Srpski glas 13. novembar

Strane

Dijana Hrka: ^ula sam se sa predsednikom, fokus da bude

na topovskom udaru

Dijana Hrka, ~iji je sin Stefan stradao u padu nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, nastavqa da {trajkuje gla|u a povodom poziva predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a da razgovaraju u Predsedni{tvu Srbije, istakla je da mu „ne}e i}i na noge” i poru~ila da „fokus treba da bude na topovskom udaru” koji je upu}en ka wenom {atoru kod Skup{tine Srbije. Internet portal RTS-a je o navodima Hrke poslao upit Ministarstvu unutra{wih poslova i ~eka na odgovor.

U izjavi za Fonet, Hrka je rekla da je jutros razgovarala telefonom sa Vu~i}em, {to je predsednik Srbije objavio na Instagramu, zamoliv{i Hrku, ali i poslanika Srpske napredne stranke Ugqe{u Mrdi}a, da obustave {trajk gla|u.

„^ula sam se, ali ne `elim to detaqnije da komentari{em. Fokusirala bih se na ispaqeni topovski udar koji je jutros bio upu}en ka mom {atoru. Predsednik je saop{tio da se ~uo sa mnom, ali nije rekao kako je to upu}en topovski udar ka meni. Mislim da je bitnije o tome da se pri~a, nego o tome da sam se ja ~ula sa predsednikom”, istakla je Hrka, pi{e Fonet.

Prema navodima Dijane Hrke na Instagramu, topovski udar ba~en je jutros oko 6.40, a uz tu informaciju objavila je i fotografije na kojima se vidi dim u delu Pionirskog parka. Internet portal RTS-a je o navodima Hrke poslao upit Ministarstvu unutra{wih poslova i ~eka na odgovor.

Hrka {trajkuje gla|u od 2. novembra, a ka`e da se trenutno ose}a malaksalo.

Ispred Skup{tine Srbije trenutno je mirno, a saobra}aj na raskrsnici Takovske, Kneza Milo{a i Bulevara kraqa Aleksandra delimi~no je obustavqen.

Hrka je po~ela {trajk gla|u kod Narodne skup{tine zahtevaju}i, kako navodi, istinu i odgovornost za pogibiju wenog sina i jo{ 15 qudi u padu nadstre{nice, pu{tawe na slobodu svih studenata uhap{enih tokom protesta i vanredne izbore.

Prethodnih dana grupe gra|ana i studenata, pojedini prosvetni radnici, glumci, u~enici gimnazija i sredwih {kola i predstavnici opozicionih partija pose}ivali su je sa namerom da joj pru`e podr{ku.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Poslanik Srpske napredne stranke (SNS) i predsednik skup{tinskog Odbora za pravosu|e Ugqe{a Mrdi}, koji od 31. oktobra {trajkuje gla|u ispred Skup{tine Srbije, prevezen je u Urgentni centar.

Mrdi} {trajkuje gla|u sa pet veterana koji su ga podr`ali u zahtevu da nadle`no tu`ila{tvo uhapsi biv{eg predsednika Skup{tine akcionara Infrastrukture @eleznice Srbije Neboj{u Bojovi}a i biv{eg izvr{nog direktora te kompanije Milutina Milo{evi}a zbog wihove odgovornosti za pad nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu 1. novembra pro{le godine.

Mrdi}u je ju~e ukazana medicinska pomo}, a on je nakon pregleda rekao da su mu iz Hitne pomo}i ukazali da mu parametri nisu dobri, ali je odlu~io da ostane ispred Narodne skup{tine i nastavi {rajk gla|u dok wegovi zahtevi ne budu ispuweni.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je ranije danas izrazio zabrinutost za zdravqe Ugqe{e Mrdi}a i Dijane Hrke i rekao da je sa wima razgovarao telefonom pozivaju}i ih da prekinu {trajk.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} na svom Instagram profilu objavio je da je zabrinut za zdravqe majke stradalog Stefana u padu nadstre{nice Dijane Hrke i narodnog poslanika Ugqe{e Mrdi}a, koji {trajkuju gla|u i naveo da je razgovarao sa wima telefonom i zamolio ih

da prekinu {trajk gla|u. Vu~i} je u video-objavi na Instagramu rekao da je Dijanu Hrku koja {trajkuje gla|u od 2. novembra kod Skup{tine Srbije, pozvao na sastanak u Predsedni{tvo. „Razgovarao sam jutros telefonom sa Dijanom Hrkom i Ugqe{om Mrdi}em. Zamolio sam ih da prekinu {trajk gla|u, a gospo|u Hrku pozvao u Predsedni{tvo na sastanak. Svi dobri qudi u Srbiji zabrinuti su za wihovo zdravqe i molim se, i nadam, da }e doneti odluku o prekidu {trajka’’, kazao je Vu~i} u objavi. Poslanik

BRNABI] U UKRAJINI:

je razgovarala sa Zelenskim

Ana Brnabi} se, osim sa Vladimirom Zelenskim, sastala i sa premijerkom te zemqe Julijom Sviridenko i predsednikom Vrhovne rade Ukrajine Ruslanom Stefan~ukom

Predsednica Narodne skup{tine Srbije Ana Brnabi} izjavila je nakon sastanka sa Vladimirom Zelenskim u Kijevu da su dve zemqe napravile va`an korak ka ja~awu saradwe na putu evropskih integracija.

„Dobro je to {to su ministarstva za evropske integracije

Osim sa Zelenskim ona se sastala i sa premijerkom te zemqe Julijom Sviridenko i predsednikom Vrhovne rade Ukrajine Ruslanom Stefan~ukom. Zapravo u Ukrajinu je oti{la na poziv predsednika Vrhovne rade. Brnabi} je navela da je dele-

Ukrajine i Srbije dogovorila, zavr{ila pregovore i usaglasila memorandum o razumevawu koji treba da se potpi{e. To je memorandum o podr{ci u evropskim integracijama, posebno o podr{ci od strane Srbije – tehni~koj i stru~noj podr{ci Ukrajini u evropskim integracijama”, istakla je Brnabi}. Kako je navela, evropske integracije bile su najva`nija tema na svim sastancima tokom posete, a dogovor o memorandumu predstavqa osnovu za dubqe povezivawe dve zemqe u institucionalnom i ekspertskom smislu.

gaciji Narodne skup{tine Srbije ukazana „velika ~ast”, jer su tokom posete imali sastanke ne samo sa predsednikom parlamenta Ukrajine, ve} i sa predsednicom Vlade i Zelenskim. Predsednica parlamenta je dodala da je tokom razgovora izra`ena zahvalnost Srbiji na humanitarnoj pomo}i upu}enoj Ukrajini, ali i da je potvr|eno me|usobno po{tovawe teritorijalnog integriteta dve zemqe.

„Jo{ jednom `elim da poru~im i na{em narodu i svim na{im gra|anima – velika zahvalnost na tome {to Ukrajina u potpunosti priznaje i po{tuje teritorijalni integritet Republike Srbije i, naravno, Kosovo i Metohiju kao autonomnu pokrajinu u sastavu na{e zemqe. Bez obzira na sve pritiske, oni ne odustaju od tog stava i to je ne{to {to mi cenimo”, naglasila je Brnabi}.

Zelenski: Glavni fokus razgovora proces evrointegracija Zelenski je saop{tio da je sa predsednicom Skup{tine Srbije Anom Brnabi} razgovarao o procesu evrointegracija, me|uvladinoj saradwi i partnerstvu za regionalnu bezbednost.

„Glavni fokus razgovora sa Brnabi} bio je proces evropskih integracija. To je strate{ki ciq za obe na{e zemqe. Tako|e smo razgovarali o me|uvladinoj saradwi i partnerstvu za regionalnu bezbednost”, napisao je Zelenski na platformi Iks. Izrazio je zahvalnost Srbiji na podr{ci teritorijalnom integritetu Ukrajine.

Dijana Hrka

Ugqe{a Mrdi}

PRONA\EN ^UVENI FIRENTINSKI DIJAMANT Blago dinastije Habzburg ~uvano u Kanadi

Nakon {to je posledwi vladar dinastije Habzburg, car Karl I od Austrougarske, napustio Be~ i oti{ao u egzil u [vajcarsku posle zavr{etka Prvog svetskog rata i ukidawa monarhije, me|u dragocenostima koje su ponete sa wim, wegovom suprugom caricom Zitom i wihovom decom bio je i firentinski dijamant od 137 karata.

Dijamant je u obliku kru{ke, `ute je boje i ima zanimqivo poreklo. Ne samo da je bio porodi~no nasle|e koje je bilo deo Habzbur{ke dinastije od osnivawa 1736. godine (od braka roditeqa Marije Antoanete, Franca Stefana i nadvojvotkiwe Marije Terezije od Austrije), ve} je pre toga bio vlasni{tvo porodice Medi~i (tako je dobio i ime).

Nestao je ubrzo nakon selidbe, {to je izazvalo spekulacije da je draguq ukraden, verovatno ise~en i prodat – i to je legenda o firentinskom dijamantu ve} vi{e od jednog veka. Misterija koja ga prati je toliko primamqiva da je inspirisala kwi`evnike, autore filmova, pa ~ak i kreatore parfema. Ispostavilo se da su Habzburgovci bili mnogo ve{tiji u obezbe|ivawu svoje imovine nego wihove evropske kolege. Dijamant je sve vreme bio u porodici, a posledwih 85 godina je u bankarskom trezoru u Kanadi.

Kako je Karlov unuk Karl fon Habzburg-Loringen ispri~ao za Tajms, strogo poverqivo ~uvawe porodi~nog blaga bio je master plan carice Zite, koja je pobegla iz Evrope sa svojom decom po~etkom Drugog svetskog rata (Karl je umro 1922. godine) i zavr{ila u Kanadi.

Ponela je draguqe sa sobom u obi~nom koferu i oti{la pravo u banku, rekav{i samo dvojici sinova o tome gde je dijamant, zaklev{i ih na tajnost. Tako|e je zahtevala da ostane skriven najmawe 100 godina nakon smrti wenog mu`a. Tajnu su sinovi preneli daqe – svojoj deci.

UNESKO preporu~io da italijanska kuhiwa u|e na Spisak svetske ba{tine

Organizacija UNESKO je dala preporuku da italijanska kuhiwa bude uvr{tena na Spisak svetske ba{tine, prenose italijanski mediji.

Tim globalnih eksperata Organizacije Ujediwenih nacija za obrazovawe, nauku i kulturu objavio je rezultate tehni~ke ocene i preporu~io da itaiqanska kuhiwa bude stavqena na Spisak nematerijalne svetske kulturne ba{tine, prenela je Ansa. Ovo mi{qewe sada }e biti prosle|eno Me|uvladinom komitetu UNESKO-a, koji }e doneti kona~nu politi~ku odluku o tom pitawu, na sastanku u Wu Delhiju od 8. do 13. decembra. Ukoliko politi~ki komitet u Wu Delhiju u decembru bude potvrdio ovu tehni~ku ocenu, italijanska kuhnija posta}e prva na svetu koja }e dobiti ovakvo priznawe organizacije UNESKO, navodi Ansa.

U HRVATSKOJ SMETA SVE [TO UKAZUJE NA SRPSKE

Usta{ki simboli u jo{ jednom spomen-parku

Nepoznati po~inioci oskrnavili su skulpturu u Spomen-parku posve}enom `rtvama usta{kog terora, tako {to su o{trim predmetom urezali „NDH” i usta{ko zakrivqeno slovo „U”. Re~ je o Spomen-parku Dotr{~ina, gde je za vreme Drugog svetskog rata ubijeno sedam hiqada qudi.

Spomen-park Dotr{~ina podignut je na mestu usta{kog gubili{ta u Drugom svetskom ratu u Zagrebu. U tamo{woj su {umi usta{e likvidirale oko sedam hiqada qudi- uglavnom Srbe, Jevreje, Rome, ali i Hrvate koji su se suprotstavili re`imu.

Pre ne{to vi{e od dve godine u Spomen-parku je ponovno postavqena spomen-plo~a kao se}awe na `rtve usta{a. Ona je prvi put postavqena 1968. godine, uni{tena je devedesetih godina, a rekonstruirana je prema fotografijama.

U posledwih nekoliko dana eksplodiralo je antisrpstvo u Hrvatskoj. Manifestacija „Dani srpske kulture” u Splitu je prekinuta zbog upada oko 50 mladi}a odevenih u crno u prostorije kulturnog centra, koji su uzvikivali usta{ke pokli~e „za dom spremni”.

Nekoliko dana kasnije usledio je novi incident. Pedesetak maskiranih mu{karaca, uglavnom mladi}a, do{lo je pred Srpski kulturni centar u Preradovi}evoj ulici u Zagrebu gde se odr`avala izlo`ba, uzvikuju}i usta{ke pokli~e.

Evakuisano vi{e od milion stanovnika

Najmawe dve osobe su poginule, a vi{e od milion qudi evakuisano je na Filipinima zbog nadolaska supertajfuna „Fung-vong”. Prema najavama o~ekuju se jake ki{e, razorni vetrovi i olujni udari. Progla{en je najvi{i stepen upozorewa u vi{e regiona, a otkazano je vi{e od 300 doma}ih i me|unarodnih letova.

Isto~ni region Bikol bio je prvi deo Filipina koji je direktno pogo|en olujom, a o~ekuje se da }e centralno naseqeno podru~je Luzon biti pogo|eno u toku

ve~eri pa je zbog toga izdat peti nivo upozorewa. Podru~je glavnog grada Manile je pod tre}im nivoom upozorewa zbog tajfuna „Fung-vong” koji je lokalno poznat kao „Uvan”. Prema podacima meteorolo{ke slu`be Filipina, oluja je prerasla u supertajfun sa stalnim vetrovima brzine oko 185 kilometara na sat, i udarima vetra koji dosti`u 230 kilometara na sat, prenosi Bi-Bi-Si.

U delovima regiona koji su pod upozorewem za dolazak glavnih udara tajfuna ve} su zabe-

le`eni nestanci struje zbog nevremena koje je po~elo.

Nekoliko {kola je ili otkazalo nastavu ili se prebacilo na onlajn, dok je otkazano skoro 300 letova.

O~ekuje se da }e „Fung-vong” oslabiti nakon {to stigne do kopna negde izme|u okruga Baler i Kasiguran.

Isto~ne delove Filipina ve} je zahvatila jaka ki{a i vetrovi, navodi meteorolo{ki zvani~nik.

Iako se o~ekuje da }e veliki deo zemqe biti pogo|en, postoji posebna zabrinutost za podru~ja koja bi mogla biti direktno pogo|ena, ukqu~uju}i Katanduanes, ostrvo na istoku regiona Bikol, gde su u jutros prijavqeni ekstremni uslovi.

Stanovnici ka`u da policija posledwih nekoliko dana u~estalo pose}uje objekte kako bi se uverila da su svi gosti evakuisani pre oluje.

Pre samo nekoliko dana Filipine je pogodila i oluja Kalmegi, u kojoj je poginulo vi{e od 200 qudi, a razorila je i infrastrukturu. SUPERTAJFUN „FUNG-VONG” PRETI FILIPINIMA

„Blumberg”: Ilon Mask i daqe najbogatiji na svetu

Francuski milijarder Bernar Arno, koji se nalazi na sedmom mestu sa bogatstvom koje se procewuje na 191 milijardu dolara (165 milijardi evra), je i jedini koji nije Amerikanac me|u 15 najbogatijih qudi u svetu

Prema najnovijoj listi ameri~ke agencije „Blumberg”, Ilon Mask ostaje najbogatiji ~ovek na svetu. Bogatstvo vlasnika kompanija „Tesla”, „Spejs iks” i dru{tvene mre`e Iks, trenutno se procewuje na 449 milijardi dolara (388 milijardi evra).

Osniva~ kompanije „Orakl” Lari Elison je na drugom mestu sa 297 milijardi dolara (256,7 milijardi evra), dok je na tre}em mestu osniva~ kompanije „Amazon” Xef

Bezos ~ije se bogatstvo procewuje na 265 milijardi dolara (229 milijardi evra).

Na ~etvrtom i petom mestu su suosniva~i kompanije „Gugl” Lari Pejx sa 242 milijarde dolara (209 milijarde evra) i Sergej Brin sa 226 milijardi dolara (195,5 milijardi evra).

Osniva~ kompanije „Meta” Mark Zakerberg je na {estom mestu najbogatijih qudi na svetu sa 220 milijardi dolara (190 milijardi evra) dok je francuski milijarder Bernar Arno na sedmom mestu sa bogatstvom koje se procewuje na 191 milijardu dolara (165 milijardi evra).

Arno je i jedini koji nije Amerikanac me|u 15 najbogatijih qudi u svetu.

Osniva~ kompanije „Majkrosoft”, Bil Gejts nalazi se na 15. mestu najbogatijih qudi, sa bogatstvom koje se procewuje na 117 milijardi dolara.

Skandal na Bi-Bi-Siju! Montirali Trampov govor!

Ostavka ~elnih qudi i Trampova pretwa tu`bom od milijardu dolara

Dan posle ostavki ~elnih qudi britanskog javnog servisa, ameri~ki predsednik Donald Tramp zapretio je da }e tu`iti Bi-Bi-Si zbog dokumentarnog filma u kojem je wegov govor 6. januara 2021. u Va{ingtonu izmontiran tako da se sti~e utisak da poziva na pobunu. Wegovi advokati najavili su da bi od{tetni zahtev mogao da bude ~ak milijardu dolara. Komentari politi~ara kre}u se od kritika izve{tavawa Bi-Bi-Sija u posledwe dve decenije do poziva da se javni servis za{titi.

Posledwih godina britanski javni servis je sinonim za skandal. Sada se zamerio i najmo}nijem politi~aru sveta. Izviwewa i ostavke pqu{te. Pored generalnog direktora Tima Dejvija, polo`aj je napustila i prva `ena vesti Debora Turnes.

„Naravno da novinari Bi-Bi-Sija nisu korumpirani. Na{i novinari naporno rade da ostanu nepristrasni i ja stojim uz wihov novinarski rad. Nema pristrasnosti na nivou institucije. Gre{ke su po~iwene, ali nema institucionalne pristrasnosti”, tvrdi Debora Turnes.

Upravni odbor Bi-Bi-Si-ja primio je preko petsto `albi zbog montirawa Trampovog govora i nekoliko hiqada zbog dokumentarnog filma u kojem je narator bio ne}ak jednog od komandanata Hamasa.

„Ne mislim da postoji sistemska pristrasnost protiv Izraela. Ima mnogo ar-

gumenata u prilog suprotnoj tvrdwi. Imamo problema, ali smo izvr{ili neophodne promene”, prokomentarisao je predsednik Upravnog odbora Bi-Bi-Sija Samir [ah. Lider reformista Najxel Fara` tvrdi da na~in izve{tavawa javnog servisa nije skora{wi problem.

„Dobro pamtim Vilsonov izve{taj od pre dve decenije, koji je ustanovio da Bi-Bi-Si ne izve{tava nepristrasno o Evropi i imigrantima. Dodajte tome izve{tavawe o klimatskim promenama, wihova tuma~ewa u`asa koji su se dogodili u Gazi, i sada, naravno, na tapetu je ameri~ki predsednik”, rekao je Fara`.

Ipak, ima politi~ara koji smatraju da treba za{tititi javni servis.

„Zato sam pisao premijeru Starmeru, Kemi Bejdenok i Najxelu Fara`u da vidim da li }e mi se pridru`iti u kritikama na

Panorama ”premontirala” Trampov govor –rukovodstvo Bi-Bi-Sija podnelo ostavke

Generalni direktor

Bi-Bi-Sija

Tim Dejvi podneo ostavku

Generalni direktor Bi-Bi-Sija Tim Dejvi i izvr{na direktorka Bi-Bi-Si wuza Debora Turnes podneli su ostavke nakon kritika da je dokumentarni program „Panorama“ obmanuo gledaoce monta`om govora ameri~kog predsednika Donalda Trampa.

„Napravqeno je nekoliko gre{aka i kao generalni direktor moram da preuzmem krajwu odgovornost“, rekao je Tim Dejvi u saop{tewu o ostavci.

Krivica je na meni, poru~uje izvr{na direktorka Bi-Bi-Si wuza Debora Turnes.

„Iako su napravqene gre{ke, `elim da budem apsolutno jasna da su nedavne tvrdwe da je Bi-Bi-Si wuz institucionalno pristrasan pogre{ne“, dodala je Turnesova.

Wihove ostavke dolaze nakon novinskog izve{taja u kojem se sugeri{e da je dokumentarni program Bi-Bi-Sija „Panorama” obmanuo gledaoce montirawem govora ameri~kog predsednika Donalda Trampa.

Britanski javni servis se na{ao u sredi{tu pa`we nakon {to je Dejli telegraf objavio detaqe procurelog internog memoranduma Bi-Bi-Sija u kojem se sugeri{e da su za potrebe emisije dva dela Trampovog govora spojena kako bi izgledalo kao da eksplicitno podsti~e nerede na Kapitol Hilu u januaru 2021.

Procureli dopis objavio je Majkl Preskot, biv{i nezavisni spoqni savetnik odbora za ure|iva~ke standarde Bi-Bi-Sija. On je napustio tu funkciju u junu.

Predsednik Upravnog odbora Bi-Bi-Sija Samir [ah zahvalio se Dejviju i Turnesovoj za wihovu „nepokolebqivu slu`bu i posve}enost”.

„Ovo je tu`an dan za Bi-Bi-Si“, istakao je on.

Tim Dejvi je postao generalni direktor Bi-Bi-Sija u septembru 2020. godine, dok je Debora Turnes bila izvr{na direktorka Bi-BiSi wuza od 2022. godine.

ra~un Donalda Trampa, koji svojim komentarima podriva Bi-Bi-Si”, isti~e lider Liberalnih demokrata Ed Dejvi. Oglasio se i biv{i direktor Televizije Bi-Bi-Si Roxer Mosi.

„Politi~ari moraju da pru`e Bi-Bi-Siju prostora da di{e i da bude onakav javni servis kakav `eli da bude”, upozorio je Mosi.

Analiti~ari smatraju da je re{ewe razdavawe uloga programskog i izvr{nog direktora Bi-Bi-Si-ja.

„Bi-Bi-Si mora da razvije direktan odnos sa publikom. Ona mora da uzme u~e{}a u strukturi uprave”, isti~e profesor sociologije Univeziteta Aston Tom Mils.

U junu je Bi-Bi-Siju verovalo samo {ezdeset dva odsto Britanaca i taj broj nastavqa da pada.

Posle ostavke generalnog direktora i

Upozorewe Trampovih advokata

Advokati Donalda Trampa uputili su Bi-Bi-Siju pismo sa tri zahteva, ukqu~uju}i i zahtev za naknadu {tete: - Odmah povu}i dokumentarni film, kao i sve ostale la`ne, klevetni~ke, omalova`avaju}e, obmawuju}e i zapaqive navode o predsedniku Trampu, i to na jednako vidqiv na~in kao {to su prvobitno objavqeni.

- Odmah uputiti izviwewe zbog la`nih, klevetni~kih, omalova`avaju}ih, obmawuju}ih i zapaqivih navoda o predsedniku Trampu.

- Odgovaraju}e obe{tetiti predsednika Trampa zbog prouzrokovane {tete.

Pismo se zavr{ava upozorewem.

„Ako Bi-Bi-Si ne ispuni gorenavedeno do 14. novembra 2025. godine u 17 ~asova po ameri~kom isto~nom standardnom vremenu, predsednik Tramp ne}e imati drugog izbora osim da za{titi svoja zakonska prava, ukqu~uju}i podno{ewe tu`be za naknadu {tete u iznosu ne mawem od milijardw dolara”, naveli su advokati ameri~kog predsednika.

prve `ene informativnog programa, uprkos plati ve}oj od pola miliona funti, te{ko da }e se na}i osoba koja }e mo}i da brzo preokrene kurs ovog medijskog broda i spre~i wegovo potonu}e.

LI^NOST NEDEQE:

Zohran Mamdani – kako je imigrant postao gradona~elnika Wujorka

Wujork je rekao svoje. Izabrao je za gradona~elnika 34-godi{weg imigranta, muslimana indijskog porekla, ro|enog u Ugandi. „Grad koji nikad ne spava“ rekao je laku no} Endruu Kuomu. Najbogatiji grad najmo}nije zemqe na svetu odbio je predstavnika dinastije, kog su podr`ali milijarderi i Volstrit. Prestonica kapitalizma glasala je za „komunistu“. ^ak ni me{awe predsednika Donalda Trampa, ro|enog Wujor~anina, nije uspelo da promeni ishod.

Mamdani je u trku za gradona~elnika Wujorka u{ao pro{le godine kao potpuno nepoznat kandidat, van establi{menta Demokratske stranke i bez mnogo novca. Za godinu dana uspeo je da progresivnim idejama, li~nom harizmom i energijom osvoji gra|ane pet wujor{kih okruga, podstakne rekordnu izlaznost i prili~no ubedqivo porazi biv{eg guvernera Endrua Kuoma. Poruka je bila jednostavna –uhvatiti se u ko{tac sa goru}im `ivotnim problemima obi~nih gra|ana i re{iti ekonomske probleme radni~ke klase. Previsoke cene iznajmqivawa stanova, lo{ javni prevoz, skupi vrti}i i de~ji boravci – kqu~na su pitawa koja je mladi imigrant obe-

}ao da }e re{iti. Kako? Podizawem poreza za dva odsto svima koji zara|uju vi{e od milion dolara godi{we, kao i uvo|ewem dodatnih taksi za korporacije. U sr`i poruke le`i ideja o pravednijoj raspodeli bogatstva, {to je u skladu sa Mamdanijevim javno proklamovanim statusom demokratskog socijaliste.

Wegova pobeda je neprijatan kamen~i} u skupim cipelama bogata{a sa Volstrita, koji finansiraju politi~ke strukture obe stranke. Ba{ zbog toga je Kuomo, uprkos porazu od Mamdanija u trci za demokratskog kandidata pre dva meseca, nastavio trku kao „nezavisni“ kandidat, dobio svesrdnu predizbornu iwekciju od

10 miliona dolara od milijardera Majkla Blumberga, pa ~ak i podr{ku Donalda Trampa, koji je rekao da bi pre za gradona~elnika Wujorka video „demokratu“ nego „komunistu“. ^iwenica da se radi o autsajderu koji je do pre godinu dana bio „niko i ni{ta“ u politi~kom `ivotu Amerike ~ini se da mu je samo pomogla. Povrh toga, Mamdani je vrsta politi~ara koju su mnogi u levom, progresivnom delu stranke ve} godinama pri`eqkivali. Mlad i pun energije, bez straha da zauzme stav, a wegovo etni~ko poreklo odra`ava etni~ku raznovrsnost partijske baze.

To {to je imigrant – na krilima poruke o socijalnoj pravdi, borbi protiv korporativnih interesa i kritici Izraela – pobedio u najve}em i najbogatijem gradu i stekao nacionalnu popularnost je posebno te`ak udarac za Republikansku stranku i prvog ~oveka Bele ku}e.

Mo`e se posmatrati i kao svojevrsna reakcija glasa~a na brutalne antiimigracione mere {irom SAD, finansijsku nestabilnost izazvanu trgovinskim ratom, kao i vi{estruke pretwe Donalda Trampa da }e na ulice Wujorka poslati Nacionalnu gardu da zavede red.

ZAPADNI

ANALITI^ARI O SITUACIJI U UKRAJINI

Pad Pokrovska mogao bi da bude prekretnica u ratu

Na ukrajinskom rati{tu naj`e{}e borbe trenutno se vode za Pokrovsk, grad koji se pretvorio u kqu~nu ta~ku na rati{u u Doweckoj oblasti.

Za ukrajinske snage, ishod ove bitke je od presudne va`nosti, jer bi pad ovog logisti~kog sredi{ta, 21 mesec nakon gubitka Avdejevke, predstavqao zna~ajan uspeh za ruske snage i otvorio im put za daqe napredovawe.

Pre ruske invazije 2022. godine, Pokrovsk je bio va`no industrijsko i saobra}ajno ~vori{te sa 60.000 stanovnika, ali do leta ove godine u wemu je ostalo tek oko 1.500 qudi, pi{e nema~ki „Doj~e vele”.

Borbe koje su se vi{e od godinu dana vodile u okolini grada nedavno su se prenele na same ulice. Rob Li, vi{i saradnik Ameri~kog instituta za istra`ivawe spoqne politike, opisuje Pokrovsk kao „veliko sivo podru~je“.

„Jasno je da ruske diverzantske grupe napreduju duboko u grad, ka severozapadu i severu. „Koliki deo podru~ja kontroli{u, jo{ uvek je nejasno,” rekao je Li.

Dodao je da je Rusija tokom pro{le ne-

deqe zna~ajno pove}ala broj svojih vojnika u gradu, a procene se kre}u od 200 do 300, pa ~ak i vi{e vojnika.

„A {to je vi{e vojnika u gradu to Rusija ima ve}u kontrolu nad wim”, ka`e Li.

Marina Miron, istra`iva~ica sa King’s College-a u Londonu, upozorava na kqu~ni problem za ukrajinske snage — rusku blokadu logistike.

„Ukrajinske snage se snabdevaju dronovima, i vazdu{nim i kopnenim, jer je situacija veoma opasna,“ pojasnila je Miron. „Ako ne mo`ete snabdevati snage ili evakuisati `rtve, to je kao tempirana bomba.“

Austrijski pukovnik i vojni analiti~ar Markus Rajsner, koji situaciju prati od po~etka rata, smatra da ukrajinske snage ne napu{taju grad iz nekoliko razloga.

U izjavi za nema~ki informativni kanal NTV, Rajsner je objasnio da Ukrajina mora da obezbedi novu odbrambenu liniju iza Pokrovska i Kostantinovke i da poku{ava da kupi vreme zaustavqawem ruskog napredovawa.

Rajsner napomiwe da je Pokrovsk ve} pao.

Takav ishod imao bi zna~ajan uticaj

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

02 8781 1950 www.

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

na tok rata. „Pokrovsk je va`an grad,“ nagla{ava Li.

„Rusija nije postigla ve}e uspehe u zna~ajnim gradovima. Ali zauzimawe Pokrovska bio bi veliki uspeh za Rusiju 2025. godine. U medijskom smislu, osvajawe grada do kraja godine bilo bi veoma va`no.“

„To bi bio prvi ve}i uspeh nakon pada Avdejevke.“

Iako Rusija, prema Rajsnerovim re~i-

EK – zamrznuta ruska imovina

Bez dogovora o ruskim sredstvima EU bi pla}ala 5,6 milijardi evra kamata godi{we

Evropska komisija upozorila je zemqe ~lanice EU da bi mogle da pla}aju i do 5,6 milijardi evra godi{we na ime kamata sredstva pribavqenih zadu`ivawem. Ukoliko ne postignu dogovor o zajmu od 140 milijardi evra namewenom Ukrajini, koji bi bio obezbe|en iz zamrznute

ruske imovine, navodi se u internom dokumentu Komisije u koji je Fajnen{el tajms (FT) imao uvid. U dokumentu Komisije, koji je dostavqen prestonicama ~lanica, navodi se da neusvajawe plana zna~i da bi EU morala da obezbedi sredstva kroz zajedni~ko zadu`ivawe ili direktne grantove, {to bi dodatno opteretilo nacionalne buxete.

Prema procenama Komisije, ukoliko bi se sredstva pribavila zadu`ivawem, godi{wi tro{ak kamata dostigao bi 5,6 milijardi evra, od ~ega bi Fran-

cuska pla}ala gotovo milijardu, Italija 675 miliona, a Belgija oko 200 miliona evra godi{we. Komisija upozorava i da bi takvo zadu`ivawe moglo da ima „posredne posledice na tr`i{te” i da pove}ai kamatne stope na druga evropska zadu`ewa.

Dokument tako|e predvi|a mehanizme za ubla`avawe belgijskih zabrinutosti, izme|u ostalog, finansijske garancije ~lanica koje bi kasnije preuzeo buxet EU, kao i pravnu strukturu koja bi omogu}ila da ruska sredstva ostanu zamrznuta du`e od sada{wih {est meseci, koliko traje svako obnavqawe sankcija. Belgija, me|utim, strahuje da bi u slu~aju da neka ~lanica ulo`i veto na produ`ewe sankcija, Rusija mogla da povrati sredstva i da zahteva od EU da pokrije puni iznos zajma. Prethodne nedeqe, briselski portal Euraktiv izvestio je da Evropska komisija razmatra mogu}nost zatvarawa, odnosno pokrivawa, velikog buxetskog deficita Ukrajine sredstvima prikupqenim zajedni~kim zadu`ivawem Evropske unije i bilateralnim donacijama dr`ava ~lanica.

ma, jo{ nije postigla ofanzivni proboj koji je ciqala tokom leta, ruske snage su ostvarile zna~ajne teritorijalne dobitke.

Gubitak Pokrovska, sla`u se vojni stru~waci, pretvorio bi grad u centralnu bazu za ruske snage, daju}i im kontrolu nad gusto izgra|enim podru~jem idealnim za sme{taj hiqada vojnika. Ukrajinske snage bile bi primorane da se povuku u {umovita podru~ja.

Zelenski: Kraq

^arls tre}i uticao na Trampa da vi{e podr`i Ukrajinu

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je kraq Velike Britanije ^arls tre}i odigrao kqu~nu ulogu iza kulisa. Odnosno, da je ohrabrio i odobrovoqio predsednika SAD Donalda Trampa da aktivnije podr`i Ukrajinu. Zelenski je u intervjuu za Gardijan rekao da je situacija promewena zahvaquju}i kraqu nakon wegove napete rasprave s Trampom u Ovalnom kabinetu Bele ku}e u februaru, tokom koje je do{lo do neslagawa izme|u dvojice predsednika. Kqu~ni trenutak, prema ukrajinskom lideru, desio se tokom druge dr`avne posete Trampa Velikoj Britaniji u septembru, kada se li~no sastao sa kraqem ^arlsom tre}i.

„Ne poznajem sve detaqe, ali razumem da je wegovo veli~anstvo poslao predsedniku Trampu va`ne signale”, rekao je Zelenski, isti~u}i Trampovo veliko po{tovawe prema britanskom monarhu, prenosi Tawug.

Predsednik Ukrajine posebno je pohvalio kraqevu podr{ku Ukrajini, opisuju}i ga kao „veoma osetqivog prema Ukrajincima”.

Pokrovsk, bitka za svaku zgradu

@u~na rasprava u Briselu o ruskoj imovini

Donald Tramp i ^arls tre}i u Vindzoru prilikom posete ameri~kog predsednika

Deveti novembar – datum kao nema~ka sudbina

Deveti novembar je najzna~ajniji datum u novijoj nema~koj istoriji. Se}awe na taj dan izaziva istovremeno i izuzetno zgra`avawe zbog pogroma nad Jevrejima 1938. i veliko veseqe 1989. godine zbog pada Berlinskog zida.

Pad Berlinskog zida je doga|aj koji je promenio svet. Godinu dana kasnije, Nema~ka se

gledan posao. Sve za narod, sve uz pomo} naroda. Ne sme da se dogodi ni{ta {to bi na{tetilo ugledu radni~kog pokreta. Budite slo`ni, verni i svesni odgovornosti. Ono staro i trulo, monarhija, sru{ila se sama od sebe. @ivelo novo! @ivela nema~ka republika!”, uzvikivao je tada [ajdeman. Mlada demokratija u Nema~koj

ponovo ujedinila nakon podele duge 41 godinu.

Nestankom druge diktature na nema~koj teritoriji, odnosno nakon {to je prestala da postoji Isto~na Nema~ka (DDR), s politi~ke karte Evrope po~eo je da nestaje i ~itav real-socijalisti~ki blok.

Zavr{en je Hladni rat Istoka i Zapada. Deveti novembar zaista je bio sudbinski dan za nema~ku i evropsku istoriju, navodi Doj~e vele.

KRAJ MONARHIJE

Za Nemce je 9. novembar bio va`an vi{e puta u istoriji. Na taj dan 1918. godine socijaldemokrata Filip [ajdeman sa balkona berlinskog Rajhstaga proglasio je republiku i tako ozna~io kraj monarhije s carom Vilhelmom II na ~elu.

„Radnici i vojnici, budite svesni istorijskog zna~aja ovoga dana. Dogodilo se ne{to ne~uveno. Pred nama je veliki i nepre-

imala je probleme od samog po~etka. I levi i desni hteli su da je uklone {to je mogu}e pre. Devetog novembra 1923. godine u Minhenu su nacisti poku{ali da izvedu dr`avni udar. Predvodio ih je Adolf Hitler koji je za to osu|en na pet godina zatvora, ali je deset godina kasnije ipak legalno preuzeo vlast u Nema~koj i svet survao u najve}u katastrofu – Drugi svetski rat.

SINAGOGE U PLAMENU

Ve} ranije su Jevrejima u Nema~koj malo po malo oduzimana prava, i pre nego {to je po~elo sistematsko uni{tavawe.

Devetog novembra 1938. godine u ~itavoj Nema~koj su paqene sinagoge, pqa~kane jevrejske prodavnice. Oko stotinu Jevreja je ubijeno, a 26.000 uhap{eno. Pogrom nad Jevrejima cini~no je nazvan „Kristalna no}”, a zapravo se radilo o nekoj vrsti generalne probe za Holokaust.

[ef nacionalsocijalisti~kog Nema~kog radni~kog fronta Robert Lej nije krio namere nacista.

„Jevreji moraju biti sru{eni, Jevreji moraju biti i bi}e uni{teni. To je na{a sveta vera”, isticao je Lej. PAD BERLINSKOG ZIDA

U nizu sudbinskih dana, 9. novembar 1938. godine jeste bio najgrozniji. Te{ko je zamisliti ve} i kontrast u odnosu na 9. novembar 1989. kada je pao Berlinski zid.

Sre}i i euforiji nije bilo kraja kada se tog dana qudima u biv{em DDR-u neo~ekivano otvorila granica. Prethodno su mesecima protestovali protiv komunisti~kog re`ima.

Hiqade qudi je pobeglo iz zemqe preko Ma|arske i nema~kih ambasada u isto~noevropskim zemqama. Iz dana u dan rastao je pritisak na vlasti da olak{aju mogu}nost putovawa. Ali, niko nije o~ekivao da }e se to tako brzo dogoditi.

Kada je na jednoj konferenciji za novinare u isto~nom Berlinu objavqeno da sloboda putovawa stupa na snagu odmah, mase su krenule preko granice podeqenog Berlina.

„Najpre su propu{tali pojedina~no, a onda su podigli rampe. Sada mo`emo da prelazimo bez pokazivawa legitimacije, mo`emo da idemo bez i~ega. Bez kontrole. Ja uop{te nema kod sebe legitimaciju”, saop{teno je na toj konferenciji.

Nakon te izuzetne no}i nije bilo povratka na staro.

Prva rupa u Berlinskom zidu sru{ila je ubrzo kompletan truli sistem biv{eg DDR-a.

Po ~etvrti put je 9. novembra ispisana nema~ka istorija, ovoga put sre}na epizoda.

U tome ni{ta ne mogu da promene ni brojne pote{ko}e s kojima se Nema~ka susrela nakon pada Berlinskog zida i ponovnog ujediwewa.

Novi ameri~ki napadi

na brodove u Pacifiku

U novim ameri~kim napadima na dva broda u isto~nom delu Tihog okeana, za koje Va{ington tvrdi da prevoze drogu, poginlo je {estoro qudi, saop{tio je ministar odbrane Pit Hegset.

U tim napadima, kojih je sada ukupno 19, poginulo je najmawe 75 qudi, a oni su deo kampawe predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donalda Trampa protiv trgovine drogom u ju`noameri~kim vodama, koju mnogi vide kao pritisak na predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

„Na{im obave{tajnim slu`bama je poznato da su ovi brodovi povezani sa {vercom narkotika, da su prevozili narkotike i da su se kretali poznatom tranzitnom rutom za trgovinu narkoticima”, objavio je ministar Hegset na dru{tvenim mre`ama. Hegset i dr`avni sekretar SAD Marko Rubio (Marco) sastali su se sa poslanicima Republikanske i Demokratske stranke zadu`enim za pitawa nacionalne bezbednosti i pru`ili im pravno obrazlo`ewe napada na brodove.

Napadi su po~eli u septembru i usmereni su na brodove u Karipskom moru, a vremenom su se prebacili na brodove u isto~nom delu Tihog okeana, gde se sumwa na {verc velike koli~ine kokaina.

Trampova administracija je postavila veliki broj vojnika u pomorskom prostoru Ju`ne Amerike i nosa~e aviona.

Tramp je opravdao napade obrazlo`ewem da su SAD u oru`anom sukobu sa narko-kartelima i da brodovima upravqaju strane teroristi~ke organizacije koje preplavquju ameri~ke gradove drogom.

Napadi na brodove podstakli su spekulacije o svrgavawu Madura sa vlasti u Venecueli, jer je u SAD optu`en za narkoterorizam, dok on tvrdi da ameri~ka vlada „fabrikuje rat protiv wega”.

Ameri~ki razara~

Nikola Sarkozi pu{ten na uslovnu slobodu

Apelacioni sud u Parizu usvojio je zahtev biv{eg predsednika Francuske Nikole Sarkozija da bude pu{ten na uslovnu slobodu. Ne{to vi{e od sat vremena nakon izricawa odluke, napustio je zatvor La Sante, gde je proveo 20 dana.

U presudi se navodi da ‚’ne postoji rizik od prikrivawa dokaza, pritisaka ili sau~esni{tva’’ i da ‚’produ`eni pritvor nije opravdan’’, prenosi Figaro.

Sarkoziju je dodeqen sudski nazor, {to zna~i da ne}e mo}i da napu{ta Francusku.

Pored toga, zabraweno mu je i da kontaktira ministra pravde Francuske @erala Darmanena, koji ga je posetio u zatvoru krajem oktobra.

Sarkozi je od suda zatra`io da bude pu{ten na uslovnu slobodu dok ~eka rezultat na svoju `albu na zatvorsku kaznu, samo nekoliko nedeqa nakon {to je po~eo izdr`avawe petogodi{we zatvorske kazne za zaveru radi prikupqawa sredstava za predizbornu kampawu iz Libije.

U obra}awu na saslu{awu putem video-linka iz zatvora, Sarkozi je rekao je da }e po{tovati svaku odluku pravosu|a, ako bude pu{ten na slobodu. Govore}i o boravku u zatvoru, Sarkozi je rekao da je „zaista te{ko, kao {to mora biti za svakog pritvorenika”, i da je „iscrpquju}e”.

Ne{to vi{e od sat vremena nakon izricawa odluke, napustio je zatvor La Sante, gde je proveo 20 dana.

Biv{i konzervativni predsednik progla{en je krivim za nedozvoqeno prikupqawe sredstava za kampawu na predsedni~kim izborima 2007. godine, koje je dobio od pokojnog libijskog lidera Moamera Gadafija.

On je oslobo|en svih ostalih optu`bi, ukqu~uju}i one za korupciju i primawe nezakonitog finansirawa kampawe.

BRAZIL PODEQEN

Krvava racija u Riju: 117 mrtvih, vo|e bande pobegle

U policijskoj raciji koja je sprovedena 28. oktobra u Rio de @aneiru ubijeno je 117 osoba, ali ne i vo|e bande Komando vermeqa, koji su bili ciq akcije, navodi se u izve{taju policije.

Me|u 117 qudi koje je tog dana ubila policija nije bilo 69 osumwi~enih, koje su tu`ioci imenovali u prijavi koja je bila osnova za raciju, kao i da je samo petoro imenovanih u krivi~noj prijavi uhap{eno tog dana, ali da nijedan od wih nije bio vi{i vo|a ozlogla{ene bande Komando vermeqa, prenosi Rojters. Sekretar za javnu bezbednost Rio de @aneria, Viktor dos Santos, potvrdio je da je ciq racije bio hap{ewe optu`enih mu{karaca, ali da „nije bilo ba{ lako prona}i 69 qudi me|u 280.000”, koji `ive u favelama koje su bile meta racije.

Iako 19 ubijenih mu{karaca nije imalo krivi~ni dosije, prema dokumentima u istrazi, Santos je rekao da je 100 odsto siguran da su to bili kriminalci. On je kazao da broj ubijenih i uhap{enih qudi pokazuje da je „slika mnogo gora nego {to je pokazala istraga”, kao i da su planirane i druge racije u narednim mesecima u favelama Rio de @aneira.

U policijskoj raciji u Rio de @aneiru, koja je poznata kao operacija „Zadr`avawe”, poginula je 121 osoba, me|u kojima su bila i ~etiri policajca i dva tinejxera, a 99 osumwi~enih je privedeno. Glavni vo|a bande, Edgar Alves de Andrade poznat kao Doka, i daqe je na slobodi, a jedan vo|a bande sredweg ranga priveden je bez ispaqenog metka, pokazuje policijski izve{taj.

Levi~arski predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silvu nazvao je policijsku akciju u dva gusto naseqena radni~ka naseqa – favela u Rio de @aneiru katastrofalnom, dok su konzervativci u Brazilu ocenili da je to model za borbu protiv organizovanog kriminala.

Pogled kroz ru{evine Berlinskog zida

PISAC, SCENARISTA, FILMSKI REDITEQ:

Novosadski hor je briqantno otpevao

moju pesmu „Cveta tre{wa u planini“, i sve je bilo uzvi{eno i bolno

Sve je u subotu 1. novembra bilo vrlo potresno na komemoraciji `rtvama nadstre{nice u Novom Sadu, dostojanstveno i veli~anstveno – kad sam ~uo moju pesmu „Cveta tre{wa u planini“ bio sam iznena|en u prvom trenutku, a onda sam, kao i ve}ina qudi, do`iveo neku vrstu katarze u odnosu na ceo doga|aj i sve {to se tog dana zbivalo u Novom Sadu – ka`e za Danas pisac i akademik Du{an Kova~evi}.

Na komemorativnom skupu 1. novembra, kojem je na poziv studenata u protestu koji su organizovali ovaj doga|aj prisustvovalo vi{e od sto hiqada gra|ana, Kova~evi}evu pesmu „Cveta tre{wa u planini“, iz filma „Sabirni centar“, izveo je Pop Choir Radio posle 16-minutne ti{ine kojom je odata po{ta stradlima, i to je bio najemotivniji momenat – gotovo da nije bilo osobe koja nije zaplakala. – Nisam, na`alost, bio u Novom Sadu, ali sam na televiziji gledao prenos komemoracije, nisam znao ni da je hor spremio ovu moju pesmu, i bio sam izuzetno uzbu|en. Imao sam prilike da te moje pesme slu{am u raznim situacijama, one su rasute u mojim pozori{nim predstavama, dramama, naro~ito po filmovima.

Ali, u Novom Sadu je bio izuzetno dramati~an i bolan trenutak, koji je sa tom pesmom dobio drugu dimenziju, i ne{to {to se spojilo u neverovatnu celinu sa tom tre{wom koja cveta, i qudima koji su stradali i kojih vi{e nema – ka`e Kova~evi}, dodaju}i da mu se u subotu javilo nekoliko prijateqa koji su bili u Novom Sadu i rekli da su bili izuzetno potre{eni.

Kako podse}a Kova~evi}, on je stihove „Cveta tre{wa u planini“ napisao za film „Sabirni centar“, koji je po wegovoj drami re`irao Goran Markovi}, a Anica Dobra ovu pesmu peva u filmu dva puta, i tom pesmom se i zavr{ava film.

– Slu{ao sam je u nekoliko izvo|ewa, muziku za predstavu „Sabirni centar“ komponovao je i Voki Kosti}, a moj prijateq Zoran Simjanovi} je od toga napravio zaista neverovatnu, potresnu i filmi~nu melodiju. I moram re}i da je novosadski hor to otpevao briqantno, u isto vreme lepo, uzbudqivo, i na svoj na~in uzvi{eno i jako bolno, i sve je bilo vrlo dramati~no i emotivno. Na pitawe da li }e kod nekih novih generacija koje nisu gledale „Sabirni centar“ (osvojio je Zlatnu arenu u Puli 1989. za najboqi film), ali i onih starijih, ova pesma mo`da ostati kao simboli~na himna `rtvama nadstre{nice, s obzirom da se putem dru{tvenih mre`a upravo weno izvo|ewe od subote {iri „brzinom svetlosti“, Kova~evi} ka`e: – Goran Markovi} i ja smo taj film snimili skoro pre ~etrdeset godina, {to zna~i da ve}ina qudi koja ima ~ak i pedeset godina nije znala odakle je ta pesma i ta melodija, osim onih koji se bave filmom, tako da }e nove generacije preko nastupa novosadskog hora i komemoracije saznati ne{to vi{e o tome. I opet ka`em – „Cveta tre{wa u planini“ izvedena je u tako bolnom trenutku i na tako uzvi{en na~in, da }e se sigurno po tome pamtiti.

samo da }uti, da gleda ,i da se divi {to je toliki broj qudi do{ao, i {to je na tako veli~anstven na~in odao po{tu `rtvama jedne stra{ne tragedije. Ceo doga|aj u Novom Sadu bio je izuzetno dostojanstven i emotivan – govori Kova~evi} o svojim utiscima.

Zamoqen da prokomentari{e ~iwenicu da je od stra{ne tragedije pro{lo godinu dana, da porodice stradalih, studenti i gra|ani u protestu i daqe tra`e pravdu, ali da niko nije procesuiiran, da je dokumentacija o rekonstruk-

”CVETA TRE[WA U PLANINI...”

ciji novosadske @elezni~ke stanice i daqe skrivena, a da je sutkiwa Specijalnog suda Ivana Bursa}, koja je odredila pritvor Goranu Vesi}u, Tomislavu Momirovi}u i ostalim osumwi~enim za korupciju u slu~aju pada nadstre{nice preme{tena na drugo odeqewe, Kova~evi} obja{wava: – Cela pri~a oko toga da se godinu dana ne zna pravi uzrok tragedije i da javnost nije upu}ena u detaqe toga {ta se zapravo dogodilo jeste stra{na, i ube|en sam da }e se jednog dana saznati,

Evo kako je nastala jedna od najtu`nijih pesama na srpskom jeziku

Jedan od najemotivnih trenutaka komemorativnog skupa u Novom Sadu povodom godi{wice pada nadstre{nice, nesre}e u kojoj je `ivot izgubilo 16 osoba, bio je nastup hora ispred @elezni~ke stanice koji je izveo pesmu “Cveta tre{wa”.

PESMA IZ DRAME

“SABIRNI CENTAR”

Pesmu je 1982. napisao kwi`evnik, rediteq i scenarista Du{an Kova~evi} i ona se na{la u wegovoj drami “Sabirni centar”. Ipak, postala je mnogo poznatija nakon {to se 1989. na{la u istoimenom filmu rediteqa Gorana Markovi}a. Muziku je komponovao ~uveni Zoran Simjanovi}, a u filmu ju je

otpevala Anica Dobra u pratwi hora “Lola”.

RE^I PESME

Iako se delovi pesme ~esto mogu ~uti na sahranama {irom Srbije ceo tekst pesme, zapravo je mawe poznat i mnogi su je u Novom Sadu ~uli prvi put. Evo kako glasi: Cveta tre{wa u planini, Prole}e se na put sprema. Sve je isto u mom kraju, Samo mene vi{e nema.

Zeleni se loza vita Oko starog ku}nog trema. Sve je isto kao nekad, Samo mene vi{e nema.

jer je neminovno da negde nekakvi ozbiqni tragovi postoje. Nisam stru~wak za pravo, ali u tim hiqadama dokumenata sigurno postoji nekakav trag koji vodi do istine, i koji }emo jednog dana saznati.

Mada, kako navodi Kova~evi}, kada se osvrnemo i kada pogledamo na{u istoriju ne bi trebalo da budemo potpuno sigurni da }emo do}i do ove istine. Jer, toliko je bilo stra{nih zlo~ina od Drugog svetskog rata do danas koji nikada nisu ni procesuirani ni re{eni. – Istorija na{e tragedije je vrlo duga, te{ka i zapawuju}a, govorim o tragedijama koje smo sami sebi po~inili, tako da bih mogao da ka`em da me ne iznena|uje ni ovo {to se sada de{ava. Imam i jedan stih koji karakteri{e sve ovo {to se zbiva, a on glasi „Kako prona}i pravi put i spas, ako smo mi i oni protiv nas“. To je apsurdna pri~a i apsurdna ~iwenica.

A mene to prati od ranog detiwstva, tako da, {to se ti~e bar moga iskustva, do`iveo sam ga ba{ onako temeqno, detaqno. Zahvaquju}i tome sve {to sam napisao, mawe – vi{e, sve je u su{tini politika. I da nema tog malog smeha, ironije, humora, to ne bi moglo da se gleda. Bilo bi gorko, kao pri~e iz pakla –ka`e pisac koji je u svojim delima „prepisivao“ na{ mentalitet, na{u istoriju i na{a dru{tva.

Na pitawe koliko je gorko i zastra{uju}e {to vlast koja je odgovorna za pogibiju qudi u Novom Sadu banalizuje i obele`avawe godi{wice wihove smrti – ~uli smo predsednika koji ka`e „A {ta se doga|a u subotu, 1. novembra u Novom Sadu, jel neka utakmica“, do toga da wegovi mediji s nezapam}enom prostotom i la`ima informi{u o komemoraciji, i da Dijani Hrki, majci stradalog Stefana koja {trajkuje gla|u sa zahtevom za raspisivawe izbora, nasilnici i kriminalci iz {atorskog naseqa ]acilend, koje obezbe|uje policija, uz uvrede pu{taju „patriotske“ pesme i igraju kolo, Kova~evi} isti~e:

– Mislim da o tome ne treba previ{e pri~ati, jednostavno, to je kulminacija sukoba, a ono {to znam vrlo dobro iz svega ovoga {to sam govorio je „ne daj Bo`e da je to najgore“. Jer kada krene sukob u na{em narodu, on se nikada ne zavr{i samo na uvredama i poni`ewima, uvek se ide mnogo daqe, i ja se toga stra{no bojim. Ne bih voleo da je ovo {to je zasad verbalni sukob preraste u ne{to, potencijalno mogu}e, mnogo stra{nije. Toga se svi normalni qudi pribojavaju i strepe svaki dan {ta }e biti sutra.

I ja sam ovu komemoraciju do`iveo kao ne{to izuzetno uzvi{eno – do te mere je taj povod tragi~an da ~ovek mo`e

Ako ja imam ikakav glas i neko iskustvo, stvarno bih apelovao na to da se {to pre ide na izbore. To je ne{to {to ja vidim kao jedino re{ewe – da se na nekim po{tenim izborima, koliko je to mogu}e, qudi prebroje i da ka`u: to je to, ho}emo ovakav i ovakav `ivot, `ivot sa nekim drugim, novim ure|ewem, novim qudima i novim prvilima igre. Ne vidim apsolutno nijedno drugo re{ewe osim vrlo skorih izbora, jer je sve drugo tragedija. Ili je, kao naslov koji izuzetno volim, „Dugo putovawe u no}“. @ivimo u nekom bezvazdu{nom prostoru, i {to je nastra{nije, `ivimo, mawe – vi{e, od dana do dana, mole}i Boga da se ne desi ni{ta stra{no – smatra Du{an Kova~evi}. DU[AN

Scena iz filma ”Sabirni centar”

Snima se „Linija”, potresna filmska pri~a o ~uvenom dr Lazi}u, koji je spasao hiqade `ivota tokom rata u Sarajevu

U toku je snimawe igranog filma i TV serije „Linija”, novog ostvarewa u re`iji prof. Dragoquba Dragana El~i}a, koji prikazom lika i dela ~uvenog hirurga dr Miodraga Lazi}a donosi potresnu, istinitu i duboko qudsku pri~u o po`rtvovanosti, humanosti i snazi duha u najte`im trenucima rata.

Film je inspirisan motivima iz kwige „Dnevnik ratnog hirurga” dr Miodraga Lazi}a - lekara, humaniste i dobrovoqca iz Ni{a, koji je 1992. godine, napustiv{i komfor civilnog `ivota, oti{ao u ratnu bolnicu „@ica” na sarajevskom rati{tu. Po wegovom dolasku smrtnost me|u rawenicima smawena je za ~ak 90 odsto, a on je izveo vi{e od 3.600 hirur{kih zahvata pod nemogu}im uslovima, ~esto i sam povre|en, i pomagao svima, bez obzira na veru i narodnost. Wegov lik u filmu tuma~i Aleksandar Lazi}, a uz wega igraju Dragan Petrovi} Pele, Rado{ Baji}, Nenad Okanovi}, Aleksandra Belo{evi}, Nata{a Miov~i} i drugi.

Snimawe se u narednom periodu nastavqa u Sarajevu, dok se premijera filma o~ekuje u septembru naredne godine.

- „Linija” je po svojoj formi i `anru biografska, antiratna drama koja, osim prikaza strahota rata, donosi i tople, qudske i tragikomi~ne momente ispuwene specifi~nim sarajevskim duhom. Kroz qubavne pri~e, bliskost i svakodnevne borbe lekara i medicinskih sestara, ovaj film slavi ~ovekoqubqe i nepokolebqivost - navodi autor.

U projektu u~estvuje preko 80 glumaca iz Srbije, Republike Srpske, Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Francuske, kao i vi{e od 2.000 statista.

Film je jedan od najkompleksnijih projekata doma}e kinematografije - sniman je na vi{e od 30 lokacija, uz kori{}ewe ratne tehnike, vojne i policijske logistike, s ciqem da se verno prika`e jedno od najte`ih poglavqa na{e novije istorije.

Srpska izgradila tunel za vodu dug 13 kilometara

Zvani~nici Republike Srpske ju~e su u Berkovi}ima ozvani~ili zavr{etak radova na dovod-nom tunelu dugom gotovo 13 kilometara, izgra|enom za potrebe budu}e Hidroelektrane (HE) „Dabar”. Mi-lorad Dodik, predsednik SNSD-a, ocenio je da je re~

o „grandioznom poduhvatu koji je realizovan upr-kos brojnim opstrukcijama”. „Izgradwa tunela predstavqa 30 odsto svih radova na HE ‚Dabar’, a ovaj objekat je najzna~ajniji deo projekta. Posao nije zavr{ila ni biv{a dr`ava, ali nama je to po{lo za rukom sa ulagawem od 225 miliona evra. Radimo ga za dobrobit ovog kraja, ali i cele Republike Srpske, jer nam omogu}ava energetsku budu}nost koja, uz poqoprivredu i turizam, ~ini stub na{eg razvoja”, istakao je Do-dik.

On je pojasnio da tunel prikupqa vodu sa podru~ja Nevesiwa i sprovodi je do Berkovi}a. „Postoji i ranije prokopani tunel od Berkovi}a do Bile}e, dug oko 15 kilometara, ali nije betonski oblo`en. Ceo sistem bi trebalo da bude zavr{en do sredine 2027. godine”, naveo je Dodik.

Vrednost samog tunela procewena je na oko 60 miliona evra, a sredstva su obezbe|ena iz buxeta „Elek-troprivrede Republike Srpske”. Zvani~nici isti~u da je u pitawu najve}i hidroenergetski objekat izgra|en na prostoru biv{e Jugoslavije u proteklih 35 godina, a planovi za wegovu izgradwu postoje jo{ od 1970. go-dine. Tunel Nevesiwe – Dabarsko poqe dug je 12.125 metara.

Po~ela kampawa za prevremene predsedni~ke izbore u Republici Srpskoj

U Republici Srpskoj (RS) je po~ela predizborna kampawa za prevremene predsedni~ke izbore 23. novembra, javqa Radio-televizija Republike Srpske (RTRS).

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK) saop{tila je da kampawa traje do 22. novembra u sedam ~asova ujutro, kada po~iwe izborna ti{ina.

Za predsednika Republike Srpske kandiduju se Sini{a Karan iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) biv{eg predsednika RS Milorada Dodika, Branko Blanu{a iz Srpske demokratske stranke (SDS), Dragan \okanovi} iz Saveza za novu politiku, Nikola Lazarevi} iz Ekolo{ke partije Srpske i dva nezavisni kandidati Igor Ga{evi} i Slavko Dragi~evi}.

U centralni bira~ki spisak za predsedni~ke izbore upisano je 1.264.364 bira~a.

Kampawu SNSD je u podne po~eo Gradski odbor Bawaluci lepqewem prvog plakata, koji

Republika Srpska

}e udvostru~iti kilometra`u

auto-puteva

Republika Srpska planira izgradwu novih 110 kilometara auto-puteva, ~ime }e ostvariti „dugogodi{wi san” – direktnu povezanost Bawaluke i Beograda, izjavio je v. d. direktora „Auto-puteva Republike Srpske” Radovan Vi{kovi}.

Vi{kovi} je u Jutarwem programu naglasio da je gradwa auto-puteva zahtevan proces koji ukqu~uje imovinsko-pravne odnose, projektovawe i pripremu trasa, preneo je RTRS.

Kao primer je naveo trasu Vukosavqe-Br~ko dugu 31,5 kilometara, ~ija je izgradwa procewena na 274 miliona evra, {to iznosi 8,6 miliona evra po kilometru.

On je podsetio da je delegacija iz Srpske boravila u Kini, gde su dogovoreni finansijski aran`mani za trasu Vukosavqe-Br~ko, kao i za putni pravac Bijeqina-Br~ko, 17 kilometara, oko 119 miliona evra, uz podr{ku Eksim banke.

Trenutno Republika Srpska ima 113 kilometara auto-puteva u eksploataciji.

Uvo|ewem novih 110 kilometara u naredne tri do ~etiri godine, kilometra`a }e se prakti~no udvostru~iti.

su zajedno postavili Karan i Dodik.

Stranka }e u Bijeqini odr`ati centralnu tribinu na kojoj }e u~estvovati strana~ko rukovodstvo {to }e biti zvani~no otvarawe kampawe.

Kandidat SDS Branko Blanu{a }e kampawu po~eti konferenciju za novinare ispred Narodne skup{tine Republike Srpske.

RTRS navodi da CIK ima problema u organizovawu izbora jer jo{ nije re{ena `alba na javnu nabavku za transport izbornog materijala.

SNSD smatra da je izbore ve{ta~ki nametnuo Visoki predstavnik Ujediwenih nacija za Bosnu i Hercegovinu Kristijan [mit.

„Ovo su ve{ta~ki nametnuti

predsedni~ki izbori koje RS nije tra`ila, jer je pre tri godine fer i slobodnim izborima izabrala svog predsednika Milorada Dodika”, objavila je danas potpredsednica SNSD @eqka Cvijanovi} na dru{tvenoj mre`i Iks.

Dodala je da su predstoje}i izbori „rezultat uzurpacije” kroz „neustavne manipulacije stranog kolonizatora”.

CIK je prevremene predsedni~ke izbore proglasila po{to je u avgustu Dodiku oduzela predsedni~ki mandat na osnovu pravnosna`ne presude Suda Bosne i Hercegovine (BiH).

Dodik je osu|en na godinu dana zatvora i {est godina zabrane vr{ewa javne funkcije, zbog neizvr{avawa odluka Visokog predstavnika.

FRESKE U SRPSKOJ

U centru Trebiwa, u parku ~uvenog pesnika Jovana Du~i}a, nalazi se jedna od najlep{ih srpskih pravoslavnih crkava posve}ena Preobra`ewu Gospodwem. Ovaj biser Republike Srpske je sagra|en krajem 19. veka, a u svom enterijeru krije neobi~ne freske koje izazvaju veliku pa`wu korisnika dru{tvenih mre`a, me|u kojima je i predstava na{eg velikog nau~nika Nikole Tesle. Pored svetiteqa Srpske pravoslavne crkve u Sabornom hramu Preobra`ewa Gospodweg naslikani su i znameniti Srbi iz nacionalne istorije - carevi, kraqevi, vojskovo|e, pesnici, nau~nici. Iako se u crkvama uglavnom slikaju biblijski doga|aji i svetiteqi, u trebiwskom hramu su prikazane i li~nosti koje nisu od crkve priznate kao svetiteqi.

Na ju`nom i severnom ulazu u hram naslikani su znameniti Srbi koji su na neki na~in zadu`ili srpski narod: car Du{an, vo`d \or|e Petrovi} - Kara|or|e, Milo{ Obrenovi}, kraq Petar I Kara|or|evi}, kraq Aleksandar I. Pored istaknutih srpskih vladara, na zidovima hrama naslikani su i pesnici Desanka Maksimovi}, Jovan Du~i}, Aleksa [anti} i Petar II Petrovi} Wego{, nau~nici Nikola Tesla, Milutin Milankovi} i Mihajlo Pupin, vojskovo|e Milo{ Obili}, Luka Vukalovi}, Bogdan Zimowi}, vojvode @ivojin Mi{i} i Stepa Stepanovi}, Gavrilo Princip i drugi.

– Ono {to je specifi~no za na{ hram je da smo pored svetiteqa naslikali i druge li~nosti. Na taj na~in smo htjeli da poka`emo da nisu sveti jedino oni koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim ili crnim slovima, ve} da u carstvu nebeskom ima i onih koji nisu progla{eni svetiteqima, a vjerujemo da su tamo, kao {to se molimo za sve qude da ih Gospod primi u carstvo nebesko – objasnio je stare{ina hrama Mladen @ulovi} za Srpskainfo.

Scena iz filma

Podneta krivi~na prijava protiv predsednika CG zbog odlikovawa

mitropolita Amfilohija

Specijalno dr`avno tu`ila{tvo Crne Gore formiralo je predmet protiv predsednika dr`ave Jakova Milatovi}a po prijavi NVO „Crnogorski forum”, zbog toga {to je postuhumno odlikovao arhiepiskopa cetiwskog i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.

Iz Kabineta {efa crnogorske dr`ave saop{teno je da su od Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva obave{teni da je formiran spis predmeta povodom krivi~ne prijave NVO „Crnogorski forum“ – predsednice Jelene Markovi}, podnete 23. oktobra ove godine protiv Jakova Milatovi}a, zbog krivi~nog dela zloupo-

U Podgorici od po~etka godine skoro svako tre}e ven~awe okon~ano razvodom

Profesor Univerziteta Crne Gore Rade [arovi} rekao je za Vijesti da je savremeni `ivot promenio dru{tveni smisao bra~ne zajednice, a da ekonomska nesigurnost i digitalizacija dodatno doprinose razvodima.

Podgori~ki mati~ari do sredine oktobra stavili su potpis na 739 sklopqenih brakova, dok su sudije Osnovnog suda pe~atirale 219 razvoda, s tim da nije re{eno oko 130 predmeta, proizilazi iz odgovora koje su Vijestima dostavili iz lokalnih organa i institucija.

Prema tim podacima, razvedeno je oko 30 odsto brakova, a jo{ drasti~nije brojke zabele`ene su pro{le godine u Podgorici kada se sudski rastala gotovo polovina - sklopqeno je 750 brakova, a razvedeno 360.

Ti podaci, upozorava profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta Crne Gore (UCG) Rade [arovi}, posledica su “savremenog pogleda na svet, koji je donio promenu dru{tvenog smisla braka, prema kojoj bra~na veza dvoje qudi vi{e nije osnovna dru{tvena institucija reprodukcije i ekonomskog saveza, ve} emocionalni i simboli~ki projekat samorealizacije”.

Kao razloge za prili~no veliki broj razvoda, [arovi} jo{ navodi i digitalizaciju i savremene medije, koji “mewaju na~in na koji na koji dru{tvo do`ivqava brak, bliskost, komunikaciju, ali i vernost”, ali i ~iwenicu da dru{tvo vi{e “ne pru`a ni minimum kolektivne podr{ke odr`awu braka”.

treba slu`benog polo`aja iz ~lana 416 Krivi~nog zakonika Crne Gore i drugih krivi~nih dela. „U prijavi se u bitnom navodi da je Predsednik Crne Gore doneo odluku o posthumnoj dodeli dr`avnog ordena Amfilohiju Radovi}u, a u izjavi povodom donete odluke Amfilohije Radovi} se opisuje kao ,’li~nost koja je doprinela demokratizaciji Crne Gore’, ‚duhovnim vo|om koji je zadu`io pravoslavne vernike’ i ‚~ovekom koji je Crnoj Gori doneo mir i pomirewe’, pa se u prijavi daqe navodi da je na ovaj na~in, odnosno da je donetom odlukom izvr{eno krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja iz ~lana 416 Krivi~nog zakonika Crne Gore, te da je navedenom pohvalom i priznawem, kao i naknadno datim izjavama favorizovana jedna verska zajednica u odnosu na druge verske zajednice i wihove vernike, ~ime je izvr{eno krivi~no delo rasna i druga diskriminacija iz 443 Krivi~nog zakonika Crne Gore i druga krivi~na dela”, navodi se u saop{tewu.

S tim u vezi, Kabinetu je navedeno da je potrebno da tu`ila{tvu dostavi navedenu odluku sa spisima predmeta formiranim tim povodom, sa pisanim izja{wewem u odnosu na navode iz podnete krivi~ne prijave, saop{teno je iz Milatovi}evog kabineta, prenosi RTCG.

Nisu {tedeli, jeli i pili za 23.000 evra

Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) Crne Gore, u periodu od 1. januara do 30. juna 2025. godine, za tro{kove reprezentacije isplatila je ukupno 23.136,20 evra, navodi su u odgovoru koje su “Vijesti” dobile na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog zna~aja.

ANB je za ove namene, u navedenom periodu, potro{ila vi{e od ijedne od 10 dr`avnih kompanija, isto toliko lokalnih uprava, a suma potro{ena u nacionalnoj agenciji za bezbednost za pola godine u ravni je jedino sa tro{kovima Ministarstva odbrane. “Vojnici” su od 1. januara do 1. jula ove godine za reprezentaciju platili 24.523,57 evra, pi{u „Vijesti”.

ANB je uskratio tra`ene kopije ra~una na osnovu kojih su obavqena pla}awa po ovom osnovu pod obrazlo`ewem da “sadr`e tajne podatke ili bi wihovo objavqivawe moglo ugroziti bezbednost i interese Agencije”.

Kako bi kafanski i ini ra~uni ugrozili “bezbednost i interese Agencije” nije najjasnije, ali u odgovoru se navodi da je Agencija utvrdila da je u posedu podataka iz ta~ke 4 dispozitiva re{ewa (drugih akata koji sadr`e podatke i informacije o pla}awima za tro{kove reprezentacije - prim.aut.), te da su u pitawu tajni podaci kojima je u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka, odre|en stepen tajnosti, isti~e ANB nagla{avaju}i da je konkretna dokumentacija “ozna~ena stepenom tajnosti interno”, zbog ~ega joj je “pristup ograni~en i mo`e se ostvariti jedino na na~in i pod uslovima utvr|enim Zakonom o tajnosti podataka”.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

U BOGOSLOVIJI SE TRENUTNO [KOLUJE 27 U^ENIKA, RASPORE\ENIH U PET GENERACIJA

Cetiwska Bogoslovija zaslu`uje boqi status

Bogoslovija Svetog Petra Cetiwskog, jedna od najstarijih obrazovnih ustanova u Crnoj Gori, vi{e od vek i po vaspitava generacije mladih qudi u duhu vere, znawa i slu`be Crkvi. Iako se kontinuitet rada od obnove 1992. godine odvija bez prekida, ustanova se i danas suo~ava sa potrebom jasnijeg institucionalnog priznawa i ve}e podr{ke dr`ave i lokalne zajednice.

U Bogosloviji se trenutno {koluje 27 u~enika, raspore|enih u pet generacija, od kojih je sedam |aka prvog razreda. U~enici poti~u iz raznih krajeva gde srpski narod `ivi – od Crne Gore i Srbije, preko Bosne i Hercegovine do dijaspore.

Rektor Bogoslovije protojerej Blagoje Rajkovi} u razgovoru za „Politiku” isti~e da je bogoslovija na Cetiwu sredwa {kola internatskog tipa, te da takva vrsta ustrojstva ima veliku ulogu u duhovnom sazrevawu budu}ih sve{tenoslu`iteqa. Pored samog ambijenta boravka u zajednici, kako je naveo, za bogoslove veliku ulogu ima i svakodnevno u~e{}e na bogoslu`ewima, naro~ito u Cetiwskom manastiru gde se ~uvaju mo{ti svetog Petra Cetiwskog, desna ruka svetog Jovana Krstiteqa i deo ^asnog krsta. Od 1992. godine, kada je Bogoslovija obnovila rad na inicijativu bla`enopo-

~iv{eg mitropolita Amfilohija, do danas iz {kole je iza{lo dvadeset devet generacija svr{enih bogoslova. U protekle tri decenije Bogoslovija na Cetiwu dala je vi{e arhijereja nego u svim prethodnim periodima zajedno.

„Od u~enika koji su se {kolovali u ovom periodu, ~etvorica su postala arhijereji. To su episkop remezijanski g. Stefan, mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan, episkop mar~anski g. Sava i episkop dioklijski g. Pajsije. Iako je re~ o obrazovnoj instituciji koja je osnovana 1863. godine, kao prva vi{a {kola u Crnoj Gori, cetiwska Bogoslovija, prema re~ima rektora, danas nije adekvatno prepoznata i afirmisana od strane nadle`nih dr`avnih institucija, kao ni od lokalnih vlasti na Cetiwu.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

TRADICIONALNO U KOSOVSKOJ MITROVICI, 8. NOVEMBRA, OBELE@ENA

HRAMOVNA I GRADSKA SLAVA – MITROVDAN

Znamo

kome slu`imo, kako se molimo i da ~uvamo veru na{ih predaka i obi~aje

U prisustvu velikog broja vernika, u subotu 8. novembra, svetom arhijerejskom liturgijom, litijom i rezawem slavskog kola~a, u crkvi Svetog Dimitrija, u Kosovskoj Mitrovici je tradicionano obele`ena hramovna i gradska slava –Mitrovdan.

Obele`avawe gradske slave proteklo je bez prisustva predstavnika Srpske liste i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Tako|e, i ove godine je izostala tradicionalna gradska litija kako je kasnije re~eno iz bezbedonosnih razloga.

Nakon litija Mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije poru~io je da je, uprkos trenutnim izazovima i podelama, vera ono {to treba da ujedini narod.

On je svim prisutnima ~estitao gradsku slavu uz re~i da smo Crkva Bo`ja, da smo telo Hristovo, jer je Gospod rekao da Crkvi ne mogu ni vrata pakla nauditi.

On je kazao da }e opet do}i

vreme kada }e se litije videti ulicama grada.

- I ove godine, na`alost, nismo imali mogu}nost da idemo u litiju ulicama grada, zato {to je situacija takva. Svi znamo i ko vlada u ovom gradu i ko mo`e da nam da neku sigurnost i bezbednost. Na`alost, dru{tvo je podeqeno kao nikada do sada. Zato je ovo verski praznik na prvom

mestu, i ovde smo se, na liturgiji, okupili i u~inili litiju oko hrama, kao {to se uvek i ~inilo, naveo je mitropolit Teodosije.

- Kada prilike budu povoqnije, litija }e ponovo biti odr`ana ulicama Kosovske Mitrovice, kao {to se to ~ini u drugim gradovima pravoslavnog sveta, naglasio je.

Nakon besede mitropolita ra{ko-prizrenskog, usledilo je tradicionalno lomqewe ~esnice. Zlatnik sa posvetom ove godine darovao je predsednik Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawaluke, Milorad Arlov, koji je Mitrov~anima uputio ~estitke povodom slave. U wegovo ime zlatnik je uru~ila predsednica Udru`ewa roditeqa dece sa pote{ko}ama u razvoju „Podr`i me“, Ivana Raki}. Iz velikog slavskog kola~a petogodi{wa Gala Miketi} izvukla zlatnik vredan 900 evra. Gradska slava je zavr{ena slavskim ru~kom u Parohijskom domu pri hramu.

Snimqen muzi~ki spot o bra}i Mili} Sr|anu i Bobanu, oficirima JNA koji su 1999. godine na KiM dali svoje `ivote a od velike tuge za wima preminuo je i wihov brat Goran

Pesma i spot dostojni heroja

Istina o bra}i Mili} –Sr|anu i Bobanu, oficirima JNA koji su 1999. godine na Kosovu i Metohiji dali svoje `ivote u odbrani otaxbine, duboko potresa i ostavqa trag u svakom ko je ~uje.

Nedugo nakon pogibije blizanaca Sr|ana i Bobana, od velike tuge preminuo je i wihov brat Goran. Herojsku `rtvu bra}e Mili} mnogi porede sa `rtvom kosovskih Jugovi}a, pa ne ~udi {to su vekovni motiv stradawa i ~asti ovaplotile Ra{anke – Biqana Pavlovi}, Milena Ni}iforovi}, Du{ica [migi} i Natalija Mihaj-

lovi}, u saradwi sa Jelenom Spiri}, profesorkom solo pevawa iz Kosovske Mitrovice. - S najdubqim po{tovawem prema bra}i Mili} i sa iskrenim saose}awem prema majci Nadi, na pesmi i spotu radio je tim profesora muzike i glumaca sa Pri{tinskog univerziteta, kao i na{i saradnici. Tekst pesme napisao je kosovsko-metohijski pesnik Nenad Radenkovi} Jero, ina~e autor mnogih tekstova koje sam muzi~ki oblikovala i snimila sa Ra{ankama, Ra{ankica, Bo`uri}ima i sa na{om divom Jelenom Spiri}. Muziku sam kom-

U

\AKOVICI 4. NOVEMBRA UVE^E „POKU[AJ UBISTVA’’ Zvani~nik EU izboden o{trim predmetom

Jedan strani dr`avqanin povre|en je 4. novembra oko 20 ~asova, u \akovici, u incidentu koji se, prema prvim informacijama policije, kvalifikuje kao „poku{aj ubistva“. Kosovski mediji pi{u da je re~ o zvani~niku Evropske unije.

Iz Kosovske policije saop{teno je da je slu~aj prijavqen 4. novembra u 19.57 ~asova, kada je strani dr`avqanin zatra`io medicinsku pomo} u Domu zdravqa u \akovici, nakon {to je zadobio dve rane za koje se sumwa da su nanete o{trim predmetom.

Po nalogu de`urnog lekara, povre|eni je upu}en u Univerzitetsko-klini~ki centar u Pri{tini. Slu~aj je kvalifikovan kao „poku{aj ubistva“ i istra`uje se.

U pitawu je zvani~nik Evropske unije objavili su albanski mediji u Pri{tini kao i to da se radi o ~etrdesetdevetogodi{wem mu{karcu sa inicijalima S. I. [., za koga se tvrdi da poseduje diplomatski imunitet.

Iz Kancelarije Evropske unije na Kosovu potvr|eno je u me|uvremenu da je re~ o wihovom zvani~niku, prenela je Koha. Uz ne{to vi{e informacija o povre|enom slu`beniku EU, 5. novembra se oglasilo bugarsko Ministarstvo spoqnih poslova koje je potvrdilo da je u pitawu wihov dr`avqanin, te da je on sada u stabilnom stawu.

„Povre|eni bugarski dr`avqanin je sme{ten u zdravstvenu ustanovu u Pri{tini, a wegovo stawe je trenutno stabilno. Ambasada }e posetiti na{eg sunarodnika ~im to bude mogu}e, u skladu sa preporukama medicinskog tima“.

VISOKI DE^ANI

Iz Londona u Visoke De~ane

Pro{le nedeqe smo u manastiru Visoki De~ani sreli Dejana To{i}a iz Beograda sa porodicom, suprugom Sawom, }erkicom Aleksandrom i sinovima Savom i Desimirom, koji vi{e od tri decenije `ivi i radi u Londonu.

ponovala u saradwi sa kolegom Petrom Ili}em, koji je autor klavirske deonice i wen izvo|a~. Na muzi~koj pripremi radili su i Du{an Popovi}, Awa Pavlovi} i Lazar Mari}. Na audio snimawu i produkciji radio je Du{an Popovi}, dok je video produkciju izneo Igor Vukovi} sa svojim saradnicima -. ka`e Biqana Pavlovi}, redovni profesor muzike na U~iteqskom fakultetu u Leposavi}u. Veliku pomo} i podr{ku pru`ili su glumci Narodnog pozori{ta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Gra~anici: Ivana Kova~evi} (scenarista), Strahiwa Bi~anin, Ivan ]iri}, \or|e Velimirovi} i Igor Filipovi}.

Projekat realizuje Kulturno-prosvetno udru`ewe Ra{anka iz Novog Pazara, poznato po delima koja ~uvaju patriotski duh na{eg naroda. Ovim i brojnim drugim projektima patriotskog sadr`aja od velikog zna~aja u kulturi rukovodi Biqana Pavlovi}, redovni profesor muzike na U~iteqskom fakultetu u Leposavi}u.

Ka`e da je obi{ao mnogo toga u svetu a da je tek ove godine do{ao na Kosovo i Metohiju i to sa razlogom da poseti najznamenitije srpske svetiwe Visoke De~ane, Pe}ku patrijar{iju, Gra~anicu, Zo~i{te… - Impresioniran sam obilaskom na{ih svetiwa. Najve}i utisak mi je ostavila Pe}ka patrijar{ija sa toliko vekova, sa {am dudom ispred. No, sve je impresivno i zadivquju}e kad se vide i Visoki De~ani, Gra~anica… Ispuweni smo velikim zadovoqstvom {to smo do{li u poseti ju`noj srpskoj pokrajini. Sigurno }e mo sada ~e{}e dolaziti ovde – ka`e nam Dejan To{i} u Visokim De~anima.

KOSOVSKOJ PREDSEDNICI, VJOSI OSMANI, URU^EN IZVE[TAJ EVROPSKE KOMISIJE O KOSOVU ZA 2025. Ukidawe mera povezano sa deeskalacijom severa

Kosovskoj predsednici, Vjosi Osmani, uru~en je 4. novembra, od strane ambasadora EU, Aiva Orava, Izve{taj Evropske komisije o Kosovu za 2025.

Tokom sastanka, razmatran je nalaz izve{taja, koji pozitivno ocewuje napredak Kosova u nekoliko oblasti, ali istovremeno isti~e izazove koji tek treba da se re{e.

Kako je saop{teno iz kabineta kosovske predsednice, Osmani je naglasila da ove nalaze treba tretirati kao prioritet, kako bi Kosovo nastavilo sa odlu~nim koracima i na ~elu reformi ka ~lanstvu u Evropskoj uniji.

U Izve{taju o napretku Kosova za 2025. godinu, Evropska unija je povezala wihovo daqe ukidawe sa deeskalacijom situacije na severu Kosova.

U po~etku je navedeno da su mere po~ele postepeno da se ukidaju, povezuju}i to sa nastavkom sastanaka u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu. Ali daqe ukidawe zavisi od deeskalacije na severu.

Porodica To{i} u Visokim De~anima

SRBI IZ ^IKAGA SKUPILI 700,000$ ZA [KOLU!

Na aukciji \okovi}evi ka~keti, Joki}eve slike, Vu~evi}ev dres!

U St.Regis hotelu u centru ^ikaga odr`ano Gala donatorsko ve~e Akademije “Sveti Sava”, na kome je prikupqeno rekordnih 700,000 dolara!

Taj novac bi}e upotrebqen za otplatu nove {kolske zgrade koja je kupqena ove godine za vi{e od 3,2 miliona dolara, ali i za weno opremawe modernim {kolskim priborom i tehnologijama, sportskim rekvizitima i muzi~kim instrumentima.

I sve to u {kolskoj godini u kojoj je Akademija “Sveti Sava”

upisala rekordan broj u~enika za svojih 24 godine postojawa, wih ~ak 223!

Akademiju je otvorio vladika

Serafim, koji je istakao zna~aj obrazovawa za o~uvawe srpskog jezika i kulture na ovim prostorima a prisutne su pozdravili i predsednik Upravnog odbora, otac Darko Spasojevi}, kao i drugi ~lanovi {kolske uprave. Pored ostalih, Gala ve~eri prisustvovali su i ambasador

Srbije u SAD Dragan [utanovac, konzuli Bosne i Hercegovine i Srbije Tatjana Teli} i Marko

Nikoli}, kao i vi|eni Srbi iz ^ikaga i okoline, ali i iz Dalasa, Wujorka, Los An|elesa, Indijane…

Specijalna go{}a Gale bila je ovogodi{wa Mis ameri~ke dr`ave Ilinois, Nikolina Vuj~i}, i sama nekada u~enica Akademije. Ve~e je obele`io bogat kulturno umetni~ki program, koji je svojim mo}nim glasom otvorila operska solistkiwa Marija Jeli}.

Ve~e je obele`ila i aukcija vrednih sportskih rekvizita i umetni~kih dela, me|u kojima se na{ao i potpisani ka~ket Novaka \okovi}a i dres NBA ko{arka{a Nikole Vu~evi}a, te uqe na platnu, slika Nikole Joki}a…ne ba{ u prirodnoj veli~ini, ali dovoqno velika da ukrasi zid ne~ijeg salona ili dnevne sobe.

Da sve bude u sportskom duhu, okupqenima su se obratile i velike nade srpsko-ameri~kog sporta okupqene u SASA (Srpsko-ameri~ka sportska asocijacija), koja je osnovana ove godine.

O tome koliko je bila uspe{na aukcija, kao i celokupno donatorsko ve~e svedo~i i ~iwenica da je prikupqeno neverovatnih 700,000 $, a organizatori veruju da }e se nizom dodatnih inicijativa ta brojka do kraja godine pove}ati na celih – milion dolara!

Baki Milki ~estitali britanski kraq ^arls i kraqica Kamila!

Milica Jovi}, najstarija Srpkiwa u dijaspori, u Londonu je proslavila svoj 105. ro|endan, a ~estitku tim povodom uputili su joj britanski kraq ^arls i kraqica Kamila!

Baka Milka, kako je zovu Srbi u Zapadnom Londonu, gde `ivi ve} decenijama, rodom je iz Dalmacije, a u Veliku Britaniju do{la je davnih 1950-ih sa sinom Draganom, da bi se ponovo susrela sa svojim suprugom, koji je ratne godine proveo u zarobqeni{tvu u Nema~koj, kao `andarmerac Kraqevine Jugoslavije.

Baku Milku `ivot nije mazio. Naprotiv. Rat ju je zatekao u Makedoniji, gde je slu`bovao wen suprug. Odatle sa sinom Draganom seli za Srbiju, gde te{ko `ivi i gde je zati~e vest da je wen mu` zarobqen i odveden u nema~ki logor.

Posle rata komunisti joj nisu dali da se prikqu~i suprugu, koji je ve} emigrirao za Englesku. Dozvolu je do~ekala tek po~etkom 1950-tih, kada iz Jugoslavije odlazi za London.

Naporno radi kao kroja~ica u jednoj fabrici u Isto~nom Londonu, da bi obezbedila egzistenciju. Sa suprugom, koji je bio pekar po zanimawu, uspeva i vi{e od toga. [tede svaku funtu, kupuju prvo porodi~nu ku}u, zatim jo{ jednu, pa jo{ jednu, na kraju i hotel.

Na posletku, posle decenija mukotrpnog `ivota i rada, uspevaju da iza sebe ostave zaostav{tinu od koje sada `ive wihovi naslednici, dva unuka, jedna unuka i ~etvoro praunu~adi. Kada je pitaju za tajnu dugove~nosti, ona im ka`e

da kisele kupus, kuvaju i jedu tradicionalnu srpsku hranu, {to ona svakodnevno u Engleskoj radi ve} vi{e od 70 godina. - Baka Milka pravi sva srpska doma}a jela, ~emu je nau~ila i svoju snajku Irkiwu. I ne samo to, ve} je suprugu svog sina nau~ila i srpski jezik, koji i dan danas govori sa svojim unucima. I daqe je vitalna i vedra duhom, a u 90.godini je preskakala ku}nu ogradu kada zaboravi kqu~, ka`u iz wene porodice Jovi}, pa dodaju da su za ro|endan wihovu Milku vodili kod frizera, da se sredi za ro|endansko slavqe.

Na dan ro|ewa velikog reformatora srpskog jezika Vuka Karaxi}a, autorka dva romana koje su beogradski |aci proglasili za najboqe „Plurkini musketari“ i „Olimpijski san“ Silvija Ota{evi} pokrenula je besplatnu digitalnu slovaricu „Vukova }irili~na barka“ koja sadr`i 30 pesmica posve}enih svakom }irili~nom slovu.

Ova internet audio slovarica simboli~nog naziva koji podse}a na Nojevu braku, ukazuje na potrebu da se neguje i ~uva }irilica, a napisana je kako bi deci, posebno onoj koja `ive van Srbije pomogla da lak{e savladaju azbuku i izgovor }rili~nih slova.

„Neke od pesmica iz ‘Vukove }irili~ne barke’ su {aqive, neke nostalgi~ne, druge opet imaju pou~nu notu poput one o Z slovu – o mami male zebre Zoje koja je igricu napisala kako bi Zoja do {kole bezbedno stizala sama prelaze}i ulicu vi{e puta dok sve vrvi od auta, ili o slovu A i doktoru Aligatoru Zubi}u Zubi kod koga ide svako ko za osmeh brine, a koji na kraju ka`e „jabuka dnevno mora da se sma`e i ja ne moram da poma`em“.

Pesmica o slovu I – Irvasu I}i, kome i tata i mama ro|endansko slavqe prave – ima i ekolo{ku niti i pokazuje kako izgleda ro|endanski haos koji tata pravi a kako slavqe koje mama voli – a kojem se i cela {uma raduje, rekla je Ota{evi}.

Svaka pesmica, prema re~ima Ota{evi}, napisana je tako da stariji najmla|ima kroz wih mogu da se ispir~aju brojne pri~e od onih o veseloj geografiji kojom su se zabavaqale starije generacije, do onih o Mobi Diku. Stihovi o slovu [ i {i{mi{u [i{ku kome je pomagala logoped Ana, mogu poslu`iti i kao brzalica …

Potreba da napravi „Vukovu }irili~nu barku“ do{la je, kako Ota{evi} ka`e, kao odgovor na trenutak kad nove tehnologije potiskuju ne samo na{e materwe pismo ve} i mnoge {irom sveta. Ota{evi} navodi da je potrebu o promovisawu }irilice dobila upravo u Sjedniwenim Ameri~kim Dr`avama gde `ivi ve} du`e od dve decenije. „Inspiraciju sam na{la ne samo u Pitsburgu gde se na Univerzitetu nalazi deo koji slavi delo Dositeja Obradovi}a i Petra Petrovi}a Wego{a, ve} i u Atlanti u Muzeju autorke romana ‘Prohujalo sa vihorom’ Margaret Mit~el u ~ijoj postavci ponosno stoji i izdawe te kwige {tampane na }irilici” ka`e Ota{evi} i dodala da zato danas „vi{e nego ikada moramo da damo li~ni doprinos u o~uvawu na{eg tradicionalnog pisma“.

Kako saveznici koriste sever Australije za regionalnu bezbednost

U vreme kada Australija produbquje svoje anga`ovawe u Indo-Pacifiku, strate{ki partneri su va`niji nego ikada, pa stoga i dugogodi{wi vojni savez sa SAD nastavqa da se pro{iruje. Od 2012. godine u blizini Darvina stacionirane su rotacione jedinice marinaca, a sada su trajno mesto u bazi na{li i avioni tipa Osprej, koje }e odr`avati australijska vojska. U ve`be u Severnoj teritoriji bi}e ukqu~ene i japanske trupe, a najavqeno je da }e uskoro ameri~ki vojnici biti prisutni i u Zapadnoj Australiji.

Od 2012. godine ameri~ki marinci deluju iz kompleksa unutar kasarne Robertson u blizini Darvina. Ukoliko trupe nisu na terenu, onda se spremaju za ve`be koje }e uslediti.

Sa rotacionim snagama marinaca na severu Australije je pukovnik ameri~ke vojske Xejson Armas.

„Ovogodi{wa rotacija uspela je da uradi ne{to jedinstveno i posebno. Uspeli smo da obuku za interoperabilnost, koju ovde radimo, prenesemo na ta~ke na severu, kroz ve`be poput Balikatana i Alona na Filipinima, kao i kroz vojnu ve`bu Super Garuda [ild u Indoneziji”, ka`e Armas.

Rotacione snage marinaca u Darvinu - ili skra}eno MRF-D - u~estvovale su u brojnim manevrima s australijskom vojskom - ukqu~uju}i pomenute ve`be Balikatan sa filipinskim trupama i Super Garuda [ild u Indoneziji – gde su u~estvovale jedinice iz ukupno osam zemaqa, ukqu~uju}i Singapur, Kanadu i Ju`nu Koreju.

Kapetan ameri~kih marinaca Keji Li ka`e da su ve`be tokom 14. iteracije rotacionih snaga bile va`na priprema.

„Imao sam priliku da blisko sara|ujem sa australijskim ratnim vazduhoplovstvom u bazi u Darvinu, upravo zbog procesa isporuke na{eg oru`ja {irom sveta. I za mene je to bilo sjajno iskustvo iz kojeg sam u~io”, ka`e kapetan Li.

U Severnoj teritoriji raspore|eno je i do 2.500 ameri~kih vojnika po rotaciji. Oni su se nedavno vraztili u SAD i o~ekuje se dolazak narednih jedinica koje }e ih zameniti.

Trenutno su u vazduhoplovnoj bazi Tindal, ju`no od Darvina, u toku i radovi na pro{irewu kapaciteta, kako bi se omogu}ilo stacionirawe {est bombardera B-52 sposobnih da nose nuklearno naoru`awe.

Kapetan Melisa Nilson iz Severne komande Australijskih odbrambenih snaga govori o zna~aju ove saradwe sa SAD.

„Smatram da program MRF-D oli~ava snagu odnosa izme|u Australije i SAD. Program nastavqa da raste, da se gradi i ~iwenica je da smo ga pro{irili u odnosu na period uvo|ewa 2012. godine”, istakla je.

Po prvi put za dosada{wih 13 godina rotacije ameri~kih snaga u Australiji, avioni tipa Osprej koje koriste marinci, osta}e u bazi kod Darvina radi skladi{tewa i odr`avawa.

Vi{i politi~ki savetnik na Kolexu za nacionalnu bezbednost Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU), Dejvid Endrjuz nagla{ava zna~aj ovog pro{irewa saradwe.

„To }e omogu}iti br`e reagovawe u slu~aju krize u regionu. Umesto da moraju ponovo da dovode sve te avione sa sobom,

[ef obave{tajne slu`be

oni }e biti stacionirani ovde”, ka`e Endrjuz.

„To {to su avioni ve} raspore|eni na severu Australije bi odgovor u slu~aju krize u~inilo mnogo br`im i efikasnijim, nego da se sve radi od nule ili da mora da do{|e do preraspodele iz nekog drugog dela regiona. Za mene je to normalna evolucija u odnosu; i priroda ovih rotacionih snaga”, dodao je.

Ovaj stru~wak za me|unarodnu odbranu i spoqnu politiku smatra da je re~ o o~ekivanom razvoju odnosa izme|u Australije i SAD.

Ameri~ke vojne snage bi}e prisutne i u Zapadnoj Australiji, u okviru „Podmorni~kih rotacionih snaga - Zapad“, a na osnovu AUKUS sporazuma sa SAD i Velikom Britanijom.

Istovremeno, radi se na nadogradwi {est baza u Severnoj Teritoriji, ukqu~uju}i i objekat sa poligonima za ve`be ga|awa nedaleko od Darvina.

Ovi poligoni su ponovo otvoreni tokom pro{log meseca, nakon ulagawa 40 miliona dolara u wihovu modernizaciju, kroz zajedni~ku ameri~ko-australijsku investiciju.

„Ako bismo, ne daj Bo`e, bili napadnuti, za o~ekivati je da bi se to desilo kroz severne prilaze Australiji, odnosno preko mora, severno od Darvina i sever-

Australije optu`io kineske slu`be za kra|u intelektualne svojine

Generalni direktor australijske bezbednosno-obave{tajne slu`be (ASIO) Majkl Barxis kritikovao je danas kineske bezbednosne slu`be, optu`iv{i ih za kra|u intelektualne svojine i politi~ko me{awe. Barxis je rekao da one ne razumeju kako funkcioni{u wihove zapadne kolege, i dodao da }e nastaviti da kritikuje Kinu zbog {tete po australijske interese. „Svi mi {pijuniramo jedni druge, ali ne vr{imo masovnu kra|u intelektualne svojine. Mi se zapravo ne me{amo u politi~ke sisteme i ne preduzimamo aktivnosti koje nanose veliku {tetu”, rekao je Barxis.

Barxis je ocenio da je Kina pori~u}i wegove optu`be pokazala neznawe o ulozi ASIO-a u Australiji. On je naveo da se „svaki put” kada bi uputio kritiku na ra~un Kine pojavqivala „armija kineskih zvani~nika” koji se `ale „skoro svima” u javnim

Generalni direktor australijske bezbednosno obave{tajne slu`be Majkl Barxis

i privatnim institucijama Australije, osim wemu. „Da su pametni koliko bi trebalo da budu, a jesu pametni, razumeli bi zapadnu liberalnu demokratiju i ulogu i zakonski status bezbednosne slu`be. Radimo za trenutnu vladu, ali na{e bezbednosne procene i na{e bezbednosne akcije su nezavisne”, rekao je Barxis, dodav{i da pritu`be Kine ne}e uticati na rad wegove slu`be.

Odnosi izme|u Kine i Australije dostigli su najni`i nivo 2020. godine, izme|u ostalog i zbog negodovawa Pekinga na nove australijske zakone koji zabrawuju tajno strano me{awe u politiku Australije.

Diplomatske i trgovinske veze su se poboq{ale otkako je sada{wa australijska vlada prvi put izabrana 2022. godine. Ali bezbednosni odnosi su napeti, jer se Australija pridru`ila SAD u suprotstavqawu sve ve}em uticaju Kine u indo-pacifi~kom regionu, koji vide kao pretwu. Barxis je rekao da ima „dobar odnos” sa direktorom FBI Ka{om Patelom.

„Kada je u pitawu za{tita Australijanaca, Amerikanci su odli~ni prijateqi i poma`u nam svaki dan, a i mi a`emo wima. Tako bi i trebalo da bude. Nisam video nikakvu promenu otkako je predsednik Tramp ponovo izabran”, dodao je Barxis. On je u godi{woj proceni pretwi 2023. naveo da se Australija suo~ava sa do tada nevi|enom pretwom od {pijuna`e i stranog me{awa, i da Australijanci na meti stranih agenata vi{e nego ikada ranije.

nog Kvinslenda. To ove delove Australije ~ini kqu~nim za na{u odbranu”, ka`e Dejvid Endrjuz.

On dodaje da iako ve}ina stanovni{tva Australije `ivi na jugoistoku zemqe, kriti~na geografska regija i odbrambena infrastruktura su uglavnom u severnoj Australiji.

Savezna vlada je nedavno najavila da }e i Japan uskoro rasporediti vojnike u Darvin, u sklopu vojne saradwe sa SAD i Australijom.

Pomo}nik ministra odbrane Piter Halil ka`e da je to jasan znak bliskijih veza izme|u tri zemqe.

„Postoje teku}i razgovori i veoma bliska saradwa s Japanom, koji je ve} u~estvovao u mnogim vojnim ve`bama na severu. Japan je veoma va`an prijateq i partner Australije”, istakao je pomo}nik ministra.

Da je Japan sada jedan od najva`nijih azijskih bezbednosnih partnera Australije, uprkos tenzijama iz Kine, potvr|uje i stru~wak za spoqnu politiku i odbranu Dejvid Endrjuz.

On ka`e da ovaj vojni aran`man isti~e sve zna~ajniju ulogu severa Australije u regionalnoj bezbednosti.

„Australija ima posebno strate{ko partnerstvo sa Japanom. Oni su verovatno jedan od na{ih najva`nijih partnera u azijskoj bezbednosti, ako ne i najva`niji. Sa Japanom nismo formalni saveznicikao {to smo sa Sjediwenim Dr`avama, Novim Zelandom i Papuom Novom Gvinejom. Ali na{i odnosi su na najvi{em nivou u regionu”, ka`e ovaj ekspert.

Endrjuz podse}a i na nedavnu odluku Savezne vlade da se upravo od Japana nabave unapre|ene fregate tipa Mogami.

„Ne sumwam da }e se na{i odnosi jo{ vi{e pribli`iti u godinama koje dolaze. Bila bi to verovatno prirodna evolucija ovog procesa”, istakao je Piter Endrjuz.

SBS na srpskom

NAJDU@I KOMERCIJALNI LET NA SVETU Predstavqen „avion koji bri{e vremenske zone“, od Sidneja do Londona 22 sata leta

Australijski „Kvantas” predstavio je avion koji }e mo}i da leti 22 sata neprekidno. Novi „Erbas A350-1000ULR” deo je ambicioznog projekta „Izlazak sunca”, koji bi od 2027. trebalo da spoji Sidnej i London bez zaustavqawa Kompanija „Kvantas“ objavila je prve slike aviona „Erbas A3501000ULR“, koji }e od 2027. godine obavqati letove bez presedawa izme|u Sidneja i Londona, odnosno Wujorka.

Avion, sposoban da leti do 22 sata neprekidno, deo je projekta „Izlazak sunca“, kojim „Kvantas“ planira da skrati putovawe do isto~ne obale Australije za oko ~etiri sata, pi{e CNN.

Letelica je u zavr{noj fazi sklapawa u sedi{tu „Erbasa“ u Tuluzu, a opremqena je dodatnim rezervoarima goriva kapaciteta 20.000 litara. „Kvantas“ je naru~io 12 aviona ovog tipa, a prvi bi trebalo da bude isporu~en u oktobru naredne godine.

Novi „A350-1000ULR“ ima}e 238 sedi{ta i posebno dizajniranu zonu odmora radi smawewa xet lega i poboq{awa udobnosti tokom jako dugih letova.

Ameri~ki marinci u australijskoj vazduhoplovnoj bazi u Darvinu

AUSTRALIJA UPOZORAVA:

Kina sprovodi najve}e vojno gomilawe na svetu, raste napetost na Pacifiku

Rad australijskih odbrambenih snaga na za{titi pomorskih trgova~kih ruta, ukqu~uju}i i one kroz Ju`no kinesko more, postaje sve rizi~niji, upozorio je australijski ministar odbrane Ri~ard Marlz. Prema wegovim re~ima, Kina sprovodi „najve}e vojno gomilawe u svetu danas“, {to mewa bezbednosni balans u indo-pacifi~kom regionu.

„Otvoreni morski putovi, me|u kojima su i rute kroz Ju`no i Isto~no kinesko more, u samom su sredi{tu australijskog nacionalnog interesa“, rekao je Marlz na indo-pacifi~koj konferenciji mornarice u Sidneju.

Dodao je da ~iwenica da se to de{ava „bez jasne strate{ke potvrde“ zna~i da se od Australije i mnogih drugih zemaqa „tra`i odgovor“, prenosi Rojters. Australija je posledwih godina znatno pove}ala vojne izdatke radi izgradwe, kako je re~eno, „sposobnije i smrtonosnije mornarice dugog dometa“. Plan ukqu~uje nabavku japanskih fregata, razvoj podmorni~kih dronova u saradwi s ameri~kom kompanijom Anduril

i {irewe brodogradili{ta usmerenih ka Indijskom okeanu.

Pro{log meseca vlada u Kanberi izrazila je zabrinutost Pekingu nakon {to je kineski borbeni avion ispalio bakqe u neposrednoj blizini australijskog patrolnog aviona u Ju`nom kineskom moru — u, kako se navodi, jo{ jednom u nizu „nesigurnih i neprofesionalnih“ incidenata.

Na konferenciji u Sidneju u~estvuju komandanti mornarica i obalskih stra`a iz Sjediwenih Dr`ava, Japana, Filipina, Singapura i pacifi~kih ostrva, dok se Australija priprema za izgradwu flote nuklearno pogowenih podmornica u okviru trilateralnog partnerstva AUKUS (SAD, Velika Britanija, Australija).

Ispred kongresnog centra u Sidneju okupilo se oko stotinu demonstranata, me|u kojima i propalestinskih grupa. Policija Novog Ju`nog Velsa saop{tila je da je sedam osoba privedeno posle sukoba s policijom.

Nekoliko izraelskih kompanija izla`e na samoj odbrambenoj konferenciji.

I Reddit i Kick zabraweni za decu mla|u od 16 godina u Australiji

Popularni forum „Reddit” i platforma „Kick” dodati su na listu dru{tvenih mre`a kojima }e deca mla|a od 16 godina u Australiji od 10. decembra imati ograni~en pristup.

Tim }e se broj zabrawenih sajtova pove}ati na devet, ukqu~uju}i „Facebook”, „X”, „Snapchat”, „TikTok”, „YouTube”, „Instagram” i „Threads”, pi{e Bi-Bi-Si. Australijska vlada saop{tila je da tehnolo{ke kompanije koje ne preduzmu „razumne korake” da deaktiviraju naloge mla|ih korisnika i zabrane otvarawe novih mogu da budu ka`wene do 32,5 miliona dolara.

Iako }e zabrana obuhvatiti ve}inu popularnih platformi, servisi za razmenu poruka poput „Discorda” i „WhatsApp”-a, kao i platforme za igre kao {to su „Lego Play” i „Roblox”, ne}e biti ukqu~eni. Tako|e, edukativne platforme poput „Google Classroom” i „YouTube Kids” ostaju izuzete. Neki kriti~ari upozoravaju na rizike vezane za privatnost i ta~nost softvera za verifikaciju starosti, dok zagovornici mentalnog zdravqa ukazuju da bi zabrana mogla da ote`a komunikaciju dece.

Iako tinejxeri mla|i od 16 godina i daqe mogu da gledaju „YouTube” video-snimke, ne}e mo}i da kreiraju naloge.

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

LODGE

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

BESPLATNA SOLARNA ENERGIJA

ZA MILIONE AUSTRALIJANACA:

Prijava

jednostavna, potreban samo pametni strujomer

Australija }e stanovnicima nekih od najnaseqenijih regiona obezbediti tri sata besplatne solarne energije dnevno, pokazuje plan vlade te zemqe koji je objavqen, prenose lokalni mediji.

“Mi `elimo da benefiti solarne energije budu dostupni svima, ukqu~uju}i i one koji ne poseduju specijalne panele ili baterije”, izjavio je ministar za energetiku Kris Bouen, prenosi australijski javni servis ABC.

Laburisti~ka vlada premijera Entonija Elbanizia ubrzala je razvoj obnovqive energije u zemqi, koja ostaje jedna od zemaqa sa najve}im emisijama {tetnih gasova na svetu.

Ministar Bouen je istakao da je ova mera, koja }e od naredne godine biti primewivana u nekoliko dr`ava, ukqu~uju-

}i Novi Ju`ni Vels, deo {ireg programa mera. Jedino {to je potrebno da bi se dobila besplatna solarna enegija je prijavqivawe za ovu ponudu i posedovawe pametnog strujomera.

Australijski savet za energetiku izrazio je `aqewe {to nije konsultovan pre usvajawa mere, oceniv{i ovaj program kompleksnim za regulaciju.

Australija je ulo`ila milijarde dolara u energiju sunca i vetra u nadi da }e smawiti svoju zavisnost od ugqa, pri ~emu je jedan od vode}ih proizvo|a~a i izvoznika ovog energenta. Vlada se u septembru obavezala da }e u narednih deset godina smawiti {tetne emisije za 70 odsto, u odnosu na nivo iz ove godine, ali su ekolozi ocenili da je to nedovoqan procenat.

Pet decenija od smene Gofa Vitlema

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Pedeset godina nakon iznenadne kontroverzne smene nekada{weg federalnog premijera Gofa Vitlema, wegove vrednosti bi i daqe mogle da budu zvezda vodiqa australijskoj politici. Nakon {to je predvodio australijsku Laburisti~ku partiju do wene prve pobede na saveznim izborima nakon 23 godine, Gof Vitlam nije gubio vreme. Odmah je zapo~eo reforme na svim poqima. Na`alost, vladao je relativno kratko od 5. decembra 1972. do 11. novembra 1975. go-

vembra 1975. godine, ozna~ile su najve}e odstupawe od protekcionisti~ke ekonomske politike koja je postojala jo{ od stvarawa Federacije 1901. godine. Wegove velike promene bile su kontroverzne u to vreme. Ali wegovo nasle|e je toliko duboko i ukoreweno da se nijedna strana politike sada ne bi usudila da ga poni{ti. Wegove ideje su postale deo politi~kog establi{menta.

Od wegovog vremena na vlasti, dr`avna potro{wa kao udeo u ekonomiji nikada se nije vratila na nivo iz 1972. godine, {to je Komonveltu stvaralo probleme decenijama kasnije. Ipak, bila je to realna cena realizacije velikih dr`avnih ideja i projekata. Vitlem, je bio prvi premijer laburista koji je zavr{io univerzitet. On je od Laburisti~ke partije napravio pravu modernu stranku koja je postala vi{e naklowena sredwoj klasi, sa dugoro~nim posledicama po demografiju glasa~a u Australiji.

Laburisti su tako postali stranka ne samo nastavnika, ve}

dine. Tada ga je pod ~udnim i do kraja nerazja{wenim okolnostima smenio guverner Xon Ker, koji je nakon ustavne krize na wegovo mesto postavio tada{weg lidera opozicije Malkolma Frejzera. Entuzijazam Vitlemove vlade za reforme ostavio je trajno nasle|e Australiji. Wegova vlada uvela je univerzalno zdravstveno osigurawe. U~inila je visoko obrazovawe besplatnim. Reformisala je starosne penzije. Ukinula je vojnu obavezu. Uspostavila je diplomatske odnose sa Kinom. Pokrenula je proces priznavawa prava starosedelaca na zemqu.

Iako ga qudi najvi{e pamte po na~inu na koji je kontroverzno smewen sa funkcije pre 50 godina (11. novembra 1975. godine), Gof Vitlam ostaje najve}i premijer-reformator u istoriji Australije u smislu trajnog nasle|a ekonomske i socijalne politike. Bio je premijer koji je demontirao tada{we kqu~ne aspekte australijske politike, od carinskog zida do politike Bele Australije, i uveo zna~ajne promene od univerzalne zdravstvene za{tite do prava Aborixina na zemqu. Pored toga, osnovao je Australijsku po{tu i dr`avnu telefonsku kompaniju Telekom, koja je kasnije privatizovana kao Telstra.

Wegove tri godine na funkciji, od decembra 1972. do no-

govine, koju je o`iveo laburista Bob Houk, podr`ali su i liberalni premijeri, od Xona Hauarda do Tonija Abota. Tokom 2000-ih i 2010-ih potpisani su sporazumi o slobodnoj trgovini sa zemqama poput Japana, Tajlanda, Ju`ne Koreje i Kine, kojima su carine na uvoz svedene na nulu, elimini{u}i tako kqu~ni stub australijskog bastiona koji je Gof po~eo da demontira jo{ u svojoj prvoj godini vladavine.

Vitlem je tako|e bio premijer koji je zvani~no uklonio politiku Bele Australije iz zakonskih kwiga, iako su prethodne koalicione vlade ukinule test rasisti~kog diktirawa 1958. godine i dozvolile ne-belim migrantima ulazak u Australiju, {to je dovelo do priliva azijskih studenata ve} tokom 1960-ih.

Tokom posledwih meseci na vlasti, Vitlemova vlada pod ministrom socijalnih usluga Bilom Hejdenom osnovala je Medibenk, oblik univerzalne zdravstvene za{tite. Iako je ukinut pod Frejzerovom vladom, wegovo o`ivqavawe kao Mediker pod Houkovom vladom zna~ilo je da su Liberalna i Nacionalna stranka mogle da pobede na izborima samo ako obe}aju da }e ga odr`ati netaknutim.

Frejzerovo usvajawe Zakona o pravima aborixina na zemqu iz 1976. godine, zapo~eto pod laburistima, pokazalo je dvostrana~ku posve}enost omogu}avawu autohtonim narodima da podnose zahteve za zemqu na osnovu tradicionalnog starateqstva, {to je dovelo do odluke Visokog suda Mabo iz 1992. i Zakona o vlasni{tvu starosedelaca 1993. godine.

tokom narednih decenija sve vi{e univerzitetski obrazovanih ~lanova, jer je sve mawe Australijanaca rano napu{talo {kolu da bi radilo u fabri~kim pogonima. Ovo je dovelo do velikog politi~kog preure|ewa u Australiji, zasnovanog na kulturnim vrednostima umesto samo na klasi.

Diplomirani pravnik Univerziteta u Sidneju i advokat, koji je i{ao u elitne privatne {kole u Sidneju i Kanberi, tako|e je pretvorio laburiste u stranku koja je vi{e naklowena slobodnom tr`i{tu.

Obe strane australijske politike po~ele su da prihvataju ideju minimalnih uvoznih tarifa ili slobodne trgovine kako bi potro{a~i mogli imati jeftiniju robu. Ali to svakako nije bio slu~aj tokom Federacije 1901. godine i 72 godine nakon toga. Prvi premijer Australije Edmund Barton poticao je iz Protekcionisti~ke stranke koja je, poput laburista, bila zagovornik carinskog zida. Od sticawa dr`avnosti, visoke uvozne takse bile su kqu~ni stub australijske ekonomske politike, sa ciqem za{tite radnih mesta u proizvodwi.

Ali od 1988. godine, obe strane australijske politike su ukidale carinske barijere do te mere da su pale na samo 5% u 2010. godini. Liberalizaciju tr-

Vitlem je pretvorio Australiju u otvoreniju ekonomiju i dru{tvo koje }e na kraju postati mnogo vi{e multirasno i vi{e zavisno od dr`ave.

Vlada kao udeo u BDP-u porasla je sa 18,5% kada je Vitlem preuzeo vlast 1972. godine, da bi konstantno ostala iznad 21,7%.

Vlade su sada obavezne da re{avaju vi{e dru{tvenih problema do te mere da je pod sada{wom vladom, vladina potro{wa ~inila 26,2% BDP-a tokom posledwe fiskalne godine. To je bilo vi{e od nivoa od 24,3% iz 1975-76. godine, koji pokriva period smene i prvih {est meseci Frejzerovog mandata.

Ve}a vlada, slobodna trgovina, univerzalna zdravstvena za{tita i multikulturalizam opstali su 50 godina od tog sudbonosnog dana, ostavqaju}i Vitlemu ve}e trajno nasle|e nego bilo kom drugom premijeru od stvarawa Federacije. Postao je tako gorkom ironijom sudbine zauvek deo establi{menta protiv kojeg se toliko borio. Smena gospodina Vitlema bila je jedini put kada je predstavnik krune u Australiji preduzeo takav radikalan korak, i od tada je ostala vru}a tema me|u istori~arima i politi~kim analiti~arima.

TOKOM PANDEMIJE KORONA VIRUSA

Australija opsednuta sokolovima iz

Melburna koji su postali internet zvezde

Od kraja avgusta, desetine hiqada Australijanaca svakodnevno prati Nest-flix – dramski, dvadeset~etvoro~asovni rijaliti program koji je postao hit jo{ tokom pandemije kovida.

^esto pore|en sa serijom „Igra prestola“, prenos donosi scene borbi u vazduhu, qubavne drame, ro|ewa, raskide i „zemqotrese” – zahvaquju}i glavnim zvezdama: parovima sivih sokolova koji `ive na vrhu jedne zgrade u Melburnu. Obo`avaoci trenutno s nestrpqewem ~ekaju trenutak kada }e se ovogodi{wi pti}i, koji su se izlegli krajem septembra, odva`iti na svoj prvi let. Na snimku mogu da se vide kako tr~e napred-nazad i ma{u krilima na ivici – 34 sprata iznad zemqe – dok majka leti uokolo s golubovima u kanxama. „Zafrkava ih: ‘Ho}ete da jedete? Onda morate da poletite’“, obja{wava dr Viktor Herli, osniva~ Projekta za za{titu sivih sokolova u Viktoriji. Kako dodaje, smawewe koli~ine hrane i provocirawe mladunaca poma`e im da razviju krila i izgube te`inu, {to olak{ava uzletawe. Dr Herli je prvi put otkrio gnezdo 1991. godine, na poslovnoj zgradi u ulici Kolins 367, gde su sokolovi neuspe{no poku{avali da se razmno`e jer su jaja polagali u metalni oluk koji se hladio. Nakon wegovog saveta, postavqena je kutija za

gne`|ewe – i slede}e godine izlegla su se tri pti}a.

Kamera je instalirana 1993. godine, a od 2017. gnezdo se prenosi u`ivo na Jutjubu pod imenom Nest-flix. Sokolovi sada imaju i Fejsbuk grupu sa vi{e od 50.000 ~lanova. „To je lep kutak interneta u kojem qudi jednostavno u`ivaju gledaju}i ptice“, ka`e Kajli Hamrik, moderatorka grupe. „Tokom pandemije, broj pratilaca je eksplodirao jer je qudima to davalo ose}aj povezanosti sa svetom“.

Jedan od najpoznatijih trenutaka dogodio se 2021. kada je kamera zabele`ila kako se sokolica prepla{ila tokom zemqotresa.

Tokom godina, ovo gnezdo naselilo je najmawe {est do sedam parova sokolova, a lokacija je, ka`e dr Herli, „veoma tra`ena“ jer nudi obiqe hrane – golubove i vrapce tokom cele godine. To dovodi i do `estokih sukoba za teritoriju izme|u „lutalica“, sokolova koji nemaju svoje gnezdo.

Godine 2022. do{lo je do „porodi~ne drame“ kada je mu`jak zamewen mla|im sokolom usred inkubacije jaja, nakon vi{enedeqne borbe. Stariji mu`jak je gotovo sigurno ubijen, ali je wegov naslednik, iako nespretan u po~etku, ipak nahranio mlade.

„Qudi su po~eli da ga zovu ‘tata koji je

ZGR]U HIQADE DOLARA TOKOM RADNIH DANA, VIKENDOM I DUPLO: Momci oti{li na sezonu pa se oparili

Mladi} (28) u potrazi za ve}om i br`om zaradom izabrao je Australiju. Podelio je svoje iskustvo i otkrio na koji na~in je zaradio novac

[panac Mario je mladi} koji je jednog dana u~inio ono o ~emu mnogi ma{taju, ali se retko ko zaista usudi, spakovao je kofer i odleteo u Australiju u potrazi za boqom budu}no{}u. Wegova pri~a po~iwe kao i kod mnogih mladih qudi, sa

- obja{wava Mario za El Espanol. Australiju je izabrao nakon preporuke jedne prijateqice. Osmoro prijateqa odlu~ilo je da svojim `ivotima da novi po~etak.

- Posao u sezoni berbe pamuka podrazumevao je istovar kamiona sa blokovima pamuka od po 200 kilograma. Radili smo po 12 sati dnevno, istovarali i skladi{tili robu - ka`e Mario. Iako je posao naporan, a smene duge, zarade su vi{e nego motivi{u}e.

- Nedeqna plata zavisi od broja sati, ali obi~no se kre}e izme|u 2.000 i 3.000 australijskih dolara - precizira on. To je otprilike 1.700 evra, {to zna~i da za samo mesec dana mo`e zaraditi koliko mnogi [panci za vi{e meseci rada.

koferom u ruci i jednom odlukom, napustiti [paniju i potra`iti stabilniji `ivot.

Mario ima 28 godina, rodom je iz Leganesa, i ve} vi{e od ~etiri godine `ivi u Australiji, zemqi koja mu je pru`ila radne prilike do kojih u domovini ne bi lako do{ao. Sa rastom cena stanova i stagnacijom plata, sve vi{e mladih odlu~uje da krene istim putem.

Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku (INE), prose~na mese~na plata mladih do 30 godina u [paniji iznosi oko 1.200 evra, dok je kirija u Madridu ve} ve}a od tog iznosa.

- Oti{ao sam da nau~im engleski i da surfujem

PLA]ENI RAD VIKENDOM

Mario svoj svakodnevni `ivot deli na TikToku. U jednom od nedavnih videa pokazao je da zaradom tokom jednog vikenda zara|uje gotovo isto kao za celu radnu nedequ. Razlog je jednostavan:

- U Australiji, ako radi{ vikendom ili praznicima, prakti~no te pla}aju duplo.

Mario radi po 12 sati u subotu i 12 u nedequ.

- Ne}ete ~uti moje `albena{alio se.

- Za dva dana sam zaradio 1.320 australijskih dolara. To je vi{e od 700 evra za samo dve smene. Rad tokom praznika pla}a se i do 100% vi{e, a prekovremeni sati se automatski obra~unavaju sa dodacima, ne{to {to je u [paniji gotovo nezamislivo. U me|uvremenu, broj [panaca koji tra`e prilike u inostranstvu nastavqa da raste. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, vi{e od 2,8 miliona [panaca trenutno `ivi van zemqe, {to je rekordan broj. Najpopularnije destinacije me|u mladima do 35 godina su Nema~ka, Irska i Australija, koja posebno privla~i zahvaquju}i programu Working Holiday Visa, koji omogu}ava rad i putovawe tokom jedne godine.

preuzeo odgovornost’“, ka`e Hamrik. Godinu kasnije, `enka je verovatno zadobila povredu mozga nakon borbe s drugom `enkom i te godine nije bilo potomaka. Dr Herli isti~e da u ovakve situacije ne sme da se me{a: „To su grabqivice. Wihov svet je surov, ali prirodan“. Sivi sokolovi su nekada bili gotovo istrebqeni u Australiji zbog pesticida, ali su se oporavili nakon zabrane DDT-a osamdesetih godina. Danas su prisutni u gotovo svim ve}im gradovima, gde im visoke zgrade zamewuju litice.

Me|utim, wihovi prvi letovi ostaju najrizi~niji trenutak – jedan pogre{an nalet vetra mo`e ih odbaciti u staklo. Pro{le godine jedno mladun~e zavr{ilo je u rehabilitacionom centru nakon {to se zaglavilo iza staklene terase.

Kada nau~e da love, roditeqi ih ~esto proteraju sa teritorije. Pre`ivqavawe prvih godinu dana uspe samo 40 odsto mladunaca – „te`ak posao za svaku grabqivicu“, ka`e dr Herli.

U Fejsbuk grupi i{~ekivawe raste pred prvo poletawe. „Kre}em za Melburn, dvogled spreman!“, napisala je jedna ~lanica. „Srce mi staje dok stoje na ivici!“ dodala je druga. „Svake godine je to najuzbudqiviji trenutak – svi ~ekaju da poleti prvi pti}. Ne znamo gde zavr{e, ali lepo je videti da su stigli dotle“, ka`e Hamrik.

OVA @ENA IZ SIDNEJA SE IZBORILA DA SVAKODNEVNO RADI OD KU]E, DOBILA PRESUDU DR@AVNOG SUDA:

”Putovala bih dva sata do kancelarije”

Zaposlena u maloprodajnoj banci u Australiji dobila je pravo da stalno radi od ku}e od strane dr`avnog suda za radna mesta.

Komisija za po{ten rad, ~ija se odluka u ovom slu~aju pa`qivo prati u Australiji, presudila je u korist Karlin ^andler, koja je osporila presudu svog poslodavca, „Vestpeka”, koji je rekao da mora da radi iz korporativne kancelarije dva dana u nedeqi. ^andler je zaposlena sa skra}enim radnim vremenom u hipotekarnom poslu „Vestpeka” i radi u banci 23 godine.

U presudi se navodi da je „Vestpek” dozvolio ^andler da radi na daqinu, ali je to poni{tio ranije ove godine.

Portparol Vestpeka rekao je da banka razmatra presudu komisije, dodaju}i da su wene politike povratka u kancelariju osmi{qene da „osiguraju smislenu saradwu unutar timova, a istovremeno pru`e fleksibilnost za rad od ku}e“.

Australijski finansijski sektor se kre}e ka tome da se zaposleni ~e{}e vra}aju u kancelarije, ali je ta promena spora u maloprodajnim bankama, a hibridni rad je popularan.

Zaposleni u investicionim bankama obi~no su vi{e u kancelarijama nego wihove kolege u maloprodajnom bankarstvu.

^endler je tvrdila da `ivi van Sidneja i da bi putovawe do korporativne kancelarije „Vestpeka” trajalo skoro dva sata.

U presudi komisije se navodi da je menaxer „Vestpeka” rekao ^endler da „rad od ku}e nije zamena za brigu o deci“. Komisija je saop{tila da ne postoji razuman osnov da „Vestpek” odbije ^endlerin zahtev za rad na daqinu.

Komisija mo`e da dozvoli `albe na svoje odluke.

Proslavqena {kolska slava {kole „Vuk Karaxi}” iz

Melburna u sve~anoj atmosferi

Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ iz Melburna obele`ila je {kolsku slavu, Svetog Arsenija Sremca, u nedequ 9. novembra u hramu Svetog \or|a, u Sent Albansu, uz prisustvo u~enika, nastavnika, roditeqa, prijateqa i uva`enih gostiju. Ovaj sve~ani doga|aj bio je ispuwen rado{}u, qubavqu i ponosom, a ujedno predstavqa i uvod u proslavu velikog jubileja – 50 godina postojawa na{e {kole.

Proslava je zapo~ela svetom Liturgijom koju su slu`ili jerej Neboj{a Tumara i protojerej stavrofor Borisav Petrovi}. Nakon lomqewa slavskog kola~a, ovogodi{wi doma}ini slave, Natalija Te{i} i Stefan ]eli}, predali su

LELA VUKOVI], DIREKTORKA KOLEXA

Srpski kolex „Sveti Sava” (Sidnej) obave{atava javnost nuara 2026. godine, gospo|a Lela preuzeti du`nost direktora Kolexa. Gospo|a Vukovi} ima veliko ni~ko iskustvo u oblasti dru{tvenih ka, a posledwih nekoliko godina la je du`nost zamenika direktora Tangara School for Girls u Castle poseduje izuzetne liderske sposobnosti duboko razume su{tinu hri{}anskog zovawa. Wena sposobnost da se {irom {kolskom zajednicom obogatiti srpski kolex u celini. Vukovi} donosi sa sobom veliko }e doprineti razvoju Kolexa Sveti

slavu budu}im doma}inima – Nata liji Stani} i Marku Elezovi}u. U~enici su sve~ano u{li u salu razredima uz melodiju „Svilen nac“, a nastavnice Sawa, Mirosla va, Dana, Sne`a, Qiqa i Ivana pri premile su bogat program. U~enici su recitovali stihove o Srbiji, srp skom jeziku, qubavi i prijateqstvu, pevali pesme „Kad si sre-

Ovogodi{wi doma}ini slave, Natalija Te{i} su slavu budu}im doma}inima – Nataliji

Kolex ”Sveti Sava”

ZAJEDNICA

KOLEXA „SVETI SAVA”

iz Varovila da }e od jaLela Vukovi} Kolexa. veliko nastavdru{tvenih naugodina obavqadirektora {kole Castle Hill-u. Ona sposobnosti i hri{}anskog obrase pove`e sa svakako }e celini. Gospo|a veliko znawe koje Sveti Sava.

[kolska slava Sveti kraq Milutin proslavqena u Kanberi

U subotu 8. novembra folklorne grupe pri crkvi Sv.Save u Kanberi proslavile su svoju {kolsku slavu Svetog kraqa Milutina. Svetu Arhijerejsku liturgiju slu`io je mitropolit australijsko-novozelandski Gospodin Siluan uz saslu`ewe sve{tenstva iz Kanbere i Sidneja. Bio je prisutan veliki broj na{egnaroda iz Kanbere, Kvimbijena i okolnih mesta. Kao i uvek tu je ambasador Republike Srbije Gospodin Rade Stefanovi}. Po zavr{etku Svete Arhijerejske Liturgije Wegovo preosve{tenstvo Gospodin Siluan skupa sa decom presekao je slavski kola~.

Doma}ini slave bila je porodica Santra~: Dejan, Milka i Kalina a tre}inu kola~a preuzeli su doma}ini za idu}u godinu porodica Reqi}: Radenko, Radana i Jovana.

Te{i} i Stefan ]eli}, predali Stani} i Marku Elezovi}u

Natasalu po koMiroslapriU~enici srpprijateqstvu, sre}an“, „Negujmo srpski jezik“, „Jedino drugarstvo nema kraj“, „Glavo luda“ i „Tajna vinove loze“. Zavr{nica je bila u duhu srpske tradicije – kolo koje su poveli maturanti.

Prisutnima se obratila Svetlana Petrovi} Rai~evi}, diplomatski predstavnik Republike Srbije, istakav{i zna~aj o~uvawa srpskog jezika i kulture u dijaspori. Luba Grigorovi}, poslanica Laburisti~ke partije u Viktorijskom parlamentu za oblast Koraroit, i Katarina Nikoli}, odbornica u op{tini Brimbenk i biv{a u~enica {kole, pru`ile su podr{ku radu {kole i naglasile va`nost negovawa srpskog identiteta u multikulturalnoj Australiji.

Direktorka {kole Tatjana Georgievska uputila je iskrenu zahvalnost svim u~enicima, nastavnicama, volonterima, ~lanovima [kolskog odbora, donatorima i sestrinskim {kolama „Sveta Trojica“ iz Branzvika i „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ iz Kizbare, koji su svojim prisustvom uveli~ali proslavu.

Ovaj doga|aj je jo{ jedan dokaz snage na{e zajednice, qubavi prema srpskoj ba{tini i posve}enosti obrazovawu. Do slede}e godine – u jo{ ve}em broju, sa istom qubavqu i ponosom!

U crkvenoj sali bio je pripremqen bogat ru~ak kao i kulturno-umetni~ki program. Na kraju sve{tenik Branko Vasili} zahvalio se svim prisutnim na dolasku i podr{i deci. Sa par re~i obratio se i ambasador Rade Stefanovi}.

I na samom kraju obratio se i wegovo preosve{tenstvo mitropolit Siluan. On je posebno odu{evqen na{om decom i folklorom kao i wihovim koreografima Radanom, Milkom i Sla|anom. One su ro}ene i odrasle u Kanberi, igrale folklor i sa toliko uspeha vode i treniraju preko osamdesetoro dece da im ~ak pozavide i profesionalni koreografi. Posebno ga je obradovalo kada mu je saop{teno da koreogrfafkiwe

pripremaju najstariju folklornu grupu na gostovawe i posetu na{oj Srbiji idu}e godine po~etkom jula. Tako|e je veliku zahvalnost izrazio na{em narodu

koji su svojim prilozima, radom i trudom u~estovali u kompletnom renovirawu i opremawu crkvene sale crkve Sv.Save i radovima na imawu manastira

Svetog Save kod Kanbere koji su i daqe u toku.

Grozdana Dragi~evi}Todorinovi}

Rawavana i ostala invalid

U zemqama pobednicama u Prvom svetskom ratu obele`io se Dan primirja, u znak se}awa na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nema~kom i time okon~ale rat. U Srbiji je danas dr`avni praznik.

Centralna ceremonija u Srbiji odr`ala se kod Spomen-kosturnice branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu. Tokom Prvog svetskog rata u Srbiji `ene su dale veliki doprinos i podnele velike `rtve, a mnoge od wih su izgubile i `ivote, ne samo kao borci na frontu ili dobrovoqne bolni~arke, ve} i kao jedine koje su ostajale i brinule se o doma}instvu u okupiranoj zemqi. Jedna od wih je i Sofija Jovanovi} koju su zbog herojstva zvali „srpska Jovanka Orleanka”. @ene u pozadini Prvog svetskog rata preuzele su uloge karakterisane tada kao „mu{ke”. Ostav{i skoro u potpunosti bez mu{ke radne snage, u vreme kada je za rat mobilisano vi{e od 60% radno sposobnog mu{kog stanovni{tva, `ene na selu su radile najve}i deo te{kog fizi~kog posla i sa decom i starima poku{avale da odr`e `ivot, zemqu i proizvodwu. U skladu sa vrednosnim sistemom tog vremena, `enama niti je bilo dozvoqeno, niti dru{tveno prihvatqivo pristupawe vojsci, niti u~e{}e u ratnim operacijama. Ali, one su nalazile druge na~ine da stupaju u borbene redove. Skra}ivale su kosu, obla~ile mu{ku ode}u, prijavqivale se pod mu{kim imenima. Ostale su zapam}ene po tome {to su se ravnopravno sa mu{karcima borile na frontu. Jedna od tih heroina bila je i Sofija Jovanovi}.

BILA MATURANTKIWA

KAD JE IZBIO RAT

Sofija Jovanovi} ro|ena je 1895. godine u Beogradu, kao }erka mesara Jovanovi}a iz Du{anove ulice. Wen otac je rano umro, ostaviv{i suprugu sa }erkama. Stalno se `alio {to nije imao mu{kog naslednika. Kada joj je otac umro, Sofija je bila devoj~ica, a kada je izbio Prvi balkanski rat 1912. godine bila je maturantkiwa.

11.11. - Dan primirja u Prvom svetskom ratu

U francuskom gradu Kompjewu, u specijalnom vagonu mar{ala Ferdinanda Fo{a, 11. novembra 1918. godine u 11.00 potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zakqu~ivawa kona~nog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao dr`avni praznik u Srbiji proslavqa od 2012. godine.

U svetu, obele`ava se u isto vreme u svim glavnim gradovima dr`ava pobednica, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.

U do tada najstra{nijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 qudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovni{tva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.

Tada se javila Narodnoj odbrani kao dobrovoqac – ~etnik. Tamo nisu hteli ni da ~uju da `ena ide u rat. Rekli su joj, u {ali, da bi bio najve}i greh da pogine tako mlada i lepa, jer Srbija na Turke {aqe junake, a ne maturantkiwe. Sutradan se opet vratila. Kad je ugleda jedan major, re~e:

- Kojim dobrom, devojko?

- Ho}u pu{ku i ratni raspored! - rekla je odlu~no. - Odavde ne}u oti}i bez pu{ke. Ako posustanem ili se upla{im zadataka, ubijte me… Svi su moji u ratu, ne}u ni ja da sedim kod ku}e.

Dobro, devojko! - re~e joj major. - Ne mo`e{ na front, ali te mo`emo uzeti za bolni~arku.

- Ho}u pu{ku! - poviknula je. - Za bolni~arke uzmite starije. Ho}u i ja da tu~em Turke!

Nisu imali kud, primili su je.

Morala je da pro|e poseban test pred

komisijom, koju su ~inili apotekar Kari}, kapetan Voja Tankosi} i major Vasi}, zvani Gorski car. Potom je pro{la obuku u Prokupqu i Vrawskoj bawi, a prvo u~e{}e u borbama imala je na Crnoj ^uki i Veqoj Glavi. U tim te{kim borbama u oktobru 1912. godine `ivote je izgubilo vi{e od 1.400 srpskih boraca. Tada je stekla svoj prvi orden na kome pi{e „Osvetnici Kosova“.

ZVALI JE I SOFRONIJE

ZBOG VELIKE HRABROSTI

Sofija Jovanovi} je prva `ena borac u srpskoj vojsci. Zbog neverovatne hrabrosti zvali su je Sofronije. Prolazila je iza neprijateqskih linija, izvodila diverzije i iznenadne napade. Po~ela je da dobija odlikovawa. Tada se wen lik na{ao na nema~koj dopisnici s natpisom „Dama – vojnik u borbi 1912. godine”, a slika u uniformi objavqena je na ilustraciji pariskog „Malog `urnala” 1912. godine, s potpisom „Heroina Srbije”. Borila se i u Drugom balkanskom ratu, a potom se zaposlila kao ~inovnica u Direkciji `eleznice. Me|utim, mir je potrajao samo nekoliko meseci. Posle Sarajevskog atentata bilo je jasno da se sprema napad na Srbiju. Kada je rat objavqen, Vlada iz Ni{a je naredila vojsci da ne brani prestonicu na granici, po savetu saveznika. Beogra|ani, me|u kojima i 22-godi{wa Sofija, mislili su druga~ije.

- Predati Beograd bez borbe? Nema ~oveka kome bi tako ne{to palo na pamet - govorila je Sofija.

U no}i izme|u 28. i 29. jula 1914. godine ona je bila u~esnik prve bitke Velikog rata u kojoj je razbijen austrijski desant na Beograd. U{la je u sastav Sremskog dobrovoqa~kog odreda, ~iji je zadatak bio da krstari iza neprijateqskih linija u Sremu. Komandovala je prvom grupom srpskih boraca, koja je pre{la na neprijateqsku teritoriju.

Vojska je tra`ila dobrovoqce da pre|u Savu, izvide neprijateqske polo`aje i preseku telefonske `ice koje su vodile od austrougarske karaule s druge strane Savskog mosta, do {taba u Zemunu. Prva se prijavila Sofija, a s wom su

Sof ija Jovanovi}: Zbog herojstva zvali su je ”srpska Jovanka Orleanka”

Ostala invalid

U ratu je bila rawavana, izgubila je deo stopala i tako ostala invalid. Za juna{tvo je dobila 13 odlikovawa i postala najodlikovanija `ena u Velikom ratu.

i{li Miroslav Golubovi}, Predrag Karaklaji}, Pavle Arseni} i Milivoje Lazarevi}. Poneli su i dve srpske zastave. Pre{li su reku i iznenadili austrougarsku posadu koja se razbe`ala. Uni{tili su telefonske komunikacije, a Sofija je na karaulu stavila srpske zastave, koje su neprijateqi videli iz Zemuna. Pokupili su austrougarsko naoru`awe i municiju i pod topovskom vatrom vratili se u Beograd.

To nije bio wen posledwi pohod na neprijateqsku teritoriju. U~estvovala je u stra{noj bici na Drini, kad je srpskoj vojsci nestalo topovske municije. Srpska artiqerija postali su ~etnici, koji su u no}nim napadima bombama ~istili neprijateqske rovove. U~estvovala je i u Kolubarskoj bici.

U oktobru 1915. godine kada je Nema~ka povela ofanzivu na Srbiju, bila je u borbama od Ade Ciganlije do posledwe odbrane Beograda, na Dor}olu, pod komandom Dragutina Gavrilovi}a. Zajedno sa srpskom vojskom povla~ila se preko Albanije, a kasnije je u~estvovala i u proboju Solunskog fronta.

Srbi u Dalmaciji, na{ verni narod, opstaje ovde vekovima. Sabira se u svojim svetiwama. Srpski narod koji je pro{ao kroz mnoga isku{ewa, strahote i golgote, nastavqa ovde `ivot s verom u opstanak na svojim ogwi{tima, a mona{tvo manastira Srpske pravoslavne crkve (SPC) tu je da im rane zaceli i nadu podr`i. Posle sedam, izuzetno gledanih epizoda koje su publici pribli`ile svetiwe SPC u Crnoj Gori, ekipa dokumentarnog serijala „Mona{ki kuvar”, u produkciji Kompanije „Novosti”, nastavqa svoj put kroz na{e svetiwe u Dalmaciji, gde se vekovima `ivi od rada, molitve i nade za opstanak. Autenti~ne i po mnogo ~emu jedinstvene pri~e - iz Krupe, Krke, Dragovi}a, Svete Lazarice i Bogoslovije „Sveta Tri jerarha” bi}e emitovane, kao i dosad, na televiziji Newsmax Balkans, nedeqom u devet ~asova, dok su reprize subotom u istom terminu. Me|u ekskluzivnim snimcima pred o~ima naj{ire javnosti

bi}e i sve~ani ~in kanonizacije Svetog Nikodima, episkopa dalmatinskog u Crkvi Svetog Spasa u [ibeniku, doga|aj od velikog zna~aja za pravoslavne vernike u Dalmaciji. - U manastiru Krupi, najstarijoj pravoslavnoj svetiwi u Dalmaciji, podignutoj u vreme kraqa Milutina 1317. godine, vekovi zaista govore - ka`e Marijana Kutla~a, jedan od autora ekipe koja potpisuje ovaj jedin-

stven serijal. - U Dalmaciji je za sve{tenika rukopolo`en Dositej Obradovi}, a Simo Matavuq je u Krupi napisao poznatu pripovetku „Pilipenda”. U epizodi iz Krupe prikazan je `ivot igumana Pajsija i wegovog sabrata oca Efrosina, kao i svedo~anstva vernika koji danas ovde nalaze mir. Jedan od wih, Nemawa Veselinovi}, rekao nam je da je ovde i vazduh druga~iji - „ili {to bi moj }a}a rekao, zrak po-

seban, kao i qudi”. Iz Krupe, ekipu je put poveo ka Krki, zadu`bini Jelene [ubi}, sestre cara Du{ana, koja je u 14. veku podigla manastir na mestu gde je, po predawu, apostol Pavle dr`ao propoved. - Zavirili smo u katakombe iz prvog veka, otac Kirijak nas je poveo ispod oltara svetiwepri~a Kutla~a. - Imali smo ~ast i privilegiju da nam iguman manastira - Sevastijan pripremi obrok - pirina~. Otkrio nam je i kako se obreo u Dalmaciji, iako je ro|en u Kanadi. Ka`e da svetiwu pose}uju i pravoslavci i katolici, jer su, kako je rekao, svi qudi `eqni istine i ispovesti. Posebna epizoda snimqena je u Bogosloviji „Sveta Tri jerarha”. Ekipa „Novosti” je, uz blagoslov episkopa dalmatinskog Nikodima, u{la u bogoslovske u~ionice i otkrila kako se mladi pripremaju za rukopolo`ewe ili mona{ki `ivot. U razgovoru sa profesorima i u~enicima saznali su kako izgleda duhovno „kuvawe” mladih qudi koji se,

Crkva i {kola i trpeza - U tim kamenim svetiwama sa~uvane su najdubqe pri~e o opstanku srpskog naroda u Dalmaciji, kao i se}awe na vekove u kojima im je crkva bila uto~i{te, {kola i trpeza - isti~e rediteq video-produkcije „Novosti” Miqan Gogi}. - Serijal spaja istoriju i svakodnevni `ivot u manastirima, govori o tipiku pojedinih svetiwa, wihovoj ekonomiji, svakodnevici...

daleko od porodi~nih domova i gradske vreve, pripremaju za slu`bu Bogu i narodu. - Manastir Dragovi}, podignut 1395. godine, pretrpeo je mnoga stradawa, dele}i sudbinu svog naroda - ka`e Kutla~a. - Otac Varsonufije rekao nam je da je posle crkve, centar manastirskog kompleksa kuhiwa. Odveo nas je u ba{tu, gde je ubrao povr}e za tradicionalno jelosatara{. U~io nas je o va`nosti posta i pri~e{}a.

Kako propadaju Titove vile na Jadranu

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

uuu Crnogorci i Hrvati ne vole Josipa Broza, `ele da ga {to pre zaborave kao i wegove vile. Tajna vila ”Lov}enka” trune u krugu bolnice u Meqinama. Vila ”Galeb” je zapu{tena u Igalu. Dok je vila “Borovka” u Kuparima uru{ena

Kada je po~etkom septembra grupa turista iz Srbije u Meqinama kod Herceg Novog zatra`ila od vodi~a da im poka`e i odvede ih u Titovu vilu, ovaj je iznena|eno odgovorio:

- U Meqinama ne postoji nikakva Titova vila, ima samo jedna u Igalu, ali ona je zatvorena!

Turista iz Novog Sada izvadio je iz ranca neku staru turisti~ku kartu Boke Kotorske i u vodi~u pokazao napis “Pla`a Titova vila”, Meqine. Drugi turista iz Aleksinca mu je pokazao video klip o vili u svom mobilnom telefonu.

- Nema Titove vile, nema Titove pla`e – bio je uporan vodi~.

Ova rasprava doma}ina i gostiju privukla je pa`wu konobarice iz obli`weg restorana na {etali{tu “Pet Danica”, koja je glasno rekla:

- Titova vila i danas postoji, ali je ona i daqe dr`avna tajna. Titova pla`a ne postoji, jer je na woj napravqen kafi}. Vila je ovde u sklopu Bolnice Meqine, nalazi se iza va{ih le|a ispod palmi –pokazala je konobarica, `ena u zrelim godinama, koja je nekada radila u toj vili kao {ef kuhiwe.

Pri~ala je kako je ova rezidencija namewena mar{alu Titu izgra|ena krajem sedamdesetih godina u okviru kompleksa Centra vojno–medicinskih ustanova u Meqinama na samoj obali Jadranskog mora. Stanovnik Meqina dr Borko \or|evi} nam je otkrio prvu tajnu ove Titove vile:

- Vilu je sagradio ira~ki predsednik Sadam Husein u znak zahvalnosti Jugoslaviji i predsedniku Josipu Brozu za izgradwu Sadamove palate u Bagdadu, podzemnog grada u Iraku, velike brane i hidrocentrale, kao i trojice dvojnika Sadama Huseina, koji su ra|eni na VMA u Beogradu.

Mar{alova rezidencija je izgra|ena u krugu Vojne bolnice u Meqinama u arapskom stilu, sa mnogo prozora, vijadukata i ornamentikom Iraka. Ima ~etiri apartmana i tri velike terase, koje su okrenute prema moru i jednu okrenutu prema Lov}enu. Po woj je ova predsedni~ka rezidencija dobila ime “Lov}en”, a narod je prozvao “Lov}enka”.

- Tito nikada nije boravio u svojoj tajnoj vili u Meqinama – otkrila nam je drugu tajnu biv{a kuvarica u “Lov}enki” - Vila je slu`ila za odmor saveznog politi~kog i vojnog vrha Jugoslavije, kao i za odmor republi~kog politi~kog vrha Crne Gore. Pamtim da su u ovoj vili iz Srbije boravili predsednik Boris Tadi}, v.d pred-

sednica Nata{a Mi}i}, generali Neboj{a Pavkovi} i Mom~ilo Peri{i} sa `enama, koje su se pona{ale kao komandanti armije, tada{wi ministri odbrane SRJ, rukovodioci VMA iz Beograda i vi{e stranih dr`avnika.

Posle 46 godina od izgradwe Titova vila “Lov}enka”, nekad procewena na 5,6 miliona evra i daqe stoji skrivena od javnosti u dvori{tu bolnice u Meqinama. Oronula trune i putuje u zaborav. Bilo je svojevremeno predvi|eno i ru{ewe vile “Lov}enka” zbog, kako je obrazlo`eno, “nestabilnosti i klizawa terena”.

Kada je mar{alovu rezidenciju 2013. godine zakupila azerbejxanska firma “Azmont”, da bi je renovirala i uklopila u projekat Portonovi, “Lov}enka” je bila predvi|ena za ru{ewe. Tajna ove Titove vile je da nije sru{ena, da i danas stoji, ali zaboravqena u propalom Centru vojno–medicinskih ustanova u Meqinama.

TITO NA \UR\EVOM BRDU

Azerbejxanska firma “Azmont”, koja je izgradila elitno naseqe Portonovi kod Kumbora, u bliskom Igalu kraj Herceg Novog poku{ala je da renovira i drugu Titovu vilu “Galeb”. Ona se nalazi u sklopu Instituta “Simo Milo{evi}”, na brda{cu iznad mora u Igalu. Trebalo je da “Azmont” ulo`i 200.000 evra i osposobi ovu mar{alovu rezidenciju za zdravstvo i turizam u Mediteranskom centru Igalo. Ali od posla posledwih godina nije bilo ni{ta, pa je vila “Galeb” bila vi{e zatvorena, nego li otvorena za javnost i turiste. - Vila „Galeb“ izgra|ena je 1976. godine na lokalitetu \ur|evo brdo. Lokacija je izabrana zbog specifi~ne mikro kli-

me, jer se ovde me{aju morski i planinski vazduh, ali i blizine su izvori mineralne vode i naslage lekovitog blata. Tito je prvi put do{ao u Igalo 1975. godine kako bi se le~io od reume. Kasnije je boravio jo{ ~etiri puta kao pacijent, ali i kao dr`avnik. Imao je u vili susrete sa princom ^arlsom, ameri~kom delegacijom. A posle wegove smrti ovde su zasedali ~lanovi Predsedni{tva Jugoslavije – otkrio mi je jedan od biv{ih direktora Instituta.

Rezidencija Josipa Broza u Igalu ima 5.500 kvadrata, dva apartmana, plavi je Titov i roze je Jovankin, sme{taj za trideset gostiju, Brozovo kupatilo sa brazilskim mermerom, kongresnu salu, kuhiwu i restoran, galeriju fotografija i park od 7.500 kvadrata povr{ine. U podrumu su bazen i nekada{we sobe za hidro i blatne terapije, u kojima su ure|aji zar|ali i propali. Atomsko skloni{e za predsednika i 36 wegovih qudi je davno zape~a}eno i neupotrebqivo. Krovna konstrukcije vile je oronula.

Tito je sa suprugom Jovankom posledwi put boravio u vili “Galeb” 25. januara 1977. godine. A sam je posledwi put do{ao 1979. godine. Posle wegove smrti vila je bila zatvorena do 2007. godine. Potom su je Crnogorci iznajmqivali bogatim Rusima, da bi od 2014. bila povremeno otvarana za javnost i za turiste.

TITOVI HAVAJI

Nekada{wi mar{al Jugoslavije i do`ivotni predsednik Josip Broz Tito je imao 33 vile i rezidencije van prestonog Beograda, u svim republikama. Najvi{e ih je bilo u Hrvatskoj – 12, od toga na obala-

ma mora – 4, i u Bosni i Hercegovini – 8. Najpoznatije Titove vile su na Brionima, na Lapadu, na Bledu i u Bugojnu. A najtajnovitija je vila “Borovka” u Kuparima. Ova vila Josipa Broza nadomak Dubrovnika je u ru{evinama, jer se, kako nam re~e jedan vlasnik brodice za vo`wu do Straduna: “Hrvatska stidi svog Jo`e iz Kumrovca, pa mu je sru{ila i ~itav kompleks hotela i bawe u Kuparima, pa i rezidenciju “Borovka”. A i Crnogorci su je devedesetih godina granatirali!” U vreme SFRJ na prostoru izme|u Dubrovnika i Cavtata, na samoj obali Jadranskog mora izgra|eno je na nekada{wem hotelskom imawu dr`ave ^e{ke, koje je nacionalizovano 1959. godine, Vojno letovali{te Kupari. Imalo je od 1963. prvo dva hotela “Gori~ina”, a potom hotel “Pelegrin” i hotele “Mladost”, “Grand”, “Kupari” i “Galeb”, olimpijski bazen u kome je ve`bala {ampionka u plivawu \ur|ica Bjedov, Titovu rezidenciju, atomsko skloni{te i sav drugi potreban luksuz kakav su imali i najelitniji svetski hoteli. Zbog toga je ~itavo ovo letovali{te imalo narodno ime – Jugoslovenski i Titovi Havaji.

- Titova vila u borovima na steni pored mora prostirala se na 1.150 kvadratnih metara. Na prvom spratu su bili predsedni~ki apartman, tri sobe i toalet, dok su u prizemqu bili trpezarija i kuhiwa. Rezidencija i svi hoteli su uni{teni i devastirani. Tajno dovozim turiste da ih razgledaju, rizikuju}i da nas ~uvar otkrije i prijavi vlastima – rekao mi je brodar i mornar iz Cavtata.

Pamti kada u ovoj vili Tito i Jovanka Broz u Kuparima ugostili filmsku divu Elizabet Tejlor i wenog mu`a, glumca Ri~arda Bartona, koji je igrao Broza u filmskom ratnom spektaklu “Sutjeska”. Najradija go{}a Tita u “Borovki” bila je peva~ica Beba Selimovi}.

Posle Titove smrti letovali{te Kupari i vila su pretvoreni u kockarnicu za strance i turiste, pa je dobilo novo ime - Monako jugoslovenske rivijere.

Devedesetih godina, tokom rata u Jugoslaviji, letovali{te Kupari je granatirano vi{e puta. Hoteli su spaqeni i opqa~kani, a Titova rezidencija uru{ena Nekada elitni centar postao je sablasni grad duhova. I to traje evo ve} 35 godina. - Crnogorci i Hrvati ne vole Josipa Broza, `ele da ga {to pre zaborave kao i wegove vile. Oni insistiraju na svojim novim dr`avama i na novom identitetu, koji jo{ nemaju. Zato tajna Titova vila “Lov}enka” trune u krugu bolnice u Meqinama. Vila “Galeb” je zapu{tena u Igalu. Dok je Brozova vila “Borovka” u Kuparima pred ru{ewem – ka`e dr Borko \or|evi}, koji `ivi i radi u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji. Vlasti u Crnog Gori i Hrvatskoj ve} decenijama poku{avaju da uni{te ili da rasporodaju svu Titovu imovinu. Neke vile su prodate, neke se jo{ prodaju, kao i ~uvene Titove jahte i brodovi. Kako je turizam postao sve aktraktivnija privredna grana u Podgorici i Zagrebu se promenio stav prema nekada{woj imovini Josipa Broza Tita. Crnogorci bi da obnove Institut “Simo Milo{evi}” i Titovu vilu “Galeb” u Igalu. Titov brod “Galeb”, na vezu u Tivtu, koji potra`uje dr`ava Hrvatska kao wenu kulturnu ba{tinu, planiraju Crnogorci da pretvore u Morski muzej. Hrvati planiraju i da o`ive letovali{te Kupari i vilu “Borovka”. Ve} su najavili da }e na ru{evinama Titovih Havaja da grade hotel sa pet zvezdica, rezidenciju za svetske milijardere i pristani{ta za jahte. Postalo je o~igledno da Crnogorci i

Hrvati ne mogu da `ive bez Josipa Broza i da ne mogu da se otarase Tita.

Kupari kod Dubrovnika: Titova vila „Borovka” na steni pored mora prostirala se na 1.150 kvadratnih metara. Na prvom spratu su bili predsedni~ki apartman, tri sobe i toalet, dok su u prizemqu bili trpezarija i kuhiwa. Rezidencija i svi hoteli su uni{teni i devastirani

Meqine, Titova vila Lov}enka

Venecija, rasko{ni istorijski vi{ak lepote

Venecija. Weni stanovnici joj ime izgovaraju ne{to mek{e: Venesja. U slavnim danima, kada je flota Mleta~ke republike gospodarila Sredozemqem grad je sebe nazvao Serenissima – najuzvi{enija, najplemenitija. Ovakva hvalisavost je mo`da dugo bila zasnovana na geopoliti~kim i ekonomskim ~iwenicama, ali Napoleon je upokojio Najuzvi{eniju. Od tada je Venecija u sastavu drugih dr`ava, a nadimak slu`i kao odli~an marketin{ki magnet za turiste.

Venecija je mnogo vi{e od starogradskog jezgra na levoj i desnoj obali Velikog kanala koji se kroz mapu grada savio kao upitnik – 127 ostrva, 175 kanala sa 398 mostova. Pomi{qam da bi za pravo upoznavawe tog ~uda trebalo izdvojiti mnogo vi{e vremena.

Sa kopnom je Venecija `elezni~ki povezana jo{ od prve polovine 19. veka, a 1931. nastao je i most sa kojeg upravo silazimo u grad.

Autobuska stanica je jedno od retkih betoniranih podru~ja u gradu. Ovde je skoro svaki zid star najmawe nekoliko vekova.

Kanal Grande – Veliki kanal – je na nekoliko koraka od autobuske stanice Pijacala Roma. Preko wega je izgra|ena najmla|a od ~etiri }uprije na Velikom kanalu. Most Ustava otvoren je 2008.

Venecija ima rasko{ni istorijski vi{ak lepote. Pogled ne zna gde da se skrasi. Fasade palata, gra|evine koje se ogledaju u vodi, bezbrojna stepeni{ta.

Obala je uglavnom nedostupna za pe{ake jer je ova vodena povr{ina oduvek shvatana kao glavna saobra}ajnica. Sa jedne i druge strane tog vodenog bulevara mleta~ka oligarhija je gradila svoje palate. Ima ih skoro 200.

Najboqi uvid u arhitekturu gradskih palata ~ovek stekne kada se vozi gradskim vodenim autobusom. Mo`da ga je boqe nazvati akvabus. Palate su od 12. veka gra|ene u venecijansko-vizantijskom stilu, da bi posle poprimile karakter gotike i naravno – renesanse.

Iza uskih sokaka iskrsavali su velikodu{ni trgovi sa crkvama koje bi na svakom drugom mestu bile glavna znamenitost varo{i. Restorani pored vode mamili su mirisom belog luka pr`enog na maslinovom uqu.

Izbijamo na Veliki kanal usred nekada{weg poslovnog centra Mleta~ke republike. Ovaj kraj po kojem je nazvan i most zove se Rijalto.

Rijalto je dugo bio jedini pe{a~ki most preko Velikog kanala. Ime je dobio po delu grada, finansijskom i trgova~kom centru Mleta~ke republike. Iza re~i „rialto” krije se italijanski izraz „rivo alto” – visoka obala. I zaista, taj predeo u Veneciji je najvi{e uzdignut iznad mora.

Starije drvene mostove su prebrzo razjedali voda i vreme. Jedan se most 1444. ~ak sru{io pod teretom okupqene svetine koja je kao sa tribina posmatrala ceremoniju ven~awa izdanaka visokog plemstva.

Na ovom mostu o~ito danono}no vlada neprijatna gu`va. Tu se najboqe vidi do koje mere je jedinstvenost Venecije pretvorena i u nov~ani blagoslov i u masovno prokletstvo.

Pre{av{i niz mawih mostova, stigli smo do Trga Svetog Marka.

Du`deva palata odmah stavqa do znawa da je re~ o vizuelizaciji mo}i. Tu su se sastajali ~lanovi saveta da donesu va`ne odluke. Pisani tragovi o postojawu palate postoje od 1340. Pretpostavqa se da je na wenom mestu bila starija reprezentativna gra|evina, ali nedostaju dokazi. Zapravo se radi o kompleksu koji je bio rezidencija du`da, sudnica, ceremonijalni centar, ukratko, politi~ko srce Mleta~ke republike.

Du`deva palata je Mostom uzdaha povezana sa zatvorom. On preko bo~nog kanala povezuje dve gra|evine i nije vizuelno posebno atraktivan. Ali pri~a koju taj kameni put pripoveda privla~i qude iz celog sveta.

^esto je pogled sa mosta ka Laguni bio posledwi trenutak kada su osu|enici mogli da vide spoqni svet, pre nego {to nestanu u zatvorskim hodnicima. Dakle, nije re~ o qubavnom uzdahu ve} o `alu za slobodom, za `ivotom. Odmah iza Du`dove palate nalazi se Crkva Svetog Marka. Ona govori dve stvari. Najpre, da je sjaj Carigrada, a ne Rima ostavio vidqiv trag na wenom obli~ju. Drugo, Mleci nisu zazirali od spletkarewa, prevare, kra|e i pqa~ke kada je ciq bio uve}awe mleta~ke slave i mo}i. Tako su nakon arapskog osvajawa Egipta uspeli da ubede aleksandrijske monahe da su mo{ti Svetog Marka bezbedne jedino – u Veneciji. Godine 828. mo{ti se tovare na brod, sakrivene me|u sviwsko meso. Dospev{i u Veneciju, postale su temeq gradskog identiteta. Sli~no je i sa ~etiri figure kowa iznad glavnog ulaza u crkvu. Jedni ka`u da ih je Konstantin uzeo iz Rima, drugi pretpostavqaju da im je mati~na {tala bila u Aleksandriji. Kako god, krasili su Konstatinopoq skoro od wegovog osnivawa. Krsta{i su u svom ~etvrtom pohodu osvojili i opqa~kali Carigrad. Kowi su bili deo plena. Morali su da im odre`u glave radi transporta. Na replikama koje stoje iznad ulaza – original se ~uva u klimatizovanim muzejskim uslovima – vidi se ukras koji na vratovima kowa sakriva rez.

Posle krsta{kog osvajawe Carigrada 1204. kowi su se preselili u Veneciju, ali sti`e i propast Mleta~ke republike 1797. Napoleon je kowe premestio u Pariz. Wegovo carstvo je tako|e propalo uz topot kopita kowa Svetog Marka. Posle Napoleonovog poraza kowi su opet promenili stani{te –vra}eni su u Veneciju.

Slovenski `ivaq, od Istre do Boke, vekovima je dolazio ovamo da oku{a svoju sre}u. Dobre zanatlije, vojnici i mornari na glasu iz mleta~kih jadranskih kolonija i zale|a ovekove~eni su nazivom jedne od najpoznatijih gradskih ulica - Riva Slovena. Sa Rive se vide ostrva u Laguni – San \or|o Ma|ore, Dogana da Mar sa zlatnim an|elom. Mogu se razaznati dve crkve nastale iz zahvalnosti za kraj niza epidemija kuge u 16. i 17. veku. Jedna se zove Redentore, a druga je najslavnija italijanska crkva srpskog jezika, zahvaquju}i pesmi Laze Kosti}a – Santa Marija dela Salute. Pri spomenu ovog imena svima koji su pazili na {kolskim ~asovima pada na pamet srpski pesnik Laza Kosti}. On je prvi put video crkvu krajem 19. veka – u Veneciju je do{ao posle smrti svoje neostvarene qubavi Lenke Dun|erski. @al za umrlom Lenkom i divqewe prema lepoti gra|evine, te molitva Bogorodici kod Laze se me|usobno pro`imaju. Na samom po~etku pesme Laza Kosti} ka`e: Oprosti, majko sveta, oprosti, {to na{ih gora po`alih bor. Ne bih da budem sitni~av, ali za pripremu terena u Veneciji stradale su hrastove, a ne borove {ume. Dobro, oprosti}emo Lazi – bor se boqe rimuje sa dvor. Pesni~ka sloboda.

Poznavaoci materije ka`u da je za izgradwu crkve u muqevito zemqi{te zabijeno izme|u 1,1 i 1,5 miliona balvana od po ~etiri metra. To je trajalo preko dve godine. Tek onda su mogli da se zidaju temeqi. Dilema dana{weg ~oveka je ne{to slo`enija. Odre}i se {ume zarad lepote crkvene gra|evine? Mo`da je molitva pod kro{wom na jednak na~in draga Tvorcu? Ali hajde, kada je arhitekta Baldasare Longena stvorio tu lepotu, za koju nisu stradale samo {ume ve} i poneki kamen iz splitske Dioklecijanove palate, kada ju je ve} Laza onako ritmi~no opevao, onda nam ne ostaje ni{ta drugo nego da se divimo. U Lazinoj pesmi je zapisana formula onostranog spajawa qubavnika koji se u ovostranosti nisu na{li: Iz bezwenice, u raj, u raj! Divna re~ – kada sam bez we to je onda – bezwenica.

Vizantijski kowi na crkvi

Veneciji

Najmla|i od ~etiri mosta na Velikom kanalu. Most „Ustava” otvoren je 2008.

MOMO KAPOR:

Odlomci iz objavqenih tekstova

“Ka`u da je kwiga najve}i ~ovekov prijateq, a to isto tvrde i za psa. [to se ve} jedanput ne odlu~e ko je najve}i prijateq pa da kupim psa, ili kwigu?

„Svi oni, koji tra`e ne{to va`no, ne{to dragoceno, ne{to {to su davno izgubili, kora~aju na isti na~in. Pozna}ete ih po tome {to ih na ulici ni{ta

da se quqa{! Kad onome koga voli{ da{ jedan griz i kad podeli{ sa wim gumu za brisawe na dvoje i kad mu das jedan liz! Kad nacrta{ srce i unutra upi{e{ vasa dva imena. Ako to nije qubav, ja onda, stvarno ne znam {ta je!“

„Postoje bezna~ajna, siva, prqava i sumorna mesta, za koja nas nekim ~udnim

delove na{eg vremena, na{e qubavi, tra`e se da vrate qubav!“

„Tra`imo neke sli~ne ptice, ali wih nema u na{oj prose~noj gra|anskoj sredini. Ipak, ose}amo da negde postoje neka divna, pametna stvorewa koja }e jedne ve~eri sleteti u na{ mali pakao i izbaviti nas bede i poni`ewa.“

drugo ne zanima : samo gledaju ispred sebe, samo gledaju i tra`e, tra`e…“

„Qubav… Ona je te{ka kao bolest i kada ~ovek ima sre}e da je pre`ivi, zauvek mu ostanu o`iqci koji probadaju u odre|eno vreme; pri pomenu nekog imena, u nekom bledom predve~erju, uz muziku koju smo nekada zajedno slu{ali, ~ak i pri letimi~nom pogledu na uli~ni sat pod kojim smo se sastajali.“

“Nama je qubav bila sve, i jo{ vi{e od toga: zavera dvo~lane grupe koja je odlu~ila da se odupre daleko nadmo}nijem neprijatequ, ni~im drugim do slepom snagom svoje privr`enosti.”

„A {ta je to – qubav? Kad gleda{ u zvezde bez razloga i kad podeli{ `vaku i kad pokloni{ cvet i ustupi{ quqa{ku u parki}u kada je na tebe red

slu~ajem ve`e qubav.Nalazimo bezbroj misterija u kakvoj trafici, ose}amo stra{nu tajnu iza od{krinutog prozora na periferijskoj stra}ari, a neki nasip pokraj `eletni~ke pruge, zarastao u korov, postaje nam o~ajni~ki ciq kome se oma|ijano vra}amo ~itavog `ivota.Kakvo je to prokletstvo? S druge strane, postoje gradovi ~uveni zbog svoje lepote, ali nam ne zna~e ba{ ni{ta, jer ih nikad nije ozarila na{a qubav, neki tajni smisao.Kora~amo kroz wih zevaju}i od dosade. Krivica nije do tih gradova – ona je u nama. Zbog toga, najpametniji qudi i ne putuju. Sede na trgu na kom su se rodili, i ~ekaju da svet do|e do wih.“

„Tra`i se jedna polovna nedeqa, bez vesti o nesre}ama i ratovima! Tra`e se prijateqi, makar dotrajali, svi oni i{~ezli, raseqeni, izgubqeni, po`eweni, tra`e se svi oni {to su nas raznosili komad po komad, deo po deo:

„Po~iwemo da se bavimo umetno{}u, ose}aju}i da ne{to nije u redu sa nama. O~igledno, razlikujemo se od drugih i to nas mu~i. Stranci smo me|u svojima jo{ od malih nogu. Rasejani smo, roditeqi nas kiwe, nespretni smo, zbuweni i stidqivi, bledi i unezvereni, izbegavamo masovne sve~anosti, povu~eni smo, mnogo ~itamo i jo{ puno vi{e -mislimo.“

“Te{ko onome kome se, posle mnogo godina pru`i prilika da provede no} sa nekom od svojih najve}ih qubavi koju nikad nije takao! Osta}e bez i~ega u srcu, siroma{niji za jednu najlep{u bajku. Kada se uveri da se ne razlikuje od drugih `ena, da nije ni boqa, ni lo{ija, ta~nije da nije bila ni iz bliza vredna onolike patwe, i da joj je svu vrednost koju je posedovala ustvari rasipni~ki poklawala samo ta neuzvra}ena qubav. Ho}u svoju qubav natrag!”

“Ne treba se pla{iti samo}e. Ona je plemenita, ona je deo na{eg `ivota, ba{ kao i okupqawe. Ali wu ne mo`e svako da izdr`i! Ona nije za slabe, koji neprestano moraju da budu okru`eni drugima da bi zaboravili koliko su slabi. I ne mo`e svako iz svoje samo}e, poput {koqke, oblikovati biser i pokloniti ga drugima. Jer, poznato je: ne pravi svaka {koqka biser. Najve}i broj wih slu`i samo za jelo.”

“Vi ste, zaista bogata zemqa – kazao je stranac umoran od ~uda. I jesmo – odgovorio sam ponosno. Ve} du`e od ~etrdeset godina, oni koji su na vlasti uporno kradu, a vidite, jo{ dosta toga je ostalo! Bog ~uva Srbiju, pandur }upriju, a budala pare.”

DOBRICA ERI]: Subote mog detiwstva

Subotom je reka Gru`a tekla najbistrija ispod cvetnih grana subotom je moja majka pekla hleb kiseqak za nedequ dana.

Jo{ od zore vatra je pevala pod ~a|avim {e{iri}em krova pod kojim su potom izgrevala bela sunca p{eni~nih hlebova.

Bilo nas je desetak u ku}i i svi smo se radovali belim subotama kad hlebovi vru}i zamiri{u pod vo}kama zrelim.

Jo{ se plavi maj~ina bluzica sa{ivena od par~eta neba i rumena ru`a wenog lica nad brda{cem miri{qavog hleba. Hvala wenim rukama i hvala toj ku}ici s crnom kapom krova koja nam je subotom ra|ala bela sunca p{eni~nih hlebova.

Po licu mi romiwaju ki{e i sneg kiti kao cvet od zove moj zavi~aj {to mi jo{ miri{e na rumene subotwe hlebove.

^uveni autor dela „Mali princ”, Antoan de Sent Egziperi, ostao je upam}en po ovoj pri~i za svaki uzrast premda je napisao jo{ romana, a tema su bili piloti {to je i sam bio. U avionu je i stradao kada su ga Nemci oborili.

„Da sam znao da je u tom avionu bio Sent Egziperi, nikada ga ne bih oborio. Nisam ga|ao u Princa”, rekao je nema~ki pilot kada je saznao ko je bio u avionu.

Kada su Antoana lomile te{ke `ivotne situacije u ratnim vremenima, je napisoa jednu molitvu koju bi svi trebalo da ponavqamo kada zatreba:

„Gospode, ja ne molim ni za ~udesa ni za privi|ewa, ve}

za snagu svakodnevnu. Nau~i me umetnosti malih koraka. Na~ini me pa`qivijim i snala`qivim, da bih se u raznolikosti svakodnevnog `ivota zadr`avao na otkri}ima i iskustvima koja me uzbu|uju. Nau~i me da pravilno raspola`em vremenom svog `ivota. Podari mi fini dar da razlikujem primarno od sekundarnog. Ja molim za snagu uzdr`anosti i mere, da kroz `ivot ne bih lepr{ao i skliznuo, ve} razumno planirao tok dana. Da mogu videti vrhove i prostranstva i da ~ak ponekad na|em vremena da u`ivam u umetnosti. Pomozi mi da shvatim da iluzije nisu od pomo}i. Ni se}awe o pro{losti, ni snovi o budu}-

nosti. Pomozi mi da budem ovde i sada, i prihvatim ovaj trenutak kao najva`niji. Spasi me od naivnog uverewa da sve u mom `ivotu treba da bude glatko.

Podari mi jasnu spoznaju da su te{ko}e, porazi, padovi i neuspesi samo prirodni, sastavni deo `ivota, zahvaquju}i kojima rastemo i sazrevamo.

Podse}aj me da se srce ~esto buni sa razlogom.

Po{aqi mi u pravom trenutku nekoga ko ima hrabrosti da mi ka`e istinu, ali da mi je ka`e s qubavqu!

Znam da se mnogi problemi re{avaju ako se ni{ta ne uradi, zato me nau~i strpqewu.

Ti zna{ koliko je jaka moja

potreba za prijateqstvom. Daj mi da budem dostojan tog najlep{eg i najne`nijeg Dara Sudbine. Daj mi bogatu ma{tu, da bih u potrebnom vremenu, u potrebnom trenutku, na pravom mestu, u ti{ini ili govore}i, nekome podario neophodnu toplinu.

Napravi od mene ~oveka koji zna da dopre do onih koji su zaista na dnu.

Spasi me od straha da }u ne{to propustiti u `ivotu. Ne daj mi to {to ja `elim, ve} to {to mi je zaista potrebno. Nau~i me umetnosti malih koraka.”

RUSI RAZO^ARANI VU^I]EM:

„Davali smo srce za srpsku bra}u, a sada se ruski vojnici ubijaju srpskom municijom“!

Portparolka Ministarstva spoqnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da odbija mogu}nost da ruski vojnici, koji su davali srce za srpsku bra}u, budu ubijeni srpskim oru`jem, a nakon {to je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} saop{tio da kupci municije proizvedene u Srbiji mogu da rade s wom {ta `ele.

„Odbijam ~ak i da razmatram mogu}nost da ruski vojnici, koji su istorijski davali svoje srce, u svakom smislu te re~i, davali svoje `ivote ili pokazivali svoju qubav i odanost svojoj srpskoj bra}i, budu pora`eni ili ubijeni srpskim oru`jem, municijom, granatama“, rekla je Zaharova, a prenosi Serbian Times

Ekonomski problemi naterali su Aleksandra Vu~i}a da promeni stav iz maja ove godine, da ne}e biti izvoza municije u ratne regione. Ujedno, izvoz municije koja zavr{ava u Ukrajini jeste kompenzacija koju re`im u Srbiji pla}a Zapadu za neuvo|ewe sankcija Rusiji. Zaharova je istakla i da kada slu{a intervjue predsednika Vu~i}a, nije sigurna da li je to jedna ili vi{e osoba, jer se jedne wegove izjave ~uju u Moskvi,

a druge u intervjuima sa drugih geografskih ta~aka, te da je Moskva vi{e puta dobijala od rukovodstva Srbije uveravawa da se izvoz municije proizvedene u Srbiji nalazi pod strogom kontrolom i da ti proizvodi „ne}e biti isporu~eni Ukrajini“ kako ih Kijev ne bi koristio protiv ruskih vojnika. „Ja }u samo podsetiti ko su ti vojnici. To su vojnici koji pripadaju tim Oru`anim snagama koje su vi{e puta priskakale u pomo}, istorijski i u savremenom periodu, upravo prijateqskom srpskom narodu“, poru~ila je Marija Zaharova.

Zaharova je istakla da to ne sme da se dogodi nikada, a pola-

zi od toga da }e se Beograd strogo pridr`avati datih obe}awa. Ta obe}awa nisu data samo odre|enim qudima, odre|enoj zemqi. Ta obe}awa je dao predsednik nezavisne, suverene dr`ave koga je izabrao narod. Nisu bila upu}ena nekome konkretno, ve} deklarisana kao stav zakonski izabranog predsednika koji izra`ava voqu svog naroda, rekla je Marija Zaharova.

Zaharova je ostavila mogu}nost da su „mediji ne{to izvrnuli“, ali smatra da bi onda trebalo da postoji neko poja{wewe od nadle`ne pres-slu`be predsednika Srbije, koja bi trebalo da razjasni da li je sve ispravno citirano.

Uskoro vozom od Beograda do Be~a

U toku su pregovori na uspostavqawu `elezni~ke linije Beograd - Budimpe{ta - Be~, potvr|eno je u Ministarstvu gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture.

Ma|arske `eleznice (MAV) su najavile da }e u toku naredne godine, pored povezivawa Beograda i Budimpe{te brzom prugom, omogu}iti i vezu glavnog grada Srbije sa Be~om.

Putovawe vozom izme|u Beograda i Be~a trajalo bi ne{to vi{e od {est ~asova, {to je za oko tri sata mawe od putovawa autobusom. Putni~ki vozovi po~eli su po~etkom oktobra da redovno saobra}aju novom brzom prugom na relaciji Beograd - Subotica. Na navedenoj relaciji organizovan je saobra}aj „Inter City“ (SOKO) i „Inter Regio“ putni~kih vozova, koji saobra}aju brzinom od 200 kilometara na ~as.

Brza pruga Novi Sad - Subotica sve~ano je otvorena 3. oktobra u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, a otvarawe brze pruge od Budimpe{te do granice sa Srbijom najavqeno je za po~etak marta. Izgradwa ove deonice po~ela je u novembru 2021. godine, a pruga je duga oko 108,1 kilometar.

DECA PQA^KAJU APOTEKE PO

BEOGRADU: Ako poku{aju da ih zaustave, prete {rafcigerom i biber sprejom

Dve devoj~ice i jedan de~ak, starosti izme|u 11 i 13 godina, od juna meseca terori{u Beograd tako {to pqa~kaju apoteke.

Ova dobro organizovana banda maloletnika, koja stoji iza preko 100 sumwivih krivi~nih dela, pqa~ka apoteke {irom prestonice koriste}i pretwe biber sprejom i {rafcigerom.

Srpski zakon je nemo}an, jer su deca krivi~no neodgovorna, a sistem socijalne za{tite ih ne mo`e zadr`ati!

STOTINU RAZBOJNI[TAVA ZA PET MESECI

Niz pqa~ki traje od juna, a na meti su im iskqu~ivo apoteke u svim delovima grada.

Prijavqeno je ~ak oko 100 krivi~nih dela, ukqu~uju}i razbojni{tva, kra|e i te{ke kra|e. Deca operi{u sa neverovatnom organizovano{}u, uprkos ranom uzrastu.

Novac namewen za buxetski

mawak i stare dugove

Vlada Srbije planira da se u 2026. godini zadu`i u iznosi oko 970 milijardi dinara (pribli`no 8,3 milijarde evra), da bi pokrila buxetski deciti i otplatila stare dugove, pi{e portal Nedeqnik.rs.

Prema predlogu buxeta za idu}u godinu rashodi dr`avne kase iznosi}e 2.751,7 milijardi dinara ( 23,5 milijardi evra), dok se o~ekuje prihod od 2.414,7 milijardi dinara (20,6 milijardi evra), {to stvara mawak od 337 milijardi dinara (2,88 milijardi evra).

Zna~ajan deo novih zadu`ewa ne}e biti usmeren na nove projekte, ve} na vra}awe ranije uzetih kredita i obveznica. U 2026. godini na naplatu dospeva ~ak

793 milijarde dinara (oko 6,77 milijardi evra) glavnice starih dugova.

Me|u najve}im obavezama koje dospevaju izdvajaju se dva velika zajma za podr{ku buxetu uzeta od Vlade i Fonda za razvoj Abu Dabija (Ujediweni Arapski Emirati), koja u celosti dospevaju u avgustu i decembru 2026. godine. Ukupan iznos glavnice koji se mora vratiti po osnovu ta dva kredita iznosi dve milijarde dolara, odnosno skoro 1,9 milijardi evra. Pored toga, veliki deo novca oti}i }e i na otplatu dospelih dr`avnih obveznica prodatih na doma}em tr`i{tu, kao i na ispuwavawe obaveza prema Me|unarodnom monetarnom fondu.

Da bi obezbedila neophodna sredstva, dr`ava planira da se zadu`i iz tri glavna izvora. Planirano je uzimawe do 380 milijardi dinara (oko 3,24 milijarde evra) iz zajmova od doma}ih i me|unarodnih finansijskih institucija, zatim do 320 milijardi dinara (oko 2,73 milijarde evra) kroz emisiju dr`avnih obveznica na doma}em tr`i{tu i do 260 milijardi dinara (oko 2,22 milijarde evra) emisijom evroobveznica na me|unarodnom tr`i{tu. Zna~ajan deo zadu`ewa, ~ak 234,4 milijarde dinara (dve milijarde evra), planiran je kao op{ta podr{ka buxetu kroz zajmove od stranih vlada i fondova.

Ta sredstva, kako je obja{weno, namewena su za „finansirawe podr{ke buxetu Republike Srbije (ukqu~uju}i, ali ne ograni~avaju}i se na obezbe|ivawe sredstava za finansirawe potreba Republike Srbije od nacionalnog zna~aja)“, {to zna~i da nisu vezana za konkretne projekte, ve} slu`e za odr`avawe likvidnosti i pokrivawe op{tih dr`avnih tro{kova. Pored op{teg zadu`ivawa, Vlada planira i uzimawe velikog broja namenskih kredita za finansirawe kapitalnih projekata. VLADA

„Ulaze u apoteku kada nema mu{terija, a apotekarka je sama. Devoj~ice i de~ak se momentalno rasporede na tri strane kako bi skrenuli pa`wu zaposlenoj i izveli pqa~ku – nose novac i telefon. Ako im se `rtva suprotstavi, de~ak preti {rafcigerom ili biber sprejom, {to je dokaz da su usvojili najte`e metode kriminala“, ka`e sagovornik.

Iako su policajci sa licencom za rad sa decom vi{e puta privodili troje maloletnika bez roditeqa, sistem nailazi na nepremostivu prepreku.

„Deca su mla|a od 14 godina i stoga su u Srbiji krivi~no neodgovorna. Protiv wih se ne mo`e voditi krivi~ni postupak, niti im se mogu izre}i kazne. Obave{tavan je Centar za socijalni rad (Organ starateqstva), te su deca odvedena u posebnu ustanovu otvorenog tipa za tu kategoriju… ali, kako saznajemo, iza{la su napoqe odmah po sme{tawu! Zakon i mere socijalne za{tite jednostavno ne nude mehanizme za wihovo zadr`avawe i kontrolu“, dodaje sagovornik.

Zaposleni u nekoliko apoteka u Beogradu obratili su se javnosti ovim povodom. Oni su razjasnili da je zaposlena apoteke bila zakqu~ana u magacinu.

„Posledwa pqa~ka u nizu dogodila se ju~e, 2. septembra oko 18.30 kada su pqa~ka{i fizi~ki nasrnuli na na{u zaposlenu, zakqu~ali je u magacinu i odneli sav novac iz kase. Ono {to je posebno va`no i uznemiruju}e je ~iwenica da su po~inioci maloletna lica, deca, od kojih najstariji ima svega 14 godina“, ka`u zaposleni u ovim apotekama.

„U jednom od prethodnih upada, jedna na{a koleginica do`ivela je brutalan fizi~ki napad – dve devoj~ice su je ~upale i {utirale, dok je de~ak uzimao novac iz kase. S obzirom na to da su po~inioci maloletna lica, iz policije smo dobili odgovor da ne mogu mnogo toga da u~ine zbog toga {to maloletnike {titi zakon! Mi se pitamo ko }e da za{titi nas i na{e kolege koji su pre`ivele torturu na svom radnom mestu i da li je potrebno da neko bude ozbiqno bude povre|en da bi se o ovoj temi govorilo i ne{to preduzelo“, pitaju se apotekari, pi{e Telegraf.

Ovo je pri~a o (ne)obi~noj srpskoj verou~iteqki

I posle mog iskustva, fascinantno je gledati voqu sa kojom su se deca ukqu~ila u sve. Pored te{kih uslova `ivota, putovawa do {kole, obavqawa raznih poslova na seoskim imawima, anga`ovali su se sa velikom rado{}u, `eqom. Oni mi daju polet i snagu da zajedno istrajemo na putu na kome ne}emo zaboraviti na{ srpski jezik, korene, a pre svega na{u veru.

Ovako za Sputwik govori Jelena Lali} Grulovi}, verou~iteq. Pro{le godine iz Srbije se vratila u rodnu Dalmatinsku Zagoru. I napravila vi{e ~uda. Jedno od wih je prva Svetosavska akademija - posle tri decenije. Za nekoga obi~na priredba. Za decu i roditeqe, povratnike u Kistawe u Hrvatskoj, pravo ~udo pobede `ivota.

„Uz veliki trud i qubav, a pre svega pomo} Bo`iju, snovi se ostvaruju. Oduvek sam htela da radim za katedrom, a danas, radim u istoj {koli u kojoj je predavao moj otac“.

Jelena se posle 30 godina u izbegli{tvu vratila u Kistawe da bi bila nastavnik srpskog jezika i verou~iteq, ali ona je, ka`u, svetlo. Svetlo koje je pokrenulo promene. Qubavqu i posve}eno{}u uspela je da motivi{e sve u~enike iz srpskih povratni~kih porodica da uzmu svoj jezik kao izborni predmet. Ne samo tokom prve ~etiri godine {kolovawa, {to je ranije bio slu~aj.

„Deca rado dolaze, na{i ~asovi nisu samo u~ewe jezika, bavimo se i tradicijom, na{im narodnim obi~ajima i praznicima. Recitujemo, pevamo, zajedni~ki odlazimo i u crkvu“.

QUBAV PREMA RUSKOM I PRAVOSLAVQU

Wena `ivotna pri~a duboko je povezana sa prosvetom i duhovno{}u. Otac, nastavnik srpskog i ruskog jezika, preneo joj je qubav prema ruskom i pravoslavqu, {to je kasnije oblikovalo wen profesionalni i li~ni put.

„Vaspitawe, atmosfera duhovnosti i posebnog senzibiliteta, presudno je uticala na put cele porodice, da izaberemo stazu koja }e nas voditi i prema duhovnosti i prema umetnosti. Vaspitavao nas je u strogom duhu, nije nas puno hvalio, nije nas u tom smislu

gurao, ali je svojom tihom prisutno{}u i upornim radom, rekla bih i molitvom i radom, ipak presudno uticao“.

Omiqena nastavnica u [ibensko – kninskoj `upaniji u Srbiji je kratko `ivela i pre Oluje, deo sredwe {kole zavr{ila je u Kninu, pa se otisnula u Karlova~ku gimnaziju, u potrazi za predmetima iskqu~ivo dru{tvenog usmerewa. Studirawe na Filolo{kom fakultetu u Zadru prekinuo je rat, morala je da se vrati ku}i, da se skloni.

BORBA I BLAGOSLOV

KOJI JE SVE PROMENIO

Posle Oluje, sa svojom novom porodicom, mu`em i dvoje dece, stigla je u Novi Sad. Tih se prvih godina izbegli{tva, ka`e, nerado se}a.

„Tada ~ak nisam imala ni vremena da razmi{qam o tome koliko mi nedostaje rodni kraj, a nedostajao je, uvek. Posle Oluje, bili smo uba~eni u jednu ma{inu u koju smo morali da se sna|emo.

Bile su to prili~no te{ke godine, ali, naravno, doprinele su posebnom iskustvu - da ~ovek vidi da mo`e i u druga~ijim okol-

nostima da funkcioni{e, da mora da ide daqe, bez obzira na sve“. Bila je to borba. Radila je razne poslove, najdu`e u Institutu za veterinarstvo. Selili su se, zbog mu`evqevog posla i u U`ice. A onda je u Srbiji uvedena verska nastava.

„To mi se u~inilo kao sjajna mogu}nost da se do{kolujem, da na idealan na~in spojim moje versko vaspitawe i uvek prisutnu `equ da radim u prosveti. Obratila sam se molbom za blagoslov epi-

Tim Srbije osvojio je srebrnu medaqu na svetskoj olimpijadi iz robotike ,,First Global Challenge 2025’’ u Panami i postigao izvanredan uspeh u konkurenciji 181 dr`ave. Tim Srbije ~inili su u~enici Gimnazije Kreativno pero, Bogdan Stamenovi}, Leila Aleksandra Ja{ovi}, Du{an Kremi} i Aleksa Jovanovi}, kao i Marko Bogi}evi} iz Kragujeva~ke gimnazije, pod vo|stvom tim liderke Aleksandre Nedeqkovi}, tehni~kog mentora Vuka Vujovi}a i komentora Du{ana Mladenovi}a, navodi se u saop{tewu Gimnazije Kreativno pero. Ovogodi{wa tema, ,,Eco Equili-

skopu, sada{wem mitropolitu ba~kom Irineju za upis na Bogoslovski institut koji je tada bio u rangu vi{e {kole, da vidim gde }e me to dovesti“. Ve} posle prve godine {kolovawa dobila je mesto verou~iteqa u Osnovnoj {koli „Prva vojvo|anska brigada“ u Novom Sadu. Nastavila je {kolovawe na Bogoslovskom fakultetu, diplomirala.

AUTOR UXBENIKA VERSKE NASTAVE

Vodila je i emisiju na eparhijskoj radio-stanici „Beseda“, u~estvovala u humanitarnim akcijama pomo}i deci na Kosovu i Metohiji. Wen rad u {koli je zapa`en, odabrana je da bude stru~ni saradnik u izradi novog plana i programa verske nastave u Srbiji. „Bez milosti Bo`je, ni{ta ne biva. I bez blagoslova Bo`jeg. Trudimo se koliko je u na{oj mo}i, ali bez Bo`je pomo}i zaista ni{ta ne bismo mogli. To je bio zajedni~ki trud verou~iteqa, koji su izabrani iz vi{e eparhija.

Sre}na sam {to i sada, u Hrvatskoj, na ~asovima verske nastave koristimo upravo te uxbenike. Jo{ jedna potvrda da se taj trud isplatio“.

Na{a sagovornica je pune dve decenije radila kao verou~iteq u Novom Sadu, iz tog perioda, ka`e, nosi najlep{e uspomene.

NAGRADA IZ

MANASTIRA KRKA

A svaki raspust provodila je u svojim Kistawama, predivnom mestu koje se smestilo izme|u Dinare i mora. Organizovala je kulturno leto, dovodila umetnike, i sama ~itawem poezije oplemenila du{e svojih sunarodnika, koje

brium’’, okupila je u~enike iz vi{e od 190 zemaqa kako bi kroz inovacije i STEM re{ewa odgovorili na kqu~ne globalne izazove o~uvawa biodiverziteta i za{tite prirodnih stani{ta. Timovi svojim robotima obnavqaju ekosisteme, {tite ugro`ene vrste i doprinose odr`avawu ekolo{ke ravnote`e, dok kroz projekat ,,Eco Equilibrium New Technology Experience’’ primewuju inovativna tehnolo{ka re{ewa kako bi istra`ili, razumeli i o~uvali biodiverzitet u svojoj zemqi, nagla{avaju}i ulogu nauke i tehnologije u o~uvawu planete. Projekat ,,First Global Challen-

meko}u kriju iza o{trog kamena dalmatinske Bukovice.

Kreirala je i vodila umetni~ke programe, ~uvene „Preobra`ewske susrete“ koji su vezani za najve}i duhovni centar Srba na zapadu, manastir Krka, zadu`binu Jelene, sestre Cara Du{ana. Nagradu wegovog umetni~kog bratstva, koju dodequje Srpsko kulturno dru{tvo ZORA Knin –Beograd, trebalo bi da primi sutra, u ponedeqak 11. novembra, u Konaku knegiwe Qubice, na tradicionalnom „Kraji{kom likovnom salonu”. Ne mo`e da do|e, „ne mo`e da ostavi svoje |ake“. SA [KOLSKE KATEDREU OP[TINSKU

Iako nije imala politi~ke ambicije, na molbu svojih sugra|ana prihvatila je da bude na listi SDSS-a i sada obavqa funkciju predsednice Op{tinskog ve}a Kistawa. Najboqa nastavnica be`i od ove teme, to nije bio planiran korak, ali ipak ka`e da ga vidi kao novu priliku da doprinese razvoju, o~uvawu `ivota u ovoj povratni~koj sredini. „Na molbu na{ih qudi koji vape za novim licima i novim energijama, pristala sam. Te{ka srca, ali sam pristala. Sada plivam u tome, imam `equ da, ako mogu, doprinesem razvoju na{e op{tine koja je prili~no siroma{na. Oskudeva i u novcu i u prirodnim blagodatima koje imaju druge sredine, ali ako bude prilike da ne{to unapredimo, trudi}emo se“.

Jelena Lali} Grulovi} unela je novo svetlo i u molitveni `ivot u svom malom mestu, za pevnicom prelepog Sabornog hrama Svetih ]irila i Metodija. I tu je prate weni |aci.

ge 2025’’ promovi{e zna~aj STEM obrazovawa i podsti~e interkulturalnu saradwu, razmenu i zajedni~ko u~ewe mladih iz celog sveta. STEM pristup zasniva se na integrisanom obrazovawu u oblastima nauke, tehnologije, in`ewerstva i matematike, razvijaju}i ve{tine neophodne za svet budu}nosti, navodi se u saop{tewu. ,,Ovaj rezultat predstavqa va`an trenutak za obrazovawe u Srbiji i sna`nu potvrdu potencijala mladih inovatora koji grade budu}nost zasnovanu na znawu, kreativnosti i odr`ivim tehnolo{kim re{ewima’’, navodi se u saop{tewu.

l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike

Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

ZAPADNI FRONT JE BIO POD KONTROLOM NEMACA:

Dana 6. juna u trinaest ~asova dobio sam telegram kojim sam postavqen za Vrhovnog komandanta savezni~kih snaga na Solunskom frontu umesto generala Mari Luis Adolfa Gijome, i kojim sam pozvan da sutra pre podne do|em u predsedni{tvo vlade.

Dan je protekao brzo u obavqawu posledwih poslova vezanih za moju dotada{wu komandu.

Moja zamena nije odmah bila odre|ena, te je du`nost preuzeo moj na~elnik {taba. Odlu~io sam da u Solun ne povedem mog ordonans-oficira, Amori de Guvelo, vrlo qubaznog momka, budu}eg briqantnog oficira, ali koji mi se u~inio suvi{e fizi~ki slab. Po savetu Labi{a pitao sam De Montegidea da li prihvata da me prati, uprkos ~iwenici da se nedavno o`enio. Stigao je iste no}i.

Sezan sam napustio u pola osam i stigao u Pariz u 10 sati. Primqen sam kod Anri Mordaka, {ef vojnog kabineta @or`a Klemansoa, koga znam samo preko wegovih radova, a u 10,45 me je primio Klemanso. Tada sam ga tre}i put sreo.

Srda~an do~ek u Klemansovom kabinetu juna 1918:

„Pa dobro moj generale najzad idete u Solun.“

„Da, ali uslovi nisu isti kao pro{log decembra.“

„Da, sad idete tamo kao da ste otpu{teni.“

„Kako otpu{ten, ovde sam bio pot~iwen, tamo }u biti glavnokomanduju}i.“

„Da, da. Treba da dobro razumete situaciju. Kao i vi, i ja znam ko je odgovoran, ali sam se suvi{e mu~io da bih dobio jedinstvenu komandu, da bi je sada razorio bez ozbiqnog razloga. (D’Epere ovde navodi da je Klemanso bio uveren da je poraz grupe armija, kojima je D’Epere komandovao u bici kod Puta dama maja 1918, bio posledica gre{ke glavnokomanduje}eg na Zapadnom frontu, francuskog generala Ferdinanda Fo{a.) Va{a grupa armija je do`ivela ozbiqan poraz, treba smiriti duhove u Skup{tini. Dokaz da vam ne zameram je mesto na koje

Razumevawe: @or` Klemanso je bio na ~elu fancuske vlade od 1917. do 1920. godine

vas postavqam. Krenite {to pre...Sve }e biti u redu.“ Sve u svemu qubazan prijem. Izlaze}i, zadr`ao sam se na trenutak kod Mordaka, a zatim sam oti{ao kod generala Albija, koji je vr{io funkciju na~elnika Vrhovnog {taba.

Povr{no sam ga poznavao u Nansiju dok je komandovao in`ewerijom 20. oblasti: qubazan, u~en i dobar radnik, bio bi savr{en da je imao karakter i bio iskren.

Prijatan do~ek. Dodelio mi je kancelariju u Ministarstvu rata i izdao je neophodna nare|ewa da kao a|utanta dobijem svog ne}aka Marsela, koji je od po~etka rata slu`io u pe{adiji: po~eo je kao kaplar da bi postao kapetan. Ali general Albi mi uop{te nije govorio o stvarima koje su bile od prevashodne va`nosti za mene:

1) General Ferdinad Fo{ je tog jutra bio u Parizu. Da sam to znao bilo bi vrlo jednostavno da ga vidim. Tek posle rata sam saznao da je bio vrhovnokomanduju}i na svim frontovima u Evropi.

2) U Versaju je postojao Visoki ratni savet koji je prou~avao i odobravao planove operacija. Kako engleska vlada nije dozvoqavala nikakvo me{awe na frontu

SPORNE ODLUKE

u Palestini i Mesopotamiji, ~etiri malo poznata generala, koja su bili vojni savetnici pri tom savetu, su se posvetila situaciji u Makedoniji.

3) Pitawe smawivawe broja francuskih i engleskih trupa na Solunskom frontu koje je bilo na dnevnom redu jer je general Gijoma sa tim u vezi bio poslat u Solun.

4) Najzad, francuska misija pri gr~koj vojsci.

Ne shvatam da generalu Albiju, kao ~oveku wegove inteligencije, nije palo na pamet da sa mnom razgovara o tim pitawima, tako va`nim za mene. Moj boravak u Parizu bio je upravo prilika da ta pitawa ra{~istimo.

Nisam ni slutio da je general Fo{ imao nameru da komanduje na svim frontovima.

Kasnije sam saznao da se Gijoma sreo sa wim pre svog odlaska u Solun. U momentu mog naimenovawa Fo{ je bio glavnokomanduju}i i verovatno je smatrao da mu nisam iskazao dovoqno po{tovawa (jer ga za razliku od Gijome nisam posetio) iako je on u me|uvremenu oti{ao na novu funkciju. Samo tako mogu da objasnim wegovo neprijateqsko raspolo`ewe prema meni uprkos nesumwivih

Kao komandant uvek sam se dr`ao daqe od svih intriga. Znao sam da je general Ferdinand Fo{ ( vrhovni komandant savezni~kih snaga od 26. marta 1918.) komandovao svim operacijama na francuskom frontu. Iskusio sam i posledice wegovih odluka, jer je on odlu~io da iza britanskih linija koncentri{e sve rezerve kojima su raspolagale tri armije pod mojom komandom. Potom, tokom nema~ke ofanzive, na front moje 6. armije poja~awa su stizala jako sporo i bila su nedovoqna da zaustave nema~ko napredovawe.

uspeha koje sam potom postigao. [to se ti~e Visokog ratnog saveta koji je zasedao u Versaju, nikada nisam ni ~uo za to telo. Da sam znao da ono postoji obratio bih se francuskom predstavniku, generalu Belinu sa kojim sam uvek bio u dobrim odnosima, i tako izbegao nesporazume. Ali ponavqam nisam znao za postojawe tog tela. U Ministarstvu rata zatekao sam sa zadovoqstvom qubaznog majora Kurtena, starog saborca iz 1. korpusa. Po wegovom povratku sa Solunskog fronta doveo sam Kurtena u Klermon, u {tab moje grupe armija. General Fo{, glavnokomanduju}i, je tra`io da bude prekomandovan kako bi se bavio situacijom na spoqnim rati{tima. Kad sam zatekao Kurtena u Ministarstvu rata mislio sam da pripada vrhovnom {tabu i nisam ni slutio da je deo vrhovnog savezni~kog {taba, a on je bio suvi{e skroman da me o tome obavesti, te sam tako ostao u neznawu. 8, 9, 10. JUN - Provodim tri dana u Parizu da bi obavio posledwe posete i kupovine.

Nemci su izvr{ili ofanzivu na Mec. Posle neminovnog po~etnog uspeha, po{to su poja~awa bila u blizini, wihovo napredawe je zaustavqeno i Man`en, koga su pozvali iz wegove nezaslu`ene nemilosti, uspeva da organizuje sna`an protivnapad.

Video sam Pi{ona, koga sam upoznao u Kini, koji mi je govorio uop{teno i nije mi dao nikakva uputstva. Ni on ni wegove slu`be mi ni{ta nisu rekli o sporazumi- ma zakqu~enim sa savezni~kim dr`avama: sa Britancima o uslovnoj pot~iwenosti wihovih trupa glavnokomanduju}em savezni~kih snaga na Solunskom frontu, sa Grcima i Srbima o snabdevawu wihovih armija, sa Italijanima o wihovim operacijama u Albaniji i na Jadranu.

l U slede}em broju: Dve srpske armije, {est divizija pe{adije i jedna kowi~ka divizija, dr`ale su Solunski front

1813. - U Wegu{ima je ro|en Petar II Petrovi} Wego{, crnogorski vladika, filozof i dr`avnik, veliki epski pesnik, autor slavnog dramsko-epskog dela „Gorski vijenac”. Kao dr`avnik postavio je temeqe moderne crnogorske dr`ave, ustanovio izvr{nu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za wegove vladavine osnovana je prva {tamparija u Cetiwu 1834. i podignuta prva {kola. U kwi`evnoj ba{tini ostavio je i ep „Lu~a mikrokozma”, dramu „La`ni car [}epan Mali”, pesme.

1868. - Umro je italijanski kompozitor \oakino Antonio Rosini, autor 39 opera od kojih su na~uvenije „Seviqski berberin”, „Viqem Tel”, „Otelo”.

1871. - Ro|en je Vladislav Ribnikar, osniva~, prvi direktor i glavni urednik lista „Politika” (1904). Jedan je od osniva~a TAWUG-a i prvi direktor te agencije (1943). Bio je ministar prosvete FNR Jugoslavije 1945. i predsednik Komiteta za kulturu i umetnost 1946.

1941. - Prvi britanski nosa~ aviona „Ark Rojal” pogo|en je u Drugom svetskom ratu nema~kim torpedom u blizini Gibraltara i narednog dana je potonuo.

1945. - Francuski general [arl de Gol izabran je glasovima svih 555 poslanika za predsednika privremene vlade, posle ~ega je formirao koalicioni kabinet u koji je u{lo i pet komunista.

1975. - Svetska zdravstvena organizacija objavila je da su u Aziji, prvi put u istoriji, iskorewene velike bogiwe.

1985. - U erupciji vulkana Nevado del Ruis u centralnoj Kolumbiji razoren je grad Armero. Poginulo je oko 25.000 qudi.

1994. - [ve|ani su na referendumu sa 52,2 odsto glasova odlu~ili da se wihova zemqa prikqu~i Evropskoj uniji.

2005. - Nekoliko hiqada francuskih policajaca anga`ovano je na obezbe|ivawu Ajfelovog torwa, Jelisejskih poqa i stanica metroa u Parizu, posle poruke emitovane na Internetu koja poziva na „nasilne akcije”. Nemiri u predgra|ima francuskih gradova traju od 27. oktobra, posle pogibije dvojice tinejxera afri~kog porekla, koji su misle}i da ih policija progoni nastradali nesre}nim slu~ajem.

2007. - Generalni sekretar UN Ban Ki Mun imenovao je za glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala belgijskog sudiju Ser`a Bramerca, koji je na toj funkciji zamenio Karlu del Ponte.

2015. - U teroristi~kim napadima {irom Pariza ubijeno je 129 osoba. Napadnuti su restoran, kafi}, nacionalni stadion i koncertna dvorana, a odgovornost za napade je preuzela Islamska dr`ava.

2018. - Ministarstvo unutra{wih poslova Makedonije objavilo je me|unarodnu poternicu za biv{im premijerom Nikolom Gruevskim, koji je pobegao u Ma|arsku da bi izbegao izdr`avawe zatvorske kazne.

Pan~evo je u Prvom svetskom ratu srpska vojska oslobodila 8. novembra 1918. godine. Bio je to po~etak osloba|awa Banata i prvi korak ka prisajediwewu matici Srbiji, {to je bila te`wa tamo{weg srpskog `ivqa vekovima.

Dan oslobo|ewa prihva}en je i kao Dan grada Pan~eva.

Prvih sati toga dana, na Svetog Dimitrija Solunskog ili Mitrovdan, srpska vojska, pripadnici Prvog bataqona Drugog pe{adijskog puka Kwaz Milo{, posle forsirawa Dunava, iskrcali su se na pristani{tu u Pan~evu.

Zapovedao im je kapetan Petar Ara~i}, upozoriv{i ih blagovremeno da imaju u vidu da ne stupaju u zemqu neprijateqa, nego me|u sunarodnike, u srpsku Vojvodinu.

Ulasku srpske vojske u Pan~evo prethodio je dolazak petorice ~lanova Srpskog narodnog odbora iz Pan~eva u Beograd, odnosno poziv da srpska vojska najbr`e mogu}e oslobodi Pan~evo.

Pan~eva~ki Srbi su oslobodioce do~ekali ushi}eno i razdragano, zasipawem cve}em, uz odu{evqenu zvowavu crkvenih zvona sa srpskih crkava.

Prvo su zaposednute kqu~ne institucije varo{i, `andarermijska komanda, Magistrat, zdawe po{te i telegrafa, a naredbom kapetana Ara~i}a uprava grada predata je Narodnom odboru.

Nalo`eno je paralelno da se gradska garda, sastavqena od lokalnih Ma|ara i,

delom Nemaca, ukqu~uju}i dotada{wi austrougarski oficirski kor, razoru`a. Oslobo|ewe Pan~eva je krunisano velikom crkvenom slu`bom zahvalnosti. Paralelno, u nizu gradova Banata i {irom Vojvodine obrazovani su Srpski narodni odbori, koji su upu}ivali apele za dolazak srpske vojske, pri ~emu su prvobitno organizovali lokalnu vlast, kako bi se izbeglo bezvla{}e i haos koji prate takve situacije, s ciqem obezbe|ewa sigurnosti svih gra|ana i wihove imovine.

Kapetan Ara~i}, oslobodilac grada, potowi general, koji je obezbedio tada da niko, ~ak ni najistaknutiji protivnici Srba, ne strada, progla{en je potom za po~asnog gra|anina Pan~eva.

Stara grani~arska, vojni~ka varo{ Pan~evo odavno je zbog herojske uloge u vreme ma|arske bune 1848/49. bila predmet posebnog uva`avawa. Pan~evo je tada bilo i sredi{te komande vojvode Stevana [upqikca. Vojni~ka odlu~nost i odva`nost Srba Pan~evaca donela im je naziv Srpska Sparta. Kao {to je Novi Sad nazivan Srpskom Atinom.

Oslobo|ewu Pan~eva novembra 1918. prethodio je pobedonosni prodor srpske vojske posle proboja Solunskog fronta sredinom septembra. Po{to su Srbi 1. novembra oslobodili Beograd, odmah su vr{ene pripreme za daqe nastupawe srpske vojske na sever i zapad, pre svega s ciqem oslobo|ewa srpske Vojvodine. Paralelno, po{to su Bugarska i Turska prethodno kapitulirale, to je 3. novembra

Slava fru{kogorskih manastira nadaleko je poznata. Bilo zbog duhovnosti i religioznosti, ili kulturnog i istorijskog zna~aja koji imaju za srpski narod, wih svakodnevno pose}uju gosti iz svih delova sveta.

Ipak, najve}i broj qudi ne zna da, osim 22 svetiwe koje se nalaze na samoj Fru{koj gori, ovaj pojam obuhvata i dva manastira koja su se svila u sremskoj ravnici, blizu Beograda, i daleko od ove planine. Ne dajte da vas ovo zbuni! Iako teritorijalno udaqene od ostalih, ove svetiwe zbog istorijskog, kulturnog i religioznog konteksta u kome su nastale i u kome traju, ipak sa wima ~ine neodvojivu duhovnu celinu.

Pri~a o manastirima Fru{ke gore zato bi bila nepotpuna ako bi iz we bili izostavqeni Fenek i Obed. Od ova dva, Fenek je svakako poznatija svetiwa… SLAVNI KTITORI

O tome ko je podigao manastir u ataru sela Jakova, oko 25 kilometara daleko od Beograda, nema mnogo pisanih tragova. Narodno predawe prvim ktitorom smatra ~uvenog despota Stefana Lazarevi}a koji je na mestu dana{we crkve, po~etkom 15. veka, podigao hram u ~ast Sveta Tri Jerarha. Jedna druga legenda ka`e da su Fenek ipak podigli Brankovi} i – Prepodobna mati Angelina sa

sinovima Jovanom i Maksimom tokom 15. veka, mada je mogu}e i da su oni samo preuzeli upravu nad manastirom nakon smrti despota Stefana. Prvi istorijski proverqiv pomen Feneka nalazi se u mineju jeromonaha Zaharija iz 1563. godine. Crkva je ve} tada bila posve}ena Svetoj mu~enici Paraskevi. Sasvim pouzdano se zna da je stara bogomoqa sru{ena 1793. i da je u narednih pet godina podignut hram koji i danas postoji –lepa, skladna, barokna crkva sa

Narednih dana u gradu je trajalo previrawe izme|u predstavnika dva nacionalna odbora, odr`avani su zborovi i upu}ivane deputacije.

Bilo je ipak i izvesne saradwe, na poqu obezbe|ewa mira za gra|ane i wihovu imovinu, a onda i oko snabdevawa gra|ana neophodnim potrep{tinama. Kona~no, oslobo|ewe Pan~eva od strane srpske vojske na Mitrovdan, a onda daqe osloba|awe Banata, i prisajediwewe Srema, Banata, Ba~ke i Barawe, Kraqevini Srbiji odlukom Velike narodne skup{tine u Novom Sadu 25. novembra te 1918. odlu~ili su, trajno, pitawe statusa srpske Vojvodine.

u~inila i Austrougarska. Istovremeno, iz Budimpe{te je tih dana sugerisano formirawe ma|arskih nacionalnih ve}a {irom dotada{we Ugarske. Postupaju}i po nalogu pan~eva~ki `upan Nedecki je za 1. novembar sazvao vanrednu skup{tinu senata grada. On i Igawac Rada, gradona~elnik, sledili su sugestije iz Budimpe{te o~ekuju}i pod{ku gra|anstva, kako je i bilo u slu~aju Ma|ara i ne{to mawe, Nemaca. Tom skupu obratio se zatim Pera Miloradovi}, jedan od ~lanova odbora, koji je u ime gra|ana Srba, naglasio da oni predlo`eno ne mogu podr`ati. Odmah sutradan, 2. novembra, u Pan~evu je odr`an skup u prostorijama Srpske pravoslavne crkvene op{tine, na kojem je obrazovan Srpski narodni odbor (ili ve}e). Sa~iwavalo ga je 26 ~lanova. Odlu~eno je da se wegovo postojawe i ciqevi odmah obelodane.

visokim zvonikom koji dominira sremskom ravnicom.

UTO^I[TE ZA MO[TI VELIKIH SVETITEQA

Pri~a ka`e da su mo{ti Svete Petke u Feneku boravile skoro put vek, a najkasnije do 1574. kada je zabele`eno da se nalaze unutar beogradskih zidina. Legenda je svakako doprinela i formirawu sna`nog kulta ove svetiteqke koja je i danas me|u Srbima jedna od najvoqenijih i najpo{tovanijih.

Koji vek kasnije, Fenek je ponovo postao uto~i{te. Krajem 1813. u wemu su se smestili monasi iz Studenice koji su sa sobom doneli riznicu, ali i svoju najve}u svetiwu – mo{ti Svetog Stefana Prvoven~anog koje su sve do 1815. boravile na ovom mestu.

GDE SU FRESKE FENEKA?

Jedna od prvih stvari koju primetite kada u|ete u grandiozni hram manastira Fenek je to da se na zidovima ove svetiwe ne nalaze freske, ve} ikone i slike religijskih scena velikih formata. Nije uvek bilo tako! Zemunski slikar Dimitrije Petrovi} oslikao je hram 1859. godine, ali freske nisu do danas o~uvane. Deo su odneli ratovi, a deo vlaga. Ponovno oslikavawe hrama jedan je od projekata koje ovda{we bratstvo planira u neposrednoj budu}nosti.

Narodno predawe, ali i pojedini istori~ari govore o tome da je tokom 15. veka Fenek bio mesto koje je ~uvalo jednu od najve}ih svetiwa hri{}anstva. Naime, pod svodovima ovog manastira, legenda ka`e, mir i uto~i{te prona{le su mo{ti Svete Petke koje su iz Kru{evca ovde prenete zaslugom monahiwa Evgenije i Jefimije, dve srpske svetiteqke koje su u istoriji ipak poznatije po svojim svetovnim imenima – kao knegiwa Milica i despotica Jelena Mrwav~evi}.

IKONOSTAS

KOJI JE PRE@IVEO!

Freske Feneka mo`da nisu stigle do dana{wih dana, ali ne{to drugo jeste! Ovaj manastir se di~i jednim od najlep{ih ikonostasa ~itave Vojvodine! U pitawu je originalna oltarska pregrada s kraja 18. i po~etka 19. veka koju je izradio ~uveni novosadski drvorezac Aksentije Markovi}, a oslikao je i pozlatio pan~eva~ki slikar Petar Radosavqevi}.

Iako je manastir stradao i u Prvom i u Drugom svetskom ratu i iako ta stradawa jesu odnela deo ikona sa pregrade, najve}i deo je ipak sa~uvan! Na radost bratstva, ali i svih vernika Srbije. MESTO SUSRETA

Fenek je u minulim vremenima uvek bio centar duhovnosti ovog dela Srema, ali se nekoliko puta upisao i uxbenike istorije. U wemu su se 1788. sastali knez Aleksa Nenadovi} i austrijski car Josif II. Nekoliko decenija kasnije, posle propasti Prvog srpskog ustanka, ovde su se sklonile srpske vojvode Mladen Milovanovi}, Jakov Nenadovi}, Sima Markovi}, Luka Lazarevi}, ali i sam vo|a bune, Kara|or|e Petrovi} sa sinom Aleksom. Legendarni vo`d u Feneku je proveo mesec dana, a da svedo~i o tim burnim vremenima danas na ulazu u hram stoji spomen plo~a.

Zemqe koje privla~e i gube milionere u 2025. godini

Privla~ewe bogatstva donosi brojne prednosti. Kada kapital po~ne da pristi`e, to vodi ka ve}im investicijama i novim radnim mestima. Mnoge zemqe nude visok kvalitet `ivota, povoqne poreske politike, jednostavne opcije za dobijawe boravka i luksuzne nekretnine kako bi privukle najbogatije qude na svetu.

Sa rastu}im geopoliti~kim tenzijama koje }e se, prema prognozama, nastaviti i u narednom

se da se doseli u Australiju, donose}i sa sobom oko 5,6 milijardi dolara kapitala.

9. KANADA

Predvi|a se da }e 1.000 imu}nih pojedinaca preseliti u Kanadu tokom 2025. godine, sa ukupnim bogatstvom procewenim na 5,7 milijardi dolara.

8. GR^KA

Gr~ka je jedna od najbr`e rastu}ih destinacija za bogate, sa o~ekivanih 1.200 milionera koji }e se preseliti zahvaquju}i niskim porezima, pristu-

periodu, trend migracije bogatstva verovatno }e se jo{ vi{e poja~ati. U kom pravcu }e se kretati, zavisi}e od toga koliko uspe{no dr`ave budu balansirale ekonomske, politi~ke i `ivotne faktore koji uti~u na odluke qudi.

Najnovije istra`ivawe kompanije Henley & Partners predvi|a koje }e zemqe tokom 2025. godine dobiti, a koje izgubiti najvi{e milionera. Zanimaju vas rezultati? Evo liste.

15. KOSTARIKA

Kostarika postaje sve popularnija me|u bogatima koji `ele bazu blizu Sjediwenih Dr`ava. O~ekuje se da }e oko 350 milionera preseliti u Kostariku tokom 2025. godine.

14. TAJLAND

Tajland se sve vi{e pozicionira kao destinacija za imu}ne, zahvaquju}i „zlatnoj vizi“, povoqnim poreskim uslovima i visokom kvalitetu `ivota. Oko 450 milionera planira da se preseli u Tajland.

13. MALTA

Malta je ve} godinama atraktivna zbog povoqnih poreskih propisa, programa za dobijawe dr`avqanstva i boravka, poreskih olak{ica i mediteranskog na~ina `ivota. U 2025. o~ekuje se dolazak oko 500 milionera.

12. JAPAN

U Japan }e se doseliti oko 600 bogatih pojedinaca, privu~enih stabilno{}u, kvalitetom `ivota i blizinom kineskog tr`i{ta.

11. HONGKONG (SAR KINA)

Hongkong bi trebalo da privu~e oko 800 milionera, ukupnog bogatstva od 5,3 milijarde dolara. Kombinacija poreske efikasnosti, razvijene finansijske infrastrukture i strate{ke blizine kineskom tr`i{tu ~ini ga posebno primamqivim.

10. AUSTRALIJA

Oko 1.000 milionera o~ekuje

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

O~ekuje vas gomila zadataka koji tra`e strpqewe i preciznost, vrlo verovatno }ete se ose}ati frustrirano zbog birokratskih zamki. Zauzeti Ovnovi mogu nai}i na neslagawe oko zajedni~kih planova, dok slobodni ose}aju pritisak kad finansije postanu kriterijum za partnera. Na poslu, sitne gre{ke lako privla~e pa`wu, a poneka kolega mo`e poku{ati da ih iskoristi.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

O~ekuje vas puno dinamike i neo~ekivanih situacija, posebno kad je u pitawu li~na inicijativa. Ponekad obe}awa drugih mogu ostati samo re~i, pa proveravajte {ta se stvarno de{ava. Zauzeti Bikovi mogu primetiti emotivnu distancu partnera, dok slobodni imaju {ansu da upoznaju nekoga ko deluje ba{ kao srodna du{a, ali prvi utisci varaju. Dvaput proverite sve transakcije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ove sedmice kreativnost i intuicija bi}e u prvom planu. Zauzeti Blizanci mogu ja~ati vezu kroz male, romanti~ne gestove ili neo~ekivane poklone. Slobodni privla~e pa`wu misteriozno{}u i lako mogu upoznati nekoga u kreativnom okru`ewu. Na poslu ideje i inspiracija poma`u, ali ne obe}avajte vi{e nego {to mo`ete da ispunite. Unosite vi{e te~nosti i izbegavajte brzu hranu.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Sposobnost da pronalazite laka re{ewa dolazi do izra`aja. Zauzeti Rakovi mogu biti iznena|eni interesovawem partnera za wihove hobije, dok slobodni mogu upoznati nekoga originalnog na festivalu ili u kreativnom prostoru. Na poslu se pojavquju prilike za inovacije, ali kritikovawe starih metoda mo`e da izazove otpor. Neo~ekivani tro{kovi mogu da poremete planove.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Intenzitet situacija zahteva analizu i strpqewe. Zauzeti mogu nai}i na skriveni motiv partnera, pa ne treba da donose prebrze zakqu~ke. Slobodne Vage suo~avaju se s izborom izme|u strasti i razuma - osoba koja ih uzbu|uje mo`da nije pouzdana. Na poslu mogu}e su sabota`e ili netrpeqivost kolega, zato prikupite ~iwenice i postupajte zvani~no.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Balansirawe privatnog i profesionalnog `ivota bi}e izazov. Zauzeti se mogu suo~iti sa kompromisima u vezi s partnerom, dok slobodni {armom privla~e pa`wu i to na javnim okupqawima, poput koncerata ili izlo`bi. Na poslu su pregovori i diplomatija kqu~ni, ali ne poku{avajte da svima udovoqite, gubite vreme. Sa novcem oprez, emocije mogu da pokvare procenu.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Fokus je na prakti~nim stvarima. Zauzeti }e razgovarati o obavezama u doma}instvu i buxetu, a slobodni biraju izme|u logike i emocija - neko ko ne deluje idealno mo`e biti prava prilika. Na poslu gre{ke u dokumentaciji izazivaju komentare; dvaput proverite sve. Sa novcem analizirajte pretplate i nepotrebne tro{kove. Neredovni obroci i naprezawe o~iju vam prave probleme.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Va{a sposobnost da inspiri{ete druge dolazi do izra`aja. Zauzeti mogu igrati odlu~uju}i ulogu u `ivotu partnera, dok slobodni privla~e pa`wu samopouzdawem - poznanstva mogu se desiti na sportskim ili dru{tvenim doga|ajima. Na poslu se pojavquju ponude za javni nastup ili vo|ewe projekta - ne odbijajte ih, iako se ose}ate neiskusno. Mogu}i neo~ekivani tro{kovi za poklone.

pa~nom luksuzu i sve razvijenijem poslovnom i investicionom okru`ewu.

7. PORTUGALIJA

Portugalija se ve} nalazi u vrhu lista destinacija za bogate. U 2025. o~ekuje se dolazak oko 1.400 milionera, privu~enih poreskim olak{icama, investicionim vizama i visokim kvalitetom `ivota.

6. SINGAPUR

Grad-dr`ava Singapur ve} decenijama je magnet za bogatstvo. Tokom 2025. godine, oko 1.600 milionera preseli}e se u zemqu, donose}i vi{e od 8,9 milijardi dolara imovine.

5. SAUDIJSKA ARABIJA

Saudijska Arabija o~ekuje dolazak 2.400 milionera, koji }e zajedno uneti vi{e od 18,4 milijarde dolara u ekonomiju zemqe.

4. [VAJCARSKA

[vajcarska i daqe privla~i imu}ne zahvaquju}i luksuznom na~inu `ivota, modernoj infrastrukturi i poreskim pogodnostima. O~ekuje se da }e 3.000 novih milionera u}i u zemqu tokom 2025. godine.

3. ITALIJA

U Italiju }e se, prema predvi|awima, preseliti oko 3.600 milionera, sa ukupnim bogatstvom ve}im od 20 milijardi dolara.

2. SJEDIWENE

AMERI^KE DR@AVE

SAD zauzimaju drugo mesto, sa neto prilivom od preko 7.500 milionera. Napredna, sna`na i raznovrsna ekonomija i daqe privla~i imu}ne iz celog sveta.

1. UJEDIWENI

ARAPSKI EMIRATI

UAE su i daqe najpo`eqnija destinacija za milionere. Poreske olak{ice, poslovno okru`ewe i vrhunska infrastruktura ~ine da se o~ekuje dolazak oko 9.800 milionera u 2025. godini.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Va{a sposobnost planirawa dolazi do izra`aja. Zauzeti }e ja~ati vezu kroz zajedni~ko buxetirawe ili planirawe dugoro~nih ciqeva, dok slobodni privla~e pa`wu svojom pouzdano{}u, posebno na profesionalnim doga|ajima. Na poslu nemojte preuzimati tu|e obaveze, to mo`e smawiti kvalitet va{eg rada. Obratite pa`wu na zglobove i poka`ite vi{e topline prema voqenima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Neo~ekivane prilike }e pro{iriti va{e vidike. Zauzetima }e partner predlo`iti avanturisti~ki plan, a slobodni bi mogli da upoznaju nekoga prilikom putovawa ili na obrazovnom doga|aju. Na poslu se pojavquju {anse za pro{irewe aktivnosti - pregovori ili poslovna putovawa, ali pazite da ne obe}avate previ{e. Mogu}i su mawi izdaci za obrazovawe ili putovawa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Va{a emocionalna dubina zahteva pa`wu. Zauzeti ja~aju vezu kroz zajedni~ke ku}ne obaveze, dok slobodni biraju izme|u intuicije i logike pri izboru partnera. Na poslu skriveni sukobi i ka{wewa mogu biti izazov - ostanite neutralni i dokumentujte sve. Ne pristajte na avansna pla}awa bez garancija. Emocionalno ste iscrpqeni, magnezijum i ograni~ewe negativnih vesti poma`u.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ove nedeqe komunikacija je kqu~na. Zauzeti mogu nai}i na neo~ekivane obrte u vezi ili otkriti tajne, dok slobodni imaju {ansu da se izraze u neformalnom okru`ewu i upoznaju nekoga. Na poslu poplava informacija mo`e da stvori haosprioriteti su va`ni, a ugovore proverite dvaput. Finansije su stabilne, ali mogu}i su mawi propusti zbog nepa`we. Zdravqe tra`i odmor.

Provalnik opqa~kao stan, pa zaspao u wemuvlasnica ga prona{la kada se vratila s posla

Zamislite da ste se vratili s posla, spremni ste da se raskomotite u svojoj ku}i, pa onda ugledate nepoznatog mu{karca koji mirno spava u va{em domu. Upravo to se dogodilo jednoj `eni u ruskom gradu Blagove{~ensku, kada je provalnik nakon pqa~kawa wenog stana odlu~io da na licu mesta zadrema.

Lopov je odlu~io da napravi malu pauzu u istom stanu iz kog je hteo da ukrade stvari. Vlasnica stana prijavila je policiji da je, po povratku iz no}ne smene, u svom domu zatekla nepoznatog sredove~nog mu{karca, saop{tilo je Odeqewe Ministarstva unutra{wih poslova Amurske oblasti. Ispostavilo se da je provalnik tokom no}i u{ao u ku}u kroz prozor, nameravaju}i da izvr{i kra|u, znaju}i da vlasnica nije

tu. Osumwi~eni je spakovao televizor i motornu testeru u torbe, ali, pretpostavqaju}i da }e vlasnica biti odsutna du`e vreme, odlu~io je da se odmori i zaspao. @ena ga je zatekla u takvom stawu kada se vratila s posla, prenosi „RIA Novosti”. Policija je odmah privela 45-godi{weg lokalnog stanovni-

ka, koji ve} ima krivi~ni dosije za kra|u i trgovinu drogom. Pokrenut je krivi~ni postupak, a RIA podse}a da za poku{aj kra|e po~iwen zakonskim ulaskom u tu|i dom sledi kazna zatvora do {est godina. Kao preventivna mera, provalniku je izre~ena pismena obaveza da ne napu{ta podru~je i da se prikladno pona{a.

Istine i zablude o artritisu - {ta bi trebalo da znate o ovom oboqewu

Artritis predstavqa jedno od najrasprostrawenijih hroni~nih oboqewa, a `ene su wime pogo|ene ~e{}e nego mu{karci.

Iako se artritis ~esto povezuje sa starewem, mo`e uticati na qude svih uzrasta. I vi{e od jedne tre}ine qudi koji `ive sa ovim stawem ka`e da ono ometa wihovu sposobnost da rade i u`ivaju u `ivotu.

Uprkos wegovoj rasprostrawenosti, mnoge zablude o artritisu i daqe postoje, {to dovodi do zabune oko wegovih uzroka, le~ewa i strategija upravqawa. Evo {ta treba da znate.

MIT 1: ARTRITIS POGA\A SAMO STARIJE OSOBE

Iako artritis mo`e izgledati ~e{}i kod starije populacije, on svakako nije ograni~en na odre|enu starosnu grupu i mo`e uticati na qude bilo koje dobi.

Iako je ta~no da je osteoartritis ~e{}i kod starijih osoba zbog habawa zglobova, artritis ne prepoznaje godine. Stawa poput reumatoidnog artritisa, juvenilnog idiopatskog artritisa i psorijati~nog artritisa mogu se razviti kod mla|ih odraslih, pa ~ak i dece. Istina je da genetika, infekcije, povrede i

RECEPT

LOVA^KE KOBASICE

PE^ENE U RERNI

POTREBNO JE:

n 5-6 komada lova~kih kobasica n 5-6 lenti dimqene slanine n 4 krompira sredwe veli~ine n 2 {argarepe n po ukusu so n po ukusu suvi biqni za~in n po ukusu mleveni crni biber n 100 g masti

PRIPREMA:

U |uve~ pleh stavite papir za pe~ewe pa preko wega razma`ite mast. Kobasice zasecite na re`weve {irine oko 1,5-2 cm, pa ih pore|ajte u pleh. Krompir oqu{tite i isecite na kri{ke, pa ga za~inite po ukusu i pore|ajte oko kobasica. [argarepe isecite na duguqastu par~ad, pa je dodajte u pleh, a zatim dodajte i slaninu. Sipajte malo vode oko 2 dl i pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 220 stepeni oko 40 minuta. Poslu`ite dok je toplo.

`ivotne navike mogu pove}ati rizik od razvoja bolesti, bez obzira na godine.

MIT 2: PUCKETAWE ZGLOBOVA UZROKUJE

ARTRITIS

Verovatno ste upozoreni da pucketawe zglobova mo`e dovesti do artritisa. Me|utim, ovaj sveprisutni mit verovatno poti~e od zvuka pucawa, koji neki mogu protuma~iti kao {tetan za zglobove. Iako nema opse`nih istra`ivawa na ovu temu, nekoliko studija nije pokazalo vezu izme|u pucawa zglobova i razvoja artritisa. Umesto toga, veruje se da zvuk dolazi od osloba|awa mehuri}a gasa u sinovijalnoj te~nosti koja amortizuje zglobove, a ne od kostiju koje se taru jedna o drugu. Iako pucketawe zglobova mo`e biti dosadno za one oko vas, nije {tetno za va{e zglobove i ne}e dovesti do artritisa.

MIT 3: VE@BAWE POGOR[AVA ARTRITIS

Fizi~ka aktivnost, kretawe, svakako do maksimuma bola ili snage, mo`e pru`iti boqu pokretqivost i psiholo{ki efekat tako da oboleli ne gubi moral (ne klone duhom), ve} se bori daqe i ne popu{ta pred bole{}u, koja je na`alost i daqe naj~e{}a pojava. Pri tome, nikada ne treba zanemariti propisanu terapiju lekovima.

Istra`ivawa pokazuju da ve`bawe mo`e biti korisno jer ja~a mi{i}e oko zglobova, poboq{ava fleksibilnost i smawuje upalu. Tako|e mo`e spre~iti razgradwu hrskavice i smawiti bol i uko~enost u zglobovima. Ve`be niskog intenziteta poput hodawa, vo`we bicikla ili kori{}ewa elipti~nog trena`era mogu biti korisne.

MIT 4: SVE VRSTE

ARTRITISA SU ISTE

Artritis se ~esto tretira kao jedno stawe. Me|utim, to je op{ti termin za niz poreme}aja koji poga|aju zglobove. Dva naj~e{}a tipa – osteoartritis i reumatoidni artritis – imaju razli~ite uzroke i mogu}nosti le~ewa. Osteoartritis je naj~e{}i tip artritisa, koji karakteri{e progresivno razgradwa zglobnog tkiva tokom vremena. Iako ta~an uzrok nije poznat, mo`e o{tetiti hrskavicu, tetive, ligamente,

kosti i jo{ mnogo toga. Nasuprot tome, reumatoidni artritis je autoimuni poreme}aj kod kojeg imuni sistem pogre{no napada zglobove.

To mo`e izazvati upalu i o{te}ewe zglobova, {to mo`e dovesti do bola, uko~enosti i otoka. Ako imate bolove u zglobovima, obratite se svom lekaru radi pravilne dijagnoze. Razumevawe uzroka i le~ewa va{eg specifi~nog tipa artritisa je kqu~no za boqe upravqawe va{im artritisom.

MIT 5: NE MO@ETE NI[TA U^INITI POVODOM ARTRITISA

Ishrana mo`e uticati na simptome artritisa, a fokusirawe na antiinflamatornu hranu poput morskih plodova, vo}a i povr}a, pa ~ak i odre|enih suplemenata, mo`e pomo}i u ubla`avawu simptoma. Iako ne postoji jedinstvena

Ruski nau~nici prona{li lek za dijabetes 2 i metaboli~ki sindrom

Istra`iva~i u Institutu za organsku hemiju u Novosibirsku pri ruskoj Akademiji nauka razvili su jedinstven lek za le~ewe dijabetesa tipa 2 i metaboli~kog sindroma, prenose ruski mediji.

“Lek je molekul dobijen kombinovawem derivata fenilpropanoi~ke kiseline sa terpenoidima, organskim supstancama koje postoje u biqkama, borovim iglicama i esencijalnim uqima”, navodi se u publikaciji Instituta “Nauka Sibira”, prenela je agencija Ria Novosti.

Metaboli~ki sindrom je kombinacija faktora rizika, ukqu~uju}i abdominalnu

KISELI KUPUS

Kiseli kupus je prava riznica korisnih sastojaka. Bogat je vitaminom C, vlaknima i probioticima koji ja~aju imuni sistem, ali i poma`u radu srca. Redovna konzumacija fermentisanih namirnica povezuje se s boqom regulacijom holesterola i zdravijom crevnom mikroflorom, koja posredno uti~e na smawewe upala u telu. Kiseli kupus je odli~an izvor prirodnih probiotika, koji mogu pomo}i i u sni`avawu krvnog pritiska. Preporu~uje se kao dodatak uz glavno jelo, ali u umerenim koli~inama zbog sadr`aja soli koja se koristi u procesu kiseqewa.

gojaznost, visok krvni pritisak, povi{ene trigliceride, sni`en HDL holesterol i povi{enu glukozu u krvi, koji zajedno pove} avaju rizik od sr~anih bolesti, mo`danog udara i dijabetesa tipa 2.

Kako je ukazao istra`iva~ Mihail Blohin, trenutno postoje lekovi koji mogu da uti~u na nivo glukoze u krvi i profil lipida, ali ima vrlo malo onih koji mogu istovremeno da deluju na oba faktora.

On je istakao da razvoj leka ima potencijal da pomogne mnogim pacijentima sa metaboli~kim sindromom i dijabetesom, a ako se poka`e kao uspe{an, mogao bi da postane tre}i lek svoje klase registrovan u svetu,

dijeta namewena ubla`avawu simptoma artritisa, mediteranska ishrana mo`e biti najboqa. To je zato {to je puna antiinflamatorne hrane poput masne ribe, vo}a, povr}a, ora{astih plodova i semenki. Istra`ivawa sugeri{u da mo`e biti posebno korisna za reumatoidni artritis.

STRATEGIJE ZA UPRAVQAWE ARTRITISOM

Ako `ivite sa artritisom, evo nekoliko strategija zasnovanih na dokazima koje mogu pomo}i u smawewu bola: Ukqu~ite ve`be niskog intenziteta poput plivawa, vo`we bicikla ili hodawa u svoju svakodnevnu rutinu kako biste poboq{ali zdravqe i pokretqivost zglobova.

Jedite antiinflamatornu ishranu koja ukqu~uje namirnice poput vo}a, povr}a, ora{astih plodova, semenki, integralnih `itarica, mahunarki i masne ribe.

Prekomerna te`ina vr{i pritisak na va{e zglobove, {to ih vremenom mo`e istro{iti. Kontrolisawe telesne te`ine mo`e pomo}i u ubla`avawu ovog pritiska i bola koji dolazi sa wim. @ivot sa hroni~nim zdravstvenim stawem poput artritisa mo`e biti stresan. Veza je toliko jaka da su studije otkrile da qudi sa reumatoidnim artritisom ~esto do`ivqavaju pove}ane simptome kada su pod stresom.

Ukqu~ivawe nau~no potkrepqenih tehnika upravqawa stresom poput pa`we, meditacije i terapije mo`e pomo}i u smirivawu va{eg uma, a mo`da i va{ih simptoma.

posle indijskog i kineskog. Kako se navodi, jo{ jedna prednost ovog leka je wegov kumulativni efekat, po kojem se razlikuje od mnogih sli~nih medikamenata protiv dijabetesa sa kratkotrajnim dejstvom.

CVEKLA

Cvekla je poznata po svojoj prirodnoj sposobnosti da {iri krvne sudove i poboq{a protok krvi. Bogata je nitratima, koji se u telu pretvaraju u azotni oksid – spoj koji opu{ta zidove arterija i poma`e u regulisawu krvnog pritiska. Cvekla podsti~e stvarawe crvenih krvnih zrnaca i snabdevawe }elija kiseonikom, {to dodatno rastere}uje srce. Konzumacija sve`e ili kuvane cvekle nekoliko puta nedeqno mo`e imati dugoro~ne koristi za zdravqe srca. Cvekla deluje protivupalno i smawuje rizik od o{te}ewa krvnih sudova.

KEQ

Keq je izvrstan izvor vitamina K, kalcijuma i vlakana, koji zajedno doprinose zdravqu krvnih sudova i spre~avawu nakupqawa plaka u arterijama. Sadr`i i lutein, karotenoid koji {titi }elije od oksidativnih o{te}ewa i ~uva elasti~nost arterija. Redovna konzumacija keqa poma`e u odr`avawu stabilnog nivoa holesterola i zdravog krvnog pritiska. Keq u kombinaciji s maslinovim uqem ili ora{astim plodovima dodatno poja~ava apsorpciju hranqivih materija. Mo`e se koristiti u supama, varivima ili salatama.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

STI

STOKA

PRVI VOKAL VRSTA JEGUQE ZARU^NIK

MESTO KOD OBRENOVCA

PREFIKS U ZNA^EWU VAZDUH ANONIMNI PISAC

GALAMA, VIKA

DEO TELA @IVOTIWA HUQA, PODLAC VRSTA SALATE

HOMEROV SPEV OZNAKA ZATONU NAJVE]I SISAR PISAQKE ALKOHOLNO PI]E OD GRO@\A

IME FRANCUSKOG PESNIKA FRANSA RASTAVNI VEZNIK OSAMQENI QUDI

IME PISCADE MOPASANA GLUMICA XENIFER SRPSKI FOLK

MENT, SPIS, AKT (ZAST.)

GALIJUMA

MNITI.

IBERI, ARSO, ]UK, KARATI, [UMADINAC, GATARA, TRK, AKAT,

ANISTON, IKARIJA, VO, ^, NAMAMAK, ETAT, DOMET, VRBOVATI, R,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: TA[KO, ALARM, MARVA, A, GOR, RVATI, AERO, DREKA, REP, NITKOV, ANATOL, ILI, GI,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Nauka o pozori{noj umetnosti, 2. Tipografski radnici, bakroresci - @alba vi{em sudu, 3. Roditeq - Nana odmila, 4. Inicijali pisca Vuksanovi}a - Lanci nad ogwi{tem - Ovda{wi (skr.), 5. Plodno mesto u pustiwi - Velikom brzinom str~ati, 6. Vrsta alkohola, {piritus - Ku}ica za ptice, 7. Tanak metal - Delovi varo{i, kvartovi - Oznaka za amper, 8. Auto oznaka [panije - Zavet, zave{tawe - Jedan od osniva~a Rima, Romulov brat, 9. Zanatlija koji pravi zapre`na kola - Poznavalac mimike, 10. Utrostru~avati - Srpski pisac Jovica, 11. Gr~ko slovo - Smu~ar - Auto oznaka Pan~eva, 12. Ime glumice Bening - Ograda od koqa, 13. Redovi - Sprat u zgradi, 14. Ameri~ka osobina.

USPRAVNO: 1. Elektri~na centrala sa termi~kim pogonom, 2. Slikati u bakru pomo}u kiseline - Naziv za brdo u lingvistici, 3. Helenski peva~ - Umalo - Laboratorijske igle, 4. Narodno mu{ko ime - Zanatlija, 5. Rista odmila - [umica omorike - Li~na zamenica, 6. Simbol kiseonika - Lav (tur.) - Crkveni pravilnik, 7. Pokrajina u anti~koj Italiji - Prirodna nauka - Prvi vokal, 8. Uzvik pri skoku - Ogla{avati se poput goluba - Ime francuskog glumca Delona, 9. Visoki vojni ~in - Proma{iti, 10. Re~ni muq, ilo (pokr.) - Sitan iver - Isto~wa~ka mandolina, 11. Sna`ne, jake osobe - Luksuzna ko~ija sa zapregom, 12. Sli~nost sa precima - Bolest pre`ivara, nadutost.

APELAT, RODILAC, NAKA, MV, VERIGE, OV, OAZA, SJURITI, ETANOL, KAVEZ, LIM, MAHALE, A, E, AMANET, REM, KOLAR, MIMIK, TROJITI, A]IN, RO, SKIJA[, PA, ANET, PALISAD, NIZOVI, ETA@A, AMERIKANIZAM.

VODORAVNO: TEATROLOGIJA, ECERI,

RE[EWE UKR[TENICE:

SEVERINA I ^OLA PEVAJU U DUBROVNIKU ZA NOVU GODINU:

Koliko bi vas ko{tao ovaj provod?

Za do~ek Nove godine u jednom dubrova~kom hotelu 31. decembra nastupi}e Zdravko ^oli}, dok }e Severina zabavqati publiku 2. januara.

„Cene paketa koji se nude odnose se na dve osobe i ukqu~uju dva koncerta, dve gala ve~ere, polupansion za tre}i dan boravka, kao i sve ostale usluge koje su deo ponude“, objasnili su iz tog hotela za Ve~erwi list.

Dostupni su iskqu~ivo paketi od tri no}ewa – dakle, ako `elite da prisustvujete samo koncertima, to nije mogu}e. Po{to hotel nudi vi{e opcija u sklopu novogodi{weg programa, novinari su ih upitali koja je cena najjeftinijeg, a koja najskupqeg paketa.

„Najni`a cena paketa za do~ek Nove godine ukqu~uje standardnu sobu s pogledom na grad. Cena bez popusta iznosi 2.430 evra. Najskupqi paket, koji obuhvata apartman, ko{ta 5.645 evra, tako|e bez popusta“, naveli su.

Tako|e su objasnili razloge ovako visokih cena novogodi{weg programa.

„U sali gde }e se odr`avati koncerti imamo qubi~astu, crvenu i plavu zonu, koje se razlikuju po rasporedu sedewa, odnosno po tome ko je bli`e bini. Gosti }e u`ivati u gala ve~eri uz hitove na{ih peva~a. Najskupqa je qubi~asta zona, s najboqim pogledom na binu, crvena zona je u sredini, dok su stolovi na kraju sale sme{teni u plavoj zoni, koja je najjeftinija“, pojasnili su iz hotela.

Otkrili su i koliko }e trajati koncerti Zdravka ^oli}a i Severine Vu~kovi}:

„To jo{ ne mo`emo sa sigurno{}u da potvrdimo, ali pretpostavqamo da }e trajati otprilike sat do sat i po“, rekli su.

PREDSTAVILA SE U HAQINI SA DUBOKIM [LICEM: Mongolka koja predstavqa Srbiju na Mis Univerzuma pro{etala pistom

U~esnice ovogodi{weg takmi~ewa za Mis Univerzuma, koji }e se odr`ati 21. novembra u Tajlandu, predstavile su se u sve~anim haqinama na Moonlight Sky Gala Welcome ve~eri. Predstavnica Srbije Jelena Egorova ponela je svetlucavi model, od tila i {qa{te}ih detaqa sa ogromnim {licem. Mnogi su iznena|eni wenom visinom, dok kontroverza zbog wenog u~e{}a ne jewava.

Modni izbor Jelene Egorove uklapao se sa ve}inom stajlinga ostalih misica. Nosila je duga~ku haqinu, koja je uglavnom krojena od tila, sa dodatkom {qa{te}ih detaqa. [lic je zamalo pa do kuka, a u komentarima na dru{tvenim mre`ama uglavnom je hvale Rusi, dok javnost iz Srbije i daqe mu~i pitawe za{to nas predstavqa devojka iz Mongolije, a ne iz Srbije.

Misica Jelena Egorova za~udila je javnost svojom visinom, koja je posebno do{la do izra`aja na ovoj fotografiji. Prema zvani~nim podacima, visoka je 177 cm, a kada se tom broju doda visina {tikli koje nosi, do|e se do impozantne cifre.

Egorova naj~e{}e pozira sa misicom Tajlanda, doma}inom takmi~ewa Mis Univerzuma 2025. U~estvuje na brojnim prate}im aktivnostima, pa smo je ve} do sada videli u brojnim modnim izdawima.

Videla ga je kako ulazi u hotel i pozvala kod sebe

Legendarni glumac Petar Kraq preminuo je pre 14 godina, ostavi{i iza sebe brojne uloge.

Petar Kraq va`io je za jednog od najpoznatijih i najcewenijih doma}ih glumaca, koji je u svojoj bogatoj karijeri snimio stotine filmova i serija.

Me|utim, ni wegov privatan `ivot nije bio ni{ta mawe bogat brojnim pri~ama, pa tako retko ko zna da je svojevremeno bio podstanar kod svoje koleginice Svetlane Cece Bojkovi}.

Naime, glumica je tada bila u braku sa Qubomirom Mucijem Dra{ki}em, sa kojim je stanovala u blizini Ki noteke. Neposredno odatle bio je hotel u kojoj je Petar pre{ao nakon razvoda od prve supruge Qiqane Gazdi}.

godine, u vreme bombardovawa, svojim folksvagenom pomogla da se smestim u ovom stanu“, pri~ao je Petar. Narednog prole}a Sowa se uselila kod Petra.

„Rediteq Muci Dra{ki} je nalo`io da se u Ateqeu 212 napravi krevet za nas“, istakla je ranije Sowa, pa dodala:

Rada Manojlovi} nije sigurna da li `eli da postane majka

Rada Manojlovi} tvrdi da joj se sada probudila jaka `eqa da postane majka, ali i da ima ko~nice koje je „o{amare“ kada pomisli na isto.

„Sad mi se rodila ta ideja ina~e ja nisam maj~inski tip. Mo`da zato {to sam imala tu situaciju u porodici pa sam ja vukla sve na svojim le|ima kao da sam imala dete. Brinula sam o sestri Mariji, wenom {kolovawu fakultetu, finansirala je. Sad mi se rodila `eqa, samo da nije kasno, ipak imam 40, nisam u cvetu mladosti“, rekla je Rada.

Veruje da }e se desiti da i ona dobije dete, ali ne zna koliko je spremna uop{te da ga podi`e i brine o wemu.

„Volela bih da se ostvarim kao majka, ali se pitam kakva bih ja to majka bila. ^esto se to pitam jer ne znam da li me je ovaj posao potro{io, iscrpeo, da li imam `ivaca, da li sam navikla mnogo da spavam… Morala bih svoju rutinu skroz da mewam, ne znam“, rekla je ona.

U tom periodu `ivota, Kraq je upoznao svoju drugu suprugu, balerinu Sowu Divac, sa kojom se posle o`enio.

„Potom sam oti{ao u podstanare. Sowa mi je u prole}e 1999.

Kako ga je Ceca sve ~e{}e sretala u kom{iluku, shvatila je da glumac odseda ovde, te ga je pozvala da pre|e u wen stan jer se wena }erka Katarina odselila i imali su praznu sobu, pa je tako Kraq `iveo kod koleginice i wenog supruga ~ak {est meseci.

„Igrali smo mnogo godina zajedno u predstavi „Knegiwa od Foli Ber`era“. Tada smo bili samo poznanici. Ja sam se dru`ila sa Cecom i Mucijem, dolazila kod wih u goste i sretala Petra u wihovom stanu i tek onda smo po~eli on i ja da se dru`imo, i to tako {to smo i{li u bioskop.“

]ERKA SLOBODE MI]ALOVI] I VOJINA ]ETKOVI]A

POSTALA GLUMICA:

Vera dobila ulogu u novom doma}em filmu – „Rekla sam joj da to ne dolazi u obzir“

Vera ]etkovi}, }erka na{eg poznatog gluma~kog para, dobila je prvi put priliku da zaigra na filmu, a re~ je o novom projektu „Hajduk u Beogradu”.

Sloboda Mi}alovi} u svom novom filmu „Hajduk u Beogradu“ deli}e kadar sa }erkom Verom, ali isti~e da nije bila presre}na zbog toga.

„Lagala bih kada bih rekla da nemam tremu, zaboravila sam da je sada i meni premijera, jer je fokus na woj jer je woj prvi put. Iskreno, kao i svi mi glumci, ja nisam bila presre}na da ona u|e u ovaj svet jer je ovaj posao zarazan. Dopadne ti se, jer je najlep{i posao na svetu“, rekla je Sloboda i otkrila kako je do{lo uop{te do toga da se ona prijavi za kasting.

„Iskreno, bilo je ovako… Vera je ~itala lektiru „Hajduk u Beogradu“ i ja sam videla kwigu na stolu i rekla joj da se upravo snima taj film i ona je rekla da `eli da ode na kasting. Dosta wih iz odeqewa se prijavilo i mene je posle Toki nazvao i rekao: „Ja sam odlu~io, Vera igra Robertu“. Ja sam rekla: „To ne dolazi u obzir, ne mo`e da igra u filmu“. Ja sam mislila iskreno i nadala se da }e wu odbiti, onda mi je Toki rekao: „Okej, ti reci detetu da ne mo`e da igra, ja sam joj dao ulogu i dobila je ulogu, ali ti joj reci da ne mo`e da igra“. Stavio me je u situaciju da ja stvarno nisam mogla to da uradim svom detetu i da joj zabranim da igra i onda sam to prihvatila.“ Glumica smatra da je jo{ prerano prejudicirati da li }e Vera nastaviti stopama svojih roditeqa.

„Ono {to je meni najva`nije to je da se ona zabavila, stekla je nove drugare i uradila je dobar posao, rediteq je zadovoqan. Tu se moja ambicija zavr{ava, ona ima 15 godina sve ostalo }e ona odlu~iti. Ne znam da li je to interesuje, najboqe je da ona o tome govori. Meni je kao majci najva`nije da je u`ivala na snimawu, a kao glumici da je uspela da odgovori svim zahtevima koji nisu bili nimalo laki za wenu ulogu koja je kompleksna“, rekla je ona.

PARTIZAN SE @ALIO EVROLIGI ZBOG SU\EWA: Poslao hitno saop{tewe, zahteva ekspertizu

Partizan je na svom zvani~nom sajtu objavio saop{tewe nezadovoqan su|ewem koje ima u

Partizan je nezadovoqan su|ewem u Evroligi i zahteva jednak tretman u elitnom takmi~ewu. To je srpski klub naveo u saop{tewu koje je objavqeno na zvani~nom sajtu kluba. Poru~ili su da }e u budu}nosti zahtevati nezavisnu ekspertizu su|ewa na svakoj utakmici.

Saop{tewe Partizana prenosimo u celosti:

„Uo~i 10. kola najkvalitetnijeg kupskog ko{arka{kog takmi~ewa u Evropi, KK Partizan je doneo odluku da se zvani~no obrati menaxmentu Evrolige sa zahtevom da za{titi svoje osnovno pravo na jednake uslove u takmi~ewu.

U prvih devet utakmica, crno-beli su neretko trpeli usled neujedna~enog sudijskog kriterijuma, kao usled nekoliko o~iglednih gre{aka koje su imale veliki uticaj na {anse tima u zavr{nicama me~eva. Samo neki od najo~iglednijih primera su dosu|en nepostoje}i faul Xabarija Parkera na utakmici protiv Milana, nedosu|en o~igledan aut u korist Partizana na utakmici protiv Barselone, kao i nejednak kriterijum koji se najboqe oslikava kroz nezapam}eni odnos u broju izvedenih slobodnih bacawa (31:5) na utakmici protiv Olimpijakosa.

KK Partizan je tokom posledwih nekoliko sezona konstantno uve}avao nivo ulagawa u tim, wegovi navija~i su ponos ~itave Evrolige i prema ocenama drugih timova, kreiraju najboqi ambijent u ~itavom takmi~ewu. Crno-beli ne `ele povla{}en polo`aj, niti bilo kakvu vrstu gledawa kroz prste, ve} samo ujedna~en sudijski kriterijum na svim narednim utakmicama i priliku da se za pobede bori na ravnopravnim osnovama.

U `eqi da se za{tite, crno-beli }e u budu}nosti zahtevati nezavisnu ekspertizu su|ewa na svakoj utakmici, kako bi se ovaj izuzetno va`an segment u takmi~ewu doveo na nivo koji svima omogu}ava jednake uslove.

KK Partizan poziva svoje navija~e da na eventualne gre{ke ne reaguju van sportskih okvira i da ne ~ine ni{ta {to bi klubu donelo finansijsku i reputacionu {tetu. Kao najboqe edukovana ko{arka{ka publika, navija~i crno-belih lako prepoznaju situacije na terenu, ali ih Klub moli da svu energiju usmere iskqu~ivo na podr{ku timu kako bi zajedno do{li do veoma va`ne pobede u narednom me~u”, zakqu~uje se u saop{tewu.

Nezabele`ena tragedija u Torinu na zavr{nom mastersu, dve smrti uzdrmale svet tenisa

Zavr{ni masters u Torinu obele`ila je nezamisliva tragedija po{to su dvojica navija~a preminuli u kratkom vremenskom periodu.

Jednom licu, prema pisawu lista Gazeto delo Sport, pozlilo je tokom jutarweg dela takmi~ewa u zoni za navija~e.

„Drugom je pozlilo na tribinama tokom me~a izme|u Tejlora Frica i Lorenca Muzetija. U oba slu~aja Hitna pomo} brzo je reagovala i poku{ala da ih reanimira. Hitno su preba~eni u obli`wu bolnicu Molinette, ali su, na`alost, tamo ubrzo preminuli“, navedeno je u tekstu ovog lista.

Oba ~oveka, starosti 70 i 78 godina, do`iveli su sr~ani udar.

\okovi} u Atini oborio neobi~an rekord i nadma{io Federera, postao

prvi u istoriji koji je ovo uspeo

Novak \okovi} osvojio je titulu na turniru u Atini (serija 250) i tako je uspeo da obori rekord za koji je do sada znao samo mali broj qudi.

Srpski teniser je ukupno osvojio 101 titulu u karijeri, ali ih je rasporedio u ~ak 20 dr`ava.

Nikada pre ove godine nije osvojio trofej u Gr~koj, sada mu je to po{lo za rukom i postao je prvi u istoriji tenisa koji je bio najboqi u ~ak 20 razli~itih zemaqa.

Iza wega je ostao Roxer Federer sa titulama u 19 dr`ava, a Novak ima {ansu da do kraja karijere popravi svoj rezultat, pogotovo ako se odlu~i da u~estvuje na turnirima u na primer Ju`noj Americi, gde nema obi~an da igra.

\okovi} je trofeje podizao u Gr~koj, Holandiji, Francuskoj, Australiji, Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Portugalu, Kanadi, Austriji, Italiji, Kini, Ujediwenim Arapskim Emiratima, Srbiji, [vajcarskoj, [paniji, Velikoj Britaniji, Monaku, Kataru, Japanu, Izraelu i Kazahstanu. Zanimqivo je da je Novak finala gubio u jo{ tri zemqe: Hrvatskoj, Tajlandu i Nema~koj. Pore|ewa radi, Rafael Nadal je slavio u 18 razli~itih zemaqa, ali je finala gubio u jo{ pet. Danil Medvedev je titule osvajao u 17 dr`ava, Janik Siner u 13, a Karlos Alkaraz u 12.

SVE JE GOTOVO: Poznato kad po~iwe

NBA Evropa

i u kojim gradovima se igra

Govore}i na Forumu o fudbalskom biznisu na Univerzitetu Bokoni u Milanu, direktor NBA za Evropu i Bliski istok Jorgos Aivazoglu potvrdio je spisak od 12 evropskih gradova koji }e imati stalna mesta u projektu NBA Evropa. Kako je objavio italijanski list „Gazetta dello Sports“, Aivazoglu je ponovio da se o~ekuje da }e nova liga biti pokretana u oktobru 2027. godine. Funkcioner najja~e lige na planeti je obelodanio da najnoviji projekat NBA lige po~iwe u oktobru 2027. godine, {to je prvi put da je neko ovako precizno naveo za kada je zakazan po~etak NBA Evrope. Govore}i u Italiji, pojasnio je da }e Milano i Rim imati timove u NBA Evropi plus „London i Man~ester za Ujediweno Kraqevstvo, Pariz i Lion za Francusku, Madrid i Barselonu za [paniju, Berlin i Minhen za Nema~ku, plus po jedan za Atinu i za Istanbul“.

Potom je objasnio: „Milan je dom nekih od najpoznatijih brendova na svetu. Postoje dva veli-

ka fudbalska tima, kao i sjajan ko{arka{ki tim, Olimpija, tako da nema {anse da zaboravimo Milano kad razmi{qamo o gradovima koje `elimo u na{oj ligi. U toku je mnogo razgovora sa qudima iz grada kako bi mogli da razumemo kakvi }e klub i arena biti“.

Upitan je Ajvazoglu da prokomentari{e navode da je dogovoreno sve sa fudbalskim gigantima Interom i Milanom.

„Ne mogu da komentari{em teku}e razgovore, ali mogu da ka`em da imamo timove u tri kategorije. Prvo, mogu da ka`em da razgovaramo sa ve} postoje}im ko{arka{kim timovima. Drugo, razgovaramo sa fudbalskim timovima koji imaju jak brend, a samim tim i veliku bazu navija~a, ali nemaju ko{arka{ki tim. Mnoge razgovore koje vodimo u ovoj zemqi (Italiji) i u ovom gradu su upravo takve prirode. I postoje situacije u ograni~enim slu~ajevima, gde `elimo da po~nemo od nule“.

Naslutili su iz Gazete da je mo`da takav slu~aj upravo sa Rimom koji je nekad imao osvaja~a Evrolige u vidu slavne Lotomatike, ali je danas ovaj klub daleko od toga.

„U Rimu posledwih godina nije bilo tima, ali postoji istorija. Postoji ogromna baza navija~a. Mo`emo da o`ivimo neke istorijske timove ili da stvorimo novi“.

Tako|e je dodao da }e ~etiri dodatna mesta biti data pobedniku Lige {ampiona u ko{arci i jo{ tri iz odabranih doma}ih liga:

„Ovo je najzanimqiviji deo jer svima omogu}ava da imaju ambicije“.

JOKI]EVA SAVR[ENA NEDEQA:

Tripl-dabl prosek i priznawe NBA da je najboqi

Nikola Joki} nastavqa da dominira NBA ligom. Srpski centar ponovo bele`i tripl-dabl u proseku i progla{en je za igra~a nedeqe na Zapadu. Denver Nagetsi su u protekloj sedmici ostvarili sve ~etiri pobede – protiv Sakramenta, Majamija, Golden Stejta i Indijane. Joki} je u tom periodu prose~no bele`io 31,3 poena, 11,3 skoka i 13,3 asistencije.

Trenutno je prvi asistent NBA lige sa u~inkom od 25,2 poena, 13 skokova i 11,9 asistencija po me~u, uz nestvarnih 64,4 odsto {uta iz igre. Ima vi{e tripl-dablova nego svi igra~i Istoka zajedno. Na Isto~noj strani, priznawe je oti{lo Kejdu Kaningemu, koji je predvodio Detroit Pistonse sa prosekom od 31 poen i skoro 10 asistencija u seriji od ~etiri pobede.

Nole je osvojio 101. titulu u Atini

NORIS PRED OSVAJAWEM TITULE:

Ostajem fokusiran samo na sebe, {ampionat mo`e brzo da se promeni

Voza~ Meklarena Lando Noris rekao je da je lep ose}aj pobediti na ~uvenoj stazi „Interlagos” u Brazilu, kao i da jo{ uvek ne razmi{qa o osvajawu titule u {ampionatu Formule 1, tri trka~ka vikenda pre kraja.

„Mnogo sam se trudio, bila je ovo neverovatna trka i lepo je pobediti u Brazilu. Sjajna je staza i neverovatni navija~i. Ovo je bilo za jednog od mojih mentora @ila (De Ferana - biv{eg brazilskog voza~a, preminuo krajem 2023. godine), koji je mnogo zna~io za moj razvoj prethodnih godina, pa je ova pobeda za wega. Siguran sam da bi bio veoma ponosan na sve ovo”, rekao je Noris, preneo je Bi-Bi-Si (BBC).

Noris je svojom 11. pobedom u karijeri, a sedmom u aktuelnoj sezoni, do{ao do 390. boda u generalnom plasmanu, dok je wegov timski kolega Oskar Pjastri sa petim mestom u zaostatku za 24 boda. Drugo mesto u trci za Veliku nagradu Sao Paula zauzeo je voza~ Mercedesa Andrea Kimi Antoneli, dok je do tre}eg mesta do{ao Maks Verstapen iz Red Bula, koji je trku zapo~eo iz pit lejna zbog promene motora.

Noris je rekao da je razo~aran kada je video koliko je br`i bio Verstapenov bolid.

„Ovo je velika pobeda, ali iskreno, kada vidi{ koliko je Maks bio brz, veoma sam razo~aran {to nismo bili br`i. Trenutno o tome razmi{qam. Idem da ~estitam ekipi i da vidimo za{to nismo bili dovoqno brzi”, istakao je on.

Noris je dodao da se do kraja {ampionata sve mo`e promeniti u generalnom plasmanu.

„Nije ostalo mnogo (tri glavne trke, plus sprint trka u Kataru), ali sve mo`e da se promeni veoma brzo, kao {to smo videli. Zato sam samo fokusiran na sebe, radim svoj posao, ignori{em sve oko sebe i idem daqe”, zakqu~io je Noris.

U konkurenciji za titulu pored Norisa i Pjastrija nalazi se i tre}eplasirani Verstapen, koji ima 341 bod. Verstapen je u posledwe ~etiri godine osvojio isto toliko titula svetskog prvaka.

Naredna trka vozi se za dve nedeqe u Las Vegasu.

Partizan savladao Novi Pazar i presko~io Zvezdu na ~elu Superlige

Fudbaleri Partizana savladali su Novi Pazar sa 2:0 u me~u Superlige Srbije i tako preuzeli prvo mesto na tabeli Superlige Srbije.

Crno-beli su u me~ u{li sa minusom od dva boda u odnosu na Crvenu zvezdu nakon trijumfa crveno-belih nad ekipom Spartaka u Subotici (3:2).

I nisu blistali crno-beli, imali su dosta problema, ali su uspeli da u 33. minutu preko Ogwena Ugre{i}a do|u do 1:0. Pogotku je prethodio sjajan napad i kombinacija Milana VUkoti}a sa Bogdanom Kosti}em, koji je asistirao Ugre{i}u u petercu za vo|stvo. U drugom poluvremenu igra~i Partizana su terali golmana rivala @eqka Sam~ovi}a da reaguje u nekoliko puta, ali nisu uspeli da slome otpor, pre nego {to je u 76. minutu Bibars Natho sjajno zavr{io napad na asistenciju Janisa Karabeqova i potvdio trijumf Paritzana.

Na kraju, crno-beli na reprezentativnu pauzu odlaze sa dva boda vi{e (37) u odnosu na Crvenu zvezdu (35), uz me~ vi{e u odnosu na najve}eg rivala u borbi za titulu.

NEZABELE@ENO NA MARAKANI:

Lil podneo tu`bu protiv svojih navija~a

Fudbalski klub Lil pokrenu}e pravni postupak protiv nekih od svojih navija~a posle gostovawa Crvenoj zvezdi i Strazburu.

Navodno, pojedinci su optu`eni zbog govora mr`we i rasisti~kih uvreda.

Lil je izgubio od Crvene zvezde (1:0) u 4. kolu Lige Evrope, a onda i od Strazbura (2:0) u utakmici doma}eg {ampionata.

„Lil najo{trije osu|uje neprihvatqivo pona{awe, kao i komentare mr`we i rasisti~ke uvrede koje su izrekli pojedinci u delu za gledaoce tokom gostovawa Beogradu i Strazburu u ~etvrtak i nedequ“, saop{tio je Lil.

Saop{tewe je usledilo nakon {to su se na dru{tvenim mre`ama pojavila svedo~ewa i video snimci na kojima se vide neki

SKANDAL

navija~i Lila kako uzvikuju rasisti~ke komentare.

„Konkretne mere preduzete su jutros. Trenutno je postupak identifikacije ume{anih lica, sa ciqem podno{ewa nekoliko

U TURSKOJ:

prijava policijskih organima“, dodaje se.

„Lil namerava da pokrene pravni postupak protiv wih i tra`i odgovaraju}e sankcije“, saop{tio je Lil.

Uhap{eno vi{e od 1.000 fudbalera, me|u wima i reprezentativac

Turska fudbalska federacija suspendovala je vi{e od 1.000 fudbalera u okviru pro{irenog skandala sa kla|ewem, me|u kojima je i reprezentativac Eren Elmali, defanzivac Galatasaraja.

Elmali je objavio saop{tewe kako bi objasnio svoju ume{anost u slu~aj, nakon {to je izba~en iz reprezentacije Turske koja se priprema za kvalifikacione me~eve za Svetsko prvenstvo protiv [panije i Bugarske.

Me|u suspendovanima je i reprezentativac Eren Elmali, defanzivac Galatasaraja

Dvadesetpetogodi{wi fudbaler naveo je na Instagramu da je pre oko pet godina uplatio opkladu na utakmicu koja nije ukqu~ivala wegov tada{wi tim.

On i wegov klupski saigra~ Metehan Baltaxi nalaze se me|u 1.024 fudbalera koje je Turska fudbalska federacija u ponedeqak prosledila disciplinskoj komisiji.

Federacija je saop{tila da }e tre}i i ~etvrti rang takmi~ewa biti suspendovani na dve nedeqe, dok }e se utakmice u Super ligi, u kojoj je aktuelni {ampion Galatasaraj, i drugoj ligi nastaviti po planu.

Turski fudbal potresaju istrage o {iroko rasprostrawenom kla|ewu me|u sudijama, a sada i igra~ima, {to je prema pravilima Fifa strogo zabraweno. Vi{e od 150 sudija navodno je u~estvovalo u kla|ewu, ukqu~uju}i sedmoricu iz elitne kategorije i 15 pomo}nika na najvi{em nivou.

U istragu su ume{ani i predsednik prvoliga{kog kluba Ejupspor, kao i biv{i vlasnik Ka{impa{e, koji su ve} ispitani.

THURSDAY l ^ETVRTAK 13. 11. 2025.

Pavlovi}: „Pri~ao sam sa Paunovi}em, ose}a se da veruje u tim“

U razgovoru za zvani~ni sajt Fudbalskog saveza Srbije, {toper selekcije Srbije Strahiwa Pavlovi} govorio je o emociji jubileja, zna~aju me~eva sa Engleskom i Letonijom, Milanu, Veqku Paunovi}u, o svemu {to ga ~ini simbolom nove snage na{eg tima.

Pavlovi} je odigrao 50 me~eva u dresu Srbije, a jubilarni nastupi uvek imaju posebnu dra`. Strahiwin prvi je bio protiv Rusije u Moskvi, 3. septembra 2020. godine.

„Mitrov gol utehe i i penal koji sam napravio, to mi prvo pada na pamet. Debiji se uvek ~ekaju sa posebnom emocijom i uvek se desi ne{to {to nisi o~ekivao. Sre}om, utakmica je bila u okviru Lige nacija i nije nosila neki veliki takmi~arski zna~aj. Bio sam presre}an zbog prvog nastupa za Srbiju i sigurno da ta Rusija ostaje ve~no u se}awu, bez obzira na rezultat.“

Zlatna lopta koju je zaslu`io za 50 nastupa nosi somboliku, emociju, ali i obavezu.

„Pre svega ponos, jer je ogromna ~ast braniti boje svoje zemqe i na svakoj od tih 50 utakmica ose}aj je bo fenomenalan. Sa druge strane, tu je i velika odgovornost. Nisam vi{e klinac, ve} jedan od igra~a koga mnogi smatraju liderom ekipe. Nemamo puno igra~a koji imaju preko 30 godina. Tu su Rajko, Kole, Mitar… Gudeq… i odmah posle wih Bleki, Duca, ja… Moramo da budemo primer mla|ima koji ulaze u reprezentaciju.“

Okupqawe za novembarske izazove proti~e u odli~noj atmosferi, bez obzira na situaciju u grupi i ~iwenicu da na{a sudbina zavisi i od rezultata drugih utakmica.

Srbija }e igrati me~eve protiv Engleske (13. novembar) i Letonije (16. novembar) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

„Sigurno da nije lako, najlep{e je kada sve dr`ite u svojim rukama. Ipak, {anse i daqe postoje. Gledamo da pobedimo obe utakmice i ne bavimo se kalkulacijama. Kad god smo razmi{qali o drugima, nismo dobro pro{li. Te{ko je, ali dok god postoje {anse, mi }emo da se borimo. Mo`da iz ove situacije mo`emo da izvu~emo korist, da nam to bude jedna vrsta rastere}ewa. Iza|emo maksimalno motivisani na Vembli, damo sve od sebe da pobedimo velikog rivala, ako ne uspemo pru`imo ruku i idemo daqe.“

Promena na klupi reprezentacije i dolazak Veqka Paunovi}a donosi novi impuls.

„Odmah po dolasku u Staru Pazovu obavio je jedan razgovor sa mnom, posle smo imali sastanak svi zajedno gde nam je predstavqen wegov plan rada i {ta nas o~ekuje pred me~eve sa Engleskom i Letonijom. Prvi utisci su odli~ni. Veqko je stru~wak koji je na{oj zemqi doneo puno radosti. Sre}an sam {to je ovde i {to se na svakom koraku ose}a da veruje u tim i da veruje u dobar rezultat.“

Ose}a se i povezanost sa generacijom svetskih {ampiona sa Novog Zelanda koja sada ~ini okosnicu A tima.

„Mislim da su ti momci sada u najboqim i najzrelijim fudbalskim godinama. Zato je dobra stvar {to }e ponovo sara|ivati sa ~ovekom pod ~ijim vo|stvom su osvojili Svetsko prvenstvo. Imamo jednu fenomenalnu grupu, rekao bih jako dobru ekipicu koja zaslu`uje mnogo vi{e od ovoga {to govori trenutni plasman na tabeli na{e kvalifikacione grupe.“

„Da se po{tuje reprezentacija i ne izmi{qaju povrede – kod mene je mlad igra~ uvek projekat“

Veqko Paunovi}, novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije, do{ao je da zavede red i o~ekuje da se svi koji mogu odazivaju na wegove pozive.

Jedno od pitawa na konferenciji za medije bilo je vezano za integraciju mladih igra~a u sistem seniorske reprezentacije.

„Kod mene mlad igra~ je uvek projekat, kad ga vidim uvek se stimuli{em da pomognem. Uvek zavisi od dve strane, da imamo odnos da se igra~i ose}aju da su dobrodo{li, bilo da su mladi ili stariji, ne gledamo u li~nu kartu. Da postoji potencijal, zre-

lost, da postoji odnos prema kultu reprezentacije koji `elimo da izgradimo“, rekao je Paunovi}. @eli da vrati veru u nacionalni tim, kao i da svi igra~i pod wegovom komandom budu motivisani da predstavqaju Srbiju.

„Dokle god budem bio ovde, `elim da se maksimalno po{tuje reprezentacija, u razgovoru sa trenerima Batom Mirkovi}em i Gordanom Petri}em detektovali smo problem. @elim da ih podr`im. Mora da se po{tuje reprezentacija, da se odgovara na pozive, da se ne izmi{qaju povrede i razlozi, ako ne, onda mi u Savezu moramo da napravimo kodeks i konsekvence, da se gleda {ta }e biti sa onima koji ne po{tuju Savez i reprezentaciju. To su stvari koje treba brzo da defini{emo. Da ~uju svi fudbaleri i mladi i stariji i da od wih zavisi puno.“

Nije tajna da neki fudbaleri Srbije nisu imali dobar odnos sa prethodnim selektorom Stojkovi}em. Neki su se zbog wega povukli iz reprezentacije, ali sa Paunovi}em postoji vera u promenu. Ostaje da se vidi kakvu }e atmosferu napraviti Paunovi} i da li }e se ve} protiv Engleske u gostima i Letonije u Leskovcu videti wegov trenerski pe~at.

Paunovi} veruje u ~udo, najavio duel sa Engleskom i objasnio {ta Srbija

treba boqe da radi

Veqko Paunovi}, novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije, govorio je o predstoje}im izazovima u borbi za Mundijal. Do kraja kvalifikacija Srbiji su ostala dva me~a, a „orlovi“ zaostaju bod za Albanijom i mora}e da se nadaju kiksu rivala i da naprave ~udo u Engleskoj u ~etvrtak, a onda savladaju i Letoniju u nedequ.

„Mislim da su Englezi ekipa, iz iskustva rada tamo dve godine, puno igra~a koji su nosioci selekcije sada, oni su igrali u mla|im kategorijama koje sam poznavao, drugim ekipama, pa su ulazili u prvim tim, ispunili su proces i sada su u najboqoj verziji. Mislim da }e oni biti jedan od favorita na Svetskom prvenstvu“, po~eo je Paunovi}. n Uo~io je probleme i `eli da ih ispravi zajedno sa izabranicima ve} u ovom „prozoru“.

„Sa druge strane, gledano unazad na{e utakmice, iz svake se izvu~e i dobro i lo{e, neka pouka, potencira}emo dobre stvari koje smo radili. Samo treba da budemo malo vi{e na strani lopte, nego bez. Voleo bih da potenciramo ono {to su momci uradili dobro, da ubacimo novitete, prevashodno mislim da se moglo videti da smo izgubili utakmicu zbog prekida (kada je bilo 0:5 za Engleze na Marakani). Na{ plan u prekidima, kada su ofanzivni u pitawu treba da se popravi. I nije samo do plana, mo`emo da ga imamo, ali mora da se sprovede kako treba. Uvek }emo tra`iti od igra~a da izvr{e akcije, jer preciznost na ovom nivou je va`na. Ako treba da do|e lopta na prvu stativu mora, da svako zauzme poziciju koja je potrebna. Potrebna je priprema ovih par dana, ne samo akcija iz prekida, nego i drugi stvari, da svako shvati svoju ulogu i sprovodi svoje zadatke“, objasnio je Paunovi}. n Da li }e nastup na „Vembliju“ biti poseban motiv za Paunovi}a i wegove izabranike?

„[to se Vemblija ti~e, bio sam tamo, gledao sam nekoliko utakmica, san mi je i to je jedan od razloga {to sam prihvatio izazov. Taj stadion nosi ne{to jedinstveno i za mene je velika motivacija

koju `elim da im prenesem, neki su tu igrali, to se de{ava jednom u `ivotu. Ne samo da se pojavimo na ‘Vembliju’, nego da napravimo ne{to {to }e da se pamti za na{u zemqu.“

n Jasno je da Srbija mo`e mnogo vi{e nego {to je do sada pru`ala u kvalifikacijama za Mundijal.

„Uvek mo`e boqe, svako mo`e da tra`i poboq{awe, to radimo na svakodnevnom nivou. U svim fazama mo`emo da se poboq{amo. Organizacija igre je va`na da se defini{u jasne uloge u sistemu za koji se odlu~imo. Jasno}a {ta radimo kad imamo loptu, a {ta radimo bez we. To su faze koje daju dobru osnovu ekipe, kako bi se pove}alo samopouzdawe i funkcije igra~a. Odatle sve mo`e da ide na slede}i nivo. Dobra organizacija sa loptom i bez lopte. Ako se dobro brani{, bi}e{ nepobediv, ali da pobedi{, mora{ da napada{. Ne `elim da ekipa izgleda neorganizovano, ne `elim da ima strah, to je jedna od prvih stvari koje `elim da ubrizgam u momke. Da budu mudri, fudbal je strategija, nadmetawe, gde mali detaqi u sklopu organizacije odlu~uju}u rezultat i pobednika.“

n Nije `eleo da pri~a mnogo unapred, fokusiran je na duele sa Engleskom i Letonijom, koje }e odlu~iti da li }emo i}i u bara` ili }e to mesto zauzeti Albanija.

„Ovo okupqawe je glavni fokus, da uradimo sve {to je mogu}e i vi{e od toga, da se vratimo sa dobrim rezultatom iz Engleske, da nam slede}a utakmica bude veliko finale i da podignemo na{ fudbal i strast, da postanemo podr{ka reprezentaciji i fudbalu.“

n O~ekuje se promena formacije – Dragan Stojkovi} je kao selektor forsirao sistem sa trojicom u zadwoj liniji, dok }e Paunovi} verovatno igrati sa ~etvoricom.

„[to se ti~e formacija, igre, tehni~ko-takti~kog dela… Sve varijante su mogu}e. Volim da igram u formaciji sa ~etiri odbrambena igra~a, ali to je samo polazna ta~ka jednog sistema. Vi{e je koji igra~i igraju na tim pozicijama, koje zadatke izvr{avaju i kako se to uklapa u model igre. To su sve opcije o kojima ve} imam ideju, ali ne mogu da ka`em svoju odluku {to se ti~e sistema“, istakao je Paunovi}.

[toper selekcije Srbije Strahiwa Pavlovi}

Veqko Paunovi}, novi selektor fudbalske reprezentacije Srbije