Srpski glas 7. april

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 7. 4.2022. z Year XXXI No.2495

Ve}

Izdvojeno odeqewe {kole u Grinzborou trenutno broji 13 u~enika.

To je me{ovita grupa „radnih p~elica“, razli~itog uzrasta, gde stariji u~enici poma`u i lepo se dru`e sa mla|im u~enicima.

U susret 8. martu, zajedno sa u~iteqicom, u~enici su napravili poklone svojim mamama koriste}i papire, makaze, bojice, kao i cve}e koje su ubrali u {kolskom dvori{tu

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Do`iveti stotu:

„Radne p~elice“ iz srpske {kole „Vuk Karaxi}“ Strana 17

KAKO PSIHOLOG RADA SA ZLATNE OBALE POMA@E QUDIMA I @IVI PUNIM PLU]IMA Strana 16

Rezultati izbora u Srbiji

Strana 3

Najve}i gubitnici „Ujediweni za pobedu“ i SNS. Pobednici: Vu~i}, SPS i desne stranke

Rezultati izbora u Srbiji

Gospo|a Rada Smit, koja je na{ kvalifikovani psiholog, se bavi jako interesantnim stvarima. U Kvinslendu, Rada je poznata mnogima sa Saut Benk marketa u Brizbejnu gde je provela 20 godina dele}i savete psiholo{ke prirode putem gledawa u karte. Svoj 80. ro|endan, Rada je proslavila skokom iz helikoptera padobranom sa visine od oko 3 kilometra

Kolumna Pi{e: Sa{a Jankovi}

Jezik i identitet Strana 14

Nedavno sam imao ~ast i privilegiju da kao govornik i predstavnik medija iz Australije u~estvujem na „Jedanaestoj medijskoj konferenciji dijaspore i Srba u regionu“. Ove godine tema je bila: „Na{a uloga u o~uvawu srpskog jezi~kog i kulturnog identiteta“

JOVAN ZAFIROVI] IZ DOWEG KORMIWANA KOD KOSOVSKE KAMENICE DOBITNIK POLITIKINE „VIBOVE NAGRADE“

Ovo su najstarija srpska prezimena:

Poti~u ~ak iz 11. veka, a svako ima posebno zna~ewe!

Strana 25

@ivot pi{e romane, a pre`ivqavawe Strana 10 aforizme

2

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Diplomate EU veruju: Vu~i} }e sad uskladiti politiku prema Rusiji

Zorana Mihajlovi}: Ivica Da~i} ne}e biti premijer. Ja sam generalno protiv koalicije sa SPS-om „Socijalisti su stajali sa strane i palili patriotske vatre, a oni su na{i koalicioni partneri i ako dr`ava donese te{ke odluke koje nisu popularne, ali su va`ne za dr`avu, onda treba te odluke i da po{tuju”, smatra potpredsednica Vlade i ~lanica Predsedni{tva SNS-a Zorana Mihajlovi}.

Potpredsednica Vlade i ~lanica Predsedni{tva SNS Zorana Mihajlovi} izjavila je da o~ekuje sna`nu, jaku i otvorenu Vladu, da je potrebno jedinstvo, kao i da „Ivica Da~i} ne}e biti premijer” i da je generalno protiv koalicije sa SPS-om. „Ne znam da li }u ja biti u Vladi, ali mi se ~ini da sa sigurno{}u mogu re}i ko ne}e biti premijer. Ivica Da~i} ne}e biti premijer. Ja sam generalno protiv koalicije sa SPS-om, mislim da se mnogi ka~e na le|a SNS-a i predsednika Vu~i}a i do{lo je vreme da vidimo ko je za i ko ho}e da zajedno radi u interesu zemqe, a ko samo govori da je za to, a radi druga~ije”, rekla je Mihajlovi}eva.

Pravo na slavqe, kako ka`e ona, ima samo predsednik Aleksandar Vu~i}, jer je napravio istorijski rezultat. „Dva puta pobediti u prvom krugu na direktnim izborima, i to sa ve}im brojem glasova drugi put je istorijski rezultat”, navela je Mihajlovi}eva u saop{tewu. „Bila sam na lokalu, obilazila Srbiju, i mislim da bismo mi kao stranka trebalo da razgovaramo da vidimo {ta se desilo. Mislim da smo mogli mnogo boqe, pre svega kada je re~ o rezultatima na parlamentarnim i beogradskim izborima. I daqe smo najja~a stranka u Skup{tini, ali `eleli smo vi{e i trebalo bi da razgovaramo da vidimo gde smo gre{ili i kakvu su nam poruku poslali gra|ani”, rekla je ona.

Potpredsednica Vlade i ~lanica Predsedni{tva SNS-a tako|e je rekla da su mnoge stranke na izborima zloupotrebile krizu u Ukrajini, a da su SNS i predsednik Vu~i} donosili odluke u interesu dr`ave, a ne stranke. [to se ti~e SPS-a, oni se, kako je rekla, raduju, ali nisam sigurna da su ostvarili pravu pobedu. „Mislim da su stajali sa strane i palili patriotske vatre, a oni su na{i koalicioni partneri i ako dr`ava donese te{ke odluke koje nisu popularne, ali su va`ne za dr`avu, onda treba te odluke i da po{tuju. Za SNS je bilo jednostavnije da ne donosimo nikakvu odluku u vezi sa ratom u Ukrajini i boqe bismo pro{li, ali gledali smo interes dr`ave, a ne stranke. Zbog toga je predsednik Vu~i} i pobedio, jer qudi imaju poverewa u wega, znaju da }e dobro da razmisli i da donosi odluke mudro i hrabro”, rekla je ona gostuju}i na Televiziji Hepi.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je izgradio imix u evropskim prestonicama da ispuni ono {to obe}a zapadnim partnerima. U par najva`nijih ~lanica EU ka`u da nemaju razloga da ne veruju da }e Vu~i} prekr{iti dogovoreno i uskladiti politiku sa EU prema Rusiji. I to ka`u sa olimpijski mirnim i uverqivim tonom ne ostavqaju}i mnogo prostora za druga~ije interpretacije.

U Briselu i vode}im ~lanicama EU koje najvi{e uti~u na politiku Unije prema tre}im dr`avama ne tra`e od Beograda spektakularno i medijski vatrometno odricawe od Rusije ili preduzimawe zvu~nih akcija protiv Ruske federacije. Ipak, o~ekuje se da Beograd prestane sa dvostrukom igrom i da ne dozvoli da bude “korisni idiot”, to jest oru`je Rusije u borbi protiv EU ili logisti~ka baza za {pijunske operacije Moskve u regionu i Evropi. Vreme koje je ostavqeno Vu~i}u je dovoqno, ali nije duga~ko, preciziraju na{i sagovornici.

NEMA POSLOVAWA S RUSIJOM Zvani~nom Beogradu je obja{weno na prakti~nim primerima da Srbija ne}e, sve i da ho}e, mo}i da posluje sa Rusijom, tako da odbijawe uskla|ivawa s politikom EU ne donosi nikakav benefit a mo`e da proizvede veliku {tetu. Srpskim preduze}ima koja budu poku{ala da probiju zid sankcija prema Moskvi bi}e zabraweno poslovawa u svim dr`avama Zapada. Tako|e, po istom principu po kojem su SAD sprovodile ekonomske sankcije prema Iranu i kompanijama koje su poslovale sa Teheranom, svim srpskim privrednim subjektima koji budu nastojali da preko tre}ih zemaqa nastave da posluju sa Rusijom dobi}e zabranu poslovawa u EU, SAD i drugim dr`avama koje su se pridru`ile politici sankcija.

Brzina s kojom raste podr{ka u javnom mwewu i politi~kom establi{mentu u slobodnom svetu za prekidawe svih veza sa Rusijom, ukqu~uju}i i trgovinu gasom i naftom, upu}uje da }e relativno brzo biti zatvoreni svi gasovodi i naftovodi koji vode iz Rusije ka Evropi.

U prevodu Srbija riskira 70 odsto svoje ekonomije i na stotine hiqade radnih mesta zbog ruskog gasa i nafte koji u relativno kratkom vremenskom razmaku ne}e mo}i fizi~ki da bude dopremqen iz Rusije u na{u zemqu.

Tako|e, naruku Beograda, odnosno rusofilskog dela vladaju}e ve}ine, ne ide ni ja~awe uticaja isto~noevropskih i skandinavskih dr`ava koje }e podr`ane od SAD imati mnogo uticajniju ulogu i

zna~aj u EU a pogotovo NATO sa ozvani~enom ruskom pretwom na granicama, u slede}em periodu.

BLOKIRA]E NAM PUT U EU Tome treba dodati i da dr`ave koje su godinama podra`avale, vi{e ili mawe, otvoreno Vu~i}a i nisu mu preterano prigovarale za politiku prema Rusiji, jer su i same pravile faraonske poslove sa Moskvom, poput Nema~ke, Francuske, Italije i Austrije, promenili su za 180 stepeni narativ prema Kremqu u posledwih mesec i po dana. Berlin, Pariz, Rim i Be~ a da ne govorimo o Holan|anima, Skandinavcima ili Poqacima bi}e mnogo mawe tolerantni prema ambivalentnim pozicijama Beograda prema Moskvi i ne}e imati razumevawa za opravdawa. Drugim re~ima, put Srbije u EU, koji ve} ide ritmom pu`a, bi}e bukvalno blokiran, zajedno sa pristupom evropskim fondovima, paketima pomo}i i investicijama.

Vi{e nema sumwe na ~ijoj strani stoji Kina u ratu u Ukrajini. Peking ne mo`e, sve i da ho}e, da dozvoli SAD i EU da iza|u kao pobednici u Ukrajini. Kineskom predsedniku SI \inpingu je potrebna solucija koja }e mo}i da bude prodata javnom mwewu kao pobeda Moskve. Ne toliko iz qubavi prema Rusima koliko zbog slawa poruke Tajvanau.

Nova blokovska podela sveta za svoju posledicu }e imati definitivno stavqawe ta~ke na ulazak Kosova u Ujediwene nacije. ^ak i da Srbija prizna Kosovo, Rusija i Kina u Savetu bezbednosti UN ne}e dozvoliti prolaza Pri{tine osim ako Amerikanci, Britanci i Francuzi ne priznaju ruska “osvajawa” u Ukrajini, Gruziji i Moldaviji i odustanu od odbrane Tajvana.

ma {ta mi re~e?!

ONO KAD TE HRANE NEMA^KI DELOVI

[TA SVE MO@E[ ZA JEDNU CRVENU „Vi znate da bi studenti za hiqadu dinara uradili {ta god.

Svaki student }e da iza|e gde mu ka`ete, date mu hiqadu dinara, pojavi}e se gde god, na Gazeli ili gde god…"

(Voditeqka jutarweg programa na TV Hepi Aleksandra Br~i} je izazvala brojne negativne reakcije qudi zbog izjave o studentima)

„Analena Berbok je rekla da Nema~ka ne mo`e bez ruskog gasa. Cela nema~ka industrija zavisi od BASF-a. [ta }e qudi da rade, pa to hrani nema~ku industriju, pa i nas. Kada ka`u da prestaje da radi Folksvagen, to se odra`ava i na nas. Nemci su ti koji ovde zapo{qavaju 75.000 qudi, i ovde prave delove za svoju industriju" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, „]irilica“ TV Hepi)

[TA JE TO U NA[EM BI]U [TO NAS TERA PREMA NEGATIVITETU „Sve {to se negativno dogodi Srbima dogodi se zbog wih samih, bez obzira {to postoji o~igledno pretwa koja ih tera na to" (Biqana Srbqanovi}, dramska spisateqica)

DOSTOJANSTVO ILI PONOS „Dostojanstvo je li~na stvar, a ponos je marketin{ka stvar. Ako }emo bli`e, ponos je bli`i jednom od najve}ih hri{}anskih smrtnih grehova, kad si gord. Zna~i ponos je bli`i gordosti, a dostojanstvo je li~na briga za sopstveni sistem uverewa u kome ti ne dozvoqava{ da ti neko naru{i sopstvena uverewa" (Muzi~ar Antonije Pu{i}, poznatiji kao Rambo Amadeus)

Re po

IZME\U DVA VIKENDA

^etvrtak 10. decembar 2020. 3 ^etvrtak 7. april 2022.

Kqu~ni vlastodr`ac je po`eleo Najve}i 60 odsto glasova i to je i dobio gubitnici Aleksandar Vu~i} ubedqivo je pobedio na predsedni~kim izborima, a wegova Srpska napredna stranka }e mo}i i sa jednom mawinskom listom da formira vlast na nivou Republike. Iako je neizvesno i u Beogradu, velika je verovatno}a da }e ista politi~ka opcija ostati na vlasti i u glavnom gradu. Qubodrag Stojadinovi}, novinar i kolumnista, govori da li smo previ{e o~ekivali od ovih izbora, kako je Vu~i} na predsedni~kim osvojio ~ak 16 odsto vi{e glasova nego SNS na parlamentarnim i za{to ne veruje da }e opozicija formirati vlast u Beogradu.

“Morali smo da znamo da u vladaju}oj grupaciji postoji jedan kriminalni mehanizam, koji je na sve mogu}e na~ine nastojao i uspeo da onemogu}i sve ono {to bi za wih predstavqalo iznena|ewe i gubitak pozicije u kojoj se trenutno sada nalaze. Za wih vlast nije samo vlast, nego je to sve {to imaju. Ve}ina wih ne radi ni{ta drugo i svaki gubitak tih pozicija je svakako predstavqao kraj na~ina `ivota na koji su navikli i koji `ive nezaslu`eno na ra~un zaista onih koji ne{to rade”, ocewuje Stojadinovi}.

On isti~e da ga skoro ni{ta nije iznenadilo, osim {to su rezultati SNS na parlamentarnom nivou lo{iji nego {to su oni o~ekivali.

“Kqu~ni vlastodr`ac u ovoj zemqi je po`eleo da ima 60 odsto osvojenih glasova i on je to dobio. Postojali su mehanizmi koji su mu to omogu}ili i mene je na najnegativniji na~in fascinirala ta sposobnost da qudi koji se nalaze u ~itavom tom procesu proizvodwe kulta, da su u stawu da uspostave sasvim pouzdanu relaciju izme|u `eqe i wihovog gospodara i onoga {to }e se dogoditi na kraju izbora, ~ije rezultate je proglasio on li~no, a ne RIK, koja je diskvalifi-

kovana jo{ sino}”, ka`e Stojadinovi}.

U svemu {to se desilo, Stojadinovi} ne vidi optimizam i ne smatra da je SNS na~eta zbog smawenog broja poslanika i neubedqive pobede na parlamentarnim izborima.

“Verovatno }e sve ovo {to se do sada doga|alo nastaviti, verovatno na jedan malo gori na~in. Sada vi{e ne postoji strah od bilo kakvih gafova na nivou vlasti koji bi mogli da se odraze negativno na izbore. Videlo se da se ni{ta {to se doga|a apsolutno ne mo`e odraziti na to”, smatra on.

Upitan da prokomentari{e ogromnu razliku u glasovima koje je dobio Aleksandar Vu~i} na predsedni~kim (oko 59 odsto) i SNS na parlamentarnim izborima (43 odsto), Stojadinovi} ka`e da je Vu~i}ev rezultat proizvod posebne vrste spinovawa i in`iweringa koji je doveo do toga da se dobije rezultat koji je po`eleo.

“Mislim da je u ovom odnosu snaga, u ovoj medijskoj situaciji, u jednom strahovitom spinovawu i pritisku na javnost i mobilizaciji wihovih trupa, rezultat SNS neka vrsta realnog odnosa politi~kih snaga. Vi~i} je neka vrsta Kim Xong Unga na na{im prostoru. Ne mislim da on ima vi{e od 42 - 43 odsto realnog potencijala. Evo

vidite, on ka`e da je u Republici Srpskoj dobio 90 odsto glasova, sa Kosova je dobio 90 odsto … sve te glasove niko nije kontrolisao. Kad se sve to skupi, a ja sam to ra~unao, od {est do sedam odsto glasova je na taj na~in dobio, potpuno blanko, bez bilo kakve kontrole. Jo{ oko 10-ak odsto glasova za wega je do{lo na osnovu strahovitih pritisaka, na osnovu o~igledne izborne kra|e, na osnovu nekih nama jo{ nepoznatih mehanizama koje su oni nau~ili i koji su kriminalizovani do krajwih granica”, isti~e on.

Stojadinovi} ka`e da je razlika (u broju osvojenih glasova SNS i Vu~i}a) zasnovana pre svega na kultu Vu~i}a.

“A kult Vu~i}a je izra`en u wegovom samoqubqu. Dakle, da on ima 60 odsto glasova, a stranka mo`e da ima mawe. On istovremeno sa takve svoje bo`anske pozicije mo`e da deli lekcije svima - i u stranci, i oko we, mislim pre svega na SPS, koja je bila pouzdan partner, a sada nije. On je sino} evropovski rekao da se Da~i} pona{ao maltene kao ~ovek koji sedi u kafanici, pu{i cigaru i posmatra sa strane {ta se doga|a, iako je Da~i} ostvario veoma dobar rezultat. To Vu~i} smatra udarom na wegovu partiju”, ocewuje Stojadinovi}.

Stojadinovi} sumwa da }e opozicija formirati vlast u glavnom gradu.

“Postoji bar desetak razli~itih mehanizama koji }e mu omogu}iti da on to uradi i da ta dva ili tri odbornika, koliko mu nedostaje, prevede na svoju stranu. Milica \ur|evi} iz Zavetnika je rekla da ni sa kim ne}e razgovarati, a jutros da ho}e da razgovara. Meni je tu klimava pozicija i Milo{a Jovanovi}a, koji je sino} rekao da se ose}a dobro zato {to je jezi~ak na vagi. Jezi~ak na vagi mo`e na ovu i na onu stranu”, zakqu~uje Stojadinovi}.

Rezultat izbora u Gorwim Nedeqicama pokazuje svu tragediju na{eg dru{tva Gorwe Nedeqice su postale poznate {iroj javnosti u Srbiji pre svega po gra|anskom aktivizmu i pobune protiv izgradwe rudnika kompanije Rio Tinto.

Aktivisti iz udru`ewa „Ne damo Jadar“ su mesecima neumorno obilazili Srbiju kako bi sugra|ane upoznali o goru}em ekolo{kom problemu koji preti da trajno uni{ti wihove `ivote i `ivotnu sredinu.

Ta pri~a je prerasla u velike proteste koji su zahvatili ~itavu zemqu i zapo~eli ekolo{ko osve{}ewe gra|ana Srbije.

Me|utim, u Srbiji su odr`ani izbori, a Biqana Srbqanovi} je u postu na Fejsbuku napisala „da je svaku analizu potrebno po~eti iskqu~ivo od rezultata glasawa u Nedeqicama“.

Da je situacija u najmawu ruku ~udna pokazuje

zapisnik sa bira~kog mesta, gde je lista koju predvodi Aleksandar Vu~i} dobila neverovatnih 109 glasova, dok je „Ujediweni za pobedu Srbije“ osvojila tek 9 glasova. Jo{ gore je pro{la „zelena“ lista „Moramo“ koja je osvojila samo 2 glasa!

Neophodno je zapitati se da li ovo zna~i da su se gra|ani Gorwih Nedeqica

ipak na kraju opredelili za Rio Tinto?

Kokanovi}: U Gorwim Nedeqicama pobedili Vu~i} i SNS Predsednik ekolo{kog udru`ewa „Ne damo Jadar“ Zlatko Kokanovi} izjavio je da su na svim bira~kim mestima u 15 sela koja se nalaze u neposrednoj blizini gde je planirano otvarawe rudnika Rio Tinta, Alek-

sandar Vu~i} i lista Srpske napredne stranke (SNS) odneli ubedqivu pobedu.

Kokanovi} je kazao agenciji Beta da su me{tani masovno glasali za predsedni~kog kandidata Vu~i}a i parlamentarnu listu SNS-a, jer su u proteklih mesec dana ministri Vlade Srbije u vi{e navrata obilazili podru~je oko Gorwih Nedeqica i obe}avali izgradwu puteva u du`ini od 50 kilometara.

– Me{tani su poverovali u obe}awa vlasti i na `alost nisu uzimali u obzir koliko je za vreme ove vlasti ote`ano bavqewe poqoprivrednom proizvodwom zbog drasti~nog skoka cena goriva, |ubriva, sto~ne hrane. Tako|e, mnogi me{tani jo{ nisu svesni da vlast nije odustala od otvarawa rudnika litijuma – ocenio je Kokanovi}.

"Ujediweni za pobedu" i SNS. Pobednici: Vu~i}, SPS i desne stranke \or|e Vukadinovi}

Politi~ki analiti~ar \or|e Vukadinovi} izjavio je da su najve}i gubitnici jproteklih izbora koalicija Ujediweni za pobedu Srbije i Srpska napredna stranka (SNS).

Vukadinovi} je kazao da je koalicija Ujediweni za pobedu Srbije ostvarila rezultat ispod svih o~ekivawa.

"Pokazalo se da je koalicija ’Ujediweni za pobedu Srbije’ imala neosnovana o~ekivawa da }e osvojiti dvostruko ve}i procenat glasova na parlamentarnim i gradskim izborima nego {to su osvojili.

Na parlamentarnim izborima su osvojili znatno mawi broj mandata od onog na koji su ra~unali, a na gradskom nivou najSNS na verovatnije ne}e mo}i budu u vlasti iako parlamentarnim da su sve karte bili baciizborima, uprkos li na gradske izbore", ocenio je Vukadinovi}. osvojenih Dodao je da je i SNS na parlamentarnim iz122 mandata, borima, uprkos osvojeostvario nih 122 mandata, ostvario rezultat ispod rezultat wihovog o~ekivawa. ispod wihovog "Veliki broj potencijalnih glasa~a o~ekivawa SNS-a se opredelio za Socijalisti~ku partiju Srbije (SPS) i mawe stranke desne orijentacije zbog wihovog ~vr{}eg nacionalnog stava i svrstavawa uz Rusiju. To svakako ne raduje Vu~i}a, zbog predstoje}ih razgovora sa zapadnim ambasadorima i pritisaka koji se o~ekuju sa te strane. Pretpostavqam da }e zbog toga Vu~i}, po obi~aju, do posledweg dana odugovla~iti s formirawem nove vlade Srbije", naglasio je Vukadinovi}.

Po wegovim re~ima, najve}i dobitnik na proteklim izborima je sam Aleksandar Vu~i} koji je kao predsedni~ki kandidat osvojio ubedqivu pobedu u prvom krugu.

"Tako|e, veliki pobednici izbora su Ivica Da~i} i SPS, kao i mawe stranke i koalicije desne orijentacije kao {to su NADA, Dveri i Zavetnici, koje su se borile za cenzus, a ostvarile su dobre rezultate i na parlamentarnim i na gradskim izborima i bez nekih od wih verovatno ne}e mo}i da se formira gradska vlast u Beogradu", istakao je Vukadinovi}.

Prema preliminarnim rezultatima Cesida, koalicija oko SNS dobila je 42,9 odsto glasova na parlamentarnim izborima, a sledi Ujediwena Srbija sa 13,4 i Socijalisti~ka partija Srbije sa 11,4 odsto.

Koalicija NADA dobila je 5,4 odsto glasova, Moramo 4,6 odsto, Patriotski blok 3,9, a Zavetnici 3,8 odsto glasova.

SNS je osvojila najvi{e glasova i na izborima za Skup{tinu Beograda 38,7 odsto.

Lista Ujediweni za pobedu Beograda dobila je 20,6 odsto, Moramo 10,5, a SPS 6,9 odsto. Slede Zavetnici sa 3,6 odsto glasova i Patriotski blok sa 3,5 odsto.

4

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

SRPSKA POSLA

MENTALNO ZDRAVQE

Srbi tro{e dva do tri puta vi{e lekova za smirewe u pore|ewu sa zemqama Evropske unije Strah, uznemirenost, strepwa, stres – sve to smo ose}ali u prethodne dve godine. U nadi da }e re{iti trenutni problem ili ga makar ubla`iti, mnogi su posezali za lekovima za smirewe.

Profesor dr Janko Samarxi} iz Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta otkriva koliko smo ih pili.

Institut za farmakologiju Medicinskog fakulteta, koji prati potro{wu lekova na nivou cele Srbije, ustanovio je da je potro{wa anksiolitika, sedativa i hipnotika, odnosno lekova za terapiju nesanice, umnogome pove}ana tokom pandemijskog perioda.

"Ne{to vi{e je bilo 2020, prve pandemijske godine, zatim 2021. godine malo mawe, ali u proseku, porast iznosi oko 25 odsto. To je problemati~no s apekta {to smo mi i pre pandemije imali izuzetno visoke indekse potro{we i upotrebe ovih lekova, tako da nas tih dodatnih 25 posto dovodi u jednu zabriwavaju}u situaciju", nagla{ava profesor Janko Samarxi}. @ene vi{e uzimaju lekove za smirewe. Kako se ide ka starijoj populaciji, tako se pove}ava potro{wa ovih lekova, iako za stariju populaciju ovi lekovi uop{te nisu preporu~qivi i ne bi trebalo da ih koriste, napomiwe farmakolog.

"Jer u toj populaciji imate visok stepen traumatizma, padova, preloma i u pojedinim zemqama je gotovo i zabraweno da se u starijem `ivotnom dobu primewuju.

Kada su mla|i u pitawu, i tu po-

stoji problem, ali tu je uglavnom problem zloupotrebe, {to je potpuno druga tema", isti~e sagovornik Ivane Bo`ovi}.

LE^IMO POSLEDICU A NE UZROK

U odnosu na okru`ewe, potro{wa lekova za smirewe je sli~na, ali ~itav ovaj region, u odnosu na ostale evropske zemqe, posebno zemqe severne Evrope, ima dva do tri puta ve}u potro{wu ovih lekova.

"Me|utim, antidepresivi pokazuju zna~ajno druga~iji trend", dodaje profesor. "Antidepresivi se dvostruko mawe koriste kod nas u odnosu na zemqe Evropske unije. Tako da imamo jedan dizbalans koji mo`e lepo da se tuma~i."

1. Lekovi za smirewe ne}e re{iti va{e probleme.

2. Ne uzimajte ih na svoju ruku.

3. Konsultujte lekara.

Ono {to se mo`e izvu}i kao zakqu~ak jeste da je to indirektni pokazateq mentalnog zdavqa. To zna~i da mi le~imo posledicu, simptom, {to je anksioznost i anksiozni poreme}aj, stawe unutra{we uznemirenosti i teskobe, a u su{tini ne le~imo uzrok, smatra profesor.

POSLEDICE NERACIONALNE POTRO[WE LEKOVA ZA SMIREWE

Posledice su razli~ite u zavisnosti od na{eg uzrasta, navika i op{teg zdravqa. Sta-

rije stanovni{tvo ima u~estale povrede zbog poreme}aja koordinacije pokreta, posebno u ku}nim uslovima.

Kod mla|ih osoba javqa se problem zloupotrebe, kombinovawa sa alkoholom, {to mo`e da ima fatalni ishod. Sa druge strane, ti lekovi uti~u i na proces u~ewa i pam}ewa.

Poseban problem predstavqa zavisnost i intolerancija na ovu vrstu lekova. To je za~arani krug iz koga se jako te{ko izlazi kada su lekovi za smirewe u pitawu, nagla{ava profesor.

ODMA@U AKO IH UZIMAMO NA SVOJU RUKU

To su izuzetno dobri lekovi ukoliko ih pravilno koristimo.

"Problem je taj {to lekari daju ove lekove za jasnu indikaciju, odre|eni vremenski period. Daqe, nekontrolisano uzimawe, prakti~no dovodi i do maskirawa problema, i do prolongirawa tegoba, i do ne`eqenih efekata", napomiwe profesor.

U svakom slu~aju, ovi lekovi su dobri dok mi uzimamo lek.

Problem nastaje kada lek po~ne da uzima ~oveka. Onda samo ulazimo u za~arani krug i prolongiramo problem, jer nijedan lek ne}e re{iti problem, ve} samo mo`e da nam pomogne da se suo~imo i da ga lak{e prebrodimo, ali ne}e sam lek re{iti problem", zakqu~uje prof. dr Janko Samarxi} sa Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta.

M. T.

@IVETI

U SRBIJI  Prvi april je ove godine pao u petak, ali je centralna proslava odr`ana u nedequ...

 Najve}i la`ovi nisu prikqu~eni na detektor la`i, ve} na televizor.

 Svuda u svetu novine prvog aprila objave neku la`nu vest i nasamare svoje ~itaoce. Kod nas je to dan kao i svaki drugi.

 Toliko bilborda sa politi~arima po gradu a niko da ih ga|a jajima.

Eto kolika glad vlada.

 Jedan kontroverzni biznismen je ispred svog dvori{ta stavio natpis: - Zabraweno bacawe bombi!

 Danas je lako biti astrolog.

Budu}nost je svima neizvesna.

 Nije ta~no da za vo|om nema ko da pusti suzu.

Zatvor pla~e za wim...  Srbi se dele na patriote i izdajnike.

Samo najsposobniji su i jedno i drugo.  Ako se diplome kupuju, to zna~i da je znawe opet na ceni.

 Zavukli su nam ruke do dna xepova, ali i daqe napreduju.  Vo|a tvrdi da nam dobro ide. Mora da je skrenuo.  Nemamo potrebe da gradimo lep{u budu}nost. Mi i onako `ivimo od danas do sutra. Kad bi se milioni digli nule bi pale.  Te{ke re~i lako padaju...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Najsigurnija su ona vrata koja se mogu ostaviti otvorenim" „Vi{e vredi jedno „evo ti“ nego deset, neka ti Bog pomogne!“ „Podnesi malu uvredu i ne}e{ dobiti veliku; oprosti mali gubitak i ne}e{ imati veliki“ Narodne poslovice

„Kao {to se sve}a od sve}e pali, tako i dobro delo od dobrog dela“ Vladika Nikolaj Velimirovi}

„U dobru svi su tu, a kada dolaze te{ka vremena svi se sklawaju.

Izgleda, ne vole da nose teret drugih koji se ne pla}a“ @arko Lau{evi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar 2020. 5 ^etvrtak 7. april 2022.

"BULDO@ER DIPLOMATA" STIGAO U BEOGRAD

Po~iwe era ambasadora Kristofera Hila, ka`u da dolazi zbog Kosova i BiH...

Dugoo~ekivani ambasador Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (SAD) u Srbiji, diplomata Kristofer Hil, predao je akreditive predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u, i tako i zvani~no otpo~eo svoju diplomatsku slu`bu u srpskoj prestonici.

Kada je polagao zakletvu obe}ao je da wegov "kofer ne}e biti optere}en pro{lo{}u", a kako pripada plejadi "buldo`er diplomata" i prekinuo je penziju ne bi li slu`bovao u Beogradu, pitawe je {ta nam to Kristofer Hil donosi i {ta }e zaista biti u wegovom prtqagu?

Ubrzawe re{avawa kosovskog pitawa i smirivawe krize u BiH bi}e na papiru wegovi kqu~ni zadaci, ali ima}e i jo{ jedan specijalan zadatak, posebno aktuelan od trenutka izbijawa rata u Ukrajini, a to je i ispitivawe terena i stepena uticaja Rusije i Kine u Srbiji i regionu, ocewuju sagovornici.

Hil se tako, prakti~no, vratio na "mesto zlo~ina", jer je upravo u prestonici i zapo~eo svoju diplomatsku karijeru.

Za razliku od svoj prethodnika Entonija Godfrija, mo`e se pohvaliti i li~nim poznanstvom i direktnim kontaktom sa predsednikom SAD Xoom Bajdenom, na ~iji je poziv i skinuo pra{inu sa diplomatskog paso{a.

Sve to je signal da SAD ima ambiciozni plan za region, a da je u Srbiji na specijalnoj misiji ukazuju i aktuelne okolnosti: u jeku invazije Rusije na Ukrajinu, traje pritisak da se na{a dr`ava odredi prema Moskvi i uvede sankcije, dijalog Beograda i Pri{tine ve} mesecima je u }orsokaku, a, kako se mo`e ~uti u diplomatskim krugovima, Zapad nije zadovoqan ni bliskim vezama Srbije i Republike Srpske.

"OVO SU TE[KA VREMENA"

To su samo neke od tema kojima bi Hil mogao da se pozabavi, a kada je polagao zakletvu dao je li~no obe}awe: "moj kofer ne}e biti optere}en pro{lo{}u". Usledila je i ocena da "nema sumwe da su ovo te{ka vremena".

- Ali verujem da na{e dve zemqe mogu da ih do~ekaju zajedno u konstruktivnom duhu i tonu i sa spoznajom da imamo mnogo zajedni~kih interesa - poru~io je jo{ tada Hil. [ta u ovim te{kim vremenima nama donosi Bajdenov specijalac?

Aktivniju ulogu SAD, odgovara Suzana Grubje{i} iz Centra za spoqnu politiku.

- Po{to je svoju diplomatsku karijeru po~eo u Beogradu, ~iwenica da se posle tri decenije vra}a govori o zna~aju koji Bajdenova administracija pridaje Srbiji kao centralnoj zemqi Zapadnog Balkana, sa kojom SAD planiraju da uspostave bli`i partnerski odnos u vremenu koje dolazi - isti~e ona.

Ona napomiwe i da je Srbija je kqu~na i za re{avawe kriznih ta~aka u regionu kosovskog pitawa i funkcionalnosti BiH, oko kojih, a naro~ito oko Kosova, ne postoji saglasnost sa SAD.

"OKRE]E NOVI LIST"

- U svetlu ruske agresije na Ukrajinu, SAD su podr`ale principijelni stav Srbije izra`en kroz glasawe za rezolucije Generalne skup{tine UN. Ambasadoru

Hilu ne treba obja{wavati ni istoriju ni doga|aje iz pro{losti u kojima je i sam u~estvovao, pa treba o~ekivati da }e se fokusirati na budu}nost i Srbije i regiona, {to podrazumeva i ubrzawe evropskih integracija i ja~awe regionalne saradwe i inicijativa kao {to je Otvoreni Balkan, koju SAD podr`avaju - smatra Grubje{i}.

Pitawe je i {ta je dobio kao zadatak od svoje vlade, ka`e biv{i dilomata Sre}ko \uki}. On dodaje da su o~ekivawa da }e Hil biti aktivan i da }e raditi na problemima koje optere}uju region.

- A to je pre svega kosovsko pitawe. U slu{awima pred Kongresom, kretao se u standardnim okvirima jednog ambasadora. Iza toga, trebalo bi da ima i posebne zadatke koje je dobio od {efa Amerike, i {efa Stejt departmenta, i to se uklapa u sliku koju SAD `eli da napravi. Pripada plejadi buldo`er diplomata koje je predvodio ambasador Holbruk. Me|utim, vremena su se promenila a sa wima i Hil, i on bi morao da otpo~ne od ~istog lista smatra \uki}.

Shodno tome, dodaje on, i diplomatske metode }e prilagoditi novim uslovima.

- Verujem da je u interesu ambasadora Hila da mo`da i kqu~no doprinese mirnom i na osnovu uzajamnog interesa razresavawu bar jednog dela problema - isti~e \uki}.

"DOLAZI TE[KA ARTIQERIJA"

Biv{i diplomata Ivo Viskovi} tako|e ocewuje da dolazi "te{ka artiqerija ameri~ke diplomatije", ali i da nije realno o~ekivati da se zaista oblastima problema kojim }e se baviti mogu dogoditi korenite promene.

- O~ekujem da }e on toga biti svestan od samog po~etka, da ne}e vr{iti pritiske koji bi bili zaista kontraproduktivni, odnosno da ne}e insistirati na nekim stvarima da se urade, kako mi ka`emo, preko kolena. Odnosno da }e biti prakti~niji nego {to se na prvi pogled ~ini. Jer on ima reputaciju dosta prodornog dimplomate, ali je ~ovek koji je realan i koji mo`e da proceni {ta je u odre|enom trenutku politi~ki mogu}e i {ta je optimalno. Ne o~ekujem od wega grubosti, izlive u javnosti, prebacivawa, ku|ewa i sli~no, ali da ne}e biti lako s wim siguno ne}e. On je ~ovek koji ima stav i za koga se zna da

TRANSFER NOVCA

NOVO! NOVAC NA RAČUNIMA PRIMALACA ŠIROM SVETA U ROKU OD 15 MINUTA!*

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs *Uslovi postoje BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. For more info, please download our Combined FSG & PDS at www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h ima itekako veliki uticaj u Stejt departmentu, ~ak i {ire od toga, i da }e wegovi sagovornici ovde uzimati to u obzir – navodi Viskovi}.

"O^I I U[I VA[INGTONA"

Hil je najavio i da bi da bi "Beogradu trebalo pokazati da Amerika nudi boqi model od ruskih i kineskih ponuda", a docent Fakulteta politi~kih nauka Stefan Surli} navodi da }e zadatak poznatog ameri~kog diplomate biti i da ispita stepen uticaja Rusije i Kine u Srbiji i prepozna da li je to pretwa za spoqnopoliti~ke interese Va{ingtona.

- Snagom svoje li~nosti i autoritetom }e slati sna`ne poruke Va{ingtona Beogradu, Pri{tini i celom regionu, bi}e "'o~i i u{i" ameri~ke administracije.

Pretpostavqam da je ovo kraj wegove karijere i da ima li~nu ambiciju da postigne odre|eni uspeh, a to je normalizacija odnosa Beograda i Pri{tine - ka`e Surli}.

Ukazuje

SInce 1994

da se u SAD kao jedan od glavnih izazova, kada je re~ o Balkanu, konstantno isti~e uticaj Rusije i Kine, te veruje da }e u kontekstu rata u Ukrajini Hilov zadatak biti da ispita stepen uticaja Rusije u Srbiji i da prepozna da li je to pretwa za spoqnopoliti~ke interese SAD.

KO JE HIL?

Prva slu`ba ameri~kog diplomate Kristofera Hila, danas profesora diplomatske prakse Univerziteta u Denveru, bila je u Beogradu, i ona mu je sasvim slu~ajno odredila daqi tok karijere, koja je u najve}oj meri bila vezana za Balkan.

Slu`bovao i u Skopqu i Tirani, bio je i ~lan pregovara~kog tima Ri~arda Holbruka za Bosnu, ali i ameri~ki specijalni izaslanik za Kosovo.

U uspehe mu se pripisuje i to {to je najzaslu`niji {to je tada{wi predsednik DSK Ibrahim Rugova pristao da se prvi put sastane sa Slobodanom Milosevi}em.

U jednom tekstu nedeqnika "Cajt" (maj 1999.) je Kristofer Hil opisan kao "{atl-diplomata" koji je "hitao tamo-vamo izme|u Beograda i Pri{tine". Bio je deo pregovara~ke trojke u Rambujeu, zajedno da evropskim izaslanikom Volfgangom Petri~em i ruskim izaslanikom Borisom Majorskim.

Svojevremeno je bio i direktor kancelarije za ju`nu i sredwu Evropu u Birou za evropske i kanadske poslove Stejt departmenta, radio je u Operativnom centru Stejt departmenta, bio je savetnik za isto~nu Evropu kongresmena Stivena Solarza. Tako|e, bio je i ambasador u Ju`noj Koreji, Iraku (na predlog Baraka Obame) i Poqskoj.

Poti~e iz diplomatske porodice, otac mu je bio diplomata. Ro|en je u Parizu, stekao je diplomu iz ekonomije, a magistrirao na Pomorskom ratnom kolexu. Govori poqski, srpski, makedonski i albanski jezik.

R. N.

6

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

u LI^NOST U @I@I

BRUS VILIS:

Najve}i akcioni heroj Dugo se pri~alo o pogor{anom zdravstvenom stawu ~uvenog ameri~kog glumca Brusa Vilisa, a wegova porodica je zvani~no potvrdila da se zbog bolesti povla~i iz sveta filma.

Vilisu je nedavno dijagnostikovana afazija, bolest povezana sa mo`danim o{te}ewem, koja izaziva poreme}aj govora i kretawa.

Javnosti je to objavila Rumer Vilis, wegova najstarija }erka iz braka sa biv{om suprugom, tako|e ~uvenom glumicom Demi Mur. – Prolazimo kroz ovo kao jaka porodica i `eleli smo da obavestimo wegove obo`avaoce, jer znamo koliko on zna~i vama, kao i vi wemu. Kao {to Brus uvek ka`e, „@ivite!“ i zajedno planiramo da uradimo upravo to.

O filmovima Brusa Vilisa svako mo`e da ima mi{qewe. Mnogi su predvidivi, ne spadaju u umetni~ka dela, ali da je Vilis, ako ne najve}i onda me|u najve}im akcionim filmskim junacima danas, verovatno }e se svi slo`iti.

Toliko puta je spa{avao Wujork, Ameriku, planetu, ali je zahtevnijim ulogama pokazivao

Dugo se pri~alo o pogor{anom zdravstvenom stawu ~uvenog ameri~kog glumca Brusa Vilisa, a wegova porodica je zvani~no potvrdila da se zbog bolesti povla~i iz sveta filma i da je odli~an glumac, ne samo akcioni heroj.

Ro|en je 1955. u Ider Ober{tajnu, tada{woj Zapadnoj Nema~koj, kao najstarije od ~etvoro dece. Majka mu je bila Nemica, otac ameri~ki vojnik na slu`bi u Nema~koj.

U SAD, rodni Wu Xersi Vilisovog oca, sele se 1957. Vilisova porodica je bila skromnog radni~kog statusa. Problemi u braku i razvod roditeqa uticali su na malog Brusa, koji je u osnovnoj {koli po~eo da muca. Zbog toga je ovaj kasniji akcioni heroj bio predmet sprdwe, ismevawa i uvreda svojih {kolskih drugova.

Slu~ajno se popeo na {kolsku pozornicu i glumio u predstavi. Mucawe je odjednom nestalo. [kolski logoped i psiholog su zakqu~ili da Brus ne muca samo kada je na pozornici i preporu~ili mu da {to ~e{}e glumi.

Po zavr{etku sredwe {kole, preselio se u Wujork, gde je radio svakakve poslove da bi pre`iveo, a osamdesetih je najpre glumio u pozori{tima.

Pojavqivao se u niskobuxetnim filmovima i serijama, negde kao statista, a nekada je izgovarao re~enicu-dve. Prekretnicu u wegovoj karijeri predstavqa serija „Moonlighting“, kod nas prevedena kao „Slu~ajni partneri“ sa Sibil [epard. Wegove prve uloge kriti~ari su „sekli“. Govorili su da nema talenta, da sa „seqa~kom facom“, ne}e nikada biti zvezda.

Nije ga to obeshrabrilo, ve} je upisao glumu na univerzitetu „Monteclar State“.

Uloge nastavqaju da se ni`u. Verovatno je najpoznatiji kao Xon Meklejn u ~etiri dela filma „Umri mu{ki“.

Nezaboravan je bio i u „Armagedonu“, „[estom ~ulu“, „Dvanaest majmuna“, "Petom elementu"… Bavio se i muzikom. Ima petoro dece iz dva braka, sa Demi Mur i Emom Heming.

M. T.

INTERVJU NEDEQE

BRANKO TERZI], jedan od Srba emigranata koji je ostvario "ameri~ki san"

CIA znala da se sprema rat u SFRJ, ali Bu{a to nije zanimalo Branko Terzi} je jedan od Srba emigranata koji je ostvario “ameri~ki san” u pravom smislu te re~i. Ro|en u izbegli~kom kampu u Nema~koj posle Drugog svetskog rata ma{tao je sa porodicom o krovu nad glavom, a do`iveo da postane jedan od najbli`ih saradnika ameri~kog predsednika.

Brankov `ivotni put mo`e poslu`iti kao primer svakom mladom Srbinu koji danas raste daleko od otaxbine.

Imao je te{ke posleratne dane, kada se sa porodicom otisnuo u nepoznato, tra`e}i boqi svet od komunisti~ke Jugoslavije u kojoj wegov otac nije `eleo da odgaja tada{weg sina jedinca.

Daqe pri~a prati talentovanog mladog studenta nuklearnog in`iwerstva, koji se jo{ na fakultetu politi~ki aktivira u Republikanskoj stranci, da bi 1970-tih imao prilike da radi u kampawi ameri~kog predsednika Xeralda Forda, a zatim postane i prvi srpski emigrant koga je jedan ameri~ki predsednik (Xorx Bu{ stariji) nominovao, a Senat izabrao za komesara Savezne regulatorne komisije za energetiku (Commissioner of the Federal Energy Regulatory Commission ili FERC) 1990. godine. n Bili ste aktivni u politici 1990-tih, u vreme gra|anskih ratova u biv{oj Jugoslaviji… Kako je taj sukob izgledao tada iz ameri~ke perspektive?

- Raspad Jugoslavije je bio najavqen od strane CIA-e u javno objavqenom izve{taju 1990. godine. Ali i uprkos tome, Jugoslavija nije bila dovoqno prisutna u ameri~kim politi~kim krugovima. Raspad Jugoslavije se vremenski poklopio sa raspadom Sovetskog Saveza i stvarawem novonastalih nezavisnih republika od onih zemaqa koje smo mi na zapadu zvali zemqama „Gvozdene zavese“. Politi~ka elita u Americi je pozdravila pad komunizma u isto~noj i centralnoj Evropi i uspostavqawe kapitalisti~kih ekonomija. Jugoslavija nije bila mnogo bitna Va{ingtonu jer je pad Var{avskog pakta zna~io da uloga Jugoslavije kao tampon zone izme|u NATO-a i potpisnica Var{avskog pakta nije vi{e bila potrebna. Tokom Hladnog rata, Jugoslavija je bila va`na za SAD kao jedina komunisti~ka zemqa koja se grani~ila sa potpisnicama Var{avskog ugovora Bugarskom i Rumunijom, kao i sa lukama na Jadranskom moru koje su imale pristup Mediteranu. n Kako je i za{to je Srbija tih godina postala crna ovca u o~ima ameri~ke javnosti? I koliko je to imalo veze sa nama, a koliko sa ameri~kim interesima?

- Glavni problem Jugoslavije, ili ti Srbije, je bio taj {to – dok su biv{e ~lanice Var{avskog pakta ukinule ko-

munizam posle 1990-ih godina – Srbije to nije uradila. Biv{e ~lanice satelitskih zemaqa, potpisnica Var{avkog ugovora, poput Poqske, Rumunije, Bugarske, Ma|arske, ^e{ke, Slova~ke i svih balti~kih zemaqa su sve poistove}ivale komunizam sa ruskom okupacijom.

Istog trenutka kada su se Rusi povukli, ove zemqe su ukinule komunisti~ki re`im. U o~ima SAD-a i NATO-a, Srbija je nastavila da bira komunisti~ke vo|e poput Slobodana Milo{evi}a i wegovih sledbenika. ^inilo se da su Srbi odlu~ili da se dr`e komunizma dok se smatralo da su druge biv{e komunisti~ke dr`ave i biv{e jugoslovenske republike prihvatale demokratiju. n S tim u vezi, da li je Srbija izgubila rat za ameri~ku javnost zahvaquju}i jakom lobirawu Hrvata, Bo{waka i Albanaca ili smo se prosto na{li na ne~ijem putu? Ili su mo`da Milo{evi}a i Srbe smatrali ruskim saveznicima…?

- U ranim devedesetima, Srbija nije bila usko povezivana sa Rusijom. Reputacija Srbije je prvo bila o{te}ena wenim nastavkom Milo{evi}evog komunisti~kog re`ima onda kada je komunizam ve} uveliko bio napu{ten od strane kom{ijskih zemaqa. Milo{evi}ev re`im je potpuno pogre{no razumeo tada{wu politi~ku scenu u Americi, na~in delovawa Kongresa i va`nost stvarawa veza sa i u Beloj Ku}i.

Odgovor Milo{evi}evog re`ima na kombinaciju lobista i agencija za odnose sa javno{}u koji su radili za interese Albanaca sa Kosova, Hrvata i muslimana u Bosni i Hercegovini je bila zaglu{uju}a ti{ina. Bilo je o~igledno da je birawe Milo{evi}evog re`ima poslalo nimalo popularnu poruku Zapadu da „nas ne zanima {ta radi ostatak Evrope – mi ostajemo komunisti.“ Me|utim, Srbija je imala mnogo boqu pri~u koju, na`alost, nikad nije iznela i prezentovala. A to je bila pri~a Srbije kao ameri~kog saveznika u Prvom svetskom ratu, dok su Hrvati i Bo{waci bili na strani sila Osovine. Potom je Kraqevina Jugoslavija predvo|ena srpskim kraqem bila saveznik SAD-a u Drugom svetskom ratu, dok je hrvatska usta{ka dr`ava objavila rat SAD-u, a muslimani u Bosni i Kosovu su formirali dve SS divizije u Hitlerovoj nacisti~koj vojsci.

Imao sam priliku da sve ovo pomenem jednom Milo{evi}evom ~oveku koji je 1992. godine posetio moju federalnu kancelariju. Wegov neverovatni odgovor je bio: „Oni to sve znaju. Ja sam im to li~no kazao!“ To je bio jedan slu`benik iz UN kancelarije u Wujorku koji je o~igledno bio i arogantan i neupu}en u politiku Va{ingtona. Poku{ao je da me ubedi da je imao li~ne veze za

Priznati stru~wak u svom esnafu: Prilikom uru~ewa po~asnog doktorata na Univerzitetu Viskonsin – Milvoki

ameri~kim diplomatama i ~lanovima politi~ke elite, {to je isto rekao i za Slobodana Milo{evi}a, isti~u}i da su Amerikanci bili u potpunosti informisani u vezi Balkana i Jugoslavije. A znamo da to nije bio slu~aj. Meni je to bila jedna neverovatna i neuka izjava jer sam ja savr{eno dobro znao da, od 100 senatora i 435 ~lanova Kongresa u 1992.oj godini, samo je nekolicina wih znala razliku izme|u Srbije, Sibira, i Sirije. Oni tako|e zasigurno nisu znali ni{ta o ulozi Srbije kao ameri~kog saveznika u Prvom i Drugom svetskom ratu – i nije bilo nikoga iz Srbije ko bi na{ao svrsishodno da ih na to podseti. n Pretpostavqam da ste u to vreme imali prilike da o situaciji na Balkanu razgovarate sa qudima iz Bele ku}e, Stejt departmenta, Pentagona… [ta su vam govorili?

- Od 1990. do 1993. godine, ameri~ki dr`avni sekretar je bio moj prijateq Xejms Bejker, advokat iz Hjustona, kojeg sam upoznao godinama ranije, tokom Fordovih i Reganovih predsedni~kih kampawa. Wegovo mi{qewe, koje je kasnije usvojio predsednik Bu{, je bilo da je raspad Jugoslavije interni evropski problem, a ne pitawe na poqu kojeg bi SAD trebalo da preuzme vode}u ulogu.

U novembru 1992. godine je Bil Klinton izabran za predsednika i wegova administracija je uveliko bila lobirana od strane svih sem Srbije, koja i daqe nije razumevala politi~ku scenu u Americi. n Gospodin Miroslav \or|evi} u svojoj kwizi “Decenija iluzija” ka`e da je srpska dijaspora u Americi bila spremna da pomogne Srbiji, da lobira u Va{ingtonu, ali da u Beogradu nisu znali {ta `ele, nisu imali nacionalni plan…Je li zaista bilo tako, iz Va{eg iskustva?

- To je verovatno ta~no. Pre devedesetih, dijaspora u SAD-u, koja je uglavnom bila antikomunisti~ka, je izbegavala svaki kontakt sa diplomatskim predstavnicima komunisti~ke Jugoslavije u ambasadi i konzulatima.

Ove diplomatske kancelarije su bile leglo iz kojeg su se lansirale misije da se ubiju protivnici komunisti~kog re`ima. Srpska pravoslavna crkva je bila podeqena oko toga koji parohijani su podr`avali komuniste u Jugoslaviji, ali su se oba dela crkve vodila kao antikomunisti~ka.

Ve}ina Srbo-Amerikanca, po mom mi{qewu, je `elela da na neki na~in podr`i Srbiju bez da pru`i podr{ku Milo{evi}u. Imaju}i u vidu da su tada ve}inu dijaspore ~inili imigranti ili potomci imigranata iz Krajine, Milo{evi}evo napu{tawe kraji{kih Srba tokom hrvatske operacije „Oluja“ je u~inilo lobirawe za Milo{evi}ev re`im prakti~ki nemogu}im.

R. N.

ima i za a su fore. A e to ava , od sa u wih ra, i zna~kog kom o bi eti. vrei na iz nta-

~ki teq kokom ~kih kao da pski g bi ogu. nton dmia od nije ici. i} u a`e ici , da Beoimaista

OGLAS

ПАРЛАМЕНТ АУСТРАЛИЈЕ

^etvrtak 10. decembar 2020. 7 ^etvrtak 7. april 2022.

ПРЕДСТАВНИЧКИ ДОМ

CRAIG KELLY MP 6. април 2022 Драги моји Аустралијанци Либерална (Liberal) и Радничка партија (Labor) су направиле један трилион долара дуга ($1,000,000,000,000) (милион милиона) Према стопи отплаћивања коју влада предвиђа, Аустралији ће бити потребно 250 година да отплати дуг. Дуг од трилион долара ће повећати каматне стопе за куповину кућа на 4% за две године, и преко 6% за три године. На 4%, преко 60% Аустралијанаца неће моћи да измирује своје кредите за отплату кућа и изгубиће своје куће, а на 6% или више - преко 80% Аустралијанаца ће изгубити своје куће. Тржиште некретнина ће тада доживети колапс и страни купци ће преплавити наше тржиште некретнина јер ће имати пара да купују. Морамо да спречимо да Аустралијанци изгубе своје куће! Максимум 3% камате за кредите за куповину кућа Партија Уједињене Аустралије (United Australia Party) ће увести максималну каматну стопу за кредите за куповину кућа од 3% годишње за наредних 5 година, како би сачувала аустралијско власништво над кућама. Мој благајник, Clive Palmer, има богато пословно искуство и може да спаси Аустралију. Финансијски тимови либерала и лабуриста једноставно не знају шта да раде и држе вас у мраку. Отплата аустралијског дуга И либерали и лабуристи не успевају да нађу решење за трилион долара националног дуга, што није случај са Партијом Уједињене Аустралије. Планирамо да се директно ухватимо у коштац са овом ситуацијом и спасимо вашу породицу од могућих последица. Аустралија испоручује преко 80% укупне гвоздене руде азијском производном тржишту, где се десетине трилиона долара улаже у производњу у Кини, Јапану, Кореји и другим деловима Азије. Азија остварује своју позицију у светској трговини коришћењем аустралијске гвоздене руде. Азијска економија и индустрија немају алтернативу. У 1960-тим годинама, Аустралија је имала извозну дозволу за извоз гвоздене руде. Партија Уједињене Аустралије ће увести извозну дозволу од 15% на извоз целокупне аустралијске гвоздене руде. Добитак од дозвола биће намењен искључиво за отплаћивање нашег националног дуга, што ће олакшати терет Аустралијанаца и помоћи да градимо нашу будућност. На тај начин, Аустралија се може развијати без финансијског краха који су ‘Labor’ и ‘Liberal’ наметнули нашој земљи.

dea je , je plo~ke ima. ile sije ~kog a je ani viji, an-

Враћање аустралијског ‘супера’ кући

mom ~in {ku ada anti ine, {kih luja“ }ev R. N.

Боже благослови Аустралију

Аустралија има преко један трилион долара у ‘суперу’ инвестираном у друге земље. Исто као што је John Curtin у другом светском рату вратио трупе да спаси Аустралију, Партија Уједињене Аустралије ће вратити трилион долара аустралијског супера назад - да спаси Аустралију. Да сачувате свој дом и Аустралију, гласајте 1, за вашег ‘United Australia Party’ кандидата за вашу изборну јединицу, у Представничком дому и за ‘United Australia Party’ Сенат-тим. Ми можемо да сачувамо Аустралију и ваш дом.

Craig Kelly

Craig Kelly Лидер Партије Уједињене Аустралије

8

REPUBLIKA SRPSKA

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

Bez Srba i Hrvata nema odlu~ivawa u Sarajevu Odr`avawe hitne sednice Predstavni~kog doma parlamenta BiH u ~etvrtak u Sarajevu otkazano je zbog nedostatka kvoruma i osta}e upam}eno kao jo{ jedna opomena da u BiH ni{ta ne mo`e da pro|e bez prethodno postignutog dogovora sva tri konstitutivna naroda koji u woj `ive. Propalo zasedawe zakazao je predsedavaju}i Predstavni~kog doma Denis Zvizdi}, s dnevnim redom koji je sam kreirao i bez saglasnosti srpskih i hrvatskih parlamentaraca. Na wegovu samovoqnu odluku predstavnici Srba i Hrvata odgovorili su tako {to se nisu pojavili u skup{tinskoj sali.

Parlamentarci dva naroda time su uputili poruku bo{wa~kim politi~arima, kojima i Zvizdi} pripada, da „moraju kona~no prestati da umi{qaju” da je kreirawe politike i dono{ewe odluka u BiH, va`nih za sve wene gra|ane, ne{to na {ta samo oni imaju pravo. A kad im ne ide onako kako su zamislili, kao {to se pokazalo, ne samo u ovom konkretnom slu~aju, ve} i u mnogima pre wega, onda okrivquju druge i pozivaju strane zvani~nike i predstavnike me|unarodnih organizacija u Sarajevu da im pomogu da re{e „problem”. Isto tako, i Zvizdi} za otkazivawe sednice koju je zakazao na svoju ruku krivca vidi van krugova bo{wa~ke politi~ke elite.

Nakon {to mu je zamisao propala, javno je prozvao i srpske i hrvatske parlamentarce, optu`uju}i ih da su nepojavqivawem na sednici, koja samo za

Predstavni~ki dom parlamenta Bosne i Hercegovine

wega nije sporna, `eleli da po{aqu poruku da je BiH nefunkcionalna dr`ava. „Mi }emo se izboriti s takvim antibosanskim politikama koje su na sceni, ja to vam garantujem”, rekao je Zvizdi} u obra}awu novinarima.

Optu`be probo{wa~kog bloka da Srbi i Hrvati ponovo ru{e institucije BiH, srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik razume kao „enormnu koncentraciju muslimanskog nacionalizma”, koji `eli da kona~no napravi unitarnu zemqu. „Tome se, sasvim razumno, suprotstavqaju i Hrvati i Srbi i mi }emo nastaviti da to radimo. Na kraju krajeva, sasvim je legalno i legitimno da li Hrvati i Srbi ho}e ili ne}e o ne~emu da odlu~uju ili da ne{to stavqaju na dnevni red”, rekao je Dodik.

S. G.

U BiH „zaratile” diplomate SAD, Rusije i Kine „Bori}u se protiv lokalnih i spoqnih aktera, posebno Rusije i Kine”, re~i su novoimenovanog ambasadora SAD u Sarajevu Majkla Marfija, koje su izazvale reakciju u dvema ambasadama koje je ameri~ki diplomata pred novinarima u Sarajevu okarakterisao kao „pretwu na{im zajedni~kim interesima jer podrivaju budu}nost BiH”.

Diplomatska previrawa izme|u velikih sila i ranije su se prenosila na teren BiH, ali

nima Srbije zabrawuje ulazak u BiH po nalozima Obave{tajno-bezbednosne agencije BiH, dok su izbeglice nepoznatog indentiteta nesmetano ulazile u zemqu – zadr`ao je diplomatsku uzdr`anost, izjaviv{i kako je to „unutra{we pitawe BiH” i da ne u~estvuje u dono{ewu takvih odluka. Potom je povukao i paralele sa SAD, pa je zabrane ulazaka u BiH srpskim intelektualcima i profesorima stavio u kontekst tajnih listi koje ima

Ameri~ki diplomata Majkl Marfi nedavno do{ao na slu`bu u Sarajevo su u ne{to nagla{enijem tonu prisutna od izbijawa sukoba u Ukrajini, pa se prepucavawa Va{ingtona, Moskve i Pekinga sa svetske scene prenose i na unutra{wopoliti~ka pitawa u zemqi.

Ameri~ki ambasador dao je svoje mi{qewe o tome {ta bi bilo najboqe za BiH, iznev{i konstatacije kako je „rat u Ukrajini najboqi pokazateq da BiH mora da u|e u NATO”. Za razliku od odre|ewa u vezi s vojnim svrstavawem, Majkl Marfi – odgovaraju}i na pitawe kako komentari{e to {to se dr`avqa-

Amerika „na kojima su potencijalni teroristi”. Uverava da }e prioritet u wegovom radu biti „podr{ka Dejtonskom sporazumu”.

Ovog puta na izjave ameri~kog diplomate reagovali su i iz ambasade Kine. „Kina smatra BiH ravnopravnom ~lanicom me|unarodne zajednice i prijateqskim partnerom. Kineska strana se dosledno zala`e za razvoj bilateralnih odnosa s BiH na osnovi me|usobnog po{tovawa, zajedni~ke pobede i neme{awa u unutra{we poslove jedna druge”, saop{teno je iz ove

ambasade. Usledio je i komentar ambasadora Ruske Federacije u BiH Igora Kalabuhova, koji je u izjavi za novinsku agenciju Srna kategori~ki odbacio „pogre{no tuma~ewe politike wegove zemqe u BiH”, te pojasnio da ne prihvata ~iwenicu da upravo Va{ington zadr`ava „ekskluzivno pravo da, ~esto grubo i bahato, ponekad iza kulisa, nametne svoju voqu, manipulativno i agresivno prikazuju}i Rusiju kao glavnu pretwu miru”. Kalabuhov je istakao da ne misli da je ameri~ki diplomata u BiH wegov profesor pred kojim mora da pola`e ispit i koji odre|uje neke „crvene linije za ambasadora Rusije”. „^ini se da Marfi smatra sebe Zaratustrom i svaki put kad ameri~ki ambasador otvori usta, biseri mudrosti padaju na nas. Ako su moje izjave ambasadoru Marfiju ’duboko problemati~ne’, onda on mora da tra`i izvore takve zabrinutosti u samom sebi. A ako moje izjave smatra ’glupima’, onda mo`da nema dovoqno mentalnih sposobnosti da ih proceni”, re~i su koje je ruski ambasador uputio ameri~kom kolegi.

Kalabuhov daqe konstatuje kako SAD imaju svoje interese u BiH, te dodaje kako i Rusija ima interese u BiH, koju smatra istorijski bliskom zemqom. „Ne nameravamo da se osvr}emo na mi{qewe ambasadora SAD u realizaciji na{ih interesa, prvenstveno usmerenih na razvoj i produbqivawe obostrano korisnih i prijateqskih odnosa s BiH”, dodao je Kalabuhov.

Bawaluka jo{ prepri~ava kako je Luka sko~io u hladni Vrbas i mladi}u spasao `ivot Mladi heroj Luka Joveti} ovogodi{wi je dobitnik nagrade Grada mladima za iskazanu izuzetnu hrabrost, plemenitost i spretnost u najte`im momentima.

U obrazlo`ewu odluke za dodelu nagrade, koja }e mu biti uru~ena povodom Dana grada Bawaluka, navodi se da je rizikuju}i `ivot, Luka sko~io u hladan Vrbas, izvukao mladi}a i uradio reanimaciju. Luka je i odli~an u~enik Elektrotehni~ke {kole “Nikola Tesla”, stipendista Grada, bavi se sportom aktivno i rekreativno.

Podse}amo, Luka je pomogao policajcu da utopqenika izvu~e iz Vrbasa, a potom ga, dok su ~ekali hitnu pomo}, reanimirao masa`om srca i time mu, verovatno, spasao `ivot.

– Vra}ali smo se iz grada ku}i i kad smo prelazili preko Gradskog mosta ugledali smo mladi}a koji je u tom trenutku sko~io u rijeku. Odmah smo pozvali policajce, koji su se zatekli u blizini i oni su krenuli u akciju spasavawa – ispri~ao je Luka. Policajac Nemawa Repaji} je sko~io u rijeku i zaplivao, poku{avaju}i da na|e nesretnog mladi}a, a wegov kolega Neboj{a Topalovi} je sa obale osvjetqavao teren baterijskom lampom.

– U jednom trenutku sam se upla{io da }emo ga izgubiti, da policajac ne}e uspeti da sam iz reke izvu~e utopqenika. Na brzinu sam se skinuo i usko~io u Vrbas. Zaronio sam, dohvatio unesre}enog i policajac i ja samo ga zajedno izvukli na obalu – govorio je ovo u septembru pro{le godine Luka.

Hrabri sredwo{kolac je opipao puls utopqeniku i ustanovio da mu je srce zastalo i da ne di{e. Okrenuo ga je na stranu, izvukao mu jezik, a potom po~eo da mu masira srce. Unesre}eni mladi} je prodisao, srce je zakucalo, ali je i daqe bio u nesvesti. Ubrzo je stigla hitna pomo}, koju su policajci pozvali i mladi} je odvezen u Univerzitetski klini~ki centar RS. I spasen je.

M. T.

KO

Kv

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar 2020. 9 ^etvrtak 7. april 2022.

OTVORENI PRITISAK NA PODGORICU:

Amerika tra`i da Crna Gora primeni sankcije koje je EU uvela Rusiji Sjediwene Ameri~ke Dr`ave pozivaju Crnu Goru da primeni sankcije koje je Evropska unija uvela Rusiji, navela je ambasadorka SAD-a u Crnoj Gori Xudi Rajzing Rajnke, podse}aju}i na godi{wicu osnivawa NATO-a dodaju}i da je solidarnost me|u saveznicima i partnerima krucijalna, kako bi se okon~ao "nehumani rat Rusije protiv ukrajinskog naroda."

– SAD pozivaju Crnu Goru da

primijeni sankcije koje je Evropska unija (EU) uvela Rusiji – navela je Rajzing Rajnke, poru~uju}i da }e Crna Gora na taj na~in pomo}

i da se "ruski predsednik Vladimir Putin onemogu}i u finansirawu rata, koji nastavqa da izaziva neopisivu smrt i patwu".

Evropski parlament tra`i istragu of-{or firmi Mila \ukanovi}a i wegovog sina Poslanici Evropskog parlamenta podneli su 236 amandmana na nacrt izve{taja tog parlamenta za Crnu Goru, ~iji je autor izvestilac za Crnu Goru Tonino Picula.

U amandmanima, ~iji sadr`aj je procurio u javnost, konkretnije se poziva na reformu izbornog zakonodavstva, sna`niju borbu protiv korupcije i za{titu prava nacionalnih mawina. Jedan od amandmana, naveden kao amandman 84, odnosi se na predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a.

"Crna Gora jedna je od najugro`enijih zemaqa kada je u pitawu korupcija u Evropi danas, ~ak je predsednik \ukanovi} optu`ivan da je ume{an u nekoliko slu~ajeva zloupotrebe na najvi{em ^etvrtak 30. maj 2019. nivou dr`ave, te da su "Panamski papiri" otkrili da su on i wegov sin Bla`o osnovali of-{or kompanije u nekoliko poreskih rajeva", navodi se u tekstu amandmana koji su predali poslanici Tijeri Marijani i @an-Lin Lakapel.

12

[ef Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Crnom Gorom, Vladimir Bil~ik, pozvao je crnogorske vlasti da pokrenu temeqne istrage o bilo kom kr{ewu zakona koje je razotkrila afera "Pandora papiri". Akteri te afere su upravo otac i sin Milo i Bla`o \ukanovi}. Portparol i poslanik Demokratske partije socijalista, Milo{ Nikoli}, saop{tio je da su poslanici Evropskog parlamenta, koji su podneli amandman na izve{taj o Crnoj Gori, u kome se pomiwe predsednik \ukanovi}, ka`weni od EP "jer su bez znawa i saglasnosti EP glumili evropske posmatra~e Putinovog nelegalnog referenduma o aneksiji Krima".

"Pomenuti poslanici su deo francuske grupacije ~ije je izborne kampawe finansirala Moskva", naveo je Nikoli}.

Po~etkom oktobra pro{le godine NVO MANS saop{tio je da su Milo \ukanovi} i wegov sin Bla`o 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravqawu wihovom imovinom, skrivaju}i se iza komplikovane mre`e stranih kompanija iz Velike Britanije, [vajcarske, Britanskih devi~anskih ostrva, Paname i Gibraltara. Iz ove nevladine organizacije su naveli da objavqivawe dokumentacije o sklapawu tajnih ugovora, a koja se odnosi na upravqawe wihovom imovinom preko mre`e of-{or kompanija, predstavqa dobar po~etak za daqu finansijsku istragu da li postoji skrivena imovina jednog od najmo}nijih politi~ara u CG.

DRU[TVO

KOD INVESTITORA NEMA VI[E STANOVA:

Kvadrat u centru Budve prodaje se i do 5.000 evra Ekonomska kriza u svetu i poskupqewe gra|evinskog materijala u Crnoj Gori generi{u zna~ajan rast cena nekretnina.

Kvadrat stana u Podgorici ko{ta i vi{e od 2.000 evra, a u centru Budve i 5.000 evra. Isto-

Budva

vremeno, porasla je i potra`wa i vlasnici agencija za nekretnine ka`u da se proda sve {to se ponudi tr`i{tu.

Cene gra|evnog materijala sko~ile su do 200 posto pa je i graditeq stanova vlasnik Ze-

tagradwe Blagota Radovi} cene stanova pove}ao za 15 posto.

“To nije uticalo na potra`wu.

Vaqda se qudi pla{e inflacije i ula`u u nekretnine”, pojasnio je Radovi} dodaju}i da su cene stanova u wihovim zgradama 1.3001.800 eura po kvadratu.

“Kod investitora nema vi{e stanova. Sada prodaju vlasnici i te cene su znatno iznad realnih. ^iwenica je da na tr`i{tu nema ~ak ni velikih trosobnih stanova. Ne govorim samo o na{oj agenciji jer sam u kontaktu s kolegama.

Za stanove u izgradwi ne znam, jer ih investitori s kojima sara|ujem jo{ ne grade”, komentarisala je Mira Radovi}, direktorka agencije za promet nekretninama.

Wena agencija nema garsowera u ponudi poodavno, a ~ula je, ka`e, da se cene kre}u od 1.900 do 2.000 evra po kvadratu.

Finansijska pomo} ako su vam nedavne poplave nanele {tetu Australijska vlada pru`a finansijsku pomo} osobama koje je progla{ena prirodna katastrofa direktno pogodila.

Da biste imali pravo na ove isplate, morate da ispuwavate kriterijume op{tine (Local Government Area) u kojoj je progla{ena prirodna katastrofa. Mo`da imate pravo na obe isplate.

Australian Government Disaster Recovery Payment je jednokratna isplata od $1,000 za svaku odraslu osobu koja ima pravo na wu i $400 za svako zavisno dete mla|e od 16 godina.

Na isplatu }ete imati pravo samo ako su vam poplave nanele zna~ajnu {tetu. Na primer: l ozbiqno ste povre|eni l vi ste ~lan u`e porodice australijskog dr`avqanina ili gra|anina koji je poginuo ili nestao l poplave su uni{tile ili nanele veliku {tetu va{oj ku}i ili vrednoj imovini u va{oj ku}i ~ija je kombinovana tr`i{na vrednost $20,000 ili vi{e.

Disaster Recovery Allowance je redovna, kratkoro~na isplata koja }e vam pomo}i ako ste izgubili prihod direktno zbog poplava.

Disaster Recovery Allowance ne mo`ete da dobijete ako primate dohodovnu pomo} ili penziju, Farm Household Allowance ili Service Pension od Department of Veterans’ Affairs.

Imamo isplate i za dr`avqane Novog Zelanda koji `ive u Australiji i koji su nosioci neza{ti}ene Special Category Visa (subclass 444) (vize sa kojom nemaju pravo na isplate socijalne pomo}i).

Zahtev za ove isplate }ete najbr`e mo}i da podnesete onlajn, preko myGov naloga. Ako jo{ nemate taj nalog, mo`ete da ga otvorite.

Ako zahtev ne mo`ete da podnesete onlajn, mo`ete da nas nazovete na 180 22 66. Recite nam da li vam je potreban tuma~ i mi }emo ga pozvati, {to }e za vas biti besplatno. Ako ste postavili zastupnika, zastupnik treba da nas nazove i podnese zahtev u va{e ime.

Vi{e informacija o progla{enim prirodnim katastrofama i pogo|enim op{tinama }ete na}i na servicesaustralia.gov.au/ disaster

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

10

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

KOSOVO I METOHIJA

KOSOVSKA MITROVICA

Srbi proslavili pobedu Aleksandra Vu~i}a za predsednika Srbije Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Srbi sa KiM glasali u ~etiri najbli`e op{tine u Srbiji Nakon {to je u nedequ posle 23 sata, 3. aprila, predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} proglasio izbornu pobedu za predsednika Republike, u Kosovskoj Mitrovici su ~lanovi Srpske napredne stranke odmah nakon toga organizovali vo`wu automobilima uz sirene, zastave Srbije, vatromet, bakqe i petarde .

Pobedu su proslavili u centru Kosovske Mitrovice kod Trga knezu Lazaru.

Kako je ranije saop{tila Re-

Na prelazyu Jariwe kod Leposavi}a na odlasku za glasawe u Ra{ki publi~ka izborna komisija, kona~ni rezultati izbora }e biti objavqeni u ponedeqak uve~e, 4. aprila, posle 20 ~asova.

Predsedni~ki kandidat koalicije “Aleksandar Vu~i} – Zajedno mo`emo sve” Aleksandar Vu~i} ranije ve~eras proglasio

je pobedu i na konferenciji za novinare u {tabu stranke rekao da je na predsedni~kim izborima osvojio 59,9 do 60,1 odsto glasova.

Ina~e, za oko 100.000 bira~a sa podru~ja Kosova i Metohije glasawe na izborima je omogu}eno

U Kosovskoj Mitrovici SNS je slavio u pono} pobedu Aleksandra Vu~i}a za predsednika Srbije u najbli`im op{tinama centralne Srbije u Ribari}u op{tina Tutin, Ra{ki, Kur{umliji i Vrawu.

Odlazak na glasawe organizovan je autobusima ali brojni su odlazili i automobilima.

PRIVATIZACIJA SRPSKIH PREDUZE]A NA KOSOVU I METOHIJI

U 116 privatizacija prodato 630 preduze}a za 760 miliona evra JOVAN ZAFIROVI] IZ DOWEG KORMIWANA KOD KOSOVSKE KAMENICE DOBITNIK "POLITIKINE" VIBOVE NAGRADE

@ivot pi{e romane, a pre`ivqavawe aforizme Vibova nagrada lista “Politika”, najpresti`nije odli~je koje jedan mladi satiri~ar u Srbiji mo`e da dobije, ove godine je stigla na Kosovo i Metohiju. Ta~nije u Dowe Kormiwane kod Kosovske Kamenice u Kosovskom Pomoravqu . Dobio ju je Jovan Zafirovi}, dvadeset~etvorogodi{wi satiri~ar, aforisti~ar i pisac, student sociologije na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Nagrada mu je uru~ena u prostorijama “Politike” u Beogradu.

Zafirovi}evi aforizmi se objavquju pored “Politike” u svim zna~ajnijim listovima u Srbiji koji neguju ovaj kwi`evni izraz. Tu su “Novosti”, “Enigma”…

Zafirovi} ka`e da je aforizam “veoma pametna stvar prepuna budala{tine”.

“Iz qudske gluposti, zlobe, neznawa, nemo}i, podlosti nastaju antologijski aforizmi koji ilustruju situaciju u dru{tvu koliko i jedna monografija. Neko je jednom rekao da jedan dobar, antologijski aforizam, ka`e koliko jedna nau~na monografija od 300 strana”- ka`e Jovan i navodi da jedan aforizam mo`e da informi{e boqe od mnogih studija i istra`ivawa o dru{tvenim pojavama, procesima i fenomenima.

“Aforizam se vezuje za Hipokrata, za Marka Aurelija… On ima ozbiqnu istorijsku pozadinu i mora da se neguje. ^esto se smatra da satira ima ne~eg zlog u sebi, a nije tako. Onaj ko se prona|e u wemu, shvati}e ga kao uvredu, ali kako je rekao aforisti~ar Slobodan Simi} u predgovoru svoje kwige, satira ukazuje, predo~ava, opomiwe. Aforizam jeste nastao kao neki novinarski `anr, ali danas je prerastao u visoku kwi`evnost” .

A evo koliko je zapravo to {to Zafirovi} pi{e te{ko: „Nisam dobio posao jer imam probleme sa ki~mom. Te{ko je savijam.“ „Lopovi su pametni, za razliku od ostalih gra|ana koji jo{ ni{ta ne provaquju.“ „Veruje se da su politi~ari i vampiri isto. Ali nisu.

O vampirima su stra{ne pri~e izmi{qene.“

u U 116 privatizacija prodato je nekretnina u iznosu od oko 760 miliona evra u U godi{wem izve{taju za 2021, Kosovske poverila~ke agencije izve{tava o 591 dru{tvenom preduze}u pod wenom upravom, od kojih je 500 i daqe u procesu likvidacije Uredba o privatizaciji na KiM koju je u aprilu 2005. godine proglasio Soren Jesen Petersen, tada{wi {ef UNMIK – a, o~igledno je i{la u kr{ewu vlasni~kih prava. Po ovom dokumentu, nije neophodno da se utvr|uje poreklo vlasni{tva, ve} to mo`e da se uradi posle prodaje sudskim putem.

I upravo po tom modelu veliki broj srpskih preduze}a na Kosovu i Metohiji je prodat a da Srbija od toga nije imala nikakvu korist.

Od 1.358 preduze}a u ju`noj srpskoj pokrajini do maja 2021 godine prodato 630 preduze}a za 760 miliona eura u 116 privatizacija. Najskupqe je prodat Feronikal u Glogovcu, za 30 miliona eura.

Glavni ciq KAP-a (Kosovska agencija za privatizaciju) je da privatizaciju dru{tvena preduze}a. Agencija radi na procesu privatizacije kroz spin-off - ili dobrovoqnom likvidacijom.

Zakon o Kosovskoj agenciji za privatizaciju nala`e da „administrativni autoritet Agencije va`i za svu imovinu preduze}a,

ukqu~uju}i imovinu van Kosova“.

- Privatizacija na Kosovu i Metohiji je izvr{ena bez predhodnog utvr|ivawa vlasni{tva i suprotno R- 1244 SB UN i direkno na {tetu srpskih mati~nih preduze}a a time i na {tetu dr`ave Srbije koja je u 99 % vlasnik svih preduze}a na Kosovu i Metohiji - ka`e predsednik Privredne Komore Kosova i Metohije Vukoje Vukojevi}.

Prema zvani~nim podacima

Javna preduze}a 1,5 milijardi vrednosti Javna preduze}a Republike Srbije u svom vlasni{tvu na Kosovu i Metohiji imaju ukupno 1358 objekata (od toga npr. PTT – 130, @eleznice Srbije – 55, EPS -18, Srbija{ume – 45 objekata). Ukupna vrednost ovih objekata se procewuje na oko 1,5 milijardi dolara.

Vlade Srbije, Srbija je od 1970. do 1999. godine na Kosovo i Metohiju ulo`ola ravno 18 milijardi ameri~kih dolara - u dinarskoj protivrednosti - zbog ~ega je ona i pravi vlasnik nekada{wih dru{tvenih i dr`avnih preduze}a ovde.

Dana{wa potra`ivawa srpskih preduze}a prema Kosovu i Metohiji , prema podacima Privredne komore Srbije, iznose oko 190 milona eura. Tako|e i nekada{wi Fond za razvoj Srbije ima vlasni~ke udele u 150 preduze}a na Kosovu i Metohiji ~ija vrednost prema{uje 140 miliona eura.

Iako je Pri{tina poku{ala da privatizuje preduze}a i na severu Kosova i Metohije, u ~etiri ~isto srpske op{tine – Zubinom Potoku, Zve~anu, Leposavi}u i severnom srpskom delu Kosovske Mitrovice jo{ nijedno preduze}e nije prodato niti iko ovde pomi{qa da sprovede nezakonitu privatizaciju iz Pri{tine.

SRBI IZ HRVATSKE

"Srbi za Srbe" poru~uju: Ne napu{tajmo Srbe na Baniji!

Te`ak je `ivot u limenom kontejneru, to ne zna samo onaj ko nije imao tu `ivotnu nesre}u da u istom boravi. Ve} vi{e od godinu dana, kontejneri su realnost i svakodnevica za veliku ve}inu stradalnika na Baniji.

Limeni zatvori iz kojih qudi poku{avaju da se izbave bezuspe{no, jo{ od pro{le godine, kada su tu sme{teni, navodno privremeno, polako im postaju novi dom. Te`ak je `ivot na Baniji u srpskim selima oduvek bio, a nesre}ni zemqotres je gurnuo narod jo{ dubqe u bezna|e.

Humanitarna organizacija "Srbi za Srbe" nije zaboravila na svoj narod, ni posle godinu dana od kada je ova prirodna katastrofa bila tema broj jedan u regionu. Kako je vreme prolazilo, narod je po obi~aju ostajao sam sa svojom mukom, bez igde ikoga. U sklopu najnovije akcije pomo}i porodicama na Baniji, pomognute su porodice Polimac i Torbuk, a vrednost isporu~ene pomo}i iznosila je 9.780 evra.

"Mladi bra~ni par porodice Torbuk iz sela Dowi Kukuruzari, pomogli smo nabavkom tri PVC prozora i ulaznih vrata. To je ono {to smo bili zamoqeni da u~inimo, od strane oca \or|a i majke Mihaele, kako bi osposobili bar jednu prostoriju u o{te}enoj ku}i, u kojoj bi mogli da `ive i da kona~no napuste kontejner i kamp ku}icu gde su boravili sa }erkicom Ivanom (1) i bakom Qubicom. U tu svrhu, utro{eno je 800 evra." - ka`u u Humanitarnoj organizaciji "Srbi za Srbe".

Znatno ve}a pomo} je stigla na adresu porodice Polimac, koju ~ine vredni i preduzmiqivi supru`nici Zoran i Sla|ana, sa de~icom Petrom (10) i Milicom (8). Sa wima u doma}instvu `ive i Zoranova majka Miroslavka i baka Zorka. Ovoj po{tenoj i skromnoj porodici su obe ku}e te{ko stradale u

^etvrtak 10. decembar 2020. 11 ^etvrtak 7. april 2022.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Porodica Polimac sa parohom Sa{om zemqotresu i predvi|ene su za ru{ewe. Porodica ima svoje veliko poqoprivredno gazdinstvo, na kom su zapo{qavali jo{ nekolicinu qudi, a uvek su bili spremni da iza|u u susret i pomognu svakome.

Opstanak ove porodice na svom imawu u Banskom Grabovcu, ima veliki zna~aj i za celu zajednicu.

Stoga je odlu~eno da im se pomogne konkretno, ve} om nabavkom materijala za izgradwu nove ku}e, koja je u planu da se gradi uskoro. Izdvojeno je 8.980 evra za nabavku prevashodno materijala za izolaciju ku} e. U neobaveznom razgovoru, prilikom posete Polimcima, slede}e re~i majke Sla|ane ostavile su poprili~an utisak na nas: Da li ste svesni {ta ste u~inili? Da li imate predstavu {ta ovo zna~i za nas i za narod u ovom kraju? Va{a pomo}, va{e prisustvo ovde, {to je neko uop{te do{ao da vidi kako `ivimo, a povrh svega da nam pomogne i to na ovaj na~in. Zaista nemamo re~i da vam se zahvalimo za sve {to radite. Hvala vam i obavezno do|ite opet kada izgradimo ku}u.

Borovski KUD zapo~eo koncertnu sezonu MANASTIR JASENOVAC ZASIJAO PUNIM SJAJEM Nakon pauze od dve godine izazvane koronavirusom, ~lanovi kulturno-umetni~kog dru{tva Branislav Nu{i} iz Borova uspeli su ponovo da napune salu svog Kulturnog centra na radost ~lanova, ali i publike. Igra, zvuk tambure i brojna publika bilo je ne{to {to su Nu{i}evci sa rado{}u do~ekali.

Roditeqi i brojna publika su jedva do~ekali blago popu{tawe epidemiolo{kih mera, tako da

je sala Kutunog centra bila popuwena do posledweg mesta.

S. G.

Finalni radovi na popravci krovnog pokriva~a i novoj fasadi na Manastirskom hramu Ro|ewa Svetog Jovana Prete~e u Jasenovcu zavr{eni su po~etkom pro{le nedeqe, uz blagoslov wegovog preosve{tenstva vladike Pakra~ko-slavonskog Jovana.

- Od sve~anog ~ina osve{tawa Jasenova~kog hrama 1984. godine pa do jeseni 2021. godine kada su otpo~eli radovi, na spoqa{nosti hrama nisu vr{ene znatnije popravke, iako je isti pre`iveo o{te}ewa i skrnavqewa tokom rata devedesetih godina i operacije ”Bqesak” 1995. godine.

Materijalnom pomo}i Vlade Republike Srbije od 9. marta do 28. aprila, a po dogovoru s Predsjednikom Republike Srbije g. Aleksandrom Vu~i}em i Patrijarhom Srpskim g.

Porfirijem, ova sve{tena obiteq dobila je potrebna sredstva za po~etak obnove ove, za sve nas, velike svetiwe koja molitveno ~uva

i weguje spomen na `rtve sistema koncentracionih i logora smrti Jasenovac - navedeno je na zvani~noj Fejsbuk stranici Eparhije Pakra~ko-slavonske.

S. G.

12

DRU[TVO

^etvrtak 7.

2022.2020.

10.april decembar

SRBIJA, RUDNIK I NESRE]E:

„Mi smo ti samo potro{ni materijal” rudari zanemeli posle pogibije kolega u Sokobawi

Neprijatan miris {iri se okolinom rudnika "Soko" u brdima iznad Sokobawe, u jugoisto~noj Srbiji, gde je u obru{avawu jame poginulo osam rudara Stari autobusi sa natpisom „Prevoz radnika" ~ekaju ispred ulazne kapije rudare koji su zavr{ili smenu, dok oni ulaze i sedaju u ti{ini, pognutih glava. „[ta da ti ka`em, bajo moj mili, kad su to sve bili drugari moji… Kako bi se ti ose}ao", ka`e Sa{a Lazarevi}, jedan od rudara.

Vlada Sto{i}, wegov kolega, bio je deo ~ete za spasavawe qudi koji su bili zarobqeni u jami.

„Do{ao sam da pomognem da se tela izvuku… Videti te qude sa kojima si svakog dana radio…", rekao je i za}utao.

A svi rudari ponavqaju isto da ovo nije prva nesre}a u rudnicima u ovom delu Srbije.

U nesre}i iz 1983. godine u aleksina~kom rudniku poginulo je 35 rudara, a na istom mestu {est godina kasnije, u po`aru u jednoj od jama, poginuo je 91 ~ovek. „Ovo nije prvi put… A vero-

vatno nije ni posledwi", ka`e Lazarevi} kratko. „[ta da ti ka`em…"

Nekoliko mu{karaca sedi za stolom lokala neposredno ispred rudnika, a koji je u isto vreme i prodavnica i kafana.

Ispred wih je pi}e i ne{to grickalica.

Sede i pri~aju, ali za izjave nisu raspolo`eni. „Razumi nas, poginuli su nam drugari… A i {ta da ti ka`emo", navode.

Ve}ina rudara reaguje isto odmahivawem ruke, sa vidqivom knedlom u grlu. „Ne vaqa, brate, {ta da ti ka`em, izginulo osam qudi, {ta bi ti rekao", ka`e u prolazu jedan rudar u teksas jakni.

Nije `eleo da se predstavi i re~i te{ko cedi. „Treba da si|e{ dole u jamu, da vidi{ kako je… A plata 60.000 dinara. „Mi smo ti samo potro{ni materijal", rekao je na putu do automobila.

Lazarevi} sa suzama u o~ima pri~a o poginulim prijateqima. „Zna{ {ta je najgore - jedan od stradalih nedavno je dobio dete,

drugi ima dve }erke… Ko }e sad tu decu da ~uva?" „Moja }erka ima pet godina, jutros je plakala kad sam krenuo na posao, razume i ona o ~emu se radi."

Iako je nesre}a velika, dodaje, rudari su se navikli. „De{avaju se ovakve stvari, to je priroda, jako je te{ko spre~iti ovakve nesre}e, gotovo nemogu}e", isti~e. „Postoje ti veliki kolektori u jami, koji sadr`e ogromnu koncentraciju metana i kada se oni otvore qudi ostanu bez kiseonika i to je to". [ta se desilo?

Do nesre}e je do{lo u ranim jutarwim ~asovima, a mediji su prvo preneli da je u pitawu eksplozija.

Me|utim, zvani~nici to negiraju, isti~u}i da je u pitawu curewe metana posle obru{avawa jame.

U bolnici u Aleksincu primqeno je 20 povre|enih rudara koji nisu `ivotno ugro`eni, a dvojica su preba~ena u Klini~ki centar Ni{, objavili su zvani~nici. „Ne mogu, sinko, vi{e da pri~am o tome, celo jutro me samo

ispituju", ka`e `ena ispred bolnice u Aleksincu, koja tako|e nije `elela da se predstavi. „Mu` mi ima povrede glave, grudnog ko{a, prijateq mi je poginuo, stvarno ne mogu… Ali stra{no je sve {to se dogodilo", dodala je.

U trenutku nesre}e 49 rudara je bilo u smeni.

Svi su rudari su u me|uvremenu izvu~eni iz jame, ka`u nadle`ni.

Sa{a Spasi}, direktor Javnog preduze}a za podzemnu eksploataciju ugqa Resavica, saop{tio je imena poginulih rudara.

Najmla|i je imao 31 godinu. „Prema jo{ nezvani~nim informacijama, do{lo je do zaru{avawa ugqa u otkopnoj komori VE 3/1 i naglog prodora metana u radni prostor", rekao je Spasi}. [estorica poginulih su iz Aleksinca, jedan iz Vrawa i jedan iz Sokobawe, rekao je Dalibor Radi~evi}, predsednik op{tine Aleksinac.

Zorana Mihajlovi}, ministarka rudarstva i energetike obi{la je rudnik u Sokobawi i izjavila da }e „dr`ava pomo}i porodicama koliko god je mogu}e".

R. N.

ZBOG SE^E I LO[E DR@AVNE UPRAVE KOJA ZBOG HALAPQIVOSTI ZA ZARADOM, BEZ KONTROLE SE^E [UME KOJE TREBA DA ^UVA:

Fru{ka gora izgubila nominaciju za UNESKO prirodnu ba{tinu!

Zbog neadekvatnog upravqawa {umama u javnom preduze}u Nacionalni park Fru{ka gora propala je nominacija bukovih {uma za UNESKO-vu listu svetske prirodne ba{tine, saop{tio je pokret Odbranimo {ume Fru{ke gore, pozivaju}i se na zvani~nu informaciju koju je dobio od Republi~kog zavoda za za{titu prirode.

Du{an Bere|i iz tog pokreta naveo je u pisanoj izjavi da su u posledwih godinu dana primetili intenzivne se~e {uma u blizini lokaliteta Ravne i Papratski do, koji su nominovani za svetsku ba{tinu. „Zbog prekomernih se~a, Srbija je izgubila istorijsku priliku da na{e {ume postanu deo Svetske ba{tine prirode.

Potrebno je ukazati da je ovaj obim i vr-

ste se~a ‘aminovao’ Pokrajinski zavod za za{titu prirode, kroz svoje saglasnosti i Osnove gazdovawa {umama i sva programska i planska dokumenta javnog preduze}a Nacionalni park Fru{ka gora“, naveo je Bere|i.

Dodao je da nije problem samo se~a, nego i intenizivni gra|evinski radovi na rekonstrukciji vile Ravne. „Kamioni, me{alice, ogra|ivawe prostora, prava devastacija tog prostora“, kazao je Bere|i.

Pored lokaliteta na Fru{koj gori, iz Srbije su 2020. godine nominovani i lokaliteti u Nacionalnom parku Tara – Zvezda i Klisura Ra~e, kao i u Nacionalnom parku Kopaonik, lokalitet Kozje stene.

M. T.

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 7. april 2022. ^etvrtak 10. decembar 2020. 13

SAM IZMERI, SAM PLATI:

Povratnici iz Kanade kod Kraqeva prodaju vo}e i povr}e na poverewe

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

Aleksandar i Nevena Pavlovi} sa }erkom Qubicom Aleksandar i Nevena Pavlovi}, upoznali su se i ven~ali u Kanadi, ali su odlu~ili da se vrate i `ivot nastave u Konarevu kraj Mataru{ke bawe.

Mladi supru`nici poseduju dva imawa u okolini Kraqeva i odlu~ili su da se bave vo}arstvom. Mogli su, dodu{e, da biraju – da ostanu u Kanadi ili da se

Sve je tu: Vo}e, povr}e, vaga i sandu~e...

vrate na dedovinu. Kona~an izbor je pao pre ne{to vi{e od 7 godina.

“Mi smo proveli neko vreme u Kanadi.

Bilo je to kratko vreme, ali dovoqno da shvatimo i zapitamo {ta u `ivotu ho}emo. Onda smo se vratili u Srbiju, ja sam se zaposlio u lokalnoj firmi i tu radio skoro 7 godina. Nisam ni tu video sebe… supruga je radila kao frizerka, i nekako smo uporedo sa poslom, po~eli da sadimo vo}e, da se bavimo poqoprivredom, i shvatio sam da time ho}u da se bavim. Sam sam svoj gazda, imam neki svoj mir”, ka`e Aleksandar.

Da bi dopunili prihode, odlu~ili su se na nesvakida{wi korak – prodaju na poverewe. Samo }e ih prvi prolaznici zate}i rano ujutru ispred ku}e, kako dopuwavaju gajbe tek ubranim plodovima. Imaju i previ{e posla u toku dana u vo}wacima i plastenicima, da bi se tu zadr`avali.

“Desilo se da je rodilo dosta povr}a, a i vo}e u isto vreme, pa nismo mogli da boravimo tu i uslu`ujemo narod, ve} smo do{li na ideju

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

da se kupci sami slu`e…sami da izmere i ubace novac u sandu~e…pokazalo se lepo, qudima je to zanimqivo”, ka`e Nevena Pavlovi}.

Polica sa namirnicama je u prometnoj ulici. Osim kom{ija, kupci su i oni koji idu u Mataru{ku bawu.

“I da neko uzme, nije problem, mo`da je nekom ba{ trebalo…”, ka`e Nevena.

Mladi supru`nici sa dvogodi{wom }erkicom Qubicom, ve}i deo dana provode u vo}wacima u selu Ro}evi}i. Na dva hektara imaju vi{e od 1200 stabala ra-

znog vo}a. [qiva je rodila odli~no i prvi put su otkupqiva~ima predali ve}e koli~ine.

Mnogo su vremena, truda i novca ulo`ili u mlade zasade vo}a.

“Sav vi{ak novca se ula`e tu. Iskreno se nadamo da }e to jednog dana da se isplati, nadam se uskoro”, ka`e doma}in.

Pavlovi}i o~ekuju i prinovu, jer je Nevena u petom mesecu trudno}e. Poruke podr{ke sti`u sa svih strana, neretko i od mu{terija, koji ih ostavqaju uz novac, u po{tanskom sandu~etu.

M. T.

98 uuu KAKO JE MOMO KAPOR OSTAO BEZ SUPE I PE^EWA:

„Govorili su svi - osim pokojne babe“ U amfiteatru Kara|or|evog konaka manastira Uspenija Presvete Bogorodice u Dobrunu odr`ano je kwi`evno ve~e pisca i slikara Mome Kapora. Naglasiv{i za sebe da je "akademski slikar i naivni pisac", Kapor je qubiteqima pisane re~i pri~ao anegdote o svojim susretima sa slavnim i obi~nim qudima, od kojih su mnoge u{le i u wegove kratke pri~e. Jedna od anegdota vezana je za sve~anost otvarawa hrama Hercegova~ke Gra~anice u Trebiwu, ~iji je ktitor bio Branko Tupawac iz Amerike.

- Na sve~anom ru~ku taman done{e supu kad neko kucka

viqu{kom u ~a{u. Ti{ina, ustaje jedan od nadobudnih Srba iz Amerike, koji dinara nije dao za ovu svetiwu, i na iskvarenom srpskom pri~a punih petnaest minuta - prise}a se Momo.

Za vreme wegove pri~e, konobari su ispred pisca ve} sklonili ohla|enu supu.

- Ode supa, pre`alih je, sti`e pe~ewe, kad opet zveket ka{ikom o ~a{u. Opet ustaje ugla|eni sunarodnik iz Amerike, ka`u, biznismen, naklapa i nabada po srpski i to vi{e od prethodnog.

Konobari skloni{e pe~ewe - nastavqa Kapor.

Momo je pre`alio i supu i

pe~ewe i ponadao se da }e bar pojesti kola~ i tako ne ostati gladan na slavi. Kad kuc-kuc od kristalnu ~a{u, opet novi govornik.

- Kucnu ~a{a i na drugom kraju stola. Ustade vladika Atanasije, onako visok kao hercegova~ka kamena gromada, i ispri~a ovu pri~u.

- Umrla napre~ac baba u jednom hercegova~kom selu. Wen kom{ija |ed Simo, bez svoje babe ode na sahranu, a kad se vrati pita ga starica.

"Kako bi, Simo? Ko je ~itao govore?"

"Svi, osim babe", objasni sta-

rac.

I tako su Momo Kapor i ostali gosti na miru pojeli svoj kola~ i bar malo utolili glad.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Petar Kraq recitovao na ki{i

14

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

AUSTRALIJA

Jezik i identitet Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Nedavno sam imao ~ast i privilegiju da kao govornik i predstavnik medija iz Australije u~estvujem na „Jedanestoj medijskoj konferenciji dijaspore i Srba u regionu“. Konferen-

zahteva bavqewe nekim kombinovanim i po pravilu digitalnim sadr`ajima.

Pretpostavqa se da u Australiji `ivi vi{e od 100.000 qudi srpskog porekla. Na`alost, jedan deo wih se iz prakti~nih razloga izja{wavaju samo kao Australijanci, iako vrlo dobro znaju da su potomci prve, druge ili ~ak tre}e generacije srpskih doseqenika. Ne treba zaboraviti da su prvi Srbi ovde kro~ili jo{ krajem 19. veka. Wihov broj se ubrzano pove}avao u 20. veku, i ve} 1936. godine australijski Srbi su imali i svoje prve novine list „Napredak“, ~iji je prvi broj iza{ao u Sidneju. @eqa da ~itaju i pi{u na svom materwem jeziku uglavnom je bila, razu-

noj australijskoj {koli, gde se pored regularnog australijskog obrazovnog programa izu~ava i srpski jezik, kultura, istorija i pravoslavna veronauka.

Kada su u pitawu medijski sadr`aji nameweni mladima u ciqu o~uvawa srpskog jezika dominantnu ulogu danas igraju internet i dru{tvene mre`e.

Do mladih se relativno lako mo`e dopreti i putem televizijskih sadr`aja posebno putem popularnih serija i filmova na srpskom jeziku. Ve}ina domova u Australiji gde se u ku}i govori srpski jezik uglavnom imaju televizijske kanale na srpskom jeziku, {to samim tim delimi~no olak{ava i pristup mladima. Ipak, moj op{ti utisak je da tamo gde se u ku}i

Prvi srpski kolex u Australiji „Sveti Sava“ u Zapadnom Sidneju. Va`na je ~iwenica da je re~ o zvani~no akreditovanoj australijskoj {koli, gde se pored regularnog australijskog obrazovnog programa izu~ava i srpski jezik, kultura, istorija i pravoslavna veronauka

cija je tradicionalno odr`ana u Beogradu i onlajn putem „zum“ aplikacije za sve u~esnike iz dijaspore. Vi{e od tridesetak u~esnika konferencije od Vankuvera, preko Amerike, Evrope, Rusije i Ju`ne Afrike pa sve do Melburna, pozdravio je gospodin Arno Gujon, v.d direktor Uprave za saradwu s dijasporom Ministarstva spoqnih poslova Srbije. Ove godine tema je bila: „Na{a uloga u o~uvawu srpskog jezi~kog i kulturnog identiteta“. Dok sam se pripremao za u~e{}e, razmi{qao sam pre svega o svom li~nom i vrlo skromnom doprinosu o~uvawu srpskog jezika u Australiji, zemqi gde `ivim vi{e od jedne decenije. Pitao sam se, da li bi moj identitet uop{te i postojao kada ne bih svakodnevno govorio ili ~itao na svom materwem jeziku. Nema sumwe da je o~uvawe i promocija srpskog jezika u dijaspori jedan veoma te`ak ali i izazovan posao, posebno ako se time bavite na profesionalnom nivou. Obra}awe mladima u dijaspori, koji uglavnom ne govore svakodnevno ili ne govore dobro srpski jezik, je jedan izuzetno kompleksan proces, jer pre svega

mqivo, jako sna`na me|u novopristiglim migrantima, koji uglavnom nisu govorili engleski jezik. Taj trend je ostao popularan sve do dana{wih dana, dok je komunikacija sa mladima na srpskom jeziku i daqe veoma ote`ana. Jedan od osnovnih razloga te pote{ko}e je i taj {to su mladi pod mnogo ja~im uticajem zvani~nog jezika, pre svega putem regularne {kole. Na popisu 2016. godine ne{to mawe od 74.000 stanovnika Australije se izjasnilo kao Srbi od kojih je u Srbiji, ro|eno mawe od 17.000. Ve}ina wih je izjavila da u ku}i govori srpski jezik {to je ipak jedan vrlo zna~ajan broj. Srbi na Petom kontinentu se razumqivo uglavnom okupqaju oko Srpske pravoslavne crkve, koja veoma uspe{no organizuje i srpske etni~ke {kole. U tim {kolama deca srpskog porekla poha|aju nastavu na srpskom jeziku u svim ve}im gradovima Australije, od prvog pa sve do dvanaestog razreda. Posebno treba ista}i pro{logodi{we osnivawe prvog srpskog kolexa u Australiji „Sveti Sava“ u Zapadnom Sidneju. Va`na je ~iwenica da je re~ o zvani~no akreditova-

svakodnevno govori srpski ta deca uglavnom i uspe{no nau~e na{ jezik. Zato je uloga roditeqa odlu~uju}a u tome da li }e wihova deca u dijaspori nastaviti da govore jezik svojih predaka. Medijski sadr`aji nameweni mladima bilo putem interneta ili televizije jesu zna~ajni i mogu pomo}i da se do mladih u dijaspori lak{e do|e. Ipak uloga roditeqa kao i ~e{}i odlasci u Srbiju mogu biti itekako va`ni faktori u o~uvawu srpskog jezika i wegovog uspe{nog preno{ewa na slede}u generaciju. Gospodin Gujon je u svom uvodnom govoru na otvarawu konferencije lepo i ta~no rekao, da govoriti srpski u ku}i u dijaspori na`alost nije dovoqno. Zato je uloga etni~kih {kola od presudnog zna~aja u uspe{nom formirawu ali i zaokru`ivawu jezi~kog identiteta. Jer kad jezik jednom u|e u u{i od malena, prati}e nas do kraja `ivota. I upravo je to na{ identitet, i ono {to nas defini{e i povezuje sa na{im korenima. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Australija se ubrzano naoru`ava zbog Rusije i Kine Zbog rastu}ih pretwi koje predstavqaju Rusija i Kina, Australija je ubrzala planove za kupovinu raketa dugog dometa vi{e godina pre predvi|enog roka. Ministar odbrane Australije Piter Daton rekao je danas da }e ubrzano naoru`avawe borbenih aviona i ratnih brodova ko{tati dr`avu 3,5 milijardi australijskih dolara (2,6 milijardi dolara), predo~iv{i da }e to pove}ati sposobnost Australije da odvra}a potencijalne protivnike. „Postojala je ranija radna pretpostavka da bi se ~in agresije Kine prema Tajvanu mogao dogoditi 2040-ih. Mislim da je taj vremenski okvir sada dramati~no smawen”, rekao je Daton u intervjuu za lokalnu TV mre`u 7 i istakao da bi Rusija svojim daqim vojnim aktivnostima mogla da pokrene doga|aje sli~ne onima koji su izazvali Drugi svetski rat. „Kada pogledamo {ta se desilo u Ukrajini, postoji {ansa da Rusi odu u Poqsku ili negde drugde u Evropi. To bi bila repriza 1930-ih i to ne bi trebalo da dozvolimo”, smatra Daton.

Prema revidiranom planu nabavki do 2024. godine, tri godine ranije nego {to je planirano, borbeni avioni FA-18F Super Hornet bi bili naoru`a-

ni poboq{anim ameri~kim raketama vazduh-zemqa tipa JASSM-ER bi omogu}ile lova~koj avijaciji da ga|a ciqeve u radijusu od 900 kilometara.

Australijske fregate klase ANZAC i razara~i klase Hobart bi}e opremqeni do 2024. godine, pet godina pre roka, projektilima Kongsberg NSM norve{ke proizvodwe, ~ime bi se vi{e nego udvostru~io domet udara ratnih brodova.

Novi raspored ponovnog naoru`avawa dolazi nakon {to su Solomonska ostrva objavila nacrt bezbednosnog pakta sa Pekingom u okviru kojeg bi Kina mogla da po{aqe vojno osobqe na ova ostrva u ju`nom Pacifiku i da poma`e u odr`avawu reda i bezbednosti. Pekingu bi, tako|e, bilo omogu}eno da {aqe svoje ratne brodove na Solomonska ostrva radi popravki i dopuna zaliha, {to je dovelo do spekulacija o mogu}nosti uspostavqawa kineske pomorske baze u tom delu Pacifika.

Kina je negirala da tra`i vojno upori{te na Slomonskim ostrvima i optu`ila druge zemqe za podizawe tenzija.

Komandant Pacifi~ke flote Sjediwenih Dr`ava Semjuel Paparo ocenio je u Va{ingtonu da je pakt Solomonskih ostrva i Kine „veoma zabriwavaju}i”.

ZAJEDNICA

Head Office: Unit 4/350 Main Road West St Albans VIC 3021 Phone: 03 9356 4555 e-mail: Serbian_sss@iprimus.com.au website: www.serbiansss.com.au

^etvrtak 10. decembar 2020. 15 ^etvrtak 7. april 2022.

Branch Office: Shop 7 249-259 Lonsdale Street Dandenong VIC 3175 Phone: 03 9793 2100 e-mail: ssss_dandenong@iprimus.com.au website: www.serbiansss.com.au

Raspisuje konkurszaza poziciju administrativnog slu`benik Raspisuje konkurs poziciju administrativnog slu`benika

Opis posla podrazumeva rad sa starijim licima srpskog porekla u ciqu vima i organizacionim standardima, uz redovno podno{ewe izve{taja pru`awa adekvatne pomo}i, kroz razvoj i primenu odgovaraju}ih preministarstvu zdravqa (DOH) na DEX portalu. Posao podrazumeva rad u St. a podrazumeva rad sa starijim licima srpskog porekla u cilju pru`anja adekvatne pomo}i, kroz razvoj i primenu odgovaraju}ih preg gleda, procene, upu}ivawa i pru`awa usluga. Pozicija obuhvata koorAlbans i Dandenong kancelariji, podr{ku klijentima, dobrovoqcima i a i pru`anja Pozicija koordiniranje i pru`anje u cilju spre~avanja socijalne poslove, izolacijetransport i obezbe|ivanja diniraweusluga. i pru`awe usluga uobuhvata ciqu spre~avawa socijalne izolacije i usluga wihovim bri`nicima, administrativne klijenata, nezavi obezbe|ivawa nezavisnosti starijim licima podr{kom i stvarawem odlazak u aktivnosti kupovinu i posete klijentima.

Radiposeta uspe{nosti aplicirawa, dr{kom i stvaranjem socijalnih mre`a, putem odre|enih Planiranih grupnih (PAG) i Programa (FVP). socijalnih mre`a, putem odre|enih Planiranih grupnih aktivnosti (PAG) potrebno je da kandidat te~no govori, kako srpski tako i engleski jezik, i Programai poseta (FVP). bude vakcinisan sastandardima, minimalno 2 dozeuzi planira da primi tre}u dozu, podrazumeva pisanje izve{taja u skladu sa vladinim zahtevima idaorganizacionim redovno podno{enje izve{taja da poseduje kancelariji, privatni automobil koji }e koristiti tokom radnog vremena, DOH) na DEX portalu.Posao podrazumeva rad u St. Albans i Dandenong podr{ku klijentima, dobrovoljcima i njihov Pozicija podrazumeva i pisawe izve{taja u skladu sa vladinim zahtekasko (puno) osigurawe i viktorijansku voza~ku dozvolu.

ativne poslove, transport klijenata, odlazak u kupovinu i posete klijentima. Radi uspe{nosti apliciranja, potrebno je da kandidat podrazumeva od 20 sati nedeqno u Sent Albans i Dandenong kancelariji, posle meseci mogu}e pove}awe. ki tako iPosao engleski jezik, da radno bude vreme vakcinisan sa minimalno 2 doze i planira da primi tre}u dozu, da 6poseduje privatni automobil k dnog vremena, kasko osiguranje i viktorijansku voza~ku dozvolu.

Uz (puno) molbu (Cover letter) obavezno prilo`ite biografiju ili rezime sa pismenim preporukama davalica.

Molba i ostali materijal moraju biti napisani na engleskom jeziku i dostavqeni na adresu:

Posao podrazumeva radno vreme od 20 sati nedeljno u Sent Albans i Dandenong kancelariji, posle 6 meseci mogu}e pove}anje.

SERBIAN SOCIAL SERVICES AND SUPPORT INC. The Selection CommitteeUnit 4/350 Main Road West, St. Albans VIC 3021

(Cover letter)obaveznoprilo`itebiografijuilirezimesapismenimpreporukamadvalica. Molba i ostalimaterijalmorajubitinapisaninaeng Za vi{e informacija o gore pomenutoj poziciji i opisu posla, molimo kontaktirajte kancelariju Srpskog socijalnog servisa dostavljeninaadresu: i saradwe na telefon 03 9356 4555.

SERBIAN SOCIAL SERVICES AND SUPPORT INC. Konkurs za gore navedenu poziciju zatvara se 19. aprila 2022. godine.

The Selection CommitteeUnit 4/350 Main Road West, St. Albans VIC 3021

Verica Markovi} iz Melburna Konkurs za gore navedenu poziciju zatvara se 19. aprila 2022. godine proslavila 65. ro|endan

vi{e informacija o gore pomenutoj poziciji i opisu posla, molimo kontaktirajte kancelariju Srpskog socijalnog saradnje natelefon 03 9356 4555.

U nedequ, 3. aprila 2022., dugogodi{wa cewena volonterka “Srpskog socijalnog servisa i saradwe” - Verica Markovi} je proslavila svoj 65. ro|endan. U svom domu Verica je ugostila prijateqe i ro|ake i tom prilikom se zahvalila svim prisutnim gostima: svom partneru Tomi i wegovoj porodici Darku i Suzani, “Srpskom socijalnom servisu i saradwi“ na podr{ci svih ovih godina, {kolskoj drugarici Milici sa sestrom Sne`om, ro|acima Sla|ani sa }erkom i budu}im zetom, @ivani iz Srpskog glasa i wenoj unuki, prijateqima Milanu i Jasmini i Borki.

Verica ve} dugi niz godina stoji na usluzi raznim Udru`ewima i svojim dobrovoqnim radom poma`e da dru{tva u Erington dru{tvenom centru u Sent Albansu redovno obavqaju svoje aktivnosti. Svi prisutni su proveli prelepi dan u vesequ i prelepoj hrani.

Dragoj Verici zahvaqujemo na wenom dugogodi{wem radu za dobrobit srpske zajednice u Melburnu i `elimo joj jo{ mnogo radosnih godina u krugu svoje porodice i prijateqa.

16

^etvrtak decembar ^etvrtak 10.

7. april 2022.2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

„Radne p~elice“ iz srpske {kole „Vuk Karaxi}“

Posle mnogobrojnih prepreka sa kojima su se u~enici i nastavnici Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ u SentAlbansu suo~avali tokom proteklih godinu dana, sa zadovoqstvom mo`emo re}i da smo ovu godinu otpo~eli onako kako svi zaslu`ujemo!

Izdvojeno odeqewe {kole u Grinzborou trenutno broji 13 u~enika. To je me{ovita grupa „radnih p~elica“, razli~itog uzrasta, gde stariji u~enici poma`u i lepo se dru`e sa mla|im u~enicima. U susret 8. martu, zajedno sa u~iteqicom, u~enici su napravili

poklone svojim mamama koriste}i papire, makaze, bojice, kao i cve}e koje su ubrali u {kolskom dvori{tu. Tako|e, jednog lepog sun~anog dana smo organizovali „Pixama dan“, gde su u~enici, zajedno sa u~iteqicom, imali zadatak da se obuku u omiqenu pixamu. Jedna od nastavnih jedinica kojom smo se bavili u prvom tromese~ju bila je bezbednost, vrste saobra}aja i saobra}ajni znakovi. Na{e „radne p~elice“ su napravile razli~ite znakove i tako kroz igru i

izradu projekta st cale nova znawa. Ci nastave u srpskoj {koli je da bu zanimqiva i svake nedeqe druga~ija, ka bi to pomoglo, zainteresovalo i omogu}i u~enicima lak{e razumevawe gradiva i zika. U~enici tokom nastave u {koli u~e na{oj veri, kulturi i obi~ajima.

Pridru`ite sa na{em timu „radnih p~ lica“, i uplovite u na{ zanimqiv sv u~ewa!

U~iteqica Jelena \uri~

Poseta sve{tenika oca Gorana ]e}eza Kernsu Srbi iz tropskog severnog Kvinslenda su krajem pro{le nedeqe i tokom proteklog vikenda u organizaciji Srpskog kulturnog centra Sv. Ilija iz Kernsa, a uz blagoslov Wegovog Preosve{tenstva Vladike Siluana pru`ili gostoprimstvo ocu Goranu ]e}ezu iz Sidneja.

Poseta sve{tenika je dugo i `eqno i{~ekivana, ali na`alost i odlagana zbog raznih restrikcija vezanih za Kovid19. No, kona~no je poseta ostvarena i pozitivna reakcija Srba (ali i drugih isto~noevropskih pravoslavaca) je najboqe pokazala koliko je ovakva poseta na{eg sve{tenika potrebna i opravdana.

U subotu je otac Goran slu`io liturgiju u gr~koj crkvi Sv. Jovana Krstiteqa u Redlinhu, a tokom slu`be mu je odgovarao predsednik Srpskog centra u Kernsu, Zoran Tasi}, ina~e dugogodi{wi ~lan hora u Crkvenoj op{tini Sveta Trojica u Bransviku u Melburnu.

Slu`bi je prisustvovalo pedesetak vernika me|u kojima su bili i Rusi, Belorusi, Rumuni i Etiopqani. Pre slu`be je ve}i broj vernika iskoristio priliku da se

ispovedi, a da se tokom slu`be i pri~esti.

Ocu Goranu ]e}ezu su doma}ini bili Jasmina i Zoran Tasi} koji su tako|e uspeli da i pored jako zgusnutog rasporeda na|u malo vremena i poka`u mu Kerns i ~uvene pla`e severno od Kernsa.

Nakon Liturgije u subotu je tako|e uprili~en i zajedni~ki ru~ak u sali Srpskog kulturnog centra u Kernsu kome je prisustvovao i otac Menelaos iz gr~ke crkve Sv. Jovana u Redlinhu ~ija su vrata na{im vernicima uvek otvorena i gde smo uvek rado vi|eni. Poseta oca Gorana je tako|e dobro do{la i onima koji su `eleli da im se osveti dom, a obavqeno je i kr{tewe male Mile u porodici Nenada Jolxi}a.

Na kraju posete otac Goran se zahvalio svima koji su ga ovako toplo primili i organizovali wegov boravak, a na{a bra}a po veri iz gr~ke crkve su bili vrlo raspolo`eni da se jednom u tri me-

seca organizuje ovakva poseta. Da to sprovedu u delo }e ujedno biti zadatak i Srba iz Kernsa i ruko vodstva Srpskog centra. Ova pose ta je ponovo pokazala da su posete na{ih sve{tenika i Liturgije na na{em jeziku od velikog zna~aja za o~uvawe srpske kulture, tradici je i pravoslavqa u ovim delovima Australije.

Bi}e toplo, ali bi}e i ki{e za vikend u Melburnu za voza~e Formule 1 Meteorolozi obe}avaju promewivo vreme tokom Velike nagrade Australije, koja je na programu ovog vikenda.

Bi}e toplo u Melburnu, ali bi u nedequ moglo da bude i padavina, {to }e zna~ajno uticati na doga|awa u samoj trci u Albert Parku.

Za petak i subotu je najavqeno uglavnom sun~ano vreme, sa temperaturom do 26 stepeni, a u nedequ se o~ekuju padavine, uz tempe-

raturu do 23 stepena Celzijusa.

Velika nagrada Australije je posledw put vo`ena 2019. godine. Zbog pandemije k ronavirusa i zatvorenih granica, otkaza je u posledwe dve sezone. ^ak je 2020. godine sve propalo samo p sati pre po~etka prvog slobodnog trenin u petak, kada su i navija~i do{li do sam ulaska na stazu, ali im nije bilo dozvoqe da u|u u kompleks.

tiiq ude ako ilo jeeo

~evet

~i}

a i oee a a ia

d 1

wi koana

par nga mog eno

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 7. april 2022.

DO@IVETI STOTU:

Kako psiholog Rada sa Zlatne Obale poma`e qudima i `ivi punim plu}ima Za 80. ro|endan Rada je sko~ila iz helikoptera sa visine od 3 kilometra

Gospo|a Rada Smit, koja je na{ kvalifikovani psiholog, se bavi jako interesantnim stvarima. U Kvinslendu, Rada je poznata mnogima sa Saut Benk marketa u Brizbejnu gde je provela 20 godina dele}i savete psiholo{ke prirode putem gledawa u karte. Pozvali smo Radu da gostuje u Balkan Bits programu na 4ZZZ i da napi{emo ~lanak o woj za Srpski Glas. Evo kako gospo|a Rada Smit obja{wava wene radne aktivnosti.

RS: Ja se bavim i daqe onim ~ime sam se celog `ivota bavila a to je da poma`em qudima kroz gledawe u karte, savetima, re{avawe problema koja imaju, pokazivawe mogu}nosti da se ti problemi re{e, i mo`da da im dam malo samopouzdawa da i oni to mogu sami da urade.

Jer puno qudi nema samopouzdawa pa im treba malo da im se poka`e da su jaki. n Zna~i nije samo re~ u gledawu u karte, ve} se iza toga se krije jedno veliko iskustvo i znawe. Vi ste studirali psihologiju, pa ka`ite nam malo o tome?

RS: Ja sam zavr{ila psihologiju i to za rehabilitaciju i savetovawe, tako da sam imala prilike da radim i da budem prisutna sa mnogim qudima koji su stvarno zbog nekih fizi~kih nedostataka patili psiholo{ki, tako da im je potrebno da se te dve stvari prihvate. Da

isto koja su re{ewa, koje su mogu}nosti i najva`nije je da imaju izbora. Nijedna situacija u `ivotu ne mora da bude ba{ toliko da nemaju izbora. Slobodno mi{qewe, slobodne du{e. n Onda ste posle Saut Benk marketa pre{li na Vest End market. Sva va{a klijentela je odu{evqena sa vama i tra`ili su vas i dolazili iz raznih gradova jer ste bili popularni i tada, i sada.

RS: Jesam, zato {to ne la`em qude, iskrena sam.

Ose}aju se mnogo lak{e i boqe pogotovu kada shvate da oni mogu da preuzmu kontrolu svoje situacije i da je re{e. Tako da imam mu{terije koje su sa mnom od prvog dana kada sam do{la u ovu zemqu, pa do danas. Dosta preporuka imam od wih.

se prihvati onaj deo koji nisu mogli da kontroli{u, a da kontroli{u ono {to mogu. Tako da sam za vreme tog rada upoznala qudsku prirodu. Ali isto sam od detiwstva bila jako radoznala {to se ti~e karata, a kod nas su Romi najpopularniji {to se ti~e tih vrsta gledawa, i da poma`u qudima. Oni koji su iskreni, oni }e pomo}i. Tako da uvek sam to volela i uvek sam to znala da radim. n Mo`ete li da nam do~arate taj proces, kako to izgleda kada neko sedne isred vas, prvi put vidite osobu u `ivotu, i sada se tu otvaraju karte. [ta prvo ima utisak na vas, da li posmatrate osobu, da li dobijate neku energiju od te osobe, kakav je to proces odvijawa?

RS: Pa to je kombinacija svih mogu}ih stvari. Kao prvo, ja ne pitam nikakva pitawa, ne pitam klijente {ta bi `eleli da znaju. Ne bih htela da se qudi ose}aju da ih ja ‘pumpam’ za neke informacije, koje }u posle da upotrebim. Tako da mi je najlak{e kada ne poznajem osobu.

Karte mi poma`u da do|em do energije osobe, i da vidim koji su im problemi najte`i, tako da mogu da uspostavim jedan odnos od poverewa, i onda naravno mogu isto da vidim re{ewe tih problema. Nekad mi ne vidimo re{ewe problema sami. Vidimo re{ewe za druge, ali ne i za sebe. I onda poka`em ja qudima {ta oni mogu da urade,

n Mo`ete li da ispri~ate ~itaocima o va{oj ekstravagantnoj proslavi 80. ro|endana. To je bio spektakl po{to je bilo na televiziji, na kanalu 9. Evo vi nam sve recite o tome.

RS: Za vas je mo`da izgledalo kao spektakl. Ali kada sam ja napunila 80 godina, onda sam razmi{qala, hvala Bogu da sam 80 i hvala Bogu da sam jo{ `iva i zdrava i da gledam u budu}nost i daqe, ma koliko da je to duga~ko.

I naravno, {ta bih uradila da bih se zadovoqila nekim velikim delom, ja sam se odlu~ila u kombinaciji sa padobrancem, da sko~im iz helikoptera sa 10 hiqada stopa, {to je otprilike 3 hiqade metra – 3 kilometra. Za 70. ro|endan sam i{la na para sejling i to su me umo~ili u vodu nekoliko puta sa ~amcem, a 60. ro|endan sam provela na Aqasci na zale|enom Severnom moru. Mogla sam pe{ke da odem do Severnog pola, ali sam ja izabrala da se vozim na snoumobilu. I verujte mi da nisam verovala da je to toliko rapav put, pun xombi. Ja sam mislila led je ravan. Ali nije. Ima puno xombi. n Zna~i li to da za 90. ro|endan mo`da sledi put na Mesec?

RS: Pa evo na jednom intervju je devojka gre{kom rekla da sam sko~ila sa 3 hiqade kilometara. To }e taman biti dostupno kada ja budem 90. – nasmejala se Rada u {ali.

n Znate onu pesmu Bijelog Dugmeta „Do`iveti stotu“? Za vas gospo|a Rado va`i do`iveti 150 - u!

RS: @ivot samo vredi kada ~ovek mo`e da ima uzbu|ewe i kada mo`e da bude sre}an i zadovoqan svojim `ivotom. Neka `ivim dotle, dok sam sre}na i zadovoqna. n Da li biste mogli u detaqe da nam opi{ete kakav je to bio ose}aj skakawa iz helikoptera, sa tolike visine. Kako ste se ose}ali?

RS: Jedva sam ~ekala da vidim kako grad izgleda ispod nogu. Si}u{an i mali. Kako su zgradice bile kao domine pore|ane ispod mojih nogu. Jedva sam ~ekala taj dan da do|e. Morala sam da ~ekam nekoliko dana da bi se vreme uskladilo, i sve ostale dozvole i te tehni~ke stvari. Moralo je sve da bude perfektno. I vetar sa koje strane duva, i kojom brzinom, i koliko ima oblaka i svega. Jer smo oti{li prili~no visoko. Na tri i ne{to kilometra, tamo su oblaci malo gu{}i nego dole ni`e, tako da je trebalo sve da se uskladi. Ali jedva sam ~ekala da osetim to zadovoqstvo. Nije bilo straha ni najmawe. ^ak kad me je padobranac pitao da li bih opet sko~ila, rekla sam mu da bih, i on je u {ali rekao: ‘Hajdemo odmah nazad!’ Finansijski kad bi mogla to sebi da dozvolim, ponovo bih to uradila. n ^uli smo da odli~no kuvate i spremate?

RS: Po{to sam ve} pomenula da sam osam decenija na ovom svetu, zna~i odrasla sam u ono vreme kad su mlade devojke od mladosti u~ile kako sve da rade: da heklaju, da vezu, da {iju, da {trikaju, da kuvaju, da mese. U to vreme kada sam ja odrastala, to je bio odraz dobre `ene. To se malo promenilo sada. Tada su zaboravqali mo`da na kvalitete osobe i du{e, a samo su gledali {ta ona mo`e da uradi. Tako da sam ja prvo morala da nau~im sve da uradim, pa onda da razvijam svoju du{u.Ja mislim da kvalitet jedne osobene mora da se meri samo {ta oni mogu da urade i koliko dobro, nego kakve su osobe. A bonus je kada znaju lepo da urade neke druge stvari. n Gospo|o Rado, kada razmi{qate o va{em bogatom `ivotnom iskustvu, {ta ose}ate da vas je `ivot nau~io do sada?

RS: Puno stvari. Razli~ite teme. Ali sva ta iskustva, sve te sitnije i krupnije stvari `ivota formiraju osobu. Tako da ja imam puno uspomena. Ako mo`e ~ovek da produ`i u neku ve~nost, onda te uspomene su jedina stvar koje mogu da ponesu sa sobom – zavr{ila je Rada intervju sa ovim mudrim re~ima.Gospo|u Radu mo`ete prona}i na dru{tvenim mre`ama i rezervisati seansu u`ivo ili preko skajpa. l Fejsbuk/instagram: @ClairvoyantCardReading l Vebsajt: https://psychiclifementor.com/ Rada }e biti gost na Balkan Bits programu radio 4ZZZ / Zed Digital u subotu 9. aprila od 20 ~asova (vreme u Brizbejnu)(AEST) Slu{ajte radio program preko 4ZZZ vebsajta na Zed Digital kanalu:https://4zzz.org.au/ ili presu{ajte posle programa na ovom linku: https://4zzz.org.au/program/balkan-beats Tekst: Biqana Leti} Foto: Rada Smit, arhiva

18

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

REPORTA@A

"RAJKO, HILANDAR GORI! KRE]I!"

Pri~a fotografa koji je ovekove~io stradawe manastira u po`aru 2004. godine Povodom 18 godina od velikog po`ara u manastiru Hilandar, u Matici srpskoj u Novom Sadu otvorena je jedinstvena izlo`ba fotografija "Hilandaru u pohode", ~iji je autor umetni~ki fotograf Rajko Kari{i}.

Tokom bezmalo pet decenija rada Kari{i} je u svoju biografiju upisao impozantnih vi{e od 100 samostalnih izlo`bi, 143 fotomonografije, 29 mini monografija posve}enih crkvama i manastirima Srpske pravoslavne crkve i mnogobrojna priznawa.

Kari{i} je izlo`enim fotografijama posetiocima uspeo da do~ara deli} katastrofe koja je zadesila jednu od najve}ih srpskih svetiwa na Svetoj Gori Atonskoj a kojoj je u no}i izme|u 3. i 4. marta 2004. godine izgorelo oko 60 odsto gra|evinskog kompleksa.

U svim svetiwama SPC gde god da se okrenete imate inspirativni kadar koji kasnije, preto~en u fotografiju, pri~a svoju pri~u Kako ka`e, i dan-danas kada pogleda te fotografije obuzmu ga jake emocije i oseti miris paqevine i izgorele konstrukcije manastirskog kompleksa u nozdrvama.

MIR I SPOKOJ - Nikada ne}u zaboraviti re~i stare{ine manastira Kakovo, monaha Petra Kati}a koji me je pozvao 4. marta ujutru i kratko rekao: "Rajko, Hilandar gori! Kre}i!" Budu}i da sam puno puta boravio tamo stekao sam jedinstvene prijateqe i jedan sam od retkih koji uvek dobijaju blagoslov za boravak u Hilandaru. Taj poziv je zna~io upravo to – blagoslov i poziv u pomo} jer tamo{wi monasi koji su se upoznali sa mojim radom znaju koliko cenim i po{tujem na{e svetiwe te su me pozvali da svojim fotografijama svedo~im stradawu Hilandara. Odmah sam seo u kola i krenuo ali su mi dozvolili da u|em u manastir tek ~etvrtog dana nakon izbijawa po`ara koji je onda kona~no lokalizovan. Bilo je stra{no. Godinama odlazim u Hilandar i tamo sam napravio preko 80.000 fotografija ali su mi ove koje prikazuju wegovo uni{tewe zaista posebne i za wih sam jako vezan – pri~a nam Kari{i}.

Budu}i da je poseban deo stvarala{tva posvetio hramovima SPC Kari{i} ka`e da je u znati`eqi, osvr}u}i se u na{u vi{evekovnu istoriju, shvatio koliko su na{i preci bili veliki neimari, veliki dr`avnici i velike vojskovo|e.

- Niko od wih nije zapostavqao svoj

narod i svoju veru. Svi do jednog su bili zadu`binari, po~ev od Nemawi}a pa na ovamo iza sebe su ostavqali velelepne zadu`bine: manastire i crkve. Te zadu`bine, od kojih su mnoge pod za{titom Uneska, zbog svoje lepote i istorijske vrednosti za celokupno ~ove~anstvo, bude najtananija ose}awa u nama. Za mene su uvek bili veliki izazov. Pristupao sam im sa du`nim po{tovawem i kao ~ovek i kao hodo~asnik. Svaki moj odlazak u bilo koju od ovih svetiwa rezultirao je obiqem svetlopisa kojima sam poku{avao da do~aram jedan poseban svet, jednu posebnu atmosferu koju sam uvek zaticao, jedan mir i spokoj koji sam ose}ao – obja{wava na{ sagovornik.

SAHRANA PATRIJARHA Ipak, priznaje da je me|u wima uvek predwa~io Hilandar jer, kako ka`e "nigde tako lepo sve}e ne gore kao u manastiru Hilandar".

- Nigde se ne ~uje bruj zvona kao u manastiru Hilandar, bruj koji ti ispuwava i srce i telo. Nigde se ne ~uje tako zvuk klepala kod poziva na molitvu. Nigde tako lepo sve}e ne gore kao u Hilandaru. Nigde vas tako ne ponese poj pojaca kao u Hilandaru. Nigde ne mo`ete ~uti ti{inu kao u na{em manastiru Hilandar. Nigde na svetu ne postoji toliko ~udotvornih ikona kao u Hilandaru i bogatstvo manastirske riznice je neprocewivo. E, zato je Hilandar za mene toliko inspirativan da sam ga pohodio do sada 44 puta i svaki put kada odlazim tamo odlazim kao da mi je prvi put. Od mno{tva svetlopisa napravqenih u toj na{oj svetiwi uradio sam do sada nekoliko fotomonografija zahvaquju}i blagoslovu visokoprepodobnog arhimandrita igumana Metodija (Markovi}a). Ovde se re~ima ne mogu opisati sva bogatstva i lepota koji Hilandar poseduje i koji ve} vi{e od osam vekova po tipiku Svetog Save bez prekida uznosi molitve Svevi{wem – pri~a Kari{i}.

Kada se, kako ka`e, na|ete u bilo kojem od na{ih manastira imate ose}aj da se nalazite u nekom posebnom prostoru, vremenu bez vremena, gde je vreme zaustavqeno i koje se meri druga~ijim ar{inima, gde vas sve inspiri{e jer je sve nekako druga~ije.

- Objekti, riznice, freske sa kojih vas posmatraju mnogi sveti i ini... Gde god da se okrenete imate inspirativni kadar

Napravio sam vi{e od 80.000 fotografija Hilandara, ali su mi ove koje prikazuju wegovo uni{tewe zaista posebne i za wih sam jako vezan, ka`e Kari{i}

Nigde se ne ~uje bruj zvona kao u manastiru Hilandar, bruj koji ti ispuwava i srce i telo koji kasnije, preto~en u fotografiju, pri~a svoju pri~u. Posebno `elim da istaknem da sam, tokom punih 14 godina, uz pomo} mojih prijateqa slikara i ostalih umetnika prikupqao wihova umetni~ka dela koja su, potom, na{la svoje vekovno uto~i{te upravo u manastiru Hilandaru. Tamo je 156 umetnika darovalo blizu 200 svojih radova. To je bio na{ skroman dar za obnovu manastira Hilandar. Da bi ove na{e svetiwe sa svojom istorijom i mnogim artefaktima u wima bile jo{ vi{e bli`e hodo~asnicima, tokom prethodnih godina sam uradio 29 mini monografija koje su upravo posve}ene mnogim na{im crkvama i manastirima Srpske pravoslavne crkve. Kad ve} govorimo o na{oj Crkvi `elim da istaknem da sam, uz blagoslov Svetog Sinoda SPC, bio u prilici da kao jedni fotograf – civil, fotografi{em sam ~in sahrane bla`enopo~iv{eg Patrijarha srpskog Pavla. Nakon toga sam napravio jedinstvenu fotomonografiju u 95 primeraka jer je na{ Patrijarh imao 95 godina kada se prestavio svetom. Na taj deo moga stvarala{tva sam posebno ponosan – pripoveda Kari{i}.

LEPOTE SRBIJE U wegovom objektivu ogleda se i savremeni `ivot i na{a ba{tina {to, kako ka`e, predstavqa poseban izazov.

- Kada se bavite fotografijom svakodnevno, a jedan deo moga radnog vremena sam proveo rade}i kao novinar-fotoreporter, onda je neminovno da ne mo`ete biti indiferentni i slepi na de{avawa u `ivotnoj svakodnevici. Bele`e}i svojim fotoaparatima takve scene i doga|aje shvatite da nisu to jedine stvari koje treba bele`iti. Interesovawa i saznawa se vremenom pro{iruju i oboga}uju i onda shvatite da u `ivotu jednog posve}enog fotografa postoje mnoge stvari koje treba zabele`iti i otrgnuti od zaborava. Jedna od tih stvari je upravo i na{a bogata kulturna ba{tina i ogromno nasle|e od na{ih predaka koje nam je ostavqeno u amanet. Fotografija je upravo tu da otrgne od zuba vremena i na{eg zaborava to na{e nasle|e i, eto posla za mnoge zaqubqenike u fotografiju kao jedan vid savremenog izra`avawa. U svom dosada{wem radu uspeo sam da snimim, obradim i arhiviram prili~an broj foto-zapisa koji se odnose upravo na na{u kulturnu ba{tinu. Zahvaquju}i tome iz moje foto-radionice je ugledao svetlost dana veliki broj kwiga u kojima je prezentovan samo deo onoga {to se nalazi na mojim hard diskovima. U ovom trenutku mogu samo da ka`em da }u poku{ati, u skladu sa svojim mogu}nostima, da i daqem pravim kwige koje }e, putem odabranih fotografija, svedo~iti o jednom vremenu u kojem su nastale jer je fotografija jedan nepodmitqivi svedok vremena i trenutka u kome je nastala – obja{wava Kari{i}.

Ka`e i da kao dru{tvo nismo svesni lepote koju ba{tinimo i da malo brinemo o woj jer je u svom dosada{wem radu imao priliku da poseti mnoga mesta na kojima nije mogao da ostane ravnodu{an.

- Gde god da krenete na{om lepom zemqom Srbijom, verujte mi na re~ da nije uop{te potrebno i}i daqe, vi ste okru`eni nevi|enom lepotom bukvalno na svakom koraku. I kada govorim o ovome, imam obi~aj da ka`em da mnogi od nas, konkretno fotografa, gledaju a veoma mali broj koji je obdaren Bogom danim darom da mogu da vide ono {to drugi ne vide. I to je ono {to pravi kvalitativnu razliku. Ti qudi, fotografi umetnici, do~aravaju nam tu lepotu zabele`enu svojim tre}im okom – objektivom fotoaparata. Imao sam zadovoqstvo da po~etkom ovog milenijuma, u svoje ~etiri fotomonografije, zabele`im i ovekove~im u wima lepotu vajata izra|enih rukama nepoznatih neimara u kojima su `iveli na{i preci. Re~ je o Muzeju na otvorenom "Staro Selo" u Sirogojnu nadomak Zlatibora. Takvih primera {irom na{e Srbije ima bezbroj.

A sela nam polako izumiru. O lepotama prirode, nacionalnih parkova, reka i jezera da i ne govorim. Siguran sam da bi se, uz malo vi{e truda i `eqe da to {to nam je dato u nasle|e unapredimo, o tim lepotama ~ulo mnogo daqe od na{ih granica – smatra Kari{i}.

M. T.

PUTOPIS Most "^anakale 1915" preko moreuza Dardaneli spaja Evropu i Aziju Otvarawem mosta „^anakale 1915”, koji preko Dardanela spaja Evropu i Aziju, ~ove~anstvu je predstavqeno novo arhitektonsko ~udo. Ovaj most, za ~iju je realizaciju izdvojeno tri milijarde i sto miliona evra, najdu`i je vise}i most na svetu, ~iji sredwi raspon dose`e 2.023 metra, i najvi{i vise}i most na svetu, s vr{nom ta~kom na 334 metra, {to ga ~ini vi{om gra|evinom ~ak i od Ajfelove kule. Pre nego {to ga kao putnici posetimo i wime pre|emo iz Evrope u Aziju, Upozna}emo vas s ~iwenicama o nastanku ovog projekta i wegovim svojstvima, od kojih neka bele`e svetske rekorde.

Moreuz Dardaneli ima vekovni trgovinsko-vojni zna~aj kao kqu~ni plovni put koji povezuje Crno more i Sredozemqe.

Ovaj most skrati}e vreme putovawa izme|u Evrope i Azije na samo {est minu-

dardaneli:

Najdu`i i najvi{i vise}i most na svetu

ta, u odnosu na dosada{wu polu~asovnu vo`wu trajektom izme|u evropske i anadolijske strane. Osim toga, wegov izuzetan infrastrukturni zna~aj ogleda se u povezivawu luka u regijama Mramornog i Crnog mora.

Izgradwa mosta „^anakale 1915” zapo~eta je u martu 2017. godine, kada je formiran konzorcijum sastavqen od dve turske („Limak” i „Japi Merkezi”) i dve ju`nokorejske kompanije („DL E i C” i „SK ekoplant”).

U ovom projektu u~estvovalo je ~ak 25 finansijskih institucija iz 10 zemaqa, a na samoj izgradwi bilo je anga`ovano ~ak 17.000 qudi.

Va`no je i naglasiti ~iwenicu da je na izgradwi mosta bilo anga`ovano i 50 `ena in`ewera. ^ak ni pandemija virusa korona nije poquqala datum zavr{etka izgradwe. Radovi su prestajali samo 10. novembra svake godine u znak se}awa na Ataturka, osniva~a Republike Turske.

Ukupna du`ina mosta „^anakale 1915” iznosi 4.608 metara, ukqu~uju}i sredwi raspon od 2.023 metra, bo~ne raspone od 770 metara i prilazne vijadukte od 365 i 680 metara. Temeqi kula mosta stoje na 45 metara ispod nivoa mora na azijskoj obali i na 37 metara ispod nivoa mora na evropskoj obali. U okviru pripreme zemqi{ta, na mestu temeqa kule pobijeno je 165 ~eli~nih {ipova pre~nika 2,5 metara na osnovama azijske kule, a 203 {ipa na osnovama evropskog torwa. „Bi}e najdu`i most tog tipa na svetu i krasi}e Dardanele kao simbol na{e pobede u ^anakaleu”, rekao je predsednik Turske Erdogan. Simboli~ki smisao

SAOBRA]AJNA MRE@A Pored mosta „^anakale 1915”, projekat ukqu~uje izgradwu dva prilazna vijadukta, dva betonska vijadukta, 12 mostova, 43 nadvo`waka (od kojih je jedan ekolo{ki), 40 podvo`waka, 236 propusta razli~itih veli~ina, 12 ~vorova za ukqu~ewe, pet naplatnih rampi. pro`et je i kroz svaku wegovu mernu jedinicu. Naime, sredwi raspon iznosi 2.023 metra, {to simbolizuje stogodi{wicu postojawa Republike Turske (1923). Kula visoka 318 metara simbolizuje pomorsku pobedu u ^anakaleu – 18. marta 1915. godine, va`an datum u borbi turske nacije za nezavisnost.

Jedan od najve}ih izazova s kojim su se suo~ili in`eweri, kao i izvo|a~i radova, jesu, pre svega, jaki vetrovi, ka-

STIPENDIJE „LIMAKA” I ZA STUDENTE IZ SRBIJE

ZA[TITA FLORE I FAUNE Posebna pa`wa poklowena je za{titi flore i faune u regiji obuhva}enoj projektom. Naime, utvr|eno je da bi konstrukcije mosta u moru mogle da ugroze stani{te za{ti}ene vrste lepezastih dagwi. U saradwi s Univerzitetom ^anakale, preneto je vi{e od hiqadu jedinki ovog morskog {koqka{a, ~ija veli~ina dosti`e i do jednog metra, u susedna za{ti}ena podru~ja.

Tako|e, tokom operacija instalacije {ipova, tri stru~waka za za{titu morskih sisara de`urala su neprekidno. Operacija gra|evinskog tima bila je prekinuta najmawe pet puta na dva sata kako bi se omogu}io nesmetan prolaz delfinima.

Sa~uvana su i semena endemskih biqnih vrsta prona|ena du` trase projekta.

^etvrtak 10. decembar 2020. 19 ^etvrtak 7. april 2022.

Изграђена су и два прилазна вијадукта, 43 надвожњака, 12 чворова за укључење, пет наплатних рампи

Укупна дужина моста износи 4.608 метара, укључујући средњи распон од 2.023 метра

Turska kompanija „Limak” za svoje potrebe stipendira studente arhitekture, ma{instva, elektrotehnike, i to ne samo u okvirima svoje dr`ave. Kako smo saznali, tu praksu nameravaju da primene i za studente iz Srbije. rakteristi~ni za ovaj pojas, te seizmi~ki uslovi. Ipak, most „^anakale 1915” in`ewerski umovi projektovali su tako da je otporan na ove prirodne izazove.

Testirawa stabilnosti palube mosta u najnepovoqnijim uslovima vetra tokom faze izgradwe i eksploatacije vr{ena su u aero-tunelu. Tako|e, ura|ena je seizmi~ka studija za definiciju zemqotresa u povratnom periodu od 2475 godina. S obzirom na velike brzine vetra u regionu ^anakale, odlu~eno je da se napravi ortotropna ~eli~na paluba s dvostrukim kutijastim gredama {irine 45 metara, ukqu~uju}i centralni razmak od devet metara.

Tako|e, zbog mogu}ih zemqotresa, vetrova i sudara brodova, tlo ispod temeqa torwa oja~ano je ~eli~nim {ipovima. Glavni kabl se sastoji od 144 `ice u sredwem rasponu i 148 `ica u bo~nim rasponima. Svaki pramen je sastavqen od 127 pocinkovanih `ica visoke ~vrsto}e. Zanimqiv je podatak da je ukupna du`ina `ica ~ak 162.000 kilometara, {to je ~etiri puta vi{e od obima Zemqe.

Ovaj projekat, kao direktna veza izme|u Evrope i ju`nih i zapadnih regiona Turske, doprine}e razvoju ovih oblasti.

Tranzitni saobra}aj preko Bosfora bi}e ubla`en, a logisti~ki sektor efikasniji, {to }e dovesti do rasta uvoza i izvoza. Tako|e, unapre|ena kulturna interakcija s Evropom i Balkanom pomo}i }e razvoju i turisti~kog sektora.

Re{id Jildiz, jedan od ~lanova Izvr{nog odbora vodi~ svakim pedqom ove lepotice iznad mora i ispod sun~anog neba, izjavio je: „Za mene i na{ tim ovaj projekat je memorijal rada”, dodav{i na kraju: „Voleo bih da ovaj most ostane upam}en kao simbol mira, bratstva i prijateqstva u svetu!”

Ovaj projekat visokog me|unarodnog zna~aja stvara veze i zajedni~ke vrednosti izme|u razli~itih zemaqa i wihovih gra|ana, {to je zna~ajan korak ka miru i stabilnosti. „Od svega {to ~ovjek podi`e i gradi, povinuju}i se vitalnom instinktu, po mom mi{qewu, nema ni{ta boqe i vrednije od mostova”, rekao je Ivo Andri}.

R. N.

20

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

SRBI U SVETU

ZA DVE GODINE TRI PUTA VI[E BIRA^A U DIJASPORI:

Na ovim mestima su na{i qudi mogli da glasaju u inostranstvu Red za glasawe ispred ambasade Srbije u Berlinu

Na nedeqnim predsedni~kim, vanrednim parlamentarnih i lokalnim izborima bira~ko pravo je iskoristilo ~ak gotovo tri puta vi{e bira~a iz dijaspore nego pre dve godine, odnosno oko 40.000 dr`avqana Srbije koji `ive u inostranstvu.

Za glasawe u diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima (DKP) Srbije u inostranstvu prijavilo se ukupno 39.777 srpskih dr`avqana, dok je pre dve godine bilo wih 13.000. Oni su u nedequ glasali na 77 bira~kih mesta, {to je skoro dvostruko ve}i broj birali{ta u dijaspori u odnosu na parlamentarne izbore pre dve godine.

Procedura za prijavqivawe podrazumevala je da su svi koji `ele da glasaju u inostranstvu, morali da se registruju u nadle`nom DKP-u, a bira~ko mesto otvara se ukoliko se prijavi najmawe 100 glasa~a.

Primera radi, Austrija je vi{e nego udvostru~ila broj prijavqenih glasa~a, koji su mogli da glasaju na ~ak pet otvorenih bira~kih mesta, dok je 2020. godine u toj zemqi bilo otvoreno samo jedno birali{te.

Ve}e je interesovawe za glasawe i u

Nema~koj, kao i u [vajcarskoj gde je, na primer, u Cirihu, tri puta pove}an broj prijavqenih glasa~a.

BIH, NEMA^KA, PA AUSTRIJA

Najvi{e glasa~a koji su glasali 3. aprila prijavqeno je u BiH, a najmawe u Finskoj. U Bosni i Hercegovini se prijavilo wih 11.435, koji }e na raspolagawu imati 15 bira~kim mesta u federaciji i Republici Srpskoj.

Na drugom mestu je Nema~ka sa 7.947 bira~a, koji su svoje bira~ko pravo ostvarili na sedam birali{ta, a zatim sledi Austrija sa 3.977 prijavqenih glasa~a, gde je bilo otvoreno pet bira~kih mesta.

Najmawe dr`avqana Srbije za glasawe se prijavilo u Finskoj - 115, a zatim u [paniji - 118, Bugarskoj - 125 i Rumuniji - 127, tek toliko da bira~ko mesto mo`e da bude otvoreno.

GLASAJU I "PLAVI [LEMOVI"

Zanimqivo je da su i "plavi {lemovi" iz Srbije imali priliku da glasaju u Li-

banu, gde je u bazi Ujediwenih nacija bilo otvoreno jedno bira~ko mesto za 136 glasa~a.

Kada je re~ o biv{im jugoslovenskim republikama, u Crnoj Gori je glasalo 1.165 qudi, na pet izbornih mesta, od kojih za tri, Podgorica najpre nije dala odobrewe za glasawe, da bi, ipak, odobrila glasawe i van diplomatsko-konuzlarnih predstavni{tava, kao {to su to u~inile i neke zapadne zemqe.

Tako su dr`avqani Srbije u Crnoj Gori mogli da glasaju u Ambasadi u Podgorici, Konzulatu u Herceg Novom, kao i u dva udru`ewa Srba, u Sutomoru i Beranama, te u Op{tini u Budvi.

Tako|e, 981 dr`avqanin Srbije je glasao na dva bira~ka mesta u Severnoj Makedoniji, u Sloveniji je 713 gra|ana svoje pravo iskoristilo na jednom birali{tu u Qubqani.

U Hrvatskoj je na tri mesta svoj glas iskoristilo 629 bira~a.

R. N.

DIJASPORA [AQE NOVAC SVOJIMA U SRBIJI KAO I PRE PANDEMIJE VIRUSA KORONE

DIREKTORKA [KOLE U ^IKAGU:

Izviwavam se srpskoj zajednici zbog pocepanih zastava, ponosna sam na Va{u decu!

Nakon incidenta koji se desio pretpro{log vikenda, kada su u sredwoj {koli “Niles West” u predgra|u ^ikaga iscepane i pobacane srpske zastave, javila se direktorka {kole Karen Riter, koja ka`e da su po~inioci ka`weni i da wena {kola osu|uje svaki vid nacionalne mr`we.

Gospo|a Riter je, ina~e, u me|uvremenu odr`ala sastanak sa roditeqima srpske dece koja poha|aju ovu {kolu, pa je zatim oti{la da se i li~no izvini |acima, ~lanovima sredwo{kolskog “Srpskog kluba”.

Podse}amo, u prvi mah nepoznati po~inioci uni{tili su zid koji su srpskim simbolima ukrasili na{i sredwo{kolci tokom manifestcije “Me|unarodni vikend”.

Incident se ponovio i narednog dana, da bi nakon protesta na{ih u~enika, wihovih roditeqa, kao i na{ih profesora koji rade u {koli, na video snimcima sigurnosnih kamera otkriveno da su po~inioci al-

banski i bo{wa~ki student.

- Hvala vam na strpqewu dok smo u {koli istra`ivali i preduzeli korake da re{imo situaciju. Saznali smo da su dva u~enika iskazala nepo{tovawe prema srpskoj zastavi tokom “Me|unarodne nedeqe”.

Iz video snimka saznali smo i da su mawe zastave nekoliko puta padale same od sebe jer nisu bile dobro pri~vr{}ene za zid, ka`e gospo|a Riter, a na pitawe da li su po~inioci ka`weni i koliko wihovo delo smatra ozbiqnim, dodaje: - Smatramo da je nepo{tovawe nacionalne zastave bilo koje zemqe ozbiqan prekr{aj. Identifikovani su u~enici koji nisu po{tovali srpsku zastavu i izre~ene su odgovaraju}e posledice. Razgovarali smo o ovom pitawu sa u~enicima kao i sa roditeqima i dali im do znawa da takvo nepo{tovawe ne pripada {koli Niles West i da se ne}e tolerisati.

S. G.

Dijaspora ponovo {aqe novac u Srbiju kao pre pandemije. Posle pada priliva iz inostranstva 2020. godine, zbog korona virusa, posledwi podaci Narodne banke Srbije pokazali su da je lane stiglo pola milijarde vi{e deviza.

Jedan od najstabilnijih prekograni~nih priliva u Srbiji u potpunosti se vratio na uobi~ajeni nivo od sedam do osam procenata BDP godi{we. Pro{le godine iznosio je oko 3,6 milijardi evra.

Kako u NBS ka`u, uticaj pandemije na kretawe doznaka bio je privremenog karaktera i ve} tokom posledweg tromese~ja 2020. vratile su se na pretkrizni nivo. U 2021. godini su ~ak pove}ane u odnosu na priliv iz 2019. za 3,4 procenta - {to je oko 119,3 miliona evra.

- Pro{le godine je priliv po osnovu doznaka iznosio 3.6 milijardi evra, i u odnosu na 2020, pove}an je za 514,5 miliona evra, odnosno 16,5 procenata - ka`u u NBS. - Na po~etku pandemije 2020, do{lo je do izvesnih po-

reme}aja u svim prekograni~nim tokovima i to nije bio slu~aj samo u Srbiji, ve} se radilo o globalnim kretawima po{to su u mnogim zemqama uvedene zdravstvene restriktivne mere.

Najve}i deo doznaka u Srbiju sti`e iz Nema~ke, ~ak 27 odsto, [vajcarske 12 procenata, Austrije i SAD osam odsto i Francuske {est procenata.

- Brzi oporavak doznaka mo`e se jednim delom pripisati unapre|ewu platnog sistema, koji smo posledwih nekoliko godina sproveli - ka`u u NBS.

- Uvedena su mnoga inovativna re{ewa, a regulisawem rada platnih institucija i instant pla}awa olak{ano je obavqawe prekograni~nih transfera. To je dovelo da se iz godine u godinu pove}ava u~e{}e doznaka koje u Srbiju ulaze formalnim kanalima. Ovo je bilo posebno va`no u periodu kada su na snazi bile mere ograni~avawa kretawa u mnogim zemqama.

Osim toga, u NBS dodaju da je na rast doznaka u Srbiji lane uticao i ekonomski oporavak u evropskim zemqama.

S. G.

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 21 ^etvrtak 7. april 2022.

I AUSTRALIJA SE UME[ALA U RAT U UKRAJINI:

FAMILY TRUST Sti`e specijalna RENTON Aged Care po{iqka za vojsku Daje kvalitetnu Australija }e poslati oklopne transportere Bu{master u Ukrajinu. Ovu odluku donela je Vlada Australije nakon obra}awa predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog. Ovo je saop{tio australijski premijer Skot Morison.

Stoga }e australijska vlada isporu~iti oklopne transportere Bu{master re`imu Zelenskog. Odre|ene pote{ko}e }e nastati sa transportom vojne opreme, ali }e vlasti to pitawe re{iti, s obzirom da su ~lanovi australijske vlade

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

Zelenski je prethodne no}i razgovarao sa australijskom vladom i ponovo pozvao zapadne saveznike da naoru`aju Ukrajinu, za koju je rekao da se „bori protiv zla“. Pored toga, Morison je rekao da }e australijska vlada Ukrajini pru`iti novu vojnu pomo} u vrednosti od 25 miliona australijskih dolara (18,7 miliona ameri~kih dolara).

Kanbera sledi kurs zvani~ne politike Kraqevine Velike Britanije, naoru`avaju}i ukrajinski re`im sistemima PVO i dalekometnom artiqerijom.

London je Kijevu poslao vi{e od 4.000 protivtenkovskih raketnih sistema Javelin i NLAW, a Ukrajini }e preneti 25 miliona funti za podr{ku vojsci i 6.000 protivtenkovskih i visokoeksplozivnih projektila, kao i li~nu za{titnu opremu.

reagovali na zahtev Zelenskog sa velikim entuzijazmom.

Australijski ministar odbrane Piter Daton je ~ak rekao da je Zelenski „ujedinio Evropu na na~in koji ranije nije bio mogu}“.

SAD tako|e nastavqaju da naoru`avaju Ukrajinu za borbu protiv Rusije.

Va{ington je 31. marta zavr{io prenos paketa vojne pomo}i od 350 miliona dolara Kijevu, uz obja{wewe da }e Ukrajini isporu~iti oru`je i drugu pomo} u vrednosti od ukupno milijardu dolara.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je obe}ao da }e alijansa Kijevu isporu~ivati oru`je '’onoliko koliko je potrebno“.

Protiv Rusije }e biti stvorene dodatne multinacionalne borbene grupe u Bugarskoj, Ma|arskoj, Rumuniji i Slova~koj.

Obilne ki{e poplavile isto~nu obalu Australije Obilne ki{e poplavile su isto~nu obalu Australije, a bujica je probila nasipe i poplavila

vog Ju`nog Velsa koja se prote`e na oko 500 kilometara ukupno je izdato 14 naloga za evakuaciju i

~itave gradove, zbog ~ega su hiqade qudi napustile svoje domove.

Du` severne obale No-

osam upozorewa. U nekoliko gradova u severnom Novom Ju`nom Velsu, koji su pre mesec dana ve} pre-

trpeli rekordne poplave u kojima je nastradalo dvoje qudi, za jedan dana pala je koli~ina ki{e koja padne za ceo mesec.

Policija je saop{tila da trenutno traga za `enom za koju se veruje da je nestala u poplavnim vodama u blizini Lizmora u utorak uve~e, nakon izve{taja da se weno vozilo zaglavilo.

Poplavqena je i glavna ulica u Bajron Beju, popularnoj turisti~koj destinaciji na oko 750km severno od Sidneja, navodi Rojters. U gradu Lizmor na severu Novog Ju`nog Velsa, koji je bio me|u najte`e pogo|enim gradovima u prethodnim rekordnim poplavama, nivoi vode u gradskoj reci Vilsons su prema{ili visinu nasipa od 10,65 metara.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

GLAVOBOQA U KANBERI

Raskinuti ugovor o gradwi podmornica sa Francuzima, ko{ta}e Australiju 3,7 milijardi evra!

Australija }e biti prinu|ena da plati 3,7 milijardi evra od{teta Francuskoj kako bi iza{la iz sporazuma o gradwi podmornica, koji je jednostrano raskinut posle formirawa pakta AUKUS koji je nastao u korist kupovine ameri~kih ili britanskih nuklearnih podmornica.

Australijski premijer Skot Morison raskinuo je ugovor o podmornici sa francuskom mornari~kom grupom, i odlu~io se za alternativu gradwe podmornice na nuklearni pogon, kao deo zna~ajnog bezbednosnog sporazuma sa Va{ingtonom i Londonom.

Me|utim, neprijatna vest isplivala je tokom saslu{awa i ispitivawa u australijskom parlamentu od strane opozicionog senatora, kada su zvani~nici odbrane otkrili da }e jednostrano raskinuti ugovor imati veoma visoku cenu, i da }e ga platiti poreski obveznici te zemqe.

Senator Peni Vong rekao je da }e poreski obveznici dobiti podmornice koje ne postoje, dok zvani~nici odbrane ka`u da }e svi problemi biti re{eni u okvirima te cene Zamenik sekretara Ministarstva odbrane Toni Dalton, je rekao da je ta~an iznos jo{ uvek nejasan jer su pregovori sa Naval Group u toku.

Ministar finansija Simon Birmingem branio je odluku o odustajawu od francuskog sporazuma kao „neophodan u decenijama koje dolaze”. „Ne treba pobe}i od ~iwenice da smo znali da postoje ozbiqne posledice“, rekao je Birmingem. „Promeweno strate{ko okru`ewe u regionu zna~ilo je da opcija koja je ranije izabrana ne}e zadovoqiti najboqe potrebe Australije u budu}nosti.

Morison je ranije rekao da je odluka da se odlu~i za podmornice na nuklearni pogon vo|ena promenom dinamike u azijsko-pacifi~kom regionu, gde Kina sve vi{e pola`e svoja prava na gotovo celo Ju`no kinesko more.

Promena je izazvala bes u Parizu, a francuski predsednik Emanuel Makron optu`io je australijskog lidera da la`e o budu}nosti ugovora koji je prvobitno vredan 50 milijardi ameri~kih dolara (34 milijarde evra).

U decembru, studija koju je objavio Australijski institut za strate{ku politiku ka`e da }e program podmornica na nuklearni pogon ko{tati vi{e od 80 milijardi ameri~kih dolara (72 milijarde evra) i da }e mu trebati decenije da se zavr{i.

22

SVET POZNATIH

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

"ON IMA MORAL MORSKOG KRASTAVCA!"

Evo kako je puklo kumstvo Emira Kusturice i Gorana Bregovi}a! [to se ti~e Gorana Bregovi}a i Emira Kusturice, od krilatice "Bog pa kum", ostala su samo mrtva slova na papiru.

Da su prijateqstva na javnoj sceni mogu}a, dokazi su mnoga kumstva me|u poznatima, kako iz iste bran{e tako i iz potpuno razli~itih. Ona kao takva ve}ina traju do`ivotno, ali ponekad se desi i da nakon nekog vremena puknu.

Kako pucaju kumstva "obi~nih qudi", to se de{ava i poznatim li~nostima, {to mo`emo videte na primeru Gorana Bregovi}a i Emira Kusturice. [to se ti~e Gorana Bregovi}a i Emira Kusturice, od krilatice "Bog pa kum", ostala su samo mrtva slova na papiru. Sukob koji je po~eo Goran Bregovi} kada je na hrvatskoj TV "Nova" izvre|ao filmove Emira Kusturice pravdaju}i se da je s wim sara|ivao iskqu~ivo zbog novca, eskalirao je u emisiji "Intervju sa Jugoslavom ]osi}em" kada je Emir pripretio: "Po{to je on iz provincije izveden 1991. godine i kako je na Zapadu bio nezamisliv bez moje malenkosti, ako bude nastavio da pquje, u~ini}emo sve da ga vratimo u provinciju".

Vo|a "Bijelog dugmeta" i dobitnik "Zlatne palme" u Kanu saradwu su po~eli 1988. godine kada je Emir anga`ovao Gorana da pi{e muziku za wegov film "Dom za ve{awe". Kusturica je slede}e godine u Kanu opet dobio nagradu za najboqu re`iju, a

Bregovi} je kao autor muzike pobrao simpatije.

Saradwu su nastavili 1993. godine na filmu "Arizona drim" koji je osvojio "Srebrnog medveda" na Berlinskom festivalu. Pesme koje je potpisao Bregovi}, otpevao je Igi Pop. Iste godine Goran uzima Kusturicu za ven~anog kuma. Kumovi su saradwu nastavili i na filmu "Podzemqe", za koji Kusturica dobija tre}u "Zlatnu palmu", dok Kanom odjekuju trube i Bregina muzika iz filma.

Veseqe je bilo kratkog daha. Ispostavqa se da je muzi~ka tema filma "Arizona drim" plagijat, i da je Bregovi}, kao svoju autorsku, podmetnuo jednu korzikansko-jevrejsku pesmu. Igi Pop, legendarni rok muzi~ar, do`iveo je niz neprijatnosti zbog toga, a francuski sud je Bregovi}a nov~ano kaznio. Emir je bio veoma qut jer ga je Goran, kako ka`e, obrukao i pred Igijem Popom i pred svetom. Istovremeno [aban Bajramovi} u doma}im i ameri~kim medijima optu`uje Gorana Bregovi}a da je u filmovima "Dom za ve{awe" i "Podzemqe" ukrao pesme koje je ovaj komponovao jo{ pre dve decenije.

Zbog svega toga Emir prekida svaki kontakt sa Bregovi}em i daje ~uvenu izjavu: "Bregovi} ima moral morskog krastavca", na {ta Goran odgovara: "Umetnici nemaju obavezu da budu dobri qudi."

Pre 3 godine, biv{i prijateqi su se sreli i zajedno nastupali na jednom festival u Londonu, ali mediji su tada navodili da se nisu ni pogledali a kamoli pozdravili. Iako je izvor blizak Bregovi}u naveo pred koncert da se wih dvojica ne}e ni sresti, uz podse}awe da ovo nije prvi doga|aj na kom obojica nastupaju, ipak se ba{ to desilo. Kako se navodi, ve} je uobi~ajeno da u takvim situacijama svako od wih profesionalno odradi nastup i nastavi svojim putem, bez pozdrava. Bregovi} je svojevremeno najavio ovaj koncert kao nesto "ve}e od wega", {to su mnogi okarakterisali kao jedini razlog za{to je pristao da svira na istom mestu kao Kusturica.

M. T.

"@IVOT MI SE PROMENIO":

Konstrakta iskreno o porodici Peva~ici Ani \uri} Konstrakti `ivot se preokrenuo za 180 stepeni otkako je pobedila na ovogodi{woj Pesmi za Evroviziju. Dok se sprema za Evrosong, koji }e se odr`ati u maju u Torinu, peva~ica ima puno obaveza {to umnogome uti~e na wen privatni `ivot, porodicu i decu.

- Moja deca su dovoqno odrasla da razumeju {ta se trenutno de{ava. Zbog obaveza koje nas ~ekaju u narednom periodu, na{ dnevni `ivot se dosta promenio, posebno u mom slobodnom vreme-

nu. ^ini mi se da to dobro podnose i da se raduju onome {to sledi u Torinu - ka`e umetnica i otkriva da se oko svega konsultuje sa svojim suprugom.

- Razgovaram sa suprugom i razmewujemo mi{qewa. Ne sla`emo se uvek oko svega, ali kada on ne{to odobri, onda sam sigurnija da je u pitawu smislena stvar.

Tako se pokazalo i ovaj put - ka`e Konstrakta koja je ina~e i predsednica stanara zgrade u kojoj stanuje, a otkriva i da joj kom{ije pru`aju nesebi~nu podr{ku.

KAKO JE @IVOTA "LE^IO" AUTOMOBILE:

Na 12. "Fedisu" obele`ena 40. godi{wica serije "Pri~e iz radionice" Kao da je bilo ju~e. Vide}ete kada do|ete u ove godine, tih 40 proleti. Muka mi je samo {to su mnogi od nas oti{li, jer tako vam komadi} po komadi} srca odlazi.

Bilo je o~aravaju}e {to je [otra napravio takvu podelu, sa Zoranom Radmilovi}em kao sto`erom de{avawa. Aqo{a Vu~kovi}, Mira Bawac, Zdravko [otra, niko od wih se nije promenio u mojim o~ima i srcu. Najve}a majstorija je {to smo bili zajedno - ovako se glumica Tawa Bo{kovi}, za "Novosti", osvrnula na jednu od najpopularnijih jugoslovenskih serija "Pri~e iz radionice". Povodom 40 godina od premijernog emitovawa, u okviru ovogodi{weg 12. Festivala drama i serija (FEDIS), uprili~en je oma` ovom kultnom ostvarewu, u Ustanovi kulture "Vuk".

Iako ima samo {est epizoda, serija je ostavila sna`an trag zbog univerzalne pri~e i gluma~kih velikana koje je predvodio Zoran Radmilovi} (1933-1985) u liku @ivote Govedarevi}a. Wegovu `enu Savetu igrala je Mira Bawac, a glumci su za pomenute uloge 1982. godine dobili Nagradu za najboqi gluma~ki par godine po izboru ~italaca "TV novosti".

Me|u glavnim junacima bili su i mesar Pufta (Velimir Bata @ ivojinovi}), Kroka (Mi}a Tomi}), na~elnik "luda~ki" zaqubqen u svoj automobil u koji se moglo u}i samo sa papu~ama (Stevo @igon), nastavnica Gvozdenka (Milena Dravi}), {egrti Bogoqub i Mi} a (Dragan Maksimovi} i Nenad Nenadovi}), opasna Puftina `ena (Jelica Sretenovi}), psihijatar (Pavle Vuisi}), nakupac (Milan Srdo~), @ak (Dragan Zari}).. [otra se prisetio kako je na nagovor qudi iz redakcije Radio-televizije Beograd, po~eo da bele`i pri~e beogradskog automehani~ara Dragi{e Kruni}a (1929-2004), neobi~nog majstora koji se dru`io sa uglednim piscima i slikarima, Du{kom Radovi}em, Mi}om Popovi}em, Mili}em od Ma~ve... Poznati glumci i re`iseri, tako|e su dovozili svoje automobile "na lekarski pregled i oporavak" kod Dragi{e. Na osnovu wegovih kazivawa nastao je scenario, u kom @ivota slu{a pri~e mu{terija i bele`i ih u svoj dnevnik "Kupusara".

Glumac Aqo{a Vu~kovi}, koji je igrao advokata Slavka, kazao je da je serija bila toliko {aqiva da su gledaoci imali simpatije i za negativce. - Serija je imala samo {est epizoda, a mnogima je delovalo da ima 106. Govorile su mi kolege "Polo`io si pola gluma~kog `ivota, ako ode{ da snima{ kod [otre". Zadovoqstvo mi je bilo da radim s wim i svim kolegama. Serija je aktuelna i nakon 40 godina - istakao je Vu~kovi}.

S. G.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar 2020. 23 ^etvrtak 7. april 2022.

NOVICA GRUJI]:

Tu|e perje Kraj u kome ima puno radnika u inostranstvu. Decu ostavili kod babe i dede.

Qubav koju im nisu mogli da pru`e, dok su deca odrastala, poku{avaju da kupe skupim poklonima i novcem za tro{ak.

Dede i babe uga|aju im na sve na~ine samo da ne ostanu sami. Ti mladi odrastaju u rasko{i za koju nisu ni krivi ni du`ni i zami{qaju da je wihova zasluga {to su mnogo boqi od dece koja to nemaju, a u to ih stariji stalno ube|uju.

Skupocena kola, odela, kafi}i, besciqna lutawa po okolini, razbacivawe novcem. Momci i devojke se lepe za jedan ili vi{e provoda, ne pitaju}i ko su i {ta su. Wima {kola ne treba. Ako i idu u wu, ve}ina `eli da poka`e kako su superiorni, ~ak i iznad profesora, da su oni marka a wihovi vaspita~i nikogovi}i i sirotiwa. ^ak se i qute ako ne}e da uzmu novac za dobru ocenu, oni su lo{i qudi. Pravi su vaspita~i oni koji sa wima trguju sa ocenama. Nemaju

meru niti predstavu gde im je mesto. Za wih su glupaci oni {to vredno u~e i rade.

Za neverovati je ~oveku zdravog razuma koliko se deformi{u u shvatawima da su oni ti koji treba da se slu{aju, da budu uzor, da ih drugi slede. Uporno nastoje: da poka`u da su ono {to nisu, i {to bi `eleli da budu, ili ako to mo`e da se kupi. Mogu da se sretnu komi~ne scene. Majka sa }erkicom starom oko ~etiri godine u centru grada. Dete nezadovoqno ne~im histeri~no pla~e,

ska~e, tr~i u krug. Majka puna sebe i svog umi{qenog gospodstva: Plis Elizabet. Kam tu mi.

Ova tera svoje i po~iwe da se vaqa po trotoaru. Majka zaboravi na samozvanu fino}u i odjednom posta ono {to jeste: More, di`i se, kravo jedna, da ne skinem ovaj kai{. Dete se malo uozbiqi: Ti si ve}a krava od mene. \ubre jedno, }e{ da vidi{ kad te ka`em kod babe. I tata jedva ~eka da mu javim…

Predstava se zavr{i a okupqeni narod se razi|e sa ~udnim osmesima.

JELENA MILO[EVI]:

DESANKA MAKSIMOVI]

Dodir

No}as me u snu ta~e neka ruka, Ne znam koja, Sasvim kratko, Samo ve~nost do tri dok izbroja.

I od tog dodira do|e do spoja Mene i nekog zvezdanog sveta –

Pozitivan par

Ne znam sa kojom od bezbroja Maglina, zvezda i planeta, Sa kojom od duga.

Samo nijednoga nebeskog sloja, Nijednog kruga, Ne mogoh se setiti kad se prenuh –

Wihov je brak bio kao i u ve}ine.

Zaqubqenost u po~etku, interes u sredini i neprijateqstvo do kraja.

Decu su imali, ba{ kao i ve}ina dvoje, ova su odrasla, pa oti{la svojim putem.

Jednog dana on je saznao da je pozitivan. Slede}eg dana znala je i ona.

Prvo su pru`ali otpor verovawu, zatim su pali u o~ajawe kao u bunar, tra`e}i u wemu krivca prenosioca najnegativnije pozitivnosti koju su mogli da o~ekuju. Me|utim, sve su to bila neverstava, ona {to ih je ~inila ve}ina– sitna, usputna, stani~na – nije im se moglo u}i u trag.

Odustali su od daqeg tra`ewa.

Potom su za}utali i }utali su iscrpno i dugo, namereni da }ute}i izgovore svoje posledwe re~i, ali onda su, umesto posledwih, jednog jutra izgovorili prve.

Ona je rekla – oprosti, a on – kajem se.

Od tada pri~aju, dodu{e ne ba{ stalno, jer deo tog vremena {to je preostalo, iskqu~ivo vode qubav.

Sem one ruke Zaboravih sve u trenu.

Srca mi{a "SAD SU U MODI NEKE TU\E RE^I...":

Misao Dobrice Eri}a koja se i dan danas pamti Dobrica Eri}, koji nas je napustio pre tri godine, 29. marta, va`io je za jednog od najzna~ajnijih srpskih kwi`evnika, a wegove pesme i misli su i dan danas aktuelne.

U wegovu ~ast, priseti}emo kako je Dobrica Eri} svojevremeno govorio.

- Ja sam uvek i{ao pomalo u raskoraku sa stvarno{}u, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uop{te, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve ~e{}e pitam da li se vredi jo{ boriti lepim re~ima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas tako|e ne gleda i ne miluje onako ~esto i ne`no kao u detiwstvu. Sad su u modi neke tu|e re~i i sunca, ~iji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, ~ak i po cenu potpune izop{tenosti i samo}e koja je preurawena ~ak i za moje godine - rekao je svojevremeno Dobrica Eri}.

Rodio se 22. avgusta 1936. godine u Dowoj Crnu}i , pored Gorweg Milanovca,

a roditeqi Milo{ i Radmila bili su poqoprivrednici.

Dobrica Eri} napisao je tokom svog `ivota vi{e romana, pet kwiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozori{nih drama, preko 40 kwiga za decu. Svoju prvu birku pesama objavio 1959. godine, a kasnije jo{ vi{e od stotinu kwiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd. Dela su mu prodata u tira`u od milion primeraka. Dosta ih je prevedeno na strane jezike.

Eri} je tokom {ezdesetih godina bio jedan od najva`nijih stripskih scenarista gorwemilanova~kog izdava~a De~je novine.

Bio je ~lan Udru`ewa kwi`evnika Srbije i mnogih drugih zna~ajnih udru`ewa, izme|u ostalog i Udru`ewa za kulturu, umetnost i me|unarodnu saradwu „Adligat” u Beogradu, gde se nalazi i deo wegove zaostav{tine, u okviru Zbirke kwi`evnika Dobrice Eri}a.

U oktobru 2021. otkrivena je Eri}eva bista u dvori{tu Sredwe {kole u Kni}u.

Po jednoj indijskoj basni postojao je jedan mi{ koji je `ivio u neprestanom strahu od ma~aka.

Jedan ~arobwak sa`alio se na wega i pretvorio ga u ma~ku.

Ali mi{ je tada po~eo da strahuje od pasa. ^arobwak ga je onda pretvorio u psa, ali ovaj je onda po~eo da se boji pantera.

Kad ga je ~arobwak me|utim pretvorio u pantera, on je po~eo da se boji lovaca. ^arobwak se je na kraju predao, ponovo ga je pretvorio u mi{a i rekao mu: “Nikako ne mogu da ti pomognem, jer ti uvek zadr`ava{ srce mi{a.”

24

FEQTON

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

KAKO SU SE VOLELI I MRZELI RUSI I UKRAJINCI

(5)

Pi{e: A. Kova~evi}

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

7. april

1348. - ^e{ki kraq Karlo IV osnovao je univerzitet u Pragu (Karlov univerzitet), prvi univerzitet u centralnoj Evropi.

Euromajdan - smena vlasti i povratak Banderinih nacista, rat u Donbasu, Krim ponovo u Rusiji JANUKOVI^ SE VRA]A NA VLAST

Kako se situacija sa Naranxastom revolucijom razvijala do{lo je do zahla|ewa odnosa sa Rusijom. Ipak, Rusija u jednom trenutku prestaje da izvozi gas Ukrajini, {to dovodi u pitawe snabdevawe ~itave Evrope, koja vr{i sna`an pritisak na obe zemqe kako bi se isporuke gasa normalizovale.

Pod energetskim pritiskom, Ukrajina se 2010. godine vra}a u rusku orbitu povratkom na vlast Viktora Janukovi~a, koji postaje ~etvrti predsednik Ukrajine u postsovjetskoj eri.

Zanimqivo je ista}i da ~ak trojica od {estorice postsovjetskih ukrajinskih predsednika i gotovo svi dosada{wi premijeri nisu govorili ukrajinski jezik, koji se u doma}instvima koristi uglavnom na Zapadu zemqe. Ruski je jezik koji govori i poznaje ve}ina gra|ana u Ukrajini, bez obzira izja{wavali se kao Rusi ili Ukrajinci. Ukrajinska vlast od 2014.godine naovamo ~ini velike napore da ukrajinski jezik za`ivi na celoj teritoriji Ukrajine.

Povratak Janukovi~a nije umawio pritiske velikih evropskih dr`ava da, pod ameri~kim patronatom, podsti~u Ukrajinu za pristup NATO i EU (vi{e NATO nego EU), {to uzrokuje daqe tenzije sa Moskvom. Rusi, da bi odobrovoqili kom{ije, doniraju finasijsku pomo} i smawuju cenu gasa, ~ime }e spre~iti potpisivawe sporazuma o pridru`ivawu Evropskoj uniji koji je trebalo da bude parafiran 2013.godine.

EUROMAJDAN – SMENA VLASTI I POVRATAK BANDERINIH NACISTA

Me|utim, usledile su velike demonstracija na ulicama gradova Ukrajine, a uz veliku i neskrivenu pomo} zapadnih obave{tajnih slu`bi priprema se ru{ewe legalno izabrane ukrajinske vlasti 2014. godine na centralnom kijevskom trgu, Majdanu, koji je za te prilike promenio ime u Euromajdan.

Na masovnim protestima stradalo je vi{e od 40 qudi, demonstranti, predvo|eni ponovo oformqenom i naoru`anom neonacisti~kom grupom Azov, nose postere sa likom nacisti~kog kolabora-

1614. - Umro je {panski slikar El Greko, ro|en na Kritu 1540. godine kao Dominikos Teotokopulos. Tvorac jednog od najoriginalnijih slikarskih opusa u istoriji evropskog slikarstva bio je potpuno zaboravqen i ponovo je otkriven krajem 19. veka.

1866. - Zemunski {tampar Igwan Sopron, na poziv bosanskog vezira {erifa Osman Pa{e, otvorio je prvu {tampariju u Sarajevu i pokrenuo prve novine {tampane u Bosni - nedeqnik "Bosanski vjesnik". List je ure|ivao Milo{ Mandi}, a izlazile su na srpskom ili hrvatskom jeziku, }irilicom i po Vukovom pravopisu.

1929. - Beogradska radio stanica prvi put je direktno prenosila jednu fudbalsku utakmicu, prvenstveni susret BSK i "Jugoslavije".

Reporter je bio Rade Stoilovi}.

1939. - Musolinijeve trupe iskrcale su se na obale Albanije i za pet dana okupirale celu zemqu.

Povratak na velika vrata: Nacisti ponovo me|u Ukrajincima cioniste bandere, sukobqavaju se sa policijom, a poslanike proruskih partija iznose iz Skup{tine i bacaju u obli`we kontejnere za sme}e.

Janukovi~ biva u zaglu{uju}oj medijskoj kampawi progla{en krivcem za krvoproli}e, te se sve zavr{ava wegovim bekstvom i azilom u Moskvi.

RAT U DONBASU, KRIM PONOVO U RUSIJI

Istovremeno se zao{tava situacija na Istoku zemqe ve}inski naseqenom Rusima, koji ne prihvataju nasilnu smenu vlasti u Kijevu. Policija i vojska interveni{u, hapse se proruski demonstranti koji su zauzeli neke administrativne centre, pa i policijske uprave. V. d. predsednika Ukrajine, Oleksandar Tur~inov, u aprilu mesecu 2014. godine primewuje silu prema sopstvenom gra|anima.

Putin je wegovu intervenciju nazvao borbom Ukrajinaca protiv Ukrajinaca i obratio se Ujediwenim nacijama.Sukobi u Doweckoj i Luganskoj oblasti dobijaju karakter ratnih, a Rusija promptno reaguju te 23. februara 2014. izdaje komandu za povra}aj poklowenog Krima.

Upadom ruske vojske na ovo poluostrvo poga`ena je poveqa UN, ali je i smena vlade u Ukrajini s ta~ke ruskog gledi{ta bila protivustavni pu~. Rusi se izme|u ostalog pozivaju na sporazum iz Bjelove`e, da bi na referendumu 16. marta 2014 ~ak 97% stanovni{tva Krima glasalo za otcepqewe od Ukrajine i prisajediwewe Ruskoj Federaciji.

Ponovo u ruskim rukama: Krim

Ovu odluku podr`ala je i Kina, obrazlo`iv{i svoj stav uverewem da je na krizu u Ukrajini veliki uticaj imao strani faktor, koji je doveo do nasilnih nemira i krize. Putin je zauzimawe Krima pravdao tvrdwom da je u Ukrajinu do{la na vlast proameri~ka vlada neprijateqski nastrojena prema Rusiji.

Kriza se nastavqa a Ukrajina narednih osam godina biva popri{te teritorijalno ograni~enog gra|anskog rata, u kome isto~ni regioni tra`e federalizaciju, a uqe na vatru dolilo je ukidawe ruskog jezika kao zvani~nog u {kolama i dr`avnim institucijama, ~ime je prekr{en Sporazum u Bjelovje`i.

REFERENDUM U DOWECKU I LUGANSKU, SRPSKI DOBROVOQCI UZ RUSE

Dana 11. maja 2014. donet je referendum o otcepqewu Dowecka i Luganska od Ukrajine. Nezavisnost je progla{ena na osnovu 90% glasova za. Ipak, EU je referendum proglasila nezakonitim.

Petar Poro{enko 25. maja biva progla{en za predsednika Ukrajine i sukob dobija na intenzitetu, vojsci Ukrajine se prikqu~uju mnoge paravojne formacije i dobrovoqci, dobar deo iz redova ekstremisti~kih grupa, poput Azova.

S druge strane, ruskim formacijama u Donbasu se prikqu~uju dobrovoqci, me|u kojima su bile i desetine Srba, uglavnom veterana iz gra|anskih ratova u biv{oj SFRJ i na Kosovu i Metohiji.

Poro{enko biva prinu|en da ponudi mirovni sporazum u kome predla`e vra}awe ruskog jezika u isto~nom regionu i decentralizaciju zemqe. Rusija pristaje, ali primirje ne traje dugo. Proruska vojska po~iwe da posustaje i da gubi teritorije koje je zauzela, Doweck napu{ta 30.000 stanovnika. SAD i EU uvedode nove sankcije Rusiji, koje dobrim delom ose}a i Nema~ka, koja ostaje bez gasa. Kre}e realizacija Severnog toka, gasovoda kojim bi Nema~ka ruske energente dobijala kroz severno more, zaobilaze}i Ukrajinu. lll U slede}em broju: Za{to NATO nije u{ao u rat za Ukrajinu?

1941. - Vlada Kraljevine Jugoslavije objavila je proklamaciju o po~etku rata s Nema~kom i Italijom i izdala naredbu o op{toj mobilizaciji.

1943. - Jovan Du~i}, srpski pesnik, esejist i putopisac umro je u mestu Geri, u SAD. Wegovo delo predstavqa vrhunac srpske lirike u dve prve dekade 20. veka. Bio je u diplomatskoj slu`bi Kraqevine Srbije i Kraqevine Jugoslavije. Od 1941. godine `iveo je u SAD, a wegovi posmrtni ostaci preneti su u rodno mesto Trebiwe u oktobru 2000. ("Pesme", "Pesme u prozi", "Plave legende", "Pesme qubavi i smrti", zbirka putopisa "Gradovi i himere", kwiga proze "Blago cara Radovana").

1943. - U laboratoriji u Bazelu, u {vajcarskoj prvi put je proizvedena droga LSD. 1947. - Umro je ameri~ki automobilski magnat Henri Ford. Prve "benzinske ko~ije" konstruisao je 1896, a 1899. je po~eo proizvodwu automobila. Prvi je uveo serijsku proizvodwu, a 1908. je stvorio "model T", prvi "narodni automobil".

1966. - Iz Sredozemnog mora kod {panske obale izva|ena je ameri~ka hidrogenska bomba, ispala iz aviona zbog tehni~ke gre{ke.

1971. - U Stokholmu je pucano na jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovi}a, koji je osam dana kasnije umro od posledica rawavawa. Atentatori Miroslav Bare{i} i An|elko Brajkovi} uhva}eni su i osu|eni u [vedskoj na do`ivotnu robiju.

1992. - SAD su priznale nezavisnost BiH, Slovenije i Hrvatske.

2005. - Indija i Pakistan su obnovile autobusku liniju koja je posle 60 godina povezala podeqeni region Ka{mira.

2018. - Preko @e`eqevog mosta u Novom Sadu ponovo je uspostavqen `elezni~ki saobra}aj, 19 godina nakon wegovog ru{ewa u NATO bombardovawu.

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 25 ^etvrtak 7. april 2022.

Pre 60 godina otvoren je novi beogradski aerodrom na Sur~inu Bio je lep prole}ni dan 28. aprila 1962. godine kada je predsednik SFRJ, Josip Broz Tito, simboli~nim presecawem vrpce, pustio u rad novi beogradski aerodrom u Sur~inu. Ovaj objekat bio je u tom trenutku me|u najmodernijim vazduhoplovnim pristani{tima na svetu.

Izgra|en je u sremskoj ravnici, na 18 kilometara od centra prestonice, sa leve strane autoputa Beograd – Zagreb.

Impozantni pristani{ni objekat prime}ivao se jo{ izdaleka.

Dominirao je 28 metara visoki toraw i pored wega zgrada u mermeru, aluminijumu, staklu i keramici, sa otvorenim krovom ~ije

su se ivice spu{tale prema holu.

Bilo je to pravo remek delo.

– Vrlo sam zadovoqan kako su na{i stru~waci izgradili ovaj aerodrom. Verujem da }e ovako moderno opremqen privla~iti putnike iz celog sveta – rekao je predsednik Tito na otvarawu.

Pored Tita sve~anosti je prisustvovao ~itav vrh tada{we Jugoslavije – Petar Stamboli}, Aleksandar Rankovi}, Mijalko Todorovi}, Svetozar Vukmanovi}, Ko~a Popovi}, Milo{ Mini} i mnogi drugi.

Tri kilometra duga~ka i 60 metara {iroka pista omogu}avala je sletawe ili poletawe po 45 aviona za 60 minuta. Ovakav ka-

U sredini prostranog hola nalazila se ~ak i fontana

pacitet aerodroma obezbe|ivao je sve potrebe jedne zemqe budu}nosti kakva je bila Jugoslavija.

Pri projektovawu je ~ak predvi|eno i naknadno dogra|ivawe i pro{irivawe piste. Izgradwa je po~ela 1958. na inicijativu samog Tita, a prema oceni stru~waka radovi su bili vrlo kvalitetno ura|eni i za kratko vreme.

Aerodrom je bio opremqen najsavremenijim ure|ajima za vo|ewe aviona, no}ni let i slepo sletawe. Imao je dva radara od kojih je jedan kontrolisao zonu od 180 kilometara. Posebna prednost bilo je to {to je pista postavqena tako da vetrovi nisu mogli gotovo uop{te da ometaju saobra}aj.

U Beogradu se seku mnogi zna~ajni vazdu{ni putevi koji vode iz Zapadne Evrope na Bliski, Daleki i Sredwi istok i iz Centralne i Isto~ne Evrope za Afriku i Ju`nu Ameriku. Do tog aprila 1962. mnogi avioni su preletali na{u zemqu po{to nisu imali pogodno tlo za sletawe, zato se sa pravom o~ekivalo da }e na{a zemqa zauzeti va`no mesto u me|unarodnom vazdu{nom saobra}aju.

– Ve} po~etkom idu}e godine na{e civilno vazduhoplovstvo dobi}e prve moderne avione na mlazni pogon, a planiramo da do leta pustimo jo{ jedan aerodrom u Dubrovniku – govorio je tada{wi predsednik Skup{tine Grada Beograda Milijan Neor~i}.

Prvi avioni koji su sleteli na Sur~in bili su mlazni putni~ki avioni, tipa “karavela” {vajcarske kompanije “Sviser“, turbomlazni “IL-18” poqske kompanije “Lot“, “DC-6” qubqanskog preduze}a “Adria” i “konver”

– Vrlo sam zadovoqan kako su na{i stru~waci izgradili ovaj aerodrom.

Verujem da }e ovako moderno opremqen privla~iti putnike iz celog sveta – rekao je predsednik Tito na otvarawu

Jugoslovenskog aerotransporta JAT. Me|utim, prvi avion koji je ve} tog dana sleteo stigao je iz Titograda, JAT-ov “DC-3“, a prvi putnik koji je iz wega iza{ao bio je dr Svetozar Ku{i} iz Beograda, koji se nalazio na odslu`ewu kadrovskog roka u crnogorskoj prestonici.

Pilot tog aviona Risto Krsti} objasnio je da je sleteo vrlo lako, a za glavnog projektanta Milo{a Luki}a ovo je bilo najzna~ajnije delo.

Pristani{nu zgradu je projektovalo petoro mladih arhiteka-

ta – Vladimir Ivkovi}, Sofija Paligori}, Vesna Mati~evi}, Nada Filimon i Du{anka Menegelo. Konstruktori zgrade bili su Vladimir Korolija i Milorad Ivkovi}.

Tako je posle 34 godine prvi beogradski aerodrom “Dojno poqe” ispod Be`anijske kose zauvek zatvorio svoje “kapije”.

Na tom prostoru u planu je bila izgradwa solitera. Posle otvarawa novog aerodroma slede}i veliki korak u Beogradu bio je izgradwa autoputa i preme{tawe `elezni~kog ~vora.

R. N.

OVO SU NAJSTARIJA SRPSKA PREZIMENA:

Poti~u ~ak iz 11. veka, a svako ima posebno zna~ewe!

Radogosti}, Zarubica, Trzin, Hreqi}, Zaklan, Bujak… samo su neka od najstarijih srpskih prezimena. Ve}ina wih se pomiwe u pisanim istorijskim izvorima iz 13, 14. veka, poput De~anske hrisovuqe (darovnice) kojom je Stefan De~anski deo svojih poseda poklonio istoimenom manastiru.

Na ovom dokumentu su, naime, popisana imena svih qudi (u nekim slu~ajevima i tri, ~etiri generacije potomaka) koji su tada `iveli na tom posedu.

Srpska prezimena su ve}inom nastajala po mu{kom pretku (patronimi), pa su potomci Jovanovi, Radogostovi, Petrovi, Nikolini, postali Jovanovi}i, Radogostovi}i, Petrovi}i, Nikoli}i… Prezimena po `enskom pretku (matronimi) su re|a, a vezuju se za `ene koje su se istakle u borbi ili su, prosto, ostale udovice. To su Mari}i, Stani}i, Jeli}i – ka`e etnolog Miroslav Ni{kanovi}, jedan od retkih koji se bavi ovom problematikom i autor jedinstvene kwige “Srpska prezimena”.

Prema wegovim re~ima, pored prezimena koja odra`avaju vezu sa nekom drugom osobom (obi~no vezu roditeq – deca), imamo i ona koja ozna~avaju li~ni izgled ili karakter, ali i nadimak osobe po kojoj je nastalo prezime: Slijep~evi}, ]osi} (}osav), Brki} (brkat), Mudrini}, Divqak, Bujak (brz, hitar), Guzina, Vrtikapa…

Tu su i prezimena koja ukazuju na biv{e mesto boravka i koja su naj~e{}a u Vojvodini, kao Bir~anin, Crnogorac, Bosanac, Ka}anski…, ali i prezimena nastala prema zanimawima: Samarxi}, Moler, Popovi}, ]ur~i} (od }ur~ija – ko`ar, krznar), Kalajxi} (od kalajxija – zanatlija koji kalaji{e sudove), Me{terovi} (od me{ter – u~iteq), Pandurovi}, ]atovi} (od }ata – pisar), Hoxi} (od hoxa – muslimanski sve{tenik), Keserovi} (turska re~ keser ozna~ava stolarsku alatku koja slu`i za “kopawe” korita, korpica… slovenska re~ za wu je tesla).

Izuzetno stara srpska prezimena u najve}em broju su sa~uvana u onim krajevima gde se najvi{e polagalo na tradiciju, poput Crne Gore i Hercegovine. Wihovom nastanku u velikoj meri je kumovao odnos prema drugim bratstvima, kao i ~iwenica da su nastala u ratni~kom dru{tvu.

– U ovim krajevima i biv{oj Vojnoj krajini, imamo prezimena kao {to su Grdini}, Grubanov, Jovanda… Ovo posledwe je, recimo, izvedeno od imena Jovan. Nazvati tada nekoga Jovicom, u tim krajevima, bila je najve}a uvreda. Jovanda, sa druge strane, zvu~i silno, sna`no i trebalo je da zapla{i neprijateqa, po principu: Kako }e{ ti takav na Jovandu ili Vidi ga, Grdnog – obja{wava Ni{kanovi}.

On dodaje da u ovu grupu spadaju i prezimena u kojima se vidi veza sa odre|enom `ivotiwom, poput Vukoti}a, Me|edovi}a ili Drakuli}a. Snaga vuka, medveda ili zmaja, trebalo je da se prenese na nosioca i za{titi ga od neprijateqa i zlih sila. Pri tom, treba re}i da Drakuli}i ili Drakulovi}i, nemaju nikakve veze sa najpoznatijim vampirom. Re~ je o starobalkanskom imenu, dok se prezime u Srbiji koristi jo{ od 11. veka, mnogo pre vremena Vlada Cepe{a.

Opet, ima prezimena koja su nam danas sme{na, iako su im u pro{losti pri-

davana druga zna~ewa. Takva su, primera radi, prezimena Ga}e, Karaga}a, Kura(j)ica… Ga}e su u pro{lim vremenima bile naziv za ~ak{ire ili pantalone, a ne za ga}e koje se nose ispod “ga}a”. Karaga}a je, stoga, bio rodona~elnik sa crnim pantalonama, ali {ta re}i za Deriga}e, Paliga}e ili Seriga}e? Ono {to va`i za Ga}e, u odre|enom smislu, va`i i za Kura(j)ice – kur je praslovenska i sveslovenska re~ za petla, ~ija je deminutivna izvedenica vremenom dobila zna~ewe… znate ve}.

Sa druge strane, ima Domazet(ovi}a) i @ugi}a koji se ne}e preterano obradovati, kada otkriju poreklo svoga prezimena. Izrazom domazet ranije se ozna~avao mu{karac koji je, kada se o`enio, do{ao da `ivi u ku}i i na imawu `enine porodice ({to bi se danas reklo: udao se); dok je `uga bio uzvik za vabqewe gusaka (`uga, `uga, `uga), ali i naziv tvrdokrilca koji `ivi u |ubretu, odnosno larve slaninara, koja nagriza suvo meso (u prenesenom zna~ewu `ugav zna~i zajedqiv, tako da mo`e ozna~avati i prepredewaka).

M. T.

26

MOZAIK

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: U toku su va`ne promene. Okru`eni ste tenzijom i naglim promenama raspolo`ewa. Ne precewujte svoje sposobnosti. Ostanite realni u o~ekivawima. QUBAV: Mnogi od vas }e u ovom periodu otkriti neprijatne informacije. Generalni savet je da nijednu vest ne uzimate zdravo za gotovo ve} da pa`qivo proverite izvore iz kojih ona poti~e. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Razmi{qate kako da poboq{ate efikasnost i olak{ate svakodnevicu. Ne zanemarujte to da sve {to ovih dana otpo~nete kasnije mo`e biti podlo`no prepravqawu i reviziji. QUBAV: Pravo je vreme da napravite kompromis. Vama to te{ko ide jer svaku improvizaciju do`ivqavate kao gubitak slobode. Nekada je neophodno da popustite. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Pred vama je vi{e mogu}nosti. Dok se vi kolebate {ansa }e pro}i, a vama }e preostati kajawe. Predstoji vam delikatna situacija u kojoj morate biti odlu~ni i brzi, a istovremeno i mudri. QUBAV: Voqena osoba deluje sebi~no i nestrpqivo. Va{a romanti~nost trpi udarce jer vas okolnosti teraju da situaciju sagledate na druga~iji na~in. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Ovo je period va`nih odluka ali i otkrivawa neprijatnih istina koje do sada niste ni slutili. Vi ste kao generator, ose}ate i upijate svaku vibraciju koja je oko vas. QUBAV: Kao i u poslu, i ovde sve zavisi od vas. Ukratko re~eno, nemate dovoqno strpqewa ni za koga. Povoqna vest je da ne}ete jo{ dugo ~ekati, promene sti`u u bliskoj budu}nosti. ZDRAVQE: Hroni~an umor.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Iako napredujete na mestu gde se nalazite, to nije dovoqno da bi vas motivisalo da se jo{ vi{e potrudite. Sve {to }e vam se ovih dana de{avati bi}e u slu`bi onoga {to vas ~eka u budu}nosti. QUBAV: Zbuweni ste jer vas privla~i osoba koja ili nije adekvatna za vas ili veza s wom nije mogu}a. Platonski odnos i ma{tawe, dovoqni su da se ose}ate sjajno. ZDRAVQE: Gastritis.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Dobar ishod vas puni dodatnim samopouzdawem pa razmi{qate o daqim promenama.

Postoji {ansa da u duhu euforije povu~ete poteze koji bi vam, dugoro~no, naneli {tetu. QUBAV: Voqena osoba je raspolo`ena za zna~ajne promene, a vi to kao da ne uvi|ate. Malo pa`we usmerene ka partneru i strpqewe mogu osve`iti vezu koja je zapala u krizu. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Nakon pritiska primorani ste da donesete va`nu odluku. Bez obzira na to koliko ste uznemireni, tenzija }e popustiti kada budete prelomili i jasno se opredelili. QUBAV: Na ovom poqu je zavladala monotonija. Na neki na~in, obostrano prihvatate qubav kao projekat koji tek treba da da rezultate. Budite pa`qivi u komunikaciji. ZDRAVQE: Kontroli{ite krvnu sliku.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Ose}ate {ta vam i kako dolazi u budu}nosti, ali ne znate kako da uti~ete na to. Dok se tako kolebate, vreme prolazi, a ni{ta se ne mewa.

QUBAV: Neke nesuglasice s voqenom osobom deluju lo{ije nego {to to zaista jesu. Ako biste se, umesto }utawa, opredelili za otvoren razgovor, shvatili biste da je problem posledica trenutno lo{eg raspolo`ewa. ZDRAVQE: Melanholija.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Svesni ste da }e se mnogo toga promeniti pa vas hvata trema. Mo`ete sebi da pomognete ako se usredsredite na ono {to je sada i ovde i ne razmi{qate o onome {ta donosi budu}nost.

QUBAV: Uvek vas prati ose}aj da ne{to nedostaje. Mo`da vas privla~i pomisao da je ne{to {to se de{avalo u pro{losti bilo lep{e od ovog {to imate danas. ZDRAVQE: Bolovi u kostima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Predstoji vam ponuda za saradwu sa osobom koja vam u `ivot dolazi kao neko ko `eli da vas ne~emu nau~i. Ideja vam je sumwiva jer sve zvu~i suvi{e dobro da bi bilo realno. QUBAV: Podr{ka partnera postaje naporna jer vas on obavezuje na ne{to na {ta znate da u budu}nosti niste spremni. Ose}ate se ulovqeno pa vas taj nesklad u odnosima uznemirava. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Pripremite se na stres jer vam predstoji neo~ekivan tro{ak. Budite oprezni i u saobra}aju, mogu}e su {tete. ^uvajte dokumenta i pa`qivo proveravajte poruke koje vam sti`u. QUBAV: ^ekate da druga strana povu~e potez kojim bi va{a veza dobila pravo obli~je. Krenete i vi u susret ~ime biste voqenoj osobi dali do znawa da su vam `eqe obostrane. ZDRAVQE: Nesanica.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Ovaj period je povoqan za vas jer je na pomolu finansijski dobitak koji }e vam dati prostora da ubla`ite napetost koja vas mu~i. QUBAV: Partnerski odnosi su vam na posledwem mestu jer vam se name}u problemi koji dolaze iz {ire porodice, bilo da se radi o roditeqima ili bra}i i sestrama. S voqenom osobom o svemu otvoreno porazgovarajte. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

Dejan u svom zdawu

Dejana zovu srpski faraon, a kada vidite razlog ne}e vam biti drago Nije retkost da stariji qudi sami sebi za `ivota podignu nadgrobni spomenik, ne `ele}i finansijski da optere}uju svoje potomke. Ipak, Dejan Milo{evi} (45) iz sela Bora~, jedini je u [umadiji a verovatno i u ~itavoj Srbiji koji je sam sebi i to relativno mlad, sagradio grobnicu i to na dva sprata. Na lokalnom grobqu nikla je prava ku}ica pred kojom su se me{tani mesecima ~udno zagledali.

"U mom radnom veku koji i daqe traje, od 365 dana u godini ja sam 300 ustao pre svanu}a i radio dok se ne smrkne na wivi i u {umi. Mnogo sam napravio i stvorio, pa sam `eleo sebi da sagradim i grobnicu da olak{am svojim potomcima", pri~a Dejan.

Me|utim, wegova gra|evina vi{e li~i na apartman nego na grob. U prizemqu je soba kao i svaka druga u kojoj se nalaze dva kreveta, televizor i fri`ider, pa ako gledate samo sa unutra{we strane nikad ne bi posumwali za {ta je namewena.

"Meni je to sve normalno i

prirodno. Razgovarao sam sa monahiwama i one su mi rekle da moj postupak nije bogohuqewe.

Svi }emo jednog dana zavr{iti i bi}e nam potrebno dva metra bez geometra, a ja sam `eleo sebi za `ivota da napravim ne{to ve} e. U ovoj sobi sad malo odmorim i prilegnem ako ima nekog posla na grobqu, a gore u letwikovcu se sastajemo nakon da}a i na zadu{nicama", izjavio je ovaj [umadinac.

Dejan je mislio na sve, pa je tako sebi naparavio i spomenik, ali ne mermerni ve} drveni na kom stoji poruka - mene ne niko ne razume, da li ne}e, il ne ume, pi{e na hrastovoj plo~i.

"Za mermerni spomenik trebalo bi mi preko 1.000 evra, a ja sam za taj novac napravio sve ovo", ka`e on.

I dok se ve}ina qudi bori da {to boqe provede svoj `ivotni vek, ne razmi{qaju}i o onom {to }e do}i posle, Dejan Milo{evi} svakako je primer da se ni{ta, pa ~ak ni smrt i sahrana - ne prepu{ta slu~aju.

R. N.

Dejan je sebi sazidao grobnicu na sprat

Bizoni posle 200 godina ponovo u Srbiji Od nedavno na Fru{koj gori `ivi pet jedinki evropskog bizona koje su u Nacionalni park stigli iz Poqske kao donacija profesora Sr|ana Dimitrijevi}a.

Bizoni su nabavqeni uz podr{ku poqske ambasade i u saradwi sa {panskim Centrom za o~uvawe evropskog bizona.

Re~ je o jednom mu`jaku i ~etiri `enke koji ve} `ive u svom novom domu na Fru{koj gori u karantinskom delu koji je bio unapred pripremqen za wihovo pu{tawe i adaptaciju, a u NP „Fru{ka gora” ka`u da je to zaista veliki doga|aj za celu Srbiju. „Pre pet godina posetili smo nekoliko rezervata evropskog bizona u Evropi i bili smo na stotinak metara od wih. Bili smo fascinirani veli~anstveno{}u tih `ivotiwa, ali i time kolika su turisti~ka atrakcija za posetioce. Izborili smo se da ih imamo i u na{oj zemqi”, re-

kao je direktor NP „Fru{ka gora” Rade Kruni}.

Ina~e, u Evropi postoji 47 krda slobodnih bizona od kojih je najve}e krdo u Bjelove`a {umi na granici Poqske i Belorusije sa oko hiqadu jedinki.

Upravo u Poqskoj su prethodnih godina, jedinke bizona, koji su stigli u Srbiju, pa`qivo birali najve}i svetski i evropski

stru~waci za animalnu genetiku i ekologiju.

Oni su stigli zajedno sa `ivotiwama i pomno pratili ceo wihov transport. „Ovo su mlade jedinke. Mu`jak ima dve godine, dok su `enke stare od dve do tri godine. Uskoro }e svi biti potpuno polno zreli, te bi prve mladunce mogli da dobiju ve} za godinu dana, najvi{e

dve. Bizoni su i va`ni za ekosistem, ali se iz tog ekosistema mo`e ostvariti i profit. Ovo je budu}nost za Fru{ku goru, a `ivotiwe ovde imaju odli~ne uslove.

Va`no je napomenuti da ovo nisu ku}ni qubimci, ve} divqe `ivotiwe. Posetioci ih ne smeju dirati i hraniti, samo posmatrati”, ka`e profesorka na Univerzitetu u Var{avi i svetski priznata stru~wakiwa za evropskog bizona Vanda Olek Piase~kasa.

Ona je na Fru{ku goru do{la zajedno sa kolegom iz [panije, Fernandom Moran Kastiqom, rukovodiocem projekta Centra za o~uvawe evropskog bizona.

Najpre su obi{li mesto u kom su bizoni sme{teni i bi}e danono}no pra}eni 40 dana, koliko im je potrebno da se prilagode.

Tek posle toga }e biti mogu}e da ih u`ivo vide i gra|ani Srbije. „Ja sam pre pet godina prvi put do{ao na takozvano izvi|awe

terena i procenu da li je ovde priroda podobna za uzgoj evropskog bizona. Bizoni se ovde lepo hrane, nisu pod stresom i polako postaju dr`avqani Srbije”, ka`e Fernando Moran Kastiqo.

Smatra se da je posledwi bizon u Srbiji odstreqen pre 200 godina. Wegov povratak je petogodi{wi projekat NP „Fru{ka gora”, a ideja je potekla od doktora biologije Sr|ana Dimitrijevi}a koji je bio i donator. „Moj otac je mo`da poznatiji u svetu lova, a ne kao ekolog, ali je on veliki zaqubqenik u prirodu i pokrenuo je razli~ite me|unarodne projekte radi o~uvawa raznih vrsta. Upoznav{i se sa Vandom rodila se ideja da wegova zaostav{tina bude povratak bizona u ove prostore i jako mu je `ao {to zbog zdravstvenih razloga nije mogao da bude ovde”, rekla je wegova }erka Sawa Dimitrijevi}.

M. T.

ZRAVQE

^etvrtak 10. decembar 2020. 27 ^etvrtak 7. april 2022.

Nauka ukazala na konkretne znakove demencije Demencija je neurolo{ki poreme}aj odgovoran za vi{e smrtnih slu~ajeva od kancera prostate i kancera dojke zajedno. Naj~e{}i uzrok demencije je Alchajmerova bolest. „Qudski i finansijski gubici zbog Alchajmerove bolesti su razorni“, ka`e dr Andrew E. Badson.

Prema mi{qewu stru~waka ovo su nepogre{ivi znakovi demencije:

PAD NA JEDNOSTAVNOM TESTU PAM]EWA

Nedavna studija pokazuje da bi lo{ rezultat na jednostavnom testu pam}ewa mogao da bude znak rane demencije, koja mo`e nekoliko godina da prethodi dijagnozi, ~ak i ako osoba nema o~iglednih problema sa pam}ewem.

"Ovi nalazi upu}uju na to da se ovaj test mo`e koristiti za poboq{awe na{e sposobnosti otkrivawa kognitivnog pada pre

Doma}a kujna

POSNI RECEPT ZA^IWENI KROMPIR IZ RERNE

nego {to se qudima dijagnostikuje Alchajmerova bolest", ka`e dr Elen Grober.

PROMENE LI^NOSTI

Neobja{wive promene li~nosti i pona{awa ~esti su rani simptomi demencije, ka`u lekari.

"Trenutno uglavnom tra`imo probleme sa pam}ewem i druge kognitivne probleme kako bismo otkrili demenciju, ali promene li~nosti ~esto se mogu dogoditi nekoliko godina pre kognitivnih problema", ka`e dr Xejms Galvin.

On dodaje da prepoznavawe najranijih znakova demencije mo`e da omogu}i lekarima da zapo~nu terapiju {to je pre mogu}e.

"To }e postati sve va`nije kako se budu razvijali novi lekovi koji bi potencijalno modifikovali bolest. To tako|e daje pacijentu i ~lanovima porodice vi{e vremena za planirawe tre-

tmana", objasnio je dr Galvin.

POTE[KO]E U GOVORU Nau~nici su otkrili da abnormalna aktivnost u odre|enim regijama mozga odgovornim za govor i sluh mo`e da bude prediktor rane demencije, ~ak i kada nema o~iglednih znakova o{te}ewa.

"Ovo otvara nova vrata u identifikaciji biolo{kih markera za demenciju jer bismo mogli da razmi{qamo o kori{tewu mo`dane obrade govornih zvukova kao novog na~ina za ranije otkrivawe bolesti", ka`e dr Klod Elejn.

NEOBI^AN HOD

Sve je vi{e dokaza koji pokazuju vezu izme|u specifi~nog na~ina hodawa i Alchajmerove bolesti. Jedna studija iz Velike Britanije otkrila je da hod

mo`e da se koristi kao dijagnosti~ki alat za prepoznavawe demencije, sve do specifi~nog tipa. "Na~in na koji hodamo mo`e da odra`ava promene u razmi{qawu i pam}ewu koje isti~u probleme u na{em mozgu, kao {to je demencija", ka`e dr Riona Mekardel.

APATIJA I DEPRESIJA Usko povezane sa promenama li~nosti, neobja{wiva

depresija i apatija mogu da budu rani znakovi demencije.

"Ve}ina qudi razmi{qa o Alchajmerovoj bolesti kao o poreme}aju pam}ewa, ali ~etvrtina pacijenata trpi promene koje se ne odra`avaju na pam}ewe ni kognitivne sposobnosti", ka`e dr Xejms M. Nobl i dodaje da nekognitivni simptomi postaju prili~no stresni za ~lanove porodice.

Istra`ivawe: Najva`nije prednosti probiotika za na{e zdravqe Probiotici su `ivi mikroorganizmi koji podr`avaju zdrave populacije bakterija u gastrointestinalnom traktu kada se konzumiraju u odgovaraju}im koli~inama. Kada je ravnote`a bakterija u crevima naru{ena, mo`e da do|e do dijareje, zatvora, nadutosti i drugih neprijatnosti.

Probiotici su nameweni za vra}awe reda u crevima. Ali o tome koliko su va`ni se ~esto raspravqa.

OSNOVE PROBIOTIKA "Uop{teno gledano, probiotici se dobro podnose i imaju minimalne nuspojave iako se wihove zdravstvene dobrobiti jo{ uvek preispituju u nau~nim istra`ivawima", ka`e dr Wuberi i dodaje da ako ste zainteresovani za uzimawe probiotika za poboq{awe zdravqa ili le~ewe odre|enog stawa, trebalo bi da o tome razgovarate sa lekarom.

PROBIOTICI MOGU DA SKRATE TRAJAWE PREHLADE Prehlada mo`e da traje do 10 dana, ali probiotici mogu da skrate vreme kada se ose}ate lo{e.

Istra`iva~i su otkrili da su qudi koji su uzimali probiotike skratili trajawe bolesti za dva dana.

MOGU DA SMAWE NIVO HOLESTEROLA "Probiotici mogu da snize nivo holesterola, glavnog pokreta~a sr~anih bolesti", ka`e dr Rejd. U proseku probiotici Lactobacillus smawuju nivo ukupnog holesterola i "lo{eg" LDL holesterola.

"Rezultati nisu tako zna~ajni kao kod primene lekova za sni`avawe holesterola poput statina", ka`e on i dodaje da "statini

obi~no imaju mnogo nuspojava, ukqu~uju}i gubitak mi{i}ne mase".

POMA@U U LE^EWU BAKTERIJSKE VAGINOZE Radi se o infekciji koja se javqa kada do|e do prekomernog rasta odre|enih bakterija u vagini. To stawe mo`e da pove}a rizik od dobijawa polno prenosive bolesti, le~i se antibioticima. Probiotici su korisni u tom slu~aju.

SMAWUJU RIZIK OD DIJAREJE POVEZANE SA ANTIBIOTICIMA Dijareja mo`e da se pojavi kod otprilike tre}ine qudi koji uzimaju antibiotike.

Istra`iva~i su otkrili da uzimawe pravih probiotika mo`e da smawi rizik od razvoja dijareje povezane sa antibioticima.

POMA@U U JA^AWU KOSTIJU Kosti s godinama postaju slabije, a to pove}ava rizik od preloma i bolesti krhkih kostiju nazvane osteoporoza. Probiotici mogu da smawe gubitak ko{tane mase kod starijih `ena sa niskom mineralnom gustinom kostiju, ukazuju istra`ivawa.

POTREBNO JE: n 800 g krompira, n 2 ~ena belog luka, n 3 ka{ike maslinovog uqa, n 2 gran~ice ruzmarina, n so, biber.

PRIPREMA: 1. Krompir operite, osu{ite, prepolovite po du`ini i pore|ajte u pleh oblo`en masnim papirom.

2. Beli luk oqu{tite i sa prstohvatom soli sitno izrendajte.

3. Pome{ajte sa maslinovim uqem, a zatim dodajte usitwen ruzmarin.

4. Prelijte krompire i pecite u rerni zagrejanoj na 180 stepeni oko 30 minuta, dok ne porumene.

Sadr`i mnoge hranqive supstance Listovi i koren koprive pru`aju {irok izbor hranqivih supstanci, ukqu~uju}i vitamine, minerale, masne kiseline, aminokiseline, polifenole i pigmente. Mnoge od ovih hranqivih supstanci deluju kao antioksidansi u va{em telu.

Antioksidansi su molekuli koji poma`u u odbrani va{ih }elija od o{te}ewa slobodnih radikala. [teta prouzrokovana slobodnim radikalima povezana je sa starewem, kao i sa karcinomom i drugim bolestima.

Mo`e da pomogne kod simptoma uve}ane prostate Do 50 odsto mu{karaca u dobi od 51 i vi{e godina ima uve}anu prostatu. Ta pojava se obi~no naziva benigna hiperplazija prostate (BPH). Nau~nici nisu sigurni {ta prouzrokuje

Kopriva BPH, ali mo`e da dovede do zna~ajne neprijatnosti tokom mokrewa.

Zanimqivo je da nekoliko studija ukazuje da kopriva mo`e da pomogne u le~ewu BPH. Studije na osobama sa BPH pokazuju da ekstrakti koprive poma`u u le~ewu kratkotrajnih i dugotrajnih problema sa mokrewem - bez nuspojava.

Uti~e na sni`avawe krvnog pritiska Visoki krvni pritisak je ozbiqan zdravstveni problem jer vas dovodi u opasnost od sr~anih bolesti i mo`danog udara, koji su

me|u vode}im uzrocima smrti u svetu. Kopriva se tradicionalno koristila za le~ewe visokog krvnog pritiska.

Mo`e da pomogne u kontroli {e}era u krvi Studije na qudima i na `ivotiwama povezuju koprivu sa ni`im nivoima {e}era u krvi. Zapravo, ova biqka sadr`i jediwewa koja mogu da opona{aju efekat insulina.

U tromese~noj studiji na 46 osoba, uzimawe 500 mg ekstrakta koprive tri puta dnevno zna~ajno je snizilo nivo {e}era u krvi. Uprkos obe}avaju}im nalazima, jo{ uvek postoji premalo studija na qudima o upotrebi koprive u kontroli nivoa {e}era u krvi. Potrebno je vi{e istra`ivawa.

28 ^etvrtak 7. april 2022. ^etvrtak 10. decembar 2020.

ENIGMATIKA

JEDAN TROCIFRENI BROJ

IDEJA STARIJA U STVARAWA SRPSKA MESTO BANATU, IRIDIJUM „VELIKOG GLUMICA, KOD ^OKE IRANA“ RINA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 NEMA^KI PRIRODWAK, LORENC

SREDWOVRSTA VEKOVNI TU^WAVA PTICE RUDARI U VOLUMEN TRKA^ICE SRBIJI

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

STANOVNICI ARIQA

ODMAZDA BIBLIJA

SLU@BENI DOKUMENTI

GLUMICA, DEMI OSOBINA DUGOPRSTE OSOBE

ZEMQA TATARA ITAL. MOREPLOVAC, AMERIGO JEDNO ^ULO

JUDIN SIN IZ BIBLIJE

INIC. KOMPOZITORA QADOVA VRSTA VI[AWA

FUDB. KLUB IZ LUKSEMBURGA U]I JA[U]I

DIDIM

BIV[A AMERI^KA ATLETI^ARKA, XONS

NAU^NO OBRAZOVAN ^OVEK (LAT.) SPECIJALNA ANTITERORISTI^KA JEDINICA SEVER

SREMSKA MITROVICA POSEBAN, NARO^IT (LAT.)

KULON JEDAN METAL

DODAVATI NE[TO DR@AVA U AFRICI

ILIJA ODMILA RADIONICA ZA PE^EWE HLEBA MAZURIJUM

METAR

GLAVNI KI[OBRAN GRAD (ITAL.) BELORUSIJE

SRPSKA TV VODI- PUSTIWA U INDIJI TEQKA, KOVA^I]

OBLAST JEDNOG IMAMA ISTOK EKSPLOZIVNO TELO ITAL. PEVA^ICA ]INKVETI

GORWI DOM PARLAMENTA OSOBINA SRPSKI ONOGA [TO GLUMAC SA JE TAMNO SLIKE 11. I 18. SLOVO AZBUKE

UDARAC SA UGLA U FUDBALU GLUMICA DEREK BOLEST KRETAWA, KINETOZA DAMA U [AHU (SKR.)

SKUP PTICA U LETU MERE ZA OTPOR ELEKTRI^NE STRUJE

REOMIR

U^ESNIK SIWSKE ALKE

ITALIJANSKI VAJAR

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 SIRIJSKI SLEDE]EG DR@AVNIK DANA

JUNAK SA DIVQEG KISEONIK ZAPADA, DEJVI

EKSPERI- JEZERO U OBALI MENT SLONOVOLUMEN VA^E

REZULTAT RADA

ITALIJANSRPSKI LET LOPTE UBELE@AVAWE, TEZGA (MN.) SKI DNEVNI U VISOKOM UKWIRE@ISER, LIST LUKU @EWE SKOLA

Skandinavka 2: VODORAVNO O, BSK, GVADALUPE, AUREL, BELOPUT, [TO JE BILO BILO, ARKADE, O, STR, RAE, SZ, VB, OE, E, TE[KA NARAV, LG, GERMANI, IS, ALT, PAULINA, TUTLI], SERGEJ ]ETKOVI], ENA, A, KARNEVAL, IVI^WAK, DEA, DONOSIOCI, KOTA

MEKSI^KO OSTRVO PTICA GRABQIVICA

BEOGRADSKI SPORTSKI KLUB

KOJI IMA BELU KO@U BESKONA^NO

STRANO MU[KO IME SADA JE KASNO, SVR[ENO (IZRAZ) DEO ^EONE KOSTI (MN.) 7. I 4.

SLOVO AZBUKE

GRAD U FINSKOJ

ENERGIJA

STRANICA PRAZNINA AMERI^KA (LAT.) MANEKENKA, KRISTI

OBIM MUTAN SEVEROZAPAD AMERI^KA GLUMICA, SIBIL

VRWA^KA BAWA NA LEVU STRANU

^ETVRTI I DRUGI VOKAL AMPER

LO[ KARAKTER ^OVEKA ENO, ETO

AMERI^KI PEVA^ VONDER JEDNA GRUPA NARODA TAKMI^EWE U TR^AWU

13. I 4.

SLOVO AZBUKE

ISLAND UZVIK BOLA SRPSKA GLUMICA MANOV GALIJUM

@ENSKI PEVA^KI GLAS

STUPITI U PROSTORIJU

Sr Gl pski as

SRPSKA TV VODITEQKA \UR\EVI]

1 2 3 4 5 6 7

TEMPERATURA

VRSTA MALE TIKVE [ALA, DOSETKA TV VODITEQKAPOPOV 28. I 12. SLOVO AZBUKE

CRNOGORSKI POP PEVA^ SA SLIKE PRVO SLOVO AZBUKE

VESELE IGRE POD MASKAMA ELEKTRON

IVI^NI KAMEN OHAJO ONI KOJI NE[TO DONOSE

Skandinavka 1: VODORAVNO SPISI, OSVETA, TATARSKA, MUR, ONAN, VESPU^I, DI, AVENIR, AQ, ERUDIT, SM, C, SAJ, DOMETATI, SENAT, PEKARA, IMAMAT, TIHOMIR STANI], MINA, ZAGASITOST, KORNER, JATO, MORSKA BOLEST, OMI, DONATELO, ALKAR

VISINSKA TA^KA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

BEZ VOQE ZA RAD

PRKOS

SRPSKO MU[KO IME ODMILA

Ukr{tenica: VODORAVNO OLIVIJA RUSOVAC, KATARINA MEDI^I, OK, BARAJEVO, IP, IZ, NAMERE, ATE, AR, RISIVER, TIL, PEDESETINA, ISA, SRP, TK, ], CIMER

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Srpska novinarka, 2. Francuska kraqica (1519-89), 3. Odbojka{ki klub (skr.) - Mesto i op{tina kod Beograda - Izdava~ko preduze}e (skr.), 4.

Jedan predlog - Ono {to se smera (mn.) - Vrsta udarca u karateu, atemi, 5. Simbol argona - Ure|aj koji prima tv-signal - Laka pamu~na ili svilena tkanina, 6. Pedeseti deo celine - Isidor odmila, 7. @etela~ka alatka - Teniski klub (skr.) - Dvadesettre}e slovo azbuke - Sobni kolega.

USPRAVNO: 1. Organ ~ula vida - Zatvor, haps, 2. Jedan zanatlija, 3. Item (skr.) - Oznaka za zapad - Dr`avno preduze}e (skr.), 4. Vabqewe, - Simbol renijuma, 5. Stru~wak za iransku kulturu, 6. ^e{ki pisac, Alojz, 7. Stanovnik Anama, 8. Srpska tv-novinarka, Marina, udata Savi}, 9. Skroman, uzdr`qiv, 10. Vetar koji duva sa severa, 11. Biv{i italijanski fudbaler, Masimo - Sastavni veznik, 12. Li~na zamenica - Prva postava sportske ekipe, 13. Prenemagati se, 14. Obu}ar.

ZANIMQIVOSTI Od davnina bili su simbol snage, ponosa i bogatstva – za ma~eve se ~ak i kazivalo da "isti~u ~isto srce vojnika, a potiru gre{nog napada~a”. Koliko su se qudi zaista vezivali za wih govori i to da su se ~ak i bitke vodile oko nasledstva ovih o{trica s kolena na koleno. Stari Rimqani su teritorije osvajali spatama i gladijusima, Japanci ve} nekoliko hiqada godina posmatraju katane kao svetiwe, Arapi su sabqama dimiskijama skidali glave protivnicima, Francuzi floretama izazivali suparnike na dvoboj. A, da li se iko zapitao ~ime su se na{i preci branili od Turaka?

Na ova i jo{ mnoga pitawa o sjajnim o{tricama odgovorio je arheolog Marko Aleksi} u kwizi "Sredwovekovni ma~evi u jugoisto~noj Evropi" objavqenoj na engleskom jeziku, predstavqenoj na srpskom tr`i{tu. Prvi put u jednom izdawu istaknuta su nalazi{ta ma~eva sa Balkanskog poluostrva, kao i svih zemaqa biv{e Jugoslavije i Panonske nizije. Po obimu, sa vi{e od 400 prikupqenih se~iva, ovaj priru~nik za svetsku nau~nu javnost predstavqa jednu od naj{irih zbirki o tipovima sredwovekovnih ma~eva uop{te. Za srpsku kulturu ova kwiga je zna~ajna i zato {to su u woj prikupqeni svi danas poznati nalazi ma~eva sa teritorije nekada{we Srbije, {to otkriva novi model ma~a – srpski kov, ali i zbog toga {to poseduje evidenciju u kojim se muzejima oni danas ~uvaju.

"Iz starih zapisa mo`e se zakqu~iti da su ratnici na teritoriji Balkana nekada rukovali sa "skijavonama", {to u prevodu zna~i slovenski ma~. Me|utim, tada su Sloveni uglavnom poistove}ivani sa Srbima pa oko toga postoje mnoge nedoumice", pri~a Marko Aleksi}.

Novija arheolo{ka istra`iva govore da je postojalo oru`je karakteristi~no za srpske vojnike – ma~evi sa "s" nakrsnicama – delom izme|u rukohvata i se~iva, koji zapravo {titi ruku od se~iva protivnika. Podse}a-

^etvrtak 10. decembar 2020. 29 ^etvrtak 7. april 2022.

SIMBOL SNAGE, PONOSA I BOGATSTVA:

Sredwovekovna skijavoneska - ma~ koji su koristili Srbi u sredwem veku Arheolo{ka istra`ivawa govore da je postojalo oru`je karakteristi~no za srpske vojnike – ma~evi sa "s" nakrsnicama ju}i na velike istorijske bitke i be`awe naroda pred stra{nom sudbinom rata, Aleksi} je zakqu~io da su nalazi{ta ovih ma~eva sa osobenom "s" oznakom uglavnom utvr|ena u dr`avama kojima je neposredno pretila najezda Turaka.

Mi{qewa nau~nika oko pronalaska srpskih ma~eva ipak

su podeqena – neki tvrde da su ih Srbi uvozili, dok su neki ube|eni da su ih nekada{wi vojnici kovali. Nijedna teorija nije sto odsto utvr|ena, dodaje Aleksi}, jer uvek postoji zrno sumwe po{to je veoma te{ko proveriti mnogobrojne istorijske podatke i utvrditi wihovu verodostojnost.

Jedno je sigurno, neobi~na nakrsnica, karakteristi~na za na{e podnebqe, potpuno se uklapa sa se~ivom krive turske sabqe – kilixa. Davno je utvr|eno da izgled ovog dela se~iva nije bio samo estetski, ve} da je imao i upotrebnu namenu. U pore|ewu sa turskim kilixom, ma~evi su bili mnogo te`i. Da bi savladao

protivnika, na{ vojnik morao bi da poseduje izuzetnu ve{tinu i brzinu u borbi.

"U vreme ratova, mnogi borci nisu bili skloni okretnosti i vojni~koj karijeri pa su dovitqivi Srbi osmislili nakrsnicu koja na neki na~in usporava tursku kowicu. Uloga nakrsnice bila je hvatawe i zarobqavawe protivnikovog oru`ja na trenutak kako bi na{ vitez sru{io protivnika sa kowa i zadao udarac", obja{wava strastveni arheolog kojem je studija o ma~evima od diplomskog rada prerasla u `ivotnu strast.

Da ledeno se~ivo posle boja postaje najbli`i saborac, i seqaku koji samo ~eka da se vrati svojoj porodici i velikom vojskovo|i koji je zabele`io jo{ jednu bitku u nizu, svedo~e i brojne epske pesme i mitovi. Bliskost ratnika i wegovog oru`ja ogledala se i u tome da su ma~evi jedino borbeno sredstvo kojem je davano li~no ime. Svi se verovatno se}amo ~uvenog Ekskalibura, ~iju o{tricu je iz kamena mogao izvaditi samo Artur, kraqevi} ~istog srca, ili Hneitira, koji igra pored kreveta starog kraqa Olafa.

Mada ih smatraju jednim od najva`nijih izuma za ~ove~anstvo, malo ko zna ~ije su ih ruke kalile.

"Najpoznatija radionica koja je proizvodila Frana~ke spate bila je ona koja je stavqala na svoje ma~eve oznake Ulfberht.

Kod nas, sredwovekovni spisi iz unutra{wosti Srbije u nekoliko navrata pomiwu ma~ara Bogdana u selu ^abi} na Kosovu kao i jo{ nekoliko starih kova~a iz Prizrena, tada{we prestonice Srbije, iako je prostorima na{e teritorije bilo na hiqade ma~eva i ve{tih ruku majstora", pri~a Aleksi} i zakqu~uje da wegovu qubav prema dugim o{tricama dele mnogi bez obzira na to {to smo daleko od vremena vitezova i Krsta{kih ratova. Pomenimo samo Xedaje, Gospodare prstenova, Letopise Narnije, Harija Potera, Indijanu Xonsa...

Zanimqive ~iwenice o Panteonu Hram svih bogova ili Panteon i dan-danas, posle skoro 2.000 godina otkako je sagra|en, svojom lepotom i monumentalno{}u oduzima dah.

Neverovatan dizajn, proporcije, elegancija i harmonija ove velelepne gra|evine svakako ukazuju koliko je Rimska imperija bila mo}na. Kada ga je prvi put video, Mikelan|elo je pomislio da su Panteon sagradili an|eli, a ne qudi.

Ovo su najzanimqivije ~iwenice o Panteonu koje mo`da niste znali:

IME HRAMA

Re~ panteon u gr~kom jeziku zna~i "po{tovawe svih bogova". Panteon je prvobitno i sagra|en kao hram svih bogova.

JEDINA NETAKNUTA GRA\EVINA IZ ANTI^KOG RIMA Pravo je ~udo kako je Panteon uspeo da pre`ivi sve te napade varvara koji su sve druge spomenike sru{ili do temeqa. ^iwenica da je 609. godine posle Hrista Panteon postao crkva igra veliku ulogu, kao i wegova ~vrsta struktura koja je svakako bila neuobi~ajena za tada{we zgrade.

Ono {to je poznato jeste da je napravqen od materijala koji jako li~i na beton, a koji tada{wi graditeqi nisu poznavali. Bilo kako bilo, Panteon je jedina gra|evina koja je iz tog perioda u potpunosti ostala netaknuta i uspela da odoli zubu vremena.

IMPRESIVNA KUPOLA

Impresivna kupola jedan je od najfascinantnijih delova gra|evine koja na samom vrhu ima otvor koji jo{ nazivaju i oko

Panteona. Kupola ve} punih 1300 godina va`i za najve}u na svetu, a i dan-danas va`i za naj{iru kupolu koja nema potporu. Wen pre~nik iznosi 43.30 metara i u savr{enoj je proporciji sa gra|evinom, jer je razdaqina od poda do vrha kupole ista koliko i wen pre~nik.

STUBOVI

Temeqi hrama su poduprti uz pomo} 16 stubova korintskog stila koji svaki za sebe te`i 60 tona. Duga~ki su 11.8 metara i doneti su ~ak iz Egipta. Stubove su od kamenoloma koji je od reke udaqen oko 100 km vukli na drvenim sankama, da bi ih potom na drvenim splavovima tokom

plime u prole}e dopremili do Mediteranskog mora i luke Ostia.

SVETLOSNI EFEKTI

Zraci popodnevnog sunca se 21. aprila reflektuju na metalnoj {ipci iznad ulaza i na taj na~in obasjavaju ceo predwi plato svetlo{}u. Rimqani slave taj datum kao dan osnivawa grada.

OD PAGANSKOG HRAMA DO CRKVE

Panteon je 609. godine bio paganski hram koji je tek kasnije pretvoren u crkvu zbog ~ega nije sru{en u sredwem veku. Danas je ova gra|evina crkva po imenu sveta Marija i svi mu~enici, ali je svi zovu Panteon.

30

10.april decembar ^etvrtak 7.

2022.2020.

SPORT

PE[I]EVA MO] UBE\IVAWA:

ZAKAZAN TERMIN VE^ITOG DERBIJA ZA TITULU:

Ostala je jo{ samo jedna dilema Rundu pre kraja poznato je i kada }e se odigrati kqu~ni me~ u borbi za titulu prvaka Srbije u sezoni Me~ prvog kola plej-ofa izme|u fudbalera Crvena zvezda i Partizan odigra}e 16. aprila sa po~etkom u 18 sati.

Ono {to nije poznato u ovom trenutku ko }e biti doma}in, za {ta je na "pol" poziciji Zvezda.

Crveno-beli i crno-beli su bodovno poravnati na vrhu Linglong Superlige, ali s tim da izabranici Dejana Stankovi}a imaju boqi me|usobni skor i pobedu u nedavnom derbiju na stadionu "Rajko Miti}" (2:0), pored remija u Humskoj u prvom delu sezone (1:1).

Pro~itajte jo{ Da bi ostali ispred Partizana potrebno je da pobede posledwi me~ regularnog dela na svom stadionu protiv kragujeva~kog Radni~kog u nedequ.

Isti dan Partizan gostuje na Banovom brdu ekipi ^ukari~kog i nada}e se kiksu najve}eg rivala, kako bi dobio {ansu da bude doma}in u derbiju koji bi mogao sve da re{i.

Iako posle toga ima da se igra jo{ sedam kola...

N. R.

ZVEZDA NA PRAGU SVETSKOG REKORDA:

Crveno-beli sve bli`i Real Madridu!

Sjajna sezona jeste iza srpskih klubova, a Crvena zvezda juri jedan zanimqiv rekord.

Od 1998. godine do 2004. godine Zvezda je na svom terenu imala niz od 98 utakmica bez poraza.

Taj niz je pred ru{ewem, a krenuli su crveno-beli u pohod na istoriju 18. aprila 2017. godine, pet narednih godina na doma}em terenu bili su bez "kiksa" na "Marakani".

Kako prenosi "Maksbet sport", od Vladana Milojevi}a do Dejana Stankovi}a niz trenutno stoji na 89 duela, po ~emu je aktuelni {ampion Srbije trenutno na petoj poziciji.

Ispred u~inka momaka do 2004. godine je samo Real iz Madrida. Wihov niz je prekinut posle 121 utakmice na ~uvenom “Santijagu Bernabeu”.

Na ve~noj listi nalazi se u~inak PSV Ajndhovena (93), Nanta (92), Karbeloa (91) i Spartaka iz Trnave (89), koliko je ostvario i aktuelni {ampion Srbije, {to trenutno donosi {estu poziciju.

Upisane su ukupno 82 pobede i samo sedam remija.

U~inak mo`e da se popravi do kraja sezone i u plej-ofu Super lige Srbije, a u trci za petu uzastopnu {ampionsku krunu kao adut je i ovaj ekstra u~inak. Iza se nalaze: Torino, ^elsi, Panatinaikos i Karl zajs…

Pismo Pe|i re{ilo sve, Joki}u kuca na vrata u Denveru Da li se otapa led, sazna}emo ubrzo, sam Joki} ostao je zagonetan i nema `equ da previ{e pri~a o reprezentaciji

Svetislav Pe{i} ima veliku pregovara~ku mo} i to pokazuje istorija najve}ih uspeha iz 2001. i 2002. godine.

Kultne su pri~e o tome kako je Pe{i} vratio Predraga Stojakovi}a u reprezentaciju, uspelo mu je i da Vlade Divac bude deo tima koji je 2002. osvojio Mundobasket u Indijanapolisu.

Smatrao je svojevremeno Stojakovi} da nema dovoqno poverewa u nacionalnom timu, Pe{i} mu je brzo stavio do znawa da }e biti lider i nosilac igre.

Ipak, kqu~an je jedan momenat, kada je Stojakovi}u napisao pismo.

"Kad sam bio kod Pe|e Stojakovi}a u Americi rekao mi je otprilike da mu je drago {to sam ja selektor, ali da nije siguran da }e igrati, jer nije bio zadovoqan prethodnim tretmanom u reprezentaciji", rekao je Pe{i} u jednom davna{wem intervjuu za Politiku.

Onda je usledilo pismo. "Celu no} uo~i povratka iz Amerike pisao sam pismo za wega. To pismo sam ostavio wegovom prijatequ koji me je odvezao na aerodrom. Da ne otkrivan detaqe pisma, uglavnom, ~im sam stigao u Evropu, Pe|a me je pozvao i rekao mi: 'Mo`e{ sto odsto da ra~una{ na mene!'.

Re}i }u samo to da sam mu u tom pismu, pored ostalog, rekao da }emo najverovatnije biti prvaci Evrope i sveta i da su to velika priznawa za jednog igra~a, kao i da nisam siguran da }e on ikada osvojiti NBA, jer je to vrlo te{ko", rekao je Pe{i}.

I zaista, tada su to bili najve}i karijerni uspesi Stojakovi}a, koji je tek 2011. postao {am-

pion NBA lige, ali kao veteran Dalasa sa malom ulogom i minuta`om. Na vrhuncu karijere, pokorio je Istanbul i Indijanapolis sa Pe{i}em.

"Operacija Vlade Divac" trajala je jo{ i du`e.

Odlazio je u Ameriku i bio je uporan u pregovorima, kako bi Vlade posle {est godina reprezentativne pauze ponovo obukao nacionalni dres.

Delovalo je da je „ne“ jedini odgovor, ne i za Karija, iako je Divac tada imao 34 godine i bio ve} zasi}en ko{arke.

Sara|ivao je Pe{i} sa Divcem od najmla|ih dana jednog od na{ih najboqih centara u istoriji i na kraju je morao da mu se odu`i za sve. „Zamolili su me qudi iz reprezentacije i Saveza. Iskreno, da sam se ja pitao, ne bih igrao na Svetskom prvenstvu. Na wihovu molbu, na~ini}u korak napred i poku{ati da pomognem reprezentaciji koliko god mogu“, rekao je Divac svoju kona~nu odluku 2002. i nije za`alio.

Tada je Divac samo ne{to du`e ostao u Sakramentu zbog de~jeg kampa, radio je individualno i onda se prikqu~io Pe{i}evom timu.

Bio je Divac ono {to je Joki} sada, centar sa glavom plejmejkera, a Pe{i} smatra da je wegova ~etvrtfinalna utakmica protiv Amerikanaca u Indijanapolisu wegova najboqa u karijeri.

U toku je operacija „Joki}“ koja }e biti sli~na, s time da je Joki} u daleko mla|im godinama i da nisu sara|ivali, nema te emotivne konekcije koju je Kari „zabetonirao“ u Bormiju.

Da li se otapa led, sazna}emo ubrzo, sam Joki} ostao je zagonetan i nema `equ da previ{e pri~a o reprezentaciji, ali je ugostio Pe{i}a i direktora reprezentacije Dragana Tarla}a.

N. R.

SVI SE SMEJU HRVATIMA:

Mewaju boju dresova u ~ast Ukrajine jer su "uvek na pravoj strani istorije" RAJKOVI] PONOVO OPQA^KAN!

Vratio se u Francusku i zatekao gole zidove u stanu Fudbalski reprezentativac Srbije i golman francuskog Remsa, Predrag Rajkovi}, ponovo je opqa~kan u Francuskoj.

To je drugi put da se Rajkovi} na|e u ovako neprijatnoj situaciji. Naime, pqa~ka{i su iskoristili period kada je na{ ~uvar mre`e bio sa reprezentacijom, a kako se saznaje, odne{eno mu je sve iz stana. Provalnici su upali u Rajkovi}evu ku}u i tom prilikom pokupili apsolutno sve {to su zatekli u ku}i: nakit, garderobu, ure|aje, pa ~ak i name{taj. Ostali su samo zidovi.

Podsetimo, ovo nije prvi put da se golmanu Remsa de{avaju ovakve stvari, po{to je 2020. godine tako|e opqa~kan, ali se tada u wegovom stanu na{la supruga Ana. Lopovi su tom prilikom odneli nakit i satove u vrednosti od oko 100.000 evra, a sada je {teta, evidentno, mnogo ve}a.

Rat u Ukrajini uti~e na mnoge sfere `ivota {irom sveta, a najnovije vesti na tu temu sti`u iz sporta, i to iz na{eg kom{iluka, Hrvatske.

Naime, fudbalski klub Hrvatski Dragovoqac je re{io da promeni boju svojih dresova.

Makar privremeno, i to u "slavu Ukrajine".

Umesto standardne, teget-crne kombinacije sportske opreme, pomenuti hrvatski klub }e za me~ protiv zagreba~kog Dinama, na Maksimiru, 3. apri^ la, nastupiti u `uto-plavim dresovima.

- Uvek na pravoj strani istorije!, poru~io je je-su o dan ponosni korisnik Tvitera iz Hrvatske ovimskim povodom, a komentari su bili prili~no duhoviti,ma ove ali je bilo i nekih ozbiqnih.

Naravno, ve}ina se smejala upravo onome "uvek R na pravoj strani istorije", pa je tako jedan od ko-ri o mentara glasio "Da (uvek na pravoj strani). Podsusp Staqingradom, sa Hilterom, pa Mariupoq sa Ban-Mev post derovcima..."

Bilo kako bilo, iz Hrvatskog Dragovoqca na-trij javquju da je ova promena vizuelnog identitetale| samo privremena, te da je u pitawu "humani gest", M jer }e pomenuti dresovi biti stavqeni na aukcij-niji sku prodaju, a sakupqeni novac poslati ukrajinskojje t osta deci.

SPORT

^etvrtak 10. decembar 2020. 31 ^etvrtak 7. april 2022.

NESTVARNO! SEDAM GODINA WEGOVOG VELI^ANSTVA!

Ovo je nezamislivo za bilo kog tenisera osim Novaka \okovi}a!

OKA^ILA REKET O KLIN PA OSVOJILA TURNIR U GOLFU:

Biv{a prva teniserka sveta E{li Barti briqira u svim sportovima, slede}i je kriket? @enski tenis ima novu kraqicu nakon {to je stara abdicirala.

Iga [vjontek je preuzela prvo mesto VTA liste od E{li Barti koja je, samo deset dana nakon {to je tenisu rekla zbogom (mada se neki navija~i nadaju da je to ipak samo dovi|ewa), osvojila turnir u drugom sportu!

Sa nepunih 26 godina oti}i u penziju i to na vrhuncu, nije novost u tenisu. Dodu{e, Bjern Borg je imao skoro 27 kada je zvani~no objavio (prvi put) kraj, ali je posledwe tri godine igrao samo masters u Monte Karlu i grend slemove izuzev Australijan opena.

- E{li ima stvarno jak zamah - govorio je jo{ pre dve godine legendarni golfer Tajger Vuds kada je odigrao egzibicioni me~ sa trostrukom teniskom grend slem {ampionkom.

U `enskom delu golf turnira u Brukvoter klubu, u predgra|u Brizbejna, Barti je dominirala i na kraju pobedila.

Je li ovaj uspeh jo{ jedna epizoda koja najavquje ~ime }e se E{li baviti posle preranog odlaska u tenisku penziju ili }e se mo`da odlu~iti za kriket, za koji tako|e ima i intreresovawa i talenta, sazna}e se u narednom periodu.

U SUSRET SERBIA OPENU:

Deca u`ivala u susretu sa Viktorom Troickim Veliki broj dece je u`ivao u dru{tvu Viktora Troickog i ve`bawu najatraktivnijih teniskih poteza na improvizovanom teniskom terenu u Novom Sadu.

Proslavqeni teniser i selektor Dejvis Kup reprezentacije Srbije razgovarao je sa najmla|im fanovima belog sporta, delio im savete i fotografisao se sa posetiocima, potpisivao loptice, a oni najsre}niji su imali i priliku da osvoje vredne nagrade, poput karata koje }e ih uskoro odvesti na predstoje}i turnir – Serbia Open 2022.

Serbia Open 2022 odr`a}e se od 18. do 24. aprila na terenima TC „Novak“ u Beogradu, a za sve qubiteqe belog sporta, 17. aprila za me~eve kvalifikacija bi}e omogu}en slobodan ulaz.

Ove godine, turnir }e imati i va`an ekolo{ki doprinos jer }e od svake prodate karte biti posa|eno drvo, i to ne samo u Beogradu ve} i {irom Srbije.

Najboqi teniser sveta, Novak \okovi}, osta}e na ~elu ATP liste i slede}e nedeqe zbog neo~ekivanog poraza Danila Medvedeva u ~etvrtfinalu turnira u Majamiju.

Srbin }e upisati recku i na 364. nedequ na prvom mestu, {to zna~i da }e dosti}i neverovatno dostignu}e jer }e mo}i da ka`e da je na vrhu proveo ~itavih sedam godina.

Seniorska karijera Novaka \okovi}a je po~ela 2003. godine s tim {to je na samom po~etku igrao na slabijim turnirima iz kategorije ~elenxer i fju~ers, a prvi ATP trofej je osvojio 2006. godine u Amersfortu. Iste godine je bio najboqi i u Mecu, a stigao je i me|u najboqih 20 tenisera sveta.

Narednih godina se borio sa Roxerom Federerom i Rafaelom Nadalom koji su u tom periodu bili dominantni, a 2011. godine

usledio je kona~ni proboj Novaka kada je osvojio ~ak 10 turnira i nakon prve titule na Vimbldonu, prvi put je i stigao do ~ela ATP liste.

Dakle, u takvoj karijeri, ~ak sedam godina biti najboqi je potpuno neverovatan uspeh i

izvesno je da u bliskoj budu}nosti ne}emo biti svedoci da neko u~ini istu stvar.

Podsetimo, na listi tenisera sa najvi{e vremena provedenim na vrhu, iza \okovi}a se nalazi Federer koji je ostao na 310 nedeqa.

N. R.

NOLE "OPET [QAKA":

Najboqi na svetu se javio iz Monte Karla - spreman je!

Vreme je za povratak Novak je `eqan igre, najboqeg na svetu. `eqan pobeda i trofeja, otud i vredno radi Novak \okovi} se da do~eka start turnaodmarao ove gonira (9. aprila) u {ta dine, na`alost najmawe svojom krivisu se uverili i wegocom, ali tako je kako vi pratioci sa kojima je podelio snimak je, pa }e mu turnir u dana{weg treninga.

Monte Karlu biti tek Uz video je "okadrugi ove godine, po~io" i poruku "trening" sle onog u Dubaiju gde Srpski as }e 9. aprila je imao premijeru u 2022. i emoxi koji ma{e. startovati na Matsersu koji Novak se u Monte Karlu Podse}awa radi, posle je osvajao u dva navrata ispadawa sa turnira u Dubaose}a kao kod svoje ku}e, i iju nije nastupao na turneji po bukvalno je tako, pa je prakti~no SAD, pa je imao dovoqno vremena da i doma}in na Mastersu koji je osvajao u dva navrata - 2013. i 2015. godine. Pre se pripremi za velike turnire po Francuskoj, devet godina je na tom mestu uradio ne{to {to je ukqu~uju}i i predstoje}i Rolan Garos na kome mu u tom trenutku mogao samo on - prekinuo je osmogo- je dozvoqen nastup.

Pandemija korona virusa polaka jewava, mere di{wu dominaciju Rafaela Nadala i pobedio je popu{taju, i vreme je da Nole opet "{qaka". upravo [panca u dva seta.

Vimbldon ide korak daqe – Medvedev pred suspenzijom ^elnici Vimbldona sve su ozbiqniji u nameri da ruskim i beloruskim teniserima ne dozvole da nastupaju ove godine.

Razlog za{to organizatori ovog Grend slema `ele da suspenduju pre svega Danila Mevedeva jeste u tome {to postoji bojazan da bi wegov trijumf mogao da da vetar u le|a vlastima u Moskvi.

Ministar sporta u Britaniji Najxel Hadlston ranije je tra`io od Medvedeva i ostalih da se u pisanoj for-

mi izjasne i potvrde kako ne primaju novac od Putina, Rusije i Belorusije, kao i to da ne}e davati podr{ku tim stranama.

Ol Ingland klab ima povla{}en status u odnosu na ostale najve}e turnire, koji su u ovom pitawu ostali neutralni, kako se ne bi suo~avali sa sudskim postupcima.

I dok su ATP, WTA i ITF odlu~ili da ruskim i beloruskim igra~ima zabrane da igraju pod svojoj zastavom, Vimbldon ima nameru da ode

korak daqe.

Oni bi mogli da izbace sa turnira i sve ostale tenisere i teniserke iz Rusije i Belorusije iz istog razloga – straha da wihov dobar rezultat na tre}em Grend slemu mo`e da uti~e na politi~ku situaciju u svetu.

Prijave za turnir traju do sredine maja, dok je takmi~ewe na programu od 27. juna do 10. jula.

Treba re}i da je Danil Medvedev pre nekoliko dana operisao kilu, tako da je svakako pod znakom pitawa za Vimbldon.

THURSDAY  ^ETVRTAK 7. 4. 2022.

SVETSKO PRVENSTVO U FUDBALU:

Za{to je Mundijal u Kataru kontroverzan @reb za ovogodi{we Svetsko prvenstvo u fudbalu - u bliskoisto~noj zemqi Kataru - odr`an je 1. aprila.

To je do sada najkontroverznije Svetsko prvenstvo, koje postavqa razna pitawa.

Na koji na~in je Katar stekao

Srbija ponovo u grupi sa Brazilom i [vajcarskom, a tu je i Kamerun, na otvarawu sa Kariokama Svetsko prvenstvo u Kataru odr`ava se od 21. novembra do 18. decembra 2022.

U Dohi je odr`an `reb za Mondijal u Kataru.

Srbija je u G grupi sa Brazilom, [vajcarskom i Kamerunom.

Svetsko prvenstvo u Kataru na programu je od 21. novembra do 18. decembra 2022.

Grupna faza traja}e 12 dana (~etiri me~a na dan).

Kuglice su izvla~ili Bora Milutinovi}, jedan od dvojice trenera koji je vodio pet razli~itih reprezentacija na mondijalima (Meksiko (1986), Kostarika (1990), SAD (1994), Nigerija (1998) i Kina (2002)), Nemac Lotar Mateus, Brazilac Kafu.

Na `rebawu su u~estovovali i Augustin Xej Xej Oko~a iz Nigerije, Australijanac Tim Kejhil, kao i ~uveni iranski fudbaler Ali Daei, Al`irac Rabah Ma|er.

Tu su bile i ameri~ke fudbalerke Karli Lojd i Samanta Xonson.

Predsednik FIFA \ani Infantino rekao je da o~ekuje oko tri miliona navija~a koji }e u`ivo gledati me~eve i wih oko pet milijardi koji }e turnir pratiti putem malih ekrana.

Predstavqena je maskota turnira Laeb.

Potom je predstavqena i lopta Al Rihla.

Na pozornici su se pojavili i voditeqi, engleski glumac Idris Elba i britanska novinarka Re{min ^ovduri.

Usledilo je podse}awe na pro{le godine i velikane koje je svet izgubio tokom pandemije korone: Dijego Maradona, Paolo Rosi, Gerd Miler, Gordon Benks...

Didije De{am, selektor Francuske, branioca titule, uneo je trofej koji se pobednicima dodequje od 1974. godine. Brazil je pet puta bio {ampion sveta. @reb je hteo da kao i u Mondijalu u Rusiji 2018. budemo u grupi sa Brazilom i [vajcarskom.

Turnir izabranici selektora Dragana Stojkovi}a otvaraju 24. novembra protiv Brazila!

Protiv Kameruna igramo 28. novembra.

Sa [vajcarskom igramo 2. decembra, posledweg dana duela po grupama.

A GRUPA: 1. Katar (51), 2. Ekvador (46), 3. Senegal (20), 4. Holandija (10).

B GRUPA: 1. Engleska (5), 2. Iran (21), 3. SAD (15), 4. Vels (18) Ukrajina (27)/[kotska (39).

C GRUPA: 1. Argentina (4), 2. Saudijska Arabija (49), 3. Meksiko (9), 4. Poqska (26).

D GRUPA: 1. Francuska (3), 2. Peru (22) - UAE (68)/Australija (42), 3. Danska (11), 4. Tunis (35).

E GRUPA: 1. [panija (7), 2. Kostarika (31) - Novi Zeland (101), 3. Nema~ka (12), 4. Japan (23).

F GRUPA: 1. Belgija (2), 2. Kanada (38), 3. Maroko (24), 4. Hrvatska (16).

G GRUPA: 1. Brazil (1), 2. Srbija (25), 3. [vajcarska (14), 4. Kamerun (37).

H GRUPA: 1. Portugalija (8), 2. Gana (60), 3. Urugvaj (13), 4. Ju`na Koreja (29).

Broj iza imena reprezentacija ozna~ava poziciju na FIFA rang listi.

Stojkovi}: Te{ka grupa, ali mi se ne bojimo!

prava da postane doma}in, kako se ova zemqa ophodi prema radnicima koji grade stadione i da li je to uop{te pogodna lokacija za jednu takvu manifestaciju.

OPHO\EWE PREMA STRANIM RADNICIMA

Katar za Svetsko prvenstvo u fudbalu gradi sedam stadiona, novi aerodrom, novi metro i nove puteve.

Finale }e se igrati na stadionu na kom }e se odr`ati i devet drugih utakmica, a koji zauzima centralno mesto u novom gradu.

Ali dr`ava se na{la na meti kritika zbog opho|ewa prema 30.000 migrantskih radnika koji rade na ovim projektima.

Amnesti interne{enel, organizacija za za{titu qudskih prava, optu`ila je Katar da se slu`i prinudnim radom.

Ona je saop{tila da radnici `ive u lo{im uslovima, pla}aju visoke naknade za zapo{qavawe i da im se ne ispla}uju nadnice i oduzimaju im se paso{i.

Od 2017, vlada je uvela mere za{tite migrantskih radnika od rada na preteranoj vru}ini, ograni~ila im je radne sate i poboq{ala `ivotne uslove u radni~kim kampovima.

Me|utim, Hjuman rajts vo~ je u izve{taju iz 2021. saop{tio da su strani radnici i daqe izlo`eni "kaznenim i ilegalnim smawewima plate", kao i "mesecima nepla}enih nadnica za duge sate mukotrpnog rada".

Amnesti interne{enel tako|e ka`e da uprkos ukidawu sistema "kafale" - ili sponzorstva - koji migrantskim radnicima zabrawuje da napuste posao bez odobrewa poslodavca, na zaposlene se i daqe vr{i veliki pritisak.

Vladin portparol rekao je za BBC: "Ostvaren je zna~ajan napredak u obezbe|ivawu efikasnog sprovo|ewa reformi."

On je dodao da }e broj kompanija koje kr{e propise "nastaviti da opada kako se bude ustalilo sprovo|ewe uvedenih mera".

KOLIKO JE RADNIKA STRADALO?

U februaru 2021, Gardijan je objavio da je, otkako je Katar

@reb u Dohi hteo je da Srbija igra u G grupi sa Brazilom, [vajcarskom i Kamerunom.

Svetsko prvenstvo u Kataru na programu je od 21. novembra do 18. decembra 2022.

Selektor Srbije Dragan Stojkovi}, posle `reba u Dohi, rekao je da sve selekcije po{tuje, ali da najvi{e veruje u na{ tim.

- Te{ka grupa, imamo rivale koje moramo da respektujemo, ali pre svega moramo da respektujemo sami sebe. Pred nama je prvo mini turnir sa tri utakmice koje moramo da odigramo na najve}em nivou. U svakom slu~aju te{ka grupa, ali mi se ne bojimo, `elimo izazov i mislim da }emo uspeti. Sve ekipe su su kvalitetne, sve ekipe su jake, mo}ne, imaju svoj potencijal, ali ima i Srbija. Tako da, vide}emo. dobio organizaciju Svetskog prvenstva, u zemqi poginulo 6.500 radnika migranata iz Indije, Pakistana, Nepala, Banglade{a i [ri Lanke.

Smrti, koje su obelodanile vlasti pet azijskih zemaqa, nisu bile kategorisane prema profesiji, lokaciji ili radovima.

Fer Skver, grupa koja se bori za prava radnika, saop{tila je da je verovatno da su mnogi od poginulih radnika radili na infrastrukturnim projektima za Svetsko prvenstvo.

Vlada Katara tvrdi da je ta cifra preuveli~ana, zato {to obuhvata hiqade stranaca umrlih nakon {to su `iveli i radili tamo vi{e godina.

Ona ka`e da su mnogi od wih radili na poslovima koji nemaju veze sa gra|evinskom industrijom.

Katarske vlasti tvrde da je izme|u 2014. i 2020. umrlo 37 radnika koji grade stadione za Svetsko prvenstvo.

Vlasti tvrde da 34 radnika "nisu umrla na poslu".

Me|unarodna radni~ka organizacija tvrdi da Katar nije ura~unao iznenadne i neo~ekivane smrti me|u radnicima.

Ona obja{wava da tu spadaju fatalni sr~ani udari i respiratorne smetwe koje su izazvali toplotni udari zabele`eni kao "prirodni uzroci smrti" umesto "nastali na radu".

Me|unarodna organizacija rada sakupila je vlastite brojeve smrti iz dr`avnih bolnica i na osnovu intervencija hitne pomo}i u Kataru, pokriv{i `rtve svih projekata povezanih sa Svetskim prvenstvom.

Ona ka`e da je poginulo 50 radnika, a vi{e od 500 drugih je te{ko povre|eno u Kataru samo 2021. godine, dok je jo{ 37.600 pretrpelo blage do umerene povrede.

Glavni uzroci ovih smrti i povreda su padovi sa visina, saobra}ajne nesre}e i padovi predmeta.

KAKO JE KATAR DOBIO ORGANIZACIJU MUNDIJALA?

Katar 2022 bio je kontroverzan od prvog trenutka kad ga je 2010. godine najavilo vode}e telo svetskog fudbala - FIFA.

Kao veoma mala (ali izuzetno bogata) dr`ava sa oskudnom fudbalskom istorijom i bez uspe{ne kvalifikacije na Svetsko prvenstvo, za mnoge je bio {ok kad je Katar pobedio konkurenciju u vidu zemaqa kao {to su SAD, Australija, Ju`na Koreja i Japan.

Odluka je dovela do optu`bi da su zvani~nici FIFA podmi}eni da dodele SP Kataru, mada nezavisna istraga koju je svetska ku}a fudbala kasnije naru~ila nije prona{la ~vrste dokaze za to.

Predstavnici Katara negiraju optu`be da je kupio glasove delegata, ali je istraga francuskih vlasti o korupciji jo{ u toku, a 2020. ameri~ki savez optu`io je trojicu zvani~nika FIFA da su bili potpla}eni.

ZA[TO SE SVETSKO PRVENSTVO U KATARU ODR@AVA U ZIMU?

Svetsko prvenstvo u fudbalu obi~no se odr`ava u junu i julu, ali prose~ne temperature u Kataru u to doba godine iznose oko 41 stepen Celzijusa, a mogu da dostignu i 50 stepeni - {to je pretoplo da bi se bezbedno boravilo napoqu, a kamoli igrao fudbal najmawe 90 minuta.

Tokom procesa kandidature, Katar je obe}ao naprednu rashladnu tehnologiju za stadione, terene za trening i zone za navija~e.

Ova tehnologija trebalo je da spusti temperaturu na 23 stepena Celzijusa.

Me|utim, FIFA je 2015. godine donela odluku da se turnir ipak odr`i u zimu.

Svetsko prvenstvo }e po~eti 21. novembra, a finale }e biti odr`ano 18. decembra.

To zna~i da }e se odigrati usred - i omesti - klupske fudbalske sezone mnogih zemaqa.

U engleskoj Premijer ligi, na primer, ne}e biti odigrana nijedna utakmica izme|u 13. novembra i 26. decembra.

Da bi nadoknadila izbuqeno vreme, sezona 2022/2023 zapo~e}e nedequ dana ranije nego {to je uobi~ajeno i zavr{iti se nedequ dana kasnije.

N. R.