Srpski glas 30 jun

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 30. 6.2022. z Year XXXI No.2507

Ve}

[irom Australije proslavqen Vidovdan

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Strane 16, 17 i 18

Vidovdanske akademije koje su proteklog vikenda odr`ane {irom Petog kontinenta, jo{ jednom su imale za ciq da se prisetimo istorijskih doga|aja vezanih za jedan od najve}ih srpskih praznika, Kosovskog boja i velikih srpskih junaka od Kosova pa do dana dana{weg koji su svoj `ivot dali brane}i svoju zemqu uvek u srcu nose}i qubav prema Bogu i prema svojoj otaxbini

Strana 30

Sjajne medaqe sa "Sun~anog Pacifika" Po~etkom meseca (od 4. do 6. juna) odr`ano je karate prvenstvo Okeanije u glavnom gradu Nove Kaledonije za kadete, juniore i seniore.

Reprezentaciju Australije predstavqali su i ~lanovi kluba „Yoseikan Karate“ iz Melburna, Luka i Nikola Tomi}

OBDANI[TE U SRCU AUSTRALIJE GDE DECA U^E SRPSKI JEZIK I KULTURU

POVODOM 633 GODINE OD KOSOVSKOG BOJA PRI^A O KOSOVSKIM BO@URIMA

Vaspita~i kao ambasadori srpskog nasle|a u tu|ini

Strana 12 Od po~etka rata u Ukrajini, oko 10 hiqada dr`avqana Rusije doselilo se u Srbiju. Naj~e{}e rade u IT sektoru i `ive u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u, Kragujevcu

Strana 20

Dnevno u Srbiji nikne 10 firmi ~iji su vlasnici Rusi

KRIT

Zajedno sa menaxmentom vrti}a do{li smo do ideje da se uvede u~ewe srpskog jezika za decu od 2 - 5 godina. Deca i roditeqi su iskazali zadovoqstvo zbog u~ewa srpskog jezika i upoznavawa sa srpskom tradicijom i kulturom

Ostrvo sa ru`i~astim pla`ama na kom je ro|en Zevs

Strana 26

Po predawu, do slavne bitke cvet je bio beo Strana 19

Prema verovawu u Srba, cvetovi bo`ura su iskqu~ivo bili bele boje sve do bitke na Kosovu, kada su iz zemqe natopqene krvqu kosovskih junaka nikli crveni bo`uri

2

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Patrijarh Porfirije: Bez Gra~anice, bez Vidovdana, bez svih svetiwa na Kosovu i Metohiji, mi naprosto nismo ono {to jesmo. Svetiwe na Kosovu su na{e o~i Bez Gra~anice, bez Vidovdana, bez svih svetiwa na Kosovu i Metohiji, mi naprosto nismo ono {to jesmo, nismo ono na {ta nas je Gospod pozvao, rekao je patrijarh srpski Porfirije pred oko hiqadu vernika koji prisustvuju Vidovdanskoj liturgiji u manastiru Gra~anica. „U Gra~anici, u De~anima, u Prizrenu, u Bogorodici Qevi{koj, u Pe}koj patrijar{iji mi jasno vidimo ko smo. To su na{e o~i, Vidovdan je na{e oko, sveti Lazar je na{e uho, svetiwe kosovsko-metohijske su na{ um. Ovde vidimo, ovde ~ujemo, ovde razumemo, ne samo na{u pro{lost, ne samo na{e poreklo, nego razumemo i to {ta je na{ ciq, za{to smo pozvani u ovaj svet“, rekao je Porfirije.

Povodom Vidovdana, u Gra~a-

nici je liturgiju slu`io patrijarh Porfirije, uz saslu`ewe vladika SPC i sve{tenstva.

"Ovde smo dobili svoje ime.

Ovde smo dobili svoj pe~at, rodili smo se za, kako to danas

~esto vole da ka`u, za sistem vrednosti. Za sistem vrednosti koji je druga~iji od mnogih koji nas okru`uju, koji ho}e da nam se name}u, koji nas sapli}u, boqe re}i. Rodili smo se mi ovde za sistem vrednosti jevan|eqa.

Bez Gra~anice, bez Vidovdana, bez svih svetiwa na Kosovu i Metohiji, bra}o i sestre, mi naprosto nismo ono {to jesmo, nismo ono na{ta nas je gospod pozvao", naglasio je patrijarh.

Dodao je da u Gra~anici, u De~anima, u Prizrenu, u Bogorodici Qevi{koj, u Pe}koj patrijar{iji, "mi jasno vidimo ko smo".

"To su na{e o~i, Vidovdan je na{e oko, sveti Lazar je na{e uho, svetiwe kosovsko-metohijske su na{ um. Ovde vidimo, ovde ~ujemo, ovde razumemo, ne

samo na{u pro{lost, ne samo na{e poreklo, nego razumemo i to {ta je na{ ciq, za{to smo pozvani u ovaj svet i kr{teni u ime Svete Trojice", kazao je u besedi patrijarh srpski Pofirije.

"Pozvani smo da budemo bra}a sa svima, i sa Albancima, naravno, pre svih, jer ovde `ivimo s wima. I jedne i druge Gospod je stvorio, svi smo ikona bo`ja. A siguran sam da i oni znaju ukoliko veruju u Boga, jednoga Boga, da i kwige u koje najve}im delom veruju na isto pozivaju. Pozivaju i podse}aju da samo u zajednici mo`emo biti na putu bo`jem. Da smo svi jedni drugima potrebni i da je va`no da to sami razumememo", zakqu~io je patrijarh u obra} awu vernicima.

NATO progla{ava Rusiju glavnim neprijateqem Uo~i po~etka samita Rusi „uputili specijalnu ~estitku“ satelitske snimke mesta odr`avawa skupa i glavne centre odlu~ivawa zapadnih zemaqa U Madridu je po~eo Samit NATO-a na kome }e zemqe ~lanice Severoatlantskog saveza proglasiti Rusiju svojim najve} im neprijateqem.

Uo~i po~etka Samita oko 10.000 pripadnika bezbednosnih snaga raspore|eno je {irom Madrida, gde }e se u naredna dva dana okupiti {efovi dr`ava i vlada 30 dr`ava ~lanica NATO i jo{ desetak lidera partnerskih zemaqa. Nato skup se odr`ava u jeku rata u Ukrajini koji je izazvao najve}u bezbednosnu krizu od Drugog svetskog rata.

Ruska dr`avna svemirska agencija Roskosmos, „uputila je

Rusi dali kordinate Nato skupa i centara odlu~ivawa (Roskosmos) specijalnu ~estitku“ ~lanicama NATO pakta povodom samita alijanse u Madridu koji se odr`ava od 28. do 30 juna.

Roskosmos je objavio satelitske slike Madrida, Pentagona i Bele ku}e u Va{ingtonu, Londona, Pariza, Berlina, Brisela uz koordinate ta~nih lokacija odr`avawa NATO skupa i glavnih „centara odlu~i-

vawa“ koji podr`avaju ukrajinske nacionaliste uz poruku: „Samit NATO-a po~iwe danas u Madridu, gde }e zapadne

ma {ta mi re~e?!

KAKO JE LANE GUTOVI] GOVORIO O OBRAZOVNOM PROGRAMU U SRBIJI

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

zemqe Rusiju proglasiti svojim najve}im neprijateqem.

Na madridskom samitu se o~ekuje da jedna od glavnih tema

bude novi strate{ki koncept koji bi definisao Rusiju kao direktnu bezbednosnu opasnost za NATO, po~iwe gala ve~erom koju u ~ast {efova dr`ava ili vlada organizuju {panski kraq Filip 7. i kraqica Leticija.

Narednih dana su predvi|ene dve radne sednice na nivou {efova dr`ava ili vlada, a posledweg dana samita, jedna radna sednica na najvi{em nivou.

U Madridu su raspore|ene velike policijske snage u okviru najve}e bezbednosne operacije u nedavnoj istoriji [panije pre po~etka samita, na kojem se o~ekuje oko 5.000 u~esnika.

Policajci na kowima i pe{ice patroliraju gradom, a vazdu{ni prostor {titi vi{e desetina helikoptera.

MEREWE KOEFICIJENTA INTELIGENCIJE PRISLU[KIVAWEM „Imam koeficijent inteligencije 158, toliko je izmereno.

Ali predsednik ima ve}i koeficijent inteligencije, on ima najve}i koeficijent inteligencije od qudi koje poznajem" (Dijana Hrkalovi}, biv{a dr`avna sekretarka MUP koja je optu`ena za trgovinu uticajem)

„Po{to je sastav na{eg stanovni{tva takav da je najvi{e nepismenih, pa polupismenih, a ostalo su akademici, zato mi pravimo programe za polupismene i nepismene. I u skladu sa tim da bi prepoznali te qude biraju se i odgovaraju}i urednici koji mogu da prepoznaju polupismene. Pa ne mo`e akademik da prepozna polupismenog, nego to naravno mo`e samo nepismen urednik" (Kako je pre deceniju o tv programu govorio poznati srpski glumac Milan Lane Gutovi})

BOSANSKA PROTIV UKRAJINSKE [VICARSKE „Kada }e BiH dobiti status kandidata? [ta je s Ukrajinom?

BiH je i prije ruske invazije za Ukrajinu bila [vicarska!"

(Zoran Milanovi}, predsednik Hrvatske, o dodeqivawu Ukrajini statusa kandidata za EU)

KOJA JE ULOGA PREDSEDNIKA KAD SE ZATVARAJU FABRIKE? „Bilo dobro da predsednik Aleksandar Vu~i} osim {to otvara fabrike, bude sa radnicima i kad ih zatvara" (Aleksandar Jovanovi} ]uta iz Ekolo{kog ustanka govorio o protestu radnika “Fijata” i situaciji u toj kompaniji)

IZME\U DVA VIKENDA

KRAH SRPSKE DIPLOMATIJE NA KIM:

Milionske dugove za struju plati}e EPS Srbija je u Briselu sa predstavnicima Kosova potpisala dokument o primeni delova energetskog sporazuma koji je dogovoren jo{ 2013. godine. Nakon sastanka, na kome je stavqen paraf na sporazum simboli~no nazvan Mapa puta, osim predstavnika me|unarodne zajednice kao posrednika, posebno su bili zadovoqni zvani~nici Pri{tine, jer }e dugove za struju koju stanovnici severa Kosova ne pla}aju pune dve decenije, ubudu}e pla}ati Srbija. I to je kqu~ni momenat ovog dogovora, kao i ~iwenica da je Srbija, posle godina odbijawa, na kraju pristala da osnuje firmu „Elektrosever“ po zakonima Kosova.

Vest da je postignut sporazum objavio je predstavnik EU za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslav Laj~ak i taj dogovor pozdravio kao „veliki korak napred“. I ~iwenica je da on to i jeste, pre svega za kosovsku stranu i Laj~aka kome je to prvi sporazum koji je uspeo da realizuje u protekle dve godine.

[TA JE POTPISANO Dokument koji su potpisale obe strane ima devet ta~aka koje predvi|aju rokove, obaveze i na~in realizacije svega {to je dogovoreno. Ukratko, srpska kompanija „Elektrosever“ treba da dobije licencu za snabdevawe u roku od sedam dana, a zatim da dostavi spisak potro{a~a.

Nakon toga sledi potpisivawe ugovora o obavezama, balansnoj snazi, distribuciji... Sve to treba da bude ura|eno u roku od 100 dana od dobijawa licence, kada nadle`ni na Kosovu tu licencu mogu i da suspenduju u slu~aju nepo{tovawa odredaba dogovorenih sporazumom. Dodu{e, ne bez konsultacija sa zvani~nicima EU. O ^EMU SE ZAPRAVO RADI Srbiji nikada niko nije branio da registruje preduze}e “Elektrosever“, ali po zakonima Kosova. Od 2013. godine, kada je potpisan Briselski sporazum, a zatim i energetski, koji je sve ovo podrazumevao, Srbija je insistirala da se firma registruje po srpskim zakonima, jer je re~ o srpskoj teritoriji, i da na taj na~in posluje.

I oko toga je bio osnovni sukob.

"I ono {to se sada desilo je da smo mi sada prihvatili da registrujemo firmu po wihovim zakonima", navode u Vladi Srbije.

Mi }emo registrovati firmu „Elektrosever“ i po~e}emo da distribuiramo struju na sever Kosova i da je napla} ujemo. I tu nastaje problem, jer }e biti onih koji ne}e hteti da plate struju, a mi nemamo izvr{ni mehanizam da na Kosovu naplatimo dugovawa. To je mogu}e samo preko kosovskih sudova i na osnovu kosovskih zakona, a to zna~i da priznamo kosovski sud i zakone.

Dakle, va`no pitawe je kako }e „Elektrosever“ utu`iti potro{a~e ako ne pla}aju struju.

KO ]E PLA]ATI DUGOVE? Stanovni{tvo na severu Kosova vi{e od dve decenije struju nije pla}alo. Ta dugovawa turskom distributeru pokrivao je Kosovski operator za prenos i tr`i{te elektri~ne energije (KOSTT), odnosno Vlada Kosova.

Nema preciznog podatka koliki je minus napravqen od 1999. Nije jasno ni da li }e dug morati da se plati retroaktivno.

Du{an Jawi}, osniva~ Foruma za et-

EPS }e se dodatno zadu`iti za milijardu evra da bi funkcionisao?

Da bi preduze}e u narednom periodu nesmetano funkcionisalo, Elektroprivreda Srbije (EPS) }e morati da se dodatno zadu`i u iznosu od ~ak milijardu evra, saznaje Demostat u izvorima bliskim Vladi Srbije.

Razlog zbog koga }e EPS morati da aplicira za nove kredite je veoma lo{a finansijska situacija u preduze}u zbog katastrofalne poslovne politike sprovo|ene u vreme kada je direktor najve}eg srpskog preduze}a bio ugostiteq i ro{tiqxija Milorad Gr~i}, koji je zbog toga 12. januara ove godine bio prinu|en da podnese ostavku. „Nadle`ni o~ekuju da sredi haos koji je iza sebe ostavio Gr~i} usled nestru~nog i bahatog rukovo|ewa preduze}em. Me|utim, to je nemogu}e ostvariti bez finansijske injekcije EPS-u koji je tokom Gr~i}evog mandata prakti~no doveden do prosja~kog {tapa. Zbog lo{eg kvaliteta ugqa, nedovoqno obezbe|enih koli~ina i zbog nedostatka mazuta EPS je u pro{loj zimskoj sezoni proizveo ogromne gubitke.

EPS je bio prinu|en da izdvoji znatne sume novca za nabavku ugqa iz inostranstva, iako EPS poseduje sopstvene povr{inske kopove iz kojih se snabdeva jeftinim ugqem me|utim i pored toga uvoz stranog je na `alost sada postao nasu{na potreba.

ni~ke odnose, u razgovoru ka`e da je mnogo toga sakriveno mimo sporazuma, odnosno potpisanog dokumenta Mape puta.

"Ono {to se ne govori jeste da se od novoformiranog preduze}a „Elektrosever“ o~ekuje da investira, ali mi ne znamo koliko }e to da ko{ta EPS, koji je ve} u ogromnom minusu. Ne zna se ni da li }e ta firma retroaktivno morati da vrati dugove i da li }e stanovni{tvo sa severa Kosova, a re~ je o ~etiri srpske op{tine, to morati da plati", pita Jawi}.

On podse}a da je upravo ogroman tro{ak bio i jedan od razloga zbog kojih se dugo izbegavalo formirawe firme na severu Kosova.

"EPS je nekoliko puta podnosio zahtev za licencu, ali je svaki put postojao neki propust. Verujem da se namerno i{lo na to, jer je osnivawe firme na Kosovu i sve {to ima veze sa tim zapravo velika investicija, ogroman novac", ocewuje Jawi}.

On dodaje da je u politi~kom smislu potpisivawe bilo kakvog sporazuma izme|u Beograda i Pri{tine dobro, ali da s druge strane nije dobro {to se u ovom dogovoru mnogo toga prikriva.

Sudija Maji}: Pla{im se da smo svedoci sloma sistema

Sudija Apelacionog suda Miodrag Proki{wava na sve strane: Maji} ka`e da je slu~aj Finalizacija bri`qivo me|usobnog optu`i- planiranog posla na potpunoj vawa u medijima mini- razgradwi dr`avnih institucija stra odbrane Neboj{e Stefanovi}a i biv{e dr`avne sekretarke u MUP Dijane Hrkalovi} za prislu{kivawe predsednika, podrivawe dr`ave i saradwu sa organizovanim kriminalom "nesporno finalizacija bri`qivo planiranog posla na potpunoj razgradwi institucija, posebno u "Ovakva kriminalizacija dru{pravosu|u". Dodaje da "{to se pravosu|a ti~e, ostalo je tva, ovakva razgradwa institucija samo da se i formalno ukinemo, bo- mogu voditi vrlo ru`nim ishodima, jim se da u ovakvim uslovima ni to ne i {ta god bude ubudu}e, po`ele}e se i pravosu|a ovde jednom, ali pitawe bi bilo bog zna kako prime}eno". „Imamo medije, predsednika Re- je da li }e ga tada biti", ocewuje on.

Ka`e da "ako sklonite pravosu|e publike, advokate koji su posrednici izme|u svega toga. Imamo kompletno i dru{tvene konflikte bilo koje na~iwen paralelni mehanizam koji je vrste re{avate kroz medije, ispod `ita, sklonili ste taj katalizator, i razgradio dr`avu“, navodi Maji}.

Dodaje da se pla{i da smo ve} sad to je ve} ne{to {to se zove poluanarhi~no stawe". svedoci sloma sistema.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 3

Tugo Srbijo, u ~ijim si rukama Pi{e: Milenko Vasovi} [ta nedostaje ovoj sva|i izme|u doktorke Hrkalovi}, "doktora" Stefanovi} a i "molera" \ukanovi}a? Pa drug Vulin.

Kad bi se on ume{ao, kad bi ministar policijski progovorio to bi tek bilo vi{edimenzionalno. Mada nije iskqu~eno da drug policijski namiguje nekome od ove trojke.

Gledam napredwa~ku mudrost kako se otvorila pred narodom, samo kuqa sadr`aj. Ne zna{ ko je iskreniji, ko obrazovaniji, ko odaniji vo|i. Nema tu ni~eg odvratnog, od ~ega bi po{ten ~ovek povratio. Dr`i se jedan zadru`ni nivo, kao da im Pinkov pronalaza~ pi{e tekstove.

Preovla|uje ozbiqan kriminalni re~nik, iznose se optu`be, logicira, potkrepquje ciframa i nekretninama, kao u kakvom sicilijanskom kartelu. Quqa se gang, jedino tetka Zaga mudro spava. Nije to briga tu`ila{tva. „Doktor“ Stefanovi} se, me|utim, ~e{e tamo gde ga ne svrbi. Ka`e nare~eni mladi}, da nije kriminalac. Dobro mom~e, to malo odudara od uvre`ene slike o ministrima, ali ‘ajde da ti verujemo. Kako bi ti to potkrepio? Sa dva svedoka, ocenom partijskih drugova ili – tako ti misli{. I kako je uop{te mogu}e da u kriminalnoj dr`avi neko nije kriminalac. Pa svako od nas je ve} osu|en, a podr{ka vo|i je ozbiqno delo.

Jo{ malo ankete, recimo da vas neki organ upita {ta ste vi gospodine Stefanovi}u? Kako biste vi sebe opisali? ^ovek od karaktera, po{teni gra|anin, ili doktor nauka? Mo`da borac protiv korupcije, ministar ~ega god, ili samo Neboj{a iz Beograda? Polako sa odgovorom, to ne zavisi od va{eg mi{qewa. Nije za pohvalu, ali vi ste ono {to Vu~i} ka`e. ^ini mi se da su vam od{tampali {ut kartu, mada ja bih li~no voleo da ostanete u Vladi. Sa vama je zabavno, dobro, ne kao sa Drugom ^e, ali umete i vi. Evo, recimo, ~etiri dana ste promi{qali, pa tek onada rekli Dijanici da la`e. Neko bi se odmah zaleteo, ne i vi. Kakva superiornost. Vama je mawe vremeno trebalo da zavr{ite fakultet nego za tu duga~ku repliku.

Ina~e, Neboj{a, ja tebi sve verujem.

Razo~ara}u te, ali verujem i "moleru" i Dijanici ovo {to govore za tebe. Nego ne znam {to si ti }utao do sada. Tvoja desna ruka letuje sa Kav~anima, a ti tako opu{teno, pa gde je budnost, gde analitika, gde ministarska odgovornost. Nisu limuzine i rotacije jedino obele`je va`nog dr`avnog ~oveka.

"Doktore" bre, {to to nisi amputirao u korenu, nije vaqda strah, ne daj bo`e interes. I tog advokata je trebalo malo da oslobodi{ funkcija, imao si mogu}nost.

Zna{ ti koliko se tvoja ceni? Zar nam nije dosta jedan {to je prigrabio sve za sebe, nego jo{ i ovog da trpimo.

Svi ste vi isti, mislite da ste Bogu dotakli mo{nice. I samo pravite predstave za slu|enu raju, da se ne vidi inflacija, nezadovoqni radnici Fiata, zadu`ivawe zemqe, otimawe izbora, muqawe s Kosovom, propast EPS-a, kra|a u Telekomu...

Nosite se odakle ste do{li, pa tamo upore|ujte ko je {ta stekao za ovih deset godina ludila. ^ekajte poreznike, jurite du`nike i be`ite od onih kojima dugujete.

Dru`ino alava, napredwa~ka.

4

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

SRPSKA POSLA

Vi{e svadbi, mawe gostiju Mladi kona~no mogu da se slobodno udaju i `ene, i to uz tradicionalne proslave sa prijateqima koje su nam toliko nedostajale u minulim godinama pandemije virusa korona. Mogu, i to ako na|u slobodan restoran za datum kada im je ven~awe zakazano. Ovogodi{weg juna zbog prebukiranosti objekata morali su da, umesto tradicionalno vikendima, bra~ne zavete pola`u i sredom, ~etvrtkom, petkom…

Prvi deo nove sezone svadbi ve} je na zalasku zbog petrovdanskog posta, ali iako su mladenci kona~no oslobo|eni epidemiolo{kih mera koje su im prethodne dve godine kvarile svaku ideju za proslavu, zaposleni u industriji za organizovawe svadbi jo{ nemaju mnogo razloga za slavqe.

Bi}e im potrebno malo vi{e vremena za oporavak, jer mnogo toga se, ipak, promenilo.

– Sve je prili~no popuweno, mahom zbog toga {to su se nagomilala neka neodr`ana ven~awa iz prethodnog perioda. Sada je sve zauzeto, ~ak se i radni dani „otvaraju” kao mogu}nost za svadbe, {to ranije nije bilo popularno. Mladenci sada najvi{e tra`e ven~awa na otvorenom prostoru, {to zbog lepog vremena, {to zbog gostiju koji i daqe imaju bojazan zbog virusa korona. Razlika u odnosu na period pre korone je u tome {to se smawio broj gostiju, odnosno zvanica, i {to to nisu sada ven~awa sa 300 ili 350 gostiju, nego klasi~na ven~awa od 120 i 170 gostiju – obja{wava Milo{ Savi}evi}, generalni menaxer portala „Ludi kamen”.

On dodaje i jednu od kqu~nih razlika u odnosu na raniji period od pre dve godine – sada je sve skupqe.

– Dobar deo organizacije ven~awa i najve}i tro{ak za mladence je restoran, odnosno hrana i pi}e, pa je to mo`da u sumi najvi{e poskupelo. Dosta je faktora koji uti~u na cenu stoli-

ME\UNARODNO PRAVO

@IVETI

U SRBIJI ce, ali sve u svemu, restorani su poskupeli 20 – 30 odsto – ka`e na{ sagovornik sa sajta posve}enog ven~awima.

Bo{ko Bubawa iz Udru`ewa „Ivent industrija Srbije” ka`e da je gledano po broju doga|aja ova sezona bila na nivou 2019. godine, ali isti~e da je broj gostiju u proseku mawi oko 20 odsto.

– Ono {to je najve}i problem jeste {to su svadbe dogovorene 2019, 2020. i 2021. godine, i to po cenama koje su tada va`ile, a znamo {ta se u me|uvremenu desilo sa cenama hrane, potro{nog materijala, uqa i nekih sirovina koje se koriste u kuhiwi. Radili smo, dakle, po cenama koje su stare, a poskupqewe je moralo da bude bar 30 odsto. Po{to je sve ugovoreno ve} ranije, najve}i broj restorana nije mewao cene, ve} je radio po starim i svesno pravio ili mawi prihod ili radio na nuli – obja{wava Bubawa.

On ilustruje da je palmino uqe koje je ko{talo do 2.500 dinara sada 9.000, a da je, na primer, biftek koji je bio oko 2.000 sada 4.000. Sve je to dramati~no diglo tro{kove restorana, a jo{ ako se ura~unaju i pove}awa plata zaposlenih, jasno je zbog ~ega bi stolica sada morala da bude skupqa.

– Poskupele su ven~anice u nabavci, prate}i elementi pirotehnike, jer je skupqi prevoz iz Kine, poskupelo je iznajmqivawe limuzina zbog rasta cena goriva, rentirawe radne opreme, odnosno stolovi, {atori, stolice, dekoracija, cve}e... Neke ru`e koje su se u veleprodaji nabavqale za 60 dinara, sad su 150. Svi koji su ugovorili cene ranije sa mladencima i garantovali im ih ({to nije bio problem unazad 10 godina), sada su osetili veoma jak udarac – nagla{ava Bubawa i

dodaje da cene koje su se kretale izme|u 35 i 40 evra sada realno iznose izme|u 40 i 45 evra, iako je najve}i broj restorana zadr`ao stari na~in naplate.

– Kada je re~ o oporavku svadbene industrije, imali smo procenu da se za dve, dve i po godine vra}amo u normalu, ali s obzirom na sve ovo, da nam je smawen broj gostiju, da su stare cene, a tro{kovi vi{i, taj oporavak }e sigurno trajati do tri i po godine – zakqu~uje na{ sagovornik.

A kad mladenci organizuju restoran, dekoraciju, muziku koja je tako|e skupqa, svadbenu tortu... ostaje im ono devojkama svakako glavno. To je ven~anica. A u salonima svadbenih haqina, gde sve sija i odi{e luksuzom, finansijska situacija daleko je od ble{tave.

– Kod nas je o~igledan nedostatak radne snage koju smo za vreme korone morali da otpustimo, a oni su u me|uvremenu na{li druga zanimawa, tako da je bilo te{ko odraditi sve korekcije koje su potrebne kad se iznajmquje ven~anica – isti~e Violeta [o}, predsednica Udru`ewa salona ven~anica Srbije.

A kao i svuda, „sveop{te poskupqewe svega” odrazilo se i na cene u salonima.

– Materijal je drasti~no poskupeo, poskupela je proizvodwa, poskupeli su transport, plate radnicima su ve}e... Cene iznajmqivawa su u proseku ve}e oko 150 evra, {to zna~i da su sada ven~anice negde izme|u 500 i 600 evra. Bilo je minulih dana posla, ali i daqe ima proslava na kojima su mlade u obi~nim haqinama. Puno devojaka koje svadbu ~ekaju od 2020. godine u me|uvremenu se porodilo i onda su odustale od ven~anica – obja{wava [o}eva.

M. T.

 Tehni~ka vlada nam je kao stare cipele. Puna je rupa, izlizala se i pohabala, ali }e jo{ morati da poslu`i, jer novu ne mo`emo da priu{timo...  Krov beogradskog aerodroma nekad proki{wava, a nekad ne.

Kad ki{a pada proki{wava, a kad ne pada onda ne.  Kad to~ak civilizacije krene unazad prvo pregazi qudska prava.  Kod nas su prijemni ispiti na fakultete, a u Briselu za EU. I tamo i ovamo }e neki na buxet, neki na samofinansirawe, a ve}ina }e morati da proba slede}e godine.  Nepliva~i, ne ulazite u politiku. Udavi}ete se!

 Ta~no je da su Dijana i Ne{a slabi glumci, ali su zato scenario i re`ija odli~ni!  Na vratima jedne samoposluge stoji natpis: "Ulazite na sopstvenu odgovornost!"  Izbori u Velikom Trnovcu }e se ponavqati sve dok se ne dogovorimo za koga }e narod da glasa.  ^a~anska sela je opet pogodio grad veli~ine teniske loptice. Ve} je vreme da se manu poqoprivrede i organizuju ATP turnir.  To {to smo potonuli do dna dokaz je da ni{ta ne radimo povr{no.  Kad cipele zinu radnici progovore...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Dobro se mo`e videti samo srcem!

Najbitnije je uvek sakriveno oku" „@aba iz bunara ni{ta ne zna o okeanu“ „Gre{ku opravdava samo lo{ ~ovek; dobar je ispravqa“ Narodne poslovice

„Voqa je stvar jakih, a `eqa stvar slabih“ Vladan Desnica

„Sre}a je biti mawe nesre}an od drugih. - Jedan ima jednu ruku u gipsu, a drugi obe. - Jedan je dobio blizance - drugi petorke. Jedan je pokraden - drugi je uhva}eni lopov“ Matija Be}kovi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 5

^EKAJU LI PLANETU PAKLENO VRU]I DANI?

Готово суво корито реке По, najve}e u Италијi, јун 2022.

Ne}e biti lako ni kaktusima

Liverpool Plaza

Dobrodošli na našu novu adresu:

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

St

PRESELILI SMO SE!

Temperature }e pre}i kqu~nu opasnu ta~ku osim ako, kako re~e nedavno Antonio Guteres, potpisnice Pariskog sporazuma odr`e re~. Generalni sekretar UN uzda se u dokument potpisan pre sedam godina, ali kredibilni izve{taji bele`e da su mnoge vlade i korporacije prekr{ile obe}awa povodom klimatskih promena, dr`e}i se ~vrsto {tetnih fosilnih goriva. Prazna obe}awa data u Parizu, ali i pre toga vode nas, kako je to lepo rekao Guteres, „na put prema svetu koji nije za `ivot”.

Drugim re~ima, ako nastavimo da se pona{amo kao do sada, ne}emo ograni~iti zagrevawe na dva stepena, a kamoli na zacrtan jedan i po stepen. Postoje}a ulagawa u infrastrukturu za fosilna goriva i kr~ewe ogromnih {umskih povr{ina potkopavaju navodne napore mo}nika da se postigne ciq iz Pariza, koji je pak pre nekoliko dana dostigao toplotni rekord u posledwih 100 godina.

R. N.

George

peni. Feniks, Las Vegas i Denver tako|e su pod opasnim vru}inama, gde meteorolo{ke slu`be prijavquju nezabele`enih 47 stepeni u ovo doba godine od 1918. Fixi klimatske promene, poput ciklona, smatra ve}om pretwom od rata.

Oni su na azijskom samitu o bezbednosti u Singapuru, gde su fokus bili rat u Ukrajini i napetost izme|u Kine i SAD, istakli da su ove promene za Pacifik opasnije od vojnih tenzija jer mitraqezi i borbeni avioni nisu ni{ta naspram, kako su rekli, najgoreg neprijateqa ~ovekovog postojawa, koji ugro`ava na{e nade i snove o prosperitetu. Tokom i nakon svake nevoqe postoji nada u boqe sutra, a s ovom po{asti se zna da dolaze samo pakleniji rekordi.

Kad smo kod onoga {to dolazi, dok Evropqani spas tra`e na bazenima, morima i u rasko{nim parkovima, rizik od po`ara prerasta u „ekstremni rizik”, kako to ka`u u slu`bama za upravqawe hitnim situacijama, upozoravaju}i posebno ve}i deo [panije, doline reke Rone, Sardiniju, Siciliju, kopnene delove Italije i Francusku. U pojedinim evropskim gradovima zabrawena su okupqawa na otvorenom zbog vru}ina, otkazani su koncerti, mnogi danima ne izlaze iz svojih domova, a zaposleni su preusmereni na rad od ku}e.

St

Gr~ku Eviju opet je zaposeo pakleni plamen. Vatra se vratila i pribli`ila ku}ama, a Evija se nije jo{ oporavila od pro{logodi{we katastrofe. Me|utim, ne strepe samo Grci jer toplotni talasi ru{e rekorde {irom Evrope. [panci danima poku{avaju da savladaju buktiwe, dok `iteqi Katalonije moraju da se evakui{u. Vatrogasci su danima gasili po`ar u {umskom predelu u Brandenburgu u Nema~koj. Zbog ovog po`ara evakuisana su ~ak tri naseqa.

Tamo gde, za sada, nema vatrenih nemani ima rekordnih temperatura. Pari`ani na sve na~ine poku{avaju da se izbore s nezapam}enih i do 40 stepeni u junu, a popularno francusko letovali{te Bijaric do pre nekoliko dana nikada nije zabele`ilo u ovom periodu ~ak 42,9 stepeni Celzijusa. Ovogodi{wi prvi toplotni talas izazvao je pre nekoliko dana doga|aj bez presedana u mernoj stanici Kotbus u Nema~koj. Naime, stanica se pre 20. juna zagrejala na ~ak 39,2 stepena. Re~ je o najvi{oj temperaturi ikada izmerenoj na ovom mestu na severoistoku zemqe, udaqenom oko 100 kilometara od Berlina.

Cela Evropa je u`arena, a leto se tek zagreva.

Jo{ u aprilu, s dolaskom prvih vru}ina, nau~nici su, govore}i o globalnom zagrevawu, rekli da ne}e biti lako ~ak ni kaktusima. Kako ove, tako tek u godi-

nama koje dolaze, bi}e toliko vru}e da to ni kaktusi ne}e mo}i da podnesu. [ta }e biti sa ~ovekom ako wihova istra`ivawa govore da }e u narednim decenijama ~ak do 90 odsto ovih biqnih vrsta biti pod rizikom izumirawa i gubitka stani{ta?

I ne moramo biti zagledani u daqinu, odgovor mo`emo potra`iti i ako se osvrnemo na minuli vikend, kada su zapadnoevropske zemqe zapqusnute vrelinom.

Jedni se pla{e po`ara, drugima, poput poqoprivrednika, su{a uni{tava useve.

Rekordno visoke junske temperature, uobi~ajene za avgust, u Evropi }e, nesumwivo, postati uobi~ajena pojava. Meteorolozi ka`u da leto, recimo, u [paniji po~iwe ranije i do 40 dana u odnosu na pre 50 godina. I Velika Britanija je zabele`ila najtopliji dan u godini – ta~nije, ne{to vi{e od 30 stepeni u ranim popodnevnim satima.

Stil `ivota se mewa, a ove vru}ine nose ukus budu}nosti. U Italiji razmi{qaju o racionalizaciji na~ina potro{we vode, a u pojedinim delovima, poput Lombardije, o uvo|ewu vanrednog stawa zbog su{e, koja mo`e uni{titi `etvu. Borba za vodu, hranu i vazduh opet je postala ~ovekov su{tinski izazov. Ekstremni intenzitet vru}ina uticao je i na krave, koje daju mawe mleka. Ono ~emu svedo~imo u Evropi, pogotovu u SAD, ili {to je u maju pre`ivela Indija, Kanada lani, jeste primer produ`enog intenziteta vru}ina, koje se pojavquju sve ranije.

Ceo svet bruji o neophodnosti smawewa emisije gasova s efektom staklene ba{te, dok se obi~an ~ovek fokusira da za{titi zdravqe starijih i dece.

Rekordno vru}a sedmica protekla je u kalifornijskoj Dolini smrti uz 50 ste-

Macq uarie

Najtopliji junski dani ru{e evropske rekorde u posledwih 100 godina, dosti`u}i temperature i do 43 stepena Celzijusa

stara lokacija

Moore

St

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu.

Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine.

Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama.

Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente.

I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim

Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

GO

DI NA

6

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

 LI^NOST U @I@I

DIJANA HRKALOVI]:

^eli~na, a lomqiva Pisawe o liku i delu Dijane Hrkalovi} daleko je jednostavnije nakon intervjua u kojem je, pored bara`a optu`bi na ra~un Neboj{e Stefanovi}a, otkrila i brojne, do tada nepoznate detaqe o sebi.

Tako smo saznali da je ova doktorka psihologije veliki navija~ Partizana koja se sa setom prise}a vremena kada su tribinu vodili kriminalci Ki}a Markovi}, \or|e Preli} i Kimi Radisavqevi}. Prva dvojica su uzgred robijala zbog ubistva Brisa Tatona, ~ime je i napravqen vakuum koji su popunili Aleksandar Stankovi} i Veqko Belivuk.

Upitana o odnosu sa spomenutim dvojcem rekla je da ih nikada nije upoznala, da Belivuka prezire, a da o ubijenom Stankovi}u nije imala nikakvo mi{qewe. Ovakav opis u sukobu je sa delovima transkripta razgovora oficira @andarmerije Nenada Vu~kovi}a i Veqka Belivuka iz kog se da zakqu~iti da su wihovi odnosi bili znatno prisniji nego {to je Dijana voqna da prizna. O tom transkriptu, me|utim, nije bila pitana u re`imskom intervjuu.

Ova doktorka psihologije je veliki navija~ Partizana koja se sa setom prise}a vremena kada su tribinu vodili kriminalci Ki}a Markovi}, \or|e Preli} i Kimi Radisavqevi}. Prva dvojica su uzgred robijala zbog ubistva Brisa Tatona...

Iako je ranije bila suo~ena sa krivi~nim prijavama, sa najozbiqnijom se trenutno suo~ava. Ona je optu`ena za trgovinu uticajem jer je spre~avala policiju da izve{taj o ve{ta~ewu Belivukovih telefona (sa spomenutim transkriptom) dostavi tu`ila{tvu.

Sa svojim braniocem Vladimirom \ukanovi}em sklopila je jednostavnu i predvidivu taktiku – za sve optu`be okrivila je Neboj{u Stefanovi}a.

U intervjuu je otkrila i da voli da putuje u Izrael, a Stefanovi} je u svom odgovoru na wen intervju dodao i da ju je jedan takav put ko{tao posla u MUP-u. Naime, kako je Stefanovi} rekao, na jednom od tih putovawa pridru`io joj se jedan od kriminalnih vo|a navija~a Partizana, ~lan kava~kog klana.

Pre svega ovoga Hrkalovi} je `arila i palila u kriminalisti~koj policiji. Bila je defakto na~elnik UKP-a, a nije se libila da se, grubo prekora~uju}i svoje nadle`nosti, i sama ukqu~i u istrage. Uostalom, kako je sama rekla, ona je u du{i operativac, iako je u MUP dovu~ena iz BIA, gde je bila mawe od dve godine. Ovom meteorskom uspehu ima da zahvali ~iwenici da je ~lan SNS-a, ali i samom predsedniku Vu~i}u, u koga „gleda kao u sunce“.

U intervjuu smo saznali i da iako deluje jako, to zapravo nije. Parafraziraju}i svog omiqenog pisca ^arlsa Bukovskog rekla je da se uvek razbije u hiqadu komadi}a, ali je nau~ila da to ~ini u ti{ini. Volela bi da se, nakon {to sudski proces ostavi iza sebe, posveti pisawu scenarija za kriminalisti~ke serije. Ali, kako je precizirala, ne o svom `ivotu.

R. N.

INTERVJU NEDEQE

SINI[A PAVI], jedan od najplodonosnijih srpskih scenarista

Svet je na prekretnici, tek }emo videti na koju }e stranu oti}i Uz junake Sini{e Pavi}a (89) se, kako je neko rekao, `ivi. Popularni pisac i scenarista oblikovao je zna~ajan deo na{eg kolektivnog, do`ivqenog.

Nikome kao ovom scenaristi vrcavog uma nije po{lo za rukom da tako duboko skenira i skicira noviju srpsku stvarnost. Junake wegovih serija, a ko bi ih prebrojao, gledali smo i gledamo kao na{e kom{ije, prijateqe, rodbinu.

Nezaboravne su wegove serije "Vru} vetar", "Sre}ni qudi", "Porodi~no blago", "Bela la|a", "Junaci na{eg doba"... A najpopularnija me|u wima, "Boqi `ivot", ove godine navr{ava 35 godina od prvog emitovawa.

- Za razliku od nekih drugih tekstova koje sam pisao za Televiziju Beograd, "Boqi `ivot" je po~eo da se radi neo~ekivano i neplanirano. Pozvao me je urednik Sloba Novakovi} i upitao: "Ima{ li neki tekst, ne{to u fiokama, potrebna nam je serija kao hleb?"

Odgovorio sam mu da nemam. Pritisak televizijskog menaxmenta je bio jak, govorili su mi da treba da napi{em scenario za 52 epizode, {to je meni delovalo megalomanski. ^ak su mi govorili da ne mora sve da bude dobro.

Najuporniji je bio Vojkan Milenkovi}, u to vreme mlad i ambiciozan urednik.

Na kraju sam, ipak, prihvatio. Doga|a se da najuspeliji poduhvati po~nu tamo gde niko ne o~ekuje veliki rezultat.

Sli~no je sniman film "Tesna ko`a", koji je u{ao u bioskope a da niko nije znao da je snimqen. Film je ura|en za 23 dana, a onda mesecima nije izlazio iz bioskopa. Samo u Beogradu imao je vi{e od pola miliona gledalaca. n Giga Moravac, Emilija, Boba, Jataganac, Koka, Macola, kao i mnogi drugi likovi odolevaju vremenu i posle toliko godina televizijsku publiku ne ostavqaju ravnodu{nom. U ~emu je fenomen trajawa "Boqeg `ivota"?

- Fenomenom zovemo ne{to {to nije lako obja{wivo. "Boqi `ivot" traje kao sve {to je dobro napravqeno. Da budemo po{teni, "Boqi `ivot" je bio prvi, a pioniri se najdu`e pamte. Serija nije samo moje delo, moj uspeh. Na pravom mestu bili su pravi qudi. "Boqi `ivot" su radili vrhunski rediteqi Aca \or|evi} i Mihailo Vukobratovi}, igrali su odli~ni glumci. Mnogo kwiga se od{tampalo, ali opstale su samo one koje su najboqe napisane, koje poru~uju ne{to o svom vremenu, svojoj epohi. n Va{e serije, ne samo "Boqi `ivot", govore o ve~itoj borbi malog ~oveka za boqi `ivot. U svetlu ovih geopoliti~kih okolnosti mo`emo li da mu se nadamo?

- Ovo jeste vreme u kome se de{ava ne{to {to }e promeniti stawe u svetu.

Kako? To je veliko pitawe. Ro|en sam 22. januara 1933, a Hitler je do{ao na

vlast u tom istom mesecu, iste godine.

Znamo kakvo je zlo on bio. Posle Drugog svetskog rata i velikih tragedija, zavladao je istorijski optimizam. Qudi su odahnuli od rata, sre}ni {to su pre`iveli. O~ekivali su boqi `ivot.

I, bilo ga je. Svake godine `iveli smo sve boqe. Zemqa je obnavqana, dru{tvo se dobro razvijalo, naro~ito u pogledu obrazovawa i zdravstva, standard je podizan, uprkos jednopartijskom sistemu. Niko danas, me|utim, ne spomiwe da su u osvit jednog boqeg sveta ba~ene dve atomske bombe na dva civilna grada, Hiro{imu i Nagasaki. Taj bes je pratio blokovsku podelu i izazvao neravnote`u u svetu koja je popustila padom Berlinskog zida. Sada smo ponovo na prekretnici. Uspostavqa se neka nova ravnote`a i tek }emo da vidimo na koju stranu }emo oti}i. n I Rusija i Zapad su, re}i }e neko, tvrdoglavi. Vidite li mogu}nost da jedna strana u~ini korak nazad?

- Ne znamo ko je u pravu. Mo`da je ruski predsednik Vladimir Putin pogre{io. Ali, ne znamo ono {to on zna, niti {ta se wemu spremalo. I papa Frawa sumwa da je rat u Ukrajini isprovociran i ka`e da nije sve crno i belo. Ka`u da papa ne gre{i, ali sigurno dobro razmisli pre nego {to ne{to ho}e da ka`e. n Kako biste opisali poziciju u kojoj je Srbija?

- Dobro je {to nisam politi~ar, jer u ovakvoj situaciji ne bih mogao da ostanem ravnodu{an. Dolaze neki qudi sa te{kim i nerazumnim zahtevima prema ovom narodu. Nema~ki kancelar [olc je do{ao kao da je ovo 1944. godina i da treba da preuzme komandu nad grupom armija Jug i spre~i prelazak crvene a`daje preko Dunava, pa da nam izdiktira {ta moramo da uradimo. Do{ao je iz zemqe koja je tri puta u pro{lom veku vojno nasrnula na na{u dr`avu i pokrila je hiqadama grobova. Do{ao je sa arogantno{}u sa kojom ne nastupaju diplomate ve} vojnici, ube|eni da mnogo vi{e vrede od nas, nekada i po kursu 100 Srba za jednog Nemca. @iveo sam po{tuju}i vrednosti koje nazivamo evropskim, obrazovan sam na temeqima evropske kulture, wene umetnosti i civilizacije. Radio sam po{teno svoj posao, tro{io samo zara|eno, vaspitavao dete u istom duhu. I sama EU imala je te vrednosti i po{tovala ih, dok nisu po~eli da nam propisuju sve - od veli~ine krastavaca do toga {ta moramo da uradimo da bismo postali Evropqani. Danas je najve}a evropska vrednost izgleda Kosovo, poku{ali su da nam ga otmu, da ga damo i da se tako usaglasimo sa wihovom spoqnom politikom. Sve }e ostalo da nam bude progledano kroz prste. Dakle, sada je i spoqna politika postala evropska

vrednost. Ne znam u kom klasteru. Vidimo da Orban ne}e da se usaglasi, iako je ~lan Evropske unije i NATO, ako to nije u interesu wegove zemqe.

Politika sama po sebi, spoqna naro~ito nije nikakva evropska vrednost, ona je promenqiva i odre|uje se prema trenutnim interesima. n A ko tu politiku odre|uje?

- Najverovatnije SAD, onda Estonija, gde se svake godine odr`avaju smotre nekakvih SS jedinica, ali najmawe ovaj koji nam je do{ao da tra`i da se sa wom usaglasimo. Da li to zna~i da bi trebalo da se usaglasimo sa izazivawem pu~a u Majdanu, sa ukidawem prava gra|anima Ukrajine ruske nacionalnosti da upotrebqavaju ruski jezik, sa spaqivawem 50 `ivih qudi na dan 2. maja u Odesi, da `murimo na to da nova vlast nikoga od tih lo`a~a nije procesuirala, da se saglasimo s tim da su oni, kao {to vidimo, dobar kandidat za prijem u EU. Od nas se, dakle, tra`i da se odreknemo sopstvene spoqne politike, da prihvatimo da nam spoqnu politiku odre|uje neko za koga ne znamo {ta }e odlu~iti, pa i ako bi sutra recimo odlu~io da stupi u rat sa Rusijom.

Evropske vrednosti jesu vrednosti najvi{eg dometa civilizacije, ali wu su stvarale dr`ave koje imaju kolonijalnu pro{lost, kolonijalne imperije koje su pqa~kale veliki deo sveta, ponekad se razvijaju}i na robovskom radu, trgovini qudima, i da su, dostigav{i vrhove civilizacijskih normi, zadr`ali u svom pogledu na svet ~esto taj kolonijalni duh, da ne ka`emo rasizam. Ne mo`emo zaboraviti da je fa{izam i nacizam ro|en upravo u Evropi, u najrazvijenijim dru{tvima, Engleskoj, Francuskoj, Italiji, a svoj vrhunac dostigao u Nema~koj. n Kako gledate na odnos Zapada prema ruskim piscima, muzi~arima, ruskoj kulturi uop{te?

- Kakvi god da smo, a imamo bezbroj mana, nikada u ovoj zemqi nikome nije padalo na pamet da izbacuje iz kwi`ara Tomasa Mana, da zabrawuje muziku Mocarta i Betovena. ^ak i pod wihovim bombama qudi su ovde, da pre`ive te u`ase, ~itali Getea ili [ekspira. A, oni samo {to nisu stavili `ute trake ^ajkovskom i Dostojevskom. Ono {to mene najvi{e poga|e jeste ta arogancija, nadmenost koja vre|a ~ovekovo samopo{tovawe. Ispada da nas pretwama i ucenama primoravaju da usvajamo te wihove vrednosti koje se za nas svode na davawe Kosova i prilago|avawe spoqne politike. n A, {ta bi na sve to rekao Sre}ko [oji}?

- On bi ra{irio ruke, bio bi iznena|en i zapitao se: "Qudi, {ta se ovo doga|a?".

M. T.

PLANETA RUBQA, NAJUSPE[NIJA SVETSKA VALUTA:

Dosegla maksimum uprkos sankcijama!

Kombinacija kontrole kapitala, porasta izvoza i pada uvoza oja~ala je rusku valutu nakon {to je pala u prvim sedmicama ruske invazije na Ukrajinu, pi{e “The New York Times”.

Rubqa je u~vrstila svoj neo~ekivani status najuspe{nije svetske valute, popev{i se na vi{egodi{wi maksimume ove sedmice. Od kolapsa u sedmicama nakon ruske invazije na Ukrajinu, koja je pokrenula sveobuhvatne me|unarodne sankcije s ciqem osaka}ewa ruske ekonomije, rubqa se ipak vratila.

U utorak se trgovalo na najja~em nivou u odnosu na ameri~ki dolar od juna 2015. godine. Rubqa je porasla pribli`no 35 posto ove godine, nadma{iv{i sve glavne valute, vi{e nego udvostru~iv{i svoju vrednost u odnosu na najni`i nivo nakon invazije.

Iako se ruska ekonomija odr`ala boqe nego {to su mnogi o~ekivali, izgledi su joj sumorni, s dvocifrenom inflacijom a ve}ina ekonomista predvi|aju joj duboku recesiju. Ali kontrole kapitala koje je nametnula wena centralna banka, ukqu~uju}i one koje su primorale izvoznike da deo svoje zarade zamene u rubqe, pove}ale su potra`wu za ruskom valutom.

Ruski uvoz je naglo opao, delom kao rezultat povla~ewa mnogih stranih kompanija iz Rusije, {to je tako|e oja~alo rubqu.

ISTORIJSKA ODLUKA VRHOVNOG SUDA SAD:

Posle 50 godina ukinuto pravo na abortus!

Milioni `ena u SAD izgubi}e zakonsko pravo da izvr{e abortus, nakon {to je Vrhovni sud poni{tio presudu Ro protiv Vejda, kojom je to pravo pre 50 godina legalizovano {irom zemqe.

Presuda }e transformisati prava na abortus u Americi, a pojedine dr`ave sada mogu da zabrane postupak.

O~ekuje se da }e polovina ameri~kih dr`ava uvesti nova ograni~ewa ili zabrane.Trinaest ih je ve} usvojilo takozvane zakone koji }e automatski zabraniti abortus nakon presude Vrhovnog suda. O~ekuje se da }e to uraditi jo{ 26 ameri~kih dr`ava.

Podsetimo 1973. godine Vrhovni sud SAD je priznao ustavno pravo `ene na abortus u predmetu Ro protiv Vejda. Time je legalizovan abortus {irom Amerike.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 7

Be~ ponovo poneo titulu grada u kome su najboqi uslovi za `ivot, Melburn je zadr`ao svoje mesto me|u prvih deset najpo`eqnijih gradova za `ivot na svetu Glavni grad Austrije, Be~, preuzeo je prvo mesto novozelandskom gradu Oklandu, i ponovo se pozicionirao kao grad koji ima najboqe uslove za `ivot.

Godi{wu rang listu gradova najboqih za `ivot u svetu upravo je objavila „Ekonomist intelixens junit“, a Globalni indeks uslova `ivota za 2022. pokazuje neke zna~ajne razlike u odnosu na prethodnu godinu.

EIU, koja je sestrinska organizacija magazina Ekonomist, rangirala je 173 grada {irom sveta na osnovu razli~itih faktora, ukqu~uju}i zdravstvenu za{titu, stopu kriminala, politi~ku stabilnost, infrastrukturu i pristup zelenim povr{inama.

U upravo objavqenom izve{taju, Be~ koji je na wihovoj rang listi po~etkom 2021. godine pao na 12. mesto zato {to su wegovi muzeji i restorani tokom pandemije koronavirusa bili zatvoreni, ponovo se vratio na prvo mesto, na poziciju koju je imao 2018. i 2019. godine. „Stabilnost i dobra infrastruktura glavne su ~ari grada za wegove stanovnike, uz dobru zdravstvenu za{titu i mno{tvo mogu}nosti za kulturu i zabavu", navodi se u izve{taju.

Melburn je zadr`ao svoje

mesto me|u prvih deset najpo`eqnijih gradova za `ivot na svetu, ali su drugi australijski gradovi koji su bili u prvih deset, kao {to su Brizbejn, Adelejd i Pert pali na 27, 30. i 32. mesto.

Glavni grad Ukrajine, Kijev, ove godine nije ukqu~en u razmatrawe, s obzirom na oru`ani sukob sa Rusijom od kraja februara, dok su ruski gradovi Moskva i Sankt Peterburg pali na rang listi zbog „cenzure“ i uticaja zapadnih sankcija. Moskva je pala za 15 mesta, dok je Sankt Peterburg pao za 13 mesta.

Nakon austrijske prestonice slede prestonica Danske Kopenhagen i {vajcarski Cirih. Drugi {vajcarski grad @eneva bio je {esti, nema~ki Frankfurt sedmi, a holandski Amsterdam deveti.

Kanada je tako|e dobro

pro{la. Kalgari je zauzeo zajedni~ku tre}u poziciju, a slede Vankuver na petom mestu i Toronto na osmom mestu. Japanska Osaka i australijski Melburn podelili su 10. mesto. Glavni grad Francuske, Pariz, zauzeo je 19. mesto, 23 mesta vi{e u odnosu na pro{lu godinu. Glavni grad Belgije, Brisel, bio je 24, odmah iza kanadskog Montreala. Na ovogodi{woj rang listi, glavni grad Velike Britanije London bio je 33. grad na svetu po kvalitetu `ivota, pet mesta iza Man~estera na 28. [panska Barselona i Madrid zauzeli su 35. odnosno 43. mesto.

Italijanski Milano je na 49. mestu, ameri~ki grad Wujork na 51, a kineski Peking na 71. mestu.

Glavni grad ratom razorene Sirije, Damask, zadr`ao je svoje mesto najmawe pogodnog za `ivot na planeti.

Обавештење

Шта је то дуги ковид и како могу да заштитим себе и своју заједницу? Ко може да добије дуги ковид?

Период потребан за опоравак од ковида-19 је код сваке особе другачији, зависно од тога колико је озбиљна била болест и да ли је особа имала и друге болести. Код неких особа симптоми након ковида-19 дуже трају. Чак и благи случајеви ковида-19 могу да оставе трајне последице на здравље.

Дуги ковид може да добије свако ко се зарази ковидом-19. У Аустралији и широм света се врше истраживања чији је циљ да се сазна код којих особа постоји већи ризик од симптома дугог ковида.

У наставку прочитајте нешто више о дугорочним последицама ковида и шта оне значе за вас и за вашу заједницу.

Шта је то дуги ковид?

О дугом ковиду говоримо када симптоми особе која је имала ковид-19 трају четири недеље или дуже након настанка инфекције. Дуги ковид може да траје више недеља и месеци, чак и након што вирус нестане из организма. Симптоми дугог ковида могу да буду различити код различитих особа. Уобичајени симптоми укључују: • • • • •

умор отежано дисање упоран кашаљ болове у грудима болове у зглобовима

• недовољно енергије за физичке активности • температуру • главобоље • проблеме са памћењем и немогућност јасног размишљања („маглу у глави“) • депресију или анксиозност. Многе дугорочне последице ковида-19 још нису познате. Због тога је важно да учините све што је у вашој моћи да се заштитите од инфекције вирусом који изазива ковид-19, што између осталог значи да ћете примити све дозе вакцине против ковида-19 и ажурирати свој вакцинални статус.

Чак и особе које су имале блажи облик ковида-19 и којима није било потребно болничко лечење могу да добију дуги ковид. Неке студије указују на то да чак 1 од 3 особе која је имала ковид може да добије дуги ковид. Стручњаци настављају да истражују дуги ковид да би сазнали колико људи га је добило и да пронађу најбољи начин лечења, као и да смање његову учесталост.

Како могу да заштитим себе и своју заједницу?

Вакцине против ковида-19 могу да смање вероватноћу од дугог ковида. Побрините се да на време примите вакцине против ковида-19 да бисте се заштитили од дугог ковида.

Одобрила Aустралијска влада, Канбера.

Можете да допринесете споријем ширењу ковида-19 ако се вакцинишете и ако наставите да примењујете мере за заштиту од ковида, на пример одржавате растојање од 1,5 метра од других и правилно носите маску. Тако ће се ковидом-19 заразити мањи број особа, а тиме ће и број особа које добију дуги ковид бити мањи. Ако сте пре више од неколико недеља добили позитиван резултат на ковид-19 и још увек се не осећате добро, обратите се лекару. Ако вас брину симптоми или желите да добијете више информација, посетите health.gov.au или назовите дежурну телефонску службу за питања о вирусу корона - National Coronavirus Helpline - на 1800 020 080. Изаберите опцију бр. 8 за бесплатне преводилачке услуге.

8

REPUBLIKA SRPSKA

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

Dodik i [mit ne piju rakiju zajedno Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik sa gnu{awem je odbacio tvrdwe nema~kog diplomate Kristijana [mita da ga je navodno pozvao na svoje imawe, isti~u}i da je u pitawu najobi~nija izmi{qotina ~oveka koji je o~igledno frustriran ~iwenicom da nema gotovo nikakav legitimitet. „Osim {to je umislio da je visoki predstavnik, [mit je sada po~eo i da halucinira da sam ga ja navodno pozvao na moje imawe. Sa gnu{awem odbacujem takve tvrdwe. Jo{ na to sve ka`e kako }e on prvo raditi, a posle bi, vaqda, opet sa mnom da pije rakiju”, istakao je Dodik. [mit je prethodno izjavio da poznaje Milorada Dodika ve} godinama i da ima poziv da do|e na wegovo privatno imawe. „Mo`da mo`emo o tome pri~ati kasnije.

Prvo }emo raditi, ja sam Nemac, pa }emo onda piti rakiju”, rekao je [mit u intervjuu za bawalu~ku BN televiziju.

Dodik je poru~io da [mit u BiH ne

mo`e ni{ta da radi jer nema nikakav mandat, a i ukoliko bude ne{to radio to ne}e imati nikakvu snagu ni te`inu. „Drugo, ja rakiju kao svaki Srbin i

doma}in mogu popiti samo sa prijateqima, a on niti je moj prijateq, niti prijateq srpskog naroda i Republike Srpske”, poru~io je Dodik upitan da prokomentari{e izjavu [mita da ga je Dodik zvao na svoje imawe.

Ukoliko se, ipak, [mitu po~elo pri~iwavati ne{to iz prethodnog `ivota, istakao je Dodik, to samo pokazuje u kakvom sukobu sa realno{}u on `ivi, {to je opet samo wegov problem.

Na pitawe da prokometari{e izjavu [mita da je wegov ciq da nakon 30 godina dejtonske strukture budu pro{lost, Dodik je istakao da mu je drago da je osim ovih halucinacija [mit danas otvoreno saop{tio da je wegov jedini i pravi ciq ru{ewe Dejtonskog sporazuma i dejtonske strukture, odnosno Ustava BiH. S. G.

Koncesija za "Buk Bijelu" dodeqena zakonito Koncesija Vlade RS za izgradwu HE „Buk Bijela” dodeqena je u skladu sa Zakonom o koncesijama i spor za izgradwu tog energetskog postrojewa – ne postoji, zakqu~ak je do kog je do{lo {est

sticiji Srbije i Republike Srpske.

Ve} zapo~etu investiciju, za koju su kamen temeqac u maju minule godine polo`ili premijeri Srbije i Srpske, problematizo-

Projekat Srbije i RS u skladu sa zakonima: „Buk Bijela”

Ve} zapo~etu investiciju, za koju su kamen temeqac u maju minule godine polo`ili premijeri Srbije i Srpske, problematizovale su politi~ke partije iz Sarajeva ~lanova Komisije za koncesije BiH. Oni }e svoj stav prema tome u formi mi{qewa dostaviti Ustavnom sudu BiH, koji je od te komisije prethodno zatra`io poja{wewe o toj zajedni~koj inve-

vale su politi~ke partije iz Sarajeva, po`aliv{i se Ustavnom sudu BiH zbog „ataka na suverenitet BiH”. Iako su u Bawaluci bili ube|eni u to da je ta koncesija, kao i mnoge pre we – ali i stoti-

ne wih koje su izdate u susednom entitetu – dodeqena zakonito i u skladu s nadle`no{}u entiteta za oblast energetike, Ustavni sud je ipak odlu~io da delimi~no udovoqi bo{wa~kim zahtevima, pa je zatra`io mi{qewe Komisije za koncesije BiH. Do odugovla~ewa sa dono{ewem stava te komisije do{lo je jer je jedan od ~lanova (Mensur [ehagi}) u februaru, a potom opet u maju, obavestio ostale ~lanove da ne mo`e da u~estvuje u radu zbog bolesti, ali je u me|uvremenu odlu~io da problematizuje i legitimitet same komisije. [ehagi} nije prisustvovao ni posledwoj sednici komisije koja je odr`ana u sredu, pa u nedostatku kvoruma nije doneto re{ewe, ali je preostalih {est ~lanova komisije zakqu~ilo da je sve u redu i ura|eno po zakonima o koncesijama i da spor ne postoji.

Lider SDA Bakir Izetbegovi} najavio je tada da }e poku{ati da ospori i izgradwu sistema „Gorwi horizonti”, to jest zapo~ete energetske projekte u Hercegovini. Pored „Buk Bijele”, planirano je da se zajedni~ki grade i hidrocentrale „Fo~a” i Paunci”, sve na teritoriji RS. R. N.

Potvr|ena optu`nica protiv Ejupa Gani}a i ostalih za zlo~in u Dobrovoqa~koj Sud BiH potvrdio je optu`nicu Tu`ila{tva BiH protiv Ejupa Gani}a i jo{ devet osoba, koje se terete da su 3. maja 1992. godine u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu izvr{ili napad na kolonu biv{e JNA, koja je bila pod pratwom mirovnih snaga UN. Osim Gani}a, optu`nica je potvr|ena protiv Zaima Backovi}a, Hamida Bahte, Hasana Efendi}a, Fikreta Muslimovi}a, Jusufa Pu{ine, Bakira Alispahi}a, Enesa Bezdroba, Ismeta Dahi}a i Mahira @i{ka.

Tu`ila{tvo BiH tereti optu`ene da su u okviru svojih funkcija i ovla{tewa u vojnim, policijskim i civilnim strukturama, zajedno sa svojim podredjenima, planirali, podstrekavali i izvr{ili napad na nebrawenu me{ovitu kolonu vojnika i civila zaposlenih u biv{oj JNA, pod pratwom mirovnih snaga UN. Terete se i da nisu spre~ili ubistva i rawavawa vojnika i civila, da su propustili da kazne izvr{ioce ubistava i rawavawa, da su mu~ili i ne~ove~no postupali prema zarobqenim vojnicima i da su pomagali po~iniocima posle izvr{enog zlo~ina.

Iz Tu`ila{tva BiH je saop{teno da se optu`nica odnosi na doga|aje od 3. maja 1992. godine, a prikupqeni su dokazi koji se odnose na stradawe osam ubijenih `rtava, me|u kojima ima civila i sanitetskog osobqa, rawavawe 24 osobe, zarobqavawe vi{e desetina vojnika i civila koji su mu~eni i zlostavqani.

Uz optu`nicu predlo`eno je saslu{awe 277 svedoka, kao i vi{e ve{taka, a prilo`eno je vi{e od 500 materijalnih dokaza kojima se potkrepquju navodi optu`nice, saop{teno je ranije iz Tu`ila{tva BiH. S. G.

@enu ujela {arka, kad je stigla Hitna pomo} nagazila i na poskoka

BAKIR IZETBEGOVI] SRE]AN ZBOG RU[EWA SRPSKE CRKVE:

Trebiwska Hitna pomo} proteklih dana imala je tri intervencije zbog ujeda zmija otrovnica, i to dva ujeda {arke i jedan ujed poskoka. Me|utim, najzahtevnija intervencija je bila na Trebiwskim brdima, gde je stariju `enu ujela {arka.

Trebiwska Hitna pomo} je dobila po-

Uprkos tome {to je tokom svom govora u Nevesiwu istakao kako ne treba gajiti mr`wu prema drugim narodima, lider SDA Bakir Izetbegovi} nije mogao prikriti zadovoqstvo zbog uklawawa srpske pravoslavne crkve u Kowevi} poqu.

Izetbegovi} je podsetio na uklawawe plo~e sa imenom Radovana Karaxi}a

ziv da je stariju `enu ujela {arka i da pacijentkiwu voze kamionom prema mestu Plani Dvori, gde se uputila ekipa Hitne pomo}i. Kada je ekipa Hitne pomo}i stigla do kamiona, `ena je, izlaze}i iz kamiona, nagazila na poskoka i po~ela da vri{ti.

Ekipa Hitne pomo}i je u prvom trenutku pomislila da je u pitawu halucinacija zbog delovawa otrova, ali su se ubrzo uverili da se ipak radilo o poskoku, jer je zmija pro{la kroz noge lekaru koji je vodio tim Hitne pomo}i. @enu poskok nije ujeo, {to bi, kako ka`u lekari, bilo veoma opasno po `ivot.

Lekari napomiwu da se, ukoliko do|e do ugriza otrovnice, odmah pozove Hitna pomo}, da se otrov ne isisava i da je jako mali postotak smrtnih posledica od ugriza zmija otrovnica s podru~ja BiH. R. N.

Kona~no je uklowena! na Palama, koja je bo{wa~kom lideru o~igledno bila „trn u oku“.

– Nakon 25 godina uklowena je crkva koja je stajala u Kowevi} poqu, zatim da je sklowena plo~a s imenom Radovana Karaxi}a na Palama, donesen zakon koji je uzdrmao politi~ke odnose, „ali niko se vi{e ne usu|uje javno negirati genocid, niti }e vi{e ikada odlikovawe dodijeliti likovima poput Karaxi}a“ – kazao je Izetbegovi} u obra}awu medijima.

Podse}amo, u Kowevi} Poqu kod Bratunca uklowena je Crkva Usekovawa glave Svetog Jovana Krstiteqa, ~ime je izvr{ena presuda Me|unarodnog suda za qudska prava u Strazburu protiv BiH. Za ru{ewe srpske crkve odgovorna je Fata Orlovi}, koja je podnijela Tu`bu za weno uklawawe.

S. G.

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 9

oVojska Crne Gore preko oglasa tra`i snajperistu Vojska Crne Gore javnim konkursom tra`i specijalisti~ki obu~enog snajperistu.

Ministarstvo odbrane Crne Gore, na ~ijem je ~elu odnedavno ministar Ra{ko Kowevi}, {ef bezbednosnog sektora i lider Socijaldemokratske partije, objavilo je konkurs u kojem se tra`i prijem 70 vojnika po ugovoru na godinu dana, a me|u wima je i snajperista, odnosno snajperistkiwa.

Oglasom je precizirano da }e kandidati biti raspore|eni u Prvi pe{adijski bataqon, Mornaricu, Vazduhoplovstvo, Bataqon za borbenu podr{ku, ^etu za vezu i elektronsko ratovawe, kao i Centar za obuku. „Do{lo je zadwe vreme. Vojska tra`i specijalisti~ki obu~enog snajperistu preko javnog oglasa! Nesta{ica snajperista u Vojsci Crne Gore. Svi oti{li u privatni sektor”, saop{tio je poslanik Demokratskog fronta Neboj{a Medojevi}. On pita vojni vrh:

„Gde je taj ~ovek mogao da obavi obuku i ima kredibilne reference?”

Dobri poznavaoci vojni~kih obuka se ~ude da se na ovakav na~in tra`i obu~eni snajperista jer, kako ka`u, „snajperista mora biti {kolovan od sredwe vojne {kole pa nadaqe, ali u Crnoj Gori nema takvih prosvetnih ustanova”.

Pretpostavqaju da }e oni koji budu primqeni biti upu}eni na osnovnu vojni~ku obuku, a zatim na daqe usavr{avawe u svojim jedinicima.

Oglas Vojske Crne Gore izazvao je brojne komentare na dru{tvenim mre`ama. Najvi{e je onih komentara koji poru~uju: „U [kaqarima neka oka~e oglase na banderu” ili „Treba li preporuka od kava~kog klana?”

R. N.

ODBIJEN ZAHTEV MITROPOLITA JOANIKIJA:

Crkve na Svetom Stefanu u dr`avnom vlasni{tvu!

Odbor direktora ve}inski dr`avne firme “Sveti Stefan hoteli” zakqu~io da treba sa~ekati zavr{etak sporova, nakon zahteva Mitropolita crnogorsko-primorskog da se crkve nakon {est decenija vrate Mitropoliji u formalno vlasni{tvo…

Akcionarsko dru{tvo “Sveti Stefan hoteli” i ubudu}e }e biti jedina hotelska kompanija koja gazduje i sa ~etiri pravoslavne crkve.

Odbor direktora firme, u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave, koja gazduje najelitnijim letovali{tem na ovom delu

Jadrana – grad hotelom “Sveti Stefan”, nije dao zeleno svetlo na zahtev mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija da se crkve nakon {est decenija vrate Mitropoliji u formalno vlasni{tvo.

U tome ih je navodno spre~io stav Za{titnika imovinsko-pravnih interesa Crne Gore.

Izvr{ni direktor “Sveti Stefan hoteli” Nikola Plamenac je kazao da je Odbor direktora zakqu~io da se do okon~awa sudskih sporova pred nadle`nim sudovima po istom pitawu ne mo`e postupati.

On je podsetio da su predsednici odbora direktora Hotelske grupe “Budvanska rivijera” i “Sveti Stefan hoteli”, Mijomir Pejovi} i Dragana Ka`anegra Stani{i}, na po~etku mandata izrazili spremnost da Mitropoliji vrate crkve, kada se stvore zakonski okviri, odnosno okon~aju sudski sporovi.

S. G.

SMEHOTRESNA AKCIJA: Na Cetiwu skupili 245 evra pomo}i Ukrajini - Ako ovo ne slomi Putina, ni{ta ne}e U sklopu protestne {etwe za Ukrajinu na Cetiwu odr`ana je akcija u kojoj su se prodavale kwige za Ukrajinu. Kasnije je objavqeno da su "Cetiwani skupili 245 evra pomo}i Ukrajini". Ova vest odmah je izazvala i podsmeh na dru{tvenim mre`ama.

- Oni ne znaju da Zelenski ne ra~una ni{ta ispod milijarde dolara - jedan je od komentara.

Neki su ironi~no poru~ili da je "kona~no svanulo u Ukrajini".

- Ako ovo ne slomi Putina, ni{ta ne}e. Kad se ja sit isplakah, mogu misliti kako je wemu - nizali su

se komentari.

Kwige za akciju donirane su od strane "Fakulteta za crnogorski jezik i kwi`evnost".

]IRILICA JE POBEDILA:

Sla|an ja~i od birokratije, odustali od zahteva da magistarski rad prebaci na latinicu Razum je pobedio. Pobedila je }irilica! Ovu poruku poslao je kwi`evnik Sla|an Gor~in Blagojevi}, dodaju}i da su nadle`ni na Filolo{kom fakultetu i Univerzitetu Crne Gore odustali od zahteva da wegov magistarski rad sa }irilice prebaci na latinicu.

Uzgred, nadle`na komisija UCG je razmatrala autenti~nost rada "Poezija i poetika Ranka Jovovi}a" i utvrdila da nema elemenata plagirawa.

- [ta je ko radio, da li su oni preslovqavali i prebacivali pismo za svoje potrebe, to me ne interesuje. Dakle, svakom studentu i postdiplomcu u Crnoj Gori treba da bude jasno da nije du`an da mewa svoje pismo ni na ~iji zahtev. To bi bilo ga`ewe osnovnih qudskih prava i gra|anskog dru{tva, protivustavno i protivzakonito, ali i protivno pravilima studirawa. Zahvaqujem prodekanu, prof. dr Nata{i Jovovi}, koja je, u saradwi sa rektoratom, prona{la izlaz iz neprijatne situacije. Zahvaqujem i stotinama mojih prijateqa i poznanika, kao i mojim profesorima sa katedre za srpski jezik, koji su me podr`ali.

Moram priznati da nije bilo lako u protekle tri sedmice, naro~ito u startu, kada sam bio {okiran. Ali pred o~ima su mi stalno bila dva lika: profesora Jugoslava Blagojevi}a koji je u Danilovgradu prvi, sam protiv svih, stao i odbranio }irilicu, drugi je lik po~iv{eg pesnika Ranka Jovovi}a, sa kojim sam, zahvaquju}i radu, nastavio da se dru`im i nakon wegove smrti. Pitao sam se {ta bi oni uradili, a tu je odgovor jasan – nema uzmicawa, nema tih titula i srebrwaka koje su vredne dostojanstva.

Uostalom, {ta je dvadeset i jedan dan u odnosu na deset vekova srpske kwi`evnosti, nagla{ava Blagojevi}.

M. T.

10

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

K je

U OKVIRU ''VIDOVDANSKIH SVE^ANOSTI'' 2022. GODINE

"Zlatni krst kneza Lazara" Slobodanu Zubanovi}u, "Longin" Svetomiru Arsi}u Basari

Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Dobitnici kwi`evnih nagrada u okviru "Vidovdanskih sve~anosti" za 2022. godinu su Slobodan Zubanovi}, \or|e Ne{i}, Danica Vuki}evi} i Petar Matovi}, saop{teno je iz Doma kulture "Gra~anica".

Kada je u pitawu likovna umetnost, priznawa su dobili Svetomir Arsi}Basara i Zvezdana Geri}. @iri koji su ~inili Bojana Stojanovi} Pantovi}, Gojko Bo`ovi} i @arko Milenkovi}, doneo je odluku da ovogodi{wa nagrada "Zlatni krst kneza Lazara" pripadne pesniku i esejisti Slobodanu Zubanovi}u iz Beograda, za

“obiman, artisti~ki utemeqen i poeti~ki dosledno izveden pesni~ki opus“.

Nagrada "Gra~ani~ka poveqa" pripala je \or|u Ne{i}u, pesniku iz Bijelog Brda kod Osijeka, za „pesme duboko ukorewene u pesni~ku i nacionalnu tradiciju i sudbinu”.

Pesnikiwa iz Beograda, Danica Vuki}evi}, dobitnica je nagrade "Kondir Kosovke devojke".

"Pero despota Stefana Lazarevi}a" pripalo je Petru Matovi}u, pesniku iz Po`ege.

Dobitnicima su nagrade uru~ene 27. juna u porti manastira Gra~anica.

''Лонгин'' Светомиру Арсићу Басари

Kada je u pitawu dodela nagrada za likovnu umetnost, `iri koji su ~inili redovni profesor slikarstva u penziji Petar \uza, istori~ar umetnosti Neboj{a Jevti} i akademska slikarka Maja Todi} - odlu~io je da "Longin" pripadne akademiku Svetomiru Arsi}u Basari.

Nagrada "Dimitrije Popovi}", za najuspe{nijeg mladog u~esnika likovne kolonije "Vidovdan 2022", pripala je Zvezdani Geri} iz [trpca.

U ORGANIZACIJI ODBORA ZA POMO] SRBIMA NA KIM REPUBLIKE SRPSKE

Бајкери у центру српског дела Косовске Митровице

Deca sa Kosova i Metohije krenula za Republiku Srpsku

U OKVIRU OBELE@AVAWA VIDOVDANA U KOSOVSKOJ MITROVICI

Humanitarni "Vidovdanski moto skup" U subotu ve~e, 25. juna, ispred Tehni~ke {kole u Kosovskoj Mitrovici, pred par hiqada posetioca sa severa Kosmeta i drugih krajeva, odr`an je prvi “Vidovdanski moto skup“ u organizaciji Moto kluba „Gazimestan“.

''Златни крст кнеза Лазара'' Слободану Зубановићу

Centralni deo manifestacije bio je muzi~ki program koji je po~eo u 19 sati nastupom lokalnih muzi~ara DJ Joe i Kontra benda iz [trpca a onda je nastupila ni{ka rok grupa Kerber.

“Vidovdanski Moto skup” je bio humanitarnog karak-

Вођа Кербера Горан Шепа Гале на концерту у Косовској Митровици

Бајкер поносно на КиМ

tera, pa su na nekoliko mesta bile postavqene kutije u kojima se sakupqao novac koji }e biti dat Lazaru i Bo`idaru Radosavqevi} iz sela Ulije kod Leposavi}a.

Bra}a Radosavqevi} su se nakratko pojavila na bini i pozdravila okupqene.

- Veoma smo ponosni {to smo do{li da sviramo uo~i Vidovdana ovde, u Kosovskoj Mitrovici. Lepo je i {to je koncert humanitarnog karaktera. Ima dosta publike i bi}e dobar provod. Muzika je ta koja nas sve spaja i okupqa – rekao je uo~i koncerta – vo|a Kerbera Goran [epa Gale — vokal.

Organizaciju ove manifestacije pomogla je Kancelarija za Kosovo i Metohiju, lokalne samouprave sa severa Kosova i Metohije i mnogobrojni pojedina.

U nedequ ujutru, 26. sova Poqa, Novog Brda, juna, u 11 autobusa deca Lipqana, Parte{a, Pasa Kosova i Metohije kresjana, Vitine i Kosovake nula su iz Kosovske MiKamenice.

- Doma}ini deci u trovice put Republike ovom velikom projekSrpske. Time je po~ela tu su gradovi, op{tine, realizaciji drugog dela osnovne {kole i oko 450 velikog, desetog jubiporodica iz: Bawa Luke, larnog, projekta Odbora Prijedora, Gradi{ke, za pomo} KiM "Spojimo ^elinca, Prwavora, decu Kosova i Metohije i Milorad Arlov Broda, Doboja, [amca, Republike Srpske".

Pelagi}eva, Bijeqine, Kako se navodi u saop{tewu Odbora, 11 autobusa pre- Sokoca, Isto~nog Novog Sarajeva i voze 461 srpskih u~enika u pratwi Trebiwa, - ka`e predsednik Odbora 46 prosvetnih radnika sa prostora za pomo} Srbima na KiM Republike Srpske Milorad Arlov. ~itavog Kosova i Metohije.

Za osam autobusa sa decom sa U~enici sa KiM bi}e gosti svojih vr{waka i wihovih porodica od 25. KiM, prire|en je do~ek u Etno selu Stani{i}i, gde ih je do~ekao predjuna do 02. jula. 2022.godine.

Autobusi sa u~enicima su bez pro- sednik Odbora za pomo} Kosovu i blema pre{li administrativni pre- Metohiji Milorad Arlov, pomo}nik laz Jariwe i krenuli na put prema ministra za {kolsko obrazovawe u Vladi Republike Srpske Nata{a Republici Srpskoj.

Osam autobusa je krenulo prema Cvijanovi} i pomo}nik direktora grani~nom prelazu Pavlovi}a Most kancelarije za Kosovo i Metohiju u kod Bijeqine i tri autobusa na gra- Vladi Srbije Jelena Stojkovi}. ni~ni prelaz Vardi{te kod Vi{eVeliki broj dece se do~ekuje, a ispra}aju se posebni i dragi gograda.

Deca u RS dolaze iz svih srpskih sti, deca i mladi sa pote{ko}ama sredina sa Kosmeta: Kosovske Mi- u razvoju i wihovi roditeqi iz trovice, Zve~ana, Leposavi}a, Zu- Udru`ewa roditeqa "Podr`i me" binog Potoka, Bawe, Osojana, Crko- Kosovska Mitrovica, koji su proteole`a, Kline, Vidawa, Gora`devca, klih pet dana bili gosti Odbora u Velike Ho~e, Orahovca, Ugqara, Ko- Bawa Luci.

Деца са КиМ на путу за Републику Српску

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO SRBI IZ HRVATSKE

Komemoracija u Jadovnom je put tolerancije i mira Dan sje}awa na Jadovno obiqe`en je 24. juna kraj centralnog spomenika na istoimenom strati{tu, jednom od najokrutnijih usta{kih logora smrti. Dok su busevi iz Rijeke, Splita, Zagreba, lagano prilazili Jadovnom, qude koji su ih wih izlazili na ulazu u spomeni~ki kompleks "Golgota" do~ekivali su stihovi Ante Zemqara: "Predani groma~ama/ U{li smo u svoju no}/ U

sporta{a, zanatlija. Posqedwi pre`ivjeli zato~enici logora na Pagu prvi su zato~enici i graditeqi koncentracijskog logora u Jasenovcu.

Ovogodi{wa komemoracija u Jadovnom odr`ana je u organizaciji Srpskog narodnog vije}a, Koordinacije `idovskih op}ina RH, Eparhije gorwo-karlova~ke i Saveza antifa{isti~kih boraca i antifa{ista RH, a okupila je

o{trace nebu uzdignute/Ako nismo u va{u savjest u{li/Uzalud ste do{li da nas posjetite".

Podsjetimo, sistem logora Gospi}-Jadovno-Pag otvoren je u aprilu 1941. pretvarawem kaznionice Okru`nog suda u Gospi}u, Gerichta, u sabirno-tranzitni logor i mu~ili{te. Prostirao se na teritoriju od Gospi}a do Karlobaga, kao i dijelu Paga oko Metajne. Logor Jadovno je osnovan od 18. do 24. juna na podru~ju ^a~i}a dolca, a ~etiri metra visoku logorsku `icu podigla je grupa zagreba~kih @idova. Prvi logora{i u{li su u Jadovno 24. juna 1941. godine. Nedovr{eno istra`ivawe \ure Zatezala navodi deset tisu}a `rtava ovog logorskog kompleksa imenom i prezimenom - seqaka, studenata, izbjeglica, omladinaca,

brojne potomke `rtava, aktiviste i posjetiteqe koji su se zajedno prisjetili stradalih.

Skup je zapo~eo parastosom i kadi{em kraj [aranove jame, jedne od tri jame koje su istra`ene (uz Jaminu i Sv. Anu), dok je ostalih {esnaest, u kojima su qudi ubijani, jo{ uvijek neistra`eno. Parastos je slu`io episkop gorwo-karlova~ki Gerasim, a kadi{ dr`ao glavni rabin Luciano Prelevi}.

Potom su polo`eni vijenci kod centralnog spomenika, koji je zahvaquju}i naporima SNV-a pred ovogodi{wu komemoraciju u cijelosti dovr{en, a devastirani dijelovi obnovqeni. Upaqene su svije}e u spomen `rtvama, a pismo roditeqa 165 `idovskih dje~aka i mladi}a napisano u jesen 1941. godine ispred spomeni-

NEVI\ENI BLAM U HRVATSKOJ:

Umesto svojih stavili slike srpskih "migova" Portal Hrvatske radio-televizije uz vest o preletu hrvatskih MiG-ova objavio je sliku srpskih MiG-ova 29.

"Povodom obele`avawa 30. godi{wice pogibije brigadira Antuna Rado{a dva aviona MiG-21 Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva prelete}e u petak u 10 sati zagreba~ko grobqe Mirogoj, ~ime }e odati po~ast brigadiru Rado{u poginulom u akciji spre~avawa napada na Slavonski Brod", navedeno je na portalu HRT. Zatim je istaknuto, da }e dva aviona MiG-21 HRZ-a grobqe Mirogoj preleteti na visini od 300 do 600 metara od istoka prema zapadu.

"Re~ je o simboli~nom preletu odavawa po~asti za poginulog pripadnika HRZ-a", stoji u vesti HRT-a.

Ali, HRT je na sliku koja bi trebalo da ilustruje MiGove u odavawu po~asti stavio sliku dva srpska MiG-a 29.

"Ta~nije, dva aviona MiG-29 Ratnog vazduhoplovstva i protuvazdu{ne obrane Srbije".

Na to je upozorio i vojni analiti~ar Igor Tabak koji naveo da se radi o sramoti. "Jel' mo`e sramotnije? Kad javna televizije najavquje komemoraciju hrvatskom pilotu Antunu Rado{u i prelet MiG-21 HRZ-a, a kao ilustraciju stavi MiG29 srpskog Ratnog vazduhoplovstva?!?", naveo je on.

ka je pro~itala Jasmina Mujki}, nakon ~ega su uslijedili govori.

Zato~enici su u Jadovno dovo|eni s podru~ja cijele NDH, od Gorskog kotara, preko Like, Korduna, Karlovca, Zagreba, do zapadne Slavonije, isto~ne Slavonije i Srijema, Bosne i Hercegovina - iz gotovo 110 gradova i kotareva.

Za kraj skupa okupqenima se obratila Awa [impraga, izaslanica predsjednika Vlade RH. - Neki koji danas osu|uju zlo~ine u drugim dr`avama i daqe relativiziraju i negiraju zlo~ine i stradawe u svojoj zemqi, poput ovog u Jadovnom, ali i na drugim mjestima. Zbog toga je i daqe va`no biti ovdje u Jadovnom. Pozdrav Jadovna je spomen, ali i put tolerancije, mira i su`ivota, nasuprot kulture smrti i mr`we. Va`no je i da sje}awe na `rtve logora Jadovno bude prisutno u lokalnoj zajednici. Ovi zlo~ini dogodili su se ovdje, u Lici, brojne `rtve do{le su upravo iz ovog kraja. Jadovno i wegova tragi~na povijest dio su kolektivne memorije ovog prostora. Mladi qudi iz okolnih mjesta moraju znati {to se ovdje dogodilo, kao zalog da se ovakvi zlo~ini nikada vi{e ne ponove kazala je [impraga.

Govore}i o mladima i ovda{wem kraju, spomenimo za kraj da je daleko najmla|i sudionik skupa u Jadovnom bio dje~ak od desetak godina. Mobitelom je ~itavo vrijeme snimao doga|awa oko centralnog spomenika. Na odlasku sa skupa, dok su se busevi redali prema obli`wim ku}ama, ispred jedne od wih ugledali smo dje~aka otprilike istih godina.

Iza wega se na ku}i prostirala velika hrvatska zastava s prvo-pa-bijelo grbom, a na nagovor starijeg mu{karca (vjerojatno oca) koji je kraj wega stajao, dje~ak je autobusima s Jadovnog pokazivao sredwi prst.

R. N.

U Gr~koj uhap{en dr`avqanin Srbije kog Hrvatska sumwi~i za ratne zlo~ine Gr~ka policija je saop{tila da je uhapsila dr`avqanina Srbije kog Hrvatska tra`i zbog navodnih ratnih zlo~ina iz 1991.

Policija je navela da je 59-godi{wak, ~ije ime nije objavqeno, uhap{en po{to je u{ao u zemqu iz Severne Makedonije, na putu ka letovali{tu u severnoj Gr~koj sa suprugom i }erkom.

Uhap{eni je u Hrvatskoj optu`en za u~e{}e u akcijama koje su dovele do smrti civila od 19. avgusta do 14. decembra 1991. godine, u hrvatskim mestima Vo}in i Hum. On je naveo da je bio pripadnik jugoslovenske vojske, ali je negirao krivicu.

Bi}e izveden pred javnog tu`ioca u Solunu, a tro~lano sudsko ve}e }e verovatno slede}e nedeqe razmatrati zahtev za izru~ewe Hrvatskoj.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 11 Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

U~enici pokazali i dokazali da vole svoj jezik i svoje pismo U Srpskom domu u Vukovaru 20. juna pro~itani su najuspe{niji u~eni~ki radovi nastali u okviru manifestacije „Deca pesnici roda svoga” koju sedmu godinu organizuje `upanijsko Ve}e srpske nacionalne mawine. U~estvovali su u~enici iz deset Osnovnih {kola sa podru~ja Vukovarsko-sremske `upanije, a o pobednicima je odlu~ivao `iri koji su ~inile Jadranka Rado{evi}, Milica [ar~evi} Tuwi}, Vesna Vuji}, Sne`ana [evi} i predsednica `irija Milica Stojanovi}.

– Odluku o tome ~iji rad je bio najboqi nije bilo lako doneti. Trebalo je i po nekoliko puta pro~itati svaku pesmu kako bi doneli tu odluku. Kada smo birali najboqi rad trudili smo se da prona|emo

poruke i ba{ u tom prvonagra|enom radu u svakom stihu ta poruka postoji. „Jezik je ime”, Jezik je istorija”, „Jezik je tradicija”, „Jezik je du{a”. Zna~i, u toj pesmi u svakom prvom stihu postoji sna`na poruka i to je bio nekakav kriterijum kojim smo se vodili, ali prva tri mesta bilo je dosta te{ko odabrati jer radovi su zaista bili dobri i to je obe}avaju}e. To je i znak da se u {kolama sa u~enicima dobro radi i znak da u~enici imaju motiv da pi{u o svom jeziku i da razumeju {ta je to jezik i koliku vrednost on ima za jedan narod – objasnila je predsednica `irija.

Manifestacija ne bi uspela i na woj ne bi u~estvovalo toliko dece da ih wihovi profesori nisu na pravi na~in motivisali, a najboqi na~in je pravi izbor teme. Ove godine tema je bilo pismo.

– Ako im se tema dopadne onda je i motiv u~enika da u svemu tome u~estvuju ve}i. Prethodnih godina teme su bile vezane uz na{e manastire i crkve, Svetog Savu i Nemawi}e, a ova tema, da nekom ko im je drag pi{u pisma, im je o~igledno odgovarala. Do tema dolazimo zajedni~kim promi{qawem, a do odluke o pobednicima konkursa na na~in da svako od nas ~lanova `irija odabere pet najboqih radova i onda to upore|ujemo pa ponovo ~itamo. Neki rad pro~itamo i po deset puta kako bi doneli odluku. Me|utim, ipak je drugi ose}aj kada deca pro~itaju svoje radove, nekako ih druga~ije do`ivimo – ka`e jedna od ~lanica `irija Jadranka Rado{evi}.

12

^etvrtak 30.

2022. 2020.

10. jun decembar

DRU[TVO

Dnevno u Srbiji nikne 10 firmi ~iji su vlasnici Rusi

Od po~etka rata u Ukrajini, oko 10.000 dr`avqana Rusije doselilo se u Srbiju. Naj~e{}e rade u IT sektoru i `ive u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u, Kragujevcu. U tim mestima osnovano je gotovo 1.300 firmi, a procewuje

se da }e ih u na{oj zemqi biti sve vi{e. Istovremeno, Rusi su postali i naj~e{}i gosti u na{im hotelima - gotovo dva i po puta ih je vi{e nego ranije.

U posledwa ~etiri meseca svakog dana u Srbiji nikne ~ak 10 firmi ~iji su vlasnici Rusi, objavio je RTS. Da izbegnu sankcije, velike firme uto~i{te su na{le u Beogradu. Za jednu od wih radi i Danil Safron.

Beograd opisuje kao me{avinu Tel Aviva i Sankt Peterburga, sa dobrim uslovima `ivota.

Ovde sam od 8. marta, do{ao sam jer radim u jednoj IT kompaniji i na{e mu{terije sa Zapada su zabranile da radimo u Rusiji i moja firma je izabrala Srbiju da prebaci svoj biznis. Kada je re~ o uslovima `ivota, jako je udobno, qudi su fini, klima je blaga, hrana dobra, nije skupo kao u Sankt Peterburgu. Ne, ne}

u se vra}ati u Rusiju i verujem da }u ostati ovde du`e vreme“, pri~a Safron.

Ovih dana u Beograd }e se preseliti jo{ wegovih kolega, malo ih ko~i papirologija. Poma`u im specijalizovane agencije. Jedna takva koja posluje u Srbiji, a do koje je RTS do{ao preko Telegram grupe u kojoj komunicira hiqade Rusa, otvara ra~un u banci za 50 evra, radnu dozvolu za 200, a firmu kao DOO za 350 evra - pi{e na wihovom sajtu.

Za pomo} u otvarawu preduzetni~ke radwe napla}uju 150 evra, i upravo je to naj~e{}i oblik poslovawa koje Rusi biraju.

U periodu od 24.02. do 24.06.

2022. godine, registrovano je osnivawe 370 privrednih

NIKO NE]E DA STUDIRA SRPSKI:

Duplo vi{e slobodnih mesta nego kandidata \aci osmog razreda su na maloj maturi polagali srpski jezik. Po svemu sude}i, nije daleko taj dan kad srpske |ake ne}e imati ko da ih u~i materwem jeziku i pregleda wihove zadatke. Naime, iz godine u godinu, opada interesovawe za studije srpskog jezika i kwi`evnosti na

Filolo{kom fakultetu.

Duplo je vi{e slobodnih mesta nego budu}ih bruco{a koji `ele da studiraju srpski jezik.

Naime, na beogradskom Filolo{kom fakultetu grupa 01 – srpski jezik i kwi`evnost, prima ukupno 100 studenata, a prijavilo se wih 47.

Za buxetske studente ima ~ak 85 slobodnih mesta, tako da }e svi koji su se prijavili mo}i da se {koluju o tro{ku dr`ave.

Preostaje jo{ 15 mesta za samofinansiraju}e studente.

Ovaj trend, na veliku `alost, nije novost i traje godinama. Dekanka Filolo{kog fakulteta Iva Dra{ki} ka`e da je situacija ove godine ~ak i ne{to boqa nego pro{le.

Pro{le godine su do indeksa mogli da stignu i oni koji na nekom od testova nisu osvojili ni jedan jedini bod.

"Za nas ovo nije iznena|ewe.

Da bi se situacija popravila potrebna je pomo} dr`ave i boqi uslovi rada, ve}e plate za nastavnike", ka`e dekanka Filolo{kog fakulteta.

Dok interesovawe za studije srpskog jezika umire i postoji opasnost da u {kolama vi{e nema ko da ga predaje, popularnost kineskog i skandinavskih jezika je u punoj brzini.

"Mladi su shvatili od ~ega mo`e da se `ivi", konstatuje na{a sagovornica.

M. T.

dru{tava i 906 preduzetnika, ~iji su osniva~i iz Ruske Federacije. Top ~etiri prete`ne delatnosti, koje je registrovao najve}i broj ovih preduzetnika, su informisawe i komunikacije, inovacione delatnosti, obrazovawe i ostale uslu`ne delatnosti.

Uz na{u zemqu, Turska, Egipat i Dubai, Rusima su me|u najatraktivnijim destinacijama za pozicionirawe posla.

"U Srbiju su do{li pre svega jer je Srbija Rusima najbli`a zemqa - jezik, kultura, bratski odnosi, ovde ne}e nikada nai}i ni na jedan ru`an pogled, a kamoli ne{to drugo, bi}e primqeni kao najprijateqskiji narod. Ja sam siguran da }e broj porodica

koje }e do}i sa ovim preduzetnicima i sa osniva~ima i onima koji }e da rade u ovim kompanijama, sigurno biti mnogo ve}i od 1. septembra i da }e se mnogo dece i upisati i u srpske {kole i u strane {kole koje postoje u Srbiji", navodi Nenad Popovi}, ministar u Vladi Srbije.

Na ruku Rusima ide i uredba kojom je Vlada Srbije nedavno uvela podsticaje, odnosno ukinula doprinose i 70 odsto poreza na zaradu za novonastawena lica, koje poslodavac zaposli na poslovima za koje nije lako na}i kadrove na doma} em tr`i{tu. Ta olak{ica va`i do kraja naredne godine, a uslov je da im je zarada ve}a od 300 hiqada dinara.

R. N.

VO]AR POKLAWA TONE VI[AWA: Od otkupa nema vajde, neka barem qudi spreme xem!

Nezadovoqni otkupnom cenom vi{awa, veliki broj proizvo|a~a sa juga Srbije odustao je od berbe, pojedini vo}ari posekli su svoje vi{wike, a Rajko Krsti} iz sela ^iflik kraj Bele Palanke pozvao je sve gra|ane kojima su vi{we potrebne za pripremu zimnice da do|u i da ih besplatno uberu.

Krsti} je rekao da ima zasad vi{awa od jednog hektara koji je ove godine rodio oko 10 tona, ali da mu se ne isplati da rod prodaje otkupqiva~ima po ceni od 30 dinara po kilogramu. „Mo`da je u drugim mestima otkupna cena vi{awa 40 ili 60 dinara, ali meni nude samo 30 dinara. Po toj ceni ne}u da ih berem, jer bi imao samo tro{ak. Bera~i napla}uju 25 dinara po kilogramu, a plus pet dinara po kilogramu su tro{kovi utovara, prevoza do ku}e istovara, merewa, ponovnog utovara i prevoza. Samo 30 dinara po kilogramu ko{ta berba, a gde su ostala ulagawa, |ubrivo, za{titna sredstva, obrada zemqi{ta…“, istakao je Krsti}.

“Ono {to sam do sada ulo`io, ulo`io sam, ali ne}u da pravim dodatne tro{kove. Ja `ivim na selu, ali umem da izra~unam da bi me berba 10 tona vi{awa ko{tala 300.000 dinara. Kada bi cena bila 40 dinara, dobio bi 100.000 dinara, koje ko zna kada bi naplatio.

Otkupqiva~i ka`u isplati}e za dva, tri ili pet dana, ali to ode u mesec dana, a nekada i u tri ili pet meseci”, objasnio je Krsti} i dodao da se u Srbiji dobro `ivi samo od 19 do 20 sati uve~e, u vreme “dr`avnih dnevnika”.

Kako je kazao, dodatnu motivaciju da pozove gra|ane da do|u i besplatno uberu vi{we je najava na{eg predsednika Aleksandra Vu~i}a da nas o~ekuje duga i hladna zima i da qudi dobro razmisle pre nego {to se odu~e da potro{e novac na moru.

“To me je podstaklo da pomognem qudima da se pripreme za dugu i hladnu zimu, da obezbede xem, kompot. Pro{le godine je otkupna cena vi{awa tako|e bila niska i tako|e sam odustao od berbe, ali sad mi je `ao {to ih nisam poklonio qudima, nego su i{li u markete i kupovali ih po 400 dinara po kilogramu”, istakao je Krsti}. S. G.

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 13 ^etvrtak 10. decembar

U POTRAZI ZA BI^EM BO@JIM:

Dom za negu starih lica

Ova lokacija u Srbiji privla~i traga~e za blagom iz celog sveta, a evo i za{to!

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

Titel, lokacija za koju se pretpostavqa da bi mogla biti mesto gde je sahrawen Atila, Bi~ Bo`iji Prva pomisao o traga~ima za blagom podseti na neki avanturisti~ki film.

Ipak, ne{to sli~no zbiqa se de{ava u Srbiji, i to ve} neko vreme. I mo`da se mnogo ne govori javno o tome, ~ini se da svetski lovci na blago me|u sobom i te kako {u{kaju o lokaciji u Srbiji. Legenda ka`e da je ba{ na prostoru na{e zemqe sahrawen ~uveni Atila Bi~ Bo`iji, ali i da je sa sobom u grob odneo ogromno blago. To blago je bilo toliko da i

Atila Bi~ Bo`iji

danas privla~i avanturiste i one koji bi da, ba{ kao u filmu, `ivot promene spektakularnim pronalaskom.

Pri~a ka`e da je Atila Bi~ Bo`ji, kraq Huna u petom veku, kao veliki osvaja~ bio i na Balkanu. Bio je simbol okrutnosti, ali istorija ga pamti i kao plemenitog vladara.

Zabele`eno je da je Atila umro mlad, i to na dan svoje svadbe. Prethodno je ve} imao vi{e `ena, ali kada se ven~avao novom `enom, te no}i je preminuo. Neki ka`u da je ubijen, neki da je umro od previ{e alkohola.

Sahrawen je, navodno, u tri kov~ega: zlatnom, srebrnom i gvozdenom. Onda je sa velikim blagom koje je oteo u osvajawima spu{ten u reku Tisu. O ta~noj lokaciji i daqe se polemi{e. „Naime, kada je umro 453. godine, sledstveno tim, kako bi se reklo, pravilima turskih naroda o sahrawivawu, on je, kako izvori svedo~e, bio sahrawen izme|u dva rukavca Tise. Mo`emo napraviti paralelu sa mongolskim narodima kada je, recimo, Xingis Kan sahrawen, pa su preko wegovog groba tr~ali kowi da se ne zna gde je. I eto, navodno sa wim je sahraweno nekakvo blago. Arheolo{kih nalaza je malo“, kazao je prof. dr Boris Stojkovski, istori~ar.

Istakao je da postoji nekoliko teorija o mogu}oj lokaciji wegovog groba, a jedna od wih je u Titelu. „Grobno mesto Atilino se ne zna, pretpostavke su trougao Subotica-Senta-Segedin, sve nekih 45-50 kilometara

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

izme|u svih tih mesta, dakle neka vrsta jednakostrani~nog trougla u kome po~iva.

Pri~a da se radi o dva rukavca Tise tako|e postoji. Zbog toga mnogi uzimaju Titel kao neki primer.“ Godinama su brojni arheolozi i istori~ari poku{ali da utvrde ta~no mesto Atilinog groba, ali bez uspeha.

Naime, prema svojim obi~ajima, Huni su pregradili korito Tise i sahranili Atilu. Brana je potom sru{ena, a Tisa sakrila tragove. Ciq je bio da niko ne do|e do groba da ga oskrnavi. Pronala`ewe ta~nog mesta ote`ala je vojvo|anska ravnica po kojoj je Tisa od tada vi{e puta mewala tok. Ali i dan-danas lovci na blago naoru`ani detektorima metala tumaraju ovim predelima, pi{e zanimqivageografija.rs.

O potrazi za Atilinim grobom govori-

lo se dosta i u brojnim emisijama. U jednoj od wih Bo{ko Kozarski je tragom do{ao do Starog Slankamena, na u{}u Tise u Dunav. Kako ka`e, to Atilino blago vredi vi{e od 10 godi{wih buxeta Republike Srbije, te ne ~udi {to kod mnogih izaziva znati`equ.

Me|utim, u celoj ovoj pri~i se pomiwe i opaka bolest koju su imali Atila i saborci. I zato, boje}i se da je to blago koje Atila dodirivao tako|e zarazno, saborci su i wega sa vojskovo|om polegli na dno Tise.

Ipak, ni ta zla kob ni mo}na Tisa koja krije tajnu ne spre~avaju potragu za blagom. Kako ka`u lokalci, mnogi svetski traga~i za zlatom sa najsavremenijom opremom i daqe dolaze na reku tra`e}i Atilin grob i ono vredno u wemu.

M. T.

110 uuu KAKO JE VLADE DIVAC POLO@IO VOZA^KI ISPIT U AMERICI:

[to da pla}am vo`wu u Srbiji skupo, kad za te pare mogu do Los An|elesa, i da pola`em za 10 dolara!

Legendarni ko{arka{ Vlade Divac godinama je vozio Jugo 45 bez dozvole po Beogradu iz perioda dok je igrao u Partizanu.

Nije od silnih treninga stigao da pola`e, pa se "{vercovao" na ime kod saobra}ajne policije, a znao je da vozi dobro. Me|utim, kada je do{ao u NBA u Los An|eles Lejkerse 1989. godine morao je da pola`e. Tada je i ispri~ao legendarnu pri~u.

- Problem sam re{io za 10 dolara, toliko su ko{tali formulari za polagawe.

Testove sam polo`io uz pomo} prevodioca, a sa vo`wom nije bilo problema.

Me|utim, izra~unao sam da je jeftinije da se kupi karta do Los An|elesa i tu polo`i ispit nego u Beogradu.

- U Beogradu te deru u {koli, {to na ~asovima, pa na dopunskim ~asovima, pa

te obore jedno 5,6 puta dok ne "stekne{ sigurnost" a sve to ko{ta.

- Za te pare ~ovek mo`e da do|e u Ameriku i da se vrati sa voza~kom dozvolom.

- ispri~ao je Divac.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Ivo Andri} odlazio iz Sokobawe kao preporo|en

14

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

AUSTRALIJA

U kanxama kovid birokratije

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Mandatna kovid vakcinacija zakomplikovala je `ivot mnogim Australijancima, promeniv{i zauvek ideal o slobodi izbora kao osnovnom postulatu zapadnog poimawa demokratije. Na hiqade qudi koji nisu `eleli da prime kovid vakcine preko no}i je izgubilo svoje poslove, iako su

mnogi tim istim profesijama posvetili ceo svoj `ivot. Najte`e su pogo|ena zanimawa poput medicinskih radnika, de~jih vaspita~a, nastavnika i profesora ali i ve}ine drugih zanimawa. Svi oni koji nisu `eleli kovid vakcinu u datom trenutku zavr{ili su bespogovorno na ulici, iako su neki od wih decenijama pre toga po{teno i marqivo radili taj isti posao. Sa druge strane svi oni qudi koji su na kraju pod prisilom gubitka poslova pristali da se vakcini{u protiv kovida su opravdano strahovali od brojnih ne`eqenih dejstava. Setimo se bilo je i smrtnih slu~ajeva uzrokovanih zgru{avawem krvi i infarktom nakon primawa vakcine, dok su posledice poput miokarditisa i perikarditisa bile veoma u~estale. Glavni doma}i mediji su namerno izbegavali da izve{tavaju o tome iako je prema vladinom regulacionom telu koje se bavi tim problemom (www.tga.com.au), do sada oko 130.000 Australi-

janaca prijavilo neko od ozbiqnih ne`eqenih dejstava.

Mnoga od tih dejstava bila su fatalna dok je jedan deo tih qudi nastavio da `ivi sa trajnim i neizle~ivim posledicama. Prema pisawu doma}e „Wuz korporacije“ (News.com.au) jedna od tih osoba je i dvadesetsedmogodi{wa nastavnica iz Kvinslenda Bek Bikerton, koja je veruju}i vlastima oti{la da primi kovid vakcinu u oktobru pro{le godine. Ona je tako|e imala i zakonsku obavezu da se vakcini{e prvom dozom do odre|enog roka da bi nastavila da radi kao nastavnica.

Smatrala je da je to rutinska stvar iako je dobro znala da joj ni od kovida u wenim godinama ne preti apsolutno nikakva opasnost. I tada je nakon prve doze „fajzer“ kovid vakcine za wu nastao pravi horor. Ozbiqna ne`eqena dejstva su

po~ela ve} istog dana, i postajala sve gora u narednim danima i nedeqama. Ve} po~etkom novembra Bek je hospitalizovana zbog ubrzane tahikardije, veoma niskog krvnog pritiska i nesnosnih bolova po ~itavom telu. Nakon izlaska iz bolnice Bek je provela naredna dva meseca u krevetu, potpuno nesposobna da brine o svoje dvoje maloletne dece. Kada se napokon oporavila i po`elela da se vrati na posao, uprava {kole je obavestila da ne}e mo}i da radi dok ne primi i drugu dozu.

Iako je nakon svega {to joj se dogodilo posle prve doze poku{avala da dobije izuze}e nijedan doktor op{te prakse nije `eleo da joj to i potpi{e. Neki od doktora ~ak i nisu krili da jednostavno ne smeju da joj izdaju medicinsko izuze}e, maltene je svrstavaju}i u „anti-vaksere“. Bek se zatim za pomo} obratila i glavnom australijskom regulacionom telu za vakcine „TGA“, koji ~ak nisu na{li za shodno ni da joj pismeno odgovore. Nakon svega ona je izgu-

bila posao nastavnice u {koli, koji je toliko volela i za koji se {kolovala. Pro{le nedeqe kona~no je ukinuta uredba o obaveznoj kovid vakcinaciji za nastavni kadar {to je Bek do~ekala sa olak{awem. Iako sada postoji i zakonska mogu}nost da se Bek vrati na posao, nakon svega {to je pre`ivela ona ne mo`e da bude ni malo sre}na. Na`alost, ovakvih pri~a ima na stotine {irom zemqe.

Danas, kada je Australija i zvani~no prva zemqa u svetu po broju zara`enih od kovida (procentualno na milion stanovnika), postavqa se jo{ jednom logi~no pitawe, koji je bio smisao vakcinacije protiv koida. Svi dobro znamo koliko su velike farmaceutske kompanije zaradile na prinudnoj vakcinaciji ve}ine stanovni{tva. Danas je potpuno jasno da ogromna ve}ina zdravih i mla|ih qudi od

60 godina nije imala nikakvu potrebu da rizikuje ne`eqena dejstva, kada im je rizik od kovid simptoma bio skoro bezna~ajan. Tako|e, jo{ jedna od velikih prevara bila je i ta da }e vakcinisani biti mawi prenosioci korona virusa, {to se vrlo brzo pokazalo kao potpuna neistina. Primer nastavnice Bikerton najboqe pokazuje kako je `iveti u kanxama kovid birokratije. Bez prava na slobodu odlu~ivawa o vlastitom telu i `ivotu sa nesagledivim posledicama po li~no zdravqe. Nadajmo se samo da }e svi oni koji su do ovakvih situacija doveli, kad tad odgovarati pred licem pravde. Svi mi zajedno imamo pravo da kona~no saznamo istinu o surovoj i prqavoj kampawi kovid vakcinacije, koja je pod izgovorom spasavawa `ivota drugih uni{tila i zagor~ala mnoge `ivote mladih i nedu`nih Australijanaca. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Zelena salata kao novo zlato Cene sve`eg povr}a, naro~ito u isto~nom delu Australije, naglo su sko~ile, a u posledwih nekoliko meseci vladaju i nesta{ice U isto~nim dr`avama Australije u posledwe vreme vlada nesta{ica zelene salate i pojedinog sve`eg povr}a i vo}a u supermarketima usled globalnog poreme}aja lanca ponude i potra`we. Na to je uticalo vi{e faktora, izme|u ostalog, lo{i vremenski uslovi, ali i poskupqewa |ubriva i goriva, koji su zajedno ote`ali proizvodwu i transport ovog, kako su ga neki ve} nazvali, „novog zlata”. A zbog ~ega zlata – to se najboqe mo`e videti po naglom skoku cene, naro~ito ajsberg salate, koja je sa nekada{wa dva dolara u jednom trenutku porasla na neverovatnih 12 dolara.

Naime, najve}i proizvo|a~i povr}a u jugoisto~nom Kvinslendu i na severu Novog Ju`nog Velsa, koji su i glavni snabdeva~i u ovom delu zemqe, u februaru su bili suo~eni s poplavama koje su zajedno sa ovogodi{wom zimom, jednom od najhladnijih u posledwih nekoliko decenija, prouzrokovali gubitak useva i mawi prinos, pa se o~ekuje da }e nedostatak sve`ih proizvoda trajati narednih nekoliko meseci.

Lanac brze hrane KFC se sna{ao u novim okolnostima tako {to je privremeno promenio „recept”, i sada koristi kupus umesto omiqene ajsberg zelene salate uz svoje proizvode u prodajnim objektima {irom Viktorije, Novog Ju`nog Velsa, Kvinslenda, Tasmanije i terito-

rije glavnog grada Australije.

Supermarketi „Vulvurts” u Novom Ju`nom Velsu ponudili su nagradne bodove kako bi ohrabrili kupce da kupuju skupe proizvode. Svi kupci koji do 18. avgusta potro{e 10 dolara ili vi{e na sve`e vo}e i povr}e prikupi}e pet puta ve}i iznos nagradnih poena, ali i imati priliku i da osvoje i dnevne nagrade. Prema pisawu „Australijena”, generalni menaxer odeqewa za vo}e i povr}e ovog lanca supermarketa, Pol Tarner, najavio je da }e nesta{ica salate potrajati najmawe do polovine avgusta i da }e cene ostati visoke.

I dok svojevrsna „salata kriza” poga|a pre svega dr`ave na istoku Australije, u zapadnom delu zemqe, Australijanci likuju zbog izobiqa u povr}u i u mogu}nosti da salatu nabave po stabilnoj ceni. Primera radi, u „Kolsu” u Zapadnoj Australiji mo`e se nabaviti glavica ajsberg salate po ceni od tri i po dolara, odnosno gotovo tri puta jeftinije nego u nekim supermarketima du` isto~ne obale.

Prvenstveno zbog toga {to uzgajiva~i zelene salate u Zapadnoj Australiji nisu pogo|eni nepovoqnim uslovima.

Ovakva situacija inspirisala je mnoge da zbijaju {ale zbog „salata krize”. Tako se jedan korisnik dru{tvenih mre`a iz Zapadne Australije na{alio ponudiv{i se da po{aqe pomo} isto~nom delu Australije u vidu salate, dok je jedan od poznatijih komi~ara iz Melburna Xejms Liota postavio fotografiju benzinske pumpe na kojoj se, umesto cene naftinih derivata, vide glavice salata, a sa strane opis u kome se ka`e da je salata novi na~in pla}awa goriva.

ZAJEDNICA

Li~ni stav

Australijske usta{e pre pola veka ru{ile Jugoslaviju Marko Lopu{ina

Pre pedeset godina 20. juna 1972. godine organizovana usta{ka teroristi~ka grupa iz Australije uspela je ilegalno da se prebaci preko jugoslovensko-austrijske granice kod Dravograda. Time je otpo~ela tajna teroristi~ka akcija "Feniks", ~iji je ciq bio da se izazove “hrvatski ustanak u SFRJ i napravi nova Nezavisna dr`ava Hrvatska”.

Jo{ krajem marta 1972. godine rukovodstvo emigrantskog Hrvatskog revolucionarnog bratstva (HRB) na sastanku u Salcburgu, odlu~uje da se u vremenu od 20 - 22. juna 1972. u Jugoslaviju ubaci naoru`ana teroristi~ka grupa od 40 ~lanova.

Grupa odabranih usta{kih diverzanata okupila se 1. juna u Austriji, radi zavr{nih priprema ostvarewa plana stvarawa "Samostalne hrvatske dr`ave".

Okosnicu ovih terorista ~inila je grupa od 19 diverzanata. Wihova imena su: Ambrozije Andri}, Adolf Andri}, Pavao Vegar, Ilija Glava{, \uro Horvat, VejsilKe{ki}, Viktor Kancijani} (Kocijan~i}), Petar Bakula, Ludvig Pavlovi}, Mirko Vlasnovi}, Ilija Lovri}, Filip Be{li}, Stipe Qubas, Vlado Mileti}, Vinko Knez, Ivan Prli},Nikola Antunac, Vilim Er{ek, Vidak Bunti}.

Wih devetorica bili su dr`avqani Australije. Tih devetorica hrvatskih terorista obu~avani na petom kontinentu u vojnim kampovima australijske vojske da sa jo{ dvadeset usta{a podignu ustanak i stvore novu NDH. Australijske tajne slu`be, i civilna i vojna, jako dobro su znale ko su usta{e i kakve su wihove namere prema Srbima i prema tada{woj Jugoslaviji. U sklopu britanske antijugoslovenske politike dr`ava Australija je posle Drugog svetskog rata dala uto~i{te odbeglim usta{ama, a potom podr`avala wihov rad kroz emigrantske organizacije na petom kontinentu.

Ekstremisti hrvatskog porekla su se u Australiji od po~etka {ezdesetih godina okupqalioko ’Hrvatske seqa~ke stranke’, ’Hrvatskog oslobodila~kog pokreta’, ’Saveza hrvatske ujediwene mlade`i’ i ilegalnog ’Hrvatskog revolucionarnog bratstva’. Jedni su bili Paveli}evci, drugi Luburi}evci, tre}i Stepin~evci, ali su bili jedinstveni u ideji da dinamitom sru{e Jugoslaviju, kao zemqu svih Srba na Balkanu.

Australijska dr`ava je u tome pomagalausta{e jo{ od 1963. godine. Na petom kontinentu su pripremani oru`ani napadi usta{a na Jugoslaviju 1963. godine, pa 1967. i potom pre pola veka 1972. godine.

Australijanci su sami, ipak, imali probleme sa ekstremnim usta{ama, me|u kojima je bio i Sre}ko Rover, ratni zlo~inac, koji je slobodno `iveo u Melburnu. Krajem sedamdesetih godina ASIO, australijska tajna policija, je otkrila paklene namere usta{a u Sidneju i pohapsila ih. Naime, devetorica usta{a su nameravali da dignu u vazduh glavni vodovodni kolektor Sidneja i da miniraju nekoliko dr`avnih zgrada.

U planu usta{a, koji su razotkriveni

Usta{e iz Australije obu~avane u kampovima u Australiji i Nema~koj

Kretawe usta{kih terorista - do Bugojna i osu|eni, bilo je i ubistvo dvojice Hrvata u Sidneju, za {ta bi bili optu`eni australijski Srbi, odnosno ~etnici. Da bi ih kontrolisali, Australijanci su odlu~ili da poma`u “svoje usta{e”.

Omogu}avali su im da wihove teroristi~ke organizacije deluju legitimno i javno. Usta{e su u Australiji izvodile svoje parade, sa transparentima anti-srpskog sadr`aja. Usta{ama su Australijanci omogu}avali da se povezuju sa usta{ama u emigraciji {irom sveta. Od Sidneja, preko Minhena i Wujorka, australijske usta{e su bile povezane i sa svojim teroristima u Ju`noj Americi.

Sa australijskim usta{kim ’Hrvatskim oslobodila~kim pokretom’ naro~ito tesno sara|ivala je organizacija ’Ujediweni Hrvati Nema~ke’, na ~ijem je ~elu poznati ratni zlo~inac Ante Vuki}. On je za vreme Drugog svetskog rata bio usta{ki oficir u zloglasnom koncentracionom logoru ’Slano’, na ostrvu Pagu. Posle rata Vuki} prihvata teroriste iz Australije, poma`e im da se sna|u, opreme i organizuju u samoj Nema~koj i u Austriji.

Sedamdesetih godina pro{log veka u Australiji je bilo oko 400.000 jugoslovenskih doseqenika i emigranata. Me|u wima bilo je i 400 okorelih usta{kih terorista. Jedan od tih usta{a bio je, na primer, ~lan australijskog Ministarstva za pitawa doseqenika.

Te 1972. godine usta{e su ve`bale oru`ane napade u kampu australijske vojske kod Edena, na jugu Novog Ju`nog Velsa.

Zvani~no pre pedeset godina Australija je uhapsila 19 usta{kih terorista, ali ih je potom pustila da zavr{e svoju ubita~nu obuku u Novom Ju`nom Velsu.

Pripadnici ’Hrvatskog revolucionarnog bratstva’ su neometano ve`bali

oru`ane napade u brdskom regionu Ju Jang, udaqenom 50 kilometara od Melburna. Obu~avali su se i na kampu u Hamer Hilu, kraj Sidneja i na farmi u predgra|u Perta. Dr`ava Australija je usta{ama dozvoqavala da kupuju oru`je.

Eksploziv im je nabavqao usta{a Lambert Ivan~i} iz rudnika kod Kuber Pedija i Anda Muke.

Vrhunac australijske tolerancije prema usta{ama kao teroristima bio je otvarawe “Usta{ke ambasade” u Kamberi u kojoj je glavni bio “otpravnik poslova” Mario De{poqa. U takvim okolnostima tajna grupa terorista zvana “Feniks” utrenirana za ubistva po Jugoslaviji, kre}e iz Australije za Sloveniju. Ilegalno ulazi u SFRJ preko slovena~ke granice i kamionom putuje do Bugojna i sme{ta se na planini Radu{i.

Zamisao usta{a iz HRB je bila da grupa u prvo vreme ne napada ve}e garnizone JNA ve} da osvaja mawa mesta uz prethodno prekidawe telefonskih veza, uni{tava milicijske stanice, likvidira pojedine rukovodioce i da istovremeno omasovquje svoje redove novim borcima.

Izbegavali bi frontalne borbe, izvodili u milicijskim i vojnim uniformama iznenadne napade i diverzije, koriste}i prigu{iva~e pucwa, uz brzo povla~ewe sa mesta akcije. Rukovodstvo HRB planiralo je razbijawe Titove Jugoslavije i stvarawe po~etnih uslova za formirawe "Nove hrvatske dr`ave".

Pripadnici grupe usta{a o~ekivali su da }e svuda biti prihva}eni kao oslobodioci i svojim prisustvom i propagandnim efektom brzo omasoviti pokret. Pri tome su polazili od procena da }e u JNA do}i do me|usobne likvidacije i prelaska jedinica JNA na wihovu stranu, te

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 15

Devetorica hrvatskih terorista obu~avani na petom kontinentu u vojnim kampovima australijske vojske da sa jo{ dvadeset usta{a podignu ustanak i stvore novu NDH da u zemqi nema realne snage koja }e im se suprotstaviti, izuzev organa Slu`be dr`avne bezbednosti, kako savezne tako i republi~ke BiH, milicije, SKJ i pojedinih oficira JNA. Ra~unali su na op{te nezadovoqstvo i odlu~nu spremnost naroda za ru{ewe postoje}eg poretka, kao i na povoqnu atmosferu, izazvanu nacionalisti~kim i drugim neprijateqskim aktivnostima, posebno posle bujawa MASPOK-a u Hrvatskoj i wegovo surovo suzbijawe.

JNA je pokrenula operaciju likvidacije usta{ke teroristi~ke grupe pod nazivom "Radu{a". Prvi koji su stupili u kontakt sa teroristima na planini Radu{a bila je ~eta Vojne policije iz Sarajeva.

Bilo je oko 80 policajaca koji su ve}inom imali pu{ke M-48 i stare sisteme veze za razliku od usta{ke grupe koja je imala savremeno naoru`awe.

Iz podru~ja Hrvatske i cele BiH anga`ovane su snage bezbednosti ukupne ja~ine preko 10.000 qudi. Teroristi koji su ostali zate~eni da niko od stanovni{tva ne `eli da im pomogne osim katoli~kog sve{tenika odlu~ili su da je vreme da se razbiju na mawe grupe i da krenu u razli~itim smerovima. Jedna grupa trojki krenula je ka Zagrebu, druga ka Beogradu, tre}a ka Siwu, ~etvrta ka Travniku, peta prema Velebitu i {esta prema Mostaru.

Potera za teroristima umesto 14 trajala je skoro 40 dana. Tom prilikom na podru~ju sela Trnbusi kod Omi{a likvidirana su jo{ dvojica terorista koji su se skrivali kod majke jednog od wih.

Tre}i iz te grupe Ambrozije Andri} likvidiran je pri poku{aju prebacivawa iz sredwe Bosne ka Hercegovini. Terorista Vidak Bunti} likvidiran je pri poku{aju povratka u selo Ogra|enik kod ^itluka, kada je upao u milicijsku zasedu i likvidiran. Posledwi iz grupe, odbegli Mirko Vlasnovi}, je uhap{en pred Zadrom 28. jula 1972. godine kada je operacija i zavr{ena.

Na strani JNA ubijeno je 13 pripadnika snaga bezbednosti i to najvi{e pripadnika Vojne policije i Teritorijalne odbrane iz Bugojna i Travnika.

JNA, milicija, republi~ka i savezna SDB tokom 40 dana potere uspeli su da ubiju 15 terorista i da zarobe jo{ wih ~etvoricu. ^etvorici uhap{enih je su|eno pred Vojnim sudom u Sarajevu zbog terorizma i oru`ane pobune. Trojica iz Bugojanske grupe su osu|ena na smrt i streqani, dok je pre`iveo jedino Ludvig Pavlovi} koji je tad imao 17 godina. Zato {to je bio maloletan osu|en je na zatvorsku kaznu od 20 godina zatvora. On je iz zatvora iza{ao uo~i samog po~etka rata 1991. i pod sumwivim okolnostima ubijen u Studenim Vrilima na putu izme|u Tomislavgrada i Posu{ja hicima u le|a.

Potu~eni i uni{teni ekstremisti poreklom iz Australije i delova Evrope, u novoj tzv. demokratskoj Hrvatskoj devedesetih godina postali su mit. U Zagrebu se i danas govori o ovim usta{ama iz grupe “Feniks” kao o “nacionalnim herojima”.

Dr`ava Australija nikada zvani~no nije komentarisala ulogu usta{a i wenih terorista u ovoj operaciji stvarawa nove NDH na tlu SFRJ pre pola veka.

16

^etvrtak ^etvrtak 10.

30. decembar jun 2022. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

V

U SUSRET VIDOVDANU

Vidovdanska priredba u crkvi Svetog Save u Kanberi

U nedequ, 26. juna u crkvenoj sali Crkvene op{tine Sveti Sava u Kanberi odr`ana je Vidovdanska priredba, koja je po~ela u crkvenom hramu ju-

tarwom slu`bom. Svetu liturgiju slu`ili su sve{tenici otac Branko Vasili} i otac Ilija Dragosavqevi} koji je bio dugogodi{wi paroh hrama Sv. Save

na Fareru, pa iako je u penziji uvek na|e vremena kad treba da pomogne i da pritekne u pomo}.

Po{to Vidovdan ove godine pada u utorak i radni je dan pa mnogi na{i parohijani nisu u mogu}nosti da prisustvuju proslavi zbog radnih obaveza, sve{tenik Branko i crkvena uprava su odlu~ili da se slavi u nedequ 26. juna. Na slu`bi je prisustvovao zaista veliki broj na{eg vernog naroda iz Kanbere i Kvimbijena, kao i ambasador Republike Srbije, Wegova Ekselencija g. Rade Stefanovi} sa porodicom.

Nakon slu`be svi prisutni su pre{li u crkvenu salu gde je otvorena „Vidovdanska priredba” i gde je na{ sve{tenik Branko Vasili} sa svojom decom i svom ostalom decom iz srpske {kole i folklora priredio jako lep program. Tu su bile i na{e vredne doma}ice iz Kola srpskih sestara koje su, kao i uvek, pripremile bogat ru~ak, koji je ovog puta darivala porodica Bogojevi}. Bio je tu i veliki asortiman kola~a koje su napravile i za ovu priliku i donele na{e vredne doma}ice iz Kanbere i Kvimbijena. Na kraju priredbe, sve{tenik Branko Vasili} od srca se zahvalio porodici Bogojevi} koja je darivala ru~ak kao i svima koji su do{li da proslave zajedno ovaj veli~anstven i veoma va`an dan za Srbiju i srpski narod. Veliko hvala ambasadoru Republike Srbije Wegovoj Ekselenciji g. Radetu Stefanovi}u sa porodicom koji podr`ava na{u zajednicu i aktivno je prisutan u istoj od samog dolaska u Kanberu.

Kosovo i Metohija je na{a kolevka i ako to izgubimo izgubi}emo sami sebe. Tamo su na{e svetiwe, krv slivena u bele bo`ure okrvavqene nevino{}u. Nesmemo zaboraviti Obili}a koji je ubio turskog vo|u i uneo nemir u osvaja~e, Jug Bogdana, devet Jugovi}a i zaboravqenu ikonu slavsku, Marka Kraqevi}a, heroje sa Ko{ara, nijednog srpskog vojnika koji je ostavio `ivot i prolio krv na tom poqu a ni onog koji se vratio okr-

vavqenog srca i bolnog se}awa.

Kosovo i Metohiju nesmemo shvatiti olako i kao jednu od bitaka iz pro{losti. Zato, digni se carska nacijo na visinu Carstva Nebeskog, gde istina, svetlost i lepota prosijavaju. I neka u dubini na{eg }utawa treperi jedna misao: „Slava svim srpskim junacima, wih nikad da ne zaboravimo, a `ive da po{tujemo”!

Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}

N

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 30. jun 2022.

Vidovdanska akademija u Grinzborou

U nedequ 26. juna proslavqen je Vidovdan u crkvi Svetog Save u Grinzborou. Ovaj zna~ajan dan ima veliku simboliku i va`nost za srpski narod.

Na taj dan se sa ponosom se}amo na{ih hrabrih predaka koji su branili ~ast i nezavisnost Srbije i hri{}anstva na Kosovu 1389. godine. Nakon svete liturgije, koju je slu`io otac ^edomir Videkani} uz pratwu crkvenog hora, odr`an je pomen za sve srpske junake postradale u svim ratovima na prostorima na{e zemqe i {irom sveta.

Vidovdanska akademija, koja je zapo~ela zajedni~kom molitvom svih prisutnih, odr`ana je u velikoj crkvenoj sali.

U~enici odeqewa Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ St Albans u Grinzborou su

nastupili sa svojim programom koji su pripremili sa u~iteqicom Jelenom \uri~i}. Pojac Zoran Todorovi} je otpevao „Lazaricu“, da bi nakon toga

~etiri grupe Folklorne grupe „Avala“ iz Grinzboroa zaigrale na bini posle dve godine pauze.

Nakon akademije, poslu`en je ru~ak koje su

spremile vredne ~lanice Kola srpskih sestara „Ogwena Marija“ na ~elu sa predsednicom Qubinkom Sedlarevi}. Slede}e dru`ewe u Grinzborou

se o~ekuje ve} 31.jula kada }e sestre proslaviti svoju slavu.

Tatjana Georgievska

Negujmo srpski identitet ^uvawe jezika, kulture i nacionalnog identiteta je najva`nije zave{tawe srpskog naroda na Petom kontinentu. Tradicionalno, svake godine krajem juna, Srpska {kola „Vuk Karaxi}“ iz Sent Albansa obele`ava Vidovdan. To je prilika da u~enici {kole poka`u roditeqima i prijateqima {kole koliko su nau~ili i napredovali u odnosu na prethodnu godinu, da se svi zajedno sa ponosom osvrnu na herojsku pro{lost srpskog naroda, ali i za dru`ewe.

Ovogodi{wa akademija, odr`ana u subotu 25. juna, zapo~ela je ve~erwom molitvom u hramu Sv. \or|a u Sent Albansu koju je slu`io otac Borislav Petrovi}, a nastavila se nastupom u~enika u crkvenoj sali. U toku programa, koji su vodili: Mila Prokopi} i Aleksandar [mitran, mogle su se

~uti pesme: „Bo`e pravde“, „Ovo je Srbija“, „Srbijo majko“ i „Negujmo srpski jezik“. U~enici su izveli prigodne rodoqubive recitacije, a namla|i u~enici recitacije o porodici jer qubav prema jeziku i narodu i po~iwe sa qubavqu prema bli`wima i neguje se u porodici.

Po zavr{etku programa, nastavilo se sa dru`ewem jer je to svima nedostajalo u prethodnom periodu. Na rastanku je „pao“ dogovor da se ne ~eka dugo na slede}e okupqawe jer je povod lako na}i.

Tatjana Georgievska

18

ZAJEDNICA

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

"BISERNA GODI[WICA":

30 godina diplomatskih odnosa izme|u prestonica Kanbere i Bakua do kulture. [ta bi Australija kao sredwa sila azijsko - pacifi~kog regiona mogla da nau~i od Srbije o saradwi Azerbejxanom, nekada glavnim svetskim proizvo|a~em crnog kavijara iz Centralne Azije i zemqi bogatoj prirodnim resursima u vremenima krize?

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

[ta Australija mo`e da nau~i od Srbije u saradwi sa Azerbejxanom?

U junu 2022. godine Australija i Azerbejxan obele`avaju trideset godina od uspostavqawa diplomatskih odnosa. Uprkos tome {to je u Australiji u~ewe o azijskom regionu deo nastavnog plana i programa ~ak i u osnovnim {kolama, jako malo se zna o Centralnoj Aziji. Ovaj region je u posledwih nekoliko godina bio opet na naslovnim stranama medija usled konflikta

izme|u dve susedne zemqe, Jermenije i Azerbejxana, koji je uz velike napore medijatora uspeo da splasne. Srbija, uprkos svojoj veli~ini, je sa aktivnom ekonomskom investicionom diplomatijom uspela da razvije odnose sa Azerbejxanom u mnogim poqima, od realizacije ve}ih infrastrukturnih projekata

Споменик Николи Тесли у центру Бакуа

ISTORIJA AZERBEJXANA STARIJA OD 5 HIQADA GODINA Postoje arheolo{ki dokazi da je azerbejxanska kultura jedna od najstarijih na svetu sa preko 5,000 godina tradicije. Davne 1846. godine, kada je Srbija jo{ uvek bila prin~evina pod vlastodr{cem Aleksandrom Kara|or|evi}om (ali i daqe vojno okupirana od Otomanskog carstva) a Australija posed Velike Britanije (sa~iwena od samo ~etiri teritorije i penalnih kolonija sa ukupnom populacijom ni`om od dana{we novosadske) otkriveno je zna~ajno nalazi{te nafte u mestu zvanom Bibi - Hejbat (dana{wem predgra|u prestonice Baku). Zanimqivo je {to

su jo{ u devetom i desetom veku nove ere arabijski istra`iva~i poput Al Belazuri Ahmada, Istahri - Abu Iskhaka i Masudi - Abdul - Husseina pisali o povezanosti populacije regiona dana{weg Azerbejxana i crne i bele nafte (kerozina).

Lokalno stanovni{tvo je jo{ tada koristilo zemqi{te na-

topqeno naftom za ogrev. U XIV veku, italijanski istra`iva~ Marko Polo je u svojim ~uvenim zapisima sa puta oko sveta opisao kako je nafta iz tog regiona prevo`ena do Bliskog Istoka i ~ak kori{}ena u terapeutske svrhe. Od kraja XIX veka po~iwe komercijalizacija naftnih nalazi{ta sa ovih prostora, a bra}a Robert i Ludvig Nobel u partnerstvu sa {vedskim hemi~arem Alfredom Nobelom postaju svetski poznati industrijalisti zahvaquju}i svom novoste~enom bogatstvu u azerbejxanskoj naftoj industriji.

Nalazi{ta prirodnog gasa su otkrivena dosta kasnije u Kaspijskom moru, a eksploatisala su se za vreme Sovjetskog Saveza u ~ijem sastavu se nalazio Azerbejxan do disolucije 1991. godine.

Posle kraja Hladnog rata, Azerbejxan ulazi u Ujediwene nacije 1992. godine i mnoge svetske organizacije. Devedesete su, kao i za Srbiju, bile ratne godine usled odmrznutog konflikta sa Jermenijom oko regiona Nagorno - Karabakh u sastavu Azerbejxana, sa me{ovitom populacijom od kojih su ve}ina tada bili Jermeni.

Posledwi put kada je konflikt oko iste provincije izbio bilo je 2020. godine, kada su vojni dronovi iz Turske ipak dali prednost na bojnom poqu azerbejxanskoj vojsci a primirje je potpisano uz mnogo napora ruske vlade. Od pove}awa tenzija izme|u Zapada i Rusije usled rata u Ukrajini, zvani~nici Evropske unije poput ^arlsa Mi{ela su nastavili paralelne pregovore za trajno primirje izme|u dva suseda sa neizvesnim ishodom.

SRBIJA I AZERBEJXAN Pre ta~no 11 godina, Ta{majdanski park se renovirao donacijama iz Azerbejxana, dobiv{i dve pozama{ne bronzane statue srpskog pesnika Milorada Pavi}a i tvorca modernog Azerbejxana Hejdara Alijeva,

Видовдан у цркви Св. Јована Крститеља у Волонгонгу

oca sada{weg predsednika. Dve godine kasnije, napravqena je bista srpskom nau~niku Nikoli Tesli u prestonici Azerbejxana.

Ta dva simboli~na gesta u domenu kulturne saradwe ozna~ila su daqe zbli`avawe dve dr`ave u politi~ko - ekonomskom domenu.

Od tada, azerbejxanske firme su bile ukqu~ene u infrastrukturne projekte izgradwe novih puteva u Srbiji a zvani~nici su se razmewivali na visokom politi~kom nivou. Godine 2020. otvoren je "Centar kulture Azerbejxana" u Beogradu. Od pro{le godine, upu}en je poziv srpskim kompanijama da se ukqu~e u rekonstrukciju ratom uni{tenih podru~ja Azerbejxana. Upravo u ovom delu ekonomske saradwe

Споменик Хејдару Алијеву у Београду на Ташмајдану

le`i lekcija koju bi Australija mogla da nau~i od Srbije.

SARADWA NA RELACIJI KANBERA - BAKU Ekonomski odnosi izme|u dve prestonice, Kanbere i Bakua, su veoma skromni a razmena u domenu usluga gotovo da i ne postoji. Generalno, diplomatska pozicija Australije u Centralnoj Aziji nije jaka zbog mawka investicija u tu granu diplomatije. Izbor nove, laburisti~ke vlade u Australiji nudi sve`u {ansu za unapre|ewe odnosa sa Azerbejxanom ali i ukupne “meke mo}i” Australije u ovom delu sveta. U vreme velikih izazova, kada je energetska bezbednost na vrhu prioriteta evropskih i azijskih vlada, kao i pove}ane cene energenata, osnovnih namirnica, transporta i hrane, Australija mora da ulo`i vi{e napora u stvarawu novih partnerstava, ukqu~uju}i ona i u Centralnoj Aziji. Azerbejxan je dobar kandidat za takvu saradwu. Sa druge strane, Australija mo`e da ponudi svoje bogato iskustvo u re{avawu mirovnim putem nemira u regionu.

Takozvana “Biserna godi{wica” usled obele`avawa 30 godina diplomatskih odnosa je vreme razmatrawa bilateralnih odnosa ali i jedinstvena prilika za inovaciju i kreativnost gde diplomatija i kulturna razmena trebaju imati ve}e i ravnopravnije mesto, a ekonomsko - politi~ke teme u isto vreme mogu dobiti {ire okvire.

PUTOPIS

Krit je ostrvo neverovatne lepote ~ija istorija je isprepletena sa mnogobrojnim legendama, mesto koje navodi na razmi{qawe gde prestaju mitovi a gde po~iwe stvarnost

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 19

krit

Ostrvo sa ru`i~astim pla`ama na kom je ro|en Zevs

Sme{ten u jugoisto~nom delu Sredozemnog mora, Krit predstavqa najve}e i mo`da najpoznatije ostrvo u Gr~koj. Upravo geografska pozicija sa blagom klimom je stvorila idealne uslove za nastanak jedne od najstarijih civilizacije koje }e ostaviti dubok trag na celu Evropu i mediteranski svet u vekovima koji }e uslediti.

Ovo su neke od najinteresantnijih ~iwenica vezanih za ovo ostrvo:

MESTO NA KOM JE RO\EN I ODRASTAO ZEVS

Zevs, najve}i od svih besmrtnih bogova gr~kog panteona, ro|en je na Kritu. Postoje dve legende koje navode dve razli~ite pe}ine kao mesto wegovog ro|ewa. U jednoj se ka`e da je to pe}ina Psihro na Lasiti, a druga pe}ina Ideon na planini Psiloritis.

Postoje razli~ite verzije mita ali svaki ka`e da se Zvesova majka Reja porodila u najstro`oj tajnosti jer je Kron - wegov otac, jeo svoju decu kako ga ne bi li{ili prestola.

Kako bi nadmudrila Krona, Reja je poslu{ala savet svojih roditeqa Urana i Gee. Kada je trebalo posle poro|aja Kronu da odnese dete da ga vidi, ona je u pelenu umotala kamen. ^im je video zave`qaj, Kron ga je zgrabio i progutao. Zevs je nastavio da raste na Kritu ~ekaju}i vreme da se osveti ocu.

Arheolo{ka iskopavawa su potvrdila tragove kulture stare nekoliko milenijuma - Minojske civilizacije - koja je svoj uticaj {irila na okolna egejska ostrva od 3.500. godine p.n.e.

MASLINE SA KRITA

Poznato je da su jo{ stari Grci gajili masline na Kritu, stoga ne iznena|uje da se najstarije drvo masline na svetu nalazi na Kritu u selu Vouves. Ovo za{ti}eno prirodno dobro danas ima preko 3.000 godina i prema mi{qewu stru~waka pripada lokalnoj sorti maslina.

Prema re~ima lokalnog stanovni{tva ova maslina i daqe svake godine daje masline od kojih se pravi najboqe maslinovo uqe na svetu.

Za Grke ovo drvo predstavqa simbol besmrtnosti i obnove.

NAJVE]E GR^KO OSTRVO

Krit je najve}e gr~ko ostrvo i peto najve}e u Mediteranu. Nalazi se na krajwem jugu Gr~ke. Sa severne strane mu se nalazi Egejsko more, dok se ju`no od Krita nalzi Libijsko more.

Ostrvo izdu`enog oblika je duga~ko 260 km a wegova {irina se kre}e od 60 km na naj{iroj ta~ki do 11 km na naju`oj. Wegova ukupna povr{inu iznosi preko 8.300 kvadratnih kilometara. Du` obale nalaze se brojne pla`e i uvale, dok se u unutra{wosti smewuju raznoliki pejza`i zelenih dolina, brdovitih planina i kawona.

LEGENDA O LAVIRINTU

Jedna od najpoznatijih legendi u gr~koj mitologiji odvija se upravo na Kritu, u palati kraqa Minoja.

Kada je Afrodita re{ila da se osveti Heliju zbog toga {to je otkrio wenu prequbu, rasplamsala je neprirodnu qubav prema biku u srcu wegove }erke Pasafije, supruge kraqa Minoja.

Kada je iz ove qubavi ro|en Minotaur, Minoj nije znao {ta da radi od sramote pa je, kako su ga savetovala proro~i{ta, izdao nare|ewe da se izgradi lavirint.

Naj~uveniji gr~ki arhitekta Dedal se prihvatio posla izgradwe mnogobrojnih sala i hodnika iz kojih nije bilo izlaza i u koje je potom sme{ten Minotaur.

KRISTALNO ^ISTO MORE

Vode koje zapquskuju obale ovog ostrva su toliko ~iste da se i na dubini od 40m mo`e bez problema videti morsko dno. Zbog ovoga Krit ima najvi{e pla`a sa plavim zastavicama u pore|ewu sa ostatkom Gr~ke.

Poznavaoci najboqih pla`a tvrde da je jedna od najegzoti~nijih Balos u Haniji, sa kristalnom vodom.

Ova pla`a zadivquje posetioce svojom prirodnom lepotom, a prema re~ima lokalnih me{tana za wom ne zaostaju ni Elafonisi kao ni Falasarna.

Nema mnogo mesta na svetu koja se mogu pohvaliti pla`ama sa roze peskom, me|utim na Kritu postoje ~ak dve takve - ve} spomenute - Balos i Elafonisi

PLA@E SA ROZE PESKOM

Nema mnogo mesta na svetu koja se mogu pohvaliti pla`ama sa roze peskom, me|utim na Kritu postoje ~ak dve takve - ve} spomenute - Balos i Elafonisi.

Pesak poprima boju od mikroskopskih `ivotiwa formafenera kod kojih kada umru ili ako ih pojedu druge `ivotiwe dolazi do kalcifikacije wihove {koqke, koja sa sebe spira boju i na taj na~in boji pesak pla`a u razne roze tonove.

POSLEDWE EVROPSKA KOLONIJA PACIJENATA SA LEPROM

NASLE\E KRITA

Pojedini istra`iva~i veruju da poreklo moderne civilizacije mo`e da se tra`i na Kritu. Arheolo{ka iskopavawa su potvrdila tragove kulture stare nekoliko milenijuma - Minojske civilizacije - koja je prema tvrdwama istra`iva~a kultura bronzanog doba koja je svoj uticaj {irila sa na okolna egejska ostrva od 3.500. godine p.n.e. sve do ranog gr~kog

mra~nog doba oko 1.100. godine p.n.e.

Ona je iza sbe ostavila brojne velike gra|evinske komplekse, sofisticiranu umetnost i sisteme pisawa, kao i ekonomsku mre`u koja je obuhvatala ve}i deo Mediteranskog sveta.

Najve}a poznata minojska palata je ona u Knosu, a wena funkcija, kao i ve}ina aspekata minojske vladavine i religije, do danas istra`iva~ima ostaje nejasna. Preko trgovaca i umetnika, kulturni uticaj ove civilizacije je dosezao izvan Krita sve do Kiklada, Egipta, Kipra, Kanaana i Anadolije.

Najstarije drvo masline na svetu nalazi na Kritu u selu Vuves. Ovo za{ti}eno prirodno dobro danas ima preko 3.000 godina

Jo{ jedna slabo poznata ~iwenica o Kritu je da se na wemu nalazila jedna od posledwih poznatih kolonija zara`enih pacijenata sa leprom u Evropi. Neposredno uz obale sa severoisto~ne strane ostrva nalazi se susedno ostrvo po imenu Spinalonga. Gr~ke vlasti su koristile malo ostrvce kao koloniju tzv. gubavaca za le~ewe od 1903. do 1957. godine. R. N.

20

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

ZAJEDNICA

OBDANI[TE U SRCU AUSTRALIJE GDE DECA U^E SRPSKI JEZIK I KULTURU

Vaspita~i kao ambasadori srpskog nasle|a u tu|ini n Dobar dan Du{ana. Recite mi ne{to o sebi: odakle ste, kada ste do{li u Australiju i {ta ste po profesiji?

- Moje ime je Du{ana Vilus i po struci sam Magistar primarnog obrazovawa sa poja~anim programom iz podru~ja engleskog jezika koji sam diplomirala na U~iteqskom fakultetu Sveu~ili{ta u Zagrebu 2010. godine.

Radila sam u nekoliko osnovnih {kola u Republici Hrvatskoj na zamjenama kao u~iteqica engleskog jezika i ne{to kra}e vrijeme kao u~iteqica razredne nastave.

Dio {kolovawa sam zavr{ila po srpskom programu, od ro|ewa sam `ivjela u Petriwi, Republika Hrvatska, zatim u Republici Srbiji od 1995. do 1999. kada sam se sa roditeqima, bratom i dedom vratila u Petriwu gdje sam nastavila sredwo{kolsko obrazovawe i fakultet po hrvatskom programu. Moj rodni grad su pogodili sna`ni zemqotresi 28. i 29.12.2020. kada su mnoge ku}e i zgrade u potpunosti uni{tene, kao i ku}a mojih roditeqa. Od 1988 – 89. godine sam se aktivno po~ela baviti folklorom i o~uvawem tradicije i obi~aja pri Kulturno - umjetni~kom dru{tvu “Du{an ]orkovi}” u Petriwi. Od 2001. do 2016. godine sam bila aktivni ~lan Srpskog kulturnog dru{tva “Prosvjeta” Zagreb (pododbor Petriwa) i u~estvovala sam u organizaciji folklorne i likovne sekcije, u~ewa srpskog jezika i }irili~nog pisma za djecu osnovno - {kolskog uzrasta, kwi`evnih ve~eri, likovnih kolonija i izlo`bi, pripreme i izrade kataloga za likovne izlo`be, “Festivala ojka~e”. U Australiji sam od 2016. godine, studirala sam pred{kolsko vaspitawe na "Southern Cross" obrazovnom Institutu u Melburnu i stekla diplomu "Ranog obrazovawa i nege dece". n Kao edukator, sa kakvim ste pred{kolskim programima radili? Kakve su sposobnosti potrebne deci u XXI veku pre nego {to po|u u osnovnu {kolu?

- Za vrijeme studirawa sam se zaposlila u jednom obdani{tu u

Ju`nom Xilongu u Viktoriji koje sprovodi Montesori program zajedno sa planom u~ewa u ranim godinama koji je zastupqen u Australiji. Oduvijek sam imala `equ da radim u {koli koja ima druga~iji program i pristup vaspitno - obrazovnom procesu (Montesori, Valdorf) od onog ustaqenog i dugogodi{weg koji je prisutan u svim dr`avnim {kolama u zemqama biv{e Jugoslavije, ali mi se ta `eqa ispunila tek u Australiji i to u pred{kolskoj ustanovi sa Montesori programom. Trenutno radim sa pred{kolskom djecom u “Dinky Di Children’s Learning Centre Tumbi Umbi” koji sprovodi plan u~ewa u ranim godinama u kombinaciji sa "Reggio Emilia" pristupom koji omogu}uje da se svakom djetetu posvetimo kao individui koja je beskrajno sposobna, kreativna i inteligentna, kao i da poti~emo razvoj tih kvaliteta na odgovaraju}e na~ine da se djeca u potpunosti razviju. Smatram da nove generacije djece koje dolaze u

pred{kolske ustanove trebaju razvijati socijalne vje{tine kako bi boqe uspostavili odnose sa svojim vr{wacima ali i drugim qudima iz svoje okoline.

Na mnoge je dosta lo{e uticalo zatvarawe svega za vrijeme pandemije, naro~ito one koji su se rodili u to vrijeme i nisu imali nikakve kontakte sa {irom porodicom. Va`no je razvijati motoriku, od fine motorike – pravilnog dr`awa kista ili olovke do grube motorike – tr~awa, skakawa, bacawa lopte, vo`we bicikla.

Potrebno je djecu vi{e ukqu~iti u razli~ite dru{tvene igre da {to vi{e razviju grubu motoriku i da {to mawe provode vrijeme gledaju}i TV, ajped ili mobilni telefon {to mnogi rade kada su kod ku}e.

Pred{kolska djeca u Novom Ju`nom Velsu bi trebalo da znaju neke osnove pred polazak u {kolu, npr. raspoznavati boje i oblike, brojeve, slova, `ivotiwe, prakti~ne `ivotne vje{tine poput vezivawa pertli

na cipelama, obla~ewa odje}e, osnovne higijenske navike npr. prawe zuba, prawe ruku prije i nakon obroka, nakon odlaska na toalet; odlaske na toalet, kako pravilno izraziti emocije, dijeliti igra~ke sa vr{wacima, ~ekawe na svoj red za igra~ku, pravila lijepog pona{awa, prihvatiti gre{ku i izviniti se kad pogrije{imo, {ta napraviti u slu~aju po`ara, mjesto i dr`ava/ kontinent gdje `ivim i sli~no. n Hajdemo sada da se prebacimo na temu programa srpskog jezika i kulture koji ste uveli u Va{u pred{kolsku instituciju. Kako ste do{li na tu ideju? Kako je Va{ vrti} reagovao na wu? A direktori Centra? Kako su deca reagovala do sada? Kako ovaj program mo`e biti unapre|en?

- Zajedno sa menaxmentom vrti}a do{lo je do ideje da se uvede u~ewe srpskog jezika za djecu od 2 - 5 godina. Ja sam jedina od vaspita~a u vrti}u koja govori vi{e jezika, a koliko sam upoznata sa nacionalnim porijeklom djece i wihovih roditeqa, niko nije srpskog porijekla. U~ewe stranog jezika u pred{kolskoj i rano{kolskoj dobi pozitivno uti~e na kognitivni razvoj djeteta kao i na lak{e i br`e usvajawe materweg jezika. Djeca i roditeqi su iskazali zadovoqstvo zbog u~ewa srpskog jezika i upoznavawa sa srpskom tradicijom i kulturom. Menaxment vrti}a je izrazio `equ da bi htjeli da nabave ne{to muzi~kih instrumenata, no{wi i lutaka u no{wi koji su povezani sa srpskom tradici-

jom i kulturom za djecu od 2 do 5 godina pa bi nam puno zna~ilo da nam se jave svi koji bi nam mogli pomo}i oko toga. Direktorka vrti}a je predlo`ila da djeca nau~e igrati neku srpsku igru zbog ~ega su nam i potrebne no{we.

Isto tako potrebne su nam kwige za djecu pred{kolskog uzrasta na }irili~nom i/ili latini~nom pismu pa vas molimo da nam se jave svi oni koji nam `ele pomo}i jer nam fali materijal. Sve ideje i pomo} od strane srpske zajednice u Australiji i Srbiji su dobro do{le i bilo bi nam drago kada bismo mogli da uspostavimo saradwu sa voqnim partnerima. n Recite nam ne{to o socijalnoj koheziji u Australiji i multikulturalizmu, i kako Va{ program tome doprinosi?

- Australija je poznata po tome da je zemqa u kojoj `ive narodi iz svih zemaqa svijeta i sa svih kontinenata, svi se podjednako vrednuju i po{tuju bez obzira na nacionalnost, boju ko`e ili vjersku pripadnost.

Podsti~e se socijalna kohezija i multikulturalizam kao i razvoj razli~itih udru`ewa i klubova sa ili bez nacionalnog predznaka. Ovaj program mo`e pozitivno uticati na lokalnu zajednicu na na~in da djeca i roditeqi mogu saznati puno vi{e o srpskoj kulturi i tradiciji, kako se `ivi u drugoj dr`avi i na drugom kontinentu. Djeca imaju priliku nau~iti jezik koji je razli~it od wihovog materweg, vidjeti da se srpski jezik mo`e pisati na }irili~nom i latini~nom pismu za razliku od engleskog jezika koji ima samo engleski alfabet, da postoje glasovi kao sto su {, ~, }, q, w, ` kojih u engleskom jeziku nema, kao i da se jedan glas pi{e jednim slovom osim nekoliko slova latinice za razliku od engleskog jezika gdje vi{e slova ~ini jedan glas.

Nadamo se da }e Du{anina pri~a inspirisati i druge edukatore {irom Australije i rasejawa da uvedu programe za najmla|e kroz koje mogu upoznati srpski jezik, pismo, kulturu i obi~aje.

Nina Markovi} Kaze

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 21

NASA izvr{ila RENTON FAMILY TRUST istorijsko lansirawe Aged Care rakete iz Australije Daje kvalitetnu Amer~ka Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir (NASA) uspe{no je zavr{ila svoje prvo lansirawe rakete iz komercijalnog svemirskog objekta van Sjediwenih Dr`ava. Raketa od 13 metara lansirana je u ponedeqak sa lokacije u australijskoj divqini.

Suborbitalna raketa od 13 metara poletela je u ponedeqak iz novoizgra|enog svemirskog centra Arnhem na severnoj teritoriji Australije. Poletawe je bilo odlagano oko dva sata zbog jakog vetra i jake ki{e.

Lansirawe je bilo prvo te vrste u Australiji za vi{e od 25 godina i prva od tri zakazane NASA misije sa te lokacije.

Istra`iva~i se nadaju da }e im informacije prikupqene tokom letova pomo}i da shvate kako svetlost zvezde mo`e da uti~e na nastawivost obli`wih planeta. Rekli su da se ova vrsta studija mo`e sprovesti samo na ju`noj hemisferi.

Bespilotni letelica nakratko je skenirala Mle~ni put, mere}i emisije rendgenskih zraka i analiziraju}i strukturu zvezda.

Bred Taker, astrofizi~ar sa Austra-

lijskog nacionalnog univerziteta, rekao je za australijsku televiziju da je lansirawe deo projekta za ja~awe doma}e svemirske industrije.

Sve brojnija lansiawa u Australiju, rekao je, "posledwi su deo slagalice" za tu zemqu koja ima "ogromnu industriju u ovom sektoru" i da `eele da su "deo pri~e sa NASA".

Svemirski centar Arnhem je jedino komercijalno ekvatorijalno lansirno postrojewe na svetu.

Centar je izgra|en na zemqi Aborixina.

Stare{ine plemena se nadaju da }e projekat obezbediti posao i prilike za mlade qude iz Prvog naroda.

Zvani~nici su rekli da centar kombinuje jednu od "najstarijih kultura na svetu sa nekim od najnaprednijih tehnologija ikada".

Slede}a NASA raketa bi}e lansirana sa Severnih teritorija 4. jula, a tre}a }e poleteti 12. jula.

Oko 75 osobqa NASA-e otputovalo je u severnu Australiju na sva tri lansirawa.

Australija radi na pove}awu svojih mogu}nosti u svemiru. Ove godine je najavila novu odbrambenu agenciju koja }e raditi na suprotstavqawu ambicijama Kine i Rusije u svemiru. Zajedno sa Sjediwenim Dr`avama, navodi se da su dve zemqe testirale oru`je koje bi moglo da uni{ti satelit.

Australijska svemirska agencija osnovana je u julu 2018. kako bi "podr`ala rast i transformaciju" nacionalne svemirske industrije.

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom. u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu. u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom. u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara. u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e. u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru. u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme. u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu. u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika. u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

NE]E BITI PROMENE ME\UNARODNOG REDA LETEWA

Australija razmatra zabranu fizi~kog ka`wavawa dece

Australijska avio-kompanija Qantas najavila je da }e smawiti broj doma}ih letova do marta 2023. godine zbog visokih cena goriva u Australiji.

Kako je precizirano, od juna do septembra ove godine broj letova bi}e smawen za 15 odsto, a od septembra do marta za 10 odsto. Glavni razlog je optere}enost avio-saobra}aja poskupqewem goriva, nakon ve} kriznog perioda korona virusa.

Ina~e, kako je izvestila {panska novinska agencija Efe, Quantas je jo{ pro{log meseca smawio broj letova za 15 odsto. „O~ekuje se da }e smawewe broja letova, zajedno sa velikom potra`wom za me|unarodnim i doma}im letovima, pomo}i firmi da se nosi sa rastu}im cenama goriva“, navela je kompanija u saop{tewu.

Osim toga, Qantas dodaje da }e mawi broj letova tako|e pomo}i u trenutnom suo~avawu sa nedostatkom radne snage u sektoru. Me|utim, kompanija je naglasila da ne namerava da mewa me|unarodne redove letewa jer se o~ekuje da }e potra`wa za ovom uslugom naglo porasti do kraja 2023. godine, dose`u}i nivo pretpandemijske 2019. godine.

Podsetimo, na nedavno odr`anoj go-

Roditeqima u Australiji moglo bi se zabraniti fizi~ko ka`wavawe dece, nakon {to je studija pokazala da to dovodi do pove}anog rizika od anksioznosti. [est od deset Australijanaca reklo je da su kao deca bili udareni najmawe ~etiri puta, navodi studija australijskog katoli~kog univerziteta, sprovedena me|u 8.500 qudi u dobi izme|u 16 i 24 godine.

Studija je pokazala da su `ene koje su fizi~ki ka`wavane kao deca imale 1,8 puta ve}u verovatno}u da }e patiti od depresivnih poreme}aja i 2,1 puta ve}u verovatno}u da }e biti anksiozne.

Kod mu{karaca je gotovo dvostruko ve}a verovatno}a da }e, kao posledicu telesnog ka`wavawa u de~ijem uzrastu, do`iveti depresiju i anksioznost.

Direktor Instituta za studije za{tite dece i profesor sa australijskog katoli~kog univerziteta Deril Higins sada predvodi apel da se udarawe dece proglasi nezakonitim.

"Vreme je da promenimo zakone i osiguramo da deca budu sigurna od nasiqa u svom domu. Ako `elite da smawite nelagodnost na nivou populacije za `ene i mu{karce, nemojte ih udarati kao decu.

Postoji stvarna veza izme|u fizi~kog ka`wavawa i trenutnog i do`ivotnog iskustva mentalnog zdravqa", rekao je Higins za ABC Radio Melbourne.

Australijski Qantas smawuje broj letova zbog visokih cena goriva

di{woj generalnoj skup{tini Me|unarodne asocijacije vazdu{nog saobra}aja (IATA AGM 2022) u Dohi diskutovalo se o izlasku aviosaobra}aja iz krize izazvane pandemijom korona virusa. „Oporavak avio-industrije u svetu posle pandemije Covid-19 glavna je tema na ovogodi{woj skup{tini IATA, {to je i razumqivo s obzirom na to da je kovid prouzrokovao katastrofalne posledice za avijaciju. Mnogi u~esnici konferencije sla`u se da }e oporavak trajati dugo, ali isti~u da trenutna potra`wa za letovima i rast avio-saobra}aja ukazuje da }e mo`da ve} do kraja godine biti dostignut pretpandemijski nivo“, rekao je urednik vazduhoplovnog portala Aviatica Dragan Nikoli}, koji je prisustvovao pomenutom skupu.

Higins se zala`e da roditeqi koriste pozitivne tehnike kako bi disciplinovali svoju decu.

Trenutno roditeqi u Australiji smeju da tuku svoju decu, ali pod odre|enim uslovima. Fizi~ko ka`wavawe sme da boli samo kra}i trenutak, a decu ne smeju da udaraju po glavi ili vratu.

Trenutno su 62 zemqe u svetu proglasile fizi~ko ka`wavawe nezakonitim, ukqu~uju}i [kotsku, [vedsku i Ju`nu Koreju.

22

SVET POZNATIH

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

PONOVO ]EMO SE OKUPITI U "ZBORNICI":

Neboj{a Cile Ili} o autorskoj seriji, izazovima roditeqstva, neverovatnom Cunetu Gojkovi}u ...

Pro{lo je vi{e od ~etvrt veka od kad je Neboj{a Cile Ili} prvi put stao pred kamere. Dok se "pokretne slike" smewuju, vidimo likove kao {to su Veqin brat u kultnom filmu "Lepa sela lepo gore", Bogoqub Mari} u komediji "Lajawe na zvezde", simpati~ni Manula} iz "Zone Zamfirove", Aleksandar Obrenovi} u "Kraqevini Srbiji", ~uveni fudbalski trener Bo{ko Simonovi} Dunster u filmskom i TV serijalu "Montevideo", omiqeni Ivan Zdravkovi} iz "Kom{ija"...

U protekle dve godine, zaigrao je u ~ak deset serija i filmova, ali najvi{e se isti~e aktuelni sitkom "Zbornica", koji je Ili} i osmislio. Glumac koji odavno zna kako da gledaocima u|e "pod ko`u" sada je to uradio i kao autor, ali i u ulozi Bo`e, direktora {kole. n [ta vas je navelo na pri~u o nastavnicima i onome {ta o wima ne znamo?

- Pre nekoliko godina, u~estvovao sam u sli~nom formatu koji je bio fran{iza strane serije. Palo mi je na pamet da bismo i mi mogli da osmislimo sli~nu pri~u, u kojoj bi se dobro videlo dru{tvo, jer institucije poput {kole to omogu}avaju. Naravno, najzanimqivije je ono {to se u {koli ne vidi, i pomislio sam kako je zbornica dobar prostor za de{avawa uz druga mesta koja su u "bekstejxu" {kole.

Pomislio sam i da bi bilo dobro da se pojavquje samo jedan u~enik, koga stalno {aqu kod direktora, i koji nam pru`a |a~ku perspektivu. Onda je krenula zabava. Napisao sam po~etak serije, a Dejan Lutki} i ja smo imali sre}u da sara|ujemo sa Vladimirom \ur|evi}em. On je odmah razumeo na{e namere - da serija ne bude pretenciozna nego laka, lepa, specifi~na, pomalo i hrabra i kriti~ka, ali sa dobrim namerama. Po~elo je sre}no, a tako se prva sezona i zavr{ila. Sada po-

lako pi{emo drugu sezonu. Radujem se {to }emo se ponovo okupiti u "Zbornici". n Kada ve} godinama sara|ujete sa istim kolegama, da li vam je te`e ili lak{e da napravite ne{to {to }e publiku nasmejati?

- Kroz seriju je pro{lo mnogo gostiju, kao {to su Ceca Bojkovi}, Gordan Ki~i}, Vojin ]etkovi} i mnogi drugi. Oni su osve`ili glavnu ekipu, u kojoj skoro svi ve} trideset godina zajedno igramo, {to u predstavama {to pred kamerama. Ali kolege poput Gorice Popovi}, Zorana Cvijanovi}a i Mi{e Samolova svaki put naprave ne{to novo, i ose}amo se kao da smo svi prvi put tu. Zato ne postoji mogu}nost dosade i kolote~ine. Naprotiv, igra postaje sve`a, a opet smo bezbedni, jer smo mnogo radili zajedno. Ovi qudi vole da "xeziraju", da naprave ne{to neo~ekivano i za partnere i za sebe. Najve}a briga nam je bila da se ne zasmejemo tokom scene, {to se ipak veoma ~esto de{avalo. U komediji je potrebno da ~ovek bude ozbiqan, ali to nije uvek mogu}e sa ovim qudima. I to je dra` i lepota posla.

n Otac ste troje dece. Kako ih usmeravate na `ivotnom putu? ^ini se da je to je danas poseban izazov.

- Deca ne slu{aju mnogo {ta govorimo nego gledaju kako se pona{amo i {ta radimo. Moramo da budemo dobar primer, {to je najte`e. Nisam siguran koliko mi roditeqi u tome uspevamo, ali trudimo se, jer je to jedini na~in da bar ne{to deci prenesemo. Sve fraze, istine i pametne re~enice imaju, ~ini mi se, vrlo malo dejstva na decu. Zato poku{avam da sti`em na vreme, da izvr{avam preuzete obaveze, da budem pristojan, normalan, da {irim dobru energiju... Sve to, naravno, nisam u meri u kojoj bih `eleo, ali trudim se da budem. Naravno, potrebni su i razgovori i ogromno poverewe, ali primer ostavqa najja~i utisak. n Pre nego {to ste upisali glumu, zavr{ili ste gra|evinsku {kolu, za koju ste rekli da vam je draga zabluda. Da li deci dajete savete o wihovom budu}em zanimawu?

- Samo mi je stalo da prepoznaju ono za {ta su daroviti, da ne kuju planove i taktike nego da prate svoj impuls. Sre}om, oni su sami otkrili svoje darove, u tome smo ih kao roditeqi podr`ali, i sada su na putu koji je autenti~an i na kom razvijaju to {to im je dato. n Umetni~ki put koji ste pre{li bio je veoma plodonosan. Kad gledate u budu}nost, da li ima jo{ ne~ega {to biste `eleli da dosegnete?

- Svako vreme tokom `ivota ~oveka u umetnosti ima svoje izazove. Najbitnije je da ~ovek traje i da mu godine donesu ne{to novo, lepu zrelost, a mo`da i nezrelost, {to je isto lepo. Moje gluma~ko bi}e prati moje godine i uvek se iznena|uje novim izazovima, raduje se novim problemima,

u`iva u uspesima. Nije lo{e kada do|u i nagrade, ali pravi uspeh je da otkrije{ ne{to novo o sebi. Uvek su nam profesori govorili da je gluma maraton i da u woj treba trajati ceo `ivot. Drugi si ~ovek kada ima{ 20 godina, kada po~iwe{, kada gre{i{, a svi ti pra{taju jer ima{ pravo na gre{ku. n Da li sad imate pravo na gre{ku?

- Dajem ga sebi, jer ako nemate pravo na gre{ku, te{ko }ete ne{to uspeti da uradite. Ako sebi zabranite gre{ku, nemate ni mogu}nost za iskorak. n U filmu i seriji "Toma" o`iveli ste lik Predraga Cuneta Gojkovi}a.

Kako vam je bilo u toj ulozi?

- Bio sam po~astvovan, jer veoma volim Cunetovu umetnost. Saznao sam da je Cune voleo da me gleda i `ao mi je {to se nismo upoznali. Ali radujem se {to sam makar na trenutak mogao da se na|em u ko`i tako velikog genija, kome se divim svim svojim bi}em. I daqe sam u ~udu kada slu{am kako peva, i ~ak sam u {ali jednom rekao da nije fer da neko tako peva, toliko ~udesno, a nekako lako. ^ovek prosto ostane zate~en pred tolikom koli~inom dara koja se izlila. Neverovatno! Bilo mi je kao praznik {to makar na trenutak neko mo`e da me prepozna kao takvog. n Da li je mogu}e do}i do ta~ke u kojoj }e ~ovek biti zadovoqan?

- Mislim da zapravo nije, ali to nije stra{no i nije razlog za nezadovoqstvo.

Nismo mi ovde na Zemqi da bismo bili zadovoqni nego da bismo malo nekome poslu`ili, da bismo ne{to malo pretrpeli i da bismo u~inili neko malo dobro.

Hvala Bogu ako smo u nekom periodu na{eg `ivota zadovoqni, ali mislim da to ne bi trebalo da bude najve}a briga. ^ini mi se da `ivimo u svetu gde su sre}a, zadovoqstvo i udobnost imperativ. Nemam ni{ta protiv toga, osim da se to tra`i po svaku cenu.

M. T.

KONSTRAKTA POSLE KONCERTA BROJI BRUSHALTERE:

Hrvatska publika je zatrpala poklonima

PONOVO SKRNAVQEN MURAL \OR\A BALA[EVI]A!

Muzi~areva }erka odreagovala odmah \or|e Bala{evi} bio je jedan od omiqenih pesnika, umetnika i muzi~ara savremenog doba, a wegova smrt ostavila je mnoge u `alosti.

Tuga se, tada, nadvila nad Srbijom, a posebno ju je dobro osetio Novi Sad, u kome je kantautor proveo `ivot.

U martu pro{le godine, kao svojevrstan vid po~asti legendarnom muzi~aru, pojavio se veliki mural u popularnom nasequ Liman u Novom Sadu. Ovaj mural uradio je umetnik iz Doboja, Deni Bo`i}.

Ve} se pro{le godine pokazalo da sudbina ovog murala ne}e biti mirna, te je u maju preko Bala{evi}evog ~ela bilo naslikano usta{ko U, a sada ne{to vi{e od godinu dana kasnije opet se desilo isto. Tim povodom oglasila se wegova }erka Beba koja je na fejsbuku napisala: - Na muralu, u Fru{kogorskoj ulici u nasequ Liman je crvenom bojom napisana uvredqiva poruka, a na grafitu, na glavi Bala{evi}a, i{arane su o~i i na ~elu je ispisano u{ato slovo „U“, koje su koristile usta{e u Drugom svetskom ratu.

Gra|ani mesne zajednice Liman odr`ali su danas zbor na otvorenom na kom su poru~ili da nikakvu mr`wu ne}e tolerisati u svom kraju, a posebno ne prema autoru koji je ponos ovog grada. Velik broj gra|ana Limana poru~io je da crtawe |avoqih rogova, crvenih o~iju i simbola mr`we na licu Bala{evi}a nije primereno nijednoj zajednici koja po{tuje prava svih gra|ana Novog Sada.

Nakon sjajnog plasmana na takmi~ewu za pesmu Evrovizije 2022. godine, gde je zavr{ila na visokom petom mestu s velikim brojem glasova publike, srpska kantautorka Konstrakta stigla je i u Zagreb gde su je do~ekali brojni obo`avaoci.

Do~ekala ju je publika svih uzrasta, koja je sve vreme u`ivala u nastupu i u glas pevala stihove.

Posledwe ~etiri godine nastupa samostalno, iako je zapravo Konstrakta od samih po~etaka vezana za Zemqu gruva gde je bila vode}i vokal.

Konstrakta je publici priredila muzi~ko scenski spektakl i odu{evila prisutne, koji su na zanimqiv na~in uzvratili.

Naime, umetnica je za vreme nastupa dobila veliki broj brushaltera, koje je publika bacala

na binu, kao najve}e svetske zvezde, poput Bili Ajli{. Snimkom se pohvalila na dru{tvenoj mre`i Instagram, gde je na komi~an na~in brojala iste.

Srpska predstavnica ovogodi{we Eurovizije stekla je brzo veliku popularnost u regiji. Stihovi wene pesme 'In Corpore Sano' i daqe se spomiwu i koriste na dru{tvenim mre`ama i

u medijima.

Umetnica je u Torinu nastupila u cipelama hrvatskog dizajna, popularnim borosanama, koje joj je u Italiju doneo rediteq Zrinko Ogresta.

Doma}i mediji {irom regiona podr`avali su Konstraktu, a Srbija je na ovogodi{wem Eurosongu od Hrvatske dobila 12 bodova.

S. G.

LITERARNA STRANA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 23

IVANA BOJOVI]:

Samo sam hteo da…

Na{a qubavna pri~a po~ela je krajem. Dobar sam, iskren sredove~an ~ovek i, recite mi, ~ime sam mogao da je uvredim?

Na prvom susretu, imao sam `equ da Sofiji ne{to poklonim.

Uskoro }e zima. Osim dugih ~arapa, woj bi dobro do{ao unterci-

ger. Bio je malo isprqan spreda, ali je ~ist i potpuno nov. Odbila je moj dowi ve{ s ga|ewem. [ta fali? Uostalom, poklonu se u zube ne gleda.

Ni{ta. Zvao sam je danima iz minuta u minut. Nisam dosa|ivao sve dok nije pristala da se vidimo i drugi put. Sav sre}an, rekao sam joj da su nas moji prijateqi pozvali na pihtije i kuvano vino, jer sam rekao da se `enim.

Obave{ten je i kum u Minhenu i prvom prilikom i}i }emo kod wega. Usput, skinuo sam wenu sliku sa dru{tvenih mre`a, nosio u nov~aniku i pokazivao svima… moju budu}u `enu.

Sofija je s nevericom slu{ala {ta pri~am. Ka`e da joj uop{te nije palo na pamet da se zabavqa sa mnom, a kamoli da se uda za mene. Videla me samo jednom u `ivotu! Eh, posle onog untercigera, ne bih se ni ja udao!

I kakve veze ima {to sam bez So-

fijinog znawa ukrao wene slike i pokazivao ih qudima.

“Skidam slike” sa interneta! Vrlo va`no! To rade i drugi.

Kraduckaju, kopiraju, prodaju ili ~uvaju za sebe, pa niko ne odgovara i niko se ne quti. [to me tako gledate? I vi ste zbuweni i razo~arani?

I tre}i put smo iza{li na kafu. Rekao sam joj da sam vrlo uticajan na poslu. Jesam portir u va`noj ustanovi, ali mogu da proverim sve podatke o qudima.

Posle prvog na{eg susreta, proverio sam da li je raspisana poternica za wom!!!

Sofija jeste akademski gra|a-

ME[A SELIMOVI]:

Tvr|ava Kad sam bio ugro`en, mislio sam samo na wu, hrabre}i se wenim prisustvom. Kad mi je bilo te{ko, pomiwao sam weno ime kao u molitvi, nalaze}i olak{awe. Kad osjetim radost, tr~im da je podijelim s wom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.

Dobar je ~ovjek, i lijepa `ena, ali ono {to je samo za mene, to sam sam stvorio. ^ak i da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao. Potrebna mi je savr{ena, i ne mogu dopustiti da to ne bude.

Dao sam joj sve {to nisam na{ao u `ivotu, a bez ~ega ne mogu. ^ak se i umawujem pred wom, da bi ona bila ve}a, i ja pomo}u we.

Bogato je darujem, da bih mogao da uzmem. Ja sam osuje}en, ona je ostvarena, i tako sam obe{te}en. Ona mi namiruje izgubqeno, i dobijam vi{e nego {to sam `elio da imam. Moje `eqe su bile maglovite i rasute, sad su sakupqene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i qep{em od ma{te. Woj priznajem sve {to ja nisam, a opet ni{ta ne gubim, odri~u}i se. Nemo}an pred qudima i slab pred svijetom, zna~ajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od wih. Nespokojan pred nesigurno{}u svega, siguran sam pred qubavqu, koja se stvara sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u osje}awe. Qubav je `rtva i nasiqe, nudi i zahtijeva, moli i grdi.

Ova `ena, cio moj svijet, potrebna mi je da joj se divim i da nad wom osjetim svoju mo}. Stvorio sam je kao divqak svoga kumira, da mu stoji iznad pe}inske vatre, za{tita od groma, neprijateqa, zvijeri, qudi, neba, samo}e, da tra`i od wega obi~ne stvari ali da zahtijeva i nemogu}e, da osje}a odu{evqewe ali i ogor~ewe, da se zahvaquje i da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez wega strahovi bili prete{ki, nade bez korijena, radosti bez trajawa.

Zbog we, iskqu~ive, i qudi su mi postali bli`i.

nin, vajni profesor elektrotehnike, ali ti mogu biti najsumwiviji. I Tesla je i{ao u Ameriku… te zapadne sile… hmmmm… ne sluti na dobro? Mo`da je i ona ukqu~ena u neki projekat?…

Ipak, proverio sam. Sve je u redu.

Samo, Sofija je sada ve} urlala na mene. Mislio sam da }e stakla u kafeu popucati od ja~ine wenog glasa. Mahala je rukama, gurnula sve`aw novina na pod, psovala najsrpskije mogu}e.

Jeste lepa, zgodna, pametna, obrazovana, ali kada ve} imam pristup podacima, {to da ne proverim. I to je bio kraj po~etka mog nesu|enog braka sa Sofijom.

– Pi{e li tamo da volim azurno plavo – vikala je Sofija – podvodni svet, crveni karmin, Borhesove pri~e, misterije, ~uda, filmove o usamqenim du{ama, marginalnom dru{tvu, melodiju francuskog jezika, sukwu do kolena, {um talasa, olujne vetrove, nekakva nebeska znamewa; miris ko`e koji uzbu|uje, dodir, koji me ~ini `enom… pi{e li sve to tamo? ^emu onda slu`i ta va{a obave{tajna slu`ba kada o va`nim stvarima ne pi{u? – urlala je Sofija.

Besno je zalupila vrata kafea.

Za{to? I vi ste {okirani mojim pona{awem? Ne mogu da verujem. Samo sam hteo da se o`enim.

Dve jabuke Mala slatka devoj~ica dr`ala je dve jabuke u rukama.

Majka joj je pri{la i sa osmehom je upitala: - “Du{o mala, mo`e{ li mi dati jednu jabuku?”.

Devoj~ica je pogledala i onda je brzo zagrizla jednu jabuku, a zatim i drugu. Osmeh na maj~inom licu kao da se smrzao, poku{ala je da prikrije svoje razo~arewe. Pomislila je: - “Gde sam to pogre{ila u vaspitawu svog deteta”. ]erka joj je pri{la i pru`ila jednu od zagri`enih jabuka i rekla: “Ova je najsla|a”.

Qiqana Predi} Joksi}

S' KOSOVA POQA ZAVETOM PREDAKA Za zdrobqen osmeh deteta.

Za posledwi upam}en hod doma}ina Uramqen u maj~ino oko, Ukraden s`ivice prozora.

Za dvori{te uraslo U raspuklinu ilova~e, Ugu{eno zaboravom samonikle trave...

Za novoSVETE, ~ije nas du{e prate.

Za muk krika s`dna bunara!

Za zjap grobaqa Iz ~ijih polomqenih stubova, ni~u Neuni{tivi krajputa{i, na{e narodne patwe.

Za olujni oblak, vatrenu kuglu Martovskih NEDANA...

[TO NAS SABI U ZBEG U KOLONU OTETIH, U JATO BESTELESNIH PTICA vesnika, Pismono{a Kosovskog stradawa.

Za }utnu molitvu pred sru{enim Oltarom Pod rawenom Kupolom odlomqena Krsta.

Za neugaslu nadu, {to se uzdi`e visinama, kao disawe poqa Pod ranim mrazom.

Za nas, oslepele od preglasne re~i Ostale, bez zavetnih pojawa U bezglasju Metohijskih zvona.

Za jednomislije DU[A Iskonom, uz 'VJERUJU' DA NEMA TRAJAWA Ako se srce od grudi rastaje u kalu bezverja I ras~ove~enog Pada.

Za {aku preostala zrnevqa, svih izbrisanih Iz bratska krvotoka, Iz `ivih misli!

Za ONE, Ukorewene i tvrde na muci.

Za pretekle Od {rapnela, se~iva i pogroma.

SVE, ne ubijene svojom suzom.

Za, u grdnoj patwi oka|ene.

Za ONE, koji pogledom nadvisuju Svoje ozidawe, Svojim korakom preleta sni`avaju Su`awske zidove.

24

FEQTON

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

30. jun

1520. - Tokom {panskog osvajawa Meksika u Teno~titlanu, gde je kasnije izgra|en Siudad Meksiko, ubijen je posledwi car Aste{kog carstva, Montesuma II Ksokojocin.

1859. - Preko konopca razapetog nad Nijagarinim vodopadima, ^arls Blondin je pred 25.000 gledalaca pre{ao iz SAD u Kanadu.

1876. - Srbija i Crna Gora, u savezni{tvu s Rusijom, objavile su rat Turskoj.

Sveti Sava kao svetovni diplomata

(4)

Pi{e: Nikola Morav~evi}

PODIZAWE MANASTIRA HILANDAR:

Dolazak Save Nemawi}a u Konstantinopoq je izazavao senzaciju Po prispe}u monaha Simeona na Atos, vatopedski iguman Teostirikt je prirodno `eleo da on i Sava, kao najve}i tada{wi ktitori te lavre, i daqe ostanu u tom manastiru, {to se drugim duhovnim ocima na Atosu, naravno, nije mnogo dopadalo.

A kad su tom igumanu visokorodni srpski monasi najavili da nameravaju da prokrstare poluostrvom da bi prona{li pogodno mesto za novi srpski manastir, on se u nu`di slo`io s time, pretpostavqaju}i da }e i ta lokacija na kraju krajeva da bude pod upravom manastira Vatopeda. A kada su oni najzad prona{li od gusara opqa~kani, uga{eni i sru{eni Hilandar (~ije zemqi{te je zaista bilo u vlasni{tvu Vatopeda), qubomora ostalih manastirskih prvaka je bila tolika da je tada monah Simeon, po savetu karejskog prepodobnog prota Dometijusa poslao sina Savu u romejsku prestonicu da od cara Aleksija III An|ela izmoli dozvolu za obnovu tog manastira kao posebnog romejskog dara mladoj srpskoj dr`avi, uspostavqenoj velikim svetovnim naporima sada skru{enog atoskog monaha Simeona.

Atoski monah Sava Nemawi} se prvi put pojavio na carskom dvoru u Konstantinopoqu po~etkom 1198., kada je bio u dvadeset i tre}oj godini starosti i ovo je bila wegova prva diplomatska misija u `ivotu i to kod jednog od vode}ih svetovnih mo}nika tada{we Evrope.

Dolazak na gizdavi i velelepni romejski dvor tog visoko ro|enog, nao~itog i dobro obrazovanog srpskog plemi}a u prostoj mona{koj rizi i po glasovima duboko opredeqenog za usamqeni~ko i isposni~ko samoodricawe od svih svetovnih zadovoqstava je me|u romejskim dvorskim dostojanstvenicima proizveo prili~no veliku senzaciju. Svi oni su tad pred sobom imali `ivi primer hri{}anskog odricawa od bezbrojnih

Manastir Hilandar je obnovqen 1198. godine svetovnih stremqewa wihovih `ivota, ali usa|enog u li~nost prijatne osobe pune pa`we, smernosti, strpqewa pa ~ak i razumevawa prema wihovim slabostima da se takvog `ivota odreknu.

Otac Simeon je Savi dao dobre savete kako da se tamo pona{a i on je tada na dvoru upoznao ne samo cara Aleksija III An|ela, nego i tada{weg romejskog vaseqenskog patrijarha Jovana Kamatera, kao i visokog carskog dostojanstvenika Teodora Laskarisa, potoweg romejskog cara u Nikeji, sa kojim }e on 1219. godine pregovarati o samostalnosti srpske crkve.

Svi oni su redom bili i zaintrigirani Savinom li~no{}u i odu{evqani wegovim lepim manirima, smerno{}u i dubinom wegovog verskog zanosa, te je ubrzo uspeo da dobije carsku dozvolu za podizawe prvog srpskog manastira na Atosu, zbog ~ega je i oti{ao u Konstantinopoq i da se zadovoqan time vrati u Vatoped sa izdatom carskom hrisovuqom kojom se wemu i wegovom ocu odobrava kupovina zapustelog i napu{tenog Hilandara.

UPOKOJEWE MONAHA SIMEONA Po povratku na Svetu Goru sa svog drugog u svemu uspe{nog odlaska u Konstantinopoq, Sava je primetio da mona{ki rituali neprestanog moqewa, posta, kle~awa i metanisawa sve te`e i te`e padaju wegovom ocu, te ga je molio da svoje postove ubla`i, a da sva obredna kle~awa i metanisawa ostavi wemu, jer je Simeon ve} bio u osamdeset i {estoj godini `ivota i po wegovom spoqnom izgledu se ve} videlo da je wegov oronuli organizam pod mnogobrojnim striktnim mona{kim ritualima po~eo da popu{ta. No starost je uskoro uzela svoje i monah Simeon je na dan 13. februara 1199. godine ispustio du{u u svojoj }eliji, dok je na tvrdoj asuri od rogozine le`ao na podu, sa kamenom za uzglavqe i tiho pojao blagoslov Gospodu, dok je gledao u sliku Bogorodice, koju je na wegov zahtev sin Sava dr`ao pred wim.

Odmah po Savinom povratku u Vatoped je otpo~ela izgradwa nove hilandarske bogomoqe od obilnih sredstava koje je Stefan Nemawa doneo i kasnijih po{iqki od srpskog velikog `upana, Stefana Nemawe II, kome je monah Simeon ostavio svoj presto.

Gradwa je odmicala tako brzo, da su krajem leta 1198. godine Simeon i Sava ve} mogli da se presele u svoj novi manastir, po{to je tada u wemu ve} bila zavr{ena glavna crkva Svete Bogorodice Odigitrije (Putevoditeqke), opkoqena sa visokim odbrambenim zidovima i pirgovima da je {tite od napada razbojnika, kao i }elije za sme{tawe budu}eg brojnog mona{kog bratstva. (Ta prvobitna crkva vi{e ne postoji jer je bila tesna, te ju je krajem XIII veka poru{io srpski kraq Stefan Uro{ II Milutin, da bi na wenom mestu izgradio mnogo ve}u gra|evinu, koja je preostala do dan-danas).

Simeonovom i Savinom novom srpskom manastiru je romejski car uz zvani~nu hrisovuqu dodelio na dar i devet obli`wih gr~kih sela.

Jedina odredba koju je Sava u toj svojoj prvoj prestoni~koj misiji propustio da primeti je bila naznaka stavqena od pisara u zvani~ni tekst te carske hrisovuqe da }e nova srpska lavra Hilandar biti pod nadzorom vatopedskog igumana Teostirihta, verovatno zato {to je i na romejskom dvoru ve} bilo poznato da je zemqi{te na kome je bio taj stari poru{eni manastir ve} pripadalo ~uvenom postoje}em manastiru Vatopedu.

Po{to se po dobitku tog dokumenta ta naznaka nije dopala ni Simeonu ni Savi, Sava je u leto 1198. godine po o~evom nalogu oti{ao po drugi put u Konstantinopoq, da bi na dvoru od cara dobio novu hilandarsku hrisovuqu po kojoj bi ta svetiwa bila data „da bude Srbima na poklon ve~ni“ {to bi zna~ilo da po{to srpski monasi isplate manastiru Vatopedu vrednost tog hilandarskog zemqi{ta, novosagra|ena srpska atoska svetiwa ne}e ubudu}e biti ni pod tutorstvom vatopedskog igumana, ni pod jurisdikcijom atoskog prota, nego pod direktnom carskom vla{}u sa potpuno samostalnom upravom visokorodnih monaha Simeona i Save. lll U slede}em broju: Monah Simeon je priznat za prvog srpskog svetiteqa

1908. - Nad isto~nim Sibirom se dogodila do danas nerazja{wena eksplozija, verovatno meteora ili drugog nebeskog tela, od koje se osetilo podrhtavawe tla sve do centralne Evrope.

1913. - Naredbom bugarskog cara Ferdinanda izvr{en je prepad na srpsku i gr~ku vojsku u Makedoniji. Usledila je bitka na Bregalnici kojom je po~eo Drugi balkanski rat u koji je 10. jula u{la i Rumunija zaposev{i severnu Bugarsku. Rat je zavr{en mirom u Bukure{tu 10. avgusta iste godine.

1934. - Uz podr{ku vojnih krugova, vo|a nacista Adolf Hitler je, pod optu`bom da su pripremali zaveru, naredio likvidaciju stotina svojih bliskih saradnika ("No} dugih no`eva"), me|u kojima i Ernsta Rema i Gregora [trasera.

1936. - Etiopski car Haile Selasije I uputio je, u sedi{tu Lige naroda (prete~a UN), apel za pomo} povodom invazije Italije na Etiopiju.

Liga naroda odredila je sankcije protiv Italije, ali one nisu po{tovane.

1943. - Ameri~ke trupe iskrcale su se u Drugom svetskom ratu na ostrvo Wu Xorxija (Solomonska ostrva). Tokom operacije oboren je 121 japanski avion.

1960. - Republika Kongo (Zair) proglasila je nezavisnost od Belgije. Za prvog predsednika izabran je Xozef Kasavubu, a za premijera Patris Lumumba.

1974. - Tokom molitve u crkvi ubijena je Alberta King, {est godina nakon ubistva wenog sina Martina Lutera Kinga, lidera ameri~kih Crnaca u borbi za ravnopravnost i dobitnika Nobelove nagrade za mir 1964.

1974. - Ruski baletski igra~ Mihail Bari{wikov napustio je, tokom turneje u Kanadi, ansambl baleta Boq{oj teatra i ostao da `ivi na Zapadu.

1996. - Pod pritiskom me|unarodne zajednice i predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a, predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} preneo je predsedni~ka ovla{}ewa na potpredsednicu RS Biqanu Plav{i}.

1997. - Kina je zvani~no preuzela kontrolu nad Hong Kongom nakon 156 godina britanske kolonijalne uprave.

2008. - Irak je otvorio ogromna naftna poqa stranim firmama, ~ime je utrt put velikim investicijama multinacionalnih kompanija koje gotovo 40 godina nisu imale pristup ira~kim nalazi{tima nafte.

2019. - Preminuo je Momir Bulatovi}, biv{i predsednik Crne Gore (1990-1998) i predsednik Savezne vlade SR Jugoslavije (1998-2000).

RIZNICA Na samom vrhu brda Oplenac, kao izuzetno graditeqsko nasle|e, uzdi`e se gra|evina spomeni~ke i istorijske vrednosti. Crkva Svetog \or|a je spomen-crkva i mauzolej dinastije Kara|or|evi}, koju je kao svoju zadu`binu podigao kraq Petar I. Topola, nekada sasvim obi~na varo{ica, a danas reprezent istorijskih doga|aja i arhitektonskih vrednosti, sinonim je za nostalgiju, kulturu, tradiciju i vino. Operativno sedi{te Prvog srpskog ustanka, sedi{te vrhovnog vo`da i uto~i{te mnogim narodnim prvacima, Topola sa Oplencem predstavqa jedinstveno kulturno nasle|e [umadije i Srbije.

Kao jedinstveni nacionalni simbol Srbije, crkva Svetog \or|a krasi Oplenac i svojom rafiniranom lepotom mami poglede pune divqewa posetilaca iz celog sveta. Istorija ove impozantne gra|evine se`e stupawem na presto kraqa Petra I Kara|or|evi}a, ~oveka koji je ostvario san svojih roditeqa da izgradi hram u kome bi se sahrawivali svi ~lanovi dinastije.

Stenovito brdo Oplenac bilo je savr{eno za ostvarivawe tog sna, a sada, posle vi{e od jednog veka, crkva Svetog \or|a je riznica kraqevske dinastije i ba{tina srpske istorije. Ovo je wena pri~a…

Istorijat crkve Svetog \or|a Porodica \or|a Petrovi}a, rodona~elnika dinastije Kara|or|evi}, doseqava se u Topolu 80-tih godina 18. veka, koja tri decenije kasnije postaje sedi{te vo|e Prvog srpskog ustanka, vo`da Kara|or|a.

Prema wegovoj odluci podignut je utvr|eni grad sa kulama osmatra~nicama, konacima, crkvom zadu`binom sa porodi~nom grobnicom, {kolom, apsanom i pomo}nim zgradama, tako da Topola dobija zna~aj politi~kog, administrativnog i trgova~kog sredi{ta oslobo|enih srpskih teritorija. Po slomu ustanka 1813. godine grad je te{ko o{te}en, a dolaskom na vlast Kara|or|evog sina, kneza Aleksandra 1842.1858., obnovqeni su konak i crkva, a izvan utvr|ewa podignuti su gostionica-han, kasarna, kao i niz seoskih ku}a i du}ana.

Na zna~aju Topola je posebno dobila podizawem crkve Svetog \or|a, skladne gra|evine rasko{nih arhitektonskih oblika sa impozantnim belim mermerom.

Kamen temeqac mauzoleja postavqen je 1904. godine, neposredno posle dolaska kraqa Petra I na vlast, a samo gra|ewe je otpo~elo tek 1910. godine. U me|uvremenu izvr{eni su svi pripremni radovi, sondirawe terena, geolo{ka istra`ivawa i geodetska snimawa.

Za izradu projekta raspisan je javni konkurs na kome je prvu nagradu dobio arhitekta Kosta Jovanovi} i prema wegovim nacrtima otpo~eli su radovi. Gra|ewe je veoma brzo napredovalo, do jeseni 1912. godine ve} je bila use~ena kripta, crkva

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 25

REPREZENTATIVNA GRA\EVINA SPOMENI^KE I ISTORIJSKE VREDNOSTI:

Simbol dinastije Kara|or|evi}

ozidana do vrha kupole, a na krovu postavqen bakarni pokriva~. Unutra{wost gra|evine je privremeno ure|ena kako bi mauzolej pre po~etka balkanskog rata mogao da se osveti. Tom prilikom su iz Rusije nabavqeni svi potrebni crkveni predmeti, ikone, kandila i sve}waci, tako da je crkva, iako nezavr{ena, sve~ano osve}ena u septembru 1912. godine.

Za vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata radovi na gradwi i ure|ewu mauzoleja su prekinuti, a poluzavr{ena gra|evina bila je znatno o{te}ena. Kada je Austrougarska okupirala Srbiju, pred zimu 1915. godine, crkva je bila izlo`ena brutalnom pqa~kawu, a sama situacija u dr`avi bila je izuzetno nepovoqna. Po povratku u oslobo|enu otaxbinu i stvarawu Kraqevine, Kraq Petar nije do~ekao da vidi svoju zadu`binu kona~no zavr{enu.

Umro je 16. avgusta 1921. godine, a wegov naslednik, kraq Aleksandar I Kara|or|evi}, li~no se starao o wenom zavr{etku.

Posle dvadesetogodi{weg rada, crkva je zavr{ena u septembru 1930. godine i tada je izvr{eno i weno osve}ewe. Od tada pa sve do danas, crkva je jedan od najzna~ajnijih i najpose}enijih spomenika kulture u Srbiji i ono {to nam prvo padne na pamet kada pomslimo na Oplenac i dinastiju Kara|or|evi}.

Umetnost i arhitektura crkve Svetog \or|a Crkva Svetog \or|a na Oplencu je dragocena riznica srpskog slikarstva, arhitekture i umetnosti. Wena unutra{wost je rasko{no obra|ena nizom dekorativnih elemenata i umetni~kim delima, koji dopuwuju op{ti utisak bogatstva boja i rasko{i. Pod je ra|en od kvadratnih mermernih plo~a (belih, crvenkastih i tamno plavih) koji su slagani tako da je dobijen niz dekorativnih poqa. Posebnost enterijera je zidni mozaik sa figurama brojnih svetiteqa, anahoreta, svetih ratnika, biblijskih li~nosti i na{ih sredwovekovnih vladara.

Za ure|ewe enterijera crkve posebno je zaslu`an kraq Aleksandar I Kara|or|evi}, koji je pozvao najboqe ruske majstore tog vremena, arhitekte Nikolaja Krasnova i wegovog kolegu Sergeja Smirnova. Sergej Smirnov, izvrsni poznavalac vizantijske sredwovekovne umetnosti i projektant brojnih crkava, okupio je oko sebe istaknute slikare, koji su radili na mozaiku crkve.

Slikarska ekipa je tokom 1922. i 1923. godine obilazila najpoznatije crkve i manastire u Srbiji, Makedoniji i Svetoj Gori gde su prou~avali freske i radili kopije slikanih kompozicija. Tokom 1924. godine terenski radovi su uglavnom bili zavr{eni, pa se pristupilo sre|ivawu materijala i izradi kartona i nacrta za mozaik. One su "prenete" na kartone i poslate u fa-

briku "Pul i Vagner" u Berlinu, jednoj od najve}ih mozai~kih radionica u Evropi, gde su slagane mozai~ne kompozicije. Po zavr{etku ove faze rada, sve mozai~ne kompozicije donete su u Topolu i utisnute su u sve` malter na zidovima crkve.

Osim izuzetne mozai~ne kompozicije, enterijerom dominira centralni luster izliven od pretopqenog pobedni~kog oru`ja koje su srpski vojnici koristili u proboju Solunskog fronta 1918. godine.

Impozantnost crkve nije samo u wenom enterijeru, ve} i u o~aravaju}oj arhitekturi srpsko-vizantijskog stila. Ovo je petokupolna gra|evina, koja je postavqena na temeqima od lomqenog kamena, u gorwem delu od opeke. Fasada je ukra{ena kordonskim vencima, arhivoltama i rozetama, a posebno je dekorisana fasada sa zapadne strane sa monumentalnim ulaznim portalom i trostranim mermernim stepeni{tem. Upe~atqiv detaq je mozai~ni prikaz Svetog \or|a, koji je sme{ten u ni{i iznad ulaza i ura|en je prema nacrtu slikara Paje Jovanovi}a.

Mauzolej crkve Svetog \or|a Crkva Svetog \or|a je najpoznatija po tome {to u wenoj kripti po~ivaju ~lanovi kraqevske dinastije Kara|or|evi}. Pod celom crkvom nalazi se jedinstveno kulturno nasle|e Srbije, koje obiluje sa nekoliko grobnica ove kraqevske porodice. U woj su sahraweni 24 ~lana naju`e porodice, kao i pet slavnih vladara, me|u kojima se posebno izdvaja Kara|or|e Petrovi}, rodona~elnik dinastije.

Mauzolej je monumentalni deo gra|evine, bogato ukra{en i dekorisan raznim elementima i detaqima, {to svakako, ukazuje na jedinstvenost i fascinantnost srpske umetnosti. Crkva Sv. \or|a, zasnovana na najboqim tradicijama srpsko-vizantijskog neimarstva, zajedno sa grobnicom, svedo~anstvo je umetni~kog izra`avawa i istorijskog nasle|a.

M. T.

BUDI HUMAN KAO [TO JE BILA SRBIJA 1885:

Ovakav natpis stajao u je u @enevi u åast na{em narodu zbog u istoriji nezapam}enog åina tokom ratovawa U holu zgrade me|unarodnog Crvenog krsta u @enevi postojala je tabla sa natpisom „Budi human kao {to je bila humana Srbija 1885.“ Postavqena je u znak se}awa na priznawe koje je ova organizacija dodelila srpskoj Vladi i narodu.

Ova neobi~na pri~a po~ela je {irewem Bugarske na Balkanu posledwih decenija pred ulazak u 20. vek. Ovo je bilo direktno kr{ewe odluka Berlinskog kongresa i za tada{wu kraqevinu Srbiju predstavqalo direktnu opasnost i provokaciju.

Posle neuspele diplomatske aktivnosti kraq Milan je Bugarskoj objavio rat.

Srbija je u to vreme ve} imala ure|ene bolnice, a ve} je osnovan

i Crveni krst. Bugarska, sa druge strane, nije imala ni vojne sani-

tete. Zbog ovoga, bugarske rawenike nije imao ko da odnese sa boji{ta ni da im pru`i medicinsku negu. Me|unarodni Crveni krst prikupio je pomo} iz svih krajeva Evrope koja je trebalo da se dopremi ovoj dr`avi.

Ironi~no, jedini put do Bugarske vodio je preko Srbije.

I tada se dogodilo ne{to {to svet nikada nije video: Vojna komanda Srbije prekinula je rat na jedan dan, otvorila liniju fronta i propustila medicinski transport preko svoje teritorije.

Srbija je u~inila i vi{e: transportu me|unarodnog Crvenog krsta dodala je lekove, }ebad i krevete iz svojih zaliha i bugar-

skim vojnicima predala sve {to je neophodno za otvarawe jedne bolnice.

Sli~an doga|aj ni pre ni posle 1885. godine nigde nije zabele`en: Srbija je pomogla dr`avi sa kojom je u tom trenutku bila u ratnom stawu.

U znak se}awa na ovo nesebi~no delo, Me|unarodni Crveni krst je Srbiji dodelio posebno priznawe za humanost, a plo~a sa natpisom „Budi human kao {to je bila humana Srbija“ do pre nekoliko godina stajala je u zgradi ove institucije u @enevi. Table vi{e nema, niti se zna razlog wenog uklawawa.

R. N.

26

MOZAIK

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: S jedne strane, imate vama nadre|ene qude, a s druge one koji su po hijerarhiji ispod vas i o~ekuju va{ potez. Ne postoji na~in da osmislite re{ewe kojim bi svi akteri bili zadovoqni. QUBAV: Mu~i vas kolebawe. Reakcija voqene osobe mo`e biti iznena|uju}e neprijatna.

U svemu vam mogu pomo}i bliski prijateqi, ako im se poverite.ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: U narednim danima mogu}a je ponuda za partnerstvo sa osobom koja vam u `ivot dolazi kao neko ko `eli da vas ne~emu nau~i. Ideja vam zvu~i sumwivo jer je sve suvi{e dobro da bi bilo stvarno. QUBAV: ^ini vam se da partner deluje sebi~no i nestrpqivo. Va{a romanti~nost, ovih dana, trpi udarce jer vas okolnosti teraju da situaciju sagledate na realan na~in. ZDRAVQE: Prehlada.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Dok ~ekate da se ne{to pokrene, gubite dragoceno vreme pa vam izmi~u prilike koje su sigurnije, a mo`da i isplativije od onih koje ste zamislili. Otvara vam se {ansa da zapo~nete ne{to novo. QUBAV: Ustupci koje ste napravili u pro{losti dolaze na ponovno razmatrawe jer vam se ~ini da previ{e trpite. Pozitivne vibracije koje vam nebo {aqe. ZDRAVQE: Problemi s grlom.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Svesni ste da }e se mnogo toga promeniti pa vas i{~ekivawe i neizvesnost iscrpquju.

Mo`ete sebi da pomognete ako se usredsredite na ono {to je sada i ovde i ne mislite na ne{to {to se jo{ nije desilo. QUBAV: Vreme je da se prilagodite voqenoj osobi. Ne zaboravite da je va{ partner, kao i vi, osoba kojima sopstvene potrebe. ZDRAVQE: Proverite hormone.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Okolnosti vas primoravaju da donesete odluku za koju znate da mora da se dogodi, ali koje se istovremeno i pla{ite. Ne preuveli~avajte probleme. QUBAV: Ako zanemarite lo{e raspolo`ewe, shvati}ete da za dru`ewe i kvalitetne razgovore nije neophodna velika svota novca. Tenzira vas pritisak voqene osobe koja je promenqivog raspolo`ewa. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Unapred planirate aktivnosti na ~iju }ete realizaciju jo{ ~ekati. Jeste da je neophodan plan, ali to ne podrazumeva `ivot u budu}em vremenu, pri ~emu propu{tate svaku {ansu da kvalitetno osmislite sada{wost. QUBAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu. Ne budite prestrogi jer ste oboje krivi. Kvalitetnim razgovorom razjasnite nedoumice. ZDRAVQE: Bolovi u sinusima.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: O~ekuje vas potpisivawe ugovora koji vam najavquje da va{a karijera kre}e u novom pravcu. Uporedo s tim, mu~e vas lo{i postupci odre|enih saradnika. QUBAV: Voqena osoba je promenqivog raspolo`ewa, imate utisak da vas namerno isku{ava. Mo`e vam se desiti da u afektu izgovorite i ne{to {to ste planirali da pre}utite. Budite strpqivi. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Precenili ste svoje mogu}nosti, pa hteli vi to ili ne, bi}ete prinu|eni da deo odgovornosti prepustite saradnicima. Osmislite na koji na~in je najboqe da se organizujete. QUBAV: Va{ najve}i problem je nestrpqewe. Jednostavno, vi vi{e ne mo`ete da ~ekate. Sre}na vest je da promene sti`u u bliskoj budu}nosti, ali mogu biti neprijatne. ZDRAVQE: Problemi s nogama.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Iako napredujete na mestu gde se nalazite, to nije dovoqno da bi vas motivisalo da se jo{ vi{e potrudite. Sve {to vam se sada de{ava nije slu~ajno. QUBAV: Bli`i se kraj jedne faze. Voqena osoba je raspolo`ena za zna~ajne promene, a vi to kao da ne uvi|ate. Malo pa`we i strpqewa mogu osve`iti vezu koja je zapala u kolote~inu. ZDRAVQE: Prolazna nesanica.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Bespotrebno sami sebi kvarite raspolo`ewe jer se bavite qudskim odnosima koji su, za va{e poslovawe, nebitni. Mogu}i su neo~ekivani izdaci. QUBAV: ^ini se da ranije ne{to nije bilo po va{oj voqi, a kada su stvari krenule kako `elite, izgubili ste interesovawe. Voqenoj osobi nije jasno va{e promenqivo raspolo`ewe, ne zna kako da vam ugodi. ZDRAVQE: Alergije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Zadovoqni ste, ali svojoj okolini mo`ete delovati previ{e arogantno jer oni ne razumeju da vi na takav na~in ispoqavate dobro raspolo`ewe. QUBAV: Prekidate komunikaciju s voqenom osobom jer vam je tako lak{e. Izbegavawe razgovora ne vodi ka re{ewu, naprotiv. Be`awe produbquje problem i komplikuje odnose. Preuzmite inicijativu. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Uhvatilo vas je veliko nestrpqewe, sve biste sad i odmah. Dok se tako bespotrebno tro{ite i nervirate, vreme prolazi, a ni{ta se ne posti`e. QUBAV: Optere}eni ste analizom nekih situacija koja su se odigrale u pro{losti. Va{a }utqivost izaziva neraspolo`ewe voqene osobe.

Nije pravo vreme za isku{ewa. Mali nesporazum preti da se zakomplikuje. ZDRAVQE: Goru{ica.

NA GAZIMESTANU ZASADILA 1.000 BO@URA Preduzimqivo{}u Beogra|anke Zlate Lon~ar ]etkovi}, doktora pravnih nauka u penziji, na prostoru oko spomenika na Gazimestanu, mestu Kosovske bitke, u maju 2016. godine je zasa|eno oko 1.000 korena ovog popularnog cveta jarkocrvene boje.

Na planini Maqenik iznad sela Krivi Vir i izvora Crnog Timoka, op{tina Boqevac – Zaje~arski okrug, na 702 metra nadmorske visine raste oko 2.000 jedinki bo`ura u hrastovoj {umi. Me{tani ovaj bo`ur nazivaju - kosovski

SIMBOL LEPOTE I ROMANTIKE Bo`ur je opisan u botani~kim kwigama jo{ 1636. godine i da se gaji u Evropi vi{e od 600 godina.

Ime bo`ura poti~e od kineske re~i sho yu, {to zna~i najlep{i. Bo`ur je u Kini simbol bogatstva, lepote i ~asti.

Bo`ur simboli{e lepotu i romantiku, sre}an brak i dobru sre}u. Buketi od bo`ura se smatraju predznakom sre}e kod ulaska u brak i zato su ~est izbor za ven~awa. Cvet bo`ura je ~esto i 12. cvet u svadbenom buketu.

Bo`ure uvek treba svaka mlada da uvrsti u svoj ven~ani buket, jer je bo`ur simbol sre}nog i skladnog braka.

Bo`ur je tradicionalni simbol Kine, Mongolije i dr`ave Indijane.

POVODOM 633 GODINE OD KOSOVSKOG BOJA PRI^A O KOSOVSKIM BO@URIMA

Po predawu, do slavne bitke cvet je bio beo u U svetu je poznato jo{ 40 vrsta a od toga tek pet imaju stani{te na teritoriji Srbije u Raste i na Rovinama, mestu pogibije Kraqevi}a Marka u Kao krv crveni cvet bo`ur nigde nije tako intenzivno crven kao na Kosovu Tekst i fotografije : Zoran Vla{kovi} Svaki pomen cveta crvenog kosovskog bo`ura (Paeonia peregrina) asocira uglavnom na Kosovski boj i prolivenu krv Kosovskih junaka, zbog ~ega je, kako se veruje, dobio crvenu boju, od te daleke 1389. godine 28. juna.

Bo`uri su crveno cve}e natopqeno juna~kom krvqu, veli legenda. Od tada je bo`ur za Srbe vi{e od cveta.

Predawe ka`e da bo`ur nigde nije tako intenzivno crven, kao onaj koji cveta na Kosovu, na Gazimestanu, popri{tu Kosovske bitke.

Malo je poznato, me|utim, da ovaj purpurni, kao krv crveni cvet sa znatno mawe latica od onih nama poznatih, ba{tenskih, i ogromnim `utim pra{nicima, cveta jo{, za srpsku istoriju tako|e veoma zna~ajno. U Rumuniji, u Vla{koj niziji, na nekoliko desetina kilometara od Dunava – na poqu Rovine. U bici koju su tu 17. maja 1395. godine vodili ~uveni vla{ki vojvoda Mir~a Stariji i turska vojska koju je predvodio sultan Bajazit Prvi poginuo je junak srpskih epskih pesama, legendarni Kraqevi} Marko.

Prema verovawu u Srba, cvetovi bo`ura su iskqu~ivo bili bele boje sve do bitke na Kosovu, kada su iz zemqe natopqene krvqu Kosovskih junaka nikli crveni bo`uri. Osim {to {titi porodicu i decu od negativne energije, za ovaj cvet se vezuje simbolika u qubavnoj magiji.

Veruje se da koren bo`ura privla~i sre}u. Tako|e, bo`ur ~uva i dom od zla. Ako devojka ~ezne za nekim mladi}em treba samo da se zakiti bo`urom i to }e odmah privu}i pa`wu `eqenog mladi}a.

- Kosovski bo`ur u Srbiji je zakonom za{ti}ena biqna vrsta i mo`e da se bere samo u nau~ne svrhe. Malo ko zna da su kosovski bo`uri doma}a, autohtona vrsta.

U svetu je poznato jo{ 40 vrsta.

Od toga tek pet imaju stani{te na teritoriji Srbije. U legendi koja se prenosi sa generacije na generaciju tvrdi se da su bo`ure na padine Ku~ajskih planina doneli kosovski junaci posle boja, te da odatle i poti~e ime,- ka`e profesor geografije iz Kosovske Mitrovice Ilija Elezovi}.

Bo`ur je retka biqka u Srbiji a u svetu ima ga samo u ju`noj Evropi, pojedinim delovima Amerike i Azije. Najpoznatija vrsta kod nas je obi~an bo`ur.

Mitologija ka`e da je bo`ur nazvan paeonia po gr~kom bogu Peonu koji je tom biqkom od epilepsije izle~io Plutona.

Kinesko verovawe opisuje bo`ur kao cvet koji pozitivno uti~e na harmoni~an brak `ene i mu{karca. Cvet qubavi, divqewa i `enstvenosti cveta u kasnoprole}nim i ranim, letnim mesecima. Beli bo`uri simbolizuju devoj~ice i smatraju se simbolom wihovih misli, ali i wihove lepote. Zbog gordog dr`awa, boje `ivota, lepote, bogatstva i sjediwewa, crveni bo`ur cvet simboli{e ~ast i bogatstvo. Kod nas je bo`ur poznati simbol Kosova. I danas raste kao endemska vrsta na Gazimestanu a cveta u maju i junu.

Gr~ki mit o Bo`uru Peon je bio gr~ki travar koji je svojom ve{tinom isceqivao bogove sa Olimpa, s obzirom da nisu imali mo} samoizle~ewa. Peon je bio veoma cewen me|u svim bogovima, ali je Asklepier, bog le{nika, bio iskren i qubomoran, pa je zbog toga odlu~io da ga ubije. Ipak, Zevs je pretvorio Bo`ur u prelepi cvet (bo`anstveni cvet).

ZDRAVQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 27

Rani pokazateqi dijabetesa na koje bi trebalo obratiti pa`wu Mnogi qudi koji razviju dijabetes tipa 2 ne znaju da su bolesni dok krvni test ne poka`e povi{en nivo {e}era u krvi ili dok bolest toliko ne uznapreduje da po~nu da se javqaju ozbiqne komplikacije.

Dijabetes je tih i podmukao.

U ve}ini slu~ajeva qudi nemaju rano simptome.

U nekim slu~ajevima postoje podmukli znakovi. Neki rani simptomi dijabetesa su dobro poznati: stalna `e|, preterano mokrewe ili naglo pove}awe ili gubitak te`ine. Druge je lako ignorisati, a ne bi trebalo.

UPAQENE ILI INFICIRANE DESNI Parodontitis, tako|e poznat kao bolest desni, mo`e da bude rani znak dijabetesa tipa 2, prema novom istra`ivawu objavqenom u ~asopisu "BMJ Open Diabe-

Doma}a kujna

RECEPT

SPANA] U BE[AMEL SOSU POTREBNO JE: n 1 kg spana}a Be{amel sos: n oko 40 ml uqa ili maslaca n 3 ka{ike bra{na n 6-7 dl mleka n malo muskatnog ora{~i}a n so, biber n 300 g izrendanog ka~kavaqa

tes Research & Care".

Studija je pokazala da qudi s bolestima desni, naro~ito oni s te{kim slu~ajevima, imaju vi{u stopu dijabetesa, i dijagnostikovanog i nedijagnostikovanog, kao i predijabetesa.

Veza izme|u bolesti desni i dijabetesa nije nova, ka`e dr Tamler.

"Upala uzrokovana bolestima desni zasniva se na istim faktorima koji su odgovorni za visok {e}er u krvi i prouzrokuju dijabetes", ka`e doktor.

PROMENA BOJE KO@E Pre nego {to dobijete dijabetes, mo`da }ete primetiti tamnu diskoloraciju na zadwoj strani vrata.

To je obi~no znak insulinske rezistencije, gubitka osetqivosti na hormon koji telo koristi za regulaciju glukoze, {to na kra-

ju mo`e da dovede do potpunog dijabetesa.

Promena boje ko`e u retkim slu~ajevima mo`e da bude prouzrokovana cistama na jajnicima, hormonskim poreme}ajima, poreme}ajima {titaste `lezde i karcinomom. ^UDAN OSE]AJ U NOGAMA Oko 10 do 20 odsto qudi kojima je dijagnostikovan dijabetes ima ve} neka o{te}ewa nerava povezana s bole{}u. U ranim fazama to mo`e da bude jedva primetno. Na primer, mo`ete da osetite trnce u nogama.

GUBITAK SLUHA ILI VIDA Povi{eni nivoi {e}era u krvi mogu da o{tetete mre`wa~u i prouzrokuju fluktuaciju nivoa te~nosti oko o~nih jabu~ica, a

posledi~no i zamagqen ili oslabqen vid. Kada se nivo {e}era u krvi vrati u normalu, vid se obi~no vra}a, ali ako se dijabetes predugo ne le~i, o{te}ewe mo`e da postane trajno.

Isto tako, visoki {e}er u krvi mo`e da uti~e na nervne }elije u uhu i prouzrokuje o{te}ewe sluha.

DUGA DREMAWA Qudi koji su dnevno dremali du`e od jednog sata imali

su 45 odsto ve}u verovatno}u da }e imati dijabetes tipa 2 u pore|ewu s onima koji su dremali mawe ili uop{te nisu dremali.

Dremawe tokom dana zapravo ne prouzrokuje dijabetes direktno. To mo`e da bude znak upozorewa osnovnog problema kao {to je nedostatak sna, depresija ili apneja, odnosno svih stawa povezanih s pove}anim rizikom od dijabetesa.

M. T.

7 NAVIKA SMAWUJU RIZIK OD NASTANKA DEMENCIJE:

Nau~nici tvrde da deluju i kod qudi sa genetskom predispozicijom Najnovija istra`ivawa sugeri{u da vo|ewem zdravog `ivota ~ak i kod qudi sa genetskom predispozicijom za razvoj demencije, mo`e da se smawi rizik od nastanka ove bolesti.

Tim nau~nika sa Univeziteta Xon Hopkins u Merilendu je sproveo istra`ivawe na vi{e od 11.000 qudi u SAD-u u periodu izme|u 1987. i 2019. godine. Qudi koji su u woj u~estvovali imali su na po~etku studije prose~nu starost od 54 godine i bele`ene su wihove zdrave navike. Ciq nau~nika bio je da utvrde da li su i u kolikoj meri te navike uticale na razvoj demencije kod qudi sa pove}enim rizikom od nastanka ove bolesti.

7 KQU^NIH FAKTORA Kod svakog od wih je prethodno potvr|en genetski rizik od nastanka demencije. A ovo je ustanovqeno na temequ kriteri-

[TA UTI^E NA SMAWEWE RIZIKA?

juma koje su utvrdili Nacionalni institut za starewe, Udru`ewe za Alchajmerovu bolest kao i Dijagnosti~ki i statisti~ki priru~nik za mentalne poreme}aje.

Za potrebe studije, nau~nici su osmislili na~in bodovawa `ivotnog stila ispitanika. Proveravane su wihove zdrave navi-

ke, kao {to su nepu{ewe, zdrava hrana, odr`avawe zdrave te`ine, fizi~ka aktivnost, kao i kontrolisawe {e}era u krvi, holesterol i pritisak. Potom su svaki od ovih faktora ocewivali ocenom na skali od 0 do 14, pri ~emu je najvi{a ocena zna~ila u potpunosti zdrav `ivot.

Prethodna istra`ivawa su ve} pokazala da navedene zdrave navike smawuju rizik od razvoja demencije, me|utim u najnovijem istra`ivawu nau~nici su hteli da provere da li to ima bilo kakvog uticaja i na qude sa visokim genetskim rizikom za razvoj ove bolesti.

Razultati su sugerisali da se verovatnost za razvoj bolesti smawila u proseku za 8 posto kod svakog boda na skali od 0 do 14.

Me|utim, za vreme pra}ewa ispitanika wih 2 234 od 11 561 razvilo je demenciju.

Nau~nici ipak smatraju da su ovi rezultati obe}avaju}i i da bez obzira {to ve}ina nas ne zna da li imamo rizik za razvoj ove bolesti, postoji na~in da te rizike smawimo - a to je vo|ewe zdravog `ivota.

S. G.

PRIPREMA: Spana} dobro oprati i skuvati, ne vi{e od par minuta.

Staviti ga u cediqku da se ocedi i ohladi. Kad se ohladi, iscediti vi{ak vode iz wega, pa ga iseckati na krupno.

Be{amel sos: na malo uqa propr`iti bra{no, paze}i da ostane belo, da ne potamni, i odmah dodati mleko. Skuvati sos uz stalno me{awe, pa ga za~initi po ukusu.

Skloniti sa {poreta, pa dodati spana} i dobro prome{ati. Dodati i sir, ali, ostaviti bar 50 grama sa strane, za posipawe.

Vatrostalnu posudu premazati uqem, pa u wu izliti smesu spana}a, be{amel sosa i sira. Posuti ostatkom sira i staviti u rernu da se zape~e, trebalo bi da je gotovo za dvadesetak minuta.

Aromati~na nana i wene ~udesne mo}i Ovaj narodni lek ~udesne arome, koji su na{i preci smatrali "travom dugove~nosti", poti~e sa Mediterana, ali se mo`e na}i u svim tropskim krajevima. Nana je vi{egodi{wa samonikla biqka koja mo`e da se gaji i u ku}nim uslovima, u ba{ti ili saksiji, a jedino {to joj je potrebno je dosta vode i ~esto zalivawe. U svetu postoji 25 vrsta, ~ak 100 podvrsta i svaka je delotvorna za qudski organizam.

Jedan od najva`nijih sastojaka nane je eteri~no uqe, samo u li{}u ima ga 2,5 procenata, a u cvetovima ~ak i do {est odsto. Sve`a aroma i rashla|uju}i ukus poti~u od mentola kojeg u ovoj biqci ima u izobiqu. Menta je odli~an

izvor mangana, bakra, vitamina C, sadr`i antioksidantne,antibakterijska, antivirusna i antigqivi~na svojstva, ali i minerale, kiseline, beta karoten, vlakna, tanine, flavonoide...

Danas se nana koristi kao lek protiv mnogih tegoba i upala. Zahvaquju}i mentolu pro~i{}ava disajne puteve. Ubla`ava ka{aq, iritiraju}i ose}aj u grlu i simptome nadra`enih respiratornih organa, a preporu~uje se i kod visoke temperature, prehlade i gripa. Mentol je prirodni dekongestiv (sredstvo za ot~epqewe nosa), koji poma`e kod problema

sa sinusima. Tako|e, nana poboq{ava cirkulaciju i ispoqava protivupalne i analgetske efekte, koji poma`u i kod bolova u mi{i}ima.

Ako ste ~esto nervozni ili imate ubrzano lupawe srca, nana je efikasna i za smirewe i ja~awe nerava. Pozitivno uti~e i na pam}ewe, odnosno poboq{ava koncentraciju, ali poma`e i u brobi protiv suvi{nih kilograma jer blago smawuje apetit.

28 ^etvrtak 30. decembar jun 2022. 2020. ^etvrtak 10.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 BAVQEWE DEO TELEMUQ, ESTRADVIZORA NASLAGA NIM PO(MN.) SLOVIMA

FRANCUSKA 17. SLOVO GLUMICA AZBUKE @IRARDO

7. I 2.

SLOVO AZBUKE

POSED JEDNA JEDNOG ZEQASTA BEGA, BEGOVINA BIQKA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

GUSTA ENGLESKI GR^KA FUDBALGRAD U NESTANAK BOGIWA TE^NOST U NEKOJ IZ SKI VAJOMINGU ZORE DUBINI TRENER, (MIT.) UPAQENOG TKIVA KEVIN

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE

[ETWA BARONIJE HIQADU VOLTI (MN.)

VRSTA RE^NE RIBE

AFRI^KI SISAR GU[TER KOJI MEWA BOJE

KRIK BOLA ILI STRAHA GRAD U ^ADU BIV[I FUDBALER, ZORAN

RE@ISER, IVAN PRISTALICA UTOPIZMA

SRPSKO MU[KO IME SLEDE]I PLANINSKI VRH U SUDANU OGRLICA, NISKA

NEPER PRVI MESEC U GODINI BELGIJA SUSEDNA SLOVA AZBUKE

STARIJI SRPSKI RE@ISER GRAM

SRPSKI POP PEVA^, CUKI]

^UVARI GOVEDA GLUMAC REJNOLDS

NORVE[KA

EDUARD KRA]E NAPAD, NAVALA

[PANSKI AMERI^KA GRAD U ENGLESKO MUZI^AR, GLUMICA, ETIOPIJI MU[KO HUAN RAKEL IME KARLOS

POQSKI OKRETNI PLES KOMAD, PAR^E

IBIDEM (SKR.)

SEVER

SRPSKA GLUMICA ECIJO ODMILA

IZRAZ KOJI SE KA@E LEN[TINI

SOMBOR

VRSTA UGOSTITEQSKOG OBJEKTA HEMIJSKI ZNAK ZA SUMPOR

POP FOLK PEVA^

ZAPOVEDNICI ^ETE OD STO QUDI

KOJE JE KAO KONAC

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 AMERI^KI GLUMAC NIKOLSON

POLET, ZANOS

STRANO IZDAVA^KO FUDBAL- DRUGI I @ENSKO PREDUZE- SKI SAVEZ ^ETVRTI IME ]E (SKR.) (SKR.) VOKAL

SRPSKA PIJANISTKIWA

LI^NI DOHODAK (SKR.)

OBIM

GLAVNI SUSEDNA GRAD NEKE SLOVA DR@AVE AZBUKE

UZVI^NO UPITNA RE^CA

AMERI^KA PEVA^ICA I GLUMICA POVR[ ^IJE SU RAVNI PRESECI ELIPSE

KOROZIJA GRAD U MAKEDONIJI

BELGIJA

HEKTAR

TONA FOLK PEVA^ ILI]

GERMANIJUM LEK PROTIV GQIVICA (FARM.)

REOMIR VELIKI TALAS

NE^OVE^NOST GRAD U ITALIJI

NEPER DR@AVA U AZIJI SRPSKO MU[KO IME GRAD U ENGLESKOJ SRPSKA PESNIKIWA KATALIN

ENGLESKA GLUMICA TOMPSON JAPANSKA KOPNENA MIQA

[KOLSKA KWIGA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

GRAD U FRANCUSKOJ

SRPSKA POP PEVA^ICA SA SLIKE LITAR

BRAT ODMILA

AD AKTA (SKR.)

UPRAVO, BA[ [IREWE (LAT.) ONOMATOPEJA MUKAWA

NAJJA^A BOJA U KARTAMA

IZRA@AVAWE MISLI POKRETIMA LICA

Sr Gl pski as

1 2 3 4 5 6 7

VELIKA DRVENA BURAD DAMA U [AHU (SKR.)

STANOVNIK IRANA AMPER IZVAN

Sr Gl pski as

UZVIK PRI DIZAWU TERETA

ZAPAD

ONAJ KOJI NEMA SRE]E PRILI^NO JAK

VISORAVAN U IZRAELU

AMERCIJUM

RU^KA NA IRA^KI DECA SINA VRATIMA DR@AVNIK ILI ]ERKE (MN.) HUSEIN

^LAN AKADEMIJE NAUKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO [ETAWE, BEGLUK, OKAN, BARONATI, URLIK, NOSOROG, BAO, IKI], JANE, BINGULAC, N, MUN, ZI, TOMA JANI], N, GOVEDARI, ED, IB, POLONEZA, EVA RAS, SEDI LEBU DA TE JEDEM, RESTORAN, ACA LUKAS, STOTINARI, KON^ASTO Skandinavka 2: VODORAVNO XENIFER LOPEZ, ELIPSOID, R\A, KAN, T, GE, R, NEHUMANOST, B, TAXIKISTAN, EMA, BRISTOL, RI, LEONTINA, BAKSUZ, GOLANSKA VISORAVAN, AM, DILATACIJA, ADUT, MIMIKA, IRANAC, KACE, O-RUK, VAN, AKADEMIK Ukr{tenica: VODORAVNO APRIL U BEOGRADU, RR, DESETI, ARAK, SAK, KELI, PRAQA, EROTSKI ^ASOPIS, NIVEA, LAME, INA, IBIS, JURITI, AT, KANADSKI DOLARI

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Pesma koju peva Zdravko ^oli}, 2. Ratna rezerva (skr.) - Koji je iza devetog - Mera za papir, 3. Vrsta ribarske mre`e - Ameri~ka glumica Preston - @ena koja pere ve{, 4. ^asopis sa erotskim sadr`ajem, 5. Poznata marka kozmeti~kih sredstava - Ju`noameri~ke doma}e `ivotiwe - Inoslava odmila, 6. Sveta ptica starih Egip}ana - Terati, goniti Simbol astatina, 7. Novac u Kanadi (mn.).

USPRAVNO: 1. Vrsta jakog otrova, 2. Prvobitna riba, 3. Oznaka za reomir - Grad u Banatu, 4. Deseto i peto slovo azbuke - Strano `ensko ime, 5. Srpsko `ensko ime - Dama u {ahu (skr.), 6. Use~eno mesto u brdu - Jedrili~arski savez (skr.), 7. Vrsta povr}a, vrsta luka, 8. Qudi koji se bave etikom, 9. Olimpijske igre (skr.) - Organsko jediwewe, 10. Oznaka za gram - Mladi pas, 11. Mesto u Ju`noj Osetiji - Simbol ilinijuma, 12. Jedan mnogobrojni narod - Oznaka za amper, 13. Daqinomer, 14. U}i kasaju}i.

ZANIMQIVOSTI [ta se nalazi u grbama Kamile? Odgovor je mast. Ove masne grbe mogu da te`e i po 37 kilograma, a pritom dozvoqavaju kamili da bez brige `ivi ~ak dve nedeqe bez hrane, ukoliko je potrebno.

Mo`da se pitate "ali zar se gram masno}e zapravo ne pretvara u vi{e od jednog grama vode tokom procesa metabolizma, ~ime grba predstavqa neku vrstu rezervoara vode"?

Taj princip jeste ta~an, ali na`alost nije apsolutno primewiv na kamile. Iako se od masno}e proizvede vi{e vode nego {to je bilo masno}e, gram za gram, metaboli~ki proces zapravo koristi poprili~nu koli~inu vode zbog ekstremno suvih uslova u kojima kamile `ive. U su{tini, one gube vodu kroz plu}a koja udi{u kiseonik potreban za pretvarawe masti u vodu. Samim tim, ~itava mre`a efekata zapravo rezultira mawom koli~inom vode.

Gde kamile ~uvaju vodu, ako ne u grbama? Ispostvilo se da vodu ~uvaju uglavnom u krvi ili na drugim mestima u telu koja su ve} u te~nom stawu. Ne postoji nijedan centralni "magacin" u telu kamile. Ono {to im omogu}ava da pre`ive u pustiwskim uslovima jeste na~in veoma efikasnog kori{}ewa vode. One su toliko efikasne, da u relativno umerenoj klimi mogu uzeti svu vodu koja im je potrebna kroz hrawewe zelenim biqem.

Wihovo telo ~uva vodu na bukvalno sve mogu}e na~ine. Na primer, kada uriniraju, wihov urin sadr`i veoma malo vode i zapravo vi{e li~i na pastu koja ima konzistentnost poput sirupa. Tako|e, wihov izmet je skoro potpuno suv i mo`e se odmah koristiti za lo`ewe vatre ili sli~no. Pore|ewa radi, qudske fekalne materije obi~no su sastavqene od 75 odsto vode. @ivotiwe gube najvi{e vode, posebno u suvom okru`ewu, pu-

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 29

KAMIQE GRBE MOGU DA TE@E I DO 37 KILOGRAMA, ALI SE U WIMA NE NALAZI VODA:

Gde kamile ~uvaju vodu?

Iako su nam kao malima ~esto govorili da se u wima nalazi voda, to je odgovor koji vi{e dobijamo u {ali tem disawa. Izuzetak nisu ni kamile, ali wihov disajni sistem je efikasniji od ve}ine. Wihove nozdrve imaju mehanizam za hvatawe vla`nosti u wihovom dahu pre nego {to izdahnu. Vlaga se potom vra}a u wihove telesne

te~nosti, ~ime gube veoma malo vode kroz disawe, za razliku od qudi i drugih sisara. @ivotiwe uglavnom gube vodu i putem znojewa. Ispostavilo se da kamile ne moraju da se znoje mnogo kako bi ostale

rashla|ene. Kako im to polazi za rukom u pustiwi gde sunce bije odozgo, a pesak odbija toplotu i greje odozdo? Postoji nekoliko kqu~nih stvari: najimpresivnija je ta da kamile mogu da imaju telesnu temperaturu od 34 do

41 stepena Celzijusa, bez ikakvih negativnih posledica (u pore|ewu sa qudima gde samo par stepeni razlike uti~e negativno na na{e zdravqe).

Wihova tela tako|e imaju sposobnost da odbijaju toplotu.

Nakon hladne pustiwske no}i, wihova telesna temperatura iznosi oko 34 stepena Celzijusa.

S obzirom na wihovu veli~inu i telesnu sposobnost da odbijaju toplotu, potrebno je neko vreme kako bi se wihova temperatura popela do blizu 41 stepena. Zato u nekim slu~ajevima, kamile uop{te ne moraju da se znoje tokom dana, u zavisnosti od temperature ambijenta i wihove aktivnosti.

Ipak, ako im se temperatura popne do granice od 41 stepena, wihov mehanizam znojewa }e se pokrenuti. Poput ostatka tela i mehanizam znojewa je efikasan po pitawu ~uvawa vode onoliko koliko znojewe mo`e biti efikasno, tako {to znoj isparava na povr{ini ko`e, pre nego {to natopi dlake ~ime bi se bespotrebno utro{io efekat rashla|ivawa.

Jo{ jedna zanimqiva ~iwenica je kako kamile koriste vodu u svom telu. Kada im treba vode, wihova krv }e prva pokupiti vodu iz svih te~nih delova tela osim krvotoka. To omogu}ava da krv nastavi normalno da te~e, ~ak i kada su potpuno dehidrirale. Kamile mogu da izdr`e i do 25 odsto smawewa te`ine kroz gubitak vode i sve dok ne do|u do tog praga ne}e do}i do kori{}ewa wihovog glavnog skladi{ta vode u krvi. Pore|ewa radi da bi shvatili koliko je impresivan broj od 25 odsto, ve}ina sisara do`ivi sr~ani zastoj prilikom 12-15 odsto smawewa te`ine zbog gubitka vode.

Sve navedeno svodi se na to da kamile nemaju nikakav dodatni teret kako bi i{le dve do tri nedeqe kroz pustiwu bez potrebe za vodom.

M. T.

BORIO SE SA TRI JAPANSKA BRODA KADA JE POTOPQEN:

Analizira se olupina na najve}oj dubini na svetu Semi Bi je potonuo u bici kod Samara, 25. oktobra 1944. godine.

Smatra se na je wegova olupina na najve}oj dubini na svetu, a sada je uo~ena i analizira se!

Istra`iva~i su locirali i analiziraju olupinu za koju se smatra da je na najve}oj dubini na svetu. Polomqena je na dva dela a u pitawu je pratilac razara~a USS Semjuel B. Roberts (DE-413), poznat kao Semi Bi. Sa svojom ekipom, istra`iva~ Viktor Veskovo, locirao je olupinu 22. juna, koja le`i na dubini od 6.895 metara u Filipinskom moru. Pore|ewa radi, vrh planine Kilimanxaro je visok 5.896 metara, dok je najvi{e naseqe na svetu, La Rinkonada u peruanskim Andima, na 5.100 metara.

Ranije je najdubqa olupina ikada identifikovana i ispitana bila USS Xonston, koju je pro{le godine tako|e prona{ao Veskovo i le`i na dubini od 6.469 metara.

Veskovo je sa specijalistom za sonare

Xeremijem Morizetom, zaronio do olupine ~ija dva dela le`e jedan do drugog na udaqenosti od oko deset metara.

Semi Bi je potonuo u bici kod Samara, 25. oktobra 1944. godine, u kojoj je ameri~ka mornarica porazila japansku flotu, isto~no od ostrva Samar na Filipinima. Borio se sa tri japanska bojna broda, ukqu~uju}i Jamato, za koji se ka`e da je najve}i ikada napravqen.

Ameri~ki brod je prevozio 224 ~lana posade, od kojih je 89 poginulo. Kapetan Robert V. Koplend je bio jedan od pre`ivelih.

Brod se "`estoko borio iako je bio potpuno nadma{en od strane japanskih bojnih brodova i te{kih krstarica protiv kojih se borio", rekao je Veskovo za Si-En-En. "Herojstvo wenog kapetana i posade je legendarno u mornarici i bila je veli-

ka ~ast prona}i weno posledwe po~ivali{te. Mislim da poma`e da se pri~a o brodu zatvori, za porodice onih koji su izgubqeni", dodao je.

Veskovo je sa timom istra`iva~a napravio ukupno {est zarona tokom osam dana tra`e}i brod. Prethodni zapisi koji su ukazivali na lokaciju - bili su neta~ni, ali timu je pomoglo iscrpno istra`ivawe i kori{}ewe inovativnih tehnologija.

Kada su locirali olupinu, Veskovo je taj doga|aj nazvao "~a{}u" rekav{i da je locirawe timu dalo priliku "da prepri~a va`nu pri~u o herojstvu i du`nosti".

"U te{kim vremenima va`no je razmi{qati o onima koji su `rtvovali toliko, tako voqno, u jo{ te`im vremenima da bi obezbedili na{u slobodu i dana{wi na~in `ivota", rekao je, navode}i da u jednom trenutku nije verovao da }e uspeti.

"Neverovatno je uzbudqivo prona}i olupine na dnu dubokog okeana, s obzirom na sve pote{ko}e u poku{aju da ih prona|ete. Tako je ogromna privilegija biti prva osoba koja ih je videla nakon {to su pali u bitci pre skoro 80 godina", istakao je Veskovo.

Tim se tako|e spustio ni`e na preko 7.000 metara kako bi potra`io jo{ jedno plovilo - nosa~, nazvan Gambier Bej, ali nije uspeo da ga prona|e.

S. G.

30

SPORT

10. jun decembar ^etvrtak 30.

2022. 2020.

Sjajne medaqe sa "Sun~anog Pacifika" OCEANIA - Karate Championships New Caledonia 2022: Luka Tomi} i Nikola Tomi}

Никола Томић Кадетски тим Аустралије на првенству Океаније 2022.

Po~etkom meseca (od 4. do 6. juna) odr`ano je karate prvenstvo Okeanije u glavnom gradu Nove Kaledonije za kadete, juniore i seniore. Dan pre toga je odr`an i "karate kup" Okeanije za de~iji uzrast od 10 - 11 godina i 12 - 13 godina. Reprezentaciju Australije predstavqali su i ~lanovi na{eg kluba: Luka Tomi} - deca (10 - 11 godina) u disciplini "kata" (forma) i "kumite" (borbe).

Nikola Tomi} - kadeti (14 - 15 godina + 70 kg) u disciplini "kumite".

Nikola je osvojio zlatnu medaqu u pojedina~nom takmi~ewu, a tako|e se okitio i zlatom kao ~lan kadetske ekipe. Nikola je istakao da mu je me~ u polufinalu protiv doma}eg takmi~ara bio najte`i na celokupnom turniru. Wegov mla|i brat Luka je zauzeo drugo mesto i izborio srebrnu medaqu u borbama. Finale je izgubio sa rezultatom 5:4 u veoma uz-

budqivoj borbi. S obzirom na to da im je ovo prvo internacionalno takmi~ewe sigurni smo da }e im ostati u veoma lijepom sje}awu.

Treba ista}i da su najbrojnije i najja~e ekipe na prvenstvu Okeanije uglavnom Australija i Novi Zeland koje su veoma sli~ne. Tako|e treba izdvojiti i reprezentaciju Nove Kaledonije koja nije toliko broj~ano velika ali ima svoju dodatnu o{trinu jer je zbog dr`avnog ure|ewa vode biv{i takmi~ari iz Francuske.

Adresa i kontakt detaqi na{eg kluba: Yoseikan Karate Melbourne No.8 Enterprise Drive (Factory 9) Rowville VIC 3178 M: 0404 855 996 W: yoseikankaratemelbourne. com.au Golub Tomi}

Лука Томић

Vukovi najuspe{niji na rva~kom takmi~ewu „WA CUP“

Рвачки клуб Вукови

Сениорски тим Вукова

Nova rva~ka sezona zapo~ela je prvim rva~kim takmi~ewem koje je odr`ano 26. juna pod nazivom “WA CUP”. Takmi~ewe se odr`alo u „Mirabooka Herb Graham Centre“, a u~estvovalo je 8 klubova sa svojim rva~ima. Preko 80 rva~a je bilo registrovano, a ukqu~ivalo je juniore i seniore.

Klub Vukovi ovom prilikom imao je prijavqen rekordan broj rva~a, ovoga puta wih 36 i to je verovatno jedan od najbrojnijih rva~kih klubova u Australiji i Okeaniji. Takmi~ewe za juniore po~elo je u 11 ~asova, a za seniore u 12 i 30 posle podne. Bilo je dosta zanimqivih borbi u kojima je bilo povreda jer su juniori hteli da se poka`u u {to boqem svetlu, imaju}i u vidu da je takmi~ewe bilo ujedno i kvalifikaciono za nacionalni {ampionat Australije u rvawu za juniore koji }e se odr`ati u oktobru u Sidneju.

Vukovi su ponovo pokazali da zaslu`uju epitet jednog od najboqih klubova u Australiji. Mali Vukovi juniori su tokom ~itavog takmi~ewa dominirali i veoma efektno pobje|ivali svoje protivnike. Boje na{eg tima branili su i dvoje dece srpske nacionalnosti koji su osvojili medaqe u svojim kategorijama. Lazo [}eki} zvani [vr}o nastupio je prvi put i ve} je osvojio bronzanu medaqu. Borio se veoma hrabro i uz malo sportske sre}e zamalo da se bori

Лаза Шћекић звани Шврћо са бронзаном медаљом

Бојана Подинић освојила је злато

za zlatnu medaqu. Bilo je pravo zadovoqstvo gledati kako se nadme}e u me~u sa svojim protivnicima koji treniraju znatno du`e od wega. Veli~anstvena Bojana Podini} je veoma efektivno pobedila svoje protivnice i to sa osmehom na licu. Takmi~ewe je uspe{no zavr{eno uz potpunu dominaciju na{eg tima koji je na prvom mestu uz osvojenih 6 bronzanih, 9 srebrnih i 20 zlatnih medaqa. Ovom prilikom zahvaqujemo se pomo}nom treneru Sa{i Podini}u koji je imao veliku obavezu pripremaju}i tim dok je trener JadrankoTe{anovi} pripremao seniore za takmi~ewe.

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 30. jun 2020.

2022. 31

Ne}e pa ne}e

Борба на средини терена на суботњем мечу

Sa Sidnej junajtedom bez publike!

Solidan otpor Belih orlova ekipi Spirita pro{le subote, ispostavilo se, ipak nije urodio plodom, jer je na{ tim nesre}no ostao bez bodova u 96. minutu

Гужва пред голом Спирита

TABELA PRVE LIGE NOVOG JU@NOG VELSA

u Bonirig }e me~ polufinala Varata kupa sa hrvatskom ekipom Sidnej junajtedom igrati bez publike iza zatvorenih vrata Najve}i uspeh Belih orlova iz Boniriga u posledwe dve godine je nedavni plasman u polufinale Varata kupa, gde ih o~ekuje okr{aj sa hrvatskom ekipom Sidnej junajtedom. Plasmanom u polufinale Varata kupa ujedno je obezbe|en i plasman u posledwe 32 ekipe Australija kupa (biv{i FFA kup) - najeltinije kup takmi~ewa na Petom kontinentu. Eventualni prolazak Boniriga u narednu rundu Australija kupa obezbedio bi okr{aj sa nekom od ekipa A-lige, ali o tom potom.

Pred Bonirigom je ’me~ decenije’ sa kom{ijama iz Edensor parka. Odlukom `reba Orlovi su trebali da ugoste hrvatsku ekipu na svom stadionu u Bonirigu. Me|utim, nakon vi{ednevnih pregovora sa fudbalskim savezom NJV i ~elnicima Junajteda, odlu~eno je da }e se me~ igrati bez navija~a i to na neutralnom terenu u sredu 6. jula na Valentajn parku. Ispostavilo se da je posledwu re~ ipak imala Federacija, koja nije htela ostaviti ni najmawe prostora za potencijalne incidente koje bi ovaj me~ mogao prouzrokovati.

INCIDENTI U PRO[LOSTI SKUPO KO[TALI BONIRIG

Rivalstvo Boniriga i Junajteda datira jo{ od 70-ih godina pro{log veka. Jednu od velikih pobeda koju je tada{wa 'Avala' ostvarila nad Kroacijom (biv{e ime Junajteda) bilo je u polufinalu Ampol kupa 1977. godine kada je srpski tim slavio sa 1:0.

Posle raspada Nacionalne fudbalske lige (NSL) 2005. godine obnovqeno je rivalstvo, jer su se oba kluba takmi~ila u Premijer ligi NJV. Prva utakmica odigrana je na Junajtedovom terenu u Edensor parku, gde je Bonirig slavio golom Milorada Simonovi}a. Me|utim, nakon utakmice su usledile tu~e navija~a i neredi van terena.

Iz tog razloga drugi okr{aj ovih klubova nakon {est sedmica preme{ten je na neutralan

stadion u Paramati. Orlovi su slavili i tom prilikom sa 4:1.

Me|utim, rezultat je bio u drugom planu, jer je nakon me~a usledilo nasiqe na ulicama Paramate i oko samog stadiona. Tom prilikom nekolicina qudi je ozle|ena, uz nekoliko uhap{enih izgrednika. A ru`ne scene nasiqa su obi{le sve TV {pice u Australiji. Beli orlovi su platili skupu cenu, jer su narednih nekoliko godina bili degradirani u ni`erazrednu tzv. ''Zimsku ligu'', zbog incidenata na dve pomenute utakmice sa Junajtedom te 2005. Nakon pretrpqenih ogromnih finansijskih tro{kova, Orlovi su se nakon nekoliko godina vratili u Premijer ligu - a rivalstvo sa Junajtedom se nastavilo 2009.

Imaju}i u vidu pomenute okolnosti iz pro{losti, Federacija jednostavno nije ni{ta prepustila slu~aju na sastancima pro{le sedmice, te je odredila da se predstoje}i me~ izme|u Boniriga i Junajteda odigra iza zatvorenih vrata, uz potpuno zatvarawe Valentajn park stadiona. Tako da }e ulaz biti dopu{ten samo igra~ima, registrovanim zvani~nicima Federacije i akreditovanim medijskim licima. Mnogi poklonici Orlova osta}e uskra}eni da u`ivo vide veliki duel. Me|utim, imaju}i u vidu sve okolnosti iz pro{losti, naizgled nepravedna odluka Federacije je mo`da ipak najrazumnije re{ewe.

VARATA KUP – RASPORED POLUFINALA

FK Spirit – Vulongong junajted, 28. Jun - 19:30, Kristi park Beli orlovi – Sidnej junajted, 6. Jul - 19:00, Valentajn sports park

U hladnoj zimskoj no}i pro{le subote vi|ena je jedna od najble|ih partija na ''rigu.'' Spirit, tim sa vrha tabele Prve lige NJV je bio superiorniji, ali ni oni kao ni Beli orlovi nisu pru`ili partiju za pam}ewe. Zrelije {anse uistinu su pripale Spiritu, ali je Bonirigov ~uvar mre`e Majkl Figuera u nekoliko navrata fantasti~nim odbranama ostavio Bonirig u igri. Jedino su Asmir Kadri} u prvom delu igre i Radovan Pavi}evi}a pred kraj utakmice uspeli da upute {uteve u okvir gola Spirita.

Terenska nadmo} Spirita iz prvog poluvremena u potpunosti

je neutralisana u drugom delu igre, kada je vi|ena ravnopravna borba. Taman kad je delovalo da }e Bonirig izvu}i egal sa momcima u `utom, u 96. minutu Kokubo napada~ Spirita je nadvisio sve u petercu i glavom je postigao pobedonosni gol {okiraju}i sve na stadionu. Spirit je tako slavio sa 1:0 i sa velika tri boda se osigurao na ~etvrtoj poziciji Prve lige NJV. Po{to do kraja sezone ima jo{ svega {est prvenstvenih kola,

FOTO VEST

Dupla pobeda Boniriga nad Juniorsima Mali{ani FK Boniriga koji se takmi~e u ligi Ju`nih distrikta pro{le subote okusili su slast pobede. Naime u dvome~u sa vr{wacima Sidnej juniorsa su slavili sa 4:0 i 4:1.

Na kraju utakmice su pozirali sa legendom Danom Blanu{om biv{im trenerom Belih orlova. Umesto hladnih napitaka, koja i nisu bila prikladna u hladno subotwe jutro – mali{ani su se latili lizalica i paradirali sa wima kao sa trofejima.

Тим ФК Бонирига испод шест година

{ansa za popravni prakti~no vi{e ne postoji za srpski tim.

Po svemu sude}i je neminovno da }e Beli orlovi ostati da se takmi~e u Prvoj ligi NJV i u 2023., i da ne}e uspeti da se domognu jedne od prve ~etiri pozicije koje bi im obezbedile automatski plasman u Premijer ligu.

Slede}e subote Beli orlovi idu u goste kod St Xorx sitija, a utakmica }e se odigrati na stadionu Rokdejl sitija u istoimenom sidnejskom predgra|u.

Veselinovi} sru{io Juniorse u 90. minutu THURSDAY  ^ETVRTAK 30. 6. 2022.

NOVAKOV POHOD NA "SVETI" PEHAR:

\okovi} {est puta najboqi na Vimbldonu Nije Novak \okovi} bez razloga pravio od kartona ba{ vimbldonski pehar, kada je bio mali. Trofej na ~ijem vrhu stoji ananas, san je ve}ine de~aka i devoj~ica koji uzmu reket u ruke prvi put u `ivotu, ali privilegija je samo malog broja da ga podignu. I ove godine, kao i u prethodnim sezonama, srpski teniser }e na svetom par~etu londonske zemqe (od 27. juna do 9. jula) poku{ati da se domogne tog trofeja, o kojem je sawao kao golobradi klinac, treniraju}i sa Jelenom Gen~i} Lane je pokoravawem Londona postigao najve}i uspeh u karijeri - osvojio je 20. grend slem krunu i {estu ukupno u prestonici Engleske. Ipak, od tada stvari nisu i{le po planu aktuelnog tre}eg reketa planete. Propustio je veliku {ansu da se u Wujorku domogne 21. krune i postane apsolutni rekorder. Potom je usledio dobro poznati fijasko u Australiji, pa onda i poraz od Rafaela Nadala u ~etvrtfinalu Rolan Garosa. I

dok je Novak trepnuo, [panac je stigao na dva koraka prednosti u toj ve~noj trci za grend slem krunama (22:20).

Ovogodi{we izdawe Vimbldona bi}e prilika da Novak uhvati prikqu~ak za Nadalom i vrati se na jedan trofej zaostatka. \okovi} va`i za prvog favorita na tre}em slemu ove sezone, "Monopol" Nadala i Federera prekida Novak \okovi}, koji 2011. ostvaruje svoj najve}i san.

Pobedom u finalu nad Nadalom, Novak je kona~no mogao da okusi tu svetu travu Londona, a ta pobeda ozna~ila je i da }e postati prvi reket sveta.

- Vimbldon je bio turnir snova za mene. Kao dete sam se prvi put upoznao sa tenisom, to je bila 1992. godine, Sampras je igrao finale. On mi je postao inspiracija kao igra~. Snovi su se ostvarili 2011. godine - da budem prvi na svetu, da okusim vimbldonsku travu, da se vratim u Srbiju i proslavim sa svojim narodom. To

ZANIMQIVOSTI O VIMBLDONU:  Vimbldon je najstariji teniski turnir na svetu, prvo izdawe bilo je 1877. godine  Turnir traje 14 dana, a ukupno se odigra ~ak 660 me~eva. Ne igra se prve nedeqe, osim u krajwe posebnim situacijama, poput velikog broja me~eva odlo`enih zbog ki{e.  Na turniru u~estvuje 757 igra~ica i igra~a.  ^ak 55.000 loptica potro{i se za dve nedeqe.  Pobednici ne dobijaju pravi pehar, ve} replike u trajno vlasni{tvo, dok se original ~uva u muzeju.  Panoi sa reklamama nisu dozvoqeni ni na jednom terenu.  Nagradni fond turnira ove je godine rekordan i iznosi 40,3 miliona funti ili 46,9 miliona evra. To je vi{e od fonda za pro{lu godinu koji je iznosio 35 miliona funti. Pobednici Novak \okovi} i E{li Barti su dobili po 1,7 miliona funti. Ove godine }e pobednici dobiti po dva miliona.  Ukupno 17 terena ugo{}uje me~eve Vimbldona, od ~ega dva imaju krov - sredi{wi teren i teren broj 1, koji je 2019. imao premijeru pod krovom i od tada se koristi. Iako ta dva terena imaju reflektore, pravila nala`u kako se ne sme igrati nakon 23 sata po lokalnom vremenu. Ipak, jedan je ~ovek prekr{io to pravilo, Endi Mari 2012. godine odservirao je za pobedu nad Markosom Bagdatisom u 23.02.  Za sve one gladne i `edne, organizator svake godine osigura 28 tona jagoda i 28.000 fla{a {ampawca koje se konzumiraju u "Ol Ingland klubu".

se jednom do`ivi - istakao je Novak jednom prilikom.

Drugu deceniju 21. veka na Vimbldonu obele`io je upravo \okovi}, koji je {est puta osvajao takmi~ewe, kao i Endi Marej, koji je osvetlao obraz britanskog tenisa 2013. i 2016. Novaku je Vimbldon 2018. poslu`io kao odsko~na daska za povratak u vrh svetskog tenisa, kada je osvajawem pehara sa ananasom na vrhu najavio da je povreda lakta pro{lost. Godinu dana kasnije, odigrao je epsko finale sa Federerom u pet setova, kada je protiv publike i svih o~ekivawa uspeo da savlada legendarnog [vajcarca. Taj me~ obele`io je i potez Roxerove mame, koja je prve dve me~ lopte ve} krenula da slavi, ali Novak je imao druga~ije planove, uzeo je pobedni~ki pehar.

Naredna godina bila je ona u kojoj se tenis nije ni igrao, s tim da je Vimbldon bio jedini turnir u tom trenutku koji nije izgubio novac usled naleta virusa korona. Budu}i da je svetom u prvom delu 21. veka, najvi{e u Africi, vladala epidemija ebole, ~elnici "Ol Ingland kluba" osigurali su se protiv bilo kakve pandemije i na kraju isplatom polise osigurawa pokrili sve gubitke.

Posledwe izdawe osvojio je \okovi}, ~ini se nikad lak{e. U finalu je naspram sebe imao Matea Beretinija, kojeg je rutinski sru{io u ~etiri seta.

Ove godine, Novak je opet prvi na kojeg se misli kada se gleda ka peharu. S tim da je na{ as ove godine pro`iveo {to nije nijedne.

Maltretirawa sa vakcinalnim uslovima, pa misteriozni virus zna~ajno su mu poremetili planove. Me|utim, kada god je Novaku bio potreban impuls samopouzdawa koji }e ga vratiti u `ivot, Vimbldon bio taj. Da li }e i ove godine? Ostaje da se vidi u naredne dve nedeqe, kada }e sve o~i teniskog sveta biti uprte u momke i devojke u belom koji }e se nadmetati za ve~nu slavu, presti` i novac.

N. R.

u Tim Orlova iz Sidneja preko 35 godina starosti trijumfovao je sa 4:3 nad hrvatskom ekipom Sidnej juniorsi.

Tri boda je doneo Aleksandar Veselinovi} u posledwim trenucima me~a efektnim golom iz slobodnog udarca Nakon lo{eg starta na po~etku sezone, te dve vezane pobede nad Bosijem i Beogradom, veterani Orlova pro{log vikenda imali su najte`i test kada su odmerili snage sa liderom lige hrvatskom ekipom Sidnej juniors. Bez mnogo taktizirawa Orlovi su silovito otpo~eli derbi 11. kola veteranske lige.

Re|ale su se akcije za na{ tim. Zriwanin i Ardali} imali su prve {anse na utakmici, ali su mre`e mirovale.Nakon dvadeset minuta na scenu je stupio Roman San`ar, internacionalno poja~awe Orlova. Roman je bez nere{iva enigma za Juniorse sa svojim prodorima po levom krilu.

Tako je za samo pet minuta dva puta uposlio golgetera Dra`ena Ku`eta, a ovaj u oba navrata bio siguran. Tako da je nakon pola sata igre na{ tim zaslu`eno vodio sa 2:0. Pred kraj prvog dela igre jedan naizgled neopasan {ut Juniorsa je pro{ao kroz sve igra~e i zavr{io u mre`i Vlade Veki}a za 2:1.

U drugom poluvremenu Orlovi su nastavili po istom receptu kao u prvom delu igre. Na samom po~etku vi|ena je akcija za uxbenike – povratnik u tim Aleksandar Veselinovi} je vawskim fel{om iz prve uposlio Romanova, a ovaj uposlio Joki}a ~iji je volej krajwim naporom zaustavio golman Juniorsa. Vredi pomenuti i dva {uta Steve Joki}a, ali je izostala realizacija.

Iako su na{i fudbaleri bili superiorniji na terenu, sredinom nastavka usledio je najpre jedan, pa zatim i drugi {ok. Juniorsi su najpre izjedna~ili a zatim i poveli sa 3:2, ostaviv{i u neverici na{e fudbalere i navija~e u Lensvejlu. Me|utim, kvalitetan fud-

Честитке маестру Александру Веселиновићу Кужетов дрес у ваздуху након изједначuјућег гола

Гужва пред голом Орлова bal koji su Orlovi prikazali tokom subotweg popodneva jednostavno nije dozvolio da se olako ispuste bodovi. Dra`en Ku`et je presekao jednu loptu i postigao svoj het trik, poravnav{i rezultat na 3:3 minut pre kraja.

Jo{ je sve kqu~alo na klupi Orlova od uzbu|ewa kada je dosu|en slobodna udarac za na{ tim. Loptu je uzeo Aleksandar Veselinovi} i majstorski je plasirao u gorwi levi ugao golmana Juniorsa. Sudija je pokazao na centar signaliziraju}i vo|stvo, to jest pobedu na{eg tima od 4:3.

Pred Orlovima je jo{ osam prvenstvenih utakmica. Sa trijumfom protiv lidera Juniorsa, Orlovi su pokazali da su u stawu da pobede sve suparnike i da }e i ove godine konkurisati za najvi{e odli~je kao {to su to uradili 2019. godine kada su bili vice{ampioni O35 lige Ju`nih distrikta.