Srpski glas 6. maj

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30

Ve}

godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 6.5.2021. z Year XXIX No.2447

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

[irom Australije proslavqen Vaskrs

The association of Serbian victims of the Bosnian civil war 1992-1996, Australia

Krsna slava

SVETI NIKOLAJ @I^KI Strana 22

Strane 16 i 17

Amsterdam – Plutaju}a ludnica

Putopis

Strana 19

Velika humanitarna akcija „Bo`ur za decu Orahovca“ Humanitarnom akcijom „Bo`ur za decu Orahovca“ prikupqaju se nov~ana sredstava kojima }e biti sagra|ena fiskulturna sala za decu i omladinu iz ovog mesta na Kosovu i Metohiji Strana 10

Kolumna Kineske luke na na{em tlu

Ovih dana di`e se medijska pra{ina oko `eqe i namere federalne vlade da po svaku cenu povrati kontrolu nad lukom u Darvinu koja je od 2015. godine u kineskom vlasni{tvu Strana 14

Milo{ Ninkovi}: Morali smo da odemo iz Srbije Strana 32

2

10.maj decembar ^etvrtak 6.

2021. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

\or|evi}: Vu}i} aktivno radi na nezavisnosti Kosova

Zakopano blago Srbije vredno preko 200 milijardi evra Procewena vrednost rezervi mineralnih sirovina u Srbiji je vi{a od 200 milijardi evra, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlovi}.

Ona je naglasila da nikakav ugovor sa Rio Tintom ne}e biti potpisan dok ne budu sprovedene sve neophodne studije uticaja na `ivotnu sredinu i dok svi ne budu imali uvid u to.

"Srbija ne}e raditi ni{ta {to }e ugroziti `ivotnu sredinu, bilo da je re~ o litijumu, koji je ruda 21. veka ili nekoj drugoj. Tek kad budemo znali da se litijum mo`e proizvoditi na odr`iv na~in uz za{titu `ivotne sredine, za{to da ne razmi{qamo o fabrici litijumskih baterija i elektri~nim automobilima, gde }e se desiti rast svuda u Evropi", rekla je Mihajlovi} za TV Hepi, a saop{teno iz Ministarstva.

Isti~e da je jadarit jedinstven mineral u svetu i dodaje da }e i tehnologija kojom }e oni biti iskopavan tako|e }e biti jedinstvena.

"Treba da budemo svesni {ta zna~i istra`iva~ko pravo. Niko nema pravo da u|e na parcelu dok vlasnik ne dozvoli. Pritom kompanija treba da ispuni brojne kriterijume - da ima projekat i saglasnosti vi{e institucija. Te istra`ne bu{otine su pre~nika 10-15 cm, nikakvi krateri", objasnila je Mihajlovi}.

Ka`e da je puno agresije, fanatizma i neistina koje izgovaraju pojedini ekolozi u Srbiji i dodaje da je va`no da se slu`e ~iwenicama, umesto da sakupqaju poene na poluinformacijama i zastra{ivawu gra|ana.

Mihajlovi} je istakla da je na dr`avi da stvori zakone i da ima dobru inpsekciju, te da je ovo va`na godina za energetski sektor.

"Nismo slu~ajno doneli ~etiri nova zakona. Od nas se tra`i da u vremenu ispred nas napravimo dobru energetsku politiku, da budemo energetski i ekolo{ki bezbedni, da gra|ani imaju dovoqno elektri~ne energije koju }emo sve vi{e proizvoditi iz obnovqivi izvora - hidro, gasnih i solarnih elektrana, a da postepeno u decenijama ispred nas smawujemo i zatvaramo termoelektrane", zakqu~ila je Mihajlovi}.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Predsednik pokreta Oslobo|ewe Mla|an \or|evi} upozorio je da je "prava priroda sve ~e{}ih govora o Srpskom svetu“ sakrivawe ~iwenice da re`im Aleksandra Vu~i}a aktivno radi na priznawu nezavisnosti Kosova. „U posledwe vreme Vu~i} konstantno pri~a o Republici Srpskoj, {aqe svog megafona Aleksandra Vulina da govori o novoradikalskoj ideji Srpskog sveta, podme}u se probni baloni u vidu nekakvih non-pejpera o razmeni teritorija“, ka`e \or|evi}.

On obja{wava da je svrha svega toga „udarawe u nacionalisti~ke bubweve“ kako bi se u javnosti stvorio utisak da se ne{to dobija u zamenu za ogromne ustupke i koncesije koje ovaj re`im ~ini na Kosovu i Metohiji.

\or|evi} je podsetio da je samo u psoledwih nekoliko meseci Albancima predat energetski sistem na Kosovu, da je obustavqena kampawa spre~avawa priznawa, da je dat legitimitet institucijama tzv. Kosova kroz podr{ku Beograda izlasku Srba na izbore, kao i da su Kosovo i Metohija izostavqeni iz novog prostornog plana Srbije, do 2035. godine. „Vu~i} je obe}ao Kosovo u zamenu za podr{ku zapada svom dolasku na vlast jo{ 2012. godine. Od tada do danas, on je sa Albancima potpisao 48 razli~itih sporazuma, a sada je na naplatu do{ao onaj posledwi, na kome insistiraju Va{ington, Berlin i Brisel.

Tim sporazumom }e re`im priznati tzv. Kosovo i dati mu stolicu u UN“, optu`uje lider Oslobo|ewa.

On dodaje da Vu~i} zato `eli

da „umiri javnost“ stvarawem utiska da }e Srbija u zamenu za priznawe Kosova „dobiti Republiku Srpsku“. „Na`alost, svi znamo da je to neutemeqena tvrdwa. Nakon {to re{e Kosovo, Vu~i}evi zapadni sponzori }e se verovatno baciti na daqu centralizaciju BiH i ukidawe nadle`nosti Srpske, gde }e im Vu~i} opet pomagati“, isti~u iz pokreta Oslobo|ewe.

Hrvatska spremna da plati kauciju za Ta~ija i ostale ha{ke optu`enike Dr`avni slu`benik Hrvatske Ermina Qekaj Prqaskaj izjavila je da je Hrvatska podr`ava Kosovo i da je raspolo`ena da obezbedi kauciju za Ha{ima Ta~ija i druge ha{ke pritvorenike.

Dodala je da }e hrvatski ministar spoqnih poslova u ~etvrtak boraviti u poseti Pri{tini. „Postoji mogu}nost da Hrvatska da garanciju, za sada nema zvani~ne ponude. Verujem da je Hrvatska raspolo`ena i u ~etvrtak }e ministar spoqnih poslova posetiti Ministarstvo spoqnih poslova u Pri{tini, rekla je Qekaj Prqaskaj.

Izme|u ostalog je rekla da Hrvatska lobira za liberalizaciju viznog re`ima za gra|ane Kosova.

Biv{i komandant OVK na podru~ju Ko{are, Hisen Beri{a, izjavio je da posle Slovenije i Austrije, Hrvatska nudi kauciju za ha{ke optu`enike.

Naveo je da je hrvatski predsednik Zoran Milanovi} ponudio da bude jemac u Specijalnom sudu za

pu{tawe biv{eg predsednika Ha{ima Ta~ija i drugih, da se brane sa slobode. „Moj prijateq iz Hrvatske rekao mi je da je hrvatski predsednik ponudio da bude garant za pu{tawe na privremenu slobodu za sve koji su tamo“, rekao je Beri{a.

ma {ta mi re~e?!

Odsustvo ki~me kod Srba

Zar nije Hrvat sa ameri~kim podrijetlom? „Po meni Tesla je Amerikanac, ne po ro|ewu, nego po svom izboru. Pre nego {to me ga|ate pokvarenim jajima podseti}u da smo mi Amerikanci ponosni na naslednike u SAD bilo da imaju japanske, meksi~ke, srpske korene... Tesla je po{tovao svoje ameri~ko dr`avqanstvo, a nikada nije negirao da je Srbin" (Entoni Godfri, ambasador SAD u Srbiji)

„Zastra{uju}e je to {to nakon {to su ove tvrdwe iza{le u javnost nisu hiqade mu{karaca iz Jagodine iza{le na ulice u javnost i rekli – ‘Dosta, sklawamo ovoga, ne silazimo s ulice dok se ovaj ne skloni…’

Nije se desilo. To je ono {to je meni zastra{uju}e. Taj nivo kukavi~luka u Srbiji, taj nivo odsustva ki~me, integriteta i obraza je ve} simtomati~an i sada ve} boli koliko smo postali kukavi~ka nacija" (Profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Bojan Pajti})

Od sumraka do bez svitawa „Ko preno}i kod mene jedno ve~e i jednog dana, on je moj i Bo`iji, {to bi rek'o narod" (Dragan Markovi} Palma, predsednik JS-a, o optu`bama u vezi sa podvo|ewem maloletnica)

Provozajte se vozovima kojih nema... „Budite strpqivi jer se o~ekuju gu`ve na putevima Srbije. Dajemo sve od sebe da u {to kra}em roku zavr{imo najva`nije putne pravce i poboq{amo protok saobra}aja. Pozivam sve koji su u prilici da koriste `elezni~ki prevoz i moderne vozove koji saobra}aju {irom zemqe" (Ministar gra|evine, saobra}aja i infrastrukture Tomislav Momirovi})

IZME\U DVA VIKENDA

Patrijarh: Na}i }e se mogu}nost za su`ivot Srba i Albanaca Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije izjavio je u intervjuu za Drugi program Radio Beograda da duboko veruje da }e se pre ili kasnije na}i neka mogu}nost za zajedni~ki `ivot Srba i Albanaca na Kosovu.

On je rekao da se u ovom trenutku oko Kosova prepli}u razli~iti interesi koji na qude gledaju kao na predmete, a na Kosovo kao bezdu{nu teritoriju. „Ne moramo da budemo ro|ena bra}a, ali bismo mogli da budemo dobre kom{ije“, rekao je patrijarh Porfirije.

On je rekao da ako se Kosovo posmatra samo kao teritorija ili mit, onda se mo`e govoriti o trenutnim ili kona~nim gubitnicima i pobednicima, a ako se Kosovo do`ivi iz perspektive Kosova, onda }e se videti da je ono zavet i identitet i da je kosovski zavet skop~an sa Novim zavetom.

Upitan o napadima na igumana manastira Visoki De~ani Savu Jawi}a, rekao je da kada ti napadi ne bi bili tragi~ni, bili bi sme{ni i da ako je neko pokazivao {irinu, to je otac Sava Jawi}, te da misli da je re~ o najbanalnijem politikanstvu.

On je dodao da je Jawi} ~ovek hri{}anin i ~ovek jevan|eqa i da je bilo da je re~ o Srbima, Albancima, Romima, on nastajao da bude otvoren prema svima.

Patrijar ka`e i da je pandemija koronavirusa najboqi pokazateq koliko su qudi ugrozili normalne procese i zakone pri-

rode i da qudi `awu ono {to su posejali. „Svi smo odgovorni za sve, naro~ito za planetu, ona je data ~oveku, ~ovek je postavqen da bude sve{tenik u tvorevini, da je kultivi{e, da uzima ono {to mu treba za `ivot, ali da joj vra}a kultivi{u}i je“, rekao je poglavar SPC upitan o ekologiji i dodao da su qudi postali eksploatatori.

Qudi su postali eksploatatori i to eksploatatori „koji ne po{tuju prirodu i tvorevinu, nego i wene zakone naru{avaju“, rekao je patrijarh i dodao da se priroda sada sveti za ono {to ~ovek radi.

Patrijarh je naveo da epidemija kosi sve oko sebe i da ostaju duboki psiholo{ki krateri, jer qudi pri susretu ne znaju da li da se rukuju ili nasmeju, a kamo li zagrle.

On je rekao da je ~ovek ~oveku postao neprijateq, a ne brat, da je mnogo razli~itog me|u qudima, ali da je mnogo vi{e istog.

Govore}i o majskom Saboru SPC, rekao je da ne mo`e da ka`e kakva }e re{ewa doneti Sabor kada je re~ o upra`wenim mitropolitskim mestima, jer je Sabor kolektivno telo, ali da veruje da }e Sabor doneti najboqa mogu}a re{ewa.

Na pitawe da li Univerzitet u Beogradu `eli da uti~e na autonomiju Bogoslovskog fakulteta ili crkva na autonomiju Univerziteta, patrijarh je rekao da je Univerzitet heterogen organizam, ali da ve}ina qudi razume da je tu problem ve{ta~ki napravqen.

Kako je rekao, tamo gde su konfesionalne {kole, Crkva }e biti ta koja procewuje da li je ne{to ispravna vera i da li se u~i ispravna vera ili pogre{na, tamo gde je pogre{na – Crkva mora da interveni{e.

On je rekao da je neodgovorno o~ekivati da neko drugi ima nadzor nad budu}im sve{tenicima. „Verujem da }emo na}i zajedni~ku ta~ku i da su potpuno nepotrebne tenzije“, rekao je patrijarh Porfirije i naveo da je siguran da }e se to re{iti.

Na pitawe o temeqnom ugovoru izme|u Crne Gore i SPC, on je rekao da je to davno postalo politi~ko pitawe, ali da ima sigurnost i nadu da u praksi ne}e biti novih problema, jer SPC po pitawu samog ugovora nema {ta da ka`e, ve} da }e kako Sinod odlu~i biti potpisan.

„NE]ETE VI DA GINETE, JA ]U“:

Godi{wica pogibije pilota Milenka Pavlovi}a, branioca srpskog neba Pre 22 godine, 4. maja, komandant 204. lova~ko-avijacijskog puka Milenko Pavlovi} je iz kokpita MiG-a 29 izvukao mla|eg kolegu pilota, i poleteo ka NATO avionima koji su bombardovali Vaqevo. Leteo je pravo u smrt, znaju}i da je neprijateq daleko brojniji i tehni~ki nadmo}niji.

Sa Batajni~kog aerodroma, vinuo se u nebo i odleteo u legendu.

Wegov posledwi let, trajao je 12 minuta.

Milenko Pavlovi} je ro|en je 5. oktobra 1959. godine u Gorwem Crniqevu, op{tina Ose~ina.

Posle vojne gimnaziju u Mostaru, zavr{io je Vazduhoplovnu akademiju u Zadru. NATO agresija na na{u zemqu je pukovnika Milenka Pavlovi}a zatekla na mestu komandanta 204. lova~ko-avijacijskog puka.

Uprkos spoznaji da sa, upola mawim dometom radara, tri puta mawim dometom raketa i poluispravnim letilicama, kre}u u okr{aj sa tehni~ki najsavremenijim letilicama, i da svaki uzlet mo`e biti i posledwi, na{i piloti su bespogovorno izvr{avali zadatke.

Znao je da je neprijateq dale-

ko tehni~ki nadmo}niji, brojniji, znao je protiv koliko velike sile se bori, ali je isto tako znao, i koliko veliku svetiwu brani.

Drugog izbora sem da se brani svoja zemqa i svoj narod nije bilo. Uz re~i: „Majku vam de~ju, ne}ete vi da ginete, ja }u!“ iz kokpita MiG-a 29. je izvukao kolegu, mladog pilota, i vinuo se u nebo

da brani rodni kraj. Milenkov let je trajao dvanaest minuta. „Imaju me!“ Neposredno pre obarawa, na pitawe iz operativnog centra da li vidi neprijateqski avion odgovorio je: „Vidim ih, ali vide i oni mene!“ Wegove posledwe re~i, pre nego {to je i{~ezao sa radara, bile su: „Imaju me!“ Prema svedo~ewu Vaqevaca, avioni se nisu videli, ali su se ~uli. Grmqavina motora parala je nebo iznad grada, i niko nije mogao ni pretpostaviti kakva se herojska borba vodi u oblacima. Radar je pokazivao stotinak neprijateqskih pravih i la`nih ciqeva, a na drugoj strani je bio samo jedan avion — MiG 29 pukovnika Pavlovi}a. Raketa ispaqena iz NATO aviona pogodila je na{u letilicu u predelu kabine.

Pukovnik Pavlovi} se nije katapultirao.

Bio je to posledwi wegov let, ali i posledwi let do kraja NATO agresije. U neravnopravnoj borbi protiv broj~ano i tehni~ki nadmo}nijeg neprijateqa, izgubqeno je 11 „migova“, {est u vazduhu i pet na zemqi.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 6. maj 2020.

2021. 3

@ivo meso Pi{e: Qubodrag Stojadinovi}

Ministar odbrane Neboj{a Stefanovi} se u vrhu vlasti kre}e sa licem bez mimike.

Te{ko je pro~itati {ta mu je na umu i kako da se re{i svilenog gajtana koji je specijalno za wega ispleo Vrhovni. Taj bi kanap mogao da pridavi obojicu, jer su u razmeni nemu{tih pretwi do kraja vezani istim stra{nim tajnama.

Misterije ra|aju veliki nespokoj, jedino }utawe i pristajawe na sve ~uva jeftini `ivot. Vrhovni ne mo`e da zna {ta sve Ne{a zna. ^itava agonija ove dr`ave nastaje zbog jezivih nedoumica i zakona omerte me|u vladaju}im banditima, koji gr~evito jedni druge dr`e za jaja. Najve}a su svakako u Ne{inim rukama, i ta pogodnost ga ostavqa na granici propasti i opstanka.

Afera sa jagodinskim pastuvom je pokrila sve druge. One su izbledele, neke i zata{kane, ili ostavqene da tiwaju pod pepelom. Ali, nesklad u vladaju}oj sekti mo`e da ih razgori. Ili da sve ponovo bude u senci novog grandioznog skandala u vrhu vlasti koji svakako nadolazi i neizbe`an je. Sledi surovi obra~un koji }e se odvijati u haosu raspada. Stanovnici `ivotiwske farme }e kako znaju morati da spasavaju svoju ofucanu ko`u. U takvom rasulu nema odanosti, pa i Vrhovnom preti usud `rtvenog ovna u surovom ratu velikih i malih lupe`a. Ima tamo mnogo kandidata za Sina Bruta, nije ministar sile Ne{a jedini.

Od kasapina koji provla~e qude kroz veliku ma{inu za meso, wihovi u~iteqi postaju mnogo suroviji. Ovo vreme smrti je ve} gore od devedesetih. Nestaje se bez traga na sve na~ine koji vode u kona~no brisawe qudi.

Eno ga Oliver Ivanovi}, jo{ optu`uje svoje posmrtne prijateqe, pravi im no}ne ko{mare i hvata ih za gu{u, budi ih prepla{ene i oznojene. Wegov mrzilac i tvorac spota koji najavquje ubistvo je ekselencija u Va{ingtonu, i otud se javqa sa nesuvislim op{tim mestima o amaterskoj diplomatiji. Sinekura za `ivotno delo.

Iz Dunava je svojevremeno izvu~eno telo Vladimira Cvijana, ~oveka koji je umirao pune tri godine. Ako je to i bilo samoubistvo, neko je to uradio u wegovo ime.

Postoji jasna veza izme|u te dve tragedije i ona je skoro nesumwiva. Ivanovi} i Cvijan su bili glasni protivnici Vu~i}evog koncepta pretvarawa zlo~ina~kog udru`ewa u nose}i stub dr`ave. Posle wih, taj se puzaju}i proces ostvaruje kao haoti~ni lom, socijalna smrt i feudalni kadiluk u vlasni{tvu bezobzirne kriminalne kaste.

Vrhovni i wegov ministar vojne sile su onomad na Pasuqanskim livadama razmenili izvesne ne`nosti. Bilo je {aputawa, disawa u lice, osmeha, ~ak i poku{aja da se razume ono {to se doga|alo na poligonu.

Naravno da je to bio samo privid i nekakav ezopovski signal.

Niko ovde ne}e pasti zbog skandala, ma koliki bio, nego zbog zverskog obra~una oko plena.

Ne{a je ponovo po~eo da pokazuje znake spasonosne odanosti.

Ni{ta u tom teatarskom licemerju nije iskreno, osim razmene iskrene podlosti. Tako se ~uvaju karijere onih koji vi{e nikome nisu potrebni.

Stefanovi} zna i ono {to mu je Igor Juri} rekao: imena pedofila me|u politi~kom elitom. Ima ih najmawe dvojica. Na tom nivou u~enik Stefanovi} pokazuje osobinu ste~enu u {koli vrhunskog eksperta za neistine: bezo~nu la`qivost. Rekao je da nema pojma o ~emu Juri} govori, da ne zna ugledna imena qubiteqa na{e dece. I ~ak da sa Juri}em mo`da nikada nije razgovarao.

Taj je obrt tragi~an, ali o~ekivan. Negacijom svega {to nas ~ini skoro mrtvim dru{tvom, pa i svog istinskog postojawa, brutalnim lagawem iz epicentra brloga i raspada – Stefanovi} sudwom mukom overava svoju la`qivu odanost kraqu svih la`ova.

Odjednom imena nema, nekada{wi ministar policije vi{e ne zna {ta je znao a {ta zaboravio, {ta ga odvodi na simboli~ko gubili{te a {ta ~uva uz vladara. I kako da ga povu~e u ponor, ako ve} mora da padne, sve dr`e}i ga za istu stvar.

Sve to ~ini na najtragi~niji mogu}i na~in: naivno, glupo i opasno. Ali na farmi se tako radi, dok sve oko wih smrdi do neba.

Ponovo je do{ao u neku interesnu ravan sa Vrhovnim: ~uvamo nasilnike, jer su na{i, a `rtve ko zna ~ije su. Bar smo tu saglasni, o~wake i {trange dr`imo u gotovosti, dolazi sudwe vreme za pobesneli ~opor.

Do tog ~asa, sve {to misle da su stekli, poku{a}e da odbrane svim rezervama okrutnosti.

Strepwa od velikih voda i ma{ina koje mequ qudsko meso, neskrivena je me|u qudima koji o dr`avnom razvratu i bludni~ewu, mafija{koj surovosti, nastranom op{tewu sa svakom slobodom i razmetqivom ga`ewu istine govore javno.

Ako nas neko na|e u Dunavu, znajte da to nismo u~inili sami.

4

SRPSKA POSLA

10.maj decembar ^etvrtak 6.

2021. 2020.

SRBIN NA FORBSOVOJ LISTI:

Nikolina kompanija velika pretwa po „Amazon“ i „Epl“ Beogra|anin Nikola Mrk{i} zavr{io je Matemati~ku gimnaziju, dobio stipendiju za Kembrix, sa partnerima od investitora uspeo da skupi 30 miliona dolara, a ~uveni “Forbs” ga je uvrstio na listu “30 mla|ih ispod 30 godina u IT svetu na koje treba obratiti pa`wu”.

Odmah posle studija Nikola je dobio posao prvog in`ewera u startapu koji je razvijao napredne sisteme za dijalog, koji je zatim postao deo ~uvenog “Epla”. U ovom timu proveo je dve godine, paralelno zavr{avao doktorske studije, da bi zatim okupio kolege i otisnuo se u preduzetni{tvo osnovav{i kompaniju “PolyAI”.

Kona~no, uspeo je da skupi 30 miliona dolara od investitora koju veruju da }e wegova kompanija nau~iti kompjutere da razgovaraju s qudima. A onda je sve to potvrdio i “Forbs”.

"Nije to ni{ta posebno, mada je bilo dosta poziva, vi{e interesovawa, ali ne razmi{qam o tome", skromno isti~e Nikola Mrk{i}.

"Nama je ciq da od “PolyAI” napravimo ogromnu kompaniju koja }e iza}i na berzu i koja }e biti deo va{eg svakodnevnog `ivota. Zovete frizera, restoran, avio-kompaniju, gde god pri~ate sa korisni~kom podr{kom mi `elimo da budemo deo tog razgovora," rekao je Nikola Mrk{i}.

Na prvi pogled mnogima nije ba{ najjasnije ~ime se bavi ova kompanija.

“PolyAI” je firma od pedesetak qudi sa sedi{tem u Londonu i kancelarijama u SAD i Singapuru. Mi pravimo konverzacione sisteme, “voice assistant”, ne znam kako se to ka`e na srpskom, recimo govorni automat, mada to zvu~i kao ne{to ve} prevazi|eno. To su sistemi koji se javqaju na telefon kada zovete korisni~ku podr{ku, bilo da zovete telekomunikacionu firmu ili banku ili ugostiteqski objekat i pravite rezervaciju ili se `alite na uslugu. Ili imate problem sa povezivawem na internet i treba vam pomo}. U svakom od tih scenarija na{ sistem se javi i razgovara sa vama isto kao {to bi i veoma dobro obu~eni operater u kol centru to radio.

Mrk{i} obja{wava da ovo nije nimalo lak zadatak jer qudi imaju razli~iti akcenat, govorne mane, samo u Velikoj Britaniji postoji 67 poddijalekata engleskog jezika.

"U op{tem slu~aju ako biste pri~ali u dijalektu ili o ne~em vrlo specifi~nom, to nije problem koji je potpuno re{en. Ali ako razgovarate sa sistemom koji zna otprilike {ta vi poku{avate da

@IVETI

U SRBIJI

postignete, taj sistem zna {ta da o~ekuje. Pa ako rezervi{ete mesto u restoranu, slede}e {to ide je datum ili broj qudi koji dolaze ili neko pitawe oko parkinga", ispri~ao je Nikola.

Ipak, kako dodaje, qudi nisu potpuno iskqu~eni.

"Na{i sistemi mogu da automatizuju 80 pa i 90 odsto saobra}aja koji ide u kol centar. Ali u deset odsto slu~ajeva ili kada je re~ o korisnicima koji pitaju neko veoma retko pitawe ili premijum korisnicima, wih ~uvate za razgovor sa nekim od va{ih najboqih operatera. Nije ideja zameniti qude. Na{i najuspe{niji projekti do sada bili su sa firmama u kojima nije bilo dovoqno qudi da urade neki posao".

Po wegovim re~ima, trenutno su na dobrom putu.

"Vidite, ja sam radio za “Epl”. Projekat “Siri” ima dve hiqade qudi. Amazonov “Aleksa” ima 14.000, i daqe raste. To su komplikovani sistemi koji u odnosu na ulo`eni novac nisu postigli neki rezultat. Nama je ciq da napravimo sisteme koji }e stvarno dodati neku vrednost. Ciq je da napravimo {to vi{e dobrih iskustava i da doka`emo da ova tehnologija ima budu}nost. Za sada nam ide jako dobro. Imamo puno klijenata kojima smo pomogli da pove}aju prihode, da smawe tro{kove. Nama je ciq da od ove kompanije napravimo ogromnu kompaniju koja }e iza}i na berzu koja }e biti deo va{eg svakodnevnog `ivota".

Mrk{i} dodaje da nije tajna da bi voleo jednog dana da se vrati u domovinu.

"Voleo bih to da uradim i voleo bih da provodim vi{e vremena u Srbiji. Nadam se da }e me `ivot za jednu deceniju vratiti u Srbiju. Za sada je firma prili~no koncentrisana ovde", zakqu~io je Nikola.

"Mislim da u Srbiji ima mnogo dobrih IT kompanija, taj sektor je uspe{an i dobar, iako ti qudi rade u te`im uslovima nego ja ovde. Te su kompanije stvorene u te{kim uslovima, nemaju pristup enormnoj koli~ini kapitala koji investicione firme investiraju ovde ili u Americi. Nije zgoreg kada se radi prodaja da odmah budu ambiciozni. Mo`ete da imate najboqi proizvod na svetu, kupi}e vas pet godina kasnije daleko mawe tehni~ki sposoban ameri~ki kompetitor koji }e rasti br`e jer ima boqe tr`i{te. Ne treba to odlagati i fokusirati sa na doma}e tr`i{te. Razvijajte proizvod u Srbiji, ali prodaja mora da bude u Americi da bi se napravile globalno bitne firme".

R. N.

 Sindikati su radnicima nekad delili sviwske polutke, a danas ne mogu ni pile}a krilca...  U Srbiji niko ne}e ostati na ulici. ^ak smo i uli~arski re~nik uveli u institucije sistema.  Svako ne{to ne ume.

Neko ne ume da vozi u rikverc, mi ne umemo da razmi{qamo unapred...  Pravda u Srbiji je spora ali nedosti`na.  - Je l' mo`e Uro{ ispred zgrade da se igramo?

- Ne mo`e, pi{e non-pejper za Balkan.  ^iwenice uporno sabotiraju na{e la`i, ali umemo mi sa takvima!

 Ko }e biti novi lider opozicije?

Dajte nekog iz vlasti!  Do ju~e su nam stranci falsifikovali istoriju, ali sada smo mi to preuzeli u svoje ruke.  Ciq vlade je da bedu dotera do granice siroma{tva.  Svi smo uz predsednika.

Wega ~ovek ne sme ni minut da ostavi samog...  Redovno aplaudirawe produ`ava liniju `ivota.  Saslu{ani su i svedoci zlo~ina - nisu ni{ta videli ali ako treba oni mogu...  Ovih dana bolnice koliko pacijenata otpuste, toliko novih prime. Tako bi trebalo i zatvori.

[UMA

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Volite svoje neprijateqe, jer vam oni ukazuju na va{e gre{ke" „Skrivajte va{a dobra dela isto kao {to skrivate i va{a lo{a dela“ „ Lepe vesti hode, dok lo{e vesti tr~e“ Narodne poslovice

„Krasti malo je glupo.

Zato male lopove i ka`wavaju.

Ne zbog kra|e ve} zbog gluposti, naivnosti, prostakluka“ Matija Be}kovi}

„Nije najgore {to sve prolazi, nego {to mi ne mo`emo da se pomirimo sa tom prostom i neizbe`nom ~iwenicom" Ivo Andri}

TEMA NEDEQE

NAPRED - MAR[!

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 6. maj 2020.

2021. 5

Ovo su najva`niji razlozi da se u Srbiji vrati vojni rok

Residential and Commercial Lending

taqona na Ko{arama, u razgovoru se osvr}e se na izjavu na~elnika General{taba VS generala Milana Mojsilovi}a. „On je rekao jednu kqu~nu re~enicu, a to je da je u uslovima vojne neutralnosti jedino dugoro~no re{ewe vra}awe redovnog slu`ewa vojnog roka. Ima puno razloga za to da u Srbiji postoji kombinovani model kojim je povezan i profesionalni sastav i redovno slu`ewe vojnog roka. Time bismo, pre svega, relaksirali profesionalni sastav vojske koji bi se onda iskqu~ivo bavio borbenim zadacima. Profesionalni sastav vojske trenutno iscrpqujemo jer oni izvr{avaju zadatke i u kopnenoj zoni bezbednosti, i u mirovnim misijama, imaju redovne zadatke i tako daqe. Tako|e, sa slu`ewem vojnog roka imali bismo i bazu za profesionalnu vojsku, za aktivnu rezervu i pasivnu rezervu“, obja{wava [qivan~anin.

On je mi{qewa i da Srbija ima veliki

• Iskoristite istorijski najnižu kamatnu stopu • 5% učešće za First Home Buyers* • Naš Mobile Lender Vas može posetiti u vreme koje Vama odgovara

Da je mogu}nost da Narodna skup{tina „odmrzne“ obavezu slu`ewa vojske sve izvesnija govore informacije da General{tab Vojske Srbije priprema model slu`ewa vojnog roka kojim je planirano da on traje do {est meseci. Sagovornici su ovim povodom jednoglasni i ka`u – bilo je krajwe vreme, a razloga je – puno.

Ministarstvo odbrane }e do oktobra ovaj model uputiti Vladi Srbije i predsedniku Republike, a ukoliko se srpski parlament o tome pozitivno izjasni, prva generacija od 3.000 regruta u}i }e u kasarne {irom Srbije u junu 2022. godine. Oni }e se, navodi list, pridru`iti profesionalnom sastavu, koji }e i ubudu}e biti okosnica oru`anih snaga Srbije.

VRA]A LI SE U SRBIJU OBAVEZA SLU@EWA VOJSKE Penzonisani general-major Vojske Srbije Vidosav Kova~evi}, biv{i na~elnik Vojne Akademije Vojske Srbije podr`ava inicijativu da se vrati slu`ewe redovnog vojnog roka i veruje da je struka ta kojoj treba prepustiti odluku. „Mi smo pogre{ili i prepisali neku pogre{nu matricu iz Evrope o profesinalnoj vojsci, a ovo je ipak Srbija gde tradicija postoji stotinama godina i gde „rado Srbin ide u vojnike“. Tako|e, mladi qudi iz ~asopisa „Odbrana i bezbednost“ radili su istra`ivawe po kome je 67 posto gra|ana Srbije podr`alo tu ideju. Po mom mi{qewu, {est meseci za slu`ewe vojnog roka je malo, mislim da je ipak do godinu dana period u kome ne{to najboqe mo`e da se uradi, smatra Kova~evi}.

Kako ka`e, postoje razni modaliteti i danas sve to mo`e druga~ije da se organizuje, kroz neke kurseve od po tri meseca za pre`ivqavawe u prirodi, pe{adijsku i padobransku obuku, vo`wu motornih vozila. „Danas imate do 500.000, mo`da i do milion qudi za ovih deset godina koji su neobu~eni za odbranu zemqe. Dakle, ako mi sada krenemo sa tom obukom mladih qudi, imali bismo sposobne i obu~ene qude. Naravno da ne `elimo rat, ali ako do wega do|e, imali bismo sposobne i obu~ene qude {to je u takvim situacijama najva`nije“, kategori~an je Kova~evi}.

DUGORO^NO RE[EWE ZA VOJNU NEUTRALNOST Pukovnik u penziji Du{ko [qivan~anin, ratni komandant 53. grani~nog ba-

izazov, rizik i pretwu kada je re~ o stawu na prostoru Kosova i Metohije. „Imamo deo na{e teritorije koji je pod okupacijom posle progla{ewa takozvane nezavisnosti Kosova 2008. godine, a mi se nalazimo u takvom okru`ewu i situacija na Balkanu je takva da za tri ili ~etiri meseca situacija mo`e da eskalira. Vojska za borbena dejstva se ne stvara za mesec dana, pa je povratak redovnog slu`ewa voj-

OFFSET ACCOUNT Od sada i za kredite sa FIKSNOM kamatnom stopom - po prvi put na trzištu

Tel: 02 8781 1970

Mob: 0412 544 439

Terms and conditions, fees, charges and lending criteria apply. *For owner-occupier loans only.

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 | Pon - Pet 9-17h nog roka kqu~an i za mirnodopske uslove i za eventualna ratna dejstva“, kategori~an je na{ sagovornik.

Prema novom konceptu, budu}i vojni rok ne}e biti vezan za mesto stanovawa regruta, ve} za vojnu specijalnost, takozvani „ves“, pi{u Novosti. Mladi}i starosti od 18 do 26 godina, bili bi upu}ivani na tromese~nu obuku u centre za obuku, posle ~ega bi jo{ toliko `iveli vojni~kim `ivotom u jedinicama.

ODBRANA ZEMQE DOBRA INVESTICIJA, KOLIKO GOD DA KO[TA Odmrzavawe vojne obaveze, prema ra~unici Ministarstva odbrane, godi{we }e ko{tati oko osam milijardi dinara.

Na pitawe da li je taj novac dovoqan i ima li Srbija potrebnu infrastrukturu i finansijska sredstva za ponovno organizovawe redovnog slu`ewa vojnog roka, Kova~evi} ka`e da ima razumevawa za brigu o finansijskom momentu, ali da je odbrana zemqe ipak – odbrana zemqe. „Kroz ovo se spa{avaju i qudski `ivoti ako do|e do nekih tragedija ili incidenata. Oni mogu biti ekolo{ki, ili poput ovog virusa sada. Kada imate obu~ene qude, onda ste za{ti}eni i to, po mom mi{qewu, nema cenu. Pa pogledajte koliko ima proma{enih ulagawa, za{to se ne bi ulagalo u odbranu zemqe? Ja mislim da je to dobra investicija, koliko god da ko{ta“, ocewuje Kova~evi}.

I Du{ko [qivan~anin ukazuje na zna~aj u~e{}a vojske u vanrednim situacijama. „Kada su bile velike poplave 2014. godine ja sam bio komandant garnizona Po`arevac. Tada su anga`ovali vojnici

SInce 1994

na dobrovoqnom slu`ewu vojnog roka i mi smo tada odbranili termoelektranu Kostolac“, ka`e [qivan~anin.

MOTIVACIJA ZA BUDU]E REGRUTE Dr`ava, kako se navodi, tra`i i na~in da regrutima obezbedi niz pogodnosti koje }e pratiti boravak u kasarni, poput prednosti prilikom zapo{qavawa u dr`avnoj slu`bi, kao i o nov~anoj nadoknadi, a planira se i da svaki regrut tokom no{ewa uniforme dobije priliku za polagawe voza~kog ispita, informati~ke kurseve i zanatske i druge obuke.

Vidosav Kova~evi} tako|e smatra da je potrebno osmisliti neke modelemotivacije budu}ih regruta. „Ja sam bio na~elnik Vojne akademije 2005. godine kada se iz gra|anstva javio 21 kandidat, a kada sam ~etiri godine kasnije oti{ao u penziju, na prijem u Vojnu akademiju javilo se 1.300 kandidata.

U me|uvremenu smo toj deci obezbedili jednu diplomu, drugu diplomu, dakle i akademske i diplome oficira, kao i informati~ku pismenost, znawe engleskog jezika po NATO standardima, i sve smo to medijski dobro predstavili. Tako }e i ovde biti ako to deci lepo objasnite o ~emu se radi. Sigurno }e svi pro}i obuku u vo`wi, informati~ke pismenosti, pa za{to da nemaju prednost i kod upisa na fakultet, ili bar ulazak na neki bazen“, poru~uje Kova~evi}.

Du{ko [qivan~anin je uveren da bi povratak redovnog vojnog roka bio izuzetno zna~ajan za privredu i gra|ane. „Primera radi imate „vesove“ kao {to su rukovaoci in`iwerijskih ma{ina. Kada vi nekoga za to obu~ite vi ste mu dali hleb u ruke. Kada u vojsci nekoga obu~ite da bude kuvar, pekar, konobar, voza~ motornih vozila, date mu sertifikat - dali ste mu hleb. Mnogo je poslova koje vojnik u toku slu`ewa vojnog roka mo`e nau~iti od ~ega }e kasnije imati koristi i on i privreda“, ukazuje [qivan~anin.

R. N.

6

10.maj decembar ^etvrtak 6.

2021. 2020.

u LI^NOST U @I@I

DEJAN STANKOVI]

Trener i dobrotvor Dejan Stankovi} je sa Crvenom zvezdom osvojio svoj drugi trenerski trofej u Superligi.

Polovinom pro{le sezone nasledio je ekipu od kolege Vladana Milojevi}a sa dvocifrenom predno{}u nad Partizanom, tako da mu se tek ovaj prakti~no ra~una kao prvi pravi pehar. Za ne{to mawe od mesec dana ima}e priliku da u finalu Kupa Srbije protiv Partizana (25. maj) stigne i do svog tre}eg trenerskog trofeja.

Za Stankovi}a se kao fudbalera znalo da je `argonski re~eno bio igra~ina. Od 26 pehara koje je podigao, verovatno mu je najdra`i onaj kada je sa Interom osvojio Ligu {ampiona (2010).

Sa 16 godina i {est meseci bio je najmla|i debitant u Crvenoj zvezdi (1995), a sa wom je kasnije osvojio jedno prvenstvo i tri Kupa Jugoslavije.

Igrao je na tri Svetska prvenstva (1998, 2006, 2010), ali ga je u otaxbini dugo pratio glas da klupski treneri uvek vi{e izvuku iz wega nego selektori.

Za Stankovi}a se kao trenera zna da ima perspektivu, {to je potvrdio i na mnogo ja~im, evropskim utakmicama, kada je crveno-bele doveo do nokaut faze Lige Evrope u kojoj je ispao od Milana.

Dok je kao fudbaler na terenu va`io za disciplinovanog koji striktno po{tuje pravi-

Sa 16 godina i {est meseci bio je najmla|i debitant u Crvenoj zvezdi (1995), a sa wom je kasnije osvojio jedno prvenstvo i tri Kupa Jugoslavije. Igrao je na tri Svetska prvenstva (1998, 2006, 2010), osniva~ je i finansijer fondacije „Dejan Stankovi} za Srbiju“ la i ne ulazi u bespotrebne rasprave sa sudijama i protivnicima, kao trener ima potpuno druga~iji stil.

Svaku utakmicu do`ivqava emotivno i ~esto ska~e sa klupe posle svake odluke arbitara koja mu se ne dopadne.

Za wega van terena malo se zna da je osniva~ i glavni finansijer fondacije „Dejan Stankovi} za Srbiju“ koja godinama unazad, mahom u Italiji, sakupqa sredstva za pomo} ugro`enima.

Najve}u poznatu sumu ova Fondacija je sakupila 2014. godine kada je za 500.000 evra izgra|eno 28 stanova za porodice koje su usled poplava ostale bez svojih domova u Obrenovcu.

Ro|en je u Beogradu 11. septembra 1978. godine, a odrastao je u Zemunu. Otac Borislav je bio fudbaler u OFK Beogradu, a majka Dragica je igrala kao centarfor u @FK Sloga.

U FK Zemun nisu prepoznali wegove fudbalske kvalitete, pa ga je otac jo{ kao dete odveo u Zvezdu.

Po zavr{etku igra~ke karijere dugo je lutao tra`e}i sebe u svetu fudbalskih funkcionera, a jedno vreme je ~ak i u UEFA bio direktor za omladinski fudbal.

Sada{wa politi~ka elita `elela je da ga pre Slavi{e Kokeze vidi na mestu predsednika Fudbalskog saveza Srbije, ali je ponudu odbio tvrde}i da je prerano za takav posao.

Sa suprugom Anom Stankovi} ima troje dece: Stefana (batalio fudbal), Filipa (golman) i Aleksandra (mla|e kategorije Intera).

Na desnoj ruci ima istetoviran bar-kod sa brojevima koji predstavqaju datum ven~awa.

N. R.

INTERVJU NEDEQE

DRAGAN SIMEUNOVI], професор на Факултету политичких наука у Београду

Kara|or|e je ostavio najve}i trag u vremenu Nagrada Grada Beograda za 2019. godinu u oblasti dru{tvenih i humanisti~kih nauka pripala je prof. dr Draganu Simeunovi}u za kapitalno delo "Istorija srpske politi~ke misli".

U obrazlo`ewu se navodi da je ova kwiga i monografija i enciklopedija, nau~na rasprava, akademska, kao i op{ta politi~ka ~itanka. Me|u koricama je 37 istorijskih li~nosti (vojskovo|a, dr`avnika, duhovnika, filozofa, prosvetiteqa, politi~ara) koji su stvarali, razvijali i oblikovali srpsku politi~ku misao kroz stole}a. Uvodnu re~ ovom izuzetnom delu dao je po~iv{i patrijarh Irinej, odaju}i, izme|u ostalog, priznawe za podse}awe na malo poznate, ~esto zaboravqene i zapostavqene ~iwenice.

Profesor Simeunovi} poja{wava i da je gotovo pola veka posvetio pisawu ove kwige koja se bavi doga|ajima od 16. veka, pa sve do Drugog svetskog rata. n Po~iwete sa carom Jovanom Nenadom o kome, na`alost, gotovo ni{ta ne znamo. Kakav je wegov istorijski zna~aj?

- Kwiga zapo~iwe sa wim jer je 16. vek u na{oj politi~koj vizuri po~etak na{eg novovekovnog perioda. Dok zapadna civilizacija uzima kao po~etak novog veka Kolumbovo otkri}e Amerike 1492, mi ga zapo~iwemo tim prvim, za nas veoma zna~ajnim iako kratkotrajnim poku{ajem obnove srpske dr`avnosti od strane Jovana Nenada Crnog 1526. godine. On je va`an jer je, mada kratkotrajno, ipak potpuno samostalno obnovio srpsku dr`avnost, i to samo nekoliko decenija nakon propasti srpske dr`ave. Wegov podvig je tim ve}i {to je to u~inio u vreme i na prostoru u kojima je dominirao Sulejman Veli~anstveni. Wegova velika i fanati~na vojska koja je nizala pobede, izazivala je respekt i kod be~kog cara i kod ma|arske kraqice. O wemu i wegovom podvigu se malo zna jer je mnogima bilo u interesu da nas uvere da smo pet stotina godina bili samo robovi, narod bez ponosa u ~ijim grudima je zamrla `eqa za slobodom, a to je teza koju i danas neki Srbi mazohisti~ki ponavqaju n Da li je Wego{ na srpsku politi~ku misao vi{e uticao kao vladika ili dr`avnik?

- Interesantno je da je o Wego{u, kao politi~aru i dr`avniku pisano relativno malo. Po mom mi{qewu, on je daleko vi{e uticao na tokove srpske politi~ke misli politi~kim nego teolo{kim idejama. Dovoqno je re}i da je svojim politi~kim anga`ovawem u~vrstio temeqe novovekovne crnogorske dr`avnosti koju je do`ivqa-

VUK KARAXI] PRVI POLITIKOLOG n Za{to Vuka Karaxi}a nazivate prvim srpskim politikologom?

- Vuk Karaxi} je bio mnogo toga, pa i prvi srpski politikolog. O tome svedo~e ne samo wegovi izrazito politi~ki spisi kao {to je obiman, briqantan opis vladavine kneza Milo{a Obrenovi}a, ve} i mnogi drugi zapisi u kojima su rasute wegove dragocene politi~ke analize i refleksije o va`nim politi~kim procesima i pojavama wegovog doba. vao kao srpsku, da je Crnoj Gori stvorio me|unarodno priznate granice i u~inio jo{ mnogo toga drugog. n Svoje mesto u kwizi dobio je i "Zmaj od Bosne" Husein Grada{~evi}. Otkud on me|u znamenitim Srbima?

- Grada{~evi}eva politi~ka i vojni~ka veli~ina se ogledala ne samo u proterivawu turske vlasti iz Bosne i Hercegovine i u velikoj pobedi wegove multireligijske narodne vojske nad ogromnom sultanovom armadom na Kosovu poqu 1831. u kojoj je u~estvovao veliki broj pravoslavnih Srba, a koja se smatra prvim revan{om za poraz 1389, ve} i u nastojawu da se ujedine slobodne srpske zemqe i u wima prevazi|u verske razlike. Na`alost, knez Milo{ to nije prihvatio, a Wego{u koji je to `eleo nije to dozvolila Rusija koja je tada ratovala sa Poqskom i nije `elela da provocira Austriju pona{awem svojih saveznika u koje je tada spadala i Crna Gora. Da

SA GUSLAMA I PESMOM DO SLOBODE n Me|u 37 li~nosti mesto je zavredeo i slepi guslar Filip Vi{wi}? Kakva je na{a pesma kroz vekove?

- Kod nas je veza izme|u muzike i politike zapostavqena kao predmet istra`ivawa, iako je wihov me|usobni uticaj od velikog zna~aja. Nisu slu~ajno Turci branili pokorenim Srbima pesmu i gusle.

Bili su vi{e nego svesni da one nadahwuju potla~ene mase na pobunu podi`u}i wihovu spremnost na `rtvu zarad zbacivawa ropskog jarma. Uz to, muzika i pesma omogu}avaju i kreirawe nacionalnog i politi~kog identiteta.

se to ujediwewe dogodilo, srpski prostor koji je tada oslobodio od turske vlasti kapetan Husein Grada{~evi}, a koji se protezao od Bawaluke do Skopqa, ~inio bi zajedno sa Milo{evom Srbijom i Crnom Gorom teritoriju zna~ajne veli~ine sa velikim brojem stanovnika, pa bi i istorija svakako bila posledi~no druga~ija po Srbe. n Koja svojstva Jovana Risti}a ~ine najve}im srpskim diplomatom?

- Jovan Risti} je bio veliki dr`avnik i diplomata izuzetnog dara. Rano je shvatio da se principi diplomatije koje zagovaraju velike sile ne mogu primewivati u diplomatiji malih zemaqa. Primera radi, shvataju}i veliki zna~aj lobirawa u politici, on to nije ~inio tako {to je drugim, a naro~ito ne velikim dr`avama, obja{wavao {ta je dobro za Srbiju, ve} im je iskqu~ivo predo~avao kakva je korist od wegovog predloga po wih.

Krasila ga je i politi~ka odva`nost.

Ofanzivnim politi~kim potezima koji su bili na granici ucene, naterao je Rusiju da u odlu~uju}em momentu stane na stranu Srbije, a ne Bugarske.

Predlog za me|unarodno priznavawe Srbije na Berlinskom kongresu je kao biv{i nema~ki |ak uputio u formi pisma nema~kom kancelaru Bizmarku, preko ~uvenog nema~kog profesora Leopolda Rankea, znaju}i koliko Nemci dr`e do svojih profesora. Iako Srbija nije imala pravo u~e{}a na tom kongresu, kada je Bizmark na Rankeovu molbu pro~itao to pismo, time je sve bilo odlu~eno. n Va{i "junaci" su vojskovo|e, politi~ari, filozofi, dr`avnici, umetnici... Poznavaju}i mentalitet svog naroda, ko je od wih ostvario najve}i uticaj i trag u vremenu?

- Ako moram da biram, a ~inim to nerado zbog izuzetnosti mnogih likova koji su obra|eni u mojoj kwizi, onda je to mo`da Kara|or|e. Bio je ne samo potpuno opravdano na ~elu naroda koji je prvi udario na celovitost Turskog carstva zarad povratka svoje slobode, nego i jedini me|u tada{wim srpskim kne`evima koji je te`io stvarawu obnovqene nezavisne srpske dr`ave. Svi drugi bili su spremni da se zadovoqe pove}awem stepena li~nih sloboda i smawewem zuluma, ili pak autonomijom u okviru Turskog carstva. Da su Kara|or|evu veli~inu ve} uvideli i wegovi savremenici, svedo~i i to {to je jo{ za wegovog `ivota o wemu napisano i izvo|eno vi{e pozori{nih predstava od Pe{te do Be~a, ~ime se malo ko od politi~ara i vojskovo|a mogao i mo`e pohvaliti.

R. N.

PLANETA

Amerikanci se posle 20 godina povla~e iz Avganistana

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija BiH 6. maj 2020. ^etvrtak 10. -decembar ^etvrtak 2021. 7 maksimalno 40 kilograma

Ka`u da su pobedili: Ameri~ki vojnici se evakui{u iz Avganistana

Zavr{na faza okon~awa ameri~kog „ve~itog rata” u Avganistanu, formalno je zapo~ela 1. maja, a posledwe ameri~ke i NATO trupe }e se, posle 20 godina, povu}i do kraja leta. Predsednik SAD Xo Bajden odredio je 1. maj kao zvani~ni po~etak povla~ewa samo oko 60 vojnih lica napusti- teroristi~ka pretwa „metastapreostalih snaga - oko 2.500 - lo zemqu. zirala” u globalni fenomen koji 3.500 ameri~kih vojnika i oko SAD i wihovi saveznici u NA- se ne mo`e kontrolisati zadr`a7.000 NATO vojnika.

TO-u zajedno su u{li u Avganistan vawem hiqada vojnika u jednoj Vojska je popisala inventar, 7. oktobra 2001. godine kako bi zemqi, rekao je ameri~ki prediz februara 2020. godine. Mirov- menu ne bude postignut mirovni odlu~uju}i {ta se vra}a u SAD, uhvatili lidere Al Kaide, orga- sednik. ni pregovori izme|u talibana i sporazum, tvrde avganistanski {ta se predaje avganistanskim nizatore teroristi~kih napada Do sada SAD i NATO nisu doavganistanske vlade, koji su bili posmatra~i. Od po~etka rata oni snagama bezbednosti, a {ta je za 11. septembra u Wujorku i Va{in- bili nikakva obe}awa od Talideo sporazuma, brzo su propa- su pretrpeli velike gubitke, sa pro-prodaju kao sme}e na pijacama gtonu, koji su `iveli pod za{ti- bana da ne}e napadati wihove li. U petak je u kamionu bombi u procenama od 66.000 do 69.000 trupe tokom povla~ewa. skeAvganistana. Posledwih nedeqa tom talibana u zemqi. isto~noj provinciji Logar ubijena ubijenih avganistanskih vojnika.

Talibani i daqe optu`uju Dva meseca kasnije, talibani vi},vojska je iznosila opremu iz Pro{la godina je bila jedina u 21 osoba, od kojih su mnogi polidozemqe masivnim teretnim avio- su pora`eni, a borci Al Kaide Va{ington za kr{ewe sporazuma cija i studenti. kojoj ameri~ke i NATO trupe nisu i wihov vo|a Osama bin Laden koje je potpisala prethodna ad{e-nima C-17.

Avganistanci su platili naj- pretrpele gubitke. Ministarstvo ministracija pre vi{e od godinu riju Procewuje se da su SAD u po- bili su u bekstvu. vi{u cenu od 2001. godine, sa odbrane ka`e da je od 2001. godiU svojoj najavi povla~ewa dana. U tom sporazumu SAD su naojemsledwe dve decenije potro{ile 47.245 ubijenih civila, prema ne ubijeno 2.442 ameri~kih vojniakovi{e od 2.000 milijardi dolara pro{log meseca, Bajden je rekao vele da }e sve trupe povu}i do 1. projektu „Tro{kovi rata”. Milio- ka, a 20.666 raweno. U sukobu je e. u Avganistanu. Zvani~nici Mi- da je po~etna misija ostvarena maja, a nepo{tovawe tog sporazu- ni qudi su raseqeni unutar Av- tako|e ubijeno 1.144 osobqa iz sti-nistarstva odbrane i diplomate pre jedne decenije kada su pri- ma je „otvorilo put muxahedinima ganistana ili su prebegli u Paki- zemaqa NATO-a. ma-rekli su da je povla~ewe podra- padnici specijalnih jedinica da preduzmu svaku protivmeru koju stan, Iran i Evropu.

U me|uvremenu, Talibani su zumevalo zatvarawe mawih baza ameri~ke mornarica ubili Bin smatraju prikladnom protiv okuO~ekuje se da }e avganistan- postali najja~i od svrgavawa `av-tokom pro{le godine, ali da je Ladena u wegovom skrovi{tu u patorskih snaga”, ka`u Talibani. ske snage bezbednosti biti pod 2001. Veruje se da oni dr`e pod Nasiqe je poraslo u Avganianootkako Bajden sredinom aprila susednom Pakistanu. Od tada sve ve}im pritiskom talibana kontrolom skoro polovinu Avgatijenajavio povla~ewe za kraj leta, je Al Kaida degradirana, dok je stanu od potpisivawa sporazuma nakon povla~ewa ako u me|uvre- nistana. mogu lih u}i ici, gim, ama, biju, Rover NASA „Perzeverans“, koji je sle- stra{nu pandemiju protiv koje ne postoji kva teo na Mars pro{log leta, uz podr{ku he- odbrana. wih. likoptera „Inxinuiti“, vredno „radi“ i iz„Pla{im se, ~ak i da je mogu}e napraviost. me|u ostalog prikupqa uzorke tla koje }e ti bezbedan kontejner za dono{ewe marima sovskih uzoraka na Zemqu, da postoji venau~nici na Zemqi detaqno prou~avati. ateNASA, zajedno sa Evropskom svemir- rovatno}a od wihovog „curewa“ iz sigurnih entu skom agencijom (ESA) priprema lender koji laboratorija“, kazao je Levin. predla`e da se marsovski uzorci prvo trebe da se uzorci sa Marsa donose direkske. }e se spustiti na Mars 2026. godine, kako Nau~nici su izrazili sli~an oprez, ci- odnesu na Mesec, gde bi mikroorganizmi tno u zemaqske laboratorije. awe bi pokupio te uzorke i vratio ih na Zemqu. tiraju}i poznatog astrofizi~ara i astro- mogli da budu identifikovani i stavqe„Ostavqawe uzoraka u Marsovoj orbiti kao To }e biti prvi put da se deo Marsa na|e noma Karla Sagana, koji je jo{ 1973. godine ni u izolaciju, na takozvanoj svemirskoj je jedna od nekoliko alternativnih strarmi na Zemqi, ali pojedini nau~nici strahuju u svojoj kwizi upozorio na takvu opasnost. stanici Mese~eva kapija. Tamo bi uzorci tegija koje su mogu}e po{to uzorci budu rku, „Po{to je Mars sredina od velikog bio- tla sa Marsa mogli da budu prou~eni i da lansirani sa tla Marsa“, saop{tila je ESA da bi to moglo da donese nepoznate mikroLeorganizme na na{u planetu. lo{kog interesa, mogu}e je da na wemu ima se nau~nici uvere kako nema opasnosti od nedavno. mci Doktor Xilbert Levin, nekada{wi patogena, organizama koji bi mogli, ukoli- neke „Marsovske kuge“ na Zemqi.

Me|utim, samo laboratorije na Zemqi Srin`ewer NASA, rekao je „Dejli staru“ kako ko se donesu na Zemqu, da naprave ogromnu „To je jedini na~in da 100 odsto garan- imaju dovoqno naprednu opremu kako bi tom postoji „realna mogu}nost“ da je Crvena biolo{ku {tetu, Marsovsku kugu“, napisao tujemo za{titu Zemqinoj biosferi“, rekao sprovele sve testove koji bi mogli da ovu planeta naseqena formama `ivota koje je Karl Sagan. je Digregorio. uka`u na Marsovu geologiju i istoriju, {to sve bi mogle, ako dospeju na Zemqu, da izazovu Direktor ICAMSR Bari Digregorio I ESA se sla`e da nema neposredne po- je ciq misije na Crvenoj planeti.

„MARSOVSKA KUGA“:

Dono{ewe uzoraka sa Crvene planete na Zemqu moglo bi da izazove stra{nu pandemiju

o|e, ici, itet rio

m to liizi, o je elu ovitka tai je avii su wem wem iru evu sajo{ no i stao ko o i R. N.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10.maj decembar ^etvrtak 6.

2021. 2020.

Dodik: RS je ve} napravila svoj non-pejper, do}i }e vreme mirnog razlaza Republika Srpska je ve} napravila svoj non-pejper, izjavio je srpski ~lan i predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Milorad Dodik.

"Sva{ta se pi{e, ali ako je to pomodarstvo, evo, ne {alim se, mi smo ve} napravili neki na{ non-pejper, pa }emo ga jednog dana, kada to odlu~imo, isto tako poslati svima", rekao je Dodik novinarima u Bawaluci, komentari{u}i situaciju u vezi sa non-pejperom, koji je navodno upu}en iz Slovenije u Brisel.

On smatra da u BiH nema nikakvog kohezionog elementa koji bi mogao da okupi konstitutivne narode i ocewuje da }e do}i vreme mirnog razlaza.

Dodik je naveo da je kqu~na aktivnost Republike Srpske to {to }e na Narodnoj skup{tini odr`ati raspravu, sa~initi i artikulisati svoju platformu za pregovore sa Federacijom BiH i Bo{wacima i Hrvatima,

kao konstitutivnim narodima, o tome {ta i kako raditi u BiH. I to, kako je naglasio, bez u~e{}a stranaca.

Dodik je rekao da su stranci dugo poku{avali da naprave wima `eqenu BiH, koja se, kako je naveo, pokazala kao ne`eqeni eksperiment.

Prema wegovim re~ima, pre desetak godina niko nije smeo ni da pomene referendum, ni da pri~a o tome da BiH treba da se raspadne. "jer je ionako raspadnuta", dok se o tome govorilo u Srpskoj.

"Sve se to govorilo ranije, a sada to neki i potvr|uju, ranije su nas krivili kao one koji remete ne{to, a danas to ~ujemo iz usta va`nih qudi u svetu", rekao je Dodik.

Ocewuju}i da }e do}i vreme mirnog razlaza u BiH, Dodik je rekao da Srbi nemaju razloga da se mobili{u prema bilo kakvoj ratnoj opciji i poru~io da treba

Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

da se okupe oko politike "koja }e dati snagu".

On je dodao da u BiH nema govora ni o kakvom ustavnom patriotizmu koji bi mogao da se odr`i ili {iri.

"To {to u Federaciji BiH Bo{waci govore da su BiH patriote, neka misle {ta ho}e, ali za BiH je potreban neki drugi patriotizam, a ne samo bo{wa~ki, a srpskog i hrvatskog patriotizma, koliko vidim, nema i zato se tu ne mo`e izgraditi ni{ta", rekao je Dodik.

S. G.

UBIJENA 42 GOLOBRADA MLADI]A, A 71 RAWEN:

29 godina od zlo~ina nad pripadnicima JNA u Dobrovoqa~koj ulici Navr{ilo se 29 godina od stradawa pripadnika JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. godine.

Zlo~in, tokom dogovorenog mirnog povla~ewa iz Sarajeva, po~inili su pripadnici takozvane Armije BiH, Teritorijalne odbrane i paravojnih formacija.

U tom zlo~ina~komk napadu na kolonu JNA koja je odlazila iz Sarajeva Ubijena su 42 vojnika JNA, rawen 71, a 207 zarobqeno i mu~eno u logorima. Godi{wica stradawa u Dobrovoqa~koj ulici bi}e zvani~no obele`ena 10. maja u Isto~nom Sarajevu.

Predsednik Narodne skup{tine RS Nedeqko ^ubrilovi} rekao je da neverovatno da javnost i porodice `rtva tri godine od presude Ustavnog suda BiH nemaju zvani~ne informacije o tome da li je ponovo otvorena istraga o zlo~inu nad vojnicima JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, u predmetu jednog od prvih ratnih zlo~ina po~iwenih u gra|anskom ratu u BiH. On je istakao da nezvani~ne potvrde o tome da je istraga otvorena postoje, ali da se Tu`ila{tvo nikada javno o tome nije izjasnilo, niti je do danas podiglo optu`nicu u predmetu Dobrovoqa~ka.

Ustavni sud BiH je 17. januara 2018. godine prihvatio apelacije Bogdane Tomovi}, majke Zdravka Tomovi}a, i Gordane Gvozdenovi}, sestre Obrada Gvozdenovi}a, vojnika JNA koji su ubijeni 2. maja 1992. godine u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, i nalo`io Tu`ila{tvu BiH da u roku od tri meseca odgovori na prigovore porodica Tomovi} i Gvozdenovi}, i da se izjasni zbog ~ega je istraga u slu~aju “Dobrovoqa~ka” stopirana odlukom nekada{weg me|unarodnog tu`ioca D@ud Romana 2012. godine.

-Tu`ila{tvo BiH, uprkos odluci Ustavnog suda, ali i Krivi~nom zakonu ove zemqe ostalo je nemo na ratni zlo~in po~iwen nad nevinim vojnicima u povla~ewu od 1992. godine do danas. Upravo ta selektivna pravda i poku{aji da se samo jedan narod presudama Suda BiH i optu`nicama Tu`ila{tva BiH u~ini odgovornim za sve strahote rata u ovoj zemqi, ~ine su`ivot u woj nemogu}im i izli{nim, rekao je ^ubrilovi}, povodom godi{wice ratnog

VA@NI DANI ZA SOKOLAC:

Zavr{en projekat Gradske ku}e i spomenika patrijarhu Pavlu zlo~ina u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu.

On je istakao da je svakome jasno da se ~eka da i `rtve i svedoci, ali i po~inioci tog, kao i mnogih drugih zlo~ina nad JNA i srpskim narodom u BiH, okon~aju `ivot prirodnim putem i da se istrage zatvore bez sudskih epiloga, podse}aju}i na nedavnu smrt jednog od osumwi~enih za zlo~in u Dobrovoqa~koj - generala Armije RBiH Jovana Divjaka.

- Svima je potpuno jasno da je upravo pravosu|e u BiH najodgovornije za ~iwenicu da ovde nikada nije i da ne}e do}i do vra}awa poverewa izme|u u gra|anskom ratu sukobqenih strana. Kao {to sam vi{e puta rekao praksa rada pravosudnih institucija u BiH na`alost pokazuje da se preko optu`nica i presuda poku{ava definisati karakter samoga rata u BiH po kojem bi iskqu~ivo Srbi trebalo da budu odgovorni, a Bo{waci amnestirani, rekao je ^ubrilovi}.

- Dvadeset devet godina je pro{lo od ubistva 42 vojnika JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu, koji su se mirno povla~ili iz kasarne, a nikada ubice nije stigla pravda, niti wihovi najbli`i u dana{wem Sarajevu mogu da obele`e wihovo stradawe na mestu gde se dogodilo. Ovaj zlo~in i de{avawa tokom narednih skoro 30 godina najslikovitije opisuju koliko se `rtve selektivno po{tuju i priznaju, rekao je predsednik PDP Branislav Borenovi}.

R. N.

Nakon idejnog re{ewa zavr{en je i glavni projekat Gradske ku}e Sokolac sa trgom i spomenikom patrijarhu Pavlu, a koji potpisuje Projektni studio „Motika“, na{eg mladog ali i te kako afirmisanog arhitekte Novice Motike, izjavio je na~elnik op{tine Sokolac Milovan Bjelica, koji je pojasnio da su ranije re{eni imovinsko-pravni odnosi, te je sve spremno za po~etak gradwe.

Bjelica tako|e podse}a da je ve} uputio zahteve nadle`nim ministarstvima, pozive i apele ka institucijama da se ukqu~e i podr`e ovaj projekat.

– Za{to je va`na izgradwa ovog zdawa ne samo za Sokolac i Isto~no Sarajevo, ve} i za ~itavu RS pa i srpstvo uop{te uveren sam da nikome u Srpskoj ne moramo posebno obja{wavati. Izgradwom Gradske ku}e Sokolac, ovaj dio Srpske dobija pozori{te, bioskop, galeriju, a biblioteka, koja uskoro slavi sto godina, boqe uslove i vi{e prostora za rad.

Republika Srpska u celini, izgradwom planirane Spomen sobe dobija kompletiran memorijalni centar Vojni~ko spomen grobqe Mali Zejtilnik, potom Muzej Glasinca i Romanije, kao sponu pro{losti ovog naroda sa pro{lo{}u ovog prostora i wegovom Glasina~kom kulturom,isti~e na~elnik op{tine Sokolac.

M. T.

CRNA GORA

Krivokapi}: O~ekujem poziv iz Srbije Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapi} rekao je da o~ekuje poziv premijerke Srbije Ane Brnabi} da zvani~no poseti Beograd i ocenio da su odnosi dve zemqe u posledwe vreme intenzivirani, ali da se na`alost ne mo`e sve dovesti na najboqu meru preko no}i.

Krivokapi} je izjavio za TV K1, da se sa Brnabi}evom, ali i sa predsednikom Aleksandrom Vu~i}em ~uo par puta i da se nadao da }e poziv za posetu dobiti od 17. aprila do Vaskrsa, ali da se nije desio. „Nadam se da }e biti od Vaskrsa do 15. maja. Ako ne{to zavisi od Zdravka Krivokapi}a, ja sam tu“, kazao je Krivokapi}.

Prema wegovim rije~ima, dogovorene su odre|ene aktivnosti. „^ekam poziv za zvani~nu posetu, bez poziva nigde ne idem. Imam rodbinu u Beogradu, ali ne bih volio da posetom wima na neki na~in ka`em da ne `elim prethodno da do|em kao zvani~nik u Srbiju“, kazao je Krivokapi}.

On je istakao da crnogorski i srpski ministri u posledwe vreme imaju intenzivnu saradwu. „Meni je `ao {to se ovde u Crnoj Gori i u Beo-

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 6. maj 2020.

2021. 9

LIVERPOOL DENTAL CENTRE Stomatolo{ka ordinacija Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga l proteze/protetika l hirur{ko va|ewe umwaka l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113 liverpooldentalcentre.com.au 43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

gradu pojedine politi~ke strukture predstavqaju kao jedini predstavnici Crne Gore. To nije dobro, jer nisu formalni predstavnici Crne Gore“, rekao je Krivokapi}.

On je rekao da o~ekuje da }e se odnosi dve zemqe izdi}i na najvi{i mogu}i nivo.

DPS vaterpolista urinirao na crkvu u Kotoru, vre|ao Srbe U Kotoru je do{lo do velikog skandala koji su izazvali sportisti - najmawe ~etiri osobe u no}i izme|u 2. i 3. maja vre|ale su suprugu kotorskog sve{tenika Nemawe Krivokapi}a, nakon {to ih je upozorila na nedoli~no pona{awe.

Izgrednik je bio odbornik Demokratske partije socijalista i vaterpolsita Primorca Danilo Axi}.

U wegovom dru{tvu bili su biv{i fudbaler Bokeqa Milo{ Bani}evi} i karatista Danijel Krivokapi}.

Navodno, ti Kotorani su urinirali na ulaznim vratima crkve Svetog Nikole u Starom gradu, a kada ih je supruga kotorskog paroha, sa prozora obli`weg parohijskog doma, kritikovala zbog toga, po~eli su da je vre|aju ~ak i na nacionalnoj osnovi.

Iz policije saop{teno je da je patrola na lice mesta upu}ena odmah nakon prijave. „Odmah je na lice mesta upu}ena patrola koja je u blizini…

Ispred kafe bara ‘Karampana’ primetili su nekoliko lica, da bi se ta grupa udaqila tr~e}im korakom kada su opazili policajce… Nakon obavqenog razgovora sa I. K. i predo~enog snimka sa lica mesta, operativnim radom do{lo se do podatka da su na trgu bila prisutna ~etiri lica. Tri lica su obezbe|ena i od wih su prikupqena obave{tewa”, navodi se iz Uprave policije.

Axi}, Bani}evi} i Krivokapi} no} su proveli u pritvorskim prostorijama.

Axi} ina~e na Instagramu ponosno isti~e da studira u Beogradu i igra za Primorac, bio je igra~ Crvene zvezde i Partizana pre povratka u Crnu Goru.

Vladika Joanikije: Murinske `rtve nas opomiwu da `ivimo u slozi i qubavi Episkop budimqansko-nik{i}ki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske Joanikije odr`ao je pomen za stradale od NATO bombardovawa u Murini 1999. godine kada je poginulo {est osoba od kojih troje dece. Vladika Joanikije je podsetio da nas murinske `rtve mnogo obavezuju i produbquju na{e pam}ewe i se}awe.

Srbi „okupirali“ crnogorsko primorje Crnogorsko primorje ponovo je puno posetilaca, a crnogorski turisti~ki radnici procewuju da je najve}i broj stranih turista do{ao iz Srbije.

Na Budvanskoj rivijeri trenutno boravi 6.000 gostiju, saop{teno je iz Turisti~ke organizacije Budva. Prema grubim procenama, hoteli su popuweni i do 60 odsto, dok su lokali dupke puni.

Ivana Rebi} iz lokalne TO kazala je da je 4.500 gostiju sme{teno u budvanskim hotelima, dok je 1.500 u privatnom smje{taju. „Najvi{e gostiju je pristiglo iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Turske, Ukrajine i Rusije“, rekla je Rebi}.

Kako je „Pobjedi“ kazao vlasnik jednog budvanskog lokala Luka Vu~kovi}, prezadovoqni su

posetom gostiju za praznike. „Gosti su prete`no iz Srbije, ima Rusa, ima ne{to iz Albanije.

Prezadovoqni smo sa ovim kako smo ih do~ekali. Vreme nam je prelepo, popuweni smo svi od jutra do mraka. Svi ugostiteqski objekti su popuweni i ba{ imamo lepe povratne informacije, zadovoqni su sa cenama, uslugama i sa svim“, kazao je Vu~kovi}. „Najavili su neko lepo vreme tako da mo`emo da o~ekujemo posao i tokom celog maja. Imamo dosta i doma}ih gostiju. I hoteli su ba{ popuweni, spustili su cene i to nam je dosta pomoglo jer je dosta qudi do{lo zbog toga i upravo smo iznad svih o~ekivawa.

Prezadovoqni smo. Hoteli koji su se otvorili popuweni su i preko 60 odsto“, poru~uje Vu~kovi}.

“Kao {to se Golgota pretvorila u izvor `ivota i Hristova `rtva prosvjetila cijeli svijet i privela Bogu sve, tako su i murinske `rtve ovom mestu dale novi `ivot. Podi`e se ovaj hram lepi i veli~anstveni, ali ovaj hram iako ga grade me{tani svojim prilogom i qubavqu, on ni~e iz krvi nevine dece i `rtava sa Murine. Uvek kada slu`imo pomen se zato sabiramo u hramu na svetom bogoslu`ewu, pa onda ovde kod obnovqenog spomenika. Ove `rtve nas mnogo obavezuju, one produbquju na{e pam}ewe i se}awe. Sabiraju nas i opomiwu da `ivimo u me|usobnoj qubavi da ~uvamo jedni druge da se ne delimo, da se ne sva|amo, da ne pravimo raskole, da budemo slo`ni i jaki i ~vrsti u veri i dobroti”, poru~io je Vladika Joanikije.

Prisjetio se bombardovawa, podse}aju}i da su bezbo`ni agresori imali re~ kada ginu nevini u bombardovawima – “to je kolateralna {teta”.

“To samo mogu da ka`u oni koji su izgubili pamet i qudsko ose}awe. Ne mo`e niko biti usputna {teta. Ne mo`emo pojmiti kakvi su to umovi, u svakom slu~aju takvu re~ mogu izgovoriti oni koji su izgubili ose}awe qudskosti, pamet i ~ast. Naro~ito kad se radi o nevinim `rtvama o deci, a ovde su postradala deca koja su nas podsetila na na{e vekovno stradawe, devoj~ice, sestre od tetaka Julija i Olivera su izbegle sa Kosova, podse}aju nas na onu izbeglu decu sa Kosova i Metohije koja su potra`ila spas u Velici i R`anici”, naglasio je on. S. G.

10

10.maj decembar ^etvrtak 6.

2021. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

Postoji original „Dokument pejper“ o Kosovu Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

Tokom zadwih devet godina Kosovo napustilo 250 hiqada Albanaca Albanci su narod koji se najvi{e iseqava sa prostora Zapadnog Balkana. Za samo 9 godina, 500.000 Albanaca iz Albanije napustilo je svoje zemqe, ~ak i kosovski Albanci i Albanci iz Severne Makedonije odlaze iz svojih zemaqa.

Kada je re~ o odlasku gra|ana sa Kosova, u posledwih devet godina Kosovo je napustilo 240.000 Albanaca. Severnu Makedoniju je napustilo 160 hiqada wenih gra|ana, uglavnom Albanaca.

Na osnovu podataka koje je Institut za me|unarodne ekonomske studije iz Be~a objavio u najnovijem izvje{taju o emigraciji stoji da je Albaniju u periodu od 2010. do 2019. godine napustilo 498.875 osoba, Srbiju (351.730), Kosovo (246.540), Severnu Makedoniju (160.633), Crnu Goru (22.080).

Za{to se naga|a da li, ili ne postoji, ili gde se nalazi ''Non – pejper'' (koji ne mo`e biti obavezuju}i) o Kosovu kad se zna da postoji original ''Dokumet – pejper'' o Kosovu, koji je obavezuju}i, i to u Wujorku, Be~u, Helsinkiju i Beogradu. ''Dokument – pejper'' je toliko javan, vidqiv i dostupan, ne samo dr`avama, ve} svakom gra|aninu a wega bi Pri{tina trebalo pro~itati da bi joj bilo mnogo toga jasno. ''Dokument –pejper'' o Kosovu su Helsin{ki sporazum od 1. avgusta 1975. godine, zatim na~ela OEBS – a koja se zasnivaju na 10 ta~aka Helsin{kog sporazuma (dekalogu), zatim najvi{i pravni dokument najve}e pravne organizacije u svetu, Poveqa OUN, onda Be~ka konvencija o diplomatiji iz 1961. godine, pa Badinterova komisija iz 1991. godine, a kao kqu~na tu je i R – 1244 iz 1999. godine, Ustav suverene dr`ave Srbije……

Svi ovi me|unarodni dokumenti i sporazumi su pravno va`e}i i potpisani su od kqu~nih dr`ava, zemaqa Kvinte i Amerike. No, kada su u pitawu Kosovo i zemqe koje su priznale samoprogla{enu dr`avu Kosovo ovi me|unarodni sporazumi i dokumenti su ba~eni pod noge. [to sve zna~i da su zemqe koje su priznale Kosovo, pravnim nasiqem, silom i okupacijom priznale nezakonito samoprogla{enu dr`avu Kosovo i pravnim nasiqem uspostavile ambasade u Pri{tini. I svima wima je jasno da su ovde na osnovu fa{izma.

Na svim svetskim univerzitetima se u~i da je : Nasiqe, bilo

da je pravno ili fizi~ko (kada su u pitawu ambasadori u Pri{tini oba su u pitawu) institucionalizovano oru|e u vo|ewu spoqne i unutra{we politike kod fa{izma’’.

Niko od ovih ambasadora do sada nije `eleo da odgovori na koji su na~in do{li u Pri{tini, niti iko od wih ima bilo kakav me|unarodni dokuiment da su ovde legalnim putem.

Helsin{kim dogovorom od 1. avgusta 1975. godine je priznata nepovredivost granica nakon Drugog svetskog rata u Evropi, a 35 dr`ava potpisnica se obavezalo da }e po{tovati qudska prava i temeqne slobode te da }e sara|ivati na ekonomskim, nau~nim, humanitarnom i drugim podru~jima.

Tako|e, pristigli kolonijalno fa{isti~ki ambasadori u Pri{tini pogazili su i sva na~ela OEBS –a koja se zasnivaju na 10 ta~aka, dekalogu, Helsin{kog sporazuma.

Stru~waci u svetu izra`avaju ozbiqnu zabrinutost da prisustvo ambasadora u Pri{tini protivre~i najdirektnije me|unarodnom pravu, demokratiji, ~ove~anstvu i civilizaciji uop{te.

Poveqa UN zabrawuje „pretwu ili upotrebu sile protiv teritorijalnog integriteta ili politi~ke nezavisnosti bilo koje dr`ave“ no, u slu~aju Kosova zemqe Kvinte i druge koje su priznale Kosovo, pogazili su sve odredbe Poveqe OUN, najvi{e pravne organizacije u svetu.

VELIKA HUMANITARNA AKCIJA „BO@UR ZA DECU ORAHOVCA“

Novac za gradwu fiskulturne sale Humanitarnom akcijom „Bo`ur za decu Orahovca“ prikupqaju se nov~ana sredstava kojima }e biti sagra|ena fiskulturna sala za decu i omladinu iz ovog mesta.

stor i kada je hladno, mi smo i ovako izolovani i ta deca treba da imaju mesto gde }e se okupqati i dru`iti. Predvi|eno je da u okviru te sale bude jedna tereta-

Велика хуманитарна акција за спортску халу за ученике Ораховца

Osnovna {kola „Dositej Obradovi}“ i Gimnazija u Orahovcu koje rade u improvizovanim objektima od 1999. godine nemaju {kolsko dvori{te i fiskulturnu salu. „Imamo jedno igrali{te koje je napravqeno na privatnom posedu, ali sve ~e{}e na{a deca nemaju na wemu prostora za igru zato {to do|u i deca sa strane i po nekad se posva|aju. Ali i da nije toga, treba zatvoreni pro-

na i mali kafe bar“, ka`e nastavnica srpskog jezika u Gimnaziji Olivera Radi}.

Akciju „Bo`ur za decu Orahovca“ pokrenula je Nevladina organizacija „Pandurica“ iz Nik{i}a. „Oni su planirali da prikupe novac i poklone deci za Svetog Savu. Me|utim, oni su prikupili 14.500 evra i onda sam ja predlo`ila po{to je to dosta novca, da tu ima i da se da deci ali i da se napravi ne{to {to }e biti

korisno i da traje du`e. Onda smo se dogovorili da poku{amo da izgradimo salu. Vladika ra{ko-prizrenski Teodosije se slo`io i obradovao, zato {to zna kako deca ovde `ive i blagoslovio je da salu podignemo na jednom placu koji se nalazi u blizini crkve“, kazala je Olivera.

Privesci u obliku cveta bo`ura na ~ijoj pole|ini pi{e „Bo`ur za decu Orahovca“ prodavali su se najpre u crkvama u Crnoj Gori, potom u Srbiji, a onda i u celom svetu. „Na{i bo`uri su stigli do Strazbura, Drezdena, Hamburga, Australije i Moskve. Qudi se sve vi{e ukqu~uju kupuju bo`ur koji je 360 dinara. Ciq je da se {to vi{e qudi udru`i oko bo`ura i oko dece“, rekla je Radi}eva i dodala da se su od nedavno u prodaji i majce sa natpisima „Orahovac ba{ta rajska“ po ceni od 1389 dinara.

U Orahovcu `ivi oko 300 Srba, {to je 10 odsto od broja koji je `iveo pre 1999. godine. Osnovnu {kolu poha|a 45 |aka, pred{kolsko 20, dok sredwe obrazovawe u ovom mestu sti~e 18 u~enika.

Srbija je u ~lanstvo OUN primqena kao posebna dr`ava u AVNOJ-evskim granicama i to po ameri~koj preporuci. ^ak je Stejt depertment zvani~no zahtevao od Srbije da ona u svom pismenom zahtevu za prijem u OUN naglasi da Ujediwenim nacijama pristupa u AVNOJ-evskim granicama, po preporucii Banditerove komisije. I Srbija je 1. novembra 2000 godine primqena u OUN u AVNOJ-evskim granicama.

Badinterova komisija je 1991. godine postavila kao osnov za osamostaqewe jugoslovenskih republika, princip avnojevskih unutra{wih granica.

Pristigli u Pri{tini kolonijalno fa{isti~ki ambasadori su ovde gaze}i i sve odredbe Be~ke konvencije o diplomatiji iz 1961. godine. Kosovo nije ~lanica OUN a jednostrano je proglasilo nezavisnost od dela punopravne, suverene ~lanice OUN Srbije.

Srbija od sveta zahteva neprikosnoveno po{tovawe Ustava

Republike Srbije (usvojenog 2006. god.) izdvajaju}i deo preambule da je ,,Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije“ i ~lan 8. koji glasi da je ,,teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeqiva“.

Zemqe koje su priznale Kosovo pogazile su i specijizovanu odredbu OUN SB, Rezoluciju – 1244 koja je va`e}a za Kosovo i Metohiju i koja ka`e da je Kosovo pod suverenitetom dr`ave Srbije.

Ambasadori zemaqa Kvinte u Pri{tini, ali i druge zemqe koje su priznale jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, su danas najve}i neprijateqi demokratije i najve}i neprijateqi va`e}ih me|unarodnih sporazuma, dokumenata i me|unarodnog prava uop{te. ''Dokument – pejper'' zna~i postoji o Kosovu, koji je uz sve to jasan, precizan, legitiman i legalan i koji potvr|uje da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.

Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи

IZ RADA SPECIJANOG SUDA U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KOSOVU 1998 – 2000. GODINE

Odbijen zahtev Ta~ija i drugih komandanata OVK za privremeno pu{tawe na slobodu Ve}e Apelacionog suda odbacilo je krajem aprila `albe u slu~aju biv{ih pripadnika OVK Ha{ima Ta~ija, Kadrija Veseqija, Rexepa Seqimija i Jakupa Krasni}ija, odbijaju}i zahteve za privremeno pu{tawe na slobodu, prenosi Reporteri.

“U petak, 30. aprila 2021. godine, ve}e Apelacionog suda donelo je ~etiri odluke kojima je odbilo `albe koje su podneli Ha{im Ta~i, Kadri Veseqi, Rexep Selimi i Jakup Krasni}i protiv ~etiri relevantne odluke pretpretresnog sudije kojima je odbio wihove po~etne zahteve za privremeno pu{tawe na slobodu", ka`e se u saop{tewu za javnosti Specijalnog suda.

SRBI IZ HRVATSKE

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 6. maj 2020.

2021. 11

HRVATSKI FA[ISTI IDU ULICAMA I VI^U "UBIJ SRBINA":

Nezapam}en skandal na Vaskrs u Borovu Grupa mu{karaca snimqena je na dan Vaskrsa u Borovu u Hrvatskoj kako ide ulicama i vi~e "Ubij Srbina", a snimci su objavqeni na Fejsbuk stranici "Op}ina Borovo".

Na snimcima se vidi kako mu{karci uz pratwu policije skandiraju i provociraju stanovnike ovog mesta.

Dok mladi}i prolaze kroz mesto gde `ive Srbi i uzvikuju "Ubij Srbina" policija polako ide iza wih kolima i ne interveni{e.

Povorka se zaputila do spomenika 12 hrvatskih policajaca koji su 2. maja 1991. godine poginuli u sukobu sa lokalnim stanov-

ni{tvom.

Ina~e, ova navija~ka grupa ve} godinama napada i maltretira Srbe u Vukovaru, a posledwa dva dana to ~ini sa Srbima u Borovu. Tako su se za 1. maj, tako|e u

pratwi policije okupili u centru ovog mesta i na zidu jedne privatne prodavnice iz Vukovara, uz odobrewe vlasnika, napravili ogroman mural sa hrvatskom zastavom i znakovima hrvatskih vojnih snaga.

Kako mediji navode dok su oni crtali po zidu, ~uvale su ih jake policijske snage. Na svojim stranicama na dru{tvenim mre`ama ve} su najavili obra~un sa onima

koji taj mural budu dirali.

Kako ka`u me{tani Borova, ova navija~ka grupa ve} danima patrolira po selu, ispituju}i teren, a jednog mladi}a su i napali pored pravoslavne crkve.

Op{tina Borovo se oglasila povodom oslikavawa murala i najavila da }e na}i re{ewa da ga ukloni.

- Ako neko smatra da se na ovakav na~in mo`e graditi zajedni~ki `ivot i razmi{qati o budu}nosti trebao bi se malo zapitati o ~emu je razmi{qao. Da li je direktor Veleprometa, trgovine koja u Borovu posluje godinama i ~ije su mu{terije me{tani Borova, davaju}i saglasnost grupi nepoznatih qudi koja je do{la u Borovo da naslikava murale kojima mesto u Borovu nije, uop{te razmi{qao. Ako jeste onda se nije rukovodio razborito{}u.

Na ovakav na~in samo se raspiruju tenzije i ni na koji na~in se ne doprinosi razvoju zajedni~kog `ivota izme|u ve}inskog naroda i pripadnika srpske zajednice.

Pozivamo sve me{tane Borova da ne nasedaju na ovakvu provokaciju, a mi }emo prona}i na~in da se izgled parka vrati u prvobitno stawe u {to skorijem vremenu. saop{tili su iz Op{tine.

R. N.

VRATIO SE ^OVEK:

Nije mogao bez qudi koje je zavolio O koli~ini dobrih dela koje je ovaj ~ovek napravio mogao bi se napisati roman ili snimiti film. Sa{a Umi}evi}, petriwski paroh, mlad ~ovek pro`et ritmovima novotalasnih bendova s po~etka osamdesetih i punom posve}enosti Gospodinu u kojeg istinski veruje, poznat je nadaleko. U wegovim o~ima svi su qudi isti, bez obzira na veru ili nacionalnost. Svima kojima zatreba pomo} on }e dati sve {to ima. Zato ga ovda{wi narod jako voli. Ako ste se, recimo, na{li u bolesni~koj

„Bqesak“ - Zlo~in pod okriqem UN Prvog maja 1995. godine hrvatske oru`ane snage izvr{ile su agresiju, pod kodnim nazivom “Bqesak, na srpsku oblast Zapadna Slavonija, u sastavu Republike Srpska Krajina (RSK), u vreme kada je ova oblast bila pod za{titom UN-a (UNCRO – Sektor “Zapad”).

Protiv zapadnoslavonskih Srba, sa oko 15.000 `iteqa i sa oko 4.000 vojnika, krenulo je vi{e od 16.000 pripadnika hrvatskih oru`anih snaga. Za{titne snage UN-a, na vreme upozorene od strane hrvatskih generala, povukle su se na bezbedna mesta, prepu{taju}i svoje {ti}enike na milost i nemilost agresoru.

Narod zapadne Slavonije, se}aju}i se Jasenovca iz ‘41. i Pakra~ke Poqane iz ‘91, krenuo je u egzodus prema Srpskoj. Na putu prema “mostu spasa” do reke Save, sustizale su ih avionske bombe, maqutke iz helikoptera, topovske granate i snajperski meci.

Rawenici su klani ili ga`eni tenkovskim gusenicama.

U ovoj akciji, prema “Veritasovim” podacima, poginule su i nestale 283 osobe, ukqu~uju}i 114 civila i 11 milicionera. Me|u `rtvama je 56 `ena, 8 osoba do 14 godina i 75 preko 60 godina starosti. Od ukupnog broja `rtava do sada je rasvijetqena sudbina 162 osobe. Me|u nestalima se vodi jo{ 121 osoba, me|u kojima je 52 civila, ukqu~uju}i i 24 `ene. Od 148 ekshumiranih posmrtnih ostataka iz grupnih grobnica, do sada ih je 114 identifikovano. I kad se identifikuju ekshumirani a neidentifikovani (34), ostaju nepoznata grobna mesta za 87 posmrtnih ostataka.

U toj akciji najvi{e su stradala dva sela sa prete`no srpskim stanovni{tvom: Medari sa 22 `rtve, ukqu~uju}i 11 `ena i troje djece, i Paklenica sa 20 `rtava, ukqu~uju}i i bra~ne parove Kova~i} Panteliju (77) i Vericu (68) i Vukoti} Petra (76) i Desanku (70). Najte`e je stradala porodica bra}e Vukovi} iz Medara: Ranko supruga mu An|elija i wihova djeca Goran (11) i Gordana (8), te Milutin i supruga mu Cvijeta i wihova }erka Dragana (7) Oko 1.450 pripadnika Srpske vojske Krajine (SVK)

je zarobqeno, ve}ina na prevaru uz pomo} za{titnih snaga UN-a, od kojih su mnogi pro{li te{ka psihi~ka i fizi~ka maltretirawa u Bjelovaru i Vara`dinu.

Hrvatski sudovi su osudili velik broj zarobqenih Srba na dugogodi{we kazne zatvora za svakovrsne ratne zlo~ine, koje su izdr`avali u zloglasnom zatvoru Lepoglava, a nekoliko desetina zarobqenika pro{lo je vi{egodi{we specijalne torture zloglasne Lore u Splitu.

Civili koji nisu mogli ili nisu `eqeli napustiti svoja ogwi{ta, smje{teni su u logore za civile, a za to vrijeme pravoslavni hramovi i srpska imawa su opqa~kana, opusto{ena i uni{tena. Uskoro su i ovi civili, uz pomo} za{titnih snaga UN i humanitarnih organizacija, preve`eni u Srpsku i Srbiju, od kojih se do sada vratilo tek oko hiqadu i po qudi, uglavnom starije dobi, dok su se ostali rasuli po cijelom svijetu.

Hrvatski generali: Luka Xanko, Marijan Marekovi}, Mladen Kruqac i brigadir Stjepan Ga{qevi}, koji su, po nalogu, sada pokojnih: Frawe Tu|mana, Gojka [u{ka, Janka Bobetka, Imre Agoti}a i Petra Stipeti}a, isplanirali i izveli akciju pod zvu~nim nazivom “Bqesak”, jo{ su na slobodi, ovjen~ani slavom hrvatskih nacionalnih heroja.

S. G.

posteqi na delu pulmologije u Petriwi s turobnim mislima i jedinom `eqom da se {to pre vratite ku}i ozdravqeni u danima oko Bo`i}a ili Uskrsa, velika je verovatno}a da je u va{u sobu u{ao ~ovek u crnom, s bradom, prigodnim darom u rukama i `eqom da vam Bog podari zdravqe. Sa{a je postao legenda Banijskih prostora.

Ali niko nije mogao ra~unati na tih potresnih desetak sekundi koji su razorili celi grad, celu Baniju, uni{tili mnoge `ivote i u crno zavili qude. I Sa{ine gra|evine za koje se brinuo su se sru{ile. Nestala je sve i jedna wegova crkva, a parohijski dom u sredi{tu Petriwe gde je `iveo sa svojom suprugom i troje dece je postao opasna ru{evina koja je otvorila pogledima s ulice svoju intimu. Haos i razarawe tih dana ga je napravilo besku}nikom. Dobri qudi su ga ugostili, ali tih prvih dana niko nije mogao znati koliko mu je ku}a sigurna i kad }e se zemqa uop{te smiriti. Wegovi nadre|eni su ga odlu~ili povu}i iz opasnog podru~ja. Vratii su ga u sigurnost. U wegovo rodno mesto Qukovo pored In|ije u Sremu. Dobio je mau parohiju od 400 `ivih doma}instava.

Wegovi roditeqi i porodica su se radovali wegovom povratku. Dobio je sigurnost, topli krevet, hranu, zagrqaj roditeqa, ali wegove misli su bile na Baniji. Razmi{qao je kako je u Petriwi. [to je s qudima? [ta je s tim gradom kojeg je tako zavoleo? Dva meseca je bio daleko, a onda se odlu~io vratiti pa {ta god bilo. Nakon nekog vremena uspeo je u Petriwi na}i sme{taj, veliku ku}u u Radi}evoj ulici gde je napravio i privremenu kapelu sv. Spiridona – nebeskog za{titnika Petriwe i krenuo pomagati narodu. Tu brine o ~ak 55 sela i posla je preko glave, ali du{a mu je sada na mestu. Smirila se.

U automobil je stavqao poklone. Igra~ke i lopte za decu, a bi}e i hrane, kola~a i raznih darova za odrasle. Sve to od srca }e podeliti qudima sme{tenim u kontejnerskom nasequ na Sajmi{tu. Sve }e biti dobro. Bog }e nam pomo}i……

- Vratio sam se zbog qudi. Da se qudima po{aqe poruka da ostanu na svojim ogwi{tima. Da ostanemo u Petriwi i u svim krajevima i da se zajedni~kim snagama borimo za obnovu. Delili smo i te{ke i radosne trenutke pre ovog potresa i morao sam se vratiti. Moji roditeqi su me tako vaspitali. Da se ne vodim li~nim interesima ve} da pomognem ma kako to bolno bilo. Znam da su se oni radovali {to sam se vratio ali ja sam samo }utao i ose}ao sve ve}u `equ za povratkom. Kad se sredila papirologija vratio sam se ovde - pri~a Sa{a Umi}evi}, petriwski paroh.

M. T.

12

DRU[TVO

^etvrtak 6.

2021. 2020.

10.maj decembar

Ponuda Hrvatske da pomogne transformaciju takozvane vojske Kosova pokazuje da postoji strate{ko partnerstvo na relaciji Zagreb-Pri{tina. Na ovaj na~in se kr{i i Rezolucija 12 44 i mo`e se smatrati i da je ovaj potez Zagreba antisrpski. Suprotan je i stavu NATO-a, koji zvani~no ne priznaje kosovske snage, a Hrvatska je ~lan ove vojne alijanse.

Ovo je komentar diplomate u penziji Zorana Milivojevi}a na susret kosovskog i hrvatskog ministra odbrane Armenda Mehaja i Maria Bano`i}a i epilog wihovog susreta koji je rezultirao obe}awem Zagreba da }e pomo}i Kosovu da transformi{e svoje bezbednosne snage u regularnu vojsku.

ANTISRPSKA KOALICIJA ZAGREB -PRI[TINA „Za o~ekivati je da na to reaguje makar NATO jer je ova organizacija imala odre|ene nedoumice oko formirawa vojske Kosova.

Hrvatska na ovaj na~in o~igledno realizuje neke svoje interese koji su vezani za Srbe i Srbiju, izlazi iz okvira me|unarodnog prava i radi mimo aktera na terenu UN, NATO-a,“ ocewuje Milivojevi}.

Mnogo opasnija stvar kako ka`e, jeste o~igledno stvarawe koalicije koja treba da deluje protiv srpskih interesa, s obzirom da je postojawe vojske ele-

Hrvatska ubrzano radi na pripremi takozvane vojske Kosova za ~lanstvo u NATO

ment dr`avnosti. „O~igledno da Hrvatska ulazi u u`i krug zemaqa koje ho}e aktivno da rade na potvrdi kosovske dr`avnosti. ^esto se zaboravqa kada je veza Kosova i Hrvatske u pitawu da je zna~ajan broj Albanaca sa Kosova u~estvovao u hrvatskim vojnim operacijama tokom rata, kao i da Agim ^eku

koji je i osnovao KBS, ima ~in general-pukovnika u hrvatskoj vojsci kao i da je nosilac najvi{ih dr`avna odlikovawa Hrvatska,“ napomiwe Milivojevi}.

ZAGREB [KOLUJE TAKOZVANU KOSOVSKU VOJSKU ^eku je bio jedan od nosilaca projekta {kolovawa takozvanih

kosovskih vojnika u kampovima Hrvatskoj {to je Zagreb zdu{no podr`avao, jo{ dok je rat na Kosovu trajao. „Hrvati ina~e {koluju vojne kadrove sa Kosova u skladu sa pravilima koja se primewuju u regularnoj vojsci – {to zna~i da su ih {kolovali za budu}u vojsku Kosova. Sve to govori da ta an-

tisrpska koalicija na relaciji Pri{tina-Zagreb odavno deluje i da je ovo samo potvrda onoga {to se dugo vremena radi ina terenu,“ zakqu~uje na{ sagovornik.

Milivojevi} dodaje da ovo u stvari potvr|uje strategiju koja je sad ve} i javna a to je da je smisao potvrde dr`avnosti Kosova izme|u ostalog u fokusu interesa i transatlantske zajednice i da je „nezavisno Kosovo“ ve} vi|eno za punopravnog ~lana NATO-a ~im se re{i wegov status ~ime bi se krug NATO zemaqa na ovim prostorima pro{irio.

HRVATSKA MENTOR ZA ULAZAK U NATO KOSOVU Tokom susreta Bano`i}-Mehaj istaknuto je da je do sada 60 pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga zavr{ilo {kolovawe u Hrvatskoj, ali }e Hrvatska pove}ati svoj kontingent u okviru misije KFOR sa 34 na 150 vojnika uz napomenu da se na Kosovu trenutno nalaze dva hrvatska helikoptera.

Mehaj je naveo da Hrvatsku vidi kao kao budu}eg mentora koji }e pomo}i Kosovu na putu prema NATO-u, a Bano`i} je najavio potpisivawe novog memoranduma o razumevawu, i pozvao tzv. kosovskog ministra odbrane na Jadransku vojnu i vazdu{nu izlo`bu i konferenciju - ASDA, koja bi trebalo da bude odr`ana ove jeseni u Splitu.

R. N.

Nesta}e CIA ali ne}e Vaseqenska patrijar{ija:

Za{to je glavna NATO meta – Srpska crkva Logi~no je {to generali NATO, koji se obu~avaju u hibridnim ratovima kako da rasturaju dru{tva na koja nasr}u, ka`u da im je Srpska pravoslavna crkva (SPC) najve}i problem. Sa wihove ta~ke gledi{ta – to je ta~no, jer ovde sve ostale vrednosti vise u vazduhu, ka`e sociolog dr Slobodan Reqi}, nekada{wi glavni i odgovorni urednik NIN-a.

Imamo {kolski sistem za kog ne znamo da li je za ili protiv svoje dr`ave, partijsku „kolonijalnu demokratiju“ gde je ~itava konstrukcija napravqena spoqa i neke pre|a{we vrednosti koje su sad sve „rasturene iz temeqa“, dodaje on.

SVI SISTEMI VISE U VAZDUHU, SAMO JE CRKVA OSTALA Trenutno, van Crkve, ne postoji nikakav redosled vrednosti u javnosti. „U Crkvi prvo imate u {ta da verujete, ona ipak postoji hiqadu godina i snalazila se u raznim vremenima. U Turskoj smo imali svoju ekonomiju koja je bila porodi~na, obrazovawe – deca su se obrazovala ili kod popova ili u porodici, kao i svoju Crkvu. Sad su obrazovawe i ekonomija sistemi koji vise u vazduhu, ali je Crkva ostala“, ka`e Reqi}.

On dodaje da SPC istrajava iako je sna`no izlo`ena napadima sa svih strana i isti~e da su i druge hri{}anske crkve u sli~noj situaciji.

NESTA}E CIA ALI ]E OPSTATI VASEQENSKA PATRIJAR[IJA „Ovo {to se radi sa Vaseqenskom patrijar{ijom preko obave{tajnih organizacija sa Zapada to su stra{ne stvari, ali Vaseqenska patrijar{ija postoji 2.000 godina i ipak }e se nekako sna}i. Nesta}e CIA, ali ne}e nestati Vaseqenska patrijar{ija“, ka`e Reqi}.

Crkva je napadnuta i savremenim tehnologijama, ali sre}om, ima problem sa wihovom upotrebom. „Sama po sebi, tehnologija je gola manipulacija. Nastala je u okviru Pentagona i ameri~kih obave{tajnih slu`bi i ona

Pravoslavqe – garancija opstanka i u budu}nosti Crkva je organizacija, a pravoslavqe je duhovno stawe, obja{wava Reqi} i dodaje da iako je Crkva kao organizacija izuzetno va`na, va`nija je „na{a urowenost u pravoslavqe“. Pravoslavqe nam je neka vrsta garancije da }emo se sna}i u vremenu koje dolazi jer ima vezu sa isto~nim pogledom na svet u kome nema `ivota bez duhovnosti. „Sve {to je izvikano kao veliko dostignu}e bez duhovnosti nema nikakvog smisla. Svaka dobra stvar bez moralne odgovornosti mo`e biti pretvorena u ne{to {to vas ubija. Ukoliko nemate u sebi obavezu prema ne~emu {to je vi{e od vas, na kraju }ete pristati da trgujete sa svim. Ako imate tu vertikalu, bi}ete bi}e koje ima odnos i prema univerzumu i kolektivu u kome `ivi. Te kosmi~ke veza nema bez religije, jer sve ostalo je improvizacija“, zakqu~io je Reqi}. samo slu`i da bi se qudima manipulisalo. Naravno, ne mo`ete da ostanete izvan we i morate da na neki na~in u tome u~estvujete, ali je va`no da budete dovoqno konzervativni da se ne pretvorite u isto to u {ta su se i oni pretvorili“, isti~e Reqi}.

„HITLER JE POBEDIO“ Podse}a da je po zavr{etku Drugog svetskog rata jedan ~uveni sociolog koji je bio borac francuskog Pokreta otpora, napisao tekst „Hitler je pobedio“. Objasnio je da je Hitler vodio totalni rat u kome je, prakti~no, sve bilo front, pri

~emu je u manipulacijama sve bilo dozvoqeno, u svakom trenutku. „Oni koji su protiv Hitlera ratovali posle su preuzeli sve Gebelsove tehnike zato {to je on bio napredniji u tome i Hitler je, u tom smislu, pobedio. Danas tako|e postoji rizik da ako ho}ete da u|ete u rat sa Zapadom i preuzmete sve wihove tehnike, da se ne pretvorite u isto {to su i oni, jer tu povratka nema“, ka`e na{ sagovornik.

SRBIJA NA ISTOKU Reqi}, koautor kwige „Srpsko pravoslavqe“ sa novinarom Mom~ilom Petrovi}em, svojevrsnog kratkog vodi~a kroz osnove vere, smatra da je ukorewenost srpskog pravoslavqa u narodu normalna i istorijski logi~na.

Prema wegovim re~ima, srpsko dru{tvo je u osnovi isto~no. Prvo smo bili deo Vizantijskog Komonvelta, onda je do{la Otomanska imperija koja jeste na{ protivnik ali je tako|e isto~wa~ka. „Oni ne vole na{u veru ali svoju tretiraju sli~no kao mi. Ostajali smo u tom koordinatnom sistemu a onda smo se posle Kara|or|a jedno dva veka naka~ili na Zapad, jer je to bilo probita~no i to je stalni deo snala`ewa naroda u istoriji.

Me|utim, kako na Zapadu opadaju wihove vrednosti, mi se ponovo vra}amo Istoku, s kojim nikad nismo ni raskidali odnose“, ka`e Reqi}.

POLITI^KA MO] SRPSKE CRKVE Dodaje da `ivimo u vremenu u kome se sve svodi na politi~ko, iako su tragi~na takva dru{tva jer je politi~ka sfera banalna i tu se „ne mo`e ni{ta va`no odlu~ivati“ i imamo „samo neka prebacivawa iz {upqeg u prazno“.

Ako se na Crkvu gleda politi~ki, iako ona nije pravqena kao politi~ka organizacija, sti~e se utisak da nema direktnu politi~ku mo}, osim u nekim krajwim situacijama kao {to je bilo u Crnoj Gori. M. T.

LEPA SRBIJA

6. maj 2020.

2021. 13 ^etvrtak^etvrtak 10. decembar

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

Tajna formula srpskih matemati~arki koje su osvojile svet U~enici Matemati~ke gimnazije ponovo su zablistali na jednom od najva`nijih svetskih takmi~ewa. Na Evropskoj matemati~koj olimpijadi za devojke, "EGMA 2021", koja je odr`ana onlajn u organizaciji Gruzije, ekipa elitne srpske {kole osvojila je jednu zlatnu i tri bronzane medaqe.

Matematika je mu{ki svet, ali za to su najmawe krive `ene, odgovornost je na profesorima, a pre svega na roditeqima koji ne treba da forsiraju devoj~ice da se igraju samo lutkama, ve} da im daju i igra~ke koje razvijaju logi~ko razmi{qawe, ka`u u~enice Matemati~ke gimnazije koje su proslavile Srbiju na jo{ jednom va`nom takmi~ewu.

SRPSKE MATEMATI^ARKE OPET POKORILE SVET U timu Srbije su bile ~etiri u~enice, i sve su osvojile medaqe, Milica Vugdeli} zlatnu, a Sara Dragutinovi}, Nevena Stojkovi} i Miqa Jovanovi}, bronzanu.

"Zlatna" Milica ka`e da za ovo takmi~ewe nije bilo pripreme, jer se u mentorskom odeqewu u koje ide neprekidno radi.

"Mnogi qudi stekli su pogre{an utisak o matematici, zato {to nisu imali dobrog profesora u {koli. Oni misle da svako ko je dobar mora neprekidno da ula`e u rad.

To nije ta~no, posebno ako imate afinitet prema matematici, svi mnogo radimo, ali daleko od toga da nosimo „tegle“ i po ceo dan re{avamo zadatke", ka`e uz osmeh ova u~enica tre}eg razreda koja se u slobodno vreme bavi umetno{}u, crtawem.

ZA[TO TAKMI^EWE ZA DEVOJKE? Pitamo je, kako je mogu}e da u modernoj Evropi koja isti~e rodnu ravnospravnost

Milica Vugdeli}

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

Miqa Jovanovi}

i daqe postoji takmi~ewe iskuqu~ivo za devojke. Ka`e da joj je to, dok nije shvatila o ~emu se radi, jako smetalo. "[to se ti~e te`ine zadataka, takmi~ewe je uvek bilo na nivou, to nije bio problem, ali ose}ala sam se ~udno. Posle sam shvatila da je ciq da imamo vi{e `ena u matematici. Ako je takmi~ewe motiv, super!", ka`e Milica.

Dodaje da su profesori koji su imali najve}i uticaj na wu uglavnm bile `ene, a na pitawe za{to ih u matematici nema u istoj meri kao i mu{karaca odgovara: "Od malena devoj~ice forsiraju da se igraju lutkama i pli{anim igra~kama, u~e da budu ne`ne, a mu{koj deci daju igra~ke koje razvijaju logi~ko razmi{qawe. Generalno, na`alost, qudi ne vide `ensko dete u tome, da ga usmere ka matemati~kim zanimawima. Niko ne bi pretpostavio {ta me zanima, pa sam ranije imala ose}aj da treba da se dokazujem, jer qudima je ~udno da devoj~ice znaju matematiku ili da prema woj imaju afinitet", ka`e Milica.

DRAGOCENA “PETNICA” Miqa Jovanovi}, iz pobedni~ke ekipe, dodaje da su dragocene i posete Ista`iva~koj stanici "Petnica", jer se u~i takozvana moderna, aktuelna matematika, jer je gradivo koje se u~i u {koli poznato stotinama godina.

"U „Petnici“ u~imo ono {to se otkriva u posledwih 20 godina, rezultate koji su da-

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

na{wi matemati~ari ostvarili, to je jako interesantno ~uti, ka`e ova u~enica.

Obe nagra|ene devojke `ale {to je takmi~ewe odr`ano onlajn, {to nisu videle Gruziju, a pro{le godine Holandiju. Olimpijade su im do sada omogu}ile da otputuju u Ukrajinu, Bugarsku, Gr~ku, Rumuniju. Iskustvo takmi~ewa sa putovawem nemarqivo je sa novim koje diktira korona. Zabrinute su, jer bi pandemija mogla da se odrazi i na wihovo daqe {kolovawe.

"Oduvek znam da }u studirati teorijsku matematiku, nemam problema sa odabirom smera, inostranstvo je zanimqivo, ali zbog situacije sa koronom, te`e primaju

inostrane studente, pa ne mogu o tome preterano da razmi{qam. Te{ko je upisati i u normalnim okolnostima, ali ~ak bih i volela da studiram na Matemati~kom fakutetu u Beogradu", ka`e dobitinica zlata na Evropskoj matemati~koj olimpijadi.

Miqa ipak sawa Oksford, ali }e upis, ka`e, zavisiti od raznih faktora, treba da polo`i prijemni, pro|e intervju, ali i da dobije stipendiju.

Ove talentovane devojke imaju jo{ godinu dana da se pripreme za upis na fakultet. U tome }e im pomo}i i lideri tima koji su ih spremali za EGMO, dr Milo{ Stojakovi} i dr Sowa ^uki}.

M. T.

49 uuu СТИХОВИМА НА СРПСКОМ ОТАЦ ЈЕ УСПАВЉИВАО МАЛОГ ПИТА МАРАВИЋА:

А стихови су гласили: „Чуј сине, очи моје, чувај оно што је твоје...“

Zvani~na istorija i statistika, a znamo koliko tamo preko Bare u Americi vole statistiku i pola`u na wu, re}i }e vam da je sve to sa “na{ima i NBA” po~elo kada je jedan bradati momak iz Prijepoqa (Divac), koji mesec pre pada Berlinskog zida, obukao dres najve}eg ko{arka{kog tima osamdesetih godina, Los An|eles Lejkersa.

Poznavaoci ko{arka{kih prilika i hroni~ari ove igre vrati}e vas ne{to vi{e unatrag, govori}e o Srbinu “Pistol” Pitu Maravi}u.

Kada se govori o Srbima u NBA, uvek treba krenuti od Pita Maravi}a, ili mo`-

da od wegovog oca, koji je organizovao prve velike turnire za srpsku dijasporu pre Drugog svetskog rata.

Maravi} stariji, nadimka Pres – poredili ga sa Pitsburg presom, po{to je bio informisaniji od novina – prakti~no je stvorio Pita Maravi}a.

Pit Maravi} je bio direktno wegov proizvod i jedan od najve}ih igra~a NBA u istoriji. Mnogi veruju da je bio najgenijalniji svih vremena.

Jedna od wegovih biografija po~iwe citatom Boba Dilana da je ~uo na radiju da je preminuo Pit Maravi} kada je rekao:

“Znam, to je onaj ~ovek koji je mogao da igra i zatvorenih o~iju.”

Pi{toq Pita je otac, i to pi{e u jednoj wegovoj biografiji, uspavqivao srpskom pesmom i kasnije dok je trenirao, ta pesma mu je bila lajtmotiv. A stihovi su otprilike glasili, tako su zabele`ili ameri~ki hroni~ari, ‘^uj sine, o~i moje, ~uvaj ono {to je tvoje…’.

Mark Krigel u bestseleru Wujork tajmsa o Pitu Maravi}u uporedio je Pita sa Mocartom i Elvisom Prislijem – jer je ko{arka kroz wega bila sredstvo izraza.

I zato {to je bio kao Prisli – belac koji je

Pit Maravi}, jedan od najve}ih igra~a NBA u istoriji

u crna~kom fazonu interpretirao stvari.

To je kratka pri~a o prvom Srbinu koji je pisao istoriju NBA lige R. N. lll U slede}em broju: Pri~a o Bini}evim }orcima i ne tako bezazlenim {alama

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

a

a, i

o e uaro aj oee

i u i-

14

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Kaqewe Ane Brnabi} Kineske luke na na{em tlu 14

10.maj decembar ^etvrtak 6.

2021. 2020.

Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Ovih dana di`e se medijska pra{ina oko `eqe i namere federalne vlade da po svaku cenu povrati kontrolu nad lukom u Darvinu koja je od 2015. godine u kineskom vlasni{tvu.

Darvinska luka, ina~e osma po zna~aju u zemqi, prodata je kineskoj kompaniji “Landbridge Group” na upravqawe u narednih 99 godina za 506 miliona dolara. Vlasnik pomenute kompanije je kineski milijarder Ye Cheng koji je vrlo blizak Kineskoj komunisti~koj partiji. Luka je prodata naravno u vreme kada je kineski kapital u Australiji bio dobrodo{ao a tada{wa liberalna vlada Severne Teritorije se hvalila na sav glas kako su dobili sjajnu ponudu koja je bila 25 puta ve}a od tada{weg dvogodi{weg profita luke. Malo je kome tada smetalo {to je u pitawu bio isti taj vlasnik sa jakim vezama bliskim kineskom vrhu.

Danas, nakon potpunog politi~kog i ekonomskog fijaska federalne vlade u odnosima sa Kinom situacija je druga~ija i odjednom sada je to stvar nacionalne bezbednosti. Plan fedesa sobom i nema nameru ni da je ralne vlade Darvinostavqa, ni da da povrati je poklawa a ni sku luku sastoji se u tome da }e da je deli. eventualno sporazumno raskiI sa takvim baga`om „nesredawe ugovora ko{tati milione }ne politi~ke princeze“ i predolara i to naravno dsednikovog fikusa sve kojigra|ane narod, a i dobar a deo SNS-a Australije pre~lanstva svega aktivne ba{ i neobveznike. miri{e, AnaRaskid se na{la poreske ugo-u vrtlogu najnovije politi~kevrlo kamvora naravno podrazumeva pawe u kojoj mo`e pro}i samo kao visoku nov~anu kompenzaciju bosa po trwu koje ni~eali na dnu kokineskim vlasnicima vlada rita isu{enih staroplaninskih uporno isti~e da je Darvinska reka. luka od nacionalnog strate{kog Ana, iako tako izgleda, ne zna~aja i dapoliti~ki tu nema mnogo pri~e. akumulira kapital za Ova posledwa ~iwenica naravpredstoje}e izbore - da ima takno sporna postavqa samo vu nije ulogu, vaqda bi bilasena napitawe kako izbornoj to liberalna predwa~koj listifeda deralna vlada u Kanberi nije

AUSTRALIJA

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

znala pre samo 6 godina. Pritom vaqa podsetiti da Darvinska luka nije jedina na tlu Australije u vlasni{tvu Kineza. I Luka u Wukastlu je 2014. godine prodata kineskoj kompaniji „China Merchants“ i to za fantasti~nih milijardu i 750 miliona dolaprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, ra na period od 98 godina.

Sve odra|uje darovani i ve} potrosu ove transakcije sve`im {eni mandat.

I ako ga,sakojim slunovcem iz inostranstva ~ajem, zadr`i ili dobije tada neku predstavqane kao investicije drugu va`nu funkciju, to sigurno stole}a je ova ista fene}e bitizanakoje osnovu podr{ke koju }e sama ve} opet deralna sa zavrediti, dodu{e razli~itim milo{}u onog koji kampawu prvim ministrima tako|e odradala |uje za oboje, odnosno za celu dozvolu da budu prodate.

Nastranku. Wu ne bira narod, cionalna bezbednost tada nego nije Vu~i}.aktuelna a svaka velika bila I da rezultat napredwaka na kineska investicija u zemqu se predstoje}im izborima zavisi predstavqala kao izvanredni od wenog anga`mana i doprinopoliti~ki Sada je pre sa, uzeo bih uspeh. lepe pare na kladiosvega zahvaquju}i koroni vreme nici, a \ilas i kompanija bi qubavi izme|u Kine i Australiodavno odustali od bojkota. je pro{lo i vreme je da se otvoRanko Pivqanin ri pandorina kutija koja }e nas

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe pojedina~no prezemaqsvega kao simbol ko{tati Hristovih finansijski.

Prema posledwim izve{tajima oko dve tre}ine od prvih pedeset najve}ih svetskih luka je direktno ili indirektno u kineskom vlasni{tvu. Od toga samo 16 luka se nalazi na teritoriji Kine dok se ostalih 16 nalazi van Kine po ~itavom svetu od Evropske Unije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava do Afrike i Ju`ne Amerike. Ovo ne samo da je bio jedan od pametnih dugoro~nih kineskih planova za ekonomsku ekspanziju u svetu ve} u isto vreme i govori o politi~kom slepilu zapadnih vlada.

Naime, ve}ina zapadnih vlada

kojima se tada pridru`ila i australijska je u zamenu za sve`i kapital kineskim kompanijama skih godina i svojevrsni znak prodavala strate{ki bitne reprepoznavawa „pravoslavne tesurse, luke, aerodrome... Tako ritorije“ postavqen je na Usovina primer danas na teritoriji ci, najvi{em vrhu ove planine, Evropske Unijevisini kineske na nadmorskoj odkompa1.375 nije imaju ve}insko vlasni{tvo metara. Inicijator i nosilac nad 6projekta bitnih ~ija morskih luka i 4 ovog je ideja nastaaerodroma. se ti~e SAD dala jo{ 2007.[to godine je Planinarnas se sli~nadru{tvo polemika vodi i sko-sportsko „Gvozdac“ tamo jer Kinezi imaju zna~ajan iz Kraqeva, a finasiran je isdeo udeladonacijama u lukama u Long Bi~u kqu~ivo i dobro(Kalifornija) i Sijetlu. Prodaju pomenute kalifornijske luke, koja je druga po veli~ini u Americi i sedamnaesta po zna~aju u svetu, je u sli~nom tonu veli~ala i tada{wa Obamina administracija. Danas je ~ak i nakon dolaska nove Bajdenove admistracije situacija u odnosima sa Kinom bitno druga~ija i kineske investicije vi{e nisu dobrodo{le u Americi kao pre desetak godina.

Novi zapo~eti hladni ekonomski rat izme|u Amerike i Kine, rasplamsan za vreme Trampove administracije ali demili~no stavqen u drugi plan

nakon dolaska Bajdena, u Australiji kao da tek dobija krila.

Federalna vlada je svojom nevoqnim prilozima pojedinaca, promi{qenom politikom preinstitucija, javnih preduze}a i ma na{em glavnom trgovinskom qudi iz dijaspore. partneru (Kini) opet da na nagovoru - Predstoji nam uradimo Amerike nanela ve} neprocewiosvetqewe i neke mawe poslove vu ure|ewu. ekonomskuO~ekujem {tetu na{im farna da i to bumerima i izvoznicima.

No, kao de zavr{eno u kratkom roku.

Nada im nije bilo dovoqno krpa kon togatousledi}e i osve}ewe se u Tada `eqi}emo za osvetom svaku sta. mo}i dapo ka`emo cenusmo ideuspe{no i daqe okon~ali od toga. Sada da ovaj je na udaru koja zna~ajan, aliDarvinska i ni maloluka lak projekat Milutin Vukosavqeje sve- ka`e do ju~e bila mirna i ne vi}, Odbora postavqawe tako~lan va`na ali jezave} danas od krsta na Stolovima. presudnog nacionalnog zna~aja.

Najvi{i vrh Usovica Naravno, wena va`nostplanski nije se je izabran kako bi se krst, u nimalo promenila u ovaj posledwih zavisnosti od vremenskih stotinak godina posebno u prisvelika, video i sadaokolnih planitlu ~iwenice je Darvinska na Jastrepca, Kopaonika Ruluka oduvek bila najbli`ai Azidnika, pa ~ak i sa Prokletija. ji i svim ostalim va`nim svetOn }e podse}ati naredne generaskim lukama. Promenila se samo cije da su u okolini Kraqeva jo{ jednom kratkovida politika nastale srpske svetiwe, srefederalne vlade koja se@i~a umesto dwovekovni manastiri i dugoro~nih uglavnom rukovodi Studenica, ali }e i svedo~iti o trenutnim vojnika politi~kim i ekonomstradawu srpske vojske skim interesima. poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu.

R. N. sasajankovic28

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 6. maj 2020.

2021. 15

USKR[WE PORUKE: Скот Џон Морисон, премијер Аустралије, Алекс Хок, министar за имиграцију у Влади Аустралије, Xef Li, ~lan parlamenta

THE HON ALEX HAWKE MP

MINISTER FOR IMMIGRATION, CITIZENSHIP, MIGRANT SERVICES AND MULTICULTURAL AFFAIRS MESSAGE FOR ORTHODOX EASTER I extend my best wishes to all Christians in Australia and around the world who are celebrating Easter in the Orthodox tradition.

This year, Orthodox Easter will be even more joyful as many Australians can now gather to celebrate the most holy Orthodox Christian occasion with their family and congregation. As a community we have overcome many obstacles and I take this opportunity to acknowledge the contributions Orthodox Christian communities have made to keep our nation safe.

Drawing from the Easter message of renewal, sacrifice and reflection – alongside the everlasting promise of forgiveness – I encourage you all to continue demonstrating these values to your wider community.

As a true depiction of the rich cultural and religious diversity with which Australia is blessed, Orthodox Easter sermons will be heard in English, Greek, Macedonian, Serbian, Arabic, Russian, Ukrainian, Amharic, and Romanian.

Wishing you all a safe and blessed Easter.

Khristos vaskrse!

ALEX HAWKE

PRIME MINISTER

MESSAGE FROM THE PRIME MINISTER ORTHODOX EASTER 2021 I send my warmest wishes to all those in Australia and around the world celebrating Easter in the Orthodox tradition.

For Christians, Easter is a time to celebrate the most important words of the Christian faith –– He is Risen!

The Hon Dr Geoff Lee MP

Члан парламента Џеф Ли Министар просвете и високог образовања Министар спорта, мултикултурних питања, питања старијих грађана и борачких питања

ПОРУКА

Christians everywhere can draw strength and heart from these words.

They are a message of hope –– and of victory –– even over death itself.

Saturday 1 May 2021

As Prime Minister, I am so grateful to the Orthodox Christians of Australia and the churches for the understanding, unity and confidence you displayed over this past year.

It has been a time when we have heeded that ancient message to “choose life” –– to protect, value and watch out for our family, friends, neighbours, community and country, as we all faced a once in a century pandemic.

Because of these extraordinary measures, we took a great stride in overcoming a virus that brought hardship, grief and loss to so many. We continue to journey along that path and today, we have confidence in a safe and effective vaccine.

The Gospels tell us that following His resurrection, Jesus greeted his followers with the words ‘Peace be with you’ This beautiful blessing, in the face of fear and uncertainty, is shared by faiths throughout the world.

So this Easter, I say ‘Peace be with you’, as we reflect and draw strength from our Christian faith, and look forward with a renewed sense of optimism and hope for our future.

I pray with Orthodox Christians everywhere that you have a safe, happy and holy Easter.

God Bless.

ПОРУКА ЧЛАНА ПАРЛАМЕНТА ЏЕФА ЛИЈА - THE HON. DR GEOFF LEE MP Православни Васкрс 2021. Овом поруком свима желим благословен и безбедан Православни Васкрс. Ово је важан празник за хришћане којим се обележава васкрснуће Исуса Христа. Жртве које смо поднели прошле године, физичка раздвојеност и прилагођавање наших васкршњих традиција не само да су спасиле животе, него су нам омогућиле да поново заједно славимо Васкрс. Ове године поново можемо да се састанемо са породицом и пријатељима и да се захвалимо на превазилажењу изазова које нам је поставила протекла година. Нарочито сам захвалан нашим верским вођама и свештенству који су успели да прилагоде службе у складу са препорукама здравствених власти, који су поделили поруке од кључног значаја за чување здравља и који су се са својим заједницама повезали онлајн у та тешка времена. Користим ову прилику да вам се захвалим на вашој подршци током прошле године. Вама и вашим најмилијима желим безбедан и благословени Васкрс.

The Hon Scott Morrison MP Prime Minister of Australia May 2021

The Hon. Dr Geoff Lee MP Министар просвете и високог образовања Министар спорта, мултикултурних питања, питања старијих грађана и борачких питања

16

^etvrtak decembar ^etvrtak 10.

6. maj 2021. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

[IROM AUSTRALIJE PROSLAVQEN VASKRS

Hristos vaskrse! Vaistinu Smrti, gde ti je `alac?

Ade, gde ti je pobeda?

Vaskrse Hristos, i ad se stropo{ta! Vaskrse Hristos, i pado{e demoni. Vaskrse Hristos, i raduju se an|eli!

Vaskrse Hristos, i `ivot `ivuje! Vaskrse Hristos, i nijednog mrtvog u grobu!

VE^ERWE BOGOSLU@EWE SA POLAGAWEM PLA[TANICE

(Sveti Jovan Zlatousti Vaskr{we Slovo)

Veliki Petak u Liverpulu Pla{tanicu koja se iznosi u toku pojawa stihovnih stihira na ve~erwem bogoslu`ewu Velikog Petka i pola`e se uvek zajedno sa Jevan|eqem na sredinu hrama na poseban sto, u hramu Svetog apostola i jevan|eliste Luke u sidnejskom predgra|u Liverpul ~inodejstvovali su ovda{wi sve{tenoslu`iteqi Aleksandar Milutinovi} i Nenad \ura{inovi}, a odgovarao crkveni hor pod upravom ipo|akona Nikole Zbiqi}a.

Prisustvovalo je par stotina vernika, me|u kojima je dece i mladih bilo u velikom broju.

Pla{tanica je platno sa izvezenim ili naslikanim Hristovim telom, neposredno posle skidawa sa Krsta.

Na pla{tanici se nalazi i predstava skidawa sa Krsta i polagawa u grob, kao i predstava Bogorodice, Josifa, Nikodima i evan|eliste Jovana.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

Kizboro

Kanbera

I u Kanberi je, uz prisustvo velikog broja vernika, sve~ano proslavqen najve}i hri{}anski praznik – Vaskrs.

Slu`be su odr`ane u crkvi Sv.Save, crkvi Sv. \or|a i manastiru Novi Kaleni}.

U svim crkvama Mitropolije australijsko-novozelandske slu`bama je prisustvovao veliki broj vernika, a posebno je ispuwena bila Crkva svetog arhi|akona Stefana u Kizborou, gde je Ve~erwe sa izno{ewem pla{tanice slu`io Wegovo preosve{tenstvo episkop Siluan. Vladiki Siluanu su tokom liturgije saslu`ivali sve{tenici hrama u Kizborou, otac Alek- Episkop Siluan iznosi pla{tanicu sandar i otac Dejan, kao i arhimandrit Petar Radulovi}. Narednog dana, na Veliku subotu, kada se obele`ava uspomena na pogreb Isusa Hrista i wegov silazak u Ad, episkop Siluan je u jutarwim satima slu`io svetu arhijerejsku liturgiju u Crkvi svete Petke u Rokbenku, a pred pono} i Vaskr{we jutrewe u Crkvi svete Trojice u Bransviku.

Ve~erwa liturgija na Veliki petak u Crkvi svetog arhi|akona Stefana u Kizborou

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

u vaskrse!

Bransvik

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 6. maj 2021.

Vodonga i Jalorn Nort

Verni narod u Vodongi i Jalorn Nortu i ove godine je, molitveno i sve~ano, sa nadle`nim parohom proslavio Vaskrs. Posle dugo vremena i raznih restrikcija, blago~estivi narod ove dve parohije je u velikoj radosti proslavio praznik nad praznicima.

Vredno Kolo srpskih sestara je kao i uvek do sada pripremilo ru~ak, a prisutne je zabavqao orkestar iz Melburna uz radosni pozdrav: Hristos vaskrse – radost svima donese.

Sreten Bo`i} Vongar sa prijateqima iz Brizbejna i Melburna

U hramu Svete Trojice u Bransvuku u subotu je slu`eno Vaskr{we Jutrewe, a u nedequ Sveta Arhijerejska Liturgija

18

ZAJEDNICA

10.maj decembar ^etvrtak 6.

2021. 2020.

U slici i re~i

Srpska Narodna Odbrana

SLAVA SRPSKE NARODNE ODBRANE

56-58 Bareena Street, Canley Vale, NSW 2166

ORGANIZUJE

MUZI^KO- ZABAVNO VE^E Svakog petka od 7. maja 2021. od 18 ~asova Bar i kuhiwa dobro snadbeveni po umerenim cenama.

Nastupa maestro za pesmu i svirku Goran Zari} i umetnica Dragana Lazi} Prota \uro i predsednik SNO \or|e Grubi{i} za vreme se~ewa slavskog kola~a

ULAZ BESPLATAN!

Slavski kola~ je presekao prota \uro

Svi ste nam dobrodo{li!

Deo gostiju na slavi u Kenli Vejlu

Rezervacije na

0405 447 873 U ponedeqak 3. maja ove godine uprava, ~lanovi i prijateqi Srpske Narodne Odbrane u Australiji sve~ano su proslavili slavu ove na{e nacionalne organizacije, Svetog Nikolaja @i~kog i Ohridskog Nikolaja (Velimirovi}a).

Posle slavskog poslu`ewa usledila je bogata slavska ve~era kako i dolikuje

prazniku.

Ne zaboravite da se u petak 7. maja u restoranu SNO odr`ava zabavno ve~e uz nastup Dragane Lazi} i Gorana Zari}a uz lepu pesmu, i}e i pi}e, na koje ste svidobrodo{li.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

MATICA SRPSKA TRIBINA: SAVREMENI ^OVEK I SAVREMENI SVET (6) Prof. dr Predrag Piper Nacionalne dr`ave danas postepeno gube svoje prerogative, pre svega u mawim zemqama, i sve se vi{e relativizuje pojam suverenosti. Ako se ne shvate dovoqno op{ta pravila velike ideolo{ke i politi~ke igre (koja je samo pojavni oblik eshatolo{kog finala), ne mogu se na}i odgovori za mnoga konkretna pitawa.

U sklopu tih okolnosti i ekonomija je u velikoj meri odre|ena moralno-duhovnim stawem dru{tva, a ne obrnuto, kako se u marksisti~koj ideologiji vide dru{tvena baza i tzv. nadgradwa.

Dakle, ako je u moralno-duhovnoj osnovi dru{tva sebi~nost i nemoral, onda se u tom dru{tvu, po Valentinu Katasonovu, vodi odgovoraju}i politika i iz we izvedena ekonomska politika, koja na prvo mesto stavqa profit po svaku cenu, a ne doma}insko upravqawe resursima na op{tu korist ({to je ekonomija za qude, a ne ekonomija za profit, gde su qudi pre svega sredstvo).

Danas je iole obave{tenom ~oveku jasno da su aktuelni pred-

Savremeni svet kao predmet krizologije sednici dr`ava i vlada naj~e{}e neka vrsta top-menaxera, ukoliko nisu samo puke marionete, a da wima upravqaju oligarsi, bankari i transnacionalne korporacije u interesu svojih vlasnika, kao {to su porodice Baruh, Koh, Morgan, Rokfeler, Rot{ild, i najbogatiji pojedinci (X. Besos, B. Gejts, V. Bafet, X. Ma, M. Cukerberg...) kao i neke stare evropske dinastije, ali koji upravqaju, pre svega, u interesu onoga ko wih iz duboke tame pokre}e i kontroli{e. lll Savremeni gospodari novca i wihovi mnogobrojni sledbenici zapravo ispovedaju religiju novca, a wihova formalna pripadnost nekoj od tradicionalnih religija po pravilu je zaodenuta u ezoterijske prakse pa utoliko nije hri{}anska, iako nominalno ponekad i jeste. Wima {irewe ateizma ili agnosticizma ~ak odgovara radi zamagqivawa su{tine stvari, {to olak{ava manipulisawe i pojedincima i dru{tvenim grupama koje se dr`e takvih pogleda.

Dana{wa svetska oligarhijska elita sklona je okultnim i ezoteri~kim u~ewima i ritualima, {to povremeno, ali sve ~e{}e, dopire do javnosti, a obelodawivawe takvih rabota ponekad ima najvi{u cenu. Me|u predstavnicima istra`iva~kog novinarstva sve je vi{e onih koji su iznenada umrli i kremirani bez obdukcije, jer su znali vi{e nego {to su po nekima smeli da znaju i rekli vi{e nego {to su smeli da ka`u o onome {ta se doga|a iza kulisa visoke politike, kao, na primer, Udo Ulfkote (naprasno umro 2016), autor megabestselera Kupqeni novinari, koji je detaqno razotkrio naj{ire razmere kontrole zapadnih medija od strane obave{tajnih slu`bi. lll Onima u 19. veku koji su odbacili ideju Boga, bila je potrebna teorija koja bi definitivno istisnula ugled hri{}anske religije i ustoli~ila na wenom mestu nauku kao novu "religiju". Tu ulogu dobila je hipoteza o poreklu vrsta i evoluciji `ivog sveta, koja je

(neosnovano) progla{ena teorijom. Wu je u glavnome stvorio Darvinov deda Erazmo Darvin, a ^arls Darvin ju je doradio i, posle du`eg oklevawa, objavio.

Od tada se u nau~noj i {iroj javnosti pod pritiskom ateisti~kih nau~nika u~vr{}uje mi{qewe da veruju}i ~ovek ne mo`e biti dobar nau~nik, jer ima prevazi|eni pogled na svet, odnosno da nau~nik ne mo`e biti religiozan ako ho}e da je nau~nik, iako je veoma mnogo ubedqivih primera koji to ne potvr|uju (npr. N.Tesla, M. Milankovi}, M. Pupin, pored mnogih drugih). Time se veruju}ima ulazak u nauku uslovqava i ograni~ava radi marginalizovawa wihovog uticaja na razvoj dru{tva.

Darvinov brat od ujaka Frensis Galton okrenuo se od ideje evolucije u pro{losti ka ideji evolucije u budu}nosti i postavio temeqe eugenici, koja ima za predmet selekciju pojedinaca kako bi se stvorili pojedinci, ali i nacije, s najpo`eqnijim osobinama (a oni drugi bi dobili

status otpadnog materijala ili pomo}nih i rezervnih qudskih delova). Eugenika je dvadesetih i tridesetih razvijana najvi{e u Nema~koj, Engleskoj i SAD. Iako je i u samoj osnovi bila krajwe sporna, eugenika je najvi{e kompromitovana u vreme nacizma, po{to je zloupotrebqavana za "nau~no" opravdawe rasizma. Posle Drugog svetskog rata mnogi od nema~kih stru~waka za eugeniku, pre{li su u SAD, a neki od wih su u~estvovali u stvarawu savremene genetike (termin genetika je nastao pola veka ranije), ali je u senci genetike nastavqen rad i na eugenici, ~iji se naziv izbegava, jer su ga nacisti kompromitovali.

Xulijan Haksli, brat Oldosa Hakslija, prvi predsednik UNESKA, osnovanog na inicijativu Dejvida Rokfelera, posebno se zalagao za to da u temeqima savremene nauke i obrazovawa da budu u~ewa ^arlsa Darvina i Sigmunda Frojda.

Nastavak u slede}em broju

PUTOPIS Kupili smo dnevnu kartu koja ovde ko{ta 12 evra po glavi i seli u prvi tramvaj koji nas je vozio unaokolo. Bila je to linija broj 19 koja po~iwe kod @elezni~ke stanice Sloterdajk, gde smo odseli u vagonu preure|enom u hostel, a zavr{ava ko zna gde.

Na{li smo se u nepoznatom delu grada. Na {krtom majskom suncu nizala su se geometrijski definisana pro~eqa zgrada od fasadne cigle. Ovakav bolno savr{en poredak travwaka i zgrada poznavao sam iz Nema~ke. Samo {to je holandski smisao za prostorni red o~ito jo{ izra`eniji.

Si{li smo i pre{li ulicu da sa~ekamo isti tramvaj u drugom smeru.

SLU^AJNI SUSRET Za pet minuta je stigao isti tramvaj – upravo ono vozilo iz kojeg smo iza{li.

Prepoznao sam ga po voza~u, razgovorqivom ~oveku sredwih godina. Na holandskom je petnaestak minuta, koliko smo se vozili ovamo, zabavqao jednu stariju gospo|u i wenog psi}a. Oboje – skoro da htedoh re}i sve troje – su se smejali.

Ovakvih {ofera i putnika fali nam na Balkanu, pomislio sam. ^im smo opet u{li u wegov tramvaj, voza~ me je pogledao i rekao na bosanskoj verziji zajedni~kog jezika: „Mogli ste produ`it' jo{ jednu stan'cu, svakako se okre}em.“ I tako u|emo u razgovor sa bosanskim voza~em tramvaja u Amsterdamu. Zove se Narcis. Po profesiji je istori~ar. U Holandiji je, ka`e, otkako je Karaxi} po~eo da pravi Republiku Srpsku pa su wegovi morali da be`e. Tramvaj vozi pola radnog vremena, nije lo{e pla}eno, a stalno je sa qudima.

U drugoj polovini radnog vremena on je turisti~ki vodi~, naro~ito za jednu veselu grupu Bosanki sa Zapada. On im je pre izvesnog vremena na vi{ednevnim putovawima objasnio istoriju Praga i Beograda.

NARCISOV AMSTERDAM Amsterdam je nastao – kao {to ime ka`e – kao naseqe iza brane na reci Amstel.

Ribarsko selo, prvi put pomenuto 1250. imalo je i rimsku predistoriju, ali o woj u mo~varnom kraju nije sa~uvano dovoqno tragova. Narcis nam, voze}i tramvaj, pri~a o vekovima koji su skromnom ribarskom nasequ iza nasipa namenila svetski zna~aj.

Na{ vodi~ nas pita znamo li {ta zna~e tri krsti}a na crnoj traci crveno-crne zastave Amsterdama. To, sa sigurno{}u, niko ne mo`e re}i, ka`u hronike. Ali Narcis zna odgovor, wegovo tuma~ewe se oslawa na lokalnu legendu: „Tri stvari mogu da budu i sjajne i pogubne za ~oveka. Ne znate koje? Prva je voda. Vidite da je Amsterdam na vodi. I stole}ima je kroti.“ Kao naru~en u scenariju sti`e prizor jednog amsterdamskog kanala. Nivo vode je iznad nivoa ku}a iza nasipa. [ta ako neki nasip popusti? Narcis se osmehuje i ka`e: „Onda plivaj, burazeru!“ Drugi krsti} Narcis povezuje sa vatrom, koja jeste izvor energije, ali je nekoliko puta u velikim po`arima harala gradom ostavqaju}i zgari{ta. Tre}i krsti} je – zlato. Ono je i blagoslov i prokletstvo grada.

Pri~a mi se dopada. Amsterdam se obogatio trgovinom, dovla~e}i tra`enu robu iz prekomorskih kolonija, a potom trguju}i novcem, kao finansijska metropola. Naposletku su brusionice dijamanata postale ekonomski motor.

SIMBOLI GRADA Dodu{e, od 1947. u gradskom grbu je po voqi holandske kraqice Vilhelmine upisano „Heldhaftig, Vastberaden, Barmhartig“ („juna~ki, odlu~no, milosrdno“) {to bi trebalo da podse}a na one Holan|ane koji su u Amsterdamu pru`ali tihi ili otvoreni otpor nacisti~koj okupaciji.

Naravno, postoji i druga strana pri~e koja se iz pristojnosti ili stida izostavqa. Saradwa sa nacisti~kim okupatorima je bila svakodnevna, holandski dobrovoqci su na Isto~nom frontu u ve-

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 6. maj 2020.

2021. 19

AMSTERDAM Plutaju}a ludnica

Parking za bicikle

Narcis Skeli}: Istori~ar, voza~ tramvaja i turisti~ki vodi~

^uvena ~etvrt crvenih fewera

Listovi marihuane su oslikani na svim mogu}im i nemogu}im suvenirima, ali to ne zna~i da je ta supstanca zaista u ~aju ili ~okoladi koja se nudi likom broju ubijali i umirali za Hitlera, a ~ak su i neki gra|ani jevrejskog porekla sara|ivali sa okupacionim vlastima.

Primer je otac holandskog pisca Harija Muli{a, koji je izbegao logor evidentiraju}i u banci opqa~kanu jevrejsku imovinu.

Posle rata je zbog toga odle`ao tri godine u zatvoru. On je Hariju Muli{u ostavio moralnu dilemu u nasle|e ~ija dramati~nost je verovatno, uz kwi`evni dar, napravila od wega najve}eg holandskog pisca. „Otkri}e neba“ iz 1992. je, se}am se, bio pravi svetski hit.

Muli{ je dobar primer holandske estetike – ona spaja eksperimentalni duh, humor i mnogo internacionalniji smisao za lepo nego {to je to slu~aj sa ve}im zemqama.

Ekskluzivna robna ku}a Magna Plaza, radi sedam dana u nedeqi do deset nave~e, a prvorazredni je spomenik kulture,

izgra|en 1895. u neogoti~kom i neorenesansnom stilu. Meni je posle tog iskustva jasno da Holan|ani imaju izuzetno sve` tekstilni dizajn, finu sklonost ka bojama iz sun~anijih predela.

ZLATNI VEK Amsterdam ne bi bio to {to jeste bez Holandske isto~noindijske kompanije koja je 1602. postala prva multinacionalna kompanija i najve}e trgovinsko dru{tvo 17. i 18 veka. U dva veka postojawa prevezla je desetak miliona qudi na 4.700 brodova interkontinentalnim vodenim putevima, slede}i za~in, svilu dijamante i sve za ~im je ambiciozni evropski kontinent `udio. [etaju}i Amsterdamom zaista ne mo`ete pobe}i od istorije. Tu je i dokaz da su Holan|ani, po{av{i odavde, osnovali Wujork.

Zlato tog veka naro~ito je vidqivo

sa vode. Jednosatna vo`wa vodenim putevima Amsterdama naprosto promeni perspektivu. Ovako su vi|ali grad trgovci i mornari koji su razvozili robu po magacinima ili isplovqavali na naporne, nekad pogubne prekookenaske plovidbe.

TURISTI~KA NAJEZDA U Amsterdamu mo`ete i da {etate skoro beskona~no, obalom nekog od 165 kanala, posmatraju}i blago nagnute ku}e uskih fasada – jer se porez pla}ao po {irini izlaska na kanal. A zbog uskih pro~eqa name{taj se dizao ~ekrkom preko krova. Zbog toga su zgrade naherene – da bi se name{taj dizao uz fasadu.

Mo`ete po cenu te{kog umora obilaziti skoro 1.300 mostova. Jedina opasnost koja vas pri tome vreba jeste gusti biciklisti~ki saobra}aj. Dakle, ako dolazite iz zemqe gde je biciklisti~ka staza misaona imenica – oprezno i polako.

Mogu se posetiti muzeji u koje su dovukli naj~uvenije slike Van Goga ili Rembranta, mo`e se posetiti „Ku}a Ane Frank“, ali za sve to vam je potrebno vi{e dana i vi{e strpqewa. Van Gogovi suncokreti ionako krase magnete na svakom }o{ku.

Amsterdam je, poput Pariza i Rima, skupo zadovoqstvo. Stotinak jezika i turisti koji nadiru sa svih strana, kopnom i vodom, od predivnog gradskog jezgra prave klaustrofobi~ni mraviwak. Iz vi{e stotina kafanica dopire o{tar i aromati~an vow marihuane. Lake droge se konzumiraju u kofi{opovima.

Svakako je zanimqivo pro}i i kroz ~uvenu ^etvrt crvenih fewera. Ona je, kako i dolikuje, sme{tena oko najstarije crkve u gradu. Tamo dame reklamiraju svoje obline u izlozima istorijskih ku}a, nude}i to {to nude po svim lukama sveta.

Amsterdam je ujedno i veliko sredi{te gej kulture, pa po obli`wim radwama ima svega i za sva~iji ukus.

Turisti~ku najezdu je sigurno izazvao i fakat da su prostitucija kao i konzumirawe lakih droga u Holandiji odavno dekriminalizovani. Ulaze}i u Amsterdam, vi ulazite u panseksualizovani grad ~ijim ulicama provejava miris kanabisa.

D. D.

la nego brane reke po Staroj pla- bila je za vikend u „privatno-po- ~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao reliti~koj“ ( {ta god to zna~ilo) nini i pitaju gluposti. dak primer politi~kog fenomeposeti Trgovi{tu i Pirotu kako Te gde su nestale na{e reke?

20 ^etvrtak 6. maj 2021.

ZAJEDNICA 10.maj decembar 20 ^etvrtak 6.

2021. 2020.

Te, {ta je sa zakonom koji je obe- bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim na, prvo postala predsednica }ao predsednik pre dve godine? du{ama koje joj prebacuju funkci- vlade, pa je tek onda krenula da („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj onersku kampawu. I umesto da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no Ani.) Te, znate li da se ovde za sedi u sigurnosti sale gde su stvar ide obrnuto: prvo se kanjedan dan qudima otme dedovina preko puta we disciplinovani diduje{ i ide{ na izbore, pa ako i upi{e na ivestitora mini hi- ~lanovi stranke koji samo kli- pobedi{ postaje{ premijer i drocentrala? Te, znate li da se maju glavom i ni{ta ne pitaju, pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena qudima ru{e vodenice i upada ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`i- fermanom svemogu}eg sultana im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova vela svoje vatreno, to jest vode- koji je miropomazao `ezlom sopOva sveta tajna je tajna vere.

Molitva i Jeleosve}ewestvene mo}i, a ne voqom naroda. bujica {to se na mene sru~ila, no kr{tewe.

Predvi|ena je da se vr{i za Ona je na gotovo dobila i vlaBio je to pad iz matriksa namora da se pitala sirota Ana, jednog ili vi{e bolesnika, i dok je smi{qala kakav-takav od- predwa~ke idealizovane slike du i funkciju. Me|utim, sa funuvek se slu`i sa verom i u nadi da govor krpeqima. Da je ovo kon- stvarnosti u ponor surove real- kcijom nije dobila i vlast, jer je }e pomo}i u procesu ozdravqewa. ferencija za {tampu pa da se na- nosti bez dirigovanih pitawa i ona ostala kod onog koji je seli

CRKVA SVETOG ARHI\AKONA STEFANA U RUTI HILU

SVETA TAJNA JELEOSVE]EWA Po{to ne postoji jasna granica izme|u bolesti telesne i bolesti duhovne, Sveta crkva nas sve sabira i nudi nam svetu Tajnu Jeleosve}ewa, bez obzira da li smo fizi~ki bolesni ili ne.

Sveta tajna Jeleosve}ewa prenosi nas i postavqa u realnost `ivota ve~nog, ”gde nema bolesti, `alosti, ni uzdisawa...”, nego ”`ivot beskona~ni”

U crkvi Svetog arhi|akona Stefana u Ruti Hilu u sredu, 28. aprila ove godine, slu`ena je Sveta liturgija i Sveta tajna Jeleosve}ewa. Slu`ili su je sve{tenici Srpske pravoslavne crkve iz Sidneja. Crkva sa balkonima je bila prepuna vernog naroda. Vernici su doneli uqe od ku}e i postavili na sto ispred oltara. Sve{tenici su ~itali molitve i jevan|eqa. O. \uro \ur|evi} i o. Aleksandar Ivanovi} u sebi i molitveno ~itali su pomjanik (pomjanik pi{u vernici za zdravqe). Nakon molitve vernom narodu se obratio o.

Miodrag Peri} veoma pou~nim re~ima koje prenosimo u celosti.

- U ime Oca, i Sina, i Svetoga Duha.

Amin. Bolest i smrt su neizbe`ni i poni`avaju}i rezultat pada praroditeqa na{ih, Adama i Eve i kroz wih i celog qudskog roda. Ali ovo poni`ewe ~oveka bole{}u, patwom i na kraju i smr}u, nije neki oblik bo`anske odmazde, osvete ili kazne nego rezultat duboke otu|enosti ~ove~anstva od izvora `ivota, zdravqa i svakog dobra, ~ista posledica na{e udaqenosti od Boga. Kao {to ne mo`emo kriviti vatru kad nam je hladno, a od we smo se odmakli daleko, tako ni Boga ne mo`emo smatrati odgovornim za na{e bolesti i umirawe u ovom svetu bogoodstupni{tva. Istina je da Bog dopu{ta da na{ ovozemaqski `ivot bude rawen bole{}u i okon~an smr}u, ali ne da bi nas kaznio, nego da bi nas, kroz svoje, a potom na{e vaskrsewe, vas postavio u prvobitno stawe `ivota u blizini Bo`ijoj i op{tewu sa wim. Hiqade i stotine godina pre Hristovog ovaplo}ewa i ro|ewa u svetu, mnogi izabranici Bo`iji i sveti proroci nagovestili su i predvideli dolazak Izbaviteqa, a sv. Prorok Isaija je doslovno predskazao da }e sam Gospod si}i na zemqu obukav{i se u qudsku prirodu, u telo, da bi nemo}i na{e uzeo’’(na sebe) i bo” ” je lesti na{e poneo’’ (sobom). Sam Gospod postao ~ovek da bi i sam budu}i ku{an’’ oslobodio one koji” bivaju isku{avani’’.

Nadvladao ”je ovaj svet i wegove zakone bola, patwe, starewa i smrti da bi qudskom rodu darovao mogu}nost `ivota nestarivog, ve~nog i neprolaznog, da ni je” dan koji u Wega veruje ne propadne, nego da ima `ivot ve~ni’’, `ivot u izobiqu’’. ” Sveta tajna Jeleosve}ewa prenosi nas i postavqa u ovu realnost `ivota ve~nog, gde nema bolesti, `alosti, ni uzdisa”wa...’’, nego `ivot beskona~ni’’. Ova sveta ” vere. Predvi|ena je da se vrtajna je tajna {i za jednog ili vi{e bolesnika, i uvek se slu`i sa verom i u nadi da }e pomo}i u procesu ozdravqewa. Naravno da je ozdravqewe bolesnika pri`eqkivan i o~ekivan ishod ovog ~ina, ali ne smemo smetnuti sa uma da je svrha slu`ewa ove svete Tajne i to da u~estvujemo u Hristovoj pobedi i uznesemo se u prostor Bo`ijeg Carstva da se duhovno osna`imo, da bi bolesti hrabro podnosili sa nadom i tvrdom verom u `ivot budu}eg veka’’. Ova ”

VIDE]E GA POLA SRBIJE:

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

- Predstoji nam\akon da Miladin uradimo Tripi} osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u O. Miodrag Peri}, Rade Kurtuma zavisnosti od vremenskih prii o. Aleksandar Ivanovi} lika, video i sa okolnih planiJastrepca, Kopaonika i Rusveta Tajna nije zamena za lekarsku stru- ~eras molitveno setili: Kozme i Damjana, natreba da nas podseti da Hristos jedini ku ili medicinski tretman i ne trba da Kira i Jovana, Pantelejmona i Ermolaja, dnika, ima mo}pa i vlast grehe, i li~ne ~ak otpu{tati i sa Prokletija. bude tako shva}ena. Sveto Pismo nas u~i: Samsona i Diomida, Mokija i Anikite, Ta- i zajedni~ke, mo} da osloba|a gri`e saOn }e podse}ati naredne generaKada ste bolesni, ne budite nemarni, ne- laleja i Trifuna. I ako se ova sveta Tajna vesti. Poma`e nam da shvatimo krhkost ”go se molite Bogu i On }e vas izle~iti... i mo`e vr{iti za bolesne u bilo koji dan, cije da su u okolini Kraqeva qudskog postojawa bez Boga, koliko smo ostavite lekaru mesto wegovo, jer ga je skoro svuda se redovno slu`i sa poseb- nastale zavisni od Boga, ako `elimo da sre`ivimo srpske svetiwe, Gospod dao’’ (Sirah. 38, 9-10). U istoriji nom usrdno{}u na Veliku Sredu za celu dwovekovni `ivot sa istinskim smislom @i~a i pravimicimanastiri Crkve brojni su svetiteqi koji su po zani- zajednicu, za izle~ewe duhovnih i teles- qem, pogotovu u ovom vremenu pandemij}e iisvedo~iti o mawu bili lekari i koji su le~ili boles- nih patwi vernih. Ne znamo pouzdano ka- Studenica, ske panike iali medijski politi~ki raspivojnika srpske vojske ti qudske i molitvama i medicinskim ko i kad je zapo~eto slu`ewe svete Tajne stradawu rivane paranoje.

Tragediju pada i poraza dostignu}ima toga doba. I wih smo se ve- Jeleosve}ewa na Veliku Sredu. Znamo da poginulih qudske prirode, kojana se Stolovima ogleda u patwaupravo su u ranoj Crkvi pokajnici bili zapostav- prilikom ma, bolestipovla~ewa i smrti, jedinoumo`emo razuPrvom qani u op{tewe crkvene zajednice tokom meti u svetlosti samog Hristovog stradaR. N.nas Velike Nedeqe i najverovatnije je da je i svetskom wa, smrti ratu. i Vaskrsewa. Ova Sv. Tajna

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

KAKO SE OBAVQA JELEOSVE]EWE

Vr{e je sedam sve{tenika u crkvi ili u domu. Postavqa se sto~i}, na wemu je sud sa p{enicom, i na p{enici kandilo, naokolo u p{enici stavqa se sedam stru~ica, spremqenih za pomazivawe, me}e se i sveto Jevan|eqe, i daju se sve}e svim sve{tenicima. A po{to stanu pokraj sto~i}a, svi obu~eni u felone, najstariji sve{tenik uzima kadionicu sa tamjanom i kadi oko sto~i}a jelej koji je na wemu, i svu crkvi ili dom, i qude, i stav{i pred sto~i}em, gledaju}i na istok i po~iwe sa molitvom.

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovici, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac Vernice u crkvi ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

ova sveta Tajna bila deo postupka primawa u Crkvu onih koji su za vreme gowewa otpali, koji su kroz svetu Tajnu pokajawa i ispovesti bivali izmireni i prisajediweni Crkvi. Sabornost ovog bogoslu`ewa otkriva nam da briga za bolesne, nemo}ne i potrebite treba da bude ne samo odgovornost nas kao pojedinaca, nego i briga cele zajednice. Svetim molitvama naroda i sve{tenstva od Gospoda najpre molimo opro{taj, a zatim pomo} i izbavqewe od greha i stradawa. Po{to ne postoji jasna granica izme|u bolesti telesne i bolesti duhovne, sveta Crkva nas sve sabira i nudi nam svetu Tajnu Jeleosve}ewa, bez obzira da li smo fizi~ki bolesni ili ne. Usrdno u~e{}e u ovoj svetoj tajni

priprema za pravilno proslavqawe praznika slavnog Vaskrsewa Hristovog i udostojava darova iskupqewa i osve}ewa `ivota na{eg. U~e{}e u ovom svetotajinskom obredu treba da nas osvesti, da nas nau~i da bez obnove na{e unutra{we pravednosti i svetosti, da bez integriteta na{e li~nosti, nema istinskog iscelewa.

Neka nam svima bude ova sveta Tajna na opro{taj grehova, na zdravqe du{i i telu i na nasle|ivawe `ivota ve~nog. Amin. zavr{io je o. Peri}.

Prisutni verni narod je sa najve}om pa`wom saslu{ao obra}awe o. Peri}a.

Nakon toga sedam sve{tenika je obavilo pomazawe svih prisutnih.

Nikola Jovi} Vernici na molitvi

Uqe za Jeleosve}ewe i sve}e

sa ost da

S

}n ds a ba vr pa bo ri re

ak pr vu pr

a a o o i

a a . e i

, i

o e o j e

i u . a i o e a m .

sa sobom i nema nameru ni da je ostavqa, ni da je poklawa a ni da je deli.

I sa takvim baga`om „nesre}ne politi~ke princeze“ i predsednikovog fikusa koji narod, a i dobar deo ~lanstva SNS-a ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u vrtlogu najnovije politi~ke kampawe u kojoj mo`e pro}i samo kao bosa po trwu koje ni~e na dnu korita isu{enih staroplaninskih reka.

UAna, ~etvrtak 22. tako aprilaizgleda, u prostorijaiako ne ma St Albans politi~ki Komjuniti Centra (STACC) akumulira kapital za odr`ano je informativno predavawe na predstoje}e izbore - da ima taktemu organizovawa sahrana po srpskim vu ulogu, vaqda bi bila na naobi~ajima. predwa~koj izbornoj da Po{to je svrha postojawa listi Srpskog So-

privu~e glasa~e. Ona, zapravo, odra|uje darovani i ve} potro{eni mandat. I ako ga, kojimZAJEDNICA slu~ajem, zadr`i ili dobije neku drugu va`nu funkciju, to sigurno ne}e biti na osnovu podr{ke koju }e sama zavrediti, ve} opet milo{}u onog koji kampawu odra|uje za oboje, odnosno za celu stranku. Wu ne bira narod, nego Vu~i}.

I da rezultat napredwaka na predstoje}im izborima zavisi wenoguzanga`mana doprinouod otaxbinu, organizovanoi preuzimawe kov~ega strane pogrebnog sa, uzeoodbih lepetamo{weg pare na kladiopreduze}a, u Srbiji, Crnoj Gori, Bonici, a bilo \ilas i kompanija bi sni i Hercegovini ili u Hrvatskoj. odavno odustali od bojkota.

Preduze}e Serbian Orthodox Funerals Ranko Pivqanin nudi nesebi~nu i besplatnu pomo} i sa-

cijalnog Servisa i Saradwe Ink. socijalna i dru{tvena podr{ka starijim licima srpske zajednice, tako smo i na{li za shodno da organizujemo jedno informativno predavawe. Predavawe je odr`ano u ciqu informisawa na{ih klijenata i ~lanova o neizbe`noj temi – organizovawu sahrana.

Na na{ poziv odazvao se gospodin Borislav Popovi}, direktor pogrebnog preduze}a Serbian Orthodox Funerals.

Gospodin Popovi} je u svom skoro jedno~asovnom izlagawu, na jedan jednostavan i krajwe prijateqski na~in, objasnio svim prisutnima srpske tradicionalne obi~aje organizovawa sahrana. Od obezbe|ivawa krsta, sve}e i poga~e, koje kako ka`e, retko koja strana firma besplatno nudi, do crkvenih izdataka ukqu~enih u cenu razli~itih tro{kova organizovawa sahrane. Firma Borislava Popovi}a obavqa transport preminulih nazad

vetovawe tokom kupovine grobnog mesta.

U bilo koje doba dana ili no}i, gospodin Popovi} je, kako ka`e, vama na usluzi.

Iako lociran u Davtonu i Klifton Hilu, Popovi} uspe{no organizuje sahrane kroz celu Viktoriju.

Kako slogan firme ka`e “Uz Vas u najte`im trenucima” Gospodin Popovi} je to i pokazao odgovaraju}i na mnoga pitawa prisutnih, prave}i u par navrata vrlo prijatnu i prijateqskuatmosferu, i tako pobijaju}i sve predrasude svog poslovnog poziva.

Za vi{e informacija kontaktirajte Borislava Popovi}a na broj telefona 0405 200 602 ili posetite internet stranicu www.slavicorthodoxfunerals.com.au

Sent Albans

PREDAVAWE: SAHRANE PO SRPSKIM OBI^AJIMA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 6. maj 2020.

2021. 21

RENTON FAMILY TRUST Aged Care Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Marina Jovovi} – Asistent koordinatora Srpski socijalni servis i saradwa ink.

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

EKSTREMNE KOVID-MERE U AUSTRALIJI ZGROZILE SVET:

Australija zabranila povratak svojim dr`avqanima iz Indije i zapretila im zatvorom Pretwa Australije da }e zatvoriti sve one gra|ane koji se vra}aju ku}i iz Indije izazvala je osude.

Kriti~ari su tu kovid-meru ozna~ili "rasisti~kom" i proglasili je kr{ewem qudskih prava.

Od ponedeqka, bilo kom Australijancu koji u zemqu stigne iz Indije prete nov~ane kazne, ali i do pet godina zatvora.

Ova mera dolazi nakon {to je Kanbera zabranila sve letove iz Indije, `ari{ta koronavirusa, do 15. maja.

Premijer Skot Morison odbacio je optu`be za rasizam. "Iste optu`be upu}ene su vladi pre vi{e od godinu dana kada smo zatvorili granice s kontinentalnom Kinom", rekao je on za radio Sidnej 2GB. "U pandemiji nema politike ili ideologije... To nema nikakve veze s politikom, ovo je virus."

Ova odredba je ujedno i prvi put da su Australijanci kriminalizovani zbog povratka u svoju zemqu, izvestili su lokalni mediji.

Procewuje se da u Indiji ima 9.000 Australijanaca, od kojih je 600 klasifikovano kao rawivo.

Vlada je rekla da se mere koje su najavqene u subotu temeqe na medicinskim savetima usmerenim na za{titu zajednice. Broj novozara`enih raste u Indiji, a svakodnevni novi slu~ajevi u zemqi prelaze 300.000 tokom 10 uzastopnih dana.

Funkcioneri su rekli kako je porast stope zaraze me|u onima koji su se vratili iz Indije tokom protekle dve nedeqe izazvao zabrinutost. Australija je pratila kovidovu strategiju eliminacije - delom i strogom grani~nom kontrolom i obaveznim karantinom - te bele`i 910 smrtnih slu~ajeva, {to je mnogo mawe od mnogih drugih zemaqa.

Ministarka spoqnih poslova Marise Pajn rekla je da 57 posto pozitivnih slu~ajeva u karantini ~ine oni koji su se vratili iz Indije, {to je rast od 10 posto u odnosu na mart.

Rekla je da je to "vrlo zna~ajno opteretilo zdravstvo i medicinske usluge".

Me|utim, kriti~ari - me|u wima neki

medicinski stru~waci i pravne grupe tvrde da je vladin potez da kriminalizuje one koji dolaze iz Indije ekstreman i nesrazmeran zdravstvenim rizicima.

Federalni senator Zelenih, Mehrin Faruki, napisao je na Tviteru da su mere 'apsolutno u`asne i rasisti~ke'.

Istaknuti konzervativni komentator, Andru Bolt, rekao je da je politika 'toliko podla i iracionalna da je mora proglasiti rasisti~kom'.

"Ne mogu da verujem da bismo belim Australijancima koji be`e iz, recimo Engleske, uveli takvu zabranu putovawa."

Australijski biv{i poverenik za diskriminaciju na temequ rase, Tim Soutfomasan, istakao je "nedoslednost" u vladinoj politici, napomiwu}i da zabrane nisu izre~ene Australijancima koji su se vra}ali iz drugih dr`ava na vrhuncu wihovih kovid talasa.

"Nismo videli da su ovako bili tretirani povratnici iz Sjediwenih dr`ava, Ujediwenog kraqevstva i bilo koje evropske zemqe, iako su stope zaraze bile vrlo visoke.

22 ^etvrtak ^etvrtak 6.

6.maj maj 2021. 2020.

10. decembar 22 2021.

ZAJEDNICA SVET POZNATIH

THE ASSOCIATION OF SERBIAN VICTIMS OF THE BOSNIAN CIVIL WAR 1992-1996, AUSTRALIA

KRSNA SLAVA SVETI NIKOLAJ @I^KI Udru`ewe srpskih `rtava gra|anskog rata u Bosni i Hercegovini od 1992-1996. godine proslavilo je Krsnu slavu Sveti Nikolaj @i~ki na Vaskr{wi ponedeqak, 3. maja ove godine u sali crkve Sv. \or|a u Kabramati. Na ovaj dan izvr{en je prenos mo{tiju Sv. Nikolaja iz Amerike u manastir Leli}. Molitvu i obred se~ewa slavskog kola~a obavili su o. Miodrag Peri}, o. \uro \ur|evi} i o. Goran ]e}ez. Nakon se~ewa slavskog kola~a gosti su pre{li u crkvenu salu gde su bili poslu`eni hranom i pi}em. Doma}in slave ove godine bio je Milo{ Kapetina.

Doma}in slave za slede}u godinu }e biti Vojno Milanovi}. O. Miodrag Peri} je poMolitva vodom 40 godina rada u srpskoj crkvi dou crkvi Se~ewe kola~a bio prigodan poklon od udru`ewa. Poklon je uru~en i za o. Quka ^ubrilovi}a iz Vulogonga koji je oti{ao u zaslu`enu penziju. Gostima se obratio \or|o [uvajlo i izme|u ostalog rekao: „Na{a organizacija slavi slavu Svetog Nikolaja @i~kog ve} 16-ti put. Slavu smo po~eli slaviti po blagoslovu vladi- Milo{ ke Milutina. Zahvalan sam Jovanu ]iri- Kapetina }u koji je zaslu`an za registraciju orga- predaje nizacije. Pred registraciju stupili smo slavski u vezu sa nadle`nim institucijama u Ba- kola~ wa Luci. Od wih smo dobili potrebna doma}inu dokumenta i poslali u Adelejd radi re- slave za gistracije na{e organizacije. Uz Jovano- slede}u vu pomo} uradili smo i statut. Organiza- godinu Wegovo preosve{tenstvo vladika Siluan, Nikola Lali}, o. Nikola Bili}, arhimadrit Petar Radulovi}, o. Miodrag cija je registrovana. Zbog prvobitno ne- Vojnu Peri}, o. Goran ]e}ez, Mirko Kuki}, Mladen [uvailo, Milo{ Kapetina, Predrag Kapetina i \or|o [uvajlo razumqivog naziva na engleskom „The Milanovi}u association of camp in mates of Republic of Srpska“ promenili smo ga u „THE ASSOCIATION OF SERBIAN VICTIMS OF THE BOSNIAN CIVIL WAR 1992-1996, AUSTRALIA, INC“ i na taj na~in smo uticali na promenu tuma~ewa karaktera rata u Bosni i Hercegovini kako su ga Bo{waci predstavqali kao srpsku agresiju a bio je to gra|anski rat.

Prosto nismo verovali da }emo dobiti mogu}nost da javno govorimo o stradawima srpskog naroda u bosan- Doma}ini slave pro{le i ove Gosti na slavi skohercegova~kom ratu. Na- godine Predrag i Milo{ Kapetina {a omladina, koja je {kolovana ovde i dobro govori enkoji se bore na promovisawu udru`ewa na pozivu na slavu. Iako je na{ vladika laj. Na{ao je vremena da porazgovara sa gleski, bi mogla da pomogne na{u organi- po`eliv{i da wihova deca urade ono stigao sa du`eg puta bio je vidno raspo- doma}inima, predstavnicima na{eg udzaciju i nadam se da }e tako i biti. Zah- {to oni ne stignu. Predsednik udru`ewa lo`en i sre}an {to je ponovo sa nama. ru`ewa i drugima. Vidno je bio istaknut vaqujem se i patriotskom udru`ewu Mladen [uvailo se zahvalio Wegovom Nosio je panagiju sa likom Svetog Niko- i citat Sv. Nikolaja: „Smatraj svoga zlot„Zastava Hunting’’ na donaciji od $1,000 za preosve{tenstvu vladici Siluanu {to je laja @i~kog koju mu je udru`ewe poklo- vora uvek kao slabijeg od sebe, pa kao na{e udru`ewe“- rekao je [uvajlo. na{ao vremena da do|e na slavu, sve{- nilo 2019. godine na putu po Melburnu i {to se ne sveti{ slabom detetu, ne sveO. Peri} se zahvalio na poklonu re- tenstvu, doma}inu slave i svim prisut- {to je obradovalo sve prisutne. Vladika ti se ni zlotvoru, jer on nije zlotvor po kav{i da se klawa biv{im logora{ima i nim gostima. Sve prisutne goste pozdra- je ~estitao slavu doma}inima i svima snazi nego po slabosti.“ Slavqe je traja`rtvama koje su imali i tome {to se sa- vio je i Nikola Lali}, ~lan parlamenta prisutnim po`eliv{i da se zacele rane lo do kasno u no}. mo istinom bore. On je pohvalio rad svih za Kabramatu, i zahvalo se doma}inima na{eg naroda i da nas {titi Sveti NikoNikola Jovi}

LITERARNA STRANA

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 6. maj 2020.

2021. 23

IRENA PE]ANAC

Bogoqub se vratio u Srbiju Moj drug Bogoqub jedan je od onih najlu|ih, ili najhrabrijih, ponekad mislim – izabranih momaka. Mo`da sve troje zajedno.

Uskoro }e napuniti sedamdeset.

Moj drug Bogoqub vratio se u Srbiju.

On se vratio a mi ostali u emigraciji. Svako normalan je mislio – vratio se samo na neko vreme, dok ga ne pro|e ta romanti~na ideja o ponovnom `ivotu u Beogradu. Taj `al za mlado{}u, tu neumrlu qubav za Beogradom, to smo svi razumeli, ali ~ove~e, ko se sada vra}a u Srbiju? ^ekali smo ga, ~ekali, pa prestali. Nije ga pro{lo. ^ujemo se ponekad. On uvek spreman za neko zezawe, podmla|en bez o~iglednog razloga.

Mi kao vampiri, `eqni sve`e krvi. Iz centralne aorte. Iz `ile kucavice maj~ice Srbije.

Samo malo, samo mali gutqaj sa tog izvora, pa natrag – u svoju zlatnu krletku, na kraju sveta, u zemqu reda, qudskog dostojanstva i savr{enih re{ewa, u zemqu bez korone. U Australiju. „Pa gde si, {o se ne javqa{ ~ove~e?”

Veza viberovska, orvelovska, jutros savr{ena, posredi nas.

Nema {u{tawa, ni oscilacije u ~isto}i komunikacije. Izgleda da „nadmo}niji neprijateq ne prislu{kuje jutros”, {to je wemu drago, tako mi ka`e. U Sidneju rano ujutro, u Beogradu tek deset uve~e. „[ta radi{”, pitam. „Ni{ta naro~ito”, ka`e on. „Pi{em Grajfu pismo”.

K’o da nam je Grajf neki drug iz gimnazije, pa meni treba odmah da bude jasno, ko je on. Uvek postoji fina {ansa da u na{im razgovorima, ja ispadnem inferiorna, jer je wegova interesovawa te{ko ispratiti, posebno sa ove kulturolo{ke distance. Distance od dva mle~na puta, brat bratu.

Ipak, rizikujem: „Kome Grajfu pi{e{?” „Gideonu” - ka`e on. Gideone Grajfe, tvoje ime zvu~i poznato, mislim se.

Ka`em: „I see”. Kada ste sa Australijancima u konverzaciji, koja ih totalno ne zanima ili pri~ate o temi o kojoj ne znaju ba{ ni{ta, oni ka`u: „Oh, I see.” Tu nema ni slike ni tona, naj~e{}e ni `eqe za slikom i tonom. Samo vakuum posredi vas. „Oh, I see.”

Otmenosti nikad kraja. „A vi, kako ste tamo? – pita on. ^ujem zakqu~ali ste se totalno, a korone nemate?

Ja protestujem kako i mi, svako malo imamo po neki slu~aj korone, pa je normalno da se ~uvamo, kod nas dr`ava tako nala`e. Ako treba da se zakqu~avamo, mi se zakqu~avamo. Pa da. Nema ulazaka u Australiju, bez dve nedeqe karantina o sopstvenom tro{ku, a nema ni izlazaka iz Australije bez specijalnog odobrewa australijske vlade, obja{wavam mu. „Auuu, to kod Vas ba{ `estoko, kao u logoru, da ste”, ka`e on.

Bo`e ti pomozi, ja sam mislila da je u Srbiji `estoko, brojevi samo rastu. Ne ka`em mu to {to mislim. „Pa buni li se tamo narod na zlatnom ostrvu na kraju sveta?” – pita on k’o da ne zna. „Pa nije ovo Srbija, da se svako za sva{ta buni!” – ka`em. „Ma nema {anse da budete k’o Srbija, ~ak i kad bi izbrisali svoju kolonijalnu pro{lost i po~eli sve ispo~etka!” pecka on. „Ne buni se narod Bogoqube.

Nosi maske i }uti. Ti zna{ da su Australijanci poslu{an narod i da oni „ne tra`e belaja”. Oni }e `iveti zauvek sre}no i dugove~no jer veruju svojoj dr`avi.

Evo sad su krenuli svi da se vakcini{u i to je to. Onda }e vaqda da otvore granice i ovom ludilu ce do}i kraj”- velim ja malo po-

go|ena {to mi se obra}a u mno`ini, kao da sam ja Australijanka. Alo bre Bogoqube, mislim se u sebi. „Aaaa, pa ne ide to tako”, ka`e on. „Nikada vi ne}ete otvoriti granice. Pa niste vaqda ludi, da otvorite, pa da Vam tamo pohrli ovaj belosvetski ba{ibozluk koji mo`e da vam unese bole{tinu? A to {to se ne bunite, to je zato {to je kod Vas tek sad do{ao komunizam, to Vam je prvo iskustvo sa komunizmom. Verujete svojoj dr`avi? Koja strava.

Buahaha!”- smeje se on. „Ajde Bogoqube, molim te ne izmotavaj se, pa ne}e vaqda Australija doveka ostati zamandaqena? „A {to da ne}e? Naravno da ho}e. Osim za privilegovane. A za wih ni sada nije zakqu~ana.

To su vam ti {to im va{a voqena dr`ava dozvoqava da iza|u iz zemqe”.

Ostajem zate~ena ovakvim wegovim izjavama i mislim se, {to smo mi Srbi neki narod, koji bi samo da kontrira, ponekad ba{ bez mere. Nije fora, da opet ka`em „Oh, I see.”

U grlo mi, ali za momenat samo, seo neki strah. Mo`e li biti, da je ovaj ekscentrik u pravu? Naravno da ne mo`e. „Sad ga ba{ pretera Bogoqube. Te ovakvi smo, te onakvi smo.

Te u logoru smo, te u komunizmu smo, samo nam fale nacisti u crnim uniformama i eto ti ga Au{vic u Australiji, po tebi. Je l’ ti slu{a{ sebe, bre {ta govori{, poku{avam da kontroli{em ovaj dijalog. „Aaaaaa, pa gde su logori i komunizam, tu ni fa{isti u crnim uniformama nisu daleko. Tu ti je onda i Au{vic draga moja drugarice, odmah iza }o{ka.”

Pauza. U vakumu posredi nas.

PESMA ZA NAS DVOJE Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se tra`imo podjednako zbog sre}e wene i sre}e moje.

Pijana ki{a {iba i mlati, vrbama vetar ~upa kosu.

Najtu`nija qubavna pesma Mike Anti}a Svaka velika qubavna pri~a po~iwe susretom.

Me|utim, {ta kad ni do tog susreta nikad ne do|e? „Pesma za nas dvoje“ Mike Anti}a smatra se jednom od najtu`nijih qubavnih pesama, jer govori upravo o sudbinskoj qubavi koja se nije desila – jer je bio pogre{an trenutak, pogre{no vreme, pogre{no mesto, pogre{no raspolo`ewe… O najve}oj qubavnoj pri~i koja nije dobila {ansu da se razvije. O srodnim du{ama koje se tra`e, ali su u brzini, zaboravile na to i, mo`da, slu~ajno pro{le jedna pored druge ne prepoznav{i priliku za sre}u.

Prenosimo vam je u celosti, a vi je se setite kad god tro{ite svoje vreme na negativne emocije i nebitne stvari.

Kuda }u?

U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna poqa prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka zurim u lica prolaznika.

Koga da pitam, gladan i mokar, za{to se nismo sreli nikad?

Il je ve} bilo?

Trebao korak?

Mo`da je sasvim do mene do{la.

Al’ ja, u kr~mu svratio gorak, a ona ne znaju}i – pro{la.

Ne znam.

Ceo svet smo obi{li u `udwi ludoj podjednakoj, a za korak se mimoi{li.

Da, mora da je tako.

Da prom e n i m temu i pobegnem ovoj konverzaciji apsurda koja vidim ne vodi nikud, pitam ga: „A o ~emu pi{e{ Gideonu?” - ne odaju}i ni na tren da jo{ uvek nisam Gideona svrstala u pregradu rastuma~enih imena. „Pa pi{em mu o onoj izlo`bi u MOMI. Zna{ onu izlo`bu o arhitekturi betona u Jugoslaviji koja se odr`ala u Wujorku u MOMI nedavno? „Znam tu izlo`bu. Je l’ se ti se}a{ Anite? Anite, moju drugarice koja je nekada bila arheolog, a sad je arheolo{kiwa? Da, ta Anita. E pa ona je bila na toj izlo`bi i donela mi katalog”, kazah i odahnuh {to smo kona~no na mom terenu, {to kona~no znam o ~emu pri~amo i {to Bogoqub nije vi{e Ero sa onoga svijeta a ja nisam vi{e Ana me|u vukovima iz Australije.

On jedva do~eka. „E pa bravo! Ima{ taj katalog?

E pa na toj izlo`bi je objavqen jedan podatak, molim te pi{e da je u Jasenovcu ubijeno izme|u 77000 i 99 000 Srba, u vezi sa onim jezivim bezimenim spomenikom {to je tamo podignut. Pisao sam MOMI, pisao sam na{em konzulatu u Wujorku u vezi sa tim. Tra`io da

se ispravi ta stra{na gre{ka.

Ka`u ne mogu ni{ta da urade, ka`u da je taj podatak preuzet od United States Holocaust Memorial Museum. Pa sad pi{em Gideonu Grajfu koji je napisao „Jasenovac Au{vic Balkana”, da ga zamolim da se on zalo`i da se gre{ka ispravi i objavi.”

Vakum posredi nas. Klik.

Naravno da znam ko je Gideon Grajf. Bo`e, {ta je sa mnom jutros? Ovo je ili neka demencija ili - Australija je zemqa daleka, od svega that matters.

Ne ka`em ni{ta. Takav je moj drug Bogoqub, uzeo tu stvar na sebe. Kao da zna o ~emu mislim on nastavqa: „Mora neko, kad nema ko drugi.

I ti nesre}ni qudi tamo su verovali svojoj dr`avi i u logor svoje smrti po{li mirno. Je l’ razume{ {ta ti ja govorim?” „Razumem.” ]utimo. Okean suza posredi nas.

On zavr{ava: „Ajde bre vra}ajte se ovamo. Nije korona najgore {to ~oveka mo`e da sna|e u `ivotu. Zna{ kako ono be{e, po Arsenu: “Ja ne}u imati s kim ostati mlad, ako svi ostarite”. Tamo na kraju sveta. U zlatnom kavezu.

Bez korone.”

Prijateqstvo Nekada davno `ivela je devoj~ica koja je imala lo{u narav. Wena majka joj je dala kesu punu eksera i kazala joj da svaki puta kad izgubi `ivce, mora da zabije jedan ekser u ogradu. Prvi dan je morala zabiti ~ak 37 eksera! Tokom slede}ih nekoliko nedeqa kako se u~ila kontrolisati, broj eksera zabijenih smawivao se iz dana u dan. Shvatila je da joj je lak{e obuzdavati qutwu nego zabijati ekser u tvrdu ogradu.

Kona~no, stigao je dan kada devoj~ica nije izgubila `ivce ni jedanput! Kazala je to majci i ona joj je savetovala da svaki takav dan koji pro|e u miru izvu~e jedan ekser. Stigao je dan kada je devoj~ica rekla majci da vi{e nema ni jednog eksera u ogradi!

Majka je uzela k}er za ruku i odvela je do ograde, i rekla joj: 'Dobro si u~inila k}eri moja... ali pogledaj rupe koje su ostale u ogradi... ograda vi{e nikada ne}e izgledati isto! Kada ka`e{ nekome ne{to u qutwi povredi{ ga. Kao da zabije{ no` u tu osobu i potom ga izvadi{ napoqe. Nema veze koliko puta ka`e{: '@ao mi je'... rana

je ipak jo{ uvek tu. Povrediti nekoga re~ima je ponekad gore nego fizi~ki.

Prijateqi su na{e retko bogatstvo i treba ih ~uvati. Oni te nasmeju kada si tu`na, ohrabruju te kada treba{ uspeti ne{to u `ivotu, pozajmquju ti rame za plakawe, u{i za slu{awe i otvaraju ti srce.'

24

FEQTON

10.maj decembar ^etvrtak 6.

2021. 2020.

DINASTIJA OBRENOVI] I TAJNA DRU[TVA

(3)

l Za{to su evropskim ezoteri~kim dru{tvima Obrenovi}i bili potrebni? l Uloga masona, templara i rozenkrojcera u stvarawu moderne Srbije l Postoje dokazi da je i knez Milo{ Obrenovi} bio mason l Crkva brvnara u Takovu vrvi od simbola masona i drugih tajnih bratstava l Skoro sve zadu`bine Obrenovi}a `ivopisane su ezoterijskom simbolikom l Kako su knez Milo{ i baron Rot{ild postali prijateqi l Opravdane sumwe da knez Milo{ nije umro prirodnom smr}u Milorad Bo{wak

Milan Obrenovi}, prvi krunisani kraq Srbije posle Nemawi}a Pre stupawa na istorijsku scenu, Milo{ prezime Teodorovi}, ste~eno po ocu Teodoru, mewa u Obrenovi}.

Navodno, iz pijeteta prema polubratu po majci vojvodi Milanu Obrenovi}u, koji je umro 1810. Istini za voqu: Milo{ se zvani~no prezivao Obrenovi} jo{ 1808. Dve godine pre smrti Milana u Bukure{tu! Tapije na Milo{eva imawa u Brusnici, kod dana{weg Gorweg Milanovca to potvr|uju. (Pre)uzimawe prezimena Obrenovi} i zna~aja starinske loze Orlovi}-Martinovi}-Obrenovi}, Milo{u i naslednicima na tronu, koristi}e za rodbinstvo sa evropskim "blagorodnim" porodicama i u~vr{}ivawe savezni{tva sa tajnim bratstvima.

Sve to }e dokazati i `enidba kneza Mihaila Julijom, iz ugarske grofovske i kraqevske familije Huwadi, delom srpskog porekla, iz koje je bilo vi{e masona. Milo{eva `eqa da mu naslednici budu oro|eni sa inostranim plemi}kim porodicama, ostvarena je i `enidbom kne`evi}a Milo{a Obrenovi}a, sina Milo{evog brata Jevrema, moldavskom bojarkom Marijom Katarxi. Wih dvoje su rodili Milana Obrenovi}a, kneza pa prvog krunisanog kraqa Srbije posle Nemawi}a. [irewe srodstva sa evropskim porodicama i veza sa dru{tvima "iz senke" desi}e se i posle smrti kneza Milo{a, `enidbom Milana groficom Natalijom Ke{ko, kasnijom kraqicom Srbije.

Wihov sin kraq Aleksandar Obrenovi}, ubijen u Majskom prevratu 1903, u sebi je nosio gen va`nih srpskih i evropskih porodica. Tajna dru{tva, ali i ona druga, tajne dru`be i slu`be, znale su to, i iz svoje senke, kako kad, po potrebi, koristili su te brakove za svoj uticaj. Me|utim, vreme je pokazalo da su i Obrenovi}i wih koristili za svoje interese.

Kad je 1815. na predlog svog pobratima Nikole Mili}evi}a Luwevice (dede srpske kraqice Drage Obrenovi}) izabran za vo|u Dru-

Da je ugled vojvode Milana Obrenovi}a bio cewen i van granica Srbije, najboqe svedo~i odlikovawe Zlatna sabqa ukra{ena dijamantima, koju mu je 1809. dodelila Ruska imperija gog srpskog ustanka, Milo{ je odavno bio bogata{, jer je od 1810. preuzeo uticaj i ve}inu imetka vojvode Milana, jednog od najbogatijih qudi tada{we Srbije.

Grb doma Obrenovi}a je dvoglavi orao sa rujnocrvenim {titom na grudima, ugravirana ~etiri ocila i godine 1389-1815. i ma~ dignut u ime mira. Oko {tita je obavijen uroborus, (o)kultni lik zmije koja sama sebi grize rep, simbol nestanka starog poretka i nastanka novog, u smislu "i posle mene novi po~etak". Ispod svake orlove kanxe stoji krin, cvet simbol evropskih loza. Uroborus, znak tajnih bratstava, vidi se i na aktima Obrenovi}a.

Barjak, pod kojim je Milo{ iz Takova poveo Drugi srpski ustanak, sli~an je barjaku Pavla Orlovi}a, koji je krsta{ki, templarski. Ustanak je blagosiqao arhimandrit Melentije, u takovskoj crkvi brvnari Svetog \or|a, na kojoj su uklesani i masonski znaci.

Dokaz da je masonerija (ruska) cenila Obrenovi}e i pre Milo{a je i sabqa, orden vojvodi Milanu od carskog dvora Romanovih. O sabqi svedo~i istori~ar Alek-

sandar Maru{i}, direktor Muzeja rudni~ko-takovskog kraja, bez upu{tawa u ulogu tajnog dru{tva za dodelu tog dr`avni~kog simbola.

- Malo koja li~nost je obele`ila novovekovnu povest kao Milan Obrenovi}. Ro|en u Brusnici sredinom XVIII veka, brat po majci kneza Milo{a, trgovac i jedan od organizatora Kara|or|evog ustanka, vojvoda i deputat, upam}en kao osoba koja je "darovala" prezime najmla|oj srpskoj dinastiji, Obrenovi}ima i ime najmla|oj okru`noj varo{i oslobo|ene Srbije, Gorwem Milanovcu. Da je ugled tog izuzetnog ~oveka bio cewen i van granica Srbije, najboqe svedo~i odlikovawe Zlatna sabqa ukra{ena dijamantima, koju mu 21. decembra 1809. u ime Ruske imperije, na predlog diplomate Konstantina Rodofinikina, uru~uje komandant Dunavske armije general Bagration. U obrazlo`ewu stoji da je vojvoda Milan zaslu`io sabqu "zbog iskazane hrabrosti i privr`enosti Rusiji" - nalaz je istori~ara Maru{i}a.

Konstantin Rodofinikin bio je mason vi{ih "crvenih" stepena, po imenaru masona i internih izdawa u Rusiji. O

TROVAWE NAREDIO KARA\OR\E?!

Vojvoda Milan iz Brusnice, kolevke Obrenovi}a, jedan od ~lanova Sovjeta na po~etku Prvog srpskog ustanka, Kara|or|evog, preminuo je 16. decembra 1810. iznenada, u srpskoj deputatskoj ustani~koj misiji u Bukure{tu, pod izuzetno sumwivim okolnostima. Vuk Karaxi} u svojoj kwizi "Istorijski spisi" nedvosmisleno tvrdi da je trovawe vojvode Milana naredio Kara|or|e, a izvr{io Lazar Vojnovi}. Mo{ti vojvode Milana su 1995. godine iz Here{tija, gde je bio sahrawen, prenesene u rodnu Brusnicu, u portu Crkve Svetog Nikole.

Bagrationu postoje tuma~ewa - jeste ili nije bio slobodni zidar?! I tvrdwe, lo{e utemeqene: da je bio "brat" vojne lo`e u Rusiji. Vojnih lo`a u Rusiji bilo je malo. Nisu redovno odr`avale radove, zbog ~estih preme{tawa trupa i ratnih kriza, dok je Austrija dr`ala staja}e trupe u provincijama naspram Rusima i Turcima. General Bagration je mo`da bio ~lan civilne lo`e, kao drugi visoki oficiri, umetnici, politi~ari...? Kako bilo, bio je izvr{ilac ruskog carskog i masonskog nare|ewa, po kom je tu sabqu zvani~no predao vojvodi Milanu.

- Nepunu godinu po{to je odlikovan, Milan Obrenovi} je preminuo. Sabqu, uprkos neda}ama, ~uva beogradski Vojni muzej. Po zna~aju, izgledu, karakteristikama, ta nagradna sabqa danas predstavqa vredno, autenti~no svedo~anstvo o vremenu i qudima, koji su davali sve od sebe, ne bi li obnovili srpsku nacionalnu dr`avu - nastavio je Maru{i}.

Po ruskim izvorima, uz posvetu vojvodi Milanu, poznao bi se filigranski "potpis" masonerije - da "dekorativni" elementi nisu "izgubqeni". Pokradeni!

- Pozla}ena dr{ka izra|ena je od dve srebrne plo~e, spojene u oblik dr{ke pi{toqa. Rukohvat je obostrano ukra{en sa devet zelenih i crvenih draguqa, sa jo{ jednim na vrhu. I prava nakrsnica sa kratkim rebrima izlivena je od pozla}enog srebra, i oboga}ena sa po ~etiri draguqa, od kojih ve}ina nedostaje. Na unutra{woj strani doweg kraka je om~a za u~vr{}ivawe za{titnog lanca, na predwoj strani nakrsnice ugraviran kurzivni natpis "Za hrabrost". Na osnovi obe strane o{trice je zlatom tau{iran cvet sa osam latica. Kanija je izra|ena od srebrnog lima, ima dva pozla}ena okova. Du`ina sabqe je 877 milimetara. lll U slede}em broju: U takovskom kraju je stolovao ~uveni nema~ki car - Barbarosa!

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN 1237. - U manastiru Mile{eva sahrawene su mo{ti Save Nemawi}a (Svetog Save), prvog srpskog arhiepiskopa, koji je umro 27. januara 1235. u Velikom Trnovu (Bugarska). Turci su 1594. izvadili mo{ti i spalili ih na Vra~aru u Beogradu.

6. maj

1626. - Holandski naseqenik Peter Minuit kupio je za bi`uteriju u vrednosti od 25 dolara od Indijanaca ostrvo Menhetn, na kojem je kasnije izgra|en Wujork.

1856. - Ro|en je austrijski psihijatar Zigmund Frojd, osniva~ psihoanalize.

1861. - Ro|en je indijski pisac i filozof Rabindrant Tagore, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1913. ("Gradinar", "Gitanxali", "Grupa pri~a", "Zlatan ~amac").

1868. - Ro|en je srpski matemati~ar Mihajlo Petrovi}, poznat kao Mika Alas, osniva~ beogradske matemati~ke {kole, profesor Univerziteta u Beogradu, ~lan Srpske kraqevske akademije.

1895. - Ro|en je ameri~ki glumac italijanskog porekla Rudolf Valentino, zvezda i idol nemog filma ("^etiri jaha~a apokalipse", "[eik", "[eikov sin", "Krv i pesak").

1915. - Ro|en je ameri~ki filmski glumac, re`iser i producent Orson Vels, dobitnik Oskara za `ivotno delo 1971. Wegov "Gra|anin Kejn" smatra se jednim od najboqih filmova u istoriji kinematografije ("Magbet", "Otelo", "Tre}i ~ovek").

1919. - Na Versajskoj mirovnoj konferenciji Nema~koj su oduzete kolonije u Africi.

1991. - U Splitu su izbile demonstracije protiv JNA u kojima je ubijen vojnik Sa{ko Ge{ovski.

1994. - Otvoren je tunel ispod Laman{a.

2000. - U blizini Nanta na jugu Francuske u izgorelom automobilu "fiat uno", prona|eno je telo paparaca @an Pola Andansona, koji je posledwih deset godina fotografisao kraqevske porodice i filmske zvezde. On i wegov auto dovo|eni su u vezu za saobra}ajnom nesre}om u Parizu kada je poginula princeza Dajana i wen prijateq Dodi El Fajed.

2005. - Umro je Xoi Grant, legendarni umetnik "Diznija", autor Kraqice-ve{tice u dugometra`nom crtanom filmu "Sne`ana i sedam patuqaka".

2012. - U Srbiji su odr`ani predsedni~ki, parlamentarni i lokalni izbori. Za predsednika Srbije, u drugom krugu 20. maja, izabran je lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikoli}, a wegova partija je osvojila najvi{e mandata u republi~kom parlamentu.

Protivkandidat mu je bio lider Demokratske stranke (DS) i predsednik Srbije u dva mandata Boris Tadi}.

2019. - Nekoliko stotina svetskih stru~waka i poznatih li~nosti uputilo je Apel za prirodu reaguju}i na alarmantni izve{taj UN o ekolo{koj situaciji na Zemqi. Od svetskih lidera se tra`i da odustanu od kr~ewa {uma, obustave ugro`avawe zemqi{ta i finansirawa svega {to uni{tava prirodu.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

Odluka vladinog Sekretarijata za zakonodavstvo o odbacivawu predloga zakona o za{titi srpskog jezika i pisma kao "nepotrebnog", predstavqa ~in ravan nacionalnom samoubistvu i sramoti, ocenili su iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Saop{tewe Unije sindikata prenosimo u celosti: ,,Ko ima voqe, ima i na~ina“, zapisao je Xorx Bernard [o, irski dramski pisac i romansijer, koji je smatrao srpsku azbuku celovitim i logi~kim sistemom.

Dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost, ostavio je u svom testamentu nov~ani iznos ve}i od trista hiqada irskih funti, Englezu koji uspe da reformi{e i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu azbuku, jedno slovo, jedan glas.

Me|utim, ova nov~ana nagrada vredna oko

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 6. maj 2020.

2021. 25

Sramota: Zakon o za{titi srpskog jezika za Vladu nepotreban 48 miliona dinara i posle vi{e decenija nije dodeqena, ~ekaju}i da bude uru~ena ,,anglosaksonskom Vuku Karaxi}u”. ]irilica, pismo koje je irski Nobelovac smatrao najsavr{enijim na svetu, nije do`ivela svoju englesku metamorfozu, a nedavno je prema odluci vladinog Sekretarijata za zakonodavstvo odba~en Predlog zakona o za{titi srpskog jezika i pisma i ozna~en kao ,,nepotreban”. Dr`avni organi u Republici Srbiji za ovakav poduhvat nemaju na~ina, a po svemu sude}i ni voqe. Ozna~iti zakon o srpskom jeziku i pismu kao nepotreban, predstavqa ~in ravan nacionalnom samoubistvu i sramoti. U obrazlo`ewu, kao razlog potiskivawa }irilice latini~nim pismom, navodi se kako }e se ovako pomo}i na{oj privredi koja ne}e imati dodatne tro{kove pi{u}i razna uputstva i deklaracije za robu }irili~nim pismom za srpsko tr`i{te. Iako u uxbeniku iz srpskog jezika za ~etvrti razred osnovne {kole na 105. strani stoji zapisano da je }irilica prvo i slu`beno pismo u Republici Srbiji, nikome nije jasno {ta podrazumeva pojam uveden u zakonodavstvo, definisan kao javna upotreba jezika nasuprot slu`bene upotrebe. Zahvaquju}i ovom zakonskom ,,opravdawu”, }irilica se sve vi{e zamewuje latini~nim pismom na svim nivoima javnih slu`bi, kulturnih i medijskih institucija i svih sredstava javnih komunikacija. Nebrigom nadle`nih organa vlasti i neusvajawem Zakona o srpskom jeziku i pismu, odri~emo se sopstvenih kulturnih vrednosti i ~uvawa nacional-

nog identiteta i wegovog obele`ja.

Najavqivana deklaracija o za{titi srpskog jezika, kao i drugih zakonskih dokumenata kojima bi se status srpskog jezika i }irilice postavio na mesto koje mu i pripada, samo su neostvarena o~ekivawa i puka obe}awa od strane onih koji su pokleknuli na poqu o~uvawa kqu~nih elemenata nacionalnog i kulturnog identiteta.

Ako je demokratija, prema re~ima Xorxa Bernarda [oa, proces koji nam garantuje da se nama ne}e vladati boqe nego {to za-

slu`ujemo, onda i ovakva demokrati~nost upotrebe jezika, slu`bena i javna, dovodi do toga da }irilica deli sudbinu svoga naroda, iako tako ne{to nije zaslu`ila s obzirom na pisanu ba{tinu koja ide u evropsku i svetsku kulturnu riznicu.

Vostani,Serbie! Davno si zaspala, U mraku le`ala; Sada se probudi, I Srbqe vozbudi! Napisa veliki Dositej, a mi, Serbqi, u susret velikom pravoslavnom prazniku moramo da se zapitamo, kada }emo se probuditi i vozbuditi. Hristos vaskrse! Nadamo se da }e i na{a }irilica.

R. N.

Portret: Filolog \ura Dani~i}, saradnik Vuka Karaxi}a u borbi za reformu srpskog pravopisa i jezika Na dan 4. aprila 1825. godine u Novom Sadu ro|en je srpski nau~nik i filolog \ura Dani~i}, sekretar Dru{tva srpske slovesnosti, profesor Liceja i Velike {kole u Beogradu. Preminuo je sa 57 godina, 1882. godine u Zagrebu ~iju titulu Po~asnog gra|anina i danas nosi.

Ro|en je pod imenom \or|e J. Popovi}, kao ~etvrti sin novosadskog sve{tenika Jovana Popovi}a, u Novom Sadu 1825. godine. Kada mu je bilo 13 godina, umro mu je otac, pa je s bra}om ostao uz majku i na starateqstvu Petra Jovanovi}a, zamenika direktora novosadske gimnazije Jovana Haxi}a. Svoje prezime je promenio najpre u Jugovi}, a zatim (1847) u Dani~i}, a ime u \ura, i to ime i prezime zadr`ao je do kraja `ivota. Filozofiju je izu~avao u Po`unu, a u Pe{ti i Be~u pravne nauke.

Me|utim, susret sa Vukom Karaxi}em odredio je mladom pravniku druga~iji nau~ni i `ivotni put. Posvetio se filologiji i ve} 1847. godine, objavio „Rat za srpski jezik i pravopis“, na taj na~in u velikoj meri doprineo pobedi Vukovih ideja. Nedugo zatim je objavio i „Malu srpsku gramatiku“, kojom je po~eo gramati~ku sistematzaciju jezi~kih pojava i koja je posebna po tome {to

predstavqa prvo delo u kome se neko bavio srpskim jezikom sa stanovi{ta nauke. Svakako treba imati na umu da je upravo \uro Dani~i} zaslu`an {to slovo | pi{emo danas upravo tako, umesto prethodnog dvoglasa. Ovo pravilo koje je on uveo je po~elo da se primewuje od 1902. godine, kada je prvi put pomenuto u ~asopisu „Sr|“, koji je izlazio u Dubrovniku.

Ubrzo je po~eo da poma`e Vuku u wegovim reformatorskim poslovima, a posebno je bio anga`ovan na pripremi drugog izdawa Srpskog rje~nika (1852) i u kritici kwi`evnika koji nisu

pisali narodnim jezikom. Uz Vuka nastavqa da u~i srpski jezik, ~ak se opredequje da pre|e na Vukov ijekavski izgovor. Vuk ga je privla~io kao borac za narodni jezik, jer je znao da upravo taj jezik najsuptilnije odra`ava duh naroda. Dani~i}eva nau~na delatnost je vi{estrana i obimna. Nema skoro nijedne oblasti nauke o srpskom jeziku i wegovoj istoriji da u wu nije za{ao i da u woj nije ostavio duboke tragove. Bavio se pravopisom reformisanog jezika, pisao gramatike, analiti~ki zalazio u istoriju srpskog jezika, zasnovao u ono vreme modernu srpsku i hrvatsku leksikografiju, izdavao stare srpske pisane spomenike, prevodio, bavio se lingvisti~kom i filolo{kom kritikom, pa se smatra osniva~em moderne, na nauci zasnovane, filolo{ke i lingvisti~ke kritike kod Srba. Ta nau~na zasnovanost se ne ogleda samo u metodologiji, nego posebno u dobroj argumentaciji koju donosi u svojim kriti~kim raspravama. Jezi~ke analize vr{io je na osnovu dokumenata, Vukovih, ili pisanih spomenika. U tim analizama bio je neprikosnoven u srpskoj nauci ne samo XIX v. ve} i kasnije. Wegova istra`ivawa su trasirala i u velikoj meri olak{ala rad budu}ih istra`iva~a srpskoga jezika i wegove istorije. Svojim radom, kao filolog i lingvista

evropskog formata, u~inio je da se nauka o srpskom jeziku ukqu~i u tokove savremenog razvoja evropske lingvisti~ke misli wegovog doba. Posebna wegova zasluga sastoji se u kodifikaciji Vukovog i vukovskog kwi`evnog jezika zasnovanog na {tokavskom nare~ju, ~emu su, u krajwoj liniji, u velikoj meri bili podre|eni i ostali wegovi i filolo{ki i lingvisti~ki poslovi. Poku{ao je i da na osnovu ideja koje je Vuk sproveo u reformi srpske }irilice izvr{i reformu latinice Qudevita Gaja, ali je u tome samo delimi~no uspeo.

Tako|e, ~uveni Be~ki kwi`evni dogovor koji je trebalo da re{i mnoge sporove izme|u srpskih i hrvatskih lingvista i pisaca je, pored ostalih potpisao i \uro Dani~i}, te se iz tog razloga ~esto navodi da je upravo on utemeqiva~ srpskohrvatskog jezika. Naime, nezaobilazno je i pitawe Dani~i}evog odnosa prema jeziku Srba i Hrvata, odnosno prema Srbima i Hrvatima kao narodima. Na po~etku svog nau~nog rada mislio je, i govorio, da Srbi i Hrvati imaju dva jezika: Hrvati ~akavski a Srbi {tokavski (kajkavsko nare~je je smatrao delom slovena~kog jezika, kasnije — prelaznim izme|u hrvatskog i slovena~kog). Kada se bli`e upoznao sa jezikom Srba i Hrvata, do{ao je do zakqu~ka da se radi

o jednom narodu i jednom jeziku (tako se pona{ao i na Be~kom kwi`evnom dogovoru). Iako nalazi razlike u jeziku Srba i Hrvata, u jednom radu ih nabraja preko 100, ipak ga smatra jednim i isti~e da Srbi taj jezik treba da zovu srpskim, a Hrvati hrvatskim, odnosno Srbi — srpskim ili hrvatskim a Hrvati — hrvatskim ili srpskim.

Kao pedesetogodi{wak, \uro Dani~i}, ne ba{ najboqeg zdravqa, po~eo je da stvara re~nik narodnog jezika. Prva sveska objavqena je 1882. godine.

Kada je potom zbog va`nog posla otputovao u Zagreb, niko nije slutio da }e to biti put bez povratka \ure Dani~i}a. Iz Zagreba je stigao kov~eg velikog srpskog filologa. Mno{tvo Beogra|ana ispratilo ga je do ve~nog doma, na grobqu kod crkve Svetog Marka na Ta{majdanu.

Mnoga tu|a dela je uspeo da otrgne od zaborava, tako da su do dana{wih dana ostala o~uvana i dela kao {to su recimo “Nikoqsko jevan|ewe”, bosanske redakcije koje je objavqeno 1864. godine, ali i “@itija Svetog Simeona i Svetog Save od Domentijana”, objavqeno 1865. godine, te “@ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih”, objavqeno 1866. godine, kao i Teodosijevo “@itije Svetog Save” iz 1860. godine i mnoga druga.

M. T.

26

MOZAIK

10.maj decembar ^etvrtak 6.

2021. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Mnogima }e ovaj period doneti unapre|ewe na koje }e biti ponosni. Ipak, ukoliko brzopleto postupite, mo`ete napraviti pogre{an izbor. QUBAV: Voqena osoba mo`e burno odreagovati na ono {to smatra da je nepotrebno tro{karewe novca. Istovremeno, va{ dru{tveni `ivot je u uzlaznoj putawi, okru`eni ste kreativnim qudima koji vas inspiri{u. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Dobijate sve vi{e zadataka, a s tim i odgovornosti. Dobar je trenutak da reorganizujete svoj rad. Period je odli~an za krupne poteze kojima }ete sebi obezbediti boqu budu}nost. QUBAV: Sumwe navla~e tamni oblak na poqe va{e qubavi, pa utehu mo`da potra`ite u qubavnoj avanturi koja je, osim {to je strastvena, istovremeno i kratkotrajna. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Mnogo toga ne sagledavate na pravi na~in, izlo`eni ste prevarama, zakulisnim radwama i lo{im namerama qudi koji su u prilici da odlu~uju o vama. QUBAV: Nepovoqni aspekti koji opisuju va{ qubavni `ivot nagove{tavaju punu dinamiku u odnosu s partnerom, ali istovremeno i te{ko re{ive probleme. Ozbiqne komplikacije u emotivnim odnosima. ZDRAVQE: Alergije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Neophodno je da budete pa`qivi kako biste izbegli svaku vrstu agresije u radnom okru`ewu. ^uvajte se povreda, naro~ito ukoliko je tako ne{to mogu}e na va{em radnom mestu. QUBAV: Puni ste pozitivnih vibracija, pa s lako}om prelazite preko mana koje ste ranije te{ko prevazilazili. Zna~ajno puwewe qubavnih baterija koje }e vam biti potrebne. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Pritiskaju vas rokovi. Uspostavite ravnote`u izme|u zahteva pretpostavqenih i privatnih potreba. Nepovoqan je period za bilo kakve odnose s javno{}u. QUBAV: Okru`uju vas qudi koji su ukqu~eni u zakulisne radwe, a me|u wima je i osoba suprotnog pola koja vas potajno privla~i.

Izvesni su tajni razgovori, ~ak i prolazna avantura. ZDRAVQE: Problemi sa `elucem.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Pored neo~ekivanih tro{kova, izvesni su i zna~ajni prilivi novca pa nema preteranog razloga za brigu. Na radnom mestu trpite pritisak s kojim se, zasad, uspe{no nosite. QUBAV: Preuveli~avate probleme, vreme provodite u poku{ajima da razgovorom razre{ite nedoumice. Kako god se postavite, razgovor ne te~e u oba smera, kao da pri~ate sami sa sobom. ZDRAVQE: Bronhitis.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: U `ivot vam ulaze interesantni i uticajni qudi, ali morate paziti da ih svojom potrebom da ih zadivite ne odbijete od sebe. Neke zakulisne radwe dosti`u vrhunac. QUBAV: Neki od vas su u ovom periodu zaista zaqubqeni, a oni koji su slobodni prepu{teni su ma{ti i i{~ekivawu radosnog susreta.Budite prizemqeni da biste izbegli razo~arawe. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: ^uvajte se preterivawa, naro~ito u obimu posla koji preuzimate na sebe. Finansije vas brinu, ali ne vi{e nego {to je to za vas, u ovom periodu, uobi~ajeno. QUBAV: Na poqu qubavi odvija se te{ka borba. Ne{to vam ne dozvoqava da odustanete od svojih stavova, a i druga strana ne odustaje od svojih. Daqe oklevawe vodi u trajno zahla|ewe odnosa. ZDRAVQE: Nesanica.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Zbuweni ste jer izostaje podr{ka na koju ste ra~unali. Osim toga, ukoliko ovih dana krenete na put, budite spremni na komplikacije i ka{wewa. QUBAV: Izvesna je diskusija s voqenom osobom, a ako ne budete dovoqno strpqivi, dinami~an razgovor preti da preraste u `u~nu sva|u iz koje je raskid jedino re{ewe. Povucite se na vreme. ZDRAVQE: Pripazite na ishranu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: U komunikaciji ste brzi i vispreni, sve funkcioni{e kako treba, ali rezultati izostaju. Pozitivne vesti sti`u od zvani~nih lica, ali to ne re{ava sve probleme jer }ete na pravi ishod jo{ pri~ekati. QUBAV: Ako imate partnera, sre}om, on }e imati razumevawe za va{e }utawe, a ako nemate, mogu}e je uspostavqawe kontakta s osobom koja je neobi~na. ZDRAVQE: Pazite plu}a.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: U obavezi ste da re{avate situacije kojima se, do sada, niste bavili. Podr{ka vam sti`e od pretpostavqenih, ali vi to do`ivqavate kao pritisak i zatrpavawe poslom. QUBAV: Nov~ani problemi uti~u na atmosferu u va{em domu. Osetqivi ste na lo{e raspolo`ewe u bliskom okru`ewu, pa to mo`e proizvesti prolaznu napetost. ZDRAVQE: Budite umereni s hranom.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Ovih dana ste puni energije i vitalnosti. Imate jak autoritet i samopouzdawe, pa s lako}om uti~ete na okolinu. QUBAV: Usmereni ste na svoje potrebe. Prija vam intima s voqenom osobom jer `elite da sa~uvate samo za sebe svaki trenutak proveden s wom. Istovremeno vas vu~e izazov da ne propustite nijedan dru{tveni doga|aj na koji ste pozvani. ZDRAVQE: Bolovi u grlu.

Deda \or|e Mihailovi} vi{e od pola veka ~uva grobqe na Zejtinliku, a sada je o wegovom `ivotu snimqen i film Ta~no na 93. ro|endan, prvog maja 2021. godine, Srbija je imala prilike da upozna mo`da i najve}eg ~uvara na{e istorije, \or|a Mihailovi}a, o kome je tokom pro{le godine snimqen dokumentarni film.

Posao ~uvara na vojni~kom grobqu Zejtinlik koji sa ponosom obavqa vi{e od pola veka deda \or|e je nasledio od oca \ura, a on od svog oca Sava Mihailovi}a, solunskog dobrovoqca rodom iz Grbqa kod Boke Kotorske, koga je li~no kraq Aleksandar Kara|or|evi} 1926. godine imenovao na ~elo dr`avne komisije za prikupqawe posmrtnih ostataka izginulih ratnika srpske vojske ra{trkanih na preko 250 mawih

vojni~kih grobaqa na {irokom prostoru Solunskog fronta.

Tokom svog radnog veka, ova skromna starina, nau~ila je napamet imena svih stradalnika ~ije su mo{ti ostale u Gr~koj, wih ~ak 8.000. Iako ote`anog hoda i danas obilazi spomenike na vojni~kom grobqu, odeven u vojni~ku blizu, sa srpskom {ajka~om na glavi.

Upravo iz tog razloga kompanija Vorld media iz Bawaluke, u saradwi sa Predstavni{tvom Republike Srpske u Gr~koj i Kabineta predsednice Republike Srpske, snimila je film u trajawu od dvadeset pet minuta, posve}en wegovoj odanosti i posve}enosti srpskim grobovima u Solunu.

"\or|e Mihailovi} predstavqa veoma bitnu istorijsku li~nost za srpski narod i film predstavqa oma` wemu.

Snimqen je sa `eqom da se sa~uvaju wegov lik i delo od zaborava i to je bilo najmawe {to smo mogli da uradimo za ~oveka koji je posvetio svoj `ivot jednom tako plemenitom ciqu. Na ovaj na~in ~uvamo i svedo~ewe o srpskoj golgoti tokom Prvog svetskog rata u borbi za slobodu", kazao je ministar za evropske integracije i me|unarodnu saradwu u vladi Republike Srpske Zlatan Kloki}.

Istim povodom, o filmu je govorila i Jelena Jovanovi}, {efica Predstavni{tva Re-

POSLEDWI POZDRAV

Vitomir Petrovi} Usnuo mirno u Gospodu, 29. aprila 2021. godine u 87. godini `ivota.

Opelo dragog nam pokojnika bi}e slu`eno u manastiru Sv. Nikole u Ju`nom Brizbejnu pri Slobodnoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi (243-247 Vulture Street, South Brisbane) u petak, 7. maja sa po~etkom u 10.30 ~asova ujutru. Sahrana }e uslediti oko 12.30 ~asova na grobqu „Southport General Cemetery 237 Queen St, Southport QLD Orthodox SecDon“.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji najmiliji: supruga Marija, sinovi Petar i Milan i snaha Nikol.

Najve}i ~uvar srpske istorije, \or|e Mihailovi}, 1. maja je napunio 93. godinu. @iv nam bio!

publike Srpske u Gr~koj, koja je rekla da vi{e od 90 godina grad Solun ima ~ast da u wemu `ivi ~uvar ~asti i ponosa srpskog naroda.

"Nose}i slavnu i te{ku istoriju srpskog naroda na svojim le|ima porodica Mihailovi}, ve} tri generacije je ~uvar istorije koju osim Srba po{tuju i Grci. Prolaze}i svakodnevno pored ovog svetog mesta, jedini strah koji sam imala bio je da ova pri~a o istoriji i rodoqubqu ostane neispri~ana. Upravo iz tog razloga izuzetno mi je zadovoqstvo {to }e svi oni koji nisu u mogu}nosti da posete Zejtinlik bar na trenutak, kroz ovaj dokumentarni film, imati priliku da do`ive jedinstveno iskustvo kao {to je razgovor sa jednom od `ivih legendi i ~uvarem ~asti i ponosa \or|em Mihailovi}em", kazala je Jelena Jovanovi}.

Film "^uvar ~asti i ponosa - \or|e Mihailovi}", je premijerno prikazan u subotu 1. maja na prvom programu Radio televizije Srbije, na Radio televiziji Republike Srpske, ali i na jo{ 30 kanala {irom Srbije.

Iako je 2014. godine, na mestu ~uvara grobqa deda \or|eta zamenio Predrag Nedeqkovi}, Mihailovi} je i daqe osoba koju svi Srbi tra`e kada se na|u na ovom svetom i tragi~nom mestu na{e

KAO CAR LAZAR Prate}i trend la`nih objava, neko se i na wega namera~io, te je pre nekoliko godina Srbiju i region kao muwa pogodila vest o wegovoj "smrti", {to je deda \or|e kasnije kroz anegdotu i opisao.

"Pre ~etiri godine sam se te{ko razboleo i lekari su me poslali ku}i jer mi nije bilo spasa. Na internetu video da su me proglasili mrtvim, dolazili su ovde da ostavqaju vence, cve}e i sve}e, a onda sam iza{ao pred wih kao car Lazar", objasnio je tada deda \or|e. istorije. Da se prodivane i da mu stisnu ruku kojom vi{e od pola veka miluje i odr`ava spomenike srpskih stradalnika.

Pro{le godine, starini su se orosile o~i kada je aran|elov~anin Ivica An|eli} pokrenuo akciju da se deda \or|u kupi srpska narodna no{wa. "^ika \or|e se jako obradovao, a meni je puno srce {to samo uspeli ovo uspe{no da realizujemo i bar malo da mu se odu`imo {to sve ove godine ~uva na{e pretke- rekao je An|eli} tom prilikom.

M. T.

^etvrtak 6.6.maj ^etvrtak 10. decembar 2020. ^etvrtak maj2021.

2021. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE Rak debelog creva je rak koji nastaje u samom debelom crevu, tj. zavr{nom delu digestivnog trakta. Ova bolest obi~no poga|a starije odrasle osobe, mada nastaje i kod mla|e populacije.

Wen po~etak se vezuje za nastanak benignih polipa na unutra{wem zidu creva, tj. za mogu}nost nastanka kancera u nekom od polipa. Polipi mogu biti mali i wihovo postojawe mo`e proizvesti male ili nikakve smetwe.

Iz tog razloga, lekari preporu~uju redovne skrining testove kako bi se polipi uklonili pre nego {to se pretvore u rak debelog creva. Rak debelog creva se ponekad naziva i kolorektalni karcinom, {to ozna~ava i rak debelog creva i rak rektuma.

Ako se razvije kancer, tj. rak debelog creva, le~ewe se sprovodi na nekoliko na~ina poput operacija, zra~ewa, hemoterapije, ciqane terapije i imunoterapije. Imunoterapija za le~ewe raka debelog creva zasniva se na osposobqavawu imunog sistema da uni{tava }elija raka. Koristi se i za smawewe ne`eqenih efekata kada je le~ewe raka debelog creva u pitawu.

Kubanski nau~nici doprineli su razvoju novih metoda prevencije i le~ewa razli~itih tipova raka, me|u kojima je i le~ewe raka debelog creva.

Ove metode imaju za ciq transformaciju raka iz smrtonosne bolesti u hroni~nu bolest.

Simptomi raka debelog creva

Znaci i simptomi raka debelog creva mogu ukqu~ivati slede}e: z Konstantne promene u crevnom pra`wewu - dijajera ili konstipacija ili promene konzistentnosti stolice. z Rektalno krvarewe ili krv u stolici

DOMA]A KUJNA

Recept

Jagwetina na povr}u Potrebno je: jagwe}e meso - batak, rebra {argarepa - 3 komada mladi luk - 6 - 7 struka nana - 1 veza, sve`a per{un - 1 veza, sve` beli luk - 4 - 5 struk arpaxik - 300 g biber za~in za jagwe}e meso so, biber maslac - 100 g sir}e - 3 supene ka{ike

Priprema: Priprema: O~istite meso i isecite ga na odgovaraju}e komade. Potopite ga u hladnu vodu i dodajte sir}e.

Ostavite na 3-4 sata da se natopi. Operite ga i osu{ite.

Nama`ite ih rastopqenim maslacem i za~inite. Sitno isecite mladi luk i beli luk, o~i{}enu {argarepu. Oqu{tite arpaxik. Isecite per{un i nanu.

Stavite povr}e na dno odgovaraju}eg pleha za pe~ewe, a odozgo pore|ajte jagwe}e meso.

Sipajte dve {oqe vode.

Pokrijte pleh debelim slojem aluminijumske folije i stavite u rernu. Pecite oko 3 sata.

Jelo je gotovo kad se meso lako odvaja od kostiju.

[ta je karcinom debelog creva Probavna cev kod ~oveka sastoji se od jedwaka, `eluca, tankog i debelog creva. Zavr{ni deo probavne cevi ~ine kolon (debelo crevo) prose~ne du`ine 1,7 do 1,8 metara i rektum (ravno crevo) prose~ne du`ine 15-18 cm z Uporni bolovi u stomaku, gr~evi, gasovi z Slabost, umor i iscrpqenost organizma z Neobja{wivi gubitak telesne te`ine z Malokrvnost.

Mnogi qudi oboleli od raka debelog creva ne ose}aju nikakve simptome u ranoj fazi bolesti. Kada se simptomi pojave, oni mogu varirati u zavisnosti od veli~ine raka i mesta u debelom crevu. U zavisnosti od toga, odre|uju se i daqi koraci kad je le~ewe raka debelog creva u pitawu. Ako primetite uporne zabriwavaju}e simptome, posetite lekara. Porazgovarajte o tome da li bi trebalo da zapo~nete

skrininge. Op{ta je preporuka da skrining debelog creva treba vr{iti redovno posle pedesete godine. Ako spadate u rizi~ne grupe, lekar mo`e predlo`iti i ranije i redovnije preglede.

Faktori rizika

Faktori koji mogu pove}ati mogu}nost oboqevawa od raka debelog creva su neki od slede}ih: z Starosno doba. Rak debelog creva mo`e biti dijagnoza osobe bilo koje starosne dobi, ali je ve}ina starija od pedeset godina. Na`alost, procenat qudi obolelih od ove bolesti, a mla|ih od pedeset godina je u porastu. z Li~na istorija bolesti povezana sa kancerom debelog creva ili nekanceroznih polipa.

z Inflamatorne bolesti crevnog sistema. Ulcerozni colitis ili Kronova bolest pove}avaju rizik. z Nasle|ene mutacije gena. z Porodi~na istorija bolesti. Ako je jedna osoba u porodici obolela, rizik je prisutan. A, ako je vi{e wih obolelo, rizik je jo{ ve}i. z Ishrana siroma{na vlaknima, a bogata mastima. Neke studije su pokazale da nam {teti crveno meso i razli~ite vrste obra|ene hrane. z Sede}i na~in `ivota. Vi{e oboqevaju qudi koji su neaktivni, te se preporu~uje redovna fizi~ka aktivnost. z Dijabetes. Qudi oboleli od dijabetesa ili insulinske rezistencije su, tako|e, u rizi~noj grupi. z Gojaznost. Gojazni qudi pate od pove}anog rizika od nastanka kancera debelog creva i rizika od smrti zbog iste bolesti u pore|ewu sa qudima normalne telesne te`ine. z Pu{ewe. Pu{a~i ~e{}e oboqevaju. o Alkohol. Preterana upotreba alkohola pove}ava rizik od nastanka raka debelog creva. z Radijaciona terapija za le~ewe raka. Radijaciona terapija usmerena ka abdomenu u ciqu le~ewa prethodnih kancera pove}ava rizik od nastanka raka debelog creva.

Prevencija i le~ewe raka debelog creva

Zdraviji na~in `ivota uz pravilnu ishranu, redovnu fizi~ku aktivnost, prestanak pu{ewa i u`ivawa u alkoholu i redovne kontrole kod lekara, pravi je na~in za prevenciju ove opake bolesti. Me|utim, i ako se bolest javi, treba se dobro informisati o svim vrstama le~ewa.

S. G.

UZROK PROBLEMA SA DOWIM EKSTREMITETIMA MO@E BITI RAZLI^IT Oticawe nogu mo`e zadesiti i potpuno zdrave osobe, ka`u doktori - U danima kada su vi{e temperature, toplota mo`e dovesti do {irewa krvnih sudova a to je prirodan proces i ne mora da bude vezan za neko oboqewe - ka`u specijalisti op{te medicine.

Uzrok oticawa dowih ekstremiteta mo`e biti razli~it, kao {to su na primer povrede ili du`e stajawe i sedewe.

- Qudi kojima su noge ote~ene ose}aju zategnutost ko`e, te`inu u nogama, ko`a je napeta i nekada ose}aju svrab ili peckawe i te{ko podnose stajawe i sedewe, jer se pritiskaju krvni sudovi, ali retko kada boli.

Naj~e{}e problem sa oticawem nogu imaju oni koji imaju i problem sa pro{irenim venama jer imaju o{te}ene venske zaliske. Oticawe se mo`e pojaviti i kod qudi koji imaju problema sa funkcijom srca kao pumpe i kod onih sa bubre`nim problemima.

Noge mogu oticati i ako postoji pritisak u stomaku ili ako postoji tumorozna masa, a taj otok ne traje samo tokom leta ve} se tada jo{ vi{e intenzivira.

Oticawe mo`ete spre~iti tako {to }ete prvo otkriti uzrok, a zatim se prema tome le~iti odgovaraju}om terapijom.

Ure|uje: Daniel Poletan Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com I|irot u narodu poznat i pod nazivima temi{varka" ili vodeni bo`ur", je {iroko " " rasprostrawena vi{egodi{wa biqka koja hiqadama godina raste u Kini, Indiji i Japanu. Veoma je cewen u tradicionalnoj kineskoj medicini a jedan car ~ak mu je dao ime - onaj koji produ`ava `ivot". " Koren mo`e biti duga~ak i do metar, a sve` ima gorak ukus. Za lekovite svrhe se vadi u kasnu jesen ili rano prole}e, nakon toga se dobro ispere, ise~e na komade du`ine 10 cm, nani`e na konac i su{i na tamnom promajnom mestu ili u rerni na 35 stepeni. Osu{en, ima bla`i ukus.

I|irot je pun joda i vitamina C. Tako|e sadr`i i glikozid, akorin, alkaloide, skrob, eteri~no uqe, smolu i neke tragove holina.

[ta nam govore ote~ene noge

PROBLEMI U TRUDNO]I Oticawe nogu u trudno}i je ~esta pojava. Usled hormonskog disbalansa i pritiska materice na krvne sudove koji nose te~nosti iz stopala pojavquje se otok.

Nedovoqan unos proteina u drugom stawu tako|e mo`e pospe{iti nakupqawe te~nosti.

- U toplim danima poma`e odmor ili kretawe, kako bi se cirkulacija poja~ala, podizawe nogu na stolicu ili jastuk, a i hladni oblozi mogu tako|e biti od koristi.

Pu{a~i bi trebalo da smawe unos nikotina, jer je i to jedan od uzroka oticawa. Doktori tako|e savetuju da se piju ~ajevi sa diureti~nim dejstvom kao i da se jedu namirnice bogate vitaminima i kalijumom.

M. T.

MOGU]I RAZLOZI OTICAWA

z {irewe krvnih sudova usled vi{ih temperatura z du`e stajawe ili sedewe z problem sa venama z neki problem sa srcem z mogu}i problem sa bubrezima

Le~ewe biqem I|irot Acorus calamus

Biqka i|irot poseduje izuzetnu efikasnost za brojne zdravstvene tegobe.

Budu}i da obiluje vitaminom C, deluje protiv prehlade i gripa, sni`ava temperaturu i pro~i{}ava organizam, dok jod iz i|irota poboq{ava koncentraciju i pam}ewe. Poma`e i u aktivirawu tromog `eluca i creva, kao i kod oboqewa `lezda i gihta.

Preporu~uje se i kod usporenog metabolizma, anemije, bubre`nih oboqewa.

Izrazito mr{avi qudi treba da piju ~aj od

i|irota jer otvara apetit, a i dobro je sredstvo za ~i{}ewe organizma.

Koristi se i u terapiji op{te slabosti organizma. Obloge od praha biqke i lozova~e koriste se za zarastawe ~ireva, kod gihta i kostoboqe. Ima sedativno dejstvo pa se preporu~uje u slu~aju nervne napetosti.

Koristi se za pripremu te~nosti za ispirawe usta, jer elimini{e zadah i spre~ava upalu desni. Lekovita lukovica ove biqke prava je riznica zdravqa.

Upotrebqava se, pre svega, za ubla`avawe tegoba izazvanih oboqewima organa za varewe: poma`e u slu~aju nadutosti, gastritisa, goru{ice, bolova i gr~eva u `elucu, dijareje i raznih bolesti creva i smiruje upalu sluznice.

28 ^etvrtak 6. maj maj 2021. 2020.

10. decembar ^etvrtak 6.

2021.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 REZERVNI GLAVNI HIQADU EGIPATSKI ALAT I SUNCA PRIBOR GRAD AMPERA BOG(MIT.) JORDANA (SKR.)

VOLUMEN

JAKA IGRA]A KARTA, KEC

BIV[I GR^KI FUDBALER, DEMIS

SRPSKI SKAKA^ UVIS

UZVIK BOLA

SRPSKI PEVA^ DAN^UO

8. SLOVO AZBUKE RADIJUS

UZVIK BOLA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

VR[ITI ISPLATU

SVRATI[TA ZA KARAVANE (TUR.) RE[ETO VRA]AWE ISTOM MEROM (LAT.)

MUSLIMANSKI SVE[TENIK

BILIJARSKI [TAP, TAK TANKA PAMU^NA TRAKA

LOPATICA VODENI^KOG TO^KA

Sr Gl pski as

ARHITEKTA (SKR.) SRPSKI GLUMAC SA SLIKE BIV[I SLOVENA^KI NOVAC

VEZE, KOP^E

JERMENSKI PESNIK AKOPJAN STANOVNICI ANKARE LUKSEMBURG SRPSKI GLUMAC KRSTOVI]

ODR@AVANO, O^UVANO GOMILA

LI^NA ZAMENICA

JUNAK ROMANA VRSTA IQFA I SLATKI[A PETROVA BENDER

SRPSKA GLUMICA EVA PREDAK (LAT.)

STARA GR^KA MERA ZA TE@INU PREMA

MAZURIJUM TRSTENIK

AMERI^KA GLUMICA, PIA RUQA (ENGL.)

PEVA^ MONTAN JEZERO U SEVERNOJ AMERICI

PRELIV ZA JELO, SOS (MN.) KOJI SE ODNOSI NA PARTIZANE KONCI

NA^IN PONA[AWA , POSTUPAWE SE]AWE NA KOGA

POSTAVQATI MINE DVA ISTA SLOVA

JEDAN ZANATLIJA (MN.)

AMPER AMERCIJUM

PRISVOJNA ZAMENICA TEMPERATURA

NIZ METALNIH KARIKA

ORU@ANI SUKOB NARODA LONGITUDA

MU[KI POTOMAK REOMIR

VRSTA UGOSTITEQSKOG OBJEKTA

TEPIH (MN.)

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 SRPSKA GURAJU]I GLUMICA UBACITI SA SLIKE SE NEGDE

BIV[A PEVA^ICA, JADRANKA

VRSTA VRBE

VRSTA GQIVE

ANONIMNA OSOBA, ANONIMUS

DAMA U [AHU (SKR.) SEVER

DODIRIVATI SE SVE^ANA IGRANKA

UZETI NEKU OBAVEZU NA SEBE

BRUS U OBLIKU TO^KA (MN.)

ARGON

STARO IME ENERGIJA QUBQANE CRTE NA GEOGRAFSKIM KARTAMA

GRAD U SLOVENIJI VOJNI^KI LOGORI MAGMATSKA ERUPTIVNA STENA

GR^KI TRAGI^AR

U TAJ ^AS HERCEGOVAC [IROM OTVARATI USTA BITI UNI[TEN VATROM

ONAJ KOJI RUKOVODI NE^IM STANOVNIK IRIJANA

ZARAVWEN PLANINSKI KRAJ

RIBA KOJA @IVI U JATU

DETAQNI PISMENI RADOVI (LAT.)

MINERAL PRONA\EN U PUSTIWI ATAKAMI

ZAGORKA KRA]E IME

KIKINDA TEMPERATURA

OBIM POKAZNA ZAMENICA

GLAVNI GRAD GR^KE MERE ZA POVR[INU ZEMQE

OREGON OTPORAN NA BOLEST KWI@EVNA DELA MESTO U HOLANDIJI SA@ETAK NEKOG TEKSTA 15. I 8. SLOVO AZBUKE

SRPSKI PIJANISTA, IVAN

Sr Gl pski as

VRSTA PTICE TRKA^ICE

1 2 3 4 5 6 7

NA[E @ENSKO IME KISEONIK

IZLITI TE^NOST, PROSUTI TESLA

Sr Gl pski as

OKRUG, OBLAST (FRANC.) AMPER

IZVR[NI KOMITET (SKR.)

MESTO GDE SE PRINOSE @RTVE

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

VRSTA KRMNE BIQKE

GLAVNI GRAD KANADE

HEMIJSKA BELE[KA JEDIWEWA (LAT. AMONIJAKA

Skandinavka 1: VODORAVNO @, KARAVAN-SARAJI, IMAM, SITO, RAS, LOPAR, KE, AKOP, ON, NEGOVANO, L, ARH, TALANT, MA, MARKO JANKETI], POSTUP, PARTIZANSKI, USPOMENA, ZADORA, IV, STOLARI, MINIRATI, A, LANAC, TVOJ, SIN, RAT, APERATIV-BAR, ]ILIMI Skandinavka 2: VODORAVNO D, MURSKA SOBOTA, EMONA, AGATON, TABORI, UTOM, RUKOVODILAC, ZEVATI, IRIJANAC, VISORAVAN, JATARICA, ELABORATI, ATAKAMIT, ZAGA, KI, O, ATINA, OR, TASOVAC, SATIRE, REVIR, REZIME, A, A]IMA, ISUTI, NOJ, @RTVENIK Ukr{tenica: VODORAVNO LU^A MIKROKOZMA, AT, NEKRASOV, AP, VO\, SANDERO, SO, MALA KENTA, IKS, T, KERATIN, ALAT, RU, JOVICA [KORO, GULA[, ]A, BOKAL

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Poema Petra Petrovi}a Wego{a, 2.

Simbol astatina - Ruski pesnik, Nikolaj (1821-78) Autonomna pokrajina (skr.), 3. Predvodnik, vo|a - Marka Da~ijinog automobila - Auto oznaka za Sombor, 4. Izraz u pokeru - Prva nepoznata u matematici, 5. Oznaka za tonu - Materija u noktima (hem.) - Pribor za rad, 6. Auto oznaka za Rumu - Biv{i fudbaler Napretka iz Kru{evca, 7. Vrsta jela od mesa - Dalmatinska uzre~ica - Stona posuda za vodu.

USPRAVNO: 1. Zver iz porodice ma~aka - Prazan prostor u gradu, 2. U taj ~as - Dva ista vokala, 3. Dvadeset osmo slovo azbuke - U~enik - Oznaka za litar, 4. Akademija nauka (skr.) - Red u ba{ti, 5. Srpski slikar, Jano{, 6. Bilo kakav, 7. Srpski operski peva~, Zvonimir (19302016), 8. Ona koja radi, 9. Znatna, izrazita, 10. Spoqwi omota~ drveta - Inicijali peva~a Bajramovi}a, 11. Pokazna zamenica - Pogodbeni veznik, 12. Oznaka za zapad - Gradi} u Hrvatskoj, u podno`ju Fru{ke gore na Dunavu, 13. [minka za trepavice, 14. U~enik Isusa Hrista.

NT,

,

, I,

SPORT

SRPSKI TRENER NA CENI:

Nikolu Grbi}a tra`i najuspe{niji odbojka{ki klub, postoji jedan problem...

Od kada je odjeknulo da je Nikola Grbi} sa autsajderom Zaksom osvojio titulu Lige {ampiona, telefon ne prestaje da mu zvoni.

Pored ~estitki i re~i pohvale na ra~un na{eg trenera dolaze i ponude.

Za nekada{weg selektora Srbije ozbiqno je zainteresovan najbogatiji klub u Evropi, italijanska Peru|a!

Kako prenose italijanski mediji, gazda odbojka{a Peru|e, \ino Sir}i, ne}e `aliti novca da dovede Grbi}a i da mu odre{ene ruke da napravi tim po ukusu.

Do skoro je giganta sa “~izme” predvodio Vital Hejnen koji je dobio iznena|uju}i otkaz nakon ~ega je stiglo prelazno re{ewe u vidu Karminea Fontane, ali je jasno da Peru|a traga za nekim daleko zvu~nijim imenom.

Jedini problem za Peru|in anga`man Grbi}a predstavqa to {to je on nedavno potpisao novi ugovor sa Zaksom i Poqaci nemaju nameru da ga puste.

Zanimqivo je da je boje Peru|e do skoro branio reprezentativac Srbije Aleksandar Atanasijevi}, a bi}e zanimqivo videti da li }emo u tom timu imati naredne sezone jo{ nekoga da predstavqa na{u Srbiju…

Srbija dobija jo{ jedan turnir zagrevawe za Rolan Garos Asocijacija teniskih igra~a, krovna organizacija svetskog tenisa, objavila je da }e u ovoj godini biti odr`an i drugi turnir iz serije 250 u Beogradu.

Takmi~ewe }e biti odr`ano od 22. maja do 29. maja, nedequ dana uo~i po~etka Rolan Garosa, pari{kog Grend slem turnira.

Mesto odigravawa }e biti Teniski centar „Novak \okovi}“, gde koji }e od 19. aprila biti doma}in Srbija opena.

Kako je navedeno iz ATP, nagradni fond za „Beograd 2“, kakav je aktuelni naziv drugog turnira bi}e ne{to ve}i od pola miliona evra.

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 6. maj 2020.

2021. 29

Zvezdin korak ka finalu Radowi}: Potrebno je ponoviti ovakvu partiju i u drugom me~u Dejan Radowi}, trener ko{arka{a Crvene zvezde, rekao je nakon pobede u prvom me~u polufinalne serije da je wegova ekipa do pobede nad Igokeom do{la strpqivom igrom.

Crvena zvezda je na svom terenu pobedila Igokeu sa 76:61 zahvaquju}i sjajnoj posledwoj ~etvrtini koju je Zvezda dobila sa 20:6. „Igokea je u prvom delu odli~no igrala u oba smera, precizna, skakali su boqe od nas, {utirali u visokim procentima.

Mi smo taj deo utakmice odigrali onako kako ne bi trebalo protiv ovakvog rivala. Druga~ije je sve izgledalo u nastavku. Broj ko{eva govori da je odbrana bila dobra, ali ono {to je bilo va`no jeste da smo rezultat gradili strpqivo i tako do{li u situaciji da kontroli{emo susret i do|emo do pobede“, istakao je Radowi} po zavr{etku susreta.

Trener Zvezde je potom dodao da je, kako bi pobeda bila zabele`ena i u drugom me~u, neophodno pru`iti partiju makar na pribli`nom nivou. „Bi}e te{ko, Igokea je u svakoj utakmici pokazala ~vrstinu i da igra dobro protiv nas. Nisu

Budu}nost slomila otpor Mornara i povela u polufinalu ABA lige Ko{arka{i Budu}nosti savladali su Mornar iz Bara u prvom me~u polufinala ABA lige rezultatom 97:88 i tako do{li nadomak plasmana u finale.

U duelu ekipa iz Podgorice i Bara oba sastava su imala periode kada su igrala odli~no i diktirala de{avawa na parketu.

Budu}nost je predvodio Kobs sa 22 poena, Ivanovi} je dodao 18, a dvocifreni su bili i Nikoli} sa 11, Rid sa 13, odnosno Popovi} i Exim sa po 10 poena.

Kod Mornara je predwa~io Pulen sa 24, a Nidam, Vajthed i Bjelica su dodali po 12.

Drugi me~ na programu je u Baru 7. maja sa po~etkom u 21 ~as, dok je potencijalna majstorica zakazana za 11. maj u Podgorici. oni ovde tek tako, {to su i dokazali. Moramo da budemo bar na istom nivou u petak kako bismo bili u prilici da dobijemo

i drugi me~“, zakqu~io je Radowi}.

Drugi me~ serije igra}e se u Lakta{ima, 7. maja.

N. R.

Cela planeta je plakala tog 1. maja - pla~e i danas za ~ovekom koji je postao mit - Ajrton Sena

Postoje doga|aji u `ivotu za koje ta~no znate gde ste bili i {ta ste radili kada su se desili.

Pre 27 godina, 1. maja 1994. godine, utr~ao sam u stan jer sam kasnio na start trke u Imoli. Bilo je oko 14.20 a kadar iz helikoptera na TV-u prikazivao je razlupan bolid. Sve onako s nogu gledam i ne verujem - Ajrton Sena.

Se}am se i glasa Veqka Petrovi}a, A, na{eg legendarnog komentatora trka ForU, mule 1, koji guta knedle, ne zna {ta da ka`e, nada se najboqem. Se}am se i moje mame koja poku{ava da mi ka`e ne{to ute{no, znate ono mame k’o mame: “ma, bi}e dobro”, “nemoj da brine{, izvu}i }e se”.

Pamtim i tu sliku `ute kacige koja je nepomi~no naslowena na ivicu kokpita Vilijama... , 2.

Nije se izvukao.

8) Tada sam imao 19 godina, jesu bile ratrka ne ‘90, ali prvi put sam video smrt u`ivo. raz Nije prvi put da sam ostao bez sportskog to-horoja, jer moj }ale nikako nije mogao da oz-pre`ali smrt Dragana Mancea. Porodi~no vca,smo `alili, ali tad sam jo{ bio klinac i po-vi{e je moj stari ostao bez jednog od heroja nego ja. ro- Ja sam tog 1. maja plakao kao ki{a. I ja, seti 230 miliona Brazilaca i, cenim, bar jo{ de-dve milijarde qudi na planeti. Ni danas o{,ne krijem suze kad }erki pri~am o Seni, a 30-koliko samo samo plakali kada smo gledaqwili onaj dokumentarac o Ajrtonu.

Po- Glupo je pri~ati {ta bi bilo kad bi padbilo, ali od tog dana Formula 1 nije bila avu,ista. Da se danas desio takav incident, Sena bi iza{ao iz bolida, stresao pra{i-

Ajrton Sena i Formula 1 l Tri puta svetski prvak: 1988, 1990. i 1991. l U~estvovao u 161 trci l Ostvario 41 pobedu l 65 puta osvojio pol poziciju l Prva trka - Velika nagrada Brazila 1984. l Prva pobeda - Velika nagrada Portugala 1985. l Posledwa pobeda - Velika nagrada Australije 1993. l Posledwa trka - Velika nagrada San Marina 1994. nu i od{etao do boksa. Tada je Formula 1, ipak, bila druga~ija.

A Sena nije hteo ni da vozi tog dana!

Kao {to je poznato, taj “crni vikend” u Imoli po~eo je udesom Rubensa Barikela, sre}om bez te`ih posledica. Sena je napustio trening i oti{ao kod svog {ti}enika u bolnicu i tek kada se uverio da je sve u redu vratio se na stazu. Bilo je to u petak.

U subotu, u kvalifikacijama, Ronald Racenberger je pri brzini od 314 kilometara na sat proleteo kroz krivinu i zavr{io u betonskom zidu. Sena je u`ivo gledao wegovu nesre}u i insistirao je da ga odvezu na stazu da vidi {ta je s Austrijancem.

Kad je ~uo da je Racenberger podlegao povredama, Sena se u svojoj sobi navodno slomio. Odbio je da do|e na pres-konferenciju, insistirao je da se trka ne vozi u nedequ, a kad ga je FIA ispitivala za{to je oti{ao na stazu, {to je zabraweno, sa

svima se posva|ao i izleteo iz sobe.

Trka se u nedequ ipak vozila. Tako emotivno rastrojen, Ajrton Sena je s austrijskom zastavom u rukavu - u Racenbergerovu ~ast, seo u svoj bolid u nedequ 1. maja 1994. godine. I oti{ao.

Lekari su Ajrtona proglasili mrtvim oko 18.30 tog dana.

Bilo je puno analiza i pri~a da su lekari prekasno do{li na stazu, ali svi se sla`u da su povrede bile toliko te{ke da velikom Seni nije bilo spasa.

Da nije bilo kako je bilo, Sena bi verovatno osvojio vi{e od tri titule svetskog prvaka i, osim mitskog, imao bi status i matemati~ki jednog od najboqih voza~a svih vremena. Ali, moralo je biti ovako: to~ak koji je od siline udarca otpao sa bolida udario ga je u kacigu, a nosa~ ju je probio i zabio mu se u glavu. Stra{an udarac slomio mu je lobawu, a drugi komad kokpita se kroz tanki vizir, koji je Sena prvi put nosio te sezone, zabio iznad oka.

Svaka od te tri povrede bila je fatalna.

- Izgledalo je najpre kao da spava.

Podigao sam mu kapke i istog ~asa mi je bilo potpuno jasno da ima te{ke povrede mozga. Mi smo ga istog trenutka izneli sa sedi{ta, polo`ili na zemqu... Dok smo to radili ta~no sam osetio kako mu du{a izlazi iz tela! A ja nisam religiozan...

Umro mi je na rukama. Ne, ne mogu da verujem i daqe. Umro mi je na rukama, ~ove~e...

Tim re~ima je posledwe Senine momente opisao pre neku godinu neurohirurg Sid Votkins, koji ga je samo nekoliko sati pre tragedije molio da razmisli da zavr{i karijeru.

Nakon {to je iz we oti{la Senina du{a, Formula 1 je, ka`u svi u woj i oko we, postala druga~ija. Ali Senin duh ostao je da `ivi i danas, na 27. godi{wicu wegove smrti, i `ive}e jo{ decenijama. Jer bio je nevi|ena faca i prokleto dobar voza~!

Ja i danas navijam za Meklaren.

Stra{no sam se nervirao {to je Sena oti{ao u Vilijams, ali navijao bih za wega i da vozi “trabant”. Stra{no sam se nervirao i kad se Meklaran vratio izvornoj naranxastoj boji i odrekao se prelepog crveno-belog bolida.

Ba{ taj bolid i Sena u wemu je razlog {to volim(o) Formulu 1. Postoji neka nevidqiva mo} u vezi sa wim, pa tako jedan hrvatski kolega opisuju}i svoju qubav prema Brazilcu ka`e: “Kako ne navijati za ~oveka koji se zove Ajrton Sena?”

Potpuno ta~no, a jo{ vozi za Meklaren-Hondu! De~aci {irom sveta su se “lepili” za Senu, jer takva harizma se retko sre}e.

S. G.

30

10.maj decembar ^etvrtak 6.

2021. 2020.

SPORT

FK FICROJ SRBIJA

Poziv na proslavu

Fudbalski klub Ficroj Srbija je osnovan 1963. godine i trenutno se nalazi u Prvoj dr`avnoj ligi Viktorije.

Kao najstariji srpski klub u Australiji, Ficroj Srbija je za 58 godina postojawa do`iveo mnogo promena i te{kih vremena.

Kada je osnovan, klub se zvao Karlton Srbija, a kad se preselio na isto~nu stranu Melburna dobio je ime Ringvud Srbija.

1991. godine klub je pre{ao u Ferfild park i dobio ime Ficroj Srbija. Sve ovo vreme klub je morao da igra po razli~itim terenima na svim stranama Viktorije i nikada nije imao svoj vlastiti teren.

U posledwih 10 godina klub je uspeo da se finansijski stabilizuje i da privu~e boqe igra~e i trenere. Kao rezultat toga osvojio je ligu 2019. godine.

Od 2019. godine do sada, dosta se promenilo {to se ti~e kluba. U 2020. godini pojavio se korona virus i u me|uvremenu promenilo se dosta igra~a i trenera. Skoro smo imali sre}u i ~ast da nam do|e biv{i reprezentativac Australije gospodin Xon Markovski da trenira prvi tim.

Danas klub koji se nalazi na Kevin Bartlet Rizervi (Kevin

Bartlett Reserve) u Ri~mondu ima najboqi teren i prostorije nego {to je ikada imao. Za ovaj veliki dobitak se svi posebno zahvaqujemo na{em do`ivotnom ~lanu doktoru Ranku ]osi}u koji `ivi u op{tini Jara (City of Yarra). Pre 18 meseci Ranko (kako on voli daga zovemo) nam je omogu}io saradwu sa najva`nijim odbornicima i politi~kim figurama u toj op{tini. Ranko, kao i svi mi, veruje u re~enicu ‘samo sloga Srbina spasava’ i dr`e}i se we nadamo se da }emo posti}i jo{ ve}e rezultate i uspehe.

Po{to nije tra`io nikakvu naknadu mi smo re{ili da mu se javno zahvalimo kako bi Srbi {irom Australije i sveta znali {ta je na{ brat u~inio za na{ klub. Ali uz ovo bih voleo da ga

iznenadim i zamolim na{eg brata Ranka da posle mnogo godina jo{ jednom uzme harmoniku u ruke i do|e na proslavu u na{ klub 15. maja kao specijalni gost i da nam odsvira par pesama i kola kako bi skupa proslavili na{e zajedni~ke uspehe. Brate Ranko, od srca vam hvala i o~ekujemo da vidimo vas i sve na{e drage ~lanove i goste 15. maja.

Dragan Raki}

PARTIZANOVA LEGENDA, IVAN GOLAC, NAJAVIO CRNE DANE:

Asano je samo po~etak, tek }e biti odlazaka!

Bekstvo „Partizanovog jaguara“ Takume Asana i daqe je udarna tema u srpskim fudbalskim krugovima i {ire. Iz Humske se ogla{avaju igra~i koji su kivni na Japanca, ali legenda crno-belih Ivan Golac poru~uje da je Asano verovatno imao debeo razlog za odlazak.

Ivan Golac je od 1968. do 1978. godine branio boje Partizana kao igra~. Sada s ove ta~ke gledi{ta izuzetno ga boli kada vidi kakve se stvari de{avaju u redovima posrnulog giganta iz Humske ulice.

I nije Golac uop{te iznena|en zbog na~ina na koji je „pukla qubav“ izme|u Takume Asana i crno-belih, uprkos ~iwenici da su dan-dva pre nego {to je oti{ao bili u beogradskom zoolo{kom vrtu, gde je „Partizanov jaguar“, video pravog jaguara, pored kojeg se i slikao. „Intresesantno bi bilo ~uti wegovu izjavu i razlog, ali mislim da sve to {to se dogodilo deluje neozbiqno i neodgovorno.

Jednostavno, neko mora i mo`e da trpi, ukoliko u se duguje novac, a neko ne mora. Ako je pravi razlog ovo {to se pri~a i pi{e da mu se duguju plate i da je morao iz svog xepa da pla}a stanarinu, onda je to krupan razlog i nikoga ne sme da ~udi {to je Japanac spakovao kofere i pobegao glavom bez obzira. Ispada da on finansira klub, a ne klub wega.

E sad, bojim se da }e toga biti sve vi{e i vi{e zbog svega {to se de{ava. Sve mawe klubova bi}e u

situaciji da pla}a igra~a i da opstane. Morate da imate ozbiqnu organizaciju da biste kontrolisali sve, a prosto kada klub nema finansijskih mogu}nosti da prati takmi~ewe, da pla}a redovno plate igra~ima i zaposlenima, onda vam se pi{e crno. Cirkus je da vam ode glavni igra~ nekoliko kola pre kraja i pre finala kupa“, izjavio je Golac.

Dva dana zaredom ogla{avaju se fudbaleri iz crno-belog tabora, prvo Lazar Markovi}, zatim i kapiten Stojkovi}, koji jasno i glasno poru~uju da za takve kao {to je Japanac nema mesta, kao i da ih je izdao.

Golac opet „spu{ta loptu“ i staje na stranu najboqeg igra~a Partizana koji je prosto eksplodirao ove sezone, a Partizan je zbog toga trqao ruke, s obzirom na to da je pomiwano oko pet miliona evra od wegove potencijalne prodaje. „Ako klub nije ispo{tovao ono {to pi{e u ugovoru, ne ~udi me {to je oti{ao. Zna se, moraju da se ispla}uju plate, stan, kao i auto. To su evropski i svetski principi. I ranije je bilo u Partizanu neozbiqnosti prilikom prodaje igra~a. Pri~aju da }e nekog prodati za 15, pa ga prodaju za dva miliona. Za koliko je oti{ao Sadik? Setimo se samo Andrije @ivkovi}a, koji je oti{ao bez obe{te}ewa, a mogli su milioni da se uzmu. Za si}u je oti{ao i mali Stevanovi} u Man~ester siti“, isti~e Golac i dodaje:

Ivan Golac

„Da biste dobro poslovali, morate biti doma}ini, morate voleti ku}u u kojoj `ivite. Morate raditi u interesu ku}e. Ako toga nema, kao u ovom slu~aju, onda vam je jasno da }e vam igra~i odlaziti bez obe{te}ewa.

E, onda mora uprava da ide po{to pokazuje neznawe i nekvalitet. Ili su mo`da u pitawu neke ne~asne radwe. Generalno, sve {to se de{ava u Partizanu je prosto frapantno, pokazuje nemo} insistucije i neznawe mnogo ~ega. Kada u|ete u vode bezna|a, onda se tu doga|aju nesportske stvari. Imamo trenutno slu~aj Man~ester junajteda, kojem su upali besni navija~i na stadion i pokazali vlasnicima kluba da `ele da im vide le|a“, ka`e na{ sagovornik.

Na pitawe da li to na bilo koji na~in insinuira da Partizanu treba, ili sledi man~esterski scenario, Golac odgovara: „Ja samo mislim da su se navija~i umorili jer im se godinama serviraju la`i i daleko je Partizan od osvajawa titule. ^etiri godine gleda Crvenoj zvezdi u le|a, a da biste ne{to kvalitetno uradili morate znati posao.

Sve je u Humskoj vrlo nemu{to, nemate onaj kontakt izme|u uprave i navija~a. Ne ~ujete ni{ta.

Klub mora da obrazlo`i zdravo, kvalitetno i normalno {ta se ta~no doga|a i za{to je oti{ao Asano. Ne znam kako }e navija~i

Takume Asano, najboqi igra~ Partizana, napustio je klub zbog dugovawa i neispla}enih plata reagovati, sigurno da }e biti reakcije, posebno ukoliko usledi neuspeh u finalu Kupa Srbije.

Titula je zavr{ena pri~a, ostao je kup za spas sezone. A ako Zvezda i tu pobedi, ni{ta dobro se ne mo`e o~ekivati. Svi znamo za floskulu da u derbiju nema favorita, ali to ipak pripada pro{losti. Zvezda zna {ta radi, boqe je organizovana, Partizanu se ne pi{e dobro“.

Ipak, i pored svih turbulencija koje prate crno-bele, i pored su{e trofeja i dominacije najve}eg rivala, Golac ne vidi da }e predsednik Milorad Vu~eli} i wegovi sledbenici, biti dosledni i da }e prepustiti rukovo|ewe kluba nekom ko bi imao vi{e uspeha. „Mislim da mora do}i do promena zarad boqeg sutra, ali isto tako mislim da pomenuta garnitura qudi to ne}e u~initi samonicijativno. Dostojanstvo

je ne{to sa ~ime se ra|amo, kao i moralnost, duhovnost. Neduhovni qudi su hibridi, ne ose}aju ni{ta, nemaju emocije. Ukoliko ose}ate odgovornost za neuspeh, pona{a}ete se u skladu s terminom odgovornost i oti}i }ete. Ali, kod nas je odgovornost otu|ena strana, mnogi ne znaju {ta ona zna~i. Partizan je nekada bio veliki i ozbiqan klub, klub koji je dao najvi{e igra~a unostranstvu, koji su obele`ili epohu jugoslovenskog fudbala i pronosili decenijama slavu jugoslovenskog fudbala. A pogledajte sad na {ta to li~i. Igra~i be`e iz Humske. Agonija, mu~ewe.

Ali, narod se umorio od la`i, postaje mu~no. Fudbal je oduvek bio svetla ta~ka, i narod bi zadwi dinar dao da do|e da gleda dobru utakmicu, po{tenu. Gde prvi biva {ampion, a posledwi ispada iz lige. Tragedija je {ta se de{ava u Partizanu“, zavr{io je razgovor Ivan Golac.

S. G.

SPORT

^etvrtak^etvrtak 10. decembar 6. maj 2020.

2021. 31

CRVENO-BELI SAVLADALI VOJVODINU I 32. PUT POSTALI PRVACI SRBIJE

Zvezda osvojila titulu Crvena zvezda osvojila je novu 32. titulu prvaka Srbije, po{to je pobedila Vojvodinu sa 1:0.

Trijumf i overu trofeja crveno-belima doneo je Sini{a Sani~anin koji je u 13. minutu zatresao sopstvenu mre`u.

Bila je Zvezda najboqa i u ovoj sezoni i zaslu`eno do{la do nove titule. I na ovom me~u klub sa "Marakane" bio je boqi rival za taj jedan gol.

SASTAVI TIMOVA: CRVENA ZVEZDA (4-2-3-1): Borjan - Gaji}, Milunovi}, Pankov, Rodi} - Petrovi}, Sanogo - Ben, Nikoli}, Ivani} - Fal~ineli.

VOJVODINA (4-2-3-1): Simi} - Brali}, Sani~anin, \uri}, \or|evi} - Drin~i}, Topi} ^ovi}, Zuki}, Boji} - Vukadinovi}.

Ovo je timu iz Qutice Bogdana bila ~etvrta vezana titula i to nijedna generacija nije uspela.

Imaju izabranici Dejana Stankovi}a da obore jo{ neke rekorde do kraja sezone. Sa ovim jednim golom, crveno-beli su do{li

do brojke od 96 pogodaka i jure brojku od 100, {to je realno da se desi.

Tako|e, Zvezda je ovom pobedom do{la do 98 bodova, i proba}e da obore ospstveni rekord od 105 bodova. To su neki ciqevi koji }e {ampion Srbije poku{ati da ostvari do kraja sezone. [to se utakmice ti~e mogli su i gosti do gola, pa i da izbegnu poraz, ali u nekim

situacijama nisu imali ni sre}e.

Nije Zvezda bila ubedqiva kao u nekim prethodnim utakmica, ali sigurno da }e doma}inu ciq bio da pobedi i obezbedi novu titulu - {to je na kraju i uradila.

Na kraju utakmice kapiten crveno-belih Milan Borjan podigao je pehar, svi igra~i su slavili.

N. R.

Zvezdina ~etvorka u istoriji, postala garancija titula Crvena zvezda je osvojila ~etvrtu titulu u nizu, a ~etvorica fudbalera bila su deo svakog od tih poduhvata, to su: Milan Borjan, Marko Gobeqi}, Milan Rodi} i El Fardu Ben. Kada je Borjan leta 2017. godine stigao u klub, malo je bilo onih koji su mogli da naslute da }e postati sinonim za Zvezdine uspehe, iako nije bilo dileme da se radi o fantasti~nom golmanu.

Kapiten Zvezde je do sada zabele`io 178 nastupa u crveno-belom dresu, postao miqenik navija~a, dragocen {raf u borbi za svaku od osvojenih titula i neko ko je i na najve}im utakmicama, pogotovo onim evropskim, pravio razliku u korist crveno-belih.

Gobeqi} je bio prvo poja~awe u letwem prelaznom roku 2017. godine, stigav{i u klub kao jedan od najboqih fudbalera doma}eg prvenstva. On, Vuli} i Vukanovi} su

bili okosnica tada{weg Napretka, a interesantno je da je trojac potom zajedno igrao i u Crvenoj zvezdi.

Ipak, prvi je u klub stigao Gobeqi}, fudbaler ~iji je napredak u crveno-belom dresu i{ao postepeno, jer je od „xokera“ sa klupe Vladana Milojevi}a stigao do kapitenske trake, postigao gol protiv PS@-a i nijednog trenutka nije pru`io mawe od svog

maksimuma kada se na{ao na terenu. Za sada je odigrao 143 utakmice za tim iz Beograda i postigao devet pogodaka.

Bio je to jedan od najuspe{nijih Zvezdinih dana kada se govori o prelaznim rokovima, jer su 22. jula 2017. godine dres na{eg kluba zadu`ili Milan Rodi} i Nemawa Radowi}. Zacementirao se ve} tada Rodi} na levoj strani terena kada je

re~ o defanzivi i nezamewiv je bio prvo kod Vladana Milojevi}a, a sada i kod Dejana Stankovi}a.

Igre u Zvezdinom dresu su ga dovele i do reprezentacije, ~ak i do toga da bude deo Srbije na Svetskom prvenstvu 2018. godine, a do sada je odigrao 142 utakmice za Crvenu zvezdu i postigao pet golova.

Ben za razliku od pomenute trojice nije bio tu pune ~etiri godine, jer je stigao kao akvicizija iz Olimpijakosa u januaru 2018. godine. Ali od tada, pa do danas, on je postao stranac sa najvi{e odigranih utakmica i postignutih golova u crveno-belom dresu. Ukupno 125 puta nastupio je za Crvenu zvezdu i postigao 63 pogotka, a i on je jo{ jedan u nizu na{ih fudbalera sposobnih da prave razliku i na evropskim utakmicama, pa Benu nije strano da i na najve}im utakmicama posti`e pogotke.

DEKIJEVA ZVEZDA JE NAJBOQA, ALI...

Partizan je i daqe apsolutni vladar po broju vezanih titula Crvena zvezda je pobedom nad Vojvodinom u 34. kolu Superlige Srbije, osvojila {ampionsku titulu, ~etiri kola pre kraja prvenstva.

Crveno-beli su na taj na~in nastavili dominaciju u srpskom fudbalu u posledwih nekoliko godina.

Ne samo da su novim peharom dr`avnog {ampiona, izabranici Dejana Stankovi}a, potvrdili da su najboqi u Srbiji, ve} su se upisali i u klupsku istoriju.

Naime, ovo je prvi put da je od osnivawa, Crvena zvezda uspela da ve`e ~etiri {ampionske titule, {to nije po{lo ni jednoj generaciji pre ove.

Tim iz Qutice Bogdana je kroz svoju istoriju osvojio najvi{e titula u doma}em fudbalu, ali su tek u dva navrata pre ovog, imali niz od tri osvojene titule.

Prvi put se to desilo u periodu od 1967. do 1970. godine, a slede}a je to u~inila tek ona slavna generacija, koja se oktila i peharom Kupa {ampiona.

Zanimqivo je da je taj niz od tri titule mogao da bude i ve}i, ali je godinu dana pre po~etka serije, Vojvodina postala {ampion Jugoslavije i uspela da se uglavi kao jedini prvak u tih pet sezona osim Zvezde.

Dugo je na{ najtrofejniji klub ~ekao na novu seriju, a ona je zapo~ela dolaskom Vladan Milojevi}a na poziciju trenera, koji je uspeo da osvajawem dve titule i predno{~u na polusezoni prethodne godine stavi veliki pe~at na ovaj rekord.

Tre}u titulu je kao trener zvani~no osvojio Dejan Stankovi}, koji je do{ao na polusezoni, dok }e ~etvrta biti samo wegovih ruku delo.

Iako je Crvena zvezda klub sa najvi{e trofeja, vlasnik najdu`eg niza je najqu}i rival Partizan.

Crno-beli su apsolutnu dominaciju srpskim fudbalom u periodu od 2007. godine do 2013. godine krunisali sa {est titula prvaka dr`ave.

Partizan je samo u jo{ jednom navratu imao niz od tri pehara prvaka, kada je postao {ampion Jugoslavije u periodu od 1960. do 1963. godine.

Tako }e Zvezda u narednim godinama poku{ati da nastavi niz i sru{i i taj rekord.

SRPSKI KLUB NA PRAGU 1. LIGE HRVATSKE:

Pobede slave uz \ur|evdan Fudbalski klub BSK iz Bijelog Brda hit je hrvatskog fudbala, a radi se o ekipi iz mesta{ceta blizu Osijeka.

Blizu granice sa Srbijom, nedaleko od grani~nog prelaza Bogojevo, jedan mali klub pro`ivqava fudbalsku bajku jer ima {ansu da se plasira u najja~i hrvatski rang takmi~ewa.

Prvi je Dragovoqac u drugoj ligi Hrvatske sa 49 bodova, Bijelo Brdo ima 47, ali i dve utakmice vi{e, sa 29 odigranih kola.

Ipak, ima jo{ utakmica, jer liga ima 18 ekipa i igra se 34 kola, a u petak je Bijelo Brdo igralo protiv Junaka iz Siwa,

pretposledweg tima lige, na svom terenu i pobedilo s 2:1 i trenutno je na ~elu tabele.

Ukoliko BSK Bijelo Brdo do|e do elite, bio bi to senzacionalan podvig za lokalni klub iz mesta koje ima ne{to mawe od 2.000 stanovnika, ako je verovati posledwem popisu iz 2011. godine.

Prema dostupnim podacima, ve}inu ~ine Srbi, ~ak 80 odsto, a pobede se proslavqaju uz truba~e i „\ur|evdan,“ tako je bilo i pre dve godine, kada je ekipa u{la u drugu ligu.

Sada ni 1. liga nije san, pa bi tim iz Bijelog Brda mogao da

zaigra protiv Dinama, Osijeka, Hajduka…

Zbog toga se radi i na infrastrukturi, pa se ula`e u stadion, tribine su pro{irene na 2.000 mesta.

Ina~e, klub je osnovan 1935. godine, krase ga `uta, bela i plava boja, a prvu loptu u Bijelo Brdo doneo je Jovo Nik{i} Dido.

Klub su osnovali lokalni Srbi, a do Drugog svetskog rata su se igrale prijateqske utakmice sa klubovima okolnih naseqa.

Ceo tim je 1943. oti{ao u partizane, a klub je registrovan zvani~no tek 1953.

Najboqi rezultati ostvari-

vani su u podsaveznom rangu od 1957. do 1963. godine, a na ve}e rezultate ~ekalo se do danas.

U sezoni 2017/2018, klub je u{ao u drugu ligu i sada se sawa ulazak u elitno dru{tvo.

Ina~e, u hrvatskom fudbalu, nema mnogo prostora za kalku-

lacije, samo jedan tim ispada iz prve lige i borba za opstanak je `estoka.

Lokomotiva Zagreb je trenutno 10. u ligi i preti joj ispadawe, a Dragovoqac i BSK su najve}i rivali za elitu.

N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 6. 5. 2021.

: ] I V O K N I N [ O MIL

Morali smo da odemo iz Srbije, sinu sam dao ime po Novaku Srpski fudbaler Milo{ Ninkovi}, koji punih {est godina s uspehom nosi dres Sidneja gde u istoimenom gradu `ivi s porodicom, pri~ao je o Uskrsu u Australiji, Crvenoj zvezdi, reprezentaciji, ali je otkrio i da je morao da napusti Srbiju.

Popularni Nine je sve samo ne obi~an, prose~an fudbaler. I ne, ne radi se ovde o tome {to wega lopta slu{a daleko vi{e nego kolege, {to mu se „lepi“ za nogu.

Ovde je u pitawu ne{to potpuno drugo.

Za razliku od mnogih, ro|eni Beogra|anin nikada nije, umesto za loptom tr~ao za novcem iako je objektivno te{ko odbiti xak para koji prebogati Arapi i Kinezi lako istresu pred vas, ukoliko ste im zanimqivi i wihovu ligu mo`ete da u~inite atraktivnnom.

Imao je Milo{ Ninkovi} i takvih ponuda, ali je 2014. godine posle osvojene titule sa Crvenom zvezdom, re{io da ode u francuski Evijan, a samo godinu dana posle mogao je da bira izme|u Kine i Australije. I izabrao je ovo drugo.

Gledaju}i sa ove vremenske distance, nije pogre{io. Naprotiv! Napravio je pun pogodak, iako nije izabrao bogatiju ponudu, ve} lep{e i zdravije mesto za `ivot, za wega i wegovu porodicu.

Majstor u kopa~kama koji, iako ove godine puni 37 godina, i daqe pravi razliku na terenu, asistira i poigrava se, onako „pe{ke“ s rivalima u A ligi, otkrio je da je sinu dao ime po najboqem teniseru sveta Novaku \okovi}u.

Dotakao se i dru{tvenog posrnu}a, rijaliti programa kojim je Srbija „izbombardovana“ i istakao da je to bio kqu~ni razlog da tada sa suprugom Dejanom i }erkicama Angelinom i Dorotejom, spakuje kofere i ode daleko iz Srbije, ~ak 15.670 kilometara vazdu{nim putem, koliko je Sidnej udaqen od Beograda. n S obzirom na to da vam se sin zove Novak, da li wegovo veze ima s najboqim teniserom Srbije i sveta Novakom \okovi}em, koji je najve}e uspehe pravio upravo u Australiji?

- To je interesantna pri~a. Supruzi je termin bio pri kraja Australijan opena, i nas dvoje smo se dogovori-

li, po{to smo znali da nosi de~aka, da }e se zvati Novak, ukoliko \okovi} osvoji titulu u Melburnu. I na{ sin porani, do{ao je na svet 12. januara 2019. godine, kada jo{ Australijan

USKRS U SIDNEJU n Kako izgleda Uskrs jedne srpske porodice u Sidneju?

- Ispo{tujemo uvek sve obi~aje. Odemo u crkvu da se pri~estimo, postili smo ceo post. Na{ih crkvi ima ba{ dosta, bukvalno su nam na deset minuta kolima od ku}e, ima tu i ruskih pravoslavnih. Na{a najve}a crkva je u Kabramati, ali ne idemo u wu jer je daleko.

Ova na{a je mawa i blizu nam je, ima veliko dvori{te i tu se deca igraju.

Posle se vratimo ku}i na ru~ak, vidimo se i s kumovima koji su krstili Novaka, na{i qudi koji ovde `ive. Bude tu na{e hrane, supruga je kupila kajmak, pr{utu, ima mesa, jaja, ma svega... open nije ni po~eo, ili je bilo tek prvo, drugo kolo. Reko {ta }emo sad... I ni{ta, mi se tu dogovorimo da }emo mu dati ime Novak, jer }e Nole svakako da osvoji Australiju. I naravno, to se i dogodi. n Iz Srbije ste oti{li 2014. godine, a ro|eni ste u Beogradu. Zbog ~ega ste se u zrelim igra~kim godinama odlu~ili da odete ba{ toliko daleko? Obi~no svi vole da budu blizu porodice, da deca budu s bakama i dekama...

- Beograd }e uvek biti moj grad, tu sam se rodio, tu su mi porodica, prijateqi. A Sidnej, on ima prednost {to je uvek lepo vreme, tu su i pla`e, to nema Beograd.

Ali, nismo zbog toga oti{li. Jednostavno, nisam `eleo da mi deca odrastaju uz 'Farmu' i 'Velikog brata', starlete i ostale stvari kojima se u Srbiji poklawa previ{e pa`we i prostora u medijima. Ba{ te godine kada sam odigrao sezonu u Zvezdi sam video kakvo je stawe u dru{tvu. Za tih godinu dana video sam sve i sva{ta.

Srbija je za mene sve, volim je najvi{e na svetu, ali nisam `eleo da moja deca odrastaju u takvoj sredini. Bitno je kako ih vaspitava{, ali kada odu u {kolu i dru`e s drugom decom koja gledaju te rijaliti programe, pri~aju o tome, onda }e da do|u ku}i i tra`e mi da im pustim to isto. A ja to ne `elim, da gledaju na televiziji starlete koje pri~aju o tarifama.

Ba{ sam nedavno to video ovde jer imam satelit. Razmi{qam i to da prestanem da pla}am. Jer, ovo nije sme{no, to je tu`no, kakvim qudima i ~emu se daje prostor u Srbiji. Ne ka`em da toga nema u drugim gradovima i da je Sidnej bajka, ali je to u daleko bla`em obliku. a nedavno smo dobili australijske papire pa }emo videti. Najvi{e bismo voleli da se vratimo u Srbiju, ali... Ovde imamo sve, dosta na{ih qudi, crkve, prodavnice, mesare,

Српски фудбалер Никола Нинковић са супругом и децом прославио Ускрс у Сиднеју ose}amo se kao kod ku}e. Ba{ nedavno se i otvorila srpska {kola 'Sveti Sava'. n Da li vam deca idu ba{ u pomenutu {kolu?

- Ne, ona je ipak malo daqe od mesta gde `ivimo. Ima kolima bar 45-50 minuta, ali verovatno }e Novak i}i u wu. ]erkice su ve} velike, starija ima devet, a mla|a sedam godina. Novak je jo{ mali, dve godine. n Da li ste stigli iz Sidneja da ispratite Zvezdinu 32. titulu, ina~e rekordnu, ~etvrtu uzastopnu?

- Video sam naravno. Drago mi je zbog Dekija Stankovi}a i momaka. ^uo sam se nedavno sa Degenekom, a posla}u i Dekiju poruku, da mu ~estitam na fenomenalnom uspehu. Zaista veliki uspeh, osvojiti ~etiri titule zaredom. Mada, Superliga je nekako dosadna, nisam je previ{e pratio, ali sam znao da }e Zvezda da bude prva.

Vi{e sam gledao Zvezdu u Ligi Evrope.

Neverovatno je i to da je Partizan nanizao 17 pobeda pre ve~itog derbija sa Zvezdom, a da je imao 12 bodova zaostatka. To nema nigde, samo kod nas u Srbiji. n Kada ste vi bili u Zvezdi, bila je potpuno suprotna situcacija. Sada je igrawe u Evropi standard, puca se i na Ligu {ampiona, pomiwu skupa poja~awa - Radowi}, Prijovi}, Kolarov, Dragovi}, a u va{e vreme sendvi~i za zaposlene, besparica, dugovawa...

- Raduje me {to je tako. @elim Zvezdi Ligu {ampiona, ali ne da u|e u wu i da kao protiv Pari Sen @ermena, lopta bude 90 odsto u wihovom posedu, {to je i realno zbog buxeta. Nadam se da }e ukoliko do|e pomenutog poja~awa, Zvezda biti konkurentna. Dobro je da se puca na Ligu {ampiona, sa takvim poja~awima za{to da ne, jer je daleko ve}i novac u Ligi {ampiona nego u Ligi Evrope. [to se ti~e mog perioda kada smo sa Slavi{om Stojanovi}em prekinuli dominaciju Partizana od {est, sedam vezanih titula, to su bila neka potpuno druga vremena. Milija{, Bajko, Xoni Mijailovi} i ja, svi smo do{li na Marakanu u tom trenutku iz qubavi prema Zvezdi, ne zbog novca. Nije ga bilo, a bila je to nezaboravna sezona 2013/14. Se}am se da smo organizovali humanitarno ve~e i da smo skupili izme|u 20 i 25 hiqada evra, pa smo renovirali svla~ionicu i kupatilo. Kupili smo |akuzi i saunu, mislim da je i dan danas ta svla~ionica ostala takva. To je bila ~ista emocija i drago mi je {to se sve tako odigralo. Ne `alim ni zbog ~ega. Lako je igrati za Zvezdu kada igra Ligu {ampiona i Ligu Evrope, a ne kada je u te{koj situaciji. Stvarno sam ponosan na celu tu generaciju {to smo uzeli titulu na ~elu sa Slavi{om Stojanovi}em.

S. G.