Srpski glas 6. jul

NEDEQE:

Vlast Emanuela Makrona se suo~ila sa najve}om

od protesta „@utih prsluka“ 2018. godine

BIO JE ^UVAR SRPSKE ^ASTI

I PONOSA

Preminuo \or|e

~uvar

Zejtinlika u Solunu

PwC Australia otpustila osmoro saradnika zbog

poreskog skandala

Australijski ogranak me|unarodne revizorske grupacije PwC otpustio je osam partnera, ukqu~uju}i i svog biv{eg izvr{nog direktora, u okviru interne istrage o curewu poverqivih vladinih poreskih planova, saop{tila je kompanija u ponedeqak

Nakon zavr{etka istrage, prona|eno je vi{e primera gde su „zloupotrebom poverqivih informacija“ prekr{eni profesionalni standardi, i tako|e je identifikovan „neuspeh rukovodstva i menaxmenta“ u re{avawu ovih slu~ajeva, navodi se u saop{tewu. Odgovornost je kqu~na za unapre|ewe na{e kulture poslovawa i na osnovu na{e dosada{we istrage, jasno je da pona{awe odre|enog broja partnera nije ispunilo ono {to se od wih o~ekivalo. Oni su sada odgovorni za svoje nedoli~no pona{awe“, rekla je vr{ilac du`nosti generalnog direktora Kristin Stabins u saop{tewu. Otpu{tawe je najnoviji potez kompanije, kako bi se obuzdale posledice skandala, nakon {to je biv{i partner koji je savetovao australijsku vladu o novim poreskim zakonima koji ciqaju izbegavawe poreza na preduze}a, podelio poverqive nacrte sa kolegama koji su kori{}eni za pokretawe poslovawa {irom sveta.

Me|u osam partnera, koji su oti{li ili su u procesu odlaska, nalazi se biv{i izvr{ni direktor Tom Sejmur koji je podneo ostavku u maju nakon {to je priznao da je primao mejlove koji sadr`e poverqive informacije o vladinim poreskim planovima.

NAKON JO[ JEDNE POBUNE LOKALNE ZAJEDNICE: Rio Tinto

obustavqa litijumski projekat u Zapadnoj Australiji

Anglo-australijski rudarski gigant Rio Tinto odustao je od planova za istra`ivawe nalazi{ta litijuma i nikla u Zapadnoj Australiji na podru~ju koje zahvata {ume, nakon {to je reagovala lokalna zajednica.

Rio Tinto je podneo 10 zahteva za istra`ivawe le`i{ta litijuma i nikla u blizini grada Dvelingap, ju`no od Perta, u najve}oj australijskoj dr`avi. Lokalna zajednica je brzo reagovala, te je upravni sud dobio ~ak 1.500 prigovora. Doma}i mediji su preneli vest nekoliko dana nakon {to je Alkoa, tako|e jedna od najve}ih rudarskih kompanija na svetu, objavila da na podru~ju oko istog gradi}a i u obli`woj drevnoj {umi ipak ne}e tra`iti boksit, rudu aluminijuma. Time je potencijalni zahvat smawila za 8.344 hektara.

Gra|ani su najvi{e bili zabrinuti za velik broj vrsta eukaliptusa i drugog drve}a i biqaka.

- Rio Tinto je u procesu povla~ewa svojih zahteva za dozvole za istra`ivawe na jugozapadu

Zapadne Australije. Ova odluka je donesena iz vi{e razloga, izme|u ostalog i kao odgovor na zabrinutost lokalnih zajednica – naveli su predstavnici Rio Tinta.

Lideri Australije, Novog

Zelanda, Japana i Ju`ne Koreje na samitu NATO u Viqnusu

Lideri Japana, Ju`ne Koreje, Australije i Novog Zelanda plani-

raju sastanak na marginama samita NATO-a od 11. do 12. jula u Viqnu-

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539; Email: info@srskiglas.com.au

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Biqana Leti} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

su, Litvanija, prenosi Rojters, pozivaju}i se na japanske medije. Sastanak ~etiri zemqe koje su Azijsko-pacifi~ki partneri vojnog pakta predvo|enog Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama prethodno je odr`an u junu pro{le godine u [paniji. Japanski premijer Fumio Ki{ida nedavno je u Tokiju razgovarao sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. U zajedni~koj izjavi, dve strane su naglasile „vojnu pretwu” Kine, a Ki{ida je rekao da }e Japan razmotriti redovno u~e{}e na sastancima Severnoatlanskog saveta i saradwu sa NATO-om u azijsko-pacifi~kom regionu.

Avion na letu Honolulu-Sidnej upao u jake turbulencije, sedam qudi povre|eno

Sedam qudi je povre|eno u avionu zbog jakih turbulencija tokom leta „Havaien Ajrlajns” iz Honolulua za Sidnej, prenosi AP.

Avion je u ~etvrtak prevozio 163 putnika i 12 ~lanova posade kada je nai{ao na neo~ekivane jake turbulencije negde u petom satu leta, navodi se u saop{tewu avio-kompanije.

„Avion je samo propao. Nismo bili spremni”, saop{tila je jedna od putnica za Ej-Bi-Si.

Aerodromski lekari su zbrinuli tri povre|ena putnika kada je avion sleteo u Sidnej, saop{tila je avio-kompanija. Jedan putnik i tri stjuardese upu}eni su u bolnice na daqe preglede, dok su stjuardese u me|uvremenu otpu{tene sa bolni~kog le~ewa, saop{tila je avio-kompanija u ponedeqak.

Pro{le godine u jakim turbulencijama povre|eno je 25 qudi na ovom letu.

^etiri putnika i dva ~lana posade su zadobili te`e povrede, a avion je pretrpeo mawu {tetu, navodi AP.

PREMIJERI HOLANDIJE I LUKSEMBURGA U BEOGRADU

Vu~i}: Imamo razli~ite poglede o KiM, znamo {ta je na{ posao

Premijeri Holandije i Luksemburga Mark Rute i Gzavije Betel sastali su se u Palati „Srbija” u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em. Premijer Holandije Mark Rute izjavio je da je va`nije nego ikad da delujemo zajedno. Premijer Luksembruga Gzavije Betel naveo je da je va`no da se napetosti na KiM smire. Predsednik Vu~i} kazao je da imaju razli~ite poglede o KiM, ali da Srbija zna {ta je wen posao.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je nakon sastanka sa premijerima Holandije i Luksemburga, Markom Ruteom i Gzavijeom Betelom, organizovao obilazak glavnog grada brodom.

„Nakon sastanaka, premijerima Holandije i Luksemburga sam pokazao na{ glavni grad sa vode. Razgovarali smo o predstoje}em EXPO2027 koji }e doneti mnoge projekte i dodatni razvoj Srbiji”, napisao je Vu~i}

Preminuo biv{i predsednik

Srbije Milan Milutinovi}

Biv{i predsednik Srbije Milan Milutinovi} preminuo je u 81. godini, objavio je na svom Instagram profilu predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i}.

na svom Instagram nalogu.

Vu~i} je priredio ve~eru u ~ast predsednika vlada Holandije i Velikog Vojvodstva Luksemburga.

Posle susreta predsednik Srbije je izjavio da je premijerima Holandije i Luksemburga zahvalan na investicijama i na podr{ci evropskom putu.

Obe}ao ukidawe rijalitija, a zatim najavio novu sezonu!

Vlasnik televizije Pink, posle brojnih spekulacija o ukidawu rijaliti programa “Zadruga” nakon uznemiruju}ih scena koje su emitovane u okviru rijalitija i burnih reakcija koje je sadr`aj programa izazvao, re{io je da nastavi projekat.

Sadr`aj emitovan na televiziji Pink u okviru rijaliti programa „Zadruga“ izazvao je burne reakcije zbog uznemiruju}ih scena nasiqa koje su prikazivane.

Protiv nasiqa i negativnih modela pona{awa koji se emituju na televiziji sa nacionalnom frekvencijom ustali su i stru~waci, ali i gra|ani koji su se nedeqama mirno borili protiv ovog velikog dru{tvenog problema protestima „Srbija protiv nasiqa“.

Nakon velikih nesre}a koje su pogodile Srbiju u maju mesecu posle dva masakra, kao i posle velikog odjeka koji su imale reakcije gra|ana u borbi protiv nasiqa, reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, koji je sugerisao Mitrovi}u da ukine rijaliti program. Posle obra}awa predsednika, vlasnik televizije Pink najavio je da „Zadruge“ vi{e ne}e biti, me|utim, usledio je obrt.

„I zamolio sam ga i rekao mu da jedan deo gra|ana Srbije smatra da rijaliti nije dobra stvar i da ja znam kakav je wegov stav i gledalaca Srbije koji to gledaju, ali to je bila moja molba. Pre nego {to sednemo i razgovaramo o tome. Zamolio sam ga pre nego {to se o tome razovara u okviru REM-a, zamolio sam ga da sam razmotri mogu}nost da to ukine – da li }e ili ne}e, to }emo da vidimo“, naveo je tada Vu~i}.

Premijerka Srbije ubrzo nakon toga je objavila da je rijaliti na Pinku ukinut.

„TV Pink je ukinuo rijaliti, Nova nikada nije pomenula da `eli da ukine rijaliti, tako da

„Za mene nije problem da vodim otvorene razgovore. Obe}ao sam da }e Srbija dati sve od sebe da se sa~uvaju mir i stabilnost, ali da sam pomalo upla{emn jer taj strepen neodgovornosti kod nekih nisam video. Razmotri}emo stvari i obavestiti na{e partnere o tome“, poru~io je Vu~i}.

Milan Milutinovi} bio je predsednik Srbije od 1997. do 2002. godine. Pre toga, bio je republi~ki sekretar za prosvetu i nauku Srbije od 1977. do 1982. godine, ambasador Jugoslavije u Gr~koj od 1989. do 1995. i savezni ministar inostranih poslova od 1995 do 1997. godine.

Nakon isteka predsedni~kog mandata, u decembru 2002, predao se Ha{kom tribunalu, gde je bio optu`en za ratne zlo~ine u toku sukoba na Kosovu i Metohiji. 26. februara 2009. oslobo|en je i progla{en nevinim po svim ta~kama optu`be.

Ro|en je u Beogradu 1942. godine, gde je zavr{io i osnovnu {kolu i gimnaziju, a diplomirao je 1965. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Aktivno se bavio politikom jo{ od 1969. godine.

Deveti protest „Srbija protiv nasiqa”

Deveti protest „Srbija protiv nasiqa” odr`an je u Beogradu, ali i u vi{e gradova {irom zemqe – Zrewaninu, Smederevu, [apcu, Kraqevu, Kragujevcu, Jagodini, Leskovcu… Zbog ki{e, protest je odlo`en u Ni{u. U prestonici, demonstranti su {etali do zgrade Televizije Pink, gde su protestovali zbog, kako navode, uzurpirawa nacionalne frekvencije i pu{tawa rijaliti programa koji promovi{u nasiqe.

Okupqeni su nakon odr`anih govora ispred Skup{tine Srbije pro{etali do zgrade TV Pinka. Kolona u~esnika protesta „Sr-

je taj zahtev delimi~no ispuwen“, rekla je Ana Brnabi}.

Ubrzo se oglasio i vlasnik Pinka. “Verujem da je jedinstvo Srbije

bija protiv nasiqa” stigla je do zgrade televizije Pink u Beogradu. U~esnici su nosili transparente sa porukama protiv nasiqa

i procena Predsednika Republike, va`nija od svake vrste interesa Pinka i mog li~nog interesa”, objavio je Mitrovi} na tviteru.

Me|utim, Mitrovi} je sada objavio na svom zvani~nom Instagram nalogu da su po~ele pripreme za novu sezonu rijaliti programa „Zadruga“.

Kako je Mitrovi} otkrio, nova, sedma „Zadruga“ ima}e poseban naziv, ali i „nikad bogatiji nagradni fond“.

„Pripreme za novi after-real projekat, koji }e naslediti Zadrugu i koji je po svojoj strukturi biti vi{e igrani nego reality, zbog emitovawa sa zaka{wewem od 240 sekundi, kako bi tolerancija na

kojima su se obratili vlasniku televizije @eqku Mitrovi}u paroama: „Izlazite napoqe” i „Ne}emo Zadrugu”.

dru{tvene anomalije bila nulta, od sutra po~iwe kasting za budu}e igra~e! Nagradni fond je 250.000 evra, {to zna~i da je prva nagrada 100.000 evra, a druga, tre} a i ~etvrta 50.000 evra! Ime nove sezone projekta bi}e ‘ELITA’,“ najavio je Mitrovi}.

Dok u Srbiji uveliko traje borba da se iskorene veliki problemi sa kojima se suo~avaju i pojedinci i dru{tvo, nadle`ni i daqe ne reaguju na goru}i problem prikazivawa neprikladnih programa na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, kao i na promociju kriminala, prostitucije i drugih oblika pona{awe neprikladnih za ure|eno dru{tvo.

Haos i neredi u Francuskoj zbog policijskog ubistva tinejxera

[irom Francuske - hap{ewa, povre|eni policajci, napadnute policijske stanice i kasarne `andarmerije, zapaqeni automobili, razbijene glave, po`ari…

Rezultati nereda mogu se sa`eti u jednu re~: apokalipti~ni. Scene gerilske borbe, pqa~ke, paqewe vozila i kanti za sme}e.

Smrt tinejxera iz pi{toqa policajca je bila “okida~” i izazvala masovne proteste i obra~un demonstranata sa policijom… Sve to vi{e li~i na strahote pravog rata.

Francuska je poku{ala da uzme dah posle neprospavanih no}i nezapam}enog nasiqa koje se kao po`ar {irio od Pariza i Marseqa, preko Tuluza, do Lila i Strazbura.

Nema sumwa da se vlast Emanuela Makrona suo~ila sa najve}om krizom od protesta „@utih prsluka”, koji su po~eli 2018. godine.

Bilans nezapam}enih nereda je stravi~an. Izgrednici nisu samo

palili zgrade i vozila i pqa~kali prodavnice, ve} su napali i 31 policijsku stanicu. Samo u no}i izme|u petka i subote uhap{eno je 1.311 osoba, me|u kojima je bilo i trinaestogodi{waka. Ovaj broj je znatno ve}i u pore|ewu sa danom ranije, kada je, kako saop{tava Ministarstvo policije, uhap{eno 875 qudi. Na ulice Francuske poslano je oko 45.000 policajaca, vi{e nego ve~e pre, a vi|ena su i oklopna vozila. Do sada je povre|eno vi{e od 200 pripadnika organa bezbednosti.

Smrtonosna pucwava policije na 17-godi{weg tinejxera koji je vozio automobil u predgra|u Pariza posledwi je u nizu smrtonosnih incidenata u Francuskoj.

Smrt Nahela ponovno je u prvi plan izbacila dugogodi{we pritu`be siroma{nih i rasno me{ovitih urbanih zajednica na policijsko nasiqe i rasizam.

Wegova sahrana je bila vrsta katarze besnih gra|ana. Nikad vi{e policajaca nije izvedeno na ulice u ovoj dr`avi.

To je bilo tre}e ubistvo ove godine tokom policijskog zau-

stavqawa u saobra}aju, nakon rekordnih 13 smrtnih slu~ajeva pro{le godine.

Koji je pravni osnov za pucawe tokom zaustavqawa saobra}aja u Francuskoj?

Prema zakonu, francuskoj policiji je dozvoqeno da puca u pet slu~ajeva, nakon promene zakona iz 2017. godine.

To ukqu~uje slu~ajeve kada voza~ ili putnici u vozilu ignori{u naredbu za zaustavqawe i smatra se da predstavqaju rizik za `ivot ili fizi~ku sigurnost policajca ili drugih qudi.

Francuski ombudsman za qudska prava otvorio je istragu o ubistvu tinejxera identifikovanog kao Nahel M. u utorak, {to je {esta takva istraga od po~etka pro{le godine.

Francuskoj nisu nepoznati nemiri u siroma{nijim predgra|ima

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

s visokim nivoom nezaposlenosti i kriminala. Policija ka`e da se suo~ava sa sve ve}im nivoom nasiqa.

Godine 2016., u stambenom nasequ izvan Pariza, policajac je zadobio ozbiqne opekotine i stavqen je u indukovanu komu nakon {to je grupa mladi}a ga|ala wegov patrolni automobil „benzinskim bombama”.

Policijski sindikati su napravili protest i tra`ili o{tar odgovor vlade.

Kao odgovor, tada{wi ministar unutra{wih poslova Bernar Kaznev obe}ao je da }e da promeni zakon o upotrebi vatrenog oru`ja kod policije, a dono{ewe ~lana 435-1 krivi~nog zakona usledilo je u martu 2017.

Prema navodima tu`ioca iz Nantera, Nahel je upucan nakon {to je odbio da zaustavi automo-

bil kojim je upravqao po naredbi dvojice policajaca, koji su kasnije rekli da je vozilo ~inilo razli~ite saobra}ajne prekr{aje i ugro`avalo pe{ake.

Advokat Loren-Frank Lienar je u ~etvrtak rekao da je wegov klijent koristio svoje vatreno oru`je „u skladu sa zakonom”.

Pro{logodi{wa studija je pokazala da su se smrtonosne policijske pucwave na voza~e u pokretu upetostru~ile od kada je spomenuti zakon u upotrebi.

Od 39 osoba koje je policija ubila 2022. godine, 13 su bili voza~i koji su upucani na osnovu toga {to nisu izvr{avali nare|ewa.

Me|u wima je bila i Rajana, mlada `ena koju je policija ubila dok je bila putnica u automobilu kada je voza~ ignorisao nare|ewe policije da stane.

Makron oprezan posle mirne no}i u Francuskoj

U Francuskoj je druga no} zaredom protekla relativno mirno, nakon vi{ednevnih nereda.

U no}i izme|u ponedeqka i utorka uhap{ene su 72 osobe, prenosi BFM TV.

Predsednik Francuske Emanuel Makron oprezan je kada je re~ o daqem razvoju doga|aja.

„Ne smatram da je to iza nas. Vide}emo {ta }e biti 13. i 14. jula, pa i u mesecima koji dolaze”, rekao je Makron.

On je u ponedeqak uve~e posetio kasarnu Besijer u 17. pariskom arondismanu, gde su sme{teni pripadnici interventne policije. Makron je u objavi na Tviteru zahvalio policiji, `andarmima i vatrogascima na „izuzetnoj mobilizaciji posledwih no}i”.

Makron planira sastanak sa gradona~elnicima oko 220 op{tina u kojima su prethodnih dana izbili neredi, a iz Jelisejske palate je saop{teno da predsednik „`eli da zapo~ne dugoro~an rad na razumevawu razloga koji su doveli do ovih doga|aja”.

Od po~etka nereda nakon smrti tinejxera 27. juna uhap{eno je 3.490 qudi, objavila je francuska policija.

Prema podacima Ministarstva unutra{wih poslova, od po~etka nereda zapaqeno je blizu 5.900 vozila, izgorelo je ili o{te}eno blizu 1.100 objekata i zabele`eno je blizu 270 napada na policijske stanice ili `andarmerije.

NATO }e ponuditi Ukrajini tri opcije

VIQNUS - Biv{i {ef Minhenske konferencije za bezbednost, nema~ki diplomata Volfgang I{inger, nagovestio je da bi NATO mogao da ponudi Kijevu jednu od tri alternative.

Mislio je da bi izme|u ostalog Ukrajina mogla da koristi prednosti Alijanse bez zvani~nog ulaska, rekao je I{inger za „Politiko”.

„Alijansa mo`e da ponudi Ukrajini sve prakti~ne i konkretne opcije i mogu}nosti koje ~lanstvo u NATO ukqu~uje: od snabdevawa i punog u~e{}a u programima naoru`awa i opreme do obuke i u~e{}a u ve`bama, razmeni podataka obave{tajnih slu`bi, komunikacijama i pra}ewu, ali bez formalnog ~lanstva u NATO-u”, napisao je I{inger u ~lanku za „Politiko”.

Druge dve opcije koje je predlo`io biv{i {ef Minhenske konferencije ukqu~uju mogu}nost da Ukrajina gradi dugoro~nu bilateralnu saradwu sa dr`avama ~lanicama NATO-a i opciju koju on naziva „odbrambenom eskalacijom”.

On implicira mogu}nost obe}awa NATO-a da }e, navodni, ruski udari na ciqeve u Ukrajini svaki put „dovesti do konkretnih odgovora Zapada - od obezbe|ivawa municije i oru`ja do snabdevawa naprednijim balisti~kim ili dalekometnim sistemima”.

U krhotinama ”Titana” prona|eni ostaci putnika

Nastavqa se istraga tragedije u kojoj je prilikom implozije podmornice

izgubqeno pet `ivota

Delovi podmornice, koja je uni{tena u imploziji 18. juna na dubini od oko 3.800 metara u blizini olupine „Titanika”, kada je stradalo pet putnika, prona|eni su u okeanu i brodom „Horizon Arktik” preneti do Sent Xonsa na Wufaunlendu. Iz Atlantika su izvu~eni delovi „Titana” koji su posledwih dana, no{eni vodenim strujama, gotovo stigli do obale, a nadle`ni tvrde da u wima ima i qudskih ostataka. Prona|eni materijal prenet je u laboratoriju na detaqno ispitivawe.

Ina~e, od 24. juna traje istraga pomorske tragedije u kojoj su `ivote izgubili milioner Hami{ Harding, ronilac Pol-Anri Nar`eole, biznismen [ahzada Davud i wegov sin Sulejman, kao i izvr{ni direktor „Ou{n gejta” Stokton Ra{, koji je organizovao turisti~ko putovawe. Istragu sprovode Ameri~ka obalska stra`a sa Federalnim istra`nim biroom, kao i kanadski odbor.

Do sada je utvr|eno da je do uni{tewa podmornice do{lo nekoliko sati po{to je kanadski istra`iva~ki brod „Polarni princ” izgubio kontakt s wom 18. juna. Mo}ni ure|aji za pra}ewe SAD su registrovali

Otkriven razlog pobune „Vagnerovaca”

Posle odluke {efa „Vagnera” da ne potpi{e ugovor re~eno mu je da wegova jedinica ne}e u~estvovati u Specijalnoj vojnoj operaciji.

Grupa „Vagner” jedina je vojna formacija koja je odbila da potpi{e ugovor sa ruskim Ministarstvom odbrane neposredno pre nego {to je pokrenula pobunu pro{le nedeqe, izjavio je poslanik Andrej Karta-

„To je prakti~no zna~ilo da vi{e ne}e biti novca, finansijskih i materijalnih sredstava. A za gospodina Prigo`ina, novac je va`an faktor, mo`da i odlu~uju}i”, rekao je poslanik, prenosi RT.

Osim ~iwenice da }e mu finansije biti ukinute, do pobune je {efa „Vagnera” dovelo i preveliko uzbu|ewe, ali i „preterane i glupe ambicije”, ocenio je Kartapolov.

„I sve se zajedno izrodilo u izdaju i prevaru svojih saboraca”, zakqu~io je on.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je izjavio da je Rusija u potpunosti finansirala „Vagner” i da su od maja 2022. do maja ove godine vlasti privatnoj vojnoj kompaniji platile vi{e od 86 milijardi rubaqa, {to iznosi oko jednu milijardu evra.

Делови подморнице допремљени

u to vreme drasti~ni doga|aj u severnom delu Atlantskog okeana, za koji se posle ~etvorodnevne potrage ispostavilo da je bio implozija u „Titanu”.

Od kada je svet obi{la vest o nestanku podmornice, a zatim i o tragi~nom epilogu potrage, sve vi{e je detaqa o putovawu bez povratka na koje je Stokton Ra{ odveo izabrane putnike po ceni karte od 250.000 dolara. Na veliki rizik ovakve turisti~ke ekspedicije ukazivali su doga|aji prilikom prethodnih akcija 2021. i pro{le godine kada je misija prekinuta zbog gubitka kontakta sa mati~nim brodom, ali i zbog tehni~kih problema u samoj podmornici, koja nikad nije dobila atest za spu{tawe na dubinu od 4.000 metara.

polov {ef komiteta Dr`avne dume za odbranu. „Svi osim ‚Vagnera’ su se povinovali. Osim ovog gospodina koji je odbio”, rekao je ruski poslanik, izbegavaju}i da imenom pomene {efa te privatne vojne grupe Jevgenija Prigo`ina.

Posle odluke {efa „Vagnera” da ne potpi{e ugovor re~eno mu je da wegova jedinica ne}e u~estvovati u Specijalnoj vojnoj operaciji, dodao je Kartapolov.

Oru`ana pobuna „Vagnera” zaustavqena je zahvaquju}i pregovorima koje je, u dogovoru sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, u subotu vodio beloruski lider Aleksandar Luka{enko.

Na kraju je Prigo`in pristao da ode u Belorusiju, dok je nekim od boraca koji nisu u~estvovali u pobuni ponu|eno da potpi{u ugovor sa Ministarstvom odbrane, a ostalim „vagnerovcima” obe}ano je da ne}e biti krivi~no goweni.

Proslavqena 825. godina Hilandara

Od dvadeset manastira isto~ne pravoslavne na Atosu Hilandar zauzima ~etvrto mesto

Osnovali su ga 1198.

godine monasi Sava (Rastko Nemawi}) i Simeon (`upan Stefan Nemawa), velikani koji su formirali srpsku sredwovekovnu dr`avu i autokefalnu Srpsku crkvu

U Svetoj carskoj srpskoj lavri Hilandaru, u ponedeqak 26. juna, sve~ano i molitveno je proslavqen jubilej – 825 godina od osnivawa manastira Hilandara.

Sve~ana proslava otpo~ela je sveno}nim bdenijem. Slu`ba je bila nedeqna, zajedno sa slu`bama Svetom Savi i Svetom Simeonu, kao osniva~ima i ktitorima manastira.

Posebni gosti u Hilandaru bili su iguman manastira Vatopeda, Visokoprepodobni arhimandrit Jefrem i Visokoprepodobni arhimandrit Tihon, iguman manastira Studenice. Na bogoslu`ewu na kojem je na~alstvovao arhimandrit Jefrem, vatopedski monasi su pojali za desnom, a hilandarski za levom pevnicom. Proslavi je prisustvovalo bratstvo hilandarske mestokelije Svetog Nikolaja

„Burazeri“, kao i monasi iz drugih hilandarskih kelija.

Bdewe u manastiru posve}eno wenim ktitorima - Svetom Savi i Svetom Simeonu Tokom bdewa slu`ene su slu`be prepodobnom

Simeonu Miroto~ivom i Svetom Savi Srpskom, ktitorima Hilandara.

Hilandar je srpski manastir na Svetoj gori, autonomnoj mona{koj zajednici u severnoj Gr~koj, na isto~nom kraku poluostrva Halkidiki. Od dvadeset manastira isto~ne pravoslavne crkve koji se nalaze na planini Atos, Hilandar zauzima ~etvrto mesto u hijerarhiji.

Osnovali su ga 1198. godine monasi Sava (Rastko Nemawi}) i Simeon (`upan Stefan Nemawa),

velikani koji su formirali srpsku sredwovekovnu dr`avu i autokefalnu Srpsku crkvu.

Pored Simeona i Save, zna~ajan doprinos u vidu poseda i prihoda na~inili su Stefan Radoslav i Stefan Vladislav, dok se najve}im i najzna~ajnijim graditeqem manastirskog kompleksa smatra kraq Milutin koji je 1320. godine potpuno rekonstruisao glavnu crkvu – dana{wi simbol Hilandara.

Hilandar je imao veliki udeo u razvoju srpske kwi`evnosti i umetnosti kao `ari{te srpske verske i sekularne kulture i kao „prvi srpski univerzitet”.

Wegova ogromna biblioteka sadr`i neprocewive tomove o

sredwovekovnoj istoriji, medicini i nauci, dok se umetni~ka kolekcija sastoji od pozla}enih drevnih, ~udesnih ikona i relikvija, i predstavqa izvanredan prikaz za svakog qubiteqa sredwovekovne umetnosti.

Prou~avawe religije, prirode, medicine i kwi`evnosti na Hilandaru su vr{ili najboqi stru~waci, od kojih bi najsposobniji me|u wima zauzimali vode}e polo`aje u crkvi.

Ovaj manastir i danas predstavqa va`no mesto hodo~a{}a uz posedstvo najbogatije riznice i arhiva sredwovekovnog nasle|a srpskog naroda. Manastir je bez prekida nastawen od 12. veka i u wemu boravi oko pet desetina monaha.

Etimolo{ko zna~ewe „Hilandara” verovatno poti~e od gr~ke re~i Chelandion koja ozna~ava vrstu vizantijskog broda.

Iako je Hilandar ispa{tao zbog

brojnih po`ara u istoriji svog postojawa, najve}i se dogodio u no}i izme|u 3. i 4. marta 2004. godine, koji je izbio iz dimwaka severozapadnog konaka

Pored velikog broja uni{tenih gra|evina, po`ar je uni{tio brojne ikone, spise i druga vredna materijalna dobra. Mo`e se re}i da sre}u u nesre}i predstavqa to da vatra nije zahvatila riznicu i manastirsku biblioteku, koje ~uvaju najvrednije predmete ove zadu`bine.

S obzirom na velike gubitke, Srbija je nakon po`ara ulagala zna~ajnu koli~inu sredstava kako za sanirawe {tete tako i za izgradwu novih delova.

Za obnovu Hilandara do sada je izdvojeno milijardu i 767 miliona dinara, a zakonom je obezbe|ena kontinuirana pomo} od strane Republike Srbije ali i gr~ke vlade.

Zoran Vla{kovi}

Kada je Austorugarska napala Srbiju 1914. godine, Srbija je odgovorila `estoko i hrabro. Ipak, do 1915. godine pred wom se postavila samo jedna opcija –povla~ewe.

Sa vojskom, Vladom i ostarelim kraqem Petrom be`ao je i narod. Put je vodio preko nepristupa~nih predela Albanije, a zima i hladno}a su se pobrinule da se povla~ewe pretvori u golgotu u kojoj je stradao nezapam}en i nikada kona~no utvr|en broj qudi.

SLU^AJ NEZAPAM]EN

U ISTORIJI

Bio je to jedinstven slu~aj u istoriji - cela vlada, kraq, skoro cela vojska i ogroman broj civila - fakti~ki cela jedna dr`ava, povukla se sa svoje teritorije i nastanila na drugoj - na gr~kom strvu Krfu.

Iako je posle toga malo ko verovao u srpski oporavak, ovo nije bio kraj! Vojska koja je dopremana na Krf iskoristila je vreme za oporavak i ve} od aprila 1916. godine je upu}ivana na rati{te kod Soluna gde su se ve} nalazile francuske i britanske trupe.

Ironi~no, Solunski front je u Prvom svetskom ratu nastao kao poku{aj Saveznika da pomognu Srbiji u jesen 1915. Jedinice su do{le prekasno i u nedovoqnom broju da spre~e pad Srbije, a nakon toga rati{te je smatrano sporednim i skoro nebitnim.

Verovalo se da }e rat bili odlu~en na Zapadu i da }e tamo{wi pobednik biti i pobednik u Velikom ratu. Sa druge strane, Solunski front je nakon po~etnih borbi ostao stabilan na delu od albanske granice do reke Strume.

Tako je bilo sve do 1918. godine, dolaska ameri~kih jedinica i velike savezni~ke ofanzive.

“BE@ITE @IVI, IDU MRTVI!”

Na Solunskom frontu bile su okupqena velika Savezni~ka vojska. Bilo je i brojnijih i spremnijih jedinica, ali ne i motovisanijih od srpskih. Domovina je sawana, o woj se stalno pri~alo, o Srbiji su pevane pesme… Kada je proboj kona~no po~eo, srpsku vojsku vi{e niko nije mogao da zaustavi!

- Ulazak SAD u Prvi svetski

rat i dolazak ameri~kih trupa na Solunski front mnogo je doprineo

uspe{nom proboju. Ipak, izve{taji iz onog vremena govore o tome da su srpski vojnici mar{irali po 17 sati dnevno i da su i{li takvim tempom da ih je i kowica te{ko sustizala. To jeste mo`da preuveli~ano, ali dobro ilustruje `equ Srba da {to pre stignu do domovine u kojoj nisu bili tri godine –isti~e istori~ar Dobrica Jovi~i} i dodaje da je upravo taj juri{ i doveo do velikih stradawa na{e vojske koju je, kada je jednom krenula, bilo te{ko kontrolisati. Posle trodnevne ofanzive Prva i Druga srpska armija uz pomo} dve francuske divizije probile su Solunski front ba{ na

dana{wi dan, 17. septembra 1918. godine, a Nemci i Bugari bili su primorani da se povuku. Nakon nedequ dana trupe su pre{le Vardar ~ime je put ka Srbiji otvoren.

Posle proboja Solunskog fronta iz rata je izba~ena vojska od 700.000 vojnika, a Nema~ka je naredila op{te povla~ewe. Car Vilhelm je, ogor~en, poslao telegram bugarskom caru: “62.000 srpskih vojnika odlu~ilo je rat. Sramota!”

Ostalo je zabele`eno da su bugarski vojnici, videv{i srpske vojnike za koje su mislili da su gotovi jo{ 1915. godine kako juri{aju, bacali oru`je i be`ali vi~u}i kako “idu mrtvi”.

- Srbi su veoma brzo stigli do Ni{a i tek su tu nai{li na ve}i otpor. Krajem septembra kapitulirala je Bugarska {to je bio ogroman udarac za Centralne sile i svakako je ubrzalo kraj Prvog svetskog rata – ka`e Jovi~i}.

POSLE SVEGA, PODACI SU NESTVARNI

U nezaustavqivom juri{u srpska vojska je ne `ale}i `ivote i ne gledaju}i na gubitke, za 45 dana pre{la oko 600 kilometara potiskuju}i neprijateqa i osloba|aju}i zemqu. Prvog dana novembra srpska zastava se ponovo zavijorila i u Beogradu.

Borbe su u I svetskom ratu okon~ane 11. novembra 1918. godine. Svet je u tom trenutku ve} slavio, a u godinama koje su usledile prou~avana je strategija i davane zasluge mnogima.

Ipak, verovatno najiskreniji komentar povodom Savezni~ke pobede bio je onaj koji je londonski “Man~ester gardijan” dao neposredno posle kraja Velikog rata: “Ma koliko bila velika uloga Francuza u pobedi, danas ceo svet misli na Srbiju”.

U nezaustavqivom juri{u srpska vojska je ne `ale}i `ivote i ne gledaju}i na gubitke, za 45 dana pre{la oko 600 kilometara potiskuju}i neprijateqa i osloba|aju}i zemqu

BIO JE ^UVAR SRPSKE ^ASTI I PONOSA

Preminuo \or|e Mihailovi}, ~uvar Zejtinlika u Solunu

Vi{e od {est decenija neumorno sa velikom qubavqu i predano{}u do~ekivao je ~ika \or|e potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu. ^uvar srpskog grobqa „Zejtinlik” u Solunu, ~uveni ~ika \or|e Mihailovi}, preminuo je u nedequ u 96. godini.

Tu`nu vest prvi je saop{tio ministar spoqwih poslova Srbije Ivica Da~i}.

„Jo{ jedna tu`na vest danas - u 17:30 ~asova, u 96. godini umro je ~ika \or|e Mihai-

lovi}, ~uvar „Zejtinlika”, srpskog grobqa u Solunu”, napisao je srpski {ef diplomatije. On je dodao da je bio tre}a generacija ~uvara srpske istorije i grobova srpskih junaka. „@ivotna `eqa mu je bila da dobije srpski paso{ i ta `eqa mu je ispuwena. Iskreno sau~e{}e porodici i svim prijateqima. Neka mu je ve~na slava!”, napisao je Da~i} na Instagramu.

TRE]A GENERACIJA ^UVARA \or|e Mihailovi} ro|en je u Solunu 1. maja 1928. godine i vi{e od pola veka spre-

„ZEJTINLIK JE DOBIO JO[ JEDNOG HEROJA”:

Patrijarh Porfirije se oprostio od deda \or|a,

~uvara srpskog vojni~kog grobqa

Vojni~ko grobqe „Zejtilnik“ je zadobilo jo{ jednog heroja - \or|a Mihailovi}a, rekao je patrijarh srpski Porfirije povodom smrti ~uvara srpskog vojni~kog grobqa „Zejtinlik” u Solunu \or|a Mihailovi}a.

Patrijarh je na Instagramu napisao da je tokom svog `ivota ~ika \or|e bio vredan primer za svakog ~oveka koji voli svoj narod i ne zaboravqa wegove `rtve i da je u svakodnevnom `ivotu pokazao mudro razumevawe istinskih vrednosti, gostoprimqivosti i posve}enosti. - Wegov odlazak }e zasigurno biti osetan, ali nada da se nalazi u Bo`jem zagrqaju nas krepi i bodri da kora~amo za svetlim primerima iz na{ega roda. Vojni~ko grobqe „Zejtinlik“ je zadobilo jo{ jednog heroja, \or|a Mihailovi}a. Vje~naja pamjatnaveo je patrijarh Porfirije.

\or|e Mihailovi} o sebi, svom poslu, Srbima, istoriji…

“Moj otac \uro, on je sve do smrti, a to je bilo 1961. godine, ~uvao ovo sveto mesto. Meni je kazao: “Ti me nasledi”. To je ~ast, rekao mi je, a ~ast, sine, nema cenu. Zastava koju dr`i{, da ne padne{... Tako je wemu govorio wegov otac, tako on meni.”

“Deda Savo je preneo na mog oca ove re~i, a on ih je ispri~ao meni: “Ne zaboravi, sine, nikada bol sa kojim su na{i, srpski vojnici, hranili ~e`wu za povratkom ku}i, robovali krvavo par~e svoje zemqe da bi se u wu vratili. Da zagrle porodice koje ih nisu do~ekale. Decu, koja ih nisu upamtila”. Danas ja ovo govorim wihovim potomcima. Oni pla~u. Ka`u: “Da im se barem ovim suzama odu`imo”. Ja te suze po{tujem, ali ih ne volim. Odgovorim im: “Deco, va{ dug nije da pla~ete, ve} da ne zaboravite junake”. Nijedan narod nije imao sre}e u zaboravu takvih ratnika.”

“Ne mogu da zaboravim jednu sliku. Do{le starine, godina kao {to ja sada imam, i vi{e. Pratili su ih sinovi, unuci. Pridr`avali ih, a oni padaju uz krstove saboraca. Bila je to wihova posledwa poseta Zejtinliku. Vadili su iz nedara suve {qive, jabuke... Neko grumen zemqe doneo, neko vo{tanicu. Svi pla~u. Ja ste`em srce, pa pla~em samo kad niko ne vidi. Pla~em za svima koji ovde po~ivaju, stradali u ~e`wi za otaxbinom, maj~inskom suzom. Svojim ku}nim pragom, wivom, zaustavqenim plugom u rodnoj oranici.”

“Sve je vi{e mladih Srba koji dolaze. Nema dana da ne do|u. Popijemo za pokoj du{e zavi~ajnu rakiju. Oni se slikaju. Neki pod li~kim, neki pod crnogorskim kapama, svi uz zastave slavnih divizija. Li~ani, Crnogorci, Bosanci...Svi smo mi Srbi. A mnogi me pitaju kako to da sam i u ovim danima na Zejtinliku... Ka`em im: tako {to sve mislim da su ovi junaci `ivi. Tako im i slu`im. Tako, kao da su mi najro|eniji rod. Oni su me obavezali `rtvom za slobodu otaxbine.”

BI]E ISPUWENA POSLEDWA @EQA NAJPOZNATIJEG ^UVARA ZEJTINLIKA

Srbija }e ispuniti posledwu `equ najpoznatijeg ~uvara Zejtinlika deda \or|a da bude sahrawen upravo na tom srpskom grobqu u Solunu, pored oca, dede i na{ih vojnika. \or|e Mihailovi}, ~uvar srpskog grobqa „Zejtinlik” u Solunu, bi}e sahrawen u ~etvrtak na dedinoj i o~evoj parceli na Zejtilniku.

\or|e je ro|en 1. maja 1928. Bio je tre}a mu{ka glava ove srpske porodice iz Crne Gore koja vi{e od 100 godina zadu`uje Srbiju i Srbe.

- Istorija porodice Mihailovi} po~iwe sa mojim dedom, koji po zavr{etku rata ostaje ovde, u Solunu. Deda Savo bio je prvi ~uvar Zejtinlika, pa zatim moj otac i onda ja. Ceo `ivot sam proveo na grobqu - rekao je deka \or|e svojevremeno za Kurir.

Od 1961, po smrti oca, i sam je postao ~uvar grobqa.

- Dolazili su vojnici - veterani rata da zapale sve}e svojim stradalim drugovima, bra}i, kumovima... Kasnije, kako su godine prolazile, a oni poumirali, po~eli su da dolaze wihovi potomci - prise}ao se deka \or|e.

@alio je {to Mihailovi}i vi{e ne}e „pored junaka ‚oditi”. Sina, kako je govorio, bog mu ne dade. ]erka je tu, ali za posao ~uvara, rekao je, treba mu{ka snaga.

mno je do~ekivao i ispra}ao potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu.

Bio je tre}a generacija Mihailovi}a, ~uvara srpske istorije i sena srpskih vojnika poginulih tokom proboja Solunskog fronta, znao je pri~u o skoro svakom stradalom junaku ~ije su kosti po~ivale na Zejtinliku, grobqu na kojem po~iva 7.441 ratnika i koje je jedan od najzna~ajnijih simbola srpskog nacionalnog bi}a.

Odlikovan je ordenom srpske zastave drugog stepena. Pre 10 godina o wemu je snimqen dokumentarni film „Posledwi ~uvar”.

O ~ika \or|u publicista i izdava~ Mi{o Vujovi} napisao je i kwigu „^uvar svetih humki”, a u Republici Srpskoj je snimqen film „^uvar ~asti i ponosa - \or|e Mihailovi}”.

„@iveo sam za dan kada mi je Srbija dodelila dr`avqanstvo. @iveo sam, jednako, kao i u nadi da do`ivim stogodi{wicu proboja Solunskog fronta, a vama sam to, onda, poverio. Do~ekao sam, eto, i jedno i drugo”, rekao je Mihailovi} tog dana kada mu je paso{ uru~en.

Dodao je da je to priznawe i za wega i za wegove pretke, koji su obavqali tu ~asnu du`nost.

Prvi ~uvar grobqa bio je deda ~ika \or|a, Savo solunski dobrovoqac, ro|en 13 kilometara od Kotora, u Grbqu, koga je, kako neki izvori ka`u, kraq Aleksandar imenovao na ~elu dr`avne komisije da sakupi posmrtne ostatke svojih saboraca i prijateqa sa boji{ta i 250 grobaqa {irom Solunskog fronta.

O wihovim grobovima brinuo se do 1928. godine, kada je umro i kada je ~uvawe zapo~ete tradicije ali i istorije nastavio \or|ev otac \uro koji je grobove srpskih junaka sa~uvao u toku Drugog svetskog rata od nacisti~ke pqa~ke ponekad i lukavstvom tvrde}i da NN na krstu na srpskom jeziku zna~i Nepoznati Nemac.

Nakon \urove smrti 1961. godine tu li~nu ~asnu du`nost, vi{e od {est decenija neumorno sa velikom qubavqu i predano{}u obavqao je ~ika \or|e.

Svakog putnika namernika do~ekivao je sa {ajka~om, u vojni~koj jakni i cokulama, i uz pitawe „odakle ste” pri~ao pri~u o poginulim junacima toga kraja, a nije bilo mesta

u Srbiji za koje nije ~uo iako nikada nije bio, jer je iz svakog bar neko stradao na Solunskom frontu.

Deda i otac ~ika \or|a sahraweni su na Zejtinliku, gde }e i on po~ivati.

VU^I] I DODIK UPUTILI SAU^E[]E

Predsednici Srbije Aleksandar Vu~i}, i Republike Srpske Milorad Dodik, porodici deda \or|a uputili su sau~e{}e i osvrnuli se na wegovu predanost poslu i rodoqubqu.

Vu~i} je napisao da je „skroman i tih, veran svojoj otaxbini i narodu, zadu`ewa je obavqao revnosno i sa ogromnim po{tovawem prema senama onih kojima je Srbija bila najve}a svetiwa”, poru~io je Vu~i} na Instagramu.

„Sa istom predano{}u je gostima i posetiocima pri~ao o podvizima na{ih ratnika, zbog kojih je Srbija danas ponosna na svoj slobodarski duh i preda~ko nasle|e. Po{tovan i voqen od naroda, dostojan du`nosti koja mu je poverena, ~ika \or|e je oti{ao tiho, jer je tako i `iveo, pokazav{i celom na{em rodu da odnos prema precima, odre|uje budu}nost potomcima”, dodao je predsednik Srbije i jo{ jednom izrazio duboko sau~e{}e porodici i po{tovaocima ove ~asne starine.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je ne{to ranije telegram sau~e{}a porodici \or|a Mihailovi}a.

„Iskreno sam o`alo{}en tu`nom ve{}u o smrti dede \or|a Mihailovi}a, kojeg }emo pamtiti kao velikog patriotu i rodoquba”, naveo je Dodik, a saop{teno je iz wegovog kabineta.

Srpsko vojni~ko grobqe Zejtinlik u Solunu, grobqu na kojem po~iva 7.441 ratnika

Vojni~ko grobqe „Zejtilnik“ je zadobilo jo{ jednog heroja - ~ika \or|a Mihailovi}a

Dodik najavio referendum o statusu Republike Srpske

Predsednik RS je na obele`avawu

81. godi{wice bitke na Kozari poru~io da je vreme za jedinstvenu politiku odbrane nacionalnih interesa Srpske i Srbije

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da bi Republika Srpska do kraja godine mogla organizovati referendum o svom statusu.

„Verujemo da bi do Nove godine Republika Srpska mogla da ima referendum na kome }e se izja{wavati o najva`nijim pitawima wenog statusa i o tome na koji na~in }e se i}i daqe“, izjavio je Dodik na konferenciji za novinare na Kozari.

Sud i Tu`ila{tvo i poreski sistem i bezbednosne agencije BiH, a da se sada ide i daqe i napadaju se jo{ dve stvari - imovina i na~in i sistem odlu~ivawa.

Kazao je da }e kao predsednik Republike Srpske potpisati usvojene zakone NSRS i da }e oni biti objavqeni u Slu`benom glasniku RS.

„Srpska }e uskoro zabraniti rad SIPA, Suda BiH i Tu`ila{tva BiH“, istakao je Dodik.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je ocenio je da je do{lo vreme da Srbija i RS uspostave jedinstvenu politiku odbrane srpskih nacionalnih i dr`avnih interesa.

„Spremni smo zbog toga na ja~awe teritorijalnog integriteta Srbije, da svoj teritorijalni integritet `rtvujemo i zadr`imo u okviru BiH, sve dotle dok nam se garantuju dejtonska prava, a onda, kada to vi{e ne bude, onda bismo morali da vodimo politiku ujediwewa”, poru~io je Dodik na Mrakovici na obele`avawu 81. godi{wice bitke na Kozari, prenosi Srna.

Predsednik RS je istakao da je u ovom trenutku u toku „sinhronizovani napad na vlasti Republike Srpske i Srbije”, odnosno na wega kao predsednika Srpske i Aleksandra Vu~i}a kao predsednika Srbije.

PE^EWE SA RA @ WA

JELA PO NARUXBI

ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

PH 0430 732 284

SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

On je poru~io da RS ne}e trpeti protektorat: „Bori}emo se na svoj, politi~ki na~in, sve dok se ne donese zakon o Ustavnom sudu BiH, ~ime bismo toj instituciji vratili autoritet“, rekao je Dodik.

On je naglasio da ne `eli sukob i da ulogu NATO vidi da obezbede mir i, eventualno, iza|u na me|uentitetsku liniju razgrani~ewa u slu~aju politi~ki uzavrele situacije.

Dodik je naglasio da ono {to je u subotu uradio [mit nije ni{ta drugo nego deo osmi{qenog plana da se disciplinuje Republika Srpska, da se wen predsednik napravi monstrumom, nerazumnom osobom, ~ovekom sa kojim se ne mo`e razgovarati, a sve to podr`ava EU u liku {efa Delegacije EU u BiH Johanesa Satlera.

On je ponovio da su mimo Ustava BiH osnovani i

„Re~ je o sinhronizovanom, podlom, osmi{qenom napadu na Republiku Srpsku i Srbiju sa ciqem da se sru{e vlasti u Srpskoj i Srbiji i da se personalizuje krivica u predsednicima i nosiocima najva`nije politi~ke mo}i kako bi oslabila narodna voqa za borbom, a time i borba za dr`avama”, poru~io je on na konferenciji za novinare na Mrakovici, prenosi Srna. Milorad Dodik je naglasio da ako sada pokleknemo, nesta}emo za deset godina na ovim prostorima:

„ Ako sada istrajemo, opsta}emo na ovim prostorima.

Ja moram da branim ovaj narod spreman na `rtvu i i}i }u do kraja. I}i }u do kraja jer nemam drugog izbora“.

Na Mrakovici je ju~e obele`ena 81 godina od bitke na Kozari, a kod spomen-krsta odata je po~ast `rtvama i zapaqene su sve}e. Na memorijalnom zidu spomen-kompleksa upisana su imena 9.921 poginulog borca u borbama na tom podru~ju u toku Drugog svetskog rata.

Bitka na Kozari je simbol stradawa i otpora srpskog naroda u borbi protiv nacista i usta{a, tokom koje je ubijeno oko 40.000 civila, a 68.000 je odvedeno u logore, me|u kojima vi{e od 23.000 dece.

Bratunac, 31 godina od stradawa Srba Sredweg Podriwa

U Bratuncu je obele`ena 31 godina od stradawa Srba Sredweg Podriwa. Ubijeno je 3.276 Srba, me|u kojima i ~etrdeset troje dece. Za taj zlo~in niko nije odgovarao ni pred pravosu|em u BiH ni u Ha{kom tribunalu.

Predsednik RSMilorad Dodik rekao je u Bratuncu na obele`a-

vawu 31 godine od srpskog stradawa u Sredwem Podriwu i Bir~u, da je pro{li vek – vek u kom smo izgubili polovinu na{eg naroda i da je srpska `rtva ogromna. „Imali smo ogromna stradawa u oba svetska rata. Znamo ko su bili okupatori i znamo ko je formirao najgore logore”, naveo Dodik.

JELA SA RO [ TIQA

Patrijarh srpski Porfirije poru~io je da bi bilo lekovito da svi koji negiraju bilo ~iji bol, pa i bol i srpskih majki, ~uju istinu o stradawu Srba u Sredwem Podriwu i Bir~u.

„Neko se osilio da meri bol majki i ka`e da to nije bol i zlo~in. Niko nema izuzetno pravo na bol. Bol je isti za svakog ~oveka, bol ose}a svaka majka, bol nema ni naciju ni veru”, poru~io je patrijarh u Bratuncu. Patrijarh je slu`io svetu liturgiju u porti Hrama Uspenija Presvete Bogorodice.

Nakon Svete arhijerejske liturgije, krenula je litija od hrama do grobqa u Bratuncu, gdje je patrijarh kod centralnog Spomen-krsta slu`iio parastos za 3.267 ubijenih srpskih civila i vojnika iz regije Bira~ i Sredweg Podriwa.

ODLAZAK LEKARA IZ REPUBLIKE

SRPSKE UZIMA DANAK

Nedostatak lekara, medicinskih sestara i tehni~ara ve} nekoliko godina je goru}i problem u BiH i Srpskoj. Niske plate, nepovoqan status i nepriznavawe prekovremenog rada glavni su razlozi zbog kojih medicinski radnici napu{taju zemqu i nastawuju se u EU. Prema podacima Agencije za statistiku, od 2013. do 2020. samo u Nema~ku je oti{lo skoro 6.000 medicinskih radnika i negovateqa. Me|u lekarima najvi{e nedostaje pedijatara i anasteziologa, dok doktori porodi~ne medicine u Srpskoj brinu o preko 2.000 pacijenata, {to je preporu~eni maksimum. - Niske plate, nepovoqan status lekara u dru{tvu, tu su prekovremeni sati i de`urstva, koji treba da budu pla}eni. Problem su prvenstveno primawa, zbog ~ega mnogi odlaze u inostranstvo ili privatne ustanove - predsednik Strukovnog sindikata doktora RS dr Jovica Mi{i}. Nedostatak lekara porodi~ne medicine je veliki problem u mawim sredinama. Kako se smawuje broj lekara, tako opada i broj medicinskog osobqa. Mirko [erbexija, predsednik Strukovnog sindikata medicinskih sestara i tehni~ara RS isti~e da je ove godine BiH napustilo 500 medicinskih radnika i sestara.

MILU NA RUKE SLALI MESE^NO 300.000 EVRA?!

[ta sve pi{e u Skaj prepisci koja je podigla Crnu Goru na noge

Svakog meseca Milo \ukanovi} je na ruke dobijao 300.000 evra?! Donedavno predsedniku Crne Gore novac je, navodno, donosio Zoran Lazovi}, nekada{wi zamenik direktora crnogorske policije zadu`en za borbu protiv organizovanog kriminala!

Ovo je samo deo {okantne prepiske preko „famozne” „Skaj” aplikacije o komunikaciji ~lanova „kava~kog klana” koju je Evropol dostavio crnogorskim istra`nim organima. [iru javnost o svemu je

ju~e dodatno obavestio Neboj{a Medojevi}, lider Pokreta za promene, ukazuju}i da sadr`aj ove prepiske „direktno i neposredno optu`uje \ukanovi}a da je {ef narko-kartela kome su podre|eni ni`e rangirani ~lanovi klana”.

Tako|e, kako je, nakon {to su informacije procurile u crnogorske medije rekao - pozicionira Zorana Lazovi}a „kao ~oveka od najve}eg \ukanovi}evog poverewa, koji je operativno vodio narko-kartel”:

U prepisci se pomiwu biv{i {ef dr`ave Milo \ukanovi}, ali i wegov savetnik Milan Ro}en:

„Ne pomiwi magacin 35-icu. Iz wega smo sve izvukli. Ne pomiwi Milana Ro}ena. Pardon, 25-icu. I ne pomiwi da radimo 30 godina i da dajemo pare Milu li~no na ruke. Nemoj kazati da Milu nosimo pare. Milu \ukanovi}u li~no na svakih mesec dana 300.000 na ruke da nosi moj striko“ - pi{e u poruci visokog operativca crnogorske Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB) Petra Lazovi}a, Zoranovog sina.

Funkcioner Pokreta „Evropa sad” Andrej Milovi} pozvao je, u me|uvremenu tu`ila{tvo i policiju da po hitnom postupku ispitaju biv{eg predsednika

Crne Gore Mila \ukanovi}a povodom objavqene prepiske osumwi~enih ~lanova grupe Radoja Zvicera preko „Skaj” aplikacije.

LO[A PORUKA TURISTIMA PRED NOVU SEZONU

Kolaps na aerodromu u Podgorici, gomila qudi ~eka - nema osobqa!

Gra|anski aktivista, Aleksandar Dragi}evi}, objavio je na Fejsbuku da je na podgori~kom aerodromu kolaps, da nema osobqa da usmerava putnike. Iz Aerodroma Crne Gore su kazali da postoje ograni~ewa u kvalitetu usluge koja su direktno uslovqena stawem infrastrukture.

„Do|ite u Crnu Goru dragi turisti, da vidite {ta je pakao. Na PG aerodromu kolaps, nema osobqa da usmerava, videlo se pre par sati da }e nastati frka. Apeluju putnici da se po{aqe neko da usmerava, kad je ve} frka nastala sat vremena posle apela, po{aqu jednoga {to ne zna engleski i onda tek nastaje pakao?”, rekao je Dragi}evi}.

Iz Aerodroma Crne Gore su kazali da su „Aerodromi Crne Gore u stawu da sigurno i bezbedno

opslu`e sve potrebe nadolaze}eg saobra}aja, uz ograni~ewa u kvalitetu usluge koja su direktno uslovqena stawem infrastruktu-

re.” „Sistemska infrastrukturna ulagawa tra`e odre|ewe vlasnika po pitawu nosioca razvoja”, kazali su iz Aerodroma Crne Gore.

BUJICE POPLAVILE ULICE U TIVTU I HERCEG NOVOM, AERODROM POD VODOM

Milatovi}: Ovo je katastrofa, drugu re~ nemam

Ovo je katastrofa, drugu re~ nemam, izjavio je predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} komentari{u}i informaciju da je tivatski aerodrom poplavqen usled obilnih padavina.

On je istakao je da je ova situacija neprihvatqiva za Crnu Goru kao turisti~ku zemqu. Ovo je katastrofa. Drugu re~ nemam. Neodlu~nost Vlade - i ove i onih pre ove -

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA

SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Samit zemaqa Jugoisto~ne Evrope u Podgorici – saglasnost da je potreban zamah u evrointegracijama

da se kona~no donese odluka {ta da se radi sa „Aerodromima Crne Gore” dovodi do ovakvog stawa, koje je neprihvatqivo za Crnu Goru kao turisti~ku zemqu, napisao je Milatovi} na Fejsbuku.

Ogromna koli~ina ki{e, jak vetar i udari groma, pri~inili su tokom pro{log vikenda velike probleme u Tivtu i Herceg Novom.

Samit Procesa saradwe zemaqa Jugoisto~ne Evrope, na kojem je potpisana deklaracija o posve}enosti regionalnoj saradwi i ja~awu dobrosusedskih odnosa odr`an je u Podgorici. Doma}in, predsednik Crne Gore, najavio je da narednog meseca posle Brisela, dolazi u zvani~nu posetu Beogradu. Na samitu su u~estvovali predsednici Severne Makednije, Albanije, Bugarske, premijer Hrvatske, {efovi diplomatija Srbije i Turske. Bila je i predsednica privremenih pri{tinskih institucija Vjosa Osmani.

„Crna Gora je posve}ena dijalogu „Beograda i Pri{tine” i tome da sve zemqe na{eg regiona razgovaraju i na taj na~in kao stabilan i prosperitetan region idemo napred”, napomiwe predsednik CG Jakov Milatovi}.

Tenzija nije bilo u razgovorima o temi koja je prioritet svim u~esnicima procesa, a to je saradwa u Jugoisto~noj Evropi. Saglasni su da je deset godina od posledweg ukqu~ivawa neke dr`ave Procesa u Evropsku uniju, potreban zamah ka tom ciqu kako bi region ostvario napredak.

Kao podr{ka ~lanstvu regiona u Evropskoj uniji o~ekivao se dolazak evropskog komesara za pro{irewe Olivera Varheqija.

Ovog puta to je, me|utim, izostalo jer je komesar otkazao u~e{}e na samitu u Crnoj Gori kako bi otputovao u Tunis.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

„Narode Kosova i Metohije, Srbi, Albanci, Romi, Bo{waci, bar zato {to je Svetolazarevska ova zemqa, i bar zato {to tolike svetiwe ovde streme ka nebu i spu{taju nebo na zemqu, crkva na{a ne}e nikada nikoga zaboraviti i ostaviti. Ne postoji taj za koga se ne}emo moliti. Ako crkva zaboravi i jednu du{u, ako se ne moli za jednu du{u onda koji je wen smisao. Molimo se za svaku du{u `ivu koja `ivi na Kosovu i Metohiji, da Gospod useli mir svoj u tu du{u, ako bude mira u du{i bi}e mira i me|u du{ama, me|u ikonama, me|u qudima bez obzira koje ime nose. Ako mi bu-

NA OBELE@AVAWU 634 GODINE OD KOSOVSKOG BOJA PATRIJARH PORFIRIJE U GRA^ANICI:

Kosovo je sveta zemqa na kojoj ima mesta za sve nas

demo boqi, bi}e boqe i oko nas“, istakao je patrijarh Porfirije u besedi tokom slu`ewa svete arhijerijske liturgije na Vidovdan u mananstiru Gra~anica.

„Ako igde mo`emo da razumemo {ta je pravda Bo`ija, ako igde mo`emo da spoznamo da smo to {to jesmo to je upravo Kosovo i Metohija, to je upravo ova porta Gra~anice svete, to su Visoki De~ani, to je Pe}ka patrijar{ija, to je Bogorodica Qevi{ka, Devi~, to su mnoge svetiwe kojima je ukra{ena kosovskometohijska zemqa. Tu na tom mestu mi znamo ko smo, ovde znamo {ta smo, ovde razumemo {ta je ciq na{eg postojawa, ovde smo

bra}o i sestre u svojoj ku}i, u svom domu. „, naveo je patrijarh Porfirije.

Srpski narod se duhovno rodio na Kosovu, dodao je patrijarh Porfirije.

„Najve}i iz na{ega roda, Sveti Sava je odredio na{a putovawa kroz istoriju. Da ona budu putovawa crkvom Hristovom, da kornila tog putovawa kroz istoriju bude pravoslavna vera,tako nas i vodio i opredelio Sveti Sava. A na Vidovdan, sveti knez Lazar i mnogi zajedno sa wim ovde su porvrdili da je ovo na{ dom, ovde su potvrdili da su ro|eni na kosovskometohijskoj zemqi. Ovde su jo{ jedno potvrdili {ta zna~e re~i Hristove ’Pi{ite najpre carstvo Bo`ije i ostalo }e vam se dodati’“, kazao je u besedi patrijarh Porfirije.

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije je u Manastiru Gra~anica slu`io svetu arhije-

DODEQENE MEDAQE

”MAJKA

DEVET JUGOVI]A”

Najve}i heroji KiM danas su na{e majke

Tradicionalno,

dodelila je medaqe “Majka devet Jugovi}a”

majkama koje su rodile ~etvoro ili vi{e dece. Medaqe su majkama uru~ili patrijarh srpski Porfirije i vladika ra{ko-prizrenski Teodosije, dok je nov~ane nagrade ispred Kancelarije za Kosovo i Metohiju uru~ila Milena Parli}, pomo}nica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Dodeqivawe medaqa “Majka devet Jugovi}a” blagoslovio je patrijarh srpski Porfirije, uz napomenu da roditeqi u~e decu istinskim vrednostima i na~elima `ivota, a da im qubav pokazuju i na sopstvenom primeru.

“Najve}i heroji Kosova i Metohije danas su na{e majke, kojima je upravo Kancelarija za Kosovo i Metohiju zajedno sa Eparhijom ra{ko-prizrenskom dodelila 33 medaqe “Majke devet Jugovi}a” majkama sa ~etvoro i vi{e dece”, istakla je Parli}.

rejsku liturgiju povodom Vidovdana uz saslu`ewe mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, vladike ra{ko-prizrenskog Teodosija, mile{evskog Atanasija, pakra~ko-slavonskog Jovana, novibrdskog Ilariona, budimjansko-nik{i}kog Metodija, ma~vanskog Save, jegarskog Nektarija, sve{tenstva i mona{tva.

Wegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije slu`io je, u ~etvrtak 29. juna 2023. godine, na

Gazimestanu pomen postradalim kosovskim junacima i svim stradalnicima srpskoga roda.

U pratwi Wegove Svetosti su preosve}ena gospoda episkopi ra{ko-prizrenski Teodosije, mar~anski Sava, jegarski Nektarije i topli~ki Petar, kao i visokoprepodobni arhimandrit Danilo, direktor Patrijar{ijske upravne kancelarije, i proto|akon Radomir Vru}ini}, rektor Bogoslovije Svetog Save u Beogradu.

U OKVIRU VIDOVDANSKIH

SVE^ANOSTI U GRA^ANICI Milica Ivanovi} izabrana za “Najlep{u Kosovku devojku”

U porti manastira “Gra~anica” odr`an je 31 po redu izbor za najlep{u Kosovku devojku. U prisustvu vladike Teodosija, lokalnih zvani~nika, predstavnika Kancelarije za Kosovo i Metohiju, gostiju iz regiona i drugih gradova na{e zemqe, kao i nekoliko stotina gra|ana sa Kosova i Metohije, 28. Juna je u porti manastira Gra~anica izabrana najlep{a Kosovka devojka za 2023. godinu.

Милица

Ивановић

- Косовка

девојка 2023

Po~asnu titulu ove godine ponela je Milica Ivanovi} iz Gra~anice. Za prvu pratiqu izabrana je An|ela Staletovi} iz [trpca , a mesto druge pratiqe `iri je dodelio Milani Stevanovi} iz Gora`devca.

“Nisam o~ekivala pobedu i vrlo sam uzbu|ena {to ba{ ja predstavqam moju Gra~anicu. Konkurencija je bila jaka, sve devojke su bile prelepe”, istakla je ovogodi{wa pobednica i dodala da je ova pobeda u~ilina presre}nom.

Za titulu “Najlep{a Kosovka devojka” ove godine takmi~ilo se 9 devojaka, a odluku o tome koja je najlep{a doneo je peto~lani `iri.

Грачаница за време

SRPSKI GLAS NA LICU MESTA: Odr`an Vidovdanski sabor dijaspore u Beogradu

12

^etvrtak 30. maj 2019.

Kod ku}e je najlep{e

Posle deset godina pauze narod iz srpskog rasejawa i srpski predstavnici dr`ave sreli su se i razgovarali na Vidovdanskom saboru dijaspore u Beogradu. Do~ekali su ih prvog jula i ispratili drugog jula premijerka Srbije Ana Brnabi}, ministri Ivica Da~i} i \or|e Mili}evi}, predsednik Narodne skup{tine Srbije Vladimir Orli}, izaslanik predsednika Srbije i izaslanik srpskog patrijarha. Na saboru je bili prisutno oko 260 delegata iz ~itavog sveta. Samo iz SAD stigla su ~etvoro predstavnika dijaspore, predvo|eni legendarnim Davidom Vui}em, dok iz Australije nije stigao nijedan delegat.

- Ogromna nam je `eqa da svima vama koji `elite da se vratite to omogu}imo, kao i da vam omogu}imo da investirate u zemqu ako `elite, ali i da ~ujemo sve va{e ideje

Radim na ulagawima u op{tini Pirot – pohvalio se Stevanovi}.

Drugi u~esnici panela o ekonomskoj saradwi su istakli da je danas najve}a vrednost srpskog naroda - pamet.

- Imamo u inostranstvu vi{e od 50.000 intelektualca. Najboqi diplomci u Francuskoj i u Austriji su dve mlade Srpkiwe – An|elka i Ana. Na{ ~ovek iz Selevca je novi Tesla, jer ima kao pronalaza~ preko 350 izuma. Vlasnik je Oskara za izum moderne filmske kamere. Mi Srbi imamo osam dobitnika Oskara. I pet dobitnika

Pulicerove nagrade – rekao nam je Stena Ribi~ iz Slova~ke.

Druga na{a najve}a vrednost, finansije, ~ine devizna {tedwa i devizne doznake, vredne preko 3 milijarde evra godi{we. Kako nam je kazao ministar za dijapsoru \or|e Mili}evi}, Radna grupa sa-

Oko 260 delegata iz rasejawa primili su premijerka Srbije, ministri, izaslanici predsednika Srbije i srpskog patrijarha, a oni su se zahvalili re~ima da vole svoju maticu i da podr`avaju srpski narod

biti otvorene tri srpske dopunske {kole u SAD. Na{a zemqa ima 80 nastavnika u rasejawu, koji u~e oko 8000 srpske dece.

- Tako|e, radimo na tome da imamo jedan sublimiran uxbenik istorije za celokupnu na{u populaciju u zemqi, regionu i dijaspori. Da Srbi u Srbiji, Republici Srpskoj, ali i {irom regiona i rasejawa u~e istu istoriju – poru~io je ministar \or|e Mili}evi}.

Vidovdanski sabor dijaspore u Beogradu je najve}i skup koji je posle du`eg vremena okupio na{e qude {irom sveta. Sabor je podr`ao aktivnosti predsednika Aleksandra Vu~i}a, posebno na Kosovu i Methoiji na za{titi srpskog naroda, a osudio teror koji nad Srbima sprovode tamo{we vlasti.

`iveli i radili i koji paso{ nosili, va{a dr`ava je Srbija. A ja vam obe}avam - va{a dr`ava }e uvek biti uz vas – zakqu~io je ministar \or|e Mili}evi}. Slede}i Vidovdanski sabor dijaspore zakazan je za narednu godinu, u isto vreme, na istom mestu.

koje imate – rekla u premijerka Ana Brnabi} u pozdravnom govoru. Ona je istakla da je dijaspora veoma va`na za na{u zemqu.

- Vlada Srbije ima tri razli~ita tela koja rade sa dijasporom, {to najboqe potvr|uje koliko je dijaspora na{oj zemqi va`na, preciziraju}i da je to Ministarstvo za dijasporu, Uprava za dijasporu u okviru Ministarstva inostranih poslova i platforma „Ta~ka povratka” i oni re{avaju svaki problem koji dijaspora ima – rekla je premijerka.

Vidovdanski sabor dijaspore je, prema re~ima ministra dijaspore \or|a Mili}evi}a, je prilika da se kroz panele i diskusije dotaknemo tema koje su kqu~ne za na{u dijasporu, kao {to su mogu}nosti unapre|ewa ekonomske i kulturne saradwe matice i rasejawa.

- Kod ku}e je najlep{e – izjavio je govornik Stojan Stevanovi} iz [vajcarske, koji je kao privrednik i predsednik Udru`ewa srpskih privrednika govorio o privrednoj snazi Srba u rasejawu - Strani stru~waci su procenili da na{a dijaspora vredi 60 milijardi evra, a da je desetak milijardi spremno i slobodno za ulagawa u oatxbinu.

bora, uze}e u obzir sve sugestije i ideje predstavnika dijaspore kako bi utvrdila dugoro~nu strategiju i nacrt novog zakona kroz koji bismo dali povoqniji polo`aj na{oj dijaspori kad ula`e u Srbiju. U nedequ, drugog dana sabora, govorilo se o nacionalnom i kulturnom identitetu Srba u rasejawu, koji se, kako su rekli govornici iz ministarstava za prosvetu i kulturu, ogleda ponajvi{e kroz razvoj meterweg jezika i {kolovawe mladih u dijaspori.

- Kada je re~ o obrazovawu, na{e ministarstvo, kao i ministarstvo prosvete, ali i ja li~no dok sam na mestu vd. ministra prosvete, u~ini}emo sve da svuda gde imamo dovoqan broj u~enika otvorimo odelewa dopunske nastave na srpskom jeziku – istakao je ministar Mili}evi} koji je pohvalio sve u~iteqe, nastavnike i koordinatore na velikom doprinosu kako za obrazovawe na{e dece tako i za rad na pove}awu broja u~enika u dopunskoj nastavi na srpskom jeziku.

Srbija je u prethodne tri godine opremila ~ak 34 {kole srpskog jezika u mnogim zemqama, a u septembru }e prvi put ove godine

Delegat iz Be~a, profesorka Svetlana Mati} govorila je o tome da su svim Srbima sveta potrebni centri kulture u rasejawu, koji bi povezivali srpski narod sa svojim doma}inima.

- Be~ je danas prestonica srpskog rasejawa. U wemu je 200.000 Srba. Imamo i dvadesetak dru{tava, udru`ewa i klubova koji godi{we odr`e vi{e stotina priredbi i manifestacija. Potreban nam je Srpski kulturni centar u kome bismo Austrijancima prikazivali na{u kulturu, tradiciju i negovali saradwu sa doma}inima – istakla je Svetlana Mati}.

Petar Gojkovi} iz Francuske govorio je o svojoj manifestaciji „Karavan prijateqstva“ kojim se u dijaspori slavi du{a srpskog naroda i saradwa za doma}inima {irom Evrope.

Na saboru se ~ulo koliko napora Srbija ula`e u povratak iseqenog naroda iz sveta. Saznali smo i da je u vreme korone u maticu do{lo vi{e od 90.000 qudi, a da se pre toga vratilo 15.000 Srba. Dr`ava je napravila program stambenih kredita za dijasporu i one Srbe koji planiraju da se vrate, a koji ranije nije postojao.

- Ponosan sam da ste jasno poslali poruku da bez obzira gde

Tekst i fotografije: Marko Lopu{ina

Vidovdanski sabor dijaspore 2023. godine

David Vui~, u sredini, Stane Ribi~ iz Slova~ke i Marko Lopu{ina

Srpska dijaspora u Beogradu na saboru

^okolada i ~ili najboqi saveznici u borbi

sa xet legom

Dobre vesti za sve oni koji putuju avionom preko okeana, a uz to i vole slatko: ~okolada zapravo mo`e pomo}i va{em organizmu da naporno putovawe br`e zaboravi, a promenu vremenskih zona ni ne oseti! A jo{ ako prona|ete one „egzoti~ne” sa ~ili papri~icama, ubili ste dve muve jednim udarcem.

Nije samo dobar ukus ono {to krasi ~okoladu, ve} i wena svojstva koja na{em organizmu mogu pomo}i da dugo i naporno putovawe „preko pola sveta” pro|e {to je lak{e mogu}e. Do ovog zakqu~ka do{li su istra`iva~i nau~nog centra ^arlsa Perkinsa na Univerzitetu u Sidneju, koji su zajedno sa aviokompanijom Kvantas, sproveli studiju o smawewu uticaja xet lega.

PROMENA ISHRANE

TOKOM AVIONSKOG LETA ZA ODMOR BEZ XET LEGA

Istra`iva~i su uradili niz testova sa volonterima na letovima od Londona i Wujorka do Sidneja. Tokom istra`ivawa, zaposleni u aviokompaniji su prilagodili vreme kada su putnicima bili servirani obroci, kako bi poku{ali da usklade biolo{ki sat koriste}i specifi~ne namirnice iz menija, ukqu~uju}i ribu i piletinu u kombinaciji sa ugqenim hidratima koji brzo deluju, kao i hranu poput supa i dezerata na bazi mleka i mle~nih proizvoda. Pored korigovane ishrane, i osvetqewe u kabini bilo je uskla|eno sa bioritmom putnika, ~ime su nau~nici nastojali dau mozgu stimuli{u proizvodwu aminokiseline triptofana kako bi pomogli putnicima da lak{e zaspu.

VI[E ^OKOLADE I ^ILIJA, A MAWE KAFE I ALKOHOLA

Me|u namirnicama koje su se pokazale kao najefikasnije u borbi sa xet legom usled dugih letova na{la se svima omiqena ~okolada, ali i ~ili papri~ica, koja zahvaquju}i svojim svojstvima umawuje posledice boravka u avionu. Kako nam to ~okolada poma`e u borbi sa xet legom? Ona sadr`i razli~ite supstance koje mogu stimulisati osloba|awe endorfina i serotonina u mozgu, a upravo su oni povezani sa regulacijom raspolo`ewa i ose}ajem sre}e: na taj na~in mo`emo se suprotstaviti umoru ili niskoj energiji koju ~esto do`ivqavamo tokom xet lega. Sa druge strane, ~ili papri~ice sadr`e komponentu koja se naziva kapsaicin, koja mo`e delovati kao analgetik, smawivati ose}aj bola (naro~ito glavoboqe koja je karakteristi~na za xet leg) i poboq{avati protok krvi, ~ime }e op{te stawe organizma biti znatno boqe.

Tako|e, stru~waci su podelili i druge savete za prevazila`ewe xet lega, poput izbegavawa konzumirawa alkoholnih napitaka, kao i onih sa visokim sadr`ajem kofeina: „Alkohol potiskuje proizvodwu melatonina, tako da remeti cirkadijalne ritmove”, objasnila je doktorka Debora Li. „I ne samo to, ve} je kofein i psihoaktivni stimulans koji vas dr`i budnim”, dodala je ona.

XET LEG - NO]NA MORA SVIH QUBITEQA DALEKIH DESTINACIJA

Duga putovawa su ~est uzrok prolaznih tegoba, a umor, nesanica, slabost i glavoboqe ~esto su posledica putovawa kada za kratko vreme pre|ete nekoliko vremenskih zona. Dosada{we iskustvo pokazalo je da se u ve}ini slu~ajeva putovawe u pravcu istok-zapad podnosi boqe, odnosno da se „unutra{wi sat” lak{e prilago|ava situaciji u kojoj je dan du`i. Tako|e, mla|i putnici se promenama prilago|avaju br`e od starijih, dok „no}ne ptice” jedva da i osete da je organizam promenio nekoliko vremenskih zona.

Australija kasni za me|unarodnom

tehnolo{kom konkurencijom

Australija se do nedavno ponosila tehnolo{kom revolucijom, a sada se na{la na klupi zbog sve agresivnijeg takmi~ewa izme|u SAD-a i Kine u tehnolo{koj utakmici. ^inilo se da je Australija bila na ivici tehnolo{ke revolucije, spremna da ostvari zna~ajan udeo u digitalnom svetu. Sada je suo~ena sa te{kom realno{}u jer se druge tehnolo{ki mo}ne kompanije pribli`avaju. Sveobuhvatna analiza koju je sproveo vi{i saradnik na institutu Lowy, Xon Edvards, pokazala je alarmantnu zabrinutost zbog sve agresivnijeg takmi~ewa izme|u Kine i SAD-a.

SAD poku{ava da obuzda napredak Kine u ve{ta~koj inteligenciji. To ~ini uskra}ivawem mogu}nosti da napravi napredne ~ipove. SAD je zabranio kupovi-

nu pametnih ~ipova od Kine ali i prodaju. Amerika o~ekuje od svojih saveznika da slede wihov primer, {to }e na Australiju da ostavi zna~ajne posledice. Takav potez bi rezultirao prekidom hiqada parnterstva sa kineskim akademicima u oblasti visokotehnolo{ke industrije i

ogroman prekid u trgovini. Australija ne mo`e da opstane bez finansijske podr{ke velikih igra~a. Nema drugo re{ewe nego da se povinuje voqi SAD-a. Takav zaokret svakako ugrozi}e ekonomiju Australije i na dugoro~ne stazi umawiti mogu}nosti za ekspanziju. Napu{tawe Kine od strane Tesle, Epla i drugih tehnolo{kih giganata tako|e treba posmatrati iz ugla tehnolo{kog rata. Odlazak tehnolo{kih giganata nanosi veliku {tetu Kini ne samo u pogledu ekonomije ve} i mogu}nosti daqeg tehnolo{kog razvoja. Sa druge strane, otvaraju se vrata Indiji. Na prvi pogled ~ini se da Indija postaje nova kolonija, jeftine radne snage kao {to je to nekada bila Kina, pi{e australiji tehnolo{ki magazin „Tech Business News“.

Ruski diplomata protestuje pored australijskog parlamenta

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Ruski diplomata protestvuje nadomak zgrade australijskog parlamenta u Kanberi zbog spora oko mesta na kojem Rusija planira da izgradi novu ambasadu

Do ovog individualnog protesta do{lo je po{to su australijske vlasti poni{tile ugovor o zakupu parcele iz 2008, a kao razlog navele su ugro`avawe nacionalne bezbednosti. Iz Moskve su poru~ili da }e se `aliti na tu odluku pred Vi{im sudom.

Diplomata i wegov oblik protesta nisu pretwa – „to je samo jedan ~ovek koji stoji na malo trave“, rekao je federalnii premijer Entoni Elbaneze. Prilikom objave da se zakup prostora za ambasadu

ukida, Elbaneze je kazao da su bezbednosne slu`be „imale vrlo jasne bezbednosne savete“ koji su doveli do odluke. Izgradwa ruske ambasade planirana je na samo 400 metara od parlamenta, {to bi donelo rizik od {pijuna`e, smatraju stru~waci. Trenutno, ambasada Rusije nalazi se ne{to daqe.

Odluka vlasti u Australiji je jo{ jedan primer „rusofobi~ne histerija koja se {iri zemqama koje pripadaju zapadnom svetu“, rekao je Dmitri Peskov, portparol Kremqa. Jo{ je nejasno po kom pravnom osnovu Rusija planira da ospori odluku, ali joj je nalo`eno da se suzdr`ava od bilo kakvih poteza u nameri da ponovo koristi tu lokaciju dok se spor ne okon~a. U `albi su naveli iz Moskve da su ve} potro{ili 5,5 miliona ameri~kih dolara na izgradwu, koja se odvijala sporo. Australijska federalna policija na-

Australija legalizovala MDMA i magi~ne gqive

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

vodno motri na ~oveka koji boravi na ovoj parceli, ali on ne mo`e da bude uhap{en zbog diplomatskog imuniteta, preneli su lokalni mediji. Australija je 15. juna ot-

izgradwu nove ambasade pozivaju}i se na nacionalnu bezbednost. Kremq je saop{tio da taj potez Kanbere odra`ava wen antiruski stav.

NOVA ERA U MEDICINI

Ovom odlukom se psilocibin prona|en u pe~urkama

koristi kod qudi sa depresijom kod kojih nije delovala regularna terapija. Bi}e dozvoqeno i da se MDMA, poznatiji kao izvorni ekstazi u formi tablete, koristi kod pacijenata sa posttraumatskim poreme}ajem

Po~etkom ove godine istra`iva~i su se za~udili kada je Australijski tradicionalno konzervativni regulator za lekove

odobrio kori{}ewe psihodelika u svrhu pomo}i terapijskim sesijama. Ovom odlukom se psilocibin prona|en u pe~urkama koristi kod qudi sa depresijom kod kojih nije delovala regularna terapija. Tako|e, to }e dozvoliti i da se MDMA, poznatija kao izvorni ekstazi u formi tablete, koristi kod pacijenata sa post-traumatskim poreme}ajem.

Ove promene stupile su na snagu u subotu, kada je Australija zvani~no postala prva zemqa koja je klasifikovala psihodelike kao lekove na nacionalnom nivou. Dok }e dostupnost ovih lekova na po~etku biti limitirana, a lekovi skupi, mnogi eksperti i pacijenti se raduju ovom postignu}u. Me|utim, glavne medicinske organizacije su pozvale na opreznost.

Marjani Beugois je dijagnostikovana te{ka depresija 2017. godine.

„U dva meseca izgubila sam mamu, baku, voqenog ku}nog qubimca i raskinula sam vezu,” prise}a se ona. Nije mogla da jede, da se tu{ira, niti da iza|e iz ku}e u Melburnu, prepisani antidepresivi su je „bacali u zombi stawe”, nije mogla da pla~e, da se ute{i ili ose}a boqe. Po~ela je da istra`uje i do{la do alternativnih terapija psiloholicibinom na klinici u Amsterdamu, ali je bila nepoverqiva. Me|utim, kako je o~ajni~ki `elela da pobegne od le~ewa koje joj nije pomagalo, 2018. godine se prijavila na kliniku.

Psiholicibin se konzumirao u ~aju. „Boje su postale mnogo `ivo-

pisnije. Osetila sam se sna`no i ponovo povezano sa svetom, toplo i komforno. I sada dok pri~am o tome, emotivna sam, to je bilo ogromno, prelepo iskustvo bezuslovne qubavi.“ Tri terapije kasnije, ose}ala se izle~enom. „Mogla sam da se smejem, da osetim

sre}u, i da bistre glave nastavim sa dnevnom rutinom. Kada sam do{la ku}i, prijateqi su mogli da vide da moje o~i opet sijaju.“ Kako }e Mediker reglisati izdavawe recepta za oba leka, i po kojoj ceni, tek }e se videti i razmatrati.

kazala Rusiji zakup za

Vidovdan u Australiji

ter tog poraza na Gazimestanu okupio je kasnije Srbe, u nadi da }e opstati kao narod, i da je samo potrebno sa~ekati neko boqe vreme. I danas je situacija vrlo sli~na. Srbi se ponovo uzdaju u mo} Vidovdana, i u wegovu isceliteqsku mo}.

istoriju bivala osu|ena na stradawe i bol. Srpska istorija mnogo je vi{e od Vidovdana, ali nas taj dan na neki na~in povezuje sa svim na{im stradalnicima kroz vekove. Kosovski boj i wegov ishod, bio je samo po~etak na{e dugotrajne borbe za slobodu.

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Jedan od najva`nijih hri{}anskih praznika za Srbe, jo{ od Kosovskog boja, obele`avan je u Australiji ve} sa prvim srpskim doseqenicima. Australijski Srbi nisi nikad propu{tali priliku da ovaj dan pomenu, i poklone

Osim Bo`i}a i Vaskrsa, za sve Srbe sveta hri{}anski praznik Vidovdan je verovatno tre}i dan u godini po zna~aju. Za mene li~no ose}aj koji imam tog dana je najsli~niji onom kada slavimo krsnu slavu. Ose}aj ponosa i po{tovawa prema precima. Ose}aj zahvalnosti, sre}e i sete u isto vreme. Australijski Srbi to najboqe znaju i ose}aju, jer taj dan `ele da posvete svojoj deci i da ih podsete na wihove korene. Primer srpskih {kola {irom ove prelepe zemqe to najboqe ilustruje. Vi{e od 95

Vidovdanske akademije na Petom kontinentu su uglavnom organizovane pojedina~no od svake {kole, {to je za svaku pohvalu. Ipak, jedna od najmasovnijih bila je ona u Sidneju, gde su proslavu zajedno organizovale ~ak 10 {kola sa podru~ja Sidneja i Vulongonga, i jedna iz Brizbejna. Na toj akademiji naravno predwa~io je Srpski kolex „Sveti Sava“ iz sidnejskog Varovila. Ova 11. akademija po redu, je pored masovnosti imala i onaj ujediwuju}i karakter, jer je uspela da ove godine okupi rekordni

Grupa „Zemqa“ proslavila deseti ro|endan

Pertska rok grupa „Zemqa“ je u subotu 17. juna u baru poznatog hotela ^arls u Nort Pertu proslavila deset godina postojawa, za vreme kojih je imala preko osamdeset nastupa. „Zemqa“ je poznata na{im ~itaocima, kao i celokupnoj zajednici biv{e Jugoslavije u Pertu a sada ve} i velikom delu Australije, po{to je rado pozivana i nekoliko godina redovno gostuje u Melburnu, koji va`i za najve}i kulturni i umetni~ki centar ovog kontinenta.

ju publiku je oko dvesta, pre svega zahvaquju}i muzi~kom kvalitetu koji karakteri{e sve ~lanove grupe. Oni su mahom muzi~ki profesionalci i renomirani muzi~ari koje anga`uju i neke druge grupe: klavijature: Nevad Haxi}, bubwevi: Stevan Dra~a, gitara: Sini{a Stiki}, basista: Sergej Vujanovi} i nepogre{ivi frontmen, vokal: Frido Salihba{i}.

se na taj na~in svim srpskim borcima za slobodu. Jer Srbi, ~ak i ovde u Australiji, dobro znaju da bez `rtvovawa na{ih predakane bi ni nas bilo. Vidovdan za srpsku istoriju ima pravi mitski zna~aj, jer nas taj dan povezuje sa na{om hiqadugodi{wom tradicijom i istorijom borbe za slobodu. Sudbina koja nas je te 1389. godine zadesila nakon poraza od Otomanske vojske prati nas i do dana{wih dana. Jer ni danas Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju mira i gr~evito se bore za svoj opstanak. Danas je ~ak i mo`da puno te`e, nego pre vi{e od osam vekova, jer su tada pokoreni Srbi imali vi{e prava pod Turcima, nego li danas pod NATO okupacijom. Simbol odbrane i borbe za opstanak sublimiran je u toj jednoj svetoj re~i „Kosovo“. Gotovo mitski karak-

odsto dece koja poha|aju srpske {kole u Australiji su ro|ena ovde. Dobar deo te iste dece nije ~ak nikad ni bio u Srbiji, ili u nekoj od srpskih zemaqa. Ipak ona ushi}eno pevaju o Kosovu i o otaxbini wihovih o~eva ili dedova. I ove godine Vidovdanska akademija organizovana je u svim ve}im australijskim gradovima od Perta do Sidneja. U~enici srpskih {kola su recitovali i pevali o Kosovu i Srbiji, i o wenim junacima. Kao i obele`avawe {kolskog praznika Svetog Save u januaru, i Vidovdan uvek poprimi sve~ani karakter, koji gledaocima tih {kolskih predstava ostavqa dubok utisak divqewa i po{tovawa. Deca uzrasta od 5 godina, pa sve do ve} punoletnih u~enika, nisu krila svoj ponos pripadnosti jednoj naciji, koja je ~esto kroz

broj u~enika i {kola. Izuzetno pose}ene bile su i Vidovdanske akademije u Melburnu i Pertu, {to mo`e biti dobar podstrek da se slede}e godine poku{a sa objediwavawem programa svih {kola za taj dan. Tako bi i srpske {kole u Melburnu, gde ima dovoqno dece na nastavi, mogle dogodine poku{ati organizovawe zajedni~kog programa na teritoriji grada i okoline, kao {to je to slu~aj u Sidneju. Vidovdanske akademije u Australiji mogu biti dobar oslonac, ali i zamajac o~uvawu srpskog jezika i identiteta na najmawem kontinentu.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

Za biv{u jugoslovensku zajednicu Perta „Zemqa“ je u pravom smislu re~i postala kultna grupa, odnosno grupa koja ima svoje po{tovaoce ~iji broj stalno raste, uz veliko interesovawe i i{~ekivawe narednih nastupa. Za proteklih deset godina „Zemqine“ nastupe su karakterisali fantasti~na atmosfera i dobre, prijateqske vibracije, konekcija s publikom koja daje wenim qubiteqima poseban ose}aj pripadnosti, srda~nosti i opu{tenosti. Svirke „Zemqe“ su verovatno jedinstvene pre svega {to se ti~e svekolikog interesovawa i repertoara grupe. „Zemqa“ izvodi hitove grupa: „Bijelo dugme“, „Indeksi“, „Crvena jabuka“, „Ribqa ~orba“, „Majke“, „EKV“, „Azra“, „Prqavo kazali{te“, „Galija“, „Atomsko skloni{te“ i drugih, broj je zaista pozama{an. Broj pesama kojima su ~lanovi „Zemqe“ obradovali svo-

Pomenuli smo da je „Zemqa“ pro{irila popularnost gostuju}i u Melburnu na festivalu muzike biv{ih jugoslovenskih krajeva, {to je potvr|eno lepim gestom, odnosno dolaskom na ovaj „Zemqin“ jubilej jedne grupe wihovih po{tovalaca iz tog grada. Na ovom koncertu „Zemqa“ je imala i specijalne goste, a to su muzi~ka grupa-hor „Izvor“, koji je pod rukovodstvom Dragane Jerini} bio pratwa u poznatim pesmama „Bijelog dugmeta“. Drugi poseban gost i pravo iznena|ewe i osve`ewe bila je ~etrnaestogodi{wa bas-gitarista Dilajla Dra~a, koja je u par numera zamenila svog starijeg kolegu i svirala pored tate Stevana. O~arav{i svojim nastupom sve prisutne ona je pokazala da ova vrsta muzike ima svoje velike nade. Qubiteqi grupe se iskreno nadaju da }e „Zemqa“ jo{ mnogo godina da se „rotira“ i da }e proslaviti jo{ mnogo ro|endana i jubileja.

M. Dragovi}

”Земља” у Мелбурну, fото Facebook

Vidovdan sve~ano obele`en u Pertu

Фотограф

за венчања

Protekla nedeqa u srpskoj zajednici u Pertu bila je u znaku najve}eg srpskog praznika – Vidovdana. Praznik je obele`en urazli~ito vreme u raznim parohijama, te je na taj na~in ve}ina po{tovalaca na{e tradicije i dana Svetog Vida mogla da prisustvuje obele`avawu ovog praznika.

Uo~i praznika, u subotu uve~e, Vidovdan je obele`en u crkvi svete Trojice u Nort Pertu, u or-

ganizaciji kwi`evnog kluba „Sabornik“. U programu su u~estvovali stare{ina ovog hrama otac Goran Jov~i} sa svojom besedom,hor „Crveni bo`uri“ uz recitalski deo ~lanova ovog kwi`evnog kluba i drugih ~lanova parohije. U nedequ 2. jula, u parohiji misionarske zajednice Svetog Vasilija Ostro{kog u Rokinghemu, ju`nom rejonu grada, gde `ivi dosta na{ih iseqenika, tako|e je sve~ano obele`en ovaj zna~ajni dan.

Centralno mesto obele`avawa, koje se tradicionalno odr`ava na sam Vidovdan 28. juna uprili~eno je u crkvenom domu hrama Sveti Sava u Hajgejtu. Na sve~anosti u ovoj parohiji, koju su vodile Lenka Komnenovi} i Borjana Raji}, u~estvovala je muzi~ka grupa Izvor, de~ji hor Rastko, koji su osnovani i odr`avaju probe pri ovoj crkvi. Uz jo{ nekoliko recitalskih i muzi~kih ta~aka, u~enica Lena Ivani{evi} je veoma lepo otpevala pesmu „Sini jarko sunce sa Kosova“. Sve{tenik ovog hrama otac Vasilije Stojanovi} je odr`ao besedu, isti~u}i da svi imamo isti izbor, kao i car Lazar – izme|u carstva nebeskog i carstva zemaqskog.

Posebnu pa`wu zaslu`uje i veoma lepo organizovana i sadr`ajna akademija koju prvi put organizuje parohija iz Rokinghema. Ve}i deo programa bio je ispuwen pesmama i recitalom koji su izveli u~enici {kole srpskog jezika ove parohijesa u~iteqicom Ninom [kori}. Program je vodio ~lan zajednice \or|e Balorda, a u programu su u~e-

stvovali pesnik @eqko Vi{i} koji je recitovao svoje pesme, dok je sve{tenik i rukovodilac ovom parohijom, otac Aleksandar Trnini} odr`ao vidovdansku besedu. On je istakao zna~aj Vidovdana kao preobra`aja srpskog bi}a i veli~inu `rtve vlastitog `ivota za drugog, kao ~in najvi{e qubavi koju ~ovek poseduje. Zavr{io je re~ima na{e velike kwi`evnice Isidore Sekuli} da Kosovo nije nestalo i ne}e dok je nas. Dva veoma aktivna ~lana celokupne srpske pravoslavne zajednice, Sini{a Komnenovi} - stariji u~esnik programa i Jovan Milanov kao najmla|i, bili su prisutni na obe manifestacije. Sini{a je ~itao poetski zapis Svetog Vladike Nikolaja Velimirovi-

}a pod nazivom „Carev zavet“ – o posledwim trenucima zemaqskog `ivota cara Lazara. A mali Jovan je pored pesme Desanke Maksimovi} “Razgovor sa Kosovom“, napamet izveo popularnu rep-verziju grupe „357“, poznate pesme Milana Raki}a „Na Gazimestanu“. Nije slu~ajno {to su sve ta~ke programa bile vezane za temu (otimawa) Kosova i Metohije, svete srpske Zemqe i kolevke Srpstva. Sadr`aj ovih priredbi nesumwivo govori o zna~aju i te`ini sada{weg trenutka, kao pitawa i opomene koje srpsko bi}e, kao i pre skoro {est i po stole}a i potowim te{kim vremenima, stavqa pred izbor: kojem se carstvu prikloniti?

Mira Dragovi}

Учесници програма (Св.Сава)

ODR@ANA 11. VIDOVDANSKA AKADEMIJA

U SIDNEJU

Ponosno i veli~anstveno

Posle trogodi{weg zati{ja zbog kovid ograni~ewa, u nedequ 25. juna 2023., posle kratkih priprema odr`ana je, po blagoslovu Episkopa australijsko-novozelandskog Siluana, jedanaesta Vidovdanska akademija – priredba |aka {kola iz Sidneja i okoline u kojima se odr`ava nastava srpskog jezika.

Ove godine nastupila su deca iz 5 {kola pri crkvenim op{tinama, u~enici dr`avne {kole Bonnyrigg Heights Public School i dva privatna gr~ka kolexa u kojima je srpski jezik redovan predmet, kao i u~enici dva sredwo{kolska centra jezika (nekada{wih subotwih {kola). Pored ovih {kola svojim u~e{}em obradovali su nas i obogatili program priredbe, gosti iz Brizbejna - u~enici Srpske {kola “Sv. Sava” pri crkvi Sv. Nikola, Woolloongabba Qld.

U programu kojim je obele`en jedan od najzna~ajnijih datuma u srpskoj istoriji preovla|ivali su motivi Kosovskog boja i literarno stvarala{tvo inspirisano ovim sudbonosnim doga|ajem. Pored toga re|ale su se pesme poznatih srpskih pesnika posve}ene Srbiji, i velikanima srpskog naroda. Nije izostala ni muzika – truba~i sa nekoliko najpoznatijih srpskih melodija, nastup hora „Zvon~i}i’’ {kole pri Crkvi Sv. Knez Lazar sa dirigentom, Draganom Milanovi} i nastup u~enika nedeqne {kole pri crkvi Sv. Sava iz Flemingtona pod vo|stvom i uz klavirsku pratwu profesora Slobodana @ivkovi}a. Sredwo{kolski centri jezika iz Liverpula i Volongonga bili su zastupqeni i sa voditeqima pro-

grama – Anom Stani} i Adrianom Vi{wi} koje su spretno vodile program sa preko 100 u~esnika iz raznih {kola i to uz veoma malo vremena za pripremu.

Priredbi su prisustvovali

Episkop Mitropolije Australijsko-novozelandske koja je i pokroviteq priredbe, Vladika Siluan, Ivana Isidorovi}, prvi savetnik ambasade Republike Srbije u Australiji, Lucia Johns predsednica

Federacije {kola jezika etni~kih zajednica (NSW Federation of Community Language Schools), Sana Zreika direktorka Sredwo{kolskih

kolexa jezika (Principal - Secondary College of Languages), Lyndall Franks, ko-ordinator programa {kola jezika etni~kih zajednica

(Community Languages Schools Program), Anna Nicolaou, direktorka Kolexa Sv. Sava, Dana Olivotto, pomo}nik direktora dr`avne {kole Bonnyrigg Heights Public School, Gina Kokinelis i Peter Meintanis, predstavnici kolexa „St Spyridon College“, sve{tenstvo i brojni pripadnici srpske zajednice.

Predsednica Federacije etni~kih {kola, Lusia Xons je pozdravila u~esnike, ~estitaju}i na uspe{noj priredbi uz izraze podr{ke Federacije srpskim {kolama.

Direktorka sredwo{kolskih kolexa jezika, Sana Zreika tako|e je pozdravila prisutne navode}i da u dva centra u Volongongu

i Liverpulu nastavu srpskog jezika poha|a preko sto pedeset u~enika. U programu za {kole jezika etni~kih zajednica (Community Languages Schools Program), koji obezbe|uje fondove po u~eniku (Per Capita Grant) u~estvuje nekoliko {kola srpskog jezika sa preko 200 u~enika. Predstavnica ambasade Repu-

blike Srbije, Ivana Isidorovi} je istakla spremnost dr`ave Srbije da podr`i nastavu srpskog jezika, i naglasila zna~aj odr`avawa jezika i kulturnog nasle|a za mla|e generacije. Nedavno je u program dopunskih {kola srpskog jezika u inostranstvu Ministarstva prosvete Republike Srbije ukqu~ena i prva australijska

{kola – {kola „Sv. Sava’’ pri crkvi Sv. Nikola - gost ovogodi{we priredbe iz Bizbejna sa nastavnicama Biqanom ^elebi}anin, koordinatorom {kole, nastavnicom Unom Matovi} i sve{tenikom, ocem Milo{em Raketi}em. Ivana Isidorovi} je pozvala i druge {kole koje `ele da se ukqu~e u ovaj program koji se odvija

[KOLE – U^ESNICE PRIREDBE

l ‘’Vuk Karaxi}’’ Nedeqna {kola pri crkvi Sv \or|a, Cabramatta

l [kola pri crkvi Sv Jovan Krstiteq, Wollongong

l [kola pri crkvi Sv Knez Lazar, Alexandria

l ‘’Bogdan Bolta’’ {kola pri crkvi Sv Nikola, Blacktown

l Nedeqna {kola pri crkvi Sv Sava, Flemington

l Bonnyrigg Heights Public School

l St Spyridon College – Senior School, Maroubra

l St Euphemia College, Bankstown

l Secondary College of Languages SCL, Liverpool Girls High

l Secondary College of Languages SCL, Smiths Hill High Wollongong

l Srpska {kola “Sv Sava” pri crkvi Sv Nikola, Woolloongabba Qld

po utvr|enom nastavnom planu uskla|enom sa nastavom u Srbiji, a pru`a podr{ku u vidu uxbenika i ostalog nastavnog materijala da se obrate ambasadi. U svojoj zavr{noj besedi, okru`en mno{tvom dece - u~esnika recitala, Episkop Siluan se obratio prisutnima nagla{avaju}i zna~aj o~uvawa duhovnih vrednosti, jezika i kulturnog nasle|a. Jedan od vidova o~uvawa je i ova zajedni~ka akademija i saradwa svih {kola, poduhvat vredan truda svih koji su doprineli uspehu ove priredbe, a to su u~esnici i wihovi roditeqi, nastavnici, sve{tenici, mnogobrojni pomaga~i bez ~ijeg doprinosa ova priredba ne bi bila mogu}a. U zavr{nici priredbe |aci 11 {kola u~esnica uz

klavirsku pratwu profesora Slobodna @ivkovi}a, a pod dirigentskim vo|stvom Dragane Milanovi} zajedno su, uz u~e{}e publike, pevali himnu Svetom Savi. Za srpsku zajednicu ostaje da pru`i ve}u podr{ku ovim nastojawima i u {to ve}em broju prisustvuje ovoj jedinstvenoj manifestaciji u Sidneju. Organizatori ovogodi{we akademije su na kraju izrazili nadu da }e uz saradwu nastavnika i podr{ku sve{tenstva uskoro po~eti sa pripremama za narednu godinu. Oni su u isto vreme pozvali i sve srpske {kole iz drugih australijskih dr`ava da slede}e godine organizuju zajedni~ku proslavu.

Izvor: Mitropolija ANZ

VIDOVDANSKA AKADEMIJA U SRPSKOM CENTRU BONIRIG

Uprava Srpskog centra u sidnejskom predgra|u Bonirig organizovala je u petak, 30. maja ove 2023. godine, veoma uspe{nu akademiju posve}enu velikom srpskom nacionalnom prazniku Vidovdanu, kojoj je prisustvovao veliki broj posetilaca. Prisutni su aplauzima nagradili sve u~esnike bogatog programa.

Skup je zvani~no po~eo molitvom koju je izrekao stare{ina Sabornog hrama Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati, prota \uro \ur|evi}, kao i wegovom predivnom besedom o zna~aju Vidovdana za srpski narod, a naro~ito za mladu generaciju Srba na ovim australijskim prostorima koji }e na{e verske i kulturne tradicije ~uvati i negovati u budu}nosti. Prisutni su bili i stare{ine srpskih hramova u Sidneju, prota Miodrag Peri} iz Aleksandrije i prota Aleksandar Milutinovi} iz Liverpula.

Program je vodio na{ poznati i

ceweni glumac Sergej Ko`ul, koji je u istom tonu podsetio prisutne da wihov dolazak na Akademiju u Bonirigu zna~i mnogo kako bi zajedni~ki odali po{tu na{im precima koji su se borili ne samo na Kosovu, ve} svima koji su polo`ili `ivote na braniku otaxbine do danas. “Mi smo ovde danas okupqe-

VIDOVDANSKA PROSLAVA U HRAMU SVETOG NIKOLE U XILONGU

ni da uka`emo na se}awe na{ih kosovskih i pokosovskih heroja onako kako mi to najboqe umemo ovde u ovoj na{oj srpskoj ku}i. Mi }emo to u~initi pesmom, muzikom i reciticijom kroz koje je utkna qubav prema na{em Kosovu i Metohiji”, rekao je izme|u ostalog Sergej. Program koji su prikazali mladi iz Boniriga i Kabramate zaslu`uje najlep{e ~estitke, a publika ih je nagradila zaslu`enim aplauzima za izvo|ewe pesama posve}ene Vidovdanu.Publici su se predstavili stariji i afirmisani umetnici i peva~i Igor Jovanovi}, Du{an Vilus i Miroslav Bjelan, koji su svojim nastupom ulep{ali pomenuto ve~e. Na kraju usledilo je zajedni~ko slikawe u~esnika programa sa prisutnim sve{tenicima, a ve}ina prisutnog naroda ostala je u klubu na zabavno ve~e u dru{tvu pesme i svirke Igora Jovanovi}a.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

I ove godine, tradicionalno u hramu Svetog Nikole u Xilongu obele`en je sveop{ti srpski praznik Vidovdan. Nakon Svete liturgije, odr`an je parastos za sve junake poginule na Kosovskom boju i za sve mu~enike stradalnike tokom prethodnih ratova.

Deca koja u~e srpski jezik i veronauku su zajedno sa svojom u~iteqicom i sve{tenikom pripremila prigodan program povodom praznika Vidovdana. Sva deca koja su u~estvovala u programu su ina~e ro|ena u Australiji. Posebno emotivan trenutak bio je kada su deca otpevala himnu Srbije i nekoliko pesama sa Kosova i Metohije. Sve{tenik Mom~ilo Vuk{a je prisutnima govorio o zna~aju Vidovdana za napa}eni srpski narod. Zajedni~ku trpezu pripremile su vredne sestre iz crkvene parohije Xilonga i okoline. Ovogodi{wa Vidovdanska proslava bila je jedna od najpose}enijih.

Prota Mom~ilo Vuk{a

Primeri iz nedavne pro{losti - da li se istorija ponavqa?

NACISTI KOJI SU POSTALI NATO KOMANDANTI

Verovatno najpoznatiji je Adolf Hojzinger, za vreme rata Hitlerov na~elnik General{taba (1940–1944). Zapa`enu ulogu je igrao u planirawu pohoda na Poqsku, Norve{ku, Dansku i Francusku da bi 1961. do{ao na mesto predsedavaju}eg Vojnom komitetu NATO-a.

U danu kada se obele`ava godi{wica napada nacisti~ke Nema~ke na Sovjetski Sa-

tiv, preuzeo je Bundesver, da bi 1961. do{ao na mesto predsedavaju}eg Vojnom komitetu NATO-a. Tu funkciju je obavqao do 1964.

Vojnu karijeru posle Drugog svetskog rata, tokom kog je bio na~elnik {taba u vojsci Ervina Romela (Pustiwske lisice), nastavio je i nacista Hans [pajdel, jedan od posleratnih osniva~a Bundesvera i me|u kqu~nim figurama Zapadne Nema~ke na po~etku Hladnog rata. Od 1957. do 1963. bio je

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Нацистички војсковођа Адолф Хојзингер и командант британског ваздухопловства Хектор Макрегор, Лондон, 1961

vez u Drugom svetskom ratu 1941, poznat kao operacija „Barbarosa”, {ira javnost mahom nije upoznata sa ~iwenicom da su {ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka biv{i nema~ki ratni zlo~inci napredovali do ~elnih pozicija u Severnoatlantskoj alijansi.

Brojni visokoodlikovani oficiri Vermahta nakon rata su prvo slu`ili u vojsci Zapadne Nema~ke da bi kasnije do{li i do rukovode}ih polo`aja NATO struktura u Evropi.

Verovatno najpoznatiji je Adolf Hojzinger, za vreme rata Hitlerov na~elnik General{taba (1940–1944). Zapa`enu ulogu je igrao u planirawu pohoda na Poqsku, Norve{ku, Dansku i Francusku. Po okon~awu rata nije mu su|eno za ratne zlo~ine. Napro-

glavnokomanduju}i kopnene vojske NATO-a u centralnoj Evropi. [pajdel se borio i u Prvom svetskom ratu.

Na visokom polo`aju u NATO-u na{ao se i nacista Johanes [tajnhof. Bio je me|u retkim pilotima Luftvafea koji je obavqao du`nost od 1939. do 1945, sve dok se nije zapalio na poletawu. Odlikovan je najvrednijim priznawem nema~kog Vermahta – gvozdenim Vite{kim krstom. Jedan je od glavnih zvani~nika zadu`enih za obnovu nema~kog vazduhoplovstva tokom Hladnog rata, a predsedavaju}i Vojnom komitetu NATO-a bio je od 1971. do 1974.

Grof Johan fon Kielmanseg je u Drugom svetskom ratu bio oficir General{taba Vrhovne komande Vermahta od 1942. do 1944. da bi u NATO-u obavqao du`nost glavnog

komandanta Alijanse za centralnu Evropu 1967. i 1968. godine.

Na istom polo`aju u Alijansi bio je i major nacisti~ke Nema~ke Ernst Ferber, nosilac Vermahtovog Gvozdenog krsta Prvog reda, u periodu 1973-1975.

Ferbera je u Severnoatlantskoj alijansi zamenio Karl [nel izme|u 1975. i 1977. godine (nosilac Gvozdenog krsta Drugog reda, komandant baterije na Zapadnom frontu 1940. i na~elnik {taba 74. Pancer korpusa 1944), zatim Franc Jozef [ulce u periodu

POSLEDWE PISMO SA TITANIKA PRODATO NA AUKCIJI

„Sve {to ka`em o brodu je nedovoqno. Zaveden veli~inom ovog parobroda od 45.000 tona koji pravi svoje prvo putovawe, zatvorio sam o~i i ukrcao se”, bile su posledwe re~i koje je urugvajski putnik na Titaniku napisao bratu, ni ne slute}i da }e samo dva dana kasnije brod sa oko 1500 putnika potonuti na dno Atlantskog okeana. Wegovo pismo 30. juna prodato je na aukciji u Montevideu, a sre}ni kupac za ovaj istorijski zapis platio je ~ak 12.000 ameri~kih dolara.

Posledwe pismo koje je putnik Titanika, Ramon Artagaveitija Gomez, poslao svojoj porodici nekoliko dana pre nego {to je brod potonuo 1912. godine u vodama

Atlantika, prodato je za 12 hiqada dolara na aukciji u Montevideu, saop{teno je od strane predstavnika aukcijske ku}e Zorila.

Ramon Artagaveitija Gomez, bio je jedan od putnika na ~uvenom brodu Titanik, a svoje poreklo vodio je iz Urugvaja. Tokom posledweg zaustavqawa broda u Irskoj, 12. aprila 1912. godine, Ramon je na

tri strane napisao pismo svome bratu, Adolfu ni ne slute}i da }e to biti wegovo posledwe pismo ikada. Samo dva dana kasnije, 14. aprila, najve}i putni~ki brod na svetu, sudario se sa santom leta i dva i po sata kasnije u smrt odneo oko 1500 qudi. U svom posledwem pismu, Urugvajac je preneo bratu „sve vrline i karakteristike broda”, a sve do aukcije ovaj va`an istorijski zapis sa neverovatnom sentimentalnom vredno{}u nalazio se u posedu Ramonove porodice.

1977-1979. (nosilac gvozdenog Vite{kog krsta 1944) i Ferdinand fon Zenger i Eterlin od 1979. do 1983. (poru~nik 24. Pancer divizije nema~ke 6. armije, u~esnik Staqingradske bitke, nosilac zlatnog Nema~kog krsta).

Ratni zlo~inci vrlo brzo po okon~awu Drugog svetskog rata na{li su se u ulozi boraca za mir u Evropi. NATO je, zagovaraju}i mir, bombardovao SR Jugoslaviju 1999, a sada naoru`ava Ukrajinu produ`avaju}i sukob unedogled. Neprijateq je isti, samo se sada druga~ije zove.

Pismo je ispisano na papiru sa memorandumom i vodenim `igom britanske pomorske kompanije Vajt Star Lajn, a uz pismo je prilo`ena i Ramonova fotografija od 31. avgusta 1909. godine na kojoj je rukom napisana i posveta: „Pismo i qubazno se}awe mom bratu Adolfu. Ramon”.

Budu}e da je originalno Ramonovo pismo bilo napisano na {panskom jeziku, {to je ujedno i jedini artefakt tog tipa prodat na Zorilinoj aukciji, izvr{en je i prevod pisma na engleski jezik, kako bi svi u~esnici u aukciji imali jasnu sliku o kakvom se pismu radi, kao i o wegovoj sadr`ini.

”Zatvorio sam o~i i ukrcao se”

SEJ[ELI – RAJ NA ZEMQI

Izolovana ostrva, tirkizne pla`e, blistavo beli pesak, bujna vegetacija, guste tropske xungle, xinovske korwa~e, bogat okeanski `ivot i ekskluzivna odmarali{ta… to su Sej{eli. Romanti~ni i divqi, luksuzni i prirodni, afri~ki i azijski – prosto jedinstveni. Rani britanski istra`iva~i su opisivali Sej{ele kao rajske vrtove, zbog nerealne lepote prirode i veli~anstvenog do`ivqaja koji putnici imaju dok borave na nekom od ostrva. Danas su Sej{eli savr{ena destinacija za romanti~ni beg od stvarnosti, ali i mesto za sve qubiteqe divqine, egzotike i odmora.

Sej{eli su ostrvska afri~ka dr`ava sme{tena u Indijskom okeanu. Nalaze se ju`no od ekvatorijalne linije, isto~no od obala Kenije i Tanzanije. Sej{ele ~ine 115 ostrva, od kojih su 42 granitna, a 73 koralna. Granitna ostrva su ona koja nas najvi{e interesuju, budu}i da su Sej{eli najpoznatiji po veli~anstvenim granitnim stenama koje zapquskuju talasi tirkizne lagune. Samo pretra`ite naziv „Sej{eli“ i prva slika koju }ete ugledati su ti fascinantni spomenici prirode.

Ostrva Sej{ela se tako|e dele u dve grupe: Unutra{wa ostrva, koja su ve}inom granitna i Spoqa{wa ostrva, sa malim brojem stanovnika, uglavnom nenaseqena i koralna. Najpoznatija, najpopularnija i turisti~ki najrazvijenija Unutra{wa ostrva su Mahe, Pralen, La Dig i Siluet.

MAHE (MAHÉ)

Najve}e ostrvo i politi~ki centar Sej{ela, gde se nalazi glavni grad Viktorija, internacionalni aerodrom Aéroport de la Pointe Larue i najve}i izbor hotela i pansiona. Skoro sve internacionalne aviokompanije sle}u na aerodrom na Maheu, odakle se daqe putnici transferi{u ka hotelu ka ostrvu ili do luke kako bi se ukrcali na brod za neko od ostrva. Planine, guste {ume i prelepi zalivi ~ine savr{ene preduslove za odmor iz snova. Upoznajte pravu kulturu me{tana, u`ivajte na jedinoj pla`i gde su dozvoqeni sportovi na vodi Beau Vallon Bay.Ova pla`a je najpopularnija, duga, sa divnim puderastim peskom, tirkiznim okeanom i velikim izborom sme{taja. Fantasti~ne pla`e se mogu na}i i na jugu ostrva, sa velikim brojem hotela i pansiona. Ukoliko ste stacionirani na Maheu, svakako }e vam jedan dan pro}i u obilasku Viktorije, Eden ostrva, kao i najvi{e planine Morne Seychellois, odakle je najlep{i pogled na okean i zalive. Naravno ukoliko ste u kondiciji. Pored idealnih uslova za aktivan odmor, na Maheu imate i najboqe mogu}nosti za obilazak sej{elskog arhipelaga, budu}i da iz glavne luke svi brodovi kre}u ka ostalim ostrvima ove prelepe zemqe.

PRALEN (PRASLIN)

Drugo po veli~ini ostrvo, ima lokalni aerodrom ina wemu se nalazi pla`a koja je godinama unazad progla{avana za najlep{u na svetu – Anse Lazio. Do ostrva mo`ete do}i avionom sa Maheaili brodom. Pralenom dominiraju mala uzvi{ewa i bele pla`e iz snova.Pralen je okru`en koralnim grebenom i odli~an je za sve qubiteqe

SEJ[ELI SU DESTINACIJA NA

KOJU DOLAZE BOGATI TURISTI

Kada pomislite na to kako bi raj izgledao, verovatno mislite na Sej{ele. Gusta tropska xungla, nestvarne lagune, buran podvodni `ivot, zadivquju}a i omamquju}a priroda, privatnost i ekskluzivnost, bez masovonog turizma. Me|utim, izolacija i prirodno okru`ewe dolaze s cenom, a putovawe na Sej{ele nije za bekpekere, niti putnike na buxetu koji `ele zaista da vide i do`ive ovu ostrvsku zemqu. Sej{eli su destinacija na koju dolaze mladenci, poznate li~nosti i tzv. luksuzni turisti. Svakako za raj vredi da se plati.

log sveta kre}u na put ka Sej{elima. Stenovite formacije koje mo`ete videti ovde su jedinstvene i o~aravaju}e. Samo ostrvo je malo i pored u`ivawa u nestvarnoj prirodi, nema drugih akcija. Za sve qubiteqe istinskog odmora, prirode i korwa~a, La Dig je savr{en.

SILUET (SILHOUETTE)

Tre}e po veli~ini ostrvo na Sej{elima, ali i jedno od najre|e naseqenih. Ima samo dva mala sela sa ukupno 400 stanovnika. Na ostrvu se nalazi hotel Hilton Labriz Resort & Spa 5*, koji nudi lepe vile, mnogo privatnosti i raj za sve ronioce, budu}i da je odli~an koralni greben.

Ostrvo Island Hopping je najboqa opcija za sve one avanturiste koji `ele da borave na sva tri ostrva tokom odmora.

Sej{eli nemaju domoroda~ko stanovni{tvo. Dana{wi gra|ani ove zemqe su nekada{wi doseqenici i ~ine interesantan miks isto~no-afri~kog, evropskog, indijskog i kineskog porekla, danas poznati kao Sej{elski Kreoli. Oni su ve}inom katoli~ke vere, zapravo tu je na delu vi{e spoj hri{}anstva i hinduizma, sa afri~kim animizmom. Stanovni{tvo Sej{ela je u potputpunosti opu{ten, relaksiran i qubazan narod, koji nigde ne `uri, ni{ta nije hitno i za sve ima vremena. Realno kakvi biste vi bili da ste se rodili u zemqi ve~itog leta, bogate prirode i nepresu{nog izvora ribe i ostalih morskih poslastica? Bez brige da li }e do}i dovoqno turista, jer Sej{eli su mali, a zaqubqenika ima u celom svetu, pitawe je da li }e biti dovoqno slobodnih soba za putnike, pa je planirawe putovawa unapred obavezno.

rowewa i snorkelinga. Na ovom ostrvu }ete nai}i na najve}i orah na svetu, koji je endemska vrsta, ~uveni Coco de Mer, koji raste samo na ovom ostrvu u nacionalnom parku Vallee de Mai, koji je pod za{titom UNESCO-a zbog svoje izvanredne prirode. Na Pralenu je boravak intimniji i mirniji, a pla`e su jedne od najlep{ih na svetu. Tako|e ovde mo`ete videti xinovske korwa~e, najstarije stanovnike Sej{ela.

LA DIG (LA DIGUE)

^etvrto po veli~ini ostrvo sa najslikanijom pla`om Anse Source D’Argent, ~uvenom po dramati~nim granitnim stenama i blistavom koralnom lagunom. Na ovom ostrvu je zabrawen motorni saobra}aj i transport se obavqa zapre`nim kolima, ko~ijama i biciklima. Do ostrva dolazite brodom sa Pralena. La Dig je ono zbog ~ega qudi iz ce-

Sej{eli su poznati po svojoj egzoti~noj lepoti i dramati~noj prirodi. Beli pesak, ~isto tirkizno more i luksuzni hoteli ~ine idealnu kombinaciju da mogima da zapo~nu novi zajedni~ki `ivot na Sej{elima. Zato Sej{eli nude sve za jedan idealni medeni mesec – svetlucave pla`e, izvrsnu lepotu, delikatesne poslastice, qude koji greju srca i karnevalski duh ostrva. Sa druge strane za sve qubiteqe suptilnog luksuza, tu su najromanti~niji privatni ritriti na svetu, koji }e vas razmaziti na najboqi na~in.

Sej{eli su magi~na, zadivquju}a, fascinantna, nestvarna, veli~anstvena, blistava ostrva u Indijskom okeanu. Kada je bog poklawao lepotu svetu, Sej{eli su uzeli vi{e nego {to im je potrebno. Gde god da ste, raj je nadohvat ruke. Bele, meke pe{~ane pla`e, spektakularni zalasci sunca, bogati prirodni i `ivotiwski svet – to je ostvarewe tropskih snova.

(OVSI[TE, TOPOLA, 16. FEBRUAR 1873. – BEOGRAD, 17. AVGUST 1908.)

Radoje Domanovi} je bio srpski pisac satire iz epohe realizma. Smatra se tvorcem srpske alegori~no – satiri~ne pripovetke. Radio je kao profesor, a najpoznatiji je po pisawu svojih dela koja su i danas aktuelna. Wegov `ivot je obele`ila i stalna borba sa tuberkulozom. Borba sa opakom bole{}u i qubav koju je {irio u svojoj okolini, stvorili su mu auru sentimentalnosti koja je u suprotnosti sa wegovim kwi`evnim radom kao satiri~ara i mo}nog kriti~ara tada{weg srpskog dru{tva. Domanovi} je ro|en u selu Ovsi{te, koje se nalazi blizu Kragujevca, u [umadiji. Otac mu se zvao Milo{ i radio je kao u~iteq, a majka Persida, }erka imu}nog ~oveka. Osnovnu {kolu je zavr{io u selu Jaru{icama, gde je proveo svoje detiwstvo, a zatim je poha|ao gimnaziju u Kragujevcu. U periodu od 1890. do 1894. godine studirao je istoriju i filologiju na beogradskoj Velikoj {koli. Domanovi} je me|u prvim piscima po~eo stvarati li~ni izraz urbanog iskustva u svojim delima. Smatra se najboqim satiri~arem celokupne srpske kwi`evnosti. Bio je darovit pisac, zainteresovan za politiku, pa je kroz svoja dela kritikovao nepravdu u politici i dru{tvu.

Domanovi} kroz satiri~ne i humoristi~ne pri~e, narodne heroje stavqa u savremeni svet. Wegov lik tra`i dopu{tewe od Boga da se vrati na zemqu kako bi pomogao svom narodu kome je vidno potrebna pomo}. Wegova `eqa biva usli{ena. Radoje Domanovi} bio je ~ovek izrazite ma{te i talenta. Godine 1893. je napisao i objavio svoj prvi rad, pripovetku „Na mese~ini“, u popularnom ~asopisu „Javor“. Dve godine kasnije, dobio je prvo radno mesto kao profesor srpskog jezika u gimnaziji u Pirotu. Tamo je upoznao Ja{u Prodanovi}a, koji je 1901. godine pomogao u osnivawu srpske nezavisne Radikalne stranke. U to je vreme Domanovi} se politi~ki aktivirao. O`enio je u~iteqicu Nataliju Risti}, 1895. godine. Sa Natalijom je imao }erku Danicu (1896. – 1956.) i sinove Dragi{u (koji je ro|en 1902. godine, ali je umro nedugo po ro|ewu) i Zorana (1905. – 1944.). Roditeqi Natalije Risti} nisu hteli da im se }erka uda za boema kakav je bio Radoje Domanovi}, ali Domanovi} je uprkos tome, ipak bio uporan i istrajan u ovoj qubavi. Redovno je pose}ivao Nataliju. Sastanci su, naravno, bili tajni, naj~e{}e nedeqom i to jako rano, kada je Domanovi} dolazio fijakerom u Sremske Karlovce, posle celono}nog sedewa u kafani. Nataliji nije smetala wegova boemska priroda. Naprotiv, uspela je da savlada otpor svojih roditeqa i postala je wegova supruga. Domanovi} je aktivno sudelovao u odr`avawu doktrine republikanizma u vreme monarhije. Za kaznu je, na zahtev svojih politi~kih suparnika, preme{ten u gimnaziju u Vrawu. Nakon godinu dana predavawa u Vrawu, preba~en je u Leskovac. Poslije kriti~kog govora o polo`aju prosvetnih radnika 1898. godi-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma

Algester Lodge

ne otpu{ten je s du`nosti. Kao odgovor na ovaj ~in, napisao je pripovetku „Ukidawe strasti“.

Godine 1899. objavio je dve zbirke pripovedaka i wegovu ~uvenu pri~u „Dangu“. Naredne godine dobio je dobro pla}eni, dr`avni posao kao korektor Dr`avne {tamparije. Godine 1902., nakon {to je objavio „Stradiju“, ponovo je otpu{ten sa du`nosti. Domanovi} je po~eo raditi za uredni{tvo ~asopisa „Odjek“. Godine 1903. Domanovi} se vratio na svoje radno mesto, a uskoro je dobio stipendiju za rad na svojim pri~ama. Godine 1904. zapo~eo je ~asopis „Stradija“, kojim se poku{avao boriti protiv mana tada{weg dr`avnog sistema. ^asopis „Stradija“ je do`ivio 35 izdawa. Kao i ve}ina pisaca wegovog vremena, Domanovi} je provodio dosta vremena po kafanama gde je u boemskoj atmosferi izlagao svoje pri~e, koje su bile duhovitije i jezi~ki bogatije nego wegovi literarni radovi. Inspiraciju je neumorno crpio iz svojih opa`awa i vremena u kome je `iveo. Napamet je znao celi „Gorski vijenac“, a voleo je da citira Gogoqa. Ponekad, u kasne sate, recitovao je narodnu poeziju. @ivot je proveo najvi{e u sirotiwi i nesre|enim `ivotnim uslovima. Sve se ovo oslikava i u wegovom delima.

Prve naznake bolesti kod Domanovi}a poti~u iz vremena slu`be u Vrawu kada su lekarski nalazi upu}ivali na tuberkulozu. Ove lekarske nalaze povremeno je koristio za tra`ewe odsustva u toku slu`be u unutra{wosti. Kada je ostao bez slu`be, po dolasku u Beograd, bio je primoran da `ivi od kwi`evnog rada, a aktivno je bio anga`ovan i u politi~kom `ivotu. U su{tini, nije puno ni obra}ao pa`wu na svoje zdravqe, no}i je provodio u zagu{qivim kafanama, {to je razaralo wegov krhki organizam. Jedno vreme je `iveo u malom prizemnom stanu, koji je i po Domanovi}u vi{e li~io na podrum. Wegov sin Zoran po{ao je o~evim stopama kada je poku{ao da se bavi kwi`evnim radom, stvaraju}i sli~an humoristi~ko – satiri~ni stil, me|utim, ni blizu nije postigao o~evu slavu, podelio je samo wegovu sudbinu, preminuv{i od tuberkuloze. Razo~aran stawem u dru{tvu, Domanovi} se odao boemskom `ivotu, ~esto je pio i bio usamqen. @ivio je u Beogradu sa suprugom, sinom Zoranom i }erkom Danicom do svoje smrti 1908. godine kada je umro u 35. godini `ivota od tuberkuloze.

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115

(07) 3711 4711

Posledwih godina svog kratkog `ivota napisao je niz pripovedaka u kojima iznosi vi|ewe tada{weg dru{tvenog `ivota koji se poku{ava prona}i. Domanovi} je pripadao realizmu u pripovetki koja oslikava seoski i gradski `ivot kroz psiholo{ku analizu. Pripovetkama seoskog `ivota idealizuje `ivot i prikazuje wegove nakaradnosti u isto vreme. Prikazuje izgubqene i razo~arane likove. Politi~ke prilike wegovog vremena opredelile su ga za politi~ku i dru{tvenu satiru i tako dolazi do ostvarewa nekoliko satiri~no – alegorijskih pripovedaka. Ovakvim pripovetkama Domanovi} je promovisao novi kwi`evni i umetni~ki oblik. Satira oslikava aktuelnu politi~ku situaciju u wegovo vreme. Svojim satiri~nim stvarala{tvom nije ciqao samo na vlast, nego i na podani{tvo toj istoj vlasti. Najboqe u ovom nizu pripovedaka su „Danga“, „Vo|a“, „Kraqevi} Marko po drugi put me|u Srbima“, „Stradija“. Ovim pripovetkama je dotakao najvi{u fazu kriti~kog realizma u srpskoj kwi`evnosti.

Satiri~na vizija stvarnosti druga~ija je od normalnog i prirodnog. Qudi u woj dobijaju ordene i priznawa zbog nelegalnih radwi, interesovawa ministara su raznolika li{ena onog za {to su stvarno zadu`eni, poslanici u~e napamet, kao u~e-

nici u {koli, ono {to treba da izlo`e na skup{tini, a najve}om gra|anskom vrlinom smatra se ropska poniznost pred vlasti. U ovoj satiri~noj stvarnosti gra|ani se ponose {to su tla~eni, sa velikom rado{}u prihvataju sve {to dolazi od vlasti. „Stradija“ je alegorija u kojoj je branio nemilosrdnost vlasti i poslu{nost wezinih subjekata. „Danga“ je pri~a o autorovom snu o poseti imaginarnoj zemqi u kojoj svi qudi slepo slede svoje vo|e u distopijskom dru{tvu. „Ukidawe strasti“ je satiri~na fikcija o zakonskim propisima koji su zabranili strast, nakon ~ega su qudi prestali pu{iti, piti ili sudjelovati u politi~kom `ivotu. „Razmi{qawe jednog obi~nog srpskog vola“ je kritika zloupotrebe istorije i tradicije. „Kraqevi} Marko po drugi put me|u Srbima“ je pri~a o povratku srpskog epskog heroja i la`nih obe}awa za boqu budu}nost. „Mrtvo more“ je pri~a o otporu mase protiv bilo kakvog napretka. „Vo|a“ je pri~a o nekompetentnom vo|stvu: qudi koji su odabrali osobu koju nikada pre nisu videli da bi ih vodila. Nakon {to su ga pratili kroz dug put, shvatili su da je wihov vo|a slep. Ova pripovetka se razlikuje od drugih Domanovi}evih satira, gde se uo~ava mozai~ka kompozicija, te pojava nezavisnih tematskih celina u okvirnoj pri~i.

LI^NI STAV

Tre}i svetski rat

Pi{e: Marko Lopu{ina

Ameri~ka agencija CIA aktivno poma`e Ukrajini u ratu protiv Rusije. Weni agenti i telohraniteqi ~uvaju ukrajinskog predsednika. Centralna informativna agencija SAD poma`e da Zelenski bude bezbedan.

Volodimir Zelenski ima dvojnika, koji ga zamewuje na javnim i opasnim mestima.

CIA mu otkriva gde }e i kada pasti ruske granate i bombe. Amerika je pomogla Ukrajini da osujeti napore Moskve da zauzme Kijev tako {to je podelila detaqne obave{tajne podatke da je Ukrajina ta~no znala kada i gde }e ruske bombe pasti.

SAD su saop{tile su da }e Ukrajini prodati napredne raketne sisteme zemqavazduh u vrednosti od 285 miliona dolara kako bi oja~ale ukrajinsku protiv-vazdu{nu odbranu kako bi se oduprle Rusiji. Istovremeno sprema se isporuka ameri~kih borbenih aviona F-16.

Dolazak F-16 bi}e jedan od najja~ih signala iz sveta da }e Rusija izgubiti svoj agresivni rat. – poru~io je Amerikancima i svetu ukrajinski predsednik. Ameri~ki predsednik Xozef Bajden mu je u leto 2023. godine odgovorio: Zapad je u~inio sve da Ukrajinu pripremi za kontraofanzivu.

Istakao je da SAD i saveznici nameravaju da pru`e pomo} Kijevu u obezbe|ivawu „dugoro~ne bezbednosti”.

Pentagon je najavio dodatnu pomo} Ukrajini vrednu dve milijarde dolara. Do sada je iz buxeta SAD za Ukrajinu izdvojeno 40,7 milijardi dolara. Daqim naoru`avawem Ukrajinaca i {irewem ratnih sukoba sa Rusijom situacija na rati{tu postaje jako slo`ena i opasna. Rusi su po~etkom juna

2023. pokrenuli {iroke napade po Ukrajini. SAD i zemqe EU obe}avaju nove isporuke tenkova, koje su Rusi u me|uvremenu uni{tili. I borbenih aviona za ukrajinske napade na Ruse i Rusiju.

Amerikanci su sa sveznicima odlu~ni da slome Rusiju, ali ne znaju da je za Ruse ukrajinska dr`ava – sveta zemqa. Ukrajina je kqu~ ruskog nacionalnog i dr`avnog identiteta jo{ od vladavine cara Petra Velikog. Ukrajina je rodno mesto Kijevske kne`evine i ruske monarhije, kao i Ruske pravoslavne crkve. Ukrajina je zemqe ruskog naroda, u woj se govori ruski, neguje ruska kultura i puni ruska i ukrajinska „korpa za hleb”. SAD poku{avaju da izbri{u ovu istorijsku potku rusko-ukrajinskog `ivota i da formiraju novu ukrajinsku naciju.

Tako su Amerikanci radili u BiH, gde su formirali naciju Bo{waka i na Kosmetu, gde su stvorili Albance kao dr`avotvorni narod. Srbija i Srbi su bili slabi da se tom i takvom ameri~kom pokr{tavawu odupru. Rusija nije slaba i ona se u Ukrajini bori za svoj nacionalni i dr`avni identitet.

Stiven Mejer, biv{i zamenik {efa CIA za Balkan procewuje da mo`e do}i do velikog Evropskog rata, odnosno do Tre}eg svetskog rata. I to obja{wava pona{awem SAD, NATO, EU, Ukrajine i Rusije: „Sada se u Ukrajini direktno su~eqavaju Ruska Federacija i Sjediwene Dr`ave. Time se poja~ava Hladni rat, koji se, zapravo, nikada nije ni zavr{io. NATO se pomerio na istok i na taj na~in, pomogao da se u~vrsti postojanost Hladnog rata i dugotrajnog rusko-ameri~kog neprijateqstva“.

Mejer smatra da SAD nastavqaju da insistiraju na tome da NATO mora da bude kop~a ameri~ke i zapadne bezbednosti, {to je kqu~ni doga|aj za nastavak Hladnog rata. U vreme Sovjetskog Saveza, NATO je bio nezamenqiv bezbednosni savez. NATO je postao „neophodan” tokom raspada Jugoslavije devedesetih godina. Veliki deo razloga za zapadnu intervenciju na Balkanu bio je vo|en „potrebom” SAD da se demonstrira vitalnost i korisnost NATO.

MUDRE MISLI I CITATI

Postoji mnogo na~ina da se dostigne uspeh u `ivotu – Kupovinom stana, zapo~iwawem novog posla ili zasnivawem porodice. Ni{ta od ovoga se ne de{ava lako, a da bi dostigli ciq, potrebno je ulo`iti mnogo truda i energije. ^esto je utemeqeno mi{qewe da je uspeh ~vrsto vezan za materijalnu dobit, {to je pogre{no.

Uspehom se smatra i to ako smo zadovoqni stawem sopstvenog uma. [tavi{e, mentalno stawe pojedinca je ~esto po~etna ta~ka za ostvarivawe svih drugih `ivotnih uspeha i igra veoma va`nu ulugu u izgradwi ispuwenog `ivota. Nekada je okida~ za uspeh savet prijateqa, podr{ka voqene osobe, podstreh porodice. Pogledajte {ta o tome misle qudi ~iji je `ivot obele`en uspehom.

Citati i izreke – O uspehu

uuu Zbli`avawe je po~etak; ostajawe zajedno je napredak; sara|ivawe je uspeh. – Henri Ford

uuu Delawe je osnovni kqu~ svakog uspeha. – Pablo Pikaso

Isti argument da je NATO “neophodan” protiv Rusije, sada iznose SAD oko pitawa Ukrajine. Ali, mislim da NATO nije spas za Ukrajinu. Moramo biti pa`qivi u vezi sa tim da li NATO direktno interveni{e u ukrajinskoj krizi, jer bi pogre{ni korak mogao dovesti do {ireg rata koji }e rezultirati hiqadama mrtvih i {iroko rasprostrawenim razarawem. Evropski rat koji bi ukqu~ivao zemqe NATO, Rusiju i Ukrajinu bi bar dostigao obim i intenzitet Drugog svetskog rata.

Kada nabraja konkretne povode za izbijawe velikog evropskog ili Tre}eg svetskog rata Mejer daqe navodi: „Dva „okida~a” bi najverovatnije dovela do {ireg rata. Prvi je luda ideja da Vladimira Putina, predsednika Rusije treba ubiti. Ovo bi okupilo rusku naciju i Putinove naslednike, posebno u vojsci, pro{irilo bi rat. Drugi je to {to neki zapadni zvani~nici i komentatori zagovaraju da NATO uspostavi „zonu zabrawenog letewa” iznad Ukrajine, {to bi NATO dovelo u poziciju da obara ruske avione koji tu zonu naru{e“.

Cela Evropa je po tre}i put protiv same Rusije. Prvo je Ruse napao Napoleon a potom Hitler. Francuski kraq i nema~ki firer su izgubili od Rusije. [ta ~eka Zelenskog, koji kao glumac po profesiji, a ukrajinski predsednik po funkciji, stalno pri~a da }e Rusija izgubiti rat.

Amerikanci su letos napravili procenu vojne mo}i zemaqa. Prema izve{taju ameri~kog sajta „Global fajerpauer”, u kojem se procewuje vojna snaga zemaqa, Srbija se nalazi na 58. mestu od 145 dr`ava. U prvih 10 zemaqa na listi vojne mo}i u svetu su

SAD, Rusija, Kina, Indija, Velika Britanija, Ju`na Koreja, Pakistan, Japan, Francuska i Italija. Ukrajina je ~ak na 15 mestu. Kao najmo}nija vojna sila SAD juri{aju na Istok i zato politi~ki prete Rusiji i Kini. Prvi ciq Amerike je da u|e u prostor tri mora – Balti~kog, Crnog i Sredozemnog. Drugi ciq je da se okru`i Rusija i Kina. Srpski vojni analiti~ari tvrde da Amerikanci prave novi blok u Evropi, prakti~no na granici sa Rusijom. U wemu bi bile balti~ke zemqe Estonija, Letonija i Litvanija, zatim Poqska i Ukrajina, ali i Rumunija. Ovo je fakti~ki vojno okru`ewe Ruske Federacije.

Uloga Rusije je danas jako zna~ajna u svetu. Ona je garant evropske bezbednosti, a potom ima veliku ulogu u obezbe|ivawu bezbednosti i stabilnosti u Centralnoj Aziji i Isto~noj Evropi. To Amerikancima, koji bi da umawe zna~aj Evrope i prodru na evropski istok jako smeta. Zbog toga se SAD i NATO strate{ki pomeraju prema Rusiji, odnosno prema Istoku.

Bajden je nedavno izjavio da namerava da se pridr`ava multilateralnog pristupa u politici prema Rusiji, Iranu, Kini i drugim zemqama. Ameri~ki predsednik je sledbenik imperijalisti~kih ideja Xorxa Soro{a, osniva~a Fonda za otvoreno dru{tvo i biznismena koji finansira razli~ite “obojene revolucije” po Evropi. Soro{ je poput B`e`inskog ideolog one zle Amerike, koji predvi|a, planira i sporovodi “demokratske promene” po svetu. Naro~ito je bio anga`ovan u promenama u Jugoslaviji, Srbiji, Crnoj Gori i na Kosmetu. Danas je Soro{ posebno anga`ovan u “promenama u Rusiji i Kini”.

Odavno sam zapazio da uspe{ni qudi retko sede i ~ekaju da im se stvari de{avaju. Oni iza|u i dese se stvarima. – Leonardo da Vin~i

uuu Po~etna ta~ka svakog uspeha je `eqa. – Napoleon Hil

uuu Uspeh je lo{ u~iteq. Zavede pametne qude da misle da ne mogu da izgube. –Bil Gejts

uuu Uspeh je u su{tini kulminacija neuspeha. – Silvester Stalone

uuu Sve {to ti je u ovom `ivotu potrebno su neznawe i samopouzdawe, i uspeh je zagarantovan. – Mark Tven

uuu Uspeh treba da se meri ne toliko polo`ajem do kojeg je neko dospeo tokom `ivota, ve} preprekama koje je morao da savlada. – Buker T. Va{ington

uuu Uspeh je pronala`ewe zadovoqstva u davawu vi{e od onoga koliko uzima{. – Kristofer Riv

uuu Uspeh se sastoji u do`ivqavawu neuspeha za neuspehom, bez gubitka entuzijazma.

– Vinston ^er~il

uuu Ja sam do`ivqavao poraz za porazom u svom `ivotu sve dok nisam uspeo. – Majkl Xordan

uuu Da bi uspeo tvoja `eqa za uspehom mora biti ve}a od tvog straha od neuspeha. – Bil Kozbi

uuu Uzmi jednu ideju. U~ini je svojim `ivotom – misli o woj, sawaj je, `ivi tu ideju. Pusti da mozak, mi{i}i, nervi, svaki deo svog tela bude pun te ideje i pusti sve druge ideje na miru. To je put ka uspehu. – [vami Vivikenanda

uuu Uspeh je koliko visoko odsko~i{ kad udari{ dno. – Xorx S. Pejton

BAWA KOVIQA^A –BISER JADRA I PODRIWA

Voda i blato le~ili i kraqeve

Uvek dobro pose}ena, bawa ima moderne zdravstvene i sme{tajne kapacitete, okolina je atraktivna, a Drina nadohvat ruke. Bawa Koviqa~a je bila le~ili{te jo{ u doba Ilira, a prvi pisani izvori iz 1533. godine, ukazuju da su qudi masovno dolazili na wene lekovite izvore. Prva zgrada za sme{taj gostiju, sa deset soba, izgra|ena je 1858. godine.

Najpre {etwa prostranim parkom, a onda u kadu s lekovitom vodom i blatom. Sve to u Bawi Koviqa~i, pet kilometara od Loznice, uvek dobro pose}enoj, koja odavno le~i mnoge tegobe: od ko{tano-zglobnih i posttraumatskih stawa do ko`nih i ginekolo{kih. Priroda je ovde spojila sve {to je najboqe i najpogodnije za zdravqe – park na oko 40 hektara, {umu, sumporno i blatno kupatilo, nekoliko vila, arhitektonskih draguqa, istovremeno ~uvara tajni prohujalih decenija i vekova.

U Turisti~koj organizaciji Loznice sa zadovoqstvom }e vam preporu~iti mesta koja treba pohoditi u ovom kraju, ostavqaju}i bawu za kraj, kao svojevrsnu „poslasticu”.

Ona je sama po sebi atrakcija, a najzaslu`niji za wen razvoj je, po svemu sude}i, kraq Petar Prvi Kara|or|evi}. Dolazio je on u ovu bawu da le~i kostoboqu u sumpornom kupatilu gra|enom od 1904. do 1908. koje i danas nosi wegovo ime. – Kupatilo su osmislili arhitekte Dragutin Masla} i Vladimir M. Popovi}, a u wemu se i danas mogu videti jedinstvene podne plo~ice od engleske keramike – podse}aju lozni~ki turizmolozi. Zgrada je zadr`ala originalni izgled.

HEROJI S GU^EVA

Iz letopisa se lako doznaje da je Bawa Koviqa~a okru`ena Drinom i planinom Gu~evo, a zbog blage klime u woj mo`ete boraviti u svim godi{wim dobima. Bawski park s fontanom je simbol mesta, mada se ovde najvi{e dolazi zbog lekovite vode i blata. To su zna~ajne, ali ne i najve}e blagodeti. Onaj ko je sebi zacrtao put pod noge, pa u ovo mesto do{ao, po`ele}e da pro{eta trim-stazom kroz bukovu {umu i da se nadi{e ~istog vazduha kojeg ovde, ima u izobiqu. Doma}ini }e vam skrenuti pa`wu i na jedan od mnogobrojnih istorijskih belega – spomen-kosturnicu na Gu~evu. Podignuta je u znak se}awa na borbe vo|ene 1914. na Drini. U woj su sahraweni posmrtni ostaci

oko 4.000 srpskih i austrougarskih vojnika. Bila je to prava rovovska bitka, poznata i kao „bitka iznad oblaka”. Trajala je 55 dana i odnela mnogo `ivota s obe zara}ene strane. Srpski vojnici pokazali su nevi|eno herojstvo.

Ko voli pe{a~ewe, planinarewe, paraglajding, ribolov, vo`wu biciklom, motorima, kvadovima, xipovima, sve je to u bawskoj i turisti~koj ponudi. Oni koji su do{li zbog le~ewa, bi}e pod redovnim nadzorom lekara i ostalog medicinskog osobqa koje }e odrediti kada i u kojoj meri treba da se prepuste sumporovitom blatu i termo-mineralnoj vodi, ne bi li le~ili ko{tano-zglobni sistem. Lekovito blato i voda daju dobre terapijske efekte kod odraslih, ali i kod dece. Za sve koji pate od reumatskih bolesti, diskus hernije, neurolo{kih i mi{i}nih oboqewa ili oboqewa perifernih arterija i vena tu je Specijalna bolnica za rehabilitaciju. Savremena zdravstvena ustanova koja se uspe{no bavi rehabilitacijom i prevencijom.

MESTO PRESTI@A I GLAMURA

Najlep{i objekat u bawi svakako je Kur-salon, izgra|en 1932. godine u vreme vladavine kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a. To zdawe, s dugom i turbulentnom istorijom, projektovano je po ugledu na sli~no u Be~u. Prve skice su uradili ve} pomenuti Dragutin Masla} i Vladimir M. Popovi}, a nastavili Jovanka Bon~i} Kate-

VUKOV ZAVI^AJ

I SPOMENIK GQIVAMA

Nedaleko od bawskog parka je spomenik posve}en gqivama, jedinstven u Srbiji. Na wemu pi{e: „Naj~udnijim bi}ima na planeti bez kojih svet ne bi mogao da postoji”. Spomenik je podignut u ~ast Qubomira Vuksanovi}a Barlea, osniva~a gqivarskog dru{tva iz Bawe Koviqa~e.

Nadomak Loznice su manastir Trono{a i Tr{i}, rodno mesto Vuka Stefanovi}a Karaxi}a. I ono bi, verovatno, do`ivelo sudbinu mnogih napu{tenih srpskih sela da nije imalo istorijsku sre}u da se u wemu rodi reformator srpskog jezika. Etno-kompleks u Tr{i} u je unikatni muzej na otvorenom u kojem se odr`ava „Vukov sabor”, najstarija i uvek dobro pose}ena manifestacija. Od atrakcija u ovom kraju vredi posetiti @eravijsko vrelo, botani~ku ba{tu „Rajska dolina”, vodopad „Skakavac” i neku od ure|enih pla`a na Drini.

rini} i Nikolaj Krasnov, arhitekta carske porodice Romanov. Kona~ni izgled dobija anga`ovawem arhitekte Milana Mini}a. Svojom autenti~no{}u, istorijskim i dekorativnim stilom do danas je sa~uvalo duh pro{lih vremena i rasko{nih balova.

Pre`iveo je salon ratove i vremenska izobiqa, vi{e puta je obnavqan, a

GEOGRAFIJA KRAJA

posledwi put 2018. godine. Da mogu wegovi zidovi bi rado kazivali o prohujalim vremenima i qudima koji su ga redovno pose}ivali. Bio je, pre svega, salon za zabavu, mesto presti`a i glamura, a u novijoj istoriji va`io je za steci{te u kojem su se preplitali umetni~ki, duhovni i zabavni sadr`aji, pretvaraju}i ga u kulturno i kultno mesto podriwskog kraja. Danas ~uva tradiciju, podse}aju}i na stare vrednosti i pro{la vremena, ovoga puta u novom ruhu. S terase Kur-salona pogled puca na bawski park. Velikoj dvorani sa 350 mesta ime su nadenuli po svom zadu`binaru, kraqu Aleksandru. Idealna je za velike sve~anosti, a tek za balove... Postoji i salon kraqice Marije, Aleksandrove supruge, pogodan za mawe glamurozne proslave. Posle renovirawa, zdawe je idealno za dobro dru`ewe i zabavu.

Ko ne}e u Kur-salon, mo`e da prisustvuje nekoj od bawskih manifestacija: festivalu „LilaLo”, me|unarodnoj regati, festivalu folklora, sajmu cve}a, kraqevskom karnevalu, likovnoj koloniji, me|unarodnoj izlo`bi pasa, obele`avawu Gu~evske bitke... Uzdajte se, ipak, u ovda{we prirodne blagodeti: vodu, blato i ~ist vazduh. I u neki od nacionalnih restorana s pristupa~nim cenama. Imena ne mo`emo da im pomiwemo, jer bi se to shvatilo kao prote`irawe i reklama, ali ih ima du` obale Drine. A, reka kô reka: neumitno te~e. Kad malo du`e sedite na wenoj obali, sigurno odmara du{u.

Bawa Koviqa~a se nalazi u zapadnoj Srbiji na nadmorskoj visini od 128m, u regionu koji se naziva Podriwe po reci Drini koja kroz wega proti~e. Prema popisu iz 2011. bilo je 5151 stanovnika. Priroda ovog regiona je bogata i raznovrsna. Tome doprinose Jadar, Le{nica, Ra~evina, Azbukovica i velika prostranstva severoisto~ne Bosne. Kroz mozaik sredwe visokih planina (Gu~evo, Borawa, Sokolske planine, Cer), ka prostranim ravnicama Ma~vi i Semberiji, te~e bistra i krivudava Drina. Nedaleko od reke, u podno`ju {umovitog Gu~eva (779 m), uz magistralni put Zvornik-Loznica, nalazi se Bawa Koviqa~a, bawa pod legendarnim Koviqkinim Gradom, ~iji se tragovi i danas zapa`aju. Na Podriwe se ka severu nastavqaju brdoviti Jadar, blago zatalasana Pocerina i plodna i zaravwena Ma~va. Lokaciju Bawe Koviqa~e odredili su mnogi elementi prirodne sredine. Najva`niji su Drina, koja se kod Malog Zvornika davno mogla prebroditi, Gu~evo, {umovita planina koja je bila skloni{te od neprijateqa, ravnica koja je omogu}avala prehranu stanovni{tva i termomineralna voda koja je slu`ila i koja i danas slu`i isceqewu bolesti.

Spomen-kosturnica na Gu~evu i pogled na Drinu

Kur-salon Park Bawe Koviqa~e Unutra{wost Kur-salona

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (9) 6.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

O STALNOM NEZADOVOQSTVU JUGOSLOVENSKIH NARODA PISAO I CRWANSKI

Pucwi u Marseju raspr{ili san o balkanskoj saradwi

Alfa i omega slovena~ke politike u Kraqevini SHS i Jugoslaviji za sve vreme wenog postojawa bio je Anton Koro{ec. Vladimir ]orovi} ovog katoli~kog teologa ovako opisuje: „Dr. Anton Koro{ec ~ovek nesumwivo mudar i zaslu`an, ali bez ikakve politi~ke na~elnosti i doktrinarizma, pravi izdanak stare jezuitske {kole, najpouzdaniji politi~ki vetromer, vr{io je ~ak najmo}niji uticaj u dr`avi”. Ali „vetromeru“ Koro{ecu se omaklo da 1932. napravi gre{ku koja }e ga, zajedno sa nekoliko strana~kih drugova, oterati u internaciju. Dodu{e, wegova internacija je bila na sun~anom Hvaru, ali sloboda politi~kog delovawa za wega je privla~nija od prirodnih ~ari jadranskog ostrva.

Na drugoj strani, kraqu je, ako ve} nikako ne mo`e da ima „svog Hrvata“, potreban bar Slovenac kakav je Koro{ec, koji je svoju politi~ku fleksibilnost i lojalnost dvoru toliko puta dokazao.

Milo{ Crwanski u ~asopisu „Ideje“ 1935. pi{e: „Sa stalnom tendencijom da se ograde zidom, bio to jezik, bila to kwi`evnost, bio to partijski `ivot svih nijansa, u Qubqani su obra|ivali svoje mase idejama da ni{ta dobila nije, da treba da ostane opkoqena zidom, kineskim zidom, i kada se ti~e administracije, ~inovni{tva i katolicizma i {kola… Dok su majstorski stvorili pijacu za svoju industriju u srpskim krajevima, i za jeftin uvoz `ita, dok su na desetine hiqada plasirali svoje ~inovni{tvo u svim krajevima, oni su stalno obra|ivali svoje mase idejama da ni{ta dobila nije, da treba da ostane opkoqena zidom, kineskim zidom, i kada se ti~e administracije, ~inovni{tva i katolicizma i {kola…“

Da Crwanski ne misli samo na Slovence, pokazuje i nastavak teksta u ~asopisu „Ideje“:

„Treba li re}i da je isti odnos ve} petnaest godina, izme|u na{eg i zagreba~kog stanovi{ta? i da bi se i u toj diskusiji ova situacija izmenila kada bi se pojavila politika koja bi bila nimalo nametqiva, nimalo nasilna, ali ~isto srpska.” Tekst ima naslov Do toga mora do}i -- kako

stvari stoje sa srpskog stanovi{ta. Taj broj „Ideja“ je zabrawen.

Tako u Srbiji sve vi{e sazreva uverewe da je ujediwewe gre{ka. Makedonija je u Kraqevini samo srpska provincija pod nazivom Stara Srbija. Ali u woj sve vreme kqu~a.

Isti~e se Unutra{wa makedonska revolucionarna organizacija (VMRO) koja je, od prvobitno nacionalne organizacije

Makedonaca ~iji je ciq da ujedini sve makedonske krajeve, prerasla u nacionalisti~ko teroristi~ku organizaciju koja se stavila u slu`bu ostvarivawa bugarskih ciqeva na Balkanu.

Vlasti Kraqevine su zbog aktivnosti ove organizacije bile u permanentnom sukobu sa raznim makedonskim i probugarskim bandama koje su od borbe za nacionalno oslobo|ewe pre{le na teror od koga nije bilo po{te|eno ni lokalno stanovni{tvo. Kao {to je Srbija Makedonce smatrala Srbima, Bugarska ih je smatrala Bugarima, pa je obilato pomagala VMRO u akcijama protiv srpskih vlasti.

Potpisivawem ugovora o Balkanskom savezu izme|u Jugoslavije, Rumunije, Turske i Gr~ke u februaru 1934 zapo~elo je i pribli`avawe Bugarske ovom savezu i razvijawe bli`e saradwe sa Jugoslavijom. Bugarska tada razoru`ava naoru`ane bande i raskida saradwu sa VMRO i u atmosferi prividnog popu{tawa napetosti na Balkanu kraq Aleksandar u oktobru 1934.

odlazi u posetu Francuskoj. Devetog oktobra u 16 sati i 15 minuta u Marseju odjekuju pucwi od kojih smrtno stradaju kraq Aleksandar i francuski ministar spoqnih poslova Luj Bartu. Ti pucwi su definitivno raspr{ili san o balkanskom ujediwewu.

Iste ve~eri knez Pavle poziva u dvor predsednika vlade Nikolu Uzunovi}a, ministra vojske i mornarice generala Petra @ivkovi}a, komandanta kraqeve garde generala Milana Je~meni}a i upravnika grada Beograda Manojla Lazarevi}a i saop{tava im vest o atentatu na kraqa. Predsedniku vlade Uzunovi}u knez uru~uje koverat na kome je kraqevom rukom napisano: „Ovo je svojeru~ni akt, koji sam napisao na osnovu ~lana 42. Ustava Kraqevine Jugoslavije od 3. septembra 1931. god. Aleksandar – gospodinu ministru predsedniku – A.“

Uzunovi} otvara koverat i ~ita prisutnima testament kojeg je kraq svojeru~no napisao: „Ra|eno 5. januara 1934. na Bledu. Po slobodnoj voqi i svome najboqem uverewu da ovim slu`im najboqe interesima moje mile Otaxbine, Kraqevine Jugoslavije, moga dragog naroda kao i moga kraqevskog doma – Ja, na osnovu ~lana 42. Ustava Kraqevine Jugoslavije odre|ujem da za slu~aj da naslednik prestola iz uzroka nabrojanih u ~l. 41. Ustava ne mo`e da vr{i kraqevsku vlast – Namesni~ku vlast vr{e: 1) W. K. V. Knez Pavle Kara|or|evi}, 2) Dr. Radenko Stankovi}, senator i min. prosvete, 3) Dr. Iv. I. Perovi},(Ivo Perovi}) ban Savske banovine. Kao zamenika za kneza Pavla odre|ujem arm. |enerala Vojislava Tomi}a, komandanta Beograda. Kao zamenika za Dra Radenka Stankovi}a odre|ujem Jovu Bawanina, senatora. Kao zamenika za Dra Perovi}a odre|ujem Dr Zeca, (Petar Zec) senatora. Ovaj akt napisao sam i potpisao svojeru~no u dva originalna primerka od kojih }e jedan ~uvati W. V. Kraqica, a drugi Predsednik Ministarskog Saveta. Ova dva primerka ovog akta kuvertirana su i zape~a}ena su mojim pe~atom. Aleksandar Kara|or|evi} Kraq Jugoslavije“.

l U slede}em broju: Kraq mu~enik koji je poginuo za Jugoslaviju

1885. - Francuski biolog i hemi~ar Luj Paster prvi put je uspe{no primenio vakcinu protiv besnila na qudskom bi}u, devetogodi{wem @ozefu Majsteru iz Alzasa.

1923. - Zvani~no je progla{eno osnivawe SSSR (Savez Sovjetskih Socijalisti~kih Republika), na osnovu odluke Prvog svesaveznog kongresa sovjeta krajem 1922.

1928. - U Wujorku je odr`ana premijera filma „Svetla Wujorka prvog zvu~nog filma u istoriji kinematografije.

1944. - U po`aru koji je u glavnom {atoru cirkusa „Ringling Brothers and Barnum & Bailey” izazvao guta~ vatre, u ameri~kom gradu Hartford u Konektikatu, poginulo je 167 qudi.

1971. - Umro je legendarni ameri~ki xez muzi~ar, truba~ i peva~ Luis Armstrong, najzna~ajnija li~nost u istoriji xeza. Karijeru je po~eo 1918, a turneje {irom sveta donele su mu nezvani~nu titulu ambasadora dobre voqe.

1988. - U eksploziji naftne platforme „Pajper Alfa” u britanskom delu Severnog mora, poginulo je 167 qudi.

1990. - Predsednik Bugarske Petar Mladenov podneo je ostavku zbog optu`bi da je naredio da se tenkovima rasture antivladini protesti.

2000. - Skup{tina SR Jugoslavije usvojila je amandmane na Ustav kojima je tada{wem predsedniku Slobodanu Milo{evi}u omogu}eno da se ponovo kandiduje za predsednika SR Jugoslavije.

2000. - Talas vru}ina koji je zahvatio Jugozapadnu Evropu, sa temperaturama vazduha i do 45 stepeni Celzijusa, prouzrokovao je smrt 25 qudi i mnoge po`are.

2006. - Indija i Kina su, posle 44 godine, otvorile grani~ni prelaz „Natu La”.

2007. - Posle 16 godina prekida, obnovqen je autobuski prevoz izme|u Beograda i Tuzle.

2009. - Jovanki Broz, udovici biv{eg predsednika SFR Jugoslavije Josipa Broza

Tita, posle gotovo 30 godina, uru~en je paso{ i li~na karta.

2011. - Britanska kraqica Elizabeta Druga govorila je na Generalnoj skup{tini UN u Wujorku, prvi put posle 50 godina.

2012. - Biv{i argentinski diktator Horhe Rafael Videla osu|en je na 50 godina zatvora zbog kra|e beba od zatvorenika tokom vladavine vojne hunte i wenog rata protiv levi~arskih disidenata. Videla je na ~elu Argentine bio od 1976. do 1981. godine. Za vreme vladavine vojne hunte stradalo je oko 13.000 qudi.

Anton Koro{ec, premijer Kraqevine Jugoslavije, Slovenac koji je do kraja ostao lojalan Srbima i kraqu

MISTI^NI OBJEKTI I TAJANSTVENI ARTEFAKTI SU ODUVEK PRIVLA^ILI QUDSKU PA@WU

Pet najmo}nijih predmeta u istoriji koje su svi tra`ili

Mnogi su ih tra`ili… Nije mali broj qudi koji su posvetili ~itave `ivote potrazi za wima… Organizovane su ekspedicije, pravqeni detaqni planovi, dovo|eni najpoznatiji stru~waci iz najrazli~itijih oblasti… Bilo je i slu~ajeva da su ~itave dr`ave kao svoj zvani~ni ciq postavile wihov pronalazak! Pa ipak, i pored svih napora, ovi predmeti i danas se smatraju izgubqenima… za sada!

Mitovi i legende svih naroda prepuni su pri~a o misti~nim objektima i tajanstvenim artefaktima koji otkqu~avaju drevna blaga ili daruju nezamislive mo}i onima koji ih poseduju. Od Midine ruke koja pretvara sve {to dotakne u zlato, do oklopa Beovulfa koji ne mo`e da probije nijedno oru`je, ovi predmeti ve} vekovima zaokupqaju ma{tu qudi {irom sveta.

Bilo da se radi o talismanima koji daruju sre}u, oru`jima bo`anske pravde ili predmetima kojima se pripisuju magi~ne sposobnosti, ovi artefakti traju kao simboli qudske te`we ka mo}i i `eqe za za{titom. I, iako su zapravo vi{e deo mita nego zvani~ne, „proverqive“ istorije, pri~e o wima su opstale.

Iako je ovim predmeta mnogo i iako se pri~e o wima mogu na}i me|u svim narodima sveta, evo nekih od najpoznatijih nikada prona|enih artefakata:

ZAVETNI KOV^EG

Zavetni kov~eg jedan je od najpoznatijih predmeta iz jevrejskih i hri{}anskih predawa. U pitawu je drveni sanduk prekriven ~istim zlatom u koji je, po pri~u, Mojsije stavio dve kamene plo~e sa deset zapovesti koje mu je na Sinajskoj gori dao Bog.

Prema Tori, kov~eg je simbol saveza Boga sa narodom Izraiqa i zato je no{en ispred povorke tokom svih jevrejskih lutawa i ratova. Nalazio se na raznim mestima, ali posledwa poznata lokacija bio je Solomonov hram u Jerusalimu. Godine 587. pre nove ere, Vavilonci su opqa~kali i spalili hram, pa je i Zavetni kov~eg nestao.

Tokom vekova, postojale su brojne tvrdwe o otkrivawu ili posedovawu Kov~ega. Navodno su ga imali krsta{i. Ka`u i da se ~uvao u bazilici Svetog Jovana Lateranskog u Rimu dok ona nije izgorela. Predlo`eno je i nekoliko mogu}ih lokacija gde se Kov~eg danas nalazi – od pravoslavne crkve u Etiopiji, preko ju`ne Afrike, do Irske i, naravno, Svete zemqe koju zapravo nikada i nije napustio ve} je negde zakopan.

EKSKALIBUR

Ekskalibur je verovatno najpoznatije mitsko oru`je u istoriji. Re~ je o legendarnom ma~u britanskog kraqa Artura koji je vladao u 6. veku. Osim {to se povezuje sa pravom na presto, ma~u se uglavnom pripisuju i magi~na svojstva – da svog nosioca ~ini ja~im, br`im, ili ~ak i nepobedivim u boju.

Ekskalibur i Ma~ u kamenu (ma~ koji je po legendi Artur izvukao iz kamena tako dokazav{i svoje poreklo i da je zakoniti vladar) ponekad se smatraju istim oru`jem, ali u ve-

}ini pri~a je zapravo re~ o dva razli~ita ma~a (iako oba sa natprirodnim mo}ima) –jednim kog je Artur izvukao iz kamena i koji je slomio u borbi, i drugim, Ekskaliburom, koji mu je kasnije dala Gospa od jezera. Po predawu, kraq je na samrti jednom od svojih vitezova predao Ekskalibur uz naredbu da ga baci nazad u jezero {to je ovaj i u~inio, pa se ma~u izgubio svaki trag.

Tra`ili su ga mnogi, a ~ak i danas makar tri jezera u severnom Velsu mogla bi biti mesto gde se krije legendarno oru`je - Lin Lidav, Lin Dinas i Lin Ogven, sva tri u Nacionalnom parku Snoudonija (koji, ako ni{ta drugo, veoma profitira od ovde legende).

SVETO KOPQE

Re~ je o jo{ jednom artefaktu iz hri{}anske tradicije. Sveto kopqe, poznato i kao Kopqe sudbine ili Longinovo kopqe je naziv za oru`je kojim je, po legendi, rimski vojnik Longin proboo Isusa Hrista za vreme raspe}a. Isusova krv je poprskala kopqe, pa se iz tog razloga veruje da ono ima ~udesna svojstva.

Sveto kopqe prvi put se u istorijskim izvorima pomiwe tek sredinom 6. veka, ali je vremenom postalo jedna od najpoznatijih sredwovekovnih relikvija. Kroz istoriju, veruje se da su ga posedovale mnoge mo}ne vo|e i osvaja~i – car Konstantin, Karlo Veliki, sultan Bajazit II, Napoleon… Hitler je naro~ito bio opsednut pronala`ewem ovog predmeta jer je verovao da }e uz pomo} wega pokoriti svet.

Za razliku od ve}ine legendarnih predmeta koji su tra`eni, ali nikada nisu prona|eni, postoje bar tri kopqa za koja oni koji ih poseduju tvrde da je originalna„rimsko“ koje se po predawu nalazi u jednom od nose}ih stubova kupole bazilike Svetog Petra u Vatikanu; „be~ko“ koje se ~uva u Carskoj riznici u palati Hofburg i koje je jedno vreme posedovao i Hitler; i „jermensko“, izlo`eno u muzeju u gradu Vagar{apat, verskoj prestonici ovog naroda.

Ipak, kako je tokom istorije bilo jo{ pojavqivawa „pravog“ Kopqa i kako je i za neke od ovih najpoznatijih modernim metodama utvr|eno da poti~u iz kasnijih vekova, a ne iz perioda raspe}a, potraga za Kopqem sudbine i danas traje.

KAMEN MUDROSTI

Iako je dobar deo savremenog sveta za Kamen mudrosti prvi put ~uo tek kada je iza{ao prvi deo Hari Potera, re~ je za-

Indijana Xons

Kako zbog magi~nih svojstava koja im se pripisuju, tako i zbog neverovatne istorije koja prati svaki od wih, ovi predmeti poslu`ili su kao inspiracija za stvarawe mnogobrojnih umetni~kih dela – od slikarstva, preko kwi`evnosti, pa sve do pozori{ta i filma. A to je, pored stvarnih, stvorilo i ~itavu plejadu fiktivnih junaka koji su ih tra`ili.

I tu dolazimo do Indijane Xonsa, jednog od najvoqenijih izma{tanih arheologa u potrazi za nepoznatim. ^uveni Indi do sada je ve} „prona{ao“ Zavetni kov~eg i Sveti gral, a krajem pro{log meseca, u bioskope je stigao i posledwi nastavak slavne fran{ize – „Indijana Xons i artefakt sudbine“. Harison Ford se ponovo vra}a ulozi legendarnog heroja, a radwa je sme{tena u 1969. godinu. Do{lo je vreme da se ceweni wujor{ki profesor arheologije Dr Xons penzioni{e. Me|utim, okolnosti ga demantuju i wegov posledwi radni dan na poslu najavquje novu avanturu. Stvari se mewaju onog momenta kada Indijanu iznenada poseti }erka nekada{weg ratnog prijateqa, koja poku{ava da prona|e redak artefakt koji je wen otac poverio Indijani godinama unazad. Tra`eni Arhimedov broj~anik ima mo} da prenosi qude kroz vreme… Eto jo{ jednog mo}nog predmeta za ~iju potragu vredi rizikovati i `ivot.

pravo o drevnom i mo}nom artefaktu koji se pomiwe u kulturama razli~itih naroda i za kojim su u pro{losti tragali mnogi. Re~ je o mitskoj alhemijskoj supstanci koja pretvara svaki metal u zlato i od koje se mo`e napraviti eliksir koji podmla|uje, odlo`e smrt, a po nekim izvorima ~ak i omogu}ava besmrtnost.

Pronala`ewe Kamena mudrosti je dugo vremena bio krajwi ciq Zapadne alhemije. Ipak, po svoj prilici, mit o wemu poti~e sa Istoka. Ovaj magi~ni artefakt javqa se jo{ u Starom Egiptu, a ima ga i u kineskoj i arapskoj tradiciji. Najraniji poznati pisani pomen Kamena poti~e iz dela gr~kog mistika i alhemi~ara Zosima iz Panopolisa koji je `iveo u 4. veku.

O~ekivano, mnogo je qudi koji su posvetili ~itave svoje `ivote pronalasku Kamena mudrosti, naro~ito tokom Sredweg veka i renesanse. Wihovi napori danas su poznati kao „Magnum opus“ („Veliko delo“). Pa ipak, ironi~no, o tome {ta je zapravo Kamen mudrosti nikada nije postojala saglasnost.

Jedni su mislili da je re~ o supstanci ~iju formulu je potrebno otkriti i onda je napraviti. Drugi da je Kamen jedan, jedinstven i konkretan artefakt izra|en nekada u pro{losti i koji je potrebno prona}i. Najdaqe su oti{li oni koji su smatrali da je re~ o ~isto misaonoj kategoriji i da je Kamen mudrosti zapravo metafora za put ka prosvetqewu kroz sticawe znawa o prirodi i postojawu. U ovom tuma~ewu, besmrtnost bi se zapravo postigla delima koja bi ne~ije ime upisala u istoriju tj. ve~nost.

SVETI GRAL

Re~ je o verovatno najpoznatijem i najtra`enijem predmetu u istoriji! Gral je, prema hri{}anskoj tradiciji, ~a{a, putir ili pehar iz kog je Isus pio vino tokom Posledwe ve~ere i u koji je Josif iz Arimateje uhvatio Hristovu krv tokom raspe}a. Kao takav, Gral je jedna od okosnica hri{}anske religije i pripisuju mu se mnoga ~udesna svojstva ukqu~uju}i i mo} izle~ewa bolesti, darovawe ve~ne mladosti ili besmrtnosti.

Ipak, Gral nije samo hri{}anska relikvija! On se pomiwe i u keltskim legendama i pri~ama o kraqu Arturu i vitezovima okruglog stola.

Tokom vekova, bilo je mnogo „pronalazaka“ grala {irom Evrope, ali i sveta. Jedna od legendi ka`e da su ga iz Jerusalima izneli krsta{i i da se nalazio u Francuskoj sve do revolucije kada mu se gubi trag. Druge pri~e gral sme{taju u Italiju, a ima i onih koji su ube|eni da se on sve vreme nalazi u Konstantinopoqu tj. dana{wem Istanbulu.

Danas postoji veliki broj lokacija za koje se veruje da su mesta gde se ~uva gral. Najpoznatiji je gradi} Glastonberi u Engleskoj gde je gral, po predawu, doneo Josif iz Arimateje i tu osnovao prvu hri{}ansku crkvu u Britaniji, ali se podjednako ~esto pomiwu i kapela Roslin u istoimenom selu u [kotskoj, kao i zamak Montsegur na jugozapadu Francuske.

MOZAIK

Najstariji list na svetu prestao da izlazi u {tampanom izdawu

Najstariji list na svetu, be~ki „Viner cajtung”, od{tampao je svoje posledwe dnevno izdawe skoro 320 godina od osnivawa.

Be~ki dnevnik se prvih dana jula vi{e ne}e {tampati i prelazi na onlajn izdawe, nakon {to je nedavna promena zakona u~inila da vi{e ne bude profitabilan kao {tampani proizvod, pi{e londonski „Gardijan”

ispratile su 10 careva i 12 predsednika.

U svom prvom izdawu, „Viner cajtung” je obe}ao da }e pru`iti direktan prikaz vesti „bez ikakvog govorni{tva ili poetskog sjaja”.

Godine 1768. list je izvestio sa koncerta na kojem je nastupio „posebno talentovan” 12-godi{wak.

Zvao se Volfgang Amadeus Mocart. Kada je Austrija pora`ena u Prvom svetskom ratu, list je objavio posebno izdawe sa pismom o abdikaciji posledweg habzbur{kog cara, kajzera Karla.

U svom posledwem dnevnom {tampanom izdawu u petak, „Viner cajtung” je objavio uvodnik u kome za sve okrivquje novi vladin zakon i dodaje: „Ovo su olujna vremena za kvalitetno novinarstvo... Na sve vi{e platformi, ozbiqan sadr`aj se bori za pa`wu sa la`nim vesti, video snimcima o ma~kama i teorijama zavere”.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: U ne~emu ste izuzetni i taj svoj dar trebalo bi da iskoristite u okviru neke kreativne delatnosti. Mo`ete da zapo~nete pregovore o projektu koji ukqu~uje saradwu sa strancima iz prekookeanskih zemaqa. QUBAV: Nagla{ene ku}e popularnosti i flerta, donose vam susrete, poznanstava i dru`ewe sa osobama koje odgovaraju va{em senzibilitetu. ZDRAVQE: Promenite na~in ishrane.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Mo`ete da postignete dogovore o isplativim poslovnim aran`manima. Nagla{en znak Lava podsti~e vas na akciju u vezi sa privatnim projektom, koji ve} du`e vreme zaokupqa va{u pa`wu. Mo`ete ra~unati na podr{ku Jarca ili Raka. QUBAV: Na kra}em putu, krajem perioda, mogu} ulazak u tajnu romansu sa mladolikom osobom ro|enom u nekom vodenom znaku. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Nove {anse za uve}awe prihoda preko nekog paralelnog posla. Me|utim, tokom ovog perioda mo`ete biti skloni nelogi~nim zakqu~cima. Trebalo bi da uzmete u obzir mi{qewe jedne Vage ili Strelca. QUBAV: O~ekuje vas mnogo novih kontakata i poznanstava sa interesantnim osobama, u klubovima, na kra}im putovawima i preko dru{tvenih mre`a. ZDRAVQE: Proverite krvnu sliku.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: [ansa za pokretawe privatnog biznisa, ali nemojte da ulazite u partnerski odnos. Tranzit Sunca preko ku}e karijere, donosi uspeh Vagama tre}e dekade. QUBAV: Mogu}nost raskida ali i obnove veze, kao i razdvajawa od partnera, zbog neo~ekivanih okolnosti. Vage mogu da u|u u tajnu romansu sa kolegom. Posvetite vi{e pa`we mla|em ~lanu porodice. ZDRAVQE: Izbegavajte stresne situacije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Aspekti planeta u vodenim znacima povoqno uti~u na va{u kreativnost i mogu}nost da materijalizujete svoje ideje. Trebalo bi da se klonite rasprava sa mla|im kolegama. QUBAV: Preko neke dru{tvene mre`e, mo`ete da upoznate privla~nu osobu. Pozicija Neptuna, planete qubavnog zanosa, nagove{tava strastvene trenutke sa Rakom ili Ribama. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Merkur, vladalac va{e astrolo{ke ku}e karijere, donosi vam uve}awe prihoda, naro~ito ako se bavite gra|evinskim poslovima ili uslu`nim delatnostima. QUBAV: Napet aspekt sa planetom komunikacija, po~etkom nedeqe, donosi vam raspravu sa partnerom koji ne `eli da odstupi od svojih stavova. Mogu}nost poznanstva na kra}em putu. ZDRAVQE: Rekreirajte se.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Zakon, koji je u aprilu usvojila austrijska koaliciona vlada, ukinuo je zakonsku obavezu da kompanije pla}aju za objavqivawe javnih saop{tewa u {tampanom izdawu svojih novina, ~ime je „Viner cajtung” ukinut kao slu`beni list.

Ova promena je dovela do gubitka prihoda izdava~a od procewenih 18 miliona evra i primorala je list da zatvori 63 radna mesta, ukqu~uju}i uredni~ko osobqe sa 55 na 20.

„Viner cajtung” }e nastaviti da izlazi u onlajn formatu i gaji nadu da }e imati svoje mese~no {tampano izdawe, iako je taj plan navodno jo{ u povoju. Novine, koje su u vlasni{tvu austrijske vlade, ali su ure|iva~ki nezavisne, po~ele su da izlaze avgusta 1703. i

U aprilu je tira` lista bio samo 20.000 radnim danima, iako se vikendom ovaj broj udvostru~avao. Arnold [varceneger je bio jedan od posledwih intervjuisanih, zajedno sa biv{im austrijskim kancelarima Francom Vranickim i Volfgangom [iselom.

Tokom tri veka {tampawa, te novine su imale samo jednu prinudnu pauzu. Nakon {to je Austrija prikqu~ena Hitlerovoj Nema~koj, list su zatvorili nacisti 1939. godine. Tokom 1945. godine, dok je Austrija jo{ bila pod okupacijom saveznika, ponovo je po~eo da se {tampa.

Smatra se da je sada najstariji pre`iveli list na svetu nema~ka publikacija „Hildeshajmer algemajne caitung”, koji je prvi put iza{ao 1705. godine.

POSAO: Svaku va{u ideju koja se odnosi na privatni biznis, mogli biste uspe{no da realizujete, naro~ito ako ste prisutni u javnosti, zbog posla. Izbegavajte rasprave sa Ribama. QUBAV: Mo`ete nepromi{qeno uleteti u strastvenu vezu sa nekim ko vas je o~arao na prvi pogled. Na kra}em putu ili blizu neke vode, o~ekuje vas susret sa umetnikom ili sportistom. ZDRAVQE: Reumatske tegobe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Turbulencije na finansijskom planu. Pun Mesec u astrolo{koj ku}i posla, upozorava da izbegavate rasprave. Mora}ete da se prilagodite novim okolnostima na poslu. QUBAV: Preko poslovnih kontakata, mo`ete da upoznate nekoga ko }e vam se dopasti na prvi pogled. Ne{to vam smeta u odnosu sa bra~nim partnerom, ali ne znate kako da re{ite taj problem. ZDRAVQE: Bolovi u kolenu.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Brzi hod va{eg vladaoca Merkura preko poqa dru{tvenog `ivota, donosi vam uspeh ako ste u zrelijem `ivotnom dobu. Trebalo bi da poslu{ate savet jednog vodenog znaka. QUBAV: Susret sa autoritativnom, harizmati~nom osobom koja je prisutna u javnosti, zbog posla. I daqe ste optere}eni nekom situacijom u emotivnom odnosu sa voqenom osobom. ZDRAVQE: Nervna napetost.

POSAO: Mo`ete privesti kraju realizaciju aran`mana sa osobama sa kojima ste nekada radili. Trebalo bi da prihvatite sugestije jednog Bika. QUBAV: Mo`ete do}i u sukob sa partnerom zato {to poku{ava da vam nametne svoju voqu, naro~ito ako se radi o nekoj [korpiji ili Vodoliji. Pozicija retrogradnog Saturna, nagove{tava i mogu}nost susreta sa starom simpatijom. ZDRAVQE: Idite u prirodu.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Pred vama je uspe{na sedmica, ako ste privatnik i poslujete sa strancima iz prekookeanskih zemaqa. Susret sa osobom koja ~esto putuje zbog posla mo`e rezultirati dogovorom o novom projektu. QUBAV: O~ekuje vas razdvajawe od mla|e osobe sa kojom ste u kra}oj vezi, uglavnom zbog wegovog ili va{eg putovawa. Partner poku{ava da vam nametne voqu. ZDRAVQE: Problemi sa zglobovima.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Planeta komunikacija i biznisa, Merkur, donosi vam ponudu za saradwu od osoba sa kojima ste nekada radili. Problemi u komunikaciji sa mla|im saradnicima. QUBAV: Bra~ni ili partner s kojim ste du`e vreme u vezi, poku{ava da vam nametne svoju voqu. Nagove{taj poznanstva sa harizmati~nom osobom koja je preko posla prisutna u javnosti. ZDRAVQE: Vi{e se odmarajte.

Ta{na mawa od zrna soli prodata za 63.750 dolara, uz wu ide mikroskop

Mikroskopska ta{na veli~ine 657h222h700 mikrometara prodata je na aukciji za 63.750 dolara. Studio koji je napravio poznat je po kontroverznim kreacijama, poput patika sa qudskom krvqu i svetom vodicom, xinovskih crvenih ~izama i kolowskom vodom mirisa VD-40.

„Dovoqno uska da pro|e kroz iglene u{i, ova ta{na je toliko mala da }e vam trebati mikroskop da je vidite“, naveo je modni kolektiv MSCHF iz Bruklina.

Jedva vidqiva golom oku, fluoroscentna zelena ta{na bazirana je na popularnom „Luj Viton“ dizajnu, ali je izradio bruklinski studio. Predmet je napravqen uz pomo} dvofotonske polimerizacije, tehnologije koja se koristi u 3D {tampi izuzetno malih plasti~nih delova. Ta{na je prodata zajedno sa mikroskopom opremqenom digitalnim ekranom kroz koji mo`e da se posmatra. Promotivni snimak

pokazuje dizajn u mnogo krupnijem kadru, na kom se jasno vidi monogram „Luj Viton“, a model ta{ne koja je poslu`ila za uzor prodaje se izme|u 3.100 i 4.300 dolara.

„SATANSKE PATIKE“ I KOLOWSKA VODA MIRISA VD-40

Studio MSCHF poznat je po svojim kontroverznim dizajnovima ode}e, ali pre svega obu}e. Tako je kompanija „Najki“ tu`ila modni studio zbog „satanskih patika“, serija od 666 modifikovanih pari „najki“ patika sa kapqicama prave qudske krvi. Spor se na kraju zavr{io van suda.

Pre dve godine pocepali su ~etiri „birkin“ torbe, da bi od wih napravili sandale, koje su prodavali za 76.000 dolara za par. U `i`u medijske pa`we dospeli su i prave}i patike koje su imale svetu vodicu u |onu na peti, kao i kolowsku vodu koja miri{e na VD-40.

MNOGI POSTUPCI OSTAVQAJU NEGATIVNE POSLEDNICE NA VA[E MENTALNO ZDRAVQE

Navike koje nam oduzimaju energiju

Svakog jutra ve}ina nas donosi odluku: da sko~i iz kreveta ili da pritisne dugme „snooze“. Ovakav obrazac odlu~ivawa nastavqa se tokom celog dana do ve~eri kada odlu~ujemo da li da spavamo ili da pogledamo jo{ jednu epizodu serije.

Ono {to ponekad ne shvatamo je ~iwenica da nas odluke koje donosimo tokom dana ili grade ili tro{e. Neki izbori mogu imati trenutne efekte, dok drugi mogu imati dugoro~ne.

Ponekad ~ak i ne primetimo da radimo odre|ene stvari osim ako ne izvr{imo introspekciju ili nam neko na to ne uka`e.

[EST UOBI^AJENIH NAVIKA KOJE ODUZIMAJU ENERGIJU

1. DR@AWE ZA PRO[LOST

Kada se osvrnemo u poro{lost, gotovo je sigurno da }emo na}i ne{to zbog ~ega nismo zadovoqni. Postoje stvari zbog kojih `alimo i `elimo da smo mogli druga~ije. Na`alost, to je ve} ura|eno, i to je pro{lost.

POSNI RECEPT

Dr`ati ih se i razmi{qati o milion alternativnih na~ina na koje su stvari mogle da se odvijaju ne}e napraviti razliku. To }e nas jednostavno rastu`iti i pove}ati ose}awa `aqewa.

Umesto toga, treba da savladamo umetnost pu{tawa. Kada pogledamo unazad, trebalo bi da vidimo niz lekcija i gre{aka koje nam mogu pomo}i da poboq{amo na{u budu}nost.

2. LO[A ISHRANA

Ono ~ime hranite svoje telo igra veliku ulogu u tome kako se ose}ate. Nema ni{ta lo{e u povremenoj brzoj hrani, ali kada se va{a ishrana sastoji samo od toga i slatkih grickalica, to mo`e biti problem. Lo{a ishrana ~esto dolazi sa stalnim ose}awem iscrpqenosti.

Kupovina hrane za poneti na putu ku}i posle dugog dana mo`e izgledati privla~no i zgodno. Da biste izbegli da u|ete u ovu zamku „pogodnosti“, razmislite o pripremi obroka. Na ovaj na~in kuvawe postaje mawe dosadan posao na kraju napornog dana.

3. PREVI[E

DRU[TVENIH MRE@A

Dru{tvene mre`e nisu ni dobre ni lo{e. Va`no je kako ih koristimo. Odli~no je kada imamo mogu}nost da saznajemo novitete iz segmenta koji nas zanima ili da se pove`emo sa prijateqima koji `ive daleko. Me|utim, neumerena koli~ina vremena koje tro{imo na skrolovawe po bespu}ima interneta je postala zabriwavaju}a. Razmislite o kori{}ewu tajmera za aplikacije i o~istite svoje naloge tako da pratite samo sadr`aje koji vas oboga}uju.

4. NE DI[EMO

@ivimo u brzom svetu gde je vreme novac. Trudimo se da izvu~emo maksimum iz 24 sata koje dobijamo svakog dana. Neprestano jurimo za ciqevima i `elimo da ozna~imo {to vi{e stvari sa na{e liste obaveza. Usred ovog haosa, ~esto zaboravimo da stanemo i udahnemo. Kao rezultat toga, mi smo uznemireni i u panici. Kada ste pod tolikim pritiskom, podsetite se da di{ete.

udahnite i kada izdahnete, ispustite i svu negativnu energiju. Opustite vilicu, jezik i ramena.

5.

^EKAMO PRAVI MOMENAT

Koliko stvari ste ostavili po strani i rekli sebi da }ete ih uraditi kada do|e vreme? Ograni~avamo se i ne idemo za stvarima koje `elimo, jer mislimo da ‚sada’ nije dobar trenutak. Istina je da smo sada tu, i nema boqeg vremena nego sada. Po~ni sad!

6. OKRU@ENI SMO NEGATIVNIM QUDIMA

Svako od nas poznaje bar jednu osobu koja je energestki vampir. Uvek imaju na {ta da se `ale i izgleda da im u `ivotu ni{ta ne ide dobro.

Qudi sa kojima provodimo dosta vremena uti~u na to kakvi i mi postajemo. [to smo vi{e okru`eni negativnim qudima i mi smo skloniji negativnosti.

Promenite navike koje svakodnevno tro{e va{u energiju Osvrnite se unazad i zabele`ite navike koje su vam nanele vi{e {tete nego koristi. Promenite ih ili ih potpuno otpustite. Ne}e biti lako, ali ako ste dosledni, mo`ete to u~initi!

Kqu~ni sastojak dijetalnih gaziranih pi}a

bi}e progla{en potencijalno kancerogenim

[irokorasprostraweni zasla|iva~ u proizvodima poput dijetalne „koka-kole“, „sprajta“ i „pepsija“ trebalo bi da u julu bude progla{en potencijalno kancerogenim, {to se o~ekuje da }e izazvati burne reakcije prehrambene industrije.

POSNE TIKVICE

PUWENE KROMPIROM

POTREBNO JE: n 1 tikvica, n 1 ve}i skvani krompir, n 1 ~en belog luka, n per{un, biber, n aleva paprika, so.

PRIPREMA:

1. Tikvica se opere i rase~e na polovine po du`ini.

2. Dve polovine se izdube ka{ikom i ono {to je izdubqeno se ise~e na sitno.

3. Krompir se izgwe~i i prome{a se sa izdubqenim delom tikvice.

4. Usitne se per{un i beli luk i dodaju se u smesu.

5. Me{a se sa za~inima.

6. Pune se dve polovine tikvice, stavqaju se u peka~ i peku se na 180 stepeni dok ne porumene odozgo.

O~ekuje se da }e Me|unarodna agencija za istra`ivawe raka, u sklopu Svetske zdravstvene organizacije, sredinom jula proglasiti aspartam kao potencijalno kancerogenu materiju, pi{e Rojters.

Beli bezukusni prah, aspartam ima malo kalorija i ve{ta~ki je zasla|iva~ – oko 200 puta sla|i od {e}era i klasifikovan je aditiv pod slovom „E“.

Za{to je bosiqak toliko dobar?

Bosiqak kao lek je dugo smatran antidepresivom. Bosiqak ~aj deluje pozitivno na koru nadbubre`nih `lezda, a mo`e da pomogne telu stimuli{u}i hormone koji reguli{u prirodnu reakciju organizma na stres.

Iz tog razloga, mnogi qudi veruju da bosiqak ima svojstva da ‚’podi`e’’ organizam. Bosiqak

LE^EWE BIQEM

kao lek mo`e tako|e da poboq{a pam}ewe, a ~esto se koristi za prevazila`ewe efekata umora.

Kada je u pitawu bosiqak lekovita dejstva koja poseduje se tu ne zavr{avaju.

Bosiqak kao lek se obi~no koristi za tretman proliva, crevnih parazita, groznice i infekcija ko`e. Tako|e se smatra da mo`e da imitira efekat estrogena, i

Ovakvi potezi su u pro{losti dovodili do pove}awa zabrinutosti kod potro{a~a, tu`bi i pritisaka na proizvo|a~e da promene recepte ili prona|u alternative.

U odluci koja }e biti saop{tena u julu ne}e biti navedeno koliko ove materije ~ovek mo`e bezbedno da konzumira.

Takve savete i preporuke daje drugo telo SZO, odnosno wen stru~ni komitet za prehrambene aditive.

Taj komitet zasebno tako|e procewuje aspartam ove godine, a svoje nalaze saop{ti}e istog dana kada i Agencija za istra`ivawe raka – 14. jula.

mo`e da pomogne da se reguli{e menstrualni ciklus.

Pored toga, bosiqak mo`e da stimuli{e imuni sistemi, kao i da smawi sadr`aj mokra}ne kiseline koja je odgovorna za artritis i giht. Bosiqak se tako|e mo`e koristiti za le~ewe bola i upale usled artritisa.

Bosiqak kao lek mo`e da se koristi na razne na~ine. Sve`i

listovi mogu da se koriste za pripremu toplih obloga, a seme bosiqka mo`e da se sameqe i doda u obroke. Bosiqak ima antisepti~ka svojstva, a kada se wegovi listovi utrqavaju u ko`u na mestu gde vas je ujeo neki insekt, oni mogu da pomognu u smawewu svraba. Bosiqak se tako|e koristi kao prirodni repelent, budu}i da odbija insekte.

VOJNIK U PONTONSKOJ JEDINICI

INICIJALI GLUMICE FRANI]

VRSTA SREDOZEMNE BIQKE

PAN^EVO ESTETI^AR

FRANCUSKI KOMPOZITOR, @AK

NEPER BIV. NAZIV @ELEZARE SMEDEREVO KLADIONICA(LAT.)

MESTO U MA\ARSKOJ, NA DUNAVU

ZVER IZ PORODICE MA^AKA

TE@INA ROBE BEZ

OMOTA

BIV[I [PANSKI GOLMAN, HOZE ANHEL

SRPSKI PESNIK, MILAN

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

SRPSKA TV VODITEQKA, POPOV USKORO MOKRA]NA CEV (MED.) GR^KI JUNAK RAWIV U PETU LUKSEMBURG DVAISTA VOKALA POST SKRIPTUM (SKR.) STARATEQSTVO (MN.)

DEO PROBAVNOG TRAKTA (ANAT.) SEVER

KOJE IMAJU ZELENE O^I POLITI^KI UTICAJNA GRUPA

USPE[NO (LAT.) 1. I 23. SLOVO AZBUKE

NEKADA[WI PREMIJER GR^KE, ALEKSIS FLUOR

PRAVILAO LEPOM PONA[AWU KORIST, DOBIT(TUR.)

OSNIVA^ HRI[]ANSTVA DESETI DEO BELA

PLO^AZA OBLAGAWE NAME[TAJA

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE

TOBOLAC ZASTRELE VRSTA SEQA^KE OBU]E

]ELAVI QUDI

IZBOR JELAU RESTORANU (FRANC.)

REOMIR KELVIN BORAC U KORIDI

POBUDE, POVODI (FRANC.)

KOJI IMAOBLIK JAJETA, JAJOLIK

ORGAN U TELU @ENE

RE^ BEZ NAGLASKA, ATONON (GR^.)

LI^NA ZAMENICA

ENGLESKA PEVA^ICA

LUKAV FILOZOF (GR^.)

POSTUPAWE, POSTUPAK (FRANC.)

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: PA, EUKALIPTUS, OFENBAH, ISUS, N, SARTID, TUL, TAT, ZELENOOKE, OCELOT, CIPRAS, NETO, EFIKASNO, IRIBAR, BONTON, RAKI], ]ELAVCI, ALAKART, R, K, E, MOTIVI, JAJOVOD, ATONA, E, JA, ARKA, ADEL, AL, SOFISTA, TRETMAN.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: H, KLEPA^, ISKOPINA, DT, [ILDS, RAD, KURT, OR, SALEP, ETEL, ASR, L, MIK, SI, EL, KEPEC, KOBAJAGI, TRIR, LOJ, RE^, TAVE, AL, MOTIV, NAMOTAJI, AJATOLAH.

NOJEV KOV^EG (BIBL.)

VRSTA

UDARCAPO LOPTI

VRSTA MAGMATSKE STENE

ENERGIJA LEGENDARNI DANSKI KRAQ SAVR[EN

ALUMINIJUM SREMSKA MITROVICA

ELEKTRON KATARINA KRA]E

VODORAVNO: 1. Simbol vodonika - Slovena~ka teniserka, Andreja, 2. Predmet iz ranijih vremena na|en pri iskopavawu, 3. Dugi talasi (skr.) - Ameri~ka glumica, Bruk,

4. Posao - Ameri~ki glumac Rasel, 5. Auto-oznaka za Oregon - Vrsta orijentalnog napitka 6. Starija ameri~ka glumica Barimor - Autonomna socijalisti~ka republika (skr.),

7. Oznaka za litar - Engleski peva~ Xeger - Simbol silicijuma, 8. Elektri~ni (skr.) - Mali ~ovek, patuqak, 9. Tobo`e (tur.), 10. Grad u Nema~koj, rodno mesto Karla MarksaGove|a ili ov~ja mast, 11. Deo re~enice - Vrsta kuhiwske posude, tigaw (mn.), 12. Ameri~ki glumac Pa}ino - Pobuda, povod (fr.), 13. Krugovi u spirali, navoji, 14. Vrhovni iranski verski poglavar.

USPRAVNO: 1. Elektrana na vodeni pogon, 2. Po~etak trke - Stenovita litica na isto~noj obali reke Rajne, 3. Karate klub (skr.) - Dama u {ahu (skr.) - Etnografski muzej (skr.) - Kamxija - Simbol mazurijuma, 4. Zao, r|av - Likovni umetnik - Gradi} u Severnoj Dakoti, 5. Epsko pesni{tvoPodzidana obala sa {etali{tem (fr.) - Italijanski peva~ Kutuwo, 6. Lek u obliku kuglice - Nep~ani suglasnik 7. ^uveni {panski gitarista (1893-1987), 8. Film Xona Hjustona, sa Xekom Nikolsonom.

Nekad qubila Tita, danas `ivi u nema{tini

Olivera Katarina (82) bila je jedna od najslavnijih glumica i peva~ica biv{e Jugoslavije, a navodno se svi|ala i nekada{wem jugoslovenskom predsedniku Josipu Brozu Titu.

Ro|ena je 5. marta 1940. u Beogradu kao Olivera Petrovi} dok je kasnije postala poznata pod imenima Olivera Katarina i Olivera Vu~o. Zavr{ila je Akademiju za pozori{te, film, radio i televiziju i karijeru je zapo~ela glume}i u pozori{tu. Pojavila se u predstavi „Ko{tana”, a potom se prebacila na filmsko platno.

Glumila je u filmovima „San”, „Polenov prah”, „Dervi{ i smrt” i „Skupqa~i perja” koji ju je proslavio. Drama Sa{e Petrovi}a je osvojila i prvu nagradu u Kanu {to je bio prvi veliki uspeh jugoslovenskog filma u svetu. Imala je 72 uzastopna koncerta u pariskoj Olimpiji s orkestrom Janike Bala{a i diskografske ku}e su se po~ele otimati za wu. – Bila sam jako upadqiva zbog svoje lepote i dr`awa, a to je bilo vrlo opasno. Qudi su stalno nasrtali na mene. Ozbiqno mi se udvarao jedan ri|okosi monarh, ~ije ime ne mogu da otkrijem jer je i danas kraq jedne dr`ave, ali odbila sam ga jer sam bila zaqubqena u Milana Galeta Mu{katirovi}a, svoju prvu veliku qubav, ~uvenog vaterpolo golmana – ispri~ala je o svom `ivotu u Parizu jednom prilikom. Kad je raskinula s Mu{katirovi}em, udala se za rediteqa Vuka

Vu~a i u braku su bili dve godine. Posle wega je 7 godina bila u vezi s Ratkom Dra`evi}em, a zatim je u{la u drugi brak s potpredsednikom Beograda Miladinom [aki}em s kojim je dobila sina Maneta.

– Upoznala sam Tita kad sam snimala ‘Ni{ku bawu‘. Odjednom sam ~ula da je Tito u studiju, a on je seo za kameru i gledao me. Otpustio je kamermana da me sam snima. Drugi put je bilo kad sam sa suprugom Miladinom [aki}em ~ekala Novu godinu. Pri{ao nam je Milan Vukos i rekao da Tito `eli da mu pevam. Tu se nije moglo re}i „ne“ – prisetila se.

– Uvek je lepo reagovao kad bih pevala i svidela sam mu se kao pojava. Jednom kad sam se pojavila, Jovanka ga je gurnula i rekla: ‘Evo ti je‘. To sam ~ula. Mo`da je bila qubomorna.

Jo{ 2017. doma}i mediji su pisali da `ivi u siroma{tvu i nema{tini. Navodno je `ivela u unajmqenom stanu u Beogradu i rasprodala name{taj da bi mogla da podmiri ra~une. Nacionalnu penziju nije uspela da dobije, svaki put su je odbili.

Samujem u ~etiri zida, zaboravqena od ve}ine prijateqa i kolega. Sa~uvala sam dostojanstvo, i nisam depresivna. Ne}u nikoga moliti –odlu~no je zakqu~ila.

AUSTRALIJSKA GLUMICA ARISTOKRATSKOG IZGLEDA NAPUNILA 56 GODINA

NIKOL

KIDMAN `ivot kao

roman

Australijanka koja je svojom lepotom i glu ma~kim talentom osvojila svet nedavno (20. juna) je napunila 56. godina. @ivot Nikol Kidman je sadr`ajan za roman i bar jedan film poput onih velikih kakve je snimala i kojima je stekla svet sku slavu.

Jedna od najbogatijih glumica 21. veka ima dvojno dr`avqanstvo, australijsko i ameri~ko. Ro|ena je na Havajima, u porodici Australijanaca. Humanitar no izuzetno aktivna, 2007. godine je dobila najvi{e civilno priznawe od australijanske vlade za do prinos scenskim umetnostima i humanitarnom radu za zdravqe `ena.

U 15. godini je prvi put stupila na scenu, da bi kasnije dostigla slavu u svetskim blokbasterima, poput filmova „Australija” (2008), „Hladna pla nina” (2003), „Mulen ru`” (2001) i „Sati” (2002), za koji je dobila Oskara za najboqu glavnu `ensku ulogu. Za{titno je lice „Nintendo-a”, te je bila za{titno lice parfema „[anel broj 5“, a 2003. godine dobila je svoju zvezdu na Bulevaru slavnih.

Privatni `ivot joj je najvi{e bio obele`en brakom sa glumcem Tomom Kruzom, sa kojim je u{la u vezu na snimawu filma „Dani groma”, 1990. godine. Ven~ali su se na Badwe ve~e 1990. Usvojili su dvoje dece, k}erku Izabelu Xejn i sina Konora Entonija (ro|enog 1995). Razvod nakon decenije braka, afere oko Tomove zavisnoti od Sajentolo{ke crkve pratili su ovaj par.

Nikol je potom sre}u na{la u braku sa Kitom Urbanom. Va`e za jedan od skladnijih brakova u svetu poznatih. Ve} su 17 godina mu` i `ena, a sreli su se na jednom doga|aju 2005. godine.

- Kunem vam se, klizila je preko sobe, kao da lebdi. Ne znam kako je to uradila - rekao je Urban kasnije Opri i dodao: - Bilo je van ovog sveta.

Ven~ali su se 2006. godine. - To je za mene qubav na delu - rekla je nedavno Kidman. „Nazovimo tu stvar broj pet i po: Ona je dama zbog koje vredi putovati“, ka`e Urban o svom braku sa Nikol.

Za „Portret dame iz 1996.” Kidman je nosila korset kako bi smawila svoj struk na 48,26 centimetara. Ali to ne bi bio posledwi put da je Kidman i{la na krajwe du`ine zarad mode tokom snimawa: ~ak je polomila rebro poku{avaju}i da stane u korset tokom produkcije filma „Mulen Ru`” iz 2001. godine, i to dva puta.

- Povredila sam se ple{u}i u {tiklama u tri

Jednom je spasla `ivot Hju Xekmanu

Dok je bila na snimawu „Australije”, drame Baza Lurmana iz 2008, Kidman je imala scenu u kojoj se pridru`uje Xekmanu u vre}i za spavawe pod zvezdama. Tad je primetila otrovnog {korpiona kako puzi uz nogu wenog brata. Navodno je rekla Xekmanu da ne mrda ni mi{i}, zgrabila je `ivotiwu u svoj {e{ir i pustila je nazad u divqinu. - Svi su aplaudirali, ali smo je pitali za{to ga jednostavno nije zgazila - rekao je jedan posmatra~, na {ta je Kidman odgovorila: - Nikada ne bih ubila `ivotiwu. Svako stvorewe ovde ima svoju svrhu. Ovaj jednostavno nije pripadao Hjuovoj torbi!

ujutru i pala sam dole - rekla je Kidman i dodala:

- Potom sam ponovo slomila rebro uvla~e}i se u korset. Imala sam ne{to ~ime sam `elela da spustim struk na 18 in~a (45,72 cm), {to je imala Vivijen Li u „Prohujalo sa vihorom”, i bila sam samo u stilu: ‚Te`e, ~vr{}e!’“ Mo`da se i isplatilo. Kidman je potom dobila nagradu Zlatni globus i nominaciju za Oskara za najboqu `ensku ulogu za wen nezaboravan preokret u ulozi pariske kurtizane.

FUDBALSKI TRANSFERI U EVROPI

Za Vlahovi}a 70 miliona, za Mbapea 240 miliona

^elsi nudi 60 miliona za Vlahovi}a, Juventus tra`i barem deset vi{e. – Mbape ne}e napustiti PS@ bez onoliko novca koliko sada ima garantovano ugovorom

Italijanski i {panski mediji poku{avaju da proniknu {ta }e se sve ovog leta zbivati na fudbalskom tr`i{tu, a u centru wihove pa`we su i srpski reprezentativac Du{an Vlahovi} i najboqi francuski fudbaler Kilijan Mbape.

^elsi je poslao ponudu Juventusu od 60 miliona evra za Vlahovi}a, prenosi Tanjug pisawe „Korijere delo Sporta”. Srpski napada~ je velika `eqa novog menaxera ^elsija Maurisija Poketina.

Italijanski mediji navode da }e rukovodstvo Juventusa najverovatnije da odbije ponudu ^elsija, po{to ne `eli da pusti Vlahovi}a da napusti klub za mawe od 70 miliona evra uz dodatne bonuse. Predstavnici dva kluba trebalo bi da se sastanu naredne nedeqe gde }e pregovarati o eventualnom transferu srpskog napada~a u klub sa „Stamford brixa”. Vlahovi} je po~etkom 2022. godine stigao u Juventus iz Fiorentine za vi{e od 80 miliona evra. Pro{le sezone odigrao je 42 me~a za to rinski klub i postigao je 14 golova u svim takmi~ewima.

Fudbaler Pari sen @ermena Kilijan Mbape nije trenutno u planovima Reala, ali madridski klub prati {ta se de{ava sa ovim francuskim reprezentativcem, prenosi {panski sportski list „Marka”. Real je pro{le godine `eleo da anga`uje Mbapea, ali je ovaj igra~ tada odlu~io da ostane u Parizu.

Mbape je ranije saop{tio da ne `eli da produ`i ugovor sa Pari sen @ermenom, koji mu isti~e 30. juna naredne godine. „Marka” navodi da su Mbape i wegovi menaxe ri fokusirani samo na novac, a ne na sportske uspehe.

– Vlasnici PS@-a su quti {to Mbape ne `eli da produ`i ugo vor sa klubom. Igra~ navodno poku{ava da izvu~e svaki evro iz sada{weg ugovora sa {ampionom Francu ske. U slu~aju da do|e do raskida ugovora u ovom prelaznom roku, Mbape }e tra`iti od Reala 240 miliona evra koliko bi dobio kroz platu i bonuse ako ostane u PS@-u do juna naredne godine –isti~e se u tekstu {panskog lista.

„Marka” tvrdi da predsednik Reala Florentino Perez nema plan B, odnosno jo{ nije prona{ao napa da~a koji bi mogao da zameni Karima Benzemu, a na vodno je planirao da Mbape naredne sezone predvodi napad „kraqevskog kluba”.

Na listi `eqa trenera Reala Karla An~eloti ja su Hari Kejn, ali i srpski napada~ Du{an Vlaho vi}, koji bi mogao da ode u Madrid na jednogodi{wu pozajmicu. Me|utim, {panski mediji navode da Ju ventus ne `eli da proda ili po{aqe na pozajmicu

srpskog fudbalera u neki drugi klub bez adekvatnog obe{te}ewa.

HALAND NAJBOQI U SEZONI 2022/23.

Fudbaler Man~ester sitija i norve{ki reprezentativac Erling Haland progla{en je za najboqeg igra~a pro{le sezone u izboru {panskog sportskog lista „Marka. Haland je pro{le sezone odigrao za Man~ester siti 53 me~a i postigao 52 gola uz devet asistencija u svim takmi~ewima. Dobio je najvi{e glasova – 5.631, a u izboru su u~estvovali novinari, biv{i fudbaleri i treneri, kao i posetioci zvani~nog sajta „Marke”

Na drugom mestu se na{ao argentinski fudbaler Lionel Mesi, koji je u me|uvremenu pre{ao iz PS@-a u Inter iz Majamija, sa 4.952 glasa, dok je tre}i napada~ Reala Vinisijus @unior sa 4.932.

BARSELONA @ELI NAZAD NEJMARA

Fudbaler Pari sen @ermena Nejmar mogao bi da se vrati u Barselonu ako se ta dva kluba dogovore oko uslova pod kojim bi to moglo da se desi, prenosi Tanjug navode „Bein sportsa”.

Nejmar je 2013. godine stigao u Barselonu iz Santosa uz obe{te}ewe od 88 miliona evra. Brazilac je ~etiri godine kasnije pressao u PS@ za 222 miliona

Vaterpolisti Svetski kup zavr{ili na sedmom mestu, [panija {ampion

Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je sedmo mesto na Svetskom kupu u Los An|elesu, savladav{i selekciju Nema~ke sa 15:8”Delfini” Svetski kup zavr{avaju sa gorkim ukusom u ustima.

Nakon razo~aravaju}ih poraza protiv SAD u ~etvrtfinalu, potom i Rumunije u razigravawu od petog do osmog mesta, srpski tim je ipak upisao jednu pobedu na zavr{nom turniru u izbegao posledwu poziciju.

Srbija je bila boqa od Nema~ke rezultatom 15:8.

Prevagu u me~u za sedmo mesto, Srbija je napravila u posledwe dve ~etvrtine.

Na poluvreme se oti{lo rezultatom 5:4 za „delfine”, da bi u nastavku Srbija bila boqa sa 10:4.

Nikola Jak{i} bio je najefikasniji sa ~etiri pogotka, po tri su postigli Strahiwa Ra{ovi} i Radomir Dra{ovi}, a dva Marko Radulovi}. Vaterpolo reprezentacija [panije osvojila je Svetski kup, po{to je u finalu neo~ekivano lako i ubedqivo pobedila Italiju sa 10:4. [pance je do titule predvodio vaterpolista Novog Beograda Alvaro Granados sa ~etiri gola. Ro~a Perone je dao tri pogotka, a Sanahuja, Munaris i De Toro su se upisali po jedanput.

Kod Italije su po jedan gol dali Preskutija, Brunija, Di Soma i Di Fulvio.

Finalisti Svetskog kupa su se automatski kvalifikovali za Svetsko prvenstvo koje se igra u Dohi naredne godine.

U me~u za tre}e mesto SAD je pobedila Ma|arsku - 14:13.

Pao dogovor, Zvezda kona~no dobila golgetera za Ligu {ampiona!

Crvena zvezda ima novu „devetku” za Ligu {ampiona! Posle ne{to du`ih pregovora sa Atalantom uspela je da „slomi” Italijane i dovede veliku `equ ovog leta – Emanuela Latea Lata.

Crvena zvezda }e za 24-godi{weg napada~a izdvojiti 3,5 miliona evra i dati mu broj devet kako bi bio predvodnik same o{trice tima Baraka Bahara. Pregovori su se otegli jer je Atalanta tra`ila ~ak pet miliona evra, ali je prvak Srbije uspeo da spusti na pomenutu cifru i pla}a je u naredne tri godine.

I time u~ini Latea Lata najskupqe pla}enim fudbalerom u istoriji na{eg fudbala, po{to je sru{io dosada{wi rekord Osmana Bukarija od tri miliona pla}enih Gentu.

^elsi je poslao ponudu Juventusu od 60 miliona evra za Vlahovi}a

Dugo je momak iz Obale Slonova~e bio jedna od primarnih opcija ~elnika Crvene zvezde, posle opse`ne analize skauting slu`be i nadre|enih u klubu koji su presekli da je Late Lat ba{ ono {to tra`e. Eksplozivni napada~ je pro{le sezone do{ao do izra`aja na pozajmici u {vajcarskom Sent Galenu, postigao je 14 golova i skrenuo pa`wu nekoliko klubova {irom Starog kontinenta. Crvena zvezda je imala konkurenciju i u engleskom Vest Bromvi~u, ali sa zovom Lige {ampiona imala keca u rukavu i – pobedila.

VELIKI POSAO ZA CRNO-BELE

Zek Ledej sa Panterom ostaje u Partizanu

I zvani~no - Zek Ledej je ostao u Partizanu. Amerikanac }e karijeru nastaviti u crno-belom dresu, tako da je Parni vaqak posle Kevina Pantera odradio jo{ jedan veliki posao. U pitawu je novi, dvogodi{wi ugovor, a crno-beli su potvrdili potpis na zvani~nom sajtu.

Posle odlaska Matijasa Lesora u Panatinaikos i najavqenog odlaska Dantea Egzuma u Dalas, ovo je veoma dobra vest za navija~e Partizana. Ove sezone u Evroligi je prose~no igrao 30,9 minuta i postizao 11,4 poena po me~u, uz 5,1 skok.

Amerikanac se pokazao kao veoma pouzdan na poziciji ~etiri, tako da je ovaj potpis ne{to {to }e obradovati trenera @eqka Obradovi}a.

Zvani~no: Partizan i Zvezda

u Evroligi!

Ko{arka{i Partizana i Crvene zvezde igra}e i slede}e sezone u Evroligi, potvr|eno je na zvani~nom sajtu elitnog takmi~ewa

Partizan je izborio plasman u Evroligu, po{to je osvojio regionalnu ABA ligu, dok je Crvena zvezda dobila pozivnicu za u~e{}e u ovom takmi~ewu.

Iz Evrolige je saop{teno da } e naredne sezone igrati svih 18 klubova, koji su i pro{le sezone igrali u ovom takmi~ewu.

U sezoni za nama, crno-beli su igrali i ~etvrtfinale elitnog takmi~ewa, ~ak bio na korak od plasmana na Fajnal-for, dok su crveno-beli u~e{}e zavr{ili u regularnom delu.

[ampion Evrokupa Turk Telekom `eleo prolaz u elitno takmi~ewe, po{to je Gran Kanarija odustala od u~e{}a, ali je weno mesto zauzela Valensija. Monako je ostao u takmi~ewu kao raniji osvaja~ Evrokupa, kao i zbog plasmana u plej-of u prethodne dve sezone, dok je Albi obnovqeno mesto po{to joj je istekla dvogodi{wa specijalna pozivnica. Preostala tri mesta popunili su Partizan kao {ampion ABA lige, Crvena zvezda i Virtus, koji su dobili vajld karte. Tako

Partizan ostao i bez Egzuma –Australijanac se vratio u NBA

Jedan od najboqih igra~a

crno-belih naplatio je sjajne partije u prethodnoj sezoni i ponovo }e biti ~lan najja~e

lige na svetu

Australijski ko{arka{ Dante Egzum napusti}e Partizan jer je potpisao ugovor sa Dalas meveriksima, potvrdio je poznati insajder Adrijan Vojnarovski. Egzum, koji je nekada bio peti pik na draftu, tokom perioda za potpisivawe slobodnih agenata prona{ao je novi klub.

On }e se pridru`iti Luki Don~i}u i Kajriju Irvingu u Teksa-

PREMINUO OTAC DANTEA EGZUMA:

Biv{i saigra~ Majkla Xordana izgubio najva`niju bitku

Biv{i ko{arka{ i otac dosada{weg Partizanovog plejmejkera Dantea Egzuma je preminuo.

To je saop{tio KK Partizan na dru{tvenim mre`ama, oprostiv{i se od ovog 60-godi{waka.

Dante Egzum je na utakmicama u Beogradu, ali i na gostovawima crno-belih imao podr{ku oca kraj terena, a Sesil je ~esto isticao da veliki utisak na wega ostavqaju navija~i Partizana i atmosfera koju prave.

su, nakon {to je stavio potpis na zagarantovani ugovor.

U pitawu je jednogodi{wa saradwa koja za „veteranski” ugovor iznosi oko 2,5 miliona dolara.

Wega je doveo Denis Lindzi, zvani~nik koji je odnedavno savetnik u Mevsima. Upravo je on svojevremeno draftovao Dante u „xezere” 2014. godine. On je u NBA igrao do 2019, ali zbog ~estih povreda nije ispunio puni potencijal.

Nastupio je ukupno na 245 me~eva i prose~no je bele`io 5,7 poena i 2,1 skok za 18,6 minuta.

Proveo je ne{to vi{e od ~etiri sezone u Xezu i skoko dve u Kavsima, a onda je potpisao ugovor sa Barselonom.

Pro{log leta pre{ao je u Partizan i bio jedan od najzaslu`nijih za sjajnu sezonu crno-belih.

U Evroligi je 27-godi{wi ko{arka{ prose~no bele`io 13,3 poena, 2,4 skoka i 2,8 asistencija, a bio je i jedan od najzaslu`nijih za osvajawe ABA lige, ~ime je Partizan do{ao do prve titule posle 10 godina. Meveriksi su u me|uvremenu zavr{ili jo{ jedan veliki posao jer su osigurali ostanak spomenutog Irvinga za 126 miliona dolara.

}e u Evroligi naredne sezone pored beogradskih klubova igrati Barselona, Real Madrid, Baskonija, Olimpijakos, Panatinaikos, Makabi, Anadolu Efes, Fenerbah~e, Olimpija Milano, @algiris, Bajern Minhen, Asvel, Alba, Monako, Virtus i Valensija. Ono {to je novina, na pomenutom sastanku vlasnika licenci

FORMULA 1

dogovorena je i promena formata takmi~ewa, koja se ti~e plejofa.

Najboqih {est timova }e se direktno plasirati u ~etvrtfinale, dok }e se oni koji budu od 6. do 10. mesta igrati plej-in za preostala dva.

Titulu u Evropi brani „kraqevski klub”, Real.

Maks Ferstapen dominantan u Austriji

za 42. pobedu u karijeri

Voza~ Red Bula Holan|anin Maks Ferstapen, pobedio je na trci za Veliku nagradu Austrije, koja je u {ampionatu Formule 1 vo`ena na stazi „Red Bul ring” u Knitelfeldu.

Uzbudqivo je bilo u Austriji u trci najboqih foza~a Formule 1.

Ve} u prvom krugu na stazu je moralo da iza|e bezbednostno vozila zbog incidenta izme|u voza~a Alfa Taurija

Jukija Cunode i pilota

Alpina Estebana Okona.

Sigurnosno vozilo se povuklo posle tre}eg kruga, a Ferstapen je od samog starta sigurno preuzeo vo|stvo.

Drugi je kroz ciq stigao [arl Lekler u Ferariju, dok se na tre}em mestu na{ao voza~ Red Bula Serhio Peres.

Holan|anin je upisao petu pobedu zaredom, sedmu ove sezone i 42. u karijeri, a austrijskom timu je doneo 10. trijumf u nizu.

Ferstapen dr`i prvo mesto u generalnom plasmanu voza~a sa 229 bodova, dok je Peres drugi sa 148, a Alonso je na tre}oj poziciji sa 129.

Naredna trka u {ampionatu F1 bi}e vo`ena 9. jula za Veliku nagradu Velike Britanije na stazi u Silverstonu.

PO^EO VIMBLDON –

TENISKI GREND SLEM

TURNIR NA TRAVI

Pauza du`a od me~a -

\okovi} rutinski po~eo odbranu titule na Vimbldonu

Duel koji je prekinut na skoro sat i po vremena zbog problema sa su{ewem trave

trajao je gotovo jednako

kao sama pauza

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} uspe{no je zapo~eo od-

branu titule na Vimbldonu, pobedom nad Pedrom Ka}inom u uvodnom me~u – 6:3, 6:3, 7:6 (7:4).

\okovi} je krenuo ka novoj, osmoj tituli na terenima Ol Ingland kluba, kojom bi se iznenadio sa rekorderom Roxerom Federerom i do{ao do 24. grend slem pehara.

Kako tradicija nala`e, kao

Novak: Ovo mesto je sveti gral, Centralni teren je moj drugi dom

Najboqi teniser svih vremena mogao bi i zvani~no da postane najboqi u istoriji Vimbldona, ukoliko sa~uva niz nepobedivosti na Centralnom terenu.

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} uspe{no je zapo~eo odbranu titule na Vimbldonu i krenuo u osvajawe osmog pehara, a ukupno 24. na grend slemovima. „Mo`da i naj~udniji me~ koji sam ikada odigrao. Bilo malo frustriraju}e ~ekati i za publiku i nas, hteli smo da igramo, ali uslovi nisu bili sjajni. Bilo je klizavo pod krovom, kad se otvorio, bila je druga pri~a”, po~eo je \okovi}.

On se potom osvrnuo na „qubavni odnos” koji ima sa Centralnim terenom, po{to na istom nije izgubio punih 10 godina.

„Ovo je sveti gral tenisa, nepto posebno. Ovaj teren je ne{to posebno i, svaki put kad iza|em sa reketima, ne sa pe{kirima, bude dobro. Sada je bilo druga~ije i nadam se da je bilo zabavno, nadam se da vam se dopalo.”

Istakao je da mu je Centralni teren Ol Ingland kluba kao drugi dom.

„Kakav drugi dom za imati. Ne mo`e boqe nego na Vimbldonu, u smislu istorije i tradicije. Sawao sam da osvojim ovaj turnir i de~ji san se ostvario 2011. godine. Svaki put se setim toga, ose}am povezanost sa tim mladim momkom iz Srbije koji je ma{tao da bude teniski {ampion. Zbog toga ne uzimam ni{ta zdravo za gotovo. Ose}am se blagosloveno i divno je biti ovde.”

Prva pobeda na Vimbldonu delo Rubqova, Rus ”po~istio” Australijanca

Ruski teniser Andrej Rubqov, pobedom je otvorio takmi~ewe na Vimbldonu, po{to je u tri seta nadigrao Australijanca Maksa Pursela. Zvani~no je otvoren ovogodi{wi Vimbldon, a prvu pobedu na presti`nom takmi~ewu u 2023. godini upisao je Rus Andrej Rubqov. On je za sat i 35 minuta tenisa sa 3:0 u setovima savladao 64. na ATP listi, Maksa Pursela iz Australije. Rubqov je gotovo rutinski stigao do pobede, a najvi{e otpora protivnik mu je pru`ao u drugom setu.

Delovalo je da }e Australijanac u drugom uspeti da do|e do izjedna~ewa, pogotovo nakon ranog brejka i prednosti od 4:1 i 5:2.

Ipak, Rubqov je opravdao status favorita i svoj kvalitet, napravio dva brejka i potpuni preokret, te sa 7:5 stigao do 2-0 u setovima.

Sedmi teniser na ATP listi potom je odbranio brejk prednosti do kraja susreta i tre}i set osvojio sa 6:4.

Kirjos se zbog povrede povukao sa Vimbldona

aktuelni {ampion u mu{koj konkurenciji otvorio je program na Centralnom terenu, ali je 40 minuta kasnije i on shvatio da u tom „hramu tenisa” ba{ ne funkcioni{e sve najboqe.

Dobio je prvi set po{to se vratio iz minusa, a onda je po~ela da pada ki{a.

O~ekivano je bilo da se zatvori krov na najve}em stadionu i da igra bude ubrzo nastavqena. Me|utim, to se nije desilo i pauza se „otegla”.

Procedura u ovakvim situacijama je slede}a – prvo se navu~e za{titna mu{ema preko trave, potom se razvu~e krov, a posle skidawa mu{eme sledi su{ewe terena i izjedna~avawe pritiska, pa se tenis nastavqa u dvoranskim uslovima.

To sve traje otprilike dvadesetak minuta, ali je sada situacija bila mnogo druga~ija. Zakazao je ventilacioni sistem na Centralnom terenu i bilo potrebno je mnogo vi{e vremena da se trava osu{i kako ne bi bila opasna po igra~e.

Pauza je trajala skoro sat i po vremena, ali uop{te nije smetala Novaku. Vratio se i dotukao rivala koji se dobro dr`ao, ali nije uspeo da mu pru`i ozbiqniji otpor.

Novakov protivnik je Australijanac Xordan Tompson, koji je posle velikog preokreta i pet setova eliminisao Brendona Naka{imu.

Vimbldon je po~eo u ponedeqak, igra se do 16. jula za nagradni fond od 44,7 miliona funti.

Australijski teniser Nik Kirjos, povukao je svoje u~e{}e na ovogodi{wem Vimbldonu, zbog povrede ru~nog zgloba. Kirjos je na pro{logodi{wem izdawu Vimbldona do{ao do svog najboqeg plasmana.

On je tada stigao do finala, gde je pora`en od Novaka \okovi}a, ali ovoga puta ne}e mo}i da ponovi taj uspeh.

U posledwih {est meseci, Kirjos ima velike probleme sa povredama, a ovoga puta mu je planove poremetio ru~ni zglob.

„Zaista mi je `ao {to moram da se povu~em sa Vimbldona. Tokom povratka, osetio sam bol u ru~nom zglobu na turniru u Majorci. Iz predostro`nosti smo oti{li na skener i on je pokazao da imam naprsnu}e ligamenta. Poku{ao sam sve da budem u stawu da igram, ali razo~aran sam {to nisam imao dovoqno vremena da se oporavim pre Vimbldona. Vrati}u se i kao i uvek, cenim podr{ku svih mojih navija~a”, napisao je Kirjos na dru{tvenim mre`ama.

DU[AN LAJOVI] DO@IVEO BRODOLOM NA VIMBLDONU: Srbin izgubio od rivala koji je 108 mesta ni`e na ATP listi

Od srpskog reprezentativca bio je boqi autsajder, 164. igra~ sveta, Jan ^oinski - debitant na grend slemu, u~esnik zahvaquju}i specijalnoj pozivnici organizatora.

Britanac je rivala koji je 56. na ATP listi savladao posle preokreta sa 5:7, 7:6(4), 6:2, 6:2, a me~ je trajao dva sata i 35 minuta.

KRAH: Miomir Kecmanovi} kao favorit ispao na startu Vimbldona, od prvih 19 gemova osvojio samo tri!

Sa velikim o~ekivawima stigao je na Vimbldon 2023 Miomir Kecmanovi}, ali je pora`en ve} u prvom kolu.

Iako je, kao 41. na ATP listi, bio favorit protiv iskusnog Dijega [varcmana, specijalistu za igru na {qaci, Srbin je uz dve crne serije od po sedam uzastopno izgubqenih gemova na kraju pora`en sa 3:0, po setovima 0:6, 3:6, 4:6.

Argentinac koji je tek 98. na ATP listi je vodio sa 4:0 u tre}oj deonici pre nego {to se wegov suparnik „vratio u `ivot”, izjedna~io, imao priliku za vo|stvo, ali onda do`iveo brejk i potom poklekao u zavr{nici tog seta.