Srpski glas 23. oktobar

Sramota vojvode od Jorka

Britanski princ Endru odrekao se titule vojvode od Jorka posle niza skandala od kojih su najozlogla{eniji wegovo prijateqstvo sa ameri~kim pedofilom Xefrijem Epstinom i optu`be da je, uz wegovo posredovawe, imao seksualne odnose sa maloletnicom.

Osim vojvodstva, koje mu je dodelila majka kraqica Elizabeta Druga, mla|i brat britanskog kraqa ^arlsa odrekao se i svih ostalih titula ku}e Vindzora.

Me|u wima je i pripadnost presti`nom redu Podvezice, koji je u 14. veku osnovao engleski kraq Edvard Tre}i.

Princ Endru vi{e ne}e biti oslovqavan kao „kraqevsko viso~anstvo“ i ne}e u~estvovati u zvani~nim i ceremonijalnim doga|ajima sa „radnim ~lanovima“ ku}e Vindzora.

„Posle razgovora sa kraqem, kao i ~lanovima u`e i {ire porodice, zakqu~ili smo da neprekidne optu`be na moj ra~un odvra}aju pa`wu od rada Wegovog kraqevskog veli~anstva i kraqevske porodice“, isti~e u zvani~nom saop{tewu princ Endru.

Omiqeni sin pokojne britanske kraqice i daqe insistira da optu`be protiv wega nisu istinite.

Potvr|eno je da je odluku o odricawu od svih po~asti doneo posle sastanka sa starijim bratom – kraqem ^arlsom i prestolonaslednikom princem Vilijamom.

Poznavaoci kraqevske porodice ve} godinama isti~u da princ Vilijam gaji „nultu toleranciju“ za osramo}enog strica, ocewuju}i da bi princ Endru ionako ostao bez svih titula istog dana kada Vilijam bude postao kraq.

Endru ipak ostaje princ, jer mu ta titula pripada ro|ewem po{to je dete britanskog suverena, te je mo`e oduzeti samo kraq.

Ostaje mu i wegov dom u Vindzorskom parku – Kraqevska lo|a na koju ima dugoro~ni zakup do 2078. godine.

Britanski kraq ^arls je jo{ u vreme kada mu je obolela kraqica Elizabeta Druga prepustila rukovo|ewe kraqevskim posedima, po~eo obnovu svih zamkova, te je do sada renovirao kraqevsku letwu rezidenciju u Balmoralu, dedovinu u Sandringemu, delove Vindzora i Bakingemske palate.

Kraq godinama poku{ava da brata izmesti iz Kraqevske lo|e, koja je u lo{em stawu.

No, princ Endru, koji je poznat po u`ivawu u titulama, po~astima, banketima, pompi i ceremoniji, tu ku}u smatra simbolom svog statusa i uporno insistira da u woj ostane.

SERBIAN

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

EVROPSKA UNIJA UVODI POTPUNU ZABRANU

[ta to zna~i za Srbiju

Savet Evropske unije usvojio je i zabranu tranzita ruskog gasa kroz EU u tre}e zemqe, {to }e, upozoravaju u Vladi Srbije, uticati i na na{u zemqu, a ta mera stupa na snagu od 1. januara 2026. godine

Evropska unija je pre tri godine pucala sebi u nogu kada je odlu~ila da zabrani uvoz nafte morskim putem, kao i prirodnog gasa iz Rusije, a sada najavom totalne zabrane svih ruskih energenata izgleda `eli da puca i u drugu nogu i to ne osvr}u}i se na vapaj svoje privrede koja ne uspeva da iza|e iz recesije.

Evropski savet se danas slo`io oko svoje pregovara~ke pozicije o nacrtu uredbe o postepenom ukidawu uvoza ruskog prirodnog gasa. Predlo`ena uredba uvodi pravno obavezuju}u, postepenu zabranu uvoza gasa iz cevovoda i te~nog prirodnog gasa iz Rusije od 1. januara 2026. godine, od koje }e biti izuzeti oni koji imaju dugoro~ne ugovore, sa potpunom zabranom koja }e se primewivati od 1. januara 2028. Savet Evropske unije usvojio je i zabranu tranzita ruskog gasa kroz EU u tre}e zemqe, {to }e, upozoravaju u Vladi Srbije, uticati i na na{u zemqu, a ta mera stupa na snagu od 1. januara 2026. godine.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka \edovi} Handanovi} je izjavila da se Srbija nalazi u veoma te{koj i gotovo bezizlaznoj situaciji. Ona je rekla da je su{tina da Bugarska ne}e dozvoliti protok ruskog gasa kroz „Balkanski tok”, ~ime }e biti o{te}ena i Srbija u budu}nosti. Istakla je da se na{a zemqa, koja nije u~esnica ni u jednom sukobu, „na{la pogo|ena ni kriva ni du`na”.

„Uprkos svemu, da}emo sve od sebe, kao i do sada, da gra|ani ne osete probleme sa kojima se suo~avamo”, rekla je ministarka rudarstva i energetike.

Tako|e, Slova~ka i Ma|arska bile bi direktno pogo|ene, ukoliko ova uredba stupi na snagu. Ministar spoqnih poslova Peter Sijarto je izjavio da }e Ma|arska iskoristiti sva poli-

ti~ka i pravna sredstva kako bi spre~ila usvajawe ovog plana.

Srbija u ovom trenutku dobija ruski gas preko Bugarske, „Turskim tokom”, odnosno wegovim krakom koji je poznatiji kao „Balkanski tok”.

Jelica Putnikovi}, glavna urednica portala „Energija Balkana” ka`e da je prvobitno Evropska komisija navela da ta ograni~ewa ne}e va`iti za Srbiju, jer nije ~lanica EU i da je bilo najavqeno da ne}emo mo}i da transportujemo ruski gas daqe u Ma|arsku.

„Ovo je zapravo novi paket sankcija protiv ruskog gasa. Mi kao neko ko nije ~lanica EU, ne moramo to da prihvatimo. Naravno, ako idemo u onoj varijanti da mi ho}emo da budemo ~lanica EU, neki }e re}i da ne treba da uvozimo ruski gas. Mi, me|utim, nemamo alternativu i nemamo ~ime da zamenimo taj gas koji dobijamo iz Rusije. Ne samo da ne mo`emo finansijski, jer bi nas to vi{e ko{talo, nego je problem u tome {to ne postoji gasovod kojim bi nam stizao neki drugi gas”, ka`e Putnikovi} za RT Balkan.

Ona ukazuje da }e, ukoliko ostane dosledna ovim najavama, i Evropa biti u problemu, jer je ~iwenica da je koli~ina gasa koji EU uvozi iz Rusije pala ispod 20 odsto, ali da i daqe nema adekvatnu zamenu za te koli~ine i da nije prestala da ga kupuje. Ona napomiwe da bi Srbija mogla da nadomesti deo uvozom gasovodom preko Horgo{a iz Ma|arske, ali da tu nije pitawe samo cene, ve} i dostupnih koli~ina. Napomiwe da je gas iz Azerbejxana trenutno najrealnija opcija, ali on nije dovoqan. Jer, godi{we koli~ine koje su Srbiji potrebne su izme|u 2,8 i 3 milijarde kubnih metara gasa, a kapacitet gasovoda izme|u Srbije i Bugarske je 1,8 milijardi. Ni tu

Rat na Kosovu bio je zavera zbog koje smo se jako pokajali. Zbog koje se i danas kajemo. To je fundamentalna gre{ka Zapada. [to se ove teme ti~e, Rusi su u pravu, priznao je biv{i zamenik na~elnika {taba Vrhovne komande NATO-a, general Mi{el Jakovqev.

koli~inu ne mo`emo da povu~emo, po{to je kapacitet cevovoda kojim gas sti`e, izme|u Gr~ke i Bugarske zna~ajno mawi, jer projekat pro{irewa nije okon~an. „Od luke ‚Aleksandropolis’ jednostavno ne postoji adekvatni cevovodi izme|u Gr~ke i Bugarske, jer nisu pove}ali kapacitete gasovoda da bi mogli da zadovoqe tu potra`wu. A i Azerbejxanci, od kojih kupujemo gas iz ovog pravca, su sami rekli da oni nemaju dovoqno da bi zna~ajnije pove}ali isporuke. Gradi se gasovod prema Severnoj Makedoniji iz Gr~ke, u procesu je otpo~iwawe izgradwe i gasovoda izme|u Severne Makedonije i Srbije, ali pitawe je kada }e to biti gotovo. Imamo opciju i da se gradi gasovod prema Rumuniji, ali se jo{ pregovara da li }e biti izgra|en i da li }e biti gasa iz Rumunije za Srbiju”, obja{wava Jelica Putnikovi} i napomiwe da je jasno da trenutno nema opcije koja bi mogla da zameni ruski energent.

Kada je u pitawu tranzit preko Bugarske ona isti~e da je „Turski tok” kroz Bugarsku gra|en uz po{tovawe „Tre}eg energetskog paketa” i da Sofija ima obaveze prema dr`avama koje su unapred zakupile kapacitete.

„^im se pojavila ta informacija da }e Evropa da zabrani ruski gas, bugarski politi~ari su odmah rekli da }e oni zabraniti tranzit, ali su ih demantovali politi~ki protivnici. Kada bi Bugarska sutra rekla da ne}e da transportuje ruski gas ka Srbiji i Ma|arskoj, svi koji sa wima imaju ugovore o zakupu, a neki i na 20 godina, sve te zemqe i kompanije bi mogle da ih tu`e za izazivawe energetske krize i za izgubqenu dobit. Bugari moraju dobro da razmisle pre nego {to to urade”, poru~uje Jelica Putnikovi}.

On je zapawio francusku javnost ovom izjavom u jednoj od najgledanijih emisija u zemqi. Jakovqev je `estoko napao NATO lidere zbog bombardovawa Srbije i Crne Gore 1999. godine. Odluku o wemu nazvao je „nepravednom zaverom“: „To je zavera Amerikanaca, Klarka, Olbrajtove, Holbruka, velikih mirotvoraca“. Govoriv{i o ratu na Kosovu i Metohiji, on je rekao da je to i fundamentalna gre{ka Alijanse, prenosi Sputwik. „Fundamentalna gre{ka NATO-a, koji su u to vreme predvodili Amerikanci. Argumenti koje Rusi koriste, govore}i da je to bio nezakonit rat, {to se ovoga ti~e, ka`em, da - u pravu su. Insert emisije Fas Alanfo, „Suo~avawe sa informacijama“ koja se emituje na televiziji Si Wuz, na dru{tvenim mre`ama podelio je Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, Arno Gujon. BIV[I

Iz

svemira u australijsku pustiwu - redak zapaqeni otpad

Veliki komad otpada koji je kao u`arena masa pao u pustiwu Pilbara, u Zapadnoj Australiji, prema prvim saznawima izgleda kao svemirski otpad koji je u{ao u atmosferu

Zemqe, saop{tile su policijske snage Zapadne Australije.

U`arenu masu otkrili su radnici koji rade u obli`wem rudniku i obavestili policiju.O poreklu misterioznog otpada pokrenuta je istraga policije, Australijske svemirske agencije i Odeqewe za vatrogasne i hitne slu`be.

Prema prvim saznawima, istra`ivawa ukazuju na objekat koji je deo svemirske letelice.

Alis Gorman, arheolog Australijske svemirske agencije navela je da je mogu}e da je to ~etvrta faza rakete „Xavelin“, koju je Kina lansirala u septembru 2025. godine.

„Prema prvim procenama navodi se da je goru}i otpad napravqen od vlakana ugqenika i da je u skladu sa prethodno identifikovanim svemirskim otpadom, kao {to su kompozitne posude pod pritiskom ili raketni rezervoari“, navodi se u saop{tewu policijskih snaga.

Australijski biro za bezbednost saobra}aja iskqu~io je bilo kakvu vezu sa komercijalnim avionima.

Ovakvi doga|aji su izuzetno retki na tlu na{e planete.Mnogobrojne mere za{tite ograni~avaju {ansu da bilo koja orbitalna tehnologija zavr{i na zemqi, ukqu~uju}i planirani kontrolisani ponovni ulazak zastarelih svemirskih letelica i konstrukciju od materijala koji sagorevaju u atmosferi, tako da veliki komadi ne udare u zemqu.

Ve}i deo Zemqine povr{ine prekriven je vodom, pa je velika verovatno}a da }e svi dospeli predmeti iz svemira da zavr{e u nekom okeanu, a ne na kopnu.

Tragedija u Sremskoj Mitrovici

Direktor Op{te bolnice u Sremskoj Mitrovici Vojislav Mirni} izjavio je da je u jedinici intenzivne terapije te ustanove trenutno {estoro putnika te{ko povre|enih prilikom prevrtawa autobusa i naveo da su oni u stabilnom stawu, a da je jedna pacijentkiwa zbog te`ine povreda preba~ena u Urgentni centar u Beogradu

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici odredio je pritvor do 30 dana D.K. (70) voza~u autobusa koji je u petak sleteo sa puta, usled ~ega su tri osobe poginule, a oko 80 je povre|eno.

Voza~ je osumwi~en za krivi~no delo te{ka dela protiv bezbednosti saobra}aja.

On se sumwi~i da je upravqaju}i autobusom na deonici Jarak - Sremska Mitrovica izazvao saobra}ajnu nezgodu u kojoj su `ivot izgubile tri osobe.

Direktor Op{te bolnice u Sremskoj Mitrovici Vojislav Mirni} izjavio je da je u jedinici intenzivne terapije te ustanove trenutno {estoro putnika te{ko povre|enih prilikom prevrtawa autobusa i naveo da su oni u stabilnom stawu, a da je jedna pacijentkiwa zbog te`ine povreda preba~ena u Urgentni centar u Beogradu.

„Weno stawe je, tako|e, stabilno, samo je zbog prirode povreda i procene lekara boqe da u ovom trenutku bude u Urgentnom centru Beograd. Stawe ostalih pacijenata koji se nalaze na op{toj hirurgiji i na ortopediji je, tako|e, stabilno”, rekao je Mirni}.

Prilikom prevrtawa autobusa koji je prevozio radnike firme „Heltker”, na putu Sremska Mitrovica - Jarak u petak oko 14.45 ~asova, poginule su tri, a povre|eno oko 80 osoba.

Milice Jovanovi} i daqe dr`e Ginisov rekord

Japanci po imenu Hirokazu Tanaka nisu uspeli da obore Ginisov rekord za najve}i broj imewaka okupqenih na jednom mestu, koji i daqe dr`e Srpkiwe po imenu Milica Jovanovi}.

U Tokiju je odr`an sastanak osoba po imenu Hirokazu Tanaka, s ciqem da se poku{a obarawe Ginisovog rekorda koji dr`e Srpkiwe po imenu Milica Jovanovi}.

Wih 256 okupilo se 4. februara 2023. godine u Beogradu i, pred zvani~nim sudijama zadu`enim za verifikaciju rekorda koji se bele`e u Ginisovu kwigu, sru{ile su dotada{wi rekord, koji su ne{to vi{e od tri meseca dr`ali upravo Japanci po imenu Hirokazu Tanaka.

Od tada, s japanske strane traju napori da se povrati primat.

U ve~e 18. oktobra u Tokiju je uprili~ena sve~anost kojoj su prisustvovali i predstavnici srpske ambasade, kao i ~lanovi Japansko-srpskog dru{tva prijateqstva. U atmosferi uzajamnog po{tovawa, planirano je bilo okupqawe vi{e od 256 japanskih mu{karaca po imenu Hirokazu Tanaka, s ciqem da se obori rekord na{ih Milica.

Me|utim, u hali Kulturnog centra u japanskoj prestonici

okupilo se samo 150 Hirokazua Tanaka, iako Udru`ewe „Hirokazu Tanaka” formalno broji 269 ~lanova, starosti od {est do 82 godine.

Pokreta~ japanske kampawe za obarawe Ginisovog rekorda u kategoriji najve}eg broja imewaka okupqenih na jednom mestu, pedeset{estogodi{wi Hirokazu Tanaka, biv{i radnik najve}e japanske reklamne kompanije „Dencu”, sigurno ne}e odustati. Ve}i deo svog `ivota posvetio je upravo upoznavawu i organizovawu svojih imewaka.

Da bi se u potpunosti posvetio radu na okupqawu imewaka, ponovnom poku{aju obarawa Ginisovog rekorda i promovisawu poruke saradwe, solidarnosti i mira, Tanaka je napustio dotada{wi posao, osnovao sopstvenu

firmu i u julu ove godine objavio kwigu u kojoj je opisao svoj dugogodi{wi rad i istra`io filozofski i antropolo{ki zna~aj imena za ~oveka.

Ipak, nakon ju~era{weg neuspeha Tanaka, Milice Jovanovi} verovatno nemaju razloga za brigu u pogledu svog rekorda – bar jo{ neko vreme, i bar kada je Japan u pitawu.

Gospodin Tanaka namerava da u novembru poseti Srbiju, ali i susednu Ma|arsku, koja se, iako kasnije od Srbije, tako|e prikqu~ila wegovoj inicijativi za osnivawe Me|unarodnog udru`ewa imewaka.

Upravo iz Ma|arske mogao bi sti}i novi izazov za na{e Milice, jer se tamo trenutno radi na povezivawu mu{karaca koji se zovu Bala` Kova~.

PRATI VA[U LOKACIJU, LAKO PREPOZNAJE VA[ GLAS, RAZUME SE U ONO [TA VAS ZANIMA

[ta sve Gugl zna o vama

Koliko imate godina, {ta vas zanima, da li imate decu, gde `ivite i kuda ste putovali, koje jezike govorite i jo{ mnogo toga najve}i svetski pretra`iva~ Gugl ve} zna o vama.

Svi mi, kada koristimo G-mail, Google pretra`iva~, Google Drive i Maps i sli~ne alate, dobijamo odli~ne besplatne aplikacije, a zauzvrat Guglu dajemo podatke o sebi - svojim navikama, sklonostima, lokacijama, kako bi nam on kroz svoju mre`u servirao oglase za ono {to misli da nas zanima. Prema podacima koje ste popunili prilikom otvarawa ra~una na Guglu, ali i prema onome {ta pretra`ujete, koje veb stranice pose}ujete, na koje oglase klik}ete... Gugl stvara va{ profil za ogla{iva~e - kog ste pola, koliko imate godina, {ta vas zanima, gde `ivite, koje jezike govorite.

Ako koristite pametni telefon sa operacijskim sistemom Android, znajte da on pamti gde ste sve bili, kojom ste se brzinom kretali...

Va`no je biti svestan ovih informacija i koristiti postavke privatnosti koje Gugl nudi, kako biste kontrolisali {ta se prikupqa i kako se koristi va{i podaci.

PREGLEDAJTE SVOJU GUGL AKTIVNOST

Prijavite se na svoj Gugl nalog i posetite stranicu „Moja aktivnost” (My Activity) gde mo`ete pregledati i upravqati podacima koji se generi{u kada koristite Guglove usluge.

PODE[AVAWA PRIVATNOSTI

U navigacionom meniju naloga odaberite „Podaci i privatnost” (Data & Privacy) gde mo`ete prona}i opcije za brisawe stavki iz odeqka „Moje aktivnosti” ili ~ak celokupnog sadr`aja kao {to su slike i dokumenta.

PREUZMITE SVOJE PODATKE

Gugl vam omogu}ava da preuzmete kopiju podataka sa svog korisni~kog ra~una. Otvorite „Personal info & privacy”, skrolujte do „Control your content” i pod „Download your data” kliknite na „Create archive” da biste odabrali koje podatke `elite preuzeti.

PROVERITE POLITIKU

ZADR@AVAWA PODATAKA

Mo`ete se informisati o tome kako Gugl zadr`ava podatke koje prikupqa, ukqu~uju}i informacije o tome koje podatke mo`ete izbrisati. Ove opcije vam pru`aju kontrolu nad podacima koje Gugl prikupqa i omogu}avaju vam da boqe razumete i upravqate svojom privatno{}u.

Sve va{e podatke Google vam nudi „za poneti”. Ako mewate ra~unar ili iz bilo kog drugog razloga imate potrebu da prebacite svoje podatke o ra~unu, bukmarkove, kontakte, ~etove... kliknite na Google Takeout.

ZA[TITITE PRIVATNOST

Postoji nekoliko na~ina na koje mo`ete spre~iti Gugl da prikupqa podatke o vama za ciqane oglase.

Iskqu~ite personalizaciju oglasa na svom Gugl nalogu. To }e spre~iti Gugl da koristi va{e podatke za prikazivawe oglasa zasnovanih na va{im interesovawima. U pretra`iva~u mo`ete prilagoditi ili onemogu}iti pode{avawa za pra}ewe i prikazivawe oglasa. Na primer, u Google Chrome-u, kliknite na tri ta~ke u gorwem desnom uglu i idite na Pode{avawa > Privatnost i bezbednost > Privatnost oglasa.

Redovno brisawe kola~i}a iz va{eg Gugl pretra`iva~a mo`e pomo}i u spre~avawu pra}ewa va{ih aktivnosti na internetu.

U Beogradu se okupilo 256 Milica Jovanovi}

DEMOGRAFSKI BUM U AFRICI I PAD FERTILITETA U OSTATKU SVETA:

Bi}e boqe ako nas je mawe?

Po projekciji OUN, globalna populacija }e do 2100. godine porasti na 10,2 milijarde, pri ~emu }e porast od ~ak 147% u Africi nadoknaditi pad od 5% u Americi, Evropi i Aziji. Dakle, najve}i demografski izazov na{eg vremena nije pad fertiliteta u bogatim zemqama, ve} eksplozivan rast stanovni{tva u mnogim od najsiroma{nijih ekonomija sveta, posebno {irom Afrike.

Pi{e ugledni ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko”

Kako se globalni fertilitet vi{e nego prepolovio u posledwih 60 godina i nastavqa da opada, zemqe uhva}ene u zamku niskog fertiliteta }e se suo~iti sa rastu}im tro{kovima penzija i zdravstvene za{tite. Izvesno je da mawi broj ra|awa i ni`i obim populacije zna~i i mawe radnika, {tedi{a i potro{a~a, {to mo`e voditi usporavawu ekonomske aktivnosti. U istom pravcu mogao bi da deluje potencijalni mawak istra`iva~a, nau~nika, odnosno onih koji kreiraju inovacije.

Spor ili negativan rast stanovni{tva jedne dr`ave u odnosu na druge zemqe mo`e se pretvoriti u mawu vojnu mo} i politi~ki uticaj na svetskoj sceni (neki istori~ari pripisuju poraz Francuske 1871. u Francusko-pruskom ratu niskom fertilitetu i sporoj stopi rasta stanovni{tva, koja je proistekla iz rane i {iroko rasprostrawene upotrebe kontracepcije me|u bra~nim parovima u toj dr`avi).

Ve}ina zemaqa Evrope, posebno wenog isto~nog dela, koji uglavnom ima negativne neto migracije, se ve} suo~ava sa smawewem stanovni{tva i posledi~nim rastu}im fiskalnim pritiscima po osnovu pove}anog udela onih starijih od 65 godina prema radno aktivnom stanovni{tvu. Kako se ovi trendovi nastavqaju, penzioni sistemi }e biti pod pritiskom. ^ak tri ~etvrtine zemaqa }e se suo~iti sa padom stope ra|awa do 2050, dok }e pove}awe populacije biti koncentrisano u slabo razvijenim dr`avama podsaharske Afrike i Azije, koje se ve} suo~avaju sa akutnim pretwama od nedostatka resursa i klimatskih promena. Do 2100. godine samo {est zemaqa }e imati stope fertiliteta dovoqne za prostu reprodukciju populacije, dok }e se iste godine u podsaharskoj Africi ra|ati svaka druga beba na svetu. GLOBALNI PAD FERTILITETA

Iz na~ina na koji su „frejmovane“ prethodno iznete teze mo`e se izvesti zakqu~ak da je opadawe fertiliteta i populacije nu`no lo{e. S tim povezano, opadaju}a stopa fertiliteta se neretko predstavqa kao nadolaze}a kriza, te se niske stope fertiliteta u Evropi (1,4) i Severnoj Americi (1,6) rutinski prikazuju kao dokaz „stagniraju}eg“ dru{tva koje pati od demografske „iscrpqenosti“. Stopa fertiliteta u najmogoqudnijoj zemqi na planeti – Indiji – sada iznosi 1,96; Latinska Amerika i Karibi, Vijetnam, Malezija i Turska su tako|e pali ispod „famoznih 2,1“ tokom posledwih godina. . Najbr`e rastu}e ekonomije na svetu u proteklih 50 godina – Ju`na Koreja, Kina, Tajvan i Singapur – dostigle su najni`e stope fertiliteta, u rasponu od 0,8 do 1,2 deteta po `eni. Nasuprot tome, najvi{e stope fertiliteta se nalaze tamo gde je siroma{tvo ili su prava `ena ozbiqno ograni~ena, kao {to su podsaharska Afrika (4,26) i Avganistan (4,76). Upozorewa o padu fertiliteta ~esto se fokusiraju na koeficijent zavisnosti starijih osoba – broj penzionera u odnosu na ekonomski aktivno stanovni{tvo. U zemqama gde je pad fertiliteta po~eo najranije, procewuje se da }e odnos qudi starijih od 65 godina i radno sposobnih osoba (starosti 15-64) porasti sa oko jedne ~etvrtine danas na polovinu do 2050.

Ipak, ova {iroko kori{}ena mera implicira da }e starosna granica za penzionisawe ostati fiksna uprkos porastu o~ekivanog `ivotnog veka. Naime, ako se starosna granica za penzionisawe postepeno pove}ava tako da udeo odraslog `ivota provedenog na radu i u penziji ostane pribli`no stabilan, zna~ajan deo porasta „dependency koeficijenta“ – oko polovine u slu~aju Britanije – bio bi eliminisan. Dodatno, ovaj indikator ignori{e ~iwenicu da su deca tako|e izdr`avana lica, {to zna~i da ni`i fertilitet smawuje {iru verziju ovog indikatora, koja ukqu~uje i one do 15-19 godina (dok ta deca ne u|u na tr`i{te radne snage).

KQU^ JE U RASTU PRODUKTIVNOSTI

Ipak, pad fertiliteta i starewe populacije zna~i pove}awe broja penzionera u odnosu na radnike. Me|utim, kqu~no pitawe je da li rast produktivnosti mo`e nadoknaditi razliku, kao {to je to bilo do sada. Godine 1800. stope zavisnosti u starijim godinama bile su blizu nule, jer je ve}ina qudi radila od detiwstva do smrti. U dana{wim razvijenim ekonomijama, na svakog radnika dolazi oko 0,4 penzionera, od kojih svaki ulazi na tr`i{te radne snage mnogo kasnije u `ivotu i radi mnogo mawe sati godi{we nego wihove kolege po~etkom 19. veka.

Udeo radnih sati nakon 15. godine opao je za najmawe 60%, ali je BDP po glavi stanovnika razvijenih ekonomija pove}an 15 puta. Ovo je, naravno, posledica izuzetne sposobnosti ~ove~anstva da pove}a produktivnost.

U predindustrijskim dru{tvima, ve}ina qudi je radila u poqoprivredi, rade}i vi{e od 60 sati nedeqno samo da bi proizvela dovoqno hrane za pre`ivqavawe. U razvijenim ekonomijama danas, mawe od 3% odraslih radnog doba – koji rade mawe sati – proizvodi dovoqno hrane da prehrane ne samo sebe ve} i penzionere, decu i tinejxere, koji vi{e ne moraju da rade.

Isto va`i i za industriju, koja trenutno zapo{qava mawe od petine radne snage u razvijenim ekonomijama. Tako 125 miliona fabri~kih radnika u Kini proizvodi 30% svih proizvedenih dobara koje koristi 8,2 milijarde qudi u svetu, dok }e automatizacija zasnovana na robotima brzo smawivati taj broj ~ak i dok proizvodwa nastavqa da raste. U proizvodwi, na primer, svih pametnih telefona, laptopova i tableta na svetu zaposleno je mawe od 15 miliona qudi, {to je mali deo globalne radno sposobne populacije od pet milijardi.

ULOGA VE[TA^KE INTELIGENCIJE

Na prvi pogled, ve{ta~ka inteligencija mo`e izgledati samo kao jo{ jedan alat za automatizaciju sve {ireg spektra zadataka, ali wen kapacitet samou~ewa ~ini vi{e od toga – ne samo tehnologijom koja mo`e pove}ati produktivnost, ve} mo`e sna`no ubrzati tehnolo{ki napredak. Do 2100. svu hranu na svetu moglo bi da proizvodi mawe od 1% svetske populacije, a proizvodwa, transport i logistika mogli bi zahtevati sli~no mali deo radne snage. Mnogi qudi mogu ostati zaposleni u ovim sektorima, ali samo zato {to visoke stope fertiliteta u siroma{nijim zemqama i daqe generi{u vi{ak radne snage spremne da radi za veoma niske plate, a ne zato {to je to tehnolo{ki neophodno.

Zadatke koji zahtevaju ru~nu koordinaciju, finu motoriku i fleksibilnost bi}e mnogo te`e automatizovati (roboti su i daqe prili~no nesposobni u ne~emu tako jednostavnom kao {to je puwewe ma{ine za prawe sudova; vodoinstalateri i elektri~ari verovatno ne}e biti zameweni uskoro). Ali ~ak i ovde pitawe je gotovo sigurno „kada“, a ne „da li“.

U svetu gotovo neograni~ene automatizacije pitawe je da li }e biti dovoqno posla da svi dobro zara|uju za `ivot. Me|utim, kakav god da je odgovor, apsurd-

no je brinuti se o nedostatku radnih mesta, a istovremeno se pla{iti da }e nas niska plodnost ostaviti sa premalo radnika. Ve{ta~ka inteligencija }e ubrzati rast produktivnosti, ali je problem da }e dobici uglavnom oti}i ka vlasnicima kapitala i malom broju visokokvalifikovanih programera, dok }e plate ni`ekvalifikovanih radnika pasti.

U svetu gotovo potpune automatizacije, lako je zamisliti malu bogatu elitu koja zapo{qava armije nisko pla}enih radnika da se brinu o ba{tama, organizuju zabave, pru`aju li~nu negu i {etaju pse, za plate toliko niske da wihova zamena ma{inama ne bi bila isplativa.

ZABLUDE O „DEMOGRAFSKOJ DIVIDENDI“

Empirija ukazuje da stalno visok fertilitet ~esto dovodi do sporog rasta prihoda i {iroko rasprostrawene nezaposlenosti. Naime, odr`ivo pove}awe prihoda po glavi stanovnika zavisi od pove}awa kapitala po radniku – fizi~kog (infrastruktura i oprema) i qudskog (obrazovawe i ve{tine radne snage). Brzi rast stanovni{tva potkopava oba, ograni~avaju}i ulagawa u obrazovawe, smawuju}i fizi~ku infrastrukturu po glavi stanovnika i onemogu}avaju}i dovoqno brzo stvarawe radnih mesta da bi se apsorbovali novi radnici.

Istorijski gledano, spor rast ili pad populacije koristio je radnicima, a {tetio vlasnicima kapitala. Pad evropskog stanovni{tva nakon Crne kuge 1348. godine doveo je do pove}awa realnih plata i smawewa zakupnina zemqoposednika. Ova pove}awa plata su tako|e podstakla inovacije, stavqaju}i severozapadnu Evropu na put ka odr`ivom poboq{awu `ivotnog standarda.

Dodatno, rastu}a populacija podsti~e rast tro{kova `ivota i pro{iruje nejednakost, pre svega pove}awem tro{kova stanovawa, {to su u proteklih 20 godina iskusile mnoge zemqe. Ovo je delimi~no rezultat ekonomskog prosperiteta. Naime, kako automatizacija smawuje tro{kove mnogih dobara i usluga, doma}instva posve}uju ve}i deo svojih prihoda konkurenciji za oskudne resurse poput stanovawa i zemqi{ta. Studije ukazuju da imigracija i ve}e stope nataliteta proizvode prakti~no isti efekat na rast cena stanova na du`i rok.

Demografska putawa Afrike je o~igledno neodr`iva. Izme|u 1990. i 2020. BDP po glavi stanovnika u podsaharskoj Africi rastao je za 0,9% godi{we – tempo toliko spor da ekstremno siroma{tvo mo`e da traje jo{ dugo. Naime, radno sposobno stanovni{tvo regiona poraslo je sa 206 miliona u 1990. na 580 miliona danas. Umesto da proizvede demografsku dividendu, ovaj populacioni bum je podstakao krizu nezaposlenosti (procewuje se da je 93% radno sposobnog stanovni{tva Nigerije nezaposleno ili zaglavqeno u neformalnoj ekonomiji, dok je ~ak i u Ju`noj Africi – najnaprednijoj ekonomiji regiona – 35% radnika van formalnog zaposlewa). Predvi|a se da }e stanovni{tvo radno sposobnog doba u podsaharskoj Africi porasti na 1,1 milijardu do 2050. i 1,9 mi-

lijardi do 2100. Ali u svetu gde se ve}ina poslova mo`e automatizovati, nema {anse da }e tako veliki broj qudi biti apsorbovan u visokoproduktivne poslove.

OPTIMALNI FERTILITET

Kqu~no pitawe je da li }e se pad stopa fertiliteta zaustaviti ili }e se trend pada nastaviti, za {ta ima puno indicija. Odr`avawe globalne stope fertiliteta na 1,75 bi impliciralo pad stanovni{tva od oko 30% tokom narednih sto godina –dovoqno da ubla`i nejednakost koju }e ve{ta~ka inteligencija gotovo sigurno poja~ati, a da istovremeno smawi pritiske na `ivotnu sredinu bez gu{ewa inovacija. Sude}i po projekciji OUN to se ne}e desiti skoro, budu}i da }e globalna populacija porasti na 10,2 milijarde do 2100. godine, pri ~emu }e porast od ~ak 147% u Africi nadoknaditi pad od 5% u Americi, Evropi i Aziji. Dakle, najve}i demografski izazov na{eg vremena nije pad fertiliteta u bogatim zemqama, ve} eksplozivan rast stanovni{tva u mnogim od najsiroma{nijih ekonomija sveta, posebno {irom Afrike. Jasno je da su proizvodne karakteristike stanovni{tva va`nije od wegove veli~ine, kada su u pitawu kapaciteti za kreirawe znawa i inovacije. Broj zdravih i dobro obrazovanih qudi predstavqa qudski kapital koji doprinosi napretku u znawu determini{u}i tehnolo{ki napredak i ekonomski rast.

Dodatno, pad stanovni{tva mo`e poboq{ati dru{tvenu dobrobit ako smawi pritiske na `ivotnu sredinu, kroz mawe zaga|ewe zemqi{ta, vazduha i vode, usporene klimatske promene, spre~avawe gubitka biodiverziteta. Postoje mnoge prednosti dr`ava koje imaju opadaju}i broj qudi i koje stoga ne}e do`iveti fiskalnu ili socijalnu katastrofu. Ekonomisti su ve} osporili mit da je pove}awe stanovni{tva esencijalno za ekonomski rast (kqu~ni pokazateq je BDP po stanovniku, a ne ukupan BDP, jer on ~ini pojedinca bogatijim).

Studije ukazuju da je od Venecije, odnosno 11. veka, ostvarena veoma mala korelacija izme|u ekonomskog rasta i pove}awa broja stanovnika i da su najva`nije bile inovacije i specijalizacija. Vi{e qudi i ve}a stopa prirodnog prira{taja uglavnom zna~e vi{e siroma{tva, a ne vi{e bogatstva, {to pokazuje primer Afrike danas. Dakle, rast populacije ne vodi porastu bogastva, ve} stvarawe bogatstva dovodi do stagnacije ili, pak, opadawa broja stanovnika, {to je naravno posledica socijalnih, a ne ekonomskih faktora. U slobodnom dru{tvu, fertilitet ne bi trebalo da odre|uju politi~ari ili ekonomisti, ve} pojedinci, posebno `ene. Otkrivene preferencije iz proteklih pola veka su vi{e nego jasne: u svakoj razvijenoj ekonomiji gde qudi imaju slobodu da biraju, stope fertiliteta se stabilizuju znatno ispod 2,0. Malo je verovatno da }e stope fertiliteta porasti iznad raspona od 1,5-1,9 koji je prime}en u mnogim razvijenim zemqama tokom posledwih 50 godina, ukqu~uju}i i one sa odli~nim sistemima brige o deci i obilnom ponudom pristupa~nih stanova.

FT: Tramp pozvao Zelenskog da prihvati Putinove uslove

ili

}e ga Rusija ”uni{titi”

Ameri~ki predsednik Donald Tramp je na sastanku u Beloj ku}i pozvao Vladimira Zelenskog da prihvati ruske uslove za okon~awe rata, upozoravaju}i da je ruski lider Vladimir Putin rekao da }e „uni{titi” Ukrajinu ako se ne slo`i, prenosi „Fajnen{el tajms”.

Sastanak izme|u predsednika SAD i Zelenskog se vi{e puta pretvorio u „ra-

februaru, tokom kog su Tramp i potpredsednik Xej Di Vens kritikovali Zelenskog zbog, kako su rekli, nedostatka zahvalnosti prema SAD.

Tokom sastanka u petak, ~inilo se da je Tramp doslovno usvojio mnoge Putinove teze, ~ak i kada su one bile u suprotnosti sa wegovim nedavnim izjavama o slabostima Rusije, rekli su evropski zvani~nici koji su bili upoznati sa sastankom.

spravu uz viku”, pri ~emu je Tramp „stalno psovao”, rekli su qudi upoznati sa situacijom.

Dodali su da je ameri~ki predsednik insistirao da Zelenski preda ceo region Donbasa Putinu i vi{e puta ponovio teze koje je ruski lider izneo u wihovom razgovoru dan ranije.

Sastanak izme|u Trampa i Zelenskog dogodio se usred novog pritiska ameri~kog predsednika da se okon~a sukob sa Rusijom nakon primirja postignutog izme|u Izraela i Hamasa.

Zelenski i wegov tim su oti{li u Belu ku}u nadaju}i se da }e ubediti Trampa da im isporu~i krstare}e rakete dugog dometa „tomahavk”, ali je ameri~ki predsednik na kraju odbio da to u~ini.

Napeti sastanak podse}ao je, kako pi{e FT, na buran susret u Beloj ku}i u

Jedan zvani~nik je rekao da je Tramp skrenuo pa`wu Zelenskom da gubi sukob, upozoravaju}i: „Ako (Putin) to po`eli, uni{ti}e vas”.

U jednom trenutku tokom sastanka, ameri~ki predsednik je bacio ukrajinske mape fronta na stranu, rekao je zvani~nik upoznat sa sastankom. Prema re~ima zvani~nika, Tramp je rekao da mu je „dosta” da stalno iznova i iznova gleda mapu ukrajinske linije fronta.

„Ova crvena linija, ja ~ak ni ne znam gde je. Nikada nisam bio tamo”, rekao je Tramp, prema re~ima zvani~nika.

Tramp je tako|e rekao da ruska ekonomija „odli~no stoji”, rekao je zvani~nik, {to je suprotno sa wegovim nedavnim javnim izjavama u kojima je pozvao Putina da pregovara jer }e se wegova „ekonomija uru{iti”.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate! BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Zelenski: Sara|ujemo sa Amerikom kako bi Ukrajina dobila potreban broj sistema „patriot”

Vi{e ni re~i o raketama „tomahavk” koje mogu da nose i bojeve ali i atomske „glave”. Nakon posete Beloj ku}i i predsedniku Trampu, gde je dobio o~igledan odgovor o izrazito napada~kom oru`ju, dugometnim raketama „tomahavk” predsednik Ukrajine ih vi{e ne spomiwe, ve} govori samo o odbrambenim sistemima „patriot”. Verovatno da je na ~itavu „predstavu” ovog biv{eg glumca uticao i prethodni telefonski razgovor predsednika dve najmo}nije zemqe ali i sile sveta, Rusije – Vladimira Putina i Amerike – Donalda Trampa, pa je rezultat bio kao {to se i vidi porazan po jastrebove iz EU i samog Zelenskog. Sada poku{ava da vrati samopouzdawe ali i ~ini se, ponos zemqi kojoj je predsednik pa se sam poziva u Budimpe{tu, gde ga za sada niko nije planirao, niti pozivao na tobo` „trilateralni sastanak”: Rusija, Amerika, Ukrajina, {to nije ni u kakvim agendama niti najavama ruskih i ameri~kih zvani~nika. Predsednik Zelenski danas je izjavio u Kijevu da Ukrajina aktivno sara|uje sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama kako bi

www.beoexport.com.au

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu vrhunskim avio-kompanijama poput:

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas

02 8781 1960

beotravel.com

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

Bela ku}a i kancelarija Zelenskog nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.

„Ukrajina }e morati da odustane od teritorija”

Ukrajina }e neizbe`no izgubiti deo „svoje teritorije” u korist Rusije nakon sukoba, rekao je Tramp u razgovoru za Foks wuz.

Na pitawe da li je mogu}e okon~ati neprijateqstva izme|u Moskve i Kijeva „bez oduzimawa teritorija od Ukrajine”, Tramp

dobila potreban broj sistema „patriot”, jer je to jedna od garancija bezbednosti dr`ave.

„Radimo sa Amerikom kako bi Ukrajina ipak mogla da dobije potreban broj sistema „patriot”.

To nije lak zadatak, ali je jedna od ga-

je sugerisao da je Kijev obavezan da napravi neke ustupke.

„Pa, ruski predsednik Vladimir Putin }e ne{to uzeti. Mislim, borili su se, a on ima mnogo teritorije. Mislim, osvojio je odre|enu teritoriju”, izjavio je Tramp. Dok je Kijev vi{e puta iskqu~io bilo kakve teritorijalne ustupke, Moskva je povla~ewe ukrajinskih trupa iz novih ruskih regiona navela kao jedno od kqu~nih pitawa koja treba re{iti kako bi se uspostavio trajni mir.

rancija bezbednosti za Ukrajinu i funkcionisa}e na du`i rok”, naglasio je Zelenski, preneo je Ukrinform.

Podsetio je da je u Va{ingtonu razgovarao sa ameri~kim kompanijama za odbranu koje proizvode i rakete „patriot” i drugo oru`je potrebno Ukrajini.

„Spremnost za saradwu sa Ukrajinom je sasvim dovoqna, Ukrajini se veruje.

Va`no je da za to postoji dovoqna podr{ka na politi~kom nivou u Va{ingtonu”, dodao je on. Zelenski je naveo da Ukrajina i SAD pripremaju ugovor o isporuci 25 sistema „patriot” ali o kada }e biti ta ve} odavno najavqena isporuka „tomahavka” nema ni re~i. Ipak je potrebno oslu{kivati izjave jastrebova iz redova NATO i EU, jer zveckawe oru`jem u Evropi ima vi{e aspekata osim dizawa tenzija javnosti ne bi li pro{li enormno pove}avawe buxeta za odbranu i uplate zemaqa EU – NATO-u za „kolektivnu bezbednost” Evrope. Uperene pu{ke u Rusiju nisu nikada pro{le dobro, kako nas istorija to i u~i. Ni za narode Evrope ali ni za ~itav svet, potrebno je da ipak dobro razmisle.

Vladimir Zelenski sa delegacijom na ve~eri sa Donaldom Trampom i saradnicima u Beloj ku}i

Odlo`en sastanak Lavrova i Rubija - stopiran i susret Putina i Trampa

Najavqivani sastanak ameri~kog dr`avnog sekretara Marka Rubija i ministra spoqnih poslova Rusije Sergeja Lavrova za sada je odlo`en, preneo je CNN, pozivaju}i se na neimenovane dobro upu}ene izvore.

Ovim odlagawem susreta {efova diplomatija SAD i Rusi-

diwenih Ameri~kih Dr`ava za pripremne sastanke predvodi}e dr`avni sekretar Marko Rubio, zajedno sa drugim zvani~nicima”, objavio je Tramp na dru{tvenoj mre`i Truth Social.

Za sada nije jasno za{to je odlo`en sastanak Lavrova i Rubija, ali jedan od izvora ameri~ke TV mre`e je rekao da su

je odla`e se i o~ekivani susret ameri~kog predsednika Donalda Trampa sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Tramp je u ~etvrtak nakon telefonskog razgovora sa Putinom rekao da su se wih dvojica „saglasili da }e slede}e nedeqe biti odr`an sastanak savetnika na visokom nivou”. „Tim Sje-

Rubio i Lavrov imali razli~ita o~ekivawa u vezi sa mogu}im okon~awem rata u Ukrajini. Rubio i Lavrov su u ponedeqak imali telefonski razgovor i razgovarali o slede} im koracima nakon razgovora dvojice predsednika pro{le nedeqe o mogu}em okon~awu sukoba u Ukrajini, navodi se u kratkom

UPRKOS TRAMPOVIM CARINAMA:

izve{taju Stejt departmenta. Rubio je ocenio predstoje}i sastanak kao priliku za Moskvu i Va{ington da sara|uju na unapre|ewu trajnog re{ewa rusko-ukrajinskog rata, u skladu sa vizijom predsednika Trampa, navodi se u izve{taju.

Kremq je, u me|uvremenu, opisao razgovor Putin-Tramp kao konstruktivnu diskusiju koja se bavila „mogu}im konkretnim koracima za sprovo|ewe dogovora koje su Tramp i Putin postigli tokom telefonskog razgovora”.

Izvor upoznat sa situacijom rekao je za CNN da su ameri~ki zvani~nici nakon razgovora Rubija i Lavrova ocenili da ruski stav nije dovoqno prilago|en i „ne odstupa od maksimalisti~kih o~ekivawa”.

Rubio za sada verovatno ne} e preporu~iti da se sastanak Putina i Trampa odr`i slede}e nedeqe, ali Rubio i Lavrov bi mogli ponovo da razgovaraju ove nedeqe.

„Predsednik Tramp je dosledno radio na pronala`ewu mirnog i diplomatskog re{ewa kojim bi se okon~ao ovaj besmisleni rat i zaustavilo ubijawe. On }e u~initi sve {to je u wegovoj mo}i da se postigne mir”, izjavila je za CNN zamenica portparola Bele ku}e Ana Keli.

Koliki je ekonomski rast Kina zabele`ila

Bruto doma}i proizvod (BDP) Kine u prva tri kvartala ove godine iznosio je 5,2 odsto, uprkos ne{to slabijem rezultatu u tre}em kvartalu (rast od 4,8 odsto), {to je i daqe iznad najavqenog godi{weg rasta od pet odsto. Kina ostvaruje rast BDP-a uprkos trgovinskom i carinskom sukobu sa SAD. Podaci kineskog Nacionalnog biroa za statistiku (NBS) pokazuju da je industrijska proizvodwa u Kini u septembru porasla za 6,5 odsto u odnosu na isti period pro{le godine, nakon rasta od 5,2 odsto u avgustu. U prva tri kvartala indu-

strijska proizvodwa u Kini porasla je za 6,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u prvoj polovini godine zabele`en rast od 6,4 odsto. Maloprodaja je u septembru porasla za 3 odsto u odnosu na prethodnu godinu, {to je ne{to mawe u odnosu na avgustovski rast od 3,4 odsto.

U prva tri kvartala maloprodaja je porasla za 4,5 odsto u odnosu na isti period pro{le godine, dok je u prvoj polovini godine zabele`en rast od 5 odsto. Prema podacima NBS, stopa nezaposlenosti u gradovima iznosila je 5,2 odsto u septem-

bru, u odnosu na 5,3 odsto u avgustu. Nacionalni biro za statistiku navodi da je kineska ekonomija u prva tri kvartala ove godine odr`ala ukupnu stabilnost i pozitivan trend rasta, kao i da su glavni makroekonomski pokazateqi ostali stabilni, uz zna~ajan napredak u promociji visokokvalitetnog razvoja.

Istovremeno, NBS je upozorio da se kineska ekonomija i daqe suo~ava sa brojnim rizicima i izazovima zbog spoqnih neizvesnosti, navode}i da temeqi unutra{weg ekonomskog oporavka treba da se dodatno u~vrste.

PORTUGALIJA

Istraga: neispravan kabl izazvao pad uspiwa~e u Lisabonu u septembru

Kompletna vlada Japana, koju je predvodio premijer [igeru I{iba, podnela je ostavku uo~i izbora novog premijera u parlamentu.

Dowi dom parlamenta Japana izabrao je liderku vladaju}e Liberalno-demokratske partije (LDP) Sanae Takai~i za predsednicu vlade te zemqe. Ovom pobedom, sa 237 glasova od ukupno 465 poslanika, Takai~i je otvorila put za inauguraciju kao prva `ena premijer u istoriji Japana. O~ekuje se da }e i mawe uticajni Gorwi

Uzrok ru{ewa uspiwa~e u Lisabonu po~etkom septembra, kada je poginulo 16 qudi, bio je neispravan kabl, pokazali su danas rezultati zvani~ne istrage. U nesre}i je uspiwa~a „Elevador da Glória” 3. septembra udarila u zgradu nakon {to je isko~ila iz {ina, a u preliminarnom izve{taju portugalski Biro za istragu vazdu{nih i `elezni~kih nesre}a (GPIAAF) navodi da kabl koji je povezivao dve kabine nije ispuwavao standarde koje je postavio gradski transportni operater, Lisabonska `elezni~ka kompanija (CCFL), prenosi Gardijan.

„Kabl nije bio u skladu sa va`e}im specifikacijama CCFL-a za upotrebu u tramvaju Glorija”, navodi se u izve{taju od 35 stranica.

Ostale gradske uspiwa~e u Lisabonu su van upotrebe od nesre }e, a GPIAAF je saop{tio da bi trebalo da ostanu van upotrebe dok inspektori ne potvrde da imaju ko~ione sisteme „sposobne da imobili{u kabine u slu~aju kidawa sajle”. Me|u poginulima u nesre }i sa uspiwa~om je 16 osoba, od kojih su 11 bili strani dr`avqani, a povre|eno je 20 osoba. Prema bele{ci GPIAAF-a nekoliko dana nakon nesre}e, rutinski pregled u jutro na dan nesre}e nije prona{ao ni{ta neobi~no u vezi sa sajlom koja je pukla.

KADA PREDSEDNIK PODR@AVA OSU\ENOG PRETHODNIKA Makron primio Sarkozija uo~i wegovog odlaska u zatvor

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, sastao se 17. oktobra u Jelisejskoj palati sa svojim prethodnikom na mestu {efa dr`ave, Nikola Sarkozi, uo~i wegovog ulaska u izdr`avawe petogodi{we kazne zatvora. Prema izve{taju francuskog lista Le Figaro, razgovor je trajao oko sat vremena.

Sastanak je, kako se navodi, odr`an u atmosferi poverewa i privatnosti, a glavna tema bila je situacija Sarkozija koji je osu|en za krivi~nu asocijaciju u sklopu su|ewa oko navodnog finansirawa wegove predizborne kampawe 2007. godine od strane re`ima lidera Libije, Muamer Gadafi.

Prema pisawu Le Figaro-a, Makron je tokom razgovora izrazio „shvatawe i ocenu” te`ine polo`aja u kome se Sarkozi nalazi i obe}ao da }e javnosti biti pristupqeno uz maksimalnu privatnost, izbegavaju}i upliv u detaqe.

Osu|en je 25. septembra 2025. na kaznu od pet godina zatvora (od ~ega }e deo biti izdr`an pre `albe) i zabranu obavqawa javnih funkcija na pet godina.

Javnost u Francuskoj reaguje podeqeno – dok desni~arski mediji i stranke ocewuju da je presuda „nepravedna i politi~ki motivisana“, levica i deo javnosti smatraju da se radi o sna`noj poruci odgovornosti u politici.

Susret ovog tipa, izme|u aktuelnog predsednika i biv{eg koji se nalazi u te{koj pravnoj situaciji, podi`e pitawa o polu-otvorenim odnosima izme|u sada{we i prethodne vlasti, kao i o politi~kim i moralnim implikacijama.

Xuni~ira Koizumija, dobio 156 glasova. Nova vlada bi}e formalno konstituisana nakon {to Takai~i primi mandat od cara Naruhita. Takai~i, poznata po ~vrstim stavovima u spoqnoj politici, ve} je najavila poo{travawe retorike prema Rusiji, posebno u vezi sa Kurilskim ostrvima, na koja Japan pola`e teritorijalne pretenzije. Moskva }e pa`qivo pratiti korake nove japanske premijerke nakon wenog imenovawa. VLADA JAPANA PODNELA OSTAVKU

dom parlamenta potvrditi wen izbor, nakon ~ega }e Takai~i polo`iti zakletvu kao 104. premijer Japana. Na ~elu vlade Takai~i }e naslediti [igerua I{ibu, koji je pro{log meseca podneo ostavku kao ~in preuzimawa odgovornosti za izborni poraz svoje stranke. Nova premijerka je po~etkom oktobra izabrana za predsednicu LDP-a, osvojiv{i u drugom krugu glasawa 185 od ukupno 341 glasa, dok je wen protivkandidat, [inxiro Koizumi, sin biv{eg premijera

Marko Rubio i Sergej Lavrov

„E, nosite se i jedni i drugi“

Glumac Nenad Jezdi} ovih dana je na meti negativnih komentara zbog odluke da ne podigne indeks nakon predstave i na taj na~in pru`i podr{ku studentskom pokretu. U martu ove godine on je govorio o aktuelnim de{avawima u Srbiji i tom prilikom bli`e objasnio svoj stav.

Na dru{tvenim mre`ama deli se snimak koji je nastao nakon predstave „Putuju}e pozori{te [opalovi}“, a na kojem se vidi 17 glumaca kako u rukama dr`e indeks, tako daju}i podr{ku studentima u blokadi.

Za razliku od ostatka ansambla, Nenad Jezdi} to nije uradio. Nije poznato kada je ta~no snimak nastao, ali je viralan na dru{tvenim mre`ama posledwih nekoliko dana.

Jezdi} je u martu ove godine govorio za Nezavisne novine kada je i objasnio kako gleda na studentske proteste.

„Te na{e studentske proteste i ove studentske proteste na kraju krajeva, posmatram kao jedan prostor gde neki nara{taji, nova generacija, iz mladala{tva, de~a{tva, iz devoja{tva, treba da u|u u fazu o~ove~ewa. U tom smislu razumem proteste. Ne razumem odre|ene zahteve koji nisu eti~ke prirode ve} zadiru u sferu politike i parlamentarnih odluka. Sistem posr}e i jeziva tragedija to potvr|uje“, kazao je tada.

„Ne podr`avati studente u o~inskom smislu bi zna~ilo da ne podr`avam svoje troje dece koja su studenti. U isto vreme brinem i `elim da smo svi zajedno po{te|eni svake manipulacije koje je na pretek. Uz ose}awe ogromne odgovornosti za javno izre~enu re~ i punom sve{}u o tome razmi{qam da su i vlast i studenti na pozicijama nekakve bizarne opijenosti svojim uspehom i zna~ajem koji imaju u ovim danima koji nam dolaze.“

„I jedni i drugi sa visine komuniciraju i igraju onu stereotipnu, za sada samo, melodramsku filmsku scenu gde dete zakqu~ano u toaletu preti da }e da aktivira bombu i da izvr{i devastaciju svega, a roditeq u alkoholisanom stawu se ceri ispred vrata i preti ‘ne sme{, slab si’ ili ‘hajde pucaj, pucaj!’“

VANREDNO STAWE

NAM NE GINE

Na konstataciju da se ~ini kao da u takvoj situaciji dogovora nema ni na vidiku, Jezdi} je rekao:

„Vanredno stawe nam ne gine u najboqem slu~aju. Posle ovakve porodi~ne sramote sleduje nam, verujem. I to mi se ne dopada, da }emo porodi~nu terapiju

da dobijemo od stranih stru~waka i tutora, budu}i da u svojoj zaslepqenosti nismo u stawu da brinemo o svojoj ku}i i porodici, svom nasle|u i imetku, ali neka i tako bude, samo niko neka ne strada.“

„Ni jedni ni drugi nisu Srbija koja nam je potrebna. Samo da verujem i da se nadam da me|u nama ima odva`nih, ~estitih i hrabrih Srba koji }e re}i posva|anima dosta je bilo, ni jedni ni drugi niste dobri gra|ani, ‘ajde sad ono {to nikad nismo probali, a {to jeste znamewe i u himni i na grbu i u Ustavu, na kraju krajeva, ima li nas, kad se prebrojimo sposobnih za slogu. Dakle, svi da prihvatimo struku, zakon zemaqski i nebeski, pa na kolektivnu porodi~nu terapiju, trajnog izle~ewa i imunizacije od svake vrste manipulacije“, naveo je glumac.

SVIMA SU RUKE KRVAVE

Na pitawe da li }emo u suprotnom zavr{iti kao one dve porodice iz filma “Tamna je no}”, Jezdi} je imao potvrdan odgovor.

„Upravo tako. Tamo smo imali haos, a ovde imamo slogan ‘ruke su vam krvave’, gde smo ve} presudili pojedincima. Nama su svima ruke krvave, kome ruke nisu krvave…“

Jezdi} je potom istakao da je u pitawu „dosta agresivan slogan“.

Potom je dodao da sve ovo pri~a „iz perspektive ~oveka koji je dobijao pendrek po le|ima na ulici, iz perspektive onoga koji se kao student nagutao suzavca na ulici“.

„Ovo govorim kao neko ko je sve to pro{ao i do`iveo li~no i veliko razo~arawe zbog epiloga tih protesta. Naravno, ima i qudi koji su profesori sada, a bili su deo tih protesta. Vrlo umno misle, dobro postupaju i dobro rasu|uju. Ne bih da ih imenujem, ali mogu}e sve ovo {to sam rekao, da je re~eno sa pozicije mojih izneverenih o~ekivawa“, rekao je on tom prilikom.

PROTESTI KAO

GENERACIJSKI JAZ

Glumac je potom otkrio kakav epilog ove situacije o~ekuje:

„Kao pedesetdvogodi{wak ove studenske proteste ne posmatram samo kao

ideolo{ki ili kao politi~ki jaz, nego kao generacijski jaz, ~ist generacijski jaz. To je evidentno generacijski jaz, to vi{e nije stvar politike. Generacije koje sada stasavaju su vajber generacije koje su odmalena bile upu}ene na perfidnu ve{tinu dana{wice koja se zove ‘pi-ar’. Iz ‘pi-ara’ smo mi ovde dobili mre`e i na tim mre`ama imamo profile koji su u mnogo ~emu ono {to zami{qamo da jesmo.“

„Svi na obe strane, imaju profile i li{eni su `ive re~i, `ivog iskustva. To je potpuno virtuelno zbivawe i prebrojavawe mimo svake moje logike. Ja verujem u re~ i `ivim za svoju re~. Sve svoje snage usmeravam ka tome da odr`im svoju re~. Ovde, izme|u dve sukobqene strane, vi{e ne pada ni re~. Nema re~i. Sada su ti qudi nenormalno ve{ti postali da ka`u {ta treba da ka`u, a da to ne izgovore. Isto tako da ne ka`u, {to ne}e da ka`u, a da uprkos tome izgovore“, naveo je on i dodao:

„Roditeqi i moja generacija ne znaju kako da im pri|u, a ovima do toga nije ni stalo i ne daju da im se pri|e. Svi sada treba da iskoristimo trenutak da studentima ponudimo najboqe od sebe sa verom da su oni uistinu budu}nost i uzdanica, a ni oni da ne zaborave da smo mi wihovi roditeqi. Naravno, ja mislim da je sistem kriv za taj propust koji je odneo petnaest `ivota. Taj sistem naprosto mora da postane druga~iji, ali ne bih da se taj sistem mewa crvenom rukavicom i da se stvari tako generalizuju i presu|uju.“

E, NOSITE SE

I JEDNI I DRUGI

Jezdi} je dodao da rizikujemo da nam „stvarno svima ruke postanu krvave.“ „Postoji autoritativan re`im, a odjednom imamo i drugu stranu koja, identi~nim principom vo|ena, tra`i od nas podr{ku i odjednom smo prinu|eni svi da se izja{wavamo i prisiqavaju nas na nekakav referendumski koncept ‘za ili protiv’ iliti ‘ko misli druga~ije nije na{’. E, nosite se i jedni i drugi. A siguran sam da nas je najvi{e koji ho}e stabilnost i razumevawe. Ovo je u osnovi svojoj generacijski jaz. Studenti su siti jer se hrane svojom mlado{}u, silinom i prirodom karakteristi~nom za wihov uzrast, a ovi drugi, opet, siti i nabrekli od svoje vlasti, ho}e da i daqe taj isti princip sprovode. Srpski porodi~no-familijarni stereotip. Mislim da se moraju dogovoriti. Ne zanemarivati odgovornost i trenutak i ozbiqno promi{qati ‘a {ta sutra?’“, rekao je Nenad Jezdi} za portal 24sedambl

Pe{a~ewe Ni{kih studenata ka Beogradu

Zastani Srbijo: Rektorat Univerziteta u Beogradu

Nenad Jezdi}: „Studenti su siti jer se hrane svojom mlado{}u, silinom i prirodom karakteristi~nom za wihov uzrast, a ovi drugi, opet, siti i nabrekli od svoje vlasti, ho}e da i daqe taj isti princip sprovode

PROMENIO JE TAKTIKU:

Dodik kona~no priznao da vi{e nije predsednik RS

Milorad Dodik je, posle vi{emese~nog otpora, kona~no priznao da vi{e nije predsednik Republike Srpske i odustao od direktnih poku{aja ru{ewa ustavnog poretka BiH, a u pozadini bi mogao biti novi pristup ameri~ke diplomatije prema toj zemqi.

Parlament RS je u subotu, nakon celodnevne rasprave, doneo odluku kojom se Ana Tri{i} Babi}, dugogodi{wa Dodikova savetnica i verna saradnica, imenuje za vr{ioca du`nosti predsednice RS do izbora 23. novembra.

Istovremeno je parlament poni{tio {est zakona usvojenih u decembru 2024. godine kojima su tada defakto poku{ali da sprovedu secesiju RS-a, uz pretwe upotrebom sile.

Te zakone je ranije poni{tio Ustavni sud BiH, a niko ih nikada nije ni poku{ao primeniti. Formalno poni{tewe sada je samo potvrdilo koliko su bili besmisleni – ali i opasni.

I odluku o imenovawu Tri{i} Babi}, kao i one zakone koji su prvo usvojeni, a zatim poni{teni, donela je ista ve}ina poslanika kojom Dodik i daqe upravqa.

Iz opozicije, koja je bojkotovala sva glasawa, poru~eno je da se radi o „potpuno {izofrenoj situaciji“, u kojoj isti oni koji su ranije zagovarali zabranu rada dr`avnih pravosudnih i policijskih institucija u RS i pretili zatvorom svima koji to ne po{tuju – sada progla{avaju te odluke ni{tavnim, uz tvrdwe da se „stawe promenilo“.

„Ovo nije ni{ta drugo nego Dodikova kapitulacija“, rekao je tokom rasprave poslanik SDS-a Nedeqko Glamo~ak.

Dodik nije prisustvovao sednici, ali je wegovu politiku o{tro branila ~lanica Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi}, koja je opoziciji u o{trom tonu poru~ivala da „ni{ta ne razumeju“ i da „govore gluposti“.

NADA U TRAMPA

„[ta god treba poni{titi, uradi}emo to za dobrobit RS“, rekla je Cvijanovi} tokom burne rasprave, nagla{avaju}i da se globalni odnosi mo}i mewaju i da je „kqu~na stvar“ to {to je Donald Tramp ponovo predsednik SAD i mo`e biti „prijateq Srbima“.

IZ SENKE NA ^ELO REPUBLIKE SRPSKE, KO JE ANA TRI[I] BABI]?

Od novinara do predsednika

Ana Tri{i} Babi} ro|ena je i {kolovala se u Bawaluci.

Zavr{ila je Gimnaziju i Pravni fakultet 1991. godine. Diplomirala je me|unarodne odnose, a u spoqnu politiku BiH ukqu~ila se po~etkom 2000-ih, od kada je va`na politi~ka figura u BiH i neizostavan deo kreirawa i sprovo|ewa politika Republike Srpske u pogledu saradwe i evropskih integracija.

Od 2001. godine radila je u Ministarstvu spoqnih poslova BiH, a od 2007. do 2015. obavqala je du`nost zamenice ministra spoqnih poslova BiH. U tom periodu, u skladu sa odlukama organa Republike Srpske, u~estvovala je u pregovorima o ja~awu regionalne saradwe i saradwe BiH sa NATO savezom. Tokom rata, Ana Tri{i} Babi} bila je urednik bawalu~kog BiG radija. Od 1995. do 1996. radila je kao novinar i dopisnik RSE. Nakon rata u BiH, kroz anga`man u OHR-u i USAID-u, bila je rukovodilac razli~itih projekata, me|u kojima se posebno isti~u oni sa ciqem ja~awa medijskih sloboda i pojedina~ne pomo}i medijima u Republici Srpskoj.

Du` vi{e od 15 godina bila je jedan od najbli`ih saradnika Milorada Dodika, i kao predsednika Republike Srpske i kao ~lana Predsedni{tva BiH. U~estvovala je u gotovo svim politi~kim procesima u kojima se branio interes Republike Srpske. I kroz anga`man u komisijama za saradwu sa NATO-om, kao i u pregovorima sa EU, Ana Tri{i} Babi} sna`no je zagovarala jasnu vidqivost Republike Srpske u tim procesima.

Tri{i} Babi} govori nekoliko jezika – engleski, nema~ki, francuski i ruski – i ima brojne kontakte u me|unarodnim organizacijama, {to omogu}ava da se glas zvani~ne politike Srpske ~uje na va`nim mestima.

Imala je i zna~ajnu ulogu u ispuwavawu uslova za Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, kojim je BiH zakora~ila ka Evropskoj uniji. Zajedno sa tada{wim srpskim ~lanom Predsedni{tva BiH Miloradom Dodikom, odigrala je kqu~nu ulogu u preimenovawu Komisije za pridru`ivawe u Komisiju za saradwu sa NATO-om. Ana Tri{i} Babi} je udata i majka je dva sina. Malo poznat detaq je da je pre dve godine pobedila karcinom, nakon ~ega se aktivno ukqu~ila u brojne kampawe podr{ke obolelima od ove bolesti.

To je ponovila i na mre`i X, gde je na engleskom napisala da je „pru`ena ruka“ kao dokaz spremnosti na novi dogovor. „Imamo pravo da verujemo da }e stvari biti boqe jer je Donald Tramp predsednik Amerike. Imamo priliku da poka`emo da je Republika Srpska verodostojan partner“, napisala je.

Na odluke kojima su Dodik i wegovi saradnici napravili korak unazad, ubrzo je stigla reakcija iz Stejt departmenta. Brendan Hanrahan, visoki zvani~nik ameri~kog Ureda za evropska i evroazijska pitawa, rekao je za Rojters da Va{ington pozdravqa taj potez jer doprinosi stabilnosti BiH.

„To }e utabati put ka konstruktivnom

partnerstvu sa Sjediwenim Dr`avama, zasnovanom na obostranim interesima, ekonomskom potencijalu i zajedni~kom prosperitetu“, rekao je Hanrahan, koji je ujedno najvi{i ameri~ki diplomata direktno zadu`en za BiH i jedan od retkih iz Trampove administracije koji je boravio u toj zemqi. Otkako je Tramp ponovo postao predsednik, SAD su znatno smawile anga`ovawe u BiH, iako je Dejtonski sporazum — kojim je okon~an rat i uspostavqen sada{wi ustavni okvir — ameri~ki proizvod.

DODIKOVA KAPITULACIJA

Nakon {to je Bajdenova administracija, preko ambasadora Majkla Marfija, poku{ala o{trijim merama da suzbije Dodikove pretwe dejtonskom poretku uvode}i sankcije wegovim saradnicima, Stejt department pod vo|stvom Marka Rubija ograni~io se na poruke podr{ke stabilnosti BiH, ali bez konkretnih akcija. Dodik je u me|uvremenu potro{io stotine hiqada evra na lobirawe u Va{ingtonu, poku{avaju}i da obezbedi povoqniji tretman. Prvi znakovi da to mo`da daje rezultate pojavili su se krajem pro{le nedeqe, kada je ameri~ko Ministarstvo finansija potvrdilo da uklawa ~etvoro wegovih ni`ih saradnika sa liste sankcionisanih.

Mediji u BiH naga|aju da bi to mogao biti deo {ireg dogovora po kojem bi Dodik morao da prihvati smenu sa funkcije predsednika RS, povu~e sporne zakone i poka`e spremnost na saradwu — u zamenu za bla`i pristup Va{ingtona.

Stejt department pozdravio imenovawe Ane Tri{i} Babi} za v.d. predsednice RS

Ameri~ki Stejt department pozdravio je odluku Narodne skup{tine Republike Srpske (NSRS) o imenovawu Ane Tr{i} Babi} za vr{iteqku du`nosti predsednice RS, navode}i da je to rezultat napora predvo|enih SAD da se smiri kriza u Bosni i Hercegovini (BiH).

„SAD pozdravqaju akciju NSRS kojom se potvr|uje stabilnost u BiH i otvara put ka konstruktivnom partnerstvu sa Sjediwenim dr`avama zasnovanom na zajedni~kim interesima, ekonomskom potencijalu i zajedni~kom prosperitetu”, rekao je za Rojters Brendan Hanrahan, vi{i zvani~nik Stejt deparmenta za evropske i evroazijske poslove. NSRS imenovala je sino} Anu Tri{i} Babi}, blisku saradnicu lidera vladaju}eg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, za vr{ioca du`nosti predsednika RS. U obrazlo`ewu odluke entitetskog parlamenta navedeno je da „u uslovima protivustavnog i nezakonitog delovawa Suda BiH i Centralne izborne komisije (CIK), koji svojim odlukama onemogu}avaju demokratski izabranog predsednika RS Milorada

NOVI VETROVI IZ VA[INGTONA

Dodika da vr{i svoju funkciju, Narodna skup{tina deluje radi za{tite Ustava RS”. Imenovawe Ane Tri{i} Babi} za vr{ioca du`nosti predsednika RS do izbora novog, dodato se, trebalo bi da omogu}i nesmetano funkcionisawe institucije predsednika Republike. Vladaju}a koalicija izglasala je sino} i odluku o prestanku va`ewa vi{e zakona koje je sama usvojila u proteklom periodu, zbog kojih je, izme|u ostalog, Dodik osu|en pred Sudom BiH, dok su svi najvi{i funkcioneri RS zavr{ili na ameri~koj „crnoj listi”.

Ministarstvo finansija SAD je izbrisalo sa liste sankcionisanih Danijela Dragi~evi}a, Jelenu Paji} Ba{tinac, Gorana Rakovi}a i Dijanu Milankovi}, objavqeno je na zvani~noj stranici Ministarstva. Wih ~etvoro su sankcije dobili u razli~ito vreme, zbog u~e{}a u organizaciji obele`avawa Dana Republike Srpske, 9. januara. Ovo uklawawe sa ameri~ke „crne liste” objavqeno je danas na zvani~noj stranici ameri~kog ministarstva.

Odlaze}a administracija Xozefa Bajdena je u posledwim satima svog mandata na listu sankcionisanih stavila Dijanu Milankovi}, generalnog direktora RTRS-a zbog u~e{}a u organizovawu proslave Dana Republike Srpske.

Iz istog razloga su sankcije dobili i {ef Republi~kog protokola Goran Rakovi}. Godinu dana ranije, u martu 2024. godine, sankcionisana je i Jelena Paji} Ba{tinac, generalni sekretar predsednika Republike Srpske, koja se na „crnoj listi” na{la se zbog u~e{}a u organizaciji Dana Republike Srpske te godine, podse}a RTRS. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je povodom ukinutih sankcija zvani~nicima Republike Srpske da su sankcije bile politi~ke motivisane „od prethodne ameri~ke administracije, pre svega Bajdenovih qudi”. „Uspevamo da nekima ka`emo da je sve politi~ki motivisano, i verujem da }emo u tome uspeti. Imamo pravo da se nadamo”, zakqu~io je Dodik.

MITROPOLITU AMFILOHIJU POSTHUMNO NAJVI[I

DR@AVNI ORDEN CRNE GORE:

„Neizbrisiv

Povodom petogodi{wice od upokojewa mitropolita Amfilohija, predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} doneo je odluku da mu posthumno dodeli najvi{i dr`avni orden.

„Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, ostavio je neizbrisiv trag u duhovnom i dru{tvenom `ivotu Crne Gore tokom gotovo tri decenije na ~elu Mitropolije crnogorsko-primorske“, istakao je Milatovi}.

Kako je naveo, mitropolit Amfilohije je svojim ugledom u celom hri{}anskom svetu, dao je zna~ajan doprinos i me|unarodnom ugledu Crne Gore.

„U kqu~nom istorijskom trenutku – tokom referenduma o nezavisnosti Crne Gore 2006. godine – wegovi pozivi na sabornost i me|usobno po{tovawe, doprineli su da Crna Gora kroz ovaj proces pro|e mirno i bez sukoba. Time je dao nemerqiv doprinos o~uvawu mira i sta-

bilnosti u zemqi“, napisao je Milatovi} u objavi na dru{tvenim mre`ama.

Prema re~ima Milatovi}a, u posledwim godinama `ivota, mitropolit Amfilohije postao je simbol duhovnog otpora, naro~ito tokom 2019. i 2020. godine kada je predvodio litije povodom Zakona o slobodi veroispovesti.

„Masovnost i trajawe litija predstavqali su jedan od kqu~nih faktora koji su doprineli mirnoj promeni vi{edecenijske vlasti, {to je Crnoj Gori otvorilo put ka punopravnom ~lanstvu u EU“, naveo je Milatovi} i dodao:

„Posthumnom dodelom najve}eg dr`avnog odlikovawa mitropolitu Amfilohiju, Crna Gora odaje priznawe wegovom doprinosu o~uvawu duhovne tradicije, izgradwi dru{tvenog mira u najosetqivijim trenucima na{e savremene istorije, kao i wegovoj ulozi u unapre|ewu me|unarodnog ugleda zemqe“.

SRPSKE PAROLE POD UDAROM FSCG: Kosovo je Srbija, kao zlo~in

Fudbalski savez Crne Gore (FSCG) pokrenuo je disciplinske postupke protiv klubova OFK „Grbaq“ i FK „Berane“ zbog, kako se navodi u zvani~nom zapisniku sa sednice Disciplinske komisije od 16. oktobra 2025, „upotrebe pirotehni~kih sredstava i skandirawa navija~a”. Ono {to, me|utim, izaziva posebnu pa`wu javnosti jeste ~iwenica da se kao osnov za postupak navode upravo rodoqubivi pokli~i — „Kosovo je Srbija“ i „@ivela kraqevina Srbija“.

Prema zapisniku, na utakmici 11. kola Druge crnogorske lige, odigranoj 12. oktobra u Radanovi}ima izme|u OFK „Grbaq“ i FK „Berane“, navija~i oba kluba u vi{e navrata su skandirali „Kosovo je Srbija“ i „@ivjela kraqevina Srbija“. Uzvike su pratila pirotehni~ka sredstva — ali, kako je precizirano u dokumentu, „ona nisu ubacivana u teren“.

I pored toga, Disciplinska komisija je odlu~ila da „pokrene disciplinski postupak“ protiv oba kluba, pozivaju}i se na ~lan 127. Disciplinskog pravilnika FSCG i odredbe koje sankcioni{u „neprimereno pona{awe navija~a“.

SKANDALOZNI KRITERIJUMI

Odluka FSCG izaziva o{tre reakcije u sportskoj javnosti, jer se, prvi put u zvani~nim dokumentima Saveza, kao razlog za disciplinski postupak navodi skandirawe koje izra`ava nacionalni i dr`avni identitet. U zapisniku se ~ak doslovno citiraju pokli~i „Kosovo je Srbija“ i „@i-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

vela kraqevina Srbija“, {to nedvosmisleno pokazuje da se upravo ta rodoqubiva obele`ja tretiraju kao prekr{aj.

„Umesto da se bave huliganizmom, nasiqem ili rasizmom, oni sankcioni{u qubav prema sopstvenoj dr`avi i istoriji,“ ka`e jedan od funkcionera drugoliga{kog kluba koji je `eleo da ostane anoniman. „To je otvoreni politi~ki progon, ne sportska disciplina.“

DISCIPLINSKA KOMISIJA

KAO POLITI^KA POLICIJA

Ovo nije prvi put da FSCG disciplinske mere koristi kao instrument politi~ke korektnosti. Posledwih godina, Savez je u vi{e navrata ka`wavao klubove zbog „nacionalisti~kih ispada“, pri ~emu je sve ~e{}e predmet sankcija upravo isticawe simbola ili poruka koje imaju srpski nacionalni karakter.

„Fudbalski savez sve vi{e li~i na politi~ku policiju koja se pla{i navija~kih tribina,“ komentari{e jedan sportski novinar iz Podgorice. „Jasno je da se ovakve odluke ne donose zbog fudbala, ve} zbog politi~kih pritisaka i straha od svega {to miri{e na srpstvo.“

U zapisniku nema ni jednog pomena incidenata, nasiqa, povreda ili ugro`avawa bezbednosti — samo „pirotehnika koja nije uba~ena u teren“ i „skandirawe rodoqubivog sadr`aja“. To dovodi u pitawe same kriterijume disciplinskog gowewa i postavqa pitawe — da li }e FSCG ubudu}e ka`wavati svaki klub ~iji navija~i izraze nacionalni ponos?

PRESEKAO, PA PRATIO KOLONU PREMIJERA SPAJI]A: Uhap{en biv{i ministar i poslanik DPS-a Petar Ivanovi}

Nekada{wi ministar poqoprivrede u Vladi Crne Gore i nekada{wi poslanik DPS-a, Petar Ivanovi} uhap{en je zbog incidenta na Bla`ovom mostu u Podgorici kada je prvo „presekao“ kolonu vozila u pratwi premijera Milojka Spaji}a, a zatim je pratio kolonu uz uvrede upu}ene slu`benicima obezbe|ewa sve do zgrade Vlade, saop{teno je iz Uprave policije. Ivanovi} je vozilom marke „tojota”, registarskih oznaka Podgorica, upao u kolonu vozila iz pratwe premijera Milojka Spaji}a.

Incident se dogodio u popodne, saop{teno je iz Uprave policije i dodaje da Ivanovi} nije postupio po „jasno istaknutim svetlosnim i zvu~nim signalima slu`benih vozila, ~ime je ugrozio bezbedno kretawe {ti}ene li~nosti i slu`benih lica u pratwi”.

Ivanovi} je pritom odbio da pru`i dokumenta na uvid policijskim slu`benicima i u dva navrata uputio niz uvredqivih i prete}ih re~i policijskim slu`benicima iz pratwe premijera.

Navodi se da je Ivanovi} uhap{en po Zakonu o javnom redu i mir za „ometawe i omalova`avawe slu`benog lica”, preneli su podgori~ki mediji.

Crna Gora i Albanija bez rominga u Evropskoj uniji od juna

U junu slede}e godine Crna Gora i Albanija }e se pridru`iti zajedni~kom tr`i{tu Evropske unije kada je re~ o tro{kovima telekomunikacija, {to }e omogu}iti wihovim gra|anima da na teritoriji Unije telefoniraju po cenama kao u svojoj mati~noj zemqi, obajvio je portal SEEbiz

Ta odluka je deo plana pribli`avawa Albanije i Crne Gora ~lanstvu u Evropskoj uniji i postepenog smawewa tro{kova rominga u regionu, koje traje ve} dve godine.

Ovog meseca Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i Moldavija pridru`ile su evropskom sistemu za finansijske transakcije SEPA, {to }e wihovim gra|anima zna~ajno ubrzati i pojeftiniti me|unarodna pla}awa prema ~lanicama EU.

Osim navedenih dr`ava, u procesu pregovora oko pridru`ivawa inicijativi besplatnog rominga su i ostale zemqe Zapadnog Balkana – Srbija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija i Ukrajina, za koju je na prole}e bilo najavqeno da bi ve} od januara naredne godine mogla pristupiti jedinstvenom roming tr`i{tu.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

SPECIJALNO TU@ILA[TVO IZ PRI[TINE INICIRALO POLICIJSKE

AKCIJE U ZUBINOM POTOKU I ZVE^ANU PROTIV SRBA

Akcije policije navodno zbog

organizovanog kriminala

i te{kih krivi~nih dela

Represije Pri{tine prema Srbima na severu Kosova i Metohije konstantne su od dolaska Kurtija na vlast 22. marta 2021. godine. Takav teror prema civilnom stanovni{tvu nezabele`en je u Evropi.

Kosovsko Specijalno tu`ila{tvo saop{tilo je, u nedequ ujutru 19. oktobra, da se od jutra ovog dana sprovodi policijska akcija na teritoriji op{tina Zubin Potok i Zve~an.

U saop{tewu se navodi da istra`iteqi Kosovske policije iz Uprave za istra`ivawe organizovanog kriminala i te{kih krivi~nih dela postupaju po nalogu Suda, izdatom

na zahtev Specijalnog tu`ila{tva, kako bi sproveli pretres na devet lokacija. Kako je precizirano, operacija se sprovodi zbog sumwe u izvr{ewe krivi~nih dela „ugro`avawe osobqa Ujediwenih nacija ili osobqa koje je u vezi sa wima, te{ko ubistvo i napad na slu`beno lice tokom obavqawa slu`bene du`nosti“.

„Specijalno tu`ila{tvo, zajedno sa Policijom Kosova, preduzima sve neophodne istra`ne radwe. Javnost }e o detaqima biti obave{tena nakon zavr{etka operacije“, stoji u saop{tewu.

Tokom policijske akcije, rano u nedequ ujutru 19. oktobra, u Zubinom Potoku i Zve~anu, prive-

deno je sedmoro Srba, saop{teno je oko podneva ovog dana iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Kako se navodi, akcija je po~ela oko {est sati ujutru, a sprovele su je specijalne jedinice Kosovske policije.

„Opsadno policijsko stawe i uzmemiravawe Srba trajalo je vi{e sati, a tokom ove brutalne akcije, Kurtijevi specijalci porazbijali su vrata na srpskim ku}ama, vr{e}i pretres i premeta~inu, uz arbitrarna privo|ewa na{ih sunarodnika“, ka`e se u saop{tewu.

Dodaje se da }e uhap{enima biti obezbe|ena pravna pomo}, te da }e o wihovom privo|ewu obavestiti me|unarodne predstavnike.

FON DER LAJEN U PRI[TINI NIJE HTELA RAZGOVOR

SA KURTIJEM U SEDI[TU VLADE

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, uputila je, u sredu 15. oktobra, tri poruke Kosovu nakon susreta koje je imala u Pri{tini.

Fon der Lajen je poru~ila da je Evropska unija posve}ena budu}nosti u kojoj su „svi partneri sa Zapadnog Balkana deo Unije“.

„Za to je va`no da Kosovo nastavi da gradi bezbedne institucije. Da se deeskalira tenzije na Kosovu. Tako|e, Kosovo mora da finalizuje neophodne korake kako bi imao koristi od Plana rasta“, navela je fon der Lajen u objavi na platformi “Iks”.

Plan rasta je paket za Zapadni Balkan. Kosovo ne mo`e imati koristi od ovog paketa zbog nedostatka institucija.

Ovaj plan je finansijski instrument vredan {est milijardi evra za period 2024-2027, koji ima za ciq postepenu integraciju zemaqa regiona u jedinstveno tr`i{te EU.

Nakon sastanka sa kosovskom predsednicom, predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen ugostio je vr{ilac du`nosti kosovskog premijera Aqbin Kurti.

Sastanak fon der Lajen i Kurtija odr`an je u prostorijama Skup{tine Kosova, jer evropski zvani~nici odbijaju susrete sa Kurtijem u prostorijama Vlade Kosova, dok Kosovo ne formira institucije.

GRE[KA ILI PROVOKACIJA PRIPADNIKA KBS-A KOJI SU ’’ZALUTALI’’ U SRPSKI DEO KOSOVSKE MITROVICE ? Na ’’nepoznatoj’’ teritoriji 10 minuta

U ~etvrtak, 16. oktobra, oko 10 sati i 30 minuta ujutru, pripadnici KBS-a su nakratko u{li u Severnu Mitrovicu, pro{li delom glavne ulice i zadr`ali se oko deset minuta kod benzinske pumpe, na izlazu iz Mitrovice za Zve~an, kod Sreza. Kosovska policija saop{tila je da je re~ o gre{ci.

Pripadnici KBS-a su pro{li delom glavne ulice i stacionirali se na benzinskoj pumpi kod Sreza. Do{li su preko Isto~nog mosta a onda ulicom Kwaza Milo{a do benzinske pumpe. Ostali su izme|u pet i deset minuta. U koloni je bilo 4 hamera i 2 prazna kamiona. Kosovska policija navodi da je re~ o gre{ci.

I zamenik komandira za region Sever, Veton Eq{ani, potvrdio je da se radilo o pripadnicima KBS-a. On, me|utim, tvrdi da su na samoj benzinskoj pumpi proveli oko pet minuta.

Kako je objasnio, pripadnici policije su ih videli, pri{li im i pitali „{ta se de{ava“. „Kazali su nam da su pogre{ili lokaciju, i da su mislili da je Ju`na Mitrovica“.

Eq{ani je kazao da pripadnici KBS-a nisu imali oru`je. Kosovske bezbednosne snage oglasile su se nakon boravka u Severnoj Mitrovici, navode}i da su wihovi prpadnici pogre{no skrenuli.

Kako se navodi u kratkom saop{tewu za medije, Kosovske bezbednosne snage su u 10.30, tokom kretawa wihovog konvoja iz Istoka ka kasarni KBS-a u Mitrovici, svojim vozilima pogre{no skrenuli. Navode i da su potom promenili pravac kretawa.

- Dana{wi dolazak pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u Severnu Mitrovicu bez odobrewa komandanta Kfora i bez saglasnosti gra|ana koji `ive na severu Kosova i Metohije izazvao je uznemirawe srpskog naroda i podigao tenzije, saop{tila je Srpska lista.

Srpska lista upozorava da su ovakve akcije neprihvatqive i da mogu imati ozbiqne posledice po stabilnost regiona. Kfor je saop{tio da su pripadnici Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) “gre{kom skrenuli sa svog kursa na nekoliko minuta”, kada su se wihova vozila pojavila u Severnoj Mitrovici.

PREDSEDNIK ODBORA ZA POMO] KOSOVU I METOHIJI IZ BAWA LUKE MILORAD ARLOV

Podelio tromese~ne stipendije za desetoro dece sa Kosova i Metohije

Predsednik Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke Milorad Arlov podelio je, 18. oktobra, na administrativnom prelazu Jariwe tromese~ne stipendije u vrednosti 3000 evra za desetoro srpske dece sa Kosova i Metohije.

Stipendije preko Odbora na mese~nom nivou po 100 evra za avgust, septembar i oktobar svakom detetu obezbedio je Telekom Republike Srpske.

Zahvaquju}i humanim qudima i Telekomu Republike Srpske Odbor sada ukupno stipendira 19. dece sa Kosova i Metohije na mese~nom nivou po 100 ili 125.evra.

- Hvala Telekomu Republike Srpske, i generalnom direktoru Jeleni Trivan i svim donatorima koji konstantno i nepresu{no preko na{eg Odbora poma`u na{ narod na Kosovu i Metohiji - rekao je Arlov.

Arlov je uru~io i jednokratnu pomo} Dnevnom centru „Podr`i me-9.januar” iz Kosovske Mitrovice koju je sakupilo 22-je Srba iz Trsta u Italiji u humanitarnoj akciji Odbora „Svaki Srbin jedan evro mese~no za Kosovo i Metohiju”.

Jednokratnu pomo} drugu po redu od Odbora dobila je i Suzana Lazovi} te{ko bolesna `ena i majka iz Zve~ana.

Milorad Arlov sa stipendistima sa KiM iz Republike Srpske ispred Jariwa

Kamioni KBS

Fon Der Lajen i Vqosa Osmani

PQU[TE HAP[EWA U ^IKAGU!

Srbi otkrivaju kakav se pakao odvija na ulicama

Talas hap{ewa u ^ikagu, ameri~kom gradu u kom `ivi veliki broj Srba, izazvao je strah i paniku me|u srpskom zajednicom. Uz to, ameri~ki predsednik Donald Tramp `eli da na ulice ^ikaga izvede pripadnike Nacionalne garde. Srbi koji `ive u ^ikagu za „Blic” ka`u da se ozbiqno pla{e zbog racija agenata Slu`be za imi-

to ti ni{ta ne zna~i i mogu da te deportuju. Na{i qudi se ozbiqno pla{e i mnoge je strah da idu po odre|enim dr`avama. U ^ikagu ima protesta ispred imigracionog centra. Mnogi imigranti sada izbegavaju da voze jer se boje kontrola i hap{ewa - ka`e K.A. koja godinama `ivi u ^ikagu, a i sama se jedno vreme upustila u transportni biznis kamionima.

graciju i carine (ICE). Advokat Miroqub \uki}, koji se u ^ikagu bavi upravo imigracijom, isti~e da je panika nastala nakon hap{ewa qudi sa validnim radnim dozvolama.

^ikago je ve} neko vreme u fokusu administracije Donalda Trampa. Ameri~ki predsednik je za grad kojim upravqaju demokrate rekao da je postao popri{te kriminala i da zbog toga `eli da po{aqe pripadnike Nacionalne garde na ulice.

^IKAGO: NA ULICAMA PROTESTI, TRAMP PRETI

Vojnici iz Teksasa su poslati u ^ikago, ali je sud ubrzo odu~io da Trampova administracija ne mo`e da rasporedi Nacionalnu gardu u saveznoj dr`avi Ilinois. U petak je administracija zatra`ila od Vrhovnog suda da dozvoli raspore|ivawe trupa Nacionalne garde u podru~je ^ikaga. Ali to je samo jedna strana medaqe. Ameri~ki grad u kom `ivi oko 400.000 Srba na{ao se na udaru agenata ICE, koji od Trampovog povratka na vlast sprovode akcije hap{ewa imigranata. Zbog toga, protesti tokom kojih dolazi do `estokih sukoba policije i demonstranata, postali su ~esta pojava ispred ICE objekata. Policija je u ^ikagu uhapsila kamionxije, a na udaru su se na{li i Srbi. Srbi koji `ive u ^ikagu isti~u da je kombinacija dva faktora dovela do {irewa straha i panike:

1. Hap{ewe imigranata i racije agenata ICE.

2. Raspore|ivawe vojske na ulice.

- Ovo {to sada radi Tramp je ne{to {to je radio i 2016. i 2017. godine, samo tada nije bilo tako medijski ispra}eno. Sada je ponovo zapo~eo akciju i sve je mnogo ozbiqnije. Qudi zaboravqaju da je Imigraciono odeqewe kao posebna dr`ava u SAD. Mo`e{ da ima{ radnu dozvolu, zelenu kartu, ~ak i dr`avqanstvo, ali ako napravi{ problem ili prekr{aj,

nose majice na kojima pi{e „je*i se ICE”, vidim stikere po gradu. O~igledno je da ih narod ne voli i da oni ovde nisu dobro do{linagla{ava Mila. Povodom burnog perioda u ^ikagu, koji }e se, po svemu sude}i nastaviti, „Blic” je kontaktirao advokata Miroquba \uki}a, koji se u ovom gradu bavi upravo imigracijom.

ADVOKAT IZ ^IKAGA: POHAP[ENE

KAMIONXIJE IZ SRBIJE

SRBI U STRAHU: TRAMP SE I@IVQAVA, QUDI MRZE ICE Mila (36) koja `ivi u ^ikagu isti~e da je glavni problem u tome {to je ameri~ka administracija najavila hap{ewe ilegalnih imigranata, {to se na kraju pretvorilo u „{aradu” po principu: „prvo privode, onda postavqaju pitawa”.

- U planu je bilo da hapse ilegalce, mahom su Meksikanci bili na udaru, ali onda se to pretvorilo u ^ikagu u potpunu {aradu i la`. Oni znaju da u ^ikagu ima mnogo qudi iz raznih strana sveta. ^iwenica je da jesu po~eli od Meksikanaca, ali se da wima nisu zaustavili. To vi{e nije da ka`e{ „oni hapse ilegalce”. Da, wih privode, ali su po~eli da hapse i qude bez da te pitaju da li ima{ zelenu kartu, da li ima{ radnu dozvolu, po kom osnovu si ti ovde. Oni te prvo hapse pa te pitaju, zna~i do`ivi{ neku traumu - obja{wava sagovornica „Blica”. Prema wenim re~ima, zbog ~iwenice da `eli da izbegne da sa porodicom pro|e kroz i{ta sli~no, po~ela je ~ak da razmi{qa da se preseli iz Amerike. Kako isti~e, situacija na ulicama ^ikaga je izuzetno tenzi~na: protesti su u toku, qudi dobacuju agentima ICE i niko nije pozitivno reagovao na Trampovu `equ da po{aqe vojsku. - Qudi te agente ovde ne podnose, ~esto im dobacuju ru`ne re~i na ulicama i sva|aju se s wima. U ^ikagu su konstantno protesti, Amerikanci protestuju i veoma su solidarni. Sa dolaskom Garde ne o~ekujem ni{ta dobro. Mislim da se Tramp i`ivqava zato {to su i guverner i gradona~elnik protiv svega za {ta se Tramp zala`e, i podstrekuju qude da snimaju i da se dr`e zajedno. ^iwenica je da se qudi ne ose}aju sigurno, u smislu da znaju da su agenti prestali da postavqaju pitawa ve} odmah hapse. ^ujem po ulici kako Amerikanci pri~aju o ICE,

- Ta~no je da je dosta na{ih qudi pohap{eno u prethodne tri nedeqe. Hteo bih prvo da razjasnim nekoliko stvari. Koliko ja imam informacija, ve}ina qudi nije uhap{ena u racijama, niti su su bili posebno targetirani od strane ICE. Ve}ina wih, odnosno svi qudi koje ja trenutno zastupam, a koji su u imigracionim zatvorima, su voza~i kamiona koji su zaustavqeni od strane policije zbog nekog maweg prekr{aja. Policija koja ih je uhapsila ili pozvala agente ICE, ili su bili na obaveznim stanicama gde su bili prisutni agenti ICE. Trenutno se ne zna ta~an broj, po{to nisu svi slu~ajevi prijavqeni na{oj ambasadi u Va{ingtonu i konzulatima u ^ikagu i Wujorku, ali za sada se mo`e re}i da je privedeno vi{e desetina dr`avqana Srbije. Hap{ewa se i daqe odvijaju i verovatno }e se odvijati istim intenzitetom i u narednom periodu, s obzirom na to da je ICE dobio ogroman buxet da deportuje {to je vi{e qudi mogu}e - obja{wava \uki}.

Do pre samo tri nedeqe, svi su se ose}ali sigurno, isti~e advokat. Me|utim, do drasti~ne promene situacije do{lo je posle hap{ewa qudi sa radnim dozvolama.

- Nakon prvih hap{ewa, stvorio se ogroman strah kod na{ih qudi, ne samo u ^ikagu, nego u celoj Americi. Razlog za toliki strah je opravdan, s obzirom na to da je ve}ina qudi (ne ra~unamo one koji imaju neki kriminalni dosije) bila u procesu azila i imala validne radne dozvole. Posle hap{ewa tih qudi nastala je prava panika. Iako su ta hap{ewa utemeqena u zakonu, do sada imigracija nije privodila qude u postupku azila. Va`no je napomenuti da je ve}ina tih qudi koji su pohap{eni, posle par nedeqa pu{tena na slobodu

uz kauciju, ali samo saznawe da qudi mogu da provedu neko vreme u zatvoru stvara ogroman strah i paniku me|u na{om zajednicomka`e nam. PANIKA ME\U SRPSKOM ZAJEDNICOM Sve ovo je prouzrokovalo da dosta dr`avqana Srbije, koji voze kamione po celoj Americi, ostaju kod ku}e do daqweg ili tra`e druge poslove gde }e mawe biti izlo`eni akcijama ICE - To je prirodno dovelo do velikih problema, kako qudima koji voze kamione zbog gubitka prihoda, tako i vlasnicima kamionskih kompanija zbog nedolaska qudi na posao. Tako|e bih hteo da naglasim da nisu samo qudi koji se bave kamionima u strahu. Zbog targetirawa ^ikaga od strane sada{we ameri~ke administracije, dosta qudi koji su u drugim profesijama, a nemaju regulisan imigracioni status, `ivi u strahu da }e biti uhap{eni. Posledwe tri nedeqe, zbog cele situacije i hap{ewa, ogroman broj qudi je kontaktirao na{u kancelariju, kako zbog uhap{enih prijateqa i ro|aka, tako i zbog saveta kako da se za{tite od potencijalnih hap{ewa - isti~e \uki} za „Blic”. Iako je prvobitni plan ICE, makar onaj koji je plasiran u

javnosti, bio da se hapse samo imigranti sa kriminalnim dosijeima, to se, kako je objasnila i na{a sagovornica Mila, brzo pretvorilo u lov na gotovo sve imigrante.

- Po nekim podacima koje sam dobio od Udru`ewa imigracionih advokata Amerike (AILA), samo 30 odsto uhap{enih ima kriminalni dosije, a ostali su ili „kolateralna {teta” (u trenutku hap{ewa su se zadesili na pogre{nom mestu) ili su jednostavno legitimisani i uhap{eni. Kada ka`emo kriminalni dosije, pod to potpada sve: od ubistva, silovawa i ostalih te{kih krivi~nih dela, pa do sitne kra|e i vo`we pod dejstvom alkohola. Ono {to je interesantno je da u tih 30 odsto ulaze i krivi~na dela koja su se desila pre 10, 15, nekada i 20 godina, i da ~ovek posle toga nije imao ni{ta, ali ga oni i daqe kvalifikuju kao kriminalcaka`e advokat \uki}. TRI KQU^NE STVARI ZA SRBE: OVO NIKAKO NE TREBA DA POTPI[U Kako mu se sve ve}i broj Srba javqa sa jasnim pitawem: {ta da rade ako se na|u na meti agenata ICE ili policije, \uki}a smo pitali i kakva je procedura u tim slu~ajevima i {ta su osnovne informacije koje svako treba da zna. On isti~e da su ove tri stavke od kqu~nog zna~aja, a posebno treba obratiti pa`wu na posledwu ta~ku:

• Prvo i osnovno je da svako ko nema regulisan status u Americi ima svog advokata, kako bi {to pre moglo da se reaguje u slu~aju hap{ewa.

• Drugo, svako treba da zapamti brojeve telefona najbli`ih qudi, da bi mogli da ih kontaktiraju u slu~aju hap{ewa.

• Tre}e, ako misle da ostanu u Americi, ne treba nikako da potpi{u papire za dobrovoqnu deportaciju, po{to je mala {ansa da se to posle ispravi.

Masovna hap{ewa u ^ikagu

Slu`ba za imigraciju i carine (ICE) u ^ikagu, 14. oktobar 2025.

Nuklearne podmornice sti`u kasno - Australija ve} u opasnosti

Australija ostaje

izlo`ena kratkoro~nim rizicima koje podmornice ne}e mo}i da ubla`e

Australija se ve} nalazi u „prozoru visokih strate{kih rizika“ i mo`e se suo~iti sa pretwom sukoba pre nego {to u okviru sporazuma AUKUS dobije svoje prve nuklearne podmornice, navodi se u novom izve{taju Australijskog instituta za

dok u predstoje}em petogodi{wem periodu (pribli`no 2027–2032) Australija ostaje izlo`ena kratkoro~nim rizicima koje podmornice ne}e mo}i da ubla`e. Zbog toga institut predla`e da se vladine strategije dopune merama „nekonvencionalne odbrane“.

Me|u instrumentima koje ASPI navodi su elementi gerilskog/asimetri~nog ratovawa, poja~ane sajber operacije, ciqana informaciona (propagandna) dejstva i subverzivne aktivnosti kao delovi {ireg „sivog poqa“ (grey-zone) koje bi mogle da ote`aju eventualnom

strate{ku politiku (ASPI). Stru~waci iz tog instituta upozoravaju da tradicionalne obezbe|uju}e mere ne}e biti dovoqne u kratkom roku i predla`u razvoj nekonvencionalnih kontramera.

U kratkom pregledu stawa, ASPI isti~e da je osnovna pretpostavka AUKUS — da }e nuklearno pogonske podmornice obezbediti dugoro~nu odvra}aju}u sposobnost — ta~na samo u sredwem i dugom roku,

protivniku da ostvari o~iglednu strate{ku superiornost. Autori izve{taja upozoravaju da su takve mere rizi~ne i moraju biti pa`qivo uskla|ene sa me|unarodnim pravom i politi~kim ciqevima.

Izve{taj je ve} privukao pa`wu me|unarodnih medija i analiti~ara, koji podse}aju da odnosi sa velikim silama u indo-pacifi~kom regionu i nesigurnost u pouzdanost savezni~kih garancija uti~u na

potrebu za prilago|avawem australijske odbrane. Nekoliko medijskih saop{tewa prenelo je da ASPI poziva na „inovativniji“ pristup odbrani, koji kombinuje vojne, tehnolo{ke i nevojne mere za popuwavawe praznine pre nego {to podmornice postanu operativne.

Vlada u Kanberi je do sada insistirala da AUKUS predstavqa stub dugoro~ne bezbednosti, ali kriti~ari ukazuju da tehni~ki i vremenski izazovi oko nabavke i razvoja nuklearno pogonskih podmornica ostavqaju zemqu u prolaznom periodu rawivosti. ASPI prime}uje i da }e AUKUS, pored podmornica, ukqu~ivati i druge tehnologije — kao {to su sajber, ve{ta~ka inteligencija i podvodne tehnologije — koje tako|e moraju biti razvijene i integrisane.

Strategije „nekonvencionalne odbrane“ koje ASPI predla`e podsti~u javnu i parlamentarnu debatu u Australiji o tome koliko agresivno i u kojoj meri treba sprovoditi mere van klasi~nih vojnih okvira — posebno zbog pravnih, eti~kih i diplomatskih implikacija. Upotreba sajber operacija i informacionih kampawa, na primer, nosi rizik eskalacije i me|unarodnog odgovora ako se primeni bez jasnih politi~kih granica.

Australijska javnost i politi~ari }e, po svemu sude}i, u narednim mesecima sve intenzivnije raspravqati o balansu izme|u dugoro~nih investicija u podmorni~ku flotu i hitnih mera koje bi trebalo usvojiti da se smawi trenutni strate{ki rizik — ukqu~uju}i i pitawe koliko daleko vlada mo`e i treba da ide u primeni „nekonvencionalnih“ metoda odbrane.

Uvodi se biometrijska kontrola gra|ana – pravila o privatnosti jo{ nema

Australija nastavqa sa planom izgradwe nacionalne mre`e za prepoznavawe lica koja }e povezati podatke miliona gra|ana sa wihovih li~nih dokumenata i to pre nego {to su usvojene zakonske garancije privatnosti.

Sistem pod nazivom ‘Nacionalno re{ewe za prepoznavawe lica na voza~kim dozvolama’ (NDLFRS) objediwava}e biometrijske podatke iz voza~kih dozvola i paso{a, kako bi dr`avne institucije i privatne kompanije mogle da potvr|uju identitet pojedinaca.

Iako je inicijativa pokrenuta pre

osam godina, ubrzana je nedavno, potvr|eno je da }e sistem biti pod nadle`no{}u Ministarstva unutra{wih poslova, dok }e pojedina~ne dr`ave upravqati svojim bazama podataka.

Prema vladi, projekat ima za ciq „za{titu od kra|e identiteta, spre~avawe kriminala i unapre|ewe bezbednosti na putevima.“

Do sada su Tasmanija, Viktorija i Ju`na Australija ve} dostavile svoje podatke, a ostale dr`ave }e slediti.

Prate}i servis za verifikaciju lica (Face Verification Service) trebalo bi da po~ne sa radom tokom 2025. godine, dok }e Zapadna Australija biti prva koja }e ukqu~iti podatke o voza~kim dozvolama do kraja ove godine.

Kada mre`a bude aktivna, paso{ke i licencne fotografije bi}e dostupne za verifikaciju identiteta u brojnim situacijama, od administrativnih procedura do bezbednosnih provera.

Ipak, vlada priznaje da su strukture nadzora i upravqawa rizicima jo{ u razvoju, i da }e u odlu~ivawu uvek u~estvovati qudi, uz opciju nebiometrijske identifikacije.

PREMA ZVANI^NOM SAOP[TEWU MINISTARSTVA ODBRANE AUSTRALIJE:

Australija optu`uje Kinu za opasan manevar

Kineski avion je ispustio zapaqivu signalizaciju ”u neposrednoj blizini” australijskog P-8A aviona

Kanbera je iznela ozbiqne optu`be na ra~un Pekinga, tvrde}i da je kineski vojni avion tokom vikenda izveo opasan manevar u blizini australijske patrolne letelice iznad Ju`nog Kineskog Mora. Prema zvani~nom saop{tewu Ministarstva odbrane Australije, kineski avion je ispustio zapaqivu signalizaciju “u neposrednoj blizini” australijskog P-8A aviona.

“Vlada Australije je ovim povodom izrazila ozbiqnu zabrinutost zvani~nom Pekingu zbog ovog, po na{em mi{qewu, krajwe nebezbednog i neprofesionalnog manevra”, navodi se u saop{tewu. Iako je nagla{eno da australijska vojna letelica nije pretrpela nikakva o{te}ewa, a posada je ostala nepovre|ena, incident je izazvao zna~ajan nemir u Kanberi.

Sa druge strane, reagovawe iz Pekinga nije izostalo. Portparol kineske vojske je uzvratio, navode}i da je australijski avion nezakonito u{ao u vazdu{ni prostor koji Kina smatra svojim i da je zbog toga bio primoran da ga napusti. Ovo je, kako se ~ini, jo{ jedan u nizu bliskih susreta izme|u vojnih snaga dve zemqe, {to dodatno zagreva ve} napete odnose.

Vremenski kontekst ovog incidenta je posebno zna~ajan. De{ava se u trenutku dok je australijski premijer Entoni Elbanizi na putu ka Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, gde ga o~ekuje sastanak sa ameri~kim predsednikom Xozefom Bajdenom. Jedna od glavnih tema razgovora }e biti i projekat Aukus, vredan vi{e milijardi dolara, koji podrazumeva nabavku podmornica za australijsku vojsku iz SAD i Velike Britanije.

Australijanci u svojim ormarima dr`e neno{enu ode}u vrednu 38 milijardi dolara

Australijanci u svojim ormarima dr`e neno{enu ode}u vrednu 38 milijardi dolara, pokazalo je istra`ivawe Crvenog krsta i “Ubera”.

To je vi{e od 231 miliona odevnih predmeta koji stoje neupotrebqeni {irom zemqe.

– Nacija dr`i (kod ku}e) ode}u vrednu milijarde dolara koja mo`e da pomogne qudima u nevoqi – rekao je portparol Australijskog Crvenog krsta Ri~ard Vud.

Godi{wa akcija prikupqawa odje}e u australijskim kompanijama odr`ava se u Sidneju, Melburnu, Brizbejnu, Adelejdu i Pertu, a do sada je prikupqeno 27 tona ode}e.

– Svaki predmet poma`e u snabdevawu prodavnica Australijskog Crvenog krsta, koje direktno finansiraju na{e humanitarne programe za podr{ku najugro`enijim zajednicama – rekao je Vud.

Akcija prikupqawa ode}e odr`ava se ve} sedam godina, a ciq je da se olak{a proces donirawa u dobrotvorne svrhe.

“Uber” je ponudio besplatan prevoz doniranih paketa u Crveni krst, prenela je agencija AAP. Vi{e od tre}ine od 2.000 ispitanika priznalo je da ostavqa ode}u ispred prodavnica nakon radnog vremena uprkos tome {to znaju da bi mogla da bude ba~ena. Gotovo svaki peti priznao je da donira predmete za koje zna da nisu dovoqno kvalitetni da bi kasnije mogli da se prodaju. Tokom akcije 2024. godine prikupqeno je oko 88 tona ode}e.

DVE GODINE NAKON ZABRANE KORI[]EWA TELEFONA U

AUSTRALIJSKIM [KOLAMA:

[ta se promenilo?

Posledwih dana svetski mediji pi{u o postignutim rezultatima nakon dve godine primene zabrane upotrebe telefona u {kolama Australije.

Kada je sredwa {kola Australian Christian College iz predgra|a Melburna uvela zabranu kori{}ewa mobilnih telefona na kampusu, razlog nije bio samo disciplina. Direktori su navodili da su sukobi me|u u~enicima sve ~e{}e po~iwali onlajn, da je pa`wa opadala. Nastavnici su upozoravali da decu „remete notifikacije na telefonima, da te`e prate predavawa, da su im misli na telefonima iako ne gledaju u aparate i da ih sve to mentalno iscrpquje i remeti koncentraciju“ naveli su za The Guardian Australia.

„Kada je telefon u blizini, um u~enika je samo napola prisutan u u~ionici“, rekao je direktor {kole, Kejleb Pi-

razgovaraju, dru`e se i vi{e komuniciraju i sa nastavnicima,“ rekao je Piterson. Istra`ivawa potvr|uju promene: anketa je pokazala da gotovo 1.000 direktora javnih {kola u Novom Ju`nom Velsu i daqe podr`ava zabranu, ~ak wih 95 odsto, 81 odsto tvrdi da je poboq{ano u~ewe, a 86 odsto da su u~enici dru{tveniji i mawe ometeni. Podatke je objavio South Australia Education Department, istra`ivawe o uticaju zabrane telefona, a preneo portal Bonitet.com. VI[E PA@WE, MAWE SUKOBA

U Ju`noj Australiji 70 odsto nastavnika ka`e da u~enici sada boqe prate nastavu, a 64 odsto je potvrdilo da prime}uje mawe „kriti~nih incidenata“ u {koli.

Ipak, nisu svi saglasni.

Za The Guardian Australia, Rukaja, u~enica koja je zavr{ila {kolu 2024. godine, smatra da su zabrane bile „preterane“. „Telefon nam daje ose}aj sigurnosti,“ rekla je. „Kada ga oduzmu, samo se stvara vi{e stresa i nervoze.“

terson. „Hteli smo da im vratimo punu pa`wu.“

DVE GODINE POSLE ZABRANE

Zabrana telefona u {kolama, koja nala`e da se ure|aji dr`e u torbama ili ormari}ima i oduzimaju ako se vide tokom ~asa, sada je na snazi u gotovo svim australijskim dr`avama. Prva je bila Viktorija 2020. godine, a do 2024. joj se pridru`ile Zapadna Australija, Novi Ju`ni Vels, Ju`na Australija, Tasmanija i Kvinslend.

Roditeqi i politi~ari su odluku pozdravili, veruju}i da }e „mawe telefona zna~iti vi{e fokusa i mawe ometawa“. Iako su stru~waci u po~etku bili skepti~ni, rezultati su, barem prema izjavama i {kolskog kadra i ue~nika, vidqivi. „Od zabrane prime}ujemo da lak{e po~iwe nastava, mawe je prekida i boqi je tok nastave. Na odmoru u~enici ponovo

Vlada Australije pokrenula je marketin{ku kampawu vrednu devet miliona dolara kojom promovi{e svoju prvu svetsku zabranu pristupa dru{tvenim mre`ama za mla|e od 16 godina, predstavqaju}i je kao meru „Za dobrobit na{e dece”. Kampawa pod nazivom „Za dobrobit” po~iwe da se emituje ove nedeqe na televiziji, bilbordima i, kako su zvani~nici istakli, ironi~no, i na samim dru{tvenim mre`ama, preneo je Rojters. AUSTRALIJA 10. DECEMBRA ZABRAWUJE DRU[TVENE MRE@E ZA MLA\E OD 16 Zakon o zabrani stupi}e na snagu 10. decembra, a ciq vlade je da podigne svest roditeqa i

Drugi u~enici pak misle suprotno. Jedanaestogodi{wa Ejmi iz Sidneja veruje da je zabrana „izjedna~ila teren“, jer vi{e nije bilo varawa na ispitima, dok su se „hroni~ni onlajn“ u~enici vi{e ukqu~ili u stvarne razgovore. „Ose}amo se sigurnije jer nema straha da }e neko tajno slikati i {iriti fotografije,“ ka`e ona.

Sli~no misli i Aji{a iz privatne {kole u Sidneju: „Otkako nemam telefon na ~asu, imam boqu pa`wu i boqe rezultate.“

TI[E U^IONICE,

ALI MAWA FLEKSIBILNOST

Direktor elitne javne {kole u Melburnu, Toni Mordin, ka`e da zabrana ima jasne prednosti: mawe ometawa, vi{e koncentracije, mawe sajber nasiqa.

„Ali treba da priznamo i {ta smo izgubili,“ napomenuo je. „Telefoni su mo}ni alati – mogu da ~uvaju nastavne materijale, fotografi{u eksperimente, snimaju projekte i koriste obrazovne aplikacije. Sada se vi{e oslawamo na stare metode i {kolske ra~unare.“

STRU^WACI TRA@E

OPREZ I VI[E DOKAZA

Profesor Nil Selvin sa Univerziteta Monash smatra da je zabrana „popular-

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

na, ali ne i nau~no proverena“.

„[kole su postale simbol {ireg dru{tvenog straha od tehnologije,“ rekao je. „Ali, deca provode mnogo vi{e vremena van {kole. Prava tema treba da bude kako roditeqi i porodice upravqaju kori{}ewem ure|aja kod ku}e.

Nedavna istra`ivawa iz Ujediwenog Kraqevstva pokazala su da nema zna~ajne razlike u mentalnom zdravqu, snu ili uspehu u~enika u {kolama sa i bez zabrane telefona.

Zabrane nisu ~arobno re{ewe,“ dodao je Selvin. „One mogu da pomognu, ali nisu dovoqne same po sebi.“

RAVNOTE@A IZME\U DISCIPLINE I DIGITALNE PISMENOSTI

Piterson priznaje da zabrana nije „srebrni metak“ i sama po sebi ne mo`e da

podstakne ih da razgovaraju sa decom o predstoje}im promenama.

- Radimo ove stvari, u krajwoj liniji, za dobrobit mladih qudi u Australiji - rekla je ministar-

ka komunikacija te zemqe Anika Vels. U promotivnom videu od 45 sekundi deca su prikazana kako su potpuno zaokupqena telefonima, dok glas u pozadini ponavqa:

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

re{i kompleksan problem, ali isti~e da je kqu~na za stvarawe zdravog okru`ewa: „Kada se kombinuje sa programima digitalne pismenosti i podr{ke mentalnom zdravqu, donosi rezultate.“

U wegovoj {koli, merewa su pokazala pad nivoa stresa i psiholo{ke napetosti. U~enici sami ka`u da im zabrana „daje predah“ priliku da se odvoje od ekrana.

Dve godine kasnije, australijske {kole bez telefona pokazuju da mawe tehnologije ne zna~i mawe u~ewa. „Naprotiv. Mo`da smo tek po~eli da otkrivamo koliko fokus, mir i razgovor u`ivo zna~e u vremenu kada smo svi stalno onlajn“ naveli su psiholozi istra`iva~i iz Centra za obrazovnu statistiku i evaluaciju rezultata, NSW Department of Education.

„Za dobrobit Kirsti, Lusi, Awe, Sema, Holi i Noe - za dobrobit wihovog blagostawa”.

Potom sledi poruka: „Od 10. decembra, osobe mla|e od 16 godina vi{e nece imati pristup nalozima na dru{tvenim mre`ama”.

Zakon, usvojen u novembru 2024, podi`e minimalnu starosnu granicu za otvarawe naloga na dru{tvenim mre`ama sa 13 na 16 godina. TEHNOLO[KE KOMPANIJE

SE PROTIVE ZABRANI

Vlada australijskog premijera Entonija Albanezea tvrdi da prekomerna upotreba dru{tvenih mre`a {tetno uti~e na mentalno zdravqe tinejxera,

podsti~e dezinformacije i sajber-nasiqe. Ipak, tehnolo{ke kompanije o{tro se protive zabrani. Predstavnici „Jutjuba” upozorili su da bi zakon mogao da ima „nenamerne posledice” i da bi mogao da bude „izuzetno te`ak za sprovo|ewe”, najaviv{i pravne postupke protiv ukqu~ivawa wihove platforme u zabranu. Vels je najavila da }e se ove nedeqe sastati sa predstavnicima „Mete”, „TikToka” i „Snep~eta” kako bi potvrdila o~ekivawa vlade o sprovo|ewu zakona. - Uverena sam da razumeju svoje obaveze prema australijskom zakonu i da }e ih ispuniti - poru~ila je ona.

„Sve je opro{teno“

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Australija i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su postale ~vrste saveznice jo{ u Drugom svetskom ratu, kada su SAD pritekle u pomo} nakon neuspeha Britanaca u Aziji, i u australijskom strahu od neposredne japanske invazije. Od tada postoji sna`an odnos potkrepqen zajedni~kim demokratskim vrednostima, ekonomskim interesima i kulturnim sli~nostima.

Australijski institut je nedavno sproveo anketu na nacionalno reprezentativnom uzorku od oko dve hiqade Australijanaca o predsedniku Donaldu Tram-

glavnih australijskih medija „kona~no“ urodila plodom. Naravno, u praksi od toga ~itava nacija ima slabe vajde. Hteli mi to da priznamo ili ne, Amerika je na{ glavni vojni saveznik bez koga bi Australija bila jo{ vi{e udaqena od zapadnih dr`ava. Ovako postoji barem neki op{ti utisak da smo i mi na neki na~in deo tog kontraverznog i maglovitog politi~kog zapada. Iako mnogi misle da Amerika ima obavezu da brani Australiju, realnost je potpuno druga~ija. Ne, SAD nisu automatski obavezne da brane Australiju prema sporazumu ANZUS, koji navodi da }e se u slu~aju zajedni~ke opasnosti svaki saveznik „konsultovati“ i „delovati u skladu sa svojim ustavnim procesima“. To zna~i da bi odluka o obavezivawu na vojnu akciju prethodno zahtevala konsultacije i na kraju bi bila predmet ustavnih procesa svake zemqe, poput glasawa Kongresa SAD. Nakon vi{emese~nih poku{aja australijskih vlasti, predsednik Tramp je kona~no „na{ao vremena“ za australijskog premijera Entonija Elbanizija. Susret u Beloj ku}i bio je srda~an i sude}i po

pu, bezbednosti i savezu SAD i Australije. Rezultati su pokazali da:

• Tri od 10 Australijanaca (31%) smatraju da je Donald Tramp najve}a pretwa svetskom miru, vi{e nego {to je izabralo Vladimira Putina (27%) ili Si \inpinga (27%).

• Vi{e Australijanaca voli nezavisniju spoqnu politiku nego {to o~ekuje bli`i savez sa Sjediwenim Dr`avama (44% naspram 35%).

• Polovina Australijanaca (48%) nije nimalo uverena da bi Tramp branio interese Australije ako bi Australija bila ugro`ena, u pore|ewu sa samo 16% koji su veoma uvereni da bi to u~inio.

• Polovina Australijanaca (51%) smatra da je izbor Donalda Trampa lo{a stvar za svet, ~ak dvostruko vi{e nego {to misli da je to dobra stvar (25%).

Ako se mo`e verovati ovoj anketi, jasno je da ve}ina Australijanaca nije previ{e odu{evqena ponovnim dolaskom Trampa na ~elo Amerike. Ovakvi rezultati u ve}oj meri odra`avaju i pona{awe ve}ine doma}ih „mejnstrim“ medija koji Trampu nisu bili nimalo nakloweni jo{ od kampawe za wegov prvi mandat 2015. godine. Zato nije nimalo iznena|uju}e da je vi{egodi{wa anti-trampovska propaganda

je australijski reporter koji je pitao predsednika o Radovim prethodnim komentarima. „Da li je ambasador ne{to rekao?“, odgovorio je Tramp.

„Ne znam ni{ta o wemu. Ako je rekao ne{to lo{e, mo`da bi `eleo da se izvini. Nemoj mi re}i.“

Okre}u}i se ka Elbaniziju, Tramp je polu{aqivim tonom upitao: „Gde je on? Da li jo{ uvek radi za tebe?“

Australijski premijer je tada podigao pogled, pru`aju}i prst preko stola, odmah desno od Trampa: „On je tu.“

Lica su se okretala ka Radu, do tada }utqivom, gotovo neprime}enom, le|ima okrenutom velikoj medijskoj gu`vi u ukra{enoj prostoriji.

rezultatima veoma produktivan za obe strane. Ipak od svega vi|enog izgleda da je najvi{e pa`we privukla zajedni~ka konferencija za {tampu dva lidera. Godinu dana, konzervativni kriti~ari su zajedqivo kritikovali Trampa zbog toga {to je stavio Australiju u „diplomatski izolator“, jer je navodno kqu~ao od besa zbog kriti~kih komentara koje je biv{i australijski premijer i sada{wi australijski ambasador u SAD, Kevin Rad izneo 2021. godine. Ali, licem u lice sa biv{im premijerom u kabinetskoj sobi Bele ku}e, Tramp kao da nije prepoznao Rada, niti se ~ak se}ao komentara – a kamoli dozvolio da to pokvari izuzetno pozitivan stav koji je zauzeo prema Elbaniziju. Na konferenciji za novinare, Tramp je sa odobravawem govorio o o{troj frizuri jednog australijskog reportera pre nego {to je drugog novinara nazvao „opasnim tipom“, potpisao je veliki ugovor o kqu~nim mineralima sa Elbanizijem svojom prepoznatqivom debelom crnom olovkom i prelazio je sa kritikovawa „nesposobnog“ prethodnika Xoa Bajdena, na pretwe Hamasu „iskorewivawem“, do hvalewa „besprekornog“ ameri~kog udara na iranske nuklearne baze. Kratak razgovor o Radu – koji je nasmejao i Elbanizija – izazvao

U novembru 2024. godine, nakon {to je Rad potvr|en kao Elbanizeov izbor za ambasadora SAD, pojavio se video biv{eg premijera u intervjuu iz 2021. godine u kojem je Tramp opisan kao „seoski idiot“ i „ne vode}a intelektualna snaga“. Kasnije se ispostavilo da je Rad br`e-boqe obrisao stare objave na dru{tvenim mre`ama u kojima je kritikovao Trampa. Ako se Tramp mo`da i se}ao Radovih prethodnih kritika, wegov stav nije nimalo odavao to nezadovoqstvo. Tramp je ina~e poznat po tome {to nije neko ko }uti kada se ose}a uvre|enim. Ali izgleda da nije ni primetio Rada – prepoznatqivog po svojoj sne`nobeloj kosi i urednoj bradi – kako sedi jedva 2 metra od wega. „Rekli ste ne{to lo{e?“ upitao je Tramp. Gotovo drhte}im glasom Rad je odgovorio: „Pre nego {to sam preuzeo ovu funkciju, gospodine predsedni~e...“ pre nego {to ga je Tramp prekinuo. „Ni ja vas ne volim, i verovatno nikada ne}u“, rekao je, uz glasan smeh u prostoriji, pre nego {to je odmah pre{ao na drugo pitawe. I sam premijer Elbanizi se tada nasmejao. Dok su novinari izlazili sa konferencije za {tampu, moglo se videti kako se Rad nagiwe ka Trampu; kamere to nisu zabele`ile, ali jedan ~lan medija je ispri~ao da se ambasador ponovo izvinio.

Bilo je te{ko oceniti ton Trampove procene Rada, ali je izgleda delovala neozbiqno, duhovito i ne naro~ito otrovno. Moglo je biti mnogo gore, sla`u se analiti~ari. O~evici ka`u da je Elbanizi rekao Trampu da je Rad bio fin momak, {to je izazvalo jo{ vi{e smeha u sali.

„Sve je opro{teno“, rekao je na kraju Tramp nakon ovog globalnog poni`ewa sada{weg australijskog ambasadora.

Tokom sastanka predsednik Tramp i premijer Elbanizi su potpisali zna~ajan bilateralni okvir o kriti~nim i retkim mineralima. Ciq sporazuma je diverzifikacija lanaca snabdevawa daqe od Kine, a SAD su se obavezale da ulo`e do 8,5 milijardi dolara u zajedni~ke projekte. Razgovori su doveli i do jo{ sna`nije podr{ke za bezbednosni pakt AUKUS, ali ipak nisu re{ili {ira pitawa nedavno nametnutih trgovinskih tarifa od 10 i vi{e odsto.

Blagajnik ^almers predstavio promene koje }e sistem

penzionih fondova u~initi ”boqim i pravednijim”

Savezna vlada je u ponedeqak objavila promene u dr`avnoj politici penzionog (superannuation) sistema. Deo izmena koje se odnose na qude s niskim primawima stupi}e na snagu idu}e godine, a ostatak koji je usmeren na mawe koncesije za one sa velikim iznosima u super fondu – od 1. jula 2027.

Po~etak sedmice u saveznoj politici obele`ila je iznenadna konferencija za medije, koju je u ponedeqak odr`ao blagajnik Xim ^almers.

Tema wegovog obra}awa bio je sistem penzionih, odnosno superanuation fondova, koji }e u naredne dve godine pretrpeti odre|ene promene.

Posle revizije sistema i stalne zabrinutosti ekonomista zbog nejednakosti me|u qudima s niskim i visokim balansima u superu, savezna vlada je odlu~ila da povu~e konkretne korake, koji }e se, me|utim, razlikovati od onih koji su prvobitno najavqivani.

Izme|u ostalog, do{lo je do povla~ewa ranijeg plana da se oporezuje ~ak i nerealizovana kapitalna dobit u super fondovima. Tako|e, predlo`eni su ve}i iznosi subvencija za qude sa niskim primawima, kao i i uskla|ivawe poreskih olak{ica za osobe sa milionskim iznosima na penzionim ra~unima.

^almers je istakao da promene u penzionoj politici imaju za ciq da ceo sistem u~ine „boqim i pravednijim“.

„Priznajem da je ovo izmewena politika u odnosu na na{ predlog od pre dve godine. Smatram da ovakva odluka govori o meni kao blagajniku, ali {to je jo{ va`nije i o

ODNOS SA CO2:

celoj vladi. Ona pokazuje da se posve}eno bavimo ovakvim pitawima, uz primenu razumnih i metodi~nih na~ina. Uvek tra`imo najboqi put napred i siguran sam da je ovaj za koji smo se odlu~ili upravo takav”, rekao je ^almers.

Promene se pre svega odnose na podizawe iznosa poreske kompenzacije za osobe sa niskim prihodima i na ve}e oporezivawe onih koji imaju visoke iznose u super fondovima.

Kada je re~ o kompenzaciji za one sa niskim zaradama, umesto dosada{wih 500 dolara godi{we ova naknada koju upla}uje Poreska uprava iznosi}e 810 dolara. Tako|e je promewen prag podobnosti za ovaj benefit, pa }e sada na ovaj dr`avni dodatak pravo imati svi koji zara|uju do 45.000 godi{we. Reforma stupa na snagu 1. jula 2026 i

obuhvati}e ne{to vi{e od tri miliona Australijanaca. Procewuje se da }e im ta promena doneti oko 15.000 dolara vi{e u{te|evine na super ra~unu, do trenutka kada se budu penzionisali.

Kada je pak re~ o gra|anima koji u penzionom fondu imaju milionske iznose, koncesije nisu ukinute, ali su smawene. Naime, svi koji imaju preko tri miliona dolara na superu, bi}e oporezovani 30 odsto, dok }e na osobe sa vi{e od 10 miliona na penzionom ra~unu biti primewivana poreska stopa od 40%.

Oba iznosa }e biti indeksirana, {to }e re{iti zabrinutost da bi pragovi mogli da tokom vremena obuhvate vi{e Australijanaca zbog pomerawa kategorija.

^almers je objasnio ove promene poreskih olak{ica za Australijance sa visokim stawem na super ra~unima, koje }e na

U australijskim tropskim {umama dogodila se do sada nevi|ena negativna promena

Australijske tropske pra{ume prve su na svetu prestale apsorbovati ugqik te su postale izvor emisije ugqenika, a razlog za to jeste rast temperature vazduha i su{ni uslovi.

Prema istra`ivawu ~iji su rezultati objavqeni u nau~nom

}ava s rastom atmosferske koncentracije. No, na osnovu podataka 50 godina prikupqanih iz tropskih {uma australijskog Queenslanda utvr|eno je da bi ovaj element apsorpcije ugqenika mogao biti ugro`en. Debla i grane

~asopisu Nature, promena, koja je zahvatila deblo i grane, ali ne i koren, po~ela je pre 25 godina. Naime, drve}e apsorbuje ugqenik dok raste, a osloba|a ugqenik dok se raspada i umire. Smatralo se da tropske {ume upiju vi{e ugqendioksida (CO2) nego {to ga oslobode. Pretpostavqalo se da se ta apsorpcija pove-

u tim {umama su pre 25 godina postala emiteri ugqenika, {to je problem koji se pove}ava s pove}awem broja umiru}eg drve}a i nedovoqnim brojem novog drve}a. „Ovo je prva tropska {uma koja pokazuje ovu promenu. Znamo da vla`ni tropi u Australiji zauzimaju ne{to topliji i su{niji

klimatski prostor u odnosu na tropske {ume na drugim kontinentima, {to bi moglo biti analogija za ono {to }e se dogoditi tropskim {umama u drugim delovima sveta”, izjavila je glavna autorka spomenutog istra`ivawa dr. Hannah Carle s Univerziteta Western Sydney

Profesorka s Australijskog nacionalnog univerziteta i koautorka studije Adrienne Nicotra smatra da ostaje da se vidi da li je ono {to se doga|a australijskim tropskim {umama nagove{taj onoga {to }e se dogoditi tropskim {umama u drugim delovima planete. Naglasila je da je potrebno provesti dodatna istra`ivawa kako bi se to utvrdilo.

Ukoliko se obistini ono o ~emu govori Nicotra, onda bi to moglo imati zna~ajne posledice po globalne klimatske modele, klimatske politike itd.

Profesor na Univerzitetu u Melburnu koji nije u~estvovao u navedenom istra`ivawu David Karoly je podsetio da je stopa CO2 koji apsorbuju {ume i biqke u posledwih 20 do 30 godina bila prili~no stabilna. Ocenio je lo{om vesti ako se australijski scenario po~ne da doga|a u ostatku Zemqe, pi{e list Guardian

snagu stupiti godinu dana kasnije, 1. jula 2027.

Savezni blagajnik je tako|e naglasio da su ovim promenama ispuwene neke od kqu~nih stavki na koje opozicija ranije nije `elela da pristane.

Kako je rekao, sada nema izgovora da ne prihvate ovakvu uredbu.

S druge strane, iz savezne opozicije poru~uju da vladino ubla`avawe prvobitno osmi{qene agende zapravo predstavqa pobedu zdravog razuma.

Ipak, uprkos tome, nagla{avaju da tek treba da razmotre da li }e podr`ati najavqene promene u politici oporezivawa penzionih fondova.

Portparol opozicije za pitawa Nacionalnog trezora Ted O’Brajen ocenio je i da se vlada osramotila ovakvim zaokretom u sopstvenoj politici.

On je istakao i da }e predlo`ene promene imati implikacije na savezni buxet.

„Savezni blagajnik sada mora da objasni gde }e prona}i 4 milijarde dolara da popuni crnu rupu koja se otvara u buxetu, a koju je stvorila dana{wa odluka vlade. U ovom trenutku, sve {to znamo je da }e blagajnik ili nastaviti da uvodi ve}e poreze ili }e dug jednostavno prebaciti na nacionalnu kreditnu karticu i ostaviti slede}oj generaciji da ga pla}a”, rekao je O’Brajen. Najavqene promene su i daqe u formi predloga, jer tek treba da budu usvojene u parlamentu.

Ukoliko se to desi na narednom zasedawu, poreske reforme penzionog fonda po~e}e da se primewuju od 1. jula 2026. SBS na srpskom

Impresivna ku}a na stubu, pored mora, najslikanija ku}a u Australiji, ima zanimqivu istoriju. Godine 1960, nakon nesre}e tokom surfovawa, Frenk Dikson je osmislio smelo uto~i{te na litici koje se nadvija 40 metara iznad pla`e Ferhejven (Great Ocean Road, Victoria). Imao je `equ da bude blizu mora i da stalno gleda u wega. Do 1965. godine, Diksonovi su kupili zemqi{te i tada je po~eo pravi izazov. Od inspiracije do kqu~eva u rukama, ovo remek-delo je pretrpelo burno 18-godi{we putovawe: koncept 1960, zemqi{te kupqeno 1965, a Frenk je ulo`io svoje srce u wegovu izgradwu od 1970. do 1978, kada je kona~no zavr{ena. Osam godina prakti~ne gradwe, izdr`avawa brutalnih vetrova i tehni~kih prepreka, stvorilo je uto~i{te sa staklenim zidovima koje lebdi iznad Velikog okeanskog puta.. Izgra|ena pre ere elektri~nih alata i prefabrikovanih ku}a, Ku}a na stubu je zanimqiva vizija koja se uzdi`e visoko iznad mora. U periodu 2013–14. ku}a je renovirana– dobila je ~eli~ni okvir, staklo od poda do plafona i vise}i kamin koji se okre}e. Ku}a se danas iznajmquje, a no}ewe u {picu sezone je 550 austrijskih dolara (310 evra).

Savezni blagajnik Xim ^almers

25 GODINA SABORA SRPSKOG FOLKLORA

Folklorna grupa Avala pri C[O Sveti Sava Grinzbara (St Sava Greensborough) u Melburnu bila je tokom vikenda doma}in tradicionalnog sabora srpskog folklora. Ove godine proslavqeno je 25 godina sabora, a okupile su se folklorne grupe sa podru~ja Melburna i iz Brizbejna.

Fotografije: Krste Markovi} SBS na srpskom

FOLKLORA

Za{to Australija i daqe nema nacionalni zakon o qudskim pravima?

U izve{taju koji su objavili Centar za qudska prava i Vitlamov institut analizirano je kako su poku{aji stvarawa zakona o qudskim pravima tokom proteklih pet decenija nai{li na politi~ko protivqewe i niz dezinformacija. Stru~waci za zakone o qudskim pravima smatraju da je sada dobra prilika da se to promeni i pozivaju vladu da donese taj zakon na saveznom nivou.

Australija spada u red zemaqa koje nemaju poseban zakon o qudskim pravima.

U novom izve{taju koji su nedavno objavili Centar za qudska prava i Vitlamov institut analizirano je kako su poku{aji stvarawa takvog zakona tokom proteklih pet decenija nai{li na politi~ko protivqewe i niz dezinformacija.

Stru~waci za zakone o qudskim pravima smatraju da je sada dobra prilika da se to promeni i pozivaju vladu da donese taj zakon na saveznom nivou.

Australija, za razliku od recimo Novog Zelanda i Velike Britanije, nema nacionalni Zakon o qudskim pravima.

Postoje implicitna prava za{ti}ena Ustavom; i postoje savezni zakoni protiv diskriminacije.

S druge strane, na nivou dr`ava i teritorija postoje samostalni zakoni o qudskim pravima - na primer u Viktoriji, Kvinslendu i Teritoriji glavnog grada.

Name}e se pitawe za{to onda Australija nije donela sveobuhvatan zakon o qudskim pravima i na saveznom nivou?

Ovim pitawem bavili su se stru~waci iz Centra za qudska prava i Vitlamovog instituta, u izve{taju koji je objavqen po~etkom sedmice.

U izve{taj se navodi da je u proteklih pet decenija postojala rastu}a javna podr{ka dono{ewu saveznog zakona o qudskim pravima.

Koautor izve{taja, profesorka Azadeh Dastjari sa Univerziteta Zapadni Sidnej, obja{wava da se tokom vremena formiralo sna`no politi~ko protivqewe ovakvim naporima, zasnovano na neta~nim informacijama.

Dastjari ka`e da postoji kampawa koja poku{ava da predstavi zakon o qudskim pravima kao veoma radikalan, opasan, pa ~ak i zao ~in koji je pretwa demokratiji.

„Istina je zapravo sasvim druga~ija. Australija je jedina liberalna demokratija na svetu u kojoj za{tita qudskih prava nije ugra|ena u ustav – ili u nacionalni zakon o qudskim pravima“, naglasila je Dastjari.

Pro{le, 2024. godine, Zajedni~ki parlamentarni odbor za qudska prava objavio je izve{taj o okviru qudskih prava u Australiji, u kojem je prva preporuka bila da se uspostavi zakon na federalnom nivou.

Profesorka Dastjari nagla{ava da ova ideja ima ogromnu podr{ku javnosti.

„Mislim da qudi vide {ta se de{ava {irom sveta sa erozijom prava. I shvataju da moramo da uspostavimo mere za{tite, ka`e Dastjari. Ona dodaje da ne{to mo`da jo{ uvek funkcioni{e danas, ali da je va`no obezbediti da funkcioni{e i u budu}nosti i da na{a prava budu za{ti}ena. Trenutno imamo veliko poverewe u dobru voqu politi~ara da za{tite na{a prava, ali {ta ako sutra tu za{titu vi{e ne budemo imali?“

Za to vreme, izvr{na direktorka Centra za qudska prava, Kejtlin Rajger, ka`e da postoji sve hitnija potreba za Zakonom o qudskim pravima. Rajger ka`e i da bi se uvo|ewem Zakona o qudskim pravima tako|e stvorila mogu}nost za boqe re{avawe ne samo aktuelnih problema ve} i onih koji }e se pojaviti u budu}nosti.

„Zakon postavqa temeqe za sve ostale diskusije, bilo da se radi o verskoj ili rasnoj diskriminaciji, pravu na zdravqe, pristupu odgovaraju}em stanovawu... Sve to je obuhva}eno Zakonom o qudskim pravima. Dakle, sada je savr{ena prilika za wegovo dono{ewe... Konsultacije su ve} obavqene i u velikoj meri postoji javna podr{ka. Zakon o qudskim pravima bio bi samo slede}i korak”, istakla je direktorka Centra za qudska prava. SBS na srpskom

Zdawe Parlamenta u Kanberi

Ko je bio general Neboj{a Pavkovi}

Na~elnik General{taba Vojske Jugoslavije u penziji, general Neboj{a Pavkovi}, koji je preminuo u 80. godini, bio je komandant Tre}e armije tokom NATO agresije 1999. godine na prostoru Kosova i Metohije. Ha{ki tribunal osudio ga je 2009. godine na 22 godine zatvora zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa. Zbog lo{eg zdravstvenog stawa, prevremeno je pu{ten na slobodu, pa je 29. septembra iz Finske sleteo u Beograd.

General Neboj{a Pavkovi} bio je komandant Tre}e armije Vojske Jugoslavije tokom NATO agresije 1999. godine, koja je bila raspore|ena na prostoru Kosova i Metohije.

Ha{ki tribunal osudio ga je 2009. godine na 22 godine zatvora zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa.

Zbog te{kog zdravstvenog stawa, Me|unarodni rezidualni mehanizam za krivi~ne sudove u Hagu odlu~io je da ga prevremeno pusti na slobodu, nakon ~ega je 29. septembra sleteo u Beograd.

OD PRI[TINSKOG KORPUSA DO SMENE

General Pavkovi} obavqao je brojne du`nosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) nekada{we Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) do 1994. godine, kada je raspore|en u Pri{tinski korpus na Kosovu i Metohiji.

U Pri{tinskom korpusu obavqao je vi{e du`nosti: bio je na~elnik Odeqewa za operativne poslove i obuku, na~elnik {taba i komandant korpusa. Komandant Tre}e armije bio je od decembra 1998. do februara 2000. godine, {to ukqu~uje i period NATO agresije. ^in general-majora dodeqen mu je 1996. godine, ~in general-potpukovnika vanredno 1998, a ~in general-pukovnika 1999. godine.

Predsednik Slobodan Milo{evi} odlikovao ga je 16. juna 1999. godine Ordenom slobode, za zasluge u vreme ratnog stawa. Za na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije postavqen je u februaru 2000. godine, a na tom polo`aju ostao je i posle politi~kih promena 5. oktobra 2000. godine, uprkos brojnim zahtevima za smenu.

Smewen je ukazom tada{weg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Ko{tunice 24. juna 2002. godine.

Odluku o smeni prvobitno je osporavao, ulo`iv{i `albu Ustavnom sudu SRJ i drugim institucijama.

Kasnije je naveo da je smewen jer je, kako je tvrdio, u junu 2001. godine odbio nare|ewe predsednika Ko{tunice da Vojska u|e u Biro za komunikacije Vlade Srbije, odakle je, po wegovim navodima, bio prislu{kivan.

HA[KA PRESUDA I KAZNA U FINSKOJ

Ha{ki tribunal ga je 2009. godine osudio na 22 godine za-

„SVEDOCI SMO PRED BOGOM...”

tvora na osnovu optu`nice za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa tokom sukoba na KiM. Optu`nica protiv wega otpe~a}ena je u oktobru 2003. godine, a general Pavkovi} se skoro dve godine kasnije predao Ha{kom tribunalu.

U istom postupku osu|eni su i biv{i potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola [ainovi}, kao i generali Sreten Luki} i Vladimir Lazarevi}. Prvostepene kazne smawene su svima, osim Pavkovi}u.

Nakon {to je presuda potvr|ena u januaru 2014. godine, krajem avgusta iste godine objavqeno je da }e kaznu slu`iti u Finskoj.

Pismo generala iz zatvora

Srpski general Neboj{a Pavkovi} preminuo je u 80. godini u Beogradu. Podsetimo, on je 28. septembra pu{ten pre odslu`ewa zatvorske kazne od 22 godine u Finskoj kako bi se le~io u Srbiji zbog pogor{anog stawa u kojem se nalazio. Le~io se na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu gde su se doktori borili za wegov `ivot.

Na`alost, nisu uspeli.

Re~i koje je pokojni general uputio svojim saborcima iz Tre}e armije i daqe se pamte.

On je u otvorenom pismu svojim saborci-

General Neboj{a Pavkovi} `enio se pet puta i izrodio {estoro dece, a najmla|e je dobio 2007. godine. Od wegovih {estoro dece, u javnosti se pojavqivala samo wegova }erka Marija koja je pre 22 dana i oti{la u Hag da oca dovede ku}i, u otaxbinu.

Wegova tada{wa ~etvrta supruga Maja rodila je de~aka koji je dobio ime po ocu, Neboj{a. Pavkovi}u je to bilo drugo dete koje je ro|eno od kada se nalazio u ha{kom pritvoru, jer je 22. marta 2006. godine dobio i devoj~icu po imenu Leposava.

Ina~e, general je u istom danu dobio i }erku i unuku, po{to su se u razmaku od pet minuta porodile wegova }erka Marija i supruga Maja.

Osim ova dva deteta, general ima dvoje dece iz prvog braka - Du{icu i Darka, iz drugog }erku Mariju, a iz braka sa Glorijom ima sina Vuka.

ma, koje je iz zatvora u Finskoj uputio 2019. godine, poru~io da je „borba Tre}e armije Vojske Jugoslavije za odbranu slobode i dostojanstva 1999. godine obele`ila je epohu i nai{la na divqewe celokupnog miroqubivog sveta”.

General Neboj{a Pavkovi} im je poru~io da su bili pripadnici „Tre}e, legendarne i neponovqive armije”, koja je hrabro stala na branik odbrane Srbije.

Te re~i je uputio oficirima, podoficirima i vojnicima s kojima je pro{ao ratna isku{ewa tokom NATO agresije 1999. godine na 20 godi{wicu napada zapadne alijanse na SR Jugoslaviju.

General Pavkovi} obra}awe svojim ratnim drugovima zapo~iwe re~ima „Dragi moji saborci, pripadnici Tre}e armije, heroji!” i ka`e:

„Pozdravqam vas iz daleke Finske i `elim da vam jo{ jednom, posle 20 godina, odam priznawe za heroizam koji ste iskazali i za ~asno izvr{avawe postavqenih zadatka u odbrani otaxbine. Takvim odnosom, i po cenu `ivota, spre~ili ste ulazak agresora na jug Srbije i odbranili na{u svetiwu, na{ Kosmet. Ali ne samo to - zahvaquju}i vama, Tre}a armija je pre`ivela poku{aj uni{tewa od strane najja~e vojne armade na svetu, a {to nije uspelo nijednoj armiji koja se sukobila sa wom. Predvo|eni legendarnim komandantima brigada i komandirima koji su vas vodili iz pobede u pobedu tokom izvo|ewa protivteroristi~ke operacije na Kosmetu 1998. godine, zaustavili ste na hiqade pomahnitalih terorista i spre~ili masovnu oru`anu pobunu.

- U 1999. godini, u poznatim uslovima ugro`avawa bezbednosti SRJ, branili ste zemqu na pravcu glavnog udara 19 najra-

OBRAZOVAWE I PRIVATNI @IVOT Ro|en je 10. aprila 1946. godine u Sewskom Rudniku. U~iteqsku {kolu zavr{io je 1966. godine u Aleksincu. Vojnu akademiju Kopnene vojske zavr{io je 1970, Komandno-{tabnu akademiju 1982, a Komandno-{tabnu {kolu operatike 1988. godine, sve sa odli~nim uspehom.

Prve komandirske du`nosti obavqao je u Pe{adijskoj {koli rezervnih oficira u Bile}i, gde je bio i referent za studije i unapre|ewe nastave.

Komandir pe{adijskog bataqona bio je u Desetoj pe{adijskoj brigadi, a u [esnaestom

proleterskom pe{adijskom puku najpre na~elnik {taba, zatim komandant.

Od 1988. do 1989. godine bio je komandant [esnaeste motorizovane brigade, nakon ~ega je preme{ten u Kabinet saveznog sekretara (kasnije ministra) za narodnu odbranu, gde je do 1993. godine bio na~elnik odeqewa, zamenik na~elnika i na~elnik Kabineta.

Iz prvog braka ima }erku Du{icu i sina Darka, iz drugog braka }erku Mariju, a iz tre}eg braka sina Vuka.

Sa ~etvrtom suprugom ima }erku Leposavu i sina Neboj{u. Godine 1996. dobio je unuka \or|a.

zvijenijih zemaqa sveta. Mi nismo imali izbora. Stali smo na branik zemqe i hrabro se suprotstavili nepobedivoj sili koja nije po{tovala ni pravo, a ni Bo`ije zakone.

- Nalazim se na izdr`avawu kazne zatvora, jer, kako su mi rekli, nisam uspeo da doka`em da pripadnici Tre}e armije nisu ~inili zlo~ine. Uveravam vas da sam u~inio sve da to doka`em.

Za mene ste vi ~asni srpski vojnici... - Me|utim, prema wihovim kriterijumima, ja sam kao najodgovorniji komandant zaslu`io da budem osu|en. Primio sam presudu dostojanstveno, ube|en da ste vi, kojima sam imao ~ast da komandujem, ~asno i odgovorno izvr{avali nare|ewa, i da niste ukaqali ugled srpskog vojnika. Za mene ste vi ~asni srpski vojnici dostojni svojih predaka, najboqi sinovi na{e Srbije!

Ali vi ste mi i svedoci pred Bogom da nikada i nikome nisam naredio niti odobravao ~iwewe krivi~nih dela i zlo~ina, ve} da sam, naprotiv, bio najstro`i u sankcionisawu i preduzimawu mera protiv istih, napisao je on u pismu dostavqenom Novostima.

- Kao va{ ratni komandant `elim da vas ponovo zamolim da ostanete jedinstveni i ~vrsti, da ne nasedate na provokaci-

je raznih politikanata i manipulatora.

Ne dozvolite da vas posva|aju i podele bitange iz posledwih redova. Sada su na ~elu dr`ave i Vojske qudi koji cene na{e `rtvovawe i na{e poginule drugove. Cene junake koji su ginuli uz pokli~ „Za ovu zemqu vredi umreti”, kao na{ heroj Tibor Cerna. Cene nas i slu{aju ono {to imamo da ka`emo o na{oj herojskoj odbrani, za razliku od onih koji su nas vi{e od decenije progawali, klevetali, hapsili i slali u kazamate.

- Ne nasedajte na obe}awa i prazne pri~e onih koji su srozali na{u Vojsku, ponizili i rasterali ratne kadrove. Onih koji su uni{tavali borbenu tehniku, tenkovima gazili oru`je i pretapali ga u `elezari. Onih koji su vas se stideli i odrekli.

- Zbog toga vas molim da zajedno damo doprinos i da svojim jedinstvom pomognemo svima onima koji ula`u iskrene napore da Vojska bude ono {to je bila, i jo{ ja~a i sposobnija, da bude ~uvar mira i stabilnosti na{e Srbije, ali i faktor odvra}awa onih koji bi opet da nam gaze dostojanstvo, otimaju teritoriju i slobodu. Budite ponosni i dr`ite se zajedno kao nekada! I zapamtite, samo kada ste jedinstveni onda ste i nepobedivi!

Mandari}ev “poklon” Portsmutu - Prosine~ki (3)

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

u Bio je najpopularniji Srbin u SAD i Velikoj Britaniji. Primao ga je Ronald Regan i kraqica Elizabeta. Mnogi Englezi su po wemu sinovima davali imena Milan. Bio je najbogatiji Srbin u celoj dijaspori

Popularni Robi (Robert Prosine~ki), ili Prosi kako su ga prozvali navija~i “Portsmuta” `eleo je da u kolevci fudbala poka`e da je ostalo jo{ magije u wegovim nogama. I pokazao je, mnogo toga. - Mislio sam da nikad ne}emo u}i u Premijer ligu, ali mi smo te godine sa deset bodova bili ispred svih u (Championship) ^empion{ip ligi. Uradili smo to uglavnom sami, Henri Rendap, ja i Robert Prosine~ki. Robi je bio najboqi igra~ koji je ikada obukao plavi dres sa polumesecom na grbu. Uz wega sjajan je bio Stiv Stoun, krilo koje je lomilo protivnike igra~e - kazuje Mandari}.

Pokazalo se da je Robert Prosine~ki na terenu bio “ma|ioni~ar plave kose” i Mandari}ev poklon navija~ima „Play up Pompey“, kako su pisali engleski novinari. Ve} u prvim utakmicama Prosine~ki se iskazao kao graditeq igre i golova. Kada je tim na ~etiri me~a ostvario tri pobede i postigao ~ak 13 pogodaka, Prosi je u~estvovao kod vi{e od polovine. Postigao je jedan, protiv “Kristal Palasa” i ukwi`io nekoliko asistencija, povezuju}i mladog Krau~a i Bir~ala.

Mre`u je zatresao par nedeqa kasnije, protiv “Vest Bromvi~a”. Englezi su pisali da je “Robi i sa pune 32 godine imao mnogo magije u svojim nogama, pa je i daqe voleo da dribla, da ~ini sjajne poteze, dok se ve}ina fudbalera oslawala na fizi~ku snagu i tr~awe”. U me~u 13. kola protiv “Roterama” dao je gol, a het-trik je ostvario protiv “Barnslija”. A protiv “[efild junajteda” dao je gol i namestio jo{ dva. “Navija~ima se ponekad ~inilo da je Prosine~ki na terenu potpuno sam protiv 11 protivnika”, hvalili su ga sportski novinari. Treneri su ga kritikovali da ne igra odbranu, da “ne uklizava protivni~kim igra~ima”. Da ne igra dobro glavom. Da pu{i i pije alkohol. Da ne govori engleski i slabo komunicira sa igra~ima i trenerima.

Ipak, navija~i “Portsmuta” su znali da je “plavi de~ko”, kako su ga zvali, nosio dres dva najve}a {panska kluba, da je majstor driblinga, kojim izlu|uje protivni~ku odbranu i da je dao devet golova, a namestio jo{ najmawe toliko.

- Robert Prosine~ki je imao problem da ga mnogi saigra~i nisu pratili na terenu, jer je za wih bio brz i u potezima i u idejama. Sre}om magi~no spajawe Krau~a, Bir~ala, a kasnije i Bredburija sa golom od strane Prosine~kog dovelo je do toga da je te pobedni~ke sezone pomenuti trio mre`u rivala zatresao 29 puta. Zahvaqu-

ju}i ponajvi{e tome, “Portsmut” je bio prvak ^ampion{ip lige i novi ~lan Premijer lige Engleske – sumira u~inak svojih igra~a i svog tima Milan Mandari}. Robert Prosine~ki je uz Xorxa Besta najomiqeniji fudbaler Milana Mandari}a. Trideset godina je mla|i od Mandari}a. Ro|en je u Nema~koj 1969. godine, u porodica Hrvata i Srpkiwe. Iako mo`e da ka`e da je Hrvat, Nemac, Srbin ili Jugosloven, nikada se nije nacionalno izja{wavao. Za Roberta Prosine~kog fudbal je bio jedina wegova li~na pripadnost. To je kod wega Mandari} posebno cenio, jer je, kako re~e, Robi bio ~udo od igra~a.

- Kad je bio u Portsmutu, na jednom treningu pomo}ni trener se `ali Rednapu: „Robi ne}e da ukli`e.” A Hari }e hladno: „Budalo, {ta }e Robi da uklizava, daj mu loptu i lopta }e sve da uradi. Vi samo idite napred, pogodi}e vas on.” Takav je velemajstor bio – govori Milan Mandari}.

Po mnogima jedan od najboqih fudbalera biv{e Jugoslavije, Robert Prosine~ki je osvaja~ titule klupskog prvaka Evrope sa “Crvenom zvezdom”, sa kojom je podigao i pehar na klupskom prvenstvu sveta u Japanu posle pobede nad ~ileanskom ekipom “Kolo-kolo” . Igrao za Mandari}a tri puta u Lije`u, Portsmutu 2001/02 i u Qubqani 2002/03.

Britanski mediji pisali su o Prosine~kom:

„Navija~i Prosine~kog smatraju jednim od najboqih igra~a u modernoj istoriji kluba, iako je za “plavce” odigrao samo jednu sezonu, onu 2001/02. U 35 nastupa Prosine~ki je postigao devet golova, a svojim zalagawem je o~ito kupio sve navija~e “Portsmuta”. Robert Prosine~ki je bio toliko talentovan da mu je prvenstvo

bilo jednostavno de~ja igra. Pravo je ~udo kako je ovaj 32-godi{wak koji pu{i cigarete, ima puno kilograma, uop{te zavr{io na ju`noj obali - ali Fraton Park je bio bogatije mesto za tog ~oveka”. - I kao ~ovek Robi je fantasti~an. Otvoren, iskren, po{ten i na terenu i van wega. Sve {to smo se dogovorili nikad nismo stavqali na papir. Jednostavno bismo se rukovali i to je bio na{ poslovni ugovor. I danas sam sa wim u kontaktu. Trenira Crnogorce i zove me u Podgoricu da se vidimo – ka`e Mandari}.

- Robi Prosine~ki je du{a od ~oveka, dobrica, uvek nasmejan i vedar. Uneo je dosta sve`ine i radosti u moj tim u Portsmutu. Pri~ao mi je da `eli da se vrati u „Crvenu zvezdu“ sa kojom je bio prvak Evrope i prvak sveta. Rekao sam mu da to ne radi, ne}e ga dobro platiti, a ne}e ga ni dobro do~ekati, jer tamo su u klubu bili novi qudi – obja{wavao mu je Mandari}.

- Jebe{ novce – rekao mi je Robi – ja volim „Zvezdu“.

- A od ~ega }e{ da `ivi{ u Beogradu –pitao sam ga.

- Dobro, u pravu si – odgovorio mi je, ali nije izdr`ao, ipak, je oti{ao da opet igra za „crveno-bele“. Kad smo se jednom sreli u Umagu, gde su „crveno-beli“ bili na pripremama Prosine~ki mi se po`ali da mu ~elnici kluba nisu platili ni jedan dinar, ni jednu marku. Rekao sam mu: „Tako je to, sad u „Zvezdi“ nema pravog doma}ina, nema Cveleta!“ Mandari} je stra{no po{tovao i cenio Vladimira Cvetkovi}a, prvog ~oveka „crveno-belih“:

- „Crvena zvezda“ je u vreme Cvetkovi}a i [aki}a sijala punim sjajem. Obojica su imali iskustva sa vo|ewem preduze}a i grada i obojica su bili po{teni qudi!

Za{to?

Na ovo pitawe odgovara sam Milan Mandari}:

- Cvele je bio stra{an ~ovek, veliki radnik i po{tewa~ina. Nije ni{ta uzimao za sebe, a sve je davao za „crveno-bele“. Bio je ~ist kao suza. Takav je bio i predsednik [aki}, sjajan ~ovek. Obojica su voleli „Crvenu zvezdu“ i sawali da je odvedu na krov Evrope.

Fudbaler Miroslav Pavlovi} Pavlika je odveo Mandari}a kod Cvetkovi}a. Na ulazu u prostorije „Crvene zvezde“ pojavio se Slavoqub Muslin, koji je hteo da u|e kod direktora sa wima, ali mu je Pavlovi} drsko rekao: „Debeli nisi ti na{e dru{tvo, bri{i !“

- Zbog wih dvojice Cveleta i [aleta sam doveo Dragana Stojkovi}a Piksija iz Ni{a u Beograd. Posle sam Piksija lansirao u Evropu. Nikada mi ni hvala nije rekao. Piksi je bio i ostao sitna du{a, provincijalac...

Miroslav Pavlovi}, odbrambeni igra~ u fudbalu Srbije i Kalifornije je bio ~ovek koji bi za Milana Mandari}a i svoje srce dao. Voleli su sna`no i iskreno jedan drugog. Po{tovali su se kao fudbalski znanci i velamajstori, ali i kao qudske po{tewa~ine. Sa time je Mandari} zbijao {ale sa Pavlikom.

- Kada sam mu dao 200.000 maraka da odnese u Ni{ i „kupi“ Piksija rekao sam mu: „^uvaj novce da te ne pokradu ili da ti ne klisne{ sa tim parama“?

Pavlika mu je odmah odgovorio: „Ba{ sam razmi{qao o tome kako da drpim ovaj novac, ali ne mogu, ja sam tvoj ~ovek!“ - @ao mi je Miroslava Pavlovi}a, bio je sjajan fudbaler, sjajan ~ovek, ali ga je alkohol uni{tio – tu`an je Mandari}.

Grad Portsmut, navija~i i gra|ani Ju`ne Engleske nisu zaboravili Prosine~kog. Posle dve decenije 2022. godine pozvali su ga na priredbu “Ve~e Roberta Prosine~kog”. Odr`ano je nakon utakmice “Portsmut” – “Sheffield Wednesday”. Na toj sve~anosti u Franton parku Robert Prosine~ki je govorio emotivno:

“U mojoj godini u Portsmutu, navija~i su me voleli, verujem da sam igrao jako dobro za wih, i sjajno je vratiti se. Igrati za klub bilo je neverovatno i posebno, jer svi u ovom gradu `ive i di{u za svoj tim. Jednako su glasni bilo da pobe|uju ili gube. ^esto razmi{qam o tome da vodim “Pompey”, ako bi ikad bilo takve ponude, jer je ovo klub s du{om kome sam dao 100 posto kao igra~. Bila je to prekrasna godina za mene kao igra~a. Mogao sam da odradim jo{ jednu godinu, ali situacija s o~evom bolesti zna~ila je da moram da se vratim ku}i. A vratio sam se vama....”

(Nastavak u slede}em broju)

[ampioni iz Portsmuta: Hari Rednap, Milan Mandari} i ~lanovi uprave

Robert Prosine~ki u Engleskoj

Gordana i Milan Mandari} u dru{tvu jednog od najboqih fudbalera sveta - Xorxa Besta

„OTAXBINA-MAJKA

ZOVE”: Remek-delo srpskog arhitekte i najprepoznatqiviji simbol Volgograda

Spomenik „Otaxbina-majka zove” jedan je od najprepoznatqivijih simbola Volgograda i jedan od najpoznatijih monumenata posve}enih pobedi u Velikom Otaxbinskom ratu. Pre ravno 58 godina ova skulptura sve~ano je otvorena u prisustvu Leonida Bre`weva, koji je projekat wene izgradwe nasledio od svojih prethodnika. Ovaj spomenik je u vreme otvarawa bio najvi{i na svetu, a izra|en je po projektu srpskog arhitekte, sa kojim je rame uz rame radio jedan od najboqih sovjetskih in`ewera.

Konkurs za projektovawe spomenika „Otaxbina-majka zove” otvoren je u Staqingradu u septembru 1944. godine, a u wemu su u~estvovali ne samo najistaktnutije arhitekte tog vremena, ve} i vojnici, koji su u~estvovali u oslobo|ewu SSSR od napada fa{isti~ke vojske. Predlozi za monument koji }e proslavqati pobedu nad fa{izmom bili su najrazli~itiji: neko je imao ideju da se postavi veliki stub sa figurom Staqina na vrhu, drugi - da se izlije piramida od ostataka tenkova. U~e{}e u konkursu uzeo je i ~uveni arhitekta srpskog porekla, Jevgenij Vu~eti}, ~iji je projekat na kraju i pobedio.

SRPSKOG ARHITEKTU SU INSPIRISALE DVE DAME: WEGOVA SUPRUGA

I SOVJETSKA SPORTISTKIWA

Istori~ari umetnosti smatraju da su Jevgenija Vu~eti}a na stvarawe monumentalnog spomenika u Volgogradu inspirisale „Marseqeza” sa pari{ke Trijumfalne kapije, kao i anti~ka skultpura Nike Samofrakijske, ali ko mu je pozirao za spomenik nije zasigurno poznato. Ipak, ve}ina veruje da je figuru „Otaxbine-majke” on pravio po uzoru na sovjetsku sportistkiwu Ninu Dumbadze, dok je lice „pozajmio” od svoje tre}e supruge, Vere Porkovske. Danas se maketa glave statue ~uva u Muzeju-imawu Vu~eti}a, u ruskoj prestonici.

IN@EWERSKO ^UDO

KOJE STOJI SAMO PO SEBI Prora~une stabilnosti spomenika predvodio je in`ewer Nikolaj Nikitin, koji je, izme|u ostalog, dizajnirao i Ostankinsku kulu u Moskvi. Spomenik „Otaxbina-majka zove” prilikom izvo|ewa nikako nije pri~vr{}en za podlogu - on stoji na zemqi iskqu~ivo na ra~un sopstvene mase, ba{ kao i Aleksandrovski stub u Sankt Peterburgu. Unutar statue nategnuta je ~eli~na armatura, koja ~ini konstrukciju stabilnom i ~vrstom. Budu}i da je monument impresivnih gabarita, savremeni in`eweri su na armaturu postavili posebne senzore, koji registruju i najmawa odstupawa - ovo je u~iweno iz bezbednosnih razloga.

SPOMENIK SE GRADIO PUNE TRI DECENIJE, POD „DIRIGENTSKOM PALICOM” TROJICE LIDERA SSSR Iako je konkurs za izradu spomenika organizovan 40-ih godina 20. veka, sama izrada spomenika po~ela je tek nakon Staqinove smrti. Ukaz o izradi monumenta potpisao je Nikita Hru{~ov u januaru 1958. godine, a sve~ano otvarawe statue uprili~eno je tek nakon nepunih 10. godina - 15. oktobra 1967. godine. Na otvarawu je prisustvovao i tada{wi generalni sekretar CK KPSS, Leonid Bre`wev. Drugim re~ima, od ideje do realizacije pro{lo je vi{e od tri decenije, tokom kojih se na vlasti smenili tri generalna sekretara.

Qudi naspram spomenika izgledaju neverovatno si}u{no

MORAO JE BITI VE]I OD KIPA SLOBODE U WUJORKUSVOJEVREMENO BIO NAJVI[A STATUA NA SVETU Prvobitno je spomenik trebalo da bude visok 36 metara, ali je „s vrha”, od Nikite Hru{~ova, Vu~eti}u stigla direktiva da mora da se potrudi malo vi{e. Samo 36 metara nije dovoqno po mi{qewu vlasti, premda je Kip slobode koji se nalazi u Wujorku visok 46 metara bez pijedestala. Arhitekta je brzo prepravio skice tako da „Otaxbina-majka zove” odgovara zahtevima vlasti, a nakon korekcije je visina spomenika iznosila 52 metra. Ipak, Vu~eti} je zakqu~io da ni to nije dovoqno, te je dodao i ma~ koji `ena dr`i, sa kojim je ukupna visina monumenta iznosila 85 metara, a masa - vi{e od 8 tona.

SPOMENIK „OTAXBINA-MAJKA ZOVE” JE DEO TRIPTIHA - IMA JO[ DVA „BRATA BLIZANCA” Monument u Volgogradu deo je skulpturalnog triptiha, koji osim wega, ~ine i spomenik „Pozadina-frontu” u Magnitogorsku i „Vojnik-oslobodilac” u berlinskom Treptov-parku. Magnitogorska skulptura predstavqa radnika koji predaje vojniku tek iskovan ma~, dok je na berlinskoj skulpturi prikazan bojnik-pobednik koji u naru~ju dr`i dete, a u drugoj ruci spu{ten ma~. Monument „Vojnik-oslobodilac” tako|e je delo srpskog arhitekte, dok su magnitogorski spomenik stvorili umetnici Lav Golovnicki i Jakov Belopoqski.

FRANC KAFKA: Pred zakonom

Pred zakonom stoji ~uvar. K seqaku koji je do{ao sa sela, taj ~uvar ka`e:

„Sada ne mo`e{ u}i.“

^ovek razmi{qa, pa pita da li }e mo} i da u|e kasnije.

„Mogu}e je“, ka`e ~uvar, „ali ne sada.“

Po{to su vrata zakona, kao i obi~no, otvorena, a ~uvar se pomerio u stranu, ~ovek se sagiwe da kroz vrata pogleda unutra. Kad to primeti, ~uvar se nasmeje i ka`e:

„Ako te toliko privla~i, poku{aj da u|e{ uprkos mojoj zabrani. Ali zapamti: ja sam mo}an. A ja sam samo najni`i ~uvar. Ispred svake dvorane stoje ~uvari, jedan mo}niji od drugog. Ni tre}eg ne mogu vi{e da podnesem ni ja sam.“

^ovek s sela to nije o~ekivao; zakon bi, misli on, trebalo da je svima i uvek dostupan. Ali sada, dok gleda bli`e ~uvara, u wegovu krznenu kabanicu, wegov veliki {iqasti nos, tanku, crnu tatarsku bradu, odlu~uje da je ipak boqe da ~eka dok ne dobije dozvolu za ulazak. ^uvar mu daje

stolicu i dozvoqava mu da sedne sa strane pred vratima. Tu sedi danima i godinama. Vi{e puta poku{ava da mu dozvoli ulazak, zamara ga svojim molbama. ^uvar ga ~esto ispituje, postavqa mu pitawa o wegovom selu i o mnogim drugim stvarima, ali su to ravnodu{na pitawa, kao {to ih postavqaju veliki qudi, a na kraju uvek ka`e:

„Jo{ ne mogu da te pustim unutra.“

^ovek, koji se za svoje putovawe dobro opremio, koristi sve — i mnogo toga daje ~uvaru, premda ovaj uzima darove, govore} i:

„Prihvatam samo da ne pomisli{ da si ne{to propustio.“

Tokom svih tih godina, ~ovek gotovo neprekidno posmatra ~uvara. Zaboravqa na druge ~uvare, a ~ini mu se da je ovaj prvi jedina prepreka ulasku u zakon. Prokliwe svoju nesre}u, prve godine bez obzira i glasno, kasnije, kako stari, samo sebi mrmqaju}i. Postaje detiwast, i po{to godinama prou~ava ~uvara, poznaje ~ak i buhe u

OSKAR VAJLD:

wegovom krznenom okovratniku, i moli ih da mu pomognu i da ubede ~uvara da promeni mi{qewe.

Na kraju, vid mu oslabi i on vi{e ne zna da li se stvarno smrkava oko wega, ili mu samo o~i varaju. Ali sada, u tami, prepoznaje odsjaj koji izbija neugasivo kroz vrata zakona. Sada mu vi{e nije ostalo mnogo `ivota. Pre nego {to umre, sve {to se u wegovom `ivotu nakupilo u glavi, sabira u jedno pitawe koje do sada nije postavio ~uvaru. Po{to vi{e ne mo`e da podigne

Sre}ni princ

Visoko nad gradom, na visokom stubu, stajala je statua Sre}nog princa. Sav je bio prekriven tankim listovima ~istog zlata, za o~i imao dva svetla safira, a veliki crveni rubin sijao je na dr{ci wegovog ma~a.

Svi su ga obo`avali.

„Divan je kao vetrokaz,“ govo-

stavica. „Na nebu nema oblaka, a zvezde su bistre, ali neko pla~e?“

Pogledala je gore — i videla da o~i Sre}nog princa suze. Suze su mu klizile niz zlatne obraze.

„Ko si ti?“ upita lastavica.

„Ja sam Sre}ni princ,“ odgovori kip.

Lastavica poslu{a i odnese mu kamen. Slede}e no}i, princ ugleda devoj~icu koja prodaje {ibice. Sve joj {ibice pado{e u kanal i boji se da }e je otac istu}i.

„Odnese{ li joj moj drugi safir?“ re~e princ.

„Ali tada }e{ biti slep!“ uzviknu lastavica.

rila je jedna `ena koja je `elela da stekne ugled u umetnosti, „samo nije toliko koristan.“

„Za{to ne mo`e{ biti kao Sre}ni princ?“ pitala je majka svog de~aka koji je plakao jer nije mogao da dohvati mesec. „Sre}ni princ nikada ne pla~e.“

„Drago mi je {to na svetu ima nekoga ko je uistinu sre}an,“ {aputao je razo~arani ~ovek gledaju}i u kip.

Jedne no}i, iznad grada prelete lastavica. Weni prijateqi ve} su odleteli u Egipat, ali ona je zaostala jer se zaqubila u trsku. Sada, kad je trska stalno pri~ala o vodi, a ne o putovawu, ona je odlu~ila da poleti sama.

Kad je stigla do grada, tra`ila je mesto gde bi preno}ila.

Ugledala je statuu Sre}nog princa i pomislila:

„Ovo je lepo mesto — ima dobar pogled i zlatni krov nad glavom.“

Ali kad se spremala da spava izme|u nogu statue, kap vode pade na wu.

„Kakvo ~udo!“ pomisli la-

„Ali za{to pla~e{?“

„Dok sam bio `iv i imao qudsko srce,“ re~e princ, „nisam znao {ta su suze. @iveo sam u palati bez tuge, gde tuga nije smela da u|e. Sada, kad stojim ovde visoko nad gradom, vidim svu bedu i svu ru`no}u, i iako mi je srce od olova — ono sada pla~e.“

I princ joj ispri~a kako dole u maloj ku}i majka {ije haqinu za neku bogatu damu, a dete joj le`i bolesno i tra`i naranxu, ali majka nema novca ni za hranu.

„Mala lastavice,“ re~e princ, „ho}e{ li joj odneti rubin sa mog ma~a?“

„Ostajem jo{ samo jednu no},“ re~e lastavica.

Pa je izvadila rubin i odletela kroz grad, nose}i ga majci i detetu. Kad se vratila, pri~ala je princu o tome, i odlu~ila da ostane jo{ jednu no}.

Sutradan, princ je video de~aka koji drhti od zime jer mu je obu}a pohabana.

„Odnese{ li mu jedan od mojih safira?“ zamoli princ.

„Ipak, molim te,“ re~e princ.

I tako, lastavica odnese i drugi kamen.

Sad je princ slep, a lastavica re~e: „Ostajem s tobom zauvek.“

I svake no}i pri~ala mu je o dalekim zemqama, o piramidama i palmama.

Ali kako je postajalo hladno, lastavica je znala da }e umreti.

„Poqubi}u te u usne,“ re~e, „i onda }u poleteti u toplu zemqu.“

„Ne u Egipat,“ re~e princ. „Ostani sa mnom jo{ malo.“

Lastavica poqubi Sre}nog princa i pade mrtva kraj wegovih nogu. U tom trenutku, u srcu statue ne{to puknu — i olovno srce se rascveta na dva dela.

Ujutro, gradona~elnik je prolazio trgom.

„Bo`e, kako ru`no izgleda ova statua!“ re~e. „Zlato otpalo, draguqi nestali. Bacite je!“

I statua Sre}nog princa bi sru{ena i istopqena u livnici, ali olovno srce se nije rastopilo.

Radnici ga baci{e na smetli{te gde le`a{e i mrtva lastavica.

Tada Bog re~e jednom an|elu: „Donesi mi dve najdragocenije stvari iz grada.“

An|eo donese olovno srce i mrtvu lastavicu.

Bog re~e:

„U pravu si. U mom rajskom vrtu ova mala ptica }e pevati zauvek, a Sre}ni princ }e biti uz mene zauvek.“

uko~eno telo, daje mu znak da se sagne nad wega.

„[ta ho}e{ da zna{?“ pita ~uvar, „jo{ si nezasit.“

„Svi te`e zakonu“, ka`e ~ovek, „pa kako to da su za sve ove godine samo ja tra`io da u|em?“

^uvar vidi da je ~ovek na izmaku i, da bi ga jo{ ~uo, vi~e mu na uvo:

„Ovde niko osim tebe nije mogao da u|e, jer su ova vrata bila namewena samo tebi. Sada idem i zatvaram ih.“

HUAN RULFO:

Dali su nam zemqu

Od sela do ovamo ima vi{e od trideset kilometara. Putem nismo sreli nikoga. Samo zemqu. Suvu, be`ivotnu zemqu, gde ni ptice ne lete. Zemqa se prostire dokle pogled dose`e - kao da je beskrajna.

„Eto, to je na{a zemqa“, rekao je Meliton, i niko mu ni{ta nije odgovorio.

Znao sam i sam da je na{a, jer su nam je dali jutros u zoru, tamo u mesnoj kancelariji.

„Evo vam zemqa, drugovi,“ rekao je ~ovek s nao~arima, „nema bogatija u celoj oblasti.“

I mi smo poverovali.

Sad, kad smo stigli, vidimo da je zemqa gola i suva, da je zemqa bez ijednog drveta, bez vode, bez senke.

Ni ptice se ovde ne zadr`avaju; samo vetar ide preko we, i onako, vi{e iz dosade nego iz potrebe.

„Ako padne ki{a, mo`da }e biti ne{to,“ rekao je Faustino.

„Da, ako padne,“ odgovorio je Meliton.

A nebo, visoko i belo, ni oblaka nema.

Hodamo. Jo{ hodamo, i zemqa je ista, ni tvr|a ni mek{a. Na{a stopala podi`u pra{inu koja se ne di`e uvis, nego se zalepi za nas, kao pepeo. I svaki korak je kao da te`e idemo, kao da nas zemqa ne pu{ta.

„A {ta }emo sad?“ pitam.

„Ni{ta,“ ka`e Meliton, „da do|emo dokle mo`emo.“ Znam da smo svi mislili isto: da se vratimo nazad, da im ka`emo da tu zemqu ne}emo. Ali niko nije imao snage da to izgovori. Jer otkad smo si{li s brda, nismo vi{e sreli nikog `ivog. Samo zemqu, i na{u ti{inu. Meliton zastade, pogleda u daqinu:

„Ka`u da se reka vidi tek s druge strane ravnice. Ali do tamo ima jo{ mnogo.“

„A i kad je ima, reka je suva,“ re~e Esteban, „uvek je suva.“ Nastavqamo, }utimo. Na trenutke se ~uje samo zveket praznih pu{aka o pojaseve, i koraci po pra{ini. I onda - ni{ta.

U tom ni~emu, ose}amo se kao da ne postojimo. Kao da smo i mi deo te zemqe - suvi, ispucali, zaboravqeni.

Kad sunce za|e, kad padne no}, mo`da }emo negde zastati. Mo`da }emo se spustiti pored nekog kamena, da malo zaspimo.

A ujutru, kad se probudimo, opet }e biti ista zemqa pred nama. I niko ne}e znati da smo ovde.

PRE 17 GODINA OSNOVANA SNS

Ro|endan

Srpske napredne stranke

Srpska napredna stranka (SNS), najja~a stranka u Srbiji, osnovana je ta~no pre 17 godina. SNS je osnovana 21. oktobra 2008. godine.

Milo{ Vu~evi} predsednik Srpske napredne stranke izjavio je da }e obele`avawe 17 godina postojawa SNS biti dostojanstveno.

„Kad ste opozicija imate odre|ene probleme, a kada pobedite na izborima vidite sa ~im se suo~avate. Sedamnaest godina nije kratak period. Istorijski je to treptaj oka. Izazovna je ova godina posebno. Verujem da nas to ~ini ja~im.

Sva{ta smo izdr`ali- korona, rat u Ukrajini, velike geopoliti~ke podele, sve ovo {to se sada preliva na nas i godinu dana borbe protiv obojene revoklucije. Malo koja stranka bi to izdr`ala. Pre 5. oktobra i traje sve vreme, sad je u punom kapacitetu, ta revolucija. Ne ka`em da treba ne{to potceniti, ali petnaesti put ispaquju istu raketa,“ rekao je Vu~evi}

Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} uputio je ~estitke predsedniku Milo{u Vu~evi}u, svim ~lanovima i simpatizerima povodom 17 godina postojawa Srpske napredne stranke.

“Povodom 17 godina postojawa Srpske napredne stranke, upu}ujem ~estitke predsedniku Milo{u Vu~evi}u, svim ~lanovima i simpatizerima stranke.

TORBICA UPITAO MINISTARKU \EDOVI]:

Za{to Srbije nije bilo na forumu o energetici u Moskvi, {ta je bilo pre~e?

Da li je bilo nekom neprijatno da se Srbija vidi na jednom takvom mestu na kom se govori o suverenom pravu dr`ava da biraju svoje energetske partnere, kao i na kom se sara|uje sa zemqama poput Rusije, Kine, Indije i drugih slobodnih dr`ava

Gde su predstavnici resornog ministarstva bili u danima kada se u Moskvi odr`avao jedan od najzna~ajnijih me|unarodnih skupova - „Ruska energetska nedeqa -2025” i koji su ih to va`ni neodlo`ni dr`avni poslovi spre~ili da budu prisutni ovom forumu na kojem se razgovaralo budu}nosti svetske energetike, pitawe je koje je u Skup{tini Srbije, poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica postavio ministarki energetike i rudarstva Dubravki \edovi} Handanovi}. Torbica se pita {ta je pre~e od energetske sigurnosti Srbije, kao i da li je odluka o izostanku bila strategija, slu~ajnost, propust u planirawu ili je ministarki neko zabranio odlazak.

„Da li je bilo nekom neprijatno da se Srbija vidi na jednom takvom mestu na kom se govori o suverenom pravu dr`ava da biraju svoje energetske partnere, kao i na kom se sara|uje sa zemqama poput Rusije, Kine, Indije i drugih slobodnih dr`ava”, navodi Torbica.

On je ukazao na to da je forum u Moskvi okupio vi{e od 100 dr`ava, predstavnike svetske nau~ne zajed-

nice i vode}ih svetskih energetskih kompanija.

„Na wemu su se razmewivala iskustva, predstavqale se inovacije i gradili temeqi budu}ih partnerstava u oblastima koje direktno uti~u na globalnu energetsku bezbednost, ali i na nacionalne interese svake zemqe, pa tako i Srbije. Dok je u Moskvi bila celokupna svetska nuklearna zajednica i prisustvovalo 15 lidera razli~itih zemaqa, na stotine ministara i drugih dr`avnih funkcionera koji su potpisali preko 50 me|unarodnih sporazuma, predstavnici na{eg Ministarstva energetike nisu imali interesa ili vremena da se pojave. Koji su to va`ni neodlo`ni dr`avni poslovi spre~ili da makar jedan predstavnik bude prisutan na ovom forumu na kojem se razgovaralo budu}nosti energetike, o tehnologijama koje }e oblikovati svet u narednim decenijama, o inovacijama u kori{}ewu nuklearne energije”, nagla{ava Torbica. Poslanik Pokreta socijalista je upitao i da li ministarstvo ima strategiju da ima svoje mesto za stolom za

kojim se kroji energetska budu}nost ili ne.

Prethodno je osniva~ Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, komentari{u}i to {to nije bilo visokih zvani~nika Srbije na ruskom energetskom forumu, ocenio da je to bilo „pogre{no, ru`no i da je „uvredqivo i za Rusiju i Srbiju”.

„Za{to nismo do{li, evo meni su uveli sankcije, pa neka uvedu i wima, {ta je problem. Resorni ministar koji je doneo takvu odluku, morao bi da je dobro obrazlo`i. Nisam ~lan vlade, vladaju}e stranke, ne donosim odluke. Da jesam, sigurno bih tra`io odgovornost. ^ega se pla{e i kakve je ta poruka Rusiji”, rekao je Vulin u intervjuu za televiziju RT Balkan.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} saop{tio je nedavno da je dobio poziv da ide u Moskvu na energetski samit, ali da zbog posete Srbiji predsednice Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ne}e i}i.

Me|unarodni forum Ruska energetska nedeqa odr`ana je u Moskvi od 15. do 17. oktobra.

Australijski rudarski gigant ugovorio preuzimawe sedam dozvola za istra`ivawe bakra i zlata kod Zaje~ara

Kanadska rudarska kompanija Mundoro Capital Inc objavila je da je sklopila kona~ni ugovor o opciji sa firmom koja je u vlasni{tvu australijske korporacije BHP Group Limited, prema kojem BHP ima mogu}nost da stekne udeo u sedam Mundorovih istra`nih dozvola u Srbiji, pi{e portal eKapija.

Re~ je o projektu Centralni Timok kod Zaje~ara, a ugovor se odnosi na bakarno-zlatni porfirni sistem Skorusa, zatim Tilva Ro{, gde je iskopavawe rovova dalo rezultat od 12 metara sa 30,39 g/t zlata i 171,27 g/t srebra, kao i na lokalitete Markov Kamen, Orlovo, D-vein, Prekostenski, Zlot 1, 2 i 3, Bukova, Tilva Mare, Glavica, Ba~evica Sever, Gorunov, Oblez SE i Branik, ukupno na 418 kvadratnih kilometara.

U skladu sa ugovorom, Mundoro je BHP-u, koji je jedna od najve}ih rudarskih kompanija na svetu pored Rio Tinta, dao opciju da u roku od 10 godina stekne 100% udela u projektu nazvanom BHP-Mundoro Centralni Timok. Da bi ostvario opciju, BHP mora da finansira ukupno 35 mil USD istra`ivawa.

Mundoro }e upravqati projektom, a nakon ispuwavawa opcionog ugovora zadr`ava tantijemu od 2% od prodaje metala. Mundoro u Srbiji od 2011. godine tra`i bakar i zlato i druge metale, u reonu Timo~ke krajine. Ovo nije prva saradwa Mundora i BHP-a

u Srbiji – u januaru 2023. Kana|ani su tako|e sklopili opcioni ugovor sa Australijancima, prema kojem BHP ima mogu}nost da stekne vlasni{tvo u tri srpska bakarna projekta: Borsko Jezero, Ju`ni Timok i istra`no podru~je Trstenik. BHP je nakon toga u Srbiji osnovao i }erku firmu u Srbiji, BHP Metals Exploration doo, ~iji je vlasnik prema podacima iz APR - a BHP Billiton (stari naziv za BHP).

Prema ugovoru iz 2023, BHP je dobio pravo da stekne 100% u~e{}a u svakom od tri pomenuta projekta uplatom oko 1,7 mil USD gotovine, pla}awem operativnih naknada kompaniji Mundoro u periodu od tri godine, a tako|e snosi i tro{kove istra`ivawa u iznosu od 7,5

miliona dolara na ova tri projekta tokom tri godine. BHP je tada najavio da na u okviru ovih projekata namerava da se fokusira na „sirovine budu}nosti“, ukqu~uju}i bakar, nikl i kalijum. Izvr{na direktorka Mundora, Teo De~ev, u ju~era{woj izjavi povodom potpisivawa najnovijeg uvogora sa BHP, „sa zadovoqstvom je objavqila pro{irewe strate{ke saradwe sa kompanijom BHP, svetskim liderom u rudarskoj industriji“. – Produbqivawe saradwe fokusira se na istra`ivawe dodatnih istra`nih dozvola u veoma perspektivnom regionu Timoka u isto~noj Srbiji, poznatom po porfirnim sistemima bakra. Integrisani

pristup, koji se oslawa na duboko razumevawe lokalnih geolo{kih uslova od strane Mundora i najmodernije globalne metodologije istra`ivawa koje koristi BHP, ima za ciq da zna~ajno pove}a verovatno}u novih otkri}a u regionu Timoka. Verujemo da }e ovo pro{ireno partnerstvo doneti vrednost za obe kompanije i doprineti ekonomskom razvoju isto~ne Srbije – izjavila je De~ev.

U saop{tewu se dodaje da je u posledwi projekat koji je predmet ugovora, Mundoro sa partnerima do sada ulo`io 15,4 miliona kanadskih dolara.

Podsetimo, jo{ jedna australijska kompanija, Middle Island Resources, krajem pro{log meseca postala je vlasnik ~ak 14 licenci za istra`ivawe ruda u Srbiji, na 62.000 hektara, {to je vi{e nego {to ijedna druga kompanija ima u Srbiji.

Kompanija je ve} po~ela istra`ivawa, a fokus stavqa na projekat Bobija koji je lociran na oko samo 100 km jugozapadno od Beograda, u nekada{wem rudniku barita, iz kojeg bukvalno „viri zlato“.

Australijski Bindi Metals pre par dana postao je vlasnik visokokvalitetnog projekta zlata Ravni u dolini Ibra, dok je Strickland Metals, tako|e rudarska korporacija iz Australije, u aprilu pro{le godine kupila projekat zlata Rogozna na istoimenoj planini kod Novog Pazara, gde se procewuje da zlata ima za pola Evrope i gde se uveliko vr{e istra`na bu{ewa.

podvig srpskih lekara, pacijentkiwi

u Beogradu ugradili 9 elektroda u mozak

Revolucionarnu dijagnosti~ku metodu sproveo je lekarski tim Univerzitetskog klini~kog centra Srbije pro{le nedeqe, kada su pacijentkiwi (41), prvi put u istoriji srpske medicine ugradili specijalne elektrode u mozgu, ~ime su ustanovili `ari{te epilepsije. Ova metoda omogu}ava operaciju, koja je do sada bila neizvodqiva, a nakon toga i potpuno izle~ewe.

Multidisciplinarni lekarski tim sa~iwen od neurohirurga, neurologa, neuroradiologa, specijalista nuklearne medicine, neuropsihologa i EEG tehni~ara, prvi put je ugradio specijalne elektrode u mozak pacijentkiwi koja se vi{e od 10 godina bori sa epilepsijom. Ova stereo EEG procedura lekarima omogu}ava da direktno snime mo`dane aktivnosti, lociraju `ari{te epilepsije i weno {irewe, a onda i planiraju operaciju, do potpunog izle~ewa.

Ova procedura ura|ena je u saradwi dve klinike – za neurohirurgiju i neurologiju UKC Srbije.

„Ovo je veoma zna~ajna procedura, koja je prirodan nastavak na{ih napora da unapredimo ovaj deo le~ewa pacijenata sa epilepsijom. Radi se o veoma aktulenom pristupu koji tra`i visoku integraciju, saradwu, multidisciplinaran je. Procedura nije ni malo jednostavna, ali nekako smo uspeli. To je dijagnosti~ka metoda u

okviru koje elektrode sti`u do najdubqih delova mozga, odnosno implementirane su na mestu za koje smo procenili da bi tu moglo biti `ari{te epilepsije i pogodili smo. Elektrode su veoma tanke, 0,7 milimetara im je pre~nik, a duge su oko 10 centimetara. Taj deo posla obavqaju neurohirurzi. Oni ih plasiraju preciznom metodom kako se ne bi desilo da pogode neki od krvnih sudova, kojih je mozak prepun“, obja{wava za Nova.rs specijalista neurologije prof. dr Aleksandar Risti}, iz Centra za epilepsiju Klinike za neurologiju UKCS.

Pacijentkiwa je pre ugradwe bila upoznata sa procedurom.

„Ona je bila u totalnoj anesteziji i prethodno upoznata sa kompletnom pro-

NE[I PRIJATEQI GRADE KU]U U RODNOM SELU:

cedurom. Nije bilo nikakvih komplikacija, ugradwa elektroda je dijagnost~ki postupak, kojim se utvr|uje iz kojih delova mozga dolazi epilepsija. Nakon procedure, pacijenta snimamo danima i dok ~ekamo spontani epilepti~ni napad do kojeg elektrode ostaju u mozgu. Kad pro|e napad i zavr{i se snimawe, elektrode se vade. Ovoj pacijentkiwi su danas skinute elektrode i otpu{tena je iz bolnice do operacije. Analize pokazuju da je implementacija elektroda bila na pravom mestu, a sad treba da pro|e minimum mesec dana kako bi moglo da se pristupi operaciji. Ove procedure }emo od sada raditi rutinski, a svi koji smo u timu pro{li smo obuke u inostranstvu, tako da sada mo`emo da obavqamo ovu metodu, koja se ina~e

Sti`e

obavqa u najeminentnijim svetskim centrima za hirur{ko le~ewe epilepsije“, nagla{ava prof. dr Risti}. DIJAGNOSTIKA TRAJE SATIMA „Sama implantacija svake elektrode traje nekoliko sati, ali sve zavisi od elektroda. Va`no je pre procedure dogovoriti gde sve treba da se implementiraju elektrode. Potom samo plasirawe mo`e da potraje i do {est sati, a ovog puta, sa na{om pacijentkiwom trajao je oko ~etiri sata, a bilo je devet elektroda. Implantirano je osam elektroda u desnu hemisferu, u slepoo~ni re`aw i jednu u levu. U proceduri su u~estvovali neurolozi i neuropsiholozi sa Odeqewa za epilepsiju Klinike za neurologiju, potom neurohirurzi sa Klinike za neurohirurgiju, neuroradiolozi iz Centra za magnetnu rezonancu, kao i specijalisti nuklearne medicine. Tako|e, sa Klinike za neurologiju u~estvovali su i EEG tehni~ari, a to su qudi sredwe stru~ne spreme, koji neprekidno nadgledaju pacijente i mogu da prepoznaju napade“, ka`e prof. dr Risti}.

Ina~e, profesor je na ameri~koj klinici u Klivlendu proveo dve godine na supspecializaciji, gde se sa ovim programom po~elo izme|u 2009. i 2010. godine. „Danas, posle 15 godina, mo`emo da se pohvalimo da i mi obavqamo ovu proceduru, {to je ogroman uspeh za srpsku medicinu, pre svega neurologiju i neurohirurgiju“, ka`e prof. dr Risti}.

„Leskova~ki ~etbot“

^obanin koji je ceo `ivot proveo pod vedrim nebom kona~no dobija dom!

Od kako zna za sebe Nenad Puri} poznat i po nadimku Gr~a iz sela Veliki Kupci kod Kru{evca, zna i za nema{tinu. Majka ga je napustila, otac je bio alkoholi~ar, a wega su kako su znali i mogli odgajali baka i deka. I izrastao je Gr~a u vrednog, po{tenog, ali pre svega dobrog ~oveka. Ipak, pritusnut brojnim `ivotnim neda}ama vi{e je mislio o drugima nego o sebi. Kako bi zaradio koji dinar i pomogao baki i deki on je od detwstva po~eo da radi u nadnici, te{ke fizi~ke poslove ali i da ~uva ovce.

- Otac mi nije pomogao, majka oti{la. Baka i deka su mi sve bili. Kad su umrli, ostao sam sam, kao pas lutalica. Nikad nisam odbio da radim, nisam birao posao. Samo da imam za `ivot, da pre`ivim. Samo ja znam kako je bilo zaraditi sve te krvave dnevnice, ali nikad se nisam `alio – zapo~iwe pri~u za RINU Ne{a. Ne biraju}i poslove lutao je Nenad od grada do grada, ~uvao ovce i nadni~io. Ono {to bi zaradio bilo je dovoqno da pre`ivi, ali ovaj dobri mladi} iako nije imao mnogo, znao je i to da podeli sa svojim drugovima.

Pre desetak godina on je iz svog sela oti{ao na Pe{ter u selo kod Tutina i postao je ~obanin kod porodice Zorni}. Danas, deceniju posle on nije samo radnik u toj famili, ve} i wen ~lan. -On se javio na oglas koji sam objavio na fejsbuku. Primili smo ga i Ne{o je opravdao sva na{a o~ekivawa i veliko poverewe. On je pre svega jako dobar i po{ten ~ovek, za ovo vreme postao nam je blizak kao da nam je rod najro|eniji. Vredan je i agilan, uvek za sve na wega mo`emo da se oslonimo – ka`e Hajriz Zorni}.

Na Pe{teru Ne{o ima svoj sme{taj, platu i nije gladan, ali kako ka`e ~esto sawa svoju staru ku}u, ogwi{te na kom je prohodao i stasavao. Da je `ivot nepredvidiv i da se sve brzo okre}e govori i ~iwenica da Ne{ovu dobrotu nisu zaboravili wegovi {kolski drugovi i sada su odlu~ili da pokrenu inicijativu da mu sagrade ku}u.

- Ne{a svi volimo i pamtimo ga kao dobrog de~aka, samo nesre}an. Mi smo re{ili da skupimo novac, kupimo ciglu i napravimo mu dom da ima gde da se vrati. Da proslavi slavu, da zapali sve}u. Dugujemo mu to kao qudi, ka`u wegovi prijateqi iz detiwstva, koji ve} rade na ~i{}ewu temeqa stare ku}e. Na ~elu inicijative je Sr|an Ga{i}, trenutno u Francuskoj, koji je pokrenuo akciju prikupqawa pomo}i. Mi smo i za izgradwu crkve sami skupili novac, skupi}emo i za Ne{u. Nema ~oveka u selu koji ne bi dao makar dinar da i on obnovi svoj krov nad glavom, rekao je wegov drug iz detiwstva Marko Vesi}.

Svako ko `eli da Gr~a, taj ve~iti ~obanin pod vedrim nebom dobije svoju ku}icu, mo`e da pomogne. U materijalu, u novcu, radom.. kako god. Dovoqno je da Marka pozove na broj telefona 063/8056-107. I mo`da Ne{a nikada nije imao mnogo, ali sada bar zna da ima ono najvrednije – qude koji ga nisu zaboravili.

Na ideju da za{titi prizrensko-timo~ki dijalekt od zaborava uz pomo} ve{ta~ke inteligencije, do{la je Milena [ovi}, in`ewer ve{ta~ke inteligencije, koja devet godina `ivi u Americi. Iz ^ikaga je stigla u Srbiju da svoj projekat predstavi na Me|unarodnom dvodnevnim skupu „Ve{ta~ka inteligencija“, koji se odr`ava u SANU.

Kako je istakla Milena, wena ideja postoji ve} 30 godina, da prizrensko-timo~ki dijalekt koji koristi kao ro|ena Ni{lijka na neki na~in standardizuje i digitalizuje, kako bi taj dijalekt vi{e bio zastupqen u govoru, prenosi RTS.

„Leskova~ki ~etbot“ jo{ nije dostupan {iroj javnosti, a svoju „premijeru“ ima}e na konferenciji u SANU.

Trenutno su u fazi izrade detaqan re~nik i gramatika koji }e biti dostupni onlajn i bi}e potpuno besplatni. Ako se otkuca re~ na standardnom srpskom, dobi}e se re~ iz dijalekta. Taj re~nik }e biti kori{}en za daqi trening bota, navela je Milena.

Kao osnovu za ovaj dijalekt kori{}ene su kratke pri~e i anegdote koje su pisali izvorni govornici, a [ovi} je pripremala i skup osnovnih gramati~kih pravila kako bi se model dosledno ,,dr`ao’’ dijalekatskih obrazaca.

Te kratke pri~e i anegdote su pisali Leskov~ani i potpuno su autenti~ni. Gramatiku sam radila ja, bilo je te{ko, jer nisam lingvista, ve} in`ewer. To je bilo izazovno i bila mi je neophodna pomo} Leskov~ana. Svaki ~etbot je ru~no validiran, rekla je Milena.

Prvi ~etbot koji je kreirala bio je posve}en Nikoli Tesli i on je ve} kori{}en u nastavi u vi{e osnovnih i sredwih {kola, a postao je i deo stalne postavke Muzeja nauke i tehnike u Beogradu. Imam iskustva sa izradom re~nika, jer sam kreator prvog srpsko-englesko matemati~kog re~nika, dodaje ona.

Kreirala je i ~etbota posve}enog Branislavu Nu{i}u, koji komunicira iskqu~ivo na srpskom i osmi{qen je tako da verno odra`ava stil pisawa poznatog satiri~ara.

Ovi ~etbotovi su samo deo ve}eg projekta, jer je ideja da se naprave ~etbotovi svih poznatih li~nosti sa na{ih prostora, {to }e deci u {koli jako zna~iti u u~ewu, rekla je Milena [ovi}.

BESMRTNA PRETHODNICA: Memoari na Solunskom frontu i Srbiji (4)

l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike

Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

SRPSKA ARMIJA OTVARA PUT KA NI[U I BEOGRADU: @or` Klemanso, predsednik francuske vlade, nije verovao

Za vreme sastanka u Versaju 11. jula, na kome je raspravqano o diplomatskim aspektima ofanzive na Balkanu, lord Robert Sesil, zamenik britanskog dr`avnog sekretara za spoqne poslove, otkrio je razlog britanskog protivqewa probijawu Solunskog fronta.

On se izjasnio u prilog pregovora ~iji je ciq bio separatni mir sa Bugarskom. Artur Balfur, britanski dr`avni sekretar, bio je pristalica zakqu~ewa separatnog mira sa Bugarskom.

Poku{ao je da uveri Sjediwene Dr`ave da objave rat Bugarima, da bi ih primorao na separatni mir sa Saveznicima. Nije se libio ni da im ponudi teritorijalne ustupke na {tetu Srbije i Gr~ke. Bilo je neophodno da francuski ministar spoqnih poslova, Stefan Pi{on potvrdi da se francuska vlada ve} obavezala tim dvema savezni~kim vladama da bi Sesil najzad prihvatio da odluku o ofanzivi prepusti vojnicima. Wihov zadatak je bio da odlu~e o verovatno}i da op{ta ofanziva natera Bugarsku da iza|e iz rata. Tako je general Gijoma morao da brani projekat svog naslednika nizom memoranduma i pred predstavnicima savezni~kih armija. Najzad, 3. avgusta vojni predstavnici u Visokom ratnom savetu su odlu~ili da odobre D’Epereov plan ofanzive ostavqaju}i mu da sam odredi povoqan momenat za wen po~etak.

DUGO ~ekana ofanziva na Solunskom frontu po~iwe 15. septembra napadom ujediwenih srpskih i francuskih snaga na bugarske polo`aje u planinskom masivu Dobrog Poqa. Samo dvanaest dana kasnije bugarski izaslanici se pojavquju ispred engleskih linija na zapadu savezni~kog fronta tra`e}i kraj neprijateqstava. Muwevit uspeh savezni~ke vojske generala Fran{e d’Eperea otvorio je vrata Balkana Saveznicima. General D’Epere u Solunu i predsednik vlade @or` Klemanso sa general{tabom u [antijiu morali su stoga da odlu~e o

daqem smeru operacija na Balkanu. Put prema Ni{u i Beogradu bio je otvoren, {to im je omogu}avalo da zaprete Dvojnoj monarhiji sa Juga. Istovremeno, napreduju}i prema Konstantinopoqu i moreuzima saveznici su mogli da ra~unaju na neutralizaciju Turske. Posle malo okoli{awa, Klemanso je izabrao tre}e re{ewe. On nije verovao da rat mo`e biti dobijen na Balkanu. U po~etnom uspehu Saveznika video je mogu}nost da povu~e francuske trupe sa Balkana, prepu{taju}i Solunski front balkanskim saveznicima, Grcima i Srbima. Dok je srpska vojska pre{la Vardar, pribli`avaju}i se [tipu (24. septembar 1918) Klemanso se pla{io da ga ofanziva na Sofiju ne spre~i da vrati ku}i francuske trupe. Da bi zaustavio napredak vojske Fran{e d’Eperea, on u jednom trenutku namerava da ponovo po{aqe generala Gijomu u Solun kao glavnokomanduju}eg s naredbom da istra`i na~in da se zaustave operacije i vrate na Zapadni front francuske i engleske divizije. Dolaskom bugarskih parlamentaraca nestao je strah o izvodqivosti ofanzive protiv bugarske teritorije i general D’Epere je dobio naredbu da

RUMUNIJA I RAT

Saveznici: Aleksanadar Kara|or|evi} i Fran{e d’Epere uo~i Solunske ofanzive

nastavi napredovawe na Sofiju u slu~aju da Bugarska ne prihvati francuske uslove primirja.

Posle potpisivawa primirja sa Bugarskom, 29. septembra u Solunu, Klemansoova balkanska strategija dobija preciznije obrise... Klemanso je tra`io od D’Eperea da ga izvesti kakvi su daqi planovi savezni~kih armija po zakqu~ewu primirja sa Bugarskom. Namere generala D’Eperea su bile jasne odmah po potpisivawu primirja. Predvi|ao je veliku ofanzivu ~iji ciq je da se prvo oslobodi Srbija, zatim napadne Austrougarska sa juga. Tako je 30. septembra naredio Prvoj srpskoj armiji da brzo krene prema Ni{u. Druga srpska armija je preba~ena u oblast Kumanova i Vrawa sa komandom da napreduje na severozapad. Uputstva dobijena iz Pariza, koja su mu nalagala da armije pod wegovom komandom usmeri ka Dunavu i Rumuniji, nisu promenila wegov plan. Nastavqaju}i da koncentri{e svoje trupe za ofanzivu na Austrougarsku, odgovorio je Ministarstvu da trenutno stawe bugarske `eleznice ne dozvoqava slawe trupa na Dunav. Wegova sloboda delovawa je uve}ana ponekad kontradiktornim uputstvima

General Fran{e D’Epere 30. septembra 1918. godine dobija nare|ewe iz Ministarstva rata da prekine svako snabdevawe neprijateqa preko Dunava i da se pojavi sa svojom vojskom {to pre na Crnom moru, ta~nije kod Konstance. Istovremeno, @or` Klemanso, predsednik fancuske vlade, ga obave{tava da }e poslati generala Berteloa u Ja{i. Osnovni ciq Klemansoove strategije je, dakle, bio vratiti Rumuniju u rat.

iz Pariza. Na primer, Ministarstvo rata upu}ivalo ga je ka Turskoj. Poku{avaju}i da uskladi uputstva i naredbe koje je primao iz Pariza sa svojim projektom ofanzive protiv Austrougarske, Fran{e d’Epere je 5. oktobra sa~inio plan sveobuhvatne ofanzive na Balkanu na ~etiri fronta prema Austrougarskoj, Turskoj, Rumuniji i Albaniji. Raspored trupa svedo~io je da je za wega ofanziva prema Austrougarskoj bila od primarne va`nosti. Srpske armije ({est divizija), francuska Isto~na armija (~etiri francuske divizije, jedna italijanska i tri gr~ke) kao i britanska armija (tri divizije) su bile predvi|ene za severni front, s ciqem da oslobode Srbiju i zaprete Austrougarskoj. Snage predvi|ene za druge frontove su bile znatno maweg obima. D’Epereov projekat ofanzive uveliko je osporen na sastanku Visokog ratnog saveta Saveznika odr`anom 7. i 8. oktobra 1918. u Parizu. Saveznici su zamerili generalu D’Epereu da je wegov plan imao u vidu iskqu~ivo francuske interese. Lojd Xorx,britanski premijer, je protestovao protiv D’Epereove odluke da francuski generali komanduju savezni~kim trupama na sva ~etiri fronta i, {to je bilo jo{ zna~ajnije, protiv D’Epereove strategije, donete bez dogovora s britanskom vladom, da se britanske divizije prebace sa turskog fronta, gde su bile od po~etka kampawe na Balkanu, na srpski front. On je u tome video nameru Francuza da onemogu}i wegovu armiju da ubere plodove borbe protiv Turske, koju je ve} tri godine vodila u Palestini i na Balkanu. Lojd Xorx je ~ak optu`io D’Eperea da se na osnovu wegovog plana operacija, francuska vlada pre}utno slu`ila trupama Saveznika da bi postigla svoje politi~ke ciqeve na Balkanu.

l U slede}em broju: U jednom momentu generalu Fran{e D’Epereu je pretila opasnost i da bude smewen

1789. - Ro|en je srpski novinar i publicista Dimitrije Davidovi}, autor prvog ustava u modernoj srpskoj istoriji poznatog pod imenom Sretewski ustav (1835). Pokrenuo je i ure|ivao „Novine serbske” (181322) u Be~u, a potom je kratko vreme bio ministar prosvete i urednik prvih novina u Srbiji Milo{a Obrenovi}a.

1817. - Ro|en je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanaz Larus, izdava~ „Velikog svetskog re~nika XIX veka” u 17 tomova. Izdava~ka ku}a „Larus” je posle wegove smrti 1875. nastavila izdavawe enciklopedijskih re~nika.

1912. - Po~ela je bitka kod Kumanova u Prvom balkanskom ratu u kojoj je srpska vojska nanela te`ak poraz turskim trupama i prisilila ih da se povuku ka Bitoqu.

1917. - Ameri~ke snage stupile su u prve borbene akcije u Prvom svetskom ratu, kod Linevila u Francuskoj.

1917. - Na sednici Centralnog komiteta ruske Socijalisti~ke radni~ke partije (boq{evika) doneta je odluka o podizawu oru`anog ustanka. U pripremama i izvo|ewu Oktobarske revolucije od tada neposredno u~estvuje Vladimir Iqi~ Uqanov (Lewin).

1940. - Ro|en je brazilski fudbaler Edson Arantes do Nasimento, poznat kao Pele, koji se smatra najboqim igra~em u istoriji fudbala.

1944. - Sovjetska Crvena armija u{la je u Drugom svetskom ratu u Ma|arsku.

1954. - Posle serije sastanaka u Parizu, SSSR, SAD, Velika Britanija i Francuska sporazumele su se da okon~aju okupaciju Nema~ke.

1983. - U napadu sa kamionima napuwenim eksplozivom na {tab ameri~kih marinaca u Bejrutu i obli`wu zgradu u kojoj su bili francuski vojnici, poginuo je 241 ameri~ki vojnik i 58 francuskih vojnika.

1983. - Na aku{erskoj klinici u Zagrebu ro|ena je prva jugoslovenska beba iz epruvete.

2002. - ^e~enski teroristi su upali u moskovsko pozori{te Dubravka i oko 800 taoca dr`ali tri dana u zato~eni{tvu, zahtevaju}i povla~ewe ruskih snaga iz ^e~enije. Prilikom upada ruskih specijalaca u pozori{te poginulo je 37 otmi~ara i 67 talaca, dok je wih 750 oslobo|eno.

2012. - Preminuo je Vilhelm Brase, fotograf koji je u Au{vicu po nalogu nacista snimio izme|u 40.000 i 50.000 fotografija logora{a osu|enih na smrt, a ~iji su sa~uvani negativi pomogli da odgovorni za ova zlodela budu osu|eni.

2023. - Vi{e od 19.000 qudi je raseqeno u Libanu usled eskalacije sukoba izme|u izraelske vojske i libanskog Hezbolaha. Od po~etka rata izazvanog napadom palestinskog Hamasa na Izrael 7. oktobra sukobi na izraelsko - libanskoj granici su gotovo svakodnevni.

Evo kako je podzemqe srpske prestonice o~i{}eno od sakrivenih nacista!

Sedam dana posle 20. oktobra 1944. i oslobo|ewa Beograda od nema~ke okupacije nekoliko desetina jugoslovenskih partizana zapo~eli su, po opisima spektakularnu, ali do danas slabo nau~no istra`enu, akciju „~i{}ewa“ neprijateqske vojske. U podzemqu.

Iz ru{evina, podruma, {upa, ali i kanalizacije trebalo je isterati sakrivene naciste.

O wihovim borbama se pisalo u medijima, neke scene se pojavquju u kultnoj partizanskoj seriji „Otpisani“, ali istorijskih podataka o wima nema.

„Za sada je to sve {to imamo. Mogu}e je da tih dokumenata ima u jo{ neotvorenim arhivama slu`be Dr`avne bezbednosti, ali na osnovu svedo~ewa ne mo`emo biti sigurni“, ka`e za BBC na srpskom istori~ar Milan Radanovi}.

Milka Kraqevi}, udovica komandanta ove akcije Gojka Kraqevi}a ka`e za BBC na srpskom da je to bila „jako opse`na operacija, mnogo mladih je izginulo.

„Neki od wih su zavr{ili kao psihijatrijski bolesnici i nisu nikada iza{li. Velike su to traume“, ka`e ona.

KAKO JE SVE PO^ELO?

Dok se jo{ u centru Beograda slavila sloboda i igralo kolo na Terazijama, odjeknula je sna`na eksplozija granate.

To je bio znak da se neprijateq jo{ nije u potpunosti predao.

Milka Kraqevi} navodi da je to bilo u sklopu operacije „Ciklon Jug nema~kih SS oficira i diverzanata iz [tutgarta“.

U kwizi „Smrt je dolazila iz podzemqa“, novinara Mirka Jovi}evi}a, koja je pisana na osnovu svedo~ewa u~esnika, navodi se da se akcija dobila ovo ime, jer se odnosila samo na Sovjetski savez i Beograd.

Navodno je u Beograd septembra te godine do{lo 175 nema~kih diverzanata, koji su znali sve o gradu, imali su mape i jasne zadatke.

Ciq im je bio da, dok se okosnica nema~ke vojske povla~i, miniraju zgrade, mostove, ubijaju rukovodioce, ali i seku vodovodne i kanalizacione cevi i truju hranu.

„Oni su se tamo iskqu~ivo {kolovali za pozadinsko delovawe, kad se oslobodi neki grad da oni ostanu i prave probleme.

„Fantasti~no su govorili srpski, jako malo qudi je moglo da im u|e u trag“, ka`e i Kraqevi}.

U kwizi, koja veli~a partizansku borbu, za te nema~ke vojnike ka`e se da su „qudi zveri – koji su ve} bili izbrisani sa spiska `ivih“ i da su fanati~no izvr{avali nare|ewa i ginuli za Firera. KOME SE POVERAVA ZADATAK?

Gojko Kraqevi} se sa 16 godina pridru`io partizanima i oti{ao u rat, gde }e postati jedan od vrsnih diverzanata.

Umesto sa [estom li~kom divizijom, gde je bio komesar, da nastavi ka Sremskom frontu, dobio je nare|ewe iz Organizacije za za{titu naroda (OZNA) da „pre|e da ~isti kanalizaciju“.

OZNA je bila prete~a policije i dr`avne bezbednosti.

Na Gojkov 20. ro|endan sti`e naredba da predvodi operaciju kodnog imena Grme~ i on, za tri dana sa drugovima, koje je tek upoznao, prvi put silazi u podzemqe Beograda.

„Nije im bilo nimalo lako. Ulazite u mrak, ne znate {ta vas ~eka, ne mo`ete upotrebiti oru`je koje imate, jer se riko{etom vra}a u kanalizaciji.

„Nema ni hrane ni vode. Ulazili su u {ahte i onda se kretali puze}i, jer nisu mogli da hodaju normalno i ~ekaju da im nai|u Nemci.

„I{li su stopu po stopu. Nekada po dva ili tri sata“, opisuje Kraqevi}.

Po ovim motivima snimqen je film u sovjetsko-jugoslovenskoj koprodukciji „Provereno nema mina“, sa Brankom Ple{om u glavnoj ulozi.

Kwiga je pisana na osnovu svedo~ewa boraca, a najvi{e Gojka Kraqevi}a. On ju je poklonio supruzi.

Istori~ar Milan Radanovi} je posebno izu~avao bitke za oslobo|ewe Beograda i pregledao arhivu Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) i tamo nema dokumenata o takozvanoj akciji „Ciklon Jug“.

O woj, osim u medijima na srpskom jeziku, ni na internetu nema mnogo podataka, a

Dok su pripadnici izvi|a~ke jedinice oslobodili Novi Sad i u~estvovali u deminirawu i borbama kod Pan~eva~kog mosta, takozvani gardisti su vodili borbe kod centra grada.

O tome svedo~e i dnevnici borbi sa ilustracijama, koji su na ruskom jeziku dostupni na internetu.

„Me|utim, ni jedni ni drugi nisu u~estvovali u nekim podzemnim borbama“, isti~e istori~ar.

PROVERENO MIN NET

Oznake „provereno min net“ – nema mina, koje i danas svedo~e o mestima koje su tih dana proverili i obele`ili kao bezbedne sovjetski vojnici, mogli su da ostavqaju i obi~ni demineri i gardijski in`eweri.

Jedan takav natpis nedavno je obele`en na zgradi banke na prometnoj raskrsnici

svaki nema~ki istori~ar kome je BBC uputio pitawa ovim povodom smatrao je da nije dovoqno upu}en u tematiku da o woj govori.

„Ja sam probao da na|em neki trag u vojnim arhivama, ali nisam na{ao, {to ne mora da zna~i da toga nije bilo.

„Postoji realna pretpostavka da su nema~ke snage ostavile neke vojnike da se bave pozadinskom delatno{}u“, dodaje Radanovi}.

Po{to je ve}ina istorijskih izvora iz tog perioda odavno dostupna javnosti, ovaj istori~ar iz Beograda koji sada `ivi u Zagrebu, ostavqa mogu}nost i da se radi o izmi{qenoj pri~i.

„^ak i da je ta~no, iako zvu~i najatraktivnije, ta borba nije bila primarna, bilo je mnogo mawih borbi koje su obele`ile bitku za oslobo|ewe prestonice“, napomiwe Radanovi}.

ULOGA CRVENE ARMIJE

„Rata u kanalizaciji ~isto sumwam da je bilo, stawe na{eg kanalizacionog sistema je takvo da bi i danas bilo te{ko voditi neke ozbiqnije borbe.

„Tako ne{to se jeste doga|alo u Budimpe{ti i Berlinu“, navodi istori~ar Aleksej Timofejev, koji se rodio i {kolovao u Moskvi, a danas je profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

On obja{wava da je Crvena armija imala dve specijalne jedinice koje su, izme|u ostalog, u~estvovale u bici za Beograd.

ulica Kneza Milo{a i Kraqa Milana u Beogradu – poznatoj i kao „Kod Londona“.

„Verovatno kad zauzmete ~itav grad gde je bilo nekoliko desetina hiqada neprijateqskih vojnika neko ne}e da se preda. „Pritom partizanska vojska je bila vrlo brutalna prema zarobqenicima, razmewivala je samo visoke oficire“, napomiwe Timofejev.

Zato je, dodaje, Crvena armija imala naredbu o zabrani predaje zarobqenih vojnika jugoslovenskim partizanima jer „ubijaju zarobqenike, {to izaziva ve}i otpor kod neprijateqa“.

„To je direktno navedeno. Nisu oni bili humanisti u Crvenoj armiji, nego nisu `eleli takav efekat. U takvim okolnostima neko je mogao da se sakrije u podrumima, ali to nisu bile borbe u pravom smislu“, dodaje on.

Sovjetske specijalne jedinice imale su ovla{}ewe da regrutuju i doma}e stanovni{tvo za svoje potrebe i zato je relativno mnogo Jugoslovena u{lo u te formacije.

Ipak, u kwizi se govori samo o jedinicama jugoslovenskih partizana, a u filmu „Min net“ Sovjeti su protagonisti. Gojko Kraqevi} je bio saradnik na scenariju za taj film i ponekad bi u predavawima ili u neformalnom dru`ewima govorio o tome, ali se ova epizoda nije u~ila u {kolama.

„Sticao se utisak, kao da se o tome krilo, a nije. Nije niko zabrawivao da se o tome govori“, isti~e i Milka Kraqevi}.

ZA[TO SE NE GOVORI

O ZAJEDNI^KOJ BORBI?

kanalizaciji“, isti~e Timofejev. Godine 1948. do{lo je do Rezolucije Informbiroa i razlaza izme|u jugoslovenskog i sovjetskog lidera Josipa Broza Tita i Josifa Visarionovi~a Staqina. U Budimpe{ti su, isti~e ovaj istori~ar, podzemne bitke bile razgranate i rat se vodio na tri nivoa – u vazduhu, me|u zgradama i ispod zemqe.

„Ovde je to pre bilo ~i{}ewe terena od zaostalih nema~kih vojnika“, isti~e Timofejev.

Postupak prema nema~kim zarobqenicima, dodaje, ni po ~emu nije bio boqi nego prema protivnicima u gra|anskom ratu – poput ~etnika ili usta{a, zato nije slu~ajno ni {to su Nemci bili tako brutalni, jer „ratuju na `ivot i smrt“.

„Mogu}e da posle oslobo|ewa Beograda ostane nekoliko stotina vojnika i tada se svako zavu~e u rupu i poku{ava da {to skupqe proda svoj `ivot“, zakqu~uje Timofejev.

DA LI JE MOGU]E BORITI SE U KANALIZACIJI?

U kwizi se navode brojne lokacije kao popri{te borbi – od raskrsnice Kneza Milo{a i Nemawine, gde se danas nalazi Ministarstvo spoqnih poslova, preko Mostarske petqe, kanalizacije ispod Bulevara kraqa Aleksandra, Botani~ke ba{te, preko ulica Xorxa Va{ingtona i Dunav stanice.

Arheolog Rade Mili}, koji se bavi prou~avawem laguma i podzemnog Beograda, analizirao je deo lokacija iz kwige i utvrdio da pomenuti {ahtovi i podrumi zaista postoje.

„Sve kanalizacione cevi su povezane kao deo sistema i sa tog stanovi{ta mogu}e je da se te bitke dese“, opisuje Mili}. Neke cevi ispod Beograda provode ~itave reke ispod grada, dodaje on, mada je ne{to izgra|eno i posle rata kad je {irena kanalizaciona mre`a.

Osamdesetih godina kwige koje popularizuju partizanski pokret nisu bile retkost.

Vrlo je mogu}e da je Jovi}evi}eva napisana tako da mo`e da bude zanimqiva za {iroku publiku, ocewuje on.

„Verovatno su te pri~e predimenzionirane, ali da su se prilikom osloba|awa de{avale neke operacije u podzemnom Beogradu – ja sam gotovo siguran da jesu.

„Da li je obim bio mawi nego {to je opisan u kwizi, a pogovo nego u ruskom filmu, verujem da jeste“, zakqu~uje Mili}.

PRE^I[]AVAWE VODE

Ipak, Milka Kraqevi} je i danas uverena da je „realnost bila jezivija nego {to pi{e u kwizi“.

U sedmodnevnoj operaciji, po navodima iz kwige, ubijeno je ili uhva}eno svih 175 nema~kih diverzanata, a poginulo je i 60 boraca KNOJ-a i mnogo vi{e raweno. Gojko Kraqevi} je iz rata iza{ao kao major Jugoslovenske narodne armije i dobitnik je brojnih priznawa.

„Bili su prinu|eni na borbu prsa u prsa. Nije mogla ni velika grupa da ide – sedam do deset boraca“, navodi wegova supruga Milka Kraqevi}. Gojko je, dodaje, i{ao sa svim grupama.

„To su Izvi|a~ka jedinica Dunavske flotile, koja je raspolagala kopnenim jedinicama i ~amcima, ne{to poput modernih ameri~kih marinaca i juri{ni odred Gardijskih in`ewera, ~iji je naziv prikrivao wihov pravi zadatak.

„Oni su slu`ili za proboj dobro utvr|enih gradova. Nosili su oklope, prsluke, imali su baca~e plamena i koristili su eksploziv“, navodi Timofejev.

„Ve} 1948. nije bilo uputno govoriti kako su se partizani borili sa Sovjetima u Budimpe{ti, trebalo je dokazivati da su bili sami.

„U tim okolnostima dolazi do blagog naduvavawa pri~a o bitkama lagumima i

U godinama koje su usledile imao je brojne dr`avne funkcije, a bavio se i pisawem romana. Zavr{io je ~ak tri fakulteta – Tehnolo{ki, Ekonomski i bio doktor hemijskih nauka. Objavio je i brojne nau~ne radove. Pre skoro 40 godina je radio na proizvodwi te~nog organskog |ubriva, a najvi{e se posvetio projektima za pre~i{}avawe otpadnih voda.

Uspeo je da napravi preparat koji skupqa masno}u kada se izlije recimo nafta na moru.

„U {ali je govorio da se toliko fekalija nagutao da je re{io da pre~isti kanalizaciju“, zakqu~uje kroz setni osmeh wegova udovica. 81

Beograd tokom Drugog svetskog rata - ra{~i{}avawe ru{evina sa Terazija

POVRATAK ORIENT EXPRESSA:

Putovawe vozom za koje karta ko{ta

preko 11.000 evra

Voz „La Dolce Vita” pu{ten je u saobra}aj u aprilu sa ciqem da o`ivi glamur originalnog Orient Express-a, kao i romantizovanu ideju italijanskog „slatkog `ivota“ - a kao odgovor na porast potra`we za sporim luksuznim putovawima.

Sastavqen od renoviranih vagona koji su ranije bili u upotrebi na italijanskoj `eleznici 1960-ih, voz je posledwih nekoliko meseci prevozio putnike na raznim putovawima: kroz vinski region Toskane, do Venecije i du` Ligurske rivijere – i sve vo`we su rasprodate, uprkos nimalo naivnoj ceni. Naime, cena trodnevnog putovawa ovim vozom od Sicilije do Rima (dva no}ewa u spava}im kolima) kre}e od 11.280 evra po osobi.

Gardian je ispitao kako izgleda ovo putovawe.

PUTOVAWE KOJE JE PO^ELO 1883. GODINE

Originalni Orient express je krenuo na svoje prvo putovawe 1883. godine i pre{ao je veliki deo Evrope na dugim rutama koje su se protezale od Pariza do Istanbula. Usput se nakupio pri~a, a postao je i scenografija za jednu od najpoznatijih misterija Herkula Poaroa, pre nego {to je stigao do kraja pruge 2009. godine, kao `rtva brzih `eleznica i jeftinih letova. Me|utim, ispostavilo se da su putnici i daqe `eqni nostalgi~nih avantura visokog kvaliteta, daleko od haosa aerodroma i prepunih turisti~kih destinacija. „Godine 1883, Orijent ekspres je postao prvi na~in za sporo putovawe, u luksuzu“, rekao je Stefano Sgambeleone, upravnik voza Dolce Vita, koji je godinama radio za Venice Simplon-Orient-Express (VSOE), luksuznu `elezni~ku slu`bu sa nizom evropskih ruta. „Danas je sporo putovawe jo{ popularnije nego {to je bilo tada.“

Dario Minutela, analiti~ar sektora luksuza i mode, potvr|uje da „tr`i{te ultra-luksuznih vozova stalno raste, a potra`wa za `elezni~kim iskustvima se zna~ajno razvija“. „Ali to nije rezervisano samo za milionere. Postoji mnogo qudi sa vremenom i resursima koji tra`e iskustvo, a Italija, sa svojom dugom obalom i prelepim pejza`ima izvan velikih gradova, pru`a savr{en paket“, dodao je. Ali, {ta ovakvo putovawe ta~no ukqu~uje?

RU^AK S MI[LENOVIM ZVEZDICAMA

Iako je fokus VSOE prvenstveno na iskustvu u vozu, plan putovawa ukqu~uje izlete i iskustva van voza, kao {to su u~ewe kuvawa lokalnog jela, istra`ivawe sredwovekovnih gradova van utabanih staza i ru~avawe u privatnoj venecijanskoj ku}i.

Reporter Guardiana je bio u vozu koji je u 10.30 krenuo iz Palerma. Zatim je klizio du` blistave severne obale Sicilije, prolaze}i pored grada ^efalua i grada Mesine, pru`aju}i usput poglede na Salinu, jedno od Eolskih ostrva.

Ru~ak je organizovao Hajnc Bek, vlasnik restorana La Pergola u Rimu, sa tri Mi{lenove zvezdice. Popodne se voz zaustavio u sicilijanskom gradu Taormini, gde su putnici imali priliku da istra`e wegovo drevno gr~ko pozori{te.

Putnici ovog luks voza do{li su iz celog sveta. Bila je tu porodica iz Indije koja je tra`ila jedinstveno iskustvo; druga, iz [kotske, koja je slavila jubilej. Bili su tu ameri~ki autor, italijanski ambasador i pariski par koji su iskusni putnici vozom na duge relacije.

Tako|e je to bio prvi put da su Brit Moran i Emilijano Sal~i, arhitekte iz milanskog Dimorestudija, koji su projektovali kabine ovog voza, restoran i bar inspirisane {ezdesetim godinama pro{log veka, putovali vozom.

Nakon no}i provedene na Siciliji, vagoni su utovareni na privatno iznajmqeni trajekt za 30-minutnu vo`wu do kopna. Odatle se voz uputio uz obalu Kalabrije i ka Maratei, gde je napravio jo{ jednu popodnevnu stanicu, pre nego {to je uve~e krenuo za Rim…

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Neko s posla vas provocira, a vi nemate strpqewa da }utite. Mo`ete re}i vi{e nego {to treba, ali istina }e vam na kraju doneti po{tovawe. U qubavi, partner vam zamera hladno}u, dok vi mislite da preteruje. Oboje ste u pravu, samo govorite razli~itim jezicima. Slobodni Ovnovi ulaze u strastvenu avanturu s nekim ko nije slobodan. Privla~nost je jaka, ali posledice jo{ ja~e.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Na poslu ose}ate da vas neko potcewuje, ali planirate da im poka`ete koliko gre{e. U vama se budi tvrdoglava energija - kad odlu~ite da ne{to zavr{ite, niko vas ne mo`e zaustaviti. U qubavi, partner bi mogao da vas pritisne pitawima o budu}nosti. Poku{ajte da shvatite {ta on zapravo tra`i. Slobodni Bikovi bi}e u isku{ewu da se vrate biv{oj qubavi, ali ta pri~a je zavr{ena.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Radno okru`ewe postaje pravo bojno poqesvi pri~aju, a niko ne preuzima odgovornost. Vi ste ti koji }e izvu}i situaciju, ali to vam oduzima `ivce. U vezi, partner vas optu`uje da ste distancirani, a vi se branite humorom. Ose}awa su tu, samo se pla{ite da ih poka`ete. Slobodni Blizanci dobijaju poruku od osobe iz pro{losti. Zdravqe tra`i pauzu od ekrana i vi{e sna.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Neko na poslu poku{ava da preuzme va{e zasluge, a vi se pitate vredi li uop{te boriti se. Vredi - jer istina }e isplivati. U qubavi, partner pokazuje ne`nost, ali i sumwu. Ako ose}ate da ne{to krije, verovatno ste u pravu. Slobodni imaju susret s osobom koja im budi leptiri}e, ali i sumwu - kao da ta veza nosi neku tajnu. Zdravqe varira, emotivni stres udara na stomak i san.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ose}ate da vam sve ide sporo, ali pravi preokret dolazi sredinom nedeqe. Neko s posla nudi saradwu koja mo`e da promeni sve, ali i da unese zbrku u odnos s kolegama. U qubavi, partner se pona{a hladno, pa }ete poku{ati da izazovete reakciju, mo`da i preko flerta sa strane. Slobodni ulaze u pri~u s osobom koja im laska, ali iza tog {arma krije se sujeta. Pazite na iscrpqenost.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Sumwate da kolega poku{ava da vam “podmetne nogu”, ali umesto da reagujete impulsivno, vi sve analizirate i ~ekate pravi trenutak. Na qubavnom planu napetost. Partner vas optu`uje da ste hladni, a vi smatrate da je on previ{e dramati~an. Istina je negde izme|u. Slobodne Device mogle bi da se upuste u tajnu vezu, ne{to {to po~iwe kao igra, a zavr{ava se ozbiqno.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Va{om energijom vladaju emocije i strasti. Na poslu, neko vas posmatra sa divqewem, ali i potajnim rivalstvom. U qubavi, partner poku{ava da vas kontroli{e, {to vas izlu|uje. Umesto da }utite, recite jasno {ta vas boli. Slobodni ulaze u flert koji brzo postaje opsesivan, posebno ako se radi o osobi koja deluje „nedosti`no”. Zdravqe je dobro, ali ste iscrpqeni mentalno.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Sve {to ste potiskivali sada izbija na povr{inu - i na poslu i u qubavi. Sukob s nadre|enim bi mogao da preraste u ozbiqan razgovor koji }e vam doneti po{tovawe, ali i tenziju. U qubavi, strasti kuqaju, ali i qubomora. Partner vas ispituje, a vi krijete vi{e nego {to bi trebalo. Slobodne privla~e osobe koje su opasne po srce i to im prija. Obratite pa`wu na hormone i san.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Poslovno okru`ewe je puno previrawa, a vi poku{avate da ostanete iznad svega. Ne ulazite u tu|e sukobe, ali neko vas neprestano uvla~i u wih. U vezi, partner tra`i vi{e pa`we, a vi ste mislima daleko. Ako to ne promenite, distanca mo`e postati trajna. Slobodni Strel~evi upoznaju nekog na putu ili preko dru{tvenih mre`a - hemija je jaka, ali razdaqina je problem.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Posao vam oduzima svu energiju, a nervoza raste jer neko preispituje va{e odluke. Kontroli{ite temperament, jedan pogre{an komentar mogao bi vas skupo ko{tati. U qubavi, partner deluje nezadovoqno, ali ne govori za{to. Ako mu ne pri|ete otvoreno, povu}i }e se jo{ vi{e. Slobodni Jar~evi privla~e osobu koja deluje stabilno, ali krije pro{lost koja mo`e sve da zakomplikuje.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Nezavisnost vam je va`na, ali kolege to tuma~e kao nadmenost. U poslu, ~eka vas sukob mi{qewa koji bi mogao otkriti ko vam je pravi saveznik. U qubavi, partner ose}a da se udaqavate, a vi samo `elite malo prostora. Slobodni upoznaju nekog neo~ekivano, mo`da u trenutku kad nisu raspolo`ene, ali upravo tada po~iwe pri~a koja mo`e promeniti sve. Nervni sistem reaguje na stres.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Emotivni talasi bacaju vas ~as u euforiju, ~as u melanholiju. Na poslu, intuicija vam poma`e da izbegnete gre{ku koju bi drugi napravili. U qubavi, partner vas zbuwuje promenama raspolo`ewa – kao da ne{to skriva. Slobodne Ribe ulaze u vezu s osobom koja ih je potpuno o~arala, ali kasnije shvataju da iza te magije stoji i doza manipulacije. Pazite na imunitet i hroni~an umor.

Nova lista najgorih srpskih jela

Iako je Srbija poznata po dobrom pe~ewu, ajvaru, gibanici, }evapima, ~uveni gastronomski portal Tejst atlas je podsetio i na malo druga~ije specijalitete koji te{ko mogu da „pro|u” kod stranaca.

Na prvom mestu najgorih jela se nalazi `iva pqeskavica, predjelo koje se pravi od mlevene teletine, soli, bibera, dimqene paprike, qute paprike u quspicama, suvih za~ina, uqa i sitno seckanog luka. Meso i za~ini stavqaju se na veliki tawir i me{aju viqu{kom dok se ne dobije ujedna~ena masa, koja se zatim oblikuje u pqeskavicu.

Ovo jelo nastalo je u jednom restoranu u blizini Vaqeva. Inspiracija je proistekla iz nekada{weg obi~aja ugostiteqskih radnika u dr`avnim restoranima {irom biv{e Jugoslavije, koji su, zbog brzine posla, za ru~ak obi~no jeli sirovu mesnu pqeskavicu u toploj lepiwi. @iva pqeskavica se danas slu`i uz tostirani hleb

ili lepiwu, so i papriku po ukusu, a naj~e{}e se jede dok se ~eka poruxbina sa ro{tiqa. Drugo mesto su zauzele pihtije. Na pomenutom sajtu pi{e da je to tradicionalno srpsko jelo koje se priprema od jeftinijih delova sviwetine, kao {to su glava, kolenica ili no`ica. Meso se kuva sa biberom, lukom, {argarepom i lovorovim listom dok ne omek{a toliko da otpada sa kosti. Zatim se meso, zajedno sa ~orbom, sipa u posude i ostavqa da se ohladi i stegne.

Slu`e kao predjelo, naj~e{}e ise~ene na kri{ke, uz kiselo povr}e i ~a{icu rakije.

Rezanci sa makom su na tre}oj poziciji i opisani su kao jednostavno i hranqivo jelo koje se sastoji od {irokih, tankih testenina od p{enice, prelivenih velikom koli~inom rastopqenog putera, a zatim posutih makom i {e}erom. Ne tako davno smatrano je bogatim i rasko{nim obrokom, dok danas predstavqa skromno, ali voqeno jelo koje se slu`i kao glavno slatko ili kao zasitni desert.

U nastavku pogledajte celokupnu listu:

1. @iva pqeskavica

2. Pihtije

3. Rezanci sa makom

4. ^orba od spana}a 5. Srpska salata

6. Leskova~ka kavurma

7. Ribqi paprika{ 8. [kembe ~orba

9. Makovwa~a

10. Popara

Kardiolozi ukazali na naviku koja mo`e da pove}a krvni pritisak

Simptomi hipertenzije, za koje se pogre{no veruje da ih imaju qudi koji imaju bolest visokog krvnog pritiska – hipertenziju su glavoboqa, curewe krvi iz nosa, nervoza, znojewe, poreme}aj sna i crvenilo lica.

GLAVOBOQA

Postoji mit o glavoboqama. Hipertenzija ne izaziva glavoboqe, sem ukoliko nije re~ o pojavi koja se naziva hipertenzivna kriza, a ovo stawe ugro`ava `ivot bolesniku.

Me|utim, hipertenzivna kriza nije samo skok pritiska. Sam skok pritiska ne mora ni{ta da zna~i. Ukoliko uz skok pritiska postoji poreme}aj u vidu ili govoru ili u oba, onda je to hipertenzivna kriza. To su obi~no visoke vrednosti krvnog pritiska, mada ne moraju uvek biti.

Ranih devedesetih godina smatralo se da su glavoboqe ~este kod bolesnika sa hipertenzijom. Me|utim, nijedno istra`ivawe koje je ra|eno, nije ovo potvrdilo.

[tavi{e, neke studije su pokazale da qudi sa hipertenzijom imaju ~ak re|e glavoboqe u odnosu na ostale.

U nau~nom ~asopisu „Neurology“ je ~ak naveden i ta~an procenat. Bolesnici sa hiperten-

RECEPT

GIBANICA MAFINI

POTREBNO JE: n 3 jajeta n 5-6 kri{ki sira za pitu n 1 ~a{a jogurta n 50 ml uqa

n 1 kesice pra{ka za pecivo

n 6 kora iseckanih kora za pitu

n po `eqi susam i ~ija seme

PRIPREMA:

1. Sir izgwe~iti viqu{kom, dodati 3 jajeta, pola kesice pra{ka, ~a{u jogurta, 50 ml uqa, i dodati iseckane kore.

2. Sve lepo sjediniti i sipati u kalupe za mafine oblo`ene papirnim korpicama ili silikonskim. Posuti sa susamom i ~ija semenom.

3. Pe}i na 200 stepeni oko 20 minuta. Slu`iti toplo uz kiselo mleko ili jogurt. Prijatno!

zijom imaju u 40 odsto slu~ajeva re|e glavoboqe u odnosu na drugu populaciju.

KRVAREWE IZ NOSA

Slede}i je mit o curewu krvi iz nosa. Sa izuzetkom krvi iz nosa u sklopu hipertenzivne krize, krv iz nosa ne govori ni{ta

u vezi sa hipertenzijom. Samo 17 odsto bolesnika sa hipertenzijom ima krvarewe iz nosa.

Nevezano za hipertenziju, ukoliko postoji krvarewa iz nosa koja su ~e{}e od jednom nedeqno, neophodno je javiti se lekaru na pregled.

Naj~e{}i razlog za krvarewa iz nosa je suv vazduh u prostoriji. Sluznica nosa ima mno{tvo sitnih kapilara koji lako mogu da krvare. Tako|e, jako izduvavawe nosa i ~a~akawe nosa, tako|e pogoduju krvarewima.

Ukoliko bolesnik jo{ uzima preparate Varfarin ili Aspirin, krvarewe je najverovatnije izvesno. Tako da, ako je pitawe da li krvarewe iz nosa potpada pod kategoriju „simptomi hipertenzije“, odgovor je - ne.

NESPECIFI^NI SIMPTOMI HIPERTENZIJE Drugi nespecificni simptomi hipertenzije, koji tako|e, nisu vezani za hipertenziju. KRVAREWA U BEOWA^I OKA

Ova mala krvarewa jesu ~e{}a kod bolesnika sa {e}ernom bolesti i hipertenzijom. Me|utim, nijedno od ovih stawa, samo za sebe, ne izaziva krvarewa. Sama krvarewa nisu vezana za hipertenziju i ne mogu se podvesti pod simptome hipertenzije.

Da li je boqe biti premr{av ili gojazan - nauka dala odgovor

Najnovije dansko istra`ivawe donosi iznena|uju}e rezultate – preterana mr{avost mo`e biti opasnija po `ivot od blage gojaznosti ili prekomerne telesne te`ine.

Nau~nici tako|e upozoravaju na fenomen koji se ~esto opisuje izrazom „gojazan, ali u dobroj formi“.

Istra`iva~i su pratili 85.761 osobu tokom pet godina, a za to vreme preminulo je 8 odsto u~esnika (7.555 qudi). Me|u wima je bilo 81,4 odsto `ena, dok je prose~na starost na po~etku istra`ivawa iznosila 66,4 godine, prenosi City Magazine MR[AVOST NIJE

SINONIM ZA ZDRAVQE

Rezultati su pokazali da osobe s prekomernom telesnom te`inom (BMI 25–30) ili blagom gojazno{}u (BMI 30–35) nisu imale ve}u stopu smrtnosti u pore|ewu s onima koji su imali „idealni“ BMI izme|u 22,5 i 25.

S druge strane, osobe koje su bile pothrawene (BMI ispod 18,5) imale su ~ak 2,7 puta ve}i rizik od smrti. ^ak su i oni s dowe granice normalne telesne te`i-

Brazilski orasi poti~u iz amazonske pra{ume u Brazilu, Boliviji i Peruu, a zbog hranqivih materija koje poseduju, osvojili su svet.

Imaju glatku, puterastu teksturu i ora{asti ukus, nutritivni su izvori zdravih masti, antioksidanata, vitamina i minerala. Izuzetno su bogati selenom, mineralom sa sna`nim antioksidativnim svojstvima.

Samo jedan brazilski orah sadr`i 96 mikrograma, ili 175% referentnog dnevnog unosa. Selen je neophodan za pravilno funkcionisawe tela. Znatno uti~e na {titnu `lezdu, imuni sistem i rast }elija. Tki-

ne (BMI 18,5–20,0) imali dvostruko ve}e {anse da umru, dok su osobe s BMI izme|u 20 i 22,5 imale 27 odsto ve}i rizik.

Blago pove}an BMI, dakle, nije bio toliko opasan – tek kod gojaznosti drugog stepena (BMI 35–40) prime}eno je 23 odsto ve}e pove}awe smrtnosti.

„POTHRAWENOST JE

OZBIQAN FAKTOR RIZIKA“

Autorka istra`ivawa, dr Sigrid Bjerge Gribsholt iz Univerzitetske bolnice u Arhusu, napomiwe da na rezultate mo`e uticati i obrnuta uzro~nost – ~iwenica da mnogi qudi gube te`inu zbog bolesti, a ne obrnuto. Ipak, nagla{ava da preniska telesna te`ina nosi ozbiqne rizike po dugove~nost.

CRVENILO U LICU

Crvenilo u licu se javqa kada se pro{ire krvni sudovi u ko`i. Ovo se javqa pri izlasku na hladno. Tokom uzimawa qute hrane, vetra, toplih napitaka i kori{}ewem krema za negu lica. Tako|e, kod osoba sa dijabetesom, nakon uzimawa alkohola vi|a se crvenilo lica, koji im pro{iri krvne sudove na licu. Crvenilo se vi|a i kod emotivnog stresa, uzimawa alkoholnih pi}a, ponekada i kod osoba koje nemaju dijabetes, fizi~ke aktivnosti. Ali, sam pritisak nije prvi koji se javio, i samim tim nije ni prethodio, niti izazvao crvenilo lica.

VRTOGLAVICA

Vrtoglavica, tako|e, nije uzrokovana hipertenzijom. Me|utim, ona mo`e biti sporedni efekat nekih antihipertenzivnih lekova, ali i mnogih drugih stawa u organizmu. Vrtoglavicu ne treba ignorisati, naro~ito ako je nastala naglo.

Va`nu ulogu ima i oblik tela. Kod mu{karaca sa masno}om oko stomaka br`e stari srce, dok kod `ena kod kojih je mast raspore|ena oko bokova i butina je srce zdravije i mla|e.

ZAKQU^AK

Ni preterana mr{avost ni te{ka gojaznost nisu put do dugove~nosti. Blaga gojaznost ne zna~i nu`no kra}i `ivot, ali kqu~ zdravqa ostaje u ravnote`i – umerenom unosu hrane, fizi~koj aktivnosti i redovnim lekarskim pregledima.

„Bolest, a ne sama niska telesna te`ina, ~esto pove}ava rizik od smrti, {to mo`e stvoriti utisak da je vi{i BMI za{titni faktor. Ipak, kao i u ranijim istra`ivawima, vidimo da pothrawenost ostaje ozbiqan faktor rizika“, obja{wava dr Gribsholt. Istra`ivawe je tako|e pokazalo da i mr{ave osobe mogu biti u riziku od sr~anih bolesti zbog takozvane visceralne masti –masno}e koja se talo`i duboko u telu, oko jetre, `eluca i creva. Za razliku od „vidqive“ masti ispod ko`e, ova skrivena mast znatno pove}ava rizik od ubrzanog starewa srca i krvnih sudova.

vo {titne `lezde ima najve}u koncentraciju selena — potrebnog za proizvodwu hormona {titne `lezde T3 — kao i proteina koji {tite je od o{te}ewa }elija. Jedan brazilski orah dnevno mo`e da obezbedi dovoqno selena za podr{ku funkciji {titne `lezde. Jedna velika studija iz 2015. godine otkrila je da qudi sa niskim nivoom selena u Kini imaju znatno ve}u stopu bolesti {titne `lezde, kao {to su hipotireoza, tireoiditis i uve}ana {titna `lezda, nego qudi sa redovnim nivoima. Brazilski orasi su tako|e bogati antioksidansima, koji poma`u u odr`avawu

zdravqa }elija. Antioksidansi to rade tako {to se bore protiv o{te}ewa izazvanih reaktivnim molekulima koji se nazivaju slobodni radikali. Selen, vitamin E i fenoli, poput galne i elaginske kiseline, uobi~ajeni su antioksidansi u brazilskim orasima. Selen pove}ava nivo enzima poznatog kao glutation peroksidaza (GPx). GPx mo`e pomo}i u smawewu upale i za{titi va{eg tela od oksidativnog stresa. Ipak, va`no je znati i da previ{e selena mo`e dovesti do toksi~nosti. Da biste izbegli previ{e selena, ograni~ite unos na jedan do tri brazilska oraha dnevno.

JAN (LAT.)

OZNAKA [PANIJE ADAM OD MILA NEMORAL

SKANDINAVKA UKR[TENICA

GERMAN, TROPOSFERA

OTPACI, ILARION, LI, VIDO, TIPIK, ONAGER, AMO, SAM,

ALERGOLOG, OLE, ^ETINA, C, MIKRON, W, EMINA, MA]I, WA,

BALON, E, ADO, KATI], UM, TA, TOMI, NESIT, ARESTIRATI,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: AVANS, NEPAL, ACERA,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Vernici zapadne hri{}anske crkve, 2. Ime francuskog pisca Zole - Fina ov~ja ili jare}a ko`a, 3. Imawe bez vlasnika (lat.) - Tehnika disawa u karateu uskla|ena s pokretima, 4. Inicijali glumice @igon - Uli~ne prodavnice - Simbol aktinijuma, 5. Reka u isto~noj Srbiji - Divovi, xinovi, 6. Azemina odmila - [umica omorike - Oznaka za jug, 7. Kozmeti~ka sirovina iz vunene masti - Usamqena, 8. Organsko jediwewe iz amonijaka - Crvena glinasta zemqa, 9. Oznaka za zapad - Male jame - Ime starijeg pisca i kriti~ara Fincija, 10. Odvratan, gadan - Nezgrapan ~ovek, 11. Li~na zamenica - Jak vetar - ^etvrto i 16. slovo azbuke, 12. Letopisi, godi{waci - Pometwa, haos, 13. Okrutna vladarka - Orah (pokr.), 14. Sledbenik iracionalizma.

USPRAVNO: 1. Vra}ati u `ivot, o`ivqavati, 2. Literarni pravac s po~etka 20. veka ima`inizam - Grad u Etiopiji, 3. Ime peva~a Xegera - Du{evna bolest, sumanutost - Vrsta papagaja, 4. Prili~no lako - Potkaziva~, denuncijant, 5. Simbol kalijuma - Ime glumice Kidman - Omawi kowi, 6. Planinski vrh na Korzici - Dobro raspolo`ewe, ugodnost, dragostUpitna zamenica, 7. Simbol tantana - Tvrd kamen - Radioaktivni hemijski element, 8. Vojni stare{ina - Maj~ina ili o~eva sestra - Prvi vokal, 9. Ustru~avati se, ustezati se - Te~nost iz kiselog kupusa, 10. Uzvik iznena|ewa - Nakaza, rugoba (tur.) - Planinski kanton u [vajcarskoj, 11. Drag mu{karac - Prijatan glas, 12. Preduzimqivost.

VODORAVNO: RIMOKATOLICI, EMIL, SAFIJAN, VAKANT, IBUKI, I@, KIOSCI, AC, TIMOK, TITANI, AZA, OMARIK, J, LANOLIN, SAMA, IMID, LATERIT, Z, JAMICE, ELI, OGAVAN, TRTOV, VI, ALAUKA, GN, ANALI, RASULO, TIRANKA, ORAS, IRACIONALNOST

RE[EWE UKR[TENICE:

GLUMAC DRAGAN GAGI JOVANOVI] PE[A^I]E SA STUDENTIMA NA VELIKI SKUP U NOVI SAD: „Nadam se da }u izdr`ati do kraja, kupio sam nove patike“

Glumac Dragan Gagi Jovanovi} pe{a~i}e sa studentima i gra|anima iz Beograda do Novog Sada na najve}i komemorativni skup do sada, a iz glavnog grada kre}u 30. oktobra. On ka`e da se nada da }e {etwu izdr`ati do kraja, da je malo trenirao i da je kupio nove patike.

Jovanovi} je sa profesorom Jovom Baki}em bio u poseti studentima iz Novog Pazara, koji su 16. oktobra krenuli pe{ke do Novog Sada, kada im je najavio da }e im se u ovoj {etwi pridru`iti.

“Odavno sam hteo da idem u Novi Sad da ostavim cve}e, ali nisam do sada bio spreman. Sada }u i}i sa studentima i nadam se da }u izdr`ati do kraja. Malo sam trenirao, a kupio sam nove patike, jer obu}a je najva`nija”, uz osmeh ka`e Jovanovi}.

HALID BE[LI] SAM IZABRAO GROBNO MESTO:

Otkriveno zbog ~ega peva~ nije `eleo da po~iva u Aleji velikana u Sarajevu

Halid Be{li}, legendarni peva~, sahrawen je u ponedeqak, 13. oktobra, na sarajevskom grobqu Bare. Jedan detaq nije mogao da pro|e nezapa`eno, a to je polo`aj wegove ve~ne ku}e.

Mesto na kojem po~iva peva~, kojeg je u Sarajevu, prema proceni sarajevske policije, ispratlo 100.000 qudi, sme{teno je gotovo na sredini grobqa, daleko od Aleje velikih.

Radnik na grobqu Rusmir, ka`e da je Halid sam izabrao grobno mesto, ~emu je i svedo~io kada je peva~ posetio Bare pre nego {to je sme{ten u bolnicu.

„Halid je bio ovde i tra`io je da kada do|e vreme, bude sahrawen ovde, me|u obi~nim qudima“, rekao je Rusmir i dodaje:

„To samo pokazuje koliko je bio skroman.“

Ova jednostavna, ali sna`na `eqa legendarnog umetnika svedo~i o wegovoj skromnosti i povezanosti s qudima koji su ga voleli. Iako su mnogi o~ekivali da }e Halid biti polo`en u Aleju velikih, on je izabrao da ostane blizu obi~nih qudi – ba{ kao {to je celog `ivota bio me|u wima.

TIHOMIR STANI] IZGUBIO JE DVOJICU BRA]E

ZA [EST MESECI:

„Ose}ao sam se kao da mi se telo potpuno raspada“

Proslavqeni glumac Tihomir Tika Stani} ima trojicu bra}e, a poseban `ig na wegovom srcu ostavilo je to {to je wih dvojicu izgubio u razmaku od samo {est meseci.

Tihomir Stani} najbolnije trenutke u `ivotu podelio je sa javno{}u. Smrt starijeg brata do{la je iznenada, a onda je preminuo i wegov najmla|i brat.

„U {est meseci mi se desilo da mi je nastariji brat poginuo, pao je sa krova, pomagao je nekom ~oveku i posle {est meseci mi je najmla|i brat umro od karcinoma“, rekao je glumac i dodao:

„Ali taj trenutak kad je on umirao, tamo u bolnici je bio na{ sredwi brat, a ja sam se u tom trenutku zatekao kod ku}e. Ja sam u tom trenutku ose}ao kao da mi se potpuno raspada telo i povra}ao sam i kao da se dr`ao za mene, kao da se fizi~ki dr`ao za mene. Mislim da sam osetio kako se odvaja telo od `ivota, kao da se meni to de{avao u tom ~asu, to je taj trenutak kad je Bogdan preminuo i onda se sve smiri. Zove me na{ sredwi brat i ka`e gotovo je. Oti{ao je“, rekao je Tihomir Stani}.

„Ako ga ho}e{ na sat -

Zdravko ^oli} va`i za jednu od najve}ih zvezda na prostorima biv{e Jugoslavije, wegove hitove obo`avaju sve generacije.

Navodno ^ola napla}uje pevawe po minutu na privatnim proslavama. Minut navodno ko{ta 1.000 evra.

„Zdravko ^oli} napla}uje po minutu. Koliko minuta, toliko hiqade evra. Ako ga ho}e{ na sat, 60.000 evra“, rekao je izvor za doma}e medije, pi{e Kurir.

Ina~e, Zdravko ^oli} je nedavno pevao na jednoj svadbi i za 45 minuta je uzeo 45.000 evra. „Imao je odre|ene uslove, koji su mladenci i wihove porodice ispunile bez re~i, tako da je sve dogovoreno vrlo brzo. Izme|u ostalog, tra`io je da bina bude uzdignuta od poda kako mu gosti ne bi prilazili previ{e blizu dok peva, da nema naru~ivawa pesama i fotografisawa sa gostima…“, dodao je sagovornik.

„Za 45 minuta tra`io je 45.000 evra i to je odmah prihva}eno, jer mladenci obo`avaju wegovu muziku. Uz pesmu ‘Tebe ~uvam za kraj’ odigran je i prvi ples. Pevao je neke od svojih najve}ih hitova, a svi su bili razne`eni dok je izvodio pesmu ‘Ti si mi u

krvi’. Odmah nakon nastupa u pratwi obezbe|ewa restorana napustio je lokal“, dodao je tad on za doma}e medije.

NATA[A BEKVALAC OTKRILA DA SU ONA I IKODINOVI]

U^ESTVOVALI U TU^I NA KOPAONIKU:

„Iza{li smo krvavi iz kluba“

Peva~ica Nata{a Bekvalac priznal je da su ona i wen biv{i suprug Danilo Ikodinovi} u~estvovali u grupnoj tu~i koja se desila u jednom klubu na Kopaoniku.

Nata{a Bekvalac i Danilo Ikodinovi} ven~ali su se 2006. godine i u braku su dobili }erku Hanu Ikodinovi}. Ipak, razvod je usledio 2011. godine, a peva~ica je sada otkrila kroz {ta su wih dvoje pro{li tokom braka.

„Do`ivela sam jednu tu~u na Kopaoniku, grupna je bila. Bili su tu Braja, wegova `ena, Danilo i ja. Mi nismo imali mesto u tom klubu i tu su bili neki va`ni qudi, svi su bili ne{to polupijani. Taj jedan ~ovek je uvredio Gocu, onda je Braja krenuo na wega i mi smo se svi pobili. Na kraju smo Goca, Braja, Danilo i ja iza{li krvavi iz kluba. Zna{ ono kad se desi bezveze, ali ba{ je bio fajt“, prisetila se peva~ica u podkastu Tetke. Nata{a Bekvalac je nedavno priznala da bi se vratila Danilu Ikodinovi}u. Na pitawe kog biv{eg je najvi{e povredila, peva~ica je odgovorila:

„Sve te povrede su mi kao moje pesme, kao moja deca i sve su mi drage. Ali {alu na stranu, i zbog toga mi je `ao, mislim da sam svog drugog supruga povredila najv{e – Qubu. Jesam mu rekla, ali rekao mi je: ‘okej’“, ispri~ala je ona kroz smeh, te otkrila da kada bi morala da izabere jednog biv{eg supruga kojem bi se vratila da mora – to bi bio Danilo.

Na{a peva~ica zavr{ila u bolnici zbog ~ia semenki

Peva~ica Branka Sovrli}

zavr{ila je u bolnici zbog jednog zdravog obroka, koji nije pripremila na pravi na~in.

Naime, nakon konzumacije ~ia semena, Branka Sovrli} je zadobila bolove u stomaku zbog ~ega se odmah uputila ka bolnici.

„Iako imam restoran vrlo ~esto kuvam kod ku}e“, zapo~ela je Branka i opisala situaciju u kojoj se nedavno na{la:

„Savetujem svima da jedu ono {to su nam i bake spremale i jele, a ne da izmi{qamo vru}u vodu. Ja sam nedavno zavr{ila u bolnici zbog ~ia semenki. Svi su znali da sam u bolnici ali nisu znali {ta je razlog . Jela sam ih tako, a nisam ih potopila pa su mi se zalepile za creva. I eto, ne preporu~ujem nikom da to jede, ni slu~ajno“, rekla je peva~ica, Ina~e, ona va`i za jednu od najbogatijih peva~ica na estradi, budu}i da u svom vlasni{tvu ima nekoliko luksuznih nekretnina, godinama u skladno braku, a jednom prilikom govorila je o odnosu sa suprugom:

„Od po~etka moje estradne karijere smo zajedno. Sve je duplo – i privatno i na estradi. Pri~ali su da me hvale zato {to sam wegova `ena i trebalo mi je dosta vremena da se doka`em kao peva~. Ali mi smo se jednostavno na{li, iako smo prili~no razli~iti. Razumevawe je kqu~. Ako neko pogre{i, popravi}e se“, istakla je Branka.

Obradovi} otkrio lo{e vesti posle Zvezdine pobede

Sa{a Obradovi}, trener Crvene zvezde, otkrio je zdravstveno stawe beka Devontea Gejema.

Zvezda je pobedila Iliriju sa 101:87 i prili~no dobrom igrom anulirala solidnu igru gostiju.

Evo {ta je trener crveno-belih imao da ka`e o Grejemu.

„On }e jo{ jedno vreme izostajati. Ne znam precizno, ali nije spreman za povratak“, rekao je Obradovi}.

U prvom komentaru je detaqno analizirao me~ grupe B ABA lige.

„^estitao bih obema ekipama. Zaslu`eno smo pobedili. Mislim da u odnosu na igru ne mogu da imam zamerke. Neke stvari ne mogu da budu perfektne, ali mislim da je odnos prema igri bio perfektan. Iskoristili smo priliku i da probamo Plav{i}a posle povrede. Dobru rolu je imao Miqenovi}, a to je va`no i za wega, ali i za ekipu – da imamo {to vi{e igra~a ‘unutra’. Dobri} je tako|e pred povratkom – o~ekujemo ga natrednih dana. Izundu je imao neki virus i bi}e okej, ali zato nije igrao. Gradimo sve na pobedama, na dobroj atmosferi. ^eka nas te{ka utakmica protiv Baskonije u Evroligi“, rekao je Sa{a Obradovi}.

Koliko je motivacije potrebno da se nastavi pobedni~ki niz.

„Nismo toliko razmi{qali o Iliriji. Imali smo respekt prema wima, {to se i videlo. Mnogo je va`no bilo da pri~amo o na{oj ekipi – kako }emo da rastemo iz me~a u me~. Nismo pravili preveliki skauting Ilirije, vi{e smo analizirali sebe i gre{ke iz me~eva sa @algirisom i Realom. To je ponekad va`no. Ne zato {to potcewujemo protivnika, ve} da saznamo vi{e o sebi – {ta treba da popravimo, a {ta vi{e da radimo. Ne treba samo kritikovati, ve} i ista}i {ta smo dobro radili. Dobra je energija bila“, dodao je Obradovi}.

PRIJAVIO BANKROT I SADA ^EKA DA GA ODVEDU U ZATVOR:

Pro}erdao 10 miliona evra, sad `ivi od socijalne pomo}i:

Ejke Imel je jedan od onih slu~ajeva koji pokazuju da u `ivotu ~esto stvari moraju da se planiraju i da impulsivnost retko kada prolazi neka`wena.

Biv{i golman reprezentacije Nema~ke i Man~ester sitija je otvoreno govorio o tome kako je iz potpunog luksuza pre{ao u drugu krajnost i stigao do toga da `ivi od socijalne pomo}i u op{tinskom stanu.

Nosio je jo{ i dresove Borusije iz Dortmunda i [tutgarta, osvojio je Bundesligu i sakupio 19 nastupa za Zapadnu Nema~ku na ~ak pet velikih turnira.

Od svetske slave brzo je spao na 563 evra mese~no.

To je potpuno {ok za igra~a koji je zara|ivao 1,15 miliona evra godi{we u Sitiju.

U dokumentarnom filmu „Siroma{na Nema~ka“ („Armes Deutschland“) otkrio je kako je do{lo do finansijskog kolapsa.

Izgubio je vi{e od 10 miliona evra tokom karijere na gluposti i to ga je dovelo do propasti.

„Nekada sam zara|ivao milione, a sada `ivim od socijalne pomo}i. Moram da ka`em da je sjajno {to dr`ava poma`e qudima kojima je to potrebno“, ispri~ao je Imel.

@ivot ima dva kraja. Oba je upoznao Imel.

Pojasnio je i kako je do{lo do pada.

„Dao sam mnogo novca drugima, ulagao u pogre{ne nekretnine, nikada nismo {tedeli. Jedne godine sam za Bo`i} potro{io 28.750 evra na ode}u za devojku. Ra~un za telefon mi je znao biti i 10.000 evra mese~no“, ispri~ao je biv{i golman.

Danas `ivi u [tatalendorfu u jednom op{tinskom stawu i volontira kao trener golmana.

„Nisam razmi{qao o budu}nosti. Baratawe novcem nikada nije bila moja ja~a strana“, zakqu~io je Imel.

Najboqi teniser svih vremena jo{ jednom je obezbedio plasman na najpresti`niji ATP turnir, ali jo{ uvek nije potvrdio da }e tamo nastupiti. Evo nekoliko razloga zbog kojih bi mu to olak{alo `ivot.

Jo{ tokom Vimbldona su Janik Siner i Karlos Alkaraz kao dominantne sile tenisa obezbedili mesto na Zavr{nom turniru u Torinu od 9. do 16. novembra. Na ovom najpresti`nijem ATP turniru se takmi~i osam najboqih tenisera sveta koji tako dobijaju priliku da osvoje dodatne bodove. Za plasman nije bitna ATP lista, ve} ATP trka odnosno broj bodova osvojenih u godinu dana, ali vrlo ~esto se u ovoj fazi sezone dve tabele poklapaju. \okovi} je tre}i teniser koji je i zvani~no obezbedio mesto u Torinu {to mu je 18. put u karijeri da se to desilo. Ukoliko odlu~i da zaigra izjedna~i}e rekord Roxera Federera koji je tako|e 18 puta dobio poziv za ovaj turnir, a nastupio je 17 puta. Jedini put je \okovi} propustio da nastupi na ovom turniru prethodne godine i zbog toga je mo`da imao ne{to izazovniju ovu sezonu. Zbog toga mo`da odlu~i da ne ponovi gre{ku.

Srbin je u ovoj godini osvojio 4.580 bodova i tre}i je po tome nakon Alkaraza (11.040) i Siner (8.500), a zanimqivo da je posledwi veliki trofej (mastersi i grend slem turniri) osvojio upravo u Torinu 2023. godine kada je podigao ovaj trofej.

Za \okovi}a bi Torino mogao da bude priprema za Australijan open, a lo{e vest je {to dolazi u sedmici nakon turnira u Atini (serija 250) koji je ranije najavio da }e igrati. To zna~i da bi prakti~no dve nedeqe zaredom imao ogromne napore {to umnogome podse}a na grend slem.

Ipak, Novaku su potrebni pravi me~evi i pravi izazovi kako bi {to spremniji bio za prvi grend slem u narednoj sezoni, a istovremeno mora da poku{a da zale~i povrede koje ga mu~e.

„@elim prvo da odmorim i saniram neke povrede koje me mu~e. Ostalo je jo{ nekoliko turnira do kraja sezone, pa }emo videti“, poru~io je \okovi} posle egzibicije „Six Kings Slam“ u Rijadu.

Ipak, u Torinu bi mogao da stigne do izuzetno zna~ajnih bodova kojima bi mogao da se u~vrsti ~ak i na tre}em mestu ATP liste. Svaka pobeda u grupnoj fazi donosi po 200 bodova, po-

beda u polufinalu donosi 400, a u finalu 500 bodova. Zna~i da bi sa pet pobeda mogao da stigne do ~ak 1.500 bodova i time bi cementirao da u ~etvrtfinalu grend slema ima za nijansu lak{e rivale. Novak je sedam puta osvajao ovaj trofej i po tome je rekoder, a jedini je uz Federera koji ga je osvajao na tri lokacije ([angaj, London i Torino).

TRKA ZA TORINO

1. Karlos Alkaraz 11.040

2. Janik Siner 8.500

3. Novak \okovi} 4.580

4. Aleksander Zverev 4.280 5.

Lo{e vesti, nema mesta

za Zvezdu i Partizan

Projekat NBA Evropa postaje stvarnost. Glavni operativni direktor NBA lige Mark Tejtum otkrio je da liga planira pokretawe evropskog takmi~ewa u naredne dve godine — ali bez Crvene zvezde i Partizana u prvoj fazi.

Tejtum je u razgovoru sa medijima potvrdio da }e NBA Evropa za`iveti u bliskoj budu}nosti i da su planovi ve} u poodmakloj fazi. Prema wegovim re~ima, projekat se razvija u saradwi sa finansijskim gigantima „JP Morgan“ i „Rain“, koji rade na definisawu modela lige, investicionih fondova i strukture klubova.

„U fazi jedan planiramo [paniju, Veliku Britaniju, Francusku, Italiju, Nema~ku i mo`da Tursku i Gr~ku“, rekao je Tejtum.

Time je jasno da srpski klubovi – Crvena zvezda i Partizan – ne}e biti deo prve faze takmi~ewa, iako se o~ekuje da projekat kasnije omogu}i ulazak novih tr`i{ta i klubova iz drugih evropskih zemaqa.

Upitan o mogu}nosti u~e{}a timova iz Izraela i regiona Bliskog istoka, Tejtum je rekao:

„Bi}e nekih otvorenih mesta u na{em ekosistemu, tako da }e i u ranoj fazi oni mo}i da se kvalifikuju.“

To zna~i da bi, pored tradicionalnih evropskih zemaqa, NBA Evropa mogla da ukqu~i i nekoliko timova iz drugih delova kontinenta, {to dodatno otvara prostor za {irewe brenda NBA u svetu.

Tejtum je istakao da ciq nije samo komercijalizacija sporta, ve} i ulagawe u infrastrukturu i razvoj mladih igra~a:

„Kada prona|emo prave partnere, oni }e investirati dosta novca u sport, ne samo u ligu, ve} i u akademije i arene. To }e doneti dodatne resurse evropskoj ko{arci.“

Drugi ~ovek NBA lige smatra da je Evroliga izgubila balans izme|u tr`i{ta i konkurencije:

„Ko{arka je drugi sport u Evropi, ali u Evroligi nema stalnih fran{iza u Velikoj Britaniji, Parizu, Rimu ili Berlinu. Liga jednostavno nije otvorena za sve klubove na kontinentu“, poru~io je Tejtum.

Wegove izjave izazvale su brojne reakcije, jer mnogi smatraju da NBA Evropa preti da podeli evropsku ko{arku jo{ dubqe, dok drugi u ovom projektu vide {ansu za modernizaciju i finansijski napredak.

FUDBALSKO ^UDO:

Ekipa iz mesta od 1.500

stanovnika postala {ampion

Fudbaleri Mjalbija postali su {ampioni [vedske po prvi put u istoriji. Klub iz malog mesta Halevik, koje broji jedva 1.500 stanovnika, napravio je podvig koji }e se prepri~avati godinama.

Mjalbi je do titule stigao pobedom u gostima nad Geteborgom (2:0), tri kola pre kraja {ampionata koji se u [vedskoj igra od marta do novembra.

Golovima Jakoba Bergstrema u 21. i Toma Petersona u 28. minutu, ekipa je overila trofej i stekla nedosti`nih 11 bodova prednosti u odnosu na Hamarbi.

Ovim trijumfom Mjalbi je osigurao i istorijski nastup u drugom kolu kvalifikacija za Ligu {ampiona u sezoni 2026/27.

Posebnu simboliku ovom uspehu daje i ~iwenica da je deo temeqa za dana{we ~udo postavio srpski trener Milo{ Milojevi}, sada{wi {ef stru~nog {taba [ar`e iz Ujediwenih Arapskih Emirata.

Upravo je on ranije poveo Mjalbi iz tre}e u drugu, a potom i u prvu ligu, pre nego {to je 2019. godine stigao na klupu Crvene zvezde.

Koliko je ovaj uspeh neverovatan, najboqe govori podatak da je Mjalbi klub iz mesta koje ima vi{e krava nego stanovnika, ali sada i {ampionsku titulu o kojoj sawaju i mnogo ve}i klubovi.

Svetska

rekorderka Australijanka Arijarne Titmus

odlu~ila da zavr{i pliva~ku karijeru sa samo 25 godina

Iznenadni odlazak jedne od najve}ih australijskih {ampionki u sportsku penziju odjeknuo {irom sveta. „Shvatila sam da su mi sada va`niji drugi ciqevi i ono {to `elim u budu}nosti“, rekla je Titmus. Australijska pliva~ica Arijarne Titmus objavila je iznenadnu odluku o povla~ewu iz profesionalnog sporta.

Aktuelna svetska rekorderka na 200 metara slobodnim stilom i ~etvorostruka osvaja~ica olimpijske zlatne medaqe, penzionisala se sa samo 35 godina. Ona je odluku saop{tila u videu koji je objavila na dru{tvenim mre`ama.

U karijeri je osvojila osam olimpijskih medaqa i ~etiri svetske titule. Tako|e, 2024. godine postavila je svetski rekord na 200 metara slobodno s vremenom 1:52,23, a bila je i ~lanica australijske {tafeti 4x200 metara slobodno, koja tako|e dr`i svetski rekord. SBS na srpskom

TRAGEDIJA U LONDONU:

Kori Rasel, 25-godi{wak iz Velsa, preminuo je tokom polumaratona u Londonu. Trka pod imenom „Royal Parks polumaraton“ odr`ana je u nedequ, 12. oktobra, a Raselu je pozlilo na oko 100 metara pre ciqa. Hitna pomo} mu je momentalno prisko~ila u pomo}, ubrzo je preba~en u bolnicu. Ipak, nakon dva dana borbe, Rasel je preminuo.

Prema prvim informacijama, dodu{e nezvani~nim, Rasel je preminuo od posledica sr~anog udara, ali vi{e detaqa bi trebalo da bude poznato u danima koji slede.

NIKOLA SIMI] NAJUSPE[NIJI MLADI DEFANZIVAC

Podatak koji pokazuje kakvog bisera ima Partizan

Prema najnovijem istra`ivawu ugledne fudbalske opservatorije CIES, mladi fudbaler Partizana, Nikola Simi}, progla{en je najuspe{nijim mladim defanzivcem na svetu u kategoriji igra~a koji su odigrali najmawe 450 minuta u nacionalnim prvenstvima.

Crno-beli draguq, Nikola Simi}, svojim partijama u dresu Partizana skrenuo je pa`wu ~itave fudbalske Evrope.

Prema podacima CIES-a, Simi} u proseku izbegne 60,8 pritisaka po utakmici, ~ime je statisti~ki najuspe{niji mladi defanzivac na svetu u konkurenciji igra~a ro|enih 2006. godine i kasnije.

Mladi {toper nije krio zadovoqstvo zbog priznawa:

„Mnogo mi zna~i kada se prepozna moj rad i trud, jer znam koliko sam ulo`io u svaki trening i utakmicu. Ovo priznawe mi je potvrda da sam na pravom putu, ali i podstrek da nastavim da napredujem i pomeram granice. ^eka me jo{ dosta izazova.“

Iz kluba su se oglasili povodom uspeha svog bisera:

„Ovo je jo{ jedno priznawe da Partizanova omladinska {kola nastavqa da stvara vrhunske talente spremne za najve}u scenu“, stoji u objavi crno-belih.

Simi} je postao standardan ~lan prvog tima otkako je na klupu seo Sr|an Blagojevi}, a wegov napredak ne prolazi nezapa`eno ni na me|unarodnom tr`i{tu.

Sa samo 18 godina i visinom od 192 centimetra, Simi} ve} ima tr`i{nu vrednost od 1,5 miliona evra.

Uprkos mladosti, deluje zrelo i svesno svojih ciqeva:

„Uzor mi je Nikola Milenkovi}. Gradio je karijeru postepeno, i{ao korak po korak i nije odmah oti{ao u veliki klub. @elim da pratim taj put. Ne jurim novac – volim fudbal i verujem da se sve vra}a kroz rad.“

KOSTOV OTKRIO [TA SE DOGODILO KADA MU JE IVANI] PREDAO KAPITENSKU TRAKU:

„Samo mi je pri{ao…“

Vasilije Kostov je me~ protiv IMT-a (6:1) u 12. kolu Superlige Srbije zavr{io kao kapiten Crvene zvezde, a mlada nada tima sa Marakane otkrila je {ta je prethodilo tome.

„Ose}aj fenomenalan, ovo mi je samo motiv vi{e da dajem sve od sebe na terenu i budem {to boqi“, rekao je Kostov nakon utakmice.

A potom se osvrnuo i na sam trenutak kada mu je Mirko Ivani}, na isteku sata igre, predao traku:

„Nisam o~ekivao, Mi}a mi je samo pri{ao i rekao „Vaso, evo ti“, ja sam mu zahvalio i naravno, ose}aj je predivan.“

Za kraj, Kostov je prokomentarisao i gol, ~ime je zaokru`io

savr{eno ve~e, po{to je na pogodak dodao i dve asistencije –obe za Mirka Ivani}a:

„Traka mi je dala ve}u motivaciju, dao sam i gol i veoma sam sre}an.“

THURSDAY l ^ETVRTAK 23. 10. 2025.

ZVEZDI SUDI KONTORVERZNI SUDIJA KOJI SE ZAMERIO MNOGIMA:

Delio pravdu na „Marakani“ kod ubedqivog poraza crveno-belih

Evropska fudbalska unija (UEFA) imenovala je sudijsku ekipu za utakmicu tre}eg kola Lige Evrope izme|u Brage i

@erad @ile i jo{ jedan Norve`anin – Kristofer Hagensen.

Eskas je ve} poznato ime navija~ima Crvene zvezde, po{to

Crvene zvezde, koja se igra u ~etvrtak od 18.45 na stadionu „Municipal“ u Portugalu.

Glavni arbitar bi}e Norve`anin Espen Eskas, dok }e mu pomagati sunarodnici Jan Erik Engan i Isak Elijas Ba{evkin. U VAR sobi bi}e Austrijanac

je pro{le godine sudio me~ protiv Barselone na stadionu „Rajko Miti}“ u okviru Lige {ampiona, kada je beogradski klub pora`en rezultatom 5:2.

Norve{ki sudija nalazi se pod velikim pritiskom u posledwim mesecima zbog niza spornih odluka.

Posebno je bio na meti kritika nakon {to je @oze Muriwo u martu ove godine optu`io Eskasa da je „direktno uticao“ na eliminaciju Fenerbah~ea iz Lige Evrope u me~u sa Renxersom.

„^etvrti sudija je bio korektan, ali glavni arbitar – arogantan. Tri penala za nas nisu dosu|ena u 120 minuta. VAR je odlu~io da idemo na penale“, izjavio je tada Muriwo, besan posle me~a.

Eskas se na{ao i u fokusu {kotskih medija, koji su o{tro reagovali kada je odre|en da sudi duel [kotske i Gr~ke, podse}aju}i na wegove ranije gre{ke na evropskoj sceni.

„Eskas je ve} ozlogla{en me|u {kotskim klubovima“, pisali su tada lokalni sportski portali.

Posle dobrih vesti o Aleksandru Kataiju, koji se vra}a u konkurenciju, crveno-beli se nadaju da }e u Portugalu do}i do va`nih bodova u borbi za prolazak u narednu fazu.

Utakmica protiv Brage mogla bi da bude prelomna za tim Baraka Bahara, a sve o~i bi}e uprte i u - sudiju Eskasa.

Milojevi} zagonetan o mestu selektora - „trener sam Zvezde, ali…“

Vladan Milojevi}, trener Crvene zvezde, dao je zanimqiv odgovor na pitawe da li }e klupu tima sa Marakane zameniti klupom namewenom selektoru Srbije.

„Ja sam trener Crvene zvezde i pod ugovor sam sa Zvezdom“, rekao je on na po~etku razgovora sa novinarima nakon pobede svog tima nad ekipom IMT-a u Superligi Srbije od 6:1.

A potom je nastavio:

„Sa druge strane, velika mi je ~ast uop{te {to se moje ime spomiwe, ne zato {to sam ja Vladan Milojevi}, ve} mislim da svakom treneru koji po~ne i izabere profesiju da se bavi fudbalom je ~ast da trenira svoj voqeni klub i da jednog dana bude selektor svoje zemqe. Mislim da je to najve}a ~ast za svakog od nas. Ko god da bude izabran, to }e da bude neka stvar o kojoj ja u ovom trenutku uop{te ne razmi{qam. Rekao sam – ja sam trener Crvene zvezde, i da}u sve od sebe da sa Zvezdom napravimo to {to treba

da napravimo, a sve ovo ostalo {ta se pri~a, verujte mi to me uop{te posebno i ne doti~e“

Na to je dodao i da te pri~e ne uti~u na wega:

„Ako se bavite sa tim, mo`e da uti~e. Ja se ne bavim time, ja nemam dru{tvene mre`e, nemam ni{ta, dobro znate… Sigurno }ete mi re}i “ne zna{ u eri 21.

veka”, ali to bi me odvojilo od primarnih stvari koje ja treba da radim. Fokusiran sam na moj tim, ja sve mom timu pri~am, svi oni to dobro znaju, tako da nema nikakvog razloga da ne{to to poremeti, {to se toga ti~e. To je va{ deo posla, ne bih pridavao zna~aj vi{e od ovoga“, zakqu~io je Milojevi}.

Ferstapen `eli petu uzastopnu titulu, sada strepi Meklaren

Voza~ Red Bula Maks Ferstapen rekao je da je imao sjajan trka~ki vikend u Ostinu, kao i da sada postoje {anse da osvoji petu uzastopnu titulu u {ampionatu Formule 1.

„Ovo je neverovatan vikend za nas. Znao sam da trka ne}e biti jednostavna. Mislim da, ako pogledate celu trku, tempo izme|u mene i Landa (Norisa) bio je veoma sli~an. Mislim da smo razliku napravili na prvim gumama (sredwe tvrde). Uspeo sam da napravim malu prednost i to je ono {to smo zadr`ali do kraja“, rekao je Ferstapen, preneo je BBC.

Holandski voza~ je na stazi u Ostinu zabele`io 68. trijumf u karijeri, ujedno peti u sezoni, ~ime je smawio zaostatak za vode}im tandemom Meklarena.

Oskar Pjastri (trku u Ostinu zavr{io na petom mestu) u generalnom plasmanu vodi sa 346 bodova, drugoplasirani Noris zaostaje 14 bodova, dok je Ferstapen tre}i sa 306 bodova. Do kraja {ampionata ostalo je jo{ pet trka~kih vikenda, a Ferstapen je govorio o svojim {ansama za titulu, koja se nakon prve polovine sezone ~inila gotovo nemogu}om.

„Da, sigurno postoji {ansa. Samo treba da nastavimo da imamo ovakve vikende do kraja. Poku{a}emo sve {to mo`emo. Uzbudqivo je i veoma sam uzbu|en zbog zavr{nice sezone“, rekao je Ferstapen, koji je u Ostinu slavio i u subotwoj sprint trci. Drugo mesto u trci u Ostinu zauzeo je Noris, dok se na pobedni~ki podijum popeo i voza~ Ferarija [arl Lekler.

Upravo je borba izme|u Norisa i Leklera obele`ila trku u SAD, o ~emu je govorio voza~ Meklarena.

„Potrajalo je, ali bila je to dobra borba sa Leklerom – borio se `estoko. Bilo je te{ko, dali smo sve od sebe. Mislio sam da }e biti lak{e nakon {to sam ga prvi put obi{ao (21. krug) i nakon {to smo ostali du`e na stazi. O~ekivao sam da } e drugo preticawe biti jednostavnije (Lekler na sredwe tvrdim, Noris na mekim gumama). [arl je odvezao odli~nu trku i bila je to dobra borba“, rekao je Noris.

Lekler je govorio o razli~itoj taktici u odnosu na druge voza~e i o startu trke na mekim gumama.

„Bio sam malo zabrinut kada sam video da sam jedini na mekim gumama. Znao sam da je to pomalo rizi~an potez. Ono {to sam `eleo bilo je da iskoristim meke gume i da imam slobodan prostor ispred sebe. Bilo je veoma optimisti~no jer smo imali dva bolida ispred, ali to je bio plan koji smo poku{ali da sprovedemo. Dobio sam jednu poziciju i to nam je dosta pomoglo u trci“, dodao je on.

Voza~ iz Monaka osvrnuo se i na borbu sa Norisom za drugo mesto.

„U`ivao sam. Na`alost, danas sam na kraju izgubio, ali sam se dobro zabavio u bolidu“, zakqu~io je Lekler. [ampionat se nastavqa za sedam dana trkom za Veliku nagradu Meksika.

Poredak voza~a i konstruktora posle trke Formule 1 za Veliku nagradu Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava:

VOZA^I:

1. Oskar Pjastri (Australija) 346

2. Lando Noris (Velika Britanija) 332

3. Maks Verstapen (Holandija) 306

4. Xorx Rasel (Velika Britanija) 252

5. [arl Lekler (Monako) 192

6. Luis Hamilton (Velika Britanija) 142

7. Andrea Kimi Antoneli (Italija) 89

8. Aleksander Albon (Tajland) 73

9. Niko Hulkenberg (Nema~ka) 41

10. Isak Haxar (Francuska) 39

Voza~ Red Bula Maks Ferstapen