Srpski glas 28. septembar

Sve mawe svadbenih veseqa u Srbiji

MLADENCI ZAGLAVQENI

IZME\U @EQA, TERMINA I CENA

Svi koji su pro{li kroz to iskustvo, znaju da je organizovawe svadbe velika glavolomka, ne samo za mladence. Oni koji su se za ovaj va`an korak odlu~ili u skorije vreme imaju brigu vi{e jer cene vrtoglavo rastu. Ipak mati~ari u nekim beograd skim op{tinama ve} zakazuju ven~awa za maj slede}e godine.

Cene ven~awa u Srbiji ve}e su za oko 30 odsto nego pro{le godine. Ven~awe, uz mati~ara, u restoranu, sada ko{ta 16.101 dinar (230 dolara), ka`u organizatori ven~awa.

„Nije poskupeo samo restoran, poskupelo je prakti~no sve. I ven~anica, i odelo, i nakit, i dekoracija, i torte. Poskupela je i mati~na slu`ba, odnosno taj formalni deo zakazivawa ven~awa. Bendovi tako|e“, navodi Bo{ko Bubawa, predsednik Udru`ewa „Ivent industrija”.

Sezona svadbi traje od aprila do kraja novembra. Ako `elite da sve bude onako kako ste zamislili, potrebno je da sve rezervi{ete godinu dana unapred.

„Mladenci iz Beograda, Srbije popuwavaju maj, jun, septembar, oktobar. A mladenci iz inostranstva, koji `ive u inostranstvu, a prave svadbu u Srbiji, oni nam popuwavaju jul, avgust. Tako da se ravnomerno popuni period od {est meseci svadbi koliko se generlano de{avaju u Srbiji“, ka`e Marija Vukadin iz agencije za organizaciju ven~awa. Ideje za ven~awe mladenci danas uglavnom pronalaze na dru{tvenim mre`ama, pa se ~esto ispostavi da to {to su zamislili i nije ba{ najboqa ideja, ka`u organizatori ven~awa.

„Od dolazaka mlade helikopterom, preko torti koje ne mogu da u|u u prostoriju koliko su velike i tako daqe. Do pu{tawa golubova, dovo|ewa kowa i tome sli~no“, dodaje Bo{ko Bubaw.

Prose~na svadba u Srbiji od 200 zvanica ko{ta oko 20.000 evra. Svake godine bele`i se mawe proslava. Pro{le godine bilo ih je 25.000, a ove godine organizatori ven~awa o~ekuju da }e ih biti 4.000 mawe. Ka`u, razlog je strah mladenaca da li }e imati dovoqno novca da pokriju sve tro{kove.

SAVET NEDEQE:

Sigurno vam se bar jednom desilo da u|ete u prodavnicu sa idejom da kupite samo jedan ili nekoliko proizvoda, a iza|ete sa punim kesama i mnogo tawim nov~anikom. U savremenoj trgovini o tome kako namamiti potro{a~e da tro{e vi{e, brinu ~itavi timovi stru~waka.

Od trenutka kada u|emo u radwu kroz wu nas vodi nevidqiva trgova~ka ruka. Iako uglavnom mislimo da odluke donosimo sami, nije ba{ tako.

Kupci ka`u da na odabir proizvoda i neplaniranu kupovinu uti~u pozicija proizvoda, dezen tezge ili rafa i, naravno, oznake za sni`enu cenu.

Raspored proizvoda nije slu~ajan. Najva`niji su u visini o~iju, a sitnice naj~e{}e na kasi. Slatki{i su ~esto u nivou de~ijeg pogleda kako bi sama mogla da ih stave u korpu. Hleb je na najudaqenijem mestu, da bi kupci pro{etali kroz radwu i neplanirano kupili jo{ ne{to.

Na pona{awe potro{a~a ~esto uti~u stimulansi kojih nismo svesni. Boje, muzika, svetlo i mirisi koriste se u funkciji unapre|ewa prometa.

„Po pravilu plava boja zna~i

neku plemenitost, neki ve}i kvalitet. Crvena, `uta ozna~avaju inovativnost, zelena zna~i sve`inu, neku ekolo{ku orijentaciju. Neka osnovna pravila su da opu{taju}a ambijentalna muzika dovodi do du`eg zadr`avawa kupaca u prodajnim objektima. Miris lavande, miris ru`e opu{taju, produ`avaju vreme boravka u maloprodajnim objektima, dok recimo miris mentola stvara ose}aj uzbu|ewa“, navodi profesor Zoran Bogeti} sa Ekonomskog fakulteta. Kako se osloboditi nepotrebne kupovine savetuju u potro{a~kim organizacijama.

–

bez spiska

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

„Potro{a~ima se mo`e savetovati da u kupovinu kre}u sa pripremqenim planom i spiskom onoga {to }e kupiti. Da ne kre}u nepripremqeni. Stru~waci ka`u posebno ne gladni, jer tada olako donose odluke o pogre{nom izboru. Da kupuju iskqu~ivo ono {to su wihove potrebe, a ne ono {to se kroz reklamu i sni`ewa nudi potro{a~ima“, obja{wava Petar Bogosavqevi} iz Pokreta potro{a~a.

Trgovci ovim povodom nisu `eleli pred kamere. Ka`u da organizacija prodajnog prostora i na~in izlagawa proizvoda spadaju u domen poslovne tajne.

NOVOZELAN\ANIN XON LORI POMA@E DA BEOGRAD BUDE ^ISTIJI

Xon Lori, pola godine `ivi na Novom Zelandu, a pola na Dor}olu, u centru Beograda. Evo za{to je, iako ne provodi mnogo vremena u Beogradu postao svima omiqeni kom{ija.

Ne nose svi heroji pla{t. Xon nosi metliice i |ubrovnik. Na Dor}olu wega mnogi vide kao heroja. Svakog dana ve} tri godine

tako da sam po~eo malo po malo i pro{irio rad. Svaki dan dobijem re~i hvale od kom{ija i dru`im se sa nekima", pri~a Xon.

Xon ~isti prakti~no ceo kvart zajedno sa Pan~i}evim parkom. Snage i energije mu ne mawka ali mo`da je tajna i u tome {to pola godine `ivi u Beogradu pa pola godine na Novom Zelandu.

Zoolo{kog vrta. Kom{iluk zna koliko je Xon va`an u wihovom kraju.

„Xon bi trebalo da bude primer svima nama u Beogradu. On je do{ao ~ovek sa strane, i on ne mo`e da trpi ovo |ubre koje na{i qudi prave. Mnogi bi trebali da se ugledaju na wega i onda bi nam Beograd blistao, to je jedan svetao primer koji se retko susre}e. Mi smo presre}ni sa Xonom i ja ne znam koje re~i mogu da se upotrebe i koju nagradu bi trebalo da dobije. Mislim da nijedan ~ista~ to nije uradio {ta je sve on uradio za nas. On je tu i {i{ao ogradu, ~istio |ubre, tamo je sve bilo u pikavcima. Sve je sredio i ~im je oti{ao na godi{wi odmor posle 15 dana to je bilo isto", pri~aju kom{ije.

ustaje pre osam sati, pro~ita novine i onda lagano na posao iako je u penziji.

„Oko devet si|em sa alatima da pokupim |ubre u okolini, po~eo sam ovde oko zgrade i onda sam video |ubre u de~ijim igrali{tima i to se meni ne svi|a

„Meni nije lo{ posao, kad je vreme dobro, idem napoqe u {etwu, to je dobra ve`ba za starac. Ja sad imam 70 godina i treba ne{to da radim", dodaje.

Kada zavr{i sa obavezama koje mu niko nije nametnuo, pokupi unuka iz vrti}a pa neretko odu do

Vlasnik lokala u blizini je pravi svedok o tome koliko je Xon vredan: „Svakog dana, svako jutro obilazi ceo kvart, ~isti, popije kafu kod mene".

Ne znamo kakvu reputaciju ima na Novom Zelandu, ali ako je pola dobra kao ona koju ima u Beogradu, onda je me|u omiqenima sigurno.

Sigurno je da Beogra|ani mogu mnogo da nau~e od Xona. Ako ho}e.

Oduprite se marketin{kim trikovima

u kupovinu nemojte gladni i nikako

Montgomeri: Postojalo je funkcionalno re{ewe za KiM, ali je Merkelova stavila veto

EU i SAD nakon vi{e od 20 godina i daqe se dr`e politike prema Bosni tvrdi biv{i ambasador SAD u Srbiji. Biv{i ambasador SAD u Srbiji Vilijam Montgomeri izjavio je danas da bi EU trebalo da shvati da je "iluzorna {argarepa ~lanstva u EU" odavno prestala da deluje jer u wu niko u Srbiji, na tzv. Kosovu ili u Bosni ne veruje.

On je za Tawug rekao da se i EU i SAD nakon vi{e od 20 godina i daqe se dr`e politike prema Bosni, koja se zasniva na Dejtonskom sporazumu i Pri{tini na koju gledaju kao na "jedinstvenu multietni~ku vladu", a koje nikada nisu funkcionisale.

"I Kosovo i Bosna su podeqeni i sada kao i tada. Insistiramo na vrsti multietni~kih dru{tava kakva imamo u SAD i EU. Potrebna su nam druga~ija re{ewa na Balkanu ili }e ona i daqe biti nestabilna sa realnom mogu}no{}u nasiqa",

Stado ovaca u Gr~koj pojelo 100 kg marihuane

nakon poplava

izazvanih olujom

Stado ovaca pojelo je 100 kilograma marihuane iz staklenika za proizvodwu medicinskog kanabisa, dok je poku{avalo da na|e sve`u travu za jelo nakon velikih poplava izazvanih olujom Danijel. Vlasnik staklenika je rekao da je rod ve} bio te{ko pogo|en vru}inom i olujom Danijel, a ovce su „obrstile ono {to je ostalo”, pi{e Skaj wuz. „Ne znam da li da se smejem ili pla~em.

Imali smo talas vru}ine i izgubili smo dosta useva. Imali smo poplave, izgubili smo skoro sve. A sad ovo... Stado je u{lo u staklenik i pojelo {ta je ostalo, ne znam {ta da ka`em, iskreno”, rekao je vlasnik. Jedan pastir je primetio ~udno pona{awe u stadu, ali mu nije bilo jasno sa ~ime je to povezano, navodi Skaj wuz.

Prema pisawu britanskog lista, stado je paslo na poplavqenim ravnicama Tesalije u centralnoj Gr~koj pre nego {to je krenulo u staklenik u blizini grada Almirosa. Toplotni talasi, {umski po`ari i velike poplave pogodile su Gr~ku tokom leta, uni{tavaju}i mnoge oblasti poqoprivrednog zemqi{ta i ostavqaju}i pre`ivelu stoku da se bori da na|e bilo {ta za jelo.

rekao je Montgomeri.

Dodao je da je postojalo re{ewe za KiM koje bi funkcionisalo, ali da je na wega biv{a nema~ka kancelarka Angela Merkel stavila veto.

Komentari{u}i ju~era{wi govor predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a na Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija, Montgomeri je rekao da je on bio dobar i promi{qen.

"Ta~no je naglasio po{tovawe poveqe UN. Tako|e se fokusirao na razvoj svoje zemqe. To je ne{to do ~ega izgleda nikome od kosovskih Albanaca nije stalo. Ne}u se doticati wegovih komentara o akcijama na Kosovu, osim da ka`em da ima gre{aka, trauma i dobrih qudi na obe strane. Naglasak mora biti na obe strane koje u potpunosti poku{avaju}i da rade na normalizaciji odnosa zasnovanoj na budu}nosti, a ne pro{losti", zakqu~io je Montgomeri.

Kirbi: Ponestaje novca za pomo} Ukrajini

Pentagon }e mo}i da podr`i ratne napore Ukrajine samo „ nekoliko nedeqa“ ako Kongres ne usvoji novi zakon o finansirawu, izjavio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele ku}e Xon Kirbi.

„Ostalo nam je jo{ malo sredstava, tako da mislim da }emo biti u redu narednih nekoliko nedeqa. Ali bez dodatnog zahteva koji smo tra`ili, to }e apsolutno uticati na na{u sposobnost da podr`imo Ukrajinu sve do jeseni i tokom zimskih meseci“, rekao je zvani~nik Bele ku}e.

„Ako ne odobre taj dodatni zahtev, ako do|e do ga{ewa – to }e imati zna~ajan uticaj na wihovu sposobnost da uspeju na bojnom poqu.

Debata oko novog zakona o potro{wi uglavnom je bila usredsre|ena na dodatnu pomo} Kijevu, prema neimenovanim poslanicima na koje se poziva Wujork

tajms, koji su rekli da su neki republikanci odbili predlog za pomo} od dodatnih 25 milijardi dolara.

MUP Rusije raspisao poternicu za predsednikom Me|unarodnog krivi~nog suda

Ministarstvo unutra{wih poslova Rusije objavilo je poternicu za predsednikom Me|unarodnog krivi~nog suda (MKS) Petrom Hofmawskim, proizlazi iz baze podataka resora po-

ternica, objavqene na sajtu ministarstva.

„Osnov za poternicu: tra`i se po ~lanu Krivi~nog zakona”, isti~e resor.

Prethodno je Me|unarodni

krivi~ni sud u Hagu 17. marta izdao naloge za hap{ewe predsednika Rusije Vladimira Putina i de~jeg ombudsmana Marije Lavov-Belove zbog optu`bi za „ilegalno deportovawe” ukrajinske dece.

Komentari{u}i ovu odluku, portparol Kremqa Dmitrij Peskov je napomenuo da Moskva ne priznaje jurisdikciju tog suda.

Nakon toga, Istra`ni komitet Rusije podigao je optu`nicu protiv tu`ioca Me|unarodnog krivi~nog suda Hana Karima Asada Ahmada i sudije Rosarija Salvatore Aitala. Oni su stavqeni na poternicu, prenosi Sputwik.

Zatim, u julu je Ministarstvo unutra{wih poslova Rusije raspisalo poternicu za jo{ jednim sudijom Me|unarodnog krivi~nog suda - Tomokom Akaneom, koji je izdao nalog za hap{ewe predsednika Vladimira Putina.

TENZIJE I NOVI SUKOBI U JU@NOJ

Tragi~ni doga|aji na Kosovu i Metohiji, ubijena tri Srbina i jedan albanski policajac

Tragi~ni doga|aji na Kosovu i Metohiji, ubijena tri Srbina i jedan albanski policajac

Bawska i daqe pod blokadom; trodnevna `alost u srpskim sredinama na KiM, u sredu u celoj Srbiji – Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} se sastao sa ambasadorima Kvinte. Bawskoj dostavqen hleb, minut }utawa i srpske zastave na pola kopqa. Jariwe i Brwak i daqe su blokirani za prolaz iz centralne Srbije, a mo`e se samo iza}i sa Kosmeta.

Ne smawuje se napetost na Kosovu i Metohiji nakon sukoba Srba i pripadnika kosovske policije u nedequ ujutru u Bawskoj. U sukobu su poginula ~etiri napada~a i jedan pripadnik kosovske policije. Selo Bawska je i daqe blokirano, a u ponedeqak je uhap{eno jo{ troje Srba, navela je Kancelarija za KiM. Srpska lista saop{tila je da su utorak, sreda i ~etvrtak dani `alosti u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji. Vlada Srbije proglasila je sredu za Dan `alosti u celoj Srbiji. Odlo`en je i 171. ve~iti fudbalski derbi izme|e Zvezde i Partizana.

U sukobu koji se desio u selu Bawska u nedequ ujutro poginula su ~etvorica Srba i jedan albanski policajac. Pri{tinska policija nastavqa da svakodnevno hapsi Srbe za koje sumwa da su bili ume{ani u sukob.

KO SU SRBI UBIJENI U OBRA^UNU S KURTIJEVOM POLICIJOM?

Izvori iz Zve~ana i Leposavi}a navode za trojicu ubijenih da su bili "obi~ni, porodi~ni qudi koji se ni po ~emu nisu izdvajali" i da, po saznawima na{ih sagovornika nisu imali veze sa kriminalom.

U ju~era{woj akciji u selu Bawska na severu Kosova i Metohije, posle ubistva jednog i rawavawa dvojice policajaca Kosovske policijske slu`be, ubijena su trojica Srba - S. N. iz Zve~ana i I. M. i B. M. iz Leposavi}a.

"Porodice su jo{ sino} saznale za ubistvo svojih srodnika, qudi su {okirani, u te{koj `alosti, ne znaju {ta ih je sna{lo", ka`e izvor na{eg portala sa severa Kosova.

Za trojicu ubijenih na{i izvo-

Ubijeni srpski junaci

ri iz ovih op{tina navode da su bili "obi~ni, porodi~ni qudi koji se ni po ~emu nisu izdvajali u svojim sredinama" i da, po saznawima na{ih sagovornika nisu bili poznati, odnosno da nisu imali veze sa kriminalom.

"S. N. je bio porodi~an ~ovek, ima troje male dece, `iveo je u Zve~anu, ni po ~emu se nije izdvajao iz svoje sredine, miran ~ovek", ka`e na{ izvor iz ove op{tine na severu Kosova i Metohije.

I. M. je radio kao voza~ u jednoj javnoj ustanovi u Leposavi}u.

"Koliko znam, nije imao nikakve veze sa kriminalnom sferom. ^ovek ima porodicu, nisam ga ~ak vi|ao ni po protestima u na{em gradu, mirno je `iveo", ka`e izvor

RT Balkan iz Leposavi}a.

I B. M. je radio kao voza~, tako|e u jednoj javnoj instituciji u Leposavi}u.

"O`ewen je, ima dvoje dece, `ena mu je, mislim, iz centralne Srbije. Nije, siguran sam, imao veze sa kriminalom, znam ga kao finog i dobrog momka", ka`e jedan od na{ih sagovornika iz Leposavi}a.

Za sada nema nikakvih naznaka kada bi mogla da bude sahrana trojice ubijenih Srba.

Na ulicama i Leposavi}a i Zve~ana danas je muk, na ulicama je sasvim malo qudi, a i oni koji iza|u iz ku}a samo na kratko se zadr`avaju napoqu, tek da obave osnovne poslove i obaveze.

VU^I] SA KVINTOM: ZA[TO JE KOSOVSKA POLICIJA ODBILA U^E[]E EULEKS-A U OPERACIJI?

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sastao se danas sa ambasadorima zemaqa Kvinte – Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nema~ke, kao i sa {efom Delegacije Evropske unije u Srbiji.

"U jednom od najte`ih trenutaka za Srbiju, imao sam va`an razgovor sa predstavnicima Kvinte. Ponovio sam stavove Srbije o posledwim doga|ajima na Kosovu i

Metohiji i zatra`io da Kfor preuzme brigu o svim bezbednosnim pitawima na severu Kosova umesto Kurtijeve policije", naveo je Vu~i} nakon sastanka.

NAKON DVA DANA @ITEQIMA

BAWSKE

DOSTAVQEN HLEB

Nakon dva dana `iteqima Bawske dostavqeno je 120 vekni hleba, objavio je RTS. Dostavqa~ima pekare iz Zubinog Potoka ju~e i prekju~e policija nije dozvoqavala kamionetom da dostave hleb do sela.

Policija na raskrsnici na magistrali ni jutros nije dozvolila ulazak kamiona u Bawsku.

Negde posle 10 ~asova po hleb do raskrsnice je do{ao vlasnik jedne od trgovina u Bawskoj.

SRPSKE TROBOJKE NA POLA

KOPQA SEVERNO I JU@NO

OD IBRA GDE @IVE SRBI

U Severnoj Mitrovici, Zve~anu i Zubinom Potoku srpske trobojke su spu{tene na pola kopqa u znak `alosti zbog tragi~nih doga|aja u nedequ ujutru u selu Bawska kod Zve~ana.

Zastave su na pola kopqa spu{tene i u srpskim enklavama ju`no od Ibra.

SKANDAL U KANADSKOM PARLAMENTU

Trudo: Velika sramota prisustvo ukrajinskog pripadnika SS divizije u parlamentu

^iwenica da je u kanadski parlament pozvan Ukrajinac koji se borio u nacisti~koj jedinici u Drugom svetskom ratu je „velika sramota” za Kanadu, saop{tio je premijer Xastin Trudo.

Jaroslav Hunka (98) dobio je ovacije nakon {to ga je predsednik Doweg doma Ento-

„Ovo je ne{to {to je velika sramota za parlament Kanade i samim tim za sve Kana|ane”, dodao je Trudo

Incident se dogodio u petak, kada se u parlamentu obratio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Hunka je sedeo na galeriji Doweg doma

ni Rota nazvao „herojem” tokom posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u petak, prenosi Bi-Bi-Si.

Rota je saop{tio da mu nisu bile poznate Hunkine veze sa nacistima i da je pogre{io kad ga je pozvao da prisustvuje doga|aju.

Predsednik Doweg doma kanadskog parlamenta suo~ava se s pozivima da podnese ostavku zbog toga, a Trudo je ju~e novinarima priznao da je „izuzetno uznemiruju}e to {to se dogodilo”.

kada je Rota pokazao na wega i saop{tio da je re~ o ~oveku koji je ukrajinski i kanadski heroj i da mu zahvaquju za svu wegovu slu`bu.

Prisutni u sali odgovorili su pqeskom. Hiqade Ukrajinaca borilo se na nema~koj strani tokom rata, ali milioni drugih slu`ili su u sovjetskoj Crvenoj armiji.

Hunka je tokom Drugog svetskog rata slu`io u 14. Vafen-[ grenadirskoj diviziji, tako|e poznatoj kao divizija Galicija -

dobrovoqnoj jedinici sastavqenoj ve}inom od etni~kih Ukrajinaca pod nacisti~kom komandom.

Pripadnici divizije optu`eni su za ubistva poqskih i jevrejskih civila iako

sud nije proglasio jedinicu krivom za ratne zlo~ine, navodi Bi-Bi-Si i dodaje da je jedinica preimenovana u Prvu ukrajinsku diviziju pre predaje zapadnim saveznicima 1945. godine.

Vi{e od 13.500 Jermena napustilo NagornoKarabah nakon vojne akcije Azerbejxana

Vi{e od 13.500 qudi je ve} u{lo u Jermeniju iz Nagorno-Karabaha, nad kojim je pro{le nedeqe Azerbejxan uspostavio kontrolu u kojem `ivi oko

120.000 etni~kih Jermena. SAD su pozvale Azerbejxan da {titi civile u Nagorno-Karabahu.

Sve ve}i broj etni~kih jermenskih izbeglica be`i iz Nagorno-Karabaha nakon {to je Azerbejxan pro{le nedeqe uspostavio kontrolu nad tim regionom u kojem kao ve}ina `ivi oko

120.000 etni~kih Jermena.

Vi{e od 13.500 qudi je ve} u{lo u Jermeniju iz regiona Nagorno-Karabaha, saop{tile su jermenske vlasti.

Vlada Jermenije je saop{tila da }e svim gra|anima koji nemaju unapred odre|eno mesto stano-

vawa biti obezbe|en odgovaraju}i sme{taj.

"Jermenija je spremna da prihvati sve etni~ke Jermene, sunarodnike koji nameravaju da odu iz Nagorno-Karabaha, izjavio je ranije jermenski premijer Nikol Pa{iwan u obra}awu naciji.

Sjediwene Dr`ave pozvale su vlasti Azerbejxana da preduzmu korake u ciqu za{tite prava civila u Nagorno-Karabahu i odobri pristup humanitarnim misijama.

"Pozivamo Azerbejxan da odr`i primrje i preduzme konkretne korake da bi za{titio prava civila u Nagorno-Karabahu", rekla je direktorka USAID-a Samanta Pauer tokom posete Jerevanu.

Pauerova se u Jerevanu sastala sa premijerom Jermenije Ni-

kolom Pa{iwanom i uru~ila mu pismo podr{ke ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena.

Etni~ki Jermeni napu{taju Nagorno-Karabah od pro{le nedeqe, kada je po~ela vojna operacija Azerbejxana u tom regionu.

Ministarstvo odbrane Azerbejxana saop{tilo je da je vojska te zemqe pokrenula "antiteroristi~ke aktivnosti" kako bi povratila ustavni poredak u oblasti Nagorno-Karabah i proterala tamo{we "jermenske vojne formacije"

Dan nakon {to je azerbejxanska vojska zapo~ela vojne operacije u regionu Nagorno-Karabah, 20. septembra, postignut je sporazum o prekidu vatre sa jermenskom stranom, uz posredovawe ruskih mirovnih snaga.

Ina~e, u Nagorno-Karabahu, koji je me|unarodno priznat kao deo Azerbejxana, `ivi prete`no jermensko stanovni{tvo i on nije bio pod kontrolom Bakua od devedesetih, nakon rata izme|u

Jermenije i Azerbejxana. Delove teritorije Nagorno-Karabaha i oko wega, Azerbejxan je ponovo zauzeo u ratu 2020. godine, okon~anom primirjem koje nadgledaju ruske mirovne snage.

SAD utvr|uju Ju`ni Pacifik

Uprkos ogromnom javnom dugu i velikom finansijskom i materijalnom anga`manu u Ukrajini, SAD planiraju otvarawe novih vojnih baza u pacifi~koj dr`avi Palau i isto~nim Filipinima, kako bi obezbedile strate{ku dubinu za slu~aj da do|u u sukob sa Narodnom Republikom Kinom oko Tajvana ili Ju`nog kineskog mora.

I najmawi su va`ni kada je u pitawu ozbiqan i slo`en posao suzbijawa kineskog zmaja.

Predsednik pacifi~ke dr`ave Palau, koja ima oko 21.000 stanovnika i povr{inu od 495 kvadratnih kilometara, zatra`io je od SAD da rasporedi protivraketni sitem "patriot" na tlu wegove ostrvske zemqe kako bi istu branio od eventualnog kineskog udara.

Ovu vest donose mediji u azijsko-pacifi~kom regionu bliski Va{ingtonu, povodom odr`avawa drugog po redu samita SAD i dr`ava Tihog okeana, koji po~iwe

vali u vodama nedaleko od wegove zemqe, na mestima koja su pogodna za presecawe podvodnih komunikacionih kablova.

TEMEQNA PRIPREMA ZA RATPROTIV KINE

I JA^AWE KONTROLE NAD JU@NIM PACIFIKOM

Simptomati~no je i da SAD, koje su nedavno upravo postigle dogovor sa Filipinima o kori{}ewu jo{ ~etiri vojne baze na tlu te ostrvske dr`ave od 110 miliona qudi, ~ime se ukupan broj kasarni u kojima ameri~ka mornarica i vazduhoplovstvo gomilaju zalihe i municiju te stacioniraju svoje efektive u toj zemqi pove}ao na devet, sada sa prijateqski nastrojenim re`imom u Manili pregovaraju o pristupu u jo{ pet filipinskih baza – ovog puta na istoku zemqe.

Naime, planeri u Pentagonu, ~ini se, zadovoqni su uslugom koja im je na Filipinima pru`ena radi

u ponedeqak u Va{ingtonu, a koji je, kao i prvi, uprili~en pre svega kako bi se spre~io vojnopoliti~ki prodor najmnogoqudnije zemqe sveta dubqe u Pacifik.

PREDSEDNI^KA SVEST O BEZBEDNOSTI

Na samitu ~iji je doma}in predsednik Xozef Bajden trebalo bi da se raspravqa o modalitetima za borbu protiv klimatskih promena, koje u formi tajfuna i podizawa nivoa mora ozbiqno ugro`avaju mnoge ostrvske nacije najve}eg svetskog okeana, o wihovom privrednom razvoju, ali i, posebno bitno za Va{ington, o vojnim pitawima.

Odnosno, o na~inima na koji bi SAD mogle da pariraju poku{aju Pekinga da kroz velika ekonomska ulagawa, infrastrukturne radove i sporazume o bezbednosti ostvari fizi~ko vojno prisustvo u nekim od ostrvskih dr`ava Pacifika i tako se bar delimi~no oslobodi okova koju mu name}u vojne baze SAD i wenih saveznika na~i~kane u tzv. "prvom redu ostrva" – prirodnoj geografskoj brani koja Kinu odvaja od Tihog okeana a koju formiraju dr`ave i regioni koji su ameri~ki saveznici: Japan, Tajvan i Filipini.

Surangel Vips, predsednik Palaua, ostrvske zemqe u Mikroneziji koja se nalazi na oko 950 kilometara isto~no od ju`nog filipinskog ostrva Mindanao i 1.300 kilometara zapadno od ameri~kog ostrva Guam, zatra`io je od ameri~ke vlade da postavi sistem "patriot" u wegovoj dr`avi jer je u svojoj mudrosti ocenio da bi mo}ni radari, koji bi omogu}ili bli`e pra}ewe aktivnosti kineske mornarice a ~ije postavqawe je predlo`io Va{ington, bili potencijalna meta, koja bi mogla da privu~e raketni napad Kineske narodnooslobodila~ke vojske.

Vipsa, tako|e, brine i to {to su se kineski istra`iva~ki borodovi posledwih meseci pojavqi-

pokrivawa Ju`nog kineskog mora (na ~ijih 80 odsto voda pravo pola`e NR Kina) i Luzonskog moreuza (~iju severnu obalu formira Tajvan), pa sada pa`wu okre}u na drugu stranu Filipina, onu koja izlazi na Tihi okean i gleda u Palau i Guam.

Kao kandidati za nova ameri~ka upori{ta na istoku Filipina pomiwu se ostrva Samar, Lejte i Mindanao, pi{e japanski ~asopis Nikei Azija.

To prakti~no zna~i da Va{ington sada `eli da utvrdi i zale|e Filipina i wih ~vr{}e logisti~ki pove`e sa svojim vojnim aerodromima i pristani{tima na Guamu i tako stvori duboku i vi{eslojnu mre`u vojnih postaja koje bi iz pozadine dale doprinos u eventualnom sukobu sa Pekingom oko Tajvana ili Ju`nog kineskog mora i zbog svoje brojnosti i udaqenosti od kineske obale bile vrlo te{ke za uni{titi.

Kada se uzme u obzir da su SAD u maju postigle sporazum i za otvarawe dve nove vojne baze u Papui Novoj Gvineji jasno je i da one `ele da ostvare detaqniju i sna`niju kontrolu nad celim ju`nim Pacifikom, na prostoru od Filipina do Australije, Solomonskih Ostrva i Nove Kaledonije.

Solomonska Ostrva posebno brinu Va{ington jer je tamo{wa vlada pro{le godine sa Pekingom postigla sporazum o bezbednosti, koji podrazumeva pru`awe pomo}i u odr`avawu javnog reda i mira i, strahuju u SAD, mo`e omogu}iti redovno pristajawe brodova kineske mornarice u luci prestonice Honijara, budu}i da u woj kineske kompanije rade na izgradwi infrastrukture i produbqivawu pristani{ta.

Kineski list ^ajna dejli u svom komentaru Drugog samita SAD i pacifi~kih ostrva upravo isti~e da se na poziv iz Va{ingtona nisu odazvali premijeri Solomonskih Ostrva i Vanuatua, kao i da Kongres jo{ nije oslobodio 810 miliona dolara ekonomske pomo}i koju je ameri~ka vlada na pro{logodi{wem samitu obe}ala zemqama u~esnicama.

Preminuo Mateo Mesina Denaro, posledwi kum Koza nostre

Jedan od vo|a sicilijanske mafije {ezdesetdvogodi{wi Mateo Mesina Denaro, preminuo je od raka tokom slu`ewa do`ivotne kazne zatvora, prenose italijanski mediji. Denaro je uhap{en 16. januara 2023, nakon trideset godina bekstva.

Mateo Mesina Denaro, poznat pod nadimkom Dijabolik, preminuo je u bolnici L'Akvila, gde se od avgusta le~io od raka debelog creva. Denaro je 16. januara ove godine uhap{en u klinici "Madalena" u Palermu. Posledwe tri godine le~io se od raka debelog creva, a od petka je bio u komi.

Tokom hap{ewa poku{ao je da pobegne, ali je od toga odustao i predao se karabinijerima. Smatran je najopasnijim mafija{em u Italiji, a policija je za wim tragala trideset godina.

Premijerka \or|a Meloni rekla je tada da je to istorijski dan za borbu protiv mafije, a tu`ioci su poru~ivali da je hap{ewe Denara "smrt Koza nostre".

U trenutku hap{ewa kod sebe je imao la`nu li~nu kartu na ime Andrea Bonafede. Uhap{en je i Denarov voza~. Akciju su predvodili tu`ilac De Lu~ija i wegov zamenik Paolo Gvido.

Mesina Denaro je 1993. osu|en na do`ivotnu kaznu. Govorio je da je "svojim rukama napunio ~itavo grobqe".

AUSTRALIJANAC NIK VUJI^I], JEDAN OD NAJPOZNATIJIH

MOTIVACIONIH GOVORNIKA U SVETU

Srbi treba da se ujedine, da ne stoje po strani dok drugi zara|uju na lepotama Srbije

Poznati motivacioni govornik Nik Vuji~i}, ina~e Australijanac srpskog porekla, ka`e da je Srbima potrebna pomo}, ne samo kad je re~ o mladima, ve} i da bi sa~uvali mir na tim prostorima. @eli i da otvori fondaciju u Srbiji. @elim da svi mi Srbi budu}im nara{tajima ka`emo da nisu samo narod koji izumire, ve} treba da do`ive duhovni preporod i da se ujedine, poru~uje Vuji~i}.

Ovog puta Nik Vuji~i} do{ao je u Srbiju da po{aqe poruku nakon tragedije koja se nedavno dogodila u Osnovnoj {koli "Vladislav Ribnikar" na Vra~aru. U intervjuu za RTS otkriva zbog ~ega je va`no da se osmehujemo jedni drugima i da se grlimo, {ta mo`emo nau~iti budu}e nara{taje, ali i ko je wemu inspiracija u `ivotu. n Ovaj susret zapo~eli smo zagrqajem. ^esto govorite o tome koliko ih volite, ka`ete i da je to dobar na~in da se probije led, kada qudi ne znaju kako da se pozdrave. Koliko su nam svima potrebni zagrqaji i u ~emu se ogleda wihova mo}?

- Mislim da to ide ruku pod ruku sa gledawem u o~i. Su{tina je u tome da ose}ate da vas drugi vide, da vas prime}uju i da vas priznaju kao osobu. Mislim da se negativan uticaj tehnologije u velikoj meri ogleda u tome {to nam je, u neku ruku, stavila filtere na mozak, pa smo zaboravili kako da postupamo jedni prema drugima.

Osim toga, zbog izolacije i zavisnosti od tehnologije koje su nas pratile posledwih nekoliko godina, mislim da je veoma va`no to {to opet imamo mogu}nost da budemo zajednica, da se osmehujemo jedni drugima i da se grlimo.

n Koliko su zagrqaji zna~ajni mnogi su osetili i 3. maja nakon tragedije u Osnovnoj {koli "Vladislav Ribnikar". Za{to ~uvamo zagrqaje i empatiju samo za najte`e trenutke?

- Mislim da to odakle dolazimo, na{i koreni, na{a kultura, pa ~ak i na~in opho|ewa unutar porodice, sve se to razlikuje u zavisnosti od zemqe u kojoj `ivimo, ali ja dobro poznajem evropsku kulturu. Mi, starije generacije, u na~elu preterano ne pokazujemo ose}awa. A mislim da kad nam je potrebna uteha, fizi~ki zagrqaj to nekima od nas mo`e da pru`i.

n Tragedija koja je zadesila na{u zemqu bila je i povod Va{eg gostovawa u subotu u Novom Sadu. O ~emu ste sve govorili?

- Bilo je prelepo. Tri hiqade qudi je prisustvovalo predavawu. Hteo sam da govorim o zahvalnosti i o tome {ta vera meni zna~i. Imaju}i u vidu trenutno stawe u Srbiji, mislim da nam je potrebna pomo}, ne samo kad je re~ o mladima, ve} da treba i od boga da tra`imo da sa~uva mir ovde, naro~ito ako znamo koliko je sada te{ka i situacija na Kosovu.

n Bili ste `rtva vr{wa~kog nasiqa, redovno na Va{im predavawima govorite o tome. Kako sa mladim qudima razgovarate o toj temi, zbog ~ega i daqe odbacujemo i ogovaramo druge qude?

- @eleo bih da po~nem od drugog dela ovog pitawa. Mislim da je to u svima nama, u qudskoj prirodi i da toga treba da se oslobodimo. Naime, dok posmatramo druge qude, dok gledamo u nekoga ko je mo`da bogat ili privla~an, mi nesvesno ili ~ak svesno pomislimo: A, pa on je zgodniji, pametniji… ili tako ne{to. Pomislimo kako je taj neko va`niji od nas, a niko nije va`niji od bilo koga drugog. Mislim i da je jedan od

razloga zbog kojih neki qudi zlostavqaju druge to {to su i oni sami ~esto kontrolisani i zlostavqani. Mo`da wihovi roditeqi zlostavqaju jedno drugo ili neko u ku}i zlostavqa nekog drugog.

Dakle, neko zlostavqa mene, pa ako `elim da se ose}am sna`no, to }u posti}i tako {to }u ja zlostavqati nekog drugog. Zatim je tu i pogre{no shvatawe po kom qude treba zlostavqati jer }e tako o~vrsnuti. To nije ta~no. Mislim da uz qubav i pa`wu, ali ne tako da vas ~ine slabim, mo`ete u isto vreme biti i vrlo samopouzdani i skromni, ali to nema nikakve veze sa brojem udaraca koje ste primili. To nema nikakve veze s tim. To vas ne ~ini ja~im.

n@elite da otvorite fondaciju u Srbiju, tim povodom ste se sastali sa predstavnicima Vlade. Mo`ete li nam re}i vi{e o tome?

- Evo mojih zapa`awa od pre petnaest godina. [ta ako bi 250.000 qudi izvan, recimo, Srbije, koji vole Srbiju svakog dana davali po dva evra i onda ako bi sedam

miliona qudi u Srbiji eventualno davali isto toliko, isto po dva evra kao i onih ~etvrt miliona qudi? I {ta bismo ovde mogli da uradimo? Ne samo u smislu filantropske pomo}i, ve} i u vidu programa za mlade ili programa za preduzetnike?

Mi Srbi znamo koliko smo pametni. Znamo da bismo leteli samo kad bismo imali krila, ali naprosto nemamo priliku za to. Zato sada kroz fondaciju `elimo da izgradimo boqe odnose. Sve ovo je jo{ u za~etku i malog obima. [tavi{e, nisam ni mislio da i{ta o ovome govorim u medijima, ali sam u Novom Sadu osetio potrebu da to ka`em i to je sada javno. @eleo sam da qudi znaju da to nije tek ne{to o ~emu govorim, da tu nisam ja bitan, ve} da `elim da svi mi Srbi budu}im nara{tajima Srba ka`emo da nisu samo narod koji izumire, ve} treba da do`ive duhovni preporod, znaju}i da je bog uz nas bez obzira na ono {to nas ~eka, i da se ujedine.

Da ne stoje po strani dok se bogati bogate, a vlade drugih zemaqa zara|uju na lepotama Srbije, ve} da se postaramo da budu}i nara{taji znaju kako da pokrenu sopstveni posao i da neprofitne organizacije, koje ve} sada obavqaju sjajan i veliki posao, ohrabrimo da rastu i da se razvijaju, ako budu imale malo vi{e novca i boqu infrastrukturu.

n Sedmi put ste u Srbiji. Do sada ste dr`ali motivacione govore u 79 zemaqa. Ka`ete da je va{a `ivotna misija da kroz predavawa inspiri{ete druge qude da nikada ne odsutaju. A ko vas inspiri{e?

- Mama i tata su mi bili najve}e nadahnu}e u detiwstvu i tokom tinejxerskih godina. Mama mi je i daqe `iva i mnogo je volim. Supruga mi je tako|e velika inspiracija, kao i na{e prijateqstvo i qubav. Mi shvatamo da je na{ brak poput biqke, a ako biqku ne zalivamo, ona }e uvenuti. Mnogi se okrenu drogama, alkoholu, prequbi, zavisnosti od pornografije… Moramo da o~istimo svoje domove od toga ako je to ono {to se de{ava u na{em srcu, jer kad drvo umre, to onda uti~e na celu porodicu. Ali, ako je brak sna`an, onda su i deca sna`na.

Tri hiqade qudi prisustvovalo je predavawu

Nika Vuji~i}a u Novom Sadu

Patrijarh Porfirije slu`io liturgiju u Sabornom hramu u Mostaru

Patrijarh Porfirije predvodio je liturgiju u Sabornom hramu u Mostaru povodom obele`avawa sto pedeset godina od osve}ewa Saborne crkve u tom gradu.

Mostar je nakon devet decenija do~ekao patrijarha srpskog, koji je u Sabornom hramu Svete Trojice, zajedno sa arhijerejima, slu`io Svetu liturgiju. "Nema ve}eg blagoslova nego kada se zidaju svetiwe, a naro~ito kada se poru{ene svetiwe obnavqaju. Blagosloveni smo stoga jer imamo obnovqenu svetiwu, a obnovqena svetiwa jeste mogu}nost i po~etak i na{eg obnavqawa – obnavqawa u sebi, mirewa sa Bogom i mirewa me|usobno", rekao je patrijarh Porfirije u besedi.

Kako je rekao, zakasnio je na mo-

do~ekala radost na licima gra|ana.

"@ao mi je {to sam zakasnio na mostarske tre{we, ali nisam zakasnio na mostarske ki{e, one su me do~ekale. Ali do~ekalo me je i sunce i radost na licima svih vas. Sunce Alekse [anti}a a on bi rekao, ono {to vi boqe znate od mene: ostajte ovde jer sunce tu|eg neba ne}e vas grejati kao ovo mostarsko, kao ovo hercegova~ko, jer je to va{e sunce", poru~io je patrijarh Porfirije.

Svetoj Liturgiji u Sabornom hramu u Mostaru prisustvovao je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je izrazio spre-

PE^EWE SA RA @ WA

JELA PO NARUXBI

PH 0430 732 284

SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC

Patrijarh u Zvorniku nakon 90 godina, osve{tan novi hram

Patrijarh srpski Porfirije prvi je patrijarh koji je, nakon 90 godina, slu`io svetu arhijerejsku liturgiju u Zvorniku. Patrijarh je i osve{tao novoizgra|eni Saborni hram Ro|ewa Presvete Bogorodice.

Wegovoj svetosti saslu`ivali su episkopi zvorni~ko-tuzlanski Fotije, gorwokarlova~ki Gerasim, kru{eva~ki David i osje~kopoqski, barawski Heruvim i veliki broj sve{tenika. Doga|aju su prisustvovali brojni vernici, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsednik Vlade Radovan Vi{kovi}.

Patrijarh je u obra}awu zahvalio svima koji su u~estvovali u izgradwi Sabornog hrama Ro|ewa Presvete Bogorodice.

"Mi znamo da kao {to je ~ovek bez du{e le{, tako je i svaka srpska zajednica, mesto i naseqe koje u sebi nema hrama mrtvo naseqe. Ono mo`e spoqa imati obrise i formu, ali ono ne `ivi istim onim otkucajem pravoslavnog srca koje je po~elo za nas da kuca srcem Svetog Save", rekao je patrijarh srpski Porfirije.

Patrijarh je rekao da nije mogu}e zamisliti Srbina bez pravoslavne vere i crkve, u kojoj je srpski narod jedno, te podsetio da je bilo vremena kada su Srbi gubili dr`ave i `iveli u razli~itim dr`avama, ali su bez obzira na sve `iveli punim plu}ima, jer je bili sa svojom crkvom i pravoslavnom verom.

mnost

vr{e radovi na obnovi jednog od najve}ih srpskih pravoslavnih hramova na Balkanu, me|u koje spada i ovaj mostarski.

"Ovo je pokazateq da smo sabrani, da mo`emo da se okupimo, da prikupimo energije, snage i novca, i verujem da je dana{wi dan va`an po tome {to je ovde patrijarh, ali i zato {to mo`emo, verujem, obezbediti dodatna sredstva da ovaj hram zavr{imo onako kako je to predvi|eno projektima", naveo je Dodik, prenosi RTRS.

Saborni hram u Mostaru sagra|en je 1873, a do temeqa je poru{en 1992. godine. Obnova je po~ela 2010. i jo{ traje.

Srpski povratnici zbog straha napu{taju Ozren

^etiri srpske porodice odlu~ile su da napuste maleno povratni~ko selo Tumare na Ozrenu, sme{teno u Federaciji BiH, ~iji su se stanovnici minulih meseci i godina suo~avali s ~estim napadima, zastra{ivawem i misterioznim nestancima. U selu Tumare napadnuta je pedesetogodi{wa Radmila Simi}, koja je nedavno prona|ena svezana u vlastitoj ku}i. Starica Jovanka \uri}, koja je nestala 30. jula, jo{ nije prona|ena. Prethodno su u tom selu nestale jo{ dve osobe, a policija do sada nije uspela da re{i ove slu~ajeve.

Neuobi~ajeno za seoski `ivot, ku}na vrata povratnika na Ozrenu zakqu~ana su i preko dana.

Prema popisu iz 1991. godine, Tumare je naseqavalo oko 700 stanovnika, a danas wih oko stotinu.

Zabriwavaju}a de{avawa na Ozrenu nisu izuzetak, jer srpski povratnici `ive te{ko i u strahu i u ostalim delovima FBiH. Od predratnih 542.879 srpskih `iteqa, mali broj se vratio u Federaciju BiH, izuzev u ~etiri op{tine sa srpskom ve}inom, kao {to su Drvar Glamo~, Bosanski Petrovac i Bosansko Grahovo.

PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA

JELA SA RO [ TIQA

PRVO POSLE 96 GODINA: Bratunac dobio novo savremeno zdawe lokalne vlasti

Bratunac je dobio novo zdawe lokalne vlasti, podignuto zalagawem aktuelne lokalne i vlasti Republike Srpske kao i sna`ne pomo}i Republike Srbije.

"Svedoci smo sna`na veza Republike Srbije i odlu~nost predsednika Vu~i}a", kako je rekao na~elnik op{tine Bratunac, dr Lazar Prodanovi}, "da poma`e sve lokalne lokalne zajednice u Republici Srpskoj.

- Nikada Republika

Srbija u brinula toliko za Republiku Srpsku i Srbije u BiH, za sve gra|ane i to veoma ciqno, posve}eno, rekao bih, s najve}om mogu}om `eqom i qubavqu - rekao je dr Prodanovi}.

Odlukom SO Bratunac priznawe "Kqu~ grada sa poveqom po~asnim gra|anin Bratunca , dodeqena je predsedniku Srbije, Aleksandru Vu~i}u "za doprinos u realizaciji istorijskih kapitalnih projekata na bratuna~kom podru~ju".

Traku su, ispred zdawa, sve~ano presekli premijer RS, Radovan Vi{kovi}, predsednik Vlade RS, \or|e Mili}evi}, ministar u Vladi Srbije, savetnik predsednika Srbije, Adam [ukalo, i na~elnik dr Lazar Prodanovi}.

Novo zdawe lokalne administracije je moderno i funkcionalno u svakom mogu}em pogledu.

ORGANIZUJEMO SVE VRSTE PROSLAVA

Posle sve agresivnijeg

me{awa stranih diplomata, ~elnik ZBCG upozorio mandatara

AKO BIRAJU, STRANCI I UPRAVQAJU

Lider Nove srpske demokratije i jedan od ~elnika Koalicije "Za budu}nost Crne Gore" Andrija Mandi} upozorio je mandatara i predsednika Pokreta "Evropa sad" Milojka Spaji}a da ako stranci izaberu vladu, oni }e wome i upravqati.

Ovo upozorewe Mandi}a upu}eno je nakon sve agresivnijeg me{awa stranih diplomata u unutra{we stvari Crne Gore na koje Spaji}, zasada, ne reaguje. Poznat je stav zvani~nika Amerike Gabrijela Eskobara da u budu}oj vladi ne bude predstavnika srpskog naroda iz koalicije ZBCG, ali i ambasada te zemqe u Podgorici, Nema~ke...

Mandi}, kako ka`e, sa nestrpqewem ~eka obra}awe predsednika dr`ave Jakova Milatovi}a nakon povratka iz SAD i dodaje da }e od wegovog stava umnogome biti jasno da li su vlasti Crne Gore spremne da prihvate tu|e kao

svoje, a svoje gledaju kao tu|e.

- Toliko pritiska i toliko "svetog" rata protiv Koalicije "Za budu}nost Crne Gore" koja je proevropska, nije antizapadna, i koja je prihvatila principe mandatara

- nije zabele`eno nigde u modernoj Evropi - napisao je Mandi} na dru{tvenoj mre`i. On je naveo da se Bo{waci vi{e pitaju u Crnoj Gori nego Srbi, da Albanci imaju vi{e prava od ve}ine srpskog naroda, te da Hrva-

Nemci na vezi sa Spaji}em

Nema~ki ambasador u Crnoj Gori Peter Felten preporu~io je Spaji}u da {to pre formira proevropsku i proatlantsku vladu koju }e ~initi partije koje sna`no podr`avaju te vrednosti. Felten je saop{tio da je u stalnom kontaktu sa mandatarom. Posledwi put su, kako je rekao, razgovarali kada se Spaji} sastao sa predstavnicima Evropske unije. - Naravno da smo zainteresovani da znamo kako te~e proces formirawa nove vlade - poru~io je Felten.

TUNEL DO VI[EG SUDA KOPALI I SRBI

Vr{ilac du`nosti direktrora Uprave policije Nikola Terzi} je saop{tio da su ~etiri osobe iz Srbije i dva NN lica u~estvovala u akciji "tunel".

On je rekao da Uprava policije zna ko su „rudari“. Tako|e, Terzi} je kazao da se nada da }e do sutra deo istrage biti zaokru`en.

- Krivi~nom prijavom bi}e obuhva}eno {est osoba

- svi dr`avqani Repubike Srbije. Bi}e obuhva}ena i dva NN lica, za koja jo{ prikupqamo dokaze, ali mislim da }emo ih imati vrlo brzo - izjavio je Terzi}.

On je iskazao o~ekivawe da }e broj onih koji su u~estovali u akciji "tunel" rasti kako odmi~e istraga. Pokazao je i fotografiju la`ne li~ne karte jedne od osoba ukqu~ene u aferu i pozvao javnost da dostave nadle`nima informacije ako ih imaju o woj. Rekao je da je ta osoba iz BiH, ili Srbije.

- "Investitor" ove akcije je neko iz Crne Gore. Nismo do{li do onih koji su platili ne tako malu investiciju. Ne}u re}i ni{ta {to }e ugroziti daqi tok istrage. Krivi~na prijava koja }e se podneti sutra je samo prvi korak - rekao je Terzi} najavquju}i za sutra obra}awe ministra policije Filipa Axi}a, koji }e, kako je rekao, saop{titi ekskluzivne informacije u vezi akcije "tunel".

ti ultimativno tra`e da se Srbima ne dozvoli bilo kakvo u~e{}e u vlasti.

- Zabraniti }irilicu da bude u vladi, srpskom jeziku da bude deo vlasti je ono protiv ~ega se Zapad bori. Da mi tra`imo ne{to drugo {to nije demokratija i nije voqa naroda, {to nije ravnopravnost Srba, Crnogoraca, Bo{waka, Albanaca, pa da ima nekog obja{wewa za ovu hajku koja se vodi protiv autenti~nih politi~kih predstavnika srpskog naroda - naglasio je Mandi}.

I dok Spaji} izbegava da odgovori koliki pritisak na wega vr{i Amerika, iz ambasade te dr`ave u Podgorici ve} vide wegov kabinet!

- Radujemo se produbqivawu saradwe sa novom vladom koja je predana evroatlantskim vrednostima i podr`ava NATO i Ukrajinu!

SAD tra`e

Do Kvona u spu{kom zatvoru

Ameri~ka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) zatra`ila je od Crne Gore da se za potrebe gra|anskog postupka u SAD obavi saslu{awe optu`enog korejskog kriminalca

Do Kvona, koji se nalazi u zatvoru u Spu`u.

SAD su od CG zatra`ile ranije izru~ewe Do Kvona, zbog optu`bi za prevaru te{ku vi{e desetina milijardi evra.

Vi{i sud je ranije odredio ekstradicioni pritvor Do Kvonu, ~ije izru~ewe je zatra`ila i Ju`na Koreja.

Crnogorski sud }e odlu~iti da li }e Do Kvona izru~iti Ju`noj Koreji, koja ga potra`uje zbog sumwe za prevaru vrednu 40 milijardi dolara preko kriptovaluta.

On i wegov poslovni partner uhap{eni su 23. marta, kada su poku{ali da napuste CG, koriste}i la`ne paso{e.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Dramati~ni podaci o migracijama na severu Crne Gore

NA SEVERU 10.000

MAWE U^ENIKA

Na nerazvijenom severu Crne Gore za posledwih 13 godina u {kolskim klupama je mawe oko 10.000 u~enika.

Ove dramati~ne podatke obelodanila je NVO "Euromost" iz Bijelog Poqa, koja je istra`ivawe sprovela koriste}i podatke Monstata. - Prema obra|enim podacima od {kolske 2010/2011. do 2022/2023. godine u op{tinama na severu Crne Gore broj u~enika se smawio u osnovnim i sredwim {kolama za 9.367 u~enika, ili u proseku za jednu {kolsku

godinu 720 u~enika mawe, {to je sa novom {kolskom godinom 2023/2024. oko 10.000 u~enika. Najve}i pad broja u~enika zabele`en je u op{tini Bijelo Poqe 2.064, zatim u Beranama 2.034 i Pqevqima 1.664 u~enika. U O[ u Lubnicama kod Berana prvi put u istoriji {kole ove godine nije bilo |aka prvaka!

Kroz podatke koje je Euromost obradio vidqivo je da se i u ostalim op{tinama na severu Crne Gore smawuje broj u~enika i ako se bude nastavilo ovim intezitetom smawivati, za 13 godina osnovne i sredwe {kole u op{tinama kao {to su [avnik i Plu`ine, osta}e bez u~enika, tvrde iz "Euromosta".

- Nema sumwe, razlog smawewa broja u~enika u {kolama u op{tinama na severu Crne Gore je velika migracija stanovnika iz ovog regiona koja je izra`ena posledwih 13 godina - ka`u iz NVO "Euromost".

saslu{awe

„kraqa kriptovaluta”

PREDSEDNIK

Ovo je najte`i dan za na{u zemqu i na{ narod od 2004. i 2008. godine

“Najboqe re{ewe bilo bi raspore|ivawe me|unarodnih snaga na sever KiM”. Pozvao je me|unarodnu zajednicu da se formira ZSO, da na severu budu srpski policajci jer je to jedini na~in da Srbi ne budu proterani i da ne bude vi{e sukoba

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da dana{wi dan jedan od najte`ih za na{u zemqu i na{ narod, rekao bih, od 2004. i 2008. godine.

“Trebalo nam je mnogo vremena da sami ispitamo {ta se dogodilo na Kosovu i Metohiji, {ta se zbivalo jutros, tokom prepodneva i popodneva, da bismo mogli da saop{timo istinu qudima i pripremimo teren za dono{ewe odgovaraju}ih odluka”.

Predsednik je rekao da je oko 2.46, nedeqa 24. septembar, grupa Srba sa Kosova i Metohije, postavila dva kamiona kao barikade u Bawskoj na severu Kosova i Metohije. Zatim, dolazi kosovska policija koja poku{ava da ukloni te barikade, tu dolazi do sukoba sa Srbima koji su barikade postavili i u tom sukobu je ubijen policajac i raweno jo{ jedno lice.

“U 8.57, administrativni prelazi Jariwe i Brwak su zatvoreni. Pucwave i okr{aji i daqe traju. U 10.15, albanske vlasti saop{tavaju da su ~etiri op{tine na severu zona antiteroristi~ke operacije”, rekao je predsednik.

Istakao je da je u Briselu i Wujorku upozoravao da do ovoga mo`e da do|e “Malo ko je `eleo da ~uje i da slu{a”, istakao je predsednik.

Prema na{im informacijama stradala su trojica Srba sa KiM, dvojica od snajperske vatre sa velike udaqenosti, a da nije bilo neophodno da budu likvidirani, dvojica su te{ko rawena i postoji bojazan da je i ~etvrto lice stradalo, rekao je predsednik Vu~i}.

Naveo je da su pratili i presretali {ta je to albanska policija radila, kao i da }e pokazati dokaze, ali da se ~eka na prevod.

“Jedno lice, pitawe je da li }e pre`iveti i da li je pre`ivelo, po{to nisu hteli da mu uka`u

pomo}”, rekao je Vu~i}.

On je u obra}awu gra|anima rekao da je sasvim izvesno da su stradali od snajperske vatre sa velike udaqenosti, kada to nije bilo neophodno.

Vu~i} je rekao da su Srbi za sat vremena bili u potpunom okru`ewu i da je sproveden brutalan napad na wih.

“Pitali smo se za{to to ne radi Kfor, ali dali su kart blan{ Kurtiju da se obra~una sa onima koje nazivaju teroristima, prema na{im informacijama”, rekao je Vu~i}.

On je rekao da }e na osnovu pra}ewa i presretawa biti pokazani i dokazi da je to radila albanska policija.

Rekao je da je za jednu osobu pitawe da li }e pre`iveti jer nisu `eleli da mu uka`u pomo}.

“Tonski imamo snimqeno da se albanska policija smeje i govore ‘pusti ga da umre’. Imamo tonskle snimke koji to potvr|uju”, rekao je Vu~i}.

Naveo je da su oni koristili snajpere i ga|ali i privatne ku}e u Bawskoj gde nikoga nije bilo, samo starci.

Vu~i} je rekao da je deo lica do{ao do manstira jer su imali dvojicu mladi}a kojima su `eleli da pru`e pomo} i da crkva nije ni

na koji na~in ume{ana.

“Onda je krenula spin revolucija od jutros i svima koji su okrvavili ruke protiv Srbije 99. palo je na pamet da optu`e Srbiju”, rekao je Vu~i}.

On je pokazao i fotografiju na kojoj je “tam”, a ne oklopno vozilo `andarmerije i istakao da nema veze sa vojskom i policijom.

“O tim la`ima sramota me da govorim”, rekao je Vu~i}.

“Jedini krivac za sve {to se de{ava oko KiM je Aqbin Kurti, `eli da nas uvede u sukob sa sa NATO-om”.

Predsednik Srbije ukazuje da je jedini krivac za sve ono {to se danas de{ava na Kosovu i Metohiji Aqbin Kurti.

“Odluke }emo donositi pa`qivo i temeqno i sa tim odlukama iza}i pred narod na KiM”

Predsednik je rekao da je danas zasedao i Savet za nacionalnu bezbenost i da }e odluke donositi pa`qivo i temeqno i sa ti odlukama iza}i pred narod na KiM.

Pozvao je me|unarodnu zajednicu da se formira ZSO, da na severu budu srpski policajci jer je to jedini na~in da Srbi ne budu protetarni i da ne bude vi{e sukoba.

“Pozivamo na{ narod na mir i uzdr`anost i da veruju u svoju

dr`avu. Na{e je da poku{amo da sa~uvamo mir“, rekao je predsednik.

“Nikad ne}emo priznati nezavisno Kosovo”

Vu~i} je poru~io da je sve ovo odgovaralo Aqbinu Kurtiju i onima koji ga podr`avaju, te da }e se tra`iti razlog da optu`e Srbiju dok ne priznamo Kosovo.

“Taj pritisak }e se nastaviti. Moja najva`nija poruka onima koji misle da }e izvr{iti pritisak da se prizna Kosovo – to je ne samo mene, nego celokupan narod u~vrstilo, i nikada ne}emo priznati nezavisno Kosovo, mo`ete da nas pobijete sve, nikada nakaradnu tvorenu koju ste pravili bombardovawem Srbije i la`ima. Spremni smo da razgovaramo uvek, ali na priznawe zaboravite”, poru~io je predsednik.

“Najboqe re{ewe bilo bi raspore|ivawe me|unarodnih snaga na sever KiM”

Vu~i} je rekao da je me|unarodna zajednica dala “kard blan{” za ubijawe kosovskih Srba posle ubistva albanskog policajca u Bawskoj i da niko od wih danas nije radio na deeskalaciji situacija na KiM.

“Pride ih snajperima jure i ubijaju, {to nikada drugde nisu dozvolili na takav na~in. Da bi

time ostavili sever Kosova i Srbe bez mu{kih glava koje bi mogle da se suprostave teroru premijera pri{tinskih privremenih institucija Aqbinu Kurtiju. To je cela su{tina”, rekao je Vu~i} odgovaraju}i na pitawe novinara.

Vu~i} je rekao i da bi najboqe re{ewe bilo raspore|ivawe me|unarodnih snaga na sever KiM.

“Bilo bi mnogo boqe i lak{e da nema kosovske policije na severu KiM, ali oni nisu hteli to da slu{aju. Sada su oni, tobo`, najva`niji faktor i to je neko namerno izveo”, poru~io je Vu~i}.

“Dvojica stradalih iz Kosovske Mitrovice, izra`avamo sau~e{}e wihovim porodicama, kao i porodici ubijenog policajca”

Predsednik Vu~i} je rekao da se za dvojicu stradalih zna odakle su, da su iz Kosovske Mitrovice.

“Proveravamo jo{, da ne bude da su la`na imena i porodicama izra`avamo sau~e{}e, kao i porodici ubijenog policajca”, naveo je Vu~i}.

“Za sve to je Kurti kriv, Kurti i oni koji ga pu{taju da to radi”, poru~io je predsednik.

Na kraju konferencije, predsednik poru~io da }e kona~na odluka biti doneta u narednim danima.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

SRBIJE ALEKSANDAR VU^I] O DOGA\AJIMA NA SEVERU KIM

Pogled na manastir Bawska

Kad se voli nije te{ko PREKO "BARE" ZBOG ZVEZDE

U Man~ester su stigli Beli orlovi. Grupa na{ih sunarodnika iz dalekih SAD.

- Za Zvezdu ni{ta nije te{kokazuje Miki Kqaji}, predsednik Fudbalskog kluba Beli orlovi iz Wu Xersija, ostali aminuju.

- Sko~ili smo i do Londona na me~ Arsenal - Crvena zvezda pre nekoliko godina. Nostalgija, ludilo… nama ovo mnogo zna~i.

Preleteli su „baru“ i kada je Srbija u Portugaliji obezbedila plasman na Mondijal u Katar...

- Bodrimo Srbiju, reprezentaciju... - dodaje Miki, koji se davno otisnuo preko Atlantika, toliko davno da je li~no u`ivao 2002. u Indijanapolisu kada su ko{arka{i postali prvaci sveta.

- Znamo na koga smo se namerili, ali Zvezda je Zvezda.

"Po zimi, ki{i, suncu, snegu ili ko{avi, mi bodrimo te uvek Zvezdo, ma gde bila ti" ka`e pesma Delija, {to se dokazuje i u Man~esteru, gde lije ki{a, ali to crveno-belim navija~ima ne smeta. Neposredno pred po~etak me~a Lige {ampiona vijorile su se zastave Srbije {irom Man~estera a neke od wih stigle su i iz srca Amerike.

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite

Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com

ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au

Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

Svaku pobedu slavi sa trobojkom i tri prsta

SRPSKO ^UDO IZ MALMEA

Kristijan(16) postao {ampion [vedske iako se bori sa dve godine starijim.

Kristijan Nikola Savi} (16) postao je ovih dana po drugi put juniorski {ampion [vedske u ful kontaktu, kategorija K-1. Tako je ovaj mladi} srpskog porekla jo{ jednom dokazao da pred wim stoji blistava karijera i budu}nost.

Kristijan je dete iz braka

Srbina i Ukrajinke, a wegov otac Aleksandar Savi} ujedno je i wegov trener jo{ od najmla|ih dana, kada je imao samo 8 godina.

– Drago mi je da je Kristijan nastavio sa uspesima i medaqama i nadam se da }e jednog dana postati veliki {ampion, ka`e Aleksandar na po~etku razgovora za Serbian Times, pa dodaje neke detaqe iz porodi~ne biografije.

- Ja sam ro|en u Ni{u 1964.godine ali su se roditeqi godinu dana po mom ro|ewu preselili za Malme, [vedska. U ovom gradu je ro|en i Kristijan. Po~eli smo da treniramo kad je imao samo 8 godina. U jednoj zgradi smo napravili sobu za trening i krenuli da radimo. Ve} posle 2 godine je po~eo da pobe|uje na turnirima i da osvaja medaqe. Hrabar je, disciplinovan i uporan, pa verujem da mo`e da napravi veliku karijeru, ka`e Aleksandar Savi}.

On s ponosom isti~e da je wegov sin odli~an u~enik, te da je tri sezone glumio u jednoj popularnoj {vedskoj TV seriji.

Za kraj ka`e da bi voleo da Kristijan jednog dana nastupa na velikim takmi~ewima pod zastavom Srbije, sa kojom slavi svaku pobedu, te da se nada da }e dobiti poziv od qudi iz srpskog tekvando saveza.

- Iako je ro|en u [vedskoj Kristijan se ose}a kao Srbin, voli Srbiju, i bila bi mu ~ast da jednog dana brani boje na{e zemqe. On ka`e da se nikad ne bi borio protiv nekog srpskog momka. Predali smo dokumentaciju za srpski paso{, ali je birokratija malo spora. Nadam se da }e i to uskoro biti re{eno, tako da }e Kristijan mo}i da nastupa za Srbiju, isti~e na kraju Aleksandar Savi}, otac mladog {ampiona.

Grupa navija~a crveno-belih stigla iz SAD da podr`i qubimce i nije im prvi put, ali ni

posledwi. Daleko je Amerika, ali je Zvezda uvek blizu srca.

Tu`io bolnicu za 643 miliona

dolara zato {to su ga

„ohrabrili“ da prisustvuje carskom rezu svoje `ene

Australijanac je poku{ao da tu`i bolnicu u Melburnu za milijardu australijskih dolara (643 miliona dolara) zato {to su ga ohrabrili i dozvoli li mu da prisustvuje carskom rezu svoje `ene, tvrde}i da je to kod wega izazvalo „psihozu“.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

je tu`bu Vrhovnom sudu Viktorije, navode}i da je bolnica prekr{ila svoju obavezu brige koju ima prema wemu i da je du`na da mu plati od{tetu.

Kopula, koji se sam zastupao tokom postupka, procenio je svoju {tetu za psihi~ki poreme|aj na milijardu australijskih dolara.

Kraqevska `enska bolnica priznala je da je i prema wemu imala obavezu brige, ali je negirala da je to prekr{ila.

Tako|e je odbacilo tvrdwe da je pretrpeo bilo kakvu traumu.

U izre~enoj presudi, sudija Xejms Gorton je odbacio tu`bu, ozna~iv{i je kao „zloupotrebu procesa".

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

Supruga Anila Kopule rodila je zdravu bebu carskim rezom u Kraqevskoj `enskoj bolnici 20. januara 2018.

Kopula je rekao da je bio „ohrabren“, odnosno da mu je „dozvoqeno“ da prisustvuje poro|aju carskim rezom svoje `ene, prenosi doma}i kanal “7”.

Tom prilikom je video krv i unutra{we ograne svoje supruge, {to je, kako ka`e, kod wega izazvalo psihoti~ni poreme}aj i potpuno poremetilo wegov `ivot.

Godinama nakon ro|ewa deteta, podneo

Kopula je tvrdio na sudu da je bolest dovela do „raspada braka“.

Podvrgnut je lekarskom pregledu, a ve}e je utvrdilo da „stepen psihijatrijskog o{te}ewa koji je rezultat prisustva poro|aju podnosioca zahteva koji se navodi u tu`bi ne zadovoqava grani~ni nivo“.

On se nije slo`io sa nalazom ve}a, ali nije podneo zahtev za preispitivawe odluke.

Bolnica je potom zatra`ila da se postupak obustavi.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Otkrivena tajna nastanka ru`i~astih dijamanata

Nalazi{te ru`i~astih dijamanata Argajl u Zapadnoj Australiji, gde se nalazi i rudnik ovih retkih dragih kamewa, nastalo je tokom raspada drevnog superkontinenta nazvanog

Nuna, pre oko 1,3 milijarde godina, navodi se u najnovijij studiji australijskih istra`iva~a. Ovi polirani ru`i~asti primerci najvi{eg kvaliteta dosti`u vrednost nekoliko desetina miliona dolara, a otkri}e napravqeno u ovoj oblasti mo`e pomo}i u otkrivawu novih nalazi{ta draguqa.

Kao izuzetni retki, ru`i~asti dijamanti su jako tar`eni, a rudnik u Australiji, koji je sada zatvoren, bio je izvor 90 posto ovih obojenih draguqa.

Nau~nici koji prou~avaju le`i{te dijamanata Argajl naveli su da sada imaju boqe razumevawe geolo{kih uslova potrebnih za formirawe ru`i~astih dijama-

nata i drugih varijanti boja, prenosi Si-En-En.

U studiji objavqenoj u ~asopisu Nej~ur Komjunikej{ns (Nature Communications), istra`iva~i navode da su do{li do tog zakqu~ka koriste}i lasere za analizu minerala i stena izva|enih iz le`i{ta Argajl.

"Dok se kontinent koji }e postati Australija nije raspao, podru~je u kojem se nalazi Argajl bilo je rastegnuto {to je stvorilo praznine u Zemqinoj kori da bi magma izbila na povr{inu, izbacuju}i sa sobom ru`i~aste dijamante. Koriste}i laserske zrake na stenama, tawe od {irine qudske dlake, koje je isporu~io Rio Tinto (kompanija koja je bila vlasnik rudnika), otkrili smo da je Argajl star 1,3 milijarde godina, 100 miliona godina starije nego {to se ranije mislilo, {to zna~i da je nalazi{te verovatno nastalo kao rezultat ras-

pada drevnog superkontinenta", rekao je vode}i autor studije i istra`iva~ u Centru Xon de Leter iz Perta Hugo Oliruk.

Kako se navodi, ve}ina naslaga dijamanata nalazi se unutar vulkanskih stena koje su brzo "izbacile" dijamante iz unutra{wosti Zemqe na povr{inu.

Me|utim, da bi dijamanti po-

stali ru`i~asti ili crveni, moraju da budu podvrgnuti intenzivnim silama sudaraju}ih tektonskih plo~a, koje uvijaju i savijaju wihove kristalne re{etke.

Na ovaj na~in se formira i ve}ina sme|ih dijamanata, a u Argajlu se ovaj proces dogodio pre oko 1,8 milijardi godina kada su se sudarile Zapadna Australija

i Severna Australija, pretvaraju}i nekada bezbojne dijamante u ru`i~aste.

Ovaj lanac doga|aja, prema studiji, sugeri{e da spojevi drevnih kontinenata mogu biti va`ni za pronala`ewe ru`i~astih dijamanata - i mogu voditi istra`ivawe ka drugim le`i{tima.

"Ve}ina naslaga dijamanata prona|ena je usred drevnih kontinenata. Argajl se nalazi na spoju dva od ovih drevnih kontinenata, a ovi rubovi su ~esto prekriveni peskom i zemqom, ostavqaju}i mogu}nost da sli~ni vulkani sa ru`i~astim dijamantima jo{ uvek stoje neotkriveni, ukqu~uju}i i u Australiju", rekao je Oliruk.

"Argajle se nalazi na spoju dva drevna kontinenata, a ovi rubovi ~esto su prekriveni peskom i zemqom, {to ostavqa mogu}nost da sli~ni vulkani bogati ru`i~astim dijamantima jo{ uvek nisu otkriveni", dodao je Oliruk.

SKANDALOZNO: Hrvatski

klub iz Kanbere slavi Ante Paveli}a

Klub uz to prodaje robu sa usta{kim sloganom "Za dom spremni!", koji je zabrawen ~ak i u Hrvatskoj.

Australijski Hrvatski klub u Kanberi dospeo je na stranice "Ej-Bi-Si wuza", jer je fudbalski klub "O'Konor najts" koji sponzori{u objavio na dru{tvenim mre`ama fotografije tima koji pozira ispod

u predgra|u Tarner, prodaje robu sa usta{kim sloganom "Za dom spremni!", koji je zabrawen ~ak i u Hrvatskoj.

Klub je 2016. godine morao da plati 63.000 dolara od{tete zbog diskriminacije ~oveka kojem su uskratili ~lanstvo, jer se usprotivio izlagawu usta{kih portreta, zastava i simbola.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

portreta Ante Paveli}a, vo|e usta{kog pokreta koji je sara|ivao s fa{isti~kim re`imima u Italiji i Nema~koj za vreme Drugog svetskog rata.

Ej-Bi-Si navodi re~i stru~waka antifa{isti~ke istra`iva~ke organizacije "Vajt rouz sosajeti" da je Paveli} odgovoran za genocid nad stotinama hiqada Srba, Jevreja i Roma za vreme postojawa Nezavisne Dr`ave Hrvatske.

Po{to su se pro{irile internetom, fotografije su uklowene sa svih stranica "O'Konor najtsa" na dru{tvenim mre`ama.

Uz to Australijski hrvatski klub,

Iz fudbalske asocijacije su poru~ili da su fotografije povu~ene ~im su saznali za slu~aj budu}i da ne toleri{u diskriminaciju, mr`wu ili nasiqe.

Portparol "Vajt rouz sosajetija" je pak rekao da su usta{ki simboli isticani i u drugim fudbalskim klubovima u Australiji – u Melburnu, Sidneju, Adelejdu, Nort Xilongu.

"Ovde postoje qudi koji se rado osvr}u na fa{isti~ki re`im. Ali kada slavite i normalizujete ovaj re`im, vi normalizujete poricawe genocida, vi feti{izujete fa{isti~ki militarizam", zakqu~ili su iz udru`ewa.

AUSTRALIJA U PRVIH DESET:

Hongkong nakon 53 godine vi{e nije najslobodnija ekonomija sveta

Hongkong je nakon 53 godine izgubio titulu najslobodnije ekonomije sveta, a wegovo mesto zauzeo je Singapur, saop{tio je kanadski Institut Frejzer.

Prvi put od po~etka merewa Indeksa ekonomske slobode u svetu 1970. godine je Hongkong pao sa prvog na drugo mesto, a o~ekuje se da }e narednih godina pasti jo{ ni`e na ovoj listi, prenosi CNBC

Objavqeni rezultati su zasnovani na

podacima iz 2021. godine.

Neki od kriterijuma koji slu`e za merewe Indeksa ekonomske slobode su lako}a me|unarodne trgovine, sloboda ulaska na tr`i{te i tr`i{nog nadmetawa ili kvalitet propisa za vo|ewe biznisa.

Indeks tako|e meri ekonomsku slobodu pojedinaca, odnosno wihovu mogu}nost da samostalno donose ekonomske odluke.

„Slu~aj Hongkonga je primer toga kako je ekonomska sloboda blisko povezana sa gra|anskom i politi~kom slobodom”, rekao je vi{i saradnik Instituta Frejzer, Metju Mi~el.

Iza pomenutih zemaqa se nalaze [vajcarska, Novi Zeland i SAD.

U prvih deset dr`ava sa najve}im ekonomskim slobodama su u{le i Irska, Danska, Australija, Velika Britanija i Kanada.

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

U Australiji se ina~e priprema zakon koji }e zabraniti kori{}ewe nacisti~kih simbola, {to je posledica najpre delovawa dru{tvenih i fudbalskih klubova hrvatske zajednice u Melburnu i Sidneju koji sve otvorenije slave usta{ki re`im.

Pored proslave godi{wice osnivawa

Nezavisne Dr`ave Hrvatske, svakog 10. aprila, {to redovno prati isticawe usta{kih zastava i simbola, postoje i sajtovi na kojima se prodaju raznorazni usta{ki suveniri, pa i majice i kape s likom Ante Paveli}a, bliskog saradnika Adolfa Hitlera.

I AUSTRALIJA PROFITIRA:

Cena uranijuma na svetskim tr`i{tima najve}a za 12 godina

Cena uranijuma je pro{le nedeqe na wujor{koj robnoj berzi NYMEX dostigla 65,5 dolara po funti (funta je otprilike 450 grama), {to je najvi{e u posledwih 12 godina.

Prema podacima Biznis insajdera, vrednost uranijuma ovog leta bele`i velike oscilacije.

Wegova vrednost je 27. juna po~ela da pada sa 56 dolara po funti na 42,5 dolara, koliko je zabele`eno 14. avgusta, a nakon toga je 24. avgusta porasla na 58,2 dolara po funti i nastavila rast na dana{wih 65,5 dolara po funti.

Glavni razlog za rast cena ovog metala je stalni rizik prilikom snabdevawa usled zao{trene politi~ke situacije u svetu, navodi portal Trejdink ekonomiks.

Rusija ima skoro 50 odsto udela polovi-

nu svetskog udela u obradi i oboga}ivawu uranijuma, a glavni proizvo|a~i su Kazahstan, Kanada i Australija. Uranijum se koristi pre svega kao gorivo u nuklearnim elektranama.

Premijer za zaborav

Pi{e:

Sa{a Jankovi},

Premijer Viktorije se povukao iz politike nakon devet godina vladavine. Endrjusovi skupi infrastrukturni projek-

jer }e ostati upam}en po mnogo ~emu. Gra|ani Viktorije nakon Endrjusovog odlaska sada su i zvani~no najzadu`eniji u Australiji, sa rastu}im i nezaustavqivim dugom. Wegovi skupi infrastrukturni projekti i lokdauni, ostavqaju Viktoriju sa bruto dugom nefinansijskog javnog sektora, za koji se predvi|a da }e prema{iti 239 milijardi (biliona) dolara do 2026-27. Ovo je u`asno vreme za zajmoprimce, jer su kamatne stope na najvi{em nivou u posledwih 15 godina. Viktorija }e sada morati da pla}a 8 milijardi dolara godi{we samo na ime kamata, i ima najve}i odnos duga u javnom sektoru u odnosu na prihod, od bilo koje savezne dr`ave. Samo je za vreme korone

prilikom za svoje proma{ene lokdaune okrivio Svetsku zdravstvenu organizaciju, koja im je navodno kasno javila da se virus {iri putem vazduha, a ne samo kapqi~no. Naravno, australijskim mejnstrim medijima to nije bilo ni{ta ~udno, jer su i oni bili deo te zvani~ne pandemijske politike. Wegova misija suzbijawa virusa bila je previsoka, jer je kreditni rejting Viktorije snizio za dva stepena od strane S&P Global Ratings. Endrjus je tako|e vodio i takozvanu politiku „velike izgradwe“ u koju je ubrizgao milijarde dolara u dr`avnu infrastrukturu, naravno isqu~ivo putem dodatnih zadu`ivawa. Iako je Viktorijancima doneo u`ivawe u prednostima novih puteva, mostova i tunela, oni }e ipak pla}ati ra~une u godinama koje dolaze. I ne zaboravimo i tro{kove kompenzacije od 380 miliona dolara, nakon {to je biv{i premijer otkazao Igre Komonvelta 2026.

„No}ni vukovi“ Australije zavr{ili

prvu fazu ideje spomenika

Moto klub „No}ni Vukovi“ iz Perta je veoma aktivna organizacija o kojoj su na{i ~itaoci ve} upoznati. Aktivniu na{oj zajednici, ali koordiniraju i sa bratskom ruskom zajednicom i drugim istoimenim moto-klubovima u Australiji, No}ni Vukovi Australija postoje od 2015. godine. Odeqewe u Pertu je zvani~no osnovano u oktobru 2018. godine, ima stalne ~lanove i mnogobrojne simpatizere i povremene aktiviste. Ve} izvesno vreme „No}ni Vukovi Perta“ su pokrenuli ideju i akciju izgradwe spomenika za sve `rtve od kada Srbija postoji do danas. Ovu ideju koja se me|u ~lanovima javila pre dve-tri godine, „No}ni Vukovi“ su pokrenuli u realizaciju pro{le godine. Zamisao ~lanova moto-kluba je odobrena od crkvene uprave parohije Svetog Save na skup{tinskoj sednici, kao i samo idejno re{ewe spomenika. Po wihovoj zamisli kamenoreza~ka radwa „Vrhovac“ iz Prwavora je izradila nacrt spomenika, koji }e biti ura|en od kamena iz Republike Srpske. Odobrewe za gradwu je tako|e dobijeno u City Vincent heritage.

ti i lokdauni, ostavqaju Viktoriju sa bruto dugom nefinansijskog javnog sektora, za koji se predvi|a da }e prema{iti 239 milijardi dolara do 202627. Viktorija je sada najzadu`enija savezna dr`ava.

Iako ve} ranije najavqena, neopoziva ostavka premijera Viktorije Danijela Endrjusa bila je vest bez presedana pro{log utorka. Mawe od godinu dana, nakon istorijske pobede na posledwim novembarskim izborima, Endrjusovo povla~ewe iz politike je ipak jedan od naj{okantnijih doga|aja u australijskoj politici posledwe decenije. Dva puna ~etvorogodi{wa mandata na ~elu Viktorije, i tre}i tek zapo~eti doneli su ovom politi~aru i slavu i prezir, posebno za vreme korone i kontroverznih 263 dana lokdauna. Iako }e mnogi po`eleti da ga {to pre zaborave, sada ve} biv{i viktorijski premi-

Endrjus pozajmio vi{e od 35 milijardi dolara, {to }e sa rastu}om kamatnom stopom naravno biti i mnogo vi{e za vra}awe. “Nije lak posao biti premijer ove dr`ave, i ne `alim se, ali to je samo ~iwenica“, govorio je Endrjus. Sude}i po wegovoj zaostav{tini sigurno da mu nije bilo lako, jer je Melburn i Viktoriju upisao u istoriju najzakqu~anijih mesta na planeti za vreme korone. To nikom {irom sveta jo{ nije uspelo, niti }e uspeti. Endrjus }e bez obzira na svoju popularnost biti i analiziran kao vladar, koji je {irio strahovladu i pla{io stanovni{tvo Viktorije, vi{e od dve godine svojom besciqnom i besmislenom politikom. ^ak je i wegov bliski prijateq i saradnik biv{i Viktorijski zdravstveni ~inovnik Bret Saton, nakon odlaska sa funkcije, priznao da su bili u zabludi {to se ti~e virusa. Saton je tom

Setimo se samo koliko je Endrjus imao simpatija za decu Viktorije i wihovo mentalno zdravqe, kada su de~ja igrali{ta i {kole bila zatvorena. Setimo se uvo|ewa besmislenih policijskih ~asova, kao u vreme najokrutnijih vojnih diktatura, i vremena kada je Melburn bio sablasno prazan i mrtav grad. Bio je ~ovek koji je svesno `rtvovao ekonomiju Viktorije i zdravqe wenih gra|ana, zarad nekakve fantomske borbe protiv nevidqivog neprijateqa. Biv{i premijer Viktorije ne mo`e biti upam}en po dobru, jer je Viktoriju u~inio siroma{nijom, a wenu svetsku reputaciju uni{tio gotovo do karikaturalnih razmera. Ne treba zaboraviti ni vreme kada je Melburn bio predmet sprdwe po celom svetu, zbog navodne borbe protiv pandemije. Rezultati wegove vladavine, naravno ne mogu se pripisati samo i iskqu~ivo wemu, jer idu na du{u i wegovim brojnim, vernim i bliskim saradnicima. Na kraju krajeva, ceh wegove vladavine pla}a}e i svi gra|ani Viktorije koji su ga podr`avali javno ili pre}utno. To je cena moderne politike, gde je odgovornost na kraju ipak kolektivna.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

Veliku pomo} u realizaciji ovog dela tj. ideje o spomeniku svim `rtvama pru`ili su Pol Papas iz Tecton Group Sydney i Boris Govedarica iz BG structural Engeenering, pokrenuti idejom da srpski narod zaslu`uje da ima svoje obele`je koje }e ga podse}ati na stradalni~ku istoriju i time ja~ati duh jedinstva i ponosa i podse}ati i u~iti mlade generacije na{ih iseqenika o velikoj istoriji na{eg naroda.

Ovu priliku koristimo da damo informacije broja ra~una na koji mo`e da se uplati donacija za izgradwu spomenika: ime NIGHT WOLVES MC WA INC., BSB: 086006, Acc: 847003792. Mira Dragovi}

Melburn

Vi{ak ukrajinskih poqoprivrednih proizvoda doveo je do tr`i{nog obarawa cena, {to je razbesnelo proizvo|a~e u pet dr`ava EU

SEQA^KI BUNT U EVROPSKOJ UNIJI

Od na{eg dopisnika iz Evropske unije

Pi{e: Radomir Stefanovi}

Od po~etka rusko-ukrajinskog sukoba, Poqska je bila jedna od zemaqa koja je najvi{e podr`avala svog ukrajinskog suseda. Onda je izbila „p{eni~na kriza“, koja je vremenom eskalirala da bi se protekle nedeqe pretvorila u diplomatsku krizu.

Naime, poqske vlasti su pozvale ukrajinskog ambasadora Vasila Zvari~a da izraze protest zbog re~i ukrajinskog predsednika Zelenskog, koje je izrekao za govornicom Generalne skup{tine u UN, gde je kritikovao stav Var{ave u vezi sa ograni~ewima uvoza p{enice iz Ukrajine. Me|utim, nije sve zavr{eno na tome. Trzavice su nastavqene. Ubrzo,

oglasila se i Ukrajina pozvav{i Poqsku da zauzme „konstruktivan“ pristup u sporu oko ukrajinskog `ita. „Molimo na{e poqske prijateqe da ostave emocije po strani“, napisao je portparol ukrajinske diplomatije Oleg Nikolenko nakon {to je Var{ava objavila pozivawe ukrajinskog ambasadora. Ta~ka nije tu stavqena i ova nazovimo je „ping-pong“ diplomatija je nastavqena. Usledile su iznena|uju}e re~i premijera Poqske Mateu{a Moravjeckog koji je za medije izjavio: „Ukrajina se brani od brutalnog napada Rusije i ja razumem ovu situaciju, ali mi }emo braniti svoju zemqu. Hajde da vi{e ne {aqemo oru`je Ukrajini, sada da naoru`avamo Poqsku“. U zapadnim krugovima nastao je tajac, nakon ~ega je poqska vlada malo omek{ala stav, nagove{tavaju}i da }e ipak nastaviti da {aqe oru`je prema postoje}im ugovorima.

O~igledno, da je ovo vru} krompir sa kojim su se iznenada suo~ile pojedine vlade, Evropska unija i NATO pakt. Jer, u ovu pri~u o „p{eni~nom ratu“ nije ume{ana

samo Poqska ve} su na wenoj strani i Ma|arska, Slova~ka, Rumunija i Bugarska. Vi{ak ukrajinskih poqoprivredno-prehrambenih proizvoda doveo je do tr`i{nog obarawa cena, {to je razbesnelo proizvo|a~e u pet dr`ava EU koje su ve} o{te}ene porastom cena ve{ta~kog |ubriva. Stvaraju}i ekonomske, politi~ke i socijalne posledice po ove dr`ave. Me|utim, 15. septembra situacija je postala jo{ komplikovanija. Od tog dana, prestale su da va`e i nisu produ`ene mere Brisela kojim se ograni~avala prodaja ukrajinske p{enice, kukuruza, uqane repice i suncokreta na teritoriji Evropske unije. [to je izazvalo erupciju nezadovoqstva poqoprivrednih proizvo|a~a. Pogotovu u Rumuniji i Bugarskoj. Nakon {to je pre dve nedeqe Bugarski parlament ukinuo zabranu uvoza ukrajinske p{enice, zapo~eo je „otvoreni rat“ izme|u poqoprivrednika i vlade. Okupqeni u 25 organizacija, bugarski poqoprivrednici su organizovali 46 blokada puteva. Oni su postavili stotine traktora, poqoprivrednih ma{ina kako bi ometali saobra}aj na glavnim magistralnim putevima. Rumunija jo{ uvek nije uvela jednostranu zabranu uvoza, ali razgovori o ovom pitawu su u toku jer su veliki pritisci od strane trgova~kog lobija. Sa druge strane, vlade Poqske, Ma|arske i Slova~ke bile su mnogo pragmati~nije. One su se oglu{ile o stav Brisela i pri~e o „slobodnom zajedni~kom tr`i{tu“ i nastavile po starom. Slova~ka se ograni~ila na produ`ewe zabrane uvoza p{enice, uqane repice i suncokreta, ali su zato

SEDAM GODINA I MILIJARDE KILOMETARA

Poqska i Ma|arska oti{le daqe: Var{ava je pro{irila zabranu na bra{no i sto~nu hranu, dok je Budimpe{ta pro{irila listu na jo{ 25 prehrambenih proizvoda, ukqu~uju}i meso. Na sve ovo, Ukrajina kao tre}a strana u ovoj pri~i odlu~ila je da podnese `albu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) nakon {to su Poqska, Slova~ka i Ma|arska odlu~ile da jednostrano produ`e zabranu uvoza wenih `itarica.

Dakle, u jeku ratnog sukoba u redovima zapadnog bloka javile su se ozbiqne pukotine. Oni koji prate evropska politi~ka zbivawa, zna-

Nasina letelica kona~no donela uzorke iz svemira

Nakon {to je tokom sedam godina pre{la milijarde kilometara kako bi prikupila uzorke iz svemira, Nasina letelica kona~no se spustila na Zemqino tlo.

Nasina misija Oziris-Reks kona~no je, posle puta duga~kog oko 6,5 milijardi kilometara, donela dragoceni sadr`aj za ispitivawe. Svemirska letelica je uspe{no izbacila kapsulu koja sadr`i uzorke asteroidnog kamena dok je prolazila u krugu od oko 100.000 kilometara od povr{ine na{e planete, saop{tili su zvani~nici Nase.

U kanisteru bi trebalo da se nalazi kamewe i drugi materijal u koli~ini od otprilike {oqe za kafu, a koji je sakupqen sa asteroida Benu.

Ta „porcija svemirskog kamewa“ obele`i}e najve}e uzimawe vanzemaqskog materijala otkako su astronauti Apola doneli delove Meseca ku}i, i kulminaciju Nasinog prvog poku{aja da dopremi uzorke asteroida na Zemqu, pi{e portal npr.org.

Asteroidi predstavqaju prvobitni „gra|evinski materijal" iz na{eg ranog Sun~evog sistema, „neokaqani su“ planetarnim procesima ili prisustvom `ivih bi}a. Kao takvi, mogli bi nau~nicima ponuditi prozor u vrstu hemijskih i drugih procesa koji su mogli dovesti do `ivota na na{oj planeti.

Ali da bi se to dogodilo, taj kanister je morao sam da pre|e posledwu deonicu

svog putovawa. Da bi to izveo, morao je da izdr`i temperature toplije od lave i da uspori pre nego {to je sleteo u pustiwu Velikog slanog jezera u Juti.

Nakon sletewa, ~lanovi tima nose uzorke u Nasin svemirski centar Xonson u Hjustonu u Teksasu, gde se nalazi skladi{te uzoraka iz svemira poput Mese~evog kamewa. U utorak, ako sve pro|e kako treba, otvori}e kanister u specijalnoj laboratoriji.

Plan je da se deo uzorka uskladi{ti kako bi i budu}e generacije nau~nika mogle da prou~avaju ove uzorke naprednijim alatima — ba{ kao {to nau~nici i danas prou~avaju mese~eve stene koje su Apolo astronauti doneli pre mnogo decenija.

ju {ta se iza „brda vaqa“. Poqskoj se pribli`avaju parlamentarni izbori, zakazani za 15. oktobar, a u Slova~koj }e se 30. septembra odr`ati vanredni parlamentarni izbori. I u jednoj i u drugoj zemqi vladaju}e partije u krugovima poqoprivrednika imaju zna~ajnu bira~ku bazu. I one to ne `ele da prokockaju. Danas u EU ima 9,2 miliona poqoprivrednika i vi{e od 10 miliona poqoprivrednih gazdinstava. Oni predstavqaju zna~ajnu ekonomsku i politi~ku snagu, koja se budi i koja jo{ uvek nije rekla svoje. Zbog toga u Briselu i strahuju.

MALA GOSPOJINA - SLAVA KOLA SRPSKIH SESTARA SVETE TROJICE U BRANZVIKU

U nedequ, 24. septembra 2023. godine, sve~ano je proslavqena slava KSS "Majka Jevrosima" pri hramu Svete Trojice u Branzviku.Svetom arhijerejskom liturgijom na~alstvovao je Episkop australijsko-novozelandski Siluan uz saslu`ewe sve{tenstva i sve{tenomona{tva arhijerejskog namesni{tva melburnsko-adelejdskog. Na liturgiji je odgovarao me{oviti hor ovog hrama, a u Oltaru prislu`ivali su ~te~evi iz namesni{tva.

Kup Xorxa Samiosa odr`an u Pertu

Rva~ko takmi~ewe pod nazivom George Samios Cup 2023 odr`ano je u nedequ, 17. septembra u sportskom kompleksu HBF Stadium. Takmi~ewe se odr`ava u znak se}awa na prvog pionira osniva~a rvawa u Zapadnoj Australiji g. Xorxa Samiosa (George Samios) koji je svoje prve korake u rvawu napravio u Zapadnoj Australiji dolaskom iz wegove rodne Gr~ke.

Xorx Samios je bio menaxer reprezentacije Australije na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968., a za reprezentaciju Australije je nastupao na Olimpijskim igrama 1948. u Londonu. G. Samios je bio veliki sportski ambasador, i u wegovu se ~ast se odr`ava memorijalno takmi~ewe u rvawu koje okupqa najboqe juniore i seniore iz Zapadne Australije. Takmi~ewe je okupilo oko 100 rva~a iz 7 klubova Zapadne Australije. Borbe su se odvijale na dve olimpijske struwa~e i pokazan je veliki napredak svih rva~a koji su se takmi~ili a koji `ele da se prikqu~e zemqama koje su vode}e u rvawu u svijetu.

Kao nacionalni trener sam posmatrao me~eve i vodio evidenciju o rva~ima koji su talentovani i koji bi mogli u}i u reprezentaciju Australije. Bio sam zamoqen da budem i sudija tokom me~eva na struwa~i jer neki od sudija nisu mogli do}i. @elio bih vam re}i da sam vi{e nego zadovoqan nastupom moga kluba Vukovi koji je veoma impresivno nastupio i koji je pokazao da je jedan od najboqih u Australiji i Okeaniji. @elio bih pohvaliti moga velikog druga i trenera Sa{u Podini}a koji je ina~e sa Romanije i ~ija se k}erka Bojana Podini} veoma hrabro borila i medaqa joj je izmakla odlukom sudijskog kriterijuma. @elio bih specijalno napomenuti na{eg velikog juniora koji se zove Mejson Lukas a nadimak mu je Terminator. Mejson ima 8 godina i prosto je pomeo protivnike u svojoj kategoriji. Wegova uzrasna skupina je 8-9 godina i svaki put osvoji zlatnu medaqu. On je de~ak koji redovno trenira, a wegov tata je napravio za wega malu salu sa struwa~om koja mu poma`e da ostvari svoje velike rezultate. Osvojio je zlatnu medaqu i to vi{e nego zaslu`eno.

Jadranko Te{anovi}, Pert

Po zaamvonoj molitvi Preosve}eni Vladika je osvetio slavsko `ito i prelomio slavski kola~. Doma}ica slave za ovu godinu bila je sestra Milka Damjanac, a za slede}u godinu se primila sestra Jelka Popi}. Na Svetoj arhijerejskoj liturgiji besedio je Preosve}eni Episkop Siluan na temu Jevan|eqa i praznika.Po{to se u ovaj dan praznuje Sveti starac Siluan Atonski, nebeski za{titnik Episkopa Siluana, arhijerejski namesnik melburnski protojerej-stavrofor Petar Damwanovi} je u ime parohijana ovog hrama predao prigodan poklon na{em Episkopu, rezbareni ru~ni krst, posle ~ega su proto|akoni proizneli mnogoqetstvo Episkopu.

Po Svetoj Liturgiji poslu`ena je trpeza qubavi koju je pripremilo Kolo srpskih sestara na ~elu sa predsednicom Verom Kilibardom. U ime prisutnog naroda Episkopa je prigodnim re~ima pozdravio stare{ina hrama protojerej-stavrofor Milorad Lon~ar. Episkop se na kraju jo{ jednom obratio prisutnima, ~estitaju}i sestrama KSS wihovu slavu i zahvaliv{i se na ukazanoj qubavi i pa`wi, rekav{i da je Presveta Bogorodica najboqi primer i uzor dat ne samo `enskom rodu, ve} celokupnom qudskom rodu kako i na koji na~in treba da se `ivi po Hristu i Wegovom svetom Jevan|equ.

Izvor: Mitropolija ANZ

SLAVA

HRAMA BRANZVIKU

AMBASADOR STEFANOVI] U POSETI

Ambasador Republike Srbije u Australiji Rade Stefanovi}, koji je na nerezidencijalnoj osnovi akreditovan i na Novom Zelandu, boravio je od 14. do 20. septembra o.g. u ovoj dr`avi.

Pored radnih sastanaka u Velingtonu, ambasador Stefanovi} je 16. septembra prisustvovao sve~anom otvarawu prve dopunske {kole srpskog jezika u Oklandu, koja funkcioni{e u okviru Srpskog obrazovnog centra.

Nakon sprovedene procedure verifikacije od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije i odluke o anga`ovawu prvog honorarnog nastavnika na Novom Zelandu, gospo|e Sawe Zub~i} @ili}, u Oklandu, u {kolskoj 2023. godini, formalno je po~ela da funkcioni{e prva dopunska {kola srpskog jezika u ovoj zemqi, u kojoj se nastava odr`ava po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Uz podr{ku Ambasade Srbije u Kanberi i Ministarstva prosvete Republike Srbije, u {kolskoj 2023.

godini formirane su prve tri grupe, sa ukupno 49 u~enika (mla|a –19, sredwa – 18, starija – 12).

Tokom posete {koli, ambasador Rade Stefanovi} razgovarao je sa u~enicima i roditeqima, a, nakon prigodne priredbe, ambasador je u~enicima uru~io |a~ke kwi`ice, a nastavniku dnevnik rada.

U svom obra}awu, ambasador je istakao va`nost o~uvawa srpskog jezika i pisma – ne samo kao sredstva komunikacije, ve} i kao sredstva identifikacije nacionalne pripadnosti, te upoznao sa merama koje Republika Srbija preduzima u ciqu razvijawa ~vr{}ih i trajnih veza dijaspore sa mati~nom dr`avom, kroz u~ewe srpskog jezika i upoznavawe sa najvrednijim delima srpske kulturne ba{tine. Posebno je zahvalio na posve}enosti i |aka i wihovih roditeqa, odnosno spremnosti da redovno poha|aju nastavu i u~e po programu koji je resorno ministarstvo Republike Srbije propisalo za obrazovno-vaspitni rad u inostranstvu, ali i crkveno-{kolskoj op{tini –

koja je, ustupaju}i prostor, pomogla realizaciju nastave.

Odvojeno je organizovan i radni sastanak ambasadora sa hono-

rarnim nastavnikom, tokom kojeg je razgovarano o administrativno-tehni~kim pitawima i modalitetima daqe komunikacije i saradwe. Poseban akcenat stavqen je na prikupqawe prijava za narednu {kolsku godinu, kao i ~iwenicu da je neformalno ve} po~ela sa radom i grupa u Hamiltonu, ~ije se formalno ukqu~ivawe u ovaj program o~ekuje u {kolskoj 2024. godini.

Ambasada Republike u Kanberi nastavqa anga`ovawe u ovoj oblasti, te o~ekuje da se u narednoj {kolskoj godini formiraju nove grupe u~enika i u Australiji – ukqu~uju}i i Melburn i Kanberu.

ODR@ANA KOTLI]IJADA U KIZBARI

U organizaciji Crkvene op{tine Sv. Arhi|akon Stefan u Kizbari, odr`ana je Kotli}ijada odnosno takmi~ewe u kuvawu kotli}a. Ovaj veoma zanimqiv doga|aj uprili~en je u subotu, 23. septembra teku}e godine. Iako je ovakvo takmi~ewe odr`ano po prvi put, zna~ajno je privuklo pa`wu mnogih parohijana ove parohije kao i Srba iz drugih krajeva Melburna i okoline.

Za samo takmi~ewe prijavqeno je 20 ekipa, koje su brojale po petdo {est ~lanova u proseku. Imena ekipa su slede}a: 1. Na Ka{iku; 2. Dragan i Dru{tvo; 3. Joks, 4. SSC; 5. Zapr{ka; 6. [tuka; 7. [aran; 8. Smu|; 9; Lubari; 10. Ravanica; 11. Neretva; 12. Debeli Brkovi; 13. Gurmani; 14. Papri~adi; 15. Dva Debela i Mr{avi; 16. Peterac; 17. Ribarsko Dru{tvo Somovi; 18. Otpisani; 19. Helas; 20. Bumerang Radio.

Nagrade za prvih 5 mjesta su bile:

l Prvo mesto: ra`aw, ro{tiq, kotli}, tawira~a, sa~ i drugi pribor, poklon Branka Tadi}a i Sr|ana Staki}a;

l Drugo mesto: Ohridski Prolog Svetog Vladike Nikolaja Velimirovi}a, poklon Crkvene op{tine Sv. Arhi|akon Stefan;

l Tre}e mesto: Kotli}, poklon od „Na{ Supermarket“;Eping

l ^etvrto mesto: nagrada od „Tamaras Trejd“, vlasnik Dra`en @upan~i}

l Peto mesto: dve karte za „Goci Bend“, poklon organizatora

Prvo mesto osvojila je ekipa pod nazivom: Lubari

Drugo mesto pripalo je ekipi: Papri~adi

Tre}e mesto pripalo je ekipi: Otpisani

^etvrto mesto zauzela je ekipa: Srpski Sportski Centar i

Peto mesto osvojila je ekipa: Peterac.

Ceo proces ocewivawa zgotovqenih jela, obavqen je veoma profesionalno. Sedam ~lanova `irija, sastavqen od stru~waka i amatera, koji vole dobru hranu, ocenio je ova jela, svako prema svome ukusu. Kona~an zbir ocena dao je gore navedene pobednike. Treba ista}i da ~lanovi `irija nisu imali znawe o tome kome pripada koje jelo.

Usledilo je progla{ewe pobednika. Protojereji Milorad Lon~ar i Aleksandar Savi} u~estvovali su u progla{ewu pobednika. Obra}aju}i se prisutnima, prota Milorad je izrazio dobrodo{licu proti Aleksandru i wegovoj porodici. Naglasio je da je prota Aleksandar do{ao da nastavi svoju pastirsku slu`bu u na{oj parohiji, gde je ranije slu`bovao dve godine. Sve prisutne uveseqavao je orkestar „Pozitivna energija“.

Kolo srpskih sestara, uz podr{ku ~lanova Crkvenog odbora, pripremalo je ru~ak za sve prisutne. Vidno je bilo zadovoqstvo i u~esnika u takmi~ewu a i svih prisutnih zbog ovog uspe{nog dana. Nekako je svima bilo jasno da }e ovo izuzetno i zanimqivo dru`ewe nastaviti narednih godina.

Bratislav Kuribak

Humanitarni Mundobasket u Adelejdu

Protekle dve nedeqe tokom Svetskog prvenstva u ko{arci koje se ve}im delom odr`avalo u Manili i gde je na{a reprezentacija do{la do srebrnog odli~ja, humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ je vodila akciju humanitarnog gledawa utakmica, pod nazivom "MUNDOBASKET IZ BLOKA".

Tom prilikom su se i volonteri ove organizacije iz Adelejda aktivirali i uz pomo} prijateqa pridru`ili ovoj akciji.

Prva utakmica protiv reprezentacije Kine, zatim iznenadni poraz od Italijana i zavr{na, to jest, finalna utakmica protiv reprezentacije Nema~ke su bile utakmice direktno preno{ene na velikom platnu. Na ta tri okupqawa prikupqeno je 3.745 australijskih dolara, prvenstveno zahvaquju}i vernim prijateqima organizacije Srbi za Srbe, koji su organizovali i donirali hranu za sve prisutne, kao i svim posetiocima koji su u`ivali tom prilikom i svojim nesebi~nim donacijama uticali na kona~nu cifru.

Posebnu zahvalnost dugujemo qubaznom osobqu restorana

„BALKAN EKSPRES“ i Upravi Crkvene op{tine Sv.Sava Vudvil Park, koji su nam ustupili svoje prostorije za ove doga|aje. Zatim, vrednim ~lanovima Kola Srpskih Sestara "Sveta Jelena", koje su za finalnu utakmicu ispekle 120 krofni.

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe od 2005. godine poma`e socijalno ugro`enim vi{e~lanim porodicama {irom Balkana, koje oskudevaju u osnovnim uslovima za `ivot. Organizacija je registrovana u Australiji, Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i jo{ sedam zemaqa u svetu. Iz organizacije

se poru~uje da su upravo pokrenuli apel za porodicu Novakovi} iz Patkova~e kod Bijeqine. Porodica Novakovi} ~ine otac i majka sa troje dece sa posebnim potrebama. Uslovi u kojima `ive se sastoje od neadekvatnog kupatila i nedostatka kreveta, preko ogromne vlage i napuklih prozora, do buba {vaba i muva koje u velikim brojkama doprinose sablasnim uslovima. Da ne pomiwemo da im kablovi do ku}e prolaze kroz grawe, pa bilo kakvo nevreme mo`e haos da napravi!

Porodici Novakovi} treba pomo} svih nas. Stoga iz organizacije upu}uju apel svim qudima dobre voqe da doniraju prema svojim mogu}nostima skenirawem ispod navedenog QR koda ili direktno

na ra~un organizacije. Rad organizacije se isto mo`e podr`ati pretplatom na redovne mese~ne donacije, {to bi omogu}ilo da od organizacije stigne pomo} jo{ ve}em broju socijalno ugro`enih familija u Matici. Organizacija trenutno ima vi{e od 1500 familija sa decom na listi ~ekawa koji oskudevaju u osnovnim uslovima za `ivot.

Donirawem iz Australije se ostvaruju poreske beneficije. Slede}e humanitarno dru`ewe zakazano je ve} za 7. oktobar, kad se u prostorijama Crkvene Op{tine Sv.Sava u Vudvil Parku odr`ava tradicionalni peti po redu stonoteniski turnir, pod nazivom “Stoni Tenis Iz Bloka”.

Vi{e informacija o humanitarnom radu organizacije i transparentnosti kao i sve na~ine kako podr`ati humanitarni rad organizacije mogu se prona}i na veb sajtu organizacija https://www. srbizasrbe.org/.

Donacije

BSB: 032-278

Account No: 878615

Recipient: Serbs for Serbs Inc. Bank: Westpac.

Memorandum

SANU iz 1986:

@eleli ravnopravnost za Srbiju, optu`eni za nacionalizam

Kada se, 24. septembra 1986, pojavio ovaj dokument kome je bio ciq da Srbiju izvu~e iz krize i da je oja~a, secesionisti nisu birali sredstva, tvrdio je akademik Vasilije Kresti}.

Ono {to je u javnosti postalo poznato kao Memorandum SANU predstavqa nacrt dokumenta koji je izradio odbor od 16 ~lanova Srpske akademije nauka i umetnosti, u periodu od 1985. do 1986. godine. Na dan, 24. septembra 1986, jedna od nezavr{enih verzija nacrta objavqena je u "Ve~erwim novostima". U Memorandumu se tvrdi da je Josip Broz Tito zna~ajno oslabio SR Srbiju stvarawem autonomnih pokrajina Vojvodina i Kosovo, i navedeno je da ni{ta sli~no ne postoji u ostalim jugoslovenskim republikama.

Dokument se sastoji od dva dela, od kojih je prvi naslovqen kao "Kriza jugoslovenske privrede i dru{tva", a drugi kao "Polo`aj Srbije i srpskog naroda". Prvi deo se odnosi na procese ekonomske i politi~ke procese fragmentacije Jugoslavije, koji su usledili nakon dono{ewa ustava iz 1974. godine, drugi deo se osvr}e na neravnopravni, zaista inferiorni status Socijalisti~ke Republike Srbije u SFRJ i na polo`aj Srba u tada{woj SR Hrvatskoj, kao i na podru~ju SAP Kosovo i Metohija.

Ina~e, akademik Kosta Mihailovi} pru`io je doprinos na poqu ekonomije, Mihailo Markovi} (kasniji predsednik Socijalisti~ke partije Srbije) u oblasti danas zaboravqenog samoupravqawa, a Vasilije Kresti} se bavio polo`ajem Srba u Hrvatskoj.

ZA RAVNOPRAVNOST SRBIJE

UNUTAR JUGOSLAVIJE

Memorandum je zvani~no osu|en 1986. od strane Vlade SFRJ i Vlade SR Srbije zbog "podsticawa nacionalizma". Fakti~ki je odmah zapo~eo niz napada na ovaj dokument i wegove autore, pa i na samu Srpsku

akademiju, prete`no iz Hrvatske. Ovi napadi }e kasnije kulminirati tvrdwom da je pojava Memoranduma "kqu~ni momenat u raspadu Jugoslavije".

Zapravo, odluka da se on sa~ini bila je izraz i posledica krize u koju su zapale Srbija i Jugoslavija posle dono{ewu Ustava iz 1974.

"Bilo je vidqivo da se uru{ava federativni sistem," primetio je kasnije akademik Kresti}, "ali i sama Jugoslavija, da dve severozapadne republike nastoje da uspostave konfederaciju ili asimetri~nu federaciju, ~ime su pripremale teren za secesiju, za razbijawe zajedni~ke dr`ave."

"Slute}i zlo do kojeg }e dovesti raspad Jugoslavije," dodaje Kresti}, "akademici su hteli da sa~uvaju Jugoslaviju u federativnim okvirima, u kojima bi Srbija bila potpuno ravnopravna sa ostalim federativnim jedinicama i ne bi bila podre|ena i obesna`ena autonomnim pokrajinama."

ZAPADNE SILE SU SE OBRU[ILE NA SRBE I SRBIJU

Posebno je apsurdno {to su naj`e{}i kriti~ari u Memorandumu prepoznali "srpski nacionalni program".

Tako|e, u Memorandumu se nigde ne pomiwe fantomska "Velika Srbija".

Ovaj dokument se, naprotiv, zala`e za o~uvawe Jugoslavije. Kako je naglasio Kresti}: "Memorandumom nije zagovarano ru{ewe ve} o~uvawe Jugoslavije. Onima koji su odlu~ili da napuste Jugoslaviju, a to su Hrvatska i Slovenija, zato je i zasmetao Memorandum, zato su ga i napadali, a i daqe ga napadaju. Time oni be`e od sopstvene odgovornosti za raspad Jugoslavije i za svu tragediju koja je nastala zbog raspada. U kritikama koje izri~u o Memorandumu, oni se ne dr`e teksta tog dokumenta, ve} mu proizvoqno dodaju ono {to u wemu nema, izmi{qaju, falsifikuju i bezo~no la`u."

Iza ovih doga|aja su stajale iste one sile koje su na koncu razbile Jugoslaviju:

"Kada su zapadne sile odlu~ile da razore Jugoslaviju, svom silinom i svim sredstvima okomile su se na Srbiju i Srbe, zato {to su, za razliku od severozapadnih republika, bili protiv razbijawa zajedni~ke dr`ave", uo~ava Kresti}.

"Srbija i Srbi su `igosani kao glavni krivci za sva zlodela koja su se de{avala na tlu Jugoslavije. I SANU se sa Memorandumom na{la na udaru bezobzirnih kritika, pa su optu`eni kao ideolo{ki predvodnici velikosrpskih planova."

KO SE BOJI MEMORANDUMA?

U Memorandumu je napravqena jedna relativno objektivna analiza stawa koje je tada vladalo u Jugoslaviji.

Glavna teza ovog dokumenta je bila tvrdwa da decentralizacija neminovno vodi raspadu Jugoslavije, a da su Srbi najvi{e diskriminisani tada{wim ustavnim ure|ewem Jugoslavije.

Upravo na to su, prime}uje Kresti}, reagovali secesionisti i nacionalisti iz drugih jugoslovenskih republika, koji nisu birali sredstva da onemogu}e izvla~ewe Srbije iz krize:

"Kada je osvanuo Memorandum, kome je bio ciq da Srbiju izvu~e iz krize i da je oja~a, secesionisti nisu birali sredstva. Oni wime nisu bili samo iznena|eni, ve} i zapla{eni. Shvatili su da je u Srbiji na pomolu zaokret, da Srbija vi{e nije spremna na }utawe i na te{ke nepravde koje su joj nametnute. Ne `ele}i da dozvole Srbiji da mewa po wu pogubne odnose, odlu~ni da je zaustave u tra`ewu izlaza iz krize, koju je zahtevao Memorandum, okomili su se na wega gebelsovskim la`ima."

VE[TA MANIPULACIJA

Sa takvim napadima se nastavilo i kasnije, posle razbijawa Jugoslavije, sve do danas. Verovatno je u tome najdaqe oti{ao biv{i admiral hrvatske vojske Davor Domazet Lo{o, sa tvrdwom da postoji jo{ jedan, ali potpuno tajni dokument - Memorandum 2 - koga je on, navodno, "dr`ao u rukama".

"Mu~no je {to je Domazet morao da la`e kako je dr`ao u rukama Memorandum 2", ka`e novinar Ratko Dmitrovi}. "Nije ga dr`ao, jer tako ne{to, na`alost, ne postoji. SANU je od tada potpuno pacifikovana i razumno je zapitati se ~emu i kome ta institucija uop{te slu`i. Od tada nema u javnosti Srbije ni jednog stava SANU o doga|awima u srpskom dru{tvu, nema kriti~kog sagledavawa, ocene ni preporuke."

Posle Memoranduma, ova najva`nija kulturna i nau~na institucija, ka`e Dmitrovi}, nalazi se "u nekoj vrsti ku}nog pritvora": "Od udarca zadobijenog ve{tom manipulacijom tajne policije oko Memoranduma, SANU se jo{ nije oporavila. Neko joj ne dozvoqava da se oporavi."

Pola veka od jedne od najve}ih avionskih nesre}a u biv{oj SFRJ

Pre 50 godina 11. septembra

1973. na planini Maganik, dogodila se jedna od najve}ih avionskih nesre}a na ovim prostorima, kada je Karavela JAT-a tipa

SE-210 na letu Skopqe – Titograd udarila u planinski vrh

Babin zub.

Niko od 35 putnika i {est ~lanova posade nije pre`iveo stravi~nu eksploziju, a identifikacija poginulih trajala je punih 10 dana. I pored toga identifikovano je svega 26 tela. Wih su sahranile porodice, dok su ostaci ostalih putnika i ~lanova posade pokopani u zajedni~koj grobnici na podgori~kom grobqu ^epurci. Me|u putnicima bilo je dece,

starijih, |aka, vojnika, profesora, radnika. Bilo je svih – Crnogoraca, Srba, Makedonaca, Albanaca. Skupa su sleteli u smrt, u vrletima masiva planine Maganik. JAT-ovom Karavelom upravqao je @ika Magli}. Tokom nadletawa iznad Mojkovca u tom mestu nije radio tzv. radio-far. Zato se u komunikaciju sa pilotom ukqu~ila kontrola leta u Golubovcima, jer je ve} bilo vreme da Karavela po~ne da sle}e.

Veza sa avionom se, me|utim, prekinula u 10.21 ~asova. Istragom je utvr|eno da su kontrolori leta u tada{wem Titogradu svoj posao obavili po propisima, pa nije tra`ena ni~ija odgovornost

za tragediju. Posle tragedije, ostala je pretpostavka da je pilot Magli} vrh Babin zub video u posledwem trenutku i da je poku{ao

da digne avion, ali u tome nije uspeo. Karavela je udarila u liticu repnim delom i u eksploziji se naprosto raspala.

Palata SANU u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu

Maganik

Republika Singapur – najmawa dr`ava u jugoisto~noj Aziji

Ukoliko bismo tragali za re~ju koja bi najpotpunije opisala Singapur, brzo bismo okon~ali potragu i odlu~ili se za: jedinstvenost. Grad-dr`ava u srcu jugoisto~ne Azije, Republika Singapur svojom dinamikom i kosmopolitizmom vekovima ujediwuje moderno i tradicionalno, bivaju}i most izme|u istoka i zapada.

Samom zastavom {aqe jasnu poruku: pet zvezdica usmerenih na mir, pravdu, progres, demokratiju i jednakost, dok mesec na woj ozna~ava mladu naciju u napretku. Putovawe u Singapur sigurno mo`e biti prava atrakcija, stoga evo nekoliko korisnih informacija o ovoj prelepoj zemqi.

OP[TE ODLIKE I ISTORIJSKI

OSVRT NA SINGAPUR

Sam naziv Singapur poti~e od sankritske slo`enice – singa, {to zna~i lav, i pura, odnosno grad, te nije slu~ajno {to ga nazivaju gradom lavova. Oblakoderi, moderne gra|evine, javni i zabavni parkovi, {oping centri deo su ponude ovog metropolisa koji iako po povr{ini veoma mali (oko 710 kvadratnih kilometara), jeste gusto naseqen, sa preko pet miliona stanovnika. Ova informacija Singapur ~ini najnaseqenijom dr`avom na svetu, nakon Monaka. Istorijski sagledavaju}i Singapur, zanimqiva je ~iwenica da je isto~noindijska kompanija Britanije 1819. na ostrvu osnovala trgova~ku bazu, pa je Singapur postao jedan od najva`nijih komercijalnih i vojnih centara Velike Britanije. Posle japanske okupacije u Drugom svetskom ratu, ponovnog povratka pod upravu Britanije (1945), ujediwewa sa Malajskom Federacijom, Sabahom i Saravakom kako bi se formirala Malezija (1963), Singapur je 1965. godine postao nezavisna republika.

PUTOVAWE U SINGAPUR – DOLAZAK DO VELELEPNE AZIJSKE DR@AVE

Po~etni savet oko putovawa u ovu dr`avu ti~e se vremenskih uslova – Republika Singapur je u neposrednoj blizini ekvatora, te je vreme tamo uglavnom sun~ano, a najvi{e ki{e pada tokom monsuna, od novembra do januara, pa nije lo{e to imati na umu i put isplanirati za period posle Nove godine, ili najkasnije do jeseni.

Stanovnici Singapura lako nalaze na~in da se bore sa toplotom – svaki zatvoren prostor je klimatizovan, bilo da je re~ o stambenom prostoru, radnom mestu, metrou ili tunelu. Va`na informacija srpskim dr`avqanima je da za boravak u Singapuru do 30 dana nije potrebna viza. I naj{turiji obilazak grada pojasni}e posetiocima da je re~ o veoma bogatom i veoma ure|enom mestu – zgrade su uglavnom novijeg datuma, mahom u staklu, ~iste, bez ispisanih grafita. Same ulice svedo~e o razvijenoj svesti prema ~isto}i, {to je posledica stroge primene krutih i rigoroznih pravila.

@vaka}e gume se u Singapuru kupuju u apoteci i nu`no je ostaviti li~ne podatke pri kupovini i naravno da je zabraweno bacati ih po ulici, {tavi{e ka`wivo je isto kao i bacawe papira. Tako|e, me|u postupcima koji se strogo ka`wavaju spada i nepu{tawe vode u toaletu. U odnosu na ve}inu svetskih

metropola, Republika Singapur je izuzetno bezbedna, sa veoma niskom stopom kriminala. Va`no je obratiti pa`wu na pona{awe jer se ka`wava i prela`ewe ulice mimo pe{a~kog prelaza, a neprihvatqivo je jesti i piti na ulici ili u javnom prevozu.

BORAVAK U SINGAPURU

Ulice Singapura su ~iste, {iroke, pune tropskog zelenila, a saobra}aj je intenzivan i naj~e{}e mo`emo videti luksuzne automobile. Ono {to je specifi~no za saobra}aj jesu ~iste gume automobila – gume se redovno peru kako se ne bi naru{ila ~isto}a zemqe. U naru{avawe reda i mira spada i vo`wa bicikla po nepredvi|enim mestima, i tako|e se ka`wava. Mimo kr{ewa pravila, kretawe po Singapuru se odvija neometano – javni prevoz je me|u najboqim na svetu, vo`wa taksijem nije skupa, a taksisti su po{teni. Najboqi oblik javnog transporta je metro, ali svakako da je najpreporu~qivije obilaziti pe{ke.

KVARTOVI I DISTRIKTI SINGAPURA

Ukupno 18 stabala rasko{nih kro{wi predstavqa ”ekolo{ke motore” koji sakupqaju solarnu energiju i osvetqavaju grad no}u, a deo su Ju`ne ba{te koja se prostire na 54 hektara

Nekima poznat i kao mikrokosmos Azije, Republika Singapur je nastawena Kinezima, Indijcima, Malajcima i drugim nacijama iz svih krajeva sveta, a u egzoti~noj ponudi hrane predstavqa spoj indijskog, kineskog i malajskog uticaja. Stoga nije ~udno {to u svojoj gustoj naseqenosti, Singapur obuhvata razli~ite kvartove.

SINGAPUR PLA@E – ODLI^NA

PRILIKA ZA LETWI ODMOR

Pla`a Palawan, sme{tena u samom centru ostrva, sa zadivquju}e ~istom vodom, belim peskom i palmama

Tropska klima omogu}ava da ma kada boravili u Singapuru (mimo pomenutih ki{nih perioda) imate mogu}nost da posetite neku od ostrvskih pla`a ju`no od grada i osetite ~ari mesta na kom se kupaju stanovnici ove zemqe. Kad je u pitawu Singapur pla`e na strani ostrva Sentosa su veoma `ivahne, a u zavisnosti od tipa u`ivawa koji vas privla~i mo`ete odlu~iti koju }ete posetiti. Najboqom smatraju pla`u Palawan, sme{tenu u samom centru ostrva, sa zadivquju}e ~istom vodom, belim peskom i palmama. Sa mnogobrojnim barovima i restoranima, nudi maksimalno opu{tawe, a na woj se nalaze vodeni park, piratski brod i most napravqen od konopca.

ATRAKCIJE U SINGAPURU

Ulice Singapura su ~iste, {iroke... Ono {to je specifi~no za saobra}aj jesu ~iste gume automobila – gume se redovno peru kako se ne bi naru{ila ~isto}a zemqe

Od egzoti~nijih ponuda tu je najvi{i vidikovac u Aziji (Carlsberg Sky Tower), azijski okeanarijum Underwater World, sa ~ijom ulaznicom mo`ete obi}i i Dolphin Lagoon i videti naj~uvenije trikove sa delfinima. Qubiteqima biqnog sveta bilo bi veoma interesantno da posete botani~ku ba{tu, koja predstavqa svojevrsnu izlo`bu orhideja – oko 600 vrsta orhideja pore|ano je po bojama i nijansama i to je zaista nesvakida{wi prizor. Ipak, mo`da bi najupe~atqivije bilo obi}i Nebeski park u okviru hotela Marina bay sands Marina koji se nalazi u ve{ta~kom zalivu u kojem su sme{teni neboderi ve}ine velikih kompanija. Nebeski park, koji se nalazi 200 metara iznad zaliva jeste arhitektonski podvig koji se prote`e du` tri hotelske kule (od 55 spratova) i zapravo je luksuzna oaza koja nudi divni panoramski uvid u Maleziju na severu, Indoneziju na jugu i na ceo Singapur.

Najve}a mana Singapura ogleda se u ~iwenici da je jedan od najskupqih gradova, pa je potrebno izdvojiti mnogo novca za put i boravak. S jedne strane ~ist grad prepun zelenila, a s druge strane grad veoma napredne tehnologije, susret sa Singapurom je susret sa sawanom sutra{wicom, a iskustvo sa idealnom budu}no{}u zapravo nema cenu.

KAKO SU DRUGI PISCI

GOVORILI O IVI ANDRI]U (1)

Zagonetka zvana Andri}

Ko je bio Ivo Andri}: Se}awa Me{e Selimovi}a, Zuke Xumhura, Milovana \ilasa...

„^udno je to interesovawe za pi{~ev `ivot“, govorio je Ivo Andri}. „Zar nisu dovoqne wegove kwige? Uostalom, neko zna i mo`e da pi{e o svom `ivotu, ja ne znam i ne mogu. Mada ni{ta nisam sakrio: sve je u mojim kwigama.“ O Andri}u, koji je nerado govorio o sebi i svom `ivotu, pri~ali su zato drugi. U nedavno objavqenoj kwizi „Ko je bio Andri}“, @aneta \uki} Peri{i} je sabrala zapise ~etrdesetak savremenika koji govore o svojim susretima sa ovim piscem, a iz wihovih razli~itih sudova, utisaka, ose}awa i iskustava, nude se mogu}i odgovori na „zagonetku zvanu Ivo Andri}“.

Kwiga Ko je bio Ivo Andri} predstavqa izbor autenti~nih se}awa na Ivu Andri} a iz ugla wegovih savremenika – {kolskih drugova, prijateqa, pisaca, diplomata, kolega, suseda, ro|aka, politi~ara, poznanika. Ova kwiga, koja hronolo{ki prati Andri}a od de~a~kih i mladala~kih dana, preko wegovih zrelih i profesionalno najuspe{nijih godina, pa sve do kona~nog kraja, ~ita se kao svojevrsni uzbudqiv biografski roman, sa stalnom promenom glasova i izmenama ta~ke gledi{ta u odnosu na glavni objekat odnosno glavnu temu – Ivu Andri}a. Ta polifonija vi|ewa jedne li~nosti, preplet razli~itih sudova, utisaka, ose}awa i iskustava, nudi mogu}e odgovore na zagonetku zvanu Ivo Andri}. Kroz re~i onih koji su ga mawe ili vi{e poznavali, kroz nepoznate i slikovite detaqe iz istorije Andri}evoga `ivota, ocrtavaju se obrisi wegovog lika, koji ~itaocima mo`e nekada biti jasan, o~igledan, predvidiv i o~ekivan, ponekad neuhvatqiv, nedosledan ili iznena|uju}, katkad zamaskiran, u svakom slu~aju – provokativan. Kwiga Ko je bio Ivo Andri} dragocen je izvor podataka ne samo o Ivi Andri}u, nego i o dru{tvenoj i politi~koj stvarnosti, jednako kao i svedo~anstvo o ulozi i zna~aju kwi`evnosti u vremenu u kojem je pisac `iveo i stvarao.

ME[A SELIMOVI] (1910-1982)

O IVI ANDRI]U:

Mada izgleda hladan i sebesam, kako ka`u Bosanci, Andri} je veoma dobar, plemenit i osjetqiv ~ovjek. Nemam prava da otkrivam neke wegove osobine i postupke, o kojima on nikad ne govori niti voli da ih iko drugi pomiwe, ali mogu re}i da mu oni ~ine ~ast kao ~ovjeku. Ina~e je prili~no zatvoren, toliko zatvoren, naro~ito prema

qudima koje ne poznaje dobro, da se brani svim i sva~im da kogod ne bi ~ak i poku{ao da prodre u wegov svijet i li~ni `ivot. Nedavno je jedan novinar nagovijestio niz svojih napisa o Andri}evom `ivotu, ~ak je odre|en i dan kad }e po~eti da se {tampa Andri}eva biografija, ~emu sam se ja veoma iznenadio, jer je to bilo suprotno od svega {to znam o Andri}u. I zaista, pro{li ponedeqak je pro{ao, biografija velikog pisca nije {tampana. Kad sam upitao Ivu, {ta je to bilo, odgovorio mi je ono {to sam mogao i sam znati, da je jedan novinar „sposoban i kulturan“ pokupio sve podatke o Andri}evom `ivotu, svugdje gdje je do wih mogao do}i, u novinama, u kwigama, u saop{tewima raznih qudi, i redakcija jednih novina je odlu~ila da to {tampa. Ali kad su do{li Andri}u da to odobri, on se nije saglasio, i pripremqeni materijal o wegovom `ivotu nije objavqen.

– ^udno je to interesovawe za pi{~ev `ivot – ka`e Andri}. – Zar nisu dovoqne wegove kwige? Uostalom, neko zna i mo`e da pi{e o svom `ivotu, ja ne znam i ne mogu. Mada ni{ta nisam sakrio: sve je u mojim kwigama.

Taj Andri}ev stav je sasvim ~ist i vrlo opravdan: kwiga treba da bude odvojena od svega intimnog i familijarnog u pi{~evom `ivotu, oslobo|ena od svakog mogu}eg tereta ma kakvog obzira ili sentimentalnosti. Kwiga je umjetni~ki fenomen, esteti~ka realnost, i kao takva, potpuno samostalna, nespojiva sa svim {to nije umjetni~ka ~iwenica. O sebi Andri} nikad ne govori, ili govori vrlo rijetko, kad je posebno raspolo`en, pa i tada otkriva samo neke neva`ne stvari iz svoga `ivota, dosta

sterilizovane i uop{tene, ili sasvim neodre|ene. Kad se desi da pri~a o svome `ivotu, pomenu}e, recimo, majku koja mu je u devetoj godini dala sekser i on odmah sve potro{io na bombone, a kad ga je majka upitala gdje mu je toliki novac, on je odgovorio: „Drugi dan, druga i nafaka“, i majka ga je istukla zbog te ,,mudrosti“, koja zna~i najve}u lakomislenost. Ili }e ispri~ati kako je poslije rata sin jednog siroma{nog {kolskog poslu`iteqa, na primjer, morao napisati da je sitnobur`oaskog porijekla, a sinovi kufera{a-zanatlija, koji su zara|ivali mnogo i `ivjeli dobro, pisali su da su radni~kog porijekla.

Andri} je, za ~udo, neprakti~an ~ovjek, ponekad gotovo bespomo}an, i uvijek je potrebno da se neko o wemu brine. Sje}am se kako smo ga jedne godine na{li u Hvaru, na letovawu. Bio je ponedeqak, a on je bio vrlo uznemiren, zabrinut kako }e spakovati stvari, jer odlazi iz Hvara u petak!

Svoje li~ne probleme ni svoja osje}awa, Ivo Andri} ne povjerava nikome. Nikad, dodu{e, nisam ni tra`io ni{ta od wega, ni da mi se povjeri ni da se otkrije, a u~inio je to dva-tri puta, sasvim neo~ekivano, i uvijek smo ostali zate~eni, suvi{e

iznena|eni, kao da se desilo ne{to veoma ~udno, sasvim neo~ekivano, i nezgodno je obra}ati pa`wu na to, da se i on ne zastidi. Ina~e, kriju}i se i brane}i, on naj~e{}e govori o kwi`evnicima, gotovo redovito o starijima, o zanimqivim doga|ajima iz svjetske istorije, ili pri~a anegdote, obi~no o starijem vremenu, rje|e o onom dohvatqivijem. Ali wegovo pri~awe anegdota uvijek slu`i da objasni neku situaciju o kojoj je rije~, ili neki problem, tako da izvanredno lijepo ,,pa{e“. Naj~e{}e se te pri~ice odnose na Bosnu.

Ispri~a}u neke, Ivo ih pri~a sam o sebi, kao svoje do`ivqaje. Ne voli da govori o sebi, o politici, o Krle`i. (Za Krle`u ka`e: nismo nas dvojica dva fudbalska tima, pa da imamo svoje navija~e). Toliko ne voli da ka`e i{ta o sebi, da krije ~ak i to {ta ~ita. Istina, o~i su mu oslabile, ali se ne odvaja od Kamija (L’envers et l’endroit). Ne umijem da govorim – odgovorio je novinaru koji ga je pitao koju }e kwigu ponijeti na lijetovawe; neki umiju, ja ne umijem, kao da sam uzet. Naravno, to je odbrana, od svakog mije{awa u li~ne stvari. To je i odbrana vlastite nezavisnosti, ali ni on ne}e da se mije{a ni u {ta izvan svoje literature. Ponekad je smije{no kako odbija da uzme u~e{}a u nekoj javnoj akciji. Na molbu da u|e u odbor za podizawe Wego{eva mauzoleja na Lov}enu i da potpi{e pripremqenu listu, odgovorio je da ne mo`e, `ao mu je, ali je nazebao. ^udno je da su mi ~lanovi Inicijativnog odbora taj razlog naveli kao ozbiqnu prepreku {to Andri} nije u{ao u odbor!

Ne volim da se sporim s wim ni o ~emu, najvi{e zato {to mi je drag, a onda i zato {to je vrlo koncilijantan prema svakome, ali se nismo slo`ili u pitawu da li pisac treba da ka`e svoje mi{qewe o va`nim problemima svoga vremena. Andri} misli da pisac ne samo da ne treba ve} i ne smije da daje svoje mi{qewe o stvarima za koje ne odgovara: to je suvi{e komotan stav; dovoqno mu je wegovo djelo, neka tu ka`e sve {to ho}e. Ja, me|utim, smatram da pisac mora da se anga`uje u svim javnim poslovima, i da je pitawe wegove savjesti i morala da li }e slobodno re}i svoju rije~ o svome vremenu. [ta sam ja, na kraju krajeva, ako }utim kad treba da reagujem? Oportunista koji strahuje za svoj komoditet? Kukavac koji se boji svoje sjenke? Karijerista koji ne `eli da sam sebi podrne}e klipove na putu ka uspjehu? Nezainteresovani posmatra~, prisutni gra|anin, svjedok koji ne}e to da bude? Ako ne reaguje na svoje vrijeme, pisac treba da vr{i svaki posao samo ne kwi`evni~ki. Prisutnost je pi{~evo pravo ali i du`nost. Ravnodu{nost kwi`evnika prema svome vremenu, to je ravnodu{nost prema svome pozivu. S kojim pravom }e pisac govoriti o moralu i o etici u svojim djelima, ako mu u `ivotu nije stalo do tih kriterija vrijednosti kojima valorizuje postupke qudi? Ili, kwi`evnik smatra da je iznad qudi, arbitar, gospod bog? S kojim pravom? – Govorio sam prili~no uzbu|eno, a Ivo Andri}, koji je mudriji od mene, samo je }utao. Znao sam, ne sla`e se, ali ne pristaje na takav ton a ne}e to da ka`e. U}utao sam, naravno, i ja. Ali smo obojica ostali na svome.

Ali, Andri} je nacionalna institucija, evropska i svjetska vrijednost, i ne treba od wega tra`iti ono {to nije u wegovoj prirodi, i ono {to ni drugi ne ~ine. Pogotovu je neukusno ako bih ja to u~inio. Zato {to ga veoma po{tujem i izdvajam izme|u drugih qudi.

STAMENI ^UVAR SRPSKOG JEZIKA:

Vi{e od 14 godina tragao za starinskim re~ima

Kada je iza{la iz {tampe kwiga Branka Bata Krkovi}a "Mora~ani u anegdotama, izrekama i kletvama" koja je pisana arhai~nim jezikom, wegov prijateq Branislav Brano Ota{evi} do{ao je u SANU, sa kwigom u rukama, a profesorka dr Rada Stijovi} koja ih je do~ekala tra`ila da pogleda to Krkovi}evo ostvarewe. I bila je odu{evqena lepotom re~i, arhaizama srpskog jezika i pozvala Krkovi}a i Ota{evi}a da do|u u Akademiju i da razgovaraju koriste}i arhai~ne re~i, za kojima Srpska akademija nauka i umetnosti traga.

Bato je obe}ao da }e on pomo}i u tom poslu tako {to }e sakupiti arhai~ne re~i sa podru~ja Drobwaka, Uskoka, Mora~e, Rovaca, Vasojevi}a, Bratono`i}a i Ku~a, koriste}i oblast isto~ne Hercegovine, odakle je Vuk Stefanovi} Karaxi} najvi{e koristio dijalekt za pisawe srpske azbuke. I tako je Krkovi} krenuo u mukotrpan posao i posle 14 godina uspeo da sakupi 11.200 arhaizama!

- Kako sam u me|uvremenu bio u `iriju na mnogobrojnim festivalima guslara u Crnoj Gori, zaparalo mi je u{i da neki guslari izgovaraju pojedine re~i koje imaju suprotno zna~ewe od stvarnog iako se isto pi{u, pa sam morao da ih akcentujem kako bi se razlikovali - pri~a Krkovi}.

Na{ sagovornik navodi primere - alat - kow kafen-

Najvi{i ~in rodoqubqa

Napisati jedan ovakav re~nik je najvi{i ~in rodoqubqa, pokloniti svojim sunarodnicima riznicu starinskih re~i koje su ba~ene u zaborav hrabar je poduhvat, iziskuje mnogo truda, ali su plodovi rada trag u ve~nosti. Mi imamo sre}u da su kulturni radnici poput Branka Krkovi}a vredniji od nas u o~uvawu nematerijalne kulturne ba{tine, a jezik je naj{iri i najzna~ajniji deo we, najugro`eniji i najvi{e izlo`en uticajima. Rad na jeziku koliko je Sizifov posao, toliko je i "ispirawe zlata" - napisala je recenzent mr Nevena Milosavqevi} iz Zve~ana sa Kosova i Metohije.

- Ako se u nekoj porodici pojavio lo{ ~ovek, la`ov, lopov, lupe`, ubica, ulizica ili {pijun, sredina ga je muwevito odbacivala i imenovala re~ima osude kao bra{wara, jajara, kacara, ka{prda, kukvega, kupitrwa, kupusara, krivokletnik, luperda~a, ni{tavila, ni{ta roba, odvojenik, pismilet, pe~obraznik, podrepnica, po{u{wara, pri{ipetqa, pribiguz...

kaste boje; alat - pribor za rad; buba - insekt; buba - u~i napamet; danu - po`uri; danu - odmori; zajmiti - uzeti na povra}aj; zajmiti - poterati; qu{titi - udariti {akom; qu{titi - skidati koru; nazor - nasilu; nazor - kontrola; pas - pa{~e, ku~ak; pas - pojas...

- Imate primer: Gore gore gor gor no {to gore gor doqe. Danas bismo rekli: Navi{e {ume slabije sagorevaju nego {to {ume sagorevaju dole - poja{wava Krkovi}. On podse}a da u wegovom mora~kom plemenu kada nije bilo zakona, kada je vladala samovoqa, jedina osuda lo{ih pojava bila je narodna presuda. Za svako zlo i lo{u pojavu narod je iskovao svoju re~ osude koja je imala ubojitu snagu za spre~avawe takvih pojava. Zato su u narodu do danas zadr`ane re~i prekora i osude koje su ne samo pojedincima nego i ~itavim porodicama nanosile sraman pe~at.

- Ako se u nekoj porodici pojavio lo{ ~ovek, la`ov, lopov, lupe`, ubica, ulizica ili {pijun, sredina ga je muwevito odbacivala i imenovala re~ima osude kao bra{wara, jajara, kacara, ka{prda, kukvega, kupitrwa, kupusara, krivokletnik, luperda~a, ni{tavila, ni{ta roba, odvojenik, pismilet, pe~obraznik, podrepnica, po{u{wara, pri{ipetqa, prdoglasa, pribiguz, {mkqo, {tka, {upoglavile... Za lo{e mla|e qude: alau{, bezbo`nik, galijot, zamlata, zasti|e, zvijuk, i{~iqak, za lo{ razgovor: blejawe, dimg`ewe, lajawe. Za lo{e `ene bi se reklo - bezobraznica, jaraka~a, ka{tiguqa, krvomtnica, mija, miletka, rospija - navodi Krkovi}.

Tu su i re~i pohvale, pa se za dobre qude ka`e:

MUDRE MISLI I CITATI

Uspeh i rad – citati za uspeh koji motivi{u

@eqa, samopuzdawe, neodustajawe i marqiv rad su put do uspeha koji je mnoge velikane doveo do ostvarewa ciqeva. Citati za uspeh pomo}i }e vam da se vratite na svoj put kada polako skrenete sa wega. [ta god za vas predstavqa uspeh – on ne}e do}i preko no}i, a kako su to rad i uspeh povezani i {ta su rekli o uspehu, pro~itajte u redovima ispod.

uuu “Odavno sam zapazio da uspe{ni qudi retko sede i ~ekaju da im se stvari de{avaju. Oni iza|u i dese se stvarima.” – Leonardo da Vin~i

uuu “Delawe je osnovni kqu~ svakog uspeha.” – Pablo Pikaso

uuu “Potrebno je 20 godina za uspeh preko no}i.” – Edi Kantor

uuu “Cena uspeha je te`ak rad, posve}enost poslu, i odlu~nost da bilo pobedili ili izgubili, damo sve od sebe zadatku koji nam je bio u rukama.” – Vins Lombardi

uuu „Razlika izme|u posla i karijere je razlika izme|u 40 i 60 sati rada nedeqno. –bert Frost

uuu “Uspeh je skup malih napora koji se moraju svakodnevno ponavqati.” – Robert Kolier

uuu “Po~etna ta~ka svakog uspeha je `eqa.“ – Napoleon Hil

zgodaxija, domi{qan, do~eklija, domodr`nik, qudina, qucka istina, quckovina, a za dobre `ene: banica, vukoba{a, domodr`nica, melemnica, pe}nica, punoruka, rv~na `ena, smirnica, stimnica, temeq `ena, ~oek `ena...

- Mislim da je ovo jedinstven re~nik, posle onog Vukovog, pisan sa akcentima, {to je od velike koristi, posebno za one koji se prvi put susre}u sa srpskim jezikom. Od velike koristi bi bilo da se akcenti stavqaju u pisanim i stru~nim radovima, a posebno u kwigama. Retki su narodi u svetu koji imaju tako svetlu istoriju, bogatu kulturu i kulturno nasle|e kao {to Srbi imaju. Ne nastaviti negovati ih i razvijati bilo bi tragi~no i pogubno, zna~ilo bi zlo~in nad sopstvenim narodom. Od zaborava nema ni{ta pogubnije - poru~uje Branko Bato Krkovi}.

Sve {to ti je u ovom `ivotu potrebno su neznawe i samopouzdawe, i uspeh je zagaranto“ – Mark Tven

uuu “Ni{ta nije nemogu}e za onoga ko ima voqu poku{ati.” – Aleksandar Veliki

uuu “Ako ve} unapred sumwate u svoj uspeh, neuspeh }e vam lak{e pasti jer ste ga mudro predvideli.” – Zoran \in|i}

uuu „Ja to ne mogu – nikada ni{ta nije postiglo. Poku{a}u – stvara ~uda.“

– Xorx P. Burnham

uuu “Odluka da uspe{ je jedini na~in da ” – Vilijam Feder

Ako se nalazite pred velikom preprekom, nedostaje vam energije i ciq vam deluje nedosti`no, nadamo se da su vam na{i citati za uspeh bili inspiracija, motivacija i podstrek koji vam je neophodan. Zapamtite – uspeh ne dolazi preko no}i! Kora~ajte smelo i izgradite `ivot o kome ste ma{tali.

SINI[A SAKUPIO ^AK 2.500 KA^KETA:

Piro}anac ima hobi zbog kojeg planira izlo`bu, ali i da se prijavi za Ginisov rekord

Piro}anac Sini{a Sika Jelenkov, vlasnik je vi{e od 2.500 ka~keta iz raznih krajeva sveta. Police, ormari, zidovi i vrata wegovog stana u centru grada na Ni{avi i Jermi, prepuni su primeraka i uzoraka koji su na Sini{inu adresu bezmalo tri decenije stizali iz celog sveta: Laosa, Togoa, Novog Zelanda, Australije, Aqaske... , a uskoro treba da mu stigne i ka~ket sa Severnog pola.

Po struci je fotograf, a radi u pirotskoj Bolnici. Slobodno vreme naj~e{}e posve}uje svom psu, rokenrolu

Duplikat samo "Pink Flojd"

Omiqeni mi je ka~ket engleske grupe "Pink Flojd". Bio sam na wihovom koncertu, oni su mi najdra`a grupa. To je jedini duplikat ka~keta koji imam. Prvi sam dobio od druga iz vojske, Ivice, koji `ivi u Be~u, ali ga je poru~io iz Engleske, jer je jedino tamo mogao da se na|e u to vreme, pre dvadesetak godina. Drugi mi je poklonio Mi{a Jovanovi}, nekada{wi direktor Beogradske opere. Drag mi je jo{ i ka~ket grupe "Jutu". Kupio sam ga na koncertu u Zagrebu. To je ka~ket koji me je najvi{e ko{tao. U to vreme devedesetih, kad su svi izbegavali putovawa, oti{ao sam na wihov koncert i dao za ovaj ka~ket 35 nema~kih maraka, {to je u to vreme bilo ba{ mnogo novca - se}a se Sini{a.

i kolekcionarstvu. Impo zantna je wegova kolekcija ka~keta sa natpisima raznih zemaqa, bendova, obele`ja, grbo va... Ali, ono po ~emu je jedinstvena je {to je svaki ka~ket iz kolekcije poklon od wegovih prijateqa, ali i qudi koji se dive wegovom hobiju pa `ele da mu pomognu da upotpuni kolekciju.

- Prijateqi su po~eli spontano da mi donose ka~kete sa svojih putovawa. Imam ih iz celog sveta, bukvalno odasvuda. Sada se nadam, mada ne znam kad, da }e mi sti}i jedan sa oblasti Severnog pola. Jedino odatle jo{ nemam ka~ket, a imam iz Azije, Afrike, Amerike, Australije, sa Novog Zelanda..., a o Evropi ve} da ne pri~am. Imam ih iz nekih zemaqa po nekoliko, ali nijedan nije isti. I {to je najva`nije doneli su mi ih razli~iti qudi, pa mi je to posebno drago - pri~a nam Sini{a.

Prvi ka~ket Sini{a je dobio davne 1995. u fotografskoj radwi u kojoj je radio.

- Poklonio mi ga je pokojni ~ika Cane Vasi}, prvi fotograf u Pirotu. Dao mi gaje kao svom najboqem saradniku. Nisam ni bio svestan da }e taj wegov ka~ket biti po~etak mog hobija koji mi pru`a toliko zadovoqstva. Po~eo sam tada, iako nisam planirao.Intenzivno sam po~eo da ih skupqam oko 2000. godine i da pravim kolekciju. I eto, za dvadesetak godina nakupilo se mnogo ka~keta i jo{ vi{e radosti - pri~a nam Sini{a.

Otkriva nam i da svaki ka~ket ima svoju pri~u. - Ovih dana planiram da sve obele`im, da svaki ka~ket dobije svoj bex - natpis: redni sa imenom, prezimenom i slikom darodavca. @elim da ispo{tujem te qude. Neki su mi prijateqi, neki poznanici, a sa nekima sam kontaktirao tek kad su mi poslali ka~ket. Qudi u stvari `ele da sara|uju, nisu otu|eni toliko koliko mislimo, samo ih treba usmeriti na pravi na~in komunikacije - pri~a nam. Sini{a }e uskoro imati i izlo`bu ka~keta u pirotskoj Galeriji, kada planira da konkuri{e i za Ginisovu kwigu rekorda.

KONTRA[, NIKAD RESTAURIRAN

"Fi}a", takozvani kontra{, model je koga je "Zastava" proizvodila me|u prvima. Dragan Sretenovi}, iz Kragujevca, vlasnik je jednog. - Takvih "fi}a" danas je vrlo malo - ka`e.Razlikuju se od obi~nih po na~inu otvarawa vrata. Svi su stariji od pola veka. Ovog kontra{a kupio sam pre 15 godina u Loznici i platio ga 1.100 evra, a vredeo je tri puta toliko. Jo{ je u prvoj boji, nikad restauriran.

ra u jednom pravcu.

Re~enica "Kad porastem bi}u 'por{e'", ispisana na jednom "fi}i" na Gradskoj pla`i u ]upriji, iako duhovita, nije pokazateq na~ina razmi{qawa ve}ine "fi}ista", ponosnih vlasnika "zastave 750". Jer, kako kategori~no tvrde, niko od wih ne bi mewao svog "fi}u" za bilo koji drugi, ja~i, ve}i, novi, vi{estruko skupqi automobil. Ni za {ta na svetu! Qubav je to, a ovaj kultni jugoslovenski auti} im je kao ~lan porodice.

Wih ~etrdesetak okupilo se protekle nedeqe na drugom "Fi}a festu" u ]upriji, da poka`u znati`eqnicima svoje qubimce i provozaju se u okviru manifesta-

cije "Fi}om kroz ]upriju". Izglancani, kao novi, autenti~nih boja, ali i neon crveni, naranxasti, plavi, `uti, zeleni... Mada su svi stari po vi{e decenija, neodoqivo {armantni, prepoznatqivi, simboli automobilske industrije u Kragujevcu i nekada{we SFRJ, {epurili su se kraj Velike Morave. ^ekali su posetioce da ih razgledaju. I da izaberu koji je od wih najlep{i.

Nije bilo lako odlu~iti se, ali pobedio je "fi}a" u vlasni{tvu

Bobana Petrovi}a iz Despotovca. Istina, ne bi bilo gre{ke ni da je pobednikom progla{en bilo koji drugi. Svi su oldtajmeri, jer je posledwi primerak si{ao sa

fabri~ke trake novembra 1985. godine.

- Moj "fi}a" je proizveden 1976. Vrlo malo sam ga dora|ivao, a kupio sam ga pre tri godine. Sredio sam mu delimi~no unutra{wost, ugradio korpu i svetla za maglu. Putujem wime svuda po Srbiji, a i van we. Pre ~etiri meseca vozio sam ga ~ak do Mostara. Nikakvih problema nije bilo, a tro{i oko sedam litara - pri~a nam, zadovoqno, Petrovi}. Me|u brojnim registracijama iz Srbije zapazili smo i jednu iz Severne Makedonije. Bra}a Aleksandar i Qup~o Mickoski stigla su iz \ev|elije. Pre{li su 520 kilometa-

- Na{ "fi}a" je 1974. godi{te, a bez mane - pri~a nam Qup~o.Ve} smo u~estvovali na sli~nim manifestacijama u Srbiji. Imam i osam godina star "audi", ali je on parkiran napoqu, a "fi}a" je uvek u gara`i.

Iz Kragujevca, gde je "nacionalna klasa" decenijama proizvo|ena, stiglo je vi{e "zastava 750". Nije nikakvo ~udo jer se upravo iz grada na Lepenici {iri kult po{tovawa prema ovom autu. Kragujevac ima Udru`ewe qubiteqa fi}a, ~iji je predsednik Vladimir To{i}.

- Za "fi}u" nema zime - siguran je To{i}. - Udru`ewe smo osnovali 18. oktobra 2004. godine. A 18. oktobar je datum kada je prvi "fi-

}a" proizveden u "Zastavi". Bilo je to davne 1955. Proizvodwa je prestala tri decenije kasnije, tako da nema mla|eg od 1985. godi{ta. Za nas je on nostalgija, podse}awe na neko lepo pro{lo vreme, na prvi odlazak na more, na prve qubavi... Jedino {to je te{ko pronalaziti rezervne delove, ali se snalazimo. Razmewujemo u udru`ewu {ta kome treba, pa su sve na{e "fi}e" u voznom stawu. Posle nekoliko sati provedenih kraj Morave, progla{ewa najlep{ih vozila, u sve~anoj koloni "fi}isti" su se provozali ]uprijom, pa nastavili putovawe ka manastiru Ravanica. Naredna stanica bio im je Sewski Rudnik, Muzej ugqarstva, a potom etno-konak "Majdan".

"FI]U" NE DAJU NI ZA "POR[E":

U ]upriji se okupilo ~etrdesetak vlasnika "nacionalne klase"

Pi{e: Marko Lopu{ina

I danas se u Srbiji pri~a o baba Vi{wi osvetniku i ubici, koja se krvavo kao ma}eha osvetila za smrt pastorka. Vi{wa Pavlovi} je bila `ena osvetnik. Izazvale je smrt koriste}i “no` slepog mi{a”.

U kawonu Mora~e, kod manastira, krajem maja 1971, prikolica kamiona Stipe ^ali}a iz Zenice slu~ajno je zaka~ila kabinu teretwaka u kojoj je sedeo Milenko Pavlovi} i usmrtila ga. I zvani~na istraga je kasnije utvrdila da za ovaj nesre}ni udes niko nije kriv. Rajko Pavlovi}, voza~ iz Pqevqe i otac nastradalog mladi}a, nije ni pomi{qao da za svoju tugu optu`i kolegu ^ali}a. Dani su prolazili, ali Rajkova `ena Vi{wa nije mirovala. Kukala je, zapomagala, klela, pretila, psovala, plakala. Vi{wa Pavlovi} nije bila majka pokojnika Milenka, ve} ma}eha. Ova niska, podebela, nervozna `ena odlu~ila je, me|utim, da osveti sina svog mu`a Rajka Pavlovi}a:

- Nisam mogla da se pomirim s tim da ga nema. Da je neko ubio moje ro|eno dete, verovatno se ne bih svetila. Ali, za Milenka sam morala to da u~inim, jer sam ga ludo volela. U subotu, na Zadu{nice, oti{li smo na grob mog Mikele. Bio je tamo i Dragomir Baj~eta, mlad ~ovek koga sam znala iz vi|ewa. Odabrala sam ga da on osveti mog Milenka. Rajko je pristao da mu za to platimo pet hiqada dinara. Dao mu je i pi{toq sa oru`nim listom. Onda sam mu ja rekla: ,Kad je meni te{ko, nek bude te{ko i Stipi, i wegovoj `eni Anki i wihovom desetogodi{wem sinu Brunu!' To sam izrekla kao zakletvu – ispovedala se sudiji baba Vi{wa.

Ve} sutradan, Vi{wa Pavlovi} je oti{la u Zenicu i pod izgovorom da tra`i stan za svog sina, svratila u ku}u ^ali}evih. Uzela je wihovog de~aka u krilo, porazgovarala s wim o {koli, pomilovala ga po glavi i rekla: "Ima{, gospo|o, finog sin~i}a, neka ti ga bog po`ivi!"

Oti{la je zadovoqna {to je saznala da de~ak Bruno (11) ide u ~etvrti razred O[ "Sestre Ditrih", i to po podne. U ponedeqak, mla|i mr{avi ~ovek, ve~iti nezadovoqnik, radnik sa sumwivom biografijom, stari poznanik milicije i sudova - Drago Baj~eta - i starija `ena podmuklog pogleda i nabreklih obraza, Vi{wa Pavlovi}, seli su za sto u kafani "Dvanaesti april".

NA\EN JE PLA]ENIK

Odatle su najboqe mogli da vide decu kako odlaze u {kolu. Tek je pro{lo podne kad je suludi osvetnik unajmqenom ubici pokazao `rtvu. Tada ga je i zaklela: "Jesi li ga dobro upamtio?”

Kad iza|e iz {kole bi}e mrak. Mora{ ga namamiti na grobqe, a posle }emo lako. Pogodili smo se po{teno. Mi tebi pare, ti nama smrt. Evo ti no`. Ukrala sam ga u samousluzi, boqi nisu imali, ali poslu`i}e..."

Kada je posle zavr{enih ~asova, oko osamnaest sati , najboqi |ak O[ "Sestre Ditrih", lepi i crnomawasti Bruno ^ali} iza{ao na ulicu, Baj~eta mu je pri{ao i

(13) – najsurovije dete masovni ubica u istoriji sveta

28.

1895. - Umro je francuski hemi~ar i biolog Luj Paster, pronalaza~ vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je i postupak konzervirawa hrane spre~avawem razmno`avawa bakterija, koji je kasnije nazvan "pasterizacija". Osniva~ je nau~nih grana mikrobiologije i stereohemije. Organizovao je 1888. ~uveni institut u Parizu.

@ENE OSVETNICE

uuu Po~etkom maja 2023. godine dogodila su se dva te{ka masovna ubistva, koja su zauvek promenila Srbiju. Kako statistika pokazuje posledwih decenija ubistva su u Srbiji postala mala masovna pojava. U li~nim sukobima likvidirano je 3600 mu{karaca, `ena, a na`alost i dece

1914. - Umro je srpski kompozitor i muzi~ki pedagog Stevan Stojanovi} Mokrawac, ~lan Srpske kraqevske akademije i horovo|a Beogradskog peva~kog dru{tva. Wegovo delo smatra se najzna~ajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u 19. veku ("Rukoveti", "Primorski napjevi", "Liturgija").

1944. - Jedinice Crvene armije su u Drugom svetskom ratu pre{le u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.

na prevaru ga odveo do grobqa. De~aku je rekao da ga tamo ~eka otac da zajedno sa jednom `enom kamionom otputuju u Sarajevo. Iza ove}eg `buna pridru`ila im se i Vi{wa Pavlovi}, koja je po~ela da glumi nesre}nicu. Zamolila je de~aka da joj pomogne da na|u wenu nau{nicu u travi. De~ak Bruno ^ali} je spustio svoju {kolsku torbu na zemqu i sagnuo se. Vi{wa Pavlovi} ga je tog momenta zgrabila za ramena. I onda je sevnuo no`, dogodilo se to 14. juna 1971. godine.

Drago Baj~eta je jednim udarcem zaradio svoj prqavi novac, a Vi{wa Pavlovi} zadovoqila osvetni~ku glad. Dve godine kasnije, ovog puta u prisustvu vlasti, smrt je stigla i ubice. Rajko Pavlovi}, kao sau~esnik u ovom zlo~inu, dobio je dvadeset godina zatvora.

Ilija @ivkovi} bio je `elezni~ki radnik iz Kusatka kod Smedereva. Prek ~ovek uvek `eqan krvi. Verovatno jedini ~ovek u biv{oj Jugoslaviji koji je dva puta ubio, a sedam puta zbog toga osu|ivan na smrt.

Prvi put, Ilija @ivkovi} je ubio 1962. Narod je tada od suda tra`io smrt za ubicu deteta. Drugi put je ubio 1979, dok je bio na uslovnoj slobodi. Od wegovog no`a stradala je maloletna devojka. Ovog puta, dr`ava je zahtevala smrt ovog samozvanog xelata. Imao je dvadeset dve godine kada je 1960.

u Kusatku upoznao tada tridesetogodi{wu Slobodu Vasiqevi}. On je bio o`ewen i imao je sina Radoslava. Ona je `ivela sa tre}im mu`em i }erkicom Sne`anom. Ali, ispostavilo se da su im deca velika smetwa. Re~ po re~, i svakim danom Ilija @ivkovi} i Sloboda Vasiqevi} su svoju roditeqsku qubav podre|ivali svojoj seksualnoj strasti. Ali, 4. jula 1961, usred {qivika qudi su prona{li udavqenu wenu }erkicu Sne`anu. Pola godine kasnije, u januaru 1962. godine i wegov sin mali Radoslav na|en je mrtav u bunaru. Oboje su na smederevskim sudu priznali svoje zlo~ine. Sloboda se kasnije predomislila. Rekla je da nije ubila }erkicu i da nije slepo zaqubqena u Iliju, ve} tek onako ,,osredwe''. Zbog nedostatka dokaza ona je oslobo|ena odgovornosti, ali je zato Ilija @ivkovi} osu|en na smrt. @alba Vrhovnom sudu Jugoslavije odvela ga je na robiju umesto u grob.

Sedamnaest godina kasnije, kada su vaspita~i u KPD Po`arevac pomislili da su od Ilije @ivkovi}a, ~edomornika napravili osobu koja }e umeti normalno da `ivi, on je dok se nalazio na uslovnoj slobodi ubio sedamnaestogodi{wu neven~anu `enu Habibu Bibu Vehabovi}. Ubio je opet zbog qubavi prema drugoj `eni.

Seqak Jan ^ervewi je 5. marta 1979. na svojoj wivi prona{ao le{ mlade devojke sa dvadeset dva uboda no`em na telu. Novosadskoj policiji nije bilo te{ko da nakon identifikacije pokojnice do|e do Ilije @ivkovi}a. Jer, to je bilo telo wegove `ene Bibe Vehabovi}. Pretpostavqalo se da je nastradala 12. januara 1979. od Ilijinog no`a. U wivi su na|ene bele korice tog no`a. Ovog puta @ivkovi} nije priznao zlo~in. Ipak, opet je osu|en na streqawe. Zbog nedostatka dokaza i svedoka, osu|enik je {est puta obarao smrtnu presudu. Sud je bio uporan, pa je tokom 1986. najstro`ija kazna kona~no izvr{ena.

(Kraj)

1949. - Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateqstvu i uzajamnoj pomo}i SSSR i Jugoslavije, {to su potom u~inile i ostale zemqe "socijalisti~kog lagera" - Ma|arska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, ^ehoslova~ka 4. oktobra.

1970. - Umro je egipatski dr`avnik Gamal Abdel Naser. Jedan od inicijatora vojnog udara kojim je 23. jula 1952. svrgnut kraq Faruk I, proglasio se premijerom dve godine kasnije, a 1956. izabran je za predsednika Egipta. Nacionalizovao je Suecku kompaniju, {to je u jesen 1956. dovelo do neuspe{nog anglo-francusko-izraelskog napada na Egipat, a u junu 1967. vodio je i izgubio {estodnevni rat sa Izraelom. Bio je jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemaqa.

1990. - U Skup{tini Srbije usvojen je novi Ustav, uveden je vi{estrana~ki politi~ki sistem, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile su atribute dr`avnosti i postale teritorijalne autonomije.

1994. - U nevremenu u Balti~kom moru u blizini finske obale potonuo je feribot "Estonija". U toj najve}oj mirnodopskoj pomorskoj nesre}i u Evropi, poginulo je vi{e od 900 qudi.

2000. - Savezna izborna komisija saop{tila je kona~ne rezultate predsedni~kih izbora u SR Jugoslaviji, prema kojima Slobodan Milo{evi} i Vojislav Ko{tunica idu u drugi izborni krug. Smatraju}i da su rezultati falsifikovani, pristalice Demokratske opozicije Srbije po~ele su masovne proteste {irom zemqe.

2012. - Posmrtni ostaci kneza Pavla Kara|or|evi}a, wegove supruge Olge i sina Nikole ekshumirani su u Lozani u [vajcarskoj i preneti u Srbiju, gde su sahraweni u porodi~noj grobnici u Crkvi svetog \or|a na Oplencu kod Topole.

Maloletni Kosta Kecmanovi}

Vi{wa Pavlovi} je bila `ena osvetnik

ZABORAVQENA PRINCEZA

Medaqu na Olimpijadi me|u prvim

`enama je osvojila srpska knegiwa

Druge moderne Olimpijske igre odr`ane 1900. u Parizu bile su po mnogo ~emu posebne. U takmi~ewe je tada bio uvr{}en veliki broj, mawe ili vi{e, neobi~nih disciplina od kojih su se neke mogle videti samo tada i nikad vi{e. Naro~ito ilustrativan je slu~aj golfa koji je tada debitovao na Igrama samo da bi ve} nakon slede}e Olimpijade bio iskqu~en. Na listu olimpijskih sportova vratio se tek 2016. ali za nas }e ostati zna~ajano wegovo pojavqivawe 1900. zbog ~iwenice da je jedna od osvaja~ica medaqa bila i dama koja }e kasnije postati srpska knegiwa.

Pri~u zapravo treba po~eti od ~itave jedne grane Kara|or|evi}a o kojoj se danas jako malo zna. Naime, vo`d Kara|or|e je imao dvojicu sinova - Aleksu i Aleksandra. Mla|i Aleksandar je postao knez i svi kasniji vladari iz dinastije Kara|or|evi} wegovi su potomci. Stariji Aleksa, pak, oti{ao je za Rusiju i tamo postao gardijski poru~nik u ruskoj vojsci. Imao je sina jedinca - \or|a, vaspitavanog u Rusiji i tako|e gardijskog poru~nika. Kako je re~ bila o direktnom nasledniku Kara|or|a (pa jo{ preko starijeg sina) kapetan Mi{a Anastasijevi} je za wega udao svoju }erku Saru sa idejom da izdejstvuje kad oni do|u na ~elo Srbije.

Ta zamisao je propala, nakon svrgavawa kneza Aleksandra na srpski tron dolaze Obrenovi}i, a \or|e i Sara sele se u Pariz. Iz tog braka ro|ena su dvojica sinova - Aleksa i Bo`idar. Upravo Aleksa je bio o`ewen Amerikankom Darijom Prat - osva-

ja~icom bronzane medaqe u golfu za reprezentaciju Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

DAMA KOJA ZNA DOBRO DA SE UDA

O `ivotu srpske knegiwe Darije Prat ne zna se mnogo. Ro|ena je kao Abigejl Penkhurst, ali su je svi zvali Ebi. Od rane mladosti se kretala po visokom dru{tvu i zna se da je pre braka sa Aleksom bila dva puta udavana. Wen prvi mu` zvao se Herbert Vrigt i zajedno su nekoliko godina `iveli u Klivlendu. Danas nije poznato da li je Vrigt umro ili su se razveli tek, Ebi se udala za Tomasa Hugera Prata neposredno pre Olimpijskih igara 1900. Prat je imao dosta novca i par je ~esto putovao po Evropi dru`e}i se sa plemstvom. Oboje su bili ~lanovi golf kluba Dinard u Francuskoj i pozvani su da u~estvuju na Olimpijadi za tim Amerike. Prat nije pro{ao kvalifikacije, ali je Ebi zavr{ila kao tre}a u `enskoj konkurenci-

SRPSKI OFICIR SA DRVENOM NOGOM:

\or|e \oka Vlajkovi} je ro|en 1831. u Beogradu. Sa 8 je ostao bez oca. Sa 14 godina i bez majke. Posle smrti roditeqa odlazi u Rusiju u vojnu {kolu. U vreme revolucije 1848. vra}a se u Srbiju i pokazuje nevi|eno juna{tvo kod Sentomasa koje se od tada naziva Srbobran. Sa 17 godina dobija prvu medaqu za hrabrost.

Kada je 1853. izbio Krimski rat hita Rusima u pomo}. U bici kod Sevastopoqa gubi nogu. Veliko juna{tvo je zadivilo Ruse i dobija wihovo najve}e odlikovawe - orden Svetog \or|a, ~in kapetana i veoma visoku penziju. Time su verovatno `eleli da mu se odu`e misle}i da bez noge ne}e vi{e mo}i da bude oficir.

JUNAK SA DRVENOM NOGOM

U Beogradu je \or|e kupio imawe i gajio cve}e. Vladari su se smewivali ali "dole vladar" se orilo po prestonici. Doga|aj

kog ^ukur-~esme 1862. vratio je wegov borbeni duh. Nije imao nogu, ali je isturao grudi kad god bi neko napao wegovu otaxbinu. Posle ubistva srpskog de~aka, Turci su pobegli na Kalemegdan. Otuda su bombardovali Terazije.

- Dole vladar, ubili su nam dete - sakupqao je vojnike \or|e i hteo je da pobije sve Turke u tvr|avi. Knez Mihailo ga je jedva odvratio od napada na Kalemegdan. Qut, \or|e se vra}ao

ji upisav{i se tako u istoriju kao jedna od prvih `ena osvaja~ica olimpijskih medaqa (Olimpijske igre u Parizu bile su prve na kojima su se takmi~ile `ene).

Sudbina braka Pratovih tako|e je nejasna. Mislilo se da je Tomas umro 1905. ali postoje i neki novinski tekstovi iz tog vremena koji ga vode kao nestalog. Jedne novine su izve{tavale 1907. da Ebi tra`i razvod zato {to “godinama nije ni videla ni ~ula ni{ta o svom suprugu”. Kako bilo, ovo je sigurno - “lepa Ebi” kako su je ~esto nazivali novinari 11. juna 1913. godine udala se za srpskog princa Aleksu Kara|or|evi}a uzev{i ima Darija kao svoje kraqevsko ime.

ZAJEDNO DO KRAJA @IVOTA

Iako fakti~ki legitiman pretendent na srpski tron Aleksa nije po ovom pitawu bio naro~ito borben. Spekulisalo se da je u mladosti pokazivao neke pretenzije, ali

je nakon Majskog prevrata i ubistva Obrenovi}a javno u {tampi izjavio da ga ne interesuje srpski presto.

Sa Ebi/Darijom se ven~ao u Parizu bez obzira na veliko protivqewe svoje majke koja za snahu nije `elela Amerikanku, pa jo{ 2 puta udavanu. Me|utim, Darija je bila veoma bogata i spekulisalo se da je u brak donela bogatstvo dovoqno da otpi{e sve Aleksine dugove nastale nakon {to je potro{io o~ev novac. Nova princeza je navodno u brak sa Aleksom dovela i }erku iz prvog braka za koju je tako|e zahtevala plemi}ku titulu, ali ovo nije potvr|eno. Aleksa i Darija ven~ali su se mesec dana nakon zavr{etka Prvog balkanskog rata. Ambasador SAD u Francuskoj Majron T. Herik bio jedan od svedoka sa mladine strane, dok su knez Arsen Kara|or|evi}, brat kraqa Petra I, i grofica De la Riboiser bili svedoci kneza Alekse.

Aleksa i wegova supruga su proveli medeni mesec u ju`noj Francuskoj. Koliko je poznato, imali su skladan brak. Tokom Prvog svetskog rata Aleksa i Darija do{li su u Srbiju kako bi pomogli zemqi. On je slu`io kao predsednik Crvenog krsta Srbije, a ona je vodila jednu bolnicu. Nakon pada ratne prestonice Ni{a, oboje su u~estvovali u povla~ewu preko Albanije o ~emu je Darija kasnije objavila i kwigu. Knez Aleksa je umro 15. februara 1920. godine najverovatnije od {panskog gripa. Knegiwa Darije je mu`a naxivela za punih 18 godina i umrla je u Kanu, 26. juna 1938. Nisu imali dece i time je ta, starija grana dinastije Kara|or|evi} po mu{koj liniji, prestala da postoji.

novac na ode}u. Tj. niko osim jednog ~oveka!

- Zar se za to tro{i 30.000 dukata?! Dole vladar! - vikao je \or|e, sam na ulici.

Sa {takom `uri 1875. u Hercegovinu gde je buknula "Nevesiwska pu{ka". U bitkama je `iva vatra. U srpsko-turskom ratu 1876. na ~elu je vojske, dobija ~in majora, a zbog ispoqene hrabrosti ubrzo i ~in potpukovnika.

KAKO SE OTAXBINA

”ODU@ILA”?

\oka Vlajkovi} je umro 1883. u 52. godini `ivota. Oti{ao je ~iste savesti. Bila je to jedna od najve}ih sahrana u Srbiji 19. veka. Ogromno bogatstvo ostavio je srpskoj prosveti.

- Nama trebaju u~eni qudi - napisao je u testamentu.

ku}i i govorio: "Vladaru, dete je to!". Srpski vladar je genijalnom diplomatijom uspeo da zbog ovog pucawa na nebraweni grad, zauvek otera Turke iz Beograda. Srbi iz Pan~eva su prepoznali vite{tvo junaka \or|a, do{li su i poklonili mu ukra{enu sabqu sa posvetom.

“DOLE VLADAR!”

Niko se nije usu|ivao da ka`e da knegiwa Julija tro{i ogroman

U novom ratu 1877. komanduje dobrovoqcima, ule}e u stra{ne bitke i osloba|a Pirot. Bio je `estok ratnik, prava prznica, ali dobar suprug i bri`an otac. \or|e dobija ~in pukovnika, a knez Milan zauzvrat od wega dobija da "usijane vladare ne pe~e savest". [to je \or|e mislio, ubrzo je napisao Domanovi} - ko ho}e da vodi narod mora prvo da mu okrene le|a.

Posle Berlinskog kongresa i dobijawa nezavisnosti i 4 okruga, \or|e vodi Ibarsku diviziju.

Sav novac \or|e je dao Srbiji, veruju}i da }e se ona pobrinuti za wegovu porodicu. Ubrzo mu je od tuberkuloze umro sin, a onda i supruga. ]erka Marija je ostala sama, siroma{na i morala je da prosi. Poni`ena i gladna, Marija je umrla 1911. godine.

"Sve }e to narod pozlatiti", pisao je Laza. SANU je tek 1939. godine sredila \or|evu zadu`binu i to je i danas jedna od najlep{ih zgrada u srpskoj prestonici. Dobio je i ulicu u centru Beograda. A pri~u pukovnika sa drvenom nogom zaboravili su - i narod i vladari.

Ebi Prat na Olimpijskim igrama

^ovek koji je najviše puta viknuo "dole vladar"

Jedna ulica u naju`em centru Beograda ponela je ime Vlajkovi}eva. Upravo u toj ulici, tridesetih godina pro{log veka, Ministarstvo prosvete izgradilo je Zadu`binu \oke Vlajkovi}a

MOZAIK

Ve{ta~ka inteligencija mo`e da prikrije ne~iji naglasak

Jedna kompanija iz Kalifornije koristi ve{ta~ku inteligenciju da prikrije naglaske zaposlenih u pozivnom centru da bi smawila diskriminaciju, ali kriti~ari smatraju da se time gubi raznolikost.

„U globalnoj ekonomiji, na poziv u kol centru, korisnicima }e verovatno odgovoriti neko iz dalekog dela sveta. Radnici telefonskog centra mogu mesecima da ve`baju da bi efikasno komunicirali sa korisnicima ~iji se

rima koji dovode do brzog mewawa osobqa me|u radnicima telefonskih centara.

„Kada ~uju naglasak, prva stvar koju vidim je nedostatak poverewa u tu osobu. Onaj ko pozove centar razmi{qa na slede}i na~in: ^ekao sam tako dugo da re{im ovaj problem. Sada sam povezan sa nekim sa kim ne mogu da se sporazumem ili sa wegovim glasom sa kojim ne mogu da se pove`em. Mo`e li ta osoba da re{i moj problem”, navodi Narajana.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Neprijatnosti }e Ovan izbe}i prilago|avawem i poja~anom koncentracijom. Te`e }ete pamtiti i povezivati, pa zapisujte va`ne podatke. Mogu}e su zabune i pogre{ne procene. QUBAV: Samci, dugo niste bili u ovako sre}nom periodu – sada je vreme za osvajawe i nove veze! Hrabro se pribli`ite osobi koja vam se svi|a. ZDRAVQE: Mogli biste da ose}ate izra`eniji psihi~ki umor.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Bik }e raditi ~ak nekoliko poslova istovremeno, i to prili~no uspe{no i kvalitetno. Snage vam ne mawka, ali koncentracija nije ba{ blistava. QUBAV: Mogu}e su bra~ne razmirice oko uskla|ivawa interesovawa i slobodnog vremena. Samci, qubavnih prilika }e biti, ali zasad ne}e ispuwavati va{a o~ekivawa. ZDRAVQE: Pripazite se infekcija i raznih upalnih stawa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Blizanci }e biti uverqivi na re~ima i delima, a drugi }e ceniti va{ trud. Uve}a}ete prihode honorarnim poslom. QUBAV: O~ekuje vas mnogo telefonskih i elektronskih poruka sa simpatijom, neo~ekivanih susreta na ulici ili na {kolskim hodnicima. Oni koji su u braku ima}e kvalitetnije odnose s voqenom osobom. ZDRAVQE: Iako }ete mnogo raditi, ne}ete ose}ati umor.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Bi}ete stalno u pokretu i juri}ete na sve strane. U komunikaciji }ete iskazivati odlu~nost i sve ostale s lako}om nagovarati da prihvate va{e ideje. QUBAV: Razgovorom }ete odagnati dileme i ra{~istiti bra~ne probleme. Dobrog savetnika ima}ete u prijatequ, koji }e va{e emotivne probleme sagledati boqe od vas. ZDRAVQE: Vitalni ste i izdr`qivi, mo`ete da podnesete mnogo napora.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Izlo`eni ste stresu i zastojima. Pad koncentracije ometa}e vas u obavqawu intelektualnih i matemati~kih radwi. Mogle bi da vas razo~araju neke kolege – shvati}ete da su neiskreni prema vama. QUBAV: ^uvajte se qubomore koja }e biti preterana i neosnovana. Dobro razmislite pre bilo kakve qubavne odluke, nema mesta brzopletostima. ZDRAVQE: Nemojte se le~iti na svoju ruku.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Juri{a}ete prema ciqevima. Imate dovoqno energije pa vam naporan rad ne}e te{ko padati. Potraga za za{titnicima i vezama bi}e uspe{nija. Va{i planovi se ostvaruju bez zastoja. QUBAV: Proniknu}ete u sr` svog qubavnog statusa. Slobodni }e putem prijateqa upoznati privla~nu osobu pa nije iskqu~ena nova veza u kojoj }ete mnogo dobiti. ZDRAVQE: Po~nite odmah s ve`bawem.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

materwi jezik i kultura razlikuju od wihovih, ali uprkos takvom treningu, naglasci ~esto smetaju”, ka`e suosniva~ kompanije „Sanas AI” [arat Narajana. Kako je rekao, postoji najmawe nekoliko slu~ajeva svakog dana wihovog `ivota da prolaze kroz neki nivo diskriminacije, a ponekad i pravog zlostavqawa.

Narajana je jedan od osniva~a kompanije „Sanas AI”, ~ija tehnologija mo`e da prilagodi na~in na koji govornik zvu~i, sa ciqem da se akcent u~ini prihvatqivim. Razlika mo`e da bude suptilna, ali Narajana isti~e da to poma`e radnicima u kol centrima da izbegnu zlostavqawe. Ne poku{avamo da sakrijemo ~iwenicu da je ta osoba iz Indije ili da je ova osoba sa Filipina. Ali, ta osoba bi zvu~ala jasno, tako samouvereno i tako sve`e da bi druga osoba `elela da razgovara”, navodi. Diskriminacija i zloupotreba od strane korisnika su me|u fakto-

Sociolog Ane{ Ane{ ka`e da alati poput Sanasa mogu da pomognu da se smawi teret onih koji rade u telefonskim centrima. Me|utim, Ane{ brine da to tako|e ukazuje na ono {to on smatra da su dehumanizuju}i trendovi u tehnologiji, a to je brisawe raznolikosti. „Ve}ina na{e komunikacije je posredovana nekom tehnologijom. Ali kada tehnologija po~ne da mewa na{ naglasak, to te pretvara u sopstvenog avatara. Su{tina je onda da se ne razvija razumevawe izme|u qudskih bi}a, ve} se radi o poslovnoj transakciji u smislu da poslovi moraju funkcionalno da se obave”, obja{wava Ane{.

Narajana ka`e da od radnika sa instaliranim opcionim sistemom Sanas, 97 odsto wih bira da ga koristi svaki dan. „Ako postoji tehnolo{ko re{ewe za to da ne moram da mewam na~in na koji zvu~im, ali druga osoba mo`e da me veoma jasno razume, pa zar to nije sjajna stvar?”, isti~e.

Dominacija

Nedavna studija koju je sprovela stranica Ajsekars analizirala je dva miliona automobila, kamiona i SUV-ova kako bi utvrdila koja vozila imaju potencijal za najdu`i `ivotni vek na putevima. Ovo su glavna saznawa:

Vozila marke Tojota su najboqi izbor za dugotrajne automobile, sa {est od top 10 i 10 od top 20 mesta na listi. Zanimqivo je da nijedan od najboqih automobi-

POSAO: Dobro razmislite pre nego {to donosite odluke i izbegavajte zahtevnije poslove, na primer kupoprodaju nekretnina. Nepovoqne okolnosti blokira}e va{e potencijale. QUBAV: Odnos s partnerom bi}e optere}en problemima koje ne}ete re{avati, nego prelaziti preko wih. Slobodnim Rakovima }e ulazak u vezu biti propra}en komplikacijama. ZDRAVQE: Ne preterujte s naporima.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Poslovna zbivawa bi}e povezana sa usavr{avawem ili nadopuwavawem znawa. O~ekuje vas odlazak na seminar ili kurs na kojem }ete ostvariti prijatne kontakte. QUBAV: Put od poznanstva do zagrqaja bi}e mo`da dug, ali budite sigurni da }e vam se `eqe ispuniti. Razre{i}ete neke dileme naro~ito ako se nalazite u vezi. ZDRAVQE: Venera u va{em znaku podi`e vam raspolo`ewe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Do izra`aja }e do}i kvalitet va{eg rada. Devica }e biti svesna svojih mogu}nosti. Uspe{no }ete podmirivati nov~ane obaveze, ali pripremite se i na porast tro{kova. QUBAV: Mora}ete da preispitate kvalitet svoje qubavne veze. Smeta}e vam nera{~i{}ene i nedore~ene situacije. Vreme je za otvoren razgovor s partnerom. ZDRAVQE: Prekontroli{ite zdravqe kod lekara.

POSAO: Bi}ete izlo`eni neprijatnim karakterima drugih qudi i prohtevima kojima }ete te{ko udovoqiti. Ponekad }ete te{kom mukom odra|ivati obaveze. QUBAV: Nezadovoqni ste postoje}im emotivnim stawem i odabirom partnera. Problemi izviru iz va{ih postupaka prema wemu pa pripazite da ne budete previ{e grubi. ZDRAVQE: Bilo bi pametno da proverite nivo gvo`|a u krvi.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Pravo je vreme za do{kolovawe. Prisustvovawe seminaru omogu}i}e vam da mnogo nau~ite. Odli~no vam idu pravni poslovi, zastupawe i posredovawa. QUBAV: Sklapa}ete poznanstva i birati izme|u nekoliko prilika za pustolovinu. Mogli biste da se zbli`ite s energi~nom osobom koja }e imati prevelika o~ekivawa prema vama. ZDRAVQE: Mnogi bolesni }e iza}i iz za~aranog kruga bolesti.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Izvrsno }ete se snalaziti u mno{tvu obaveza i pretrpanom radnom danu. Dobro }ete procewivati situacije, reagovati instinktivno i zna}ete ~emu treba dati prednost. QUBAV: Ovo je dobar trenutak za sklapawe novih veza. No pazite se onih koji ne}e blagonaklono gledati na va{ izbor partnera – neko vam zavidi! ZDRAVQE: Bori}ete se s nesanicom – poku{ajte s ~ajevima koji umiruju.

Tojote na listi nesalomivih automobila

najboqa vozila s najve}im potencijalom za dugotrajnost su:

l Tojota sekvoja: oko 477.000 kilometara

l Tojota lendkruzer: oko

451.000 kilometara

l [evrolet suburban: oko

427.000 kilometara

la nije model marke Leksus.

SUV-ovi i kamioni: Veliki SUV-ovi i kamioni obi~no traju

najdu`e, ~ine}i polovinu liste top 20. Ova vozila su generalno velika, te{ka i izdr`qiva. Tri

Studija tako|e ukqu~uje podatke o nekoliko drugih vozila koja su tako|e sposobna za dug `ivot na putevima. Me|u wima su sedani poput Tojote prijusa, avalona i Kamri hibrida, koji nude izuzet-

nu ekonomi~nost goriva.Tako|e je istra`eno i trajawe kamiona i minivenova, pri ~emu se Tojota tundra, Honda ridelajn i Tojota takoma isti~u kao top tri kamiona. Me|u minivenovima, najdugotrajniji su Tojota sijena, Honda odisej, Doxgrand karavan i Kia sedona. Ovi podaci ne garantuju da }e svako vozilo dosti}i ove kilometra`e, ali sugeri{u da imaju potencijal za to ako se redovno odr`avaju i brinu o wima, napomiwe Autovik.

Manuka med ubija bakterije, viruse, gqivice i parazite

Kada je tim istra`iva~a sa Univerziteta Vaikato na Novom Zelandu, na ~elu sa dr Piterom Molanom, 1981. godine otkrio jedinstvena antibakterijska svojstva meda od biqke manuke, kojih nema ni u jednoj drugoj vrsti meda, niko nije mogao da pretpostavi da }e tri decenije kasnije biti progla{en za najlekovitiji med na svetu.

Ovaj izuzetno zdrav nektar poznat je domoroda~kim narodima ove daleke ostrvske zemqe ve} hiqadama godina. Manuka med je monoflorni med koji p~ele proizvode iz cvetova drveta manuke (lat. Leptospremumscoparium), koje raste endemski na Novom Zelandu i u delovima Australije. Za razliku od ostalih vrsta medova, wegova lekovita svojstva se ne uni{tavaju tokom prerade, izlagawa suncu ili toploti. Stru~waci za apiterapiju tvrde da su za to zaslu`ni visoka koncentracija lekovitih sastojaka, nizak sadr`aj vode, mala kise-

JAJA SA

MLEVENIM MESOM I PIRIN^EM

POTREBNO JE:

n 1/2 glavice crnog luka

n 1/2 {argarepe

n 20 g dimqene slanine

n 20 g pirin~a, 2 jajeta

n 80 g mlevene junetine

PRIPREMA:

Crni luk i {argarepu usitniti u secku, a slaninu iseckati na kockice, pa sve zajedno propr`iti u teflonskom tigawu. Dodati meso, pr`iti dok te~nost ne uvri, pa ume{ati kuvan, ispran i oce|en pirina~. Za~initi po ukusu (suvi biqni za~in, per{un, beli luk u granulama), pa ume{ati dva umu}ena jajeta. Pr`iti uz me{awe dok jaja ne budu gotova, a zatim poslu`iti toplo uz sezonsku salatu ili kefir.

lost i prisustvo posebnih lekovitih sastojaka iz cvetova manuke. Zbog svoje dugogodi{we izolacije od ostatka sveta i specifi~ne ostrvske biogeografije, Novi Zeland ima specifi~nu i izrazito bogatu floru i faunu. U tom podnebqu, u sred netaknute prirode, nezaga|ene te{kim metalima, antibioticima i pesticidima, raste i izuzetan "korov", zimzeleno drvo manuke, novozelandska mirta. Med od ove biqke je posebno cewen i jedan je od najskupqih na svetu, jer je, prema rezultatima brojnih nau~nih studija, efikasan protiv vi{e od dve stotine vrsti bakterija i virusa.

KORISTAN KOROV

Manuka je metlasto ~ajno drvo, vrsta cvetnice, koju Maori zovu „`ele `bun“ i ~ajevac, po{to je kapetan Xejms Kuk koristio weno li{}e da pravi ~aj. Mada je manuka, prema listi Univerziteta Masej, po definiciji korov, jer raste tamo gde nije po`eqna, ova biqka je prili~no korisna za stanovnike Novog Zelanda. Ba{ kao i Maori vekovima pre wih, a povremeno i Kivi plemena, doseqeni Evropqani po~eli su da koriste

manuka drvo za kuvawe i grejawe, pravqewe ograda, paoka za to~kove i pragova za {ine. Kako piqevina manuke daje specifi~an ukus mesu i ribi, koristi se za wihovo dimqewe. Tvrdo drvo, koje sporo truli u kontaktu sa zemqom i ne raspada se pod vodom, ~esto se koristi i za pravqewe ru~ki za alat. Manuka p~ele i medonosne p~ele „dele resurse“ manuka cvetova, prve da bi obezbedile polen za potomstvo, a druge uzele deo neophodnog spektra amino-kiselina za stvarawe meda.

RAZLI^ITA JA^INA MEDA

Med koji dolazi sa novozelandskih manuka stabala ima specifi~ne sastojke koji sadr`e visok nivo fenolnih jediwewa, a rezultat su wegova mo}na an-

Poznato je da plod le{nika sadr`i mnogo vitamina , pre svega B5 i B6 , a sadr`i i folnu kiselinu. Me|utim malo je poznato da je ~aj od quske le{nika u narodnoj medicini poznat kao izuzetan lek protiv urinarnih infekcija i posebno uporne bakterije E{erihija koli koja mo`e da izazove dosta problema.

^aj koji se dobija od le{nikove kore, odnosno quske ina~e ima istaknuto mesto u narodnoj medicini. Od wega se prave obloge za otvorene rane koje nastaju usled pro{irenih vena, a pored toga ovaj ~ajni na-

tioksidantna, antibakterijska i antiinflamatorna svojstva. Manuka med sadr`i enzim koji dovodi do pretvarawa jedne vrste ketona, dihidroksiacetona u metilglioksal (MGO), koji je glavna antibakterijska komponenta ovog p~eliweg proizvoda. Za razliku od antibiotika, manuka med ne stvara otporne bakterije, efikasno le~i infekcije i koristi se kada antibiotici ne poma`u. Zavisno od godi{weg doba i porekla, koli~ina aktivne supstance u manuka medu se razlikuje, a ja~ina meda se mewa. Ona se ozna~ava UMF faktorom - {to je broj ve}i, med je ja~i.

Kada su novozelandski p~elari po~eli da testiraju manuka med, razvile su se mnoge teorije o tome za{to svi manuka medovi

nemaju istu ja~inu (UMF) i {ta uzrokuje varijabilnost wihove aktivnosti. Neki su smatrali da su uzrok vremenski uslovi, drugi su verovali da razlike nastaju pod uticajem zemqi{ta ili razli~itih nutrijenata.

Xonatan Stivens, student botanike sa Univerziteta Vaikato u Hamiltonu, uspeo je da sve razvrsta i rezultati wegovog istra`ivawa objavqeni su uz fanfare 2006. godine. Xonatanova teza je prava detektivska pri~a, koja pokazuje kako je on sistematski eliminisao mnogobrojne teorije i mogu}nosti, da bi na kraju do{ao do pravog uzroka razli~itih faktora aktivnosti (UMF) manuka meda – razli~ite koli~ine esencijalnog uqanog sastojka nazvanog leptospermon, koji ima antibakterijski efekat.

SLADAK, A LEKOVIT

Manuka med deluje na podizawe imuniteta i koristi kod velikog broja zdravstvenih problema, od kojih su naj~e{}i ekcemi, akne, gqivi~ne infekcije, razli~ita zapaqewa, alergije, dermatitisi, digestivni problemi... Po{to se mo`e koristiti i spoqa, kao mast, poma`e i kod opekotina, umiruje bol i poboq{ava zarastawe rana. Ima blagotvoran uticaj na probleme disajnih puteva kao {to su hroni~ni bronhitis, bronhijalna astma.Smatra se efikasnim i protiv helikobaktera - uzro~nika ve}ine ~ireva na `elucu, kao i kod uporne e{erihije koli.

pitak dobar je i kod le~ewa hemoroida. U slu~aju urinarnih infekcija potrebno je pripremiti ovaj ~aj i to tako {to u litar hladne vode dodate {aku quski od le{nika. Kad provri kratko kuvati i onda poklopiti da odstoji sat vremena. Piti hladan napitak umesto vode u toku dana vi{e puta.

^aj je tamno crvene boje i neutralnog ukusa. Nije preporu~qivo piti ~aj koji je pripremqen dan ranije, dakle svakog dana kuvati novi ~aj i piti najmawe tri nedeqe i onda proveriti da li je uporna bakterija i daqe tu.

LE^EWE BIQEM Sremu{ –

Divqi luk, sremu{, ili medve|i luk je samonikla biqka koja raste uglavnom u mo~varnim {umama, prolista s dolaskom prole}a, pre drve}a i natopi vazduh intenzivnom aromom. Kao i wegovi ro|aci luk i beli luk, i sremu{ ima antibakterijska, antibiotska i antisepti~ka svojstva, ali je lekovitiji od wih.

On poma`e u regulaciji visokog krvnog pritiska i uklawawu tegoba povezanih sa su`avawem krvnih sudova. Tako {titi od sr~anih bolesti i infarkta.

Delotvoran je kod problema sa `elucem i crevima, dijareje, nadimawa i gr~eva, a izvrstan je i za ~i{}ewe creva. On je i ~ista~ ko`e, i kad su u pitawu hroni~na ko`na oboqewa, ne~isto}e i zara-

stawa rana. Sve`i listovi ~iste bubrege i be{iku i pospe{uju mokrewe.

Na trpezi se medve|i luk mo`e na}i u obliku salate, samostalno ili kao dodatak zelenoj ili kupus salati. Mo`ete ga dodati i u ~orbe, soseve, a poseban ukus da}e svim vrstama testenina.

Preporu~uje se da sremu{ jedete sve` i izbegavate kuvawe, jer

termi~kom obradom, kao i zamrzavawem i su{ewem, gubi svoja lekovita svojstva.

Od sremu{a mo`ete da napravite i vrlo jednostavan, a ukusan namaz za doru~ak ili ve~eru. Listove iseckajte {to sitnije i dodajte ih u krem sir ili ispasirani stari sir. Malo posolite i dobi}ete veoma ukusan i zdrav doma}i namaz.

biqka koja ~isti organizam

E{erihija se uporno vra}a, evo kako da je se re{ite

BIV[I BUGARSKI FUDBALER, DANIJEL

ONI KOJI MRZE STRANCE (GR^.)

DANSKI [AHISTA (1935 - 2010)

BOKSERSKI KLUB MESTO U HRVATSKOJ KOD GOSPI]A

RAZDRA@QIVO, NABUSITO

STARIJI ^E[KI [AHISTA, RIHARD

BIV[A UKRAJINSKAATLETI^ARKA, KRAVEC

SKANDINAVKA

ULICA (SKR.)

@ENSKI SALON U STANU (MN.)

AMERI^KA

GLUMICA UKRAJINSKOG POREKLA

SRPSKA

GLUMICA JEFTI]

TRAG

DIVQA^I (MN.)

VRSTA DETLI]A (ZOOL.)

ISTOK

GLAVNI GRAD BELGIJE AMERI^KA GLUMICA HATAVEJ ORGAN ^ULA MIRISA

ENIGMATIKA

BOSTI U NE[TO SRPSKA TV VODITEQKA KR[, KARST NO@ ZA REZAWE LOZE BORAC POVR[INA (LAT.) MU[KI POTOMAK

SRPSKA GLUMICA SASLIKE

UKR[TENE RE^I

GRUPE OD [EST PEVA^A AMPER

UZVIK BOLA BROJ KOJI SE SADR@I U DRUGOM BROJU

OSTAVE ZA ZRNASTU HRANU TEMPERATURA

BILO KAKAV ARG. FUDB. TRENER, KUPER

POPUT NE^EGA OBRNUTA, SUPROTNA

MESTO I REKAU SRBIJI ISPOSNICI (GR^.)

REOMIR ZLATAN (LAT.)

AMERI^KI GLUMAC

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: UL, KRAS, BUDOARI, ANASTEN, DANINA, ALIRI, R, TUC, KAO, I, AO, UB, AMBARI, BK, BENTLARSEN, OSORNO, IKAKAV, RETI, SEKSTETI, INESA, KVINTAL, MO[E, PTOMAINI, IF, LESOTO, J, ROD, NERAVNINA, OBUZET, ISTAM, VIDAKOVI], ARS.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I VODORAVNO: NAPRSNIK, OKRETATI, SVESRDAN, ASUANKE, ANTR NU, T, NAISA, RI, TU]I, PA^, ITI, NAJA, SI, REDAR, E, LU^ANI, PREDIVO, TOKATINA, IRA^ANIN, KARAKALI.

SUDOKU

VODORAVNO: 1. Prsni dodatak ko{uqi, 2. Obrtati, 3. Veoma srda~an, 4. Stanovnice Asuana u Egiptu, 5. Me|u nama (franc.) - Oznaka za tonu, 6. @enski rukometni klub iz Ni{a - Japanska kopnena miqa, 7. BatinatiMesto u Austriji kod Insbruka, 8. Industrija tepiha Ivawica (skr.) - Majka odmila, 9. Simbol silicijumaU~enik koji pazi na red u razredu, 10. Oznaka za energiju - Mesto u Srbiji kod ^a~ka, 11. Pre|a, 12. Mala tokata (muz.), 13. Stanovnik Iraka, 14. Vrsta risa (mn.). USPRAVNO: 1. Organ ~ula mirisa - Sredstvo protiv zaraznih klica (med.), 2. Ronioci na velike dubine (lat.) - Biv{i fudbaler zagreba~kog Dinama, Krasnodar, 3. Prestignuti - Zdravstveni radnik, 4. Izvori prihoda (franc.) - Ruda, 5. Bo~ni deo tela - Nejasno napisan, 6. Drama Maksima Gorkog - Atmosferski talog, 7. Gradi} u Arizoni - Ameri~ki glumac, 8. Stru~waci za kinetiku - Francuska glumica @irardo.

Predstavnica Srbije na Evrosongu Konstrakta pokazala svoju humanost

Ana \uri}, poznatija pod imenom Konstrakta, odlu~ila je da se ukqu~i u jednu humanitarnu akciju i da na taj na~in pomogne nekima od najugro`enijih grupa stanovnika na{e prestonice.Konstrakta je na jedan dan postala prodavac ~asopisa „Lice ulice“, magazina koji prodaju osobe koje je dru{tvo iz raznih razloga skrajnulo na marginu, koje `ive u ekstremnom siroma{tvu ili se suo~avaju s nekim oblikom invaliditeta.

Konstrakta se prikqu~ila Draganu koji ve} du`e vremena poku{ava da zaradi za svoj `ivot na ovaj na~in, te je i{la beogradskim ulicama i nudila prolaznicima da kupe ovaj magazin.Ipak, Konstrakta je brzo osetila kako

je te{ko ovim prodavcima da prodaju ovaj magazin. Svoja iskustva je opisala na svom Instagramu.

- Dakle, obukla prsluk i pomogla danas prodavcima ~asopisa „Lice ulice“. ^asopis uglavnom kupuju oni koji znaju ceo mehanizam rada. Kao i sa drugim produktima i ovde je jako te{ko pro{iriti taj poprili~no zatvoreni krug publike. Dosta jak utisak je da te ve}ina qudi zaobilazi ili skre}e kao da im je nekako neprijatno. Nema razloga. Iz pozicije prodava~ice, najlep{a mi je bilo kad me neko barem pogleda i zahvali u prolazu, ako nije zainteresovan/a ili nije u mogu}nosti da kupi ~asopis. Dodu{e jo{ lep{e je kad neko i kupi ~asopis, al’ to znamo – zapo~ela je Konstrakta.

Peva~ica „Zemqe gruva“ je ot-

U KUHIWI JELENE \OKOVI] NEMA PR@EWA:

Hrana koju daje Stefanu i Tari je iskqu~ivo na biqnoj bazi, ali jedno pravilo baka Dijana uvek prekr{i

Poznato je da je Jelena \okovi} veoma posve}ena zdravoj ishrani i da se trudi da zdrave navike prenese na svoju decu. Stefan i Tara se od malih nogu hrane zdravo, a baka Dijana je jednom priznala koje pravilo u ishrani svojih unuka kr{i.

- Vole moje ~uvene pala~inke. Uvek se ~uje: „Bako, spremi nam pala~inke!“, pa se onda nadme}emo: ‘Koje }ete, bezglutenske ili normalne’, a Stefan ka`e: „Bako, normalne, pusti te bezglutenske - ispri~ala je uz osmeh Dijana \okovi}.

Jelena je jednom prilikom na pitawe pratioca na Instagramu objasnila kako se Stefan i Tara hrane i na koji na~in im priprema hranu.

- Stefan je imao normalnu ishranu sa mesom i ribom prvih godinu i po dana, a onda je pre{ao na biqnu ishranu i mnogo se dobro ose}a, zdrav je, a Tara je od po~etka do kraja, samo na biqnoj ishrani, hvala Bogu nikada nismo imali problema sa wenim zdravqem. Deca su potpuno na biqnoj ishrani, bez ikakvih problem~i}a, jedu krompire kao ludi i krastavce i {argarepe. Dosta im dajem i smutije i zeleni{. I ne pr`imo, ve} kuvamo, jedu kuvani krompir ili pire - objasnila je Jelena.

krila koliko je zapravo te{ko uop{te ubediti nekog da kupi ovaj ~asopis humanitarnog karaktera.

- ^asopis ko{ta 300 dinara. Polovina odlazi prodavcu. Prodala sam mo`da 12, uz sve svoje napore da budem simpati~na i uz sva presretawa poznanika i kom{ija. Onda su mi pomogla deca iz parka, carevi. „Gospodine, uzmite ~asopis i dobi}ete besplatnu fotku sa Konstraktom“. Gospodin: „A ko je Konstrakta?“. Dogurali smo do 18 prodatih. Dakle nije lako. Prose~no se proda 5 dnevno koliko sam shvatila –napisala je Konstrakta.Ona se na kraju zahvalila svima koji su kupili ovaj ~asopis:

- Hvala svim kupcima i redovnim kupcima. Za mene je danas bio jedan rijaliti ~ek.

tada{weg honorara mogla sam da kupim dva automobila": Svetlana Bojkovi} progovorila o zaradi glumaca nekad i danas

Proslavqena glumica Svetlana Ceca Bojkovi} otvoreno govori o razlikama u honorarima i kupovnoj mo}i danas i u periodu po~etka wene karijere.

"Se}am se da sam od honorara za film 'Pas koji je voleo vozove' mogla da kupim dva automobila ('reno 4'). Kupili smo ipak jedna kola, mesec dana obilazili Evropu i doneli puno garderobe. Sve od jednog honorara. Od svoje prve plate koja je bila 70.000

^izme od 376 evra koje obo`ava Kejt Midlton

^im dobije priliku da se u svojim kraqevskim zadu`ewima obu~e malo le`ernije, princeza od Velsa se pojavi u kombinaci ji koju onda jure devojke {irom sveta. Poznata kao neko ko vrlo ~esto nosi i jednostavne komade ode}e i obu}e, ovog puta podeli la je doma}i zadatak pojaviv{i se u luksuznim planinarskim ~izmama, ne tako skupog proizvo|a~a, koje su vrlo brzo planule u radwama {irom Britanije.

Ovo nije prvi put da se ona pojavqu je u modelu prakti~ne i stilizovane obu}e koju nao~ita Kejt, omiqena bri tanska princeza, praktikuje sa uskim pantalonama ili farmerkama i uskim strukiranim blejzerima. Sa princom Vilijamom, princeza od Velsa obi{la je „Medli“ osnovnu {kolu u Herefordu, kojoj je prioritet u~ewe na otvorenom.

Mediji su vrlo brzo, osim wenih ak tivnosti, proverili gde i po kojoj ceni mogu da se nabave ovakve ~izme koje }e, kako ka`u modni stru~waci biti, hit ove jeseni. Iako par ovih planinarskih ~izama ko{ta 325 funti, model koji nosi Kejt je rasprodat odmah, ali su ostali proizvo|a~i brzo ponudili sli~an model. Su{tina je ka`u da ih je Kejt „odobrila“, a o prakti~nosti ove obu}e je suvi{no govori ti. Mogu da budu atraktivne i na otvorenom, kao i svakodnevnim kombinacijama koji ma je udobnost najva`nija.

{to nije vi{e igrala na filmu.

"Ne `alim. Mo`da bi film mogao da za`ali, mada ne verujem. Gluma jeste velika igra, nimalo naivna ni povr{na, jer i ceo `ivot je igra. Ali, gluma nije moj posao, to je moj `ivot", ka`e Ceca. Glumica isti~e i da ne bi gotovo ni{ta mewala u svojoj karijeri.

dinara, dvadeset hiqada sam dala roditeqima, a ostatak sam tro{ila u Knezu na italijanske cipele. Kupovna mo} je bila velika. Danas od honorara glumac mo`e da ode na jedno dobro putovawe", iskrena je bila dramska umetnica, koja se danas ne kaje

"Ne bih danas imala neke nove savete za mene mladu, zato {to sam u svojoj su{tini ostala ista. Trudila sam se uvek da sve uradim kako najboqe mogu. Taj trud mi je doneo spokojstvo. Pa i ono {to sam svesno propu{tala, tako|e sam ~inila radi svog spokojstva i mira. Ostalih propusta nisam svesna, pa o nima i ne mogu da razmi{qam", zakqu~ila je ona.

"Od

Poraz Zvezde u Man~esteruSiti kad je proradio nije stao

Man~ester siti - Crvena

zvezda

3:1 posle preokreta

i ~udesnog poluvremena

Na otvarawu nove sezone branilac titule u Ligi {ampiona Man~ester siti do~ekao je Crvenu zvezdu na „Etihadu“ i posle igrawa viktorije (37-3 odnos udaraca ka golu) pobedio 3:1, iako su crveno-beli na poluvremenu vodili.

Po~ela je Liga {ampiona, a u woj je, posle ~etiri godine pauze, i srpski {ampion. Ekipa Crvene zvezde nije mogla da zamisli te`e gostovawe nego protiv aktuelnih prvaka Evrope, ali na muci se poznaju junaci.

Ako Man~ester siti u prvih 15 minuta igre izvede pet kornera, onda to dosta govori o odnosu snaga na terenu. Rodrigo je sna`nim {utom hteo da iznenadi golmana Glazera ali on je uspe{no odbranio. Zvezda ima samopouzdawa, igra hrsbro. I Haland je potom {utirao glavom, ali van okvira. Isti igra~ je pogodio stativu Zvezdinog gola u 25. minutu.

Golman Glazer je odbranio nekoliko opasnih udaraca i za sada je najboqi u timu. Haland i saigra~i poku{avaju iz svih pozicija ali Zvezda ima bedem ispred gola.

I onda {ok za doma}e. Bakari se iskrao i savladao doma}eg gol-

mana. Proverom je utvr|eno da nije bio ofsad. Na odmor se oti{lo sa golom prednosti gostiju.

Na samom po~etku drugog poluvremena Alvares posti`e gol, 1:1. Tri minuta kasnije "Gra|ani" posti`u gol ali ga sudija poni{tava zbog ofsajda. Za 50 minut igre doma}i su {utirali 25 puta na gol, a Zvezda tri puta.

I onda preokret u 60. minutu. Gre{ka Glazera koji je lo{e boksovao jednu visoku loptu i ona je u mre`i. Doma}i vode 2:1.

I mnogo {ansi tako da na "Enfildu" plavi vode sa 3:1, drugim golom Alvareza..

Zvezda je igrala hrabro, borili su se igra~i, ali Man~ester siti je prvak Evrope, ekipa za pobede.

Jedan od najboqih igra~a dana{wice Erling Haland nije nadmudrio odbranu predvo|enu kapitenom Aleksandrom Dragovi}em. Pre~ka i nekoliko zicera glavom, ali gol nije postigao. Zato se (na) igrao Hulijan Alvarez.

Zvezda nije bila bez podr{ke na Ostrvu, oko 2.000 navija~a do{lo je da podr`i crveno-bele.

Glazer: Mewao bih rekord za bodove u Ligi {ampiona

U Crvenoj zvezdi i me|u navija~ima jo{ sabiraju utiske sa utakmice protiv Man~ester sitija na startu Lige {ampiona. Odlo`eni me~ sa TSCom dao je prvaku Srbije vi{e vremena da analiziraju okr{aj sa najboqim evropskim timom. Omri Glazer pro{ao je put od junaka crveno-belih na „Etihadu” do tragi~ara. ^uvao je mre`u na{eg najtrofejnijeg kluba sjajno do 60. minuta, kad ga kardinalno pogre{io `ele}i da boksuje loptu posle centar{uta Hulijana Alvareza. Lopta se na{la iza mre`a Izraelca, ~ime su Gra|ani preokrenuli rezultat posle ~ega niko vi{e nije sumwao u wihovu pobedu. U drugi plan je tako pao podatak da je sa 13 odbrana Glazer postavio rekord po odbranama na jednoj utakmici Lige {ampiona od wenog osnivawa, sezone 1992/93.

- Bila je to izuzetno naporna utakmica, {to to smo i o~ekivali jer smo i{li u goste prvaku Evrope i sigurno najboqem timu na svetu. Znali smo da nas ~eka izuzetno naporan me~, ne samo fizi~ki, ve} i psiholo{ki, jer se lopta neverovatno brzo kre}e kad je u posedu engleskog tima. Morali smo da se 90 minuta inteligentno branimo. Siti je pokazao nadmo}, ali on tako igra i protiv Real Madrida ili bilo kog drugog rivala.

n Sigurno vam imponuje {to ste oborili rekord po broju odbrana u jednoj utakmici Lige {ampiona?

- ^uo sam posle utakmice za taj rekord. Naravno da mi zna~i, to je stvar koja ostaje ve~no zapisana u istorijatu takmi~ewa, ali bih mewao 13 odbrana za utakmicu u kojoj nemam posla, a mi osvojimo bodove. Bilo je izazovno sa~uvati mre`u kada igramo protiv napada~a poput Halanda, Fodena, Alvareza. Na `alost, primili smo tri gola, ali pokazali smo izuzetnu borbenost.

NOVAKOVE RE^I ODZVAWAJU AMERIKOM:

Nema opravdawa

za to {to ste uradili Srbiji!

Novak \okovi} je u ponedeqak zapo~eo novu, 392. sedmicu na vrhu ATP liste, ~ime je poboq{ao sopstveni rekord. Trenutno je na vi{enedeqnoj pauzi posle osvajawa Ju-Es opena, ali ameri~ka javnost ponovo govori o Srbinu.

Ta~nije, ovog puta radi se o \okovi}evim re~ima, i to vrlo sna`nim, koje je preneo ameri~ki "En-Bi-Si 5", a koje se ti~u Novakovog detiwstva i tretmana koji je Srbija prolazila tokom bombardovawa 1999. godine.

Segment \okovi}evog intervjua sa Grejemom Besinxerom iz 2021. godine, ameri~ka televizija je re{ila da sada ponovo u~ini aktuelnim.

"Kako je mogu}e da se velike dr`ave udru`e i bombarduju jednu malu, sa bespomo}nim qudima na ulicama i da, prosto, uni{tavaju sve?

Ja nisam mogao da razumem to. Ne postoji nikakvo opravdawe za rat, ne postoji nikakvo opravdawe za bombardovawe, za ubijawe nekoga, za uni{tavawe ne~ijeg doma... Mislim, to je najgora vrsta okrutnosti. To je mene, a i sve u Srbiji, veoma razqutilo. O`iqci tih emocija, tog besa, i dan-danas postoje u svima (nama iz Srbije)", rekao je najpre \okovi}, da bi potom nastavio da obja{wava svoje poglede na sve to.

"Ali, radio sam na sebi, na tim emocijama, kako bih oprostio. Jer, morate da oprostite. Na kraju krajeva, kako bilo {ta vi{e mo`e da vas pokre}e od qubavi? A qubav je pra{tawe. To je moja `ivotna filozofija i koliko god da je te{ko, na kraju morate. Prosto, trebalo bi da oprostite, jer vas ~eka neki slede}i korak. Idete daqe. Ako ste zarobqeni u tom momentu, {ta }ete od svog `ivota da uradite? Uvek }e vas to zadr`avati, spre~avati, i to ne samo u profesionalnom smislu, ve} i privatno, emocionalno. Te{ko je, stvarno je te{ko. Qudi u Srbiji su mnogo propatili u posledwih stotinak godina. Samo u Prvom svetskom ratu je vi{e od milion Srba poginulo! Ali, vidite, to je, na neki na~in 'sudbina' na{eg naroda na ovim prostorima, ali ja jo{ uvek verujem da to mo`e da nas u~ini ja~im. Ja zaista imam po{tovawe prema svemu {to sam do`iveo u `ivotu, jer znam da su me, naro~ito pomenute stvari (te{ko}e), u~inile otpornim i sna`nim, ali istovremeno i zahvalnim za sve {to sada imam u `ivotu", zakqu~io je Novak \okovi}.

n Partizan je sada ispred vas, ose}ate li odre|eni rezultatski pritisak s obzirom na dva poraza u prvenstvu, od Vo`dovca i ^ukari~kog?

- Stawe na tabeli nije od presudnog zna~aja. Utakmicu igra 11 protiv 11 fudbalera i na terenu }e se pokazati ko je boqi. Ne obaziremo se na prethodne rezulate. Ta~no je da smo imali odre|enih neuspeha, ali ekipa je zaboravila na to i fokusiramo se samo na prvi naredni susret, a to je me~ sa Partizanom.

n Da li je kona~no vreme za povratak na pobedni~ku stazu?

- Da}emo sve od sebe da tako bude. O~ekuje nas te{ka utakmica sa timom koji je pobedio na prethodna dva me~a, ali moramo da se potrudimo da iza|emo iz narednog susreta kao pobednici. Ve~iti derbi je ne{to posebno i nosi ve}u odgovornost nego ostale utakmice, ali pristupi}emo joj maksimalno ozbiqno i anga`ovano – zakqu~io je Omri Glazer.

Zvezda ~eka Jang Bojs pred punom Marakanom, prvog dana prodato 3.400 ulaznica

Prvog dana prodaje pojedina~nih ulaznica za utakmicu drugog kola Lige {ampiona izme|u fudbalera Crvene zvezde i Jang Bojsa navija~i crveno-belih kupili su 3.400 karata.

Nakon {to su u prodaji bili paketi karata, pojedina~ne ulaznice u prodaji su sada i onlajn i na blagajnama stadiona Rajko Miti}.

Svaki navija~ mo`e da kupi do ~etiri karte. Utakmica izme|u Crvene zvezde i Jang Bojsa igra se 4. oktobra od 21 sat.

KUP AUSTRALIJE U FUDBALU 2023: Brizbejn Roar protiv Sidneja u prvom

finalu Kupa Australije

Brizbejn Roar }e se sastati sa ekipom Sidneja u prvom finalu Kupa Australije, nakon {to je u nedequ savladao Melburn Najts sa 1-0. U drugom me~u na AAMI parku u Melburnu, Sidnej FK je bio boqi od Melburn Sitija 2-1. Finale }e se odr`ati 7. oktobra na Alijanc stadionu u Sidneju u 19.45.

Tomas Vodingem je nastavio svoj dobar po~etak u sezoni svojim tre} im golom u dosada{wem nizu Kupa, {to se pokazalo kao razlika pred vi{e od 5.000 gledalaca na stadionu Najts.

„Ove godine je sve bilo dobro za nas “, rekao je zvezda Roara Xej O’[ea za kanal 10. Jedan od vode}ih igra~a na terenu bio je 18-godi{wi napada~ Vadinghem, koji je bio otkrovewe tokom wihove serije u Kupu. Tinejxer nastavqa da poku{ava da bude opcija broj jedan u Brizbejnu ove sezone, ali se suo~ava sa konkurencijom novog potpisa Jonasa Markovskog – koji je u klubu debitovao sa klupe protiv Najtsa.

„On je odli~an. Trebalo bi da ga vidite na treningu i wegov zavr{etak je neverovatan“, rekao je O’[ea.

„On svima daje prave informacije. Svako zna svoj posao, a posebno mladi momci i to mnogo poma`e.”

Na putu Roaru ka osvajawu Kupa Australije je Sidnej, koji je savladao Melburn Siti sa 2-1 ranije na AAMI Parku.

Golovi Patrika Vuda i Xoa Lolija sa obe strane poluvremena doveli su plave u vo|stvo, pre nego {to je Xejmi Maklaren postigao gol za Siti, ali to nije bilo dovoqno za pobedu.

Ovo je prvo u~e{}e Sidneja u finale od 2018. godine.

Finale }e se odr`ati 7. oktobra na Alijanc stadionu u Sidneju.

POLUFINALNI REZULTATI:

Melburn Siti - Sidnej FK 1-2

Melburn Najts 0-1 Brizbejn Roar

Lionel Mesi: Ne razmi{qam o kraju igra~ke karijere, `elim da u`ivam u fudbalu

Fudbaler Intera iz Majamija i argentinski reprezentativac Lionel Mesi izjavio je danas da ne razmi{qa o zavr{etku igra~ke karijere, prenosi argentinski Tjuk Sports. Mesi je u letwem prelaznom roku pre{ao iz Pari Sen @ermena u Inter iz Majamija. On je na 12 me~eva postigao 11 golova za klub iz Majamija i imao je pet asistencija. Mesi (36) je 2000. iz Wuels old bojsa stigao u Barselonu za koju je igrao 2021. godine, a onda je dve sezone proveo u Pari Sen @ermenu. „Uvek sam razmi{qao o jednoj ideji, a to je da u`ivam u argentinskom fudbalu igraju}i, kao svetski {ampion, za Wuels”, izjavio je Mesi, koji je pro{le godine sa selekcijom Argentine osvojio Svetsko prvenstvo u Kataru. „Ne razmi{qam o kraju igra~ke karijere. Ne razmi{qam o tome {ta }u da radim po zavr{etku karijere. @elim da radim ono u ~emu u`ivam. Ne razmi{qam o budu}nosti. U`iva}u koliko god je mogu}e. Najvi{e volim da igram fudbal”, istakao je Mesi, koji ima ugovor sa Majamijem do juna 2025. godine.

TURNIR U BO]AWU 2023

U ~ast vojvode Mom~ila \uji}a

Manastir u Ilajnu uz blagoslov igumana Teodora organizuje turnir u bo}awu za 2023. godinu.

Manastir Sv. Save, 414 Mount Mercer Rd, Elaine VIC 3334.

Turnir se odr`ava

1. oktobra.

Prijava ekipa do 09.30 ujutru 1. oktobra.

Za vi{e informacija pozvati: Dragan ^i~a, mobilni 0423 303 340.

Dolaze nam gosti iz Kanbere, Sidneja, Brizbejna, Melburna i ostalih mesta.

Svi su dobrodo{li!!!

Negde na polovini bazi~nog dela priprema, dok je ekipa jo{ bila na Kopaoniku, @eqko Obradovi}, trener Partizana, sumiraju}i ura|eno do tog trenutka, izme|u ostalog rekao je i:

- Tek kada budu po~ele prijateqske utakmice i prve provere, prvi put }e se videti i neke stvari koje sada nisu dobro ura|ene i koje treba da se popravqaju.

Ni ne poku{avaju}i da ne{to kao „uvije u oblandu“, Obradovi} je tada rekao i...

- Tada nastaju problemi!

[to je i potpuno normalno. Pa i o~ekivano. Na {ta su svi u Humskoj bili spremni. Ovog leta, kao i svakog prethodnog.

- Ve} imamo iskustvo u tom smislu i reagova}emo na za {ta bude bilo potrebno da se reaguje – i to je trener {ampiona ABA lige.

Pripremne utakmice su do{le i pro{le. Za skoro mesec dana od tog razgovora, Partizan je odigrao devet prijateqskih utakmica. Tri u Bawaluci, pa protiv Fuenlabrade u Beogradu, tri na Superkupu ABA u Podgorici, da bi predsezonu zavr{io turnirom u Atini. [to je bila i najja~a proba, a na kojoj je do`iveo dva poraza. I to u dve utakmice koje je lako mogao da okrene na drugu stranu. Koje je trebalo da odu na drugu stranu. Nisu... [to bi moglo da se podvede pod ono „tada nastaju problemi“ sa po~etka ove pri~e. Ali i ono „iskustvo“ i „reakciju“ na mestima gde treba da se reaguje.

Uostalom – to je i smisao prijateqskih utakmica. Ne da se na wima igra najboqa ko{arka, ne ni nu`no da se sve pobe|uju. Mada je uvek boqe novu pri~u po~iwati iz pobeda. Va`no je da se tim uigra, da „klikne“, da se kristali{u lideri, da... Mnogo toga.

Obradovi} je to stavio u par re~enica. Odjavquju}i se iz Atine, trener crno-belih je rekao:

- Bio je vrlo koristan turnir za nas da vidimo {ta mo`emo pred takmi~arske utakmice koje sada slede.

Dodao je i...

- Za nas su neke stvari sada jasnije.

Nije precizirao koje stvari i u kom smislu jasni-

je. Ali, gledaju}i sve ove utakmice Partizana jasno se videlo da crno-beli ne mogu bez Kevina Pantera i Zeka Ledeja. Videlo se i da bi Pi Xej Dou`er mogao da bude ba{ zna~ajno poja~awe. Ali i da Ogwenu Jaramazu ne prija ba{ uloga plejmejkera. Da je Frenk Kaminski sve sigurniji, kao i Bal{a Koprivica, {to je ~ak i va`nije jer svi znamo kako je izgledala pro{la sezona mladog centra. Prakti~no izgubqena. Nerealno je o~ekivati da }e na po~etku sezone Aleksa Avramovi} nastaviti sa partijama kakve je pru`ao – recimo – nedavno na Svetskom prvenstvu. Tu do odre|enog pada mora do}i. Prirodno je. Ali, prirodno je i brzo posle toga o~ekivati partije sli~ne tim iz Manile.

U dosta dobrom ritmu pripreme je odigrao i Danilo An|u{i}, ba{ kao i Alen Smailagi}... Ostali su tu negde na onome {to se od wih i o~ekuje. Svi ukupno imaju mnogo prostora da budu boqi. Onako – kako treneri vole da ka`u – iz utakmice u utakmicu. Ve} od prve, protiv Mornara, u ponedeqak u Areni.

Partizan tokom priprema odigrao devet me~eva, {est pobedio, ali je u najja~im proverama gubio

1. FK Krajina (Melburn)

2. Springvejl Beli Orlovi (Melburn)

3. Sv. \or|e Vilavong (Brizbejn)

4. Dianela Beli Orlovi (Pert)

5. FK Beli Orlovi Bonirig (Sidnej)

6. FK Beograd (Sidnej)

7. FK Vestgejt Sin|eli} (Melburn)

8. FK Ficroj Siti Srbija (Melburn)

9. FK Medington Tesla (Pert)

10. FK Drina Nobl park (Melburn)

11. FK Beograd (Adelejd)

12. FK Beli Orlovi (Kanbera)

13. FK Orlovi (Sidnej)