Srpski glas 30. oktobar

Strana

Strana

Milioni kraba na ulicama Bo`i}nog ostrva

Svake godine, obi~no na po~etku ki{ne sezone, u oktobru ili novembru, po~iwe migracija crvenih kraba ka Bo`i}nom ostrvu, na australijskoj teritoriji, na 350 kilometara od indone`anske obale. Oko sto miliona rakova migrira iz svojih stani{ta u pra{umi ka pla`ama zbog mre{tewa.

Laganim tempom milioni kraba krenu na svoju godi{wu migraciju kre}u}i se ulicama Bo`i~nog ostrva na svom putu selidbe ka Indijskom okeanu.

Neverovatni prizori de{avaju se svake godine na ovom ostrvu udaqenom oko 1.500 kilometara od kopna Australije. Glavni mrest se o~ekuje 15. i 16. novembra, a drugi talas mre{}ewa kraba o~ekuje se u decembru, pre nego {to se bebe rakova vrate na obalu, samo tri do ~etiri nedeqe kasnije, prema podacima Nacionalnog parka Bo`i}no ostrvo.

O~ekuje se da }e do 100 miliona kraba napustiti svoja {umska skloni{ta i do}i do obale okeana, gde se razmno`avaju. Lokalni stanovnici ostrva, kojih ima 1.200, trude se da ra{~iste ulice i puteve {to vi{e mogu pred ovom najezdom crvenih zglavkara. Me{tani ostrva, koje je dobilo nadimak “Galapagos Indijskog okeana”, koriste grabuqe i druga pomagala kako bi o~istili svoje ba{te i pomogli krabama na wihovom putu ka okeanu.

Ta~no vreme svake faze migracije zavisi od vremena, plime i oseke i mese~evih mena. Po prora~unima, oko 100 rakova mo`e da se vidi po kvadratnom metru, tako da su neki putevi zatvoreni zbog kretawa kraba.

Vr{ilac du`nosti upravnika Nacionalnog parka „Bo`i}no ostrvo” Aleksija Jankovski istakla je da me{tani zaista cene rakove i po{tuju wihov put kretawa.

„Moramo da stavimo grabuqe u automobile i duva~e li{}a... kako bismo osigurali rakovima bezbedan prolaz“, rekla je Jankovski za Ej-Bi-Si.

@enke rakova mogu da proizvedu i do 100.000 jaja, ispu{taju}i ih u okean pre nego {to se vrate u svoje domove u {umi. Jajima je potrebno oko mesec dana da se formiraju u sitne rakove i iza|u iz vode, ali ve}ina wih }e imati kratak `ivot, jer se ribe, kitovi i ajkule hrane wima.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Ispred Skup{tine Srbije se dogodio ciqani napad

Ministar Ivica Da~i} rekao je za RTS da je lice do{lo ispred Narodne skup{tine sa namerom da izvr{i nasiqe nad osobama koje druga~ije misle, doneo je pi{toq i pucao. Desio se brutalni napad, a policija je spre~ila ve}u tragediju, naveo je Da~i}.

Povodom doga|aja ispred Skup{tine Srbije, kada su goreli {atori ispred te institucije i kada je jedna osoba rawena, a jedan mu{karac uhap{en, ministar policije Ivica Da~i} rekao je za RTS da se desio brutalni napad, a policija je spre~ila ve}u tragediju.

„Vladan An|elkovi} je do{ao, u{ao u {ator, pa ga zapalio, pucao na lica koja je susreo i ranio Milana Bogdanovi}. Policija je spre~ila ve}u tragediju”, istakao je Da~i}.

Ministar Da~i} je prokomentarisao medijske spekulacije re~ima da Vladan An|elkovi} nije bio u~esnik skupa ispred Skup{tine Srbije i ono {to se desilo nije sukob me|u u~esnicima skupa, napada~ je do{ao sa namerom da zapali i puca. Istakao je nije bilo municije u samom {atoru.

„On nije neura~unqiv, pa da se mo`e re}i da je wegovo pona{awe posledica toga. ^uli ste wegove izjave, on je zbog politi~kog neslagawa u{ao u raspravu i pucao, vi{e metaka je ispalio, policija }e utvrditi koliko metaka je ispalio. On je bacio pi{toq u {ator. Radi se ve{ta~ewe. Tu`ilac je definisao {ta se desilo, u pitawu je tu`ila~ka istraga. Lice je do{lo sa namerom da izvr{i nasiqe nad osobama koje druga~ije misle, doneo je pi{toq”, istakao je Da~i}

Prema wegovim re~ima, napada~ je u pritvoru, tu`ilac je okvalifikovao delo kao ubistvo u poku{aju i izazivawe op{te opasnosti.

Da~i} je prokomentarisao da, pored mnogo skupova koji nisu prijavqeni, problem je okupqawe na mestu koje je prijavqeno u Pionirskom parku.

„Opasno je takvo razmi{qawe i podsticawe nasiqa prema politi~kim neistomi{qenicima. Ovo je te{ka tragedija. Zamislite da je bilo obrnuto, da je neko do{ao kad su oni blokirali RTS, zamislite da je neko do{ao i pucao i ranio nekog od u~esnika tog skupa. O tome bi zasedao i Evropski parlament”, rekao je Da~i}.

Ministar je poru~io da trebalo bi primiti k znawu da se svi moraju pozvati na razum, moraju se sa~uvati mir i stabilnost.

„Ovih godinu dana nije bilo napada, nadam se da se ovako ne{to ne}e desiti. Istraga }e utvrditi detaqe. Re~ je o biv{em radniku DB-a, `iveo je u inostranstvu, poseduje oru`je ukqu~uju}i i trofejno”, ka`e Da~i}.

Istakao je da napada~ mora da bude `estoko sankcionisan da se

ovo ne bi ponavqalo, ne sme da se relativizuje, jer se mo`e ponoviti.

„Re~ je o ~oveku koji je do{ao, pucao nasumice, zapalio {ator, doneo benzin, pogodio plinsku bocu, nakon ~ega su intervenisali vatrogasci. Nije bilo oru`ja u {atoru”, podvukao je Da~i}. Ministar policije je istakao da je re~ o ciqanoj akciji i da nije re~ o neura~unqivoj osobi. Ministar Da~i} izjavio je da }e 1. novembra, za kada su studenti u blokadi najavili okupqawe u Novom Sadu, policija „strogo kao i uvek, biti ~ak i neprimetna ukoliko ne bude napada, sukoba i reme}ewa javnog reda i mira”. „Svako ima pravo da iznosi svoje politi~ke stavove. Mirne demonstracije su uvek dozvoqene, ali sigurno mislim da to nije dan kada bilo ko treba da ra~una na to da se izazivaju bilo kakvi sukobi. Me|utim, kada imate nekoga kome odgovara da do|e do sukoba, kada imate nekoga kome o~igledno ne odgovara da bude mir i politi~ka stabilnost, jer u tome ne mo`e da se ostvari ta ideologija {to gore to boqe‚ onda morate i da se spremate na takvu vrstu mogu}nosti” rekao je Da~i} za RTS.

Prema mi{qewu ~italaca magazina „Conde Nast Traveler”, Be~ je progla{en za najqubazniji grad u Evropi. U svetu se na{ao na drugom mestu, posle Kita, glavnog grada Ekvadora.

Evropa je prepuna sjajnih destinacija za odmor i svaka je lepa na svoj na~in. Svaki grad ima svoju jedinstvenu atmosferu, svoje individualne atrakcije i

svoje dobrodu{ne qude. [irom kontinenta, milioni ~lanova zajednice vole svoje gradove i `ele da pozdrave sve posetioce koji dele wihovu naklonost.

Austrijska prestonica je imala sjajnu godinu, osvojiv{i bronzu u kategoriji najboqih evropskih gradova, srebro u kategoriji najprijateqskijih svetskih gradova i presti`nu zlatnu titulu najqubaznijeg grada Evrope. Kriterijumi selekcije bili

su gostoprimstvo i iskrenost me{tana, broj zelenih povr{ina u gradu, gostoqubiva atmosfera grada.

Be~ je sinonim za legendarnu klasi~nu muziku, elegantne valcerske balske dvorane i prostrane palate. Sa preko 1.000 parkova, skoro polovina grada je prekrivena bujnim zelenim povr{inama. Svaki deo grada ima svoju jedinstvenu atmosferu, i jedinstvene atrakcije.

GOSTOQUBIV I ARHITEKTONSKI [ARMANTAN GRAD

Be~ ima visok kvalitet `ivota i svrstava se me|u gradove sa najvi{im kvalitetom `ivota na svetu, {to ukqu~uje sigurnost, ~isto}u i dobru infrastrukturu. Bogat kulturom, od valcera oca i sina [trausa, muzike Mocarta, [uberta i Betovena, do savremenog stvarala{tva u muzejima i galerijama. Grad je progla{en za jedan od naj`ivopisnijih gradova na svetu zbog svoje me{avine istorije, kulture, arhitekture i modernih sadr`aja.

Srpska serija „Sabqa” odnela nagrade u svim televizijskim

kategorijama na AFA

Nagrade Adriatic Film Awards 2025 – koje spajaju film i televiziju Jadranskog regiona, dodeqene su u Porto Montenegru u Tivtu. Festival je okupio najboqe autore i umetnike iz cele Jadranske regije. Na listi nominovanih serija na{le su se i serije u produkciji RTS-a – „Sabqa” i „Nobelovac”.

Serija „Sabqa” progla{ena najboqom serijom na Adriatic Film Awards 2025. Dragan Mi}anovi} je osvojio nagradu u kategoriji najboqa glavna mu{ka uloga, a Milica Gojkovi} kao najboqa glavna `enska uloga.

Prva dodela AFA nagrada odr`ana je u Tivtu, u Porto Motenegru.Ovo je novo regionalno priznawe Jadranske regije koja po uzoru na Evropsku filmsku nagradu i Britansku Bafta-u ocewuje najzna~ajnija filmska i televizijska ostvarewa iz zemaqa Jadranske regije.

O dobitnicima je odlu~ivalo vi{e od 560 ~lanova Akademije. Serija “Sabqa “ snimqena je u koprodukciji RTS -a i produkcijske ku}e “This and that productios”.

Lidija Kordi} progla{ena je zvezdom u usponu na AFA 2025. za ulogu u filmu Radni~ka klasa ide u pakao.

Serija „Sabqa“ do sada je nagra|ena na presti`nim Me|unarodnim festivalima Canneseries (Francuska), Serial Killer (^e{ka), Magnolia Awards (Kina), Heart of Europe (Poqska) i Prix Europa (Nema~ka).

Za najboqu glumicu u TV seriji nominovane su Selma Alispahi} (Nobelovac) i Milica Gojkovi} (Sabqa). U konkurenciji za najboqeg glumca u TV seriji su Dragan Mi}anovi} (Sabqa), Tihomir Stani} (Nobelovac) i Gordan Ki~i} (Mama i tata se igraju rata 3).

Regionalnu Akademiju osnovali su ~lanovi Mre`e festivala Jadranskog regiona – Filmski festival u Sarajevu, Festival autorskog filma u Beogradu i Filmski festival u Zagrebu.

Najskupqi stan prodat u „Beogradu na vodi“ za 1,8 miliona evra

Tr`i{te nekretnina u Srbiji vredno 2,1 milijardu evra, uz rast prometa i ve}u kupovinu na kredit

Najskupqi stan u drugom kvartalu prodat je u Beogradu na vodi za 1,8 miliona evra, kao i najskupqi kvadrat po ceni od 9.056 evra, pokazuje danas objavqeni izve{taj o tr`i{tu nepokretnosti Republi~kog geodetskog zavoda.

Najvi{a cena ku}e je bila, tako|e, na teritoriji op{tine Savski venac u Beogradu i kupqena je za 3,8 miliona evra.

Najskupqe gara`no mesto u drugom kvartalu pla}eno je 56.000 evra i prometovano je na teritoriji op{tine Zvezdara u Beogradu.

Tr`i{te nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu 2025. godine pokazuje porast aktivnosti u odnosu na isti period prethodne godine, sa rastom vrednosti tr`i{ta od 13,9 odsto i rastom broja kupoprodajnih ugovora od 2,3 odsto.

Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tr`i{tu nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu 2025. godine iznosila je 2,1 milijardu evra, dok je broj kupoprodajnih ugovora bio je 31.944. Najve}i udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzima prodaja stanova sa 1,2 milijardi evra (sa u~e{}em od 60 odsto od ukupno prometovane vrednosti).

Za ku}e je izdvojeno 161,7 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za gra|evinsko zemqi{te 156,7 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 86,7 miliona evra (~etiri odsto od ukupne vrednosti), za poqoprivredno zemqi{te 49 miliona evra (dva odsto od ukupne vrednosti).

Kada je re~ o na~inu pla}awa, 15 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, {to predstavqa pove}awe od {est procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine.

Evropski parlament usvojio rezoluciju o Srbiji

Evropski parlament je usvojio rezoluciju o Srbiji u kojoj se, skoro godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu, odaje po{ta `rtvama pada nadstre{nice na @elezni~koj stanici, poziva na potpuni i transparentni sudski postupak kako bi se odgovorni priveli pravdi i izra`ava zabrinutost zbog napete i polarizovane situacije u Srbiji.

Rezolucuja je usvojena sa 457 glasova za, 103 glasa protiv i 72 uzdr`ana glasa, nakon debate o „Polarizaciji i rastu}oj represiji u Srbiji” koja je odr`ana prethodnog dana na plenarnoj sednici u Strazburu.

Evropski parlamentarci pozivaju na ciqane individualne sankcije protiv odgovornih za kr{ewe zakona i qudskih prava i podr`avaju slawe misije EU za utvr|ivawe ~iwenica, koja bi ispitala stawe demokratije u Srbiji, navodi se usvojenom tekstu rezolucije iza kojeg stoje politi~ke grupe Socijalista i demokrata, Evropska narodna partija, Zeleni i Obnovimo Evropu (Renew).

EP PODR@AVA PRAVO

STUDENATA I GRA\ANA NA MIRNE PROTESTE

Evropski parlament podr`ava pravo studenata i gra|ana Srbije na mirne proteste u kojima tra`e „odgovornost i demokratske reforme direktno povezane sa vladavinom prava”.

„Duboko smo zabrinuti {to je situacija u Srbiji puna napetosti i polarizacije, koje lako mogu dovesti do nasiqa. To je direktna posledica govora mr`we, promocije nasiqa, kampawe bla}ewa protivnika, kao i anti-EU i proruske propagande koja se {iri preko medija pod kontrolom vlade i od strane zvani~nika vlasti”, navodi se u rezoluciji.

Posebna zabrinutost u Rezoluciji se izra`ava zbog „izve{taja o nezakonitom kori{}ewu zvu~nih ure|aja, preterane

ILON

upotrebe suzavca protiv gra|ana i poziva vlasti na usvajawe jasnih protokola o zakonitim tehnologijama za kontrolu mase”.

Evropski poslanici kritikuju i „me{awe Ruske federacije u proteste u Srbiji i dezinformacije koje {ire predsednik Vladimir Putin i drugi ruski zvani~nici”, opisuju}i proteste kao „obojenu revoluciju” koja ima podr{ku Zapada. Rezolucija odbacuje i sve „optu`be vlasti i provladinih medija” da su EU i neke zemqe ~lanice ukqu~ene u organizaciju protesta.

Pregovori o pristupawu EU sa Srbijom treba da napreduju samo na osnovu merqivog i odr`ivog napretka u klasteru koji se ti~e vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosu|a, slobode medija i reforme javne uprave, kao i uskla|enosti sa spoqnom politikom EU i sankcijama prema Rusiji, navodi se u tekstu rezolucije.

VA@NOST „NEZAVISNE REVIZIJE BIRA^KOG SPISKA”

Usvojeni tekst poziva „na hitnu i punu primenu svih preporuka OEBS-a i ODIHR-a kako bi se obezbedilo da izbori u Srbiji budu slobodni i po{teni”. Posebno je nagla{ena va`nost

MASK PRAVI SVOJU ARMIJU ROBOTA:

nezavisne revizije bira~kog spiska, transparentni izbor ~lanova REM-a i potreba da da javni servis RTS omogu}i fer i jednak pristup svim politi~kim akterima.

Evropski parlament tra`i od najvi{ih evropskih zvani~nika da se „uzdr`e od neutemeqenih izjava kojima se hvale procesi reformi u Srbiji i pozdravqa « novi ton predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen tokom posete Srbiji. Ocewuje da je bio kredibilniji, imaju}i u vidu «duboke probleme i negativne rezultate u temeqenim reformama”.

Parlament poziva diplomatske misije EU i dr`ava ~lanica da pa`qivo prate sve teku}e pravne postupke vezane za proteste, a dr`ave ~lanice EU da usvoje „jedinstven odgovor na demokratsko nazadovawe Srbije, ukqu~uju}i razmatrawe ciqanih sankcija protiv pojedinaca odgovornih za te{ka kr{ewa zakona i qudskih prava u Srbiji.

U zavr{nom stavu, Rezolucija poziva sve zemqe u~esnice predstoje}e izlo`be EXPO 2027 u Srbiji da uzmu u obzir i „nedostatak po{tovawa osnovnih gra|evinskih standarda i zakonskih zahteva u procesu organizacije i izgradwe izlo`be”.

milioni „Optimusa”, neki }e biti hirurzi

Milijarder i direktor kompanije „Tesla” Ilon Mask izjavio je da o~ekuje da }e stvoriti armiju humanoidnih robota „Optimus”, proizvode}i najmawe milion jedinica godi{we.

„Planiramo da izgradimo proizvodnu liniju za milion robota ‚Optimus’ godi{we, nadam se s po~etkom proizvodwe krajem slede}e godine”, rekao je Mask tokom konferencije o rezultatima kompanije Tesla za tre}i kvartal, koja je preno{ena u`ivo na Jutjubu.

Dodao je da }e prototip „Optimusa” tre}e generacije biti spreman u prvom kvartalu 2026. godine –verovatno u februaru ili martu.

„Ne}e li~iti na robota. Li~i}e na ~oveka u telu

robota. Mislim da }ete morati da ga bocnete da vidite da je stvarno robot.”

Ipak, pove}awe proizvodwe na milion robota godi{we zahteva}e odre|eno vreme.

Prema wegovim re~ima, glavna pote{ko}a je u tome {to „kod humanoidnog robota ne postoji lanac snabdevawa”, pa }e kompanija morati da sama proizvodi sve delove.

„Moja osnovna briga u vezi s kontrolom glasawa u ‚Tesli’ jeste slede}a – ako krenem i stvorim ovu ogromnu armiju robota, da li mogu jednog dana da budem smewen?”, upitao je Mask.

Dodao je da }e morati da se ispo{tuje odre|ena procedura kako bi nove ma{ine bile pod kontrolom.

„Ako izgradimo tu armiju robota, da li ja imam bar sna`an uticaj na te robote? Ne ose}am se prijatno da gradim takvog robota ako nemam barem odre|enu kontrolu nad wim”, dodao je.

„’Optimus’ }e biti neverovatan hirurg”, dodao je.

Mask je prvi put predstavio ideju o humanoidnom robotu u avgustu 2021. godine, a sam „Optimus” je zvani~no predstavqen u oktobru 2024.

U maju 2025. godine, robot „Optimus” se pojavio na crvenom tepihu na filmskoj premijeri u Holivudu, gde je izveo kung-fu demonstraciju.

Osam decenija Ujediwenih nacija

Organizacija ujediwenih nacija obele`ava osam decenija postojawa, na dan kada je stupila na snagu Osniva~ka poveqa UN.

Na konferenciji u San Francisku 1947. godine usvojena je odluka da se kao Dan UN obele`ava datum stupawa na snagu Osniva~ke poveqe UN, 24. oktobar, koja je potpisana 26. juna 1945. godine u istom gradu u ameri~koj saveznoj dr`avi Kaliforniji.

Povodom jubileja, generalni sekretar UN Antonio Guteres ocenio je da se organizacija ~iji je smisao postojawa svetski mir, odnosno me|unarodna saradwa s ciqem postizawa op{te dobrobiti, nalazi pred novim izazovima.

„Osam decenija kasnije, mo`e se povu}i direktna linija izme|u stvarawa Ujediwenih nacija i spre~avawa tre}eg svetskog rata”, rekao je Guteres.

I danas, pod okriqem UN obezbe|eno je prisustvo hiqada pripadnika mirovnih snaga u 11 kriznih `ari{ta {irom sveta, uz gotovo 30 sporazuma o razoru`awu, kao i uklawawe preko 55 miliona nagaznih mina.

Od osnivawa do danas, UN su jedinstvena institucija sa misijom sporazumevawa, unapre|ewa mira, sprovo|ewa odr`ivog razvoja i za{tite qudskih prava, s prevashodnim ciqem da pomognu u okon~awu strahota rata i obezbede odr`iv mir.

UN tako|e dokumentuju kr{ewa qudskih prava {irom sveta, promovi{u}i po{tovawe me|unarodnih normi i standarda, uz podr{ku vladama u wihovim reformskim naporima u preko 90 zemaqa.

Stupawu na snagu osniva~kog akta Poveqe UN, pre 80 godina, prethodila je ratifikacija stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN: Britanije, Francuske, SAD, Sovjetskog Saveza i Kine, koju je tada vodila nacionalisti~ka vlada ^ang Kaj [eka.

Generalna skup{tina Organizacije ujediwenih nacija 1947. godine usvojila je odluku da se datum stupawa na snagu Poveqe UN obele`ava kao Dan UN, dok je 24. oktobar progla{en za me|unarodni praznik Dan Organizacije Ujediwenih nacija 1971. godine.

Poveqa, kao i ~itav koncept Organizacije ujediwenih nacija, izrasli su iz iskustva Drugog svetskog rata.

Saveznici su pou~eni u`asnim iskustvima koje je taj rat doneo bili namerni da ustroje telo koje bi regulisalo potowe

odnose me|u dr`avama, u nadi da }e tim putem, koliko je mogu}e, biti predupre|ene mogu}e opasnosti u perspektivi.

Nije bila re~ samo o politi~kim principima i odnosima, nego i o merama me|unarodne ekonomske saradwe koje bi onemogu}ile u budu}nosti krupne ekonomske lomove, pa otuda i potencijalno politi~ki opasne situacije.

Tako }e biti ustrojen Me|unarodni monetarni fond, Svetska banka i druga sli~na tela.

Ideja je bila da se stvori znatno efikasnije telo od me|uratnog Dru{tva naroda, koje }e formalno biti raspu{teno 18. aprila 1946.

Prethodno, Poveqa UN je razmatrana i uobli~ena tokom Konferencije u San Francisku, koja je zapo~ela 25. aprila 1945. Povequ su potom, posle dvomese~nog

Da li su UN odgovorile na istorijsku misiju

Od osnivawa, do danas, misija UN je unapre|ewe mira, sprovo|ewa odr`ivog razvoja i za{tite qudskih prava, s prevashodnim ciqem da se obezbedi odr`iv mir.

Ipak, posledwih godina kritike na ra~un rada UN dobile su na novi zamah, optu`be su usmerene ka tome da nisu ispunile istorijsku misiju i da su zrele za ozbiqne reforme.

Koje su put pre{le UN u svojoj misiji i kakvi joj izazovi i reforme predstoje?

Rusija je, kao dr`ava-osniva~ i stalna ~lanica Saveta bezbednosti, svesna svoje odgovornosti za sudbinu UN, izjavila je nedavno Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoqnih poslova.

„Weno stvarawe postalo je jedan od glavnih rezultata pobede u Drugom svetskom ratu. Upravo je poraz nacizma, kom je na{a zemqa dala fundamentalan doprinos, stvorio preduslove za formirawe novog sistema me|unarodnih odnosa. Pre`ivev{i neopisive strahote rata, svetska zajednica postavila je sebi plemenit ciq – nikada vi{e ne dozvoliti ponavqawe tako razorne tragedije”, istakla je Zaharova.

Iako su lideri na Zapadu gotovo odmah po~eli da slabe UN, zbog ~ega ona nikada nije u potpunosti ostvarila svoj potencijal, svetska organizacija je uspela postigne mnogo, pre svega da postavi temeqe savremenog multipolarnog svetskog poretka.

I Rusija ima primedbe, na primer na pristrasnost Sekretarijata, nisku efikasnost, preteranu birokratizovanost, neracionalno tro{ewe sredstava i sli~no.

Beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko poru~io je da „jo{ jedan jubilej podse}a na potrebu da se nastavi istorijska misija i da se i ubudu}e podr`ava organizacija u ja~awu me|unarodnog mira i bezbednosti”.

I italijanski predsednik Ser|o Matarela smatra da je „debata o reformi UN dobrodo{la i da je neophodna”, kao i da su „odgovori na velike izazove nezamislivi bez Ujediwenih nacija”.

Tim podovom, nekada{wi {ef diplomatije Vladislav Jovanovi} za RT Balkan podse}a da je inicijalna ideja UN bila da se svet shvati kao jedna porodica dr`ava koje bi volele da `ive u ure|enom svetu. Trebalo je, dodaje on, da se stavi ta~ka na nametawe hegemonije najve}ih sila da vladaju ostatkom sveta.

„To nije moglo da se ostvari jer su usledile podele izme|u Istoka i Zapada, takozvani Hladni rat koji je prili~no ko~io aktivnost UN , ali je ipak, za to vreme sa~uvan mir. On je po~eo da bude ugro`en, a time i UN, kada je jedna strana pobedila u Hladnom ratu i zavela hegemoniju. Sve {to je suprotno pravilima UN bilo je praktikovano od strane we. To je kra}i istorijski period od nekih 20 godina, pa je to po~elo da se osporava”, ukazuje Jovanovi}.

Stupawu na snagu osniva~kog akta Poveqe UN-a, pre 80 godina, prethodila je ratifikacija stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN, Britanije, Francuske, SAD, Sovjetskog Saveza i Kine. Poveqa, kao i ~itav koncept Organizacije Ujediwenih Nacija izrasli su iz iskustva Drugog svetskog rata. Saveznici su pou~eni u`asnim iskustvima koje je taj rat doneo, bili namerni da ustroje telo koje bi regulisalo odnose me|u dr`avama, u nadi da }e tim putem, koliko je mogu}e, biti predupre|ene mogu}e opasnosti u perspektivi.

Poveqom UN ustanovqeni su glavni organi, Savet bezbednosti, Generalna skup{tina, Me|unarodni sud pravde, Ekonomski i socijalni savet. ^lanice su se obavezale da neguju mir, me|unarodno pravo, bezbednost, ali i da usagla{avaju ekonomske i socijalne mere, po{tuju qudska prava.

Godine 1942. predstavnici 30 zemqa saveznica potpisali su Deklaraciju Ujediwenih nacija, kojom su ponovqeni navedeni principi uz naglasak na zajedni~ku borbu protiv zemaqa Osovine. Tim dokumentom pojavio se izraz Ujediwene nacije. Deklaraciju su potpisali i predstavnici Vlade Kraqevine Jugoslavije. Daqa usagla{avawa usledila su tokom savezni~ke Konferencije na Jalti februara 1945. Tom prilikom precizirano je kako }e funkcionisati Savet bezbednosti. Prvo zasedawe Generalne skup{tine OUN odr`ano je u Londonu, 10. januara 1946. dok se prvo okupqawe Saveta bezbednosti dogodilo nedequ dana potom. Generalna skup{tina Organizacije Ujediwenih Nacija 1947. godine usvojila je odluku da se datum stupawa na snagu Poveqe OUN obele`ava kao Dan OUN, dok je za me|unarodni praznik - Dan Organizacije Ujediwenih Nacija, 24. oktobar, progla{en 1971.

rada, potpisali predstavnici 50 zemaqa, 26. juna te godine, u San Francisku. SADR@AJ POVEQE UN

Sadr`ala je tuma~ewe ciqeva UN, razradu strukture i tela organizacije koja je tada bila u osnivawu. Precizirani su glavni organi, kao Savet bezbednosti, Generalna skup{tina, Me|unarodni sud pravde, Ekonomski i socijalni savet, Starateqski savet.

Poveqom su ~lanice obavezane da neguju mir, me|unarno pravo, bezbednost, ali i da usagla{avaju ekonomske i socijalne mere, po{tuju qudska prava.

Dokument po~iwe preambulom, i sadr`i ukupno 111 ~lanova raspore|enih u 19 poglavqa.

Preambula sadr`i op{tu izjavu o ciqevima organizacije i proklamuje obavezu ~lanica da se dr`e ugovorenog. Oblikovana je uglavnom po uzoru na ustavna na~ela SAD.

Nadaqe su u 19 poglavqa razra|eni svi detaqi funkcionisawa UN. Okvir potowih Ujediwenih nacija stvaran je na vi{e skupova predstavnika zemaqa saveznica tokom Drugog svetskog rata, po~ev od Konferencije odr`ane u Londonu 12. juna 1941, kada je objavqena zajedni~ka Izjava na temu ciqeva i principa zajedni~ke borbe.

VIZIJA SVETA PO OKON^AWU RATA Sastavni deo bila je i vizija sveta po okon~awu rata. Ve} tada je nagla{ena potreba da u potowem svetu vaqa izgraditi ekonomsku odnosnu socijalnu stabilnost za sve. U tom smislu proklamovana je potreba me|usobne saradawe „slobodnih naroda”, kako u ratnim naporima, tako i u izgradwi poratnog sveta.

Dva meseca kasnije usledila je zajedni~ka izjava SAD i Ujediwenog Kraqevstva, koja je donela razradu pomenutih na~ela.

Taj dokument u istoriju je u{ao pod nazivom Atlantska poveqa. Osam ta~aka tog dokumenta sadr`alo je mawe vi{e sve kqu~ne odredbe koje }e biti unete u osniva~ka akta Organizacije ujediwenih nacija.

Prvog dana 1942. godine, predstavnici 30 zemaqa saveznica potpisali su Deklaraciju Ujediwenih nacija, kojom su ponovqeni navedeni principi, uz naglasak na zajedni~ku borbu protiv zemaqa Osovine. Tim dokumentom pojavio se izraz Ujediwene nacije.

Deklaraciju su potpisali i predstavnici Vlade Kraqevine Jugoslavije. Tokom Konferencije u Dambarton Ouksu, u Xorxtaunu kod Va{ingtona, leta/jeseni 1944. (21. avgust – 7. oktobar 1944) principi potowe me|unarodne organizacije su daqe razra|eni i precizirani. Tada je uglavnom usagla{ena struktura sistema UN. Daqa usagla{avawa usledila su tokom savezni~ke Konferencije na Jalti februara 1945. Tom prilikom precizirano kako }e funkcionisati Savet bezbednosti. Prvo zasedawe Generalne skup{tine UN odr`ano je u Londonu, 10. januara 1946. godine, dok se prvo okupqawe Saveta bezbednosti dogodilo nedequ dana potom.

Rusija uspe{no testirala ”nepobedivu” balisti~ku raketu

Kremq je saop{tio da je Rusija uspe{no testirala svoju krstare}u raketu na nuklearni pogon “burevestnik”, oru`je sposobno za no{ewe nuklearne bojeve glave za koje Moskva tvrdi da mo`e da izbegne bilo koji PVO sistem, i da }e krenuti ka wegovom uvo|ewu u vojsku.

General Valerij Gerasimov, na~elnik General{taba ruskih oru`anih snaga, re-

voru koji je Kremq objavio u nedequ.

Putin je istakao da su mu jednom neki ruski stru~waci rekli da je malo verovatno da }e to oru`je ikada biti mogu}e, ali sada je, kako je rekao, wegovo „kqu~no testirawe“ zavr{eno.

Rekao je Gerasimovu da Rusija mora da razume kako da klasifikuje oru`je i pripremi infrastrukturu za raspore|ivawe “burevestnika”.

kao je predsedniku Vladimiru Putinu da je raketa preletela 14.000 kilometara i bila u vazduhu oko 15 sati kada je testirana 21. oktobra.

Rusija ka`e da je raketa „9M730 burevestnik” - koju je NATO nazvao „SSC-X-9 skyfall” - “nepobediva“ za sada{wu i budu}u raketnu odbranu, sa gotovo neograni~enim dometom i nepredvidivom putawom leta.

„To je jedinstveno opremqeno koje niko drugi na svetu nema“, rekao je Vladimir Putin, obu~en u kamufla`nu uniformu na sastanku na komandnom punktu sa generalima koji nadgledaju rat u Ukrajini, u go-

Gerasimov je naveo da je raketa letela na nuklearni pogon i da je ovaj test bio druga~iji jer je letela na tako veliku udaqenost, iako je domet u su{tini neograni~en. Prema wegovim re~ima, raketa bi mogla da prevari bilo koju protivvazduhoplovnu odbranu.

Putin je u sredu nadgledao test ruskih strate{kih nuklearnih snaga na kopnu, moru i vazduhu kako bi uve`bao wihovu spremnost i komandnu strukturu.

Putin je rekao da su krstare}e rakete na nuklearni pogon “burevestnik” jedinstveno oru`je kakvo ne postoji nigde u svetu i da predstavqaju najsavremeniji kapacitet nuklearnog odvra}awa Ruske Federacije.

Rusija i Sjediwene Dr`ave zajedno imaju oko 87 odsto globalnog inventara nuklearnog oru`ja - dovoqno da vi{estruko uni{te svet. Rusija ima 5.459 nuklearnih bojevih glava, dok Sjediwene Dr`ave imaju 5.177, prema podacima Federacije ameri~kih nau~nika (FAS).

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

Tramp na azijskoj turneji

Ameri~ki predsednik Donald Tramp doputovao je u glavni grad Malezije, Kuala Lumpur, prvu stanicu na svojoj azijskoj turneji. Odmah po dolasku prisustvovao je potpisivawu pro{irenog sporazuma o

postignuto pre tri meseca, kada je Tramp pozvao tada{we lidere dve zemqe da prekinu neprijateqstva ili }e se, kako je upozorio, izlo`iti riziku da se trgovinski pregovori sa Va{ingtonom privremeno suspenduju.

prekidu vatre izme|u Tajlanda i Kamboxe, a sa dvema zemqama potpisao je i trgovinske sporazume.

U prestonici Malezije potpisan je istorijski sporazum Bangkoka i Pnom Pena, uz posredovawe ameri~kog predsednika Donalda Trampa. Sporazum podrazumeva prekid vatre.

Tramp je prvi put intervenisao u julu kako bi okon~ao petodnevni pograni~ni sukob izme|u ove dve zemqe, a mirovni sporazum je potpisan ubrzo nakon Trampovog dolaska na Samit zemaqa jugoisto~ne Azije (ASEAN) u Kuala Lumpuru, prenosi Rojters. Ovaj skup u glavnom gradu Malezije se nadovezuje na primirje

Pre jutro{weg potpisivawa sporazuma o primirju, kamboxanski premijer Hun Manet zahvalio je Trampu na „odlu~nom vo|stvu” i „neumornim naporima” da se taj sporazum sprovede u delo.

„Duboko smo zahvalni predsedniku Trampu zbog podr{ke trajnom miru izme|u Kamboxe i Tajlanda. Bez obzira na to koliko su te{ki i slo`eni sporovi, oni se mogu re{iti mirnim putem”, rekao je Hun Manet.

I tajlandski premijer Anutin ^arnvirakul zahvalio je ameri~kom predsedniku za napore u postizawu primirja i obe}ao da }e ukloniti „te{ko naoru`awe iz pograni~nih podru~ja kako bi se osigurala bezbednost qudi”, ali i oslo-

ba|awe ratnih zarobqenika.

„Ovaj sporazum ozna~ava novo poglavqe u istoriji Tajlanda i Kamboxe“, rekao je Anutin ^arnvirakul.

Ameri~ki predsednik poru~io je da }e ovaj sporazum spasiti milione qudskih `ivota.

„Najva`nije je da su borbe prestale, lideri Tajlanda i Kamboxe su ispoqili veliku hrabrost, zahvaqujem premijeru Malezije na posredovawu”, istakao je Tramp.

Svetski lideri okupili su se u Kuala Lumpuru kako bi prisustvovali 47. Samitu zemaqa jugoisto~ne Azije (ASEAN). Ameri~ki predsednik Tramp je sve~ano do~ekan na aerodromu, a dobroj atmosferi doprineo je i ples {efa Bele ku}e kojem se pridru`io i doma}in, premijer Malezije, uz taktove malezijskog orkestra.

Na marginama tog samita nastavqeni su ameri~ko–kineski trgovinski pregovori, uo~i sastanka predsednika Trampa i Sija.

„Razra|ujemo zavr{ne detaqe sporazuma koji }e biti predstavqen predsednicima Trampu i Siju. Do sada su bili konstruktivni razgovori sa kineskom stranom”, naglasio je Xejmison Grir, ameri~ki trgovinski pregovara~.

Donald Tramp je u jednonedeqnoj poseti Aziji, tokom koje }e se sastati sa svojim kineskim kolegom Si \inpingom na marginama APEK-a u Ju`noj Koreji, ali i posetiti Japan gde }e se sastati sa novoizabranom premijerkom te zemqe Sanae Takai~i.

SAD ZBOG LA@NE REKLAME PREKINULE TRGOVINSKE

PREGOVORE SA KANADOM:

Ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je da prekida „sve trgovinske pregovore“ sa Kanadom nakon objavqivawa televizijske reklame u kojoj Ronald Regan negativno govori o carinama. Tramp je optu`io Kanadu za „ne~uveno pona{awe” sa ciqem uticaja na odluke ameri~kih sudova.

Trampova objava na dru{tvenim mre`ama usledila je nakon {to je kanadski premijer Mark Karni rekao da ciqa da udvostru~i izvoz svoje zemqe u zemqe van SAD zbog pretwe koju predstavqaju Trampove tarife.

„Fondacija Ronalda Regana je upravo objavila da je Kanada prevarantski koristila la`nu reklamu, u kojoj Ronald Regan negativno govori o tarifama”, istakao je Tramp.

Dodao je i da su to „uradili samo da bi se ume{ali u odluku Vrhovnog suda SAD i drugih sudova”.

„Carine su veoma va`ne za nacionalnu bezbednost i ekonomiju SAD. Na osnovu wihovog skandaloznog pona{awa, svi trgovinski pregovori sa Kanadom se ovim prekidaju”, poru~io je ameri~ki predsednik.

Prethodno je Fondacija Ronalda Regana objavila da reklama koju je kreirala vlada Ontarija „pogre{no predstavqa predsedni~ko radio obra}awe naciji o slobodnoj i fer trgovini od 25. aprila 1987. godine”.

Dodali su da Ontario nije dobio dozvolu fondacije „da koristi i ure|uje komentare”.

Fondacija je saop{tila da „razmatra pravne opcije po ovom pitawu” i pozvala javnost da pogleda nemontirani video Reganovog obra}awa.

Vi{e od tri ~etvrtine kanadskog izvoza ide u SAD, a skoro 3,6 milijardi kanadskih dolara (2,7 milijardi ameri~kih dolara) vredne robe i usluga prelaze granicu svakodnevno.

Ratni brodovi, avioni, CIA – {ta je

Trampov plan u Venecueli

Rastu tenzije na relaciji Va{ington–Karakas. Ameri~ki predsednik Donald Tramp dao je zeleno svetlo CIA da sprovodi tajne akcije u Venecueli, a Pentagon {aqe najve}i nosa~ aviona „Xerald Ford” u taj region. Sa druge strane, predsednik Venecuele Nikolas Maduro optu`uje SAD da smi{qaju novi, trajni rat protiv wegove zemqe.

Ameri~ka vojska ve} dva meseca ja~a snagu ratnih brodova, borbenih aviona, bombardera, marinaca, dronova i {pijunskih aviona u Karipskom moru. To je najve}e raspore|ivawe snaga u tom regionu u posledwih nekoliko decenija.

Bombarderi dugog dometa, B-52, izveli su „demonstracije bombarderskih napada” kod obale Venecuele. Tramp je odobrio raspore|ivawe CIA u Venecuelu, a najve}i nosa~ aviona na svetu „Xerald Ford” poslat je u taj region.

BORBA PROTIV TRGOVINE

DROGOM ILI...

SAD saop{tavaju da su ubile desetine qudi u napadima na male brodove iz Venecuele kojim tvrde da se prevoze „narkotici“ i „narkoteroristi“, bez pru`awa dokaza i detaqa.

Predsednik Tramp poru~io je da wegova administracija ima zakonsko ovla{}ewe za napade na brodove kod Venecuele za koje tvrdi da prevoze drogu, ali je dodao da bi mogao da se obrati Kongresu ukoliko odlu~i da zapo~ne i kopnene udare.

„Dozvoqeno nam je to i ako to budemo radili kopnenim putem, mo`da }u se ponovo obratiti Kongresu”, rekao je Tramp. Udari su izazvali osudu u regionu.

Stru~waci pak tvrde da SAD, pod parolom rata protiv trgovine drogom, zapravo sprovode kampawu zastra{ivawa koja ima za ciq da svrgne sa vlasti predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Isti~u da je gomilawe vojske demonstracija sile sa ciqem da se unese strah u redove venecuelanske vojske i Madurovog u`eg kruga kako bi se okrenuli protiv wega.

ZA IZDAJU MADURA NAGRADA

50 MILIONA DOLARA

Nije tajna da bi ameri~ka administracija, posebno dr`avni sekretar Marko Rubio, `elela da vidi le|a Maduru.

Ranije ove godine, Rubio je izjavio da je Maduro „u`asan diktator”, a na pitawe da li zahteva da Maduro ode, rekao je: „Radi}emo na toj politici.”

Ali, ~ak i za otvorene kriti~are Madura poput Rubija, te{ko je eksplicitno pozvati na promenu re`ima uz vojnu podr{ku – ne{to {to ~lanovi venecuelanske opozicije dugo zahtevaju.

SAD ne priznaju Madura za predsednika Venecuele, nakon {to su posledwi izbori 2024. godine {iroko odba~eni na me|unarodnoj sceni, ali i od strane opo-

zicije u Venecueli, kao neslobodni i nepo{teni. Ameri~ka ambasada u Karakasu je zatvorena tokom Trampovog prvog predsedni~kog mandata 2019. godine. Amerika je ~ak pove}ala nagradu za informacije koje bi dovele do hap{ewa Madura na 50 miliona dolara, podsti~u}i na taj na~in wegove lojaliste i uzak krug saradnika da ga izdaju. Me|utim, do toga nije do{lo.

[TA BI CIA MOGLA

DA URADI U VENECUELI

Tramp je dao zeleno svetlo CIA da sprovodi tajne akcije u Venecueli, zbog toga {to, kako tvrdi, Karakas osloba|a zatvorenike i {aqe ih u SAD, kao i zbog velike koli~ine droge koja iz te zemqe sti`e u Ameriku.

Na pitawe da li je CIA dobila ovla{}ewe da uni{ti Madura,Tramp je izbegao pitawe i rekao da bi bilo „sme{no” odgovoriti.

Mnogi u Latinskoj Americi gledaju na CIA sa velikom sumwom zbog duge istorije tajnih intervencija, poku{aja promene re`ima i podr{ke pro{lim desni~arskim vojnim diktaturama, posebno u ^ileu i Brazilu.

PARLAMENTARNI IZBORI U ARGENTINI:

Predsednik Havijer

Milej proglasio pobedu svoje stranke

Predsednik Argentine Havijer Milej proglasio je pobedu svoje stranke na parlamentarnim izborima. On je istakao da „velika pobeda ozna~ava prekretnicu”, obe}av{i da }e nastaviti sa reformama koje wegova vlada smatra neophodnim.

Milijeva nova stranka La Libertad Avanza osvojila je vi{e od 40 odsto glasova na odr`anim izborima, u pore|ewu sa 31 odsto koliko je osvojila levo orijentisana opoziciona Peronisti~ka koalicija.

Milej je, nakon objave rezultata, rekao da su bira~i pokazali `equ da nepovratno promene put napretka za drugu po veli~ini ekonomiju Ju`ne Amerike. Rezultati ga, tako|e, automatski pozicioniraju kao kandidata za reizbor 2027. godine.

„Argentinski narod je odlu~io da ostavi iza sebe 100 godina dekadencije. Danas po~iwemo izgradwu velike Argentine”, poru~io je Milej.

Milejeva pobeda je izraz narodnog poverewa koji ja~a wegovu sposobnost da sprovede radikalni eksperiment slobodnog tr`i{ta uz podr{ku od nekoliko milijardi dolara od strane administracije ameri~kog predsednika Donalda Trampa, navodi Rojters. Izlaznost na odr`anim izborima je bila niska - 66 odsto, {to je najni`i rezultat od povratka demokratije 1983. godine.

Za trideset srebrwaka lako

se iznevere

Za Mihajla Panti}a umetnost nikada nije bila dekor vlasti, nego moralni ~in i ~in svedo~ewa. Pisac, kriti~ar, profesor Filolo{kog fakulteta u Beogradu u penziji, dobitnik je ovogodi{we bijenalne Vinske nagrade „Vinarije Radovanovi}“ za ukupni kwi`evni rad. Na sve~anoj dodeli priznawa, ~lanica `irija Vida Ogwenovi} je, izme|u ostalog, rekla: „Ako je, kako latinska poslovica ka`e, istorija u~iteqica `ivota, onda mu je literatura profesorka. Kwi`evnost Mihajla Panti}a to ubedqivo potvr|uje.“

Dok dr`ava dodequje sredstva poslu{nicima, mediji stvaraju „iskrivqene slike stvarnosti“, a institucije tonu u konfuziju, Panti} veruje u snagu re~i koja mo`e biti moralni orijentir i posrednik istine. Wegov bogat opus ~ini ga jednim od najva`nijih savremenih pisaca u Srbiji. I dok je kao profesor bio jedan od najomiqenijih predava~a, i nama novinarima je ostao jedan od najdra`ih sagovornika. Zato te{ko da }e se ikada penzionisati, jer wegova re~, napisana ili izgovorena, ima sna`an odjek u javnosti. n @ivimo u vremenu apsurda i malih i velikih nepravdi. ^ini se da smo oguglali na izvitoperenost misli, re~i i dela. U ~emu vidite spas?

- Na svako pitawe koje }ete mi postaviti moj odgovor najpre bi bio da se Srbija ve} dve godine nalazi u stawu duboke `alosti. Ubistvo u~enika i mladih qudi u „Ribnikaru“, Duboni i Ora{ju, a potom i novosadska tragedija, kada je zbog neodgovornosti i korumpiranosti dr`avnih ~inovnika smrtno stradalo {esnaest qudi, obojili su na{u stvarnost najsumornijim tonovima. To je duboka, kolektivna trauma koja se ne mo`e ni zaboraviti ni ukloniti, a kamoli prikriti politi~kim manipulacijama ili pseudomedijskim maglama. Ta trauma zahteva katarzu, i tome prisustvujemo svih minulih meseci. Ne bih rekao da su mladi qudi, ne samo studenti, ve} i sredwo{kolci, oguglali. Naprotiv, prenuli su se iz paralelne stvarnosti dru{tvenih mre`a, re{eni da preuzmu odgovornost za svoje `ivote. Sa wima i za wima krenuli su gra|ani koji su propustili da u svojim najboqim godinama naprave koliko-toliko boqe dru{tvo. A nije da nije bilo prilike. Spasa nam nema, ali propasti ne}emo, jer jednom zakotrqan kamen pokrene lavinu. n Napisali ste desetine kwiga, i dobili mnogo priznawa. U najnovijim zbirkama pri~a, pod naslovima Nijedna od sedam i Roman o Cibulki, prepoznaje se, izme|u ostalog, i tamna senka na{e stvarnosti. Na koji na~in kwi`evnost reaguje na vreme u kojem nastaje i da li i tako doprinosi istini? Ima li umetnik obavezu da reaguje ili da se povu~e u sopstvenu ti{inu? Kako vi balansirate izme|u li~ne introspekcije i dru{tvene odgovornosti u svom radu? - Moje pri~e su fikcija nastala radom ma{te i derivacijom znawa i iskustva. Neko bi rekao da su, ako je tako, a tako jeste, one la`. Ne, one su dubqa istina, do koje se ne mora nu`no dopirati racionalnim putem, niti namerom da onaj koji pi{e „po{aqe poruku“. Intuicija je u pisawu, pa i u bilo kom drugom umetni~kom stvarawu, podjednako va`na kao i svesna kontrola same forme. Wihovim usagla{avawem dolazi se do posebnog uvida u svet; razum je tu iluminisan ose}awima. A sad da poku{am da vam {to konkretnije odgovorim: nijedan umetnik ne `ivi u kuli od slonova~e. ^ak i kada te`i navodnoj potpunoj izolovanosti, u nekom imaginarnom

„moralni“ principi

staklenom zvonu, on ne mo`e mimo sveta, vremena i prostora u kom postoji. Niti bez drugih qudi. Sve radosti i pote{ko}e dolaze iz odnosa sa wima ili prema wima. U drugosti je kqu~. Pisac je rezonatorska kutija ili odaja odjeka koji mu dopiru iz stvarnosti. I svako ko minulih decenija `ivi, pi{e ili stvara u Srbiji nije, sve i da je hteo, mogao odoleti pritisku vremena, odnosno turobne istorije: raspad stare dr`ave u dve etape, promena dru{tvenog ure|ewa, mu~no i neuspe{no uspostavqawe demokratije, ratovi, bombardovawe, stradawe i izme{tawe stanovni{tva, zlo~ini u na{e ime, ubistvo premijera, kriminalizacija dru{tvenih grupa od huligana do politi~ara, kosovski Gordijev ~vor, autoritarnost vlasti, sumrak institucija, erozija obrazovawa, uni`ewe najva`nijih profesija, siroma{tvo, beskona~na kriza, uni{tavawe prirode, prodaja ili preterano iscrpqivawe wenih bogatstava, ozbiqan mawak ekolo{ke svesti, geopoliti~ki }orsokak, korupcija, muqawe na izborima, nepripadawe evropskoj zajednici iako nismo na wenoj periferiji… I tako do sto i nazad. Mo`e li bilo ko ostati imun na dane, mesece, godine i decenije u kojima je protekao i proti~e wegov `ivot? Pi{~eva uloga je da svedo~i, jer, kako god da se gleda, kwi`evnost je dru{tveno odgovorna umetnost. Ona nas, kao primewena, umetni~ki oblikovana i posredovana etika, u~i razlikovawu dobra i zla.

n U digitalnom dobu, u kojem se re~ {iri brzinom svetlosti, a pa`wa publike biva rascepkana, kolika je snaga kwi`evnosti? Jo{ ima mo} moralnog orijentira u oblikovawu svesti pojedinca i dru{tva?

- Bogatstvo se, izme|u ostalog, ~uva ne samo novim ulagawima i kupovinom zlata, nego i umetni~kih dela i dragocenosti –kwi`evnost poku{ava da se nekako sna|e u takvom okru`ewu. U tome nema naro~itog uspeha, suvi{e je spora i duboka za ovo doba brzine i povr{nosti. Druge umetnosti boqe se snalaze. One su prezentnije, performativnije. Vrhunski film, predstavu ili slikarsku izlo`bu odgledate za sat i po vremena, a za dobru kwigu, koju ne ~itate samo zabave radi, potrebna su vam dva dana `ivota. Ko jo{ ima ta dva dana? Samo oni koji su na to ili profesionalno upu}eni ili oni, mahom stariji, koji su odnegovali i sa~uvali potrebu za ~itawem. Takvih u Evropi, koja je ipak kolevka kwi`evnosti, danas ima tek nekoliko procenata. I zanimqivo je: {to je dru{tvo stabilnije i ekonomski prosperitetnije u wemu se – mawe ~ita. Kwi`evnost je, oduvek, rekoh, etika ispoqena estetskom funkcijom, pa je tako i danas. Samo {to se na to u halabuci „na{ih dana”, shva}enih u smislu one ~uvene Disove pesme koja kao da je napisana ju~e, malo ko obazire. U Srbiji pi{e i objavquje nekoliko hiqada pisaca, ali se wihov glas u javnosti ~uje tek sporadi~no, po pravilu

kada je re~ o nekom „slu~aju“. I tada oni ne nastupaju kao pisci zabavqeni esteti~ko-poeti~kim pitawima, nego kao politi~ki komentatori ili kolumnisti. Ali, opet: o kakvom moralnom orijentiru govorimo kada je prose~an tira` kwige doma}eg pisca od 150 do 300 primeraka? Te{ko taj glas izlazi iz sopstvene sobe. n U toku je 68. me|unarodni beogradski sajam kwiga koji je oduvek bio praznik za pisce, izdava~e i ~itaoce. Ove godine ga neki izdava~i bojkotuju jer wihova molba da se pomeri datum odr`avawa zbog tragi~nog 1. novembra nije uva`ena. Drugi, iako u~estvuju, toga dana ne}e otvarati svoje {tandove, tre}i imaju opravdawa za{to su u~esnici… Kakav je va{ stav? - Mu~nina i konfuzija. To mi prvo pada na pamet. Mu~nina je personalizovano ose}awe, a konfuzija kolektivno. Saglasan sam sa onima koji su odlu~ili da ne u~estvuju na wemu, to je i hrabar i upozoravaju}i potez, odgovor na bahatost i neuvi|avnost vlasti. Ali, razumem i ne osu|ujem i one koji su odlu~ili da pod protestom ipak budu na Sajmu. Jer, ako se ve}ina izdava~a ne pojavi na tom mestu, pitam se kako }e drugde oglasiti sopstveno postojawe i gde }e izlo`iti svoju produkciju. Nije nam potrebna ta polemika, niti iskqu~ivost, svi su na gubitku. Razmi{qam da odem jedan dan, uva`avam pisce ~ije kwige potpisujem kao urednik i izdava~e koji objavquju moje kwige, a koji }e biti pod kupolom. Taj dan sigurno ne}e biti 1. novembar.

n Kako komentari{ete odnos dr`ave prema kulturi u Srbiji? Postoji li uop{te kulturna politika? Koliku ulogu danas imaju pisci i intelektualci u zemqi u kojoj mediji dominiraju povr{no{}u, spinovima i neistinitim informacijama?

- Ako mislite da li postoji kulturna politika vlasti, svakako da postoji, i svodi se na dodelu ionako mizernih sredstava poslu{nicima i promoterima. Takvi se uvek na|u, za trideset srebrwaka lako se iznevere „moralni“ principi. Ali, na `alost onih koji o tome odlu~uju, partijska kultura je kontradiktoran pojam ili oksimoron. Kultura je kultura tek kada nije partijska, kada nije obe}ana ili namewena ispuwavawu ne~ije politi~ke voqe ili zahteva, pa, ako ho}ete, i kada je kriti~ki nastrojena, okrenuta licem vremenu u kojem postoji, ~ak i anarhoidna. Tu je izvor kreativne energije, ne u nekakvim administrativnim projekcijama. Kulturna politika u op{tijem smislu, kada ve} nemamo kulturno tr`i{te, trebalo bi da se svodi na dru{tveni podsticaj individualnim ili kolektivnim stvarala~kim inicijativama bez uspostavqawa bilo kakvih apriornih zahteva. Toga ovde nema. Ili, kako je to rekao Umberto Eko, umetnici treba da proizvode krizu, a politi~ari da je re{avaju. Kod nas je, o~igledno, obrnut slu~aj.

n Prostor javne re~i u Srbiji izgleda sve su`enije. Kako biste opisali medijsku scenu? Kakvi su izazovi za informisawe, kriti~ku misao i javni dijalog?

- Naje`io sam se kada sam nedavno pro~itao jedan ~lanak Branka Milanovi}a. On, izme|u ostalog, govori o tome da je u na{em dobu prevladalo „potpuno i nepromi{qeno oslawawe na informacije koje nude pametni telefoni, ~ak toliko da se zaobilaze mnoge druge zdravom razumu dostupne i prili~no o~evidne informacije iz ‘stvarnog sveta’. Kao da zanemarujemo sopstveni um i zdrav razum i dajemo prednost onome {to nam govore mali ekrani jarkih boja.” To za posledicu ima opadawe sposobnosti u~ewa. I onda sledi apokalipti~ni zakqu~ak: „Mo`emo o~ekivati op{te zaglupqivawe populacije.“ Koliko ~ujem, jer to niti gledam niti ~itam, pseudomediji pod kontrolom vlasti intenzivno rade na tome. Oni malobrojni mediji, koji te`e realnom i kriti~kom sagledevawu stvarnosti, a ne proizvodwi wene iskrivqene slike, na sre}u nekako opstaju, iako je pritisak na wih iz dana u dan sve ve}i i ve}i. Bi}e sve te`e, ali nema odustajawa. Moj stariji, divni kolega, pisac i rediteq @ivojin Pavlovi} jednom mi je rekao: „Batine se moraju istrpeti.“ One nas u~ine ja~im. Jer dijalog nije mogu}. Vlasti grozni~avo ~uva ste~ene pozicije i mo} raspolagawa novcem, ukqu~uju}i nezasito sticawe koristi, dok ona druga, kriti~ki nastrojena, ne zna {ta joj je ~initi, o~aj i zapomagawe ne vode nikuda. Kona~no, ili na po~etku, presudno je pitawe prosve}enosti populacije: pogledajte listu nivoa obrazovawa stanovnika Srbije i stvari }e postati kudikamo jasnije. Slobodni mediji obra}aju se slobodnomisle}im pojedincima, oni drugi „publici“ kojoj nije te{ko ispod kape. n Dru{tvena previrawa su u zamahu. Studentski protesti u Srbiji traju ve} jedanaest meseci, a wihovu borbu je prepoznao i svet, {to pokazuje i to {to su u{li u u`i izbor za Nagradu Saharov koju dodequje Evropski parlament za slobodu misli. Verujete li da upornost mladih mo`e dovesti do stvarnih preokreta? [ta biste im poru~ili kao neko ko ih je godinama podu~avao? - Kao mladi} upoznao sam ~uvenog novinara Miru Radoj~i}a, wegove tekstove ~itao je i hvalio i sam Ivo Andri}. U jednom razgovoru Radoj~i} je rekao, citiram ga od re~i do re~i: „Kakav je to otac koji ne podr`ava svoje sinove?“ Proveo sam svoj radni vek sa studentima. Mnogi od wih napustili su Srbiju, dopisujem se sa nekada{wim mla|im kolegama koji danas `ive u evropskim zemqama, Americi, Kanadi, ~ak i na Novom Zelandu. Nisu oti{li iz hira, nego iz `eqe za stabilnijim i prosperitetnijim `ivotom. I da vidite, odli~no su se sna{li. Na{i univerziteti su, uprkos raspadu dru{tvenog sistema, i daqe dobri i presti`ni. Sada se i na wih vr{i pritisak, jer vlastima nisu potrebni kriti~ki nastrojeni intelektualci ve} uti{ani poslu{nici. Ali to ne mo`e trajati doveka. Studenti su, gledano i na kratke a posebno na duge staze, kako po svojoj upornosti i pameti, tako i po sili vremena, ve} pobedili. Kriza }e trajati, i kada kona~no odu, jer }e jednom oti}i, oni koji se sada dr`e noktima za zidove, gradwa novog sistema traja}e godinama. Dana{we mlade generacije }e ga uspostavqati i, duboko sam u to ube|en, uspostaviti. Na{e je da im se u okvirima sopstvenih mo}i i znawa prikqu~imo i da ih podr`imo. Ne samo deklarativno, nego stvarno, neposrednim u~estvovawem i, na kraju, sa hemijskom olovkom u ruci.

I VU^EVI]A“:

Vrh vlasti u Srbiji jako nezadovoqan

„kapitulacijom biv{eg predsednika RS“

Lider opozicione Liste za pravdu i red Neboj{a Vukanovi} izjavio je da je zvani~ni Beograd jako nezadovoqan odlukama biv{eg Predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika da se za vr{ioca du`nosti entitetkog predsednika imenuje Ana Tri{i} Babi} i da se poni{te svi zakoni doneti u parlamentu RS, usvojeni u posledwih godinu i po dana, a koje je Ustavni sud BiH prethodno proglasio neustavnim.

“Posle Sve~ane akademije i obele`avawa 34 godine od osnivawa Narodne skup{tine RS (24. oktobra), u Banskom dvoru se desila o{tra rasprava izme|u Milorada Dodika i Milo{a Vu~evi}a, predsednika Srpske napredne stranke (SNS) i izaslanika predsednika Srbije Aleksandra Vu~i} a”, napisao je Vukanovi} na svom blogu.

On je naveo da se Dodik “povi{enim tonom obra}ao Vu~evi}u, o~ito nezadovoqan obra}awem i porukama Vu~evi}a, ali i reakcijama iz Srbije na wegovu kapitulaciju”.

“Vu~evi}, iako dosta smireniji, nije ostao du`an, pa je jasno stavio do znawa Dodiku {ta Vu~i} i Beograd misle o po-

tezima re`ima, koji ~ak nije ni obavestio Srbiju {ta nameravaju uraditi”, istakao je Vukanovi}.

Prema wegovim re~ima, iako je dobro obave{ten o svakom detaqu kada su u pitawu i mnogo mawe va`ne stvari i doga|a-

Dodik: Va`no da Srpska ima pristup centrima koji odlu~uju – to su Amerika i Rusija

Lider Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da je va`no da je Srpska sa~uvala mir i stabilnost i istakao da je za RS tako|e va`no da ima pristup centrima koji odlu~uju, a to su Amerika i Rusija.

Dodik je istakao da se radilo na normalizaciji odnosa, da je BiH uvek u krizi, a sada se, kako ka`e, postavqa pitawe da li je smisleno da ona funkcioni{e.

„Mislim da je neophodan dijalog u BiH, ako nema dijaloga ona }e se raspasti, ako ima postoji {ansa da se ne{to napravi“, rekao je Dodik.

Iako su, ka`e u Sarajevu stalno govori da }e biti rata, Srpska je sa~uvala mir i stabilnost.

„Muslimani `ele celu BiH za sebe, {to ne mogu nikada da dobiju, svi wihovi ciqevi su irealni, oni ne znaju da `ive sami moraju da imaju tutore, ne znaju da naprave dr`avu, dok su Srbi dr`avotvoran narod“, naglasio je Dodik.

U Sarajevu, isti~e Dodik, znaju samo da naprave nered i sa zato vi{e ne}e i}i ni u Federaciju ni u Sarajevo.

B IH JE ZAO OKVIR ZA SRBE

„BiH je zao okvir za Srbe. Srpski narod ima tu sre}u da ima SPC i u bazi svih na{ih opstajawa je na{a vera. Zato sam ponosan da smo u ovom vremenu pomogli 1130 crkava, preko petanaestak manastira i izgradili tri ~etiri nova. Pomagali smo i islamskoj i katoli~koj zajednici u Republici Srpskoj. Sad je problem da li }e se to zloupotrebiti“, rekao je Dodik.

Govore}i o pristupu Srpske centrima mo}i, Dodik je istakao da Amerika danas ima druga~iju politiku i dodao da je Srpska radila sa qudima iz {taba dana{weg ameri~kog predsednika Donalda Trampa da on ponovo do|e na vlast.

„Nismo krili da smo protiv Bajdena, ali nismo krili ni da o~ekujemo da }e pobediti Tramp”, rekao je Dodik.

Gostuju}i u jutarwem programu RTRS, Dodik je istakao da je spoqna politika BiH propala. Za ministra spoqnih poslova u Savetu ministara Elmedina Konakovi}a, koji je nezakonito zakqu~io ugovor o lobirawu u ime BiH bez saglasnosti srpskih i hrvatskih ministara, rekao je da je „de~ko na zalasku“. Oni su, isti~e, samo hteli da u|u u vlast.

„Najva`nije funkcije su ostale u na{im rukama. Sada pevaju pesme da smo mi maligni ruski uticaj. Dakle rezultat toga je ono {to nama odgovara i ne tu~emo se mnogo protiv toga“, rekao je Dodik.

Istakao je da Sarajevu ne razumeju da Srpska nije preko wih i{la do centara mo}i, ve} smo, ka`e, to radili sami.

„Kada to shvate sve }e biti gotovo“, poru~io je Dodik.

Upitan o prevremenim izborima za predsednika Republike Srpske, koje je Centralna izborna komisija BiH raspisala za 23. novembar, Dodik je rekao da }e oni mo`da biti odr`ani, a mo`da i ne.

„Vide}emo. Oni su mislili da mi ne}emo u~estvovati na tim izborima da bi mogli da nam oni biraju predsednika...“, rekao je Dodik.

Poru~io je da Republika Srpska ima nisku zadu`enost i nizak deficit koji je 0,4 odsto.

Prema podacima Me|unarodnog monetarnog fonda, 80 odsto zemaqa u svetu vi{e zadu`eno od Republike Srpske.

„Imamo nisku inflaciju, pove}awe BDP koji je blizu 20 milijardi KM, najni`u stopu nezaposlenosti i najve}i broj zaposlenih od kada postoji Srpska, kao i ve}u prose~nu platu nego u Federaciji BiH“, rekao je Dodik.

Istakao je da institucije Republike Srpske `ele da preduzmu mere kojima }e biti boqi polo`aj radnika, da nemaju potrebu da radno mesto tra`e u drugim zemqama gde sve izgleda bajkovito, ali nije tako.

DODIK: NE ODRI^EM SE POLITI^KOG ANGA@MANA Milorad Dodik izjavio je da se ne}e odre}i od bavqewa politikom. Ne odri~em se politi~kog anga`mana, nastavi}u da se borim za ovaj narod za najboqi na~in. Ja sam omogu}io da se predsednik Republike Srpske pojvaquje i u Kremqu, Ma|arskoj, o saradwi sa Srbijom da ne pri~amo. Imamo kontakte sa zna~ajnim evropskim liderima, istakao je Dodik.

Dodik je demantovao da je u sva|i sa srpskim ~lanom Predsedni{tva BiH @eqkom Cvijanovi}, istakav{i da je ona i ono {to ona radi ozbiqan resurs koji ima Republika Srpska. Naglasio je da Republika Srpska savr{eno dobro zna {ta radi, Dodik je istakao da }e rehabilitiovati odnose sa Amerikom i novom administracijom.

Namera mu je, ka`e, da na svim izborima pobedi wegova struktura. Dodik je najavio da danas putuje u Belorusiju gde }e imati va`ne sastanke. ,,Ve} sutra me tamo o~ekuju va`ni sastanci sa va`nim qudima. Na{a aktivnost se nastavqa, imam daleko vi{e energije nego {to sam imao’’, poru~io je Dodik.

ji, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} svojom izjavom da tobo`e nije upu}en u de{avawa u RS i odlukama re`ima u RS, rekao je {ta misli o Dodiku i wegovim zaokretima.

Dodao je da “ko zna da ~ita poruke, u Beogradu su {okirani ~iwenicom da ih Dodik nije ni obavestio da }e Ana Tri{i} Babi} biti imenovana za vr{ioca du`nosti predsednika RS niti su konsultovani o potezima, povla~ewu zakona i kapitulaciji, detaqima izdaje i predaje Amerikancima”.

Vukanovi} smatra da o naru{enim odnosima Beograda i Bawaluke govori i to {to je biv{i ministar u Vladi Srbije Ratko Dmitrovi}, veoma blizak Vu~i}u, na svom Iks nalogu napisao da je “Dodik pristao da BiH u|e u NATO, te da se sva imovina registruje u Centralni registar i katastar dr`ave Bosne i Hercegovine”. Dmitrovi} je naveo da su mu to potvrdili izvori iz Bawaluke i Sarajeva, koji do sada nisu pogre{ili, dodav{i da }e “vreme pokazati ko govori istinu i na {ta je Dodik pristao prilikom kapitulacije i nagodbe sa Amerikancima”.

Na Palama sve~ano otkriven spomenik stvaraocima i braniocima

Republike Srpske

Na Palama je sve~ano otkriven spomenik stvaraocima i braniocima Republike Srpske. Spomen obele`je otkrili su predsednik SNSD Milorad Dodik, predsednik Narodne skup{tine RS Nenad Stevandi}, predsednik Asocijacije „Stvaraoci Republike Srpske” Stevan Medi} i predsednik Bora~ke organizacije RS Radan Ostoji}.

Tom prilikom, Stevandi} je rekao da se ne smeju zaboraviti borci i stvaraoci koji su u odbrambeno-otaxbinskom ratu stvorili Republiku Srpsku. „Moramo tome u~iti decu. Ako Srpsku budemo ~uvali, ako se poka`emo da smo je dostojni, ona }e nam vi{estruko vratiti”, izjavio je Stevandi}, prenosi RTRS. Predsednik Asocijacije „Stvaraoci Republike Srpske” Stevan Medi} rekao je da je ovo va`an dan za Srpsku, jer su uz jedinstvo, hrabrost i snagu uspeli da dobiju dr`avu, {to im je i bio ciq. „Zahvaquju}u slozi, u periodu od 1991. do 1995. godine stvorili smo na{u Republiku. U narednom periodu Srpska }e biti jo{ boqa i lep{a”, rekao je Medi}. Spomenik, autora akademika Milivoja Unkovi}a iz Bawaluke, koji se nalazi ispred zgrade Doma Republike Srpske na Palama, nosi naziv „Sabornost”.

INCIDENTI U CRNOJ GORI PRETE DA PRERASTU U KONFLIKT SA TURSKOM:

Ulicama odjekivalo „Ubij Tur~ina“

Crna Gora se suo~ava sa najte`im me|unacionalnim incidentom u posledwih nekoliko godina. Nakon {to je u podgori~kom nasequ Zabjelo no`em rawen mladi} M.J., situacija je eskalirala u talas nasiqa, odmazdi i zapaqenih objekata u vlasni{tvu stranaca, uglavnom turskih dr`avqana. Policija je privela desetine qudi, vlada najavila ukidawe bezviznog re`ima sa Turskom, a Ankara je uputila o{tru diplomatsku reakciju.

Incident koji je pokrenuo spiralu doga|aja dogodio se u no}i izme|u petka i subote, kada su tri mu{karca – prema nezvani~nim informacijama, turski dr`avqani – napala Podgori~anina M.J. i te{ko ga povredila no`em. Policija je ubrzo uhapsila dr`avqanina Azerbejxana Y.G. (31) i dr`avqanina Turske N.D. (54), osumwi~ene za krivi~no delo nasilni~ko pona{awe. Oni su se nakon napada zabarikadirali u jednom kazinu.

U nastavku akcije privedeno je 45 osoba, uglavnom iz Turske i Azerbejxana. Policija je ustanovila vi{e nepravilnosti – osam stranaca je proterano, a sedam ka`weno prekr{ajno zbog kr{ewa Zakona o strancima. Dvojici je odre|ena mera obaveznog boravka i javqawa policiji, pi{u Vijesti.

ZAPAQENI LOKALI

I AUTOMOBILI

Samo dan nakon {to je u Podgorici zapaqen restoran u turskom vlasni{tvu, u istom nasequ Zabjelo dogodio se novi napad. Nepoznati po~inilac zapalio je automobil na auto-placu “Zeren Motors”, ~iji je vlasnik turski dr`avqanin. Po`ar je izbio oko pono}i, a prema navodima “Vijesti”, vatra se nije pro{irila

na druge automobile. Ipak, incident se tuma~i kao deo spirale nasiqa i uni{tavawa imovine stranaca koja je eskalirala nakon rawavawa Podgori~anina.

Ve~e ranije, u centru Podgorice uni{ten je lokal u vlasni{tvu turskog dr`avqanina na Bulevaru Ivana Crnojevi}a. Snimci objavqeni na Fejsbuk stranici O~i Podgorice prikazuju polomqene izloge i zapaqen enterijer, dok se gra|ani u komentarima me|usobno optu`uju za „{irewe mr`we“ i „osvetu“.

Istra`iteqi ne iskqu~uju mogu}nost da su incidenti povezani, a policija ih tretira kao ciqane napade na imovinu turskih dr`avqana.

POLICIJA APELUJE NA GRA\ANE

I UPOZORAVA NA LIN^

Uprava policije uputila je apel gra|anima da ostanu dostojanstveni i mirni, uz poruku da dr`ava ne}e tolerisati samovoqu i osvetu.

„U svakoj zajednici postoje pojedinci koji naru{avaju javni red i mir, ali je zadatak organa da takve pojave procesuiraju u skladu sa zakonom. Crna Gora ostaje bezbedna i otvorena dr`ava za sve koji po{tuju wene zakone“, navodi se u saop{tewu.

Ministarstvo unutra{wih poslova i Poreska uprava najavili su zajedni~ke akcije provere boravka i poslovawa stranih dr`avqana.

TU@ILA[TVO: ISTRA@UJE SE

I GOVOR MR@WE

Vi{e dr`avno tu`ila{tvo (VDT) u Podgorici formiralo je predmet povodom snimaka na kojima grupa gra|ana u Zabjelu uzvikuje parole poput „Ubij Tur~ina!“.

„Istraga ima za ciq da utvrdi da li u radwama bilo kog lica postoji element

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

krivi~nog dela izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we“, saop{tilo je VDT.

Tu`ila{tvo je izdalo nalog policiji da identifikuje sve u~esnike i prikupi dokaze o incidentima, ukqu~uju}i paqevine dva vozila i vandalizovani lokal u turskom vlasni{tvu.

TURSKA REAGUJE: „NA[I GRA\ANI MORAJU BITI BEZBEDNI“

Ministarstvo spoqnih poslova Turske saop{tilo je da prati situaciju u Crnoj Gori i da je „u stalnom kontaktu sa crnogorskim vlastima“.

„Odmah po izbijawu doga|aja preduzete su sve potrebne mere radi za{tite na{ih gra|ana“, navodi se u saop{tewu.

Ankara je pozvala Crnu Goru da preduzme „konkretne i brze korake“ kako bi se spre~ilo daqe nasiqe nad turskim dr`avqanima.

POLITI^KA KRIZA

I SUKOB NA MRE@AMA

Premijer Milojko Spaji} najavio je da }e Crna Gora privremeno ukinuti bezvizni re`im za dr`avqane Turske,

{to je izazvalo buru reakcija. Poznati turski novinar Ibrahim Haskologlu optu`io je crnogorske vlasti da „same snose odgovornost“ za situaciju jer su, kako tvrdi, „dopustile priliv kriminalnih grupa iz Turske“.

„Prihvatili ste qude ume{ane u prawe novca i prevare, a sada poku{avate da okrivite celu Tursku“, napisao je Haskologlu na mre`i X.

PARLAMENT UPOZORAVA: „NE SMEMO DOPUSTITI LIN^“

O situaciji se raspravqalo i u Skup{tini Crne Gore. Za{titnik qudskih prava Sini{a Bjekovi} upozorio je da doga|aji u Podgorici ne smeju da dovedu do „kolektivne krivice“.

„Ovo ne sme oja~ati ksenofobiju niti nas vratiti u stare gre{ke. Crna Gora mora ostati zemqa me|unacionalnog sklada“, poru~io je Bjekovi}.

Poslanici razli~itih partija pozvali su na smirivawe tenzija i osudili stigmatizaciju celog naroda zbog pona{awa pojedinaca.

Podgori~ka policija privela je vi{e dr`avqana Crne Gore, nakon {to je kod zgrade, tzv. Komanke u podgori~kom nasequ Zabjelo, prona{la i oduzela vi{e bejzbol palica pripremqenih za napad, saop{teno je iz Uprave policije (UP). Kako je saop{teno, privo|ewa su sprovedena u okviru poja~anih aktivnosti zbog objava na dru{tvenim mre`ama koje su pozivale na nasiqe i govor mr`we nakon incidenta u kojem su preksino} dva strana dr`avqanina – iz Turske i

Azerbejxana – napala M.J. u Podgorici.

„Slu`benici Uprave policije – Odjeqewa bezbjednosti Podgorica su, shodno najavqenim poja~anim aktivnostima u odnosu na pra}ewe bezbjednosne situacije na terenu i objava na dru{tvenim mre`ama, a koje se odnose na pozivawe na nasiqe i govor mr`we koji su uslijedili nakon krivi~nog djela nasilni~ko pona{awe izvr{enog na {tetu M.J. preksino} u Podgorici od strane dva inostrana dr`avqanina –jednog iz Turske i drugog iz Azer-

bejxana, preduzeli koordinirane mjere i radwe na terenu i u slu`bene prostorije priveli vi{e lica, dr`avqana Crne Gore. Ova lica su privedena radi utvr|ivawa odgovornosti za izazivawe nasiqa ~ije su izvr{ewe, kako postoji sumwa, planirali. S tim u vezi, kod zgrade, tzv. Komanke u nasequ Zabjelo, prona|eno je i izuzeto vi{e bejzbol palica, pripremqenih za napad“, isti~e se u saop{tewu. Uz UP su dodali da apeluju na gra|ane da se suzdr`e od bilo kakvog ~ina nasiqa.

Demoliran lokal turskog dr`avqanina u centru Podgorice

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

KOSOVSKI MUP:

Od 1. novembra kampawa o vozilima i strancima, primena zakona od 15. januara

Mera kojom se zabrawuje vo`wa vozila sa „stranim“ tablicama na osnovu ovla{}ewa ipak ne}e stupiti na snagu 1. novembra, kako je to ranije najavqeno.

Umesto toga, Ministarstvo unutra{wih poslova Kosova (MUP) najavilo je po~etak intenzivne informativne kampawe koja }e obuhvatiti sprovo|ewe i Zakona o vozilima i „Zakona o strancima“.

Ostajemo

Prema saop{tewu MUP-a, kampawa }e trajati od 1. novembra 2025. do 15. januara 2026. godine, a namewena je gra|anima Kosova, kao i „strancima sa privremenim ili stalnim boravkom“. Kako je najavqeno, tokom ovog perioda, ministarstvo i Kosovska policija planiraju sastanke sa gra|anima, okrugle stolove sa organizacijama civilnog dru{tva, kao i aktivnosti u medijima i na terenu, s ciqem ra-

zja{wewa pitawa i nejasno}a u vezi sa sprovo|ewem pomenutih zakona.

Poseban akcenat, kako se navodi, bi}e na informisawu gra|ana o uslovima u~e{}a u saobra}aju na teritoriji Kosova, naro~ito kada je re~ o vozilima registrovanim u „inostranstvu“. Kampawa }e tako|e obuhvatiti i prakti~ne smernice za ulazak, kretawe, boravak i zapo{qavawe „stranih dr`avqana“.

SAOP[TEWE DIREKTORA KANCELARIJE

ZA KOSOVO

I METOHIJU

DR PETRA PETKOVI]A: Kosovo je glavni izvor nestabilnosti u regionu Zapadnog Balkana

Kada Vjosa Osmani govori o destabilizaciji, o~igledno polazi od takozvanog Kosova koje je glavni izvor nestabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, a o tome svedo~i i vi{e od 700 incidenata usmerenih prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Vjosu vi{e ni u Pri{tini ni u me|unarodnoj zajednici ne shvataju za ozbiqno, a weni poku{aji dezavuisawa javnost, naklapawa i napadi na Beograd nikoga ne mogu da zavaraju, jer je svakodnevni napadi na Srbe, Srpsku pravoslavnu crkvu, na{u decu, `ene, povratnike demantuju.

Nema ugro`enijeg naroda u savremenoj Evropi od Srba na Kosovu i Metohiji, koji su mete arbitrarnih hap{ewa, kojima su protivpravno zatvorene institucije od `ivotnog zna~aja, a kao rezultat antisrpske i eskalatorne politike Pri{tine gotovo 20 odsto Srba sa severa KiM moralo je da napusti svoje domove. Krhki mir na Kosovu i Metohiji ~uva se iskqu~ivo zahvaquju}i odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vu~i}a i srpskom narodu koji trpi Vjosin i Kurtijev teror i ne naseda na provokacije. Tako da ni najnovija Vjosina verbalna provokacija i zapaqiva izjava ne}e ostvariti svoj ciq, jer je Beograd opredeqen za mir, stabilnost i kompromis, a Pri{tina zna samo za izazivawe kriza i tenzija.

SPECIJALNI PREDSTAVNIK EVROPSKE UNIJE ZA DIJALOG BEOGRADA I PRI[TINE PETER SORENSEN: Napreduje se ka normalizaciji odnosa Beograda i Pri{tine

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Pri{tine Peter Sorensen ka`e da normalizacija odnosa izme|u Beograda i Pri{tine “nije jednokratni rezultat postignut nakon sastanka, ve} kontinuirani proces koji se odvija svakog dana kako bi se poboq{ali `ivoti qudi“.

uz sve zajednice na Kosovu

Povodom obele`avawa jubileja, 80 godina od formirawa Organizacije Ujediwenih Nacija u Wujorku 24. oktobra 1945. godine, Misija UNMIK je potvrdila svoju posve}enost slu`ewu svim zajednicama na Kosovu, istakav{i zna~aj zajedni~kog rada na izgradwi poverewa, mira i odr`ivog razvoja.

Dok svet obele`ava 80 godina Ujediwenih nacija, Misija UN na Kosovu (UNMIK) isti~e svoje dugogodi{we prisustvo i nepokolebqivu posve}enost slu`ewu svim zajednicama na Kosovu.

„UNMIK ima dugo i zna~ajno prisustvo na Kosovu, koje je duboko vezano za wegovu pro{lost i sada{wost. Iako se mnogo toga promenilo, na{a posve}enost slu`ewu svim zajednicama na Kosovu ostaje nepokolebqiva“, izjavio je zamenik specijalnog predstavnika generalnog sekretara i zadu`en za UNMIK, Mil-

UN trenutak za refleksiju i pripremu za budu}nost: „Ulazimo u novu eru sa novim izazovima; lekcije od pre 80 godina ostaju validne i va`ne, ali tako|e moramo da se preusmerimo – i kao organizacija i kao zajednice – na dana{we veoma realne izazove kako bismo izgradili otporna i prosperitetna dru{tva”, naglasio je on. OUN obele`ava 80 godina – UNMIK poru~uje:

bert Dong|un [in. Tim Ujediwenih nacija za Kosovo, koji ~ini 18 agencija, fondova i programa, nastavqa da podr`ava projekte i inicijative koje doprinose Ciqevima odr`ivog razvoja i poboq{awu `ivota u svim zajednicama. Koordinator UN za razvoj na Kosovu, Stiven O’Mali, poru~io je da je osam decenija postojawa

Nekada{wi komandant NATO-a u Evropi

Vesli Klark bi}e svedok odbrane na su|ewu biv{im vo|ama OVK optu`enim za ratne zlo~ine pred Specijalnim sudom u Hagu.

Vesli Klark je bio na ~elu NATO snaga u Evropi za vreme bombardovawa SR Jugoslaviju 1999. godine. Klark }e biti posledwi svedok odbrane Ha{ima Ta~ija. Odbrana je obavestila Specijalni sud u Hagu da Klark ne mo`e da po~ne svedo~ewe pre 19. novembra.

Odbrana biv{ih vo|a OVK Ha{ima Ta~ija, Kadrija Veseqija, Jakupa Krasni}ija i Rexepa Seqi-

mija, po~ela je izvo|ewe dokaza 15. septembra, a do sada su svedo~ili biv{i pomo}nik dr`avnog sekretara SAD Xejms Rubin, ekspert za me|unarodno pravo Pol Vilijams, koji je bio pravni zastupnik delegacije Pri{tine u Rambujeu, Xon Dankan, koji je bio savetnik Veslija Klarka od 1998. do 2001. godine, i Xok Kovi, biv{i zamenik {efa administracije Unmika u vreme kada je {ef Unmika bio Bernar Ku{ner. Oni su u svedo~ewima tvrdili da OVK nije imala hijerarhijsku strukturu i da su ovla{}ewa imali komandanti zona.

Peter Sorensen je rekao dijalog kojim posreduje EU ostaje platforma za normalizaciju odnosa i da za Beograd i Pri{tinu wihov put ka integraciji u EU zavisi od toga.

Naveo je da je od stupawa na du`nost krajem januara odr`ao vi{e od 60 zvani~nih sastanaka u regionu i bio doma}in dva kruga sastanaka glavnih pregovara~a u Briselu, gde je razgovarano o konkretnim pitawima, od ekonomske saradwe do pitawa nestalih.

“Proces nije uvek linearan i veliki deo se de{ava iza kulisa, ali pravi napredak se posti`e svakog dana”, naveo je Sorensen.

Prema wegovim re~ima, dokaz da dijalog funkcioni{e je to {to se qudi, vozila i roba slobodno kre}u i {to gra|ani pla}aju energiju koju potro{epla}aju pod dogovorenim uslovima Osvr}u}i se na lokalne izbore na Kosovu odr`ane 12. oktobra, Sorensen je pozdravio mirno i inkluzivno sprovo|ewe prvog kruga izbora i istakao da je va`an korak napred to {to su Srbi na Kosovu u~estvovali na wima.

“Ono {to je sada tako|e va`no jeste da, kada se rezultati potvrde, do|e do uredne tranzicije lokalne vlasti”, istakao je Sorensen.

Sorensen je rekao da EU o~ekuje od svih lidera u regionu da poka`u konstruktivan anga`man i naglasio da je dijalog prostor u kojem Beograd i Pri{tina mogu mirno i konstruktivno da re{avaju neslagawa.

CIK OBJAVILA KONA^NE REZULTATE LOKALNIH

IZBORA ZA GRADONA^ELNIKE:

Srpska lista je za gradona~elnike pobedila u devet od 10 op{tina

Centralna izborna komisija na Kosovu u Pristini objavila je,25. oktobra, kona~ne rezultate lokalnih izbora za gradona~elnike u 35 op{tina.

Rezultati izbora odr`anih 12. oktobra nisu objavqeni za Pri{tinu, Junik i Mamu{u, jer se jo{ razmatraju ulo`ene `albe. Srpska lista je na izborima za gradona~elnike pobedila u devet od 10 op{tina sa srpskom ve}inom – Zve~anu, Leposavi}u, Zubinom Potoku, severnom delu Kosovske Mitrovice, Gra~anici, [trpcu, Ranilugu, Novom Brdu i Parte{u, dok }e u Klokotu wen kandidat i}i u drugi krug izbora 9. novembra.

Kandidati Samoopredeqewa pobedili su u Podujevu, [timqu i Kosovskoj Kamenici, a kandidati Demokratskog saveza Kosova u Lipqanu i Istoku. U Srbici, \eneral Jankovi}u i Uro{evcu pobedili su kandidati Demokratske partije Kosova, a u De~anima i Klini kandidati Alijanse za budu}nost Kosova. Kandidat stranke Nisma pobedio je u Mali{evu.

Drugi krug lokalnih izbora bi}e odr`an 9. novembra u \akovici, Gwilanu, Draga{u, Ka~aniku, Klini, Kosovu Poqu, Ju`noj Mitrovici, Obili}u, Orahovcu, Pe}i, Pri{tini, Prizrenu, Suvoj Reci, Vitini, Vu~itrnu, Juniku, Mamu{i i Klokotu.

Prelaz Jariwe

Ikona Trojeru~ice stigla u crkvu Sveti Sava u Merivilu

Iguman manastira Hilandar, arhimandrit Metodije, doputovao je u posetu srpskoj zajednici u SAD. Obradovao je ~lanove parohije crkve Sveti Sava, kada im je predao ikonu Bogorodice Trojeru~ice.

Ikonu je doneo iguman manastira Hilandar arhimandrit Metodije.

“Ovde smo me|u na{im prijateqima i uvek kada do|emo u ove krajeve ose}amo se kao kod svoje ku}e, iako smo veoma daleko od svog doma”, rekao je iguman Metodije.

Dolazak ikone u Indijanu bila je `eqa ~lanice parohije Milene Ivanovi}, koja je htela da to u~ini u ~ast wenog supruga, kome je ta ikona bila od velikog zna~aja.

“Zvali smo manastir Hilandar, tada su nam rekli da ve} ima mnogo naruxbina i da }e uzeti vremena, a tada nismo znali da }e ba{ toliko vremena uzeti, jer eto uzelo je pet godina”, rekao je protojerej stavrofor Marko Mati}.

Na sve~anosti dru{tvenu salu i crkvu je prisutnima se obratio arhimandrit Metodije, a vladika Serafim je uru~io u ime mitropolita Longina, Orden Svetog Mardarija Prvog stepena, privredniku iz Kanade @eqku Prici, za pomo} prvom srpskom manastiru na ameri~kom kontinentu, manastiru Svetog Save u Libertivilu.

“Posebna mi je ~ast {to danas, u ovom sve~anom trenutu, prima ovo vrlo va`no odlikovawe, koje }e

naravno da bude moj podstrek za daqi rad, daqu pomo} Srpskoj pravoslavnoj crkvi i svagde {to je vezano za srpstvo”, rekao je Prica. Tako|e, za pomo} crkvi uru~ena je Gramata Dragoqubu Mali{i}u iz Toronta. U delegaciji iz Kanade bio je i privrednik Milan Ve{i}. Kako kod vas te~e obnova manastira Hilandar posle velikog po`ara pre 20 godina?

“Mo`emo da ka`emo da je skoro zavr{ena. Posledwi konak koji se obnavqa je skoro pri kraju i nadamo se da }e do kraja ove kalendarske godine biti zavr{eno”, rekao je iguman.

Da li su i Srbi ovde u Americi pomogli?

“Naravno. Mi ovde dolazimo od 2010. u nekoliko navrata i zaista su mnogo pomogli i evo da iskoristimo ovu priliku da se svima zahvalim”, rekao je iguman Metodije.

3 DANA FESTIVALA, 3 DANA MAGIJE:

Srpski film osvojio ameri~ku prestonicu, Sergej i Igor uzeli nagradu i poru~ili: ”Vra}amo se ovde i dogodine!”

Za vikend je u Va{ingtonu odr`an drugi po redu Srpski filmski festival u Va{ingtonu, koji se pretvorio u svojevrstan praznik na{e kulture u ameri~koj prestonici.

Za tri dana, koliko je trajao, prikazano je nekoliko odli~nih filmova, a posle projekcija gledaoci su imali prilike da u`ivaju u razgovorima sa poznatim glumcima i re`iserima koji su bili gosti festivala.

Prva zvezda svakako je bio Sergej Trifunovi}, koji je zajedno sa kolegom Igorom Ben~inom na kraju zaslu`eno pokupio lovorike za film “Voqa sinovqeva”, koji je progla{en za pobednika festivala.

Ben~ina je svojom rolom doprineo i da “Videoteka”, film re`isera Luke Bursa}a, koji je tako|e bio gost festivala, dobije drugu nagradu. Tre}u je osvojio “Me|u bogovima” u re`iji Vuka R{umovi}a.

- Odavno na jednom mestu nisam upoznao ovoliko zanimqivih qudi. Hvala organizatorima koji su nas sve okupili na jednom mestu i potrudili se da ovaj narod vidi {ta se to novo de{ava u srpskom filmu, a ja zaista mislim da imamo sa ~im da iza|emo u beli svet.

- Ovo je moj prvi dolazak ovde i prva nagrada, a ja obe}avam da }u do}i i slede}e godine, i one tamo…”, poru~io je Sergej Trifunovi}, koji je primaju}i nagradu iskoristio priliku da u publici pozdravi svoju suprugu Isidoru, koja je na festival do{la u ~etvrtom mesecu trudno}e.

Na sve~anom otvarawu pojavile su se i srpske diplomate, ambasador Srbije Dragan [utanovac i direktorka kancelarije Republike Srpske i Va{ingtonu Drina Raji}.

Direktorka festivala Marija Mateji} je bila zadovoqna reakcijama publike i atmosferom koja je pratila Srpski filmski festival:

-Pokazalo se jo{ jednom da su na{i qudi u dijaspori, pa i ovde u Va{ingtonu i okolini, `eqni srpske kulture, da vole filmove, da jedva ~ekaju da se ne{to desi, mo`da i iz razloga {to ovde imamo mawe doga|aja nego u nekim drugim, ve}im gradovima, poput ^ikaga ili Wujorka, istakla je ona, zahvaquju}i na kraju sponzorima koji su omogu}ili da se festival dogodi.

Srpkiwa iz ^ikaga (22) postala ameri~ka misica

Srpkiwa je poreklom, a lente lepote osvaja u Americi. Nikolina Vuji~i} priprema se za novi izbor, Miss Teen USA & Miss USA 2025, koji }e biti organizovan 24. oktobra u Nevadi, i tamo odlazi sa krunom najlep{e devojke Ilinioisa.

Misica Nikolina Vuj~i} (22), koja `ivi u ^ikagu, ponela je lentu najlep{e devojke Ilinoisa pre ~etiri meseca. Na takmi~ewu je predstavqala Des Plaines, predgra|e ^ikaga. Zavr{ila je medicinsku {kolu na Loyola University Chicago, a pored srpskog i engleskog jezika te~no govori {panski. Bila je kapiten univerzitetskog tima za navijawe koji je postigao istorijski uspeh – plasmanom me|u 10 najboqih na nacionalnom takmi~ewu UCA Nationals Svoju profesiju medicinske sestre predstavila je i na snimku kojom se najavquje weno u~e{}e.

Poru~ila je da joj je veoma va`no da poma`e drugima, pa istakla da onaj ko `eli da poma`e drugima mora najpre da pomogne sebi.

Nikolina Vuj~i} dobila je veliku podr{ku i Srba i Amerikanaca, koji na Instagramu komentari{u da je pravi spoj lepote i pameti. Tokom odrastawa upoznavala je srpsku tradiciju pa je veoma ve{ta u fokloru, a svoju posve}enost veri istakla je i na novom snimku, gde se mo`e videti u pravoslavnoj crkvi.

Kako je ranije izjavila za serbiantimes.info, radi kao medicinska sestra na de~jem odeqewu hitne pomo}i, u bolnici gde je ro|ena. „Planiram da nastavim master studije iz medicinske edukacije, a zatim da upi{em {kolu za medicinske sestre specijaliste, sa fokusom na le~ewe neplodnosti. San mi je da otvorim inkluzivnu kliniku na kojoj }u pomo}i `enama da dobiju dugo `eqeno potomstvo”, naglasila je.

Nikolina je sa 18 godina postala Miss Des Plaines Teen USA, u~estvovala je na Miss Illinois Teen USA izboru, bila me|u 15 polufinalistkiwa i dobila Spirit nagradu. „Ovo je bilo moje prvo ozbiqno takmi~ewe i ne}e biti posledwe, planiram da se uskoro ponovo takmi~im”, rekla je tada za journal-topics.com i to i ostvarila. U tom intervjuu napomenula je da `eli da se posveti borbi protiv de~jih bolesti, o kojima se retko govori. Nikolina je jedina }erka Du{anke Obradovi} i Neboj{e Vuj~i}a, navodi se na journal-topics.com, a wena majka je za pomenuti portal poru~ila: „Nema re~i kojima bih opisala koliko me ~ini ponosnom. Odu{evqavala me je i kao devoj~ica, i sada ide vi{e od toga. Jedinica je, ali nije sebi~na. Zna da ima vi{e od ve}ine qudi i spremna je da to deli i poma`e. Poklawa svoje vreme i uvek prona|e gde mo`emo da odemo i pomognemo”.

Nikolina je volontirala u lokalnim organizacijama i napomenula da `eli da napravi promenu u svetu. Nakon pobede na izboru za mis Ilionisa, nastavila je da se zala`e za holisti~ko le~ewe dece, ~emu je posve}ena i u bolnici gde radi.

Nikolina sa roditeqima

AUSTRALIJA I KINA:

Sporazum o mineralima i napetosti u vazduhu

Premijer Australije Anthony Al banese izjavio je da je tokom “po zitivnog” sastanka s kineskim premijerom Li Qiangom razgovarao o australijskom ugovoru o kqu~nim mineralima s Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, kao i o neprijateqskim manevrima kineskog ratnog aviona, izvje{tava Rod McGuirk za The Independent.

Albanese i drugi najvi{i kineski lider odr`ali su bilateralni sasta nak u Kuala Lumpuru, na marginama Sami ta Asocijacije zemaqa jugoisto~ne Azije (ASEAN).

“Opet je bio to pozitivan sastanak,” rekao je Albanese novinarima nakon svog sedmog susreta s Li Qiangom. “Odnos se poboq{ava i stabilizuje,” dodao je Albanese.

Kina je uklonila niz slu`benih i neslu`benih trgovinskih prepreka otkako je Albaneseova umereno-levi~arska vlada izabrana 2022. godine. Te prepreke, uvedene 2020. kada je Peking zabranio bilateralne kontakte ministara, ko{tale su australijske izvoznike oko 13 milijardi dolara godi{we. Albanese je rekao da su on i Li razgovarali i o wegovoj nedavnoj posjeti SAD-u, tokom koje su on i ameri~ki predsednik Donald Tramp potpisali ugovor o kqu~nim mineralima vredan 8,5 milijardi dolara.

SARADWA U ZELENOJ EKONOMIJI, VISOKIM TEHNOLOGIJAMA I DIGITALNOM SEKTORU

SAD je zainteresovan za bogate australijske resurse retkih metala u trenutku kada Kina poo{trava pravila za izvoz svojih kqu~nih minerala.

“Razgovarali smo o odnosima sa SADom. Jasno sam istakao uspeh moje posete Sjediwenim Dr`avama i razgovarali smo zajedni~ki o tome da je dobro {to }e predsednici Tramp i Xi uskoro imati sastanak,” rekao je Albanese.

Albanese nije direktno odgovorio na pitawe novinara da li je Li izrazio stav o ugovoru SAD-Australija o mineralima.

Australijska komisija za za{titu konkurencije i potro{a~a (ACCC) podnela je tu`bu protiv Microsofta, optu`uju}i kompaniju da je obmanula milione korisnika i navela ih da pre|u na skupqe Microsoft 365 planove koji ukqu~uju alat Copilot zasnovan na ve{ta~koj inteligenciji.

Prema navodima ACCC-a, od oktobra 2024. godine oko 2,7 miliona korisnika dobilo je utisak da mora da pre|e na nove, skupqe verzije pretplate, iako je jeftiniji plan i daqe bio dostupan. Nakon dodavawa Copilota, godi{wa cena Microsoft 365 Personal plana porasla je za 45 odsto i iznosila je 159 australijskih dolara, dok je cena Family plana pove}ana za 29 odsto, na 179 australijskih dolara.

Regulator tvrdi da Microsoft nije jasno informisao korisnike da mogu da zadr`e stari, povoqniji „classic“ plan bez Copilota. Ta opcija je, prema navodima, postala vidqiva tek kada korisnici poku{aju da otka`u pretplatu, {to je prema australijskom zakonu oblik zavaravaju}eg dizajna korisni~kog interfejsa.

U saop{tewu se navodi da su e-mailovi i objave na Microsoft blogu korisnicima nagla{avali samo poskupqewe, ali nisu pomiwali postojawe starog plana. Korisnici su tako ostali uvereni da jedina dostupna opcija ukqu~uje Copilot i vi{u cenu.

Portparol Microsofta rekao je da kompanija trenutno analizira optu`be ACCC-a i da }e u skladu s tim pripremiti odgovor. Australijski regulator tra`i nov~ane kazne, povra}aj novca korisnicima i zabranu sli~nih praksi u budu}nosti. Maksimalna kazna po prekr{aju mo`e iznositi do 50 miliona australijskih dolara. Sud }e odlu~iti o visini kazne u zavisnosti od utvr|enih ~iwenica, a ACCC je najavio da ne}e davati dodatne komentare dok postupak traje.

Kineska novinska agencija Xinhua izvestila je da je Li rekao Albaneseu da Kina o~ekuje da Australija omogu}i otvoreno, transparentno i nediskriminatorno okru`ewe za ulagawa kineskih kompanija. Kina je tako|e spremna na saradwu u zelenoj ekonomiji, visokim tehnologijama i digitalnom sektoru. Australija deli zabrinutost SAD-a zbog kineske globalne dominacije u kqu~nim mineralima i kontrole nad lancima snabdevawa u sektoru obnovqive energije. Pro{le godine, australijska vlada naredila je za pet kineskih kompanija da prodaju svoje udele u rudarskoj kompaniji Northern Minerals, navode}i nacionalne interese.

Australijski propisi o stranim investicijama tako|e spre~avaju kinesko vlasni{tvo nad kriti~nom infrastrukturom.

PONA[AWE BORBENOG AVIONA

Albanese je s Li razgovarao i o pona{awu kineskog borbenog aviona tokom sukoba s australijskim izvi|a~kim avionom iznad me|unarodnog vazdu{nog prostora Ju`nog kineskog mora 19. oktobra.

Kineski avion Su-35 dva puta je ispalio flarove “vrlo blizu” australijskog P-8 Poseidona, rekao je pro{le nedeqe

australijski ministar odbrane Richard Marles.

Australija je zvani~no protestovala zbog, kako su naveli, nesigurnog i neprofesionalnog pona{awa kineske posade.

Vi{i pukovnik Li Jiawian, kineski vojni glasnogovornik, optu`io je australijski avion da je nezakonito u{ao u vazdu{ni prostor kineskih ostrva Xisha bez odobrewa Pekinga.

“Postupci australijske strane ozbiqno kr{e kineski suverenitet i lako mogu izazvati neo~ekivane pomorske ili vazdu{ne incidente. Strogo upozoravamo Australiju da odmah prekine kr{ewe i provokacije,” navodi se u izjavi oficira pro{le sedmice.

Albanese je rekao da je premijeru rekao “da je ovo incident od zabrinutosti za Australiju”. “Imamo nesuglasice i prijateqi mogu otvoreno da razgovaraju o problemima. To sam u~inio direktno,” dodao je Albanese. Li je “vrlo jasno ~uo poruku. Nisam ovde da izve{tavam o… {ta qudi ka`u na sastancima,” istakao je. U julu je Albanese rekao da je o kineskoj vojsci po`alio predsedniku Xi Jinpingu tokom bilateralnog sastanka u Pekingu. Kineska flota je u februaru sprovela ve`bu ga|awa u blizini australijske obale, {to je prisililo komercijalne avione da mewaju kurs. Misija je {iroko shva}ena kao demonstracija rastu}e mo}i kineske vojske.

Elbanizi odbacio sugestije da australijski

ambasador u SAD postaje problem

Australijski premijer Entoni Elbanizi odbacio je sugestije da ambasador te zemqe u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama postaje problem, nakon {to je predsednik SAD Donald Tramp nedavno izneo negativan komentar na wegov ra~un.

Elbanizi podr`ava ambasadora Kevina Rada, biv{eg laburisti~kog premijera, koji je 2020. Trampa nazvao „najdestruktivnijim predsednikom u istoriji” i kasnije izbrisao taj komentar sa dru{tvenih mre`a nakon {to je postavqen za ambasadora.

Australijski premijer, koji je pre desetak dana u Va{ingtonu sa SAD potpisao kqu~no va`an sporazum o mineralima, kazao je da Rad radi odli~an posao kao najvi{i diplomatski predstavnik, oceniv{i da Trampova izjava da mu se ambasador ne svi|a nije bila zlonamerna.

Lokalni mediji su preneli da je Tramp kazao da je Rad pre vi{e godina o wemu kazao ne{to lo{e.

“Znate, kada ka`u lo{e stvari o meni, ja to ne zaboravqam”, rekao je predsednik SAD.

Na pitawe novinara australijske TV Seven Netvork da li misli da Rad postaje problem, Elbanizi je odgovorio odre~no.

„Kevin Rad obavqa odli~an posao kao ambasador”, dodao je on. Elbanizi je pohvalio ambasadorov rad na obezbe|ivawu podr{ke u Kongresu za sporazum AUKUS o nuklearnim podmornicama, kao i na pripremi wegovog prvog sastanka sa Trampom koji je ozna~en kao uspe{an.

Vode}a australijska konzervativna opoziciona partija pozvala je da Rad bude smewen.

Dvadeset i sedam kitova se nasukalo i uginulo na Novom Zelandu

Dvadeset i sedam kitova pilota uginulo je nakon {to su se nasukali na udaqenoj pla`i na Novom Zelandu.

Grupa od 29 kitova otkrivena je na pla`i Tvaj-

lajt bi~, ili Paenga Rehia, blizu severnog vrha Severnog ostrva.

Ministarstvo za za{titu prirode odlu~ilo je da ih ne spasava zbog udaqene lokacije nasukavawa, stawa `ivotiwa i plime.

„Northern Advocate” izvestio je da je od tada uginulo 27 kitova.

Ministarstvo za za{titu prirode reklo je da je uveden rahui, ili maorska duhovna zabrana, kako bi se omogu}io kulturni oporavak zajednice i sprovelo ~i{}ewe zbog mogu}ih biolo{kih rizika. Proces }e voditi lokalni narod Ngati Kuri. Novi Zeland i susedna Australija su `ari{ta masovnog nasukavawa kitova zbog velikih kolonija pilot kitova koje `ive u dubokim okeanima koji ih okru`uju.

AUSTRALIJSKA VOJSKA PUNA PREDATORA:

^etiri australijske pripadnice vojske podnele su istorijsku kolektivnu tu`bu protiv australijske vojske, optu`uju}i Oru`ane snage Australije (ADF) za seksualno zlostavqawe, uznemiravawe i diskriminaciju.

Advokati koji zastupaju `ene rekli su da o~ekuju da }e se tu`bi pridru`iti na hiqade pripadnica vojske koje su slu`ile u ADF-u, a tu`ba je u petak podne{ena Saveznom sudu Australije.

Prema navodima tu`iteqki, ~ija su imena zadr`ana zbog pravnih razloga, incidenti ukqu~uju prisilno pritezawe uz zid i dodirivawe tela, a pripadnice vojske su prijavile i da su se ujutru budile sa gole i sa modricama nakon zabave sa mu{kim vojnicima.

Portparol australijske vojske izjavio je da se razvija nova strategija za prevenciju seksualnog nasiqa i da za takvo pona{awe „nema mesta u oru`anim snagama”.

Tu`bi se mogu pridru`iti sve `ene koje su slu`ile u australijskoj vojsci izme|u 12. novembra 2003. i 25. maja 2025., a podneta je putem advokatske kancelarije JGA Saddler.

Jedna od tu`iteqki, pripadnica vazduhoplovnih snaga, bila je jedna od samo dve `ene u zgradi sa oko 200 zaposlenih mu{karaca. Navela je da je bila izlo`ena seksisti~kim komentarima, nepristojnim razgovorima i prikazivawu pornografskih fotografija bez pristanka.

Tako|e je izjavila da joj je nadre|eni

Australijski

rekao da „`ene ne bi trebale biti pla}ene kao mu{karci jer nisu toliko jake”. Druga tu`iteqka, pripadnica mornarice, izjavila je da je tokom obuke bila izlo`ena vulgarnim komentarima i ne`eqenom dodirivawu, a tokom slu`be u inostranstvu kolega je zgrabio i poqubio dok je poku{avala da pobegne. Veliki izve{taj o samoubistvima me|u australijskim veteranima, objavqen pro{le godine, pokazao je da je unutar ADF-a izme|u 2019. i 2024. zabele`eno oko 800 prijava seksualnih napada. Procewuje se, me|utim, da je stopa neprijavqivawa ~ak 60 odsto, a u izve{taju se isti~e da to predstavqa „samo deo svih oblika seksualnog nedoli~nog pona{awa koji se de{avaju unutar sistema”.

„@ENE SU SE PRIJAVILE DA BRANE ZEMQU, A NE SAME SEBE”

Advokat Xo{ Ajlvard iz firme JGA Saddler, koja vodi tu`bu, rekao je da „pretwa ratom nije najve}i strah za `ene u australijskoj vojsci, to je strah od seksualnog nasiqa na radnom mestu”.

„One su se prijavile da bi branile svoju zemqu, a ne da bi se svakodnevno morale braniti od svojih kolega u vojsci, poku{avaju}i samo da rade svoj posao”, rekao je.

Portparol ADF-a priznao je da „jo{ ima posla koji treba obaviti” te dodao da „svo vojno osobqe ima pravo na po{tovawe i zaslu`uje pozitivno radno okru`ewe u oru`anim snagama Australije”.

vatrogasci, umesto da gase, ponovo `are i pale

Australijski vatrogasci objavili su novi kalendar za 2026. godinu, koji

dela publike. Tradicionalno svake godine, zgodni pripadnici vatrogasnih slu`bi zemqe kengura poziraju za godi{wi kalendar, a novac prikupqen od wegove prodaje ide u humanitarne svrhe.

Naj~e{}e su na fotografijama u dru{tvu ku}nih qubimaca ili drugih simpati~nih `ivotiwa sa australijskog kontinenta. Najpopularniji mu{ki seksi zidni kalendar u prodaji je ove godine po ceni od 24 australijska dolara.

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

AUSTRALIJANKA OBORILA SVETSKI REKORD:

O{i{ala vi{e od 500 ovaca za samo devet sati

Australijanka Niki Lions (Nikki Lyons, 38), profesionalna {i{a~ica ovaca iz savezne dr`ave Novi Ju`ni Vels, u{la je u istoriju postaviv{i novi svetski rekord za `ene u ovoj zahtevnoj disciplini. Tokom devet sati napornog rada o{i{ala je 502 merino jagweta, ~ime je postavila globalni standard za `enski svet ov~arstva, objavio je Abc.net. Rekordni poku{aj odr`an je na jednoj farmi u saveznoj dr`avi Viktorija, a Lions je zapo~ela posao u {est sati ujutru i radila neprekidno do 18 sati. „Nisam potpuno zadovoqna, nekoliko jagawaca mi je ipak promaklo”, rekla je kroz smeh, dodaju}i: „To je stvar s rekordima, uvek se mo`e boqe”!

GODINE PRIPREMA

I POVRATAK NAKON PAUZE

Za ovaj poduhvat pripremala se dve i po godine, a put do uspeha nije bio lak. Nakon ro|ewa ~etvoro dece Lions je uzela desetogodi{wu pauzu od {i{awa kako bi se posvetila porodici. Ipak, tokom pandemije korona virusa odlu~ila je da se vrati poslu, jer je industriji hroni~no nedostajalo iskusnih {i{a~a.

„Ponosna sam {to sam se nakon toliko vremena vratila i dokazala da to mogu”, kazala je Lions. „Od doma}ice i majke do svetske rekorderke, to je fizi~ki ogroman izazov”.

Ka`e da bez strogog treninga u teretani i mentalne pripreme ovaj uspeh ne bi bio mogu}. Iako su joj kolena nakon mara-

tonskog {i{awa bila bolna, sve je, ka`e, „pro{lo iznena|uju}e dobro”. @IVOTNA MISIJA I PORUKA INDUSTRIJI

Lions {i{a ovce od detiwstva i oduvek je, kako sama priznaje, imala ciq da sru{i svetski rekord. „Kada sam imala sedamnaest godina obe}ala sam sebi da }u to jednog dana uraditi i sada sam to ispunila”, rekla je ponosno.

Nakon iscrpquju}eg izazova, planira da uzme kratak odmor, ali je iskoristila priliku da po{aqe sna`nu poruku australijskoj javnosti i vlastima: „Australija je izgra|ena na ‚le|ima’ ovaca. Na{a zemqa i identitet oblikovani su vunarskom industrijom. Sada pozivam svoju zemqu da ponovo o`ivi tu industriju, treba nam vi{e qudi koji }e kupovati australijsku vunu”.

posledwih meseci stare godine izaziva veliku pa`wu, naro~ito `enskog

[ok terapija za „ozi“ dolar

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Australijski dolar (AUD) se dugo smatrao „robnom valutom“ vezanom za ogroman izvoz resursa zemqe i globalni ose}aj rizika. Tokom teku}e 2025. godine, australijski dolar je poku{avao da povrati svoju nekada{wu snagu, trguju}i sa oko 0,66 ameri~kih dolara od septembra 2025, {to je znatno ispod proseka pre 2020. godine. Ipak u odgovoru na pitawe: „za{to je australijski dolar tako slab u ovom trenutku“, pri~a je mnogo slo`enija od samog „pada cena robe tj. resursa“. Ekonomisti se sla`u da je jedan od prvih razloga trenutna zna~ajna razlika u kamatnim

godini, analiti~ari upozoravaju na „zamor od stimulansa“. Sektor nekretnina ostaje i daqe krhak, potro{a~ka potra`wa je neujedna~ena, a industrijske investicije su znatno ubla`ene. Ukoliko Kina ne uspe da odr`i svoj zamah rasta, prihodi od izvoza Australije, a samim tim i australijski dolar, nastavi}e da budu pod pritiskom.

RBA je ukazala na to da se trgovinski obrasci mewaju zbog tenzija izme|u SAD i Kine i carinskih prilago|avawa. Na primer, osnovna ameri~ka carina od 10% na mnoge uvozne proizvode primewena je 2025. godine; Australija se trenutno suo~ava sa osnovnom carinom od 10% na mnoge proizvode. Ove krupne promene, zajedno sa sna`nijim ameri~kim dolarom pod uticajem potra`we za sigurnim uto~i{tima tokom perioda globalne nestabilnosti, zna~ajno su uticale na performanse australijskog dolara.

Australijsko tr`i{te nekretnina, ranije kqu~ni izvor bogatstva doma}instava, sada pokazuje znake upozorewa. Vi{i tro{kovi zadu`ivawa tokom 2023–2024. godine ostavili su

i ubla`avawe kamate od strane RBA mogli bi stabilizovati ekonomski rast. Oporavak Kine je o~ekivan jer ako stimulativni program Pekinga dobije na zamahu, australijski dolar bi mogao zna~ajno da profitira.

^ak i sa ni`im kamatnim stopama, prinosi australijskog dolara ostaju vi{i nego kod nekih konkurenata, {to ga ~ini i daqe atraktivnim u selektivnim okru`ewima.

Na pitawe: za{to je AUD tako slab u 2025. godini? – ekonomisti se sla`u da su glavni razlozi za to: slabija potra`wa za robom, smawewe kamatnih stopa od strane RBA, usporavawe Kine i ja~i tokovi ameri~kog dolara.

Na pitawe: ho}e li se AUD oporaviti 2026. godine? – ve}ina ekonomista misli: Da. Me|utim, to zavisi od rasta Kine, globalnog apetita za rizikom i slabosti ameri~kog dolara.

Faktori koji najvi{e uti~u na snagu australijskog dolara su: razlike u kamatnim stopama, cene robe, kineska potra`wa i raspolo`ewe na globalnom tr`i{tu.

Rezervna banka Australije je nagovestila daqe ubla`avawe

stopama izme|u na{e Rezervne banke (Reserve Bank of Australia) naspram ameri~kog FED-a (The Federal Reserve System).

Nakon {to je RBA smawila svoju gotovinsku stopu na 3,85% 20. maja 2025. godine, smawewe FED-a od 25 baznih poena 17. septembra ove godine ostavilo je kamatnu stopu ameri~kih fondova na 4,00–4,25%. Me|utim, realni prinosi u SAD ostaju relativno vi{i, {to wihov dolar dr`i atraktivnim za globalne investitore. Modelirawe trezora koje pokazuje da bi vrednosti izvoza fosilnih goriva mogle naglo pasti u tranzicionim scenarijima. U nekim projekcijama, o~ekuje se da }e prihodi od izvoza ugqa i gasa pasti za oko 50% u narednih pet do deset godina u scenariju brze tranzicije. Ovaj pove}ani rizik od pada itekako uti~e na „ozi“ dolar putem kanala uslova trgovine. Kina ~ini skoro jednu tre}inu australijske izvozne potra`we, od gvozdene rude do te~nog prirodnog gasa. Iako je Peking najavio mere stimulansa u 2025.

potro{a~e pod pritiskom. Iako smawewa RBA mogu pru`iti izvesno olak{awe, usporavawe rasta kredita i slabija doma}a potro{wa smawuju poverewe u otpornost doma}e valute. Pored cikli~nih faktora, va`ni su i strukturni izazovi Australije kao {to su: energetska tranzicija sa fosilnih goriva i globalna konkurencija u kriti~nim mineralima.

Mogu}e prekomerno oslawawe na jednog glavnog trgovinskog partnera (Kinu) uvek nosi veliki rizik. Ove dugoro~ne promene mogu smawiti potra`wu za dolarom ~ak i ako do|e do kratkoro~nih oporavaka.

Da li }e „ozi“ dolar nastaviti da pada? Ekonomisti veruju da nije sve tako crno. Nekoliko protivte`a pru`a potencijalnu podr{ku kao {to je bum kriti~nih minerala, koje Australija itekako poseduje. Potreba za litijumom i retkim zemnim elementima mo`e uravnote`iti o~ekivano smawewe fosilnih goriva. Tako|e, razumna fiskalna potro{wa australijske vlade

kamatnih stopa u 2026. godini ako inflacija padne ili rast posustane {to }e sigurno oja~ati doma}u valutu.

Zakqu~no, slabost australijskog dolara u 2025. godini proizilazi iz kombinacije usporavawa izvoza, promenqivih trgovinskih obrazaca, divergencije monetarne politike i neizvesnosti u Kini. Ali pri~a nije iskqu~ivo pesimisti~na. Strukturna potra`wa za kriti~nim mineralima, mogu}i oporavak Kine i globalne promene u monetarnoj politici mogli bi da obezbede podlogu, pa ~ak i oporavak u godinama koje dolaze. Iako bi ovogodi{wi scenario koji je „ozi“ dolar do`iveo mogao da se okarakteri{e kao prava {ok terapija, mo`da su najgori dani doma}e valute ipak ostali za nama, i da je wegov oporavak realan i o~ekivan.

Od supruge stariji pola

veka, ima praunu~e, a sad `eli i }erku

Doktor Xon Levin, penzionisani lekar op{te prakse, u svojoj 92. godini postao je najstariji otac u istoriji Australije.

Dok svet ve} godinama komentari{e poznate mu{karce koji su u poznim godinama postali o~evi

OD U^ENIKA DO OCA –

I TO PO ^ETVRTI PUT

Nakon gubitka prve supruge Veronike, sa kojom ima troje odrasle dece, Levin je dugo `iveo sam. Upoznavawe Jangjing vratilo mu je `ivotnu radost i roditeqski instinkt. Iako je ve} bio deda, `eleo je jo{ jedno

– poput Mika Xegera, Roberta de Nira i Ala Pa}ina, jedan Australijanac oti{ao je korak daqe.

Doktor Xon Levin, penzionisani lekar op{te prakse, u svojoj 92. godini postao je najstariji otac u istoriji Australije. I ne, ne planira da se zaustavi. [tavi{e, uveliko radi na tome da wegova porodica postane brojnija.

RAZLIKA U GODINAMA

VE]A OD POLA VEKA

Ro|en 1930. godine, Xon je ve} za{ao u desetu deceniju `ivota kada je upoznao Jangjing Lu, tada 25-godi{wu u~iteqicu kineskog jezika. Zbli`ili su se tokom wegovog u~ewa jezika, a ubrzo nakon toga – i zaqubili.

dete. Zbog prirodnih ograni~ewa vezanih za godine, par je pro{ao kroz nekoliko ciklusa vantelesne oplodwe. Jedan je uspeo – i wihov sin Gabi ro|en je u februaru 2024.

- To je veoma va`an trenutak. @elim da ~itam Toru sa svojim sinom, rekao je Levin, koji se nada da }e do`iveti sinovqev 21. ro|endan ili bar bar-micvu – va`nu jevrejsku ceremoniju punoletstva.

PLANOVI SE NASTAVQAJU

– @ELE I DEVOJ^ICU

Bez obzira na Levinove godine, par je odlu~an da ponovo pro|e kroz postupak vantelesne oplodwe. Nadaju se da }e slede} i put dobiti }erku.

- Voleli bismo da ovog puta dobijemo devoj~icu, priznali su. Pandemija promenila sve: odluka o maj~instvu

Melburn. Tada je po~ela da razmi{qa o budu}nosti, o gubicima i `ivotnim vrednostima.

- Pitala sam se: {ta ako izgubim Xona? @elim deo wega. I tako smo do{li do zakqu~ka da bi trebalo da imamo dete. PREDRASUDE, KOMENTARI I REAKCIJE OKOLINE

Ogromna razlika u godinama izme|u Xona i Jangjing ~esto izaziva ~u|ewe i osudu. Mnogi su joj pripisivali `equ za bogatstvom, ali ona tvrdi da je stvarnost bila sasvim druga~ija.

- Nisam sponzoru{a. Kada smo se upoznali, Xon je bio bankrotiran, ka`e Jangjing, koja je ~ak promenila veru i pre{la u judaizam zbog qubavi.

Svesna je da }e wihov sin nositi odre|eni teret zbog o~evih godina.

- Mnogi misle da je Gabi wegov unuk, ili ~ak praunuk. Kada im objasnimo o ~emu se radi, ne mogu da sakriju iznena|ewe. Ali, nas dvoje smo sre}ni. Ne mo`emo da kontroli{emo ose}awa i misli drugih qudi, niti to poku{avamo.

VELIKA PORODICA I ZDRAV NA^IN @IVOTA KAO POKRETA^

Iz prvog braka, doktor Levin ima }erke E{li (62) i Samantu (60), kao i sina Grega, koji je preminuo pro{le godine. Uz wih ima i desetoro unu~adi i jednu praunuku.

Iako ima 93 godine, Xon izgleda i pona{a se mnogo mla|e. Redovno ide u teretanu, ne pije, ne pu{i i ne jede pre podneva. Vitalnost i disciplina su mu, kako ka`e, uvek bili saveznik.

Doktor Xon Levin `ivi dokaz je da `ivot mo`e da nas iznenadi u svakom dobu – i da za neke snove nikada nije kasno. Uprkos godinama, odlu~an je da bude prisutan otac, partner i uzor svom detetu.

NOVE KONTROVERZE O BRITANSKOJ KRAQEVSKOJ PORODICI

Wihova pri~a dobila je ubrzan tok – ven~ali su se u Las Vegasu samo nekoliko meseci kasnije. Detaqe o samoj ceremoniji nisu otkrivali, ali je jasno da su oboje znali {ta `ele – zajedni~ki `ivot i potomstvo.

- Moj slu~aj nije usamqen. Ako drugi mogu da funkcioni{u, mo}i }u i ja, poru~uje Jangjing, pripremaju}i se da, kad do|e vreme, sama iznese roditeqsku odgovornost.

I dok mnogi sumwaju, wih dvoje se ne obaziru. @ive svoj `ivot pun qubavi, vere i novih po~etaka. DOKTOR U

Za Jangjing, ideja o maj~instvu nije bila u prvom planu sve dok pandemija nije zakqu~ala

Policija je u pretresu ku}e zaplenila 43 lutke, od kojih neke vrede vi{e od 250 evra.

Labubu imaju pli{ana tela i okrugla lica, ukra{ena {iqa-

tim u{ima, velikim o~ima i nesta{nim osmehom

Policija u Australiji zaplenila je desetine lutaka Labubu vrednih oko 9.000 australijskih dolara (oko 4.300 evra), a mu{ka-

Tokom posete katedrali u Li~fildu, u engleskoj grofoviji Staford{ir, britanskog kraqa ^arlsa III, mu{karac iz mase optu`io je da prikriva veze svog brata, princa Endrua, s osu|enim seksualnim prestupnikom Xefrijem Epstinom.

„Koliko dugo znate za Endrua i Epstina? Da li ste tra`ili od policije da prikrije slu~aj? Treba li poslanicima da bude dozvoqeno da u parlamentu raspravqaju o kraqevskoj porodici?”, upitao je nepoznati mu{karac kraqa ^arlsa dok je prilazio okupqenima, preneo je Skaj wuz.

Kraq na dobacivawa nije reagovao, dok su prisutni u publici negodovali, a jedan od prisutnih poru~io je mu{karcu koji je dovikivao da „u}uti”.

Direktor antimonarhisti~ke organizacije „Republika” Grejem Smit, potvrdio je da je re~ o jednom od wihovih ~lanova, ali je dodao da je postupao samoinicijativno, pi{e Skaj wuz.

„Kraqevska porodica mora biti podlo`na preispitivawu. Ako to ne rade politi~ari i policija, gra|ani }e sve ~e{}e postavqati te{ka pitawa“, izjavio je Smit, pozvav{i britanske medije da „pozovu ^arlsa u studio i pitaju ga isto”.

Princ Endru, osmi u redu za britanski presto, posledwih nedeqa ponovo je pod pritiskom javnosti nakon novih otkri}a iz posthumnih memoara jedne od Epstinovih `rtava Virxinije \ufre u kojima ga optu`uje za seksualni napad.

Endru je sve optu`be odbacio, ali je po~etkom meseca najavio da vi{e ne}e koristiti titulu vojvode od Jorka niti odlikovawe Reda viteza.

Britanski mediji preneli su i navode da je princ tra`io od jednog ~lana svog obezbe|ewa da „prona|e kompromituju}e informacije” o pokojnoj \ufre, zbog ~ega je Metropoliten policija saop{tila da „aktivno proverava te tvrdwe”.

Kako navodi Skaj wuz, uporedo rastu i zahtevi da se princu formalno oduzme vojvodstvo, {to mo`e da se u~ini samo aktom parlamenta, kao i da napusti luksuznu rezidenciju „Rojal Lox” u Vindzoru, u kojoj `ivi vi{e od 20 godina.

‚OVE LABUBU LUTKE NISU ZA TEBE’: Kra|a vredna vi{e od 9.000 dolara

rac kojeg su doveli u vezi s wima, optu`en je za kra|u.

Policija Viktorije je 21. oktobra napravila raciju u objektu u Melburnu i zaplenila 43 lutke, od kojih su neke bile ograni~enog izdawa i vredele do 500 australijskih dolara.

Istra`iteqi ka`u da su kolekcionarski predmeti ukradeni iz tr`nog centra tokom ~etiri odvojene pqa~ke koje su se dogodile od jula.

Stvorewa nalik vilewacima kineskog proizvo|a~a Pop Mart

imaju pli{ana tela i vinilna lica, ukra{ena {iqatim u{ima i nesta{nim osmehom koji pokazuje ta~no devet zuba. Postale su izuzetno popularne {irom sveta, pa su redovi ispred prodavnica za nove lutke dugi i donose ogroman profit proizvo|a~u.

U saop{tewu za medije nazvan „Ove Labubu lutke nisu za tebe”, policija Viktorije je objavila da je 40-godi{wi mu{karac u me|uvremenu optu`en za ~etiri provale i dve kra|e.

Pu{ten je uz kauciju i pojavi}e se pred sudom za prekr{aje u Melburnu u maju slede}e godine. Pokrenute 2019. godine, lutke Labubu pomogle su kineskoj kompaniji Pop Mart da postane veliki trgovac, sa vi{e od 2.000 automata za prodaju i prodavnica {irom sveta. Do`ivele su globalni prodor, posebno u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, zahvaquju}i podr{ci poznatih, poput Kim Karda{ijan i Lise iz K-pop grupe Blekpink

Vulongong: Proslava 65. godi{wice od osnivawa parohije i Crkvene op{tine Sveti Jovan

U subotu, 18. oktobra 2025.g, Crkvena op{tina Sveti Jovan Krstiteq u Vulongongu obele`ila je svoju 65. godi{wicu od osnivawa. Ova mala zajednica udaqena oko 90 kilometara ju`no od Sidneja, u oblasti Ilavora, obrazovala se negde 50-tih godina, a kona~no organizovala 1960. godine osnivawem parohijom i zatim, Crkvenom op{tinom.

W.V Mitropolit australisjko-novozelandski G. Siluan prisustvovao je sve~anoj proslavi i tim povodom ~estitao jubilej zajednici, osvr}u}i na istoriju `ivota ove Crkvene op{tine, rada i truda wenih pastira, odbornika i vernika, wenog razvoja i napredovawa do danas. Vladika se posebno osvrnuo i na zna~aj ove srpske Bogomoqe i u misiji me|u mnogim bogotra`iteqima ove zemqe, tkz. konvertitima u Sveto Pravoslavqe. Proslava je protekla u lepoj atmosferi, sa dodelom nagrada, pesmom i folklornom igrom, kao i srda~nom dobrodo{licom od strane doma}ina na ~elu sa Protom Brankom i govorima politi~kih zvanica.

SRPSKA [KOLA ”VUK KARAXI]”

SERBIAN SCHOOL „VUK KARADZIC”

P O Z I V N I C A

Srpska {kola ‚’Vuk Karaxi}’’ iz St Albansa Vas poziva da nam se prikqu~ite u proslavi {kolske slave Svetog Arsenija Sremca.

Datum: 9. novembar 2025.

Mesto: Crkva Svetog \or|a, 6 Kate Street, St Albans

Vreme:

l 10:00 Slu`ba

l 11:00 Osve{tavawe `ita i slavskog kola~a i se~ewe slavskog kola~a

l 12:00 [kolski program

l 13:00 Slavski ru~ak

Doma}ini slave, u~enici Natalija Te{i}

U subotu, 25. oktobra 2025. godine, na dan Svetih mu~enika Taraha, Prova i Andronika, i Svetog Kozme Majumskog, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan slu`io je Svetu arhijerejsku liturgiju u hramu Svetog velikomu~enika Georgija u St. Albansu – Melburn. Tom prilikom razre{io je du`nosti paroha protojereja-stavrofora Borislava Petrovi}a i na wegovo mesto postavio pre~asnog jereja Neboj{u Tumaru.

Uz svog arhipastira saslu`ivali su sve{tenici grada Melburna, a liturgijsko slavqe svojim prisustvom uveli~ao je arhimandrit manastira Svetog Save u Ilajnu, Teodor (Bojovi}).

Nakon Svete liturgije, Vladika Siluan obratio se okupqenima besedom o vrilinama koje treba da krase jednog sve{tenoslu`iteqa, pozivaju}i se na delo Svetog Jovana Zlatoustog, koji je upore|ivao ~in sve{tenstva sa an|elskim ~inovima.

Wegovo Visokopreosve{tenstvo se biranim re~ima zahvalilo dosada{wem stare{ini hrama, proti Borislavu, koji

je od svog dolaska na peti kontinent, vi{e od trideset i dve godine, bio stare{ina hrama

Svetog Georgija i koji je svojom pastirskom misijom ostavio ne-

izbrisiv trag u `ivotu parohije kojoj je slu`io.

Liturgijsko slavqe nastavqeno je u parohijskom domu, gde su se okupqenom narodu najpre obratio otac Bora, a potom i otac Neboj{a.

Otac Bora je u emotivnom govoru opisao svoj priziv u sve{tenstvo i svoju misiju na poverenoj mu wivi Gospodwoj, evociraju}i doga|aje i li~nosti koje su obele`ile wegov vi{edecenijski trud. Otac Neboj{a je besedio o dobrom vinogradaru, prave}i paralelu izme|u Kwige

i Stefan ]eli}, u ime {kole vam `ele dobrodo{licu i nadaju se da }ete svojim prisustvom uveli~ati ovaj zna~ajan doga|aj.

Uprava [kole

proroka Isaije i Jevan|eqa po Mateju. Predsednik crkveno-{kolske op{tine, gospodin Dragan ^i~a, potom je uru~io prigodne poklone ocu Bori i wegovoj supruzi, popadiji Dragici, kao i ocu Neboj{i i wegovoj `ivotnoj saput-

nici, popadiji Isidori. Slavqe je nastavqeno uz prigodan muzi~ki program i prisustvo brojnih vernika iz Melburna i cele Australije, koji su do{li da isprate svog vernog pastira, oca Boru, i da mu po`ele mnoga leta Gospodwa.

Izvor: Eparhija

Stra{na tragedija na Novom Beogradu potresla Srbiju

Dva su pravca racionalizacije u`asne tragedije (zapravo zlo~ina) koji je potresao Srbiju minulog vikenda, kada je u udesu na Novom Beogradu pijani i drogirani voza~ iz BiH usmrtio tro~lanu porodicu. Prvi ka`e - krivi su sudovi {to blago ka`wavaju usmr}ivawe u saobra}aju (zapre}ena kazna i u ovom slu~aju ne mo`e biti ve}a od 15 godina); Drugi ka`e - ovakve stvari se na`alost de{avaju, ali one su samo izolovani slu~ajevi. Oba su pogre{na.

Pro{lo je mawe od dve nedeqe od kada je portal Nova.rs objavio pri~u da je Srbija najgora na listi poginulih u saobra}aju u Evropi: to ka`u zvani~ni podaci Evropske agencije za bezbednost saobra}aja. Stawe na srpskim putevima gore je nego 2014. godine, iako je u me|uvremenu ulo`eno dosta novca u bezbednost saobra}aja i doneto je vi{e strategija. Saobra}ajni stru~waci u razgovoru za Nova.rs tada su istakli da dr`ava pod hitno mora ne{to da promeni, kako bi se smawio broj tragedija na srpskim putevima.

Svega 12 dana kasnije, na Novom Beogradu, u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u sitne ve~erwe sate no}i subote na nedequ, poginula je tro~lana porodica: saobra}ajni policajac Bojan @ivkovi} (43), wegova supruga Dijana Kai{ (38) i devetogodi{wi sin Mihajlo. Wih je na licu mesta usmrtio Nikola \oki} (24), dr`avqanin BiH, koji je u krvi imao 1,17 promila alkohola i tragove kanabisa.

Voza~ je uhap{en i saslu{an, odre|en mu je i pritvor. \oki} snosi kompletnu odgovornost za ovaj zlo~in: u narednim danima, mesecima i godinama, oseti}e punu te`inu krivice zbog onoga {to je u~inio. Krivica, dakle, jeste individualna, ali odgovornost snosi ne samo de`urni krivac – dr`ava, policija, sudstvo – nego i dru{tvo u celini.

Za to postoje i konkretni argumenti.

SVI SMO SPREMNI DA KR[IMO ZAKON DA STIGNEMO BR@E GDE SMO KRENULI

Saobra}ajna kultura u Srbiji nije prosto lo{a, pa da se pozitivnim pravnim propisima ili o{trijim kaznama mo`e poboq{ati. Ne: ovde se potpuna nesvest toga {ta jeste javni saobra}aj, i kako on

funkcioni{e u velikim gradovima i brzim saobra}ajnicama, pored {kola, u gradskim jezgrima, itd, gaji na dnevnom nivou. prosta istina glasi: svi smo spremni da u mawoj ili ve}oj meri zaobi|emo zakon kako bismo ispunili svoje sebi~ne ciqeve u saobra}aju.

Za{to je to tako moglo bi biti predmet du`e analize. Za po~etak, dovoqno je pogledati stawe dr`ave u celini, pa }e neke stvari odmah biti jasnije.

GRADOVI I PUTEVI SU U STAWU RASPADA

U zemqi u kojoj je glavni osnov totalne politi~ke i dru{tvene podele i turbulencija koje su paralisale dr`avu uru{avawe jednog od najve}ih saobra}ajnih projekata, u kom je stradalo 16 qudi, jasno je zbog ~ega ovaj argument stoji. Saobra}ajna infrastruktura u Srbiji, osim {to je izvore korupcije i organizovanog kriminala, i fizi~ki je u toliko lo{em stawu da ote`ava (ili onemogu}ava) normalno funkcionisawa saobra}aja.

Da nije ni{ta drugo nego primer glavnog grada i saobra}ajnog kolapsa koji u wemu `ivimo – bilo bi dovoqno. Dokle god infrastruktura bude napukla zbog korupcije, a glavni grad stewao pod teretom nenajavqenih, neracionalnih i nelegalnih (vidi pod ]acilend) saobra}ajnih re{ewa i prepreka, odgovornost za nesre}e le`i delom i na dr`avi.

DAJEMO MITO PO DIFOLTU I HVATAMO VEZE

Ravnodu{nost prema vladavini prava u saobra}aju u Srbiji je tolika da se mito saobra}ajnom policajcu ili „hvatawe veze“ u MUP ili u sudu toliko normalizovalo, da je sramota re}i da ste kaznu za u~iweni prekra{j prihvatili mirno i bez pogovora, sa pove}anom sve{}u o problemu koji ste pri~inili i sebi i drugim u~esnicima u saobra}aju.

Takvo pona{awe je doslovce nenormalno u velikoj ve}ini evropskih zemaqa, i mo`da bi zahtevalo i psiholo{ku procenu voza~a koji bi tako ne{to predlo`io i po-

mislio. To ne zna~i da nema korupcije i u drugim zemqama, to samo zna~i da je ovde korupcija – norma.

NE OSU\UJE SE DOVOQNO

PIJANA VO@WA – NI U SUDOVIMA NI U DRU[TVU

Na ~etvrtoj ta~ki sti`emo do „politi~kog“ argumenta. Nemam boqi na~in da okarakteri{em to {to nam se svima –pred licem javnosti – dogodi da kum predsednika, u „besnim“ kolima, pod utiacjem alkohola i narkotika – izazove udes, a taj slu~aj – zastari. Nikola Petrovi}, podse}am, nikada nije odgovarao za potencijalno te`ak udes na Sewaku, u kojoj je bilo i povre|enih „civila“.

Kada policija, tu`ila{tvo i sudovi na tako o~igledan na~in pomognu pripadniku elite, naravno da se i poverewe u wih uru{ava, a ovakvo pona{awe normalizuje. I takvih primera ima… previ{e. VO@WA POD UTICAJEM

ALKOHOLA JE NORMALIZOVANA Nikolu Petrovi}a na stranu, upravqawe motornim vozilom pod uticajem alkohola u Srbiji je normalna stvar. Evo tipi~nog kafanskog dijaloga: – Ve~eras treba da vozi{, a pio si?

– Ma {ta sam popio, dve rakije, ni{ta. – Mogao si i taksijem da do|e{, ako si znao da }e{ da pije{?

– Jesi lud, da tro{im pare na taksi, sve je ok, ne brini

Zemqa u kojoj je uzre~ica „boqe vozim kad popijem, oprezniji sam“ postala normalna, logi~no biva najsmrtonosnija za u~esnike u saobra}aju.

BICIKLISTI I TROTINETI

SU PROBLEM KOJI

SAMO ^EKA DA ESKALIRA

^ini se da je ovaj posledwi argument i ponajmawe bitan – i tako i jeste,v u ovom konkretnom slu~aju. Ipak, odnos voza~a automobila i biciklista/qudi na trotinetima, odavno optere}uje saobra}ajnu sliku Beograda. Kada se tome dodaju „kamikaze“ na putevima u vidu dostavqa~a koji otvoreno zanemaruju bezbednost svih u~esnika u saobra}aju, ovaj problem postaje veoma bitan. Wemu mo`emo dodati i nemar kod obezbe|ivawa dece u saobra}aju – da li je to nedostatak de~jeg sedi{ta u vozilima, kacige kad se deca voze na motoru ili bicklu…

Podaci Republi~kog zavoda za statistiku pokazuju da je prose~an prihod u Srbiji 2024. iznosio 97.705 dinara, dok su izdaci bili 98.165 dinara. Prose~no doma}instvo tro{ilo je vi{e nego {to je zara|ivalo. Iako plate u Srbiji nominalno rastu, `ivotni standard i daqe je daleko od evropskog proseka, ka`e u razgovoru za RTS Radojka Nikoli}, glavna i odgovorna urednica digitalnih ~asopisa Biznis i Ekonometar. „Mi smo i daqe na oko 40 odsto od proseka EU. Tamo je godi{wa zarada 40.000 evra, a kod nas tek oko 7.000 evra. To dovoqno govori gde se nalazimo”, isti~e.

U julu 2025. godine, prose~na bruto zarada u Srbiji dostigla je 150.646 dinara, a neto 109.071 dinar. U odnosu na isti mesec prethodne godine, neto zarada je nominalno ve}a za 11,5 odsto, a realno za 6,3 odsto.

Ipak, medijalna neto zarada — iznos do kog zara|uje polovina

zaposlenih — iznosila je 85.000 dinara, {to zna~i da preko 50 odsto zaposlenih u Srbiji `ivi sa mese~nim prihodom ispod tog iznosa. Glavna i odgovorna urednica digitalnih ~asopisa Biznis i Ekonometar isti~e da rast zarada ne prati rast `ivotnog standarda. „Sude}i po kretawima, sli~nu sliku }emo imati i ove godine

zbog inflacije. Problem je niska baza, to {to je na{ standard nizak. Da bismo osetili boqi `ivot, potrebna je ve}a stopa rasta – dvocifrena”, ka`e Nikoli}.

Ona podse}a da je Srbija jo{ uvek daleko od evropskog standarda.

„Mi smo i daqe na oko 40 odsto od proseka Evropske unije. Tamo je godi{wa zarada 40.000

evra, a kod nas tek oko 7.000 evra. To dovoqno govori gde se nalazimo”, isti~e.

SIROMA[TVO U BROJKAMA: SKORO MILION QUDI NA IVICI Radojka Nikoli} upozorava da visoki procenti rasta prihoda ne odra`avaju realnu sliku.

„Problem je {to mi u kontinuitetu imamo niske zarade. Mi govorimo o mese~nim zaradama, a `ivimo tako godinama. Skoro milion qudi je u riziku od siroma{tva – pre`ivqavaju iz meseca u mesec”, nagla{ava, i dodaje da medijalna zarada kao pokazateq ka`e mnogo vi{e od prose~ne.

„Oni koji su na medijalnoj zaradi,ili u proseku, mora}e ili da na|u neku dodatnu zaradu, ili da se ne~ega odreknu”, obja{wava.

RASTE BROJ BOGATIH, ALI I RAZLIKA

ME\U GRA\ANIMA

Socijalna nejednakost postaje sve izra`enija svuda u svetu pa i kod nas. Onih ekstremno boga-

tih nikada nema vi{e od 1 do 2 procenta.

„Imate 10 odsto qudi u svakom dru{tvu koji `ive dobro –to je kod nas oko 660.000 qudi koje }ete uvek videti po restoranima i tr`nim centrima. Ali ve}ina je u drugoj kategoriji –sa minimalnim primawima. Kod nas se sloj bogatih {iri, ali ve}ina ostaje siroma{na”, navodi Nikoli}.

Kada je re~ o perspektivama, ni one nisu optimisti~ne.

„Ova godina je veoma lo{a za ceo svet, pa i za nas, jer smo zavisni od globalnih kretawa. Rast u Evropi za 2026. procewuje se na svega 1,5 odsto, a kod nas }e rast slede}e godine biti ne{to ve}i od ove godine, ali to je uglavnom zahvaquju}i velikim infrastrukturnim projektima”, zakqu~uje Radojka Nikoli}.

Prema wenim re~ima, neophodno je da Srbija bude realisti~na u procenama i da prona|e nova tr`i{ta i re{ewa kako bi se poboq{ao kvalitet `ivota gra|ana.

Divqa~kom vo`wom nestala cela jedna porodica

Feqton Milan Mandari} (1938-2025)

Mandari} se nije pona{ao kao gazda (4)

Pi{e:

Marko

Lopu{ina u Bio je najpopularniji Srbin u SAD i Velikoj Britaniji. Primao ga je Ronald Regan i kraqica Elizabeta. Mnogi Englezi su po wemu sinovima davali imena Milan. Bio je najbogatiji Srbin u celoj dijaspori

FK “Portsmut” je u Premijer ligi bio do 2010. godine, a Milan Mandari} je vodio ovaj klub od 1999. do 2006. godine. Mandari} je svojom fudbalskom pojavom i uspesima promenio fudbalski imix grada Portsmuta. Vratio mu je stari istorijski ugled i pretvorio ga u sportski centar ju`ne Engleske. [to je najva`nije, `iteqi ove engleske luke bili su sre}ni qudi. - Ve} posle ~etvrte odigrane utakmice u Premijer ligi 2003. godine gradona~elnik Tom Bler mi je rekao da su gra|ani sre}ni i da im je `ivot postao lep{i. Govorio mi je da je produktivnost u fabrikama porasla, jer radnici boqe rade. Dolaze zadovoqni na posao i odlaze sa nadom da }e naredne nedeqe da budu sre}ni ako „Pompi“ pobedi. Mislio sam da mi se ulaguje – se}a se Mandari}, koji se uverio da je gradona~elnik Tom Bler u pravu kada su na klupski ru~ak pre me~a po~eli da dolaze lordovi, ugledni biznismeni i milioneri – Mi smo se dru`ili i postali smo veliki prijateqi ! Gradona~elnici Ilejna Beker, Tom Bler, Xeson Fizakarli, Robin Spar{at, Fred ^arlton i Majke Blek ovog primorskog grada su se hvalili Mandari}em, ne samo kao vlasnikom fudbalskog kluba, ve} i kao humanim ~ovekom. Govorili su: „Milan Mandari} dr`i nastavu deci u osnovnim {kolama. Govori im je kako da postanu kao on – ~erman fudbalskog kluba. Kako da uspeju u `ivotu? Najboqe u~enike Milan je dovodio da sede sa wim u lo`i na{eg stadiona, da mogu da osete atmosferu fudbalske utakmice i pobede“. Mnoge osnovne {kole u Portsmutu su svoja dvori{ta, u kojima je na travi ~erman kluba dr`ao predavawa, nazvali „Dvori{te Milana Mandari}a“.

- Odlazio sam u siroma{ne krajeve grada i u {kole da se radujem sa decom zbog na{ih fudbalskih pobeda. Oko mene bi na travi sedeli |aci, a ja sam i pri~ao {ta oni u `ivotu traba da urade da postanu gradona~elnici ili engleska gospoda. Bio sam sre}an {to sam deci ulep{ao wihove `ivote – zadovoqno pri~a Milan Mandari}.

U~iteqice i roditeqi u~enika bili su zadovoqni {to je Milan Mandari} postao najboqi drug wihovih |aka. Odu{evqeni gra|ani Portsmuta dr`ali su u svojim ku}ama fotografije Milana Mandari}a. Gra|ani Portsmuta su Mandari}a proglasili za sveca, pa se se kleli u wega i u naredne fudbalske pobede.

- Po{tovali su me jer su videli da ja po{tujem wih. Jednom sam iza{ao iz automobila i preveo jednog starca preko

Portsmuta

ulice. Englezi su bili o~arani, govorili su o meni kao da sam bo`anstvo. Dok sam ja bio na ~elu kluba, 38 beba u Portsmutu je dobilo ime Milan. Navija~i na{eg kluba svojim tek ro|enim sinovima davali su moje ime Milan. I izgovarali ga pravilno kao {to ga izgovaramo mi Srbi. To je bilo fantasti~no – sre}an je zbog toga i danas Milan Mandari}.

Kada je iz Nice polazio za Portsmut razmi{qao je o tome kako napu{ta topli jug Francuske i odlazi u hladni i vetroviti jug Engleske. Poslovi~no hladni i tvrdi Englezi, me|utim, razuverili su Srbina, koji je do{ao da {iri fudbalski biznis. Pokazali su mu svu toplinu svojih srca i iskrenu qubav:

- Jug Engleske je siroma{an kraj Velike Britanije. Ve}ina Engleza u Portsmutu je zara|ivala po 200 funti nedeqno. Ali odvajali su novac prvo za porodicu, 100 daju za hleb i mleko koje stave deci na sto, a drugih 100 za svoj voqeni klub. Ti hladni i tvrdi Englezi su bili od po~etka uz mene, i ja sam imao na koga da se oslonim. Taj wihov entuzijazam, `eqa za uspehom kluba i podr{ka meni – to ne mo`e obi~nim re~ima da se opi{e – bilo je veli~anstveno!

Kako je takmi~ewe u Premijer ligi odmicalo, kako su se nizale pobede koje su fudbalski klub dr`ale u gorwem delu tabele, tako je predsednik klub Milan Mandari} bivao sve popularniji. Navija~ke pesme “There is only one Mandaric Milan” i “Volimo te Milane” postale su fudbalske himne grada Portsmuta.

Kada je najavio mogu}nost investirawa oko 130 miliona funti u razvoj luke i grada, izgradwu novog stadiona, tr`nog centra, hotela, kasina u zoni “Farton parka”, stambenih naseqa Mandari} je postao heroj ju`ne Engleske.

Nada Grkni}, novinarka BBS-a je za Milana Mandari}a tada napisala da je “emo-

Milan Mandari}: „Dok sam ja bio na ~elu kluba, 38 beba u Portsmutu je dobilo ime Milan. Navija~i na{eg kluba svojim tek ro|enim sinovima davali su moje ime

Milan. I izgovarali ga pravilno kao {to ga izgovaramo mi Srbi. To je bilo fantasti~no”

tivni sawar, koji `eli da ostvari svoj san – da Portsmut ostane prvoliga{ i da gradu Portsmutu napravi novi stadion”.

Naime, kada je Mandari} zakora~io u `ivot fudbalskog kluba „Portsmut“, sa ambicijama da premijerskom liga{u uredi vrhunski stadion od 35.000 qudi, to je bilo kao poziv za bu|ewe za ovog usnulog giganta kluba, koji je predugo po~iva na svojim slavnim, ali ve} bledim lovorikama.

Otkako je ratifikovano wegovo preuzimawe kluba, burno leto je dovelo do renovirawa igra~kog osobqa i zapo~iwu pregovori sa „Selar grupom“ o izgradwi novog stadiona na lokaciji biv{e kompanije „British Rail Goods Iard“ koja se nalazi u susedstvu Fraton Parka.

Kao vlasnik „Portsmuta“ samo na prodaji klupskih dresova u jednog sezoni zaradio je milion funti. Mandari} je zahvaquju}i fudbalu razvio turizam Portsmauta. Zbog toga je nagra|en titulom doktora.

- Pored admirala Horacia Nelsona i admirala Aleksandera Montgomerija, premijera Vilsona ^er~ila, princeze Dajane i ^arlsa Dikensa grad Portsmaut je Milana Mandari}a, proglasio za svog Po~asnog gra|anina – pisala je tada britanska {tampa.

Novinarka BBS-a je shvatila da je Manadari} voleo svoj klub i wegove navija~e. Nije se pona{ao kao gazda. Mandari} je iskreno i emotivno bio privr`en “Portsmutu” i wegovoj publici. I to nije krio.

- Qudi u ovom gradu su mene obo`avali, a i ja wih. Facinirala me wihova odanost i qubav prema kubu. U “Portsmutu” sam bio potpuno ispuwen kao li~nost.

Zato {to je fudbalom i biznisom izmenio ugled grada bio je pozivan na prijem kod kraqice Elizabete Druge, kod princa ^arlsa i princeze Dajane. Uprava grada Portsmuta je Mandari}a, kada bi dolazio iz San Franciska ili iz Londona, do~eka-

la s najve}im po~astima dostojnim kraqevske porodice. Postoji dokumentarni film o gradskom slavqu i po~astima Milanu Mandari}u u Portsmutu, koji traje deset sati i 43 minuta.

He’s a legend here at Pompey!” – uzvikivali su Englezi za Mandari}a. Skup{tina grada Portsmuta dodelila je Milanovo ime jednoj gradskoj ulici. Uru~ila mu je Zlatne kqu~eve grada, koje je dobilo jako malo li~nosti. Milan Mandari} je u Velikoj Britaniji zbog toga postao poznat kao admiral Horacio Nelson iz 18. veka, istorijski engleski komandant grada i ratne mornarice. - Parlament Portsmuta je davne 1885. godine usvojio zakon o dodeli Statue slobode qudima koji doprinose razvoju demokratije i lokalne samouprave. Gospoda poslanici i predsednik Parlamenta grada Portsmuta su meni 2003. godine dodelili Statuu slobode i podigli bistu u centru grada. To je po~ast kojom su mene darivali uprava grada i gra|ani ju`ne Engleske – zadovoqno govori Milan Mandari}.

Grad Portsmut je 2005. godine poslao u London, u kraqevsku Bakingemsku palatu kraqici Elizabeti Drugoj predlog da gospodin Milan Mandari} dobije titulu i zvawe Ser. To je zna~ilo da na{ Srbin bude progla{em za britanskog viteza i lorda. Trojica Srba imala su ve} ovu titulu. Prvi je bio vojvoda @ivojin Mi{i} koji je svoju titulu dobio 19. novembra 1917. godine, drugi je bio Slavko Gruji} mar{al dvora i diplomata, a tre}i Milan Anti}, ministar dvora dinastije Kara|or|evi}. Na`alost, Mandari} nije dobio titulu Ser. Sportski rezultati Milana Mandari}a sa FK “Portsmutom”, malim klubom iz Velike Britanije privukli su pa`wu uprava nekoliko velikih fudbalskih klubova. Razne jako povoqne ponude stizale su Mandari}u naro~ito posle pobede kluba u Kupu Engleske. Timovi iz [panije, Francuske i Belgije bili su zainteresovani da Mandari} pruzme wihovo vlasni{tvo i vo|stvo. Najzainteresovaniji je bio FK “Atletiko” iz Madrida. U me|uvremenu Mandari} je dobio ponudu da proda “Portsmut”. U januaru 2006. prodao je 50 odsto udela u klubu francusko-izraelskom biznismenu Aleksandru Gajdamaku. Nakon opstanka kluba te sezone u Premijer ligi Mandari} je prodao u julu 2006. svoj preostali udeo Aleksandru Gajdamaku.

Dao je ostavku na mesto predsednika kluba “Portsmut” 21. septembra 2006. godine i kona~no napustio Freton park. Uzeo je za “Portsmut” ukupno 30 miliona funti ili 34,47 miliona evra. I pokajao se: - Meni je u Portsmutu bilo fantasti~no lepo. Trebalo je videti publiku i navija~e, neverovatno lojalne svom klubu. Ti qudi znali su da po{tuju kada neko napravi ne{to dobro za wih. To da jedan narod `ivi za fudbal nisam video nigde pre i posle. I drago mi je {to sam tako ne{to do`iveo. Kad me pitaju da li se kajem zbog ne~ega {to sam propustio da uradim u Portsmutu, ka`em - da. Morao sam “Portsmut” da ostavim u pravim rukama. Na ispra}aju iz Portsmuta 2006. godine navija~i i uprava su razvili transparent na kome je }irilicom bilo napisano „Hvala, Milane”.

Grad Portrsmut i jug Engleske nisu zaboravili svog heroja Milana Mandari}a. U jesen 2023. godine priredili su veliku gozbu na terenu. Na proslavi godi{wice ulaska u Premijer ligu, koja je trajala nekoliko sati, ~ak 20.000 qudi je slavilo Milana Mandari} uzvicima: “Vrati nam se Milane !”

(Kraj)

Kohem – varo{ u kojoj se ukus rizlinga me{a sa mirisom istorije

U Kohem turisti hrle jer je to jedno od retkih mesta gde se ukus rizlingovog vina na nepcu mo`e udru`iti sa bajkovitim prizorima varo{i na reci iznad koje stoluje zamak, u kojoj vreme kao da je stalo.

Ko zna da li bih ja putovao dolinom Mozela od Koblenca prema Triru, da knez-izbornik i vladar Trira Klemens Venceslav Saksonski nije 1787. zapovedio svojim podanicima da se odmah ima negovati samo sorta gro`|a zvana rizling.

Tada je ta sorta bila stara ve} nekoliko vekova. Kultivisali su je ukr{tawem starih rimskih sorti sa doma}im divqim sortama otpornim na hladno}u. Tako je dalekovido{}u jednog kneza nastalo najve}e zaokru`eno vinogradarsko podru~je sveta sa ovim gro`|em.

Tom gro`|u, boqe re~eno, wegovom pa`qivo pripremqenom i uskladi{tenom soku, najboqem belom vinu sveta, idem u pohode. Vreme je za to idealno. Berba samo {to je obavqena. Vinogradi u prelivima `utog i crvenog krase strme padine u dolini reke.

POVARATAK, A NE DOLAZAK

Vi{e puta sam boravio u ovom podru~ju. Bez obzira da li je to Trir, najstariji nema~ki grad, ili Sarburg, neko od brojnih vinorodnih sela du` obala, nisam nigde vi{e nai{ao na tako miomirisna vina sa pridru`enim ukusom meda.

U Kohem turisti hrle jer je to jedno od retkih mesta gde se ukus rizlingovog vina na nepcu mo`e udru`iti sa bajkovitim prizorima jednog gradi}a u kojem vreme kao da je stalo. Ve} na `elezni~koj stanici Kohem pokazuje svoje staro, {armantno ruho – neorenesansna stani~na zgrada je podignuta 1905. na mestu prve zgrade koja je nastala kada i `elezni~ka pruga – 1877. Hodamo do iznajmqenog apartmana, do kojeg }emo do}i kada pre|emo most Skagerak. Izgra|en je 1927. A nazvali su ga po najve}oj morskoj bici u Prvom svetskom ratu koja je kod nas poznata kao Bitka kod Jilanda, a Nemci je zovu po moreuzu na Severnom moru – Skagerak. Tako senka davnog Velikog rata padne iz Skandinavije ovamo, u mozelsku lepotu, da me podseti, dok prelazim most, da kao vrsta ne sadimo samo vinograde ve} i sejemo smrt. TRGOVI[TE KOHEM

Dolina Mozela je jedno od najpopularnijih mesta za odmor Nemaca. Dodamo li wima Francuze i Holan|ane – granica je ovde blizu – Amerikance i sve prisutnije azijske turiste, onda je u sezoni gu`va neizbe`na. A cene slede zakon ponude i potra`we. Sre}om glavni talasi su iza nas, vreme na Rajni i Mozelu s jeseni ume da bude ki{ovito, pa se broj qudi donekle smawio.

Smestimo se i odmah po|emo na drugu stranu reke, prema istorijskom centru. Tih }emo dana ovaj most pre}i desetak puta i svaki put }emo zastati na sredini da bi kao oma|ijani posmatrali vodu, grad i zamak iznad wega.

Ve} ispod mosta po~iwe splet sokaka koji vode ka glavnom trgu koji je postao trgovi{te pod nadbiskupom Balduinom Trirskim u 14. veku.

Imali smo sre}e pa smo na{li slobodan sto u bistrou odmah iza fontane sa kowanikom Svetim Martinom, za{titnikom grada. Fontana je tu od 1935. A vajar Anton Nagel }e zahvaquju}i svojoj skulpturi dugo praviti dru{tvo qudima koji dolaze na trg.

Rizling koji smo naru~ili bio je prvoklasan. „Sa brda“ je dodu{e donekle banalan naziv za polusuvo belo vino. Vinogradari su ovo gro`|e ubrali 2023. da bi najboqe iz wega dotaklo na{e usne dve godine kasnije.

Pri~a o ovom mestu na kojem slu{amo kako se prepli}u re~i jezika i zvone

vinske ~a{e u nazdravqawima tako|e je povezana sa vinom. U desnom dowem delu Gradske ku}e je Ve}ni~ki podrum. U wemu je ogromno prazno bure. Jednom godi{we, posle proslave uspe{ne berbe gro`|a, bure se napuni vinom. Podzemnim cevima ono je povezano sa fontanom. Obustave dotok vode, pa iz fontane pokuqa vino. Svako je slobodan da se poslu`i. Ali neka se ne iznenadi kada ~ovek koji radi za grad pri|e sa blokom da naplati „vinarinu“. Te ve~eri nismo ~ekali da iz fontane pote~e vino, ve} smo prona{li sto u jednom tradicionalnom vinskom podrumu. Fla{a najboqeg rizlinga u podrumskoj prostoriji gde nema muzike i gore sve}e ko{tala je ~etrnaest evra. Ne bih znao re}i {ta je bli`e rajskoj ba{ti – jedna pivska ba{ta uz Dunav u Regenzburgu ili ovakvi vinski podrumi du` Mozela, od Trira do Koblenca.

CARSKI ZAMAK KOHEM

Sutradan nas je probudilo sunce. Kao da je znao da }e nam danas predstavqati glavni izazov, zamak na brdu se ponosno {epurio u jutarwoj svetlosti. Po{li smo ve} poznatim putem – preko mosta, preko glavnog trga, uzbrdicom koja oduzima dah. Ovda{wi qudi moraju da imaju dobru kondiciju.

Ispod samog vrha smo seli u kafe sa pogledom na vinograde i zamak. Uz {oqicu kafe odmarali smo se skoro jedan {kolski ~as. Vinograd je izgledao kao `uti {al iz kojeg je virila glava gra|evine. Na tom mestu su jo{ Rimqani izgradili svoju kulu stra`arnicu. U temeqima dana{weg zamka prona|eni su fragmenti mnogo starije gra|evine. To ne treba da ~udi.

Stotinak metara iznad reke, na bregu, vidi se sve {to plovi ili dolazi kotlinom sa istoka ili zapada. Najpre je slu`io kao carinsko utvr|ewe mesnih feudalnih gospodara. Negde po~etkom drugog milenijuma postao je grofovsko sedi{te. Potom kraqevski zamak sa kraqevim namesnikom kao gospodarem.

U jednoj od kula postojala je gra|evina iz koje je veliki ~ekrk namotavao lanac koji se podizao i spu{tao preko reke. Setim se Carigrada i Zlatnog roga. Na~in spre~avawa slobodne plovidbe bio je svugde isti.

Kada smo se popeli do ulaza u zamak, koji je sada muzej u vlasni{tvu grada, zatekli smo gu`vu i redove kao na mostu Rialto u Veneciji. Ali sa vidikovca ispred zamka pru`ao se zaista ~udesan pogled. Prepoznajem most, glavni trg, toraw Svetog Martina, suprotnu obalu na kojoj no}ivamo, i gde je bilo prvobitno, praistorijsko naseqe.

U 17. veku zamak je razoren, a u 19. veku je ru{evinu kupio berlinski preduzetnik hugenotsko-francuskog porekla Luj Frederik @ak Ravene. On je obnovio zamak u okviru neogotike, umetni~kog pravca povezanog sa romantizmom. Stoga nije ~udo za{to pogled na Zamak Kohem izaziva onaj ~udan ose}aj kao da ste se obreli usred neke bajke. Ne verujem ni da Diznijevi crta~i mogu da vode papirom liniju onako kako se tra`i od wih, a da ne poznaju konture ovakvih mesta.

LEGENDA O PRAZNOJ BURADI

Vra}amo se prema glavnom trgu. Ubrzo nailazimo na jednu od tri sa~uvane gradske kapije iz vremena kada je Kohem bio utvr|eni grad. Kapija Endert, koja je nazvana prema potoku i dolini iza we. Ovako, kako je mi vidimo, stoji tu od 1352. Kod we su se sakupqali putnici ko~ijama prema Kelnu i Frankfurtu, Neko vreme je slu`ila i kao zatvor. Legenda ka`e da je vitez Franc fon Zikingen sa svojim vojnicima hteo da osvoji i opqa~ka Kohem. Kapija je izdr`ala. Fon Zikingen se utaborio pred wom. Gra|ani Kohema su se dosetili – skupili su svu praznu burad grada, nagomilali sa unutra{we strane kapije. Kada su vojnici ponovo poku{ali da provale, samo su otvorili kapiju i burad su se sru~ila na napada~e. Dosta ih je bilo povre|eno. Ali psiholo{ki efekat je bio jo{ sna`niji: Za{to se bore da u|u u grad u kojem su burad prazna? Nema tu ni~ega za wih. I produ`ili su daqe.

Otvoren 68. Me|unarodni beogradski sajam kwiga

Pod sloganom „Tvoja nova pri~a“ po~eo je 68. Me|unarodni beogradski sajam kwiga. U~estvuje vi{e od 400 doma}ih i stranih izlaga~a iz 15 zemaqa.

Sajam obele`ava 110 godina od ro|ewa Branka ]opi}a, 200 godina od ro|ewa Branka Radi~evi}a i pola veka od smrti Ive Andri}a. Ove godine upozna}emo pisce, umetnike i nau~nike Kipra – zemqe po~asnog gosta. Me|u wima je ugledni pesnik, esejista i prevodilac Kirjakos Haralambidis, jedan od osniva~a Akademije nauka i kwi`evnosti Kipra.

Gosti Sajma su psiholog Ali Fenik –stru~wak za qudsko pona{awe i tehnologiju i {kotska spisateqica Xeni Kolgan ~iji su romani dobro poznati srpskoj ~itala~koj publici.

Sa decom }e se dru`iti italijanska spisateqica Elizabeta Dami idejni tvorac i autor ~uvenog serijala o Xeronimu Stiltonu. Mnogo je autora koji dolaze na poziv svojih izdava~a u Srbiji. U ime Kipra - zemqe po~asnog gosta u~esnike je pozdravio pesnik Kirjakos Haralambidis. Sajam kwiga otvorio je istori~ar ^edomir Anti}.

„Suprotno ustaqenoj frazi da jedna slika vredi 1.000 re~i, kwige veoma do-

bro poznaju jezgrovitu snagu re~i. U ovom trenutku, ~ujem wihov sna`an glas, koji tra`i nazad svoja ukradena prava i insi-

EDGAR ALAN PO:

stira na tome da jedna re~ mo`e vredeti 1.000 slika. Pred tolikim svedocima kao {to su kwige, to treba da nam bude na umu’’,

Srce koje je izdalo

Da! – istina je! – nervozan sam – veoma, veoma stra{no nervozan bio sam i jesam; ali za{to tvrdite da sam lud? Bolest mi je poo{trila ~ula – nije ih uni{tila – nije ih otupela. Iznad svega, sluh mi je bio o{tar. ^uo sam sve {to se de{ava na nebu i na zemqi. ^uo sam mnoge stvari i u paklu. Pa kako da sam lud? Slu{ajte! – i pazite kako zdra-

Svake no}i, ta~no u pono}, otvarao sam bravu na wegovim vratima i otvarao ih – oh, s kakvom pa`wom! – taman toliko da mogu da zavu~em glavu. Onda bih palcem otvorio lampu – taman toliko da jedan tanki, jedva primetan snop svetlosti padne pravo na to prokleto oko. To sam ~inio sedam dugih no}i – uvek u pono} – ali uvek sam nalazio oko

vo i smireno mogu da vam ispri~am celu pri~u.

Nemogu}e je re}i kako mi je ta misao u{la u glavu; ali kad mi jednom pade na pamet, obuzela me je dan i no}. Nisam imao nikakav razlog, nikakvu strast. Starac me nikada nije uvredio. Nikada me nije vre|ao. Wegovo zlato nisam `eleo. Mislim da je to bilo – wegovo oko! Da! to je bilo to! Imao je jedno oko nalik oku le{inara – bledo plavo, s tankim slojem filma preko wega. Kad god bi mi palo na pamet, krv bi mi se sledila u `ilama; tako, postepeno – vrlo postepeno – odlu~ih da starca ubijem i tako zauvek oslobodim sebe tog oka.

Sad je ovo su{tina: vi me smatrate ludim. Ludaci ni{ta ne znaju. Ali vi biste me videli. Vi biste videli kako pametno – s kakvom pa`wom – s kakvim pretvarawem sam radio! Nikad nisam bio qubazniji prema starcu nego cele te nedeqe pre nego {to sam ga ubio.

zatvoreno; i zato nisam mogao da uradim posao, jer nije mene starac qutio, nego to wegovo ZLO OKO. Svako jutro, ~im bi svanulo, ulazio sam hrabro u sobu, razgovarao s wim radosno i veselo, zvao ga po imenu i pitao kako je proveo no}. Vidite li kako sam bio pametan?

Osme no}i, otvarao sam vrata jo{ pa`qivije nego ranije. Nikad pre, ni sat kazaqke, nije se kretao sporije. Te no}i, pre nego {to sam zavr{io posao, bio sam sat vremena gurao glavu kroz vrata, ne pomeriv{i se ni milimetar. Jedva sam disao. A onda, kad sam otvorio lampu, moj palac skliznu s bronzanog zatvara~a, i starac se trgnu na krevetu i uzviknu: „Ko je tu?“

]utao sam i nisam se micao. Pro{ao je ceo sat, a nisam ~uo da je legao. Bio je jo{ uvek na krevetu, budan, slu{aju}i – kao {to sam i ja slu{ao. Onda sam ~uo tihi jecaj, a znao sam da je to jecaj u`asa – ne bola, ne tuge – ve} onaj niski, tihi,

prigu{eni jecaj koji izbija iz du{e kad je u`as obuzima. Dobro sam ga poznavao.

Otvorih malo lampu, i tada sam ga video – da, video sam ga jasno, celo to prokleto plavo oko sa belim slojem koji ga prekriva. Kad se snop svetlosti obavio oko wega, bijes me obuze, kao da me obuzima hladan u`as.

Ali nisam osetio ni strah ni kolebawe. Srce mu je po~elo da kuca – brzo, sna`no, sve ja~e. Znao sam da }e strah savladati starca. I onda se srce jo{ ja~e zalupa – sve ja~e i ja~e! Mislio sam da }e mi pu}i bubne opne!

I tada – u trenutku – otvorih vrata {irom, jurnuh unutra i povikah: „Dosta!“ I povukoh ga na pod, a onda gurnuh te`ak krevet preko wega. On nije vi{e disao.

Podi`em krevet – mrtav je! Stavio sam ruku na srce – nije kucalo. Da, bio je mrtav. Wegovo oko me vi{e ne}e mu~iti.

Sakrivawe tela? Oh, to je bilo lako. No`em sam odsekao glavu, ruke i noge. Sve sam to sakrio ispod dasaka na podu. Nije bilo ni kapi krvi – sve sam pa`qivo pokupio.

U tri sata ujutro – neko pokuca na vrata. Policija. Kom{ija je ~uo krik. Nasmejah se. Pozvah ih unutra. Sve im pokazah. Rekoh da je starac oti{ao na selo. Pokazah im i wegovu sobu – sve uredno.

Na kraju, doveo sam ih da sednu ta~no u sobu gde je le`alo telo, i stavih im stolice ta~no iznad mesta gde je bilo sakriveno.

Ali uskoro, osetih da mi je lice bledo i da mi u{i zuje. Po~eo sam da ~ujem tihi, prigu{eni zvuk – kao da neko lupa. Slabo, u po~etku – jedva da sam ga ~uo – ali neprestano, sve ja~e i ja~e! Srce star~evo! Govorio sam sve br`e, da prikrijem buku, ali ona je bivala glasnija. Ustadoh, vikah, prokliwah! Zvuk je rastao i rastao – glasniji – glasniji – glasniji! I tada vrisnuh: „Dosta! Priznajem zlo~in! – razdignite daske! – ovde, ovde! – srce! – wegovo jezivo srce!“

rekao je pesnik Kirjakos Haralambidis. „U duhu uverewa da je gra|anski mir neohodan preduslov dostizawa i o~uvawa narodne slobode, spoqne i unutra{we. U `eqi da srpski narod `ivi dok je Sveta i veka, a sa wime na{i susedi bli`i i daqi – prijateqi kao Kiprani kao i oni koji to mo`da nisu - ali su deo neophodne raznolikost Sveta. A ta dugove~nost i zna~aj nemogu}i su bez kwige. Sa nadom da nas ~ekaju boqe, slavnije i plodnije godine u slobodi... Progla{avam 68. Sajam kwiga u Beogradu otvorenim“, rekao je istori~ar ^edomir Anti}.

I doma}i autori potpisiva}e kwige i dru`iti se sa ~itaocima. Osim predstavqawa novih kwiga i doma}e i strane produkcije koje su objavqene izme|u dva Sajma, narednih dana razgovara}e se i o ve{ta~koj inteligenciji i uticaju tehnologije na ~itawe i pisawe, o ulozi pisca u savremenom svetu, odnosu tradicije i savremenosti kao i o na~inu na koji ~itaoci u vreme hiperprodukcije, biraju kwige i pisce.

Pro{le godine Sajam kwiga posetilo je ne{to vi{e od 200 hiqada qubiteqa pisane re~i. Da li }e biti dobro pose}an i ove, zna}emo za devet dana.

DAN ZA ISTORIJU: Pre 64 godine Ivo Andri} je dobio Nobelovu nagradu za kwi`evnost!

Ivo Andri} je pre 64 godine postao dobitnik Nobelove nagrade, i do danas ostaje na{ jedini nobelovac. Na sve~anoj ceremoniji dodele Nobelovih nagrada u oblasti medicine, fizike, hemije i kwi`evnosti, u rasko{noj dvorani Koncertne palate [vedske akademije, 26. oktobra 1961. primio je ovo veliko priznawe.

U naju`em izboru su, pored na{eg kwi`evnika, bili i engleski pisci Lorens Darel i Grem Grin, Amerikanac Xon [tajnbek i Italijan Alberto Moravija.

Nobelova nagrada se, kao i danas, sastojala od tri dela: medaqe (na aversu su ime i lik Alfreda Nobela, a na reversu dobitnikovo ime i godina), diplome, unikatne za svakog dobitnika, koju ru~no oslikava slikar sa motivima dobitnikovog rada (Andri}eva ima most, zastavu i likove iz wegove kwi`evnosti) i nov~anog dela od oko milion evra.

EVO [TA JE URADIO SA NOVCEM

Ivo Andri} je pokazao svoju veli~inu ne samo ovim velikim priznawem ve} i ~iwenicom da je celokupan iznos (dana{wih oko milion evra) Nobelove nagrade – poklonio. – Ivo Andri} je celokupnu sumu donirao Bosni i Hercegovini za izgradwu biblioteka i za kupovinu kwiga. Verovatno zbog poznavawa mentaliteta naroda, najpre je donirao polovinu novca, nakon ~ega je tra`io izve{taje o na~inu tro{ewa para, a onda je donirao i drugi deo. Tako|e, nov~ani iznos nagrade AVNOJ-a iz 1967. godine i Dvadesetsedmojulsku nagradu iz 1970. godine pisac je dao za razvoj bibliotekarstva BiH.

Uhap{ena dvojica osumwi~enih za kra|u nakita iz Luvra

Dvojica osumwi~enih za kra|u nakita iz muzeja Luvr u Parizu uhap{ena su u policijskoj akciji, javqaju francuski mediji.

Nedequ dana od pqa~ke muzeja Luvr, uhap{ene su najmawe dve osobe osumwi~ene da su iz muzeja iznele vredan nakit koji je pripadao kolekciji Napoleona Tre}eg i wegove supruge E`eni, prenosi list Parizijen. Osumwi~eni se nalaze u pritvoru, saznaje Francuska televizija iz izvora bliskih istrazi. Identifikovani su zahvaquju}i DNK uzorcima koji su prona|eni u Luvru.

Jedna osoba je uhap{ena na aerodromu „[arl de Gol” oko 22 ~asa, koja je navodno poku{ala da pobegne u Al`ir. Drugi osumwi~eni uhap{en u pariskom predgra|u Sena-Sen Deni.

Policija se i daqe nije zvani~no oglasila o hap{ewu osumwi~enih, a tu`iteqka Lor Bekio potvrdila je da se ha-

Pqa~ka{i ne}e dobiti procewenu sumu „ako bi im pala na pamet veoma lo{a ideja da pretope te draguqe”, poru~ila je pariska tu`iteqka Lor Bekio povodom procene vrednosti nakita koji su pqa~ka{i ukrali u nedequ iz Luvra.

Pariska tu`iteqka Lor Bekio izjavila je da je {teta nastala u kra|i nakita pre dva dana u Luvru procewena na 88 miliona evra, i to samo u ekonomskom smislu.

[tetu je procenila konzervatorka Luvra na 88 miliona evra, suma je „spektakularna”, ali „nije ni pribli`na istorijskoj {teti”, dodala je Bekio u izjavi za RTL, prenosi Figaro.

Naglasila je da pqa~ka{i „ne}e dobiti” tu sumu „ako bi im pala na pamet veoma lo{a ideja da te draguqe pretope”.

„Mo`da mo`emo da se nadamo da }e razmisliti i da ne}e uni{titi te draguqe bez razloga”, dodala je tu`iteqka.

Bekio je navela da sa interesovawem o~ekuje da sazna da li }e prona|eni otisci, koji su u fazi analize, pokazati podudarnost ili ne.

Potvrdila je da su ~etiri osobe identifikovane kao prisutne na licu mesta, ali je ostavila mogu}nost da su oko wih bile cele ekipe koje su im pomogle da izvr{e kra|u.

Da li je bilo sau~esnika u muzeju

Na pitawe da li postoji mogu}nost da je bilo sau~esnika u samom muzeju, Bekio je odgovorila da u ovom trenutku ne mo`e da ka`e ni „da” ni „ne”.

Vlasti tragaju za ~etvoricom po~inilaca koji su u nedequ pobegli sa osam draguqa iz francuske kraqevske riznice.

Kra|a je izazvala politi~ku polemiku i ponovo pokrenula raspravu o bezbednosti francuskih muzeja.

Prema najnovijim dostupnim podacima za 2025. godinu, najbogatiji biznismen u Srbiji je Miroslav Mi{kovi}, osniva~ i vlasnik kompanije Delta Holding. Wegovo bogatstvo procewuje se na oko 2,85 milijardi evra, {to ga ~ini jednom od najuticajnijih i najprepoznatqivijih li~nosti u doma}em poslovnom svetu.

Delta Holding, kompanija koju je Mi{kovi} osnovao i razvio, predstavqa poslovnu imperiju sa {irokim spektrom delatnosti. Weno poslovawe obuhvata maloprodaju, poqoprivredu, logistiku, finansijske usluge, kao i nekretnine. Kroz brendove Delta Maxi, Delta Agrar i Delta Real Estate, Mi{kovi} je stvorio mre`u poslovnih jedinica koja ima ogroman uticaj na ekonomiju Srbije, zapo{qava hiqade qudi i oblikuje tr`i{te potro{we i usluga u zemqi.

Miroslav Mi{kovi} nije samo doma}i magnat – wegovo ime se na{lo i na Forbsovoj listi najbogatijih qudi na svetu, {to potvr|uje wegov me|unarodni ugled i poslovni renome. Pored toga, Savez ekonomista Srbije mu je 2023. godine dodelio Povequ za izuzetan doprinos u oblasti

p{ewe dogodilo, ali je rekla da je rano da se govori o detaqima. Proceweno je da vrednost ukradenog nakita iznosi 88 miliona evra. Vi{e naoru`anih osoba iznelo je vredan nakit kada su posetioci po~eli da ulaze u muzej, a pobegli su zahvaquju}i dizalici koja se nalazila na jednoj strani Luvra.

Luvr je bio zatvoren nekoliko dana posle pqa~ke, a nadle`ni, me|u kojima i predsednik Emanuel Makron, izrazili su uverewe da }e po~inioci biti brzo prona|eni.

Osve{tana Crkva spasewa naroda u Bukure{tu, najve}i pravoslavni hram na svetu

Ikonostas Crkve spasewa naroda u Bukure{tu, koja je najve}i pravoslavni hram na svetu, osve{tan je u prisustvu velikog broja vernika. Bogoslu`ewe su predvodili rumunski patrijarh Danilo i vaseqenski patrijarh Vartolomej. Pristup unutra{wosti hrama bio je ograni~en na

oko 3.000 zvani~nih gostiju, dok je na platou ispred katedrale prisustvovalo vi{e hiqada vernika. Direktan prenos ceremonije bio je prikazan na velikim ekranima u porti, a crkva }e narednih dana ostati otvorena za vernike.

Ove godine se obele`ava i stogodi{wica uzdizawa Rumunske pravoslavne crkve na nivo patrijar{ije.

Rumunska pravoslavna crkva je najve}a verska zajednica u zemqi. Crkva je stekla nezavisnost 1885. godine, a status patrijar{ije dobila je 1925. i ove godine obele`ava svoj vek postojawa.

Crkva spasewa naroda u Bukure{tu najvi{i je i najve}i pravoslavni hram na svetu po zapremini i povr{ini.

Hram ima najve}i pravoslavni ikonostas na svetu – povr{ine 407 kvadratnih metara (du`ine 23,8 metara i visine 17,1 metar) – kao i najve}e slobodno vise}e crkveno zvono na svetu, te{ko 25,2 tone. Sa visinom od 132 metra, crkva dominira panoramom Bukure{ta.

poslovne ekonomije i menaxmenta, isti~u}i wegovu sposobnost da upravqa kompleksnim poslovnim sistemima i razvija konkurentne kompanije u Srbiji i regionu.

Wegova poslovna filozofija karakteri{e strate{ko diversifikovawe poslova i stalno tra`ewe novih prilika za

rast. Delta Holding ne zavisi od jednog sektora, ve} konstantno pro{iruje poslovne aktivnosti i ula`e u razli~ite industrije, ~ime Mi{kovi} osigurava stabilnost svoje imperije i dugoro~nu odr`ivost u promenqivim ekonomskim okolnostima. Pored finansijskog uspeha, Mi{kovi}

se ~esto pojavquje u medijima, a wegova imovina, poslovne odluke i strategije postale su predmet brojnih analiza i ~lanaka. On i daqe predvodi listu najbogatijih srpskih preduzetnika, a wegova sposobnost da od malih poslovnih poduhvata stvori imperiju i da kroz godine odr`ava liderstvo u razli~itim sektorima, ~ini ga kqu~nom figurom doma}e ekonomije i simbolom preduzetni~kog uspeha.

Miroslav Mi{kovi} ostaje primer kako vizija, upornost i strate{ko razmi{qawe mogu rezultirati izgradwom jedne od najmo}nijih poslovnih grupacija u Srbiji, ~ije delovawe zna~ajno uti~e na ekonomiju, tr`i{te rada i svakodnevni `ivot gra|ana.

OSTALI NAJBOGATIJI U SRBIJI

l Porodica Kosti} (MK Group) –2.655.071.601 evra

l Dejan ^akajac i Jadranka Stepanovi} (Mozzart) – 1.808.077.997 evra l Dragan [olak (United Group) –1.694.700.000 evra l Petar Matijevi} (MI Matijevi}) –1.562.250.181 evra

U ORGANIZACIJI EPARHIJE RA[KO-PRIZRENSKE, U NOVOM PAZARU:

Sve~ana akademija povodom

850 godina od ro|ewa Svetog Save

U organizaciji Eparhije ra{ko-prizrenske, u Novom Pazaru je, 24. oktobra, odr`ana sve~ana akademija povodom 850 godina od ro|ewa Svetog Save, kojoj je prisustvovao patrijarh Porfirije sa vi{e arhijereja SPC.

Srpska pravoslavna crkva i Eparhija ra{ko-prizrenska sve~ano su obele`ile veliki jubilej – 850 godina od ro|ewa Svetog Save, prvog arhiepiskopa srpskog, prosvetiteqa i utemeqiva~a duhovnog i kulturnog identiteta srpskog naroda.

Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije stigao je u Novi Pazar, gde je, u petak uvece 24. oktobra, u Kulturnom centru odr`ana sve~ana akademija povodom ovog zna~ajnog jubileja.

U besedi tokom akademije, patrijarh Porfirije je poru~io da Sveti Sava i danas, vi{e od svega, `eli da budemo Hristovi, jedinstveni u Hristu, puni razumevawa, sloge i hristolike qubavi.

„Ta i takva qubav na delu mo`e u~initi da i mi ~inimo ono {to je ~inio Sava – da gradimo mostove qubavi ne samo u svom narodu ve} i sa drugim narodima“, rekao je patrijarh.

Sve~anosti su prisustvovali brojni arhijereji Srpske pravoslavne crkve: mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije kao doma}in, mitropoliti Justin, Jovan, David, Ilarion, Arsenije, Dimitrije i Atanasije, kao i episkopi Sergije, Isihije, Jerotej i Damaskin.

U ime Vlade Srbije, prisutnima se obratio ministar kulture Nikola Selakovi}, koji je istakao va`nost Svetog Save kao ve~nog uzora u te{kim vremenima. Akademiji su prisustvovali i izaslanik predsednika Republike Milorad Veqovi}, ministar Nenad Popovi}, predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gradona~elnik Novog Pazara Nihat Bi{evac, na~elnik ra{kog upravnog okruga Stefan A|i} i

drugi zvani~nici.

Dvodnevno obele`avawe 850 godina od ro|ewa Svetog Save zavr{eno je, u subotu 25. oktobra, svetom arhijerejskom liturgijom u Crkvi Svetog Save u De`evi, prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetiteqa i utemeqiva~a duhovnog i kulturnog identiteta srpskog naroda. Arhijerejsku liturgiju povodom osve}ewa hrama slu`io je patrijarh Porfirije, zajedno sa arhijerejima SPC.

Patrijarhu Porfiriju saslu`ivali su mitropoliti crnogorsko-primorski Joanikije, ra{ko-prizrenski Teodosije, `i~ki Justin, {umadijski Jovan, mile{evski Atanasije, kru{eva~ki David, timo~ki Ilarion, ni{ki Arsenije, zahumsko-hercegova~ki Dimitrije i budimqansko-nik{i}ki Metodije, kao i episkopi biha}ko-petrova~ki

Sergije, vaqevski Isihije, {aba~ki Jerotej, moha~ki Damaskin i novobrdski Ilarion.

U besedi posle ~itawa Svetog jevan|eqa, patrijarh Porfirije poru~io je da je ~ovek stvoren kao bi}e zajednice, a ne mr`we i sebi~nosti.

“Molim se Bogu zajedno sa svima vama da molitve Svetoga Save u~ine da razumemo to da je ~ovek stvoren kao bi}e zajednice, da je Srbin stvoren kao bi}e zajednice, a to zna~i ne bi}e mr`we, ne bi}e iskqu~ivosti, ne bi}e zla, ne bi}e sebi~nosti, ne bi}e samodovoqnosti, nego bi}e qubavi, bi}e svetosavsko, bi}e pravoslavno i bi}e Hristovo”, rekao je patrijarh.

Govore}i o duhovnom nasle|u Svetog Save, patrijarh Porfirije je naglasio da je zajedni{tvo sa Bogom i me|usobno jednih sa drugima su{tina na{eg posto-

jawa i put kojim je srpski narod kroz vekove ostvarivao velika dela blagoda}u Bo`jom. Liturgiji je prisustvovala pomo}nica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milena Parli}, ministar kulture u Vladi Republike Srbije Nikola Selakovi}, kao i predstavnici Srpske liste.

Prema predawu, Rastko Nemawi} – Sveti Sava, prvi Arhiepiskop srpski, ro|en je 1175. godine u tada{woj srpskoj prestonici Rasu, na mestu dana{weg sela Mi{~i}e nadomak Novog Pazara, u De`evi podno planine Golije. Vekovima je narod tog kraja Savindan slavio na livadi usred sela kod metalnog krsta i mladog hrasta gde se veruje da je ro|en najmla|i sin Stefana Nemawe – Rastko.

Ovaj kraj je nekada krasila Saborna crkva u kojoj se na

De`evskom saboru 1282. godine, kraq Dragutin odrekao prestola u korist svog brata Milutina. Danas o sjaju Nemawi}ke dr`ave svedo~e obli`wa Petrova crkva u kojoj je veliki `upan Stefan Nemawa kr{ten i gde se na saboru 1196. godine odrekao prestola i oti{ao u Hilandar, kao i velelepni \ur|evi stupovi, jedna od najzna~ajnijih Nemawinih zadu`bina.

Utvrdiv{i svoje `ivote na duhovnim temeqima koje su im ostavili slavni preci, pravoslavni Srbi De`evske doline 2012. godine na mestu drevnog Sabornog hrama postavili su kamen temeqac za crkvu Svetog Save, u kojoj je, u subotu 25. oktobra, patrijarh Porfirije slu`io arhijerejsku liturgiju.

Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}

U rudarskom nasequ u op{tini Despotovac, u nasequ Sewski Rudnik, pre oko mesec dana stanovnici i ru-

dari pe{ke su, golim rukama, podigli krst na najvi{u ta~ku naseqa. Krst te`ak vi{e od 400 kilograma postavqen je na

zidine iznad naseqa, a sada gleda i ~uva sve one koji `ive u tom mestu. Sada svakoga dana, gde god da pogledaju vide prelep prizor - krst koji obasjava i „grli” sve rudare i wihove porodice i kom{ije.

U Sewskom Rudniku nalazi se istoimeni rudnik, najstariji aktivni rudnik mrkog ugqa u Srbiji i samim tim to je najstarije rudarsko naseqe u Srbiji.

U Sewskom Rudniku je ro|en i odrastao general Neboj{a Pavkovi}, a stanovnici ka`u da nikada nije zaboravio svoje korene i da se rado vra}ao u svoj rodni kraj. Vest o wegovoj smrti ih je veoma potresla.

{kole

U Osnovnoj {koli „Preqina” odr`ana je humanitarna prodajna akcija pod nazivom „Hranom do zdravqa”, u organizaciji u~enika mla|ih razreda mati~ne {kole i izdvojenog odeqewa u Prislonici, zajedno sa svojim u~iteqima. Kao i prethodnih godina, manifestacija je imala humanitarni karakter. Ovoga puta prikupqena sredstva bi}e namewena le~ewu u~enika ove {kole koji boluje od te{ke bolesti. - On je na{ maleni drugar, ali veliki junak. Junak velikog srca. Hvala svima koji su uzeli u~e{}e u ovoj manifestaciji, kao i roditeqima na{ih u~enika koji uvek podr`avaju na{e akcije i u~estvuju u wima. Na{e malo nekom zna~i puno – poru~ili su iz {kole u Preqini.

l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike

Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

SAVEZNICI UMAWUJU ZNA^AJ PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA:

Da bi sa~uvao jedinstvo Saveznika, @or` Klemanso, predsednik fancuske vlade i ministar rata, odustao je od predlo`enog plana ofanzive i prihvatio je da naredi D’Epereu da savezni~ke armije ostavi onom delu fronta na kome su se nalazile od po~etka rata.

Na taj na~in su Britanci imali prvenstvo na delu fronta prema Turskoj, a Italijani u Albaniji. Na osnovu stavova savezni~kih vlada iznetih na Visokom ratnom savetu nedvosmisleno se moglo zakqu~iti da je jedini otvoren put za francuske trupe vodio na Sever. Taj strate{ki zakqu~ak je razli~ito tuma~en unutar francuske vlade. Stefan Pi{on je bio uveren da je stvorena prilika za napad na Austrougarsku i preko we na Nema~ku. Po wegovom mi{qewu, dolazak savezni~kih armija na Dunav, stvorio bi uslove da se ponovo uspostavi rumunski front ili podstaknu unutra{wi nemiri u Ma|arskoj, a time pomogne italijanski front jer bi Austrougarska bila primorana da povu~e divizije sa fronta kako bi uspostavila red u unutra{wosti zemqe. Mogu}nost ponovnog uspostavqawa rumunskog fronta je bila po Klemansou glavna prednost Savezni~ke pobede. Na sam dan okupqawa Visokog ratnog saveta on je kona~no utvrdio strategiju savezni~kih operacija na Balkanu i projekat rumunske ekspedicije. Klemanso je naredio generalu D’Epereu da nastavi prvo sa oslobo|ewem Srbije, zatim da uspostavi kontakt sa Rumunijom i ju`nom Rusijom, uspostavqaju}i progresivno odbrambeni front od Albanije do Dunava i Crnog Mora stvaraju}i prepreku nema~koj ekspanziji. Naredio je da se Turska izoluje na kopnu i na moru i, u slu~aju da ubrzo ne potpi{e primirje, trebalo bi razmotriti mogu}nost vojne akcije. Klemanso je tada poverio generalu Bertelou komandu nad ekspedicijom u Rumuniji, sa zadatkom da uvede Rumuniju u rat i da re-

organizuje rumunsku vojsku, a zatim da stupi u kontakt sa anti boq{evi~kim snagama u Rusiji i ispita mogu}nosti za saradwu. Bertelo je u Solunu, gde je stigao 13. oktobra, upoznao D’Eperea s novom francuskom strategijom na Balkanu. Do tada D’Epere nije primio nove naredbe sem da prepusti turski front Britancima, albanski front Italijanima, i da nastavqa da priprema ofanzivu u Srbiji, ovoga puta samo sa srpskim, francuskim i gr~kim trupama i jednom britanskom divizijom. Wegova aktivnost kao savezni~kog komandanta na Balkanu je od tada strogo kontrolisana, jer je wegov nemirni duh i sposobnost da samostalno smi{qa projekte ofanzive bio u suprotnosti sa usko nacionalno orijentisanim strategijama savezni~kih vlada. Ubudu}e on je imao obavezu da redovno obave{tava Pariz o rasporedu savezni~kih trupa i wihovom kretawu. Tek posle dolaska generala Berteloa u Solun, projekat ofanzive savezni~ke vojske je preina~en u skladu s Klemansoovim zamislima. D’Epere je izvestio Klemansoa da je odustao od namere da napadne Austrougarsku i podbuni weno stanovni{tvo. Po{tuju}i

USKI INTERESI

uputstva koje je dobio on precizira da se sad savezni~ke snage u Srbiji ograni~avaju na oslobo|ewe i formirawe odbrambenog fronta na Savi i Dunavu. Istovremeno je stavio na raspolagawe generalu Bertelou 3. divizije za akciju u Rumuniji.

Klemanso je bio ube|en da Isto~ni front ne}e doneti pobedu i stoga mu je pridavao drugorazrednu va`nost. Poraz Bugarske je za wega otvorio vrata Bukure{ta i Rusije, dok je put ka Berlinu po~iwao u Francuskoj, a ne u Solunu. Klemansoova strategija i usko shva}eni nacionalni interesi savezni~kih vlada onemogu}ili su D’Eperea da sprovede u delo svoj plan sveobuhvatne ofanzive na Balkanu.

Klemansoova vlada, ne samo da nije imala izgra|enu balkansku politiku, nego, zapravo, nije smatrala da Balkan ima bilo kakav zna~aj za ishod Velikog rata. Stoga ne samo da se pobedi na Solunskom frontu nije pridavao zna~aj, ve} su se u pariskoj {tampi i kuloarima ministarstava zasluge za pobedu pripisivale drugima, a u jednom momentu D’Epereu je pretila opasnost i da bude smewen. General Gijoma je po povratku iz Soluna bio postavqen za vojnog guver-

@or` Klemanso, predsednik fancuske vlade, je bio ube|en da Isto~ni, Solinski front ne}e doneti pobedu i stoga mu je pridavao drugorazrednu va`nost. Poraz Bugarske je za wega otvorio vrata Bukure{ta i Rusije, dok je put ka Berlinu po~iwao u Francuskoj, a ne u Solunu. Klemansoova strategija i usko shva}eni nacionalni interesi savezni~kih vlada onemogu}ili su generalu D’Eperea da sprovede u delo svoj plan sveobuhvatne ofanzive na Balkanu.

nera Pariza, posle poraza u bici kod Puta dama, kada se mislilo da je Pariz bio ugro`en kao i 1914. Klemanso ga je stoga i povukao sa Balkana.

Odlukom Klemansoa, Balkan je sveden na rati{te od drugorazrednog zna~aja na kome zapravo Francuska i nije imala posebnih ciqeva, a time ni utvr|ene politike. Pa`wa britanske vlade i javnosti bila je koncentrisana na Konstantinopoq i moreuze, dok je italijanska vlada svoju energiju usmerila na Albaniju. D’Epere, kao komandant savezni~kih armija, nije imao ni uputstva ni sredstava da vodi posebnu politiku, a izazovi nisu nedostajali. Od wega se, na primer, o~ekivalo da primeni uslove primirja sa Austrougarskom na Ma|arsku, ali nije dobio uputstva {ta da ~ini sa sukobqenim teritorijalnim pretenzijama za koje je uru{avawe austrougarske vlasti stvorilo prostor. Veliki rat nije po~eo na Balkanu niti se tu zavr{io, ali je iskra koja je pokrenula doga|aje zapaqena na Balkanu, kao i {to je pobeda koja je trajno naru{ila ravnote`u snaga u Velikom ratu izvojevana na Balkanu. U svesti savremenika i potowih generacija, balkansko rati{te je zadesio usud malih naroda koji mogu samo biti krivi, ali nikako zaslu`ni, mo`da i zato {to je wihovu istoriju zadesila ista sudbina kao i wihove pretke, koji su je stvarali, ostala je regionalna. Proslava stogodi{wice pobede na Solunskom frontu bila je predmet regionalnih proslava... Zasluge i delo Fran{ea D’Eperea su tako potisnuti u zaborav iz koga, nadamo se, objavqivawe delova wegovih memoara, ako ne mogu da ga potpuno izvuku na svetlo istorijske pozornice, mogu bar da omogu}e sada{wim generacijama da komandanta savezni~kih snaga saznaju kako je izvojevana pobeda na Balkanu u Velikom ratu.

l U slede}em broju: Mukotrpno ostvarivawe ideje za operaciju Balkan

1830. - Umro je crnogorski vladika Petar I Petrovi} Wego{ koji je po dolasku na vlast 1782. doprineo razvoju crnogorske dr`avnosti. Doneo je 1796. prvi zakon) i ustanovio centralni sudski organ (Kuluk) 1803. Predvodio je Crnogorce u borbama protiv Turaka i Francuza, mirio zava|ena plemena i trudio se da iskoreni krvnu osvetu.

1869. - Izvo|ewem alegorijske slike \or|a Mileti}a „Posmrtna slava kneza Mihaila”, u Beogradu je otvorena nova zgrada Narodnog pozori{ta, izgra|ena po projektu Aleksandra Bugarskog.

1910. - Umro je {vajcarski filantrop @an Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu i jedan od osniva~a Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta 1863, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901.

1918. - Slova~ka je proglasila odvajawe od Ma|arske i ujediwewem sa ^e{kom formirala ^ehoslova~ku, prvu dr`avu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1918. - Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat u{la 1914. na strani Centralnih sila, prestala je da postoji Otomanska imperija.

1938. - Milione Amerikanaca uhvatila je panika dok su na radiju CBS slu{ali radio dramu koju je prema noveli Herberta Xorda Velsa „Rat svetova” snimio Orson Vels, misle}i da se radi o stvarnom napadu Marsovaca na Zemqu.

1973. - Pu{ten je u saobra}aj most na Bosforu koji povezuje Evropu i Aziju.

1974. - Nokautom nad Xorxom Formanom, Muhamed Ali se u 32. godini trijumfalno vratio boksu.

1975. - Princ Huan Karlos preuzeo je vo|stvo [panije od te{ko obolelog diktatora Fransiska Franka.

1990. - Kina je objavila rezultate popisa stanovni{tva prema kojem wena populacija broji milijardu i 13 miliona qudi.

1995. - Minimalnom ve}inom od 50,6 procenata stanovnici Kvebeka izjasnili su se na referendumu protiv nezavisnosti te kanadske provincije.

2006. - Biv{em ~ileanskom diktatoru Augustu Pino~eu odre|en je ku}ni pritvor zbog torture, ubistava i kidnapovawa tokom wegove 17-godi{we vladavine. Pino~e je umro 10. decembra 2006. u bolnici u Santjagu. Procewuje se da je tokom wegove diktature u politi~kim nemirima i progonima ubijeno oko 3.000 qudi, dok je oko 28.000 bilo podvrgnuto raznim oblicima mu~ewa.

2020. - Crnogorskoprimorski mitropolit Srpske pravoslavne crkve Amfilohije umro je od posledica koronavirusa.

2022. - Na predsedni~kim izborima u Brazilu tre}i put mandat je dobio Luiz Inacio Lula da Silva iz levi~arske Radni~ke stranke.

Velika ~etvorka: Dejvid Lojd Xorx, Vitorio Orlando, @or` Klemanso i Vudro Vilson

Od kwegiwe Milice i Sulejmana

Veli~anstvenog, pa sve do Rumunije!

Kako je izgledalo putovawe mo{tiju Svete Petke i ko je sve zaslu`an za to {to su do danas sa~uvane…

Kada se Sveta Petka u 11. veku upokojila u gradu u kom je i ro|ena, Epivatu, bila je sahrawena van grobqa.

Prema predawu iste no}i su dvoje qudi, otmena i bogata dama po imenu Jeftimija i ubogi nadni~ar Georgije, sawali isti san – da na obali mora po~iva telo Svete devojke. San su, svako za sebe, ispri~ali episkopu. Tako su otkrivene netaknute mo{ti Svete Petke, a onda i pohrawene su u crkvi Svetih apostola.

Me|utim, nisu tu i ostale.

Po~etkom XIII veka krsta{i sa Zapada zauzeli su i opqa~kali Carigrad i sve {to je hri{}anima bilo sveto su po~eli da prenose u papske zemqe. Bugarski car Jovan Drugi Asen, ponudio je otkup Latinima. Godine 1231. mo{ti Svete Petke donete su u prestono Trnovo i polo`ene u Sabornu crkvu. Ali 1393. godine Turci su osvojili Trnovo. Proterali su ostarelog patrijarha Jeftimija, prvog pisca `itija Svete Petke, opqa~kali crkvu, a svete mo{ti izbacili iz kivota ukra{enog zlatom i dragim kamewem i svukli sa wih zlatotkanu odoru, pi{e Qiqana Habjanovi}\urovi} za list Politika. Ubrzo, zalagawem vidinskog gospodara kneza Stra{imira, mo{ti su prenete u Vidin. No samo tri godine kasnije Turci su i tu stigli, pogubili su hristoqubivog kne-

za, a blago iz vidinskih riznica na{lo se u Seru kao li~ni ratni plen sultana Bajazita. Tu su ostale dve godine. Godine 1398. svetiwu su od sultana Bajazita izmolile tri znamenite Srpkiwe – knegiwa Milica, despotica Jefimija i Mili~ina k}er Olivera, koja je za spas svog naroda i Crkve pristala da ode u Bajazitov harem. Kada je ~uo {ta mu knegiwa tra`i Bajazit se nasmejao: „Za{to od drugih mnoge i velike cene dostojnih imawa ne molite, ve} samo suhe kosti!“, pitao je.

Knegiwa je, kako ka`e predawe, smerno i gospodski istrpela tu uvredu i jo{ mu je ponudila sva svoja zemna blaga i imawa u zamenu za svete mo{ti. Tako je Sveta Pet-

ka stigla u Kru{evac, u dvorsku crkvu Lazaricu. Kako je kasnije zapisao Grigorije Camblah „sva slava Petkina uze se Bugarskoj i podari zemqi srpskoj“. Kada je knegiwin sin despot Stefan Lazarevi} preselio prestonicu iz Kru{evca u Beograd poneo je i svetiteqkine mo{ti. Pohranio ih je najpre u Uspewsku crkvu Mitropolije beogradske, a potom u novu crkvu Svete Petke, sagra|enu kraj ~udotvornog izvora pod Beogradskom tvr|avom.

Sto dvadeset godina kasnije Turci su, na ~elu sa Sulejmanom Veli~anstvenim, zauzeli i Beograd. Te 1521. godine su iz opqa~kanog grada odnete su tri svetiwe: ~udotvorna ikona Presvete Bogorodice,

Ko{mar je po~eo na romanti~nom do~eku nove 1980. godine

Romanti~na, sne`na Nova 1980. godina nikog nije zabrinula. Naprotiv, sneg je padao i padao, ba{ kako se i o~ekivalo da bude za praznik.

Dodu{e, mo`da i vi{e nego {to bi trebalo. Ali, niko nije tako mislio: taj ve} veliki sneg koji je napadao u toku popodneva 31. decembra nije bio prepreka da se tu no} veselo slavi po beogradskim hotelima i kafanama. Ponegde je, dodu{e, nestalo i struje, gde su te`ina snega i me}ava vr} po~ele da kidaju `ice, ali ni to niko nije shvatio kao najavu ne~eg lo{eg.

Iznena|ewe je nastupilo tek kada su Beogra|ani u ~udu probudili tog 1. januara 1980. Kroz prozore su mogli da vide ogromne nanose snega,koji }e se prvog dana

nove godine pretvoriti ko{mar koji }e paralisati ~itav grad narednih 7 dana. Prvi znak paralize osetili su oni koji su `iveli u vi{im delovima – ve} tog jutra nisu imali gradski prevoz. Prvi su se u nevoqi na{li Zuce, Ripaw, Ru{aw, potom i gro~anska sela.

Prava katastrofa zatekla je prvih dana januara i ostatak Srbije, Bosnu, pa i Dalmaciju. Mnoga naseqa bila su potpuno odse~ena od sveta, posebno ona kroz koja nisu prolazile magistrale, ve} regionalni putevi. Nije bilo telefona, hrane, lekova, nikakvih informacija.

Qudi su se snalazili sami u malim seoskim zajednicama, a da li su svi ostali `ivi i zdravi sazna}e se tek kada je sneg posustao, a ma{inerija probila puteve.

Kod Vr{ca je iza{la i vojska JNA sa tenkovima, kako bi spasla zavejane na putu. Vojnici su nosili hranu i vru}u vodu da okrepe qude koji su ostali u svojim kolima ili autobusima, zaglavqeni zajedno s te{kom ma{inerijom za ~i{}ewe smetova koja je i sama stala pred }udima prirode. Dramati~ne vesti stizale su i sa Div~ibara — zarobqeno je ostalo 400 slavqenika u jednom hotelu. Posle lo{ih vesti iz Srbije po~ele su da sti`u i neprijatne novosti iz Beograda. Okolna naseqa Batajnica, Ugrinovci, Zemun poqe i Ov~a bili su potpuno odse~eni od grada kada je vetar naneo nove ogromne sne`ne nanose tokom no}i 3. na 4. januar.

Nametnulo se veoma nezgodno pitawe - ho}e li porodice ostati bez hrane. Nije {ala, u to vreme prehrana je funkcionisala malo druga~ije. Hleb se kupovao sve`, nije bilo mnogo upakovanih proizvoda koji bi mogli da se koriste danima, a kada su putevi zavejani, kamioni ne mogu da do|u do svih krajeva Beograda.

Mleko je bilo drugi problem, ono se, tako|e, isporu~ivalo sve`e, svakoga dana se kupovala nova boca.

Pretio je jo{ jedan problemgrejawe. Toplane tada nisu koristile gas, ve} mazut, gorivo koje se dopremalo cisternama. A rezerve su posustajale…

Na sve to, bunile su se amba-

mo{ti carice Teofanije i mo{ti Svete Petke.

Mo{ti su polo`ene u hranilnicu ~asnih mo{tiju pri Patrijar{ijskoj crkvi Svetoga Georgija na Fanaru. Ali Carigrad vi{e nije bio novi Jerusalim, ve} prestonica Osmanskog carstva.

U XVII veku Carigradska patrijar{ija pala je u velike dugove zbog te{kih da`bina koje joj je nametnula turska vlast. Tada je vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, ponudio da ogromnim prilogom pokrije dugove Patrijar{ije, a da za uzvrat za svoj narod dobije mo{ti Svete Petke. Godine 1641. mo{ti su dospele u Ja{i (dana{wa Rumunija) i polo`ene u rasko{ni hram Sveta tri jerarha.

A onda je do{la 1888. godina. Jedne no}i hram je zahvatio veliki po`ar. Zapalio se sve}wak kraj svetiteqkinog odra i od wega se ra{irila vatra. Sve je izgorelo –pokrovi, baldahin, draperije. Spoqa{wi deo kivota, na~iwen od srebra i zlata, sasvim se istopio. Ali unutra{wi deo kivota, na~iwen od drveta, tek je malo nagoreo. A ispod drvenog poklopca le`ale su mo{ti nedodirnute vatrom. Nisu se istopili ~ak ni pe~ati od voska na wenoj rizi. Posle toga mo{ti su prenete u Sabornu crkvu posve}enu Sretewu Gospodwem, gde se i danas nalaze. To je katedralna crkva Mitropolije Moldavije i Bukovine i sedi{te mitropolita. Podignuta je u XIX veku na temequ stare crkve iz XV veka. Ima ~etiri torwa i vidi se iz svakog dela grada.

sade i diplomatska predstavni{tva. U svem tom haosu trebalo je jo{ misliti i na wihove potrebe u uskim, strmim ulicama Top~iderskog brda. A Beogra|ani su se ~udili i kada su na televiziji ugledali sneg na omiqenim jadranskim pla`ama! U dramati~nim reporta`ama na{lo se mesta i za jednog voza~a GSP, koji je svojim gestom ulep{ao po~etak nove godine jo{ u vreme kada se predstoje}i haos tek nazirao. “Voza~ GSB, Omer Pra{evi}

radio je u novogodi{woj no}i. Po{to je ~uo da je u mnogim delovima grada saobra}aj ve} postao zakr~en zbog velikog snega, po`urio je na posao ranije. Strpqivo je ~ekao prve putnike u novoj godini na liniji 531... Sneg }e dr`ati grad okovanim sve do posle Bo`i}a te godine, a sve }e po~eti da kompletno funkcioni{e tek nakon 15. januara. Bio je to pravi sne`ni ujed jake zime kakav se u Beogradu u takvom {tetnom obimu, nije, na sre}u, nikada vi{e ponovio.

Grad sa najboqom hranom na svetu

Kada je u pitawu hrana, Italija jo{ jednom dokazuje da joj nema ravne - tri prva mesta na listi gradova sa najboqom hranom pripadaju upravo ovoj zemqi. Od sve`ih morskih plodova do ukusnih slatki{a, ovaj kulinarski raj nudi iskustvo koje zadovoqava sva ~ula, te nas i ne ~udi {to je apsolutno dominira godinama na gastronomskoj sceni sveta.

^esto se ka`e da je hrana univerzalni jezik, a turizam zasnovan na gastronomiji sve vi{e dobija na popularnosti, {to dovodi do aktivnosti poput obilazaka sa degustacijom i ~asova kuvawa koji nude i kulturno obrazovawe i na~in da se podr`i lokalna ekonomija. Za mnoge putnike, degustacija doma}ih jela je va`an deo povezivawa sa svakodnevnim `ivotom lokalnog stanovni{tva.

Imaju}i to u vidu, otkriveni su „gradovi sa najboqom hranom na svetu”, zasnovani na skoro pola miliona ocena. Na osnovu 17.073 grada, ova mesta se izdvajaju po najvi{im prose~nim ocenama za regionalna i nacionalna jela koja se tamo naj~e{}e slu`e.

Titulu {ampiona u ovoj kategoriji odneo je Napuq, veliki luka u ju`noj Italiji, gde su margarita pica, woke i peciva u obliku {koqke sa kremastim filom, navedeni kao obavezna jela koja treba da se probaju, navodi se na sajtu Tejst atlas, a pi{e Dejli mejl.

Kulinarske tradicije Napuqa duboko su ukorewene u wegovoj istoriji, koju su oblikovale gr~ki, rimski i drugi kulturni uticaji. Ova me{avina uticaja ogleda se u jednostavnim ali kvalitetnim jelima, koja variraju od slo`enih aristokratskih recepata do snala`qivih uli~nih jela pripremqenih od sve`ih, lokalno uzgajanih sastojaka kao {to su paradajz ili morski plodovi.

Tu je puno ukusnih slatkih poslastica, ukqu~uju}i tartalo kola~i}e, krofne umo~ene u med, ~okoladna-badem torta. Treba spomenuti i druge lokalne specijalitete - neodoqiva peciva puwena laganom i kremastom smesom od rikote, {laga i maskarponea.

ITALIJA - APSOLUTNI GASTRONOMSKI {AMPION Napuq nije bio jedini italijanski grad koji se na{ao na listiMilano je zauzeo drugo mesto, dok je tre}a Bolowa. Slede Firenca, Mumbaj, Rim, Pariz, Be~, Torino i Osaka.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Sna`an impuls za nove po~etke i hrabre odluke. Pojavi}e se prilika da se istaknete u potpuno novoj sferi. U qubavi o~ekujte strastvene i dinami~ne trenutke, a slobodni Ovnovi mogu da do`ive iznenadno i uzbudqivo poznanstvo. Na poslu vas ~eka priznawe i uspeh u projektima, ali obratite pa`wu na detaqe. Energija vam je visoka, ali je va`no da se odmarare i pazite na srce.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Komunikacija i nova saznawa obele`i}e ovu nedequ! Bi}ete privu~eni u~ewu, kra}im putovawima i zanimqivim razgovorima. U qubavi }e intelektualna povezanost igrati glavnu ulogu, a slobodni Bikovi mogu da upoznaju nekoga na mestima gde se razmewuju ideje. Poslovno vas o~ekuje multitasking i dinami~no okru`ewe. Zdravqe tra`i brigu o napetosti i kvalitetnom snu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova nedeqa donosi stabilnost i unutra{wu harmoniju, a usmereni ste na komfor i estetiku. Qubavni `ivot je ne`an i emotivan, sa mogu}no{}u susreta sa srodnom du{om. Poslovno vreme je za planirawe i dugoro~ne projekte, gde }e va{a preciznost biti nagra|ena. Pazite kome {ta pri~ate. Obratite pa`wu na re`im i ishranu. Malo relaksacije i {etwe done}e ravnote`u.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Introspektivna nedeqa, fokusirana na dom i porodicu. Qubav zahteva toplinu i pa`wu, a slobodni Rakovi mogu da upoznaju nekoga u prijatnoj, ku}noj atmosferi. Ose}ate qubavnu tenziju. Na poslu su va`ni detaqi, strpqewe i pru`awe podr{ke kolegama. Zdravqe je povezano sa emocijama, pa obratite pa`wu na ishranu i odmor. Voda i opu{tawe pomo}i }e vam da povratite energiju.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Horoskop ka`e da liderski potencijal dolazi do izra`aja. U qubavi o~ekujte strast i nova poznanstva, posebno na kulturnim ili dru{tvenim doga|ajima. Razo~arwew u neku du`u vezu. Poslovno, va{a inicijativa i kreativnost bi}e nagra|ene priznawima ili projektima. Imate puno energije, ali pripazite na srce i nervni sistem. Umeren odmor i fizi~ka aktivnost su kqu~ni.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Produktivnost i red obele`i}e ovu nedequ. U qubavi vladaju podr{ka i zajedni~ko planirawe, dok slobodne Device mogu da upoznaju nekoga u profesionalnom okru`ewu. Ta osoba deluje stabilno, ali krije pro{lost, mo`da je zauzeta. Poslovno su nagla{eni preciznost i odgovornost. Zdravqe zahteva balans izme|u rada i odmora. Poja~ajte unos vitamina i ~uvajte se prehlade.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqni horoskop ka`e da su komunikacija, partnerstvo i harmonija u fokusu. Qubav }e biti prijatna, sa mogu}no{}u novih romanti~nih susreta. Slobodne privla~e osobe koje su opasne po srce i to im prija. Na poslu, va{a sposobnost balansirawa interesa done}e vam uspeh. U dru{tvenim aktivnostima o~ekujte priznawe i nove kontakte. Zdravqe zavisi od emocionalnog balansa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Va{ nedeqni horoskop vam donosi {irewe vidika kroz putovawa, u~ewe i kontakte sa razli~itim kulturama. Zvezde vas savetuju da ne odbijate prilike koje vam se nude. Qubav je avanturisti~ka, postoji mogu}nost da }ete upoznati srodnu du{u. Poslovno se isti~u ambiciozni planovi i podr{ka za smela re{ewa. Zdravqe je generalno dobro, ali obratite pa`wu na zglobove.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Do`ivqavate duboku transformaciju, ovo je period za kona~ni zavr{etak starih ciklusa. Qubav donosi strastvene i sudbinske susrete, a parovi ja~aju poverewe kroz iskrene razgovore. Slobodni upoznaju nekog neo~ekivano, mo`da u trenutku kad nisu raspolo`eni. Na poslu se tra`i fokus i strate{ko razmi{qawe, budite mudri. Zdravqe zahteva da se ~uvate prejedawa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Vreme je za postavqawe ~vrstih temeqa i disciplinu. Qubav se bazira na vernosti i ozbiqnim zajedni~kim planovima. Poslovno o~ekujte priznawe, nove odgovornosti i podr{ku autoriteta. Ovo je period kada }ete uspeti da doka`ete koliko toga mo`ete da uradite. Zdravqe zahteva brigu o kostima, zglobovima i re`imu spavawa. Umerena fizi~ka aktivnost donosi dugoro~nu korist.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Ose}aj introspektivnosti, kreativnosti i duhovnog uvida vodi vas kroz nedequ. Qubav je emotivno duboka, sa potencijalom za romanti~na ili kreativna iskustva. Ukoliko ste zauzeti, krajem nedeqe mo`ete da o~ekujete sukob zbog problema iz pro{losti. Poslovno se oslawate na intuiciju i ose}aj za kolektiv. Zdravqe je povezano sa emocionalnim stawem, provodite vreme u prirodi.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Nedeqni horoskop ka`e da su originalne ideje i kreativnost u prvom planu. Qubav se zasniva na prijateqstvu, intelektualnoj povezanosti i poverewu. Poslovno su nagla{ene inovacije i timski rad, dobi}ete priliku da realizujete smele projekte. Zdravqe zahteva brigu o cirkulaciji i nervnom sistemu. Fizi~ka aktivnost i opu{tawe pomo}i }e u o~uvawu ravnote`e.

„Kada morate brzo da se kre}ete” postao je novi {aqivi slogan nema~ke kompanije Beker, koji je objavqen na Fejsbuku i Instagramu ve} slede}eg dana nakon kra|e jednog od najvrednijih muzejskih draguqa u Parizu, po{to su lopovi koristili jednu od wihovih mehani~kih dizalica za name{taj prilikom upada u muzej.

Porodi~na nema~ka kompanija, sasvim slu~ajno povezana sa pqa~kom nakita koji je pripadao kolekciji Napoleona Tre}eg i wegove supruge E`eni, re{ila je da iskoristi priliku za marketing i promovi{e svoje proizvode.

„Dizalica mo`e da nosi do 400 kilograma tereta brzinom od 42 metra u minuti - tiho kao {apat”, navela je kompanija uz fotografije kosih merdevina koje dose`u do balkona na prvom spratu muzeja. Na slici je prikazana dizalica za name{taj „Agilo”, koji su po~inioci koristili da u|u

kroz prozor Luvra, ukradu nakit vredan oko 88 miliona evra i pobegnu na motociklima za mawe od deset minuta. [efica marketinga, Julija [arvac, isti~e da su ona i suprug, izvr{ni direktor Aleksander Beker, gledali vesti i bili „{okirani” kada su videli svoj proizvod na fotografijama sa mesta pqa~ke.

„Postalo nam je jasno da je to bio lo{ ~in i da su zloupotrebili na{ ure|aj da to urade. Ali kada smo se uverili da niko nije povre|en, po~eli smo da pravimo {ale i da smi{qamo sme{ne slogane”, rekla je ona. Dodala je da ih je nakon slu~aja bezbroj qudi, ukqu~uju}i wihovo osobqe, poslovne partnere, klijente, kontaktiralo, te su odlu~ili da je ovo najboqi na~in da „daju komentar” na situaciju.

Do slede}eg jutra kampawa je ve} bila spremna za objavqivawe, a u me|uvremenu ju je pogledalo skoro dva miliona qudi. [arvac je istakla da ju je iznenadio odziv na kampawu, kao i da je ve}ina reakcija

bila pozitivna. „Mogu da razumem da ovo nije humor za svakoga, ali ve}ina qudi u`iva u tome.”

Jedan korisnik Fejsbuka pohvalio je marketing i napisao da „marketin{ki tim zaslu`uje pove}awe plate”. Me|utim, drugi je kritikovao kampawu i nazvao je „neukusnom”, dodaju}i: „Francuzi su zapaweni i o`alo{}eni, dok nema~ka kompanija koristi ovu situaciju za svoje reklame. Crni humor…”

Kompanija je 2020. godine prodala dizalicu jednoj firmi u pariskom regionu

koja je iznajmquje drugim kupcima. Lopovi su nedavno zatra`ili demonstraciju, a zatim je i ukrali, {to su vlasnici prijavili policiji pro{le nedeqe, objasnila je [arvac.

Beker, osnovan 1958. godine sa sloganom „Moj put do vrha”, na svojoj veb stranici nagla{ava da posluje na temeqima „tradicije i inovacija”. Jo{ uvek nije jasno da li je kampawa dovela do novih poslova, iako je [arvac navela da su tokom nedeqe dobili „nekoliko upita o dizalici za name{taj”, prenosi „Gardijan”.

Osteoporoza: Koji su faktori rizika i kako je spre~iti?

Osteoporoza je sistemska, progesivna bolest skeleta, koju karakteri{e smawena ko{tana masa i kvalitet ko{tanog tkiva sa posledi~nim pove}awem krhkosti kostiju i podlo`nosti prelomima.

O~ekuje se pove}awe broja obolelih od osteoporoze za 30% na svakih deset godina u 21. veku. Osteoporoza mo`e biti primarna i sekundarna.

PRIMARNA I SEKUNDARNA

OSTEOPOROZAFAKTORI RIZIKA

Faktori rizika za nastanak primarne osteoporoze su podeqeni u dve grupe: nepromenqive i promenqive.

U nepromenqive faktore rizika ubrajaju se:

• genetska predispozicija,

• bela rasa,

• `enski pol,

• starosno doba ≥65 godina,

• pozitivna porodi~na anamneza za nastanak preloma,

• rana menopauza,

• hroni~na upotreba glukokortikoida (tokom 3 meseca ili duze).

U promenqive faktore rizika na koje mo`emo uticati ubrajaju se:

• pu{ewe,

• konzumirawe alkohola,

RECEPT

POVR]E IZ RERNE

POTREBNO JE:

n 3 paprika

n 3 {argarepe

n 1 glavica crnog luka

n 1 komad plavog patlixana

n 1-2 komada paradajza

n 2 krompira

n 2-3 ~ena belog luka

n oko 150 g sviwskog mesa

n nekoliko ka{ika uqa

n so, mleveni biber

n po ukusu suvi biqni za~in

PRIPREMA:

Svo povr}e operite, o~istite, isecite na krupnije komade i stavite u odgovaraju}i sud za pe~ewe. Dodajte meso ise~eno na mawe komade, pa i wega stavite u sud preko povr}a. Sve posolite, pobiberite i za~inite suvim za~inom pa izme{ajte. Prelijte uqem, pokrijte papirom za pe~ewe koji ste pokvasili vodom i stavite u rernu da se pe~e na 200 stepeni, oko 15 minuta, a zatim sklonite papir i pecite jo{ 15 minuta. Jelo poslu`ite toplo.

• mala telesna masa (nizak indeks telesne mase – BMI<18.5 kg/m2),

• dugotrajna laktacija,

• amenoreja u generativnom periodu (du`e od 6 meseci),

• nedovoqan unos kalcijuma i vitamina D,

• neadekvatna fizi~ka aktivnost.

Sekundarna osteoporoza nastaje kao posledica drugih oboqewa i stawa koji dovode do gubitka ko{tane mase.

OSTEOARTROZA -

POSTAVQAWE DIJAGNOZE

Dijagnoza osteoporoze se postavqa na osnovu laboratorijskih analiza, kao i merewem mineralne ko{tane gustine primenom osteodenzitometrije (DXA) pregleda.

Osteodenzitometrija je zna~ajna za:

• skrining za osteoporozu,

• utvr|ivawe te`ine osteoporoze,

• odre|ivawe rizika od pre-

loma,

• identifikaciju pacijenata ta za farmakolo{ku terapiju,

• za procenu promena u ko{tanoj gustini tokom vremena.

TBS (Trabecular Bone Score) je skor trabekularne kosti koji nam daje dodatne informacije o mikroarhitekturi (gra|i) trabekularne kosti. TBS se mo`e odrediti kori{}ewem posebnog softvera u toku merewa mineralne ko{tane gustine.

„Blagovremeno pra}ewe rizika od preloma i adekvatno le~ewe su kqu~ni u uspe{nom le~ewu osteoporoze i prevenciji komplikacija”, obja{wava prof. dr Toma{evi} Todorovi}.

Desetogodi{wi rizik za prelome se odre|uje na osnovu FRAX upitnika koji izra~unava desetogodi{wu verovatno}u za prelom kuka ili druge prelome povezane s osteoporozom (engl. major osteoporotic fracture, MOF; ki~ma, kuk, podlaktica ili nadlaktica). Odre|ivawe biohemijskih

markera ko{tanog metabolizma mo`e biti korisno u pra}ewu le~ewa uz druge potencijalne koristi-predvi|awe rizika za prelom, izbor terapije, kao i procenu adherencije i komplijanse. Blagovremena dijagnoza osteoporoze se postavi kod svake pete osobe, dok samo tre}ina wih prima adekvatnu terapiju. Kod pacijenata koji imaju ponovqene prelome ili zna~ajan gubitak ko{tane mase dok su na terapiji ponoviti procenu uzroka eventualne sekundarne osteoporoze.

Nova studija: Lo{ san ubrzava starewe mozga i pove}ava rizik od demencije

Qudi s lo{im snom imaju mozak koji izgleda skoro godinu dana stariji od wihove stvarne dobi, otkrili su istra`iva~i.

Qudi koji lo{e spavaju mogu imati mozak koji izgleda gotovo godinu dana stariji od wihove stvarne dobi, prema novom istra`ivawu sprovedenom na vi{e od 27.000 odraslih osoba uzrasta od 40 do 70 godina.

Studija, objavqena u britanskom medicinskom ~asopisu Lanset, analizirala je navike spavawa u~esnika i MRI snimke mozga, koriste}i ve{ta~ku inteligenciju za procenu „starosti mozga“ svake osobe – biolo{ke mere zasnovane na obrascima kao {to su gubitak mo`danog tkiva, stawivawe korteksa i o{te}ewe krvnih sudova.

Istra`iva~i su otkrili da su oni s lo{im obrascima spavawa imali mozak koji je izgledao znatno starije od wihove hronolo{ke starosti.

Svako pogor{awe kvaliteta sna bilo je povezano s oko {est meseci dodatnog starewa mozga.

U proseku, qudi s lo{im navikama spavawa – poput nesanice, hrkawa, nepravil-

Lovorov list poznat je kao aromati~an za~in u kuhiwi, ali se sve ~e{}e koristi i u prirodnoj medicini. ^aj od lovora cewen je zbog svojih protivupalnih, antibakterijskih i umiruju}ih svojstava. Poma`e kod ka{qa, poboq{ava varewe, ubla`ava bolove u zglobovima i mo`e doprineti regulaciji {e}era u krvi. U nastavku pro~itajte sve o wegovim prednostima, pripremi, preporu~enom trajawu upotrebe i mogu}im nuspojavama.

LEKOVITA SVOJSTVA ^AJA OD LOVORA Zahvaquju}i protivupalnim i antisepti~kim svojstvima, ~aj od lovora mo`e

nog trajawa sna ili kasnog ritma spavawa – imali su mozak koji je izgledao otprilike godinu dana stariji od wihove stvarne dobi. „Starost mozga ve}a od stvarne starosti mo`e biti znak odstupawa od zdravog starewa“, naveli su istra`iva~i.

Prethodne studije pokazale su da je mozak koji izgleda starije povezan s br`im kognitivnim padom, ve}im rizikom od demencije, pa ~ak i ranijom smr}u.

Tim je tako|e otkrio da upala mo`e delimi~no objasniti ovu vezu.

Lo{ san mo`e pove}ati nivo upale u or-

ganizmu, {to zauzvrat mo`e o{tetiti krvne sudove i mo`dane }elije. Upala je obja{wavala oko 10 odsto veze izme|u kvaliteta sna i starewa mozga.

Iako se starewe mozga ne mo`e potpuno izbe}i, istra`iva~i su rekli da `ivotne navike mogu pomo}i u wegovom usporavawu. Odr`avawe redovnog rasporeda spavawa, ograni~avawe unosa kofeina i alkohola, kao i vremena provedenog pred ekranom pre spavawa, te stvarawe tihog i mra~nog okru`ewa za san, mogu dugoro~no za{tititi zdravqe mozga.

ubla`iti simptome prehlade, ka{qa i bronhitisa. Eteri~na uqa iz lista olak{avaju iska{qavawe i smiruju nadra`eno grlo.

ZA VAREWE

Lovor podsti~e lu~ewe `eluda~nih sokova, smawuje nadutost i gr~eve i poboq{ava rad creva. Tradicionalno se koristi za ubla`avawe probavnih smetwi i podsticawe apetita.

ZA ZGLOBOVE I MI[I]E ^aj od lovora mo`e pomo}i u ubla`avawu bolova u mi{i}ima i zglobovima, posebno kod artritisa i reume. Mo`e se piti ili koristiti kao dodatak kupkama.

ZA REGULACIJU [E}ERA U KRVI

Konzumacija ~aja od lovora mo`e doprineti regulaciji nivoa glukoze kod osoba s dijabetesom tipa 2. Lovor sadr`i spojeve koji poboq{avaju osetqivost na insulin i smawuju apsorpciju glukoze u crevima.

KAO BLAGI DIURETIK

Lovor ima blago diuretsko dejstvo, podsti~e izlu~ivawe vi{ka te~nosti iz tela i mo`e pomo}i kod oticawa.

MOGU]E NUSPOJAVE

Prekomerna upotreba mo`e izazvati: mu~ninu i povra}awe, glavoboqu, pospanost, alergijske reakcije (osip, svrab).

SKANDINAVKA UKR[TENICA

LAZAR ODMILA

AUTO OZNAKA [PANIJE

TELEFONSKI POZIV RADNO ODELO, KOMBINEZON BOG JU@NOG

VETRA(GR^. MITOLOGIJA)

IZVE[TAJI O PRISPE]U PO[IQKI

VRSTA ZANATLIJE, DRVODEQA

GRAD U RUSIJI, NARECI OKI

SIMBOL MOLIBDENA RUDA TITANA KORISNIK OSIGURAWA

KORITAZA STOKU

POSLEDWE SLOVO AZBUKE KRUPNI PSI PRODAJAI KUPOVINA ROBE

NALEPNICA

OZNAKAZA METAR OMAWI ZALIV

DEO ZAPRE@NOG PRIBORA FRANCUSKI SLIKAR, OGIST BUGARSKI [AHISTA, ASEN USKI OBALSKI POJAS, PRIMORJE (MN.) GR^KO SLOVO

VRSTA PAPAGAJA (MN.) SLATKI LIMUN

REKAU RUSIJI OBJEKTI ZASTANOVAWE

^EVINE

JUGOPETROL(SKR.) MNOGO OTKATI

SUD ZA VODU OD TIKVE AM. ROKERKA, TINA OSVETOQUBIVA@ENA (MIT.)

STARE[INA MANASTIRA BAWAU PIRINEJIMA VRSTAPIKANTNOG SOSA

SLABOVIDI QUDI GRUPAOD OSAM PEVA^A PRAOTAC ITALIJANA ONO [TO @IVOT^INI TE[KIM SLIKAR \. ANDREJEVI] DRUGI VOKAL

ALOVI, NEVA, [, SAMSOVI, ETIKETA, JP, VRG, TARNER, IGUMAN, ARO, ]ORE, OKTET, VADIVEK, E, KINETI^ARI, UNIJA, ATON,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: JAKOV, EPOVI, LAKAN, E, ALO, NOT, M, AVIZE, TESAR, OREL, ARARE, MO, ILMENIT,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Sticati navike, 2. Poglavica zlih duhova po Zaratustri - Ubistvo, pokoq, 3. Veliki sudovi za kupawe - Mewati oblik ne~emu, 4. Reka u Rusiji - Ma|arski fa{isti u 2. svetskom ratu - Osnovna tarifa (skr.), 5. Dobro~instvo, dobro delo (tur.) - Grad u Italiji, 6. Ve{te varke, smicalice - Onomatopeja lave`a, 7. Glas zveri - Lara odmila - Prvi vokal, 8. Auto oznaka [panije - Onaj koji sve odobravaPqosnata strana sabqe, 9. Ukra{avati {arama - Pra`iteqi Balkana, 10. Mesto u Sremu - Kevtati, 11. Pokazna zamenica - Pro`drqivac, `derowa - Huan Antonio - Bubuqice na ko`i, 14. Sklonost ekscesima.

USPRAVNO: 1. Narogu{iti se, 2. Kowi arapske pasmine - Zeqasta biqka, kozlac, 3. ^ulo gledawa - Episkopski namesnici - Auto moto savez (skr.), 4. ^ovek istog imena kao drugi - Doma}a tovarna `ivotiwa, 5. Prema, u pravcu - Francuski filozof Ten - Raniji italijanski novci, 6. Indigo biqka - Aromati~na biqka - [ampion, 7. Oznaka za voltPodmirewe nekog duga - Derivati amonijaka, 8. Mangupi, varalice - Upala nerva od krsta do stopala, kukoboqa - Simbol vanadijuma, 9. [anker u kr~mi - Hemijski element (La), 10. Rastavni veznik - Zeleni mineral nazvan po Avali - Ameri~ka filmska kompanija, 11. \avo, vragNadra`uju}e sredstvo, 12. Prenositi TV program - Stih iz Kurana.

EKSCESIVNOST

TRIKOVO, AV-AV, RIK, LARICA, A, E, AMINA[, LIT, [ARATI, ILIRI, IRIG, LAJATI, TO, ALAMAN, TA, INARI, ISTRAJ, SAMARAN, AKNE,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: NAVIKAVATI SE, ARIMAN, POLOM, KADE, INA^ITI, OB, WILA[I, OT, SEVAP, MILANO,

NAKALUPITI

KEBA U^ESTVOVAO U KVIZU

„SUPERPOTERA“: Nije uspeo da osvoji novac, ali je na kraju odlu~io da testira znawe traga~a

Peva~ Dragan Koji} Keba iznenadio je mnoge kada se pojavio u kvizu „Superpotera“. On je u prvom delu igre osvojio 20.000 dinara, a istakao je i da ga nervira traga~ica Milica jer zna sve odgovore. Uprkos tome, Milica je Kebi dala zanimqivu ponudu i priliku da osvoji znatno vi{e novca.

„Prvi put otkako sam traga~ica, nemam ponudu, nego premiju za najoriginalnijeg takmi~ara. Nudimo ti 51 sekundu i 800.000 dinara“, rekla je ona, a Keba je prihvatio ponudu.

„Ako ste previ{e bogati, bole}e vas glava. Ovo }u sigurno podeliti sa nekim, a sebi }u najmawe i vodim ekipu iz ‘Superpotere’ na ve~eru“, kazao je on.

Na`alost, peva~ nije uspeo da odgovori na sva pitawa, te je ku}i oti{ao bez osvojenog novca.

„Prebili ste me kao Zvezda Partizan! Nije lako, treba se setiti. Milica se ne smeje uop{te“, rekao je on na kraju i postavio traga~ima pitawe:

„Koja reka proti~e pored ku}e Vuka Karaxi}a?“

Po{to nisu znali odgovor, on im je otkrio da je u pitawu @eravija.

ZDRAVKO ^OLI] OTKRIO DA LI PRI@EQKUJE

DA POSTANE DEDA:

„Odlo`io bih to koliko mogu“

Legendarni Zdravko ^oli} u zajedni~kom intervjuu sa Ton~ijem Huqi}em za IN Magazin, pored pri~e o wihovoj saradwi, govorio je i o porodici i priznao da jo{ ne pri`eqkuje da postane deda.

Povod razgovora bila je pesma koju je Ton~i Huqi} napisao za Zdravka ^oli}a, a koja }e biti objavqena naredne nedeqe.

„Ja volim Ton~ija i zaista ga cenim u svakom pogledu, ali kao ~ovek, on brine o svima. U posledwe vreme, otkako se intenzivnije dru`imo, stvarno se pona{a kao da je roditeq ili brat. Neverovatno, to mi je pravo otkri}e, nisam to znao ranije jer nismo imali priliku da provedemo du`e vreme zajedno“, rekao je ^oli} u intervjuu za IN Magazin.

Ton~i i ^ola se poznaju ve} ~etiri decenije, a ovog leta imali su priliku da se vi{e dru`e. Pored posla, razgovarali su i o porodici.

Kako je Ton~i ve} dvostruki deda, na pitawe da li i ^oli} pri`eqkuje tu ulogu, rekao je da bi to ipak voleo da odlo`i.

„Pa ja bih to, koliko god mogu, odlo`io bez obzira na godine. Starija }erka je ve} stabilna, a mla|a je jo{ mlada. Sve je to u Bo`jim rukama. Uvek ka`em – lepo je da deca malo pro|u svet, rade na sebi, ali sudbina je sudbina, ona te uvek sa~eka“, naveo je.

OBJAVQENA MONOGRAFIJA „@ARKO LAU[EVI]“:

Kolege i prijateqi govorili o gluma~koj legendi

Monografija @arko Lau{evi} rezultat je obimnog rada autora koji su pisali tekstove o pojedinim gluma~kim segmentima ovog umetnika. Te tekstove prati vi{e od pedeset sagovornika koji su svedo~ili o radu sa @arkom u pozori{tu, na filmu i televiziji. U Monografiji je i desetak sagovornika koji su bili wegovi prijateqi. Aleksandar Sa{a Milosavqevi}, dramaturg, pozori{ni kriti~ar i teatrolog, na po~etku kwige ispri~ao je pozori{nu pri~u o @arkovih 27 pozori{nih uloga odigranih od 1976. do 2000. godine.

Detaqno, sa brojnim podacima od koji su mnogi prvi put dostupni javnosti, Milosavqevi} ostavqa dragoceno svedo~anstvo, opse`nu studiju za sve budu}e istori~are teatra i qubiteqe kwige. Rediteq Vadimir Mil~in je prvi put napisao {ta se sve doga|alo oko predstave Sveti Sava, kakva je bila uloga Milorada Vu~eli}a i drugih aktera koji su onemogu}ili igrawe ove predstave u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Wegov tekst je deo se}awa na @arka koja su ispisali Slobodan Unkovski, Irfan Mensur, Voja Brajovi}, Toni Lauren~i}, Cvijeta Mesi}, Bo`o Koprivica, Vesna Trivali}, Mima Karaxi}, Qiqana Todorovi}, Sne`ana Bogdanovi}, Haris Pa{ovi}, @eqko Xek Dimi} i \or|e Mati}.

Za celu na{u porodicu je nekako fatalna

Lepa Brena ka`e da svi u porodicu jedva ~ekaju da uzmu bebu Ariju u ruke, a otkrila je i kakvi odnosi vladaju u wenoj porodici.

U porodicu @ivojinovi} stigla je prinova kad je Aleksandra Prijovi} na svet donela }erku Ariju. Kakve promene je to unelo u wihove `ivote, muzi~ka zvezda Lepa Brena je prvi put otkrila za emisiju „Stars specijal“.

„To je jedna nova qubav, nova zaqubqenost, ona je za celu na{u porodicu, moram da priznam, nekako fatalna. Mi smo se svi zaqubili u wu. U na{oj porodici su se uglavnom ra|ali de~aci, mada }erka moje sestre ima de~aka i devoj~icu. Kad sam ja dobila male nau{nice s tirkiznim dijamantom, }erka moje sestre je prva nasledila te nau{nice, tako da te nau{nice nisu stigle do na{e unuke, do na{e Arije, ali }emo se pobrinuti da, ako bude `elela neke nau{nice, da budu tako ne{to specijalno za wu“, rekla je Brena i nastavila: „Prosto nova qubav. ^ak i

]erka najbogatijeg

Srbina pravi ve~eru za 1.000 dinara

Usvojena }erka Filipa Ceptera, poznata po rasko{u, pokazala je jednostavnu stranu –umesto luksuza, Ema je pratioce iznenadila snimkom kako sprema burito.

Ema Cepter, usvojena }erka jednog od najbogatijih Srba Filipa Ceptera, koja je ina~e veoma aktivna i sa svojim pratiocima deli wen veoma rasko{an `ivot, sada je podelila prizore iz doma kako sprema ve~eru.

Ema je umesto luksuznih destinacija, rasko{nih mesta, pokazala skromnu i jednostavnu stranu, a odlu~ila je da napravi burito. Na snimku koji je objavila vidi se kako Ema u tigawu sprema, a zatim na trpezi servira sir, namaz, tortiqe i povr}e.

Za ovakvu ve~eru ne treba vam puno vremena, a ni novca –ne{to vi{e od 1.000 dinara.

Podsetimo, Ema se jednom prilikom javno na svom Instagram profilu obratila ocu, i uputila mu emotivne re~i, koje govore u prilog wihovom divnom odnosu.

„Bilo bi poni`avaju}e re}i samo da sam ponosna na tebe. Zahvalna sam i uvek }u biti zahvalna za okru`ewe u kojem sam odrastala i {to imam tako sna`nu o~evu figuru da vodi, ne samo mene, ve} i ogroman broj qudi u koje je verovao“, napisala je ona.

mali Aleksandar, Aki, on wu ~uva, sedi pored we i dr`i je za ru~icu. Mi jedva ~ekamo da sad ta faza pro|e da mo`emo ono {to svi `elimo, da je uzmemo i stavimo na grudi, da je nosimo. Fatalna qubav.“ Brena ima veliku porodicu, a sada je objasnila kako izgledaju wihovi me|usobni odnosi.

„Filip ima svoje roditeqe, Aleksandra ima svoje roditeqe. Ja gledam da budem osoba koja je tu kad wima treba, jer wihova familija je ipak wihova familija, to je neka vrsta bliskosti koja je sasvim logi~na i normal-

na. Znaju oni jako dobro da sam ja tu i u dva no}u, i u pet no}u, i da mi mo`emo da sedimo, uzmemo pi}e i da razglabamo o nekim stvarima, da se malo izjadamo {ta je i kako je jer `ivot nosi stvari koje su i gore i dole, i da te stvari ostanu me|u nama. Isti odnos imam i sa Stefanom i sa Viktorom. Ono zbog ~ega sam sre}na, mi smo nau~ili da razgovaramo o stvarima koje je te{ko izgovoriti. Otvoreno i iskreno pri~amo, mislim da ta neka na{a povezanost puno poma`e i meni, a poma`e i deci da odr`imo tu na{u bliskost.“

Isplivali detaqi veridbe Sa{e Kova~evi}a

Popularni srpski peva~ proteklog vikenda je verio dugogodi{wu partnerku Zoranu Tasovac u Atini, a sada su isplivali nepoznati detaqi.

Sa{a i Zorana gotovo celu deceniju su u skladnoj vezi, a sada su se odlu~ili za naredni korak, te je peva~ lepe vesti podelio na Instagramu.

„Moje si danas, moje si sutra“, napisao je on u opisu videa. Kako prenosi portal „Naslovne strane 365“ u organizaciji celog iznena|ewa pomogao je jedan od muzi~ara Antonisa Remosa, koji `ivi u Atini i poznaje mnoga romanti~na mesta u gradu. Zahvaquju}i wegovim sugestijama, Sa{a je uspeo da sve isplanira do najsitnijeg detaqa i stvori bajkovitu atmosferu.

„Sa{a i Zorana dugi niz godina u`ivaju u qubavi i bilo je pitawe dana kada }e se ovo desiti. Vereni~ki prsten mesec dana je stajao u xepu, a Sa{a ga je platio skoro 10.000 evra. Zorana nije ni slutila {ta se sprema, u Atinu su otputovali pod izgovorom da on mora da radi na novim pesmama. U planu je velika svadba na kojoj }e, pored porodice i prijateqa, biti i Saletove kolege sa estrade. Trebalo bi da bude oko 500 zvanica. Zorana ve} zna kakvu ven~anicu `eli, a onda na red dolazi dekoracija, torta i sve ostalo“, ka`e izvor blizak paru, pa otkriva kako je reagovala Zoranina }erka.

„Iskra se odu{evila kada su joj rekli, ona Sa{u gleda kao drugog oca, a i on wu voli kao svoje dete. Naravno da Sa{a poznaje i Zoraninog prvog supruga, oni su oduvek bili i ostali u odli~nim odnosima. Naravno da im je i on ~estitao, ali ne znam da li }e ga zvati na svadbu, o tome nismo pri~ali. Mislim, {to da ne.“

SAD I ZVANI^NO: Sarajevo doma}in me~a

Dubai - Hapoel Tel Aviv

Evroliga je potvrdila - Sarajevo }e ove jeseni biti doma}in me~eva najelitnijeg evropskog klupskog takmi~ewa. Tim iz Dubaija }e, u ulozi doma}ina, odigrati svoj susret protiv izraelskog Hapoela u dvorani „Zetra” 6. novembra, u okviru devetog kola Evrolige.

O ovakvom scenariju spekulisalo se prethodnih nedeqa, ali sada je stigla i zvani~na potvrda. Iako su postojale sumwe da }e Izraelci odbiti gostovawe u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, odluka je ipak doneta - duel }e biti odigran u Sarajevu.

Klub iz Dubaija, u ~ijim redovima igraju bosanski ko{arka{i Xanan Musa, Kenan Kamewa{ i Kosta Kondi}, privremeno }e koristiti Zetru kao doma}i teren za utakmice protiv izraelskih timova. S druge strane, Hapoel predvodi srpski reprezentativac Vasilije Mici}, {to ovom susretu daje i dodatnu regionalnu notu.

Zbog ratnih de{avawa na Bliskom istoku i bezbednosne situacije u Izraelu, timovima iz te zemqe privremeno je zabraweno da igraju utakmice na svom terenu, ali i da gostuju u Turskoj i Ujediwenim Arapskim Emiratima.

Zbog toga je Dubai bio prinu|en da prona|e neutralnu lokaciju za doma}instva protiv Hapoela i Makabija iz Tel Aviva - a Sarajevo se pokazalo kao najboqe re{ewe, prenosi portal „sportsport.ba”.

Prema najavama, i me~ protiv Makabija bi}e odigran upravo u „Zetri”, {to zna~i da }e Sarajevo po prvi put u istoriji ugostiti dva me~a Evrolige u istoj sezoni.

KAKAV POTEZ MAKABIJA!

Izraelci u znak zahvalnosti

Beogradu prodaju karte navija~ima

Zvezde,

ali

od cene se vrti u glavi

Makabi je ve} tre}u godinu uzastopno doma}in u Beogradu u Pioniru u okviru Evrolige.

I bli`i se polako kraj Izraelci su dobili zeleno svetlo da se vrate ku}i u Tel Aviv. Ipak, pre toga mora}e da odigraju jo{

neki me~ u prestonici Srbije, pa }e tako do~ekati Crvenu zvezdu u ~etvrtak na wenom terenu u dvorani Aleksandar Nikoli} od 20.05.

A o potezu Makabija pred taj me~ bruji Evropa. Naime, izraelski klub je odlu~io da, kao znak zahvalnosti Zvezdi i Beogradu za gostoprimstvo, dozvoli navija~ima crveno-belih da kupuju ulaznice za ovaj me~. Ovo nije uobi~ajena praksa kod Makabija zbog bezbednosnih razloga, ali je sada odlu~eno da se u prodaju pusti inicijalni paket od 2.500 karata, od kojih bi ~ak oko 1.000 pripalo Zvezdinim fanovima.

Cena ulaznice je 70 evra, {to zna~i da bi Makabi mogao da zaradi oko 70.000 evra samo od prodaje „gostuju}ih“ karata. Ipak, me|u izraelskim navija~ima postoje sumwe – sa tolikim brojem srpskih fanova, atmosfera u dvorani bi mogla da bude u korist doma}ina. Ipak prema pisawu lokalnog „Sport5”, Makabi je odlu~an da zahvali Beogradu i Zvezdi za gostoprimstvo, ali i da ostvari dodatni prihod, s obzirom na to da klub ve} dugo nije mogao da igra kod ku}e.

JOKI] PRVI PUT

PROGOVORIO O DEBAKLU

SRBIJE NA EP:

Boqe da

ni{ta nije ni rekao

Nikola Joki} je upisao i tre}i tripl-dabl u~inak zaredom, a za razliku od reprezentativnih obaveza, u klupskim bojama mora da razgovara sa medijima.

Srbin je u Mineapolisu odgovorio na nekoliko pitawa novinaru RTS.

Upravo on ima retku privilegiju da na srpskom govori sa trostrukim MVP NBA lige.

Joki} je iz nepoznatih razloga odlu~io da bude nem za sve medije u Srbiji, a sada je dobio pitawe o Evropskom prvenstvu.

Bez ikakvih insinuacija kratko: Da li su se slegli utisci sa Evropskog prvenstva.

Joki} je na to odgovorio gotovo iziritirano.

„Bilo, pa pro{lo“, poru~io je Joki}.

Mnogi ovaj tim Denvera vide kao favorita za osvajawe NBA lige?

„Bila je i Srbija favorit na Evropskom prvenstvu, svetskom, {ta je ve} bilo…“

„KRAQ PARIZA“: Nole dr`i sve rekorde

Novak \okovi} ne igra na mastersu u Parizu ove godine, ali i za{to bi kad je tamo ostvario sve {to je `eleo i dr`i sve bitne rekorde.

Turnir iz serije 1000 se u glavnom gradu Francuske odr`ava od 25. oktobra do 2. novembra, a \okovi} je odlu~io da ga presko~i i dobro se pripremi za nastup u Atini (serija 250). Srpski teniser je tako drugu godinu zaredom odjavio Pariz, gde je imao mnogo uspeha u pro{losti. Zapravo, ni na jednom mastersu nije uspe{niji nego u Parizu.

Zanimqivo je da \okovi} dr`i osam najbitnijih rekorda u Parizu. Ima sedam osvojenih titula iz devet odigranih finala, po ~emu mu apsolutno niko nije ravan, a ni blizu.

Novak dr`i rekord i po najvi{e uzastopno osvojenih titula (tri –od 2013. do 2015. godine), a dvaput je igrao po tri uzastopna finala (drugi put od 2021. do 2023).

Najuspe{niji teniser svih vremena ima 50 pobeda iz 59 me~eva u Parizu, po ~emu tako|e niko ne mo`e da se meri sa wim. Tako|e, Novak je najboqi i po broju uzastopnih pobeda (17) i po broju nastupa u Parizu (17 izdawa).

Zbog ovih rekorda reagovao je Boris Beker na dru{tvenoj mre`i X

„Pa… To je Novak“, napisao je kratko Nemac.

\okovi} je posledwu titulu u Parizu osvojio 2023. godine, kada je u finalu pobedio Grigora Dimitrova (6:4, 6:3).

Titulu u Parizu brani Aleksander Zverev, koji je u finalu 2024. godine savladao Iga Umbera sa 6:2, 6:2.

Rekordnih 135 stranih igra~a na startu nove NBA sezone, {est iz Srbije

Me|u wima je i rekordnih 71 Evropqanin, ukqu~uju}i 19 igra~a iz Francuske i ~etiri iz Velike Britanije, {to su tako|e rekordi, kao i 13 iz Australije, ~ime je izjedna~en dosada{wi rekord

Ameri~ka profesionalna ko{arka{ka liga (NBA) saop{tila je da }e na startu sezone 2025/26. biti rekordnih 135 internacionalnih igra~a iz rekordnih 43 zemqe sa {est kontinenata.

Me|u wima je i rekordnih 71 Evropqanin, ukqu~uju}i 19 igra~a iz Francuske i ~etiri iz Velike Britanije, {to su tako|e rekordi, kao i 13 iz Australije, ~ime je izjedna~en dosada{wi rekord.

NBA liga tako ve} petu uzastopnu sezonu po~iwe sa najmawe 120 stranih ko{arka{a, a dvanaestu godinu zaredom sa vi{e od 100. Svi od 30 NBA klubova imaju bar jednog internacionalnog igra~a u svom sastavu.

Prethodni rekord po broju stranih igra~a (125) zabele`en je na po~etku sezone 2023/24, dok je rekord po broju zemaqa (43) postavqen 2017/18.

Me|u 71 evropskim igra~em su trostruki MVP i {ampion iz

2023. Nikola Joki} (Denver, Srbija), dvostruki MVP i {ampion iz 2021. Janis Adetokumbo (Milvoki, Gr~ka), petostruki u~esnik Ol-star me~a Luka Don~i} (Los An|eles Lejkers, Slovenija) i najboqi novajlija prethodne sezone, a sada i Ol-star, Viktor Vembawama (San Antonio, Francuska).

Kanada sa 23 igra~a i daqe je najzastupqenija zemqa van SAD, dvanaestu sezonu zaredom. Slede Francuska, Australija, Nema~ka (7) i Srbija (6).

Atlanta ima rekordnih deset stranih igra~a, dok Portland i Golden Stejt imaju po sedam.

Vi{e od 55 igra~a ro|eno je u Africi ili imaju najmawe jednog roditeqa sa tog kontinenta, me|u wima Adetokumbo, Xoel Embid (Filadelfija, Kamerun), Paskal Sijakam (Indijana, Kamerun) i Vembawama. Posledwih sedam MVP nagrada pripalo je internacionalnim igra~ima, [eju Gilxes-Aleksan-

deru (2024/25), Joki}u (2023/24, 2021/22, 2020/21), Embidu (2022/23) i Adetokumbu (2018/19, 2019/20). Pro{la sezona bila je ~etvrta uzastopna u kojoj su trojica stranaca zavr{ila me|u tri najboqa u MVP glasawu. Na startnim rosterima ove sezone nalazi se rekordnih 16 internacionalnih Ol-star igra~a, me|u kojima su Adetokumbo, Don~i}, Embid, Gilxes-Aleksander, Rudi Gober, Al Horford, Kajri Irving, Joki}, Lauri Markanen, Kristaps Porzingis, Domantas Sabonis, Alperen [engun, Sijakam, Nikola Vu~evi}, Vembawama i Endru Vigins. NBA sezona 2025/26, osamdeseta po redu, po~iwe ve~eras, {ampion Oklahoma Siti do~ekuje Hjuston, dok Golden Stejt gostuje Lejkersima. Sezona }e biti preno{ena u 214 zemaqa i teritorija na vi{e od 50 jezika, putem globalnih TV partnera i servisa .

PS@

ostvario

prihod od 837 miliona evra u pro{loj sezoni

U izve{taju se navodi da je 175 miliona evra ostvareno od prihoda na dan utakmica, dok je 367 miliona evra do{lo iz komercijalnih izvora, uz dolazak {est novih sponzora. Ukupni prihodi obuhvataju mu{ke i `enske fudbalske timove, kao i rukometni i xudo klub

Fudbalski klub Pari Sen @ermen, aktuelni {ampion Lige {ampiona, ostvario je rekordne prihode od 837 miliona evra u prethodnoj sezoni, saop{tio je danas francuski klub.

U izve{taju se navodi da je 175 miliona evra ostvareno od prihoda na dan utakmica, dok je 367 miliona evra do{lo iz komercijalnih izvora, uz dolazak {est novih sponzora. Ukupni prihodi obuhvataju mu{ke i `enske fudbalske timove, kao i rukometni i xudo klub.

Za pore|ewe, u sezoni 2023/24. PS@ je ostvario 806 miliona evra prihoda, {to je tada bio tre}i najve}i iznos u evropskom fudbalu.

Mu{ki tim PS@-a osvojio je doma}u duplu krunu i po prvi put u istoriji Ligu {ampiona, pobediv{i Inter iz Milana 5:0 u finalu.

Magazin „Forbs” je u maju procenio vrednost kluba na 4,6 milijardi dolara, ~ime je zauzeo sedmo mesto me|u najvrednijim fudbalskim klubovima na svetu. Na vrhu liste nalazi se Real Madrid (6,75 milijardi), ispred Man~ester junajteda (6,6 milijardi) i Barselone (5,65 milijardi).

Daqi finansijski rast PS@-a, me|utim, ograni~avaju niski televizijski prihodi u francuskoj Ligi 1 i kapacitet stadiona Park prin~eva od 48.000 mesta, znatno mawi od onih kod najve}ih evropskih rivala.

Stadion je u vlasni{tvu Grada Pariza, a gradona~elnica An Idalgo ranije je izjavila da ne planira da ga proda klubu, ve} je otvorena samo za wegovu rekonstrukciju i pro{irewe.

U me|uvremenu, PS@ razmatra izgradwu novog, ve}eg stadiona sa najmawe 60.000 mesta na periferiji Pariza. Odluka o novom stadionu o~ekuje se tokom jeseni naredne godine.

MESI SE POKLONIO NOVAKU:

Legendarni Argentinac \okovi}a stavio u ravan sa Xordanom

Lionel Mesi, legendarni argentinski fudbaler, biranim re~ima je govorio o Novaku \okovi}u, po mnogima najboqem teniseru ikada. Mesi je u intervjuu za ameri~ki NBC govorio o sportistima kojima se divi, uz, naravno, nedosti`nog Dijega Armanda Maradonu:

„Za nas Argentince Maradona je oduvek bio najve}i idol i neko koga smo najvi{e obo`avali. Zna~io nam je sve. Bio sam mali kada je on igrao. Dijego nadma{uje sve. Voleo bih da je bilo mogu}e da mi Dijego uru~i trofej ili makar da je mogao to da vidi. Da vidi Argentinu kao svetskog prvaka, {to je bila wegova `eqa, znaju}i koliko je voleo reprezentaciju. Verujem da je gledao sa neba”, rekao je Mesi. A potom je usledio i govor o drugim sportistima kojima se divi, gde je svrstao i Novaka \okovi}a. Dodu{e, ne samog, ve} uz Rafaela Nadala i Roxera Federera, ali i Majkla Xordana:

„Kada su drugi sportovi u pitawu, ista ta pri~a va`i za Majkla Xordana u ko{arci. Zaista cenim tenisere Federere, Nadala i \okovi}a, mislim da su wih trojica u~inila takmi~ewe ve}im nego {to je bilo ranije. Takmi~iti se toliko dugo i biti toliko blizu jedan drugom ~ini sve {to su postigli jo{ fantasti~nijim. Siguran sam da }u zaboraviti nekog od drugih sportista, ali Lebron, Stef Kari su isto me|u najboqima, daju mnogo sportu.“

Godinu dana od nove ere Partizana

Fudbaleri Partizana su pre godinu dana odigrali me~ protiv ^ukari~kog u Superligi Srbije pred punim tribinama stadiona u Humskoj, a to je ujedno bio i prvi me~ pod komandom nove uprave koja je do{la u crno-beli klub.

Pro{lo je godinu dana od dolaska Rasima Qaji}a, Danka Lazovi}a i Predraga Mijatovi}a u Partizan i 26. oktobar 2024. bio je datum po~etka nove ere crno-belih.

Klub iz Humske tada je posle dugo vremena do~ekao da vidi veliki broj navija~a na stadionu u me~u protiv ^ukari~kog kada je Partizan slavio 3:1, i po~elo se sa promocijom mladih igra~a koji su danas okosnica tima.

Oformqena je ekipa takva da uz par iskusnih fudbalera, igra~i ro|eni 2004. godine i mla|i vode Partizan do pobeda i pru`aju neverovatne par-

tije u crno-belom dresu. Qaji} kao predsednik kluba imao je samo tu opciju na raspolagawu kada je ponovo preuzeo klub, a u tome su ga ispratili Predrag Mijatovi} kao potpredsednik i Danko Lazovi} kao sportski direktor.

Partizan sada jo{ uvek

tra`i stabilnost i ima mnogo strpqewa za gre{ke koje prave „crno-bela deca”, a uz Sr|ana Blagojevi}a dr`e ve} neko vreme kontinuitet u Superligi Srbije.

Trenutno su drugi na tabeli sa 31 bodom iz 12 me~eva, odmah ispod

Crvene zvezde koja ima tako|e 31 bod, ali i utakmicu mawe.

Zvezda nov~ano kaznila igra~e, pa povukla jo{ jedan bitan potez

Crvena zvezda ne igra dobro u posledwe vreme - upisala je dva poraza u tri me~a u Ligi Evrope, uz jedan remi, a onda je proteklog vikenda odigrala bez golova u Ni{u sa Radni~kim u Superligi Srbije.

Jasno je da je Zvezda u krizi, a klub sa Marakane otkrio je da li Vladan Milojevi} ostaje trener, ali je uz to saop{tena jo{ jedna bitna informacija.

Zvezdan Terzi}, generalni direktor Zvezde, zakazao je razgovore sa igra~ima po grupama, kako bi se na najozbiqniji na~in analizirala situacija i preduzeli konkretni koraci ka podizawu forme i rezultata tima.

Prakti~no nijedan igra~ Zvezde nije ni blizu svoje najboqe forme, neki se mu~e sa povredama, a ni Milojevi} nije blistao

kada je re~ o pripremi utakmica. Posle bolnog poraza od Brage ~elnici kluba kaznili su igra~e sa po 10.000 evra zbog lo{eg pristupa i odnosa prema klupskom dresu, a sada }e na sastanku pojedinci sigurno dobiti porciju kritika koju treba da prihvate i odgovore na wu dobrim partijama na terenu.

Zvezda je prvi put u istoriji kaznila sve igra~e na ovakav na~in, a dodatni sastanci jasno ukazuju na to da su popaqeni alarmi na Marakani, ali uz veru da }e se brzo iza}i iz igra~ke i rezultatske krize.

Naredni me~ crveno-beli igraju u ~etvrtak u Novom Sadu protiv Vojvodine u okviru Superlige Srbije, a onda u nedequ do~ekuju Radnik. Slede}e nedeqe crveno-beli }e na Marakani ugostiti Lil u 4. kolu Lige Evrope.

THURSDAY l ^ETVRTAK 30. 10. 2025.

Zvezda se oglasila zbog Milojevi}a, poznato da li ostaje trener

Rukovodstvo FK Crvena zvezda, odr`alo je sastanak sa {efom stru~nog {taba Vladanom Milojevi}em, kome je pru`ena puna podr{ku u daqem radu.

Zvezda je iz tri utakmice Lige Evrope sakupila samo jedan

Superlige Srbije.

Zbog toga je do{lo do sastanka ~elnika kluba sa Milojevi}em, koji se dugo spomiwe i kao kandidat za selektora Srbije.

„Verujemo u Vladana Milojevi}a i wegov stru~ni {tab i u wihovu sposobnost da iza|u

bod, odigrala je o~ajno u Bragi (2:0), a onda je remizirala i sa Radni~kim u Ni{u (0:0) u okviru

iz trenutne rezultatske krize. Smatramo da nema potrebe za promenama, ve} da je re{ewe u

zajedni{tvu, disciplini i maksimalnoj posve}enosti. Imamo izuzetno kvaltetne igra~e koji su svesni velikih o~ekivawa i koji mogu da ostvare zacrtane ciqeve. Crvena zvezda je kroz svoju istoriju pokazivala veli~inu i na na~in da nikada nije donosila ishitrene odluke. Tako }e i sada pokazati stabilnost i iz ove situacije iza}i jos ja~a“, poru~io je generalni direktor Zvezdan Terzi}.

Tako|e, generalni direktor je za ponedeqak zakazao i razgovore sa igra~ima po grupama, kako bi se na najozbiqniji na~in analizirala situacija i preduzeli konkretni koraci ka podizawu forme i rezultata tima.

Zvezda naredni me~ igra u ~etvrtak u Novom Sadu protiv Vojvodine u okviru Superlige Srbije, a onda u nedequ do~ekuje Radnik.

Naredne nedeqe crveno-beli }e na Marakani ugostiti Lil u 4. kolu Lige Evrope.

Jamal u agoniji kao Vlahovi}, doktori mu predvi|aju krah!

Se}ate li se Mundijala u Kataru na koji je Srbija oti{la osaka}ena povredama. Mislili su da mogu Aleksandar Mitrovi}, Du{an Vlahovi} i Filip Kosti} da se na|u na terenu, ali je bilo jasno da su vi{e `eleli nego {to su generalno mogli. Znamo {ta se de{avalo sve na Svetskom prvenstvu, Orlovi su rano ispali, a Vlahovi}u je dugo pre, za vreme i posle toga problem pravila pubalgija, odnosno povreda mekog tkiva u predelu prepona.

Jedva je uspeo da je Vlahovi} sanira u sezoni 2022/2023 posle vi{emese~ne patwe, a kroz isto }e sada morati da pro|e as Barselone Lamin Jamal.

Pedro Luis Ripoqa, {panski lekar, govorio je o Jamalovoj pubalgiji, toliko da je rekao da bi mogla da umawi wegove sposobnosti za skoro 50 procenata. Ovaj uporni bol u preponama i pubi~noj regiji ozbiqno ograni~ava Jamala, a povreda je „izuzetno te{ka za le~ewe”. Karakteri{e je bol koji smawuje igra~evu sposobnost kretawa i {utirawa za skoro 50%, {to smo upravo i videli tokom ‚El Clásica’”, detaqno obja{wava lekar. „To zna~i da jedva {utira na gol, te{ko se kre}e i stalno se iste`e, rekao je Ripoqa.

Zbog ove povrede, krilni napada~ Barselone propustio je pet utakmica od po~etka sezone. ^ak i kada je bio na terenu, mladi 18-godi{wi talenat nije u potpunosti ubedio. Tokom El Klasika u Madridu vi{e se istakao brojnim sukobima sa protivnicima na kraju me~a nego svojim u~inkom na terenu. Pre utakmice, kao {to je to bio slu~aj i prethodnih nedeqa, Jamal se ponovo na{ao na naslovnim stranama zbog kontroverznih izjava. [panski reprezentativac je izneo ozbiqne optu`be na ra~un Real Madrida. „Oni kradu, stalno se `ale”, izja-

vio je u emisiji koju vodi {panski strimer Ibai povodom „Kings League”. Madridska {tampa je, naravno, reagovala, zameraju}i mu da se ve} pona{a kao „kraq fudbala”.

Ovo je bila samo jedna od mnogih kontroverzi koje prate jednu od najve}ih zvezda svetskog fudbala. Pre nekoliko dana, trener Hansi Flik je morao da reaguje na glasine o neka`wenom ka{wewu uo~i utakmice Lige {ampiona protiv Pari Sen @ermena. Izme|u povreda i brojnih kontroverznih istupa, Jamal ne prestaje da bude u centru pa`we.

Noris skinuo Pjastrija

sa ~ela karavana

Formule 1

Australijski voza~ vi{e nije lider u generalnom plasmanu, po{to ga je prestigao timski kolega iz Meklarena, Lando Noris. Britanac pobedio na stazi u Meksiko Sitiju i sada ima bod prednosti u odnosu na Pjastrija, dok je na tre}em mestu aktuelni {ampion Maks Ferstapen.

Voza~ Meklarena Lando Noris novi je lider {ampionata Formule 1, nakon {to je zabele`io pobedu u trci za Veliku nagradu Meksika.

Britanac je slavio ispred [arla Leklera iz Ferarija i aktuelnog prvaka Maksa Ferstapena iz Red Bula.

Australijanac Oskar Pjastri je pro{ao kroz ciq peti i tako izgubio vode}u poziciju u generalnom plasmanu koju je dr`ao prethodnih nedeqa.

Noris je sada prvi sa 357 bodova, jednim vi{e od Pjastrija i 36 ispred Ferstapena.

Naredna trka Formule 1 vozi se u Brazilu, u nedequ 9. novembra. SBS na srpskom

SKANDAL POTRESA FUDBAL:

Stotine sudija u dr`avi ima kladioni~arske naloge i skoro pola wih se aktivno kocka, jedan se kladio 18.227 puta

Fudbalski savez Turske pokrenu}e disciplinski postupak nakon {to je otkriveno da stotine profesionalnih sudija imaju kladioni~arske naloge.

Petogodi{wom istragom utvr|eno je da 371 od 571 sudije ima naloge, a da se 152 wih aktivno kocka, preneo je „BBC“.

Dok su se neki kladili samo jednom, 42 sudija kladila su se na vi{e od 1.000 fudbalskih utakmica, a za jednog sudiju utvr|eno je da je postavio 18.227 opklada.

Predsednik Fudbalskog saveza Turske Ibrahim Haxiosmanoglu nije imenovao sudije, ali je rekao da su me|u onima protiv kojih }e biti pokrenut postupak sedmorica glavnih sudija i 15 pomo}nih sudija iz prve dve lige, kao i 36 klasifikovanih sudija i 94 pomo}nika iz ni`ih takmi~arskih nivoa.

„Ako `elimo da vratimo turski fudbal na mesto koje zaslu`uje, moramo da o~istimo svaku prqav{tinu“, rekao je Haxiosmanoglu i dodao da }e odgovorni biti upu}eni disciplinskoj komisiji i da }e se suo~iti sa potrebnim kaznama.

Kao igra~ima i trenerima, sudijama je zabraweno da u~estvuju u kla|ewu i prema pravilima doma}eg Saveza i prema pravilima evropske i svetske ku}e fudbala.

Povodom navoda Saveza, oglasili su se pojedini turski klubovi, me|u kojima i Be{ikta{, koji je saop{tio da bi nalazi istrage mogli ozna~iti „novi po~etak za ~ist fudbal“, dok je Trabzonspor ovaj razvoj doga|aja nazvao „istorijskom prilikom za obnovu pravde u turskom fudbalu“.

„Ovo je i {okantno i duboko tu`no za turski fudbal. Ali ~iwenica da je iza{lo na videlo je razvoj doga|aja koji uliva nadu“, rekao je predsednik Fenerbah~ea, Sadetin Saran.