~in. Moja puna podr{ka qudima koji su globalni brend. Oni nisu samo brend Srbije, niti Crne Gore, oni su globalni brend. Mislim da imaju podjednako po{tovawe na Filipinima, u SAD, Africi i naravno u zemqama iz koje poti~u - istakao je premijer u tehni~kom mandatu.

Abazovi} je dodatno pojasnio koliko po{tuje najboqeg tenisera svijeta i wegovu porodicu.„Bio je skoro u Crnoj Gori, bio je na `i~ari, promovisao je to na lep na~in. U kontaktu smo, sreli smo se i na polufinalu Lige {ampiona. Istina, on je navijao za Milan, a ja za Inter, tada sam ja imao sam vi{e sre}e. Dobro, ne mo`e ni Novak uvek da pobedi u svemu. Generalno, li~no bih volio, ako je to i wegova `eqa da postane po~asni gra|anin. Naravno, nema nikakve presije, to je stvar voqe, on je i bez toga podjednako dobrodo{ao. I ne samo on, ve} bilo ko ko zaista zaslu`uje i mo`e da bude promoter, izme|u ostalog, na{e zemqe Crne Gore - dodao je Abazovi}.

PU^EM SRU[ILI MIRA[A Boris Bojovi} je novi poglavar kanonski nepriznate crnogorske crkve

Raskolnik Boris Bojovi} novi je vo|a kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve. On je u nedequ na o{tecrnogorskom i anticrkvenom zboru na Dvorskom trgu na Cetiwu sru{io dosada{weg ideologa Mira{a Dedei}a! Malobrojne pristalice ove dru`ine sa nevericom su prihvatile ovu odluku, posebno oni koji su godinama bili uz Mira{eve skute.

- Mi pravoslavni Crnogorci, vernici na{e svete CPC, okupqeni na op{tecrnogorskom zboru donosimo odluku da se mitropolit crnogorski Mihailo usled svoje starosne dobi, te u zadwim godinama slabijoj posve}enosti arhijerejskoj slu`bi povu~e u mirovinu, zadr`av{i Ustavom i kanonom zgarantovano do`ivotno dostojanstvo mitropolita, sa titulom umirovqeni mitropolit crnogorski - kazao je u svom obra}awu takozvani |akon Stefan Markovi}, nakon ~ega su okupqeni uzvikivali "@ivio nam vladika!"

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Uhap{en zbog ispisivawa graf ita ”Srbe na vrbe” na vozi}u u Herceg Novom

Gra|anin Herceg Novog, 63-godi{wi V. M. uhap{en je zbog izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we, jer je na turisti~kom vozi}u u tom gradu ispisao grafite „Srbe na vrbe” i „U^K”, saop{teno je iz Uprave policije Crne Gore, a prenosi agencija Srna.

„Policija je postupila po prijavi koju je u sredu, 30. avgusta, podneo vlasnik turisti~kog vozi}a, a u kojoj je naveo da je od nedeqe do

srede, 27. i 30. avgusta, na wegovom vozi}u, koji je bio parkiran na javnoj povr{ini u Kumboru, ispisan grafit prete}eg sadr`aja upu}en na nacionalnoj osnovni”, pi{e u saop{tewu policije.U saradwi sa dr`avnim tu`iocem Vi{eg dr`avnog tu`ila{tva u Podgorici, policajci u Herceg Novom identifikovali su i locirali izvr{ioca tog dela.

„V. M. je uhap{en i uz krivi~nu prijavu sproveden postupaju}em dr`avnom tu`iocu na daqu nadle`nost”, pi{e u saop{tewu.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Fondacija „Wego{“ iz Londona nov~ano je darovala 50 porodica na Kosovu i Metohiji, 2. septembra posetom u Gra~anici. Poklone su dobile majke koje su nosioci ordena „Majka Devet Jugovi}a. Dar Fondacije „Wego{“ za porodice sa vi{e dece predstavqa pa`wu ovih qudi prema narodu na Kosovu i Metohiji, rekao je Vladika ra{ko-prizrenski Teodosije.

„Na{a velika blagodarnost i zahvlanost „Wego{“ fondu na ~ijem je ~elu na{ uva`eni doktor Dejan Mara{. Pripremili su dar za 50 porodica. Na na{ predlog to su majke dobitnice ordena „Majke Jugoovi}a“, koje imaju ~etvoro ili vi{e dece, wima je ta pomo} dobrodo{la, naro~ito sad na po~etku {kolske godine. Ali ne samo to materijalno, ve} i pa`wa

HUMANI RAD FONDACIJE „WEGO[“ IZ LONDONA

Darovala 50 porodica na Kosovu i Metohiji

koju qudi iz celog sveta pokazuju prema na{em Kosovu i Metohiji, na{em `ivqu, narodu. Na taj na~in cene wihovu `rtvu, opstanak na ovim svetim prostorima“, kazao je Vladika Teodosije.

Osniva~ fondacije „Wego{“ iz Londona dr. Dejan Mara{ zahvalio je Eparhiji ra{ko-prizrenskoj i Vladiki Teodosiju na, kako je rekao, divnom do~eku. Na ovogodi{wem Svetosavskom balu prikupqeno je oko 10.000 evra za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji.

„@elim da se zahvalim wegovom visokopreosve{tenstvu Vladiki Teodosiju na pomo}i i na ovom divnom do~eku. „Wego{ fondation London“ je organizacija koju sam li~no osnovao pre dve godine sa `eqom da bare jednom godi{we organizujemo humanitarnu ve~eru gde bi qudi sa londonskog podnebqa upoznali jedni druge. U

PREDSEDNIK ODBORA ZA POMO] KOSOVU I METOHIJI

IZ BAWA LUKE MILORAD ARLOV

U blizini Jariwa dodelio stipendije deci sa Kosova

Predsednik Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke Milorad Arlov je, 30. avgusta, nedaleko od administrativnog prelaza Jariwe na severu KiM, na teritoriji op{tine Ra{ka, podelio pomo} i stipendije za sedmoro dece sa Kosova, ukupne vrednosti 2.500 evra.

Arlov je tom prilikom rekao da }e, bez obzira na ote`avaju}e okolnosti, humanost i pomo} uvek }e do}i onima kojima je namewena.

"Pogotovo ovoj deci, kao pomo} wima i porodicama pred po~etak nove {kolske godine. @elim da budu dobri u~enici, da svojom pame}u, znawem i mudro{}u pomognu da opstanemo svi zajedno na Kosovu i Metohiji, jer deca su bogatstvo svakog naroda. Naro~ito srpska deca na ovim prostorima. @ao mi je {to na ovaj na~in, ovde na administrativnom prelazu Jariwe, ve} vi{e puta uru~ujem ovu donaciju i stipendije, jer mi je vi{e od tri godine zabrawen ulazak na KiM iako sam bio preko 136 puta u posledwih 15 godina. Mnogo smo toga uradili za na{ narod, za srpsku decu, cela Republika Srpska", kazao je Arlov.

Ana Vukovi}, majka jedanaestoro dece iz Kosovske Mitrovice, isti~e da stipendija dobro do|e na po~etku {kolske godine i da }e novac utro{itina uxbenike.

"Ova pomo} nam dosta zna~i, hvala dobrim qudima iz Republike Srpske koji misle na nas, svaka pomo} dobro do|e. I gospodinu Miloradu Arlovu {to je do{ao po ovom suncu i ispo{tovao nas, qude odavde, hvala jo{ jednom svima. Stipendija je za Kseniju, a potoro{i}emo je za uxbenike za polazak u {kolu", kazala je Vukovi}.

Londonu ka`u da `ivi oko 70.000 vrlo uspe{nih qudi sa na{ih prostora, koji bi mogli mnogo toga da doprinesu otaxbini. Ciq te humanitarne ve~eri bila je `eqa da pomognemo decu na Kosovu i Meto-

hiji. Ove godine svetosavski bal je okupio oko 230 zvanica“, rekao je osniva~ fondacije „Wego{“ Dejan Mara{.

Deca koju vi ra|ate i odgajate su jedan nesebi~an dar koji mnogo

zna~i prvo vama kao porodici, a onda na{oj crkvi i dr`avi. Deca su budu}nost i mi znamo to da cenimo, rekao je Vladika Teodosije darovanim majkama i wihovim porodicama.

SPECIJALNI SUD U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KOSOVU 1998 - 2000. GODINE

Su|ewe liderima nekada{we OVK je nastavqeno u

utorak 29. avgusta

U Specijalizovanom ve}u Kosova u Hagu za zlo~ine OVK na Kosovu 1998 - 2000. godine, 29. avgusta je nastavqeno su|ewe liderima nakada{we OVK Ha{imu Ta~iju, Kadriju Veseqiju, Rexepu Seqimiju i Jakupu Krasni}iju, a svedo~io je 19. svedok optu`be.

Za{ti}eni svedok po~eo je sa svedo~ewem 28. avgusta, a ro~i{te je bilo zatvoreno za javnost. Na saslu{awu, 19. svedok u slu~aju protiv nekada{wih lidera OVK, govorio je o nestanku svog ro|aka u Drenovcu, koji je kasnije i ubijen.

Za{ti}eni svedok optu`be opisao je 29. avgusta, kako mu je OVK 1998. godine otela ~lana porodice koji je kasnije prona|en mrtav.

Svedok, ~iji je identitet za{ti}en {ifrom 4566, izjavio je da mu je OVK, u leto 1998. godine presrela i odvela ~lana porodice kod sela Drenovac u op{tini Orahovac.

Poku{aji svedoka i drugih ro|aka da se kod OVK raspitaju o sudbini otetog ili da ga vide ostali su neuspe{ni.

"Delimi~ni posmrtni ostaci otetog prona|eni su godinama kasnije", preneo je tu`ilac Metju Holing u sa`etku svedokovog iskaza koji je potpuno zatvoren za javnost.

Prema optu`nici, u Drenovcu je bio jedan od vi{e od ~etrdeset

pritvora u kojima je OVK dr`ala, zlostavqala, mu~ila i ubijala Albance koje je smatrala "kolaborantima" sa srpskim vlastima, Srbe i Rome.

Zajedno sa Ta~ijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima, 1998-99, optu`eni su tada{wi ~lanovi Glavnog {taba OVK Kadri Veseqi, Rexep Seqimi i Jakup

Krasni}i.

U 10 ta~aka, Ta~i, Veseqi, Seqimi i Krasni}i optu`eni su za: progon na politi~koj i etni~koj osnovi, zatvarawe, nezakonito hap{ewe i pritvarawe, druge nehumane postupke, okrutno postupawe, prisilni nestanak, mu~ewe (dve ta~ke) i ubistva (dve ta~ke).

Ta krivi~na dela kvalifikovana su, u {est ta~aka, kao zlo~ini protiv ~ove~nosti, a u ~etiri ta~ke kao ratni zlo~ini. Za te zlo~ine, po optu`nici, Ta~i i saoptu`eni snose i individualnu i komandnu odgovornost.

Su|ewe Ta~iju i ostalim biv{im liderima OVK po~elo je 3. aprila 2023. godine. Ta~i, Krasni}i, Veseqi i Seqimi optu`eni su za ratne zlo~ine, zlo~ine protiv ~ove~nosti, ubistva, progone i mu~ewa.

Ha{im Ta~i dobio dozvolu da poseti bolesnog oca na Kosmetu

Specijalni sud u Hagu za zlo~ine OVK na Kosovu 1998 - 2000.godine privremeno je, 2. septembra, pustio biv{eg predsednika Kosova Ha{ima Ta~ija iz pritvora da poseti porodicu, odnosno da se vidi sa ocem, ~ije se zdravstveno stawe pogor{alo posledwih dana. Kako se navodi u saop{tewu suda u Hagu, odluka je doneta iz humanitarnih razloga. Tokom boravka na Kosmetu, Ta~i }e biti pod nadzorom pripadnika kosovske policije i Misije EU za vladavinu prava Euleks. Otac Ta~ija `ivi u selu Bro}na kod Srbice u Drenici.

Sedmoro Srba iz Knina osu|eno zbog pesama na Fejsbuku

Sud u [ibeniku od po~etka godine procesuirao je sedmoro Srba sa podru~ja Knina zbog {irewa sadr`aja na Fejsbuku u kojima su optu`eni navodno {irili mr`wu i vre|ali nacionalne ose}aje gra|ana Hrvatske, saop{teno je iz Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas”.

U „Veritasu” su naveli da je Policijska uprava {ibensko-kninska na internet stranici objavila saop{tewe u kojem je navedeno da je “sprovedenim kriminalisti~kim istra`ivawem utvr|eno da je osumwi~ena, ~etrdesettrogodi{wa `ena, koja prebiva na podru~ju Srbije, na dru{tvenim mre`ama iz mr`we objavqivala sadr`aje koji vre|aju nacionalne ose}aje gra|ana Hrvatske (fotografije i muzi~ki sadr`aj)”.

Iz Policijske uprave {ibensko-kninske saop{tili su da je ova `ena, kako se navodi „veli~ala nepostoje}u teritorijalnu tvorevinu” (Republiku Srpsku Krajinu) za {ta joj je odre|ena kazna zatvora od 15 dana.

„U toku dana, preko dru{tvenih mre`a, saznao se i wen identitet. Ona se zove Milena Borjan, devoja~ko Paji}, ro|ena u Plavnu kod Knina - navedeno je u „Veritasu”.

Kako su istakli u „Veritasu”, ovo je sedmo procesuirawe Srba sa podru~ja Knina, peto u ovoj godini, za isti prekr{aj u~iwen preko dru{tvene mre`e Fejsbuk.

„Svi procesuirani su i osu|eni - petoro na bezuslovne zatvorske kazne, jedan na 16 i ~etvoro na 15 dana, jedan na uslovnu kaznu od 15 dana i jedan na nov~anu kaznu od 1.000 evra. Sve prekr{ajne prijave podnela je kninska policija, a sve presude Prekr{ajni sud u [ibeniku - objasnili su u “Veritasu”.

Oni su ukazali da se osu|eni nisu `alili na izre~ene kazne zbog toga {to im u presudi pi{e da `alba ne odla`e izvr{ewe kazne, te se pla{e da bi im `alba jo{ vi{e produ`ila boravak u zatvoru i povratak u mesta boravka, koja su po pravilu izvan Hrvatske.

U „Veritasu” su istakli da su svi do sada

Zurof: Stepinac ne zaslu`uje da bude svetac

Alojzije Stepinac nipo{to zbog svojih postupaka ne zaslu`uje da bude svetac, poru~io je direktor Centra „Simon Vizental“ u Jerusalimu Efraim Zurof.

Kao posledwi lovac na naciste, bavio sam se istragama i izru~ewima nacista {irom sveta. Jer, smatram da sve zlo~ince iz Drugog svetskog rata treba izvesti pred lice pravde, a upravo jedan takav slu~aj je ulazak u trag komandantu usta{kog logora Jasenovac, Dinku [aki}u, koji se nalazio u Argentini, rekao je Zurof na predavawu koje je odr`ano na Akademiji nauka i umetnosti Republike Srpske.

Izraelski istori~ar, Zurof ima va`nu ulogu u otkrivawu nacista koji su izvedeni pred sud u prethodnih nekoliko decenija, zbog ~ega je upravo i dobio nadimak „Posledwi lovac na naciste“.

Zurof, koji je odr`ao predavawe pod nazivom „Izvitoperivawe Holokausta kao aktuelna pretwa u postkomunisti~koj isto~noj Evropi“, izjavio je novinarima da su za tada{we zlo~ine nad Jevrejima i drugim nacijama u Evropi odgovorne i druge dr`ave i wihovo stanovni{tvo u isto~noj Evropi i {irom tog kontinenta, a ne samo Nema~ka.

On je naveo da je u teoriji mogu} novi i nuklearni Holokaust, koji bi, na primer, nad Izraelom izveo Iran, {to uvek treba shvatati ozbiqno da bi se sve spre~ilo.

Kada je re~ o Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj i Stepincu, Zurof je rekao je da on nipo{to zbog svojih postupaka ne zaslu`uje da bude svetac.

Aleksandra Stevandi} iz Jevrejske op{tine Bawaluka rekla je da je na planu kulture se}awa velika stvar {to je Zurof odr`ao predavawe u gradu na Vrbasu.

Predavawe kome su prisutvovale brojne zvanice iz nau~nog, javnog i kulturnog `ivota Republike Srpske organizovali su Jevrejska op{tina Bawaluka i Jevrejski kulturni centar Bawaluka u velikoj sali Akademije nauka i umetnosti Srpske.

Zurof je posebno poznat po tome {to je u{ao u trag komandantu usta{kog logora Jasenovac Dinku [aki}u, koji se nalazio u Argentini.

osu|eni Srbi, procesuirani za prekr{aj iz ~lana pet Zakona o prekr{ajima protiv javnog reda i mira u kojem je navedeno da mogu da budu ka`weni nov~ano od 700 do 4.000 evra ili zatvorom do 30 dana.

Prema obja{wewu “Ve ritasa”, definicija prekr{aja protiv javnog reda i mira nalazi se u ~lanu prvom pomenutog zakona, u kojem se, kao ni u ~lanu pet, nigdje ne pomiwe kvalifikacija da se “iz mr`we objavquju sadr`aji na dru{tvenim mre`ama koji vre|aju nacionalne ose}aje gra|ana Hrvatske i veli~aju nepostoje}u teritorijalnu tvorevinu”, za {ta se terete svi do sada procesuirani Srbi.

„Postavqa se pitawe po kojim kriteri-

jumima-

kr{ajne sudije procewuju da je neko iz mr`we postavio neki sadr`aj i po kojim merilima ocewuju da takvi sadr`aji vre|aju nacionalne ose}aje gra|ana Hrvatske i veli~aju nepostoje}u teritorijalnu tvorevinu? Tra`e}i odgovore na ova pitawa od prozvanih subjekata, mogli bi ubudu}e spre~iti ovu neobi~nu pojavu, verovatno jedinstvenu u svetu - navode iz “Veritasa”.

Liturgija u Jasenovcu povodom dana Svetih novomu~enika jasenova~kih

U manastiru Ro|ewa svetog Jovana Krstiteqa u Jasenovcu slu`ena je liturgija i odr`ano molitveno okupqawe i centralno obele`avawe Svetih novomu~enika jasenova~kih. Kao izaslanica predsednika Srbije, prisustvovala je ministarka pravde Srbije Maja Popovi}, koja je prvi srpski dr`avni zvani~nik koji u zvani~nom svojstvu dolazi u Jasenovac, od 1945. godine do danas. Svetu arhijerejsku liturgiju u Jasenovcu slu`ilo je vi{e od deset arhijereja Srpske, Ruske i Makedonske pravoslavne crkve, a liturgiju je predvodio ruski pravoslavni mitropolit budimpe{tanski i sve Ma|arske g. Ilarion. Nakon liturgije, na humci u Jasenovcu obavqeno je se~ewe slavskog kola~a.

Vernom narodu obratio se patrijarh Porfirije.

"Neka Bog dâ, da molitvama svetih jasenova~kih novomu~enika mir Bo`ji, qubav i radost do|e me|u sve nas ovde sabrane, me|u vas i va{e domove, va{e porodice, ali i me|u sve qude. Neka mir svetog Vuka{ina iz Klepaca jasenova~kog bude sa svima nama i sa qudima dobre voqe, ali i sa qudima koji nisu dobre voqe, da molitvama svetih novomu~enika jasenova~kih postanu dobre voqe, da se odobrovoqe", poru~io je patrijarh.

Dodik: Jasenovac je najtu`nije srpsko mesto Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poru~io je da je Jasenovac najtu`nije srpsko mesto.

“Uvek izaziva tugu kad dolazimo ovde, uvek mi to evocira te{ke uspomene i prizove se}awa, pri~e mojih ro|aka, kom{ija koji su pre`iveli Jasenovac, veoma retkih i malih. Oni su bili junaci na{eg doba, moga odrastawa, oni koji su uspeli. Jasenovac je neprebolna srpska tuga, ovde je pobijeno 500 hiqada na{ih qudi, ovde je sistematski uni{tavano sve {to je srpsko, ovde je bila realizacija onoga – jednu tre}inu pobiti i to se radilo danono}no. Usta{ki pokret je zavio u crno srpski narod ovog kraja i ovde u Jasenovcu, tako da dolazak ovde svakako je ne samo se}awe na `rtve, nego i pokazivawe i dokazivawe toga, eto nisu uspeli u toj svojoj nameri“, istakao je Dodik.

Maja Popovi}: Stra{ni zlo~ini obavezuju nas da u sebi i oko sebe iskorewujemo mr`wu U ime predsednika Srbije, obele`avawu Dana novomu~enika jasenova~kih prisustvoala je ministarka pravde Maja Popovi}, koja je prvi srpski dr`avni zvani~nik

koji u zvani~nom svojstvu dolazi u Jasenovac, od 1945. godine do danas.

Ministarka pravde je istakla da je predsednik Vu~i} iskreni zastupnik i promoter saradwe me|u narodima, kao i da nas stra{ni zlo~ini i nepo~instva koja su se desila prema nedu`nim jasenova~kim `rtvama obavezuju da u sebi i oko sebe iskorewujemo mr`wu i zlo.

Navela je i re~i bla`enopo~iv{eg patrijarha Germana: "Da oprostimo moramo, ali da zaboravimo ne smemo".

Ministarka je istakla da je Srbija sa predsednikom Vu~i}em posve}ena razvoju i promociji kulture se}awa, koja je iscequju}a za budu}nost celog na{eg regiona.

Naglasila je neophodnost izgradwe dobrosusedskih odnosa me|u gra|anima Srbije, Hravatske i Bosne i Hercegovine, kao i celog regiona.

"Po tome da li smo u tome napravili iskorak ili ne, pamti}e nas na{a deca i istorija", istakla je Popovi}eva.

MOJ @IVOT U INOSTRANSTVU

Promenili su i prezime, ko zna mo`da pomogne

”Jednog dana, vrati}emo se. Svi na{i, bli`i i daqi, babe i dede, prababe i pradede, i svi pre wih, su tamo,” izgovarali su to kao da su se zakliwali

Posle toliko nedeqa puta, kona~no Australija. Luka blizu Perta, Zapadna Australija, najzaba~eniji glavni grad, na najzaba~enijem kontinentu. Za putnike na brodu – ista nadawa, iste `eqe, razli~ite `ivotne pri~e, i bez ikoga svog da ih do~eka. Ko zna da li su wih dvoje do{li ba{ istim brodom. Mo`da su se igrali `murki po katakombama broda. Mo`da. Ali, sigurno su ih do~ekali crni labudovi na reci Swan (Labud). U davnim vremenima kada se u Evropi znalo samo za belog labuda, crni labud je bio mitol{ka ptica, metafora za ne{to nemogu}e. On i wegovi roditeqi bili su - 10 funti POM, {to je nadimak za do{qake pristigle iz Britanije.

Za radnu snagu neophodna novoj koloniji i staroj imperiji karta je ko{tala 10 funti, a POM (Prisoner Ofher Majesty - Za-

tvorenici wenog veli~anstva), su hiqade osu|enih robija{a koje su brodovi dovozili iz Velike Britanije u Australiju. U po~etku trebalo je ste}i neku u{te|evinu, onda kupiti ku}u, podizati sina, ste}i nove prijateqe. Ipak ose}ali su se skoro kao kod ku}e, isti jezik, isti obi~aji, a klima kao iz snova. Teniski klub je bio

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

dili beskrajne ve~erwe ~asove pri~aju}i o domovini, ratovima, politici. Hvalili su svoju kuhiwu.

„Jednog dana, vrati}emo se. Svi na{i, bli`i i daqi, babe i dede, prababe i pradede, i svi pre wih, su tamo", izgovarali su to kao da su se zakliwali. Kona~no, do{ao je i taj dan. Spakovani su pokloni i otpakovana se}awa. Ona je krenula na godi{wi, na put u pro{lost, ali sama, weni roditeqi nisu do~ekali svoj dugo sawani san.

Govorili su joj: „Mora da si potpuno sre}na, ima{ posao, ku}u, kola.”

mesto gde je on prona{ao nova poznanstva i sticao nove prijateqe. Uvek sa osmehom i spreman na {alu, {armantan i izuzetno drag, bio je redovan svake subote, glavnog dana okupqawa u klubu. Tenis popodne a onda dru`ewe, koja ~a{a vina ili piva, a mo`da i viski.

Ona i weni roditeqi doputovali su iz Isto~nog bloka. Krenuli su na godi{wi odmor koji se pretvorio u put u nepoznato. Kuda? Bilo gde, {to pre, prvim brodom, {to daqe. Iza sebe su ostavili sve {to su imali i svakog koga su znali. Po~etak je bio te`ak, sigurno ne iz bajke, novi jezik, novi obi~aji, a nigde nikoga svoga. Promenili su i prezime, ko zna – mo`da pomogne. Bili su fakultetski obrazovani, obezbedili su tokom vremena sebi posao a k}erki omogu}ili visoko obrazovawe. Posle fakulteta ona je dobila i posao koji je volela. Redovno su pose}ivali svoj nacionalni klub i provo-

SKANDAL

Australijska komisija za konkurenciju i potro{a~e podnela je tu`bu protiv avio-kompanije Kvantaservejz zbog toga {to je ovaj avio-prevoznik navodno prodavao karte za hiqade letova koji su prethodno bili otkazani. U sudskom podnesku navela da je Kvantaservejz prekr{io zakon o potro{a~ima time {to je izme|u maja i jula 2022. godine prodao karte za vi{e od 8.000 letova, a nije saop{tio kupcima da su pomenuti letovi ranije otkazani. Kvantaservejz je u jednom slu~aju prodavao karte za let od Sidneja do San Franciska i 40 dana nakon {to je ovaj let otkazan. Ova tu`ba bi mogla da nanese {tetu brendu Kvantaservejz koji ina~e u posledwe vreme ima dosta problema, izjavio

Ne, nisu mogli da shvate. Ni na{ Kafka nije pomogao. Ne mogu da u~inim da me shvatite. Ne mogu da u~inim ikoga da shvati {ta se doga|a u meni. Ne mogu to da objasnim ni sebi. Povratak iz stare domovine bio je sa pregr{tima novih utisaka i emocija. @ivot pi{e romane, ponekad lepe a ponekad i ne tako lepe. Woj se zalomilo ovo drugo. Izgledalo je da je obi~an umor, samo trenutni prirodni hir. Trajao je danima, pa nedeqama. Onda je potrajalo godinama, a onda za stalno, zauvek. Sa lo{eg je postajalo lo{ije, vrlo lo{e. Ne}e me tako lako, govorila je. Dugo i hrabro se borila. Vreme je prolazilo i prijateqi su se osipali, kao australijski pesak, kad sipi me|u prstima. Ostalo je samo par tvrdoglavih, da pomognu i emocionalno, i nov~ano. A onda jednog dana, pepeo posut po valovima reke Svan, na mestu gde su zavr{ili i weni roditeqi. I dva crna labuda, kao dva sve{tenika sa molitvom za put ku}i, za sve one du{e, bezmalo bezimene, uskoro zaboravqene i od nikoga uskoro spomiwane.

Zoran Petkovi}, Pert, Australija

je zamenik direktora Instituta za studije saobra}aja i logistike Univerziteta u Sidneju Riko Merkert. Australijski avio-prevoznik je od kraja 2021. godine, kada su

ponovo otvorene granice Australije nakon pandemije virusa korona, na udaru kritika zbog otkazivawa letova, gubqewa prtqaga i dugog ~ekawa na aerodromima usled nedostatka osobqa.

[AJKA^U..."

Niko o Srbima nije pisao tako

ISTORIJSKI REFERENDUM U OKTOBRU:

O

?

~emu }e Australijanci odlu~ivati

Predlog je predmet `estoke debate u Australiji, koja nije imala uspe{an referendum skoro 50 godina. Australijanci }e glasati na istorijskom referendumu 14. oktobra o ustavnoj promeni kojom bi domoroda~ki narodi, Aborixini i stanovnici ostrva Toresovog moreuza, mogli da u parlamentu, kroz stalno telo, savetuju vladu o zakonima koji se wih ti~u. Predlog je predmet `estoke debate u Australiji, koja nije imala uspe{an referendum skoro 50 godina. Da bi ovaj predstoje} i referendum uspeo, sem ve}ine glasova za, treba da postoji i ve}inska podr{ka u najmawe ~etiri od {est australijskih dr`ava. Sastav, funkcije i ovla{}ewa tela - ~iji saveti ne bi bili obavezuju}i - bi potom osmislio parlament.

Najavquju}i datum glasawa na mitingu u Adelejdu, premijer Entoni Albaneze nazvao je glasawe "{ansom koja se pru`a jednom u generaciji da se na{a zemqa okupi i promeni na boqe". Australija je jedina zemqa Komonvelta koja nikada nije potpisala ugovor sa svojim domoroda~kim narodom, a zagovornici ka`u da je promena Ustava va`an korak ka pomirewu. Domoroci se suo~avaju sa nesrazmernim nivoom problema u dru{tvu, {to Australija dugo poku{ava da re{i.

Opozicioni lider Piter Daton, protivnik referenduma, ka`e da nema dovoqno detaqa iza predloga, i kontroverzno tvrdi da bi mogao rasno da podeli Australijance. Ali mnogi aktivisti kampawe protiv referenduma, ukqu~uju}i Datona, optu`eni su za podstrekivawerasizma i {irewe dezinformacija. Oni su zauzvrat optu`ili kampawu koja podr`ava referendum za elitizam i odbacivawe opravdanih zabrinutosti svakodnevnih Australijanaca. Australija je posledwi put odr`ala referendum 1999. godine, kada je odlu~ila da ne postane republika. Samo osam od 44 referenduma u Australiji je bilo uspe{no - posledwi 1977.

Posledice odluke o zabrawivawu deqewa lozinki ozbiqno su zabrinule Netfliks, prema izve{tavawu Forbes-a, u kojem se navodi da je otprilike 200.000 australijskih korisnika napustilo je platformu, tra`e}i uto~i{te u alternativnim striming servisima. [tavi{e, ~ini se da su nova pravila Netfliks-a navela 7% novih pretplatnika koji su se prijavili u posledwih godinu dana da otka`u pretplatu na Netfliks.

Iako je istra`ivawe sprovedeno u Australiji, svedoci smo ovog scenarija {irom sveta po{to niko nije naro~ito sre}an

toplo

i milo kao ova Australijanka

Od jula 1917. do februara 1918. radila je kao kuvarica i negovateqica pri “Bolnici {kotskih `ena”, a kako je od svih Saveznika najvi{e kontakta imala sa Srbima o wima je ostavila predivne zapise koje je kasnije objavila u kwizi “[est meseci me|u Srbima”. Osim {to iz ovog autenti~nog zapisa saznajemo mnogo o u~e{}u australijskih `ena u Prvom svetskom ratu, po oceni mnogih istra`iva~a niko ni pre ni posle nije “tako toplo i iskreno” pisao o Srbima kao {to je to u~inila Stela. Delove wenih impresija danas je mogu}e prona}i i u kwizi "Veliki dani Srbije 1914-1918" Adama Sto{i}a, a evo nekoliko Stelinih zabele{ki o srpskim vojnicima:

“Kad god smo ugledale {ajka~u srpskog vojnika, to nam je govorilo da imamo bra}u i za{titnike junake. Prvi put sam srela Srbe u tramvaju i bila sam odu{evqena kako jedino oni ustupaju mesto `enama, a meni su se uvek obra}ali sa: “Sestro, izvolite!”

Vojislav, bled i iznuren malarijom kazivao mi je da ih je majka poslala petoricu u rat i ako bude sre}e, vrati}e se ~etvorica.

Milan je bio {ofer i bio je ro|eni xentlmen, lep, uredan, sa divnim manirima. Osmehom je razoru`avao i svaka “sestra” bi se ose}ala kao grofica kada bi je pozdravio.

Podnarednik Mi{a Radoi~i} je svetiqkom sa~ekivao svoje “sestre” kad bi se vra}ale vozom iz Soluna gde su provodile slo-

~esto smo razgovarali na nekoliko jezika. Pozvao me je na slavu, Aran|elovdan, posle rata.” O tome koliko je budu}a slavna kwi`evnica zavolela Srbe

Jedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Franklin koja }e kasnije postati jedna od najpoznatijih kwi`evnica u Australiji

bodno ve~e jednom nedeqno. Ja sam se ose}ala kao princeza pod wegovom dostojanstvenom za{titom...

Imala sam sre}u da mi je {ef bio pukovnik ^edomir \or|evi}, hirurg. Bio je veoma qubazan, pristupa~an, kao i svi Srbi,

govori i ovaj podatak. Zbog te{ke malarije, Stela je na kraju morala da napusti front . Vratila se u London na le~ewe, ali je u svojim pismima zapisala: “Moje srce je jo{ u bolnici me|u Srbima, koji su me zadu`ili pa`wom i zahvalno{}u za ono {to sam im pru`ila”.

zbog zabrane deqewa lozinki koju je Netfliks uveo. Prema trenutnim podacima vi{e od 100 miliona doma}instava deli naloge – oko 43% wihove globalne korisni~ke baze – {to uti~e na mogu}nost Netfliksaa da investira u novi sadr`aj. S druge strane, deqewe lozinki za striming platforme odavno je uobi~ajena praksa, a nije te{ko uvideti za{to. Qudi su zauzeti i ne}e nu`no svaki dan po ceo dan strimovati filmove i serije.

Umesto toga, oni se odlu~uju za odr`iviji pristup, dele}i svoje naloge sa prijateqima i porodicom. Ova praksa ne samo da

promovi{e ve}i anga`man, ve} i podsti~e odr`ivost smawewem broja pojedina~nih pretplata. Pored toga, danas je postalo neophodno da se pretplatite na vi{e platformi po{to se ve}ina serija distribuira iskqu~ivo na pojedina~nim platformama. Dugoro~no, korisnici }e po~eti da otkazuju pretplate ili – pogodili ste – po~eti da dele lozinke; to je logi~an sled doga|aja. U tom kontekstu, deqewe lozinki mo`e se posmatrati kao prirodan odgovor na industriju koja tek treba da prona|e univerzalno pristupa~no re{ewe za potro{a~e.

"KAD GOD BIH UGLEDALA

Referendum i druge muke

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Federalni premijer Entoni Elbanizi objavio je kona~no datum za odr`avawe referenduma, na kome }e se Australijanci izja{wavati o glasu autohtonih naroda Australije u parlamentu. Istorijski referendum (Australian Indigenous Voice referendum)

i ne bi trebalo da nas ~udi {to Aborixini i qudi sa ostrva u Toresovom moreuzu kona~no dobijaju mogu}nost da u okviru parlamenta savetuju vladu o pitawima koja se ti~u wihovih zajednica, odnosno o osnivawu savetodavnog tela, domoroda~kog odbora „Glas parlamentu“. Krajwe je bilo vreme za makar ovaj ustavni pomak u istoriji zajednice, koju su bela~ke vlasti sve do {ezdesetih godina pro{log veka, izme|u ostalog, poput kakvih `ivotiwa vezivali lancima za vratove. Istorija Aborixina u Australiji je puna ubistava, razdvajawa od porodica, asimilacije, proterivawa, tla~ewa i diskriminacije, kao i uostalom ve}ine naroda koji su imali posla sa zapadnim kolonizatorima. Setimo se, australijski domoroci su po~etkom 2009. godine zbog svega toga dobili i javno izviwewe, od tada{weg premije-

i da }e ujediniti naciju, dok protivnici ipak isti~u da }e sve ovo dovesti do ozbiqne podele me|u Australijancima.

Uspeh budu}eg referenduma je nakon najnovijih anketa ozbiqno doveden u pitawe, a federalna vlada ima nimalo lak zadatak da ga u~ini uspe{nim u kratkom roku. Osim protivqewa opozicije i lidera liberala Pitera Datona, glasu „za“ protive se i neke javne li~nosti ali i poznati pripadnici samih Aborixina. U takvim uslovima vlada mora da ubedi gra|ane da je uspeh referenduma od nacionalnog zna~aja. Posebno je va`an me|unarodni ugled zemqe, koji mo`e biti ozbiqno naru{en ukoliko se ve}ina Australijanaca odlu~i da nema promene ustava u ovom slu~aju. Zato je pona{awe opozicije, bez obzira na wihovo pravo da ovaj referendum kritikuju u najmawu ruku neozbiqno,

ZAHVAQUJU]I AUSTRALIJSKIM NAU^NICIMA

Prona|en lek protiv

najopasnijeg vida raka

Lek protiv jednog od najopasnijih vidova karcinoma – adenokarcinoma pankreasa, kona~no je razvijen zahvaquju}i australijskim nau~nicima, a wegova efikasnost dokazano pove}ava stopu pre`ivqavawa pacijenata za vi{e od 35 posto.

Pacijenti sa adenokarcinomom pankreasa, jednom od najinvazivnijih vrsta kancera, uskoro bi mogli dobiti drugu {ansu za `ivot, zahvaquju}i novootkrivenom leku koji su razvili australijski nau~nici sa Instituta za medicinska istra`ivawa Garvan. Nakon niza istra`ivawa, oni su prona{li lek koji poma`e u efikasnoj borbi protiv ovog agresivnog kancera koji u dana{we vreme odnosi veliki broj `ivota. Novootkriveni lek uti~e na fibrozno tkivo Novootkriveni lek uti~e na fibrozno tkivo u tumorima, koje prilikom hemoterapije zna~ajno smawuje efikasnost tretmana, a u ovom eksperimentu kori{}en je ba{ sa ovom metodom le~ewa. Kod laboratorijskih `ivotiwa na kojima su vr{eni ogledi, stopa pre`ivqavawa pove}ala se za vi{e od 35 procenata u pore|ewu sa drugom, kontrolnom grupom, koja je podvrgnuta samo hemoterapiji.

Kombinovana upotreba leka PKSS-5505 i hemoterapije tako|e je pokazala i zna~ajno smawewe metastaza, odnosno {irewa }elija raka na druge organe, ukqu~uju}i i jetru, a procenat smawewa iznosio je 45 posto. Lek bi se mogao koristiti i za le~ewe raka ko{tane sr`i U ovom trenutku, novootkriveni lek se trenutno nalazi i u drugoj fazi klini~kih ispitivawa za le~ewe raka ko{tane sr`i. Prema navodima nau~nika koji su ovjavqeni u magazinu Nej~r Kensr, mehanizam leka ogleda se u blokirawu enzima koji igraju presudnu ulogu u talo`ewu kolagena u fibroznom tkivu oko tumora.

Adenokarcinom pankreasa - podmukla bolest sa karakteristi~nim simptomima

Adenokarcinom pankreasa je veoma podmukla bolest, koja se u 85 posto slu~ajeva u trenutku postavqawa dijagnoze ve} pro{irila na lokalne strukture ili metastazirala na jetru i plu}a. Bolest se manifestuje karakteristi~nim simptomima: bolom u stomaku, gubitkom te`ine i apetita, `uticom i opipqivom `u~nom kesom, a kako bolest progresira, bol postaje sve intenzivniji. Prose~an `ivotni vek pacijenata sa ovom dijagnozom neretko je samo pet meseci od otkrivawa raka, ukoliko se on operativnim putem ne odstrani.

}e biti odr`an 14. oktobra, {to je za ne{to vi{e od mesec dana. Stanovni{tvo }e glasati o promeni ustava, a da bi referendum bio uspe{an, neophodno je da se „za“ izjasni barem 50 odsto bira~a, i to u najmawe ~etiri od {est saveznih dr`ava. Aborixini, australijski autohtoni narod ~ije ime u bukvalnom prevodu zna~i „od po~etka“ imaju bogatiju istoriju od istorije svojih kolonizatora i definitivno su stariji od dr`ave koju naseqavaju, ali su do~ekali da tek u 21. veku kona~no budu „priznati“. Paradoksalno, iako su tu od davnina i ve} vi{e od 65.000 godina, najavqenim referendumom za promenu Ustava bi se kona~no priznali domoroda~ki narodi, na najmla|em kontinentu. Ukoliko pak uzmemo u obzir na~in na koji se bela~ko stanovni{tvo decenijama odnosilo prema ovda{wim starosedeocima, mo`da

ra laburiste Kevina Rada. Skoro petnaest godina kasnije evo kona~no i najave priznawa da Aborixini i zvani~no postoje na teritoriji dr`ave koja je nastajala na wihovom nestajawu. Iako sve ove re~i zvu~e ironi~no i paradoksalno u isto vreme, referendumskim mukama se ne vidi kraj jer je wegov ishod u ovom trenutku krajwe neizvestan. Simboli~no, premijer Elbanizi je datum referenduma objavio na konferenciji za novinare u Ju`noj Australiji, koja bi mogla i odrediti ishod referenduma. Pretpostavqa se da }e glasawe u Ju`noj Australiji i Tasmaniji biti od su{tinske va`nosti za uspeh ovog dr`avnog pitawa. Domoroci u Australiji ~ine 3,2 odsto stanovni{tva od ukupno 26 miliona. Zagovornici promene Ustava tvrde da }e to pomo}i u popravqawu naru{enih veza s aborixinskom zajednicom

jer nemaju alternativno re{ewe ovog pitawa. Poznato je da su liberali kroz istoriju federacije uglavnom blokirali bilo kakvo davawe ve}ih prava Aborixina. Da stvar bude jo{ tragi~nija, oni se toga nisu nikad ni stideli, ve} svoje stavove po tom pitawu kao i ovog puta pravdaju navodnim jedinstvom svih Australijanaca. Naravno, Australija mo`e i mora biti jedinstvena, ali samo ukoliko se i wenim autohtonim narodima obezbedi i ustavno priznawe prvih stanovnika. Pitawe na predstoje}em referendumu zna~ajno je samo iz simboli~kog ugla, dok bi u su{tini to trebalo odavno biti re{eno u praksi, i bez formalnog izja{wavawa nacije.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

U zoni pove}anog rizika nalaze se pu{a~i, osobe koje svakodnevno u ishrani upotrebqavaju meso i `ivotiwske masti, pacijenti sa dijabetesom melitusom, hroni~nim pankreatitisom ili genetskim predispozicijama za razvoj oboqewa.

U „Carskom gradu“ `ivi vi{e od 100.000 Srba

SVI PUTEVI VODE U BE^

Od na{eg dopisnika iz Evropske unije

Pi{e:

Radomir Stefanovi}

Istorija se mewa. Svojevremeno, uzimaju}i u obzir uticaj i mo} Rima govorilo se da svi putevi vode ka ovom drevnom gradu. Danas, izgleda da „svi putevi vode u Be~“. Na, osnovu ankete nedeqnika Ekonomist, glavni

Od ukupno 173 grada na globalnom nivou, sa ocenom od 98,4 grad Be~ je poneo laskavu titulu „najboqeg grada na svetu za `ivot“

grad Austrije je nedavno izabran za najprikladniji grad za `ivot u 2023. godini. I to ne prvi put, ovu titulu Be~ je poneo i u godinama koje su iza nas.

Ovaj, ugledni ~asopis namewen poslovnim qudima, svake godine uz pomo}u izve{taja pravi listu gradova u svetu najprikladnijih za `ivot. Pobednik se odre|uje na osnovu nekoliko parametra koji polaze od ekonomske sta-

bilnosti do efikasne infrastrukture, preko zdravstvenih i obrazovnih usluga. Od ukupno 173 grada na globalnom nivou, sa ocenom od 98,4 grad Be~ je poneo laskavu titulu „najboqeg grada na svetu za `ivot“.

U ~emu se krije tajna uspe{nosti glavnog grada Austrije? Odgovor se mo`da krije u re~ima Gradona~elnik Be~a Mihael Ludviga koji ka`e da je Be~ grad koji dobro funkcioni{e, zasnovan na ~vrstim politi~kim odlukama, spreman za budu}nost. I da svi u gradu imaju koristi od visokog kvaliteta `ivota, stabilnosti i pouzdane infrastrukture. Sa

koga ne ostavimo u ovom gradu i za to mi je potreban jak grad.“ Mnogi smatraju da je upravo ta socijalna slika grada od velike va`nosti za wegov opstanak i funkcionisawe . ^ija je su{tina u stambenim programima koji su zapo~eti pre 100 godina. Re~ je o socijalnom stanovawu, koje grad promovi{e i gde u tim stanovima danas `ivi oko 60 odsto stanovnika. Slikovito re~eno, Be~ se ve} 100 godina unazad trudi da poka`e da je u wemu vredno `iveti. I verovatno, to je jedan od razloga zbog ~ega je postao pravi magnet za strance razli~itih socijalnih profila. Prema zvani~nim podacima, po~etkom 2022. Be~ je imao 822.400 stanovnika stranog porekla. Pri ~emu su, visoko na lestvici najbrojniji dr`avqani Srbije, kojih ima 100.828. ^elni qudi grada razmi{qaju unapred, pripremili su i niz mera vezanih za klimatske promene. Misle}i pre svega na one najslabije. Akcionim planom predvi|ene su i „zone za hla|ewe“: slobodno dostupne zgrade u javnim prostorima u kojima se posebno rawivi qudi mogu ohladiti nekoliko sati. Zatim, hla|ewe zgrada kao {to su {kole, bolnice, ustanove za negu, medicinske ordinacije.

druge strane, Tomas Madreiter dugogodi{wi direktor planirawa u Be~u i urbani razvoj smatra da je Be~ „jaki grad”. I to zna~ewe obja{wava ovako: „Mislim da to po~iwe pitawem kako odla`emo sme}e na ulice. To je pitawe kako je organizovan javni prevoz, ali se, naravno, prote`e i na arhitektonske standarde i naravno da se ne zavr{ava dru{tvenim pitawima, jer jednostavno nam je ciq da ni-

Me|utim, ni u Be~u nije sve savr{eno. Austrijski zdravstveni sistem se smatra jednim od najboqih u svetu. Ali problema ima. Prema pisawu „Der Standarda“, zdravstvo se suo~ava sa tzv. uskim grlom. Posle kovid epidemije, veliki broj zaposlenih napustio je zdravstvo tako da nedostaju lekari, bolni~ari. ^uju se `albe lekara op{te prakse da vi{e od pet minuta pa`we ne mogu da posvete pacijentu, smaweni su posteqni kapaciteti u bolnicama, mnogo mawe pa`we se poklawa preventivnoj nezi i kontinuira-

BIV[I ITALIJANSKI PREMIJER:

nom zbriwavawu hroni~nih bolesti. [to je jako va`no, jer prema prognozama, udeo starih i veoma starih qudi u Austriji }e do 2040. porasti za 58 odsto. Ovo tako|e pove}ava potrebu za negom. Koje ne}e biti, ako se ne pove}aju plate kako bi se postoje}i personal zadr`ao i ako se ne ukqu~i strana radna snaga.

Opet, „Di Zajt“ bavi se {kolskim sistemom Austrije. I izme|u ostalog, upozorava na eroziju obrazovnog sistema, odnosno na zanemarivawu zna~aja uloge di-

rektora {kola. Postala je praksa, da se usled prekomernog rada i nedostatka po{tovawa javnosti, veliki broj sada{wih direktora {kola dobrovoqno penzioni{e. A da se, wihov nedostatak re{ava regrutovawem {kolskih menaxera, koji pre toga nikada nisu imali dodirnih ta~aka sa {kolstvom.

Ina~e, kada je re~ o drugim gradovima, Kopenhagen je zadr`ao svoju poziciju drugog najprikladnijeg grada na svetu, dok se australijski Melburn i Sidnej nalaze na tre}oj i ~etvrtoj poziciji.

Francuska vojska gre{kom oborila putni~ki avion iznad

Mediterana, meta bio Gadafi

\ulijano Amato, nekada{wi italijanski premijer izjavio je da je Francuska gre{kom oborila italijanski putni~ki avion iznad Mediterana 1980. godine, kada je poku{ala da ubije tada{weg libijskog lidera Moamera el Gadafija. U tom incidentu je poginula 81 osoba, od ~ega 13 dece.

Ogradiv{i se da nema ~vrste dokaze za tvrdwe da je Francuska gre{kom oborila italijanski putni~ki avion, \ulijano Amato je rekao da je Italija signalizirala Gadafiju {ta se sprema, zbog ~ega

se on nije ni ukrcao u vojni avion, prenosi Ansa.

“Postojao je plan da se ga|a avion kojim je Gadafi putovao, ali je on izbegao zamku jer ga je upozorio Betino Kraksi“, rekao je Amato, aludiraju}i na pokojnog lidera italijanske Socijalisti~ke partije i biv{eg premijera te zemqe.

Gadafi se tada avionom vra}ao sa konferencije u Jugoslaviji, a francuska vojska je gre{kom pogodila civilni avion.

“Sada Jelisejska palata mo`e da opere sramotu koja mu~i savest Pariza'', rekao je Amato.

Radarski snimci su u ve~eri kada je avion oboren pokazivali poja~anu aktivnost letelica na nebu, a prema re~ima Amata, najkredibilnija verzija je da je postojala odgovornost francuskih aviona, koji su 27. juna 1980 zajedno sa ameri~kim u~estvovali u vojnim ve`bama.

NATO je tada planirao "simulaciju ve`be sa brojnim avionima u kojoj bi bili ispaqeni projektili" a Gadafi meta, rekao je Amato. \ulijano Amato, koji sada ima 85 godina, rekao je da je 2000. godine, kada je bio premijer, pisao

i tada{wim predsednicima SAD i Francuske Bilu Klintonu i @aku [iraku zahtevaju}i da razjasne {ta se desilo, ali da mu nisu odgovorili.

Premijerka \or|a Meloni pozvala je Amata da iznese sve dokaze koje ima, ali je on istakao da su wegove izjave plod li~nih zakqu~aka.

Odr`an “10. jubilarni Obrova~ko-bukova~ki sabor“

Vekovni opstanak manastira Krupa kod Obrovca i qubav prema zavi~aju povod za jo{ jedno tradicionalno

okupqawe Srba iz Krajine

U nedequ, 3. septembra 2023. godine, odr`an je veliki narodni zbor “10. jubilarni Obrova~ko-bukova~ki sabor“ na crkvenom imawu u Rosmoru kod Liverpula povodom manastirske Slave “Velika Gospojina” u manastiru Krupa, u Dalmaciji (kod Obrovca). Ovom velikom godi{wem, a sada ve} i tradicionalnom okupqawu Srba iz Krajine, zapo~etom pre 10 godina u organizaciji zavi~ajnog Udru`ewa “Obrova~ko-bukova~kog sabora” iz Sidneja, odazvao se veliki broj vernog naroda i gostiju, ne samo iz Krajine, ve} iz svih krajeva biv{e nam dr`ave, koje je `ivot odveo {irom sveta, pa i ovde. Bilo je lepo videti toliki broj qudi {to zna~i da oni dolaze, ne samo radi tradicije okupqawa i slavqewa, ve} i radi privr`enosti svojoj veri, svojoj crkvi, a posebno svom manastiru Krupi.

Sabor je zapo~eo lomqewem slavskog kola~a. ^asni oci su osve{tali slavsko `ito, slavsku trpezu, presekli slavski kola~ i ~estitali slavu doma}inima. Potom je Sabor otvorio sekretar Mi{o Gwatovi} koji se osvrnuo na ulogu i zna~aj na{eg najstarijeg i najzapadnijeg manastira, sa one strane Drine- manastira Krupe i wegove istorije. Sagra|en je pre ne{to vi{e od 7 vekova ili ta~nije 1317. god za vreme blagorodne dinastije Nemawi}a i svetog kraqa Milutina. Drevna Krupa - taj biser pravoslavqa je bio i ostao simbol srpskog trajawa i opstanka Srba na tim nemirnim severnodalmatinskim

prostorima i svedok istorije u Dalmaciji, evo ve} preko 7 vekova.

U nastavku svog izlagawa sekretar se osvrnuo i na rad zavi~ajnog Udru`ewa koje je i osnovano u ~ast i slavu manastira Krupe, a sa ciqem da obnovimo na{u zavi~ajnu tradiciju, na{e obi~aje i duhovnost i da to poku{amo preneti na na{e potomke ovde u rasejawu, kako oni ne bi zaboravili svoje korene, svoje poreklo i time izgubili svoj nacionalni identitet. Pored zavi~ajnog, Udru`ewe ima i humanitarni karakter, jer u~estvuje u mnogobrojnim humanitarnim akcijama i donacijama, kako u otaxbini, tako i ovde. Donacije koje nam daje verni narod mi upu}ujemo za obnovu na{ih poru{enih hramova, za na{e bolesne zemqake ili {tampawe odre|enih publikacija. Ove godine smo poslali donacije za crkvu Sv. Petke u Bjelini kod Benkovca i poru{eni hram Sv. Save u Zemuniku kod Zadra, a ovde u Australiji za crkvu Sv. Luke u Liverpulu, tako da su na{e ukupne donacije do sada preko 66. 000 dolara. Dolazak na Bukova~ki sabor za nas je ne{to {to se ne sme propustiti, jer to je mesto gde se gosti do~ekuju bratskom dobrodo{licom, starim bukova~kim obi~ajima - zdravicom i {irom otvorenih vrata. A sve to uz bogatu trpezu na kojoj su se na{li doma}i specijaliteti: jagwe}e i prase}e pecewe, doma}a pr{uta, }evapi, lova~ki kotli}, doma}i kola~i, a posebna atrakcija je tradicionalno - pe~eni vo na ra`wu. Pored tople dobrodo{lice i zdravice, u~esnike je na bini sa~ekalo i znamewe iz starog kraja, kojeg su bukov~ani poneli u srcu i du{i: ikona Prersvete Bogorodice, drvena stolica - katriga i stoci trono{ci, bukare za vino, litra, dvolitra, damizana, peka i ma{a, te narodna no{wa iz kraja, kao i crvena dalmatinska kapa.

Organizacioni odbor je za dugogodi{wu uspje{nu saradwu, nesebi~nu pomo} i izuzetan doprinos u radu na{eg Udru`ewa dodelio zahvalnice: “Udru`ewu logora{a BiH 1992-1995”; novinama “Vesti” i “Srpski Glas”; “MIS TV”; FK” Orlovi” iz Sidneja i g. Draganu Paraviwi.

Saborovawe je nastavqeno bogatim kulturno-zabavnim programom uz nastup folklornih grupa: Folklorna akademija “Krug”, KUD ” Izvor” i KUD “Kara|or|e” iz Liverpula, a u programu svoje u~e{}e i ove godine uzeo je srpski teatar “ Pilipenda” i glumci Sergej Ko`ul i Boris Erceg. U sportskom dijelu programa odr`an je turnir u bo}awu i bacawu kamena s ramena. Pobednicima su uru~ene prigodne nagrade. Prvo mesto u bo}awu osvojila je ekipa “ Bukovica”, a drugo mesto ekipa ”Ravni Kotari“, dok je pobednik u bacawu kamena Zoran Stegwaji}. Doma}in slave je bio Zoran Milanko, a za doma}ine slede}e godine prihvatili su se Sre}ko i Dragana Karna iz Echo Caffe Liverpool. Na op{te zadovoqstvo svih prisutnih zabavqali su nas na{i estradni muzi~ari Slav~e Dini}, Boban [e}er i Radmila Mi{i}. Iz Organizacionog odbora poru~uju da su na radost i zadovoqstvo svih nas, neizmjerno zahvalni svima koji su nesebi~no ulo`ili svoj trud i napor da ovo na{e saborovawe protekne uspje{no, kao i svim na{im prijateqima i gostima koji su nam svojim dolaskom u~inili veliku ~ast i zadovoqstvo za pam}ewe. Svima wima Organizacioni odbor se jo{ jednom zahvaquje uz veliki pozdrav: “Vidimo se dogodine”!

Tekst i foto: Mile Gwatovi}

TRADICIONALNI SRPSKI FESTIVAL U VULUNGABI NADMA[IO SVA O^EKIVAWA

okupio sve generacije i pokazao da mladi

svoju veru, tradiciju i korene

Srpski Festival u Brizbejnu – Va{ar koji organizuje Srpska Pravoslavna Crkva Sveti Nikola odr`an je proteklog vikenda, u nedequ 3. septembra.

Va{ar je nadma{io sva o~ekivawa sa rekordnim brojem posetilaca tokom ~itavog dana koji su mogli da u`ivaju u srpskoj muzici, igrawu tradicionalnog srpskog kola, ali i specijalitetima doma}e kuhiwe kojih je bilo u izobiqu.

Crkvena op{tina Sv. Nikola je na ~elu sa stare{inom hrama sve{tenikom Milo{em Raketi}em i zajedno sa crkvenim odborom, predsednikom festivala Danielom Ili}em i koordinatorom folklora Nadom Gigovi} i uz veliki broj volontera jo{ jednom pokazala da je na nivou zadatka jer je organizacija Festivala bila na zavidnom nivou.

Posetioci iz australijske zajednice Brizbejna imali su priliku da se boqe

upoznaju sa srpskim narodom i na{om kulturom, dok su ~lanovi srpske zajednice ponosno predstavili svoju tradiciju i

pokazali da qubav prema svom narodu i svom poreklu opstaje i traje i u dalekoj Australiji.

SPASILA SINA OD SIGURNE SMRTI

"Tr~i sine, tr~i!"

Bokser Branko Gravar

jedini pre`iveli ~lan porodice kao svedok tu`ne sudbine, ali i nade i vere u boqe sutra

Poznata istorijska ~iwenica govori da su u zlo~inima genocida najve}a stradawa srpskog naroda u Drugom svetskom ratu bila u Lici. Nekada davno, na{ nobelovac Ivo Andri} je rekao da }e qudi tra`iti slike, pri~e i prizore koji govore o qudskim sudbinama. Mi nismo dugo tragali za pri~om o sudbini tog vremena, koja je zadesila profesionalnog boksera Branka Gravara.

Branko je ro|en u `ivopisnom kordunskom Qeskovcu u Hrvatskoj, tada{woj Jugoslaviji, od oca Petra i majke Latinke. Bio je jedno od troje dece svojih roditeqa. Porodica je `ivela skromno i pristojno od o~eve stolarske plate. Ovi ~asni i po{teni qudi nikada ni~im nisu poni`avali dostojanstvo drugih, niti su ikada dozvolili da izgube svoje. Jo{ od ranog detiwstva otac Petar i majka Latinka su u svoju decu usa|ivali moralne vrednosti po kojima su `iveli `ivot za koji se ne mo`e re}i da je bio izuzetno lak, ali za wih je i pored svega bio lep. Deca Gravarevih su umela da se raduju malim stvarima i te male stvari su ih ~inile sre}nim. Branko je bio dete avanturisti~kog duha, pronicqiv, veseo i `ivahan, sklon svim de~ijim nesta{lucima. Voleo je ~esto da sa drugarima "odluta" na dvadesetak kilometara od ku}e do Plitvi~kih jezera i po ~itav dan provodi gwuraju}i i plivaju}i u tirkiznim i bistrim vodama jezera. Branko je voleo je svoje drugare i dru`ewa sa wima, ali je ipak najvi{e od svih voleo Jacana, svog mo}nog za{titnika pored koga je mogao da prkosi kome god je hteo. Jacan je bio jarac, izuzetno sna`an i borbenog duha, impozantnih i rasko{nih rogova, veoma privr`en Branku, svom malom drugaru i spreman da ga za{titi od potencionalnog "neprijateqa". Na `alost, neprijatequ koji je vrebao i pretio da ugrozi Brankov `ivot ni Jacan nije mogao da se suprotstavi.

Brankov otac Petar je preminuo u 58 godini `ivota ostaviv{i za sobom `enu i troje nezbrinute dece, ni ne slute}i {ta ih u `ivotu ~eka. Na samrti, otac je pogledom milovao Branka, zagledao mu se u o~i i rekao: "Sine, kad bi samo znao kako }e{ ti pro}i u `ivotu...". Nakon o~eve smrti, jednog kobnog jutra horda razjarenih krvo`ednih zlotvora, ~ije su ruke do

lakata ogrezle krvqu nevinih, nedu`nih qudi, `ena i dece krenula je u najezdu i pokoq u svrhu potpunog uni{tewa qudi samo zato {to su bili druga~iji. Qudi su be`ali glavom bez obzira ali su sustizani, zverski mu~eni i ubijani. Tog jutra ubijene su Brankova sestra, snaja i ~etvoro dece. Branko i wegova majka uspeli su da pobegnu. Po zimi i snegu tr~ali su kroz {umu u nepoznatom pravcu… Duboki sneg dopirao je Branku do pojasa i ote`avao mu kretawe. Majka je je nadqudskim naporima kr~ila put, ali premorena i krajwe iznemogla bila je nemo}na da nastavi daqe. Molila je i prekliwala Branka da ne staje jer je bila svesna ~iwenice kakva ga sudbina ~eka ako zastane. Bodrila je Branka vape}i za wim: "Tr~i sine, tr~i!" Dok su mu suze navirale na o~i i maglile pogled a u u{ima odzvawale maj~ine re~i, dvanaestogodi{wi Branko tr~ao je bez prestanka sve dok nije nije nai{ao na partizansku vojsku koja ga je sprovela na slobodnu i neokupiranu teritoriju. Telo Brankove voqene i nikad pre`aqene majke nikada nije prona|eno. Osam dana pred oslobo|ewe i zavr{etak rata poginuo je i Brankov brat.

Branko je ubrzo shvatio su{tinu surove realnosti - da je na svetu ostao sam, potpuno sam... Po zavr{etku rata sa svega 15 godina napustio je Hrvatsku i autobusom krenuo putem ka Beogradu koji je postao wegovo uto~i{te i topli dom u kome `ivi i danas.

Bistar, mlad i pun ambicija izu~io je obu}arski i elektri~arski zanat i `iveo od plodova svoga rada ali Brankova te`wa i strast bile su da se u `ivotu profesionalno bavi boksom kao sportom. Sawao je, tako|e, i ma{tao o nekom lep{em i boqem `ivotu u Italiji. Wegov poku{aj bekstva u

to vreme preko granice okon~an je osmomese~nom zatvorskom kaznom. Usledilo je i obavezno slu`ewe vojnog roka u trajawu od 2 godine. Branko je iskoristio to vreme boravka u vojsci za preispitivawe svojih `ivotnih odluka i pronala`ewe najboqeg re{ewa kojim putem nakon odslu`enog vojnog roka da krene. Bez obzira koliko je elektri~arski zanat kojim se bavio bio isplativ i unosan i koliko je voleo posao i rad sa tim "opasnim" neprijateqem koji ne opra{ta gre{ke, Branko je doneo ~vrstu odluku da sebi nikada ne bi oprostio gre{ku da ne sledi svoj dugo sawani san i postane profesionalni bokser. Po zavr{etku vojnog roka po~eo je ozbiqno da trenira xudo, aikido i boks. Trenirao je i boksovao za " Klub Jedinstvo", nizao pobede, stekao slavu i po{tovawe kolega boksera i qubiteqa boksa. Bio je napokon sre}an jer je radio ono {to voli i voleo je ono {to radi. I pored svega, ne{to je ipak nedostajalo u wegovom `ivotu. Jednom prilikom na igranci, ovaj "Li~ki soko" bacio je oko na prelepu devojku, veselu i ~ilu, duge crne lepr{ave kose sjajne kao svila koja je u wegovoj neposrednoj blizini plesala sa mladim gospodinom.

Posmatraju}i taj za wega, nesvakida{wi prizor koji je bio kao praznik za o~i, u jednom momentu u wegovoj glavi je ne{to "kvrcnulo". Bez oklevawa, pri{ao je i potap{ao mladog gospodina po ramenu rekav{i mu: "Mo`ete sada da idete, ona je moja". Prepoznav{i slavnog boksera Branka zvanog "toper" mladi gospodin se udaqio da ne bi do{lo do incidenta poput onog kada je legendarni bokser Tajson svom protivniku Holifildu odgrizao uvo. U ovom slu~aju, bokseru Branku "toperu"

je pripala prelepa devojka @ivka. Obostrana qubav na prvi pogled izme|u Branka i @ivke krunisana je brakom iz koga su dobili k}erku Zlatu i sina Milana. Sa slavom svoga tate Branka, k}erka Zlata se nije mirila i nije je lako opra{tala. Branko je ~esto voleo da vodi Zlatu na sladoled, a ~im bi se sa tatom koji ju je dr`ao za ruku pojavila na ulici, susretala ih je ~itava kolona poznatih i nepoznatih qudi, pozdravqali su se sa tatom, tap{u}i ga po ramenima i le|ima, ~estitali mu na osvojenim pobedama i tako sve u nedogled…

U `eqi da saznamo {ta je to toliko fascinantno qubiteqima boksa koji je na izgled samo neka vrsta ispoqavawa agresivnosti i brutalnosti obratili smo se Branku "toperu" i ubrzo shvatili da Branko nije izgubio svoj "li~ki" smisao za humor pa je, izme|u ostalog, rekao: "Dakle, ho}ete da saznate ne{to vi{e o boksu kao sportu? Boks, kakav mi je to sport, da "mlati{" ~oveka?“. Postalo nam je donekle jasno koliko boks ima sli~nosti sa Brankovim realnim `ivotom. Bokser se u ringu nalazi sam pred protivnikom

i bori se za sebe i od wega u tim sekundama i minutima zavisi sve. Kolege boksera su Branku nadenuli nadimak "Toper" po junaku iz filma Topper. Za razliku od tog „topera“ koji ide ku}i, ovaj "li~ki " voli da ide od ku}e na u~estala putovawa do Australije, ta~nije re~eno, Kvinslenda u kome `ive wegovi mili i dragi, k}erka Zlata i zet Gavin.

Poreklom Australijanac, iz velike qubavi i po{tovawa, ne samo prema svojoj supruzi Zlati, ve} i prema svom tastu, Gavin je uspe{no savladao i nau~io da govori srpski jezik na veliku radost i zadovoqstvo najbli`ih. Gavinova omiqena re~enica koju sa u`ivawem voli da ponavqa pred onima koji ga rado slu{aju je: "Nau~i da govori{ srpski bre, da te ceo svet razume". Gavin sa tastom deli i qubav prema muzici, obojica sviraju gitaru. Za muziku Branko ka`e da ima mo} i podsti~e qude da lepo i boqe razmi{qaju i dodaje: „Zato qudi pevajte…pevajte“. Na postavqeno pitawe zeta Gavina Branku, odakle crpi tu i toliko snagu, usledio je Brankov odgovor: "Nikoga se i ni~ega ne bojim jer sam odavno i na vreme shvatio da u Isusu Hristu sve mogu jer mi on snagu daje". Za one koji su bili u prilici da upoznaju boksera Branka, opisuju ga kao ~oveka koji kada se pojavi u prostoriji sti~e se ose}aj kao da se vazduh promenio, postaje druga~iji u wegovom prisustvu. Branko voli {alu, smeh a za smeh je potrebna iskrenost i ~im se ~ovek nasmeje bar jednom sasvim iskreno, pokaza}e se wegov pravi karakter kao na dlanu.

Profesionalni bokser Branko Gravara sada u penziji u`iva u zlatnom dobu, u svojoj 93. godini u Beogradu pored onih koje voli i onih koji vole wega. Do slede}e susreta, {aqemo mu pregr{t srda~nih i toplih pozdrava iz sun~anog Kvinslenda.

Jelena Nedeqkovi}

Kraq Petar II Kara|or|evi} u Australiji proslavio 37. ro|endan

Dan pre izlaska ovih novina, 6. septembra 2023. godine navr{ilo se 100 godina od ro|ewa kraqa Jugoslavije Petra II Kara|or|evi}a. S tim u vezi zanimqivo je podsetiti se da je kraq Petar imao priliku da davne 1960. godine boravi u Australiji i tom prilikom proslavi svoj ro|endan. Nekoliko dana po dolasku u Pert, 31. avgusta 1960. godine, kraq Petar

II bio je u kancelarijama novina

„Sloga“iz Perta gde je sekao tortu za svoj 37. ro|endan. Bio je to 6. septembar 1960. godine. No} pre toga, Organizacioni komitet Zapadne Australijeza kraqevu jednokratnu posetu Australiji do~ekao je Wegovo Viso~anstvo na balu, u dvorani „Canterbury Court Ballroom“, kako bi proslavio wegov ro|en-

dan. Program bala je ukqu~ivao nacionalne himne Australije, Britanije i Jugoslavije, kao i razne nastupe izme|u ostalog i {kotske igre benda „Highland Pipe“ iz Perta. Posle Kraqevog kola koje je prvo bilo odigrano te ve~eri, kraq je slede}i ples igrao sa Evelin Luki}, suprugom Milorada Luki}a, koji je bio koordinator Organizacionog od-

USNULA U GOSPODU LIDIJA BELI]

Nemica koja je volela Srbe i pravoslavnu veru

Redovni posetioci tj. parohijani manastirske parohije bili su, pored ostalih, Velibor Beli} i wegova supruga Lidija. Svakodnevno bi bili u manastiru i pomagali na manastirskom imawu, a bili su bliski i sa potowim vladikom Nikolajem, mitropolitom dabrobosanskim, koji im je bio ~est gost. Lidija Beli} je bila aktivna i na bogoslu`ewima, pevala je za pevnicom, i pomagala u Kolu sestara pri manastiru Ilajnu. Ovaj bra~ni par manastiru je prilo`io ikonu Bogorodice Trojeru~ice pred kojom se mnogi mole, i gde su mnogi na{li utehu i isceqewe.

Velibor se upokojio odavno, a Lidija je ostala pri manastiru do svoje smrti. @ive}i me|u Srbima zavolela je sve srpsko. Tako je 1956. pre{la u Pravoslavqe. Uvek je, pa i posle smrti svog supruga, slavila slave,Sv. Jovana i sv. Georgija-\ur|ic. Lidija je umrla uo~i 96. ro|endana. @ivela je u svojoj ku}i gledana od strane dr`ave, po nekih Srba i svog kum~eta Zorice

Blagojevi}. I Mi{a Peura~a bio je od velike koristi dragoj nam, sada pokojnoj Lidiji. Uvek ju je dovodio u hram, zvao telefonom, vodio kod lekara i sl. I ja dolaziv{i u manastir decenijama vi|ao sam i Lidiju i Velibora na bogoslu`ewima gde su nalazili svoj mir i utehu. Lidija je nastavila duhovnim `ivotom do kraja. Pred smrt je zamolila svog voqenog oca Lazara da joj pro~ita i molitvu, posle koje je mirno predala svoju du{u Gospodu na{em. Na opelu je bilo nekoliko sve{tenika, a ona je `elela da joj opelo bude slu`eno na srpskom jeziku, {to su sve{tenici i ispo{tovali. Ipak je na engle-

skom jeziku otac ^edomir Videkani} odr`ao posmrtno slovo-nekrolog, jer je bilo dosta prisutnih, kako Srba, tako i Grka i Australijanaca. Pokojne Beli}e ne bismo smeli nikad da zaboravimo kao {to ja po~esto napi{em o Vojislavu i Jeleni Mileti}, jer se ose}am i wihovim duhovnim ~edom, a znam da i mnogi mi stariji sad, imamo taj ose}aj, se}aju}i ih se kao takvih. Bog da im du{ama prosti, a mi da ih ne zaboravimo u na{im molitvama. Novoprestavqenoj slu{kiwi svojoj Lidiji podaj Gospode rajska naseqa!

sve{tenik Nikola Bili}

bora Zapadne Australije. Luki}, tako|e izdava~ i urednik Sloge (1950-1967), bio je jedan od nekoliko volontera – od kojih su svi bili novoprido{li migranti –koji su bili kqu~ni u organizaciju posete Wegovog Kraqevskog Viso~anstva Australiji. Me|u volonterima su bili i David [o{ki}, generalni koordinator za Australiju, zajedno sa Nikolom Pomori{a}em i Vladimirom [iqegovi}em koji je rukovodio Odnosima s javno{}u.

Iz Perta je kraq Petar i{ao (sa svojim a|utantom generalom Todorom Mili~evi}em) u Adelejd,

Melburn, Sidnej, Kanberu i na kraju Brizbejn odakle su 11. oktobra krenuli na Novi Zeland. Na`alost, samo deset godina kasnije, kraq Petar je preminuo 3. novembra 1970. godine u Denveru u Koloradu. Sahrawen je u crkvi manastira Svetog Save u Libertvilu (Ilinois, SAD). Kraqevi posmrtni ostaci su 26. maja 2013. preneti u Kraqevski porodi~ni mauzolej Svetog \or|a na Oplencu, gde je odr`ana dr`avna sahrana.

Danica Majstorovi} Iter Foto: Qubica Miqkovi} i Luis Kartlix

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Diznilend – putovawe u bajkovite parkove {irom sveta

Na ovom svetu ne postoji osoba koja nije ~ula za Volt Diznija, wegove crtane filmove i po`elela putovawe u Diznilend. Od Diznija je nemogu}e pobe}i. On je sastavni deo detiwstva svakog deteta u posledwih 50 i vi{e godina. Pitawe koje svako dete postavi je – Gde se nalazi Diznilend? Jedan odgovor ne postoji, a koje su to lokacije saznajte u ovom tekstu. Zahvaquju}i Dizniju i mnogim animatorima, popularne bajke su realizovane, a sa Diznilendom su i o`ivele. Pro~itajte sve o Diznilend parkovima {irom sveta, saznajte koliko su karte za Diznilend, i u`ivajte u svom ~arobnom putovawu.

Ko je Volt Dizni?

Volter Ilajas Dizni (WalterEliasDisney), poznatiji kao Volt Dizni, je jedan od najuticajnijih qudi 20. veka. Volt Dizni je jedan od najpoznatijih ameri~kih producenata. On je otac Miki Mausa i kompanije koja ne prestaje da nas raduje i iznena|uje svojim animacijama – Walt Disney Pictures. Volt Dizni je ro|en u ^ikagu 1901. godine. Od de~aka koji je crtao i prodavao svoje crte`e, preko mladi}a koji je u Francuskoj radio za Crveni krst i vozio ambulantna kola, do tvorca magi~nog sveta Diznilenda (Disneyland).

Volt je mnogo puta bio na ivici bankrota zbog svoje lude `eqe da odr`i studio i preduze}e posve}eno crta}ima. Na na{u veliku radost, Volt Dizni je bio uporan i wegov studio koji je osnovao sa ro|enim bratom Rojem nije propao, ve} je iznedrio crta}e uz koje odrastaju generacije i generacije. Za `ivota, Dizni je osvojio 22 Oskara. Prvi animirani lik kojem je Dizni podario `ivot je zec Osvald. Wemu je tada{wa kompanija

Universal Studio ukrala prava na zeca Osvalda. Me|utim, Dizni se nije slomio, nastavio je da radi i wegov novi lik je osvojio svet pre nego {to je progovorio. Radi se o Miki Mausu. Volt Dizni je umro 1966. godine. Svetom kru`i legenda da je wegovo telo zale|eno, me|utim, to nije istina. Volt Dizni `ivi kroz svoje magi~ne crtane filmove.

Diznijevi crta}i i filmovi

Prva dva crtana filma sa Miki Mausom su propala, ali je tre}i crtani bio pun pogodak. Radi se o kratkometra`nom crta}u

Parobrod Vili. Miki Maus je ina~e ro|en 16. oktobra 1923. godine. Ovaj najpopularniji mi{ na svetu je bio kr{ten od strane

Diznijeve `ene. Prvi dugometra`ni crtani film nastao pod kapom Dizni studija jeste

Sne`ana i sedam patuqaka. Film je premijerno bio prikazan u Los An|elesu 21. decembra 1937. godine. Ovaj crta} je osvojio osam Oskara i ko zna koliko de~ijih srca. Nakon Sne`ane su usledili Pinokio, Fantazija, Dambo i Bambi. Dizni je znao koliko je televizija mo}no medijsko sredstvo te su ostvarewa wegovog studija mogla da se gledaju putem TV-a.1964. godine je osvanuo film Meri Popins. Film je ostavio gledaoce bez daha zbog kombinacije fikcije i animacije. Pored Mikija, po~eli su da se ni`u crtani likovi – Paja Patak i wegovi sestri}i Raja, Gaja, Vlaja. Tu su Pata Patak i Deda Baja. Miki je dobio svoju lep{u polovinu Mini Maus, drugara [iqu i psa Plutona. Najpoznatiji negativci su Hromi Daba i ve{tica Maga.

Diznilend putovawe u Diznilend parkovima {irom sveta

Prvi Diznilend (Disneyland Resort) je otvoren u Kaliforniji, u Anahajmu blizu Los An|elesa, 17. jula 1955. godine. Me|u qudi-

ma koji su premijerno otvorili Diznilend je bio Ronald Regan, tada glumac. Diznilend postoji kako bi se deca i svi oni koji se ose}aju mlado zabavqali sa svojim omiqenim crtanim likovima Dizni produkcije. Radi se o konceptu zabavnog parka u kojem svakoga dana iznova i iznova o`ivqavaju Diznijevi junaci i princeze.Danas, Diznilend postoji u Tokiju, Parizu, Hong Kongu, [angaju. U Americi postoji jo{ na Floridi, u Orlandu. Jedan Diznilend postoji tako|e i na Havajima. Diznilend SAD – ~arobni park u Kaliforniji

Verovali ili ne, od kako je otvoren zabavni resort Diznilend u Kaliforniji, oko 750 miliona qudi ga je posetilo. Diznilend je podeqen na dva tematska parka. Tu su tako|e i tri hotela i Downtown distrikt u kojem se nalaze prodavnice i restorani.

Jek sezone je tokom letwih meseci – jun, jul i avgust. Tokom vikenda za vreme sezone je sve dostupno i otvoreno, ali gu`ve su neizbe`ne. No} ve{tica, Bo`i}, po~etak prole}a su tako|e periodi kada se Diznilend pretvara u najmagi~nije i najbajkovitije mesto na svetu. Diznilend je popularan i me|u odraslima zahvaquju}i atrakcijama Indiana Jones Adventure, Mattehorn Bobsleds, Splash Mountain itd.Se}ate se uvodne {pice svakog Diznijevog crta}a i filma? Isti takav vatromet nad dvorcem Uspavane lepotice se realizuje za vreme 4. jula, Novogodi{we no}i i No}i ve{tica. Posle takvog vatrometa, niko Vas ne mo`e ubediti da bajke ne mogu postati realnost.

Diznilend SAD – Diznilend na Floridi

U Americi je, ovoga puta na Floridi, Diznilend (Walt Disney World Resorte) otvoren 1. oktobra 1971. godine. Diznilend je sme{ten nedaleko od Orlanda, u mestima Bej Lejk i Lejk Buena Vista. Diznilend na Floridi se sastoji od ~etiri tematskih parkova, dva vodena parka, pet kurseva za golf i nekoliko stotina prodavnica i restorana. Diznilend u Tokiju

Prvi Diznilend koji se otvorio izvan granica Amerike je Diznilend u Tokiju (Tokyo Disneyland). On je otvoren 15. aprila 1983. godine i u rekordnom roku je postao omiqena destinacija me|u porodi~nim qudima u Japanu. Nalazi u vlasni{tvu kompanije Oriental Land. Sam resort u Tokiju je podeqen na dva tematska parka, a u okviru resorta postoje ~etiri Dizni hotela i distrikt za kupovinu Ikspiari. Kako Diznilend u Tokiju ne bi bio puka kopija ameri~kog, dodate su nove atrakcije. U okviru Fantasyland parka je dodata atrakcija inspirisana crta}em Lepotica i Zver .Atrakcija inspirisana crta}em Grad Heroja je otvorena u delu Tomorrowland Diznilend Francuska –Diznilend u Parizu

Mo`emo slobodno re}i da je Diznilend u Parizu (Disneyland Paris) omiqena destinacija me|u porodi~nim qudima u Evropi. Diznilend. Diznilend u Francuskoj se otvorio 12. aprila 1992. godine i od tada ga je posetilo oko 320 miliona qudi.

Resort je podeqen na dva tematska parka – Disneyland Park i Walt Disney Studios Park. U okviru resorta postoji sedam Dizni hotela, dva kongresna centra, Dizni selo i distrikt za {oping. Organizuju se i prvoklasni kursevi za golf. Od 2017. godine su povodom 25 godina postojawa Diznilenda otvorene nove atrakcije inspirisane filmovima Ratovi zvezda, Pirati sa Kariba...

Za `ivota, Volt Dizni je osvojio 22 Oskara

Diznilend - Kalifornija

Diznilend - Pariz

Junaci Diznijevih crtanih filmova

ALEKSANDAR TI[MA (1924-2003)

Aleksandar Ti{ma je bio srpski pisac i pesnik. Ro|en je 16. januara 1924. godine u Horgo{u, a umro je 16. februara 2003. godine u Novom Sadu

DETIWSTVO I MLADOST

Aleksandar Ti{ma je ro|en u poslijeratnim godinama u nekada{woj Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca, na podru~ju ju`ne Ugarske. Wegova majka zvala se Olga Miler. Vodi poreklo iz jevrejske trgova~ke porodice. [kolovala se u Subotici i od najranijih dana pokazivala veliku privr`enost svim vrstama umetnosti. Otac mu se zvao Gavra. Po nacionalnosti je bio Srbin. Wegovi preci `iveli su u selu Visu}e kod Gospi}a. Stekav{i stipendiju, {kolovao se u Sremskim Karlovcima. Radio je kao {egrt za segedinskog trgovca. Nakon zavr{etka Prvog svetskog rata, u Horgo{u je upoznao svoju suprugu Olgu. Porodica se preselila u Novi Sad zbog o~evog posla. Otac mu je bio omiqen u dru{tvu. Uvijek vedrog duha, komunikativan i ekstrovertan. Majka je bila su{ta suprotnost wegovom ocu. @ena sklona umjetnosti, introvertna i melanholi~na.

Ti{ma je, po `eqi svoje majke, od malih nogu u~io strane jezike (francuski, engleski, wema~ki jezik). Analiziraju}i pitawe li~nog identiteta, vo|enog ~iwenicom dvojnog porijekla, postigao je li~ni kompromis, preuzimaju}i ulogu posmatra~a. Nakon odabira neu~estvovawa u svetu, postaje wegov vrsni posmatra~. Iz toga je proiza{la wegova odluka da se posveti karijeri pisca, kao egzistencijalnoj karijeri svog `ivota. Wegova analiti~ka darovitost dru{tva, a i sebe samog, najboqe se ogleda u delu „Dnevnik“. Dnevnik je vodio u periodu od 1942. do 2001. godine. Pred rat je napisao autobiografiju u kojoj je prikazao neke od svojih li~nih stavova i iskustava. Poha|ao je Srpsku gimnaziju iz koje je u toku Drugog svetskog rata izba~en. Ti{ma je tokom celog `ivota u sebi

Propu{teno

Dok oti~emo bodro

okukama

ne{to uvek dira:

re~ koju nismo rekli

iz gordosti

poseta koju nismo u~inili povla~e}i se od nekorisnog

uzajamnost

koju nismo priznavali jer nam se ~inilo

da smo i sami

vrlo jaki

a {to sve

sad

lebdi treperavo

negde u mrtvajama

za nama

ali i nisko dole

u gorkim talozima

koje neprimetno

sa sobom nosimo

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

nosio o`iqke iz rata zbog stradawa naroda kojima je pripadao. Wegov realisti~ni roman naziva „Kwiga o Blamu“ prikazuje wegova vi|ewa iz ratnog perioda. Kao Jevrej, pred nacisti~kom invazijom, morao je da be`i u Pe{tu kod porodice sa maj~ine strane. Tamo najprije upisuje Ekonomski fakultet, a potom se ubrzo prebacuje na Filozofski, gde je studirao u grupi za francuski jezik i kwi`evnost.

STUDENTSKI DANI

Kao mladi student pokazuje izrazitu sklonost modernoj kwi`evnosti. Volio je da ~ita Prusta, Xojsa, Mana, Virxiniju Vulf, Selinu i mnoge druge savremene pisce. Godine 1944. upu}en je u radni logor u Transilvaniji, zbog nema~ke okupacije Ma|arske. ^esto je znao re}i da je tada, po prvi put, osetio blisku pripadnost nekom kolektivu. Boravak u logoru mnogo je uticao na wegovo kwi`evno stvarala{tvo. Pisao je realisti~ka dela. Kada se vratio u Novi Sad, `iv, ali ne i zdrav, oboleo je od `utice. Morao je da le`i kako bi se oporavio, pa je vreme prekra}ivao ~itaju}i mnoga dela realizma, ali i mnoge pustolovne kwige. Ubrzo se preselio u Sombor, gde je pri vojsci radio u redakciji „Biltena“. Nakon toga je anga`ovan kao cenzor u Armijskoj po{ti. U vreme rata, wegovom ocu i majci su oduzeli radwu i ku}u. Zbog te{kog polo`aja u svojoj zemqi, poku{avao je da se preseli u Francusku, gde su bili neki od wegovih ro|aka, ali bezuspe{no. Nije mu po{lo za rukom da dobije paso{.

SREDWE GODINE

Godine 1949. godine je radio na poslovima administrativnog sekretara Matice srpske u Novom Sadu. Ovih godina u Novom Sadu se sprijateqio sa Mladenom Leskovcem i Bo{kom Petrovi}em. Podstaknut pozitivnim kritikama svojih prijateqa, po~eo je da stvara poeziju i drame. Pri~u „Ibikina ku}a“ objavio je u letopisu

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Matice srpske. Prevodio je mnoga dela sa nema~kog i ma|arskog jezika. Aleksandar Ti{ma se o`enio 1952. godine svojom lepom kolegicom Sowom Drakuli}. Iste godine dobili su sina kojeg su nazvali Andrej. Sve ove godine i daqe je imao `equ da ode iz svoje zemqe. Prvi put je dobio paso{ 1957. godine i odmah otputovao u Pariz. Kada se vratio u Novi Sad, nadahnut putovawem, napisao je i objavio svoje prve putopise. Po~iwe wegovo plodan kwi`evni period. Pripovetke „Ki~ma“ i „Krivica“ objavio je 1961. godine. Naredne godine nastavqa sa toliko `eqenim putovawima i to u Poqsku, posle koga je napisao putopis „Meridijani sredwe Evrope“. Jevrejstvo i Holokaust postaju sastavni dio mnogih wegovih dela. Za dela ove tematike dobio je brojne nagrade: romani „Kwiga o Blamu“, „Upotreba ~ovjeka“, „Kapo“, zbirka pripovetki „[kola bezbo`ni{tva“. Ovi wegovi radovi prevedeni su na sedamnaest svetskih jezika. Dose`e vrhunac svoje karijere. Godine 1979. Ti{ma postaje dopisni ~lan Vojvo|anske akademije nauka (VANU), a nakon pet godina i wen redovan ~lan.

Bio je redovan ~lan Srpske akademije nauka i umjetnosti (SANU) od 1991. godine. Potpredsednik ogranka Srpske akademije nauka i umjetnosti u Novom Sadu bio je od 1992. godine. Svoju pripovetku

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

„Nenapisana pri~a“ Ti{ma je napisao povodom prijema u Akademiju. Pripovjetka se zasniva na pi{~evim nepro`ivqenim iskustvima. Ti{ma je napisao autobiografiju u kojoj je iskreno pisao o svom `ivotu do trenutka kada je ostao bez majke. U emotivnoj autobiografiji pisao je i o dru{tvenim odnosima tokom svog `ivota. Kasnije godine kao urednik u Izdava~kom preduze}u Matice srpske radio je sve do penzije. U devedesetim godinama pro{log vijeka bazirao se na tematikama dru{tvenih promjena propra}enih dozom melanholije. Ti{ma je bio pisac evropskog kulturnog kruga. Kao pisac, prili~no daleko je bio od folklornog narativnog nasle|a. Izra`avao je li~nim pripovjeda~kim obrascem. Svrstava se u red tipi~no gradskih pisaca.

Kroz poeziju i prozu definisao je bitna `ivotna stawa i opisao kqu~na podru~ja tragi~nog postojawa u wegovom prostoru i vremenu. Svedok je qudske tragedije uzrokovane qudskom vrstom. Tu polazi od nasiqa kao vode}e teme mnogih svojih dela. Stekao je kwi`evnu slavu i ugled {irom Evrope. Godine 2003. postao je ~lan Akademije umjetnosti u Berlinu. Ti{ma je umro posle duge i te{ke bolesti u Novom Sadu u osamdesetoj godini. Posle wegove smrti objavqena su wegova sabrana dela.

Nikolaj Rajevski, vek i po qubavi

Po~etkom septembra ove godi ne obele`ava se godi{wica jed nog od najpotresnijih i najva`nijih doga|aja iz na{e zajedni~ke isto rije. Pre ta~no 147 godina, 2. septembra 1876. godine, bore} i se protiv Turaka kod mesta Gorwi Adrovac poginuo je jedan od najistaknutijih predstavnika Rusije tog perioda, izuzetan vojnik, plemi}, nau~nik, publicista, ube|eni slovenofil i prototip lika grofa Vronskog iz romana „Ana Karewina”, Nikolaj Nikolajevi~ Rajevski.

[ta je nateralo jednog od najve}ih predstavnika svoje gene racije da napusti porodicu, slu` bu, otaxbinu i ode da ratuje kao dobrovoqac za daleku Srbiju?

Nikolaj Rajevski ro|en je na Krimu 1839. godine kao potomak poznate ruske vojni~ke dinastije. Wegov deda Nikolaj Rajevski bio je general i heroj Borodinske bitke, a otac – general poru~nik i osniva~ Novorosijska. Uprkos tome {to je rano ostao bez oca, de~ak je stekao odli~no obrazovawe u Italiji, Engleskoj i Francuskoj, a od 17. godine u~i od vode}ih nau~nika Ruske imperije. Na Univerzitetu u Moskvi Nikolaj Rajevski se upoznaje sa Ivanom Aksakovim i tako po~iwe da se interesuje za ideju slovenofilstva. Po zavr{etku univerziteta 1862. godine, Rajevski se opredequje za vojnu karijeru i prikqu~uje se elitnoj gardi

Husarskog puka Wegovog veli~anstva. Rajevski je slu`io sa velikim uspehom i gradio fenomenalnu karijeru. Ipak, 1870. prelazi u Turkestan u aktivnu vojsku. Do 1874. godine Rajevski se ne samo istakao u bitkama ve} je i podrobno prou~io lokalnu kulturu. Za kratak period u Turkestanu uspeo je da postavi osnove uzgoja pamuka, otvorio je planta`e pirin~a, sadio vinovu lozu, pokrenuo proizvodwu svile i objavqivao nau~ne radove.

Nikolaj Rajevski je zave{tao da se sahrani u Rusiji, ali da srce, koje je gorelo od qubavi prema srpskom narodu, zauvek ostane u Srbiji. Wegova voqa je bila ispuwena. Srce heroja se i danas ~uva u manastiru Sveti Roman, na srpskoj zemqi, koju je tako voleo i za koju je `ivot dao

Kada je 1876. godine po~eo rat izme|u Srbije i Turske, Rajevski je slu`io u Odesi. U te`wi da pomogne srpskoj bra}i, Nikolaj Rajevski 11. avgusta 1876. godine po novom kalendaru daje ostavku i odlazi da se kao dobrovoqac bori za oslobo|ewe Srbije.Tada je ujediwenom vojskom u Srbiji komandovao slavni ruski general Mihail Grigorjevi~ ^erwajev. Vlada Rusije, u strahu od potencijalnog me|unarodnog skandala, nije `elela da pusti ^erwajeva na Balkan. Iz tog razloga ^erwajev u tajnosti napu{ta Rusiju, svega nekoliko sati pre nego {to su dobili nalog o zabrani prelaska granice. Srpski kraq Milan u Beogradu imenuje Mihaila ^erwajeva za glavnog komandanta ~itave srpske armije, {to je izazvalo u Rusiji veliko odu{evqewe i dolazak velikog talasa ruskih dobrovoqaca u Srbiju.

Preko 4.500 ruskih vojnika i oficira, me|u kojima je bio i Nikolaj Rajevski, prikqu~ili su se borbi protiv Turaka za oslobo|ewe Srbije. Tek {to je stigao na front 21. avgusta, prvi rezultati su postignuti: 25. avgusta odred pod komandom Rajevskog razorio je desno krilo turske armije u bici kod Aleksinca. Me|utim, po~etkom septembra turska armija uspeva da izvede la`ni manevar, zahvaquju}i kome je 60.000 turskih vojnika napalo triput mawe desno krilo srpske vojske. Na samom po~etku bitke Nikolaj Rajevski biva ubijen, a desno krilo srpske armije, izgubiv{i svog komandanta, biva pora`eno. Pogibija Rajevskog ostavila je veliki trag kako na Srbiju, tako i na Rusiju. Srpsko dru{tvo udostojilo ga je najvi{im po~astima: opelo pukovniku dr`ao je srpski mitropolit Mihajlo u prisustvu

MUDRE MISLI I CITATI

Sudbina je jedan od pojmova koji se sna`no vezuju za `ivot, ali je upravo zbog toga i tema mnogih rasprava. Pojedini veruju da je kroz sudbinu sve zapisano i predodre|eno, dok je za druge sve ovo besmislica.

Pa ipak, i jedni i drugi zasigurno ~esto razmi{qaju o druga~ijem ishodu, odnosno da li sudbina kao takva zaista postoji ili ne?

CITATI O SUDBINI

uuu“Qudsko srce ima nezgodnu naviku da sudbinom naziva samo ono {to ga satire” - Alber Kami;

uuu“Primetio sam da ~ak i oni koji tvrde da je sve predodre|eno i da ni{ta ne mo`emo promeniti, opet gledaju dva puta pre nego {to pre|u ulicu” - Stiven Hoking;

uuu“Jedino osoba koja ti je su|eno da bude{ je osoba koja odlu~i{ da bude{”Ralf Valdo Emerson;

uuu"@ivot je izbor, a ne sudbina, jer obi~an ~ovjek `ivi kako mora, a pravi ~ovjek `ivi kako ho}e; `ivot na koji bijedno i bez otpora pristaje je bijedno tavorewe, a izabrani `ivot je sloboda. ^ovjek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajawem" - Me{a Selimovi};

kraqa Milana i svih ministara u srpskoj vladi. U Rusiji je herojska smrt Nikolaja Rajevskog uslovila porast proslovenske nastrojenosti, te je car doneo odluku da se ume{a u de{avawa na Balkanu i po~ne rat protiv Turske.

Na kraju krvavog rusko-turskog rata 1877–1878. ruska armija je oslobodila Balkan i postigla nezavisnost Srbije, Crne Gore, Rumunije i autonomiju Bugarske.

I {ta je to nateralo Rajevskog da `ivot da za slobodu Srbije? Najboqe na to pitawe je odgovorio omiqeni Hristov u~enik, Jovan Bogoslov pre dve hiqade godina. Razlog za `rtvu Rajevskog bila je qubav. Jer „od ove qubavi niko nema ve}e, da ko `ivot svoj polo`i za prijateqe svoje.”Danas ovaj citat apostola Jovana krasi kupolu crkve Svete Trojice u Gorwem Adrovcu. Na ju`nom zidu prelepog hrama oslikana je fre-

Majka pukovnika Rajevskog je ostavila veliki novac kojim je selu Gorwi Adrovac kod Aleksinca podignuta {arena ruska crkva na mestu na kome je prestalo da kuca srce wenog sina, junaka prema ~ijem liku i delu je stvoren grof Vronski, legendarni lik iz Tolstojeve ”Ane Karewine”

uuu“Sudbina nije stvar slu~ajnosti, ona je stvar izbora. Ona nije stvar koja se ~eka, nego stvar koju treba posti}i” - Vilijam Xening Brajan;

ska pokr{tavawa Rusije, a na severnom je prikazano pokr{tavawe Srba. Ova dva pravoslavna naroda spaja lik Gospoda na kupoli i portret Nikolaja Rajevskog, koji gleda prema oltaru.Nikolaj Rajevski je zave{tao da se sahrani u Rusiji, ali da srce, koje je gorelo od qubavi prema srpskom narodu, zauvek ostane u Srbiji. Wegova voqa je bila ispuwena. Srce heroja se i danas ~uva u manastiru Sveti Roman, na srpskoj zemqi, koju je Rajevski tako voleo i za koju je `ivot dao.

uuu“Sudbina me{a karte, a mi igramo” - Artur [openhauer;

uuu"Samo}a je put kojim sudbina `eli ~oveka dovesti sebi samome" - Herman Hese;

uuu"Kada vam sudbina donese limun, pretvorite ga u limunadu" - Dejl Karnegi;

uuu"Heroj je onaj ko ima hrabrosti za svoju sudbinu" - Herman Hese;

uuu"Niko ne treba misliti da tokom `ivota sve uvek treba i}i lako, jer sudbina je promenqiva i nakon dugog razdobqa zati{ja neizbe`an je dolazak ru`nog vremena" - Ezop;

uuu"Svaki ~ovek ima pravo da sam odlu~uje o svojoj sudbini" - Bob Marli;

Nikolaj Nikolajevi~ Rajevski

„ZEMUN POVEZUJEMO SA SVETOM“

Otvoreno me|unarodno putni~ko pristani{te, usidren

prvi kruzer

Putnike je do~ekao predsednik Gradske op{tine Zemun Gavrilo Kova~evi} sa saradnicima, a prire|ena je i tradicionalna dobrodo{lica sa prigodnim poslu`ewem, zemunskim suvenirima, a turisti su imali priliku i da u`ivaju u nastupu KUD „Jana”, saop{teno je iz Op{tine Zemun. Kova~evi} je obi{ao kruzer sa ministrom gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Goranom Vesi}em i direktorom Agencije za upravqawe lukama Vukom Perovi}em.

„Pripala mi je velika ~ast da sa pozicije predsednika Op{tine Zemun mogu da u~estvujem u otvarawu ovog pristani{ta. Moji prethodnici, Branislav Prostran, kao idejni tvorac ovog projekta i Dejan Mati}, koji je realizovao ovaj projekat zajedno sa nadle`nim gradskim organima i ministarstvima, su najzaslu`niji {to Zemun ponovo ima pristani{te”, rekao je Kova~evi}.

„Ovo je veoma zna~ajno, pre svega sa aspekta saobra}aja. Kao {to znate, kroz Zemun prolaze tri auto puta - Novosadski, Zagreba~ki i Milo{ Veliki. Sa druge strane, deo pruge Beograd-Novi Sad-Budimpe{ta prolazi kroz Zemun, i ovo je fakti~ki peti koridor - plovni, na koji se sada naslawa Zemun”. Kako je rekao, sa privredno-turisti~kog as-

U okviru projekta „Zaplovi Srbijom”, sve~ano je otvoreno pristani{te za me|unarodne putni~ke brodove u Zemunu i posle 150 godina usidren je prvi veliki kruzer iz Nema~ke

pekta ovo je zna~ajno za op{tinu iz razloga {to turisti imaju {ta da vide u Zemunu, pre svega najstariju pravoslavnu crkvu u Beogra-

du - Nikolajevsku, zatim Milenijumsku kulu i tvr|avu Gardo{, na{ prelepi Kej i Zemunski park. On je pozvao privrednike i turi-

VOZE BICIKLE – ^UVAJU ]IRILICU

Bajina ba{ta

U varo{i kraj Drine posve}enoj nacionalnom pismu, gde su Park }irilice, „]irili~na ba{tina”, a do kraja godine i Dom }irilice, u nedequ se odr`ava druga „]irili~na biciklijada”. S karavanom mladih i starijih biciklista rekreativaca, u nesvakida{wem spoju negovawa milenijumskog pisma, kulturnog nasle|a (zna~aja manastira Ra~a i kwi`evno-prepisiva~ke {kole), bezbednosti u saobra}aju i zdravog na~ina `ivota. Start je u centru

Bajine Ba{te kod Parka }irilice, vozi se ka manastiru Ra~a i budu}em Domu }irilice sve do izleti{ta podno Skita Svetog \or|a u podno`ju Tare,

zatim nazad u grad s ciqem u Parku }irilice gde se u~esnicima dodequju medaqe i pokloni. Ukupna du`ina staze je 13 kilometara (6,5 kilometara u jednom pravcu).

U povratku je planirana poseta u~esnika manastiru Ra~a sa obilaskom manastirske riznice. Organizator i ove „]irili~ne biciklijade” je Turisti~ka organizacija „Tara–Drina”, uz podr{ku NP „Tara”, manastira Ra~a i Agencije za bezbednost saobra}aja, a glavna namera da se na po~etku {kolske godine na popularan na~in naglasi zna~aj stalnog kori{}ewa }irilice i ~uvawa vekovnih vrednosti.

ste da dolaze u Zemun i da u wemu provedu neko vreme, jer, kao je rekao, Zemun ima du{u varo{i.

Lokacija na kojoj je izgra|eno pristani{te za me|unarodne putni~ke brodove do 130 metara du`ine je kod Stare kapetanije, na mestu gde se nekada nalazio pristan i sastoji se od mosta du`ine 54,5 metara koji vezuje kopno i ~etiri pontona sa 21 {ipom.

UMRLA STARA PARTIZANKA U 102 GODINI KOD LOZNICE

Nade`da Nada Luki} iz sela Ruwana, nadomak Loznice, penzionisana slu`benica Medicinskog centra u Loznici, u~esnica Drugog svetskog rata, koji je najvi{e provela na sovjetskom frontu za ~ije ju je zasluge odlikovao li~no predsednik Rusije, Vladimir Putin, preminula je, u 102 godini, saop{tio je @ivota Isakovi}, predsednikGO SUBNOR u Loznici, koji je, sa saradnicima i prijateqima, posledwih godina joj pokazivao maksimalnu pa`wu i pomo}.

U 102 godini upokojila se partizanka iz Ruwana kod Loznice. Vest o smrtu heroine iz Ruwana za gradona~elnika Loznice je, „tu`na, ali }e se}awe o woj, zbog wenog slobodarskoj i rodoqubivog dela, u ranoj mladosti, ostati ve~no“.Opelo }e biti odr`ano ispred porodi~ne ku}e u Ruwanima, a sahrana je na Mesnom grobqu u tom selu, jednom od najlep{ih u Jadru, koje je zavolela od kada se udala za mu`a

Milutina, svog ratnog saborca i vi{edecenijskog bra~nog druga. I wihov brak je obele`ila qubav i me|usobno po{tovawe. Iako partizanka, tetka Nada bila je i

tekako veruju}a `ena, slavila je Svetog Nikolu, porodi~nu slavu i ~esto poru~ivala da sloboda i mir moraju da se ~uvaju kao i da nas je vera odr`ala i "wojzi ve~no hvala".

Pi{e: Marko Lopu{ina

SUROVE SRPSKE UBICE (2)

Maloletni Kosta Kecmanovi} (13) – najsurovije dete masovni ubica u istoriji sveta

7.

Masovne ubice uglavnom likvidiraju rodbinu, prijateqe i poznanike iz nekih svojih ludih razloga. Jo{ se ne zna {ta je motiv zlo~ina koji su po~etkom maja po~inili de~ak K.K. i momak U.B. u Srbiji. Ali, obojica su danas u zatvorskoj bolnici u Beogradu pod prismotrom lekara. Za de~akov zlo~in odgovorni su wegov otac i majka, jer je on maloletan, a za drugog mla|eg punoletnika odgovoran je on li~no. Qudi govore da nikada nisu sumwali da }e ovaj de~ak i ovaj momak da postanu krvnici. Tako se govorilo i davne 1967. godine za Milana Luki}a, zvanog Lala iz sela Bo{qane. Plahovit momak Lala postao je ubica. [kola mu nije ba{ najboqe i{la. Kao i svaki seoski |ilko{ i Milan je gledao da se o`eni {to pre. Tek svr{ena osnovka Malina Ili} nije imala ni{ta protiv toga. Volela je Lalu. I on wu.

Uzeli su se 1964. godine, kad je Milan do{ao na odsustvo iz armije. Kad je opet obukao uniformu i vratio se u jedinicu, Luki} je od ku}e po~eo da dobija pisma puna qubavi i straha. @ena Malina je javqala svom mu`u da joj wena majka Radmila ne dozvoqava da `ivi u wegovoj ku}i. Tada je Luki} odlu~io da se sa `enom odseli u Para}in. Zaposlio se u fabrici stakla. A onda je pala krv.

Bila je subota, 14. februar 1967. godine. Milan Luki} je predve~e do{ao kod tastove ku}e da bi uzeo Malinu i da bi zajedno oti{li na seosku igranku. Za svaki slu~aj, da bi zapla{io svadqivu ta{tu, poneo je sa sobom i stari karabin. Vrata Malininog doma otvorio je wen otac. Svog nepo`eqnog zeta do~ekao je psovkama, pretwama i no`em. Razjaren i besan tast je napao zeta i udario ga o{tricom po ruci. Tada je prasnula pu{ka. Na ku}ni prag pali su i doma}in i wegov no`. Luki} ga je podigao. Uleteo je u ku}u i sa nekoliko udaraca no`em bacio na pod i ta{tu Radmilu i `enu Malinu, koja je poku{ala da ga zagrli. Okrenuo se i oti{ao na igranku sam. Za wim je stigla i vest o masakru u selu. Svojim seqanima Lala je skru{eno rekao:

- Tast mi je opsovao majku. Ubo me no`em. Ta{ta je bila za sve kriva. A po{to }u da idem na robiju, nisam `eleo da Malina ostane sama i da se, mo`da, uda za drugog! Kada je ubio, imao je dvadeset pet godina. Kada je osu|en na dve decenije zatvora, u{ao je u trideset sedmu godinu. Dvanaest godina se trostruki ubica iz Bo{wana, Milan Luki}, zvani Lala, zajedno sa advokatom borio u sudnici za svoj `ivot i ~etiri puta uspeo da izbegne smrtnu kaznu, ali svoj zlo~in nikad nije pre`alio.

NIKOLA I CRNA MAGIJA

- Ubio sam zbog crne magije ! – vikao je Nikola Radosavqevi} iz sela Jabukovac kod Negotina, nakon {to je usmrtio devetoro qudi. Ovo masovno ubistvo {okiralo je ~itavu javnost u Srbiji. Dogodilo se 27. jula 2007. godine u selu Jabukovac kod Negotina. Nikola (32) je sejao smrt iz lova~ke pu{ke.

PODMUKLI EGZEKUTORI

uuu Po~etkom maja 2023. godine dogodila su se dva te{ka masovna ubistva, koja su zauvek promenila Srbiju. Kako statistika pokazuje posledwih decenija ubistva su u Srbiji postala mala masovna pojava. U li~nim sukobima likvidirano je 3600 mu{karaca, `ena, a na`alost i dece

Nezapam}enom zlo~inu je prethodila porodi~na sva|a koja se dogodila 26. jula kada je Radosavqevi} pretukao svoju suprugu, optu`iv{i wenu majku da je na wega bacila vla{ku magiju. Tog kobnog dana iza{ao je iz svog sokaka na glavnu Ulicu albanske spomenice naoru`an pu{kom sa redenicima, krvav po licu jer je prethodno poku{ao da se ubije skokom u bunar.

Na ni{anu mu je bio prvo Branislav Borongi} (57). Ubio ga je jednim hicem dok je ovaj stajao pored supruge Dragiwe (55) ispred svoje ku}e. Prepla{ena `ena je po~ela da be`i, ali Nikola ju je stigao i pogodio hicem u le|a. Bila je mrtva pre nego {to se sru{ila na zemqu. Nai{ao je na 15-godi{weg Sr|ana Baxiki}a i wegovog oca Sini{u. Sr|ana je ubio, a Sini{u (36) te{ko ranio.

- [ta to radi{, crni Kole, ubija{ qude po ulici! - povikao mu je Branislav Badejevi} (31), a Nikola ga je ubio. Usput je ubio Dragana \or|evi}a (22) i wegovog oca Veqka (58), kao i staricu Marinu (78) i Jelicu Bankovi} (37). Masakr je zavr{io tako {to je likvidirao i ta{tu Aniku (62). Hteo je da joj se osveti jer je bio ube|en da ga ona "omamquje" crnom magijom.

Sreo je Nikola Radosavqevi} jednog seqaka, kome je rekao:

- Molim te kom{ija, idi ku}i. Ostavi me samog ili te ubijam. Idi molim te ku}i. Policija ga je uhapsila oko 1:30 ujutru na seoskom grobqu, gde ga je i spre~ila da izvr{i samoubistvo. U istrazi je rekao da je preko 7.000 evra dao kako bi mu se skinula crna magija, pa onda objasnio:

- Ima tamo kod nas u selu `ena... Skupqaju crne ma~ke i kerove i vade im o~i. I sa tim radi, ali kako radi, ja ne znam. Ubio sam kom{iju sa kojim sam lepo `iveo...To je bila crna magija.

Neuropsihijatri su utvrdili da jedan od najve}ih masovnih ubica u istoriji Srbije pati od akutne paranoidne psihoze sa ose}ajem ugro`enosti i stalnim umi{qajem kako neko ho}e da mu naudi. Jedini ~ovek koji je pose}ivao Nikolu u ludnici kad je imao 53. godine bio je wegov otac Petar Radosavqevi}, koji je umro. Selo Jabukovac zauvek }e ostati poznato u Srbiji po stravi~nim masovnim zlo~inima Nikole Radosavqevi}a i drugog masovnog ubice @ivote Radi~evi}a.

(Nastavi}e se)

1533. - Ro|ena je engleska kraqica Elizabeta I, k}erka kraqa Henrija VIII i wegove druge `ene Ane Bolen. Za vreme wene vladavine (15581603) postavqeni su temeqi budu}e britanske imperije. Podr`avala je razvoj nauke i umetnosti, a specifi~an stil arhitekture iz wenog vremena, me{avina gotike i renesanse, nazvan je elizabetanskim stilom.

1788. - Turci su zarobili, a potom ubili vo|u srpskih dobrovoqaca u austrijsko-turskom ratu, Ko~u An|elkovi}a, poznatog kao Ko~a kapetan. Po wemu je borba srpskih dobrovoqaca u ovom ratu nazvana Ko~ina krajina.

1812. - Zavr{ena je Borodinska bitka, jedna od najkrvavijih u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova blizu Moskve izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000, me|u kojima 23 generala. Nedequ dana kasnije Napoleon je u{ao u Moskvu.

1822. - Guverner Brazila, princ Pedro, proglasio je nezavisnost od Portugalije, a sebe za cara. Portugalija je nezavisnost Brazila priznala 1828.

1860. - Italijanski revolucionar \uzepe Garibaldi je sa svojim "crvenoko{uqa{ima" zauzeo Napuq u ratu za oslobo|ewe od Austrijanaca i za ujediwewe Italije.

1901. - Potpisan je Pekin{ki protokol kojim je okon~an "Bokserski ustanak" u Kini. Pobunu protiv stranaca ugu{ile su evropske sile, Japan i SAD, a Kina je primorana da plati od{tetu za wihovu imovinu uni{tenu tokom ustanka.

1940. - Nema~ka avijacija pod komandom Hermana Geringa po~ela je bombardovawe Londona. Prvog dana poginulo je vi{e od 300 qudi.

1964. - U mestu Sip na jugoslovenskoj obali Dunava, i u Gura Vaji na rumunskoj, uz prisustvo predsednika Jugoslavije i Rumunije, Josipa Broza Tita i Georgi Georgiju De`a, postavqen je kamen-temeqac budu}e Hidroelektrane \erdap 1.

2012. - Vrhovni sud Hrvatske osudio je na ~etiri godine zatvora biv{eg pripadnika karlova~ke specijalne policije Mihajla Hrastova, zbog ubistva 13 i rawavawa dvojice srpskih ratnih zarobqenika na Koranskom mostu kod Karlovca 1991. Tokom sudskog postupka koji je trajao 21 godinu Hrastov je tri puta oslobo|en i dva puta osu|en, a to je bila {esta presuda u istom slu~aju. Vrhovni sud je 7. maja 2015. odbio `albe Hrastova i karlova~kog @upanijskog dr`avnog tu`ila{tva, i Hrastovu potvrdio ~etvorogodi{wu zatvorsku kaznu.

2015. - Povr{ina {uma u svetu se i daqe smawuje, ali se tempo smawewa u posledwih 25 godina usporio za vi{e od 50 odsto.

Masakr zbog vla{ke magije? Nikola Radosavqevi} `ivi u svom svetu, nesvestan jezivog zlo~ina koji je po~inio u Jabukovcu pre 16 godina!

Za Nikolu Teslu ~uo je ceo svet, ali malo ko zna ko su bile wegove sestre i kakva ih je sudbina zadesila

Zahvaquju}i svojim izumima i dostignu}ima, Nikola Tesla danas je poznat {irom sveta. Me|utim, dok se o wemu mnogo toga zna, sudbine ~lanova wegove najbli`e porodice mnogo su mawe poznate. Ovo je pri~a o Teslinim ro|enim sestrama…

Nikola Tesla je ro|en u Smiqanu u Lici, kao ~etvrto dete od ukupno petoro dece Milutina, srpskog pravoslavnog sve{tenika, i Georgine koja je bila doma}ica. Pre wega, Milutin i Georgina su dobili sina Daneta i }erke Angelinu i Milku dok je Marica bila najmla|e dete u porodici Tesla. Kada je Nikoli bilo pet godina porodicu je zadesila tragedija od koje se, smatraju mnogi, nikada nije sasvim oporavila. Dane je pri padu s kowa poginuo i veruje se da su upravo zbog ove nesre}e roditeqi bili tako za{titni~ki nastrojeni prema Nikoli i zbog ~ega je wegov otac dugo odbijao da mu dozvoli da poha|a tehni~ku {kolu daleko od ku}e. I, dok je Nikola na kraju doneo ~ast i svetsku slavu svojoj porodici, sudbina wegovih sestara mnogo mawe je poznata…

ANGELINA TESLA

Najstarija Teslina sestra Angelina bila je udata za protu Nikolu Trbojevi}a i sa wima je imala petoro dece - Uro{a, Petra, Nikolu, Maricu i Milicu. Svi su zavr{ili fakultete, a ~etvoro su postali doktori nauka! O wenom `ivotu ne zna se mnogo osim da je umrla 1931. i da je, zajedno sa suprugom, sahrawena u zaseoku Bezbradice, kod Kistawa, u severnoj Dalmaciji gde joj je `ivela }erka Marica, udata za bogatog trgovca Nika Jankovi}a.

Angelinin sin Petar postao je arhimandrit {i{atova~ki, nakon mona{ewa poznat kao Petronije. Studirao je pravo koje je i doktorirao, kao i teologiju. Odr`a-

DAN ZA PONOS:

vaju}i porodi~nu tradiciju, i on je vodio prepisku sa ujakom iz Amerike, ali ta pisma nisu sa~uvana jer su izgorela u manastirskoj biblioteci tokom Drugog svetskog rata. Angelinin drugi sin Nikola oti{ao je u Ameriku gde je bio poznat kao Nikolas Terbo. Kao i ujak po kome je dobio ime i on se pokazao kao veoma talentovan za tehniku i inovacije. Bio je matemati~ar i pronalaza~, a iza wega je ostalo vi{e od 120 patenata, uglavnom u automobilskoj industriji. Bio je u kontaktu sa ujakom i ~esto mu i pozajmqivao novac jer je stariji Tesla stalno bio na ivici bankrota. Nikolasov sin Vilijem Terbo tako|e je bio izumiteq, radio je u Los An|elesu u podru~ju svemirske i raketne industrije. Trudio se da o~uva se}awe na svog dedu po ocu, pa je bio i izvr{ni direktor Teslinog dru{tva u SAD i ~est u~esnik me|unarodnih skupova u Teslinu ~ast. Umro je 14. avgusta 2018. u 89. godini kao posledwi od porodice koji je li~no poznavao Nikolu Teslu (sa kojim se susreo kao de~ak).

MILKA TESLA

Ne zna se ta~an datum ro|ewa Tesline sestre Milke. Poznato je da je to bilo 1852. u Sewu i da je prvo bila udata za izvesnog sve{tenika Voju Glum~i}a i da se nakon wegove smrti 1892. preudala. Iz prvog braka za koji ka`u da je bio veoma lo{, Milka je imala }erku Ginu koja je tako|e bila udata za sve{tenika.

MARICA TESLA

O Marici je sa~uvano mnogo vi{e podataka. Ona se udala se za protu Nikolu Kosanovi}a sa kojim je rodina ~etiri sina. Ostala je udovica u 41. godini i sama je podizala decu, i pokazala se kao izuzetno sposobna `ena. Ka`u da je imala talenta za matematiku, da je divno recitovala stihove iz svetske kwi`evnosti koje je znala napamet, kao i da je govorila ~etiri strana jezika. Bavila se publicistikom i bila dopisnik nekoliko listova. Vodila je intenzivnu prepisku sa bratom Nikolom i upravo ona ga

je zastupala na sve~anoj akademiji, 28. maja 1936. godine na Kolar~evom univerzitetu u Beogradu povodom wegovog osamdesetog ro|endana. Umrla je u osamdesetoj godini 1938. godine. Sahrawena je u Zagrebu. Marica je uspela da svim sinovima obezbedi visoko obrazovawe. Za Dragi{u se zna samo da je bio je austrougarski pukovnik, a za Qubi{u da je bio ekonomista. Milutin je bio doktor i proslavio se kao lekar koji poma`e sirotiwu, obilazi nemo}ne i nesebi~no brine o svima. Poginuo je 1941. prilikom bombardovawa Sarajeva gde je bio raspore|en kao rezervni sanitetski kapetan. Mari~in najmla|i sin Sava Kosanovi} bio je ~uveni pravnik, ali i politi~ar, publicista i diplomata. Posle pu~a 27. marta 1941. bio je ministar snabdevawa u vladu Du{ana Simovi}a. Od 1942. do 1944. je `iveo u emigraciji u Americi, gde je i upoznao svog ujaka Nikolu. Podr`avao je Narodnooslobodila~ki pokret, pa je od marta 1945. bio je ministar informacija u vladi Josipa Broza Tita, a od 1946. ambasador u SAD, a potom i u Meksiku. Od 1953. godine do smrti bio je ~lan Saveznog izvr{nog ve}a.

Upravo je Sava bio taj koji je prona{ao telo Nikole Tesle u hotelskoj sobi 7. januara 1943. O tome je pisao u svojim uspomenama: “Kada sam 7. januara 1943. ujutro u{ao u Teslinu sobu, Tesla je le`ao mrtav. Jo{ mr{aviji i ble|i, sa zale|enim sa`aqivim izrazom, gotovo osmehom na licu. Na velikom okruglom stolu stajala je otvorena metalna kutija, kakvih je mnogo imao, sa pismima i izvu~enom slikom, posledwom Teslinom, u grupi posetilaca 1942. godine”

Zahvaquju}i Savi kao jedinom nasledniku u Americi, sva li~na zaostav{tina Nikole Tesle je doneta u Beograd gde je formiran Muzej Nikole Tesle. Nijedan od Maricinih sinova se nije `enio pa je ova grana porodice ostala bez potomaka.

Pobeda posle koje je cela Evropa pri~ala o Srbiji i wenim junacima

Deligrad, mesto na desnoj obali Ju`ne Morave, blizu Aleksinca, ne pomiwe se ~esto. Mesta{ce od tek ne{to vi{e od 200 stanovnika li~i na hiqade drugih sli~nih. Pa ipak, ovde se odigrao jedan od naj~uvenijih bojeva u Prvom srpskom ustanku. Po{to je na Skup{tini ustani~kih stare{ina u Smederevu krajem 1805. godine, obznaweno da }e se ustanak pro{iri na sve susedne turske oblasti i da se me|u ustanike primaju izbeglice iz okolnih neoslobo|enih oblasti, po~etkom 1806. godine, po Kara|or|evom nare|ewu, u Deligradu je izgra|eno utvr|ewe radi

odbrane ju`nog moravskog pravca. Deligradsko utvr|ewe nalazilo se na pola puta izme|u Aleksinca i Ra`wa, na ulazu u \uniski tesnac, izme|u Drenova~kog potoka i Morave, kuda je prolazio Carigradski drum.

U po~etku je bio podignut samo jedan {anac , da bi ih na kraju bilo devet oko ve{to raspore|enih zemqanih utvr|ewa, od ~etiri bastiona za topove i dve gvozdene kapije. Sva utvr|ewa su bila dobro snabdevena hranom, vodom, municijom i ~etiri topa skinuta sa Smederevske tvr|ave, tako da su mogla dugo da opstanu u opsadi. Ovo utvr|ewe je bilo ogromna

prepreka turskom nadirawu niz Moravu i neprijateq je to znao. Zato je Ibrahim-pa{a, komandant turske vojske, 16. juna 1806. godine naredio napad na Deligrad. Oko 6.000 Turaka sukobilo se sa 5.000 ustanika pod komandom Petra Dobriwca. Borbe su vo|ene nekoliko nedeqa, ali su i rovovi i srpski borci izdr`ali. Po~etkom septembra u pomo} im je kona~no stigao odred vojske pod komandom Stanoja Glava{a. Do kraja boja je ratovalo 55.000 turskih vojnika protiv

37.000 srpskih boraca.

Oja~ani, Srbi su uspeli da probiju blokadu i nateraju tursku vojsku na povla~ewe ka Aleksincu.

Posle ove pobede, srpski ustanici su krenuli u protivofanzivu. Do veli~anstvene pobede do{lo je 3. septembra 1806. godine. Ova pobeda Kara|or|evih ustanika nadaleko je odjeknula. Narod koji je do tog trenutka dobar deo Evrope smatrao varvarskim i imao malo razumevawa za wegovu `equ za slo-

bodnom, pobedio je mo}nu osmansku vojsku i organizovano nastavqao otpor. Velika borba srpskog naroda za kona~no osloba|awe od turske vlasti tako je po~ela. Neprijateqi su shvatili da sa Srbima ne}e biti lako. Evropske sile da se na ovu balkansku zemqu, koliko god mala bila, ipak mo`e ra~unati.

@ena koja pe~e vola

Sawa Nikoli} iz Smederevske Palanke privukla je posetioce

Draga~evskog sabora u Gu~i neobi~nom ve{tinom

Mlada i stalno nasmejana Sawa Nikoli} iz Smederevske Palanke bila je najfotografisanija `ena tokom nedavno odr`anog Draga~evskog sabora u Gu~i. Ta~nije, jo{ prvog dana cela Gu~a se okupila oko si}u{ne `ene koja je sama okretala na ra`wu „bika”, kako su deca prevela guraju}i se okolo, od 570 kilograma. Iako je Sawa po struci saobra}ajni in`ewer, cela Srbija ju je upoznala pro{le godine po tome {to je, dok je igrala uz zvuke trube, za kratko vreme ispekla vola (tovqenog bika, kako precizno ona obja{wava) od pola tone.

„Prvo pripremam saft, koji se u metalnoj posudi ispod ra`wa kr~ka dok se vo okre}e. Istovremeno u saftu pripremam i pe~eni krompir, a onda pe~enog vola se~em par~e po par~e, spu{tam u saft koji mu daje ukus zbog kog je ovde gu`va”, rekla je Sawa. U Gu~i se predve~e tra`ilo par~e vi{e.

NASA: ruska Luna-25 na

Mesecu

ostavila krater

{irok deset metara

Neuspela ruska misija Luna-25 ostavila je krater {irok deset metara na Mesecu, kada se sru{ila pro{log meseca nakon problema u pripremi za meko sletawe na ju`ni pol Zemqinog satelita, prema slikama koje je objavila NASA.Navodi se da je novi krater u blizini

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ovnovi, koji jo{ nisu u ozbiqnoj vezi, mogu imati prili~no uglednog obo`avateqa. Malo je verovatno da }e vam u `ivot uneti vatromet emocija, ali stabilnost i sigurnost su sasvim mogu}i. Materijalna sfera }e se donekle poboq{ati do sredine nedeqe, a zdravstveno stawe }e tako|e biti zadovoqavaju}e. Daleka putovawa treba odlo`iti. Pazite se la`nih prijateqa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Desi}e se izvesna stagnacija na poslu. Na sre}u, to ne}e doneti nikakve negativne posledice. Za neke Bikove, predah }e ~ak biti blagodat, omogu}avaju}i vam da razmislite o onome {to se de{ava u va{em `ivotu. Posebno u oblasti odnosa s voqenima. Neke stvari koje }ete razjasniti, mnogo }e vam dobrog doneti u budu}nosti. Malo je verovatno da }e profesionalna sfera biti aktivna i stresna.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Mora}ete biti marqiviji i obaviti sve one dosadne stvari koje su se nagomilale. Razdra`qivost zbog nemogu}nosti da se sve promeni }e se akumulirati i mo`e rezultirati nerazumnim postupcima ili ne`eqenim izjavama. Pre svega, profesionalna sfera mo`e patiti zbog nerazumevawa s {efovima. Zdravqe }e biti dobro, problem mogu predstavqati samo hroni~ne bolesti gorwih disajnih puteva.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Profesionalna sfera }e zahtevati mnogo snage, kretawa i kontakata. Porodi~ni Rakovi }e krajem nedeqe morati da se posvete deci i porodici i da re{avaju wihove probleme. Romanti~no carstvo Rakova koji jo{ nisu u vezi bi}e turbulentno, jer }e pojava novih odlu~nih obo`avateqa zahtevati intenzivnu komunikaciju i sastanke. Rakovima se ne preporu~uje da prisustvuju masovnim doga|ajima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Mnogi Lavovi }e obratiti pa`wu na neke od svojih stalnih obo`avateqa, i sasvim mogu}e otkriti da i ni sami nisu ravnodu{ni kada je ta osoba u pitawu. Porodi~ni Lavovi bi}e zauzeti brigom o ro|acima i deci, kojima }e biti potrebna posebna pa`wa. Zdravqe }e biti dobro, problem mogu predstavqati hroni~ni endokrini poreme}aji. U profesionalnoj sferi, bi}e razloga za slavqe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Dobi}ete priliku da promenite svoj `ivot u pozitivnijem smeru, ali bi}e potrebno mnogo truda. Zdravqe }e biti dobro i ima}ete dovoqno snage za promene. Porodi~ne Device }e po~eti da sistematizuju svoje odnose sa bliskim ro|acima. To se ti~e samo promene na~ina komunikacije, nego i postavqawa granica {to vam je preko potrebno. Finansijska situacija nije ba{ na zavidnom nivou.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Stalno }ete biti kao na emocionalnoj klackalici – {to mo`e rezultirati prili~no mra~nim raspolo`ewem. Ipak, ve} za vikend oseti}ete “vetar promena”, malo se oporaviti i s optimizmom gledati u budu}nost. [to se zdravqa ti~e, ono }e zavisiti od vremenskih prilika. Posebno treba da se pripaze Vage koje imaju kardiovaskularne tegobe. Qubav }e tako|e biti na klackalici.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Od vas se zahtevaju ogroman trud. Ako to prihvatite, finansijski rezultat bi}e veoma dobar, ali te{ko da }ete imati dovoqno snage da se tome radujete. Romanti~ni deo `ivota bi}e izvor akutnog nezadovoqstva, koje }e postati motivacija za daqe odlu~no delovawe ka va`nim promenama. Mora}ete da se pozabavite postavqawem novih ciqeva. Mnoge [korpije }e promeniti svoj `ivot iz korena.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

O~ekujte brojna putovawa i mnogo komunikacije na profesionalnom planu. Kao rezultat, sledi potpisivawe va`nih ugovora i realizacija unosnih projekata. Neki Strel~evi dobi}e zanimqive ponude za posao, a drugim predstavnicima ovog horoskopskog znaka sledi zna~ajno poboq{awe finansijske situacije. Zdravqe }e biti dobro. Slobodni Strel~evi u`ivaju u slobodi, a sledi im buran vikend.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Susreti sa voqenima, prijatna komunikacija, izlasci, pa ~ak i zajedni~ki odmor odu{evqava}e vas tokom cele nedeqe. Pozitiven misli i emocije odrazi}e se i na va{e zdravqe koje }e biti odli~no ove nedeqe. [to se ti~e profesionalne sfere, nemojte da zapadnete u probleme zbog nemarnog odnosa prema svojim du`nostima. Ina~e }ete morati da ulo`ite ogromne napore, vra}aju}i autoritet.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Zdravqe }e biti dobro ako ga budete pazili. Od vas zavisi. Emocionalna sfera kona~no po~iwe da se razvedrava, {to }e rezultirati pove}awem samopouzdawa i vedrijim pogledom na budu}nost. [to se posla ti~e, bi}ete u prilici da poka`ete svoje organizacione sposobnosti {to }e {efovi i te kako primetiti. [to se qubavi ti~e, ne}ete se previ{e anga`ovati ako ste slobodni. Prija}e vam samo}a.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ova nedeqa obe}ava da }e biti prili~no produktivna, i profesionalno i finansijski. Profit }e te}i prema planu, posao }e se odvijati glatko. Zdravqe mo`e biti malo problemati~no za one Ribe koje imaju istoriju hroni~nih bubre`nih ili endokrinih poreme}aja. Treba da izbegavaju te{ke fizi~ke napore i smawe putovawa na minimum. Najboqe da jedete hranu koju ste sami pripremili.

mesta za koje se procewuje da je mesto na koje je udarila Luna-25, zbog ~ega je verovatno da je krater napravila ruska letelica. Lunarni izvi|a~ki orbiter NASA snimio je novi krater na povr{ini Meseca. Slika kratera objavqena je na sajtu NASA.

Letelica Luna-25 lansirana je sa kosmodroma Vosto~ni 11. avgusta i dva puta je prilagodila putawu leta 12. i 14. avgusta. Luna-25 u{la je u orbitu blizu Meseca 16. avgusta, a trebalo je da sleti na povr{inu Zemqinog satelita 21. avgusta. Me|utim, komunikacija sa lunarnim lenderom je izgubqena nakon {to je letelica 19. avgusta dobila naredbu da aktivira svoju elipti~nu orbitu pre sletawa. Generalni direktor Roskosmosa Jurij Borisov rekao je da je formirana ad hok komisija koja }e istra`iti uzroke neuspele misije Lune-25.

Kruzer „Ikona mora” najve}i je na svetu: duga~ak je 365 metara, vi{e od tri fudbalska terena i te`ak vi{e od 250.000 tona. Primi}e 8.000 turista i ~lanova posade. Plan je da ova superluksuzna morska lepotica isplovi u januaru 2024. godine. Karte se uveliko prodaju, a sude}i po interesovawu za prvo krstarewe na ovoj golemoj la|i sva mesta, kojih je 5.610, bi}e popuwena.

Najjeftinija karta za prvo putovawe je 1.851 dolar, dok apartman ko{ta oko 10.864 dolara po osobi. Fotografije kruzera, koji je pet puta te`i od „Titanika”, s nedavno zavr{enih po~etnih testirawa na moru, uzburkale su javnost. Kompanija za krstarewe „Rojal Karibijan” ispunila je rekord za izgradwu najve}eg broda koji je navodno ko{tao dve milijarde dolara. Brod }e verovatno zadr`ati ovo prvo mesto

samo godinu dana, jer ova firma sa sedi{tem u Majamiju nastavqa s pravqewem jo{ ve}ih kruzera. „Ikona mora” ima 20 paluba. Postoji sedam bazena, ukqu~uju}i i vise}i. Tu je i najve}i plutaju}i vodeni park nazvan „Kategorija 6”, {to se odnosi na snagu uragana, ali i na {est tobogana na brodu. Za one `eqne avanture tu je i ziplajn na 47 metara iznad okeana.

Na ”Ikoni mora” 8. 000 turista i ~lanova posade

Kuvawe je siguran na~in da pazite na svoje zdravqe i te`inu, {to opravdava dodatni napor koji ula`emo u ovaj mnogima zastra{uju}i zadatak. Me|utim, nije sve tako jednostavno. ^esto elimini{emo hranqive materije ili dodajemo dodatne kalorije, a da to i ne znamo. I to ~ini doma}e obroke mnogo mawe zdravim nego {to se ~ini.

Evo nekih od naj~e{}ih gre{aka u kuvawu koje mogu negativno uticati na va{e zdravqe i te`inu. Oslobodite ih se i budite sigurni da jedete zaista zdravu hranu.

VEROVAWE DA UKUS DOLAZI OD SOLI ILI MASTI

Kada kuvate kod ku}e, va`no je da jela imaju izrazit, nezaboravan ukus – to je ono {to }e vas naterati da ~e{}e odbacite brzu hranu u korist nezavisnih kulinarskih eksperimenata. Ipak, treba biti oprezan sa dodavawem previ{e masti i soli u nastojawu da pove}ate intenzitet ukusa, jer to mo`e dovesti do jake zavisnosti od nezdravih sastojaka. Da, zavisnost od soli je dokazana ~iwenica. Studija Oksforda pokazala da hipotalamus obra|uje zavisnost od soli, sli~no kao {to se razvija i tuma~i zavisnost od

RECEPT

Gre{ke u kuvawu koje pove}avaju kalorije obrocima

alkohola, kokaina i opijata.Kada u jelo dodate preveliku koli~inu soli i uqa, ova kombinacija mo`e dovesti do toga da pojedete vi{e nego {to vam je potrebno.

OPSESIJA PRELIVIMA

Ba{ kao {to so i masno}a daju bogatstvo ukusu, a istovremeno ~ine jelo pravom kalorijskom bombom, dodavawe svih vrsta puwewa i preliva svemu, od pe~ene }uretine do salate, izgleda kao laka zamka za one koji su opsednuti poboq{awem jela. Budite oprezni sa receptima koji zahtevaju te{ke prelive ili soseve. Isto va`i i za izbor preliva za sendvi~ ili salatu. Ograni~ite se na sir, ora{aste plodove i povr}e ili }ete zavr{iti sa velikim kalorijskim optere}ewem koje prevazilazi sve zdravstvene prednosti zelenila.

SOSEVI I MARINADE

Marinada mo`e biti spasiteq mnogih jela – lako se priprema i dodaje zanimqiviji ukus i aromu hrani preko no}i ili za samo nekoliko sati. Ali ako se oslawate na kupovnu marinadu, mo`ete dodati mnogo vi{e od samog ukusa. Pogledajte etiketu naambala`i koju kupite i obratite pa`wu na nivo {e}era i natrijuma u svakoj porciji (ako ima previ{e soli ili {e}era, nemojte to koristiti).

PROJA SA SIROM

POTREBNO JE:

n 2 jajeta, n 60 ml uqa

n 1/2 ka{i~ice soli

n 5 punih ka{ika palente

n 4 pune ka{ike mekog p{eni~nog bra{na

n 1/2 kesice pra{ka za pecivo n 100 ml jogurta

n 200 g doma}eg kravqeg sira

PRIPREMA:

1. Mawi pleh veli~ine 24 cm h 13 cm oblo`iti pek papirom i ostaviti ga na stranu. Rernu ukqu~iti da se zagreje na 180 stepeni. U vanglicu razbiti jaja i `icom za mu}ewe ih umutiti samo da se sjedine. Dodati jogurt i uqe i umutiti. Ubaciti me{avinu palente, mekog p{eni~nog bra{na, soli i pra{ka za pecivo. Dobro `icom sjediniti sastojke.

2. Izru~iti testo u pleh i poravnati ga. Po vrhu rasporediti izmrvqeni sir i blago ga rukom pritisnuti da upadne u testo. Pe~e se oko 35 minuta.

3. Poslu`ite je za doru~ak uz paradajz salatu, pe~ene paprike, suhomesnato, a veoma je ukusna i samo uz ~a{u jogurta.

PREVI[E UQA

Ve}ina recepata ukqu~uje upotrebu biqnog uqa, {to mo`e biti korisno jer mnoga uqa imaju zdravstvene prednosti. Studija objavqena u jednom ~asopisu medicine otkrila je vezu izme|u konzumirawa maslinovog uqa i zdravqa srca. Me|utim, umerenost je kqu~na ovde: va`no je ta~no izmeriti koliko vam je uqa potrebno i izbegavati prekomernu upotrebu visokoka lori~nih sastojka.

DODATNA TOPLOTNA OBRADA

Kada pr`ite, pe~ete ili din state hranu, mnogi va`ni mine rali kao {to su kalijum, mangan i kalcijum se gube. Tako|e, pr`ewe hrane pove}ava koli~inu kalorija i zasi}enih masti u hrani, {to ote`ava pridr`avawe dijete.Alternativno, poku{ajte da kuvate piletinu ili ribu na pari da biste zadr`ali te hranqive materije i poboq{ali ukus za~inima, a ne pr`enom korom (pohovawem). Mnogi quti za~ini, osim {to unose za~in i polet u va{ jelovnik, tako|e su zdravi sami po sebi.

PE^EWE NA @ARU

Za mnoge, odresci i }evapi su nezaobilazna komponenta ishrane. Uprkos ~iwenici da se masna uqa

ne koriste u wihovoj pripremi, studija objavqena u Journal of Epidemiology okazala je da su oni koji su konzumirali vi{e ugqenisanog mesa imali 47% ve}i rizik od razvoja raka dojke u postmenopauzi od onih koji su se uzdr`avali od pr`enog ili dimqenog mesa.

FORMALNI PRISTUP KONZUMACIJI POVR]A

Svakodnevno jedewe povr}a va`an je deo zdrave ishrane. Ali, na`alost, na povr}e gledamo kao na zdrav izbor, bez obzira na to kako se priprema. Mnoga istra`ivawa pokazuju da

Cikorija umesto kafe- prednosti

Sve` koren cikorije sadr`i 68% inulina. Inulin je vrsta vlakana koje deluje kao prebiotik, hrani korisne bakterije u crevima. Zauzvrat, ove bakterije igraju ulogu u smawewu upale, borbi protiv lo{ih bakterija i poboq{awu apsorpcije minerala. Dakle, prebiotik (ne treba me{ati sa probiotikom) je sastojak koji se ne vari u gastrointestinalnom traktu doma}ina, ali ima blagotvorno dejstvo na zdravqe (povoqno uti~e na sopstvene ko-

risne mikrobe u crevima). Prebiotici su dijetetske supstance koje se dodaju u `itarice, kola~i}e, ~okoladu i mle~ne proizvode.

Rezultati studija koje su sproveli nema~ki i britanski nau~nici pokazali su da uzimawe 10-12 gr. inulina mo`e ubla`iti zatvor i pove}ati u~estalost pra`wewa creva.

Dvomese~na studija sprovedena na Dr`avnom univerzitetu u Tabrizu (Iran), u kojoj je u~estvovalo 49 `ena sa dijabetesom tipa 2,

LE^EWE BIQEM

Glog je biqka koja poti~e iz porodice ru`a, a raste spontano u planinskim podru~jima. Glog se vekovima primewivao zbog svojih lekovitih svojstava, toliko da se u anti~ko doba smatrao svetim –tokom najva`nijih sve~anosti, poput ven~awa, biqka se koristila za ukra{avawe oltara. Me|utim, tokom sredweg veka glog je bio po-

stavqen u sredi{te glavnog trga, za potrebe raznoraznih obreda.

Glog ima razli~ita svojstva, ali glavna se ti~u le~ewa blagog zatajewa srca, aritmije, lupawa srca i blage arterijske hipertenzije. Stoga, koristi se za le~ewe kardiovaskularnih poreme}aja, jer ima antihipertenzivna svojstva. Biqka sadr`i ~iste molekule proantocijanidina, koji

prekuvavawe povr}a zapravo mo`e razgraditi hranqive materije, ~ine}i ga znatno mawe zdravim nego sirovo.

PODGREVAWE

HRANE

U PLASTI^NIM POSUDAMA

Podgrevawe hrane u plasti~nim posudama u mikrotalasnoj pe}nici mo`e vas izlo`iti opasnim hemikalijama. Pre nego {to bacite sve svoje kutije, trebalo bi da znate da su neki od wih odobreni kao bezbedni (ovi plasti~ni kontejneri su jasno ozna~eni, pa ih obavezno proverite pre upotrebe).

pokazala je da uzimawe 10 gr. inulina dnevno dovodi do zna~ajnog smawewa {e}era. Neka istra`ivawa sugeri{u da vlakna u korenu cikorije mogu regulisati apetit i pomo}i u smawewu unosa kalorija.

omogu}uju boqe prodirawe kalcijuma unutar }elija. To zna~i da su {anse za dobijawe koronarnog spazma zna~ajno smawene. Glog sadr`i flavonoide, te ima antioksidativna i antikoagulantna svojstva. Kona~no, ova biqka se mo`e pohvaliti vrlo korisnim sedativnim delovawem u anksioznim situacijama. Biqka {titi srce, sni`ava

krvni pritisak i poboq{ava cirkulaciju. Ako bolujete od hipertenzije nervnog porekla, glog je prirodni lek za vas. Tahikardije su smawene, kao i aritmije, a biqka je sjajna u prevenciji rizika od sr~anog udara. Kona~no, on blokira slobodne radikale, odgovorne za stvarawe aterosklerotskih plakova koji dovode do mo`danog udara i sr~anog zastoja.

Za{to je glog magi~na biqka?

SKANDINAVKA

ENIGMATIKA

UKR[TENE RE^I

SrpskiGlas

NARODNI PLES

ENGLESKI PEVA^ KEMBEL STAROGR^KI FILOZOF POSEDOVATI

STOJNI]

LEK ZASNI@EWE TEMPERATURA

PRVO SLOVO AZBUKE

MI[QEWEM STVORITI

CIQ PUTA, ODREDI[TE (LAT.) METAR

NITI

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: SIRTAKI, UR, ELAM, DOBRILA, ADAMSIT, N, ^ITKI, KOKTEL, ETO, REZ, PGP, AA, OSIP, SIROMA[NOST, O, SAMANTA, IRIT, A, DESTINACIJA, SMISLITI, EDEM, P, [TILIKE, OKA, ISTINITO, IRAN, TRKE, K, ILOK, VI, IV, KAS, IMAMAT, NODI, PA]ENICI.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

RE[EWE SUDOKU: 736 415 289 - 592 386 174 - 184 729 635953 172 846 - 278 634 951 - 641 958 723867 541 392 - 429 863 517 - 315 297 468.

VRSTA MINERALA AMPER

^OVEK KOJI GOVORI IJEKAVSKI

NATELU (MED.) ENERGIJA POND BIV[I NEM. FUDBALER, ULI INDIJANSKA@ENA STARA MERAZA TE@INU ILIJA ODMILA KOJE ODGOVARA ISTINI TAJLAND DR@AVAU AZIJI JEDNOGODI[WE @DREBE KALIJUM KIKINDA HRVATSKI GRADI] SMEDEREVSKA PALANKA LI^NA ZAMENICA MILANO TAKMI^EWAU BRZINI PEVA^ MONTAN VRSTA KOWSKOG HODA DINAR OBLAST JEDNOG IMAMA ALT JUNAK IZ CRTANOG FILMA ONI KOJI PATE, MU^ENICI 1 2 3 4 5 6 7 8 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 SrpskiGlas

VODORAVNO: 1. Faraonska grobnica u starom Egiptu, 2. Onaj koji imitira nekoga, 3. Srpska glumica @uti}, 4. Prosto, nebeqeno platno, 5. Poklawati, 6. In`ewersko tehni~ka slu`ba (skr.) - Zavoj, omot, 7. Oznaka za litar - Teniski klub (skr.) - Tropski papagaj, 8. Ameri~ki pisac [o - Simbol sumpora, 9. Godina ro|ewa, 10. Ameri~ka glumica Derek - Mesto kod Kwa`evca, 11. Moral (gr~.) - Biv{i nema~ki fudbaler, Mehmet, 12. Ni najmawe, ni u kojoj meri - Auto-oznaka za Italiju, 13. Prirodni nagon, 14. Ukrasiti, nagizdati.

SUDOKU

4 1 5 2 8 9 3 6 1 1 4 2 6 8 6 2 7 5 1 6 1 7 4 3 2 9 8 3 1 1 5 2 9 7

SrpskiGlas

Znate li {ta zna~i JARAMAZ?

Pri~a o prezimenu srpskog ko{arka{a je

jedna od najinteresantnijih koju ste ~uli

Popularni ko{arka{ Ogwen Jaramaz nije deo reprezentacije Srbije koja nas predstavqa na Svetskom prvenstvu, ali ovih dana je ipak nasmejan. Sportista, koji je bio spre~en da nastupi za nacionalni tim zbog povrede stopala, po~eo je pripreme s KK "Partizan", a pre par dana je proslavio svoj 28. ro|endan. Jaramaz je, ina~e, uvek interesantan fanovima i zbog svog neobi~nog prezimena, za koje je jednom prilikom objasnio da je ono turskog porekla.

– To je turska re~, u bukvalnom prevodu zna~i "nevaqalac" ili "zlikovac", a koristila se kada su Turci bili na ovim prostorima za drumske razbojnike, hajduke i uskoke, i moji preci su zadr`ali taj naziv kao prezime – istakao je jednom prilikom ko{arka{. On je tada otkrio i da su wegovi preci imali "svakida{we" prezime pre nekoliko stotina godina.– A ina~e mi je izvorno prezime Male{evi}. To je ostalo iz nekog perioda pod Turcima, neki 15. ili 16. vek – otkrio je Jaramaz.

Prema legendi, najstarije stani{te Jaramaza je selo Miru{e, na obali reke Trebi{wice, gde je navodno Luka Vitomirov Male{evi} posedovao ~amac napravqen iz jednog komada orahovog drveta, koji je koristio za ribolov i prevoz preko reke. Jedne ve~eri nestao mu je ~amac, a ispostavilo se da ga je uzeo trebiwski aga Mujaga Pervanagi}. Nakon {to je Male{evi} spazio agu kako peva iz wegovog ~amca, zamolio ga je da mu ga vrati, na {ta je ovaj odgovorio psovkama. Me|utim, Male{evi} nije prihvatio ovu situaciju, te je udario agu tako da mu je slomio ruku u ramenu i povredio plu}a, a Pervanagi} je potom u lo{em stawu odjurio u selo ^epelica, u kom su `iveli Turci. Kada je stigao, pre nego {to je izdahnuo, navodno je rekao:

– Ubi me Luka Male{evi}, jaramaz jedan.

Od tada su sve ~lanove Lukine porodice zvali jaramazima, te je ovo ostalo kao prezime.

Revolver Elvisa Prislija prodat za 200.000 dolara

Revolver koji pripada pokojnom kraqu rokenrola Elvisu Prisliju prodat je na aukciji za ogromnih 200.000 dolara nakon {to je izbio rat nadmetawa. Revolver „Smit i Veson” model „53” dobio je Prisli 1977. godine, devet meseci pre wegove smrti u 42. godini.

Komad suvenira kupqen je za 199.750 dolara preko aukcijske kompanije „Rok ajland”. Kona~na ponuda je vi{e nego dvostruko ve}a od cene koju se o~ekivalo. Procewena cena se kretala od 60.000 do 90.000 dolara. Iako je pokojni hitmejker bio poznat po svom bar{unasto glatkom baritonu, on je tako|e bio kolekcionar starog oru`ja kada nije dovodio

fanove u masovnu histeriju tokom svojih nastupa u`ivo. Elvis je ve`bao pucawe u svojoj streqa-

ni u Grejslendu i poznato je da je u poznim godinama na koncerte nosio pi{toq sa sobom.

Porodica Dejvida Bekama ponovo izabrala jadransku obalu za odmor

Porodica Dejvida Bekama ponovo se odlu~ila da letuje na Jadranu, a ovog puta izabrali su hrvatsko primorje i ostrvo Lopud kod Dubrovnika. Oni su pre par dana doputovali u Dubrovnik privatnim avionom iz Majamija, a potom se uputili na Lopud, a sve to objavili su na dru{tvenim mre`ama. Resort koji su odabrali nekada je bio fraweva~ki stadion, a najam luksuznog kompleksa koji su odabrali za jedan dan ko{ta 10.000 evra za deset osoba, dok je cena jednog no}ewa 1.400 evra.

Ovo nije prvi put da su Bekamovi doputovali u Hrvatsku - ova poznata porodica je i pro{le godine letovala na Lopudu, a i tada su odseli u resortu Lopud1483. Bekamovi veoma vole jadransku obalu i ~esto tu dolaze, a osim Hrvatske, posetili su i Crnu Goru gde su odlu~ili da kupe vilu. Naime, Viktorija i Dejvid Bekam planiraju da kupe luksuznu vilu na Jadranu, ta~nije u okolini Tivta, a u Crnoj Gori su odmarali 2018. godine u luksuznom kompleksu na Svetom Stefanu.

BOMBA U PONO]: ZVEZDA DOVELA NAJSKUPQE POJA^AWE U ISTORIJI

Korejac Hvang In Bom zvani~no fudbaler Zvezde

Fudbalski reprezentativac Ju`ne Koreje Hvang In Bom zvani~no je novi fudbaler Crvene zvezde.

Dosada{wi vezista Olimpijakosa potpisao je sa crveno-belima ugovor na ~etiri godine, uz obe{te}ewe od pet miliona evra, koje }e srpski {ampion platiti u naredne tri godine.

Korejac je bio u sporu sa Olimpijakosom, napustio je klub iz Atine pre mesec dana, a ceo slu~aj je predao Sudu Me|unarodne fudbalske federacije (FIFA), jer su wegovi advokati smatrali da je Hvangu ugovor istekao ovog leta.

Rukovodstvo Olimpijakosa je tvrdilo da Hvang ima va`e}i ugovor na jo{ dve godine, a za reprezentativca Ju`ne Koreje je tra`eno obe{te}ewe od 15 miliona evra.

Obe strane su tvrdile da su u pravu, a onda se do{lo u pat poziciju. U igru se tada ukqu~ila Crvena zvezda i stupila u kontakt sa Hvangom i Olimpijakosom, a onda je napravqen kompromis.

Olimpijakos i Hvang su odlu~ili da ne idu na Sud FIFA.

Zvezda je pristala da isplati Olimpijakosu obe{te}ewe od pet miliona evra u naredne tri godine, a Hvang je sa {ampionom Srbije potpisao ugovor na ~etiri godine.

Crvena zvezda je do{la do najve}eg poja~awa u posledwoj deceniji, po{to je Hvang najboqi igra~ Azije.

Srbija osvojila srebrnu medaqu na Evropskom {ampionatu u odbojci

@enska odbojka{ka reprezentacija Srbije osvojila je srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu, po{to je u Briselu u finalu kontinentalnog {ampionata pora`ena od Turske rezultatom 3:2, po setovima 25:27, 25:21, 22:25, 25:22, 15:13.

Odbojka{icama Srbije je srebro na EP u Briselu osma medaqa na evropskim {ampionatima. Srbija sada ima tri zlata, tri srebra

OTVORENO PRVENSTVO SAD U TENISU

Ameri~ki trio ~eka \okovi}a

Najboqi teniser sveta ubedqivo savladao

Hrvata Bornu Goja sa 6:2, 7:5, 6:4 za plasman u 13. ~etvrtfinale na posledwem grend slemu u sezoni. – Naredni protivnik

Tejlor Fric, koga je Novak pobedio u svih sedam prethodnih me|usobnih duela

Wujork, doma}a publika i trojica Amerikanaca protiv Novaka \okovi}a. To je uvertira za ~etvrtfinalni i eventualni polufinalni okr{aj najboqeg tenisera sveta na Ju-Es openu.

Kao {to se i o~ekivalo, prva ve}a i ozbiqnija prepreka, posle Lasla \erea ~eka trostrukog {am piona na Fla{ingu u ~etvrtfinalu. Preko puta mre`e bi}e Tejlor Fric. Visoki sna`ni server je povukao nogu, jer ako Novak savlada wega u polufinalu za protivnika ima}e svakako Amerikanca.

U drugom ~etvrtfinalu rekete ukr{taju mlade snage Ben [elton i Frensis Tijafo.

– Trojica Amerikanaca su u ovoj polovini `reba, znam da }e oni ovde imati podr{ku. Fric, [elton, Tijafo, sjajni momci, odli~an servis, agresivna igra. U{li su u najboqih deset na svetu, vrlo dobro igraju, posebno u Wujorku, kod ku}e. Mislim da }e to biti te`ak, me~, ali spreman sam za izazov, bi}e sjajno – bile su Novakove re~i na konferenciji za medije.

Vlasnik 23 grend slem trofeja zakazao je drugi uzastopni duel sa Tejlorom za ne{to vi{e od dve nedeqe. Do dobro poznatog rivala stigao je savladav{i mladog hrvatskog tenisera Bornu Goja. Novak je protiv Spli}ana uradio ono {to mu je bilo najpotrebnije posle maratona i trilera sa \ereom. Brzo, lako i bez ve}ih problema do{ao do trijumfa – 6:2, 7:5, 6:4 za mawe od dva i po sata.

– Borna je sjajan momak ima izuzetne udarce, forhend, dobar balans. Trudio sam se da neutrali{em wegov servis, ali u ovakvim me~evima nastojao sam da u{tedim energiju i u onim najva`nijim trenucima odigram najboqe kako bih dobio me~ u tri seta.

Gojo je na startu duela platio ceh – igrao je protiv najboqeg svih vremena, na jednom od najve}ih turnira prvi put u karijeri. Malo je re}i da se ste-

gla ruka Hrvatu. Isporu~iovao je kratke lopte, veoma lake i jednostavne za \okovi}a.

I pored toga, Novak nije se opustio, bio je fokusiran i spreman na oscilacije u igri Borne.

– Imao sam dobar po~etak me~a, za razliku od duela sa \ereom. Zadovoqan sam nivoom igre. Mislim da sa mnogo optimizma ulazim u drugu nedequ – kazao je Novak.

Na putu do rekordnog 24. trofeja stoji Fric, sa kojim \okovi} ima 7:0. Dobar znak za Teqora je {to je u prva ~etiri kola do`iveo samo jedan brejk. S druge strane, ne treba zaboraviti da je Novak progla{en za tenisera koji ima sposobnost da napravi brejk kad god po`eli. Tako je istakao Andrej Rubqov kad je pravio foto-robot tenisera, biraju}i najja~e adute kolega na ATP turu.

Ukoliko pro|e Frica, ~eka ga boqi iz duela Tijafo – [elton. Trojica Amerikanaca nisu igrali u ~etvrtfinalu Ju-Es opena jo{ od 2005. kad je to po{lo za rukom Agasiju, Blejku i \inepriju.

– Amerika ima tri predstavnika, to je veoma bitno za turnir. Nekada su imali najve}e asove svih vremena, Samprasa, Agasija, Konorsa, Mekinroa. Kad se naviknite na takve {ampione, sve osim toga nije uspeh. Visok kriterijum je postavqen za ostale, eto, Izner je bio u Top 10. Ako ne osvojite grend slem, neki misle da ste neuspe{ni. Siguran sam da postoji veliko uzbu|ewe zbog uspeha igra~a iz SAD – zakqu~io je Novak.

Piksi: Ozbiqno sa Ma|arima i Litvancima

i dve bronzane medaqe. Ovo je bila sedma medaqa za Srbiju na posledwih devet kontinentalnih {ampionata, a aktuelni je svetski prvak.Turska je u Briselu stigla do {estog odli~ja na EP, a po prvi put u istoriji ova zemqa je postala evropski {ampion. Turska ima i dva srebra i tri bronze. Turska se revan{irala Srbiji za poraz u finalu EP 2019. godine.

Tre}e mesto osvojila je selekcija Holandije, koja je ranije danas u me~u za bronzu savladala Italiju 25:23, 28:26, 25:20.

Najefikasnija u selekciji Turske bila je Melisa Tereza Vargas, koji je osvojila 41 poen. U selekciji Srbije najboqa je bila Tijana Bo{kovi} sa 37 poena,13 je upisala Bianka Bu{a, a devet Mina Popovi}.

Turska je povela 3:1 na startu prvog seta, ali usledila je serija Srbije od 4:0 za 5:3. Turkiwe su svojom serijom od 4:1 preokrene rezultat i povele 7:6. Ekipe su se potom smewivale u vo|stvu, a Srbija je stekla osetniju prednost od 18:15. Me|utim, usledilo je nekoliko gre{aka srpskog tima, a Turska je to iskoristila i stigla je do izjedna~ewa - 18:18. Usledila je neizvesna zavr{nica, Srbija je spasla dve set lopte, a onda je ovaj deo me~a dobila rezultatom 27:25. Evropski {ampion odlu~en je u petom setu, koji je pripao Turskoj rezultatom 15:13.

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojkovi} Piksi okupio je ekipu uo~i dve utakmice u okviru kvalifikacija za Evropsko prvenstvo koje }e naredne godine biti organizovano u Nema~koj.

U ~etvrtak }e na stadionu "Rajko Miti}" gostovati Ma|ari, a onda sledi i duel protiv Litvanije u Kaunasu tri dana kasnije.

Osvrnuo se Piksi na same kvalifikacije.

- Generalno mo`emo biti zadovoqni sa bodovnim saldom i pozicijom koju imamo iako uvek mo`e boqe i vi{e. Moglo je biti i boqe i gore. Da mo`e biti boqe, verujem da mo`e. Drago mi je {to }emo imati neke va`ne igra~e ovog puta, va`ne za na{ stil igre. Tako u tom smislu }emo biti boqi. Pozicija je dobra i ono {to nas zanima je pozici-

ja broj jedan i broj dva da bismo do{li do ciqa, a to je Evropsko prvenstvo. Ne}e biti lako, ali moramo da verujemo u svoje snage i kvalitet koji imamo.

Stigao je red i na Ma|are.

- Oni imaju izuzetno kvalitetnog trenera Marka Rosija koji je preporodio tim. Po{tujemo izuzetno ekipu zbog rezultata posledwih godina. Imaju nekoliko pojedinaca vrhunske klase, da ne pomiwem Soboslaja koji je igra~a svetskog ranga i sigurno da je to i derbi na{e grupe, jer su svi rekli da su Srbija i Ma|arska glavni favoriti. Sla`em se, prihvatam to razmi{qawe. Pripremi}emo se najboqe {to mo`emo, analizira}emo kao {to smo ve} analizirati, igra~i }e dobiti najpotrebnije informacije {ta treba da znaju ali mi moramo da budemo fokusirani da kroz na{u igru do|emo do rezultata,

uz sav respekt prema kvalitetu rivala koji se mora po{tovati. Selektor najvi{e gleda u svoje dvori{te, ceni Ma|are i Litvance, ali prioritet mu je samo wegov tim.

- Najva`nije je da mi igra~i budu zdravi. Imate i drugu stranu da igrate za oko, a da rezultat ne bude dobar ili da igrate mawe dopadqivo, a da pobedite. I {ta je tu va`nije? U ovom momentu to je tabela i to je jedino merilo na kraju krajeva. Moja `eqa je da ostavimo dobar utisak, da budemo ekipa koja dominira i koja se pita, koja re{ava svoju sudbinu. Ali na kraju svi ka`u samo rezultat je va`an. Dobro, onda }emo igrati tako, hajde da uzmemo te bodove. Ali ja sam neko ko voli dobar fudbal, jer fudbal mo`e da bude najlep{a stvar na svetu. Ali samo kad ga igraju majstori.

PE[I] KAKVOG NIKAD PRE NISTE ^ULI: Opisao herojske momente borbe

Ko{arka{i Srbije odigrali su me~ ~etvrtfinala Mundobasketa protiv Litvanaca, a na konferenciji za medije posle me~a okupqenim novinarima obratio se selektor "orlova", Svetislav Pe{i}.

Mnogi nisu verovali, mnogi su mislili da ovaj tim ne mo`e da igra protiv „velikih“ ekipa, a oni? Oni su im dokazali

od prvog dana bio svi za jednog jedan za sve. Videli ste koliko je svako za svakoga ve~eras dao.

Nije mogao da sakrije ni emocije selektor Pe{i}.

- Ja sam uvek emotivan, kako bih ja ina~e mogao da funkcioni{em! Naravno da sam emotivan, ja dolazim sa prostora odakle nam je to imix. Ja znam da slavim pobedu, ja uvek ka`em da i treneri nekada treba da slave. Ali ja vi{e slavim na~in na koji smo igrali, ali znate kako... Imamo jo{ dve utakmice i to treba ponoviti. To je sada najbitnije, rekao je na pitawe o emotivnom nastupu nakon me~a.

suprotno! Ko{arka{ka reprezentacija Srbije nalazi se u polufinalu Mundobasketa!

Na{i reprezentativci upalili su motore onda kada je to bilo najbitnije, a to je vreme kada se ra~uni svode. Izabranici Svetislava Pe{i}a danas su, ne samo savladali, ve} deklasirali reprezentaciju Litvanije u borbi za plasman me|u ~etiri najboqe ekipe sveta - 87:68.

Nakon me~a, selektor je izneo svoje utiske posle plasmana u polufinale.

Otkrio je selektor kako je na{ tim uspeo da dobije ovu utakmicu.

- Proba}u da pri~am o ko{arci. Pobedili smo i sve zanima kako smo pobedili. Ritam utakmice je jako bitan. Ne mo`ete da igrate 40 minuta kontre, ali ne mo`ete 40 minuta igrati ni poziciono. U Evropi je bitno na}i dobar ritam, bitno je igrati unutra i spoqa. Igrati pik, ali igrati i kroz blokove. Nekada to uspemo, ali nekada se poka`e druga strana igre i protivnik koji igra svoju ko{arku. Ve~eras smo promenili ritam igre, pogotovo igra~i sa klupe kao Avramovi}.

Doneli su vi{e energije nego starteri i to je ono {to svaki igra~ ho}e i sre}an je zbog toga, rekao je Pe{i}.

Pe{i} isti~e da smo oduzeli bitan segment igre Litvancima.

- Ovo je pobeda timska, definitivno protiv tima koji igra timsku ko{arku. Mi to znamo da cenimo, respektujemo i jo{ vi{e se motivi{emo da igramo protiv takvog rivala. Mi smo wima oduzeli wihov najve}i kvalitet, wihovu odbranu.

To je put kako mi treba da igramo. Trudimo se da tako uvek radimo. Tako je bilo protiv Italije, mi smo najboqi tim u kontrama, dajemo 25 poena iz tranzicije, to je ne{to {to mi `elimo i to su igra~i koji to mogu. Da bi se to uradilo mora da se igra odbrana. Mi nemamo visinu i postavqa se pitawe kako svoje nedostatke sakriti i ista}i prednosti. Na{ moto je

Rekao sam ovo {to sam i vama rekao. Pobeda je velika pobeda za nas ne samo zbgo zna~aja i polufinala nego i na~ina na koji smo do{li. Znate kako, kako god mo`emo da filozofiramo, ko{arka je ipak timski sport, iako `ivimo u vremenu gde se tra`e pojedinci i najboqi igra~i. Malo se govori o timskom uspehu, ali ja uvek ka`em da bez velikih igra~a nema velikih ekipa. Imate to da jedan igra~ mo`e da napravi ekipu, ali i da je rasturi.

Osvrnuo se selektor i na situaciju sa Bori{om Simani}em.

- Meni je te{ko da pri~am o tome jer sam emotivan... Sve {to se tu de{avalo je jedna katastrofa... Od ni{ta napravilo se sva{ta i mogli smo da se izgubimo... On je jedan krasan de~ko i {to mi ka`emo, kako ba{ wega to da zadesi. Ali evo imali smo stvarno veliku sre}u da je profesor Radovanovi} izvrsni doktor sa nama. Ovo je zasluga Simani}a da je izdr`ao i drugo da je pored wega bio Gaga Radovanovi}. [ta bi se desilo, ne znam.

Pe{i} otkrio i {ta daqe:

- Da vidimo kakva je situacija sa Simani}em i igra~ima koji imaju mawe povrede u ovom danu koji je ispred nas koji }emo iskoristiti za regeneraciju.

Odbrana prelomila me~:

- Imali smo na{ moto - svi za jednog i jedan za sve. Ako analizirate ko je tim, prvo morate da vidite kako ovaj tim igra u odbrani. Ako gledate odbranu, tu je bilo sve. Presing, sjajna odbrana unutra na Valan~ijunasu, stopirawe {uta za tri. Bilo je bitno kontrolisati i ofanzivni skok protiv najboqeg skaka~kog tima prvenstva.

Pe{i}ev rezime me~a: Bilo je te{ko na}i energiju.

- Sjajan me~ za nas, pogotovo progiv ovakvog tima Litvanije. Moramo Litvaniju da po{tujemo jer su odigrali sjajan turnir. Nemamo vremena da gledamo ceo turnir, ali znamo {ta treba da gledamo. Spremili smo se da igramo ovo ~etvrtfinale. Bilo je te{ko pripremiti utakmicu. Na}i energiju, koncentraciju, defanzivu kakvu smo igrali ve~eras.

Ako igrate u Evroligi imate dva ili tri dana za regeneraciju, ali kad igrate svaka dva dana to je jako te{ko. Ali sa dodatnom motivacijom smo uspeli", rekao je Pe{i}.

Gorxijan ostaje selektor Australije

Australija je osvojila deseto mesto na Mundobasketu, ali je izborila plasman na Olimpijske igre u Parizu naredne godine. Generalni direktor Ko{arka{kog saveza Australije Met Skriven saop{tio je da }e Brajan Gorxijan ostati selektor nacionalnog tima, prenosi Basketwuz.

Australija je osvojila deseto mesto na Mundobasketu, ali je izborila plasman na Olimpijske igre u Parizu naredne godine.

- Brajan je jedan od najpo{tovanijih i najkvalifikovanijih trenera u na{oj zemqi. Pod ugovorom je do Pariza i na{e poverewe prema wemu je neupitno - naveo je Skriven.

Australija je na OI 2021. godine u Tokiju osvojila bronzanu medaqu.

- Rezultat na SP je pora`avaju}i, ali }emo iz wega u~iti, graditi i fokusirati se na tome da zavr{imo na podijumu u Parizu. Razumemo da su na{i navija~i razo~arani desetim mestom, kao {to smo i mi. Svi ose}amo poraz duboko u nama - zakqu~io je Skriven.

Australija deseta na Svetskom prvenstvu

Ko{arka{i Australije pobedili su Gruziju 100:84 (23:17, 31:20, 25:30, 21:17), u drugom kolu Grupe K u Okinavi.

Australiju su predvodili Peti Mils sa 19 poena i dosada{wi igra~ Partizana Dante Egzum sa 18 poena.

Australija je turnir zavr{ila sa tri pobede i dva poraza na 10. mestu.

Reprezentacija Crne Gore pobedila je u Manili Gr~ku 73:69 (19:14, 17:16, 14:12, 23:27), u utakmici drugog kola Grupe J.

Crnu Goru je predvodio Nikola Vu~evi} sa 19 poena i sedam skokova, Dino Radon~i} dodao je 12 poena, a Vladimir Mihailovi} 10. U ekipi Gr~ke najefikasniji je bio dosada{wi igra~ Partizana Joanis Papapetru sa 16 poena, a po 13 poena postigli su Lefteris Bohoridis i Kostas Papanikolau.

Crna Gora takmi~ewe zavr{ava sa tri pobede i dva poraza, a Gr~ka sa pobedom mawe.

Bori{e, svoje emocije, a jednim je morao i da se pohvali!

"Bog(danovi}) na srpskom zna~i Bog":

FIBA u jednom tvitu dala do znawa celom svetu ko je Bogdan

Maestralni Bogdan Bogdanovi}! A kakav bi i bio nego takav. Mi to znamo odavno, znai svet, al sad smo se samo uverili da je - Bog! A koliko je sprski ko{arka{ op~inio FIBA, naboqe govori wihov tvit.

Bogdan Bogdanovi} postigao je 21 poen u pobedi Srbije nad Litvanijom (87:68) u ~etvrtfinalu Svetskog prvenstva i tako najvi{e doprineo plasmanu na{e reprezentacije u polufinale.

"Samo da podsetimo - Bog na srpskom zna~i Bog", stoji u tvitu zvani~nog FIBA naloga - Mundobasket 2023!

I u svetskoj ku}i ko{arke su jasni - znaju qudi srpski. A kako i ne bi znali kad je Srbija - zemqa ko{arke! Bila i ostala.

Nekada su navija~i {irom Srbije, pa i Crne Gore, uz Republiku Srpsku naravno, ali i {irom svetske dijaspore, skandirali: "Mi imamo svoga Boga, ime mu je Bodiroga"!

Vreme je da i Bogdan Bogdanovi} dobije svoju navija~ku pesmu, jer kao {to mu i ime i prezime ka`e - Bog. Dupli Bog.

Ko{arka{u Bori{i Simani}u odstrawen bubreg

Srpski ko{arka{ Bori{a Simani} je posle udarca koji je dobio tokom utakmice sa Ju`nim Sudanom na Svetskom prvenstvu u Manili morao hitno na operaciju bubrega.

SRBIJA JE U POLUFINALU MUNDOBASKETA! Briqantna partija, Pe{i}eva ma{inerija progutala Litvance - Bogdan kapitenski zatrpao ko{ protivnika

Kada pobedite Ameriku samopouzdawe vam ode visoko, kao `iva na termometru izme|u 12 i 15 ~asova u piku leta. To je bio slu~aj sa Litvancima, koji su se „napalili“, a onda raspali pred granitnom Srbijom u ~etvrtfinalu Mundobasketa (87:68).

Nestvarne procente {uta imali su Litvanci protiv Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, preko 50 odsto za tri poena, identi~an slu~aj je bio i sa dvojkama, dok je Srbija uspela da prona|e re{ewe za wihovo najja~e oru`je! Svega 32 odsto uba~enih {uteva van linije 6,75. Poku{ali su ~ak 28 puta, pogodili devet.

Litvanci, nije vam ovo Amerika!

Poku{ali su Litvanci da primene recept kao protiv Amerikanaca i da igraju na veliki broj poena do kojih se sti`e preko visokih procenata za tri poena, ali je odbrana Srbije, onu koju je selektor Svetislav Pe{i} apostrofirao, odradila posao.

Amerikancima su zatrpali obru~ sa 110 poena, Srbija ih je svela na svega 68! Nije duplo, ali je 42 poena mawe izuzetno visok broj.

Po~etak utakmice nije previ{e obe}avao, ali Orlovi nisu gubili glavu. Ubacili su Litvanci 25 poena, imali vo|stvo 18:12 zahvaquju}i stoprocentnom {utirawu trojki – 4/4, zatim 5/6. A, onda „~vrsta odbrana“ i zid o koji su se slupali i razbili!

Narednih osam poku{aja Litvanaca za tri poena i NULA uba~enih!

Sve to vreme Srbija je strpqivo gradila napade, „reketirala“ je Litvaniju i polako, ali sigurno, prvo je istopila tu prednost od {est razlike, a zatim i pre{la u sigurno vo|stvo. I povratka Litvancima vi{e nije bilo!

Vi{e je faktora za to. Ne mo`e se izdvojiti jedan ~ovek, jer je Aleksa Avramovi} uneo „luda~ku energiju“, Petru{ev je poga|ao, Stefan Jovi} kad se "lomilo" nanizao tri trojke, Milutinov dominirao u skok igri i pod ko{em.

Bogdanovi} je odigrao kapitenski me~, i on je nau~io svoju lekciju nije dozvolio da mu se ponovi Italija i da {utira trojke 1/13. Posle po~etnog proma{aja, strpqivo je ~ekao i vrebao {ansu, a onda je vezao dve trojke, od kojih druga sa preko osam metara pred odlazak na poluvreme za kapitalnih plus 11.

Nastavila je Pe{i}eva ~eta da igra ~vrstu odbranu, u drugoj ~etvrtini svega 13 primqenih poena, duplo mawe u odnosu na uvodnu deonicu. Ni{ta boqe nije bilo po grogirane Litvance u nastavku. U tre} oj ~etvrtini 17 poena u posledwoj 13, ukupno 30 za poluvreme, a Amerikancima su ubacili za drugo poluvreme 57, Srbiji 68 za me~! Pa, gospodo, nije vam ovo Amerika. Ovo je Srbija!

^inilo se da }e prvim hirur{kim zahvatom biti spa{en organ, me|utim par dana posle operacije do{lo je do komplikacija. Drugi hirur{ki zahvat bio je neophodan, kao i ostrawivawe povre|enog organa. Ovakva medicinska odluka je doneta da bi se srpskom ko{arka{u sa~uvao `ivot.

Prof. dr Miqko Risti}, nekada{wi predsednik Medicinske komisije FSS, smatra da dva operativna zahvata lekara u Manili, koja su ura|ena Simani}u, ukazuju, prema medicinskim pravilima, da nije sve ura|eno kako treba u prvom, pi{e RTS.

„Zadobio je strahovito jak udarac. Postojala je o~igledna namera protivni~kog igra~a. Stvar nije katastrofalna, ali je stra{na. Mislim da }e mo}i da se vrati sportu, uz pra}ewe analiza. Sve sportiste, pre odlaska na takmi~ewa, moraju da pregledaju sportske komisije”, rekao je Risti} za Jutarwi dnevnik RTS-a.

Polufinale je na stolu, sada ~ekamo i vizu za Olimpijske igre!

Pored ogromnog uspeha i plasmana me|u ~etiri najboqe reprezentacije na planeti, ko{arka{ka reprezentacija Srbije napravila je veliki korak ka obezbe|ivawu u~e{}a na Olimpijskim igrama naredne godine.

Srpski reprezentativci upalili su motore onda kada je to bilo najbitnije, a to je vreme kada se ra~uni svode. Izabranici Svetislava Pe{i}a su ne samo savladali, ve} deklasirali reprezentaciju Litvanije u borbi za plasman me|u ~etiri najboqe ekipe sveta - 87:68.

Ipak, pored nastavka borbe za medaqu na Svetskom prvenstvu, Srbija }e nestrpqivo gledati i ostale me~eve polufinala Mundobasketa, gde bi ve} ovom pobedom mogla da obezbedi vizu za Olimpijske igre naredne godine.

Naime, pored reprezentacije Francuske, koja je uprkos kolapsu na ovom prvenstvu zbog doma}instva automatski obezbedila plasman na Olimpijske igre, plasman na Mundobasketu done}e jo{ dve najboqe evropske selekcije za to takmi~ewe.

Pored Srbije, za plasman u polufinale bori}e se jo{ ~etiri evropske reprezentacije, od kojih }e najmawe jedna sigurno pro}i daqe.