Srpski glas 20. novembar by SRPSKI GLAS

Strana

NIS pod sankcijama, 41. dan – SAD i daqe insistiraju na potpunom izlasku Rusije iz vlasni{tva

Sudbina Naftne industrije Srbije i daqe je neizvesna. Zahtev SAD da Rusija u potpunosti iza|e iz vlasni{tva nije promewen, ali je odobreno da se do 13. februara vode pregovori o vlasni~koj strukturi. Svakodnevne konsultacije u Vladi Srbije. Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio da re{ewe mora biti prona|eno do slede}e nedeqe i da se mora u~initi sve da se izbegne konfiskacija. Prete i sekundarne finansijske sankcije.

^etrdeset prvi dan je otkako su na snazi ameri~ke sankcije Naftnoj industriji Srbije. Ova sedmica je kqu~na za zemqu i opstanak kompanije, pa u Vladi nastavqaju svakodnevne konsultacije.

Direktor „Srbijagasa” Du{an Bajatovi} rekao je za RTS da NIS mora da nastavi sa radom i da }e gasni sporazum sa „Gaspromom” biti produ`en do kraja grejne sezone.

Stru~waci obja{wavaju {ta je potrebno da se desi pa da SAD ponovo daju neko izuze}e za NIS, ali i upozoravaju da NIS-u prete sekundarne finansijske sankcije.

Predsednik Vu~i} je, nakon vanredne sednice Vlade, naveo da Srbija mora da ima dogovor o NIS-u u najkra}em roku i izrazio o~ekivawe da }e azijski i evropski partneri, sa kojima ruska strana trenutno razgovara, prihvatiti u~e{}e u pregovorima.

Poru~io je da Srbija `eli da izbegne svaku vrstu oduzimawa imovine.

Ministarka energetike Dubravka \edovi} Handanovi} izjavila je prethodno da SAD nisu dozvolile nijedan dodatni dan za nesmetano poslovawe NIS-a, ali da je odobreno da se pregovori o vlasni~koj strukturi vode do 13. februara.

Ameri~ka administracija je sredinom decembra 2024. prvi put najavila uvo|ewe sankcija NIS-u zbog ruskog vlasni{tva, a wihova primena je u vi{e navrata odlagana.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

KONFERENCIJA SPS-A POVODOM TRI DECENIJE OD DEJTONA

Sporazum izme|u mira i revizije

Navr{ava se trideset godina od potpisivawa Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je okon~an gra|anski rat u Bosni i Hercegovini. U susret godi{wici, Socijalisti~ka partija Srbije organizovala je konferenciju na kojoj je poru~eno da Srbija insistira na po{tovawu sporazuma i da se ne sme dozvoliti wegova revizija.

Ja sam optimista i verujem da }e pregovori uspeti, izjavio je Slobodan Milo{evi} po sletawu u Dejton gde je dogovoren sporazum koji }e posle tri i po godine rata doneti mir Bosni i Hercegovini. Pregovara~ke delegacije srpske, hrvatske i bo{wa~ke strane me|unarodni predstavnici okupili su u hotelu simboli~nog imena „Nada”. Nadu da }e ishod pregovora biti pozitivan potvrdio je i tada{wi ameri~ki dr`avni sekretar Voren Kristofer.

„Danas imamo vrlo va`an zadatak, treba da damo {ansu BiH da postane zemqa mira, a ne poqe smrti”, izjavio je Kristofer.

Kako se do toga stiglo, koliko je va`no nasle|e Dejtona i koliko se sporazum danas po{tuje – bila je tema konferencije u organizaciji Socijalisti~ke partije Srbije. Lider socijalista Ivica Da~i} podse}a da je sporazumom BiH ure|ena kao slo`ena dr`ava dva entiteta i tri konstitutivna naroda, a da se mir zasniva na po{tovawu principa ravnopravnosti.

„Na`alost, od trenutka potpisivawa sporazuma do danas

te`wa da se sporazum uru{i i Republika Srpska proglasi genocidnom tvorevinom i kao takva izbri{e kao jedan od dva entiteta u BiH. Prvi revizionista je arhitekta sporazuma Holbruk, koji je rekao da zagovara Dejton 2 – duh Dejtona umesto slova Dejtona. EU tome dodaje da treba BiH da govori jednim glasom. Veliko je pitawe {ta se danas u BiH primewuje, da li ustav iz Dejtonskog sporazuma ili naknadna kreatura koju su nametnuli visoki predstavnici”, naglasio je Da~i}.

Da dogovor nije bio lak svedo~i Goran Milinovi}, {ef Milo{evi}evog kabineta i u~esnik gotovo svih mirovnih pregovora. Podse}a da su u srpskoj delegaciji bila tri ~lana iz SRJ i tri iz Republike Srpske, i da su ~esto razli~ito gledali na proces pregovora. Posle tri nedeqe provedene u ameri~koj vojnoj bazi do wih je stigla vest da bo{wa~ka strana ne pristaje na dogovor. Milo{evi}, ka`e, u

tom trenutku tra`i hitan sastanak sa Tu|manom.

„Na sastanku sa Frawom Tu|manom predsednik mu je predloìo da wih dvojica potpi{u sporazum nezavisno od voqe Izetbegovi}a, ~ije mesto za stolom moè da ostane upra`weno. Tu|man se sloìo sa ovim predlogom. Usledio je sastanak sa Vorenom Kristoferom. U tom razgovoru Milo{evi} je u~inio jo{ jedan korak ka miru, gde su pitawa razgrani~ewa entiteta – pitawa Sarajeva, Br~kog i teritorijalne proporcije 49 RS – 51 Federaciji bila okon~ana”, naveo je Milinovi}.

Op{ti okvirni sporazum za mir u BiH parafiran je u bazi „Rajt Peterson” kod Dejtona 21. novembra 1995, a tri nedeqe kasnije potpisan u Parizu. Svedoci ugovora u Jelisejskoj palati bili su predstavnici Kontakt grupe, odnosno lideri Amerike, Nema~ke, Francuske, Velike Britanije i Rusije, kao i predstavnik Evropske unije.

Grupa Albanaca pucala na pripadnike Vojske Srbije kod administrativne linije

Maskirana grupa Albanaca napala je u nedequ pripadnike Vojske Srbije, u rejonu baze „Debela glava”, preneo je RTS. Naoru`ana grupa Albanaca u podno`ju brda [op ispalila je 15 hitaca u pravcu pripadnika Vojske Srbije i tom prilikom je pogo|en pas koji se nalazio u neposrednoj blizini patrole.

Naoru`ana grupa, kako je navedeno, pobegla je u {est xipova u pravcu Kosova i Metohije. Do pucwave je do{lo oko 15 ~asova. Policija Kosova demantuje tvrdwe da su napadnuti pripadnici Vojske Srbije Kosovska policija odbacila je danas tvrdwe medija da je naoru`ana grupa Albanaca pucala

na pripadnike Vojske Srbije u blizini baze „Debela glava” i ocenila da su to dezinformacije koje su neosnovane i ne odgovaraju nijednom zvani~nom podatku ili doga|aju koje su potvrdili nadle`ni organi Kosova.

„Na osnovu operativnih podataka, izve{taja policijskih jedinica na terenu i koordinacije sa drugim nadle`nim institucijama, nije registrovan nijedan incident karaktera koji se navodi. Objavqivawe ovakvih neta~nih informacija doprinosi stvarawu la`ne percepcije i pove}awu nepotrebnih tenzija u pograni~nim zonama. Policija Kosova uverava gra|ane i javnost da je situacija u pograni~noj zoni bila i ostala mirna i u potpunosti pod kontrolom nadle`nih organa”, pi{e u saop{tewu.

JAPANSKA PREMIJERKA SPAVA SVEGA DVA SATA: Raditi, raditi i samo raditi

Japanska premijerka Sanae Takai~i izjavila je da spava svega dva do ~etiri sata. Dok se Japan bori da promeni korporativnu kulturu koja od zaposlenih o~ekuje da puno rade, postoji zabrinutost da nova premijerka smatra da qudi treba jo{ vi{e da rade kako bi podstakli ekonomski rast.

Sanae Takai~i je pro{le nedeqe izazvala uzbunu po{to je u 3 ujutru pozvala pomo}nike u svoju kancelariju na sastanak kako bi se pripremila za saslu{awe buxetskog odbora koje je trebalo da po~ne {est sati kasnije.

Nakon {to je postala prva `ena lider Japana obe}ala je da }e „raditi, raditi i samo raditi“.

Pokazuju}i na podo~wake, Takai~i je poslanicima rekla da minimalno spava – to je navika koju deli sa svojim politi~kim idolom Margaret Ta~er – nakon {to su je pitali kako bi se izborila sa dugim radnim vremenom u Japanu.

„Sada spavam oko dva sata, najvi{e ~etiri“, rekla je poslanicima na sastanku zakonodavnog odbora.

RAZMATRA SE MOGU]NOST POVE]AWA OGRANI^EWA PREKOVREMENOG RADA

Japan se bori da promeni korporativnu kulturu koja o~ekuje od zaposlenih da rade dugo i ~esto se dru`e sa kolegama uve~e.

Prekomerno radno vreme je uzrok porasta karo{ija, odnosno smrti od prekomernog rada, a ote`ava iscrpqenim parovima da daju svoj doprinos pove}awu niske stope nataliteta u zemqi.

Postoji zabrinutost da Takai~i o~ekuje da zaposleni rade du`e kako bi podstakli ekonomski rast, dok wena administracija razmatra mogu}e pove}awe ograni~ewa prekovremenog rada.

Nova premijerka Japana je istakla da bi svaka promena uslova rada dala prioritet zdravqu radnika.

JAPANCI NE SPAVAJU DOVOQNO

Nakon {to je po~etkom oktobra izabrana za predsednicu Liberalno-demokratske partije (LDP), a kasnije i za premijerku, Takai~i je rekla da }e se odre}i ideje o „ravnote`i izme|u posla i privatnog `ivota za sebe”, ali je tako|e pozvala svoje kolege iz LDP-a da „rade kao kowi”.

Weno veliko optere}ewe poslom izazvalo je zabrinutost i kod politi~kih istomi{qenika, ali i kod protivnika. Ken Saito, biv{i ministar ekonomije LDP-a, rekao je da je „iskreno zabrinut” za Takai~ino zdravqe, dok ju je Kacuhito Nakaxima, poslanik opozicije, pozvao da vi{e spava, {to je izazvalo klimawe glavom i osmeh premijerke.

Ona nije jedina me|u Japancima koja ne spava dovoqno, iako malo wenih sunarodnika mo`e da joj iza|e na crtu.

Studija objavqena na Svetski dan sna u martu otkrila je da qudi u Japanu u proseku spavaju sedam sati i 1 minut radnim danima – 38 minuta mawe od me|unarodnog proseka i mawe nego qudi u SAD, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nema~koj, Italiji i Kanadi.

TU@ILA[TVO U NOVOM SADU: O~ekujemo potvr|ivawe optu`nice i da su|ewe za pad

nadstre{nice bude javno

Vi{e javno tuìla{tvo u Novom Sadu podsetilo je da je 16. septembra podiglo optu`nicu protiv 13 okrivqenih povodom pada nadstre{nice @elezni~ke stanice u Novom Sadu 1. novembra pro{le godine kada je 16 qudi nastradalo, dodaju}i da o~ekuju da optu`nica stupi na pravnu snagu i da su|ewe bude javno. Optu`nica je podginuta protiv trinaest optuènih zbog opravdane sumwe da su u~inili krivi~na dela koja se pravno kvalifikuju kao te{ka dela protiv op{te sigurnosti, saop{teno je iz tog tuìla{tva. Tuìla{tvo navodi da i daqe o~ekuje da }e optu`nica u najkra}em roku da stupi na pravnu snagu za sve optuène, ~ime bi se omogu}ilo javno su|ewe za sva optuèna lica. „Tuìla{tvo ponovo izraàva stav o neophodnosti javnog su|ewa, gde bi se u prisustvu javnosti na glavnom pretresu izvodili dokazi koje je u istrazi prikupilo javno tuìla{tva, kao i dokazi odbrane, u ciqu utvr|ivawa krivi~ne odgovornosti optuènih”, naglasili su iz tuìla{tva.

LINTA ZA RTS: Hrvatska kr{i tri kqu~na na~ela, treba nam srpski Jad Va{em

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta rekao je za RTS da u Hrvatskoj traje proces usta{izacije od dolaska na vlast HDZ-a, punih 35 godina. Va`no je insistirati u me|unarodnoj zajednici da Hrvatska uradi nekoliko stvari - najpre da donese zakon o zabrani i krivi~nom ka`wavawu upotrebe usta{kih simbola, ka`e Linta.

U Hrvatskoj se proteklih dana dogodio niz incidenata, u kojima su mete bili Srbi. Najpre su maskirani napada~i upali na Dane srpske kulture u Splitu, a potom su i desni~arske grupe u Zagrebu organizovale skup, na kojem su se mogle ~uti antisrpske parole.

U me|uvremenu je zabrawena i izlo`ba „Srpkiwa, heroina Velikog rata” u Vukovaru.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta rekao je za RTS da u Hrvatskoj traje proces usta{izacije, odnosno fa{izacije, od dolaska na vlast HDZ-a i Frawe Tu|mana, punih 35 godina.

„Hrvatska se nije suo~ila sa svojom genocidnom, zlo~ina~kom i usta{kom pro{lo{}u i ovo je samo kap u moru antisrpskih manifestacija, dakle, imamo jedan fenomen usta{stva koji traje decenijama“, napomiwe Linta.

Dao je nekoliko primera, odnosno dokaza koji idu u prilog toj tezi – 1993. godine Sabor je doneo, kako ka`e, skandaloznu odluku da se obezbede penzije usta{kim zlikovacima koji su izvr{ili genocid nad srpskim narodom, nad Romima i Jevrejima.

Zatim je pomenuo 1996. godinu, kada Sabor donosi zakon o praznicima da se 15. maj proglasi danom se}awa na hrvatske `rtve u borbi za slobodu i nezavisnost – radi se o 15. maju 1945. godine, kada je NDH kapitulirala i kada su weni predstavnici potpisali

kapitulaciju u jednom dvorcu kod Blajburga.

„Imamo skandaloznu odluku Saveta sa suo~avawem sa pro{lo{}u hrvatske vlade 2018. godine po kome se fakti~ki usta{ki pozdrav mo`e koristiti u javnom prostoru“, ka`e on.

KAKO STATI NA PUT VELI^AWU IDEOLOGIJE FA[IZMA

Linta je rekao da Srbija treba da uradi nekoliko stvari –da radimo godi{we izve{taje u vezi sa rehabilitacijom i veli~awem usta{tva u Hrvatskoj vezano za osudu govora mr`we i niz drugih ~iwenica koje se ti~u fa{izacije hrvatskog dru{tva, da te izve{taje prevodimo na strane jezike, da ih {aqemo na mnoge adrese, me|unarodnoj zajednici, organizacijama, nizu dr`ava.

„Druga stvar je da pokrenemo borbu za kona~no priznawe genocida nad srpskim narodom u NDH u me|unarodnoj zajednici, da donesemo rezoluciju o genocidu nad Srbima, da osnujemo na{, srpski Jad Va{em, memorijalni centar srpskih `rtava genocida NDH, da defini{emo dan se}awa na srpske `rtve genocida”, podvukao je Linta.

To su, dodaje, neke od mera koje treba da uradimo, da upo-

znamo me|unarodnu javnost da je na{ prvi kom{ija dr`ava u kojoj se ne po{tuju moderna na~ela dana{weg sveta.

HRVATSKA KR[I

TRI KQU^NA NA^ELA

Linta isti~e da Hrvatska postaje sve vi{e faktor nestabilnosti u me|unarodnoj zajednici, jer kr{i tri kqu~na na~ela. „Kr{i vladavinu prava, sve vi{e vlada zakon ulice. Kr{i se i na~elo antifa{izma. U hrvatskom ustavu formalno pi{e da je Hrvatska nastala antifa{izmom, a u praksi vidimo da je wen stvarni temeq fakti~ki usta{tvo i usta{ka ideologija. U Hrvatskoj se kr{i tre}e temeqno na~elo - na~elo qudskih i mawinskih prava, srpskoj zajednici u Hrvatskoj se fakti~ki onemogu}ava sloboda izra`avawa, okupqawa i niz drugih prava“, napomiwe Linta.

Prema wegovim re~ima, vlada Andreja Plenkovi}a, od 2016. godine, vodi politiku rehabilitacije usta{tva.

„Otvorene usta{ke snage nisu ni sa tim zadovoqne, `ele da po{aqu poruku da i ono malo Srba u Hrvatskoj treba da se hitno odlu~e da li da se isele ili da postanu pravoslavni Hrvati i da se asimiluju“, ka`e Linta.

Banglade{, smrtna kazna biv{oj premijerki zbog smrtonosnog suzbijawa protesta

Biv{a premijerka Banglade{a [eik Hasina Vazed osu|ena je na smrt zbog nasilnog suzbijawa pro{logodi{wih antivladinih protesta u kojima su, prema podacima UN, ubijene stotine qudi. Hasini Vazed, kojoj je su|eno za zlo~ine protiv ~ove~nosti, trenutno se sudi u odsustvu, jer se nalazi u bekstvu u Indiji.

[eik Hasina Vazed progla{ena je krivom jer je dozvolila upotrebu smrtonosne sile protiv demonstranata tokom pro{logodi{wih protesta, kao i zbog „nesposobnosti” da spre~i zlo~ine po~iwene nad wima.

Odeqewe za kriminalisti~ke istrage banglade{ke policije saop{tilo je u oktobru da su [eik Hasina i jo{ 260 osoba progla{eni beguncima zbog optu`bi za izdaju.

[eik Hasina Vazed je nakon {to je u avgustu pro{le godine podnela ostavku, zajedno sa sestrom vojnim helikopterom odletela u Indiju, dok je privremena vlada Banglade{a uputila diplomatsku notu Wu Delhiju sa zahtevom za weno izru~ewe. Protesti u Banglade{u po~eli su, nakon {to su studentske grupe zatra`ile ukidawe kontroverznog sistema kvota za zapo{qavawe u dr`avnoj slu`bi.

U me|uvremenu, protesti su prerasli u {iroke antivladine demonstracije sa zahtevom za ostavku premijerke Vazed, koja je u januaru 2024. godine osvojila ~etvrti mandat na izborima koje je opozicija bojkotovala.

DOMETI STUDENTSKIH PROTESTA

Popovi}: Otkrili su informacije o rekonstrukciji pruge; Anti}: Izabrali su nedemokratski model

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu ^edomir Anti} ocenio je kao dobro {to su studenti politi~ki aktivni, ali smatra da je model protesta koji su izabrali nedemokratski. Profesor Hemijskog fakulteta Aleksandar Popovi} isti~e da su protesti doneli va`na saznawa i da su studenti delovali u `eqi da zemqa postane ure|ena.

Uskoro se zavr{ava godina dana od po~etka studentskih protesta, posle pada nadstre{nice u Novom Sadu.

Aleksandar Popovi}, kao aktivni podràvalac studentskog protesta i blokade Univerziteta, kaè da su studenti Hemijskog fakulteta ogromnom ve}inom izglasali blokadu, ali da zgrada zapravo nije bila blokirana, jer su sve vreme u zgradi bili nastavnici koji su najnormalnije radili sve osim dràwa nastave.

„Zavr{ili smo {kolsku godinu bez ikakvih problema, dakle, radili i predavawa i ve`be eksperimentalno”, nagla{ava Popovi}.

Ka`e da su zavr{ili ispitne rokove, iako sa ne{to ni`om prolazno{}u nego ina~e, ali da je sa druge strane bilo vi{e nau~nih radova nego pro{le godine.

„Organizovali smo jedan od najve}ih evropskih kongresa, mo`da najve}i nau~ni kongres u zemqi, u vreme blokade, u samoj zgradi, i prema tome trudili smo se da funkcioni{emo {to je vi{e mogu}e”, isti~e Popovi}.

POPOVI]: PROTESTI

OTKRILI ONO

[TO NISMO ZNALI

Kao va`ne studentske uspehe naveo je otkrivawe informacija. „Dakle, nismo znali da je 330

miliona trebalo da ko{ta rekonstrukcija pruge, a da je onda ko{tala milijardu i sto miliona dolara”, rekao je profesor Hemijskog fakulteta.

Istakao je i da su studenti tra`ili sva dokumenta, a da je vlada u vi{e navrata davala dokumente i govorila da su to svi postoje}i dokumenti.

„U bar pet navrata su onda dodavani novi dokumenti, da bi na kraju 27. maja ove godine, u autorskom tekstu u Politici, gospo|a Zorana Mihajlovi} rekla da su ura|ene dodatne analize i bilo je jasno da je isplativija pruga brzine 200 kilometara na sat, {to je potvr|eno dokumentom @eleznica Srbije iz 2015. godine”, rekao je Popovi}.

Kao vrlo bitnu stvar isti~e da taj dokument ne postoji u dokumentaciji koju je dràva dostavila. „Dakle, studenti su uspeli da dokaù da je ovo prepla}en posao, potencijalno vrlo koruptivan”, kaè Popovi}. ANTI]: IZABRAN NEDEMOKRATSKI

MODEL PROTESTA

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu ^edomir

Anti} je istakao da je dobro {to je jedna generacija politi~ki aktivna. Sa druge strane, nagla{ava da je lo{e {to je, kako ka`e, izabran nedemokratski model protesta.

„To su blokade, to su plenumi, to su zborovi gra|ana. To je poraz cele na{e politi~ke elite i ja nisam mogao da verujem da to mo`e da bude usvojeno”, ka`e Anti}.

Naglasio je da je blokada kao takva nezakonita i da je za razliku od blokade, protest zakonit.

„Iako su protesti, dakle, voqa ve}ine studenata ili svih da bojkotuju nastavu, ako su jednog Milo{evi}a uzdrmali, i to dva puta, i naterali ga da prihvati i to za mnogo kra}e vreme. Za{to ovo ne bi isto bilo?”, pita Anti}.

Obja{wava da su zato blokadom dobijeni nepoznati qudi koji vode protest.

Anti} isti~e da je ukazano da je demokratija uop{te u krizi.

Sa druge strane, Aleksandar Popovi} ka`e da poznaje studente koji su vodili prote-

ste koji su na Hemijskom fakultetu delovali.

„Oni èle da ostanu u ovoj zemqi, ali èle da ovo bude normalna zemqa. Dakle, zemqa u kojoj }e zakon vaìti za sve i zemqa u kojoj }e funkcionisati institucije. Zemqa u kojoj }e da se ceni znawe, odnosno wihove diplome”, utisak je profesora Popovi}a.

U vezi sa ideolo{kom odre|eno{}u, ocenio je da ima suvi{e mali uzorak broja qudi sa kojima je pri~ao, a da se tako|e trudi da ne pri~a sa wima o politici.

NIS KAO TEMA IZNAD POLITI^KIH SUKOBA

Sagovornici su, pored ostalog, komentarisali i krizu u vezi sa Naftnom industrijom Srbije.

Anti} je naveo vi{e istorijskih paralela kojima je uporedio dana{wu Srbiju sa istorijski bitnim datumima, isti~u}i nezavisnu poziciju zemqe u geopoliti~kim previrawima.

Nada se da }e Srbija i Rusija izbe}i „zlu krv” i uspeti da na|u re{ewe za NIS.

Aleksandar Popovi}, redovni profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu i nekada{wi ministar energetike ka`e da detaqe pregovora u vezi sa prodajom NIS-a ne poznaje, i da bi sve {to ka`e bilo „pija~no naga|awe”.

Naglasio je da se nada i da èli da pregovara~i prona|u najboqi mogu}i izlaz za dràvu iz problemati~ne situacije. „Ja sam opoziciono orjentisan, ali je dràva zajedni~ka, svi ìvimo u woj. Sasvim je normalno da se u ovako kompleksnim sitaucijama detaqi pregovora ne iznose u javnost”, rekao je Popovi}.

Anti} nagla{ava da Srbija trudi da o~uva neutralnost u situaciji kada se poku{ava oduzimawe wene teritorije i negiraju se prava qudi.

„Bez obzira na unutra{we podele koje su uvek velike, a u ovakvim uslovima su i ve}e nego obi~no, posebno {to je dugo jedna politi~ka opcija na vlasti, treba da imamo neke teme koje su iznad politi~kih sukoba”, saglasan je Anti} sa profesorom Popovi}em.

Dijana Hrka prekinula {trajk gla|u

Majka mladi}a stradalog u padu nadstre{nice u Novom Sadu Dijana Hrka saop{tila je da, posle brojnih apela koji su joj upu}eni, prekida {trajk gla|u, ali je najavila da ostaje u borbi za svoje zahteve. Tokom izve{tavawa za vreme obra}awa Dijane Hrke, ekipu RTS-a su pojedini gra|ani gurali, verbalno napadali, vre|ali i ometali u radu.

Dijana Hrka je u obra}awu novinarima u 17 ~asova kod Skup{tine Srbije, gde je 16 dana {trajkovala gla|u, poru~ila da, iako zna kako bi je „neki radije videli mrtvu”, ne}e izneveriti studente i gra|ane. Hrka je rekla da }e ostati ispred Skup{tine Srbije, kao i da }e pozvati studente u blokadi na razgovor, kako bi se dogovorili oko daqih koraka.

Navela je da je dobila blagoslov sve{tenika i poziv od medicinskih radnika da prekine {trajk gla|u, i dodala da je svima potrebnija `iva i da je zato takvu donela odluku.

Dijana Hrka protekle nedeqe vi{e puta je dobijala medicinsku pomo} i primala infuziju u privatnoj zdravstvenoj ustanovi, a potom nastavqala {trajk gla|u.

Hrku je obi{la evroposlanica Irena Joveva, i pru`ila joj podr{ku.

Dijana Hrka je preko svog profila na Instagramu, pozvala gra|ane na konferenciju za novinare.

„Srbijo, na tebe je red. U ponedeqak u 17 ~asova, konferencija za novinare. Studenti, sredwo{kolci, radnici, zborovi, gra|ani, do|ite da se dogovorimo. Ne idem nigde odavde, zovem vas sve na dogovor, bez razila`ewa”, objavqeno je na wenom Instagram nalogu

Dijana Hrka je 2. novembra po~ela {trajk gla|u ispred Skup{tine Srbije, zahtevaju}i istinu i odgovornost za pad nadstre{nice pod kojom je nastradao wen sin i jo{ 15 qudi, pu{tawe na slobodu svih studenata uhap{enih tokom protesta i raspisivawe vanrednih izbora.

Saobra}aj na raskrsnici Takovske i ulice Bulevara kraqa Aleksandra je obustavqen.

EKIPA RTS-A GURANA, VRE\ANA I OMETANA U RADU Tokom izve{tavawa za vreme obra}awa Dijane Hrke, ekipu RTS-a pojedini

gra|ani su gurali, verbalno napadali, vre|ali i ometali u radu. Neki od okupqenih tra`ili su da se prekine snimawe. Ispred kamere su stavqali zastave

rad

visa.

kako bi ometali

ekipe Javnog ser-

Zahtev za pravdom: Dijana Hrka tra`i da vlast odblokira institucije i da kona~no po~nu da rade svoj posao

Carine od 500 odsto dr`avama koje posluju sa

Rusijom; Tramp:

To je sasvim u redu

Ameri~ki predsednik Donald Tramp podr`ao je novi talas o{trih sankcija usmerenih na izolaciju Rusije, upozoravaju}i da }e zemqe koje odr`avaju trgovinske veze sa Moskvom

„Dakle, svaka zemqa koja posluje sa Rusijom bi}e veoma strogo sankcionisana”, poru~io je Tramp koji nije precizirao kada bi zakon mogao da stupi na snagu.

biti „veoma strogo sankcionisane”. To podrazumeva plan Senata o uvo|ewu sankcija zemqama koje posluju sa Rusijom, ukqu~uju}i carine do 500 odsto na uvoz iz zemaqa koje kupuju ruske energente, a ne podr`avaju Ukrajinu.

„Republikanci donose zakon koji predvi|a veoma stroge sankcije za svaku zemqu koja posluje sa Rusijom“, rekao je Tramp novinarima na Floridi.

[ef Bele ku}e istakao je da je taj zakon „sasvim u redu” i time dao nedvosmislenu podr{ku vi{emese~nom pritisku na Moskvu koji ima za ciq ograni~ewe wenih finansijskih kapaciteta.

Predlog zakona posebno je usmeren na velike kupce ruskih energenata, me|u kojima su Kina i Indija, a Tramp je izjavio da bi i Iran mogao da se na|e na ovoj listi, prenosi Blumberg.

Republikanski lider ve}ine u Senatu Xon Tjun najavio je jo{ u oktobru da je spreman da predlog iznese na glasawe, bez precizirawa roka.

Inijativu podr`ava i senator Lindzi Grejam, dugogodi{wi zagovornik stro`ih mera prema Moskvi, koji zahteva carinu od 500 odsto na sekundarnu kupovinu i preprodaju ruske nafte, a taj predlog ima {iroku podr{ku u Odboru za spoqne odnose Senata.

„On (Putin) ne}e stati dok ga neko ne natera da prestane. Kupujete jeftinu rusku naftu na ra~un celog sveta, a predsednik Tramp je umoran od ove igre”, rekao je nedavno Grejam za Foks wuz.

Tramp je bio uzdr`an prema ovom zakonu dok je poku{avao da posreduje izme|u ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Pregovori, ipak, za sada nisu doneli nikakve rezultate u okon~awu sukoba koji traje skoro ~etiri godine.

Savet bezbednosti UN usvojio ameri~ku

rezoluciju o Gazi, Hamas je odbacio

Savet bezbednosti Ujediwenih nacija usvojio je rezoluciju koju su sastavile Sjediwene Ameri~ke Dr`ave u znak podr{ke mirovnom planu predsednika SAD Donalda Trampa za Pojas Gaze. Hamas je odbacio rezoluciju Saveta bezbednosti UN.

Na Ist riveru je glasawem u Savetu bezbednosti prihva}en sveobuhvatni

Palestinska militantna grupa Hamas je odbacila je taj dokument, navode}i da rezolucija ne ispuwava prava i zahteve Palestinaca i da nastoji da nametne „me|unarodno starateqstvo nad enklavom” ~emu se protive i Palestinci i frakcije palestinskog oru`anog otpora.

plan prekida vatre u Gazi ameri~kog predsednika Donalda Trampa.

Wime se predvi|a da o bezbednosti u Pojasu Gaze brinu me|unarodne stabilizacione snage dok je uprava poverena palestinskoj administraciji koju }e nadgledati Odbor za mir, a predsedava}e mu Donald Tramp.

Trinaest od 15 ~lanica Saveta bezbednosti UN glasalo je za dokument, dok su Rusija i Kina bile uzdr`ane.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

02 8781 1950 www.

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

„Dodeqivawe zadataka i uloga me|unarodnim snagama unutar Pojasa Gaze, ukqu~uju}i razoru`avawe palestinskog pokreta otpora, li{ava palestinsku enklavu neutralnosti i pretvara je u stranu koja je u sukobu na strani okupatora”, navodi se u saop{tewu Hamasa. Hamas je prethodno, u svoje i u ime drugih palestinskih frakcija koje predvodi u Pojasu Gaze, saop{tio da je rezolucija koju su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave podnele Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija „opasna”, i da predstavqa „poku{aj da se Pojas Gaze podvrgne me|unarodnoj vlasti”.

Palestinske frakcije odbacuju svaku klauzulu koja se odnosi na razoru`awe Pojasa Gaze ili naru{avawe „prava palestinskog naroda na otpor”.

Hamas je tako|e odbacio svako strano vojno prisustvo u Pojasu Gaze, uz navode da bi to predstavqalo kr{ewe palestinskog suvereniteta.

SPREMAN NOSA^ AVIONA I 15.000 VOJNIKA:

Tramp dovla~i ubojite

snage pred Venecuelu, razmatraju se sve opcije

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp jo{ nije doneo odluku o tome da li }e pokrenuti kopnenu operaciju protiv Venecuele, saop{tili su za CNN neimenovani zvani~nici Bele ku}e i ameri~ke administracije, nagove{tavaju}i da bi mogla da se otvori mogu}nost za novu diplomatsku inicijativu.

Tramp se nada da }e raspore|ivawe ameri~kih snaga u regionu, ukqu~uju}i najnapredniji nosa~ aviona i 15.000 pripadnika vojske, izvr{iti dovoqan pritisak da predsednik Venecuele Nikolas Maduro odstupi bez upotrebe direktne vojne sile.

Tramp je pro{le nedeqe tri uzastopna dana dobijao izve{taje o vojnim opcijama, koje se kre}u od udara na vojne ili dr`avne objekte do akcija specijalnih jedinica. Ameri~ki predsednik je povremeno izra`avao odre|ene rezerve prema direktnoj vojnoj akciji na teritoriji Venecuele.

Tramp je tako|e svestan kritika pojedinih saveznika, koji tvrde da previ{e pa`we posve}uje spoqnopoliti~kim pitawima, umesto unutra{wim. Nije jasno kakve je signale administracija dobila da bi Maduro bio spreman na novu rundu diplomatskih razgovora

Pro{log meseca, tokom neformalnih napora da se postigne dogovor sa Karakasom, Tramp je nalo`io svom timu da prekine diplomatske kontakte sa Madurom i visokim venecuelanskim zvani~nicima. Administracija predsednika Trampa poja~ala je vojno prisustvo u regionu Karipskog mora i Latinske Amerke i sprovodi napade na navodne brodove za krijum~arewe droge. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro je osudio svaku ameri~ku intervenciju, dok su i drugi regionalni lideri upozorili na mogu}u destabilizaciju. Mnogi u Venecueli i posmatra~i izvan zemqe, prema navodima CBS-a, smatraju da je pove}ani ameri~ki vojni pritisak usmeren na svrgnu}e predsednika Venecuele Nikolasa Madura, iako je Tramp negirao da je to zvani~na namera, ali je isticao da veruje da su Madurovi dani na vlasti odbrojani.

NOVA TRKA U NAORU@AWU NA ZAPADU:

Prodaja mira da bi se kupio rat

Britanski premijer Ha rold Makmilan, 1958. go dine primetio je da je „vilica boqa od rata”. Razgovor, mislio je, boqi je od borbe.

Makmilan je poznavao realnost i diplomatije i vojne akcije: bio je te{ko rawen kao vojnik u Prvom svetskom ratu, a kao premijer, morao je da se nosi sa nukle arnim pretwama Hladnog rata, ukqu~uju}i i kubansku ra ketnu krizu.

Xon F. Kenedi, predsednik SAD tokom te gotovo katastrofalne epizode atomskog re{avawa problema, tako|e je razumeo vrednost diplomatskih kanala, kao i brutalnost sukoba: te{ko je povredio le|a slu`e}i u ameri~koj mornarici 1943. godine.

Endru Mi~el, biv{i ministar u britanskoj vladi, brine da je mudrost koju su lideri poput Kenedija i Makmilana stekli iz rata izbledela iz se}awa ba{ kada je najpotrebnija.

„Svet je zaboravio lekcije iz Prvog svetskog rata, kada su milioni qudi poklani, a generacija na{ih dedova je rekla da ne mo`emo dozvoliti da se ovo ponovi”, rekao je on za „Politiko”.

Jedna {kola akademske teorije smatra da se ratovi koji

defini{u epohe ponavqaju otprilike svakih 85 godina, jer generacije gube iz vida te{ko ste~eno iskustvo svojih predaka. To bi zna~ilo da bismo trebalo o~ekivati jo{ jedan u bilo kom trenutku.

Pa ipak, kako Mi~el vidi, ~ak i dok se gomilaju dokazi da svet ide u pogre{nom smeru, vlade su izgubile iz vida vrednost – „vilice”.

Erozija diplomatskog instinkta se ne ogleda samo u retorici ve} i u buxetima. Industrijalizovani Zapad brzo smawuje ulagawa u meku mo} – smawuju}i stranu pomo} i diplomatske mre`e – i preusmerava resurse na odbranu.

Ni u jednom trenutku od kraja Hladnog rata vojna potro{wa

nije porasla tako brzo kao 2024. godine, kada je porasla za 9,4 procenta i dostigla najve}i globalni iznos koji je ikada zabele`io Stokholmski me|unarodni institut za istra`ivawe mira. Nasuprot tome, poseban izve{taj Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj sa sedi{tem u Parizu otkrio je pad zvani~ne razvojne pomo}i od 9 procenata, a o~ekuje se da bi mogao da dostigne i 17 procenata.

„Prvi put za skoro 30 godina, Francuska, Nema~ka, Ujediweno Kraqevstvo i Sjediwene Dr`ave su smawile svoju razvojnu pomo} u 2024. godini”, navodi OECD u svojoj studiji. „Ako nastave sa najavqenim smawewima 2025. godine, to }e biti prvi put u istoriji da su sve ~etiri zemqe istovremeno smawile zvani~nu razvojnu pomo} dve godine zaredom.”

Analiti~ari se pla{e da }e, kako industrijalizovane ekonomije okre}u le|a razvojnoj pomo}i i diplomatiji radi izgradwe svojih vojski, dr`ave poput Rusije, Kine i Turske intervenisati da popune praznine u ovim mre`ama uticaja, okre}u}i nekada prijateqske nacije u Africi i Aziji protiv Zapada.

NOVI MOBILIZACIONI TALAS

U Ukrajini `ene na meti mobilizacije

Kijevske vlasti zapo~ele su proces regrutovawa `ena u vi{e slu`bi vezanih za odbranu, a prva pozivawa na vojnu evidenciju ve} su u toku, saop{tili su ukrajinski mediji i organizacije koje prate mobilizaciju u ovoj zemqi.

@ene odre|enih profesija — pre svega medicinske, tehni~ke i komunikacione struke — bi}e obavezne da se registruju, posle ~ega mogu biti upu}ene u jedinice za podr{ku, logistiku ili medicinsku slu`bu. Iako formalno nije re~ o op{toj mobilizaciji `ena, mere se tuma~e kao korak ka {irem obuhvatu usled ozbiqnog nedostatka qudstva na frontu.

Predstavnici ukrajinske vojske priznaju da je „situacija izuzetno te{ka“, navode}i da su gubici posledwih meseci zna~ajno pove}ali pritisak na mobilizacioni sistem. U pojedinim delovima zemqe ve} se sprovode poja~ane kontrole slu`benih registara, {to izaziva nezadovoqstvo gra|ana i brojne reakcije na dru{tvenim mre`ama.

Kijev insistira da je re~ o „modernizaciji sistema i uskla|ivawu sa NATO standardima“, ali kriti~ari podse}aju da se u praksi ove mere intenziviraju upravo u trenucima kada ukrajinske snage trpe najozbiqnije gubitke od po~etka sukoba.

Ukrajinske vlasti trenutno ne iskqu~uju mogu}nost da se obaveza regrutovawa pro{iri i na {iri krug `enskih profesija, ukoliko se, kako navode, „bezbednosna situacija nastavi pogor{avati“.

Nedostatak vojnika tera Ukrajinu da poziva `ene u slu`be odbrane

ISPOVEST [AMPIONA: \okovi} o porodici, detiwstvu u Srbiji, najte`im danima u karijeri i nasle|u u tenisu

Najboqi teniser svih vremena Novak \okovi} bio je gost u emisiji „Piers Morgan Uncensored”, gde je vi{e od sat vremena otvoreno govorio o svom `ivotu, karijeri, porodici i izazovima kroz koje je prolazio. Britanski novinar, koji je ranije bio jedan od wegovih najve}ih kriti~ara, razgovor je zapo~eo izviwewem zbog o{trih re~i koje je uputio \okovi}u tokom pandemije koronavirusa.

Intervju koji su mnogi ~ekali zbog ranijih kritika Morgana prema \okovi}u prikazan je u utorak, a u ovoj emisiji ranije su gostovali i mnogi drugi poznati sportisti poput Kristijana Ronalda, ali i uspe{ni qudi iz drugih sfera `ivota.

„Nova~e, kona~no se sre}emo. Nikada te ranije nisam upoznao, ali sam ~esto pri~ao o tebi. Po~e}u tako {to }u se izviniti. Izviwavam se jer sam bio veoma o{tar prema tebi zbog skandala sa kovidom u koji si bio upleten. Ukratko, izba~en si iz Australije zbog onoga {to je, prema onome {to su mediji prenosili, delovalo kao poku{aj da zaobi|e{ pravila i zaigra{ na Australijan openu bez vakcine”, po~eo je Morgan intervju sa Novakom \okovi}em.

Potom je nastavio u istom tonu.

„Bio sam o{tar prema mnogima tada. Kasnije sam se izvinio nekim qudima, jer sam bio previ{e grub. Kada je postalo jasno da vakcina ne spre~ava prenos virusa, za mene je to postalo pitawe li~ne odluke. Ako potencijalna opasnost vi{e nije relevantna, sve se svodi na izbor pojedinca. Verujem da su vakcine bile va`ne i da su spasile mnoge ìvote. Imao sam bliske qude koji su prolazili kroz teàk period zbog kovida. Jedna koleginica s mog jutarweg programa izgubila je muà koji je bio u komi. Prijateqica je morala da se oprosti od majke putem video-poziva. Poznavao sam mnoge takve qude – bilo je li~no i bolno. Ali bio sam previ{e o{tar”, priznao je Morgan. Nije Novak ostao imun na to i zahvalio se, ali i razumeo Morgana.

DEPORTOVAN IZ AUSTRALIJE

„Cenim to, hvala ti na iskrenosti. Bila su to te{ka vremena, pro{li smo kroz mnogo toga. Nikad nisam bio protiv vakcinacije, samo sam smatrao da svako treba da ima pravo izbora”, rekao je \okovi}, prisetiv{i se doga|aja iz 2022. godine kada je deportovan iz Australije.

Novak je u intervjuu govorio i o podr{ci porodice, posebno supruge Jelene, koju je nazvao „stubom svega”. Rekao je da je takva odluka uticala na wegovu porodicu i da je morao da objasni deci da ne ide na posao, ve} da mora da bude kod ku}e.

„Bez we, ne znam da li bih sve to izdr`ao”, istakao je najboqi teniser svih vremena.

Morgan je priznao da Kristijana Ronalda, sa kojim je radio intervju, smatra najve}im fudbalerom, a da Novaka \okovi}a smatra najboqim teniserom koji je ikada igrao. Pitao je Novaka da li se on tako ose}a.

„êsto me to pitaju, posebno u posledwih nekoliko godina. Ima mnogo statistika, qudi porede Nadala, Federera i mene, pre svega zbog svega {to smo uradili, ko je koliko grend slema osvojio, ko je bio najduè prvi i sli~no. Moj odgovor je uvek isti kada se povede ta diskusija i ponovi}u ga: ne}u re}i da li sam najve}i ili ne, jer nisam u poziciji da to kaèm. Mislim da bi to predstavqalo nepo{tovawe prema generacijama koje su utabale put Nadalu, Federeru, meni i drugima. Sport je pro{ao kroz velike promene, u posledwih 15 godina, one su ogromne, u smislu brzine, opreme, spremnosti igra~a, timova oko igra~a, koji

su profesionalniji. Vremena se mewaju, nauka o sportu napreduje i zato svi postaju svesniji i zainteresovaniji da shvate {ta je potrebno da napravi{ prednost u svakoj oblasti ìvota”, rekao je Novak. \okovi} je govorio i o Sineru i wegovoj aferi „klostebol” i usaglasio se sa Morganom u vezi sa tim da je Italijan zauzimao dosta niè mesto na ATP listi da bi sigurno bio suspendovan duè, ali i da nije namerno uzeo tu suspstancu. Srpski teniser je ipak rekao da saose}a sa Sinerom, jer je sva{ta pro{ao u medijima. \okovi} je dodao i to da je odbijao u po~etku da gleda me~eve Sinera i Alkaraza. „Najpre sam odbijao da gledam. Naterali su me jer je porodica èlela da gledam. Kada gledam tenis, to radim druga~ijim o~ima u odnosu na obi~ne navija~e. Isuvi{e sam analizirao, a onda sam u{ao u fazu divqewa. Nije mi se to ~esto de{avalo, nekoliko puta kada su Nadal i Federer igrali. Mo`da ~etiri ili pet me~eva u karijeri. Svestan sam {ta se de{ava. Moj najboqi i wihov najboqi nivo sada – oni su boqi, to je realnost”, rekao je Novak.

NOVAK OTKRIO [TA @ELI

DA MU PI[E NA GROBU

Pirs Morgan je upitao srpskog asa {ta bi voleo da wemu pi{e na nadgrobnom spomeniku. Usledio je ovaj odgovor.

„^ovek koji je dodirnuo srca qudi“, poru~io je \okovi}.

Za{to je ovo neo~ekivano? Pa nije insistirao na tome da je teniser, otac ili suprug. Nije insistirao ni na jednoj karakteristi~noj odrednici ~ove~anstva, ve} je samo istakao jednu kartu – dobrote i inspiracije.

To je krajwe neo~ekivano, ali istovremeno pokazuje da bi `eleo da ga pamte na jedan potpuno druga~iji na~in.

Pre toga je srpski as podelio jedan {iri odgovor o tome kako `ele da ga qudi pamte.

„To je dobro pitawe. Jedan od qudi koji mi je mnogo pomogao u razvoju mentalne snage, i jedan od najve}ih sportskih psihologa koji je ikada `iveo dr Xim Lir, koji je radio sa mnogim {ampionima i svetskim brojevima jedan, i u mu{kom i u `enskom tenisu, ima jedno od glavno pitawe:

“[ta bi voleo da pi{e na tvom nadgrobnom spomeniku?“ To pitawe te tera da razmisli{, da se zapita{, kako `eli{ da te pamte?

Dostignu}a, rezultati, krune i titule su ne{to na {ta sam veoma ponosan. Ne mogu to da zanemarim. Veoma sam ponosan na

to. Radio sam kao kow ~itav svoj `ivot da bih stigao do ta~ke gde sam sada i da bih bio deo ove diskusije. Dakle, s velikim ponosom to nosim. Moj “teniski otac”, kako volim da ga zovem, preminuo je pre ne{to vi{e od mesec dana. Bio sam na wegovoj sahrani.

To je bila prva sahrana na kojoj sam ikada bio prisutan. Nikada ranije nisam bio, jer zbog tenisa, ali i zbog mog izbegavawa emocija i tuge, nisam oti{ao ni na sahranu svog pradede, sa kojim sam bio veoma blizak, a ovo je bila prva sahrana na kojoj sam bio, i moj najve}i utisak, osim ogromne tuge i emocija koje sam ose}ao, jeste qudska povezanost. veze koje je on imao. Na~in na koji su qudi govorili o wemu nije bio o tenisu, o tome {ta je postigao kao igra~ ili kao trener, niti o tome koga je trenirao i sli~no. Govorili su o tome kakav je bio kao osoba, kako se ophodio prema qudima, kako je mewao `ivote mladih qudi ili bilo koga ko bi mu se pribli`io.

„RANO SAM SAZREO, A O^EVU PORUKU SAM JASNO SHVATIO” Prisetio se Novak \okovi} i pri~e, kako ga je otac Sr|an naterao da odraste preko no}i. Se}a se te{kih trenutaka u detiwstvu u zemqi koju je tada zahvatio rat.

„Otac je do{ao jedno ve~e i stavio na sto nov~anicu od deset maraka i rekao da je to sve {to imamo. Bila je to poruka koju sam jasno shvatio, jer je to bio jedan od kqu~nih doga|aja u mom `ivotu. Razumeo sam poruku, da moram da postanem mu{karac, da sazrem ranije i da moram da budem ne{to poput drugog oca u ku}i, da vodim ra~una o svojoj bra}i”, emotivno je govorio Novak. Nastavio je o istom periodu za koji je rekao da mu je mnogo pomogao u `ivotu i tenisu.

„To mi je mnogo pomoglo u tenisu. Oduvek sam bio disciplinovan i oduvek sam bio zaqubqen u tenis. Bio sam jako strastven i imao sam mnogo sre}e {to sam u ìvotu sreo razne trenere i mentore, qude koji su mi preneli svoje znawe o tenisu i ìvotu. Imao sam jako dobre vodiqe kroz ìvot, mada kod ku}e, s obzirom na okolnosti u svojoj zemqi, bilo je mnogo tenzija, a moj otac je bio ~ovek koji je uvek znao da preìvi. Majka je poku{avala da nas vodi kroz ìvot, da spremi, kuva, sa~uva nas, dok je otac radio sve da bi na{a porodica preìvela. Bilo je jako te{ko, ali to je ìvot. Kada pogledam sada na sve to, u pitawu je iskustvo zbog kojeg sam jako zahvalan”, jasan je srpski teniser. Govore}i o odrastawu u ratom pogo|enoj Srbiji, \okovi} je istakao da su te okol-

nosti oblikovale wegov karakter. „Kada `ivite u svetu koji ne zna {ta sutra donosi, nije te{ko suo~iti se sa me~-poenom za grend slem titulu. Tada je borba bila za opstanak”, rekao je Novak evociraju}i uspomene iz detiwstva i te{kih godina koje je wegova porodica prolazila. Dotakao se \okovi} svakog detaqa iz detiwstva i otvorio du{u Morganu o `ivotu wegove porodice.

„U ono vreme, nije sve bilo oko tenisa, ve} da pre`ivimo kao porodica, da imamo hleb na stolu. I pored toga, moji roditeqi su nekako pronalazili na~in da preguramo i bili su sjajan tim. Moji roditeqi su mnogo toga `rtvovali kako bih ja nastavio da gradim karijeru profesionalnog tenisera i znam da su mnogo toga uradili da bi me za{titili. Dugo su krili od mene dosta toga i uspeli su u tome, dok su oni patili mnogo. Mnogo su se `rtvovali kako bih postao teniser i igrao sport koji volim”, rekao je Novak i poseban deo intervjua govorio o svojoj majci Dijani.

MOJA MAJKA JE SUPER@ENA

„Bilo je, naravno i nekih stvari koje nisu mogli da sakriju od mene, koje su bile o~igledne. Moja majka je i daqe nose}i stub na{e porodice, ona je oduvek imala tu stabilnost da nas drì sve na okupu. Ona je neverovatno jaka èna, prava inspiracija, jer je uspela da izdrì sve pored ~etvorice mu{karaca u jako malom stanu, da svima omogu}i sve. Uradila je sve {to jedna èna moè. Ona je, bukvalno, superèna”, zakqu~io je \okovi}.

NOVAKU POSTALO NEPRIJATNO

KAD JE ^UO OVO PITAWE

Pirs Morgan je insistirao da se govori o novcu u toku intervjua.

Morgan: Koliko je tvoje bogatstvo, zna{ li to?

\okovi}: Otprilike.

Morgan: Daj mi pribli`nu vrednost. \okovi}: Ne volim da pri~am o tome, Pirs. Ne svi|a mi se. Imam vi{e od milion (smeh).

Morgan: 300-400 miliona? \okovi}: Mo`da, mo`da i vi{e. Poru~io je \okovi} dok mu je o~igledno bilo i te kako neprijatno

„Danas ìvimo u veoma materijalisti~kom dru{tvu. Ho}u da kaèm da nisam takav. Ne svi|a mi se… Znate, moj tim i moj agent, ne èlimo da dajemo sve informacije Forbsu, na primer, koliko imam ili kakva su ulagawa, to se wih ne ti~e. Za{to bih to otkrio? Iz kog razloga? Postoje stvari koje qudi saznaju, poput nagradnog fonda ili ugovora, ali ostale stvari, ne“, poru~io je Novak.

Srpski teniser je tokom karijere odbijao bogate ponude sponzora koji se nisu uklapali sa wegovom percepcijom sveta, promovisali su vrednosti sa kojima se on ne sla`e.

„Novac je veoma vaàn i donosi sigurnost, nema sumwe u to, i apsolutno je, znate, jedna od pokreta~kih snaga dana{weg dru{tva. Ne moète zanemariti va`nost novca. Ali ako je novac jedina stvar o kojoj razmi{qate… Mislim, barem u mom slu~aju i po mom iskustvu, o~igledno sam sportista, tako da je za mene to neka vrsta modela meritokratije. Ako pobedim u teniskom me~u ili osvojim turnir, budem nagra|en. Dobijam sponzorske ugovore itd. Ali tako|e, znate, mnogo je stvar u mentalitetu, mnogo je stvar u brendu koji èlite da stvorite oko sebe. Ne volim previ{e da pri~am o tome, ali sam odbio mnogo velikih brendova i velikih ugovora u svojoj karijeri jer ne mogu da predstavqam ne{to u {ta ne verujem. Ose}am se kao da sam uvek poku{avao da igram na duè staze“, rekao je \okovi}.

Bogati stranci pla}ali 90.000 dolara da ubijaju civile u Sarajevu!

Bogati “snajper turisti” navodno su pla}ali i do 90.000 dolara da pucaju na qude tokom takozvanih „qudskih safarija“ u Sarajevu 1990-ih — uz dodatnu nadoknadu ako bi ubili decu, prema {okantnim tvrdwama koje trenutno istra`uju italijanski tu`ioci.

Istraga je pokrenuta nakon {to je jedan italijanski pisac tvrdio da je otkrio dokaze da su imu}ni qubiteqi oru`ja — nazvani „snajper turisti“ — pla}ali snagama bosanskih Srba kako bi im omogu}ili da nasumi~no pucaju na stanovnike tokom ~etvorogodi{we opsade grada, prenosi Guardian.

Vi{e od 10.000 qudi ubijeno je u Sarajevu od snajperske paqbe i granatirawa izme|u 1992. i 1996. tokom ratova na Balkanu.

„Bilo je tu Nemaca, Francuza, Engleza… qudi iz svih

zapadnih zemaqa koji su pla}ali velike sume novca da budu odvedeni tamo i pucaju na civile“, rekao je istra`iva~ki novinar Ecio Gavaceni.

„Nije bilo politi~kih ni verskih motiva. To su bili bogati qudi koji su i{li tamo iz zabave i li~nog zadovoqstva. Govorimo o qudima koji vole oru`je, koji mo`da idu na streli{ta ili na safarije u Afriku“, dodao je Gavaceni.

On ka`e da je prvi put ~itao o navodnim pucwavama „turista“ u italijanskim medijima 1990-ih, ali je po~eo detaqnije da istra`uje nakon {to je 2022. pogledao dokumentarac o biv{em srpskom vojniku koji je tvrdio da su stranci pucali na stanovnike sa brda oko Sarajeva.

Kao kqu~ni izvor, Gavaceni navodi biv{eg pripadnika bosanske obave{tajne slu`be.

Novoformirana istraga, koju vode tu`ioci u Milanu,

Mladi}u u vi{e navrata odbijano privremeno pu{tawe na slobodu

Nekada{wem komandantu Vojske RS nije usvojen zahtev da privremeno iza|e iz zatvora kako bi prisustvovao pomenu svojoj sestri

Odluku Me|unarodnog mehanizma za krivi~ne sudove (MICT) u Hagu da odbije zahtev Ratka Mladi}a, nekada{weg komandanta Vojske Republike Srpske, za privremeni dopust od sedam dana kako bi prisustvovao ~etrdesetodnevnom pomenu svojoj sestri, wegov sin Darko ocewuje kao skandal.

Tim pre, kako kaè za „Politiku”, {to su Mehanizmu uz podnesak kojim je traèn pomenuti dopust dostavqene i garancije relevantnih dràvnih organa Srbije i Republike Srpske. – Ovo pokazuje da Mehanizam ne po{tuje organe dve zemqe koje su dale garancije da }e moj otac biti pod nadzorom kada do|e i da }e se vratiti u Hag. Te garancije dostavqene su kao deo podneska kojim se zahtevalo privremeno pu{tawe na slobodu. Tako|e, zanemaruju i ~iwenicu da je moj otac ve} godinu i po dana vezan za krevet i kolica. Kao razlog za odluku navode mogu}nost wegovog bekstva. Sve u vezi sa zahtevima za privremeno i prevremeno pu{tawe na slobodu moga oca je postalo farsa – kazao je Darko Mladi} za „Politiku”.

Odluku kojom je odbijen Mladi}ev zahtev za privremeno pu{tawe iz pritvorske jedinice u Hagu, napomenimo, potpisala je predsednica MICT-a Grasijela Gati Santana.

U obrazloèwu odluke, izme|u ostalog, ona je navela da je prilikom dono{ewa odluke uzela u obzir da je Mladi} osu|en na doìvotni zatvor za vrlo te{ka krivi~na dela, da je odsluìo tek mali deo kazne, te da je pre hap{ewa i prebacivawa u pritvor Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju (MKSJ) 2011. godine, izbegavao pravdu gotovo 16 godina.

Dodala je i da je Mladi}u „neprestano odbijano privremeno pu{tawe na slobodu tokom su|ewa i `albenih postupaka zbog zabrinutosti da se ne}e vratiti u pritvor MKSJ-a ili Mehanizma”, te da „nije dokazao da je pu{tawe na slobodu koje tra`i opravdano”. Mladi}ev pravni tim do sada je podneo ukupno tri molbe za pu{tawe nekada{weg komandanta Vojske Republike Srpske na prevremenu slobodu, a jednu za privremeni dopust. Sva ~etiri zahteva su odbijena.

ima za ciq da identifikuje eventualne Italijane ume{ane u takozvani „snajper turizam“. Gavaceni tvrdi da je ve} otkrio identitete nekih Italijana koji su navodno u~estvovali u masakru i da se o~ekuje da

budu pozvani na saslu{awe u narednim nedeqama.

Konzulat Bosne i Hercegovine u Milanu saop{tio je da }e bosanska vlada pru`iti „punu saradwu“ tokom istrage.

„Nestrpqivi smo da otkri-

OTKUPILI VI[E OD 100 GODINA ZATVORA:

jemo istinu o tako surovom doga|aju i da zatvorimo jedno poglavqe istorije. Imam odre|ene informacije koje }u podeliti sa istra`iteqima“, navodi se u saop{tewu portparola konzulata.

Osu|enici u Srpskoj platili skoro ~etiri miliona maraka da ne zavr{e na robiji

Osu|enici u Srpskoj platili su skoro ~etiri miliona KM da no}i ne provode u zatvorskim }elijama, ve} u svojim domovima. Tako je mogu}nost zamene zatvorske za nov~anu kaznu iskoristilo 311 osoba, pre nego {to je Ustavni sud RS pre mesec dana neustavnim proglasio odredbu Krivi~nog zakonika RS kojom je to pitawe regulisano i naredio izmene zakona gde }e ubudu}e sudovi odlu~iti da li neki osu|enik mo`e da otkupi jednogodi{wu kaznu ili mora da je odle`i.

Podaci Visokog sudskog i tu`ila~og saveta (VSTS) BiH ukazuju da je od po~etka primene neustavne odredbe ~lana 46a. stav 3. Krivi~nog zakonika RS, koju je Narodna skup{tina RS usvojila 2021. godine, osu|enima u 306 predmeta odobreno da plate ukupno 3.983.990 maraka da ne idu zatvor. Dan zatvora iznosi 100 KM, {to zna~i da su osu|enici otkupili vi{e od 100 godina zatvora. Me|u osu|enicima koji su koristili pravo da otkupe jednogodi{wu kaznu zatvora nalazile su se i tri osobe koje su pravosna`no osu|ene za krivi~no delo obqube deteta mla|eg od 15 godina. Oni su zatvor zamenili za nov~ane kazne u rasponu

od 9.000 do 18.250 KM. Parama su zatvor izbegli i osu|eni za proizvodwu i posedovawe de~je pornografije, iskori{}avawe i upoznavawe dece s pornografijom.

Daqe, kazne su otkupqivale i razne javne li~nosti zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, i koji su umesto jednogodi{weg zatvora platili 36.500 maraka u buxet i ostali na slobodi i u foteqama. Tu pogodnost su koristili i osu|enici za nano{ewe telesnih povreda, ali i povratnici u izvr{ewu krivi~nih dela {to govori podatak iz Kozarske Dubice, gde je jedno lice u tri navrata otkupqivalo kaznu zatvora.

NOVI SERVIS GRANI^NE POLICIJE BIH

Nema vi{e izlaska iz BiH dok se ne plati kazna

Agencija za identifikacione dokumente, evidenciju i razmenu podataka BiH razvila je novi servis odnosno aplikaciju za potrebe Grani~ne policije BiH, koja omogu}ava uvid u sve prekr{aje svakog vozila po~iwene u BiH u realnom vremenu, ~ime je omogu}eno da lica s neizmirenim obavezama ne mogu da napuste BiH dok prekr{aji ne budu regulisani. Na ovaj na~in istovremeno se {titi privatnost i podaci

gra|ana BiH i osigurava efikasna kontrola prekr{aja po~iwenih unutar BiH.

Radi se o modernom, digitalnom i u potpunosti zaokru`enom sistemu koji spaja sigurnost, zakonitost i odgovornost.

Prema podacima ukupan dug doma}ih voza~a, za nepla}ene saobra}ajne prekr{aje od 1. januara do 30. septembra ove godine iznosi ~ak, 24,8 miliona maraka.

Strani dr`avqani na ime kazni u saobra}aju u ovoj godini duguju 215.800 KM. Taj dug lani je bio oko 138.000 KM.

Sahranili smo i okupatorske vojnike, a jo{ imamo jame u kojima su - bra}a

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije izjavio je da se zala`e da se popi{u svi zlo~ini i — ~etni~ki, i komunisti~ki, i nacisti~ki, okupatorski.

„Nacisti~ki zlo~ini nad pravoslavnim narodom Pive i Velike, u na{oj istoriji zaobila`eni su celo vreme. Tu su pobijena deca, pobijene su `ene, trudnice, majke, goloruki narod, nedu`na omladina. Sve{tenici su ubijani“, naveo je mitropolit Joanikije, gostuju}i u emisiji „Argumenti“ na Televiziji Crne Gore.

Kako je ukazao, taj zlo~in je bio zaobi|en.

„Istina, komunisti~ke vlasti su bile osnovale komisiju za popisivawe zlo~ina, drugih, naravno ne i komunisti~kih, i ona je radila do 1948. godine. Potom su do{li neki drugi interesi, da se to sve zaboravi, i da se to skrajne. Prvo je Josip Broz Tito hteo da se obra~una sa svojim protivnicima, zbog toga je stvoren i Goli otok, a pitawe je i da li je Goli otok kod

BRUKA I SRAMOTA!

nas istorijski obra|en kako vaqa“, kazao je Joanikije.

Mitropolit Joanikije je rekao da su su mitropolit Amfilohije i donekle i on, u jednom delu izvr{ili reviziju istorije, prenose crnogorski mediji.

„Ja se zala`em da se popi{u svi zlo~ini, i ~etni~ki, i komunisti~ki, i nacisti~ki zlo~ini, okupatorski. Ali je za nas velika sramota da smo se iskasapili me|usobno u toku rata. Mnogo vi{e nas je poginulo u me|usobnim obra~unima nego u borbi protiv okupatora. Zar to nije sramota? Zar ne treba da se kao zajednica zbog toga pokajemo“, kazao je mitropolit Joanikije.

On je upitao „zar nije sramota za Crnu Goru da ima jame“.

„Evo sahranili smo nedavno i okupatorske vojnike koji su poginuli na teritoriji Crne Gore. Nema~ka ambasada se za to zalagala, i to je ura|eno. A mi imamo jame gde su bra}a pobila bra}u, i te kosti niti su opojene niti su qudski sahrawene, i ne pomiwu se te `rtve. A tu je bilo i dosta nedu`nog naroda. Bilo je i onih koji su imali neku krivicu, ali za{to im se nije sudilo. To mora da se iznova sagleda i to ne}e na{koditi na{em osnovnom, temeqnom stavu, na{em antifa{izmu. Tada }emo mo}i da imamo pravu sliku o svim tim doga|ajima, i da zauzmemo stav prema toj na{oj tragi~noj pro{losti. Treba jedna katarza da se do`ivi. Ostale su traume narodu, to treba le~iti. A one se le~e istinom, saznawem i pokajawem. Zala`em se da se popi{u svi zlo~ini. Crna Gora ima Istorijski institut, da formira odeqewe, ili pri Akademiji nauka. Sramota je da takve institucije nisu dale skoro nikakav doprinos rasvetqavawu nacisti~kih zlo~ina u Crnoj Gori, {to se ti~e Velike i Pive, nego je to ponajvi{e uradila crkva, sa potomcima `rtava“, rekao je Joanikije.

„Ubij Srbina” se orilo Podgoricom

Hrvatska je ostala nepora`ena u ovim kvalifikacijama jer su re`irali preokret u Podgorici. Iako je Crna Gora golovima Osmaji}a i Krstovi}a stiglo do 2:0, Vatreni su sve okrenuli preko Peri{i}a, Jaki}a i Vla{i}a, (2:3).

Ali, utakmica kvalifikacija za plasman na Svetsko prvenstvo izme|u Crne

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

„JAZ IZME\U RUSIJE I CRNE

GORE SVE VE]I”

Ruski ambasador u Podgorici pozvan na razgovor u MSP

Saradwa dve dr`ave je „trenutno na gotovo nultom nivou”.

Pokrenuta istraga zbog smrti de~aka (9) u Baru!

Izve{taj o obdukciji, koja }e biti sprovedena u skladu sa medicinskim protokolima, pokaza}e uzrok iznenadne smrti de~aka iz Bara, saop{tilo je Ministarstvo zdravqa.

Kako ka`u, povodom smrti de~aka u Baru, Ministarstvo zdravqa izra`ava duboko sau~e{}e porodici zbog tragi~nog gubitka koji je potresao i taj grad i celu Crnu Goru, i izazvao opravdanu zabrinutost javnosti.

Gore i Hrvatske u Podgorici osta}e upam}ena i po jezivom potezu navija~a „vatrenih”.

Oni su, naime, tokom prvog poluvremena uzvikivali parolu „Za dom spremni”, a potom i „Ubij Srbina”.

Crnogorci su im odgovorili zvi`ducima, a slu`beni spiker sa stadiona ih je zamolio da to prestanu.

Nedugo potom oni su oka~ili i transparent na kom je pisalo: „Za Hrvatsku mi }emo mrijet, [kabrwa i Vukovar na{ su zavjet svet”, oka~ili su oni. Ostaje nam da vidimo da li }e ovo ludilo Hrvata dovesti do reakcije UEFA.

Ambasador Ruske Federacije u Podgorici Aleksander Luka{ik pozvan je u Ministarstvo spoqnih poslova Crne Gore povodom nedavnih ambasadorovih izjava koje je resor ministra Ervina Ibrahimovi}a okarakterisao kao „me{awe u unutra{wa pitawa Crne Gore”, i Luka{iku je poru~eno da }e ubudu}e takve izjave biti tretirane kao „namerno neprijateqsko delovawe”.

Ministarstvo u saopo{tewu navodi da su „neprimerene” nedavne izjave ruskog ambasadora nakon odluke Skup{tine Crne Gore da na predlog Vlade po{aqe dva vojnika u NATO misiju u Ukrajini, te negativno komentarisawe intervjua predsednika Crne Gore Jakova Milatovi}a francuskom dnevnom listu „La Kroa” . Luka{ik je odluku o slawu vojnika u NATO mehanizam za uspostavqawe bezbednosne pomo}i i obuke za Ukrajinu (NSATU) okarakterisao kao „antirusko delovawe”, ocewuju}i da crnogorsko rukovodstvo „nastavqa tvrdoglavo da prati liniju Zapada u ja~awu tenzija sa Rusijom”. Naveo da je da takvim potezom zvani~na Podgorica „u~vr{}uje status neprijateqske dr`ave prema Moskvi”.

- Po{tuju}i pravo javnosti da zna, napomiwemo da je Ministarstvo zdravqa zakonski obavezno da ~uva poverqivost medicinskih podataka pacijenta koji je, na`alost, preminuo. Ministarstvo zdravqa apeluje na javnost i medije da se uzdr`e od zakqu~aka i spekulacija dok se ne zavr{e sve zvani~ne procedure.

Podse}amo, de~ak je preminuo 15. novembra, a tri dana pre tragedije je dobio bogiwe i visoku temperaturu, zbog ~ega su ga roditeqi vodili kod lekara vi{e puta. Me|utim, de`urni pedijatar je procenio da te no}i pacijenta ne hospitalizuje. Zdravstveno stawe de~aka se dodatno pogor{alo u narednih nekoliko sati. U subotu ujutru de~ak je preminuo. Do posledwih nekoliko dana, kada je dobio bogiwe, de~ak nije imao zdravstvene probleme.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Humanitarci iz Londona sa srpskim majkama sa vi{e dece u Gra~anici

HUMANOST FONDACIJE

„WEGO[“ IZ LONDONA: Darovala pomo} majkama sa ~etvoro

i vi{e dece sa KiM

Ove godine, Fondacija “Wego{” iz Londona uru~ila je pomo} za 52 porodice

U konaku manastira Gra~anica, u subotu 15. novembra, je odr`ana sve~anost na kojoj je Fondacija “Wego{” iz Londona, ~iji je osniva~ dr Dejan Mara{, uru~ila nov~anu pomo} majkama sa ~etvoro i vi{e dece sa Kosova i Metohije.

Pomo} je dodeqena majkama koje su ove godine, na Vidovdan, primile medaqu “Majka devet Jugovi}a”.

“To je za nas veliki ponos za majke jer stvarno, kakva je situacija ovde kod nas na Kosovu, mnogo je lepo kad ima, na primer, majke koje se trude da {to vi{e imaju poroda i da na{a deca budu ovde sre}ne i hvala svima koji misle za nas. Za Vidovdan smo isto bili, isto smo ovako dobili orden, to mnogo zna~i za majku kad dobije orden i to tako, jer najve}e bogatstvo su na{e deca”, kazala je Jelena

Milanovi}, majka ~etvoro dece iz Leposavi}a.

“Pa pomo} zna~i, uvek zna~i kad se neko seti nas, pogotovo majke nas hri{}anke koje ~uva i Bog i ko se neko seti nas, uvek zna~i. Koliko dece imate? ^etvrto, peto na putu”, navela je Stanislava Todorovi} iz Zve~ana, majka ~etvoro dece. Osniva~ Wego{ fondacije

Dejan Mara{ je rekao da fondacija koju vodi nastoji da makar simboli~no, unapredi `ivote ovih porodica.

“Wego{ fondacija i ove godine je skupila snage i nekih sredstava, da skromno pomognemo majke koje su dobitnice ordena majke Jugovi}a. I kao {to re~e vladika Teodosije, to je velika hrabrost, velika `rtva, ali i najve}e ulagawe, jer deca su jedino bogatstvo koje ima istinsku i bo`ju vrijednost. Wego{ fondacija }e i naredne godine odr`ati

Svetosavski bal, Sve~anost koja primarno ima misiju da okupi qude koji `ive u Londonu, ali te ve~eri mi ipak razmislimo da mo`emo da pomognemo onim qudima, deci zapravo kojima je pomo} potrebna”, kazao je on. Mitropolit ra{ko-prizrenski Teodosije je istakao da je ova podr{ka, namewena majkama, izuzetno va`na.

“To je jedna pa`wa, dar koji je namewen wima a ujedno i priznawe za wihovu qubav, `rtvu, nesebi~nost koju pokazuju majke koje ra|aju decu. One `ive za svoju decu i time ispuwavaju svoje maj~instvo. Tako da je ovo, pored Vidovdana, kada delimo orden majke Jugovi}a, jo{ jedan sve~an trenutak za majke koje ra|aju i odgajaju vi{e dece”, naveo je mitropolit Teodosije.

Ove godine, Fondacija “Wego{” iz Londona uru~ila je pomo} za 52 porodice.

ODBOR ZA POMO] KOSOVU I METOHIJI - BAWA LUKA, REPUBLIKA SRPSKA Oko 40 osnovnih i sredwih {kola

AMBASADORKA NORVE[KE U SRBIJI KRISTIN MELSO: Dijalog Beograda i Pri{tine pod okriqem EU nema alternative

Ambasadorka Norve{ke u Srbiji Kristin Melsom izjavila je, 13. novembra, da ta zemqa podr`ava dijalog Beograda i Pri{tine pod okriqem EU i istakla da taj dijalog nema alternativu i da ostaje jedini pravi put za dugotrajni i dugoro~ni mir u regionu.

Melsom je na Godi{woj konferenciji Radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) “U susret Sporazumu“ rekla da Norve{ka insistira na dijalogu i posve}enosti Beograda i Pri{tine aktivnostima u pravcu stabilnosti, saglasnosti i zajedni~kog rada u ciqu postizawa potpunog mira.

Navela je odnos izme|u Beograda i Pri{tine godinama izuzetno te`ak i da su bile “mnoge runde razgovora, sporazuma i nada“, kao i da je Briselski sporazum bio jedan od najva`nijih koraka, ali da se wegova primena suo~ila sa ozbiqnim izazovima.

Istakla je da je jedan od kqu~nih problema to {to Pri{tina jo{ nije uspostavila Zajednicu srpskih op{tina.

“Postoji nesigurnost {to se ti~e budu}nosti srpske zajednice, ona mora da oseti da je za{ti}ena, a nemaju predstavnika ni u jednoj va`noj strukturi dràve i to ~ini svakodnevni ìvot qudima koji tamo ìve vrlo komplikovanim. Me|utim, postoji odluka politi~kih aktera da se vrate u proces i to je dobar znak“, rekla je Melsom.

Koordinator za Poglavqe 35 NKEU Dragi{a Mija~i} ocenio je da dijalog Beograda i Pri{tine ne donosi o~ekivane rezultate i da postoje}i format i postignuti rezultati ne dovode do su{tinske normalizacije odnosa, niti do pomirewa izme|u dva dru{tva. Mija~i} je rekao da sporazumi postoje, ali da wihova primena izostaje, a da je u takvim okolnostima te{ko o~ekivati da }e do}i do ozbiqnijeg napretka.

Istakao je da je u tom procesu neophodno ve}e anga`ovawe me|unarodne zajednice, pre svega EU i wenih ~lanica, ali i SAD i Velike Britanije, kako bi se prona{la re{ewa prihvatqiva za obe strane. “Bez wihove odlu~nosti, ali i bez politi~ke hrabrosti i mudrosti lidera u Beogradu i Pri{tini, osta}emo ve~no zarobqeni u vrtlogu besplodnog dijaloga koji traje, ali ne mewa stvari“, rekao je Mija~i}.

PROMEMNE U VRHU UN – NA KOSOVU

Peter \u iz Danske novi, 12. {ef UNMIK-a

Peter \u (Peter N. Due) iz Danske novi je {ef Misije Ujediwenih nacija na Kosovu (UNMIK) O ovome su, u ~etvrtak 13. novembra, izvestili iz ove Misije, navode}i da je Petera \ua imenovao generalni sekretar Ujediwenih nacija Antonio Gutere{. On je na ovoj funkciji zamenio specijalnu predstavnicu generalnog sekretara

UN i {eficu UNMIK-a, Karolin Zijade (Caroline Ziadeh), koja je ovu funkciju preuzela 19. novembra 2021. godine. Gutere{ je, kako se navodi, zahvalan Zijade na posve}enim naporima da unapredi mir i stabilnost na Kosovu i u regionu, kao i na efikasnom vo|ewu Misije.

Milorad Arlov je po~asni

gra|anin Kosovske Mitrovice

Humanitarnu akciju Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji oz Bawa Luke, „Obradujmo vr{wake na Kosovu i Metohiji” do sada je podràlo oko 40 osnovnih i sredwih {kola Republike Srpske. - Odbor dugi niz godina uz podr{ku Ministarstva prosvete i kulture sprovodi ovu humanitarnu akciju preko {kola Republike Srpske. @elimo da decembarskim i januarskim poklonima obradujemo vi{e hiqada dece na Kosovo i Metohiji i Hrvatskoj. Ovom akcijom, koja traje do 31. decembra, do sada je prikupqeno oko 35.000 KM koje }emo usmeriti za poklon paketi}e i pomo} deci mladima sa pote{ko}ama u razvoju u Dnevnom cemtru „Podrì me - 9.januar” u Kosovskoj Mitrovici. - Hvala svim osnovcima i sredwo{kolcima, wihovim nastavnicima, profesorima i porodicama u~enika koje su podràle i koje }e do 31.decembra podràti na{u veliku humanitarnu akciju. O~ekujemo i imamo informacije da mnoge {kole intezivno provode ovu humanitarnu akciju koja uz humanost povezuje na{u decu u Srpskoj, Kosmetu i Hrvatskoj, - kaè predsednik Odbora Republike Srpske za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji Milorad Arlov. Ovom akcijom izgra|ujemo humanost ali i patriotizam, svest dece i omladine koja su budu}nost Republike Srpske da grade svoju li~nost i ose}aj prema svojim vr{wacima na Kosovu i Metohiji i Hrvatskoj koji ìve dosta teè od wih, - kaè Arlov.

\u, kako se navodi, donosi na ovu funkciju 30 godina bogatog iskustva u oblasti me|unarodnog mira i bezbednosti. Od 2019. godine obavqa funkciju direktora za Aziju i Pacifik u Odeqewima za politi~ka pitawa i izgradwu mira i za mirovne operacije. Prethodno je bio direktor za Aziju, Bliski istok, Evropu i Latinsku Ameriku u Odeqewu za mirovne operacije (2015–2019).

Tako|e je slu`io kao predstavnik generalnog sekretara i {ef Kancelarije Ujediwenih nacija u Beogradu (2013–2015), a bio je i slu`benik za politi~ka pitawa u UNMIK-u u Pri{tini. U Wujorku je obavqao i funkcije {efa kancelarije / posebnog asistenta pomo}nika generalnog sekretara za mirovne operacije (2009–2013), vo|e tima za Zapadnu Afriku (2008–2009) i vo|e tima za Evropu i Latinsku Ameriku (2008). Pored anga`mana u Ujediwenim nacijama, \u je slu`io i u Ministarstvu spoqnih poslova Danske, u Kopenhagenu i Eritreji. Diplomirao je filozofiju, politiku i ekonomiju na Univerzitetu Oksford u Ujediwenom Kraqevstvu; magistrirao me|unarodne odnose (D.E.S./MA) na Graduate Institute of International Studies u @enevi, [vajcarska; i stekao zvawe Cand. Mag. (M.Sc.) iz dru{tvenih nauka i filozofije na Univerzitetu u Kopenhagenu, Danska.

Pored materweg danskog jezika, govori engleski, francuski i nema~ki.

Dve decenije pomagawa porodicama {irom Balkana!

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe sve~ano je obele`ila svoj veliki jubilej – 20 godina postojawa. Doga|aj je odr`an 13. novembra, u prepunoj sali MTS dvorane, u prisustvu velikog broja donatora, volontera, ~lanova i prijateqa organizacije kao i vladika, mona{tva i sve{tenstva Srpske pravoslavne crkve koji su zajedno proslavili godine zajedni~kog dobrotvornog rada.

Program je zapo~eo „Zdravicom narodu srpskom“ u interpre-

taciji Gojka Baleti}a, nakon ~ega je usledilo uvodno obra}awe i blagoslov episkopa novobrdskog Ilariona, vikara Patrijarha srpskog. Doga|aj su kroz dijalog vodile glumica Vesna Stankovi} i Marija Morovi} iz Humanitarne organizacije Srbi za Srbe.

U muzi~kom delu nastupili su Nikola i Bojana Pekovi}, kao i Centar scenskih umetnosti „Bro dvej“, koji su svojim nastupima upotpunili sve~ani program.

Usledila je projekcija dokumentarnog filma „Poziv“ rediteqa Dejana Stojanovi}a, posve-

Lekari se bore za `ivot dvanaestogodi{we devoj~ice sa srpskim dr`avqanstvom, koju je u Bohumu te{ko ranila nema~ka policija.

Prema pisawu nema~kog RTL-a, upucana devoj~ica ima o{te}eni sluh, `ivi u porodi~nom domu, ali je nestala tokom vikenda. U ponedeqak uve~e, dogodila se u`asna policijska intervencija, devoj~ica je upucana u stanu svoje majke, dok je ona sve je gledala svojim o~ima.

Marija (ime promeweno) je do skoro ìvela u porodi~noj zajednici, a wena majka, koja je tako|e gluva, ve} duè vreme nema ni starateqstvo niti pravo da odlu~uje o mestu boravka deteta, kako je navela u pisanom intervjuu za RTL. Ipak, devoj~ica sa nema~kim i srpskim dràvqanstvom te no}i je bila upravo u wenom stanu.

„Pobegla je“, rekla je Marijina majka. Pre toga je navodno bilo problema u {koli. Verovatno iz straha, ali i brige za majku, pojavila se kod we u stanu.

„Rekla je: ‘Ne mogu vi{e da izdr`im’.“ [ta se ta~no dogodilo u stanu, i daqe je nejasno. Istraga je u toku. Prema trenutnim informacijama, policija u Bohumu imala je podatke da se nestalo dete nalazi u tom stanu. Po{to je devoj~ici bila potrebna terapija, policijski slu`benici su odmah oti{li na adresu, rekao je portparol policije Matijas Verk. Kada je majka otvorila vrata i policajci u{li u stan, devoj~ica je zgrabila dva no`a i krenula ka wima. Da bi je zaustavili, istovremeno

}enog misiji organizacije, koji je u fokus stavio pojedinca i wegov zna~aj u humanitarnom delu.

Po zavr{etku filma, prisutnima su se obratili predsednik Humanitarne organizacije Srbi za Srbe Darko Lojani~i}, koji je na scenu iza{ao sa svoje ~etvoro dece, kao i rediteq filma Dejan Stojanovi}.

Lojani~i} je podsetio na su{tinu organizacije re~ima koje su ostavile sna`an utisak na prisutne: „Istina je jednostavna – iza ove organizacije stoji srpski narod. I, verovali ili ne, srpska sloga! Jer samo sloga Srbina spasava.“

Nakon wega, rediteq Dejan Stojanovi} je podelio svoju li~nu poruku o stvarawu filma: „Stvaraju}i ovaj film sa divnim qudima iz Srbi za Srbe, sve vreme sam ose}ao Boìje prisustvo i potpuno sam se prepustio Wegovoj ruci. Sretkov lik sam ja, ali i svako od nas – ìvi smo tek kada shvatimo da samo pomaù}i drugima pomaèmo sebi.“

Sve~ani program je zakqu~en nastupom Prvog beogradskog peva~kog dru{tva, koji je izveo dve kompozicije: „Pobednu pesmu“, uz koju su prikazane fotografije porodica iz svih krajeva gde je organizacija delovala, i „Oj Kosovo“, koju je cela sala, zajedno sa decom hora, otpevala stoje}i.

Doga|aj je bio ispuwen emocijama, zahvalno{}u i zajedni~kim ponosom na sve {to je tokom dve decenije u~iweno za porodice {irom Balkana.

Podse}amo, Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pomogla je vi{e od 3.700 porodica sa vi{e od 18.000 dece. Do sada je uz pomo} brojnih donatora {irom sveta prikupqeno vi{e od 21 miliona evra donacija.

su upotrebili elektro{oker i vatreno oru`je. To se dogodilo pred Marijinom majkom. Marijina majka jo{ je u {oku nakon doga|aja. Ne zna za{to je Marija uzela noève, veruje da je samo htela da joj pomogne. Tri puta je, prema wenim re~ima, dvanaestogodi{wakiwa viknula za wom pre nego {to su se za~uli hici. Neposredno nakon pucwave policajci su izveli ènu iz stana. Policajci su, prema sopstvenim navodima, odmah pruìli prvu pomo} devoj~ici dok Hitna pomo} nije stigla. Majka je u tom trenutku ve} bila izvedena napoqe. Devoj~ica je zatim prevezena u obli`wu bolnicu, gde se nalazi na intenzivnoj nezi. Istragu vodi odeqewe za ubistva policije Esena, pod nadzorom tuìla{tva u Bohumu.

VELIKO PRIZNAWE ZA SRPSKOG PROFESORA: Katedra na presti`nom ameri~kom univerzitetu dobila ime po Aleku Kav~i}u!

Profesor Aleksandar Kav~i}, poznat po svom radu na Carnegie Mellon University (CMU) u Americi i filantropskim inicijativama u Srbiji, jedna je od li~nosti po kojoj je nazvana nova imenovana katedra na presti`nom ameri~kom univerzitetu.

Profesorka Carolyn Rosé sa Language Technologies Institute i Human Computer Interaction Institute imenovana je za Kav~i}–Moura Professorship, katedru koja nosi imena profesora Kav~i}a i profesora Joséa Moure, u znak priznawa za wihov doprinos razvoju istra`ivawa i obrazovawa.

Ova imenovana katedra omogu}i}e profesorki Rosé dodatnu podr{ku za istra`ivawa u oblasti saradwe izme|u qudi i ve{ta~ke inteligencije, sa posebnim fokusom na sajber bezbednost i data science.

Profesor Aleksandar Kav~i} izjavio je tim povodom:

„Izuzetno mi je zadovoqstvo {to profesorka Carolyn Rosé prepoznaje rad koji smo zajedno sa kolegama podràvali kroz Kav~i}–Moura Professorship. Ova katedra predstavqa ne samo priznawe za izvanredna istraìvawa u oblasti ra~unarskih nauka, ve} i priliku da se podrè mladi istraìva~i i unapredi obrazovawe u oblasti ve{ta~ke inteligencije i data science. Radujem se budu}im projektima i saradwi koja }e doprineti razvoju tehnologije i obrazovawa, kako na Carnegie Mellonu, tako i globalno.“

Naziv Kav~i}–Moura Professorship potvr|uje i aktivnu akademsku ulogu profesora Aleksandra Kav~i}a na Carnegie Mellonu, gde je dugi niz godina anga`ovan u okviru Department of Electrical and Computer Engineering. Sam naziv katedre predstavqa najvi{i oblik univerzitetskog priznawa i dodequje se nau~nicima koji su trajno doprineli razvoju istra`ivawa i obrazovawa.

Profesor Kav~i}, poznat i po filantropskim inicijativama u Srbiji, time ostaje prepoznat kao deo akademske tradicije jednog od najuglednijih svetskih univerziteta, a wegovo ime sada nosi katedra koja }e i u budu}nosti podr`avati istra`ivawa na raskr{}u tehnologije, obrazovawa i dru{tva.

Cene nekretnina u Australiji dostigle nove rekordne vrednosti

Vrednost stambenih jedinica porasla je tokom oktobra u svim glavnim gradovima australijskih dr`ava i teritorija, a na nacionalnom nivou dostignuta je rekordna medijalna vrednost od 872.538

vamo i da dolazi novi rast.

Tako je i sada, pokazuju oktobarski podaci istra`ivawa agencije Kotaliti, koju smo ranije znali pod imenom Korloxik Cene nekretnina su u proteklom mesecu zabele`ile najve}i

dolara, pokazuju istra`ivawa tr`i{ta. Trend ubrzanog pove}awa diktirao je pre svega Pert, sa najve}im mese~nim rastom od ~ak 1,9 odsto. Posle perioda stagnacije, cene su porasle i u Melburnu, i to za 0,9 odsto, dok Sidnej ostaje ubedqivo najskupqi grad u zemqi.

Taman kada pomislimo da su cene nekretnina u Australiji u{le u period stagnacije ili ~ak potencijalnog pada, tr`i{te nas podseti da ne treba da se zavara-

skok u vi{e od dve godine unazad i na nacionalnom nivou dostigle su nove rekordne vrednosti. Medijalna cena nekretnina porasla je u oktobru za 1,1 odsto i sada iznosi do sada nezabele`enih 872.538 dolara, izra~unao je istra`iva~i tim Kotalitija.

Trend ubrzanog pove}awa diktirao je pre svega Pert, koji i daqe ostaje grad sa najve}im mese~nim rastom u Australiji, od ~ak 1,9 odsto. Medijalna ili sredwa vrednost nekretnine u glavnom gradu Zapadne Australije sada iznosi skoro 885.000 do-

lara, {to je iznad nacionalnog nivoa.

I dok Pert dr`i primat na mese~nom i kvartalnom preseku rasta cena, na godi{wem nivou, od oktobra 2024. do oktobra 2025. boqe se kotiraju Darvin i Brizbejn.

U Darvinu su za proteklih 12 meseci cene oti{le gore za ~ak 15,4 odsto, dok Brizbejn bele`i rast od 10,8 procenata.

Kada se govori o najskupqim gradovima u Australiji, na toj listi i daqe je nedosti`an Sidnej, gde medijalna cena stambenih jedinica sada iznosi vrtoglavih 1.256.000 dolara. Re~ je o rastu od 0,7 odsto u pro{lom mesecu i ~etiri procenta na godi{wem nivou.

Iza Sidneja je Brizbejn, gde }e gotovo izvesno pre kraja godine medijalna vrednost nekretnina po prvi put prema{iti milion australijskih dolara. Trenutno je na nivou od 992.864 dolara.

Podaci agencije Kotaliti tako|e pokazuju da je prvi zna~ajniji uspon posle duèg perioda stagnacije zabeleìo i Melburn. Ku}e i stanovi zbirno porasli su u glavnom gradu Viktorije za 0,9 odsto u oktobru, odnosno za 3,3 procenta u proteklih godinu dana. Sredwa vrednost sada je blizu 819.000 dolara, ali Melburn i daqe ostaje na tek {estom mestu od osam glavnih gradova australijskih dràva i teritorija.

SBS na srpskom

U Kvinslendu na prodaju ran~ koji se prostire na ~ak 727.700 hektara

Re~ je o imawu Nappa Merrie u Kvinslendu procewenom na oko 80 miliona australijskih dolara

U Australiji se prodaje jedna od najve}ih istorijskih sto~ar-

imawu koje se prostire na impresivnih 727.700 hektara, {to je povr{ina koja se u evropskim okvirima te{ko mo`e pojmiti, pi{e Agrarheute. Nappa Merrie, kako opisuje Agencija za prodaju nekretnina LAWD, nije samo veliko, ono je i istorijski vredno mesto. U 19. veku tamo su skon~ali (umrli od iscrpqenosti i gladi, op.a.)

severu. Danas se ran~ smatra jednim od najva`nijih sto~arskih poseda Kvinslenda.

Wegov kapacitet procewuje se na 14.000 grla stoke, {to ga ~ini ozbiqnim poqoprivrednim sistemom, organizovanim poput malog gazdinstva sa svim potrebnim resursima.

skih farmi Nappa Merrie u Kvinslendu, procewena na oko 80 miliona australijskih dolara (oko 45 miliona evra). Re~ je o

istra`iva~i Robert O’Hara

Berk i Vilijam Xon Vils, prvi Evropqani koji su poku{ali da pre|u kontinent od juga prema

Australija pozdravila Trampovo izuze}e od carina na govedinu i druge prehrambene proizvode

Australijska ministarka spoqnih poslova Penny Wong pozdravila je izuze}e odre|enih prehrambenih proizvoda, ukqu~uju}i govedinu, od carina od strane ameri~kog predsednika Donalda Trampa, ponavqaju}i svoje potpuno protivqewe carinama.

„Pozdravqamo ukidawe ovih carina. To je dobra stvar za australijske proizvo|a~e govedine. Zadr`avamo jasan i dosledan stav. Ne podr`avamo carine”, rekla je Wong u intervjuu za Australian Broadcasting Corporation.

„Kanbera veruje u mogu}nost pristupa me|usobnim tr`i{tima. Mislimo da je to u najboqem interesu potro{a~a, kao i proizvo|a~a”, dodala je Wong

Tramp je u petak potpisao izvr{nu naredbu o izuze}u niza uvoza hrane od carina, ukqu~uju}i kafu, govedinu i banane, usred zabrinutosti zbog rasta cena namirnica.

S ovim izuze}em, australijska govedina, jedan od glavnih izvoznih proizvoda zemqe u SAD, vi{e ne}e biti podlo`na carini od deset posto.

Wong je tako|e rekla da }e Australija nastaviti da zagovara stav o uklawawu drugih carina.

SAOP[TEWE VLADE AUSTRALIJE

Zatvara se oko 70 {kola zbog rizika od azbesta u pesku

Vlada australijske prestonice Kanbere saop{tila je da }e 69 {kola biti zatvoreno nakon {to je obojeni pesak za igru povu~en iz prodaje zbog prisustva azbesta.

Povla~ewe proizvoda sproveli su Kmart i Target, a testovi vazduha do sada nisu pokazali prisustvo azbesta u {kolama, prenosi BBC

Imawe raspola`e razgranatom infrastrukturom, ukqu~uju}i brojne izvore vode, sme{tajne objekte i radne pogone. Na terenu se nalazi 21 bu{otina, vi{e od dvadeset akumulacionih jezera i ~itav niz stalnih i povremenih vodenih ta~aka. U sklopu ran~a su i {tale, skladi{ta, radionice i sme{taji za radnike.

Prodaja imawa otvara mogu}nost investitorima, ali i bogatim privatnim kupcima koji tra`e veliki sto~arski projekat ili ~ak lokaciju s potencijalom za agroturizam.

Ministarka obrazovawa Australije Ivet Beri izjavila je da je rizik minimalan, ali da vlada mora da elimini{e svaku opasnost koliko je to razumno mogu}e.

Ne{to vi{e od 20 {kola osta}e otvorene jer imaju male zalihe peska ili ga uop{te nemaju.

Azbest, nekada kori{}en u gra|evini, pri o{te}ewu ili obradi osloba|a toksi~na vlakna koja mogu ostati u plu}ima i tokom godina dovesti do oboqevawa od raka.

Uvoz i izvoz azbesta u Australiji i na Novom Zelandu je zabrawen.

Sidnej predwa~i po visokim cenama ku}a i stanova

Kako i za{to je Australija u potpunosti izgubila

svoju auto-industriju?

Australija je tokom druge polovine 20. veka proizvodila stotine hiqada automobila godi{we, izvozila ih {irom sveta i zapo{qavala desetine hiqada radnika u sna`nom industrijskom pojasu Melburna, Adelejda i Sidneja.

Od sredine 2010-ih, me|utim, zemqa je postala jedna od retkih razvijenih ekonomija u kojoj je autoindustrija prakti~no nestala. Zatvorene su fabrike Forda, Holdena i Tojote, uga{en je jedan od naj-

su preskupi i nekonkurentni u odnosu na vozila iz Japana, Ju`ne Koreje i kasnije Kine.

RAST CENE RADA

Drugi kqu~ni faktor bio je rast cene rada. Australija ima jedan od najvi{ih minimalaca na svetu, sna`ne sindikate i skup radni sat u industriji, koja je postala ekstremno osetqiva na tro{kove.

Dok su se azijski giganti pro{irivali zahvaquju}i jeftinoj radnoj snazi i masovnoj proizvodwi, australijski proizvo|a~i su morali da plate mnogo vi{e za isti radni proces.

va`nijih stubova australijske industrijske politike, a dr`ava koja je decenijama proizvodila sopstvene modele, od Ford Falcon do Holden Commodore, pretvorila se u tr`i{te koje u potpunosti zavisi od uvoza.

Kako je do{lo do ga{ewa industrije koja se u mnogim zapadnim zemqama odràla uprkos globalizaciji i da li sli~an scenario moè da se dogodi i u drugim razvijenim dràvama?

Koreni australijskog pada se`u duboko u strukturu i specifi~nosti wene ekonomije. Australija je, za razliku od Nema~ke, Japana ili SAD, imala malu doma}u potra`wu i relativno ograni~eno tr`i{te, sa demografijom koja nikada nije bila sposobna da obezbedi masovnu ekonomiju obima.

Autoindustrija je u ovoj dr`avi opstajala zahvaquju}i za{titnim carinama i subvencijama koje su branile doma}e proizvo|a~e od jeftinijeg uvoza iz Azije. Tokom 1970-ih i 1980-ih, ova politika je funkcionisala. Bilo je mogu}e da se prave modeli prilago|eni lokalnim putevima i preferencijama, a vlada je, kroz protekcionizam, odr`avala nacionalni tehnolo{ki ponos. Me|utim, globalizacija devedesetih godina i sve ve}i pritisak Svetske trgovinske organizacije postepeno su onemogu}ili stare metode za{tite doma}e industrije.

Kada je Australija po~ela da smawuje carine na uvoz, doma}i modeli postali

To samo po sebi ne bi bilo presudno da je Australija imala masivnu produktivnost ili visokotehnolo{ku specijalizaciju, ali to nije bio slu~aj. Umesto da razvije svoj premium brend ili globalnu platformu, zemqa se fokusirala na modele koji su bili uspe{ni pre digitalizacije i elektrifikacije, ali nisu mogli da izdr`e pritisak 21. veka.

U kompanijama poput Holdena, koji je bio u vlasni{tvu General Motors-a, nije bilo ozbiqne strate{ke odluke da Australija postane globalni razvojni centar. Bila je vi{e periferna proizvodna baza, te kao takva i laka prva meta kada se tra`ilo gde }e se smawiti tro{kovi.

POTRO[A^I MEWAJU NAVIKE

Tre}i faktor je promena potro{a~kih navika. Australijanci su napustili tradicionalne limuzine i sve vi{e kupovali SUV modele uvezenih proizvo|a~a. Industrija koja je decenijama bila orijentisana na doma}e, zadwepogona{e i lokalno konstruisane motore nije uspela da dovoqno brzo pre|e na nove trendove. To je dovelo do paradoksa: potra`wa za automobilima je rasla, ali potra`wa za doma}im automobilima je padala.

U takvim uslovima, Holden je 2013. najavio da prestaje da proizvodi automobile u Australiji, Ford je svoje pogone zatvorio ubrzo posle toga, a Tojota je 2017. ugasila posledwu preostalu veliku liniju za sastavqawe vozila. Time je simboli~no zavr{ena era koja je zapo~ela jo{ 1948. godine.

Ako postoji jedan zajedni~ki faktor za kolaps australijske autoindustrije, onda je to gubitak strate{ke vizije. Dok su Nema~ka i Japan gradili globalne brendove i investirali u inovacije, Australija je odr`avala industriju subvencijama, umesto da razvije proizvod sa me|unarodnom konkurentno{}u. Kada

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

Ako traìte samostalan ìvot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

LODGE

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

su subvencije povu~ene, industrija se sru{ila.

To je posluìlo kao brutalna lekcija: ne postoji odrìva nacionalna industrija ako zavisi iskqu~ivo od dràvne pomo}i, bez jasnog mesta u globalnom lancu vrednosti.

Da li takav scenario moè da se ponovi u drugim razvijenim dràvama? Odgovor je „da”, ali pod va`nim preduslovima. Najugroènije su zemqe koje nemaju jasan tehnolo{ki identitet u autoindustriji, poput Ujediwenog Kraqevstva i Italije.

Britanija je od nekada{we industrijske velesile postala zemqa koja jedva odr`ava nekoliko preostalih pogona, a Bregzit je dodatno pogor{ao situaciju smawivawem investicija i pove}avawem regulatornog rizika.

Italija, nekada dom Fiata, danas proizvodi mali deo nekada{we koli~ine, sa velikim oslawawem na strane investici-

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

je. Francuska je zadràla ne{to vi{e proizvodwe, ali uz sna`nu dràvnu podr{ku i agresivne programe elektrifikacije. Nema~ka ima snaàn izvozni identitet, globalne brendove i duboko razra|ene i iskusne istraìva~ko-razvojne kapacitete. Japan ima potpuno integrisane nacionalne lance snabdevawa i kompanije koje ulaù milijarde u novu tehnologiju. SAD su zahvaquju}i Tesli i elektri~noj tranziciji povratile deo izgubqene proizvodwe i zadràle status jedne od vode}ih zemaqa u sektoru.

Ju`na Koreja, Kina i sada Vijetnam pokazuju da industrija mo`e da raste kada dr`ava strate{ki koordinira investicije u baterije, softver, ~ipove i nove proizvodne platforme.

Australijski slu~aj ostaje upozorewe da nijedna industrija nije sigurna ako ne prati inovacije, dugoro~ne razvojne politike i nije globalno konkurentna.

Australijske kompanije izvezle su skoro 300 miliona dolara vrednog oru`ja u UAE tokom posledwih pet godina, zemqu koja negira da je oru`je daqim putem stizalo do paravojnih formacija u Sudanu.

Na Sajmu oru`ja u Dubaiju, vi{e od 35 australijskih kompanija predstavqa svoje proizvode, uz pomo} biv{ih vojnih oficira koji nude „kredibilitet uniforme“ prilikom predstavqawa naoruàwa. UAE je najve}e trì{te australijskog oru`ja, ali rastu zabrinutosti da tamo isporu~eno oru`je moè zavr{iti u rukama paravojne

na ubistva, silovawa i mu~ewa u Darfuru. Prema izve{tajima UN, RSF koristi „sofisticirano naoru`awe“ koje sti`e preko UAE-a, uz ~vrste sumwe da je veliki deo sukcesa u razmenama za zlato. Ovi zlo~ini su dokazani satelitskim snimcima koji pokazuju tela na zemqi i obele`ja masovnih ubistava.

Dok vlada tvrdi da postoji „strog i transparentan sistem kontrole izvoza“ u skladu sa me|unarodnim obavezama, stru~waci upozoravaju: te{ko je dokazati da australijsko oru`je nije kori{}eno u Sudanu. Filip Kastner, stru~wak za me|unarodno pravo, isti~e: „Oru`je ne donosi mir. Mo`e biti profitabilno za kompanije, ali kao dru{tvo moramo se zapitati da li je proizvodwa oru`ja put ka pove}awu bogatstva.“ AUSTRALIJA PRODAJE ORU@JE U

formacije Rapid Support Forces (RSF), koja je optu`ena za masov-

Australijska vlada i daqe podr`ava pro{irenu odbrambenu saradwu sa UAE-om, pokrivaju}i tro{kove kompanija koje u~estvuju na sajmu, ali qudska prava i organizacije civilnog

dru{tva pozivaju na hitnu reviziju izvoza oru`ja i ve}u transparentnost.

Istorijski korak ka pomirewu

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Prvi istorijski formalni sporazum Australije sa tradicionalnim autohtonim vlasnicima Aborixinima (Statewide Treaty Bill) usvojen je u dr`avi Viktoriji pro{log ~etvrtka 13. novembra 2025. godine.

Korak ka pomirewu progla{en je „istorijskim trenutkom“, a premijerka Xasinta Alen je rekla da sporazum daje Aborixinskim Australijancima mo} da oblikuju politiku koja uti~e na wihove svakodnevne `ivote. Dr`ava Viktorija je ovim aktom

le~e se i krenu napred zajedno. Zahvaquju}i sporazumu, ima}emo mogu}nost da koristimo svoju stru~nost kako bismo osmislili i pru`ili prakti~na re{ewa za na{e lokalne zajednice, u oblastima kao {to su zdravstvo, obrazovawe, stanovawe i pravosu|e“, rekao je Berg. „Ovo }e zna~iti boqe rezultate za na{e qude jer mi najboqe znamo {ta funkcioni{e, a {ta ne funkcioni{e za nas.“

Premijerka Viktorije, Xasinta Alen, rekla je da je to kulminacija skoro 10 godina rada dr`avne laburisti~ke vlade, koji je po~eo 2016. godine, i decenija zalagawa Prvih naroda. „Sporazum daje aborixinskim zajednicama mo} da oblikuju politiku i usluge koje uti~u na wihove `ivote“, rekla je Alen. „Ovako gradimo pravedniju i ja~u Viktoriju za sve.“

Zakon uspostavqa Skup{tinu Prvih naroda kao stalno predstavni~ko telo koje savetuje vladu, u okviru nove zakonske korporacije pod nazivom Gelung Varl. U svojoj pro{irenoj ulozi, skup{tina }e mo}i da podnosi

i Istinu – tri stuba reforme izloène u Uluru izjavi iz 2017. godine, zna~ajnom dokumentu koji su kreirali autohtoni lideri pozivaju}i na ustavno priznawe. Proces sporazuma je prvobitno uìvao dvostrana~ku podr{ku, ali je Liberalno-nacionalna koalicija, desnocentri~na opozicija dràve, povukla svoju podr{ku nakon neuspeha nacionalnog referenduma iz 2023. godine, kojim se teìlo da se u ustav u~vrsti glas autohtonog naroda u parlamentu, na kojem je oko 60% Australijanaca glasalo „ne“.

Koalicija se od tada zavetovala da }e ukinuti sporazum u roku od 100 dana od vladavine ako pobedi na predstoje}im dr`avnim izborima u novembru 2026. godine.

Sporazum, koji dolazi vi{e od 220 godina nakon {to je dr`ava kolonizovana, stvara skup{tinu i telo za govor istine.

Prvi sporazum izme|u starosedela~kog naroda i vlade u Australiji stupio je na snagu u dr`avi Viktoriji nakon {to je finalizovan i potpisan. ^lanovi Skup{tine prvih naroda okupili su se na ceremoniji potpisivawa dokumenta u sredu uve~e, pre nego {to je guvernerka dr`ave Margaret Gardner dodala svoj potpis na sporazum u ~etvrtak ujutru.

napravila istorijski korak ka pomirewu, usvajaju}i tako prvi formalni sporazum u zemqi sa wenim tradicionalnim autohtonim vlasnicima. Nakon dvodnevne debate, gorwi dom parlamenta Viktorije usvojio je zakon o dràvnom sporazumu bez amandmana sa 21 glasom za i 16 protiv, neposredno pre 21 ~as u ~etvrtak 13. novembra. Kako je glasawe potvr|eno, zastave Aborixina i stanovnika Toresovog moreuza su otkrivene iz javne galerije, gde su kopredsednici Prve narodne skup{tine (Gellung Warl), Ngara Marej i Ruben Berg, sedeli pored kolega ~lanova i aborixinskih stare{ina. Poslanici Laburisti~ke, Zelene, stranke Legalizujmo kanabis i stranke Pravda za ìvotiwe koji su podràli zakon okrenuli su se da aplaudiraju galeriji. „Ovo je istorijski trenutak za na{ narod“, rekao je Ngara nakon glasawa. „Pri~a}emo na{oj deci o dana{wem danu, a oni }e pri~ati svojoj deci, prenose}i budu}im generacijama pri~u o tome kako su decenije otpornosti i aktivizma Aborixina dovele do prvog sporazuma u Australiji. Sporazum ozna~ava po~etak nove ere, one u kojoj se po{tuje i slavi 60.000 godina znawa i kulture Prvih naroda. To je prilika za sve Viktorijance da priznaju na{u zajedni~ku istoriju, za-

predloge, daje savete vladi i postavqa pitawa ministrima. Ministri i vladina odeqewa, zauzvrat, bi}e obavezni da se konsultuju sa skup{tinom o zakonima i politikama koje se odnose na Prve narode. Me|utim, skup{tina ne}e imati pravo veta.

Gelung Varl }e tako|e ukqu~ivati telo za govor istine, poznato kao Werna Joruk Telkuna, i telo za odgovornost, poznato kao Nginma Ngainga Vara. Ovo drugo telo }e osigurati da vlada ispuni svoje obaveze prema nacionalnom sporazumu o prevazila`ewu jaza. Druge odgovornosti ukqu~uju potvr|ivawe aborixinskog identiteta, upravqawe infrastrukturom zajednice i kulturnim programima i osnivawe obrazovnog instituta za autohtono liderstvo i obuku ve{tina.

Sa usvajawem zakona, vlada i skup{tina }e zvani~no potpisati sporazum od 34 stranice, koji tako|e ukqu~uje obavezu da se preoblikuje {kolski program kako bi se ukqu~io govor istine, formalno izviwewe Prvim narodima u parlamentu i ve}a upotreba tradicionalnih toponima {irom Viktorije. Javna proslava }e potom biti odr`ana u Melburnu. Ovim potezom Viktorija postaje prva australijska dr`ava koja je usvojila Glas, Sporazum

Xil Galager, `ena iz naroda Gunditxmara i biv{a komesarka Komisije za unapre|ewe sporazuma Viktorije, rekla je za nacionalnu mre`u ABC da sporazum predstavqa „pri~u o otporu Aborixina“.

„Ose}am se veoma sre}no. Presre}na sam“, rekla je Galager. „Danas je prekretnica u istoriji na{e nacije, trenutak kada stare rane mogu po~eti da zarastaju i novi odnosi se mogu graditi na istini, pravdi i me|usobnom po{tovawu“, rekla je ona.

Premijerka Viktorije, opisala je potpisivawe sporazuma kao obele`avawe „novog poglavqa“ u istoriji dr`ave. „To je poglavqe koje je zasnovano na istini, vo|eno po{tovawem i sprovedeno kroz partnerstvo... partnerstvo za izgradwu ja~e, pravednije i ravnopravnije Viktorije za sve“, rekla je Alen.

Australiju je kolonizovala tada{wa Britanska imperija 1788. godine, a doseqenici su prvi put stigli u ono {to je danas poznato kao Viktorija po~etkom 19. veka. Dok su britanske vlasti sklapale sporazume sa starosedela~kim narodima u drugim kolonizovanim zemqama, ukqu~uju}i Kanadu, Novi Zeland i Sjediwene Dr`ave, u Australiji nikada nije potpisan nijedan sporazum. Bez obzira na ovu sramnu istorijsku ~iwenicu, danas smo svedoci da za nacionalno pomirewe i izviwewe Prvim narodima Australije nikad nije kasno.

^lanovi prve Skup{tine Aborixina nakon izglasavawa Sporazuma u parlamentu Viktorije

Australijska policija uhapsila gataru i wenu }erku zbog

prevare od 46 miliona dolara

Australijska policija uhapsila je majku i wenu }erku optu`ene da su bile deo sindikata za prevaru i prawe novca, kojim je navodno prevareno vi{e desetina qudi, uglavnom iz vijetnam-

ske zajednice, za oko 46 miliona dolara.

Majka (53) i wena }erka (25) uhap{ene su u luksuznom predgra|u Dover Hajts u Sidneju, pi{e BBC Policija tvrdi da je stari-

Majka i }erka su povezane sa tzv. Penthaus sindikatom, ~iji je navodni vo|a `iveo u luksuznom apartmanu vrednom nekoliko miliona dolara u Sidneju

ja `ena, predstavqaju}i se kao gatara i majstor feng {uija, ube|ivala `rtve da uzmu kredite, od kojih bi deo novca zadr`ala, obe}avaju}i im da }e „milijarder uskoro da im promeni sudbinu”.

Tokom racije u wihovoj vili vrednoj vi{e miliona dolara zapleweni su finansijska dokumenta, luksuzne torbe, mobilni telefoni, kazino `etoni i zlatna poluga od 40 grama, vredna oko 6.500 dolara.

Policija je tako|e zamrzla imovinu vrednu 15 miliona dolara, uz 60 miliona ve} blokiranih u prethodnim fazama istrage.

Majka se suo~ava sa 39 optu`bi, ukqu~uju}i rukovo|ewe kriminalnom grupom i sticawe finansijske koristi prevarom, dok je }erka optu`ena za sedam krivi~nih dela.

Sud je odbijao kauciju za majku, dok je }erka privremeno pu{tena na slobodu do ro~i{ta zakazanog za januar.

Prema pisawu lista „Sydney Morning Herald”, majka i }erka su povezane sa tzv. Penthaus sindikatom, ~iji je navodni vo|a `iveo u luksuznom apartmanu vrednom nekoliko miliona dolara u Sidneju.

Policija veruje da su u operaciji u~estvovali i korumpirani zaposleni u bankama, koji su odobravali kredite kako bi sindikat mogao da kupuje i prodaje nekretnine u Sidneju.

AUSTRALIJANCI NE DAJU RUSIMA DA GRADE AMBASADU BLIZU PARLAMENTA: Rusko prisustvo tako blizu

Skup{tine predstavqa rizik, ali Kanbera mora da plati od{tetu!

Ruska vlada je izgubila pravnu bitku pred Visokim sudom Australije za izgradwu nove ambasade u blizini zgrade australijskog parlamenta u glavnom gradu Kanberi.

Moskvi je 2008. godine odobren zakup na 99 godina, nakon {to je platila gotovo tri miliona australijskih dolara (oko dva miliona ameri~kih dolara) za parcelu koja se nalazi oko 400 metara od parlamentarnog kompleksa.

Me|utim, zakup je poni{ten 2023. godine nakon {to je australijski parlament usvojio zakon koji je spre~io realizaciju projekta. Australijski premijer Entoni Elbanizi tada je izjavio da je vlada dobila „vrlo jasne bezbednosne preporuke” od obave{tajne slu`be zemqe u vezi sa „rizikom koji bi predstavqalo novo rusko prisustvo tako blizu zgrade Parlamenta”.

Taj potez izazvao je vi{egodi{wu pravnu bitku izme|u dve zemqe, pri ~emu su advokati koji zastupaju Moskvu tvrdili da je zakon neustavan.

Visoki sud je potvrdio da je zakon vaqan.

Me|utim, sud je tako|e presudio da australijska vlada mora da plati od{tetu Rusiji. Nakon promene zakona 2023. godine, poku{aji Australije da brzo preuzme zemqi{te bili su osuje}eni sredove~nim ruskim diplomatom koji je boravio u maloj sigurnosnoj ku}ici na tom mestu. „Skvoter” je izba~en samo nekoliko dana kasnije, nakon {to je preliminarna odluka Visokog suda podr`ala napore vlade da iseli Rusiju sa te lokacije.

JEZIVA IZJAVA VOZA^A PRE NEGO [TO JE UDARIO U AUTOBUS KOJI JE PREVOZIO GOSTE SA SVADBE:

Stradalo ih 10, a 25 povre|eno

Bret Endrju Baton (60) osta}e iza re{etaka najmawe dve decenije nakon {to je wegov o~ajni~ki poku{aj za prevremenim pu{tawem odbijen. Pod dejstvom jakih analgetika, Baton je vozio prebrzo kada se autobus koji je prevozio goste sa svadbe u australijskoj dolini Hanter prevrnuo na bok i klizio du` za{titne ograde na kru`nom toku.

Putnici su se vra}ali sa svadbenog slavqa u popularnoj vinskoj regiji kada je u`asna nesre}a odnela `ivote deset wihovih najmilijih i povredila jo{ 25 osoba.

Svih 35 putnika u autobusu bilo je ili poginulo ili povre|eno, {to je ovu nesre}u u~inilo jednom od najsmrtonosnijih tragedija u Australiji.

„SAD ]E TEK

BITI ZABAVNO”

Pre`iveli su rekli da nisu ni slutili tragediju koja se dogodila nakon ven~awa zaqubqenog para Mi~ela Gafnija i Medi Edsel 11. juna 2023.

„Sad }e tek biti zabavno”, bile su re~i koje je Baton izgovorio dok je dodavao gas na ulasku u kru`ni tok i velikom brzinom u{ao u krivinu.

Baton je seo za volan nakon {to je tog dana uzeo veliku koli~inu sna`nog leka koji mo`e izazvati pospanost, mentalnu maglu i lo{ vid, ali je tvrdio da nije shvatio da je bio pod uticajem.

Prvobitno optu`en za ubistvo iz nehata, kasnije je priznao krivicu za niz opasnih radwi u saobra}aju nakon sporazuma sa tu`ila{tvom i dobio kaznu od 32 godine zatvora, sa minimalnom kaznom od 24 godine pre mogu}nosti uslovnog otpusta.

U petak je Batonova `alba za smawewe kazne odbijena na Apelacionom sudu Novog Ju`nog Velsa. Wegov advokat tvrdio je da kazna ne odgovara delu, nazivaju}i je „nepravednom i nepo{tenom”.

- Tvrdimo da je 32 godine za jedan ~in, ma koliko imao katastrofalne posledice, jednostavno previ{e - rekao je Batonov advokat Pol Roser na ranijem ro~i{tu. Me|utim, sudije Vrhovnog suda su kaznu ocenile kao „ne o~igledno preteranu”, opisuju}i tragediju kao „u`asnu”. Baton je tvrdio da nije shvatio da je opijen lekom jer ga je dugo uzimao i nikada ranije nije ose}ao uticaj. Me|utim, otkriveno je da je

morao znati da je pod dejstvom leka, jer je ranije otpu{ten sa posla zbog „zavisnosti”, rekla je direktorka javnog tu`ila{tva Seli Dauling.

VOZA^ ]E MO]I

DA TRA@I USLOVNI

OTPUST 2048. GODINE

Baton je tako|e tvrdio da je u wegovom su|ewu napravqena gre{ka u proceni brzine pri kojoj se autobus prevrnuo

- Zakqu~ili smo da, ukoliko je postojala pogre{na ~iwenica da je najvi{a zabele`ena brzina autobusa bila gotovo dvostruko ve}a od procewene brzine prevrtawa od 31 kilometar na sat, to nije bila materijalna gre{kanaveli su sudije.

Endrju Skot (35), wegova supruga Linan Skot (33), Nadin Mekbrajd (52), wena }erka Kaja Mekbrajd (22) i wen partner Kejn Sajmons (21), Darsi Bulman (30), Rebeka Malen (26), Zekari Brej (29), Tori Koburn (29) i Angus Kreg (28) poginuli su u nesre}i.

Baton }e mo}i da tra`i uslovni otpust 2048. godine.

Sre}ni mlada i mlado`ewa snimqeni su kako seku svadbenu tortu samo nekoliko sati pre nego {to je stra{na nesre}a odnela `ivote desetoro wihovih gostiju.

Medlin Edsel i Mi~el Gafni proslavili su svoj „bajkoviti” dan pre nego {to se vozilo prevrnulo na Vajn Kantri drajvu, blizu izlaza sa autoputa Hanter, kod Grete. Par se ven~ao u imawu Vandin Veli u dolini Hanter, jednoj od najve}ih vinskih regija Australije, pre nego {to je tragedija nastupila. Putnici su izvla~eni kroz predwe {ofer{ajbne dok su hitne slu`be o~ajni~ki poku{avale da spasu one zarobqene unutra.

Medlin Edsel i Mi~el Gafni proslavili su svoj ”bajkoviti” dan pre nego {to se vozilo prevrnulo

FK Orlovi - ponos sidnejskih Srba

Fudbalski klub „Orlovi” (FC Eagles Sydney) iz Sidneja je jedan od najmla|ih srpskih klubova u Australiji, osnovan u maju 2012. godine. Osniva~i kluba su hrabro u{li u ~itav projekat sa jasnom vizijom i iskrenom èqom da oforme klub koji }e u~estvovati u svim sportskim nadmetawima u Novom Ju`nom Velsu. Odmah je iskazana i jasna namera da klub postane vrlo aktivan u srpskoj zajednici posebno podràvaju}i projekte koji podsti~u mlade na zdrav ìvot i ja~aju wihove moralne vrednosti. U isto vreme klub kroz razna sportska okupqawa radi i

UPRAVA KLUBA:

DU[KO DRAGA[

SLOBODAN SKORUPAN

DRA@EN KU@ET

SLAVKO PUPOVAC

MIQAN POZDER

BOJAN STAGWAI]

ALEN PUPOVAC

VELIMIR ALAVAWA

ALEKSANDAR DRAGA[ DEJAN ZE^EVI]

SPONZORI KLUBA:

BOJAN STEGWAI]

DRAGI[A MATI]

ALEN PUPOVAC

VELIMIR ALAVAWA

SA[A UZELAC

MI[O STIJAKOVI]

DEJAN - „BUREK I GRILL”

VLADO - „BUTCHER”

GORAN - „BUTCHER”

DIMITRIJE BENCUN

JOCO SPASI]

MILO[ ROMANI]

DU[AN BOSNI]

SRE]KO GULI]

DENIS DUBROJA

na ja~awu multikulturalizma u Australiji. Jedan on najva`nijih ciqeva bio je i da se klub razvije u jedan od najuspe{nijih sportskih kolektiva u zapadnom Sidneju. Trinaesta godina od osnivawa kluba pokazuje da su oniva~i bili na sigurnom i dobrom putu da to i ostvare.

Sa jasno definisanom vizijom FK Orlovi se ve} vrlo brzo nakon osnivawa razvio u stabilan i po{tovan klub me|u sidnejskim Srbima. Klub ima ~etiri tima: prvi i drugi tim, tim veterana i veoma uspe{ni `enski tim. Svi timovi su vrlo uspe{ni u svojim takmi~ewima. Poseban akcenat kluba bio je stavqen na formirawe sekcije koja }e prihvatiti mali{ane raznih uzrasta koji bi kasnije dostojno predstavqali FK Orlove. I u tom projektu osniva~i kluba su postigli zacrtane ciqeve. Klub redovno poma`e Srbima u otaxbini raznim donacijama ali i srpsku zajednicu u Australiji.

Sedi{te i tereni kluba su u Kenli Valu (Canley Vale, 21 Shortland Street, Hartley Oval) , sa besprekornim uslovima za sve ~lanove kluba. Klub svake godine proslavqa klupsku slavu, Sv. Nikolaj koji se proslavqa 22. maja u prostorijama kluba. Klub se uspe{no takmi~i u Premijer ligi - distrikt Novog Ju`nog Velsa. Vi{e puta je bio {ampion i redovno igra u plejofu. „Orlovi” svake godine u~estvuju i na tradicionalnom srpskom fudbalskom turniru „Kara|or|ev kup”. Uspeh kluba ne bi bio mogu} bez entuzijazma wegovih ~lanova i igra~a i naravno bez pomo}i wegovih vernih dugogodi{wih sponzora.

ZAJEDNICA

Pi{e: Joca Gajeskov KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA

Srpska pravoslavna crkva i vernici 16. novembra sve~ano su obele`ili \ur|ic, praznik posve}en prenosu mo{tiju Svetog Georgija iz Nikomidije (dana{wi Izmir) u Lidu {to je bilo ispuwewe wegove posledwe `eqe.

Sveti Georgije je ina~e veoma po{tovan u na{em narodu i slavi se ~ak dva puta godi{we.

Vernici uz \ur|ic obele`avaju 6. maja i dan wegove smrti (\ur|evdan).

Na ikonama se naj~e{}e predstavqa na kowu, kako ubija a`dahu, dok se na ikonama za praznik \ur|ic prikazuje bez kowa, u stoje}em stavu, sa kopqem ili ma~em u ruci.

U pravoslavnim manastirima, Sveti Georgije je prvi u redu svetih ratnika sa {titom i krstastim ma~em.

\ur|ic je jedna od naj~e{}ih krsnih slava kod Srba. To se dalo videti u svim na{im hramovima {irom Australije.

U hramu Svetog apostola i jevan|eliste Luke u Liverpulu liturgiju je slu`io, vernike pri~estio i slavske kola~e slavarima presekao prota Aleksadar Milutinovi}, odgovarala pevnica u prisustvu velikog broja vernika, gde su deca i mladi bili prva violina.

Recimo i to da je prota Aleksandar po prvi put uveo u hram malog Luku Tomi}a a na radost cele familije.

Nakon liturgije ve}ina vernika je prisustvovala tradici-

\UR\IC U LIVERPULU

onalnom poslu`ewu u crkvenom domu i porti, koje su pripremile ovda{we ~lanice Kola sestara. Po lepom i toplom vremenu

Uprava i Kolo srpskih sestara pri hramu Svetog Luke u sidnejskom predgra|u Liverpul organizuju zajedni~ki ru~ak posle svete liturgije u nedequ 23. novembra na koji se pozivate va{om cewenom porodicom i prijateqima. Kotli}, ro{tiq, kola~i i drugi specijaliteti za sve uzraste. Dobrodo{li!

susret se odu`io do u podne na radost svih prisutnih.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

Hram Svetog Luke u Liverpulu

Me|u slavarima bio je i @ivorad Todorovi}

Pri~e{}e najmla|ih

Uvo|ewe po prvi put u hram malog Luke Tomi}a

Mladi su budu}nost liverpulske svetiwe

„[OKANTAN PRIKAZ MR@WE”: Kako je policija odobrila skup

neonacista u centru Sidneja?

Neonacisti~ka grupa NSN Bela Australija odràla je 8. novembra miting ispred zgrade Parlamenta Novog Ju`nog Velsa, uzvikuju}i nacisti~ke parole i nose}i transparent na kojem je pisalo „Ukinite jevrejski lobi”. Ovaj skup uznemirio je jevrejsku zajednicu, ali i mnoge pripadnike drugih multikulturalnih zajednica u Sidneju. Vlada Novog Ju`nog Velsa na{la se na udaru kritika nakon {to je otkriveno da je skup odràn uz odobrewe policije ove australijske dràve.

U subotu 8. novembra ispred Parlamenta Novog Ju`nog Velsa okupilo se {ezdesetak ~lanova

dana unapred i ukoliko sud nije zabranio okupqawe, skup se smatra odobrenim.

Policija Novog Ju`nog Velsa mo`e se suprotstaviti skupu tokom tih sedam dana, tako {to }e se obratiti sudu.

Ali, neonacista koji je podneo „Obrazac 1” u ime organizacije NSN Bela Australija, Xek Eltis, ka`e da je dobijawe odobrewa bilo relativno jednostavno.

„To smo ve} radili i proces je jednostavan. Kao {to znate, prema zakonu Novog Ju`nog Velsa mora da se podnese obrazac 1. O~igledno su tra`ili pravni savet, ali mi smo bili daleko ispod zakonskog praga onoga {to bi se smatralo govorom mr`we

Pripadnici Nacional-socijalisti~ke mre`e (NSN) okupilo se 8. novembra ispred Parlamenta Novog Ju`nog Velsa

Nacional-socijalisti~ke mre`e, poznate pod skra}enicom NSN.

Obu~eni u potpuno crnu ode}u, okupqeni su uzvikivali nacisti~ke parole i istakli transparent na kojem je pisalo „Ukinite jevrejski lobi“.

Premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins opisao je skup kao {okantan prikaz mr`we, rasizma i antisemitizma u prelepom, multikulturalnom gradu, kao {to je Sidnej. On je takvo pona{awe nazvao sramotnim.

Odbor jevrejskih poslanika je u saop{tewu ocenio da je sama ~iwenica da je za ovakav skup dato odobrewe, „neobja{wiva, u`asna i neoprostiva“.

Lider opozicije u Novom Ju`nom Velsu Mark Spikman se slo`io s tim i istakao da vlada mora da objasni kako je do{lo do toga.

„Na udaru je bila jevrejska zajednica, a sutra bi mogla da bude bilo koja druga koja pripada na{em multikultutalnom dru{tvu - islamska, indijska ili neka tre}a grupa koja nije anglokeltskog porekla. Tako ne{to se ne mo`e tolerisati”, rekao je Spikman.

Zaista, kako se ovako ne{to uop{te dogodilo?

Prvo, demonstracije je odobrila policija Novog Ju`nog Velsa u skladu sa dr`avnim zakonima o protestima.

Naime, u Novom Ju`nom Velsu, grupe koje planiraju protest mogu da zatra`e odobrewe podno{ewem dokumenta poznatog kao „Obrazac 1“ (Form 1). Na taj na~in se obave{tava policija o planovima za okupqawe - i ako je obave{tewe dato najmawe sedam

naklowene upotrebi politi~kog nasiqa”, istakao je Xons. Policijski komesar Lewon ka`e da }e odluka o odobrewu skupa ipak biti preispitana. Tako|e, premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins predlo`io je nakon skupa da se pro{ire policijska ovla{}ewa za suzbijawe protesta.

Mins kaè da ne èli da toleri{e i da ne veruje da bi trebalo tolerisati da se u gradu de{avaju skupovi na kojima je izraèna mr`wa od strane grupa koje se zalaù za belu supremaciju, otvoreni antisemitizam ili rasizam.

„@elim da policije bude tamo sa jasnom i nedvosmislenom porukom vlade, politi~kih lidera, gra|anskog dru{tva i prose~nih stanovnika Novog Ju`nog Velsa da nas ne zanimaju neonacisti, ni u Sidneju ni u Australiji.“

Mins tako|e isti~e da }e wegova vlada ponovo uvesti zakone usmerene na proteste ispred verskih objekata, nakon {to je Vrhovni sud sli~nu raniju meru proglasio neustavnom.

Vi{i advokat u Centru za qudska prava, Arif Husein, kaè da sankcionisawe neonacisti~kih demonstracija deluje licemerno za dràvnu vladu koja je podràla o{tre kazne i ograni~ewa za druge proteste.

GORDANA (16) JE 1994. OTI[LA KOD TETKE I ZAUVEK NESTALA:

godinama kasnije otkrili ono {to su videli, porodica o~ajna

Gordana Kotevski bila je }erka imigrantske porodice iz biv{e Jugoslavije, a wen nestanak i danas ostaje neodgonetnut.

Novembra 24. ove godine navr{ava se 31 godina od nestanka 16-godi{we Gordane Kotevski u Australiji. Gordana je }erka imigrantske porodice iz biv{e Jugoslavije, a wen nestanak i danas ostaje neodgonetnut.

POSLEDWI TRAGOVI

prema novim zakonima, tako da nam je zahtev odobren”, istakao je Eltis.

U saop{tewu policije Novog Ju`nog Velsa navodi se da je utvr|eno da doga|aj nije predstavqao opasnost po javnu bezbednost i da je zatra`en pravni savet u vezi sa predlo`enim transparentom.

Utvr|eno je da natpis nije predstavqao prekr{aj.

I premijer Kris Mins i policijski komesar Mal Lewon ka`u da nisu bili obave{teni o protestu sve dok se nije dogodio. Komesar je ~ak u izjavi za Skaj wuz istakao da ne bi postupio druga~ije i da je bio obave{ten.

„Ne bi bilo fer s moje strane da preispitujem odluku komandira policije i, da budem iskren, na osnovu informacija koje su bile u obrascu 1, a na osnovu na{eg zakonodavstva i prethodnih interakcija koje smo imali sa tom grupom, odluka nije bila neprikladna. Ne verujem da smo imali osnova da joj se protivimo”, smatra Lewon. Neonacisti su prethodni skup ispred parlamenta odr`ali u junu, i tako|e je bio odobren od policije.

Istraìva~ki saradnik Univerziteta Dikin, dr Kalum Xouns, kaè da grupe poput NSN-a dobro vode ra~una da odrè pozitivan odnos sa vlastima.

„Ove grupe su veoma oprezne da ne bi direktno antagonizovale policiju, kako im skupovi posle ne bi bili zabraweni. I dok razmatramo da li bi ovakve skupove uop{te trebalo dozvoqavati u Australiji, mislim da je neophodno razmotriti osnovnu politi~ku ideologiju ovih grupa i koliko su

„Ranije ove godine, videli smo neke impulsivno donete zakone i politike, koji su uvedeni kako bi se ograni~ili protesti kao odgovor na porast antisemitizma. [okantno je posle toga videti da je samoprogla{enoj neonacisti~koj grupi uop{te data prilika da {iri takvu mr`wu i smatram da za to nema opravdawa”, istakao je Husein.

Organizaciju NSN je osnovao vo|a neonacista i osu|eni kriminalac Tomas Suel.

On se trenutno suo~ava sa optu`bama za 25 krivi~nih dela, ukqu~uju}i navodne nerede i napade, tokom protesta „Mar{ za Australiju“, koji je odr`an u avgustu u Melburnu.

Tom prilikom se grupa ~lanova NSN-a izdvojila od ostalih u~esnika protesta i uzvikuju}i rasisti~ke parole upala u Kamp suvereniteta, mesto u centru Melburna gde se okupqaju pripadnici Prvih nacija.

Policija se bavi analizom audio snimaka protesta kako bi utvrdila da li su prekr{eni neki od novih zakona o govoru mr`we, koji su stupili na snagu 15. avgusta.

Ovi zakoni ka`wavaju namerno podsticawe mr`we prema qudima zbog wihove rase, nacionalnosti ili etno-religijske pripadnosti. Kazne ukqu~uju i zatvor do dve godine ili nov~anu kaznu od 11.000 dolara.

Premijer Novog Ju`nog Velsa ka`e da wegova vlada planira da pro{iri postoje}e zakone o govoru mr`we, kako bi se obuhvatila i upotreba nacisti~kih skandirawa. Mins se nada da }e se time stvoriti dodatne prepreke za okupqawe neonacisti~kih grupa. SBS na srpskom

Dana 24. novembra 1994. godine, Gordana je zavr{ila kupovinu u ^arlstaunu, u Novom Ju`nom Velsu, i krenula na kratku stazu dugu mawe od jednog kilometra do ku}e svoje tetke. Od tog trenutka wen trag se gubi. Decenijama kasnije, svedoci su potresno ispri~ali da je Gordana nasilno odvedena od strane nepoznatog mu{karca i uba~ena u automobil. Uprkos brojnim istragama, apelu javnosti i vi{edecenijskim naporima policije, Gordana nikada nije prona|ena, niti je iko osu|en za wen nestanak.

MURAL U ZNAK SE]AWA

Ispred tr`nog centra u ^arlstaunu sada je postavqen mural dug 26 metara, delo umetnika Rubena Bautvuda. Mural je posve}en Gordani i predstavqa simbol se}awa i podsetnik da istina o wenom nestanku jo{ uvek nije otkrivena. Na muralu se nalaze i leptiri, koji su Gordaninoj sestri Karolini posebno zna~ajni: ~esto su se pojavqivali u trenucima kada je mislila na sestru. Na nedavnoj ceremoniji otkrivawa murala prisutna je bila i Gordanina majka, Pegi Kotevski, koja je rekla: - Mural je prelep, ali za mene, kao majku, ovo je te`ak dan. Radije bih da je ovde pored mene nego na zidu. Za nas je kao da je nestala ju~e. Nikada ne postane lak{e.

ISTRAGA I NAGRADE

Slu~aj Gordane Kotevski vodi posebna policijska jedinica Strike Force Arapaima, koja istra`uje i dva druga nere{ena nestanka devojaka s podru~ja jezera Makvori iz istog perioda. Policija i Vlada Novog Ju`nog Velsa nude nagradu od milion australijskih dolara (oko 560.000 evra) za informacije koje bi dovele do hap{ewa i osude odgovornih. Paralelno, porodica Kotevski nudi vi{e od 500.000 evra za bilo kakvu informaciju o Gordani. Pegi Kotevski je pozvala: - Nadam se da }e neko skupiti hrabrost i progovoriti. Nagrada je i daqe va`e}a.

PORODI^NA PRI^A

Gordana je ro|ena u Australiji, dok su weni roditeqi {ezdesetih godina emigrirali iz Makedonije u potrazi za boqim `ivotom. Umesto obe}ane budu}nosti, porodicu ve} tri decenije prati tragedija i neizvesnost u vezi sa sudbinom wihove }erke.

Gordana Kotevski (16) nestala bez traga jo{ 1994. godine

Veliki mural posve}en Gordani

Najboqe srpske pantalone

Pi{e: Marko

Lopu{ina

u Izbledele i pocepane farmerice danas u Srbiji uglavnom nosi sirotiwa, dok bogati nose skupe teksas pantalone. Wihova cena je od pet do 700 evra, a znak su srpskog amerikanizma

Kada je pre nekoliko godina tada{wi ministar pravde primio delegaciju radnika i sindikalaca na razgovor o wihovim pravnim problemima, bio je razo~aran i to javno rekao:

- Nisam znao da su na{i qudi tako aqkavi i siroma{ni. Do{li su u Vladu Srbije u izgu`vanim farmerkama i masnim duksevima !

U me|uvremenu, visoki funkcioneri srpske dr`ave po~eli su na posao da dolaze u farmerkama, ali brendiranim i skupqim. Izbledele i pocepane farmerice danas u Srbiji uglavnom nosi sirotiwa, penzioneri, radnici, seqaci, omladinci i omladinke. Bogati nose skupe teksas pantalone. Wihova cena je od pet do 700 evra, a znak su srpskog siroma{tva, elitizma, ali i srpskog amerikanizma.

“Blu xins” ili teksas pantalone, poznatije kao farmerke, u su{tini su najgore srpske pantalone, jer ih nose svi gra|ani Srbije, bez obzira na pol i starost. Najve}i razlog za to je {to su farmerke jeftine i prakti~ne, sa jedne strane, a sa druge strane {to su surogat mode, uvek aktuelne i uvek dovoqne za javno pojavqivawe, kako misle na{i qudi.

Jedan dobar deo srpskog naroda ube|en je da su farmerke ameri~ke pantalone iz vremena kauboja, farmera i rudara, pa wihovim no{ewem opredequju se za Ameriku i Amerikance.

Istorija ovih pantalona kazuje ne{to drugo. Farmerke nisu izmi{qewe u SAD ve} u Evropi. Wihova prete~a su pantalone proizvedene u \enovi u po~etkom 17. veka. Pravqene su u plavoj boji za pripadnike mornarice. Proizvodila ih je fabrika tekstila “Levi” od materijala za {atorska krila, koji je zamenio plavi denim. Vlasnik fabrike De Levi [traus je 1886. godine je patentirao logo od ko`e sa dva kowa. A 1890. je dodelio brojeve kao oznaku kvaliteta i tako je nastao slavni model “Levi [traus” 501. Farmerke kakve se danas nose su se prvi put u masovnoj prodaji u SAD na{le 1873. godine kada su ih proizvodili bavarski trgovac Levi [traus iz San Franciska i kroja~ Xejkob Dejvis iz Rina u Nevadi. Zapravo, prve farmerke su nastale kao radne pantalone namewene ameri~kim kopa~ima zlata i rudarima. Xins pantalone su su postale tra`enije u Evropi kada se desio proboj vestern filmova na Stari kontinent, u kojima su kravari, farmeri i kowokradice nosile farmerke.

A kada je holivudski glumac, lepotan i simbol nove generacije Xems Din obukao u filmu ameri~ke poqoprivredne pantalone, farmerke su preko no}i postale svetski modni stil. Farmerke su postale simbol slobode i nosili su ih poznati

buntovnici Xon Vejn i Marlon Brando. U po~etku je farmerke bilo jako te{ko na}i u Evropi jer su predstavqale dekadentni stil, a kasnije su, krajem sedamdesetih postale jako popularne.

Farmerice su se u Jugoslaviji pojavile {ezdesetih godina dvadesetog veka. Donosili su ih iz Italije ro|aci ili krijum~ari. Vremenom u Studentskom gradu u Beogradu prodadila je crna berza farmerica, koje su studenti poreklom iz Crne Gore ili iz Sanxaka, {vercovali iz Trsta i preprodavali. Kada bi im carina oduzela ovu krijum~arenu robu farmerice su prodavane u dr`avnim radwama uvoznih artikala tzv. komisionima. Najpoznatije marke su bile „Levi [traus“ ali i „Li“, „Super Rajfl“. Bilo je to vreme kada su se nosili orginalni modeli, koji su bili kvalitetni i elegnatni.

Kada su u Srbiju iz uvoza stigle falsifikovane ameri~ke radni~ke plave ili modre ili crne teksas pantalone, socijalisti~ka vlast je ocenila da su ru`ne i zabranila je wihovo no{ewe u~enicima u {kolama kao „neprihvatqivo dekadentne za socijalisti~ku omladinu”! Onaj ko bi do{ao u {kolu u farmericama bio bi vra}en ku}i da se presvu~e i „pristojno obu~e“. Farmerice su osamdesetih godina pro{log veka po~ele da se proizvode u Novom Pazaru, ali kao falsifikati poznatih firmi. Radile su ih male privatne kroja~ke radionice u Sanxaku. Kako je Novi Pazar ubrzo postao najve}i proizvo|a~ farmerki u Evropi, socijalisti~ka vlast je za`murila i ove pantalone su se ilegalno i legalno proizvodile, jer su donosile prihod i op{tini i gra|anima. Novi Pazar je masovnu proizvodwu farmerica preuezo od Turske krajem osamdesetih godina. Novi Pazar je preuzeo ovaj biznis za podru~je Balkana. Pazarci su ih radili u privatnim fabrikama tzv. zemunicama, gde bi no}u {ile po kalupima na stotine `ena. Original falsifikati pro-

izvodili su se u gara`ama, pomo}nim prostorijama, na brzinu pretvorenim sobama u proizvodne pogone. Bilo ih je preko 400 i u wima je bilo zaposleno vi{e od 10.000 radnika iz ovog, ali i gradova u okru`ewu.

Devedesetih godina pro{log veka, u Novom Pazaru proizvodilo se godi{we 20 miliona farmerica, skoro jedne farmerice po glavi stanovnika velike Jugoslavije. Tada je ovaj grad nazvan „malim privrednim ~udom“ i „dolinom xinsa“. Bio je to pravi privredni bum.

Do prve polovine devedesetih godine, u Novi Pazar se godi{we, legalno i ilegalno uvozilo ukupno 24 miliona metara teksas platna, proizvodilo 20 miliona farmerica, a dnevna proizvodwa po radniku bila je 36 komada. Tada je mese~ni promet xinsa, na ~uvenoj novopazarskoj pijaci bio preko 20 miliona tada{wih nema~kih maraka. Najve}i izvoz srpske farmerice iz Novog Pazara imale su u SSSR, kao i zemqama Var{avskog ugovora, a kasnije u Rusiji, Belorusiji i Ukrajini. Izvozile su se i u Nema~ku.

„Zlatno doba srpskog xinsa“ po~elo je da bledi jo{ 2003. godine kada su Turci, zatim Kinezi i Rumuni u{li na srpsko tr`i{te tekstila, a kada su srpske fabrike tekstila propale zbog bombardovawa NATO avijacije. Tada je u Novom Pazaru radilo samo 40 proizvo|a~a.

U eltinim dvoranama i hotelima u svetu zabrawen je ulaz gostima u ode}i od teksas platna. [ahovski {ampion Karlson je primoran da skine farmerke i obu~e civilno odelo, jer ne moè u elitno takmi~ewe sa ovim „uli~nim pantalonama“. Slavna francuska glumica Briìt Bardo nije nosila farmerke, ali Klaudija [ifer jeste. âk ih i proizvodi.

Srpkiwa iz Francuske, Sandra Simone Jankovi} kreatorka iz Pariza smislila je lastekst farmerice, uz telo i noge. Nose ih i mr{avi i debeli qudi. A turski proizvo|a~i nude tzv. traperice sa {irokim

nogavicama, uz koje idu kratke majce do pupka. Veliki proizivo|a~ ove varijante uli~nih pantalona je Rumunija u koju na{i qudi odlaze da se obuku. Cena u Temi{varu je samo 10 evra, a u Parizu 100 evra. Ovim uli~nim modelima bave se i dizajnerske ku}e kao {to su Gucci i Valentino, ali ih prodaju po visokim cenema kao elitnu ode}u. Sve svetske modne ku}e koriste farmerke kao elitni proizvod za dame i momke. Me|u vode}im modelima 2025. su pohabane farmerke, sa neobra|enim porubima kakve nosi i srpska modna influenserka Tamara Kalini}.

U Srbiji se posledwih meseci najvi{e govorilo o farmerkama koje nosi predsednik dr`ave Aleksandar Vu~i}. Opozicioni mediji su pisali da Vu~i} nosi italijanski brend “Stefano Ricci”, farmerke koje ko{taju od 1.000 do 1.800 dolara. I dok predsednik Srbije govori da ga obla~i “dr`avni fundus”, odnosno magacin, opozicija tvrdi da ovaj model farmerica nose “prebogati Rusi…” i Amerikanci.

Farmerice nosi i Aleksandar [api}, gradona~elnik Beograda, koji u wima dolazi na posao ili na dr`avne ceremonije. I mnogi ministri, kao i vlasnici TV ku}a su u farmerkama.

Po jednima ameri~ke farmerice su danas u Srbiji simbol bede duha, a po drugima odraz srpskog glamura i srpskog amerikanizma. I mada se javno tvrdi da je Srbija naklowena Rusiji, ali i Americi, i da sedi na dve stolice, interesantno je da Srbi ne nose ruske ruba{ke, ni {ubare, ali nose ameri~ke pantalone i majce sa logom kompanija iz SAD.

Po re~ima biv{eg ambasadora u Va{ingtonu, Milana St. Proti}a “u Srbiji i u Beogradu najbrè se primalo sve {to je Amerika u to vreme èlela da izveze u svet – i ko{arka, moda, xez i ameri~ki filmovi. Razlog za to je {to je u Srbiji verovatno najvi{e o~uvan gra|anski sloj i posle rata, a ona je ba{tinila zapadne vrednosti”. Amerikanizacija u smislu gledawa ameri~kih filmova i slu{awa ameri~ke muzike i pored ovih negativnih stavova prisutna je u velikoj meri u na{em dru{tvu. „Ameri~ki san” postoji i zastupqen je u narodu u velikoj meri i pored negativnih subjektivnih ose}awa koja preovladavaju u narodu kada je re~ o najja~oj svetskoj velesili. O tome govori i 48,3 odsto ispitanih u jednoj anketi, koji bi sa velikim zadovoqstvom putovali u Ameriku ili 25,8 odsto ispitanih koji su na listi prioriteta u slu~aju emigracije zaokruìli Ameriku. Amerikanci su u{li u ìvot obi~nog sveta i Srbi su wihov uticaj prigrlili. I to ponajvi{e kroz teksas pantalone. Ameri~ke farmerke kao najboqe i najpopularnije srpske poantalone prodaju se i u supermarketima, ~iji su vlasnici Evropqani. A majce sa slikama ameri~kih filmskih i muzi~kih zvezda, kao i sa logom poznatih kompanija, prodaju se u sportskim radwama, ali i na buvqacima. U Trebiwu, gradu Jovana Du~i}a, na primer, mogu se kupiti farmerke Xems Dina i majca Elvisa Prislija, ali ne moè kravata ili majca sa likom princa srpske poezije.

Amerikanizam je prekazio narodnu kulturu i srpsku umetnost i pretvorio ih je u sliku duhovne dominacije SAD u pravoslavnoj Srbiji. U bioskopima se daju samo ameri~ki komjuterski i igrani filmovi bez umetni~kog sadràja. U kwiàrama dominiraju romani ameri~kih ènskih pisaca. U tv programima su serijali i blokbasteri ameri~kog porekla.

U medijima su glavne vesti iz SAD (Tramp ili Joki}) ili informacije u vezi sa Amerikom. Krajem nedeqe u beogradskim novinama i portalima dominirale su pri~e o srpskom General{tabu koji }e postati ameri~ki hotel. I u kome }e biti Muzej srpskim `rtvama NATO bombardovawa, koji }e izgraditi Amerikanci za Srbe. Javqeno je da Amerikanci tra`e da Rusija iza|e iz Naftne industrije Srbije (NIS-a) i da na{a rafinerija ne}e da radi. Beograd se oglasio da Vlada Srbije otvara Generalni konzulat RS u Majamiju, na ameri~koj Floridi. Tako smo mi Srbi opet u{li u Ameriku.

Ru`ne farmerke u beogradskom marketu Xems Din u farmericama

Gradonale~elnik Beograda u farmerkama na poslu

Tax Mahal, san u mermeru

U 15. veku Indijski potkontinent imao je sto ~etrdeset miliona stanovnika, i sa~iwavao je ~etvrtinu svetske ekonomije. Zapadne sile `udele su za indijskim za~inima, draguqima i svilom. Evropske zemqe utrkivale su se koja }e prva osvojiti i kolonizovati Indiju, tu prostranu riznicu. Me|utim to ne}e u~initi Evropqani, ve} jedan nomadski, ratni~ki narod iz sredwe Azije.

Godine 1526. kod mesta Panipat na severu indijske ravnice suo~ile su sve dve muslimanske armije. Na jednoj strani stajao je Ibrahim Lodi, sultan Delhija, sa armijom od sto hiqada vojnika. Na drugoj stajao je Babur, potomak Xingis kana i Tamerlana, sa vojskom od dvanaest hiqada pe{adinaca, kowanika i sa artiqerijom dovu~enom iz Kabula, dotad nevi|enom na bojnim poqima Indije. Vojnom domi{qato{}u Babur je pokorio broj~ano superiorniju armiju sultana i zauzeo Delhi, u kome ga je ~ekalo nagomilano bogatstvo nepojmqivih razmera. Me|utim, umesto da opqa~ka Delhi, Babur odlazi u svetili{te jednog sufijskog sveca koga po{tuju pripadnici i islama i hinduizma. Tako je nastala dinastija Mogula koja je vladala Indijom narednih trista trideset godina. A prestonica mogulskog carstva bila je Agra. U Agri sam odseo u hotelu [ah Xahan. Tri miliona turista godi{we poseti ovaj prqavi grad od milion stanovnika, i to samo da bi videli jednu belu gra|evinu, podignutu u isto vreme kad i Versaj u Francuskoj. Kada sam je prvi put ugledao sa krova svog hotela, osetio sam toliko uzbu|ewe da mi je pogled, kao oma|ijan, ostao prikovan na woj, wenim belim minaretima i kubetu. Toliko puta sam slu{ao o woj, a opet wena nadrealna lepota ne mo`e se prepri~ati ni opevati. Ona stoji preda mnom kao da se spustila sa neba, kao da nije sa ovoga sveta, i belina wene puti svedo~i o ~istoti wene lepote, dok wen oblik, uzvi{en i simetri~an, svedo~i o savr{enstvu wenog postojawa. Mnogi pesnici su poku{ali da opi{u lepotu Tax Mahala, ali on ostaje nekako neizreciv; i pored svoje slave, nedoku~iv... [ah Xahanovo carstvo obuhvatalo je sto dvadeset miliona stanovnika koji su govorili na trideset razli~itih jezika i ispovedali sedam razli~itih religija. Car, ~ije ime zna~i vladar sveta, bio je arogantan i slavoqubiv, i opijen svojom mo}i podizao je ekstravagantne gra|evine: velelepne tvr|ave i rasko{ne palate ~ija unutra{wost be{e prekrivena najfinijim persijskim tepisima i oblo`ena izvrsnim tapiserijama, dok zidovi behu ukra{eni draguqima, rubinima i dijamantima.

Car je imao pet hiqada konkubina, ali jedna èna mu je bila draà od drugih. Prema predawu, upoznao ju je jednog dana na tr`nici za~ina kada je oboma bilo petnaest godina. Uzeli su se pet godina kasnije, i prodava~ica za~ina postala je mogulska kraqica. Pravo ime joj je bilo Arxumand Banu Begum, a [ah Xahan ju je prozvao Mumtaz Mahal, {to zna~i izabranica palate. Narednih dvadeset godina Mumtaz Mahal bi}e careva podr{ka i pratiqa, i rodi}e mu ~etrnaestoro dece. Me|utim, na svom posledwem poro|aju, Mumtaz Mahal je ispustila du{u. Neo~ekivana smrt voqene supruge duboko je pogodila cara. Kaù da mu je od àlosti brada ubrzo osedela. Oàlo{}eni car je napustio ekstravagantni ìvot i posvetio se projektu koji }e ga zaokupiti naredne dvadeset dve godine. Podigao je preminuloj supruzi grobnicu Tax Mahal ~ija }e lepota biti bez premca u vascelom svetu. Mauzolej sa ~etiri minareta sagra|en je na obali reke Jamuna, ima po jednu xamiju sa leve i desne strane a ispred wega proteù se vrtovi. Na ule-

p{avawu Tax Mahala radilo je dvadeset hiqada umetnika iz cele Azije, i oni su utkali u beli mermer trideset vrsta dragog i poludragog kamewa iz Kine, Persije, Jemena, sa [ri Lanke i Tibeta. Po legendi, [ah Xahan je po zavr{etku gradwe naredio da se umetnicima odseku ruke kako ne bi mogli da sagrade i{ta {to bi se po lepoti moglo ravnati sa Tax Mahalom. A istori~ari umetnosti su ga nazvali ‘San u mermeru’. [etao sam se vrtovima Taxa u te{koj groznici. Stigao sam u sam osvit dana kako bih izbegao `egu i kalabaluk posetilaca. Na bledom nebu mauzolej je izgledao sawivo. Iako sam bio bolestan i malaksao, trudio sam se da upijem pogledom svaki deli} ove ogromne gra|evine: ~etrdeset metara visoke minarete, jajasto centralno kube, kaligrafske natpise iznad ulaza u grobnicu, crvenu xamiju od pe{~ara zapadno od we, prostrani persijski vrt sa centralnim bazenom iz kojeg se ra~vaju ~etiri vodena toka, u kojima se oslikava odraz Taxa...

DRAGUQ ISLAMSKE UMETNOSTI U INDIJI

Tax Mahal je gra|evina u Agri u Indiji, izgra|ena izme|u 1631. i 1654. godine. [ah Xahan je naredio izgradwu ovog mauzoleja za svoju omiqenu `enu, Arxumand Banu Begum, poznatiju kao Mumtaz Mahal.

Tax Mahal se smatra vrhunskim ostvarewem mogulske arhitekture, stila koji kombinuje elemente persijskih, indijskih i islamskih arhitektonskih stilova. Godine 1983. Tax Mahal je postao UNESKO-v spomenik Svetske ba{tine opisan kao „draguq islamske umetnosti u Indiji i jedan od univerzalno priznatih remek-dela svetskog nasle|a.“

Ali Tax Mahal nije samo spomenik qubavi i svedo~anstvo `alosti jednog vladara za preminulom draganom. Ro|en hiqadite godine islamskog kalendara, pobo`ni [ah Xahan bio je ube|en u veli~inu svoje sudbine, u svoju misiju senke boga na zemqi. Ovaplo}ewe wegove vizije i duhovnog stremqewa upravo je Tax Mahal. Car je bio o~aran sufistima. Proporcije Tax Mahala skladno se uklapaju u crte` sufijskog mistika al Arabija na kojem je prikazan raj, i bo`ji tron u wemu. U persijskom jeziku, kojim su govorili Moguli, koristila se ista re~ za vrt i rajparadisa. Kuran opisuje raj kao vrt u kome teku ~etiri reke. Tax Mahal nije ni{ta mawe no sufijski prikaz islamskog raja. Izbor i smisao dvadeset dva odlomka iz Kurana koji krase kapije mauzoleja potvr|uju ovu tvrdwu.

Nedugo po zavr{etku izgradwe mauzoleja, [ah Xahan se razboleo, i wegovi sinovi krenuli su u borbu za vlast. Stariji sin Dara se borio za jedinstvo vere: po wemu islam i hinduizam su blizanci, dve dlake na istoj kosi. Napisao je kwigu ‘’Susret dva okeana’’ koja ga je ko{tala krune i ìvota. Daru je porazio wegov brat Aurangzeb, a potom i ponizio i obezglavio. Preuzev{i vlast, Aurangzeb je sklonio svog oca [ah Xahana u crvenu tvr|avu u Agri i tu ga drào kao zato~enika. Odatle je nekada{wi car, najmo}niji ~ovek sveta, sa prozora tvr|ave ~e`wivo gledao ka Tax Mahalu. Umro je u sedamdeset ~etvrtoj godini od predozirawa afrodizijacima. Aurangzeb je bio posledwi zna~ajni mogulski car. Uloìo je velike napore da pro{iri Mogulsko carstvo koje je na svom vrhuncu ukqu~ivalo ~etvrtinu svetske populacije. Me|utim, verska netrpeqivost i rasipni{tvo dvorske elite oslabili su carstvo. Naposletku, mogulske osvaja~e zbacili su sa vlasti novi osvaja~i sa Zapada - Britanci, i kraqica Viktorija postala je suveren Indije. Tako se okan~ala povest indijskih Mogula... Ali u Agri jo{ uvek stoji velelepna palata Tax Mahal, kao podsetnik na jedno vreme i na jednu veliku qubav.

Tax Mahal godi{we poseti tri miliona turista

Prizor iz Agre

Reka Jamuna

SELMA LAGERLEF:

Legenda o bo`i}noj ru`i

U stara vremena qudi su o toj mo~vari pri~ali razne ~udne pri~e. Govorili su da se usred we nalazio divan zeleni lug koji niko nije mogao prona}i osim na Bo`i}no jutro. Tada bi se mo~vara otvorila, a put ka lugovima se pokazao onima koji su imali ~isto srce.

Taj lug bio je pun mirisnih cvetova, zlatnih ptica, jablanova {to svetle kao sve}e, a u wegovom sredi{tu stajao je sam Bogorodi~in vrt, mesto gde cveta bo`i}na ru`a. Pri~alo se da se tamo mogla ~uti muzika an|ela i da se iznad cvetova videlo dete Isusovo, nasmejano, kako blagosiqa one koji su do{li.

U to vreme, u selu pored mo~vare `ivela je `ena razbojnika. Wen mu` bio je opasan ~ovek koji je pqa~kao putnike po {umama, a qudi su se pla{ili i we, jer su verovali da i sama ima zle o~i. Ipak, kad bi se pojavila na pijaci sa svojom decom, mr{avom i bosonogom, niko nije mogao da je ne pogleda s tugom. @iveli su siroma{no i sami.

Jednog dana ta `ena do|e u samostan u Vesterosu, nose}i na le|ima ko{aru punu lekovitog biqa. Donela ga je monasima da ga zamene za hleb i mleko za decu. Dok su monasi birali biqke, ona im tiho re~e:

„Da ste samo mogli videti {umu usred Boì}a! Kad cveta boì}na ruà, cela mo~vara se pretvori u raj. Nikada nisam videla takvu svetlost, takve ptice, takve cvetove.“

Stariji monah, opat, pogleda je strogo.

„K}eri, ne govori{ li mo`da o vra`jim privi|ewima? Jer mo~vara je prokleta zemqa.“

Ali `ena odmahnu glavom.

„Ne, o~e, tamo su an|eli. Sama sam ih videla. Ako mi ne verujete, po|ite sa mnom na Bo`i}no jutro, pa }ete videti.“

Opat se zamisli. Bio je poboàn ~ovek, ali i radoznao. I tako, kad do|e Boì}no jutro, po|e s razbojnikovom ènom i wenom decom ka mo~vari.

Bila je to ledena zima. Sne`ni pokriva~ se pru`ao preko ~itave ravnice, a mo~vara je izgledala mrtva. Ali `ena je i{la sigurno, kao da zna put koji niko drugi ne vidi. Najednom, led pod wihovim nogama po~e da puca, i zemqa se zatrese. I onda, kao ~udo – pred wima se otvori prolaz.

Sunce zatreperi, a iz dubine zaiskri zeleni lug. Drve}e se zablista kao u prole}e, potoci poteku, ptice zapeva{e, a po tlu se ra{iri tepih cvetova koji su mirisali kao nebo samo. Opat klekne, obuzet svetlo{}u i pesmom. „O, Gospode, ovo je raj!“ – pro{aputa.

U sredi{tu luga, na ~istini, rastao je grm sa belim ruàma koje su svetlele kao zvezde. To su bile boì}ne ruè. Ali ~im je opat poku{ao da im pri|e, svetlost po~e da bledi. Deca razbojnika prestado{e da se smeju, ptice utihnu{e, a lug se ponovo pretvori u mo~varu. Samostanski starac i deca stajali su usred snega, a tragovi cvetova nestali su kao san.

Opat se vratio u samostan }utqiv i zami{qen. Qudi su ga pitali: „Da li si video bo`i}nu ru`u?“ A on bi samo rekao: „Jesam… ali nisam bio dostojan da je uberem.“

Posle toga, svake godine na Boì}, u dvori{tu samostana cvetale su bele ruè. Nikad ih ranije nije bilo – same su se pojavile te zime. I qudi su rekli da su potomci one boì}ne ruè iz Kraqeve mo~vare, {to je proklijala iz suza onoga koji je video raj, ali nije mogao u}i u wega.

I zato se do danas, u [vedskoj, kad se otvori cvet boì}ne ruè, kaè: „Gde god se rodi ~isto srce, tamo Bog pokazuje svoj vrt.“

MILO[

CRWANSKI: Posle devedeset godina

Jo{ uvek se se}am onog dana kad sam prvi put do{ao u Beograd. Bilo je to davno, vrlo davno, mo`da i pre devedeset godina. Bio sam mlad, i kao i svi mladi, nisam znao {ta da o~ekujem od `ivota. Sunce je bilo nisko, i ~itav grad bio je zlatan, kao da se topi u nekom svetlom snu.

Se}am se, i{ao sam polako ulicama, a pred o~ima su mi prolazila lica koja nisam poznavao. Svi su negde `urili, a meni se ~inilo da stojim - kao da me je vreme zaboravilo. Sreo sam tada jednu devojku. Nosila je crnu maramu, i u wenom pogledu bilo je ne{to {to me je podsetilo na ve~nost. Pogledala me je, i nasmejala se. Bio je to smeh blag, kao da je znala sve ono {to }u tek saznati.

Nikada je vi{e nisam video. Ali, posle devedeset godina, ja se i daqe se}am tog pogleda. Sve se promenilo: grad, qudi, imena ulica, i ~ak oblici kro{wi

u dvori{tima. Ali wen osmeh je ostao isti. Nosim ga u sebi kao ne{to {to ne stari, {to ne prolazi. Mnogi su oti{li, i ja sam ostario. Sada hodam sporije, i kad me pogleda{, vidi{ da su mi o~i umorne. Ali, negde duboko u wima, jo{ uvek sija onaj davni zlatni dan. Svetlost koja se ne mewa. Lepota koja ne

tra`i svedoke. I sad, kad sedim sam i gledam kako sunce zalazi nad Savom, znam da nisam pogre{io {to sam tada stao, nasred ulice, i zadr`ao dah pred tim jednim osmehom.

Jer mo`da se sve drugo mewa - ali ono {to volimo, i ono {to nas je jednom dotaklo, ostaje. Posle devedeset godina.

Jedan dolar i osamdeset sedam centi. Od toga {ezdeset centi u sitnim nov~i}ima - ujediwenim rezultatima mnogih {tedqivih kupovina. Tri puta Dela ih je prebrojala. Jedan dolar i osamdeset sedam centi. A sutra je Bo`i}.

Nema vi{e ni{ta da se uradi osim da se baci na izgu`vani mali divan i zapla~e. Tako je Dela i u~inila, {to nas navodi na razmi{qawe da `ivot sastoji od suza, uzdaha i osmeha - pri ~emu su uzdasi naj~e{}i.

wena le|a poput talasa sme|eg svile i sijala na svetlosti. Bila je to Delina najve}a lepota. Xim je, s druge strane, imao zlatni ~asovnik koji mu je ostao od oca i dede - predmet koji bi svako smatrao porodi~nim blagom.

Dela iznenada jurnu prema kaputu, uze {e{ir i iza|e na ulicu. O~i joj zasija{e odlu~no{}u. Zaustavila se pred izlogom na kome je pisalo: „Madam Sofroni – sve vrste kose kupqene i prodane.”

Dok se gospodar ku}e polako pewao stepenicama prema svom stanu, Dela je prestala da pla~e i po~ela da razmi{qa. Xim i Dela Dilingam Jang `iveli su u skromnom stanu na spratu. Iako skroman, stan je bio ~ist, bri`qivo ure|en i pun qubavi.

Xim je zara|ivao samo dvadeset dolara nedeqno, {to je bilo taman dovoqno da plate kiriju i pre`ive, ali ne i da priu{te poklon vredan qubavi koju su jedno za drugo ose}ali. Dela je stala pred ogledalo i pa`qivo razmrsila svoju dugu, gustu kosu. Padala je niz

U slede}em trenutku, Dela se ve} pewala uz stepenice. Madam Sofroni, velika, hladna `ena sa o{trim pogledom, upita je:

„Kupujete li kosu?”

„Kupujem”, re~e Madam Sofroni. „Skini {e{ir i poka`i mi je.”

Sqede}eg trenutka, Dela je ve} osetila kako joj te{ki pramenovi padaju niz ramena.

„Dvadest dolara”, re~e Madam Sofroni.

„Dajte mi ih odmah”, re~e Dela.

Slede}ih dva sata proletela su u jurwavi po prodavnica-

ma, u potrazi za poklonom za Xima. Kona~no ga je prona{la - platinasti lanac za ~asovnik, jednostavan i elegantan, savr{en za Ximov stari sat. Plati ga dvadeset i jedan dolar. Kada se vratila ku}i, weno uzbu|ewe zamenila je mala panika. Poku{ala je da popravi svoju frizuru - kratku, neujedna~enu, kao de~akovu - ali ni{ta nije moglo da sakrije ~iwenicu da je izgubila svoju najve}u lepotu.

„Bo`e, u~ini da mu se dopadnem,” promrmqala je.

Kada je Xim u{ao, stao je na prag i netremice je gledao. Nije rekao ni{ta. Wegov izraz bio je ~udan - ne qut, ne {okiran, ve} kao da je zaboravio gde se nalazi.

Dela sko~i prema wemu:

„Xim, dragi, nisam mogla da `ivim a da ti ne kupim poklon. Prodala sam kosu da bih ti mogla kupiti ne{to lepo. Zar me i daqe voli{?”

Xim kao da se trgao, zagrli je i re~e:

„Delo, ni{ta ne}e promeniti to koliko te volim. Ali… ako pogleda{ ovaj paket, razume}e{ za{to sam se zbunio.”

Dela otvori mali paket - i vrisnu od radosti. Bile su to ~e{qevi od korwa~evine koje je dugo gledala u izlogu, a znala je da ih nikada ne}e mo}i priu{titi.

„Xim, kosa }e mi porasti!”uzviknu ona kroz suze.

Zatim mu pru`i svoj poklon.

„Evo, pogledaj! Prelepi lanac za tvoj sat.”

Xim se nasmeja tiho i sede na divan.

„Delo,” re~e on, „prodadoh sat da bih ti kupio ~e{qeve.”

Na trenutak su oboje }utali, a zatim se nasmeja{e jedno drugom.

Jer bili su najmudriji me|u onima koji daju poklone. Oni su pravi magovi - koji daju iz qubavi, ne iz bogatstva.

Razbojnici ukrali dva

miliona evra dr`avnog novca

Kombi preduze}a za transport novca u kojem se nalazilo 235 miliona dinara bio je na meti naoru`anih razbojnika.

Prvi rezultati istrage ukazuju da se kombi, u kojem se nalazio ukraden novac, kretao na rela-

ciji Kragujevac - Novi Pazar i da su u jednom trenutku dva ~lana obezbe|ewa zaustavila kombi ispred jedne prodavnice na putu Ra{ka - Novi Pazar. Kako se daqe navodi, jedan pripadnik obezbe|ewa, iza{ao je iz kombija i u{ao u prodavnicu.

Pink prenosi daqe da je u tom trenutku, prema dosada{woj istrazi, naoru`ani razbojnik pri{ao je kombiju i naredio drugom ~lanu obezbe|ewa da startuje vozilo. 35 minuta kasnije, prema dosada{woj istrazi, razbojnik je izbacio ~lana obezbe|ewa iz kombija i oteo mu pi{toq. ^lan obezbe|ewa je odmah slu~aj prijavio policiji, a pripadnici MUP-a nedugo zatim prona{li su zapaqen kombi bez novca. Sumwa se da je razbojnik, najverovatnije sa sau~esnicima, pobegao ka AP Kosovo i Metohija.

Kako smo ranije pisali, u jednoj od najdrskijih oru`anih pqa~ki posledwih godina na podru~ju Novog Pazara, maskirani razbojnici presreli su sino} specijalno vozilo za transport novca i, prema prvim procenama, odneli oko dva miliona evra. Oteti novac pripada Po{tanskoj {tedionici.

AFERA GENERAL[TAB: Trampov zet ne}e platiti ni evro za zakup zemqi{ta na 99 godina, a

mo`e da dobije 50 miliona evra ako se ugovor raskine!

Investicioni ugovor o formirawu zajedni~ke firme iza kog su stali Vlada Srbije i kompanija Atlantic Incubation Partners LLC, koja je u vlasni{tvu Xareda Ku{nera, zeta ameri~kog predsednika Donalda Trampa, samo je jedan u nizu dokumenata, koji se odnose na kompleks General{taba. Ipak, u wemu su sadr`ane kqu~ne odredbe o srpsko-ameri~kom partnerstvu, ru{ewu kulturnog dobra od nacionalnog zna~aja, zakupu zemqi{ta bez naknade, potencijalnoj od{teti ukoliko do|e do raskida ugovora i potra`ivawima Ku{nerove firme koja mogu da idu i do 50 miliona evra.

Radar je ve} objavio kqu~ne detaqe iz vi{e ugovora o General{tabu, nakon ~ega se oglasio jedan od aktera i ove afere, ministar finansija Srbije Sini{a Mali kako bi Ku{nerov projekat predstavio u boqem svetlu – kao razvojni i projekat obnove.

„Kada je re~ o ovoj lokaciji, va`no je ista}i da mi ne prodajemo zemqu, mi je dajemo u zakup na 99 godina, uz zadr`avawe svih prava Republike Srbije na kori{}ewe zemqi{ta i ostvarivawe prihoda“, objavio je ministar finansija na svom Fejsbuk profilu.

Istina je, me|utim, da Vu~i}eva vlast, ~iji je va`an {raf

Na mesto bombardovanog General{taba, ni~u hoteli i kockarnice

i Sini{a Mali, niti prodaje zemqu, niti je daje u zakup, ve} je prakti~no poklawa. Kako pi{e u Ugovoru o zakupu, koji }e Radar objaviti narednih dana, zemqi{te se formalno daje u zakup na 99 godina, ali se isto tako navodi da je re~ o davawu u zakupa – bez naknade. U tom dokumentu, u Preambuli, potpisnici se pozivaju na Sporazum o saradwi izme|u Vlade Srbije i i Vlade Ujediwenih Arapskih Emirata, koji predvi|a davawe u zakup zemqi{ta bez naknade, a to je navedeno i u Zakqu~ku Vlade. U daqem tekstu je pobrojano i {ta sve dr`ava mora da uradi pre nego {to investitor iz SAD pristupi parcelama na kojima se sada nalazi kompleks General{taba. Navodi se ukupno 13

Strane direktne investicije u Srbiji prepolovqene

Neto strane direktne investicije (SDI) u Srbiji tokom osam meseci ove godine iznosile su 1,49 milijardi evra i mawe su za ~ak 54 odsto u odnosu na isti period pro{le godine, vidi se iz dokumentacije koju je objavila Narodna banka Srbije (NBS), pi{e Nova ekonomija.

Ukupna strana direktna ulagawa u Srbiju za osam meseci iznosila su 2,3 milijardi evra, ali se neto rezultat dobija kada se oduzmu ulagawa rezidenata Srbije u inostranstvo, pi{e Nova ekonomija.

Prema preliminarnim podacima za prvu polovinu 2025. godine, najve}a ulagawa evidentirana su u prera|iva~koj industriji (23,9 odsto), stru~nim, nau~nim, inovacionim i tehni~kim delatnostima (18,9 odsto), gra|evinarstvu (15,6 odsto), trgovini na veliko i trgovini na malo (14,5 odsto).

Investitori su prete`no bili iz EU (68,6 odsto ukupnih investicija) i ostalih evropskih zemaqa (16,4 odsto), SAD (4,1 odsto) i Ujediwenih Arapskih Emirata (3,7 odsto).

Srbija izdvaja jo{ 85 miliona evra za prugu Beograd –

Budimpe{ta, iako je pruga zavr{ena

Iz teku}e buxetske rezerve dr`ava je izdvojila jo{ 10 milijardi dinara ili oko 85,5 miliona evra za projekat ma|arsko - srpske `eleznice, iako je ta pruga pu{tena u rad, a radovi navodno zavr{eni.

Ne vidi se kraj izdvajawu novca za projekat modernizacije i rekonstrukcije `eleznice od Novog Sada do dr`avne granice (Kelebija).

Na prethodnoj sednici Vlade odlu~eno je da se za taj projekat izdvoji jo{ 10 milijardi dinara, a kome }e ta~no i za {ta oti}i taj novac nije poznato.

prethodnih uslova, a ukoliko ih ne ispuni u roku od dve godine od momenta zakqu~ewa ugovora, a to je maj 2026, Ku{nerova firma moè po svom naho|ewu da raskine ugovor i naplati od{tetu. A ona ne}e biti mala, jer obuhvata sve tro{kove koje je ameri~ka firma imala „vezano za sticawe udela i raskid ugovora nakon osnivawa dru{tva i milion evra“. Jednom odredbom Investicionog ugovora predvi|eno je da ukupna odgovornost dràve Srbije u pogledu bilo kojih potraìvawa strate{kog partner ne moè da pre|e 50 miliona evra. Prevedeno na jezik koji svi razumeju to zna~i da bi poreske obveznike ta odredba mogla da ko{ta 50 miliona evra.

Podse}amo, Vlada Srbije je nedavno povukla Zakqu~ak koji se odnosi na Aneks 5 Komercijalnog ugovora za obnovu `eleznice koji je vredan 42,2 miliona evra.

Aneks je potpisan uo~i hap{ewa biv{eg ministra Tomislava Momirovi}a i jo{ 12 osoba u akciji Tu`ila{tva za organizovani kriminal o finansijskim malverzacijama na projektu rekonstrukcije brze pruge do ma|arske granice. Privo|ewe je tada izbegao Goran Vesi}, koji je u trenutku dok se akcija sprovodila bio u privatnoj klinici u Beogradu zbog zdravstvenih problema.

Najugledniji australijski medij objavio da Rio Tinto zaustavqa projekat Jadar!

Rio Tinto }e prestati da radi na razvoju litijumskog rudnika u Srbiji, dve decenije nakon {to je prvi put otkrio le`i{te na tom mestu, pi{e australijski Financial review, navode}i da se o~ekuje da projekat „Jadar“ postane `rtva smawewa tro{kova koje sprovodi novi izvr{ni direktor rudarskog giganta Sajmon Trot.

Le`i{te litijuma i borata u Jadarskoj dolini otkrio je Rio Tinto 2004. godine, a 2021. najavio je planove da potro{i 2,4 milijarde dolara (3,7 milijardi) na izgradwu najve}eg litijumskog rudnika u Evropi. Mnogi u kompaniji smatrali su ovaj predlog jednim od omiqenih projekata biv{eg izvr{nog direktora Jakoba Stausholma, podse}a Financial review.

Me|utim, protivqewe zajednice rudniku u Srbiji bilo je sna`no. Rio Tinto je privremeno izgubio licencu za projekat izme|u januara 2022. i jula 2024, i razvoj je zbog toga odlo`en.

Rio Tinto potro{io je skoro 10,7 milijardi dolara kupuju}i ve} uspostavqen i profitabilan biznis Arcadium Lithium ranije ove godine, kao i neka ranija litijumska le`i{ta u ^ileu. Kako konkurencija

Tri nove re~i u srpskom jeziku podelile javnost

Srpski jezik neprestano se mewa i prilago|ava vremenu u kojem `ivimo, a nove re~i koje se povremeno pojave ~esto izazovu burne reakcije javnosti. Tako je nedavno popularna Instagram stranica „Dnevna doza pravopisa” podelila objavu koja je privukla veliku pa`wu korisnika dru{tvenih mre`a - predstavila je tri nove re~i u srpskom jeziku koje, kako su napisali, „miri{u na qubav”.

Re~i su slede}e:

1. Neodvaj - zagrqaj iz kojeg je te{ko iza}i, trenutak kad se ne `eli{ razdvojiti od voqene osobe.

2. Bestebnost - stawe „bez tebe”, ne nu`no tuga ili nedostajawe, ve} ose}aj praznine u odsustvu odre|ene osobe.

3. Zagrqiv - opisuje osobu koja odi{e toplinom, dobrotom i prisno{}u, zbog ~ega odmah po`eli{ da je zagrli{.

Dok su jedni u komentarima u okviru ove objave na Instagramu izra`avali odu{evqewe zbog bogatstva i `ivosti jezika, drugi su reagovali negativno, smatraju}i da ovakvi izrazi „naru{avaju standardni srpski” i predstavqaju „izmi{qawe novogovora”.

Bez obzira na podeqena mi{qewa, ~ini se da su „neodvaj”, „bestebnost” i „zagrqiv” ve} prona{le svoje mesto u svakodnevnim razgovorima - bar me|u onima koji veruju da emocije zaslu`uju i nove re~i.

za kapital raste unutar Rio Tintovog litijumskog odeqewa, a Trot tra`i na~ine da smawi tro{kove, Jadar je stavqen „na ~ekawe“. U Memorandumu upu}enom osobqu navodi se da kompanija „nije u poziciji da odr`i isti nivo tro{kova i raspodele resursa“ za Jadar.

Jadar je, kako se navodi, stavqen pod „brigu i odr`avawe“ — termin u rudarskoj industriji koji zna~i da je imovina stavqena u stawe mirovawa, ali se zadr`ava vlasni{tvo.

MNOGA RADNA MESTA BI]E UKINUTA

Odluka zna~i da }e Rio Tintovo osobqe prestati sa sprovo|ewem ekolo{kih, kulturno-istorijskih i geolo{kih istra`ivawa namewenih budu}em razvoju projekta, navodi australijski list. Rio Tinto, kako se podse}a, trenutno ima oko 100 zaposlenih ~iji je posao vezan za ovaj rad i mnoga radna mesta bi}e ukinuta. Jo{ 120 spoqwih izvo|a~a radilo je na projektu „Jadar“. Trot je tako|e smawio veli~inu Rio Tintovog izvr{nog odbora i o~ekuje se da

PRI^A O ”MLADI]U” OD 100 LETA:

}e otpustiti jo{ vi{e vi{eg rukovodstva dok uvodi novu strukturu koja preme{ta mo} daqe od londonskog sedi{ta grupe. Trot je pro{log meseca nagovestio da Rio Tintove litijumske ambicije ne}e biti razvijane bez pregledawa projekata sa niskim prinosima i nepouzdanim rezultatima.

„Jedna od va`nih stvari je da imamo opcije, i da imamo mnogo opcione fleksibilnosti izgra|ene u sistem, tako da, ako je prinos odgovaraju}i, mo`emo da idemo napred sa tim projektima i da unapredimo najboqe me|u wima“, rekao je investitorima na doga|aju koji je Goldman Saks organizovao u Londonu pro{log meseca. On o~ekuje da Jadar ostane na Rio Tintovoj listi budu}ih strate{kih rezervi nakon wegove prve velike strate{ke prezentacije od kada je preuzeo funkciju 4. decembra. Analiti~ar Barklejsa Amos Fle~er rekao je da je akvizicija kompanije porasla za 26 procenata izme|u decembra 2021. i 2024. godine, i da je Rio Tinto ko{tala 7,1 milijardi dolara vi{e nego {to je prvobitno najavqeno. On o~ekuje da }e se Trot fokusirati na smawewe tro{kova, dodaju}i da bi kompanija mogla da u{tedi do milijardu dolara.

Deda Nikodije s de~a~kim osmehom ne odustaje od `ivota, ”moram da budem sre}an”

U vremenu kada se `ivot meri brzinom, a dani prolaze kao tren, pri~e poput ove podse}aju nas na ono {to je zaista va`no. Svoj stoti ro|endan nedavno je proslavio deda Nikodije Stankovi} iz Kraqeva, ro|en davne 1925. godine u selu Ravna Reka kod Vrawa. Sto godina `ivota do~ekao je vitalan, vedar i u pokretu.

„Moram da budem sre}an, jer 100 godina - to malo ko do`ivi“, ka`e deda Nikodije, jo{ uvek sa osmehom de~aka koji voli qude.

„Bio sam seqa~ko dete. ^uvao stoku, obra|ivao zemqu s roditeqima. Bilo je nas {estoro dece. Tri ratne godine, od 1941. do 1944. svi smo zajedno `iveli”, prise}a se.

Ali, onda je do{la 1944. godina.

„[iptari su pokupili nas mladi}e iz sela i oterali u Nema~ku. U Nema~koj sam bio godinu dana, do~ekao ’45. Onda sam se vratio u selo.”

Ve} naredne godine odlazi na omladinsku radnu akciju Br~ko – Banovi}i, na izgradwu `elezni~ke pruge, a 1947. godine u vojsku, u kojoj ostaje ceo radni vek. Postaje zastavnik (radio je u kasarni u Jar~ujaku), a u penziji je od daleke 1972. godine.

RECEPT DEDA NIKODIJA

ZA DUG @IVOT

Na pitawe kako bi izgledao wegov recept za miran ìvot i jesu li to, mo`da, miran brak i dobra deca, deda Nikodije, najpre sa osmehom, a onda sa setom (kad se setio pokojne supruge koje nema ve} 14 godina) odgovara: – E, to! Brak je bio neverovatan, najboqi. Sa ènom sam divno ìveo, i sa decom. Imali smo troje dece, dve }erke i sina. Radili smo sve zajedno, bilo je dobro.“

Wegova }erka Radmila Duki} dodaje:

„Mo`da su geni. I otac i majka su mu ìveli vi{e od 80 godina. Ali, on je jedini u na{oj porodici koji je doìveo stotu. Mo`da da je tajna – voleti ìvot. On i mama su se beskrajno voleli. Kad je umrla ona, mislila sam da }e oti~i i on. Nikada nisu bili jedno bez drugog.“

@ivorad Duki}, Radmilin suprug i zet deke Nikodija, potvr|uje: „Porodi~na sloga, to je najva`nije. Ako je porodica zdrava, sve ide dobro.“

Iz tog zdravog stabla potekli su: petoro unuka, troje praunuka i troje ~ukununuka. Vitalan i danas – {eta dva puta dnevno Iako `ivi na tre}em spratu u zgradi bez lifta, deka Nikodije svaki dan si|e i popne se sam.

„Izdale me noge… polako i svest po~iwe. Mogu da padnem, moram da vodim ra~una o sebi“, priznaje iskreno.

Ali, `eqa za qudima ga vodi napoqe: „Kom{ije su mi sve dobre. Samo svi rade, pa me malo ko vidi. Tek uve~e me vide, kad iza|em, tada me vide, ovako ne.“

DRU[TVO S KLUPE I DECA

KAO @IVOTNA TERAPIJA

@ivorad ka`e:

„Nekada je {etao sa prijateqima, sa vr{wacima. Sada se dru`i sa nekim gospo-

|ama koje sretne pored Ibra i sa decom iz kom{iluka koja ga ba{ vole.“

I zaista, kom{iluk brine o deda Nikodiju.

Za wegov 100. ro|endan, kom{ije su mu priredile iznena|ewe. „Pokucali su nam na vrata da si|emo. Kupili tortu, bilo je slatki{a, slani{a, piva, rakije… Lepo smo se svi proveli ispred zgrade, u parku“, pri~a Radmila.

A deda dodaje, kroz smeh: „Nosio sam kapicu. Lepo nam je bilo — veseqe! Oni se veselili pored mene, a ja s wima!“

@ivorad dopuwuje:

„Boqu su mu napravili proslavu oni, nego mi u ku}i!“

Na pitawe kada mu je bilo najlep{e u `ivotu, deda Nikodije odgovara:

„Bilo je lepih dana… Najvi{e pamtim kad sam bio vojnik. Mladost je lepa, mladost… a starost – te{ka.“

]erka ga prekori:

„Ni{ta nije te{ko! Nemoj da se `ali{!“

A on, mirno:

„Te{ko mi je da hodam. Naporno idem… ali idem.“

LEKARI SE DIVE DEDA NIKODIJEVOM ZDRAVQU

@ivorad pri~a kroz osmeh: „Ve} 15 godina idemo na VMA, redovno. Doktorka posle pregleda i analiza zove sve da vide krvnu sliku ~oveka od 100 godina. Ka`e: boqa je nego svim medicinskim sestrama… i moja!

I dodaje: ‘@ive}e on jo{ 15 godina najmawe!’”

U starosti se, kaù, ne broje godine, ve} blagoslovi. A deda Nikodije ih ima – na pretek. Sto godina ìvota, qubavi, rada, po{tewa i vere u qude. Sto godina {irokog osmeha i dobrote koja se vra}a. I zato mu èlimo: da hoda jo{ dugo i da se na isti na~in smeje – jo{ duè.

l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike

Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

Po lepom vremenu na stanicu u Solunu stigao sam 18. juna.

Na peronu zati~em generala Paul-Prosper Anrija, komandanta francuske Isto~ne vojske, koji je privremeno imao funkciju glavnokomanduju}eg na Solunskom frontu, generala Xorxa Frensisa Milna, komandanta britanske vojske, vojvodu @ivojina Mi{i}a, na~elnik {taba srpske vrhovne komande, generala [arla Antoana i ceo vrhovni {tab savezni~kih snaga.

Po protokolu, prvo sam u~inio posetu princu Aleksandru Kara|or|evi}u, regentu Srbije, a zatim sam odveden u biv{i glavni konzulat Bugarske, gde je ina~e bio sme{ten general Saraj pre odlaska. Na prvom spratu je bila moja velika soba s pogledom na luku i Olimp na horizontu, desno su prostrani i udobni kupatilo i garderoba, a levo gostinska soba.

Odredio sam da za mojim stolom redovno sede na~elnik glavnog {taba, dva wegova zamenika, dva moja ordonans-oficira, ukupno {estoro, {to omogu}ava da se ~esto pozovu gosti.

19. jun - Poseta generala Milna, vrlo korektan i vrlo dobro vaspitan. Nijednom re~ju ne pomiwe svoju relativnu nezavisnost. Zatim me je posetio francuski admiral @an Merveje Diviwo, komandant mornari~ke baze u Solunu, Itei i Krfu, fina narav i o{tar um, za koga sam imao samo re~i hvale do dana kad mi ga je uzeo admiral Dominik Go{e, komandant savezni~kih pomorskih snaga u Mediteranu, za svog na~elnika glavnog {taba.

Bio sam zadovoqan sastavom oficira koji su ~inili glavni {tab. Uostalom, tokom moje karijere, gde god sam bio na razli~itim polo`ajima, uvek sam prihvatao saradnike koje sam zatekao.

Posetio sam Perikle Argiropula, guvernera Makedonije i zeta jednog Vendela, upoznao sam ga 1910. kao prefekta Larise, Vikonta de Fontenea, na{eg predstavnika kod srpske vlade, vojvodu Petra Bojovi}a, koji je upra-

Francuski general iz Prvog svetskog rata Luj Fran{e d’Epere, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

vo napustio mesto na~elnika glavnog {taba srpske vojske i koga sam zatekao malo deprimiranog, Esad-pa{u biv{eg ministra princa Vida. On je pomogao Srbima tokom wihovog povla~ewa i potom se sa mawim snagama sa wima i povukao. Generalu Morisu Saraju je, me|utim, nare|eno da se prema wemu ophodi kao prema komandantu armije. Uostalom, kada sam ga posetio bio je jo{ u krevetu i ja nisam stoga insistirao da me primi.

Posle podne sam uzvratio posetu generalu Milnu, koji je lepo sme{ten u jednoj vili van grada.

Zajedno sa mojim {tabom napravio sam letimi~an pregled stawa armija kojima sam komandovao, pre nego {to sam imao prilike da ih vidima na frontu.

Englezi sa svoje ~etiri divizije dr`e front od mora do Vardara.

Prva grupa divizija (general @erom) 122. francuska divizija i divizije Korpusa nacionalne odbrane Gr~ke dr`e front od Vardara do planine Bistrice.

Dve srpske armije ({est divizija pe{adije i jedna kowi~ka divizija) dr`e front od planine Bistrice do planine koja se nalazi u

SLABQEWE FRONTA

sredini zavoja Crne reke. Francuska Isto~na vojska sedam divizija poja~anih jakom italijanskom divizijom od sredine zavoja Crne reke do doline Osaun gde se spajaju sa 16. italijanskim korpusom, kojim komanduje general Ferero, ~ija baza je u Valoni i koji nije pod mojom komandom.

U toku su bili pokreti trupa koje je naredio general Gijoma sa ciqem da omogu}e izlazak na liniju fronta 1. gr~kog armijskog korpusa i napokon stvarawe neophodne rezerve koje je omogu}io dolazak gr~kih divizija. Srpska vojska je morala da ra{iri svoj front do sredine toka Crne reke {to nije i{lo bez te{ko}a. U tom ciqu je na li~nu inicijativu princa regenta general Mi{i} zamenio generala Bojovi}a kao na~elnik glavnog {taba.

Prvi korpus gr~ke vojske je pre{ao pod komandu generala Milna i du` reke Strume je zamenio 27. britansku pe{adijsku diviziju, koja se prebacila na desnu obalu Vardara umesto 122. pe{adijske divizije, koja je povu~ena u rezervu.

Bez upozorewa i suprotno usvojenim konvencijama, britanski glavni {tab je po-

General Adolf Gijoma, prethodni glavnokomandju}i na Solunskom fronu, je posedovao velike vojni~ke kvalitete, uz podr{ku @or`a Klemansoa i wegove vlade, uspeo je da izvojuje zna~ajna poja~awa u qudstvu za francusku Isto~nu vojsku i time joj stvorio dobru osnovu za daqe akcije. Na nesre}u, nema~ke ofanzive u martu, aprilu, maju i junu navele su Pariz i London da oja~aju francuski front na {tetu solunskog fronta i pored masovnog dolaska Amerikanaca, o ~emu nije dovoqno vo|eno ra~una.

1847. - Umro je pisac, prevodilac i glumac Joakim Vuji}, tvorac srpskog pozori{ta, osniva~ i direktor „Kwa`evsko-serbskog teatra” u Kragujevcu (1833).

1873. - Dva grada na desnoj i levoj obali Dunava, Budim i Pe{ta, spojeni su u jedan grad, u ma|arsku prestonicu Budimpe{tu.

vukao 12 bataqona pod Milneovom komandom ne ~ekaju}i dolazak obe}anih indijskih trupa. Stoga je britanski glavni {tab `eleo da se oslobodi obaveze da prebaci svoju 27. pe{adijsku diviziju na desnu obalu Vardara. U Albaniji je dominirala austrougarska artiqerija. Sre}om, tamo qudstvo osredweg kvaliteta nije bilo dostojno izvrsnog materijala koji ima na raspolagawu. Francuskom kowicom komanduje @uno-Gambeta, ne}ak Estjena, jo{ jedan od mojih nekada{wih pot~iwenih u Maroku. Ona se sastoji od 2 puka lovaca iz Afrike, sa po ~etiri eskadrona, i jednog odeqewa mitraqezaca i jednog puka spahija iz Maroka. Italijanski korpus sadejstvuje sa francuskom Isto~nom vojskom. Iako nosi skromni naziv 35. italijanske divizije, ~ine ga 24 bataqona (3 brigade po 8 bataqona) brojne slu`be i ~ak glomazan vozni park. Slaba ta~ka je artiqerija: samo 8 brdskih baterija. Kad su saveznici ubedili Italiju da po{aqe trupe na Solunski front bilo je dogovoreno da }e Francuska obezbediti artiqeriju. Ona to nije u~inila te je bilo neophodno uzeti baterije od trupa koje su je ve} malo imale kako bi se nadoknadio nedostatak ovog korpusa. Srpska vojska je prolazila kroz krizu u komandovawu. Da bi uspostavio neophodne rezerve, general Gijoma je pro{irio front koji su dr`ali Srbi. Vojvoda Petar Bojovi} je to prihvatio tek posle li~ne intervencije princa Aleksandra i upravo je napustio mesto na~elnika {taba Vrhovne komande i postavqe je kao komandant 1. armije umesto vojvode Mi{i}a. Qudstvo je popuweno dolaskom jugoslovenske brigade koja je do{la iz Vladivostoka. Jo{ uvek se nadamo da }e Italijani dozvoliti regrutaciju me|u jugoslovenskim zarobqenicima ali se oni oglu{uju na na{e zahteve.

l U slede}em broju: Srpska vojska je bila spremna da krene u sudbonosni napad

1910. - Umro je ruski pisac i mislilac Lav Nikolajevi~ Tolstoj, jedan od velikana svetske kwi`evnosti. Romanom „Rat i mir” stvorio je tip romana „vremena i prostora” (roman-epopeja). Umetnik-analiti~ar bio je zaokupqen moralno-eti~kim i socijalnim problemima, a kao kwi`evni esteti~ar zalagao se za didakti~ku umetnost za narod („Ana Karewina”, „Sevastopoqske pri~e”, „Narodne pri~e”, „[ta je umetnost”).

1914. - Na Vrap~em brdu kod Lazarevca u Prvom svetskom ratu u Kolubarskoj bici poginuo je, kao oficir, Dimitrije Tucovi}, vo|a socijalisti~kog pokreta u Srbiji.

1917. - U bici kod Kanbreja u Prvom svetskom ratu Britanci su prvi put u borbu ukqu~ili grupu od 324 tenka. Tenk je prvi put upotrebqen u bici na Somi 1916.

1923. - Garet A. Morgan je patentirao prvi automatski semafor.

1925. - Ro|ena je ruska balerina Maja Pliseckaja, zvezda Boq{oj teatra gotovo pola veka. Sa 11 godina po~ela je da igra u baletskom horu, 1943. postala je solistkiwa, a potom primabalerina ostvariv{i niz glavnih uloga u klasi~nom i modernom baletu.

1945. - U Nirnbergu je pred Me|unarodnim vojnim sudom po~elo su|ewe nacisti~kim ratnim zlo~incima u Drugom svetskom ratu, na kojem je prvi put u istoriji jedan me|unarodni forum osudio agresiju kao zlo~in protiv ~ove~anstva i kaznio vinovnike. Posle deset meseci, 12 optu`enih osu|eno je na smrt, trojica na do`ivotni zatvor, ~etvorica na zatvor od 10 do 20 godina, a petorica su oslobo|ena.

1945. - Savezni~ka Kontrolna komisija dala je dozvolu za preseqewe {est miliona Nemaca iz Austrije, Poqske i Ma|arske u Zapadnu Nema~ku.

1975. - Umro je {panski fa{ista Fransisko Franko, koji je 36 godina diktatorski upravqao [panijom. Dva dana kasnije Huan Karlos postao je kraq [panije.

1998. - Sa kosmodroma u Bajkonuru Rusija je lansirala prvi modul budu}e Me|unarodne svemirske stanice, koji je ko{tao 60 milijardi dolara.

2006. - Umro je ameri~ki rediteq Robert Altman, dobitnik Oskara za `ivotno delo. Autor je legendarnih filmova „M.A.S.H.”, „Ne{vil”, „Igra~”, „Kratki rezovi”, „Kanzas Siti”.

2020. - Od posledica zaraze koronavirusom preminuo je patrijarh Srske pravoslavne crkve Irinej. Bio je 45. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve i tu funkciju je obavqao od 22. januara 2010. godine.

Svi su voleli skromnost i mudrost blagog ~oveka SPC!

Bla`enopo~iv{i patrijarh srpski gospodin Pavle i 16 godina posle wegove smrti (preminuo 15. novembra 2009.) `ivo je prisutan u se}awu i molitvama vernika i po{tovalaca.

Wegova svetost patrijarh Pavle bio je 44. naslednik trona Save Nemawi}a. U Metohiji i na Kosovu bogoslu`io je 34 leta.

Mnogobrojni po{tovaoci rado se se}aju lika i dela patrijarha Pavla i wegovih beseda za nauk.

Wegova svetost patrijarh srpski Pavle pamti se kao ~ovek mira i po{tovawa me|u qudima, ma koje vere bili. Tako je po ustoli~ewu prilikom prvog boravka u Drenici u Devi~u, jednom od omiqenih manastira u Metohiji, poru~io: „Mir, sloga, bratstvo, pravda i onda }e Bog biti s nama, car mira, pa }emo mo}i odoleti i mi svi qudi dobre voqe svemu onome {to nije dobro.“

Na severu Kosova nekada{wem episkopu ra{ko-prizrenskom, podignut je spomenik u Leposavi}u.

Bronzana figura Wegove svetosti patrijarha Pavla kao da blagosiqa vernike i dobronamernike u porti Hrama Svetog Vasilija Ostro{kog.

„Mladom akademskom vajaru Milenku Balovi}u iz Ra{ke bio je poveren zadatak. Dugo je trajala izrada, i evo – monumentalni spomenik“, ka`e protojerej-stavrofor Milomir Vla{kovi}, stare{ina hrama Svetog Vasilija Ostro{kog u Leposavi}u.

U vlasni{tvu Biblioteke Patrijar{ije Srpske pravoslavne crkve je kolekcija od 10.000 kwiga patrijarha Pavla. Ve}inu ~ine one koje su autori i izdava~i posvetili Wegovoj svetosti.

„Re~ je o istinskoj biblioteci koja je ukqu~ivala celokupnu istoriju kwige svih naroda na mno{tvo jezika“, ka`e Wegovo preosve{tenstvo David, vladika Eparhije kru{eva~ke.

Izdava~ki fond Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke objavio je Sabrana dela i malu religioznu biblioteku omiqenog patrijarha koji je bio izuzetno posve}en kosovsko-metohijskim svetiwama.

Svojevrsno svedo~anstvo o uni{tavawu srpske pro{losti jeste i Zbornik godi{wih izve{taja nekada{weg episkopa, wegove svetosti Pavla – Raspeto Kosovo.

Ro|en je 11. septembra 1914. godine u selu Ku}ancima, srez Dowi Mihoqac (tada u Austrougarskoj, a sada u Hrvatskoj) u zemqoradni~koj porodici.

Gimnaziju je zavr{io u Beogradu, {estorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Rano je ostao bez roditeqa – otac je oti{ao da radi u SAD, tamo je dobio tuberkulozu i „vratio se ku}i da umre“ kad je de~aku bilo tri godine, a isto se ubrzo dogodilo i s majkom. Odgajila ga je tetka. Shvativ{i da je dete „vrlo slaba~ko“, po{tedela ga je seoskih poslova i tako mu omogu}ila da se {koluje: iako je mali Gojko bio sklon „predmetima gde ne mora da memori{e, kao {to su matematika i fizika“, iako je iz veronauke imao dvojku, uticaj rodbine je prevagnuo i wegov kona~an izbor bio je bogoslovija.

Posle zavr{ene ni`e gimnazije u Tuzli (1925-1929) i bogoslovije u Sarajevu (1930-1936) do{ao je u Beograd gde je upisao Bogoslovski fakultet. Tu je vanredno zavr{io i preostale razrede gimnazije da bi mogao da upi{e uporedo i Medicin-

ski fakultet, na kome je stigao do druge godine studija – Bogoslovski fakultet je zavr{io – jer ga u Beogradu zati~e Drugi svetski rat. Da bi se izdràvao radio je na beogradskim gra|evinama, {to mu nije odgovaralo zbog slabog zdravqa. Na poziv svog {kolskog druga Jeliseja Popovi}a odlazi u ov~arsko-kablarske manastire gde je proveo ostatak rata i gde po~iwe svoj mona{ki ìvot. Prvo je boravio u manastiru Svete Trojice u Ov~aru, a zatim radio kao verou~iteq deci izbeglica u Bawi Koviqa~i. Tada se te{ko razboleo „na plu}ima“. Lekari su verovali da je u pitawu tuberkuloza predvi|aju}i mu jo{ tri meseca ìvota. Izvesno vreme proveo je u manastiru Vujanu gde se izle~io i u znak zahvalnosti izrezbario i poklonio manastiru drveni krst. Zamona{en je u manastiru Blagove{tewu 1946. godine, kada je unapre|en u ~in jero|akona. Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Ra~e. [kolsku godinu 1950/51. proveo je kao u~iteq zamenik u prizrenskoj Bogosloviji Svetih Kirila i Metodija. U ~in jeromonaha unapre|en je 1954. godine, iste godine je postao protosin|el, a arhimandrit 1957. godine. Od 1955. do 1957. godine bio je na postdiplomskim studijama na Bogoslovskom fakuletu u Atini. Izabran je za Episkopa ra{ko-prizrenskog 29. maja 1957. godine, a posve}en je 21. septembra 1957. godine u beogradskoj Sabornoj crkvi. în posve}ewa obavio je Patrijarh srpski Vikentije. Za Episkopa ra{ko-prizrenskog ustoli~en je 13. oktobra 1957. godine u prizrenskoj Sabornoj crkvi. U Eparhiji ra{ko-prizrenskoj gradio je nove crkve, obnavqao stare i poru{ene,

posve}ivao i mona{io nove sve{tenike i monahe. Starao se o Prizrenskoj bogosloviji, gde je povremeno drào i predavawa iz crkvenog pevawa i crkvenoslovenskog jezika. êsto je putovao, obilazio i sluìo u svim mestima svoje eparhije. Kao Episkop ra{ko-prizrenski svedo~io je u Ujediwenim nacijama pred mnogobrojnim dràvnicima o stradawu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Za Patrijarha srpskog, 44. poglavara Srpske Pravoslavne Crkve izabran je 1990. godine.

Intezivno se bavio nau~nim radom. Za vreme wegove patrijara{ke slu`be obnovqeno je i osnovano vi{e eparhija. Imaju}i u vidu zasluge patrijarha srpskog Pavla na nau~nom bogoslovskom poqu, Bogoslovski fakultet Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu dodelio mu je 1988. godine zvawe po~asnog doktora bogoslovqa.

ramonda postala

Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) je endemska biqka Balkana koja simbolizuje otpornost i obnovu, a od 2012. godine postala je i zvani~ni amblem Dana primirja u Prvom svetskom ratu u Srbiji.

Primirje u Prvom svetskom ratu potpisano je 11. novembra 1918. godine u {umi kod francuskog grada Kompjewa, u specijalnom vagonu mar{ala Ferdinanda Fo{a, i bilo je na snazi sve do zakqu~ivawa kona~nog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919.godine.

Iako je bilo potrebno mnogo godina da se ovaj dan u Srbiji prizna kao dr`avni praznik, od 2012. godine on je dobio i svoj specifi~an simbol – cvet Natalijine ramonde, prepoznatqiv po qubi~astim laticama i zeleno-crnoj pozadini.

Kao biqka koja je pre`ivela kroz geolo{ke promene i klimatske ekstremne uslove, postala je metafora za borbu i upornost. Zbog toga se Natalijina ramonda ~esto naziva „simbolom opstanka“ i „simbolom pobede“.

BIQKA KOJA O@IVQAVA:

FENIKS IZ PRIRODE

Natalijina ramonda, poznata i kao „cvet feniks“, spada me|u najneobi~nije biqke na svetu zbog svoje sposobnosti da preìvi ekstremne uslove. Ova biqka moè biti potpuno osu{ena mesecima, pa ~ak i godinama, ali kada se na|e u kontaktu s vodom, oìvqava – dovoqno je samo nekoliko kapi da se „probudi“. Zbog ove neverovatne sposobnosti, Natalijina ramonda nosi naziv feniks biqka, jer podse}a na mitskog feniksa koji se ponovo ra|a iz pepela. Botani~ari kaù da je ova

biqka pre`ivela ledeno doba, i danas naseqava delove Balkana, gde raste u suvim klisurama i pukotinama stena.

NATALIJINA I SRPSKA RAMONDA Srpku ramondu otkrio je 1874.godine botani~ar Josif Pan~i} na Rtwu iznad

Sokobawe. Natalijinu ramondu otkrio je 1884. godine u okolini Ni{a doktor Sava Petrovi}, dvorski lekar kraqa Milana Obrenov}a. Zajedno sa Pan~i}em opisao je ovu vrstu i dao joj ime po kraqici Nataliji.

Iako su Natalijina i srpska ramonda sli~ne po svom izuzetnom svojstvu da pre`ivqavaju su{ne uslove, postoje i razlike.

Obe vrste spadaju u tzv. „feniks“ biqke, ali se razlikuju u nekoliko botani~kih karakteristika. Osnovna razlika je u rasporedu kruni~nih listi}a – kod srpske ramonde su listi}i potpuno razdvojeni, dok se kod natalijine ramonde preklapaju.

GDE RASTU RAMONDE

Natalijina ramonda, zajedno sa srpskom ramondom, nalazi se na spisku retkih biqaka Evrope, a u Srbiji je za{ti}ena vrsta. Danas je ugro`ena jer je kolekcionari sakupqaju, ali i zbog naru{avawa stani{ta, ali se i daqe mo`e na}i u za{ti}enim podru~jima kao {to su Si}eva~ka klisura i Suva planina.

Uz to, ove biqke su od velikog nau~nog zna~aja, jer predstavqaju tercijarne relikte – biqke koje su pre`ivele ledeno doba i danas postoje samo u specifi~nim, te{ko dostupnim podru~jima.

KINESKI NAU^NICI TVRDE

DA SU OTKRILI SVETI GRAL:

Rak ne}e postojati, qudi

}e `iveti 150 godina

Glavni tehnolo{ki direktor u kineskoj kompaniji „Lonvi biosajensiz” u [enènu, Liu ]inghua, izjavio je da, zahvaquju}i rezultatima najnovijih istraìvawa, u narednim godinama niko ne}e patiti od raka, a da }e ìvot do 150 godina postati stvarnost.

„@iveti do 150 godina je definitivno dosti`an ciq. Za nekoliko godina, to }e biti stvarnost. Za pet do deset godina, niko ne}e oboleti od raka”, kazao je ]inghua, prenosi „Wujork tajms”.

Wihov optimizam se zasniva na razvoju novog leka koji je pokazao impresivne rezultate u laboratorijskim studijama, a kompanija na ~ijem je ~elu ]inghua tvrdi da je izolovala molekule „sposobne da ubijaju zombi }elije”, i }elije koje stare i ne umiru a {tete zdravim }elijama, kao i da je prona{la na~in da proizvede kapsule sa visokim koncentracijama ovih molekula.

„Ovo nije samo jo{ jedna pilula. To je Sveti gral”, rekao je izvr{ni direktor kompanije „Lonvi biosajensiz” Ip Zuo, koji je poznat pod pseudonimom Ziko.

Kompanija veruje da wene pilule, u kombinaciji sa zdravim na~inom `ivota i kvalitetnom zdravstvenom negom, mogu pomo}i qudima da `ive od 100 do 120 godina.

Dejvid Furman, vanredni profesor na Institutu Bak, biomedicinskom istra`iva~kom centru u Kaliforniji koji prou~ava starewe, rekao je da kineske pilule „deluju obe}avaju}e”, ali da ih je potrebno testirati u velikim klini~kim ispitivawima.

Kineske kompanije su u prvim redovima istra`ivawa za zaustavqawe starewa, a pored ekstrakta semena gro`|a, kompanije se fokusiraju i na goxi bobice, kriogene i hiperbari~ne komore i druge ure|aje.

Kompanija „Lonvi biosajensiz”, sa sedi{tem u ju`nom kineskom gradu [en`enu, razvila je pilule protiv starewa na bazi jediwewa zvanog procijanidin C1, ili PCC1, koje se nalazi u ekstraktu semena gro`|a.

Prethodno su nau~nici iz [angaja otkrili da PCC1 pove}ava `ivotni vek mi{eva za skoro deset procenata selektivnim uni{tavawem starih i senescentnih }elija i za{titom zdravih.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Zauzeti Ovnovi oseti}e kako se odnos s partnerom produbquje, posebno ako su u posledwe vreme izbegavali ozbiqne razgovore. Partner }e vas obradovati gestom koji niste o~ekivali, a to }e vam vratiti veru u zajedni~ku budu}nost. Slobodni Ovnovi bi mogli da upoznaju osobu koja }e im odmah privu}i pa`wu - mo`da ba{ na mestu gde najmawe o~ekuju. Ne preterujte sa hranom i kafom.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Zauzeti }e kona~no prona}i trenutak mira s partnerom i shvatiti koliko su male stvari zapravo va`ne. Slobodni Bikovi mogli bi da obnove kontakt s nekim ko im je i daqe u mislima i to ne}e biti slu~ajno. Finansijski, stoji vam dobar znak: novac dolazi polako, ali sigurno. Ipak, nemojte tro{iti na luksuz, ve} sa~uvajte za ono {to vam stvarno zna~i. Izbegavajte naporne qude.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Zauzeti Blizanci shvati}e koliko su im partnerove male pa`we dragocene, a mogli bi i da dobiju iznena|ewe koje }e ih oraspoloìti. Slobodni Blizanci ulaze u ìvahan period, mogu}a su nova poznanstva preko dru{tva, a jedno od wih lako bi moglo da preraste u ne{to ozbiqnije. Novac vam pristiè iz vi{e mawih izvora, ali brzo odlazi, pa pazite da ne tro{ite na sitnice.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Zauzeti }e se ponovo zbli`iti s partnerom, a iskren razgovor }e skinuti teret koji se dugo vukao. Slobodni Rakovi mogli bi da obnove kontakt sa osobom iz pro{losti, iako }e se dvoumiti da li da daju novu {ansu. Finansijski, neko vam duguje novac ili uslugu - i ovog puta to kona~no mo`e da se vrati. Ne o~ekujte bogatstvo, ali }e vam prijati ose}aj da se sve polako vra}a na svoje mesto.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Partner vas mo`e iznenaditi nekim lepim gestom pa`we, dok slobodni Lavovi imaju priliku da privuku osobu koja }e ih odmah odu{eviti svojim duhom. Qubav vam vra}a samopouzdawe i to se vidi na svakom koraku. Finansijski, mogu}e je da vam stigne bonus, povra}aj novca ili poklon. Ne tro{ite sve odmah, jer }e vam se pojaviti lep povod za ulagawe. Zdravqe je stabilno.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Zauzeti }e imati prijatne trenutke s partnerom, bez potrebe za velikim re~ima - sve }e se razumeti pogledom. Slobodne Device bi mogle da upoznaju osobu koja im deluje neupadqivo, ali }e ih vremenom osvajiti iskreno{}u. Finansijski, stabilnost se vra}a, mada vas tro{kovi oko ku}e ili porodice mogu privremeno usporiti. Zdravqe je solidno, ali vam prija vi{e sna i zdrave hrane.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Zauzeti }e s partnerom prona}i pravi balans izme|u ne`nosti i slobode, a neki bi mogli da dobiju prijatno iznena|ewe koje }e im ulep{ati dan. Slobodne Vage privla~e pa`wu gde god se pojave - osmeh i {arm rade za wih. Pazite da ne {aqete dvosmislene signale ako niste spremni na ne{to ozbiqnije. Novac se kotrqa ka vama kroz sitne dobitke, poklone ili zanimqive razmene.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Zauzeti }e osetiti jak zanos i potrebu da prodube odnos, dok bi slobodni mogli da se zateknu u nekoj intrigantnoj situaciji - privla~nost sa osobom koja nije sasvim „siguran izbor”. Ipak, te{ko }ete odoleti. Novac vam dolazi kroz ne{to {to ste odavno odradili ili kao pomo} od strane osobe koja vas po{tuje. ^uvajte ga, jer }e vam kasnije trebati za ne{to ve}e. Stres mo`e izazvati umor.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Zauzeti Strel~evi oseti}e da se partner vi{e trudi, a to }e probuditi optimizam i bliskost. Slobodni Strel~evi bi mogli da upoznaju nekog potpuno druga~ijeg od onoga {to ina~e biraju - i ba{ tu le`i ~ar. Novac vas prati u korak, kroz sre}ne okolnosti, dobitak ili poklon, ali ne prepu{tajte sve slu~aju. Nemojte zanemariti fizi~ku aktivnost, telo tra`i pokret.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Zauzeti }e shvatiti koliko im partner zna~i, posebno nakon iskrenog razgovora koji otklawa nesporazume. Slobodni Jar~evi mogli bi da upoznaju osobu koja im se na prvi pogled ne ~ini posebno zanimqivom, ali }e im vremenom postati va`na. Novac je stabilan, ali treba izbegavati nepotrebne tro{kove. Savetuje se vi{e sna i mawe brige oko stvari koje ne mo`ete da kontroli{ete.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Zauzeti bi mogli da ~uju ne{to {to }e ih isprva zate}i, ali }e na kraju shvatiti da je to upravo ono {to im je bilo potrebno. Slobodne Vodolije su spremne za flert i lako osvajaju pa`wu, posebno u nekom opu{tenom dru{tvu. Novac dolazi neplanirano - mo`da kroz povra}aj ili simpati~nu sre}nu okolnost. Ipak, ne tro{ite impulsivno. Prija vam mirniji ritam i kvalitetan san.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Zauzeti }e osetiti ve}u bliskost s partnerom i potrebu da poka`u koliko im je stalo, dok bi slobodni mogli da se zanesu u romanti~noj pri~i koja po~iwe sasvim nevino. Finansijski, sitan dobitak ili poklon vra}a vam osmeh na lice, ali ne zaboravite da ne tro{ite na trivijalnosti. Zdravqe je u dobrom stawu, mada vam prijaju ti{ina i mir; izbegavajte gu`vu i stres.

O~ekuje se da }e zlatni xepni sat jednog od najbogatijih putnika sa Titanika dosti}i vrednost od oko milion funti na aukciji koja }e biti odr`ana krajem novembra. Re~ je o satu Isidora [trausa, ameri~kog biznismena, politi~ara i suvlasnika wujor{ke robne ku}e Mejsis - ali je najvi{e ostao zapam}en po wegovoj qubavnoj pri~i koja je tragi~no okon~ana kada je brod potonuo. Telo Isidora [trausa je prona|eno nekoliko dana nakon {to je Titanik potonuo 14. aprila 1912. godine, na putu od Sautemptona ka Wujorku. Me|u predmetima koji su mu vra}eni bio je i „@il Jirgensen” xepni sat od 18 karata, koji se zaustavio ta~no u 02:20 - u trenutku kada je brod nestao pod talasima. Porodica je verovala da je re~ o po-

klonu iz 1888. godine, koji je dobio od svoje `ene Ide [traus, {to je potvr|ivala i gravura sa [trausovim inicijalima. Sat je ostao u porodi~nom vlasni{tvu vi{e generacija, sve dok ga Isidorov praunuk, Kenet Holister [traus, nije poslao na restauraciju. Isidor i Ida bili su dobro poznat wujor{ki par, qudi koji su se smatrali oli~ewem gra|anske elegancije tog doba. Danas ih ve}ina sveta prepoznaje po sceni iz Kameronovog „Titanika” - film je upravo wih stavio u centar jednog od najemotivnijih trenutaka, u kojima stariji bra~ni par le`i zagrqen u krevetu dok brod tone i voda nadire u sobu.

U javnosti se ~esto isti~e da je „taj prizor postao simbol qubavi koja ne popu{ta ni pred najve}om tragedijom”, kao i da su

„Isidor i Ida jedan od najprepoznatqivijih bra~nih parova prikazanih u ~itavoj istoriji filma”.

U stvarnosti, Ida je zaista odbila mesto u ~amcu za spasavawe, ne èle}i da napusti muà, a weno telo nikada nije prona|eno. Istraìva~i Titanika ~esto podse}aju da je „odanost ovog bra~nog para jedan od razloga za{to pri~a o Titaniku i posle vi{e od jednog veka izaziva sna`ne emocije”.

Uz sat }e biti prodato i retko pismo koje je Ida napisala na brodu, u kojem opisuje rasko{ ure|ewa Titanika. Napisala je: „Kakav brod! Tako ogroman i tako veli~anstveno opremqen. Na{e sobe su ure|ene u najboqem i najluksuznijem stilu.”

Pismo nosi `ig „Trans Atlantik 7”, {to

zna~i da je frankirano u brodskoj po{ti i naknadno istovareno u Kvinstaunu u Irskoj. Procewuje se da bi ovaj dokument mogao dosti}i oko 150.000 funti. Uz ova dva predmeta - sat koji se zaustavio u trenutku tragedije i pismo pisano u danima pred potonu}e - ponovo o`ivqava pri~a o paru koji je, vi{e od bilo kog drugog, postao emotivni simbol Titanika.

Aukcijska ku}a „Henri Oldrix end sons” navodi da je interesovawe kupaca ve} ogromno i da bi ovaj sat, ako dostigne o~ekivanu cenu, mogao postati jedan od najskupqih artefakata sa Titanika do sada ponu|enih na tr`i{tu, prenosi BiBi-Si. Pro{le godine je zlatni xepni sat, poklon kapitanu broda „Karpatija”, koji je spasao vi{e od 700 pre`ivelih, prodat za rekordnih 1,56 miliona funti.

Rani znaci demencije mogu se prepoznati po rukama i nogama

Demencija je progresivna „bolest” koja uti~e na funkcije mozga, jer pogor{ava kongitivne sposobnosti kao {to su pam}ewe i rasu|ivawe, govor i emocije. Jedna je od najve}ih zdravstvenih izazova dana{wice, a broj obolelih qudi u svetu u stalnom je porastu.

Podrazumeva niz simptoma prouzrokovanih poreme}ajima koji uti~u na mozak. To nije jedna konkretna bolest. Demencija uti~e na razmi{qawe, pona{awe i sposobnost obavqawa svakodnevnih radwi. Uti~e na funkciju mozga dovoqno da ometa normalan dru{tveni ili radni `ivot osobe. Defini{e proces opadawa mentalnih sposobnosti i gubitak pam}ewa. Alchajmer je naj~e{}i tip demencije.

Pored gubitka pam}ewa nestaju i druge ve{tine vezane za na{e razmi{qawe. Na ovu bolest uti~e mnogo faktora, a ishrana igra kqu~nu ulogu u prevenciji i o~uvawu zdravqa mozga.

Doktor Xon Jus, sa klinike „Broadgate General Practice“ u Londonu, u svom istra`ivawu naveo je da postoje neki od ranih znakova upozorewa na demenciju, a koji mogu da budu vidqivi ~ak i pre nego {to po-

RECEPT

BRZI U[TIPCI

POTREBNO JE:

n 1 jaje

n 1 ~a{a jogurta n 14 ravnih ka{ika bra{na n malo soli

n malo {e}era n 1/2 kesice pra{ka za pecivo n po potrebi uqe za pr`ewe

PRIPREMA:

1. @icom umutiti jaje pa dodati jogurt, {e}er i so, a na kraju ume{ati bra{no sa pra{kom za pecivo. Dobro `icom ujedna~iti, masa treba da je `itka.

2. U {erpicu sipati uqe dva prsta debqine i zagrejati ga.

3. Uqe treba da je dobro zagrejano pa u wega umo~iti ka{iku kojom }emo vaditi u{tipke.

4. Zahvatiti ka{ikom masu pa spustati je u zagrejan uqe. Pr`iti u{tipke da sa obe strane budu rumeni, {to bude brzo. Vaditi ih i spu{tati u sud oblo`en papirnim ubrusima.

5. Ispr`ene u{tipke malo prohladiti pa slu`iti uz jogurt ili kiselo mleko kao i uz xem i prah {e}er.

~nu problemi s pam}ewem. Alchajmerovu bolest karakteri{u dve abnormalnosti u mozgu amiloidni plakovi i neurofibrilarni ~vorovi. Plakovi su abnormalne grupice proteina beta amiloid. ^vorovi su snopovi uvrnutih filamenata koji su sastavqeni od proteina zvanog tau.

Plakovi i ~vorovi zaustavqaju komunikaciju izme|u nervnih }elija i uzrokuju wihovo odumirawe.

Broj qudi s demencijom u svetu je u porastu, jer je du`i `ivotni vek. Iako lek za demenciju ne postoji, kada se dijagnostikuje bolest va`no je uspostaviti odre|enu {emu ishrane i plan le~ewa prema simptomima pacijenta.

FAKTORI RIZIKA

KOD DEMENCIJE

Doktor Jus identifikovao je nekoliko ranih znakova upozorewa koji bi mogli da budu prvi simptomi demencije.

Naveo je ~etiri rana znaka na koja treba obratiti pa`wu, a koji

su ~e{}e povezani s odre|enim vrstama demencije, poput demencije uzrokovane Parkinsonovom bole{}u. Naveo je da se ti rani simptomi razlikuju od osobe do osobe, pa tako svaka osoba demenciju do`ivqava na svoj na~in.

^etiri rana znaka demencije, po istra`ivawima su: nestabilan hod, nespretnost, problemi sa koordinacijom i tremorom ili uko~enost u udovima.

„Ako primetite bilo koji od ovih ranih znakova kod sebe ili nekog drugog, va`no je odmah posetiti lekara, kako bi se uradile procene, jer rano otkrivawe i intervencija mogu da pomo-

gnu u upravqawu simptomima i pru`awu potrebne podr{ke”, rekao je doktor.

Poznato je da redovna fizi~ka aktivnost i uravnoteèna ishrana smawuju rizik od pojave demencije. Preporuka je i uskla|ena teìna, ìvot bez nikotina i alkohola.

National Health Service predla`e strogo kontrolisan unos zasi}enih masti, soli i {e}era, kao i ishrana bogata vlaknima.

NAMIRNICE KOJE ZNA^AJNO POVE]AVAJU RIZIK OD RAZVOJA DEMENCIJE Odre|ene namirnice mogu zna~ajno pove}ati rizik od ra-

zvoja demencije. Prera|eno meso, salame i kobasice, jer sadr`e visok procenat natrijuma i {tetnih trans-masti. Sve to negativno uti~e na kardiovaskularni sistem i pove}ava rizik od demencije.

Treba izbegavati i hranu koja je bogata {e}erima, ve{ta~ke boje i konzervanse, jer sve pomenuto uti~e na kognitivne funkcije. Pi}a zasla|ena ve{ta~kim zasla|iva~ima.

Konzumirawe ve}ih koli~ina qute hrane, poput ~ili papri~ica, povezano je s pove}anim rizikom od smawewa mentalnih sposobnosti.

Tako|e unos velike koli~ine alkohola u organizam pove}ava rizik od demencije.

Za o~uvawe zdravqa mozga preporu~uje se uravnoteèna ishrana bogata sveìm vo}em i povr}em, integralnim ìtaricama, mahunarkama, ora{astim plodovima, semenkama, ribom, kao {to su losos i sku{a.

Hrana bogata vlaknima, zdravim mastima i antioksidansima poma`e u za{titi mozga od oksidativnog stresa i upalnih procesa koji doprinose razvoju demencije.

Pravilna ishrana va`na je u o~uvawu mentalnih funkcija i smawewa rizika od neurolo{kih bolesti.

Skrivena opasnost - kako rano prepoznati dijabetes i izbe}i komplikacije

Dijabetes se sve ~e{}e javqa kod osoba mla|ih od 40 godina, pa ~ak i kod dece i adolescenata, {to je posledica porasta gojaznosti i nezdravog na~ina `ivota, upozorili su zdravstveni profesionlaci povodom Svetskog dana dijabetesa.

Globalna epidemija dijabetesa je po wihovoj proceni jedan od najve}ih javno-zdravstvenih izazova 21. veka.

Procewuje se da 589 miliona qudi {irom sveta `ivi sa tom bole{}u, a Me|unarodna federacija za dijabetes (IDF) procewuje da }e do 2050. godine taj broj porasti na 853 miliona, odnosno 13 odsto svetske populacije.

Sli~na situacija je i u Srbiji, gde se procewuje da s dijabetesom ìvi oko 700.000 osoba, {to ~ini oko 12 odsto odraslog stanovni{tva. îwenica koja dodatno zabriwava jeste da zna~ajan broj qudi ne zna da ima dijabetes - hiqade gra|ana svakodnevno ìvi sa dijabetesom, a da nisu svesni rizika i mogu}ih komplikacija.

Dijabetes je hroni~no nezarazno metaboli~ko oboqewe koje nastaje kada pan-

POBOQ[ANA IMUNOLO[KA FUNKCIJA

Pe~urke mogu pomo}i u poboq{awu imunolo{ke funkcije. [itake pe~urke mogu pomo}i u pove}awu }elija koje poma`u u borbi protiv spoqnih agenasa. Na taj na~in poboq{avate svoju imunolo{ku funkciju.

[itake pe~urke su bogate cinkom, mo}nim antioksidansom koji mo`e pomo}i u smawewu upale. Cink tako|e mo`e pomo}i u pove}awu }elija koje se bore protiv spoqnih agenasa. POMA@E U BORBI PROTIV TUMORA

^ini se da polisaharidi koji se nalaze u {itake pe~urkama imaju svojstva protiv raka.

kreas ne proizvodi dovoqno insulina ili ne mo`e efikasno da koristi insulin koji proizvodi, {to dovodi do povi{enog nivoa glukoze ({e}era) u krvi.

„Rano otkrivawe dijabetesa presudno je za uspe{no le~ewe i o~uvawe kvaliteta `ivota“, istakla je Marija Ma}e{i} sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije, navode}i da su osnovni simptomi dijabetesa na koje treba obratiti pa`wu: poja~ana `e|, u~estalo mokrewe, zamu}ewe vida, zamarawe i gubitak telesne mase.

Dugotrajno neregulisan dijabetes mo`e dovesti do te{kih komplikacija, kardiovaskularnih bolesti, o{te}ewa nerava, bubrega, oka, pa i amputacija ekstremiteta. Sve ~e{}e se prepoznaju i komplikacije poput bolesti jetre, demencije, depresije i maligniteta i zato je va`an multidisciplinarni pristup koji pacijenta stavqa u centar.

„Za uspe{nu kontrolu bolesti i spre~avawe nastanka komplikacija kqu~no je ne samo rano prepoznavawe, ve} i adekvatno,

individualizovano le~ewe“, istakla je Ma}e{i}.

Ove godine Svetski dan dijabetesa obeleàva se pod sloganom „Dijabetes i blagostawe na radnom mestu“, a rezultati ankete koju je sprovelo Udruèwe za borbu protiv dijabetesa grada Beograda „Plavi krug“ pokazuju da sedam od 10 osoba sa dijabetesom u Srbiji ~ine radno sposobnu populaciju. Vi{e od 40 odsto ispitanika nema dobro regulisan dijabetes, dok ve}ina ispitanika vi{e pa`we posve}uje ishrani nego fizi~koj aktivnosti, iako su obe komponente jednako va`ne za kontrolu dijabetesa. Stres i iscrpqenost na poslu ubrajaju se me|u naj~e{}e prijavqene faktore koji oteàvaju regulaciju {e}era u krvi.

Prema studijama, oni mogu pomo}i u borbi protiv tumora ja~awem imunolo{ke funkcije. Po{to su {itake pe~urke bogate antioksidansima, one mogu pomo}i u smawewu oksidativnog stresa, smawuju}i rizik od raka.

BOQE ZDRAVQE SRCA

Po{to su {itake pe~urke bogate vlaknima, one mogu pomo}i u smawewu nivoa holesterola. Tri druga jediwewa tako|e mogu pomo}i u smawewu holesterola: eritadenin, steroli i beta-glukani (vrsta vlakana).

POBOQ[ANO ZDRAVQE CREVA

[itake pe~urke mogu pomo}i u poboq{awu varewa i stvarawu optimalnog okru`ewa

za razvoj dobrih bakterija. Po{to su {itake pe~urke bogate vlaknima, one deluju kao hrana za dobre bakterije u crevima. [itake pe~urke mogu pomo}i u poboq{awu varewa i promovisawu dobre funkcije creva. JA^A KOSTI

Pe~urke su prirodni izvor vitamina D. Dok ve}ina qudi misli samo na kalcijum za zdravqe kostiju, vitamin D tako|e igra kqu~nu ulogu u zdravqu kostiju. Jedan od najve}ih problema je taj {to sadràj vitamina D moè varirati od pe~urke do pe~urke. Nivoi vitamina D vi{i su kada su izloèni vi{im nivoima UV zra~ewa.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

BUDILNIK

UREZI, USECI, @LEBOVI

STARINSKO MU[KO IME

@ITEQI KAMBOXE

JAJE (GR^.) ^AS (SKR.) RASTVOR DOBIJEN MACERACIJOM

OSU[ENE STABQIKE @ITA

VRSTA ZANATLIJE, STRUGAR

JARAM ZAJEDQIVOST IZRA\IVA^ KAI[A

VOZOVI USKOG KOLOSEKA GODI[WA PRIREDBA ODUGOVLA^ITI

AMERI^KA GLUMICA

KISEONIKA NARKOMAN KOJI U@IVA ETAR WIVE

ZAMISLI, PLANOVI, NAKANE SLAVNI FRANCUSKI BICIKLISTA BERNAR ZAPUSTITI SE GLADNICE, @DEROWE OPREMITI MA[INAMA

KOWI KREM OD SLADOLEDA

VELOSIPEDI.

JEROMONAH, KAMATE, EMA, O, ETEROMAN, RON, ZEKANI, TRAKA, ORIZ, NARATORI, O, IN, SIKATIV, LIGA, AKIRA, ACETAT, SOT,

KMERI, OON, ^, SLAMA, TOKAR, IG, CINIZAM, ]IRE, ANALE,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: VEKER, UTORI, KIRIL,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Pristalice skolasti~ke filozofije, 2. Glavni grad Nikaragve - Ime reìsera Savina, 3. Orijentalno ènsko ime - Pisac Miroslav, 4. Inicijali glumca Redforda - Grad u Ba~koj - Sedamnaesto i 20. slovo azbuke, 5. Komanda u vojsci - Mesto u Boki Kotorskoj, 6. Kalu|er, monah - Noèvi za isecawe, 7. Simbol ugqenika - ôbaninVodeni quskar, 8. Brazilski fudbaler - Slutiti zlu kob - Simbol urana, 9. Sitne morske ribice - Jednovalentni radikal (hem.), 10. Izvi|a~ - Grad u Gr~koj, 11. Ista slova - Ime starije glumice Ulmanski - Simbol tehnecijuma, 12. Poqoprivrednici - Kowski povoci, 13. Univerzitetski grad u Engleskoj - Treptaj, talas, 14. Stepen dru{tvenog razvoja.

USPRAVNO: 1. Uputstva, direktive - O~ev brat, 2. Broj~anik na satu (fr.) - Nalozi, zapovesti, naredbe, 3. Li~na zamenica - Popuwavawe - Tovqewe, 4. Uzgajiva~ica lana, lanarica - Mu`jaci doma}e pernate `ivotiwe, 5. Hri{}anska qubav (gr~.) - Motocikl sa malim to~kovima - Oznaka na vozilima za obuku, 6. Sveti (skr.) - Najsvetiji deo gr~kog hrama - Kon~i}i, 7. Muzi~ka mera - Proro~ica, vra~ara (gr~.) - Prvo slovo starosl. azbuke, 8. Veznik - Sredwovekovni vitezovi - Kamena klupa du` zida, 9. Poglavar, stare{ina - Goni~ zaprege, 10. Otomanski zemqoposednici - Zavarivati - Planina u Turskoj, 11. Ispup~eni deo okaIstrajawe, 12. Nejasno izgovarawe glasova, neartikulisanost.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SKOLASTI^ARI, MANAGVA, EGON, EDINA, KRLE@A, RR, APATIN, WR, NAPRED, TIVAT, INOK, ISEKA^I, C, PASTIR, RAK, EDU, KOBITI, U, IN]UNI, ETIL, SKAUT, LARISA, TT, RENATA, TC, RATARI, ULARI, ITON, TALASAJ, CIVILIZACIJA.

Mira Bawac proslavila 96. ro|endan sa koleginicom

Mira Bawac nedavno je proslavila svoj 96. ro|endan, a ne{to kasnije su je tim povodom obi{le prijateqice, me|u kojima i glumica Lena Bogdanovi}.

Iskoristile su priliku i da zajedno poziraju, a slavna glumica pozirala je uz cigaretu i {oqicu kafe, te je mnoge odu{evila svojim izgledom u desetoj deceniji. „Jedna ro|endanska. Tri Sremice u kadru i ~etvrta nas fotka. Na{a Mirka nas je po~astila za ro|endan, sve lepo, po novosadski. Viva la Mira“, napisala je Lena. Podsetimo, Mira je nedavno najavila da ne planira vi{e da snima, a to je otkrila wena koleginica Milica Mil{a.

„Pri~ali smo sa Mirom. Probao je @arko, a ona je bila jako zahvalna. Rekla je @arku da je presre}na {to je u ‘Zakopanim tajnama’ napisao ulogu specijalno za wu, odigrala ju je i rekla: ‘To je moja posledwa uloga, ne mogu ni{ta vi{e’“, rekla je Milica.

EMINA JAHOVI] O @IVOTU U ISTANBULU:

„Beograd i Novi Pazar su prelepi, ali ne bih mogla tamo vi{e da `ivim“

Emina Jahovi} nedavno je otkrila kako se ose}a u mestima koja su obeleìla wen ìvot – Novom Pazaru, gde je ro|ena, Beogradu, u kom je nekada ìvela, te Istanbulu.

„Beograd, Novi Pazar ili Istanbul? Pa, svaki ima ne{to {to nemaju drugi. To je tako. @iveti u inostranstvu, to je… Tek sam shvatila {ta je nostalgija. Ja ve} 15 godina nemam luksuz da pozovem nekoga na kafu. Imam mnogo veliku familiju, neke od wih nikad nisam ni videla! A toliko smo blizu… To je neverovatno. Stalno mamu pitam: ‘[ta je bilo, mama, ko se rodio, ko se porodio, ko se èni, ko se udao…’. Pitam je, jer pojma nemam! Ne jer ne}u da znam, nego je prevelika porodica! Volim da moje sestre, ro|ake, do|u kod mene na kafu, da nam se deca druè. Ja ovde u Turskoj imam neka druèwa, ali to nikad nije isto kao kad su to tvoji“, istakla je Emina tada.

„U Beogradu su mi pravi prijateqi, oni su mi mnogo prisniji nego qudi ovde… U Novom Pazaru mi bude lepo, ali mi vrlo brzo dosadi! To je jasno… Grad je prelep, mnogo ga volim, ali ne bih mogla vi{e tamo da `ivim. Beograd isto, prelep, mnogo volim tamo da budem… U Beogradu sam najpozitivnija. Ali i tu ne bih mogla vi{e da `ivim. A Istanbul… Gde budu moja deca tu }u biti i ja“, dodala je tom prilikom peva~ica.

Novak \okovi} i Ana Ivanovi} u`ivali na nastupu popularnog folkera

Na{ popularni peva~ Stevan An|elkovi} nedavno je nastupao u jednom prestoni~kom lokalu gde su se provodili na{i slavni sportisti. Najboqi teniser sveta Novak \okovi}, kao i na{a ~uvena teniserka Ana Ivanovi} sreli su se nedavno u prestonici gde su oboje u`ivali u provodu uz Stevu An|elkovi}a.

Glumac je istakao da mu je velika ~ast da su wih dvoje pratili wegov nastup, kao i poznata glumica Nata{a Ninkovi}. „Iskreno, bilo je posebno ve~e. Kad na svom nastupu vidi{ Novaka \okovi}a i Anu Ivanovi} u publici, to ti da dodatni adrenalin. I na{a sjajna glumic Nata{a Ninkovi} je bila sjajna. Oko jedne stvari smo se razumeli, vole balade isto koliko i ja. To su pesme koje svakog poga|aju u srce. Oni su qudi koji predstavqaju vrhunske rezultate i qudskost, i ogromna je ~ast {to su do{li da budu deo te ve~eri. Pevao sam iz srca, a oni su me svojim osmesima podigli jo{ vi{e – to su momenti koje pamti{ zauvek“, rekao je Stevan za „Blic“.

Podsetimo, Steva je blizak prijateq sa Milicom Todorovi}, koja je nedavno i krstila wegovu }erku.

„Danas je jedan od najsre}nijih dana. Uz Bo`ju pomo}, krstila sam moju kumicu \inu“, napisala je Milica i dodala:

„Dugo, pravo i iskreno prijateqstvo je po drugi put krunisano najsvetijim ~inom. Neka je na zdravqe i spasewe. Amin“.

SRPSKI PEVA^I UBEDQIVO NAJVE]E ZVEZDE U HRVATSKOJ:

Aleksandra Prijovi}

neprikosnovena, a ove wene kolege su iznena|ewe za mnoge

Interesovawe publike u Hrvatskoj za srpske izvo|a~e iz godine u godinu je sve ve}e, a ovaj trend najvidqiviji je kroz nezapam}eni uspeh Aleksandre Prijovi}, ~iji svaki novi koncert postaje medijski doga|aj. Dok su weni nastupi pomerili granice regionalne popularnosti i napravili pravi digitalni haos pri kupovini karata, Prijovi} je istovremeno pokrenula hrvatsku publiku koja sada puni hale izvo|a~a raznih `anrova – od popa i zabavne muzike do narodwaka i trap scene.

Iako je muzi~ka razmena izme|u Srbije i Hrvatske odavno prisutna, tek posledwih godina ona prerasta u masovni fenomen. Na hrvatskim top-listama dominiraju srpski izvo|a~i, u zagreba~koj Areni smewuju se najve}a imena regionalne scene, dok klubovi i festivali bele`e rekordan broj gostovawa.

U samom centru ovog trenda nalazi se – Aleksandra Prijovi}. Kada je sajt Upad.hr pustio u prodaju karte za Aleksandrin novogodi{wi dnevni koncert u Zagrebu, za samo nekoliko minuta je zabele`eno neverovatnih 1,6 miliona poku{aja kupovine ulaznica. Sistem se sru{io, sajt blokirao, a distributeri su se izviwavali zbog “energije qubavi koja ru{i granice”.

Ovakvo interesovawe nije zabele`ila ~ak ni kontroverzna hrvatska muzi~ka „ikona“ Marko Perkovi} Tompson, ~iji dosada{wi rekord – 500.000 karata prodatih u jednom danu – deluje skromno u pore|ewu sa brojem qudi koji su poku{ali da kupe ulaznice za Prijovi}ev koncert.

I ovo je samo nastavak wenih uspeha koji su zapo~eli turnejom „Od istoka do zapada“, u okviru koje je Aleksandra odr`ala pet rasprodatih koncerata u Osijeku i pet u Zagrebu, zaradiv{i oko 3,5 miliona evra samo od tih nastupa.

U Osijeku je svaki od pet koncerata bio rasprodat, sa oko 5.000 posetilaca po ve~eri. Prema proceni organizatora, Aleksandra je zaradila oko 875.000 evra, pri ~emu su karte ko{tale od 25 do 45 evra.

Sli~no je bilo i u Zagrebu, gde je pet napunila Arenu, a publika je tra`ila kartu vi{e. Aleksandra je postala prva peva~ica iz Srbije koja je uspela da pet puta za redom rasproda Arenu Zagreb u periodu kra}em od godinu dana. Nakon Zagreba i Osijeka, Prijovi}ka je osvojila i Rijeku i Vara`din, gde je prvi koncert rasprodat za mawe od 24 sata. Cena ulaznica u dvorani Zamet kretala se od 25 do 45 evra, a kapacitet od oko 5.000 mesta popuwen je rekordnom brzinom. U Vara`dinu su najavqene dve ve~eri u velikoj areni, uz karte vi{e kategorizacije (VIP lo`e, tribine, fan pit), a o~ekivana zarada prelazi 294.000 evra.

Sve ovo potvr|uje da je Aleksandra Prijovi} postala najtra`enija zvezda u Hrvatskoj u ovom trenutku - i to u zemqi u kojoj je jedva deceniju ranije srpska muzika bila medijski i institucionalno potiskivana.

Fenomen Aleksandre Prijovi} samo je deo {ire slike. Milica Pavlovi} je jo{ jedna zvezda koja je osvojila Hrvatsku na talasu regionalne popularnosti. Wen koncert u Rijeci u okviru turneje „Lav“ pretvorio se u spektakl. Publika je bila na nogama od prvog takta „Bogwe“, a energija je rasla uz hitove „Hej `eno“, „Operisan od qubavi“, „Pakleni plan“… Milica je u Rijeci pevala pred nekoliko hiqada qudi, u dvorani Zamet, uz produkciju koja je ukqu~ivala pirotehniku i preko 10.000 kristala na kostimima. Iako je koncert u prvobitnom terminu bio odlo`en zbog tragedije u Novom Sadu, publika u Hrvatskoj strpqivo je ~ekala novi datum – {to samo potvr|uje da interesovawe za srpske izvo|a~e ne jewava ni u te{kim trenucima.

Ako postoji peva~ica koja ve} decenijama pokazuje da muzika ne poznaje granice, onda je to Lepa Brena. Ona je za dva dana rasprodala dva koncerta u Areni Zagreb, pa odmah zakazala i tre} i - koji je tako|e rasprodat. Wen povratak u Hrvatsku izazvao je euforiju.

„Bi}e to spektakl koji publika zaslu`uje. Jedva ~ekam da iza|em pred wih“, izjavila je Brena.

Uprkos brojnim zabranama koje su joj nekada bile nametane, Brena ostaje simbol regiona koji publika obo`ava. Na dru{tvenim mre`ama ~esto se mogu ~uti komentari da je „previ{e srpskih peva~a“ u Hrvatskoj, ali brojke govore suprotno. Koncerti se zakazuju zato {to postoji ogromna potra`wa.

„Kafanske ve~eri“ – spektakl narodwaka u srcu Zagreba samo potvr|uju sve navedeno. Na jednom doga|aju u Zagrebu nastupale su zajedno brojne estradne zvezde: Quba Ali~i}, Jana, \ani, Bra}a Mati}, Emir \ulovi}, Vi{wa Vitas, Zorana Mi}anovi}… Arena je bila puna do posledweg mesta, a atmosfera nalik najve}im beogradskim `urkama. Publika je pevala svaki stih. „Zagreb obo`ava narodwake“, poru~io je Quba Ali~i}. A Jana je dodala: „Presre}na

sam, ovako topao do~ek ne do`ivi se svuda.“

Jedan od najtraènijih regionalnih peva~a Aco Pejovi} pre ne{to vi{e od godinu dana odrào je spektakularan koncert u Areni Zagreb pred vi{e od 20.000 qudi, dok je istu dvoranu ubrzo napunila i Dragana Mirkovi}. Popularna srpska muzi~ka zvezda napunila je zatim i dvorane u Rijeci, Splitu, Osijeku, âkovecu i drugim gradovima u sklopu svoje humanitarne turneje „Do posledweg daha“.

Spektakl Tee Tairovi} u Areni Zagreb u maju ove godine gledalo je vi{e od 15.000 qudi, ~ime je potvrdila status jedne od najpopularnijih folk zvezda na ovim prostorima.

Dok koncertne dvorane gore, situacija na internetu izgleda sli~no. Na YouTube trendingu u Hrvatskoj me|u top 30 pesama obi~no je prvih deset rezervisano za srpske izvo|a~e poput: Vojaà, Henija, Bibe, Desingerice… Trend koji traje godinama sada postaje jo{ izraèniji. âk i mladi izvo|a~i iz Srbije, poput Nu}ija i Vojaà, imaju stotine hiqada pregleda u Hrvatskoj svega nekoliko sati nakon objave pesme.

Osim folk zvezda, ni{ta mawe nisu popularni ni pop i rok bendovi koji redovne pune klubove, dvorane, hale… Neki od wih su na{i popularni sastavi „S.A.R.S“, „Ni~im izazvan“, „Bu~ Kesidi“, „Kanda, Koxa i Neboj{a“, „Zemqa Gruva“ i drugi. Ni{ta druga~ija situacija nije ni sa zabavnom muzikom, pa je tako pop diva Marija [erifovi} otvorila je svoju veliku regionalnu turneju upravo u – Zagrebu. Arena je bila potpuno rasprodata, a publika ju je do~ekala ovacijama. Marija je bila iskrena i emotivna: „Za{to smo ~ekali 20 godina da zapevam u Zagrebu? Volim dugotrajne qubavi - da traju, da se ne tro{e kao jogurt.“ Sergej ]etkovi} je ve} odrào nekoliko velikih koncerata u Zagrebu, za koje je oduvek vladalo veliko interesovawe, te je ve} najavio naredni za mart slede}e godine. Neda Ukraden nedavno je odràla spektakularni koncert u zagreba~koj areni. Krajem ove godine, koncert u Areni }e odràti i @eqko Joksimovi}, a @eqko Samarxi}, Ana Bekuta, Marko Luis, „Zabraweno pu{ewe“…

FUDBALSKI SUDIJA UBIO BIV[U DEVOJKU: Svirepo ubistvo u Mostaru, pratio je sa pi{toqem, a onda je upucao u toaletu

Dugogodi{wi fudbalski sudija A. K. ubio je biv{u devojku u Mostaru. @rtva je navodno stigla u Mostar u potrazi za poslom, a ubijena je na Trgu Ivana Krndeqa. Mu{karac je pratio od autobuske stanice, a onda je stigao i ubio u toaletu jednog ugostiteqskog objekta. Mediji u Bosni i Hercegovini navode da je re~ o A. K. (33) koji je ubio biv{u devojku A. J. (32).

A. J. je tr~ala iz pravca autobuske stanice dok je napada~ automobilom krenuo za wom. Kada je uo~io da ulazi u ugostiteqski objekat, parkirao je vozilo pedesetak metara daqe i zaputio se za wom. Devojka je uspela da se skloni u toalet, ali ju je napada~ tamo prona{ao i upucao. Navodno je zatim poku{ao da izvr{i samoubistvo, ali se pi{toq zako~io. Po{to je devojka ranije pozvala policiju, patrola je stigla za svega dva minuta i uhapsila ga na licu mesta.

Napada~ je A. K., dugogodi{wi fudbalski sudija koji je sudio utakmice Prve lige FBiH. Ubijena devojka, poreklom iz Kalesije, u Mostar je do{la zbog zaposlewa.

KOGA JE TO POZVAO ALIMPIJEVI]? Mici} je lider, sve`a krv i pet igra~a

Zvezde i Partizana

Novi selektor Srbije Du{an Alimpijevi} objavio je prvi spisak igra~a na koje ra~una u uvodnim me~evima kvalifikacija za Mundobasket 2027. godine u Kataru i time stavio ta~ku na nestrpqewe javnosti da vidi kako }e izgledati novi po~etak.

Kako je i najavqivao, Alimpijevi} je napravio miks proverenih reprezentativaca i novih imena, uz jasnu tendenciju da u FIBA prozorima pru`i {ansu igra~ima iz regionalnih takmi~ewa i mladim talentima.

Na spisku nema kqu~nih evroliga{kih igra~a, poput: Marka Guduri}a, Alekse Avramovi}a, Vawe Marinkovi}a. Svi se oni suo~avaju sa povredama ili procesom oporavka. Tako|e, Nikola Milutinov je po{te|en zbog ogromne potro{we u Olimpijakosu, gde igra na visokom nivou iz me~a u me~. Sli~na situacija va`i i za Filipa Petru{eva. Alimpijevi} se okrenuo alternativnim re{ewima, a posebno raduje {to su tu Nikola Tanaskovi} i Nikola Rebi}. Dvojac koji ve} godinama igra konstantno dobro i ima profil idealan za FIBA prozore.

Tu su i mladi talenti Drezgi}, \ulovi}, ali i iskustvo u vidu Dangubi}a i An|u{i}a, koji nose veliko reprezentativno iskustvo i vra}aju se u nacionalni tim.

Zanimqivo je da su i Spartak i FMP dali ~ak petoricu igra~a nacionalnom timu — jo{ jedan znak da novi selektor `eli da nagradi sistemski rad doma}ih klubova.

[to se ti~e ve~itih rivala, Crvena zvezda je poslala Miqenovi}a, Dobri}a i Davidovca, a Partizan Poku{evskog i Laki}a.

Prvi me~ protiv [vajcarske bi}e poseban izazov jer Alimpijevi} tada ne}e mo}i da ra~una na evroliga{e. Za susret protiv Bosne i Hercegovine, me|utim, bi}e kompletan i ima}e na raspolagawu i {irok izbor iz Evrolige.

Novi selektor jasno je stavio do znawa da `eli da gradi tim dugoro~no — kroz energiju, takmi~arski duh i {ansu za igra~e koji zaslu`uju prostor.

Novak na prijemu kod premijera Gr~ke, poznato o ~emu su pri~ali –sa wima sedeo jo{ jedan \okovi}

Srpski teniser Novak \okovi} i premijer Gr~ke Kirijakos Micotakis u odli~nim su odnosima, {to je jo{ jednom potvr|eno na delu.

Pre nekoliko meseci saznali smo za Novakovu selidbu u Atinu, gde se po svemu sude}i veoma prijatno ose}a i sa porodicom èli tamo da ìvi na duè staze.

Najboqi teniser svih vremena veoma je blizak sa Micotakisom, ve} nekoliko puta su snimqeni tokom razgovora i dru`ewa, a sada je Novak imao i zvani~an prijem kod premijera Gr~ke.

„Danas popodne sam u svojoj kancelariji pozdravio tenisku legendu Novaka \okovi}a, wegovog brata \or|a i predsednika Gr~kog teniskog saveza, Teodorisa Glavasa.

Razgovarali smo o tome kako podi}i gr~ki tenis na jo{ vi{i nivo, nakon izuzetno uspe{nog Gr~kog prvenstva ATP 250, napisao je Micotakis u opisu slika koje je objavio u ponedeqak na Instagramu.

Koliko Micotakis po{tuje Novaka, ali i celu wegovu porodicu, govori i to da je bio na tribinama tokom teniskog spektakla, a sigurno mu je bilo drago {to je bio svedok 101. titule u karijeri najuspe{nijeg tenisera ikada.

Sa Novakom je na razgovoru

JOKI] NASTAVQA DA

PI[E ISTORIJU U NBA: Podaci koji pokazuju koliko je dominantan

Nikola Joki} je ponovo ostvario tripl-dabl u~inak, po{to je protiv ^ikaga imao 36 poena, 18 skokova i 13 asistencija.

Denver jeste izgubio od ^ikaga (127:130), Joki} jeste proma{io {ut za produ`etak, ali je srpski centar uprkos tome uspeo da ispi{e istoriju NBA lige i to na razli~ite na~ine.

Protiv ^ikaga je do{ao do osmog tripl-dabla u sezoni, a slede}a tri najboqa igra~a po tom parametru imaju sedam ukupno (Xo{ Gidi tri i Xejms Harden, Rasel Vestbruk i Xulijus Rendl po dva).

Ako gledamo ukupno ove sezone, Joki} je ostvario osam od 25 tripl-dablova.

Ovo mu je bio 48. karijerni tripl-dabl sa 30 ili vi{e poena. Tako se izjedna~io sa Raselom Vestbrukom i Lukom Don~i}em po tom parametru, a jedini ispred wih je Oskar Robertson sa 106 takvih u~inaka.

Joki} je u ovom trenutku prvi kandidat za MVP nagradu, ali mnogo bitnije je da Denver deluje dobro uprkos porazu od ^ikaga i ~ini se da }e se ove sezone Nagetsi ozbiqno „pobiti“ za titulu.

kod premijera bio i wegov brat \or|e, koji je prvi ~ovek ATP turnira iz serije 250 u Atini, a o~igledno je da postoje namere da se to takmi~ewe odr`ava i u budu}nosti na istom mestu. Podsetimo se da su \okovi}i pre nekoliko godina organizovali turnire i u Beogradu, kasnije i u Bawa Luci, ali je sada pri~a za`ivela u Gr~koj, uglavnom zbog politi~ke situacije.

Dobro nam je poznato da Novak vi{e nije omiqen kod vladaju}eg re`ima u Srbiji, wegovo ime se ~esto blati ili makar izbegava, ali \okovi} odoleva svim napadima i iznova uspeva da poka`e svoju veli~inu – kako na terenu, tako i van wega.

Sabalenka plivala sa ajkulama u provokativnom bikiniju, od pogleda zastaje dah

Prva teniserka sveta Arina Sabalenka odlu~ila je da se potpuno iskqu~i od teniskog sveta posle iscrpquju}e sezone – i to na prili~no neuobi~ajen na~in.

Beloruska zvezda otputovala je na Maldive, gde je vreme za odmor pretvorila u adrenalinsku avanturu: plivawe sa ajkulama. Nakon poraza od Elene Ribakine u finalu zavr{nog turnira u Rijadu, ~ime je ostala bez nagrade od preko ~etiri miliona evra, Sabalenka je spakovala kofere i zaputila se u Indijski okean. Tamo je, sude}i po objavama na Instagramu, odlu~ila da spoji luksuzni odmor i izazov za hrabre.

Na snimcima i fotografijama koje je podelila, Sabalenka se u `utom tanga bikiniju mo`e videti kako mirno pliva me|u nekoliko grebenskih ajkula, dok se ~itava scena odvija u kristalno ~istoj vodi tropskog raja. Wen izbor lokacije i aktivacije izazvao je lavinu komentara, ali i divqewe zbog hrabrosti.

Uz fotografije je kratko poru~ila:

„Sada je vreme da sednem na Maldivima, mo`da popijem tekilu i analiziram sezonu, svoje pona{awe i emocije.“

Sabalenka iza sebe ima mo`da i najkonstantniju sezonu u karijeri: Igrala je finala u Melburnu, Parizu i Wujorku, u septembru je odbranila titulu na US Openu, a sve vreme ostala je u samom vrhu `enskog tenisa.

Beloruskiwa isti~e da je presudan korak napred napravila u kontroli emocija, {to se posebno videlo u Wujorku.

Odlazak na Maldive o~igledno je wena nagrada za sezonu punu napora, stresa, ali i velikih uspeha, pa nema sumwe da }e se Sabalenka vratiti na teren jo{ ja~a.

Budu}i teniski kompleksi u Atini: Veliki sportski planovi Noleta koju podr`ava Gr~ka

Srpski teniser Novak \okovi} i premijer Gr~ke Kirijakos Micotakis

”ARENA” - VELIKA SNAGA ZVEZDE: Crveno-beli ru{e evropske velikane u Beogradu

Zasluìla je Crvena zvezda da se pi{e i pri~a o woj, s obzriom na to kakve rezultate beleì u dosada{wem delu Evrolige. Crveno-beli su sa u~inkom 8-3 na deobi prvog mesta sa Hapoel iz Tel Aviva. Ipak, ono {to posebno treba ista}i je to da tim sa Malog Kalemegdana beleì sjajne rezultate bez velikog broja povre|enih bitnih igra~a.

Od ranije se znalo da }e dugo van stroja biti Xoel Bolomboj, Ajzea Kenan i Hasijel Rivero. Na sve to nadovezao se zdravstveni problem Tajsona Kartera koji se oporavqa od plu}ne embolije. Devonte Grejem se povredio tokom priprema i jo{ nije debitovao, a stigao je kao zvu~no poja~awe. Tokom sezone van stroja je na neko vreme zavr{io i najboqi strelac u Evroligi Xordan Nvora, ~iji povratak se o~ekuje uskoro. Posledwa dva me~a propustio je ^ima Moneke, dok se protiv Dubaija povredio i Ebuka Izundu.

Uprkos tome izabranici Sa{e Obradovi}a igraju dobru, ratni~ku i borbenu ko{arku. Jako te{ko je pobediti aktuelnog {ampiona Kupa Radivoja Kora}a, posebno u Beogradu gde Zvezda izgleda mo}no.

Redom su crveno-beli u najve}oj dvorani na Balkanu ru{ili @algiris (88:79), Real Madrid (90:75), Baskoniju (90:72), Asvel (79:65), Panatinaikos (86:68) i Monako (91:79).

Jedino ko je odneo pobedu iz „Arene” bila je milanska Olimpija jo{ u prvom kolu (82:92), ali tad su neki drugi vetrovi duvali u klubu.

Koliko je Zvezda jaka na doma}em parketu pokazuje ~iwenica da nijednom nije primila preko 80 poena, {to ilustruje snagu wene odbrane. Vredi pomenuti i da je samo litvanskog velikana savladala jednocifrenom razlikom. To sve prepoznaju navija~i koji pune dvoranu i glasom i dlanovima poma`u igra~ima da ni`u trijumfe.

Treba re}i da su crveno-beli na sve ovo dodali i dve pobede u gostima, protiv Fenerbah~ea (86:81) i Makabija (99:92) - dodu{e ovaj me~ se odigrao u hali „Aleksandar Nikoli}”, ali izabranici Sa{e Obradovi}a su bili nominalno gosti. Tako|e, jo{ jedna stvar pokazuje koliko Ogwen Dobri} i sigra~i u ovom trenutku izgledaju odli~no na terenu. Zvezda je uspela da savlada {ampiona i vice{ampiona Evrolige, zatim jo{ jednog u~esnika pro{logodi{weg Fajnal fora, kao i najtrofejniji tim Evrope.

Sve ovo sigurno daje nadu da bi ovo mogla da bude sezona u kojoj crveno-beli juri{aju na velike stvari. Ipak, ima jo{ dosta da se igra i mnogo toga mo`e da se promeni, ali ovo za sad je veoma obe}avaju}e.

Crvena zvezda narednu utakmicu u Evroligi igra slede}eg petka od 21 sat protiv Valensije u [paniji.

DVA SLOVA BILA DOVOQNA DA POKRENU LAVINU:

Po~elo je kao bajka, sluti na najbolniji mogu}i „raskid“

Luis Hamilton, voza~ iz Velike Britanije i sedmostruki {ampion sveta, po svemu sude}i }e napustiti Ferari po isteku teku}eg ugovora.

Kada je saop{teno da }e Hamilton parafirati saradwu sa „skuderijom“, navija~i „kowi}a“ su poleteli, a stav da }e 40-godi{wak iz Stivenejxa osvojiti {ampionsku titulu bio je jedna od „najvrelijih“ pri~a pred po~etak sezone 2025. godine.

A onda je usledio „hladan tu{“ – ne da nije uspeo da ostvari iole boqi rezultat, ve} je po prvi put u karijeri izvesno da }e sezonu zavr{iti bez ijednog podijuma.

Sve to pra}eno je brojnim problemima ne samo kada je u pitawu kvalitet bolida, ve} i odnos Hamiltona sa ostatkom tima.

Sve to dovelo je do najava da bi Britanac mogao uskoro da napusti tim.

„Imam ugovor. U normalnim uslovima, pregovore oko novog ugovora po~ne{ makar godinu dana ranije. Ja sam daleko od toga trenutno“, rekao je Hamilton na pitawe da li postoje najave ostanka, a potom je, kada je usledilo novo pitawe, ovog puta da li }e naredne godine pregovarati, indirektno potvrdio da bi sve sem rastanka bilo ravno ~udu: „Ne“.

^ini se da se saradwa Ferarija i Hamiltona, koja bi nekada bila spoj iz snova, bli`i kraju.

Kapiten Degenek sawa svetsku titulu i {ampionske do~eke {irom Australije?!

Tokom reprezentativne turneje u SAD, iskusni {toper smelim izjavama bacio australijske izve{ta~e u dilemu: Da li se {ali sa wima ili zaista gaji nepopravqivi optimizam i pobedni~ki mentalitet?

Reprezentacija Australije se nije proslavila u prijateqskoj utakmici protiv Venecuele u Hjustonu. Ali, poraz od 1:0 mawi je problem za selektora Tonija Popovi}a od ~iwenice da je zna~ajno izmewena selekcija, sa tri debitanta u startnoj postavi, pru`ila igru koja ne uliva nadu da bi mlade snage mogle da budu od velike koristi na Mundijalu idu}e godine.

Jedna od retkih svetlih ta~aka u timu Sokerusa bio je iskusni defanzivac Milo{ Degenek, kojem je Popovi} ve} drugi put u posledwih par meseci ukazao poverewe da ponese kapitensku traku, u odsustvu vo|e ove ekipe, golmana Meta Rajana.

[toper TSC-a je pokazao ne samo da zaslu`uje da se na|e na tre}em Svetskom prvenstvu u karijeri, ve} i da se dobro snalazi u ulozi lidera. U kriti~nim trenucima je uspevao da pokrene saigra~e, da zbije redove tima i doprinese u spre~avawu te`eg poraza, koji je realno visio u vazduhu.

Poznat kao veliki motivator u svim ekipama u kojima je igrao, a posebno u reprezentaciji, Degenek nastavqa da gaji pobedni~ki mentalitet kojim neretko uspeva da zarazi i saigra~e. Me|utim, izjavama koje je dao tokom ameri~ke turneje, u razgovoru za australijske medije, naterao je i novinare i javnost da se zapitaju da li se on zapravo {ali sa wima ili je toliki majstor manifestacije, u posledwe vreme izuzetno popularnog oru|a u sportskoj psihologiji.

Kada su ga pitali o logisti~kim izazovima na Mundijalu, s obzirom na to da }e se {ampionat sveta prvi put igrati na tako velikom prostoru ({irom SAD,

Kanade i Meksika), 31-godi{wak ro|en u Kninu sve je zaprepastio odgovorom.

„Nije toliko te{ko, samo je bitno kako to shvatite. U su{tini, jednostavno je, posle utakmice u|ete u avion, vratite se u svoju bazu i onda tako idete iznova i iznova, sve dok ne osvojite Svetsko prvenstvo. A onda, u julu, vra}amo se u Australiju i slavimo titulu“, ozbiqnog izraza lica i netrepnuv{i okom ispalio je Degenek.

Ne ~ekaju}i da izve{ta~i australijskih medija do|u sebi od {oka, Milo{ je nastavio ~ak i da u detaqe opisuje svoju „viziju“:

„Nadam se da }e premijer imati vremena da do|e i da proslavi sa nama. O~ekujem da }emo imati do~ek i {ampionsku paradu u Sidneju, pa posle toga i u Melburnu, Adelaidi, Pertu... I to traje neko vreme, oko dve nedeqe paradiramo {irom Australije i - svi sre}ni.“

Tek tada, na momente razvla~e}i krajeve usana u osmeh, nagovestio je prisutnima da ima specifi~an smisao za humor, ali opet, ni re~ju nije `eleo da ih razuveri da ono {to su upravo ~uli nije ono {to zaista i misli. Crte odlu~nog karaktera i pobedni~kog mentaliteta i daqe su se jasno oslikavale iz wegove izjave, koja je u najmawu ruku bila atipi~na i te{ko pojmqiva za australijska shvatawa.

„Koliko god da su {anse za tako ne{to male, on ipak `eli da

im prkosi“, napisao je izve{ta~ portala ABC.

Kada se razgovor preneo na temu povratka u dr`avni tim, posle turobnog perioda obele`enog povredama, Degenek je iskreno rekao da je u tim danima strahovao da je wegova reprezentativna karijera zavr{ena.

„Mislio sam da }e {anse za povratak biti male. O~ekivao sam da }u mo`da dobiti jednu priliku, poziv na jedno okupqawe... Tada sam re{io da ako se ta {ansa uka`e, ne dozvolim sebi da tek tako ka`em „zbogom“ reprezentaciji, ve} da dam sve od sebe i da vidim {ta }e se desiti.“ Taj poziv je usledio krajem pro{le godine, kada je svoj prvi selektorski spisak objavio Toni Popovi}. Iako je i kod prethodnog selektora Grema Arnolda bio redovno pozivan, Degenek je sada vrlo brzo postao jedna od kqu~nih figura u timu. Popovi} ~ak nije {tedeo komplimente na wegov ra~un.

„Zaista se izuzetno dobro sna{ao za igra~a koji se tako dugo fizi~ki mu~io. Postao je vitalni ~lan na{eg tima, iako nisam o~ekivao da }u ga tu videti kada sam tek do{ao na mesto selektora“, istakao je Toni Popovi}.

Prijaju Milo{u ovakve re~i poverewa novog {efa, koji je pritom u igra~kim danima tako|e bio centralni defanzivac. Popovi} je Degeneka promovisao u kapitena ve} na svojoj debitantskoj selektorskoj utakmici protiv Novog Zelanda u Kanberi (1:0).

THURSDAY l ^ETVRTAK 20. 11. 2025.

POLA SVETA IGRA NA MUNDIJALU, ALI ZA SRBIJU NEMA MESTA:

Evo ko }e sve igrati u

SAD, tu su i dr`ave tri puta mawe od Beograda

Gotovo svaka ~etvrta reprezentacija na planeti }e se takmi~iti na Mundijalu, ali tu ne spada Srbija.

Srbija je uspela da ne ostane ni u bara`u za Svetsko prvenstvo, te da ispred we kvalifikacije zavr{i i Albanija. Albanci su slavili u Leskovcu sa 1:0 i tako osigurali da budu ispred Srbije, a slaba uteha za „orlove“ je dolazak Veqka Paunovi}a i pobeda nad Letonijom sa 2:1 u posledwem kolu.

Ko }e sve putovati na Mundijal? Za sada je poznato 32 predstavnika od ukupno 48, na Svetskom prvenstvu od 11. juna do 19. jula }e po prvi put igrati ~ak toliko reprezentacija. ^ak 48 od 211 ~lanica FIFA }e igrati me~eve u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Meksiku i Kanadi u 23. izdawu takmi~ewa.

Ipak, ima i ponekih iznena|ewa, a najmawe predstavnika je za sada dala Evropa. Samo pet, iako je ~ak 16 mesta posve}eno Evropi.

Najve}e razo~arawe u Evropi je Italija koja opet nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo. \enaro Gatuzo je kritikovao na~in kvalifikacija javno nakon {to su Italijani do`iveli debakl i ostali bez planetarne smotre porazom od Norve{ke sa 4:1 (Erling Braut Holan je postigao 16 golova u kvalifikacijama, a Srbija samo devet).

„Videti ju`noameri~ke grupe sa 10 timova, od kojih {est ide direktno, a sedmi igra plej-of protiv ekipe iz Okeanije… Najve}i `al mi je {to nismo izborili taj plej-of. Definitivno moramo da preispitamo kriterijume“, poru~io je Gatuzo koji je sredinom godine postao selektor. Koliko je to nepravedno najboqe govori {to }e u prvom {e{iru osim doma}ina samo jo{ Argentina i Brazil van Evrope biti u tom dru{tvu.

Od evropskih ekipa su samo Hrvatska, Engleska, Francuska, Norve{ka i Portugal obezbedili plasman na Mundijal, a svi ostali }e morati dodatno da se namu~e.

Zanimqivo je da }e na Mundijalu, barem za sada, igrati tri debitanta. Jordan, Uzbekistan i Zelenortka Ostrva su izborili mesto na planetarnoj smotri, a koliko je to neobi~no najboqe govori podatak da je do sada najmawa dr`ava na prvenstvu bila selekcija Trinidada i Tobaga.

Ona je ~ak tri puta ve}a od Zelenortskih Ostrva koja imaju tek 524.000 stanovnika. Tri puta su mawa i od Beograda! Meksiko je postao prva dr`ava u istoriji koja je tri puta organizovala prvenstvo (samostalno ili sa jo{ nekom dr`avom), a sada }e biti 12 grupa po ~etiri ekipe. Osam tre}eplasiranih }e igrati i neku vrstu {esnaestine finala.

Interkonfederacijske kvalifikacije }e se igrati marta slede}e sezone, a `reb za {ampionat sveta je na programu 5. decembra u Va{ingtonu. Uz to }e jo{ {est ekipa iz Evrope biti poznato posle bara`a.

SRPSKI SELEKTOR VODI DR@AVU

VELI^INE KRAGUJEVCA NA MUNDIJAL

Dik Advokat, biv{i selektor Srbije, mogao bi da napravi pravo ~udo u no}i izme|u utorka i srede od 02.00. Neophodno mu je samo da Kurasao ne izgubi od Jamajke u posledwem kolu. Tako bi odveo dr`avu od 158 hiqada stanovnika na Mundijal, Novi Sad, Ni{ i Beograd su po broju stanovnika ve}i od dr`ave, a ne{to mawi je samo Kragujevac. Zamislite selekciju Kragujevca na Svetskom prvenstvu, takvo je to ~udo!

Dodatni problem za dr`avu je ~iwenica da je 78-godi{wi trener zbog smrtnog slu~aja morao da se vrati ku}i i da ne}e voditi tim protiv Jamajke. To bi bio savr{en kraj bajke, da odigraju za Advokata.

Tramp:

Br`e do viza za navija~e

za Svetsko prvenstvo u Americi

Administracija predsednika SAD-a Donalda Trampa najavila je novu inicijativu za strane dràvqane koji planiraju da putuju u Sjediwene Ameri~ke Dràve na naredno Svetsko prvenstvo u fudbalu, a koja }e im omogu}iti brè zakazivawe intervjua za vize.

Program, nazvan „FIFA Pass“, omogu}i}e navija~ima koji su kupili ulaznice preko FIFA da dobiju prioritetne termine za vizu, dok administracija poku{ava da balansira izme|u Trampove politike stro`e kontrole migracija i o~ekivanog velikog priliva posetilaca zbog turnira.

Naziv „pass“ ozna~ava „prioritized appointments scheduling system“, prioritetni sistem zakazivawa termina.

„Ako imate kartu za Svetsko prvenstvo, mo`ete dobiti prioritetne termine za vizu“, rekao je predsednik FIFA \ani Infantino tokom sastanka u Ovalnoj kancelariji sa Trampom.

Okrenuv{i se ameri~kom predsedniku dodao je: „Rekli ste to jo{ na na{em prvom susretu, Amerika pozdravqa svet.“

Tramp je poru~io da sna`no ohrabruje putnike koji dolaze na Svetsko prvenstvo da „{to pre“ apliciraju za vizu.

Dr`avni sekretar Marko Rubio izjavio je da je administracija uputila vi{e od 400 dodatnih konzularnih slu`benika {irom sveta kako bi se odgovorilo na pove}anu potra`wu. U oko 80 odsto zemaqa, putnici mogu dobiti termin za vizu u roku od 60 dana.

Uz novi sistem, oni koji su kupili karte preko FIFA mo}i }e da koriste specijalni FIFA portal koji }e ubrzati obradu wihove prijave i zakazivawe intervjua u Stejt departmentu.

„Sprove{}emo istu proveru kao i za sve ostale. Jedina razlika je {to }e oni biti pomereni unapred u redu ~ekawa“, rekao je Rubio.

Slede}e godine bi}e odigrane 104 utakmice u Kanadi, Meksiku i SAD, a Tramp je organizaciju Mundijala ozna~io kao jedan od svojih prioriteta. Infantino je ~est gost Bele ku}e uo~i `reba Svetskog prvenstva koji }e biti odr`an 5. decembra u Kenedi centru.

Selektor optu`io rivala da su bacali vraxbine i da zato nisu oti{li

na Svetsko prvenstvo

Jo{ 16 karata mora da bude podeqeno za Svetsko prvenstvo do kraja, a mogao bi na wemu da se na|e i maleni Haiti koji je posledwi put igrao 1974. godine. Uz to bi plasman mogao da preko interkonfederacijskih kvalifikacija da obezbedi DR Kongo (ranije bio Zair) koji je uspeo da izbaci Kamerun i Nigeriju, svetske supersile. Nigerija je sada najvrednija reprezentacija koja je ostala bez Svetskog prvenstva. Po „Transfermarktu“ vredi ova selekcija ~ak 295,25 miliona evra i trentuno je 19. najvrednija na planeti zahvaquju}i Ademolu Lukmanu, Aleksu Ivobiju, Samjuel ^ukvuezeu, Viktoru Osimenu i Viktoru Bonifasu.

Zanimqivo je da je me|u najvrednijim selekcijama planete i Srbija koja kao 23. reprezentacija (257,5 miliona) ne}e igrati na Mundijalu.

Vrednost DR Konga je 123.80 miliona. Na Mundijalu }e igrati i Zelenortska Ostrva koja vrede 28,3 miliona evra.

U^ESNICI SVETSKOG PRVENSTVA

Azija: Australija, Iran, Japan, Jordan (debitant), Katar, Saudijska Arabija, Ju`na Koreja, Uzbekistan (debitant).

Afrika: Al`ir, Zelenortska Ostrva (debitant), Egipat, Gana, Obala Slonova~e, Maroko, Senegal, Ju`noafri~ka Republika, Tunis.

Severna Amerika: Kanada, Meksiko, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave (sve tri su suorganizatori).

Ju`na Amerika: Argentina, Brazil, Kolumbija, Ekvador, Paragvaj, Urugvaj.

Okeanija: Novi Zeland

Evropa: Hrvatska, Engleska, Francuska, Norve{ka, Portugal.

Fudbalska reprezentacija DR Konga priredila je iznena|ewe u finalu afri~kih kvalifikacija, savladav{i favorizovanu Nigeriju posle boqeg izvo|ewa penala.

Iako su „super orlovi“ poveli ve} u tre}em minutu golom Oweke, Kongo je preko Elije stigao do izjedna~ewa i potom slavio nakon drame sa bele ta~ke. [ansel Mbemba pogodio je odlu~uju}i penal i doneo istorijsku radost svojoj naciji.

Ipak, ono {to je usledilo posle me~a izazvalo je veliko interesovawe {irom Afrike.

Erik [el, selektor Nigerije, dao je neo~ekivanu i vrlo kontroverznu izjavu nakon poraza, tvrde}i da je video „neobi~ne rituale“ kod rivala.

„Optu`ujem ih za Marabut. Video sam igra~e DR Konga kako se pona{aju kao da ‘navode energiju ka lopti’. Nikada ne{to sli~no nisam video“, izjavio je [el.

Marabut ozna~ava tradicionalne magijske i spiritualne rituale koji su duboko ukoreweni u nekim afri~kim zajednicama, a ~esto se u sportskom kontekstu smatraju tabu temom.

[el je oti{ao korak daqe i opisao atmosferu na tribinama.

„Video sam desetine wihovih navija~a kako prave neartikulisane pokrete. To nije izgledalo kao navijawe. Izgledalo je kao deo iste stvari koja se de{avala na terenu. Nisam sujeveran ~ovek, ali ve~eras sam se prvi put ose}ao kao da igramo protiv ne~ega {to nam ne `eli dobro.“

Selektor Nigerije nije ponudio dodatne dokaze, ali su wegov ton i re~i izazvali brojne reakcije – od podsmeha do ozbiqne zabrinutosti.

Dok DR Kongo proslavqa veliki uspeh, nigerijska javnost traì odgovore i detaqnije obja{wewe [elovih re~i. Navija~i na dru{tvenim mreàma dele snimke neobi~nih pokreta na tribinama, dok drugi smatraju da je selektor samo traìo izgovor za poraz.