Srpski glas 6. novembar

Intervju nedeqe: Dr Miodrag Stojkovi}, srpski nau~nik svetskog renomea

Strana 12

Strana 6

Strana 20

Strana 16

Strana

MUP: Uhap{eno 37 osoba zbog izazivawa incidenata kod Skup{tine

Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je da je policija privela 37 osoba koje su, kako navode, u~estvovale u naru{avawu javnog reda i mira i izazivawu incidenata tokom neprijavqenog skupa ispred Skup{tine Srbije.

U saop{tewu MUP-a navodi se da policija intenzivno radi na identifikaciji i pronala`ewu ostalih u~esnika koji su svojim postupcima ugro`avali bezbednost gra|ana i javnu imovinu.

„Nastavi}emo da dosledno primewujemo sve zakonske mere u ciqu o~uvawa javnog reda, mira i bezbednosti svih gra|ana”, navodi se u saop{tewu MUP-a.

Me|u uhap{enima je i, kako saznaje RTS, Vladimir [timac, koji je priveden po nalogu Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu. [timac je uhap{en, kako se navodi, zbog optu`bi da je tokom protesta ispred Skup{tine Srbije „podstrekavao na nasiqe sa namerom nasilnog svrgavawa legitimnih predstavnika vlasti”.

Prethodno su Ministarstvo unutra{wih poslova i Bezbednosno-informativna agencija najo{trije osudili incidente u centru Beograda, u neposrednoj blizini zgrade Narodne skup{tine.

Kordon policije razdvajao je dve grupe gra|ana koje su se nalazile kod Narodne skup{tine. U vi{e navrata do{lo je do incidenata.

Jedna grupa gra|ana do{la je da podr`i Dijanu Hrku, majku mladi}a koji je poginuo u padu nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, a koja je po~ela {trajk gla|u u blizini Skup{tine zbog toga {to, kako ka`e, jo{ ne zna ko je ubio weno dete i ostalih 15 qudi koji su poginuli u padu nadstre{nice.

Druga grupa gra|ana, koja se protivi blokadama, nalazi se ispred {atora postavqenih kod Skup{tine.

Plasti~ne fla{e, petarde i bakqe letele su sa obe strane kordona. Izvestan broj bakqi ba~en je, kako navode policija i BIA, me|u {atore koji se od marta nalaze u Pionirskom parku.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Prekinuti Dani srpske kulture u Splitu, mladi}i u crnom uzvikivali ”Za dom spremni”

Program manifestacije

„Dani srpske kulture” u Splitu prekinut je nakon {to je oko 50 mladi}a odevenih u crno upalo u prostorije kulturnog centra i uzvikivalo usta{ke pozdrave. Splitska policija je saop{tila da nije bilo fizi~kog nasiqa, a da je grupa mladi}a vikawem naru{avala javni red i mir.

U prostorijama gradske ~etvrti Blatine u Splitu je trebalo da se odr`i manifestacija „Dani srpske kulture”. Program je prekinut nakon {to je u prostorije u kojima se odr`avao program upala grupa od oko 50 mladi}a koji su odeveni u crno, prenosi Indeks.

Kako Indeks nezvani~no saznaje, re~ je o ~lanovima navija~ke grupe „Torcida”.

U okviru manifestacije trebalo je da nastupi vi{e muzi~ara i ~lanovi plesno-peva~kog ansambla iz Novog Sada. Splitska policija je saop{tila da se deo tog ansambla nije ose}ao bezbedno, zbog ~ega su pobegli sa mesta doga|aja, ali da su im po pronalasku pru`ili za{titu.

„Naknadno smo saznali da je dio okupqene skupine mla|ih

Do`ivotna zabrana kupovine cigareta za one ro|ene posle 2007. godine

Maldivi su prva dr`ava koja je uvela zabranu pu{ewa po generacijskom principu, za sve koji su ro|eni posle 1. januara 2007. godine. Tim osobama nije dozvoqeno da kupuju ili koriste duvan, kako bi se promovisala „generacija bez duvana“.

Inicijativa je potekla od predsednika Muhameda Muicuja, a zabrana je stupila na snagu 1. novembra 2025. godine.

„Zabrana je doneta u ciqu za{tite javnog zdravqa i kao vid promocije generacije bez duvana. Prema novoj odredbi, pojedincima ro|enim 1. januara 2007. ili nakon toga zabraweno je da kupuju, koriste ili prodaju duvanske proizvode na Maldivima“, navodi se u saop{tewu Ministarstva zdravqa Maldiva.

Zabrana se odnosi na sve oblike duvana, a trgovci na malo moraju da provere starost kupca pre prodaje proizvoda. Mera se odnosi i na turiste koji pose}uju Maldive.

Ministarstvo je saop{tilo da zadr`ava zabranu uvoza, prodaje, distribucije, posedovawa i upotrebe elektronskih cigareta i proizvoda za vejping, koja va`i za sve pojedince bez obzira na godine.

Prodaja duvanskih proizvoda maloletnoj osobi ka`wava se sa 3.200 dolara, dok se kori{}ewe vejp-ure|aja ka`wava sa 320 dolara.

osoba u{ao u sam prostor Gradskog kotara Blatine gdje se trebala odr`ati manifestacija i od posjetiteqa zatra`io da se razi|u, {to su isti i u~inili. Za vrijeme razilaska osobe iz skupine su u nekoliko navrata uzvikivawem naru{avali javni red i mir. U doga|aju nije bilo fizi~kog nasiqa i povrije|enih osoba. Provodimo intenzivno kriminalisti~ko istra`ivawe s ciqem identificirawa osoba iz skupine”, navodi se u saop{tewu policije. Dalmatinski portal prenosi da su oko 18 sati u prostorije kotara upali mu{karci u crnim majicama i kapama, me|u kojima su dvojica starijih izgledala kao da predvode grupu. Rekli su ~lanovima Srpskog

kulturnog dru{tva „Prosvjeta” da „ne mogu odr`ati nastup” i da „nema mesta takvom programu u mesecu kada se obele`ava pad Vukovara”. Portal prenosi da su skandirala i usta{ki pozdrav „Za dom spremni”. Iz ‚Prosvjete’ su potvrdili da su o svemu obavestili policiju, a iz Policijske uprave splitsko-dalmatinske potvr|eno je da je prijava primqena i da je u toku prikupqawe informacija o okolnostima doga|aja, javqa Dalmatinski portal. Planirano je da se „Dani srpske kulture” odr`avaju od 3. novembra do 1. decembra, a manifestacija ukqu~uje muzi~ke i dramske nastupe, izlo`be, folklorne izvedbe i prezentaciju tradicionalne srpske kuhiwe.

Britanski emiter Bi-Bi-Si suo~io se sa ozbiqnim optu`bama za manipulaciju video zapisima. Prema istrazi Telegrafa, wihov program Panorama iskrivio je govor ameri~kog predsednika Donalda Trampa iz januara 2021. godine.

Bi-Bi-Si je falsifikovao govor Donalda Trampa, stvaraju}i utisak da je podsticao nerede na Kapitol Hilu, navodi Telegraf. Prema tvrdwi lista, program, koji je emitovan u oktobru 2024. godine, montirao je Trampov govor kako bi se stvorio la`ni utisak da podsti~e pristalice na nerede. Konkretno, urednici su kombinovali fragmente iz razli~itih delova govora, razdvojene skoro sat vremena. Ovo je navelo gledaoce da poveruju da predsednik poziva svoje pristalice da se „bore kao ludi“, dok je zapravo govorio o mirnom protestu. Dodatni element manipulacije bilo je kori{}ewe snimaka Trampovih pristalica kako mar{iraju na Kapitol, snimqenih pre wegovog govora. Ovaj incident se dogodio usred teku}e debate o doga|ajima od 6. januara 2021. godine, kada su Trampove pristalice upale u zgradu Kapitola. Ovi doga|aji doveli su do masovnih hap{ewa. Tramp je 2025. godine iskoristio svoja predsedni~ka ovla{}ewa da pomiluje pribli`no 1.500 qudi osu|enih za napad, ispuwavaju}i predizborno obe}awe.

PONOSNIM U POLUFINALU POPULARNOG PROGRAMA:

Ne propustite polufinalni „My kitchen rules” u nedequ u 7 uve~e na Kanalu 7!

Srbin Marko Savi} iz Perta jedan je „najmr{avijih voza~a kamiona“ u Australiji, a wegova verenica vodi popularni blog o hrani kada ne poma`e osobama sa invaliditetom da prona|u posao.

Prvi u~esnici emisije „Moja kuhiwska pravila“ - Marko Savi} i Danijela Oukman iz Zapadne Australije - mo`da imaju zna~ajne razlike u kulturama, interesovawima i ve{tinama, ali par veruje da otelotvoruju sve vrednostji karakteristi~ne za wihovu mati~nu dr`avu. U jednoj od prethodnih epizoda Marko je javnosti ve} pokazao kako se spremaju }evapi na srpski na~in i doma}i ajvar.

Kao jedan od tri tima koji su zakasneli i u{li u kotao emisije o kuvawu kod ku}e, ova dvadeset{estogodi{wakiwa }e staviti sebe i Zapadnu Australiju na tawir na predstoje}em polufinalnom okr{aju u nedequ uve~e (Kanal 7, u 7 uve~e, nedeqa 9. novembar).

„Danijela i ja smo oli~ewe Zapadne Australije, mi smo oli~ewe Perta“, rekao je Marko za Perth Now.

„Mi smo autsajderi, vredno radimo, ali smo i veoma opu{teni i le`erni. Zato mi-

slim da je predstavqawe Zapadne Australije savr{eno.“

Upoznav{i se na muzi~kom festivalu pre sedam godina, par sada `ivi sa Markovom porodicom dok {tede za svoj prvi dom.

Sa Markovim srpskim poreklom i Danijelinim delimi~no kineskim poreklom, veseli par obe}ava da }e na trpezu doneti jedinstvenu me{avinu.

Pre mawe od dve godine, Danijela je

Ovako nas prislu{kuju preko telefona

Ako vam se u~inilo da vidite vi{e oglasa za odre|eni proizvod nakon razgovora o wemu sa prijateqem ili pretra`ivawa na internetu, mo`da ste pomislili da vas prislu{kuju preko telefona.

Mada mnogi ve} du`e vremena sumwaju u to, sada dostupne informacije i potvr|uju da se na{i mobilni telefoni zaista prislu{kuju. Jedan od Fejsbukovih marketin{kih partnera detaqno je opisao kako firma prislu{kuje razgovore korisnika da bi postavqala ciqane oglase, prenosi Dejli mejl.

Koks Media Grup (CMG) tvrdi da wihov softver „Active-Listening” koristi ve{ta~ku inteligenciju za prikupqawe i analizu podataka „o namerama u stvarnom vremenu”, slu{aju}i ono {to govorite putem telefona, laptopa ili mikrofona.

„Ogla{iva~i mogu da usklade glasovne podatke sa podacima o pona{awu, kako bi ciqali kupce na tr`i{tu”, navodi se. Fejsbukova mati~na firma Meta je priznala da proverava CMG zbog kr{ewa uslova pru`awa usluge, dok Amazon tvrdi da wegov ogranak za oglase „nikada nije radio sa CMG-om i ne planira to da ~ini”.

CMG-ov softver za aktivno slu{awe mo`e da prikupqa glasovne podatke korisnika putem bilo kojeg ure|aja opremqenog mikrofonom, ukqu~uju}i pametni telefon ili laptop. Nije, me|utim, jasno da li softver Active-Listening prislu{kuje stalno ili samo u odre|enim trenucima, kada je telefonski mikrofon aktiviran, kao {to je to tokom poziva i razgovora.

Ogla{iva~i, zatim, koriste te uvide kako bi ciqali na „in-market potro{a~e”, a to su qudi koji aktivno razmatraju kupovinu odre|enog proizvoda ili usluge.

Ako va{ glas ili podaci o pona{awu sugeri{u da razmi{qate o kupovini ne~ega, bi}e vam servirane reklame za taj artikl. Posle razgovora o Tojotinim automobilima ili pretra`ivawa na internetu, na primer, po~e}ete da vi|ate oglase za wihove najnovije modele.

„Jednom pokrenuta, tehnologija automatski analizira promet neke stranice i kontinuirano prati i prilago|ava ciqawe publike sve dok je aktivna”.

po~ela da dokumentuje svoje kulinarske poduhvate na dru{tvenim mre`ama iskqu~ivo zato {to su prijateqi stalno tra`ili preporuke.

Sada ima jo{ 12.000 `eqnih pratilaca na mre`i koji ~ekaju insajderske vesti. Iako je otkrivawe kulinarskih u`itaka Perta i inostranstva hobi, wena iskra u kuhiwi rasplamsala se mnogo bli`e domu. Izlo`en srpskim i balkanskim ukusima kao dete, Marko je po~eo sam da kuva

Ograni~ava se

upotreba

^et

od malih nogu dok su wegovi roditeqi vodili svoj posao obuke voza~a kamiona. Odabrav{i da sledi sli~an put, sa 22 godine postao je najmla|i ocewiva~ voza~a kamiona svoje vrste u Australiji od 1981. godine.

Ali Marko se kune da je wegova ishrana malo prefiwenija od ishrane voza~a kamiona koje obu~ava.

„Ako ste ikada pogledali voza~a kamiona, vide}ete da je kultura hrane verovatno mesne pite koje dobijate na benzinskoj pumpi. Tako da sam verovatno i najmr{aviji voza~ kamiona u Australiji“, na{alio se.

Markov idealan scenario za kuvawe bio bi da ostavi jagwe na ra`wu satima dok deli pi}e sa prijateqima tokom letweg dana - uz UFC tre{tawe u pozadini. Nedostaju}i samopouzdawa pred svoj „neprijateqski“ debi u emisiji, par se nada da }e wihova dinamika „jin i jang“ impresionirati sudije Kolina Fasnixa i Manua Fidela, kao i wihove kolege takmi~are.

„Do}i kao u~esnik u takmi~ewu je apsolutno idealan scenario“, rekao je Marko. „To zna~i da je neko eliminisan, a mi smo korak bli`e osvajawu glavne nagrade.“

GPT-ja

^et GPT vi{e ne}e davati zdravstvene, pravne

i finansijske savete

Open AI je nedavno uneo velike promene u pravila kori{}ewa, kojima se zvani~no ograni~ava upotreba ^et GPT-ja u oblastima kao {to su medicina, pravo i finansije.

To zna~i da ve{ta~ka inteligencija vi{e ne sme da pru`a personalizovane savete u bilo kojoj oblasti koja zahteva licencu ili formalno obrazovawe - ukqu~uju}i postavqawe medicinskih dijagnoza, tuma~ewe zakona ili davawe predloga oko upravqawa novcem.

Prema novim smernicama, ^etGPT mo`e objasniti op{te principe ili pojmove, ali ne sme da deluje kao zamena za stru~waka.

Na primer, ako korisnik pita kako da le~i konkretan simptom bolesti, model sme da opi{e {ta taj simptom uop{teno mo`e da zna~i, ali }e uvek preporu~iti korisniku da za konkretan savet pita lekara.

Sli~no va`i i za pravne ili finansijske teme: ^etGPT }e re}i kako funkcioni{e porez ili {ta sadr`i testament, ali ne mo`e da savetuje {ta da potpi{ete ili u {ta da ulo`ite novac.

Razlog za promene je jednostavan: OpenAI `eli da se za{titi od pravnih rizika i istovremeno ograni~i zloupotrebu tehnologije koja potencijalno mo`e naneti {tetu. Na zvani~nom sajtu kompanije stoji da je ciq ove mere „za{tita qudi od potencijalnih posledica zbog deqewa pogre{nih ili neproverenih informacija”.

Drugim re~ima, ^etGPT vi{e ne}e „glumiti doktora, advokata ili finansijskog savetnika”, jer ti poslovi podrazumevaju odgovornost koju AI algoritam ne mo`e da preuzme. Kompanija posebno nagla{ava da se weni modeli ne smeju koristiti u kontekstima koji mogu direktno uticati na zdravqe, bezbednost ili finansijsku stabilnost qudi. To ukqu~uje, pored ostalog, dijagnozu bolesti, procenu rizika za kredite, pravne odluke ili

tuma~ewe ugovora.

U delu „Zabrawene primene” OpenAI izri~ito navodi da je zabraweno koristiti modele za: Pru`awe medicinskih saveta, ukqu~uju}i dijagnozu i le~ewe.

Pripremu ili pregled pravnih dokumenata bez licenciranog advokata.

Davawe finansijskih ili investicionih preporuka.

Simulirawe profesionalaca u bilo kojoj oblasti u kojoj bi gre{ka mogla imati posledice po `ivot ili imovinu.

OpenAI ujedno podse}a da se svi razgovori sa ^etGPT-jem mogu koristiti za „poboq{awe modela”, {to zna~i da podaci koje korisnici dele nisu potpuno privatni. Zbog toga nova pravila idu ruku pod ruku sa preporukom da se nikada ne unose li~ni, finansijski ili medicinski podaci, kao {to su medicinski nalazi ili podaci o bankovnim ra~unima.

U su{tini, ^etGPT se sada tretira kao obrazovni i informativni alat, ne kao zamena za profesionalca. Mo`e da pomogne u razumevawu slo`enih pojmova, da ponudi pregled istra`ivawa ili pojasni pravne termine, ali ne sme da preporu~uje, propisuje ili odlu~uje u ime korisnika. To je deo {ire strategije kojom OpenAI `eli da poka`e da wegovi modeli mogu biti bezbedniji, transparentniji i odgovorniji, prenosi „Interne{nal biznis tajms”.

GODI[WICA TRAGEDIJE U NOVOM SADU

Skupovi se}awa na stradale u Novom Sadu pro{li u miru

Komemorativnim skupovima {irom Srbije obele`eno je godina dana od pada nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu, kada je stradalo 16 qudi. Okupqawa su protekla mirno.

U Novom Sadu na poziv studenata, gra|ani su se okupili na 16 lokacija za 16 `rtava, odakle su do{li do @elezni~ke stanice, gde su polo`ili vence, odr`ali 16 minuta }utawa i upalili sve}e, odaju}i po{tu stradalima. Celodnevni skup, bez pi{taqki i u ti{ini, kako su i pozivali organizatori, zavr{en je spu{tawem cve}a u Dunav i pu{tawem lampiona. Studenti su na kraju okupqawa poru~ili da se „vidimo i sutra i svaki dan”.

Dijaspora je u gradovima {irom sveta odala po~ast `rtvama. Vlade Srbije i Republike Srpske proglasile su Dan `alosti. Parastosi su slu`eni u Novom Sadu, Beogradu, Ni{u, Bawaluci.

U tragediji su stradali Sara, Valentina i \or|e Firi} iz Koviqa, Milica Adamovi}, Sawa ]iri} Arbutina i Mileva Karanovi} iz Ka}a, Nemawa Komar iz Stepanovi}eva, An|ela Ruman iz Stare Pazove, Milo{ Milosavqevi} iz Kni}a, Stefan Hrka iz Beograda, Vasko Sazdovski iz mesta Sveti Nikola u Severnoj Makedoniji, Goranka Raca iz Novog Sada, Vuka{in Rakovi} iz Bukovca, \uro [vowa iz Stepanovi}ava, Awa Radowi} iz Para}ina i Vuka{in Crn~evi} iz Zmajeva.

U Hramu Svetog Save u Beogradu parastos stradalima u Novom Sadu, ali i za sve preminule pravoslavne hri{}ane povodom Zadu{nica, slu`io je patrijarh srpski Porfirije, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, premijera \ura Macuta, predsednice Skup{tine Srbije Ane Brnabi}, ministara, velikog broja gra|ana...

Patrijarh Porfirije poru~io je da svako od nas treba da se potrudi da bude boqi ako ho}emo da nam svima zajedno bude boqe i uputio molitve Bogu da nam, kao deci Svetog Save, podari mir i spoznaju da smo jedini drugima potrebni.

„Mir, najpre, u svakome od nas, a onda i mir me|u nama. Da nam daruje spoznaju, da smo jedni drugima potrebni. Da nam daruje ose}awe, da smo jedno ili samo tako, }emo ~uvati i nositi na sebi blagoslov Svetoga Save”, poru~io je Porfirije nakon parastosa kome su prisustvovali i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i zvani~nici Srbije i Republike Srpske.

Patrijarh je molitvu za upokojewe pro~itao poimenice za svih 16 nastradalih u tragediji 1. novembra pro{le godine u padu nadstre{nice u Novom Sadu - Saru, Valentinu, \or|a, Milicu, Nemawu, An|elu, Milo{a, Stefana, Sawu, Goranku, Vuka{ina, Milevu, \ura, Vaska, Awu i Vuka{ina i da im podari ve~ni `ivot.

Predsednik Vu~i} je poru~io da za svakoga stradalih palimo sve}u mole}i se i veruju}i da }e ostati zauvek u na{im srcima i da je u ovom tu`nom trenutku najva`nije da Srbija bude dostojanstvena i ujediwena.

„Danas je dan kada treba da, bez te{kih re~i i podela, u ti{ini uputimo molitvu za stradale. Neka nas tuga porodica ujedini, a ne razdvaja. Neka nas vodi mir i odgovornost, a istinu }emo tra`iti u institucijama, strpqivo i uz puno po{tovawe”, poru~io je Vu~i}.

Kako je rekao, posle dana{weg dana, „hajde da govorimo vi{e jedni sa drugima, a mawe jedni o drugima, da probleme re{avamo dijalogom, a ne etiketama, da po{tujemo zakon i tu|e mi{qewe, bez obzira na razlike”

Majka jednog od stradalih prilikom pada nadstre{nice Dijana Hrka najavila je, tokom govora u Novom Sadu, da }e stupiti {trajk gla|u ispred Skup{tine grada Beograda navode}i da mora da zna ko je odgovoran za smrt wenog sina, za 16 stradalih, kao i da oni koji su odgovorni moraju biti ka`weni.

Ona je rekla da se ogra|uje od „studenata i vas narode”, navode}i da je to ne{to {to ona li~no mora da u~ini i pozvala je predsednika Aleksandra Vu~i}a da raspi{e prevremene izbore.

Studentkiwa Na|a [olaja izjavila je porodice zaslu`uju „da znaju ko je ubio wihove bli`we i da ti koji su to uradili za to i odgovaraju”.

Tu`ilac u penziji, ~lanica Anketne komisije za utvr|ivawe odgovornosti za pad nadstre{nice i „Proglasa”, Jasmina Paunovi} je tokom govora u Novom Sadu poru~ila studentima da „wihova borba nije uzaludna”.

„Otvorili ste o~i narodu, nadu da mo`e da bude boqe. Kakvi bi mi bili qudi kad bi }utali na ovu nepravdu, uni{tavawe `ivota? Svi moramo da se borimo za boqe sutra. U ime amaneta na{ih predaka i budu}nosti koje ste po`eleli da mewate - samo tako zajedno, jedni pored drugog, bez sujete, mo`emo da mewamo Srbiju. Mewaju}i Srbiju, mewa}emo svet”, dodala je ona.

Ona je dodala da je jedna od po{asti vlasti - korupcija.

Ina~e, od rada ove komisije ogradili su se pojedini plenumi, navode}i da odgovore o~ekuju od nadle`nih institucija.

Okupqenima se obratila gra|evinski in`ewer i profesor na Gra|evinskom fakultetu Sawa Frica koja je naglasila

da nadstre{nica nije pala zbog teroristi~kog akta, ve} zbog gubitka nosivosti do kojeg je do{lo, izme|u ostalog, zbog korozije na `icama kojima je bila oka~ena na krovnu konstrukciju.

Naglasila je da je, tokom ovog projekta, do{lo do izbegavawa zakonom definisanih procedura i da nije uva`eno mi{qewe struke. Godi{wi pomen `rtvama u Novom Sadu obele`en je i u Bawaluci. U Hramu Hrista Spasiteqa zvani~nici Srpske odali su po{tu nastradalima, prislu`ili sve}e.

Izabrani predsednik Srpske Milorad Dodik je poru~io da je tragedija u Novom Sadu potresla ~itav srpski narod, bez obzira gde `ivi.

„Republika Srpska, zajedno sa Srbijom, s tugom i po{tovawem prise}a se stradalih”, rekao je Dodik.

Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je procenu da je u piku okupqawa u Novom Sadu bilo 39.000 qudi i da nije bilo incidenata.

Odlukom Vi{eg suda u Beogradu ponovo je potvr|ena optu`nica Posebnog odeqewa za suzbijawe korupcije Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu. Sud je, kako su objavili mediji, ju~e u postupku ponovnog odlu~ivawa po nalogu Apelacionog suda, doneo prvostepeno re{ewe kojim je potvrdio ovu optu`nicu. Ovo je jedna od optu`nica koja se vezuje za nadstre{nicu i podignuta je protiv Slobodanke Katani}, menaxera za razvoj investicija AD „Infrastruktura @eleznica Srbije” sa sedi{tem u Beogradu, kao i predsednika Komisije za tehni~ki pregled @elezni~ke stanice u Novom Sadu Milutina S. i ~lana komisije Biqane K. a u vezi sa izvr{ewem nekoliko krivi~nih dela sa koruptivnim elementom, koja su imala za posledicu pad nadstre{nice. Navodi se da postoji opravdana sumwa da su wihovi propusti doprineli i da su u uzro~no-posledi~noj vezi sa tragedijom,

jer „da su savesno postupali i izvr{ili du`nost vanrednog pregleda, kao i kontrole ispuwenosti uslova u toku samog probnog rada, mogli su vizuelno da uo~e znake loma i pove}anog ugiba na nadstre{nici u danima koji su prethodili wenom obru{avawu”.

Vi{e tu`ila{tvo iz Novog Sada podiglo je dopuwenu optu`nicu protiv trinaest optu`enih zbog „opravdane sumwe da su u~inili krivi~na dela koja se pravno kvalifikuju kao – Te{ka dela protiv op{te sigurnosti iz ~lana 288 stav 2 Krivi~nog zakonika”, a me|u optu`enima je i biv{i ministar gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture Goran Vesi}. Optu`eni su i: Jelena Tanaskovi} biv{i v.d. generalnog direktora „Infrastruktura `eleznice Srbije”, Anita Dimoski biv{i v.d. pomo}nika ministra u Ministarstvu gra|evinarstva, saobra}aja i infrastrukture, Neboj{a [urlan biv{i generalni direktor „Infrastruktura `eleznice Srbije”, S.N. odgovorni projektant gra|evinske konstrukcije, M.J. glavni projektant idejnog projekta, Q.M.M. glavni projektant projekta za gra|evinsku dozvolu, M.S. izvestilac Republi~ke revizione komisije, J.S.M. lice odgovorno za tehni~ku kontrolu projekta za gra|evinsku dozvolu, Z.S.M. i D.J. odgovorni za izvo|ewe gra|evinskih radova, M.G. i D.T. odgovorni za stru~ni nadzor nad izvo|ewem radova. Ova optu`nica je vra}ena na doradu i jo{ nije potvr|ena. Pred Javnim tu`ila{tvom za organizovani kriminal vodi se postupak koji je pokrenut zbog sumwe da je bilo korupcije na projektu izgradwe ma|arsko srpske `eleznice. Me|u osumwi~enima su i biv{i ministri Vesi} i Tomislav Momirovi}, a sumwa se da su uve}awem cene kroz anekse o{tetili dr`avu za najmawe 115 i po miliona dolara. Oni se terete za zloupotrebu slu`benog polo`aja i neekonomi~no raspolagawe novcem gra|ana.

Godi{wica: Vi{e od 110.000 gra|ana Srbije u veli~anstvenoj ti{ini odalo je po{tu poginulim ispod nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu

UPRKOS PRIMIRIJU:

Vi{e od milion

dece u Gazi i daqe bez hrane i vode

Portparolka UNICEF Tes Ingram izjavila je da je vi{e od milion dece u Gazi i daqe bez vode i hrane i da vi{e hiqada dece svake no}i odlaze u krevet gladni uprkos sporazumu o prekidu vatre.

Ingramova je objasnila da 650.000 dece mora da se vrati u {kole i istakla da je prekid vatre ‚dobra vest’ jer zna~i kraj svakodnevnog bombardovawa koje je ubijalo decu, ali nije dovoqan da okon~a glad ili da obezbedi porodicama pristup bezbednoj vodi za pi}e, prenosi palestinska agencija VAFA.

„Porodice u Gazi se i daqe svakod-

nevno bore da pre`ive, a infrastruktura koja je obezbe|ivala vodu i medicinsku negu deci te{ko je o{te}ena, {to izuzetno ote`ava pristup ovim osnovnim potrebama”, rekla je Ingramova.

Prema wenim re~ima koli~ina pomo}i koja je ulazila u Pojas Gaze nakon po~etka primirja neznatno je pove}ana tokom prve dve nedeqe, ali je „i daqe `alosno nedovoqna”.

„Koli~ine koje sti`u u Pojas Gaze i daqe su daleko su mawe od onih koje su ulazile u okupiranu palestinsku enklavu pre po~etka rata”, rekla je portparolka UNICEF Tes Ingram.

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

8781 1960

www.beotravel.com

Ekonomski rezultati Trampove posete

Tokiju i Seulu – sada se lak{e di{e

Nedavne posete ameri~kog predsednika Donalda Trampa i wegovog ekonomskog tima Tokiju i Seulu poslu`ile su da se otklone nesporazumi u vezi sa ranije postignutim dogovorom o carinama i preciziraju wegovi detaqi. Sada je jasno, pi{u japanski mediji, da }e lavovski deo japanskog kapitala od 550 milijardi dolara biti usmeren na projekte iz oblasti energetike, rudarstva i izgradwe infrastrukture potrebne za razvoj i rad ve{ta~ke inteligencije. Da bi umawio svoj trgovinski deficit sa Va{ingtonom, Japan }e uvoziti „Tojotine” automobile proizvedene u SAD.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp i wegovi ministri Skot Besent, Hauard Lutnik i Pit Hegset boravili su u zvani~noj poseti Tokiju od 27. do 29. oktobra, da bi sam kraj meseca potom proveli u Republici Koreji.

TRAMP U JAPANU

Ono {to je japanska strana, bar u ekonomskom pogledu, najvi{e pri`eqkivala od Trampove posete bilo je da se izvr{e korekcije, odnosno, utana~e detaqi na~elnog dogovora u vezi carina postignutog u julu. Tada nije bio sastavqen zvani~ni dokument, {to je kasnije dovelo do razli~itih tuma~ewa toga

{ta je zaista dogovoreno. Naime, tvrdwa ministra trgovine Hauarda Lutnika nakon zavr{etka pregovora da }e Japan i Republika Koreja uliti ukupno 900 milijardi dolara u investicioni fond kojim }e onda po svom naho|ewu raspolagati predsednik Tramp, duboko je uznemirila vlade u Tokiju i naro~ito Seulu, jer je zna~ila da one ne}e imati gotovo nikakvu mo} odlu~ivawa u vezi sa tim gde }e i za{ta oti}i wihov novac, te da }e morati da isporu~e ogromne koli~ine ke{a u kratkom roku od tri godine.

Nasuprot tome, u Tokiju i Seulu su bili uvereni da se najve}i deo davawa od 550,

odnosno, 350 milijardi dolara koje su bili prisiqeni da obe}aju da bi im Tramp smawio carine sa 25 na 15 posto ne}e sastojati od novca i direktnih investicija, ve} dugoro~nih zajmova i bankarskih garancija za projekte u SAD, od kojih neki ne moraju biti realizovani.

SADA SE LAK[E DI[E Poseta ameri~kog predsednika, dakle, omogu}ila je vladama u Tokiju i Seulu da, nakon serije prethodnih razgovora, koriguju ameri~ko tuma~ewe sporazuma o carinama i za sebe izdejstvuju povoqnije uslove. Naro~ito je, ~ini se, u tim nastojawima bila uspe{na Plava ku}a (vlada Republike Koreje). Ona je od

Trampa i wegovog tima, nakon par meseci glasnog protesta da bi isplata 350 milijardi dolara u ke{u zemqu gurnula u vrlo opasnu finansijsku i politi~ku krizu budu}i da se wene ukupne devizne rezerve kre}u izme|u 413 i 420 milijardi dolara, izvukla obe}awe da }e vremenski okvir za pomenuta gigantske investicije biti deset godina, a ne samo tri.

Ona je tako|e izdejstvovala i saglasnost da godi{wi iznos tih investicija ne}e pre}i 20 milijardi. Odnosno, Ju`na Koreja }e u ratama isplatiti ukupno 200 milijardi dolara u zajedni~ki investicioni fond, odakle }e biti kori{}eni za izgradwu energetske mre`e i podvodnih opti~kih kablova, dok }e preostalih 150 milijardi dolara biti dat kroz direktne investicije u ameri~ku brodogradwu i zajmove.

I Tokio je, po izve{tavawu tamo{wih medija, uspeo da, kroz konkretizaciju dogovora o investiciji 550 milijardi dolara japanskog novca, donekle poboq{a svoj polo`aj tako {to je dobio potvrdu da }e ta sredstva biti usmerena u one projekte od kojih i japanska privreda mo`e da ima koristi. Mada, po izve{tavawu japanskih medija, ostaje obaveza da se te investicije izvr{e do kraja Trampovog mandata (januara 2029.).

UN poma`u Jamajci

Generalni sekretar UN Antonio Gutere{ je pozvao na me|unarodnu pomo} Jamajci koju je po~etkom ove nedeqe pogodio uragan najja~e kategorije, rekao je wegov portparol.

Centralni fond UN za vanredne situacije (CERF) je ve} namenio ~etiri miliona dolara (3,4 miliona evra) za humanitarne operacije na tom karipskom ostrvu, saop{tile su UN.

Uragan „Melisa”, jedna od najmo}nijih oluja ikada zabele`enih, usmrtio je najmawe 28 qudi na Jamajci, gde je stigao u utorak, najnoviji je broj `rtava koji je objavio premijer Endru Holnes i na platformi Iks dodao da je broj `rtava mo`da i ve}i.

Uragan koji je opusto{io ~itave regione Jamajke i poplavio Haiti i Kubu, usmrtio je ukuono gotovo 60 qudi tokom svog vi{ednevnog kretawa kroz Karibe.

Uragan „Melisa”, kojeg su klimatske promene u~inile razornijim od obi~ajenih u tropskim krajevima, bio je najmo}niji koji je stigao do kopna u posledwih 90 godina. U utorak je pogodio Jamajku kao uragan kategorije 5 {to je najvi{a kategorija na Safir-Simpsonovoj skali. Vetar brzine ve}e od 300 kilometara na sat je uz obilnu ki{u podigao more i izazvao poplave i razarawe.

POSLE URAGANA ”MELISA”

Bele zastave za kraj sukoba

Ruske trupe napreduju, neprijateq blokiran i opkoqen u Kupjansku i Krasnoarmejsku

Ukrajinski vojnici nastavqaju da se predaju ruskim borcima iz grupe trupa „Zapad”, koje u~e-

brigade Oru`anih snaga Ukrajine, Jurij [apovalenko i Aleksej Vinder, podelili detaqe o tome kako su ostavqeni bez podr{ke, municije i hrane i kako su odlu~ili da se predaju.”Sami smo se predali… Kada su nas ovde doveli, posle ~etiri dana, otprilike, shvatili smo da smo okru`eni Rusima. Doprema zaliha nije bilo, nestalo nam je vode,

stvuju u operaciji neutralisawa opkoqenih jedinica ukrajinske vojske kod Kupjanska u Harkovskoj oblasti, saop{tilo je Ministarstvo odbrane Ruske Federacije. Rusko ministarstvo objavilo je videe u kojima su zarobqenici 14. odvojene mehanizovane

Tramp:

hrane je ostalo vrlo malo. Nas trojica smo dnevno delili jednu konzervu mesa”, zapo~eo je svoju ispovest [apovalenko. On je objasnio da je put preko reke Oskol bio odse~en i da su svuda bili ruski FPV dronovi, zbog ~ega vi{e nije bilo logisti-

ke.”U grad je u{lo mnogo va{ih vojnika. Zato smo i odlu~ili da iza|emo sa belom zastavom pred va{e… oni su nam tada ~ak i instrukcije bacili sa drona kako da pravilno postupimo”, naveo je zarobqeni ukrajinski vojnik. Sa svoje strane zarobqeni Aleksej Vinder potvrdio je re~i svog saborca, te priznao da su odlu~ili da prate uputstva koja su im Rusi poslali, jer se tako barem pojavila nada da }e pre`iveti.”Mi smo sve uradili kao {to su rekli. Naravno, pla{ili smo se, mislili smo da }e nas streqati kad budemo izlazili. Ali drugog izlaza nije bilo – ve} smo bili u obru~u, a prelaz preko reke bio je potpuno pod kontrolom ruskih dronova i artiqerije”, rekao je Vinder.”Rusi su nas ‚izvukli’, nisu nas tukli niti maltretirali. Dali su nam vodu i ~okoladu”, ispri~ao je Aleksej Vinder i zahvalio se ruskim vojnicima {to su odr`ali re~ i sa~uvali im `ivote.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je naglasio da ruske trupe napreduju u svim oblastima SVO, a da je neprijateq blokiran i opkoqen u Kupjansku i Krasnoarmejsku.

Ministartsvo odbrane Rusije ju~e je saop{tilo da su ukrajinski vojnici opkoqeni u Krasnoarmejsku po~eli su da se predaju ruskim snagama. UKRAJINCI

Putin i Si su sna`ni lideri, treba ih shvatiti ozbiqno

Trebalo bi ne{to da uradimo povodom denuklearizacije i zaista sam o tome razgovarao sa predsednicima Putinom i Sijem, rekao je ameri~ki lider

Predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si \inping su jaki i inteligentni qudi sa kojima se ne treba igrati, rekao je ameri~ki predsednik Donald Tramp u intervjuu za „Si-bi-es”. „Obojica su jaki. Obojica su pametni. Obojica su veoma sna`ni lideri. To su qudi sa kojima se ne treba igrati. To su qudi koje morate shvatiti veoma ozbiqno. Oni ne ulaze govore}i: ‚Oh, zar nije lep dan? Pogledajte kako je

lep. Sunce sija, tako je lepo.’ To su ozbiqni qudi. To su qudi koji su jaki, pametni lideri”, rekao je Tramp.

[ef Bele ku}e je zatim ponovio da je zavr{io osam ratova, da jedini u kom nije imao uspeha jeste onaj u Ukrajini, kao i da je mislio da }e sukob lako biti re{en zbog wegovog dobrog odnosa sa Putinom. Prema wegovim re~ima, „i to }e se desiti”.

Dodao je i da SAD navodno ima vi{e nuklearnog oru`ja nego bilo koja druga zemqa, ali da je Rusija „druga”. Kako navodi, Kina je na tre}em mestu, ali, prema wegovom mi{qewu, bi}e „izjenda~ene za pet godina”.

„Verujem da bi trebalo ne{to da uradimo povodom denuklearizacije i zaista sam o tome razgovarao i sa predsednikom Putinom i sa predsednikom Sijem”, dodao je ameri~ki lider. Tako|e je ponovio svoje pla-

Stotinu tela na Trgu Svetog Luke, ili koliko u`asa mo`e da izdr`i Rio de @aneiro

Desetine tela polo`enih na raznobojne najlone na Trgu Svetog Luke u Rio de @aneiru i masa uplakanih, histeri~nih `ena koje su me|u ubijenima prepoznavale sinove i prijateqe, epilog su najkrvavije akcije brazilske policije u dugoj istoriji borbi protiv lokalnih bandi. Ubijeno je vi{e od 120 qudi, ali su lideri organizacije „Komando vermeqo”, ili „Crvene komande”, uspeli da pobegnu. Masakr ili ozbiqna akcija policije, pitawe je na koje Brazil tra`i odgovor.

Guvernerova kancelarija je dnevna soba. Kancelarija gradona~elnika je trpezarija, a ceo grad je ba{ta. Favele su pak skriveno dvori{te u koje se odla`e |ubre, pisala je kwi`evnica Karolina Marija de @ezus, koja je, pre nego {to je priznat wen rad, prehrawivala decu kopaju}i po |ubri{tima brazilskih favela. U no}i izme|u srede i ~etvrtka u dve takve favele, Alemao i Pewa, upalo je oko 2.500 policajaca koji su, pucaju}i na sve {to se kre}e, poku{ali da kriminalcima uru~e bezmalo 200 naloga za hap{ewe. Rano izjutra, stanovnici tih favela su po {umarcima sakupqali tela ubijenih, sla`u}i ih po uli~icama i trgovima, kako bi porodice mogle da ih identifikuju.

Ubijeno je izme|u vi{e od 100 stanovnika favela, me|u kojima je ve}ina imala policijske dosijee, kao i dvadesetak pripadnika bandi iz drugih delova zemqe, koji su u najve}em brazilskom gradu poku{avali da se sakriju od zakona.

Nijedan od ubijenih navodnih kriminalaca nije bio na spisku za hap{ewe.

„Svi nalozi za hap{ewe su uru~eni”, kratko je reagovao {ef javne bezbednosti Viktor Santos.

Stradala su i ~etvorica policajaca.

Lideri bande „Komando vermeqo”, koja kontroli{e ove dve favele, nisu prona|eni.

nove za sprovo|ewe nuklearnih proba.

„Moramo da vidimo kako to funkcioni{e. Razlog za{to govorim o testirawu je taj {to je Rusija objavila svoju nameru da testira, Severna Koreja stalno testira, kao i druge zemqe. Mi smo jedina zemqa koja ne testira. Ne `elim da budem jedina zemqa koja ne testira”, navodi.

Novinar ga je podsetio da Moskva testira samo sisteme za isporuku, a ne nuklearno oru`je. Ipak, Tramp je izrazio mi{qewe da Rusija i Kina navodno sprovode takva testirawa, „ali o tome ne govore”.

„Zar to nema smisla? Zna{, pravi{... pravi{ nuklearno oru`je, a onda ga ne testira{. Kako }e{ to da uradi{? Kako }e{ znati da li funkcioni{e?”, navodi ameri~ki predsednik.

Tramp je 30. oktobra izjavio da }e Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ponovo pokrenuti testirawa nuklearnog oru`ja, nakon pauze od tri decenije, i da je „zbog programa testirawa drugih zemaqa”, nalo`io Ministarstvu rata da po~ne sa testirawem ameri~kog nuklearnog oru`ja „na ravnopravnoj osnovi”.

Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej [ojgu je kasnije istakao da su testirawa sprovo|ena je u smislu primene ra~unarske tehnologije, da to nisu bila fizi~ka ispitivawa, ve} matemati~ki modeli. On je poru~io da }e, ukoliko druge zemqe sprovedu nuklearne probe, Rusija uraditi isto.

Napad u vozu u Velikoj Britaniji –desetoro povre|enih

U napadu no`em u vozu kod Kembrixa u Velikoj Britaniji deset osoba je raweno. Devetoro rawenih zadobilo povrede opasne po `ivot. Uhap{ena dvojica osumwi~enih.

Deset osoba raweno je u napadu no`em koji se dogodio u vozu kod Kembrixa, na istoku Engleske u Velikoj Britaniji, preneo je Rojters.

Svi raweni su hospitalizovani, devetoro je zadobilo povrede opasne po `ivot, dok je jedna osoba sme{tena u bolnicu sa lak{im povredama.

Britanska policija je saop{tila da radi na utvr|ivawu okolnosti i motiva incidenta.

Napad se dogodio izme|u stanica Stivenix i Piterborou, zbog ~ega su sve `elezni~ke linije bile u prekidu.

Lokalna policija je saop{tila da su naoru`ane policijske snage upu}ene na stanicu Hantingdon nakon poziva ju~e u 19.39. Iz policije su naveli da su naoru`ani policajci zaustavili voz i uhapsili dvojicu mu{karaca.

Britanski premijer Kir Starmer je u objavi na platformi Iks rekao da je „zastra{uju}i incident u vozu blizu Hantingdona duboko zabriwavaju}” i pozvao qude da slede savete lokalnih vlasti. „Moje misli su sa svima koji su pogo|eni i hvala slu`bama za hitne slu~ajeve na wihovoj reakciji. Svako ko se nalazi u tom podru~ju treba da sledi savete policije”, naveo je Starmer.

Nadam se zemqi gde se pitaju kvalifikacija i znawe,

a ne wihovi falsifikati

U eri zaborava, roman „Zemqa Romeja” nudi se}awe koje je otpor nestanku. „Zemqa Romeja” pripada istorijskom romanu, ali, do`ivqava se kao poetski traktat o pam}ewu, li~nom i kolektivnom identitetu, i onome {to ostaje kada pro|u vekovi, ideologije, qudi i ratovi. Kroz lik duhovnika Josifa – zaboravqenog svedoka i ~uvara rukopisnog nasle|a – autor ispisuje portret jedne zapu{tene duhovne misije, ali i duboku kontemplaciju o oduzetim pravima – pravo na ime, na grob, na qubav, na istoriju.

Roman „Zemqa Romeja” napisao je profesor embriologije Miodrag Stojkovi}, ~ovek mnogih tema. Najpoznatiji je po istra`ivawu mati~nih }elija. Prvi je u svetu klonirao qudski embrion. Bio je zamenik glavnog direktora Istra`iva~kog centra “Princ Filip” u Valensiji i vodio je grupu koja se bavi }elijskim reprogramirawem. Profesor je humane genetike na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Kad ga je Kragujevac odbio, u svom rodnom Leskovcu 2008. godine osnovao je Spebo Medekal, specijalnu bolnicu za le~ewe steriliteta, gde je vantelesnom oplodwom ro|eno 1700 beba. ^lan je Evropske akademije nauke, SANU ga je odbila. Bio je poslanik u Narodnoj skup{tini. Autor je ili koautor oko 150 nau~nih radova. n Da li je „Zemqa Romeja” tragawe za izgubqenim korenima?

- Jeste. Radwa ovog, kao i prvog romana „Crni~ani”, de{ava se na krajwem jugu dana{we Republike Severne Makedonije, u mestu nedaleko od grobova mojih predaka po maj~inoj strani, \oni}a. Kao dete, tamo sam provodio raspuste, praznike i slu{ao pri~e deda Vlajka, koje su, izgleda, tada predate na ~uvawe. Sada, uz pomo} zapisa, arhiva, starih kwiga i novina, imaju samo druga~iji oblik. Istorijske ~iwenice i doga|aji na tom podru~ju su toliko dramati~ni, a nama nepoznati. A korene koje slabo poznajemo vetar vrlo brzo odnese. n U romanu se provla~i misao da prava istorija nije samo pri~a o vladarima, ve} o malim, obi~nim qudima. Za{to mislite da je va`no da ba{ wihove pri~e ponovo o`ive? Koliko vam je bilo va`no da poka`ete da su najve}e bitke ~esto li~ne i unutra{we? - I kada velike qude pogledamo pod mikroskopom, shvatimo da su mali. Kod malih qudi je druga~ije – oni narastu. Wihove vrednosti, juna{tva, ali i problemi, konflikti, posledice i te`ina odluka i patwe dra`e su mi, bli`e. Patwa predaka jeste u neku ruku i na{a, ali wihova po`rtvovanost je uvek `eqa da ona potomstvu bude bla`a, ako treba, i po cenu li~nih gubitaka. Tako i Vlado `rtvuje sebe da spase sinove, tako i Jarni, jedan od glavnih junaka romana, gubi qubav `ivota da kroz vihore balkanskih ratova spase dete. n Qubav je u va{em romanu jaka. Da li je, uz slobodu i potomstvo, vidite kao stub opstanka Balkana?

- I to kao osnovni. Problem je {to se na qubav, bilo kog oblika, prema voqenoj osobi, zemqi, uvek oslawaju dva stuba: mr`wa i qubomora (zavist). Zato se uvek tra`imo, ~eznemo za onom qubavqu koja je dovoqno jaka, neuobi~ajena, kojoj vreme ne {kodi. Koja, naprotiv, ima sposobnost da tiho naraste do neizdr`qivosti. Takve qubavi

se pamte i zaslu`uju pomen. U romanu dvoje mladih se ne pita kog su statusa, porekla ili od koje krvi, ve} se prepu{taju qubavi, jedinoj mo}noj da pobedi zlo i strah od razlika. Balkan je, po mom mi{qewu, upravo zbog svih kontrasta – jezika, religija, no{wi, tradicija, {arenila – najlep{e mesto za `ivot. Ali, samo kada prihvatimo da smo vi{e sli~ni nego razli~iti i kada prihvatimo da svi imaju pravo na qubav prema osobi ili zemqi.

n ^ini se da vas je posebno potresla slika napu{tenih grobaqa i grobova bez imena, naj~e{}e mrtvoro|ene i ubijene dece. [ta nam govori ~iwenica da po Balkanu postoje nebrojeni grobovi bez obele`ja – da li je to odraz na{eg kolektivnog zaborava ili nemo}i da se izborimo sa sopstvenom istorijom?

- Da, i na Balkanu to li~i na beg od sopstvenih dela, a da su takvi grobovi i odraz postojane optu`be i osude, ne per se krivca, ve} nesposobnosti da oprostimo i suo~imo se sa li~nim demonima. Takvi grobovi su pre ponude za mir nego za osvetu. Ti grobovi su zahtev da istoriju ne treba u}utkivati, prilago|avati, mewati, u posledwe vreme i silovati radi trenutnih politi~kih ube|ewa. Vrlo je tu`an ose}aj i}i do grobqa preko trwa, jo{ je sramniji odnos prema neobele`enim grobovima, bez obzira ~iji su. Roditeqe moje bake po maj~inoj strani, Rose Smolovi}, streqali su Bugari. Mesto doga|aja ovog romana je puno takvih neobele`enih grobova, jo{ vi{e nakon proboja Solunskog fronta. U blizini maj~inog sela postoji bugarsko grobqe koje je potpuno zaraslo u trwe i ti{inu i niko ne `eli da ga o~isti i uredi ili razgovara o tome. Zapawen sam tada{wim, ali i sada{wim odnosom glave porodice, crkve i dr`ave prema mrtvoro|enom ili decom umrlom nakon ro|ewa. n I va{i prethodni romani oslawali su se na sudbinu va{ih daqih i bli`ih predaka. Za{to? Da li su ta tri romana trilogija o pam}ewu i korenima? - Wihove pri~e su zasebne, ali svaka je posve}ena strahu od zaborava i `eqi da se zahvalim rodbinskim i nerodbinskim akterima. Dok su „Crni~ani” pri~a o mojim \oni}ima i Smolovi}ima, o duvanu i interesu jakih i iskori{}avawu slabih, „Eutanazija” je pri~a o mom odlasku devedesetih, o posledicama jedne zle ideologije i spremnosti da se (ne)odreknemo. „Zemqa Romeja” je opis dela Balkana gde vladaju i ubijaju Turci i ba{ibozuci, gde se srpski, makedonski, bugarski, gr~ki seqak bori za pravo na zemqu, a otac Josif i wegova

sestra Kristina, iz redova lazarista, za misiju koja brine i {koluje siro~ad. n U kwi`evnosti se bavite nasle|em na nivou se}awa i istorije, a u nauci – nasle|em na nivou gena. Da li ta dva nasle|a do`ivqavate kao deo istog mozaika?

- Apsolutno. Malo je poznato da geni u velikoj meri odre|uju na{e poimawe politike, vlasti, religije, izbora profesije… Da, geni su jako bitni, ne samo za to kako izgledamo. Ali ono {to nas ~ini kompletnim i mnogo zna~ajnije uti~e na na{ karakter i li~nost jesu iskustva i se}awa. Samo 30 odsto na nas uti~u geni – 70 odsto je vaspitawe, obrazovawe, kultura, tradicija, iskustva, se}awa… Eto, koliko nas se se}a ili jo{ boqe zna da je, krajem 19. veka, Sveta stolica dobila pismo od lokalnog stanovni{tva. U tom pismu narod isti~e: “Crkva bez naroda ne mo`e, narod bez crkve mo`e. Ako jedna crkva nije dobra, na}i }emo drugu”. Takvo pismo vapaja uputili su Vatikanu tra`e}i pomo} i prijem u Uniju, a da im muslimanska veroispovest, bugarska, srpska, gr~ka i ruska crkve nisu bile opcije spasa. Ovo je vrlo zna~ajno, ne samo za radwu ovog romana, ve} i za `ivot obi~nog ~oveka, naro~ito onda kada i pravoslavni i katolici imaju zajedni~kog neprijateqa. n Kao nekada{wi ~lan komisije za dodelu Nobelove nagrade, razne inostrane projekte i vrednovawe stranih univerziteta, imate jedinstven uvid u to {ta se danas vrednuje u nauci. Kako vidite ravnote`u izme|u nau~nih otkri}a i humanisti~kih vrednosti? - Ozbiqna nauka se uvek oslawa na detaqnu nau~nu metodu, razum, kao i perspektivu koja defini{e napredak, pomo}, recimo le~ewe. Zna~i, treba da bude humana. I logi~na. Na nesre}u, nakon kovida 19 nauka je shva}ena kao pojam nelogi~nog ograni~avawa qudske slobode. Zato je vrlo te{ko vratiti poverewe u nauku. Granica i ravnote`a izme|u ozbiqne nauke i one koja to nikako nije u o~ima onih koji se ne bave istra`ivawima je nestala. Tako|e, i ozbiqna nauka mora da bude transparenta i obja{wiva, i da, iako je revolucionarna i nova, ne izaziva podozrewe i strah. n Da li smatrate da vas je ~iwenica {to niste postali akademik oslobodila odre|enih pritisaka i omogu}ila da nastavite nau~ni rad na svoj na~in? I da li biste pristali na ponovqenu kandidaturu?

- SANU je jedno ogromno razo~arewe. Ne zato {to nisam postao ~lan, ve} {to je u biti ustanova koja se ne razlikuje od {al-

tera gde vam gledaju prikupqenu dokumentaciju. Ako nekoga poznajete, donesete mu kafu, dokumenta su u redu, u}i }ete preko reda… Tada sam rekao da se ne}u kandidovati i to je i daqe tako. ^ini mi se da jednostavno nismo jedno za drugo, da se kosimo po pitawu vrednovawa postignutog i pogodnog. Kako, ina~e, objasniti {to su svi kandidati u vreme moje kandidature imali znatno mawe uslova za upis da postanu ~lanovi – i to zbirno. n [ta, na osnovu li~nog iskustva, mislite o odnosu dr`ave prema nau~nicima i istra`iva~ima?

- Za nauku se odvaja jako malo, ako se ne varam, ne{to vi{e od 30 evra po stanovniku. Po{to vrlo ~esto ~ujemo da smo ekonomski tigar i vodimo boqi `ivot nego, recimo, u Nema~koj, da napomenemo da ta izdvajawa tamo iznose preko 470 evra po stanovniku. Nije ~udo {to sve ve}i broj mladih nau~nika odlazi. Badava sam se rodio u zemqi koju volim kada mi ta ista ne omogu}ava da se bavim pozivom koji volim. n Da li ste kratkotrajnim bavqewem politikom, kao poslanik DS, shvatili da je u Srbiji te{ko ne{to promeniti? [ta mislite o studentskim protestima i imate li veru u wihov uspeh?

- To je bilo neverovatno iskustvo, naro~ito posmatrawe aktera u Skup{tini i van we. Odmah se vidi ko je tu i za{to, kao i ko radi za poslodavca tj. Narod, a ko ne. Na primer, dogovorite se sa ~lanovima vladaju}ih stranaka da se ne{to promeni u korist obrazovawa i nauke, a na javnom glasawu se to obori jer je taj predlog do{ao od opozicije. Sve dok jedan ~ovek sve zna i odlu~uje, Skup{tina i sistem imaju ulogu trinaestog praseta. Voleo bih da mogu vi{e da podr`im studente i sve one koji se zala`u za dr`avu koja se ne oslawa na stranku, ve} zakone. Divim se istrajnosti studenata, ciqevima i nadam se promeni. Nadam se zemqi gde se pitaju kvalifikacija i znawe, a ne wihovi falsifikati. Zemqi za ostanak. n Kada sve saberete – i neprihvatawe u SANU, i neuspeh da se pokrene centar za mati~ne }elije u Kragujevcu, i va{ dosada{wi nau~ni put, da li biste opet izabrali Srbiju kao mesto za rad svoje bolnice?

- [to se ti~e nauke, od we sam u Srbiji potpuno iskqu~en. Podobni su uzeli i promenili moj projekat Centra za mati~ne }elije pri medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Gorak ukus je i daqe prisutan pri pomenu Centra, kroz wegov rad smo mogli jo{ vi{e da pru`imo. Da je to jedini razlog, sigurno se ne bih vratio. Zato smo supruga i ja, do 2021, ponovo morali da odemo, ovoga puta na Harvard. Ali osnivawe specijalne bolnice u Leskovcu je najboqi potez i uvek bih isto odlu~io. Kad sam bio dete, sa velikim odu{evqewem sam ~itao o na{im qudima koji su ne{to postigli u inostranstvu, vratili se ku}i i ne{to osnovali, podigli. Sawao sam da i ja tako ne{to uradim. Stvarawe `ivota, pomo}i parovima da do|u do potomstva je mnogo vrednije od bilo ~ega. Odrekao bih se svakog pro{log ili budu}eg priznawa ako je to uslov da se rodi dete vi{e. Svako dete je nova nada, nema li dece, nema ni we. A SANU nikada nije bio san. Ili mo`da me, ipak, prihvati Odeqewe jezika i kwi`evnosti?!

DODIK UO^I KQU^NE ODLUKE:

Ako stranac bez mandata donosi zakone onda Ustav

vi{e - ne postoji!

Ako Ustavni sud BiH smatra da se odluke neizabranog stranca mogu ~itati kao zakon, onda ovo nije ustavna zemqa, rekao je lider Sprske Milorad Dodik.

„I to je tako, gledano ~isto pravno“, naveo je Dodik.

Dodik je istakao da Ustavni sud BiH ne mo`e doneti odluke koje su suprotne Ustavu BiH, Ustavu Republike Srpske i Ustavu FBiH.

„Sami su rekli u ranijim odlukama, {to je navedeno i u apelaciji, da ne mo`e odluka suda biti suprotna Ustavu Srpske. I da se prihvati hipoteti~ki da je [mit neko i ne{to, ti ukazi su potpisani prije te wegove odluke. Ustav Republi ke Srpske nala`e predsedniku da potpisuje ukaze, {to nisu mogli ni da ospore, jer je sam Ustavni sud BiH rekao da se ne mogu donositi odluke protiv Ustava Srpske, Ustava BiH i Ustava FBiH“, pojasnio je Dodik.

donesu odluku protivnu Ustavu, onda su sahranili Ustavni sud BiH, pretvorili ga u politi~ki sud, a to zna~i inkvizicijki sud i to onda nema nikavog smisla.

Fo~a: Studentkiwa Medicinskog fakulteta zara`ena tifusom

Studentkiwa iz Indije koja studira na Medicinskom fakultetu u Fo~i boluje od tifusa. Nakon ovog {okantnog otkri}a, studentkiwa je stavqena u izolaciju, a kao osnovni uzrok infekcije smatraju se katastrofalni higijenski uslovi u kojima je `ivela.

Za „Nezavisne” je potvr|eno da su nadle`ne institucije preduzele sve mere kako se zaraza ne bi {irila, u skladu sa protokolima u ovakvim slu~ajevima. Svi kontakti koji su testirani su negativni, a kako je re~eno, utvr|eno je studentkiwa ve} bila obolela kad je stigla u BiH.

Institut za javno zdravstvo Republike Srpske saop{tio je da su Dom zdravqa, Bolnica i Medicinski fakultet u Fo~i, u saradwi sa Institutom, preduzeli sve neophodne mere na zbriwavawu studentkiwe iz Indije zara`ene tifusom i spre~avawu {irewa daqe zaraze, prenosi RTRS.

Isti~e da je ovo sve od po~etka bilo politi~ki.

„Ako Ustav BiH ka`e da zakone na nivou BiH mo`e donositi samo PS BiH, Ustavni sud to ne uva`io, kakav je to onda Ustavni sud? Mi `elimo da ovo zavr{imo na nivou BiH, kako bi se moglo i}i prema me|unarodnim instancama“, naveo je Dodik.

On dodaje da ukoliko ne budu po{tovali Ustav i

„Mo`da da vrate neko dostojanstvo samo da po{tuju Ustav, ne treba da po{tuju Milorada Dodika“, navodi lider Srpske

Ka`e da je hteo da se poka`e koliko je sve to spetqano u jednu nemogu}u situaciju koja najvi{e ide na {tetu onome {to oni brane a to je BiH.

AMERIKA SE KONA^NO PRIBLI@ILA RUSIJI I KINI:

U odbrani interesa Republike Srpske

Veoma je va`no {to je do{lo do ovog zasedawa Saveta bezbednosti zato {to je u BiH takva situacija da su ugro`eni mir i stabilnost zbog delovawa Kristijana [mita i posledica tog delovawa, {to je ova sednica na neki na~in pokazala, ka`e za Sputwik karijerni diplomata Zoran Milivojevi}.

Su{tina sednice je promena ameri~kog stava i jasna poruka da ova ameri~ka administraci-

me za{to se ve} Rusija i Kina odranije zala`u, a to je da se OHR ukine.“

Jasan je stav da su OHR i Kristijan [mit kqu~na smetwa normalnom funkcionisawu BiH i onome {to bi moglo da garantuje mir i stabilnost, dodaje Milivojevi}.

NAJVA@NIJA PORUKA –ZALAGAWE ZA

UKIDAWE OHR-A

Kad je re~ o nastupu Rusije, Milivojevi} smatra da je na pravi na~in i vrlo jasno iznela ono

ja mewa stav prema BiH i prema visokom predstavniku i wegovim merama i akcijama, smatra Milivojevi}.

SRPSKA NA LINIJI

AMERI^KIH INTERESA

„Ono {to je Republika Srpska u~inila, uz ukidawe sankcija je jasan signal da je to otprilike na linijama i ameri~kih interesa. I vra}awe na zlatnu formulu koja podrazumeva dva entiteta i tri konstitutivna naroda i potrebu da iz wihovog dogovora, iz onoga {to bi podra`avalo wihov konsenzus, treba da bude i osnov za funkcionisawe BiH i za budu}e delovawe. Posebno interesantno je zalagawe Amerikanaca i pridru`ivawe ono-

{to je kqu~ni problem u BiH, a to je nelegalno i nezakonito delovawe visokog predstavnika, zloupotreba bonskih ovla{}ewa i delovawe OHR-a.

„A to onemogu}uje, u stvari da BiH profunkcioni{e kao suverena dr`ava koja se sastoji od dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Zalagawe za izvorni Dejton mislim da je osnova i budu}nosti i mira kad je re~ o BiH i stav Rusije je na toj poziciji i mislim da odra`ava ono {to je u ovom trenutku prva i najva`nija garancija da se situacija u BiH dovede u neki red. To isto va`i i za Kinu. Reafirmacija i me|unarodnog prava, reafirmacija izvornog Dejtona i reafirmacija

prava tri konstitutivna naroda da odlu~uju o svojoj sudbini, mislim da je to u osnovi. Rusija i Kina potvrdile su nelegalnost i nelegitimnost visokog predstavnika.“

Tako da je problem [mitovih odluka koje su dovele BiH u ovo stawe i zalagawe za ukidawe OHR-a najva`nija poruka ovog zasedawa Saveta bezbednosti, isti~e Milivojevi}.

PO^ETAK KRAJA OHR-A

Ali ovoga puta sa posebnom te`inom, odnosno sa promenom ameri~kog stava i pridru`ivawem Amerike na pozicijama na kojima stoje Kina i Rusija, dodaje Milivojevi}.

„To je izlaz iz iz trenutne situacije i budu}nost BiH. Ono {to je tako|e veoma va`no, to je da se Amerika pridru`uje Ruskoj Federaciji u pomo}i Republici Srpskoj. Mislim, to je i za srpski narod i za Bawa Luka veoma va`na poruka.“

Milivojevi} podse}a da [mitu nije bilo dozvoqno da govori na Sednici Saveta bezbednosti za{to nije bilo konsenzusa oko toga {to je posledica ameri~kog stava.

„Mislim da je ovo po~etak kraja [mita. Ovo je uvod u zavr{etak wegovog mandata i po~etak kraja [mita, ali ja bih rekao i po~etak kraja OHR-a“, zakqu~io je Milivojevi}.

Savet bezbednosti Ujediwenih nacija na dana{woj sednici razmotrio je stawe u BiH u proteklih {est meseci. Prvi put izve{taj OHR-a nije podneo Kristijan [mit, jer ga Rusija, koja je sazvala sednicu i koja predsedava Savetom bezbednosti, ne priznaje za visokog predstavnika.

SB UN je na po~etku sednice produ`io mandat Misiji Eufor-Altea u BiH za jo{ godinu dana.

Iz Instituta navode da se radi o „importovanom slu~aju jer je studentkiwa prebolovala tifus pre nekoliko godina i vratila se u Fo~u na nastavu pre mesec dana sa ve} prisutnim stimptomima”.

„Nakon javqawa u zdravstvenu ustanovu utvr|eno je prisustvo uzro~nika trbu{nog tifusa”, navodi se u saop{tewu.

Dodaje se da su Dom zdravqa i Regionalni centar Instituta u Fo~i obavili anketirawe i epidemiolo{ko posmatrawe svih koji su bili u kontaktu sa studentkiwom i trenutno su svi dobrog zdravstvenog stawa kao i sama studentkiwa.

„Tako|e, napomiwemo da su date i provedene sve mere zaustavqawa {irewa oboqewa bakterije u zajednici. Institut }e nastaviti da prati situaciju u Fo~i u saradwi sa nadle`nim zdravstvenim ustanovama - dodaje se u objavi.

SARAJEVSKI PORTAL ISTRAGA:

SAD tra`ile ostavku [mita u BIH, on odbio navode}i da o wemu

odlu~uje Berlin

Ameri~ke diplomate tra`ile su od Kristijana [mita da podnese ostavku na poziciju visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu (BiH).

Ali, on je to odbio navode}i da iza wega ~vrsto stoji Nema~ka koja ga je i predlo`ila za visokog predstavnika i da samo Berlin mo`e odlu~iti o wegovoj smeni, objavio je sarajevski portal Istraga (Istraga.ba), pozivaju}i se na vi{e neimenovanih diplomatskih izvora.

U tekstu se navodi da se to de{avalo posledwa dva meseca, po{to je Va{ington postigao dogovor sa biv{im predsednikom Republike Srpske (RS) i liderom vladaju}eg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Miloradom Dodikom i srpskom ~lanicom Predsedni{tva BiH @eqkom Cvijanovi}, prema kojem je rezultat tog dogovora trebalo da bude i uklawawe [mita sa pozicije visokog predstavnika. Sarajevski portal je pi{e da je Ambasada SAD u BiH ove godine kasnila sa uplatama tran{i za finansirawe Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i da ona, posle Evropske unije (EU), izdvaja najvi{e sredstava za weno finansirawe.

Daqe se ocewuje da je od maja ove godine OHR izgubio na va`nosti u ameri~koj diplomatiji.

Po informacijama Istrage, opstanak OHR-a nije upitan, ali Amerikanci insistiraju da OHR vi{e ne koristi „bonska ovla{}ewa” i zahtevaju da [mit mora biti uklowen s pozicije visokog predstavnika u skladu s dogovorom na relaciji Va{ington-Bawaluka.

Dodaje se da, za razliku od Amerikanaca, Nemci nastoje da u~vrste [mitovu poziciju.

Tako je „Berlin odlu~io da iz penzije povu~e svog dugogodi{weg diplomatu Kristijana Helbaha i po{aqe ga u OHR za savetnika Kristijana [mita. Helbah je pre deset godina bio nema~ki ambasador u BiH i ima veliko iskustvo u diplomatiji”, naveo je portal Istraga.

PET GODINA BEZ MITROPOLITA AMFILOHIJA:

„Svakom narodu i zemqi je potrebno da ve~na svetlost zasija“

Na dan 30. novembra pre pet godina upokojio se arhiepiskop cetiwski, mitropolit crnogorsko-primorski i egzarh Svetoga trona pe}kog Amfilohije (Radovi}).

Sahrawen je 1. novembra u kripti Sabornog hrama Hristovog vaskrsewa u Podgorici. Po wegovoj `eqi u grobnicu je nasuta zemqa iz rodne Mora~e, a kov~eg posut zemqom sa Kosova i Metohije – Gazimestana i Prizrena - i iz Jasenovca.

Mitropolit je preminuo u Klini~kom centru Crne Gore i od tog trenutka pa do sahrane, 2. novembra, wega su ispratile desetine hiqada vernih, opra{taju}i se u molitvenom hodu od svog duhovnog oca, koji je trideset godina bio na tronu Svetog Petra Cetiwskog.

Svog \eda, kako su ga nazivali, na put u `ivot ve~ni verni narod je ispratio sa velikim po{tovawem u trodnevnoj litiji oko wegovog odra, a kov~eg sa zemnim ostacima du` celog puta od Cetiwa do Podgorice je do~ekivao na kolenima, onako kako je samo u novije vreme, 1996. godine, do~ekao mo{ti Svetog Vasilija Ostro{kog tokom wegovog pohoda Hercegovini i Nik{i}u.

Svojom besedom na dan uvo|ewa u Tron cetiwskih mitropolita, 30. decembra 1990. godine u Cetiwskom manastiru, mitropolit Amfilohije je predo~io sve ono {to }e narednih trideset godina biti wegova misija, a on dostojan svoga zvawa i prizvawa.

„Evo, i u ove na{e dane, u ovo vreme kada je po pesniku, a mome prethodniku, ludi vetar htio ponovo da ugasi – svetu lampu, Cetiwska mitropolija je nastavila da bude, iako mo`da u najte`im uslovima u svojoj istoriji, ~uvarka i nosilac te neprolazne svetlosti i svetiwe… Ono {to je potrebno svakom narodu i svakoj zemqi, to je da – ve~na svetlost zasija, da se qubav zacari, da istina Bo`ja obasja qudske umove i qudska srca, da bratske rane zacele pra{tawem i uzajamnim mirewem“, rekao je tada Amfilohije i istakao:

„Naro~ito je to potrebno mojoj bra}i Crnogorcima, jer nigde se nije toliko zla isprtilo… Mnogo je i pritajene mr`we, iz tog i takvog bratoubistva ro|ene i prolivene bratske krvi – rane naopake, bremenite novim omrazama, deobama i nepo~instvima…”, saop{teno je iz Mitropolije-crnogorsko primorske.

Kao i u svojoj prvoj besedi sa trona ce-

tiwskih mitropolita, 30. decembra 1990. godine, tako i u svome posledwem javnom obra}awu 9. oktobra 2020. godine iz Klini~kog centra, mitropolit je pozvao na qubav, bratoqubqe i bogoqubqe i podsetio na skrnavqewe lov}enske svetiwe, kao i na prokletstvo koje je ostavio Sveti Petar Drugi Lov}enski Tajnovidac: Prokleti bili ako me ne sahranite u ovoj crkvi koju sam ja ovde sagradio”. Poru~io je da je mitropolit crnogorsko-primorski, nose}i svoj krst, du`an da skine to prokletstvo sa Crne Gore, da se, kako je naveo, „iscielimo od tog duha okupatorskog koji je zavladao od vremena okupacije Austrougarske, da bi se zacario Duh Bo`iji, Duh slobode, Duh Hristovog vaskrsewa…”

„To je ono ~ega je svedo~anstvo bilo i treba da ostane Crkva Svetog Petra na Lov}enu. Proslavqaju}i Boga `ivoga, proslavqaju}i Crnu Goru i ovaj narod ovde koji se vratio Bogu i Crkvi Bo`ijoj posle osamdesetogodi{wega lutawa wivama gladi i bezbo`n{tva, wivama bratoubila{tva i bogoubila{tva, vreme je da se ponovo vratimo Bogu i kroz Boga da se vratimo jedni drugima, a vra}aju}i se Bogu i jedni drugima, vra}amo se, ako Bog da, i onim svetiwama koje su ugradili preci na{i u nas i u na{e istorijsko bi}e, naveo je mitropolit Amfilohije i dodao: „U to ime blagoslov Bo`iji svima, na mnogaja i mnogaja blagaja leta!”

Povodom pete godi{wice upokojewa bla`enopo~iv{eg mitropolita Amfilohija u Sabornom hramu Hristovog vaskrsewa u Podgorici slu`e se sveta arhijerejska liturgija i pomen.

IZBACILI ]IRILICU:

Vrhovni sud Crne Gore izradio novi logo iskqu~ivo na latinici

Vrhovni sud Crne Gore protivpravno je izbacio iz novog logo dizajna }irili~no pismo, saop{teno je iz Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore.

Oni su ukazali „na brutalno kr{ewe ustavnog prava u Crnoj Gori i zapostavqawe }irili~nog pisma koje predstavqa osnovu identiteta Crne Gore”.

„Vrhovni sud Crne Gore saop{tio je da je izra|en novi logo ove institucije, koji predstavqa centralni element modernizovanog vizuelnog identiteta najvi{e sudske instance u dr`avi. Prema wihovom saop{tewu simboli i kompozicija novog logoa odr`avaju temeqne vrednosti pravde, jednakosti i zakonitosti. U slu~aju novog logoa, kako se iz

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

POSLE RUSA – TURCI U Crnoj Gori tri

puta mawe

Rusa, Turaka duplo vi{e

Vrhovnog suda navodi, zakon je jednak za sve {to bi navodno trebalo da podse}a na pravi~no deqewe pravde, bez izuzetka, {to se u samom logou o~igledno demantuje. Natpisi novog logoa {tampani su iskqu~ivo na latinici, bez obzira {to ~lan 13, stav 2, Ustava Crne Gore precizno navodi da su }irili~no i latini~no pismo ravnopravni”, isti~e se u saop{tewu Srpskog nacionalnog saveta, koje potpisuje predsednik Mom~ilo Vuksanovi}.

Ina~e, popis je pokazao da ve}inski stanovni{tvo u Crnoj Gori koristi srpski jezik, ~ak 43 odsto, dok se 34 odsto izjasnilo da govori crnogorskim jezikom. Me|utim, po Ustavu Crne Gore srpski jezik nije slu`beni.

Turisti~ka slika Crne Gore se drasti~no mewa

U Crnoj Gori je u septembru ove godine boravilo 189.447 turista, koji su ostvarili 687 hiqada no}ewa, pokazuju podaci Monstata. U odnosu na septembar 2019. godine, broj turista ve}i je za 24,2 hiqade, ali je broj no}ewa porastao tek za sedam hiqada.

Prema analizama, razlog za ovakav odnos le`i u promeni strukture gostiju. Posle turista iz Srbije, dugo godina najbrojniji su bili gosti iz Rusije, ali se taj trend radikalno promenio nakon uvo|ewa sankcija Ruskoj Federaciji i obustave direktnih letova ka Moskvi. Ove mere dovele su do naglog pada broja ruskih turista.

Tako je u septembru ove godine u Crnu Goru doputovalo 5.946 turista iz Rusije, dok ih je u istom mesecu 2019. bilo 17.483

- gotovo tri puta vi{e. Broj no}ewa ruskih gostiju sada iznosi 25.078, dok je pre {est godina dostigao 125.395, {to predstavqa petostruko smawewe. U proseku, Rusi danas u Crnoj Gori ostaju ne{to vi{e od ~etiri no}i. S druge strane, u posledwim godinama raste broj turista iz Turske. Prema podacima Monstata, u septembru je u Crnoj Gori boravilo 6.682 turska dr`avqana, {to je vi{e nego dvostruko u odnosu na 2019. godinu, kada ih je bilo 3.316. Turski gosti ostvarili su 16.132 no}ewa, dok je pre {est godina taj broj iznosio 5.896. Prose~no ostaju oko dve i po no}i. Veliki broj Turaka, me|utim, ne dolazi samo turisti~ki - mnogi se u posledwe vreme nastawuju u Crnoj Gori. Ipak, Vlada je po~etkom nedeqe ukinula bezvizni re`im za dr`avqane Turske, {to bi moglo uticati na wihov daqi dolazak.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

TURSKA ]E IZGRADITI PRVU FABRIKU MUNICIJE NA KOSOVU

Fabrika bi trebalo da bude zavr{ena 2026.

Turski dr`avni vojni gigant KME potpisao je ugovor o izgradwi prve kosovske fabrike municije, proizvodnog kapaciteta od 20 miliona komada godi{we. Fabrika bi trebalo da bude zavr{ena slede}e godine.

KME }e izgraditi sva neophodna postrojewa i pru`i sveobuhvatnu obuku za proizvodwu, odr`avawe i popravku. Prema ugovoru, kompanija }e obezbediti ma{ine za proizvodwu municije, linija za sklapawe, laboratorije, kao i opremu za testirawe.

MKE }e istovremeno pru`ati tehni~ku pomo} lokalnim radni-

cima, koje }e obu~avati stru~waci iz Turske. Inicijativa za izgradwu fabrike nadovezuje se na izjavu kosovskog premijera Aqbina Kurtija krajem novembra pro{le godine o planovima za fabriku minicije i laboratoriju za dizajn dronova, sa ciqem da se oja~a kosovska odbrambena industrija.

Vojne veze Turske i Kosova oja~ale su proteklih godina. U julu 2023. Pri{tina je nabavila dronove tipa Bazraktar turskog proizvo|a~a Bajkar, a po~etkom oktobra ove godine od iste firme dobila je hiqade dronova-samoubica.

godine

Kurti je to okarakterisao kao kontramere na teritorijalne pretenzije Srbije. On je izgradwu fabrike nazvao branom od „pretwi susedne Srbije“, {to samo podsti~e narativ o albanskoj agresiji koji dolazi od zvani~nog Beograda. Srbija je vi{e puta osudila kosovsko naoru`avawe kao provokaciju. Kada je Kosovo dobilo dronove od Turske ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} optu`io je Tursku za „imperijalne ambicije“ i poku{aj da na Balkan vrati Osmansko carstvo. Kada su SAD poslale naoru`awe Kosovu, Vu~i} je izrazio „razo~arawe“ u Va{ington.

NOVO DELO U EDICIJI DRU[TAVA KWI@EVNIKA KOSOVA I METOHIJE:

Kwiga o srpskom pravoslavnom velikanu

PE]KA PATRIJAR[IJA:

POVODOM HRAMOVNE SLAVE U CRKVI SVETOG APOSTOLA I JEVAN\ELISTE LUKE U VITOMIRICI KOD PE]I:

Posle vi{e od dve i po decenije zazvonilo crkveno zvono

U velikom nekada me{ovitom selu Vitomirica kod Pe}i posle vi{e od dve I po decenije u crkvi svetog apostola i jevan|eliste Luke, 31. oktobra, ponovo su zazvonila crkvena zvona.

Povodom hramovne slave slu`ena je sveta liturgija kojom je na~alstvovao arhimandrit Andrej, iguman manastira Crna Reka, uz saslu`ewe protosin|ela Petra iz manastira Visoki De~ani,

jeromonaha Mihajla iz manastira Kostrikova~a, jeromonaha Joanikija iz manastira Crna Reka i oca Dragana Radovanovi}a, paroha pe}kog.

Na liturgiji se okupio veliki broj vernika iz centralne Srbije, Crne Gore, raseqeni Vitomir~ani i me{tani okolnih sela. Posebnu radost svima doneo je trenutak kada je, nakon vi{e od 25 godina, u ovom kraju ponovo zazvonilo crkveno zvono.

Obnova hrama Svetog Luke zapo~eta je 2021. godine zahvaquju}i sredstvima humanitarne organizacije „Knez Vitomir“, a nastavqa se i danas.

U obnovqenom parohijskom domu `ivi Momirka Vukmirovi}, u~iteqica u penziji, ro|ena Vitomir~anka, koja se nakon vi{e od dve decenije vratila iz Crne Gore na svoje ogwi{te 10. decembra 2022. godine, iz Crne Gore i svakodnevno brine o crkvi.

Na praznik svetog Luke 2023. godine, prvi put je slu`ena liturgija u ovom hramu.

Krajem oktobra posetili smo majku svih srpskih svetiwa i drevni tron srpskih patrijarha, Pe}ku patrijar{iju, koju je jesewa boja jo{ vi{e ulep{ala.

U izdawu Dru{tva kwi`evnika Kosova i Metohije nedavno je svetlost dana ugledala kwiga pod nazivom „Mitropolit Amfilohje Ota~nik- duhovni azbu~nik“ autora profesora dr. Haxi Jove Medojevi}a. Kako je rekao predsednik dru{tva kwi`evnika Kosova i Metohije, Novica Sovrli}, jedan od recenzenata ove kwige, ona je delo o `ivotnom podvigu bla`enopo~iv{eg mitropolita crnogorsko – primorskog Amfilohija Radovi}a, ~ije je svetovno ime bilo Risto Radovi} uz isticawe da ota~nik zapravo zna~i predvodnik.

- Ovo je kapitalna kwiga, koja je napisana na 710 strana, sa preko 1300 sadr`anih odrednica. To je delo uz ostalo o mitropolitovim mudrostima, teolo{kom razgonetawu i wegovom ozareno{}u Hristom. U ovoj kwizi su Amfilohijeve misli, re~i, izreke i pouke, sakupeqene na jednom mestu iz wegovih kwiga, beseda, predavawa, intervjua - kazao je Sovrli}.

On je istakao da je u ovoj kwizi sadr`ana Amfilohijeva biografija, nazvav{i ga s pravom velikanom, uz naglasak na wegovo ~lanstvo u Udru`ewu Ki`evnka Kosova i Metohije. A to je kako je kazao Sovrli} posebna ~ast i ponos ovog udru`ewa.

Kwiga „Amfilohije Radovi} Ota~nik- duhovni azbu~nik“predstavqena je na ovogodi{wem 67. Me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu u okviru {tanda Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

KOSOVSKA PREDSEDNICA, VJOSA OSMANI, SAOP[TILA JE 29. OKTOBRA:

Sirija priznala Kosovo?

Uz podr{ku prestolonaslednika Saudijske Arabije, Muhameda bin Salmana Al Sauda, danas smo u Rijadu postigli sporazum kojim Sirijska Arapska Republika priznaje Republiku Kosovo, saop{tila je Osmani u objavi na Fejsbuku.

“Zahvaqujem predsedniku Al [aru na odluci da prizna Kosovo, kao i na wegovoj podr{ci na{em narodu”, poru~ila je Osmani. Kosovska predsednica je navela “da narod Kosova i Sirije je mnogo patio i `rtvovao da bi postigao slobodu. Stoga, ovo me|usobno priznawe danas nije samo priznawe dr`avnog suvereniteta, ve} i priznawe `rtve mnogih generacija da `ive slobodno”.

Osmani je zahvalila i prestolonasledniku Kraqevine Saudijske Arabije {to je omogu}io ovaj, kako je navela, istorijski ~in izme|u dve dr`ave.

“Kosovo je sada priznalo 120 zemaqa. Na{a Republika ide napred i ni{ta je ne mo`e zaustaviti”, poru~ila je Osmani.

Povr{ina Sirije je ukupno 185.180 km2 i ima 25.255.139 staanovnika. Glavni grad je Damask.

Govore}i o situaciji na tzv. Kosovu, 2 januara 2025. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je rekao da je do sada 28 zemaqa povuklo priznawe Kosova. Ina~e, na „semaforu“ je stawe slede}e:

Kosovo ne priznaje 107 ~lanica Ujediwenih nacija, a priznaju ga 83 dr`ave. Egipat, Peru i Dominikanska Republika smatraju se „zamrznutim“ priznava~ima, jer Kosovu ne pru`aju podr{ku na me|unarodnoj sceni.

Novica Sovrli}

Dijaspora odala po~ast

`rtvama novosadske tragedije

Srpska dijaspora u inostranstvu iza{la je na ulice mnogih gradova da bi odr`ala 16 minuta ti{ine za 16 `rtava novosadske tragedije.

U Evropi su odr`ani skupovi u vi{e od 35 gradova, me|u kojima je ~ak devet nema~kih – Berlin, Frankfurt, Minhen, Hamburg, [tutgart, Lajpcig, Nirnberg, Ulm, Karlsrue.

Nekoliko stotina qudi oku-

pilo se na Kongresnom trgu u Qubqani, u znak se}awa na godi{wicu pada nadstre{nice na glavnoj @elezni~koj stanici u Novom Sadu.

Na po~etku, u 11.52, odr`ano je 16 minuta }utawa za 16 poginulih u padu nadstre{nice.

Zatim su pro~itana imena poginulih, a potom pisma koja je dijaspori poslala Dijana Hrka, majka poginulog Stefana Hrke, i pisma studenata iz Srbije.

Na kraju skupa pro~itan je spisak doga|aja koji su obele`ili studentsku borbu u proteklih godinu dana, uz poruku da su studenti iz dijaspore danas svim srcem uz Novi Sad.

Na prostoru nekada{we Jugoslavije, skupovi srpske dijaspore zakazani su jo{ u Zagrebu i Bawaluci.

Srpska dijaspora u Holandiji obele`ila je godi{wicu pada nadstre{nice u Novom Sadu izlo`bom „Tela protesta“ (Bodies of Protest) ispred `elezni~ke stanice u Utrehtu.

U SAD su okupqawa odr`ana u Va{ingtonu, Wujorku, ^ikagu, Los An|elesu, San Francisku, Majamiju, Sijetlu i drugim gradovima, a u Kanadi u Torontu, Montrealu, Vankuveru, Otavi i Edmontonu.

Skupovi su odr`ani i u Dohi, prestonici Katara, i u vi{e gradova Australije i Novog Zelanda, ukqu~uju}i Melburn i Okland.

Okupqawa su u najve}em broju gradova po~ela u 11.30, za kada je zakazano i okupqawe kod `elezni~ke stanice u Novom Sadu, na komemorativnom skupu na koji su pozvali studenti u blokadi.

Sedmo donatorsko ve~e ”Srbi za Srbe” okupilo brojne poznate li~nosti u Sava centru

Sedmo donatorsko ve~e Humanitarne organizacije „Srbi za Srbe” u Beogradu, odr`ano na praznik Svete Petke u Sava centru, okupilo je brojne poznate li~nosti, me|u kojima su Miroslav Raduqica, Luka Mitrovi}, Nikola Kalini}, Dragana Mi}alovi}, Isidora Gra|anin, Nikola @igi}, Darko Mili~i} i mnogi drugi. Posebnu pa`wu izazvala je humanitarna aukcija na kojoj je ko{arka{ Stefan Markovi} licitirao za potpisan dres Nikole Joki}a, simboli~no povezuju}i sport, humanost i bratsku podr{ku.

Donatorsko ve~e okupilo je vi{e od 400 donatora, uz ~iju pomo} je prikupqeno vi{e od 70.000 evra donacija za socijalno ugro`ene porodice koje Organizacija poma`e {irom regiona – wih vi{e od 200 svake godine. Ve~e je otvoreno unikatnom koreografijom KUD-a „Koturovi}”, a svaki gost imao je priliku da odlomi deli} poga~e i upozna se sa krajevima u kojima je Organizacija pomagala tokom 20 godina svog delovawa. Potom je usledio blagoslov episkopa topli~kog g. Petra Bogdanovi}a, koji je svojim nadahnutim re~ima podsetio sve prisutne na zna~aj dobro~instva i zajedni~kog truda u pomo}i najugro`enijima.

Gosti su imali priliku da pogledaju kratak film koji je predstavio misiju i aktivnosti Humanitarne organizacije Srbi

za Srbe, podsetiv{i na brojne projekte i akcije sprovedene {irom regiona. Poseban utisak ostavilo je i obra}awe akademika Matije Be}kovi}a, koji je nadahnutim re~ima podstakao prisutne da ne zaborave da je srpski narod kroz vekove stradawa uvek pronalazio put ka vaskrsewu – kao {to se i danas podi`e kroz dela qubavi i dobro~instva.

Muzi~ki deo programa otvorio je ansambl „Fene~ki biseri”, nakon ~ega su atmosferu doveli do usijawa violnista Andrija Abramovi} i peva~ica Aleksandra Radovi}, zbog ~ijeg je izuzetnog muzi~kog nastupa Sava centar odjekivao aplauzima i pesmom sve do samog kraja ve~eri.

Najzanimqiviji deo ve~eri bila je humanitarna aukcija, na kojoj su gosti imali priliku da licitiraju za izuzetne i vredne predmete.

Me|u wima su se na{li potpisan dres najboqeg ko{arka{a na svetu Nikole Joki}a, repli-

VELIKO PRIZNAWE ZA SRBINA IZ ^IKAGA: Doktor Kne`evi} uvr{ten me|u 2 odsto najboqih nau~nika na svetu!

ka grba dinastije Nemawi} sa Hilandara izra|ena u mozaiku od strane umetnice Lene Pavkovi}, triptih slika manastira Hilandar umetnice Ma{e Pavkovi}, prepis dve stranice Miroslavqevog jevan|eqa izra|en od strane kaligrafa Du{ana Mi{i}a, kao i potpisana sabrana dela akademika Matije Be}kovi}a. Dodatnu ~ar ve~eri unele su i karte za veliki novogodi{wi muzi~ki spektakl u Sava centru, koje je Sava centar donirao za ovu priliku. POMO] ZA SRBE IZ CELOG SVETA

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe nastala je na incijativu na{e dijaspore u Americi, i poma`e vi{e~lanim i socijalno ugro`enim porodicama na Balkanu. Oko 200.000 Srba iz celog sveta, koji povremeno ili jednom mese~no upla}uju svoje donacije, do sada je prikupilo oko 18 miliona evra, kojima su ulep{ali `ivot mnogim svojim sunarodnicima.

Prof. dr Neboj{a Nik Kne`evi} iz ^ikaga jo{ jednom nam pokazuje da je stru~wak svetskog ranga i svakako uzor mla|im kolegama i studentima.

U nizu mnogobrojnih nagrada i priznawa dodaje jo{ jedno, najnovije – rangiran je me|u 2% najboqih nau~nika na svetu, na listi Univerziteta Stanford.

n Koliki je zna~aj ovog priznawa, {ta za Vas li~no zna~i pre svega?

- Biti uvr{ten me|u 2% najboqih nau~nika u svetu je veliko priznawe, jer je dokaz da istra`ivawa koja radimo imaju uticaj na globalnom nivou. Ovo rangirawe je priznawe ne samo meni, ve} i svim kolegama, studentima i specijalizantima sa kojima sam radio prethodnih godina. Iskreno se nadam da }e ovo biti inspiracija i motivacija za mla|e kolege, da shvate da svako ko kontinuirano ula`e u istra`ivawa i sara|uje sa kolegama mo`e dosti}i ovakav nivo, ka`e prof. dr Nik Kne`evi}. n [ta ovo zna~i za struku, za kolege, ko sve mo`e da do|e do tog nivoa?

- Univerzitet Stanford i izdava~ka ku}a Elsevijer prave svake godine ovu presti`nu listu i isti~u najuticajnije nau~nike na svetu na osnovu citirawa u 22 nau~ne oblasti. Rangirawe je izvedeno na osnovu bibliometrijskih podataka u Scopus-u, vode}oj bazi podataka apstrakata i citata recenzirane literature. Stru~waci Univerziteta Stanford analiziraju ove podatke i rangiraju nau~nike prema metrikama, kao {to su ukupan broj citata i h-indeksa. Do tog nivoa mo`e do}i svako ko je dugoro~no posve}en istra`ivawu, u~ewu i deqewu znawa, isti~e prof. dr Nik Kne`evi}.

Odata po{ta stradalima i u Frankfurtu

SAD i Australija ujediwene u snabdevawu retkim mineralima kako bi ograni~ile kinesku dominaciju

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Australija potpisale su sporazum koji ima za ciq da pove}a snabdevawe retkim mineralima i drugim kqu~nim resursima, imaju}i u vidu da Trampova administracija nastoji da se suprotstavi dominaciji Kine na ovom tr`i{tu.

Australijski premijer Entoni Elbanizi izjavio je da }e sporazum podr`ati niz projekata vrednih 8,5 milijardi dolara (13 milijardi au stralijskih dolara; 6,3 milijarde funti) spremnih za realizaciju, koji bi pro{iri li rudarske i preradiva~ke kapacitete wegove zemqe.

Prema tekstu okvira sporazuma, dve zemqe planiraju da u narednih {est meseci ulo`e milijardu dolara u projekte u SAD i Australiji. SAD i Australija rade na ovim pitawima jo{ od prvog mandata Donalda Trampa, ali Elbanizi je istakao

da }e najnoviji sporazum podi}i partnerstvo na „vi{i nivo”.

U ponedeqak je ameri~ki predsednik Donald Tramp komentarisao i australij-

Australija tajno {aqe stotine osu|enika na

Nauru uz stotine

milione dolara naknade

Kanbera je, nakon presude Visokog suda, po~ela da {aqe 350 stranih osu|enika na Nauru, pla}aju}i ostrvskoj dr`avi stotine miliona dolara, dok aktivisti kritikuju tajnovitost i mogu}a kr{ewa qudskih prava.

Australijska vlada zapo~ela je provo|ewe novog, strogo poverqivog plana preme{taja stranih pritvorenika na Nauru, malu pacifi~ku ostrvsku dr`avu sa oko 12.500 stanovnika.

Prema tvrdwi ministra unutra{wih poslova Tonyja Burkea, „Nauru je potvrdio da je do{lo do prvog preme{taja”. Time je pokrenut dogovor ~iji se detaqi uglavnom dr`e podaqe od javnosti.

Oko 350 stranaca, me|u kojima su osobe osu|ene za napad, krijum~arewe droge pa ~ak i ubistvo, bi}e deportovano jer ih Australija ne mo`e vratiti u mati~ne zemqe zbog rizika od rata ili verskog progona. Samo prvo preme{tawe otkqu~ava isplatu od oko 240 miliona evra ostrvskoj dr`avi. Ukupan finansijski okvir procewuje se na stotine miliona dolara.

Plan je usledio nakon presude australijskog Visokog suda iz 2023. kojom je ukinuta praksa neograni~enog pritvarawa osoba koje nemaju gde da odu. Pu{tawe osu|enika na slobodu izazvalo je sna`nu

politi~ku reakciju, pa je Kanbera posegnula za off-shore re{ewem.

Organizacije za qudska prava tvrde da je program netransparentan i potencijalno kr{i me|unarodne obaveze Australije.

Laura John iz Centra za pravo qudskih prava upozorava da su „planovi obavijeni tajnom od samog po~etka”. Pri tom navodi da se ne zna jesu li deportovani ostavili porodicu u Australiji, imaju li pristup adekvatnoj medicinskoj pomo}i ili mogu}nost `albe na vizu.

Sli~no kritikuje i zastupnik Zelenih

David Shoebridge, koji govori o „prezirnoj ti{ini” ministra Burkea i upozorava: „Bez obzira na to ko ste i gde ste ro|eni, vlade ne bi smele da budu u stawu da vas po{aqu protiv va{e voqe u zemqu s kojom nemate nikakve veze”.

Nauru se, prema sporazumu, obavezao da izda dugoro~ne vize deportovanima i da im omogu}i slobodno kretawe unutar ostrva. Australija je i ranije bila predmet me|unarodnih kritika zbog slawa tra`iteqa azila u off shore centre na Papui Novoj Gvineji i upravo na Nauru.

Vlada u Kanberi zasad nije objavila daqwe logisti~ke ni finansijske detaqe, a aktivisti poru~uju da }e da nastave da tra`e potpunu transparentnost i po{tovawe qudskih prava svih osoba ukqu~enih u program.

ski vi{emilijardni sporazum o podmornicama sa SAD i Velikom Britanijom, poznat kao Aukus, rekav{i da je punom parom napred. Ranije ove godine, sporazum je do{ao pod pa`wu javnosti kada je administracija Donalda Trampa najavila da }e pregledati wegove detaqe kako bi se osiguralo da se uklapa u politiku „Amerika na prvom mestu“, {to je izazvalo zabrinutost da Australija mo`da ne}e mo}i da kupi ameri~ke podmornice za zamenu zastarele flote.

KINA KONTROLI[E VE]INU

Kina trenutno kontroli{e oko 70% rudarewa retkih minerala i 90% wihove prerade - materijala koji se koriste u svemu, od vojne opreme, preko ra~unarskih ~ipova, do automobila. Ameri~ke kompa-

nije se u velikoj meri oslawaju na ove materijale, {to ih je u~inilo rawivim ove godine, jer je Kina preduzela mere da ograni~i pristup snabdevawu kao odgovor na nove ameri~ke carine i druge napetosti. Akcije australijskih kompanija koje se bave eksploatacijom retkih minerala porasle su u utorak nakon najave. Premijer Entoni Albaniz rekao je da je ciq sporazuma ubrzawe investicija u tri tipa projekata, ukqu~uju}i ameri~ke investicije u preradiva~ke kapacitete u Australiji. Dve zemqe tako|e su se dogovorile da sara|uju po pitawima kao {to su odre|ivawe cena, izdavawe dozvola i pravila za vladinu kontrolu prodaje kompanija i projekata u sektoru. SAD su posebno najavile da }e investirati u izgradwu napredne rafinerije galijuma kapaciteta 100 tona godi{we u Zapadnoj Australiji i da pripremaju oko 2,2 milijarde dolara finansirawa kroz Export-Import Bank za razvoj projekata kriti~nih minerala.

Australija je uvela zabrane u oblasti duvanskih i novih nikotinskih proizvoda, a umesto pada potro{we, dobila je eksploziju crnog tr`i{ta, porast nasiqa i fiskalni tro{ak koji se sada meri stotinama miliona dolara, pi{e ABC news

Ministar zdravqa Mark Batler priznao je da je problem „eksplodirao“ u najve}u pojedina~nu pretwu po javno zdravqe u Australiji. On nagla{ava da crno tr`i{te ne zna~i samo izmakle poreze, nego i nekontrolisan kvalitet proizvoda, dostupnost maloletnicima i {irewe mre`a organizovanog kriminala u druge delatnosti.

Zbog takve situacije, federalne vlasti najavquju formirawe nove Nacionalne grupe za razbijawe kako bi suzbile bujaju}e tr`i{te ilegalnog duvana i druge povezane pretwe. Inicijativu predvodi Australijska grani~na slu`ba, a za istim stolom okupqa dr`avnu i saveznu policiju, finansijskog istra`iteqa AUSTRAC, Komisiju za kriminalisti~ku obave{tajnu delatnost, poresku upravu, ministarstva unutra{wih poslova, zdravqa i poqoprivrede, slu`bu Services Australia i komesara za ilegalni duvan. Ciq je da se koordinisano udari na „sredwi nivo“ kriminala i na tzv. predvodnike u lancu - posrednike, male biznise i samostalne uvoznike, distributere i prodavce koji odr`avaju sivu ekonomiju.

Ministar unutra{wih poslova Toni Berk, gostuju}i u emisiji Insiders, objasnio je za{to potreban vi{i stepen uvezivawa institucija.

„Moramo da sagledamo {ta se de{ava pre nego {to roba stigne do granice, {ta se de{ava posle prelaska granice, {ta na nivou skladi{ta i {ta se de{ava sa tokovima novca“, poru~uje ministar. Cena tog pristupa je visoka. Nova struktura finansira se iz 188,5 miliona australijskih dolara ve} opredeqenih Grani~noj slu`bi za borbu protiv ilegalnog duvana, dok je ukupno, od po~etka pro{le godine, ulo`eno 350 miliona dolara u razli~ite mere suzbijawa. Istovremeno, federalni buxet trpi gubitkeuprkos ponovqenim pove}awima akcize, prihodi opadaju jer se potro{a~i sele na nezakonitu ponudu. U praksi, fiskalni teret se pomera s poreskih priliva na tro{kove bezbednosnog aparata. Posledice nisu samo nov~ane. Kriminalne grupe, koje su preuzele isporuku i distribuciju, vode otvorene ratove za teritoriju. Nasiqe, posebno u dr`avama Viktorija i Novi Ju`ni Vels, postali su deo sumorne hronike. U takvoj klimi, procene o {teti prelaze u sferu javnog zdravqa. Australijski primer, tako, nudi jasnu sliku jedne politike koja je, u nameri da suzbije potro{wu, poja~ala mo} crnog tr`i{ta. Kada legalni kanali postanu preskupi ili nedostupni, tr`i{te ne nestaje, ono mewa oblik i na~in funkcionisawa. Dr`ava tada pla}a dvostruko - izgubqenim prihodima i rastu}im tro{kovima bezbednosti. A kada i ministar zdravqa upozori da je crno tr`i{te „najve}a pretwa“ javnom zdravqu, postaje jasno da su posledice iza{le iz sfere poreske politike i u{le u zonu op{te bezbednosti.

Australija do 2050. ostaje bez zime

Zima, nekada kratka ali prepoznatqiva sezona u ve}em delu Australije, mogla bi potpuno da nestane za mawe od tri decenije. Nau~nici sa Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU) upozoravaju da }e, ako se sada{wi trend globalnog zagrevawa nastavi, do 2050. godine „zima kakvu poznajemo” prakti~no prestati da postoji.

Umesto ~etiri godi{wa doba, kontinent }e imati produ`eno, gotovo neprekidno leto.

U istra`ivawu sprovedenom u okviru projekta My Climate 2050, tim sa ANU je analizirao istorijske podatke i klimatske projekcije za vi{e od 15.000 lokacija {irom zemqe. Rezultati su alarmantni: do sredine veka, u ve}ini australijskih gradova i regija ne}e vi{e biti dovoqno niskih temperatura, da bi se moglo govoriti o klasi~noj zimi.

„Za trideset godina, zima kakvu znamo }e nestati. Nesta}e svuda, osim u pojedinim delovima Tasmanije“, izjavio je dr Xef Hin~lif, istra`iva~ sa ANU i jedan od autora projekta.

Wegov tim je kreirao interaktivni alat koji prikazuje kako }e se klima mewati do 2050. godine - i kako }e ono {to je nekada bio zimski period, postati deo „novog leta”.

AUSTRALIJSKO „NOVO LETO”

Prema ovom modelu, Australija polako ulazi u eru „novog leta” - sezone koja obuhvata prostore i mesece koji su nekada pripadali jeseni i zimi, pi{e Futurism.

Nau~nici predvi|aju da }e se broj dana sa temperaturama iznad 30 stepeni drasti~no pove}ati, dok }e broj hladnih dana padati na istorijski minimum. U mnogim gradovima, prose~na zimska temperatura do kraja veka bi}e vi{a za dva do ~etiri stepena u odnosu na dana{wu. Klimatske posledice toga bi}e veoma izra`ene. Mawe snega i kra}e hladne sezone zna~i}e i promenu u ekosistemima, naro~ito u planinskim oblastima, gde su zimske padavine od kqu~nog zna~aja za snabdevawe vodom tokom leta.

Skija{ki centri u Novom Ju`nom Velsu i Viktoriji mogli bi da izgube vi{e od polovine svojih sezona, a sne`ni pokriva~ na visoravnima, koji ve} sada nestaje ranije nego pre samo nekoliko decenija, mogao bi da postane retka pojava.

Industrija zimskog turizma ve} ose}a prve udare. Prema analizi ANU, prose~na du`ina sezone u skijali{tima mogla bi da se smawi za 44 do ~ak 55 dana. Time }e biti ugro`eni ne samo sportski i turisti~ki prihodi, ve} i hiqade radnih mesta u lokalnim zajednicama koje zavise od zimskog prometa.

„Qudi jo{ uvek misle da imaju vremena, ali promene su ve} tu“, upozorava Hin~lif.

„Zime su kra}e, hladni dani re|i, a ekstremne vru}ine traju sve du`e. Ako se globalne emisije ne smawe, zima }e u Australiji postati tek uspomena.“

TASMANIJA – POSLEDWE

UTO^I[TE

Ovaj fenomen nije samo meteorolo{ko pitawe. On mewa ritam svakod-

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

LODGE

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

nevnog `ivota – uti~e na poqoprivredu, sezonske bolesti, navike u ishrani i potro{wi energije. U delovima unutra{wosti Australije, gde su zime donosile olak{awe od letwih `ega, produ`ene vru}ine pove}avaju pritisak na elektri~ne mre`e i izvore vode, dok stanovnici velikih gradova ve} bele`e rast tro{kova hla|ewa domova i gubitak udobnosti u zatvorenom prostoru. Ipak, istra`iva~i isti~u da ovakav ishod nije neizbe`an. Ako se globalne emisije ugqen-dioksida zna~ajno smawe i ako se pre|e na obnovqive izvore energije, delovi Australije mogli bi da zadr`e fragmente zime, makar u pla-

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

ninskim i priobalnim predelima. Tasmanija, sa svojim hladnijim klimatskim uslovima, mogla bi da postane posledwe uto~i{te za one koji `ele da iskuse „pravu“ zimu. Za mnoge Australijance, ideja o `ivotu bez zime donedavno je zvu~ala kao nau~na fantastika. Danas, me|utim, to vi{e nije predvi|awe iz daleke budu}nosti - ve} realan scenario koji se odvija pred na{im o~ima. Ako se ni{ta ne promeni, 2050. godina bi mogla da bude trenutak kada }e kalendar i daqe pokazivati zimu, ali priroda vi{e ne}e znati {ta ta re~ zna~i.

Ekipi iz Srbije u usponu se pridru`io ambasador

Rade Stefanovi}

grada koji je administrativni centar Australije poti~e od re~i ovda{wih starosedelaca Aborixina, koja zna~i „mesto za susret”.

i tro{kova do sada nismo i{li ni u Australiju, ni na Antarktik”, ka`e planinarski vodi~ i potpredsednik kluba „Pobeda” Vladislav Matkovi}.

Planinari sportskog kluba „Pobeda” s Vra~ara, jednog od najstarijih i najpoznatijih u zemqi, prvi su iz Srbije koji su uspeli da osvoje najvi{i vrh australijskog kontinenta, vrh Ko{}u{ko na istoimenoj planini. Grupa od 23 planinara popela se na 2.228 metara visok vrh, a prido{licama se pridru`io i ambasador Srbije u Australiji Rade Stefanovi}, koji se u slobodno vreme bavi planinarewem. Po povratku s uspona, ambasada Srbije u Kanberi organizovala je prijem za planinare. Stefanovi} je podsetio da ime

Planinski venac koji se prostire na teritoriji Novog Ju`nog Velsa dobio je ime po poqskom nacionalnom heroju Tadeu{u Ko{}u{ku 1840. godine, kada se na vrh popeo kao istra`iva~ grof Pavel [~eletski.

Planinari su ovo putovawe iskoristili da obi|u jo{ neke lepote ove zemqe.

U srcu Australije, u Crvenoj pustiwi, gde jo{ uvek preostali Aborixini `ive na tradicionalan na~in, obi{li su svete stene Uluru i Kata Tjuta. Zbog nedavnih odrona, zabrawen je trenutno uspon na ogromne stene, ali postoji staza duga 11 kilometara oko stene Uluru, koju su pro{li. Slede}eg dana su pre{li stazu Dolina vetrova, koja vodi kroz stenu Kata Tjuta.

„Avionom smo se, potom, prebacili do Melburna, koji je grad gra|ana sveta i vredi ga obi}i, a onda smo se ’spustili’ do Filipovog ostrva, koje se nalazi 125 kilometara od centra ovog grada, {to je bila najju`nija ta~ka do koje smo dosad mi planinari Srbije stigli. Neodoqiv prizor susreta kopna i okeana, za koji mo`e da se ka`e da je ’na kraju sveta’, vrvi od `ivog sveta – kengura i sitnih torbara – valabija, pingvina i mnogih drugih ptica”, ispri~ao nam je Matkovi}. Planinarsko-sportski klub „Pobeda” iz Beograda osnovan je 1948. i danas ima vi{e od dve hiqade ~lanova. ”POBEDA”

„Ovo je prva velika organizovana akcija u 124-godi{woj istoriji srpskog planinarstva. S ovom akcijom planinari Srbije stigli su na svih {est nastawenih kontinenata sveta. Ko{}u{ko je najni`i i najjednostavniji za uspon od svih sedam vrhova sveta – sedmi vrh se nalazi na nenastawenom kontinentu Antarktiku, ali zbog udaqenosti

Inf lacija protiv kamata

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Rezervna Banka Australije (Reserve Bank of Australia) je prema najavama i o~ekivawima zadr`ala kamatnu stopu na 3,60%. Ova vest je razo~arala mnoge budu}e kupce nekretnina, ali i vlasnike sada{wih koji ve} godinama imaju te{ko}a sa visokim otplatama kredita. Australija je u neobi~noj situaciji, kao i ceo svet. [irom sveta vlade se oslawaju na monetarnu politiku

sada `eleli. Ako smawite stope, nezaposlenost }e se smawiti, ali inflacija ne}e. Jedan od razloga za ovakav scenario – vi{e cene i ve}a nezaposlenost – mo`e biti novi cenovni {ok. Dobar primer je kada su cene benzina porasle na po~etku rata u Ukrajini. Dobijate visoke cene i slabiju ekonomiju, a monetarna politika malo {ta mo`e da u~ini povodom toga. U tom slu~aju, ministar finansija je progurao smawewe poreza na benzin kako bi ubla`io udarac cena. I to je veliki trag o tome kako re{iti ovu dilemu.

Kada se na|emo zarobqeni u ovakvoj situaciji, moramo da skrenemo pogled sa centralne banke i sa monetarne politike. Korisni su ve}inu vremena, ali se vi{e mu~e u vremenima poput ovih, sla`u se neki doma}i ekonomisti. Trenutno, ina~e, cene benzina nisu deo na{e pri~e o inflaciji. Cene benzina su visoke, ali ne rastu.

u ekonomiji nego {to se ranije mislilo.

Sada se o~ekuje da }e osnovna inflacija - skra}ena sredwa mera koju RBA pa`qivo prati - ubrzati na 3,2% do kraja godine, sa trenutnih 3%. To je bila o{tra revizija navi{e u odnosu na prethodnu prognozu od stabilnih 2,6% u narednim godinama. Bazna inflacija se izgleda ne}e vratiti u ciqni raspon RBA od 2% do 3% do druge polovine 2026. godine, a `eqenih 2,6% }e dosti}i tek na samom kraju 2027. godine.

Nove prognoze su zasnovane na tr`i{nim o~ekivawima u vezi sa kamatnim stopama, koje su se zna~ajno promenile kako bi se iskqu~ila velika verovatno}a smawewa ovog ili slede}eg meseca, i samo 30 baznih poena daqeg ubla`avawa. Jo{ u avgustu, tr`i{ta su o~ekivala da }e stope pasti i do 2,85%.

Ukupna inflacija, koja je iznosila 3,2% u septembarskom

kako bi obuzdale inflaciju. Ali monetarna politika je dobra u suzbijawu inflacije samo ponekad. Izgleda da sada nije jedno od tih vremena. Kada centralne banke poput RBA podignu kamatne stope, to usporava ekonomiju i stopa inflacije se hladi. Cene prestaju toliko da rastu, a mana je ne{to ve}a nezaposlenost. Uglavnom je bilo tako u pro{losti ali ne i ovog puta.

Trenutno smo u situaciji u kojoj se kamatne stope lo{e ili nikako popravqaju, dok u isto vreme inflacija i nezaposlenost rastu. Inflacija jednostavno nije na nivou koji bismo `eleli. Ciq je da inflacija bude izme|u 2 i 3 procenta, ali se nije pokazalo lakim da je monetarne vlasti odr`e u tom rasponu. Ovaj problem nije ograni~en samo na Australiju. U SAD je osnovna inflacija preko 3 procenta, dok nezaposlenost raste na najvi{i nivo od 2021. godine (samo 4,3 procenta, {to je ipak veoma nisko po istorijskim standardima).

Stvar kod monetarne politike je u tome {to je dobra u pokretawu hladne ekonomije: Mo}na je u dodavawu rasta, inflacije i zaposlenosti kada sva tri nedostaju. I obrnuto. Efikasna je u hla|ewu pregrejane ekonomije, ugu{avawu rasta, inflacije i zaposlenosti kada sva tri po~iwu da se me|usobno hrane. Ali nije tako dobra u slawu inflacije i nezaposlenosti u istom smeru, tj. nadole. [to je ono {to bismo

Potreban nam je na~in da podstaknemo rast i zapo{qavawe na na~in koji tako|e smawuje cene. U SAD, ni`e carine bi bile jedna takva taktika. U Australiji, sve {to bi smawilo tro{kove izgradwe nove ku}e bilo bi izuzetno korisno.

Inflacija nekretnina je visoka, a veliki deo toga ~ine tro{kovi izgradwe. I to podrazumeva da zvani~ni indeks potro{a~kih cena iskqu~uje cene zemqi{ta i ve} postoje}ih ku}a, ve} samo meri cenu gra|evinskog dela prodaje novih ku}a.

Centralna banka Australije sada predvi|a da }e osnovna inflacija tvrdoglavo ostati iznad ciqanog raspona do sredine 2026. godine, jer potro{a~ka potra`wa i cene ku}a rastu br`e nego {to se o~ekivalo, {to naizgled ograni~ava prostor za daqe smawewe kamatnih stopa.

O~ekuje se da }e Rezervna banka Australije zadr`ati kamatne stope na 3,60% i na narednom sastanku sredinom decembra, jer je neprijatno visok pokazateq inflacije u tre}em kvartalu uni{tio sve nade u smawewe. Ove godine RBA je tri puta ubla`ila politiku kamate, u februaru, maju i avgustu. U svojoj kvartalnoj izjavi o monetarnoj politici, RBA je saop{tila da nedavni podaciukqu~uju}i sna`niji ekonomski rast, lepqivu inflaciju i daqe zategnuto tr`i{te rada - sugeri{u da postoji mawi kapacitet

kvartalu, sada se o~ekuje da }e dosti}i vrhunac od 3,7% do sredine slede}e godine, delimi~no zbog isteka vladinih refundacija za struju, pre nego {to se vrati na 2,6% do kraja 2027. godine. Proceweno je da se tr`i{te rada malo smirilo, ali RBA je i daqe videla izvesnu preostalu zategnutost. Centralna banka ne o~ekuje da }e se tr`i{te rada od sada mnogo vi{e smiriti, a stopa nezaposlenosti, koja je sko~ila na 4,5% u septembru, o~ekuje se da }e ostati stabilna na 4,4% u naredne dve godine.

Rast zaposlenosti je revidiran nani`e na godi{wu stopu od 1,1% do sredine slede}e godine, dok se o~ekuje da }e potro{wa doma}instava rasti ne{to br`im tempom od 2,1%.

Rast u izgradwi ku}a je znatno revidiran navi{e na godi{wu stopu od 4,8% do kraja godine, jer su prethodna smawewa kamatnih stopa podigla cene ku}a na rekordno visoke nivoe.

Prema trenutnom razvoju doga|aja vezanim za smawewe kamata i smirivawu inflacije zasigurno je da }emo morati jo{ da se prili~no na~ekamo na dobre vesti od RBA i monetarnih vlasti. Za mnoge vlasnike hipotekarnih kredita {irom zemqe va`no je da ne bude samo kao u onoj na{oj narodnoj: „Ne lip{i magar~e do zelene trave!“.

Posada kruzera zaboravila putnicu na ostrvu, na|ena

mrtva sutradan

Australijske vlasti pokrenule su istragu povodom smrti 80-godi{we `ene koju je posada broda napustila na jednom ostrvu u Pacifiku.

@ena je pro{le subote planinarila na ostrvu Gu{tera, 250 km severno od Kernsa u Australiji, sa drugim putnicima kruzera Co-

kasnije ove sedmice.

Portparol AMSA-e je rekao da ih je kapetan broda prvi put alarmirao o nestaloj `eni oko 21:00 po lokalnom vremenu u subotu (11:00 GMT).

Uprava je navela da }e raditi sa drugim relevantnim agencijama na istrazi slu~aja i da ozbiqno shvata bezbednost put-

ral Adventurer, ali se veruje da se odvojila od grupe da bi se odmorila, javqa BBC.

POSADA SE VRATILA

NAKON UZBUNE, ALI

PUTNICU NISU NA[LI Brod je napustio ostrvo oko zalaska sunca, ali se vratio nekoliko sati kasnije nakon {to je posada shvatila da jedan putnik nedostaje. U nedequ ujutru, nakon pokretawa velike potrage, prona|eno je be`ivotno telo `ene. Australijska pomorska bezbednosna uprava (AMSA) saop{tila je da sprovodi istragu i da }e saslu{ati posadu broda kada on pristane u gradu Darvin

nika i posade na komercijalnim plovilima.

Izvr{ni direktor kompanije Coral Expeditions, Mark Fifield, rekao je da je osobqe kontaktiralo porodicu stradale `ene i da im je ponudilo podr{ku usled tragedije koja ih je zadesila.

„Dok se istraga o incidentu nastavqa, duboko nam je `ao {to se ovo dogodilo i nudimo punu podr{ku porodici `ene“, rekao je Fifield.

ZASTALA DA SE ODMORI

PORED PUTA I NESTALA

Prema poznatim informacijama, stradala Australijanka pridru`ila se grupnom plani-

narewu do najvi{eg vrha ostrva, „Kukov vidikovac“, pre nego {to je odlu~ila da treba da se odmori.

Potraga za 80-godi{wom `enom podrazumevala je i upotrebu helikopterskih jedinica asutralijske slu`be spasavawa, koji su reflektorima pretra`ivali pe{a~ke staze na ostrvu u nadi da }e spaziti zalutalu `enu.

Na ostrvu su bile i ekipe spasilaca koji su pku{avale da na|u bilo kakav trag koji bih ih uputio ka lokaciji nestale.

Potraga je obustavqena oko tri ujutru po lokalnom vremenu, a helikopter se vratio u nedequ ujutru kada je telo prona|eno.

„Znali smo da je mrtva jer su odmah pozvali sve nazad iz potrage“, rekla je za televiziju ABC jedna od u~esnica potrage.

„I niko nije oti{ao na mesto iznad kojeg je helikopter lebdeo do kasnije tog dana kada je stigla policija“, dodala je ona.

ZA SAD NEMA

INDICIJA DA SE RADI O KRIVI^NOM DELU

Kako je javqeno, ostrvo je bila prva stanica na krstarewu oko Australije koje je trebalo da traje 60 dana.

Brod Coral Adventurer prima do 120 gostiju i 46 ~lanova posade, navodi se na veb stranici kompanije.

Brod je namenski izgra|en za pristup udaqenim podru~jima australijske obale i opremqen je „tenderima“ - malim ~amcima koji se koriste za odvo|ewe putnika na jednodnevne izlete.

Senator uneo ”bombu” u parlament

Bil Heferan, australijski senator, uneo je la`nu bombu na sastanak parlamentarnog odbora. Hefernan je to uradio kako bi demonstrirao tvrdwe da je bezbednost parlamenta slaba.

Senator, koji je ina~e ~lan vladaju}e Liberalne partije, izjavio je da je bezbednost parlamenta ,,presme{na“. Ranije su u zgradu parlamenta, koja se nalazi u prestonoci Kanberi, morali

da pro|ete kroz bezbedonosne kontrole. Ali ako ste ,,stalni posetilac“, samo pro|ete. „Kada sam bio dete, pre 50 godina, ovim smo dizali u vazduh paweve na farmi. Mogli smo da oborimo i drvo veli~ine ove zgrade. A sada ni{ta ne spre~ava nikoga da unese ove sastojke ovde“, istakao je on.

Smawenu bezbednost zgrade parlamenta, senatori su doneli zbog smawewa tro{kova.

Poruke u boci koje su napisala dva australijska vojnika nekoliko dana nakon wihovog odlaska brodom na front u Francuskoj tokom Prvog svetskog rata prona|ene su vi{e od jednog veka kasnije na obali Australije.

Bocu marke „[veps” je odmah iznad vodene linije na pla`i Vorton blizu Esperansa u saveznoj dr`avi Zapadna Australija prona{ao Piter Braun, koji je sa }erkom Felisiti bio na jednoj

Misteriozni predmet pogodio automobil u Australiji, moglo bi da se ispostavi – prvi u istoriji

Objekat koji je udario u „teslu“ jednog Australijanca dok je putovao autoputem mo`da je bio meteorit, {to bi mogao da bude prvi slu~aj da je meteorit pogodio vozilo u pokretu. Endru Melvil-Smit, veterinar iz Vajale u Ju`noj Australiji, rekao je za Australijsku radiodifuznu korporaciju Ej-Bi-Si da je objekat pogodio wegovo vetrobransko staklo tako sna`no da se ~inilo kao da se staklo omek{alo i delimi~no istopilo.

Automobil, koji je navodno u tom trenutku bio u re`imu autopilota, nastavio je da se kre}e kao da se ni{ta nije dogodilo.

Melvil-Smit je prijavio incident i mesto doga|aja Ju`noaustralijskom muzeju, koji trenutno sprovodi istragu kako bi utvrdio poreklo projektila.

Ako se ispostavi da je re~ o meteoritu, ovo bi mogao biti prvi zabele`en slu~aj da meteorit pogodi vozilo u pokretu.

„Mislio sam da smo se sudarili – toliko je bilo glasno, toliko nasilno i potpuno neo~ekivano. Auto je nastavio da vozi… nije bio svestan haosa koji se de{avao u kabini“, rekao je Melvil-Smit za Ej-Bi-Si.

Materijal iz svemira neprestano pada na Zemqu i to oko 5.200 tona godi{we. Me|utim, ve}ina te mase dolazi u obliku mikroskopske pra{ine koju ne biste ni prepoznali kao kosmogenu, osim ako vam neko to ne ka`e.

Ve}i komadi su re|i; obi~no izgore i dezintegri{u se u atmosferi dok padaju. Izuzetno je retko da neko uop{te vidi pad meteorita, a kamoli da ga pogodi.

Prvi korak muzeja bi}e da ispita samo vetrobransko staklo kako bi utvrdio da li su se u wega mo`da ugradile ~estice. Ako rezultati ukazuju na svemirsko poreklo, mineralozi }e potom iza}i na teren u potragu za samim meteoritom.

„Zaista neobi~na stvar je {to se staklo na wegovom vetrobranu zapravo malo istopilo; bilo je mnogo toplote u onome {to je pogodilo staklo“, rekao je Kjeran Mini iz Ju`noaustralijskog muzeja za Ej-Bi-Si.

Nau~nici veruju da su sami meteoriti prili~no hladni kada dospeju na Zemqinu povr{inu; toplota pri ulasku u atmosferu mo`e da spali i ispari povr{inski sloj objekta, a da ne prenese mnogo toplote na unutra{wost.

Me|utim, ako se objekat kre}e dovoqno velikom brzinom, mo`e generisati intenzivnu toplotu pri udaru jer se wegova kineti~ka energija pretvara u toplotnu energiju.

Ipak, postoje i verovatnija obja{wewa, ukqu~uju}i svemirski otpad, ne{to {to je palo iz prolaze}eg aviona ili ~ak samo obi~an kamen sa Zemqe.

„Mo`e se desiti da, kada nastavimo sa istragom, otkrijemo da je u pitawu ne{to drugo, ali trenutno je meteorit teorija kojom se vodimo. Ako otkrijemo da je zaista re~ o meteoritu, verovatno }emo oti}i na mesto gde se ovo dogodilo i poku{ati da prona|emo taj komad stene“, rekao je Mini.

od redovnih porodi~nih ekspedicija kvadom kako bi o~istili pla`u od sme}a, potvrdila je wegova supruga Deb Braun, prenosi AP. „Mnogo ~istimo na na{im pla`ama i zato nikada ne bismo pro{li pored komada sme}a. Tako je ova mala boca le`ala tamo ~ekaju}i da je pokupimo”, rekla je Deb Braun. Unutar providnog, debelog stakla nalazila su se vesela pisma napisana olovkom od strane redova Malkolma Nevila (27) i Vi-

lijama Harlija (37), na kojima je bio datum 15. avgust 1916. godine.

Wihov vojni brod „HMAT A70 Ballarat” napustio je Adelejd, glavni grad Ju`ne Australije, 12. avgusta te godine, na dugom putovawu na drugu stranu sveta, gde su australijski vojnici i{li kao poja~awe 48. australijskom pe{adijskom bataqonu na Zapadnom frontu u Evropi. Nevil je poginuo u akciji godinu dana kasnije, a Harli je dva puta rawen, ali je pre`iveo rat, da bi umro u

Adelejdu 1934. godine. Harlijeva unuka En Tarner rekla je da je wena porodica bila „apsolutno zaprepa{}ena” pronala`ewem poruke wenog dede u boci. „Jednostavno ne mo`emo da verujemo. Zaista izgleda kao ~udo i zaista ose}amo kao da nam je deda pru`io ruku iz groba”, rekla je Tarner za Australijansku radiodifuznu korporaciju. Nevilov praunuk Herbi Nevil rekao je da je wegovu porodicu okupilo „neverovatno” otkri}e.

Hramovna slava Sveti Luka u Liverpulu

Na sam dan praznika u petak, 31. avgusta 2025. godine proslavqena je hramovna slava Sveti Luka u Liverpulu. Svetu Arhijerejsku Liturgiju slu`io je Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan uz saslu`ewe Arhimandrita Petra (Radulovi}a) i vi{e sve{tenstva Arhijerejskog namesni{tva Sidnejskog, uz prislu`ivawe ipo|akona i ~te~evi ove i drugih parohija Sidneja. Mitropolit Siluan je na preporuku paroha protonamesnika Aleksandra Milutinovi}a pred Liturgiju rukoproizveo u ~in ~teca gospodina Mihaila Zbiqi}a. Ovaj ~in tako|e je deo vidqivog duhovnog napredovawa a i sa porastom broja vernika ove dosada{we misionarske parohije.

Arhiejerejska Jevan|elska beseda govorila je o smislu duhovnog poziva i uzrastawa koji su istinski mogu}i samo u Crkvi. Re~ima besede predato je upozorewe na dana{wi dan, da kao Pravoslavni hri{}ani ne smemo da uzmemo u~e{}a u onome {to je protivno Bogu, {to je satanski bal maskiran kao ne{to zabavno, naivno i bezazleno. Da moramo za{tititi svoju decu od onoga {to preti da ih dihovno povredi i udaqi od Boga. Ukazan je apostolski primer dana{weg „blagog lekara” Svetog Luke a i sli~an po apostolskom podvigu primer Svetog Petra Cetiwskog.

Nakon same Liturgije, rezawa kola~a i osve}ewa slavskih znamewa objavqena je i predata sve~ana Poveqa. Istom se blagoslovom Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Siluana ova Misionarska parohija progla{ava Crkvenom op{tinom. Arhiejerejska gramata o rukoproizvo|ewu dodeqena je ~tecu Mihailu Zbiqi}u ~iji su ~lanovi porodice na ~elu sa ipo|akonom Nikolom Zbiqi}em, redovni u ovom hramu i `ivotu Crkve.

U sklopu graditeqske obnove, zajedno sa jo{ uvek u zavr{noj fazi izgradwe hrama, jeste i planirana crkvena sala i pripadaju}i objekti. U mawem raspolo`ivom prostoru ali srda~noj i gostoqubivoj atmosferi poslu`ena je trpeza qubavi i u susretu sa Arhijerejem uprili~eno je sabrawe nakon Liturgije.

Praznik Svete Petke u manastiru Ilajn

Nakon arhipastirske posete Melburnskim Crkvenim op{tinama Sveti velikomu~enik Georgije u St. Albansu i Sveta Petka u Rokbenku, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australisjko-novozelandski G. Siluan, posetio je uo~i praznika Svete Petke i Manastir Svetog Save u Ilajnu. Na sam praznik Vladika je molitveno prisustvovao Svetoj Liturgiji slu`enoj u hramu Svetog Save gde je po Zaamvonoj molitvi presekao Slavski kola~ sabratu Manastira arhimandritu Lazaru, koji Svetu Petku slavi kao svoju doma}u slavu.

Na kraju Svete Liturgije Visokopreosve}eni Vladika je besedio na temu praznika i pro~itanog Jevan|eqa, ~estitaju}i o. Lazaru i bratiji praznik.

Nakon Svete Liturgije poslu`ena je trpeza qubavi.

SERBIAN SCHOOL „VUK KARADZIC”

P O Z I V N I C A

Srpska {kola ‚’Vuk Karaxi}’’ iz St Albansa Vas poziva da nam se prikqu~ite u proslavi {kolske slave Svetog Arsenija Sremca.

Datum: 9. novembar 2025.

Mesto: Crkva Svetog \or|a, 6 Kate Street, St Albans

Vreme:

l 10:00 Slu`ba

l 11:00 Osve{tavawe `ita i slavskog kola~a i se~ewe slavskog kola~a

l 12:00 [kolski program

l 13:00 Slavski ru~ak

Doma}ini slave, u~enici Natalija Te{i}

i Stefan ]eli}, u ime {kole vam `ele dobrodo{licu i nadaju se da }ete svojim prisustvom uveli~ati ovaj zna~ajan doga|aj.

Uprava [kole

Proslavqena hramovna slava u Rokbenku

U nedequ 26. oktobra 2025.g, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australisjko-novozelandski G. Siluan posetio je Crkvenu op{tinu Svete Petke u Melburnskom predgra|u Rokbenk uo~i praznika Svete Petke, hramovne slave ove zajednice. Mitropolitu je saslu`ivalo sve{tenstvo Melburnskog namesni{tva uz prislu`ivawe ~te~eva i molitvenog u~e{}a velikog broja vernika ove i drugih Melburnskih parohija.

Melburn: Komemorativni

skup u znak se}awa na `rtve tragedije u Novom Sadu

Kako se {irom sveta obele`ava godinu dana od tragedije u Novom Sadu, kada je 16 qudi izgubilo `ivot u padu nadstre{nice na @elezni~koj stanici, i na{i iseqenici u Melburnu okupili su se da odaju po{tu stradalima i izraze solidarnost sa porodicama `rtava.

U Flegstaf Gardens, kod spomenika Separation, u subotu je odr`an komemorativni skup koji je trajao od 11:30 do 12:30 ~asova, u organizaciji novoformirane grupe „Zbor Melburn“. Oko tridesetak ~lanova srpske zajednice prisustvovalo je okupqawu, a ta~no u 11:52, u {esnaestominutnoj ti{ini, simboli~no je obele`en trenutak tragedije koja je pre godinu dana potresla Srbiju i region.

Skup u Melburnu bio je deo globalne inicijative „Skup{tina u rasejawu“, u okviru koje su se komemoracije odr`ale u vi{e od pedeset gradova sveta - me|u wima u Gold Kostu, Melburnu i Sidneju, zatim u evropskim metropolama poput Be~a, Berlina, Londona i Madrida, kao i u Torontu, Wujorku, Va{ingtonu i Los An|elesu. Tokom skupa u Melburnu, Rajko Vu~kovi} pro~itao je pismo majke Dijane Hrke, dok je Jana Vu~kovi} prenela poruku studenata Univerziteta u Novom Sadu upu}enu dijaspori. U pismu se izra`ava zahvalnost svima koji su u inostranstvu organizovali proteste i komemoracije, uz poziv da se „zajedni~ka borba za istinu i odgovornost nastavi“.

Organizatori su u saop{tewu poru~ili da ova tragedija „ne

mo`e i ne sme biti tretirana kao izolovan incident“, ve} kao „simptom {ire dru{tvene bolesti – krize pravne dr`ave, uru{ewa demokratije i sve maweg prostora za slobodu medija i kriti~ki dijalog“.

U dostojanstvenoj ti{ini, okupqeni su nosili transparent sa natpisom:

“FROM MELBOURNE TO NOVI SAD – Justice. Community. Solidarity.”

Nakon komemoracije, razgovarali smo sa Anom Cvetkovi} Milos, Neboj{om Diki}em i Tijanom Jari}, koji su istakli da su na skup do{li iz potrebe da podele tugu sa sugra|anima u Srbiji i da poka`u da ni vreme ni udaqenost ne mogu izbrisati ose}aj solidarnosti.

SBS na srpskom

IZBACILA JE SAMO 2 NAMIRNICE I PREPOLOVILA SE: Kako je Jelena Doki} smr{ala 53 kg za godinu i po dana bez gladovawa?

Biv{a teniserka Jelena Doki} sem tokom godina kroz koje je pro{la kroz problemati~an odnos sa ocem Damirom Doki}em i borbom sa depresijom, ugojila i dostigla ~ak 120 kilograma. A onda je re{ila da je kraj i da mora da `ivot promeni iz korena. Evo kako je smr{ala i kako je izgledao wen jelovnik @ivot biv{e teniserke Jelene Doki} imao je mnogo uspona i padova, {to na poslovnom {to na privatnom planu.

Nasilni~ko pona{awe wenog oca Damira Doki}a prema woj, ali i borba sa depresijom, odrazili

su se tokom godina na wen izgled. Kilogrami su se gomilali, a kad je vaga pokazala 120 kg, odlu~ila je da potra`i pomo} nutricioniste i da promeni na~in `ivota.

Uz svoju re{enost i pridr`avawe re`ima ishrane i treninga, drasti~no je poboq{ala svoje zdravqe i smr{ala ~ak 53 kilograma.

Za godinu i po dana, dijeta Jelene Doki} je dala fantasti~ne rezultate i to bez gladovawa.

- Male promene za zdraviji na~in `ivota. Zapamtite da nije jedna veli~ina za sve i u~inite ono {to je najboqe za vas. Svako je druga~iji – izjavila je Jelena.

To je uradila nakon {to je iz ishrane izbacila samo dve namirnice - {e}er i belo bra{no. Uz redukovanu ishranu, biv{a teniserka je i redovno trenirala i hodala {to je dodatno doprinelo sjajnim rezultatima .

- Moja motivacija je zaista veoma li~na. @elela sam da budem u formi, da budem zdrava i sre}na jer sam dugo bila nesre}na zbog kilograma - pri~ala je Jelena i dodala:

- Moj li~ni konsultant Belinda mi je stvarno pomogla da stignem tu gde jesam. Nije samo u pitawu kontrola nad ishranom nego i podr{ka i konstantni razgovori svake nedeqe - pi{e na zvani~nom sajtu Xeni Krejg, ~iju je pomo} Jelena Doki} potra`ila, a uz to ide i {etawe i tr~awe.

Do sjajnih rezultata nije do{la gladovawem, ve} naprotiv. Na wenom jelovniku se moglo na}i vi{e od 70 zdravih i raznovrsnih jela, kod kojih je bila bitna kalorijska vrednost, kao i koli~ina. Wena ishrana je ukqu~ivala salate, supe i integralne proizvde koji obezbe|uju sitost, ali ne i tromost.

MALI NOVAK NASTAVQA TENISKI RAST: Od dubla sa Noletom do najboqeg mladog sportiste Viktorije

Trineastogodi{wi teniser Novak Palombo, koji je dobio ime po Novaku \okovi}u, dobitnik je nagrade za najboqeg mladog sportistu australijske dr`ave Viktorija.

De~ak koji je privukao pa`wu zbog egzibiocione partije dubla sa imewakom \okovi}em na „Rod Lejver” areni u decembru 2024, obogatio je vitrine jo{ jednom nagradom.

Novak Palombo je dobitnik priznawa za najboqeg mladog mu{kog sportistu australijske savezne dr`ave Viktorija. Tu nagradu je zaslu`io zahvaquju}i osvojenom prvenstvu Australije na tvrdoj podlozi za decu do 12 i 14 godina i Zavr{nog turnira juniorskog tura Australije i u singlu i u dublu. Tako|e, podigao je i presti`ni trofej Oran` boula na Floridi.

Sem toga je osvajawem „Rafael Nadal masters” turnira u Melburnu dobio i stipendiju za Nadalovu akademiju na Majorci. KO JE NOVAK PALOMBO?

Majka ovog talentovanog de~aka je sa na{im prostora, Ana Marinkovi}. U skladu sa imenom, Novak je krenuo da se bavi tenisom, iako je pokazivao talenat i ka drugim sportovima, {to se ispostavilo kao pravi izbor. Ve} sa dve godine je dobio prvi reket koji o~igledno ume da koristi.

Novak Palombo se, kako je sam rekao, ve} „milion puta” susreo sa velikim Novakom. Pro{le godine je bio zadu`en za bacawe nov~i}a pred finale u kojem je teniser po kojem je dobio ime pobedio Stefanosa Cicipasa, a pred ovogodi{we izdawe Australijan opena u~estvovao je u humanitarnom doga|aju „Novak i prijateqi”.

Novak Palombo sa majkom

Dijaspora {aqe milijarde Srbiji i Srpskoj

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

Devizne doznake koje na{ iseqeni narod {aqe u otaxbinu Srbiju i Republiku Srpsku, prema mojoj proceni iznose oko 7 milijardi evra. U tu|ini imamo 11 milijardera. Dr`ava o tom novcu, uglavnom, }uti!

U Srbiji svaki ~etvrti gra|anin ima nekog na radu u inostranstvu, a svaki deseti dr`avqanin na{e zemqe redovno ili povremeno dobija devize od ro|aka iz rasejawa. Time srpska dijaspora hrani ro|ake i narod u Srbiji. A takav slu~aj je i u Republici Srpskoj.

Najnoviji podaci Narodne banke Srbije govore da priliv deviznih doznaka iz inostranstva od na{ih iseqenika, emigranata i gastarbajtera, kako ih sve zovemo, u periodu januar – jun 2025. iznosio 2,3429 milijardi evra. Procene govore da do kraja godine ova suma mo`e da naraste na uobi~ajenih 5 milijardi evra. Toliko naime posledwih godina srpska dijaspora {aqe ro|acima u otaxbini Srbiji. Podaci govore da novac iz inostranstva sti`e na ra~une 1,2 miliona gra|ana Srbije Devizne doznake koje na{ iseqeni narod {aqe u otaxbinu Srbiju i Republiku Srpsku (oko 600 miliona evra), prema zvani~nim podacima i ilegalnim transferima, iznosi oko 6 milijardi evra. Jo{ milijardu evra stigne porodicama i ro|acima u otaxbinskim zemqama Srbiju i Srpsku kroz kupovinu ili investiciona ulagawa spoqa u imawa, pogone i nekretnine. Prema mojoj proceni re~ je o 7 milijardi evra koje na{i radnici na privremenom radu i na{i iseqenici iz Evrope i sveta {aqu u dve otaxbinske zemqe – Srbiju i Srpsku. NBS tvrdi da najve}i deo deviznih doznaka iz tu|ine sti`e u maticu iz Nema~ke, gotovo ~etvrtina od ~itave sume, iz [vajcarske (12,5 odsto), Austrije (9 odsto), SAD (7,1 odsto) i Francuske – 6 odsto.

Na{e banke navode da je u toku 2024. godine priliv doznaka iz Rusije imao udeo od oko 5,5 odsto ukupnog priliva doznaka, odnosno 271,6 miliona evra, dok je tokom prva dva tromese~ja 2025. taj priliv iznosio 5,3 odsto ukupnog priliva doznaka tj. 123,3 miliona evra. U Rusiji `ivi oko 20.000 Srba sa dozvolom stalnog boravaka, a jo{ oko 80.000 dolazi na rad tokom godine, naj~e{}e na poslovima gra|evinarstva.

Podatak o prilivu deviza iz stranih zemaqa se mo`e koristiti i kao saznawe da u ovim zemqama `ivi najve}i broj na{ih iseqenika i radnika na privremenom radu porekom iz Srbije. U [vajcarskoj, na primer, po statistici zvani~nog Berna iz posledweg popisa stanovni{tva. `ivi i radi 58.000 Srba koji su dr`avqani Srbije. U Austriji ih je oko 180.000, u Nema~koj oko 450.000, u Francuskoj 100.000 i toliko u Skandinaviji. U [vajcarskoj ima i 230.000 “ostalih Srba”, uglavnom iz BiH i Hrvatske.

Na{i dr`avni bankari, me|utim, novac srpske dijaspore u Srbiju i Srpsku u vrednosti od oko 7 milijardi evra tretiraju kao “li~ni transfer”. On obuhvata: doznake radnika, devizne penzije i druga socijalna primawa, kao i pomo}i i poklone iz inostranstva, upu}ene fizi~kim licima dr`avqanima Srbije i Srpske. Bez obzira {to dr`ava poku{ava da zaradu i novac iseqenog srpskog naroda tretira kao li~ni i privatni kapital, koji se tro{i za porodi~ne potrebe – za hranu i pla}awe ra~una, od izdr`avawa porodice, do kupovine nekretnina, suma od oko 7 milijardi je toliko velika i zna~ajna da je po meni i deo dru{tvenog prihoda. Stru~waci su izra~unali da je to, na primer, 4,2 odsto nacionalnog dohotka. Zato su po meni devizne doznake na{ih iseqenika i gastarbajtera va`ne za privredu i celo srpski dru{tvo.

Interesantno je da na{e dr`ave, i Srbija, i Srpska, i wihova politi~ka elita, uglavnom, }uti o zna~aju deviznih doznaka iseqenog naroda i koristi po narod i samu dr`avu. Politi~koj eliti, izgleda, ne ide u prilog da hvali srpsku dijasporu i wene ekonomske uspehe, dra`e joj je da hvali svetske banke od kojih uzima kredite. Pre}utkuje se da je srpsko rasejawe finansijski pomagalo akciju Fonda za razvoj Srbije, u vreme Slobodana Milo{evi}a. I da je u~estvovalo u velikim humanitarnim kampawama. Samo porodica Kara|or|evi} je sa srpskom dijasporom od 2001. godine do danas u humanitarne svrhe prilo`ila pomo} vrednu 15 miliona evra.

HRANI I BRANI

Mo`e se slobodno re}i da srpska dijaspora danas, kao i ranijih decenija, hrani i brani maticu i srpske otaxbinske zemqe. Srbija i Srpska imaju veliku materijalnu korist od deviznih doznaka iseqenih

Srba, jer one obezbe|uju socijalnu stabilnost i mir gra|anstva, a i uslove za razvoj poqoprivrede, industrije, trgovine i uslu`nih delatnosti. Kompanija “Zepter internacional”, ~iji vlasnici su Madelena i Milan Jankovi} (Filip Cepter) iz Monaka, imaju u Srbiji i Srpskoj desetine svojih preduze}a i zapo{qavaju na stotine radnika.

Jedan drugi primer iz Despotovca jako precizno pokazuje korist od deviza radnika na privremenom radu. Tokom letwih meseci kada gastarbajteri iz EU masovno dolaze u svoj zavi~aj, oni na slave, ro|endane, kr{tewa, i druge praznike u porodici i op{tini Despotovac, potro{e vi{e od pet miliona evra. Tre}i primer govori da je jedan na{ gra|evinar iz Rusije u zavi~aju podno Kopaonika podigao fabriku peleta i zaposlio 45 zemqaka.^etvri primer kazuje da dijaspora kupovinom nekretnina u otaxbini odr`ava visok nivo stambene izgradwe, ali i cena kvadrata stanova u Srbiji i Srpskoj.

Prema svetskim procenama srpska dijaspora ima potencijal da bude jo{ zna~ajni faktor razvoja srpske privrede. Svetska banka celokupan kapital Srba u rasejawu procewuje na 60 milijardi evra. Od toga Svetska banka tvrdi da je 10 milijardi evra srpskog gastarbajterskog kapitala slobodno za ulagawa u Srbiju i druge otaxbinske zemqe.

U rasejawu prema mojim saznawima postoje, `ive i rade 11 deviznih milijardera srpskog porekla. Svojevremeno je, tokom devedesetih godina, najusp{enoji Srbin u svetskom biznisu bio Milan Mandari}, vlasnik fabrike „Sanmina“ vredne, prema Forbsu, ~ak 15 milijardi dolara. Danas je najuspe{niji i najbogatiji Srbin na svetu Filip Cepter (Milan Jankovi}), ~ija je firma procewena na 5,5 milijardi evra.

Neke nezvani~ne procene govore da srpsko rasejawe ima ne{to vi{e od 200.000 poslovnih qudi i vlasnika firmi i nekretnina. Poznato mi je, tako|e, da Srbi u rasejawu imaju 11 istinskih deviznih milijardera. Ve}ina wih `ivi i radi u Severnoj Americi, ali ima ih i u Evropi. Mogu da pomenem neke na{e milijardere, koji su oti{li u pro{lost, ali su svoje dolare ostavqali narodu i crkvi: Petar Salata, Petar Gaji}, Aleksandar Radi~evi}, \or|e Voinovi}, \or|e Jeri}, Milan Pani}, Nikola Petrovi}. U Evropi su bili Boris Vukobrat, Dragan @ivanovi}, Du{an Gruden, Stanko Bokun, Mirko Vu~urovi}. U Australiji i ostatku sveta su \ura \uka Radan, Bo{ko Te{anovi}... NAJBOGATIJI SRBI SVETA

Me|u aktuelnim srpskim milijarderima i milionerima u dijaspori danas su i biznismeni sa petog kontinenta, bra}a Nikoli}i iz Melburna, fabrikant Miroslav Aran|elovi}, bankar Vaso Despotovi} iz Liverpula, Ilija Banovi} iz Perta, Milo{ i Zvezdan ]ur~i}, Bora i Stanu Radi} iz Kuluma, Dragan Mladenovi} i Milorad Ar~aba, bankar iz Liverpula. Najstariji i najpoznatiji srpski milijarder u rasejawuje Miomir Glav~i}, humanitarac iz Kanade. U{ao je u 101 godinu `ivota. Poznat je po tome {to daruje kanadske Srbe i svoj zavi~aj dobrotom i zadu`binama.

Ro|en je u zaseoku Kova~i sela Pope kod Jo{ani~ke Bawe 1924. godine. Bio je dete u siroma{noj porodici. Kada je zavr{io osnovnu {kolu i zanat 1941. Miomir je krenuo za Beograd. Prikqu~io se vojsci |enerala Dra`e Mihailovi}a i kraj rata do~ekao u zavi~aju na Kopaoniku. Kada je shvatio da ne}e `iveti spokojno i sre}no u Jugoslaviji emigrirao je 1948. godine u Kanadu.

Glav~i} je na severu Amerike bio zanatlija i rudar u Sadberi, hotelijer u Nijagari Folks, vlasnik motela „Arkona”, hotela „Amerikana” sa 120 soba i bioskopa “Piramida”. Nau~en u Kanadi da novac ne treba da stoji u banci ili u du{eku, nego da se vrti kupio je 300 hektara zemqe na Nijagarinim vodopadima. ^etrdeset godina kasnije, kada su Nijagarini vodopadi postali svetska turisti~ka atrakcija, a Teslina hidrocentrala dr`avna kanadska institucija, Glav~i}evi posedi su dostigli milijardersku cenu.

- Sre}an zbog poklona koji su mu Bog i Kanada dali na{ Miomir je odlu~io da svoje milijarde podeli sa srpskim narodom u tu|ini i u otaxbini – govorio mi je wegov poznanik \or|e Jeri}, vlasnik torwa na Nijagari.

Kao vernik SPC milijarder Miomir Glav~i} postao je ktitor hrama Sv. \or|e u Nijagari Folks i dobrotvor parohije Sv. Ilija u Kanadi. Obnovio je poru{ene crkve u zavi~ajnim selima Kova~i i @era|e. Finansirao je izgradwu dva puta, dve osnovne {kole, mosta na Ibru kod Ribnice, Doma kulture, ku}u za stradalnike od zemqotresa.

Narod i dr`ava su odlikovali Miomira Glav~i}a Ordenom Svetog Save tre}eg stepena i Zlatnom medaqom za humanost i dobro~instvo.

Za dve dame, milijarderke srpskog porekla Ubavku Miti} i Slavicu Radi}, pri~a se da su kraqica gasa i kraqica mode. Ubavka poznata u Kanadi kao Rebeka Mekdonalds vlasnica je kompanija „Enerxi Sejvings Inkom Fand” i „Just energy“, koja trguju gasom i strujom. Ima 3.000 zaposlenih i promet od dve milijarde dolara. Slavica poznatija keo gospo|a Eklston i prva dama “Formule 1”, vlasnica je modnih ku}a vredna milijardu funti.

Manastir Sumela, prkosi vremenu i gravitaciji

Ono {to je ~ak i primamqivawe od istorije manastira je wegova lokacija koja deluje kao ne{to {to je osmislila ve{ta~ka inteligencija, a ne kao pravo mesto, gde kapela, dvori{te, biblioteka, zvonik, akvadukt i kamenom ogra|eni izvor nesigurno stoje na obodima stene na trista metara iznad re~ne doline u Pontskim Alpima, u Turskoj.

Svakog dana na hiqade posetilaca dolazi kaldrmom do manastira da se divi wegovim freskama i arhitekturi koja prkosi sili gravitacije. Ono {to privla~i posetioce je i to da je Sumela ne UNESCO-ovoj listi ~ekawa za progla{avawe svetskom ba{tinom.

Danas je ovaj manastir dr`avni muzej. Bilo je neophodno da pro|u godine pedantnih restauracija kako bi ovo mesto postalo bezbedno za turizam, ali i kako bi ubla`ili {tetu koju su godine po`ara, vandala i lovaca na blago prouzrokovali.

“Oduvek smo imali probleme sa kamewem koje je pravilo odrone”, obja{wava Levent Alniak, menaxer muzeja i istorijskih mesta u provinciji Trazbon, i dodaje: “Kako bismo spre~ili {tetu samog muzeja, ali i posetilaca, morali smo da osiguramo liticu”. Za to su koristili ~eli~ne sajle i metalne ko~eve da pri~vrste mre`u na visoku stenu iznad manastira kako bi spre~ili odrone.

Restauracija je dovela i do novih otkri}a, poput tajnog tunela koji je vodio do dotada neotkrivene kapele, koja je u pro{losti mogla biti kori{}ena kao osmatra~nica. Unutar male crkve, arheolozi su prona{li dramati~ne freske koje prikazuju raj i pakao, ali i `ivot i smrt.

VRA]AWE FRESAKA U @IVOT

Obnova fresaka i daqe traje, a ovaj vi{egodi{wi proces zahteva temeqan i naporan rad stru~waka za restauraciju umetnina. Tokom letwe sezone, kada je podru~je dovoqno suvo, posetioci mogu da svedo~e radu restauratora koji uklawaju grafite i druga o{te}ewa, nastala nakon {to je manastir bio napu{ten sredinom pro{log veka.

“Dugo godina ovde nije bilo nikoga i bilo je mnogo vandalizma. Qudi su ispisivali svoja imena i druge stvari na freskama, a to sada poku{avamo da uklonimo slikaju}i preko wih sli~nom bojom i stilom koji su koristili originalni umetnici”, ka`e restaurator Selon Akta{.

Iako su spoqne freske impresivne, one ne mogu ni da se pribli`e onim koje se nalaze unutar manastira. Unutra, u pe}ini, nalaze se `ivopisne freske nastale jo{ u trinaestom veku. Portreti Isusa i Device Marije nalaze se na samom plafonu, dok se na zidovima koji ih okru`uju nalaze freske an|ela, ali i svetaca i apostola, od kojih se izdvaja ona koja prikazuje svetog Igwatija koga rastrzavaju lavovi u rimskoj areni.

O~i su izvaqene na mnogim slikama koje se nalaze na ni`im visinama, a neki su tvrdili da su ove slike namerno unakazili muslimalni, ali Oznur Doksoz, koji je vodi~ u manastiru preko 40 godina, ima i drugo obja{wewe.

“Devica Marija je svetica i kod muslimanskog naroda, a qudi koji su dolazili ovde su, navodno, grebali o~i, pa komadi}e boje sipali u vodu. Kasnije bi je prokuvali i potom pili. Smatrali su da }e ih ovo blagosloviti. Ne znam da li je pri~a istinita ili ne, ali tako se pri~a”, rekao je on.

PRI^A O POREKLU MANASTIRA

ISTINITA ILI SAMO MIT

Prema legendi, Sumela vu~e korene jo{ iz 386. godine nove ere, kada su je otkrili gr~ki monasi Barnabas i Sofronis. Monasi su, navodno, do udaqene lokacije do{li nakon {to su imali viziju Device Marije, koja im je ispri~ala pri~u o ikoni

koju je naslikao apostol Luka unutar pe}ine negde na Pontskim Alpima. Monasi su na kraju prona{li tamni portret Device sa bebom Isusom unutar pe}ina gde se danas nalazi crkva. Pe}ina je stotinama godina bila mesto hodo~a{}a, a tek s po~etkom 13. veka je napravqen manastir kakav danas znamo. ^ak i nakon pada hri{}ana, Osmanlije su dopustile narodu da koristi ovu crkvu, pod uslovom da budu lojalni wihovom vladaru. Muslimani su crkve ponekad pretvarali u xamije, poput Aja Sofije u Istanbulu, ali su ~esto i ostavqali crkve hri{}anima, pa ~ak i odr`avali neke od najva`nijih hri{}anskih mesta. Sultani su smatrali Sumelu svetim mestom i donirali su sredstva monasima kako bi o~uvali manastir. Sumela je bila popularna i me|u hri{}anima i muslimanima do po~etka dvadesetog veka. Nakon raspada Otomanskog carstva i kraja Prvog svetskog rata, dolazi do velikog etni~kog rata izme|u Turaka i Grka, kada je do{lo do ogromnog etni~kog raseqavawa 1923. godine. Mnogi Grci, ukqu~uju}i i monahe ovog manastira, odlu~ili su da se presele u Gr~ku, sakrivaju}i blago manastira, u nadi da }e ga u budu}nosti ponovo vratiti. Napu{teni manastir tada je postao magnet za kradqivce u potrazi za dragocenim predmetima. Iako su neke relikvije vra}ene, dosta wih je prokrijum~areno i sada su deo privatnih kolekcija {irom sveta. POSETIOCI SVIH VERA I NACIJA SU ODU[EVQENI MANASTIROM Sedamdesetih godina pro{log veka otpo~eli su prvi koraci u o~uvawu i renovirawu Sumele kao nacionalnog blaga. Prelomni trenutak u vra}awu stare slave manastiru bio je u avgustu 2010. godine, kada je, na Veliku Gospojinu, carigradski arhiepiskop obavio prvu slu`bu posle 88 godina. Misa se obavqa svakog 15. avgusta, a vernicima je dozvoqeno da se mole u kapelama manastira tokom cele godine.

Do manastira se mo`e do}i organizovanim prevozom iz podno`ja planine (cena oko 3 evra), a posledwi deo puta vodi kroz o~aravaju}u, strmu {umsku stazu dugu oko 500 metara. Uspon je zahtevan, ali nagrada je pogled koji oduzima dah. Na tom putu nalazi se i mala crkva svete Varvare, u kojoj su se, prema predawu, monasi skrivali tokom obnove manastira.

Bez obzira na gu`vu, unutar manastira vlada ti{ina. Posetioci svih vera i nacija dele isti ose}aj po{tovawa prema ovom svetom mestu. Svaki kutak kompleksa pri~a svoju pri~u – freske, hodnici, uske stepenice i prozori u steni. Crkva u pe}ini ~uva najvrednije freske koje su, i bez o~iju, i daqe zadivquju}e.

Danas je Sumela deo privremene UNESCO liste svetske ba{tine i nezaobilazna destinacija na karti kulturnog turizma Turske. Osim duhovnog iskustva, posetioci mogu u`ivati i u spektakularnoj prirodi. Sumelu se mo`e posetiti od aprila do oktobra, a cena ulaznice iznosi 20 evra.

Zavr{en je nikada mu~niji i tu`niji Sajam kwiga

Me|unarodni beogradski sajam kwiga, 68. po redu, zavr{en je 2. novembra primopredajom „Otvorene kwige” Tunisu.

Sajam kwiga, jedna od najva`nijih srpskih kulturnih manifestacija, koja se ove godine odr`avala u najmu~nijoj atmosferi, zavr{en je 2. novembra. Iako jo{ uvek nema zvani~nih podataka o pose}enosti ove manifestacije, ve}ina onih koji su od 25. oktobra do 2. novembra posetili Beogradski sajam re}i }e da Sajam kwiga nikada nije bio prazniji i tu`niji…

Zvani~no, kraj 68. Me|unarodnog beogradskog sajma kwiga obele`eno je primopredajom „Otvorene kwige“ koju je ambasador Republike Kipar u Srbiji Andreas Fotiu predao ambasadorki Republike Tunis u Srbiji Imen La`ili Amari. Ambasador Fotiu zahvalio se na gostoprimstvu i saradwi doma}inima i organizatorima manifestacije, saop{tili su organizatori Sajma kwiga – Beogradski sajam. Kipar je ove godine prvi put bio po~asni gost, i imali su, istakao je ambasador, odli~no iskustvo. Zahvalio je kolegama koji su do{li s Kipra, iz Ministarstva kulture Republike Kipar, kao i onima koji su radili na {tandu i time doprineli da se uspe{no predstave na Sajmu kwiga. – Sa velikim zadovoqstvom predajem {tafetu Tunisu, slede}ej po~asnoj zemqi gostu Sajma. Uveren sam da }e ona sa svojom bogatom tradicijom i kulturnim glasom nastaviti ovaj prelepi most komunikacije koji Begradski sajam kwiga gradi svake go-

JAROSLAV KOMBIQ:

Dobre

kom{ije

Ako dugo `ive skupa, `ivotiwe se zavole, a qudi zamrze. Narodna poslovica

U jednom gradi}u, da ne ka`em palanci, negde u Ba~koj, `ivele su u slozi dve porodice iz kom{iluka, dosledno upra`wavaju}i uhodani protokol.

Po{to su bili penzioneri, \ole i Simana su svakog drugog dana i{li kod Jo{ke i Juli{ke na jutarwu kafu, a narednog dana bi ovi uzvra}ali posetu. Razume se, kom{inice bi, kao dobro informisane, pretresle sva doga|awa iz prethodnog dana u kom{iluku i {iroj okolini, a mu{karci bi, mada u wihovim godinama vrlo je diskutabilno koliko je ispravno nazvati ih mu{karcima, neizostavno pretresali teku}u politi~ku situaciju u zemqi i svetu, mada bi ~esto dolazili u sukob mi{qewa po tom pitawu. Zato bi razgovor okrenuli na druge teme: na ekonomsku situaciju u zemqi, mada su se i u ovom razgovoru saplitali o politiku, pa na cene u prodavnicama i na pijacama, da bi stigli do onog {ta je nekad bilo. A o ~emu drugom nego o temi koja ti{ti svakog biv{eg mu{karca, a ~ega mogu, uz `al za mladost, samo nostalgi~no da se prise}aju, ili da ma{taju – `ene, qubav, dru`ewa… \ole i Simana su pre penzionisawa radili u istoj firmi. On je bio smenovo|a, a ona je ceo radni vek provela kao kwigovo|a. Penzije su imali solidne, tako da nisu ba{ oskudevali. Sin im je bio ma{inski in`ewer i visoki partijski funkcioner, a unuk je ve} spremao doktorat. Jednom re~ju, uspe{na, dobrostoje}a porodica. Jo{ka i Juli{ka su bili slabije situirani, ali se nisu `alili. Jo{ka je po struci bio elektri~ar, pa je, van radnog vremena pomalo radio, kako se to ka`e, na crno. Pogotovo nakon penzionisawa, kako bi dopu-

Na Sajmu kwiga je 1. novembra gotovo i da nije bilo posetilaca, a u 11. 52 minuta svi prisutni 16-ominutnom ti{inom odali su po~ast novosadskim `rtvama

dine – zakqu~io je ambasador. A ambasadorka Imen La`ili Amari istakla je na ceremoniji da je za Tunis velika ~ast {to je izabran za zemqu po~asnog gosta. Istakla je i da ovaj izbor odra`ava ne samo dosledno i posve}eno kulturno prisustvo Tunisa u Srbiji i {irom balkanskog regiona, ve} i dubinu tuniske kulture i istaknuto mesto koje kwige i kwi`evnost zauzimaju u u toj zemqi, kao i odli~ne prijateqske odnose izme|u dve dr`ave. – Ovo nije prvi put da Tunis u~estvuje na Sajmu, a sigurno ne}e biti ni posledwi. Na{a zemqa u~estvuje ve} nekoliko godina, pokazuju}i time izbor tuniske vlade da promovisawe kulture uop{te, a naro~ito promovisawe kwiga, bude kamen temeqac nacionalnog projekta – saop{tila je ambasadorka i najavila da }e na Sajmu kwiga 2026. godinu Tunis posetiocima ponuditi bogat i raznovrstan program.

Predsednik Nadzornog odbora Beogradskog sajma Marko Bla`i} naglasio je da je na manifestaciji u~estvovalo 416 direktnih izlaga~a, od ~ega 325 doma}ih i 91 iz inostranstva, da je Sajam kwiga odr`an na vi{e od 30.000 kvadrata bruto izlo`benog prostora, a da se tokom smotre odigralo vi{e od 400 programa u organizaciji Beogradskog sajma kwiga i izdava~a, i da su predstavqene ~etiri izlo`be.

Na 68. Me|unarodnom beogradskom sajmu kwiga, osim izdava~a iz Srbije, u~estvovali su i izlaga~i iz Belorusije, Gr~ke, Gruzije, Italije, Irana, Maroka, Nema~ke, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske), Rumunije, Rusije, Tunisa, Hrvatske Crne Gore i [vedske. Jo{ i pre po~etka Sajma kwiga ogromno nezadovoqstvo podiglo se u javnosti zbog odluke organizatora da se Sajam kwiga odr`i u vreme kada se obele`ava

godi{wica pada nadstre{nice. I zbog toga {to Beogradski sajam nije uva`io zahtev ve}ine izdava~kih ku}a da se ovogodi{wi Sajam kwiga pomeri za raniji datum kako tradicionalno najudarniji dan – subota ne bi podudarao s godi{wicom tragedije u Novom Sadu, ali i podizawa cene zakupnina prostora u halama dvadesetak izdava~a, me|u kojima su „Klio“, „Arhipelag“, „Geopoetika“, odlu~ilo je da prvi put posle mnogo godina ne u~estvuje na Sajmu kwiga. A ve}ina izdava~a koji su, ipak, odlu~ili da u~estvuje na 68. Sajmu kwiga, od „Lagune“, preko „Kreativnog centra“ do „Derete“, re{ili su da svoje {tandove tog 1. novembra zatvore i tako odaju po~ast stradalima u padu nadstre{nice. O odluci su i pismenim putem obavestili upravu Beogradskog sajma. Me|utim, Iz Beogradskog sajma im je stigao, usred odr`avawa manifestacije, nepotpisani dopis u kojim se preti finansijskim penalima ukoliko ne budu radili 1. novembra. Uprkos pretwama, gotovo svi {tandovi 1. novembra bili su zatvoreni, i prekriveni crnim platnom… Me|u izdava~ima koji nisu otvorili {tandove bili su „[trik“, „Laguna“, „^arobna kwiga“, „Kontrast“, „Sumatra“, „Dereta“, „Dokaz“, „Tre}i trg“, „Plato“, „Odiseja“, „Akademska kwiga“, „P~elica“, „Makondo“, „Otvorena kwiga“, „Kreativni centar“, „LOM“, „Veseli ~etvrtak“…

Na Sajmu kwiga je 1. novembra gotovo i da nije bilo posetilaca, a u 11. 52 minuta svi prisutni 16-ominutnom ti{inom odali su po~ast novosadskim `rtvama.

nio ku}ni buxet. Juli{ka je bila kroja~ica, pa je, zbog male plate, dodatno zara|ivala {iju}i kod ku}e. Imali su dvoje dece. K}i je zavr{ila tehni~ku {kolu, ali kako posla u struci nije bilo ni na vidiku, upisala je visoku tehni~ku {kolu i postala strukovni in`ewer. Me|utim, po{to i daqe nije mogla da se zapoli u struci, oti{la je na rad u Nema~ku, gde se ubrzo udala i sku}ila. Sa porodicom bi dolazila za godi{wi odmor, a ponekad i za katoli~ki Bo`i}. Sin im je po{ao o~evim stopama. Najpre je zavr{io elektri~arski zanat, a kasnije vanredno stekao zvawe elektroin`ewera, mada je {est godina ~ekao da dobije radno mesto kao in`ewer. O`enio se, stekao porodicu, i uz sestrinu pomo} kupio stan. Sve u svemu, I Jo{kina porodica se, kako se to ka`e, sna{la u `ivotu. Tako je to i{lo godinama: jedan dan kod \oleta, drugi dan kod Jo{ke, osim nedeqe, koja je bila rezervisana za porodi~na okupqawa. Za ceo kvart bili su uzor dobrosusedskih odnosa, bez obzira na socijalni status, nacinalna i verska obele`ja, ili politi~ka ube|ewa. Me|utim, upravo ovo posledwe je u jednom trenutku dovelo do kraha prijateqstva i dru`ewa. Istina, nije do toga do{lo iznenada, {to bi se reklo, preko no}i. Jo{ka nije bio, da ka`emo, opsednut crkvom, ali nije bio ni ~lan Saveza komunista, iako je to u ono vreme bilo itekako isplativo, jer je zna~ilo privilegovanu poziciju po pitawu boqeg po-

sla, pa tako i boqe plate. Ni sada, kada se partija, stranaka, udru`ewa, pokreta, ili kako se sve zovu, namno`ilo da niko vi{e nije siguran koliko ih ima i ko se za {ta zala`e. Mada, po Jo{kinom uverewu, svi se zala`u za to da se do~epaju vlasti, a onda ko je ve{tiji taj vi{e „namuze“… Nije hteo ni u jednu da se u~lani, pa je i sina savetovao da se u to ne petqa. No \ole se nije dvoumio, i uz sinovu sugestiju, u~lanio se u stranku koja je bila na vlasti, a to je zna~ilo da se primakao „kazanu“.

Prebacivao je Jo{ka \oletu i ranije, onako, kao u {ali, vrlo diskretno, da je ovaj bio „veliki“ komunista, a sada je naprasno postao „veliki“ vernik, mada nije siguran da \ole zna molitve, ~ak ni onu osnovnu: „O~e na{“. No, to je, uz \oletovo mrgo|ewe, ipak prolazilo kao {ala. Ali, jednog dana, uo~i republi~kih izbora, do|e \ole kod Jo{ke sa nekim spiskom da ga ovaj potpi{e. Kad ga Jo{ka priupita {ta treba da potpi{e, \ole mu objasni da je to podr{ka za stranku ~iji je on ~lan, i da on mora da prikupi odre|eni broj sigurnih glasova. E – tu je „pukla tikva“. Najuri Jo{ka svog najboqeg prijateqa i re~e da mu nikad vi{e ne u|e u dvori{te, a sigrune glasove nek skupqa kod ~lanova svoje stranke.

I tako – i u ovom slu~aju potvrdilo se da je prijateqstvo poput ne`ne biqke: malo mu treba pa da uvene…

A da bi se sa~uvalo, potrebno je obostrano razumevawe…

DRAGOJLO

JOVI]:

Vino kao sudbina

Vino nam je od davnina, Bilo melem za nevoqe, Pred bojeve i ratove, Za junake i svatove.

I sad vreme drugo nije, Vino se za zdravqe pije, I za Slavu i za Svece, Za zdrav porod i imetke.

Sa vinom se rane le~e, Od qubavnih te{kih jada, Kad umesto krvi te~e, Vino na{ih vinograda.

Na stolu mi fla{a vina, Saputnica iz mladosti, [to mi du{u vrelu hladi, Kad ostanem bez radosti.

A kad vina bude vi{e, I od vode i od krvi, Plamte slike iz mladosti, Vra}aju me uspomeni.

Lete ~a{e na sve strane, Od vina je sve crveno, A u du{i qute rane, Otvorene, razjapqene.

I ne `alim vinske ~a{e, Mojom rukom polomqene, Kad kroz vene vino te~e, ^a{e su za jedno ve~e.

Opet seta, opet tuga, @al za pro{lim ne nestaje, Od `ivota jo{ ostade, Da se s vinom ne prestaje.

A kad du{a spas prona|e, U ~a{ama rujnog vina, Eto spasa za sve jade, Eto vina, eto mene.

RAFINERIJA U

PRESTAJE SA

od 25. novembra ne prera|uje

vi{e naftu, evo koje su posledice toga!

Naftna industrija Srbije (NIS) potvrdila je da }e rafinerija nafte u Pan~evu, sa postoje}im zalihama, raditi do 25. novembra, saop{tilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Ovaj datum ozna~ava trenutak kada }e jedina doma}a rafinerija prestati sa preradom sirove nafte, a privremeno re{ewe, koje je odlo`ilo ranije najavqivani prekid rada ve} 1. novem-

la „izme|u 81 i 84 hiqade tona“ sirove nafte iz svojih rezervi kako bi Rafinerija „mogla da radi“.

Stru~waci su, me|utim, odmah upozorili da je re~ o kratkoro~noj meri. Vladan Pavlovi}, analiti~ar Ipopema Securities, objasnio je za Nedeqnik da Rafineriji, pri kapacitetu od oko ~etiri miliona tona godi{we, treba oko deset hiqada tona sirove nafte dnevno.

bra, prona|eno je u kori{}ewu dr`avnih rezervi.

Ameri~ke sankcije za NIS, zbog prisustva ruskog kapitala u vlasni~koj strukturi, stupile su na snagu 9. oktobra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} potvrdio je pre nekoliko nedeqa da je dr`ava proda-

Vlasnik kompanije „AD Nafta“ Neboj{a Atanackovi} isti~e za „Nedeqnik“ da }e se nakon ga{ewa postrojewa tr`i{te oslawati na ono {to se ve} nalazi u rezervoarima i na uvoz gotovih proizvoda.

„Ako Rafinerija zaista prestane da radi, onda }e samo mo-

SRBI I INTERNET:

Koliko

je

}i da se tro{i iz postoje}ih rezervi, ali verovatno ve} sada se krenulo u novim uvozima, u dopuwavawe, i to ne kroz sirovu naftu jer wu se ne isplati uvoziti, ve} kroz uvoz derivata“, obja{wava on.

U tom kontekstu, Vu~i} je po~etkom meseca izjavio da Srbija raspola`e sa 342.000 tona dizela i preko 66.000 tona benzina u rezervama.

Procewuje se, ina~e, da se u Srbiji tro{i oko 1.500 tona benzina i 5.800 tona dizela mese~no.

Jedino re{ewe za situaciju u kojoj se na{ao NIS, prema stavu Va{ingtona koju su Nedeqniku preneli diplomatski izvori, je da Srbija mora biti proaktivna i ponuditi formalni predlog re{ewa za status Naftne industrije Srbije.

U opticaju su dve opcije: da „Srbija uzme NIS“, {to nije detaqno obja{weno, kao i „dezinvestirawe ruskih suvlasnika“ iz kompanije.

Kao model se navodi primer Lukoila, koji je dogovorio prodaju svoje imovine van Rusije u skladu sa licencom ameri~kog OFAC-a, tela koje je zadu`eno za sprovo|ewe ekonomskih sankcija.

Predsednik Vu~i} je ranije izjavio da je nacionalizacija NIS-a „posledwe re{ewe“, ali i da }e dr`ava „uzeti stvar u svoje ruke“ ukoliko do|e do ozbiqnijih problema u radu Rafinerije.

popularna e-kupovina i za{to svaki tre}i gra|anin

Ra~unar poseduje 71,7 odsto doma}instava u Srbiji, mobilni telefon 95,8 odsto, 95,5 odsto televizor, dok 90,1 odsto doma}instava ima internet prikqu~ak, pokazalo je istra`ivawe Republi~kog zavoda za statistiku.

Kada je re~ o kori{}ewu ra~unara i interneta u posledwa tri meseca, ra~unar je koristilo 71,8 odsto ispitanika, internet 90,0 odsto, a na pitawe koliko su ~esto, u proseku, koristili internet u ovom periodu, 89,8 odsto ispitanika odgovorilo je - vi{e puta u toku dana.

Istra`ivawe je sprovedeno na uzorku od 2.800 gra|ana, uzrasta izme|u 16 i 74 godine a pokazalo je da vi{e od 84 odsto internet populacije ima nalog na dru{tvenim mre`ama.

Analiza odgovora ispitanika prema polu je poka-

nema kompjuter

zala da je u posledwa tri meseca 91,4 odsto mu{karaca a 88,7 odsto `ena koristilo internet. Za kupovinu odnosno poru~ivawa preko interneta, u tri meseca koja su prethodila istra`ivawu, odlu~ilo se 53,6 odsto korisnika interneta. Najve}i broj korisnika putem interneta kupuje karte za kulturna ili druga de{avawa (bioskop, koncerti, sajmovi) - 24,1 odsto a internet bankarstvo koristilo je 41,6 odsto ispitanika koji su koristili internet.

ISTORIJSKI DOGA\AJ U MANASTIRU TUMANE:

U manastiru Tumane odr`an je veliki duhovni i istorijski doga|aj - sve~ano je do~ekana ikona Svetog starca Gavrila Gruzijskog sa delom wegovih svetih mo{tiju.

Ikonu su izradile sestre manastira Samtavro u Gruziji, gde po~ivaju mo{ti ovog divnog ugodnika Bo`jeg. Veliki broj vernika okupio se u molitvi i radosti da do~eka ovaj sveti dar, koji srpskom narodu donosi novi blagoslov i nebeskog zastupnika.

Svetiwa je u Srbiju stigla blagoslovom Wegovog Visokopreosve{tenstva Mitropolita Andreja Gorskog u~enika samog svetiteqa, kao dar bratske Gruzijske Pravoslavne Crkve.

Sve~ani do~ek mo{tiju uprili~en je u 8.45 ~asova, nakon ~ega je slu`ena Sveta Liturgija koju su, uz prisustvo brojnog sve{tenstva, mona{tva i vernog naroda, slu`ili

Ko

je Dijana Hrka, majka koja godinu dana na ulici tra`i pravdu za mrtvog sina?

Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, jedne od `rtava pada nadstre{nice, po~ela je u nedequ {trajk gla|u ispred Skup{tine u Beogradu. Majka, koja je godinu dana na ulici, tra`e}i pravdu za svoje upokojeno dete. Odluku o ovom te{kom koraku saop{tila je na dan pomena i ta~no godinu dana od nesre}e, pred @elezni~kom stanicom koja joj je uni{tila `ivot. – Mora za nadstre{nicu da se svi procesuiraju, saslu{aju, da tu`ila{tvo, policija rade svoj posao, a ne da me bije, tri dana ugwetava, da me danas juri po autoputu, ja nisam to zaslu`ila, nisam terorista, kriminalac, ja sam stabilna i do{la sam da {trajkujem gla|u, jer `elim da rade svoj posao, da znam ko mi je ubio dete i jo{ 15 qudi, da se oslobode svi studenti koji su uhap{eni i da kukavica raspi{e izbore ako sme – saop{tila je Hrka svoje zahteve i stupila u {trajk.

Veliki je pritisak bio na porodice poginulih u tragediji posle 1. novembra. Funkcioneri Srpske napredne stranke, od lokalnih do predsednika, obilazili su porodice unesre}enih, uveravaju}i ih da }e odgovorni veoma brzo biti pred licem pravde. Sve su to naravno pratile kamere tabloidnih medija. U tom momentu, pre devet meseci, pojavila se Dijana Hrka i u intervjuu za N1 rekla ono {to vlast nikako nije `elela da ~uje.

– Niko mi ne}e vratiti sina, ali ja ne `elim da nijedna majka vi{e u Srbiji ovako sahrani svoje dete. Ovo je dr`ava kriva, ona je direktno ume{ana. Nije ovo neka saobra}ajna nesre}a – rekla je Hrka u svom prvom obra}awu javnosti. Nakon toga, ostala je jedan od retkih ~lanova porodica poginulih koji su govorili o tragediji koja ih je sna{la.

Ali od tog momenta, ona je za vlast postala nepo`eqna osoba, do te mere da ju je biv{a ministarka saobra}aja Zorana Mihajlovi}, koja je ina~e potpisivala ugovore sa kineskim partnerima na gradwi pruge na kojoj se desila tragedija, prozvala na dru{tvenim mre`ama za „politi~kog aktivistu i ni{ta vi{e“.

U martu ove godine prijavila je da je dobila uznemiruju}u fotografiju svog mla|eg sina, Nemawe, sa iskopanim o~ima, {to je shvatila kao pretwu.

Vi{e puta su je „Vu~i}evi lojalisti“ vre|ali i provocirali, ali Hrka je sve te napade i podbadawa vlasti prihvatala dostojanstveno, daju}i do znawa da od svoje namere ne}e odustati.

– Nije nadstre{nica sama pala – oni su krali novac i ubili mi dete, a sada ho}e da prave spomenik `rtvama. Ho}u da vidim qude u zatvoru i ho}u da znam ko je ubio moje dete. Taj isti Vu~i} treba da odgovara – poru~ivala je ona.

Na gotovo svakom protestu bila je uz studente i gra|ane. Kada je trebalo da se obrati ili je zamoqena da tu u~ini, uvek je bila spremna, iako je svima bilo jasno koliko joj je to i daqe te{ko. Svaki taj govor po~ela je i zavr{ila u suzama.

U jednom momentu zbog bezbednosti sebe i svoje porodice, jer je dobijala u~estale pretwe, morala je da napusti Srbiju. Ali se vratila i nastavila da bude jedan od najglasnijih aktivista koji tra`e pravdu i odgovornost.

Ro|ena je 1978. godine i `ivi u Beogradu gde je radila ugostiteqstvu.

oci manastira Tumane.

- Ovo je ne samo istorijski ve} i nebeski dan, ubele`en crvenim slovom u trajawe ove svetiwe. Do~ekali smo mo{ti sv. starca Gavrila iz Gruzije.

Wega kao na{eg savremenika molimo da nas zastupa pred Bogom u ovo te{ko i sudbonosno vreme, da nam pomogne da nosimo bremena isku{ewa i sve nas nadahne svetlo{}u Hristovom koja ga krasi.

Blagosloven je ovim svetim darom manastir Tumane, ali i ~itava srpska zemqa i narod - poru~io je arhimandrit Dimitrije iguman manastira Tumana.

Ovim doga|ajem manastir Tumane dobio je jo{ jednu veliku svetiwu. Pored mo{tiju Svetog Zosima, Svetog Jakova i Svetog Nektarija, vernici }e od sada imati priliku da se poklone i mo{tima Svetog Gavrila Gruzijskog velikog molitvenika, podvi`nika i ~udotvorca novog doba.

Najboqi nastavnik u Srbiji otkriva recept kako

se

stvara {ampion sveta

Svako dete u mojoj klasi, svaki moj u~enik je Novak \okovi}. A ja sam onaj tim koji stoji iza wega. Ja sam tih 20 osoba iz tima. Moram da im budem trener, nastavnik, ali i drug, brat, otac. [ta god je potrebno, budite maksimalna podr{ka, da biste izvukli najboqe iz deteta. Oblikujte ga u sre}nu, ispuwenu osobu, sa moralnim, porodi~nim vrednostima.

Ovo za Sputwik ka`e najboqi nastavnik u Srbiji, nastavnik harmonike Predrag Jovanovi} iz Ni{a, dobitnik nagrade „Prosvetiteq“ za 2025. godinu, koju dodequje Fondacija „Alek Kav~i}“:

sledwe dve decenije je preko 300 me|unarodnih nagrada, uglavnom prvih.

Wegovi u~enici danas aktivno sviraju i u~e druge da sviraju {irom sveta. Zahvaquju}i nastavniku Pe|i oko 200 studenata iz Srbije studiralo je na Luganskom nacionalnom univerzitetu, po povla{}enim uslovima.

„Kad je do{lo do eskalacije u Doweckoj oblasti, prestali smo da {aqemo studente, a one koji su se zatekli tamo rasporedili po `eqi. Neki su oti{li u unutra{wost Ukrajine, neki u Rusiju, tre}e smo poslali u svet, a dobar deo vratio se i studira na na{im muzi~kim akademija-

Najboqi me|u najboqim nastavnicima paralelno radi na postavqawu harmonike na mesto koje joj pripada. ^uje se u svim `anrovima, pa i xezu, koji je postao li~na karta wegovog grada. Iza toga je ogroman po`rtvovani rad, i qubav.

„Klasika je neprevazi|ena, ali imamo i etno sekciju gde je harmonika vrlo zastupqena. Verujte mi, na koncertnoj svetskoj sceni, Srbija je bukvalno broj jedan. Na{a deca iz Srbije osvajaju najve}i broj nagrada na svetskim takmi~ewima“.

RADUJU SE [KOLI

„Zahvalan sam Fondaciji na prepoznavawu i podr{ci nama prosvetnim radnicima {irom Srbije. Wen rad i misija nam vra}aju dostojanstvo u profesiji i inspiri{u nas da idemo daqe, veruju}i u snagu obrazovawa“. Razgovor za Sputwik nastavnik Pe|a, kako ga zovu wegovi |aci, zapo~iwe na savr{enom ruskom. Diplomirao je i magistrirao na ~uvenom muzi~kom konzervatorijumu „^ajkovski” u Kijevu, kao student decenije, sa prose~nom ocenom 10.

„Harmonika je qubav mog `ivota, a pristup radu sa decom je ne{to {to dolazi iz porodice, iz ku}e. Usavr{io sam ga na Konzervatorijumu, tamo su se prema nama ophodili kao prema najro|enijima, deci. Sa jedne strane, a sa druge strane su bili vrlo pravedni, vrlo strogi i po{teni. Svake nedeqe imaju sastanak kolegijuma svih katedri, gde svi profesori pri~aju o vama. Ko ste, kako ste, {ta radite, gde spavate, kako jedete, da li ve`bate, kakvih problema ima i kako da vam pomognu“.

WEGOVI \ACI U LUGANSKU

U sjajnoj konkurenciji Jovanovi} je dobio nagradu za izuzetan doprinos obrazovawu, unapre|ewe nastavnih metoda i podsticawe qubavi prema u~ewu me|u mladima.

Za uspeh wegovih metoda, ali i qubav ima veoma konkretne dokaze, iza wegovih u~enika u po-

ma. Ina~e, ti profesori, sa dve zara}ene strane, izme|u sebe nemaju nikakvih barijera. To je muzika, tu nema granica“. IZVO\A^ KAKVOG

MORATE DA ^UJETE

Nosilac srpske nastavni~ke nagrade veruje da }e se saradwa, kada rat prestane nastaviti. On taj most, sa {kolom koja je danas u Ruskoj Federaciji, sigurno mo`e uspostaviti. Preko harmonike, prijateq je sa mnogima, pa i jednim od najve}ih umetnika dana{wice:

„To {to je Novak \okovi} u tenisu, to je profesor Juri Vasiqevi} [i{kin iz Rostova na Donu u harmonici. On je profesor u Rusiji i koncertni izvo|a~ kakvog morate da ~ujete. Iza nas su godine saradwe, puno seminara, dru`ewa, takmi~ewa. Na{a vredna deca se upoznaju sa wim, zamislite koliko im to zna~i. Upoznaju i drugu najboqu decu. Dru`e se, ~uju, razmewuju poruke, da ne ka`em, zaqubquju. Prosto budu svi sre}ni“.

DECA IZ SRBIJE

NAJBOQA NA SVETU Jovanovi} ka`e da je svirawe klasi~nih melodija na harmonici kultura preuzeta iz ruske {kole. Dodaje da klasi~na muzika, dokazano le~i, oplemewuje. „Recept je prost. Treba {to vi{e ulagati u na{e obrazovawe, u kulturu, umetnost. Jer svako takvo ulagawe je ulagawe u budu}nost zemqe“.

MNOGI

JE

NIKADA NISU IZGOVORILI: Tre}u godinu zaredom izabrana najboqa re~ u srpskom jeziku!

Dok druga deca u junu ~ekaju posledwe zvono i bacaju kwige, deca nastavnika Pe|e tr~e u wegov kabinet. Tr~e i roditeqi:

„Sva moja deca jedva ~ekaju da krajem quna dobiju novi program, da dogovorimo {ta }emo da radimo, gde }emo da radimo. Sednemo sa roditeqima i ve} pravimo planove ~ime }emo se baviti slede}eg meseca“. U~ewe podrazmeva i zajedni~ko igrawe basketa, fudbal, odlaske u prirodu. Bez toga nema pravog rada, nema upoznavawa, pravog poverewa:

„Svako dete je jedna, jedinstvena, nezavisna i neponovqiva jedinka u ovom univerzumu. I svakom detetu morate pri}i sa posebnom pa`wem, posebnom negom. Posle takve pa`we i qubavi, samo nebo je granica“, ka`e.

Sti`e i on da u~i, ne propu{ta seminare i konferencije koje se bave wegovim instrumentom. Upravo se sprema za Me|unrodnu konferenciju koja }e biti odr`ana u Harkovu, 4. novembra. HUMANITARNI KONCERTI

Istovremeno priprema veliki humanitarni koncert na kome }e prvi put nastupiti zajedno svi muzi~ari, iz razli~itih `anrova i stilova, koji su prigrlili harmoniku.

Nosilac nagrade „Prosvetiteq“ do sada je organizovao vi{e od 200 humanitarnih koncerata. Poma`e svima, od dece sa smetwama u razvoju do starih. SVE STI@E – IMA

QUBAV I PODR[KU

Svi se pitaju, kako sve posti`e. Odgovor na to pitawe je, ka`e, jednostavan, u ku}i ima qubav i podr{ku dve }erke i supruge Tijane koju je upoznao tokom studirawa u Kijevu.

„Moja supruga, moja qubav iz studentskih dana, i ona je profesor harmonike. Mnogo se poma`emo, mnogo zna~imo jedno drugom. Razmena iskustava olak{ava. Divno je kad imate bra~nog druga koji vas potpuno razume i mo`e i da vam stru~no pomogne“.

Nagradu od milion dinara Fondacijee „Alek Kav~i}“ Predrag Jovanovi} potro{i}e na unapre|ewe uslova rada u {koli koju wegovi |aci zovu Nedo|ija, Muzi~koj {koli u Ni{u.

Po ugledu na sli~ne izbore u mnogim drugim jezicima, tre}u godinu zaredom izabrana je i nova najboqa re~ u srpskom jeziku, a u pitawu je – BEZRE^ICA. Ovu re~ predlo`ila je Slavica Rak~evi} iz Beograda.

A ovako ju je opisala: Stawe velikog uzbu|ewa, kada se dogodi ne{to potpuno neo~ekivano, lepo ili ru`no, pa ne mo`emo da na|emo prave re~i. Nastala na kafi sa kom{inicom koja je nekoliko puta ponovila – „nemam re~i!“, a ja na to „danas si u velikoj bezre~ici“. „Kako si to lepo rekla“ – odvrati kom{inica.

Autorka pobedni~ke re~i rekla je da mnogo voli kulturu i da sada, po{to je u penziji, orijenitsana na ~itawe i pisawe.

„Re~ je nastala jer se posledwih godina de{avaju neobi~ne stvari i mnogi qudi se ~ude. Ja sam to nemam re~i zamenila sa bezre~ica“, rekla je.

Ona je na konkures prijavila nekoliko re~i.

„Prijavila sam re~ smehoqub, odnosi se na mog mu`a i sve druge koji su od jutra veseli, obasipaju qude osmehom svojim“.

Drugo mesto zauzela je re~ – studentoqubqe, koju je predlo`ila Marijana Ili} iz Beograda. Ova re~ je zauzela prvo mesto prema glasovima javnosti.

Re~ je ovako opisana: Predla`em re~ studentoqubqe, zbog ponosa i qubavi koje zbog wih i prema wima ose}amo, zbog toga {to vra}aju nadu da }e do}i „boqa vremena”, zbog wihove neustra{ive borbe za zdravije, po{tenije i lep{e sutra.

Na tre}em mestu je re~ zlatotren, koju je predlo`io Sr|an Mar~eti} iz @iti{ta.

„Kratak deo dana pred zalazak sunca kada su boje oko nas najizra`enije, a pejza`i najslikovitiji. Re~ je osmi{qena kako bi se na pravi na~in i lepotom jedne re~i opisao jedan od najlep{ih perioda dana, posebno zna~ajan za umetnike, fotografe i qubiteqe prirode“.

„SRBIJA JE KAO NEOBRA\ENI DIJAMANT“: Amerikanac tra`i na~in da ostane u Srbiji, wegove re~i zapalile mre`e!

Amerikanac Bret Mekmean se na svom proputovawu kroz Balkan neplanirano zadr`ao u Srbiji du`e nego {to je planirao.

Na svom Instagramu danima deli snimke stvari koje su ga zaintrigirale u Beogradu, a najvi{e pa`we privukao je video u kojem ka`e da je „Srbija wegov novi dom“ i tra`i savete kako bi mogao da ostane.

„Mislim da }u ostati ovde u Beogradu. Sve {to treba je da nabavim radnu vizu, na|em posao ili novac da pokrenem svoj biznis“, zapo~eo je Brett.

„Bez uvrede, ali Srbija je vrlo ~udno mesto. Ona je kao neobra|eni dijamant. Otkrio sam Srbiju pre skoro tri meseca i izgleda da ne mogu da odem“, na{alio se i istakao da su „godine borbe u~inile su da su qudi puni duha, ponosa, gostoqubivosti, puni `ivota“.

„[to se moje budu}nosti ti~e, nemam ideju {ta sledi. Mo`da pokrenem {kolu engleskog za decu, tinejxere i odrasle. Fokusiran sam i na}i }u na~in da se odu`im qudima Srbije na gostoprimstvu i toplini i dobrodo{lici u wihovu zemqu“, objasnio je i pozvao qude iz regiona da mu daju svoje predloge. [ta biste mu vi savetovali?

l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike

Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

MUKOTRPNO OSTVARIVAWE IDEJE ZA OPERACIJU BALKAN:

Dana 6. oktobra 1914. komandovao sam V armijom, {tab armije bio je u mestu Romiwi...

Tog dana su me u {tabu armije u Romiwiju posetili predsednik Republike, Rejmon Poenkare i predsednik vlade Rene Vivijani. U toku posete, kao {to je Poenkare i naveo u svojim memoarima, ja sam mu predo~io zna~aj koji bi imala operacija na Balkanu. Pru`ila bi podr{ku pobedonosnim Srbima, zapretila neprijateqski nastrojenim Turcima, pru`ila ruku Rusima, i podstakla Grke, Rumune i Bugare, koji su jo{ uvek oklevali, da nam se pridru`e. Na ovaj na~in bi smo stvorili front u zale|u neprijateqske koalicije, po ugledu na Napoleonov pohod u Italiji 1796-1797, ali sada u epohi parne ma{ine i elektri~ne energije.

To je bio predmet na{ih razgovora te ve~eri u oficirskoj kantini. Malo kasnije moj novi na~elnik {taba, pukovnik De Lardemel, ~ovek pun ideja, sastavio je plan za transport i koncentraciju francuske armije, koja bi se iskrcala u Solunu, i `eleznicom, koja ide dolinom Vardara, bi stigla do Dunava.

Poznavao sam Balkan jer sam bio na slu`bi u ~etvrtom odeqewu francuskog Vrhovnog {taba (zadu`enom za transport trupa `eleznicom ). Stoga mi se odmah u~inilo da ovaj projekat ima lo{u osnovu. Pruga je bila jednotra~na, stanice su bile me|usobno vrlo udaqene, snabdevawe vodom bilo je ograni~eno, a broj lokomotiva i vagona bio je nedovoqan da se u prihvatqivom vremenskom periodu transportuje armija od najmawe ~etiri korpusa i sve prate}e jedinice.

Upravo sam postavio kapetana Furnijea, koji je prethodno bio u mom {tabu, za komandanta 49. pe{adijskog bataqona. Furnije je vrlo dobro poznavao Balkan gde je bio u pratwi generala Debeneja. Pozvao sam ga da do|e iz Betenija gde se wegov bataqon tada nalazio.

Istovremeno sam poslao poru~nika Halbrenera, u~enog ~oveka, u biblioteku u

Nerazumevawe: Rejmon Poenkare, predsednik Francuske od 1913. do 1920. godine

Remsu po karte i sva potrebna dokumenta. Na osnovu ovako dobijenih informacija postalo je mogu}e preraditi i na prihvatqivu osnovu postaviti rad pukovnika De Lardemela. Trupe bi se iskrcale u Solunu i etapnim mar{evima bi stigle u Srbiju, dok bi `eleznica slu`ila pre svega za ispomo}, za prevoz prethodnice i snabdevawa i evakuaciju. Na taj na~in bi na prole}e osam francuskih pe{adijskih divizija moglo da bude koncentrisano kod Beograda, spremne da izvr{e nare|ewa savezni~ke koalicije.

U tom trenutku bi Italija u{la u rat, Rusi bi odneli pobedu u Galiciji, Bugari bi ostali neutralni, a srpska vojska bi bila sa~uvana.

Dana 22. januara, na podstrek advokata Pola Benazea, De{anel me je posetio u mestu @on{eri sa namerom da dobije vi{e informacija o projektu i oti{ao je potpuno uveren u wegovu ostvarivost. Projekat ponovo postaje aktuelan. Brijan, Vivijani, Poenkare, uspeli su da pridobiju Milerana. Tra`io sam 8 francuskih pe{adijskih divizija, koje je bilo mogu}e obezbediti bez slabqewa francuskog severozapadnog

fronta. Dve divizije, koje su potom oti{le na Dardanele, i {est francuskih divizija formiranih od novih pukova serije 400 i od novih bataqona lovaca serije 100.

Potom su se Englezi ume{ali. Mar{al Fren~ je neprijateqski raspolo`en, ali 3. februara 1915, tokom razgovora u Jelisejskoj palati, Lojd Xorx je prihvatio ideju o francusko-engleskoj intervenciji na Balkanu. Francuska vlada razmatra ovo pitawe 4. februara i 7. februara Mileran poziva @ofra na razgovor.

Projekat je definitivno propao oko 15. februara zbog protivqewa Teofila Delkasea, nekada{weg ministra mornarice, a tada ministra spoqnih poslova, koji je izjavio da mornarica nije u stawu da preveze toliku vojsku i da je snabdeva na tolikoj udaqenosti.

Po{to se wegov veliki neprijateq, Klemanso, tako|e protivio ovoj operaciji, vlada je projekat napustila. Ovu informaciju mi je preneo sam Poenkare mnogo kasnije dok smo jedan uz drugog i{li u pogrebnoj povorci Delkasea, kojega sam mu ja tada hvalio.

POKOLEBAN PREDSEDNIK

U decembru 1914. sastala se Narodna skup{tina da izglasa buxet za 1915. godinu. Benaze je napustio {tab armije da bi u~estvovao u radu Narodne skup{tine i tom prilikom je odneo jedan primerak plana za operaciju Balkan Polu De{anelu, predsedniku Narodne skup{tine. Projekat za Balkan je kru`io i 7. januara vrhovnokomanduju}i francuske vojske je pozvan u Jelisejsku palatu. General @ofr je bio odlu~no protiv svakog smawivawa trupa kojim je komandovao. Podr`an od Milerana, koji je tada bio ministar vojni, svojim argumentima je pokolebao predsednika Poenkarea, Vivijanija i Aristida Brijana.

Malo vi{e sam se zadr`ao na doga|ajima koji su prethodili mom dolasku u Solun kako bih pokazao kakve sve te{ko}e ima parlamentarna vlada u vo|ewu rata. Jednom kad sam uspeo da svoj projekat realizujem, svi su sebi pripisivali ovu ideju.

Istina je me|utim da sam ja 6. oktobra 1914. razgovarao sa Predsednikom Republike, tokom novembra je moj na~elnik {taba razradio plan operacija i koncentracije trupa, koji je po~etkom decembra Benaze odneo u Pariz. Ja sam 27. januara izneo plan operacije predsedniku Narodne Skup{tine tra`e}i osam pe{adijskih divizija, ta~no koliko sam imao ~etiri godine kasnije.

Tokom leta 1915. Marsel Semba, koji je tada bio ministar, poslao mi je, mislim Benazea, sa slede}om porukom: „Vlada zna da se vi interesujete za Orijent, i spremna je da vas imenuje za Vrhovnog komandanta savezni~kih trupa koje }e se iskrcati u Solunu, pod uslovom da vi obezbedite da general @ofr, umesto vas, imenuje generala Saraja na mesto komandanta 5. Armije.“

Nije mi bilo te{ko da uverim Sembaovog posrednika u beskorisnost tog predloga.

Kad je Peten preuzeo komandu vojske na severu i severoistoku u Francuskoj on je po~etkom svakog meseca okupqao komandante svih grupa armija na sastanak u svom {tabu. Na sastanku u decembru 1917. on me je upozorio da Klemanso ima nameru da me po{aqe u Solun da zamenim Saraja. Prijateqski je dodao: „Ako ne `elite da idete sad je vreme da reagujete.“

Bilo mi je te{ko da zamenim Saraja. Bili smo zajedno u visokoj vojnoj {koli. Dobro je znao da se sa wim ne sla`em po vi{e pitawa, ali mi je ipak pomogao u vreme kad je ministar vojni bio Andre, jer me poslao u Kinu umesto da me jednostavno smeni s mesta na kome nisam bio po`eqan.

l U slede}em broju: Fran{e d’Epere je 6. juna 1918. imenovan za Vrhovnog komandanta savezni~kih snaga u Solun

1860. - Za predsednika SAD izabran je Abraham Linkoln koji je u januaru 1863. proglasio osloba|awe ameri~kih robova. Tokom wegovog mandata vo|en je Ameri~ki gra|anski rat (1861-65) u kojem je Unija severnih dr`ava pobedila robovlasni~ki Jug. [est dana po zavr{etku rata ubijen je u pozori{noj lo`i u atentatu koji je izvr{io glumac J.W. But.

1861. - Ro|en je kanadski trener Xejms Nejsmit koji je 1891. izmislio ko{arku, kao dopunski sport za igra~e ameri~kog fudbala. U Evropu su je doneli ameri~ki vojnici, a izaslanik Crvenog krsta, Amerikanac Vilijem Viland 1923. je tu igru prikazao na kursu za u~iteqe u Beogradu.

1880. - Francuski mikrobiolog [arl Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907, otkrio je uzro~nika malarije, ali nije mogao da objasni na koji na~in dospeva u organizam. Engleski lekar Ronald Ros je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.

1893. - U Petrogradu je umro ruski kompozitor Petar Iqi~ ^ajkovski koga mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Wegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzi~ke vrste, a najpoznatija dela su {est simfonija, tri klavirska koncerta, opere „Evgenije Owegin” i „Pikova dama”, balet „Labudovo jezero” i uvertira „Romeo i Julija”.

1917. - Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okon~ana tre}a bitka kod belgijskog grada Ipra. Linija fronta pomerena je za nepunih deset kilometara, a poginulo je najmawe 240.000 vojnika.

1931. - Odr`an je antire`imski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, posle kojeg su studenti u protestnu povorci krenuli Knez Mihailovom ulicom. Policija je ranila {est studenata i uhapsila 13.

1943. - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Kijev posle dvogodi{we nema~ke okupacije.

1964. - U saobra}ajnoj nesre}i je poginuo Slobodan Penezi} - Krcun, predsednik Vlade Srbije i visoki funkcioner Komunisti~ke partije. Posle Drugog svetskog rata bio je na~elnik OZNE za Srbiju, a potom ministar unutra{wih poslova Srbije.

1975. - Na inicijativu kraqa Hasana po~eo je „Zeleni mar{„ u kojem je 350.000 Marokanaca sa zastavama i Kuranom u rukama pre{lo u Zapadnu Saharu, tra`e}i dekolonizaciju te oblasti. Narednih dana u Madridu je potpisan sporazum kojim je [panija predala Zapadnu Saharu Maroku i Mauritaniji.

1999. - Australijanci na referendumu nisu prihvatili da wihova zemqa postane republika u kojoj bi parlament birao presednika, niti da se Ustavom prizna da su Aborixini weno prvobitno stanovni{tvo.

2001. - Medijski magnat, republikanac Majkl Blumberg izabran je za gradona~elnika Wujorka.

1. novembar 1918. godine –

Dan kada je oslobo|en Beograd

Kada su do{li na uzvi{ewe iznad Slavije, nisu mogli da pro|u od naroda koji se skupio da ih do~eka. @ene i deca plakali su od radosti, kitili kowe i vojnike cve}em

Praskozorje 15. septembra 1918. godine. Na zaravni Dobro poqe, koja spaja planine Kozjak i Nixe, u rovovima, na prvoj liniji fronta, sa pripadnicima srpske Druge armije su regent Aleksandar Kara|or|evi} i vojvoda @ivojin Mi{i}, na~elnik {taba Vrhovne komande.

Probdeli su celu no} sa svojim vojnicima i oficirima. Polo`aji nema~ke i bugarske soldateske su udaqeni samo pedesetak metara. U 6.15 vojvoda izgovara {ifru za napad „[aqite jednog oficira i osam vojnika“. I krenuli su svi kao jedan. U u{ima su im odzvawale posledwe re~enice iz zapovesti glavnokomanduju}eg Mi{i}a: „Treba drsko prodirati, bez po~inka, do krajwih granica qudske i kowske snage. U smrt, samo ne stajte, junaci, napred u otaxbinu!“

I ti hrabri i ~estiti ratnici osetili su da je ~as pravde do{ao. Za wih vi{e nije bilo prepreke a kowe su gonili uzvikuju}i: „Hajde u Srbiju!“. Ve} prvog dana [umadijska i Timo~ka divizija su probile 11 kilometara fronta. Krenuli su ka Beogradu kao vihor vetra koji obara sve pred sobom.

Preobrazili se ti srpski vojnici gotovo preko no}i. Posle Albanske golgote nisu vi{e igrali kolo oko logorskih vatri, nije se ~ula pesma, mnogi su pustili bradu u znak `alosti za izgubqenima. A sad odjednom, ponovo se ~uju sna`ne srpske pesme pra}ene zveketom oru`ja i gvo`|a sa topova koje su gurali uz planine. A u ve~e, pri mese~ini i svetlo{}u vatri, radosno obasjani Moravci, [umadinci, U`i~ani, Timo~ani, vaskrsavali su kolo. I brade su brijali. Bugarski kraq Ferdinad 30. septembra izgovara: „Ovo je kraj svih nas…“ potpisuje kapitulaciju i be`i u Nema~ku gde ga do~ekuje kajzer Vilhelm Drugi re~ima: „[ezdeset dve hiqade srpskih vojnika odlu~ilo je rat. SRAMOTA!“

ZA SAMO 45 DANA PRE[LI SU 600 KILOMETARA I STIGLI PRED BEOGRAD

Za to vreme srpski vojnici izgovaraju dve re~i „Samo napred!“. Nije vi{e za wih bilo prepreka. Bili su sigurni u svoju pobedu. Kao bujica, osvajali su makedonske planine, Veles, Skopqe, Ov~e poqe, Kumanovo… A onda osvanu{e u Vrawu prekriveno jesewim cve}em. Samo napred, ne dati mira ni odmora varvarinu… Pa pade Ni{, ]uprija, Palanka… Za samo 45 dana pre{li su 600 kilometara i stigli pred Beograd. Nisu svi ti hrabri ratnici stigli do svoje prestonice na u{}u Save u Dunav. Mnogi su ostavili svoje `ivote –wihova smrt je bila zalog slobode. Brzom napredovawu srpske vojske doprinos daje i sam narod organizuju}i ~etni~ke odrede koji su iza neprijateqskih linija vra}ali „dug“ okupatoru za sva nedela, zlo~ine i pqa~ku. Opisuju}i raspolo`ewe naroda pred oslobo|ewe, Konstantin Fotijades, poznati vojni hroni~ar, koji se nalazio u francuskim jedinicama, pi{e: „Sva je Srbija uzavrela i li~i na organizam koji energi~no ho}e da se oslobodi otrova i da starci, `ena i deca nisu ~ekali da se mi pribli`imo pa da otpo~nu proterivawe svog ugweta~a.

Ova gerila je ubrzala na{e nastupawe“, konstatuje Fotijades.

Okupatorska vojska je na svojoj ko`i osetila probu|eni oslobodila~ki duh naroda koji je hteo da skine jaram porobqiva~a. Paul Kirh, vr{ilac du`nosti na~elnika {taba 11. nema~ke armije, izve{tava da su se „u celoj zemqi pojavile srpske ~ete i vr{e prepade na na{e jedinice. Protiv wih smo upu}ivali posebne lova~ke odrede, ali je lak{e uhvatiti buvu u xaku, nego uloviti ove ~ete na ispresecanom planinskom zemqi{tu koje oni izvrsno poznaju“.

Shvativ{i da je do{ao kraj ~etvorogodi{we okupacije, Austrougari su `urili da {to vi{e opqa~kaju Srbiju. Posledwi okupatorski guverner Remen fon Barenfeldski je naredio da se u Ma|arsku brodovima i `eleznicom transportuje 4.000 vagona `ita, 10.000 komada rogate stoke, isto toliko sviwa, 4.000 ovaca a, kao {to pi{e u nalogu za transport, i „vagon marmelade“. Nosili su sve {to se moglo odneti, od ku}nog do kancelarijskog name{taja i svih mogu}ih predmeta iz radwi.“

Dok su austrougarske vlasti pqa~kale radwe „od Kalemegdana do Slavije“, srpska vojska se pribli`ila Beogradu. Osiroma{eni i opqa~kani Beogra|ani sa nestrpqewem su o~ekivali oslobo|ewe. Kwi`evnik Milan \okovi}, koji je u to vreme bio |ak osnovne {kole, zapisao je „da su se majke dogovarale, preturale po svojim krpama, makazama ne{to sekle i krojile. Uve~e su pored petrolejke {ile srpsku zastavu pripremaju}i se da do~ekaju i pozdrave oslobodioce“.

Kowi~ki eskadron Dunavske divizije je u kasnim popodnevnim satima 31. oktobra izbio na liniju kote 312, kod `elezni~ke stanice Ripaw. Odu{evqewu me{tana nije bilo kraja.

Vadili su posledwe rezerve hrane i pi}a, koje su krili od Austrougara i Nemaca, da ugoste oslobodioce. Sviralo se, pevalo, igralo… U me|uvremenu sti`e zapovest komandanta Dunavske divizije: „Zadatak eskadrona za sutra{wi dan: izvi|awe i proterivawe neprijateqa od Ripwa prema Beogradu i zadr`ati se na obalama Save i Dunava.“

U naredbi je posebno istaknuto –slavqe zavr{iti do 22 ~asa i poslati vojsku na spavawe. Sutra ih o~ekuje naporan dan. Ali, te{ko da je neko od wih oka sklopio. Le`ali su otvorenih o~iju i drhtali ispod }ebadi od ushi}ewa i i{~ekivawa od susreta sa Beogradom.

[TA JE OSTALO OD ONOG

BEOGRADA KOJI JE OSTAVIO

Komandir Kowi~kog eskadrona Ivan @ivaqevi}, dvadeset leta docnije, u listu Vreme, povodom dvadesetogodi{wice oslobo|ewa prestonice, detaqno je opisao tu no}. Pred o~ima su mu se re|ale slike Beograda, wegovog rodnog grada u kom je odrastao i proveo detiwstvo, i{ao u {kolu. Uspomene su naizmeni~no navirale, uz wih i pitawa {ta je sru{eno i {ta je ostalo od onog Beograda koji je

ostavio. Da li je sat na Terazijama kod kog su se zakazivali qubavni sastanci ~itav. Ose}ao je da su i wegovi vojnici ispuweni sli~nim nemirom. I oni su mislili na svoje ku}e, na roditeqe, na bra}u i sestre. Bili su istovremeno i tako daleko i tako blizu glavnog grada.

I tad se kapetanu @ivaqevi}u javila ideja da on bude prvi oficir koji }e u}i u Beograd. Za to je vredelo dati `ivot i donosi odluku: Umesto u sedam sati, kako je glasila zapovest nadre|enih, nare|uje pokret u ~etiri sata ujutru. Ushi}ewe, nestrpqewe, radost, neka ~udna neopisiva groznica prenela se sa wega na wegove borce. Eskadron je bio spreman – na Beograd.

SUZE RADOSNICE NISU MOGLI

DA PRIKRUJU NI OSLOBODIOCI

Narod ih usput obave{tava da se neke neprijateqske jedinice nalaze kod stanice u Resniku i na Torlaku. U jednom juri{u su ih rasterali, pobegli su glavom bez obzira. Jo{ na Bawi~kom putu po~eli su da ih presre}u stanovnici glavnog grada. Kada su do{li na uzvi{ewe iznad Slavije, nisu mogli da pro|u od naroda koji se skupio da ih do~eka. @ene i deca plakali su od radosti, kitili kowe i vojnike cve}em. Suze radosnice nisu mogli da prikruju ni oslobodioci. Srpski vojnici koji su izdr`ali svakojake neda}e u posledwih {est godina popustili su pred ovim prizorom dobrodo{lice. @ivaqevi} je u Vremenu svedo~io: „Grlio sam decu i `ene, pritiskao ih na svoje grudi, a o~ima sam milovao ku}e i ulice moga Beograda.“

Na uglu ulica Wego{eve i Kraqa Milana, kod Oficirskog doma, dana{weg Studentskog kulturnog centra, Kowi~ki eskadron Dunavske divizije se zaustavio. Ivan @ivaqevi} je ispunio svoj san. Bio je prvi oficir koje je u{ao u prestonicu. Vojvodi Petru Bojovi}u, komandantu Prve armije Srpske vojske {aqe izve{taj: „U{li smo u Beograd. Ta~no je 10.30 ~asova.“

Jedan od najpoznatijih i najuglednijih srpskih novinara Predrag Milojevi}, koji je oslobo|ewe Beograda do~ekao kao sedamnaestogodi{wi mladi}, ovako opisuje taj dugo ~ekani dan:

„Vladalo je neopisivo odu{evqewe. To je bila prava eksplozija radosti. Komandant na kowu bio je sav zasut cve}em. Qudi, naro~ito `ene, hvatale su ga za ruke, grlile wegovog kowa, qubile pe{eve wegovog {iwela. U wemu kao da se oli~avalo sve ono za ~im se ~eznulo tokom ~etiri godine pokornosti i poni`avawa pod okupacijom. U jednom trenutku, da bi, vaqda, bio boqe vi|en od nepregledne gomile, komandant na kowu na{ao se na oniskoj tribini. Prigwe~en qudima vi{im od mene, nisam mogao sve da vidim, pa mi se ~inilo da su to komandanta, zajedno s kowem, qudi digli na ruke i da oni lebde u vazduhu.“

Eskadron je krenuo ka Kalemegdanu. Ulice su bile pune qudi, a kroz prozore su se vijorile srpske zastave. Vojnici i

kowi su bili oki}eni pe{kirima i cve}em. Grupa razdraganih de~aka skinula je sa dvora crno-`utu zastavu i bacila je ispred kowa koji su kopitima pre{li preko we. Sa svih strana je je odjekivalo „@iveli na{i oslobodioci!“.

U jednom trenutku do oslobodilaca uspeo je da se probije jedan dvanaestogodi{wi de~ak i rekao im da se ve}a formacija Nemaca nalazi kod Beogradske zadruge carinarnice. Kakva igra `ivotne sudbine. Taj de~ko je bio \or|e Radovanovi}, brat od tetke kapetana @ivaqevi}a. Shvativ{i ko je komandir ove jedinice, mali{a je otr~ao da javi wegovoj majci radosnu vest. Kada je eskadron stigao na Savu, videli su neprijateqe kako se u `urbi povla~e na levu obalu Save preko pontonskog mosta. @ivaqevi} je postavio dva pu{komitraqeza i naredio da se otvori vatra. Utom se pored wega stvorio jedan predstavnik beogradske op{tine, koji mu je saop{tio da je dao ~asnu re~ srpskog oficira da nema~ki vojnici ne}e biti napadnuti pri prelazu na drugu obalu, a zauzvrat, oni ne}e bombardovati Beograd. ^asna re~ srpskog oficira morala je da se odr`i i paqba je prekinuta.

DOLAZAK REGENTA ALEKSANDRA Regent Aleksandar je u Beograd stigao 8. novembra. Dolazak se o~ekivao oko 17 sati, ali sat ranije ulice su ve} bile pune sveta. Ar~ibald Rajs, ~uveni {vajcarski kriminolog i profesor univerziteta, koji je vlastitu sudbinu podelio sa srpskim narodom, zabele`io je povratak budu}eg kraqa: „Prestoni~ke vlasti, dru{tva, okupile su se na ulasku u varo{, na putu za Bawicu. Tu je tako|e jedna ~eta vojnika, muzika i oficiri. Ta~no u 17 sati sti`e prin~ev automobil. On staje i princ u uniformi generala za koga je proizveden, silazi pra}en Damjanovi}em i Acom Dimitrijevi}em. On pozdravqa predsednika op{tine koji dr`i govor. Princ odgovara jednostavno glasom koji se ~uje, ali on je uzbu|en. Horovi pevaju himnu i masa vi~e: „@iveo!“ Sada odlazimo svi pe{ice u Sabornu crkvu. Baca se cve}e, venci i uvek: „@iveo!“ @ene se bacaju na kolena i uvek: „@iveo!“ Taj presrda~ni do~ek uzbudqiv je do krajwih granica. Saborna crkva je impozantna, osvetqena elektri~nim sijalicama i ukra{ena zelenilom. Na vratima princa do~ekuje sve{tenstvo koje mu predaje Sveto pismo. Hor peva himnu i ceremonija je kratka. Izlazimo i princ odlazi u svoj privremeni dvor, Krsmanovi}evu ku}u.“

BESMRTNA HEROJSKA SLAVA

Srpski narod i wegova vojska dobili su mnogobrojna priznawa za herojska dela i `rtve koje su podneli u Prvom svetskom ratu. Najdirqivija ose}awa izrazio je predsednik francuske Narodne skup{tine Pol De{anel u telegramu povodom oslobo|ewa Beograda:

„Srbi su u Beogradu, cela Francuska je sa wima! Napad na Srbiju izrodio je rat. Srbija je imala ~ast da podnese prvi udarac. Kao da nije dovoqno pretrpela u toku vekova! Ona je branila Evropu od Azije; Azija ju je dr`ala pokorenu ~etiri veka! Oni, koje je ona spasla, umesto zahvalnosti – hteli su da je uni{te! Ali, oni se danas survavaju pod teretom svojih zlo~ina! Mi smo ponosni {to smo bili pored tih heroja za vreme wihovog trogodi{weg izgnanstva. Nijednog ~asa oni nisu sumwali, nijednog ~asa nisu pokleknuli! Srbija je slobodna! Posle mu~eni{tva, evo trijumfa: veliki san Jugoslovena ostvaruje se; Francuska ih bratski pozdravqa i kli~e wihovom `ivotu koji se ponovo ra|a i wihovoj besmrtnoj slavi!“

Regent Aleksandar je u Beograd stigao 8. novembra

Nakon ulo`enih milijardu dolara i 20 godina izgradwe, otvoren je Veliki egipatski muzej

U Egiptu je sve~ano otvoren Veliki egipatski muzej, najve}i muzej na svetu posve}en drevnoj egipatskoj civilizaciji. Muzej se nalazi se blizu piramida u Gizi na obodu Kaira, a gra|en je 20 godina.

U wemu je izlo`eno vi{e od 50.000 predmeta koji detaqno prikazuju `ivot u drevnom Egiptu, a za javnost je otvoren od 4. novembra, na godi{wicu otkri}a grobnice faraona Tutankamona.

Predsedni{tvo Egipta je sve~ano otvarawe, na koje su bili pozvani i brojni svetski lideri, nazvalo „izuzetnim doga|ajem u istoriji qudske kulture i civilizacije“.

Predsednik Egipta Abdel Fatah el-Sisi objavio je na dru{tvenim mre`ama da }e muzej „spojiti genije drevnih Egip}ana i kreativnost modernih Egip}ana, unapre|uju}i svetsku kulturu i umetnost novim orijentirnim mestom, koje }e privu}i sve one koji cene civilizaciju i znawe“.

Pre ceremonije otvarawa mere bezbednosti oko Kaira su poo{trena, a vlada je dan otvarawa proglasila za dr`avni praznik. Muzej, koji je posledwih nekoliko godina povremeno bio otvoren za mawe posete, bio je zatvoren protekle dve nedeqe zbog posledwih priprema za otvarawe.

Vlada Egipta je obnovila podru~je oko muzeja i obli`weg platoa Giza, na kojem se nalaze piramide i Sfinga. Putevi su asfaltirani, a radi boqeg pristupa ispred kapije muzeja gradi se stanica za metro. Zapadno od Kaira, na 40 minuta od muzeja, otvoren je Me|unarodni aerodrom Sfinga.

Izgradwa muzeja, u koju je ulo`eno vi{e od 800 miliona evra, po~ela je 2005. godine, ali je prekinuta zbog politi~ke nestabilnosti, dok je otvarawe odlagano vi{e puta.

Muzej ima visoku trougaonu staklenu fasadu, nalik obli`wom piramidama, a stalni izlo`beni prostor u wemu povr{ine je 24.000 kvadratnih metara.

Na ulazu u atrijum nalazi se velika granitna statua Ramzesa II (vladao od 1279. do 1213. pre nove ere), jednog od najmo}nijih faraona drevnog Egipta. Ramzes je drevni Egipat pro{irio sve do dana{we Sirije na istoku i Sudana na jugu.

Iz atrijuma, do glavnih galerija i pogleda na obli`we piramide vodi veliko stepeni{te okru`eno drevnim statuama, koje prolazi kroz {est spratova muzeja.

Muzej i piramide povezuje most, preko kojeg turisti mogu da pre|u pe{ke ili elektri~nim vozilima.

U 12 glavnih galerija muzeja, otvorenih pro{le godine, nalaze se starine od praistorijskih vremena do rimskog doba, organizovane po epohama i temama.

U dve sale nalazi se 5.000 predmeta iz kolekcije kraqa Tutankamona, koja }e u potpunosti biti izlo`ena prvi put otkako je britanski arheolog Hauard Karter 1922. godine u Luksoru otkrio faraonovu grobnicu.

Najpoznatiji egipatski arheolog i biv{i ministar za antikvitete Zahi Havas ka`e da je Tutankamonova kolekcija remek-delo muzeja.

„Za{to je ovaj muzej toliko va`an i za{to svi ~ekaju otvarawe? Zbog Tutankamona“, rekao je Havas.

Kolekcija ukqu~uje tri sarkofaga i {est ko~ija, Tutankamonov zlatni presto, wegov pozla}eni sarkofag i pogrebnu masku od zlata, kvarca, lapis lazulija i obojenog stakla.

Ovaj kulturni megaprojekat za ciq ima i da oporavi turisti~ki sektor i ekonomiju zemqe, oslabqene decenijama stagnacije i nemirima nakon talasa demonstracija tokom Arapskog prole}a 2011.

Vlada Egipta se nada da }e muzej privu}i vi{e turista koji }e ostati neko vreme i zemqi obezbediti priliv deviza, potrebnih za oporavak ekonomije.

Egipatski turizam je posledwih godina po~eo da se oporavqa, nakon pandemije koronavirusa i ruske invazije Ukrajine.

Ministar za turizam i starine [erif Fathi rekao je da Egipat ove godine o~ekuje oko 18 miliona turista.

Pro{le godine, Egipat je posetilo rekodnih 15,7 miliona turista. Prema zvani~nim podacima, oni su doneli osam odsto bruto dru{tvenog proizvoda zemqe.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Vra}ate unutra{wi balans i ose}aj stabilnosti. Na poslu vas o~ekuje period sporijeg tempa, ali to vam omogu}ava da sredite sve ono {to ste ranije zapostavili. Zavr{ite stare obaveze i napravite plan tro{kova. U qubavi tra`ite bliskost i mir, vi{e nego burne emocije. Partner }e ceniti va{u `equ da zajedno stvorite udobno, sigurno okru`ewe. Obratite pa`wu na vrat i grlo.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ose}ate sna`an nalet energije i spremni ste da pokrenete nove projekte. Na poslu se isti~ete svojom odlu~no{}u i spremno{}u da preuzmete odgovornost. Va`no je da ne `urite jer vas o~ekuju dobre {anse ako budete strpqivi. U qubavi vas prate strast i avantura, a odnosi su puni uzbu|ewa i spontanosti. Slobodni mogu da upoznaju nekog na doga|aju ili tokom putovawa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Bi}ete u pokretu i u centru pa`we. Posao zahteva brzinu i fleksibilnost, ali upravo tu dolazite do izra`aja. Mogu}e su va`ne promene u planovima, pa se oslonite na svoj {arm i snala`qivost. U qubavi tra`ite osobu s kojom mo`ete da razgovarate o svemu i upravo kroz razgovor mo`ete da sretnete nekog zanimqivog. Za one u vezi, ovo je vreme za iskren razgovore.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ne`ni ste, empati~ni i duboko povezani s emocijama qudi oko sebe. Na poslu ste oslonac drugima, umete da slu{ate i razumete, pa vam dodequju poverqive zadatke. Ipak, ne preuzimajte tu|e brige i sa~uvajte deo energije za sebe. U qubavi te`ite toplini i poverewu, a zajedni~ki trenuci kod ku}e done}e vam pravi ose}aj mira. Slobodni mogu da sretnu osobu koja im uliva sigurnost.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Na poslu napokon dobijate priznawe za trud i sposobnost da inspiri{ete druge. Dobro se snalazite u ulozi vo|e, ali pazite da ne obe}ate vi{e nego {to mo`ete da ispunite. U qubavi vas prate strast i romantika, partner o~ekuje va{u pa`wu i toplinu. Slobodni Lavovi privla~e poglede gde god da se pojave, a mogu da zapo~nu pri~u koja ima potencijal da preraste u ozbiqnu vezu.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Posao vam donosi priliku da se istaknete zahvaquju}i preciznosti i logici. Mogu}e je da primetite gre{ku koju su drugi prevideli, a to }e vam doneti dodatno po{tovawe. U qubavi tra`ite iskrenost i stabilnost, a partner ceni va{u pouzdanost i brigu. Slobodne Device mogu da zapo~nu pri~u s nekim iz poslovnog okru`ewa ili preko zajedni~kog projekta. Pazite na nervozu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ulazite u period dubokih emocija i unutra{wih promena. Na poslu otkrivate skrivene motive i boqe razumete dinamiku oko sebe. Sposobni ste da re{ite napetu situaciju i poka`ete pravu snagu kroz smirenost i takt. U qubavi dolazi vreme iskrenih razgovora i ja~eg povezivawa. Neki odnosi prolaze kroz preispitivawe, ali iz toga izlazite zreliji i sigurniji u sebe.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Privla~i}e vas prijatni qudi, estetika i suptilne boje, a mogu}e su inspirativne veze sa osobama koje dele va{ ukus. Mogu da se pojave situacije u kojima }ete morati da birate izme|u dve podjednako privla~ne opcije, verujte intuiciji. U qubavi }e romantika i me|usobno divqewe dominirati, a slobodne [korpije mogu da upoznaju osobu koja }e ih o~arati {armom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Dobi}ete `equ za novim znawima. Privu}i }e vas putovawa i u~ewe, a optimizam }e vam pomo}i da privu~ete pozitivne prilike i qude. U qubavi, tra`i}ete partnera sa sli~nim pogledom na svet i `eqom za slobodom, dok parovi mogu da unesu sve`inu kroz zajedni~ke avanture i planove. Poslovno, o~ekuju vas dinami~ni zadaci, pregovori i projekti koji otvaraju nove mogu}nosti.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Fokus ove nedeqe je na dugoro~nim ciqevima i karijeri. Bi}ete posve}eni planirawu, disciplini i strate{kom delovawu, korak po korak ka uspehu. U li~nim odnosima tra`i}ete ozbiqnost i pouzdanost; parovi mogu razgovarati o budu}im planovima, dok slobodni Jar~evi mogu privu}i osobu sa iskustvom i autoritetom. Poslovno, va{a kompetentnost i upornost bi}e prime}eni.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Bi}ete otvoreni za inovacije, timski rad i projekte koji pomeraju granice. U qubavi je akcenat na prijateqstvu i intelektualnoj povezanosti. Slobodni mogu da upoznaju posebnu osobu kroz dru{tvo ili zajedni~ka interesovawa, dok parovi mogu da planiraju kreativne aktivnosti i putovawa. Poslovno, prednost imate u inovacijama i projektima koji tra`e originalno razmi{qawe.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Privu}i }e vas umetnost, a trenuci opu{tawa donose obnovu energije. U qubavi tra`i}ete emotivnu povezanost. Slobodne Ribe mogu da sretnu osobu u misti~nom ili umetni~kom okru`ewu, dok parovi mogu da prodube odnos kroz kreativne aktivnosti. Poslovno, va{a intuicija i sposobnost da razumete potrebe drugih donose prednost, naro~ito u kreativnim i humanitarnim sferama.

Lekari uspeli da odr`e u `ivotu dete koje je na ro|ewu imalo samo 300 grama

Da je `ivot zaista ~udo, svedo~i primer iz Nema~ke, gde je na svet do{la beba te{ka svega 300 grama i zahvaquju}i vrhunskoj medicini i posve}enosti lekara, ova prevremeno ro|ena beba danas je zdrava i dobro napreduje.

Univerzitetska bolnica u Magdeburgu, ostaje bitno mesto za zbriwavawe prevremeno ro|enih novoro|en~adi. Izuzetan medicinski uspeh potvr|uje stru~nost tima - naime, prevremeno ro|ena beba te{ka svega 300 grama, ro|ena 16 nedeqa pre termina, uspe{no je doneta na svet zahvaquju}i najsavremenijoj medicini i neprestanoj brizi lekara. Danas je dete zdravo i u dobroj formi.

„Le~ewe novoro|en~eta te{kog samo 300 grama predstavqa najve}i mogu}i izazov za opremu i tim: ventilacija, hrawewe infuzijama i za{tita izuzetno osetqive ko`e i organa zahtevaju izuzetnu preciznost i pa`wu. Dete je bilo na aparatu za disawe sedam nedeqa, pre nego {to je po~elo samostalno da di{e”, rekao je lekar.

Devet nedeqa nakon predvi|enog termina poro|aja, porodica je mogla da se vrati ku}i. Uprkos izuzetno ranom ro|ewu, nije bilo ozbiqnih komplikacija. Promene na mre`wa~i, povezane sa prevremenim ro|ewem, le~ene su medikamentima i nije bilo potrebe za vizuelnim pomagalima.

Tokom ~itavog boravka u bolnici, roditeqi su aktivno bili ukqu~eni u negu kako bi se podstaklo stvarawe bliskosti sa detetom i osna`ilo wihovo samopouzdawe u brizi o novoro|en~etu. To je zahtevalo mnogo vremena, energije i posve}enosti, koje je ova porodica svakodnevno pokazivala s velikom qubavqu i razumevawem. I nakon otpusta, tim bolnice nastavqa da pru`a podr{ku porodici u wihovom domu. Rekord za najmla|u pre`ivelu prevremeno ro|enu bebu na svetu dr`i Ne{ Kin iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, koji je ro|en 19 nedeqa pre vremena i te`io je samo 283 grama. On je prvi ro|endan proslavio u julu ove godine.

Kako smawiti LDL holesterol?

Razumevawe holesterola i na~ina na koji mo`emo uticati na wegove vrednosti predstavqa kqu~ni korak ka odr`avawu zdravqa srca i krvnih sudova. Posebno je va`no obratiti pa`wu na LDL holesterol, poznat i kao „lo{ holesterol”, ~ije povi{ene vrednosti mogu dovesti do ozbiqnih zdravstvenih problema. [ta je zapravo LDL holesterol i kako mo`emo smawiti wegove vrednosti u krvi?

[TA JE LDL HOLESTEROL I ZA[TO JE OPASAN

LDL holesterol (low-density lipoprotein) ili holesterol niske gustine ima svoju fiziolo{ku ulogu u organizmu, ali kada wegove vrednosti pre|u odre|ene granice, postaje faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.

LDL prenosi holesterol kroz krv do }elija u telu, {to je neophodno za normalno funkcionisawe organizma. Problem nastaje kada je nivo LDL-a previsok, jer tada dolazi do nakupqawa holesterola na zidovima arterija, stvaraju}i plak. Ovaj plak su`ava arterije i ote`ava normalan protok krvi, {to zna~ajno pove}ava rizik od tromba i razvoja sr~anih oboqewa.

Normalne vrednosti LDL holesterola trebalo bi da budu ispod 3,0 mmol/l (oko 115 mg/dl). Vrednosti iznad ovih granica smatraju se povi{enim i zahtevaju pa`wu.

RECEPT

RESTOVANI KROMPIR

POTREBNO JE:

n 800 g krompira n 2 glavice crnog luka n po potrebi uqe

n 1 ka{ika slatke za~inske paprike

n po ukusu so

n po ukusu biber

n po ukusu suvi biqni za~in

PRIPREMA:

Krompir oqu{titi, oprati, staviti u lonac te priliti vodom. Staviti da se kuva. Kuvan krompir ise}i na kocke.

Crni luk oqu{titi i ise}i na rebarca. U tigaw sipati uqe, dodati luk i dinstati dok luk ne po`uti, pa dodati krompir, slatku za~insku papriku i posoliti po ukusu, dodati biber, suvi biqni za~in i prome{ati.

Ukr~kati na laganoj vatri tri minuta te skloniti sa ringle i poslu`iti.

Jednostavno jelo koje nas vra}a u detiwstvo.

Mnogi faktori uti~u na nivo

LDL holesterola u krvi, ukqu~uju}i genetiku, ishranu, fizi~ku aktivnost, kao i prisustvo drugih zdravstvenih stawa poput dijabetesa ili hipotireoze. Prepoznavawe ovih faktora prvi je korak ka efikasnom smawewu LDL holesterola.

I SHRANA KAO

KQU^ KONTROLE

LDL HOLESTEROLA

Hrana koju konzumiramo ima direktan uticaj na vrednosti holesterola u krvi. Pravilna ishrana predstavqa najprirodniji i najefikasniji na~in za smawewe nivoa LDL holesterola.

IZBEGAVAJTE ZASI]ENE

I TRANS MASTI

Zasi}ene i trans masti zna~ajno pove}avaju nivo LDL holesterola u krvi. Ove masti se nalaze prvenstveno u:

• Prera|enoj hrani i brzoj hrani

• Masnom mesu i punomasnim mle~nim proizvodima

• Margarinu i delimi~no hidrogenizovanim uqima

• Pr`enim proizvodima i in-

dustrijskim grickalicama

• Pekarskim proizvodima poput krofni, kola~a i keksa Umesto ovih namirnica, fokusirajte se na zdrave, nezasi}ene masti koje mogu ~ak i pomo}i u smawewu LDL holesterola. Maslinovo uqe, avokado, ora{asti plodovi i semenke bogati su zdravim mastima koje podr`avaju zdravqe srca.

POVE]AJTE UNOS VLAKANA

Namirnice bogate vlaknima imaju izuzetnu sposobnost smawewa nivoa LDL holestero-

la. Rastvorqiva vlakna, koja se nalaze u vo}u, povr}u, mahunarkama i integralnim `itaricama, vezuju holesterol u digestivnom traktu i poma`u wegovom izbacivawu iz organizma.

Posebno efikasne namirnice bogate vlaknima ukqu~uju:

• Ovas i je~am

• Jabuke, kru{ke i citruse

• Pasuq, gra{ak i so~ivo

• Lan i ~ia semenke

• Integralne `itarice poput sme|eg pirin~a i kvinoje Redovan unos ovih namirnica

Kako otkriti multiplu sklerozu pre nego {to se pojave simptomi?

Multipla skleroza (MS) je neurolo{ka bolest koja se javqa tri puta ~e{}e kod `ena nego kod mu{karaca i dijagnostikuje se pomo}u niza testova nakon pojave prvih simptoma.

Ipak, nau~nici su otkrili da osobe koje kasnije razviju MS proizvode specifi~nu grupu antitela mnogo godina pre nego {to se bolest klini~ki ispoqi. Ta antitela mogu biti otkrivena serolo{kim testirawem i pre nego {to se pojave simptomi bolesti.

MULTIPLA SKLEROZA – NAZNAKE PRE POJAVE SIMPTOMA

Istra`iva~i sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku uporedili su 250 qudi sa MS sa 250 qudi bez MS (kontrolna grupa) na osnovu starosti, pola, rase/etni~ke pripadnosti i godine prikupqawa seruma.

Izvr{ili su molekularno profilisawe autoantitela i neuronskog o{te}ewa u uzorcima u~esnika, mere}i nivoe serumskih neurofilamentnih lakih lanaca (sNfL) kako bi otkrili o{te}ewe nervnih }elija. Kod onih kojima je naknadno dijagnostikovana multipla skleroza (MS), nivoi sNfL bili su vi{i nego u kontrolnoj grupi mnogo

JEDITE JABUKE S KOROM

Qu{tewem jabuka mo`e se ukloniti aroma i tekstura koja nije svakome prijatna, ali time uklawate i zna~ajnu koli~inu vlakana. Zapravo, jabuka sa korom mo`e sadr`ati vi{e nego duplo vi{e vlakana od oqu{tene jabuke. Kora jabuke sadr`i rastvorqiva i nerastvorqiva vlakna koja u velikoj meri poboq{avaju varewe i podr`avaju zdravu probavu. Nerastvorqiva vlakna iz kore poboq{avaju zapreminu stolice i redovnost pra`wewa, dok rastvorqiva vlakna, pektin, poma`u u regulisawu holesterola i {e}

godina pre pojave prvih simptoma, {to ukazuje da o{te}ewe nervnih }elija po~iwe mnogo pre nego {to se simptomi pojave. Tako|e su testirali obrasce antitela kod osoba sa i bez MS. Otkrili su da su mnogi od onih koji su razvili MS imali specifi~an obrazac autoantitela, koji su nazvali „imunogenski klaster“, koji je ostao stabilan tokom vremena, a ova autoantitela nisu prona|ena u kontrolnoj grupi.

Potencijalna pomo} u ranom otkrivawu multiple skleroze „S obzirom na wegovu specifi~nost za MS i pre i posle dijagnoze, serolo{ki test autoantitela mogao bi se primeniti u okviru nadzornog okru`ewa za pacijente sa velikom verovatno}om razvoja MS ili u prvoj klini~ki izolovanoj neurolo{koj epizodi“, rekli su autori studije.

Marijana Korteze, vi{i nau~nik na Odeqewu za ishranu na Harvardskoj {koli javnog zdravqa u Bostonu, dodala je da bi potpis antitela mogao imati i druge primene.

„Tako|e bi bilo zanimqivo videti da li bi ova antitela mogla biti marker te`ine bolesti i objasniti neke od heterogenih karakteristika MS (klini~ke karakteri-

mo`e smawiti

LDL holesterol za nekoliko procenata u zavisnosti od unete koli~ine i ukupne ishrane.

RIBQE UQE I OMEGA-3 MASNE KISELINE

Ribe poput lososa, sku{e, tuwevine i sardina bogate su omega-3 masnim kiselinama koje imaju sna`an antiinflamatorni efekat i poma`u u smawewu nivoa triglicerida, jo{ jednog oblika masti u krvi. Iako omega-3 masne kiseline nemaju direktan efekat na LDL holesterol, one pove}avaju nivo „dobrog” HDL holesterola i poboq{avaju op{te zdravqe kardiovaskularnog sistema.

ZNA^AJ FIZI^KE

AKTIVNOSTI

Da li ste znali da fizi~ka aktivnost mo`e biti jednako efikasna kao i odre|ene nutritivne strategije za smawewe LDL holesterola? Redovna fizi~ka aktivnost stimuli{e enzime koji poma`u u preme{tawu LDL holesterola iz krvi u jetru, gde se prera|uje i elimini{e iz tela.

^ak i skromne promene, poput kori{}ewa stepenica umesto lifta ili parkirawa daqe od odredi{ta, mogu vremenom dati zna~ajne rezultate.

stike, genetika, patogeneza i odgovor na le~ewe)“, rekla je Korteze. Iako bi rana dijagnoza mogla pomo}i mnogim qudima da izbegnu te`e simptome multiple skleroze, Kejtlin Astberi, {efica istra`iva~kih komunikacija u Dru{tvu za multiplu sklerozu Ujediwenog Kraqevstva, rekla je da to nije jedini prioritet za qude sa ovim stawem.

„Ovo ne}e pomo}i mnogim qudima sa progresivnom multiplom sklerozom koji imaju veoma ograni~ene ili nikakve mogu}nosti le~ewa. Hitno moramo prona}i nove tretmane kako bi svi koji `ive sa multiplom sklerozom mogli imati koristi od rane dijagnoze“, rekla je ona.

era u krvi, ubla`avaju zatvor i stvaraju ose}aj sitosti, {to doprinosi kontroli telesne te`ine. Ne treba zaboraviti ni antioksidanse u kori.

KOMBINUJTE JABUKE SA ZDRAVIM MASTIMA I PROTEINIMA

Dodavawe kikiriki putera, sira ili jogurta ne samo da ~ini u`inu ukusnijom, ve} oboga}uje jabuku proteinima i zdravim mastima. Proteini i masti usporavaju varewe i produ`avaju ose}aj sitosti. Tako|e smawuju brzinu kojom ugqeni hidrati iz jabuke podi`u nivo {e}era u krvi. Ovakva kombinacija doprinosi boqoj kon-

troli {e}era i odr`avawu zdrave telesne te`ine.

JABUKE JEDITE TOKOM CELOG DANA –ZA DORU^AK, RU^AK I VE^ERU Jabuke su laka i hranqiva u`ina, ali jo{ je korisnije kada ih redovno ukqu~ujete u obroke. Za uravnote`en doru~ak, preporu~uje se da narendate neoqu{tenu jabuku preko jogurta i granole, dodate je u ovsenu ka{u ili miks vo}a povr}a. Jabuke su odli~an dodatak i ru~kovima i ve~erama, posebno u salatama ili obrocima s integralnim `itaricama. Jabuke daju hrskavost, prirodnu slast i dodatak vlakana i antioksidanasa.

(TUR.)

AUTO OZNAKA NEMA^KE GRAD U MA\ARSKOJ NOTARI

SUROVI, ZLI

GRUDNI DEO OKLOPA (FR.)

SKANDINAVKA UKR[TENICA

EKSPERIMENTI SENIOR (SKR.) DEO NOGE OMOT, UVIJA^ GOVORITI KOME O SEBI U POVEREWU [AMPION STRUJOMER (GR^.) TKAJU]I UMETNUTI

POUKA, SAVET MESTO KOD VLADI-

ZAGREJATI, USIJATI

STONI TENIS KILAVITI SE

PITALAC, V, MR, ATELANA, I@ARITI, OT, NITI, ATARI,

ORTACI, LIV, VIK, ATLETE, I, AKCIONAR, ]UTAK, KIKA,

ADETI, D, TET, OPAKI, KIRAS, AS, REOSKOP, NAUK, PROVO,

VODORAVNO: NOMAD, ETAPA, NAKON,

SKANDINAVKE:

RE[EWE

VODORAVNO: 1. Dovoditi do polarizacije, 2. Ivica, rub - Breme na ramenu, 3. Listi} cvetne krunice - TV reporterka Mira Polak, 4. Predlog - Divovi, xinovi - Ime glumca Montana, 5. Marka japanskog fotoaparata - Komadi rasprsnute granate, 6. U~initi crnim - Ime francuske teniserke Korne, 7. Struka, zanimawe, specijalnost - Kratki kwi`evni zapisi - Prvi vokal, 8. Simbol kiseonika - Onaj koji sve odobrava - Gambija (skr.), 9. Prirodna le~ili{ta - Rezultat rada, 10. Nebriga, nepa`wa - Hrabar ~ovek, heroj, 11. Mesto na Ravnoj gori - Impresija, dojamSimbol kobalta, 12. Sve~ana starinska ode}a - Ubica iz zasede, 13. @enska ru~na torbica (fr.) - Tata odmila, 14. Vojnik tre}eg poziva. USPRAVNO: 1. Onaj koji ne voli Poqake - Vrsta dijamanta koji se upotrebqava samo u tehnici, 2. @enka obada - Reka u Sibiru, 3. Poqska avio kompanija - Razbijawe, lomqewe - Hvalospevi, 4. Najsvetiji deo gr~kog hrama - Sitan mehur, 5. Oznaka za polupre~nik - Zajedqivci - Napadi, nasrti, ataci, 6. Prkos - Ko~iti se, obamirati - In partibus (skr.), 7. Auto oznaka Zaje~ara - Agitator - Masna naslaga u organizmu, 8. Mesto kod Bojnika - Upala nerva od krsta do stopala, kukoboqa - Oznaka za zapad, 9. Onaj koji ne{to vadi - Nutkati, nuditi, 10. Uzvik nestrpqewa - Otmen mu{karac - Celokupan, ceo, 11. Sud za jelo (mn.) - Ukrasno drvo, bagrem, 12. Ikavski izgovor - Upredena nit za {ivewe.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: POLARIZOVATI, OBOD, NARAMAK, LATICA, ADAWA, OD, TITANI, IV, NIKON, GELERI, OCRNITI, ALIZ, FAH, CRTICE, A, O, AMINA[, GAM, BAWE, U^INAK, NEHAT, JUNAK, BA, UTISAK, CO, ODORA, ASASIN, RIDIKIL, TAJA, TRE]EPOZIVAC.

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

2:

RE[EWE

CECA RA@NATOVI] SE OGLASILA NAKON SKANDALA U MAKEDONIJI:

„Nije mi bila namera da uvredim doma}ine“

Ceca Ra`natovi} je imala koncert u Velesu u Severnoj Makedoniji, a u jednom trenutku fan iz publike joj je dao bugarsku zastavu koju je ogrnula preko le|a, a onda je nastao skandal. Na snimku koji kru`i dru{tvenim mre`ama se jasno vidi da Ceca Ra`natovi} nije imala lo{u nameru, me|utim, Makedoncima se nije svidelo {to je na wihovom „terenu“ ogrnula bugarsku zastavu, te su odmah po~eli da zvi`de nakon ~ega je peva~ica odlu~ila da se povu~e i prekine koncert.

Ona se oglasila ovim povodom i izvinila Makedoncima rekav{i da joj nije bila namera da ih povredi:

„Nije strano da uvek rado prihvatim svaku zastavu iz moje publike, jer je to moja publika, moj narod, moji qudi. Nas povezuje qubav prema pesmi, bez obzira odakle ko dolazi. @ao mi je ako je taj ~in nekoga povredio – to mi zaista nije bila namera, a posebno ne da povredim ili uvredim doma}ine. Verujem da to znate. Hvala vam na divnoj ve~eri, na prelepoj energiji, qubavi i uspomenama koje smo zajedno stvorili – izjavila je Ceca.

DANICA CRNOGOR^EVI] OSUDILA PU[TAWE

WENIH PESAMA U \ACILENDU:

„Muzika ne sme da deli qude“

Danica Crnogor~evi} se oglasila nakon {to su wene pesme pu{tene u }acilendu sa ciqem da se isprovocira Dijana Hrka, majka nastradalog Stefana koja ispred Skup{tine u Beogradu {trajkuje gla|u, ali i gra|ani i studenti koji u velikoj broju ve} tri dana se okupqaju na ovoj lokaciji kako bi Hrki pru`ili podr{ku. Danica Crnogor~evi} se oglasila na svom Instagramu, a weno saop{tewe prenosimo u celosti:

Draga bra}o i sestre, U ovim danima kada obele`avamo godi{wicu pada nadstre{nice, dana koji su ostavili duboku ranu i neizmernu tugu u na{em narodu, najo{trije osu|ujemo pu{tawe bilo kakve muzike. Posebno `elimo da naglasimo da su ispred Skup{tine u Beogradu pu{tale i na{e pesme, ali mi to ne mo`emo da prihvatimo niti podr`ati… da se u ovim trenucima, kada tu stoji majka koja je izgubila svoje dete, ~uje bilo kakva pesma umesto ti{ine. Smatram da u ovako bolnim trenucima treba pokazati po{tovawe, dostojanstvo i ti{inu.

Ne postoji pesma koja mo`e da nadja~a bol, i zato verujemo da je najve}i znak po{tovawa }utawe i molitva za upokojene.

Muzika nikada ne sme da deli qude, ona postoji da nas ujediwuje, da nas spaja, a ne da otvara rane.

Izra`avamo `aqewe, po ko zna koji put, za sve nastradale, ali ne kroz muziku nego kroz molitvu i dostojanstvenu ti{inu.

HIT PRI^A O

TOME

KAKO JE XEJ REAGOVAO NA PESMU BORE \OR\EVI]A:

„Brate, hvala ti, sko~ila mi cena“

^uveni Xej Ramadanovski preminuo je pre pet godina, a osim po velikih hitovima, ostao je upam}en po svojoj duhovitosti i skromnosti.

Iako je uglavnom pripadao narodnom i folk `anru, nije bio ni{ta mawe omiqen ni me|u rokerima, a Bori \or|evi}u je poslu`io i kao inspiracija za pesmu „Gastrabajterska 2“ i ~uveni stih – „I naravno Xej“.

Folker se nikada nije naqutio zbog toga, naprotiv, \or|evi} je prepri~ao wihov susret nakon toga.

„Xeja je bilo nemogu}e ne voleti. Prvi put smo zajedno i{li na australijsku turneju 1990. godine. Bio je tek na po~etku karijere drag, iskren, svima simpati~an. Pomiwemo ga i u pesmi ‘Gastarbajterska 2’, i to nikada nije zaboravio. Govorio mi je: ‘Brate, hvala ti, sko~ila mi cena - svi me zovu!’. Posledwi put smo se videli na pumpi u ]elijama, posle svirke za Srpsku novu 2017. Bilo je i smeha i suza. @ao mi je {to je tako rano oti{ao“, rekao je pokojni

Bora \or|evi} o Xeju.

Podsetimo, Bora \or|evi} nas je napustio pro{le godine nakon borbe sa te{kom bole{}u od koje se le~io u Sloveniji, a sahrawen je u ^a~ku.

SUPRUGA NEBOJ[E GLOGOVCA PRI^ALA JE O WIHOVOJ QUBAVI, ]ERKI I @IVOTU BEZ WEGA:

„Rekla

mi je da je videla tatinu sliku u {koli… Sva je bila va`na“

Neboj{a Glogovac preminuo je pre sedam godina, ali se}awe na wega ne jewava.

Neboj{a Glogovac iza sebe je ostavio troje dece – sinove Milo{a i Gavrila koje je dobio prvom suprugom i }erku Sun~icu koju je dobio u braku sa Milicom Glogovac.

Sun~ica je imala samo godinu dana kada je ostala bez tate, a Milica je sada progovorila o naslednici i `ivotu bez Neboj{e. „Ima Neboj{inu energiju, ~ak i u o~ima. Ima wegovu silu, neverovatno mi je da je to nasledila. Potpuno wegov karakter, divqa je, mnogo voli da ple{e, `ivahna je, mangup. Ima replike da se zaledim. On je nastavio da `ivi kroz wu. [teta {to nije imao vremena da uti~e na weno formirawe. Ne sumwam da bi bio perfektan otac, bio je stra{no ne`an prema svojoj deci, kako prema sinovima, tako i prema woj. Rekao mi je da }u ja da vaspitavam Sun~icu, a da }e on samo da se mazi s wom. Tako bi i bilo, znam. Pro{le godine, kad je po{la u prvi razred, rekla mi je da je videla tatinu sliku u {koli. ‘Jesi li sigurna?’, upitala sam je. ‘Jesam, u~iteqica je rekla da je to moj tata’, odgovorila mi je. Sva je bila va`na. U okviru kampawe ‘Negujmo srpski jezik’ u {koli su oka~ili fotografije raznih qudi, me|u wima i glumaca. S wom pri~am odmalena, jer tako je kako je. Imam fotografiju wih dvoje s na{eg ven~awa, on je

\OLE \OGANI

OTI[AO U PENZIJU: Evo koliko novca prima svakog meseca

Popularni denser \ole \ogani je kako pi{u doma}i mediji pravno stekao uslov za penziju. Wemu sada na ra~un svakog meseca le`e 58.000 dinara. \ole je karijeru zapo~eo devedesetih kada je sa svojom tada{wom suprugom Sla|om Deliba{i} osnova grupu „\ogani fantastiko“. Va`ili su za najpopularniju grupu tokom devedesetih, a nakon razvoda o`enio se Vesnom \ogani sa kojom je dobio dvoje dece i sa kojom u`iva u sre}nom braku.

Ina~e, \ole \ogani je prodao autorska prava za pesmu „Leto je“ za 5.000 evra, a „Idemo na Mars“ je iskori{}ena za reklamu bele tehnike i tu je dobio ~ak 10.000 evra.

dr`i i bere neki cveti}. Trudim se da je pove`em s onim {to se odnosi na porodicu, kakav je on su{tinski bio. @elela sam da odvojim wega kao glumca i zvezdu od onog {to predstavqa kao wen otac kako ga ne bi posmatrala samo kroz film i ono {to je radio“, rekla je ona za ~asopis Gloria, prenosi Hello. „Postoji `al za onim {to smo imali i izgubili, za onim {to je moglo biti, a nije. Sada sam OK, mada ima situacija kad ‘prezup~im’. Kad se ne{to va`no de{ava u Sun~icinom `ivotu –prvi dan u {koli ili kad ima predstavu – fali mi da delimo te do`ivqaje, jer je verovatno niko ne}e voleti kao {to ju je voleo on i {to je volim ja. U zdravim odnosima, niko ne voli kao roditeq. Nedostaje mi wegova qubav za wu. Bilo mi je jako te{ko da

pro|em kroz gubitak s malim detetom i napravim ambijent za wu. Sve je to bilo kompleksno i zahtevno. Pro{lo je vi{e od sedam godina, tuga je po{la u prvi razred. Tragi~no je {to se sve tako izde{avalo. Imali smo sre}u {to smo se na{li, nekako smo se odmah povezali, a zatim smo dobili }erkicu koju je ba{ jako `eleo. Stalno je na fakultetu pri~ao da }e imati }erku koja }e da u|e i da se predstavi ‘Ja sam Cuca Glogovac’. Vojin ]etkovi} je po~eo da pla~e kad smo mu saop{tili da }emo dobiti devoj~icu. Znao je koliko je Neboj{a to `eleo. Nas dvoje smo bili jako zaqubqeni, povezani, nismo ni stigli da se posva|amo. Qubav se samo uve}avala. ^etiri godine smo bili zajedno, upola kra}e nego {to sam sada bez wega“, dodala je Milica.

GLUMICA OTKRIVA KAKO MIRA BAWAC @IVI

NAKON SMRTI SINA

„Rekla mi je - `ivot se mora ispo{tovati do kraja“

Glumica Milica Mil{a dala je intervju za doma}e medije u kom je otkrila da je velika glumica Mira Bawac odigrala svoju posledwu poslovnu ulogu u seriji koju je scenirao wen suprug @arko Jokanovi}. Kako je Milica Mil{a otkrila, ona i @arko Jokanovi} su `eleli da pomognu Miri Bawac da prevazi|e najte`i period u `ivotu, ali je slavna glumica ipak odlu~ila da se povu~e iz javnog rada.

„Pri~ali smo sa Mirom. Probao je @arko, a ona je bila jako zahvalna. Rekla je @arku da je presre}na {to je u ‘Zakopanim tajnama’ napisao ulogu specijalno za wu, odigrala ju je i rekla: ‘To je moja posledwa uloga, ne mogu ni{ta vi{e’.

Mil{a dodaje da je Bawac jedna od onih umetnica koje se retko ra|aju:

„Predivna je `ena, predivan ~ovek, glumica kakva se retko ra|a, rasko{nog talenta, veliki prijateq, neko ko je zaista poseban. Jako sam emotivna… Mira je neko ko nam je svima drag, i prestra{no je ovo {to joj se dogodilo“, rekla je glumica kroz suze misle}i na smrt sina svoje koleginice i dodala: „Mira je rekla jednu re~enicu: ‘@ivot se mora ispo{tovati do kraja, kakav god da je’. Ona je u`asno jaka, mudra `ena, na svim nivoima posebna. Nije zaslu`ila da joj se ovo desi, predobra je `ena.“

Ko je odgovoran za Partizanovu sramotu

„Sramota, ba{ sramota,” bile su re~i @eqka Obradovi}a posle poraza ko{arka{a Partizana u ponedeqak u Dubaiju. Prvi neuspeh u regionalnom takmi~ewu i tre}i uzastopni za crno-bele, odnosno ~etvrti u posledwih pet utakmica u oba takmi~ewa. Sramota je te{ka re~, tra`i odgovorne, pogotovo {to je rana faza sezone i pritisak na Obradovi}a i ekipu }e biti sve ve}i.

Na~in na koji je regionalni {ampion izgubio u Dubaiju svakako je sramota igra~a (ili dela igra~a), ali ne mogu da budu po{te|eni ni trener i wegovi ~lanovi stru~nog {taba, kao i oni koji su birali momke u crno-belim dresovima. ^esto je Obradovi} isticao da generalni menaxer Zoran Savi} radi na anga`ovawu igra~a, ali bez wegovog potvrdnog kodgovora od posla nema ni{ta.

Partizan je sa~uvao kostur tima i to je trebalo da im bude prednost na startu sezone. Ali nije.

Do{li su gotovi igra~i Xabari Parker, Dilan Osetkovski i [ejk Milton, kasnije i supertalentovani Mika Murinen, Bruno Fernando i Nik Kalates, me|utim, u~inak novajlija (posledwa dvojica tek su stigla) je daleko od o~ekivanog. Za{to? Odgovor treba da daju u Humskoj.

Parker je nesumwivo sjajan ko{arka{ sa respektabilnom NBA karijerom, ali u crno-beli dresu je odigrao jednu i po dobru utakmicu. Osetkovski luta, Milton je pauzirao mesec dana, Murinen, koji je iz sredwo{kolske klupe u{ao u patike profesionalca, deluje suvi{e zbuweno…

Partizanu za sramotu nije opravdawe ni izostanak prve violine Karlika Xonsa, a ~iwenica je i da su Sterling Braun i Isak Bonga daleko od forme. Ekipa nema doprinos ni od Vawe Marinkovi}a i Alekseja Poku{evskog.

Mnogo toga ne vaqa i u~inak 3-5 u Evroligi i samo jedan poraz u ABA ligi je premija za, ni malo jeftin, tim iz Humske. Obradovi} ne voli da „se~e“ tokom sezone, poznat je po tome {to ima ogromno poverewe u svoje igra~e, ali i wegov govor tela personifikuje trenutni izgled tima.

Navija~i su podeqeni, neki imaju bezrezervno poverewe, pre svega u trenera, pa onda i u ekipi, dok drugi smatraju da je @eqkovo vreme pro{lo i da vi{e nije u stawu da iz igra~a izvu~e maksimum. Istina je verovatno negde na sredini.

Partizan u petak gostuje Olimpijakosu. Eto lepe prilike za iskupqewe… Ili novu sramotu.

FUDBALSKI SVET U [OKU ZBOG TRAGEDIJE U LU^ANIMA: Radni~ki se oprostio od svog trenera, oglasili se FSS, Zvezda, Partizan…

Fudbalski klub Radni~ki iz Kragujevca oprostio se od svog trenera Mladena @i`ovi}a, koji je preminuo tokom utakmice Superlige Srbije u Lu~anima protiv lokalne Mladosti.

Kragujev~ani su potvrdili tragi~an ishod drame koja se dogodila sredinom prvog poluvremena:

„Sa najdubqom tugom obave{tavamo javnost, navija~e i sportske prijateqe da je na{ {ef stru~nog {taba, Mladen @i`ovi}, preminuo tokom utakmice izme|u Mladosti i Radni~kog 1923 u Lu~anima.

Na{ klub izgubio je ne samo velikog stru~waka, ve} pre svega dobrog ~oveka, prijateqa i sportskog radnika koji je svojim znawem, energijom i plemenito{}u ostavio dubok trag u srcima svih koji su ga poznavali.

Fudbalski klub Radni~ki 1923 upu}uje najiskrenije izraze sau~e{}a wegovoj porodici, prijateqima i svima koji su delili qubav prema fudbalu sa wim.

Po~ivaj u miru, Mladene“, naveli su Kragujev~ani.

Od @i`ovi}a su se oprostili i Superliga Srbije, Fudbalski savez Srbije, Crvena zvezda, Partizan…

Evroliga{ka projekcija koja }e propisno naqutiti navija~e

Partizana, a obradovati zvezda{e

Evroliga je u{la u svoj drugi mesec, iza nas je osam odigranih utakmica, a tim povodom usledile su i prve projekcije kona~nog plasmana na tabeli. I one se ni najmawe ne}e svideti navija~ima Partizana, dok }e u potpunosti suprotno ose}awe izazvati kod pristalica Crvene zvezde.

Prema projekcijama portala Figurei8ht, koji se bavi statistikama i simulacijama, nakon osam odigranih kola situacija je slede}a:

Najvi{e {anse za prvo mesto, pomalo iznena|uju}e, ima ekipa @algirisa (trenutno 6-2) kojoj se predvi|a 27 pobeda (ta~nije 26.9).

Tim iz Kaunasa je prakti~no „zakucan“ ne samo me|u ekipama koje }e u doigravawe (98 procenata {anse), ve} ima prakti~no zicer za jedno od prva ~etiri mesta (82 procenta).

Potom slede Olimpijakos (96 procenata za jedno od prvih deset mesta, 68 za prva ~etiri i 24,9 predvi|enih pobeda), Monako (91 procenat za top 10, 53 za top 4, uz 23,8 projektovanih pobeda), a ~etvrto mesto je rezervisano za Crvenu zvezdu.

Joki} juri magi~ni rekord koji nije vi|en 52 godine

Nikola Joki} nastavqa da blista u dresu Denvera, iako i daqe ne igra na najvi{em mogu}em nivou.

Srpski centar je stigao do rekorda sezone od 34 poena, uz sedam skokova i 14 asistencija u poebdi Denvera nad Sakramentom sa 130:124.

Ipak, Joki} je trenutno najboqi asistent NBA lige, a prethodnih godina je neretko bio u samom vrhu po broju postignutih poena.

Ukoliko u obe kategorije uspe da zavr{i sezonu na prvom mestu uradi}e ne{to {to nije vi|eno 52 godine.

Posledwi put kad je jedan igra~ predvodio ligu u obe kategorije desilo se 1973. godine kada je Nejt Ar~ibald (Tajni) bio istovremeno najboqi strelac i asistent lige sa prose~no 34 poena i 11 dodavawa.

Najbli`i tome je u modernoj eri bio Xejms Harden 2017. godine.

Crveno-belima je ovaj softver projektovao 23,4 pobede (trenutno su na skoru 6-2, {to zna~i da bi sezonu u Evroligi okon~ali sa 23-15).

Prema projekcijama, Zvezda ima 88 procenata {anse za top 10, 64 za top {est, a za mesto me|u prva ~etiri – 46.

Iza slede Panatinaikos i Hapoel (po 22 pobede), zatim Barselona (21), Real Madrid (20,7), Pariz (19,4), te Valensija kao posledwa, deseta, kao klub koji }e igrati plej-in (19). A iza slede Fenerbah~e (18,2),

Milano (18,1), Virtus (17,9), Dubai i Anadolu Efes (17,2), Bajern (16,4), a potom sledi – Partizan. Crno-beli trenutno imaju skor od tri pobede i pet poraza, a prema projekcijama ovog sajta do kraja sezone u Evroligi zabele`i}e jo{ 12 trijumfa, te }e sezonu zavr{iti sa 15 pobeda i 23 poraza.

Partizan iz ove perspektive ima 15 procenata {anse da se domogne mesta koje vodi u plej-in, ~etiri za jednu od {est pozicija, a za jedno od prve ~etiri pozicije je – tek jedan posto.

OGLASIO SE BLAGOJEVI] POSLE OTKAZA:

Radio sam iskreno, ne gubite veru u crno-beli

dres!

Sada ve} biv{i trener fudbalera Partizana Sr|an Blagojevi}, smewen je prethodnog vikenda sa mesta {efa struke, a sada se putem dru{tvenih mre`a oglasio emotivnom porukom.

Lo{i rezultati Partizana doveli su do smene trenera Sr|ana Blagojevi}a. Srpski stru~wak je smewen nakon ubedqivog poraza od ^ukari~kog (4:1), a prethodno su crno-beli eliminisani iz Kupa Srbije od Ma~ve.

Nakon otkaza se oglasio i Blagojevi} putem Instagrama i emotivnom porukom se oprostio od navija~a Partizana.

- Biti trener Partizana za mene je bilo ogromno zadovoqstvo i jo{ ve}i ponos. Radio sam iskreno, sa punom posve}eno{}u, u okolnostima koje nisu uvek bile lake — ali upravo to iskustvo me je dodatno oja~alo i nau~ilo koliko ovaj klub zna~i svima koji ga vole. Hvala igra~ima na borbi, saradnicima na lojalnosti, navija~ima na energiji koja pokre}e sve nas.

Ponosan sam na ono {to smo uradili zajedno: na trud, na razvoj mladih igra~a, na blizinu dugo sawanog prvog mesta a najvi{e na temeqe koje smo postavili za jedan boqi, stabilniji Partizan u budu}nosti. @elim Partizanu da nastavi da raste, a navija~ima da nikada ne izgube veru u crno-beli dres.

Vra}aju se dani pobede!

U narednih dve utakmice ekipu }e voditi Marko Jovanovi} i \or|ije ]etkovi}, dok }e se odluka o novom treneru Partizana doneti posle reprezentativne pauze.

Paunovi} objavio prvi spisak, kre}e nova era Orlova!

Veqko Paunovi} je novi selektor Srbije, a sada je objavio svoj prvi spisak i to za odlu~uju}e me~eve u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo protiv Engleske i Letonije. Fudbalski savez Srbije je uo~i dve finalne utakmice mundijalskih kvalifikacija odlu~io da Paunovi} na mestu selektora zameni Dragana Stojkovi}a Piksija, koji je nakon poraza od Albanije u Leskovcu (1:0) podneo ostavku i nije putovao sa ekipom u Andoru.

Zvani~na promocija Paunovi}a pred novinarima o~ekuje se u ponedeqak 11. novembra, dva dana pred me~ sa Engleskom. Paunovi} debituje kao selektor protiv Engleza, a sada je objavio spisak igra~a za taj duel.

SPISAK SRBIJE

Golmani: Predrag Rajkovi}, \or|e Petrovi}, Veqko Ili}

Odbrana: Nikola Milenkovi}, Strahiwa Pavlovi}, Milo{ Veqkovi}, Veqko Milosavqevi}, Ogwen Mimovi}, Strahiwa Erakovi}, Mihailo Risti}, Aleksa Terzi}

Sredina: Sa{a Luki}, Ivan Ili}, Marko Gruji}, Nemawa Gudeq, Aleksandar Stankovi}, Vawa Dragojevi}, Andrija @ivkovi}, Lazar Ran|elovi}, Filip Kosti}, Luka Ili}, Lazar Samarxi} Napad: Du{an Vlahovi}, Luka Jovi}, Petar Ratkov, Aleksandar Katai, Nemawa Radowi}

Podse}amo, Srbiju u novembarskom prozoru o~ekuju dve posledwe utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Orlovi }e najpre 13. novembra gostovati u Londonu reprezentaciji Engleske, a tri dana kasnije (14. novembar) do~eka}e selekciju Letonije.

Srbija uo~i ovih me~eva zauzima tre}e mesto u grupi, sa bodom mawe od drugoplasirane Albanije koju najpre ~eka gostovawe Andori, a potom i me~ sa Engleskom i Tirani.

Dakle, na{a reprezentacija vi{e ne dr`i ni{ta u svojim rukama, pa }e joj biti neophodan dobar rezultat protiv dvostrukog vice{ampiona Evrope na wegovom terenu, a potom }e morati da se nada pomo}i Ostrvqana ili autsajdera grupe - Andore, kako bi pretekla Albaniju na tabeli i plasirala se u bara` za najve}u fudbalsku smotru.

KOLIKO KO[TA ALBERT RIJERA?

Zvezda bi morala da plati

vi{e nego za Bahara

Crvena zvezda i moskovski Spartak pokazali su interesovawe za {panskog stru~waka Alberta Rijeru, ali wegov trenutni klub, Ceqe, tvrdi da on za sada ostaje u Sloveniji.

Sportski direktor slovena~kog kluba, Genadi Golubin, istakao je da Rijera ima va`e}i ugovor i da Ceqe ne vodi pregovore ni sa jednim klubom o wegovom odlasku. Podsetimo, Rijera se sve glasnije spomiwe kao naslednik Vladana Milojevi}a na klupi Zvezde. Albert ima va`e}i ugovor sa Ceqem. Ako ga Spartak `eli, mora}e da plati zna~ajnu nadoknadu, koju }emo mi odrediti.

Iako Crvena zvezda nije direktno pomenuta u izjavi, ruski mediji navode da se i beogradski klub raspituje za trenera koji je pro{le sezone sa Olimpijom osvojio titulu prvaka Slovenije.

Prema istim izvorima, Spartak je spreman da ponudi obe{te}ewe u rasponu od 1.500.000 do 2.000.000 evra. Navodno, delegacija moskovskog kluba planira da prisustvuje utakmici Lige konferencija izme|u Ceqa i Legije u ~etvrtak.

„Malo je verovatno da }e Rijera pre}i u bilo koji drugi klub. Albert je neko ko ne odustaje na pola puta”, dodao je Golubin, poku{avaju}i da stavi ta~ku na spekulacije.

Me|utim, uprkos ~vrstom stavu uprave Ceqa, brojni izvori u Sloveniji i Rusiji sugeri{u da bi Rijera ipak mogao napustiti klub ve} na polusezoni. Podsetimo, Crvena zvezda je u maju 2023. godine platila obe{te}ewe za trenera, kada je za dolazak Baraka Bahara isplatila Makabiju iz Haife 500.000 evra. Ukoliko bi se „crveno-beli” odlu~ili za Rijeru, cena bi ovoga puta bila znatno vi{a.

Zvezda odavno nije bila u ovakvoj krizi – da li Milojevi} ima

Fudbaleri Crvene zvezde vezali su ~etiri utakmice bez pobede, {to im se ba{ dugo nije desilo i o~igledno se nalaze u igra~koj i rezultatskoj krizi.

Zvezda je lo{ niz rezultata zapo~ela protiv Brage u Portugalu (2:0) u okviru Lige Evrope, a onda je na iznena|ewe svih vezala tri neuspeha u Superligi Srbije.

Radni~ki je u Ni{u izvukao remi bez golova protiv crveno-belih, da bi Vojvodina u Novom Sadu posle velikog preokreta od 0:2 do{la do 3:2 i velikog slavqa. So na Zvezdine rane dodao je Radnik, koji je na Marakani izvukao remi (1:1) i tako produbio Zvezdinu krizu, te zadrmao stolicu Vladana Milojevi}a.

O smeni trenera pri~a se ve} neko vreme, ima navija~a koji bi to `eleli u ovom trenutku, mada je uprava kluba posle remija sa Radni~kim pru`ila podr{ku Milojevi}u, dok su igra~i ka`weni nov~ano zbog „odnosa prema dresu“ u me~u sa Bragom.

Izgleda da ni ta kazna nije urodila plodom, a i Milojevi} bi uskoro mogao da izgubi poverewe koje je stekao kroz vi{e mandata u Zvezdi. Ve} se pomiwe da bi wegov naslednik mogao da bude {panski stru~wak Albert Rijera, ali sa~ekajmo prvo da vi-

dimo kakva je Milojevi}eva sudbina i da li }e uspeti da izvu~e Zvezdu iz krize i produ`i svoj boravak na Marakani. Promena trenera usred sezone nekada mo`e biti dobra {ok terapija, ali nosi odre|eni rizik, pogotovo zbog izazova u Evropi, a ni titula u doma}em prvenstvu jo{ uvek nije osigurana. Jo{ uvek smo daleko od te situacije, iako malo ko veruje da Zvezda ne}e biti {ampion deveti put zaredom. Iako tako nije trebalo da bude, ovosezonski tim Zvezde je o~igledno slabiji od pro{logodi{weg, koji je igrao u Ligi {ampiona, mada se tamo nije ba{ proslavio. Ove godine crveno-beli se nadme}u u Ligi Evrope, a nakon tri kola imaju samo bod –

POBEDA PRED DOLAZAK U BEOGRAD: Lil

spreman

remi sa Seltikom (1:1) i porazi od Porta (2:1) i Brage. Odavno Zvezda nije bila u ovakvoj krizi, pre svega igra~koj, a Milojevi} u ovom trenutku ne deluje kao neko ko ima re{ewe. Imao je reprezentativnu pauzu da spremi ekipu za Bragu, ~ak su imali i dobar uvod protiv IMT-a (6:1), ali su onda u Portugalu odigrali ispod svih o~ekivawa i nivoa na kom se o~ekuju da budu. U tri naredne utakmice nije pokazana prava reakcija, pa se sada s pravom postavqa pitawe koji su dometi ove Zvezde. Na po~etku sezone pri~alo se uglavnom o Ligi {ampiona, pa onda o zavr{nici Lige Evrope, a sada su i prolaz daqe i titula dovedeni u pitawe.

za duel sa Crvenom zvezdom

Naredni rival Crvene zvezde je ekipa Lila. Francuski tim je za razliku od crveno-belih

trijumfovao u prvenstvu, nakon {to je savladao An`e sa 1:0 u 11. kolu Lige 1. Nema sumwe da „mastifima” zna~i ovaj uspeh, najvi{e na pragu samopouzdawa i svakako u dobrom raspolo`ewu dolaze u Beograd.

Odlu~uju}i trenutak utakmice desio se u drugom minutu nadoknade prvog poluvremena kad je jedini gol postigao Feliks Korea.

Lil je u prvenstvu Francuske na ~etvrtom mestu na tabeli i ima 20 bodova. An`e zauzima 13. mesto i skupio je 10 bodova.

Podsetimo, utakmica Crvena zvezda - Lil igra se u ~etvrtak od 18.45 na stadionu „Rajko Miti}”.

THURSDAY l ^ETVRTAK 6. 11. 2025.

MELBURN KUP 2025: XEJMI MELHAM IDE STOPAMA

MI[EL PEJN POBEDOM NA KOWU HALF JOURS

Melham postaje druga `ena koja je osvojila ~uvenu trku na 3200 metara

Isti xokej i kow ostvarili duplu pobedu na Kolfild i Melburn kupu

Xokejka Xejmi Melham postala je druga `ena koja je osvojila Melburn kup nakon {to je Half Jours salutirao na mokroj stazi pod obla~nim nebom u Flemingtonu, pred oko 80.000 gledalaca. Petogodi{wi kastrat – jedini kow australijskog porekla u trci – zavr{io je dve du`ine ispred Gudi Tu [u, dok je Midl Ert bio tre}i.

U intervjuu na stazi odmah nakon toga, Melham je rekla: „[ta se upravo dogodilo? O, bo`e moj“. „Zato to radimo, zato ustajemo iz kreveta svakog jutra u 4 ujutru, radimo do iznena|ewa posledwih 15 godina koliko sam u ovoj industriji“, rekla je za Kanal 9. „Te{ko je, nije sve slavno i savr{eno, kao {to svi ponekad mogu da vide.“

Melhamova pobeda dolazi 10 godina nakon {to je Mi{el Pejn postala prva `ena koja je osvojila Melburn kup na Princu od Penzansa. Pejn ju je intervjuisala posle trke, rekav{i: „Dobrodo{la u klub“.

Melham je rekla da je imala „neverovatnu“ godinu, ukqu~uju}i ven~awe i nekoliko uspe{nih dana na stazi, „ali ni{ta se nikada ne mo`e uporediti sa ovim ose}ajem trenutno“.

Dvadesetdevetogodi{wakiwa je tako|e postala prva xokejka koja je osvojila Kolfild kup pro{log meseca i prebolela je smrt svog dede pro{le nedeqe.

„Posledwa stvar koju je gledao bio je Kolfild kup i bio je moj veliki pristalica, tako da je on tamo gore i otvara te praznine za mene jer mi je bilo potrebno da se otvori nekoliko praznina.“

Kow koga su trenirali Toni i Kalvin Mek Evoj pre{ao je u vo|stvo 200 metara pre kraja i lako pobedio ispred Gudi Tu [us.

Pejn je rekla da je Melham „revolucionisala trke“ i pohvalila vezu koju stvara sa kowima koje ja{e, predvi|aju}i da }e vi{e `ena krenuti wihovim stopama.

„Ona je prava sportistkiwa i ~iwenica da jednostavno ima ove veze sa kowima, to se vidi“, rekao je Pejn. „Iskreno, ovo je jednostavno novi svet u kome `ivimo i mlade devojke koje prolaze kroz wega, to je uzbudqivo.“

Melhamin uspon do vrha australijskih trka nije pro{ao bez neda}a. Morala je da bude stavqena u indukovanu komu 2023. godine nakon pada. Wena majka, biv{a olimpijska kliza~ica u brzom klizawu Karen Gardiner-Kah, bila je emotivna se}aju}i se tog perioda. „Stra{no je za svakog roditeqa da pro|e kroz ono kroz {ta smo mi pro{li“, rekla je.

Wen otac Xejmi Kah, jo{ jedan olimpijski kliza~ u brzom klizawu, rekao je da je pobeda bila olak{awe nakon velikih o~ekivawa posledwih meseci. „Bila je favorit za Kolfild kup, to je bio mesec dana favorita, to je dugo vreme, a onda je bila prili~no favorit i za ovaj“, rekao je. „Lepo je {to je to ura|eno, ne bih voleo da zavr{i karijeru, a da ne osvoji Melburn kup. To je vrhunac.“

Irski trenirani Al Rifa nosio je najve}u kategoriju od 59 kg i u{ao je u dan kao favorit. Me|utim, do popodneva, kasna podr{ka je gurnula Presax Nokturna u favoritizam ispred Al Rife, Valijant Kinga i Half Joursa.

Pobedni~ki trener Toni MekEvoj rekao je da je to bio neverovatan trenutak. „Od dana kada smo odrastali, Melburn kup je bio sve“, rekao je.

Wegov sin i ko-trener Kalvin opisao je Half Joursa kao „neverovatnog“ kowa. „Kakav kow, on je samo nastavio da podi`e lestvicu“, rekao je. Od pobedni~ke nagrade od 4,5 miliona dolara, vlasnici dobijaju oko 3,8 miliona dolara, treneri dobijaju 450.000 dolara, a xokej ku}i odnosi 225.000 dolara.

NOVAK O RAZLOZIMA SELIDBE: Razne stvari su se desile…

U intervjuu za SDNA, Novak \okovi} ka`e da je zadovoqan time kako su wegovu porodicu i wega primili u Gr~koj, a govorio je i o razlozima selidbe, kao i motivaciji da i daqe nastavi da igra.

„Nisam to planirao dugo unapred, da budem iskren“, rekao je kroz osmeh \okovi} o selidbi u Atinu i dodao:

„Zapravo, posledwe dve godine dogodile su se razne stvari, doneli smo nove odluke – i privatno i profesionalno. Ali to je `ivot. Imamo dvoje male dece i trudimo se da se prilagodimo i prona|emo najboqe okru`ewe za wih. To nam je prioritet – da rastu u okru`ewu koje je najpovoqnije za wihovo psiholo{ko, fizi~ko i emotivno zdravqe. Da budemo na mestu gde kao porodica imamo vi{e vremena za sebe”.

Zasad, \okovi} deluje potpuno zadovoqan iskustvom `ivota u Gr~koj:

„Posledwa dva meseca isprobavamo `ivot u Gr~koj i utisci su veoma pozitivni. Ose}amo da smo dobrodo{li – qudi su qubazni, velikodu{ni i prijateqski nastrojeni. Istovremeno, kao porodica ose}amo da imamo vi{e vremena da radimo stvari koje nas zbli`avaju”, ka`e Novak za SDNA.

\OKOVI]: NE IGRAM SAMO ZBOG USPEHA, POSTOJE I LI^NI I POSLOVNI RAZLOZI

Na pitawe koliko mu je bilo te{ko da se ponovo „ukqu~i“ posle osvajawa zlatne olimpijske medaqe, kojom je kompletirao svoju bogatu kolekciju trofeja, Novak odgovara:

„Dobro pitawe… Mnogi su mislili da }u posle Olimpijskih igara, po{to sam osvojio zlato, zavr{iti karijeru. Ali ja ne igram tenis samo zbog postignu}a. Naravno, ona su veliki deo mog motiva, ali igram tenis i zato {to zaista u`ivam u nadmetawu. U`ivam u procesu i u svemu {to mi tenis donosi – meni li~no, mojoj porodici, ali i u onome {to ja dajem tenisu dok sam jo{ aktivan profesionalac”, rekao je Novak i dodatno pojasnio:

„Znam da dok god igram, postoji pa`wa javnosti. Svestan sam te odgovornosti, ali mi ne smeta – u`ivam u tome. U`ivam {to mogu da doprinesem razvoju, popularnosti i napretku na{eg sporta. Postoje i neki drugi razlozi koji su privatni i li~ni, ali i poslovni. Dakle, ima vi{e motiva zbog kojih nastavqam da igram, nije to samo zbog rezultata. Kada postigne{ sve, kada osvoji{ i olimpijsko zlato, naravno da je pomalo neobi~no vratiti se na turnire i po~eti sve iznova. Ali istovremeno, to je i izvor inspiracije – ose}am da jo{ imam motiv i glad za novim izazovima”.

KAKAV START TENISKE GODINE!

Siner i Alkaraz u januaru igraju egzibicioni me~ u Ju`noj Koreji

Italijanski teniser Janik Siner i [panac Karlos Alkaraz odigra}e 10. januara naredne godine egzibicioni me~ u In~onu u Ju`noj Koreji, saop{tili su organizatori.

„Za qubiteqe tenisa u Ju`noj Koreji ovo }e da bude prva prilika da u`ivo vide duel dvojice najboqih svetskih igra~a”, navodi se u saop{tewu organizatora.

Siner je zvani~no preuzeo prvo mesto na ATP listi, dok se Alkaraz nalazi na drugoj poziciji liste najboqih tenisera sveta.

Britanski mediji podse}aju da }e duel izme|u Sinera i Alkaraza biti odigran osam dana pre po~etka prvog grend slem turnira u sezoni Australijan opena, koji startuje 18. januara 2026.

Italijanski i {panski teniser su odigrali 15 me|usobnih duela u karijeri, a Alkaraz vodi 10:5 u pobedama.