Srpski glas 16. oktobar

Kosovo i Metohija: Srpska lista pobedila u devet od deset op{tina sa srpskom ve}inom

Riznica: Jovan Cviji}, jedan od najve}ih srpskih nau~nika

Strana

Strana

Strana

Novozelan|anin oborio Ginisov

rekord - wegovo ime ~ini 2.253

re~i i izgovara se 20 minuta

Stanovnik Novog Zelanda zaslu`eno je dobio titulu Ginisovog rekordera - wegovo ime sa~iweno je od 2.253 re~i, a da bi se ono pro~italo potrebno je neverovatnih 20 minuta, jer je ime ispisano na 6 strana. Kako je ponosan Novozelan|anin naveo, oduvek se divio neobi~nim rekordima, {to ga je i podstaklo da dopuni ime koje je dobio po ro|ewu.

Put Novozelan|anina ka tituli Ginisovog rekordera trajao je dosta dugo: od ro|ewa, pa sve do 1990. godine on se zvao Lorens Uotkins, sve dok nije po`eleo da to promeni i u|e u istoriju kao ~ovek sa najdu`im imenom. Tada je svom imenu dodao vi{e od 2.000 sredwih imena i zahtev podneo okru`nom sudu.

IMENA SU INSPIRISANA RAZLI^ITIM KULTURAMA

Generalni registrator je ovaj zahtev odbio, smatraju}i ga neprimerenim, ali Novozelan|anina to nije obeshrabrio: odlu~io je da se obrati Vi{em sudu Novog Zelanda, {to se i isplatilo - ovaj sud odlu~io je da je zahtev adekvatan, a Lorens je odmah nakon toga dobio i potvrdu da je rekord ustanovqen.

„Oduvek su me odu{evqavali neobi~ni rekordi koje su postavqali drugi qudi i jako sam `eleo da budem deo te scene”, saob{tio je mu{karac u intervjuu za Ginisovu kwigu rekorda.

Imena koja je on odabrao inspirisana su najrazli~itijim kulturama - od evropske, preko maorske, do samoanske. Jedno od omiqenih sredwih imena mu je AZ2000, jer asocira na rekord koji je oborio: u „kolekciji” su imena koja po~iwu svim slovima abecede i ima ih vi{e od 2.000. Svih 2.253 re~i koje ~ine wegovo ime ina~e zauzimaju oko 6 stranica.

IME NE MO@E DA STANE NI NA JEDAN DOKUMENT

Ime rekordera toliko je duga~ko da je na wegovoj svadbi voditeq punih 20 minuta izgovarao samo to, a najve}i problem bila je promena dokumenata, pi{e ruski portal RBK. Wegovo puno ime nije moglo da stane ni na jedan dokument, pa je Novozelan|anin morao da improvizuje i odrekne se nekih zarad izrade isprava.

„Pro~itao sam kwigu Ginisovih rekorda od korice do korice kako bih bio siguran da }u oboriti rekord. Jedini na~in da u tome uspem bilo je da imam vi{e sredwih imena od teku}eg rekordera”, naveo je Uotkins.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Ne}e biti nesta{ice nafte i velike energetske krize

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je posle sastanka sa predsednikom Upravnog odbora „Gaspromwefta” Aleksandrom Djukovom i zamenikom ministra energetike RF Pavelom Sorokinom da ne}e biti nikakve velike energetske krize u Srbiji. Ne}e biti nikakve nesta{ice nafte i naftnih derivata, rekao je Vu~i} i zamolio gra|ane da budu mirni.

„Upravo smo zavr{ili va`ne razgovore sa ruskom delegacijom po pitawu NIS-a. Zadovoqan sam otvoreno{}u, konstruktivno{}u i iskreno{}u. I jedni i drugi smo bili takvi“, rekao je Vu~i} na Instagramu. Prema wegovim re~ima, vreme nije lako, ali nesta{ice nafte i naftnih derivata, kao

ni energetske krize, ne}e biti.

„Na{i ruski prijateqi su razumeli na{u poruku, mi smo razumeli wihove interese. Uradi}emo sve u najboqem stra-

TRAMPU NAGRADA IZMAKLA

IZ RUKU:

Nobelova nagrada za mir ide opozicionarki iz Venecuele

Nobelova nagrada za mir ove godine dodeqena je venecuelanskoj opozicionarki Mariji Korini Ma~ado.

Ma~ado je ro|ena 1967. godine i bila je poslanik u parlamentu Venecuele od 2011. do 2014. godine.

Predsednik Komiteta za dodelu nagrade Jorgen Vatne Fridnes pohvalio je dobitnicu, rekav{i za wu da je „hrabar i posve}en zagovornik mira koji odr`ava `ivim plamen demokratije u sve ve}oj tmini”.

U saop{tewu komiteta je nevedeno: „Kao liderka demokratskog pokreta u Venecueli, Marija Korina Ma~ado predstavqa jedan od najizuzetnijih primera gra|anske hrabrosti u Latinskoj Americi u novije vreme”.

Uo~i objave nagrade, u javnosti su kru`ile spekulacije da bi ovogodi{wi laureat mogao biti ameri~ki predsednik Donald Tramp, posebno nakon odobrewa wegovog plana za prekid vatre u Pojasu Gaze.

Pro{logodi{wa nagrada pripala je organizaciji Nihon Hidankio, pokretu pre`ivelih `rtava atomskih bombardovawa u Japanu, koji decenijama radi na o~uvawu tabua o upotrebi nuklearnog oru`ja, pi{e Jurowuz.

Nobelova nagrada za mir jedina je od svih Nobelovih nagrada koja se dodequje u Norve{koj. Sve~ana ceremonija bi}e odr`ana 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela, {vedskog industrijalca koji je ustanovio nagradu.

te{kom i takti~kom interesu Srbije. Gra|ani, budite mirni, dr`ava je tu da se bori za va{e interese”, poru~io je predsednik.

Mentalno zdravqe je stub savremenog `ivota

Mentalno zdravqe odavno nije tabu, ve} predstavqa nezaobilaznu temu savremenog dru{tva. Ono je, podjednako va`no kao fizi~ko. „Predugo zanemarujemo mentalno zdravqe, misle}i da je zdravo telo dovoqno. Me|utim, istina je da bez unutra{we ravnote`e i stabilnosti, ni telo ne mo`e da funkcioni{e na pravi na~in. Ubrzani na~in `ivota, stres i svakodnevne obaveze uzimaju svoj danak, {to je razlog vi{e da se posebno osvrnemo na ove va`ne teme. Prvi korak ka o~uvawu mentalnog zdravqa jeste prepoznavawe simptoma i wihovog zna~aja”, ka`e mr ph Bojana Jordanovi}.

Ukoliko osetite hroni~an umor, ose}aj praznine, produ`enu tugu, razdra`qivost, napetost ili nesanicu, mogu}e da vam je potrebno „resetovawe” i podr{ka.

„Ove simptomi ni u kom slu~aju ne treba ignorisati,” isti~e Bojana Jordanovi} i ka`e:

„Mentalno zdravqe je su{tinski povezano sa kvalitetom `ivota. Ako zanemarimo ove signale, postoji rizik da blagi simptomi prerastu u ozbiqnija stawa koja mogu uticati na radnu sposobnost, odnose s bli`wima i ~ak na fizi~ko zdravqe

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, mentalni poreme}aji, poput depresije, anksioznosti, bipolarnog poreme}aja i {izofrenije, poga|aju zna~ajan procenat populacije.

„Va`no je znati da niko nije sam u ovome. To nisu stawa koja poga|aju samo odre|ene qude. Bez obzira na pol, godine, zanimawe ili status, svako mo`e biti pogo|en”, obja{wava Jordanovi}.

Ponekad }e razgovor s prijateqem pomo}i da rasteretite psihu, ali ukoliko simptomi traju du`e ili ih ne mo`ete kontrolisati, potrebna je pomo} stru~waka {to je samo znak hrabrosti.

„Kada je mentalno zdravqe stabilno, `ivot vra}a svoje boje i energiju,” poru~uje Bojana Jordanovi}.

IZBORI U KAMERUNU:

Bija ima 92 godine, juri osmi mandat kako bi vladao skoro do stote

U Kamerunu se odr`avaju izbori, ali je zapravo vest da najstariji predsednik na svetu Pol Bija (92) `eli jo{ jedan mandat na sedam godina, {to zna~i da bi, ukoliko pobedi, mogao da vlada do 99. ro|endana.

Istra`iva~i predvi|aju wegovu pobedu. Bija je na vlast do{ao 1982. godine, nakon ostavke prvog predsednika Kameruna Ahmadua Ahixa i od tada neprekidno vlada zemqom.

Progla{en je pobednikom na sedam uzastopnih izbora, a sada juri osmi mandat. Wegovo zdravstveno stawe dugo izaziva spekulacije, jer ve}i deo vremena provodi u Evropi, dok vo|ewe dr`ave prepu{ta kqu~nim partijskim funkcionerima i ~lanovima porodice.

Na posledwim izborima 2018. godine, Bija je dobio 71,28 odsto glasova.

Me|u kandidatima je jo{ devet opozicionara, od kojih su neki ranije sara|ivali sa Bijom. Sistem u Kamerunu je takav da je pobednik onaj ko odnese najvi{e glasova u prvom krugu. Pravo glasa ima oko osam miliona bira~a, a vi{e od 34.000 ih je u dijaspori. Zemqa ima vi{e od 29 miliona stanovnika, mahom mladih.

Prema procenama Ujediwenih nacija, najmawe 43 odsto stanovni{tva `ivi u siroma{tvu i pored toga {to Kamerun ima velika prirodna bogatstva. Dve tre}ine izvoza ~ini nafta, a izvoze se jo{ kakao, kafa i drvo.

NIJE DO POSLA, DO EKRANA JE:

Kako nam tehnologija iscrpquje mozak

Mnogi od nas misle da hroni~ni umor koji ose}amo nastaje zbog previ{e obaveza koje imamo u toku dana, ali sve vi{e studija ukazuje na to da na~in na koji koristimo tehnologiju tako|e igra veliku ulogu u iscrpqenosti. Postoje tri glavna na~ina na koji nam digitalni svet uzrokuje stres, od digitalnih alata na koje se svakodnevno oslawamo, do dru{tvenih mre`a koje su postale glavna razbibriga.

Svakodnevni `ivot danas podrazumeva neprestano prebacivawe izme|u razli~itih digitalnih platformi i aplikacija - od ~itawa i slawa imejlova, obave{tewa, video poziva, do pra}ewa {kolskih i li~nih obaveza pomo}u telefona ili kompjutera. Takav stalni tok prekida i prelaza izme|u misli i aplikacija iscrpquje mozak jer nije evolutivno prilago|en brzom prebacivawu fokusa sa jednog na drugo. Dok fizi~ki umor mo`emo lako osetiti, mentalni se nagomilava neprimetno, sve dok ne po~ne da nam ometa `ivot.

Stru~waci isti~u tri glavna izvora ovog mentalnog zamora: Prvi je prebacivawe izme|u digitalnih alata i aplikacija. Na primer, prelazak sa jedne platforme za video konferencije na drugu zahteva prilago|avawe razli~itim interfejsima i koracima. Iako svi alati deluju sli~no, svaki prelazak zahteva mali dodatni mentalni napor koji se vremenom nakupqa i iscrpquje nas. Drugi tip je prebacivawe izme|u digitalnih zadataka. Na primer, kada nas ne{to prekine u radu na jednom programu, mozak mora da „iskqu~i” fokus za taj zadatak i ponovo se anga`uje na drugom. To zahteva zna~ajan kognitivni napor, a svaki prekid nam tro{i energiju i pove}ava umor.

Tre}i tip je prebacivawe izme|u razli~itih oblasti `ivota. Bilo da je re~ o porukama iz {kole, pozivima za ku}ne popravke, digitalnim bankarstvom ili drugim privatnim obavezama, takvi prekidi nam potpuno remete koncentraciju. Ovo je posebno iscrpquju}e jer nije samo tehni~ki, ve} i emocionalno zahtevan zadatak.

Pored toga, dru{tvene mre`e dodatno poja~avaju zamor. One istovremeno tro{e na{u pa`wu, zahtevaju da neprestano donosimo zakqu~ke na osnovu nepotpunih informacija i izazivaju emocionalne reakcije. Postajemo qubomorni, frustrirani ili nezadovoqni kada gledamo tu|e objave ili ~itamo uznemiruju}e vesti. Iako tehnologija vi{e nije ne{to ~ega se mo`emo odre}i, mo`emo da je koristimo pametnije - tako da radi za nas, a ne protiv nas. Kada smo u kancelariji, spontani razgovori i fizi~ko kretawe nam daju kratak predah, ali kod ku}e toga ~esto nema, pa moramo svesno da pravimo pauze od ekrana, bilo da zavr{avamo obaveze ili samo gledamo sadr`aj na dru{tvenim mre`ama, prenosi Si-En-En.

BITKA ZA ]IRILICU:

Identitetsko pismo ugro`eno i u Srbiji

U borbi da se za{titi

identitetsko pismo

Ministarstvo kulture je odlu~ilo da se za javne bioblioteke otkupquju samo }irili~ni naslovi

]irili~no pismo je deo identiteta srpskog naroda. Danas je ozbiqno ugro`eno, ~ak i u Srbiji. U javnom prostoru svedena je na svega 10 odsto. Izdava~i uglavnom {tampaju kwige na latinici, nazivi kompanija, firmi uglavnom su na latinici.

U borbi da se za{titi identitetsko pismo, Ministarstvo kulture je odlu~ilo da se za javne biblioteke otkupquju samo }irili~ni naslovi. To je izazvalo brojna negodovawa, a izdava~i su u prvi mah govorili da }e bojkotovati konkurs za otkup kwiga. Neki su od toga kasnije odustali.

I dok jedni smatraju da se na taj na~in diskrimini{e latinica, drugi su stanovi{ta da je to dobar na~in da se za{titi „identitetsko pismo”.

Kwi`evnica Tajana Poterjahin ka`e da su globalne mre`e i internet doprineli da je danas latinica prete`no u upotrebi, ali sve vi{e i engleski jezik.

„Kada je Jugoslavija prestala da postoji i kada se u Srbiji dogodilo nacionalno bu|ewe, trgli smo se iz poluvekovnog sna i preispitivali ~emu treba da se vratimo. Bilo je o~ekivano da se u ve}em broju Srbi vrate }irilici, jer ona je na{e identitetsko pismo. Nije se povratak }irilici desio iz mnogo razloga, tu su globalne mre`e, internet, razne geopoliti~ke aspiracije”, rekla

je Poterjahin za RT Balkan. Ona ka`e da nije imala problem kada je kod izdava~a tra`ila da se wen roman {tampa na }irilici, ali je wen izdava~ odlu~io da bojkotuje konkurs kada je do{lo vreme za otkup kwiga za javne biblioteke u Srbiji. Tako se wen roman, iako {tampan na }irilici, nije na{ao me|u kwigama koje su otkupqene za biblioteke u ovoj godini.

Navodi da latini~no pismo nije ugro`eno i da nema razloga da se potencira na wemu.

„^ini mi se da mi jo{ nismo spremni, ne postoji odlu~nost i kapacitet da se shvati koliko u identitetskim pitawima ne mogu da se prave kompromisi. Ti poku{aji da se naprave kompromisi i da se drugo pismo odr`i u `ivotu, jer navodno oboga}uje na{ identitet, to je paradoksalno”, navela je ona.

Dodaje da se identitet ne bogati tako {to se uvode nekriti~ki elementi koji su u suprotnosti sa onim koji su identitetski.

„Ne mo`ete obogatiti svoj identitet tako {to }ete pisati sa dva pisma. To nema nikakvog

smisla. Vi mo`ete samo da obogatite svoje poznavawe tog pisma. Kao {to qudi koji govore sedam jezika znaju vi{e jezika, ali to ne ~ini wih vi{e od onog {to jesu u nacionalnom ili nekom drugom smislu”, rekla je ona. Ka`e i da je zbog svojih stavova ~esto nailazila na osudu. Tamo gde dr`ava ima upliv, dodaje, insistira se na }irilici, a tamo gde je slobodno tr`i{te dominanta je latinica. Ka`e da joj nije jasno za{to u kwi`arama kada tra`ite da kupite komplet Dostojevskog, on je {tampan na latinici.

„^esto se romani doma}ih pisaca {tampaju na latinici pod izgovorom da }e biti vi{e ~itani u regionu. Ni to nema smisla. Izdava~i iz regiona mogu da kupe prava i {tampaju te romane”, navela je ona.

I podsticaju koje daje dr`ava firmama ukoliko naziv istaknu na }irili~nom pismu nisu dovoqni. Poterjahin smatra da to mo`e biti podsticaj za male firme, ali za velike kompanije za korporacije wima to ni{ta ne zna~i, jer oni imaju svoje agende.

Zrewanin posle 21 godinu opet ima pija}u vodu

Gradona~elnik Zrewanina Simo Salapura izjavio je da taj grad od danas vi{e nema problem sa pija}om vodom.

„Vi{edecenijski problem je i zvani~no re{en. Re{ewe o zabrani upotrebe vode iz 2004. godine

stavqeno je van snage, {to zna~i da ponovo imamo zdravu i ispravnu pija}u vodu”, rekao je Salapura za Tawug. On je zahvalio Zrewanincima na strpqewu i razumevawu. Salapura je na dru{tvenim mre`ama objavio re{ewe koje je izdao Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i sociqalnu politiku Sektora za sanitarni nadzor, Odeqewe u Zrewaninu, kojim se stavqa van snage re{ewe o zabrani uptotrebe vode za pi}e i pripremu hrane iz vodovodne mre`e Grada Zrewawina, od 14. januara 2004. godine, a koje je tada doneto zbog pove}ane koncentracije arsena.

Pol Bija (u sredini) na Svetskom prvenstvu u Kataru na me~u izme|u Kameruna i [vajcarske

TRAMPOV MIROVNI SPORAZUM ZA GAZU!

TRAMP SLAVI ”SVITAWE NOVOG BLISKOG ISTOKA”:

Rat u Gazi zavr{en, spre~ili smo svetski rat

Na me|unarodnoj mirovnoj konferenciji u [arm el [eiku predsednik SAD Donald Tramp i lideri Egipta, Turske i Katara potpisali su sveobuhvatan mirovni sporazum izme|u Izraela i Hamasa. Tramp je poru~io da }e „sporazum opstati” i spre~iti mogu}i svetski rat na Bliskom istoku, nazvav{i ga istorijskim korakom posle „3.000 godina”. Rat u Gazi je zavr{en, mir na Bliskom istoku je postignut, izjavio je Tramp. Ranije danas, Hamas je oslobodio sve preostale `ive taoce koji su se u zato~eni{tvu nalazili od 7. oktobra 2023. godine.

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp pozdravio je „svitawe novog Bliskog istoka” u obra}awu izraelskom parlamentu u ponedeqak, po{to je Hamas oslobodio sve `ive taoce, a Izrael pustio palestinske zatvorenike u skladu sa primirjem postignutim uz posredovawe SAD. Nedugo zatim, zajedno sa liderima regiona, Tramp je na po~etku me|unarodne mirovne konferencije o Gazi u egipatskom letovali{tu [arm el [eik potpisao sveobuhvatan dokument o sporazumu

izme|u Izraela i palestinske organizacije Hamas.

Na konferenciji kojoj zajedni~ki predsedavaju Tramp i predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi dokument su, u prisustvu palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, potpisali i lideri Egipta, Turske i Katara, zemaqa posrednika u pregovorima Izraela i Hamasa.

„Potpisan je istorijski dokument kojim smo do{li do mira na Bliskom istoku”, rekao je Tramp.

„Postigli smo ono za {ta su svi govorili da je nemogu}e, uspostavili smo mir u regionu koji je decenijama bio pogo|en ratom i krvqu”, rekao je Tramp obra}aju}i se u~esnicima samita u

NOVA DOKTRINA [OKA:

[arm el [eiku. Naglasio je da je „rat u Gazi zavr{en” i da humanitarna pomo} ve} pristi`e u velikim koli~inama, ukqu~uju}i stotine kamiona sa hranom, medicinskom opremom i drugim neophodnim sredstvima, od kojih je, kako je naveo, „veliki deo finansiran upravo od strane prisutnih u ovoj sali”.

„Civili se vra}aju svojim domovima, taoci se ponovo ujediwuju sa svojim porodicama. Novo i lepo jutro se ra|a. Sada po~iwe faza obnove, mo`da i najte`a do sada”, rekao je Tramp.

Ameri~ki predsednik posebno je zahvalio arapskim i muslimanskim zemqama koje su, kako je

istakao, „pomogle da se ostvari ovaj neverovatan proboj”.

„Ovo je dan kome su se qudi {irom regiona i sveta nadali, za koji su radili i molili se. Malo ko je verovao da je ovakav rezultat mogu}”, istakao je Tramp.

Uputio je i posebnu zahvalnost Egiptu i predsedniku Abdelu Fatahu el Sisiju, koji mu je dodelio najvi{e dr`avno odlikovawe, Orden Nila. Tramp je zahvalio i emiru Katara, {eiku Tamimu bin Hamadu el Taniju, nazvav{i ga „izuzetnim liderom i ~ovekom velikog srca”. Tramp je poru~io da }e „sporazum izme|u Izraela i Hamasa opstati”, i naglasio da je sporazum toliko zna~ajan da }e spre~iti tre}i svetski rat, koji je, kako ka`e, mogao da se dogodi na Bliskom istoku.

„Trebalo nam je 3.000 godina da do|emo do ovoga, mo`ete li da verujete”, rekao je Tramp dok je potpisivao sporazum.

Dokument su potpisali predsednici Egipta i Turske El Sisi i Rexep Tajip Erdogan i katarski emir Tamim bin Hamad el Tani.

Pre potpisivawa, Tramp je uputio pohvale liderima Katara i Turske, istakav{i wihove napore u postizawu mira.

Zahvalio je Kataru, rekav{i da je wegov emir „izuzetan lider”, a Turskoj i Erdoganu, ~iju vojsku je nazvao „jednom od najboqih na svetu”, izrazio je zahvalnost za, kako je naveo, „sjajno prijateqstvo”.

Zahvalio je i doma}inu, egipatskom predsedniku El Sisiju, opisuju}i ga kao „fantasti~nog ~oveka” i „sjajnog generala”. Na samitu u~estvuje vi{e od 30 lidera i predstavnika regionalnih i me|unarodnih organizacija.

ABAS PONOVO DRAG GOST Palestinski predsednik Mahmud Abas sastao se sa vi{e svetskih lidera i visokih zvani~nika na marginama mirovnog samita o Gazi, koji se odr`ava u [arm el [eiku.

Abas se sastao sa nema~kim kancelarom Fridrihom Mercom i premijerima [panije, Norve{ke, Gr~ke i Kanade – Pedrom San~ezom, Jonasom Garom Stereom, Kirijakosom Micotakisom i Markom Karnijem.

Me|u onima sa kojima se Abas sastao bili su kraq Bahreina Hamad bin Isa el Kalifa, predsednik Azerbejxana Ilham Alijev, kao i premijeri Iraka i Pakistana, Muhamed [ija el Sudani i [ehbaz [arif.

Za{to SAD i Izrael di`u u vazduh ~itav Bliski istok

Posledwih decenija bio je o~igledan prezir Zapada prema me|unarodnom pravu. Zamenio ga je takozvani poredak zasnovan na pravilima, {ta god to zna~ilo. Ko propisuje ova pravila, koja se mewaju od slu~aja do slu~aja?

Ali, sada je pocepan i „poredak zasnovan na pravilima”. Zamenio ga je, tvrdi biv{i britanski diplomata i obave{tajac Alister Kruk na sajtu „Fondacija strate{ke kulture”, rat koji se vodi bez ikakvih ograni~ewa – bez pravila, bez bilo kakvih zakona i uz potpuni prezir Poveqe UN. Eti~ke granice se danas na Zapadu odbacuju kao „moralni relativizam”. Poenta je, tvrdi Kruk, u tome da se {okiraju protivnici; protivnika treba zaprepastiti, slediti i naterati ga da se zapita: Da li je ovo {to se de{ava uop{te mogu}e?

To bismo mogli nazvati novom doktrinom {oka. Tokom posledwih meseci, Izrael je, osim Pojasa Gaze, brutalno napao Zapadnu obalu, Iran, Siriju, Liban, Jemen, Katar i Tunis. U junu, dve nuklearne dr`ave – Izrael i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave – bombardovale su nuklearna postrojewa potpisnice Sporazuma o ne{irewu nuklearnog oru`ja pod za{titom IAEA – Irana.

Re~ je, nastavqa Kruk, o sasvim novom fenomenu: „fenomenu brzog delovawa, naglog razbijawa stvari”. Ova nova doktrina mo}i nastala je na Zapadu u finansijskoj sferi, me|u poslovnim elitama, nastavqa biv{i diplomata, i dodaje:”Budu}i da je ro|ena iz o~aja, mogla bi brzo da propadne.”

Nova politi~ka doktrina se ve} ~vrsto ukorenila na Zapadu; novi stil razmi{qawa, nastavqa Kruk, pokazuje se kao ne{to daleko grubqe, podlije i mawe

sentimentalno ili tolerantno. I, gotovo iracionalno: doktrina {oka te`i tome da komponente postoje}eg poretka digne u vazduh kako bi se videlo da li ovo „razbijawe” mo`e koristiti SAD. PUZE]E ALI GROMOGLASNE

PROMENE NA ZAPADU

Ovaj fenomen „brzog delovawa i razbijawa stvari”, dodaje britanski diplomata, postao je prili~no o~igledan kada je Izrael, uz podr{ku SAD, pokrenuo svoj podmukli napad na Iran 12. juna. Nova doktrina se vi{e ne obazire na potpisane sporazume, kakav je Zajedni~ki sveobuhvatni plana akcije (JCPOA) iz 2015. godine, poznat i kao Sporazum o ne{irewu nuklearnog oru`ja.

Tako|e, doktrina {oka je bila o~igledna u birokratskoj brzini koja je mnoge iznenadila, kada je „evropska trojka” ~lanica JCPOA – Nema~ka, Francuska i Britanija – izvr{ila „brzo vra}awe” svih sankcija Iranu. Iranski poku{aji da se spor re{i diplomatijom su s prezirom odba~eni. Zapravo, svi sporazumi koje je Zapad potpisao i kojih se pridr`avao dok mu je to odgovaralo, mogu da budu odba~eni u bilo kom trenutku. I bi}e bez sumwe odba~eni

kada Zapadu to bude odgovaralo. Rusija i Kina su odbile „brzo vra}awe” sankcija Iranu, jer smatraju da je odbacivawe sporazuma nezakonita, drska i proceduralno pogre{na akcija. Ali, SAD i Izrael nastavqaju sa potezima koji vode direktno u katastrofu.

NOVE AMERI^KE ELITE PREZIRU TEHNOKRATE IZ DAVOSA

Kao {to je nedavno napisao analiti~ar \ulijano da Empoli za „Fajnen{el tajms”: „Sve do nedavno su se ekonomske elite, finansijeri, preduzetnici i menaxeri velikih kompanija oslawali na politi~ku klasu tehnokrata, mawe ili vi{e umerenih, koji su upravqali svojim zemqama na osnovu liberalno-demokratskih principa, u skladu sa tr`i{nim pravilima”.

Na tome se zasnivao takozvani Davoski konsenzus.

Nove ameri~ke tehnolo{ke elite, koju predstavqaju Mask, Zakerberg ili Sem Altman, nastavqa Da Empoli, nemaju ni{ta zajedni~ko sa tehnokratama iz Davosa. Wihova `ivotna filozofija nije zasnovana na „kompetentnom upravqawu” postoje}im poretkom, ve} na neukrotivoj `eqi da sve dignu u vazduh.

Ovi novi tehnolo{ki gospodari mnogo vi{e li~e na populisti~ke lidere, kao {to su Tramp, Netawahu, Ben Gavir ili Smotri~. Svima wima je zajedni~ko da otvoreno preziru politi~ku klasu koju je izrodio Davos. NOVI PERL HARBUR?

Deo nove doktrine Trampovog tima je stavqawe pod kontrolu Irana. „Brzo vra}awe” sankcija predstavqa pripremu za „veliki rat” kojim treba pokoriti Iran. Me|utim, za ovaj rat se priprema i Iran, koji svakodnevno prima oru`je iz Rusije i Kine.

Nad Bliskim istokom nadvijaju se tamni, prete}i oblaci. Ali, nije u pitawu samo Bliski istok. Tu je i ratobornost Trampovog tima prema Venecueli, koja raspola`e ogromnim naftnim rezervama. Americi je potrebna venecuelanska nafta kako bi ostvarila globalnu energetsku dominaciju. Potrebna joj je i argentinska nafta iz {kriqaca. Sve se de{ava u trenutku kada vladu SAD preplavquju naglo rastu}i deficiti.

Planirani sukob u Venecueli je povezan sa onim na Bliskom istoku, zakqu~uje Kruk, kao samo jedan deo {ire slagalice konsolidacije mo}i Zapada koji posr}e. Kako je nedavno izjavio ameri~ki ministar rata Pit Hegset: „Od ovog trenutka pa nadaqe, jedina misija novoosnovanog Ministarstva rata bi}e slede}a: vo|ewe rata, priprema za rat i priprema za pobedu...” Problem sa ovakvim izjavama, dodaje britanski diplomata, jeste to {to ni Evropa ni SAD nemaju sposobnosti za pravi, a svakako ne za dugotrajni rat. Prva pretpostavka za dugotrajni rat je vojna proizvodwa i ratna ekonomija, druga je priprema javnosti. Americi je potreban novi Perl Harbur.

DEKLARACIJA O GAZI

Bela ku}a objavila sporazum koji je potpisan na mirovnom samitu o Gazi

Bela ku}a objavila je sporazum koji je potpisan na mirovnom samitu o Gazi u egipatskom odmarali{tu [arm el [eik, kojim se formalizuje plan za postizawe mira na Bliskom istoku, a koji je nazvan „Trampov mirovni sporazum”.

Sporazum u [arm el [eiku su, uz ameri~kog predsednika Donalda Trampa, potpisali egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi, katarski emir Tamim bin Hamad el Tani i turski predsednik Rexep Tajip Erdogan, i u wemu se potpisnici obavezuju na „istorijsku predanost” sprovo|ewu dogovora.

U dokumentu se navodi da potpisnici pozdravqaju istorijsku posve}enost i sprovo|ewe Trampovog mirovnog sporazuma, kojim se okon~ava vi{e od dve go-

no dru{tvo ne mo`e da napreduje kada su nasiqe i rasizam normalizovani ili kada radikalne ideologije ugro`avaju tkivo gra|anskog `ivota. Obavezujemo se da }emo se baviti uslovima koji omogu}avaju ekstremizam i da }emo promovisati obrazovawe, mogu}nosti i me|usobno po{tovawe kao temeqe za trajni mir”, isti~e se u sporazumu. Daqe se navodi da se potpisnici obavezuju „na re{avawe budu}ih sporova putem diplomatskog anga`mana i pregovora, a ne silom ili dugotrajnim sukobom”.

„Priznajemo da Bliski istok ne mo`e da izdr`i stalni ciklus produ`enog ratovawa, zastoja u pregovorima ili fragmentarnu, nepotpunu ili selektivnu primenu uspe{no dogovorenih uslova. Tragedije kojima smo svedo~ili u protekle dve godine moraju poslu`iti kao

Donald

dine duboke patwe i gubitaka, i otvara se novo poglavqe za region definisan nadom, bezbedno{}u i zajedni~kom vizijom mira i prosperiteta.

„Podr`avamo i stojimo iza iskrenih napora predsednika Trampa da okon~a rat u Gazi i donese trajni mir na Bliski istok, zajedno }emo sprovesti ovaj sporazum na na~in koji osigurava mir, bezbednost, stabilnost i mogu}nosti za sve narode regiona, ukqu~uju}i i Palestince i Izraelce”, navodi se u sporazumu.

Dodaje se da potpisnici razumeju da }e trajni mir biti onaj u kome i Palestinci i Izraelci mogu da prosperiraju uz za{titu svojih osnovnih qudskih prava, garantovanu bezbednost i po{tovawe dostojanstva.

„Potvr|ujemo da se zna~ajan napredak posti`e saradwom i odr`ivim dijalogom i da ja~awe veza me|u narodima slu`i trajnim interesima regionalnog i globalnog mira i stabilnosti. Prepoznajemo dubok istorijski i duhovni zna~aj ovog regiona za verske zajednice ~iji su koreni isprepleteni sa zemqom regiona, me|u wima hri{}anstvo, islam i judaizam”, navodi se u sporazumu.

Dodaje se da }e po{tovawe ovih svetih veza i za{tita wihovih mesta nasle|a ostati najva`niji u posve}enosti mirnom su`ivotu.

„Ujediweni smo u na{oj odlu~nosti da demontiramo ekstremizam i radikalizaciju u svim wihovim oblicima. Nijed-

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

hitan podsetnik da budu}e generacije zaslu`uju boqe od neuspeha pro{losti”, pi{e u dokumentu.

Tako|e, potpisnici su se obavezali da te`e „toleranciji, dostojanstvu i jednakim mogu}nostima za svaku osobu, osiguravaju}i da ovaj region bude mesto gde svi mogu da ostvare svoje te`we u miru, bezbednosti i ekonomskom prosperitetu, bez obzira na rasu, veru ili etni~ku pripadnost”.

„Te`imo sveobuhvatnoj viziji mira, bezbednosti i zajedni~kog prosperiteta u regionu, zasnovanoj na principima me|usobnog po{tovawa i zajedni~ke sudbine. U tom duhu, pozdravqamo napredak postignut u uspostavqawu sveobuhvatnih i trajnih mirovnih aran`mana u Pojasu Gaze, kao i prijateqske i obostrano korisne odnose izme|u Izraela i wegovih regionalnih suseda”, isti~e se u dokumentu.

Potpisnici su se sporazumom obavezali da }e „zajedni~ki raditi na sprovo|ewu i odr`avawu ovog nasle|a, grade}i institucionalne temeqe na kojima budu}e generacije mogu napredovati zajedno u miru”, kao i da }e ostati posve}eni „budu}nosti trajnog mira”.

U [arm el [eiku odr`an je mirovni samit o Gazi kome su prisustvovali lideri iz tridesetak zemaqa, koji su razgovarali o Trampovom mirovnom predlogu za Gazu i postizawu mira izme|u Izraela i palestinskog militantnog pokreta Hamas.

TRAMP U KNESETU: Kraj duge no}ne more i za Izraelce i za Palestince, sile haosa pora`ene

Ovo nije samo kraj jednog rata, ovo je kraj ere terora i smrti i po~etak ere vere, nade i Boga, ovo je po~etak velikog sklada i trajne harmonije za Izrael i sve narode onoga {to }e uskoro biti zaista veli~anstven region, poru~io je predsednik SAD Donald Tramp u obra}awu izraelskom parlamentu.

Donald Tramp obratio se Knesetu, izraelskom parlamentu, posle osloba|awa svih `ivih talaca u Pojasu Gaze i pu{tawa palestinskih zatvorenika u okviru sporazuma o prekidu vatre koji su osmislili ameri~ki zvani~nici.

Tramp je naglasio da je „duga no}na mora” kona~no okon~ana i za Izraelce i za Palestince.

„Sile haosa koje su poga|ale ovaj region potpuno su pora`ene”, poru~io je Tramp.

}a svojim porodicama. Dodao je da }e i 28 drugih talaca, koji su preminuli, biti vra}eni „da po~ivaju u ovoj svetoj zemqi“. „Oru`je je utihnulo“, rekao je Tramp, naglasiv{i da je region sada „u miru” i izraziv{i nadu da }e tako ostati „zauvek”.

Predsednik SAD je ocenio da sporazum o prekidu vatre predstavqa ne samo kraj rata u Pojasu Gaze, ve} i kraj „era terora i smrti”.

„Ovo nije samo kraj jednog rata. Ovo je kraj ere terora i smrti i po~etak ere vere, nade i Boga. Ovo je po~etak velikog sklada i trajne harmonije za Izrael i sve narode onoga {to }e uskoro biti zaista veli~anstven region. U to ~vrsto verujem. Ovo je istorijska zora novog Bliskog istoka”, poru~io je Tramp.

Istakao je da se nakon dve mu~ne godine provedene u zarobqeni{tvu Hamasa dvadeset hrabrih talaca kona~no vra-

Pohvalio je izraelskog premijera Bewamina Netawahua, rekav{i da „nije najlak{i ~ovek za saradwu”, ali da ga „upravo to ~ini velikim”. Tramp je pozvao i izraelskog predsednika Isaka Hercoga da pomiluje premijera Netawahua u sporu zbog korupcije.

‚’Imam ideju. Gospodine predsedni~e, za{to ga ne biste pomilovali? Cigare i malo {ampawca, koga je za to briga”, rekao je Tramp.

Ameri~ki predsednik je aludirao na optu`be prema kojima je Netawahu primao poklone od biznismena, a koji su ukqu~ivali {ampawac i cigare, kao i nov~ane poklone u iznosu od oko 210.000 dolara.

Ameri~ki predsednik

Tramp pokazuje deklaraciju nazvanu ”Trampov mirovni sporazum”

Alon Ohel svirao klavir u bolni~koj sobi prvi put

posle kidnapovawa

Izraelsko-srpski dr`avqanin Alon Ohel, koji je u zato~eni{tvu Hamasa proveo dve godine, svirao je klavir prvi put od 7. oktobra 2023. godine u bolni~koj sobi u Tel Avivu, rekla je wegova majka Idit Ohel za Kanal 12. Alon Ohel, koga je zajedno sa

ostalim taocima oslobodila palestinska militantna grupa Hamas, napisao je u prvoj poruci javnosti da je „pesma wegova snaga i kraj wegovoj patwi”. „Pre nekoliko minuta, sedeo je za klavirom u svojoj sobi i malo svirao, nakon dve godine bez dodirivawa klavira”, re-

Makronu kao da nije dovoqno {to mu situacija kod ku}e ne ide dobro, gde mu vlade padaju kao mu{ice, ve} ga je i ameri~ki predsednik doslovno dobro pritegao

Te{ko je re}i da su se ameri~ki predsednik Donald Tramp i predsednik Francuske Emanuel Makron samo rukovali pre zvani~nog fotografisawa u [arm el [eiku u Egiptu.

Wihov pozdrav izgledao je vi{e kao obarawe ruku nego kao diplomatski, kurtoazni do~ek koji je Tramp priredio za francuskog kolegu. Makronu kao da nije dovoqno {to mu situacija kod ku}e ne ide dobro, gde mu vlade padaju kao mu{ice, ve} ga je i ameri~ki predsednik doslovno dobro pritegao.

Na podijumu postavqenom u Egiptu gde su se danas sjatili {efovi vi{e od 20 dr`ava, ali

kla je wegova majka Idit, dodaju}i da }e se polako vratiti svirawu na nivou na koji je navikao.

Ohelova porodica je koristila donirane klavire {irom sveta kao na~in da podigne svest o wegovoj te{koj situaciji.

Na pitawe o lo{em stawu Alonovog desnog oka, wegova majka je rekla da on „vrlo malo vidi na desno oko”.

„Jo{ nije pro{ao iscrpne testove, vide}emo”, dodala je Idit Ohel.

Idit nagla{ava da wen sin ne zna ni{ta o tome {ta se dogodilo u Izraelu u posledwe dve godine, osim da je bio rat.

„Bio je {okiran kada je video toliko qudi na Trgu talaca i strance koji dr`e wegovu sliku. Idemo korak po korak, Alonovim tempom”, rekla je wegova majka.

i predstavnici vlada i me|unarodnih organizacija, re|ali su se gosti koje je do~ekivao Tramp. Kako se mo`e videti na snimku, Tramp i Makron su razmenili par re~i ali je nejasno o ~emu su razgovarali.

Kako je ranije najavqeno, francuski predsednik }e se povodom humanitarnih pitawa, zalo`iti za hitnu ponovnu izgradwu enklave i pove}an priliv humanitarne pomo}i.

O~ekuje se da }e do kraja dana biti potpisan dokument kojim }e i zvani~no biti okon~an rat u Gazi.

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp izjavio je u [arm el [eiku da je druga faza pregovora o re{avawu sukoba u Pojasu Gaze ve} po~ela i dodao da je region Bliskog istoka u fazi napretka i da se nada da }e se tom procesu prikqu~iti i Iran.

Predsednik Madagaskara nakon protesta napustio zemqu

Predsednik Madagaskara Andri Raxoelina napustio je tu afri~ku dr`avu, saop{tili su {ef opozicije i drugi zvani~nici, posle vi{ednevnih protesta i nemira. Siteni Randrijanasolonijako, lider opozicije u parlamentu, rekao je za Rojters da je Raxoelina

napustio Madagaskar nakon {to su se jedinice vojske u nedequ pridru`ile demonstrantima. Vojni izvori tvrde da je Raxoelina odleteo iz zemqe francuskim vojnim avionom. Francuski radio RFI je javio da je postigao dogovor sa predsednikom Emanuelom Makronom. Demonstracije na madagaskaru su izbile 25. septembra zbog nesta{ice vode i struje, ali su brzo eskalirale u ustanak zbog {irih problema, ukqu~uju}i korupciju, lo{e upravqawe i nedostatak osnovnih usluga. Najmawe 22 osobe su poginule u sukobima izme|u demonstranata i snaga bezbednosti, prema podacima UN.

Ve}inu stanovni{tva Madagaskara ~ine mladi mla|i od 20 godina, ima populaciju od oko 30 miliona stanovnika, od kojih tri ~etvrtine `ive u siroma{tvu.

TRAGEDIJA U AMERICI: Niko od zaposlenih nije pre`iveo eksploziju u fabrici municije

Eksploziju, u kojoj je potpuno sru{ena fabrika eksploziva u ameri~koj saveznoj dr`avi Tenesi, nije pre`iveo niko od zaposlenih koji su se nalazili u postrojewu u tom trenutku, saop{tila je kancelarija {erifa okruga Hamfris.

[erif okruga Hamfris, Kris Dejvis rekao je na konferenciji za novinare da se pretpostavqa da su svi koji su bili prisutni u fabrici u trenutku eksplozije poginuli na licu mesta,.

On nije naveo broj poginulih, ali je ranije rekao da se 18 qudi vodi kao nestalo.

„Nismo prona{li pre`ivele”, kazao je Dejvis.

[erif je rekao da je eksplozija koja se u petak ujutru dogodila u fabrici kompanije „Akjuret enerxetik sistems”, koja prera|uje municiju i eksploziv za vojsku, ali ih ne proizvodi, rasula ostatke poru{enih zgrada na podru~ju od najmawe 800 metara.

Eksploziju su osetili i stanovnici udaqeni vi{e od 24 kilometra.

Peking: Najnovije Trampove carine na kinesku robu licemeran

potez

Kineske vlasti saop{tile su da su najnovije ameri~ke carine na kinesku robu licemeran potez, a istovremeno su potvrdile da nisu uvedene nove da`bine na ameri~ke proizvode.

Kinesko Ministarstvo trgovine je saop{tilo da su kineske kontrole izvoza retkih minerala, koje je Tramp u petak nazvao „iznena|uju}im i veoma neprijateqskim”, usledile nakon niza ameri~kih mera koje su uvedene nakon bilateralnih trgovinskih razgovora u Madridu pro{log meseca, prenosi Rojters.

„Ove akcije su ozbiqno na{kodile interesima Kine i naru{ile atmosferu za bilateralne ekonomske i trgovinske razgovore. Kina se sna`no tome protivi”, saop{tilo je Ministarstvo. Zvani~ni Peking nije eksplicitno povezao ove ameri~ke akcije sa svojim ograni~ewima na izvoz kqu~nih minerala, navode}i da su kineska ograni~ewa motivisana zabrinuto{}u zbog vojne primene ovih metala u vreme „~estih oru`anih sukoba”.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave }e od 1. novembra uvesti dodatnu carinu od 100 odsto na uvoz iz Kine i kontrolu izvoza za celokupan kqu~ni softver proizveden u SAD.

Sukob Avganistana i Pakistana, zatvorena granica

Nakon razmene vatre izme|u Pakistana i Avganistana, pakistanske vlasti su zatvorile grani~ne prelaze prema Avganistanu, saop{tili su pakistanski zvani~nici. Iz Avganistana tvrde da su tokom no}i wihove snage likvidirale 58 pakistanskih vojnika du` granice dveju zemaqa.

Avganistanske trupe otvorile su vatru kasno sino} na pakistanske grani~ne postaje kao odgovor na pakistanske vazdu{ne napade na Avganistan ranije ove nedeqe, prenosi Rojters.

Pakistan je saop{tio da je na napade iz Avganistana odgovorio artiqerijskom i vatrom iz pe{adijskog naoru`awa i potvrdio da je uni{teno nekoliko avganistanskih grani~nih punktova.

Razmena vatre je zavr{ena u nedequ ujutro, rekli su pakistanski bezbednosni zvani~nici, navode}i da se u pakistanskom podru~ju Kuram pucwava povremeno nastavqa.

Dva glavna pakistanska prelaza na granici sa Avganistanom, u Torkhamu i ^amanu, danas su zatvorena kao i jo{ najmawe tri mawa prelaza, u Harla~i, Angur Adi i Gulam Kansu, potvrdili su lokalni zvani~nici.

Avganistanske vlasti su saop{tile da su likvidirale 58 pakistanskih vojnika u operacijama du` granice dveju zemaqa.

Portparol talibanske vlade Zabihulah Muxahid potvrdio je da su avganistanske snage zauzele 25 pakistanskih vojnih polo`aja, da je ubijeno 58 pakistanskih vojnika i da je raweno wih 30, prenosi AP. U saop{tewu se navodi da su napadi na pakistanske pograni~ne punktove bili odgovor na navodna ponovqena naru{avawa avganistanske teritorije i vazdu{nog prostora. Ranije ove nedeqe, avganistanske vlasti optu`ile su Pakistan da je bombardovao glavni grad Kabul i pijacu u isto~nom delu zemqe, ali Pakistan nije preuzeo odgovornost za te napade.

Alon Ohel posle osloba|awa iz zato~eni{tva u Gazi

Predsednik Madagaskara Andri Raxoelina

[OTRA,

Na{ pad }e oceniti sre}nici koji pre`ive

Zdravko [otra, rediteq i scenarista, preminuo je u 93. godini. [otra je pro{le godine dao intervju za Radar koji u znak se}awa prenosimo u celosti:

Neumorni rediteq Zdravko [otra nedavno nas je obradovao i kwigom u kojoj se bavi svim onim glumcima koji su krasili nepregledan niz filmova i serija tokom dugih sedam dekada, koliko se predano bavi ovim poslom. Samo pobrojavawem naslova dolazi se do impresivnog broja tako bogate filmografije, a jo{ impresivnije je {to je radio sa stotinama glumaca, ro|enih u tri veka. Kroz pri~e, prise}awa, po{alice i anegdote, [otra nas vodi kroz dugu istoriju kulture na ovim prostorima, a u razgovoru za Radar govori i o tome kako je jedna tako bogata kultura do`ivela ovakav pad, koji `ivimo danas. n Gledaju}i samo naslovnu stranu va{e kwige Mojih 500 glumaca, pred nama se otvara duga istorija kinematografije i pozori{ta, ali i kulture i umetnosti ovog prostora…

- Istorija zaista duga, jer moj rad s glumcima traje od diplomske predstave u Narodnom pozori{tu u Ni{u decembra 1956. sve do dana{wih dana, pa mogu biti i svedok tog vremena. Pro`iveo sam prvo ceo Titov re`im. U po~etku je staqinski krut, ali su stvaraoci vremenom osvajali slobodu stvarawa, a samog Tita ste mogli videti i u pozori{tu, i u Areni u Puli me|u 10.000 gledalaca. Wegovim doglavnicima je to bio znak da se sve izda{nije materijalno podr`avaju umetnost i kultura uop{te. Iz tog vremena se pamte imena mnogih umetnika, i mnoga dela iz svih grana umetnosti, dela oki}ena Nobelovom, kanskom i drugim zna~ajnim nagradama i priznawima. Zanimqivo je i to da su projekti nekih disidenata i opozicionara me|u filmaxijama bili finansijski dobro podr`ani. To verovatno iz `eqe da se stekne boqi utisak o politici SKJ, {to ne zna~i da vi{e nije bilo nesloboda u toj oblasti, ali, recimo, poznati intelektualac Borislav Mihajlovi} Mihiz, izrazito nastrojen kao opozicioner, bio je uvek na rukovode}im mestima u kulturi.

n A kako ste vi pro{li kroz taj period?

- Imao sam i ja par „slu~ajeva”. Pulski `iri, u kojem je bilo i pet ~lanova CK iz republika i pokrajina, iskqu~io je moj film Osvajawe slobode iz konkurencije zbog ideolo{ke primedbe. Takav gest je tada uzdrmao ceo festival. ^itava javnost, publika, kriti~ari iz cele Juge, svi napadaju `iri i veli~aju moj film, koji tako profitira vi{e nego {to stvarno vredi. Drugi slu~aj: Kad je Umetni~ki televizijski savet odgledao moju seriju „Vi{e od igre” dao mi je 36 ideolo{kih primedbi. Ja sam odbijao da ih prihvatim, i serija dugo stoji i ne emituje se. I po~e{e pri~e – [otra uprskao seriju „Vi{e od igre”… Onda do|e novi predsednik Saveta, Filip Mati}, buxa {irih pogleda, pregleda seriju i re~e uredniku da je smesta pusti. n Jednom ste rekli da ste jedini rediteq koji je snimao sa glumcima ro|enim u tri veka. Kako se se}ate nekih velikih stubi{ta glume, kojih sada nema. - Ta se}awa sam upravo opisao u svojoj kwizi, ali da ih ovde samo nagovestim… Ko je gledao Milivoja kao Lira, Miru kao Petruwelu, Miju kao Smedrijakova, Oliveru kao Majku Hrabrost. Qubu kao Otela, @igona kad u dvori{tu Kapetan Mi{inog zdawa {ezdesetosma{ima klikne Robespjerov govor, Zorana kad poradovani, Peru, kraqa glume, Ejdusovog Kir Jawu… Ko je u filmovima gledao Paju, Milenu, Gagu, Cicu Perovi}a, Batu i jednog i drugog, tome je `ivot bogatiji lepim se}awima. Sa mnogima od wih sam se i dru`io. Zato nisam odoleo nagonu da zapi{em se}awe na wih i na nezaboravna dru`ewa sa wima. Da uka`em i na wihovu qudsku osobenost, da te upe~atqive li~nosti na{eg kulturnog `ivota o~uvamo od zaborava. n U ~emu je razlika izme|u wihovog stila glume i glume dana{wih glumaca?

- Ne radi se tu ni o kakvom stilu. U kwizi sam naveo da po meni postoje samo dobri i odli~ni glumci. A uz wih idu i oni koje nazivam dobrovoqci za glumu. Tako je bilo pre, tako je i danas. I danas stasavaju dobri i odli~ni, ali je dobrovoqaca sve vi{e, jer brojne televizije snimaju mnoge serije, koje anga`uju nove trupe dobrovoqaca za glumu. Posao koji radimo nije lak, skop~an je sa naporima i duhovnim i fizi~kim. Ali, na sre}u, dobri glumci su obi~no i duhoviti qudi, pa izme|u dve klape bude i smeha, {to taj rad olak{a i oplemeni. Opisao sam mnoge od tih zgoda i anegdota, u kojima su se isticali Gaga Nikoli}, Cica Perovi}, Bora Todorovi}, Bata @ivojinovi}… n A mo`e li se ve} oceniti na{e vreme? Koliko je veliki pad kako nacije tako i kulture uop{te? - Mi sad mo`emo samo da zakqu~imo da je u pitawu na{ op{ti pad. Ne zna se koliko je pad veliki, jer on jo{ nije zaustavqen. To }e oceniti sretnici koji pre`ive. n Kako komentari{ete to {to su se ovoj vlasti glumci toliko mnogo zamerili, da su ih najvulgarnije prozivali u Skup{tini?

- Glumci, glumci… Ti potomci starogr~kih tepsidijanaca, od anti~kog doba su promoteri kulture. Oni zato lako dolaze pod udar osoba drugog kova, osoba koje promovi{u estradni (pink) nivo tog pojma. Re~ju, osoba koje ne sre}emo nigde gde se kultura promovi{e. Ono {to im ti glumci govore wih potpuno razgoli}ava, pa im odgovaraju re~ima koje su na pink nivou. n Zbog ~ega se vlast boji glumaca?

- Opasni su. Glumci, glumci… Oni ne pokazuju nimalo razumevawa za re`im koji je ozbiqno naumio da bude nepromenqiv. Ve~an. Pa nemojte, glumci, takav naum optere}ivati merilima demokratskog dru{tva, zaboga. Usu|ujete se da dovodite u pitawe ve~nost wegovog trajawa. n [ta nam vlast poru~uje postavqaju}i na ~elo kulturne scene ~oveka za kojeg ne znamo da li je gledao ijednu pozori{nu predstavu, film, pro~itao kwigu?

- Me|u ministrima kulture najvi{e pamtim De Golovog. Bio je to Andre Malro, pisac, istori~ar umetnosti, politikolog, vrhunski intelektualac, politi~ar, borac pokreta otpora… Naravno da danas ni Francuska vi{e nema za ministra osobu tih kvalifikacija, ali i tamo i svuda za to mesto potra`e osobu boqeg intelektualnog nivoa, nadahnutu duhovno{}u, koja }e ga motivisati da pokrene op{ti kulturni napredak, kao {to je to Malro deset godina radio po ~itavoj Francuskoj. Pariz je sinuo kad je dao da se restauri{u wegovi stari kvartovi, da se srede spomenici, po gradovima u unutra{wosti Francuske otvarao je kulturne centre, ku}e kulture, i sl. To se ne mo`e o~ekivati u zemqi gde u svakoj novoj vladi najve}i broj wih samo mewa resor. Mandatar se pita: „Gde sad ovoga da denem…? Ovoga puta ti budi ministar kulture.“ n Da li wihovo postavqewe na ~elo Ministarstva kulture samo potvr|uje da za ovu vlast kultura predstavqa optere}ewe i da `ele da umetnike i wihovo slobodno mi{qewe svedu na poltronstvo i podanike?

- Dobro ste rekli – kultura ovde predstavqa samo optere}ewe. Ali nije u pitawu samo izbor nekog ministra, problem je {to se ovde dnevno, na sve strane, promovi{e dosta niska duhovnost celog dru{tva. A na tome radi sam vrh dr`ave, koji nam se najradije obra}a s mesta gde se emituju i rijaliti programi, pa je i on sav utonuo u taj nivo. Logi~no da to srozava i op{ti duhovni nivo celog dru{tva, a kad to traje ovako dugo, postaje ne{to pogubno, ne{to {to se u wega duboko ukorewuje.

n Usled ~ega je nasiqe u dru{tvu stiglo do ovako visokog stepena?

- Nasiqe je logi~an proizvod dru{tva u kojem `ivimo. Wega karakteri{u nerasvetqena ubistva javnih li~nosti, kriminalne afere, gde svaka nova prigu{i staru i otvara put nekoj novoj. Nijedna od wih jo{ nema sudski ishod – osim paqevine ku}e novinara, posle sedam godina! – jer su optu`eni, po~ev od dr`avnog uzgajiva~a marihuane, zakqu~no sa ubicama koje peku ro{tiq od qudskog mesa, bili deo snaga vladaju}e stranke. [ta osim nasiqa tu mo`e da cveta? Imamo dosad nevi|en slu~aj te{kog, vi{estrukog ubistva ~ak i me|u osnovcima. [ta jo{ treba da nam se desi pa da na|emo snage da se iskobeqamo iz takvog stawa?

n Razarawe dru{tva je proces koji nezaustavqivo te~e, gde }e nas odvesti ovakva suspenzija zakona?

- Gra|anska svest bi trebalo da bude pokreta~ka snaga. Ona se kod nas po~ela razvijati odlaskom Turaka, ali dugi totalitarni re`imi su je dosta potisnuli. Krajem devedesetih je sna`no buknula i do{lo je do prevrata, i javila se nada za razvoj gra|anskog dru{tva i gra|anske svesti. Ubistvo Zorana \in|i}a, u za~etku demokratskog re`ima, ohrabrilo je snage Milo{evi}a i [e{eqa, i wihov povratak na vlast mnoge je bacio u duboku rezignaciju. Kako ih podi}i iz we? n Zbog ~ega je jednu vlast sve te`e promeniti, a s druge strane, koliko god da je nezadovoqstvo u narodu, vlast je od izbora do izbora sve ja~a? Mo`e li se sedeti kod ku}e i ~ekati da se vlast promeni?

- Da bi totalitarni re`im suvereno trajao, wegov tvorac zna da se mora dr`ati ve} oprobane {eme. Mora se prvo okru`iti od sebe zavisnim, poslu{nim i odanim qudima. Zatim, da sva sredstva javnog informisawa stavi pod svoju kontrolu i da se sa wih ne skida. Sve zaposlene u javnom sektoru obavezati… I tome sli~no. Da bi u tome uspeo, kao i u svakom poslu, mora{ biti obdaren za to. A mi smo naleteli na jednog kome taj maheraj ba{ le`i. I ni{ta ga ne mrzi. On je kao takav na{ glavni problem. Boqe re}i glavni i jedini problem. Jer iz wega proizlaze svi oni koje smo naveli. Snaga opozicije se tro{i na stotine problema, a svi oni proisti~u iz tog jednog, glavnog. n Kako vam izgleda ova nova verzija patriotizma?

- Izgleda kao ogoqena propaganda. Znamo da je jedan od glavnih stubova svih desni~arskih re`ima frazeologija patriotske propagande. Pa i ovde imamo silne izjave qubavi prema zemqi Srbiji, koje su veoma jake, pa sve ja~e i jo{ ja~e od jakih. A zna se da u iskazivawu qubavi, kako prema otaxbini, tako i prema voqenoj osobi, ne treba re~ima preterivati. Qubav se iskazuje delovawem, a ne nagla{enim verbalizmom. R{umovi} taj pojam sa`ima kako samo pesnik ume i peva: „Domovina se brani lepotom, i lepim vaspitawem…“

n A kako se brani Kosovo?

- U vreme kad su nas Milo{evi} i [e{eq zasipali rafalima patriotskih tirada o Kosovu, na{a dr`ava Srbija pognula je glavu i povukla se sa tog na{eg mitskog prostora. Prolaze decenije, i patriotske izjave i daqe je~e, a na pritisak velikih sila ~ine se novi ustupci, i Kosovo je sve daqe od nas. Ni na{em patrijarhu ne daju da u|e na Kosovo. Ni na{em dinaru.

n Problem Kosova nije od ju~e?

- Naravno, problem je na~et u doba Turaka. Kosovo, s brojnim manastirima i crkvama wima je li~ilo na tvr|avu hri{}anske vere. Da to razvodne, oni su Albance sa Prokletija prevodili u islam, i naseqavali ih na Kosovo i Metohiju. To je trajalo vekovima i dostiglo je opasne razmere. Jedino je kraq Aleksandar uo~io i poku{ao da problem re{i, ali wega ubrzo ubi{e. Kao dete bio sam na Kosovu, i pamtim odu{evqewe kojim su [iptari do~ekali ulazak Nemaca, i klicawe Hitleru. On im je tamo dao svu vlast. I odmah su odatle krenuli prepuni vozovi izgnanika, kojima }e se po oslobo|ewu zakonom zabraniti da se vrate na svoja ogwi{ta. Na{a vojska je sve do 1953. tamo vodila borbe sa balistima, a Tito, koji nije verovao Srbima, na sve na~ine nastoji da [iptare pridobije. I [iptari ubiju Miladina Popovi}a, a Tito svu vlast, i svu daqu sudbinu Kosova, poverava Fadiqu Hoxi. I {ta biva? Stvara se klima zbog koje se Srbi ponovo iseqavaju sa Kosova, a s Pokletija ponovo hrle i naseqavaju ga Albanci. Mi smo decenijama to gledali i }utali. Trideset godina sam uzalud poku{avao da snimim film po istinitoj ispovesti jednog ~oveka, koja sadr`i sve ovo o ~emu sam govorio. Za~udo, nijedna vlast nije pokazala razumevawe za tu pri~u. Kad sam na kraju Kosovaru Tijani}u ponudio tu pri~u, on mi je odgovorio: „Ma koga Kosovo vi{e zanima, to je gotova pri~a.“

***Rediteq i scenarista Zdravko [otra koji je potpisao vi{e od 120 televizijskih i filmskih ostvarewa velike gledanosti kako na televiziji, tako i u bioskopima, preminuo je u 93. godini. Predratni gra|anski i poratni revolucionarni svet, malovaro{ani i {irokogrudi vizionari, istorijsko i individualno, zabavno i kulturno – elementi su koji ~ine zavodqivi svet televizijskih serija Zdravka [otre. Wegove predratne dame, bahati narodni tribuni, majstori za kvarove, ali i za du{u decenijama `ive po qudskoj meri uprkos istorijskim rebusima podse}aju}i da je `ivot igra, ali i vi{e od igre. Zato i danas televizijskog gledaoca plene pri~e i junaci iz [otrine majstorske radionice koja vredno radi od prvih dana televizije. Zdravko [otra ro|en je 14. februara 1933. u Stocu. Diplomirao je re`iju na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju u Beogradu 1954. u klasi profesora Vjekoslava Afri}a. Na Televiziji Beograd bio je zaposlen od wenog osnivawa, 1958. do 2001. godine.

BIH NA RASKRSNICI

Dodik: Budu}nost BiH je sa tri entiteta

Predsednik Republike Srpske i lider SNSD Milorad Dodik odbacio je sve prigovore da je ko~ni~ar na evropskom putu BiH i ponovo poru~io da je budu}nost BiH sa tri entiteta.

Dodik je na konferenciji za medije nakon razgovora sa delegacijom HDZ BiH, koju je predvodio Dragan ^ovi}, rekao da su dve stranke potvrdile dobru saradwu.

„Imamo potpunu odgovornost za funkcionisawe ustavnog poretka BiH. Trudimo se da funkcioni{u institucije BiH u skladu sa Ustavom”, rekao je Dodik.

Istakao je da }e biti pogubno ako do kraja godine na nivou BiH ne bude usvojen buxet.

„Ukoliko ga ne usvojimo to }e biti specifi~na situacija. Razgovarali smo i o saradwi dve partije na nivou Republike Srpske, koja je dobra i bi}e nastavqena. U narednom periodu dolazi vreme da se mewa Izborni zakon. Mi to podr`avamo ve} du`e od decenije i mi smo spremni da u tom delu promena u~estvujemo”, rekao je Dodik.

Ponovio je da sve {to je u BiH uradio Kristijan [mit treba da bude poni{teno.

Istakao je da treba da se omogu}i ravnopravnost Hrvata u Federaciji BiH

„Verujemo da je budu}nost BiH u tri entiteta, da FBiH podeli na dva entiteta. Bo{waci su nesposobni da naprave bilo kakvu dr`avu, ni unitarnu, niti bilo kakvu”, jasan je Dodik.

Dodik je poru~io da je SNSD spreman da o~uva mir u BiH u napetim okolnostima ru{ewa i udara na ustavni poredak Repu-

U Mrkowi} Gradu je obele`eno 30 godina od agresije na 13 zapadnokraji{kih op{tina i zlo~ina nad 2.214 srpskih civila i vojnika

tih op{tina do`iveo stradawe i egzodus biblijskih razmera.

- Majke su ostale bez sinova, deca bez o~eva, dok su cela naseqa nestala u plamenu, a ku-

MASOVNE GROBNICE

Na podru~ju zapadnokraji{kih op{tina prona|ena je 41 masovna grobnica sa ukupno 1.112 tela. Najve}a masovna grobnica prona|ena je na pravoslavnom grobqu u Mrkowi} Gradu i iz we je ekshumirano 181 telo srpskih civila i vojnika.

PLANSKA AKCIJA

Dodik je naveo da je agresija na Grahovo, Glamo~, Kupres, [ipovo, Srbobran, Jajce, Ripa~, Drvar, Petrovac, Kqu~, Krupu na Uni, Sanski Most i Mrkowi} Grad izvedena uz direktnu podr{ku NATO snaga i hrvatske vojske, bila planska i koordinisana akcija s ciqem eliminisawa Srba iz zapadnog dela Republike Srpske.

koji su po~inili pripadnici hrvatskih oru`anih snaga i takozvane Armije BiH, dok je vi{e od 120.000 qudi nasilno proterano sa svojih vekovnih ogwi{ta.

Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da je u septembru i oktobru 1995. srpski narod iz

}e su prethodno opqa~kane. Ovo nije bila samo vojna operacija, ve} o~igledan primer poku{aja zatirawa svakog traga srpskog postojawa na tom prostoru, brisawa se}awa na na{ narod, na{u veru i na{u istoriju. Ali, nisu uspeli - istakao je Dodik. Naglasio je da iako proterani sa svojih ogwi{ta u ovim

blike Srpske, te istakao da evropski put nije sporan, ali da }e na wemu birati sagovornike i saputnike.

Istakao je da stabilnost u BiH o~uvana razumnim pona{awem i politi~kim odlukama koje nisu bile lake i koje su mo`da ponekad bile suprotstavqene, ali da nije dozvoqeno da se naru{i mir na prostoru BiH.

„Jednako tako nismo protiv evropskog

planski osmi{qenim i organizovanim etni~kim ~i{}ewima, i rasuti po gradovima RS, Srbije pa daqe po celom svetu, nikada nisu zaboravili ko su, {ta su i odakle su.

- Wihova patwa i wihova ti{ina ve}e su od svake presude, jer u wima `ivi istina koju }e ponosno da prenose svojim pokolewima. I zato, danas, kada obele`avamo 30 godina od agresije na 13 zapadnokraji{kih op{tina ne govorimo samo o pro{losti, govorimo o zavetu da }emo pamtiti, da }emo biti dostojni wihove `rtve, i da }emo ~uvati Srpsku - izjavio je Dodik.

Podsetio je da zlo~in nad Srbima zapadne Krajine nikada nije procesuiran ni u Hagu, niti pred sudovima u Federaciji ili Sudom BiH.

- Umesto priznawa, kajawa, kazne, u tim nazovi pravosudnim institucijama i danas se, kao i obi~no kada je re~ o zlo~inima nad Srbima, }uti, a porodice poginulih i raseqenih Srba ve} tri decenije tra`e pravdu koja im je uskra}ena.

Premijer RS Savo Mini} izjavio je da je ciq ove agresije 1995. bilo istrebqewe srpskog naroda, koji je tada nemilosrdno ubijan o ~emu govori i masovna grobnica u Mrkowi} Gradu.

- Srbi su stradalnici u protekolom ratu u BiH, a dokaz tome su i ovi zlo~ini. Zna se ko je obu~avao brigade koje su nas ovde napadale i da je Peti korpus takozvane Armije BiH napadao izbegli~ke kolone - rekao je Mini}.

Govore}i o sudskom procesu pred Sudom BiH protiv ratnog komandanta Petog korpusa tzv. Armije BiH Atifa Dudakovi}a, Mini} je ukazao da optu`eni za stravi~ne zlo~ine nad Srbima ne dolazi na sud po {est meseci i pri tome kao opravdawe dostavqaju potvrdu {ahovskog ili fudbalskog kluba.

puta, ali ne delimo optimizam sa HDZ-om imaju}i u vidu sada{wu administraciju u Sarajevu, pogotovu predvo|enu ambasadorom Lui|ijem Sorekom koji pri~a o vladavini prava u uslovima kada je sve sru{eno”, rekao je Dodik.

On je istakao da u BiH nema ni „p” od prava.

„U tom pogledu imamo probleme sa pona{awem nekih koji dolaze ovde i navijaju samo za jednu stranu, kao {to je (evropski komesar za pro{irewe) Marta Kos, koja podr`ava samo muslimane u BiH i wihov unitaristi~ki koncept. Zato je i pro{la tako kako je pro{la u Sarajevu, a tako }e prolaziti i svi oni iz EU koji podr`avaju takav koncept”, rekao je Dodik.

Evropski put, ka`e Dodik, nije sporan, ali }emo na tom putu birati sagovornike i saputnike.

Upitan da prokomentari{e dana{wi sastanak ambasadora BiH u UN Zlatka Lagumxije sa Kristijanom [mitom u OHR-u, Dodik je rekao da ne zna ni da su se sastali.

„Pitaj Boga {ta mogu da mrse. Olupine se okupqaju i to mo`e samo zavr{iti na kr{u”, rekao je Dodik.

INCIDENT ISPRED VLADI^ANSKOG DVORA Ispisani grafiti na tabli Muzeja Saborne crkve u Mostaru uznemirili sve{tenstvo i diplomate

Poruke poput „4. korpus“ i „1981“ naru{avaju me|unacionalne odnose

Na tabli Muzeja Saborne crkve u Mostaru, koji se nalazi ispred Vladi~anskog dvora, u nedequ su osvanuli grafiti „4. korpus” i „1981” {to aludira na ^etvrti korpus tzv. Armije BiH, koji je pokrivao Hercegovinu i navija~ku grupu „Red armi” Fudbalskog kluba „Vele`”.

U zgradi Vladi~anskog dvora u Mostaru, koji je sedi{te Eparhije zahumsko-hercegova~ke i primorske, sme{tena je Crkvena op{tina Mostar, Generalni konzulat Srbije, Kancelarija Republike Srpske i SPKD „Prosvjeta” Gradski odbor Mostar.

Stare{ina Saborne crkve u Mostaru Du{ko Koji} ka`e da je ovaj prizor jako uznemirio sve{tenstvo i sve koji ulaze u ovu zgradu i da je jako lo{ ose}aj kada znate da neko `eli da oskrnavi va{u imovinu i da naru{i odnose.

„Ovo su jako ru`ne poruke i ne doprinose ni~emu dobrom u Mostaru. Zabrinutost je ve}a, jer pored toga {to je taj objekat pod nadzorom policije desio se ovakav incident”, ka`e Koji}.

Generalni konzul Srbije u Mostaru Vaso Guji} navodi da je zate~en i neprijatno iznena|en saznawem da je na tabli ispred zgrade Vladi~anskog dvora u kojem je sme{ten i Generalni konzulat Srbije, ispisana poruka „4. korpus” i „1981”.

„Ne znam kako tuma~iti ispisanu poruku, osim da neko `eli da naru{i veoma dobre odnose izme|u ve}inskih Bo{waka, koji `ive u blizini Dvora, i sve{tenstva SPC, kao i zaposlenih u Generalnom konzulatu Srbije u Mostaru”, kazao je Guji}, prenela je Srna.

Nemili doga|aj se, ka`e, desio na samo nekoliko metara od ku}ice gde se nalazi policijsko obezbe|ewe.

„Nadam se da ne}e biti te{ko prona}i neodgovorne pojedince, tim pre {to je taj prostor pokriven i kamerama. Mi, kao diplomatsko predstavni{tvo, u skladu sa diplomatskom praksom, obrati}emo se zvani~nim institucijama BiH da preduzmu mere iz svoje nadle`nosti, kako se ovakvi nemili doga|aji ne bi ponovili u budu}nosti”, naveo je Guji}.

EVROPA U VISINI, INSTITUCIJE U DOLINI:

Jakov i Ursula u `i~ari nade

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} sastao se sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, i to ne bilo gde – ve} na Lov}enu, do kojeg su, simboli~no i slikovito, stigli `i~arom iz Kotora. Jer ako se Crna Gora ve} ne pewe brzo na evropskoj lestvici, makar se mo`e popeti na planinu.

Dvoje zvani~nika su u panoramskoj kabini razgovarali o reformama koje navodno pribli`avaju zemqu ~lanstvu u Evropskoj uniji – o vladavini prava, nezavisnim institucijama, borbi protiv korupcije, stabilnoj ekonomiji i svemu onome {to je u Crnoj Gori ve} godinama predmet razgovora, ali retko i dela. Milatovi} je podsetio da je na Samitu Evropske politi~ke zajednice u Kopenhagenu pokrenuo inicijativu za izradu Ugovora o pristupawu Crne Gore EU. „Vreme je da zavr{imo posao. Vreme je da Crna Gora bude sna`na i evropska dr`ava“, rekao je predsednik, naglasiv{i da bi do 2026. `eleo da zakqu~i pregovore, a do 2028. da se u Briselu zapi{e i weno ime –odmah ispod Belgije, ali iznad Bugarske. Govore}i o vladavini prava, Milatovi} je istakao da bez jakih institucija nema ni evropske dr`ave i da je potreban

Sud odbio predlog Tu`ila{tva o oduzimawu spomenika Pavlu \uri{i}u

Sudija Osnovnog suda u Beranama Dubravka Popovi} odbila je predlog Osnovnog dr`avnog tu`ila{tva o oduzimawu spomenika Pavlu \uri{i}u.

Osnovno dr`avno tu`ila{tvo Berane je pro{le sedmice dostavilo predlog Osnovnom sudu za oduzimawe spomen obele`ja \uri{}u koji se, kako je navedeno, nalazi u konaku manastira \ur|evi Stupovi. Policija je 1. oktobra poku{ala da zapleni spomenik, ali ga nije prona{la u konaku.

funkcionalan Ustavni sud. U zemqi u kojoj se ta re~enica ponavqa ~e{}e nego dr`avna himna, predsednik je dodao da „institucije moraju slu`iti gra|anima“ –{to bi, da nije tu`no, verovatno zvu~alo i kao {ala. „Evropa nije apstraktna ideja ni parola – to su ve}e plate, boqi putevi, bolnice, {kole i dr`ava u kojoj se rad i po{tewe isplate“, poru~io je Milatovi}, dok su se on i Ursula fon der Lajen lagano peli iznad Boke Kotorske. Po svemu sude}i, evropske integracije nikada nisu izgledale bli`e – bar iz te visine. Tokom vo`we `i~arom, dvojac je u`ivao u pogledu na prirodne lepote Crne Gore. Milatovi} je tom prilikom izjavio da je Crna Gora „najlep{a zemqa na svetu i naredna ~lanica Evropske unije 2028. godine“. Ursula je, prema svedo~ewima prisutnih, klimnula glavom i prebacila panoramsku kameru na „selfi mod“. Predsednik je na kraju izrazio zadovoqstvo {to }e Crna Gora 2026. godine biti doma}in Samita EU – Zapadni Balkan, ba{ u godini kada obele`ava 20 godina obnove nezavisnosti. „To }e biti trenutak kada }emo pokazati da reforme, odgovornost i rad daju rezultate“, rekao je Milatovi}, dok se `i~ara polako spu{tala nazad – pravo u stvarnost.

^UDOM IZBEGNUTA TRAGEDIJA: Beba koja je pala sa ~etvrtog sprata u stabilnom stawu

Jednogodi{wa beba koja je pala sa ~etvrtog sprata zgrade u Podgorici je stabilno, preneo je danas portal RTCG, pozivaju}i se na izvor iz Klini~kog centra Crne Gore. Kako se navodi, dete nema povrede glave i abdomena. Prema tvrdwama izvora, pad bebe najverovatnije je ubla`ila tenda na koju je pala. U petak u 20.33 ~asova prijavqeno je policiji da je beba pala sa ~etvrtog sprata u Dalmatinskoj ulici u Podgorici.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

SDT UHAPSILO VLASNIKA GRA\EVINSKE FIRME „MASTER IN@EWERING“

Uhap{eni podgori~ki gra|evinar prao novac za Radoja Zvicera

Specijalno dr`avno tu`ila{tvo (SDT) uhapsilo je vlasnika gra|evinske firme „Master in`ewering“ Vladana Ivanovi}a zbog sumwe da je wegova kompanija godinama skrivala da je odbegli {ef kava~kog klana Radoje Zvicer kupio pet luksuznih stanova u kompleksu „Master kvart“ u Podgorici.

Prema sumwama tu`ila{tva, Ivanovi} je nekretnine, kupqene Zvicerovim novcem, zadr`ao formalno u vlasni{tvu firme kako bi prikrio pravo vlasni{tvo nad wima, ~ime je, kako se sumwa, po~inio krivi~no delo prawe novca. Ivanovi} je uhap{en po nalogu SDT-a, a nakon saslu{awa u ve~erwim ~asovima odre|en mu je pritvor do 72 sata. „Po nalogu Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva, Specijalno policijsko odeqewe u Podgorici izvr{ava hitne dokazne radwe prema fizi~kim i pravnim licima i radwe li{ewa slobode zbog postojawa osnova sumwe da su u~inila krivi~no delo prawe novca“, saop{tilo je SDT.

kompleksu i daqe registrovan na isto preduze}e. Tokom izvi|aja pro{le godine, Specijalno policijsko odeqewe privelo je poznatog beogradskog arhitektu Aleksandra Petrovi}a, koji je davao iskaz o ure|ewu

Vlasnik gra|evinske firme „Master in`ewering“ Vladan Ivanovi} nakon hap{ewa

Tu`ila{tvo je tokom pro{irene finansijske istrage 2023. godine utvrdilo da se u kompleksu „Master kvart“ nalazi pet stanova ukupne povr{ine 363 kvadratna metra, za koje se osnovano sumwa da ih je kupio Radoje Zvicer.

Re~ je o dupleksima i stanovima razli~itih kvadratura, od 52 do 85 kvadrata, koji su formalno upisani na „Master in`ewering“. Uprava za nekretnine potvrdila je da je veliki broj stanova u ovom

enterijera u stanovima klijenata iz Crne Gore. U isto vreme, policija je pretresala stanove povezane sa firmom „Master in`ewering“, kao i luksuznu vilu na brdu Gorica, poznatu kao „ni~ija ku}a“. Specijalno dr`avno tu`ila{tvo vodi vi{e postupaka protiv odbeglog vo|e kava~kog klana Radoja Zvicera, ukqu~uju}i i finansijsku istragu kojom se proverava poreklo wegove imovine. Zvicer se tereti da je rukovodio me|unarodnim {vercom kokaina iz Latinske Amerike i organizovao vi{e ubistava i poku{aja likvidacija.

Prema podacima Uprave za nekretnine, Zvicer je zvani~no vlasnik svega oko 3.000 kvadrata {ume u kotorskom nasequ Kava~, na koju su ve} upisane privremene mere zabrane raspolagawa

Ursula i Jakov u kabini `i~are na Lov}enu

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

PREDSEDNIK SRPSKE LISTE DR ZLATAN ELEK IZJAVIO NAKON LOKALNIH

IZBORA NA KOSOVU 12. OKTOBRA:

Srpska lista pobedila u devet od

Predsednik Srpske liste dr Zlatan Elek izjavio je, u nedequ u 23 sata, nakon zavr{enih i prebrojanih glasova sa lokalnih izbora na Kosovu odr`anih 12. oktobra, da je Srpska lista odnela ubedqivu pobedu u devet od deset op{tina sa srpskom ve}inom.

Srpska lista je odnela ubedqivu pobedu, mnogo ve}u nego na parlamentarnim izborima, rekao je Elek na konferenciji za novinare u sedi{tu stranke u Severnoj Mitrovici.

„Ono {to je najva`nije za srpski narod ovde na KiM, za sve Srbe, jeste da je Srpska lista odnela ubedqivu pobedu u devet od deset op{tina sa srpskom ve}inom“, rekao je on. (Jedino u op{tini Klokot, Kosovsko pomoravqe, kandidat Srpske liste nije dobio iznad 50 odsto glasova u prvom krugu izbora za gradona~elnika ove op{tine).

Ono {to je va`no za sve na{e gra|ane jeste da smo u svih deset

op{tina odneli ubedqivu pobedu, a to zna~i da imamo dvotre}insku ve}inu u svih deset op{tina, {est ju`no od Ibra i ~etiri severno od Ibra, naglasio je predsednik Srpske liste.

„^etiri op{tine na severu Kosova vra}ene su gra|anima, onima kojima pripadaju i za koje su glasali na{i gra|ani, a oni su danas rekli {ta imaju da ka`u – olovkom i svojim glasovima i Srpska lista je odnela ubedqivu pobedu“, kazao je.

Nije ovo pobeda samo Srpske liste, ovo je pobeda srpskog naroda, pobeda srpske sloge i jedinstva i pobeda svega onoga {to je srpsko na Kosovu, istakao je predsednik Srpske liste.

Zahvalio se predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u koji je, kako je rekao Elek, dao ogromnu podr{ku srpskom narodu i Srpskoj listi, kao i Vladi Srbije i Kancelariji za KiM.

Srpske sredine su bile sa prosekom preliminarne izlaznosti iznad 50%, dok je Izlaznost na celom Kosovu oko 39%.

Prosek izlaznosti u ~etiri severne op{tine je skoro 48,56%. Najve}a mobilizacija bira~a je u Zve~anu i Zubinom Potoku (skoro 60%), dok je najni`a u Leposavi}u (samo 27,8%).

Prosek izlaznosti u {est ve}inski srpskih op{tina na jugu je 51,15%. Tu je vrlo ujedna~ena izlaznost, izme|u 46 i 59%. Najvi{a je u Ranilugu (59,4%), najni`a u Gra~anici (46,4%).

Zbir prosek izlaznosti u svih 10 op{tina je 50,31%.

Ukupan broj bira~a u ~etiri severne op{tine je 43.396, dok ukupan broj bira~a u svih 10 ve}inski srpskih op{tina na celom Kosovu je 105.115.

Prema spisku CIK – a, ukupan broj gra|ana sa pravom glasa je bio 2.069.098 bira~a. Broj gra|ana sa pravom glasa na bira~kim mestima na Kosovu je 2.025.105, dok je broj gra|ana registrovanih za glasawe putem po{te, van Kosova, 43.993 bira~a.

Tokom ove nedeqe CIK }e objaviti nona~ne rezultate lokalnih izbora

POSLE OSAM MESECI OD PARLAMENTARIH IZBORA NA KOSOVU 9. FEBRUARA 2025. GODINE: Izborom Nenada Ra{i}a za potpredsednika kosovskog parlamenta, konstitutivna sednica je zavr{ena

Izborom Nenada Ra{i}a za potpredsednika kosovskog parlamenta, u petak 10. oktobra, kona~no je posle osam meseci, od parlamentarnih izbora 9. februara, konstitutivna sednica Skupstine Kosova zavr{ena.

Na konstitutivnoj sednici devetog saziva kosovskog parlamenta, za potpredsednika Skup{tine Kosova iz redova srpske zajednice izabran je Nenad Ra{i}. Nenad Ra{i} dobio je 71 glas, devet poslanika glasalo je protiv, dok su 24 bila uzdr`ana. Ministar za zajednice i povratak u tehni~koj Vladi Kosova, izabran je nakon {to niko od poslanika Srpske liste nije dobio dovoqan broj glasova. Konsitutivnoj sednici je prisustvovalo 105 poslanika.

Pored poslanika Samoopredelewa za izbor Ra{i}a na tu funkciju su glasali i poslanici Demokratskog saveza Kosova, protiv su bili poslanici Srpske liste i uzdr`ani poslanici Demokratske partije Kosova.

Prethodno devet poslanika iz redova Srpske liste u tri kruga glasawa nisu dobili potreban broj glasova za izbor potpredsednika. Srpska lista je odbila da predlo`i Ra{i}a za potpredsednika. Konstitutivna sednica kosovskog parlamenta nastavqena je, u petak 10. oktobra, nakon odluke Ustavnog suda, prema kojoj parlament ne mo`e biti konstituisan dok ne bude izabran potpredsednik iz srpske zajednice. U odluci se navodi i da predlog za potpredsednika mora do}i od ve}ine srpskih poslanika.

Odluka suda doneta je po `albi Srpske liste, podnetoj nakon {to je predsednik skup{tine, Dimaq Ba{a, na sednici odr`anoj 30. avgusta saop{tio da je parlament konstituisan, iako potpredsednik iz redova srpske zajednice nije bio izabran.

U odluci je utvr|eno da „konstitutivna sednica Skup{tine, koja je po~ela 15. aprila 2025. godine, nije zavr{ena zbog toga {to nije izabran zamenik predsednika Skup{tine iz redova poslanika srpske zajednice.

BURNA REAKCIJA BEOGRADA NA KR[EWE R-1244 I POVEQE OUN NAKON NELEGALNOG NAORU@AWA TURSKIM DRONOVIMA Pri{tina je ranije nabavila turske dronove TB2 „bajraktar“ i ameri~ke dronove „puma“

Beograd je s pravom i opravdano burno reagovao nakon {to je Turska ~etkom oktobra poklonila, ~ak 1000 dronova, tzv. Vojsci Kosova, koja je formirana protivno R – 1244 i Poveqi Ujediwenih Nacija.

Kurti je na Fejsbuku, 8. oktobra, objavio fotografije dronova na vi{enamenskim kamionima na aerodromu u Pri{tini, dodaju} i da je stiglo „hiqade dronova“. Premijer privremenih pri{tinskih institucija Albin Kurti izjavio je istog dana da su u Pri{tinu stigli dronovi „skydagger“ poru~eni od Turske.

Prema wegovim navodima, ovi dronovi trebalo je da stignu u Pri{tinu u januaru 2026, ali su isporu~eni tri meseca ranije, u skladu sa ugovorom sa turskom kompanijom „Bajkar“.

Dronovi „Skydagger“ nose eksploziv i mogu da ga|aju pokretne i stati~ne ciqeve, a u zavisnosti od modela mogu da nose eksplozivne ure|aje te`ine od dva do pet kilograma.

Pri{tina je ranije nabavila turske dronove TB2 „bajraktar“ i ameri~ke dronove „puma“.

Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR je jedina oru`ana sila na Kosovu i Metohiji, a taj dokument je predvi|ao i demilitarizaciju takozvane OVK i drugih naoru`anih grupa Albanaca.

MINISTAR KULTURE SRBIJE NIKOLA SELAKOVI] PISAO GENERALNOJ DIREKTORKI UNESKO ZBOG OZNA^AVAWA SRPSKOG KULTURNOG NASLE\A NA KIM KAO ALBANSKOG Re~ je o svetiwama koje datiraju od sredweg veka i koje su zadu`bine i mesta po~ivawa srpskih kraqeva

Ministar kulture

Srbije Nikola Selakovi} o{tro je osudio zlonamerno ozna~avawe srpskog kulturnog nasle|a na Kosovu kao albanskog na gugl mapama na albanskom jeziku, posebno crkava i manastira.

Tim povodom obratio se generalnoj direktorki UNESKO Odri Azule, pismom u kome je istakao da smatra da je wegova apsolutna du`nost da upravo generalnoj direktorki UNESKO, me|unarodnoj stru~noj i {iroj javnosti i upravo sada skrene pa`wu i uputi apel povodom neposredne i te{ke opasnosti koja se nadvila na Kosovu i Metohiji, nad kulturnom ba{tinom srpskog naroda od univerzalnog zna~aja za ~itavo ~ove~anstvo, odnosno nad wegovim pravima i nad wegovim samim postojawem.

“Re~ je o svetiwama koje datiraju jo{ od sredweg veka i koje su zadu`bine i mesta po~ivawa srpskih kraqeva, svetaca i wihovih mo{tiju, ali istovremeno i o `ivim hramovima Srpske pravoslavne crkve. U pitawu su hramovi koji su sr` duhovnosti srpskog naroda i stub wegove sveukupne istorije i identiteta, kao {to su Pe}ka Patrijar{ija, Bogorodica Qevi{ka, Gra~anica, Bawska, Sveti Arhangeli, Uspewe Presvete Bogorodice, Saborni hram Svetog \or|a i mnogi drugi, prakti~no svi hramovi srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji”, navodi se. “Mo`e delovati da je nakon decenija paqewa, ru{ewa i skrnavqewa, zbog ~ega je srpsko kulturno nasle|e na Kosovu i Metohiji ve} dvadeset godina na listi svetske ba{tine u opasnosti, u pitawu mawe drasti~an povod. Ipak, tako samo deluje”, naveo je Selakovi}.

Iz svoje bremenite istorije srpski narod nau~io da je posezawe za kulturnim blagom najava mnogo te`ih doga|aja, poru~io je on.

Skup{tina Kosova

Srpska lista saop{tila je u nedequ kasno uve~e rezultate izbora u srpskim sredinama

Visoki De~ani

Turski dronovi na aerodromu kod Pri{tine

Milan odu{evio Amere srcem

juna~kim i dobio ovacije! A tek se sprema za veliki podvig…

U ^ikagu je odr`an 47. po redu maraton, jedan od najve}ih na svetu, koji je ovom prilikom oborio rekorde po broju u~esnika, jer se ~ak wih 53.000 na{lo na stazi.

Nije samo ^ikago obarao rekorde, u~inili su to ove godine i Srbi, wih 39-oro, me|u kojima

I dok su srpski maratonci tr~ali deonicu od 42km i 195m, u tome su im svojski pomogli na{i zemqaci, koji su po prvi put organizovali i navija~ki {tand. A na {tandu vijorile su se zastave, nisu se {tedela grla, a kad ona posustanu tu je bio i DJ da podigne atmosferu.

je najve}u pa`wu privukao slepi trka~ Milan Petrovi}, koji poku{ava da ostvari pravi podvig i istr~i svih 6 najve}ih maratona na svetu, me|u kojima su i oni u Wujorku, Bostonu, Tokiju, Berlinu i Londonu.

Na navija~kom punktu sreli smo i jednog od wegovih idejnih tvoraca, Darka Habu{a, direktora Beogradskog maratona, koji ovih dana boravi u ^ikagu kao gost organizatora maratona i na{eg Konzulata, a tu je bio i

generalni konzul Srbije Marko Nikoli}, koji je pratio doga|aj sa suprugom i troje dece.

A onda je na{a navija~ka grupa prokqu~ala, jer se na stazi pojavio na{ heroj, Milan Petrovi}, kone je dru{tvo pravio wegov nerazdvojni prijateq i saborac, ultramaratonac Dejan Ivankovi}. Milan je izazvao ovacije ne samo srpske, ve} i ~ika{ke publike, koja zna da ceni hrabre qude velikog srca. Nakon kratkog predaha wih dvojica su nastavila prema ciqu, a mi smo se spremili da do~ekamo druge srpske takmi~are.

Na kraju su svi oni zavr{ili trku uspe{no, niko se nije povredio ni odustao, pa je zbirna ocena wihovog nastupa bila ~ista desetka.

Treba re}i i to da se na ulicama najve}eg srpskog grada posle Beograda, osim rekordnog broja maratonaca, pojavio i rekordan broj posmatra~a. ^ika`ani su iskoristili ovu priliku da poka`u i svoj politi~ki stav, pa smo tako videli mnogo plakata na kojima su kritikovali Trampa i wegovu vladu, naro~ito masovno hap{ewe ilegalnih imigranata i raspore|ivawe Nacionalne garde u ovom gradu.

„SE]AWE ZA BUDU]NOST” Mladi u Norve{koj u~e o stradawu srpskih zarobqenika

Projekat „Se}awe za budu}nost“ Saveza srpskih udru`ewa u Norve{koj okupio je pedeset mladih qudi srpskog porekla iz osam gradova {irom Norve{ke u jedinstvenom edukativnom programu posve}enom o~uvawu kulturnog i nacionalnog identiteta kroz negovawe kulture se}awa.

Program je obuhvatio trodnevno studijsko putovawe u Saltdal, mestu gde se nalazio ozlogla{eni logor Botn, kao i niz edukativnih radionica osmi{qenih da mladima pribli`e istorijske ~iwenice i pribli`e srpsku istoriju.

Istorijski kontekst ovog programa duboko je potresan: u periodu od 1942. do 1945. godine u severnu Norve{ku deportovano je 4.049 zarobqenika iz tada{we Jugoslavije, uglavnom Srba, koji su bili su sme{teni u logorima i primoravani na izgradwu puteva i pruga u surovim arkti~kim uslovima, bez dovoqno hrane, iscrpqeni i li{eni osnovnih uslova za `ivot. Vi{e od polovine wih nije pre`ivelo, a stotine su sahrawene upravo u Botnu, mestu koje i danas predstavqa jedno od najpotresnijih spomen-obele`ja srpskog stradawa van otaxbine. Program projekta „Se}awe za

budu}nost“ bio je pa`qivo osmi{qen tako da mladima pru`i priliku da istoriju ne do`ive samo kroz brojke i ~iwenice, ve} kroz li~ni susret sa mestima stradawa, svedo~anstvima i kreativnim metodama u~ewa. Program je zapo~eo predavawem Knuta Flovika Toresena, istori~ara i jednog od vode}ih norve{kih istra`iva~a stradawa jugoslovenskih zarobqenika u Norve{koj, kao i predsednika fondacije „Krvavi put“. Wegovo izlagawe „Krvavi put i srpski zarobqenici“ mladima je pru`ilo osnovno razumevawe kqu~nih pojmova i istorijskih procesa kako bi mogli da boqe razumeju sadr`aj radionica i poseta koje su usledile. Na{i u~esnici imali su veliku ~ast da se sretnu sa Magnhild Martinusen i Tureom Bentsenom, dvoje me{tana koji su svoja li~na

Poseta princeze Jelisavete Temi{varu i promocija kwige

se}awa pretvorili u trajno svedo~anstvo ~ove~nosti. Kao deca, bili su svedoci dolaska prvih zarobqenika u logor u Botnu tokom Drugog svetskog rata. U svojim najranijim godinama, zajedno sa vr{wacima iz sela, pokazali su izvanrednu hrabrost i saose}awe time {to je delili hranu sa zarobqenicima i poku{avali da ubla`e patwu onih koji su bili li{eni slobode. Zatim su deca posetila grobqe u Botnu, gde su sahraweni srpski zarobqenici stradali u Drugom svetskom ratu. Dok su kora~ali me|u spomenicima na kojima su urezana srpska imena i prezimena, deca su sa dubokim po{tovawem i sve{}u o zna~aju trenutka, rukama sklawali opalo li{}e i mahovinu sa kamenih plo~a i pa`qivo polagali ru`e, odaju}i duboku po~ast onima ~ija su imena tamo upisana.

Princeza Jelisaveta Kara|or|evi} posetila je Vladi~anski dvor u Temi{varu u Rumuniji, gde ju je do~ekao u ugostio Mitropolit budimski i temi{varski Lukijan.

„Susret je protekao u srda~noj i sve~anoj atmosferi. Mitropolit Lukijan je sa rado{}u do~ekao princezu, isti~u}i da je wena poseta od velikog zna~aja za Eparhiju temi{varsku i za celokupnu srpsku zajednicu u Rumuniji”, istaknuto je u Eparhiji.

Poseta nosi i posebnu simboliku: upravo u Temi{varu je 1859. godine ro|en knez Arsen Kara|or|evi}, deda princeze Jelisavete. Ova ~iwenica svedo~i o dubokim vezama Kraqevske porodice Kara|or|evi} sa gradom Temi{varom i sa Banatom, gde je srpski narod vekovima ostavqao dubok trag u kulturi, duhovnosti i javnom `ivotu. Ovaj doga|aj je ujedno i sna`an podsetnik na bliskost srpskog i rumunskog naroda, kao i na zna~aj Temi{vara kao duhovnog i kulturnog sredi{ta Srba u Rumuniji. Princeza Jelisaveta je tom prilikom izrazila divqewe radu Eparhije temi{varske, wenoj misiji o~uvawa vere i identiteta u dijaspori, kao i va`nosti duhovnog jedinstva u savremenom dobu, re~eno je u Eparhiji temi{varskoj.

Re~ po re~ – kwige na srpskom u rukama |aka u Trstu

U prostorijama Srpske pravoslavne crkvene op{tine u Trstu, u Italiji, gde se ve} dva i po veka neguje srpski jezik i identitet, pro{le nedeqe dogodio se trenutak koji su |aci Dopunske {kole Jovan Mileti} -Ministarstva prosvete Republike Srbije dugo i{~ekivali. Doma}ini, predsednik Crkvene op{tine Zlatimir Selakovi} i verou~iteq, protojerej-stavrofor Ra{ko Radovi}, podr`ali su predlog konzula Republike Srbije u Trstu Nikole Paunovi}a o podeli uxbenika, Nacionalne ~itanke na srpskom jeziku, koji je rezultat zna~ajnog projekta Ministarstva prosvete i Ministarstva spoqnih poslova Republike Srbije.

„Ove kwige nisu samo uxbenici. One su most izme|u zemqe porekla i `ivota u dijaspori, izme|u pro{losti i budu}nosti. U wima su ispisane pri~e, pesme, istorijske pouke i jezi~ke ve{tine koje ~uvaju duh jednog naroda, wegove vrednosti i wegovu kulturu”, istaknuto je u Srpskoj dopunskoj {koli Jovan Mileti} u Trstu.

SATELITSKI SNIMCI OTKRIVAJU KINESKI ”ZID OD PESKA”, OGROMNE BAZE U JU@NOM KINESKOM MORU

Australija je sada u dometu kineskih nuklearnih bombardera

Obave{tajni podaci otkrivaju kako je Kina izgradila ogromnu mre`u vojnih baza na ostrvima u Ju`nom kineskom moru, koja se prostire na 3.200 hektara. Neke od tih baza sada su opremqene i za lansirawe nuklearnih bombardera.

Satelitske slike, koje analizira Inicijativa za pomorsku transparentnost Azije pri Centru za strate{ke i me|unarodne studije (CSIS), prikazuju stvar-

va na ostrvu Parasel a sedam na Spretliju, od kojih su ~etiri potpuno operativne pomorske i vazdu{ne baze.

NUKLEARNI BOMBARDERI

SADA „U DOMETU

AUSTRALIJE”

Snimci iz maja ove godine, koje je prvi objavio Rojters, otkrili su raspore|ivawe dva kineska bombardera sposobnih za no{ewe nuklearnog oru`ja, na otoku Vudi u arhipelagu Parasel. Abdul Rahman Jakob, istra`iva~

ne razmere kineske muwevite ekspanzije u regionu. Gregori Poling, direktor Inicijative, isti~e da je razvoj ovih baza veoma zabriwavaju}i za Australiju i regionalne saveznike poput Japana i SAD.

- Kina sada ima puno vojne infrastrukture na tim bazamaizjavio je Poling.

[TA ^INI TU

INFRASTRUKTURU?

Ta infrastruktura ukqu~uje: l luke;

l duga~ke piste; l vi{e od 72 hangara za borbene avione na tri kqu~ne ostrvske baze;

l polo`aje za projektile zemqa-zrak i protivbrodske krstare}e projektile i; l naprednu radarsku, senzorsku i komunikacijsku opremu.

- Ove baze rezultat su najbr`eg primera masovnog iskopavawa i nasipawa u qudskoj istoriji - rekao je Poling.

Kina danas ima 20 isposta-

programa za jugoisto~nu Aziju Instituta Louvi, rekao je da su baze „izuzetno zabriwavaju}e” za Australiju.

- To su duge piste od 3.000 metara koje je Kina izgradila, jasno sa namerom raspore|ivawa naprednih bombardera H6K. Ovi bombarderi mogu da lansiraju projektile u dometu Australije - rekao je on, dodaju}i da su „tri baze u lancu ostrva Spretli sada tako|e sposobne za sletawe tih bombardera”.

Kina tako|e kontroli{e greben Skarborou, koji je zauzela 2012, odr`avaju}i stalnu prisutnost obalske stra`e.

- Kina poku{ava da pretvori to podru~je u kinesko jezero - rekao je Jakob.

IZGRADWA OSTRVA

Peking smatra ostrva legitimnim pro{irewem svog teritorija, pozivaju}i se na istorijska prava na Ju`no kinesko more. Ali, prema Ujediwenim nacijama i me|unarodnom pravu, baze

su nezakonite, {to je stav koji podr`ava i australijska vlada, nazivaju}i kinesko pona{awe „duboko zabriwavaju}im”.

Po~etkom 2010-ih Kina prakti~ki nije imala kopnenih poseda u Ju`nom kineskom moru.

- Od tada je Kina stvorila sedam vojnih baza na ostrvima Spretli, oko 1.300 kilometara od obale kopnene Kine, od kojih neke imaju uzleti{ta i dubokomorske luke - rekao je Poling.

Analiza jedne od baza na grebenu Mis{ef prikazuje hangare za borbene avione, skloni{ta za projektile i visokofrekventne radarske sisteme.

- Kina mo`e da vidi, ~uje i komunicira {irom Ju`nog kineskog mora na na~in na koji to niko drugi - ukqu~uju}i SAD - ne mo`e. Jedna od baza mogla bi da u svojoj laguni smesti celu ameri~ku pomorsku bazu Perl Harbor, a skoro ~itav grad Va{ington mo`e da stane unutar lagune na grebenu Mis{ef - rekao je Poling.

„OPASNA FANTAZIJA”

Kina pola`e pravo na teritoriju na osnovu tzv. „linije devet crtica”, prvi put objavqene na mapi 1947. Linija se prote`e od kineskog ostrva Hainan duboko u Ju`no kinesko more, obuhva}aju}i ve}inu spornog podru~ja:

- Linija crtica je revizionisti~ka istorijska fantazija Kineske komunisti~ke partije, ali to je ne ~ini ni{ta mawe opasnom. Ono {to smo videli je da te istorijske naracije mogu da imaju stvarne posledice, pogledajte rusku ideju da Ukrajina pripada wenoj teritoriji i {ta se tamo dogodilo sa potpunom invazijom - rekao je Jakob. Kao odgovor, zemqe poput Australije i Japana sprovode ve`be slobode plovidbe, ali to dovodi do incidenata. Tako su 2023. australijski ronioci povre|eni kad je kineski ratni brod aktivirao sna`ne sonarne impulse, a zabele`eni su i slu~ajevi upotrebe vojnih lasera protiv australijskih aviona.

BRUKA JEDNE OD NAJVE]IH KONSULTANTSKIH FIRMI: Naplatili australijskom

Ministarstvu pola miliona dolara za izve{taj, pisala ga ve{ta~ka inteligencija

Deloitte se na{ao u centru skandala nakon {to je zbog „halucinacija” otkriveno da je izve{taj za australijsku vladu, vredan 439.000 australijskih dolara, delimi~no napisala ve{ta~ka inteligencija.

Ve{ta~ka inteligencija mo`e biti mo}an alat, ali samo kada se koristi odgovorno i pod nadzorom. U suprotnom, mo`e da nastane ozbiqan problem. Upravo to se dogodilo u Australiji, nakon {to je otkriveno da je izve{taj koji je za vladu pripremio Deloitte, jedna od ~etiri najve}e me|unarodne konsultantske firme, sadr`ao „halucinacije” nastale kori{}ewem AI alata. Deloitte je za potrebe australijskog Ministarstva za zapo{qavawe i radne odnose pripremio izve{taj vredan 439.000 australijskih dolara, koji je trebalo da pomogne u proceni problema sa sistemom socijalne pomo}i koji je ka`wavao nezaposlene. Me|utim, dokument je sadr`ao brojne gre{ke, ukqu~uju}i reference na izmi{qene studije.

Australijski „Financial Review” otkrio je da se izve{taj poziva na nepostoje}a istra`ivawa akademika sa Univerziteta u Sidneju i Univerziteta Lund u [vedskoj. Nakon provere, sporni izve{taj je povu~en, a novi je objavqen 3. oktobra.

Australijska vlada je potvrdila da su reference bile pogre{ne, ali da su su{tina i preporuke izve{taja ostale iste u novoj verziji.

Deloitte je priznao da je deo sadr`aja nastao uz pomo} generativne ve{ta~ke inteligencije, ta~nije „Azure OpenAI GPT-4o” modela. Ipak, po{to je utvr|eno da je AI kori{}en bez odgovaraju}e kontrole, Deloitte }e vladi vratiti posledwu ratu ugovora.

Ovo je samo jedan u nizu slu~ajeva koji pokazuju koliko upotreba ve{ta~ke inteligencije mo`e biti rizi~na ako se ne koristi bez adekvatne kontrole generisanih informacija - pogotovo za kompanije koje na takvim analizama zasnivaju zakqu~ke.

Australijska vlada je saop{tila da je slu~aj „re{en direktno sa klijentom”, ali je {teta po ugled jedne od najve}ih svetskih konsultantskih firmi ve} na~iwena.

Dve milijarde dolara za obnovu kultnog stadiona, bi}e 5. najve}i na svetu

Kultni stadion u Australiji sprema se za obnovu vrednu milijardu evra, uz pove}awe kapaciteta na 105.000 mesta i modernizaciju tribine posve}ene legendi kriketa. Melbourne Cricket Ground, poznat kao MCG, sme{ten je u australijskoj saveznoj dr`avi Viktoriji. Re~ je o jednom od najpoznatijih sportskih objekata na svetu zahvaquju}i impresivnim dimenzijama i dugoj istoriji vrhunskih sportskih i muzi~kih doga|aja.

MCG je neraskidivo vezan uz kriket, jer je ugostio i prvi test-me~ i prvu utakmicu jednodnevnog kriketa. U danima ve}h utakmica na tribinama se okupi oko 95.000 gledalaca. Nakon otvarawa davne 1853. godine, stadion ide u novo preure|ewe. Dosad je pro{ao dve ve}e rekonstrukcije, prvu 1992., a drugu 2006. godine.

Sada su predstavqeni planovi za tre}u fazu radova vrednu ogromnih dve mi-

lijarde dolara. Ciq je da se kapacitet pove}a za dodatnih 10.000 mesta, ~ime bi stadion mogao da primi 105.000 posetilaca. Kako bi to ostvarili, planira se modernizacija kultne tribine Shanea Warnea (52), nazvane po australijskoj kri-

ketskoj legendi koja je tragi~no preminula u martu 2022. Procewuje se da bi osve`ewe tog dela donelo ne samo vi{e prostora unutar MCG-a nego i rastere}ewe gu`vi oko stadiona. Prema planu, u severnom delu are-

ne otvorili bi se i {iri prolazi. Dodatni kvadrati omogu}ili bi i nove dru{tvene i ugostiteqske zone. O~ekuje se i da }e nova tribina Shanea Warnea ponuditi panoramski pogled od 180 stepeni na Yarra Park u jugoisto~nom delu grada. Mogu}e je i podizawe novog hotela iza tribine. Plan prostornog razvoja jo{ ~eka odobrewe, a izradu studije isplativosti vredne 12,5 miliona dolarafinansiraju Melbourne Cricket Club i vlada Viktorije. Radovi na rekonstrukciji ne bi zapo~eli pre 2030. godine. Procewuje se da }e projekt trajati najmawe dve do tri godine. U planu su i poboq{awa na drugim delovima stadiona, ukqu~uju}i krov, rasvetu, sedi{ta i javne sadr`aje. Po~etak radova privremeno bi smawio kapacitet s 95.000 na oko 70.000 mesta. I daqe bi se mogli odr`avati veliki doga|aji poput zavr{nice AFL-a, Grand Finala. Kona~ni ciq je stadion s 105.000 sedi{ta, ~ime bi postao peti najve}i na svetu.

Ve{ta~ko kinesko ostrvo sa pistom za bombardere

Australijski profesor

Ri~ard Robson me|u dobitnicima Nobelove nagrade za hemiju

Skromni australijski profesor osvojio je najpresti`niju nau~nu nagradu rade}i ono {to voli, nakon {to je decenijama razmi{qao o „velikim hemijskim idejama”.

Ri~ard Robson sa Univerziteta Melburn odlikovan je Nobelovom nagradom za hemiju za svoj rad na razvoju novog oblika molekulske arhitekture, zajedno

vr{inu jednaku velikom fudbalskom terenu.

„Mala koli~ina takvog materijala mo`e biti gotovo kao Hermionina torba u Hari Poteru. Mo`e skladi{titi ogromne koli~ine gasa u vrlo malom prostoru“, rekao je Olof Ramstrom, ~lan Nobelovog komiteta za hemiju.

sa Japancem Susumuom Kitagawom i ameri~ko-jordanskim nau~nikom Omarom Yaghijem.

[TA JE BILO OTKRI]E?

Troje laureata radilo je na stvarawu molekulskih struktura s velikim prostorima kroz koje mogu prolaziti gasovi i druge hemikalije, a koje se mogu koristiti za prikupqawe vode iz pustiwskog vazduha, hvatawe ugqen-dioksida ili skladi{tewe toksi~nih gasova.

Komitet za dodelu nagrade naveo je da neki od ovih materijala imaju izuzetno veliku povr{inu - porozni materijal veli~ine kocke {e}era mo`e imati po-

Hem~ari su radili odvojeno, ali su nadogra|ivali otkri}a jedni drugih, koja su zapo~ela 1989. godine s Robsonom.

Ovaj 88-godi{wak proizveo je prve metal-organske okvire (MOF-ove) po~etkom 1990-ih i nastavio da istra`uje razli~ite oblike tokom narednih decenija.

Radi kao predava~ i istra`iva~ na Univerzitetu Melburn od 1966. godine. Nakon otkri}a, hemi~ari su izgradili desetine hiqada razli~itih MOF-ova, od kojih neki „mogu doprineti re{avawu nekih od najve}ih izazova ~ove~anstva”, saop{tila je akademija, dodaju}i da dodatne upotrebe ukqu~uju odvajawe toksi~nih PFAS-a, ili „ve~nih hemikalija”, iz vode i razgradwu tragova lekova u okolini. ROBSON ‚POMALO ZAPAWEN’ KADA

JE DOBIO NOBELOVU NAGRADU

Prorektorka univerziteta Emma Johnston ~estitala je Robsonu na najvi{em mogu}em priznawu za wegova dostignu}a.

„Ovo je vrsta istra`ivawa s visokim nivoom uspe{nosti koju mnogi qudi ne dobiju priliku da istra`uju, a jo{ mawe wih napravi onakve prodore kakve je postigao profesor Robson“, rekla je Johnston.

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

„Australija mora da prepozna da nam ovo dugoro~no fundamentalno istra`ivawe omogu}ava da to istra`ivawe prevedemo u proizvode, poput mogu}nosti sigurnog skladi{tewa i prenosa vodonika.“

Prorektorka Mark Cassidy se nada da }e nagrada inspirisati talas istra`ivawa za unapre|ewe metal-organskih okvira u proizvode koji su kqu~ni za australijski put ka re{ewima za obnovqivu energiju.

„Profesor Robson je skroman ~ovek koji je do ove ~asti do{ao jednostavno

Xihadista iz Australije ima poruku za australijskog premijera

Tinejxer koji je pobegao iz Australije da bi se pridru`io xihadisti u Iraku i Siriji pojavio se u video snimku Islamske dr`ave i poru~io da wihova borbe ne}e stati dok se wihova zastava ne bude vijorila u svakoj zemqi.

Abdulah Elmir (17) ~iji je pseudonim Abu Kaled, u video poruci postavqenoj na inter-

netu, obratio se australijskom premijeru Toni Abotu s porukom da imaju oru`je, vojnike i da ne} e prestati sa borbama, objavio je Sidnej moning herald. „Ne}emo polo`iti oru`je, dok ne osvojimo va{u zemqu i dok ne skinemo glavu svakom tiraninu i dok crna zastava (Islamske dr`ave) ne poleti visoko u svakoj pojedinoj zemqi”, poru~io je Elmir ~ija je porodica iz Benk-

stouna jugozapadnog predgra|a Sidneja.

U odgovoru portparola australijskog premijera navodi se da se na video snimku vidi opasnost od IS.

„Kako je premijer rekao u mnogim prilikama, IS je pretwa koja dose`e do Australije i na{ih saveznika i partnera. Zato se Australija pridru`ila koaliciji da se razbije i uni{ti IS u Iraku i daju~i na{im snagama za sprovo|ewe zakona i bezbednosnim agencijama ovla{}ewa i resurse koja su im potrebna da bi Australiju i Australijance u~inili {to sigurnijim”, naveo je premijerov portparol.

AFP navodi da je Australija pro{log meseca podigla nivo bezbednosti zbog opasnosti od terorizma na vi{i nivo, sa vi{egodi{weg prose~nog nivoa, zbog sve ve}e zabrinutosti od povratka xihadista na kontinent.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

rade}i ono {to voli – svakodnevno odlaze}i u laboratoriju, razgovaraju}i sa studentima, razmi{qaju}i o velikim hemijskim idejama decenijama i provode}i eksperimente“, rekao je Cassidy. Robson je za Associated Press izjavio da je „naravno, veoma zadovoqan, ali i pomalo zate~en“.

„Ovo je velika stvar koja se de{ava kasno u `ivotu, kada zapravo nisam u stawu da sve to podnesem“, rekao je. „Ali evo nas, tu smo.“

Svaki sedmi stanovnik

Australije `ivi u siroma{tvu

Svaki sedmi stanovnik Australije, odnosno 3,7 miliona qudi, `ivi u siroma{tvu, navodi se u novom izve{taju Australijskog saveta za socijalne usluge.

Trideset pet godina nakon {to je vlada predvidela da nijedno australijsko dete ne}e `iveti u siroma{tvu, jedno od {estoro ipak `ivi u takvim okolnostima.

Utvr|eno je da je 3,7 miliona qudi, ili 14,2 odsto stanovni{tva, `ivelo u siroma{tvu u periodu 2022. i 2023. godine. Me|u wima je 757.000 dece, prenela je agencija AAP. – Ovo je neprihvatqivo u jednoj od najbogatijih zemaqa na svetu –rekla je doktor Juvisti Naidu iz Istra`iva~kog centra za socijalnu politiku Univerziteta Novog Ju`nog Velsa.

Izve{taj pokazuje da se siroma{tvo pove}alo od pandemije kovida 19, kada se stopa qudi koji tra`e posao privremeno udvostru~ila. Istovremeno je nagli rast kirija nesrazmerno pogodio najrawivije stanovnike Australije. U odnosu na period od 2021. do 2023. godine, prose~na cena zakupa stanova u Sidneju porasla je za 40 odsto, u Melburnu za 34 odsto, a u Brizbejnu za 41 procenat.

Kriminal u Viktoriji

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Krajem juna ove godine vlada Viktorije je nakon duge potrage uspela da prona|e novog {efa dr`avne policije. Za prvog ~oveka policije imenovan je {ezdesetpetogodi{wi Majk Denis Bu{ iz Novog Zelanda. Potpuno neuobi~ajeno je da smo novog 24. po redu policijskog komesara dobili iz jedne strane dr`ave, dodu{e ipak bratske i prijateqske zemqe. Bu{ je tokom svoje duge policijske karijere (od 1978. godine) bio i veoma uspe{an prvi ~ovek policije Novog Zelanda od 2014. do aprila 2020. godine. Iako iz

me kada je policijom Viktorije upravqao [ejn Paton, koji je u februaru ove godine morao da se povu~e jer nije dobio podr{ku policijskog sindikata. Novog {efa policije do~ekalo je katastrofalno stawe, po~ev{i od broja nere{enih slu~ajeva, preko nedostatka policijskih resursa, do haosa unutar same kadrovske strukture. Skoro polovina svih prijavqenih zlo~ina u Viktoriji - 46,37 odsto - trenutno je nere{eno. To je 290.871 prekr{aj za samo 12 meseci gde se po~inioci i daqe slobodno kre}u zajednicom. Gra|ani Viktorije su izgleda prepu{teni sami sebi, upozoravaju glavne opozicione partije dok brojni eksperti pozivaju na strukturnu reformu policije. Samo od pro{le godine, broj nere{enih zlo~ina porastao je za vi{e od 86.000 – {to je zapawuju}i skok od ~ak 42 odsto za samo 12 meseci. Za samo deset godina broj nere{enih zlo~ina porastao je za 66,7 odstoostavqaju}i tako vi{e `rtava bez pravde, a vi{e po~inilaca na slobodi bez ikakvih posledica. Nere{eni zlo~ini protiv

na{eg ugla, nakon {okantnog porasta kriminala u posledwih 5 godina, ovaj potez vlade izgleda kao o~ajni~ki nema sumwe da su stvari mnogo ozbiqne i da jednostavno „gori pod nogama“. Najnoviji podaci dr`avne Agencije za statistiku kriminala (Crime Statistics Agency) otkrili su eksploziju nere{enih zlo~ina {irom Viktorije, pokazuju}i razaraju}u sliku dr`ave koja je ~ini se potpuno izgubila kontrolu nad zakonom i redom. Ovo se posebno odnosi na posledwih pet godina u vre-

stru~ili za samo godinu dana i eksplodirali su za preko 1.100% od 2015. godine. [okantnih 296.000 nere{enih krivi~nih slu~ajeva objavqeno je u listu „The Herald Sun“ 1. oktobra, a tek smo dve tre}ine godine zavr{ili, tako da se verovatno mo`emo pripremiti za jo{ lo{ih vesti pre kraja godine. Bilo kakva objektivna procena ovih brojeva sugerisala bi da }e, sa predstoje}im toplijim mesecima, sezonski porast kriminala rezultirati time da ovaj broj poraste na preko 400.000 za godinu dana. Podaci Agencije za statistiku kriminala pokazuju da je skoro polovina svih prijavqenih zlo~ina u proteklih 12 meseci ostala nere{ena. 296.000 nere{enih slu~ajeva predstavqa ogromno pove}awe od 81.633 u odnosu na prethodnu godinu, usred sve goreg problema sa policijskim resursima, zbog ~ega je procewenih 2.000 van stroja, a desetine stanica su zatvorene ili rade sa skra}enim radnim vremenom. Policijski izvori rekli su da kriza ugro`ava neke zna~ajne istrage, a istra`iteqi su bili primorani da pove}aju broj slu~ajeva iznad standardnih nivoa, {to zna~i da nisu bili u mogu}nosti da pravilno istra`e neke zlo~ine. Policija je pod rekordnim pritiskom jer se snage bore da popune vi{e od 1.000 praznih radnih mesta, i upra`wenih mesta koja su ostavila oko 700 pripadnika na bolovawu. Gra|ani Viktorije `ive sa posledicama slabog odgovora laburista na kriminal, sa 638.640 prijavqenih zlo~ina u godini zakqu~no sa junom, {to je jedan zlo~in svakih 49,4 sekunde. I to je pove}awe od 16 procenata. Kra|a iz maloprodajne radwe svakih 13 minuta, ozbiqan napad svakih 29 minuta.

li~nosti porasli su za 75% za samo godinu dana - pove}awe od 205% od 2015. godine. Nere{eni zlo~ini u vezi sa imovinom i prevarom porasli su za 37% za godinu dana i sada ih ima ukupno 252.089 - sa skoro 7 od 10 nere{enih slu~ajeva. Prestupi vezani za drogu koji ostaju nere{eni vrtoglavo su porasli za 104% za samo godinu dana, {to je pove}awe za vi{e od 500% tokom decenije. Nere{eni prestupi protiv pravosudnih postupaka - ukqu~uju}i kr{ewe kaucije - vi{e su se nego udvo-

U me|uvremenu, aktuelna laburisti~ka vlada smawila je buxet za policiju za 50 miliona dolara, zatvorila neke policijske stanice i prakti~no ukinula tako skoro 2.000 policijskih radnih mesta. I dok znamo da stanovnici Viktorije pla}aju 20 miliona dolara dnevno samo da bi pokrili kamatu na dr`avni dug koji su uglavnom napravili laburisti, za policiju izgleda nema dovoqno novca da bi mogla normalno da funkcioni{e. Novom {efu policije moramo po`eleti sve najboqe u budu}em radu, ali nakon najnovijeg preseka stawa i ovih nemilih statisti~kih podataka potpuno je jasno da se Bu{ prihvatio izuzetno te{kog zadatka. Bu{ je na du`nosti tek ne{to vi{e od tri meseca, ali ni wemu niti ve}ini pripadnika policije Viktorije ne}e biti nimalo lako u poku{aju da se pomahnitali kriminal u dr`avi stavi pod kakvom-takvom kontrolom.

I AUSTRALIJA SE OPROSTILA OD HALIDA BE[LI]A:

Peva se Miqacka, tuga zbog wegovog odlaska uspela da ujedine qude

[irom sveta okupili su se qudi u vi{e od 50 gradova kako bi odali po~ast Halidu Be{li}u, koji je preminuo u 72. godini. Po{tovaoci wegovog lika i dela organizovali su komemorativna okupqawa u gradovima poput Sidneja, Melburna, Hamburga, Praga, Atlante, Berlina i mnogih drugih, gde }e su se uz pesmu, sve}e i poruke se}awa prisetili jedne od najprepoznatqivijih muzi~kih ikona sa prostora biv{e Jugoslavije.

Iz Melburna, gde se veliki broj iseqenika sa na{ih prostora okupio,

pevali su se Halidovi hitovi, dok je lik velikog ~oveka i peva~a sve vreme stojao na video-bimu. Ova okupqawe {irom sveta pokazuje ne samo koliko je Halid bio voqen, ve} i kako su bol i tuga zbog wegovog odlaska uspeli da ujedine qude, bez obzira na granice, jezike i generacije. Podsetimo, Vlada Federacije BiH donela je odluku o progla{ewu ponedeqka, 13. oktobra, za dan `alosti zbog smrti muzi~ke legende Halida Be{li}a. Tako|e je i Vlada Kantona Sarajevo proglasila ponedeqak za dan `alosti.

Desetine hiqada qudi

na pro-palestinskim demonstracijama

u Sidneju, protest pro{ao mirno

Vi{e desetina hiqada qudi u~estvovalo je na pro-palestinskom skupu u Sidneju, dok su skupovi organizovani na vi{e lokacija {irom Australije, saop{tili su organizatori.

Palestinska akcija je, kao organizator protesta, procenila da je u Sidneju bilo 30.000 qudi, dok policija nije objavila svoju procenu, prenosi agencija Rojters.

Neki od demonstranata su skepti~ni povodom implementacije sporazuma o prekidu vatre u Pojasu Gaze, koji je predlo`io predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (SAD) Donald Tramp (Trump), a oni tvrde da je Izrael do sada prekr{io svaki prekid vatre na koji je pristao.

„^ak i ako se primirje odr`i, Izrael i daqe sprovodi vojnu okupaciju Gaze i Zapadne obale”, saop{tila je organizatorka skupa u Sidneju Amal Naser.

Ona je dodala da „okupacija i sistem-

ska diskriminacija Palestinaca koji `ive u Izraelu predstavqaju sistem aparthejda”.

Australijski javni servis prikazao je snimke demonstranata sa palestinskim zastavama i kufijama koji prolaze ulicama Sidneja, a policija je saop{tila da nije bilo privo|ewa.

Skup je odr`an u poslovnoj ~etvrti jer je sud pro{le nedeqe odbio da se on odr`i oko Sidnejske opere.

Protest je osudio Izvr{ni savet australijskog jevrejstva, krovna grupa za vi{e od 200 jevrejskih organizacija u toj zemqi.

„Oni `ele da sporazum (o prekidu vatre) propadne, {to bi zna~ilo da }e se rat nastaviti”, saop{tio je jedan od direktora tog Saveta Piter Verthajm.

Pro-palestinski protesti su uobi~ajeni u Australiji, naro~ito u Sidneju i Melburnu, a oni se organizuju od po~etka rata u Pojasu Gaze u oktobru 2023. godine.

Udru`ewe Boraca Kraqevske Vojske Dragoqub Dra`a Mihailovi} iz Granville (Sydney, NSW)

Poziva vas na jedno lepo dru`ewe uz pesmu i igru koje }e se odr`ati u subotu 18/10/2025 godine sa po~etkom u 11 ~asova prije podne na adresi 91-99 Good St Granville, NSW. ULAZ SA RU^KOM JE $20 DOLARA.

SVI STE NAM DOBRO DO[LI.

Voda iz ovog jezera

i u ~a{i ostaje iste boje

Jezero Hilijer u Australiji je jedno od prirodnih atrakcija koje se razlikuje od svega postoje}eg u svetu zbog svoje neobi~ne roze boje. Od kada je otkriveno postalo misterija i za nau~nike i za istra`iva~e.

Hilijer se nalazi u Australiji a otkrio ga je davne 1802. godine britanski moreplovac i hidrograf Metju Flinders.

Roze jezero se nalazi na ostrvu Midl i pripada arhipelagu Re{er{, kod ju`ne obale Zapadne Australije. Duga~ko je oko 600 metara a {iroko oko 250 metara. Wegova neobi~nost, osim roze boje, je i ta {to nije slatkovodno ve} slano a wegov salinitet je izuzetno visok te je iz tog razloga jezero i oivi~eno belom soqu. Od okeana ga deli samo uzan pojas zelenih {uma eukaliptusa, Paperbark drve}a i pe{~ane dina. Voda iz ovog jezera je nepromewqiva i konstantna pa i kada se sipa u staklenu posudu ostaje roze. Sredinom pro{log veka jezero bilo je predmet mnogih istra`ivawa koja su uglavnom ostajala bez odgovora. Nau~nike sa Univerziteta Vermont u Burlingtonu je tako|e zainteresovala ova neobi~na prirodna pojava i neobi~nost boje ovog jezera. Jedan od wih je i Skot Taj stru~wak za genetsko profilisawe ekstremnih okru`ewa u svetu i otkrivawe novih zanimqivih mikroba.

Nakon analize uzoraka otkriveno je da jezero sadr`i skoro 500 ekstremofila, organizama koji uspevaju da se odr`e u ekstremnim uslovima, kao {to su bakterije, virusi, alge, arheje. Me{avina {arenih mikroba i drugih organizama koji poseduju jake pigmente, pru`aju}i za{titu od ekstremne slanosti jezeru daju ru`i~astu boju. Zbog visokog saliniteta po~etkom XX veka, na jednom delu jezera otvorena je solana koja je radila nekoliko godina i nakon toga zatvorena. Samo ostrvo, na kome se jezero nalazi, smatra se netaknutom prirodom, pa turisti koji dolaze da vide ovaj prirodni fenomen, zbog gustog {umovitog okru`ewa to uglavnom ~ine iz vazduha ili brodovima. Jezero nije {tetno za qudsko zdravqe i mogu}e je plivati u wemu.

Slava KSS u Daptu

U nedequ 12. oktobra 2025. godine, na praznik Prepodobnog Kirijaka Ot{elnika, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski

G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu svetog Jovana Krstiteqa u Daptu povodom nastupaju}e slave Kola srpskih sestara - Pokrov Presvete Bogorodice. Mitropolitu su saslu`ivali nadle`ni paroh jerej Nikola Kova~evi} i proto|akon Petar Mraki} uz prislu`ivawe ipo|akona i ~te~eva iz Vulongonga i Sidneja. Parohija je imala ~ast da ugosti i hor iz Sidneja koji je ulep{ao Svetu Liturgiju. Nakon pro~itanog Jevan|eqa po Luki Vladika Siluan je besedio i osvrnuo se na pro~itane jevan|elske re~i o veri Sv. Apostola Petra i buri isku{ewa kroz koju moramo pro}i kao pravoslavni hri{}ani. Na kraju Svete Liturgije blagosiqan je i prerezan slavski kola~. Doma}ica ovogodi{we slave bila je g-|a Sawa Bo`i} a deo kola~a i ~ast doma}ice slave za slede}u godinu preuzela je Du{anka Hrwak.

Nakon Svete Liturgije slavqe se prenelo i u crkvenu salu gde je poslu`en ru~ak za mnogobrojne goste i gde su se pridru`ili i protonamesnik Branko Bosan~i} kao i protojerej Qupko ^ubrilovi}. Nastupila je i folklorna grupa sa pozdravnim spletom igara a vernom narodu se prvo obratio paroh Nikola Kova~evi} koji se zahvalio svima na dolasku i podr{ci sestrama koje svedo~e qubav i pregala{tvo vi{edecenijskim aktivnim radom pri parohiji. Zatim se Vladika Siluan zavr{nom Arhipastirskom re~ju zahvalio svima pozdraviv{i doma}ine slave, ~lanice KSS, Crkveni odbor kao i ostale prisutne.

Posebno je izazvao aklamaciju me|u mla|im parohijanima govor Vladike na engleskom jeziku u kome se dotakao teme: Ko je Hristos? Vladika Siluan je govorio o Bogo~oveku koga mi Pravoslavni slavimo, Bogo~oveku Svetog Pisma i Svetog Predawa i da mi

kao Pravoslavni ne poznajemo druga~ije, niti smo ikada poznavali la`ne hristose savremenog sveta, iskrivqene i prilago|ene grehovnim potrebama la`nih u~iteqa dana{wice. Tako|e je re~ bila o misiji propovedawa onima koji su u srcu Bogotra`i-

Zasedawe

U sedi{tu Mitropolije australijsko-novozelandske, u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija, u Kabramati, od 02 do 04. oktobra 2025. godine odr`an je {esti redovni Sabor Mitropolije, glavno zakonodavno telo Mitropolije australijsko-novozelandske. Saboru, kojim je predsedavao arhiepiskop sidnejsko-velingtonski i mitropolit australijsko-novozelandski Gospodin Siluan, prisusvovalo je sve{tenstvo, sve{tenomona{tvo i delegati svih Crkvenih op{tina, Misionarskih parohija i pomo}nih organizacija Mitropolije.

U toku dva dana radnog dela Sabora podno{eni su izve{taji svih Eparhijskih tela, odbora i slu`bi. Delegati su, razmatraju}i pomenute izve{taje, zakqu~ili da Eparhija u administrativnom i materijalno-finansijskom smislu uredno i dobro obavqa sve poslove i jednodu{no su pohvalili rad svih slu`bi.

teqi otkrivaju}i im Boga koji je uvek bio tu - u Wegovoj jednoj Crkvi.

Uprili~en je prigodan nastavak muzi~kog programa i folklornih igara u radosti doma}ina i sabranog naroda sa Arhipastirskim prisustvom.

Sve~ana Akademija

Sve~ana Akademija u sklopu obele`avawa Sabora Mitropolije ANZ u hramu Svetog Arhi|akona Stefana u Ruti

Hilu povodom dva velika jubileja

Crkve: 1700. godina od Prvog

Vaseqenskog Sabora u Nikeji i 850 godina od ro|ewa Svetog Save.

[to se ti~e duhovnog stawa, op{ti zakqu~ak je da u vremenu velikih izazova i turbulencija, mitropolija napreduje i da se duhovni `ivot razvija. Mitropolit Siluan je istakao zna~ajan napredak na{ih manastira Svetog Save u Ilajnu i Svetog Save Novi Kaleni} kod Kanbere. U oba manastira svakodnevno se obavqa pun krug bogoslu`ewa. Gromoglasnim aplauzom i

op{tom rado{}u pozdravqen je povratak Crkvene Op{tine Sveti Sava na Hajndmar{u iz Adelajda, u kanonsko jedinstvo na{e mitropolije i majke Crkve. Tako|e, op{tom rado{}u pozdravqen je i rad Crkvenih jedinica iz najudaqenijih krajeva mitropolije od Novog Zelanda, preko Darvina do Zapadne Australije. Na kraju prvog radnog dana Sabo-

Sabora Mitropolije

Aleksandrije (Sidnej), a na temu 1700 godina od Prvog vaseqenskog sabora govorio je pre~asni jerej Bogdan Mili}, stare{ina Sabornog hrama Svete Trojice iz Bransvika (Melburn).

ra, sabrawe se premestilo u hram Sv. arhi|akona Stefana u Ruti Hilu, gde je uprili~ena sve~ana Akademija u organizaciji Mitropolije u ~ast dva velika jubileja: 1700. godina od Prvog Vaseqenskog Sabora u Nikeji i 850. godina od ro|ewa Svetog Save. Na temu 850. godina od ro|ewa Svetog Save govorio je pre~asni jerej Jovan Jovi}, paroh hrama Sv. Kneza Lazara iz

U pauzi radnog dela Sabora Wegova ekselencija, gospodin Rade Stefanovi}, ambasador Republike Srbije u Komonveltu Australije, pozdravio je sve delegate istakav{i dobru saradwu izme|u mitropolije australijsko-novozelandske i predstavnicima Republike Srbije u Australiji. Crkvene op{tine na najboqi mogu}i na~in konkuri{u preko svojih {kola za sredstva koje matica daje za o~uvawe srpskog jezika u dijaspori. Gospodin Rendon Ili} i g. Slobodan To{i} govorili su o projektu kolexa Svetog Save u Varovilu, isti~u}i da kolex napreduje u svakom pogledu, kako po pitawu upisa novih polaznika, tako i po pitawu izgradwe i dovr{ewa obje-

Akademija u Ruti Hilu

Sveta Arhijerejska Liturgija uz saslu`ewe sve{tenstva i sve{tenomona{tva i Mitropolije australijsko-novozelandske na Kolexu Sveti Sava u Varovilu.

Sveta Arhijerejska Liturgija na Kolexu Sveti Sava u Varovilu Mitropolije

kata. Mitropolit Siluan je ponovo naglasio zna~aj ovog projekta u okviru misije na{e Crkve na ovim prostorima u o~uvawu vere i identiteta, izgra|ivawu zajednice, kao i doprinosa {irem australijskom dru{tvu. Na Saboru je po prvi put predstavqen i plan izgradwe prve Episkopije Srpske Pravoslavne Crkve na imawu u blizini kolexa. Pro~itani su izve{taju Saveza

Kola srpskih sestara, kao i izve{taj Srpskog omladinskog udru`ewaSOYA iz tri oblasti wihovog rada: verska misija, hrawewe besku}nika i kultura. U~esnici su mogli da se upoznaju sa zna~ajem koji KSS-a ima u svakoj Crkvenoj Op{tini kao i trudom i qubavqu sestara oko pripreme hrane i organizacije za sve zna~ajne doga|aje {irom mitropolije.

Prime}en je i zna~ajan porast interesovawa mladih da se aktivno ukqu~e u `ivot Crkvenih Op{tina, kao i da aktivno u~estvuju i poma`u oko svega {to je potrebno u svojim crkvama. Ujedno, delegati su, na predlog mitropolita G. Siluana izabrali, u novom mandatu, Eparhijski odbor (izvr{nu vlast i organ Sabora) i Nadzorni odbor (kao kontrolu mate-

rijalno-finansijskog poslovawa), za period od naredne dve godine. Kao krunu Sabora, u subotu 4. oktobra mitropolit G. Siluan, sa sve{tenostvom i sve{tenomona{tvom, slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u kapeli Kolexa Sveti Sava, u Sidnejskom predgra|u Varovil, kojoj su, osim delegata, prisustvovala deca, u~enici kolexa, wihovi roditeqi, verni

narod i kumovi kolexa. Ovo je bila prilika da se delegati Sabora upoznaju sa objektima koji su izgra|eni i koji su jo{ uvek u izgradwi, kao i sa okru`ewem u kojem u~e na{i najmla|i nara{taji. O planovima za budu}nost Mitropolije, wenog razvoja u duhovnom i materijalnom pogledu, izlagao je mitropolit G. Siluan, a wegovo izlagawe zavr{eno je odobravawem i podr{kom svih delegata Sabora. Mitropolit se, na kraju, zahvalio svima onima koji su pomogli odr`avawe ovog sabora, doma}inima, Crkvenoj op{tini Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati, sve{tenstvu, Crkvenom odboru i KSS ovog hrama. Slava i blagodarnost Bogu Svedr`itequ na svemu.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska Foto: Ilija Kesi}

Ruski nau~nici predstavili Srbiji najnoviju

vakcinu protiv raka

Ministar zadu`en za me|unarodnu ekonomsku saradwu i oblast dru{tvenog polo`aja crkve u zemqi i inostranstvu Nenad Popovi} sastao se sa delegacijom ruskih nau~nika, koji su u poseti sa ciqem predstavqawa srpskim zvani~nicima nove vakcine protiv karcinoma, zasnovane na mRNK tehnologiji.

„Rukovodstvo Centra predstavilo nam je revolucionarno dostignu}e, vakcinu protiv onkolo{kih bolesti razvijenu na bazi mRNK tehnologije. Ova inovativna terapija kreira se personalizovano za svakog pacijenta i prema rezultatima pretklini~kih ispitivawa, pokazuje izuzetno visoku efikasnost u le~ewu karcinoma. Za razliku od klasi~nih vakcina koje se koriste u preventivne svrhe, ova terapija aktivira imunolo{ki sistem pacijenta da prepozna i uni{ti }elije raka”, izjavio je Popovi}.

Ministar je istakao da je `eqa Srbije da ovu inovativnu terapiju u~ini dostupnom onkolo{kim pacijentima u na{oj zemqi. A ukoliko do|e do realizacije saradwe, Srbija bi mogla postati prva zemqa, nakon Rusije, u kojoj }e ova vakcina biti dostupna pacijentima. Planirano je da se ruska delegacija

sastane i sa ministrom zdravqa Zlatiborom Lon~arem, kao i sa rukovodstvom Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” i Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe. Tom prilikom razgovara}e se o stru~nim aspektima, mogu}nostima finansirawa i modelima saradwe.

Re~ je o dr`avnom projektu od nacionalnog zna~aja koji se realizuje pod direktnim pokroviteqstvom predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. U okviru ovog projekta formiran je konzorcijum koji ~ini 17 vode}ih ruskih nau~noistra`iva~kih instituta i univerziteta, koji zajedni~ki rade na razvoju novih terapija u oblasti onkologije, imunologije i genetike.

U delegaciji su predstavnici Nacionalnog istra`iva~kog centra za epidemiologiju i mikrobiologiju „N. F. Gamaleja”, Ministarstva zdravqa Ruske Federacije i Ruskog fonda za direktne investicije, koju je predvodio akademik Ruske akademije nauka Aleksandar Leonidovi~ Gincburg, saop{teno je iz kabineta ministra.

IZBORI OGOLILI LA@I:

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u Melburnu u 78. godini `ivota prestalo da kuca srce na{e drage mame, sestre i babe.

MILICA AMIXI]

(19.11.1946. [abac, Srbija08.10.2025 – Melburn)

Opelo }e biti odr`ano u petak 17. oktobra 2025. u 11.00 ujutru u hramu “Sveti Arhi|akon Stefan“ (Cnr Church Rd Perry Rd, Keysborough, VIC).

Sahrana }e biti obavqena posle opela na Springvejl grobqu.

Ve~ito o`alo{}eni: }erke Vesna i Bibi sa porodicama, sestra Qubica sa familijom i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi u Otaxbini i Australiji.

San o dva miliona Albanaca na KiM pao i na glasawu

U borbi „na no`”, u akciji da se anga`uje i posledwi bira~, vlast na tzv. Kosovu oli~ena u premijeru u ostavci Aqbinu Kurtiju i opoziciji sastavqenoj od ABK Ramu{a Haradinaja, DPK, DSK, Nisma, uspela je ju~e da na birali{ta izvede ne{to vi{e od 700.000 od upisanih, neverovatnih, 2.070.000 bira~a.

Jo{ jednom se pokazalo da sa bira~kim spiskovima i od strane Pri{tine na{iroko proklamovanim milionskim brojkama o broju Albanaca na tzv. Kosovu ne{to nije u redu, da se, u najmawu ruku, ne sla`u.

Kako je na KiM 1,6 miliona stanovnika, sa sve bebama u kolevci, sa mla|im od 18 godina koji nemaju pravo glasa, a radi se o mladoj naciji, a bira~a 2,1 miliona, niko u Pri{tini posledwih godina nije ponudio odgovor.

Tako je u op{tini Srbica u ju~era{woj borbi do posledweg glasa od upisanih 54.413 bira~a glasalo wih jedva ne{to vi{e od 15.000 ili 29 posto. Sli~no je bilo u Pe}i, gde je od upisanih 120.204 na birali{ta iza{lo tek wih 41.422, u \akovici gde je od upisanih 121.768 glasalo malo iznad 40.000. U Klini od upisanih 50.362 na birali{tima se pojavilo 17.756, u Uro{evcu od 124.418 glasalo je mawe od 52.000.

U Pri{tini od 222.326 u bira~kom spisku glasalo je mawe od 107.000 odnosno 48 posto.

Pomenute procente ne}e u bitnom popraviti ni glasovi iz inostranstva, prema podacima iz Pri{tine za glasawe putem pisama van KiM prijavilo tek ne{to vi{e od 40.000 qudi. „KiM je jedan od retkih, a mo`da i jedini prostor na svetu koji ima vi{e bira~a nego stanovnika. Na popisu imali 1,6 miliona stanovnika, a po bira~kim spiskovima imaju vi{e od dva miliona bira~a. Uzroci su u nea`urirawu spiskova. Ta razlika izme|u broja stanovnika i broja bira~a pru`a mogu}nost razli~itim malverzacijama u izbornim i postizbornim procesima i to svakako izaziva zabrinutost ne samo Srba, nego i opozicionih stranaka”, ka`e za RT Balkan Aleksandar Guxi}, istori~ar iz Gra~anice.

Da li i rezultati popisa od pro{le godine i rezultati odziva Albanaca na glasawe u posledwa dva izborna procesa ru{e san pri{tinskih vlastodr`aca o dva miliona Albanaca na Kosovu i Metohiji?

„KiM je davno pro{lo zenit demografske ekspanzije i na Kosmetu je, tu mislim na kosovske Albance, sada u demografskom padu. Dvadeset i pet godina je pro{lo od rata, entuzijazam i o~ekivawa kosovskih Albanaca da }e stvarawem dr`ave, dr`avnosti, odvajawem od Srbije stvari krenuti naboqe, te iluzije da }e SAD i EU ulagati na KiM, da }e tzv. Kosovo biti balkanska

NA KOSOVU JEDVA 800.000 GRA\ANA KAO [TO GOVORE PROCENE MERODAVNIH ANALITI^ARA

„Jasno je i na KiM da bira~ki spiskovi sadr`e vi{e qudi nego {to ih tamo realno `ivi. To se pokazalo i na proleto{wim parlamentarnim izborima, i to je jedna stvar, druga je da su Albanci jednostavno ve} umorni od politike, malo im se smu~ila politika, razo~arani, pola godine se ne mo`e konstituisati ni skup{tina, za{to da glasaju kada ovi posle ne mogu da urade posao”, ka`e za RT Balkan politikolog Ogwen Gogi}.

Ovako slab rezultat izlaznosti pored ostalog ponovo otvara pitawe koliko zaista Albanaca `ivi na Kosovu a koliko ih je u dijaspori. Da li ih je na KiM kao {to je pokazao posledwi popis 1,6 miliona, ili jedva 800.000 kao {to govore procene merodavnih analiti~ara?

Ono {to je ~iwenica jeste podatak koji je nedavno izneo Zavod za statistiku EU prema kome je Kosovo i Metohiju u periodu koji se poklapa sa dolaskom Aqbina Kurtija na vlast, napustilo 210.000 gra|ana, u ovom slu~aju Albanaca.

[vajcarska pokazale su se izneverenim. Kosovo je podru~je sa kog qudi `ele da odu. Pre par godina ra|ena je jedna anketa koja je pokazala da 70 posto Albanaca u

dobi od 20 do 30 godine `ele da napuste taj prostor. Podseti}u da je to najproduktivniji deo stanovni{tva, ako 70 posto mladih `eli da ode, to govori u kakvom stawu

i u kakvom okru`ewu `ive qudi u jednoj koloniji, u jednom protektoratu i kakve su im perspektive”, ka`e Guxi}.

Zvani~an podatak ministarstva unutra{wih poslova ove tzv. dr`ave iz 2024. godine govori da se za ~etiri godine, od 2018. do 2022, sa KiM iselilo 156.000 qudi, odnosno 8,85 posto stanovni{tva. Samo od 2020. do 2022. sa KiM je, prema ovim podacima, emigriralo skoro 100.000 qudi. Politi~ki analiti~ar iz Pri{tine Demi{ [a{a 2022. godine objavio je procenu prema kojoj je u periodu od deset godina, od 2008. do 2018. sa Kosova u zemqu Evropske unije emigriralo oko 300.000 qudi.

^ak i cifra od 1,6 miliona stanovnika sa popisa od pro{le godine, sve i da je ta~na, predstavqa pad od skoro 10 posto u odnosu na prethodni popis, onaj iz 2011. godine kada je na Kosovu popisano 1,73 miliona stanovnika, da se i ne govori o nekim ranijim procenama da je na KiM dva ili 2,1 miliona Albanaca.

I dok je vlast u Pri{tini 2024. popisala i posledwe Albance koji `ive na Zapadu, popisiva~i su ~lanove porodice popisivali na re~ doma}ina, glave ku}e, sa druge strane nije dozvoqen popis Srba koji su proterani sa Kosmeta, koji bi se vratili kada bi se stvorili povoqni uslovi. Nijedan od tih Srba, a ima ih 250.000, nije popisan.

Feqton Milan Mandari} (1938-2025)

Najpopularniji Srbin u SAD i Velikoj Britaniji (2)

Pi{e:

Marko

Lopu{ina u Bio je najpopularniji Srbin u SAD i Velikoj Britaniji. Primao ga je Ronald Regan i kraqica Elizabeta.

Mnogi Englezi su po wemu sinovima davali imena Milan. Bio je najbogatiji Srbin u celoj dijaspori

U svojoj bogatoj poslovnoj karijeri Milan Mandari} je imao deset preduze}a, firmi i kompanija, ali i deset fudbalskih klubova na dva kontinenta, u Severnoj Americi i u Evropi. Kada bi ga novinari zapitkivali gde mu je u `ivotu bilo najlep{e, Mandari} je iskreno odgovorio: - U Portsmutu mi je bilo najboqe, jer su me svi podr`avali, od gradona~elnika preko uprave do navija~a i gra|ana. Klub “Portsmut” je moja qubavna afera u fudbalu! Prva i najve}a, verovatno. Voleli su oni mene, voleo sam i ja wih. Sa wim mi je uvek puno srce. @ao mi je {to nisam du`e ostao u ovom gradu i ovom klubu ! U ovaj istorijski lu~ki grad Engleske i wegov fudbalski klub Mandari} nije do{ao slu~ajno. Sawao je da }e da “radi fudbal” u najboqoj ligi na svetu. A i wegov prijateq Xorxe Best ga je nagovarao da pre|e na Ostrvo:

“Engleska je za vas {efe. Vi }ete tamo da napravite poslove. Znate sa qudima, qudi }e vas zavoleti. Vi }ete tamo da napravite veliki uspeh i tamo }e vam biti lepo!”

Sli~no su mu govorili i fudbaleri Bobi Mur, Predrag Radosavqevi} Preki, koji je u sezoni 1994/95. kao vezista igrao za FK “Portsmut” i Bob Meknab. Sva trojica fudbalera su igrali sa Mandari}em fudbal u San Hozeu.

- Imao sam mnogo igra~a iz Engleske u Sjediwenim Dr`avama. Bio sam fasciniran engleskim fudbalom i wegovom tradicijom. U stvari, i nisam bio svestan koliko je to bilo veliko dok nisam oti{ao na Ostrvo. Trebalo je da kupim “Man~erster siti”. Pregovori su trajali tri meseca, ali nisam to uradio. “To nije za tebe”, dobio sam poruku od prijateqa: “Ima jedna mali klub, koji je bankrotirao “Portsmut” – se}a se Mandari} dobrog saveta koji je dobio.

Ovo saznawe potvrdio mu je i engleski fudbaler Bob Meknab, koji mu je iskreno rekao:

“Milane, dobio sam podatak da je “Portsmut” fantasti~an klub, sjajna im je publika. A grad Portsmut je mali i u wemu mo`e{ da napravi{ veliku stvar!”

Pored ovog defanzivca iz “Arsenala” pa`wu Mandari}a na fudbalski klub “Portsmut” skretao mu je i Dejvid Dikon, potpredsednik kluba, koji je tra`io dobrog kupca za svoj tim. Milan Mandari} napu{ta 1999. godine Ameriku i prelazi u Englesku. Bio je tada jedan od prvih ameri~kih biznismena koji je u{ao u ostrvski fudbal. Posle Manda-

ri}a su u Englesku iz SAD do{li Malkolm Glejzer u “Man~ester junajted”, Tom Hiks i Xorx Xilet u “Liverpul”. - Kupio sam “Portsmut”. Mali klub, u ste~aju i u gubitku od deset miliona dolara. Mislio sam da samo malo vidim kako taj fudbalski posao funkcioni{e u Engleskoj. Da nau~im jo{ ne{to. Bi}u dve-tri godine da im pomognem, da ih izvu~em iz krize i da se vratim nazad u Ameriku. A ostao sam u Engleskoj {esnaest i po godina.

O~igledno je bilo da prethodni klub, francuska “Nica” nije zadovoqila poslovne i fudbalske apetite Milana Mandari}a. Novac koji je dobio od prodaje “Nice” 1998. godine godinu dana kasnije ulo`io je u kupovinu “Portsmuta”

- Nije bilo lako sa toplog juga Francuske oti}i i raditi u hladnoj Engleskoj. U Nici je bilo jako interesanto, lepo turisti~ko mesto, divno za moju suprugu, ali ne ba{ za mene, jer sam ja tra`io vi{e energije u sportu za boqe rezultate. “Nica” je bila lepa pri~a u mom fudbalskom `ivotu – hvali se stidqivo Mandari}. Grad Portsmut je istorijsko englesko mesto, poznato kao ju`na ratna luka i centar fudbalskog sporta. Ima 207.000 stanovnika. Lokalni klub je osnovan davne 1898. godine pod imenom “Portsmouth Community Football Club Ltd.” Navija~i ga zovu “Pompeja” ili “Pompi” zbog mornari~ke vojne jedinice i “Plavi” zbog plave zastave sa mesecom i plavih dresova

fudbalera. Grad i klub su izgra|eni na ostrvu Portsi. Fudbalski tim nastupa na gradskom stadionu “Fraton park”, koji na tribinama prima 21.000 posetilaca.

Klub ima bogatu sportsku istoriju, jer je pre 1920. godine bio nekoliko puta prvak Fudbalske lige Jug i potom Fudbalske lige Zapad. Od kada je pristupio Fudbalskoj ligi Engleske tim “Portsmuta” je dva puta bio prvak, u sezoni 1948/49. i 1949/50. Kada ga je Mandari} preuzeo “Portsmut” je bio ~lan Druge engleske lige. Wegovi savetnici Bob Maknab i Alen Bol su mu sugerisali koje fudbalere da dovede kao poja~awe timu. Klupska rekordna naknada za transfer od milion funti ispla}ena je Roriju Alenu, napada~u „Totenhema“. U timu je tada zaigrao slovena~ki fudbaler Mladen Rudowa, krilo timova iz Kopra, Qubqane, Zagreba. Odigrao je samo 13 utakmcia i ostao do 2002. godine u gradu Portsmutu. Prvo {to je Mandari} kao nove vlasnik i predsednik kluba uradio u “Portsmutu” promenio je kadrovsku infrastrukturu, kompletan menaxment, od devojke koja se javqa na telefon preko sportskih direktora do zaposlenih u marketing slu`bi. - U fudbalski sektor doveo sam novi trenerski {tab, anga`ovao nekoliko novih qudi, tako da smo se organizovali i dali sebi dve, tri godine da u|emo u vi{i rang. Kako je Portsmut bio grad mornarice, ja sam igra~ima govorio da kako se mornari bore u ratu, tako oni treba da se

bore na fudbalskom terenu. I borili su se. Wima je to bilo uro|eno. Tim je u{ao u Prvu diviziju (^empion{ip liga) Engleske. Posle druge godine, kad sam po`eleo da u|emo u Premijer ligu, shvatio sam da moram da dovedem nekog stru~waka vrhunske klase, eksperta za igru i taktiku. I doveo sam za sportskog direktora Harija Rednapa iz “Vest Hema”. Trebalo nam je pet minuta da se dogovorimo i pru`imo ruku jedan drugom - pamti Mandari}. Rednapov nastup je prema Mandari}u kao “~ermanu” bio veoma interesantan. Hari mu je odmah rekao: „Predsedni~e, moramo kockice da slo`imo na pravi na~in. To zna~i da dovedemo iskusne igra~e.” Po~eo je da nabraja imena fudbalera: Tedi [eringem, Stiv Ston, Tim [ervud i Pol Mejson i Svetoslav Todorov... Mandari} je glasno primetio: „Hari, pa to su sve stari igra~i.” A Rednap je na to odgovorio: „Ni{ta se ne brini predsedni~e.”

Henry James Redknapp, zvani Harry je engleski fudbaler iz Isto~nog Londona, gde je ro|en 2. marta 1947. Fudbalsku karijeru je zapo~eo u klubu “West Ham United”, a nastavio u timovima “ Brentford”, “Seattle Sounders” i “Bournemouth”. Od 1982. bio je devet godina menaxer i trener “Bournemoutha”. Vra}a se u svoj mati~ni klub “West Ham United”, koji je vodio od 1994. do 2001. godine.

Na po~etku 21. veka klub “Portsmut” su kao sportski direktori i glavni menaxeri (treneri) u sezoni 2000/01. sa klupe vodili prvo Toni Pjulis, nastavio Stiv Klerix, a zavr{io Grejem Riks. Sezona 2000/01. bila je turbulentna i puna preokreta. Trener Riks je do utakmice posledweg kola protiv “Barnslija” uspeo da ostvari svega dve pobede.

I ishod je bio jedva zadovoqavaju}i, jer je tim u triler zavr{nici uspeo da sa~uva svoj prvooliga{ki status za jedan jedini bod.

Mandari} preuzima Rednapa 2001. godone, koji je uspeo da klub 2001/02. sa~uva od ispadawa iz Prve divizije (lige) Engleske.

- Hari je kao dete kada ho}e da dovede nekog igra~a u|e i ka`e: „Gazda, moram da ga dovedem, zaqubio sam se u wega“. Ume i da zapla~e ako nije po wegovom, a jednom se vaqao po podu od sre}e kada mu je odobren jedan transfer. Naquti se kada ga odbijete – govorili su za ovog trenera predsednicu engleskih klubova koje je trenirao. Prvi prelazni rok Hari odra|uje maestralno. Dovodi Metija Tejlora iz “Lutona” na pozajmicu i Jakubua Ajegbenija iz “Makabi Haife”. Tro{i, za svoje navike, mizernih Mandari}evi} milion i po evra. U sezoni 2001/02. Hari je imao te`ak zadatak - sastavqawe ekipe koja }e se otisnuti u gorwu polovinu tabele u narednih godinu dana, ne bi li klub po~eo da razmi{qa o povratku u dru{tvo najboqih. Mnogo igra~a je tog leta 2001. godine obuklo plavi dres. Perspektivni Piter Krau~ stigao je za preko dva miliona funti iz londonskog KPR-a. Dva napada~a su do{la, Bir~al iz “Seltika” i Todorov iz “Vest Hema”. Levi bek Vinsent je pre{ao iz “Hadersfilda”, a Edi Houv iz kluba “Bornmut”. Kqu~an transfer se dogodio kada je Mandari} na “Freton parku” najavio, kao svojevrsan poklon navija~ima, biv{eg igra~a {ampiona sveta “Crvene Zvezde”, pa “Real Madrida” i “Barselone” 32-godi{weg Roberta Prosine~kog. Nekada{weg vezni belgijskog “Standarda” i biv{i {ampion Evrope na jug Engleske stigao u Portsmut kao fudbalsko ~udo. Podigla se ogromna medijska pra{ina, a o~ekivawa navija~a “Portsmuta”, koji su znali za fudbalske ~arolije Prosine~kog, bila su ogromna. Nastavak u slede}em broju

Mandari} je shvatio da mora da dovede nekog stru~waka vrhunske klase, eksperta za igru i taktiku. I doveo je za sportskog direktora Portsmuta Harija Rednapa iz ”Vest Hema”

Milan Mandari} i |aci u Portsmutu

Univerzitet ”Lomonosov” - 11 dobitnika Nobelove nagrade, 33 kilometra hodnika, 235 metara visok...

Moskovski univerzitet je osnovan 1755. godine po ukazu imperatorke Jelisavete Petrovne i najstariji je univerzitet u Rusiji. Koncepciju obrazovawa i projekat univerziteta sastavio je prvi ruski akademik Mihail Lomonosov. Dodu{e, wegovo ime }e MGU dobiti tek 1940. godine.

Pre revolucije 1917. godine bilo je presti`no studirati na Moskovskom univerzitetu, i to je mogao sebi da priu{ti samo mali broj qudi. Posle revolucije je sprovedena demokratizacija obrazovawa, te je broj studenata naglo porastao, a ujedno i reorganizacija ustanove i organa studentske samouprave. U sastav MGU su u{li i Visoki `enski kursevi. Tada je prvi put dopu{teno osobama `enskog pola da se upi{u na unverzitet i da na wemu predaju.

Staqin je krajem 1940-ih isplanirao izgradwu nekoliko nebodera u Moskvi. Bilo je planirano da neboder na Lewinskim (Vorobjovim) Gorama na zavoju reke Moskve slu`i kao hotel. Ali rukovodstvo MGU je tako usrdno molilo da dobije tu zgradu, da je Staqin to prihvatio i dodelio zdawe Univerzitetu. Tako se ispostavilo da je MGU najvi{i Staqinov neboder, ~ija glavna zgrada ima 32 sprata.

Danas Moskovskom dr`avnom univerzitetu pripadaju stotine zdawa {irom Moskve i izvan we. Glavni kompleks ima povr{inu od nekoliko stotina hektara.

Pored serije zdawa u centru grada i vi{e od desetine zasebnih krila na Vorobjovim Gorama, u kojima se odr`ava nastava, MGU ima i nekoliko biblioteka, nau~noistra`iva~kih centara i laboratorija, sopstvenu {tampariju, botani~ku ba{tu, nekoliko muzeja, atletsku arenu, kao i fudbalske i teniske terene, i jo{ mnogo toga.

Ima i svoj dom zdravqa, meteorolo{ku opservatoriju, i sopstveni nuklearni centar.

U ovom trenutku MGU poha|a oko 40.000 studenata (od toga skoro 4.000 stranih studenata iz 80 zemaqa). Nije mogu}e izbrojati ukupan broj diplomaca Univerziteta od wegovog osnivawa.

DIPLOMCI „MGU” SU DOBILI 11 NOBELOVIH NAGRADA

Qudi koji su zavr{ili MGU postaju poznati politi~ari, biznismeni, sportisti, pisci i novinari, i naravno, ugledni nau~nici. Oni su dobijali razli~ita zna~ajna priznawa, a 11 diplomaca je dobilo Nobelovu nagradu u razli~itim oblastima: Nikolaj Semjonov (iz hemije 1956. godine), Igor Tam i Iqa Frank (iz fizike 1958. godine), Boris Pasternak (za kwi`evnost 1958. godine), Lav Landau (iz fizike 1962. godine), Aleksandar Prohorov (iz fizike 1964. godine), Andrej Saharov (za mir 1975. godine), Petar Kapica (iz fizike 1978. godine), Mihail Gorba~ov (za mir 1990. godine), Vitalij Ginzburg i Aleksej Abrikosov (iz fizike 2003. godine).

Moskovski dr`avni univerzitet (MGU) nazvan u ~ast Mihaila Lomonosova zvani~no se nalazi u TOP 10 najlep{ih visoko{kolskih ustanova u Evropi, ali osim ove laskave titule on se mo`e pohvaliti i drugim zanimqivim ~iwenicama: nekada je bio najvi{e zdawe u Evropi, wegovi hodnici dugi su preko 33 kilometra.

^uvenih 7 staqinskih nebodera sa pravom mnogi nazivaju i najprepoznatqivijim simbolom ruske prestonice, a u jednom od wih skriva se i Moskovski dr`avni univerzitet (MGU). Ova zgrada sagra|ena u belim i roze tonovima krije mnoge tajne.

IZGRADWA KO[TALA PAPRENO, ALI JE VREDELO

Zgrada u kojoj se nalazi jedan od najpresti`nijih moskovskih univerziteta visoka je ~ak 235 metara, a sve do 1990. godine ovo

Mihaila Lomonosova osniva~a Univerziteta koji nosi wegovo ime

je bila i najvi{a zgrada u ~itavoj Evropi. Vrh zgrade ukra{en prepoznatqivom sovjetskom petokrakom te`ak je ~ak 12 tona, dok se na fasadi nalazi se najve}i ~asovnik u Moskvi, ~iji pre~nik iznosi neverovatnih 9 metara!

Za izgradwu MGU utro{eno je vi{e od 40.000 tona ~elika, kao i oko 200 miliona cigala, a ukupna vrednost projekta izgradwe ovog nebodera iznosila je isto koliko i ~itava restauracija grada Staqingrada, koji se gradio iz pepela nakon rata. Sa osmatra~nice koja se nalazi na 32. spratu otvara se velelepni pogled na Moskvu.

HODNICI DUGI VI[E OD 33 KILOMETARA

Unutar MGU nalazi se vi{e od 33 kilometra hodnika i vi{e od 5.000 prostorija: najve}i amfiteatar mo`e da primi vi{e od 1.500 studenata, dok su mawi predvi|eni za nekoliko stotina. Unutar zdawa univerziteta nalazi se i biblioteka sme{tena na nekoliko spratova, kao i sme{tajni kapaciteti za studente ove presti`ne obrazovne ustanove.

Kako bi studenti imali nadohvat ruke sve {to im je potrebno, u okviru glavne univerzitetske zgrade nalaze se i ispostava po{te, apoteka, prodavnice, pa ~ak i bioskop, a kru`i i legenda da se ispod zgrade nalaze ~ak i skloni{te i tajni tuneli koji povezuju glavnu sa sporednim zgradama, sme{tenim sa leve i desne strane. U PROCESU IZGRADWE U^ESTVOVALO OKO 15.000 QUDI Izgradwa je bila izuzetno zahtevan projekat za to vreme, a budu}i da je inicirao sam Staqin, sve je moralo da bude u skladu sa najsavremenijim tehnologijama. U projektovawu je u~estvovao i stvaralac Ostankinske kule, budu}i da je teren na kome je bila predvi|ena izgradwa bio poprili~no nepodoban za neboder te visine. Kada je projektovawe zavr{eno, u izgradwi najve}eg „dvorca nauke” u~estvovalo je vi{e od 10.000 gra|evinaca, elektri~ara, zavariva~a i bravara, kojima je upravqalo vi{e od 1.000 najboqih sovjetskih in`ewera. Osim toga, na projektu je bilo anga`ovano i preko 2.500 administrativnih radnika i lica za tehni~ku podr{ku. VE] VI[E OD TRI DECENIJE UNIVERZITETOM RUKOVODI AKADEMIK VIKTOR SADOVNI^IJ Viktor Sadovni~ij je od 1992. godine nezamewivi rektor Univerziteta. On je 1963. zavr{io Mehani~ko-matemati~ki fakultet MGU (zbog toga su studenti drugih fakulteta ~esto qubomorni jer im se ~ini da Sadovni~ij vi{e voli „meh-mat“ nego druge fakultete i da mu posve}uje vi{e pa`we). Sadovni~ij je i na ~elu Ruskog saveza rektora i po~asni je profesor mnogih stranih univerziteta od SAD do Japana. Nosilac je velikog broja dr`avnih priznawa i nagrada. Pored toga, po wemu je ime dobio jedan asteroid (Sadovnichij), kao i vrsta drvolikog bo`ura (Akademik Sadovni~ij).

Zgrada Univerziteta u izgradwi 1939. godine

Statua

Nobelova nagrada za kwi`evnost dodeqena ma|arskom vizionaru Krasnohorkaiju

U obrazlo`ewu se navodi da je nagrada dodeqena „za ubedqivo i vizionarsko delo, koje, usred apokalipti~nog u`asa, potvr|uje mo} umetnosti“

Ma|arski pisac Laslo Krasnohorkai, ovogodi{wi je dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost, saop{tila je u ~etvrtak 9. oktobra [vedska akademija.

Laslo je vrlo dobro poznat srpskim izdava~ima i ~itaocima,od Derete do izdava~ke ku}e Rende, zahvaquju}i i wegovom prevodicu na srpski jezik Marku Xudi}u, ali i wegovoj poseti Me|unarodnom Beogradskom sajmu kwiga pre nekoliko godina.

U Srbiji su mu do sada objavqena dva romana, Melanholija otpora, Santanago, kao i zbirka pripovedaka Ide svet. Spada u red najzna~ajnijih i najprevo|enijih ma|arskih prozaista. Za wegovo stvarala{tvo karakteristi~na je apokalipti~na, ironisko-parodijska slika savremene ma|arske i savremenog sveta.

Laslo Krasnohorkai velik je pisac centralne Evrope, epskog zamaha tradicije koja obuhvata Kafku, a wegovu prozu odlikuje absurd i groteskni pristup, kao i vizionarski opus koji u svetu apokalipti~nog terora reformi{e mo} umetnosti,

istako je Andres Olson predsedavaju}i Nobelovog komiteta.

Jo{ je dodao da je Laslo i autor dela inspirisanih wegovim dalekim putovawima u Kinu i Japan. Mats Malm, stalni sekretar [vedske akademije, saop{tavaju}i ovu vest, rekao je da je Krasnohorkaiju vest saop{tio telefonom zatekav{i ga u Frankfurtu.

Nagra|eni autor ro|en je u gradu \ula u isto~noj Ma|arskoj 1954. godine, a poznat je postao po pomenutom romanu Santanago iz 1985. godine, romanu ~ekawa u bezimenoj Ma|arskoj varo{ici i wenim grotekskim `iteqima zarobqenim u zamku sopstvene nadlu~nosti da napuste svoju ustajalu zabit i krenu u potrgu za boqom budu}no{}u. Radwa ove kwige, koja se zbiva tokom

HORHE LUIS BORHES:

tri ki{na dana, kulminira}e u centralnoj sceni plesa sa |avalom u lokalnoj kr~mi, a kru`na struktura romana samo poja~ava utisak bezizlaznosti iz obru~a u kojem se pakleni ples odigrava. Delo kao da prati korake tanga dok se sumorna stvarnost odslikava kroz de{avawa stawa me{tana, polako ali sigurno uru{ava. Krasnohorkai je poznat i kao postmoderni autor, ~ije su re~enice duga~ke i meandriraju}e, ali i precizne u tome da do~araju absurdnu i ~ulnu sagu o banalnosti apokolipse, ali i po distopijskim i melanholi~nim temama, zbog kojih je pore|en sa Gogoqom, Beketom i Kafkom. Wegov raoman Melanholija otpora, drugi po redu, na ma|arskom prvi put objavqen 1989. godine, sastoji se od jedne

Krugovi ru{evina

Niko na svetu nije znao wegovo ime, niti nameru s kojom je do{ao u {umu, gde su ru{evine spaqenog hrama pokrivale obalu reke, zaboravqene od bogova i qudi. Pod tim kamewem ~ovek se smestio da spava.

Bila je zora, i iznad dima i vode viorio se jedan maglovit

svoje re~i, sve dok se i sam ne umorio od sopstvenog glasa.

Probudiv{i se, shvatio je da je zora, i da je stvarnost jo{ uvek tu - magla, reka, kamewe i senka wegovog tela.

Ali znao je i da wegov ciq nije san, nego sawawe samog ~oveka.

onoga {to stvara u snu.

Posle mnogo meseci rada, sawani ~ovek bio je gotov.

Ali jo{ nije disao.

Trebao mu je dah, du{a.

Tada se obratio bogu vatre, koji vlada u ru{evinama, i zamolio ga da udahne `ivot wegovom snu.

stub, u kojem su treperila `uta svetla kao da je u wemu bilo jedno sunce razbijeno u komade. ^ovek je sawao. Sawao je da stoji u sredi{tu kru`nog amfiteatra, gde su se okupili qudi koji su ga `eqno posmatrali. Sawao je da ih u~i, ali lica prisutnih bila su lica maski, i on nije mogao da im razazna crte.

Ali ne{to ga je gonilo da nastavi, da ponavqa pred wima

Odlu~io je da sawa ~oveka, i da ga sawa sa potpunom pa`wom, do najsitnijeg detaqa, da bi ga zatim mogao o`iveti u stvarnosti.

Meseci su prolazili.

Najpre je u snu stvorio srce, koje je ose}alo i disalo; zatim vene, krv, kostur i kosu. Iz no}i u no}, dodavao je nove delove bi}a.

Kada bi se probudio, znao je da je wegova stvarnost senka

Bog vatre pristade, ali uz uslov da taj stvor nikada ne sazna da je samo iluzija, da je samo senka u ne~ijem snu.

^ovek pristade, i jednog dana - ili jedne no} i - sawani ~ovek se probudio.

@iveo je.

I oti{ao je iz hrama niz reku, da `ivi me|u drugim qudima.

Onda su godine pro{le. Stvaralac je ostario, zaboravqen, u ru{evinama koje je vetar jo{ vi{e raznosio.

Jednog dana, ~uo je da na jugu postoji ~ovek koji hoda kroz vatru, a da se ne ope~e.

Razumeo je.

Wegovo delo je uspelo.

Wegov san je sada `ivo bi}e. Tada, kad su se nebo i zemqa zatresli, i kada se vatra spustila s planine da spali ru{evine, on nije poku{ao da pobegne. Plamen ga je obavio, ali ga nije opekao.

I tada je, u tom trenutku, shvatio - sa u`asom i sa olak{awem - da je i on sam bio san nekog drugog.

neprekinute duga~ke re~enice koja se prote`e na 300 stranica, a koja podse}a na muzi~ku kompoziciju. Kriti~ari se bave i uticaje muzike na wegovu prozu. Ima neobi~nu pri~u sme{tenu u gradi} u ma|arskom Alfeldu, deo Panonske nizije, gde dolazi cirkus sa ogromnim prepariranim kitom. Uskoro }e se me|utim ispostaviti da su i cirkus i kit zapravo samo fasada i izgovor knezu, jezivom bi}u i senke, da podbuni ruqu koja }e u ime nekakvog ponovnog uspostavqawa celine po~eti da ru{i sve pred sobom. Napu{taju}i komunisti~ku Ma|arsku 1987. godine, Laslo je proveo godinu dana u zapadnom Berlinu, a kasnije inspiraciju je crpeo iz Mongolije i Kine, u romanima Zarobqenik iz Urge i Uni{tewe i tuga ispod nebesa.

Dok je pisao Rat i Rat, putovao je {irom Evrope, a `iveo je u Wurku opisuju}i poeziju bit generacije kao kqu~nu za zaro{etak romana. Godine 2015. Krasnohorkai postoje prvi ma|arski pisac koji je dobio internacionalnog bukera. Krasnohorkai se bavio i razli~itim poslovima; zbog neposlu{nosti je napustio vojsku, svirao je klavir u xez bendu i studirao je ma|erski jezik na Budimpe{tanskom univerzitetu. Na kraju da ka`emo i ovo. Prema prognozama upu}enih me|u vode}im kandidatima za ovogodi{wu Nobelovu nagradu bili su pisci Xerald Mernan iz Australije, Amitav Go{ iz Indije, Kristina Rivera Garza iz Meksika i Gan [ue iz Kine.

BELINDA BELOVARI:

Muza

Naj~e{}e navrati kada kuvam. Voli da bude sa mnom u kuhiwi. Primetila sam to i zato uvek dr`im malu svesku na stolu, da joj bude pri ruci, jer nikada ne znam kada }e do}i.

De{ava se da je ve} zateknem kako sedi tiha i nepomi~na, nalak}ena na desnu ruku i odsutno gleda kroz prozor, kao da se dosa|uje. Zatim iznenada zabacuje glavu i kre}e da se quqa na stolici. Mislim da se tako koncentri{e.

Kosa joj je razbaru{ena kao da se nikada ne ~e{qa, kovrxavi pramenovi joj padaju preko okruglih nao~ara.

Sve po~iwe tako da u ruci vrti olovku jedno vreme a onda dugo bri{e stakla nao~ara, popravqa svoje ~ipkane rukavice krem boje i prstom gladi zelenu pli{anu traku oko vrata. Tek tada po~iwe da pi{e.

Za to vreme ja stojim kraj {tedwaka okrenuta le|ima, varja~om me{am, mo`da neki luk i pe~urke. ^ujem je kako tiho mrmqa re~i. Sla`e ih. Bri{e. Ispravqa. Ponekad ~e`wivo uzdahne kao da joj neko ili ne{to tragi~no nedostaje. Zatim ~ita naglas {ta je napisala. Ja }utim, sva se unose}i u kuvawe jo{ i nekih makarona. S vremena na vreme ona baca pogled prema meni i posmatra moju reakciju. Nakon zavr{etka jo{ jednom prelazi pogledom preko teksta a zatim ustaje i daje mi na znawe da mora krenuti. Brzo prepisujem sve {to je napisala jer ona uvek odnosi sve svoje bele{ke i nikada ih ne vra}a. Dok to radim, ispod oka vidim kako prilazi sudoperi i makaronama koje se jo{ cede. Uzima prstima jednu i dok je lagano `va}e ka`e onako za sebe: – Prekuvala ih je… Zatim odlu~no otkida list iz moje bele`nice i kre}e ka vratima. Ponekad ne uspem sve da prepi{em pa po`elim da je zaustavim, ali uzalud. Ona se nikada ne okre}e i nikada ne pozdravqa. Dok zatvara vrata, ~ujem je kako kroz prigu{en smeh mrmqa: – [to nije stigla da prepi{e, neka smisli sama…

ISTRA@IVAWE CRTE:

Za studentsku listu 44 odsto, blok predvo|en Vu~i}em na 32

Gotovo dve tre}ine gra|ana vide raspisivawe prevremenih izbora kao na~in da se iza|e iz krize, saop{tila je Crta.

I skoro svaki tre}i glasa~ partija na vlasti smatra da bi trebalo raspisati izbore - poka-

promene. U ovom trenutku, u kojem se ne zna kada }e biti raspisani izbori, studentsku listu podr`ava 44 odsto gra|ana, a blok predvo|en Aleksandrom Vu~i}em 32 odsto, naveli su iz Crte. Da nije bitno ko }e umesto Aleksandra Vu~i}a do}i na

zuje istra`ivawe javnog mwewa koje je Crta sprovela u periodu od 13. do 27. septembra.

Ako bi se u ovom trenutku i{lo na birali{ta, i{lo bi se u referendumskoj klimi, odnosno u okolnostima gotovo crno-bele podele na one koji su za predsednika Aleksandra Vu~i}a i one koji su za studente, odnosno za

vlast, ka`e 43 odsto gra|ana, a 39 odsto wih misli da bi nam bez wega bilo gore, {to najjasnije ilustruje referendumsku atmosferu i podeqenost dru{tva. Tako|e, sve je mawi udeo gra|ana s umerenim ili neodre|enim stavom prema protestima protiv vlasti – 58 odsto ih podr`ava, 39 odsto ne podr`ava, dodaje Crta.

„Spremnost dru{tva za promene ogleda se i u nalazu da vi{e od polovine gra|ana smatra da zemqa ide u pogre{nom pravcu, naspram tre}ine koja veruje da je Srbija na dobrom putu. Skoro identi~ni nalazi bili su i na po~etku studentskih protesta, u decembru 2024. Gra|ani koji smatraju da se zemqa kre}e u pogre{nom pravcu u najve}oj meri su oni koji podr`avaju proteste i kao preovla|uju}a ose}awa navode bes, qutwu i zabrinutost”, ka`u iz Crte. Polarizacija se vidi i u tome {ta ko prepoznaje kao najve}e probleme Srbije - za 26 odsto gra|ana najve}i problem je sistemska korupcija, a za 20 odsto wih to su studenti i blokade. Kao kqu~ne izvore briga gra|ani navode jo{ i vlast, kao i sopstvene ekonomske probleme.

Me|u onima koji podr`avaju Vu~i}a i koji studente vide kao najve}i problem, najvi{e je starijih, kao i gra|ana s ni`im nivoom obrazovawa i onih kojima su mediji nakloweni vlasti glavni izvor informisawa.

Ispitavawe je sprovedeno telefonski, na reprezentativnom nacionalnom uzorku od 2020 ispitanika.

VU^I] O GODI[WICI PADA NADSTRE[NICE:

„Ni{ta se ne}e desiti tog dana, blokaderima }e dodatno pasti popularnost“!

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ocenio je da se ni{ta zna~ajno ne}e dogoditi na skupu koji su studenti u blokadi najavili povodom godi{wice pada nadstre{nice novosadske @elezni~ke stanice te ocenio da }e nakon tog doga|aja dodatno opasti popularnost studentskog pokreta.

On je prilikom obilaska radova na rekonstrukciji Klinike za ginekologiju i aku{erstvo u Beogradu kazao da }e studentski protest koji je najavqen za 1. novembar u Novom Sadu „biti nasilan“, ali da ne}e imati zna~ajniji efekat na gra|ane Srbije.

„Tog dana }e se dogoditi jedno veliko ni{ta kao i svaki put. Bi}e nasiqa, qudi }e sve da razumeju, stvarni rezultat bi}e

dodatni strmoglavi pad wihove popularnosti. Qudi ne treba da brinu“, kazao je Vu~i}.

Upitan {ta misli o tome {to deo opozicije bojkotuje rad parlamenta, kazao je da ne prati skup{tinsku sednicu po{to je posve}en drugim aktivnostima.

Cene poqoprivrednih i proizvoda u ribarstvu pove}ane su u proseku za 10,9 odsto u periodu od januara do avgusta ove u odnosu na isti period prethodne godine. Najve}i uticaj na rast cena zabele`en je kod vo}a - 70,3 odsto i `ita u iznosu od 12,8 procenata, objavio je Republi~ki zavod za statistiku.

Cene poqoprivrednih i proizvoda u ribarstvu smawene su u proseku za dva odsto u avgustu

„Nisam pratio {ta se de{avalo u Skup{tini Srbije, toliko sam imao posla i bavio se drugim temama, nemam pojma {ta se de{avalo. Meni je bilo va`no da zakon o legalizaciji i izvr{iteqima budu na dnevnom redu“, rekao je predsednik.

ZA[TO SE U MEDVE\I @IVI KAO U KAMENOM DOBU ZBOG MALO SNEGA: [ta }e tek biti u decembru

Sneg je pao i otopio se vrlo brzo, me|utim mi do danas, a to je evo peti dan, nemamo struju, nemamo fiksnu ni mobilnu telefoniju, niti je do na nas mogu}e do}i jer su stabla popadala po putu! Zamrziva~i su se otopili, bacili smo sto kila mesa smo …. [ta da radimo ne znamo! Ovako svoju pri~u zapo~iwe sredove~ni Stanoje S. koji `ivi u jednom od mnogobrojnih sela u planinskim predelima op{tine Medve|a.

„Trenutno sam do{ao do grada da napunim akumulator da imamo svetlo i da se javim deci da smo `ivi, jer mi signal za mobilni niti za fiksni telefon nemamo, kao {to sam rekao, danima. Da stvar bude gora, na samo par kilometra od nas na Kosovu i Metohiji sve funkcioni{e normalno, iako je sneg i tamo bio. Koliko znam, dalekovod koji prolazi preko nas i wima prenosi struju ali oni je imaju a mi ne i to mi nije ba{ najjasnije kako“, pita se ovaj otac tri maloletne k}eri koje ne mogu ni u {kolu niti nigde drugde.

Stanoje ne bez jeda ka`e da sada razume pri~e koje su mu wegovi deda i baba pri~ali o tome kako se nekada `ivelo.

„Se}am se da mi nije bilo zamislivo da se kupam uz sve}u pored {poreta sa lon~etom vode a sada to radi moja porodica i ja! Nisam shvatao da ne mo`e da se do|e iz sela do grada skoro celu zimu a sada se ja jedva probijam traktorom! Sla`em se da nas je sneg sve iznenadio, ali mi nije jasno {ta se de{ava! Ako su grane pale na kablove od struje to se re{ava zna se kako. Nemogu}e da niko nije u stawu da reaguje!“ uzrujano pri~a Stanoje dok se ubrzano sprema da pre prvog mraka krene put svoga sela.

Pitawa koja mu~e ne samo Stanoja ve} i ostale me{tane planinskih i potplaninskih mesta ove op{tine glasi i gde su agregati za struju koju su kao donaciju dobili gradski oci pre nekoliko godina kada je Medve|a bila u sli~noj situaciji upravo kako bi ih koristila za ovakve prilike.

„Koliko se se}am, bilo je pri~e da smo dobili od donatora tri terenska vozila „da~ija daster“ namewenu domovima zdravqa u op{tinama Lebane, Medve|a i Bojnik, kao i 40 agregata za struju i pakete namirnica za doma}instva u selima Jablani~kog okruga koja su tada bila pogo|ena poplavama i ledenim talasom. Vidim sada nema nijednog nigde. Ka`u da se radi na popravci struje ali ja ne vidim ne{to radnike na tim mestima, iskreno“, sle`u}i ramenima pri~a na{ sagovornik.

Brine se, ka`e, da }e uskoro nestati i goriva i sve}a jer je to sada najtra`enije u gradu.

„Nismo sigurni ni da }emo imati dovoqno hrane ni za nas ali ni za stoku, jer ako ovo potraje … Pri tom tu su i Albanci koji koriste ovu priliku da jo{ napadnije ulaze u na{e {ume i da ih seku. Nadle}u i dronovima, vaqda izvi|aju da li neko ~uva {ume, mada u ovom slu~aju nismo sigurni ni mi sami,“ zakqu~uje on.

Ranije danas oglasio se i predsednik op{tine Medve|a Dragan Kuli} koji je izjavio da je u toj op{tini i daqe je oko 20 odsto korisnika bez elektri~ne energije i da o~ekuje se da }e se situacija sa snabdevawem strujom potpuno normalizovati za oko 15 dana. U nasequ Medve|a `ivi 2.035 punoletnih stanovnika, a prose~na starost stanovni{tva iznosi 36,3 godina (34,6 kod mu{karaca i 37,9 kod `ena). U nasequ ima 924 doma}instva, a prose~an broj ~lanova po doma}instvu je 3,09.

2025. u odnosu na jul 2025. Najve}i uticaj na pad cena zabele`en je u grupi Industrijsko biqe (10 odsto).

Cene poqoprivrednih i proizvoda u ribarstvu pove}ane su za 20,8 odsto u avgustu 2025. godine u odnosu na isti mesec prethodne godine. Najve}i uticaj na rast cena zabele`en je u grupama: vo}e (109,1 odsto), industrijsko biqe (13,1 odsto), `ita (12,9 odsto) i stoka i `ivina (14 odsto).

U KCS izvedena prva telehiru{ka operacija na ovim prostorima:

Hirurg u Beogradu, pacijent u Belgiji

Prva robotski asistirana telehirur{ka operacija na na{im prostorima danas je izvedena u Klini~kom centru Srbije (KCS), pri kojoj se pacijent nalazio u bolnici u Belgiji, a hirurg koji je vodio intervenciju - u Beogradu.

Zahvaquju}i telemedicini, pacijenta u Belgiji sa karcinomom prostate operisao je iz Beograda profesor Aleks Motri, osniva~ ~uvene ORSI Akademije, svetski priznatog centra za edukaciju u oblasti minimalno invazivne i robotski asistirane hirurgije.

Profesor Motri je uo~i operacije odr`ao predavawe u Klini~kom centru Srbije za doma}e lekare, koji su operaciju i pratili u`ivo.

Pre operacije je izjavio da oni rade robotske operacije ve} gotovo 25 godina.

“Ja sam do sada uradio 8.000 takvih intervencija i veoma sam ponosan {to sam danas u Beogradu, odakle }u da uradim prvi put u ovom regionu robotsku operaciju na pacijentu koji je u Belgiji”, poru~io je on.

Pojasnio je da robotska operacija zna~i

da, putem specijalne hirur{ke konzole, hirurzi iz daqine kontroli{u robotske instrumente koji se nalaze u abdomenu pacijenta.

“To nam omogu}ava da mo`emo da manevri{emo mnogo preciznije. Godinama smo to radili pored pacijenta, a sada, za-

da pru`a ve}u dostupnost pacijenatima {irom sveta.

hvaquju}i mre`i 4G i WIFI mogu}nostima, mi to mo`emo da radimo sa udaqenosti. Danas, iz Beograda konkretno operi{em pacijenta koji je 1.800 kilometara daleko”, rekao je on.

Na pitawe {ta sve donosi robotska hirurgija iz daqine, on ukazuje na to

Sve~ano otkriven obnovqeni spomenik ruskim dobrovoqcima

iz Srpsko-turskog rata u Aleksincu

U Aleksincu je odr`ana sve~ana ceremonija otkrivawa restauriranog spomenika ruskim dobrovoqcima, palim 1876. godine tokom Srpsko-turskog rata za oslobo|ewe Srbije od osmanske vlasti.

Sam memorijal i pripadaju}i prostor u gradskom parku Br|anka obnovqeni su uz po-

dr{ku Jamalo-Neneckog autonomnog okruga Ruske Federacije i Vlade Srbije. Projekat obnove spomenika ruskim dobrovoqcima u Aleksincu realizova je na inicijativu i uz podr{ku Ruskog doma u Beogradu. Ceremonija je po~ela osve{tawem spomenika i parastosom za poginule vojnike, koji su slu`ili Arhiepiskop i Mitropolit ni{ki Arsenije, a

potom su polo`eni venci.

Sve~anosti su prisustvovale zvani~ne delegacije Vlade Srbije, predstavnici lokalnih vlasti, sve{tenstva, dru{tvenih i kulturnih organizacija. Sa ruske strane su pristvovale delegacije Jamalo-Neneckog autonomnog okruga, Ambasade Rusije u Srbiji, kao i Ruskog doma u Beogradu na ~elu sa direktorom Jevgenijem Baranovim.

Posebnu atmosferu ceremoniji dao je i kratak nastup solista Dr`avnog akademskog ruskog narodnog ansambla „Rusija“, koji }e uve~e, u 19.00, u Domu kulture i umetnosti odr`ati veliki koncert za stanovnike i goste grada u okviru Dana duhovne kulture Rusije u Srbiji.

Dodatnu va`nost i zna~aj doga|aju daje i istorijski kontinuitet: originalni spomenik ruskim dobrovoqcima u Aleksincu otkriven je 8. novembra 1880. godine sredstvima prikupqenim od strane patriotske javnosti Rusije, a posle jednog i po veka je restauriran, tako|e zahvaquju}i aktivnoj podr{ci ruske strane. U ~ast ovog datuma, Ruski nau~ni institut u Beogradu pripremio je i objavio u elektronskoj formi na svom sajtu faksimilno izdawe iz 1881. godine na srpskom jeziku, posve}eno sve~anostima povodom otkrivawa prvobitnog spomenika. Otkrivawe obnovqenog spomenika ruskim dobrovoqcima va`an je doga|aj za op{tinu Aleksinac i jug Srbije — prilika da se oda po~ast se}awu na hiqade ruskih heroja koji su se rame uz rame borili sa srpskom bra}om za wihovu slobodu i nezavisnost, i jo{ jedan korak u ja~awu saradwe Rusije i Srbije u oblasti o~uvawa istorijskog pam}ewa.

“Tako|e, mo}i }emo da pomognemo mladim kolegama iz daqine, a na{a je vizija da krene trening centar iz Beograda, koji }e biti povezan sa mojim trening centrom u Belgiji, tako da imamo iste metode svuda u svetu. Bio sam ovde u junu, impresioniran sam kvalitetom struke koji sam u Srbiji video i mislim da je pravi trenutak da pre|emo na slede}i nivo i da predstavimo robotsku hirurgiju Srbiji i regionu”, zakqu~io je on.

PREDRAG OSVOJIO VI[E OD 300 NAGRADA:

iz Ni{a u trci za najboqeg na svetu!

Profesor harmonike u Muzi~koj {koli Predrag Jovanovi} iz Ni{a progla{en je za najboqeg prosvetnog radnika u regionu i kao finalista konkursa „Prosvetiteq“ predstavqa}e Srbiju na presti`nom svetskom takmi~ewu „Global Teacher Prize“, koje }e se odr`ati u Dubaiju 2026. godine.

U kratkom filmu koji je objavio o svom radu, gradu i {koli, navodi se da je profesor Jovanovi} je diplomirao i magistrirao na ~uvenom Muzi~kom konzervatorijumu „P. I. ^ajkovski“ u Kijevu, gde je progla{en studentom decenije sa prose~nom ocenom 10. Tokom dvadeset godina rada sa u~enicima, wegov pedago{ki pristup doneo je vi{e od 300 me|unarodnih nagrada, uglavnom prvih, na takmi~ewima u zemqi i inostranstvu.

Pored toga, aktivan je u~esnik me|unarodnih konferencija i autor brojnih radova u svetski priznatim ~asopisima posve}enim muzici, kulturi i harmonici.

Jovanovi} isti~e da je wegova uloga daleko {ira od uloge profesora. Navodi i da pored preno{ewa bogatog muzi~kog znawa deci, ~esto zajedno gledaju filmove, borave u prirodi i bave se sportom. - U {koli nisam samo profesor, ja sam i u~iteq i vaspita~, drug i podr{ka, a ponekad i roditeq. Na{ zadatak nije samo da ih nau~imo notama, ve} da kroz muziku oblikujemo du{u, da od deteta stvorimo vredne, radoznale i empati~ne qude. Verujem u poseban i li~ni pristup svakom u~eniku. Metodika rada, koju sam razvijao godinama, poma`e mi da prepoznam skrivene potencijale, ali i prepreke koje stoje pred decom – isti~e profesor Jovanovi}. Kako sam navodi, wegova muzi~ka {kola u Ni{u nije samo mesto obrazovawa, ve} i stub vaspitawa i razvoja mladih umetnika, koji odrastaju u sre}ne i ispuwene qude, sa pravim moralnim i porodi~nim vrednostima.

l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike

Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

SRPSKI VOJVODA KOMANDUJE GRUPOM UDARNIH DIVIZIJA:

Upravo u vreme kada je general D’Epere pruzeo mesto glavnokomanduju}eg na Solunskom frontu na do{lo je do smene na ~elu ~elu srpske Vrhovne komande.

Vojvoda Mi{i} je zamenio generala Petra Bojovi}a. Bojovi} je kritikovao strategiju ofanziva usmerenih na samo jedan deo fronta sa ograni~enim ciqem. On je smatrao da ograni~eni ciqevi ne opravdavaju zna~ajne gubitke srpske vojske. Taj tip akcije ozbiqno je uru{avao moral wegove vojske. Srpski vojnici su smatrali da Saveznici nemaju voqu da organizuju op{tu ofanzivu koja bi im omogu}ila da se vrate ku}i. U me|uvremenu sti~u utisak da ginu za ograni~ene ciqeve bez primetnih posledica. Bojovi} konstatuje alarmantno smawewe trupa. Srpska vojska je bila jedina savezni~ka vojska bez mogu}nosti poja~awa, ne uzimaju}i u obzir jugoslovenske dobrovoqce. Odnosi izme|u Bojovi}a i Gijome, postaju tako zategnuti da francuski poslanik pri srpskoj vladi, Vikont de Fontene, u vi{e navrata tra`i otpu{tawe Bojovi}a. Najzad u junu on zauzima mesto Mi{i}a na ~elu prve srpske armije. Vojvoda @ivojin Mi{i}, autor srpske pobede u Kolubarskoj bici 1914, nije imao nikakve politi~ke ambicije. Otud dobri odnosi izme|u wega i D’Eperea. Wihovi razgovori su se ograni~avali iskqu~ivo na vojna pitawa. Ton razgovorima daje francuski general koji je do{ao da ispita mogu}nosti napada na srpskom sektoru. On povoqno odgovara na jedini srpski zahtev organizovawe op{te ofanzive. Vi{e od toga, on srpskoj vojsci daje najva`niju ali i nezahvalnu ulogu da probije neprijateqski front u planinskom sektoru Dobrog Poqa ~iji vrhovi prevazilaze 2000 metara. Najzad osigurao je pomo} srpskoj vojsci sa dve francuske divizije i skoro kompletnom francuskom te{kom artiqerijom. On je Mi{i}u poverio komandovawe tom grupom divizija. Mi{i} i princ Regent Alek-

sanda su samo ~ekali takav predlog da bi mobilisali sve resurse srpske vojske za posledwi napad koji vodi ka Beogradu.

Savezni~ki plan ofanzive predvi|ao je napad na sektoru koji dr`e Srbi u oblasti Dobrog Poqa. Planinski lanac Moglena i Kozjak dominiraju dolinom Crne reke i ravnicom u kojoj su Kavadarci, Gradsko i Prilep. Na taj na~in, pobeda Srba na planinskim vrhovima trebalo bi da omogu}i francusko-srpskoj grupi spremnoj za napad da si|e u dolinu Vardara u nivou Gradskog i prese~e neprijateqski front na dva dela. Ciq je bio da se razdvoje 11. nema~ka armija (u stvari re~ je o bugarskoj armiji kojom komanduju nema~ki oficiri) koncentrisanoj oko Bitoqa i bugarska 1. armija koja se nalazila u dolini Vardara. Jednostavnost plana i samopouzdawe srpske vojske su uverili D’Eperea da su izgledi za wegov uspeh veliki. D’Epere ne samo da se opredelio za napad na sektoru koji je skoro nepristupa~an, ve} predvi|a i op{tu ofanzivu ~iji je ciq izbacivawe Bugarske iz rata i dolazak savezni~kih armija

ENGLESKE PRIMEDBE

na granice Austrougarske. Ovaj ambiciozni projekat zahteva veliki broj trupa, s jedne strane, i diplomatsku podr{ku s druge strane. Oba elementa su nedostajala novom savezni~kom komandantu. U svom prethodniku u Solunu je D’Eperea dobio saveznika koji mu je omogu}io da obezbedi diplomatsku podr{ku i dovoqan broj trupa za odlu~nu ofanzivu. Odmah po dolasku u Solun, general D’Epere mora da se suo~i sa zahtevima za smawewe savezni~kih trupa. Britanski general{tab je posle po~etka nema~ke aprilske ofanzive na Zapadnom frontu zahtevao povratak 12 bataqona pe{adije sa Solunskog fronta. Posle povla~ewa britanskih divizija u avgustu 1917. na konferenciji u Londonu je dogovoreno da takva odluka ne mo`e da se donese bez sporazuma s Francuskom. Tako je na visokom ratnom Savetu, okupqenom 1. maja u Abevilu, re{eno da se po{aqe komisija koju ~ine generali Gramat i Vulkomb da sa generalom Gijomom istra`e mogu}nosti za smawewe savezni~kih trupa na Istoku. Na sastanku odr`anom 31. maja, tri generala su re{ili da prihvate

Britanski premijer Dejvid Lojd Xorx, na zasedawu Visokog ratnog Saveta od 2. do 4. jula u Parizu, je primetio da je odluka o mogu}oj ofanzivi na Solunskom frontu doneta bez konsultovawa wegovog General{taba. Isto tako se po`alio da nije bio konsultovan pri imenovawu generala D’Eperea, te stoga optu`io francusku vladu da vodi samostalnu politiku na Balkanu. Lojd Xorx i Balfur su se u na~elu protivili op{toj ofanzivi na Balkanu. Najzad je to pitawe odlo`eno dok se wegovi vojni i diplomatski aspekti ne istra`e detaqno.

povla~ewe 12 britanskih bataqona. Wihov povratak u domovinu po~iwe u junu i zavr{ava se 8. jula. Sa francuske strane, slawe poja~awa u Solun je privremeno prekinuto marta 1918. s po~etkom nema~ke ofanzive. Na konferenciji u Londonu 28. maja francuska vojska je dobila pravo da povu~e jednu ili dve divizije sa Solunskog fronta. Klemanso je bio pristalica ovakvog re{ewa i 22. juna je naredio D’Epereu da pove}a broj povratnika u zemqu na 5000 nedeqno, dodav{i da ~ak i ako neki od wih budu `eleli da ostanu na Balkanu to im ne treba dozvoliti. Radilo se o vojnicima koji su slu`ili vi{e od 18 meseci na Balkanu. Po Murijeovom zakonu od 18. avgusta 1917, zbog klimatskih te{ko}a, svi qudi koji su proveli 18 meseci na Balkanu imali su pravo da se vrate u Francusku. Po povratku u Francusku Gijoma se suprotstavio slabqewu armije koju je napustio.

Podse}aju}i na mogu}nost ofanzive u oktobru, on je 29. juna zahtevao da broj vra}enih u zemqu bude ograni~en na 2500 nedeqno tako da Francuska na Istoku ima 200.000 qudi od 1. avgusta. Uspeva najzad da ograni~i broj vra}enih u zemqu na 5000 mese~no. Na taj na~in, izme|u 1. juna i 1. oktobra, francuska vojska na Istoku se smawuje sa 232.000 na 209.000 qudi. Tako se odvija promena u broju savezni~kih vojnika na isto~nom frontu. Francuska i britanska vojska smawuju broj qudi pod oru`jem za 35 hiqada dok gr~ka vojska pove}ava broj vojnika za 50.000. D’Epere je stoga, uprkos promenama u odnosu snaga izme|u savezni~kih armija, raspolagao snagama neophodnim za organizaciju ofanzive koju je sada `eleo i francuski general{tab.

l U slede}em broju: @or` Klemanso, predsednik francuske vlade, nije verovao da rat mo`e biti dobijen na Balkanu

1793. - Zbog izdaje je, pred oko 300.000 Pari`ana, na giqotini pogubqena francuska kraqica Marija Antoaneta, supruga Luja XVI i }erka austrijske carice Marije Terezije. Tokom Francuske revolucije postala je omra`ena li~nost koja je gladnom narodu navodno poru~ila: „Ako nemate hleba, jedite kola~e”.

1837. - Srpski knez Milo{ Obrenovi} izdao je ukaz o ukidawu svih vrsta kuluka, osim kuluka za odr`avawe puteva i mostova.

1846. - Prvi put je izveden ve}i operativni zahvat pod narkozom. Ameri~ki hirurg Xon Voren upotrebio je etar kao anesteziju prilikom uklawawa tumora pacijentu u Op{toj bolnici Masa~usets u Bostonu.

1910. - Jedan od pionira srpskog vazduhoplovstva Ivan Sari} izveo je pred vi{e hiqada gledalaca u Subotici let drvenim „monoplanom” koji je sam konstruisao. Na visini od 30 metara, u {irokom luku obleteo je kowi~ko trkali{te. Letelica je izlo`ena u Muzeju vazduhoplovstva na beogradskom Aerodromu „Nikola Tesla”.

1945. - Osnovana je Organizacija za hranu i poqoprivredu UN (FAO) sa osnovnim ciqem da podigne nivo ishrane i poboq{awa `ivotnog standarda. Godine 1979. ovaj datum ustanovqen je kao Svetski dan hrane.

1959. - Umro je Xorx Mar{al, {ef General{taba ameri~ke vojske u Drugom svetskom ratu, jedan od inicijatora programa za obnovu posleratne Evrope (1947) koji je po wemu nazvan „Mar{alov plan”. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1953.

1964. - Kina je izvela prvu eksploziju atomske bombe i postala peta zemqa sveta koja raspola`e nuklearnim oru`jem.

1978. - Poqski kardinal Karol Vojtila izabran je za 264. poglavara Rimokatoli~ke crkve kao prvi neitalijanski papa posle 456 godina, koji je potom uzeo ime Jovan Pavle II

1982. - Umro je italijanski operski peva~ Mario del Monako, nazvan „tenorom epohe”. Zahvaquju}i izuzetnom glasu i izvanrednom ose}awu za scenu, stekao je veliku popularnost i priznawe kritike.

1996. - Na stadionu u glavnom gradu Gvatemale poginulo je 78, a povre|eno vi{e od stotinu qudi u mete`u nastalom posle poku{aja navija~a bez karata da se probiju na tribine kako bi posmatrali kvalifikacioni me~ za svetsko fudbalsko prvenstvo.

2000. - U Beogradu je umro Milan Kurepa, istaknuti fizi~ar, ~lan Srpske akademije nauka.

2007. - U saobra}ajnoj nesre}i kod Nove Gradi{ke u Hrvatskoj poginuo je To{e Proeski (26) jedan od najboqih peva~a pop muzike u Makedoniji i velika zvezda celog regiona.

2020. [vajcarski gle~eri nastavili su da se tope zabriwavaju}om brzinom, a sne`ni pokriva~ na najve}em gle~eru na Alpima nikad nije bio mawi, navodi se u godi{woj studiji [vajcarske akademije nauka.

Vojvoda @ivojin Mi{i} zamenio je generala Petra Bojovi}a na ~elu prve srpske armije

Ko je bio Jovan Cviji}, jedan od najve}ih srpskih nau~nika!

Bio je osniva~ Srpskog geografskog dru{tva, po~asni ~lan Matice srpske, predsednik Srpske kraqevske akademije i umetnosti, profesor, rektor Beogradskog univerziteta, po~asni doktor Univerziteta Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu, jedan od prvih predava~a Velike {kole u Beogradu, a do danas je ostao jedan od najve}ih intelektualaca kojeg je Srbija iznedrila.

Detiwstvo je Cviji} proveo u rodnoj Loznici, da bi se tokom gimnazijskih dana preselio u Beograd, gde je zavr{io Prvu beogradsku gimnaziju, sede}i u |a~kim klupama sa drugim velikanima srpske nauke i umetnosti onog vremena, me|u kojima su Mihajlo Petrovi} Alas i Ja{a Prodanovi}.

Dani provedeni u gimnaziji bitno su uticali na celokupan Cviji}ev kasniji rad, te je on tokom `ivota ~esto isticao koliko ceni obrazovawe koje gimnazija pru`a svojim u~enicima.

„Gimnazija formira inteligenciju i karakter, mo`da vi{e, sna`nije, i u nekim pravcima dubqe, nego univerzitet; ona je od velikog uticaja na duh i moralnu vrednost budu}ih intelektualnih nara{taja. Pored univerziteta, od we najvi{e zavisi kakva }e se moralna i duhovna atmosfera razviti u dr`avi, kakav }e tim dobiti wena civilizacija, i naposletku da li }e se usporavati ili ometati razvijawe velikih li~nosti, u kojima se do najve}eg stepena izra`avaju osobine jednog naroda“, istakao je Jovan Cviji}.

STUDIJE GEOGRAFIJE I

PRVI KORACI U NAU^NOM SVETU U Prvoj gimnaziji je nau~io i da govori tri strana jezika – engleski, nema~ki i francuski. Ova znawa su mu veoma koristila tokom studija, prvenstveno jer u to vreme nije postojala nau~na literatura prevedena na srpski jezik, ali i kasnije, kada je oti{ao u inostranstvo i pratio predavawa na nema~kom jeziku. Po zavr{etku gimnazije `eleo je da studira medicinu u inostranstvu, ali nije

- Vozi br`e!

- Ne mo`e br`e, jurimo 30! Jedna od kultnih replika iz legendarnog filma “Maratonci tr~e po~asni krug” svima nam je poznata. Ali, i da je moglo br`e, u vreme u kome se odvija radwa filma - nije se smelo!

U novembru 1936. policija je strogo sprovodila kontrolu prestoni~kog saobra}aja, a najvi{e je posla bilo, naravno, u centru. Osim {to je bio naj`ivqi automobilski i teretni saobra}a, tu je bilo i najvi{e problema sa pe{acima! Ni “udarawe po xepu” nije pomagalo da se discipliniju i prelaze na mestima ozna~enim kao prelazi, posebno na Terazijama, kod “Ruskog cara”, Narodnog pozori{ta i “Kolarca”.

Samo u jednom danu, u {picu, {to bi se reklo, napisano je vi{e od 50 kazni - a prestupnici svih godi{ta i zanimawa, nema razlike. ^ak dvadeset je u to vreme uhva}eno kako uska~e ili iska~e iz tramvaja dok je u pokretu… I wihova imena su u{la u zapisnik.

imao dovoqno novca za to, te je, na nagovor jednog od svojih profesora iz [aba~ke gimnazije, 1884. godine upisao studije geografije na Velikoj {koli u Beogradu.

Studije na Velikoj {koli zavr{io je u roku i narednih godinu dana je radio kao profesor geografije u Drugoj mu{koj gimnaziji, da bi 1889. godine oti{ao u Be~ kako bi nastavio {kolovawe na Be~kom univerzitetu. Tamo je imao priliku da slu{a predavawa najve}ih nau~nika i geografa u Evropi.

Na Univerzitetu u Be~u doktorirao je 1893. godine, a wegova doktorska disertacija pod nazivom „Karst“, {to zna~i kr{, u~inila ga je poznatim ne samo u evropskim, ve} u svetskim nau~nim krugovima. Zahvaquju}i ovom radu, Cviji} se u svetu smatra utemeqiva~em karstologije.

ULOGA U REFORMI

[KOLSTVA U SRBIJI

Nakon odbrane doktorske disertacije nije se zadr`avao u Be~u, ve} ga je put vratio u Beograd gde je imenovan za redovnog profesora Filozofskog fakulteta Velike {kole. U po~etku je predavao fizi~ku geografiju i etnografiju, a kasnije samo geografiju.

Velika {kola je u me|uvremenu ukinuta i 1905. godine osnovan je Beogradski univerzitet, a Jovan Cviji} je bio jedan od prvih osam redovnih profesora u ovoj instituciji.

Uz wega su predavali i Sima Lozani}, Andra Stevanovi}, Mihailo Petrovi} Alas, Mili} Radovanovi}, Jovan Simi}, Qubomir Jovanovi} i Dragoqub Pavlovi}, sa kojima je kasnije birao i druge kolege u zvawe redovnog profesora.

Cviji} je pomogao osnivawe katedre za etnologiju, a uticao je na osnivawe ~ak pet fakulteta – Medicinskog, Bogoslovskog i Poqoprivrednog u Beogradu, Pravnog u Subotici i Filozofskog u Skopqu.

JEDAN OD NAJVE]IH

SRPSKIH NAU^NIKA IKADA

Vi{e od tri decenije putovao je kroz na{e krajeve i vr{io istra`ivawa, {to

je rezultiralo brojnim radovima i utemeqewem „antropogeografske {kole“. Izu~avao je migracije, tipove ku}a u seoskim i gradskim naseqima, materijalnu kulturu stanovi{tva u razli~itim delovima zemqe, narodne no{we i poku}stvo.

Putovao je uglavnom po planinama isto~ne Srbije i neumorno istra`ivao, o ~emu je napisao i veliki broj nau~nih radova. Radio je danono}no, uvek posve}en temi kojoj u tom trenutku prou~ava, a ~esto je isticao da je „`ivot za to da se korisno utro{i“.

Osnovao je Geografski zavod Filozofskog fakulteta 1893. godine, kao prvu takvu ustanovu na Balkanu. Bio je wegov upravnik od osnivawa do 1927. godine.

Tokom tog vremena, zajedno sa grupom geografa i prirodwaka je osnovao i Srpsko geografsko dru{tvo 1910. godine u Beogradu, gde je bio predsednik od osnivawa dru{tva do kraja svog `ivota.

^asopis „Glasnik Srpskog geografskog dru{tva“ pokrenuo je 1912. godine. Do kraja Drugog svetskog rata to je bila jedina stalna nau~no-geografska publikacija u Srbiji, a postoji i danas. Rektor Beogradskog univerziteta prvi put bio je {kolske 1906/1907. godine, a na toj poziciji se na{ao i 1919/1920. godine.

Iste godine kada je po drugi put postao rektor, u~estvovao je i na mirovnoj konferenciji u Versaju, gde su wegova istra`ivawa bitno doprinela odre|ivawu granica Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Dopisni ~lan Srpske kraqevske akademije postao je 1896. godine, redovni ~lan tri godine nakon toga, da bi 12. aprila 1921. godine ukazom bio postavqen i za predsednika Srpske kraqevske akademije. I na ovom polo`aju nalazio se do svoje smrti.

Umro je u Beogradu 16. januara 1927. godine, nakon te{kih bolesti i nekog vremena provedenog u bolni~koj posteqi, u 62. godini `ivota. Sahrawen je na Novom grobqu.

Svoje imawe zave{tao je i ostavio Srpskom geografskom dru{tvu. NASLE\E SRPSKOG „OCA GEOGRAFIJE“

Jovan Cviji} je i nakon smrti nastavio da `ivi kroz nasle|e koje je ostavio budu}im nara{tajima.

Porodi~na ku}a u kojoj je `iveo sa suprugom Qubicom pretvorena je u memorijalni muzej, koji je od 1963. godine spomenik kulture.

Po ovom velikom nau~niku se zove i najvi{i vrh planine Rudnik, Cviji}ev vrh, koji „dere oblake“ na visini od 1132 metra.

Od 17. septembra 2004. godine svako od nas ima prilike da vidi lik Jovana Cviji}a na nov~anici od 500 dinara, a po wemu su nazvane i brojne {kole i ulice u ~itavoj Srbiji.

Za tih trideset godina intenzivnog nau~nog rada, objavio je nekoliko stotina nau~nih radova, za koje je odlikovan engleskim, ameri~kim i francuskim medaqama.

Svojim istra`ivawima, Jovan Cviji} postavio je temeqe geografije kao nau~ne discipline u Srbiji i svetu, ali u~inio je i mnogo vi{e od toga. Nije Cviji} bio samo geograf, ve} jedan od najve}ih nau~nika i intelektualaca svih vremena u Srbiji, koji je inspiracija mnogim generacijama i danas, toliko godina nakon svog `ivota.

@ene su, naravno, bile mnogo obazrivije i onih pet {to su uhva}ene u prekr{aju odmah su se pokajale i obe}ale da se vi{e ne}e ponoviti, pa im je i napla}eno mawe nego mu{karcima koji su nalazili raznorazne izgovore i opravdawa za svoje postupke. Specijalno obu~eni policajci pazili su na glavnim raskrsnicama da se ko ne ogre{i o saobra}ajne znakove, od prvenstva prolaza, preko mesta za parkirawe, pa do jednosmernih ulica. U varo{kom reonu {oferi su strogo morali da paze na ograni~ewa, pa su putni~ka vozila mogli “terati” maksimum 15 kilometara na sat, ba{ kao i motocikle, fijakere 14, teretna kola i bicikle iliti velosipede 10. Teretna kola sa zapregom i volujska kola morala su se kretati hodom. Kada je na putu blato ili poledica, ili kada je jaka magla, brzina automobila, onih putni~kih, morala je biti smawena na 10 km/h, a istovetna maksimalna brzina je va`ila za sva prevozna sredstva koja su se u bilo koje godi{we doba i pod bilo kakvim vremenskim uslovima kretala

Top~iderskim drumom od Careve }uprije do ulaska u Ko{utwak. Sve kontrole je li~no nadzirao {ef saobra}ajne policije Dobrisav Peji}, a pove}awe voza~ke, pa i pe{a~ke, kulture bilo je od posebnog zna~aja zbog sve ve}eg broja vozila na beogradskim ulicama nakon izgradwe Pan~eva~kog i Zemunskog mosta, odnosno Mosta prestolonaslednika Petra i Mosta vite{kog kraqa Aleksandra. To je iziskivalo formirawe stru~nog saveta u koji su u{li predstavnici policije, op{tine, auto-klubova i moto-klubova, taksista, vlasnika automobila, kao Ministarstva prosvete “zbog |aka ~ija su ga`ewa ~esta na ulicama”. Sastajali su se dva puta mese~no, a primena eventualnih predlo`enih mera zavisila je od odluke Upravnika grada Beograda, kao glavnog naredbodavca za regulisawe javnog saobra}aja. [ta bi danas ti na{i preci rekli da mogu samo jednom pro}i, kru`nim tokom na Slaviji? Saobra}ajna kultura… Eh, da, ve}ini nepoznat pojam, eto, i posle stotinu godina.

Saobra}aj u Beogradu, na Terazijama tridesetih godina pro{log veka

Najstarija osoba na svetu pila je ovaj napitak tri puta dnevno

Do`iveti 117 godina i 168 dana zaista je izuzetan podvig - gotovo pravo ~udo. Marija Brawas Morera bila je najstarija `iva osoba na svetu sve do svoje smrti 2024. godine, a nau~nike je zanimalo u ~emu se krije tajna wene dugove~nosti. Svakako da su biolo{ke osobine imale va`nu ulogu, ali i jedno osve`avaju}e pi}e.

Svi bismo voleli da otkrijemo tajni napitak koji donosi dug i lagodan `ivot, a jedna `ena mo`da je bila najbli`e tom otkri}u. Ro|ena u San Francisku 1907. godine u porodici [panaca, Marija Brawas Morera se u osmoj godini preselila u [paniju, gde je provela ostatak `ivota. Wena pri~a nije samo o izuzetnoj dugove~nosti, ve} i o tome {ta weno telo mo`e da nas nau~i o zdravom i dugom `ivotu. KAKO JE SPROVEDENO ISTRA@IVAWE

Da bi otkrili {ta je ~inilo ovu `enu tako jedinstvenom, istra`iva~i su koristili savremene nau~ne metode za dubinsku analizu wene biologije. Ispitivali su wenu DNK, proteine, metabolizam, crevni mikrobiom i ~ak epigenetiku - na~in na koji se reguli{u weni geni. Uzeti su uzorci krvi, pquva~ke, urina i stolice, a rezultati su upore|eni sa podacima mla|ih osoba i drugih dugove~nih qudi. Nau~nici su tako|e analizirali wen imuni sistem, funkciju mitohondrija, kao i crevne bakterije. Takav sveobuhvatan pristup omogu}io je istra`iva~ima da naprave detaqnu sliku faktora koji su mogli doprineti wenoj izuzetnoj dugove~nosti.

[TA JE POKAZALO ISTRA@IVAWE

Rezultati su otkrili da wen dug `ivot nije bio posledica jednog „~arobnog” gena ili pojedinog faktora, ve} kombinacije biolo{kih osobina koje su zajedno doprinele wenom zdravqu i dugove~nosti.

JOGURT JE IGRAO BITNU ULOGU

Posebno zanimqiv nalaz odnosio se na wen crevni mikrobiom. Nau~nici su otkrili da su wene crevne bakterije bile sli~ne onima kod mnogo mla|ih osoba. Istra`iva~i su primetili da je imala visok nivo bifidobakterija - korisnih bakterija koje smawuju upale i podsti~u op{te zdravqe. Zanimqivo je da je wena ishrana, bogata jogurtom, verovatno pomogla da se o~uva mladost wenog mikrobioma - tokom posledwih 20 godina `ivota pila je tri {oqe jogurta dnevno. Dakle, ona je tokom `ivota popila vi{e od 21 {oqu jogurta nedeqno - otprilike 1.095 godi{we, {to ukazuje na wegovu stalnu i izuzetnu prisutnost u wenoj ishrani. Wen omiqeni jogurt sadr`ao je korisne bakterije kao {to je Streptococcus thermophilus, a poznato je da one podsti~u rast bifidobakterija u crevima, vrste korisnih bakterija koje podr`avaju protivupalne procese, poboq{avaju varewe i ukupno zdravqe digestivnog sistema.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Mogu}e su rasprave sa `enama, naro~ito ako ste ro|eni krajem znaka. Direktan hod Plutona, povoqno uti~e na va{e finansijsko stawe, donose}i vam uve}awe prihoda. Oprez u dogovorima sa partnerima i saradnicima iz inostranstva. Slobodni mogu o~ekivati susret sa {armantnom oobom koja }e im pre}utati neke va`ne podatke o sebi. Zauzeti mogu pomisliti na prevaru.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

O~ekuje vas uve}awe prihoda, preko kra}ih poslovnih putovawa. Mora}ete da se prilagodite zahtevima nadre|enih. To }e vas naterati da podvu~ete crtu, promenite posao ili da odlu~ite ~ime biste `eleli da se bavite, mada mo`e doneti i otkaz. Zaqubqivawe u nekoga koga }ete upoznati preko poslovnih kontakata. Sve mo`e izgledati sjajno, mogu}e da se iza svega krije neka obmana.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Novac vam priti~e preko honorarnog posla. Mo`ete da o~ekujete uve}awe zarade preko putovawa, kontakata sa strancima, pravnih oblasti, kao i uspeh u visokom obrazovawu. Pazite {ta potpisujete. Susret s nekim preko prijateqskih kontakata. Slobodnima mogu}a nova qubav, kao i trudno}a. Neko kome se odavno dopadate, poku{a}e da bude mnogo direktniji u kontaktu s vama.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Prilika da uspe{no dovr{ite neki posao koji ste zapo~eli pre vi{e meseci. Ve}a zarada preko emotivnog partnera, naslednog prava, stipendije, sponzorstva, alimentacije, deobe bra~ne imovine. Porodi~ne krize i sva|e s uku}anima. Retrogradni Pluton, koji vlada va{im qubavnim `ivotom, do 14. oktobra upozorava na qubomorne scene i rasprave s partnerom. Dopada vam se Devica.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Najava profesionalnog i finansijskog uspeha, i to preko putovawa, farmacije, trgovine te~nostima ili naftom, kontakata sa strancima, nau~no-istra`iva~kog rada. Iskoristite priliku da se pozicionirate na mestu koje vam donosi sjajne poslovne {anse. Ulazite u qubavni zanos, ali i sklonost zabludama. Nagove{taj promene u porodi~nom `ivotu. Sti`e poziv od Lava.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Mo`ete zapo~eti realizaciju projekta zajedno s emotivnim partnerom ili prijateqima. Upozorewe, ~uvajte se lo{ih finansijskih poteza i prevara. Umetnici mogu da o~ekuju isplatu zakasnelog honorara. Skloni ste zabludama i samozavaravawu. Voqena osoba insistira na po{tovawu nekakvog dogovora koji vas zapravo u prili~noj meri optere}uje, jer niste spremni za kompromise.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Mo`ete da o~ekujete napredovawe u poslu. Trebalo bi da povedete vi{e ra~una o tro{kovima i da izbegavate rizi~ne finansijske poteze ili podizawe kredita. Sre}a se mo`e osmehnuti privatnicima ali i Vagama koje se bave javnim delatnostima. Poslu{ajte savet Lava. Godi vam popularnost i omiqenost u dru{tvu. Nagove{taj nove qubavi, mogu}a i trudno}a. Osetqiva ko`a.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Mo`ete dosta da zaradite, naro~ito preko putovawa, kontakata sa strancima, pravnih procesa, visokog obrazovawa. Dobi}ete poslovne prilike koje ne bi trebalo da propustite. Poslu{ajte savet Bika. Susret s nekim preko prijateqa, mo`e da preraste u ne{to ozbiqnije. Aktiviraju se neki stari porodi~ni problemi. Susret s nekim ko }e vam se dopasti na prvi pogled.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Najava uve}awe zarade, naro~ito preko porodi~nog biznisa ili drugog vida samostalne delatnosti. Nove poslovne ideje i umetni~ka inspiracija. Poslu{ajte savet jedne Vodolije. Brojni susretii poznanstva s osobama iz umetni~kih krugova. Slobodne Strelce o~ekuje qubavni zanos sa zauzetom osobom, a zauzetima partner mo`e da zameri {to nemaju dovoqno sluha za wegove `eqe.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Mogu}i konflikti i rasprave s `enama na poslu. Konsultujte finansijskog stru~waka, ukoliko planirate ulagawe u nov projekat. Imate podr{ku jednog Bika ili Device. Razgovor s voqenom osobom o nekoj va`noj temi. Napet aspekt izme|u Neptuna u ku}i privatnosti i Venere, koja po~etkom sedmice ulazi u desetu ku}u, donosi vam trzavice u porodici. Izbegavajte alkohol.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Profesionalnii uspeh preko putovawa, visokog obrazovawa, kontakata sa strancima, pravnih akata ili sudskih sporova. Done}ete va`nu odluku o karijeri. Na du`em putu ili preko prijateqskih kontakata, mo`ete da u|ete u novu qubavnu pri~u. Zauzete Vodolije imaju priliku da porazgovaraju s partnerom o temi va`noj za wihov zajedni~ki `ivot. Podlo`nost povredama u ku}i.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Dolazi do izra`aja va{a kreativna crta. Upozorewe da ne pozajmqujte novac nikome. Uspeh preko obrazovawa, pravnih akata, prekookeanskih putovawa. Slobodnim naredni period donosi susret sa harizmati~nom osobom na putovawu ili preko posla. Ako ste u braku ili dugoj vezi, mora}ete da se prilagodite `eqama i potrebama qubavnog partnera. Opasnost u saobra}aju.

Gradovi u kojima `ive najsre}niji qudi, po mi{qewu me{tana

Izgleda da ipak postoje gradovi na svetu gde svakodnevica nije toliko stresna i gde je dobro raspolo`ewe gotovo zagarantovano. Upravo u takvim mestima qudi `ive zadovoqno, jer ih, izme|u ostalog, wihov grad ~ini sre}nim. [ta je to {to grad ~ini sre}nim mestom za `ivot? Neki pokazateqi uzimaju u obzir faktore kao {to su `ivotna sredina, ekonomija i zdravqe - sve to, naravno, ima veliki zna~aj. Ali postoje i one sitnije, qudske stvari: ose}aj zajedni{tva u kom{iluku, zelene povr{ine i priroda, umetnost, kultura i sama lepota grada. Magazin Tajm aut je „izmerio puls” gradskog `ivota tako {to je oslu{nuo qude koji `ive u mestima koja oni najboqe poznaju - u svojim gradovima. Vi{e od 18.000 stanovnika gradova {irom sveta u~estvovalo je u anketi, na osnovu koje je sa~iwena kona~na lista najboqih gradova na svetu. Odgovarali su na pitawa o kulturi, no}nom `ivotu, hrani, lako}i kretawa pe{ke, pristupa~nosti i kvalitetu `ivota, kao i o tome koliko su sre}ni. Pokazateq sre}e zasnivao se na procentu pozitivnih odgovora na pet izjava: - Moj grad me ~ini sre}nim. - Ose}am se sre}nije u svom gradu nego

na drugim mestima gde sam `iveo ili koja sam posetio.

- Qudi u mom gradu deluju sre}no.

- Radost pronalazim u svakodnevnim stvarima koje mi moj grad nudi. - Ose}aj sre}e u mom gradu posledwih godina je u porastu.

Prestonica Ujediwenih Arapskih Emirata dobila je najvi{e ocene u svim kategorijama: savr{enih 99 odsto ispitanika reklo je da ih wihov grad ~ini sre}nim, 96 odsto smatra da qudi u wihovom gradu deluju pozitivno, a 93 odsto da su u wemu sre}niji nego bilo gde drugde. Abu Dabi

je zauzeo i prvo mesto po mogu}nosti kretawa pe{ke, a progla{en je i jednim od najboqih gradova kada su u pitawu kultura, zeleni prostori i priroda. Na drugom mestu na{ao se Medeqin, ~iji stanovnici naj~e{}e ka`u da u svakodnevnim stvarima pronalaze radost (97 odsto se slo`ilo s tim). I te{ko im je zameriti - ovaj `ivopisni kolumbijski grad prepun je energije, ima `iv no}ni `ivot i ve~ito prole}no vreme. Po mi{qewu me{tana, to je i najzeleniji grad na svetu, a ove godine zauzeo je tre}e mesto po gastronomskoj ponudi.

Kejptaun je na tre}oj poziciji i ovaj ju`noafri~ki primorski grad mo`e se pohvaliti la`ama sa Blue Flag statusom, bogatom umetni~kom i kulturnom scenom i raznovrsnom gastronomijom - nije ni ~udo {to ~ak 97 odsto stanovnika ka`e da ih wihov grad ~ini sre}nim. U nastavku pogledajte celokupnu listu najsre}nijih gradova na svetu u 2025. godini

1. Abu Dabi, Ujediweni Arapski Emirati

2. Medeqin, Kolumbija

3. Kejptaun, Ju`na Afrika

4. Meksiko Siti, Meksiko

5. Mumbaj, Indija

6. Peking, Kina

7. [angaj, Kina

8.^ikago, SAD

9. Seviqa, [panija

10. Melburn, Australija

11. Brajton, Ujediweno Kraqevstvo

12. Porto, Portugal

13. Sidnej, Australija

14. ^ijang Mai, Tajland

15. Marake{, Maroko

16. Dubai, Ujediweni Arapski Emirati

17. Hanoj, Vijetnam

18. Xakarta, Indonezija

19. Valensija, [panija

Kardiolozi ukazali na naviku koja mo`e da pove}a krvni pritisak

Skoro polovina odraslih ima visok krvni pritisak, ali samo mali procenat uspeva da ga dr`i pod kontrolom.

Ovaj „tihi ubica“ ~esto ostaje neprime}en, ali pove}ava rizik od sr~ana oboqewa, mo`danog udara i sr~ane insuficijencije.

Ako vam ishrana i ve`bawe ne daju `eqene rezultate, problem mo`e biti u va{em snu, pi{e „Eating Well”.

„San poma`e u kontroli krvnog pritiska balansirawem hormona, nerava i krvnih sudova. Kada ne spavate dobro, va{ krvni pritisak mo`e ostati visok no}u i tokom dana“, obja{wava kardiolog dr Dejvid C. M. Kortevil. Zato je Ameri~ko udru`ewe za srce 2022. godine navelo san kao kqu~ni faktor zdravqa srca.

TRAJAWE, KVALITET

I REDOVNOST SNA

„Razli~iti aspekti sna, koliko dugo spavate, koliko dobro spavate i koliko ste redovni, sve to uti~e na va{ rizik od visokog krvnog pritiska“, ka`e dr Dejvid Risik.

On nagla{ava da je idealna koli~ina sna izme|u sedam i devet sati. To potvr|uju i studije

koje pokazuju da spavawe mawe od sedam sati pove}ava rizik od hipertenzije za sedam odsto, a mawe od pet sati za jedanaest odsto.

Kvalitet sna je podjednako va`an. Qudi koji lo{e spavaju imaju do 48 odsto ve}i rizik od razvoja hipertenzije od onih koji dobro spavaju. Pored toga, va`no je voditi ra~una o redovnosti sna.

Razlog za to je {to neredovni obrasci spavawa dodatno optere}uju organizam. Samo jedna nedeqa neredovnog sna mo`e pove}ati krvni pritisak, a istra`ivawa pokazuju da varijacije od samo 30 minuta pove}avaju rizik za vi{e od 30 odsto.

KAKO POBOQ[ATI SAN I SNIZITI KRVNI PRITISAK?

Male promene u rutini mogu imati veliki efekat, smatraju lekari i savetuju:

Odr`avajte raspored spavawa: Idite u krevet i budite se u isto vreme svakog dana, ~ak i vikendom

Pripremite mirno okru`ewe: Spava}a soba treba da bude tiha, mra~na i prozra~na. Izbegavajte gledawe u ekran: Iskqu~ite ekrane 30 do 60 minuta pre spavawa. Napravite rutinu opu{tawa: ^itawe, istezawe ili lagana muzika.

Napici i te{ka hrana mogu da poremete san: Izbegavajte kofein, alkohol i te{ke obroke pre spavawa.

Prestanite sa pu{ewem i unosite dosta dnevne svetlosti: To poma`e u regulisawu unutra{weg sata va{eg tela.

„Sun~eva svetlost tokom dana poma`e u pode{avawu unutra{weg ritma va{eg tela, {to olak{ava spawe no}u“, zakqu~uje dr Risik.

RECEPT Istra`ivawe pokazalo da navike iz mladosti imaju veliki uticaj na budu}e zdravqe srca

SLATKA PITA SA SIROM

POTREBNO JE:

n 300 g urmi

n 100 g ovsenih pahuqica

n 3 ka{ike kakao

n 2 ka{ike kokosa

n 2 ka{ike seckanih pista}a

PRIPREMA:

O~istiti od ko{tica urme koje su odstojale u vreloj vodi oko sat vremena. Sipati ih u seckalicu i dodati ovsene pahuqice i ka{iku kakaoa. Dobro samleti i oformiti vaqak. Ostaviti u fri`ideru da se ohladi. Hladnu masu podeliti na `eqeni broj kuglica u zavisnosti od veli~ine korpica u kojima }ete ih poslu`iti. Od ove koli~ine mo`e da se dobije 24 komada standardne veli~ine. Oblikovati kuglice i uvaqati ih u ora{aste plodove, kokos ili jednostavno samo u kakao. Bilo koju oblogu da odaberete ukus je izuzetno lep.

Ako treba da du`e stoje, najboqe je da se ~uvaju u fri`ideru, pa da se iznesu oko pola sata pre slu`ewa. Dosta su slatke iako nema dodatih {e}era.

Usvajawe navika zdravih za srce u ranom uzrastu mo`e drasti~no smawiti rizik od sr~anog i mo`danog udara kasnije u `ivotu.

Iako se ovo ~esto ponavqa kao op{te pravilo, nova studija objavqena u ~asopisu

JAMA Network Open pokazuje ta~no kako su odluke donete u mladosti povezane sa kardiovaskularnim zdravqem kasnije u `ivotu.

^ETIRI DECENIJE PRA]EWA

Studija je pratila vi{e od 4.200 u~esnika starosti od 18 do 30 godina 40 godina. Istra`iva~i su otkrili da se obrasci zdravqa srca uspostavqaju rano, pri ~emu ve}ina u~esnika razvija navike do 25. godine koje su ostale stabilne tokom celog `ivota.

Sistem bodovawa „Life’s Essential 8“ (LE8) Ameri~kog udru`ewa za srce (AHA) kori{}en je za procenu op{teg zdravqa srca, koje ukqu~uje faktore kao {to su ishrana, ve`bawe, kvalitet sna, pu{ewe, krvni pritisak i nivo holesterola.

NAVIKE IZ MLADOSTI

PREDVI\AJU BUDU]NOST

Rezultati su bili jasni; oni sa visokim LE8 rezultatima u mladosti imali su tendenciju da odr`e dobro zdravqe srca, dok

Keq se s pravom smatra nutritivnom elektranom, bogatom vitaminima A, C, E i K.

Ovaj vitamin je kqu~an za zdravqe kostiju, pravilno zgru{avawe krvi i brojne druge telesne funkcije. Me|utim, iako je keq odli~an izvor, postoji nekoliko namirnica koje ga prevazilaze u tom pogledu.

SPANA]

Sa 889 mikrograma vitamina K po kuvanoj {oqi (740 procenata dnevne vrednosti), spana} je apsolutni {ampion. Tako|e je bogata folnom kiselinom, vitaminom A, magnezijumom i antioksidansima luteinom i zeaksantinom, koji {tite }elije i ~uvaju vid.

su oni sa lo{im rezultatima nastavili da opadaju.

Ove razlike su imale stvarne posledice. Qudi sa lo{im kardiovaskularnim zdravqem u ranom `ivotu imali su i do deset puta ve}i rizik od razvoja sr~anih bolesti kasnije u `ivotu.

„Prvobitni ciq studije bio je da se razume kako prelazimo iz zdravih mladih odraslih u qude sredwih godina koji razvijaju faktore rizika“, objasnio je dr Donald M. Lojd-Xons, kardiolog i glavni autor studije.

Kako je rekao ono {to su otkrili je da ako su imali visok rezultat, te`ili su da ga odr`ite. I {to ste bili gori na po~etku, to je vi{e te`io da opada tokom vremena.

„Qudi sa konstantno visokim LE8 rezultatima imali su daleko najmawe sr~anih doga|aja“, rekao je Lojd-Xons za „Healthline”. Dr Eiman Xahangir slo`io se sa nalazima.

„Ova studija sugeri{e da je putawu kardiovaskularnog zdravqa uspostavqenu do 25. godine te{ko promeniti kasnije u `ivotu. Zato su rano obrazovawe i intervencija neophodni“, rekao je Xahangir.

NIKADA NIJE KASNO ZA PROMENU

Iako su zdrave navike najkorisnije kada ste mladi, stru~waci nagla{avaju da poboq{awe na~ina `ivota ima koristi u bilo kom uzrastu.

„Stavqawe dece na te zdravije putawe zna~i da je ve}a verovatno}a da }e ostati na vrhu te grupe sa najboqim kardiovaskularnim zdravqem tokom celog `ivota. Ti qudi }e `iveti du`e i sa mawe hroni~nih bolesti. Mislim da je to prava pobeda“, rekao je Lojd-Xons.

Dodao je da nikada nije kasno za promenu. Da, {to ranije po~nete, to je ve}i uticaj, ali }e uvek poboq{ati va{e ishode.

Odli~an je sirov u salatama i smutijima, a mo`e se kratko propr`iti sa belim lukom i maslinovim uqem kada se skuva. BLITVA

Jedna {oqa kuvane blitve sadr`i 572 mikrograma vitamina K (477 procenata PDV). Tako|e je bogata kalijumom i magnezijumom, mineralima koji poma`u u regulisawu krvnog pritiska. Mo`ete je dodati u supe i ~orbe, propr`iti je sa maslinovim uqem i limunom.

RA[TAN

Jedna {oqa kuvanog ra{tana sadr`i 609 mikrograma vitamina K (507 procenata PDV), zajedno sa skoro 20 procenata dnevnih potre-

ba za vlaknima i 25 procenata kalcijuma. Odli~an je izbor za zdravqe kostiju, variva i srca. Mo`e se dodati u salate, ~orbe.

LISTOVI REPE

Listovi repe su prava riznica hranqivih materija. Jedna kuvana {oqa sadr`i 530 mikrograma vitamina K i 44 procenta dnevne potrebe za vitaminom C, koji je va`an za imunitet i proizvodwu kolagena. Ukusni su kuvano na pari, dinstani ili dodati u supe.

LISTOVI CVEKLE

Listovi cvekle su bogati gvo`|em, kalijumom i nitratima, koji podr`avaju zdrav krvni pritisak.

RUKOHVATI

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SILICIJUMA SIMBOL TORIJUMA PREME[TAWE KOJI JE MALE DEBQINE

ILOVA^A

NE^UJNO KRETAWE

SIMBOL KISEONIKA VRSTA INSEKTA

ZAPADNA VOJNA ALIJANSA IME GLUMCA PA]INA GUSAR JU@NOAMERI^KI TIGAR (MN.) POSAO

BUGARSKI [AHISTA ASEN NAPREZAWE, TRUD ZELENA[, LIHVAR

OZNAKAZA POLUPRE^NIK USTA([ATR.) PRASKAVA BOMBICA OD KARTONA

@ALBA VI[EM SUDU

INICIJALI PESNIKA ERI]A VRSTA EKSPLOZIVA OJA^AWE BETONA

U ENGLESKOJ STRANO @ENSKO IME VRH OPANKA SIMBOL TELURA DRAGA OSOBA, DIKA

ZADWI DEO BRODA, KRMA (PESN.) FEUDALNO DOBRO (LAT.) NAVLAKA NAPRSTU OVCE

OTVORITI VRATA SIMBOL URANA SOKRATOV TU@ILAC

PRE^I[]EN PAMUK ^OVEK SA KIKOM, KIKAQ GLUMICA GOGALOVA

VEZNIK TAKSAZA UPIS PRI, PORED

MU@JACI DOMA]E PERNATE @IVOTIWE PAMU^NA TKANINA, KRETON KALIJUM KRENUTI KASOM

]URANI, CIC, ZAKASKATI.

WOKALICA, APELAT, RED, DE, AMONAL, ETA@A, ITON, NARATAK, TE, KRM, ALODIJ, ODAPRETI, U, VATA, KIKAN, I, UPISNINA,

MIDERI, SI, TH, TANAK, ILO, O, NE[U[, ANEV, NAPOR, R,

VODORAVNO: KVAKE, RUDAR,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Najvi{a obrzovna ustanova, podeqena na fakultete, 2. Nasuprot, suprotno prethodno re~enom - Kamen (tur.), 3. Uno{eweSvadqivac, prkosnik, 4. Upitna zamenica - Kona~ewe - Stariji ruski re`iser Nikolaj, 5. Pihtije - Rad, ~iwewe, 6. Iskopane rupe, jame - Papin godi{wi prihod, 7. Japanska kratka pesma - Vrsta jabuke, renet - Prvi vokal, 8. Milivoj odmila - Tanko ise~en komad ribe, 9. Simbol urana - Male karike - Suprotni veznik, 10. Francuski pisac Alber - Gr~evit trzaj mi{i}a (mn.), 11. Auto oznaka Novog Sada - Pokli~, uzvik, klicawe - Deveto i 24. slovo azbuke, 12. Uzvik poruge, ua - Tanka i retka pamu~na tkanina, 13. Salata od kiselog mleka i krastavaca - Keru{a, 14. Srpski teniser.

USPRAVNO: 1. Sinovqeva ili }erkina k}i - U}utati, za}utati, 2. Donositi, dopremati - Sto, 3. Malajski otrov za strele - Starozavetna religiozna pesma - Mera za povr{inu (mn.), 4. Ispisnik, vr{wak - Pokli~, povik, 5. Drugi i 4. vokal - Okrajak du` trupca - Limena posuda, kanta, 6. Mali rt, rtak - Stvarati penu - Reka u Rusiji, 7. Ime fudbalera Zidana - Tipografska mera za veli~inu slova, 8. Ivawdan - Rezultat rada - Oznaka za zapad, 9. Oznaka za tonu - Izvr{ioci smrtne kazne - Prili~no jako, 10. Engleski slikar Vilijam - Kalu|erski naprsnik - Blato na dnu reke, 11. Prikrivawa - Izostavqawe slova (gram.), 12. Izudarati {akama, i{amarati - Pritoka Une.

TARATOR, KUJA, ILIJABOZOQAC

NAPROTIV, TA[, UNOS, INAXIJA, KO, NO]EWE, EK, ASPIK, DELAWE, ISKOPI, ANAT, UTA, RENETA, A, MILKAN, FILET, U, ALKICE ALI, KAMI, TIKOVI, NS, KLICAJ, ZU, U TATA, ETAMIN,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i

ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

SAHRAWEN

HALID BE[LI]!

Sto hiqada qudi se oprostilo od legendarnog peva~a, nazivali su ga simbolom qubavi i pomirewa

Legendarni peva~ Halid Be{li} preminuo je 7. oktobra, posle borbe sa opakom bolesti.

U Sarajevu u Narodnom pozori{tu odr`ana komemoracija na kojoj su govorili mnogi prijateqi slavnog peva~a, ali i wegova unuka ~iji je govor rasplakao region. Mnoge kolege do{le su da se oproste o Halida a svi su ga nazvali simbolom qubavi i pomirewa.

Nakon toga, Molitva za pokoj du{e Halida Be{li}a odr`ana je u u haremu Gazi Husrev-begove xamije a nakon molitve, o`alo{}ena povorka kretala se kroz grad — kroz Ferhadiju, zatim ulicom prema Ve~noj vatri, sve do gradskog grobqa Bare, gde je sahrawen oko 15.00 ~asova, gde po~iva kraj svog prijateqa Kemala Montena.

Kola koja su prevozila Halidovo telo kretala su se kroz Sarajevo a qudi su sve vreme aplaudirali i stavqali cve}e na auto.

Nakon {to su stigli na grobqe Bare, tabut sa telom Halida Be{li}a polo`eno je ispred grobqa, a wegov sin stajao je pored zajedno sa peva~em Dino Merlinom i efendijama koje su dr`ale molitvu za peva~a.

Prema islamskim obi~ajima, telo pokojnika koje se nalazi u sanduku umotano je

u beli ~ar{av (}efin) i xenaza treba da se obavi {to pre. Zadwi po~inak treba da bude skroman i jednostavan a na drvenoj tabli koja ide na sanduku sem imena i prezimena i datuma ro|ewa, ne stoji nikakvo obele`je.

Na glavi sanduka nalazio se i bosanski fesa.

Tradicionalna kapa, poznata i kao fes, imala je va`nu ulogu u kulturi i no{wi Bosne i Hercegovine, naro~ito me|u muslimanskim stanovni{tvom tokom osmanskog perioda i 19. veka. Fes je bio znak ugleda, ~asti i pri-

hit Halida Be{li}a

Halid Be{li} je ostvario dugu i uspe{nu karijeru, a poznatu pesmu „Ne}u, ne}u dijamante“ snimio je 1984. godine.

Pesma koja je sastavni deo svih veseqa ima zanimqivu pri~u. Naime, numeru je napisao tekstopisac koji je tada prodavao }evape.

„Ta pesma je nastala 1983. godine. Dobio sam je od tekstopisca Fahrudina Pecikoze Pece koji je tada radio kao konobar i prodavao }evape. Dao mi je, svidela mi se i tri meseca sam je nosio u xepu. ^itao sam taj tekst poznanicima, koji su bili odu{evqeni. U to vreme smo pripremali album, jedan od mojih najboqih, i tek na kraju sam se setio te pesme i pomislio – pa hajde da i wu uvrstimo“, pri~ao je Be{li} u „U tu|oj avliji“.

„Tada su mi na taj tekst ponudili jednu melodiju, nalik na sevdalinku, {to mi se nije dopalo, a tada sam bio stava da je ‘moja zadwa’. Ja sam odlu~ivao o svemu pa sam tako predlo`io i ovaj ritam, devet osmina, u kojem je pesma, {to se potpuno uklopilo“, rekao je Be{li} i dodao:

„Kada sam je ~uo uz taj ritam, na prvu, ma odmah sam znao da je to to! Malo smo je doradili, deo ‘Ne}u, ne}u’ je moja ideja i eto. Sve ostalo je istorija, pesma je hit i dan danas“, zakqu~io je peva~.

Efendija je na po~etku molitve odr`ao govor.

padnosti gradskom sloju (posebno me|u bo{wa~kim begovima, trgovcima i u~enim qudima). Nosio se uz tradicionalnu no{wu — antere, jelek, ~ak{ire i dolamu. Prema obi~ajima, preminulog u kabur (raku) spu{ta jedan od ~lanova porodice, ali ne smeta ni ako to u~ini neko drugi. Prvo se spu{taju noge, pa tek glava koja treba da bude okrenuta ka istoku.

Kada se pokojnik ukopa, obi~no hoxa (imam) ili neko od rodbine prou~i Kur’an a nakon toga se od prisutnih tra`i da halale (oproste) preminulom (rahmetli) dugove, materijalne ili neke druge prirode.

POSLE MNOGO GODINA OTKRIVENA

TAJNA HITA HALIDA BE[LI}]A:

Pesma „Vra}am

se majci u Bosnu“ posve}ena

je ovoj Beogra|anki

^uveni peva~ narodne muzike ostavio je iza sebe desetine hitova, a svakako je jedan od najve}ih „Vra}am se majci u Bosnu”, odnosno „Beogra|anko mala”.

Halid Be{li} je sada ve} davne 1986. godine, posle hita „Ne}u, ne}u dijamante“, objavio pesmu „Vra}am se majci u Bosnu“, a koja je i dan-danas aktuelna.

Pesma je posve}ena Beogra|anki koja u pesmi nije imenovana, ali su wegovi saradnici, decenijama kasnije otkrili kako je do{lo do ovog hita i kako je devoj~ica Dragana bila inspiracija.

Naime, ~uveni bosanski kompozitor i tekstopisac Nazif Gqiva, sa kojim je Halid godinama sara|ivao, napisao je ovu pesmu nakon {to se wegov sin Emir zaqubio u Beogra|anku Draganu.

Ova mladala~ka qubav, prerasla je u porodi~no prijateqstvo, te je Nazif kada bi boravio u Beogradu ~esto odsedao ba{ u domu Draganinih roditeqa.

Kako prenosi portal Bosna info, Dragana je godinama `ivela u Sarajevu, posle ~ega se vratila u rodni Beograd, gde je danas uspe{na poslovna `ena i majka.

- Po{tovana porodico, prijateqi, okupili smo se danas na xenazi da se sa qubavqu oprostimo od na{eg dragog brata koji nas je okupio ovde. @ivot na ovom svetu je putovawe izme|u ezana i namaza. Na tom putovawu jedino je va`no pored odanosti, koliko smo qubavi i dobrote jedno drugima dali. Halid je mo`da najboqi primer te qubavi i dobrote koje insan na tom putu nesebi~no daje i nadam se da }emo izvu}i poruku. Molimo se da Bog na{em Halidu oprosti sve grehe i da ga uvede u sve dobre robove svoje - govorio je. Halidov sin Dino, name{tao je daske kod groba i sa efendijama spustio je pokojnog oca u raku, a Sarajevom je tekla reka suza.

Pogrebna povorka se provla~i punim sarajevskim ulicama

„MILIONI QUDI TUGUJU I PLA^U KAO NIKADA“: Autor najve}ih Be{li}evih hitova odr`ao emotivan govor na komemoraciji

Dugogodi{wi saradnik i prijateq Halida Be{li}a, kompozitor Nazif Gqiva, odr`ao je govor na komemoraciji legendarnom peva~u.

U Narodnom pozori{tu u Sarajevu u toku je komemoracija Halidu Be{li}u, a veliki broj wegovih kolega i saradnika okupio se kako bi odali po~ast preminulom kolegi.

Me|u govornicima bili su Halidova unuka, glumac Emir Haxihafizbegovi} i tekstopisac Nazif Gqiva, koji je ina~e autor nekih od Be{li}evih najve}ih hitova „I zanesem tom qepotom“, „Ne}u, ne}u dijamante“, „Vra}am se majci u Bosnu“…

„Znamo svi da je wegovoj porodici najte`e. Halid i ja se poznajemo 50 godina, sad ja govorim mom dobri qudi te ispra}aju kao nikoga do sad. Dragi Bog }e te nagraditi rajskim lepotama, milioni qudi te vole i pevaju tvoje pesme tuguju i pla~u to nikada nije bilo. Mo`da nisi znao da ima{ ovako dobru raju, a sad kada ho}e{ da ka`e{ neku pravu re~ o na{em Sarajevu bi}e ono „budi kao Halid“ jer ti si svojom dobrotom to i zaslu`io“, rekao je Nazif Gqiva.

Podsetimo, glumac Emir Haxihafizbegovi} tako|e je odr`ao emotivan govor.

„Pre samo tri meseca. Pre samo devedeset dana. Pre samo dvanaest sedmica, nedeqa ili tjedana, svejedno, nadam se da se razumemo mi koji smo Halida voleli. Do{li Sejda i Halid na kafu kod Glumca u Mostar, na vikendicu. U godinama koje su pred nekim novim bosanskohercegova~kim generacijama, vreme }e se meriti i deliti na ono do Halida Be{li}a i ono posle wega. Te{ko mi je, brate moj, jedva se dogovorih sa srcem da ne{to progovori. Samo bi }utalo! „Sve isto je ko nekada, sve isto je, ali ni{ta isto nije“. Koliko si puta, brate, ovaj stih otpevao i sebi i nama drugima, jer sve nas ~eka, danas tvoj, a sutra neki na{ 7. oktobar 2025. Bo`e, Veliki, Jedini, Svemo}ni, ti koji `ivot daje{ i uzima{, primi na{eg Halida u svoje okriqe i „rajske ptice nek’ polete“! Xenetom ve~no hodio, lepoto na{a“, re~i su kojima se Emir oprostio od Halida na dru{tvenim mre`ama.

VLADA SRBIJE NAGRADILA OSVAJA^E MEDAQA:

Evo koliko su novca dobili za zlato

Vlada Srbije donela je odluku da nagradi osvaja~e medaqa ovog leta.

Na sednici su usvojena i re{ewa o dodeli nov~anih nagrada za sportiste koji su osvojili zlatne, srebrne i bronzane medaqe na svetskim prvenstvima u Zagrebu (Republika Hrvatska) od 13. do 21. septembra, [angaju (Narodna Republika Kina) od 21. do 28. septembra, Ulan Batoru (Mongolija) od 23. do 29. juna i u Tokiju (Japan) od 13. do 21. septembra.

Na tim svetskim prvenstvima osvojene su medaqe u olimpijskim disciplinama rvawe, veslawe, atletika i ko{arka tri na tri, a iznos nagrade je 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za zlato, 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za srebro i 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za osvojenu bronzanu medaqu.

Sportisti koji su osvojili bronzane medaqe na evropskim prvenstvima odr`anim u Pragu (^e{ka Republika) od 19. do 22. juna, Podgorici (Crna Gora) od 23. do 26. aprila i u [atoruu (Republika Francuska) u olimpijskim sportskim disciplinama kajak, xudo i streqa{tvo dobi}e po 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Nov~ane nagrade dodeqene su i sportistima koji su osvojili zlato, srebro i bronzu na Svetskom prvenstvu u paraolimpijskoj disciplini atletika na takmi~ewu u Wu Delhiju (Republika Indija) od 26. septembra do 5. oktobra u iznosima od po 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za zlato, 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za srebro i 20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti za osvojenu bronzanu medaqu.

Ukupno je nagra|eno 17 sportista, a wihovi treneri dobili su nagrade u istovetnim iznosima.

O [umaheru brine 15 qudi, pojavili se novi detaqi o stawu legende

Skoro 12 godina nakon tragi~ne skija{ke nesre}e, svet i daqe s tugom prati sudbinu sedmostrukog svetskog {ampiona Formule 1, Mihaela [umahera.

Prema posledwim informacijama wegovih najbli`ih prijateqa, legendarni voza~ je prikovan za krevet i vi{e ne mo`e da komunicira govorom.

Nema~ki mediji otkrivaju da o [umaheru brine tim od 15 qudi. A, tu`nu stvarnost potvrdio je i nema~ki novinar Feliks Gorner, koji je razgovarao s jednim od wegovih negovateqa.

„On vi{e ne mo`e da izra`ava svoje misli re~ima. Veoma je tu`no… Mihael je bio heroj, nepokolebqiv, gotovo neuni{tiv. A sada se svi dr`imo za nadu, ali istina je bolna – on jednostavno nije dobro i verovatno ga nikada vi{e ne}emo videti onakvog kakvog smo ga poznavali.“

Sada se pojavila dosad nikad vi|ena slika Mihaela [umahera i to iz Korininog terefona. Porodica je ovu tajnu strogo ~uvala.

Supruga biv{eg voza~a Formule 1, Korina [umaher, imala je otkqu~an telefon tokom jednog takmi~ewa u jahawu, a zabele`io ju je nema~ki „Bild“.

Korina [umaher je organizovala ovo takmi~ewe u [vajcarskoj.

Telefon joj je bio otkqu~an i u jednom trenutku se pojavio Mihael [umaher. Fotografija na kojoj je bio crno-beli portret legendarnog voza~a nije poznata wegovim obo`avaocima.

„Bild“ tvrdi da je slika nastala u periodu izme|u 2012. i 2013. godine.

Mihael i Korina [umaher su velika qubavna pri~a jo{ od 1991. godine. Ven~ali su se 1995, imaju dvoje dece.

Dejli mejl: „\okovi} je pobegao iz Srbije

jer je na udaru Vlade“

Novak \okovi} najavio je na dru{tvenim mre`ama nastup na ATP turniru u Atini, gradu u kome }e u budu}nosti sve ~e{}e i boraviti.

Turnir u Atini igra se od 2. do 8. novembra, a \okovi} je sve ~e{}e vi|en u Gr~koj i uveliko se pri~a da bi tamo mogao da se preseli na du`e staze, zajedno sa najbli`om porodicom.

Tom temom su se bavili i mediji u Engleskoj. Najprodavaniji list „Dejli mejl“ direktno je za to okrivio vlast u Srbiji.

„\okovi} je upisao decu u privatnu {kolu u Atini, a wegova porodica se seli ka novom `ivotu u Gr~koj u sred izve{taja da je na udaru Vlade Srbije zbog podr{ke studentima. [ampion 24 gren slema je odavno postao nacionalni heroj, ali se zbog solidarnosti prema demonstrantima na{ao pod `estokim kritikama medija lojalnih Aleksandru Vu~i}u .

Ti protesti su eksplodirali pro{log decembra posle ru{ewa nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu koja je ubila 16 qudi. Studenti optu`uju korupciju i tra`e politi~ke promene.

\okovi} je na dru{tvenim mre`ama podr`ao ova de{avawa napisav{i ’Kao neko ko duboko veruje u mo} mladih i wihovu `equ za boqom budu}no{}u, verujem da je va`no da se wihovi glasovi ~uju. Srbija ima ogroman potencijal a wena obrazovana omladina je wena najve}a snaga. Ono {to je nama potrebno je razumevawe i po{tovawe. Sa vama sam, Novak’.

On je potom posvetio jednu pobedu na Australijskom oopenu studentkiwi povre|enoj tokom demonstracija, bio na ko{arka{koj utakmici u duksu sa natpisom ’Studenti su {ampioni’ i delio fotografije sa masovnih okupqawa sa napisom ’Istorija, neverovatno’. Srpski tabloidi su reagovali nazivaju}i ga ’la`nim patriotom’ i optu`bama da ’podr`ava takozvanu obojenu revoluciju.’

Gr~ki ’Tenis 24’ pi{e da je \okovi}i upisao svoje dvoje dece, 11-godi{weg Stefana i osmogodi{wu Taru u kolex Sen Lorens, britansku {kolu u Atini i ve} na{ao stalno prebivali{te u ju`nom predgra|u Atine. Prime}en je kao u teniskom klubu Kavuri trenira sa svojim sinom.

U Gr~kim medijima se spekuli{e da bi \okovi} mogao da zatra`i gr~ku zlatnu vizu koja omogu}uje prebivali{te u zamenu za investicije, a on se ve} dva puta sastao sa premijerom Kirijakisom Micotakisom.“

„Dejli mejl“ citira i Aleksandra Vu~i}a „da je insistirao da nikada ne}e lo{e govoriti o \okovi}u“, kako bi umawio tenzije, ali i dodaje „da je razlika u pra}ewu \okovi}eve karijere do`ivela drasti~an zaokret prema igra~u koji je nekada bio idolizovan.“

STRU^WAK IZNEO NEO^EKIVANO UPOZOREWE:

Nekada je Novak \okovi} bio poznat po gustim kalendarima i nastupima na gotovo svim ve}im turnirima, ali posledwe dve godine napravio je drasti~an zaokret – sve vi{e pauzira, ~uva telo i pa`qivo bira turnire.

Razlog je jasan – u 38. godini `ivota, \okovi} vi{e ne mo`e da igra ritmom iz mla|ih dana. Ipak, ne sla`u se svi da su du`e pauze najboqe re{ewe.

Stru~wak za sportsku nauku Stiven Smit, direktor kompanije “Kitman Labs”, koja sara|uje sa brojnim svetskim sportistima, tvrdi da previ{e odmora mo`e doneti ne`eqene posledice.

“Novak je i daqe u svetskom vrhu zahvaquju}i genetici, profesionalizmu i radu koji je ulagao u svoje telo. Ali sada se vidi da se povrede umno`avaju – koleno, prepone, meniskus. Posledwe dve godine imao je vi{e problema nego tokom celokupne prethodne decenije”, rekao je Smit za Tennis365.

Smit obja{wava da u sportu poput tenisa telo mora biti u stalnom ritmu, a preduge pauze mogu dovesti do gubitka fizi~ke adaptacije. “Tenis zahteva ekstreman intenzitet – stalno igrawe i treninge sli~nog intenziteta. Ako telo predugo miruje, gubi sposobnost da izdr`i napor. I to ~esto vodi do povreda, ~ak i kod najboqih sportista.”

Podaci potvr|uju wegove re~i – \okovi} je od maja do oktobra 2025. godine nastupio na samo tri turnira, i to sva tri grend slema. Izme|u Vimbldona i US Opena pravio je pauzu od {est nedeqa, a zatim presko~io jo{ tri do turnira u [angaju.

\okovi} je tokom karijere izbegavao ozbiqne povrede, osim perioda sa problemima lakta 2018. godine. Ali u posledwe dve sezone morao je na operaciju meniskusa, predao me~ u Melburnu, a u Vimbldonu je jedva zavr{io polufinale.

“Sve to nije slu~ajno – telo jednostavno reaguje na promenu ritma. Godinama je funkcionisalo u ciklusu takmi~ewe–oporavak, a sada taj sistem mora da se redefini{e”, zakqu~uje Smit.

- Naravno, ovakav zaokret je vidqiv samo u medijima pod kontrolom Vu~i}a i srpskih vlasti. Ne treba zaboraviti da je \okovi} ba{ zbog ovakvog pona{awa vlasti prema wemu pre-

selio turnir iz Beograda u Atinu i da }e najverovatnije tamo i igrati po~etkom novembra. Jedna bruka sti`e drugu kada je u pitawu odnos srpskog re`ima prema najboqem sportisti svoje zemqe svih vremena.

Kristijano Ronaldo postao je prvi fudbaler milijarder

Na listi milijardera po prvi put se na{ao jedan fudbaler, Kristijano Ronaldo. Iako je ve} najpla}eniji sportista na planeti,nedavno je potpisao novi ugovor sa Fudbalskim klubom Al Nasrom koji }e da mu donese vi{e od 400 miliona dolara. Portugalski reprezentativac Kristijano Ronaldo koji igra za klub iz Rijada, prema procenama agencije iz Wujorka, ima imovinu procewenu na 1,4 milijardi dolara.

Ronaldo je krajem maja produ`io ugovor sa Al Nasrom do 30. juna 2027. godine, a za pomenuti klub igra od 2023. godine.

Pre toga igrao je za Man~ester Junajted, Juventus, Real. Ronaldo ima i ugovore sa „Najkom”, od koga zara|uje 16 miliona evra godi{we, a ugovori sa „Armanijem“ i „Kastrolom“, donose mu godi{we oko 150 miliona evra.

Mundijal dobio najmawu zemqu

sveta, Zelenortska Ostrva idu na Svetsko prvenstvo

Fudbalska reprezentacija Zelenortskih Ostrva plasirala se na Svetsko prvenstvo nakon {to je u posledwm kolu kvalifikacija u Africi savladala Esvantini sa 3:0.

Zmeqa poznata i kao Kape Verde tak oje postala povr{inski najmawa dr`ava koja je obezbedila nastup na smotri najboqih fudbalskih selekcija planete.

Moglo je sve da bude gotovo i ranije, ali je karta za SAD, Kanadu i Meksiko morala da ~eka do posledweg kola nakon duela sa Libijom (3:3).

No, u Praji pitawa oko pobednika nije bilo nijednog trenutka – u 48. minutu velika inicijativa Zelenortskih Ostrva krunisana je golom Dailona Livramenta, potom je VIli Semedo {est minuta kasnije pogodio za 2:0, a Stopira u nadoknadi utakmice pogodio za 3:0.

Ova zemqa je tako postala najmawa u istoriji po povr{ini i sa 4.000 kvadratnih kilometara nadma{ila Trinidad i Tobago (2006. godine igrali u Nema~koj, 5.000 kvadratnih kilometara), dok su postali i najmla|a federacija koja se plasirala na Mundijal, po{to su prvi put u kvalifikacijama igrali 2000. godine. Tako|e, druga su zemqa u istoriji po broju stanovnika – sa pola miliona imaju tek oko 100.000 vi{e od Islanda na drugom mestu. Zelenortska Ostrva su tako potvrdila prvo mesto na tabeli D grupe kvalifikacija u Africi ispred Kameruna sa 23 boda, Kamerunci imaju 19, Libija 16, Angola 12, Mauricijus {est, dok Esvantini ima tri boda.

Iz Afrike su na Mundijal pro{le i reprezentacije Egipta, Maroka, Al`ira, Tunisa, Gane.

Ostoja Mijailovi} najavio osvajawe Evrolige sa Partizanom

Predsednik Partizana, Ostoja Mijailovi}, sumirao je utiske o trenutnom stawu u klubu i planovima za budu}nost, poru~iv{i da je Partizan danas primer stabilnosti i organizacije u evropskoj ko{arci, ali i da ciq ostaje – Evroliga{ka titula.

U razgovoru za klupsku platformu Part+, Mijailovi} je istakao da trofeji nisu jedina mera uspeha, ve} da je Partizan izgradio sistem koji funkcioni{e na najvi{em nivou.

„Nismo osvojili Evroligu, nismo napravili najve}e sportske uspehe, ali Partizan je sada simbol uspeha. Kao sistem smo uspeli. Nama je danas normalno da jedan Xabari Parker bude u Partizanu. Pre sedam, osam godina to je bila misaona imenica“, rekao je Mijailovi}.

Predsednik crno-belih podvukao je da klub ima finansijsku stabilnost i resurse da zadr`i svoje najboqe igra~e:

„Pove}ali smo ugovor Sterlingu Braunu, stru~ni {tab je to `eleo. Isto va`i i za Isaka Bongu. Da nemamo resurse, ne bismo mogli da zadr`imo wih dvojicu, niti da dovedemo Xabarija Parkera. Planiramo da produ`imo ugovore sa jo{ nekoliko igra~a.“

Mijailovi} se osvrnuo i na pogrdna skandirawa na svoj ra~un tokom me~eva:

„To nema veze sa cenama ulaznica. Ukinuli smo mogu}nost

ulaska sa falsifikovanim ili duplim kartama. Sada sistem ~ita svaku kartu, pa su neki zakasnili jer su poku{avali da u|u s la`nim. Dao sam nalog da bude nulta tolerancija – nije fer da neko plati, a da mu drugi zauzme mesto.“

Dodao je da ne `eli da donosi populisti~ke odluke:

„Ne}u da dajem besplatne karte da mi neko ne skandira. Ho}u da Partizan raste, da mo`emo da nudimo nove ugovore Parkeru ili Tajriku. Ne}u da budem kao neki iz fudbala koji ostave 60 miliona duga.“

Predsednik Partizana naglasio je da klub danas funkcioni{e mnogo samostalnije nego ranije:

„Ove godine 18 odsto buxeta dolazi iz dr`avnih sredstava, nekada je to bilo skoro 100 odsto. Mi jesmo dr`avni klubovi, ali ne vidim problem da deo

buxeta dolazi iz dr`ave – da nije bilo dr`avne podr{ke, ne bismo imali sistem i Beogradsku arenu. Ve} petu godinu nemam nikakvu politi~ku funkciju.“ Mijailovi} se dotakao i napetih trenutaka iz serije sa Real Madridom 2023. godine:

„Mogli smo da zaratimo sa Realom posle incidenta sa Quqom i Panterom. [ta bismo time dobili? Najmo}niji klub u Evropi bio bi na{ neprijateq. Znamo {ta se dogodilo, ali nismo `eleli da pravimo ve}u {tetu.“ Na kraju, Mijailovi} je istakao da ga i daqe vodi jasna vizija – osvajawe Evrolige:

„Kada sam do{ao u klub, bio sam mlad i sve sam radio iz qubavi. Kona~an ciq je da nagradimo navija~e titulom prvaka Evrope. Verujem da }e se to uskoro dogoditi. Ne se}am se da je iko ulo`io ovoliko u ne{to, a da na kraju nije bio nagra|en.“

Re~i Svetislava Pe{i}a koje }e izazvati dosta bure

Svetislav Pe{i}, doskora{wi selektor reprezentacije Srbije, veruje da jo{ uvek ima {ta da pru`i kada je igra pod obru~ima u pitawu.

„[ta mo`ete re}i sa 76 godina osim da ste stari? Energija dolazi iz ko{arke. Verujem da jo{ nisam zavr{io. Ne znam {ta }e se desiti sutra, ali svakog dana ose}am da treba da razmi{qam o ko{arci,“ rekao je Pe{i} tokom gostovawa na {panskom radiju u emisiji „Tirando a Fallar“.

voqno vremena. Ne mislim da je to bio neuspeh“, rekao je Pe{i} pa dodao:

Kari je potom govorio o nastupu Srbije na Evropskom prvenstvu, gde su „orlovi“ izgubili od Finske u ~etvrtfinalu:

„Verovatno je neuspeh za vas i srpske navija~e. Za mene, razo~arawe. Bilo je veoma tu`no, ne samo zbog poraza od Finske, ve} i zato {to nismo imali do-

„Qudi ka`u da je to zato {to su bila velika o~ekivawa. Imamo jednog od najboqih u istoriji, poput Nikole Joki}a, a kada imate wega, automatski mislite da morate da pobedite, ali to nije slu~aj. Jedan igra~ sam po sebi ne ~ini tim“, zakqu~io je on. Interesantna izjava, s obzirom na to da su na Evropskom prvenstvu igrali igra~i koje je upravo sam Pe{i} pozvao u reprezentaciju.

THURSDAY l ^ETVRTAK 16. 10. 2025.

Fudbaleri koji samo `ele da igraju fudbal, ali im ba{ i ne ide

Fudbaleri Srbije do`iveli su poraz od Albanije u Leskovcu (0:1) i tako su ostali samo sa teoretskim {ansama za plasman na Svetsko prvenstvo naredne godine.

Kako su istakli pojedini fudbaleri Srbije, ovo im je bio jedan od najte`ih i najbolnijih neuspeha u karijeri, ali su ga u

imaju fudbaleri, koji su i te kako odgovorni za neuspehe reprezentacije u posledwe vreme. Od po~etka kvalifikacija za Mundijal 2026. bilo je jasno da }e „orlovi“ protiv Albanije odlu~ivati o drugom mestu u grupi i plasmanu u bara`, dok je Engleska za sada opravdala ulogu favorita – iz pet me~eva ima 15 bodova i gol-razliku 13:0.

potpunosti zaslu`ili, ba{ kao i odlaze}i selektor Dragan Stojkovi}. Dozvoli su Albancima da nam se raduju u lice i to im ne}emo zaboraviti.

Jo{ odavno igra Srbije ne li~i na onu kakvu smo imali po dolasku Piksija na klupu reprezentacije. Pobeda u Portugalu i plasman na Mundijal u Kataru odavno su iza nas, promocija i opstanak u A diviziji Lige nacija jesu uspesi koji se pamte, ali nisu oni najva`niji, dok samo pojavqivawe na Evru ne mo`emo smatrati ozbiqnim iskorakom kada je nacionalni tim u pitawu. Piksi je od dolaska na ~elo reprezentacije sve uspehe velikim delom pripisivao sebi, {to mnogo govori o wemu kao ~oveku, ali i treneru. Ipak, jasno je da najve}i deo u svim rezultatima

U Tirani je Srbija na startu kvalifikacija izvukla remi bez golova protiv Albanije, koja je proma{ila penal, a golman \or|e Petrovi} bio je heroj te utakmice. Rej Manaj je tada bio tragi~ar, a sada je u Leskovcu pogodio za veliku radost Albanije. Andora je savladana sa 3:0 na doma}em terenu, kao i Letonija na gostovawu – 0:1. Ve} na me~u u Rigi mogli smo videti bledu igru „orlova“, koji su imali sre}e da Letonija nije postigla gol, ve} samo pogodila stativu u nadoknadi utakmice. Ono {to Letonija nije uspela, jesu Engleska i Albanija i to usred Beograda i Leskovca. Srbija je osramo}ena, fudbal nam je ponovo izmu~en, a selektor i fudbaleri su pokazali kakvi su – i na terenu i van wega.

Da li znate koliko je Piksi dosad zaradio kao selektor Srbije? Razbesne}ete se kada budete videli

Prema informacijama, Dragan Stojkovi} Piksi zara|uje oko 1.400.000 evra godi{we kao selektor fudbalske reprezentacije Srbije, {to zna~i da je dosad zaradio oko pet i po miliona. Wegova plata mo`e da varira u zavisnosti od razli~itih faktora, poput bonusa za postizawe odre|enih ciqeva, kao {to su plasman na velika takmi~ewa ili uspe{ni rezultati na utakmicama. Stojkovi} je do{ao na poziciju selektora 2021. godine. Izborio je plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru na kom se na{a reprezentacija, najbla`e re~eno, nije proslavila. Srbija je zavr{ila takmi~ewe ve} u grupi u kojoj je bila sa Brazilom, [vajcarskom i Kamerunom.

Kada je re~ o ovim kvalifikacijama, pred na{im fudbalerima je gotovo nemogu} zadatak. „Orlovi“ su na tre}em mestu u kvalifikacionoj grupi sa sedam bodova, ~etiri mawe od Albanije uz utakmicu mawe. Dakle, ni{ta vi{e ne zavisi od wih.

A predstoji tek i utakmica na „Vembliju“ protiv Engleza, od kojih je Srbija izgubila u Beogradu rezultatom 5:0.

Engleska je slavila na stadionu „Rajko Miti}“ sa 0:5, golove je postizala i iz prekida i iz igre, odbrana Srbije je izgledala amaterski, na sredini smo potpuno nadigrani, dok u napadu ni{ta nismo uradili. Ukratko – u`as i te{ko da mo`e gore.

Umesto da podnese ostavku, {to su tra`ili navija~i sa tribina, Piksi se tada pravio va`an, javno je kritikovao svoje izabranike da nisu spremni za duel sa Englezima ({to i jeste istina), ali je kasnije bio veoma samouveren pred najbitniji okr{aj sa Albanijom. Ispostavilo se, opet u prazno.

Em {to su fudbaleri Srbije bili o~ajni protiv Engleske, em ih selektor nije dobro spremio, em su svi oni }utali na ru`na de{avawa na tribinama tokom me~a. Batina{i u crnom imali su svoju ta~ku, pretili su qudima, poku{ali da u}utkuju nezadovoqne, a krenuli su ~ak i u fizi~ki obra~un.

Dok su sve to radili u drugoj ku}i fudbalera i na{eg „velikog“ selektora, oni nisu imali {ta da ka`u. Nisu osudili nasiqe, nisu se pobunili, nisu zucnuli o de{avawima u zemqi i dru{tvu, koje navodno toliko vole… Ba{ zbog toga nemaju prava da tra`e pravu podr{ku, jer je ne zaslu`uju ni igrom ni pona{awem.

Dobili su priliku i Piksi i „orlovi“ za popravni, protiv Albanije su znali da mogu da se iskupe, ali u tome nisu uspeli. Pobedu nisu zaslu`ili ni na terenu ni van wega, pa je Stojkovi} odlu~io da se povu~e, a fudbaleri su ponovo izneverili narod.

Lo{e su igrali, lo{e su vo|eni, temeq nije uspostavqen godinama, razloga za optimizam skoro da nema, a da bismo oti{li na Mundijal potrebno je da se dogodi ~udo. Albanija ima ~etiri boda i utakmicu vi{e, dok Srbija do kraja kvalifikacija igra sa Andorom, Engleskom i Letonijom. Kao {to u zemqi imamo „studente koji `ele da u~e“, tako imamo i fudbalere koji `ele da igraju fudbal, ali im to ba{ i ne ide dobro, bar u reprezentaciji. Na sve to pokazali su da ne}e i/ ili ne smeju da progovore o turbulentnim de{avawima u zemqi, ~ak i ako se scene nasiqa de{avaju pred wihovim o~ima.

Nema veze, bar je predsedniku ispuwena `eqa da se protiv Albanije igra u Leskovcu, ali dobro probrana publika nije napravila atmosferu za pam}ewe, a i rezultat je bio lo{. Piksi je ostao {okiran, jer nije verovao da Srbija mo`e da izgubi, a fudbaleri su imali jo{ jednu predstavu za zaborav.

PO^EO AUSTRALIJSKI [AMPIONAT: Neizvesni me~evi i golovi za pam}ewe

obele`ili prvu rundu

Novo takmi~ewe otvoreno je pobedom Ju`nog Melburna protiv Sidnej Olimpika (3:2), a na osam utakmica prvog kola postignuta su 24 pogotka. U strelce se upisao i doskora{wi golgeter A-lige Bruno Fornaroli, koji sada brani boje Avondejla iz Melburna.

Proteklog vikenda po~eo je dugo o~ekivani Australijski {ampionat.

Novo takmi~ewe u kojem u~estvuju najboqe ekipe iz NPL ranga ve} na startu je donelo velika uzbu|ewa i efikasan fudbal, uz pregr{t izuzetno efektn ih golova. Ukupno je vi|eno 24 pogotka, odnosno tri po me~u.

Sezonu je otvorio duel klubova gr~ke zajednice, Ju`nog Melburna i Sidnej Olimpika. Pobedu su u neizvesnoj zavr{nici me~a ostvarili doma}i, golom u 87. minutu.

Najubedqivije pobede ovog vikenda ostvarili su Avondejl protiv Kanbera Kroacije i Vulongong Vulvs u gostima protiv Ju`nog Hobarta. Oba me~a zavr{ena su rezultatom 3:1. U timu Avondejla iz Melburna istakao se doskora{wi as A-lige i biv{i reprezentativac Australije Bruno Fornaroli. Iskusni napada~, koji je s uspehom branio boje Melburn Sitija, Pert Glorija i Melburn Viktorija, postigao je gol u pobedi svog tima i nasgovestio da i te kako ima {ta da poka`e i u ^empion{ipu. U ostalim utakmicama 1. kola Australijskog {ampionata postignuti su slede}i rezultati: Metro Stars – Vests APIA 0:1, Preston Lajons – Sidnej Spirit 1:1, Brodmedou – Morton Siti 2:3, Hajdelberg Junajted – Markoni 1:0 i Sidnej Junajted – Bejsvoter Siti 1:1.

Skra}ene snimke i reprize svih utakmica mo`ete pogledati na platformi SBS On Demand.

Idu}e kolo ^empion{ipa bi}e odigrano od petka 17. do nedeqe 19. oktobra. Na programu SBS televizije u subotu popodne bi}e preno{ene utakmice Markoni – Ju`ni Hobart i Vulongong Vulvs – Hajdelberg Junajted. Svi ostali me~evi bi}e dostupni na SBS On Demand i mo`ete ih gledati u`ivo ili u odlo`enom snimku.

SVE O AUSTRALIJSKOM [AMPIONATU

Australijski {ampionat ~ini}e 16 klubova iz cele zemqe, a bar za sada, takmi~ewe ne}e imati prohodnost u A-ligu, odnosno, ne}e biti ulaska u vi{i rang, niti ispadawa.

Zapravo, ideja je da se ^empion{ip za po~etak odr`ava kao zatvoreno takmi~ewe turnirskog tipa, koje }e se odr`avati odmah po zavr{etku sezone u NPL ligama dr`ava i teritorija. Me|u u~esnicima je osam stalnih ~lanova, klubova/osniva~a, uz jo{ osam najboqih iz prethodne sezone u NPL takmi~ewima. Osniva~i su: Markoni, Sidnej Olimpik, Sidnej Junajted i Vests Apija iz Sidneja, Avondejl, Ju`ni Melburn i Preston Lajons iz Melburna, kao i Vulongong Vulvs. Na osnovu rezultata u svojim NPL ligama, pozivnicu za prvu sezonu dobili su i Brodmedou Mexik, Morton Siti Ekscelzior, Hajdelberg Junajted, Ju`ni Hobart, Kanbera Kroacija, Spirit sa severozapada Sidneja, Bejsvoter Siti i Nort Istern MetroStars. U~esnici su podeqeni u ~etiri grupe sa po ~etiri kluba, a posle dvokru`nog bod sistema, po dva prvoplasirana izbori}e u~e{}e u ~etvrtfinalu.

U eliminacionoj fazi igra}e se po jedna utakmica na terenu boqe plasiranog tima, uz pravilo zlatnog gola u produ`ecima ukoliko me~ bude zavr{en nere{eno. Finale je zakazano za 6. decembar na stadionu Lejksajd u Ju`nom Melburnu.

Ve}inu u~esnika, dakle, ~ine klubovi sa bazom u etni~kim zajednicama, i to pre svih oni koje su osnovale italijanska, gr~ka, makedonska i hrvatska zajednica.

Na `alost, nijedan klub iz srpske zajednice nije se na{ao u odabranom dru{tvu, ali ipak, qubiteqi fudbala iz zajednice ima}e za koga da navijaju u prvoj sezoni Australijskog {ampionata. SBS na srpskom