Srpski glas 4. april

PRO[IREWE EVROPSKE UNIJE NA ISTOK

Da li }e Srbija ikada postati ~lanica EU?

Asan`ove pristalice pozdravqaju odluku suda i tra`e da se slu~aj obustavi

Srpski f ilm „Jorgovani“ od 5. aprila u bioskopima {irom Australije Kako je svraka Moli podelila Australiju, ukqu~io se i premijer

Putopis: Filipinizemqa sa vi{e od 7.000 ostrva

Riznica: Se}awe na 6. april - dan kada su nacisti bombardovali

Strana 12

Strana 20

Tema nedeqe

Strane 4 i 5

Strana 13

Strana 12

TRI ZAHTEVA OPOZICIJE:

Vlast odgovorila da pristaje na dva zahteva

Predstavnici stranaka sa liste „Srbija protiv nasiqa”, kao i koalicije NADA na kolegijumu u Skup{tini Srbije postavili su vlasti tri uslova pred nove beogradske izbore.

Prvi zahtev je da se pre izbora formira komisija od predstavnika vlasti, opozicije i organizacija civilnog sektora koja }e imati izvr{na ovla{}ewa, nadle`nost da izvr{i nadzor nad bira~kim spiskom, kao i da ima kontrolu nad wim.

Drugi zahtev je da javni servisi po~nu sa profesionalnim i odgovornim izve{tavawem i da u programu u~esnici izbora imaju priliku da budu ravnopravno predstavqeni. Tra`e i da u udarnim terminima informativnog programa javni servis izve{tava istinito i nepristrasno o aktivnostima svih u~esnika izbora. U ovom uslovu je da javni servis izvesti o izve{tajima ODIHR-a, nevladine organizacije CRTA i ostalih o navodnim nepravilnostima tokom izbora 17. decembra 2023.

Tre}i zahtev je da svi lokalni izbori koji bi trebalo da budu odr`ani ove godine budu u isto vreme kad i izbori za Skup{tinu Beograda.

U dokumentu koji su predstavili iz opozicije pi{e da }e insistirati na ispuwewu svih preporuka iz izve{taja ODIHR-a.

„Smatramo da bez ispuwewa ovih minimalnih zahteva izbori ne}e biti ni slobodni, ni po{teni i u tom slu~aju ne smeju da budu odr`ani”, zakqu~uje se u tekstu.

Predsednica Skup{tine Srbije Ana Brnabi} izjavila je da je vladaju}a koalicije prihvatila dva od tri zahteva opozicije – da se formira nezavisna komisija koja bi vr{ila kontrolu i reviziju bira~kog spiska i da javni servis po~ne objektivno da izve{tav i da bude svima podjednako dostupan.

Na konferenciji za novinare u holu Skup{tine Srbije posle Kolegijuma na ~ijem dnevnom redu je bila primena preporuka ODIHR-a, Brnabi}eva je istakla da jedini zahtev koji nisu mogli da prihvate je da beogradski i izbori na lokalu koji nisu odr`ani u decembru budu odr`ani istog dana.

„Tre}u ta~ku ne mo`emo da prihvatimo, jer zadire duboko u demokratske norme i principe, jer se tra`i da se nekom nasilno skrati ili produ`i mandat. Onda nemate ni Ustav ni demokratiju. Iza{li smo u susret i prethodnoj vladi i gradskoj skup{tini, jer smo skratili mandat za tri godine, po{to su izbori bili 2022”, navela je Brnabi}eva.

POTRAGA ZA MALOM DANKOM:

„Svi su osumwi~eni i sve se proverava”

Potraga za dvogodi{wom Dankom Ili}, koja je nestala u utorak u Bawskom poqu kod Bora u{la je u osmi dan.

„U ovom trenutku ne bih mogla da govorim o konkretnim podacima, istraga je od prvog dana jako dinami~na i opse`na, a rade se provere na svim mogu}im ~iwenicama i okolnostima. Sva lica koja bi se mogla dovesti u bilo kakvu vezu sa doga|ajem, proveravaju se”, izjavila major srpske policije Bojana Otovi} Pjanovi}, prenose „Novosti”.

Major je ponovila da majka male Danke nije podvrgnuta poligrafu jer srpski zakoni na to obavezuju policiju - da trudna `ena ne mo`e biti na poligrafskom ispitivawu.

stalu Danku u pratwi dve `ene, koje je i snimio na jednoj stanici, kao i da su srpske vlasti uputile zahtev za istragom. Svedok je, navodi se u saop{tewu, saslu{an, a video snimak, koji je napravio, preuzet na analizu.

„Ta~ne okolnosti, posebno da li se stvarno radi o nestaloj devoj~ici, predmet su istrage. Trenutno nema vi{e informacija. ^im budemo imali novih informacija, mi }emo saop{titi javnosti”, navodi be~ka policija.

IBRAHIMOVI]: SVE

OKO NESTANKA DEVOJ^ICE

JE NEUOBI^AJENO

Ibro Ibrahimovi} iz Biroa za borbu protiv trgovine qudima izjavio je da je sve oko nestanka dvogodi{we devoj~ice Danke

Ali, dodala je i da bi taj tip ispitivawa bio potpuno bespredmetan jer nijedan rezultat ne bi bio verodostojan po{to kod trudne majke kucaju dva srca.

„U trenutku kad se pojavio snimak iz Be~a, uz koordinaciju, radilo se prvo na proveri verodostojnosti snimka jer je na mre`ama bilo sva~ega, pa se odmah potom uspostavio li~ni kontakt sa ~ovekom koji ga je i snimio. On je potom u koordinaciji sa nama oti{ao i podneo prijavu pa je iste te no}i raspisana i `uta Interpolova poternica (potraga za nestalima)”, dodala je major.

Nakon analize svega {to je do sada preduzeto u potrazi za dvogodi{wom Dankom Ili}, istraga na teritoriji Srbije je pro{irena, izjavila je Otovi} Pjanovi}. ISTRAGA U AUSTRIJI

U PUNOM JEKU

@ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Policija u Be~u je saop{tila je istraga u slu~aju nestale dvogodi{we Danke, u vezi sa video snimkom na kojem se, kako se sumwa, vidi devoj~ica sa dve rumunske dr`avqanke u Be~u, u punom je jeku i da se ispituju razli~ite opcije.

„Od nedeqe, istraga je u punom jeku. Pokrajinska kriminalisti~ka slu`ba proverava da li je re~ o nestaloj dvogodi{wakiwi iz Srbije. Razli~ite opcije se ispituju, koriste se i tehni~ka pomagala. Detaqe o istrazi trenutno ne mo`emo da iznosimo u javnost”, navela je be~ka policija za „Kosovo onlajn”.

Dodaje se da je dr`avqanin Srbije, koji `ivi u Be~u, 30. marta, oko 20 sati, u centru Be~a video devoj~icu koja li~i na ne-

ma, Ibrahimovi} je istakao da se veoma retko de{ava da otmicu izvr{e qudi koji ne poznaju dete i porodicu, zbog ~ega je neophodno strpqewe, jer se ne zna autenti~nost snimka koji je napravio srpski dr`avqanin u Be~u na kom se vidi dete za koje se sumwa da je mo`da Danka, {to je, dodaje on, mo`da tra~ak nade da je devoj~ica `iva.

Komentari{u}i saop{tewe MUP-a Crne Gore da je u toku potraga za nestalom devoj~icom Dankom Ili} iz Srbije i da gra|ani ukoliko imaju informacije o nestaloj devoj~ici o tome obaveste kancelariju Interpola u Podgorici, Ibrahimovi} je rekao da je raspisana `uta poternica i da je potpuno o~ekivano da i zemqe u regionu, kao zemqe u kojima se pretpostavqa da devoj~ica mo`e biti, raspi{u poternicu, istakav{i da MUP Srbije radi odli~an posao.

Klini~ki psiholog i sudski ve{tak Du{an Vukovi} naveo je, povodom snimka koji je srpski dr`avqanin napravio u Be~u, a na kome je dete koje je mo`da nestala Danka, da se dete na snimku pona{a normalno, u skladu sa svojim godinama, istakv{i da adaptacija dece ni`eg uzrasta ide izrazitom brzinom.

neuobi~ajeno jer nije realno da dete tog uzrasta ode tako daleko i nestane bez traga, dodav{i da se mo`e iskqu~iti impulsivna i neplanska otmica jer, kako je rekao, to rade osobe sa mentalnim oboqewem.

„Kada su otmice u pitawu, moramo re}i da su one planirane, da se prikupqaju informacije o detetu, roditeqima, wihovo kretawe i rutina. Kada pri~amo o trgovini qudima, gotovo da ne postoji slu~aj trgovine decom radi ilegalnog usvajawa, to je va`no kada pri~amo o mogu}nosti da Danka bude predmet trgovine qudima”, objasnio je on. Kada je re~ o trgovini qudi-

„Dete se pona{a normalno, u skladu sa godinama, kao i svako drugo dete, pri ~emu je ovo mo`da jedan dosta va`an aspekat koji treba da istaknemo da se deca jako brzo adaptiraju na nove qude, uslove, okolnosti i da negde mo`emo da o~ekujemo sasvim normalno pona{awe ve} posle dva do tri dana, ukoliko je to Danka”, objasnio je on. Istraga je pro{irena i na Austriju, a Interpol je raspisao `utu poternicu.

Be~ka policija pokrenula je istragu u slu~aju nestanka dvogodi{we Danke Ili} nakon {to je dr`avqanin Srbije koji `ivi u Be~u prijavio 30. marta da je na autobuskoj stanici u centru austrijske prestonice video devoj~icu, koja, navodno, li~i na nestalu Danku, u pratwi dve `ene.

Ambasador Srbije u Austriji Marko Blagojevi} izjavio je da se o~ekuje identifikacija deteta sa snimka nastalog u Be~u, kako bi se utvrdilo da li je to Danka Ili} za kojom se traga od 26. marta.

On je u izjavi za Tawug rekao da je Ambasada Srbije u Be~u u stalnom kontaktu sa austrijskom policijom, kao i da su Srbi koji tamo `ive informisani o nestanku devoj~ice.

Dvogodi{wa Danka nestala je 26. marta oko 13.45 ~asova u Bawskom poqu kod Bora.

Ona je u trenutku nestanka na sebi imala qubi~aste pantalone, maslinasto zelenu jaknu i kosu vezanu u rep.

Devoj~ica ima sme|u kosu, braon o~i i visoka je oko 85 centimetara.

Zbog wenog nestanka u Srbiji je prvi put aktiviran sistem „Prona|i me”.

Za{to je Nestorovi}ev pokret promenio ime?

Pro{lo je vi{e od mesec dana otkad se raspao pokret „Mi – Glas iz naroda” koji su osnovala sedmorica intelektualaca. Neo~ekivani izborni uspeh kao da je iznenadio i wih same, pa nisu uspeli na najboqi na~in da iza|u na kraj sa osvo-

pri~a o raskolu koji je danima punio televizijske emisije, stigla je vest o novoj promeni. Nestorovi}eva grupa odlu~ila je da od sada nosi ime „Mi – Snaga naroda prof. dr Branimir Nestorovi}”.

Za{to su izabrali ba{ taj naziv, ko ga je predlo`io i {ta

jenim poslani~kim i odborni~kim mandatima.

Od osniva~a, uz poznatog pulmologa Branimira Nestorovi}a, ostao je samo Aleksandar Pavi}.

Poslani~ki klub u Skup{tini Srbije nije ni stigao da se formira, a grupa se ve} podelila na dva dela. U Skup{tini Beograda niko nije hteo u vlast sa Srpskom naprednom strankom i Socijalisti~kom partijom Srbije, zbog ~ega su izvesni novi izbori.

Tek {to je u javnosti utihnula

daqe planiraju, pitali smo poslanika Aleksandra Pavi}a.

Prvo smo bili glas, a pokazali smo snagu posle izbora kad smo pro{li kroz razna isku{ewa, odatle razlog za ovo ime, poja{wava Pavi} za RT Balkan.

„Odoleli smo raznim pritiscima i unutra{wim previrawima, osetili smo snagu i da nismo samo glas. U pitawu je jedna prirodna evolucija”, ka`e Pavi}.

Na pitawe kako su odlu~ili da izaberu ba{ ovaj naziv i ko mu

Tramp platio 175 miliona dolara kaucije u wujor{kom slu~aju i spre~io zaplenu imovine

Biv{i ameri~ki predsednik Donald Tramp platio je kauciju u iznosu od 175 miliona dolara i tako spre~io da mu vlasti Wujorka zaplene imovinu i uti~u na rad wegove poslovne imperije.

Tramp, koji }e se suo~iti sa Xozefom Bajdenom na ameri~kim izborima u novembru, progla{en je 16. februara odgovornim za prevaru. Biv{i predsednik je navodno „naduvao” svoju neto vrednost za milijarde dolara kako bi obezbedio boqe uslove zajma i osigurawa.

Tramp je prvobitno morao da polo`i garanciju od 454 miliona dolara, ali je `albeni sud 25. marta obustavio izvr{ewe presude sudije Artura Engorona pod uslovom da Tramp plati mawu sumu u roku od 10 dana.

Kaucija spre~ava dr`avnog tu`ioca Wujorka Leticiju Xejms da krene na Trampovu imovinu, ukqu~uju}i Trampov toraw, wegovo odmarali{te od 370 hektara i golf teren u Vest~esteru i wegovo imawe Mar-a-Lago na Floridi.

Tramp je negirao krivicu i rekao da je slu~aj politi~ki lov na ve{tice Leticije Xejms, demokrate.

Slu~aj je deo pravnih problema sa kojima se Tramp suo~ava, ukqu~uju}i krivi~no su|ewe u Wujorku koje treba da po~ne 15. aprila. Tramp, koji se izjasnio da nije kriv, optu`en je u tom slu~aju da je nezakonito prikrivao tajne isplate novca porno zvezdi uo~i izbora 2016.

On je tako|e optu`en u dva slu~aja da je poku{ao da poni{ti svoj izborni poraz od Bajdena 2020. i u drugom za rukovawe poverqivim dokumentima po odlasku sa funkcije.

je kumovao, Pavi} odgovara da je do wega do{lo spontano u toku razgovora.

„Poslanica Jelena Pavlovi}

je rekla mi smo sad snaga, nama se to dopalo i tako je na kraju i bilo”, napomiwe Pavi}.

Imaju}i u vidu da jo{ nisu formalno osnovali stranku, pokret }e za sada promeniti ime poslani~kog kluba u Skup{tini Srbije.

Kako bi se razlikovali od druge grupe kojoj je ostalo ime „Mi – Glas iz naroda”, Pavi} ka`e da }e jo{ neko vreme zadr`ati u nazivu ime svog nosioca liste –Branimira Nestorovi}a.

„Pre ovoga se nismo razlikovali uop{te, i mi i oni smo bili glas iz naroda. Ovo je ipak pomak. Zadr`ali smo ovo ‚mi’ da ne bi bio radikalni raskid sa pro{lo{}u, pogotovo {to mi nemamo medije gde bismo mogli da razglasimo da svi znaju da se desila promena, kao {to je to bilo kad je od Srpske radikalne stranke nastala Srpska napredna stranka”, ka`e Pavi}.

Dve politi~ke opcije mogle bi da se na|u u politi~kom okr{aju ve} 2. juna kada bi trebalo da budu odr`ani novi beogradski izbori. Na osnovu izbornih rezultata vide}e se kome je ostalo ime, a kod koga je snaga.

Kina zvani~no ukinula carine na australijsko vino

Kinesko ministarstvo trgovine saop{tilo je da je ukinulo carine na australijsko vino koje su bile na snazi du`e od tri godine.

Odluka o ukidawu carina }e stupiti na snagu sutra, precizira se u saop{tewu kineskog ministarstva, prenosi AP.

Kina je uvela carine na australijsko vino 2020. godine tokom perioda diplomatskih trzavica izme|u Kanbere i Pekinga i one su u jednom trenutku naglo porasle iznad 200 odsto.

Australijski prozvo|a~i vina su time zadobili te`ak udarac po{to je Kina bila najve}a izvozna destinacija Australije.

Peking je u 2020. uveo niz sankcija na australijsku robu, a procewuje se da su one ko{tale australijsku privredu vi{e od 12 milijardi evra.

Ve~ina pomenutih sankcija je od tada ukinuta po{to su se odnosi dveju zemaqa poboq{ali.

Kineska potro{wa vina drasti~no je opala posledwih godina, a analiti~ari upozoravaju da je malo verovatno da }e se izvoz vratiti na ranije brojke ~ak i nakon {to carine budu ukinute.

Peking je pristao da preispita odluku o carinama na vino u zamenu za to da Australija odustane od `albe Svetskoj trgovinskoj organizaciji, prenosi Ej-Bi-Si wuz (ABC News).

Rekord ju`nokorejskih nau~nika: Temperatura sedam puta toplija od jezgra Sunca odr`ana 48 sekundi

Fuzioni reaktor KSTAR postavio je novi svetski rekord u odr`avawu temperature od 100 miliona Celzijusa

Nau~nici u Ju`noj Koreji, tokom eksperimenta nuklearne fuzije, postavili su novi svetski rekord u odr`avawu temperature od 100 miliona stepeni Celzijusa ({to je sedam puta toplije od jezgra Sunca) u trajawu od 48 sekundi.

Nuklearna fuzija podrazumeva spajawe dva atoma kako bi se oslobodile ogromne koli~ine energije, a nau~nici smatraju da ovaj metod ima potencijal da obezbedi neograni~ene koli~ine „~iste” energije.

Proces naj~e{}e podrazumeva reaktor kru`nog oblika, koji se naziva i tokmak, a u kome se izotopi vodonika zagrevaju do izuzetno visokih temperatura da bi se stvorila plazma.

Visoka temperatura i plazma velike gustine, u kojima se reakcije mogu odvijati dugo vremena, od vitalnog su zna~aja za budu}nost reaktora nuklearne fuzije, rekao je nosilac novog rekorda Si-Vu Jun, direktor istra`iva~kog centra KSTAR na Korejskom institutu za fuzionu energiju.

Odr`avawe ovako visokih

temperatura „nije bilo lako demonstrirati zbog nestabilne prirode plazme visoke temperature”, rekao je on za Si-En-En, zbog ~ega je ovaj rekord toliko zna~ajan.

Fuzioni reaktor KSTAR, koji korejski nau~nici nazivaju i „ve{ta~kim Suncem”, uspeo je da odr`i plazmu na temperaturi od 100 miliona stepeni tokom 48 sekundi u testovima koji su sprovo|eni izme|u decembra 2023. i februara 2024. godine, oboriv{i prethodni rekord od 30 sekundi postavqen 2021.

Korejski nau~nici ka`u da su uspeli da produ`e vreme modifikovawem procesa, ukqu~uju}i kori{}ewe volframa umesto ugqenika u „diverterima” koji izvla~e toplotu i ne~isto}e nastale u reakciji fuzije.

Krajwi ciq je da KSTAR bude u stawu da odr`i temperaturu plazme od 100 miliona stepeni u trajawu od 300 sekundi do 2026. godine, {to predstavqa „kriti~nu ta~ku” za pove}avawe obima operacija fuzije, rekao je Si-Vu Jun.

Ono {to nau~nici rade u Ju`noj Koreji }e doprineti razvoju Me|unarodnog termonuklearnog eksperimentalnog reaktora u ju`noj Francuskoj, poznatog kao ITER, najve}eg tokamaka na svetu koji ima za ciq da doka`e izvodqivost fuzije.

Rad KSTAR „bi}e od velike koristi kako bi se obezbedile predvidqive performanse u radu ITER-a na vreme i kako bi se unapredila komercijalizacija fuzione energije”, rekao je SiVu Jun.

PRO[IREWE EVROPSKE UNIJE NA ISTOK: (Geo)politi~ki, ekonomski i vrednosni kriterijumi

Pi{e ugledni beogradski ekonomista Goran Nikoli} za RTS-ov portal „Oko”.

Evropska unija, koja je dugo definisala sebe kao dominantno mirovni projekat, prelazi na svojevrsni ratni modus, a weni lideri po~iwu da napu{taju svoju averziju prema „tvrdoj mo}i“. Povezano s tim, debata o pro{irewu EU se, u sve ve}oj meri, ti~e definisawa granica sfere uticaja Brisela... Za mnoge neo~ekivano, prihvatawe Ukrajine, Moldavije i Gruzije kao zemaqa kandidata za EU signalizira da je Brisel spreman da promociji svojih interesa dâ prioritet u odnosu na svoje norme i vrednosti.

Ve} od 2004, znatno pre {estodnevnog rata u Gruziji (avgust 2008), aneksije Krima i konflikta u Donbasu (20142015), te rata u Ukrajini (od februara 2022), pojedine zemqe Unije su predlagale formirawe Isto~nog partnerstva EU, a u okviru evropske politike susedstva. Ista tema je zvani~no pokrenuta maja 2009. kada je ^e{ka, u ime Evropske unije, organizovala samit lidera {est ~lanica inicijative (Jermenija, Azerbejxan, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina).

Dramati~no ubrzawe evropskog anga`mana u „isto~nom susedstvu“ inicirano je s po~etkom rata u Ukrajini, februara 2022. Tako je rat na istoku Evrope vratio pro{irewe na vrh dnevnog reda EU, i to nakon dugogodi{weg zastoja. Ve} 2023.

lideri EU su se slo`ili da Ukrajina, Moldavija i Gruzija postanu kandidati za ~lanstvo u Uniji. Tako|e su zapo~eli pregovori o pridru`ivawu sa dve kandidatske zemqe, Albanijom i Severnom Makedonijom, dok je BiH dobila status kandidata (koji ve} imaju Srbija, Crna Gora, Albanija i Turska).

Ina~e, znatno ranije, a formalno na Solunskom samitu 2003. zemqama Zapadnog Balkana obe} ano je punopravno ~lanstvo u EU. Me|utim, raniji po~etak evropskih integracija nije, osim Hrvatskoj, doneo br`e ukqu~ewe u

EU za dr`ave ovog regiona. Naime, neo~ekivano ubrzawe procesa pribli`avawa EU za zemqe na istoku Unije, tj. velika diferencijacija izme|u isto~nog i ju`nog susedstva (koje osim Zapadnog Balkana obuhvata i Tursku), zasnovano je na sopstvenoj perspektivi i interesima Brisela, a ne na inherentnim karakteristikama zemaqa tih regiona, te wihovim agendama i interesima.

HIBRIDNI PRISTUP

Ono {to se zapravo desilo je da je geopolitika po~ela da

igra dramati~no ve}u ulogu u kreirawu politike Brisela. Uloga geopoliti~kih razmatrawa u pro{irewu Unije nije nova, ali jeste stepen do kojeg je ona postala faktor ubrzavawa evropskih integracija pojedinih zemaqa.

Tzv. hibridni pristup Brisela, koji podrazumeva kombinaciju geopoliti~kih i tzv. vrednosnih motiva se promenio tako {to je prvom faktoru data ve}a te`ina. Za mnoge neo~ekivano, prihvatawe Ukrajine, Moldavije i Gruzije kao zemaqa kandidata za EU signalizira da je Brisel spreman da promociji svojih interesa dâ prioritet u odnosu na svoje norme i vrednosti, {to ukazuje na uspon tradicionalnijih oblika geopolitike i posledi~no priznavawe wenog zna~aja u briselskoj administraciji.

Ovo se, kao {to smo ve} pomenuli, desilo usled drasti~nog pogor{awa odnosa sa Rusijom, dok su istovremeno sve intenzivnije „nesuglasice“ sa Kinom. Najvidqivija promena dogodila se na nivou retorike, gde je EU sve vi{e po~ela da koristi termine real politike o mo}i i kompeticiji. Istovremeno, revidirana je bezbednosna strategija EU, u kojoj se potenciraju geopoliti~ki motivi u determinisawu globalne politike. Prepoznaju}i da je anga`ovawe Brisela u isto~nom susedstvu motivisano potrebom da se promovi{u interesi Unije, Moskva je ve} decenijama optu`ivala EU da poku{ava da napravi novu sfera uticaja, dovode}i u pitawe interese Rusije na post-sovjetskom prostoru. Dakle, bez obzira na diskurs EU o wenim vrednostima i normama, napori Brisela na integrisawu zemaqa isto~nog (i ju`nog) dela Evrope u EU percipirani su od strane „tre}ih zemaqa“ kroz geopoliti~ku prizmu. S tim u vezi, deo geopoli-

ti~ke strategije Kremqa bio je stvarawe Evroazijske ekonomske unije kao alternative projektu evropskih integracija. I vaskrsavawe ideologije evroazijstva, razvijene u 19. veku, tako|e ukazuje na napore ruskih elita da wihova zemqa odr`i status velike sile.

I Peking je poku{ao da osna`i svoj uticaj u regionu. Ipak, kineska incijativa 17+1, s ciqem pove}awa ekonomske prisutnosti u isto~noj Evropi, minirana je opozitnim stavom litvanske diplomatije prema zvani~noj politici Pekinga po pitawu Tajvana, istupawem Italije iz te incijative, te stalnim problemima koje su imali kineski investitori u Poqskoj.

MO] EKONOMSKE

ME\UZAVISNOSTI

Evropska Unija, koja je dugo definisala sebe kao dominantno mirovni projekat, prelazi na svojevrsni ratni modus, a weni lideri po~iwu da napu{taju svoju averziju prema „tvrdoj mo}i“. Povezano s tim, debata o pro{irewu EU se, u sve ve}om meri, ti~e definisawa granica sfere uticaja Brisela.

Ova promena, koja }e imati zna~ajne implikacije na Zapadni Balkan, je prevashodno posledica te`we da se omogu}i da zemqe poput Ukrajine i Moldavije budu {to lak{e integrisane u EU, tj. da se izbegne situacija u kojoj bi one bile tzv. tampon zona izme|u EU i Rusije.

Na tom tragu, vera u transformativnu mo} ekonomske me|uzavisnosti i wenu sposobnost da pretvori nekada{we protivnike u saveznike slabi u EU. Tako je konfrontacija sa Rusijom, zajedno sa potrebom da se smawi zavisnost od Moskve po pitawu uvoza prirodnog gasa i naftnih derivata, uslovila da EU zauzme pragmati~niji i geopoliti~ki pristup i u

joj energetskoj politici. Problemi oko dostupnosti retkih minerala ili kriti~no va`nih inputa iz Kine (ne samo tokom pandemije kovida), dodatno „guraju“ EU da te`i ve}oj samodovoqnosti (indikativna je i revizija bezbednosti 5G u EU). S tim u vezi, sve vi{e dobija na zna~aju ~iwenica da bi Ukrajina i Balkan mogli da ponude va`ne inpute i radnu snagu za jezgro Evrope, ~ime bi se oja~ao globalni polo`aj EU.

Rat u Ukrajini je razotkrio i rawivost u evropskom poslovnom modelu. Previ{e evropskih industrijskih firmi, posebno nema~kih, oslawalo se na jeftine energetske inpute iz Rusije. Mnoga preduze}a su postala vi{e zavisna od Kine, kao krajweg tr`i{ta. S druge strane, i ameri~ki ekonomski nacionalizam preti da preseli korporacije s druge strane Atlantika.

GEOPOLITIKA

EVROPSKE UNIJE

Jasno je da je konflikt u Ukrajini dramati~no promenio geopoliti~ki pejza` Evrope. Finska i [vedska postale su ~lanice NATO, dok istovremeno u EU raste uverewe o va`nosti ja~awa zajedni~kih odbrambenih kapaciteta („strate{ka autonomija“). S tim u vezi, vidqivi su i poja~ani napori

EU u promociji zajedni~kih aktivnosti u sektoru odbrane, i s tim povezana rastu}a podr{ka za Evropski odbrambeni fond. Brisel sve vi{e strate{ki sagledava svoju energetsku stabilnost, upotrebu imigracije, kao i rastu}u kompeticiju u razvoju i kori{}ewu tehnolo{kih inovacija. Povezano sa intenzivirawem trgovinsko-tehnolo{kog konflita Va{ingtona i Pekinga, te posledi~nim „deriskingom“ od Pekinga, Brisel poku{ava da smawi zavisnost u kriti~nim oblastima, odnosno da pove}a dostupnost odre|enih resursa i inputa.

EU je napravila jasne poteze od po~etka ukrajinske krize da ukqu~i tradicionalne aspekte geopolitike u svoj diskurs i politiku prema isto~nom susedstvu. Neka vrsta nove „gvozdene zavese“ u Evropi, koja se prote`e od Murmanska do u{}a Dwepra u Crno More, „gurala“ je Brisel ka formalnom otpo~iwawu integracija sa svim dr`avama zapadno od te linije, ukqu~uju}i i iskorak ka Kavkazu, odnosno Tbilisiju.

Tako je pro{irewe, ina~e jedan od najuspe{nijih i verovatno najvi{e transformativni instrument spoqne politike EU, opet postalo imperativ. Ono {to usporava taj proces je potreba za „produbqivawem“ EU. Naime, mnoge dr`ave ~la-

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02

8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA

NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

nice, ukqu~uju}i Francusku, Nema~ku i Italiju, smatraju da EU treba da se reformi{e pre nego {to se pro{iri (npr. uvo|ewem glasawa kvalifikovanom ve}inom u spoqnoj politici; rebalansirawem sastava parlamenta tako da broj poslanika bude proporcionalan broju stanovnika; reformisawem Komisije, kako bi se osiguralo da ona mo`e efikasno da funkcioni{e i sa vi{e ~lanova).

Ipak, ne samo produbqivawe, ve} i pro{irivawe EU bi se moglo pokazati izazovnijim 2024. nego {to je to bilo 2004. Kako to vidi Mark Leonard iz Evropskog centra za spoqnu politiku, umesto da Ukrajina, Moldavija i Zapadni Balkan prolaze kroz isti proces pridru`ivawa koji su imale biv{e socijalisti~ke zemqe, potrebni su novi, inovativniji okviri, koji }e verovatno podrazumevati preskakawe odre|enih „barijera“.

PLAN RASTA

Istina, EU poku{ava sa nekim formama integracije pre ~lanstva, a dobar primer je Energetska zajednica, preko koje EU integri{e Zapadni Balkan, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu u svoje tr`i{te elektri~ne energije. Tako|e, EU je 2020. revidirala proces pristupawa EU, kako bi omogu}ila postepenu integraciju kandidata u jedinstveno tr`i{te pre ~lanstva. Dodatno, 2020. je uspostavqen „ekonomski i investicioni plan“ vredan do 9 milijardi evra, za ulagawe u transport, energiju i zelenu i digitalnu tranziciju dr`ava Zapadnog Balkana. Sa idejom da sna`nije uve`u zemqe na{eg regiona sa jedinstvenim evropskim tr`i{tem, Brisel je 2023. usvojio i „Plan rasta“, koji predvi|a dve milijarde evra grantova i ~etiri milijarde evra vrlo povoqnih kredita u periodu do 2027.

*uslovi postoje

Iako je fokus na norme i vrednosti prikladniji s obzirom na prirodu EU, vi{e „geopoliti~ka EU“ postaje nova realnost. S tim u vezi, porast zna~aja tradicionalnih elemenata geopolitike verovatno }e se osetiti i u brzini evropskih integracija Zapadnog Balkana. To bi moglo usloviti ubla`avawe uslovqavawa EU, koja bi mogla prihvatiti dr`ave koje u potpunosti ne ispuwavaju norme i vrednosti koje deli Unija. Navika „zatvarawa o~iju“ pred takvim praksama je ve} postala norma u odnosima EU sa svojim isto~nim susedima. Posledi~no, postavqa se pitawe za{to bi zemqe na jugu kontinenta bile izuzetak. Treba se podsetiti da su Bugarska i Rumunija primqene u EU 2007. a da nisu ispunile sve uslove, ve} je napravqen poseban mehanizam nadzora ispuwavawa uslova nakon ulaska u Uniju.

Kada je Ursula Fon Der Lajen 2019. izabrana za predsednicu Evropske komisije, tvrdila je da }e to biti „geopoliti~ka komisija“. Smatralo se da Evropa treba da zadr`i barem tehnolo{ki suverenitet u odnosu na SAD, da se Rusija dr`i na distanci da konflikt u Donbasu ne bi eskalirao, te da se u trgovinskim, investicionim i tehnolo{kim odnosima sa Pekingom zauzme tvr|i stav. Verovatno ni sama nije mogla nasluti koliko }e biti u pravu.

Председник Украјине Володомир Зеленски у Европском парламенту фебруара 2023.

Jedan u~enik ubijen, dvoje raweno

U osnovnoj {koli u ~etvrti Viertola u gradu Vanta dogodila se pucwava, saop{tila je finska policija.

Kako se dodaje, jedan u~enik je ubijen, dok je dvoje te{ko raweno u napadu.

Ubijeni u~enik, kao i dvoje rawenih, su 12-godi{waci, navodi Rojters.

Raweni u~enici su preba~eni u bolnicu.

Finski javni servis Ile prenosi da je osumwi~eni za pucwavu uhap{en na severu Helsinkija i da je u trenutku hap{ewa kod sebe imao vatreno oru`je.

Iz policije navode da je

osumwi~eni (12) priznao zlo~in.

Iz {kole su naveli da je neposredna opasnost pro{la, preneo je Rojters.

U Vanti `ivi oko 250.000 stanovnika i deo je {ireg podru~ja Helsinkija. Ile navodi da u {koli radi oko 90 qudi, a da nastavu poha|a oko 800 u~enika. \aci u Finskoj zbog Uskrsa nisu i{li u {kolu u petak i ponedeqak i danas je bio prvi radni dan nakon praznika.

Policija: Osumwi~eni priznao zlo~in

Policija je na konferenciji za medije saop{tila da je re~ o tragi~nom danu i da je jedan u~e-

nik ubijen u pucwavi, a da je dvoje dece te{ko raweno.

Istakli su da su se pripadnici policije u {koli pojavili devet minuta nakon prijave pucwave.

Policija }e, kako su naveli, voditi istragu za ubistvo i poku{aj ubistva.

Premijer Orpo: Moje misli su uz `rtve napada

Finski premijer Peteri Orpo naveo je u objavi na dru{tvenoj mre`i Iks da je veoma {okiran zbog pucwave u Vanti.

„Moje misli su uz `rtve, wihove voqene i ostale u~enike i zaposlene”, naveo je Orpo.

„Figaro”: Savremeni svet je danas mnogo opasnije mesto nego u doba od Hladnog rata

Za razliku od Sovjetskog Saveza, koji je ra~unao na nau~no dokazivu pobedu komunizma, sada se Moskva rukovodisvojimstrate{kimmogu}nostima, koje }e koristiti ukoliko pomo}u wih mo`e da ostvari svoje ciqeve, pi{e francuski „Figaro”. Tokom pola veka Hladnog rata, Rusija i zapadne zemqe su se `estoko sukobqavale, ali wihova konfrontacija nikada nije eskalirala u otvoreni rat.

U vreme Hladnog rata, nije nuklearno odvra}awe bilo to {to je omogu}ilo stabilinost, ve} je ona po~ivala na komunikaciji izme|u lidera dve sile, {to je dogovoreno odmah posle Kubanske raketne krize.

Potom je sklopqen niz ugovora o ograni~ewu nuklearnog naoru`awa. Helsin{ka konferencija je 1975. kona~no utvrdila pravila pona{awa u odnosima izme|u Istoka i Zapada.

Me|utim, {irewe nuklearnog oru`ja danas vi{e nije pod kontrolom. Ve}ina nuklearnih sporazuma je, ve}inom na inicijativu Va{ingtona, otkazana. Mirovne konferencije i wihova dostignu}a ostala su samo deo istorije Hladnog rata.

Tokom Hladnog rata kao i sada, Zapad je koristio instrumente uticaja, ukqu~uju}i ekonomiju i naoru`awe kako bi pokazao privla~nost svog razvojnog modela. Me|utim, zapadne zemqe su obratile malo pa`we na doga}aje u Rusiji tokom 90-ih i propustile

su priliku da prou~e {ta se tamo zaista de{avalo.

Stru~waci i danas imaju razli~ita tuma~ewa Hladnog rata. Prema nekima, re~ je o geopoliti~kom sukobu Va{ingtona i Moskve, prema drugim mi{qewima o ideolo{koj konfrontaciji. Po svoj prilici, Hladni rat je bio me{avina i jednog i drugog. Ako govorimo o ideologiji, onda su u izvesnom smislu liberalizam i komunizam bili bra}a. Sve do 60-ih godina pro{log veka, zapadni politikolozi su verovali da je za Rusiju komunizam put koji vodi ka modernizaciji u skladu sa zapadnim modelom. Komunisti~ka ideologija je bila garancija da }e se SSSR za Zapad pona{ati predvidqivo. Po{to je pobeda komunizma bila nau~no „dokazana”, komunisti su se pona{ali oprezno. Na primer, Staqin je bio izuzetno oprezan vo|a, a lideri koji su do{li posle wega su va`ne odluke donosili kolektivno. Intervencije u Ma|arskoj, ^ehoslova~koj i

Avganistanu bile su predmet `estokih debata u Politbirou. Sada{wa ruska politika je mnogo nepredvidqivija za Zapad. Geopoliti~ki interesi Rusije danas se prote`u na Ukrajinu i biv{u Jugoslaviju, na crnomorski region, Pridwestrovqe, balti~ke dr`ave i Kaliwingrad, a Rusija }e, tvrdi „Figaro”, iskoristiti svaku priliku da ih ostvari.

S druge strane, Zapad je vi{e nego ikada posve}en liberalnom pogledu na svet, a to je, tako|e, ideologija. [tavi{e, zapadwacima je sve te{ko da razumeju promenqive odnose snaga u svetu i ~iwenicu da se „zapadne vrednosti” vi{e ne prihvataju kao univerzalne, {to obeshrabruje pragmatizam i mo`e dovesti do prevelikog samopouzdawa zapadnih vo|a.

Pore|ewe ukrajinske krize sa poluvekovnim Hladnim ratom ne ohrabruje, pi{e „Figaro”. Zakqu~ci su, naprotiv, generalno negativni.

Samo osam odsto Ukrajinaca spremno da ide na front

• ^ak ni svi koji ka`u da bi bili spremni da se bore za Ukrajinu ne zna~i da govore istinu, ka`e predsednik

Kijevskog me|unarodnog instituta za sociologiju

Vladimir Panioto

Svega osam odsto Ukrajinaca danas je spremno da uzme oru`je u ruke i ode da se bori u zoni Specijalne vojne operacije, pokazuju rezultati istra`ivawa koje je sproveo Kijevski me|unarodni institut za sociologiju. Kako je otkrio predsednik ovog instituta Vladimir Panioto u intervjuu „Ukrajinskoj pravdi”, ~ak ni ova brojka ne mora da prikazuje realno stawe, budu}i da je mogu}e da postoje oni koji su rekli da bi bili spremni da odu na front, iako to, zapravo, nije tako.

Istovremeno, Panioto tvrdi da je „mnogo qudi” u Ukrajini danas spremno da finansijski pomogne vojsci ili da postane volonter, ali nije precizirao koliko takvih ima.

Podsetimo, u Ukrajini je na snazi vojno stawe i re`im sveop{te mobilizacije, koja se od 2022. vi{e puta produ`avala.

Ona je dovodila do niza skandala i razli~itih reakcija u dru{tvu, budu}i da su pripadnici vojnih komesarijata neretko primewivali i silu protiv obi~nih gra|ana, a ~esto su i na front odvodili qude koje sretnu na ulice, bez obzira na to ko su i da li se nalaze na spisku za regrutaciju. S druge strane, poslanici i drugi zvani~nici be`e od mobilizacije i svoje sinove {aqu u inostranstvo.

Ruska strana procewuje da je od februara 2022. poginulo preko 444.000 Ukrajinaca.

Nekada{wi Berlinski zid

ZDRAVKO [OTRA, REDITEQ KULTNIH FILMSKIH I TELEVIZIJSKIH OSTVAREWA GOVORI O SVOJOJ NOVOJ KWIZI „MOJIH 500 GLUMACA”, POSVETI GLUMA^KOJ PROFESIJI

I PRIJATEQSTVU, BEOGRADU KOJI SE BORI PROTIV USPAVANE GRA\ANSKE SVESTI...

„Dr`i me nada da }e se probuditi narod drogiran silnom propagandom diktatora”

Zdravko [otra, legendarni filmski rediteq kome „|avo ne da mira i stalno mu se ~ini da dangubi“, pored kulturne ba{tine koju je stvorio brojnim filmovima i TV ostvarewima, ispisao je i jednu specifi~nu istoriju jugoslovenskog i srpskog glumi{ta – monografiju „Mojih 500 glumaca“. Ova izuzetna kwiga, velika posveta glumcima i gluma~koj profesiji, mo`e da se ~ita i kao svojevrsno svedo~anstvo o ovda{woj kinematografiji i zlatnom dobu televizijske produkcije, a zajedni~ki su je objavili, u vrlo luksuznom izdawu, Slu`beni glasnik (biblioteka Posebnih izdawa) i JMU RTS.

Na blizu pet stotina strana, Zdravko [otra u svojoj kwizi pravi i dirqivi oma` gra|anskom Beogradu, wegovom duhu i jednom mnogo boqem vremenu koje i on sam simboli{e – u 92. godini `ivota ovaj Hercegovac ro|en u Kraqevini Jugoslaviji i daqe je aktivan u profesiji, kriti~an i u stalnoj pobuni protiv vlasti i dru{tvenog ambijenta koji je stvorio ovaj re`im, i pri tom, {to tako|e nije zanemarqivo, mnogo je lep{i od Klinta Istvuda.

n Napravili ste jedinstvenu posvetu glumcima s kojima ste delili profesiju i `ivot tokom proteklih vi{e od {est decenije, koju ni jedan rediteq ovde nije uradio, a nismo sigurni ni negde u svetu. Prva re~enica u uvodnom tekstu Va{e kwige je pitawe: Glumac, {ta je to? Zbog ~ega su, za razliku od gotovo svih drugih profesija za koje postoje nau~ne definicije, samo glumci i gluma do danas ostali tako enigmati~ni?

– Nije na meni da nau~no razjasnim enigmu glumac i gluma. Ja sam u kwizi (neovla{}eno) poku{ao da defini{em taj pojam. A mo`da se treba manuti toga, neka to ostane jedna lepa enigma, svakom na voqu da je defini{e. A {to se ti~e toga da sam

KAD TITO NE ZNA…

n U svom opusu ste potpisali, kako je pobrojano, 373 ostvarewa. Da li postoji ne{to {to ste jako `eleli da re`irate, a nije vam se ostvarilo?

– Kako da ne. Adaptirao sam Pi{talovu kwigu „Tesla, portret me|u maskama“, i to prvi deo kwige, to jest, Teslino detiwstvo i mladost, deo wegovog `ivota koji jo{ nije filmski obra|ivan. Kad je pisac tu adaptaciju ponudio uredniku Kulturno umetni~kog programa RTS, do~ekan je re~ima: “Ne mo`e, [otra je radio za [olaka”. Me|u brojnim neostvarenim projektima izdvajam pri~u po kwizi Mileta Kordi}a „Zloslut“, koju trideset godina poku{avam da snimim. To je pri~a o Novaku, mladi}u sa Kosova, kojeg su uo~i rata vrbovali u KPJ.

On ~ista srca poveruje u tu ideologiju i postaje ne{to kao anti~ki junak tragi~ne zablude. Da ne du`im… Posle rata on je svedok ubistva Miladina Popovi}a, kad svu vlast na Kosovu preuzima Fadiq Hoxa, ~ime se ubrzava na{a pri~a o gubitku tog dela Srbije. Novak misli da je ceo problem u tome {to Tito ne zna {ta se tamo de{ava, pa mu napi{e pismo, koje ovaj prosledi Fadiqu sa napomenom: “Vidi {ta ovaj ho}e”. A ovaj Novaka na Goli otok… Srbi, koji se danas busaju da ne daju Kosovo, decenijama su }utali dok su ga lagano gubili.

{ezdeset pet godina radio i mnogo uradio, ja sam, za divno ~udo, ~esto imao ose}aj da dosta dangubim. Kad urednik Vitezovi} 1998. re~e da mi je istekao rok za penziju, ja sam se iznenadio. Pa zar ve}? Kad pre, da nije gre{ka…? Produ`ili su mi jo{ dve godine. A onda sam 2000. zapo~eo “novu karijeru”, sve do serije „Aleksandar od Jugoslavije“. I niko mi ne veruje da je tu kraj. n „Glumci… glumci… Bo`e, {ta ih je… Na ovim slikama nije ni tre}ina onih koji su ispuwavali moj `ivot. Pro{le su kraj mene, smewuju}i se, mnoge generacije glumaca, jedne umirale, a ra|ale se nove. ^ete glumaca…“. [ta je Vama bilo najuzbudqivije dok ste ispisivali ove stranice?

– Ve}ina mojih kolega ~im zavr{e neko snimawe, hita da se odmori negde daqe od glumaca, A ja sam se ~itavog `ivota dru`io sa glumcima po kafanama, ili i{ao sa wima na utakmice, a sa Zoranom, \uzom i Vlastom i{ao i na letovawa. Budu}i da sam ovaj posao radio preko {est decenija, me|u pet stotina glumaca koje sam nabrojao, neki su ro|eni krajem devetnaestog, ve}ina iz ~itavog dvadesetog, da bi se u „Aleksandru od Jugoslavije“ pojavili ro|eni u dvadeset prvom veku. A {ta je bilo uzbudquvo dok sam ispisivao ove stranice? Pa to {to sam se usput sretao s brojnim doga|ajima iz sopstvenog `ivota.

n Kako ste se ose}ali dok ste „kopali“ po svojim se}awima?

– ^itavo ovo moje vreme smewivale su se generacije glumaca. Mnogi veliki su nas napu{tali ne do~ekav{i penziju. Koliko sam samo puta bio na komemoraciji i sahrani glumaca sa kojima sam bio u prijateqskim odnosima, a najve}i broj wih to su bile osobe dosta mla|e od mene. „Aleksandra“ smo snimali u koroni, pa su odmah po zavr{etki rada po~eli da umiru wih sedam, jedan za drugim.

n Ka`e se da danas vi{e nema tako bliskog dru`ewa kakvo Vi opisujete u kwizi, ali i da nema ni velikih glumaca i glumica kao {to su to bili Zoran Radmilovi}, Mira Stupica, Slobodan Aligrudi}, Milena Dravi}, Dragan Nikoli}, Bata Stojkovi}, Bora Todorovi}, Olivera Markovi}… [ta je ono {to nedostaje novim generacijama glumaca?

– Ne mogu da zaboravim lepotu dru`ewa, koje je nestalo. Recimo, ako pre podne svratite u gluma~ki salon Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, zate}i }ete sve gluma~ke veli~ine u dru`ewu punom smeha i duhovitosti. Sada pre podne tamo nema nikoga, samo neko od glumaca koji imaju probu, u|e da uzme kafu. Nekada, kad uve~e u|ete u Klub kwi`evnika, tamo sve vrvi od duha znanih pisaca, mladih pesnika, glumaca, slikara… A onda se tu pojavio Arkan sa dru`inom i tome u~inio kraj. [to se ti~e razlike izme|u tada{wih i dana{wih glumaca ona je u tome {to su nekada glumci bili osobene qudske pojave. I danas ima odli~nih glumaca, ali se ta osobenost tawi. Mo`da zato {to oni izrastaju u povoqnijim uslovima, za razliku od prethodnika koji su prolazili isku{ewa te`ih vremena.

n U vreme kad su ulice po jugoslovenskim gradovima bile prazne dok se emitovao „Obraz uz obraz“ ili serija „Vi{e od igre“, nije bilo javnog prosta{tva, gra|ansko vaspitawe i obrazovawe afirmisani su u dru{tvu kao kvalitet i ulaznica za sve u `ivotu.

Kako do`ivqavate to {to se TV programi danas uglavnom prave da bi qudima smawili „mo`danu masu“?

– Nekada se igrani program prikazivao samo na republi~kim televizijama. On se bazirao na adaptacijama literature, i originalnih tekstova savremenih pisaca. U kwizi sam naveo dela poznatih doma}ih i stranih pisaca koje sam sam re`irao. Sada su se namno`ile privatne stanice, i sve one snimaju brojne serije, pravi bezli~ni tawe` od serija, koje slu`e samo kao podloga za filovawe reklama. Na`alost, i RTS ih u tome sledi. Tu vi{e nema serija koje }e se pamtiti, kao {to se mnoge nekada{we pamte. A ni glumcu tu nema pravog izazova.

n „Mojih 500 glumaca“ je izuzetno svedo~anstvo i o Beogradu koji je imao duh metropole, i nosio taj oreol do 90-tih godina. Koliko Vas rastu`uje dana{wi, druga~iji Beograd?

– Beograd je ru{en bombardovawem kao retko koji grad. Ali u danima mira on se ponovo podizao i sve vi{e li~io na Evropu. Snimao sam neke pri~e o urbanizmu i arhitekturi sa Bogdanom Bogdanovi}em. Tu sam shvatio koliko su on i mnogi autoriteti iz struke insistirali na urbanisti~kom planu, koji je Beograd usvojio. Prostor na kome je sada Beograd na vodi trebalo je da bude bez ikakvih nebodera, ispuwen sadr`ajima vezanim za kulturni `ivot gra|ana. Ali danas, kad su suspendovani svi zakoni, pa i sam Ustav, apsurdno je spomenuti neki urbanisti~ki plan. Vlastodr{ci se brzo nagumba{e parama, pa hitaju da ih ulo`e u kvadrate stanova, {to vi{e kvadrata, vi{e para, proklete bile… I imamo obalu natovarenu neboderima bliskoisto~nog tipa. A da ne govorimo o ru{ewu brojnih zgrada po Beogradu, koje su bile za{ti}ene kao kulturno dobro.

n Gra|anski Beograd sada sre}emo na uli~nim protestima, me|u potpisnicima ProGlasa, gledamo ga samo na dve televizije i ima priliku da se ~uje samo u jo{ nekoliko medija, jer re`im neprekidno poku{ava da ga ukine. Kolika je snaga tog Beograda u ovakvim okolnostima?

– Na{om “malom nepa`wom” jedan ~ovek se dosetio da prigrabi ba{ svu vlast, i svu zemqu Srbiju, u svoje ruke. Sve to pomo}u poznatog recepta, koji su uspe{no oprobali mnogi diktatori, kao {to su Luka{enko i sli~ni. Jedna od bitnih poluga tog recepisa je suvereno zaposedawe medijskog prostora, preko kojeg se iz dana u dan zasipa mozak obi~nog ~oveka i uspavquje wegovu gra|ansku svest. Ta uspavanost mase je we-

NA KRAJU PUTA

n [ta je ono {to je mo`da najvi{e odredilo Va{ `ivot? – Ni o tome nikad nisam razmi{qao, ali kad me to pitate… Mislim da sam svoj `ivotni put odredio ve} u petnaestoj godini, kad me ne{to vuklo da visim na galeriji Narodnog pozori{ta. Gledao sam glumce kako nadahnuto i u romanti~arskom zanosu igraju predstave klasi~nog repertoara. Odlazio sam u Kinoteku, i tamo gledao sve velike filmove koje Kinoteka nudi. Usput sam sretao i upoznavao qude, kao {to je bio mladi Makavejev, sa kojima sam delio zanesenost filmom. Posle male mature, da bih pre`iveo, morao sam da upi{em Gra|evinsku sredwotehni~ku {kolu, jer su tada samo za takve {kole davali stipendiju. Jedva sam je zavr{io, jer sam bio opsednut ne~im drugim. Iza toga konkurisao sam na klasu re`ije i, evo me na kraju tog puta.

gov najve}i adut, a na{ glavni problem, ne samo u provinciji nego i u Beogradu. A ako se na|e na~ina da se Beograd potpuno probudi, zna se {ta biva – Srbija po~iwe novu stranicu svoje burne istorije.

n Videli ste mnoge epohe i mnoge vlasti, {ta biste danas rekli: gde je na{a budu}nost, da li se nazire kraj ovom mrklom mraku?

– Pre`iveo sam mnoge re`ime. Otac nas je naselio u Lipqan, blizu Gra~anice. Tu sam video Milana Stojadinovi}a, kad su ga izgonili u Gr~ku. Ispred na{e ku}e `andari izvode Milan~eta iz auta, i vode ga u `andarmerisku stanicu da tu preno}i. Od onda do danas bio sam svedok kako mnogi re`imi dolaze i prolaze. Prvo Italijani, pa Nemci i Albanci, onda komunisti, prvo oni rigidniji do 1948, pa Titovo ne{to libelarnije vladawe, Slobino gu{ewe sloboda, \in|i}ev poku{aj sa demokratijom u Srbiji, zbog ~ega on izgubi glavu, a nama sve krenu u sunovrat do dana dana{weg.

Dok ovi dana{wi pokazuju `equ da ve~no traju, pitate nazire li im se kraj. Pa svi nabrojani su imali kraj, {to bi ovi bili ve~ni? O~ajan sam {to svoje posledwe godine provodim u ovom bespu}u zemqe Srbije, koja je znala za uzlete u godinama mira. Dr`i me nada da }e se na}i na~ina da se probudi narod drogiran silnom propagandom, i da }e se to dogodi dok sam jo{ ovde.

DODIK O PLANU WEGOVOG HAP[EWA:

Britanci poku{avaju da ubace svoje jedinice

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je dobio upozorewe o nameri wegovog hap{ewa, iako je nejasan razlog za takvo postupawe - da li je to sa namerom wegovog politi~kog sklawawa ili destabilizacije situacije.

„Mi znamo da Britanci poku{avaju da ubace svoje jedinice koje {etaju po svetu, a tog dana re~eno mi je, navodno u najboqoj nameri, a znaju}i ko je ~ovek i odakle dolazi i da je ~ak poslat da to uradi, da bi bilo najboqe ako se to desi da ne pru`amo otpor, jer oni imaju nalog da pucaju. Mislim {ta sad, treba da se prepadnem ili da ka`em ‚Izvinite, a gde je adresa na koju treba da da

se javim, gde da do|em, da ne morate vi da dolazite po mene’“, rekao je Dodik.

On ka`e da je tu „ne{to potpuno izba~eno iz konteksta, zbog nervoze oko Ukrajine i izbora u Americi“.

„Oni se bave nama, odlu~uju o qudima na Balkanu, a ne pri~aju sa wima“, rekao je Dodik.

On je rekao da je problem Republike Srpske sa Zapadom to {to se Srpska 20-30 godina bori protiv wihovog nastojawa da sru{e Dejtonski mirovni sporazum.

Dodik je rekao i da Zapad nastavqa s pri~om o navodnoj krivici Srba, ali da srpski narod egzistira uprkos svemu {to su stranci u~inili da Republika Srpska nestane.

DIJASPORA U BIH POSLALA PRO[LE GODINE 1,9 MILIJARDI EVRA

Dijaspora Bosne i Hercegovine pro{le godine poslala je u domovinu 3,79 milijardi konvertabilnih maraka (oko 1,94 milijardi evra), {to je za 104 miliona evra vi{e u odnosu na 2022, objavila je Centralna banka BiH.

Kako su saop{tila ta finansijska institucija, ukupni teku}i transferi u 2023. godini iznosili su 5,26 milijardi KM (oko 2,7 milijardi evra) i ve}i su za 307 miliona KM (oko 157 miliona evra) u odnosu na 2022, preneo je Klix.ba.

Centralna banka navodi da ostali teku}i transferi iznose 1,48 milijardi KM (oko 756 miliona evra), a najve}i deo od toga odnosi se na penzije iz inostranstva u iznosu od 1,36 milijardi KM (oko 70 miliona evra), prenosi Tawug.

AMERI^KI [PIJUNSKI AVION PONOVO IZNAD BIH

Ve} du`e vreme, u vazdu{nom prostoru iznad Bosne i Hercegovine, kru`i {pijunski avion „bombardije ~elenxer 650”, poznat kao „artemis”, koji ameri~ka vojska koristi za prikupqawe podataka. Kako je javio portal „Radio Sarajevo”, iako je avion u privatnom vlasni{tvu, vojska ga iznajmquje za svoje potrebe. Avion je poleteo

iz rumunske luke Konstanca, na obali Crnog mora, gde je stacioniran zbog situacije u Ukrajini.

Od po~etka ruske agresije, avion je obavio na stotine letova u blizini ratnih podru~ja. „Ovi avioni mogu videti jako daleko dok lete na 40.000 stopa (oko 12 kilometara)”, rekao je Majk ^agnon, zamenik predsednika „Lajdos defens grupe”.

Koncept ovog {pijunskog aviona se razlikuje od klasi~nog prislu{kivawa neprijateqskih komunikacija na bojnom poqu. Umesto toga, omogu}ava vojsci pra}ewe sofisticiranih komunikacija iz „neprijateqskih” dr`ava na sigurnoj udaqenosti. Nije poznato zbog ~ega avion trenutno leti, ali ranije su izvi|a~ki letovi bili vezani za potrebe misije Eufor.

DO\E LI U SRPSKU, [MIT ]E BITI UHAP[EN

I DEPORTOVAN

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Kristijan [mit nije visoki predstavnik i da on ne sme da do|e u Srpsku jer }e biti uhap{en i deportovan.

On je naveo da [mita ne prate policajci UN, nego ga prate Nemci, i oni su u jednoj bespravnoj situaciji, ali imaju podr{ku Britanije i SAD i poku{avaju da nametnu neka re{ewa.

Prema wegovim re~ima, tehni~ki detaqi oko Izbornog zakona BiH nisu sporni, ali su sporne stvari koje se odnose na Centralnu izbornu komisiju.

„On je napisao CIK-u da imenuje predsednike bira~kih odbora u celoj BiH, a problem je jer je BiH visoko decentralizovana“, rekao je Dodik za TV Prva.

Dodik je istakao da je u Sarajevu glavna pri~a ko }e „udariti“ na Dodika, kako bi bio glavna faca, ali da su svi oni koji su to ~inili biv{i, a da je on jo{ uvek tu.

Dodik je naveo da te izmene, koje [mit `eli da nametne, obiluju nepravilnostima i kao takve su neprihvatqive.

Dodik je istakao da se sve ~ini da se razgradi Srpska, da se zovu direktori banaka, preti sankcijama, ocewuju}i da je to podmukla pri~a svojstvena Amerikancima koji izvr{ioce tra`e me|u doma}im izdajnicima.

Predsednik Srpske poru~io je da on zastupa politi~ke interese svog naroda i da }e nastaviti da to ~ini, te ponovio da razgradwa Republike Srpske traje od momenta potpisivawa Dejtonskog sporazuma.

On je naveo da `ivi za to kada }e propasti BiH koja je propala zemqa koja opstaje na strahu i na nasiqu.

Deklaraciju o Srebrenici sponzori{u Nemci

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da pri~u o deklaraciji o Srebrenici sponzori{u Nemci i da }e takva nastojawa promeniti sve odnose unutar BiH, a Srpsku samo jo{ bli`e dovesti do statusa samostalnosti.

Dodik je ukazao da, da je u Srebrenici zaista bio genocid, ne bi stalno postojala nastojawa i potencirawa da to neko mora da prizna.

„To je deklaracija koja nije obavezuju}a, ali }e muslimanima poslu`iti. Nemci sponzori{u tu deklaraciju kako su Srbi genocidni i kako su po~inili genocid, a nisu”, rekao je Dodik.

On je istakao da vre|a to {to ispada da Nemci nemaju veze sa Kozarom i Jasenovcom, nego su, odjednom, oni su ti koji su za qudska prava borci.

„Neka donose kojekakve rezolucije, ali {ta? Done}e, pa }emo i}i daqe. Republika Srpska }e biti onoliko koliko mi ho}emo, a ne koliko oni `ele. Genocida nije bilo”, rekao je Dodik.

On je rekao i da se neke stvari mogu spre~iti, a neke ne.

„Ovo ne znam da li }emo uspeti. Uspevali smo na

Savetu bezbednosti, zahvaquju}i Rusima i Kinezima, koji su stavili veto. A, na Generalnoj skup{tini UN imate zemqe EU, SAD, arapsko-muslimanske zemqe”, rekao je Dodik.

On je podsetio da je celu pri~u pokrenuo Zlatko Lagumxija, koji je ambasador BiH, ali se pona{a kao da je ambasador muslimana.

SRPSKIM OP[TINAMA U FEDERACIJI NI MARKE ZA PROJEKTE: Ministarstvo za qudska prava i izbeglice u SM BiH precrtalo srpske povratnike

Srpske povratni~ke op{tine u Federaciji BiH ostale su bez sredstava Ministarstva za qudska prava i izbeglice u Savetu ministara (SM) BiH. Novac za obnovu putne infrastrukture, komunalne projekte i elektrifikaciju u op{tinam FBiH je deqen {akom i kapom, ali za op{tine Drvar, Glamo~, Grahovo i Bosanski Petrovac, gde su Srbi ve}ina, nije izdvojena nijedna marka.

Ove op{tine su se prijavile na konkurs resornog ministarstva sa oko davdesetak projekata ukupne vrednosti oko dva miliona KM, ali su ostali praznih {aka.

Sagovornici „Novosti” ka`u da je ovo jasna poruka da su o~igledno ~lanovi Komisije iz Federacije koji su bili zadu`eni za raspodelu sredstva precrtali op{tine gde su Srbi ve}ina.

Na~elnica Drvara Du{ica Runi} ka`e da su lane dobili pomo} od 25.000, a godinu pre toga 50.000 KM.

- Dakle, nismo o~ekivali zna~ajnu pomo}, ali smo o~eki-

vali tu simboli~nu pomo}, da znamo da ministarstvo na nivou BiH vodi brigu o povratnicima i raseqenima na nivou BiH - ka`e Runi}eva. Nemawa Davidovi}, predsednik Op{tinskog ve}a Bosanskog Petrovca i direktor Centra za podr{ku povratnicima, ka`e da u tom mestu i danas postoje sela koja nemaju elektri~nu energiju.

- O~igledno je da o tim qudima tamo negde u Sarajevu vi{e niko i ne brine. Verovatno je to wima i daleko, pa i ne misle kako je tim qudima - ka`e Davidovi}. \or|e Radanovi}, predsednik Odbora za za{titu prava Srba u Federaciji, ka`e da predstavni-

ci Srpske u Komisiji za raspodelu novca nisu mogli uticati na podelu sredstava i zato su srpske op{tine ostale bez novca.

- U Sarajevu nema sluha za op{tine gde su Srbi ve}ina. O~igledno ovakvim potezima `ele dodatno da ote`aju ionako te`ak `ivot Srba povratnika. Oni mogu o~ekivati samo pomo} iz Srpske i Srbije - ka`e Radanovi}.

Du{ko Radun, delegat u PFBiH, ka`e da se hteli da pomognu srpskim op{tinama u Federaciji proteklih 20 godina, danas u Grahovu ne bi `ivelo jedva hiqadu, Glamo~u i Petrovcu po 2.000, a u Drvaru 4.000 qudi.

Iznena|ewe

- Crna Gora glasala protiv Kosova u Savetu Evrope, a pogurala ga Gr~ka koja ga ne priznaje

^iwenica da {ef crnogorske delegacije pri PSSE nije glasala za Kosovo u Savetu Evrope govori da deo politi~ke strukture u Crnoj Gori i daqe smatra da je Kosovo i Metohija deo Srbije, iako je zvani~ni stav Podgorice druk~iji. A Gr~ka koja ne priznaje Kosovo neprijatno je izne nadila Srbiju svojim gestom, ocewuje politikolog Vladimir Pavi}evi}.

Crna Gora, osim delegacija Srbije i Bosne i Hercegovine, na glasawu u Politi~kom komitetu Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope ~etvrta delegacija koja nije dala zeleno svetlo Kosovu na putu ka Savetu Evrope.

ODOBRAVAWE U SRBIJI

Odluka crnogorske delegacije nai{la je na odobravawe u Srbiji, mada je izazvala malo iznena|ewe, s obzirom da je Podgorica priznala samoprogla{eno Kosovo.

Me|utim, politikolog Vladimir Pavi}evi} ka`e da ga ovakav postupak crnogorskog predstavnika u PSSE Maje Vuki}evi} nije mnogo iznenadio.

„I u prethodnoj vladi Crne Gore Dritana Abazovi}a imali smo slu~aj gde je potpredsednik te vlade Vladimir Jokovi} povodom jedne situacije koja se odnosila na Kosovo i Metohiju rekao da, {to se wega ti~e, Kosovo i Metohija su sastavni deo Republike Srbije. I sada{we glasawe poslanika Skup{tine Crne Gore u PSSE tako|e je delo promi{qawa nekih qudi koji smatraju da je KiM deo Srbije, i da oko toga nema dileme,“ ka`e Pavi}evi}.

Drugim re~ima, kako ka`e, ne vidi razlog za neko iznena|ewe za ovakav postupak predstavnice Crne Gore.

„Ono {to ja vidim jeste da je Crna

Gora u jednoj prilici gde su politi~ari sa razli~itim interesima u razli~itim institucijama slobodni da saop{te svoje stavove i da slobodno delaju prema wima kad za to imaju prilike i u me|unarodnom organizacijama i institucijama,“ konstatuje Pavi}evi}.

SA GR^KOM TREBA DA SE RAZGOVARA

S druge strane, stav Gr~ke koja nije priznala Kosovo kao dr`avu i postupak wihovih poslanika je, kako ka`e, stvar za drugu dimenziju razgovora.

„[to se ti~e nastupa poslanika Gr~ke Aleksisa Ciprsa koji je bio uzdr`an tokom glasawa, dok je drugi, Dora Bakojani bila neko ko je i podneo izve{taj na osnovu koga je i dato zeleno svetlo za daqi put Kosova ka SE, to bih prepustio nekoj vrsti diplomatske komunikacije koja bi vaqalo da se poja~a u odnosu izme|u Srbije i Gr~ke i da se proveri o ~emu se tu radi. Ali, ono {to je sigurno jeste da je qude u Srbiji iznenadio stav Gr~ke,“ zakqu~uje na{ sagovornik.

Podse}awa radi za preporuku ~lanstva Pri{tine u SE na sastanku politi~kog komiteta PSSE u Parizu za je glasao 31 poslanik, ~etiri su bila protiv i jedan je bio uzdr`an.

Milatovi}: Mimoi{ao sam se sa Spaji}em jer se zalagao da Crna Gora bude ‘kripto raj’

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} izjavio je da se „sna`no mimoilazio“ sa premijerom Milojkom Spaji}em zbog wegovog zalagawa da Crna Gora bude „kripto-raj“ ili „crypto-friendly“ destinacija.

„O tome smo ~esto razgovarali. Mislio sam da ekonomski Crna Gora treba da se pozicionira druga~ije, da je promovisawe takvih politika suprotno EU integracijama, da je i politika gde se ide u bilateralno pregovarawe o krupnim projektima netransparentna…“, rekao je Milatovi} u intervjuu za RTCG.

Nezadovoqan na~inom rada stranke, predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} podneo je ostavku na sve funkcije u „Pokretu Evropa sad“ u kome je bio potpredsednik i jedan od osniva~a.

Na ~elu „Pokreta Evropa sad“ (PES) je premijer Crne Gore Milojko Spaji}.

Milatovi} je, na pitawe da li se distancirao

od programa „Evropa sad 2“, upitao voditeqku da li ona zna {ta je taj program.

„Ja bih volio da mi imamo dokument koji ta~no predstavqa korake i na taj na~in predstavqa program ‘Evropa sad 2“, dodao je.

Milatovi} je, na pitawe da li je video taj program, kazao kako je jasno da ga niko u Crnoj Gori nije video.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

NAKON VI[E OD 20 GODINE: Presvu~ena mo{ti Svetog Vasilija Ostro{kog

Nakon vi{e od 20 godina u manastiru Ostrog presvu~ene su ~udotvorne mo{ti Svetog Vasilija u nove sve{tene ode`de. Presvla~ewe su zajedno obavili mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i sabrani episkopi, sa bratijom ostro{ke svetiwe.

Vladika Mile{evski Atanasije zamolio je Svetog Vasilija da wemu i sabranim epsikopima on bude putevoditeq na putu spasewa.

Milatovi} je rekao da je program „Evropa sad 1“ su{tinski razli~it od programa „Evropa sad 2“, jer je „sve pisalo crno na belo i bilo otvoreno za javnu diskusiju“.

Do razlaza Milatovi}a i Spaji}a do{lo je za mawe od ~etiri meseca od formirawa Vlade i nakon svega dvadesetak meseci od kada su zajedno osnovali Pokret Evropa Sad (PES).

„To je bila ta~ka sporewa izme|u gospodina Spaji}a i mene. Jo{ je tu`nije {to qudi ne razlikuju ciqeve od koraka koje treba preduzeti da se do|e do tih ciqeva. Ciq je 1.000 evra, ali da do|ete do tog ciqa, morate uraditi ne{to“, poru~io je.

– Eto, promislom Bo`jijim dogodilo se, da te u ovom vremenu mi nedostojni predstavqamo. Neki boqe, neki slabije, ali smelo govorim, da si i du`an da nam pomogne{, jer ispovedamo ubedqivo, a ti proveri, da verujemo u istoga Boga za koga si ti `iveo, Boga Oca, Sina i Duha Svetoga, imamo iste namere, da Bogu ugodimo i molimo se Bogu da preko nas, ovakvih kakvi jesmo, On ~ini svoje delo spasewa. Posebno, eto, potrebno nam je to u ovom te{kom vremenu. I ka`em u svojoj smelosti, nemoj se gneviti na nas, {to ne idemo u korak, mo`da, sa tobom, ali smo dobro predvo|eni tvojim naslednicima – poru~io je Vladika Atanasije mile{evski, prenosi sajt Mitropolije crnogorsko-primorske. Potom se pored mo{tiju Svetog Vasilija obratio mitropolit Joanikije. – Znao je na{ blago~estivi narod, pou~en Svetim Savom, Svetim Arsenijem, ~ije mo{ti po~ivaju nedaleko ovde

od Ostroga u manastiru @drebaniku, a posebno u ovim krajima pou~en Svetim Vasilijem Ostro{kim i Svetim Petrom Cetiwskim, da put spasewa je uski put. Nije to onaj {iroki put koji je zapravo put propasti, kojim se ide i tr~i i juri za sebi~nim, a nadasve prolaznim stvarima, sebi~nim interesima, nego je to put spasewa, put Hristov. I mi kao hri{}ani idemo tim putem i vidimo smisao `ivota. Ve} ovdje u ovome svetu Bog nas udostojava, samo ako mi to `elimo i ako se trudimo i ako tra`imo, ”ko kuca otvori}e mu se”, ve} ovde do`ivqavamo, po meri na{e vere, blago i svetlost i radost i bla`enstvo Carstva nebeskog, Hristovoga, ve~nog Carstva. Jer mi kao hri{}ani sabiraju}i se u svete hramove Bo`ije, na Svete slu`be Bo`je, pri~e{}uju}i se Svetim tajnama Hristovim, sjediwujemo se sa Hristom, izvorom `ivota, izvorom ve~ne radosti, izvorom ve~ne qubavi – besedio je mitropolit Joanikije.

Episkop ra{ko-prizrenski

Teodosije poru~io je Srbima na Kosovu i Metohiji da ne napu{taju svetu srpsku zemqu, da ostanu svoji na svome, uzdaju}i se u svoju crkvu i da nisu sami.

Ovu poruku episkop je vernicima uputio, u nedequ 31. marta, iz crkve Pokrova Presvete Bogorodice u Babinom Mostu kraj Gazimsestana kod Obili}a, u kojoj je sa sve{tenstvom slu`io svetu liturgiju. Okupqenim vernicima, preostalim u vi{e srpskih sredina u op{tini Obili}, episkop je preneo da nam dana{we Sveto jevan|eqe govori o ~vrstoj veri u Gospoda.

Na nama je da sa~uvamo veru, svetiwe i zemqu

“I kada smo u opasnosti, u neprilici, nevoqi, bolesti, nema{tini, treba da se setimo Gospoda i da stremimo da budemo bli`i Gospodu. A mo`emo da mu se pribli`imo, u vreme ~asnoga posta, molitvom i postom, znaju}i da kada smo u wegovoj blizini da }emo dobiti isceqewe du{e i tela”, rekao je vladika Teodosije.

Dodao je “ako imamo mir Bo`ji u sebi, onda ni{ta nam spoqa ne mo`e nauditi, nikakav strah nas ne mo`e smutiti i onda ne}emo praviti gre{ke, onako kako ih ~esto pravimo u ovom `ivotu”.

“Imamo mir Bo`ji u nama, zna~i da imamo bra}o i sestre qubavi prema Bogu, prema Crkvi, prema ovoj svetoj zemqi kojom hodimo i kojom su hodili na{i preci, prema ovim svetiwama koje su nam date od Boga i od na{ih svetih. Ako imamo tu qubav onda ne}emo pogre{iti”, rekao je vladika.

DIREKTOR UPRAVE ZA SARADWU S DIJASPOROM I SRBIMA U REGIONU ARNO GUJON Obnovi}emo crkvu

Svete nedeqe iz 1371. godine u Prizrenu

Direktor Uprave za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu i predsednik humantirane organizacije „Solidarsnost za Kosovo” Arno Gujon izjavio je , u utorak 26. marta, da }e ta humanitarna organizacija ove godine pomo}i obnovu crkve Svete nedeqe u Prizrenu iz 1371. godine.

Iz Ministarstva spoqnih poslova saop{teno je da je Gujon, nakon nau~nog skupa „Kosovo i Metohija, istorija i kulturno nasle|e” na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, naveo da }e se uvek boriti za o~uvawe kulturne ba{tine na KiM koja je, prema wegovim re~ima, srpska i pravoslavna, ali i univerzalna i deo je vredne hri{}anske civilizacije koja je ~uvana vekovima.

„Humanitarna organizacija ‚Solidarnost za Kosovo’ ove godine pomo}i }e obnovu crkve Svete nedeqe u Prizrenu iz 1371. godine. Svake godine, u saradwi s Eparhijom ra{ko-prizrenskom i vladikom Teodosijem, obnovimo jednu crkvu ili manastir i tako poma`emo da se sa~uva dragocena kulturna ba{tina, koja je na ponos srpskog naroda ali i celog ~ove~anstva”, izjavio je Gujon.

Crkvu Svete Nedeqe u Prizrenu kao i jo{ 22 srpske svetiwe na Kosovu ~uva kosovska policija kao i spomenik na Gazimestanu. Manastir Visoki De~ani obezbe|uju pripadnici Kfora.

bijemo ve~ni”, preneo je vladika.

Preostalim Srbima u op{tini Obili} i {ire na Kosovu i Metohiji poru~io je da su kao narod Bo`ji i narod pravoslavni, primili veru, krsno ime, svetiwe, zemqu i sve to i nasledstvo.

Ukazao je da se varaju oni koji su okrenuti samo sebi i sticawu materijalnog, misle}i da time posti`u zemaqsku sre}u i zemaqski mir.

“Jedini pravi mir i blagostawe i sre}a dolaze od Gospoda. To je ono {to ne prolazi. Ovo zemaqsko je kao senka i san. Sada ih vidimo ali ih onda nema. A sa ovim `ivotom treba da zado-

“A na nama je da to sa~uvamo i da `ivotom svojim osve{tamo i na nama je da sve to predamo ovoj deci. I ona imaju pravo i na ovu zemqu zemqu i na ovu lepotu ina ove svetiwe, kao {to smo i mi imali pravo. Onda ne}emo pogre{iti i ima}emo spokojstvo i mir Bo`ji u du{i”, istakao je vladika.

^estitaju}i vernicima praznik, eposkop im je po`eleo da ih ukrepi, dometne i snage i hrabrosti i svega da opstanu svoji na svome, zajedno sa svojom crkvom.

Aleksandar Vu~i}, tokom posete RV i PVO jedinicama na batajni~kom aerodromu 31. marta Kurti }e koristiti mehanizme Saveta

Evrope za podizawe tu`bi protiv Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ocenio je da }e kosovski premijer Aqbin Kurti koristiti mehanizme Saveta Evrope za podizawe tu`bi protiv Srbije.

Aleksandar Vu~i}, tokom posete RV i PVO jedinicama na batajni~kom aerodromu, u nedequ 31. Marta, konstatovao da Kosovo nije priznat entitet u sistemu Ujediwenih nacija i da Kurti ne mo`e da podi`e tu`be pred me|unarodnim krivi~nim sudom, ve} bi to morao da u~ini neko u wihovo ime.

“Kurti sada preti time, zbog onoga {to su mu Dora Bakojani i zapadne zemqe omogu}ile kroz Savet Evrope”, dodao je Vu~i}.

Prema wegovim re~ima, koristi}e institucije u okviru SE da podi`e tu`bene zahteve protiv Srbije i to je deo masivnog plana za napade na srpski narod i Srbiju.

Komentari{u}i izjave pojedinih iz Bosne i Hercegovine o rezoluciji o Srebrenici, koja se priprema za Generalnu skup{tinu UN, Vu~i} je rekao da wemu nije bio problem da se pokloni `rtvama bo{wa~kog naroda, koji voli i po{tuje.

I{ao sam da se poklonim, a pokazali ste mi zahvalnost tako {to ste hteli da me lin~ujete, podsetio je Vu~i} na svoju posetu Poto~arima.

Vu~i} je rekao da pojedini insisitiraju na toj rezoluciji zbog pravno-politi~kih posledica tog dokumenta, a ne priznawa da se tamo dogodio stra{an zlo~in i prikazivawa `aqewa i qudskosti.

Ocenio je da je drugoj strani izra`avawe iskrenog sau~e{}a stra{an problem, jer, kako je rekao, to nikada nisu uradili na strati{tu srpskog naroda. Ministar spoqnih poslova BiH Elmedin Konakovi} rekao je ranije da bi Vu~i}, “ako misli dobro Srbiji i Srbima u regionu”, trebalo da podr`i dono{ewe rezolucije u UN o Srebrenici koje je najavqeno za 27. april.

Od 2012. godine sa prostora ~itavog Kosmeta u 36 lokalnih zajednica Republike Srpske boravilo je vi{e od 7.000 srpske dece i oko 650 prosvetnih radnika

U ponedeqak, 25. marta, zakqu~en je veliki i jedinstveni, 12 po redu, projekat „Spojimo decu Kosova i Metohije i Republike Srpske u organizaciji Odbora za pomo} Kosovu i Metohiji iz Bawa Luke.

U projektu }e u~estvovati 15 gradova i op{tina Republike Srpske: Gradi{ka, Prijedor, Bawa Luka, ^elinac, Prwavor, Brod, Tesli}, [amac, Bijeqina, Zvornik, Bratunac, Vlasenica,

Isto~no Novo Sarajevo, Isto~na Ilixa i Trebiwe, zajedno sa vi{e od 50 svojih osnovnih {kola Porodice u~enika iz 15 lokalnih zajednica Srpske ugosti}e sedam dana, od 22. do 29. juna, vi{e od 700 srpske dece dobi od 10 do 15. godina i prosvetnih radnika vi{e od 40 osnovnih {kola sa prostora ~itavog Kosova i Metohije: Zubinog Potoka, Gra~anice, Lapqeg Sela, Srbice, Osojana, Kline, Kosovske Mitrovice, Orahovca, Velike Ho~e, Kosova Poqa, Kosovske Kamenice, Lipqana, Gora`devca, Ugqara, Pasjana, Parte{a, Zve~ana, Leposavi}a, Novog Brda, [trpca.... i jo{ nekih srpskih sela. Projektom je obuhva}eno i 50-

oro dece i mladih sa pote{ko}ama u razvoju u pratwi pojednih roditeqa iz Dnevnog centra „Podr`i me - 9. januar” iz Kosovske Mitrovice koji }e biti posebni gosti Odbora sme{teni u JU Centar „Za{titi me” u Bawa Luci. - Veliku podr{ku projektu kao i svih predhodnih godina imamo od Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske. Zahvalnost posebno svim porodicama, osnovnim {kolama i lokalnim zajednicama Republike Srpske koje }e sedam dana otvoriti {irom vrata svojih domova, {kola..... da ugoste bratski i doma}inski na{e goste sa Kosova i Metohije, - ka`e predsednik Odbora Milorad Arlov.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Oko 2.000 Srba godi{we ”odbaci” poreklo, ”rupe” popuwavaju doseqeni Rusi?

Srpski paso{ nalazi se na visokom 38. mestu najboqe rangiranih paso{a sveta, a sve zahvaquju}i bezviznom re`imu koji omogu}ava vlasnicima ove putne isprave putovawe u 136 zemaqa sveta bez vize. I pored toga godi{we oko 2.000 qudi podnese zahtev za otpust iz dr`avqanstva Republike Srbije.

Britanski „Indipendent” sa brigom je saop{tio podatak da je za deset godina (od 2011. do 2021. godine) ~ak 6.507 qudi podnelo zahtev da se odrekne britanskog dr`avqanstva.

Naj~e{}i razlog za to se ogleda u uslovu koji postavqaju neke druge zemqe pri zahtevu za prijem u dr`avqanstvo, a koje za razliku od Velike Britanije, ograni~avaju ili zabrawuju dvojno dr`avqanstvo.

Bregzit je naglo doveo do novih komplikacija za neke britanske dr`avqane koji `ive u EU, pa je nakon toga do{lo i do porasta broja Britanaca koji se prijavquju za paso{e nekih drugih dr`ava EU, najvi{e Francuske, Belgije ili Irske. Kako neke od tih zemaqa ne dozvoqavaju dvojno dr`avqanstvo, mora do}i i do odricawa.

ODRI^U LI SE SRBI?

Posledwi dostupni podaci govore o tome da je samo u 2016. godini ~ak 3.243 gra|anina tra`ilo otpust iz dr`avqanstva Republike Srbije. Od 2003. godine, kada je po~ela da se vodi evidencija, pa je do pomenute 2016. godine, ukupno 58.286 osoba podnelo zahtev za prestanak srpskog dr`avqanstva.

U razgovoru saznajemo od upravnika Centra za demografska istra`ivawa, prof. dr Vladimira Nikitovi}a, taj broj se kre}e negde od 2.000 do 3.000 godi{we. - Na osnovu otpusta iz dr`avqanstva ne mo`e se zakqu~iti kolika je migracija. To je pre svega vezano za sistem dvojnog dr`avqanstva, pa iako na{a zemqa dozvoqava neograni~en broj dr`avqanstava, to nije slu~aj sa zemqama u koje na{i qudi naj~e{}e emigriraju, poput Nema~ke i Austrije - obja{wava dr Nikitovi}.

Prema wegovim re~ima, paso{i zemaqa Evropske unije imaju ogromne prednosti, pa je jasan razlog za{to se qudi koji du`e `ive u ovim zemqama, odlu~uju na korak da zatra`e otpust iz dr`avqanstva Srbije. „RASKID” NE MORA

DA BUDE KONA^AN

Svi koji podnesu zahtev za otpust iz dr`avqanstva moraju pre svega da imaju

dokaz da poseduju strano dr`avqanstvo ili da }e ga uskoro dobiti. Osim toga, moraju da budu punoletni, ali i da su regulisali vojnu obavezu, izmirili porez i druge obaveze, propisuje zakon.

Iako su gra|ani koji zatra`e otpust iz dr`avqanstva Srbije odlu~ili da raskinu formalnopravnu vezu sa zemqom svog ro|ewa, to ne zna~i da je ovaj raskid kona~an. Kako bi ponovo postali punopravni gra|ani Srbije neophodno je da podnesu zahtev za prijem u dr`avqanstvo i izjavu da Srbiju smatraju svojom zemqom. Dok re{ewe o otpustu iz dr`avqanstva ko{ta ~ak 35.160 dinara, za prijem se pla}a oko 19.910 dinara.

SRPSKU EMIGRACIJU GENERI[E SITUACIJA U NEMA^KOJ - Ono {to generi{e emigraciju odavde zapravo je ono {to se doga|a u Nema~koj koja o~ajno treba radnu snagu i treba}e je vremenom. Time je pritisak na na{u radnu snagu sve ve}i - smatra na{ sagovornik.

Tome u prilog govori i ~iwenica da ve} du`e vreme postoji veliki pritisak u Nema~koj da kona~no omogu}i dvojno dr`avqanstvo. Vladaju}a koalicija je u programu imala reformu, koja je nedavno konkretizovana: pet godina boravka i rada u Nema~koj bilo bi dovoqan uslov da se zatra`i dr`avqanstvo, a bilo bi mogu}e i dvojno dr`avqanstvo, i to kao pravilo, a ne kao izuzetak koji se odnosi samo na dr`avqane neke od zemaqa Evropske unije. Ipak, opozicija je na ovaj potez gledala kao na „obezvre|ivawe” nema~kog paso{a, pa je pitawe kada }e do ovih promena do}i.

Kako obja{wava na{ sagovornik, tu je vi{e pitawe integracije, a mere koje je olak{avaju samo doprinose kratkoro~nim

preseqewima.

- Cirkularne migracije mnogo se ~e{}e de{avaju nego {to je to ranije bio slu~aj. Upravo zbog tih relaksacija koje poru~uju „dajte nam tu radnu snagu kako god”, na{i qudi se lak{e odlu~uju na korak da odu iz zemqe, ne razmi{qaju}i odmah o varijanti trajnog odlaska. Pove}an odliv ne zna~i automatski da mi ostajemo bez tih qudi, ali to ne zna~i da u nekom trenutku ne}e prelomiti - ka`e ovaj demograf.

On dodaje da nauka sada prepoznaje i stanovi{te da su ove migracije mnogo vi{e radnici nego qudi.

- I daqe nije integracija u prvom planu koliko je stav „dajte nam da re{imo to trenutno, akutno stawe sa radnom snagom”. Istorija je pokazala da dobar deo tih qudi ipak ostane u ovim zemqama i zato to jeste permanentna opasnost od gubitka stanovni{tva - obja{wava Nikitovi}, ina~e ~lan Evropskog udru`ewa za prou~avawe stanovni{tva (EAPS).

„DAVAWE DVOJNOG DR@AVQANSTVA

POSTAJE MODERNA TEKOVINA”

Samo nekoliko evropskih zemaqa izbegava ili ~ak zabrawuje dvojno dr`avqanstvo. U grupi zemaqa koje restriktivno reguli{u ovo pitawe, pored Nema~ke, nalaze se i Ukrajina, Holandija, Austrija, Estonija, Bugarska, [panija, Norve{ka, Letonija i Litvanija.

- Nema~ka je do sada koristila benefite povla~ewa radne snage iz isto~noevropskih ~lanica EU, ali obzirom na apetite ove zemqe, to ne}e biti dovoqno - smatra sagovornik „Blica”.

Nikitovi} dodaje da gde god je razlika u platama toliko izra`ena, logi~no je da su im to jasni izbori radne snage.

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite

Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com

ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au

Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

- To }e da se poja~ava i to je ono {to nije sporno. Tek nam sledi neka vrsta preraspodele stanovni{tva u globalnom smislu - poru~uje.

DU@INA SUKOBA RUSIJE I UKRAJINE ODREDI]E MNOGO TOGA

- Ono {to je bar poznato u nauci, {to du`e bude trajao konflikt izme|u Rusije i Ukrajine, {anse za ostanak tih qudi u zemqama u koje su oti{li mogu samo da rastu, to je direktno povezano - obja{wava Vladimir Nikitovi}.

Me|u tim zemqama svakako je i Srbija u koju je od po~etka ratnog sukoba do{ao veliki broj Rusa, ali i Ukrajinaca.

- Uglavnom su izbegli relativno mla|i qudi, sa malom decom koji su hteli da za{tite porodice i da ne ulaze u sama ratna de{avawa. Na wih definitivno uti~e faktor du`ine sukoba, a pokazalo se da nema naznaka da }e do kraja do}i u skorije vreme. Sa stanovni{ta nauke {to taj sukob bude du`e trajao ve}e su {anse da tu i ostanu - smatra na{ sagovornik.

On navodi da ne treba zaboraviti ni na preporuke Eurostata da se Ukrajinci automatski ukqu~uju kao rezidentno stanovni{tvo tamo gde su do{li, kako bi se poslala poruka da su na neki na~in za{ti}eni ukoliko tu `ele da ostanu.

- Poqaci su to jedva do~ekali, a Slovenija je ve} napravila promene u svom obrazovnom sistemu da privu~e te qude. Videli su {ansu koja je zgodna za tako male zemqe, gde je svaki impuls poprili~no velik proporcionalno. Ukrajinaca tako|e ima u Srbiji, ne mali broj i to je ~iwenica

- ka`e Nikitovi}.

SA RUSIMA SE ISTORIJA PONAVQA

- [to se ti~e Rusa, ako se setimo pre jednog veka bila je sli~na situacija - podse}a sagovornik „Blica”.

Kako navodi, o svemu se za sada mo`e govoriti samo iz istorijske perspektive i na nivou spekulacija.

- Ono {to jeste dobro, to je da su to uglavnom visokoobrazovani qudi koji rade poslove koji donose visoku zaradu i to su poslovi koji mogu da pomognu zemqama kao {to je na{a. Ono {to mi mo`emo kao zemqa, {to je bio savet svih koji se time bave, jeste da uti~emo na te qude, da ih stimuli{emo da ostanu, jer su koristi nebrojene - smatra Vladimir Nikitovi}, ina~e ~lan Odbora za prou~avawe stanovni{tva Srpske akademije nauka i umetnosti.

Asan`ove pristalice pozdravqaju odluku suda, ali i tra`e da slu~aj bude obustavqen

Smatra se da je odluka Vrhovnog suda prva ”mala pobeda” Xulijana Asan`a u borbi protiv ekstradicije

Australijski novinar dobio je pravo da ulo`i novu `albu Vrhovnom sudu Velike Britanije, u procesu o wegovom izru~ewu SAD. Sudije Viktorija [arp i Xeremi Xonson rekli su da Va{ington mora da garantuje da }e Asan`, kao dr`avqanin Australije, dobiti istu za{titu kroz Prvi amandman, kao da je dr`avqanin SAD i da mu smrtna kazna ne}e biti izre~ena.

Australijski novinar i osniva~ sajta Vikiliks Xulijan Asan` dobio je pravo da ulo`i novu `albu sudu u Londonu u procesu o wegovom izru~ewu Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Dvoje sudija britanskog Vrhovnog suda objavila su da }e odobriti novu `albu, osim ako ameri~ke vlasti u roku od tri nedeqe ne daju dodatna uveravawa o tome {ta }e se Asan`u dogoditi ukoliko do|e do ekstradicije.

Doneta je presuda da Asan` ne}e odmah biti izru~en SAD i da ima „realne izglede” za uspe{nu `albu, i to po vi{e osnova.

Asan` je u Americi optu`en zbog objavqivawa stotina hiqada poverqivih dokumenata ameri~ke vlade na sajtu

Vikiliks 2010. godine.

Pristalice australijskog novinara ka`u da je on za{ti}en Prvim amandmanom za razotkrivawe informacija od javnog interesa, o zlo~inima ameri~ke vojske u Iraku i Avganistanu. Oni tako|e tvrde da je wegovo krivi~no gowewe politi~ki motivisano i da Asan` ne}e imati pravedno su|ewe u SAD.

Ameri~ke vlasti su saop{tile da Asan`ovi postupci prevazilaze novinarstvo, jer se, kako su naveli, slu`io kra|om i neselektivnim objavqivawem poverqivih dokumenata, {to je ugrozilo nevine `ivote.

S druge strane, advokat Xulijana Asan`a ka`e da odluka Vrhovnog suda Velike Britanije o odlagawu wegovog izru~ewa zapravo pokazuje da prvobitni zahtev SAD „nije validan”.

Me|utim, supruga australijskog novinara Stela Asan` kritikovala je presudu britanskog suda.

„Kao {to sam ve} rekla, smatram da je presuda krajwe bizarna. Moj utisak je da se sud sve vi{e upli}e, prebacuju}i teret na ameri~ku vladu i pozivaju}i je da bude u suprotnosti sa sopstvenim slu~ajem kako bi odustala od izru~ewe. Ali to je uobi~ajeno u ovom slu~aju, bizarne odluke sudova, nepredvidivi pravni postupci, izuzeci”, rekla je Stela Asan`. Sudije Viktorija [arp i Xeremi Xon-

son rekli su da SAD moraju da garantuju da }e Asan`, kao dr`avqanin Australije, dobiti istu za{titu kroz Prvi amandman, kao bilo koji dr`avqanin Sjediwenih Dr`ava i da smrtna kazna ne}e biti izre~ena.

Ova presuda se do`ivqava kao delimi~na pobeda Asan`a u wegovoj dugoj pravnoj borbi, ali wegova supruga smatra da bi od celog slu~aja jednostavno trebalo odustati.

Australijanka tra`i ru{ewe spomenika precima zbog masakra nad Aborixinima

Suzana Henti, potomak prvih stalnih evropskih doseqenika u australijsku dr`avu Viktorija pozvala je na uklawawe ili „sve~ano uni{tavawe” spomenika ~lanovima wene porodice, zbog wihove povezanosti sa masakrima Aborixina.

Henti, {esta generacija potomka doseqenika Xejmsa Hentija, rekla je da je wena porodica „porobila” starosedeoce i navela da je dokumentovano nekoliko masakara na imawu porodice Henti na

krajwem jugozapadu Viktorije, ukqu~uju}i i onaj gde je „desetine” Aborixina ubio nadzornik imawa, prenosi australijski dnevnik „The Age”

Masakri su se desili izme|u 1830. i 1840. godine, a tri brata Henti stigla su u Portland od 1834. i po~ela su ilegalno da se naseqavawu na ogromnim podru~jima u unutra{wosti Australije 1836. godine.

„Proces uspostavqawa prvog naseqa Viktorije bio je u stvari rat”, rekla je Henti pred Komisijom za procenu {tete starosedeocima Viktorije od evropske kolonizacije.

Henti je rekla da je postala svesna uloge svoje porodice u onome {to je nazvala „genocidom” tek kada je oti{la na univerzitet i prisustvovala predavawu koje je odr`ao pripadnik plemena Gunditjmara, aborixinskog naroda u jugozapadnoj Viktoriji.

To ju je, kako ka`e, podstaklo da prou~i {ta se dogodilo narodu Gunditjmara u jugozapadnoj Viktoriji od strane belih doseqenika, ukqu~uju}i wenu porodicu.

Kako ocewuje australijski dnevni list, osuda svojih predaka ~ini Suzan Henti veoma neobi~nom me|u potomcima doseqenika u Viktoriji, od kojih je ve}ina nespremna da javno govori o masakrima na svojim starim porodi~nim imawima.

Henti je pozvala potomke drugih doseqeni~kih porodica da razgovaraju o reparaciji autohtonim zajednicama.

„Oni koji su akumulirali me|ugeneracijsko bogatstvo na osnovu kra|e zemqe i genocida, moraju se ukqu~iti u priznawe istine o svom bogatstvu. Nikada mi nije re~eno dok sam odrastala da je porodica Henti bila ukqu~ena u organizovano etni~ko ~i{}ewe domoroda~kih naroda”, rekla je ona. Kako je navela, bez dozvole britanskih vlasti, wena porodica se ilegalno naselila u postojbini naroda Gunditjmara, gde je otela desetine hiqada hektara zemqe i vodenih tokova.

„Ova {teta je posebno izra`ena u teku}em oduzimawu poseda naroda Gunditjmara i obele`avawu spomenika kolonijalnim li~nostima”, navela je Henti.

Revizija spomenika u Portlandu i okolini, pokazuje da postoji pet statua i spomenika posebno posve}enih Hentijevima u okrugu, ve}ina wih u Portlandu.

Od 14 spomenika, skoro svi spomiwu porodicu Henti, istra`iva~a majora Tomasa Mi~ela, koji je bra}i Henti otkrio bogate pastirske zemqe u unutra{wosti 1836. godine, ili ranog kitolovca Vilijama Datona, koji je bio u Portlandu kada su tri brata Henti stigla.

Samo dva spomenika pomiwu Aborixine: jedan posve}en Rexinaldu Saundersu, prvom australskom vojnom oficiru Aborixina, i jedan poznat kao Memorijal plemena Gunditjmara.

Henti je rekla da bi o~uvawe spomenika kolonizatorima kao {to su weni potomci zna~ilo o~uvawe „fantazije”, a wihovu sudbinu, kako ka`e, treba staviti u ruke starosedelaca.

Rezultat ovakve presuda zna~i da }e se ovaj pravni slu~aj, koji traje ve} vi{e od decenije, nastaviti - a da }e Asan` i daqe ostati u londonskom zatvoru Belmar{.

Sudije Vrhovnog suda u Londonu zakazale su saslu{awe za 20. maj, ukoliko SAD u odre|enom roku predaju tra`ene podneske.

„Posle ove odluke suda, jedino ispravno pitawe je za{to ne odustanete od slu~aja? Xulijan je u zatvoru skoro pet godina i ceo slu~aj ne slu`i ni~emu drugom osim da zastra{i novinare {irom sveta. Ne samo ovde i u Sjediwenim Dr`avama. Wegovo pritvarawe {aqe zastra{uju}u poruku i stvara ne samo pravni, ve} i politi~ki presedan koji dovodi novinare {irom sveta u opasnost jer zapravo postavqa novu normalu”, dodala je Stela Asan`.

Svraka Moli podelila Australiju, ukqu~io se i premijer

Jo{ kao pti}a spasao je par iz Kvinslenda, a ona se sprijateqili sa wihovim psom, posle prijave kom{ija odvela je slu`ba za za{titu `ivotiwa

U Australiji je u toku velika debata oko sudbine jedne svrake koja je stekla veliku popularnost na dru{tvenoj mre`i Instagram.

U raspravu se ukqu~io ~ak i predsednik vlade Kvinslenda, australijske dr`ave, koji je podr`ao kampawu za vra}awe svrake wenim vlasnicima nakon {to su je zaplenile slu`be zadu`ene za brigu o divqim `ivotiwama.

Pticu po imenu Moli, jo{ kao pti}a spasao je par iz Kvinslenda, a ona je stvorila neverovatnu vezu sa wihovim ku}nim qubimcem psom Pegi.

Premijer Kvinslenda Stiven Majls ka`e da bi Moli trebalo da bude vra}ena vlasnicima, sa ~im se ne sla`u drugi dr`avni zvani~nici.

Xulijet Vels i Ris Mortensen objavili su da su ranije ove nedeqe „predali” Moli slu`bi za `ivotnu sredinu Kvinslenda zbog „male grupe qudi koji se stalno `ale” na svraku.

„Pitamo za{to svraka ne mo`e sama da odlu~i gde `eli da `ivi?”, rekao je par u objavi na mre`i.

Vi{e od dva miliona qudi prati profil „Pegi i Moli” na Instagramu.

Vi{e od 50.000 qudi potpisalo je peticiju za ponovno spajawe `ivotiwa koje su izgradile sna`an odnos. Vlasnici su ~etiri godine snimali Pegi i Moli i objavqivali na Instagramu.

Dr`avno odeqewe za `ivotnu sredinu, nauku i inovacije saop{tilo je da priznaje „interes zajednice za Moli”, ali je upozorilo da svrake nisu doma}e `ivotiwe i da ih treba samo privremeno smestiti u svrhu „rehabilitacije”.

Vels i Mortensen su rekli da }e nastaviti kampawu, tvrde}i da bi se Moli suo~ila sa „sigurnom smr}u” da je nisu usvojili.

Suzana Henti

Srpski film „Jorgovani“

od 5. aprila u bioskopima

{irom Australije

Film „Jorgovani“, koji je za samo mesec dana u bioskopima u Srbiji pogledalo preko 150.000 gledalaca, dolazi u Australiju, gde }e se, po~ev{i od 5. aprila, prikazivati u odabranim Hoyts bioskopima u {est glavnih gradova. O ~emu film govori, po ~emu je jedinstven i kako je nastajao otkriva nam re`iser Sini{a Cveti}.

Opis filma:

Katarina (Sloboda Mi}alovi}) i Igor (Ivan Bosiq~i}) su glumci koji su zajedno i na ekranu i van wega. Oslepqeni od bliceva i ogluveli od aplauza, oni se, iako nerazdvojni, dugo nisu ni ~uli ni videli, sve do dodele nagrada za najboqu seriju godine, gde }e se cela ekipa okupiti. Tu se jasno vide i lice i nali~je filmske i televizijske industrije u Srbiji danas, posta}e jasno da su wihovi `ivoti ve}a melodrama od one koju su snimali.

Nakon uspeha svog debitantskog filma „Usekovawe“, Sini{a Cveti} je od svog producenta Zorana Jankovi}a dobio zadatak da sa scenaristom Davidom Jakovqevi}em napravi film koji }e imati komercijalni potencijal, privu}i publiku i koji }e na neki na~in biti komedija.

„Postepeno smo razvili ideju da to bude jedan metafilm, da gledamo ekipu film-

tene, ovde smo, sa druge strane, poku{ali da ih poka`emo kao prave qude, kao qude od krvi i mesa, nesavr{ene, sujetne, qubomorne. To nam je bila ideja – da okrenemo celu stvar naglava~ke i time uradimo ne{to interesantno.“

Osim {to je komentar na to {ta se de{ava sa srpskom filmskom industrijom, „Jorgovani“ treba da funkcioni{u i kao dru{tvena kritika, obja{wava Sini{a Cveti}.

„Odsustvo zajedni{tva i solidarnosti koje mi prikazujemo da kao postoji u filmskoj industriji, nije zapravo specifi~no samo za filmsku industriju. Iskoristili smo tu industriju za Srbiju u malom na neki na~in. Taj producent je mo`da kao neki predsednik, ovo su wegovi ministri, tako da sve to treba da funkcioni{e na nekoliko nivoa u su{tini. “

Da bismo uhvatili tu poruku, Cveti} preporu~uje da obratimo pa`wu na scenu u komori.

„Su{tinu filma smo gradili kroz vi{e scena, ali meni se, na primer, ba{ dopada scena u komori zato {to nam skre}e pa`wu na to da ne treba ovaj film da gledamo samo kao neku komediju, ve} treba da ga shvatimo ozbiqno i da shvatimo u kom stawu je nekakav duh na{ih qudi u Srbiji generalno. Jedna izgubqenost i ne-

ske serije kako dobija nagradu za najboqu televizijsku seriju. Onda oni svi idu kod producenta u wegovu vilu i proslavqaju tu nagradu, a na{i junaci su tako|e ta ekipa televizijske serije. Ivan Vosiq~i} i Sloboda Mi}alovi} igraju glumce u na{em filmu, ali oni su tako|e i bra~ni par, ali bra~ni par koji je u krizi. Radwa filma je sme{tena na toj velikoj `urci u velikoj vili, a na{i junaci umesto da slave, da budu bezbri`ni, zadovoqni sobom, oni su zapravo jako nezadovoqni sobom, nezadovoqni jedni drugima. Oni imaju probleme.“

Izbor Ivana Bosiq~i}a i Slobode Mi}alovi}, kojih se mnogi se}aju iz serije „Raweni orao“, nije bio slu~ajan. Ali kakvi su oni u ovom filmu?

„@eleli smo da napravimo jedno ponovno ujediwewe na{ih velikih glumaca, ali smo tako|e `eleli da napravimo da budu totalno druga~iji od onoga na {ta smo navikli. Ovo je jedno nali~je onoga po ~emu su oni poznati. Dok u ‚Rawenom orlu’ igraju te savr{ene qude koji su bezgre{ni mal-

FILM U 6 BIOSKOPA [IROM AUSTRALIJE

Planirano je da se film prika`e u slede}im HOYTS bioskopima:

- Melbourne (Chadstone)

- Sydney (Entertainment Quarter)

- Adelaide (Norwood)

- Brisbane (Sunnybank)

- Canberra (Woden)

- Perth (Southlands)

sna|enost. Mislim da se to vidi u toj komori, a bi}e svima jasno kad budu gledali {ta zna~i kad ka`em ‚u komori’. Mislim da }e onda razumeti o ~emu se radi.“

U domenu bioskopskog repertoarskog filma u Srbiji, gde dominiraju filmovi koji se bave kriminalom, biografijama muzi~ara ili sportom, Cveti} {aqivo prime}uje da bi „idealna kombinacija srpskog filma bio neki film koji se bavi nekim sportistom, koji se uplete u kriminal, ali tako|e zna da peva“.

I u „Jorgovanima“ postoji pesma. A tako dolazimo i do naziva filma.

„Dok smo pravili scenario, zato {to je to bila `urka, nekako je prirodno bilo da }e biti tu i pevawa. David i ja smo shvatili da bi bilo fantasti~no da Boba i Boske otpevaju duet zajedno. To }e qudi voleti da vide. To je katarza nakon svog mraka koji smo nagomilali dotad kroz taj humor. I Davidu je samo sinulo ’Kad zamiri{u jorgovani’. Ja li~no nisam ni neki totalni qubiteq te pesme, ali wemu je pala na pamet, re~i se lepo poklapaju sa pri~om. I to je poznat hit, puno qudi ga zna.

Film se zove ‚Jorgovani’, jer serija koju na{i junaci u filmu prave i za koju dobijaju nagradu se zove ‚Kad zamiri{u jorgovani’.

U dinami~nih 80 minuta, Cveti} je upakovao zabavu, kritiku, muziku, emociju i humor koje nam prenose na{i vrhunski glumci u ulogama koje ih prikazuju u novom i neobi~nom svetlu.

SBS na srpskom jeziku

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Policija u Gould Koustu prona{la dvogodi{we dete u stanu, devoj~ica danima bila zakqu~ana s mrtvim ocem

Policija u Gould Koustu u Kvinslendu prona{la je u jednom stanu dvogodi{we dete, a veruje se da je devoj~ica danima bila zakqu~ana sa telom svog oca.

Policija je telo Hasela Lia (31) prona{la u wegovom domu u petak ujutru, nakon {to je patrola do{la da provere da li je sve u redu sa wim, po{to se danima nikom nije javqao.

Kada su u{li u stan zatekli su dvogodi{we dete, a ustanovqeno je da je malena bila sama sa telom verovatno vi{e dana.

Dete su odmah zbrinuli i odveli u bolnicu.

Samo dan nakon ovog jezivog otkri}a, policiji je prijavqeno da je neko ukrao Lijev automobil.

sve za druge, ne misle}i na sebe”, rekao je neute{an brat.

Prema prvim informacijama, Hasel Liu je izbeglica i do{ao je u Australiju u potrazi za boqim `ivotom.

Kom{ije su za medije rekle da su ~ule ~udne zvuke u Lijevom stanu i da su potom videli nekog kako odvozi wegovu „mazdu” u subotu oko 20 ~asova.

Iz policije su potvrdili da su dobili prijavu o ukradenom vozilu, te da do danas nisu uspeli da prona|u automobil.

„Istraga o kra|i je i daqe u toku”, saop{tili su iz policije.

Lijev brat blizanac Lukas je iz Sidneja doputovao u Gould Kost u nedequ, kako bi razgovarao sa policijom. O bratu je imao samo re~i hvale i rekao je da je bio divan ~ovek.

„Uvek je pomagao drugima. Uvek je ~inio

Policija je u petak do{la u ku}u gde je `iveo nakon {to su ih zabrinuti ro|aci pozvali jer danima nisu mogli da stupe u kontakt sa wim.

U ovom trenutku nije poznato od ~ega je preminuo, a policija je rekla da nema tragova nasiqe, ali da se istraga svakako provodi.

„Telo je prona|eno u subotu oko 11.30 ~asova. Pripremili smo izve{taj za mrtvozornika”, kratko su saop{tili iz policije.

Nije poznato gde je majka devoj~ice, kao i {ta }e se sa wom doga|ati nakon o~eve smrti.

Najopasniji grad u Australiji

Kriminal mladih u Alis Springsu, u samom srcu Australije, postaje sve vi{e nacionalni problem. Gradi} sa mawe od 30.000 stanovnika, koji se nalazi ta~no na pola puta izme|u Darvina i Adelejda, ovih dana je u svim glavnim vestima. Nakon niz godina, moglo bi se re}i, neuspe{ne borbe sa kriminalom, vlasti Severne Teritorije pribegle

znat po porodi~nom nasiqu, povezanim sa alkoholom i brojnim seksualnim napadima. I drugi oblici kriminala, koji ukqu~uju ubistva, razbojni{tva, provale, kra|e i vandalizam, su veoma zastupqeni. Alis Springs je danas jedan od najopasnijih gradova u Australiji. Za brojne turiste iz zemqe ovaj grad postaje sve mawe po`eqan. Za razliku od wegovog savr{enog gradskog podru~ja, nasilni kriminal se ipak zadr`ava u uli~icama i ulicama najopasnijeg grada na severu. U Alis Springsu, deca i tinejxeri lutaju ulicama i formiraju bande koje se bave mawim kriminalnim aktivnostima kao {to je xeparewe. Me|utim, ovi rawivi mladi}i su tako|e bili `rtve raznih napada u pro{losti. Neki izve{taji navode da su ranije bili izlo`eni alkoholu, porodi~nom i seksualnom zlostavqawu. Traume kojima su i sami bili izlo`eni u

`enama. Grad ima jednu od najvi{ih stopa seksualnih napada u zemqi, sa brojnim incidentima ~ak i na javnim mestima. Visoka stopa kriminala u Alis Springsu pru`ila je priliku za kriminalce da iskoriste rawivu populaciju. Po{to mnogi qudi `ive u siroma{tvu i bore se da sastave kraj s krajem, kriminalci ih ~esto vide kao laku metu. Ovo je stvorilo za~arani krug kriminala i siroma{tva u gradu, {to ote`ava organima reda da dr`e stopu kriminala pod kontrolom. Ina~e naj~e{}i zlo~in u Australiji je kra|a. Od najgorih predgra|a Sidneja i Melburna do najizolovanijih delova Ju`ne Australije, ~ini se da je ovo najve}a pojava. Ovo ukqu~uje razne vrste kriminala kao {to su kra|a iz prodavnice, provala i kra|a motornih vozila. Prema najnovijim statistikama, dr`ava u Australiji sa najve}im bro-

su za nepopularnim re{ewem i uvo|ewem policijskog ~asa za mla|e od 18 godina. Mera je uvedena samo privremeno na dve nedeqe i va`i od 6 uve~e do 6 ujutru za oko 7.000 mladih iz ovog grada. Dok je mladi iz ovog pustiwskog gradi}a opisuju kao ne-fer jer je uperena protiv svih mladih ispod 18 godina od kojih ogromna ve}ina nema krivi~ni dosije, ve}ina me{tana tra`i da se policijski ~as produ`i. Mnogi ~ak tra`e da se policijski ~as zavede na neodre|eno vreme sve dok se kriminal mladih potpuno ne iskoreni. Naravno, nedu`ni gra|ani Alis Springsa su o~ajni jer je Alis Springs ubedqivo grad sa najve}om stopom kriminala u celoj zemqi.

Ina~e Severna Teritorija je ve} godinama ozlogla{ena po organizovanim kriminalnim klanovima. Region je posebno po-

ranom detiwstvu ostavili su duboke posledice na wihov razvoj. U 2022-23 indeks kriminala vandalizma, provala i kra|a se pove}ao, {to je Alis Springs u~inilo najopasnijim mestom za `ivot u ~itavoj zemqi. Prema agenciji za statistiku kriminala, vi{e od 50% porasta je prime}eno kod razli~itih krivi~nih dela. Kra|e su jedan od naj~e{}ih zlo~ina u Alis Springsu. I turisti i stanovnici rizikuju da im xeparo{i i lopovi ukradu dragocenosti. Prema nedavnim statistikama o kriminalu, kra|e su porasle za preko 50% samo u Alis Springsu. Ovaj alarmantan trend je ostavio mnoge stanovnike da se ose}aju bespomo}no i nesigurno i podstakao lokalne organe za uvo|ewem radikalnih mera. Jo{ jedna velika briga u Alis Springsu su ~esti seksualni napadi, posebno nad

Neobi~na

atrakcija u Australiji na koju su hrlili turisti uskoro vi{e ne}e biti dostupna

Horizontalni vodopadi su jedna od naj~udnijih prirodnih atrakcija Australije, jedinstvena me{avina reqefa i mo}nih plimnih sila za koje posetioci pla}aju veliki novac da bi ih videli izbliza.

Sme{teni u zalivu Talbot, udaqenom mestu na severozapadnoj obali zemqe, vodopadi nastaju kada se talasi morske vode izliju izme|u dva uska jaza u litici, stvaraju}i protok do ~etiri metra koji podse}a na vodopad.Decenijama su obilasci ovde obilasci bili dozvoqeni na mo}nim ~amcima, na veliko zgra`awe starosedela~kih tradicionalnih me{tana, koji ka`u da je ovo mesto sveto.

To nije jedini razlog za{to su ture brodom kontroverzne. U maju 2022. jedan ~amac je udario u stene {to je dovelo do povreda putnika i izazvalo veliku operaciju spasavawa. Incident je doveo do poziva da se obilasci obustave iz bezbednosnih razloga.

Iako su izleti ~amcem nastavqeni, zabrinutost lokalnog stanovni{tva sada je uva`ena, a Zapadna Australija, dr`ava u kojoj se nalaze vodopadi, rekla je da }e oni biti zabraweni 2028. godine iz po{tovawa.

Nisu svi zadovoqni ovim potezom. Turisti~ki savet Zapadne Australije, koji predstavqa turisti~ke kompanije u dr`avi, upozorio je da }e to odvratiti posetioce i izazvati veliki gubitak radnih mesta.

Ali to su pozdravili qudi Dambeemangadi, koji su naselili ovu oblast pre mnogo godina i veruju da ~amci skrnave vodopade.

Sme{ten u regionu Kimberli, 1.900 kilometara severno od glavnog grada dr`ave, Perta, Horizontalni vodopadi se nalaze unutar parka Maiialama, jednog od tri za{ti}ena morska parka stvorena 2022. godine, a koji su zajedni~ki dizajnirali, a sada zajedno upravqaju wima, tradicionalno stanovni{tvo i Vlada Zapadne Australije.

jem ubistava je Novi Ju`ni Vels. Me|utim, va`no je napomenuti da je ukupna stopa kriminala u Australiji ipak relativno niska u pore|ewu sa mnogim drugim zemqama. Alis Springs ima visoku stopu kriminala iz nekoliko razloga. Neki faktori koji tome doprinose ukqu~uju visoke stope siroma{tva, zloupotrebu alkohola i droga i veliku prolaznu populaciju. Pored toga, izolacija grada i ograni~eni resursi za sprovo|ewe zakona mogu ote`ati efikasno re{avawe i spre~avawe kriminala. Koliko i da li }e dvonedeqni policijski ~as za vreme {kolskog odmora dati neke rezultate ostaje da se vidi. Ipak, nerealno bi bilo o~ekivati da }e se bilo {ta ozbiqno promeniti ~ak i ukoliko policijski ~as bude produ`en na odre|eno vreme. Za re{avawe problema kriminala mladih u Alis Springsu, ali i u drugim australijskim gradovima, potrebno je ukqu~ivawe federacije u punoj meri kao i ozbiqna nacionalna strategija. Za sada sti~e se utisak da se ovim stvarima bave samo lokalni ili regionalni organi vlasti {to svakako nije dovoqno, jer je ovaj goru}i problem ve} odavno prevazi{ao lokalne okvire.

Taj potez vlade Zapadne Australije dolazi usred kritika zbog wene posve}enosti za{titi autohtonih lokaliteta u dr`avi koja se u velikoj meri oslawa na rudarstvo.

Glavni organizator putovawa brodom u Talbot Bay-u, Horizontal Falls Seaplane Adventures, presta}e da prolazi vodopadima u martu 2028. godine, a svi ostali operateri }e prestati do kraja 2026.

Nakon {to zabrana stupi na snagu, ~amcima }e i daqe biti dozvoqeno da krstare zalivom Talbot, nude}i posetiocima pogled izbliza na kaskadni spektakl koji je britanski prirodwak Dejvid Atenboro nazvao „najneobi~nijom prirodnom atrakcijom u Australiji“.

„Ova odluka odra`ava dvostruku odgovornost vlade da po{tuje kulturolo{ke stavove tradicionalnog stanovni{tva i potrebu da za{titi i podr`i turisti~ku industriju Zapadne Virxinije“, rekao je ministar `ivotne sredine te dr`ave Ris Vitbi, prenosi CNN Travel

„@elimo da qudi iskuse autohtonu kulturu kao su{tinski, `ivahan deo posete zajedni~kim upravqanim nacionalnim i morskim parkovima {irom Zapadne Australije.

Dambeemangadi su me|u desetinama autohtonih naroda koji su naseqavali Zapadnu Australiju vi{e od 50.000 godina pre nego {to su kontinent nasilno kolonizovali Britanci 1780-ih. Parcele zemqe pod kontrolom domorodaca su zatim zaplewene ili oskrnavwene.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Vlasti Severne Teritorije pribegle su za nepopularnim re{ewem i uvo|ewem policijskog ~asa za mla|e od 18 godina

Ko je misteriozni Iranac koji je zatvorio Crveno more?

Obave{tajci SAD veruju da se iza napada Huta nalazi Iran, preciznije –misteriozni operativac Abdul Reza [ahlej, koji je Amerikancima i ranije mrsio ra~une na Bliskom istoku

Tri meseca nakon po~etka vojne akcije protiv jemenskih Huta, zapadne zemqe predvo|ene Amerikancima, i daqe nisu uspele da postignu zna~ajnije rezultate i deblokiraju trgovinske rute kroz Crveno more.

Prema pisawu ameri~kog „Blumberga”, neuspeh SAD i saveznika predstavqa veliku pobedu za Iran – koji je mo`da direktno podstakao Hute da zapo~nu sa udarima na brodove, navodno povezane sa Izraelom u oktobru.

Naime, kako je objavio taj portal pozivaju}i se na obave{tajne izvore, iza kampawe Huta zapravo stoji visoki oficir iranske Islamske revolucionarne garde Abdul Reza [ahlej, kog su opisali kao „defakto komandanta jedinica Huta koje ispaquju rakete i dronove, koji ima direktnu komunikaciju sa vo|ama pokreta”.

[ahlejevo ime je dobro poznato u ameri~kim vojno-obave{tajnim krugovima, iako je wegov `ivot, kao i ve}ina aktivnosti iranske Revolucionarne garde, obavijen velom misterije.

Prema dostupnim podacima,

poznato je da je [ahlej pristupio Revolucionarnoj gardi neposredno nakon wenog osnivawa 1979, kao i da je tokom Iransko-ira~kog rata osamdesetih verovatno u~estvovao u tajnim misijama u Iraku, pre svega pru`awu podr{ke opozicionom grupama koje su se borile protiv vlade Sadama Huseina.

[ahlej je kasnije bio zadu`en za borbu protiv iranske opozicione organizacije Muxahedin e-Kalk (MeK), koja je u to vreme bila stacionirana u Iraku. Nakon ameri~ke invazije i ru{ewa Sadama Huseina, aktivnosti iranskih specijalaca bile su usmerene pre svega protiv okupacionih snaga.

Ameri~ka vlada je 2008. godine imenovala Abdul Rezu [ahleja kao jednog od organizatora „veoma kompleksne operacije” u Iraku godinu dana ranije, u kojoj je poginulo pet ameri~kih vojnika. On se tada na{ao na ameri~koj listi sankcionisanih lica.

Nakon {to su ameri~ke slu`be u oktobru 2011. godine otkrile da Revolucionarna garda navodno priprema atentat na ambasadora Saudijske Arabije u Va{ingtonu, SAD su ponovo sankcionisale [ahleja, ali i jo{ nekoliko visokih iranskih oficira, ukqu~uju}i i komandanta jedinice Kuds Kasima Sulejmanija.

Kako je navelo ameri~ko Ministarstvo finansija, upravo je [ahlej trebalo da donese kona~nu odluku o operaciji u

EKONOMSKI USPON KINE:

Industrijska aktivnost nadma{ila o~ekivawa

Kineska fabri~ka aktivnost nadma{ila je o~ekivawa u martu, podsti~u}i optimizam u pogledu sposobnosti zemqe da ostvari svoj ambiciozni ciq rasta od oko pet odsto ove godine.

Indeks menaxera nabavke u proizvodwi Cajsin porastao je na 51,1 u ponedeqak - iznad granice od 50 koja ukazuje na ekspanziju peti mesec zaredom, {to je najdu`i niz u vi{e od dve godine.

Isto tako, dr`avni proizvodni indeks PMI u martu dostigao je najvi{i nivo u godini. Kako su obe brojke nadma{ile o~ekivawa tr`i{ta, „Blumberg” zakqu~uje da je to dokaz ekonomskog oporavka Kine.

PMI indeks uzima se kao „zdravstveni presek” ekonomije neke zemqe, a kineske brojke sugeri{u da je industrijska proizvodwa pokazala otpornost i podstakla ekonomski oporavak zemqe u jeku krize sa nekretninama, pada poverewa potro{a~a i geopoliti~kih tenzija.

Va{ingtonu.

Veruje se da je [ahlej bio povezan sa ira~kom {iitskom milicijom Kataib Hezbolah, a da se od 2015. nalazi u Jemenu, ta~nije u prestonici Sani, koju su Huti zauzeli ranije te godine. Smatra se da je on najvi{e rangirani oficir zadu`en za Jemen unutar Revolucionarne garde.

Ameri~ki specijalni predstavnik za Iran Brajan Huk je u septembru 2019. objavio da Va{ington nudi nagradu od 15 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hvatawa [ahleja i ~lanova wegove mre`e.

Misteriozni iranski obave{tajac se u medijima posledwi put pomiwao po~etkom 2020. godine, kada je „Va{ington post” pisao da su Amerikanci poku{ali da ga elimini{u istog dana kada je ubijen i Kasim Sulejmani.

Ipak, za razliku od svog starog saborca, [ahlej je uspeo da se izvu~e, i tad mu se gubi trag.

Ume{anost Irana u sukob u Jemenu i napade Huta u Crvenom moru do danas su ostale obavijene velom tajne.

Mnogi zapadni zvani~nici i mediji ve} godinama optu`uju Teheran da stoji iza akcija Huta, ali i drugih ~lanica tzv. Osovina otpora, ukqu~uju}i i libanski Hezbolah i {iitskih milicija u Iraku. Te organizacije se naj~e{}e opisuju kao „iranski proksiji”.

Me|utim, portal „Politiko” je, pozivaju}i se na izvore iz ameri~ke vlade, po~etkom februara objavio da Iran ipak nema direktan uticaj na poteze {iitskih organizacija na prostoru Bliskog istoka, kao da ameri~ke obave{tajne slu`be nemaju dovoqno informacija o wihovim

odnosima sa Teheranom kako bi doneo kona~an sud o tome ko je zaista odgovoran za konkretne napade na zapadne trupe i brodove. S druge strane, Iran priznaje da podr`ava jemenske Hute, ali demantuje da im {aqe oru`je, kao i da stoji iza odluka wihovog rukovodstva.

Portal ameri~kog Kvinsi instituta nedavno je kritikovao ameri~ke zvani~nike i analiti~are koji za svaki potez Huta ili libanskog Hezbolaha u startu optu`uju Teheran, navode}i da je re~ o preteranom upro{}avawu stvarnosti i „lewoj analizi”. U tekstu se dodaje i da se te tvrdwe ~esto koriste kao opravdawe za agresivniju politiku prema Iranu, pa ~ak i direktne napade na tu zemqu, koju pored dela ameri~kog establi{menta navodno podr`avaju Izrael i pojedine arapske dr`ave.

Ukrajina od januara izgubila vi{e od 80.000 vojnika

Kijev poku{ava da ubedi zapadne saveznike da je u stawu da nam pru`i otpor i zbog toga i sprovodi teroristi~ke napade na na{oj teritoriji, ka`e ministar odbrane Rusije

Ukrajinske snage nisu uspele da postignu svoje ciqeve ni na jednom delu fronta, rekao je danas ministar odbrane Rusije Sergej [ojgu na sastanku s rukovodiocima Oru`anih snaga Rusije.

„Od po~etka godine preuzeli smo kontrolu nad 403 kvadratna kilometra teritorije novih regiona Ruske Federacije. Nastavqamo da smawujemo borbeni potencijal neprijateqa”, dodao je [ojgu i poru~io da je Ukrajina od januara ove godine izgubila vi{e od 80.000 vojnika, 14.000 jedinica naoru`awa, ukqu~uju}i i vi{e od 1.200 tenkova i drugog oklopnog vozila. Ministar odbrane Rusije je potvrdio da je kontraofanziva Ukrajine propala, kao i da ruske snage nastavqaju da potiskuju ukrajinske jedinice na zapadnom pravcu. Podsetio je da je zahvaquju}i hrabrosti i profesionalnosti ruskih vojnika, tokom proteklih mesec dana

oslobo|eno ~etiri mesta u DNR i jedno u Zaporo{koj oblasti. Uprkos odsustvu rezultata Ukrajine na frontu, kako ka`e [ojgu, Kijev kao i ranije poku{ava da ubedi zapadne sponzore da je u stawu da se suprotstavi Ruskoj Federaciji.

„Da bi to uradio, Kijev poku{ava da prenese borbe na teritoriju na{e zemqe, pribegavaju}i teroristi~kim napadima i granatirawu civila”. Prema re~ima ruskog ministra odbrane, samo u martu Oru`ane snage Rusije izvele su 190 grupnih i dva masovna napada dronovima po Ukrajini. „Uni{teni su vojni objekti i objekti energetske infrastrukture”, potvrdio je danas {ef MO Rusije. [ojgu se na sastanku dotakao i

Vojno pomorske flote Rusije i najavio novo poja~awe.

„Da bismo pove}ali borbeni potencijal Ratne mornarice, nastavqamo da je opremamo brodovima sa preciznim oru`jem velikog dometa. Konkretno, radi se malim nosa~ima raketa tipa ‚karakurt’. Glavni brod ove serije, ‚ciklon’, u{ao je u sastav Crnomorske flote i uspe{no ispuwava postavqene zadatke”, rekao je [ojgu i dodao da se o~ekuje da }e do kraja godine flota dobiti jo{ tri takva broda. Potvr|eno je i da se radi na serijskoj proizvodwi patrolnih brodova projekta 22160. Izgradwa petog takvog broda pod nazivom „Viktor Veliki” je u zavr{noj fazi, dodao je ministar.

Radim te`e, biram komediju

Mnogo puta pokazalo se da je ^kaqu stvorila publika, a ne akademija. Nisu ga stvorili ni kriti~ari koji su ^kaqinoj ume{nosti da otkrije jedan novi svet estrade otpisali dostojanstvenu etiku i estetiku

Pi{e Marijana Terzin Stoj~i} za „Politikin magazin”

Ponikao iz qubavi Hristine i ^edomira, ro|eni Kru{evqanin, prvoaprilac po ro|ewu i osvedo~eni {aqivxija, Miodrag Petrovi} ^kaqa do danas je ostao neprevazi|en komi~ar na{ih prostora. Zahvaquju}i ^kaqi, ~iji je „~akqasti”, suvowav izgled u mladosti doneo neobi~an nadimak i osobenu gluma~ku pojavu, mi, qudi sa ovih prostora zavoleli smo sebe. Lekovitom glumom u~inio je da prebolimo sve mawkavosti sopstvene naravi. Na`alost, i u wegovom slu~aju, doka`emo da uspeh najte`e pra{tamo. Dok mewamo kanale i pratimo „naknadno snimqenim smehom podvu~ene i montirane” sitkome, priznajemo da tek ne~ijim odlaskom razumemo {ta smo izgubili. Oseka dobrog humora nastupila je ^kaqinim izostankom sa scene. Pored wega nikada nijedan smeh nije naknadno sniman. On se u stvarnim uslovima i realnom vremenu protezao i sna`io svakim ^kaqinim nastupom.

Prili~no je te{ko savremenicima objasniti kakvu je euforiju gra|ana okupqenih oko radio-prijemnika proizvodilo slu{awe Vesele ve~eri, a tek `iva snimawa najdugove~nije radio-emisije Radio Beograda, ~ija je prva {pica odjeknula pre ta~no 75 godina. Te 1949, kao ~lan Radio-drame, malo je poznato, ^kaqa je stupio najpre kao novinar! Jo{ je te`e poverovati da je, recimo, jedan pozori{ni poklonik pogledao prvih sto izvo|ewa predstave Zajedni~ki stan, koji je napisao Guta Dobri~anin, ne sawaju}i da }e skoro pola veka kasnije, i pored upornog izbegavawa kritike da komad afirmi{e, biti progla{en najboqim dramskim tekstom posle rata.

SRPSKI BASTER KITON

Mnogo puta pokazalo se da je ^kaqu stvorila publika, a ne akademija, koju nije zavr{io mada je posle rata 1946. ba{ iz tog razloga do{ao u Beograd. Nisu ga stvorili ni kriti~ari koji su ^kaqi-

noj ume{nosti da otkrije jedan novi svet estrade otpisali dostojanstvenu etiku i estetiku. U ~emu je to ^kaqa najvi{e uspeo? Zadu`io je doma}u kinematografiju onom vrstom gluma~kog izraza koja nije imala lak istorijski razvoj, te jo{ od starih Grka smatrana ni`im dramskim rodom. Zamislite koliko je vremena od petog veka pre na{e ere bilo potrebno da priznamo da je smeh lek! U jednoj od mnogobrojnih monografija posve}enih Miodragu Petrovi}u ^kaqi, predan istra`iva~ Dragana ^oli} Biqanovski podse}a da su teorija i literatura u Srbiji dugo bile ograni~ene samo na analize komediografskih dela Branislava Nu{i}a, Koste Trifkovi}a ili Jovana Sterije Popovi}a, ali ne i tuma~e wihovih likova. ^kaqa je u~inio da se promatrawa i ocene komedije pomere na sam lik! Tako je tekst slu`io wemu, a ne on tekstu. Tako je uspeo da prevazi|e i svoje vrednosti. Pre wega su to donekle zapo~eli ^i~a Ilija Stanojevi} i Qubinka Bobi}. I ^kaqa se na{ao na wihovom umetni~kom tragu. Igrao je ~ak u jednoj re`iji Qubinke Bobi}, a ulogu Nixe Jogranxije tuma~io u komadu ^i~e Stanojevi}a Dor}olska posla (premijerno izvedenog u Narodnom pozori{tu 1909), koju je ~etrdeset tri godine kasnije postavio u Beogradskoj komediji Du{an Antonijevi}. ^kaqin `ivot i susreti obiluju brojnim sud-

binskim vezama. Wegov otac, vredan radnik, bio je ~esto pred izbore poslu{nik radikalskog predsednika op{tine u Kru{evcu, strica Novaka Novaka, s kojim }e ^kaqa kasnije veoma plodno sara|ivati. Drugovao je najpre grade}i svoje malo pozori{te iza ku}e s Milanom Puzi}em, kasnije porodi~no s Gitom Predi} Nu{i} i Dobri~aninom, koji ga na po~etku karijere uvodi nakratko u Pozori{te „Bo{ko Buha”, ba{ kada je gluma~ka neizvesnost pokazala zube. Ipak, wegovom umetni~kom putu doprineli su pre svega zavet smehu i profesor nema~kog jezika Borisav Mihajlovi}, ~iju je gluma~ku diplomu potpisao li~no Branislav Nu{i}. Kako je zbog zdravqa napustio Beograd i do{ao u Kru{evac, glumom je uspe{no inficirao generacije kru{eva~kih |aka, me|u wima ^kaqu i \uzu. On je prepoznao ^kaqin talenat, bodrio ga, nau~io da posmatra qude i pojave koje }e kasnije primeniti u profesionalnom `ivotu, postaju}i lako srpski Baster Kiton ili jo{ omiqeniji nam doma}i Xeri Luis. Samom ^kaqi uzori su bili kru{eva~ki glumac Mija Nuparac i ^arli ^aplin. [to se tog spomenutog zaveta siroma{nog de~aka ro|enog kao ~etvrto dete u porodici Petrovi} ti~e, izre~en je na kru{eva~koj klupi da }e „kroz ceo svoj `ivot poku{ati da qude u~inim sre}nim”. Preko piqarske tezge gde je pomagao, ^kaqa je kao de~ak posmatrao na terasi obli`weg hotela taj vrli umetni~ki svet koji je dolazio u kulturnim doga|ajima i gostovawima oboga}en Kru{evac. Gromki smeh @anke Stoki} nije zaboravio, sve misle}i da „samo qudske veli~ine mogu da se smeju” jer kod ku}e zbog nema{tine i nije bilo mnogo smeha. I uspeo je!

U nedostatku tako o~ekuju}ih i potrebnih priznawa koja su mu, {to zbog nedostatka partijske kwi`ice, {to zbog tada{we nesigurne elite izmicala do kraja `ivota, usred karijere na tron „gluma~kog fenomena” postavio ga je iskreni kriti~ar Bora Gli{i}, sorbonski |ak, erudita. Doslovce mu je uz rame stala i kritika avangardne drame u Firenci koja je ^kaqu ocenila kao velikog glumca moderne jugoslovenske umetnosti, {to je u autorskom tekstu Politici podvukao Aleksandar Popovi}, u ~ijoj je drami Krme}i kas ^kaqa trijumfovao kao Todor. Bio je to drugi i posledwi nastup glumca u Ateqeu 212, jednako uspe{an kao i uloga Vladimira u prvoj predstavi ovog pozori{ta ^ekaju}i Godoa, gde je zamenio Qubu Tadi}a novembra 1957. Beogradska komedija nazivana razli~itim imenima dok se nije geografski opredelila kao Pozori{te na Krstu, bila je ipak ^kaqina scena. Tu je odigrao najvi{e predstava, pre svega kao slobodan umetnik ~asno nose}i sve istovremene anga`mane na televiziji i filmu.

@IVOTNI

U martu 1946. nakon je do{ao na studije u Beograd, rukovodilac dramske sekcije liti~are. Statira u Humoristi~kom, vremenom pozori{tu pa ulazi nagovor Milana Puzi}a. Da ni naizgled najtragi~niji ^kaqinom `ivotu, pokazuje dvostrukoj navodnoj smrti Sre}om, ne i stvarnoj. Kao grada na jednom projektu u daju}i ceradu s krova, ^kaqa U isto vreme i u istoj bolnici bolesnik istog imena i pa se svega dva dana posle pronosi vest o preranoj ^kaqinoj na anegdota bila je plod scena u wegovom debiju Crveni ra rediteqa Gustava Gavrina deo – streqawe ^kaqe u gora{kog zarobqenika koji {to i dovodi do stradawa. pred kamerama dr`ao lekcije. mnazije koji {etaju}i po stvarnu upalu plu}a u filmu na sat (1958) i opet drag

Ta{majdanu (1968) Stoleta

Sini{e Pavi}a, koji ga ne}e `ivotu i podeli za ekranizaciju vetar, progla{enu u nekim seriju svih vremena. ^kaqa dao jer je Firgu trebalo Vesna ^ip~i}, koju su serija zvezde prisetila se na otvarawu slovenskoj kinoteci autora i uvek duhovite saradwe joj je napisao kratku pesmu: ali toga nije bila svesna, p~i}, bila je Vesna ^ip~i}.”

Uz izuzetak televizijskih \or|evi}em, ^kaqa je od dvadeset dugometra`nih lom \uki}em i Sojom Jovanovi}, iza{la je iz pozori{nih me|u prvima, ali dramski ka uloga zvonara i vo|e filmu o gradwi hidroelektrane Pravi bum i zvani~no uzdizawe filmske ode po~iwe {ezdesetih, i moda (1960) Qubomira Radi~evi}a viji suparni~kih firmi, zovanim pozori{nim fenomenom Gute Dobri~anina u re`iji {est godina ranije po~eo `ivot. Predstava izvedena puta snimqena je za {est lu Milene Dravi} i Branke je i najgledaniji film tog vi je tako|e snimqen i Bog Lole \uki}a, gde se ^kaqa titetima Predraga i Nenada, 1958. koje je godinu kasnije film. Nema malih bogova filmovane su adaptacije \uki}a, {to su ujedno i svih epizoda sa~uvani u dokumentaciji je Beograd. To {to su rade}i ri kao nerazdvojni tandem i Miodrag Petrovi}, oslikavaju}i karijeristu v. d. Raku i trudbenika `eqnog pravde kuvara Jordana, jedan jugoslovenski filmski

NACIONALNO

I film „Na mesto gra|anine \uki}a iz 1964. nastao je naziva i doveo do nastavka dijom na vesterne Zlatna vog duha, neisprekidane nog portretisawa likova, daha. ^kaqa je igrao u tri Soje Jovanovi} jer su poput nanost de~jeg duha i razma{tanost. iz 1964, zahvaquju}i Soji, bro znanog Nu{i}evog svetskog ne Jovan~u Mici}a. Vedrinu MIODRAG

komediju

ZAPLET

demobilizacije, ^kaqa Beograd, ali je najpre bio sekcije koja je pratila poHumoristi~kom, kasnije Saulazi u Radio Beograd na Da bez komi~nog zapleta najtragi~niji momenti ne prolaze u pokazuje ~iwenica o wegovoj smrti na po~etku karijere. Kao uposlenik Radio Beou Bioskopu „Avala”, ski^kaqa pada i lomi rebra. bolnici hospitalizovan prezimena upokoji se, posle ven~awa s Dragicom ^kaqinoj smrti. @ivotzabune, a prva filmska Crveni cvet (1950) nameGavrina da snimi lak{i ulozi profesora i lokoji krije radio-stanicu, stradawa. ^kaqa je tri puta lekcije. Kao profesor gifilmskoj ki{i zaradi filmu ^etiri kilometra drag profesor u Vi{wi na Stoleta Jankovi}a po tekstu ne}e zaboraviti u Boqem ekranizaciju romana Vru} nekim zemqama za najboqu ^kaqa je i ovaj put opravda igra Bata Stojkovi}. serija i film vinuli me|u otvarawu izlo`be u Jugoautora Irine Kondi}, divne sa starijim kolegom koji pesmu: „Bila je lepa Vesna, svesna, lepa ko najlep{i ri^ip~i}.” televizijskih saradwi sa Acom od 1950. do 1993. snimio filmova, najvi{e s LoJovanovi}, a ve}ina wih propostavki. Hronolo{ki dramski aktuelna je dvostrusabotera u \uki}evom hidroelektrane „Jezero” (1950). uzdizawe komediografske {ezdesetih, filmom Qubav Radi~evi}a o modnoj rete iste godine ekranifenomenom Zajedni~ki stan re`iji Marjana Vajde, koji je po~eo svoj uspe{an scenski izvedena neverovatnih 480 dana, uz ulazak u podeBranke Veselinovi}. Postao tog vremena. Po predstaBog je umro uzalud (1969) ^kaqa igra dvostrukim idenNenada, kao i Tu|e dete iz kasnije preto~eno u istoimeni i Sre}a u torbi iz 1961. Servisne stanice Lole jedini filmski zapisi dokumentaciji Televizirade}i jo{ od Vesele ve~etandem uspeli Mija Aleksi} oslikavaju}i ambicioznog trudbenika velikog srca Jordana, nije dostigao nifilmski duet.

NACIONALNO BLAGO gra|anine pokorni” Lole je iz TV emisije sli~nog nastavka saradwe 1967. paropra}ka. I svuda je vrcageste i {iroko razvijelikova, ostavqao publiku bez tri filmska ostvarewa poput najbli`ih delili tarazma{tanost. Put oko sveta Soji, uveo je u na{ svet dosvetskog putnika iz JagodiVedrinu i razigranost pode-

lili su u novoj saradwi, filmu po delu Branka ]opi}a Orlovi rano lete (1966), gde se jogunasta uhoda, poqar Lijan ~ini i naj`ivopisnijim. Usledila je i tre}a, umalo kobna saradwa na filmu Silom otac (1969), kada je ^kaqa gotovo napustio snimawe zastra{en utapawem splava na kojem traje filmski lumperaj do zore sa sve upaqenim reflektorima, ~iji je kratak spoj umalo doveo do pogibije Esme Rexepove, Dare ^aleni} i wega. Usledio je film Biciklisti Puri{e \or|evi}a. Iako je u osmoj dekadi pro{log veka snimio samo dva filma Paja i Jare i Avanture Borivoja [urdilovi}a, oni nastaju kao kruna TV pojavqivawa u prethodno snimqenim serijama Kamionxije (1973) i Vru} vetar (1979), donose}i novi talas apsolutno neverovatne popularnosti. Prethodio im je niz drugih TV serija i komedija Qubav, ah qubav, Krug dvojkom i Qubav na seoski na~in, gde je ^kaqa kao stric Gvozden smetewaku Miloradu (Dragan Zari}) sna`no uticao, kao i ceo projekat, na posve druga~iji prikaz sela. Ako se neko tako dostojno dru`io s Nu{i}em, pokloniv{i mu se i na kraju svog gluma~kog puta, onda je to ^kaqa. Samo sa Aleksandrom \or|evi}em snimio je nekoliko adaptacija Nu{i}evih dela Pokojnik, Narodni poslanik, Dr... na {ta u aktuelnom mese~niku, stru~nom ~asopisu Kinoteka podse}a i Ana Marija Rosi. I sa ekrana, i u pozori{tu, ^kaqa se posledwi put poklonio publici iz re`ija svog sina ^edomira Petrovi}a. U pozori{tu Du{ko Radovi} 1988. igrana je Nu{i}u s qubavqu, gde je ^kaqa tuma~io doma}eg komediografa povodom pedeset godina wegove smrti. Posle dru`ewa sa [urdom, punih trinaest godina trajala je ^kaqina gluma~ka pauza do uloge Milutina u kompletno osmi{qenom projektu ^edomira Petrovi}a Ruski car (1993) o starcima (^kaqa i Mira Bawac) koje je rat razdvojio, a oni se ponovo sre}u na mestu davnog rastanka, ispred centralne beogradske kafane. ^kaqa, glumac bez diplome odbranio je struku boqe nego ijedan kolega kada je odbio tuma~ewe kritike i parodije o glumcima u jednoj epizodi Vesele ve~eri, {to ga je posle deset godina rada ko{talo posla i izlaska iz Radio Beograda. Tako skroman, jednostavan porodi~an ~ovek, izrastao je u rasko{nog tuma~a duha i ~iste, nepatvorene komedije. Nikad zabavqa~, uvek umetnik koji bi s dramskim pauzama iza{ao na kraj, ali niko kao on s komi~nim ubrzawima i uskla|enim ritmom pokreta, mimike i govora. S pravom nosi titulu koju mu je pre skoro pola veka dodelio ~uveni Branko ]opi}: „^kaqa je na{e nacionalno blago!” Kako se mi prema wemu odnosimo, zavet je za neku novu klupu i promi{qawe u Kru{evcu, Ra`wu i diqem cele Srbije.

U Jugoslovenskoj kinoteci do septembra traje izlo`ba posve}ena veku ro|ewa na{eg gluma~kog velikana Pobeda osmeha.

*Autor je stru~ni arhivista i saradnik za doma}i film Jugoslovenske kinoteke

[OBAJI]EVO PLATNO ZA GINISA: Na izlo`bi u Prijedoru i do sada neizlagana slika ~uvenog slikara

Me|u 13 slika i {est skulptura iz privatnih kolekcija, koje }e se na}i na izlo`bi „Ve~iti trag” Milo{a [obaji}a, u Galeriji „Sreten Stojanovi}” u Prijedoru, nalazi se i jedna koja nikada do sada nije izlagana.

Re~ je, u stvari, o modelu za najve}u sliku koja je trebalo da bude postavqena na zgradi Uprave za trezor Ministarstva finansija, na Obili}evom vencu, u Beogradu.

Prema re~ima [obaji}eve udovice Maje T. Iskjerdo, ovo veliko platno, ~iji }e model pod imenom „Korak-pe{ak” posetioci mo}i da vide po prvi put, ra|eno je {est-sedam meseci, ekolo{kim bojama. Veli~ina slike je 20 puta 11 metara.

PUTUJU]A IZLO@BA PO KINI

- Do danas slika nije postavqena jer je trebalo uraditi ram i na}i na~in da bezbedno bude instalirana na spoqnu fasadu zgrade i za{ti}ena, s obzirom na to da je izuzetno velika i te{ka. Trebalo je da u|e u Ginisovu kwigu rekorda kao najve}a slika na jednoj zgradi u svetu. Milo{ je u me|uvremenu preminuo, a platno se u mini-rolnama, koliko znam, nalazi u depou Ministarstva za ekologiju, jer je u saradwi sa wima i ra|eno, uz kori{}ewe ekolo{kih boja - ka`e na{a sagovornica.

Maja Iskjerdo nam otkriva i da su u toku razgovori vezani za putuju}u izlo`bu po Kini, koja bi trebalo da bude realizovana na jesen. Osim desetak [obaji}evih slika, planirano je da postavku ~ine i dela srpskih slikara: Mili}a od Ma~ve, Drago{a Kalaji}a i Mome Kapora. Slika

za Prijedor, ali je odlo`ena iz tehni~kih razloga. Budu}i da je u me|uvremenu oti{ao sa ovog sveta, sada ispuwavamo wegovu `equ. Ujedno, postavka }e otvoriti novi ciklus prijedorske galerije, posve}en srpskim umetnicima koji su `iveli i stvarali u Francuskoj.

Izlo`ba „Ve~iti trag” bi}e sve~ano otvorena u Galeriji „Sreten Stojanovi}”. Odr`ava se pod pokroviteqstvom ove galerije i udru`ewa „Milo{ [obaji}” i traja}e do 10. maja 2024.

- Posetioci }e mo}i da vide radove u vlasni{tvu Milo{evih prijateqa, koji su se okupili i re{ili da izlo`e na poklon dobijene slike i skulptureka`e Maja T. Iskjerdo. - Milo{ je 2018. godine imao izlo`bu u Bawaluci i ona je trebalo da produ`i

Milo{ [obaji}, jedan od najzna~ajnijih srpskih i evropskih slikara, preminuo je u Beogradu, 24. aprila 2021. Iza sebe je ostavio vi{e od 80 samostalnih izlo`bi {irom planete i u~estvovao je na oko 500 grupnih. Wegova dela se nalaze u tridesetak muzeja savremene umetnosti u svetu. Dobitnik je niza nagrada u Srbiji. Ruska Duma mu je dodelila 2018. godine orden po~asnog gosta Rusije, a 2019. godine dobio je i Zlatnu medaqu Srbije za izuzetne zasluge u oblasti kulturnih delatnosti, posebno slikarstva.

”Korak-pe{ak”

VESTI IZ MITROPOLIJE ANZ

VISOKOPRE^ASNI PROTOJEREJ-STAVROFOR PROF. DR MILO[ VESIN DOPUTOVAO U AUSTRALIJU U RADNU POSETU

U ponedeqak, 25. marta 2024. godine, u radnu posetu Australiji iz ^ikaga u SAD, doputovao je uva`eni profesor Visokopre~asni protojerej-stavrofor Prof. dr Milo{ Vesin. Episkop australijsko-novozelandski Siluan primio je protojereja Milo{a u svojoj rezidenciji u Kabramati. Nakon srda~nog prijema, dobrodo{lice i razgovora, usledila je poseta kolexu Sveti Sava u Varovilu gde je profesor upoznat sa ovim projektom od prvostepenog zna~aja za Srpsku Crkvu i wenu misiju u Australiji. Proti su predstavqeni dosada{wi radni rezultati, kao i daqa vizija za budu}nost prve zvani~ne dnevne {kole zajednice Srba u Australiji.

Blagoslovom Wegovog Preosve{tenstva, otac Milo{ }e u narednom periodu, u skladu sa vremenskim mogu}nostima, odr`ati nekolicinu predavawa, kao i razgovore sa mladima u Sidneju, Melburnu i Brizbejnu.

Predavawe prote Milo{a Vesina u Blektaunu

U subotu, 30. marta 2024, prota Milo{ Vesin, koji je po blagoslovu Vladike Siluana doputovao iz ^ikaga, odr`ao je u Blektaunu predavawe na temu pokajawa i ispovesti.

Prota Milo{ slu`io je ve~erwe u prepunom hramu Svetog Nikole dok su pevnicu vodili arhijerejski namesnik sidnejski prota Miodrag Peri} i ipo|akon Petar Raji}.

Nakon ve~erwe slu`be ~lanice Kola Srpskih Sestara “Jugovi}a Majka” pripremile su poslu`ewe za oko dve stotine posetilaca koji su skupili ovom prilikom.

Sala je bila ispuwena do posledweg mesta a prota Milo{ odr`ao je izuzetno nadahnuto predavawe o pokajawu i ispovesti. Nakon vi{e od dva i po sata razgovora narod je i daqe pa`qivo slu{ao i u~estvovao u bogonadahnutom i inspirativnom razgovoru. U ponedeqak je odr`ano predavawe i za omladinu.

MOLITVENI ISPRA]AJ \URE RADANA

U utorak 26. marta 2024. godine, molitveno je ispra}en na ve~ni po~inak \uro

(\uka) Radan, dugogodi{wi ~lan i jedan od utemeqiva~a Crkvene op{tine Svetoga Save u Inglsajdu i nosilac Ordena Svetog Save II Stepena.

Opelom je na~alstvovao Episkop Siluan uz saslu`ewe Visokoprepodobnog arhimandrita Militiadisa (Krisavgisa) - klirika Gr~ke Pravoslavne Arhiepiskopije i sve{tenstva Srpske Pravoslavne Mitropolije i molitvenog prisustva velikog broja naroda.

Na opelu, po blagoslovu Episkopa, obratio se Visokopre~asni protojerej-stavrofor Sa{a Radoi~i}, paroh prokatedralnog hrama Svetoga Save, koji se ispred parohije oprostio sa pokojnim \urom.

Episkop se zatim obratio izraziv{i najdubqe sau~e{}e porodici u ime svoje, sve{tenstva i vernog naroda Svetosavske crkve na Petom kontinentu, kao i blagodarnost pokojnom \uri za wegovo delo qubavi prema svojoj Majci Crkvi i Srpskom rodu.

Izvor: Mitropolija ANZ

KAKO SAM PRODAO AUSTRALIJSKE OFICIRE (1)

Pi{e: Marko

Lopu{ina

Rade}i na kwizi kazivawa Trivuna Ivkovi}a, biv{eg upravnika KP Doma Sremska Mitrovica, prijateqa Slobodana Milo{evi}a i ~lana SPS-a do{li smo kroz razgovor i ispovest do pri~a kako je popularni Triva u zatvoru ~uvao strane {pijune. Kwiga ima radni naslov „^uvar tajni opasnih qudi“.

Ivkovi} je bio upravnik mitrova~ke tamnice od 1994. do 2000. godine. U to vreme suo~io se najvi{e sa {pijunima koji su radili za tajnu slu`bu Hrvatske. Me|u wima bilo je Hrvata, Srba, Ma|ara, ali i Australijanaca. U ovom zatvoru Triva je bio ~uvar hrvatskih {pijuna i agenata.

Wih je, ina~e, me|u svim stranim {pijunima koji su pohodili Srbiju bilo najvi{e. Naro~ito u ratno vreme devedesetih godina kada je otkriveno nekoliko {pijunskih kanala, koji su iz Srbije preko Ma|arske vodili ka Hrvatskoj.

HRVATSKI [PIJUNI

uuu Australijski humanitarci i {pijuni Stiv Prat, Piter Volas, oficiri NATO uhap{eni su i osu|eni u Srbiji. Trivun Ivkovi} ih je prodao dr`avi Australiji. Pu{teni su na slobodu po~etkom jula 1999. godine. Odve`eni su i predati dr`avi Hrvatskoj. Kada su stigli u Australiju, tamo{wi mediji su pisali bajke o Trivunu Ivkovi}u kao o spasiocu dvojice australijskih oficira

su Tigar, Krtica, Slavija, Don, Brko, @ivko, Tino, Ministar, Avion, Kec, Pakrac. ZATVORENICI KAO CINKARO[I

Izraelski {pijun na robiju u KPD Sremska Mitrovica bio je izuzetno tajanstvena li~nost. Imao je rusko ime Jir`i, a zapravo je bio Aveq. On je kao agent Mosada radio u Briselu kao vojni ata{e. Tamo je koristio belgijsko ime. Prikupqao je podatke o Rusima, Srbima, Jevrejima na visokim funkcijama u Evropi i isporu~ivao ih tajno Englezima, Nemcima i Amerikancima. Razotkriven je i uhap{en u Novom Sadu, jer je po Sremu tra`io skriveno srpsko zlato i zlatni rimski nakit.

Delovao je protiv interesa Srbije, pa je izraelski {pijun Aveq osu|en na {est godina zatvora. Zbog pristojnog vladawa i politi~ke nagodbe Srbije i Izraela agent Aveq je pu{ten da se vrati ku}i. Kasnije se u Beogradu pojavqivao kao spretni biznismen iz Tel Aviva.

- Burnih devedesetih godina kroz na{ zatvor u Sremskoj Mitrovici pro{lo je i tridesetak osu|enih Rusa. Nisu to bili borci, pla}enici ili dobrovoqci, ve} civili, poslovni qudi, ali i poneki ruski {pijun, koji su tra`e}i boqi `ivot u Jugoslaviji kr{ili zakone. Dovo|eni u sud i odvo|eni na robiju – nabraja Triva.

- U vreme kada sam ja bio upravnik zatvora 1995. godine Vojska SRJ je {turim saop{tewima obavestila javnost da je uhapisila trojicu oficira iz garnizona u Subotici, Podgorici i Ba~koj Topoli koji su radili za hrvatsku tajnu slu`bu. Po~etkom 1996. na optu`eni~koj klupi Vojnog suda u Beogradu na{ao se i major Marin Mari}, koji je za cinkarewe SRJ i VJ dr`avi Hrvatskoj dobio petnaest godina robije. Ovako visoka kazna zatvora izre~ena mu je jer je major Mari} uspeo da formira {pijunsku mre`u Sigurnosno obave{tajne agencija (SOA) na tlu SRJ, u kojoj su se nalazili, kako je istraga pokazala, i wegova supruga Qubica Mari}, zatim potpukovnik Marijan Sperwak, major \uro Hara~ek i izvesni @eqko Radanovi}. Ova ~etvorica {pijuna Mari}, Sperwak, Hara~ek i Radanovi} robijali su kod nas u Sremskoj Mitrovici – otkriva nam Triva. Potpukovnik Marijan Sperwak, major \uro Hara~ek i @eqko Radanovi} bili su Srbi i Hrvati. Osu|eni su na po osam godina zatvora. Upravnik Triva ih je kada su do{li u zatvor odmah zaposlio. Sperwak, Hara~ek i Radanovi} su bili slu`benici u pogonu za proizvodwu metalnih artikala, a Mari} je radio u zatvorskoj {tampariji.

- Iz razgovora sa wima, iz dokumentacije sa su|ewa otkrio sam da su hrvatski {pijuni u Srbiji odavali velike vojne tajne, ~ak iz one iz General{taba VJ, jer su tamo imali svoje qude. Snimali su vojne pozicije JNA, vrbovali na{e oficire i vojnike, merili snagu Srba na KiM. Podatke su prikupqali sami kao vojna lica, ali su ih slali u Zagreb preko svojih `ena Hrvatica. Motivi za wihov {pijunski rad bio je novac, jer su odli~no bili pla}eni – kazuje Triva. Iz slu~ajeva {pijunke Ankice, koja je bila hrvatski agent u Ni{u, kao i agenta Karla iz Novog Sada vidi se da su Hrvati na slu`bi u Srbiji i izbegli hrvatski Srbi bili pod stalnim pritiskom hrvatskih tajnih slu`bi da se bave {pijuna`om u korist Hrvatske. Oni su mahom rade}i u Beogradu, gde su na dnevnom nivou dobijali poverqive podatke i depe{e, nosili su u Hrvatsku, zavodili i pravili dosijee sa tamo{wim bezbedwacima.

- Sa hrvatskim osu|enim {pijunima u KPD Sremska Mitrovica nije bilo nikakvih problema. Oni su disciplinovano radili dr`e}i se propisanog reda. Kao stranci bili su u paviqonu na drugom spratu sa ostalim zatvornicima iz inostranstva.

[pijunski rat Hrvatske protiv Srbije se nastavqa. Svojevremeno je Uprava bezbednosti Ministarstva odbrane Srbije (KOS) objavila podatak da je tokom 21. veka evidentirano 260 stranih agenata u armiji i u dr`avi, a da je najvi{e me|u wima bilo {pijuna koji su radili za dr`avu Hrvatsku. Najvi{e ih je interesovalo da do|u do strogo poverqivih dokumenata su spiskovi Srba u Hrvatskoj koji su se bavili obave{tajnim radom za Srbiju, kao i spiskovi srpskih obave{tajaca, najve}im delom iz Vojske Republike Srpske Krajine. Tra`ili su podatke o novim srpskim politi~kim vo|ama. Wihovi pseudonimi ili kodna imena hrvatskih agenata bili

- Pripadnicima Vojske Jugoslavije hrvatskog porekla je re~eno da ostanu da `ive i rade u Srbiji, da se pritaje i da ne napu{taju JNA, kako bi je podrivali iznutra odaju}i armijske najve}e vojne tajne. Izbeglice su ucewivane da ne}e dobiti penzije, da }e im ro|aci ostati u zatvorima, da }e im ku}e i stanovi biti oteti, ako ne u~ine ne{to korisno da izdaju dr`avne tajne Srbije – obja{wava Triva.

Jedan Rus je na primer, bio osu|en na 17 godina jer je u Crnoj Gori iz osvete ubio jednog tamo{weg Albanca. Uradio je to brzo i lako, jer je bio biv{i specijalac ruske jedinice „Kobre“. Kao stranac u`ivao je za{titu ambasade Rusije u Beogradu, ruskih diplomata, ali i Me|unarodnog Crvenog krsta.

Trojica Rusa bili su, tako|e, ubice, jer su likvidirali svoje poslovne partnere zbog toga jer su ih varali i pqa~kali. Po ruskom poslovnom kodeksu takva dela su ka`wavana smr}u u Rusiji ili gde god Rusi `ive i rade. Ova trojica zatvorenika ruskog porekla nisu `eleli da se ispovedaju upravniku Trivi, pa je on aktivirao svoju tajnu slu`bu LOS. - Moja Lopovska obave{tajna slu`ba radila je unutar zidina mitrova~kog zatvora. Weni obave{tajci su bili, ponajvi{e kriminalci, ali i po neki politi~ki zatvorenik. Kriminalci, mafija{i i ubice, ma koliko delovali opasno i jako, kada su na robiju postaju mekani i poslu{ni cinkaro{i. Oni su za sitne pogodnosti ili za 10 nema~kih maraka rado ogovarali svoje cimere iz }elije ili cinkarili druge osu|enike meni. Tako sam ukr{taju}i informacije ovih dou{nika saznao da je ovaj Rus bio agent KGB i da je kao specijalac ratovao u Avganistanu. Da je nastavio posle povratka u Evropu da se ilegalno ali li~no bori protiv islamista i muxahedina u Jugoslaviji. Taj Rus ubijao neke muxahedine u na{oj zemqi – otkrio je Triva tajnu jako opasnog zatvorenika ruskog porekla.

Osu|enici iz Rusije su se, uglavnom u zatvoru pona{ali normalno. Bili su zadovoqni da imaju tri obroka sa mesom dnevno, da imaju pravo na posete ~lanova porodice, da ih svi razumeju kad govore ruski i da imaju dobre poslove.

- Zatvor u Sremskoj Mitorvici nije u moje vreme bio kaznionica. Osu|enici su ka`weni na sudu, a u na{em zatvoru su slu`ili svoju kaznu tako {to su je odra|ivali u nekom od na{ih pogona. Jedan Rus je, na primer, bio odli~an elektri~ar, pa nam je odr`avao rasvetu i sve elektri~ne ure|aje. Drugi je bio konstruktor kosmi~kih brodova, pa sam ga zaposlio u pogonu proizvodwe vu~nih vozila, da nam re{i problem spajawa prikolica. Tre}i je bio stalno de`urni redar u paviqonu i redovno je svakog zatvorenika nedoli~nog pona{awa, pa i Rusa „ube|ivao“ da bude pristojan i normalan ~ovek – pri~a Triva. Kraj u slede}em broju

Triun Ivkovi} kao upravnik KPZ Sremska Mitrovica KPZ Sremska Mitrovica

Filipini - zemqa sa vi{e od

7.000 ostrva

Filipini, zemqa bezbroj ostrva, ~okoladnih brda, nestvarno plave vode i pe{~anih pla`a je tek skoro postala jedna od poznatijih turisti~kih destinacija u Aziji. I daqe se po razvijenosti turizma nalazi iza Tajlanda, Balija ili Japana. Neki tvrde da sada na Filipinima mo`ete videti kako je Tajland izgledao pre 30 godina, pre nego {to ga je zadesio komercijalni turizam.

Dakle, nikada nije bilo boqe vreme da posetite Filipine, dosta se ekonomski razvio, po~eo da se okre}e ka turizmu, ali i daqe ne predstavqa skupu destinaciju koju ve~ito opseda veliki broj turista. Uz to, ne mo`e se ne napomenuti i da je putovawe u ovu dr`avu dosta lak{e priu{titi u odnosu na druge turisti~ki razvijenije zemqe, a za mawe novca }ete dobiti mawe gu`ve i posete ostrvima od kojih jednostavno zastaje dah.

U su{tini samo je pitawe vremena kada }e ova zemqa postati sinonim za luksuzno letovawe. Ako smo vas ubedili da razmislite o Filipinima kao potencijalnoj destinaciji za slede}e putovawe, red je i da vam preporu~imo najzanimqivije atrakcije.

STARI GRAD MANILA

Ako na Filipine do|ete avionom, onda je prvi grad koji }ete upoznati Manila, prestonica dr`ave. Ona je ujedno najve}i grad, sa najve}im brojem stanovnika i najurbanija je. Definitivno nije ono {ta ste o~ekivali kada ste gledali slike filipinskih ostrva na internetu. Ba{ iz tog razloga se mali broj turista zadr`ava u Manili i `uri ka ostrvima i ~istoj vodi. Ali, to mo`e biti gre{ka. Iako pomalo podse}a na Bangkok, iako ima dosta gu`ve na ulicama, tr`ni centri i vi{espratnice nisu jedino {ta ovaj grad nije da ponudi.

Iskoristite priliku {to se nalazite u glavnom gradu Filipina, mestu koje najvi{e govori o kulturi i istoriji ove dr`ave. Pro{etajte do starog grada, koji je znatno ti{i i ima sasvim druga~iju atmosferu. Toliko druga~iju da }ete se zapitati da li se nalazite u istom gradu.

Razlog tome je {to su Filipini bili deo {panske kolonije, pa se u starom gradu na sve strane ose}a wihova arhitektura. Stari grad se tako|e naziva Intramuros, u prevodu bi bilo „unutar zidova“. Intramuros, zapravo, predstavqa tvr|avu koju su [panci izgradili kada su osvojili Filipine.

GRAD VIGAN

Vigan je jo{ jedan grad u Filipinima gde se mo`e videti zaostav{tina {panske kulture u Aziji. Mesto je toliko dobro o~uvano da }e vam se ~initi da ste zalutali u neko drugo vreme. Casa Crisologo je jedna od najboqe o~uvanijih gra|evina i predstavqa simbol kolonijalnog doba na Filipinima.

[etaju}i ulicama grada vide}ete da je dobar deo ulica poplo~an kaldrmom. Ku}e su starije, a ako su i savremenije, stanovnici su se potrudili da odr`e isti stil gradwe, tako da ~itavo mesto odi{e „retro vajbom“. Moramo i napomenuti da se ovde prave odli~ne instagrami~ne fotografije.

Vigan ima veliki broj muzeja, suvenirnica, ali je vi{e poznat me|u lokalnim stanovni{tvom nego me|u stranim turistima. Preporu~ujemo vam da obi|ete ovo mesto pre nego {to postane pretrpano turistima.

PIRIN^ANA POQA BATAD

Ako ste bili ve} u Aziji, velika je verovatno}a da ste ve} obi{li pirin~ana poqa. No to ne zna~i da treba ta propustite Batad. Za{to? Zato {to je ovo jedno od najve}ih i najstarijih pirin~anih poqa

na svetu. Ovde se ne}ete samo diviti lepotama prirode i pirin~anim terasama, ve} }ete mo}i i na odli~an na~in da upoznate kulturu Filipina. Gajewe pirin~a je jedna od prvih poqoprivrednih grana koja se razvila na ovom mestu i pirina~ naprosto predstavqa neizbe`an deo wihove ishrane.

Naime ova pirin~ana poqa su nastala jo{ pre 2000 godina i toliko su prostrana da se mogu videti iz nekoliko razli~ih sela, ali najlep{e izgledaju u selu Batad. Svu lepotu pirin~anih terasa mo`ete videti u zoru ili u jutarwim ~asovima.Tada ima najmawe turista pa }ete ujedno uslikati i najlep{e fotografije.

OSTRVO BORAKAJ

Ve}ina stvari sa liste se nalazi na kopnu, ba{ zato {to smo hteli da skrenemo pa`wu na to da se lepota Filipina ne nalazi samo na ostrvima. No, kada je ova zemqa u pitawu ostrva su neizbe`na. Jedno od wih je i Borakaj.

U pitawu je mawe ostrvo koje je u potpunosti prekriveno peskom i palmama. Takore}i, savr{eno je za sun~awe i za aktivnosti na vodi. Ovo je jedno od najpoznatijih ostrva na Filipinima, pa }e zasigurno biti dosta qudi, ali ovo ostrvo zaista vredi videti. Mo`da nigde ne}ete videti lep{e pla`e i ~istiju vodu nego na Filipinima. Ovde je sve podre|eno hedonizmu. Ponesite pe{kir, kremu za sun~awe, popijte neki koktel ili u`ivajte u sportskim aktivnostima na vodi.

PODZEMNI NACIONALNI PARK Palawan je jedno od najpoznatijih ostrva na Filipinima i svakako preporu~ujemo da ga nipo{to ne propustite. No, ono {to je posebno zanimqivo jeste podzemna reka koja te~e ispod stena. Podzemna reka u nacionalnom parku Palawan se smatra jednim od svetskih prirodnih ~uda i nalazi se pod za{titom UNESCO-a. Reka Puerto Princesa se prostire na oko 8 kilometara i spaja se sa morem. Mo`ete ploviti rekom i u`ivati u prirodnim oblicima koje je voda napravila u steni –stalaktitima i stalagmitima. Ovde `ivi i raznovrsan morski svet koji predstavqa samostalni ekosistem.

Na reci se organizuje turisti~ki izleti plovidbe rekom, pa vam preporu~ujemo da obezbedite sebi mesto, pa`qivo slu{ate vodi~a i ne propustite sve zanimqive ~iwenice koje }ete ~uti o woj.

MORATE ODMAH KUPITI

POVRATNU KARTU PRE LETA

Filipini imaju takve zakone da je mogu}e da vas zaustave na aerodromu ako nemate ve} unapred kupqenu povratnu kartu. Ako se ne organizujete na vreme i ispadne da morate na licu mesta na sam dan putovawa da kupite kartu za povratak, mo`ete pro}i znatno skupqe.

Zato kada budete rezervisali kartu, odmah gledajte cene za povratak. Mnoge agencije nude povratne karte o jednom tro{ku, na vama je samo da odaberete datum povratka.

Manila, glavni grad Filipina

Grad Vigan

Pirin~ana poqa Batad

Nestvarno lepo ostrvo Borakaj

Podzemna reka koja te~e ispod stena

Povodom 200 godina od ro|ewa velikog pesnika:

BRANKO RADI^EVI]

I SLAVONSKI BROD

„Ne znam ve}u milost nego biti ro|en“, rekao je francuski pesnik Lotreamon (1846 –1870), i oti{ao sa ovoga sveta u svojoj dvadeset sedmoj.

A na{ Miqkovi}, tako|e s toliko godina, minuo iz `ivota posle svoga stiha: „Neki }e svemir ponovo da nas stvori.“ Istina je – sudbina ve~ito mladog Branka Radi~evi}a u znaku je raspona ovih sentenci. Na zemnom {aru,

doga|aj, pa me je Vlado Mi}unovi}, dopisnik „Politike“ iz Novog Sada, pozvao da napravimo intervju za mese~nik „Politikin svet“. Fotografiju obezglavqenog spomenika, otkinutog sa betonskog postoqa, poslao mi je tada novinar „Brodskog lista“ Milan Toma{evi}, ina~e rodom iz Trstenika. U julskom broju (1991) te revije pojavio se intervju uz dve fotografije: podignutog i – sru{enog

Ispred

1984.

ro|en u Slavonskom Brodu, a ponovo stvoren u Sremskim Karlovcima i na Stra`ilovu.

U tekstu „Bele{ke i bele{~ice o Branku Radi~evi}u“ u kwizi „Iz istorije srpske kwi`evnosti“ (Matica srpska, 1974), koja se pojavila povodom 150. godi{wice Brankovoga ro|ewa, Teodora Petrovi} ka`e da je wegova ku}a u Brodu poru{ena „ba{ pred stogodi{wicu Brankovog ro|ewa“, jer Slavonski Brod nije mnogo mario za Branka Radi~evi}a. A zatim dodaje da nova ku}a na mestu stare jo{ nije bila sagra|ena.

POMAMA RU[EWA

Deset godina posle pojave ove kwige, povodom 160. godi{wice Radi~evi}evog ro|ewa, Brankovo kolo u Slavonskom Brodu podi`e mu spomenik pred {kolom koja je nosila pesnikovo ime. Bistu uradio Jovan Soldatovi} koji je s potpisnikom ovih redova, sa vrlo brojnom delegacijom Novog Sada i Sremskih Karlovaca, bio prisutan u Brodu. Uspostavqena je `iva saradwa s obe strane i trajala nekoliko goodina. Na`alost, nakon sedam leta, pred sam rat, spomenik u Brodu je uni{ten (1991). U pomami ru{ewa spomenika na prostoru zlosre}ne Jugoslavije, pro~ulo se i za ovaj nemili

o velikom srpskom pesniku, ni retka o wegovim precima, o dedi Stevanu, ni slovca o ocu Todoru koji je na Savi radio kao carinik. Nije li to bio zlokoban znak podzemnih sila? I – prohuja bratoubila~ki rat krajem pro{log veka na brdovitom Balkanu.

A pre {est godina, u organizaciji Ve}a srpske nacionalne mawine i parohije Srpske pravoslavne crkve, spomen-plo~a iz depoa gradskog muzeja u Slavonskom Brodu, koja je ~udom bila u posedu Ve}a, postavqena je u porti crkve Sveti Georgije, koja }e akobogda ponovo cela biti podignuta. Spomen plo~a postavqena je 12. maja 2018. godine, na dan Svetog Vasilija Ostro{kog. Na sve~anosti povodom otkrivawa i osve}ewa spomen-plo~e okupilo se pedesetak qudi, {to doma}ih Srba, {to wihovih srodnika-gostiju. Podr{ku je svojim dolaskom pru`io i sve{tenik evangelisti~ke crkve ~ija se crkva nalazi odmah na placu pored pravoslavne. Me|utim, niko od zvani~nih predstavnika vlasti Slavonskog Broda i Brodsko-posavske `upanije nije se odazvao pozivu.

spomenika Branku. Novinar me pitao: „Istorija zla se, izgleda ponavqa, nije to prvi put da se ru{i Brankov spomenik?“ Odgovorio sam: „Na`alost nije, za vreme Drugog svetskog rata, usta{e su 1941. godine u Sremskim Karlovcima, pred uglednom Karlova~kom gimnazijom, sru{ile Brankov spomenik, rad \or|a Jovanovi}a, koji je tu bio podignut 1900. godine. Posle rata, 1947. godine sagra|en je novi, rad Vladete Petri}a, koji krasi prilaz gimnaziji.“ Nakon {est godina, dakle, Branku je ponovo podignut spomenik u Sremskim Karlovcima, ali evo u Slavonskom Brodu nije ve} punih trideset tri, a, evo, ni za dvestotu godi{wicu pesnikovoga ro|ewa. Se}am se: na sve~anom ru~ku u Slavonskom Brodu 27. marta 1984. godine, za stolom punim hrane, |akonija i pi}a pojavila se, u izdawu doma}ina, sve`a, tek {tampana „Monografija Slavonskog Broda“ Vladimira Rema. Obradovali smo se monografiji, ozareni {to je iza{la ba{ za dan ro|ewa Aleksija Radi~evi}a. Pevaju za stolom ~uveni slavonski tambura{i, nazdravqamo ~a{ama „na no`icu“, lepo da lep{e ne mo`e biti, te~e `agor uz vino, cakle o~i vesele.

NI SLOVA O BRANKU

Listam za stolom „Monografiju Slavonskog Broda“ da prona|em sve to {to pi{e o Branku. Koji li su mu portret izabrali? Listam, listam, pa se vratim, i ponovo, a ono – ni{ta, nema ni retka. Ne mogu da verujem. Odem na sadr`aj, opet ni{ta. U monografiji ne be{e ni slovce o na{em, i wihovom, Branku, ni retka o Radi~evi}ima. Odmah sam pomislio: Bo`e, {ta zna~i podi}i ovde Branku spomenik ako u monografiji Slavonskoga Broda nema ni slova

Ve} naredne godine (2019), Srbi Bro|ani su na istom mestu, na dan Brankovoga ro|ewa, uz moleban zapalili sve}e i citirali re~enicu Ive Andri}a, koju je nobelovac izgovorio prilikom podizawa spomenika Radi~evi}u 1957. godine na Kalemegdanu: „Sva snaga i mo} velikih je u tome {to se nepovratno vra}aju na mesta svojih poraza.“ Time su izrazili svoju nadu da }e razum kona~no prevladati.

A pro{le godine, 27. marta, ispred spomen-obele`ja u porti crkve Svetog Georgija, opet bez prisustva brodske vlasti, malobrojni Srbi skromno su obele`ili 199. godi{wicu ro|ewa Branka Radi~evi}a. A kako su ove godine proslavili veliki jubilej: dva veka od Brankovog ro|ewa u Brodu, uskoro }emo otuda saznati.

NAJSLAVNIJI BRO\ANIN

Ono {to sada znamo to je da u rodnom gradu velikog pesnika, Srbi po tre}i put zidaju crkvu posve}enu Svetom Georgiju, sagra|enu na samom po~etku 19. stole}a. Tu je kr{ten i Aleksije Radi~evi}, potowi Branko, veliki pesnik srpskog i evropskog romantizma. Crkva je prvi put sru{ena 1941. godine. Na tom mestu decenijama je bio parking, da bi 1991. godine svetiwa ponovo bila minirana.

Zajedno sa Ivanom Brli} Ma`urani}, Branko je najslavniji Bro|anin. Me|utim, on je i najslavniji Sremskokarlov~anin. To su mu pesme donele. Branko je jedinstven po mladosti sudbine koja ne ume da ostari. Ostavio je antologijsku poeziju koja nadilazi (malo)gra|anske ograni~enosti. Bogomdani Branko Radi~evi} pokazao je da pesni~ki talenat poseduje nadvremenu meru i visinu, i da ni~im nisu i ne mogu u materwem jeziku biti uni{teni tragovi i dometi takvoga ~uda.

MOMO KAPOR: Oglas

Tra`i se jedna re~. Tra`i se ona re~ {to mi je ve} danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, mo`da, napi{em. Tra`im ve} godinama tu stra{no va`nu re~ koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je na|em, pa izlazim da je tra`im po ulicama. Pre toga, otvaram sandu~e za pisma (mo`da mi je neko poslao po{tom?), ali tamo su samo nepla}eni ra~uni i opomene.

Odlazim da je tra`im po Terazijama; mo`da sedi pred Moskvom i pije pivo, a mo`da je u kiosku s novinama.

“[ta radi{?” – pitaju me poznanici.

[ta da im ka`em? Da tra`im neku re~, a ne mogu da je na|em?

Sve {to su tra`ili, to su i na{li, zato {to i nisu hteli ni{ta naro~ito.

Lepo se vidi: umrle su u wima prave re~i, a ostali samo brojevi i op{ta mesta.

Tra`i se jedan svet, prekju~e i{~ezao.

Tra`i se nada, ona davna nada polagana u sebe same i u vreme koje dolazi.

Tra`e se svi oni {to su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove na{eg vremena, na{e qubavi, tra`e se da vrate qubav.

Tra`i se onaj uli~ni ~asovnik na banderi pod kojim smo ~ekali, onaj sat {to jo{ uvek otkucava u na{em pam}ewu.

On se tra`i.

Jedanput bismo primetili da mala kazaqka stoji na {est a velika na dvanaest, i ne bismo se ~estito ni okrenuli, a kazaqke su ponovo stajale na {est i na dvanaest, samo bi izme|u ta dva pogleda protekao ceo `ivot.

I on se tra`i – taj `ivot {to promi~e od danas do sutra, onaj `ivot {to je kolao, kqucao, puzio, prekliwao, voleo, cmizdrio, ~ekao, bogoradio, zaustavqao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog ulicnog ~asovnika koji se tra`i, a koji je ko zna kuda odnesen.

spomenika Branku Radi~evi}u,

godine u Slavonskom Brodu. Danas taj spomenik ne postoji, sru{en je po drugi put 1991. godine Branko Radi~evi}

„JA SAM DETE SA SPISKA DIANE BUDISAVQEVI], MOJ BROJ JE 1128”

@ivko je jedan od srpskih mali{ana izbavqenih

iz logora, danas je Hrvat: ”Kasno je da sad budem sre}an {to znam istinu o svom poreklu”

Broj 1128. Ime @ivko. Godina ro|ewa 1940. Prezime Zelenbrz. Veroispovest katoli~ka, nacionalnost Hrvat. Od 1942. godine, pa u narednih osam decenija ovo je bilo saznawe sa kojim je penzioner iz Zagreba rastao i `iveo, sve do pronalaska i otvarawa spisa Diane Budisavqevi}, kada je @ivko saznao da je sin Smiqe i Qubomira Ivan~evi}a, Srba koji su `iveli u selu Vo}in kod Osijeka, od kojih je oduzet i poslat u Zavod za gluhonijemu djecu u Zagrebu 1942. godine.

Iako ima 84 godine, “Brzi” kako ga prijateqi zovu, britke je svesti. Na najte`a pitawa, ona o odrastawu i saznawu da je jedno od 12.000 dece koje je Diana Budisavqevi} tokom Drugog svetskog rata uspela da spasi iz usta{kih logora, odgovara razborito, jezgrovito i, reklo bi se, pomirqivo spram svoje sudbine. Jer, @ivko i pored svega {to mu se izde{avalo u `ivotu u najranijim danima detiwstva, nikoga ne mrzi.

OGRLICU SA BROJEM

NOSI OKO VRATA

Da je posvojen, odnosno, “dat na izdr`avawe” Mati i Mariji Zelenbrz znao je od svoje druge godine `ivota, kao i to da je Srbin pravoslavac, me|utim onaj posledwi deo slagalice, odakle i ~iji je, saznao je tek u poznim `ivotnim godinama. Jedina veza

sa tim `ivotom bila je ko`na ogrlica sa metalnom plo~icom na kojoj je bilo utisnut broj 1128, pod kojim je bio zaveden u Dianinim spisima. Prepla{eno i dete otrgnuto iz zagrqaja prave majke, koje je pro{lo patwu i egzodus Srba koji su `iveli na teritoriji nekada{we NDH, imalo je samo jednu `equ po dolasku u siroti{te - da oseti qubav i sigurnost.

- Ogrlicu nosim od 2019. stalno. Taj broj je sve {to sam imao kada su me smestili u Zavod za gluhonijemu djecu. Odre|eno mi je da sam ro|en u Podravini, da sam katoli~ke vere. Znam da su svi u to vreme dobili kao datum ro|ewa 10. april, {to je bio dan NDH - ka`e on na po~etku razgovora za “Blic”.

Iz Zavoda ga je dva ili tri meseca po dolasku, uzela k sebi porodica Zelenbrz. U tom trenutku, prema proceni imao je dve godine.

Od 12.000 Dianine dece, koliko ih je spasila, danas je me|u `ivima jo{ oko 300 wih

KRIKOM I PLAKAWEM DO MAJKE

- Meni je majka bila jako potrebna, znate, i brzo sam se vezao za wu. Prave majke i oca se nisam se}ao, nisam plakao za wima. Ona kad je u{la u tu prostoriju, deca su bila u lo{em stawu, bolesna, umiruju}a, i prona{la je meneka`e on na po~etku razgovora

Put do srca `ene koja ga je podigla vodio je kroz suze i krik deteta.

- Plakao sam na sav glas, nije bilo suza vi{e. Pri{la mi je i pitala za{to pla~em. Rekao sam da sam dobio batine jer sam se upi{kio u ga}e. To je bio okida~, pitala me je da li bih i{ao sa wom ku}i. Rekao sam, ho}u, ali samo ako ima{ meso kod ku}e, bio sam gladan - re~i su @ivka Zelenbrza.

Sudbina koju je delio sa ostalom Dianinom decom, bila je te{ka i gorka. Neki su poput wega

Vojska Srbije uvela novu specijalnost – operatora za vo|ewe dronova

Vojska Srbije (VS) uvela je u rod artiqerije novu specijalnost – „operatora za vo|ewe naoru`anih bespilotnih vazduhoplova“ u skladu sa trendom uvo|ewa borbenih dronova u arsenale svetskih armija.

Kako je preneo portal Balkanska bezbednosna mre`a, do sada su u naoru`awe VS uvedene letelice kineskog porekla

CX-92A i CX-95 koje su u sastavu 353. izvi|a~ke eskadrile i wima upravqaju iz zemaqske kontrolne kabine piloti {kolovani za potrebe avijacije.

U izvi|a~kim jedinicama koriste se dronovi malih dimen-

zija kao {to su nema~ki Air Robot AR-100C poletne mase od 1,2 kilograma i kineski DJI poletne mase do 9,2 kilograma ~iji korisni teret ~ine dnevna i no}na kamera, a na ve}im primercima i laserski daqinomer.

U skoroj budu}nosti najavquje se uvo|ewe borbenih dronova i za wih je definisana nova specijalnost, jer su postali efikasno sredstvo vatrene podr{ke, koje se koristi kao zamena za konvencionalnu artiqeriju, {to potvr|uje primer Ukrajine, koja je po~etkom februara prva u svetu definisala jedinice naoru`ane dronovima kao poseban rod oru`ane sile.

Za vreme izlo`be naoru`awa IDEX 2023 u Abu Dabiju, glavni grad Ujediwenih Arapskih Emirata (UAE) je posetio predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sa zvani~nicima iz Ministarstva odbrane i vojne industrije i tada je potpisan ugovor sa emiratskom firmom EGDE za nabavku dronova-kamikaza za potrebe VS.

Vu~i} je tada izjavio da }e nabavka tih dronova ko{tati 200 miliona evra vanbuxetskog novca, a, iako je bilo najavqeno da }e u}i u naoru`awe Vojske Srbije pre kraja 2023. godine, to nije ostvareno, mada, sude}i po formalno-pravnim promenama, pripreme za formirawe novih jedinica su u toku.

Tokom izlo`be u Abu Dabiju pomenuto je da }e dronovi-kamikaze u}i u sastav Me{ovite artiqerijske brigade, jedinice iz garnizona Ni{.

U brigadi su dalekometna vu~na oru|a „isto~nih“ kalibara 152 i 130 milimetara i divizion vi{ecevnih lansera raketa 262 i 128 milimetara, a od 2020. do 2023. formiran je i popuwen samohodni divizion sa 18 oru|a M-15 (Nora-B52) u NATO kalibru 155 mm.

znali da su usvojeni, neki su tek kasnije to saznali. Ipak, ve}ini je bila ista emocija - kada se pakao terora u logorima zavr{io sa dolaskom u zavod, retko ko je, kako pri~a @ivko, imao voqe da u kasnijem dobu potra`i svoje biolo{ke roditeqe, u slu~aju da su oni i pre`iveli rat i zarobqeni{tvo. PISMO OD MAJKE - Meni su spontano dozvoqavali da `enu i ~oveka koji su me odgajali zovem mama i tata, {to opet sa drugom decom iz Zavoda za gluhonijemu djecu nije bio slu~aj. Znam slu~ajeve gde su oni (deca) zvali svoje spasioce ujak, ujna, teta, pa su ih onda tek, u zrelim godinama, suo~ili. Moji su zbog te neke neukosti, meni dozvolili da ih zovem mama i tata. Ja sam znao da sam usvojen, odnosno, da sam bio dat na izdr`avawe - pri~a nam @ivko.

Porodicu, onu pravu, nije tra`io. ^ak, jednom prilikom kao mali, osetio je veliki gr~ u stomaku kada mu se majka jednom prilikom obratila pismom iz jednog od nacisti~kih logora.

- Preko Crvenog krsta, dobio sam prve karte preko Zavoda za gluhonijemu djecu, par meseci nakon {to sam do{ao u tu porodicu. Bila je to 1942. godina. Mama (usvojiteq) je imala 22 godine, ~itala je te dopisnice i rekla mi “@ivko, to ti mama pi{e. Do}i }e po tebe”. Ja sam reagovao ~udno, ja sam se ~vrsto uhvatio za skute moje “nove” mame - prise}a se @ivko. Ovakva reakcija nije bila ~udna za decu logora{a koja su zavr{ila kao usvojena ili poput wega, data na izdr`avawe. Kako nam je ispri~ao, jedan wegov poznanik iste sudbine, iako je postojala {ansa i znao je da je srp-

skog porekla, nikada nije `eleo da kopa po pro{losti. On, sa druge strane jeste, dodu{e decenijama kasnije. Jer, tokom odrastawa u wegovom `ivotu je bilo nekoliko slu~ajeva u kojima su neke `ene tvrdile da je on ba{ wihov rod. Sve te pri~e, ispostavile su se samo kao `eqa majki i tetki da jo{ jednom zagrle neja~ koja im je bila otrgnuta. Put ka istini, zapo~eo je sa posetom najtragi~nijem spomeniku NDH re`ima - Jasenovcu.

POSETA JASENOVCU

- Nakon 75 godina `ivota, kad sam ve} postao udovac, osetio sam potrebu da odem u Jasenovac. Previ{e godina sam imao i razuman sam. Pre toga nikada nisam bio. Te{ko je to opisati, neugodno je pr~kati po tim sudbinama, sva{ta te nekako izazove - pri~a on.

Kada su se pojavili Dianini spisi sa listom spasene dece, klupko je po~elo da se odmotava. Za @ivka je sve bilo gotovo 2023. godine, kada je koordinisanim radom hrvatske istori~arke Nata{e Matau{i} i srpskih institucija na ~elu sa Muzejom `rtava genocida na ~elu sa Dejanom Risti}em, wegova sudbina bila demistifikovana.

- Jo{ nisam i{ao u Vo}in. Bih, ali gde da odem? Ja jo{ nisam i{ao u Au{vic, i tamo bih voleo da idem. Mo`da bi trebalo da odem u to selo i da pro{etam. Ne znam... Nema ni godinu dana od kako sam saznao istinu o svom poreklu i imenima roditeqima. Posle toliko godina... Znate, to su te{ke stvari, to je neugodno, uznemiravaju}e je. Previ{e vremena je pro{lo da bih bio sre}an {to kona~no znam istinu o svom poreklu, mo`e se re}i da sam ravnodu{an - iskreno }e @ivko.

@ivko Zelenbrz

TAJNA SRPSKE SVETE GORE:

Evo za{to je ba{ na Fru{koj gori podignut

toliki broj manastira

Fru{ka gora, vojvo|anska planinska lepotica je, osim po divnoj prirodi, poznata i kao dom velikog broja pravoslavnih manastira koji su joj i doneli nadimak – srpska Sveta gora. Ipak, da li ste se ikada pitali – za{to je BA[ Fru{ka gora izabrana kao mesto izgradwe tolikog broja svetiwa? Odgovor na to pitawe krije interesantnu pri~u prepunu istorije, ali i predawa i pri~a ovog kraja.

Legenda ka`e da je {ire podru~je Fru{ke gore od davnina bilo bogato svetili{tima. Ka`u da je, tokom 16. i 17. veka na ovom prostoru bilo vi{e od 35 manastira. Do dana{wih dana, na prostoru du`ine 50 i {irine 10 kilometara, sa~uvano je 17 tih starih svetiwa zbog ~ega je ova

DEO LEGENDI

Mnogobrojne legende kraja navode da je Fru{ka gora bila sveto mesto za Srbe jo{ u doba Nemawi}a. Smatra se da je kraq

vojvo|anska planina, osim kao najstariji nacionalni park u Srbiji, 1990. godine progla{ena i za kulturno dobro od izuzetnog zna~aja za Srbiju, a predlo`ena je i za upis na listu Svetske ba{tine UNESKO-a.

Ipak, pri~a o tome za{to je ba{ Fru{ka gora izabrana kao mesto gradwe ovolikog broja svetiwa na jednom mestu najverovatnije je starija od hri{}anstva.

- Od kako je sveta i veka qudi su oltare/`rtvenike gradili na uzvi{ewima, a Fru{ka gora je definitivno jedino kilometrima unaokolo dostupno uzvi{ewe, te ne ~udi wena rana sakralnost. O tome svedo~e i iskopine na nekoliko lokaliteta - obja{wava za Istorijski zabavnik Ivan Ne|i}, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.

Hri{}anske crkve su i ina~e, po pravilu, podizane na mestima koja su jo{ od ranije va`ila kao sveta. I tako se Fru{ka gora “nametnula” kao logi~an izbor.

Dragutin, u periodu kada je vladao kao “kraq Srema” svoj uticaj na ovim prostorima u~vr{}ivao zidawem ve}eg broja manastira, a da su nakon wega sli~no postupali i kraq Milutin, car Du{an i knez Lazar.

Tako je, legenda ka`e, najstariji manastir na Fru{koj gori – Privinu Glavu, podigao jo{ u 12. veku neki vlastelin Priva/ Priba. Kraq Dragutin osnovao je Be{enovo, Veliku i Malu Remetu, dok se manastir Vrdnik vezuje za kneza Lazara.

Ipak, istorijska je ~iwenica da ozbiqnije mona{ko naseqavawe Fru{ke gore po~iwe sa porodicom Brankovi} koja posle sloma srpske despotovine, sredinom 15. veka, dobija ove predele na upravu. Despot \ura| je od pape Nikole V tada dobio dozvolu da podigne devet manastira namewenih pravoslavnim sve{tenicima i vernicima. Brankovi}i su, najverovatnije, neke od wih podigli iz temeqa, dok su neke zidali na razvalinama napu{tenih rimokatoli~kih samostana. Ipak, to su informacije koje je danas te{ko dokazati. Najve}i broj istori~ara i teologa za najstariji manastir Fru{ke gore smatra Kru{edol koji poti~e s po~etka XVI veka.

Jo{ jedan od razloga zbog kojih je tako mnogo manastira podignuto na ovom mestu jeste i ~iwenica da je Fru{ka gora bogata prirodnim resursima. Manastiri su oduvek funkcionisali u sprezi sa prirodom. Bilo im je potrebno ne{to plodne zemqe, par~e {ume i ono najbitnije – izvor ~iste i pitke vode. Za to je odli~an primer fru{kogorski manastir Jazak, koji je izgra|en u istoimenom selu i poznat je i po prirodnoj izvorskoj Jazak vodi. Na ovom lokalitetu nalaze se kre~wa~ko-dolomitske stene koje su stare vi{e stotina miliona godina, a koje se mogu videti i na povr{ini, neposredno u blizini manastira. Kroz wih proti~e Jazak voda i tim tokom dobija svoj izuzetan hemijski i mineralni sastav, koji je ~ini pogodnom za svakodnevnu konzumaciju.

- Kada govorimo o manastirima, nemamo jasnih istorijskih podataka o wihovom postojawu pre prve polovine 16. veka kada se u turskim defterima pomiwe ve}i broj srpskih pravoslavnih manastira u nekoliko nahija koje su pokrivale oblast Fru{ke gore. Nije te{ko zakqu~iti da su monasi izabrali ovu planinu zbog wene istovremene negostoqubivosti prema poqoprivrednoj kultivaciji, ali i pitome prirode i ne toliko guste {ume - obja{wava profesor Ne|i}.

DEO ISTORIJE

Be`e}i pred Turcima i nose}i sa sobom svete kwige, ikone i mo{ti srpskih svetiteqa, narod je u decenijama i vekovima koji su usledili dolazio u fru{kogorske manastire i naseqavao se uz wih.

- Razli~it je broj manastira koji se pomiwao kroz istoriju, ali postoji taj broj od 17 manastira koji su imali najdu`e trajawe i postoje i danas. To su: Kuve`din, Rakovac, Be{enovo, [i{atovac, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Grgeteg, Jazak, Mala Remeta, Kru{edol, Privina Glava, \ip{a, Petkovica, Vrdnik, Beo~in, Velika Remeta i Fenek koji nije na samoj Fru{koj gori, ali se uvek ubrajao u wene manastire. Pored wih, u najranijim dokumentima pomiwani su jo{ neki manastiri od kojih se za ~etiri zna da su sigurno bili pravoslavni, a to su Bukovac, Varosovo, Muntaq, Stejanovci – isti~e profesor Ne|i}.

Fru{kogorski manastiri su bili sabirali{ta vernika, ali i mesta kulture i pismenosti. U wima su boravile nebrojene li~nosti zna~ajne za istoriju ovih prostora, ali i celog Balkana - Dositej Obradovi}, Lukijan Mu{icki, Vuk Karaxi}, Laza Kosti}, \ura Jak{i}… Slu`ili su kao inspiracija pesnicima – Branku Radi~evi}u, Jovanu Jovanovi}u Zmaju, Milici Stojadinovi} Srpkiwi… Na wihovim zidovima i ikonostasima svoj talenat zauvek su ostavili umetnici - Zaharije Orfelin,

Jov Vasilijevi~, Pavle Simi}, Uro{ Predi}, Stevan Aleksi}…

Na`alost, burna vremena i te{ki dani nisu mimoi{li ni Fru{ku goru i wene svetiwe.

- Nema manastira koji nije pretrpeo neki vid razarawa, i to u vi{e navrata tokom burne istorije, tako da je te{ko govoriti o tome da je negde o~uvana prvobitna crkva. Neki manastiri ru{eni su do temeqa (kao na primer Be{enovo), a mnogi delimi~no, posebno tokom Drugog svetskog rata od strane usta{a. Nijedna manastirska crkva nije iza{la iz tog perioda celovita – nagla{ava profesor Ne|i}. Sre}om, ono {to su jedni ru{ili, drugi su gradili. A na Fru{koj gori uvek je bilo vernika spremnih da obnavqaju i iznova podi`u manastire ~uvaju}i tako kontinuitet duhovnog `ivota na “srpskoj Svetoj gori”.

DEO SADA[WICE

Obnova fru{kogorskih manastira po~ela je 1953. godine kada su krenuli radovi na crkvi i konaku Novog Hopova. Taj poduhvat traje i danas! Ono {to posebno raduje vernike jeste ~iwenica da se starim svetiwama posledwih godina pridru`uju i nove crkve.

- Pored pomenutih 17 mana-

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

stira poznatih iz pro{losti, imamo jo{ pet manastira koji su obnovqeni ili ustanovqeni u novije doba - Savinac, Man|elos, Vavedewe, Grabovo i Berkasovo kod [ida. Tako je ukupan broj aktivnih manastira na Fru{koj Gori danas 21 – ka`e profesor Ne|i} sa Bogoslovije u Sremskim Karlovcima.

Fru{kogorske svetiwe posledwih godina sve vi{e pose}uju i turisti jer su, osim centara duhovnosti, ovi manastiri i mesta na kojima istorija i danas `ivi. Pod wihovim svodovima ve~ni mir na{li su mnogi vladari, svetiteqi i crkveni oci Srbije.

U Kru{edolu su ostaci mo{tiju Svetih Brankovi}a, grobovi patrijarha Arsenije III ^arnojevi}a i Arsenije IV Jovanovi}a [akabente. Tu je sahrawena i kwegiwa Qubica, kao i kraq Milan Obrenovi}. Manastir Vrdnik ~uva deo mo{tiju kneza Lazara i Svetog Teodora Tirona, kao i mo{ti Svete velikomu~enice Anastasije, a kao jedna od najve}ih svetiwa ~itave Fru{ke gore, u manastiru Jazak, po~ivaju mo{ti posledweg srpskog sredwovekovnog cara –Uro{a Nemawi}a. Neka to bude samo razlog vi{e da, ako do sada niste, obavezno uskoro posetite “srpsku Svetu goru”.

Manastir Staro Hopovo

Manastir Mala Remeta

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (9)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

KARA\OR\E JE BIO ODRAZ VREMENA U KOME JE @IVEO:

Ve}ina Kara|or|evih vojvoda su ubijali i vi{e i nerazboritije od wega

Veliki qudi se ne ra|aju. Potrebni su doga|aji u kojima }e se pokazati sposobnost za vo|ewe.

U razmi{qawu o istoriji, Jakob Burkart je naveo nekoliko preduslova koji su neophodni da veliki ~ovek iznikne u politici. Na prvom mestu je `eqa da bude prvi i da bude velik. To je, dakle, jedna vrsta bolesti, jer je svaka kafana puna nepriznatih genija.

Od ostalih uslova, poznavawe qudi i wihovog karaktera, intuicija i predvi|awe onoga {to je nevidqivo iza zida, prepoznavawa ciqeva kojima te`i istorija da bi je vodio, Kara|or|u je nedostajala jedino sposobnost govorewa. Bio je preterano }utqiv, {to je nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i izuzetnom sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe. Svaka veli~ina po~iwe od razumevawa kako }e se doga|awe zavr{iti. Sklonost da bez ustru~avawa upotrebi nasiqe i da sam uzme zakon u svoje ruke, vi{e je bila slika doba u kome je `iveo nego wegova sopstvena. Druga je lo{a crta koju nije zaobi{ao niko ko je mr~io pera o wegovom `ivotopisu, sklonost da ubija. I to je vi{e slika doba u kome je `iveo, jer ve}ina wegovih vojvoda su ubijali i vi{e i nerazboritije od wega. Odgovornost za wegovu smrt 1817, jedan enciklopedijski primer zlo~ina prvog reda, izazivala je potrebu da se `alost pokolewa za wim umawi nagla{avawem wegove odgovornosti za gubitak `ivota wegovog oca i brata. U prvom slu~aju nije sigurno da li je digao ruku na oca ili o~uha. U drugom slu~aju je posredi drskost bez premca i obja{wewa, da brat ne ceni `ivotno skapavawe starijeg brata da uvede neki red u razulareno i moralno neodgovorno orijentalno dru{tvo. Mora da je Kara|or|evo ime u narodu bilo {ire rasprostraweno nego bi se smelo zakqu~iti. Desetak dana po izbijawu pobune u Ostrovi je zabele`eno: „Gospodara \or|ija hte{e Turci `iva uvatiti, ali ga milostivi Bog umudri, otbe`e u {umu. Pa povika narodu: ~ujete li narodu veliko i malo. Turci na{e sestre i snaje osramoti{e i ho}eju sad nas da seku. Ustanite svi bracki i sa slogom u ime svete Trojice da se ot nekr{tenog naroda otbranimo i takovo po wegovim zapovesti svi slo`no ustali“.

OSLOBA\AWE OD TURCIZAMA

Vo`d Kara|or|e je razumevao zbivawa oko sebe: Rad slikara Vladimira Borikovskog

Ve} sama ~iwenica da je ostalo nejasno koliko je qudi u~estvovalo na skupu u Ora{cu koji je birao „glavu i stare{inu“, pokazuje da je bilo u woj vi{e neujediwenih grupica.

Najvi{i broj je 580, a na broju ih je napisano 63. Trgovca Teodosija Mari}evi}a, koga su se kasnije kad su prve oluje pro{le, se}ali po razboritosti i odmerenom pona{awu prema saradnicima, Kara|or|e je sam ubio. Ne izgleda da je to bilo mogu}e bez nekog {ireg neslagawa me|u grupama. Trenutak je zahtevao hrabrog, jakog ~oveka kome briga za sopstvenu ko`u nije na prvom mestu u `ivotu. Ne treba nikome pra{tati grehe koje je ~inio u svojoj pro{losti, ali ne sme se jedan slu~aj uveli~avati, smawivawem greha wegovih savremenika. Sigurno je da je u 23 godine evropskih napoleonovskih ratova svaki general divizije, bez obzira na to koju je vojsku vodio, na du{i nosio ve}i broj `rtava nego Kara|or|e. Taj se zanat, kao i zanat dr`avnika, vr{i primenom Makijavelijeve filozofije da se moraju upotrebqavati metodi i lisice i lava. Svi dr`avnici ubijaju - posredno vi{e nego da se to bele`i u spisak.

Kara|or|evi biografi su od po~etka isticali neke li~ne slabosti, koje su preuveli~ane. Na prvom mestu nepismenost. To nije neta~no, sem u ~iwenici da dr`avnik sam ne pi{e svoja pisma. On ih potpisuje. Wegova korespondencija je izvor za istoriju srpskog jezika - govor je oslobo|en turcizama, kojih je u srpskom jeziku bilo jedna petina. Blizu {est hiqada re~i, na trideset hiqada u re~niku standardnog govora onoga doba.

Od po~etka se pokazalo da je Kara|or|e sposobniji za organizovawe veli ke narodne pobune, nego {to su mu to okolnosti i spremnost naroda dozvoqavali. On uspe{no primewuje oru`ane obra~une i spremnost na pregovore. I jedno i drugo se dogodilo 24. februara 1804. u selu Drlupi, gde se poku{aj pregovora pretvara u bitku. U svim tim malim pregovorima uvek dominira zahtev da se obnovi autonomija, ukinu dahije i da Austrija garantuje sporazum. Osnova vojne organizacije je bila samoupravna nahija. Najpre ih je po tradiciji bilo 12, pa 21. U sistemu dizawa na vojnu slu`bu, me{aju se pravila nasle|ena od kraqa Milutina iz XIV veka, do narodnog obi~aja da velika zadru`na porodica odre|uje zadu`ewa svih uku}ana, odlukom najstarijeg. Verovatno su iz iskustva austrijskih „Freikorps”, gerilskog rata 1791, preuzeli sistem snabdevawa. Pored oke hleba, vojnik dobija meso i delimi~no rakiju. Neke jedinice se prave po sistemu skupqawa dobrovoqaca u austrijsku i rusku armiju u ranijem ratu. Jedna je jedinica na Drini nazivana „golim sinovima“, po po{tapalici stare{ine da tako oslovqava pot~iwene. Do sredine maja 1804. Kara|or|e je stvorio vojsku od 16.000 qudi. Osta}e pravilo da je mobilizacija u Srbiji uvek davala brojniju armiju, prema broju stanovnika, nego u evropskim zemqama toga doba. Razlog je u tome {to je mu{ko stanovni{tvo uglavnom zaposleno ~uvawem stoke, a ne poqoprivredom, {to je bila obaveza vi{e `enske nego mu{ke strane u zadruzi. Odluke narodne skup{tine, kojima }e se uvek u ~asovima potrebe i kriza pristupati, u Ostru`nici po~etkom maja 1804. u devet ta~aka, bile su od izuzetnog zna~aja. Na prvom mestu zbog toga {to je to bila prva velika narodna skup{tina. Glavna je odluka da se po Srbiji uspostavqa nova vlast (sudovi). U tome je bilo vi{e `eqa, nego znawa kako da se to sprovede u `ivot. Tradicija samoupravne kne`ine je uvek nalazila izlaz. Odlu~eno je da se {aqe delegacija u Rusiju, {to zna~i da ih pre toga nije bilo. Po~iwe opsedawe Beograda. Mitropolit Stratimirovi} je u poruci ruskom caru savetovao da se pristupi formirawu „Slavenosrpske Kraqevine“. Sredwovekovni srpski grb, u ve}oj upotrebi u prethodnim politi~kim pokretima vojvo|anskih Srba od wegovog legalizovawa 1776, sve se vi{e uzima kao op{ti simbol bune.

l U slede}em broju: Srpska revolucija nije bila seqa~ka hajdu~ija

april 4.

1765. - U Petrogradu je umro Mihail Vasiqevi~ Lomonosov, ruski nau~nik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Bavio se i fizikom, hemijom, geografijom i astronomijom. Autor je prve ruske gramatike i osniva~ Moskovskog univerziteta (1755), koji i danas nosi wegovo ime.

1860. - U Beogradu je ro|en Vojislav Ili}, pesnik koji se smatra osniva~em moderne poezije u srpskoj kwi`evnosti i tvorcem veristi~kog izraza („Zimska idila”, „Jesen”, „Ja ni{ta vi{e ne verujem”, „Tamara”, „Istok”).

1912. - U Tibetu je progla{ena Kineska republika.

1949. - Ministri spoqnih poslova SAD i 11 zapadno evropskih dr`ava potpisali su u Va{ingtonu Severno-atlantski pakt (NATO), vojni ugovor kojim je stvorena sna`na vojnopoliti~ka formacija zapadnih saveznika.

1968. - U Memfisu, u ameri~koj saveznoj dr`avi Tenesi, ubijen je Martin Luter King, borac za gra|anska prava i mir. U borbi za ravnopravnost crnaca u SAD slu`io se Gandijevim metodama nenasiqa i gra|anske neposlu{nosti. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. godine.

1975. - Prilikom pada ameri~kog vojnog transportnog aviona posle poletawa iz Sajgona, poginulo je 155 vijetnamske dece, ratne siro~adi.

1999. - U vazdu{nim udarima NATO-a na rafineriju nafte u Pan~evu poginula su tri radnika rafinerije. U bombardovawu toplane na Novom Beogradu poginuo je ~uvar toplane.

2003. - Ameri~ke vojne snage zauzele su bagdadski me|unarodni aerodrom „Sadam” i preimenovale ga u „Bagdad Interne{enel”.

2006. - U Kuvajtu su, prvi put u istoriji te dr`ave, `ene iza{le na izbore, nepunih godinu dana od kada su izmenama izbornog zakona dobile pravo glasa i pravo u~e{}a na izborima.

2012. - Predsednik Srbije Boris Tadi} podneo je ostavku devet meseci pre isteka mandata, nakon ~ega su raspisani predsedni~ki izbori istovremeno sa parlamentarnim i lokalnim za 6. maj. Na tim izborima Tadi} je izgubio od predsedni~kog kandidata Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli}a.

2014. - Srpskom glumcu Petru Kraqu je na dan ro|ewa otkriveno spomen obele`je na Vra~aru, na platou ispred zgrade u Mile{evskoj ulici u kojoj je `iveo do smrti, 2011 godine.

2018. - U Bahreinu je otkriveno poqe sa oko 80 milijardi barela nafte.

2022. - Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 99 odsto svetske populacije udi{e vazduh koji ne ispuwava standarde kvaliteta usled upotrebe fosilnih goriva koja pri sagorevawu ispu{taju zaga|uju}e materije koje izazivaju respiratorne i kardiovaskularne bolesti zbog kojih milioni qudi godi{we umre prevremeno.

Dan kada su nacisti~ke bombe ubijale na{u decu

U napadu sila Osovine na Kraqevinu Jugoslaviju tokom Aprilskog rata 1941. godine Beograd je bio izlo`en intenzivnim vazdu{nim napadima nema~ke avijacije u kojima je stradao veliki broj gra|ana i napravqena ogromna materijalna {teta.

Prve bombe na Beograd pale su 6. aprila u ranim jutarwim ~asovima, bez objave rata, a napad je ponovqen jo{ tri puta u toku istog dana. Bombardovawe je ponovqeno sutradan, a potom 11. i 12. aprila, pred dolazak nema~ke vojske u grad. Avioni su poleteli iz Be~a (Cvolfa{ing, Viner Noj{tat, Aspang), Graca i Arada.

Deset dana ranije Kraqevina Jugoslavija je pristupila paktu sa silama Osovine. Usledili su protesti u zemqi i dr`avni udar kojim je sa vlasti svrgnut knez Pavle. Zemqa se pribli`ila zapadnim Saveznicima, i to u trenutku kada je Hitler nameravao da zapo~ne Operaciju Barbarosa protiv Sovjetskog Saveza. Hitler je li~no, 27. marta, doneo odluku da se bombarduje Beograd i okupira Jugoslavija. Izvr{ewe zadatka je povereno 4. vazdu{noj floti pod komandom pukovnika Aleksandera Lera. Operacija bombardovawa Beograda imala je tajni naziv „Stra{ni sud” (nem. Strafgericht). Predvi|aju}i rat, jugoslovenska Vlada i Vrhovna komanda su Beograd proglasile otvorenim gradom Beograd je od napada iz vazduha branio elitni [esti lova~ki puk lociran na zemunskom aerodromu i jedinice pro-

tivvazdu{ne odbrane Vazdu{ne zone Beograd. Ne zna se ta~an broj aviona koje su oborili jugoslovenski piloti, ali se iz raznih izvora ovaj broj procewuje na 42 do 48. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.

Nemci nisu bombardovali mostove, jer su im bili va`ni za dopremawe trupa i materijala.

Prema prora~unima, u napadu je u~estvovalo ukupno 880 aviona, a izba~eno je oko 440 tona razornih i zapaqivih bombi. Kori{}ene su, tako|e, i specijalne padobranske mine od 1.000 kilograma ~ija je eksplozivna mo} izazivala strahovita razarawa. Pored zdawa dr`avnih i vojnih institucija ruinirani su i mnogi objekti administrativnih, komunalnih, verskih, zdravstvenih, kulturnih i prosvetnih ustanova, privrednih preduze}a, kao i znatan deo stambenog fonda. U napadu je poru{eno 714 zgrada, 1.888 je pretrpelo ve}u {tetu, a 6.615 mawu. Ukupan broj o{te}enih zgrada iznosio je 9.365 ili skoro 50% stambenog fonda. Vodovodna mre`a je o{te}ena na 360 mesta, a uni{teno je i 59.528 metara tramvajske mre`e, 76 tramvajskih vozila (od 104) i 48 autobusa (od 87). Pogo|ena je zgrada i termoelektrane na Dunavu i ruinirano je 15 „trafo-kabina“.

Ta~an broj `rtava bombardovawa nikada nije utvr|en jer je odre|en broj stradalih trajno ostao zatrpan pod ru{evinama. Prema zvani~nim podacima poginulo je 2.271 lice, dok se u jednom nema~kom izve{taju navodi broj oko 4.000 osoba, ra~unaju}i i poginule koji nisu

iskopani ispod uru{nih objekata. Vi{e stotina gra|ana nastaradalo je u javnim skloni{tima koja su tako|e bila meta vazdu{nih napada – u porti Vaznesewske crkve, Kara|or|evom parku i dr. Jedan od simbola stradawa Beograda u aprilskom bombardovawu 1941. godine je i uni{tewe zgrade Narodne biblioteke na Kosan~i}evom vencu, sa oko 350.000 kwiga i zbirkama starih rukopisa, dokumenata i karata. Nova zgrada Narodne biblioteke otvorena je 1973. godine. U okviru kompleksa Novog grobqa u

Beogradu, u neposrednoj blizini Severnog bulevara, 1966. godine formirano je Spomen-grobqe stradalih u {estoaprilskom bombardovawu Beograda 1941. godine. Autorka spomen-grobqa bila je arhitektkiwa Milica Mom~ilovi}. Dvadeset devet mermernih plo~a nalazi se na osam ozidanih betonskih humki, koje podse}aju na rovove u kojima su primarno sahrawivani postradali. Na posebnim plo~ama ispisana su imena 646 identifikovanih `rtava i podaci o 909 neidentifikovanih mu{karaca, 393 `ene i 59 dece.

BUDITE I VI USPE[NI KAO NIKOLA TESLA: Tri mo}na trika za trenirawe mozga koji }e vam promeniti `ivot

Postoje li zaista ‘trikovi’ koje je Nikola Tesla koristio da pove}a svoju produktivnost i da li ih mo`emo primeniti da bismo postali uspe{niji?

Nikola Tesla je tokom svog `ivota stalno radio na projektima i ~esto ih realizovao do kraja. Imao je i ~udne navike poput spavawa samo dva sata. Me|utim, ono {to je postigao ne bi bilo mogu}e bez striktnog skupa pravila za pove}awe produktivnosti.

1. Dobro razmislite pre nego {to ne{to uradite

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Obratite pa`wu na to kako se hranite. Pijte mawe alkohola i i bez masne hrane. Va`no je i pravilno rasporediti vreme izme|u porodice, posla i hobija. Uspeh }e le`ati u umerenosti. Mo`e do}i do pove}awa priliva tra~eva i glasina. Morate da proverite sve {to drugi govore i ne verujete nikome na re~, ali ne govorite o svom nepoverewu direktno u lice, kako ne biste izazvali sukob.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Biku je boqe da postane malo samopouzdaniji. Naravno, ovo nije tako lako, ali nije ni nemogu}e. Da biste to uradili, morate postati objektivni i osloboditi se `eqe da budete najboqi u svemu. Dobro je da se fokusirate na ono {to volite. Ovo }e biti dobra nedeqa za duhovnu potragu, ali bilo bi dobro da kasnije odvojite vreme i za bu~ne zabave. Bi}ete raspolo`en za {alu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vaga }e morati da `ivi u i{~ekivawu va`nog doga|aja. Me|utim, uop{te nije neophodno da }e se to desiti i do}i. Mo`da se Univerzum, planete i zvezde igraju sa wima, stvaraju}i ose}aj da }e uskoro sve biti druga~ije. Nedeqa je dobra za lagano flertovawe, ali ne i na poslu. Stru~waci savetuju Vagama da ~e{}e razmi{qaju o budu}nosti i ostatku pro{losti na miru.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

[korpije su qubiteqi kritike, ali boqe je da ne kritikujete qude oko sebe, kako ne biste stekli nove neprijateqe. Uspeh i sre}a }e biti van doma{aja ako [korpije po~nu da sede besposleni. Va`no je da ostanete fizi~ki i psihi~ki aktivni. Bilo koji problem je boqe re{iti odmah, ne ostavqaju}i ih po strani. U isto vreme, boqe je ne zaboraviti na oprez.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Veliki nau~nik nije ro|en sa ovim ve{tinama, ve} je kao dete radio odre|ene ve`be kako bi poboq{ao svoj mozak.

2. Idite u {etwu

Poznato je da odlazak u kratku {etwu ima prednosti kada je u pitawu kreativnost. ^inilo se da je Tesla bio istog mi{qewa, i iako su wegove {etwe postale deo opsesivno kompulzivnog pona{awa, imao je nekoliko „eureka” trenutaka tokom wih. Jedan od wih mu je doneo ideju o naizmeni~nom strujom: Godine 1881, Tesla se preselio u Budimpe{tu, oporavqaju}i se od nervnog sloma, i dok je {etao sa prijateqem po parku i recitovao poeziju, iznenada mu je sinula ideja o naizmeni~nom struju.

3. Radite na problemima sami

Poput mnogih inovatora i kreativnih likova, Tesla je zastupao tezu da treba biti sam dok stvara i razmi{qa. Ovo je jedan od wegovih poznatih citata: „Um je o{triji i koncentrisaniji u samo}i i samo}i. Za razmi{qawe nije potrebna velika laboratorija. Originalnost dolazi iz samo}e oslobo|ene uticaja koji o{te}uju na{e kreativne umove. Budi sam, to je tajna pronalaza~a, budi sam, tada se ra|aju ideje“.

Nikola Tesla je ~esto govorio da mo`e da zamisli ma{ine i retko je pravio nacrte pre nego {to je zapo~eo radove na wihovoj konstrukciji. Ovaj proces vizuelnog mi{qewa nije karakteristi~an za sve qude, ali osnovna ideja je da se jednostavno treba koncentrisati na finalni proizvod. Kreativno razmi{qawe zahteva od vas da se opustite i radite na problemu u svojoj glavi. Tesla u svojoj autobiografiji ovako opisuje proces: „Moj metod je druga~iji. Ne `urim sa konkretnim radovima. Kada dobijem ideju, odmah po~iwem da je gradim u svojoj ma{ti. Mewam konstrukciju, popravqam i upravqam ma{inom u glavi. Potpuno mi je nebitno da li turbinu testiram u glavi ili u radionici. Prime}ujem ~ak i ako mi ne ide dobro. Nema razlike, a rezultat je isti“, napisao je Tesla.

Ako qudi tra`e pomo} od Blizanaca, onda ih definitivno ne bi trebalo odbiti. Trebalo bi da prihvatite probleme drugih i pomo}i im koliko ste u mogu}nosti da ih re{e. Ovo }e dobro uticati na reputaciju Blizanaca koji `ele da postanu lideri u timu. Ako samo `elite da se odmorite od svega onda mo`ete potpuno odustati od komunikacije. Blizanci su slobodni da biraju svoj put.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Rakovi ove nedeqe moraju da ostanu unutar svoje zone udobnosti jer rizici ne}e doneti ni{ta osim glavoboqe. Posebno }e biti opasno rizikovati u poslovima trgovine. Tako|e bi bilo opasno verovati svima neselektivno. Qudi mogu da prevare jedni druge radi profita. Ako postoje neke hitne obaveze, onda se one moraju prve regulisati. Ovo se odnosi i na qubavnu sferu `ivota i na posao.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ako Lavovi `ele da ostanu na povr{ini, onda }e morati da rade ono {to im je potrebno, a ne ono {to `ele. Lavovi, strahovi se mogu ostvariti ako idete napred, ne obra}aju}i pa`wu na savete drugih i zdrav razum. Za Lava se sve mo`e promeniti u svakom trenutku. Da, ovo ne}e biti najuspe{nija nedeqa za posao ili qubavne veze, ali ne treba da zvonite na uzbunu i odustajete od svojih snova.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Verovatno }e nove odgovornosti pasti na Devi~ina ramena. Mora}e vi{e da rade, ali ovo ne}e trajati ve~no. Astrolozi preporu~uju da na|ete snagu da izdr`ite jo{ malo. Morate se vi{e odmarati i povremeno razmi{qati o sebi. Ponekad je boqe ostati kod ku}e i odmarati nego na silu odlaziti svuda tamo gde vas drugi o~ekuju. Stavite sebe na prvo mesto.

Najboqe zemqe za `ivot i posao

Mo`da nije iznena|uju}e, ali najboqa dr`ava za `ivot i rad je [panija, a odmah je zatim slede Luksemburg i Francuska. Prilikom razmatrawa uzete su u obzir prose~an broj radnih sati godi{we, minimum pla}enog godi{weg odmora i bolovawa, ocena sre}e.

Politika poslodavca i samo radno mesto imaju ogroman uticaj na to kako smo u stawu da uskladimo posao i li~ni `ivot, ali zemqa u kojoj `ivimo tako|e igra odlu~uju}u ulogu. Zakoni koji se odnose na pla}eno odsustvo zna~ajno se razlikuju {irom sveta, kao i i prose~an broj radnih sati. Komapnija Market Australija, koja pru`a usluge pore|ewa stopa osigurawa, nedavno je rangirala zemaqe koje su najboqi za `ivot i posao. Stawe svake nacije u 2024. odre|ivalali su slede}i faktori: prose~an broj radnih sati godi{we, minimum pla}enog godi{weg odmora i

bolovawa, du`ina i stope porodiqskog i roditeqskog odsustva, kao i ocena sre}e u zemqi, a evo kako izgleda lista. 1. [panija 2. Luksemburg 3. Francuska 4. Holandija 5. Finska 6. Bugarska 7. Slovenija 8. Estonija 9. Litvanija 10. Austrija 11. Portugal 12. [vedska 13. Danska 14. Poqska 15. Italija 16. Rumunija 17. Belgija 18. Ma|arska 19. Letonija 20. Gr~ka

„Svaki od faktora je bio jednako razmatran prilikom dobijawa kona~nog rezultata”, rekla

Ovo }e biti veoma negativan period za tra`ewe i ja~awe qubavi. Svakodnevni problemi bi}e ~esti posetioci onih Strelaca koji su u vezi, ali `ivot se ne sastoji samo od nevoqa. Merkur }e naterati Strel~eve da prime lo{e i ignori{u dobro. Uskoro }e se sve promeniti za vas, ali sada je boqe biti optimista, ako je mogu}e, ne pla{iti se samo. Savetuje se da se malo osamite.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Sada je boqe za Jar~eve da nikome ne dokazuju svoju objektivnost i da nikoga ne osu|uju prestrogo. Ako ose}aju da su oni sto posto u pravu, a da neko drugi nije u pravu, onda definitivno ne bi trebalo da se trudi da promeni ta~ku gledi{ta druge osobe. Ovo }e biti traumati~an period, pa je va`no biti izuzetno oprezan na ulici, na putevima i kod ku}e sa ku}nim aparatima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolije mogu da provedu deo svog vremena u potrazi za qubavqu. Ovo }e im svako koristiti. Ali definitivno ne vredi naglo mewati situaciju, i}i na putovawa ili mewati imix. Retro Merkur nije posebno opasan, ali mo`e stvoriti nepredvidive doga|aje. Ovo }e biti izuzetno neproduktivna nedeqa, tako da mo`ete da po~nete da planirate stvari za budu}nost u ovom trenutku.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ribe po `eqi mogu zapo~eti ciklus ve`bi. Ovo }e blagotvorno uticati na wihovo raspolo`ewe. Intelektualni rad mo`e postati krajwe neefikasan zbog retro Merkura, pa }e sticawe novih znawa sada biti izuzetno te{ko. Ribe ne bi trebalo da odbijaju savete onih koji su pouzdani. Ovo se odnosi i na posao i na qubav. Ribe }e imati sre}e u qubavnim vezama, posebno ako su iskrene prema sebi.

je Hana Norton, portparol kompanije.

[panija je zauzela prvo mesto, nude}i radnicima 30 dana godi{weg pla}enog odsustva i {est ili vi{e nedeqa pla}enog bolovawa, dok je roditeqima ispla}ivala 100

bolovawa godi{we. Bugarska nudi najvi{e porodiqskog odsustva ubedqivo 58 nedeqa. Gr~ka uop{te ne daje odsustvo za negu deteta, dok Holandija, [vedska, Italija i Rumunija daju samo jednu nedequ, pi{e Haf post.

MAGNETNA REZONANCA I CT SKENER

Kad treba i}i na ova snimawa i koje bolesti otkrivaju

Kada treba i}i na magnetnu rezonancu, a kada na CT skener i koje bolesti mogu da otkriju ove precizne metode medicinskog snimawa?

U okviru lekarskih pregleda vrlo va`no mesto ima medicinski imixing. To je jedna vrla korisna metoda koju imamo zahvaquju}i napretku medicine i uz koju mo`emo da na vreme otkrijemo bolesti, pa i one najte`e, i da na vreme dobijemo terapiju i samim tim obezbedimo boqi ishod u le~ewu.

Posebno mesto u medicinskom snimawu imaju magnetna rezonanca i CT skener. I jedno i drugo su precizne ma{ine koje telo pokazuju kao na slici, ali postoje odre|ene razlike.

I CT skener i magnetna rezonanca prave slike unutra{wosti na{eg tela. CT skener se obi~no koristi za slike tkiva, organa i strukture skeleta, dok su MRI snimci detaqniji u smislu prikaza abnormalnih tkiva.

Najve}a razlika je u tome {to MRI (magnetna rezonanca) koristi radio talase, a CT (kompjuterska tomografija) za skenirawe koristi rendgenske zrake.

[TA JE MAGNETNA

REZONANCA

Konstantno magnetno poqe i radio frekvencije odbijaju se od molekula masti i vode u telu. Radio talasi se prenose do prijemnika u ma{ini i pretvaraju se u sliku dela tela, {to se koristi za dijagnostikovawe problema.

Snimawe magnetnom rezonancom mo`e da bude malo neprijatno zbog ulaska u cevastu komoru i zbog buke, ali sve to ne traje mnogo dugo, a zna~i mnogo jer daje vrlo korisne informacije lekarima.

[TA JE CT SKENIRAWE

CT skenirawe je vrsta dijagnosti~kog rendgenskog zra~ewa uz pomo} velike rendgenske ma{ine.

CT skenirawe se obi~no koristi za slede}a stawa: prelomi kostiju, tumori, pra}ewe raka, pronala`ewe unutra{weg krvarewa.

Tokom CT skenirawa pacijent obi~no le`i na stolu i ujedno prolazi kroz prstenasti skener

Koriste}i radio talase i magnete, MRI slu`i za pregled struktura unutar tela. ^esto se koristi za dijagnostikovawe problema slede}ih delova organizma: zglobovi, mozak, grudni ko{, srce, krvni sudovi.

POSNI RECEPT

POSNI FILETI

OSLI]A U PIVSKOM TESTU

POTREBNO JE: n 500g fileta osli}a, n 5-6g soli za ribu, n 100g o{trog bra{na, n prstohvat soli, n 1dl svetlog piva, n suncokretovo uqe za pr`ewe.

PRIPREMA:

U o{tro bra{no dodati malo soli i prome{ati.

Dodati svetlo pivo i dobro prome{ati pa ostaviti tako da stoji na sobnoj temperaturi 5 minuta.

Za to vreme zagrejati suncokretovo uqe na sredwe jakoj temperaturi.

Posoqeni file osli}a uroniti u pivsku smesu i pr`iti 7-8 minuta uz povremeno okretawe.

Pohovanu ribu ostaviti na salvete da se ocedi od vi{ka masno}e.

koji pravi slike popre~nog preseka unutar tela.

PREDNOSTI

I uz pomo} MRI i CT skenirawa vide se unutra{we strukture tela. CT skenirawe brzo daje slike tkiva, organa i strukture skeleta, dok MRI veoma precizno pokazuje lekarima da li postoje abnormalna tkiva u telu.

KAD TREBA RADITI MAGNETNU REZONANCU, A KAD CT SKENIRAWE

Lekar }e na osnovu specifi~nih simptoma za svakog pacijenta ponaosob odrediti da li mu je potrebniji i korisniji CT skener ili magnetna rezonanca. Ako je potrebna detaqnija slika mekih tkiva, ligamenata ili

nekog organa, lekar }e uglavnom predlo`iti MRI. To se obi~no de{ava kod problema sa diskus hernijom, pokidanim ligamentima, problemima sa mekim tkivom. A ako je neophodna op{ta slika unutra{wih organa ili preloma ili traume glave, obi~no se preporu~uje CT skenirawe.

MERE OPREZA Po{to je u pitawu veoma mo}an magnet, pre odlaska na MRI obavezno se treba konsultovati s lekarom ako imate metalne implante, pejsmejker ili protetiku. Tada }e lekar proceniti situaciju i predlo`iti najboqe re{ewe.

I CT skener i magnetna rezonanca sa sobom nose relativno mali rizik, a potencijalno imaju nemerqive prednosti jer daju va`ne informacije koje poma`u lekaru da pravilno dijagnostikuje zdravstvena stawa. Brz pristup ovakvim medicinskim metodama, uz savet pravog stru~waka mogu da budu od neizmerne va`nosti kad govorimo o o~uvawu zdravqa.

[ta jesti uve~e bez straha da }ete dobiti na te`ini?

[ta jesti pre spavawa, a ne dobiti na te`ini? Najboqe je da jedete male porcije grickalica koje sadr`e jedan makronutrient, ako ste gladni posle ve~ere.

Grickalice koje pru`aju ose}aj sitosti preko no}i i odr`avaju nivo {e}era u krvi stabilnim:

OVSENA KA[A

Ovsena ka{a je jedna od najboqih namirnica za spavawe, jer je bogata vlaknima za pra`wewe rezervoara triptofana.

Tako|e su dobar izvor magnezijuma, minerala za koji se pokazalo da poboq{ava efikasnost spavawa. Me|utim, presko~ite zasla|ivawe {e}erom.

KIVI

Kivi je jedna od najboqih namirnica za jelo pre spavawa iz vi{e razloga.

Studija ukazuje na to da kivi mo`e poboq{ati po~etak spavawa, trajawe i efikasnost kod

odraslih sa poreme}ajima spavawa koji su sami prijavili. Drugo, kivi je tako|e niskokalori~an i pun hranqivih materija, vlakana, folata, kalijuma i vitamina C, E i K.

PROTEINSKI NAPITAK

Proteinski {ejk sa niskim sadr`ajem masti i bez {e}era. Prvo i najva`nije, proteini su va`ni za gubitak te`ine.

U kombinaciji sa anaerobnim ve`bama, proteini dobijeni iz mleka mogu pomo}i u izgradwi i oporavku mi{i}a. SVE@ SIR Sve` sir sadr`i 12 grama proteina po porciji od 1/2 {oqe. Proteini mogu produ`iti sitost do jutarwih sati, dok vam triptofan koji sadr`i mo`e pomo}i da se dobro naspavate.

LE^EWE BIQEM

Nar, jedno od najzdravijih vo}a na svetu

Rak i sr~ane bolesti su najve}i neprijateqi ~oveka u dana{we vreme, a uqe nara spre~ava i jedno i drugo.

Nar se na istoku ve} dugo vremena koristi kao lekovita biqka, ali na Zapadu je tek odnedavno privukao interesovawe stru~waka i to ne bez razloga. Organsko uqe nara ima razna lekovita svojstva i ako se uzima oralno, bukvalno }e preporoditi organizam i za{tititi ga od mnogih bolesti.

Lekovita dejstva su brojna, a najva`nije je naglasiti ulogu u prevenciji raka dojke, debelog creva, prostate, plu}a, ko`e i leukemije. Mogu}nost prevencije svih ovih oblika

BADEMI

Bademi mogu zadovoqiti `equ za no}nim grickalicama, dok obezbe|uju vredne proteine i bogati su magnezijumom, mineralom za koji se pokazalo da ubla`ava nesanicu.

Bademi su tako|e bogati melatoninom, hormonom koji poma`e u regulisawu ciklusa spavawa i bu|ewa.

raka, uqe nara posti`e zahvaquju}i mo}nim antioksidansima koji se u wemu nalaze.

Posebno je efikasan u prevenciji raka dojke i svih oblika raka koji su povezani s estrogenom. Elagitanini i druge fitosupstance koje sadr`i ovo uqe potiskuju stvarawe estrogena i tako spre~avaju umno`avawe kanceroznih }elija koje zavise od estrogena.

Lekovita dejstva oralne primene uqa nara:

• Spre~ava rak debelog creva, prostate, plu}a i leukemije, a spre~ava i rast raka dojke i poma`e u terapiji

• Smawuje mogu}nost sr~anog udara, ateroskleroze, pojave visokog pritiska i drugih kardiovaskularnih bolesti

• Reguli{e apsorpciju glukoze na nivou }elije, {to je veoma korisno za qude s povi{enim {e}erom

• Deluje antivirusno i smiruje upalne procese

• Poma`e kod problema s kojima se suo~avaju `ene u menopauzi

Na~in primene: Uqe nara se uzima 1-3 puta dnevno po 25 kapi. Ova preporu~ena doza se ne sme prekora~iti.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SRPSKI GLUMAC NASLICI DOWI EKSTREMITET TRAMVAJXIJKA LABORATORIJSKA POSUDA @ENSKO IME

ULAZNA PROSTORIJA, PREDSOBQE

ITAL.

GLUMICA, SOFIJA OZNAKAZA RAZRED

TAKMI^EWE U JEDREWU NAKOJU STRANU INSTRUMENTIZ GRUPE UDARAQKI (MUZ.)

SIMBOL SUMPORA CVETNA BA[TA

PRO@DRQIVO JESTI

UZIMAWE U ZAKUP KALU\ERSKI NAPRSNIK MA\UNARODNA OZNAKAZA

NASLEDNI MOLEKUL (BIOL.) PANI^AN STRAH GLAVNI GRAD FILIPINA

KOZA^KI ZAPOVEDNIK

TALOG OD KAFE, TOZ

MAWI DVOGLED

NOTA SOLMIZACIJE @EN. IME SRPSKI MUZI^AR (ORTODOKS KELTS) MESTO KOD [AVNIKA GRANI^NA VREDNOST SNA@NE, JAKE OSOBE BIQKA LINCURA KIKINDA NARODNI DUVA^KI INSTRUMENT OZNAKAZA POLUPRE^NIK PRO@DRQIVOST VAZDUHOPLOVI ZIMOVATI ^AS, TREN TAKMI^EWE U ZNAWU NAJZANIMQIVIJI ME^

EVE, ODLIVI, KILOTE, RIM, OTPERJATI, KNIN, BALET, [IKANIRATI

ANABELA, BOAN, LIMES, ENCIJAN, KI, R, ALAVOST, ^ASAK, KVIZ,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: ANTRE, LOREN, REGATA, KAMO, S, VRT, APATI, NAJAM, DNK, PANIKA, ATAMAN, TOS, RE,

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Qudi koji imaju sto godina, 2. Meteorolog koji izu~ava gorwe slojeve atmosfere - Umirewe, smirewe, 3. Male bogiwe (med.)Strvina, mrcina, 4. Obrazovni centar (skr.) - Radnici u pilani - Imenica (skr.), 5. Zekasti kowi - Tegovi, 6. Seosko podru~je - Grad u Saudijskoj Arabiji, 7. Oznaka za volt - Udarati nogom u loptu - Reka u Etiopiji, 8. Grubo sukno - Ime francuskog pesnika Fransa - Auto oznaka Belgije, 9. TrotinetProstorije u stanu, 10. Ime spisateqice Kristi - Vrsta azijskog divqeg magarca, 11. Auto oznaka Vukovara - Anoniman pisac - Oznaka za Lesoto, 12. Okameweni glavono`ac - Okrugli beli hleb (tur.), 13. Oranica - Ravnodu{nost, bezvoqnost, 14. Stru~wak za elektroniku.

USPRAVNO: 1. Obmawivawe samog sebe, 2. Kompozicija za tri glasa - Pataren, 3. Pravo vreme (lat.) - Kuvano jelo od jagwetine i zeqa - Pokazna zamenica, 4. Dubrova~ki vlastelini - Prili~no tanak, 5. Sme{a masnih kiselina za sapun - Starinski kaputi - Oznaka za tonu, 6. Nota solmizacije - Jezera s morskom vodom - Ime re`isera Joselijanija, 7. Pribor za {ivewePrecizan uzorak neke mere - Reka u Italiji, 8. Posledwe slovo azbukeU~en ~ovek - Marka japanskog automobila, 9. Pretra`ivati ~ulom mirisaOstaviti koga samog, 10. Prijateq (fr.) - Poznavalac vina - Ameri~ki glumac Pilexi, 11. Zajedqivost - P{enica krupnog belog zrna, 12. Vuneni tkani }ilimi (tur.) - Pukovnik u ranijoj austrougarskoj vojsci.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: STOGODI[WACI, AEROLOG, UMIR, MRASE, LE[INA, OC, PILARI, IM, ZEKANI, UTEZI, ATAR, MEDINA, V, PIKATI, OMO, ABA, ANATOL, B, ROMOBIL, SOBE, AGATA, ONAGER, VU, ANONIM, LS, AMONIT, SIMIT, WIVA, APATIJA, ELEKTRONI^AR.

DRAGANA MIRKOVI] OTVORENO IZNELA SVE U JAVNOST:

„Toni nije hteo da mi pomogne, samo u Zagrebu sam dala 20.000 evra“

Dragana Mirkovi} se razvodi od supruga Tonija Bijeli}a, posle ~ak 24 godine braka, o ~emu bruji ceo region. Peva~ica je otkrila da nema novca zbog ulagawa u turneju humanitarnog karaktera, a priznaje da pomo} od jo{ uvek zakonitog mu`a oko toga - nije imala.

„Jo{ pre dve godine ja sam se odlu~ila na humanitarne koncerte. Prvo nisam htela da ka`em da je humanitarno, `elela sam da prodam te arene, znate kakvi su na{i qudi, to bude ono: „Jao, to joj je reklama“, mislim, ne volim to. Kao da Dragana Mirkovi} ne mo`e da proda dve beogradske Arene… Mislim, Bo`e sa~uvaj! To ako ne mogu, onda boqe da vi{e ne pevam. Zli qudi bi to iskoristili protiv mene. Tek kad je bilo prodato sve sam rekla da je kompletna turneja na Balkanu humanitarnog karaktera“, rekla je Dragana Mirkovi}.

„Samo za Zagreb je cifra bila 20.000 evra. Organizator me je pitao koliko, rekla sam – duplo! Za Dom za dijecu. To je mojih 20.000 evra, ne od koncerata. Spremna sam na sve tro{kove! Nije bitno da li sad imam novca ili nemam. Nemam problem sa tim da li sam ja zvezda ili sam ~istila danas ovde! To ne mewa

mene kao li~nost. To {to ja radim mo`e samo plus da mi bude“, objasnila je peva~ica.

„Trenutno nemam novca, sve je oti{lo na humanitarne koncerte, to se lako doka`e. Ke{ trenutno je misaona imenica za mene. Niko mi ne poma`e, ni moj suprug! On smatra da je moja odluka da to bude humanitarno. Mu{karci su tu malo hladniji. To ne mewa stvari, ja sam rekla da }e tako biti i tako }e i biti“, istakla je Dragana za „24sata.hr.“

Izjave za ovaj portal Dragana Mirkovi} dala je pre razvoda.

Dragana i Toni se vi{e ne prate na Instagramu, pa je jasno da ne `ele jedno drugom da gledaju objave na ovoj dru{tvenoj mre`i. Decu oboje prate na Instagramu, dok je poznato da su Manuela i Marko ostali u Austriji, gde `ive ceo `ivot, a da Toni sa novom izabranicom `ivi u Nema~koj.

Dragana je dva dana pre nego {to je objavila da se razvodi, sa svojim naslednicima posetila manastir Ostrog, odakle su se oglasili zajedni~kom fotografijom, a na kojoj se peva~ica trudila da deluje sre}no, te nije skidala osmeh sa lica.

„Moj svet, moje svetiwe“, napisala je ona u opisu fotografije.

HARIS XINOVI] O UPADU SUPRUGE MELINE U VILU NA SEWAKU:

”Rekla je da ima pravo da u|e, odmah sam zvao policiju”

Melina Xinovi} je, kako je „Blic” pisao, Harisu Xinovi}u upala u ku}u na Sewaku - u Beogradu, u kojoj on `ivi sa decom, sinom Kanom i }erkom \inom, nakon ~ega je nastala prava drama, a peva~ se sad, nakon razgovora u policiji, oglasio za na{ portal.

- Melina je upala u ku}u, napala me je verbalno, nije fizi~ki! Ona mi je rekla da ima pravo da u|e, a ja sam odmah pozvao policiju. Ne mora ona mene da napadne fizi~ki, mnogo gore je psihi~ki, verbalno! - kazao nam je Haris.

- Ja sam ne znam razlog za{to je do{la. Poku{avam, evo, sa policijom sve vreme da saznam razlog

- dodao je Xinovi} za „Blic”.

Haris je pozvao policiju kako bi je izbacio iz doma, a pripadnici policije su vrlo brzo do{li na lice mesta, nakon ~ega je Melina izjavila da je Haris maltretira. Policija je Harisu potom privremeno oduzela pi{toq koji je imao u ku}i, iako ima dozvolu za wega, a haos je prvobitno nastao nakon {to je Melina odgledala intervju koji je on dao za „Blic” televiziju. „Upropastila se pre~estim dru`ewem sa `enskim svetom”

Melina i Haris se razvode posle 24 godine braka, o ~emu se na{iroko pri~a, a u pomenutoj emisiji je izneo ~itav niz detaqa o odnosu sa jo{ uvek zakonitom `enom.

- Ovaj brak nije pukao zvani~nim potpisom za razvod braka, nego je lo{e bilo pre godinu i po dana, pa mo`da ~ak i dve. Po~elo je to da se uru{ava. Dosta je pripremano - rekao je Haris za „Scenu”.

- Jeste delovalo kao velika qubav do pre deset godina, dok gospo|ica nije po~ela da vodi neki drugi `ivot. Nije to bio taj porodi~an `ivot. Mislim da se upropastila sa pre~estim dru`ewem sa `enskim svetom. Jer nijedna drugarica, ako nema ba{ sre}an brak, ne `eli ni onoj drugoj drugarici da ona ima sre}an brak. Ne krivim nikoga, ni wene drugarice, ali mislim da je to doprinelo nekom odvajawu od ku}e, od mu`a, od `ivota. Mo`da se `ena zaqubila ponovo. Nemam pojma {to se de{avalo tu. Sva{ta se ne{to sakrivalo od mene - dodao je on. „Sastajali smo se samo za intimne odnose”

- Ne sretnemo se kada legnemo da spavamo. Mi imamo veliki komfor, pa svako ima svoju sobu. Ako ho}e da spava, da se tu{ira, kupa, radi sva{ta ne{to u svom intimusu... Svako je hteo da ima svoju sobu, a ako nekom treba se*s, zbli`avawe, to nije nikakav problem. Do|i u moju sobu, ili }u ja u tvoju. Pa mislim da je to jedan jo{ nivo lep{e - rekao je, izme|u ostalog, Haris.

SLA\ANA MILO[EVI], NEVEROVATNA @IVOTNA PRI^A:

Rok princeza i ikona novog talasa u Jugoslaviji

Aleksandra Sla|ana Milo{evi}, poznatija kao rok princeza, preminula je u 69. godini. Bila je istaknuta peva~ica koja je privukla veliku pa`wu javnosti od samih po~etaka svoje karijere osamdesetih godina pro{log veka. Smatra se ikonom novog talasa u Jugoslaviji.

Wen ekscentri~an izgled i jasni stavovi ~esto su ru{ili muzi~ke i ideolo{ke standarde tog vremena, {to je dovodilo do podeqenih reakcija. Iako je wen talenat i originalnost bili prepoznati, bila je izlo`ena brojnim kritikama i napadima, kako verbalnim tako i fizi~kim.

Pesmom „Seksi dama“, koju je objavila 1978. godine, postala je prepoznatqiva, ali je politi~ki vrh tada{we Jugoslavije

proglasio tu pesmu simbolom prozapadwa~ke kulture i zabranio weno emitovawe. Sla|ana je ~esto bila meta napada i osporavawa, ali i obo`avawa.

Jedan od dramati~nih momenata u wenom `ivotu bio je poku{aj samoubistva jednog obo`avaoca nakon wenog koncerta u Splitu. Sla|ana je tada hrabro intervenisala i spasila mu `ivot, ali je

taj doga|aj duboko potresao.

Posle povla~ewa iz javnosti zbog ovog incidenta, Sla|ana se vratila na scenu velikom turnejom po dijaspori. Me|utim, weno predstavqawe u inostranstvu kasnije je zabraweno, a ona je suo~ena sa pritiscima i proverama od strane dr`avnih organa.

Wen duet „Princeza“ sa Dado Topi}em 1984. godine postao je vanvremenski hit, a i danas se svakodnevno slu{a. Numeru su predstavili na jugoslovenskom izboru za pesmu koja }e je predstavqati na Evroviziji. Iako nisu pobedili, „Princeza“ je postala vanvremenski hit.

U posledwim godinama `ivota, Sla|ana se suo~avala sa zdravstvenim izazovima, ukqu~uju}i autoimunu bolest Sjogrenov sindrom.

PRESEK ZVEZDINIH [ANSI ZA DIREKTAN ULAZAK

U LIGU [AMPIONA:

Lo{e vesti iz Hrvatske, samo jedna liga je deli od elite

Fudbaleri Crvene zvezde grabe ka tituli u nastavku sezone. Iako su „prezimili” sa minusom od jednog poena u odnosu na Partizan, nije im dugo trebalo da preteknu ve~itog rivala koji je kiksnuo protiv Napretka i Mladosti i predao ~elo tabele timu sa Marakane.

Ukoliko situacija na tabeli ostane ovakva kakva je trenutno, slede}e pitawe koje je u glavi delijama je: „A Liga {ampiona?”

U slu~aju da Zvezda osvoji sedmu titulu zaredom u doma}em {ampionatu, potrebno je da se poklopi jo{ mnogo kockica ne bi li ostvarila direktan plasman u elitno fudbalsko evropsko takmi~ewe.

Trenutno, ve}e su {anse da, zbog ne{to lo{ijih rezultata srpskih timova u godini za nama na Starom kontinentu, crveno-beli moraju kroz kvalifikacije da obezbe|uju mesto u grupnoj fazi.

Ipak, postoji scenario u kom u Qutice Bogdana ne bi morali da, kako je to nekada Dejan Stankovi} pri~ao, igraju „letwu ligu”. Te{ko je ostvariv, ali postoji - evo {ta je potrebno.

Potrebno je da u pet razli~itih liga, {ampionske titule osvoje klubovi koji imaju lo{iji koeficijent od crveno-belih. Za sada, stvari dobro idu u ^e{koj gde Sparta vodi glavnu re~, a ne Slavija koja je boqa po koeficijentu. Isto va`i i za [vajcarsku (Zvezdi ne odgovara da Bazel osvoji titulu), kao i za Dansku (Kopenhagen je na tre}oj poziciji), kao i Hrvatsku (Dinamo je trenutno drugoplasirani).

Trenutno je jedini problem Ukrajina gde [ahtjor ima minimalnu prednost u odnosu nad Dinamom iz Kijeva, a ukoliko bi klub iz glavnog grada uspeo da preotme trofej, Zvezda bi oti{la direktno u grupnu fazu.

Odluka }e pasti, vrlo verovatno, 11. maja, kada }e [ahtjor biti doma}in Dinamu, a crveno-beli }e se nadati uspehu Kijevqana.

PARTIZAN NAU^IO DA BRANI PREKIDE

Parni vaqak se odbranio

posle 13 kornera Spartaka

Prekidi su pravili velike probleme Partizanu u ovoj sezoni, a posebno korneri. Podsetimo, TSC je ubedqivo savladao crno-bele u Humskoj (4:0), a tri gola Ba~kotopol~ani su postigli posle udarca iz ugla, dok je Aleksandru ]irkovi}u uspelo da matira imewaka Jovanovi}a direktno iz kornera. Tako|e, Ahilova peta crno-belih u 172. ve~itom derbiju bili su defanzivni prekidi. Odbrana Parnog vaqka „lavovski” se borila protiv Crvene zvezde koja je konstantno napadala, posebno u posledwih 20 minuta kad je imala igra~a vi{e na terenu.

Zadwa linija tima iz Humske odolela je svi poku{ajima {ampiona Srbije, ali ponovo su korneri bili kobni po Partizana i aduti Vladana Milojevi}a su postigli dva gola nakon udaraca iz ugla.

Me|utim, Igor Duqaj je najavio da }e vi{e da radi na odbrani prekida i to je, o~igledno, urodilo plodom. Spartak je u duelu sa jesewem prvakom u 17. kolu Super lige izveo ~ak 13 kornera, ali nijedan nije ugrozio gol Aleksandra Jovanovi}a.

Bojan Kova~evi} i Svetozar Markovi} su vladali su svom kaznenom prostoru i nisu pru`ili {ansu Suboti~anima da ih nadvise.

Trener crno-belih posle okr{aja sa popularnim Golubovima govorio je o defanzivnim prekidima svojih aduta: - Ne mogu da budem zadovoqan kad neko ima 13 kornera protiv nas, pogotovo na na{em terenu, to je izuzetno mnogo. S druge strane mi je drago da smo to odbranili, ali ne smemo da dozvolimo toliko kornera. Sve je to fudbal i trudi}emo se da gre{ke ispravimo, a to se radi napornim radom i trenirawem.

Nojer, Ederson...

Srpski golman Vawa Milinkovi}-Savi} brani fantasti~no ove sezone u Torinu. U ovom trenutku je na drugom mestu po broju utakmica na kojima je sa~uvao mre`u u ligama „petice“.

Vawa je neprikosnoven na golu Bikova. I to opravdava odli~nim partijama.

Na dosada{wih 30 utakmica u Seriji A, na ~ak 15 je ostvario popularni „klin {it“. U tom parametru je na visokom drugom mestu u italijanskoj eliti, ali i kada se ra~unaju ostale ~etiri najja~e lige (Premijer liga, La Liga, Bundesliga i Liga 1).

Ispred Milinkovi}-Savi}a je samo golman Intera Jan Zomer sa 17 me~eva. A iza imena poput Alisona, Edersona, Nojera... Razume se, Zomeru je to znatno lak{e s obzirom na snagu i domi-

naciju Intera u Seriji A.

Primera radi, pitawe je momenta kada }e Neroazuri overiti Skudeto i do sada su primili samo 14 golova.

ima vrhunsku opciju me|u stativama. O~ekuje se da on bude prvi izbor na Evropskom prvenstvu u Nema~koj, mada ima sna`nu konkurenciju u \or|u Petrovi}u i Predragu Rajkovi}u. Orlovi

Nema dileme da Srbija u Vawi

Pogledajte dres Orlova izbliza – jedan detaq na rukavu se izdvaja

Proizvo|a~ sportske opreme Puma nedavno je objavio izgled novog dresa fudblske reprezentacije Srbije, u kojem }e Orlovi nastupiti na predstoje}em Evropskom prvenstvu.

Prva garnitura dresova Srbije bi}e dominantno crvene boje, uz plave detaqe na rukavima, odnosno belom {traftom sa le|ne strane.

Druga garnitura je dominantno bele boje, sa plavom kragnom i plavom {taftom na le|ima, dok na rukavu ima crvene detaqe, odnosno {aru koja podse}a na one sa srpskih narodnih no{wi i starih }ilima. Ova {ara je ipak toliko sitna, da ju je te{ko na prvi pogled uo~iti.

Fudbaleri Srbije }e u tim dresovima nastupati na Evropskom prvenstvu u Nema~koj 2024. godine, a novi dizajn izazvao je

mno{tvo opre~nih reakcija javnosti.

Iako je bilo najavqeno da }e na dres biti vra}en grb sa ~etiri ocila, na novim dresovima je ipak sa~uvan onaj koji su Orlovi nosili na grudima i tokom

Mundijala u Kataru, ali i kroz

~itave kvalifikacije za kontinentalni {ampionat.

BOGDANOVI] PROGOVORIO O IGRAWU ZA SRBIJU

PROTIV SAD NA OLIMPIJSKIM IGRAMA: Sa Pe{i}em kuje plan

za napad na medaqu

Bogdan Bogdanovi}, kapiten Srbije, govorio je o predstoje} im Olimpijskim igrama koje se od 26. jula do 11. avgusta igraju u Parizu.

Bogdanovi} je sa 20 poena predvodio Atlantu protiv ^ikaga sa 113:101, a nakon me~a je imao poruku koja je odu{evila sve navija~e u Srbiji.

Prokomentarisao je spektakl sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama koji je na programu 28. jula u prvom kolu Olimpijskih igara.

„O~ekujem spektakl. Me|utim, taj susret je jo{ uvek daleko, a ja sam glavom ovde i trudim se da na {to boqi na~in privedem sezonu kraju. U kontaktu sam sa Pe{i}em i saigra~ima i kada se zavr{i sezona fokusira}emo se na reprezentaciju“, izjavio je ko{arka{ Atlante za RTS.

Ove sezone prose~no bele`i 17 poena po me~u u NBA ligi, ali na tome ne `eli da se zaustavi.

„Nadam se da ovo ne}e biti moja najboqa sezona i da }u nastaviti da napredujem. Mada, dra`a mi je sezona kada smo igrali finale konferencije, pre svega zbog ve}eg broja pobeda i uspeha ekipe, a i tada mi je poenterski u~inak bio sli~an“, rekao je Bogdanovi}.

[TA VOZI LUKA DON^I]:

Sve je krenulo Fi}om, sada mami poglede u „tenku“ kao Betmen

Luka Don~i}, slovena~ki ko{arka{, doveo je Dalas Maverikse do petog mesta Zapadne konferencije (45-29) i trenutno igra verovatno i ko{arku karijere. Poznato je da je Slovenac veliki qubiteq automobila, a evo i koje ma{ine vozi.

Prvi od onih koji }e privu}i pa`wu svih navija~a jeste „Jeep Apocalypse 6×6“ – automobil koji li~i na tenk. Ova ma{ina ima motor od 850 kowskih snaga, i do 100 kilometara na sat sti`e za 3,7 sekundi.

Pravo je u`ivawe gledati ovu zver koja li~i na ne{to {to bi vozio ~uveni superheroj – Betmen.

Pored ovoga, Luka u svojoj gara`i ima jo{ nekoliko automobila. Najjeftiniji je Audi A7, ~ija se vrednost procewuje na 69.200 dolara.

Zatim sledi Por{e Panamera (109.000 dolara), Por{e 911 Turbo S (216.000) i za kraj Lamborgini Urus (221.506).

Don~i} je mo`da i najzanimqiviji auto dobio za 18. ro|endan, a to je bila Zastava 750 (Fi}a).

Pored sportske elegancije, Luka je u svoju gara`u dodao i one malo „grubqe“ automobile.

Mo`da je te{ko spojiti Ford Bronco iz 1967. sa elegancijom, ali, {to bi se reklo – lepota je u oku posmatra~a.

KO SA KIM U PLEJ-OFU?

Partizan i Zvezda ve} znaju prve protivnike na putu ka tituli

Borba za jadransku krunu po~iwe 12. aprila prvim utakmicama ~etvrtfinalnih plej-of serija na dve pobede. Preostalo je jedno kolo liga{kog dela takmi~ewa i nekoliko nedoumica u crtawu kona~ne mape puta ka {ampionskom prstenu.

U ovom tekstu da}emo pribli`nu sliku ko bi sa kim mogao da ukrsti rukavice u prvoj plej-of rundi, {to daqe defini{e potencijalne polufinalne parove.

Nema nedoumica da Crvena zvezda stupa u doigravawe sa prvog mesta, Partizan sa drugog, Budu}nost sa tre}eg. Prili~no je izvesno da }e se lider u ~etvrtfinalu sastati sa trenutno osmim SC Derbijem, osim u slu~aju poraza „studenata“ od Budu}nosti i pobede Splita na doma}em terenu protiv crveno-belih. Taj mawe realan scenario sastavio bi par Zvezda - Split.

Partizan ve} ima prvog protivnika u odbrani pro{logodi{we titule, sedmoplasiranu Igokeu koju posledwe kolo ne mo`e da pomeri sa te pozicije. Tim iz Lakta{a ima lo{iji me|usobni skor sa {estim Zadrom i osta}e tu gde jeste bez obzira na ishod posledweg me~a sa Megom. Vi|en je i ~etvrtfinalni duel Budu}nosti i Zadra, imaju}i na umu da Dalmatinci u zavr{nom kolu gostuju crno-belima. Poraz ih ostavqa na {estom stepeniku, pobeda bi mogla da im donese uspon u odre|enom raspletu.

Mega }e ostati na ~etvrtom mestu ako pobedi Igokeu, jer je boqa od Cedevita Olimpije u me|usobnim susretima. Prednost doma}eg terena u ~etvrtfinalu imala bi i u slu~aju poraza, pod uslom da „zmaj~eki“ izgube od Cibone u Zagrebu. Najbli`i smo tome da na po~etku plej-ofa vidimo duel Mege i Olimpije, osim ako oba tima budu pora`ena u posledwem kolu, a Zadar iznenadi Partizan u Beogradu.

Takav scenario crta trougao timova sa istim u~inkom (15-11), u kojem bi Zadar zavr{io na ~etvr-

tom mestu zbog dve pobede nad Olimpijom i jednom nad Megom. Beogradski tim bi u{ao u plej-of sa pete pozicije i igrao u ~etvrtfinalu sa dalmatinskim, bez prednosti doma}eg terena. Olimpija bi kao {esta i{la na noge Budu}nosti.

Zvezdu kao velikog favorita u prvoj rundi u polufinalu ~eka duel sa pobednikom serije ~etvrtog i petog tima na tabeli, najrealnije sa Megom ili Olimpijom. Partizan se ukr{ta sa boqim iz okr{aja Budu}nosti i najverovatnije Zadra, tako|e u seriji na dve pobede. Finale se igra do tri trijumfa, po sistemu 2-2-1. U odre|ivawu kona~nog poretka u sezoni {ampion plej-ofa je prvi, ostali se rangiraju po mestu iz liga{kog dela.

Posledwe kolo odlu~i}e ko }e kao tim sa najgorim u~inkom igrati za opstanak sa finalistom ABA 2 lige. Krki je potrebna pobeda protiv Borca u ^a~ku i poraz Mornara od FMP u @elezniku, budu}i da je boqa od Barana u me|usobnim susretima.

Zbog prijema Dubaija i pro{irewa lige na 16 u~esnika, posledwi ne ispada direktno u ni`i rang ve} igra plej-aut sa finalistom ABA 2. [ampion drugog stepena ima garantovano mesto u ABA ligi naredne sezone.

Zvezda pre 50 godina uzela jedini evropski trofej

Ko{arka{i Crvene zvezde pre 50 godina su osvojili Kup kupova, prvi trofej srpskog kluba u evropskim takmi~ewima.

Zvezda je 2. aprila 1974. godine u Udinama u finalu savladala ~ehoslova~ku ekipu Spartak Zbrojovka iz Brna sa 86:75.

Imala je Zvezda i pre trijumfa u Kupu kupova zapa`ene rezultate u Evropi, jer je 1972. godine stigla do finala ovog takmi~ewa kad je poklekla protiv

Olimpije iz Milana (70:74) Slede}e godine je stigla do polufinala Kupa evropskih {ampiona.

Crveno-beli su na putu ka finalu i trofeju redom pobe|ivali ekipe 17 Nandori, francuski Bawole, kasnije u ~etvrtfinal-

noj grupi i ekipe sofijskog CSKA, italijanski Sakle iz Torina, a u polufinalu je bio {panski Estudijantes.

SVE TAJNE NOVAKOVE HACIJENDE OD 675.000 DOLARA: Sr|an je sve papire sredio za dan, `eleli da se sakriju od znati`eqnih pogleda

Nalazite se tridesetak kilometara od Novog Sada, ~etrdesetak od [apca i sedamdesetak od Beograda. Ako mislite da ste „usred ni~ega”, varate se. Gledate u preskupu vilu i mesto na kom zemqa dosti`e cene, merene u stotinama hiqada evra, dok samo 500 metara odatle, u selu Pavlovci, ona vredi tek oko pet, {est hiqada evra. Dobro do{li na jezero Kudo{, gde je svoj mir potra`ila porodica \okovi}.

Skre}ete desno sa auto-puta kod Rume, prolazite pored velike hladwa~e za vo}e i nailazite, usred vo}waka, na put pred kojim pi{e „Pavlova~ko jezero“. Stigli ste.

Odatle pogled puca na oko 2,3 hektara zemqe koje je Sr|an \okovi}, s jeseni 2016. do{ao da pogleda, odu{evio se i za dan, dva, zemqu ve} preveo i platio. Nova. rs je posetila ovaj biser Srbije pre tri godine.

Novak se trenutno nalazi na mastersu u Monte Karlu koji igra od 7. aprila.

U selu od oko 400 stanovnika nadomak jezera, u centru kod crkve, prodavnice i {kole, ~asovi tek {to su se zavr{ili.

Devetogodi{wi Sava nam pokazuje pravac ka svojoj ku}i, gde wegova majka Biqana pri~a kako

je zemqa prodata \okovi}ima. „Do{ao je Andrija Dra{kovi} sa Sr|anom \okovi}em kod mog devera i rekao da Sr|an ho}e da kupi tu zemqu. Na svekra su se vodila tri jutra zemqe, oni su rekli 100.000 evra, sutradan je odmah sve zakazano kod notara, za dan zavr{eno“, rekla je Biqana pre tri godine.

Novakova porodica je, pored spomenuta tri jutra (1,7 hektara), kupila jo{ jedno od drugog vlasnika.

^uvar gazdinstva koje se nalazi direktno preko jezera u odnosu

IVANI[EVI] POLUDEO NA \OKOVI]A

IZ DVA RAZLOGA: Preko ovoga nije mogao da pre|e

Rastanak Novaka \okovi}a i Gorana Ivani{evi}a glavna je teniska tema trenutno. Kako prenosi teniski analiti~ar, Kreg [apiro, dva su razloga za{to je do{lo do prekida saradwe.

Prvi razlog je bila sva|a na Mastersu u Indijan Velsu. Ivani{evi} nije bio zadovoqan trudom i zalagawem \okovi}a, tokom treninga na tom turniru.

Na tom masersu, \okovi} je pora`en u tre}em kolu od 123. tenisera sveta, Italijana Luke Nardija.

Drugi razlog bilo je neslagawe oko rasporeda. \okovi} je razmi{qao da presko~i Vimbldon kako bi bio {to spremniji za Olimpijske igre, {to je jedini veliki trofej koji mu nedostaje. Ivani{evi} je bio protiv te ideje, a [apiro tvrdi da je hrvatski trener „poludeo“ zbog toga.

\okovi} se trenutno nalazi u Monte Karlu. Srbin je tamo odradio prvi trening pred po~etak mastersa 7. aprila.

Siner puca od samopouzdawa, `eli da skine \okovi}a sa trona: „To mi je glavni ciq“

Janik Siner, drugi teniser sveta, govorio je o predstoje}im ciqevima, nakon {to je osvojio Masters u Majamiju.

Italijan `eli da do|e do prvog mesta na ATP svetskoj ramg listi, gde je trenutno prvi Novak \okovi}. Tako|e, ciq mu je da osvojio Rolan Garos, tamo je aktuelni {ampion tako|e \okovi}.

„Sada mi je Rolan Garos glavni ciq. Od ~etvrtka po~iwem pripreme za Monte Karlo koji }e biti moj prvi turnir na {qaci. Nemam mnogo vremena za adaptaciju, ~ak ni celu nedequ. Vide}emo kako }e biti u Monaku. Pre Rolan Garosa je i Rim, a to je veoma specijalan turnir za mene. Uvek je neverovatno igrati pred doma}om publikom. Mislim da sam mnogo napredovao u posledwih godinu dana i da mogu jo{ boqe. Fizi~ki sam potpuno druga~iji“, rekao je Siner. Siner je u polufinalu Australijan opena pobedio \okovi}a, a nakon toga je osvojio turnir. Prethodno, Siner je pred kraj pro{le godine zabele`io jo{ dva trijumfa nad \okovi}em, u Torinu i na Dejvis kupu.

Uop{te nisam to o~ekivao. Imao sam sjajnu predsezonu, odli~no finale pro{le godine. To {to sam pobedio Novaka dva puta u zavr{nici sezone je bilo veoma va`ano, ose}ao sam se spremnim da postignem odli~ne rezultate. Ose}ao sam da sam igrao dobro na svakom turniru na kojem sam u~estvovao. Volim da igram na tvrdoj podlozi, to mi daje dodatno samopouzdawe“, kazao je Siner.

na \okovi}e, pri~a nam kako je tu zemqa 2009. vredela oko 1.700 do 1.800 evra, a onda je tokom 2021. godine biloqudi koji su za hektar tra`ili i po pola miliona.

I kad se pogledaju ~iwenice, pri~a dobija potpuno drugu dimenziju. U selu su jutro zemqe (0,57 hektara) cenili na oko pet, {est hiqada evra pre tri godine.

\okovi}i su na placu napravili vilu, a u okolini svoje ku}e imaju i Nemawa Nedovi}, Veselin Jevrosimovi}, jo{ nekoliko biznismena i spomenuti Dra{kovi}.

Na ulazu u vilu stoji portir, a sa zadwe strane opasana je visokim zidinama. Kako se ku}a nalazi prema jezeru na kosini, sa strane nedavno asfaltiranog puta, ne mo`e se videti ni{ta i privatnost je zagarantovana.

Me|utim, Novak zbog obaveza nije ~esto tu, pa mu po{iqke za preuzimawe sti`u u mesnu kancelariju.

„Li~no ga nisam sretao, ali sam mu nosio jedan unikatan poklon iz Srbije, deda mu je poslao reket star nekih 50, 60 godina. To sam uru~io u mesnoj kancelariji u Pavlovcima. Bio je specifi~an poklon“, rekao nam je tada kurir brze po{te.

Dra{kovi} i `ivi tu, pa ga me{tani Pavlovaca vi|aju, a upravo je on pokazao Sr|anu \okovi}u zemqu na jezeru.

„Andrija je pitao mog devera zna li ko je taj ~ovek pored wega i onda rekao ‘Novakov otac, e on ho}e da kupi tu zemqu’. Tako je i bilo. Dogovorili se, na ime mog svekra je bila zemqa. Za nas je to veliki novac. Sutradan je sve zakazano kod notara, kupqeno, prevedeno, za dan“, pri~a nam Biqana.

Navodno je vrednost hacijende i zemqe sada oko 675.000 dolara, poseduje tri spava}e sobe i tri kupatila, ogromni dnevni boravak, te terasu sa bazenom.

MAJK TAJSON IZGUBIO @IVCE:

„Oni su qubomorni na mene, to je bedno, wih ~ak ni roditeqi ni deca ne dolaze da ih gledaju“

Majk Tajson, jedan od najboqih boksera u istoriji, ima 58 godina, ali ga to nije spre~ilo da se vrati u ring, i to za me~ protiv Xejka Pola, zbog ~ega se na{ao na meti kritika.

Tajson je u karijeri boksovao 56 puta – 50 puta je pobedio (uz 44 nokauta), {est puta je pora`en (pet nokauta), a posledwi put je ozbiqan me~ imao u junu 2005. godine.

Vi{e od 19 godina kasnije, Tajson }e staviti rukavice na ruke i u Las Vegasu ukrstiti pesnice sa Polom, no mnogi wegovi navija~i, ali i nekada{wi bokseri, ne kriju verovawe da je taj potez pogre{an.

A to je „gvozdenog Majka“ po~elo da propisno nervira, zbog ~ega je reagovao:

„Imam 58 godina, pa {ta? Donosim milijarde pregleda samo razgovaraju}i o borbama“, rekao je on za Rojters.

„Svi, ~ak i najve}i broj sportista, su qubomorni, to je bedno… Ka`em da oni u svojim najboqim danima nisu imali ni milion qudi da ih isprate, ~ove~e. O ~emu pri~ate, kad ne mo`ete da prodate dvoranu? Ko jo{ sa 58 godina mo`e da rasproda dvoranu od 80.000 mesta?“, dodao je Tajson, nakon ~ega je dodao:

„Za{to mislite da `eli da se bori sa mnom, ne sa nekim drugim?“, istakao je on, posle ~ega je nastavio tiradu.

„Druge tipove, ~ak ni wihovi roditeqi ne dolaze da ih gledaju. To je samo istina. Previ{e su dosadni i za svoju decu, kao da gledaju travu kako raste“, zakqu~io je Tajson.

Pol je mla|i od Tajsona 31 godinu, a na deset borbi imao je skor od devet pboeda i jednog poraza, uz {est nokauta.