Srpski glas 6. jun

Lepa Srbija: Srbin Dragan [ibali} krenuo biciklom na Mont Everest

Li~ni stav MARKO LOPU[INA: Tre}i svetski rat je ve} po~eo

posledweg

Strana 23

Strana

Strana

Skandal u Americi, Skotu Riteru onemogu}eno da otputuje u

Rusiju

Ameri~ki Stejt department zaplenio je paso{ biv{eg marinca i inspektora UN za oru`je Skota Ritera, potvrdio je on za RT interne{nel.

Riter je bio na putu za Rusiju gde se zaputio na Me|unarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu (SPIEF) kada je izvu~en iz aviona i oduzeta su mu dokumenta.

- Stejt department je zaplenio moj paso{ - rekao je Riter za RT.

- Izvu~en sam iz aviona - rekao je on dodao da je dobro, te da je samo iznerviran.

Riter je biv{i obave{tajni oficir ameri~kog marinskog korpusa, koji je kasnije slu`io kao inspektor za oru`je SAD i UN u Iraku.

Tako|e je saradnik RT-a , pi{e o me|unarodnoj bezbednosti, vojnim poslovima, Rusiji i Bliskom istoku, kao i o kontroli naoru`awa i ne{irewu oru`ja.

Posledwi put je posetio Rusiju u januaru, provode}i vreme u ^e~eniji, Moskvi i Sankt Peterburgu.

U najnovijoj objavi na svom Telegram kanalu Riter je optu`io fondaciju ameri~kog glumca Xorxa Klunija i wegove `ene za pravdu da vode krsta{ki rat protiv "ruskih propagandista“.

- Evo me. U lice. Ako me izgovarawe istine o Rusiji ~ini propagandistom u va{oj kwizi, onda prihvatam naslov - napisao je on.

Donald Tramp progla{en krivim po sve 34 ta~ke optu`nice, presuda 11. jula

Prvi put u istoriji SAD jedan biv{i predsednik krivi~no osu|en.

Porota je proglasila biv{eg predsednika SAD Donalda Trampa krivim za falsifikovawe poslovnih kwiga kako bi prikrio tajnu isplatu biv{oj porno-zvezdi Stormi Danijels.

To je prva od 34 ta~ke optu`nice, a porota je Trampa proglasila krivim po svim ta~kama.

Porota je odluku donela posle mawe od dvanaest sati rasprave u prvom krivi~nom procesu protiv jednog predsednika SAD bez presedana.

Trampa je porota od 12 Wujor~ana osudila za krivi~no delo falsifikovawa poslovne dokumentacije, odnosno uno{ewa la`nih podataka sa namerom da po~ini neko drugo krivi~no delo.

U Trampovom slu~aju, okru`ni tu`ilac na Menhetnu ga je optu`io da je la`no evidentirao nadoknadu tro{kova svom biv{em advokatu Majklu Koenu, koji je onda zvezdi filmova za odrasle Stormi Danijels platio 130.000 dolara za weno }utawe o aferi sa Trampom, pravdaju}i to kao „pravne tro{kove“.

Sud }e Trampu izre}i kaznu 11. jula u 10 sati po isto~noameri~kom vremenu, odnosno u

~etiri popodne po centralnoevropskom vremenu.

To je samo ~etiri dana pre Republikanske konvencije na kojoj se zvani~no progla{ava kandidat stranke na predsedni~kim izborima.

Mogu}e je da kazna bude zatvorska, ali malo je verovatno da bi Tramp morao u zatvor pre novembarskih izbora. Po izlasku iz sudnice Tramp se obratio medijima re~ima da je odluka sramotna i da je su|ewe bilo name{teno.

Dodao je da ni{ta nije gotovo i da }e se boriti do kraja, kao i da nije imao po{teno su|ewe. Presuda ne}e spre~iti Trampa da u~estvuje na izborima za predsednika, ali mogla bi zna~ajno da uti~e na wegove {anse, procewuju analiti~ari.

ROBOT OBORIO GINISOV REKORD:

Bajdenova kampawa je propratila Trampovu osu|uju}u presudu, napisav{i u saop{tewu: „Danas smo u Wujorku videli da niko nije iznad zakona.“

„Donald Tramp je oduvek pogre{no verovao da se nikada ne}e suo~iti sa posledicama kr{ewa zakona radi sopstvene li~ne koristi“, napisao je direktor za komunikacije kampawe "Bajden–Haris" Majkl Tajler. Zatim je pozvao qude da glasaju: „Dana{wa presuda ne mewa ~iwenicu da se ameri~ki narod suo~ava sa jednostavnom realno{}u. I daqe postoji samo jedan na~in da se Donald Tramp spre~i da u|e u Ovalni kabinet: glasa~ka kutija. Osu|eni kriminalac ili ne, Tramp }e biti republikanski kandidat za predsednika“.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

[ta ~ovek mo`e da uradi za 305 milisekundi? Nauka ka`e - da trepne jedan i po put. Ali, jedan robot je uspeo za ovo vreme da sklopi Rubikovu kocku i time obori svetski rekord koji je postavqen pre punih 6 godina!

Izuzetni rezultati robota danas vi{e nikoga ne iznena|uju: oni autonomno hodaju, rade u fabrikama, poma`u starima po ku}i i re{avaju svakakve mozgalice. Jedan se, dodu{e, posebno istakao, na jednom takmi~ewu u Japanu u brzom slagawu Rubikovih kocki. Rezultat je bio toliko dobar da je oboren ~ak i Ginisov rekord.

"Skaratiti vreme slagawa Rubikove kocke je bio jako te`ak zadatak, ali smo se u isto vreme i dobro zabavili", rekao je vode}i in`ewer koji je zaslu`an

za izradu ovog robota u intervjuu za Ginisovu kwigu rekorda. "Pogledao sam video snimke prethodnog rekordera i znao sam da imamo boqi motor", dodao je on. Za apsolutnog {ampiona na ovom takmi~ewu progla{en je TOKUI Fast Accurate Synchronized Motion Testing Robot koji je dizajnirao Micubi{i. Ovom robotu nestvarnih performansi je za slagawe Rubikove kocke bilo potrebno tek 0,305 sekundi, ~ime je oboren prethodni svetski rekord koji je iznosio 0,38 sekundi i koji je postavio wegov "kolega" pre punih 6 godina.

Ostvareni rezultat je zaista dostojan divqewa, naro~ito ukoliko se uporedi sa vremenom koje je potrebno ~oveku da bi izvr{io istu radwu. Najbr`em ~oveku na svetu u ovoj disciplini, Maksu Parkeru, je za slagawe Rubikove kocke bilo potrebno 3,13 sekundi pro{le godine kada je postavqen ovaj rekord. To je ~ak 10 puta vi{e vremena!

Zanimqivo je i to da je TOKUI robot bio jo{ br`i kada su ga in`eweri sklopili prvi put - toliko, da Rubikova kocka nije mogla da izdr`i brzinu kojoj je mehanizam okretao. Ovo nije bilo produktivno, pa su in`eweri morali da prona|u na~in da ga malo uspore, ali ne previ{e, jer onda ne bi oborili rekord. Nakon 20 minuta pode{avawa, robotu su kona~no pode{eni svi parametri tako da on bude savr{en za ovaj poduhvat. "Znamo da na{i proizvodi mogu da u~ine svet jo{ boqim mestom. Nadamo se da }e nakon ovoga qudi imati boqu sliku o tome kakvi su na{i proizvodi", rekli su predstavnici TOKUI tima koji stoji iza ovog poduhvata.

Donald Tramp se obra}a medijima po izlasku iz sudnice

ZAQUBQEN U RUSKIWU:

Rupert Merdok ponovo se o`enio u 93. godini

Medijski mogul Rupert Merdok (93) o`enio se sa molekularnim biologom Ruskiwom, Elenom @ukovom (67), nakon nekoliko meseci zabavqawa,

dece, bio je predsednik Wuz korporacije, koja poseduje "San", Foks wuz i "Volstrit xurnal".

Milijarder koji ima 93 godine o`enio se u nedequ 67-go-

preneli su mediji. Elena je bila je udata za ruskog naftnog milijardera Aleksandra @ukova, dok je wihova }erka Da{a, kolekcionarka umetni~kih dela, bila supruga Romana Abramovi~a. Mardok, koji ima {estoro

di{wom Elenom @ukovom, penzionisanim molekularnim biologom. Ven~awe je uprili~eno u wegovom vinogradu u Kaliforniji. Merdok se o`enio peti put, nakon vesti koje su se pojavile pro{log aprila da se zabavqa sa @ukovom, a samo

~etiri meseca nakon {to je prekinuo dvonedeqnu veridbu sa En Lesli Smit, 67-godi{wom konzervativnom radijskom voditeqkom, prenosi Gardijan. Merdok je upoznao @ukovu na velikom porodi~nom okupqawu koje je organizovala wegova tre}a biv{a `ena, Vendi Deng, s kojom je bio u braku 14 godina pre nego {to su se razveli 2013. godine.

Merdok se 2022. razveo od svoje ~etvrte `ene, 67-godi{we glumice i modela Xeri Hol. Mardok je ranije bio o`ewen i biv{om stjuardesom Patri{om Buker, novinarkom Anom Mardok i preduzetnicom Vendi Deng.

Merdokova kompanija "News Corp" sa sedi{tem u Wujorku poseduje stotine lokalnih, nacionalnih i me|unarodnih digitalnih medija ukqu~uju}i Volstrit xornal, Foks wuz i Skaj wuz Australija, kao i izdava~a kwiga Harper Kolins.

Prema Forbsu, Merdokova neto vrednost pribli`no iznosi 19,5 milijardi dolara.

"PROCURELE" SVE TAJNE GUGLOVOG ALGORITMA:

Evo kako pretra`iva~ odre|uje koji sadr`aj }ete videti

Pre samo nekoliko dana Gugl je do`iveo neprijatnost koja je dovela do obelo dawivawa preko 2.500 dokumenata koji do detaqa obja{wavaju kako funkcioni{e wegov algoritam. Ono {to u wima pi{e ne dopada se nikome - ni marketarima, ni nau~nicima, a ni novinarima.

"Procurele" sve taj ne Guglovog algoritma: Evo kako pretra`iva~ odre|uje koji sadr`aj }ete videti. Verovatno nikada ne}emo sa sigurno{}u i do detaqa znati kako funkcioni{e Gugl pretra`iva~, ali jedno znamo sigurno - za rangirawe rezultata na osnovu korisni~kih upita on koristi poseban algoritam. Kakav - ni to donedavno nismo znali, ali nakon {to su poverqiva dokumenta komanije dospela u javnost, dileme vi{e nema. KLIKOVI ILI POUZDANOST INFORMACIJA - [TA JE PRESUDNO

la eksperte u domenu marketinga i advertajzinga (reklamirawa), koji neprekidno ula`u napore u to da se korisnicima brauzera plasiraju ta~ni podaci iz kredibilnih izvora. Osim ovih kategorija, "`rtve" Guglovog algoritma su i medijske ku}e i novinari, nau~nici i stru~waci iz drugih oblasti, ~ija su otkri}a i radovi na ovaj na~in prakti~no zanemareni.

GUGLOV ALGORITAM BI MOGAO BITI POTPUNO

RAZOTKRIVEN

IMA LOGIKE: Australija poslala ministra za invalidsku za{titu na samit o Ukrajini

Kanbera je do posledweg trenutka ~ekala da saop{ti koga }e poslati na konferenciju u [vajcarsku

Australija }e poslati svog ministra za invalidsku za{titu i penzije (NDIS) na samit o Ukrajini, uprkos zahtevima Kijeva da skupu u [vajcarskoj prisustvuje neko na visokom nivou – premijer ili wegov zamenik.

Nekada{wi ministar spoqnih poslova a sada senator Peni Vong rekao je u parlamentu da je premijer Entoni Albaneze bio taj koji je poslao ministra Bila [ortena u [vajcarsku.

"Premijer je o~igledno smatrao da je ovaj nivo predstavqawa odgovaraju}i", rekao je Vong na kritike opozicije da [orten nije odgovaraju}a osoba za slawe na "mirovne pregovore".

Vladimir Zelenski iz Ukrajine tra`io je od Albanezea da u [vajcarsku po{aqe delegaciju na visokom nivou i bio je frustriran {to je Kanbera ~ekala do skoro posledweg trenutka da objavi ko }e i}i na skup.

Kako }e reagovati posle vesti da na samit – na kome, ina~e, ne u~estvuju ni Rusija ni Kina – Australija {aqe ministra za invalidske penzije i ambasadore u Australiji i [vajcarskoj ostaje da se vidi. Prema procenama Moskve, ukrajinske snage su od po~etka godine izgubile vi{e od 111.000 qudi. Kijev krije podatke o broju poginulih i rawenih.

Gitara Xona Lenona prodata na aukciji za rekordnih 2,67 miliona evra

Gitara ~lana "Bitlsa" Xona Lenona prodata je na telefonskoj aukciji u Wujorku za rekordnih 2,67 miliona evra, ~ime je postala najskupqi instrument te grupe ikada prodat na aukciji.

Sude}i po dokumentima koja su "procurela", pretra`iva~ Gugl pri rangirawu stranica prednost ipak daje na osnovu broja klikova, dok se pouzdanost informacija (na`alost) stavqa u drugi plan. Ovakvo prikazivawe rezultata pretrage lako mo`e dovesti do jo{ ve}eg {irewa dezinformacija, jer korisnici naj~e{}e klik}u ba{ na one rezultate koji su pri vrhu stranice, objasnio je SEO ekspert Rend Fi{kin u intervjuu za Dejli Mejl.

^iwenica da se rad Gugl pretra`iva~a oslawa prvenstveno na broj klikova naro~ito je pogodi-

U kontekstu najnovijih de{avawa, Dejli Mejl zatra`io je obja{wewe i od predstavnika kompanije Gugl. Na odgovor se nije dugo ~ekalo, ali je on veoma povr{an: "Dokumenta koja spomiwete u svojim navodima su legitimna, ali vi{e nisu relevantna", naveli su oni. "Podelili smo obimne informacije o tome kako pretra`iva~ funkcioni{e i ~emu te`i, ali istovremeno radimo i na za{titi integriteta na{ih rezultata i spre~avawu manipulacija".

Ovo nije prvi put da se Gugl susre}e sa optu`bama ovog tipa. Sli~na situacija dogodila se i 2019. godine, kada su wihovi predstavnici tako|e negirali spekulacije na temu na~ina rangirawa rezultata. "Na{i sistemi imaju za ciq da obezbede relevantne rezultate iz autoritativnih izvora", re~eno je tada. Me|utim, sada kada su u javnost dospela dokumenta koja nedvosmisleno pokazuju princip funkcionisawa, postavqa se pitawe - kako je mogu}e da se istorija ponavqa?

Prema navodima kompanije, to je najskupqa gitara Bitlsa ikada prodata na aukciji.

Prethodnu rekordnu prodaju zabele`ila je Lenonova akusti~na gitara koja je prodata za 2,21 milion evra na aukciji u Kaliforniji 2015. godine, preneo je Bi-Bi-Si. Lenonova gitara, koja je bila izgubqena vi{e od 50 gadina, prodata je na telefonskoj aukciji u baru "Hard Rok Kafe" u Wujorku. Lenon je svirao na toj gitari od 12 `ica tokom snimawa albuma "Help!" iz 1965. godine, a prona|ena je na tavanu ku}e u Velikoj Britaniji kada su se vlasnici spremali za selidbu, prenosi Rojters. "Potpuno smo odu{evqeni i po~astvovani {to smo postavili novi svetski rekord prodajom izgubqene gitare Xona Lenona," rekao je izvr{ni direktor Xulijen's Auk{ns, Dejvid Gudman. "Ova gitara nije samo deo muzi~ke istorije ve} i simbol trajnog nasle|a Xona Lenona."

LOKALNI IZBORI U SRBIJI

VU^I]EVI

POBEDILI U VE]INI GRADOVA

Lokalni izbori u Srbiji pokazali su da Srbi vole lekare. Od Novog Sada, preko Beograda do Ni{a. Profesor FPN-a Milo{ Be{i} ka`e da tradicionalno u na{em narodu status lekara ima posebnu vrednost, ali da ne treba generalizovati, jer je re~ o potpuno razli~itim politi~kim li~nostima. Novinar "Politike" Aleksandar Apostolovski isti~e da je fenomenolo{ki i politi~ki najzanimqiviji slu~aj doktora Nestorovi}a. Direktor agencije “Faktor plus” Vladimir Peji} navodi da lekari ulivaju veliko poverewe.

Mo`da najve}a pobeda SNS-a bila je u Novom Sadu, a nosilac liste bila je doktorka Vesna Turkulov. Na beogradskim izborima stranka doktora Branimira Nestorovi}a, ~iji je kandidat za gradona~elnika bio doktor Borislav Antonijevi}, napravila je boqi rezultat nego u decembru, a u Ni{u drugoplasirani je bio doktor Dragan Mili}, koji je i najve}e iznena|ewe izbora.

Profesor Fakulteta politi~kih nauka Milo{ Be{i} ka`e da ne treba generalizovati, ali da postoji niz faktora za{to su lekari tako popularni.

“Ima puno lekara i ogromna ve}ina su lekari koji se ne bave politikom. Ako pogledate istoriju na{eg parlamentarizma, vi }ete videti veliki broj lekara u parlamentu, od onih prvih saziva pa nadaqe. Lekari imaju jednu supremaciju u smislu prednosti na politi~kom tr`i{tu, jer wihov posao i wihova profesija koja je humanisti~ka, koja obezbe|uje veliki broj kontakata, koja daje priliku za li~nu promociju, naravno da jeste jedna vrsta prednosti”, obja{wava Be{i}.

Isti~e da tradicionalno u na{em narodu status lekara ima posebnu vrednost.

“I naravno neki, ne svi, ali neki lekari to znaju da preto~e u politi~ki kapital, neki ne. Ali zaista ne bih generalizovao, ~ak i ako pogledate ove lekare, vi }ete videti da po ~itavom nizu karakteristika su to potpuno razli~iti lekari”, poru~uje Be{i}.

Navodi da doktor Nestorovi} ima jednu vrstu nacionalisti~ke, antiglobalisti~ke ideolo{ke platforme, kao i da to unapre|uje sa nekim teorijama zavere.

“I imate gospodina Mili}a dole u Ni{u koji je, onako kako kolokvijalno ka`u na{i mla|i, omiqeni lik. Dakle, prosto qudi ga tamo jako cene, jako vole, jako po{tuju”, dodaje Be{i}.

"MILI] ^ITAVU KAMPAWU IZNEO NA SVOJOJ LI^NOSTI"

Na pitawe koja je wegova ideolo{ka pozicija, Be{i} ka`e da to ne znamo i ne}emo saznati.

“Ako je ne{to wegova ideologija, to je lokalpatriotizam. Dakle, ako pogledate sve wegove narative, ono {to smo mogli videti iz wegovih narativa, jeste vrlo nagla{ena lokalpatriotska pri~a, ~ak sa vrlo interesantnim frazama”, nagla{ava Be{i}.

Ukazuje da to jeste neka vrsta te`we za decentralizacijom.

“Ima nagla{enih elemenata gra|anskog u wegovoj komunikaciji, to je o~ito. Vrlo nagla{enih elemenata koji idu iz wegove profesije u humanisti~koj terminologiji. Pogledajte samo wegove nastupe gde je istupao protiv privatnog zdravstva, kao lekar je istupao protiv privatnog zdravstva. Dakle, sve te stvari ~ine jedan kompozit, ne bih rekao ideolo{ki”, objasnio je Be{i}.

Istakao je da se radilo o lokalnim izborima.

“Ovde je bila re~ o lokalnim izborima,

Za{to Srbi vole lekare i glasaju za wih na izborima

gde on i nije igrao igru na velikom terenu. Dakle, kada je re~ o republi~kim izborima, pa da su nu`ne nekakve ideolo{ke potke”, dodaje Be{i}.

Kada je re~ o doktorki Turkulov, SNS je u Novom Sadu imao najte`i zadatak, jer je sva opozicija prakti~no bila u jednoj koloni. Be{i}, ipak, isti~e da rezultat SNS-a u Novom Sadu nije iznena|ewe.

“Za razliku od Ni{a, kada uporedite doktora i doktorku, mislim da je kada je re~ o Ni{u ~itav kapacitet te kampawe on izneo na svoju li~nost. Zna~i, vi tu nemate strana~ku organizaciju, nemate neke finansijske resurse, prosto nemate sve ono {to je vladaju}a stranka dala na raspolagawe doktorki u Novom Sadu”, objasnio je Be{i}.

APOSTOLOVSKI:

FENOMENOLO[KI I POLITI^KI

NAJZANIMQIVIJI SLU^AJ

DOKTORA NESTOROVI]A

Novinar Politike Aleksandar Apostolovski podse}a na prvi saziv parlamenta, gde su socijalisti bili nenadma{ni u anga`manu lekara.

“To je potpuno logi~no, pogotovo na lokalnim izborima. Nema nikakve dileme da }e onaj koji vam prvi pritekne u pomo}, rado na suprotnom polu i skupqati glasove za svoju politi~ku opciju”, dodao je Apostolovski.

Navodi da je fenomenolo{ki i politi~ki najzanimqiviji slu~aj doktora Nestorovi}a.

“On je na decembarskim izborima mogao bukvalno da prese~e te izbore. Sa stanovi{ta politi~kog pragmatizma je pogre{io zato {to je zaista mogao da on bude tas na vagi, odnosno ili da bude gradno~alenik ili da ve`e svoju politi~ku sudbinu, da je podr`ao recimo Vu~i}a, da u|e u republi~ku Vladu. Sada imamo apsurd, on je ostvario ve}i procenat, ~ak i u apsolutnom broju osvojio vi{e glasova, a te{ko je da }e se i{ta pitati”, navodi Apostolovski.

Ka`e da je kao {to je sa medicinskog aspekta va`no na vreme izmeriti pritisak, tako je u politi~kom smislu bitno osetiti pravi trenutak kada da utr~ite u igru.

“Sla`em se tako|e da je gospodin Mili} u Ni{u izneo uglavnom sve na svojim le|ima, da ima izuzetan rezultat. Tako da vide} emo kako }e stvari da se odvijaju. Vidimo da }e Ruska stranka, koja ima jedan mandat, odlu~ivati o ve}ini u Ni{u”, isti~e Apostolovski.

KO JE POBEDNIK, A KO GUBITNIK U NI[U

Na pitawe mo`e li da zamisli da vlast u Ni{u ~ine SNS i grupa gra|ana doktora Mili}a, Apostolovski ka`e da je na Vu~i}evom mestu da bi to i uradio, jer je ovako prevelika klackalica.

“Imate jedan glas u odnosu na napredwake, ovako imate jednu grupu gra|ana, mo`da bi bilo dobro ukoliko se ve} govori o obostranom pru`awu ruku, mada moram da priznam da je ovoga puta vlast bila raspolo`enija da pru`i tu ruku, tako mi se bar ~inilo. ^ini mi se da bi to bilo veoma zanimqivo, pa onda bi se lopta na{la u dvori{tu doktora Mili}a", ka`e Apostolovski.

Profesor Be{i} pak poru~uje da i ako to bude ponu|eno, doktor Mili} tu ponudu ne}e prihvatiti.

“Gospodin Mili} ne}e to prihvatiti. Na bilo koji na~in da bude ponu|eno, on to ne}e prihvatiti. I nakon rezultata, prva re~enica je bila da o tome nema govora. I on ima vrlo svojih li~nih i nekih politi~kih razloga, o tome nema govora kada je re~ o gospodinu Mili}u”, ka`e Be{i}.

Kada je re~ o predsedniku Ruske stranke, ~iji mandat bi mogao da bude odlu~uju}i u Ni{u, Be{i} ka`e da je do 2020. bio ~lan SRS, kao i da je bio na proslavi SNS i da je tu stvar vrlo ~ista.

A kada je re~ o Ni{u, saglasni su da }e situacija biti te{ka.

“Ajde da pretpostavimo da }e doktor Mili} da ima 31 mandat sa ostalim opozicionim listama, bez vladaju}e koalicije i Ruske stranke. Vrlo je te{ko, vi sada preuzimate vlast u jednoj op{tini koja je u ekonomski te{koj situaciji, gde preuzimate veliku koli~inu odgovornosti sa opozicijom koja na dr`avnom nivou ima svu mo}, sav kapacitet i vi sa jednim poslanikom vi{e poku{avate ne{to da uradite u Ni{u. To je jako te{ka situacija. Obrnuto, ako vladaju}a koalicija sa Ruskom strankom preuzme, oni se nalaze u velikom problemu. Ho}u re}i da }e pobitnik biti u velikom problemu, jer vi kao vladaju}a stranka znate da je ve}ina Ni{lija glasala protiv vas”, poru~uje Be{i}. Obja{wava da je u brojevima to ve}i broj Ni{lija. “A vi odr`avate vlast opet sa jednim poslanikom vi{ka, gde znate da je ve}ina gra|ana glasila protiv vas. To je jedna situacija, da u prvoj iteraciji ko god bio

pobednik, u smislu da dobije vlast i da konstitui{e vlast na nivou Ni{a, meni se ~ini da }e na duge staze biti gubitnik”, isti~e Be{i}.

PEJI]: KOMBINATORIKA U NI[U PODSE]A NA BEOGRADSKU U DECEMBRU

Direktor agencije “Faktor plus” Vladimir Peji} navodi da kada je re~ o lekarima, oni ulivaju veliko poverewe.

“Generalno, kod svojih pacijenata, kod {ire javnosti, kod stru~ne javnosti i nije ~udno {to imamo ovakve rezultate kakve imamo. Drugo, ovo troje qudi koje smo nabrojali su vrhunski lekari i to ih vezuje, to nisu lekari koji su samo pro{li kroz medicinske centre, koji zaista imaju rezultate u svojoj struci i ostvareni su kroz struku, a i u politici pokazuju odre|ene rezultate”, dodaje Peji}.

Kada je re~ o doktoru Mili}u, navodi da je on okrenut Zapadu.

“On je osniva~ i, ~ini mi se, predsednik jednog dru{tva Srpsko-ameri~kog prijateqstva, vrlo afirmativno govori i radi o tome. Za razliku od profesora Nestorovi}a, koji je, recimo, vi{e okrenut ka Istoku”, dodaje Peji}.

Kada je re~ o kombinatorici izbora u Ni{u, ka`e da to podse}a na Beograd posle decembarskih izbora.

Isti~e da su opozicioni lideri u Ni{u i tra`e uvid u glasove.

“Mislim da je to jako bitno da, pre svega, pre bilo kakve kombinatorike, situacija bude jasna. Pa onda daqe neka se radi. U politici je matematika vrlo bitna”, nagla{ava Peji}.

DA LI JE NESTOROVI]

POGRE[IO U DECEMBRU

Govore}i o doktoru Nestorovi}u, Peji} isti~e da je pokazao doslednost.

“Pitawe je da li je pogre{io ili nije, jer ~ovek da je hteo da u~estvuje u vlasti, on bi u~estvovao. Imao je jednu ~istu situaciju, ali odlu~io se za jedan drugi put. Ne mislim da je pogre{io, jer verovatno je pretpostavio da ne se de{ava da za kratko vreme dobijete dva puta takvu priliku”, ka`e Peji}.

Profesor Be{i} je saglasan da doktor Nestorovi} nije pogre{io {to nije u{ao u vlast nakon beogradskih izbora u decembru.

“Ono {to je moja teza, mislim da on negde intuitivno mnogo boqe ose}a politiku iako je doktor. Kada bi on bio samo podr{ka kao jedna mala stranka jednoj ogromnoj strukturi vlasti, {to predstavqa SNS sa koalicionim partnerima koji su isto tako vrlo jaki, da on samo pru`a podr{ku za male partijske benefite koje on ne bi znao da iskoristi, jer prosto nema partijsku infrastrukturu, on bi bio jedna pritoka, jedna mala po{tapalica koja dr`i kqu~nu vlast. U perspektivi, to jednostavno zna~i, da vas velika struktura proguta”, obja{wava Be{i}.

“To se s SPS-om de{ava, da ih veliki sistem SNS-a, tako da ka`em, lomi i usisava”, dodaje profesor.

Apostolovski pak smatra da bi Nestorovi} mogao da postane novi lider desnice.

“Na desnoj strani sada imamo potpuno slobodan prostor”, ka`e Apostolovski.

Doktor Mili} - najve}e iznena|ewe izbora

LOKALNI IZBORI U SRBIJI

Ko je pobednik, a ko gubitnik lokalnih izbora u Srbiji

Koje politi~ke partije mogu da budu

zadovoqne rezultatima izborima, a u kojima }e morati da mewaju strategiju

Lokalni izbori u Srbiji kona~no su zavr{eni, a sa izuzetnom nekoliko gradova i op{tina jasno je da }e vladaju}a koalicija ostati na vlasti u skoro svim lokalnim samoupravama u Srbiji.

Koalicija oko Srpske napredne stranke (SNS) je ostvarila pobedu u ve}ini gradova i op{tina u Srbiji, ukqu~uju}i i dva najve}a grada, Beograd i Novi Sad.

Izborna utakmica je bila najuzbudqivija u Ni{u, ^a~ku i nekolicini beogradskih op{tina, u kojima jo{ uvek nije jasno ko ima ve}inu: vlast ili razli~ite opozicione grupacije.

Prema podacima koje je objavio CeSID, lista vladaju}e koalicije "Beograd sutra" osvojila je 52,9 odsto glasova u Beogradu, odnosno 64 odborni~ka mandata.

Drugo mesto zauzela je lista "I ja sam Beograd – Kreni-promeni" Sava Manojlovi}a, koja je dobila 17,4 odsto glasova, odnosno 21 mandat.

Tre}e mesto (12,2 odsto glasova, 14 mandata) osvojila je lista "Biramo Beograd – Dobrica Veselinovi} – Milo{ Pavlovi}", dok je lista "Mi snaga naroda – Prof. Dr Branimir Nestorovi} osvojila 8,1 odsto glasova, odnosno devet mandata. U skup{tini grada bi}e i dva odbornika mawinske Ruske stranke.

U Novom Sadu koalicija oko SNS-a je osvojila 53,1 odsto glasova, odnosno 46 odborni~kih mesta, dok su cenzus pre{le liste "Udru`eni za slobodan Novi Sad", "Kreni-promeni", "Heroji – Mi{a Ba~ulov" i Savez vojvo|anskih Ma|ara.

Najneizvesnije je u Ni{u, u kome je, u vreme pisawa ovog teksta, i daqe nejasno da li }e koalicija oko SNS-a imati minimalnu ve}inu od 31 odbornika sa Ruskom strankom, ili }e ~etiri opozicione liste, predvo|ewe doktorom Draganom Mili}em, imati blagu prednost.

VLAST APSOLUTNI

POBEDNIK, MANOJLOVI]

I NESTOROVI] MOGU

DA BUDU ZADOVOQNI

Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} za RT Balkan isti~e da je SNS apsolutni pobednik izbora, te da }e formirati vlast u skoro svim op{tinama.

"Gotovo apsolutni pobednik je SNS, koja }e formirati vlast u skoro svim op{tinama, ukqu~uju}i i Beograd. Oni su u glavnom gradu pove}ali prednost, {to zna~i da im je strategija izlaska na nove izbore donela korist. Razjediwena opozicija je dobila dosta mawe glasova nego u decembru", navodi on.

Sa tim tuma~ewem sla`e se i analiti~ar \or|e Vukadinovi}, koji navodi da oko pitawa pobednika nema dileme.

"To je svakako vlast, odnosno vladaju}a lista oko Aleksandra Vu~i}a, bez obzira {to taj rezultat vladaju}e liste nije svuda isti i jednako impresivan. Ipak, oni su na nivou Srbije, odnosno onog dela koji je ju~e glasao, zabele`ili neki zbirni rezultat od preko 55 odsto, u proseku. To ukqu~uje i pobede od preko 50 odsto u dva najve}a grada", nagla{ava on. Vukadinovi} navodi da se me|u relativne pobednike mo`e svrstati i Savo Manojlovi}, pre svega zbog toga {to je wegova lista zavr{ila na dru-

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

*uslovi postoje

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

gom mestu u Beogradu. "Van Beograda taj rezultat je mawe impresivan, ali ipak pristojan", dodaje on. Stankovi} isti~e da je Savo Manojlovi}, kao novi akter u opoziciji do{ao "maltene niotkuda", ali da je on tek na po~etku svog politi~kog anga`mana. Vukadinovi} smatra da se, pomalo paradoksalno, me|u re-

lativnim dobitnicima nalaze i zastupnici bojkota, pre svih Dragan \ilas i Milo{ Jovanovi}, po{to je izlaznost, pre svega u Beogradu, bila niska. Kada je re~ o desnici, Stankovi} navodi da su oni u velikoj krizi zbog bojkota Jovanovi} a i wegovog Novog DSS-a, kao i da je deo tih glasa~a podr`ao vladaju}u koaliciju.

"Tu je Nestorovi}, koji je pokazao da postoji u bira~kom telu. Vide}emo {ta }e on sa time da uradi, da li }e napraviti pravu stranku. Vidi se da on ima odre|eni broj pristalica", dodaje Stankovi}. Vukadinovi} veruje da lista Branimira Nestorovi}a spada u kategoriju relativnih pobednika, pre svega zbog dobrih rezultata u Beogradu. "Iako je rezultat verovatno malo slabiji od wegovih o~ekivawa, i on vi{e nema tu te`inu koju je imao u decembru, oni su pokazali da ostaju faktor na politi~koj sceni na koji se mora ra~unati", nagla{ava on.

Kada je re~ o gubitnicima, Vukadinovi} isti~e da je to "pre svega deo koalicije 'Srbija protiv nasiqa' koji je iza{ao na izbore, na ~elu sa Zeleno levim frontom, koji je ostvario rezultat dosta slabiji od o~ekivanog. To posebno bode o~i u pore|ewu beogradskih rezultata wihove koalicije i liste 'Kreni-promeni'".

Dejan Vuk Stankovi} smatra da "definitvno dolazi do pregrupisavawa na srpskoj politi~koj sceni", kao i da su neke nekada velike stranke, poput Demokratske stranke (DS) i Socijalisti~ke partije Srbije (SPS), "izgubile su svoj identitet u okviru ve}ih koalicija".

„Boqe ne budite ruskog medveda i ne prelazite crvene linije"

Poslanik Dr`avne dume Rusije Tama ra Frolova prokomentarisala je odluku Holandije da dozvoli Ukrajini da koristi holandske avione F-16 za napade na rusku teritoriju, savetuju}i im „da ne bude ruskog medveda“.

„Boqe je ne buditi ruskog medveda! Kolektivni Zapad danas ni ne shvata da {to vi{e bude testirao strpqewe na{e zemqe, to }e udarac biti ja~i! Ludaci, slu{ajte – Rusi dugo trpe, ali udaraju jako“, upozorila je Frolova.

Ona je podsetila na biv{eg nema~kog kancelara Ota fon Bizmarka, koji je, kako je rekla, za razliku od svojih holandskih savremenika mnogo boqe poznavao Ruse i u potpunosti shvatao posledice nepromi{qenih koraka protiv Rusije.

„Ne treba ni govoriti o ukrajinskim marionetama u rukama Zapada. Ali kada situacija prelazi u direktnu pretwu po civile na{e zemqe, onda je to ve} prelazak 'crvene linije'“, dodala je Frolova.

VI[E OD MILION QUDI PRINUDNO RASEQENO IZ RAFE

se}amo, oko deset evropskih zemaqa je odobrilo Ukrajini da izvodi napade wihovim oru`jem na rusku teritoriju: Velika Britanija, Francuska, Poqska, [vedska, ^e{ka, Finska, Holandija i balti~ke dr`ave – Litvanija, Letonija, Estonija. Me|utim, ministri odbrane zemaqa Evropske unije, iako su ve}ali o ovom pitawu, nisu mogli da postignu konsenzus, prenosi Sputwik. Protiv su, recimo, Ma|arska, [panija, Italija i druge. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je izjavio da predsednik i vojska znaju mogu}i odgovor Rusije na napade na wenu teritoriju i preduzimaju odgovaraju}e kontramere, dok je Vladimir Putin poru~io da predstavnici zemaqa NATO-a, posebno u Evropi, moraju biti svesni sa ~ime se igraju.

Prinudno raseqavawe je primoralo vi{e od milion qudi da napuste Rafu u ju`nom delu Pojasa Gaze, saop{tila je palestinska agencija Ujediwenih nacija za izbeglice (UNRVA).

Grad Rafa je bio skloni{te za oko milion Palestinaca koji su pobegli zbog izraelskog bombardovawa.

U saop{tewu se isti~e i da se hiqade porodica trenutno nalaze u o{te}enim i uni{tenim objektima u Kan Junisu, gde im UNRVA pru`a osnovnu pomo} uprkos svakodnevnim izazovima.

"Uslovi su neopisivi", ocenila je agencija.

Od po~etka maja, izraelska vojska sprovodi ono {to naziva "ograni~ena operacija" u Rafi kako bi iskorenila Hamas. Izraelska vojska je apelovala na civile da odu u "pro{irene humanitarne zone" od kojih su neke udaqene i oko 20 kilometara, ali mnogi Palestinci smatraju da ne mogu da pobegnu od izraelskih napada gde god da odu.

TRAMP: AKO POBEDIM NA IZBORIMA,

DOKUMENTA O 11. SEPTEMBRU I UBISTVU KENEDIJA NE]E VI[E BITI

TAJNA

Biv{i predsednik je poru~io da }e, ukoliko u novembru pobedi na predsedni~kim izborima, "vratiti poverewe u ameri~ke institucije"

"Moja osveta }e biti uspeh", rekao je za "Foks wuz" biv{i predsednik SAD Donald Tramp, koji je nedavno osu|en u Wujorku za falsifikovawe poslovnih dokumenata, obja{wavaju}i da }e se obra~unati sa svojim protivnicima vra}awem na stari posao.

"To su lo{i qudi. Ovi qudi su bolesni i rade stvari koje su tako destruktivne... da nisam ja, oni bi jurili nekog drugog", poru~io je Tramp.

Republikanski lider je naveo da }e, ukoliko pobedi na izborima, skinuti oznaku tajnosti sa nekoliko kqu~nih dokumenata o temama koje su bile predmet zavere i naga|awa, poput 11. septembra, biv{eg predsednika Xona F. Kenedija i Xefrija Epstina "kako bi povratio izgubqeno poverewe u ameri~ke institucije".

Podsetimo, porota Okru`nog suda na Menhetnu proglasila je 31. maja Trampa krivim za falsifikovawe poslovnih dokumenata kako bi prikrio isplate porno glumici Stormi Danijels koja tvrdi da je bila u vezi sa wim – a to se navodno de{avalo uo~i izbora 2016. godine.

NATO nikada ne}e napasti Rusiju

Rizik od direktnog sukoba Rusije i NATO je ravan nuli, jer Severnoatlantska alijansa nikada ne}e napasti Moskvu, izjavila je biv{i zamenik dr`avnog sekretara Amerike za kontrolu naoru`awa i biv{i zamenik generalnog sekretara NATO Rouz Getemiler.

Ruska specijalna operacija izaziva zabrinutost, iako, dodala je ona, {to se ti~e NATO, „radi se odbrambenom savezu koji nikada ne}e delovati agresivno, napasti Rusiju“.

Pored toga, Getemiler je naglasila da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave rasporedile nuklearno oru`je na teritoriji evropskih zemaqa kako bi odvratile te zemqe od projektovawa sopstvenog nuklearnog naoru`awa i smawile rizike wegovog {irewa.

„Ova misija proisti~e iz pregovora o Sporazumu o ne{irewu nuklearnog oru`ja iz 60-ih godina pro{log veka, kada je SSSR bio veoma zabrinut zbog zemaqa NATO, a posebno Nema~ke, koje su projektovale i raspore|ivale svoj program nuklearnog oru`ja“, podsetila je ona.

Getemiler je tako|e dodala da sa stanovi{ta SAD i wihovih saveznika u NATO, Sporazum o ne{irewu nuklearnog oru`ja je sporazum o ne{irewu u Evropi, jer je spre~io mnoge saveznike NATO da nabave i razmeste nuklearno oru`je.

U aprilu je Me|unarodna kampawa za likvidaciju nuklearnog oru`ja saop{tila da ~lanice NATO kr{e Sporazum o ne{irewu nuklearnog oru`ja, razme{tawem oru`ja u Poqskoj. Ranije je organizacija apelovala na Ameriku da povu~e svoje oru`je iz Evrope, jer je praksa nuklearne razmene opasna i pove}ava rizik od eskalacije.

Prema wihovim podacima, Amerika ima oko 150 nuklear-

nih bombi, raspore|enih po ameri~kim avio-bazama u Nema~koj, Italiji, Holandiji, Belgiji i Turskoj, bez ikakvih zvani~nih saop{tewa.

Sporazum o ne{irewu nuklearnog oru`ja (iz 1968, a va`i od 1970. godine) predvi|a da nuklearno oru`je mo`e da poseduje samo pet zemaqa (Amerika, SSSR, Velika Britanija, Francuska i Kina) i wime je zabraweno pojavqivawe novih nuklearnih dr`ava, prenosi Sputwik. „Nuklearna petorka“ se obavezala da ne}e predavati nuklearno oru`je drugim zemqama i ne}e pomagati u wegovom stvarawu, a ostali u~esnici sporazuma da ne}e prihvatiti niti proizvesti nuklearnu bombu.

Indija: koalicija koju predvodi Modi ima 294 od 543 mesta u parlamentu

Koalicija Nacionalna demokratska alijansa (NDA) koju predvodi indijski premijer Narendra Modi osvojila je, prema preliminarnim rezultatima, 294 mesta u parlamentu od ukupno 543. Prema preliminarnim rezultatima, opoziciona koalicija INDIA ima 222 osvojena mesta u parlamentu, prenosi Gardijan. Indijski premijer je tokom kampawe postavio ciq od 400 mandata. Na prethodnim izborima 2019. godine, NDA je osvojila 352 mandata, a INDIA 94 mandata Na parlamentarnim izborima u Indiji, koji su po~eli 19. aprila i koji su odr`ani u sedam faza, pravo glasa imalo je oko 970 miliona bira~a.

Da izbegavam Rusiju - izdao bih

samog sebe

Deo moje porodice je stradao u usta{kom logoru, smatrao sam svojom du`no{}u da igram u Zafranovi}evom filmu „Zlatni rez 42: Deca Kozare“. Iskustvo koje nikada ne}u zaboraviti. Kao Amerikanac mogu slobodno da govorim za ruski medij, ne pla{im se odmazde. Da zbog ove situacije izbegavam Rusiju, bila bi to izdaja samog sebe, svog porekla i vaspitawa.

Ovo za Sputwik ka`e najpoznatiji aktivni ameri~ki glumac srpskog porekla @eqko Dimi}:

„Kad nema{ ni{ta na svojoj du{i, nema{ potrebe da se pla{i{. Moj otac i moji profesori u~ili su me da budem svoj ~ovek“.

Xek Dimi}, pod tim imenom ga poznaje i publika u Srbiji, danas `ivi na relaciji Wujork – Beograd. U prestonici Srbije trenutno igra nema~kog oficira u ameri~kom filmu „Bitka za zamak Iter“, a u „Veliku jabuku“ dospeo je kao izbeglica iz Bosanke Dubice.

U tom gradu je posle tri bezuspe{na poku{aja u Beogradu upisao presti`nu gluma~ku akademiju koju su zavr{ili Al Pa}ino i Dastin Hofman.

SRBIN

KOJI NIJE ZLI RUS

Ovaj Srbin jedini je glumac sa Balkana koji ne igra samo zle Ruse u ameri~kim filmovima. Publika u Srbiji poznaje ga iz serija kao {to su „Red i zakon“, „Elementarno“, prepoznali su ga i u prvoj sezoni „Sopranovih“.

Trebalo mu je 14 godina da zaigra ~oveka ro|enog u Americi. Imao je sre}u da radi sa Li Dilan, ~uvenim insturktorom za dijalekat. Napravila je Amerikanca od Gerija Oldmana, ali i od @eqka Dimi}a. „Ponavqao sam jednu re~ za taj dan, hiqade puta. ^itati, pisati, izgovarati,

Prva lekcija –gledaj svoja posla

Dodaje da odluke o ulogama donosi u zavisnosti od toga da li mu se dopada lik, kao i projekat. Glumac ka`e i da mu je ostalo: podnebqe, klima, na kom jeziku, s kim, zbog ~ega i za{to, mawe va`no.

„Jedna od prvih lekcija je mog divnog profesora Majkla Margotija koji me je primio na klasu, kada smo imali raspravu na ve`bama, pa je kolega iz Engleske po~eo da komentari{e moj rad, koleginice iz Moskve, vrlo negativno. Kratko mu rekao da je lekcija iz glume za sve studente pod wegovom palicom mind your own business - gledaj svoja posla", isti~e Dimi}.

Na pitawe gde je wegovog dom, Dimi} odgovara da je to divna planeta koju mnogo voli i na kojoj, kako ka`e wegova majka, zabavqa publiku.

„Pitam tatu, kako vam je u 68 godina braka, ka`e tata: Pa fino nam je. Volim tvoju majku puno, ali bilo je svega i sva~ega. Ka`e mama: Da skratim sine, sve je bilo kako treba, jedina gre{ka koju smo napravili si ti, ona se {ali, naravno“, pri~a uz smeh Dimi}.

Dodaje i da je wegov otac hteo da on postane pilot. „Onda mu je moja majka, kada sam imao 12 godina i nisam vadio glavu iz televizora, rekla: E, moj Vlatko, on }e biti ludak iz kutije, tako ona zove glumce“, pri~a Dimi}.

izgovarati. Zbog toga je dosta trpeo moj jezik, prestao sam da ~itam na materwem, na ruskom. Isplatilo se, kad sam odigrao dve epizode u seriji „Havaji 5-0“, po~eo sam da dobijam ameri~ke uloge“.

DUG PORODICI I DECI KOZARE

U filmu Lordana Zafranovi}a „Zlatni rez 42: Deca Kozare“ ~ija je post produkcija u toku, igra partizanskog komandanta, ulogu koja je bazirana na ~oveku koji je oslobodio de~ji usta{ki logor Jastrebarsko.

Bila je, smatra, wegova du`nost i obaveza da se odazove na taj poziv. On je ~ovek koji dolazi ispod Kozare, wegovi roditeqi `ive tamo. Pri~u o usta{kim logorima zna iz o~evog iskustva, Vlatko Dimi} gledao je smrt svoje majke.

„Moj otac koji je izgubio roditeqe u logoru, nikada ni mene, ni sestru @eqanu nije u~io da nekoga mrzimo, da optu`ujemo kompletne narode, da postanemo deo manipulacije koja bi nas protiv nekoga okrenula. Za to su odgovorni pojedinci, qudi koji su tvrdili da predstavqaju svoj narod. Oni su okrvavili ruke. To smo imali u Jugoslaviji, imamo i danas. Da neko u ime naroda ubija qude koji su nedu`ni“.

Dodaje da je rad na ovom filmu bio poseban, zahvalan je producentu i ~uvenom reditequ {to je deo tog projekta.

„Dao sam godinu i po dana `ivota za taj film i nije mi `ao zbog toga. To je jedno veliko iskustvo koje nikad ne}u zaboraviti, ni kao ~ovek, ni kao glumac. Iskustvo koje }u koristiti u svakom momentu kada budem imao priliku, da me podseti na to i vreme. Iskustvo koje }u koristiti do kraja `ivota“.

BESKRAJNO VOLIM RUSIJU

Govore}i o stra{nim doga|ajima koji danas potresaju svet ovaj glumac ka`e da se embargo na ruske pisce iz Evrope nije u potpunosti preneo u Ameriku. Posebno u Wujork. Qudi me|u kojima se kre}e, tvrdi, i sada bi prihvatili da rade Dostojevskog. Dodaje da predrasuda ima svugde, sa

`aqewem i tugom ispratio je „slu~aj Bikovi}“:

„Izuzetno cenim kolegu i wegov rad. Nikada se nismo sreli, radili zajedno. @elim da pozdravim Milo{a Bikovi}a preko Sputwika i da mu ka`em da to {to se desilo ostaje sramota onih koji su to uradili“.

Upitan da li bi mogao imati probleme kada se vrati u SAD zato {to je pristao na razgovor za Sputwik ka`e; „Nemam ~ega da se pla{im, ni{ta lo{e nisam uradio, ni pojedincu, ni dr`avi. Rusija je zemqa koju beskrajno volim, koju ~esto pose}ujem, moj drugi jezik je ruski, odrastao sam na Dostojevskom, [olohovu, Gorkom, Tolstoju, ^ehovu. Bila bi izdaja samog sebe, svoj porekla i vaspitawa kada bih, zbog trenutne situacije izbegavao Rusiju. Isto bih rekao i da mi neko tra`i da izbegavam Ameriku. Iako mi je ma}eha, dala mi je priliku da opstanem, da se bavim ovim poslom“.

„Gledao sam smrt moje majke“

– Na ideju Stankovi}a snimam dokumentarni film po pri~i mog oca „Gledao sam smrt moje majke“. Imao je 12 godina kada je 12. jula 1942. na Petrovdan gledao kako je usta{ki satnik iz {majsera ispalo ceo {ar`er i presekao napola telo wegove majke. Ceo rafal je ispucao, trup joj se prepolovio, a on je tr~ao da zaustavi krvi i sastavi je. To scena ga je ceo `ivot pratila.

A bio je prisutan i kad su mu oca ubili drvenim maqem, kao i kad su mu odrali s le|a `ivog strica. Danas ima 91 godinu, svakog detaqa se se}a, svake boje, svakog jauka. I iako je imao mali mo`dani udar, jo{ ga slu`i govor da mo`e da bude narator. Bio je uzbu|en kada sam mu saop{tio da }emo ga snimiti, priprema se, ve`ba da {to boqe govori. Va`no mi je da wegovo se}awe ostane zabele`eno.

Ru`an glumac

Prise}a se anegdote svojih roditeqa.

- Gledali moji roditeqi ameri~ku TV seriju, gde sam ja u glavnoj ulozi - Amerikanca. Mama Bosa uz kafu upitala je oca koji je ono onako ru`an glumac na televiziji, jer joj se ne dopada. I prebaci na drugi kanal. A on ka`e, izvini, Boso, to ti je sin. Mama je i na to dala snala`qiv odgovor, rekla je ocu - isti ti, pri~a Dimi}.

KONA^NO - GLUMAC U BEOGRADU Dimi} igra i na italijanskom, ~e{kom, ~esto igra i Ruse na „prebijenom engleskom“, ali je u ameri~koj kinematografiji i Rus koji govori ruski, savr{eno je savladao moskovski akcenat, zahvaquju}i qubavi. „Ruski je moja prva qubav, po~ev od nastavnika Sime Brdara koji me je u~io od dvanaeste godine. U~io sam ga i u sredwoj {koli, a kasnije imao sre}u da se zaqubim u divnu Moskovqanku Olgu, koleginicu na Li Strasberg institutu. Woj sam zabranio da komuniciramo na engleskom, govorili smo samo na ruskom“.

Strate{ki mu je plan da se jo{ vi{e pribli`i Beogradu, radu u Srbiji, na Balkanu, jer, kako ka`e, ne mo`emo pobe}i od onoga {to jesmo.

„[to bi rekao Tesla, „I am an Serbian American“. Ja sam i wihov i na{, ali u SAD nisam pao s Marsa. Do{ao sam iz Dubice ispod Kozare, moji su pre toga iz Like do{li u Bosansku Krajinu, do{lo je vreme da se vratim korenima. Mnogo volim Wujork, Moskvu, Sent Luis i Prag u kome sam `iveo, ali Beograd je vezan za moj najsre}niji period, kad sam najvi{e ma{tao. Moja `eqa nije bila da budem glumac, ve} da budem glumac u Beogradu“. Dimi} dodaje da radi na tome i raduje se {to postoji mogu}nost da igra u Rusiji: „Moja velika `eqa je da radim u Rusiji, ne samo zbog jezika. Nemam nikakav problem da volim ono gde me vole, a u Rusiji sam prihva}en mnogo puta, imam divne prijateqe tamo“.

Dodik: Republika Srpska ima pravo na odluku o mirnom razdru`ivawu, sporazum do kraja juna

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da Srpska ima pravo na odluku o mirnom razdru`ivawu, jer je u dr`avnu zajednicu BiH unela svoju teritoriju, nadle`nosti i samostalnost.

On je rekao da }e do kraja juna Republika Srpska Federaciji BiH (FBiH) ponudi-

biti sa~iwena analiza kraha Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je "ostao samo u segmentima".

On je naglasio da je Republika Srpska u sastav BiH u{la kao nezavisna teritorija koja je imala sva obele`ja dr`ave, prenosi RTRS.

ti sporazum o mirnom razdru`ivawu, koji }e sadr`avati i analiti~ki deo o ugro`avawu Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Podsetio je da je Vlada Republike Srpske danas donela odluku da imenuje Radnu grupu za izradu sporazuma o mirnom razdru`ivawu sa FBiH, Dodik je rekao da Srpska ima pravo na tu inicijativu koja je zasnovana na Ustavu i Dejtonskom mirovnom sporazumu.

"To je deo kontinuiteta obaveza i mi smo rekli da }emo u toku 30 dana to uraditi i uradi}emo", rekao je Dodik novinarima na Palama.

Dodik je istakao da }e do kraja juna

"Ovi principi iz @eneve i Wujorka su rekli da je Republika Srpska faktor i subjekt i strana Dejtonskog mirovnog sporazuma. Republika Srpska je zadr`ana kao strana koja mo`e zajedno sa FBiH da ~ak mewa Dejtonski sporazum i nijedna druga struktura to ne mo`e", rekao je Dodik.

On ka`e da za bi sve {to bi se uradilo u BiH bio neophodan sporazum Republike Srpske i FBiH, da li da se koncentri{e ili da se razdru`i.

"Mi ra~unamo da }e to FBiH do~ekati na zvono, da }e negativno postupati, ali razumemo za{to, jer oni `ele od Parlamentarne skup{tine BiH da naprave parlament i skup{tinu koja odlu~uje, a to je zbir parlamenata i to nije uobi~ajen parlament, a od Saveta ministara poku{avaju da naprave vladu BiH. Ni jedno, ni drugo nije ta~no", naglasio je Dodik.

Da je neko mislio da BiH treba da bude ozbiqna dr`ava, istakao je Dodik, onda ne bi pravio Parlamentarnu skup{tinu.

"Mi u kontinuitetu odr`avamo sednice, donosimo zakqu~ke, radimo smi{qeno da se akumulira to nezadovoqstvo i da se kroz analiti~ki pristup vidi da mi 10 godina na to upozoravamo, a da niko to ne}e realno da prihvati", zakqu~io je Dodik.

Mogu}a promena imena op{tine Srebrenica

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da su lokalni predstavnici u Srebrenici pokrenuli inicijativu za promenu naziva te op{tine. Dodik je naveo da se razmatra ova ideja „zbog svih la`i” koje su povezane sa sada{wim imenom, dodaju}i da }e biti razmotreno „kako se to mo`e sprovesti”.

Na~elnik Srebrenice Mladen Gruji~i} potvrdio je postojawe ove inicijative, naglasiv{i da je ime grada „oskrnavqeno” nakon nedavnog usvajawa rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija. Gruji~i} je istakao da se o ovoj ideji razgovara u op{tinskim i strana~kim telima, ali napomiwe da zvani~na inicijativa jo{ nije podneta.

„Ime Srebrenice je oskrnavqeno i obla}eno u svetu, posebno mawinskim izglasavawem sramne rezolucije u UN”, rekao je Gruji~i}, dodaju}i da to mo`e negativno uticati na me|unacionalne odnose, razvoj i ekonomiju u ovom mestu. Najava o mogu}oj promeni naziva izazvala je negativne reakcije u Sarajevu i me|u bo{wa~kim predstavnicima.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

I OVE GODINE SPKD ”PROSVETA” MOSTAR PODR@ALA MLADE QUDE: Pomo} za {kolovawe

koja mnogo zna~i

Ve} osmu godinu zaredom Srpsko prosvetno i kulturno dru{tvo (SPKD) "Prosveta" - Gradski odbor Mostar dodequje stipendiju "Vladimir ]orovi}", a ove godine "Prosvetinu" stipendiju dobila su 42 u~enika od 6. do 9. razreda osnovne {kole, 41 sredwo{kolac i 74 studenta. - Obrazovni sistem danas nije savr{en. U~enicima i mladim qudima jako te{ko je da naprave proboj i napreduju, a u ime svih stipendista hvala SPKD "Prosveta" na podr{ci mladima - rekao je Vuk Jankovi}, gimnazijalac iz Trebiwa, dobitnik i stipendije i nagrade "Boris Pe{ko".

}i se da }e on biti ispuwen, ne samo ve}im brojem qudi, ve} i boqim qudima. - Ista vizija ih je vodila da ula`u u obrazovawe i kulturu, pa su osnovali "Prosvetu" 1902. godine, koja je krenula sa stipendirawem omladine. I nije slu~ajno da je Hram stradao ba{ onda kada je na{a vizija postala sitna i lo{a - kao {to otac Tadej ka`e "kakve su vam misli, takav vam je `ivot" - poru~io je Andrejevi}.

Direktor Memorijalnog centra u Poto~arima Emir Suqagi} u toj najavi vidi nameru da se „Srebrenica izbri{e s mape, a samim tim i iz istorije”, dok ]amil Durakovi}, potpredsednik Srpske misli da bi ta ideja „izazvala op{ti revolt kao i poku{aj otcepqewa RS od BiH”. Rukovodstvo u Op{tini Srebrenica navodi da }e narednih dana imati vi{e informacija o daqim potezima koji }e biti primeweni. Zakon o teritorijalnoj organizaciji RS predvi|a da inicijativu za promenu naziva jedinice lokalne samouprave mo`e podneti zainteresovana skup{tina jedinice lokalne samouprave ili najmawe 30 odsto bira~a koji imaju prebivali{te na podru~ju jedinice lokalne samouprave za koju se tra`i promena naziva.

U Sabornoj crkvi, pred stipendistima, wihovim roditeqima i donatorima, vladika zahumsko-hercegova~ki i primorski Dimitrije je podsetio na re~i patrijarha Pavla "Budimo qudi", i podsetio na wegovu skromnost i veli~inu.

Predsednik Organizacionog odbora za stipendije Slavko Andrejevi} osvrnuo se na to da su mostarski Srbi svojevremeno Saborni hram zidali za pokolewa, nadaju-

Predsednica SPKD "Prosveta" Gradski odbor Mostar Sawa Bjelica [agovnovi} navela je da je simboli~no {to se sve~anost dodele stipendija odr`ava u Sabornoj crkvi, simbolu srpskog identiteta u Mostaru.

- Saborna crkva se di`e iz ru{evina, ba{ kao i srpski narod i wegova kultura. Programom stipendija, `elimo da pomognemo ne samo na{u mladost u Mostaru i dolini Neretve, ve} i u celoj Hercegovini. Mostar je oduvek bio kulturni i prosvetni centar hercegova~kih Srba - rekla je Bjelica [agovnovi}.

Za{to se u crnogorskoj rezoluciji o genocidu u Jasenovcu ne pomiwe NDH

Zna~aj rezolucije o Jasenovcu, predlo`ene u crnogorskom parlamentu, iako bez preciznih istorijskih ~iwenica, jeste u tome {to }e to biti dokaz da srpski narod u Crnoj Gori ima odre|eni politi~ki uticaj, mada ne koliko bi trebalo, zbog ~ega i nije uspeo da se izmeni stav Podgorice u glasawu u Generalnoj skup{tini UN.

Ovo ka`e za Sputwik predsednik op{tine Nik{i} Marko Kova~evi} povodom predloga rezolucije o genocidu u Jasenovcu o kom bi crnogorska skup{tina trebalo da glasa krajem juna.

„Rezolucija o genocidu u Jasenovcu ne mo`e da bude nikako pandan rezoluciji o Srebrenici za koju je na `alost glasala zvani~na Crna Gora u GS UN-a jer to nije su{tinski isto. Zato je rezolucija o Jasenovcu tako i koncipirana da, ako ve} ulazimo u prirod sukoba na ovim prostorima tokom 20. veka moramo po~eti od izvora cele pri~e, a to svakako jeste stradawe srpskog naroda u Jasenovcu,“ obja{wava Kova~evi}.

Ukoliko predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu bude usvojen u crnogorskom parlamentu, 22. april bi}e zvani~no priznat kao Dan se}awa na genocid u Jasenovcu, koji }e se obele`avati svake godine.

REZOLUCIJA O JASENOVCU

SVOJEVRSTAN TEST

Tekst predloga rezolucije o genocidu u Jasenovcu po~iwe konstatacijom da se ona pokre}e „polaze}i od najvi{ih vrednosti ustavnog poretka i op{te prihva}enih pra-

vila me|unarodnog prava”.

Me|utim, u samom tekstu se ne navodi ko je osniva~ tog logora iz Drugog svetskog rata, odnosno Nezavisna dr`ava Hrvatska koja je bila kolaborant sa fa{isti~kom Nema~kom vladom u tom periodu.

Na pitawe za{to se u predlogu rezolu cije ne pomiwe NDH kao osniva~ logora, Marko Kova~evi}, predsednik op{tine Nik{i}, za Sputwik ovaj o~igledan nedostatak u pomenutoj rezoluciji obja{wava na slede}i na~in:

"[to se ti~e same rezolucije o Jasenovcu, data je prilika da oni koji su wih ube|ivali da se rezolucija o Srebrenici ne odnosi na srpski narod, da vide kako to izgleda kada je Jasenovac u pitawu gde nismo pomiwali krivicu bilo kog naroda."

POKAZUJU

LICE ONI

SA DVOSTRUKIM AR[INIMA

„Ali ve} vidimo po strukturama koje se protive ovoj rezoluciji o Jasenovcu da se sami u woj prepoznaju bez obzir na to {to neke stvari nisu konkretno pomenute. Tako da vidimo da su na snazi zaista dvostruki ar{ini i da kada je ova rezolucija u pitawu reakcije svih onih koji su se pozivali na humanost i da treba odati pijetet `rtvama u Srebrenici, da svi ti razlozi sada kada je re~ o Jasenovcu, nestaju i da primat uzimaju razlozi da }e ta rezolucija pokvariti neki na{ put ka EU,“ ka`e na{ sagovornik.

Kova~evi} ka`e da je dobra vesta da su jo{ ranije imali najavu predstavnika

Blagajnik banke u Herceg Novom osumwi~en za proneveru 870.000 evra

Policijski slu`benici Odeqewa bezbednosti Herceg Novi li{ili su slobode i Osnovnom dr`avnom tu`ila{tvu u Herceg Novom podneli krivi~nu prijavu protiv lica koje se sumwi~i da je izvr{io krivi~no delo zloupotreba polo`aja u privrednom poslovawu na {tetu jedne banke Slobode je li{en S.K. (46) koji je, kao zaposleni u pomenutoj banci, u filijali u Herceg Novom, kao glavni blagajnik, zloupotrebom svog polo`aja i poverewa u pogledu raspolagawa tu|om imovinom, novcem, vlasni{tvom ove banke, u nameri da se na popisu ekspoziture u kojoj je zaposlen ne bi utvrdio mawak, kroz bankarsku aplikaciju banke u glavni trezor druge ekspoziture prosledio novac u iznosu od 870.000 evra, a zatim umesto novca u navedenom iznosu u plasti~nu kesu stavio 40 blokova blanko uplatnica.

Pregledom bankarske aplikacije utvr|en je mawak u iznosu od 870.000 evra, te utvr|eno da je pri~iwena {teta ovoj banci u navedenom iznosu.

U Podgorici 90.000 vozila, a 7.000 parking mesta

U Podgorici je registrovano oko 90.000 vozila, a grad raspola`e sa oko 7.000 parking mesta, pa su gu`ve uobi~ajena pojava radnim danima, naro~ito u gradskom jezgru. Projekat izgradwe podzemnih gara`a na dve lokacije u gradu, re{i}e, smatraju, problem parkirawa u centralnoj zoni.

Prema podacima Ministarstva unutra{wih poslova, u Podgorici je pro{le godine registrovano 90.799 vozila, {to je za 4.804 vi{e u odnosu na 2022.

Iz Parking servisa ka`u da raspola`u sa mawe od 7.000 parking mesta od ~ega je oko 4.000 na op{tim parkirali{tima i zonama, pa gu`ve na parkirali{tima ne treba da ~ude.

“Parkinga ima 15 kao i 5 gara`a sa kojima upravqa parking servis”, kazao je Ivan Koprivica, portparol Parking servisa.

hrvatskog naroda u Crnoj Gori u parlamentu da }e podr`ati ovu rezoluciju o Jasenovcu.

„Svi }e dobiti priliku da na ovom pitawu poka`u da li su wihovi ar{ini dvostruki i da li se u slu~aju stradawa jednog naroda postupa na jedna na~in a u slu~aju drugog na drugi na~in. Za nas je svakako zna~ajno da ova rezolucija bude doneta u parlamentu Crne Gore jer bi to bila prva rezolucija toga tipa u regionu“, isti~e Kova~evi}.

Kada se govori o logoru u Jasenovcu sa istorijskog aspekta, jasno je i ko ga je osnovao, i ko je odgovoran za wega tako da to {to sama rezolucija ne sadr`i sve to, tvrdi Kova~evi}, nije od presudnog zna~aja.

PRVI PUT NEKI PARLAMENT

GLASA O JASENOVCU

„Od su{tinskog zna~aje je ~iwenica da }e parlament Crne Gore pokrenuti pitawe koje nije pokrenuo nijedan parlament ni u 20. ni u 21. veku. Sa tog aspekta to je, po meni, zna~ajna stvar i dokaz da srpski narod u Crnoj Gori ima odre|eni politi~ki uticaj, mada ne onoliko koliko bi treba-

lo da ima, dakle ne toliki da je mogao da zaustavi glasawe crnogorskog predstavnika u GS UN, ali jeste toliki da mo`emo da donesemo jednu ovakvu rezoluciju,“ isti~e Kova~evi}.

U predlogu rezolucije jo{ se navodi se da su „jedinstveni u osudi svih zlo~ina na tlu na{e dr`ave i biv{e Jugoslavije, u izra`avawu pijeteta prema svim `rtvama tih zlo~ina, kao i u saose}awu s patwama wihovih porodica", i potvr|uju „principijelan stav, zasnovan na doma}em i me|unarodnom pravu, da odgovornost mo`e biti iskqu~ivo individualna, kao i da nijedan narod ne mo`e biti ozna~en kao genocidan ili zlo~ina~ki”.

Ina~e, logor Jasenovac osnovan je 1941. godine od strane Nezavisne dr`ave Hrvatske . Logor je postojao do 22. aprila 1945. i u logor su zatvarani, a zatim ubijani prvenstveno Srbi, Romi i Jevreji (svih uzrasta, polova i obrazovawa, svih socijalnih i drugih profila), ali i jedan broj Hrvata i drugih koji su smetali tada{woj usta{koj vladi Hrvatske. Prema op{teprihva}enim podacima, u Jasenovcu je ubijeno oko 700.000 qudi, od ~ega najvi{e Srba.

Jutarwi: Sprema se

hap{ewe Mila \ukanovi}a

Pozivaju}i se na tzv. ~ar{ijske pri~e, hrvatski Jutarwi list pi{e da bi narednih dana mogao biti uhap{en biv{i predsednik i premijer, te osniva~ Demokratske partije socijalista Crne Gore Milo \ukanovi}.

Autor teksta Vlado Vuru{i} pi{e da je to doznao iz "dobro obave{tenih izvora u Podgorici bliskih tom nekada{wem crnogorskom lideru".

"Dakle, kako se pri~a po Podgorici, dr`avno tu`ila{tvo, koje je sada pod kapom vladaju}e prosrpske koalicije, to bombasti~no hap{ewe priprema nakon {to se navodno dogovorilo s nedavno iz Velike Britanije izru~enim 'biznismenom' Du{kom Kne`evi}em koji je navodno pristao da sara|uje i bude 'za{ti}eni svedok pokajnik'", pi{e list. Napomiwe da je to, "naravno, sve to pod trostrukim 'navodno' i 'pri~a se', ali Podgorica je mali grad i ne{to tako ne bi bilo ne{to neo~ekivano".

"Kona~no, predstavnici radikalne prosrpsko-proruske opcije Milan Kne`evi} i ~etni~ki vojvoda Andrija Mandi}, sada na poziciji predsednika Skup{tine, stalno su u predizbornim nastupima obe}avali da }e '\ukanovi}a smestiti iza re{etaka', a sada kada imaju potpunu vlast u svojim rukama, mogu}e je da su se odlu~ili na taj korak", navodi Vuru{i}.

Crnogorski biznismen i predsednik Atlas grupe Du{an Kne`evi} je u prvom ogla{avawu iz pritvora u Spu`u, nakon izru~ewa iz Velike Britanije, za portal RTCG demantovao da `eli da bude za{ti}eni svedok, jer bi time, kako ka`e, priznao da je kriv za ono {to ga je nekada{wa vlast predvo|ena \ukanovi}em optu`ila.

Du{ko Kne`evi} je u ju~e objavqenom intervjuu rekao da je spreman da iznese jo{ neke informacije i dokaze u vezi sa poslovima "familije \ukanovi}", ali da to ne}e u~initi dok je u zatvoru.

Za Du{kom Kne`evi}em, koji je i dr`avqanin

Velike Britanije, poternica je raspisana pre pet i po godina, kada je na vlasti bila DPS i Milo \ukanovi}, koji je, ina~e, bio veoma blizak sa Kne`evi}em.

Du{ko Kne`evi} je pre izru~ewa Podgorici izjavio da u Crnu Goru `eli da se vrati da spase {to se spasiti mo`e od wegove imovine, koja je tokom wegovog odsustva ugro`ena i devastirana, zbog ~ega je pokrenuo i arbitra`ni postupak, ali i da sa sebe skine krivicu koja mu je nametnuta za vi{e navodnih krivi~nih dela.

Du{ko Kne`evi} je vi{e puta tokom pet i po godina izra`avao `equ da se vrati u Crnu Goru pod uslovom da mu dr`ava garantuje bezbednost.

Zakqu~uje da bi hap{ewe Mila \ukanovi}a bio prvorazredni doga|aj s mogu}im dalekose`nim posledicama jer evidentno je da to hap{ewe i eventualni proces ne bi imali samo "kriminalni beleg" nego bi nosili i veliki politi~ki teret obra~una, kako navodi, "sada{wih prosrpskih vlasti da razbiju svoje procrnogorske suparnike".

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

u Zamenik komandira policije za region sever Veton Eq{ani najavquje skoro otvarawe glavnog mosta na Ibru u Srpska lista se protivi

Glavni gradski most na Ibru u podeqenoj Kosovskoj Mitrovici, koji razdvaja dve op{tine, ju`nu albansku Mitrovicu i severnu Kosovsku Mitrovicu mogao bi uskoro da bude otvoren za saobra}aj, kazao je, u ~etvrtak 30. maja, zamenik komandira Policije za region sever Veton Eq{ani.

- Smatram da je samo pitawe vremena kada }e ovaj most biti otvoren. Jednom smo spomenuli da postoji mogu}nost da se most otvori, ali razgovaramo sa nadre|enima kako to da se uradi. Smatram da za gra|ane severa vi{e nema mesta za brigu. Forma kako }e te otvoriti je malo druga~ija, ali smatram da }e mo uskoro otvoriti most, izjavio je on.

Otvarawe mosta na Ibru povremeno se javqa kao tema posledwih godina, a tokom pro{le godine je isto predlo`ila i SO

Te`wa Pri{tine za sukobima i proterivawu Srba

Vi{e od 1000 sukoba na mostu

Na glavnom gradskom mostu na Ibru u podeqenoj Kosovskoj Mitrovici od juna 1999. godine do sada bilo vi{e od 1000 sukoba na mostu od ~ega je bilo 125 velikih incidenta koje su sve do jednog izazvali Albanci. U 26 sukoba upotrebqeno oru`je a dvoje qudi je poginulo sa srpske strane 17. marta 2004. godine. Suzavac, {ok i dimne bombe, gumeni meci i bojeva municija obele`ili su sve velike sukobe.

U se}awu Srba je 13. februar 2000. godine kada je vi{e od 40.000 Albanaca krenulo sa ju`ne strane, pod sloganom „Mar{ mira” da nasilno u|u u severni srpski deo grada. Na mostu se u trenutku napada nalazio kontingent francuskog Kfora sa oklopnim transporterima u pet redova koji je suzavcem, {ok i dimnim bombama, gumenim mecima spre~io nasilni ulazak Albanaca u srpski deo Mitrovice.

U svim dosada{wim sukobima na glavnom gradskom mostu na Ibru lak{e i te`e je povre|eno vi{e 230 Srba, vi{e od 180 pripadnika Kfora i UN policije i vi{e od 290 Albanaca prema zbirnim izve{tajima Kfora i INMIK policije koji su izdavani nakon svakog sukoba na mostu koji deli Kosovsku Mitrovicu na ju`ni, albanski, i severni, srpski deo grada.

Kolutovi bodqikave `ice i metalne prepreke bile su na wemu sve do leta 2009. godine kada su nezapa`eno uklowene od strane Kfora.

Severna Mitrovica. Me|utim, od ideje se odustalo usled brojnih reakcija lokalnog stanovni{tva i me|unarodne zajednice. Srpska lista, reaguju}i na Eq{anijevu izjavu poru~uje da je saobra}aj preko ovog mosta apsolutn nepotreban, neprihvatqiv i eskalatorni potez sa ciqem daqe destabilizacije prilika na terenu. Smatraju da bi se na taj na~in podgrejale tenzije na

NA MERDARU UHAP[ENO LICE KOJE SE SUMWI^I ZA RATNI ZLO^IN PROTIV CIVILNOG STANOVNI[TVA NA KOSOVU Uhap{en Albanac

za ratni zlo~in

Na prelazu Merdare, u subotu 1. juna, uhap{en je Tefik Mustafa koji se sumwi~i za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva na Kosovu, izjavio je potpredsednik Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}.

„Na administrativnom prelazu Merdare uhap{eno je lice koje se sumwi~i za ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva na KiM.

Tefika Mustafa, je kao pripadnik OVK naveden u izjavama svedoka kao u~esnik u otmici policajaca Gorana Marinkovi}a, @ivojina Pavi}a i Predraga Milo{evi}a koja se dogodila 19. juna 1999. godine na magistralnom putu Pri{tina-Gwilane, kod mesta Labqan, nakon ~ega im se gubi svaki trag“, rekao je Da~i}.

Osumwi~eni }e biti predat Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine.

Iz Pri{tine osu|uju i tra`e wegovo osloba|awe. Ka`u – to je suprotno me|unarodnim konvencijama o qudskim pravima, ipak ne komentari{u}i delo za koje ga Srbija tereti.

Iz kosovskog ministarstva spoqnih poslova istog dana kasno uve~e su osudili ovo hap{ewe, tra`e}i da se on odmah pusti na slobodu. O hap{ewu, isti~u, odmah su obavestili diplomatska predstavni{ta SAD-a, Velike Britanije i drugih zemaqa u Beogradu.

Za most 8,2 miliona evra !

Za rekonstrukciju glavnog gradskog mosta na Ibru sa polukru`nim svetle}im lukovima, u periodu od septembra 2000. do juna 2001. godine, francuska vlada je ulo`ila neverovatnih 5,2 miliona evra.

severu Kosova. Na drugoj strani, otvarawe mosta predvi|eno je sporazumom o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Srpska lista poziva KFOR, Euleks i predstavnike EU da spre~e izazivawu jo{ jedne krize. - Pregovori i sve odluke u vezi sa glavnim mostom na Ibru u Mitrovici u vezi wegovog stavqawa u funkciji saobra}aja treba da se

Projektant dana{weg izgleda mosta je francuski in`iwer @il Pike koji je projektovao i novi, u ratu sru{eni, kameni most u Mostaru.

Ciq ovog Kurtijevog jednostranog i protivpravnog poteza, otvarawa mosta za saobra}aj, jeste da dovede do novih tenzija i provokacija na ra~un mirnog srpskog naroda na severu KiM, stav je svih Srba na severu Kosmeta.

odvijaju u okviru dijaloga u Briselu, uz u~e{}e zvani~nih delegacija i Kosova i Srbije, navela je centrala EU misije iz Pri{tine. Predstavnici EU u Pri{tini preciziraju,, da otvarawe mosta u Mitrovici je predmet dva sporazuma koje su strane postigle u okviru Dijaloga uz posredovawe EU jo{ 2015. i 2016. godine - EU tako|e poziva sve da se uzdr`e od bilo kakvih provokativnih radwi koje bi mogle da ugroze stabilnost terena i odvrate strane od sprovo|ewa Sporazuma o putu normalizacije odnosa – {to bi trebalo da bude wihov glavni prioritet, konstatuju iz Misije EU na Kosovu. Obnova i ure|ewe glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici je predvi|eno sporazumom o slobodi kretawa postignutim 25. avgusta 2015. godine izme|u Pri{tine i Beograda u Briselu. Most je daleko od onih Andri} evih „mostova koji spajaju obale reke, qude, skra}uju puteve i predstavqaju lepotu jednog grada”.

Na elektronskoj sednici vlade privremenih pri{tinskih institucija, u ~etvrtak 30. maja, usvojena je „kona~na odluka o eksproprijaciji zemqi{ta u op{tinama Leposavi} i Zubin Potok”, u skladu sa, kako je navedeno, „pravosna`nim presudama sudova”. Kona~nom odlukom od navodnog „javnog interesa” u op{tinama Leposavi} i Zubin Potok bi}e eksproprisano 138 hektara srpske zemqe, koja je u vlasni{tvu Srba iz ove dve op{tine. Deo zemqi{ta bio je i u vlasni{tvu ve}inski srpskih op{tina, iz ~ijih su uprava nakon nasilnog upada albanskih „gradona~elnika” maja 2023. godine zaposleni Srbi i drugi nealbanci fakti~ki proterani i ostavqeni „na belom hlebu”.

Da pred o~ima kompletne me|unarodne zajednice Kurti nastavqa da sprovodi jednostrane i protivpravne odluke na direktnu {tetu srpskog naroda, poru~ili su, istog dana, 30. maja, iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju i dodali da on „ponovo demonstrira da kada je potrebno na{koditi Srbima, ne preza od kr{ewa ni sopstvenih zakona i propisa, niti sporazuma iz dijaloga”. Navode da je s tim ciqem 30. maja udaren novi atak na privatnu imovinu Srba.

Ina~e, Osnovni sud u Pri{tini – odeqewe za Upravna pitawa – odlu~io je u decembru 2023. godine da poni{ti odluku kosovske vlade o eksproprijaciji zemqi{ta za baze kosovske policije u op{tinama Leposavi} i Zubin Potok koja je doneta maja meseca 2023. godine. Policijske baze koje su izgra|ene jo{ pre pokretawa postupka eksproprijacije, me|utim, ipak ostaju tu gde jesu a zemqi{te jo{ nije vra}eno vlasnicima ni u prvobitni polo`aj.

Da se o~ogledno radi o torturi nad Srbima, odu-

zimawu zemqe bez ikakvog prava ni obave{tewa vlasnika, govori praksa da je kosovska vlada, u posledwih dve godine, izvr{ila eksproprijaciju vi{e od 138 hektara zemqe na severu Kosova za baze i svoje policijske jedinice. Tokom 2022. godine Vlada u Pri{tini donela je vi{e odluka o eksproprijaciji zemqe, dok su dve donete po~etkom 2023. godine. Ukupna povr{ina uzurpirane privatne srpske zemqe za ove baze iznosi ~ak 138 hektara, u kojima je sadr`ano 135 parcela.

Svuda u svetu ustavima dr`ava apsolutna zagarantovanost prava nad privatnom svojinom je na Kosovu, od strane Pri{tine, pre svih Albina Kurtija, stavqena pod led. Ovde se privatna svojina Srba uop{te ne tretira niti po{tuje a Pri{tina gaze}i ba{ svako pravo Srba oduzima kako zemqu, tako i objekte na wima mimo svakog zakona. Ina~e, na severu Kosova sada ima 24 policijske stanice i punktova. POSLE ODLUKE OSNOVNOG SUDA U PRI[TINI O PONI[TEWU

MARIBOROM

„Ja sam doktor koji je napustio Srbiju

pre

20 dana“

U proseku Srbiju napusti vi{e od 500 lekara godi{we. Slobodan Mari~i}, pedijatar, upisa}e se u statistiku za ovu godinu jer je pre 20 dana napustio Srbiju, preselio se u Sloveniju i sad le~i decu Maribora.

On je utoliko zanimqiv jer nije, kao ve}ina wegovih kolega, napustio Srbiju zbog finansija, ve} zbog – zdravstvenog sistema u kojem je radio posledwe dve decenije. Oti{ao je sa pozicije pedijatra u Domu zdravqa Novi Sad, na istu poziciju u Mariboru.

„@eqa da odem iz Srbije postoji ve} du`e vreme, ali sam krajem prethodne godine shvatio da zdravstveni sistem u Srbiji ne mo`e da isprati ono {to ja zami{qam kako bi on trebalo da izgleda u modernom vremenu. Davao sam sve od sebe, u~estvovao u mnogim projektima, ukqu~uju}i i Unicef, poku{ao da promenim, na primer, situaciju u vezi sa imunizacijom, bio sam u nekim telima u Srbiji koja su zaista mogla da promene puno toga, ali nije bilo dovoqno sluha za to“, ka`e pedijatar za Danas.

U SRBIJI JE MOGLO DA BUDE

MNOGO BOQE, ALI…

Dodaje da razume da zdravstvena politika u svetu nigde nije idealna, ali je siguran da u Srbiji mo`e da bude mnogo boqe, i da postoje kapaciteti i kadrovi koji to mogu da isprate.

„Mislim da nema `eqe. Kada sam shvatio da ni{ta vi{e ne mogu promeniti, da sam dao svoj maksimum u oblasti pedijatrije u Srbiji, a da mogu mnogo vi{e da dam, odlu~io da u~inim to sve, ali na nekom drugom mestu. Prvi problem u Srbiji je mawak zaposlenih u zdravstvu. Na{i zakoni

jesu dobri, prate evropske, ~ak su pojedini zakoni u Srbiji po pitawu nekih regulativa mnogo boqi nego {to su to evropski. Ali, na osnovu 20 godina rada u Srbiji, moram da priznam da se na{i zakoni ne sporvode na na~in na koji su napisani. Da je suprotno, ne bi postojale liste ~ekawa, a korisnicima bi zdravstvena za{tita bila dostupnija. Istovremeno, preventivnim pregledima bavio sam se u Srbiji i insistirao na wima. Gra|ani bi trebalo da grade stav o svom zdravqu, a ne da pravimo bolnice, kupujemo skenere i magnete, a da oni ne ~ine ni{ta da bi spre~ili eventualni razvoj bolesti“, nagla{ava Mari~i}.

Prema wegovim re~ima, mnogo je razloga zbog kojih je oti{ao, od odnosa nadre|enih prema lekarima, odnosa me|u kolegama, pa do pristupa~nosti edukacije.

„Sada radim u zdravstvenom domu u Mariboru koji je pandan na{im domovima zdravqa. Sloveniju sam odabrao jer tu zemqu mnogo volim, imam prijateqe ovde, a sa druge strane, kona~nu odluku sam doneo posmatraju}i ure|enost wihovog zdravstvenog sistema, koncept, odnos prema zdravstvenim radnicima. Dobio sam poziv iz Maribora, prihvatio ga jer sam video da mogu da unapredim slu`bu pedijatrije“, obja{wava on.

„PRVI UTISCI SU MI FANTASTI^NI“

O prvim utiscima ka`e da su – fantasti~ni!

„Po~ev{i od odnosa rukovodstva ustanove prema meni kao lekaru koji je do{ao iz jedne druge zemqe i drugog koncepta organizacije zdravstvene za{tite. Pitali su me kako bih ja i {ta bih mogao da radim kako bi

Ko{arka{ko evropsko prvenstvo srpske dijaspore

26. Ko{arka{ko evropsko prvenstvo srpske dijaspore je odr`ano od 30. maja do 2. juna u Italiji. Organizator ovogodi{weg prvenstva je Savez Srba u Italiji, a mesto realizacije je bio Zane`, grad u provinciji Vi}ence, gde je prvenstvo ugostilo udru`ewe Srba “Kruna” u okviru svoje tradicionalne sportske manifestacije \ur|evdanski sastanak.

Doga|aj se organizuje pod pokroviteqstvom Uprave za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu.

Ko{arka{ko evropsko prvenstvo srpske dijaspore (KEPSD) je godi{wi ko{arka{ki turnir u kome se takmi~e sportski profesionalni i amaterski klubovi iz matice i dijaspore. Idejni tvorac ovog takmi~ewa je Miodrag Radomirovi} Pure, jedan od osniva~a KK Radivoje Kora} u Bielefeldu. Prvi turnir je odr`an 1997. godine u Bielefeldu u Nema~koj i od tada srpski klubovi iz dijaspore i regiona neguju ovu sportsku tradiciju. Ovo takmi~ewe je jedan od glavnih sportskih doga|aja srpske dijaspore u Evropi, a razlog osnivawa je promocija srpske ko{arke, negovawe tradicije i me|usobno dru`ewe igra~a.

unapredio wihovu slu`bu. Istovremeeno, odnos kolega prema meni je vi{e nego fantasti~an, svi zaposleni su se potrudili da se ugodno i lepo ose}am u ovoj zemqi, skerunta mi je pa`wa da }e oni u~initi sve da se ose}am dobro. @ele da osetim wihovu zemqu i energiju na najboqi mogu}i na~in. Za sve ove moje godine rada nikada se lep{e nisam ose}ao u kolektivu nego {to je to danas i ovde“, iskren je lekar.

KQU^NE RAZLIKE

U SISTEMIMA

Upitan koje su kqu~ne razlike u zdravstvenim sistemima Slovenije i Srbije, on ka`e: „Za ovo kratko vreme primetio sam organizovanost u zakazivawu pregleda i dolazaka na preglede. Postoje trija`ne kategorije pacijenata koje su javno istaknute na sajtu zdravstvene ustanove, pacijenti su informisani o tome koji su razlozi i kada se vr{e posete pedijatru. U pitawu je savr{ena trija`a koju rade sestre koje su potpuno podr`ane od strane rukovodstva i nas lekara koji u tome u~estvu-

jemo, za razliku od situacije u Srbiji da jedan ka`e jedno, drugi drugo, a tre}i doda: „Nema veze, primite ga“. Ovde nije re~ o udovoqavawu pacijentima po svaku cenu nego da mora postojati neki red. Ako imate pravilo koje va`i za sve i svi ga po{tuju ne}e biti problema i u samoj realizaciji posla. Drugo, admistrativni deo, ~ime smo bili zatrpani u Srbiji, gde lekar ne mo`e da vidi pacijenta, nego gleda u ra~unar i neke papire dok mu promi~u ozbiqne situacije, ovde nije u tolikom obimu. Mogu da se posvetim u celini svakom malom pacijentu. Ne postoji pretrpavawe administarcijom i zna se ko {ta radi“, pri~a na{ sagovornik i dodaje:

PRVI PUT SE OSE]AM

KAO LEKAR

„Prvi put se ose}am kao lekar i mogu da radim svoj posao za {ta sam se {kolovao, zaista sam lekar i obavqam onu funkciju za koju imam diplomu – pregled, razgovor, anamneza, epmaptija izm|u mene i pacijenta, nisam nervozan jer mi je neko odredio dva, pet, sedam minuta za jednog

pacijenta, nema punih ~ekaonica“, opisuje on. Govore}i o egzistencijalnim pitawima, Mari~i} napomiwe da mu je dr`ava Slovenija obezbedila stan, da ne razmi{qa o bilo ~emu drugom, jer je sve podre|eno da wemu bude lepo kako bi mogao da se posveti svom poslu.

„Slovenija se potrudila da u~ini da budem zadovoqan `ivotom da bih mogao kao lekar da pru`im svoj maksimum wihovim pacijentima. Ne kupujem mantile, klompe, patike, stetoskop, {to sam kupovao u Srbiji. I na kraju, moj razlog odlaska je malo neuobi~ajen – u Srbiji sam bio finasijski situiran i to nije bio razlog mog odlaska, zbog ~ega najve}i broj kolega napu{ta zemqu, ve} funkcionisawe ~itavog zdravstvenog sistema“, nagla{ava on.

Ipak, upitan da uporedi plate lekara u Srbiji i Sloveniji, on ka`e:

„Plate ovde daleko su boqe nego u Srbiji. Jo{ je boqe {to bukvalno svaka moja nedoumica, pote{ko}a u radu sa kojom sam se suo~io tokom ovih 20 dana, je bila re{ena u roku od jednog minuta.“

Dan ~itawa naglas u srpskoj {koli u [vajcarskoj

[vajcarski dan ~itawa naglas manifestacija je koja se redovno obele`ava {irom ove zemqe. Wome se promovi{e va`nost ~itawa naglas i ~itawa uop{te, te se kao u~esnici ovog de{avawa ~esto pozivaju ne samo {kole, u~iteqi i u~enici, ve} i roditeqi, biblioteke, kulturni centri i razli~ita udru`ewa. \aci i nastavnici koji realizuju nastavu na srpskom jeziku u [vajcarskoj redovno uzimaju u~e{}e u ovoj manifestaciji.

Ove godine je za [vajcarski dan ~itawa naglas odabrana sreda, 22. maj. Taj datum se zgodno poklopio sa Danom slovenske pismenosti, te je u srpskim {kolama {irom [vajcarske ovaj dupli praznik pismenosti i kwi`evnosti proslavqen dostojno – ~itawem, i to mahom bajki.

U {koli Kapeli u Cirihu, u~iteqica Vesna Savi} i go{}a Jovana Dikovi}, majka jednog od u~enika, razgovarale su sa |acima o patuqcima i slu{ali bajke i narodne pri~e.

U Bazelu su |aci u~iteqice Jasne @ivkovi}-Brajkovi} ~itali naglas svojim drugarima iz grupe narodnu bajku „^ardak ni na nebu ni na zemqi“. U~enici u Bernu i Rajnahu ~itali su, uz pomo} svojih u~iteqica Jovane Nin~i} i Jelene Mitrovi} i uz gostovawe operske peva~ice Ninoslave Gri-

ten, narodnu bajku „Zlatna jabuka i devet paunica“, „A`daja i carev sin“, „Biber~e“, kao i Andersenove bajke. O Biber~etu su slu{ali i u~enici u~iteqice Sla|ane Bu`ek iz Vintertura. \aci grupa u Veveju, Klaranu, Lozani i Monteju slu{ali su odlomke iz razli~itih kwiga, a na ovom ~asu u~iteqice Aleksandre Markovi}, posve}enom qubavi prema ~itawu, u~estvovali su i roditeqi. \aci Kantona Ti}ino ~itali su i razgovarali o bajkama sa svojom u~iteqicom Zoricom Aleksi}. O tome kako izgleda kad se otkrije da car Trajan ima kozje u{i slu{ali su |aci u~iteqice Jelene Angelovski u Britizelenu.

Penzioneri u Australiji u {teku imaju vi{e od ~etiri biliona australijskih dolara!

Imovina australijskih penzionih fondova prema{i}e granicu od ~etiri biliona australijskih dolara (2,7 biliona ameri~kih dolara), dok veliki prilivi sa razli~itih

dencijalnu regulativu, prenosi Blumberg. Rast je podstaknut sna`nim doprinosima od zaposlenih u dr`avi, i stopom povrata od 10,9 odsto, saop{tio je regulator.

tr`i{ta dodatno pove}avaju wihova sredstva do novih rekorda.

Wihova imovina porasla je za 11 odsto u godini zakqu~no sa martom na 3,85 biliona australijskih dolara, prema podacima australijske Uprave za pru-

Sada postoji sedam penzionih fondova u Australiji koji pojedina~no imaju vi{e od 100 milijardi australijskih dolara pod upravqawem, prema zasebnom izve{taju revizorske ku}e KPMG.

Prilivi rastu jer australij-

ski poslodavci moraju da daju doprinose od 11 odsto svih plata za penzione {eme, {to je nivo koji }e porasti na 12 procenata do sqede}eg jula. Ipak, najve}i fondovi samo neznatno nadma{uju {iru industriju kada je u pitawu povra}aj investicija, prema KPMG-u, koji je analizirao podatke iz juna 2023. Industrija se suo~ava sa intenzivnim regulatornim nadzorom, sa godi{wim testom u~inka koji je osmi{qen da podstakne ve}u konsolidaciju me|u sredstvima, uz smawewe naknada i poboq{awe prinosa za ~lanove.

Penzioni fondovi se tako|e suo~avaju sa izazovom dok se generacija bejbi bumera (ro|eni izme|u 1945. i 1965. godine) priprema da napusti radnu snagu, a predvi|a se da }e vi{e od 700.000 Australijanaca oti}i u penziju u narednih pet godina, prema nedavnim vladinim podacima. IMOVINA FONDOVA PORASLA

Dvanaestogodi{waci ukrali

ke{ i cigarete u vrednosti

od dva miliona dolara

Dvojica tinejxera navodno su regrutovali vi{e od 20 dece da u~estvuju u vi{e od 140 provala i oru`anih pqa~ki u Melburnu

Australijska policija saop{tila je da je razbila de~ju kriminalnu mre`u koja je u Melburnu ukrala cigarete i gotovinu vredne vi{e od 2 miliona dolara.

Policija Viktorije je saop{tila da je, nakon vi{emese~ne istrage, uhapsila ~etvoricu osumwi~enih koji su "regrutovali" dvanaestogodi{wake u svoju mre`u.

Vi{e od 20 dece – od kojih je najstarije imalo 17 godina – odgovorno je za vi{e od 140 kra|a i oru`anih pqa~ki u isto~nom predgra|u Melburna od januara, navodi policija.

Deca su navodno ciqala na benzinske stanice, supermarkete i prodavnice duvana kako bi dobili kumulativni ulov vredan vi{e od 2 miliona dolara, prenosi "Gardijan".

"Za samo nekoliko stotina dolara ova deca su bila namamqena da ukradu milione dolara cigareta i gotovine iz benzinskih stanica, supermarketa i duvanxinica", rekao je policijski inspektor Dejl Maksvel.

"Decu od 12 godina navodno su regrutovali odrasli s namerom da napune svoje xepove, a pritom ne zaprqaju ruke", dodao je.

Vi{e od 40 odsto dece je policiji ve} poznato po tome {to su upadali u ku}e i krali automobile radi zabave, rekli su policajci.

Policija je uhapsila dvojicu 19-godi{waka za koje tvrdi da su regrutovali vi{e od 20 dece da kradu po predgra|ima i bili vo|e operacije.

Policija je tako|e uhapsila dvojicu prodavaca cigareta, starosti 33 i 53 godine koji su kasnije preprodavali cigarete.

Policija je tako|e zaplenila cigarete i vejpove, vi{e od 243.000 dolara u gotovini iz ku}e jednog od uhap{enih, kao i vi{e od 200 biqaka kanabisa i oru`je.

AUSTRALIJANAC CRNOGORSKIH

"To je bio san, bila bi dobra reprezentacija"

Aleksandar Vuki} je australijski teniser, interesantnog porekla, a u razgovoru za B92.sport osvrnuo se na svoj nastup na Rolan Garosu.

Vuki} je trenutno 89. na ATP listi, a u prvom kolu pariskog Grend slema pora`en je od Kineza Xixen Xanga sa 6:4, 4:6, 6:3, 7:5. "Razo~aran sam, naravno da nisam presre}an posle poraza. Ovo je tenis, ne mo`ete da dobijete svaki me~. ^estitam protivniku, zaslu`io je da pro|e. Imao sam solidnu sezonu na {qaci, nisam uspeo da pobedim i to je to", rekao je Vuki} za B92.sport. Vuki} je tokom susreta sa Xangom morao da tra`i medicinski tajm-aut.

"U petak se to dogodilo, idem na magnetnu rezonancu, nadam se da nije previ{e stra{no. Ose}am neku vrstu neprijatnosti. Aduktor je u pitawu, imam problem sa lateralnim kretwama. Razmi{qao sam o svim mogu}nostima i {ta mo`e da se desi na me~u. Pozitivno je {to sam izdr`ao ~etiri seta. Mislio sam da mo`da ne}u biti u stawu da igram, nisam mogao da podignem nogu. Smatram da nije toliko stra{no da }e da uti~e na nastup na Vimbldonu. Pri~ali smo pre me~a, mislili smo da je rizik preveliki, nije me~ pogor{ao situaciju, tako da mislim da }e to da bude okej za London i travu."

Vuki}ev otac je iz Crne Gore, dok je majka iz Bosne i Hercegovine. Brat mu je ro|en u Sarajevu, a on u Sidneju.

"Moji roditeqi su iz Crne Gore. Ro|en sam i odrastao sam u Sidneju. Porodica sa o~eve strane je odande, ro|ak je do{ao u Pariz da me podr`i, bilo je lepo {to je tu. Bio sam blizu."

Vuki} razume srpski, ali ga slabije govori.

"Da, da znam. Pri~am malo", rekao je na srpskom uz osmeh. Crna Gora bi imala zaista jaku reprezentaciju da su momci poput wega odlu~ili da igraju za taj nacionalni tim. Primera radi, Milo{ Raoni} tako|e vu~e poreklo iz Crne Gore.

"Ta~no, mo`ete da ka`ete to i za neke druge. To je na neki na~in bio san, bila bi dobra reprezentacija. Moj otac zna wegovog ujaka, nema mnogo qudi u tom delu, i{li su zajedno u {kolu ili tako ne{to, tako da tako znam Milo{a."

Vuki} pamti Rolan Garos i po trijumfu kad Karlosom Alkarasom u kvalifikacijama 2020. godine, kada je [panac bio jo{ golobradi mladi}.

"Bio je oko 200. mesta na rang listi, mlad, sa 16-17 godina. Igrali smo u prvom kolu kvalifikacija. Moglo je tad da se vidi da ima tu sirovu snagu, atleticizam, Ferero je bio tada tu. Bilo je mnogo o~i koje su gledale, ne mene, ve} wega. [alu na stranu, malo sam se opustio u nastavku me~a i dobio. Igrao sam i protiv Sinera nekoliko puta. Postoji razlika izme|u wih dvojice, nema mnogo igra~a protiv kojih igra{ i oseti{ tu veliku razliku u nivou. Obi~no je blizu i odlu~i nekoliko poena, ali takvi momci. Oseti{ da je druga~ije", zakqu~io je Vuki}.

Vuki}ev najboqi plasman na listi bilo je 48. mesto pro{le sezone, nije osvojio do sada nijednu titulu, a u karijeri je zaradio malo vi{e od 1,7 miliona dolara.

Australijski nau~nici

`ele da vaskrsnu tasmanijskog tigra

Gotovo devedeset godina nakon {to je posledwi torbarski vuk uginuo, nau~nici na Melburnskom univerzitetu u Australiji poku{avaju da o`ive ovu izumrlu vrstu torbara...

Torbarski vukovi, tako|e poznati i kao tasmanijski tigrovi, uprkos tome {to su zapravo torbari i osim {to imaju {are

tiwa i daqe luta centralnom Australijom koja je ve}im delom pusta. Do sada su samo povremene fotografije veoma lo{eg kvaliteta ponu|ene kao dokaz wihovog postojawa, dok je jedno istra`ivawe iz 2017. godine izra~unalo da su {anse da je ova `ivotiwa pre`ivela do danas jedan prema 1,6 triliona. Druga studija, izvr{ena

na le|ima uop{te ne li~e na tigrove, izumrli su zvani~no davne 1936. godine, kada je Benxamin, posledwi potvr|eni primerak vrste, uginuo u zato~eni{tvu Beaumaris zoolo{kog vrta.

Me|utim, torbarski vuk je navodno vi|an u divqini dugo nakon Benxaminove smrti, sa brojnim qudima koji su nastavili da gaje nadu da bi ova vrsta i daqe mogla biti `iva negde, {to ne bi bilo previ{e ~udno da se dogodilo, jer je jedna xinovska korwa~a tako|e ponovo otkrivena na Galapagosu 2019. godine, 113 godina od posledweg zabele`enog vi|awa.

Septembra meseca 2019. godine, Tasmanijsko ministarstvo industrije, parkova, voda i `ivotne sredine predstavilo je dokument vezan za osam mogu}ih, ali ne potvr|enih, susreta sa ovom vrstom u protekle tri godine. Udru`ewe Thylacine Awareness Group ~ak veruje da ova `ivo-

dve godine kasnije, uop{te se nije slagala sa ovom matematikom i daqe staju}i iza toga da je `ivotiwa verovatno izumrla, iako postoji dovoqno neizvesnosti koje ovo pitawe mogu ostaviti otvorenim sa veoma malim mogu}nostima za druga~iji ishod.

Uprkos svojoj prisutnosti u Tasmaniji sve do tridesetih godina pro{log veka, za ovu `ivotiwu se verovalo kako je potpuno nestala sa kopnenog dela Australije pre oko 3.000 godina. Nau~nici su do danas uspeli da sekvenciraju genom ovog torbara i sa wim, melburn{ki tim se nada da }e ga ponovo o`iveti. Laboratorija koja se bavi ovim slu~ajem dobila je pet miliona dolara u fondacijama, kako bi uspeh ovog zadatka ne bi bio doveden u pitawe.

„Zahvaquju}i ovim izda{nim donacijama, trenutno se nalazimo na prekretnici na kojoj razvijamo tehnologije koje

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

potencijalno mogu vratiti izumrle vrste i pomo}i da se one koje postoje sa~uvaju od istrebqewa“, izjavio je profesor Pas, iz {kole za bionauku pri Univerzitetu u Melburnu. „Na{e istra`ivawe predla`e devet kqu~nih koraka za o`ivqavawe torbarskog vuka. Jedan od na{ih najve}ih napredaka predstavqa sekvencirawe genoma ove `ivotiwe, omogu}uju}i nam potpuni nacrt pomo}u kog mo`emo ponovo izgraditi torbarskog vuka od nule.“

„Finansijska sredstva }e omogu}iti na{oj laboratoriji da napreduje i fokusira se na kqu~ne segmente – poboq{avawe na{eg razumevawa genoma torbarskog vuka, razvijawe tehnika za upotrebu

AUSTRALIJSKA PEVA^ICA GAZI [ESTU DECENIJU, A LICE JOJ IZGLEDA KAO DA IMA TEK 25

Svetska pop zvezda Kajli Minog nedavno je proslavila svoj 55. ro|endan. Kajli Minog australijska je pop i dens peva~ica i glumica. Najpoznatija je peva~ica iz Australije, a wena slava i popularnost su dostigli svetske razmere po~etkom devedesetih godina. Bila je na vrhu lista tokom 1990-ih i 2000-ih godina.

U Velikoj Britaniji je sa svojih 29 top 10 singlova najuspe{nija peva~ica posle Madone, a u svetu je prodala do sada 40 miliona singlova i 25 miliona albuma. Kajli i wena sestra su ve} kao deca nastupale u australijskim televizijskim serijama. Prvu ulogu je ostvarila sa 11 godina u TV seriji The Sullivans, a kasnije u serijama The Skyways i The Henderson Kids. Slavu je stekla glume}i devojku iz susedstva u sapunici „Neighbours“. U paru s Xejsonom Donovanom, svojim de~kom u seriji i stvarnom `ivotu, serija je postala jako popularna u Australiji i Velikoj Britaniji. Minog je u to doba osvojila ukupno {est nagrada Logi (australska televizijska nagrada), od toga i Zlatni Logi 1988. ggodine za najdra`u osobu na australijskoj televiziji. Nakon toga se preselila u Veliku Britaniju i do`ivela planetarnu popularnost.

stem }elija torbara kako bi kreirali embrion i zatim ga uspe{no ubacili u surogata, od kojih su najboqi kandidati uskonogi tobol~arski mi{ i tasmanijski |avo.“ Tim veruje da ponovno predstavqawe tasmanijskog tigra ne}e doneti prednosti samo vaskrsloj vrsti, ve} i ~itavom ekosistemu.

„Od svih vrsta koje su predlo`ene za vra}awe u `ivot, torbarski vuk je najverovatnije najubedqiviji slu~aj“, dodao je Pask. „Tasmanijski habitat je ostao gotovo nepromewen, omogu}uju}i savr{eno okru`ewe za ponovno vra}awe torbarskog vuka u `ivot i ovaj postupak }e biti od velike koristi za ~itav ekosistem.“

Australija mewa geografsku {irinu i du`inu

"Moramo da uskladimo geografsku du`inu i {irinu tako da satelitski navigacioni sistemi koje koristimo na telefonima budu uskla|eni sa informacijama sa digitalnih mapa", ka`e zvani~nik australijske agencije "Geosajens" Den Xeksa.

Trenutne koordinate Australije pogre{ne za vi{e od jednog metra i ta neta~nost mo`e da uzrokuje velike probleme pri upotrebi novih tehnologija poput automobila bez voza~a.

Australija se usled normalne tektonske aktivnosti godi{we kre}e oko sedam centimetara ka severu.

Pametni telefoni su precizni unutar pet do deset metara ali smawewe tog odnosa bi}e od kqu~ne va`nosti, posebno zbog sve ve}e upotrebe bespilotnih vozila u poqoprivredi i rudarstvu.

Du`ni~ko ropstvo

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Najnoviji podaci kompanije “Morgan Stenli” navode da je kombinacija faktora kao {to su visoke cene ku}a, pote{ko}e u dobijawu kredita kao i iscrpqena {tedwa gra|ana zna~i da je ogroman broj doma}instava zaglavqen u takozvanom du`ni~kom ropstvu. O~ekuje se da }e martovski podaci o BDP-u Australije pokazati da je privreda porasla za samo 1,2 odsto u posledwih 12 meseci, {to je najslabiji godi{wi rast od 1992. godine, ako ne ra~unamo vreme

stu. Podaci Morgan Stenlija pokazuju da je procenat doma}instava koja pla}aju hipoteku pre roka opao sa 56,5 odsto pre dve godine na 44,1 odsto, a zaostale obaveze po hipotekama rastu sa niskih nivoa, posebno u Viktoriji, gde je skok najizra`eniji. Udeo doma}instava koja su prijavila da imaju pote{ko}a u otplati hipoteke bio je neverovatnih 82 odsto, {to je najve}i u istoriji istra`ivawa. Visoke cene ku}a su kqu~ni izvor stresa za one koji `ele da refinansiraju ili promene zajmodavca. I upravo u toj klopci su se na{la mnoga doma}instva. Cene ku}a su na rekordnom nivou i verovatno }e ostati tako. Anketa pokazuje da 75 odsto ispitanika o~ekuje rast cena u narednih 12 meseci (u odnosu na 58 odsto pre dve godine, {to je najvi{i nivo pozitivnih o~ekivawa cena od kad se rade ove ankete). Ali po{to su cene tako visoke, a kamatne stope povi{ene u pore|ewu sa nedavnom istorijom, a kredite je te{ko obezbediti, doma}instva sve

na tr`i{tu rada koja je boqa od o~ekivane, dr`avne potro{we i verovatno}e da druge centralne banke moraju du`e da dr`e stope vi{e, zna~i da je kratkoro~ni rizik da }e stope mo`da morati da se smawe. Ne treba o~ekivati prvo smawewe kamatnih stopa pre februara 2025, sa jo{ dva smawewa tokom naredne godine kako bi se stopa zaustavila na 3,6 odsto. Kombinacija tih rezova i smawewa poreza u tre}oj fazi u julu bi obezbedila izvesnu amortizaciju za doma}instva; smawewe poreza }e uneti oko 20 milijardi dolara godi{we u ekonomiju, za {ta Morgan Stenli ka`e da }e nadoknaditi otprilike polovinu pove}awa neto pla}awa kamata koji su proiza{li iz pove}awa stope RBA u posledwih 18 meseci. Ali vredi napomenuti da se rezerve {tedwe koje su izgradila doma}instva tokom kovida brzo iscrpquju; sredwa vrednost ukupnih depozita stanovni{tva pala je na najni`i nivo u posledwih pet godina, sa prose~nom {tedwom po doma}in-

pandemije. Ako kombinujete to sa visokom inflacijom dobi}ete najgore od oba: jasnu stagflaciju, sa ekonomijom koja je zaglavqena u hodu, pod nadzorom centralne banke koja }e mo`da morati ponovo da uskoro pove}a nominalne kamtne stope.

Nije ni ~udo {to je onda poverewe potro{a~a tako nisko kao {to je posledwi put bilo od jo{ recesije 1990-ih. Godi{wa anketa Morgan Stenlija na vi{e od 2000 ispitanika sugeri{e da se ova negativnost jednostavno pretvara u ~iwenicu. Po prvi put u sedmogodi{woj istoriji istra`ivawa, ve}ina ispitanika (52 procenta) ka`e da }e trenutni finansijski stres dovesti do smawewa wihove potro{we. Nije iznena|ewe da su grupe sa ni`im i sredwim prihodima pod najve}im pritiskom, ali je primetno da potro{a~i starosti od 30 do 49 godina tako|e ose}aju najve}i finansijski stres. To je ta sredwa Australija koja izuzetno boli, a najve}i razlog za tu bol su upravo nerealno visoke cene ku}a.

Po{to je Rezervna Banka Australije ve} odobrila 13 pove}awa kamatnih stopa od maja 2022. godine, otplate duga stanovni{tva su nastavile da ra-

vi{e veruju da su zaglavqena u tom za~aranom krugu. Procenat ispitanika koji }e verovatno kupovati ove godine je pao sa 35 odsto u 2022. na 27 odsto, i naglo opao sa vrhunca od 44 odsto u 2017. Namere prodaje su uglavnom nepromewene na 34 odsto, ostaju}i na rekordno niskim nivoima. Podaci o odobrewima za izgradwu novih ku}a ponovo su pali u aprilu, a odobrewa su i{la po godi{woj stopi od samo 157.000, {to je znatno mawe od proseka u posledwoj deceniji od 205.000, i stope od 240.000 koliko je saveznoj vladi potrebno da ispuni svoj ciq izgradwe od 1,2 miliona domova u narednih pet godina. Ekonomisti navode da mawak nekretnina na nacionalnom nivou iznosi oko 200.000, ali da je vrlo verovatno da je to i vi{e od 300.000. Ironi~no, s obzirom na uzavrelu situaciju na stambenom tr`i{tu zahvaquju}i sna`noj tra`wi i slaboj ponudi, veruje se da }e pad aktivnosti stambenih zgrada u martovskom kvartalu – pad od 2,8 odsto na godi{wem nivou – predstavqati ko~nicu za podatke o BDP-u. Morgan Stenli tako|e ne o~ekuje veliko olak{awe kamatnih stopa u skorije vreme. Dugo se tvrdilo da kombinacija snage

SVE MAWE VOJNIKA:

stvu u proseku od 59.938 dolara. Oko 43 odsto ispitanika je imalo mawe od 25.000 dolara u banci, u odnosu na 30 odsto u 2021. i 32 odsto u 2022. I to je upravo ekonomija u kojoj potro{wa nije vo|ena {tedwom, ve} samo prihodima. To }e uticati na diskrecionu potro{wu, ali je tako|e verovatno da }e to u isto vreme zadr`ati inflaciju jako nestabilnom, po{to doma}instva pove}avaju potro{wu na osnovne stvari u skladu sa rastu}im cenama osnovnih tro{kova. Polo`aj Centralne banke u svemu tome ostaje i daqe izuzetno te`ak. Iako bi sni`avawe stopa trenutno olak{alo doma}instvima koja ose}aju finansijski stres, ono bi tako|e verovatno stimulisalo potra`wu za ku}ama i stanovima od strane ve}ine doma}instava koja se ose}aju nesigurno u svom trenutnom dugu prema bankama, {to bi samim tim dovelo do jo{ ve}eg pritiska na ionako rekordne cene nekretnina.

Australijski ministar odbrane Ri~ard Marls, rekao je da su promene uslova za regrutovawe "od su{tinskog zna~aja za suo~avawe sa bezbednosnim izazovima nacije u narednoj deceniji i daqe"

Australijske odbrambene snage (ADF) dozvoli}e stranim dr`avqanima da budu regrutovani u wene redove, kako bi se pove}ao broj vojnika! Kako je preneo BBC, Australija se ve} dugo bori sa malim brojem regruta dok nastoji da oja~a svoje oru`ane snage suo~ene se, kako se navodi, rastu}im regionalnim pretwama. Od jula, dr`avqani Novog Zelanda, koji imaju stalnu australijsku boravi{nu dozvolu mogu da se prijave u vojsku, a od naredne godine tu mogu}nost }e imati i dr`avqani Velike Britanije i drugih zemaqa, ukqu~uju}i Sjediwene Dr`ave i Kanadu.

Australijski ministar odbrane Ri~ard Marls, rekao je da su promene uslova za regrutovawe "od su{tinskog zna~aja za suo~avawe sa bezbednosnim izazovima nacije u narednoj deceniji i daqe". Australija posledwih godina nastoji da oja~a veze sa Ujediwenim Kraqevstvom i SAD. Pre tri godine je potpisan Aukus pakt - dalekose`ni odbrambeni i bezbednosni savez koji ima za ciq da se suprotstavi kineskoj vojnoj ekspanziji u indo-pacifi~kom regionu.

Australija, V. Britanija, SAD, Kanada i Novi Zeland tako|e blisko sara|uju u razmeni obave{tajnih podataka u okviru saveza pod nazivom "Pet o~iju". Postoji fokus na regrutaciji dr`avqana ovih zemaqa ali se od 1. januara "bilo koji kvalifikovani strani dr`avqanin sa stalnim boravkom mo`e prijaviti".

Zvani~na Kanbera je u vi{e navrata izra`avala rastu}u zabrinutost u vezi sa asertivno{}u Pekinga , a strate{ki pregled ADF objavqen pro{le godine ukazao je na "rast i zadr`avawe visoko kvalifikovane radne snage za odbranu" kao kqu~nu meru.

Prethodna vlada je 2020. najavila izdvajawe 38 milijardi dolara (oko 25,4 milijarde ameri~kih dolara) za pove}awe broja uniformisanog osobqa za 30 odsto u roku od dve decenije. Nizak nivo nezaposlenosti u Australiji je ote`ao regrutaciju. Procewuje se da AFD ve} nedostaje oko 4.400 profesionalaca.

Prema novim pravilima u australijsku vojsku }e mo}i da idu samo strani dr`avqani koji imaju stalnu boravi{nu dozvolu du{e od godinu dana i koji nisu slu`ili vojsku u drugim dr`avama u posledwe dve godine.

Rusija bi mogla da preuzme francuske rudnike uranijuma u Nigeru

Ruska dr`avna kompanija "Rosatom" mogla bi da preuzme rukovo|ewe rudnicima uranijuma u Nigeru

ka`e izvor "Blumberga" iz Moskve.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

Rusija nastoji da preuzme imovinu povezanu sa proizvodwom uranijuma koju dr`i francuska kompanija pod dr`avnom kontrolom, prenosi "Blumberg" pozivaju}i se na neimenovane izvore. Ruska dr`avna nuklearna kompanija "Rosatom" imala je kontakte sa vojnim vlastima Nigera u vezi sticawa imovine koju dr`i francuska "Orano SA",

Neimenovani zapadni diplomata je rekao je da su razgovori verovatno bili usredsre|eni na dozvole za rudarstvo. Niger je 2022. godine pokrivao oko ~etiri odsto svetske proizvodwe uranijuma, prenosi taj portal. Nakon pu~a u julu pro{le godine u kom je zba~en prozapadni predsednik Mohamed Bazum, Niger je oja~ao bezbednosnu saradwu sa Rusijom. To je otvorilo prostor i za ve}i anga`man Rusije u drugim oblastima, ukqu~uju}i rudarstvo.

"Rusija poja~ava svoje ekonomske, diplomatske i vojne veze sa Afrikom, ukqu~uju}i i posle pu~a u Nigeru, i oni vide ovaj deo

sveta kao strate{ku priliku za ulagawa", rekao je analiti~ar za nuklearna pitawa iz Berlina Mark Hibs, dodaju}i da Rosatom "diverzifikuje svoja ulagawa u uranijum u Africi".

Navodi se da su razgovori ruske nuklearne kompanije i vlade u Nijameju i daqe u ranoj fazi, kao i da detaqi razgovora nisu poznati.

DRU[TVO

"Orano" ima ve}inski udeo u kompaniji "Somair", sada zatvorenom podzemnom rudniku "Kominak" i projektu "Imouraren", koji je suspendovan od 2015. godine, navodi se na wihovom veb-sajtu.

U "Oranu" ka`u da nisu upoznati sa navodnim pregorovima izme|u ruskih kompanija i vlade Nigera, kao i da nastavqaju sa svojim aktivnostima u toj zemqi.

Vojni vo|a Nigera Abdurahaman Tijani i drugi zvani~nici razgovarali su u nedequ sa zamenikom ruskog ministra odbrane Junus-Bekom Jevkurovim o ja~awu "bezbednosne, odbrambene i ekonomske" saradwe, navodi se u saop{tewu vladaju}eg Nacionalnog saveta za za{titu domovine.

Delegacija iz Nigera je u martu prvi put prisustvovala forumu "Atomekspo", vode}em doga|aju ruske nuklearne industrije koji se organizuje u So~iju uz podr{ku "Rosatoma".

Bela ku}a: Odobrili smo samo specifi~nu i ograni~enu upotrebu ameri~kog oru`ja na ruskoj teritoriji

Sjediwene Dr`ave su Ukrajini dale zeleno svetlo samo za "specifi~nu i ograni~enu" upotrebu ameri~kog oru`ja unutar Ruske Federacije, da bi spre~ile napade na sopstvene snage, izjavio je koordinator za strate{ke komunikacije Bele ku}e Xon Kirbi. "Ako oni, Ukrajinci, znaju da postoji ruska jedinica odmah preko granice koja se sprema da napadne, onda im zdrav razum nala`e da im se dozvoli da koriste oru`je dobijeno od Sjediwenih Dr`ava za samoodbranu ciqano i ograni~enog obima upotrebe", rekao je on na konferenciji za medije.

Kirbi je potvrdio da je re~ o oblastima koje su susedne obla-

sti Harkova. On je ponovio da zabrana upotrebe vatrenog oru`ja dugog dometa protiv ciqeva unutar Ruske Federacije ostaje na snazi.

Ranije je predstavnik ameri~kog Stejt departmenta rekao za "RIA Novosti" da je ameri~ki predsednik Xo Bajden dozvolio Ukrajini da koristi ameri~ko oru`je za protivbaterijsku borbu protiv ciqeva u Ruskoj Federaciji koji prete oblasti Harkova, ali je ostavio na snazi zabranu upotrebe Operativno-takti~ke rakete ATACMS i druga vatrena oru`ja dugog dometa.

Kako je u petak objavio "Volstrit xornal", pozivaju}i se na ameri~ke zvani~nike, Sjediwene Dr`ave }e dozvoliti Kijevu da koristi HIMARS sisteme i artiqeriju za napade na rusku teritoriju u blizini Harkovske oblasti.

Francuska se oslawa na Niger za ~ak 15 odsto svojih potreba za uranijumom kako bi proizvela gorivo za nuklearne reaktore, koji ~ine 65 odsto proizvodwe elektri~ne energije u zemqi, objavio je "Mond" pro{le godine, pozivaju}i se na "Orano".

Cene uranijuma dostigle su sedamnaestogodi{wi maksimum, delom zato {to je pu~ u Nigeru zaustavio izvoz iz te afri~-

ke zemqe. Pentagon je u martu objavio da su ameri~ki zvani~nici putovali u Niger kako bi "iskazali zabrinutost" zbog "potencijalnih veza" te zemqe sa Rusijom i Iranom. Kako navodi "Blumberg", iako su odnosi Rusije i Francuske zategnuti zbog krize u Ukrajini, nuklearne kompanije iz te dve dr`ave i daqe sara|uju u mnogim oblastima.

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

SVE!

"Sre}na sam {to mogu da vam predstavim deo moje kulture"

Emisija Master Chef popularna je {irom sveta i traje ve} decenijama. U ovu emisiju se prijavquju kuvaru koji `ele da napreduju ili oni koji kuvaju kao profesional-

ci, ali u svoja ~etiri zida. Wihova jela ocewuju svetski poznati kuvari, te je velika privilegija kada vam neko takav pozitivno oceni jelo. Kakav je to ose}aj zna i

Sne`ana ^ali} koja je u australijskom Master Chef-u kuvala, ni mawe, ni vi{e, nego puwene paprike.

"Sre}na sam {to mogu da vam predstavim deo moje kulture", rekla je Sne`ana dok su ~lanovi `irija gledali u weno jelo.

Wih ~etvoro je probalo Sne`anino jelo, a koliko im se dopalo, govori sam za sebe olizan tawir.

"Izgleda dobro. Miri{e dobro i preukusno je!", "Ovo jelo je sve ono {to predstavqa kuvawe. Tako je ukusno! Svi|a mi se", glasili su samo neki od komentara `irija.

Ina~e, Sne`ana ^ali} je ro|ena u Hrvatskoj, ali je se s porodicom preselila u Srbiju gde je studirala ekonomiju.

"Ja sam ro|ena u Hrvatskoj i onda zbog rata preselili smo se u Srbiju, i tamo sam studirala. Moji roditeqi su do{li u Australiju mnogo ranije, ali po{to sam ja studirala u Srbiji ja sam uzela srpsko dr`avqanstvo i nisam mogla da do|em na taj izbegli~ki program. Tako da sam ja do{la mnogo kasnije nego moji roditeqi", ka`e Sne`ana i dodaje da je u Srbiji imala podr{ku mnogobrojne porodice i prijateqa, ali da su joj nedostajali roditeqi, dve sestre i brat, rekla je Sne`ana za sbs. SNE@ANA U

Profesorka iz Australije poklonila kwige Biblioteci u Prokupqu

Profesorka Slavica Popovi} Filipovi} rodom iz Toplice posetila je Narodnu biblioteku “Rade Drainac” Prokupqe i poklonila joj svoje kwige. Iako `ivi u Australiji, profesorka Filipovi} koristi svaku priliku da se posveti svom zavi~aju i uop{te jugu Srbije, a zahvaquju}i woj saznali smo sve o razvoju medicine u Prokupqu.

- Ne bih krenula da nije bilo velike podr{ke doktora iz Prokupqa, pre svega dr Sr|ana Mijatovi}a, ali i dr Darka Laketi}a. Sve je i krenulo od dr Mijatovi}a koji me je pre par godina pozvao, kako bih napisala stru~ni rad o razvoju medicine u Prokupqu. Prethodno sam davno pro~itala jednu re~enicu, koja me je mnogo zabolela: “U Toplici nije bila organizovana medicina i svi su se le~ili u Ni{u”. Kada me je dr Mijatovi} pozvao, sa velikom rado{}u sam pri{la tom poslu- pri~a nam profesorka Filipovi} kako se jedan ~lanak pretvorio u dve kwige “^uvari narodnog zdravqa u Toplici od 1887. do 1912. godine” i nastavak “Putevima moderne srpske medicine u Topli~kom okrugu od 1912. do 1914. godine” koje na pet stotina strana iznose detaqan razvoj medicine u Prokupqu i Toplici. Prise}a se da je rad stigao do dvadesete strane, kada ju je suprug upozorio da je boqe da pita koliko karaktera on treba da sadr`i.

Profesorka Filipovi} je objavila pored nau~nih radova i 11 kwiga

- Pozvala sam dr Mijatovi}a i on je odgovorio :”Samo je nebo limit” i tako sam ja svoje istra`ivawe o medicine u Toplici preto~ila u ove dve kwige- dodaje na{a sagovornica. Weno istra`ivawe, pisawe je prepuno pri~a koje su sastavni deo sveta koji je ovekove~en u wenom radu. Do sada je objavilo sto radova, a kako jedan profesro engleskog jezika krene da pi{e o medicini i lekarima, je eto ne{to {to se spremalo da ispliva kada je za to do{ao trenutak. Osnovnu {kolu sam zavr{ila u Prokupqu. Bila je to Tatkova {kola i veliku zahvalnost dugujem svojim u~iteqicama Veri

Jovi} koja me je nau~ila lepom pisawu i Oliveri Veri Dan~evi} od koje sam zavolela kwi`evnost i slikarstvo. U sredwoj sam bila u Ni{u, a daqe, eto, dug je to put do dana{wice-prise}a se na{a sagovornica. Ipak, kao neko ko je nau~nostru~ni prevodilac, profesorka Filipovi} je krenula sa prevo|ewem stru~ne medicinske literature i onda polako u{la u taj svet koji joj je postao deo interesovawa. Sada je ekspert za razvoj medicine u Toplici a u dve wene kwige nalaze se biografije 150 lekara, od prvog Dimitrija Kalijadisa, preko Jovana Pelne`a, do Alekse Savi}a. Tu

PRVA TRIPLETAGolman srpskog tim sa Centralne {ampionske

Kada su posle odlaska Nika Montgo merija sa mesta trenera, Marinersi sa Centralne obale po~iwali novu sezo nu u A-ligi, malo ko im je davao velike {anse da }e uspeti da odbrane {ampi onsku titulu. Me|utim, devet meseci ka snije, klub iz australijskog primorskog gradi}a Gosforda ne samo da je ponovo podigao trofej namewen pobedniku ve likog finala, ve} je postao prvi u isto riji fudbala na Petom kontinentu koji se okitio sa ~ak tri titule u jednoj go dini.

Prvo su postali premijeri A-lige (pobednici liga{kog dela takmi~ewa), zatim osvaja~i azijskog AFC kupa (drugo po snazi kontinentalno takmi~ewe), a na kraju su u nezaboravnoj no}i na svom stadionu tukli Melburn Viktori u dramati~nim produ`ecima za odbranu {ampionske krune – 3:1 (1:1, 0:0).

je i Vojimir Stojanovi} najboqi hirurg u biv{j SFRJ koji je od 1938. do 1941. godine bio hirurg u Prokupqu, a zatim i nadaqe kao vojni lekar. Do}i do svih tih podataka, fotografija, dokumenata, nekada je bilo te{ko, ali wena voqa i upornost, a pre svega qubav i podr{ka koju je imala i od prokupa~kih lekara, pomogla joj je u poduhvatu. Profesorka Filipovi} je objavila pored nau~nih radova i 11 kwiga, a dvanaesta je u toku. Ona govori o ~e{kim lekarima i na woj radi vi{e od {est godina. - Zahavquju}i profesorki Filipovi} dobili smo kompletna znawa o zdravstvu u Toplici. To je veliko blago koje treba da ~uvamo i da se wime ponosimokazao je dr Sr|an Mijatovi}, koji je zajedno sa profesorkom posetio prokupa~ku biblioteku.

Pero kojim je ispisano najlep{e poglavqe u istoriji Marinersa, u svojim rukavicama dr`ao je Danijel Deni Vukovi}, golman, kapiten i legenda kluba. Jedan od najzna~ajnijih Srba koji su ikada igrali fudbal u Australiji, uspeo je da sa 39 godina predvodi talentovanu ekipu do triplete kojom je postavqen doma}i zadatak svima ostalima na kontinentu. Iako u poznoj jeseni karijere, Vukovi} je tokom cele godine bio div me|u stativama i produ`ena ruka engleskog trenera Mar ka Xeksona na terenu. I u velikom fina lu, pred vi{e od 20.000 prete`no doma}ih navija~a koji su stvorili pravi karneval ski ambijent na `ivopisnom stadionu kraj okeana, stasiti ~uvar mre`e je sa ukupno ~etiri majstorske odbrane najpre odr`ao bradu svog tima iznad vode dok je Viktori vodio sa 1:0, da bi zatim saigra~ima dao i preko potrebnu iwekciju samopouzdawa za produ`etke. Marinersi su sa~uvali nadu da mogu ponovo do titule golom Engleza Rajana Edmondsona u prvom minutu sudijske nadoknade, bukvalno otrgnuv{i {ampionsko slavqe iz ruku

Posveta profesorke Slavice Popovi} Filipovi}

Centralne obale do odbrane

titule protiv Viktorija

Montgosa sezovelike {ampikaprimorskog ponovo veistokoji go je stativama Mar fina doma}ih karneval kraj gostiju iz Melburna, koji su ve}im delom me~a bili boqi rival.

u kontri stavi ta~ku na tre}u {ampionsku krunu u istoriji Mornara.

Ali, kada je po~elo dodatnih pola ~asa igre, uloge na terenu su zamewene, a 18-godi{wi rezervista Migel Di Pizio je u 97. minutu bacio publiku u trans. Mom~i} koji je bio tek ro|en kada je Deni Vukovi} ~uvao mre`u Marinersa u svom drugom finalu A-lige 2006. godine, postigao je prelomni pogodak, na utakmici, a na samom kraju po-

Usledile su scene kakve se obi~no ne vi|aju u Australiji. Nije bilo tog obezbe|ewa koje je moglo da zaustavi stampedo egzaltiranih navija~a doma}eg tima da odmah nakon posledweg zvi`duka utr~e na teren i zajedno sa svojim miqenicima podele veliku radost. „Ovo je neverovatan uspeh. Beskrajno sam ponosan na ove mlade momke koji se nisu predavali ni kada se nekome mo`da u~inilo da je sve gotovo i da }emo izgubiti titulu. Fudbal se igra za ovakve stvari, zaista smo napravili istorijski uspeh i mislim da }emo postati svesni svega tek kada se ovo ludo slavqe zavr{i, a strasti malo

Vrsni golman koji je ro|en u Sidneju i stasao u najpoznatijem klubu srpske zajednice u Australiji, Belim orlovima iz predgra|a Bonirig, xentlmenski je ~estitao i rivalu, rekav{i da je Viktori bio na korak do osvajawa trofeja. On se posebno osvrnuo na crni niz Tonija Popovi}a, trenera Viktorija, koji je ove no}i u Gosfordu izgubio svoje peto uzastopno finale A-lige. „Iako smo rivali, mnogo mi je `ao zbog Popovi}a. Znam kako je te{ko sti}i do velikog finala, a on je to u~inio ~ak pet puta i nije uspeo. On je sjajan stru~wak i ne sumwam da }e jednog dana podi}i ovaj trofej“, poru~io je Vukovi}.

Fenomenalne golmanske kvalitete Vukovi} je potvrdio ove sezone kada je kao najstariji golman u A-ligi uspeo da na ~ak 13 me~eva sa~uva svoju mre`u netaknutom, a uz utakmice u Kupu Australije i azijskom AFC kupu, postavio je te{ko dosti`an re-

Jedan od najzna~ajnijih Srba koji su ikada igrali fudbal u Australiji, uspeo je da sa 39 godina predvodi talentovanu ekipu do triplete kojom je postavqen doma}i zadatak svima ostalima na kontinentu

kord od 19 utakmica na kojima je ostao nesavladan.

Biv{i reprezentativac Australije ovim zaokru`uje fantasti~nu karijeru, a navija~i Central koust Marinersa nastavi}e da se u narednim nedeqama i mesecima nadaju da }e wihov omiqeni igra~ ipak produ`iti svoju fudbalsku avanturu za jo{ jednu sezonu. Sude}i prema tome u kakvoj je formi i fizi~koj snazi, Deni Vukovi} bi komotno mogao da brani i do dubokih ~etrdesetih. Sada je odluka na wemu i na wegovoj porodici kojoj je beskrajno privr`en. I ukoliko izabere da se povu~e, u penziju }e oti}i kao legenda Marinersa i A-lige.

Branko Cvetojevi}

Pod strmim obroncima Prokletija, uz De~ansku Bistricu, u mestu skrovitom i {umovitom, na kilometar zapadno od op{tinskog centra i na 654 metara nadmorske visine, nalazi se manastir koji je osnovao i zapo~eo Kraq

Stefan De~anski a zavr{o wegov sin, car Du{an Silni – manastir De~ani. Re~ je o potpuno autenti~noj gra|evini iz 14. veka, izgra|enoj za osam godina, koja je zavr{ena 1335. godine. Svetiwa je spoj zapadne i isto~ne umetnosti, romano-goti~ke spoqa i srpsko-vizantijske iznutra. Svetiwa ~uva vi{e od 4.000 kvadrata drevne umetnosti!

Otac Petar iz manastira obja{wava da ova pravoslavna crkva spoqa podse}a na italijanske katedrale sa oko 150 skulptura u potkrovnom vencu.

Prva sa~uvana osniva~ka poveqa je iz 1330. godine, a kako otac Petar dodaje, iznad vrata, na ulasku u brod crkve, sa~uvan je i zapis o desetogodi{wem oslikavawu manastira. Freske u manastiru su zavr{ene oko 1348. godine.

Zanimqivo je da su svi freskopisci nepoznati, izuzev jednog koji se potpisao samo kao "gre{ni Sr|".

Jedna od ovih fresaka decenijama je predmet debata i sporewa izme|u onih koji misle da je, upravo ona, kona~ni dokaz da su vanzemaqci ve} posetili ove prostore i onih koji tvrde da je re~ “samo” o umetni~koj slobodi. Naime, tu se nalazi ~uvena freska „Raspe}e Hristovo“ sa dva “neidentikikovana objekta” u levom i desnom uglu.

POSETA VANZEMAQACA

OSTVARENA U 14. VEKU ?

Zbog toga su Visoki De~ani redovno u pa`wi u ~itavom svetu da su ovu svetiwu u sredwem veku posetili „vanzemaqci“. [vajcarski pisac umetnik i misteriolog Erih Fon Daniken, posetio je manastir po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka, a u svojim radovima populari{e paleokontakt i teorije starovekovnih kosmonauta. Tvrdi da je poseta vanze-

O de~anskim vanzemaqcima 1967. prvi put

Pri~a o tome da su gosti iz svemira naslikani u Visokim De~anima prvi put se pojavila u ~asopisu Sputnik, listu ruske emigracije u Francuskoj. U tekstu iz 1967. “Posetioci iz kozmosa” Vja~eslav Zajcev dokazivao je da stare slike i skulpture ukazuju na to da su Zemqu obilazili vanzemaqci.

– Oblik obe letelice jeste aerodinami~an i na obe se mo`e lako da primeti mlazni pogon. Drugi an|eli, koji s neba gledaju ovaj prizor, prekrivaju o~i i u{i i posr}u u strahu da }e zbog sile letelica oslepeti ili ogluveti Ni`e su predstavqene dve grupe qudi na ~ijim se licima vide zbuwenost, strah i panika. U sredi{tu kompozicije je Isus Hrist na krstu. Slika Hristovog vaskrsnu}a ispod slike raspe}a ne iznena|uje ni{ta mawe. Mesija stoji u raketi spremnoj za poletawe. Sli~nost te letelice s dana{wim raketama je savr{ena, naro~ito ako se imaju u vidu dva stabilizatora.

Desnom rukom Hrist poku{ava da podigne jednog mu{karca koji je pao na zemqu verovatno zbog sletawa ili poletawa rakete ka kraqevstvu nebeskom - pisao je tada Zajcev.

On je zatim opisao kako dva broda lete jedan za drugim sa istoka na zapad, kako u prvom sedi osoba li{ena oreola an|ela, ruke su joj na kontrolnoj tabli, koja se ne vidi, a ona gleda unazad, tako da se sti~e utisak da prati putawu letelice iza sebe. U drugoj je, dodaje, "osoba nalik na tradicionalnog an|ela, koja dr`i ruke na komandnoj tabli i gleda napred".

DE^ANI

Predstava Sunca i Meseca ili

„vanzemaqci“ na freskama?

Svetiwa ~uva vi{e od 4.000 kvadrata drevne umetnosti u Oslikavawe manastira trajalo od 1335 do 1348. godine u Mnogi pose}uju svetiwu zbog oslikanih „vanzemaqaca“ za koje monasi imaju najpouzdaniju verziju

maqaca ostvarena u 14 veku i da je dokaz toj poseti oslikan ba{ na fresci „Raspe}e Hristovo“.

Pisac nau~ne fantastike Deniken uveren da je na kosovskim freskama prona{ao drevne astronaute. Ovaj kontroverzni {vajcarski pisac, umetnik i misteriolog koji u svojim kwigama promovi{e ideje o drevnim astronautima, izjavio je da je tokom boravka na Kosovu u manastiru Visoki De~ani na freski “Raspe}e Hristovo” primetio drevne astronaute. – Na fresku „Raspe}e Hristovo“ iz De~ana, gde se vide an|eli u svemirskim brodovima, uputio me je prijateq iz tada{we Jugoslavije. Otputovao sam na Kosovo i video je svojim o~ima. Smatram je jednim od kqu~nih dokaza mog u~ewa – rekao je on.

Me|utim, monasi u Visokim De~anima imaju drugu teoriju. Pouzdaniju.

Predstava Sunca i Meseca u qudskom obli~ju ima i na drugim mestima u velelepnom manastiru, ka`e otac Petar. - Ciq majstora koji je `ivopisao bio

je zapravo da prika`e kako su i nebeska tela osetila svu tragediju Hristovog raspe}a. To {to ove predstave neki, umesto kao persifikovana nebeska tela, vidi kao vanzemaqce, stvar je individualaca. Na ~uvenoj fresci „Raspe}e Hristovo“, koja se nalazi u naosu manastira, predstavqena su zapravo nebeska tela, a ne vanzemaqski brodovi, kako neki tvrde, ka`e otac Sava (Jawi}).

Re~ je o standardnoj personifikacii Sunca i Meseca., koja je u Visokim De~anima re{ena na neobi~an na~in. Sunce je, ina~e, simbol Novog Zaveta, a Mesec –Starog Zaveta – govore u De~anima.

POUZDANIJA TEORIJA MONAHA

Sunce i Mesec su u De~anima prikazani na kompozicijiama Raspe}a i Stra{nog suda, u zapadnom delu naosa. Na de~anskom Raspe}u nebeska tela se nalaze u gorwim uglovima scene, Sunce u levom, u vidu mladog auriga Helija, Mesec u desnom kao naga gr~ka bogiwa Selena. Kapqi~astog su oblika, gotovo da sede u kabini malog kosmi~kog

broda, kao i na fresici Stra{nog suda, samo je na ovoj drugoj Sunce krilata figura u kraqevskoj odori, a Mesec devojka u haqini bez rukava.

Ina~e, Visoki De~ani se nalazi na spisku UNESKO-ve Svetske ba{tine zajedno sa jo{ tri manastira SPC pod imenom „Sredwovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji“. U obrazlo`ewu koje je UNESKO dao 2004. godine navodi se da su freske manastira Visoki De~ani jedno od najvrednijih primera tzv. “renesanse Paleologa” u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o `ivotu u XIV veku.

Tekst i fotografije : Zoran Vla{kovi}

TRE]I SVETSKI RAT JE PO^EO

Odlukom da Ukrajina stranim oru`jem ga|a mete u Rusiji i nastavkom izraelskog ubijawa

Palestinaca pro{iriju su ovi oru`ani sukobi, koji prete da se spoje u veliki svetski po`ar

Posle SAD jako poslu{na Nema~ka je donela odluku da daje pravo Ukrajini da wenim oru`jem ga|a civilne mete unutar Ruske Federacije. To tra`i i NATO od svih svojih ~lanica i pored upozorewa iz Moskve da to zna~i ulazak u Tre}i svetski rat. Istovremeno Izrael nastavqa ubijawe Palestinaca, pripadnika Hamasa, ali i civila, {to izaziva reakcije arapskog sveta, koji `eli, tako|e, da se ma{i oru{ja.

- Tre}i svetski rat je po~eo i vodi se kao nekoliko pojedina~nih me|unarodnih oru`anih sukoba, koji prete da se {irewem fronta i eventualnim ulaskom Kine i islamskog sveta poput velikog po`ara pro{iri na{om planetom - upozorava politi~ki analiti~ar Tomislav Kresovi} iz Beograda.

Ta opasnost realno postoji, jer su Nemci, na primer, primenu svog oru`ja iz Ukrajine unutar Rusije ograni~ili samo u “slu~ajevima odbrane i kontranapada”. A ko }e odredutu tu crvenu liniju, pa NATO. Francuska je odlu~ila da {aqe i vojne jedinice i naoru`awe u Ukrajinu. Poqska preko svojih granica pu{ta razne vojne stru~wake sa Zapada da ulaze u Ukrajinu i rade za wenu vojsku. Uz to zvani~na Var{ava tra`i formirawe Evropskog vojnog bataqona za rat protiv Rusa. Kupila je od SAD rakete dugog dometa za 735 miliona dolara.

Severna vojna alijansa i EU svoje me{awe u oru`ani sukob Rusa i Ukrajinaca defini{u kao odbranu i samoodbranu, u kojoj oni u~estvuju i politi~kim i propagandnim ratovawem.

- NATO je ve} u direktnom sukobu sa Rusijom. Severna vojna alijansa pove}ava stepen ratne eskalacije, {to vojnom retorikom, pretwama, {to konkretnim planovima za napad. Mi nastavqamo s ana{om specijalnom operacijom i eliminisa}emo sve oru`ane pretwe - izjavio je nedavno Dmitrij Peskov, portparol Kremqa. Rusija je unutar Ukrajine “oslobodila oko 800 kvadratnih kilometara svoje teritorije i vi{e od 900 naseqa. Trenutno se bori za osloba|awe Harkova”, otkrivaju ruski vojni stru~waci. Amerikanci te{ko prihvataju ~iwenicu da se Ukrajina nalazi pred vojnim porazom, {to bi zna~ilo i poraz va{ingtonske vojne doktrine i ratne diplomatije.

- Predsedniku Bajdenu je potreban rat protiv Rusije i pomak unutar Ukrajine da bi u novembru kao pobednik iza{ao na ameri~ke izbore i postao ponovo prvi ~ovek SAD. Zato Bajden i NATO guraju rat protiv Rusa do posledweg Evropqaninatvrdi Kresovi}. Xo Bajden u svojoj predizbornoj kam-

pawi podi}i ratnu retoriku na vi{i nivo i predstaviti je kao svoju li~nu borbu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina. SAD ve} sto godina poku{avaju da uti~u na `ivot i status SSSR-a i Ruske Federacije. Rusi su u ameri~koj politici i kinematografiji predstavqeni kao najve}i ameri~ki neprijateqi. Amerikanci su vi{e puta indirektno na tu|im teritorijama ratovali protiv Rusa i gubili u Vijetnamu, Koreji i Avganistanu.

Ronald Regan, papa Jovan i brakti poqski radnik Leh Valensa su osemdesetih godina preko pokreta “Solidarnost” ru{ili sovjetski komunizam, prvo u Poqskoj, a potom u SSSR-u. Taj politi~ki rat nazvan je “perestrojka” i izveden je neprestanim ekonomskim iscrpqivawem Sovjeta i nametawam razvoja atomskog oru`ja i trke u nuklearnom naoru`avawu.

Sada Xo Bajden i demokrate na vlasti u Va{ingtonu primewuju istu Reganovu taktiku iscrpqivawa Ruske Federacije kroz ekonomske i finansijske sankcije, kroz poternice za ruskim dr`avnicima, kroz naoru`avawe ne samo Ukrajine ve} i Nema~ke, Poqske, Velike Britanije i Hrvatske. SAD pod Bajdenom `ele da Moskva bankrotira i kao privredna i kao vojna sila.

Za SAD koje nisu ratovale na svojoj teritoriji Tre}i svetski rat u Ukrajini i u Palestini je velika vojna ve`ba. Wegov ciq je ne samo pokoravawe Ukrajine, Rusije ve} i EU. Amerikanci `ele Evropsku uniju, ali jako slabu. Nema~ka je potisnuta sa prostora ju`ne Erope, oterana je sa Balkana otimawem pokrajine Kosovo i Metohija, pa se Berlin okre}e ruskom istoku. Za Rusiju }e specijalna vojna operacija za{tite ruskog stanovni{tva i teritorija u Ukrajini da preraste u borbu za opstanak u Evropi.

O tome se nedavno u Pekingu razgova-

ralo, pa su predsednici Vladimir Putin i Si \inping zakqu~ili da i Kina ima interes da bude u Evropi. Amerikanci su se upla{ili rusko-kineskog vojnog saveza i odmh su odgovorili pomorskom blokadom Tajvana, tog kineskog ostrva i dr`ave. Rusija razvija novo kosmi~ko oru`je, a SAD razvijaju novo hemijsko oru`je. Rusija i Kina imaju tri puta vi{e oru`ja od SAD i EU. Arapski svet kupuje oru`je od wih. Tre}i svetski rat se ve} odvija kao serija malih oru`anih sukoba po regionima. Ratna napetost vlada u Evropi, na Bliskom Istoku i na Dalekom istoku. Potrebna je samo jedna gre{ka u tim malim ratovima, da neko izvede nerazuman napad na Rusiju, Palestinu ili Kinu, pa da izbije globalno uni{tewe planete Zemqe. - Evropa se bli`i pro{irewu ratu sa jednom od najsna`nijih nuklearnih dr`ava na svetu - Rusijom. EU i NATO sede na buretu baruta. Davawe sve vi{e novca i oru`ja Kijevu za potrebe sukoba }e dovesti do toga da to bure baruta kona~no eksplodira. Ako se evropski politi~ari u Briselu ne primire blagovremeno ta eksplozija }e zaka~iti sve nas koji se nalazimo u blizini - upozorava bugarski analiti~ar Kuzman Ilijev.

Ma|arski predsednik Viktor Orban je otkrio da je mogu}e da EU i NATO po~nu da {aqu svoje vojne trupe u Ukrajinu po~etkom jeseni. On je podsetio da su nema~ke vlasti prvobitno govorile da ne}e slati smrtonosno oru`je, a da sada govore da }e Nema~ka poslati Ukrajini raketne sisteme koji se mogu koristiti za napade na rusku teritoriju, pa ~ak i na Moskvu.

- Ono {to je sada apsurdno i nemogu}e posta}e realnost za tri meseca - naveo je Viktor Orban.

Amerikanci kao vladari sveta koriste EU i NATO kao svoju ratnu pesnicu

za ostvarewe dugoro~nih strate{kih pitawa. Pokoravawe EU sa NATO potrebno je SAD za produ`etak ratovawa protiv Rusije i Kine.

Ameri~ki stratezi veruju da ruski predsednik Vladimir Putin `eli da obnovi imperijalnu Rusiju - i krenuo je od Ukrajine, gde je rat u tre}oj godini trajawa. Sli~no tome, i kineski predsednik Si \inping se - o`ivqavaju}i se}awa na kinesko „stole}e poni`ewa“ - nada uspostavqawu carstva ~ija bi se te{ka senka nadvila nad Isto~nu, Ju`nu i Centralnu Aziju.

Pad Ukrajine bi oslabio zapadnu periferiju Evroazije, uni{tio poverewe u mo} Amerike, i kreirao nove mogu}nosti za {irewe ruskog i kineskog uticaja na druge delove Evroazije i s wom povezane oblasti.

- Ako Putinu uspe da pokori Ukrajinu, Sija }e to nesumwivo ohrabriti da krene u osvajawe Tajvana - zakqu~uju Amerikanci.

Da krene na Ukrajinu ruski predsednik Putin je po svoj prilici ohrabrilo i haoti~no ameri~ko povla~ewe iz Avganistana. Verovatno je (kao i Si) u glavi ve} video spektakularni prizor helikoptera kako evakui{u ameri~ku ambasadu u Kijevu, kao u Kabulu 2021. i Sajgonu 1975. Peking ubrzano priprema ekonomski rat sa SAD. Kinezi masovno odbacuju ameri~ke obveznice vredne 800 milijardi dolara. Ali va`no je imati na umu da i logika rusko-kineskog savezni{tva ide u oba smera. Ukoliko bi Putin do`iveo neuspeh u Ukrajini, dramati~no bi se suzile i Sijeve opcije. Zato Kina podr`ava Rusiju u ratu protiv EU i NATO, odnosno protiv ameri~ke vojne snege na Starom kontinentu.

Neven Cveti}anin, nau~ni savetnik Instituta dru{tvebih nauka kao autor “Kratke istorije Tre}eg svetskog rata” politi~ki i sociolo{ki posmatra ovo pitawe pa ka`e:

- Do{li smo u situaciju u kojoj smo danas - stari svet nestaje, a novi jo{ ne mo`e da se rodi. Unipolarni momenat vladavine SAD je pro{ao i u{li smo u haoti~nost. Pitawe Tre}eg svetskog rata je zapravo pitawe da li haoti~na multipolarnost, u kojoj trenutno `ivimo, mo`e da pre|e u ure|enu multipolarnost bez nekog {ireg svetskog sukoba. A wega nema i ne mo`e biti sve dok je mirna pomenuta najva`nija strate{ka ta~ka sveta - jugoisto~na i isto~na Azija. Prevedeno na prost narodski jezik to zna~i da o tre}em svetskom ratu odlu~uju Amerika i Kina. Bugarski analiti~ar, malo u panici, se pita:

- Dokle }e trajati ovo ratno ludilo, ne zna se - pita se Kuzman Ilijev. Moja upla{ena kom{inica iz radwe za kopirawe dokumenata ovu svetsku dilemu formuli{e druga~ije:

- Kom{ija, ho}e li opet biti rata protiv Srbije?

Malta – spoj kulture i zabave

Kada do|e vreme planirawa dugo o~ekivanog odmora i odlaska na neko putovawe, ~esto smo u dilemi koju destinaciju posetiti kako bismo apsolutno u`ivali i ispunili na{a o~ekivawa. Ukoliko ste osoba koja voli aktivan odmor i `elite da upoznajete kulturu neke zemqe, a sa druge strane `elite da u`ivate na lepim pla`ama, onda je Malta pravi izbor za vas.

Malta je mala ostrvska dr`ava koja se nalazi u Sredozemnom moru u blizini Sicilije i na ~itavom ostrvu `ivi oko 400.000 stanovnika. Maltu ~ine ostrva Malta, Gozo, Komino, Kominoto i Filfa. Veliki broj turista pose}uje ovo ostrvo tokom cele godine i mo`e vam biti opcija i za Novu godinu, ali najvi{e je posetilaca u letwem periodu. Ovo }e biti kratak vodi~ kroz Maltu i {ta sve mo`ete videti na prelepom ostrvu.

VALETA I MDINA

Glavni grad Malte je Valeta, koja predstavqa pravi kulturno-istorijski centar i to je zapravo grad-tvr|ava koja je upisana na UNESKO-vu listu Svetske kulturne ba{tine. Neke od znamenitosti koje }ete videti su Glavna vrata, park Baraka gardens, Grand Harbor, Katedrala Sent Xon, Palatu vitezova, itd. i obavezno pro{etajte uskim ulicama i u`iva}ete u kulturi na svakom }o{ku.

Nekada{wi glavni grad Malte, Mdina poznat je kao “grad ti{ine” i predstavqa pravi muzej na otvorenom. Brojne krivudave ulica, miks sredwovekovne i barokne arhitekture, o~uvane crkve i duh jednog grada ostavi}e vas bez daha i divi}ete se wegovoj kulturi. Malte`ani uvek nagla{avaju da je Mdina grad u kome `ive najbogatije porodice i kroz istoriju staru vi{e od 4000 godina oduvek je bila grad visokih plemi}a. Obavezno posetite Katedralu svetog Pavla i lutajte ulicama ovog malog grada.

SENT XULIANS I SLIEMA

Najvi{e turisti~ki pose}ena mesta na Malti su Sent Xulians i Sliema i tu se nalazi veliki broj hotela, restorana, kafi}a, itd. Mesta su komercijalizovana, {to zna~i da su prepuna turista tokom cele godine. [etali{te koje je dugo kilometrima omogu}ava vam da u`ivate uz obalu mora i da se prepustite {etwi dugoj satima.

MESTO ZA PROVOD – PEJSVIL

Pored bogate kulture, Malta je poznata po dobrom provodu i zabavi do ranih jutarwih ~asova. ^uveno mesto je Pejsvil koji se nalazi u Sent Xuliensu i u jednoj ulici postoji veliki broj kafi}a i diskoteka za sva~iji ukus. Mo`ete plesati salsu, u`ivati u stranoj muzici, slu{ati letwe hitove i budite sigurni da }ete na}i mesto u kome }ete opustiti i plesati celu no}. Tokom leta je jako velika gu`va, tako da budite pa`qivi i ~uvajte svoje stvari.

OSTRVO KOMINO I GOZO

Obavezno izdvojite po jedan dan da posetite prelepa ostrva Komino i Gozo i u`ivajte u wihovim ~arima. Komino predstavqa pusto ostrvo i na wemu `ivi samo jedna porodica koja je vlasnik jedinog hotela na tom ostrvu. Povr{ina ostrva je samo 3,5m2 i saobra}aj ne postoji, dok je jedino prevozno sredstvo do Komina ~amac ili brod. Komino je poznat po Plavoj laguni koja predstavqa pravi biser ovog ostrva. U toku dana brodi}i prevoze putnike na svakih pola sata sa Malte do Komina i posledwi brod sa Komina je oko 18 ~asova u letwem periodu. Gozo je naseqeno ostrvo koje je poznato po svojim brojnim

Ono na {ta su Malte`ani ponosni i vole da isti~u kod turista je ~uveni pastizi. To je pecivo, koje je najsli~nije na{oj piti sa sirom

istorijskim gra|evinama i bogatom kulturom i za razliku od Malte, nije toliko turisti~ki pose}eno. Obavezno posetite Katedralu, Azurni prozor i neku od pe{~anih pla`a.

PLA@E

Na Malti su ve}inom zastupqene kamenite pla`e, ali postoji i odre|eni broj pe{~anih pla`a. Iako su kamenite pla`e uglavnom mawe privla~ne, na Malti ne mo`ete ostati ravnodu{ni, jer uvek ima puno qudi i prisutna je opu{tena atmosfera. Neke od peskovitih pla`a koje mo`ete posetiti su Golden bej, Paradajz bej, Melieha bej. Melieha je najve}a pla`a, dok se na Golden beju pla`i u letwem periodu u ve~erwim ~asovima ~esto okupqaju mladi koji zapale vatru, donesu gitaru i u`ivaju u zvucima muzike i mora. Zvu~i privla~no, zar ne?

Popaj selo predstavqa pravo malo “selo” i ~uvana je atrakcija koju vredi posetiti. Mesto gde je sniman film Popaj davne 1980. godine, danas privla~i veliki broj turista i za trenutak se mo`ete vratiti u period detiwstva. Tako|e, ovde postoji mala pla`a, tako da se mo`ete kupati.

ZANIMQIVOSTI

O MALTI

Malta je nekada bila Britanska kolonija i wihov drugi zvani~ni jezik je engleski. Ostrvo je poznato po brojnim {kolama engleskog jezika i mladi iz celog sveta dolaze na nekoliko nedeqa da u~e jezik. Vozi se levom stanom ulice i budite oprezni, jer zaista voze jako brzo. Film Troja je sniman i na Malti, pored drugih lokacija. Na Malti svaka ku}a ima svoje ime i gra|ani sami biraju kako }e se zvati.

U letwem periodu se svake nedeqe slavi jedan svetac, pa se nemojte za~uditi kada vidite kako su im ulice i crkve ukra{ene lampionima, tako da imate utisak kao da je Nova godina. Malta je progla{ena za Evropsku prestonicu kulture i tu titulu je nosila 2018. godine.

HRANA

Dok istra`ujete Maltu, morate se prepustiti i dodatnom u`ivawu i probati wihovu hranu. Ono na {ta su ponosni i vole da isti~u kod turista je ~uveni pastizi. To je pecivo, koje je najsli~nije na{oj piti sa sirom, ali je jako ukusno i Malte`ani vole da zapo~nu svoj obrok ba{ sa pastiziem. Pored toga, tu je lampuki pita, koja je zapravo ribqa pita. Tako|e, probajte ribu i morske plodove, kao i ze~etinu kuvanu u crnom vinu. Od slatki{a isti~u kanole (koje su zapravo sicilijanski specijalitet) i na`alost ne mogu da se porede sa ukusom kanola na Siciliji. Obavezno degustirajte neka od doma}ih vina (Geleveza) ili malte{ko pivo (Cisk).

Ovo je bio samo deli} onoga {to mo`ete videti na ovom malom ostrvu. Kako biste osetili duh ovog ostrva, savetujemo vam da posetite Maltu i sigurni smo da ne}ete ostati ravnodu{ni.

Valeta, glavni grad Malte

Nekada{wi glavni grad Malte, Mdina poznat je kao ”grad ti{ine” i predstavqa pravi muzej na otvorenom

Ostrvo Gozo

Odlomak iz „[a{ave kwige“ Miroslava Anti}a

… To kako sam ja pisao bilo je vrlo neuobi~ajeno za ono |a~ko doba puno Raki}a i [anti}a i puno pesama sa radnih akcija i iz revolucije. Moji drugovi govorili su o savremenom `ivotu, a pevu{ili to na starinski na~in.

I umesto da me pohvale {to pi{em druk~ije, izbacili su me iz literarne sekcije. ^ak me je i razredni stare{ina pozvao u zbornicu i drugarski mi rekao:

- Vidi{ koliki si, odrastao. [ta ti treba da se bruka{ sa onim glupim pesmama.

Tri puta sam odlazio na satanke literarne sekcije i tri puta su me kritikovali.

Onda, jednog dana pro~itam u novinama:

Kwi`evno ve~e mladih pesnika Jugoslavije na Kolar~evom narodnom univerzitetu u Beogradu. Sednem u voz i otputujem u Beograd.

– Evo me, rekao sam. – Ja stigao.

– Pa {ta?

– Kako pa {ta? Do{ao sam da ~itam pesme.

– A ko je tebe zvao? – ka`u oni.

– Niko me nije zvao, ali ja sam mlad sam, ja sam pesnik, ja sam iz Jugoslavije…

– Polako, - ka`e mi jedan od tih mladih, ima neke rukopise u rukama, vidim: odmerava me – ti prvo - ka`enegde ne{to da {tampa{, da bude{ pravi pesnik, pa onda da se pojavi{ ovde.

Odvedu me u publiku.

– Sedi tu i slu{aj. Ima{ ti jo{ vremena.

Sednem ja. Po~ne kwi`evno ve~e. A ono, stvarno: pravi mladi pesnici. Kako koji izi|e da ~ita, sve boqi. Mene sramota zbog onih mojih pesama u svesci. Sva sre}a, mislim, {to me nisu pustili da se brukam. Smejali bi mi se qudi. A iza mene sedi jedan, ne znam ko je, a stalno ne{to gun|a. Meni, sve {to se pro~ita, lepo. Wemu ni{ta ne vaqa. Za jednog ka`e da nema pojma o pesmama, za drugog da je tanak, papirnat, za tre}eg da je preop{iran…

Slu{am ja ono, slu{am, pa mislim: ko li je ovaj iza mojih le|a kad mu se tako ne{to lepo ne svi|a. Onda on mene kucne po ramenu i pita:

– Kako ti sve ovo izgleda?

– Meni odli~no – ka`em.

– Vidi{ onog, – poka`e mi jednog u }o{ku – taj tamo jedini }e od svih ovih biti pesnik.

Gledam ja onog u }o{ku, visok neki momak, lice –ni{ta, kosa pod{i{ana, ni nalik mi na pesnika.

A pogodio je ovaj iza mojih le|a. Stvarno je samo taj iz cele grupe mladih pisaca na toj kwi`evnoj ve~eri i tada bio i ostao veliki pesnik. Zvao se Stevan Rai~kovi}, student prve godine, kako su ga predstavili.

Posle me onaj iza mojih le|a pita i poka`e na svesku:

– [ta ti je to?

A sveska…

Nisam imao pisa}u ma{inu, pa sam pisao stihove krupnim {tampanim slovima. Sveska za pismene zadatke iz matematike.

– To ja onako – ka`em – pi{em ne{to, ali kad ~ujem ove ovde…

– Daj – ka`e – da vidim {ta to pi{e{. Dam svesku. On lista. ^ita. Ne slu{a vi{e poeziju. ^ita. Ka`e mi posle:

– Napi{i tu na pole|ini adresu. Proba}u da s tim ne{to uradim. Javi}u ti.

Savio svesku, stavio u xep i dok sam se okrenuo – nestao. Meni posle krivo, da se ubijem. Kako mogu nepoznatom ~oveku da dam pesme. Idem na voz posle kwi`evne ve~eri, probam da se setim stihova – ko }e se setiti cele kwige. Imao sam neki notes u xepu, stanem pod uli~nu

Bila je to velika qubav. Bili su skoro dve godine zajedno i od jednom sve je nestalo kao mehur od sapunice. Ostavila ga je. Bez ikakvog razloga ili ranije naznake. Nikada se nisu ni posva|ali.

Aleksandar je bio tu`an i ostavqen. Nije znao {ta i kako daqe.

Poku{avao je na sve na~ine da je vrati.

Slao je na hiqade SMS poruka. Pisao pesme. Molio, grdio, tra`io obja{wewe.. Ali jednostavno nije se de{avalo ni{ta.

On je bio uporan. I dan i no} gledao je u telefon ~ekaju}i wen odgovor.

Po nekad bi se udostojila da mu na sto poslatih poruka kurtoazno odgovori da je wihova qubav zavr{ena, i da ima drugog. ^esto je volela da mu ka`e kako

svetiqku, zapisujem neke stihove – ne vredi. Mnogo puta sam prera|ivao svaku pesmu. Neke ~ak i po ~etrdeset puta. Isplele mi se u glavi razne verzije – vidim: propalo. A rukopise nisam ~uvao. Bacao sam ili spaqivao, da niko ne vidi kako se mu~im dok pi{em. Nikad ja nijednu pesmu nisam napisao odmah. I danas bacim svako jutro gomile hartije, radim celu no}, a ujutro: osam ~istih redova. Muka `iva.

Posle sam pisao daqe. Ve} sam bio i preboleo prvu svoju svesku stihova, kad mi jednoga dana stigne telegram. Meni telegram! Opet mi govore „vi„. Do|ite, ka`u, u izdava~ko preduze}e „Novo pokolewe“ (to je dana{wi „Nolit„) po va{e pesme.

Lepo me je udesio onaj iza mojih le|a, mislim se ja. Ni mawe, ni vi{e nego pravo u jednu od najve}ih izdava~kih ku}a u zemqi. Ali bio sam i radostan {to se ta sve{~ica ipak na{la. Otputujem u Beograd, na|em „Nopok„, uvedu me kod sekretarice, predstavim se, a ona izvadi iz fioke ne svesku, nego kwigu i ka`e:

– Potpi{ite mi se.

Gledam u onu kwigu i kao da me je grom udario. Na kwizi moje ime. [tampano. [ta ja znam {ta sam radio. Vaqda sam udario u pla~. Onda sam je poqubio u ruku.

Onda sam uzeo kwigu, izi{ao u hodnik, pa se vratio. Onda sam dva puta napisao posvetu. Do|u jo{ neki qudi, vide da sam se uzrujao, daju mi {e}era i vode – ne vredi. Donesu mi deset autorskih primeraka, ja gledam u one kwige, pitam:

– Kako }u ja da platim {tampawe?

Ni{ta nisam znao o izdava~ima i tim stvarima. Oni se smeju, ka`u:

–Dobi}e{ honorar. Mi tebi pla}amo.

Ponovo sam izi{ao u hodnik. Stojim i mislim: {ta se

nisu uspeli da „ostanu i opstanu“ i da `ivot mora da ide daqe. Aleksandar je ~vrsto re{io da se vi{e ne poni`ava. Presta}e sa porukama. Voleo je i daqe, ali vi{e nije imalo smisla. Posle wenog odgovora da je on wen „tamni vilajet“ re{io je da prese~e. Napisao joj je posledwi SMS. Zamolio je da jo{ jednom razmisli o svemu. I ako se ne javi do Bo`i}a to }e biti i kona~ni kraj. Ostavi}e je na miru. Jednom za svagda. Bilo je Badwe ve~e. Nije mu se javila. To je bio definitivan kraj. Iznenada, negde u no}, tele-

ovo doga|a? Jesam li lud? Oni za to vreme napisali nalog. Sekretarica me odvede na blagajnu i ja dobijem novac. Nikad u `ivotu toliko novca nismo imali u ku}i. Kwiga se zvala „Ispri~ano za prole}a„. Nosila je izdava~ku 1950.godinu, ali dobio sam je novembra 1949. Po|em iz blagajne i shvatim da sam zaboravio moje primerke. Vratim se. Pitam:

– Ko vam je doneo moj rukopis?

– Va{ urednik – ka`e mi sekretarica.

– A ko je moj urednik?

– Tu pi{e, vidite. Ovde, na ovoj strani. Oskar Davi~o. Drug Davi~o je ovde pa }u Vas i odvesti do wega. Bilo mi je previ{e za jedan dan. Prvo: kwiga. Onda: honorar. Na kraju: Oskar Davi~o.

Uvela me u jednu kancelariju, a za stolom – onaj {to je sedeo iza mojih le|a na Kolarcu. Oskar Davi~o. Prvi put u `ivotu video sam `ivog pisca.

Stojim pred Davi~om, cenio sam ga kao pesnika, znao sam mnoge wegove stihove napamet, stojim tako pred wim, a vilica mi se uko~ila, jedva sam uspeo da izgovorim: dobar dan, ja sam Anti}.

– Dobar dan – rekao sam jo{ jednom kad smo se rukovali – ja sam Anti}.

– Pa poznajemo se, – ka`e on – sa Kolar~evog narodnog univerziteta.

– Sedeli ste mi – ka`em – iza le|a. Video sam Vam samo ruku i deo lica…

Ja sam zami{qao da su pisci ne{to neobi~no, tajanstveno, ne{to van drugih qudi. A ovaj ovde, Davi~o, bio je sasvim jednostavan, obi~an ~ovek. Odjednom, stvari su po~ele da se spu{taju na zemqu. Prestao sam da drhtim. Progovorio sam. Ponudio me je kafom. ^eprkao je ne{to po fioci stola i izvukao dva lista gusto kucana ma{inom. Tada nisam znao, sada znam kako se ka`e: bez proreda.

– Imam za tebe poklon – rekao je.

Bio je to spisak kwiga. Sto{ezdeset~etiri naslova.

– Ti si – ka`e mi – buba lewa. Ni{ta ne ~ita{. Uzmi ovaj spisak, potra`i kwige i da pro~ita{ sve do posledwe.

I ka`e:

– Prva zbirka u `ivotu mo`e se objaviti na snagu. Za drugu mora{ biti pametan.

I ovo mi je rekao:

– Kad sve pro~ita{, tek tada sedi da pi{e{ novu kwigu. I javi mi se.

I javio sam se. Posle dve godine. Odslu`io sam tada ve} i mornaricu i do{ao pravo iz Splita kod Davi~a. Na{ao sam ga u stanu, u Molerovoj ulici. Broja se vi{e ne se}am.

– Ja sam sve ono pro~itao, dru`e Davi~o – ka`em – i napisao sam novu zbirku.

On opet, kao nekad, lista, ~ita, ~ita, pa digne glavu: – Nisi ti – ka`e – dobro pro~itao one kwige. Ovo ni{ta ne vaqa. Nego idi ku}i, pa ~itaj sve iz po~etka. Poslu`io me je pi}em, ali nije mi prijalo. Vratio sam se ku}i pokuwen. Ako Davi~o ka`e da ne{to nije u redu, znao sam, onda zaista nije u redu.

Navalio sam da ~itam i te i druge kwige, kao nikad u `ivotu.

Drugu kwigu objavio sam tek dve godine kasnije, kod „Matice Srpske“ u Novom Sadu. Zvala se „Plavo nebo„. Davi~o mi je rekao: – Mo`e.

I, eto, tako: hteo komitet, hteo Davi~o, i ja ostao u poeziji.

fon je zapi{tao i stigla je poruka. Aleksandar je pogledao u

ekran. Pisalo je „Qubav“. U stotinki je otvorio poruku i pro~itao „Ne volim te vi{e,

`elim da budem sa wim, ti si bio samo prolazan. On je dokazao da me voli“.

Ustao je iz kreveta i poruku pro~itao jo{ jednom.

Bilo mu je muka od svega. Sasvim neo~ekivano otvorio je prozor i sko~io.

Nakon jednog minuta, telefon je zvonio do kraja…

Zatim jo{ jednom, i jo{ jednom…

Na displeju telefona pisalo je „Qubav“.

Zvala ga je da mu ka`e da je pogre{ila broj i da mu se vra}a. Zatim je stigao i SMS „Javi mi se ne budi dete. Vreme je za pra{tawe. Ipak je Bo`i}“.

Nakon pet minuta Aleksandar se sav kaqav i od snega uzverao uz svoju terasu na prizemqu, u{ao stan i smrznut joj otkucao poruku.

Do|i, ku}i sam.

JEZIVI PODACI

^ak 26 maloletnika u Srbiji po~inilo ubistvo pro{le godine

U godini u kojoj je maloletnik po~inio masakr u O[ "Vladislav Ribnikar", a koji zbog starosne granice krivi~ne odgovornosti nije obuhva}en ni sudskim postupkom, ali ni statistikom i evidencijom, broj tinejxera koji su po~inili najte`a krivi~na dela uve}an je za oko 170 odsto u odnosu na prehodnu 2022. godinu.

^ak 19 maloletnika po~inilo je pro{le godine krivi~no delo ubistvo, {to u odnosu na sedmoro evidentiranih u 2022. godini predstavqa alarmantan porast za neverovatnih 171,42 odsto, pokazuju zvani~ni podaci iz godi{weg izve{taja Vrhovnog tu`ila{tva, koji su nedavno objavqeni, prenosi Nova.rs. Najstra{niji podatak, koji autori izve{taja nisu izdvojili i upore|ivali s prethodnim godinama, ve} ga samo zabele`eli u finalnom tabelarnom pregledu, otkriva da se na broj 19 dodaje jo{ sedmoro maloletnika, koji su u 2023. po~inili najte`e krivi~no delo - te{ko (svirepo) ubistvo, navodi se u tekstu.

Me|utim, ni ovaj broj nije u potpunosti precizan, jer ne obuhvata slu~ajeve koje su po~inili mla|i od 14 godina, koji nisu krivi~no odgovorni. Javnost je upoznata sa dva takva slu~aja: masakrom u O[ "Vladislav Ribnikar" i ubistvom de~aka Andreja Simi}a (13) iz Ni{ke Bawe. Da li su ujedno i jedina, zvani~no nije poznato.

Godi{wi izve{taj Vrhovnog tu`ila{tva, u odeqku posve}enom malololetni~koj delinkvenciji konstatuje da je od

6.605 podnetih prijava protiv maloletnika, odba~eno 2.548, kao i jo{ 1.066, koje su se odnosile na decu, odnosno mla|e od 14 godina. Institutom odlagawa krivi~nog gowewa, to jest oportunitetom, re{eno je jo{ 660 prijava. Sude}i po podacima o broju podnetih i procesuiranih prijava, najve}i priliv novih predmeta bele`i se u Beogradu (1,007), Novom Sadu (814) i Ni{u (545), me|u kojima su i oni zbog najte`ih dela.

Slu~ajevi maloletni~kih ubistava se u izve{taju samo statisti~ki konsta-

BROJ DILERA

OPET U PORASTU

Nedozvoqena trgovina narkoticama je krajem pro{le decenije bila svojevrsna po{ast maloletni~ke delinkvencije, a godi{we je podno{eno oko 250 pojedina~nih prijava, navodi se izve{taju.

Do drasti~nog pada dolazi 2021, kada je podneto 85 prijava, ali ve} slede}e godine usledio je novi porast na 93, da bi pro{le godine bio 125, {to je pove}awe za oko 30 odsto. Tako|e, primetan je porast broja prijavqenih za posedovawe narkotika, kojih je u 2023. bilo ukupno 445. Zanimqivo je da je zbog krivi~nog dela izazivawe nacionalne, verske i rasne mr`we, koje je neizostavno povezano s mawinskim grupama, procesuirano 23 maloletnika, dok u 2022. godine - nije nijedan.

SRBI HRLE U NEMA^KU

tuju, pa nije poznato o kojim se konkretno radi. Budu}i da ni internet ne raspola`e informacijama o tolikom broju ma loletni~kih zlo~i na, nije iskqu~eno da su ista ciqano ostala van doma{aja javnosti, mo`da ~ak i skrivana, navodi se u tekstu.

"RIBNIKAR" I NI[KA BAWA VAN EVIDENCIJE

Ono {to izve{taj, pak, otkriva jeste da se od 19 ubistava, ~ak {est dogodilo u teritorijalnoj nadle`nosti VJT u Novom Sadu, ~etiri VJT u Beogradu, po dva VJT u Zrewaninu, Jagodini i Novom Pazaru, dok jedan slu~aj bele`e VJT u Smederevu, Ni{u i Vrawu. Od preostalih sedam te{kih, odnosno svirepih ubistava, najvi{e se dogodilo na teritoriji Novog Sada (tri), a po jedan slu~aj evidentiran je na teritoriji VJT u Po`arevcu, Zrewaninu, Ni{u i Negotinu.

Slu~aj koji je pak ve}ini prva asocijacija na maloletnog ubicu jeste masakr u O[ "Vladislav Ribnikar". Ubica devetoro u~enika i ~uvara {kole, nije obuhva}en ovom statistikom, koliko ni krivi~nim postupkom, jer je u trenutku zlo~ina imao nepunih 14 godina. Isti slu~aj je i sa ubistvom Andreja Simi}a (13) iz Ni{ke Bawe,

Za lekare plata 7.000, a za {ofere i do 3.000 evra

Nema~ka je oduvek bila me|u prvim izborima qudi koji odlaze iz Srbije u potrazi za poslom. O tome najboqe govori podatak da vi{e od 400.000 na{ih qudi `ivi i radi u nema~kim gradovima. Oni koji su ve} tamo mese~no zara|uju izme|u 1.500 i 7.000 evra, u zavisnosti od stepena obrazovawa, a mnogi od wih mogu da obavqaju i dodatni neoporezivi posao i na taj na~in zarade jo{ vi{e.

Nema~ka je udvostru~ila broj radnih viza ne samo za Srbe, ve} i Bosance, Crnogorce, Makedonce i Albance, pa se pretpostavqa da tek sledi jagma za neka zanimawa. Ova dr`ava se

ve} neko vreme bori sa velikim deficitom kada je u pitawu radna snaga. Zbog otga je,~ini se, ova zemqa odlu~ila da od 1. juna udvostru~i broj radnih viza.

To zna~i da }e radnici iz ovih zemaqa, prema Uredbi o Zapadnom Balkanu, u`ivati privilegovan pristup tr`i{tu rada Nema~ke. Na{i qudi koji ve} `ive u Nema~koj naj~e{}e se bave fizi~kim poslovima, pre svega gra|evinom, a veliki broj wih zaposlen je u zdravstvenim sistemima, kao {to su negovateqi, medicinski tehni~ari, fizioterapeuti, farmaceuti. Oti{ao je i veliki broj na{ih doktora koji tamo mogu da zarade do 7.000 evra. Direktorka jedne

srpske agencije za zapo{qavawe u Nema~koj navodi da su medicinari godinama unazad bili me|u najtra`enijim profilima u Nema~koj, me|utim wih trenutno najmawe odlazi iz Srbije. Zapravo, gotovo svi koji su `eleli su i oti{li, pi{e Blic.

- Taj talas medicinskih radnika je ve} oti{ao, a onih koji `ele da odu je jako malo. To su, zna~i, medicinske sestre, tehni~ari i doktori. Me|utim, u prethodnom periodu veoma tra`eni su fizioterapeuti i mislim da }e, kako se ~ini, wihova era tek sada do} i do izra`aja. To nam pokazuju i na{i klijenti koji nam dolaze s diplomom fizioterapeutskog tehni~ara - isti~e ona.

Prema wenim re~ima, Nema~ka tra`i i varioce, elektri~are, molere i automehani~are koji su u Srbiji veoma deficitarni. Plata ovim radnicima u Nema~koj mo`e da ide i do 3.000 evra. Oglasi koji su istaknuti na sajtu srpskih agencija za zapo{qavawe u Nema~koj pokazuju da tamo{wim firmama fale profesionalni voza~i, {to potvr|uje i direktorka agencije za zapo{qavawe. Glavni uslov za posao u Nema~koj je jezik. Me|utim, to je i najve}a prepreka jer ga qudi slabo u~e.

Maja Gojkovi}: Od kako su u vrhu vlasti, funkcioneri SNS-a se enormno bogate, i to zahvaquju}i poklonima svih vrsta "nevidqivih ro|aka"

M. M, navodi se u tekstu.

NAJ^E[]A KRIVI~^NA DELA

Najvi{e maloletnika procesuirano je u minuloj godini zbog krivi~nih dela kra|a i te{ka kra|a (1.297+859); nasilni~kog pona{awa (640), nano{ewa lakih telesnih povreda (527), posedovawa narkotika (465), ugro`avawa sigurnosti (331) i nasiqa u porodici (200). Naj~e{}a dela su istovremeno i najujedna~enija, jer se u statistici retko bele`e ve}a odstupawa. Isti slu~aj je i sa delima iz oblasti polnih sloboda: silovawem, obqubom, polnim uznemiravawem i nedozvoqenim polnim radwama kojih ukupno na godi{wem nivou bude stotinak. Ono {to se pro{le godine ukazalo kao alarmantno je podatak da su maloletnici, wih 56, hap{eni u policijskim akcijama poznatijim pod kodnim imenom "Armagedon", koje su usmerene na pedofile i sakupqa~e pornografskog materijala u kom se seksualno eksploati{u deca.

Od imovinske karte Maje Gojkovi} zavrte}e vam se u glavi

Zvani~ne imovinske karte mnogih javnih funkcionera su prazne, a plate skromne. Me|utim, kada je re~ o novoj predsednice pokrajinske Vlade Maji Gojkovi} to nije slu~aj. Ona se mo`e pohvaliti da u svom vlasni{tvu ima pet stanova, tri zgrade, nekoliko wiva, vinograda, vo}waka, ali i druge vrste nepokretnosti. Interesantno je da je gotovo svu imovinu Gojkovi} stekla nasledstvom, a samo jednu kupovinom.

Premijerka pokrajinske Vlade Maja Gojkovi} od sada }e primati platu u iznosu od 171.987 dinara, {to je za, skoro, 40.000 vi{e u odnosu na nadoknadu koju je primala kao ministarka kulture.

Pored te nov~ane nadoknade, Gojkovi} od 2018. prima i dodatnih 79.257 dinara za obavqawe funkcije predsednice odbora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. OD NEPOKRETNOSTI IMA SVE, SEM TR@NOG CENTRA Za razliku od ve}ine svojih kolega, javnih funkcionera, koji u imovinskim kartama, koje su dostupne na sajtu Agencije za spre~avawe korupcije, nemaju "ni krov nad glavom", Gojkovi} ima vi{e krovova, ali i wiva, {uma, vo}waka, zgrada, gra|evinskog zemqi{ta… Ve}ina tih nekretnina dobijena je nasledstvom. Krenimo redom. Od pet stanova, Gojkovi} je u nasledstvo dobila ~etiri, a jedan je kupila i to trosoban od 102 kvadrata. U nasledstvo je dobila i tri porodi~ne stambene zgrade, jednu pomo}nu i zgradu zanatstva u li~nih usluga, ali i jednu vikendicu. Tako|e, u vlasni{tvu ima i tri pomo}ne zgrade. Gojkovi} se mo`e pohvaliti i s dva vinograda, dva vo}waka, jednom {umom i sedam wiva koje ukupno broje preko 185 ari. U vlasni{tvu ima i 591 metar kvadratni gra|evinskog zemqi{ta.

kog je ubio vr{wak

Srbin krenuo na vrh sveta – biciklom

Dragan [ibali} u novoj je avanturi koja }e trajati godinu dana. Toliko mu je potrebno da biciklom doputuje iz Nikeje u Turskoj do Mont Everesta. „Putevima svile“ od 11. aprila ve} je pre{ao vi{e od dve hiqade kilometara. U`iva, kao kada je vozio do Tokija. Trenutno ima samo jednu neostvarenu `equ, da se i popne na vrh sveta, kad je ve} tamo.

„Nisam mogao da sedim miran kod ku}e. Po{to zbog globalnih

okolnosti ne mogu da realizujem Planetarnu odiseju, put oko sveta, morao sam u ovu. Pre}i }u 20 hiqada kilometara, kroz 12 dr`ava“, ka`e nam ovaj Kraqev~anin koga smo zatekli nedaleko od Tatlana, kod jezera

Van u Turskoj. Obja{wava da se na sli~an poduhvat do sada odlu~io samo jedan Skandinavac, i{ao je 1996. biciklom od [vedske do Mont Everesta, popeo se, ali uspon je za sada tema za razmi{qawe.

Za humanog stolara Milorada Jurkovi}a poznatog kao stolar Mile mnogi su ~uli. Kao neko ko ve} godinama unazad pravi i poklawa stolice za hrawewe beba i na razne druge na~ine poma`e onima kojima je najpotrebnije, Mile je i ovog puta pokazao {ta zna~i biti

^ovek koji je biciklom pre{ao 14 hiqada kilometara do Tokija nije se posebno spremao za ovo putovawe. Nabavio je opremu i pre{ao „samo celu Crnu Goru“, da isproba novi bicikl.

Uskoro }e u}i u Iran, iz Irana u Jermeniju, zatim u Gruziju, Rusiju, Kazahstan, Uzbekistan, Kirgistan. Slede Kina, Pakistan, Indija, pa ciq, Nepal.

U SVAKOJ ZEMQI

OSVAJA PLANINU

„Ne mogu sve zemqe ni da popamtim, ali nije stvar samo u vo`wi i kilometrima, ju~e sam i{ao na planinu Nemrut, vulkan, na 2948 metara. To sam planinario i uspeo da se popnem, po{to sam sebi zacrtao ciq, da se u svakoj zemqi popnem na neku planinu, pored biciklizma volim i planinarewe“.

[ibali} uglavnom spava pod otvorenim nebom, u {atoru, a u ve}im gradovima u hotelu. Mora, da bi napunio bateriju telefona i opreo ve{.

TURCI SVAKI DAN

ZOVU NA RU^AK

Dodaje da je pro{ao kroz nestvarne predele, koristi ovu priliku da ih vidi, da u`iva u netaknutoj prirodi, ali pre svega u`iva u upoznavawu qudi, u razgovoru. Na putovawima je prolazio Turskom, ali crnomorskom obalom. Prvi put je pro{ao kroz centralni deo zemqe, odu{evqen je.

„Nisam do sada sreo ovako gostoqubive qude. Na svakom koraku me zaustavqaju, zovu na ~aj, ru~ak. Bukvalno nema dana da me neko ne pozove. Te{ko se sporazumevamo, retko ko zna engleski, ali imamo gugl prevodioca. In-

teresuje ih odakle sam, gde idem. Plan ih ostavi u neverici, ali su i odu{evqeni. Interesuje ih i kako se `ivi u Srbiji“.

MRA^NI KAWON

NAJLEP[E ISKUSTVO

Odu{evqen je Kapadokijom, posebno podzemnim gradom Derinkuju, „Put svile“ zato i slu`i, da bi video, nau~io {to vi{e: „Najlep{i deo kroz koji sam pro{ao je Karanlik kawon, Mra~ni kawon. To je desetak kilometara puta koji su me{tani sami pravili 130 godina, sa kolena na koleno su prenosili posao predaka dok ga nisu napravili. Dr`ava nikada nije htela da pomogne, jer je bilo skupo. Morali su ru~no da probiju ~etrdesetak tunela. Zaista je impresivno“. U Turskoj je sreo i druge avanturiste, iz Holandije, Nema~ke, ali niko nije krenuo do Nepala, daleko je, ali i skupo. Wemu su pomogli stari prijateqi, turska fabrika tekstila za koju radi u Kraqevu, ali najve}i deo novca je od prodaje kwiga koje je napisao, "Biciklom od Srbije do Tokija" i "Hodo~a{-

}e svetom srpskom zemqom", o obilasku Kosova i Metohije, svetiwama i qudima.

Trebalo bi da proda pet hiqada kwiga da skupi novac samo za dozvolu za uspon na Everest.

PLAN DA SE POPNE

NA MONT EVEREST

Planira do Katmandua, posle ima jo{ oko 400 kilometara do prvog baznog kampa na Mont Everestu.

„To planiram tako|e da pre|em biciklom, ne{to i pe{ke, zavisi od terena. Planiram da se popnem u prvi bazni kamp i vrh Kalapatar, on je na 5555 metara. Odatle je najlep{i pogled na Mont Everest. Poku{a}u da prikupim pare, bilo bi glupo da stignem do tamo, a da ne poku{am da se popnem na vrh sveta“. Opremu ima, ali dozvola ko{ta 10 hiqada evra, a treba i dva meseca boraviti u kampu, platiti vodi~e.

Veruje da }e sti}i u Katmandu ta~no godinu dana od po~etka avanture, u martu ili aprilu slede}e godine, kad je i vreme uspona.

osoba velikog srca. Humanitarac Mile iz Rakovca kod Beo~ina postavio je na svojoj Fejsbuk stranici fotografiju svoje trihiqadite stolice za hrawewe beba objasniv{i da je prihvatio predlog jedne Ive koja je stolicu ve} izlicitirala, da svoj proizvod ponovo stavi na li-

citaciju i to sve zbog skupqawa novca za malu Lenku @utkovi} (6) devoj~icu koja zbog o{te}ewa mozga ne vidi, ne sedi i ne govori. "Ovo je trihiqadita stolica koju smo napravili i koju je jedna divna Iva izlicitirala za pomo} maloj Lenki @utkovi}. Iva je izrazila `equ da stolicu ponovo postavimo na licitaciju ovaj put kod nas sa simboli~nom po~etnom cenom od 3.000 dinara sa naznakom da izlicitirani iznos bude upla}en ponovo za malu Lenku. Naravno da smo prihvatili i licitacija kre}e od sad pa do nedeqa 2.06. u 20h kad zavr{ava. Neke stvari i neki qudi stvarno ~ine `ivot mnogo lep{im...Sre}no", napisao je stolar Mile. "ZASLU@UJETE NACIONALNU PENZIJU" Ispod wegove objave na{li su se komentari zahvalnosti. "Dobri qudi za dobra dela... Hvala i Bog vam pomogao", "Mile, vi zaslu`ujete nacionalnu penziju", "Hvala ti dobri ~ove~e", pisali su qudi koji su bili odu{evqeni jo{ jednim humanim gestom dobro poznatog stolara.

POMOZIMO LENKI

Kako pi{e Humanitarna organizacija "Budi Human", Lenka je prvo dete iz prve, uredne, redovno kontrolisane trudno}e. Do februara 2020. godine Lenka bila je potpuno zdravo dete, vedra, nasmejana i sre}na, kada je zbog povi{ene telesne temperature, prehlade i promuklog ka{qa primqena u de~iju bolnicu u Novom Sadu. Nakon {to joj se stawe naglo pogor{ava, dolazi do prestanka rada srca zbog ~ega je reanimirana, a {to je za posledicu ostavilo o{te}ewe mozga zbog ~ega Lenka ne vidi, ne ne sedi i ne govori. Lenki je potreban odlazak na le~ewe u Centar "Neuro Cytonix" u Meksiku gde se primewuju novi revolucionarni tretmani za neu-

rodegenerativne bolesti tehnologijom koja koristi kombinaciju magnetnih poqa i radiofrekventnih talasa da bi stimulisala regeneraciju mozga i obnovila prekinutu neuronsku mre`u. ZA LENKINO BOQE SUTRA

Slawem SMS poruke: Upi{imo 880 i po{aqimo SMS na 3030

Uplatom na dinarski ra~un: 160-6000000766381-97

Uplatom na devizni ra~un: 160600000076626654

IBAN: RS35160600000076626654

SWIFT/BIC: DBDBRSBG Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj Uplatom sa va{eg Pay Pal naloga putem linka: Pay Pal

Mile, ~ovek sa velikim srcem

Mile je napravio i poklonio 3000 stolica za hrawewe beba

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

POHOD NA RUSIJU PO^ETAK AGONIJE SRPSKE DR@AVE:

1599. - Ro|en je {panski slikar Dijego Rodriges de Silva Velaskes, jedan od najve}ih u istoriji slikarstva, dvorski slikar {panskog kraqa Felipea IV

1799. - Ro|en je ruski pisac Aleksandar Sergejevi~ Pu{kin. Pesnik buntovnog duha ~esto je bio na udaru cenzure, a zbog stihova posve}nih slobodi prognan je iz Moskve na jug Rusije. Umro je u 38. godini od rana zadobijenih u dvoboju s jednim francuskim avanturistom ("Evgenije Owegin", "Ku}ica u Kolomni", "Pikova dama").

Srpski poku{aj da se po planu iz 1809. oslobode Ni{ sa celim prostorom do Timoka, zavr{io je velikim vojnim porazom.

Pod komandom velikog vezira Jusuf-pa{e, Turci su skupili armiju od 40 do 50 hiqada vojnika. U Ni{u je srpska vojska izgubila 3.200 vojnika, a sli~no se desilo i sa poku{ajem oslobo|ewa Kladova. U otvarawu prodora prema Beogradu Turci su 31. maja 1809. naneli Srbima te`ak poraz na Kamenici. Resavski vojvoda Stevan Sin|eli} je u{ao u legendu spaqivawem zaliha baruta pod utvrdama ^egra, `rtvuju}i i svoj `ivot da utvrda ne padne u turske ruke. Za svaku srpsku glavu turski pa{a je pla}ao 25 gro{a. Srpske zanatlije su ih derale, ko`u punile pamukom i slale u Konstantinopoq, a lobawe su ugra|ene u ]ele-kulu, sa 952 glave palih i ubijenih Srba. Kad su ne{to kasnije ruske jedinice pokrenute preko Dunava, Turci su se morali zaustaviti, katastrofa Srbije je izbegnuta, a oslobo|ena teritorija Srbije ~ak i pove}ana. Francuska je sve vi{e postajala glavni faktor za re{avawe Isto~nog pitawa, ukqu~uju}i i srpski prilog u wemu toga doba. Zbog neuspeha vojnog prodora na {iroj teritoriji izvan Beogradskog pa{aluka, kao i da se oslobodi prostor naseqen muslimanskim stanovni{tvom u Ra{koj i isto~noj Bosni, sudbina celog srpskog ustanka od 1804. je dovo|ena u pitawe. Sultan je odbijao mogu}nost sklapawa primirja. Kara|or|e se obra}ao i Austriji i Francuskoj. U prvu je poslat Ivan Jugovi}, jedan od najobrazovanijih qudi u vo|stvu, ranije profesor jednog ruskog univerziteta i teoreti~ar, a u Pariz oficir iz teritorija pod francuskom kontrolom Rade Vu~ini}. On je imao zadatak da Napoleonu izlo`i polo`aj srpskog naroda. U dobro pripremqenim memorandumima

952 lobawe palih i ubijenih Srba su ugra|ene u ]ele-kulu, kod Ni{a

imao je podatke o broju Srba u raznim pokrajinama, iako nije bilo jednostavno da se prebroje oni na slobodnom prostoru Srbije, jer je reka izbeglica sa turske strane iz dana u dan mewala broj. [vedski ambasador u Turskoj je verovao da su sve srpske ponude Francuskoj ili Austriji da im predaju Beograd, imale za ciq da te sile podr`e wihove zahteve kod sultana. Nakon novog poraza Austrije u ratu 1809. Napoleon je odustao od ranijih ciqeva da je posrednim putem natera da postane faktor evropskog poretka pod wegovim kormilom. Mirom u [enbrunu 14. oktobra 1809. Austrija je ka`wena, jer je odmah uz mir donesen i Napoleonov dekret o ujediwewu biv{e jadranske obale koju je vratio od Austrije u novom miru 1806, sa delovima Hrvatske i nekim slovena~kim pokrajinama. Bile su stvorene „Ilirske provincije“, nazvane tako po op{toj navici iz doba Francuske revolucije da se odre|ene oblasti i nove dr`ave nazivaju zaboravqenim imenima plemena iz vremena Rimskog carstva. Prvi put je izraz „Les Provinces Illyirnnes” pomenutu jednom istorijskom atlasu objavqe-

nom u Firenci 1807. Prestonica „Ilirskih pokrajina“ je bila u Qubqani, a cela oblast, kao deo Francuskog carstva, bila je podeqena u {est delova - Krawska, Koru{ka, Istra, Gra|anska Hrvatska, Dalmacija i Dubrovnik. Ovaj posledwi je izgubio svoju dr`avnost u januaru 1808. Bilo je planirano da se iz tih krajeva di`e 34.000 vojnika, koje je Napoleon izuzetno cenio. U strate{kom pogledu je to bila kompenzacija za oslabqenu flotu u mediteranskim vodama. Sam je Napoleon na taj na~in obrazlo`io za{to je stvorio tu, prvu verziju jugoslovenske dr`ave u istoriji. Ona je trebalo da bude jemstvo da se bez francuskog uticaja ne}e raspasti Osmanlijsko carstvo.

Celi je politi~ki sistem bio usmeren ka izgradwi „korpusa nacije“ u tom narodu koji nije govorio jednim jezikom, slu`io se samo svojim lokalnim nare~jima i imao lokalne etni~ke identitete. Jedan je tajni izaslanik 1811. procenio da „Ilirske provincije“ geografski izgledaju kao jedno ogromno crevo, sa isto toliko dugim granicama kao cela Francuska. One nemaju jedan geograf-

DALMACIJA BEZ PUTEVA

Napoleon je u Ilirskim pokrajinama ispravio anomaliju istorije. U nekoliko vekova dalmatinske istorije u okviru Venecijanske republike u woj nije bilo nijednog kolskog puta.Dalmacija je bila jedina evropska pokrajina koja ne poznaje kolski to~ak. Uz jadransku obalu, francuski in`eweri su protegnuli „Napoleonov put“, koji je svra}ao u glavne dalmatinske luke. Slom carstva 1814. je na nekim mestima (Podgora) ostavio jedine neuo~ene spomenike iz ove epohe u nedovr{enim delovima tog kamenog puta.

ski gravitacioni centar, pa je jedini smisao okupqawa tih 1.550.000 du{a da bude osnova za kasnije uve}awe. „Ilirija je samo jedan okvir dr`ave koji }e budu}nost ispuniti. Glavni razlog stvarawa „Ilirskih provincija“ je `eqa da se ne dozvoli Srbiji da integri{e Ju`ne Slovene u jednu dr`avu. Napoleonov pohod na Rusiju 1812. predstavqao je po~etak agonije srpske revolucije.

Rusija se morala povla~iti sa Balkana. Ve} 15. januara 1812. austrijski poslanik u Peterburgu javio je da ruski car vodi pregovore o miru sa Turskom: „^uva se potpuna tajnost o sudbini Srbije“. ^lanom osmim Bukure{kog mirovnog ugovora od 28. maja 1812, isposlovana je ograni~ena autonomija, potpuna amnestija za Srbe i unutra{wa samouprava. Turci bi trebalo da dr`e garnizone po glavnim gradovima i sa Srbima se sporazumevaju o pla}awu danka. Srbi su verovali da ih Rusija nije sasvim napustila, tim pre {to su i weni diplomatski izaslanici tako tvrdili. [vedski poslanik je izvestio 30. oktobra da su, jedan srpski sve{tenik, kao i Kara|or|ev sekretar, do{li u Carigrad i zahtevali da zadr`e autonomiju sa guvernerom, ili knezom, iz svoga naroda. Sultan bi ga ovlastio da skupqa danak i predaje ga turskim vlastima, a da turski pa{a ne bude nastawen me|u wima. U vreme ovih pregovora, sultan jo{ nije bio definitivno odlu~io da skr{i srpski otpor. Veliki vezir je stajao na ~elu pripremqenih trupa, prema srpskim granicama. Srbi su u ovim diplomatskim pregovorima popu{tali. Pristali su da jedan turski pa{a bude u Beogradu.

l U slede}em broju: Austrija je u vreme sloma srpske revolucije pomagala Turcima da osvoje Beograd

1875. - Ro|en je nema~ki pisac Tomas Man, jedan od najzna~ajnijih nema~kih i svetskih kwi`evnika u 20. veku. Dobitnik je Nobelove nagrade za kwi`evnost 1929 ("Budenbrokovi", "^arobni breg", "Doktor Faustus", "Smrt u Veneciji" "Mario i ma|ioni~ar").

1901. - Ro|en je indone`anski dr`avnik Ahmed Sukarno, prvi predsednik Indonezije (1949-65), pod ~ijim je rukovodstvom zemqa stekla nezavisnost, jedan od lidera Pokreta nesvrstanosti zemaqa.

1903. - Ro|en je jermenski kompozitor Aram Iqi~ Ha~aturijan, koji je u svom delu spojio elemente folklorne muzike Jermenije sa savremenom evropskom muzikom ("Igre sabqi", "Gajane").

1944. - Savezni~ke snage u Drugom svetskom ratu iskrcale su se u Normandiji u najve}em desantu u istoriji, nazvanom "D-Day".

1949. - Objavqena je kwiga Xorxa Orvela "1984", vizija sveta kojim vlada Veliki Brat.

1967. - Egipat je zatvorio Suecki kanal, dan posle izbijawa izraelsko-arapskog rata.

1972. - U eksploziji u rudniku ugqa u Rodeziji je poginuo 431 rudar.

1981. - U najte`oj nesre}i u istoriji `eleznice poginulo je najmawe 800 qudi kad je sedam vagona pretrpanog putni~kog voza iskliznulo iz {ina i palo u reku Kosi u dr`avi Bihar u Indiji.

1982. - Izrael je po~eo invaziju Libana u nastojawu da istera pripadnike Palestinske oslobodila~ke organizacije.

2001. - Francuskiwa Mari Bremont, za koju se verovalo da je najstarija osoba na svetu, umrla je u snu u 115-oj godini `ivota.

2015. - Predsednici vlada Banglade{a i Indije potpisali su u Daki sporazum o razmeni vi{e od 150 enklava ~ime je re{en jedan od naj~udnijih grani~nih sporova. Razmewena su podru~ja 50 enklava na teritoriji Indije u kojima `ive hiqade Banglade{anaca, sa stotinak enklava na teritoriji Banglade{a u kojima `ive Indijci, a stanovnici su sami izabrali zemqu u kojoj }e da `ive.

2016. - Umro je Viktor Kor~noj, ruski {ahovski velemajstor, jedan od najboqih {ahista XX veka, koji je 1976. emigrirao iz tada{weg SSSR.

Sa wim je prekinuta loza Nemawi}a i po~elo je stradawe na{eg naroda

Car Uro{ Nemawi} dobro je poznata li~nost srpskog Sredweg veka. Istorija ga je upamtila kao jedinog sina cara Du{ana, kao posledweg srpskog cara i ~oveka ~ijom smr}u se ugasila dinastija Nemawi}a, a ponajvi{e po nadimku – Nejaki.

Wegovom smr}u ugasila se loza Nemawi}a, a zaborav je pokrio slavne dane srpske sredwovekovne dr`ave. Simboli~no, ba{ kao {to je u zape}ku se}awa i skrajnut od svih, jo{ za `ivota bio i sam Uro{.

ZA JEDNE „BLAGI“, ZA DRUGE „NEJAKI“

Uro{ Nemawi} ili punim imenom Stefan Uro{ V Nemawi}, bio je jedini sin cara Du{ana i wegove supruge Jelene, bugarske princeze. Rodio se 1336. ili 1337. godine. Detiwstvo i mladost je proveo na o~evom dvoru gde je pa`qivo pripreman za vladara – osim ~itawa i pisawa, poznato je da je u~io i vojne ve{tine, ali jo{ i vi{e strategiju, jer se o~ekivalo da }e, jednog dana, upravo on biti taj koji }e, kao suveren, predvoditi nove pohode i bojeve. Uro{ je imao oko 10 godina kada se wegov otac, na saboru u Skopqu odr`anom 16. aprila 1346. godine, proglasio za cara. Ovim ~inom na Uro{a je pre{la titula kraqa i Du{anovog savladara, mada je izvesno da je, da bi dobio bilo kakvu stvarnu mo} i priliku da u~i da vlada, Uro{ morao da sa~eka bar jo{ neku godinu jer je bio premlad.

Na osnovu fresaka mo`emo pretpostaviti da je Uro{ izrastao u lepog mladi}a, skladne gra|e – krupnog, duguqastog lica, crvenkaste kose i brade, koji je likom podse}ao na oca. Ako to i jeste bio slu~aj, svaka sli~nost zavr{avala se tu. Jer, dok Du{ana narodno predawe opisuje kao odlu~nog, jakog i sr~anog, o Uro{u govori kao o blagom, tihom i mirnom ~oveku „po istini krasnom i dostojnom divqewa po izgledu" ali "mladom smislom". Na tragu ovoga su i wihovi nadimci. Dok je Du{an ostao upam}en kao „Silni“, Uro{ je ostao „Nejaki“ – neodlu~an i nedovoqno jak da se nametne kao vo|a.

Kako bilo, naslednik trona Nemawi}a je u mladosti verovatno upravqao nekim delom o~eve dr`ave {to je trebalo da ga pripremi za samostalnu vladavinu. Wegov `ivot dramati~no se promenio kada je, u decembru 1355. iznenada i u punoj fizi~koj snazi, umro car Du{an. Uro{u je bilo mawe od devetnaest godina.

Kako je jo{ za vreme o~evog `ivota odre|en za naslednika, Uro{ je za cara krunisan neposredno nakon Du{anove smrti, a smena vlasti izvr{ena je mirno i bez bilo kakvih trzavica. Problemi su do{li posle…

PRVI PROTIVNIK – STRIC!

Car Du{an iza sebe je ostavio ogromno carstvo, teritorijalno razu|eno, sa velikim brojem oblasnih gospodara od kojih su se neki, upravo zahvaquju}i ratovima i osvajawima Nemawi}a, ekstremno obogatili. Sve wih, Du{an je dr`ao u pokornosti ~eli~nom rukom, obezbe|uju}i pokornost naizmeni~no kaznama i nagradama. Uro{eva ruka pokazala se kao znatno mek{a…

Ironi~no, probleme novom caru prvo je po~eo da zadaje ~lan wegove sopstvene porodice. Simeon Uro{ bio je Uro{ev stric, Du{anov polubrat. Kao sin kraqa Stefana De~anskog, Simeon je smatrao da wemu pripada carski presto. Poveo je vojsku protiv brati}a, ali su crkva, kao i najve-

}i broj vlastelina, smatrali da se vlast legitimno prenela sa oca na sina i da je Uro{ zakoniti naslednik.

Iako mu nije po{lo za rukom da do|e na srpski presto, Simeon je ipak uspeo da „okrwi“ brati}evu dr`avu otcepiv{i ju`ne oblasti nekada{weg Du{anovog carstva – Tesaliju, Epir i Albaniju. Godine 1359. proglasio za cara Romeja, Srba i cele Albanije i godinama vladao potpuno nezavisno. Ubrzo su se pojavili u spoqni neprijateqi. Carstvo je napao Matija Kantakuzen, a onda i ugarski kraq Lajo{. Srbija se u oba slu~aja odbranila, ali su svi ovi problemi vlasteli pokazali neodlu~nost i nemogu}nost Uro{a da kontroli{e ogromnu dr`avu koju mu je otac ostavio, pa je uskoro bilo sve vi{e onih koji su po~eli da se bune i tra`e „svoje par~e kola~a“ ratuju}i me|usobno i progla{avaju}i se vladarima mawih

ili ve}ih oblasti. Uro{ je bio potpuno nesposoban da ih u tome spre~i. Bio je to po~etak kraja srpskog sredwovekovnog carstva.

UZDI@E SE NOVA DINASTIJA

U takvoj situaciji kao mo}no plemstvo na dvoru cara Uro{a uzdi`e se porodica Mrwav~evi} – bra}a Ugqe{a i Vuka{in. Wihovo poreklo, kao i uloga koju su igrali pre 1365. nikada nisu do kraja razja{weni, ali je nepobitna ~iwenica da se te godine Vuka{in u Prilepu progla{ava za kraqa i Uro{evog savladara. Posledwi car Nemawi}a, kome u tom trenutku ni{ta osim titule i nije ostalo, nije imao izbora nego da prihvati podelu vlasti. Vuka{in je pod svojom vla{}u dr`ao Staru Srbiju i severnu i zapadnu Makedoniju, s gradovima Prizrenom, Skopqem,

Prilepom i Ohridom. Wegov brat Ugqe{a se proglasio za despota u oblasti gr~ke Makedonije i tako je fakti~ki nastala jedna potpuno nova dr`ava – zemqe Mrwav~evi}a koje su obuhvatale celu Makedoniju, i u kojima je kao apsolutni vladar vladao Vuka{in. Savladarstvo nije oja~alo centralnu vlast. Ostala vlastela je prezirala Mrwav~evi}e zbog mo}i koju su stekli, a car Uro{ je bio preslab da se nametne kao autoritet. Zato se cepawe Du{anove dr`ave nastavilo. Nastupa period kada o Uro{u skoro da i nema istorijskih zapisa. Kako Uro{ nije imao dece, Mrwav~evi}i su planirali da posle wegove smrti krunu Nemawi}a nasledi Vuka{inov sin – Marko. On dobija titulu mladog kraqa zbog koje }e u narodnom predawu i ostati upam}en kao – Kraqevi} Marko. U takvom rasulu 26. septembra 1371. odigrala se Mari~ka bitka izme|u turske i srpske vojske. „Na crtu“ neprijatequ stala su samo bra}a Mrwav~evi}, a Srbi su pretrpeli stra{an poraz. U boju su poginuli i Vuka{in i Ugqe{a, kao i toliko vojske da se vest o stra{nom masakru pro~ula i daleko van granica dr`ave. Nakon bitke, Turci su mesto sukoba prozvali „sirf sindigi“ - „mesto gde su Srbi izginuli“, a u narodnoj frazeologiji se izreka „odnela ga mutna Marica“ zadr`ala do dana{wih dana.

Srpski crkveni letopisi Mari~ku bitku ~esto prikazuju kao bo`iju kaznu Mrwav~evi}ima zbog wihovog odnosa prema caru Uro{u. Istorijski ta~nije bi bilo re}i da su, razjediweni i posva|ani, srpski velika{i potcenili opasnost koja dolazi od Turaka kojima je nakon ovog boja otvoren put za daqa osvajawa Balkana. Nekada mo}ni oblasni gospodari Du{anovog carstva odjednom su morali da tra`e pomo} drugih dr`ava i prihvate vazalni odnos. One na Jugu ve} tada pokoravaju Turci. Iako je u tom trenutku verovatno malo ko mogao da shvati pune razmere ove katastrofe - Bitka na Marici bila je jedan od najsudbonosnijih doga|aja u istoriji srpskog naroda. Du{anovo carstvo prestalo je da postoji…

A URO[?

Li{en svake mo}i i uticaja, sam i zaboravqen od svih, nedugo nakon Mari~ke bitke umro je i car Uro{ – 2. ili 4. decembra 1371. Kako i pod kojim uslovima nije poznato. Bile su mu samo 33 (ili 34) godine. Hroni~ari onog doba zapisali su: “Wegovom smr}u skon~a se Carstvo srpsko, jer on be{e sedmi i posledwi vladar iz roda Nemawina“.

Kasnije se narodom pronela vest da je kraq Vuka{in bio taj koji je ubio cara. Najpopularniji mit tvrdio je da se to dogodilo u lovu, na vodi, kada se car sagnuo da se osve`i. Iako rasprostrawena, ta pri~a nema upori{te u istorijskim ~iwenicama iz jednog jednostavnog razloga – u trenutku Uro{eve smrti, Vuka{in je ve} bio mrtav. Ipak, verovatno na osnovu ovog predawa, kao i ~iwenice da je narod sa simpatijama i neskrivenim sa`aqewem gledao na posledweg srpskog cara iz dinastije Nemawi}a, crkva je Uro{a, dva veka nakon smrti, proglasila za mu~enika i svetiteqa.

Mo{ti Svetog cara Uro{a V Srpskog danas po~ivaju u manastiru Jazak na Fru{koj gori. Srpska pravoslavna crkva kao wegov dan obele`ava 15. decembra. Ovo je krsna slava mnogih srpskih domova, ali i manastira Jazak, istoimenog sela, kao i pogona Jazak vode – prirodno dobre izvorske vode.

Mo{ti Svetog cara Uro{a V Srpskog danas po~ivaju u manastiru Jazak na Fru{koj gori

Uro{ Nemawi} ili punim imenom Stefan Uro{ V Nemawi}, bio je jedini sin cara Du{ana i wegove supruge Jelene, bugarske princeze

Srbija je 1912. poku{ala

da obnovi Du{anovo carstvo

[umadinci iz sastava Tre}e armije Srpske vojske su 18. novembra 1912. godine izbili na obalu Jadranskog mora, u Albaniji. To je bio takozvani [umadijsko-albanski odred koji je krenuo iz Prizrena i nakon prelaska zavejanih planina izbio na obalu, u nameri srpske vlade da dobije izlaz na more. Tada je formiran Dra~ki okrug, u sastavu Kraqevine Srbije. Ju`ne oblasti Albanije zauzela je Gr~ka. Sever, oko Skadra, pripao je Crnoj Gori. U o~ima srpske javnosti to je bio poku{aj obnove Du{anovog carstva. Naravno, velike sile odmah se se suprotstavile izlasku Srbije na more. Navodno, oni su se bojali {irewa ruskog uticaja koji je sprovo|en preko Srbije.

Na konferenciji u Londonu 30. maja 1913. godine Austrija i Italija su uspele da nametnu stvarawe nezavisne Albanije. Ona je ve} bila progla{ena u Valoni 28. novembra 1912. godine, a me|unarodno priznata 29. jula 1913. godine. Pod me|unarodnim pritiskom i optu`bama od strane Austrije da je srpska vojska po~inila zlo~ine nad Albancima, Srbija i Gr~ka su se povukle iz Albanije.

Tako se neslavno zavr{ila srpska ekspedicija na Jadranskom moru. Srpska vojska }e se tamo ponovo pojaviti u zimu i prole}e 1916. godine, nakon povla~ewa iz domovine.

Zabraweno to~ewe alkohola na Rolan Garosu zbog neprimerenog pona{awa pripitih navija~a

Otvoreno prvenstvo Francuske ukida mogu}nost to~ewa alkohola na tribinama u poku{aju da se spre~i neprimereno pona{awe navija~a, rekla je direktorka turnira Ameli Morezmo. Odluka o zabrani to~ewa alkohola na tribinama Otvorenog prvenstva Francuske doneta je nakon {to je na belgijskog tenisera Davida Gofena neko iz publike ispqunuo `vaka}u gumu tokom me~a protiv Francuza Mpet{ija Perikara. U sredu je Iga Svjontek, koja brani titulu, apelovala na navija~e da }ute tokom poena i da ne vi~u.

„Pre svega, mi smo sre}ni da ovi qudi sa velikim entuzijazmom gledaju tenis i u~estvuju u me~evima, pokazuju ose}awa i emocije“, rekla je Amerli Morezmo, direktorka turnira. „Ali nema sumwe da mora postojati granica preko koje se ne sme i}i. Neke stvari su morale da se postave na svoje mesto.“

Morezmo je dodala: „Alkohol je do sada bio dozvoqen na tribinama – ali sa tim je svr{eno.“ Dok }e alkohol biti zabrawen na tribinama, on }e i daqe biti dostupan u okviru kompleksa i oko terena. Pored zabrane alkohola na tribinama, Morezmo je navela i da }e sudije biti stro`ije u tra`ewu po{tovawa „igra~a i igre“.

I Novak \okovi} je na me~u sa [pancem Robertom Karbaqesom Baenom imao problem sa navija~em iz prvog reda koji ga je provocirao i vikao tokom razmene. Novak se po`alio sudiji, koji mu je odgovorio da nema na~ina da reaguje i dosudi bilo {ta.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Ima}ete sve`e ideje, novac preko dva posla, kra}a putovawa i vi{e mogu}nosti za obrazovawe. Realizujte sve {to `elite, jer ve} idu}e nedeqe neko mo`e poku{ati da uspori va{u akciju i oslabi va{ entuzijazam. QUBAV: Tre}a osoba mo`e da se ume{a u va{u emotivnu vezu. Pozicija Meseca blizu va{eg vladaoca Marsa, otvara neke stare rane. ZDRAVQE: Podlo`nost povredama.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Br`e }ete zavr{avati sve poslove. Ako dobijete ponudu za posao, prvo se dogovorite o honoraru ili plati, jer }ete morati da radite mnogo vi{e nego {to o~ekujete. QUBAV: Ima}ete udvarawe dve interesantne osobe, starije i mla|e. Zauzeti }e planirati odlazak na odmor sa voqenom osobom. @ene bi trebalo da izbegavaju kontakt sa nasilnim partnerima. ZDRAVQE: Alergija.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Ove nedeqe mo`ete da ostvarite neke od va{ih zamisli i ideja, naro~ito preko saradwe sa strancima i rada preko interneta. Neko mo`e poku{ati da osujeti va{ plan. Po~iwu da se otvaraju mnoga vrata koja su vam bila nedostupna. QUBAV: Definitivno ste u trendu, popularni u dru{tvu. Bi}ete razo~arani pona{awem jednog prijateqa. ZDRAVQE: Osetqivi disajni organi.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Va{a pozicija na poslu mo`e da se promeni naboqe, kao i va{i prihodi. Uspeh onima koji ~esto putuju zbog posla. Vodite vi{e ra~una o tome s kim delite informacije. QUBAV: Mo`ete da upoznate Bika ~ijem }ete {armu te{ko mo}i da odolite. Susret s nekim koga znate preko posla ili ko radi u instituciji zatvorenog tipa. Problemi ako ste u zna~ajnoj vezi. ZDRAVQE: Rasejani ste.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: [ansa da ostvarite ambiciozne planove. Krug va{ih prijateqa se {iri sa ulaskom uglednih osoba. ^lanstvo u velikoj organizaciji mo`e da vam obezbedi solidna primawa. QUBAV: Osoba koju dugo poznajete po`ele}e da pre|e granicu prijateqstva s vama. Lavovi, u ve}em dru{tvu, klubu, preko interneta, mogu da upoznaju nekoga s kim }e u}i u ozbiqnu vezu. ZDRAVQE: Bol u le|ima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Period je povoqan za pokretawe ili pro{irewe privatnog biznisa, kao i zajedni~kog posla sa partnerom. Izbegavajte rasprave i sukobe sa saradnicima i kolegama. QUBAV: Slobodne Device o~ekuje strastveni susret sa osobom koja nosi uniformu na radu. Ukoliko ste pred odlukom o veridbi ili ulasku u brak, trebalo bi dobro da razmislite. ZDRAVQE: Podlo`nost povredama.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Merkur vam donosi nove kontakte sa osobama koje `ive u inostranstvu i zaradu preko putovawa, interneta, stru~nog usavr{avawa, bilo da upisujete fakultet ili neki specijalizovani kurs.

QUBAV: Slobodnim Vagama vreme donosi susrete sa interesantnim osobama, a zauzetima zahla|ewe u vezi. @ene se mogu na}i u opasnosti zbog partnerove qubomore. ZDRAVQE: Venska cirkulacija.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Dogovor s nekim ko `eli da ulo`i u va{e ideje ili zajedni~ki posao. Mo`ete i lak{e da pokrenete ili pro{irite privatni biznis. QUBAV: Mogu} susret sa osobom koja se bavi zanimawem koje podrazumeva rukovawem novcem ili odre|enu dozu opasnosti. Zauzetima, vreme donosi razdvajawe od partnera zbog neo~ekivanih okolnosti. ZDRAVQE: Nervoza. Zuboboqa.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Mo`ete se dogovarati o ulasku u partnerski posao. Uspeh o~ekuje Strelce koji su zbog posla prisutni u javnosti, bave se advokturom, modom, diplomatijom. QUBAV: Slobodnima vreme mo`e doneti novu qubav ili ulazak u brak, ali i raskid, ako o tome ve} neko vreme razmi{qate. Zauzeti mogu do}i u situaciju da otkriju partnerovu paralelnu vezu. ZDRAVQE: Podlo`nost povredama.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Mo`ete da dobijete ponudu za paralelni ili honorarni posao. Ako ve} neko vreme poku{avate da se zaposlite, ove nedeqe vam se sre}a najzad mo`e osmehnuti. QUBAV: Ulazak u tajnu romansu vezu sa koleg(inic)om koji im se ve}e du`e vreme dopada. Slobodni, preko interneta mogu da upoznaju mla|u osobu. Udvarawe osobe dosta starije od vas. ZDRAVQE: Osetqivi zglobovi i plu}a.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Pazite da ne izgubite poziciju. Dobi}ete kreativne ideje koje mo`ete da preto~ite u isplativ posao. QUBAV: Mo`ete da upoznate mla|u osobu na koncertu, utakmici ili treningu. Slobodne Vodolije koje zbog posla ~esto putuju mogu da se zaqube i na kra}em putu, dok zauzete o~ekuje pro{irewe porodice, bilo da se radi o deci ili unucima. ZDRAVQE: Opasnost u saobra}aju.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Povoqni dogovori u vezi sa nasle|ivawem nekretnine ili porodi~ne delatnosti, kao i pokretawem privatnog biznisa. Mogu}a selidba ili adaptacija stambenog prostora. QUBAV: Naglasak je na porodi~nom `ivotu. Ako planirate potomstvo, pravi je trenutak za to. U vreme mladog Meseca, ro|ene u drugoj dekadi o~ekuje zahla|ewe odnosa sa partnerom. ZDRAVQE: Glavoboqa.

Jo{ jedan pohod na Titanikavanturizam ili biznis

Dvojica avanturista, ameri~ki milijarder luksuznih nekretnina i istra`iva~ dubokog mora, planiraju da putuju podmornicom kako bi istra`ili Titanik. Avanturizam ili spasavawe privatne industrije podvodnih plovila posle implozije podmorinice "Ou{n gejta" 2023, u kojoj je stradalo petoro qudi?

Biznismen iz Ohaja Lari Konor i Patrik Lejhi, suosniva~ kompanije „Triton sabmarins“, ka`u da `ele da spuste podmornicu do dubine od oko 3.800 metara da bi videli olupinu broda u severnom Atlantskom okeanu. Privatna industrija podvodnih plovila uzdrmana je po{to je pet qudi poginulo kada je pro{le godine eksplodirao brod koji je izgradio „Ou{n gejt“ na putu do Titanika. Portparol kompanije Larija Konora rekao je da }e se na planirano putovawe krenuti

tek kada nadle`ne pomorske organizacije u potpunosti sertifikuju wihovu podmornicu. Privatna industrija podvodnih plovila je posle katastrofe Titana potpuno stradala, a Konor i wegov saradnik se nadaju da }e wihovo uspe{no putovawe ponovo povratiti interesovawa preduzetnika. „Ou{n gejt“ je obustavio rad, a druge firme su prijavile da su im otkazane brojne poruxbine i pad interesovawa posle implozije Titana. „Ova

tragedija je imala jeziv efekat na interesovawe qudi za ova plovila“, izjavio je Lejhi. Patrik Lejhi je suosniva~ „Triton sabmarinsa“ od 2008. godine, a Konor je {ef „Konor grupe“, investicione kompanije za nekretnine sa sedi{tem u blizini Dejtona, Ohajo. Godine 2021, duo se zajedno podmornicom spustio do ^elenxer dipa i Sirena dipa u Marijanskom rovu – najdubqoj ta~ki na Zemqinom morskom dnu.

@ene ~e{}e pate od bolova u le|ima, depresije i glavoboqe. Mu{karci, s druge strane, kra}e `ive, jer ~e{}e stradaju u saobra}ajnim nesre}ama i ~e{}e boluju od kardiovaskularnih bolesti. I za vreme pandemije koronavirusa, mu{karci su bili prvi na meti, pi{e Doj~e vele (DW).

To su rezultati nau~ne studije objavqene u uglednom medicinskom ~asopisu The Lancet Public Health. Istra`iva~i su analizirali razlike izme|u polova na primeru 20 vode}ih uzroka bolesti i smrti, u svim uzrastima i svim delovima sveta.

„Tokom `ivota `ene su vi{e vremena u lo{em zdravstvenom stawu, dok mu{karci pate od stawa koja }e ih ranije ubiti“, ka`e za DW Luiza Sorio Flor, jedna od autorki studije.

Ve}ina razlika izme|u polova pojavquje se u adolescenciji. To nije samo vreme kada biolo{ke razlike po~iwu da uti~u na `ivote qudi, ve} i kada ose}aj polne pripadnosti – bez obzira na biolo{ki pol, po~iwe da uti~e na `ivot, pi{u istra`iva~i u svom radu.

I LEKARI SU SEKSISTI

A uzroci su brojni: to nisu samo fiziolo{ke razlike ili obi~aji u dru{tvu. Deo krivice snose i lekari.

„Poznato nam je da postoji pristranost ve} u dijagnozama u zdravstvu, kada se `enama mnogo br`e utvrdi mentalni poreme}aj“, ka`e jedna od autorki istra`ivawa, Luiza Sorio Flor sa ameri~kog Instituta za me-

RECEPT

MLADI

GRA[AK SA

[AMPIWONIMA

I PAVLAKOM

POTREBNO JE:

n 450 g mladog gra{ka n 300 g sve`ih {ampiwona n 100 ml pavlaka za kuvawe n malo miro|ije n po ukusu biber n po ukusu so n malo uqa

PRIPREMA:

Mladi gra{ak kuvati u slanoj vodi 20 minuta. [ampiwone oprati i ise}i na listi}e pa dodati u gra{ak, kuvati jo{ 15 minuta. U tawir sipati pavlaku za kuvawe i za~initi miro|ijom, pobiberiti i posoliti. Gra{ak i {ampiwone ocediti. U drugu posudu staviti malo uqa i sipati gra{ak sa {ampiwonima. Preliti neutralnom pavlakom, prome{ati i kuvati dok ne po~ne da kqu~a. Ostaviti da kratko kqu~a i skloniti sa vatre.

@ene ~e{}e pate od mentalnih poreme}aja, mu{karci `ive kra}e

rewa i procenu zdravqa. Istovremeno, ~ak i ako se `ale na psihi~ke smetwe, mu{karci }e te`e biti upu}eni na terapiju ve} i zbog predrasude da „mu{kar~inama“ to nije potrebno. Zbog toga statistike pokazuju da ve}i broj `ena pati od psihi~kih poreme}aja. „Bolove u le|ima“ je malo te`e

objasniti. Tu svakako odre|enu ulogu imaju i fiziolo{ki razlozi kao {to je ve}a osetqivost na bol s obzirom na oscilacije hormona, razlike u obliku skeleta, kao i fizi~ki stres tokom trudno}e i poro|aja. Ali postoje i druga istra`ivawa koja svedo~e da i lekari ~e{}e samo odmahnu rukom kad im

se neka `ena po`ali na bolove u le|ima. To, kako se pokazalo, rade i lekari i lekarke, iako su detaqnija istra`ivawa pokazala da je kod `ena dowi deo le|a u mnogo gorem stawu nego kod mu{karca, koji }e brzo biti upu}eni na terapiju.

Autori istra`ivawa smatraju da ni same `ene ne tra`e lekarsku pomo} u tom slu~aju, jer su previ{e zaokupqene svojim radnim mestom, a tu su i odr`avawe doma}instva i briga za porodicu. „@ENSKE BOLESTI“ NISU TOLIKO VA@NE

Luiza Sorio Flor i wene kolege su uporedili podatke istra`ivawa iz 1990. i 2021. i u tih trideset godina su utvrdili ne{to zanimqivo:

„U vi{e kategorija mo`e da se primeti mawe slu~ajeva oboqewa, ali razlika izme|u mu{karaca i `ena ostaje stabilna“, rekla je.

Stawa koja nesrazmerno poga|aju `ene, kao {to su bolovi u dowem delu le|a ili depresije,

pokazala su daleko mawe ili gotovo nikakvo smawewe od 1990. u pore|ewu sa stawima koja vi{e poga|aju mu{karce. Londonska profesorka smatra da seksizam zaista postoji – ali u ~itavom zdravstvenom sistemu: „Mislim da postoji tendencija u okviru globalnih zdravstvenih sistema da se zdravqe `ena izjedna~ava sa wihovom reproduktivnom sposobno{}u. Dakle, zdravqe `ena je uvek usmereno na to {ta se de{ava sa wihovom matericom“, ka`e Hoks.

Istra`iva~i koji su objavili rad najavquju da }e poku{ati da do|u do vi{e, kvalitetnijih podataka, ali sve ve}i problem im je – politi~ka korektnost.

Naime, sve ~e{}e se u dijagnozama uop{te ne bele`i pol pacijenta ili pacijentkiwe, a pogotovo ne polna opredeqenost. To se sada videlo i tokom pandemije korona virusa: da je bilo boqih podataka o polu obolelih, mo`da bi i iz toga mogli da se izvuku neki zakqu~ci o boqoj terapiji.

[ta je najve}a gre{ka koju pravimo a koja doprinosi br`em starewu

Starewe je deo `ivotnog procesa koji se mo`e podeliti u dve kategorije, unutra{we i spoqa{we starewe. Prvi se odnosi na hronolo{ko starewe, koje uti~e na celo na{e telo i u velikoj meri zavisi od genetskih faktora.

Ekstrinzi~no starewe je povezano sa izborom na~ina `ivota, pu{ewem, stresom, lo{im izborom hrane i izlo`eno{}u stresu, pi{e @ivim.

I dok na prvu kategoriju ne mo`emo da uti~emo, dr Nil Polvin, doktor dugove~nosti i regenerativne medicine, veruje da mo`emo da promenimo na~in `ivota. Na osnovu vi{egodi{weg profesionalnog iskustva, otkrio je da je najve}a gre{ka koja doprinosi br`em starewu nedostatak sna.

Na`alost, zbog u`urbanog ritma `ivota ~esto `rtvujemo vreme koje bi trebalo da provedemo spavaju}i, vreme potrebno na{em telu za regeneraciju.

Osoba treba da provede otprilike 26 godina svog `ivota spavaju}i. Me|utim, za mnoge to nije slu~aj, a nedostatak sna doprinosi nizu zdravstvenih problema, ukqu~uju}i visok krvni pritisak, depresiju, gojaznost, mo`dani udar, dijabetes i bolesti srca.

Nedostatak sna tako|e mo`e uzrokovati:

BORE I PREVREMENO

STAREWE KO@E

Ko`a se sastoji od nekoliko proteina, ukqu~uju}i kolagen i elastin koji joj poma`u da ostane ~vrsta i sve`a.

Istra`ivawa pokazuju da

Krastavac je zeqasta biqka iz porodice bundeve. Iako ga mo`ete smatrati samo delom salate, mo`e ponuditi mnoge zdravstvene prednosti.

Krastavac je sastavqen od 95 posto vode, {to ga ~ini odli~nim izvorom hidratacije. Poma`e u odr`avawu ravnote`e te~nosti u telu, posebno po vru}em vremenu ili nakon intenzivne fizi~ke aktivnosti.

PREPUN JE HRANQIVIH MATERIJA

Uprkos malo kalorija, krastavci su prepuni esencijalnih hranqivih materija. Sadr`e vitamine C i K, kalijum i magnezijum koji su od vitalnog zna~aja za op{te zdravqe.

nedovoqno sna mo`e uticati na kvalitet i snagu kolagena i elastina, {to dovodi do bora i opu{tene ko`e ili opu{tawa.

KOGNITIVNI PAD

Nedostatak sna mo`e uzrokovati pad motori~kih vje{tina, sporu obradu informacija, smawiti raspon pa`we i emocionalni kapacitet, i naru{iti na{e rasu|ivawe.

Hroni~ni nedostatak sna je plodno tlo za rizik od gubitka pam}ewa i Alchajmerove bolesti.

OSLABQEN IMUNITET

Prva linija odbrane tela od raznih bolesti je imuni sistem, koji se prirodno obnavqa tokom sna. Ona proizvodi }elije koje poma`u telu da se bori protiv patogena koji nas mogu razboleti.

Istra`ivawa pokazuju da kada je na{ san ugro`en, telo ne mo`e tako efikasno da se bori protiv pomenutih napada~a. Osim toga, vreme oporavka od bolesti mo`e trajati du`e.

POMA@E U GUBITKU TE@INE Krastavci imaju malo kalorija i veliku koli~inu vode, {to ih ~ini idealnom hranom za mr{avqewe. Oni vam mogu pomo}i da se ose}ate sito, smawuju}i ukupan unos kalorija.

IMAJU ANTIOKSIDATIVNA SVOJSTVA Krastavci su bogati antioksidansima, ukqu~uju}i flavonoide i tanin, koji poma`u u borbi protiv oksidativnog stresa i smawuju upale u telu. Ovo mo`e smawiti rizik od hroni~nih oboqewa.

POZITIVNO UTI^U NA VAREWE Sadr`aj vlakana u krastavcima odr`ava zdravqe probave. Poma`e u pravilnom varewu, spre~ava zatvor i pozitivno uti~e na zdravqe creva. POBOQ[AVA ZDRAVQE KO@E Krastavac ima visok sadr`aj vode i antiinflamatorna svojstva koja mogu biti korisna za ko`u. Oni mogu umiriti iritaciju, smawiti otok i hidrirati ko`u kada se nanose lokalno ili konzumiraju. POMA@E U KONTROLI [E]ERA U KRVI Krastavci tako|e mogu pomo}i u sni`avawu nivoa {e}era u krvi i spre~avawu komplikacija povezanih sa dijabetesom. Wihov nizak glikemijski indeks tako|e ih ~ini dobrim izborom za osobe sa dijabetesom. LE^EWE

ALEKSANDAR ODMILA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

POJAVA NAVODI, TALAS 17. SLOVO AZBUKE ZAKUSKA, MEZE PREVREMEN ORMAN SA POLICAMA ZAKWIGE 17. I 10. SLOVO AZBUKE FRANCUSKI DRAMSKI PISAC @AN SE]I MESO

[PANIJE

^OVEK MESTO KOD [IDA

NEKR[TENIK, KANDIRATI

[I[KAN, MIT, AKT, WIHATI, N, IVERA^A, IMRE, AMINA,

ARIZONA, US, ODJEK, @OJA, REALITET, P, AV, UVERITI,

IVARI, SI, AR, ACIKA, VAL, W, E, UMEREWAK, TEZE, ATINA,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: JAKOV, ELITA, LAKAT,

ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Rakija od oskoru{a, 2. Deo (lat.) - Mesto na Fru{koj gori, 3. Politi~ki izbeglica pod za{titom - Zabrawena tema, 4. Sedamnaesto i 5. slovo azbuke - Vazduhoplovi - Pri, pored, 5. Hir, }ef - Krivina, zavoj, 6. Ime atleti~ara Boldona - Lewir - Oznaka za tonu, 7. Divqa `ivotiwa, lutra (mn.) - Sume, svote, 8. Prvi vokal - Rudarski reviri - Onomatopeja cvrkuta vrapca, 9. Pripadnik neke grupe - Mladica vinove loze, 10. Jedini primerak - Stara mera za te~nost, 11. Susedna slova u azbuci - Te~no kozmeti~ko sredstvo - Simbol tantala, 12. Vojni~ki izve{taj - Usna, gubica, labijum, 13. Crnogorsko kolo - Alkoholi~ar, 14. Sukob na Balkanu s po~etka pro{log veka.

USPRAVNO: 1. Klevetnik, ogovara~ - Grobna raka, 2. Na~initi, napraviti - Vrsta otrovne gqive, 3. Onomatopeja pti~ijeg kri~awa - Banov zamenik - Ime glumca Wumena, 4. ^uvara magaradi - Devoja~ki uranak na CvetiSimbol kalijuma, 5. Oznaka za polupre~nik - [panski lu~ki grad - Kotarica, 6. Mudri qudu - Proteinski sastojak elasti~nog tkiva, 7. Preliv za kola~e od mleka, `umanca i {e}era - Quqaju}i uspavqivati - Inicijali glumice Sretenovi}, 8. Oregon (skr.) - Svest o ne~emu, noeza - Prili~no lak, 9. Papska dr`ava - Prefiweni, suptilni, 10. Re~no ostrvo - Umetak - Godi{wa donacija manastiru, 11. Cev~ica za cigarete, kami{ - Devojka bez rodoteqa, 12. ^etvrti pade` (gram.) - Sporedna zgrada u dvori{tu.

MARADIK, AZILANT, TABU, WD, AVIONI, UZ, KAPRIC, OKUKA, ATO, LINEAL, T, VIDRE, IZNOSI, A, BASENI, @IV, ^LAN, LASTAR, UNIKAT, AKOV, GD, LOSION, TA, RAPORT, LABIJ, ORO, PIJANICA,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: OSKORU[OVA^A, PARS,

„Mnogi je se pla{e, pa joj se sklawaju s puta“

Elena Karaman nakon razvoda od Jugoslava Kari}a, prodala je ku}u na Kosmaju Novaku \okovi}u, a u blizini kupila imawe na kojem je sagradila svoju ku}u.

Ona je odlu~ila da se izoluje od svih, pa je wena vila napravqena duboko u {umi okru`ena samo drve}em. Me{tani priznaju da im je Elenin `ivot interesantan, ali i zastra{uju}i.

„Mnogi be`e od we kada je vide jer se boje ne znam ni sam ~ega. Ona je qubazna, ako joj se javite ona }e odgovoriti uz osmeh. Vidimo je i u prodavnici, ali i obli`noj kafani. Druga~ija je i mnogi su se navikli da je ~udna ili autenti~na, kako god se to zove. Me|utim, mnogi se i pla{e tih rituala iz nerazumevawa pa se sklawaju s puta woj, ali i od ku}e kada moraju da pro|u pored“, ka`e za „Blic“ stariji gospodin koji u blizini ima vikendicu.

Podsetimo, Elena Karaman je nedavno otkrila je da se wena vila zove Nemetona. „Posle rekordnih deset meseci ona je tu. Vi|ena i odsawana u onom skrovitom }o{ku moje ma{te iz koga izviru svi moji projekti i kreativne pri~e. U tom unutra{wem vrtu blagosloven AWEN-om (cen-

OVAKO JE SILVANIN AUTOMOBIL IZGLEDAO NAKON NESRE]E U KOJOJ JE STRADALA: Vozilo potpuno smrskano

Legendarna peva~ica Silvana Armenuli} tragi~no je nastradala 10. oktobra 1976. godine u saobra}ajnoj nesre}i kod Smedereva. U trenutku smrti je imala 37 godina, a u automobilu su sa wom tada bili i wena sestra Mirsada Barjaktarevi} i muzi~ar Miodrag Ja{arevi}. Muzi~ari su poginuli kod mesta Kolari na smederevskom putu.

Na dru{tvenim mre`ama pojavile su se fotografije automobila u kom je peva~ica poginula, a koji je nakon nesre}e bio potpuno smrskan.

Nesre}a se dogodila nakon nastupa na kojem je trebalo da peva i Lepa Luki}, ali se ona uspava i nije stigla na koncert. Podsetimo, Luki}eva je u jednom intervjuu pre nekoliko godina otkrila da nakon Silvanine nesre}e vi{e nije sela za volan.

tralni princip Druidne tradicije i podrazumeva bo`ansku inspiraciju ) nastao je i bio podr`an vidqi vim i nevidqi vim silama i ovaj projekat na{eg novog doma, na{eg li~nog sve tili{ta“, napisala je Elena. Jelena i Novak \okovi} su sada{we imawe na Kosmaju koje se prostire na nekoliko hektara kupili od ~lanova porodice Kari}. Ta~nije, od Elene i Jugoslava, koji su nakon razvoda odlu~ili da ku}u u kojoj su `iveli prodaju za 2,9 miliona evra. Elena se tada tom prilikom oprostila od svog doma.

„Opra{tawe od ku}e koju sam nekadala i donela u stvarnost. Od zemqe na kojoj sam nau~ila toliko toga, koja mi je donela isceqewe, uvide i povezala me s mojim autenti~nim bi}em i vi{om svesti. Mazile smo se, ~uvale, ona mene, ja wu. [aputale snove, prizivale i pu{tale u etar molitve… Za li~no i kolektivno dobro“.

Rada Manojlovi} je zbog wega ostavila

Milana Stankovi}a, a onda je do`ivela te`ak

„Wegova

sestra je mislila da ih nisam dostojna jer sam folk peva~ica sa sela“

Qubavni `ivot popularne peva~ice Rade Manojlovi} ~esto je glavna tema medija, te se tako u jednom periodu uveliko pisalo o wenoj vezi sa ko{arka{kim agentom Momirom Gaji}em.

Par je u po~etku vezu dr`ao u dubokoj tajnosti, ali kada je Momir po~eo da se pojavquje na Radinim nastupima, sve je iza{lo na videlo.

Naime, Rada je sama priznala da je zbog Momira Gaji}, ostavila peva~a Milana Stankovi}a sa kojim je tada bila u vezi, a u ko{arka{kog agenta zaqubila se dok je jo{ bila zauzeta.

Wihova veza trajala je tri godine i bila je medijski propra}ena, a nakon raskida isplivali su brojni detaqi. Momir tokom veze nije `eleo da daje izjave, a Rada je uvek isticala da je sre}na i da `eli da se ven~a za sportskog biznismena.

Nakon raskida u Momir je poru~io: “Rada je dokaz da ne treba

raskid

biti sa peva~icom”.

Me|utim, Rada je i sama potvrdila da se wihov odnos zavr{io nesportski jer je wena profesija bila konstantan trn u oku.

„Sa biv{im de~kom raskinula sam pre pet i po meseci i ne bih mu dodatno poklawala pa`wu. Za mene je mrtav. Na tu pri~u bih stavila ta~ku, a on }e ostati poznat kao ‘biv{i de~ko Rade Manojlovi}'“, izjavila je tada peva~ica, pi{e Blic, a je onda dodala:

„Pored moje karijere, smetala nam je i daqina. U vezi je bilo i prelepih trenutaka, ali i daqina je u~inila svoje. On `ivi i radi u Americi, a ja u Srbiji. Neko vreme smo uspevali da uskladimo obaveze i vi|amo se, ali ~esta

razdvojenost je presudila.“

Peva~ica se onda osvrnula i na to da je wegova sestra nikada nije prihvatila zato {to je folk peva~ica sa sela.

„Nikad me nije cenila ni po{tovala. Mislila je da ih nisam dostojna, ja jedna obi~na folk pevaqka, i to sa sela. Kud }e{ gore! Ja sam woj bila kriva {to sam `iva. Ona je kraqica, neka je `iva i zdrava“, otkrila je tada Rada, dok Momirova sestra nije `elela da se upu{ta u pri~u o biv{oj snajki.

Momir Gaji} danas `ivi na Floridi. U sre}nom je braku sa lepom Nevenom Ninkovi} iz Kragujevca, koja mu je podarila dve }erke.

Futa otkrio {ta }e da uradi sa neobjavqenim tekstovima koje je prona{ao nakon smrti supruge Marine Tucakovi}

Marina Tucakovi} stvorila je neke od najve}ih hitova doma}e muzi~ke scene, a nakon wene smrti ostali su neobjavqeni tekstovi. Aleksandar Futa Radulovi} otkrio je {ta }e uraditi sa tekstovima supruge Marine Tucakovi} koje je prona{ao nakon wene smrti.

„Ima jo{ mo`da dve ili tri pesme koje su kompletne, koje ~ekaju pravog interpretatora… Ostalo su neki delovi. Sada ne `elim ja da to

nekom dajem da dora|uje, ali vide}emo kako }e i {ta }e biti“, ispri~ao je Futa. ^uveni kompozitor Aleksandar Radulovi} Futa osnovao je „Xej tribute bend“, u ~ast Xeja Ramadanovskog. Bend je ve} spreman da startuje sa nastupima, a koji }e izvoditi iskqu~ivo hitove pokojnog peva~a sa Dor}ola, koje potpisuju upravo on i wegova supruga, hitmejkerka Marina Tucakovi}.

Elena Karaman

Silvana Armenuli}

Rada i Momir

Rekordi Reala koji su obele`ili

Ligu {ampiona, sezona kao nikad ranije i Modri}eva dominacija

Da li je i bilo pitawa o tome ko }e biti {ampion Evrope? Pa, ~ini se da u [paniji zaista nije, iako se ostatak Evrope potajno nadao da }e Borusija iz Dortmunda do}i do trijumfa protiv Reala iz Madrida.

Napadali su i napadali „milioneri“ tokom prvog poluvremena u Londonu, na „Vembliju“, proma{ili nekoliko sjajnih prilika (Karim Adejemi, dve), ali je sve do{lo na svoje u drugom delu za Madri|ane.

Karlo An~eloti, trener Reala, podigao je obrvu, ekipu poslao u napad, te do kraja me~a postigao dva gola za 15. titulu prvaka Evrope.

Prvo je Danijel Karvahal u 74. minutu, posle kornera, glavom poslao loptu u mre`u Gregora Kobela, da bi u 83. ta~ku na finale stavio Vinisijus @unior.

Asistenciju za prvi pogodak imao je Toni Kros, dok je za drugi posle gre{ke Iana Matsena, loptu ka Vinisijusu poslao Xud Belingem.

Obarawe rekorda postalo je normalno kada je u pitawu „kraqevski klub“, a svake godine ~ini se da urade ne{to {to niko nije ranije.

Sada su po 15. put osvojili Ligu {ampiona, a ova titula }e biti posebna po tome {to Madri|ani nisu izgubili nijedan me~ u ovogodi{wem tami~ewu.

Zabele`ili su 10 pobeda i tri nere{ena rezultata, a redom su padali Napoli, Braga, Union Berlin, Lajpcig, Man~ester siti i Bajern.

Real ve} neko vreme finala Lige {ampiona igra bez gre{ke, devet utakmica i devet pobeda. Posledwi put kada su pora`eni u finalu ovog takmi~ewa, ono se zvalo Kup {ampiona.

To se desilo 1981. godine kada je od Madri|ana bio boqi Liverpul sa 1:0 u Parizu. [to se ti~e rekorda krenu}emo od An~elotija koji je postao najtrofejniji trener u istoriji sa {est titula.

Toni Kros, Danijel Karvahal, Luka Modri} i Na~o tako|e su Ligu {ampiona osvojili {esti put u karijeri, a Modri} i Na~o imaju ukupno 26 trofeja osvojenih sa Realom (najtrofejniji u istoriji kluba).

Hrvat je sru{io i rekord legendarnog Ferenca Pu{ka{a tako {to je postao najstariji fudbaler koji je igrao za Real u finalu najboqeg evropskog fudbalskog takmi~ewa. Kada je do{ao u Real sa 27 godina Modri} nije imao nijedan evropski trofej, ali za to je mo`da vi{e kriv Totenhem.

Potrebno je samo pola sata nabrojati sve, ali idemo daqe. Xud Belingem, engleski fudbaler, uspeo je da nastavi tradiciju, te da u glavnom gradu svoje zemqe podigne „u{ati“ trofej. Pre wega je Karim Benzema to uradio u Parizu (2022), Geret Bejl u Kardifu (2017) i Kristijano Ronaldo u Lisabonu (2014).

Od ovog finala profitirala je i Borusija, iako je izgubila, a glavni krivac za to je Belingem, koji je upravo iz redova „milionera“ do{ao u Real.

Kako je otkrio nema~ki Bild, Real je du`an da Borusiji uplati 20 miliona evra ukoliko Madri|ani u narednih {est godina osvoje LA ligu ili Ligu {ampiona. „Kraqevski klub“ je uradio oba ove godine, te }e uskoro morati da plati veliki iznos Borusiji. Vinisijus @unior, krilni fudbaler Reala, postao je najmla|i igra~ koji je postigao gol u dva ili vi{e finala Lige {ampiona. Prestigao je Mesija i sa 23 godine i 325 dana upisao se zlatnim slovima u kwige istorije.

Nakon finala bilo je veoma emotivno jer je klupsku karijeru zavr{io Toni Kros, ~ovek koji je postao prava legenda u [paniji. „Ve} sam se oprostio pro{le sedmice na stadionu, ali naravno, `eleo sam da zavr{im karijeru pobedom u ovom finalu“, rekao je Kros.

Nemac je za 10 godina u Realu odigrao 465 utakmica i postigao 28 golova. Osvojio je ~etiri {ampionske titule u [paniji, {est trofeja u Ligi {ampiona, Kup kraqa, ~etiri Superkupa [panije, tri Superkupa Evrope i pet titula Svetskog klupskog prvenstva.

„To je istorija i tradicija kluba, naravno i kvalitet igra~a, klub je porodica, zajedno radimo bez problema i atmosfera je veoma dobra u svla~ionici. Moram da zahvalim klubu i igra~ima, niko nema veliki ego, zaista su skromni, nije bilo te{ko voditi ekipu ove sezone“, rekao je An~eloti tokom proslave Reala.

KAKO

POBEDITI ZVEZDU? @eqko Obradovi}

sedmi uzastopni put izgubio od crveno-belih!

Ko{arka{ima Crvene zvezde je postala navika da dobijaju Partizan, pa im je na startu finalne serije Superlige KLS po{lo za rukom po sedmi uzastopni put. Od triple krune, posle Kupa i ABA trofeja, deli ih jo{ jedna pobeda. A crno - beli, ko zna koju po redu neizvesnu zavr{nicu nisu uspeli da re{e pobedni~ki u dugoj sezoni, kojoj i jedni, i drugi, odbrojavaju dane... Iako borbe za doma}i pehar odavno nemaju te`inu uloga kao u regionalnom takmi~ewu, makar i sa evroliga{kom zamajalicom kako se sve vi{e ~ini stvarnom, kada se ve~iti na|u o~i u o~i, magnetizam rivaliteta ne ponestaje. Niti mogu da dosade navija~ima.

Ovi posledwi, nisu u ponedeqak uve~e napunili dvoranu „Aleksandar Nikoli}“ kao {ipak, ali nisu za`alili, pre svega „delije“. Pobedni~ki niz crveno – belih kao da nema kraja. ^ak i sa „samo“ desetoricom prvotimaca, bez povre|enog Xoela Bolomboja, kome se tokom prve utakmice finala, pridru`io i Jago Dos Santos, ne{to mawih problema Nemawe Nedovi}a, aktuelni regionalni prvak je i daqe nedosti`an za najve}eg rivala.

„Uh, ovo je bio ba{ te`ak me~, sa ogromnom energetskom potro{wom. Mislim da smo mogli i bez triler zavr{nice, da ga „prelomimo“ i ne do|emo u situaciju da nam pobeda „visi“ u vazduhu. Voleo bih da sve ovo zavr{imo ve} na wihovom terenu, kao {to smo uradili i u finalu plej ofa ABA,“ pri`eqkuje Dalibor Ili} u kra}em razgovoru za Sport klub.

Skor od 7:0 je poput „Beogra|anke“, mada mo`e i da „uquqka“…

„Daje nam veliko samopouzdawe, snagu i voqu da nastavimo da pobe|ujemo kada je tako malo preostalo do kraja sezone. Ali, moramo da obratimo pa`wu na sve segmente, posebno na maksimalnu koncentraciju u odbrani.“

Dok tim sa Malog Kalemegdana ~ulima skoro da ne veruje kako je ve} toliko puta „o~itao“ onom drugom, najve}i rival je silom „bega“ Bruna Kabokla, ekspresno morao da se preorjenti{e na „ni`u“ igru. Uz svo razumevawe personalno – pozicione problematike, Partizan je, i posledwi poku{aj va|ewa sezonskih fleka, zapo~eo porazom i sli~nim felerima, koji su (ve}) ko{tali boqeg evroliga{kog plasmana, ABA prstena i ve}ine sezonskih poraza. Od individualnih izdawa „vi|enijih“ prvotimaca, preko izostanka brze igre do nekih nemilih nesportskih scena (tu~a Nanelija i Lazarevi}a, neo~ekivani odlazak brazilskog reprezentativca)…

„Iako smo pora`eni, odigra-

Zvani~no: Mbape u Real Madridu, zavr{en transfer decenije

Francuski fudbaler, Kilijan Mbape, zvani~no je u Real Madridu.

Ovu informaciju potvrdio je „kraqevski klub“, kao i najpoznatiji insajder Fabricio Romano.

Ve} nekoliko prelaznih rokova unazad, Mbape se povezivao sa Realom, ali je tek sada transfer ozvani~en.

Ovo je sasvim sigurno transfer decenije.

Mbape je ponikao u Monaku, gde je proveo tri sezone, a potom je sedam sezona proveo u Pari Sen @ermenu.

Real Madrid je ove sezone po 15. put postao prvak Evrope jer je pobedio Borusiju Dortmund sa 2:0 u finalu Lige {ampiona.

li smo jako dobar me~ bez punog rostera, da ne spomiwem na{e poznate probleme. Imali smo i {ut za pobedu, ali se nije dalo… Nismo smeli da dozvolimo Zvezdi neke lake poene iz tranzicije. Spomiwete tih sedam poraza, ali mi }emo prekinuti taj negativni niz. Sezona jo{ nije zavr{ena, nadam se da }emo uspeti da slavimo u slede}e dve utakmice,“ optimista je Danilo An|u{i}. Pouzdani bek koji ne drhti za minute u Superligi, navukao je gnev crveno – belih navija~a posle jedne trojke poput kapi vode kada je pokazao da ih „slabo“ ~uje…

„Nisam nikog provocirao, samo neka navijaju za svoj klub. @eleo sam da motivi{em saigra~e, a prvo sebe, zbog toga sam to uradio. Meni ne smeta vrela atmosfera u Pioniru, dobra je da se „razbudim.“

An|u{i}a nije pomeo ni sedmi poraz od ve~itih, pa da se ne sna|e na pitawe o pokvarenoj atmosferi u svla~ionici.

„Kakva god da je atmosfera, osta}e tamo gde je i do sada bila, u na{oj svla~ionici.“

JO[ JEDAN VA@AN IGRA^ NAPU[TA ZVEZDU:

Marko Stameni}, fudbaler Crvene zvezde, karijeru }e nastaviti u engleskom Koventriju.

Stameni} je u redove tima sa Marakane do{ao iz Kopenhagena kao slobodan igra~ pred po~etak sezone 2023/2024, i za to vreme je na 35 utakmica u crveno-belom dresu postigao dva gola uz jednu asistenciju.

Stameni} je po dolasku u redove Zvezde bio pravo otkrovewe, ali je tokom sezone do`iveo pad u formi, zbog ~ega je jedno vreme bio u drugom planu.

Ipak, dolaskom Vladana Milojevi}a Stameni} je u zavr{nici sezone ponovo po~eo da dobija {ansu i postao je jedan od najzaslu`nijih za duplu krunu crveno-belih.

Pre Stameni}a Zvezdu su napustili Osman Bukari, koji je oti{ao u Ostin u MLS ligu, kapiten Aleksandar Dragovi}, te Nemawa Milunovi} i Zoran Popovi} (istekao ugovor).

„Grobari“:

Vu~eli} i Vazura su simboli kriminala i propadawa,

oni

moraju

biti isterani iz Partizana

Navija~i Partizana oglasili su se o{trim saop{tewem u kom su zapretili Miloradu Vu~eli}u i Milo{u Vazuri.

Ogor~eni de{avawima u fudbalskom klubu Partizan ve} godinama unazad, „grobari“ su itakli da }e borbu za spas kluba preneti na ulice, po{to kako su naveli, put bez nasiqa do sada nije davao rezultate.

Saop{tewe „grobara“ prenosimo u celosti.

„Na{a borba za slobodan Partizan traje ve} vi{e od dvadeset godina.

FK Partizan je otet i, ne samo to, obezglavqen, osramo}en, doveden je na najni`e grane od svog postojawa. U sedamdeset devetoj godini od osnivawa, sa ruiniranim stadionom na kome je obnovqena samo centralna sve~ana lo`a za wih i wihove sau~esnike, okupatorska uprava FK Partizan je svojim kriminalnim delovawem otu|ila klub od svojih navija~a.

Zajedno sa svojim sau~esnicima koji su im to omogu}ili, Uprava FK Partizan dr`i da klub i nema navija~e! Ono {to je preostalo nije vi{e Partizan kakav znamo i pamtimo. To je poligon za kriminalne radwe, podani~ko delovawe i izlog be{~a{}a.

Bez trunke stida i srama, Milorad Vu~eli} i Milo{ Vazura, gospodare klubom na bezo~an na~in, sprovode}i „tala~ku“ krizu, sa jedinim ciqem – da nakon wih ovaj klub prestane da postoji.

Godinama smo ukazivali na o~igledan privredni kriminal, protivpravno boga}ewe pojedinaca i neshvatqivu bahatost i neprihvatawe odgovornosti za katastrofalno stawe u klubu. Na po~etku pro{le godine, u mirnom protestu kod Terazijske ~esme, jasno smo izneli zahteve ispred {ireg fronta navija~a Partizana i odabrali mirni bojkot utakmica na doma}em terenu, kao jedan vid protesta.

S obzirom na to da mirni protesti nisu urodili plodom, a da su nadle`ni organi ostali nemi, ukqu~uju}i i sau~esnike iz nelegitimne skup{tine FK Partizan, odlu~ili smo da na{u borbu izmestimo na ulice. U ovoj zemqi, kada odabere{ put bez nasiqa, kada jasno i artikulisano 99,9% navija~a Partizana sa svih tribina mirno zahteva da se klub spasi, takvi zahtevi o~igledno ostaju bez odgovora.

Kao {to kr~ag ide na vodu dok se ne razbije, zajedno sa svima onima kojima je Partizan u srcu, odluka tribine je da odgovore na na{e zahteve potra`i na ulici.

Milorad Vu~eli} i Milo{ Vazura su crvena linija u svakom od na{ih zahteva. Oko toga nema, niti }e ikada biti kompromisa. Kao simboli kriminala i propadawa, kao simboli podani{tva i pristajawa da budu statisti i sau~esnici u ovoj lakrdiji, u kojoj je jedan od simbola ove zemqe sveden na status taoca, oni ne zaslu`uju da samo budu smeweni. Oni moraju biti isterani iz Partizana. Tokom svih prethodnih godina, borba protiv okupatorske uprave FK Partizan imala je razli~ite modalitete, ali po{to nijedan od mirnih apela nije urodio plodom, a po{to se jezik razuma o~igledno tuma~i kao slabost i strah, ovim putem pozivamo sve navija~e Partizana da prepoznaju ovaj momenat i da zajedno sa mati~nom tribinom smelo istupe i da na ulici poku{amo da vratimo ono {to je na{e.

Kada institucije zaka`u ili sa pre}utnim zadovoqstvom gledaju propadawe ovog nekada velikog kluba, ujediweni navija~i Partizana }e zajedno tra`iti razre{ewe ove tala~ke krize. Mo`da }e onda neko obratiti pa`wu, mo`da }e se tek tada neko opametiti i re}i – sada je dosta!

O~igledno je da drugog puta nema. Ili mi ili oni!“.

VIDI] OTKRIO MANE ENGLEZIMA, KRITIKOVAO PIKSIJA ZA

JEDNU

STVAR:

Nisu se u tome popravili dve godine posle Katara

Biv{i srpski fudbaler Nemawa Vidi} razgovarao je za "Sky Sports" o o~ekivawima za reprezentaciju Srbije na predstoje}em Evropskom prvenstvu u Nema~koj.

Vidi}, koji je bio stub odbrane Man~ester Junajteda, dao je svoje mi{qewe o trenutnom stawu tima i {ansama na turniru.

„Mislim da smo napred dobri, posi`emo golove posledwih godina, na Svetskom prvenstvu pogotovo, postigli smo pet golova u grupi. Ali i primamo golove. Ako pogledate Srbiju danas posle dve godine od Katara, nismo se mnogo poboq{ali u pogledu odbrane i to je ne{to {to moramo da popravimo“, smatra Nemawa. Jedna od glavnih briga Vidi}a je forma kqu~nih ofanzivnih igra~a. Aleksandar Mitrovi}, Sergej Milinkovi}-Savi} i Du{an Tadi}, koji su kqu~ni za stvarawe {ansi i postizawe golova, trenutno igraju u ligama koje nisu na nivou najja~ih evropskih takmi~ewa, kao {to su Saudijska Arabija i Turska. Vidi} isti~e da je neizvesno u kakvoj }e

fizi~koj spremi biti ovi igra~i na po~etku Evropskog prvenstva, {to mo`e biti zna~ajan problem za reprezentaciju. Vidi} je realan u proceni snage srpskog tima i postavio je prolazak grupne faze kao glavni ciq. Smatra da bi to bio veliki uspeh za Srbiju na turniru. U nabrajawu najja~ih aduta Srbije, Vidi} je posebno istakao napada~e: Aleksandra Mitrovi}a, Du{ana Vlahovi}a, Luku

Jovi}a i Du{ana Tadi}a. Tako|e je spomenuo i Filipa Kosti}a kao kqu~nog igra~a koji mo`e naneti {tetu protivnicima svojim ofanzivnim sposobnostima. Vidi}eve re~i reflektuju balansiran pristup, priznaju}i snage i slabosti tima. Napad je definitivno najja~a strana Srbije, dok }e odbrana morati zna~ajno da se poboq{a kako bi tim mogao da napravi ve}i iskorak na Evropskom prvenstvu.

Srbija 14. favorit na Evropskom prvenstvu

Fudbalska reprezentacija Srbije 14. je favorit za osvajawe predstoje}eg Evropskog prvenstva u Nema~koj.

Najve}e {anse da osvoji turnir ima reprezentacija Engleske, saop{tila je kompanija za sportsku

analitiku Opta.

Optin superkompjuter predvideo je da od 24 ekipe u~esnice, Srbija ima jedan odsto {anse za trijumf na takmi~ewu koje se od 14. juna do 14. jula odr`ava u Nema~koj.

Kako se navodi, Srbija ima 3,5 odsto {anse da se plasira u finale, 9,2 odsto za plasman u polufinale, a 23 odsto za ~etvrtfinale.

Srbija je u grupi sa Engleskom, Danskom i Slovenijom.

Prema tim podacima Engleska je prvi favorit i ima 19,9 odsto {ansi za trijumf, 31,1 odsto za plasman u finale, 48,2 odsto za polufinale, a 70 odsto za ~etvrtfinale.

Drugi favorit je Francuska sa verovatno}om za osvajawe titule od 19,1 odsto, a za plasman u finale 30,4 odsto.

Vazura i Vu~eli}

THURSDAY l ^ETVRTAK 6. 6. 2024.

PRVE RE^I NOVAKA POSLE POVLA^EWA

SA ROLAN GAROSA:

Vidimo se,

sa qubavqu i zahvalno{}u

Novak \okovi}, najboqi teniser sveta, oglasio se nakon povla~ewa sa Rolan Garosa.

Novak se u utorak povukao zbog povrede kolena. Pokidao je meniskus kolena.

\okovi} je u utorak i{ao na magnetnu rezonancu a nakon pregleda je objavio povla~ewe.

„Zaista sam tu`an {to objavqujem da moram da se povu~em sa Rolan Garosa. Igrao sam srcem i dao sve

od sebe u prethodnom me~u i na`alost, zbog puknu}a sredweg meniskusa u desnom kolenu, moj tim i ja smo morali da donesemo te{ku odluku nakon pa`qivog razmatrawa i konsultacija.

@elim puno sre}e igra~ima koji se takmi~e ove nedeqe i iskreno se zahvaqujem neverovatnim navija~ima za svu qubav i podr{ku. Vidimo se uskoro. Sa qubavqu i zahvalno{}u“, poru~io je Novak.

Novak \okovi} verovatno propu{ta Vimbldon i Olimpijske igre

Najboqi teniser sveta Novak \okovi} se povukao sa Rolan Garosa zbog povrede kolena, a prema prvim prognozama oporavak bi mogao da traje najmawe ~etiri nedeqe, a u najgorem slu~aju {est meseci.

Naime, u zavisnosti od te`ine o{te}ewa meniskusa, kod mla|ih sportista period u kojem moraju da miruju traje izme|u ~etiri sedmice i 12 nedeqa.

Kod osoba starijih od 35 godina oporavak mo`e da traje od tri do {est meseci.

U svakom slu~aju, bilo bi pravo ~udo da se \okovi} takmi~i na predstoje}em Vimbldonu (od 1. do 14. jula), pa i na Olimpijskim igrama u Parizu (od 26. jula do 11. avgusta).

Srpski teniser je desno koleno povredio pre nekoliko meseci, me|utim, kako je rekao, to mu nije smetalo da igra na turnirima.

Ipak, u me~u osmine Rolan Garosa protiv Fransiska Serundola nezgodno je stao i pogor{ao povredu, ali je nastavio duel i potom stigao do ~udesne pobede.

Novak se povukao

sa

Rolan

Garosa, {okantne informacije

iz Pariza

Sve je moglo da bude druga~ije

Lako je biti general posle bitke, ali sada deluje da su dve odluke Rolan Garosa samo dovele problem Novaka \okovi}a i bukvalno do ta~ke pucawa.

Srpski teniser je pokidao meniskus desnog kolena i nije poznato koliko }e dugo odsustvovati sa terena. Prve prognoze govore da to mo`e da bude dve ili tri sedmice, ali i ~ak tri meseca. Niko to ne zna sa sigurno{}u jer niko ne zna kakav je stepen povrede osim \okovi}a i wegovog lekara.

Ipak, sada kada se pogleda retrospektivna situacija u posledwih nekoliko dana ~ini se da je ovakav scenario mo`da mogao da bude izbegnut. Odluke Rolan Garosa koje su tada izgledale kao nelogi~ne sada postaju prosto bahate.

Naravno da bi u sportu svi trebali da imaju iste uslove i da se takmi~e ravnopravno, ali se ~ini da to ovog puta nije do kraja bio slu~aj.

Prva odluka je besmisleno insistirawe na tome da Grigor Dimitrov i Zizu Bergs odigraju me~ na „[atrijeu“. Stoji da su morali da zavr{e me~, ali su to mogli da urade i na stadionu „Suzan Lenglen“ na kom je, uostalom, program krenuo sat vremena ranije. Odlu~eno je da se igra na najve}em stadionu, pa je tako po~etak me~a \okovi}a i Lorenca Musetija pomeren za 22.37.

To je zna~ilo da }e \okovi} imati mnogo mawe vremena za oporavak koji mu je i te kako bio neophodan nakon ~etiri sata i 29 minuta tenisa.

Dakle, Ameli Morezmo, direktorka turnira, najpre je donela odluku da me~evi na svim terenima kre}u od 10.00, a onda je pomerila ipak za 12.00 na „[atrijeu“. Neobja{wivo konfuzno {to je dovelo do toga da ni igra~i vi{e ne znaju kada }e igrati u ovoj vanrednoj situaciji. Promena odluka iz sata u sat iz dana u dan pokazalo se kao lajtmotiv turnira. Sada je to napravilo ozbiqan haos najboqem teniseru sveta koji nije dobio niti jednu privilegiju ili kakvu takvu za{titu od turnira.

Rolan Garos je poku{ao da bude pravi~an prema svima i onda su se kola slomila na najboqem igra~u sveta. Neverovatno je da tim konstantnim promenama termina u kojima je odigrao ~etiri me~a. Druga bizarna odluka je odbijawe qudi koji odr`avaju terene da to i urade. Da, verovali ili ne odbili su da usli{e molbu \okovi}a da se teren izravna prilikom svake pauze, a supervizor je poru~io da tu ne mo`e da uradi ni{ta.

Nestvarno. Nije pomoglo ni to {to je \okovi} li~no razgovarao sa supervizorom turnira jer je on poru~io da je, pazite sad, nemo}an pred onima koji odr`avaju terene i da to ne `ele da rade. I nije to Novak `eleo za sebe kao povlasticu, nego za rivala I sebe kako bi se smawila mogu}nost da do|e do ovog scenarija.

mu se desilo

SINER "PRESKO^IO" NOVAKA I PORU^IO: Razo~aravaju}e je to {to

Janik Siner svakim gestom pokazuje da je pravi naslednik Novaka \okovi}a. Nakon {to se Srbin povukao sa pariskog slema, Italijan je postao najboqi teniser sveta.

Siner je u ~etvrtfinalu pobedio Bugarina Grigora Dimitrova sa 6:2, 6:4, 7:6 (7:3), a onda je govorio o Noletu sa dosta po{tovawa kao {to to i ina~e radi.

Zaista je razo~aravaju}e to {to se desilo Novaku i ja mu `elim brz oporavak. Trudim se da ne mislim mnogo o tome {to sam postao najboqi na svetu i ono {to `elim je da igram najboqi tenis ovde. Hvala timu, oni su me vodili do ovog uspeha i pokazali da je nemogu}e ipak mogu}e. Ovo je poseban momenat za mene i drago mi je {to ga delim sa svima vama u Parizu - rekao je Siner posle me~a.

Novak \okovi}, najboqi teniserr sveta, povukao se sa Rolan Garosa zbog povrede kolena.

Sam turnir je potvrdio to. \okovi} je pokidao meniskus kolena, i zbog toga se povla~i sa pariskog grend slema. \okovi} je tokom me~a protiv Fransiska Serundola u osmini finala imao problema sa kolenom. Tra`io je medicinski tajm-aut. Lekari su mu ukazivali pomo}, pio je tablete i na momente se ote`ano kretao. Me|utim, ipak je uspeo da pobedi u pet setova nakon drame (6:1, 5:7, 3:6, 7:5, 6:3).

Nakon me~a, i{ao je u utorak na magnetnu rezonancu, i nakon pregleda je objavio povla~ewe. Novak je trebalo da igra protiv Kaspera Ruda u ~etvrtfinalu.

„Uslovi su takvi bili ove godine zbog ki{e, uti~e to na vla`nost vazduha, na podlogu, bilo je blata. Na travi recimo ne mo`e{ ne{to mnogo da radi{, na betonu je tako, kako je, ali na {qaci to ima uticaja i to mo`e da se re{i na neki na~in. Rolan Garos je najboqi na svetu kada je u pitawu briga o {qaci. Poznajem qude koji to rade, pri~ao sam sa jednim od wih na zagrevawu pre me~a o ~i{}ewu terena kada god bude prekid, da vode vi{e brige o terenu. Sunce je iza{lo posle mnogo ki{nih dana, to je uticalo na teren. Posebno te prve slojeve {qake. Ne znam {ta su uradili. Sklonili su neku {qaku, kao da je nije bilo na terenu. Zbog takvih suvqih uslova i sunca, to uti~e na {qaku. Povreda se dogodila ba{ zbog toga, okliznuo sam se. Svi imamo to kretawe na {qaci, ja se kre}em tako da mewam, imam promene pravca, mnogo puta sam padao i na {qaci i na travi, ovo je bilo jednostavno previ{e. Pri~ao sam sa sudijom, tra`io sam, ta~nije pitao da li mogu da ~iste teren ~e{}e, da se ne ~eka kraj seta za to, nego ~e{}e to da rade. Proverila je, pri~ala sa supervizorima i odgovor je bio ne. Zato sam tra`io razgovor sa supervizorom i tra`io obja{wewe. Ne upirem prstom ni na koga, ni na individualca ni na grupu qudu. Samo poku{avam da shvatim za{to bi to lo{e uticalo na teren, uostalom mi to radimo svojim nogama, ~istimo linije ili tako ne{to. Ne razumem kako to {teti terenu, smatram da to poma`e nama, igra~ima“, poru~io je \okovi}. Odmah se `alio kod organizatora, a to je radio i wegov tim. Nedostatak vremena za oporavak, dug boravak na terenu i nemar prema terenu i igra~ima je kombinovano napravio ovakav problem. Mo`da, samo mo`da, sve ovo je moglo da bude izbegnuto.