Srpski glas 28. mart

Tema nedeqe:

KRVAVI TERORISTI^KI NAPAD U MOSKVI

Najmawe 139 mrtvih, i vi{e od 150 rawenih

napada na Moskvu stoje SAD, Ukrajina i Britanija l l

FSB: Iza teroristi~kog

Ekskluzivni intervju: BEND DUBIOZA KOLEKTIV U AUSTRALIJI

U~ili smo

publiku kako se prave }evapi

Zajednica: Nedeqa pravoslavqa u Kabramati i Liverpulu

KOLIKO IMA

SRBA U SVETU?

Mapirawe svih Srba sveta

Putopis: Fru{ka Gora –kulturna i prirodna riznica Srbije

Zdravqe: Ko sme, a ko ne sme da posti - iz ugla

Ve} godine ~uvar srpskog identiteta ^etvrtak/

Strana 19

Strana 20

Strane 4 i 5

Strana 18

Strana 17

PRSTEN

KOJI NESTAJE, VETAR KOJI NE DUVA:

Da li je princezin video ”dipfejk”?

Tri dana otkako je princeza od Velsa Kejt Midlton, nakon vi{emese~nih spekulacija povodom wenog „nestanka”, otkrila da boluje od raka, javnost je podeqena. Dok se pojedinci na dru{tvenim mre`ama princezi „duboko izviwavaju zbog tvrdwi da je radila fejslift, brazilsko podizawe zadwice”, drugi osporavaju autenti~nost snimka na kome Kejt govori o svojoj dijagnozi i nastavqaju da pronalaze i ukazuju na navodne nelogi~nosti i nepravilnosti.

Montirana fotografija Kejt i wene dece koja je izazvala buru u medijima 8. marta, u kombinaciji sa tajnovitom i netransparentnom komunikacijom Bakingemske palate, dodatno je podgrejala brojne teorije zavere koje su ve} bujale {irom sveta, a he{tag #GdeJeKejtMidlton ubrzo je postao viralan i dosegao je, kako je procenio „Gardijan”, vi{e od 400 miliona qudi.

[panska novinarka je na nacionalnoj televiziji, pozivaju}i se na izvore, tvrdila da je Kejt u komi, korisnici Iksa i TikToka su pretpostavili da je princeza verovatno imala nervni slom zbog „Vilijamovog o~iglednog neverstva sa markizom od ^olmondelija”, a ~itava pri~a je zbog iznenadne i ne sasvim razre{ene smrti Tomasa Kingstona, porodi~nog prijateqa kraqevske porodice i biv{eg momka Kejtine sestre Pipe, dobila i elemente krimi romana u kome je ulogu detektiva igrao ~itav internet.

Kako prenosi „Dejli mejl”, na Iksu mnogi tvrde da je snimak na kom Kejt sedi na klupi i javnosti kona~no govori istinu o svom „nestanku” zapravo „dipfejk” video stvoren pomo}u ve{ta~ke inteligencije.

Prava Kejt se „i daqe ili krije ili je mrtva”, tvrde nalozi koji produbquju teoriju zavere o britanskoj princezi, ukazuju}i da u jednom trenutku „Kejtina burma nakratko nestaje”, te da se pruge sa xempera „nastavqaju na klupi”.

Neki korisnici su objavili usporene verzije videa pitaju}i za{to se ni{ta u pozadini ni u jednom trenutku nije pomerilo - ni list ili vlat trave, preneo je „Frans 24”.

Kako se ~ini, jednom posejano seme sumwe, koje se pritom dobro primilo, te{ko je iskoreniti.

Sud u Londonu dozvolio Asan`u pravo na `albu protiv izru~ewa SAD

Sud u Londonu dao je dozvolu Xulijanu Asan`u da ulo`i `albu protiv izru~ewa SAD. Osniva~ „Vikiliksa” bio bi izru~en SAD za nekoliko dana da je sud odlu~io druga~ije. Ameri~ki sudovi terete Asan`a za {pijuna`u.

Visoki sud u Londonu odlu~io je da osniva~ Vikiliksa Xulijan Asan` mo`e da ulo`i `albu protiv izru~ewa Sjediwenim Dr`avama.

U odluci suda navodi se da Asan` mo`e da ulo`i `albu na puno saslu{awe, osim ako SAD ne daju „zadovoqavaju}a uveravawa”, prenosi Gardijan.

Da je sud odlu~io druga~ije, navodi se, u roku od nekoliko dana mogao bi da bude izru~en SAD, koje ga terete za {pijuna`u.

ASAN@OVI ADVOKATI: OPTU@BE POLITI^KI MOTIVISANE

Na dvodnevnom ro~i{tu, wegovi advokati su tvrdili da su optu`be koje se odnose na objavqivawe hiqada poverqivih i diplomatskih dokumenata u vezi sa ratovima u Avganistanu i Iraku politi~ki motivisane i da je zahtev za izru~ewe nezakonit.

Sudije u Visokom sudu u Londonu u obrazlo`ewu su naveli da su advokati pokazali da Asan` ima sporan slu~aj i da bi trebalo da im se dâ prilika da

to iznesu na punom `albenom saslu{awu koje je zakazano za maj.

ASAN@ I SAD –ZATVORSKA KAZNA

OD PET DO 175 GODINA SAD tra`e izru~ewe Asan`a zbog objavqivawa tajnih vojnih dosijea 2010. i 2011. godine, i tereti se za {pijuna`u po 17 ta~aka, a ako bude osu|en, mogao bi da dobije i do 175 godina zatvora, prema tvrdwama wegovih advokata. Ameri~ki tu`ioci, me|utim, tvrde da kazna ne bi bila du`a od 63 meseca.

Nedavno je Volstrit xornal objavio ~lanak u kom se tvrdi i da Va{ington navodno razmatra mogu}nost da se Xulijan Asan`

SLOVAK SPASAO 630 SRPSKE DECE OD NATO BOMBI:

izjasni krivim za mawe te`ak zlo~in i tako izbegne ekstradiciju u SAD i bude pu{ten iz britanskog zatvora.

„VIKILIKS” – PRI^A O POVERQIVOM

Asan`ov portal Vikiliks objavio je 2010. godine video-snimak ameri~ke vojske na kojem se vidi kako u napadu helikopterima „apa~” u Bagdadu 2007. godine ginu desetine qudi, me|u kojima i dva novinara Rojtersa. Potom je Vikiliks objavio na hiqade tajnih poverqivih dokumenata i diplomatskih izve{taja u kojima SAD kritikuju svetske vo|e, od ruskog predsednika Vladimira Putina do ~lanova saudijske kraqevske porodice.

25 godina kasnije dobio nagradu za nesebi~ni podvig

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Jozef [kulteti iz Slova~ke, koji je spasavao srpsku decu pod bombama 1999. godine, preme{taju}i ih na sigurno u slova~ke porodice, dobio je posebnu nagradu Udru`ewa za kulturu, umetnost i me|unarodnu saradwu „Adligat” povodom 25. godina od NATO agresije.

Jozef je, naime, samonicijativno pokrenuo humanitarnu akciju preme{tawa 630 srpske dece, prema evidencije Matice Slova~ke, sa ciqem da ih za{titi od stradawa i stresova uzrokovanih NATO bombardovawem.

Po zavr{etku rata sva deca su u wegovoj organizaciji vra}ena u Srbiju.

„Ne mogu da opi{em koliko mi zna~i radost tih mali{ana kojoj sam bio svedok kada je do{ao trenutak da se vrate u svoju zemqu. Mnogi nikada pre toga nisu bili u inostranstvu. Umesto rata i sirena, omogu}ili smo deci jedan lep izlet, stekli su nove prijateqe i nau~ili ne{to novo”, pri~a sa zadovoqstvom Jozef i podse}a da se pro{le godine u Kisa~u odr`ao skup {ezdesetak, sada odraslih qudi, koji su tada preba~eni u Slova~ku.

Da bi ostvario svoj humani plan, Jozef [kulteti je morao li~no da do|e u Srbiju, po{to su voza~i autobusa tra`ili da on bude u prvom autobusu koji ulazi u zemqu pod bombama.

[kulteti je morao i da organizuje nabavku benzina za roditeqe koji su `eleli da iz udaqenih delova Srbije dovedu decu do logisti~kih centara u Novom Sadu i Ba~kom Petrovcu.

Prvih dana boravka u Slova~koj sva deca su bila besplatno sme{tena u hotelu „Partizan” ~iji je [kulteti vlasnik.

Na inicijativu ~lana iz Arhiva Vojvodine Neboj{e Kuzmanovi}a i „Adligata” Kristijana Ob{usta i predsednika Viktora Lazi}a, u ~ijem Muzeju kwige i putovawa se nalazi Slova~ki kutak, uru~ena je specijalna nagrada [kultetiju „za iskazano dobro~instvo i pomo} Srbiji u najte`im trenucima, za nesebi~inu podr{ku onima kojima je pomo} bila najpotrebnija, za razvijawe prijateqstva me|u narodima”.

Za podr{ku deci koja se u ratnim uslovima razdvajaju od porodica, oformio je i poseban tim volontera i psihologa.

Da~i}: Razo~arani smo {to je spre~eno da se u SB UN ~uje istina o NATO agresiji

Ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} izjavio je da je Srbija razo~arana zbog toga {to je spre~eno da se u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija ~uje istina o agresiji NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine.

[ef srpske diplomatije Ivica Da~i} je na konferenciji za medije u sedi{tu Ujediwenih nacija u Wujorku, po{to na dnevni red Saveta bezbednosti UN nije stavqena rasprava o 25 godina od po~etka NATO bombardovawa SRJ, rekao da se dogodio presedan u proceduralnom glasawu.

„Do{li smo ovde na poziv SB UN. Smatramo da je tema izuzetno va`na za me|unarodno-pravni poredak i da se danas, kao {to je bombardovawe Srbije bilo izvedeno kao presedan, dogodio jedan presedan na proceduralnom glasawu”, rekao je Da~i}.

Srbija je, istakao je, razo~arana zbog toga {to je danas spre~eno da se u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija ~uje istina o agresiji NATO-a.

Zahvalio je Rusiji, Kini i Al`iru koji su podr`ali inicijativu da se u Savetu bezbednosti razgovara o bombardovawu SRJ.

[ef srpske diplomatije je zahvalio i zemqama koje nisu glasale za, rekav{i da su mnoge zemqe bile uzdr`ane jer nisu `elele da se razgovaraju o temi u kojoj „o~igledno postoje dvostruki standardi”.

Da~i} je, komentari{u}i to {to je NATO bombardovawe izvedeno zbog navodnih humanitarnih razloga, upitao o kojim humanitarnim razlozima je re~, s obzirom na to da je izvr{eno „gotovo potpuno etni~ko ~i{}ewe Srba sa Kosova i Metohije”.

„Da li je sada potrebna humanitarna intervencija protiv Pri{tine kada se vr{e zlo~ini nad srpskim narodom, kada je 14 odsto Srba proterano u posledwih neko-

liko meseci, kad Pri{tina ne `eli da formira Zajednicu srpskih op{tina, ali zato se nagra|uje ~lanstvom u raznim me|unarodnim organizacijama”, rekao je {ef srpske diplomatije.

„Upotreba sile u me|unarodnim odnosima je nelegalna i predstavqa predstavqa kr{ewe temeqnih principa i pravila me|unarodnog prava. To su i same ~lanice NATO-a govorile, kvalifikuju}i tu akciju kao nelegalnu, ali legitimnu upotrebu sile u ciqu zaustavqawa navodne humanitarne katastrofe”, rekao je Da~i}.

Dodao je da je cini~no {to danas Srbija u Savetu bezbednosti nije mogla da govori o tome, a pre 25 godina nisu ni pitali Savet bezbednosti da li }e da bombarduju Srbiju.

„Pored bombi ne mo`ete jo{ ni da ka`ete o svemu tome, to govori o me|unarodnom pravnom poretku i me|unarodnom pravu”, rekao je Da~i}.

Naveo je da samovoqna upotreba oru`ane sile nije dopu{tena, jedino je mogu}a u strogo definisanim uslovima koji su predvi|eni poveqom UN.

„NATO i wegove ~lanice nisu imale

NATO agresija, 25 godina kasnije:

osnov utemeqen u me|unarodnom pravu za agresiju na Jugoslaviju. Zato {to je u pitawu svih ovih godina i decenija bila nelegalna borba za otcepqewe Kosova od Srbije i Jugoslavije”, rekao je Da~i}.

Naveo je da u Savetu bezbednosti svi govore o teritorijalnom integritetu, a jedino niko ne govori o teritorijalnom integritetu Srbije…

„Mogu}e je da se digne OVK koja je bila na liniji teroristi~kih organizacija, oni povedu borbu za otcepqewe Kosova ne od Milo{evi}a, ve} i pre wega.. Nekoliko vekova se vodi borba za otcepqewe Kosova od Srbije i ru{ewe na{eg teritorijalnog integriteta”, rekao je Da~i}.

Da~i} smatra da je predstoje}a sednica Saveta Evrope, na kojoj treba da se razmatra prijem tzv. Kosova u Savet Evrope, sazvana da bi se Pri{tini osigurala nezavisnost i da je re~ o nastavku onog {to je po~elo NATO agresijom na SR Jugoslaviju.

‚’To je samo nastavak svega onoga {to je zapo~elo na ju~era{wi dan, pre 25 godina. Oni prosto ne mogu da veruju da se jedna ovako mala zemqa kao {to je Srbija bori

Bombardovawe 1999. u brojkama

Dvadeset pet godina nakon okon~awa NATO agresije na SR Jugoslaviju, mnogi podaci o uni{tewu do kog je ona dovela i daqe nisu dostupni, dok se o broju stradalih - pre svega civila - i daqe spekuli{e.

Ipak, razli~ite dr`avne institucije, nevladine organizacije i druge grupe su tokom prethodnih 25 godina prikupqali podatke o broju nastradalih, vojnim gubicima obe strane i ekonomskim posledicama bombardovawa po Srbiju, Crnu Goru i wihove gra|ane.

CIVILNI GUBICI

Ta~an broj stradalih civila tokom NATO agresije do danas nije utvr|en. Prema podacima „Hjuman rajts vo~a”, tokom kampawe je poginulo najmawe 489, a najvi{e 528 jugoslovenskih civila, tokom 90 zasebnih incidenata.

Jugoslovenske i srpske vlasti nikada nisu utvrdile ta~an broj stradalih. Tada{wi direktor Savezne kancelarije za statistike Milovan @ivkovi} je 14. jula 1999. rekao da je u bombardovawu stradalo oko 1.200 civila, kao i da „neki izvori govore o vi{e od 5.000, pa ~ak i 18.000 (`rtava)”.

Srpski diplomata \or|e Lopi~i} je „Hjuman rajts vo~u” 5. avgusta 1999. rekao da je poginulo oko 2.000 civila, dok je raweno wih vi{e od 10.000. U medijima su u tom periodu pomiwane i brojke od 5.000 ili 5.700 stradalih, dodu{e uz ogradu da su to podaci za vremenski period du`i od samog bombardovawa.

S druge strane, predstavnici NATO-a uglavnom su izbegavali da komentari{u civilne gubitke. Izuzetak je tada{wi potpredsednik ameri~kog general{taba

Xozef Rolson, koji je u septembru 1999. izjavio da su „srpski gubici bili izuzetno mali, proceweni na mawe od 1.500 mrtvih”.

VOJNI GUBICI

Tada{wi predsednik SRJ Slobodan Milo{evi} je, u govoru kojim je saop{teno okon~awe bombardovawa, rekao da je tokom agresije poginulo 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika policije Republike Srbije.

Tokom trajawa kampawe bombardovawa, NATO zvani~nici su ~esto preuveli~avali gubitke jugoslovenske strane, u jednom trenutku tvrde}i da je ubijeno 5.000 vojnika i policajaca, dok je wih 10.000 raweno. Po okon~awu bombardovawa, taj broj je smawen na oko 1.200 ubijenih.

Pre 11 godina, tada{wi ministar odbrane Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je da je tokom bombardovawa ubijeno 956 vojnika i policajaca, dok se wih 52 vode kao nestali.

Vu~i} je te 2013. naveo da je poginuo 631 vojnik, a jo{ 28 je nestalo, a me|u poginulima je i 325 policajaca, dok se jo{ 24 vode kao nestali. Vlada Srbije navodi i 5.173 borca koji su raweni.

Kada je re~ o gubicima NATO-a, oni su bili znatno mawi. Potvr|eno je da su oborena dva NATO aviona - jedan F-16 i jedan F-117A „najthok” - kao i oko 25 bespilotnih letelica.

Jedan ameri~ki helikopter, AH-64 „apa~”, sru{io se 5. maja 1999. tokom no}ne misije u Albaniji pod nerazja{wenim okolnostima. Jugoslovenska vojska je tvrdila da su ga oni oborili, dok je NATO objavio da je letelica pala zbog tehni~kih problema. U padu su poginula dva ~lana posade.

Od kraja bombardovawa na KiM vi{e od 9.000 etni~ki motivisanih napada

Da~i} je naveo da je od 10. juna 1999. godine, kada je NATO prekinuo bombardovawe SR Jugoslavije, izvr{eno vi{e od 9.000 etni~ki motivisanih napada na Kosovu i Metohiji.

„Od 10. juna 1999. godine, od dolaska NATO, do danas na Kosovu i Metohiji izvr{eno je 9.407 etni~ki motivisanih napada na fizi~ka lica i imovinu, u kojima je 666 Srba i drugih nealbanaca izgubilo `ivot, gde je povre|eno 1.471 lice, kidnapovano 1.092, poru{eno i spaqeno 33.411 ku}a i stanova, o{te}eno 232 verskih objekata i 63 kulturno-istorijskih spomenika”, rekao je Da~i} na konferenciji za medije.

Dodao je da je uni{teno i o{te}eno 9.750 nadgrobnih spomenika na 275 srpskih grobaqa.

da se na me|unarodnom planu ne realizuje ‚ta puna nezavisnost Kosova’. I oni se ~ude kako je to mogu}e da zemqe povla~e priznawe. Evo, danas, 109 zemaqa ne priznaje Kosovo, 84 ga priznaje’’, rekao je Da~i} novinarima u sedi{tu Ujediwenih nacija u Wujorku.

On je istakao da je iz me|unarodne zajednice tra`eno od Pri{tine da formira Zajednicu srpskih op{tina na KiM, ali da se od toga odustalo i da je pokrenuta procedura o prijemu Pri{tine u Savet Evrope. Dodao je da izvestilac za prijem tzv. Kosova u Savetu Evrope Dora Bakojani je dala pozitivno mi{qewa za ulazak Kosova u Savet Evrope.

NATO avioni su tokom trajawa bombardovawa sproveli 181 udar na tenkove, 317 na oklopne transportere, 800 protiv vojnih vozila i 857 protiv artiqerije i minobaca~a.

Ameri~ko Ministarstvo odbrane i general{tab su u prvi mah objavili da je uni{teno 120 tenkova, 220 oklopnih vozila i 450 artiqerijskih sistema, ali se u ~lanku u „Wuzviku” objavqenom oko godinu dana kasnije navodi da je samo 14 tenkova, 12 samohodnih topova, 18 oklopnih vozila i 20 artiqerijskih sistema zapravo uni{teno.

To ne odudara mnogo od jugoslovenskih procena, koje su zabele`ile 13 uni{tenih tenkova, {est oklopnih vozila i {est artiqerijskih sistema. Veruje se da su gubici jugoslovenske vojske bili toliko mali zbog ve{tog kori{}ewa kamufla`e i mamaca.

EKONOMSKA [TETA

Te{ko je utvrditi {tetu, koja je tokom bombardovawa naneta jugoslovenskoj privredi, ali je tokom godina napravqeno nekoliko procena.

Jugoslovenska vlada je u jeku bombardovawa, u aprilu 1999, saop{tila da je dotada{wa {teta procewena na oko 100 milijardi dolara.

Ekonomisti iz stranke G17 Plus su 2006. objavili izve{taj, u kom se ekonomska {teta nastala zbog bombardovawa procewuje na oko 29,6 milijardi dolara.

Tokom bombardovawa je o{te}eno oko 25.000 domova, 69 {kola i 176 spomenika kulture, kao i 19 bolnica i 20 domova zdravqa. Onesposobqeno je vi{e stotina kilometara puteva i pruga. Tokom bombardovawa sru{en je i Avalski toraw, dok su rafinerije nafte u Novom Sadu i Pan~evu o{te}ene. NATO je ga|ao i zgradu RTS-a, fabrike „Zastava” u Kragujevcu i duvanske industrije u Ni{u. NATO avioni su 7. maja 1999. godine ga|ali i ambasadu NR Kine u Beogradu, kada su poginula tri kineska dr`avqanina, dok je wih 20 povre|eno. Tada{wi ameri~ki predsednik Bil Klinton zvani~no se izvinio zbog incidenta, tvrde}i da je re~ o gre{ci.

KRVAVI TERORISTI^KI NAPAD U MOSKVI

PUTIN NAKON KRVAVOG NAPADA:

Varvarski ~in –

tako su se ranije pona{ali

nacisti, sve }emo ih na}i

U svim regionima Rusije uvedene su posebne mere usmerene na borbu protiv terorizma kako bi se spre~ili novi napadi, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin, na-

}ene. Oni su, kako je rekao, planirali da prebegnu u Ukrajinu, u kojoj je neko razradio plan kako da pre|u granicu.

Svi koji su bili povezani sa teroristi~kim napadom – sti}i

kon teroristi~kog napada u Moskvi, u kojem su, prema posledwim podacima, poginule 133 osobe.

Putin je poru~io da su sve ~etiri osobe koje su otvorile vatru na gra|ane na kraju uhva-

}e ih kazna, ko god oni bili, podvukao je ruski lider.

„Kazna }e sti}i sve. To je napad na Rusiju, na na{ narod!”, istakao je Putin i dodao da se Moskva sprema za saradwu sa svim zemqama koje su spremne

da sa wom zajedno rade na borbi protiv me|unarodnog terorizma. Predsednik Rusije je ovom prilikom izjavio sau~e{}e svima onima koji su nekog izgubili i dodao da je u pitawu jedan „krvav, varvarski ~in”, po{to je o~igledno da se Rusija susrela s „pripremqenim masovnim ubistvom”.

„Upravo tako su se ranije pona{ali i nacisti”, rekao je Putin.

Istakao je i da je obi~an narod odmah pritr~ao u pomo} svim slu`bama na terenu i pomagao da se rawenici prebace u bolnice, na ~emu im je zahvalio.

„Svima }emo pru`iti neophodnu pomo}”, dodao je.

Potvrdio je da su se na meti terorista na{li civili koji nisu ni za {ta krivi, ukqu~uju}i i `enu, decu i tinejxere i dodao da se lekari bore za `ivote svih pogo|enih.

„Niko i ni{ta ne mo`e pokolebati na{e jedinstvo i voqu, na{u odlu~nost i hrabrost, snagu ujediwenog naroda Rusije”, zakqu~io je predsednik Putin.

FSB: Iza teroristi~kog napada na Moskvu stoje

SAD, Ukrajina

Federalna slu`ba bezbednosti Rusije okrivila je za teroristi~ki napad na „Krokus siti hol” Ukrajinu, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i Veliku Britaniju, javqa Rotjers. Optu`be na ra~un Ukrajine iznosi i sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patru{ev. Kijev tvrdi da je re~ o la`ima.

U jednom intervjuu koji je danas objavqen, sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolaj Patru{ev je rekao da Ukrajina stoji iza napada na „Krokus siti hol”, kao i da ima mnogo indicija za to.

[ef Federalne slu`be bezbednosti Rusije (FSB) Aleksandar Bortnikov rekao je kasnije da iza teroristi~kog napada u tr`nom centru u Moskvi stoje SAD, Britanija i Ukrajina, kao i da je jedan od pokazateqa to {to su napada~i poku{ali da prebegnu u Ukrajinu.

U tom napadu ubijeno je najmawe 139 osoba, me|u kojima i troje dece.

Savetnik ukrajinskog pred-

i Britanija

sednika Mihailo Podoqak negirao je optu`be koje su izneli Nikolaj Patru{ev i Aleksandar Bortnikov, a prema kojima je Kijev odgovoran za napad u Moskvi.

“To su la`i koje {ire Patru{ev, a zatim i {ef FSB-a

wihovi obave{tajni podaci ukazuju da je ISIS-K, avganistanski izdanak Islamske dr`ave, odgovoran za napad.

Zasad je privedeno 11 osoba povezanih sa napadom, me|u wima i ~etvorica terorista pro-

Bortnikov“, napisao je Podoqak na dru{tvenoj mre`i Iks.

Ukrajina je odmah odbacila ruske optu`be o ume{anosti u napad, za koji je odgovornost preuzela militantna grupa Islamska dr`ava.

Zapadne zemqe su navele da

tiv kojih su podignute i optu`nice. Bortnikov najavquje i nova hap{ewa.

Pritvor je odre|en i ruskom dr`avqaninu Ali{eru Kasimovu, poreklom iz Kirgizije, koji je optu`en da je izdao stan teroristima.

Broj poginulih u Moskvi porastao na

139, teroristi imali kontakte u Ukrajini, uhap{eno 11 lica

Tokom teroristi~kog napada u Moskvi koji se u petak dogodio u tr`nom centru i koncertnoj dvorani „Krokus siti”, prema podacima Istra`nog komiteta, do sada je poginulo 139 osobe, me|u kojima i troje dece. Raweno je 150 osoba, odnosno 140 prema podacima ministarstva zdravqa, a procewuje se da bi broj `rtava u narednim satima mogao da bude jo{ ve}i.

KRVAVI TERORISTI^KI NAPAD U MOSKVI

Najsmrtonosniji teroristi~ki napadi u Rusiji

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija se suo~avala sa mnogobrojnim teroristi~kim akcijama. Iako su najpoznatiji oni u moskovskom pozori{tu Dubrovka i {koli u Beslanu, bilo je jo{ mnogo napada sa vi{e od 40 ubijenih.

Napad na posetioce koncerta u Moskvi koji se dogodio u petak uve~e, kada je ubijeno najmawe 115 osoba, jedan je od smrtonosnijih u istoriji postsovjetske

poternicu. Organizator teroristi~kog napada [amil Basajev ubijen je 2006. godine u specijalnoj operaciji FSB-a u Ingu{etiji. U Kaspijsku (Dagestan), 16. novembra 1996. godine, teroristi su digli u vazduh devetospratnu stambenu zgradu u kojoj su `ivele porodice grani~ara. U teroristi~kom napadu poginulo je 68 qudi, ukqu~uju}i 21 dete.

Devetnaestog marta 1999. dogodila se eksplozija bombe na Centralnoj pijaci u Vladikavka-

Rusije. Ipak, krvavi niz, naj~e{}e bomba{kih napada, po~eo je jo{ 1995. godine.

Grupa naoru`anih ~e~enskih militanata predvo|ena [amilom Basajevom 14. juna 1995. uzela je za taoce 1.586 stanovnika Budjonovska u Stavropoqskoj pokrajini i dr`ala ih u zgradi gradske bolnice.

Posle poku{aja specijalaca da upadnu u zgradu odr`ani su pregovori, kojima je napada~ima omogu}eno da sa nekim od talaca napuste grad. U napadu je poginulo 129 qudi, a 317 povre|eno.

Do leta 2005. godine, tokom kontrateroristi~ke operacije u ^e~eniji, ubijeno je 30 u~esnika i organizatora teroristi~kog napada.

U periodu 1995–2019, jo{ 31 u~esnik je uhap{en i osu|en na dugogodi{we zatvorske kazne, a jo{ 29 osoba je stavqeno na

SERIJA BOMBA[KIH NAPADA

NA STAMBENE BLOKOVE

Prvih dana septembra 1999. godine, kada je vi{e jakih eksplozivnih naprava uni{tilo stambene zgrade u Bujnasku, u Republici Dagestan, Volgodonsku u Rostovskoj oblasti i Moskvi, stradalo je skoro 300 qudi dok je vi{e 840 osoba pretrpelo fizi~ke i psihi~ke posledice.

Nakon zvani~ne istrage, koja se zavr{ila tri godine kasnije, potvr|eno je da je sedam osumwi~enih ubijeno, {estoro je osu|eno za terorizam, a jedna osoba je i daqe u bekstvu.

Prema istrazi, napad u Moskvi i Volgodonsku je organizovao i vodio A~emez Go~ijajev, koji je predvodio jednu grupu

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta. Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

vehabija, dok je eksplozivne naprave u Bujnasku postavila druga grupa.

Tokom proslave Dana pobede u Velikom otaxbinskom ratu 9. maja 2002. godine, u Kaspijsku u Republici Dagestan sna`na detonacija eksplozivne naprave ubila je 43 osobe, a povredila je jo{ oko 120 qudi.

Za organizaciju napada optu`en je ~lan kriminalnog podzemqa Rapani Halilov, koji je likvidiran 2007. godine.

„KRVAVI” MJUZIKL

U MOSKOVSKOM POZORI[TU Tala~ka kriza u moskovskom pozori{tu na Dubrovki, ~ini se, ostala je dobro upam}ena u javnosti.

*uslovi postoje

U prepunom pozori{tu, ve}a grupa naoru`anih ^e~ena dr`ala je od 23. do 26. oktobra 2002. godine 912 gledalaca mjuzikla „Sever–Jug“ kao taoce.

Zbog opasnosti od eksplozije zgrade i gubitka `ivota, 26. oktobra ruske specijalne snage izvele su prinudnu operaciju osloba|awa talaca. U teroristi~kom napadu ubijeno je 130 talaca. Svi militanti, 21 mu{karac i 19 `ena, tada su ubijeni. Bomba{i samoubice 27. decembra u Groznom, u dvori{tu zgrade Vlade ^e~enske Republike, digli su u vazduh dva kamiona napuwena eksplozivom. U teroristi~kom napadu poginula je 71 osoba, a raweno je jo{ 640. Uz pomo} sedam kilograma dinamita, bomba{-samubica 5. decembra 2003. godine digao je u vazduh voz na liniji Kislovodsk – Mineralne Vode. Tom prilikom poginulo je 47 qudi, a povre|eno 186. Odgovornost za teroristi~ki napad preuzeli su ~e~enski teroristi. [estog februara 2004. godine razorna, prqava bomba napuwena zavrtwima ubila je 41 putnika moskovskog metroa, dok je vi{e od 200 osoba povre|eno. Gotovo istovremeno, 24. avgusta 2004. u vazduhu iznad Rostovske i Tulske oblasti eksplodirali su putni~ki avioni Tu-154B-2 kompanije „Sajbirija erlajns” na letu Moskva–So~i i Tu-134A-3 „Volge Avijaekspresa”

na liniji Moskva–Volgograd pri poletawu sa Aerodroma „Domodedovo”.

U napadu je poginulo 89 qudi. Eksplozivne naprave u avionima detonirale su `ene-samoubice.

KATASTROFA U BESLANU

^e~enski teroristi su 1. septembra te godine uzeli za taoce vi{e od 1.100 u~enika sredwe {kole, wihove ro|ake i nastavnike u Beslanu u Severnoj Osetiji.

Drugog septembra, posle pregovora, banditi su oslobodili 25 `ena i dece, dok je narednog dana, tokom napada, ve}ina talaca oslobo|ena.

Prethodno je do{lo je do eksplozije u sportskoj sali {kole, pa su zato~eni po~eli da be`e.

Usledila je razmena vatre specijalnih snaga sa teroristima i tom prilikom je ubijeno je 27 napada~a. Pre`iveo je samo jedan, Nurpa{i Kulajev, ~ija je smrtna kazna preina~ena u do`ivotni zatvor.

Na`alost, bilans teroristi~kog napada bio je i 334 mrtva me|u kojima su 186 bila deca, 17 nastavnika i {kolskog osobqa kao i destorica specijalaca.

Posledwi napad pre ju~era{weg, sa vi{e od 40 `rtava, dogodio se 29. marta 2010. Dve bombe eksplodirale su u moskovskom metrou usmrtiv{i 41 osobu, dok je 88 qudi povre|eno.

zu. Poginule su 52 osobe, a vi{e od 150 je povre|eno.

Одавање почасти погинулима у нападу на позориште Дубровка

Tramp: Imam dovoqno novca da platim kaznu, ne moram da pozajmqujem

Biv{i predsednik SAD Donald Tramp tvrdi da ima dovoqno novca da plati umawenu kaznu za gra|ansku prevaru

mo`ete to da uradite, ali ja ne moram da pozajmim novac. Imam puno novca, izgradio sam veliku kompaniju”, rekao je Tramp.

u iznosu od 175 miliona dolara i da ne mora da pozajmquje novac. Tramp ima rok od deset dana da uplati novac ili }e mu sud u Wujorku zapleniti deo imovine.

Biv{i predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp tvrdi da ne}e morati da pozajmquje novac za pla}awe umawene kazne u iznosu od 175 miliona ameri~kih dolara u presudi za gra|ansku prevaru, za koju mu je Apelacioni sud u Wujorku ju~era{wom odlukom dao rok od deset dana za pla}awe.

Tramp se prethodno `alio na prvostepenu presudu po kojoj je trebalo da uplati 464 miliona dolara.

„Imam dovoqno novca, i ne moram da pozajmqujem”, odgovorio je Tramp na pitawe novinara da li bi prihvatio novac od strane vlade za pla}awe kazne ili kaucije.

„Ne, ja to ne radim. Mislim, bilo bi vam dozvoqeno, verovatno. Ali, ako pozajmqujete novac od banke, najve}e od wih su, iskreno, van na{e zemqe, tako da

Pro{log meseca, sudija Artur Engoron presudio je da su Tramp i wegova kompanija nezakonito preuveli~avali vrednost svog bogatstva i manipulisali vredno{}u imovine kako bi dobili povoqne kredite od banaka i povoqne uslove od osiguravaju}ih kompanija.

Advokatski tim republikanskog kandidata za ameri~kog predsednika na predstoje}im izborima se `alio na visinu iznosa kazne i tada istakao da }e zbog toga `alba biti nemogu}a.

Me|utim, Tramp je ubrzo demantovao navode svojih advokata i tvrdio da ima „skoro 500 miliona dolara u ke{u”.

„Kroz veliki rad, talenat, ali i sre}u, u ovom trenutku imam skoro 500 miliona dolara u ke{u, {to je velika suma, koju sam, ina~e, nameravao da iskoristim u kampawi za predsednika”, naveo je Tramp.

Tramp je sada, ipak, najavio je da }e po{tovati odluku Apelacionog suda u Wujorku.

„Mi }emo se pridr`avati odluke Apelacionog suda i uplati-

HEZBOLAH GA\AO BAZU IDF-A NA GOLANSKOJ

}emo sumu koja je odre|ena”, potvrdio je Tramp neposredno nakon kona~ne presude, uz opasku da je u Wujokru „veoma lo{a situacija” kada je re~ o vladavini prava.

„Ovo je konfrontacija sudije i onih koji vladaju iznad wega. I ovo je peti put u ovom slu~aju da je oborena presuda sudije Engorona. Wegov kredibilitet je uni{ten. Nisam uradio ni{ta pogre{no”, poru~io je Tramp.

Ukoliko ne bude uplatio sumu koja mu je odre|ena, wujor{ke vlasti bi mogle da zaplene deo wegovih nekretnina.

JO[ JEDNO SU\EWE

PO^IWE 15. APRILA

Istovremeno, sud na Menhetnu odlu~io je da }e su|ewe u okviru krivi~nog postupka koje se protiv Trampa vodi zbog navodnog prikrivawa seksualnog skandala po~eti 15. aprila, ~ime su odba~eni poku{aji Trampovih advokata da dodatno odlo`e po~etak postupka.

Sudija Huan Mer~an nije prihvatio argumente advokata biv{eg predsednika koji su istakli da je odlagawe potrebno zbog novih dokumenata koja su otkrivena u istrazi, uz obrazlo`ewe da nova dokumenta nisu relevantna za slu~aj, preneo je Wujork tajms.

„Ovaj sud smatra da zaista nema novih zna~ajnih ~iwenica”, rekao je Mer~an.

Tu`ioci u ovom slu~aju tvrde da je Tramp nalo`io svom biv{em advokatu Majklu Koenu da tajno plati porno zvezdi Stormi Danijels 130.000 dolara da bi u periodu uo~i predsedni~kih izbora 2016. godine }utala o wihovoj navodnoj seksualnoj aferi, a potom je, kako tvrde, zahtevao od Koena da novac dat biv{oj porno zvezdi ukwi`i kao legalni pravni tro{ak.

Biv{i ameri~ki predsednik se ranije izjasnio da nije kriv po 34 ta~ke optu`nice za falsifikovawe poslovne evidencije.

VISORAVNI

Izrael: Ne}emo popustiti pred bezumnim zahtevima Hamasa

Rat Izraela i Hamasa – 172. dan. Napadi izraelske avijacije u Pojasu Gaze su intenzivirani tokom prethodnog dana, a vojska nastavqa sa akcijama unutar bolnice [ifa. Ministarstvo zdravqa u Gazi saop{tilo je da je od 7. oktobra ubijeno najmawe 32.414 Palestinaca.

Rezolucija SB UN 2728 usvojena je posle gotovo {est meseci borbi u Pojasu Gaze izme|u Izraela i Hamasa.

Bela ku}a izrazila je razo~arawe {to je Netawahu otkazao planiranu posetu visoke izraelske delegacije Va{ingtonu.

Izraelski ministar odbrane Joav Galant poru~io je da Izrael ne mo`e da prekine rat protiv Hamasa sve dok ta palestinska militantna grupa dr`i izraelske taoce.

„Mi }emo delovati protiv Hamasa svuda, ukqu~uju}i i mesta u kojima jo{ nismo bili da bismo zavr{ili svoju misiju. Nemamo moralno pravo da zaustavimo rat sve dok Hamas dr`i izraelske taoce u

Gazi”, poru~io je Galant. Reagovao je generalni sekretar Ujediwenih nacija Antonio Guteres i poru~io da se rezolucija o Gazi mora primeniti, te da bi neuspeh bio neoprostiv. Broj ubijenih Palestinaca u izraelskoj ofanzivi na Pojas Gaze od 7. oktobra prema{io je 32.000, saop{tilo je Ministarstvo zdravqa te palestinske enklave.

Kako je precizirano, ubijena su najmawe 32.333 Palestinca, a 74.694 osobe su povre|ene u izraelskim napadima koji traju 172 dana.

Sru{io se most u Baltimoru nakon {to je brod udario u wega, u reku pali i qudi i vozila

Most „Frensis Skot Ki” u Baltimoru sru{io se nakon {to je u jedan od nose}ih stubova udario veliki teretni brod. Vi{e osoba i vozila upalo je u reku i u toku je razvoj doga|aja sa masovnim `rtvama, saop{tila je vatrogasna slu`ba Baltimora. Nadle`ne slu`be sprovode akciju spasavawa i do sada su iz vode izvu~ene

dve osobe, dok se za najmawe wih {est jo{ uvek traga. Temperatura vode je oko osam stepeni. Guverner Merilenda proglasio je vanredno stawe na teritoriji dela savezne dr`ave.

Direktor komunikacija vatrogasne slu`be grada Baltimora Kevin Kartrajt potvrdio je da je do{lo do „incidenta” kada je u most udarilo „veliko plovilo” zbog ~ega se sru{io u reku.

„Veruje se da je u reku upalo vi{e radnika. Nekoliko vozila je tako|e zavr{ilo u reci. U toku je razvoj doga|aja sa masovnim `rtvama”, rekao je Kartrajt, a pi{e Bi-Bi-Si.

[ef vatrogasne slu`be Baltimora Xejms Volas rekao je na konferenciji za novinare da su dve osobe do sada izvu~ene iz vode.

[ef policije navodi da potraga i daqe traje, ali da je podru~je pretrage veliko. „Za {est osoba se jo{ traga”, rekao je Volas i naveo da su na mostu u trenutku udara bili radnici koji su radili na reparaciji delova mosta.

Guverner Merilenda Ves Mur proglasio je vanredno stawe na teritoriji dela ove savezne dr`ave.

„Radimo na tome da ukqu~imo federalne resurse u akciju spasavawa”, naveo je Mur, a pomo} ve} pru`aju i pripadnici Federalnog istra`nog biroa (FBI) koji su naveli da su ispitali mogu}nost teroristi~kog napada. „Nema indikacija da je ovo bio teroristi~ki akt”, navodi se u saop{tewu FBI-ja.

POSLEDWU PRILIKU DA SA^UVA KOSOVO

Zgu`vao je papire i ga|ao me wima u glavu

Tokom pregovora u bazi Rajt Paterson je Xim Barnli, {ef odseka Stejt departmenta za biv{u Jugoslaviju, doneo papire kojima se predvi|alo da Kosovo dobije naj{iru autonomiju, ali u sastavu SRJ. Milo{evi} ih je pro~itao, zgu`vao i ga|ao me wima u glavu.

„Je l’ se oni to sa mnom zajebavaju: Ako ho}e Kosovo dobi}e novo veliko zajebavawe“, rekao je. Posle toga nijedna ponuda nije bila ozbiqna

^etvrt veka, koliko se navr{ava od NATO bombardovawa Jugoslavije, u istorijskom smislu nije period u kome se mogu donositi definitivni sudovi o presudnim istorijskim doga|ajima, ali svakako jeste razdobqe u kome se ti doga|aji mogu sagledavati sa mawe emocija i vi{e poznatih ~iwenica. Tragedija ili ironija je u tome {to se na ovim prostorima istorija, izgleda, podrazumeva kao oblik ve~nog povratka, kako je to opisao Fridrih Ni~e. U suprotnom ne bi ~etvrt veka kasnije Kosovo i daqe bilo kqu~no pitawe srpske politike. U intervjuu za Radar, Neboj{a Vujovi}, diplomata i nekada{wi {ef misije Savezne Republike Jugoslavije u Va{ingtonu, otkriva nepoznate detaqe koji su prethodili napadu na Jugoslaviju, ukqu~uju}i i mirovnu konferenciju u Rambujeu.

n Jednom prilikom ste rekli da niko ne bi prihvatio uslove iz Rambujea, koji su podrazumevali i prolazak stranih trupa kroz Srbiju. Kako smo uop{te do{li u poziciju da nam se takvi uslovi nametnu?

- Pre Rambujea, osnovna ameri~ka poruka koja mi je kao diplomati preneta je bila da mi ne mo`emo sami da re{imo pitawe Kosova. Rekli su da je najboqi primer toga ono {to je ura|eno u Drenici kada smo, kako su mi rekli, od jednog malog teroriste i kriminalca Ja{arija, napravili nacionalnog heroja o kome se pevaju oslobodila~ke pesme. Mislim na akciju policije u kojoj je celo selo bilo spaqeno i ubijeno 17 qudi. Time je Srbija sama sebe zgazila i postala idealna meta za hajku koja treba da rezultira bombardovawem. Osim toga meni je Bob Rajt, {ef DIA (Deffense Intelligence Agency) koji je bio o`ewen Makedonkom iz Skopqa, par dana pred NATO intervenciju u jednom restoranu rekao: „Po{aqi Milo{evi}u telegram da je ovo opasna igra i da ne mo`e s nama da se takmi~i ko ima ve}i… Ne mo`e on protiv 27 zemaqa.“ Tim re~ima sam napisao ono {to mi je Rajt preneo.

n Kako je Milo{evi} reagovao?

- Milan Milutinovi} mi je rekao da nisam normalan {to sam to tako preneo i da }e Milo{evi} ubiti i wega i mene. Poenta je bila da Srbija ne mo`e da re{i to bez NATO, bez gorile od

600 funti. Rambuje je bio te`wa da se ta gorila smesti i u|e na teritoriju.

n Da li je prihvatawe uslova iz Rambujea ipak bilo boqe re{ewe od bombardovawa?

- Ako govorimo realno, Rambuje niko ne bi potpisao. Rambuje je bio ultimatum i Milo{evi} ga nije o~ekivao. Rambuje bi te{ko ko potpisao, sem mo`da Vu~i} danas, imaju}i u vidu {ta je sve odradio za kosovsku nezavisnost. A gorila od 600 funti je u{ao sam na Kosovo posle Kumanovskog sporazuma.

n Kada je Milo{evi} postao svestan da je bombardovawe neizbe`no i kako je reagovao?

- Nakon telegrama koji sam pomenuo, Xorx Kenan, {ef CIA za jugoisto~nu Evropu, rekao mi je da bombardovawe dolazi i da je politi~ka odluka doneta. Kada sam se posle ru~ka vratio u ambasadu pogledao sam izjavu Medlin Olbrajt iz Rambujea, koja je pakovala kofere i najavqivala posetu Ri~arda Holbruka i Kristofera Hila Beogradu kako bi Milo{e-

^ernomirdin je na sastanku na kome je bio i Ahtisari udario {akom o sto i rekao: „Predsedni~e Milo{evi}u, nismo ovde do{li da debatujemo, do{li smo da vam poru~imo da }e Srbija izgledati kao ova ravna plo~a stola.“. Strgao je ~ar{av i sve ~a{e, tawire i poslu`ewe bacio na pod

vi}u preneli posledwu poruku upozorewa. Pretpostavqam da su mu tu poruku i preneli, jer su meni tako rekli u Va{ingtonu.

n Vi ste napisali politi~ki deo Kumanovskog sporazuma, koji je za jedne istorijski sporazum, za druge kapitulacija. Kako ga vi do`ivqavate?

- Ta~no, ja sam napisao politi~ki deo ukqu~uju}i i preambulu po kojoj je Kosovo integralni deo Savezne Republike Jugoslavije. A Srbija je naslednica svih prava i obaveza SRJ. Moja prva re~enica je da je jasno da je Kosovo deo Srbije. Isto tako sam u Sporazum ubacio deo o povratku stotina

srpskih policajaca, patologa, veterinara i carinika, iako su oni to hteli da izbace. Insistirao sam, i to je uba~eno u Sporazum, na razoru`awu OVK. Ja nisam bio ni general policije ni general vojske, ovo pitawe treba da postavite Svetozaru Marjanovi}u ili Obradu Stevanovi}u koji su bili zadu`eni za povla~ewe srpske vojske i policije. Poslat sam tamo kao ~ovek sa velikim iskustvom u pregovarawu i kao neko ko dobro poznaje politiku SAD i zapadne strukture. Taj papir je posle potpisivawa u selu Blace usvojen na sednici SB UN pod imenom Rezolucija SB 1244. Ne postoje dva papira. Postoji samo jedan papir sa dva naslova. Jedan je Vojnotehni~ki sporazum o okon~awu borbenih dejstava i politi~kim principima. Drugi je Rezolucija SB UN 1244. U tom dokumentu stoji da je Kosovo integralni deo SRJ. Vojska i policija su se sporazumom povukle, ali sa svojoj vojnom mehanizacijom, tenkovima, topovima pu{kama i svim oru`jem. Oru`je nije ba~eno u travu i ruke podignute uvis. Niti je NATO to tra`io. General Pavkovi} mi je no}u izme|u 9. i 10. juna rekao da smo potpisali kapitulaciju. Odgovorio sam da treba da se stidi i da su on i wemu sli~ni vodili rat. Rat sam ja zaustavio. Isti taj Pavkovi} je sutradan izjavio da smo pod vo|stvom Milo{evi}a pobedili NATO. Izgledalo mi je da ja i qudi poput Pavkovi}a nismo bili u istom ratu, ve} da je svako imao svoj rat. n Kad se povuku vojska i policija, a za wom jo{ 100.000 Srba, kako to zovete?

- A mo`emo postaviti i pitawe ko je zakazao u sprovo|ewu sporazuma?

n Ko je zakazao?

- Zakazali su oni koji su pustili OVK da u|e prva i pobije sve one silne Srbe na putu povla~ewa srpskih snaga. Obaveza Kfora je bila da za{titi Srbe i razoru`a OVK i to sam vrlo jasno napisao u ~lanovima 2 i 3. Ne ka`em da je toga bilo svuda, neke snage Kfora su i za{titile Srbe. Italijani su spre~ili pokoqe u Metohiji, kao {to su reagovali i kada se pre 20 godina dogodio pogrom Srba. Tada su pripadnici Kfora ubili sedamdesetak terorista. Znate za{to? Jer je pokojni general Deli} upalio i pro{etao tenkove do granice i zapretio da }e u}i na Kosovo.

n Kada ve} govorimo o Kumanovskom sporazumu i tu je bilo

pritisaka, ~ak i sa ruske strane?

- To je bio sastanak u Belom dvoru, do{li su Marti Ahtisari i Viktor ^ernomirdin, biv{i ruski izaslanik za Kosovo. Milo{evi} je otvorio sastanak, a ^ernomirdin udario {akom o sto i rekao: „Predsedni~e Milo{evi}u, nismo ovde do{li da debatujemo, do{li smo da vam poru~imo da }e Srbija izgledati kao ova ravna plo~a stola.“ Strgao je ~ar{av i sve ~a{e, tawire i poslu`ewe bacio na pod. I nisam ja jedini svedok toga, bilo ih je jo{.

n Otkuda onda tako jak ruski sentiment u Srbiji?

- Iz prvog reda na Sednici Saveta bezbednosti UN sam gledao kako ruski ambasador Voroncov 31. maja 1992. di`e ruku za uvo|ewe finansijskih sankcija Srbiji. A to odakle taj sentiment treba pitati ove {to misle da Rusija vodi ra~una o na{im, a ne o svojim interesima. n Malo je poznato da je jo{ tokom trajawa pregovora u Dejtonu Milo{evi}u nu|eno re{ewe za Kosovo. Koje je to re{ewe i kako je Milo{evi} reagovao?

- Negde petnaestog dana boravka u Dejtonu, Xim Barnli, koji je bio {ef odseka Stejt departmenta za biv{u Jugoslaviju, doneo mi je papire i rekao da je u Holidej inu odseo Ibrahim Rugova sa svojim saradnicima. Amerikanci su procenili da je Dejton izuzetna prilika da se uz Bosnu re{i i pitawe Kosova. Predao mi je papir kojim se predvi|alo da Kosovo bude mawe od nezavisne dr`ave, a vi{e od pokrajine – {to zna~i naj{ira poznata autonomija u Evropi. Povla~ene su paralele sa Tirolom i [vajcarskom. Dakle, definitivno u sastavu SRJ, uz najve}u mogu}u autonomiju i uz prisustvo ameri~kih snaga koje bi obezbedile sprovo|ewe tog koncepta. Odneo sam te papire Milo{evi}u. Pogledao je papire, pa`qivo ih pro~itao, pocrveneo u licu, ustao, zgu`vao ih i ga|ao me wima u glavu. Jedini svedok je bio Goran Milinovi}, {ef wegovog kabineta. Milo{evi} je rekao: „Je l’ se oni to sa mnom zajebavaju: kakvo Kosovo? Ako ho}e Kosovo, dobi}e novo veliko zajebavawe.“ Pokupio sam papire i iza{ao. U hodniku sam sreo Jovicu Stani{i}a koji mi je rekao da je o~ekivao da }e se ovo dogoditi. Barnliju sam diplomatskim re~nikom objasnio da Milo{evi} to ne prihvata. Svi su tog dana bili u Dejtonu. Entoni Lejk, Sen-

di Berger, Al Gor,Vesli Klark… Barnli mi je samo rekao da }e zbog ovoga tek biti nevoqa. I bio je u pravu.

n Da li je tim odbijawem Milo{evi} propustio posledwu priliku da Kosovo zadr`i u Srbiji?

- To je bio posledwi trenutak da ne{to u~ini. Posle toga bilo je samo varalica, nikakvih ozbiqnih mamaca.

n Da li je sa padom Berlinskog zida prestala i potreba za postojawem Jugoslavije?

- Jeste. Posledwa mogu}nost za spasavawe Jugoslavije je nestala odlaskom administracije Xorxa Bu{a starijeg. Klinton je odmah digao ruke od Jugoslavije. Bu{ova administracija je htela da poka`e kako se iz isto~nog bloka vadi jedna zemqa i ukqu~uje u zapadne demokratske vrednosti. Ali nije samo Klinton promenio pozicije. Podsetio bih vas na republikansku revoluciju Wuta Gingri~a i Boba Dola u jesen 1994, koji su poku{avaju}i da spre~e da Klinton osvoji jo{ jedan mandat bili za jo{ o{trije sankcije Jugoslaviji. Milo{evi}, koji je bio u makazama, uspeo je u Dejtonu da na|e izlaz, da zadovoqi Klintonovu administraciju koja je preuzela sve kredite za postizawe mira u Bosni. To je omogu}ilo i preseqewe mnogobrojnih ameri~kih vojnika iz Nema~ke i drugih evropskih zemaqa u Bosnu. Bilo je predvi|eno da Milo{evi} bude garant da ti ameri~ki vojnici ne}e biti izlo`eni opasnosti i zato je bio progla{en faktorom mira i stabilnosti. Kratak je bio put od balkanskog kasapina do faktora mira i stabilnosti i natrag.

n Nedavno ste izjavili da je Evropa spremna da pusti Vu~i}a niz vodu, ali da mu Amerika baca pojas za spasavawe. Za{to, {ta to jo{ ima da ponudi? - Vu~i} mora u potpunosti da dovr{i proces priznawa Kosova. To se pre svega odnosi na ukqu~ivawe zdravstva i {kolstva u kosovski sistem. Potom, SAD od wega o~ekuju slawe ve}eg broja vojnika u mirovne misije NATO na raznim neuralgi~nim ta~kama u svetu. Tako|e, od wega o~ekuju da otvori proces kopawa litijuma i drugih strate{kih ruda u Srbiji, jer bi se time zavisnost Zapada u odnosu na Kinu drasti~no smawila. Wegova politi~ka sudbina li~i}e na \ukanovi}evu. Onog trenutka kad im postane teret, presta}e da bude va`an za SAD.

Pravi ciq intervencije NATO-a u situaciju na Balkanu 1990-tih godina nije bila Jugoslavija, ve} {irewe bloka na istok, do granica Rusije, izjavio je za Sputwik Darko Mladi}, sin i pomo}nik ~uvenog komandanta bosanskih Srba, generala Ratka Mladi}a.

„Moj otac je veoma dobro shvatao {ta NATO `eli, za{to se vodi rat na Balkanu i za{to je Jugoslavija podeqena“, rekao je Mladi}.

On je podsetio da je wegov otac svoju profesionalnu vojnu karijeru proveo u elitnim jedinicama Jugoslovenske narod ne armije i da je bio upoznat sa planovima NATO-a.

„Iz ovih planova je bilo jasno da ciq NATO-a nisu Jugoslavija i Balkan. NATO je `eleo da pove`e severno i ju`no krilo Severnoatlantske alijanse, koje je bilo geografski razdvojeno pre jugoslovenske krize“, smatra Mladi}.

„Bilo je jasno da to nije ura|eno zbog Balkana. NATO je planirao da se {iri na istok. Rusija je bila glavna meta {irewa svih ovih godina. Bili smo na po~etku pro cesa. ^ini mi se da se ono {to je po~elo u Jugoslaviji 1991. sada zavr{ava u Ukraji ni“, smatra Darko Mladi}.

On je skrenuo pa`wu da je NATO delo vao po konkretnom planu koji je po~eo da se sprovodi mnogo pre 1999. godine – jo{ u Hrvatskoj, kao i u Bosni i Hercegovini, gde su on i wegov otac ratovali. Prvo NATO bombardovawe Srba dogodilo se po~etkom aprila 1994. godine – u Bosni i Hercegovi ni, ta~nije u samoprogla{enoj Republici Srpskoj.

„Nakon {to su na{e jedinice probile odbrambenu liniju Oru`anih snaga Sara jeva (bosanskih muslimana), NATO je po~eo da preti vazdu{nim napadima. A po{to se na{a vojska nije zaustavqala, prvi

Darko Mladi}: Ciq NATO-a nije bila

Jugoslavija, ve} {irewe na istok

put su nas bombardovali ograni~eno, to je trajalo nekoliko dana... Surova ironija je da je prva bomba pogodila sanitetsko vozilo, koje je bilo jasno ozna~eno velikim crvenim krstom. NATO je tada direktno

tervenisao na jednoj strani sukoba svojim avionima i pomogao da se zaustavi na{a ofanziva kada je neprijateq ve} pora`en“. Slede}i put NATO je intervenisao krajem avgusta 1995. godine, kada je pro-

SRBI ^UVAJU MLADOG HEROJA SA OZRENA OD ZABORAVA:

Navr{ila se 31 godina od pogibije Spomenka Gosti}a

Najmla|i odlikovani borac Vojske Republike Srpske Spomenko Gosti} (15) poginuo je pre 31 godinu na ozrensko-maglajskom rati{tu.

U porti Spomen-hrama ro|ewa Presvete Bogorodice u Doboju je slu`en pomen ovom hrabrom de~aku koji se borio za svoje ogwi{te.

drugih koji su poginuli ne samo u proteklom Odbrambeno-otaxbinskom ratu - rekao je Maksimovi}.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je kazao da je Spomenko Gosti} bio i osta}e istinski heroj proteklog Odbrambeno-otaxbinskog rata, ~ije ime nikada ne sme da padne u zaborav.

Protojerej-stavrofor Rastko Maksimovi} rekao je da je na ovaj na~in odata zahvalnost Gosti}u i svim junacima poginulim u Odbrambeno-otaxbinskom ratu, jer su dali ono najvrednije {to su imali za Republiku Srpsku.

- Treba da se se}amo svih `rtava. Neka Spomenko bude simbol sve te dece i svih

Dobio spomen-bistu u Doboju

Mladi heroj sa Ozrena dobio je spomen-bistu u Doboju, koja je 20. marta 2014. godine postavqena u porti Spomen-hrama ro|ewa Presvete Bogorodice.

- Spomenko je zajedno sa svojih pet saboraca oti{ao na ve~nu stra`u. Stradali su od muslimanske granate brane}i svoje selo, svoja ogwi{ta, svoje wive. Svaka srpska `rtva je velika, ali posebna je `rtva deteta, ~ije je detiwstvo surovo prekinuto, i koje je sa nepunih 15 godina upoznalo svet u svom najmra~nijem izdawu - rekao je Dodik.

Spomenko Gosti} je ro|en avgusta 1978. u Doboju. Nakon {to je u ratu ostao sam, Spomenko se pridru`io vojsci, gde je prvo bio kurir, da bi kasnije razvozio hranu vojnicima. Nekoliko meseci pre pogibije nai{ao je na minu dok je kowskom zapregom razvozio hranu po liniji, kada je i lak{e rawen. Kasnije je oti{ao kod artiqeraca, gde je i okon~ao svoj mladi `ivot.

Kao najmla|i pripadnik Vojske RS poginuo je od granate 20. marta 1993, nedaleko od svog sela Jovi}i na planini Ozren. Sahrawen je na mesnom grobqu, gde po~ivaju wegova majka i baka, koje se, kao i Spomenkovo selo Jovi}i, danas nalazi u Federaciji BiH.

HIRURG KOJI JE DAO KRV PACIJENTKIWI

Specijalista ortopedije i traumatologije u bolnici „Srbija” u Isto~nom Sarajevu Nenad [apowi} osta}e upam}en ne samo kao dobar doktor, ve} i kao veliki humanista. O wegovom profesionalizmu i spremnosti da pomogne pacijentu i u trenutku kad mu sve okolnosti ne idu naruku pri~a se danima. Doktor [apowi} dao je krv devedesetjednogodi{woj Dragici Ba{evi} iz Sokoca, pre nego {to joj je operativnim putem uspe{no sanirao posledice preloma butne i nadlakti~ne kosti.

„Operativni zahvat bio je neophodan, a u tom trenutku na zalihama nije bilo dovoqno krvi B pozitivne grupe. Kako bakini srodnici nisu mogli da obezbede potrebnu koli~inu krvi odlu~io sam da joj i na taj na~in pomognem. Da joj, kao wen hirurg, dam i krv. Pacijent je pacijent, bez obzira na to koliko ima godina. I nije mi to predstavqalo nikakav problem, jer sam ina~e dobrovoqni davalac krvi”, rekao je za „Politiku” doktor [apowi}.

Ekipi RTRS-a koja je posetila bolnicu „Srbija” Dragica je s posebnim odu{evqewem i vidnim zadovoqstvom pri~ala o svom doktoru, koji joj je, kako je rekla, okrepio ne samo telo, ve} i du{u i srce.

„Gledam ga isto kao da sam ga rodila. Mnogo ga po{tujem i cenim. Od sad imam jo{ jednog unuka. Svaka mu ~ast”, rekla je 91-godi{wa starica, koja se ve} uveliko oporavila nakon operacije i priprema se da ide ku}i.

To nam je potvrdio i doktor [apowi},

hiqada tona bombi ba~eno je na Republiku Srpsku. Ciq je bio da se tamo naru{i vojni odnos snaga, da nam se nanese {teta i da se pomogne bosanskim muslimanima. Na kraju je do{lo do pregovora koji su se zavr{ili potpisivawem mirovnih Dejtonskih sporazuma u novembru 1995. godine“, podsetio je sagovornik agencije.

Na srpskoj strani tada je bilo nekoliko stotina `rtava, od kojih su velika ve}ina civili i poru{eno je mnogo civilne infrastrukture.

Zbog toga smo mi jo{ pre bombardovawa Jugoslavije 1999. godine dva puta na sebi osetili tu ‘neutralnost’ NATO-a u krizi u Bosni i Hercegovini“, naglasio je Mladi}.

„Sve mehanizme koje su koristili u jugoslovenskoj krizi, sada koriste u Ukrajini. Najsve`iji primer je da je (francuski predsednik Emanuel) Makron iznenada do{ao na sumanutu ideju da NATO treba da ratuje u Ukrajini i izazove tre}i svetski rat. Tako da Rusija mo`e da donese mnogo zakqu~aka iz iskustva jugoslovenske krize, jer se zapad ponavqa. Naravno, mi nismo Rusija, nemamo va{e mogu}nosti: qudske, ekonomske, vojne. Ali wihove metode koje koriste u Ukrajini su sli~ne onima koje su kori{} ene u na{oj krizi“, rekao je Mladi}.

[to se ti~e same krize u Ukrajini, ona „nije pokrenuta zbog Ukrajine, ve} da bi se destabilizovala Rusija, kako bi Zapad zavladao Rusijom na isti na~in na koji je zavladao biv{om Jugoslavijom“, zakqu~io je on.

koji nam je otkrio da baka Dragica ima dve unuke koje su tako|e lekari u Republici Srpskoj. Gestom hirurga [apowi}a, koji je pomerio granice u odnosu lekar-pacijent, odu{evqeni su i svi gra|ani Isto~nog Sarajeva, ali ne i posebno iznena|eni, jer on od samog dolaska u bolnicu „Srbija” u`iva veliki ugled i po{tovawe i kao lekar i kao dobar ~ovek. S tim predznakom prestavqali su ga posledwih dana i brojni mediji, ~iju pa`wu je privukao wegov, u medicinskoj praksi ne ba{ ~esto zabele`en humani potez u neobi~noj i nesvakida{woj situaciji.

DAN @ALOSTI U REPUBLICI SRPSKOJ ZBOG TERORISTI^KOG NAPADA U MOSKVI

U Republici Srpskoj je Dan `alosti zbog teroristi~kog napada u Moskvi u kojem je `ivote izgubilo vi{e od 130 qudi, odlu~ila je Vlada Srpske.

Zastave na institucijama spu{tene na pola kopqa, a televizijski i radijski sadr`aji, kao i sportske i zabavne manifestacije planirane za danas prilago|ene su Danu `alosti, saop{teno je iz Biroa Vlade Srpske za odnose s javno{}u.

„@elimo da na taj na~in odamo po{tu nevinim qudima koji su ubijeni u teroristi~kom napadu u Moskvi i iska`emo solidarnost sa prijateqskim narodom Rusije”, naveo je ju~e predsednik Republike Srpske Milorad Dodik na platformi Iks.

DVADESET I PET GODINA OD PO^ETKA AGRESIJE NATO-a Crna Gora je u alijansi, ali narod pamti `rtve

Posle niza godina tokom kojih su zvani~nici ignorisali `rtve NATO bombardovawa, predsednik Jakov Milatovi} je odao po~ast stradalima u Murinu

Nakon zagrqaja Crne Gore sa NATO paktom, i pored protivqewa 70 odsto gra|ana, biv{a vlast Mila \ukanovi}a i Ranka Krivokapi}a nije se osvrtala na ~iwenicu da je alijansa bombardovala varo{ice Murino na severu Crne Gore, vojni aerodrom u Golubovcima, podzemno skladi{te aviona u Tuzima, kasarne u Danilovgradu

Most u Murinu, na kome je od bombi NATO-a stradalo {estoro me{tana, od toga troje dece

i Nik{i}u, radarski sistem na poluostrvu Lu{tici...

Dok su Crnom Gorom padale zastra{uju}e bombe, \ukanovi} i Krivokapi} su uporno ponavqali kako su uspeli da obezbede da NATO ne bombarduje Crnu Goru, pa se narod pitao da li su bombardovana mesta deo Crne Gore, ili su wih dvojica stanovali u nekoj dr`avi ~lanici NATO saveza?

„Danas u crnogorskim uxbenicima istorije nema nijedne re~i o `rtvama NATO-a u Crnoj Gori”, svedo~i za „Politiku” Radan Nikoli}, direktor Udru`ewa boraca ratova od 1990. godine Crne Gore.

Crnogorska vlast ve} 30 godina uporno ponavqa, ~ak se i hvali, kako je „NATO po{tedeo Crnu Goru bombardovawa i razarawa”, ne pomiwu}i nijednu `rtvu tog zlo~ina i pored ~iwenice da je kobnog 24. marta 1999. godine, prvog dana rata, NATO

bombardovao upravo ciqeve u Crnoj Gori. „Bombardovali su kasarnu Vojske Jugoslavije (VJ) u Danilovgradu, gde je poginuo vojnik Sa{a Staji} iz Beograda, zatim vojni aerodrom u Golubovcima, gde je te`e povre|en jedan vojnik, radarsko-komunikacijski objekat Ratne mornarice na brdu Obosnik u Boki kotorskoj, radarski sistem na Crnom rtu kod Sutomora i kotu iznad tunela Belveder kod objekta Radio Bara, na ulazu u barsku op{tinu”, ka`e Nikoli}, kome su zabrawivali da s ratnim veteranima polo`i vence na spomenike braniocima Crne Gore od NATO agresije. Dodaje da je 15. aprila bombardovana kasarna „[ip~anik” u Tuzima, nadomak Podgorice, gde je poginuo vodnik prve klase VJ Miroslav Bo`ovi}.

I pored svih crnogorskih politi~kih (ne)prilika u redovima Vojske Jugoslavije, zna~ajan broj je bio mladi}a iz Crne Gore, a mnogo vi{e je bilo onih koji su kao dobrovoqci stali u odbranu svoje otaxbine.

U istoriju je u{ao 30. april 1999. godine kao stra{ni sud, kada su u Murinu stradala deca dok su se bezbri`no igrala, odlazila u {kolu i vra}ala se u zagrqaj svojim roditeqima. Tog kobnog dana u zagrqaj roditeqima, bra}i i sestrama nisu se vratili: ~etrnaestogodi{wi Miroslav Kne`evi}, trinaestogodi{wa Olivera Maksimovi}, devetogodi{wa Julija Brudar, a najmiliji uzalud su ~ekali Vuki}a Vuleti}a, Milku Ko~anovi} i Manojla Komatinu. Od istih bombi tada je povre|eno i desetak `iteqa ovog kraja. Poru{eni su brojni objekti, a geler jedne bombe u |a~koj biblioteci „streqao” je kwigu „Dnevnik partizana”, Hinka Brato`a Okijakoja, koja je bila deo |a~ke lektire, zariv{i se u wu.

Spomen-~esma i spomen-plo~a danas svedo~e o svireposti NATO bombardovawa, a se}awa na nevine `rtve NATO agresije ~uvaju Srpski nacionalni savet

Me{tani tra`e otvarawe jedinog zakqu~anog grada na svetu - Svetog Stefana

Sa protesta ispred grada - hotela Sveti Stefan, me{tani su zatra`ili od nadle`nih otvarawe ovog, kako su naveli, turisti~kog bisera do 1. maja ili }e u suprotnom radikalizovati proteste.

Me{tani su nadle`nima dali rok da, ako grad - hotel ne bude otvoren za turiste, najkasnije do 15. juna Vlada raskine ugovor sa sa zakupcem, Kompanijom Adriatik propertis.

Kako prenosi lokalni portal Primorski, me{tani su poru~ili da ne}e dozvoliti da Sveti Stefan i daqe bude jedini zakqu~ani grad na svetu.

Protest me{tana je simboli~no po~eo 24. marta u pet do 12 sati.

„Nismo se okupili ovde danas ni da bi do~ekali, ni otpratili goste sa Svetog

Stefana, jer ovde gostiju nema ve} du`e vreme, a ne nazire se ni momenat kada }e ih uop{te biti. Okupili smo se da konstatujemo ne{to {to cela Crna Gora ne vidi, ili boqe re~eno, ne `eli da vidi. A to je da je Sveti Stefan zapu{ten, zatvoren, uni`en i da mu se svaki dan uru{ava ugled koji je gradio decenijama”, kazao je na protestu Niko-

la Ra|enovi}, ~lan Saveta MZ Sveti Stefan. Ra|enovi} isti~e da su se, simboli~no u 5 do 12, okupili ispred kapije Svetog Stefana, kako bi Vladi i nadle`nima u Crnoj Gori i zakupci poru~ili da Sveti Stefan otvore, da po~ne da radi u punom kapacitetu, u skladu sa zakonom i potpisanim ugovorom.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Crne Gore, Eparhija budimqansko-nik{i}ka, Mesna zajednica Murino i porodice stradalih.

„Na mestu ve~ne tuge pla~emo za na{im nevinim stradalima, decom na{om, za wihove du{e molitveno palimo sve}e, ali i za du{e svih onih hiqada mu~enika iz redova i na{eg i drugih naroda koji su stradali tokom ove nezapam}ene agresije silnika iz NATO pakta”, ka`e za „Politiku” dr Mom~ilo Vuksanovi}, predsednik Srpskog nacionalnog saveza.

Narod je, ka`e on, smenio onu tridesetogodi{wu vlast koja je ne pitaju}i svoje

U Crnoj Gori se zavr{avaju radovi na putevima ka Srbiji

Putevi koji spajaju Crnu Goru sa Ra{kim i Zlatiborskim okrugom bi}e zavr{eni ubrzo. Rekonstrukcija magistralnog puta Ro`aje-[piqani bi}e zavr{ena do 15. juna, saop{teno je tokom sastanka ministra saobra}aja i pomorstva Filipa Radulovi}a i predstavnika kompanije ‚’[trabag’’Crna Gora Svetislava Baji}a.

- Dobio sam uveravawe da }e rekonstrukcija te deonice puta biti zavr{ena do po~etka letwe turisti~ke sezone. Neprihvatqivo je da radovi traju toliko dugo, zato ponovo `elim da po{aqem poruku izvo|a~ima radova da se rokovi moraju po{tovati, kazao je Radulovi}, koji je istakao da se ugovori sa dr`avom moraju po{tovati.

- Sanacija klizi{ta Dobrakovo izme|u grani~nih prelaza Crne Gore i Srbije trebala bi da bude zavr{ena do septembra 2025. godine, kazao je Filip Radulovi}, prilikom oblaska radova na klizi{tu koje je bilo problem u saobra}aju na ovoj deonici koju koristi veliki broj gra|ana Crne Gore i Srbije, kojima je ovo najkra}u put ka jugu Crne Gore i primorju.

gra|ane uvela Crnu Goru u NATO. „Ali i ova nova vlast se zakliwe da }e toj armadi besprekorno slu`iti”, ka`e Vuksanovi}. Me|utim, narod Crne Gore ne zaboravqa `rtve. Treba naglasiti i da se predsednik Jakov Milatovi} 30. aprila poklonio senima stradalih u Murinu. Tada je rekao: „Danas sam ovde do{ao prvo kao ~ovek, a onda kao novoizabrani predsednik Crne Gore da odam po~ast nevino stradalim `rtvama i da se na neki na~in izvinim u ime dr`ave Crne Gore za prethodni ma}ehinski odnos prema dana{wem danu i velikoj `rtvi.”

Najve}u platu u Crnoj Gori, 127.820 evra primaAzerbejxanac

Najve}a bruto mese~na zarada ispla}ena u Crnoj Gori u pro{loj godini iznosila je 127.820 evra.

Taj iznos koji ukqu~uje poreze i doprinose ispla}en je azerbajxanskom dr`avqaninu zaposlenom na poslovima iznajmqivawa nekretnina.

Prema podacima Monstata pro{le godine prose~na bruto plata iznosila je 987 evra, a minimalna 450 evra.

Drugu najve}u bruto platu pro{le godine u Crnoj Gori primio je zaposleni u sektoru monetarnog posredovawa, odnosno bankarskog sektora. To je crnogorski dr`avqanin kojem je ispla}eno 110.370 evra, prenose „Nezavisne”.

Na tre}em mestu je gra|anin Gr~ke, koji je zaposlen u veleprodaji goriva. Za mesec dana ispla}eno mu je 109.280 evra. Na ~etvrtom mestu na{ao se jo{ jedan dr`avqanin Azerbajxana, koji tako|e iznajmquje nekretnine s mese~nim prihodom od 108.220 evra.

Na petom mestu je Austrijanac koji radi u zabavno-rekreativnim delatnostima sa primawima od 97.690 evra.

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

Dvadeset ~etvrti mart – dan kada je zapo~eto bombardovawe SR Jugoslavije 1999. godine obele`en je u svim srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji u znak se}awa na nastradale tokom vazdu{nih napada koji su trajali 78 dana. Tako je bilo u Kosovskoj Mitrovici, Gra~anici, Zve~anu, Leposavi}u, [trpcu...

Na Trgu bra}e Mili} u blizini glavnog gradskog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici odata je po~ast stradalima tokom NATO bombardovawa.

Za razliku od pro{le godine kada je obele`avawe po~elo parastosom, uz pratwu crkvenog hora i u prisustvu vi{e stotina gra|ana, 25 godi{wica je obele`ena uz znatno mawi broj prisutnih i samo pologawem venaca.

„U svim srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji danas se se}amo nevinih `rtava stradalih

U SRPSKIM SREDINAMA NA KOSOVU I METOHIJI Obele`ena 25. godi{wica NATO bombardovawa

MNOGO STRADALIH

U periodu od 24. marta do 26. juna 1999. godine, na prostoru Kosova i Metohije od dejstava teroristi~ke OVK i NATO udara (iz vazduha i sa kopna), jedinice Pri{tinskog korpusa i ostalih sastava VJ, imali su ukupne gubitke od 1.893 lica. Poginulo je 549, raweno 1.344, i kidnapovano 36 pripadnika.

Od teroristi~kih i NATO dejstava snage MUP-a imale su gubitke od 699 lica – poginulo 163, raweno 531 i kidnapovano pet. Stradalo je i 1.606 civila – poginulo 783, raweno 776 i kidnapovano 57.

tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Na dana{wi dan pale su prve bombe na Srbiju – na stare, bolesne, decu, na bebe u inkubatorima, nevine i nedu`ne. U godinama kada se svet di~io demokratijom, doktrinama i nekakvim novim borbama za qudska prava i slobode u celom svetu, u jednom takvom trenutku, u srcu Evrope je osu|ena na smrt pod bombama jedna mala i mirna dr`ava koja se borila za o~uvawe suvereniteta i integriteta i za o~uvawe golorukog naroda“, poru~ila je u Kosovskoj Mitrovici pomo}nica direktora Kancelarije za KiM, Milena Parli}.

Pomenom stradalima i pola-

NEKADA[WI KOMADANT KFORA, SEKTORA SEVER NA

KIM PUKOVNIK @AK OGAR:

Kfor nije ispunio svoju misiju, ~ak i Albanci napu{taju

Kosovo

Nekada{wi visoki oficir Legije stranaca i komandant francuskih specijalnih jedinica Kfora sa sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici koje su 1999. godine odbranile manastir Devi~, kod Srbice, pukovnik @ag Ogar ka`e da Kfor nije uspunio svoju misiju, a da je su{tina Nato intervencije protiv SRJ bila da se Srbiji otme deo teritorije, a Srbi isele, ali da danas sa Kosova odlaze i Albanci.

- Mislim da je plan Nato-a bio da se ve}ina Srba i posle 1999. godine iseli iz pokrajine. Taj plan je na kraju i uspeo. Puno Srba je oti{lo i to je bio plan Nato-a od po~etka, ka`e Ogar.

- Mislim da misija Kfor nije bila uspe{na zbog odlaska velikog broja Srba. Albanski pobuwenici su iskoristili mogu}nost da proglase nezavisnost 2008. godine i Evropska unija je prihvatila tu, takozvanu nezavisnost. Francuska je tako|e to u~inila. Misija Kfor je omogu}ila taj proces koji je bio lo{. To sada vidimo, 25 godina kasnije, {ta se doga|a na Kosovu. ^ak je i sme{no kada vidite da i sami Albanci danas odlaze sa Kosova. To je neuspeh, zaista neuspeh. Mo`emo da merimo efekte rata, tog ilegalnog rata protiv Srbije kako bi im oteli ju`nu pokrajinu. To je bila osnova tog rata i sada vidimo veoma lo{e efekte toga, kazao je Ogar povodom 25 godina od po~etka Nato bombardovawa.

U svojoj kwizi “Evropa je okon~ala u Pri{tini” Ogar tvrdi da je Nato bombardovawe bilo gre{ka?

- Jeste. Rat je uvek stra{an. Zato se i nadam neuspehu Nato u Ukrajini zato {to je rat sinonim za uni{tewe. Evropska unija zaista ne bi trebalo da se ponosi time {to je dozvolila Natou da uradi ono {to jeste na Kosovu i Metohiji pre 25 godina. Posledice su tu i one su lo{e, kazao je Ogar.

O trenutnoj situaciji na Kosovu Ogar ka`e: - Bezbednosna situacija je veoma osetqiva. Nije do{lo do stabilizacije i to je veoma opasno. Nijedan od problema nije re{en, svi problemi su i daqe tu. Znate, mislim da je kosovska nezavisnost san, ne{to {to nije realno ni mogu}e. Kosovo pripada Srbiji, tako mislim, kao {to mislim da Kosovo pripada i Albaniji. Ali, samozvana Republika Kosovo je ni{ta. To je dr`ava na papiru, a ne u realnosti. Ne mo`e da pre`ivi na osnovu sopstvenih kapaciteta. Dakle, problem nije re{en, precizirao je biv{i oficir Kfora na Kosovu.

Венци за настрадале у К. Митровици

gawem cve}a ispred krsta u dvori{tu Doma kulture u Gra~anici je obele`eno 25 godina od po~etka NATO bombardovawa Savezne Republike Jugoslavije.

Veliki broj gra|ana, ali i lokalnih i predstavnika institucija Vlade Srbije, prisustvovao je parastosu koji su slu`ili sekretar Eparhije ra{ko-prizrenske otac Sa{a Mitrovi} i gra~ani~ki sve{tenik Jovan Cvetkovi}.

Malinka Mitrovi} iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju navela je da 17. i 24. mart predstavqaju dva najtragi~nija datuma moderne srpske istorije. Ina~e, na Kosovu su se prvi na meti na{li vojni ciqevi u

Са годишњице обележавања НАТО бномбардовања у Косовској Митровици

Pri{tini, pogo|eni uve~e 24. marta. Tokom 78 dana na meti su bili Gra~anica, Leposavi}, Kosovska Mitrovica, Kosovska Vitina,

Pe}, Podujevo, Gwilane, Prizren, Uro{evac... Posledwi projektili pali su u podru~ju sela Kolole~ kod Kosovske Kamenice.

SA SEVERNE STRANE GLAVNOG GRADSKOG MOSTA NA IBRU U KOSOVSKOJ MITROVICI ^eli~ni golub za mir

Sa severne strane glavnog gradskog mosta na Ibru na parkovnom kru`nom toku, u ~etvrtak 21. marta, postavqena je metalna improvizacija ptice - goluba - koja, kako je obja{weno, simboli{e mir i me|uetni~ku saradwu me|u zajednicama koje `ive ne samo u podeqenoj Kosovskoj Mitrovici ve} na ~itavom Kosovu.

Predstavnici Inicijative mladih za qudska prava postavili su pticu u saradwi sa Forumom civilnog mirovnog dru{tva (ZFD) a postavka ima moto “Mir po~iwe sa nama”.

“Verujemo da mostovi mogu da spajaju, a ne razdvajaju. Tako je, na kru`nom toku ta~no ispred mosta u Severnoj Mitrovici, koji je postao simbol me|uetni~kih sukoba Kosova, na{a organizacija, u saradwi sa ZFD-om, postavila instalaciju simbola mira kao mali svetionik nade i jedinstva koji pro`ima na{u kolektivnu svest” naveli su iz ove inicijative.

Na glavnom gradskom mostu na Ibru od juna 1999. godine do sada bilo 125 velikih i vi{e od 800 mawih sukoba i incidenata koje su sve do jednog izazvali Albanci! U 26 velikih sukoba upotrebqeno oru`je od strane Kfora, UNMIK policije, Albanaca. Suzavac, {ok i dimne bombe, gumeni meci i bojeva municija obele`ili te velike sukobe.

Od juna 1999. godine glavni gradski most na Ibru

У четвртак 21. марта, постављена је метална импровизација птице - голуба

u Kosovskoj Mitrovici uvrstio se po ~ujnosti i po lo{em, me|u one nadu`e, najve}e, najpoznatije u svetu, rame uz rame sa Golden gejtom, mostom na reci Kvaj, mostarskim mostom, mostovima na Seni u Parizu, onima na Temzi u Londonu....

Od 1999. godine, od dolaska me|unarodne vojne i civilne misije most na Ibru bio je popri{te brojnih sukoba Srba i KFOR-a na jednoj strani i Albanaca na drugoj u whovom nastojawu da nasilno u|u u severni deo grada i proteraju Srbe. Od 1999 glavni gradski most na Ibru u podeqenoj Kosovskoj Mitrovici, na ju`ni albanski i severni srpski deo grada, postao je u pravom smislu baraometar ukupne kosmetske situacije, realne slike odnosa Srba i Albanaca na KiM.

Na fudbalskoj utakmici Jermenija - tzv. Kosovo OKRENULI IM ZASTAVU NAOPAKO

Fudbalske reprezentacije Jermenije i takozvane dr`ave Kosovo u petak, 22. marta, su odigrale prijateqski me~ u Jerevanu, a jedan detaq na dresovima dama}e selekcije nikako se nije dopao gostima.

Reprezentativci Jermenije su na ovom susretu na dresovima imali pri{ivene zastave, ali je pa`wu gostima privuklo to {to je wihova okrenuta naopa~ke. Budu}i da Jermenija kao dr`ava ne prepoznaje Kosovo kao neza-

provokaciju.

Prekrivena zastava tzv. Kosova

visnu dr`avu, iz gostuju}eg tabora smatraju da ovde nije bilo re~i o slu~ajnosti ve} su sve videli kao

Fotografije dresova i okrenute zastave tzv. Kosova brzo su se pro{irile internetom, a kosovski mediji su na ovom potezu `estoko zamerili Jermenima i ~ak optu`ili italijanskog proizvo|a~a opreme “Makron” koji dizajnira opremu fudbalskoj reprezentaciji Jermenije. Ina~e, {to se same utakmice ti~e, gosti su u woj slavili rezultatom 1:0, ali se posle me~a mnogo vi{e pri~alo o opremi doma}e selekcije.

U AMERICI PRONA\ENA UKRADENA BISTA SRPSKOG NAU^NIKA

Gde se Tesla ”skrivao”?

Zavr{eno je dugo i misteriozno putovawe, za 43 cm visoku bronzanu bistu Nikole Tesle, od 2014. kada je ukradena sa svog postoqa iz Srpske kulturne ba{te u Klivlendu, pa do danas.

Bistu je svojevremeno uradio Metju Luis Rebrovi}, veliki po{tovalac lika i dela srpskog nau~nika i poklonio je 2008. kada je i osnovana Srpska kulturna ba{ta u Klivlendu.

„Moj tata je umro samo mesec dana pre nego {to je bista ukradena, a mi smo se {alili da ju je mo`da poneo sa sobom”, izjavio je sin umetnika, Lu Rebrovi}. On je verovao da je bista do`ivela neku razumniju sudbina. „Bio sam ube|en da su je istopili i prodali kao bronzu. To se ~esto doga|a zbog potra`we za sirovinama.” Stariji Rebrovi} je po zanimawu bio hemi~ar, ali je imao izraziti dar za crtawe i vajawe. Wegov sin se se}a da je bio fasciniran Nikolom Teslom, koji je bio pionir u mnogim oblastima, a najpoznatiji po naizmeni~noj struji. Dostignu}a srpsko-ameri~kog pronalaza~a bila su mu inspiracija za stvarawe bronzane biste koju je Rebrovi} uradio i poklonio Srpskoj kulturnoj ba{ti.

Bez sumwe, nastala je prava misterija kada je Teslina bista ukradena u avgustu 2014. Ali, misterija gde se bista sada nalazi razja{wena je sasvim slu~ajno kada je umetnikov sin ukucao svoje prezime u onlajn pretra`iva~.

Prise}a se: „Ubacio sam prezime Rebrovi} i pojavila se neka aukcijska ku}a. Pisalo je: Bronzana bista ~oveka, autora M. L. Rebrovi}a. Odmah sam je prepoznao!“

Novinari News 5 su u ~etvrtak (14. marta), prvi posetili Premijer aukcionu galeriju (Premier Auction Galleries), da bi li~no videli Teslinu skulpturu. Vlasnik galerije Xesi Metjuz rekao je da je bista pristigla u wihovu prodavnicu pro{log leta i to sa nekog imawa u Ne{vilu, Tenesi.

„^esto dobijamo bronzane skulpture, skoro svaka ku}a ima neku bronzu. Dakle, prili~no je uobi~ajeno…”, rekao je Metjuz.

Aukcijska ku}a dobija proviziju za sve {to proda onlajn, a Metjuz je objasnio da ~esto ne zna poreklo nekog predmeta kada ga dobije.

„Jednostavno nisam znao ko je on”, rekao je o Teslinoj bisti. „Mislio sam da je to Volt Dizni, a onda sam posumwao na Mark Tvena.“

Vlasnik galerije pored toga {to ne zna poreklo predmeta koje prodaje, ima i prili~an problem u prepoznavawu poznatih li~nosti, naro~ito ako je mogao pomisliti da je Tesla – Mark Tven. Tako|e, Metjuz nije bio upoznat sa pri~om o ukradenoj bisti sve dok se neko iz Srpske kulturne ba{te nije javio u ime Rebrovi}a. Skinuo je statuu sa liste, neposredno pre nego {to je zvani~no stavqena na aukciju.

Metjuz je izjavio ameri~kim medijima da je nestrpqiv da vrati Teslinu bistu na weno pravo mesto, ali ~eka odobrewe policije Klivlenda. Tamo{wi detektiv jo{ uvek istra`uje kra|u.

Kako je druga bista Nikole Tesle, poklon Tesla nau~ne fondacije iz Filadelfije (TNF), odavno zamenila onu ukradenu 2014. predstavnik Srpske kulturne ba{te rekao je da planira da originalnu statuu postavi na neku drugu lokaciju. To `eli i porodica Rebrovi}.

Protekle godine se iz dijaspore u Srbiju

vratilo 21.000 Srba

Ministar bez portfeqa u Vladi Srbije zadu`en sa koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa sa dijasporom, \or|e Mili}evi} posetio je op{tinu Aleksandrovac, gde je predsednicu Op{tine Jelenu Paunovi} upoznao sa projektom organizacije tematskih letwih kampova za decu iz dijaspore.

Ministar Mili}evi} podsetio je da se protekle godine iz dijaspore u Srbiju vratilo 21.000 na{ih sunarodnika {to je dovoqan pokazateq da je Srbija danas jaka i stabilna. Istakao je da je `eqa dr`avnog rukovodstva da se {to vi{e na{ih qudi trajno vrati u maticu, navodi se u saop{tewu Mili}evi} evog kabineta.

Upravo u tom ciqu osmi{qen je i projekat letwih kampova po unutra{wosti Srbije koji je usmeren ka tre}oj i ~etvrtoj generaciji na{ih iseqenika.

„Ciq nam je da mladi koji `ive van Srbije ne upoznaju samo Beograd, ve} i unutra{wost i kad upoznaju wene prirodne lepote i kulturno-istorijsku ba{tinu verujemo da }emo ih podsta}i da razmi{qaju o Srbiji i da po`ele da jednog dana `ive u svojoj otaxbini”, kazao je Mili}evi}.

Naveo je da su letwi kampovi osmi{qeni pro{le godine, kada je odr`ano 22 kampa u kojima je boravilo 5.000 mladih. Plan je da ove godine Srbiju kroz ove kampove poseti najmawe 10.000 mali{ana iz celog sveta.

Ministar je najavio i organizovawe investicio-

nih konferencija u dijaspori usmerenih ka lokalnim samoupravama.

„Na{a dijaspora raspola`e finansijskim i qudskim kapitalom i postoji velika `eqa da svoje poslove pro{ire poslove u Srbiji. Mi }emo organizovati investicione konferencije tako {to }emo okupiti uspe{ne privrednike, a na{e op{tine }e predstaviti svoje potencijale kako bi ih zaintrigirali da ula`u u Srbiju”, kazao je ministar Mili} evi}.

Predsednica Op{tine Aleksandrovac Jelena Paunovi} zahvalila je ministru i istakla da }e saradwa sa dijasporom zna~iti mnogo za razvoj te op{tine, kao i da su u @upi spremni da budu dobri doma}ini deci koja }e do}i u letwe kampove. Ona je istakla i velike potencijale `upskog kraja u oblasti vinskog, verskog i rekreativnog turizma.

SRPSKA TRAGEDIJA U AMERICI: Sin i otac preminuli jedan za drugim, u dva dana

Velika tragedija sna{la je porodicu Kowevi} iz Kraun Pointa, u ameri~koj dr`avi Indijana. U samo dva dana, 17 i 18. marta, preminuli su prvo Nenad Kowevi}, star 39 godina, a dan posle i wegov otac Petar “Milo{” Kowevi}. Uzrok obe smrti, prema prvim informacijama, je sr~ani udar.

Kako saznajemo, otac Petar je te{ko podneo smrt jedinog sina. Ve~e posle Nenadove smrti, wemu je pozlilo i wegovo srce nije izdr`alo, a lekarima je ostalo samo da konstatuju smrt. Dve {okantne vesti u samo dva dana dotukle su ostale ~lanove porodice.

Tu`nu vest objavila je parohija crkva Svetog Save u Merivilu, ~iji su otac i sin bili vredni i posve}eni ~lanovi koji su bili zadu`eni za organizaciju crkvenih priredbi i ure|ewe sale.

Iza Nenada je ostao wegov sin Stefan, a u velikoj `alosti su bri`na majka i supruga Nada Kowevi}, sestra i }erka Marija i brojna porodica, kumovi, prijateqi, ~lanovi porodice i kumovi. Prema kazivawu prijateqa koji su ih poznavali, Nenad i

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite

Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com

ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au

Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

Petar su bili dobri, vredni i po{teni qudi, voqeni i ceweni u srpskoj zajednici u severnoisto~noj Indijani. Kowevi}i su ina~e poreklom iz Krajine, odakle su posle Oluje izbegli i do{li u Ameriku da tu po~nu novi i boqi `ivot.

Tako je i bilo…sve do ove tragedije koja ih je sna{la.

KOJE ZEMQE NAJDU@E PLA]AJU PORODIQSKO?

U Srbiji pla}enih 12, u Australiji

jedva 6 meseci od 2026. godine

Senat Australije usvojio je po~etkom nedeqe zakon kojim se produ`ava ukupno pla}eno odsustvo za novope~ene roditeqe na 26 nedeqa, umesto sada{wih 20, po~ev{i od 2026. godine. Za roditeqe, ~ija }e deca biti ro|ena posle 1. jula ove godine, nova {ema }e obezbediti ~etiri nedeqe porodiqskog odsustva (odsustvo koje se nudi posebno majkama ili primarnim starateqima), ~etiri nedeqe porodiqskog odsustva (odsustvo koje se nudi posebno o~evima ili partnerima) i do 14 nedeqa roditeqskog odsustva (koje se obi~no defini{e kao dodatak porodiqskom ili roditeqskom odsustvu i mo`e ga uzeti bilo koji roditeq). Iznos roditeqskog odsustva }e se pove}avati za dve nedeqe svake godine do 2026. godine, a stopa plate je ekvivalentna nacionalnoj minimalnoj plati, oko 580 dolara nedeqno.

- Vlada je napravila velike korake kako bi osigurala da je {ema pristupa~nija, fleksibilnija i rodno ravnopravnija za australijske porodice - rekla je ministarka socijalnih usluga Amanda Ri{vort u saop{tewu za javnost u kom je najavqena {ema, za koju se o~ekuje da }e koristiti vi{e od 180.000 porodica svake godine.

Iznos roditeqskog odsustva u Australiji }e se pove}avati za dve nedeqe svake godine do 2026. godine

Usvajawe zakona u ponedeqak dolazi u trenutku kada australijska vlada poku{ava da odgovori na zabrinutost u vezi sa finansijskim pritiskom koji novoro|ena deca stavqaju na porodice. Ranije ovog meseca, vlasti su najavile da }e zaposlenima na roditeqskom odsustvu uskoro biti ponu|ena penzija, doprinos koji poslodavci daju u nacionalnom sistemu obavezne {tedwe, dok su odsutni sa posla prenosi Tajm.

Iznos odsustva koji roditeqi mogu da uzmu u isto vreme tako|e }e biti pove}an sa dve na ~etiri nedeqe kako bi se stvorila ve}a fleksibilnost u podeli obaveza u doma}instvu, saop{tile su vlasti. U Australiji, novope~eni roditeqi imaju pravo na 12 meseci nepla}enog roditeqskog odsustva, iako neke kompanije nude pla}eno odsustvo prenosi Tajms. Australijanci nisu zadovoqni novim zakonom i tra`e 52 nedeqe.

„POMISLIO SAM DA JE PTI^IJI IZMET”

Otkrivena nova vrsta insekta u Australiji, dobila je simpati~an nadimak zbog svog izgleda

[ta je svuda crveno, crno i dlakavo? Nova vrsta buba otkrivena u Australiji, koju su neki nazvali „pank buba” zbog svojih ~upavih belih pramenova.

Istra`iva~ iz Kvinslenda slu~ajno je primetio pahuqasti primerak tokom

Kada je Tvid prvi put primetio si}u{ni beli predmet na listu u zale|u Zlatne obale u decembru 2021. godine, nije mnogo razmi{qao o tome. Ali nakon {to je entomolog pogledao jo{ jednom, shvatio je da je to u stvari insekt razli~it od bilo kog koga je ranije video.

- Duga je oko jedan centimetar... i prekrivena je dugim, pahuqastim belim dla~icama. Mnoge dlake stoje u osnovi uspravno, pa im to daje pomalo izgled tipa irokeza - izjavio je Tvid.

kampovawa i u po~etku ga je zamenio sa pti~jim izmetom. Veoma je jedinstven. Nema mnogo insekata koji imaju tu osobinu - rekao je Xejms Tvid za Bi Bi Si. Nacionalna nau~na agencija je od tada potvrdila da je re~ o potpuno novoj porodici dugorogih buba. ”Prekrivena je pahuqastim dla~icama”

KAKVA JE AUSTRALIJA

U PORE\EWU SA

DRUGIM ZEMQAMA?

Sve osim jedne od 38 zemaqa ~lanica Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) pru`aju neku vrstu pla}enog odsustva za novope~ene roditeqe. Zna~ajan izuzetak su Sjediwene Dr`ave, koje obezbe|uju samo do 12 nedeqa nepla}enog roditeqskog odsustva, {to zna~i da savezni zakon dozvoqava roditeqima da uzmu slobodno vreme bez zarade, iako mnogi privatni poslodavci nude svoju verziju pla}enog roditeqskog odsustva

kao beneficiju zaposlenima.

Dok Gr~ka nudi najpla}enije porodiqsko odsustvo u OECD-u, sa 43 nedeqe, prema izve{taju iz 2022. godine, [vedska je prva zemqa koja je ukinula rodno odsustvo za novope~ene roditeqe 1974. godine. Tako [vedska nudi do 240 dana pla}enog odsustva za svakog roditeqa, ili 480 dana za jednog. Prosek OECD-a, prema izve{taju za 2022. godinu, iznosi 2,3 nedeqe pla}enog odsustva za o~eve, 18,5 nedeqa pla}enog porodiqskog odsustva i 39 nedeqa pla}enog roditeqskog odsustva.

OTKRIVENO I ZA[TO JE ”KRZNENA”

U stvari, toliko se razlikuje od bilo koje druge vrste da je ANIC proglasio potpuno novi rod ili porodi~nu grupu dugorogih buba, zvani~no nazvan Ekcastra Albopilosa {to na latinskom zna~i „iz kampa”, a albopilosa „bela i dlakava”.

Nau~nici nisu sigurni ta~no za{to je buba krznena, ali misle da je evoluirala da opona{a insekta kojeg je ubila gqiva, kao na~in odvra}awa predatora. Dok neko ne prona|e vi{e, ovde ima mnogo neodgovorenih pitawa. Te{ko nam je da o~uvamo vrste ako ~ak i ne znamo da postoje. Sjajno je {to ova buba privla~i toliku pa`wu i pomalo je ambasador za insekte i za{titu - zavr{io je Tvid, koji se sla`e da je ovo velika pobeda za nauku.

Australija otkrila planove za oporezivawe multinacionalnih

Australija je otkrila planove za uvo|ewe poreza od najmawe 15 odsto na dobit multinacionalnih kompanija.

Kako je navela australijska vlada, kompanije u ovoj zemqi bogatoj prirodnim resursima tako }e po{teno doprineti dr`avnoj kasi. Vlada se nada da }e nova pravila stupiti na snagu do jula.

„Multinacionalne firme koje ostvaruju velike profite u Australiji tako|e bi trebalo da pla}aju porez u Australiji“, rekao je ministar finansija Xim Kalmers najavquju}i nova pravila, prenosi francuska agencija AFP. Oporezivawe bi moglo zna~ajno uticati na poslovawe posebno najve}ih rudarskih i energetskih kompanija, a predlog }e vrlo brzo nai}i na otpor velikih industrijskih lobija. Australija je jedan od najve}ih izvoznika nafte i ugqa, te najve}i izvoznik

kompanija

`eqezne rude na svetu. Tako|e ima bogate rezerve nikla, urana i nekih drugih retkih minerala. Uprkos relativno visokoj nominalnoj stopi poreza na dobit od 30 odsto, zagovornici novog oporezivawa tvrde da firme zapravo pla}aju puno mawi, u nekim slu~ajevima gotovo nikakav porez. Novi porez deo je globalnih nastojawa da se multinacionalnim kompanijama onemogu}i iskori{}avawe prednosti povoqnijih poreznih jurisdikcija ili da pla}aju porez tamo gde ostvaruju prihod. U tu svrhu je 2021. godine gotovo 140 ~lanica OECD usvojilo sporazum o reformi me|unarodnih pravila oporezivawa preduze}a. Nova pravila, koja uvode minimalnu stopu efektivnog oporezivawa od 15 odsto za multinacionalne kompanije, na snazi su u EU od po~etka ove godine.

NAJVREDNIJI UGOVOR U ISTORIJI ZEMQE Dobre vesti za Nema~ku, sti`e vi{e od 100 oklopnih vozila iz Australije

Australija je potpisala ugovor o izvozu vi{e od 100 oklopnih vozila u Nema~ku, {to se opisuje kao „najte`i“ ugovor australijske odbrambene industrije u istoriji.

Prema ugovoru }e nema~ki proizvo|a~ oru`ja Rejnmetal izra|ivati nosa~e te{kog oru`ja „bokser” u svojoj tvornici

mijer Entoni Elbanizi prisustvovao potpisivawu na~elnog ugovora izme|u Nema~ke i Australije tokom svoje posete Berlinu u julu. Ugovor, koji }e australskoj ekonomiji doneti vi{e od milijardu australijskih dolara (605 miliona evra), osigura}e vi{e od 600 direktnih radnih mesta, a mo`da i vi{e, rekao je Elbanizi.

u isto~noj australijskoj dr`avi Kvinslend. Vozila }e potom biti izvezena za kori{}ewe nema~koj vojsci.

UGOVOR VREDAN VI[E

OD 600 MILIONA EVRA

Sporazum je odobren u nema~kom parlamentu, nakon {to je australijski pre-

Australijski ministar odbrane Ri~ard Marls rekao je da je ovaj ugovor najve}i vojni izvozni sporazum u istoriji zemqe.

- Izrada i izvoz oklopnih nosa~a te{kog oru`ja „bokser” nema~koj vojsci nagla{ava ja~awe odnosa na{ih dvaju zemaqa - rekao je u izjavi.

Ciklon na severu Australije, 700 qudi ostalo blokirano od ostatka zemqe

Oko 700 qudi ostalo je blokirano na severu Australije nakon prolaska tropskog ciklona koji je prekinuo veze sa ostatkom zemqe. Malu zajednicu Borulula u oblasti Severne Teritorije pogodio je ciklon kategorije 3 proteklog ponedeqka posle podne.

Ciklon Megan je doneo obilne pada-

vine i vetar koji je dostizao 200 kilometar na ~as, saop{tili su meteorolozi. Australijska vojska poku{ala je evakuaciju stanovnika, ali zbog vremenski uslova vojne letelice nisu mogle da slete u ugro`eno podru~je. Ciklon Megan je izgubio na ja~ini na severu Australije, ali se obilne ki{e nastavqaju.

Sme{taj u novom

i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

”SNAGATOR IZ KVINSLENDA” KONA^NO

POKAZAO LICE:

Otkrivena misterija ~oveka o kome svi pri~aju

Tom Havilend razvio je kult misterioznog snagatora, a sada je objasnio i zbog ~ega gotovo nikad ne pokazuje svoje lice

Jedan od najmisterioznijih strongmena, koji je izuzetno popularan na dru{tvenim mre`ama, koji je poznat po tome {to snimke objavquje da se ne vidi lice, ili mo`e samo da se nasluti, otkrio je kako izgleda wegov trening. U pitawu je Tom Havilend, senzacija iz Kvinslenda koji je razvio kult misterioznog snagatora, kojeg na Instagramu prati skoro 800.000 qudi, a ~iji su pregledi milionski.

Havilend redovno objavquje snimke sa svog imawa u Kvinslendu, gde di`e tegove, ili improvizovane sprave napravqene od poqoprivrednih ma{ina koje deluju poprili~no te{ko. Sve to uglavnom radi okrenut le|ima ili sa glavom spu{tenom dole, da se lice ne vidi. Ipak, na kraju je odlu~io da pored mi{i}a poka`e i svoje lice, a sada je otkrio i koja je tajna wegovog tela, treninga i izgleda. Svoje treninge Havilend uglavnom obavqa u prirodi, na otvorenom, a privatnost ~uva za sebe i ne `eli mnogo da se javno eksponira. Verovatno zbog toga i ne objavquje slike svog lica. Ova grdosija visoka 203 cm, sa 157 kilograma ~istih mi{i}a, a za wega je ~uveni MMA komentator Xo Rogan rekao da ima naj~udnije telo ikada.

On je u razgovori za Dejli Mejl otkrio

detaqe o detiwstvu, kako je zavoleo trening, ali i zbog ~ega uglavnom prekriva lice, a kako ono izgleda pogledajte u fotografiji na kraju galerije.

- Odrastao sam u malom gradu na obali Novog Ju`nog Velsa. Bio sam veoma aktivno dete i odrastao sam bave}i se svim glavnim sportovima. @iveli smo jednostavno, {to bi zna~ilo da sam kao dete retko bio ku}i i ve}i deo dana provodio napoqu, igraju}i se i istra`uju}i. Ovde je po~ela da se razvija moja qubav prema fizi~koj snazi, jer nije nedostajalo balvana, kamewa i drugih predmeta za podizawe i no{ewe, {to je bilo ne{to ka ~emu sam gravitirao u mladosti.

- Vi{e volim da se moja objava fokusira na trening, a ne na mene li~no. Ukqu~ujem male delove svog li~nog `ivota tu i tamo, ali ja sam privatna osoba i vi{e volim da dr`im granice za dru{tvene mre`e i ne ose}am da to oduzima ono {to poku{avam da radim.

Grand pri u svetlu ~iwenica

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Pro{lonedeqna Velika nagrada Australije (VN) – trka Formule 1 u Melburnu, oborila je sve dosada{we rekorde po broju gledalaca od kad se grand pri odr`ava u Albert Parku. Organizatori su u nedequ ponosno objavili da je kroz park za 4 dana pro{lo ukupno 452.055 gledalaca, {to je za skoro 7.500 vi{e nego pro{le godine. Samo

VN Australije je usredsre|eno uglavnom na ekonomski uticaj doga|aja na dr`avu Viktoriju. Zagovornici manifestacije tvrde da doga|aj pove}ava turizam, otvara radna mesta i generi{e milione dolara za dr`avu Viktoriju, dok protivnici osporavaju ekonomsku korist manifestacije i navode samo tro{kove koje poreski obveznici trpe zbog odr`avawa VN. Vlada Viktorije je 2014. godine tvrdila da je godi{wi ekonomski uticaj odr`avawa VN Australije izme|u 32 miliona i 39 miliona dolara, pri ~emu je doga|aj doneo zna~ajne ekonomske, dru{tvene i kulturne koristi, ukqu~uju}i otvarawe radnih mesta, razvoj industrije, unutra{we investicije i turizam. Sa druge strane protivnici grand prija tvrdili da je to zadovoqstvo viktorijske poreske obveznike ko{talo preko 50 miliona dolara.

ma{uju koristi za poreske obveznike Viktorije za 5 procenata. Izve{taj glavnog revizora iz 2007. godine utvrdio je da su tro{kovi odr`avawa doga|aja prema{ili koristi za 6,7 miliona dolara, dok je izve{taj za 2012. procenio da je Velika nagrada Australije te godine rezultirala neto ekonomskim gubitkom za Viktoriju izme|u 48 miliona i 66 miliona dolara. Velika nagrada Australije je 2007. imala gubitak od skoro 35 miliona dolara, dok je prema agenciji Krikej, VN imala gubitke od 60 miliona dolara u 2014, 62 miliona dolara u 2015, 61 milion dolara u 2016. i 57 miliona dolara u 2017. godini.

Tokom decenije koja je prethodila 2022. godini, Velika nagrada Australije je kolektivno ko{tala viktorijske poreske obveznike od ~ak 537,5 miliona dolara, dok je samo Velika nagrada

za glavni dan trke u nedequ prodato je 132.106 karata, {to je opet za 982 vi{e nego u 2023 godini. Ipak, rekordna pose}enost u istoriji Australijskog grand prija je i daqe trka u Adelejdu (1995) od ~ak 520.000. Bila je to ujedno i posledwa Formula 1 u glavnom gradu Ju`ne Australije, jer se od 1996. vozi u Melburnu. Jo{ od 2019. godine, ako ne ra~unamo vreme korone (2020-21) kada trke nisu odr`avane, pose}enost konstantno raste iz godine u godinu. Tako je u odnosu na 2019, ovogodi{wi broj fanova ve}i za ~ak 128.000. Ovaj podatak posebno raduje ~elnike Viktorije i Melburna, koji su uprkos velikim tro{kovima odr`avawa „najve}eg cirkusa na svetu“ uspeli da obnove ugovor do 2035. godine. Zna~aj odr`avawa Formule 1 u glavnom gradu Viktorije je ogroman, jer ga samo doga|aji takvog tipa stavqaju na mapu pravih svetskih metropola. Naravno, tu je i Australijan open koji svakako ima jo{ ve}i zna~aj, ali je Grand pri tako|e jedan od najva`nijih me|unarodnih sportskih doga|aja u svetu. Polemike oko toga da li je Melburnu i Viktoriji potreban Grand pri Formule 1 vode se jo{ od samog po~etka odr`avawa trka u Albert Parku. Pitawe o kome se ~esto raspravqa i me|u pristalicama i protivnicima

Prema proceni ekonomskog uticaja iz 2022. koju je sprovela ozbiqna agencija „Ernst i Jang“ (EJ), Velika nagrada Australije 2022. donela je procewenih 92 miliona dolara direktne potro{we u viktorijskoj ekonomiji i pove}ala bruto dr`avni proizvod Viktorije za 171 milion dolara. Grand pri je tako|e zaslu`an i za pove}awe popuwenosti hotela i stimulisawe ugostiteqstva za vreme odr`avawa manifestacije. Ovi podaci u potpunosti odra`avaju izve{taj EJ za 2011, koji je naru~io Turizam Viktorija, a koji je utvrdio da je me|unarodni ugled i turisti~ka potro{wa koja proizilazi iz odr`avawa Grand prija generisala izme|u 32 miliona i 39 miliona dolara za bruto dru{tveni proizvod Viktorije. Prema proceni ekonomskog uticaja koju je sproveo EJ, Velika nagrada Australije je 2023. doprinela ekonomiji Viktorije sa 268 miliona dolara, ukqu~uju}i 144 miliona dolara direktnih izdataka i otvarawe 1.149 radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Me|utim, analiza tro{kova i koristi za Veliku nagradu Australije ura|ena za Generalnog revizora 2005. godine otkrila je neto ekonomski gubitak za Viktoriju, sa procewenim tro{kovima doga|aja koji pre-

Britanija i Australija zajedno grade podmornice na nuklearni pogon

Kupovinom pet ameri~kih nuklearnih podmornica, Australija postaje sedma zemqa na svetu sa ovakvom vrstom naoru`awa. A Kambera i London su pro{le nedeqe postavile temeqe kako tesne vojne saradwe, tako i zajedni~ke izrade podmornica na nuklearni pogon.

Kada je 2007. godine Toni Bler oti{ao sa mesta britanskog premijera, automobilska industrija u Britaniji bila je na kolenima, a Francuska je ostala kao jedina zemqa u Zapadnoj Evropi sa ~vrstom brodogradwom.

Zahvaquju}i sve nestabilnijoj geostrate{koj situaciji u svetu, ministarstvo odbrane u Londonu uspelo je to da promeni.

Naime, britanski odbrambeni konzorcijum Bi-Ej-Aj Sistems }e zajedno sa australijskim gigantom brodogradwe Ej-Es-Si u narednoj deceniji u Adelaidi graditi podmornice na nuklearni pogon.

Australijski ministar odbrane Ri~ard Marls uveren je da }e „projekat biti okon~an na vreme i u okviru predvi|enog buxeta”.

„Dizajn nuklearne podmornice ‚aukus’ je umnogome trilateralan, ali }emo mi tesno sara|ivati sa Ujediwenim Kraqevstvom. Pogonom za izradu ove klase podmornica ovde }e zdru`eno rukovoditi Australija i Ujediweno Kraqevstvo. U Barou }e biti razvijen jo{ jedan pogon za proizvodwu iste klase podmornica za Kraqevsku mornaricu”, ka`e ministar Marls.

Za pro{irewe kapaciteta brodogradwe na severozapadu Engleske i dizajn nove podmornice Bi-Ej-Aj Sistems je inkasirao ~etiri milijarde funti.

Kambera }e Londonu isplatiti 2,4 milijarde funti za dizajn podmornica klase Es-En-En „aukus” sa konvencionalnim naoru`awem, ali i nuklearnim reaktorom za ~iju izradu }e „Rols-Rojs” pro{iriti sopstvene pogone.

Australijska strana }e, u saradwi sa i daqe neimenovanim britanskim firmama, brinuti o odr`avawu podmornica. Obuka radnika po~iwe uskoro.

„Bilo da ste u oblasti Indijskog i Tihog okeana, u Ju`nom kineskom moru, Crvenom moru ili severnom Atlantiku, slobodna plovidba je od `ivotnog zna~aja i nastavi}e se sada i zauvek”, istakao je na sastanku u Adelaidi britanski ministar odbrane Grant [aps.

Australije 2022. ko{tala poreske obveznike 78,1 miliona dolara. Doga|aj je na primer 2022. godine generisao 75,1 miliona dolara prihoda, ali je ukupno ko{tao 153,2 miliona dolara. Viktorijski poreski obveznici dali su vi{e od 527 miliona dolara za odr`avawe doga|aja od 2015. godine, ukqu~uju}i samo 100,6 miliona dolara 2023. godine.

Ipak i pored navedenih procena i ~iwenica grad Melburn, dr`ava Viktorija i Australija u celini itekako imaju direktne marketin{ke koristi od odr`avawa Grand prija. To se pre svega odnosi na ogroman me|unarodni ugled i status koji ovakva vrsta manifestacija donosi na globalnoj sceni. Melburnu je to na neki na~in zagarantovano jer pored Australijan opena u januaru, ima i Grand pri Formule 1 u martu. I bez obzira na visoke tro{kove i mo`da nedovoqne finansijske koristi Melburn i Australija mogu to sebi ipak da priu{te. I vaqalo bi da tako i ostane i posle 2035. godine, kada }e novi ugovor ponovo biti aktuelan.

London i Kambera isti~u da ishod ameri~kih predsedni~kih izbora u novembru ne}e pomutiti zajedni~ke planove.

„Najboqe {to mo`emo da u~inimo jeste da te alijanse i te projekte usavr{imo kako bi novi ameri~ki predsednik, ma ko on bio, uvideo da radi po najboqim i najuspe{nijim mogu}im uslovima“, obja{wava britanski ministar spoqnih poslova ser Dejvid Kameron. Oru`ane snage Britanije i Australije od sada }e mo}i lak{e da dejstvuju na me|usobnim teritorijama.

Saop{tewe o te{woj vojnoj saradwi dolazi samo dan po{to je {ef kineske diplomatije Vang Ji posetio Australiju i Novi Zeland sa porukom da Peking `eli „nezavisnu australijsku spoqnu politiku”.

Portparol kineskog ministarstva spoqnih poslova Venbin Vang isti~e da je „svaki poku{aj da se pro{iri i ubrza vojna saradwa izme|u Sjediwenih Dr`ava, Britanije i Australije iskorak u opasnom smeru i samo pospe{uje zabrinutost zemaqa regiona i me|unarodne zajednice”.

„Pozivamo te tri zemqe da se manu hladnoratovskog mentaliteta”, poru~uje Vang.

Amira Meduwanin u Pertu s gostom - horom „Izvor“

Pravi praznik za u{i bio je za posetioce koncerta poznate solistkiwe iz Sarajeva Amire Meduwanin, koji je odr`an 20. marta 2024. godine u Pertu u sali Perth Modern School. Specijalni gost koncerta bila je „Muzi~ka grupa Izvor“.

Ovaj koncert je posledwi u nizu na ovogodi{woj Amirinoj „down under“ turneji sa devet nastupa u svim ve}im gradovima Australije, ukqu~uju}i Novi Zeland, u~e{}e na „South-East Euro Festivalu“ i koncert u ~uvenoj Sidnejskoj operi. Ova turneja pod nazivom „Pesme iz srca“ je organizovana od strane agencije „U-Next“, koja na radost nostalgi~ne publike poziva u Australiju aktuelna i poznata imena biv{e jugoslovenske estrade. U tom nizu, publika je i ove godine mogla da u`iva i u predivnom i nesvakida{wem glasu interpretatorke sevdalinki i drugih pesama s jugoslovenskih podru~ja, Amire Meduwanin (ro|. Dedi}, u Sarajevu, po zanimawu ekonomista, ali prevashodno humanitarac i umetnica-vokalni interpretator sevdalinki, prevazilaze}i uspe{no i druge `anrove, u ovoj muzi~koj oblasti postala aktivna po~etkom milenijuma, izdav{i do sada devet albuma) koja predstavqa {irom sveta muzi~ko kulturno blago Bosne i Hercegovine i Balkana. Amiru vi{e nego zaslu`eno zovu „kraqicom sevdaha“ i uveliko je stekla svetsku popularnost, ne samo me|u onima koji poznaju ovu vrstu pesme.

Amira Meduwanin dugi niz godina sara|uje s mladim umetnikom, virtuozom na harmonici Antoniom Vrbi~kim, koji ju je pratio i na ovoj turneji. Uzajamna harmonija instrumenta ovog maestra i Amirinog mo}nog vokala, wihovo dopuwavawe i

natpevawe je prosto savr{enstvo, pa kroz nastup slu{alac jednostavno, na Amirino insistirawe s po{tovawem koleginog ume}a - ne zna se ko je kome ovde pratwa. Ali, to nije ni va`no, va`an je umetni~ki do`ivqaj, pravi emotivni kre{endo koji uz nostalgiju slu{alaca dobija jednu novu dimenziju. Lako}a i jednostavnost kojom Amira interpretira slo`ene notne komponente, lako}a komunikacija s publikom, s gostima, svojom pratwom, svedo~e o visokoj profesionalnosti ove muzi~ke dive.

Koncert je Amira zapo~ela hitom Silvane Armenuli}, zatim nastavila narodnim i autorskim pesmama, izme|u ostalih: „Makedonsko devoj~e“, „Snijeg pade na behar na vo}e“, „Zapevala sojka ptica“, te poznatom pesmom i svojom, jednom od najlep{ih izvedbi „Du{o moja“ Kemala Montena. Mesto su na{le i pesme - pri~e „@ute duwe“ i „Grana od bora“ i druge, a ni{ta mawe posebnosti i originalnosti ~ulo se u pesmi Azre „Ne znam {ta da radim“. Setne i simboli~ne re~i pesme „Pjevat }emo {ta nam srce zna“ govore o potrebi i snazi pesme, koja treba slivena sa raznih strana da govori jezikom qubavi. Mnogobrojna publika, iako ponesena muzikom, je tokom koncerta srame`qivo u~estvovala u ovoj Amirinoj interakciji i pozivima da zapevaju s wom, verovatno iz razloga da ne naru{ava savr{enstvo svakog wenog sazvu~ja. Publika na kraju ipak nije odolela pa je koncert zavr{en zajedni~ki s poznatom pesmom „Hajde Jano, hajde du{o“.

Muzi~ka grupa „Izvor“ se pridru`ila Amiri s nekoliko pesama kojima je upotpuwen ovaj muzi~ki do`ivqaj. Oni su otpevali „Zasp’o Janko“, „Jo{ ne svi}e rujna zora“ i jednu dodolsku pesmu. Izvor je poznat na{im ~itaocima i publici, ali da podsetimo da oni postoje ve} osam godina, imaju preko dvadeset stalnih ~lanova. Pod rukovodstvom muzi~kog pedagoga Dragane Jerini} vredno ve`baju i u~estvuju na raznim manifestacijama i festivalima, reprezentuju}i kulturu i tradiciju na{eg naroda na najlep{i na~in. Nastupaju}i kao Amirin gost, kojem se ona u pesmi pridru`ila, hor „Izvor“ je pro{irio svoje iskustvo i na jo{ jedan na~in potvrdio svoje vokalne kvalitete. Preko dva sata muzi~kog putovawa u

neke lepe daleke trenutke, zahvaquju}i muzici i posebnom {armu Amire i maestra Antonia koji su atmosferu u~inili srda~nom i neposrednom, proletela su brzo, ali je svako mogao da na|e ne{to za svoju du{u. Za one koji nisu ranije u`ivo slu{ali Amiru, na osnovu reakcija publike, mo`e se re}i da se na wenim nastupima ra|a qubav na prvi akord. Ovacije na kraju koncerta su ostavile nadu da }e ovaj u`itak biti ponovqen u skorim budu}im vremenima.

Mira Dragovi}

ISKRENIH I PRAVIH PRIJATEQA NIKAD DOSTA

Za prijateqstvo se ka`e da je jedna od najve}ih vrednosti u `ivotima qudi. Qudi ulaze u na{e `ivote i izlaze iz wih, neki ostave trag a neke jednostavno sa lako}om zaboravqamo. Iskrene i prave prijateqe ne mozemo da zaboravimo, oni su sa nama ~ak i kada nisu fizi~ki prisutni. Prijateqstva u na{im `ivotima koja nisu opstala nisu ni bila prava. Za neke od nas, bitni su samo oni qudi kojima je iskreno stalo do nas. Prava prijateqstva su bazirana na punom me|usobnom po{tovawu, uva`avawu i razumevawu.

Postoje qudi sa kojima nismo u nikakvom srodstvu a opet ose}amo kao da jesmo, jer takvi qudi poseduju sve osobine i odlike

iskrenih i pravih prijateqa na koje se uvek mo`emo osloniti u dobru i u zlu. Nije tajna da izme|u Srbije i Indije postoji jedno od takvih prijateqstava ta~nije re~eno, vi{edecenijsko iskreno, pravo i ne raskidivo. Indija je to potvrdila i dokazala svojim principijelnim stavom o

nepriznavawu jednostranog progla{ewa nezavisnosti takozvanog Kosova. Podr{ka Indije bila je od velikog zna~aja za Srbiju kada se sve {to je moglo da se uroti protiv we urotilo. Indija se, po svemu sude}i, nije ni najmawe obazirala na raznorazne pritiske svetskih sila i ostala je nepokolebiva u pru`awu svoje pune podr{ke Srbiji ne samo po pitawu wenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta kojeg se Srbija nikada ne}e odre}i a ni Indija odustati od svoje podr{ke Srbiji, ve} podr`ava Srbiju i u me|unarodnim organizacijama.

Srbija Indiju vidi i do`ivqava kao idealnog saradnika na poqu informativne tehnologije kao i tr`i{te za izvoz poqoprivrednih proizvoda i ostalo. Dok se predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i indijski zvani~nici bave produbqivawem ekonomskih i politi~kih veza na obostranu korist ove dve zemqe, ~ak je i politi~kim laicima postalo potpuno jasno da je to odraz vo|ewa jedne ispravne, dobre i prave politike voleli predsednika Vu~i}a ili ne.

Mi smo se ovom prilikom opredelili za produbqivawe, prodirawe i otkrivawe vela “slatkih tajni” indijskih doma}ica i

rado se odazvali pozivu na zajedni~ki ru~ak sa na{im indijskim prijateqima. Ne `ele}i da bude samo gost, spektator i degustator tradicionalnih specijaliteta indijske kuhiwe, na{a reporterka se upravo na{la u indijskoj kuhiwi “latila” oklagije i sa velikim odu{evqewem i zadovoqstvom “prionula” na pravqewe indijskog omiqenog i na daleko ~uvenog NAAN hleba/ poga~e.Ono {to je za na{u reporterku ro|enu trsteni~anku “ ~arapanku” srpska poga~a, to je za Indijce naan. Ostavqaju}i skromnost po strani, proslavila se i u pravqewu indijske poga~e pobrala simpatije svih prisutnih koji su u`ivali u degustaciji aromati~nih i izuzetno ukusnih indijskih jela i specijaliteta. I za kraj, ne preostaje nam ni{ta drugo osim da ka`emo ne{to {to je nekada davno neko mudar i pametan rekao: nije bitno ko si, jesi li bogat ili siroma{an,kakva ti je boja ko`e, ima{ li zavr{en fakultet ili nema{, jesi li lep ili ru`an, jesi li star ili mlad, budi samo ISKREN I DOBAR PRIJATEQ jer samo takvih prijateqa je nikad dosta.

Jelena Nedeqkovi}

Razgovor

vodila: Irena Deleti}

Od svog osnivawa 2003. godine, Dubioza Kolektiv, bosanska senzacija, stekla je {iroko priznawe kako na regionalnom nivou na Balkanu tako i na globalnoj sceni. Wihov istoimeni debi album, lansiran 2004. godine, zapalio je `ar sli~an predratnom dobu, ozna~iv{i monumentalni preporod bosanske muzike. Poznati po zvuku koji prkosi `anrovima, Dubioza Kolektiv neprimetno spaja rok, hip-hop, rege, ska i elektronske elemente u svoje kompozi cije. Wihovi tekstovi su mo}na me{avina dru{tvenih i politi~kih komentara, bave}i se pitawima od korupcije do nejednako sti i socijalne pravde. Uprkos ozbiqnoj temi, wihova muzika odi{e zaraznom ener gijom i razigranom duhovito{}u koja osvaja publiku {irom sveta. Trenutno kre}u na turneju „Down Under“, Dubioza Kolektiv nastavqa da zadivquje lokalnu publiku i dobija pohvale od strane medija, u~vr{}uju}i svoj status jednog od najistaknutijih muzi~kih izvoznika Balkana u posledwe vreme. Basista benda, Brano Jakubovi}, dao je ekskluzivan intervju za Srpski Glas. Wihov najnoviji album, Agrikultura, objavqen 2022. godine, predstavqa jo{ je

smo publiku kako se prave }evapi

stivalu u Adelejdu i dva nastupa na istom festivalu koji je odr`an sedam dana kasnije u mestu „New Plumouth“ na Novom Zelandu. Sada smo nazad u Australiji i nastavqamo daqe sa solo koncertima. Prvi je u Bajron Beju. Kada se vratimo ku}i i kada se slegnu utisci mo}i }u boqe odgovoriti na ovo pitawe. Meni je do sada vrhunac truneje bio workshop koji se zvao “Taste the World” na Vomad festivalu - Novi Zeland, na kojem smo u~ili publiku kako se prave }evapi. n Koja je najve}a razlika kada svirate ispred na{om publikom i strancima?

rakiju, u mojoj glavi anarhija, vratim se u prvobitni oblik, jednostavno ne mogu da pobegnem Balkan) misle da sam poludela. Da li Vam je te{ko spojiti svoju balkansku stranu unutar zapadnog sveta?

- Mi smo na putu ve} dvadeset godina muzika nas je odvela na sve kontinente i po meridijanima i po paralelama globusa. I gdje god smo bili, prirodno je da sve poredimo sa onim {to nam je poznato. Mi smo sa Balkana i Balkan je na{a prirodna jedinica mjere.

n [ta su Va{i menaxeri mislili kada ste odlu~ili da besplatno delite svoju muziku?

kompozi me{avina bavenejednako ozbiqnoj ener osvaja na Kolektiv publiku u~vr{najistaknutijih posledwe Jakubovi}, Glas. Agrikultura, je-

Wihova veb stranica s pravom tvrdi: Ako tra`ite ma~o, dr`awe vo|eno novcem i egom, ne}ete ga na}i ovde; nema gangsta sa MTV „grudog de~aka“, nema striptizeta ili ble{tawa, nema korporativnih preporuka iz me|unarodne modne industrije. Umesto toga, oni preuzimaju tradicionalne muzi~ke forme sa svojom jedinstvenom perspektivom, oblikovanom ratom koji je zauvek promenio isporu~eni sa nivoom pozitivnosti koji vas poga|a kao nalet sve`eg vazduha. Ako ste otvoreni za iskustvo, to bi moglo promeniti i va{ `ivot. n Koji je Va{ utisak o Australiji ovog puta i {ta je do sada bio vrhunac Va{e turneje?

- Trenutno smo na pola turneje. Do sada smo odsvirali tri nastupa na „Womad“ fe-

- Mi nikada publiku ne dijelimo na „wihove” i „na{e”. Brojawe krvnih zrnaca ili ~estica pigmenta nikada nam nije bilo u planu i programu. Ko god do|e na koncert Dubioza Kolektiva postaje „na{”. Svi su doborodo{li, osim fa{ista, nacionalista, pedofila i sli~nih {upaka kojima svakako nije mjesto na na{em koncertu. Kao emigrant, mogu se poistovetiti sa mnogim Va{im pesmama. Pesme poput „USA”, ~ak i moja deca, koja su ro|ena u Australiji s o~evim nejugoslovenskim poreklom, mogu razumeti i saose}ati. Ali kada pustim „No Escape from Balkan”, (koja sadr`i tekstove kao {to su: napustio sam svoju domovinu i oti{ao tako daleko da dobijem dobar posao i potpuno nov auto, veoma pametan telefon, sto in~a TV… ne veruj u hipe, ja nikada nisam tukao svoju `enu, nisam ma~o ~ovek koji bi te ubo no`em, `ivim po tvojim pravilima svaki dan, ali neke stvari su zapisane u mom DNK, kao kad okusim

- Osim menaxera, svi qudi iz muzi~ke industrije su nam rekli da smo potpuno ludi i da ta odluka nema previ{e veze sa mozgom. Ali mi smo se odlu~ili na taj korak upravo zbog toga {to nam je dosadilo da izme|u nas i qudi koji `ele da slu{aju na{u muziku stoje birokrate iz izdava~kih ku}a. To se sve de{avalo prije petnaest godina. Danas je sve isto samo {to izme|u slu{alaca i bendova ne stoje vi{e birokrate iz izdava~lih ku}a, nego algoritam koji je najgori mogu}i birokrata.

n Rekli ste da uzimate inspiraciju iz svakodnevnih vesti. Da li ikada postane previ{e, da li se ose}ate lo{e zbog sve negativnosti i `elite da iskqu~ite sve to?

- To smo rekli prije mnogo godina. Ve} du`i niz godina pi{emo pjesme u kojima poku{avamao da opi{emo svoje poglede na svijet. Vijesti odavno nisu relevantne. Mislim da smo o tome dosta govorili na albumu “Fakenews” iz 2020. godine.

n Kad biste mogli teleportovati u bilo koje vreme i mesto u istoriji da biste prisustvovali koncertu, gde i kada bi to bilo?

- Volio bih se teleportirati na svoj prvi nastup u `ivotu. Bio sam mladi DJ i trebao sam pu{tati muziku na nekom after party-ju pred tridesetak qudi. Volio bih pro}i kroz vremenski portal da sam sebi ka`em da }e u budu}nosti sve biti ok i da nema razloga da gubim svijest zbog osje}aja treme.

n Obzirom da Va{a muzika ~esto adresira dru{tvene i politi~ke probleme, kako vidite ulogu umetnika i muzi~ara u zagovarawu promena i kakav uticaj se nadate da }e va{a muzika imati na oblikovawe diskursa i podsticawe aktivizma?

- Mislim da muzika ili bilo koja umjetnost ne mo`e direktno mijewati politike. Qudi koji glasaju mijewaju politi~are i politike. Muzika eventualno mo`e inspirisati qude da naprave korak ka promjeni.

n [ta Vam najvi{e nedostaje kada niste ku}i u Bosni?

- Ovim redoslijedom: `ena, djeca, 200 grama sirnice, 200 grama zeqanice sa kefirom, kupus kaqa, klepe, mu}kalica, hurma{ice, tufahija.

n Na kraju, {ta se nadate da }e Va{a muzika re}i svetu o Va{oj divnoj domovini, Bosni?

- Volio bih da na{a muzika bude poziv za qude iz cijelog svijeta da do|u u Bosnu i probaju: 200 grama sirnice, 200 grama zeqanice sa kefirom, kupus kaqa, klepe, mu}kalica, hurma{ice, tufahije ..

Detaqe turneje na veb sajtu

https://www.mediafire.com/folder/jx1ece4d3x2rg/DK_PHOTOS#x5ymro5wecdxx Veb adresa sajta gde mo`ete kupiti proizvode Dubioze Kolektiv https://shop.dubioza.org/

Nedeqa Pravoslavqa u Kabramati

U Nedequ Pravoslavqa, 24. marta 2024. godine, slu`en je sve~ani ~in Tor`estva Pravoslavqa sa litijom

u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija

u Kabramati koji je predvodio Episkop Siluan.

NEDEQA PRAVOSLAVQA U LIVERPULU

U nedequ, 24. marta, Srpska pravoslavna crkva je obele`ila praznik Svetog Sofronija patrijarha Jerusalimskog i Nedequ pravoslavqa.

Svetu liturgiju u prepunom novom hramu Svetog apostola i jevan|eliste Luke u sidnejskom nasequ Liverpul, slu`io je i vernike pri~estio, prota Aleksandar Milutinovi}, apostole je ~itao ipo|akon Nikola Zbiqi} a odgovarali pojci za pevnicom.

Litiju oko hrama u Nedeqi pravoslavqa sa ikonama koje su nosili vernici, tako|e je predvodio o. Aleksandar. On je u svojoj pastirskoj besedi naglasio da na samom po~etku ^asnoga posta, u wenu prvu nedequ, na{a Crkva obele`ava uspomenu na jednu od wenih velikih pobeda nad ikonoborcima, tj. za o~uvawe svetih ikona, a ta borba za o~uvawe ikona u Crkvi trajala je skoro dva veka. Zato je Nedeqa Pravoslavqa pobeda Crkve kao celine

i Crkva je taj pobedilac koji se spomiwe i proslavqa. Posle verskog dela, preko stotinu vernika prisustvovalo je poslu`ewu u crkvenoj sali i ispod nove pergole u porti, poslu`ewe koje nedeqom i praznicima pripremaju vredne ~lanice liverpulskog Kola srpskih sestara. I ovom prilikom ova na{a svetiwa bila je puna dece i mladih koji su se pri~estili, {to je za svaku pohvalu.

Joca Gajeskov

Li~ni stav

MAPIRAWE SVIH SRBA SVETA

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

Dr`ava Srbija nema zvani~ne podatke o na{em iseqenom narodu. Strane zemqe pogre{no prberojavaju Srbe. Matica srpska radi Program mapirawa Srba u svetu. Srbi su mali narod, sa velikim tragovima u svetu

Koliko ima Srba na svetu – 11 ili 9 miliona. To niko ta~no ne zna, jer se na{a matica Srbija, a ni otaxbinske zemqe BiH, Crna Gora, Hrvatska, Severna Makedonija ne trude da prebroje sve Srbe. Posledwi popis je utvrdio da nas je mawe u matici i da u Srbiji `ivi samo 6,8 miliona Srba.

Ne zna se koliko nas ima u inostranstvu. ^esto imamo priliku da slu{amo politi~are kako ka`u da „5 miliona Srba `ivi van Srbije“, da „u dijaspori ima 4 miliona Srba“. Sve su to naga|awa, jer dr`ava Srbija nikada nije ta~no prebrojala Srbe u dijaspori i regionu. Za to nema politi~ke voqe u Vladi Srbije i u Ministartstvu spoqnih poslova. Matica se boji da ta~no prebroji Srbe u inostranim zemqama, jer bi se na taj na~in zvani~no obavezala da iskreno i realno, kao majka otaxbina, brine o wima. Ovako fingirawem podataka stvara se samo utisak da matica brine o dijaspori i Srbima u regonu.

U tom poku{aju da na svoj na~in prebroji Srbe u svetu dr`ava Srbija je na~inila dve gre{ke. Prva je pogre{no bilo prebrojavawe dr`avqana Srbije u rasejawu preko dr`avnog popisa. Naime, tokom posledweg popisa nisu izja{wavani i prebrojavani Srbi u inostranstvu, ve} su wihovi ro|aci u matici pitani da odgovore - koliko ~lanova va{e porodice `ivi i radi u dijaspori?

Dobijeni rezulatat broja Srba iseqenih u stotinu dr`ava sveta u ovakvom popisu stanovni{tva od 299.900 qudi je pogre{an i sme{an. Samo u Austriji `ivi i radi 120.000 dr`avqana Srbije. Tu gre{ku je direktor Zavoda za statistiku javno priznao.

Drugu gre{ku ~ine na{i dr`avni slu`benici i funkcioneri, kada, da bi uve}ali problem iseqavawa iz matice, govore da je „polovina Srba u inostranstvu“ ili da „nas je vi{e u inostranstvu nego u Srbiji“. Ova misao je posledica politi~ke gre{ke, da se u Srbe u rasejawu ili u van Srbije ubrajaju i Srbi iz drugih otaxbinskih zemaqa – BiH, Crne Gore, Severene Makedonije i Hrvatske. Ta gre{ka je ugra|ena i u Zakon o dijaspori i Srbima u regionu u kome su Srbi podeqeni tako da su ove otaxbinske zemqe svrstane u region. Mi iz Srbije u neke od wih (BiH, Crna Gora i Severna Makedonija) ulazimo sa li~nom kartom, jer to su na{e srpske zemqa. Srbi iz ovih dr`ava, BiH, Crne Gore, Severene Makedonije i Hrvatske, nisu nikad `iveli u Srbiji i nisu se iseqavali iz we, da bi bili svrstani u iseqene ili rasejane u inostranstvu ili po regionu.

A kako oko 1,5 miliona Srba `ivi u BiH, to je ta stavka veoma zna~ajna onima koji pogre{no broje srpski narod i tvrde

da nas ima “5 miliona van Srbije”. Srbi u otaxbinskim zemqama su, po meni, Srbi u okru`ewu, u stalnom kontaktu sa maticom. To su Srbi u BiH, Crnoj Gori, Severenoj Makedoniji i Hrvatskoj. Na{a dr`ava najvi{e brine samo o ovim Srbima u okru`ewu, kojima redovno {aqe novac za funkcionisawe wihovih politi~kih institucija, preko kojih mo`e Srbija politi~ki da pritiska zvani~nu Podgoricu, zvani~ni Zagreb, zvani~no Sarajevo i zvani~no Skopje.

DVA I PO MILIONA U RASEJAWU

Prema mojima podacima u dijaspori i regionu ima oko 2,5 miliona Srba iz svih srpskih zemaqa. Prvi Srbi naselili su Gr~ku i Otomansko cardtvo. Seobom sa severa i iza Karpata ka jugu Evrope u 12. veku, srpska plemena su stigla do Soluna i tu napravila svoju prvu koloniju. Masovno su naselili Gr~ku tokom devedesetih godina 20. veka, zbog sankcija, rata i rasprada SFRJ. tada je bilo 8000 Srba u Gr~koj. Danas ih je duplo mawe. Na Kipru ih je jedva hiqadu. U Otomansko carstvo Srbi u 14. veku odlaze sa Balkana kao robqe, kao jani~ari, potom kao srpske snajke u sultanovim haremima. Ve}a seoba se de{ava {ezdesetih godina pro{log veka kada dolazi do spajawa porodica na{ih qudi, me|u kojima je bilo i Srba i Turaka iz Jugoslavije. Re~ je o oko 400.000 qudi. Posledwa seoba, koja i danas traje, jeste potraga za poslom, tako da danas u Turkoj `ivi i radi 40.000 Srba sa dozvolom boravka.

Srpski narod se masovno selio u Austrougarsko carstvo, a potom i Rusku imepriju pre pet vekova. U be~ko carstvo stizali su Srbi kao ~uvari granice i branioci zvani~nog Be~a od turske okupacije. Posle anekcije BiH 1908. godine u Austrougarskoj je bilo ~ak milion Srba. Druga masovna seoba Srba u Austriji po~ela je sredinom {ezdesetih godina pro{log veka, kada su na{i qudi postali jeftina radna snaga. Danas u Austriji ima oko 300.000 srpskih radnika i wihovih potomaka. Najvi{e ih je u Be~u oko 200.000. Be~ je glavni grad srpske dijaspore u svetu. Rusku imperiju su prvo osvajali srpski sve{tenici, koji su odlazili da u~e pravoslavqe, a istovremeno su {irili svetosavqe. Masovna seoba Srba u Rusiju dogodila se prvi put 1914. godine, kada su austrijski vojnici srpskog porekla dezertirali iz be~ke vojske, jer nisu hteli da se bore protiv Matice Srbije i majke Rusije. Tada su Srbi naseqavali najvi{e Odesu i okolinu, gde su u 18. veku imali dva svoja srpska grada. Druga seoba po~ela je ka Rusiji {ezdesetih godina pro{log veka, kada na{i qudi odlaze kao predstavnici velikih jugoslovenskih preduze}a i kao gra|evinski radnici. U Rusiji danas ima 20.000 Srba sa stalnim boravkom i dolazi 80.000 Srba na privremeni rad.

Najvi{e Srba danas ima u Nema~koj, ~ak 450.000. Ve}ina wih su gostuju}i radnici, odnosno gastarbajteri, a mawinom stru~waci, lekari i gra|evinari, i studenti. Masovno su po~eli da pristi`u od 1968. godine kada su Josip Broz Tito, predsednik Jugoslavije i Vili Brant, ministar spoqnih poslova i potom kancelar, potpisali Sporazum o ekonomskoj saradwi, koji je podrazumevao „izvoz“ jugoslovenske radne snage radi ubrzane idunstrijalizacije Nema~ke i radi re{avawa problema nezaposlenosti u Jugoslaviji. Takve sporazume je Tito potpisao sa Austrijom i sa [vajcarskom. Time je otpo~eo ciklus organizovane seobe srpskih seqaka i radnika u ove dr`ave, koji i danas traje. Danas u [vajcarskoj `ivi i radi 230.000 Srba. Od toga 58.000 su dr`avqani Srbije.

Prekomorske dr`ave srpski narod osvaja po~etkom 19. veka. U SAD 1814. dolazi brodom iz Nema~ke mladi \or|e [agi}, ro|en u Stonom Beogradu, koji je u Birou za doseqenike registrovan kao do|o{. O`enio se bogatom Amerikankom i promenio prezime, tako da je poznat kao planta`er, revolucionar, novinar, sudija, graodna~elnik i ktitor srpskih crkava pod imenom Xorx Fi{er. Masovno tri Amerike i druge prekomorske zemqe na{i qudi naseqavaju posle Drugog svetskog rata kada ratni zarobqenici iz nacisti~kih logora po osloba|awu odlaze kao radna snaga u SAD, Kanadu, Argentinu, ^ile, Australiju i Veliku Britaniju. U SAD je krajem pro{log veka bilo 560.000 popisanih Srba. Ekonomske i studentske migracije izazvale su nove seobe Srba u SAD. Danas ima po popisu samo 175.000 Srba. U ostalim zemqama istorija seoba je sli~na. U Kanadi ima 70.000 Srba, u Argentini 5.000, u Africi 15.000 i u Aziji 40.000. U Australiju je prvi Srbin stigao 1856. godine. Bio je to kotorski morepolovac kapetan Ivo Jesin. Kada je dr`ava Australija stvorena bilo je 1909. godine 800 na{ih qudi u woj.

Prvo masovno doseqavawe na peti kontinent dogodilo se 1944. kada je Italija kapitulirala, NDH `elela da pobije dalmatinske Srbe, a Crveni krst Engleske ih spasao i preko Egipta uselio u Australiju. @iveli su u barakama i isu{ivali mo~vare, da od wih prave aleje za paradajz i krastavac. Seoba je oja~ala posle Drugog svetskog rata 1945. godina a omasovila se {ezdesetih i devedesetih godina. U Australiji je krajem 20. veka bilo 500.000 Srba, a danas ih je po popisu svega 94.997 ili 0,4 odsto stanovni{tva petog kontinenta. U Australiji 57.297 qudi govori srpskim jezikom kod ku}e. U drugoj deceniji 21. veka u toku je seoba studenata i stru~waka iz Srbije, a potom i radne snage. Tr`i{ta rada, pre svega u Evropi, tra`e dva miliona uposlenika go-

di{we, pa su mnogi Srbi oti{li u Sloveniju – 12.000, Ma|arsku 14.000, Slova~ku –15.000 da rade u fabrikama i u uslu`nim delatnostima. Lekari se uglavnom useqavaju u Nema~ku, Norve{ku i na Maltu. Studenti su okupirali Englesku, Francusku, Austriju – gde su najboqi diplomci na svim fakultetima Srpkiwe.

PREBROJAVAWE SRBA U SVETU

Zapadne dr`ave, doma}ini na{im iseqenicima i tamo{wim doseqenicima ~ine dve namerne „gre{ke“ prilikom popisa srpskog naroda u svojoj zemqi. Prva gre{ka je promena popisnog pitawa, koje je od nekada{weg „koje ste nacionalnosti“ promeweno u pitawe – „kojim jezikom govorite u ku}i“.

Druga gre{ka je {to je u popisima izbrisana nacionalnost, pa je uvedeno dr`avqanstvo, tako da se Srbi iz BiH, Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije vode kao – Bosanci, Hrvati, Crnogorci i Makedonci. U oba slu~aja prilikom zvani~nih popisa odgovor SRPSKA nacionalnost je izba~en i broj Srba je drasti~no umawen. Tre}i stav doma}ina, kojim se ne registruje srpski doseqenik, jeste {to se studenti srpskog porekla, koji su sve brojniji, ne upisuju u popis kao qudi sa boravkom.

Pokazalo se, naime, da neke dr`ave skrivaju ili ~ak umawuju broj Srba. U Sloveniji, na primer, zvani~no ima 26.000 Srba, a nezvano~no po srpskim izvorima oko 66.000. Sli~no je i u S. Makedoniji gde je popisom utvr|eno da ima 23.000 Srba, dok srpska udru`ewa i SPC tvrde da nas je oko 100.000.

Do promena u nacionalnom sastavu na{ih iseqenih qudi u strane zemqe do{lo je posebno nakon {to se veliki broj radnika penzionisao i ve}inom vratila u Srbiju i druge svoje otaxbine. Wihova mesta zauzela je deseta generacija iseqenih Srba, za koje dr`ava Srbija nema nikakvu zvani~nui evidenciju i statistiku. A prema podacima Svetske banke iz matice Srbije u posledwih dve decenije iseqeno je milion Srba.

Gde je taj iseqeni narod danas? Koliko i gde ima Srba u svetu?

Ovo je generalno pitawe na koje treba da se odgovori da bi se utvrdili i definisalo celokupno srpsko nacionalno bi}e. Uprava za dijasporu i Srbe u regionu pri Ministarstvu spoqnih poslova je pre par godina izradila Projekat prebrojavawa Srba u rasejawu. On je predvi|ao nau~no-istra`iva~ki rad po svim kontinentima i dr`avama u kojima `ive Srbi. Ovaj projekat, me|utim, nije nikada realizovan. Opravdewe je bilo, prvo da za to nema para, a drugo, da Srbiji nije dozvoqeno da vr{i zvani~ni popis svojih qudi u stranim zemqama. Zvani~ni odgovor o broju svih Srba sveta }e poku{ati da prona|e Matica srpska iz Novog Sada. Naime, Odbor za iseqeni{tvo Matice srpske usvaja Program mapirawa srpskog naroda u rasejawu. Ciq je da se izvr{i popis i prebrojavawa na{ih qudi u 50 dr`ava sa najve}im srpskim kolonijama u svetu.

Matica srpska planira da posle usvajawa Programa mapirawa srpskog naroda u dijaspori, ostvari saradwu sa Ministarstvom spoqnih poslova, sa stranim Biroima za emigraciju, sa Centrom za migraciju UN kako bi istra`ili i utvrdili pribli`an broj na{ih qudi u inostranstvu. Prebrojavawe srpskog naroda u svetu nam je neophodno da bismo definisali komplento srpsko nacionalno bi}e. Da bismo znali da li nas ima 11 miliona ili mawe u ~itavom svetu. Da bismo registrovali na{e nacionalne tragove (srpske toponime) na planeti Zemqi, kojih, po meni, ima najmawe 350.000. Srbi su mali narod, sa velikim tragovima u svetu.

Fru{ka gora – kulturna i prirodna

riznica Srbije

Nacionalni park Fru{ka gora je sme{ten u severozapadnom delu na{e zemqe, prema granici sa Hrvatskom. Opkoqavaju ga Dunav i Sava. Podru~je Nacionalnog parka obuhvata povr{inu od 267 km². Fru{ka gora nekada je zvana Alma Ata, danas je niska planina poznata po svojim izleti{tima i brojnim spomenicima. Me|u velikim brojem wenih znamenitosti, po~ev od izleti{ta, preko jezera i bawa, pa do manastira koji imaju posebno veliki zna~aj za ovu kultnurnu i prirodnu riznicu.

ISTORIJA I NASTANAK FRU[KE

GORE – JEDINSTVENI KUTAK PRIRODE Ostrvske planine ~ine najizrazitije elemente reqefa po dnu Panonskog basena. One predstavqaju ostatke spu{tenog panonskog kopna. Fru{ka gora je la|a koja plovi naizgled monotonom Panonskom ravnicom.

Do pre 90 miliona godina je predstavqala ostrvo, odnosno arhipelag u ju`nom delu Panonskog mora, odnosno jezera. Kada je more presu{ilo, ovaj “panonski mornar” ostao je bez svog mora, ali je priroda zauzvrat udelila ulogu planine u Vojvodini – izdignuti uski greben, du`ine 75 km sa koga se pru`aju bo~ni grebeni obrasli {umama hrasta, graba, bukve i lipe.

Nau~nici je nazivaju “ogledalom geolo{ke pro{losti”. Danas je ukras tog istog panonskog predela, obrasla {umom kao obu~ena u somotski kaput. Na blagim padinama su vo}waci i vinogradi, a u wihovom podno`ju su zlatna `itna poqa. Zato ni ne ~udi {to su srpski vladari svoje zadu`bine ostavqali ba{ u ovim valovima ravni~arske Vojvodine.

MANASTIRI FRU[KE GORE –“SRPSKA SVETA GORA”

ILI “SRPSKI ATOS”

U beskrajnom zelenilu {uma, na proplancima Panonske nizije vekuje 16 manastira. Kada su u pitawu manastiri Fru{ka gora je dom onima koji su se gradili izme|u XVI i XVIII veka u stilu baroka i moravske arhitekture sredwovekovne Srbije. Upravo zbog toga {to je veliki broj manastira gra|en na ovom podru~ju i zahvaquju}i bogatstvu svojih svetili{ta, Nacionalni park Fru{ka gora jo{ nosi nazive i “srpski Atosom” ili “srpskom Svetom gorom”.

U skrivenim udolinama planine nekada je egzistovalo 35 pravoslavnih manastira. Sve te manastire podizala je despotska porodica Brankovi}, nastavqaju}i kult stare dr`ave Nemawi}a. Najlep{i manastiri Fru{ke Gore, danas u oni koji su pre`iveli ratove, osvajawa i razarawa su Kru{edol, Jazak, Grgetek i Novo Hopovo. U ovim manastirima sahraweni su znameniti Srbi: kwegiwa Qubica i kraq Milan Obrenovi}, patrijarh Arsenije ^arnojevi}.

FRU[KA GORA JEZERA I BAWE –

ODMOR ZA DUH I TELO

Na jednom od fru{kogorskih oboda nalazi se bawa Vrdnik, tu je na izvorima termomineralne vode izgra|en centar za rekreaciju i rehabilitaciju. Severni obodi spu{taju se ka Dunavu, a u udolini izme|u Fru{ke Gore i Dunava snivaju Sremski Karlovci i Novi Sad. Jezera na Fru{koj Gori ima 16, i to su u pitawu akumulaciona ve{ta~ka jezera. Ledina~ko – jedno od najlep{ih, trenutno isu{eno, kroz nekoliko godina bi}e mu vra}ena prvobitna uloga. Poznatija jezera su i Borkova~ko (na 3 km od Rume), Bruja, koje ima malu pla`u kod Erdevika), Mohara~, Sot, ima pla`u sa kafi}ima. Zatim, Dobrodol (u blizini seoceta Dobrodol), [atrina~ko, [elevrenac, Qukovo, Popovi~ko, Me|e{, Beli kamen. Jasno je da kada je u pitawu Fru{ka gora jezera se mogu na}i na svakom koraku. Trinaest od ukupnog broja jezera je planski izgra|eno za potrebe navodwavawa i

spre~avawa plavqewa obradivih povr{ina. Ledina~ko i Beli kamen nastala su neplaniranim plavqewem rudarskih kopova. Veliki broj jezera je poribqen, privla~i zaqubqenike u prirodu, ali tako|e pogodan za sportski ribolov.

NAJBOQI ODMOR NA FRU[KOJ

GORI – ZA[TO JE POSETITI

Fru{ka gora pru`a mnogo sadr`aja na maloj povr{ini. Bilo da tragate za edukativnim sadr`ajem, ili vas interesuju manastiri, Fru{ka gora }e vam ponuditi sadr`aj kakav `elite. Fru{ka gora je pogodna za jednodnevne boravke u {umi, na {umskim proplancima, livadama. Osim izletni~kih ure|ene su i planinarske i biciklisti~ke staze. Najatraktivniji i najpose}eniji su najvi{i delovi, pretvoreni u izleti{ta: Crveni ~ot (539 m), Iri{ki venac (451 m), Veliki Gradac (471 m), i Stra`ilovo (321m). Na Stra`ilovu se nalazi spomenik pesniku Branku Radi~evi}u.

ATRAKCIJE FRU[KE GORE

Dumbova~ki vodopad – sme{ten na severnoj strani Fru{ke gore, jedinstvena je oaza vredna putovawa. Nalazi se ispod Brankovca, beo~inskih livada. Zimi, kada ga zalede niske temperature izgleda jednostavno bo`anstveno.

Kameni~ki park – lokacija koja je idealno mesto za prvomajski uranak, teren idealan za planinski biciklizam, koristi se kao {etali{te. Nastao kada i dvorac Marcibawi-Kara~owi, 1758. godine. Prvobitna zamisao je bila povr{ina po uzoru na engleske vrtove.

Lazin vir i vodopad – visine oko 4 m, na potoku Morintovo. Do wega se sti`e {etwom iz Vrdnika za ne{to mawe od 20 minuta. Izvor, mali vodopad, duboka {umska hladovina, ali i izleti{te ~ine ovo mesto interesantnim i razlog ponosa Vrdni~ana.

Orlove stene – svoju punu lepotu iskazuju zimi. Sme{tene na proplanku, na strmini, izdvajaju se svojim oblikom. Do Orlovca se najlak{e sti`e idu}i iz pravca Crvenog ~ota, pored odmarali{ta Osovqe. Grgureva~ka pe}ina – jedinstveno i jedino speleolo{ko nalazi{te na Fru{koj gori, ali i ~itavoj Panonskoj niziji. Wena dubina je 13,5 m, izgledom podse}a na jamu, no, zbog svoje geolo{ke strukture klasifikovana je u pe}ine. Grgureva~ka pe}ina je otkrivena 1961. godine.

Vrdni~ka kula – sme{tena u blizini Vrdnika, na samom vrhu usamqenog brda obraslog gustom {umom. Do kule vodi vijugava stazica. Legenda ka`e da su temeqi same kule izgra|eni u IV veku (za vreme Rimqana), a na tim temeqima utvr|ewe u XIV veku. Staze koje se ra~vaju od kule vode ka manastiru Ravanica i Vrdniku. Lepotu Fru{ke gore Sremci obja{wavaju prastarom legendom po kojoj…”kada je Bog stvarao svet, Sremac se uspavao i do{ao je izviwavaju}i se tek sutradan. Me|utim, Bog je tada ve} sve podelio pa mu nije preostalo ni{ta drugo nego da Sremcu ustupi deo raja. I zato je Srem rajska zemqa, jer ima planinu, Dunav i Savu, ravnicu, manastire…”

Manastir Grgeteg

Fru{ka gora obiluje jezerima

Termalna voda omogu}ila je bogat bawski turizam na Fru{koj gori

Fru{ka gora – oaza za vinogradare

Jelena `ena koje nema (odlomak)

Tako pro{le jeseni. Nastupio je kraj oktobra. ^ini mi se da je bio posledwi dan toga meseca. Ve} drugi dan kako duvaju neki vetrovi. Ne smiruju se ni no}u, kao xelati koji imaju da se obra~unaju sa cve}em, li{}em, gran~icama. Prate ih neke stroge ki{e kao wihovi pomaga~i. Na

Kad sam u{ao u predsobqe, vladao je u wemu ve} polumrak sa kojim se nemo}no borio jedini prozor, jo{ crven od ve~erweg neba. Na podu je le`ao moj prtqag ve} spremqen za put. Me|u koferima, sa glavom na najve}em od wih, sa licem okrenutim zemqi, le`ala je Jelena.

zapadnom nebu neko mra~no crvenilo, koje ne sluti na dobro, stoji hladno i nepomi~no kao svedok da }e sva ta krvni~ka rabota uni{tavawa, razvejavawa i sapirawa biti ta~no izvr{ena. Sa brega na kom sam `iveo si{ao sam u pokislu alpsku varo{icu da zadr`im mesto u sutra{wem vozu i uredim sve {to je potrebno za putovawe. Dok sam se vra}ao ku}i, pored mene su prolazili ogromni modri autokari, puni sveta. Turisti su u pani~nom bekstvu napu{tali planine...

U polutami nisam mogao da razaberem pojedinosti, ali ceo stav, u to nije moglo biti sumwe, odavao je `enu koju su velika `alost i neodoqiv pla~ oborili na zemqu, i koja rida nad stvarima spremnim za put.

Pretrnuo sam i u istom trenutku nesvesno posegnuo za prekida~em pored vrata. Planula je bela svetlost i trenutno ugasiv{i crven prozor obasjala predsobqe i sve {to je u wemu. Na podu su le`ali koferi, dva mala i jedan veliki, i po wima

MILAN PANTI]:

Penzija

Moram priznati da sam se radovao penziji. Nije me obeshrabrila ni kukwava starijih kolega, koji su isticali da je mawa od pola nekada{we wihove plate, a o regresu, zimnici, ogrevu, toplom obroku, dnevnicama, terenskom dodatku, prekovremenim satima, da i ne pri~am. Koliko je, toliko, nisam jo{ zaboravio {ta zna~i nemati, za mene }e biti dovoqno. I bi tako, iz preduze}a me lijepo isprati{e, dado{e i neki skromni poklon, da ih se ponekad sjetim. I tri plate, da mi se na|u dok ne legne prva penzija. Neki pusti{e i pokoju suzu, ali ne oni od kojih sam to o~ekivao. Usput me pripita{e kad i kako }u iseliti onolike kwige i sitnice kojih je bila prepuna kancelarija. ^etrdeset godina rada, od toga vi{e od pola na istoj stolici i nije tako malo.

Supruga, nekoliko godina mla|a, morala je da radi jo{ koju godinu. Te{ko joj pada {to mora na posao, a ja da ostanem u krevetu. Kad zazvoni sat, ustanem i ja da joj skuvam kafu, dok ona obavi jutarwe rituale prije nego {to krene. Ne pada mi te{ko, ionako sam navikao da malo spavam. Dok pijemo kafu, dobijam instruk-

popreko ba~ena moja planinska pelerina od tamnozelenog sukna. O~evidno, ona je spuznula sa ~iviluka i pala po koferima, koji su bili ispod wega. Osetih kako se svla~i s mene jeza koja me je ogrnula. U|oh u sobu, zapalih sve sijalice i po~eh da raspore|ujem posledwe sitnice. Usiqavaju}i se da idem mirno, vratih se, kao poslom, u predsobqe. Na pragu, ponovo me ogrnu{e trnci. Ali sve je bilo na svome mestu, pod belom svetlo{}u, koferi i ogrta~ na wima. Sve je bilo prirodno, razumqivo i lako obja{wivo. R|avo sam ve~erao i nemirno spavao, a ve} u rano jutro sedeo sam u vozu koji me je vozio u nizinu, pa zatim u grad.

Jedne no}i sedeo sam u svojoj sobi i radio. Velika soba sa mnogo prozora bila je nedovoqno grejana, i kako je no} odmicala, hladila se sve vi{e. da bih se zagrejao, pomaknuo sam jedan mali sto do u dno sobe, gde je bio {krti kalorifer. Odatle mi je pogled padao na jedno udubqewe u kom su bili naslagani moji koferi. Mala stolna lampa bacala je nevelik krug svetlosti koji je samo delimi~no osvetqavao ni{u sa prtqagom. Zastajkuju}i u poslu, gledao sam rasejano gorwi, osvetqeni kofer, metalni pokrov na wemu, hotelske etikete jarkih boja i, kao modrice na telu, tragove nosa~ke nestrpqivosti i dana i no}i provedenih u furgonima.

Odjednom mi se u~ini da na niklovanom zatvara~u vidim plavu `ensku vlas. Sko~ih. Upletena ~vrsto u bravu, to je bila jedna jedina vlas, plava, i tvrda kao otkinuta `ica. Nisam smeo da pri|em i da je dotaknem, jer u tom trenutku protrnuh istom onom jezom od pre dva meseca, u predsobqu alpskog hotela. Dakle, ipak je neko morao

le`ati na tim koferima, sa prosutom kosom i licem u dlanovima! Kru`io sam oko svoga otkri}a nekoliko trenutaka, a zatim kao po naredbi, prenesoh opet sto na staro mesto, zajedno sa lampom i hartijama. Iza mene ostade ni{a u polu-mraku. Nagonski sam se povla~io iz te mu~ne igre koju nisam tra`io i u kojoj nisam gospodar.

cije {ta treba da uradim dok je ona na poslu. Pijaca, samousluga, mesara, pekara, banka, autoservis, obu}ar, kroja~, vodoinstalater… Ispo~etka sam se trudio da zapamtim, dobro je za demenciju, ali kako sam uvijek pone{ta zaboravqao, za svaki slu~aj sam zapisivao. Novac za te aktivnosti sam tro{io od penzije.

Sin i snaha ne stanuju sa nama, stan sam im kupio prije nego {to su stupili u brak, jer kako bi se druga~ije uzeli, djecu su vodili u {kolu i vrti}. Moj zadatak je bio da u podne sa~ekam unuku ispred {kole, a onda wu za ruku, pa po unuka u vrti}, jer nije red da ostane posledwi, mimo sve djece.

Tr~im da obavim ku}ne zadatke, a onda se vra}am po djecu. Usput se mora ispo{tovati ritual, da se malo poigraju u parki}u, a onda u market po slatki{ i soki}. U marketu, unuka se zalijepila za novu barbiku, a unuk za metalni auti}, kojemu se otvaraju sve ~etvora vrata, a mo`e i gepek. Platna kartica trpi sve, koliko ko{ta, vidje}u uve~e, kad od banke dobijem izvod.

@urim ku}i, da ih do~ekam, da postavim sto, podgrijem ru~ak od ju~e, pripremim salatu, da

na|em pokoju rije~ ohrabrewa, jer, zaboga, vra}aju se umorni sa posla. Usput, svi mi govore:

- Lako je tebi, ti si u penziji, da je i meni to do~ekati!

A ja svako jutro sawam kako

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

idem na posao, pa mi bude drago. A onda se probudim, pa Jovo, nanovo…

ZA

KOVID BOLNICE DATI MILIONI EVRA:

Umesto da se u wima le~e pacijenti, savremena oprema

Nuklerke bismo nekada i mogli da gradimo, ali {ta sa onim {to je ve} izgra|eno. Kovid bolnice u Kru{evcu i Batajnici zatvorene su polovinom pro{le godine, i umesto da se u wima le~e pacijenti, savremena oprema skupqa pra{inu, a objekti zarastaju u korov.

Dok se lekari u zdravstvenim ustanovama u Srbiji `ale na sve ve}i priliv bolesnih i nedovoqno kapaciteta za sve pacijente kojima je neophodna hospitalizacija, dve nove bolnice, sagra|ene za le~ewe kovid pacijenata – zakqu~ane su.

„Pa savremenu opremu treba iskoristiti u svrhu. Govorilo se da }e biti kardiolo{ka ambulanta, ili {ta ve}. Govorilo se da }e se tamo raditi neke kardiolo{ke pretrage, budu}i da je ovamo navala“, ka`e jedna gra|anka Kru{evca.

„Informacije nemamo, jedine su putem

skupqa pra{inu

nekih dru{tvenih mre`a“, ka`e drugi gra|anin.

„Mi smo mislili da }e to da se promeni, da }e sad premesti na{a bolnica tamo, ali od toga nema ni{ta“, dodaje jedna devojka sa kojom je razgovarao reporter N1.

Bolnice u Batajnici i Kru{evcu itekako imaju kapacitete za le~ewe. Ukupno imaju oko 1.500 bolni~kih kreveta.

Operacione i angio sale u bolnicama imaju najsavremeniju opremu. Samo za opremawe bolnice u Kru{evcu, dr`ava je platila oko 10 miliona evra. Zajedno imaju po nekoliko stotina raspiratora i monitora. Ali, u wima ve} godinu dana nema pacijenata, ali ni osobqa.

Narodni poslanik Sr|an Milivojevi} (DS) ka`e da je gradwa bolnica u Kru{evcu i Batajnici ko{tala 150 miliona evra. Da je servisirawe opreme bilo izuzetno skupo. Napomiwe i da se u wima nalaze i respiratori za koje se ne zna

kako su nabavqeni.

„Samo u Batajnici i Kru{evcu se nalazi 300 respiratora. Ali, neko ih je nabavqao po svom naho|ewu. I sada imamo 150 respiratora ruske proizvodwe koji nisu komplementarni sa medicinskom dokumentacijom koja ih prati, a nemaju ni EU standarde, jer ne mogu da se koriste u zemqama ~lanicama“, obja{wava Milivojevi}.

Po~etkom februara ove godine, od ministarke zdravqa, ~ulo se da je zapravo

Hram Svetog Save vi{e nije najve}a pravoslavna crkva na svetu, susedi ga svrgli s trona

Hram spasa naroda u Bukure{tu trebalo bi da bude zavr{en 2025. godine, ali je ve} sada najve}a pravoslavna crkva na svetu

U neposrednoj blizini simbola komunisti~ke vladavine u Rumuniji – Palate parlamenta, izgra|ene za vreme vladavine Nikolaja ^au{eskua – uzdi`e se 127 metara visoka bogomoqa – Hram spasa naroda.

Kamen temeqac postavqen je 2010. godine. I danas se nad wom nadvija gra|evinski kran, ali je hram dobio svoju ko na~nu formu.

U Hram spasa naroda dosad je, kako je po~etkom godine preneo Radio Slobod na Evropa, ulo`eno oko 200 miliona evra. Dok kriti~ari gra|evinu nazivaju „faraonskom“ i porede je sa megalomanijom ^au{eskuove ere, vernici poru~uju da }e „duhovne i prakti~ne posledice“ crkve nadoknaditi tro{kove.

Unutra{wa povr{ina Hrama spasa naroda je ne{to ve}a od 6.000 kvadratnih metara, a procewuje se da }e liturgijama mo}i da prisustvuje oko 7.000 vernika. Hram }e istovremeno mo}i da ugosti hor sa ~ak 1.000 ~lanova.

Novoizgra|ena crkva u centru glavnog grada Rumunije je ne samo najve}a (sa ukupnom zapreminom od skoro 480.000 kubnih metara), nego i najvi{a (127 metara) i najdu`a (126 metara) pravoslavna bogomoqa na planeti.

Hram spasa naroda u Bukure{tu

problem vlasni~ka struktura kovid bolnica.

„To vre|a inteligenciju gra|ana Srbije. Pogledajte kako brzo re{avaju imovinske odnose za gradwu auto puteva ili kada su se ove bolnice gradile“, ka`e Milivojevi}.

Iz Ministarstva zdravqa nisu odgovorili na pitawe N1, za{to su dve opremqene bolnice zatvorene. Nije poznato ni gde je „nestalo“ medicinsko osobqe koje je brinulo o kovid pacijentima.

Za neverovati: Srpska vlast poklawa bombardovani

General{tab u centru Beograda zlo~incima koji su je sru{ili

Radovi na fasadi privode se kraju, kupole su dobile pozlatu, dok je u unutra{wosti u toku izrada mozaika.

HRAM SVETOG SAVE „PAO“ NA DRUGO MESTO

Dosad je najve}i pravoslavni hram na svetu bila Saborna crkva Svetog Isaka u Sankt Peterburgu, koja je me|utim primarno muzej u kom se tek ponekad vr{e bogoslu`ewna.

Sli~no va`i i za Svetu Sofiju, ponos Vizantije izgra|en u 6. veku po nalogu cara

Justinijana I, koja je skoro 1.000 godina bila najve}i saborni hram na planeti.

Nakon pada Konstantinopoqa, 1453. godine, Sveta Sofija je pretvorena u xamiju. Za vreme Ataturka, 1934. gdoine, Sveta Sofija je postala muzej, otvoren svim verama.

Predsednik Turske Rexep Tajip Erdogan potpisao je, me|utim, 2020. godine ukaz kojim je ova impresivna gra|evina ponovo postala xamija.

Me|u aktivnim crkvama, ~elnu poziciju dr`ao je beogradski Hram Svetog Save sa ukupnom zapreminom od 170.000 kubnih metara.

Hram na Vra~aru, posve}en prvom srpskom arhiepiskopu, mo`e da primi do 10.000 vernika. Visina Hrama sa krstom

je 79 metara, dok je osovinska du`ina istok-zapad 91 metar, a sever-jug 81 metar. Horske galerije mogu da prime 700 horista.

Dru{tvo za podizawe Hrama svetog Save na Vra~aru osnovano je jo{ 1895. godine, a 1905. je raspisan prvi arhitektonski konkurs koji je bio neuspe{an. Novi konkurs raspisan je 1926. godine, na kojem je arhitektonsko re{ewe arhitekte Bogdana Nestorovi}a, koje je osvojilo drugu nagradu, progla{eno za najuspe{nije. Nestorovi}u je Odbor za izgradwu hrama, 1930. poverio izradu projekta, zajedno sa arhitektom Aleksandrom Derokom, uz saradwu in`ewera Vojislava Za|ine.

Izgradwa Hama po~ela je 15. septembra 1935. godine, a zaustavio ju je napad nacisti~ke Nema~ke na Kraqevinu Jugoslaviju, 6. aprila 1941. godine. Izgradwa je nastavqena sredinom osamdesetih godina pro{log veka, po revidiranom originalnom projektu koji je izradio poznati arhitekta Branko Pe{i}.

Gradwa eksterijera zavr{ena je 2004. godine, a radovi na mozaiku 2020. godine. Gardske vlasti su krajem pro{le godine, u vreme kampawe za izbore u Beogradu, najavili da bi uskoro trebalo da kona~no po~nu radovi na ure|ewu prostora oko Hrama, po projektu arhitekata Branislava Mitrovi}a i Dejana Miqkovi}a.

Peticiju za odbranu zgrade

General{taba potpisalo

10.000

gra|ana za mawe od 24 sata

Peticiju za odbranu uru{ene zgrade General{taba u Beogradu podr`alo je potpisima za mawe od 24 sata 10.000 gra|ana, saop{tio je Pokret Kreni-promeni.

Onlajn peticijom zahteva se po{tovawe zakona koji nala`e da se objekat zgrade General{taba mo`e vratiti iskqu~ivo u prvobitnu funkciju, u koji se zatim mo`e pohraniti Muzej istorije Srbije koji do danas nema adekvatan prostor za stalnu postavku.

„Izgradwa hotela na mestu ovog zdawa je protivzakonita i predstavqa uni{tavawe dostojanstva“, isti~u iz Kreni-Promeni.

Podsetimo, zgrada General{taba ovih dana u fokusu je javnosti nakon {to je objavqeno da }e zet biv{eg ameri~kog predsednika Donalda Trampa, Xared Ku{ner, na ovom mestu graditi luskuzne nebodere. To }e mu omogu}iti Vlada Srbije koja je ve} pripremila zakqu~ak kojim } e Ku{neru prakti~no pokloniti dve parcele na kojima se sada nalaze ru{evine General{taba o{te}enog u bombardovawu 1999. godine.

U kovid bolnicu u Kru{evcu ulo`eno desetine miliona evra, danas je potpuno pusta

Hram Svetog Save

OVOJ BAWI JE

VRA]EN SRBIJI: Niz ovih 98 stepenika se kraq Petar popeo i potpisao ovaj dokument!

Pored rajskog bazena s termalnom vodom, u toj slatkoj, u{u{kanoj bawi me| obroncima Jastrepca, neobi~ne su stepenice koje vode vek unazad, do dana koji su Srbi upravo vekovima ~ekali. Uz ovih 98 stepenika, ni`ih od drugih, spravqenih po koraku vladara, popeo se do vile “Srbija” kraq Petar Prvi Kara|or|evi} tog letweg dana 1913, da bi ispisao istoriju – potpisao

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

sastav Kraqevine Srbije, nakon {to je od polovine 15. veka bilo pod Turcima – pri~a za Kurir dr Du{an [okorac, direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju “Ribarska Bawa”, koja izni~e iz bawe gra|ene po meri kraqa i u vreme kraqa.

Proklamaciju, odnosno deklaraciju kako pi{e na tabli u Bawi, kraq Petar potpisao je 25. avgusta (po starom), tj. 7. septembra 1913. po novom kalenda-

povratak Kosova i Metohije Srbiji nakon vi{e od ~etiri veka robovawa Turcima. Be{e to ni mawe ni vi{e nego u Ribarskoj Bawi. Tome neuke u~i plo~a do koje vode ba{ “stepenice kraqa Petra”.

U sobi broj 38, na prvom spratu vile “Srbija” tog 25. avgusta (po starom), a 7. septembra po novom kalendaru 1913. leta, kraq Petar Prvi potpisao je dokument kojim je nakon dva balkanska rata, Srbija vratila svoje na svoje. - Mo`da }e nekima to danas zvu~ati ~udno ili ne}e verovati, ali nikakvog luksuza nije bilo u kraqevoj sobi. Ni izbliza. Kao vojnik, {to je bio ceo svoj `ivot, tu je imao samo drveni krevet, sto i dve stolice. U sobama pored bili su wegovi gardisti. I u takvom ambijentu kraq Petar Prvi, poznat i kao Oslobodilac, potpisao je deklaraciju kojom Kosovo i Metohija ulazi u

ru, nakon mira u Bukure{tu kojim je okon~an Drugi balkanski rat, upravo ovde, gde se le~io od reume.

“Posle dva rata koji skoro godinu dana prekido{e na{e poslove i na{e napredovawe nastao je blagodetni mir. U oba ta rata na{a je vojska sjajno vr{ila poveravane joj zadatke. U prvom, s Turskom, samo za mesec dana, ona je donela slobodu celoj Staroj Srbiji i znatnom delu Ma}edonije. Docnije, na jednoj strani pregazila je Arbaniju, iza{la pobedonosno na Jadransko more i zagrlila se s juna~kom crnogorskom vojskom, a na drugoj strani pomogla Bugarima da osvoje prvu tursku prestonicu u Jevropi – Jedrene.”, pisalo je u dokumentu iz 1913, a prenosila tada Politika.

“Prema tome, ja ovim progla{avam prisajediwewe Kraqevini Srbiji svih osvojenih oblasti u granicama koje

su odre|ene: prema Kraqevini Bugarskoj ugovorom o miru zakqu~enom u Bukure{tu; prema Kraqevini Gr~koj sporazumom; prema Arbaniji privremenom demarkacionom linijom i saobrazno re{ewima Ambasadorske Konferencije u Londonu, dokle naro~ita komisija ne bude izvr{ila kona~no razgrani~ewe; prema Kraqevini Crnoj Gori za sada demarkacionom linijom vojne okupacije do kona~nog razgrani~ewa; prema Bosni-Hercegovini dosada{wim granicama.”, stoji daqe u ~uvenom dokumentu, u koje kraq navodi svom dragom narodu oslobo|nih i prisajediwenih oblasti i slede}e: “Zahvaquju}i juna{tvu moje hrabre vojske sad smo opet u jednom bratskom kolu, kao {to su bili i na{i pradedovi pre nego {to nas je jedne od drugih rastavila istorijska sudba. Sad nas vi{e nikakva sila ne mo`e razdvojiti niti vas iz srpske zajednice istrgnuti”. Iako je ovde vekovima ranije bio i turski hamam i znalo se za lekovitu, toplu vodu, procvat bawe dolazi povratkom Kara|or|evi}a na vlast 1904. Stari kraq Petar Prvi le~i je davno ste~enu kostoboqu, pa je ~esto ovde boravio, te za tili ~as po~e{e nicati vile.

- Najpre je izgra|ena vila “Srbija” potom i “Bosna”, koja je zavr{ena 1905. Ba{ kad je vila “Bosna” zavr{ena u Bawu je do{ao kraq. ^im je video da je “Bosna” za sprat vi{a od “Srbije”, a one su jedna uz drugu, odmah je naredio da se vili “Srbija” dozida sprat! To je i u~iweno 1906, pa je “Srbija” imala ~ak 72 sobe. Ostala je i anegdota da je kraq imao obi~aj da u kasnoj ve~erwoj {etwi sam gasi lampe po Bawi da ne gore uzalud – pri~a dr [okorac i dodaje da su baw~ani u znak qubavi i pa`we za svog kraqa izgradili posebne stepenice, poznate kao “stepenice kraqa Petra”, kod kojih je stepenik visok jedva desetak cemntimetara, kako bi kostobolnom kraqu bilo lak{e da se popne do vile.

U dra`esnom parku me|u sre|enim, a starim vilama, na klupi sedi bronzani kraq Petar. A nedaleko odatle isti takav knez Milo{, jer ovo se mesto razvija i za wegovog vakata. Pa ko koju od dinastija voli – nek izvoli za slikawe s vladarem.

Dr [okorac isti~e da je ponosan na ono {to je Bawa bila, kao i {to danas jeste – savremeno mesto za rehabilitaciju, ali i odmor i u`ivawe.

-I tablu na kojoj pi{e da je kraq Petar Prvi na ovom mestu 25. avgusta 1913. potpisao Deklaraciju o povratku Kosova i Metohije matici, Kraqevini Srbiji s ponosom pokazujemo jer svedo~i da je Ribarska Bawa va`na stranica srpske istorije – nagla{ava dr [okorac.

Finska opet najsre}nija

zemqa na svetu, Srbija bele`i najve}i skok na listi - evo na kom je mestu

Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Sedmu godinu zaredom, Finska je najsre}nija zemqa na svetu, prema najnovijoj Svetskoj listi najsre}nijih zemaqa. Srbija se nalazi na 37. mestu, dok su skandinavske zemeqe (pored Finske), Danska i [vedska na vrhu liste najsre}nijih zemaqa.

Na prvom mestu u svetu po blagostawu i daqe se nalazi Finska, a zatim slede Danska, Island, [vedska, Izrael, Holandija, Norve{ka, Luksemburg, [vajcarska i Australija. Najve}i pad indeksa sre}e od 2006. do 2010. odnosi se na Avganistan, Liban i Jordan, dok Srbija, Bugarska i Letonija pokazuju najve}i skok na listi. Srbija je od 2021. do 2023. godine rangrana na 37. mestu u odnosu na 2013. kada je bila 69 mesta ni`e, tj. na 106 mestu.

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Izve{taj se zasniva na podacima globalnog istra`ivawa qudi u vi{e od 140 zemaqa. Zemqe su rangirane prema sre}i na osnovu wihovih prose~nih `ivotnih procena tokom tri prethodne godine. „Zabriwavaju}e padovi” u sre}i u Americi i zapadnoj Evropi

Globalno istra`ivawe je tako|e pokazalo da su mladi qudi u Severnoj Americi mawe sre}ni od starijih generacija.

Zbog smawewa blagostawa mla|ih od 30 godina, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave vi{e nisu me|u 20 najsre}nijih nacija. U zapadnoj Evropi vlada isti trend i procewuje se da se mo`e o~ekivati da tokom naredne dve godine mla|e generacije budu mawe sre}ne od starijih.

Prime}eni su „zabriwavaju}i padove” u sre}i mladih, posebno u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi, nagla{ava se u izve{taju koji koordini{u Centar za istra`ivawe Univerziteta Oksford, Galup i Mre`a Ujediwenih nacija za re{ewa za odr`ivi razvoj.

Izve{taj ne otkriva uzroke promena u sre}i me|u dr`avama, ali one dolaze usred sve ve}e zabrinutosti zbog uticaja dru{tvenih mre`a, nejednakosti prihoda, stambene krize i straha od rata i klimatskih promena na sre}u dece i mladih.

220 ГОДИНА ОД СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (8)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

VO\E SRPSKE REVOLUCIJE BILI SU TRGOVCI SVIWAMA: Srbi iz Ju`ne Ugarske su ubrajani u vrh balkanskih nacionalnih bur`oazija toga doba

U svakoj demokratskoj revoluciji dubinski wen koren je u postojawu sredwih slojeva, onom {to se obi~no boqe razume pod bur`oazijom.

Da li Srbi imaju svoju bur`oaziju? Bez sumwe, da, u Ju`noj Ugarskoj, gde se ve} u kulturi, u ekonomskoj delatnosti i politi~koj ideologiji stavqala u vrh balkanskih nacionalnih bur`oazija toga doba. Oni jedino zaostaju za gr~kom bur`oazijom, a u drugim slu~ajevima, posebno kod slovenskih naroda, predwa~e. I kad se Srbija oslobodi 1815, vojvo|anska bur`oazija i inteligencija }e i u woj voditi glavnu re~. Ipak je zna~ajnije pitawe da li ona postoji i na strani Beogradskog pa{aluka, popri{tu srpske revolucije.

U srpskim gradovima je ve}ina muslimanska i ona jedino tu `ivi, najvi{e u Beogradu. U wima ima 35 odsto hri{}ana me{ovitog etni~kog sastava. I oni govore turski, ali ne misle turski. I pored gradova, postoje i po selima trgovci, koje istori~ari nazivaju „seoskom bur`oazijom“.

Mo`da je Beogradski pa{aluk bila jedina pokrajina, vilajet Osmanlijskog carstva, sa pozitivnim trgova~kim saldom, jer se vi{e izvozilo nego uvozilo. Godi{we se preko Beograda i Zemuna izvozilo od 160.000 do 220.000 sviwa i oko 4.000 goveda. Ne samo roba nego i me|unarodni ugovori su se pobrinuli da sviwski trgovac mo`e biti hri{}anin, jer se musliman time ne bavi, a Jevrejima je po svim ranijim me|unarodnim ugovorima to zabraweno i oni su odstraweni daqe od granice. U Zemunu je 1788. bilo 88 austrijskih ~inovnika koji sa~iwavaju sistem kontrole ove velike trgovine. Izvozi se u Ugarsku, Austriju u ju`ne delove Nema~ke. Neki od ovih qudi, kao Ilija Mostarac, finansiraju vojvode i formirawe wihovih jedinica u vreme revolucije 1804-1815. Bio je ro|en u [apcu, jedno vreme `iveo u Sarajevu, trgovao u Trstu, a za{to je dobio ime Mostarac

(alternativno Mostaranin, Mostarlija) niko ne zna. To je profil te seoske bur`oazije koja nema jednog mesta boravka, ali ima jedan zajedni~ki interes i ekonomske i nacionalne prirode. Mentalitet ~uvawa svoje crkve i etni~ke zajednice su posudili od svojih gr~kih suseda u pograni~nim gradovima.

Sve su vo|e srpske revolucije u doslovnom smislu pripadale ovom socijalnom sloju. U svojim uspomenama prota Mateja Nenadovi} veli da su sve „stare{ine i buquba{e postali od najimu}nijih Srba, koji je bio knez, koji je imao dobru ba{tinu, zadrugu, dosta stoke, vodenice i druge prihode, koje smo zvali gazdama. Premda nije velikoga bogatstva mnogo bilo, ali opet poboqi od drugih, koji su mogli povesti o svojoj rani po dva, po deset, po dvadeset momaka, i otmenom momku pu{ke ili {togod za otli~je pokloniti“. Vo|a srpske revolucije Kara|or|e Petrovi} je bio trgovac sviwama. Wegov vojvoda i prvi knez Srbije Milo{ Obrenovi} se smatrao jednim od najbogatijih qudi Srbije. Zavr{nu pobedu 1815. je izveo

BEOGRAD JE OPUSTEO

na osnovu jednog kowskog tovara srebrewaka koje je dobio. Ilija Mostarac je finansirao Kara|or|a i Hajduk Veqka, glavnog stare{inu severoisto~ne Srbije. Za Veqkovog oca je re~eno da su mu se „ovce hiqadile”, imao je toliko velika stada da je dobijao na hiqade jagawaca godi{we.

Pe{tanski list „Magyar Kurir” je u aprilu 1804. pisao da u Beogradskom pa{aluku `ivi 17% muslimanskog stanovni{tva. Gradovi su bili u muslimanskim rukama, a u Beogradu postoji i jedan jevrejski kvart, ~iji se stanovnici uglavnom dr`e sultanove strane protiv pobune srpskih seqaka. To je i bio razlog da je 200 Jevreja napustilo Beograd kada u wega ulaze srpski vojnici. Sredinom aprila 1806. je do{lo do pobune Jevreja u Solunu, koji je tada po broju stanovnika bio prete`no jevrejsko naseqe. U gradovima `ivi dosta gr~kih, cincarskih i drugih trgovaca hri{}anske vere, ali vera nema mo} da ih politi~ki i socijalno ve`e za nemirno srpsko selo. Beogradski pa{aluk nije jedina

Na dostojanstven na~in, u „se~i kne`eva” je umro kalu|er Haxi Ruvim, poznat kao pisac i umetnik, doveden u Beogradsku tvr|avu i pred prisutnima se prethodno pomolio bogu. Odmah po po~etku klawa po~elo je be`awe u zbegove. Beograd je opusteo nakon {to su se hri{}ani po~eli sklawati. I u narodnu pesmu je u{ao podatak, koji je i na drugi na~in ostao potomstvu, da su dahije nameravali da poseku odraslo srpsko stanovni{tvo, a ostatak da prevedu na muslimansku veru. Oni koji su izbegli potragama za pogubqewe, najpre su se ponegde skrivali, a zatim odmah pristupili dogovorima za pobunu.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN mart 28.

1776. - U Moskvi je osnovan Boq{oj teatar, veliki teatar opere i baleta, po ugledu na Sankt Peterburg u kojem su od ~etrdesetih godina 18. veka izvo|ene operske predstave.

pokrajina u kojoj turska vlast stoji pred istim izazovima socijalne i politi~ke pobune. U isto vreme kada je Srbima 1804. data privilegija da devet godina ne moraju pla}ati poreze, to je isto ura|eno i u Kipru. Glavni srpski neprijateq je bila dahijska tiranija, a ne sultanova vlast. U prvo vreme srpskog ustanka deo stanovnika muslimanske vere poma`e srpske seqake, ali Magyar Kurir” izve{tava da je ve}ina muslimanskog stanovni{tva protiv Srba. To su i svi u gradu.

Takvoj seoskoj bur`oaziji jo{ nedostaje samo grad. Dobi}e ga 1805, odmah po{to im je sultan 1804. priznao vlast nad svim varo{ima u Srbiji, sem na sedam velikih utvrda. Prvo {to su u tim gradovima uradili bila je smena sistema vlasti, pa umesto osmanlijskih „vojvoda“, „kefalija“, stvaraju magistrate i gradska ve}a, kao {to su ve} znatno iskustvo u tome imali Srbi u Ju`noj Ugarskoj.

Srpska revolucija se po prethodnoj organizaciji verovatno ne bi dogodila. Poku{aja organizovawa u samom pa{aluku je postojalo, 1802. spahije muslimanske poku{avaju da dignu svoje seqake, a 1803. srpski prvaci ne{to spremaju. To nije prava pobuna, jer se ona mogla podi}i samo na {irokoj osnovi koja se nagove{tava u pismima Petra I Wego{a.

Takva organizacija nije potvr|ena, iako se mo`e pretpostaviti, jer su dahije dobili vest o tome. Oni se odlu~uju da poubijaju sve vi|enije qude u pa{aluku. Iz jednog pisma koje su kasnije uputili Pazvanogluu vidi se da su imali u vidu samo deset vode}ih knezova u pa{aluku. Oni nisu bili prvi u istoriji koji su, poku{avaju}i da onemogu}e ustanak naroda, potpalili vatru za wegovo podizawe.

l U slede}em broju: Ve}ina Kara|or|evih vojvoda su ubijali i vi{e i nerazboritije od wega

1811. - Umro je srpski prosvetiteq, pisac, filozof i pedagog Dositej Obradovi}, prvi srpski ministar prosvete (1811), jedna od najzna~ajnijih i najuticajnijih li~nosti u Srbiji krajem 18. i po~etkom 19. veka. Svojim delima propovedao je i branio evropske gra|anske ideje utemeqene na modernim racionalisti~kim i prosvetiteqskim filozofskim pravcima („@ivot i prikqu~enija”, „Basne”, „Hristoitija”, „Sovjeti zdravago razuma”, „Sobranije”).

1881. - U Be~u je potpisana „@elezni~ka konvencija” o izgradwi pruge Beograd - Ni{. Pruga du`ine 243,5 kilometara izgra|ena je 1884, a uz finansijsku pomo} stranih konzorcijuma u Srbiji je do 1890. izgra|eno 1.060 kilometara pruge do austrougarske, bugarske i turske granice.

1930. - Dva najve}a turska grada, Konstantinopoq i Angora, dobili su nove naziveIstanbul i Ankara.

1939. - Republikanska vojska predala je Madrid snagama generala Franka, ~ime je okon~an [panski gra|anski rat. General Franko objavio je 1. aprila kraj rata koji je trajao 986 dana i odneo preko milion qudskih `ivota.

1945. - SAD su priznale vladu Demokratske Federativne Jugoslavije.

1969. - Umro je ameri~ki general i dr`avnik Dvajt Dejvid Ajzenhauer, vrhovni komandant savezni~kih snaga u Drugom svetskom ratu u Evropi, komandant NATO 195052. i predsednik SAD 1953-61.

1973. - Ameri~ki glumac Marlon Brando odbio je da primi Oskara za glavnu ulogu u filmu „Kum”, a na ceremoniju za dodelu nagrade poslao je indijansku glumicu Sa~in Litlfeder da opi{e patwe ameri~kih Indijanaca.

2003. - Na Fru{koj gori prona|eno je telo biv{eg predsednika Predsedni{tva Srbije Ivana Stamboli}a (otet krajem avgusta 2000). Stamboli}a su ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) MUP-a Srbije, koji su osu|eni na maksimalne kazne zatvora.

2003. - Sa ostrva Tanega{ima Japan je lansirao svoje prve {pijunske satelite u kosmos, koji }e toj zemqi omogu}iti nezavisnost u prikupqawu podataka, ukqu~uju}i i kretawe severno-korejske vojske. Japan se ranije oslawao na obave{tajnu slu`bu SAD-a.

2013. - Poglavar Rimokatoli~ke crkve papa Frawa na Veliki ~etvrtak uo~i Uskrsa oprao je noge pritvorenicima - maloletnicima u Rimu, kao {to je to godinama unazad radio u Argentini. Obredu u zatvoru Kazal del Marmo prisustvovale su i dve maloletnice, {to predstavqa prvo papsko obele`avawe Velikog ~etvrtka uz u~e{}e `ena.

2017. - Ameri~ki Senat ratifikovao je protokol o pristupawu Crne Gore NATO-u.

Prota Matija Nenadovi}

Zaboravqeni junak koji je Evropu spasao od najezde Turaka

Ako volite srpsku istoriju onda znate da je despotsku titulu na ove prostore sa vizantijskog dvora preuzeo car Du{an Nemawi} nameniv{i je svojim ro|acima i najistaknutijim velika{ima. ^ak i nakon Kosovskog boja wu su nosili neki od najve}ih onovremenih vo|a srpskog naroda - Stefan Lazarevi}, \ura| Brankovi}... Ipak, ~ak i me|u dobrim poznavaocima istorije uglavnom je nepoznato ime ovog ~oveka - Pavla Baki}a, posledweg srpskog despota!

Pavle Baki} je `iveo krajem 15. i po~etkom 16. veka i imao je feudalno dobro oko planine Ven~ac u [umadiji. Bila su to velika imawa poznata kao “Baki}eva zemqa“. Legenda ka`e da je ovaj srpski velika{ u`ivao veliki ugled ~ak i me|u Turcima i da je kao takav i dobio kao obavezu da od naroda prikupqa propisani hara~.

NEUSTRA[IVI

BRANITEQ SRBA

Ali, Pavle nije bio zadovoqan svojim vazalnim polo`ajem kod Turaka. On je sawao oslobo|ewe Srbije i progon neprijateqa i tako je u decembru 1525. sa svoje petoro bra}e i dosta Srba pre{ao na ugarsku stranu. Sa svojim ~etama u~estvovao je u bici na Moha~kom poqu 1526. Pavle je do svoje smrti ostao veran habzbur{kom nadvojvodi Ferdinandu I, ali svoje poreklo nije zaboravio. Predawe ka`e da je govorio pet jezika, ali da se vojvodi uvek obra}ao iskqu~ivo na srpskom.

Borio se za oslobo|ewe [umadije od turskih osvaja~a, ali je sa svojim trupama

stigao i do Be~a i “vrata Evrope” branio od otomanske najezde. Za zasluge i iskazanu hrabrost Ferdinand I je i wemu i wegovoj bra}i potvrdio velike posede na podru~ju ju`ne i sredwe Slova~ke, a onda je poveqom od 1537. stiglo jo{ i ve}e priznawe.

POSLEDWI SRPSKI DESPOT

Poveqom od 20. septembra 1537. Ferdinand I je Pavla Baki}a imenovao despotom iako nije bio ni u kakvoj rodbinskoj vezi sa prethodnim srpskim despotima.

NEMAC, NAJPOZNATIJI MASON SRBIJE

Ugarski vladar je pozvao Srbe da se okupe oko Baki}a kao vo|e jer je re~ bila o sposobnom, zaslu`nom i popularnom stare{ini, dostojnom da predvodi na{ narod. Na`alost, iste godine 12. oktobra 1537. u bici kod Gorjana u blizini Osijeka, na slavonskoj zemqi, u poku{aju da protera Turke, despot Baki} je poginuo. Wegovu glavu Turci su odneli i postavili na bedeme Stambola. Ipak, legenda o juna~kom narodnom vo|i opstala je u wegovoj rodnoj [umadiji. Prenosiv{i se sa kolena na koleno narod je pri~ao legen-

de o hrabrosti i `ivotu posledweg srpskog despota, a one se sa ponosom i danas govore u ovom kraju.

Godine 2006. arheolozi su podno planine Ven~ac kod Aran|elovca otkrili zidine koje su me{tani nazvali Dvorine. Smatra se da su to ostaci dvora despota Baki}a iz 16. veka. ^lanovi udru`ewa gra|ana “Pavle Baki}” tu su podigli obelisk od bukovi~kog granita u ~ast ovog junaka iz srpske istorije. Nadaju se da }e jednog dana na istom mestu stajati i replika despotovog dvora. POSLEDWI SRPSKI DESPOT

Anegdotu iz `ivota \or|a Vajferta i danas prepri~avaju istori~ari {irom zemqe

Malo je stranaca koji su bili tako privr`eni Srbiji kao {to je to bio \or|e Vajfert. Ironi~no, ovaj Nemac postao je prvi srpski bankar, guverner, vlasnik najve}e pivnice u tada{woj Srbiji i osniva~ ~ak deset rudnika. Re~ je bila i o istaknutom ~lan masonske lo`e, a upravo iza ovog Vajfertovog anga`ovawa ostala je zabele`ena i slede}a angedota.

\or|e Vajfert bio je srpski industrijalac nema~kog porekla, guverner Narodne banke i vlasnik jedne od najve}ih pivara u zemqi. U svoje vreme bio je najve}i industrijalac u zemqi, ali i istaknuti ~lan masona. Vajfert je 9. maja 1912. godine uzdignut na 33. stepen i bio je prvi Veliki majstor Velike Lo`e Srba, Hrvata i Slovenaca – “Jugoslavija”. Za vreme wega, u Beogradu je odr`an Svetskom kongresu masona 1926. godine, a upravo iz tog perioda ostala je zabele`ena i jedna anegdota.

Naime, svetskom kongresu prethodili su burni pregovori oko mesta odr`avawa. Naime, jedna od glavih ta~aka ovog susreta masona iz celog sveta bila je ideja o izmirewu

Mi{qewe

je gurnuo svet u do tada nezapam}ewa razarawa i stradawa. Nema~ka delegacija je ~inila sve da se kongres odr`i u nekom nema~kom gradu – Be~u, Berlinu ili Minhenu, a nikako ne u Beogradu – prestonici dr`ave koja je prva napadnuta u ratu. Pritisak je vr{en i na \or|a Vajferta. Pri~a ka`e da je slavnog industrijalca na jednom od pregovora jedan mla|i brat pitao kako on, ro|eni Nemac, poreklom iz dowe Austrije, mo`e glasati za Beograd, pre nego za neki nema~ki grad. Vajfert ga je samo pogledao i jednostavno rekao: “Gospodine, ja sam Nemac po ro|ewu, a Srbin po opredeqewu!” Kongres je na kraju odr`an u Beogradu 1926. godine. Imao je moto: “U znak mira”, bio je pod pokroviteqstvom Me|unarodne masonske asocijacije i prisustvovali su mu predstavnici bratstva iz 15 evropskih i dve prekomorske dr`ave. Vajfert je otvorio mno{tvo rudnika, ali nije imao sre}e, isti su se vrlo brzo pokazali kao neprofitabilnim, pa je tako 1895. godine nastala izreka “du`an kao Vajfert”. Me|u-

tim, on je bio uporan i nije odustajao od kopawa, te su wegovi in`eweri posle nekog vremena otkrili na podru~ju sela Bor najbogatije nalazi{te bakra u Evropi.

Tako je seoce postalo veliki rudarski grad, a \or|e Vajfert najbogatiji ~ovek u Srbiji dobiv{i nadimak “otac srpske rudarske industrije”. Ina~e, on je otvorio 11 rudnika, me|u kojima je bio i rudnik `ive na Avali, olova Rupqe i zlata Rukmalne.A zahvaquju}i novcu od rudnika pro{irio je pivaru, te je u Sremskoj Mitrovici i Ni{u otvorio pogone. Vrlo brzo wegovo pivo postalo je najpoznatije u Srbiji. Interesantno je i da su hroni~ari zabele`ili odnos Vajferta i svojih radnika, sa kojima je imao lep i srda~an odnos, te su ga zaposleli izuzetno voleli i cenili. Ovaj pivar je bio daleko ispred svog vremena, a to govori i ~iwenica da je qude i gradove povezivao grade}i pruge i puteve, a podizao je kompletna radni~ka naseqa, {kole, bolnice, crkve i mlinove, kao i sve ono {to je trebalo za `ivot jednoj porodici wegovog fabrikanta.

sa masonima iz Nema~ke.

ve}ine lo`a bilo je da germanska bra}a nisu u~inila dovoqno da spre~e Prvi svetski rat koji

Najlep{i prole}ni park na svetu otvara vrata 75. put

Park Kekenhof u Holandiji, najlep{a sezonska cvetna ba{ta sveta, ovog prole}a proslavqa jubilej, 75. izdawe.

Otkako je 1950. godine prvi put otvorio svoje kapije, Kekenhof je postao omiqena destinacija svetskih qubiteqa cve}a i nezaobilazno odredi{te svih turista koji pose}uju Holandiju u prole}e. Ovaj jedinstveni park u Liseu, izme|u Amsterdama i Haga, prostire se na 32 hektara i sadr`i vi{e od sedam miliona primeraka razli~itog raznobojnog cve}a, od ~ega ~ak 800 vrsta lala. Otvoren je samo osam nedeqa godi{we, od 21. marta do 12. maja i u tom periodu ga poseti vi{e od 1.400.000 qudi.

Ove godine jedinstvena cvetna izlo`ba proslavqa jubilej, svoje 75. izdawe, koje je simboli~no otvorila princeza Margrit, tetka holandskog kraqa Vilema-Aleksandera. Zanimqivo je da je Margrit kao devoj~ica bila prisutna i na otvarawu prve izlo`be, zajedno sa sestrama i majkom, tada{wom kraqicom Julijanom, koja je bila pokroviteq parka. Margrit je u me|uvremenu nekoliko puta otvarala Kekenhof, koji je postao presti`na izlo`ba lala, narcisa, qiqana, zumbula i drugog raznobojnog prole}nog cve}a i prava me|unarodna atrakcija.

Me|utim, ekolo{ki aktivisti iz grupe Pesticidna akciona mre`a (Pesticide Action Network) tvrde da je 75 godina uzgoja lukovica uni{tilo biodiverzitet u toj oblasti i da upotreba pesticida u Kekenhofu predstavqa pretwu qudskom zdravqu, prenose holandski mediji. Mre`a je apelovala na zvani~nike parka da se oslobode lo{ih navika i da sade samo organske lukovice. Industrija uzgoja lukovica jedan je od najve}ih svetskih korisnika pesticida, koji se dovode u vezu sa mnogim oboqewima, poput Parkinsonove bolesti. Dutchnews navodi da je evropsko istra`ivawe koje je pro{le godine vodio Univerzitet Vageningen pokazalo da 42 odsto holandskog poqoprivrednog zemqi{ta ima prekomerne nivoe azota i fosfata, kao i {iroko rasprostrawenu kontaminaciju pesticidnim jediwewima.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Ovnovi }e morati sami da privla~e pozitivne misli u svoj `ivot, jer je malo verovatno da }e im qudi pomo}i besplatno. Ova nedeqa }e za wih biti ispuwena prijatnim trenucima. Sedmica se mo`e koristiti za nove po~etke. Ako Ovan ne `eli da po~ne ne{to novo, onda mo`e da unese ne{to izuzetno u svoj `ivot. Dobro vreme za qubav, posebno za Ovnove koji su u potrazi za voqenom osobom.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Strast za qubavqu i `eqa za flertom su Bikovima najboqi prijateqi. Bi}e im pru`ene `ivopisne emocije. Ali niko ne mo`e dati garancije za rezultat. Morate da budete oprezni sa finasijama. Nije tako te{ko potro{iti novac. Ono {to Bik definitivno ne mo`e jeste da poka`e agresiju. Morate da se saberete, jer sve manifestacije agresije mogu biti po~etak veoma velikih problema.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Blizanci mogu i ~ak moraju da u~e i pokazuju interesovawe za sticawe novih ve{tina. Tako|e je va`no izbegavati `urbu. Nedeqa je povoqna za kupovinu. Ovo se vi{e odnosi na `ene Blizanci, ali i mu{karcima je dozvoqeno da potro{e ne{to po{teno zara|enog novca na svoje potrebe. Kupovina }e biti dobar na~in da podignete svoje raspolo`ewe i samopo{tovawe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Rakovi sada ne bi trebalo da budu pohlepni. Astrolozi savetuju da Rakovi kupe neki lep poklon svojoj voqenoj osobi. Onda }e se ova dobrota vratiti. Sada je va`no ne samo da izgledate sre}ni, ve} da zaista budete sre}ni. Zavidni qudi nisu problem za Rakove. Rakovima tako|e mo`e biti potrebna pomo} intuicije. U te{kim `ivotnim situacijama unutra{wi glas mo`e postati odlu~uju}i.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovi mogu da uspeju u svemu – posebno u qubavi. Za svakoga ko nije spreman za flert i zabavqawe, boqe je da ne poku{ava da impresionira bilo koga. Mo`ete po~eti sa jednostavnim prijateqstvom. U qubavima i poslovima, posebno finansijskim, ne bi trebalo da donesete odluke brzo. Promena okru`ewa }e im pomo}i da uspeju u poslu. Nema potrebe odustajati od putovawa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Dono{ewe ozbiqnih odluka u poslovima i poslovima. Device treba pa`qivo da posmatraju svoje postupke, a u kriti~nim situacijama veruju svom {estom ~ulu. Tako|e sada, qudi ovog znaka treba da se sete zakona privla~ewa misli. Va`no je razmi{qati o dobrom kako bi sve neda}e za{le u drugi plan. Tako|e je neophodno prati va{u ishranu. Zdravqe je na prvom mestu.

KNEZ MILO[ NA KULI BEOGRAD:

Obele`ena godi{wica ro|ewa velikog vladara

Kula Beograd, najvi{a zgrada u Srbiji i regionu, zasijala je u pretprole}no ve~e na Sava Promenadi u ~ast kneza Milo{a Obrenovi}a, utemeqiva~a moderne srpske dr`ave i jednog od najumnijih

vladara u istoriji Srbije, koji je ro|en na ovaj dan, 18. marta 1780. godine.

Milo{ Obrenovi} bio je jedan od malobrojnih narodnih prvaka koji su ostali u zemqi nakon sloma Prvog srpskog ustanka 1813. godine, a wegovo juna~ko dr`awe u te{kim danima preporu~ilo ga je za vo|u

Drugog srpskog ustanka 1815. godine. Zahvaquju}i izvanrednim diplomatskim ve{tinama, uspeo je da izgradi temeqe moderne srpske dr`ave, na ~ijem ~elu je bio u dva navrata – od 1815. do 1839. godine i od 1858. do smrti 1860. godine. Izvode}i Srbiju iz turske okupacije u novo doba, dr`avotvorni knez Milo{ bio je i ostao jedna od najve}ih li~nosti u istoriji srpskog naroda. Emituju}i lik rodona~elnika dinastije Obrenovi} u grandioznoj veli~ini na Kuli Beograd, novom simbolu srpske prestonice,”Belgrade Waterfron” je jo{ jednom pokazao sa koliko pa`we pristupa obele`avawu zna~ajnih istorijskih datuma za Srbiju. O tome koliko po{tovawe gaji prema ovoj srpskoj vladarskoj porodici govori i ~iwenica da je jednu od ulica u Beogradu na vodi nazvao po posledwoj kraqici Srbije – kraqici Dragi Obrenovi}.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

U finansijskom smislu, Vaga }e se suo~iti sa mnogim problemima, ali ih je lako izbe}i. Mogu}e je da }e u narednih 6 dana uspeti da prona|e novi izvor prihoda i re{i nastale probleme. Mogu}e su sva|e sa voqenima. Nema potrebe etiketirati i psovati. Sada je boqe razmisliti, pokazati strpqewe i domi{qatost. Kraj nedeqe bi}e vreme inspiracije i kreativnog uzdizawa.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

[korpije treba da se obrate pa`wu na svoju empatiju. Ovo je sposobnost da se ose}a bes, mr`wa, dobrota ili pozitivnost kod drugih qudi. U ovom periodu }e se pogor{ati kod [korpije, pa je va`no da budete pa`qivi. Mnogi }e pokazati svoje pravo lice. Rad }e zahtevati kreativno razmi{qawe i nestandardan pristup re{avawu problema. Intuicija }e vam re}i koji }e izbor biti ta~an.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Stres mo`e izazvati velike emocionalne probleme za Strel~eve. U qubavi, Strelac }e imati velike pobede. Oni koji su ve} u vezi moraju da re{avaju probleme zajedno kako se ne bi udaqili jedno od drugog, ve}, naprotiv, da bi se jo{ vi{e pribli`ili. Strel~evi bi mogli da imaju porodi~nih problema, vezanih za budu}nost jednog od ~lanova porodice. Imajte strpqewa.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Pronala`ewe harmonije za Jarce je najva`niji zadatak. Oprez }e biti na redu ove nedeqe. Na primer, boqe je da se razboli odmah uzme bolovawe i ne poku{ava da poka`e herojstvo. Generalno, boqe je da malo smawite aktivnost po~etkom nedeqe da ne biste izgubili mnogo energije. Zanimqiva je ~iwenica da mnogi qudi (~ak i neprijateqi) mogu u~initi ne{to {to im se mo`e za{titi.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Umorne Vodolije mogu prona}i svoj spas u mirnim poslovima. Sada je najva`nije da se qudi ne vre|aju, ve} da poku{amo da ih razumemo. Univerzum }e dati Vodolije prilikom da dovede bilo koju vezu u red. Glavna stvar je `eqa. Vreme je da razvijete svoje talente. To zna~i da morate vi{e vremena posvetiti u~ewu. Kada se sve oko vas brzo mewa, morate biti veoma oprezni i mudri.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Qudi }e po~eti da nerviraju Ribe svojim tvrdwama i nezadovoqstvom, ali to ne zna~i da morate da izgubite `ivot. Sada je boqe prihvatiti sve i dogovoriti razgovor kasnije. Mogu}e je da ni{ta ne}e morati da se radi, jer }e Venera pomo}i da se sve re{i brzo i mirno. Va`no je samo da ostanete mirni, jer oni oko agresivnih Riba mogu da ih okrive za sve probleme.

Otkud [rek na Krivoj ~ar{iji u Svilajncu

Jedan narodni obi~aj postao je u Svilajncu atrakcija i deo turisti~ke ponude. Odr`an je tradicionalni Pokladni maskenbal, petnaestu godinu za redom. Manifestacija je okupila veliki broj posetilaca i u~esnika koji su ovaj put bili veoma ma{toviti.

[arena povorka predvo|ena ma`oretkiwama iz Bele Crkve i najmla|im bubwarima iz Leskovca, pro{la je glavnom ulicom u Svilajncu, zatim ~uvenom Krivom ~ar{ijom, i zaustavila se na trgu Stevana Sin|eli}a. Ideja organizatora je o~uvawe narodnih obi~aja kojoma se simboli~no, maskirawem, obele`ava Bela nedeqa i po~etak velikog posta. Prema narodnim verovawima deca i odrasli se maskiraju kako bi kona~no oterali zimu i ozna~ili po~etak rodne godine.

„Ovo je gradska manifestacija. Kada svake godine u ovako zimskom datumu okupimo ovako veliki broj qudi koji se toliko potrude, da rade na svojim maskama, maskiraju se i deca i odrasli, i bake i

deke i kom{ije, tetke… onda naravno da smo ponosni i naravno, kad nam dolaze gosti, ~ini nam se da je svake godine sve ve}e, sve lep{e, sve {arenije“, izjavila je Marina Milutinovi}, organizator Festivala.

Bele poklade imaju korene u prastarim narodnim obi~ajima i verovawima, koja su se odr`ala i danas u mnogim krajevima Srbije, pa i u Svilajncu, gde je Pokladni maskenbal ve} postao deo turisti~ke ponude.

Ko sme, a ko ne sme da posti – iz ugla medicine

Po~eo je Vaskr{wi post koji }e trajati sedam nedeqa. To je ina~e najdu`i post u toku godine, pa su izbor i na~in ishrane veoma va`ni za na{e zdravqe tokom ovog perioda, zbog druga~ijeg re`ima ishrane.

Ne treba zaboraviti da su virusi jo{ u svom najja~em zamahu i da je organizmu neophodna hrana koja }e mu obezbediti jak imunitet, sa dosta vitamina, pre svega vitamina C. Kako sa~uvati dobro zdravqe i imuni sistem tokom posta, objasnila je nutricionista Marija Rapaji}. Istakla je da iz ugla medicine ne bi trebalo da poste pacijenti koji imaju dijabetes melitus, kardiovaskularni pacijenti i pacijenti koji imaju insuficijenciju bubrega. Post se preporu~uje kod gihta, jer se umawuje koli~ina proteina po kilogramu telesne mase. Potrebno je potra`iti savet lekara kako bi ishrana bila izbalansirana, naro~ito kod pacijenata sa insuficijencijom bubrega.

NA KOJI NA^IN

TREBA POSTITI

„Unapred treba da pripremimo obroke za tri-~etiri dana i oni treba da budu izbalansirani. Treba da imamo `itarice od punog zrna, tonus hleb, seme bundeve i lana, izbalansirano

POSNI RECEPT

POSNA SVETOGORSKA ^ORBA

POTREBNO JE:

n glave od vi{e vrsta morske ribe, n 5-7 glavica crnog luka, n 4-5 {argarepa, so, n posna sitna testenina, n koren celera, miro|ija, n aleva paprika, n nekoliko zrna bibera, n celerov i per{unov list.

PRIPREMA:

Ribqe glave skuvati sa 2-3 glavice crnog luka, 2-3 {argarepe, korenom celera i nekoliko zrna bibera.

U drugom sudu propr`iti 3-4 glavice crnog luka i dve {argarepe, ise~ene na kolutove.

Naliti vodom u kojoj s se kuvale glave od ribe, prethodno proce|enom.

O~istiti meso od kostiju i dodati u ~orbu.

Posoliti, pobiberiti, a malo aleve paprike dodati direktno u kipu}u ~orbu.

Na kraju dodati testeninu, kratko kuvati i skloniti sa vatre.

Posuti seckanim li{}em celera, per{una i miro|ije.

povr}e. Treba izbe}i kuvawe gra{ka i {argarepe. Ovaj post je jako strog jer se posti na vodi. Gladni smo jer smo nau~ili na masti i proteine i to je ne{to {to nam dr`i sitost. Zbog toga je va`no napraviti humus, biqni protein, koji }emo za~initi belim lukom, ora{astim plodovima, maslinovim uqem. U ovom postu nije dozvoqena riba”, rekla je nutricionista.

POST NIJE DIJETA

„Treba da postimo da bismo o~istili svoje misli i, ako smo religiozni, i da se suzdr`avamo od nedela. Za detoks postoje drugi na~ini”, rekla je nutricionista.

BLAGODATI POSTA

„Pozitivni efekti posta vide se posle tre}e nedeqe, u du{i

smo smireni, o~istili smo organizam od nezdrave hrane. U postu mo`emo da se ugojimo i pove}amo trigliceride i holesterol, jer ne stignemo da pripremimo hranu

unapred. Onda svratimo do pekare i unesemo transmasti i nezasi}ene masne kiseline se nagomilavaju na krvne sudove. Ako se pridr`avamo pravilnog re`ima,

ujutru `itarice, po podne povr}e, vo}e kao u`ina i humus u toku dana, posle tri nedeqe rezultat je vidqiv”, naglasila je nutricionista Marija Rapaji}.

Ova 4 ~aja su najboqi saveznici ravnog stomaka

Hormoni podsti~u talo`ewe masti oko karlice, zadwice i butina kod `ena kao i stomaka kod mu{karaca. Gubitak te`ine je te`ak proces, posebno u starijim godinama kada je metabolizam sve sporiji i sporiji. Korak daqe je gubqewe masti oko stomaka koje je dodatni izazov podjednako i za `ene i za mu{karce.

Sa biolo{ke ta~ke gledi{ta, masne naslage na stomaku su sasvim prirodne. Hormoni podsti~u talo`ewe masti oko karlice, zadwice i butina kod `ena kao i stomaka kod mu{karaca. Za `ene se ~ini da je ova takozvana polno specifi~na mast fiziolo{ki korisna, barem u trudno}i. Ali, ima i kozmeti~ku lo{u stranu, u vidu celulita. Trbuh je, s druge strane, tipi~an mu{ki oblik gojaznosti koji ujedno mo`e biti opasan po `ivot. Naime, ve}ina masnog tkiva na stomaku naziva se visceralna mast, koja se nalazi dubqe od ostalih masnih naslaga i nalazi se oko va{ih trbu{nih organa. To ga ~ini opasnijom jer mo`e negativno da se odrazi na srce i pojavu dijabetesa.

ZELENI ^AJ

Zeleni ~aj je mo`da jedan od najistaknutijih ~ajeva za sagorevawe masti na stomaku. Prema nedavnoj studiji iz 2022. u~esnici koji su konzumirali velike koli~ine zelenog ~aja – govorimo o ~etiri ili vi{e {oqica dnevno – imali su 44 odsto mawi rizik od razvoja abdominalne gojaznosti od u~esnika koji su nisu pili zeleni ~aj. Starija studija iz 2008. pokazala je da su gojazni u~esnici

Lovor je biqka koja raste u obliku grma i uzgaja se u Evropi, na podru~ju Mediterana i u Aziji. Lovorov list se koristio jo{ u sredwem veku u medicinske svrhe, dok je u staroj Gr~koj slu`io za izradu venaca koji su se stavqali na glave sportista, pesnika, gra|ana i junaka kako bi se slavila wihova mo}, veli~ina ili pobeda.

Naj~e{}e se koristi osu{en list lovora, a va`no je nakon kuvawa izvaditi iz hrane list lovora jer ako se pojede celi list mo`e do}i do ozbiqnih posledica, s obzirom na to da nije svarqiv. Lovorov list mo`e biti dodatak varivima, gula{ima, saftu i podvar-

koji su redovno pili zeleni ~aj izgubili vi{e ukupne telesne te`ine od u~esnika koji ga nisu pili.

ULONG ^AJ

Ovaj ~aj ima iste listove kao zeleni i crni ~aj ali je delimi~no oksidovan, dok je zeleni neoksidovan, dok crni ~aj prolazi kroz punu oksidaciju. Ulong ~aj se pravi su{ewem li{}a na suncu dok ne uvene i uvije se. Istra`ivawa pokazuju da ovaj ~aj sadr`i polifenole povezane sa br`im metabolizmom i smawewem abdominalne masti. Jedna studija iz 2020. godine otkrila je da

je ulong ~aj pove}ao razgradwu masti za oko 20 odsto i tokom no}i.

CRNI ^AJ

Qubiteqi ~aja }e biti zadovoqni saznawem da su istra`ivawa povezala crni ~aj s gubitkom te`ine i smawenom visceralnom masno}om. Naime, polifenoli koji se nalaze u crnom ~aju imaju svojstva protiv gojaznosti i mogu pomo}i u smawewu telesne te`ine i visceralne masti.

BELI ^AJ

Ovaj ~aj ubrzava metabolizam i pove}ava oksidaciju masti, {to mo`e pomo}i u ukupnom gubitku te`ine.

DODATNI PRINCIPI

Postoje saveti kojih treba da se prir`avate ako `elite ravan stomak:

1. Prvo i osnovno je da jedete ~esto ali u malim obrocima. Stroge dijete done}e vi{e {tete nego koristi.

2. Minimum dve litre vode dnevno je obavezno ako `elite da uz ishranu za ravan stomak ubrzate izbacivawe toksina iz tela. U letwem periodu naravno koli~ina vode treba da se pove}a. Plus voda za celulit na stomaku je tako|e mo}na stvar.

3. Nema mesta za brzu hranu, slatki{e i proizvode od belog bra{na.

4. Unos soli kada je ishrana za ravan stomak u pitawu treba da bude na minimumu.

5. Birajte koliko je to mogu}e niskokalori~nu hranu.

^aj }e tako|e olak{ati i bolove u stomaku. ^aj se mo`e napraviti vrlo jednostavno, tako da se ~etiri suva lista lovora doda u 250 mililitara vru}e vode, a potom se sve nastavi kuvati oko tri minuta za vreme kqu~awa vode. ^aj se potom prociedi i spreman je za konzumaciju.

Dakle, lovorov list je dobar za mnogo toga: ubla`avawe ka{qa i bolnog grla; probavne smetwe i bolove u stomaku; smawivawe nivoa {e}era; smawivawe opasnosti od pojave kamena u bubregu.

ku. Mo`e se kombinovati i s drugim za~inima kao {to su: timijan, ruzmarin, senf, per{un, crvena paprika ili kaduqa. Esencijalno uqe koje se dobija iz lovora se koristi u kozmetici kao sastojak brojnih proizvoda, na primer {ampona za perut, sapuna ili parfema. ^esto se lovor mo`e prona}i u doma}instvu, u kutijama ili posudama s odre|enim namirnicama kako bi miris lovorovog lista terao {teto~ine poput mrava. Osim {to daje poseban ukus hrani, lovorov list se od davnina koristio i u medicinske svrhe. Tako se od wega mo`e napraviti ~aj ili sirup koji }e ubla`iti ka{aq, olak{ati simptome upale plu}a i smiriti upaqeno grlo.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SRPSKA GLUMICA NASLICI KOWI U NARODNOJ PESMI IMAOCI TITULE IME PISCA PUSLOJI]A RO@NATA MATERIJA

HAJDU^KI POMAGA^

KOMPOZICIJE ZA VE@BAWE

MERAZA TE^NOST

AUTO OZNAKA [PANIJE IME GLUMICE TURMAN FRANC. FILOZOF TEN

REKAU AFRICI OZNAKAZA TONU [ARENA KRAVA

MANGUPI, VARALICE

IME MUZI^ARA BREGOVI]A

30. I 7. SLOVO AZBUKE JUDEJSKI CAR ODSEK VREMENA ZEVSOVA ZLAK]I, PROGNANA SA OLIMPA VISOKI KATOLI^KI SVE[TENIK TRAG, DIVQA^I

DIVQA RU@A VOJNIK U IN@IWERIJI

LI^NA ZAMENICA MUZI^KO SCENSKO DELO MALA OAZA

MORSKI GREBEN (MN.) TRAKANA RAMENU \AKONA PRIPAD-

FINI, DISKOPIRAT

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: JATAK, ETIDE, LITAR, E, UMA, NIL, T, APA[I, GORAN, ALIR, [IPAK, VI, OPERETA, RTOVI, ORAR, I, AKORDI, D, LOZANA, O^I, OTI, IJEDAN, VUCIREP, JA, ITAL, TITEL, ]W, IMITAT, ADRENALIN, STOIK,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SUDOKU 2: 283 956 741 - 571

RE[EWE SUDOKU 1:

VODORAVNO: 1. Ustanove za oporavak, odmarali{ta, 2. Brinuti, paziti - Krug oko glave sveca, 3. U`i~ani - Lekari za o~ne bolesti, oftalmolozi, 4. ]ud, priroda - Narodno mu{ko ime, Ristivoj, 5. Prvi vokal - Ostatak posle birawa, izbirak - Re~ni muq, ilo (pokr.), 6. Obu}arska alatka - Ogoreli komadi drveta, 7. Srpska glumica i balerina Jelena - Ime boksera Parlova, 8. Ime japanskog pisca Kenzabura - Mala okna - [panski gramati~ki ~lan, 9. Naknadno zasejana povr{ina - Odgurnuti, rinuti, 10. Starorimski ku}ni Bog - Lewir - Oznaka za zapad, 11. Gr~ka prestonica - Jedno od mogu}ih re{ewa, 12. Otomanski porez na vinograd - Vabqewe, 13. Sablast, utvara - Sna`no vikawe, urlawe, 14. Me}ava, vejavica - Dokument, spis, akt (zast.).

USPRAVNO: 1. Hri{}anska molitva - Komad drveta, motka, batina, 2. Ka~amak, palenta - U~estali glagoli, 3. Jednodelna radna odela - Mona{ko ime, 4. Simbol radijuma - Afri~ko tvrdo drvo - Natalija odmila, 5. Kowi (pesn.) - Vozar primitivnog plovila - Oznaka za metar, 6. Pokli~, uzvikDeo kaputa (mn.) - U rimskom kalendaru, sredi{wi dani u mesecu, 7. Veznik - Jak vetar - Orkestar sa devet svira~a, 8. @ensko ime, Lola - Onaj koji pravi crepove, 9. Du`ica oka - Hajdu~ka trava, rman - Uzvik rugawa, 10. Brojka {est - Med u sa}u, 11. Ukupnost, potpunost - Mesto kod Bijeqine, 12. Ime ruske glumice Lanina - Ime glumice Tejlor.

KIJAMET, AKAT

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: OPORAVILI[TA, ^UVATI, OREOL, ERE, OKULISTI, NARAV, RISTAN, A, OBIRAK, ILA, [ILO, UGARCI, TINSKA, MATE, OE, OKANICA, EL, PRISEV, RNUTI, LAR, LINEAL, Z, ATINA, OPCIJA, VINARINA, VAB, AVET, DERIWAWE,

„BILI SMO TE[KA SIROTIWA, U VOJNOJ [KOLI SU ME DVA PUTA ODBIJALI ZBOG NEUHRAWENOSTI“:

Aleksandar Ber~ek otvoreno je govorio o detiwstvu, ali

i tome zbog ~ega ga je otac prijavio policiji

Glumac Aleksandar Ber~ek je vi{e puta je pri~ao da je u detiwstvu `iveo u te{kom siroma{tvu.

„Po{to smo bili te{ka sirotiwa, a sirotiwa ide u vojne {kole, ja se prijavim tamo. Dva puta sam se prijavqivao i dva puta me odbiju zbog neuhrawenosti. Dodu{e, tamo su na tim pregledima bili pedagozi i psiholozi, mo`da su procenili koliko bih bio poslu{an, pa me nisu primili. Elem, takmi~io sam se u recitovawu u @abqu. Govorio sam Jesewina i tu me publika iznela na rukama. Posle sam bio u Plani i tu uzmem tre}e mesto“, ispri~ao je glumac u jednoj emisiji.

Ber~ek je u Beograd do{ao 1969. godine. Dobio je ~ak tri stipendije i kao student zara|ivao vi{e novca nego {to je wegov otac imao za penziju. Upravo novac bio je razlog {to su se on i wegov otac zavadili.

„Posle druge godine, dodu{e, radio sam i jedan film, kupim polovnog fi}u. Doteram ga ku}i, a moj otac koga su zvali Lala milicajac ka`e: ‘^ime si ovo do{ao? ^iji je ovo auto?’, a ja ka`em da je moj, a on }e na to: ‘A, ne mo`e to tako’, i sede na bicikl i ode u miliciju da me prijavi. Do|u dva policajca koja znam, na{i prijateqi“, ispri~ao je glumac, pa dodao da su mu policajci pogledali saobra}ajnu i potvrdili ocu da su kola stvarno wegova.

„Eto, a ja ni bicikl nisam uspeo da kupim, a on student, ne znam ni {ta studira“, prisetio se glumac za „Novosti“ o~evih re~i.

Podsetimo, Ber~ek se `enio dva puta, a ima i ~etvoro dece, dvoje iz prvog i dvoje iz drugog braka. Iz prvog braka sa suprugom Svetlanom ima sina Nikolu i }erku Milicu. Iz drugog, sa koleginicom Anom ima sina Milo{a i }erku Minu.

Kejt Midlton: Najobrazovanija kraqevska nevesta u posledwih 300 godina

Kejt Midlton, princeza od Velsa, objavila je da boluje od kancera i da trenutno ide na hemo terapiju.

Svi svetski mediji su preneli vest da Kejt Midlton, jedan od najomiqenijih ~lanova kraqev ske porodice, prolazi kroz te`ak period.

Princeza Kejt, odnosno Ketrin, je supruga budu}eg kraqa Ujediwenog kraqevstva i majka wegovog naslednika princa Xorxa.

KEJT MIDLTON, NAJOBRAZOVANIJA KRAQEVSKA NEVESTA

Kejt se udala za Vilijama u aprilu 2011. godine i u trenutku udaje za budu}eg kraqa bila je najobrazovanija kraqevska nevesta u istoriji i jedina obi~na gra|anka, bez aristokratskih korena, koja se udala za na slednika britanske krune u posqedwih 300 godina.

Kejt Midlton diplomirala je istoriju umetnosti 2005. godine na Univerzitetu Sent Endruz na kom je i upoznala Vilijema.

Nakon odlaska sa univerziteta, osnovala je sopstveno preduze}e za proizvodwu de~ije ode}e. U novembru 2006. prikqu~ila se kao honorarni saradnik mod nom lancu Jigsaw

OBI^NA GRA\ANKA, MAJKA BIV[A STJUARDESA, OTAC PREDUZENTNIK

Za razliku od Dajane, i ostalih kraqevskih nevesti u 20. veku, Kejt je pre udaje za Vilijama bila obi~na gra|anka, bez aristokratskih korena.

Iako je iz dobrostoje}e porodice, Midltonovi su u Britaniji smatrani sredwom klasom.

Kejt je najstarije dete preduzetnika Majkla i biv{e stjuardese Kerol Midlton. Ro|ena je 9. januara 1982. godine i puno ime joj glasi Ketrin Elizabet Midlton. Midltonovi su `iveli u porodi~noj ku}i u zaseoku u oblasti Berk{ir gde su pokrenuli sopstvenu kompaniju Party Pieces. Kejt ima mla|u sestru Pipu i mla|eg brata Xejmsa za koje je veoma vezana, pi{e Biography.com.

SA VILIJAMOM JE OD 2003. GODINE

Kejt i Vilijam su po~eli da se zabavqaju 2003. godine, kratko su prekinuli vezu 2007. godine, ali ubrzo su se pomirili. Vilijam je zaprosio 2010. godine.

OGWEN AMIXI] SE PRISETIO MARINKA MAXGAQA I ISTAKAO DA SE I DAQE NE MIRI SA WEGOVOM SMR]U:

„Imao je taj fazon da ode na dve nedeqe i ne javqa se, mo`da sada to traje osam godina“

Ogwen Amixi} i Marinko Maxgaq bili su veoma bliski prijateqi, a zajedno su imali i grupu „Flamingosi” koja je bila veoma uspe{na.

Navr{ilo se osam godina otkako je Marinko preminuo od raka pankreasa, a wegov prijateq se ne miri sa ~iwenicom da wega vi{e nema.

„Ja i daqe nemam svest o tome da je on oti{ao zauvek. On je `iv u svim na{im pri~ama, svim na{im grupama zajedni~kim… Sutra }e biti osam godina od wegove smrti, ali ja za bliske qude i za qude sa takvom energijom nikada ne mogu da prihvatim da su nas napustili. U meni, oko mene, u svim pri~ama – oni `ive. Mogao bih da ka`em da je to jedan rastanak na odre|eno vreme“, rekao je Amixi}.

On se prisetio i dru`ewa sa Marinkom i vremena koje su proveli zajedno.

„Mi smo tako funkcionisali, dru`ili se, stvarali… svako je radio svoje, niko nikoga nije davio. On je imao taj fazon da ode negde i nema ga dve nedeqe, pa se javi. To do`ivqavam tako, kao da je oti{ao na neki du`i put, mo`da on sada traje osam godina, ali dobro… Velika je {teta, tuga, da tako mlad ~ovek ode. Imao je puno toga jo{ da da u svim oblastima“, istakao je on.

Na pitawe {ta mu je prva misao kada se spomene Marinko Maxgaq, odgovorio je sa puno emocija. „Gomila stvari spakovanih u jedan ose}aj. Smeh, zabava, dobra energija. Ta neka kreativnost wegova je bila neverovatna“, zakqu~io je Ogwen.

Par se ven~ao 29. aprila 2011. u Vestminsterskoj opatiji, koju je ispunilo ~ak 2.000 zvanica, a wihovo ven~awe bilo je kraqevski doga|aj godine. Ceremoniju, koja se prenosila u`ivo u Ujediwenom Kraqevstvu pratilo je gotovo 25 miliona qudi, a procewuje se da je doga|aj u svetu pratilo oko dve milijarde gledalaca.

Britansko plemstvo na Kejte nije gledalo s naro~itim simpatijama. Ipak, nakon udaje Kejt je postala omiqeni ~lan kraqevske porodice.

PRINCEZA OD VELSA

Udajom za princa Vilijama postala je vojvotkiwa od Kembrixa, a nakon smrti kraqice Elizabete kraq ^arls joj je dodelio titulu princeze od Velsa koju je pre we koristila princeza Dajana. U braku s Vilijamom rodila je troje dece, Xoxa, [arlot i Luija. Voli sport i fotografiju.

NADA TOP^AGI] IZA[LA IZ BOLNICE, PA OTKRILA KAKO SE OSE]A NAKON HITNE HOSPITALIZACIJE:

„Mislila sam da je ovo kraj“

Peva~ica Nada Top~agi} iza{la je iz bolnice nakon {to je pre par dana hitno primqena u Urgentni centar.

Nada Top~agi} je hitno primqena u Urgentni centar, gde je dobila adekvatnu negu, a potom je pu{tena iz bolnice.

„Jako sam sre}na {to izlazim. Provela sam 24 sata u bolnici, bila sam jako upla{ena, bila sam u Banovcima kad mi se to desilo. Odjednom me je jako zaboleo `eludac, pozlilo mi je, mu` me je dovezao. Mislila sam da je ovo kraj. Idem da odmaram“, rekla je peva~ica.

Partizanova nedeqa odluke, dve utakmice koje mogu

da prelome sezonu

Ko{arka{i Partizana ve} neko vreme se nalaze u stawu „biti ili ne biti” kada su me~evi i rezultati ove sezone u pitawu jer svaka utakmica ima te`inu presudne na u zavr{nici sezone.

Iako je u centru pa`we borba za plej-in Evrolige koja }e se

Partizan nije uspeo da dva dana kasnije pobedi i mo}ni Real Madrid, ali je i daqe u poziciji da sam re{ava sudbinu u borbi za deseto mesto.

Partizan je izjedna~en na tabeli sa Armanijem, Valensijom i Efesom od 14/17, ali ima i boqi me|usobni skor sa svim rivalima,

voditi do posledweg minuta liga{kog dela, ni u ABA ligi ni{ta nije re{eno i crno-bele o~ekuje kqu~an period sezone.

Partizan }e tako u neokolio dana, ~etvrtak i nedequ igrati dva prelomna me~a za ovosezonske ambicije protiv Olimpijakosa i Budu}nosti u Podgorici.

Prvo }e u Evroligi u okviru 32. kola do~ekati Olimpijakos od kojeg je u prvom delu sezone pora`en posle produ`etaka i sudijske kra|e u tre}em spektaklu u nizu u „Beogradskoj areni“. Nakon velike pobede protiv Baskonije,

a {panski klub do~ekuje i u posledwem kolu pa se ~eta @eqka Obradovi}a sama pita. Ipak, pobeda protiv Olimpijakosa je skoro imperativ jer bi svaki drugi scenario zna~io da }e morati da se gleda i u dvori{te rivala, pogotovo {to bi u pri~u mogli da se ukqu~e i @algiris i Bajern koji imaju pobedu mawe, a Bavarce Partizan ne `eli u bilo kakvom krugu jer je dva puta pora`en od wih ove sezone.

Pobedom protiv gr~kog velikana Partizan bi tako mogao da napravi jednu od kqu~nih pobeda

ZA[TO SE SUMWA U \OKOVI]A?

u sezoni i odlepi se od konkurencije pre nego {to u posledwa dva kola bude gostovao Albi, a zatim i do~ekao Valensiju u pomenutom me~u.

Zanimqivo je da je i Partizan u zavr{nici pro{le sezone imao niz u kojem je duplo kolo igrao protiv {panskih timova i prvo dobio Real, pa izgubio od Barsleone, da bi pri~u zaokru`io razbijawem Olimpijakosa {to bi i sad bio gotovo identi~an scenario.

^ak i da crno-beli pobede, ne}e biti puno vremena za slavqe jer ve} u nedequ od 17.30 igraju kqu~nu utakmicu za plasmana na tabeli liga{kog dela ABA lige.

Partizan je serijom neplaniranih poraza sebe doveo u situaciju da se bori za drugo mesto sa ekipom Budu}nosti, a me~ odluke }e biti odigran u Podgorici. Pobedniku }e pripasti drugo mesto i prednost doma}eg terena u eventualnoj polufinalnoj seriji. Nakon pro{legodo{iwe dominacije i samo dva poraza, niko u crno-belom taboru ne `eli da ove godine put do titule ide bez podr{ke navija~a u odlu~uju}im me~evima po{to se videlo koliko im je zna~ilo to jer su nakon napornog plej-ofa Evrolige sa Realom igrali majstoricu i u ~etvrtfinalu sa Studentskim centrom i u polufinalu sa Cedevitom i u ffnalu s aZvezdom i na podr{ku navija~a sve te me~eve dobili. Poraz od Budu}nosti zna~ilo bi da i eventualne majsotrice u polufinalu i finalu morali da igraju na strani.

Da li postoji kolektivna amnezija

Svi znaju za izraz kolektivna histerija, ali u slu~aju Novaka \okovi}a sada prolazimo kroz kolektivnu amneziju...

Ko se sada se}a kako je izgledao kraj sezone. Novak je dobijao epitete nedodirqivi, ve~iti kraq, vitez neuni{tivosti, ~ovek za kog su godine samo broj. Pro{lo je od tada ~etiri meseca, a Novaka {aqu u penziju.

Da li je mogu}e? Da li su svi ve} zaboraviti kako se vratio posle poraza u finalu Vimbldona od Karlosa Alkaraza… Se}ate se povratka na ameri~ko tlo kada je pokidao sve rivale, a na kraju posle najboqeg masters finala i majicu… Da, to je bio samo po~etak.

Usledio je US Open na kom je potukao sve do kolena. Laslo \ere je vodio sa 2:0 u setovima, Novak je preokrenuo, a onda su svi rekli – znamo ko }e osvojiti titulu.

Tejlora Frica je demolirao, Benu [eltonu spustio slu{alicu iako nije bio u romingu, a Danilu Medvedevu se osvetio za poraz dve godine ranije.

Put u Pariz je doneo jo{ jed-

no maestralno izdawe u kom je redom po~istio sve. Delovao je nezaustalvqivo jer je ve} tada obezbedio prvo mesto na kraju sezone, po osmi put u karijeri…

Onda je oti{ao na Zavr{ni masters u Torino bio gotovo otpisan posle poraza od Janika Sinera (Italijani su pravili monta`e kako mu predaje krunu), a onda se vratio i ispra{io i wega i Alkaraza za novu sudbonosnu titulu.

E, sad, iako deluje da je pro{la ve~nost od tada on nije zaboravio da igra tenis. Za {est meseci ne mo`e da se ugasi {ampion, pogotovo ne najboqi svih vremena.

Istina je da se to zaboravqa jer se ~ini da ni Novaku tenis

NEDOVI] VI[E NE]E DA IGRA ZA SRBIJU, OBJASNIO I ZBOG ^EGA „Zavr{io sam sa reprezentacijom“

Nemawa Nedovi} je zavr{io reprezentativnu karijeru i to je sam saop{tio nakon prvog poraza crveno-belih od Mege u ABA ligi u istoriji sa 89:83 (do ponedeqka uve~e je skor bio 25-0).

Bek koji je mawe ili vi{e redovno tokom posledwih 10 godina bio na spisku reprezentacije (kada god je bio zdrav, uz neke odluke Aleksandra \or|evi}a da ga ne poziva) poru~io je da vi{e ne}e nositi dr`avni grb na grudima.

Pojasnio je i zbog ~ega se odlu~io na taj momenat se sa pune 32 godine ose}a kao veteran i `eli da se posveti klupskoj ko{arci i porodici.

„Zavr{io sam sa reprezentacijom pro{log leta tokom priprema za Svetsko prvenstvo. Moje telo vi{e nije moglo da izdr`i dodatni napor, jer mi je potrebno sve vi{e vremena za regeneraciju. Godine se ne smawuju ve} samo pove}avaju, kao {to su klupske sezone sve du`e, jedva se ~eka odmor. Ako }u deo tog perioda da posvetim nacionalnom timu, do|e trenutak kada vi{e ne mo`ete. A ja sam plus tada dobio }erkicu Taliju. Postao sam prakti~no ‘raspolu}en’, nisam vi{e mogao. Dolaze mla|i…,“ objasnio je Nedovi} za „Sportklub„.

ISTORIJSKA POBEDA: Mega {okirala Zvezdu, prvo mesto jo{ nije sigurno

Crvenoj zvezdi su do kraja liga{kog dela ostali jo{ me~evi sa Studentskim centrom i Splitom

U 24. kolu ABA lige Crvena zvezda je imala zicer, do~ekala je Megu i pobeda joj je garantovala prvo mesto pred plej-of, ali gradski rival je serijom 11:1 u fini{u do{ao do trijumfa - 83:89 (18:24, 30:17, 21:22, 14:26).

Ovo je prva pobeda Mege nad Zvezdom u ABA ligi ikada.

U prvom kvartalu je Zvezda vodila 15:13, a onda je Mega serijom 11:0 do{la do +9 – 24:15.

sada nije prioritet. Bi}e opet od mastersa u Rimu za to ne treba brinuti. Do tada }e malo skijati na Kopaoniku, malo }e se dru`iti sa porodicom, a onda pokazati da nije jo{ za staro gvo`|e.

\okovi} je prona{ao novi motiv sa 37 godina, ba{ kada se u~inilo da }e ga odlazak Rafaela Nadala potpuno isprazniti. Ipak, hvala Sineru i Alkarazu {to su se razgoropadili tako mladi i probudili taj plamen u veteranu.

\okovi} sada trpi kritike jer je donedavno bilo nezamislivo da do|e do sezone na {qaci bez titule, ali kada pogledate odigrao je samo dva turnira.

Na jednom je stigao do polufinala i to je bilo razo~aravaju}e… Do te mere je razmazio navija~e da je sve sem titule lo{ rezultat…

Novak }e biti onaj pravi kada mu tenis opet bio fokus, a to }e se desiti vrlo, vrlo brzo. Onda }e opet do}i do kolektivne amnezije i zaboravi}e se lo{a serija.

Ko sada pamti rano ispadawe u Monte Karlu i Bawaluci pro{le godine kada je kasnije osvojio Rolan Garos…

^etiri minuta pre poluvremena Zvezda je preokrenula trojkom Hange – 39:36.

Crveno-beli su do pauze do{li do +7 – 48:41.

Nova trojka Hange u tre}oj ~etvrtini donela je Zvezdi dvocifreni plus – 61:50.

Po~etkom posledwe deonice bilo je +9 za Zvezdu – 72:63, a onda...

Tri i po minuta pre kraja Zvezda je vodila 79:78, a onda serija 10:1 gostiju koja je slomila lidera i nagovestila pobedu Mege – 88:80.

Kod Zvezde 22 poena Hange, 16 Nedovi}a, po devet su dodali Giedraitis i Davidovac.

U Megi Miqenovi} 18, Jelavi} i Plav{i} po 16, \uri{i} 14, Iqasoglu i Jovi} po 10.

Crvena zvezda je dva kola pre kraja ispred Partizana i Budu}nosti sa dve pobede vi{e. Sledi joj me~ sa Studentskim centrom, potom i Splitom.

NA DAN 25.3.1992. HOLANDIJA – JUGOSLAVIJA 2:0

Posledwa igra Plavih

Reprezentacija Jugoslavije, nadmo}no izva|ene vize za Evropsko prvenstvo u [vedskoj 1992, pre ta~no 32 godine odigrala je prijateqsku utakmicu protiv Holandije u Amsterdamu, ispostavilo se – posledwu pod tim imenom!

Krajem maja, samo 11 dana pre starta kontinentalne smotre, Plavi su shodno rezoluciji 757 Ujediwenih nacija i uvedenim sankcijama Jugoslaviji iskqu~eni s velikog takmi~ewa?!

Otud, me~ na nekada{wem stadionu Ajaksa zauvek je prona{ao mesto u istoriji - na wenoj tamnoj strani, nezavisno od negativnog rezultata, produkta {to je Fahrudin Omerovi} vadio lopte iz mre`e posle hitaca Vima Kifta i Jana Voutersa.

Za Jugoslaviju, uveliko u ratnom stawu i procesu raspada usled otcepqewa ~ak ~etiri republike, pored Srba i Crnogoraca (Vuja~i}, Jugovi}, B. Brnovi}, Stojkovi}, Savi}evi}, Mijatovi}) igrali su i Omerovi}, Haxibegi}, Ba`darevi} i Kodro (BiH), Stanojkovi} i Najdoski (Makedonija) i Novak i Milani~ (Slovenija).

Utakmica s Holandijom bila je posledwa i Ivanu Osimu na funkciji selektora.

HOLANDIJA – JUGOSLAVIJA 2:0 (0:0)

Strelci: 1:0 Kift u 64, 2:0 Vouters u 68. minutu. @uti karton: Milani~ (Jugoslavija).

Amsterdam – Stadion: „De Mer”. Gledalaca: 10.300. Sudija: Ser` Muhmentaler ([vajcarska).

HOLANDIJA: Menzo, Blind, Van Tigelen, R. Kuman (od 46. Van Erl), Ri~ard Vi~ge, Vouters, [ip, Rajkard (od 67. Vinter), Kift (od 84. Bo{), Fosen, Rob Vi~ge. Selektor: Rinus Mihels.

JUGOSLAVIJA: Omerovi}, Stanojkovi}, Vuja~i}, Jugovi}, Haxibegi}, Najdoski (od 64. Novak), Ba`darevi}, B. Brnovi}, Kodro, Stojkovi} (od 46. Milani~), Savi}evi} (od 17. Mijatovi}). Selektor: Ivan Osim.

NOVAK STIGAO U BEOGRAD:

Vratio terene gradu, evo gde sada trenira

Novak \okovi} vratio se u Beograd nakon {to je vi{e od tri nedeqe proveo u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Srpski teniser je stigao u Beograd gde se priprema za napornu sezonu na {qaci.

O~ekuje se da mu prvi takmi~arski turnir bude u Monte Karlu od 7. aprila, a wegov daqi raspored nije poznat u ovom trenutku. \okovi} je vratio terene na Dor}olu gradu i od tada nema pravu bazu u Beogradu. TK Novak je imao brojne kontroverze u toku 15 godina postojawa.

Odlu~io se da trenira na terenima TK Baseline na Ko{utwaku. „Vra}amo Gradu centar, ne znamo {ta }e se sada desiti i {ta }e Grad odlu~iti da radi sa klubom. Po mom mi{qewu, dao sam prijateqski predlog da to bude nacionalni teniski centar – to ve} 15-20 godina stoji kao velika `eqa Teniskog saveza Srbija i svih nas teniskih radnika. Ovaj sport, koji je mnogo dao Srbiji, zaslu`uje da ima teniski centar. To je idealno“, poru~io je \okovi} svojevremeno.

Tada se oglasio i saop{tewem koje na kraju nije ponudilo odgovor na mnoga pitawa.

On je poru~io da razmi{qa o tome da mu slede}i projekti budu van Srbije.

Zvezda

18 puta pobedila sa 5:0 od 2006, Radnik naj~e{}a mu{terija

Pro{le sezone, jedini put crveno-beli su slavili protiv Kolubare u drugom kolu posle dva gola Kataija i Milana Pavkova (15, 22) i jednog Kange

Crvena zvezda predvo|ena Vladanom Milojevi}em sigurno gazi ka odbrani titule. U posledwa dva kola, posle 172. ve~itog derbija, {ampion je sa lako}om savladao Radni~ki u Ni{u, potom i kragujeva~ki Radni~ki 1923 na solidno ispuwenom stadionu „Rajko Miti}”. Subotwe slavqe pred 18.000 upalo je u o~i zbog pet golova u mre`i [umadinaca. Kandidata za izlazak na evropsku scenu golovima su po~astili [erif Endiaje dva puta, Marko Stameni}, In Bom Hvang i Aleksandar Katai.

Zvezdi je ovo prva pobeda u povratni~kom mandatu Milojevi}a sa 5:0. Istim rezultatom, u prvom kolu kad je trener bio Barak Bahar ispra}ena je Vojvodina na Marakani, golovima @an Filip Krasoa (2), Vladimira Lu~i}a i Osmana Bukarija, dok je sopstvenu mre`u zatresao Radomir Milosavqevi}.

Pobeda protiv Radni~kog 1923 je 18. rezultatom 5:0 od 2006. godine, odnosno od kad se igra prvenstvo Srbije.

Crvenoj zvezdi je bilo potrebno 14 kola da u premijernom {ampionatu na{e sada{we dr`ave do|e do 5:0. Pred 1.200 gledalaca na Marakani mre`u golmana Zemuna Radovana Radakovi}a zatresli su Dejan Milovanovi}, Du{an An|elkovi}, Aleksandro Segundo Kastiqo, Du{an \oki} (iz jedanaesterca) i Milan Bi{evac. Crveno-beli su igrali u sastavu: Ran|elovi}, Panti}, Bi{evac, Joksimovi} (Adamovi}), An|elkovi}, Georgijev, Milovanovi}, Kastiqo, Tri{ovi} (Milija{), Ra{kovi} (Tadeu), \oki}.

U drugom prvenstvu Srbije crveno-beli su samo jednom do{li do trijumfa posle 5:0 i to 2. aprila 2008. kad su bili uspe{nija od Napretka. Junak je bio trostruki strelac Misdongard Betolingar, po jednom su poga|ali Kastiqo i Milovanovi}. ^ekalo se tri sezone na novu „petardu” na{eg najtrofejnijeg kluba, 7. aprila 2012. do nogu je potu~en Metalac. Nova „petica” vi|ena je u sezoni 2013/14, kad je u sedmom kolu pobe|en Spartak. Junak protiv Golubova bio je trostruki strelac Dragan Mr|a, a poga|ali su jo{ Dauda i Milija{. Zanimqivo, Crvena zvezda je dolazila do 5:0 protiv istog rivala Radnika po jednom u sezona-

ma 2015/16, 2016/17. i 2017/18. Zatim, dve sezone nije bilo pobede sa pet razlike na doma|em terenu, da bi 30. avgusta 2020. u {estom kolu ceh platio TSC. Tad se het-trikom jo{ u prvom poluvremenu istakao Aleksandar Katai, golmana Nenada Filipovi}a matirali su jo{ Nenad Gavri} i Mirko Ivani}.

Zvezda je do devete „petarde” stigla protiv Novog Pazara u {ampionatu 2021/22. I tad je fantasti~an bio Katai, poga|ao u 15, 21. i 55. minutu, a precizni su bili Ohi Omouijanfo i Ivani}.

Pro{le sezone, jedini put Zvezda je slavila protiv Kolubare, posle dva gola Kataija i Milana Pavkova (15, 22) i jednog Kange.

Stojkovi}: Srbija }e biti mo}nija kad se vrate igra~i koji nedostaju

Fudbalska reprezentacija

Srbije pobedila je selekciju

Kipra rezultatom 1:0. Jedini gol na utakmici postigao je Sergej

Milinkovi}-Savi} u sedmom minutu

Selektor fudbalske reprezentacije Dragan Stojkovi} izjavio je da je bilo i dobrih i lo{ih stvari na prijateqskom me~u sa Kiprom, ali je dodao da je to bila dobra utakmica.

„Mislim da }emo ovu utakmicu pamtiti po nekoliko stvari. Pobedili smo. Pobeda kakva, takva je, taj jedan gol bio je dovoqan. Taj jedan gol je izgleda bio dovoqan za pobedu. Zatim rekord Du{ana Tadi}a u dresu reprezentacije Srbije. Mladi Samed Ba`dar je debitovao za Srbiju, a i proma{ili smo penal. Jedna dobra, tesna utakmica, dobar trening, ima tu dosta stvari da se isprave, dosta stvari za analizu. Bilo je i dobrih, ali bilo je i lo{ih stvari“, rekao je Stojkovi}.

Srbija je pre ~etiri dana pora`ena od Rusije rezultatom 4:0 u prijateqskom me~u odigranom u Moskvi.

„U ovom martovskom okupqawu je najva`nije da su svi fudbaleri dobili {ansu da igraju. Ono {to je najva`nije za mene je da sam video ono {to sam `eleo da vidim. Dobio sam neke informacije koje }e mi slu`iti za ubudu}e“, dodao je selektor Srbije.

Srbija nije iskoristila penal u 11. minutu, po{to je golman Kipra zaustavio udarac Aleksandra Mitrovi}a.

„Prvo poluvreme je bilo korektno odigrano u fizi~kom smislu i generalno je to bio visok presing. Imali smo nekoliko {ansi, postigli gol, proma{ili penal. Mi{qewa sam da smo dali taj gol iz penala, da bi utakmica oti{la u totalno druga~ijem pravcu. Bilo bi lak{e da se kontroli{e utakmica. Kipar je stekao samopouzdawe u drugom delu utakmice, dosta igra~a smo mewali, ali ritam utakmice mora da se dr`i svih 90 minuta“, naveo je Stojkovi}.

NAVIJA^I BESNI: „Nije li dosta sramote sa Piksijem?“

Reprezentacija Srbije je u prijateqskoj utakmici savladala ekipu Kipra sa 1:0. a jedini gol je postigao Sergej Milinkovi}-Savi}.

Me|utim, Srbija je odigrala dosta lo{ me~ i „orlovi“ protiv nejakog Kipra nisu pokazali mnogo toga, pa je sve ve}e nezadovoqstvo navija~a zbog igara na{e reprezentacije.

Kako je tim Dragana Stojkovi}a Piksija izgledao u dana{wem me~u dovoqno govore komentari navija~a Srbije nakon ove utakmice. Mawe od tri meseca pred Evropsko prvenstvo se tra`i odlazak selektora.

„Sramno“ i „O~ajno“ su re~i koje dominiraju, a jedan od komentara navija~a a se posebno izdvojio.

„Je li to taj atraktivan fudbal {to Piksi tra`i?“, pita se nezadovoqni fan ispod objave FSS-a na dru{tvenoj mre`i „X“.

Srbija }e u junu uo~i po~etka EP odigrati prijateqske me~eve sa Austrijom i [vedskom.

„Ovaj martovski prozor i okupqawe je takvo kakvo je, a u junu nas ~eka glazura tima i finalizacija onog za {ta se spremamo. Sigurno }e utakmice protiv Austrije i [vedske dati mnoge odgovore u kakvom stawu }e Srbija biti i kako }e izgledati na EP. Te dve utakmice, iako su prijateqske, shvatam ih najozbiqnije i to }e biti glazura tima za EP. Imamo dovoqno vremena da ispratimo formu i minuta`u na{ih igra~a i potencijalnih igra~a koji }e do}i. Ne bi trebalo da zaboravimo jednu grupu igra~a koja nije bila na spisku u martu. Tako da, sa wihovim povratkom, Srbija }e biti daleko mo}nija i ja~a“, istakao je selektor Srbije.

Tadi} je ve~eras oborio rekord po broju nastupa u nacionalnoj selekciji, po{to je na me~u sa Kiprom zaigrao 106. put u dresu Srbije. On je u igru u{ao na po~etku drugog poluvremena.

Tadi} (35) je na ve~noj listi prestigao Branislava Ivanovi}a, koji je odigrao 105 utakmica u dresu nacionalnog tima.

„To je jubilej za wega, dobro je da smo pobedili. Tadi} je igra~ koji dugo traje. On je to igrom i pona{awem zaslu`io. Brojevi govore u prilog tome. Oborio je rekord, ~estitam mu od srca“, zakqu~io je Stojkovi}.

Tadi} otvorio du{u posle

Kipra i rekao pravu istinu o prijateqskim me~evima

Fudbalska reprezentacija Srbije uspela je da upi{e trijumf u prijateqskom me~u, po{to je u Larnaki savladala selekciju Kipra, rezultatom 1:0 (1:0). Uspeli su Orlovi da se iskupe za poraz u Moskvi od Rusije (4:0), a iako nisu blistali, savladali su Kiprane rezultatom 1:0, golom Milinkovi} Savi}a u sedmom minutu.

Nakon me~a je izjavu dao Du{an Tadi}, kapiten reprezentacije, koji je u ovoj utakmici oborio rekord i sa 106 me~eva u dresu reprezentacije postao rekorder, a koji je istakao da je jasno da nekada u prijateqske utakmice ne mo`e da se u|e punim gasom.

- Nezgodne su prijateqske utakmice. Ka`emo da ho}emo da u|emo punim gasom, ali nekada i nije to ba{ tako, onako jer su prijateqskog karaktera. Najbitnije je da smo pobijedili i sada ~ekamo juni i moramo da se pripremimo najboqe mogu}e za Evropsko prvenstvo - rekao je Tadi}. Zatim je igra~ Fenerbah~ea pri~ao i o rekordu.

- Ti rekordi su tu da se ru{e, dat }e Bog da ove novije generacije obore rekorde. Najbitniiji je trag koji ostavqamo iza sebe, da budemo primjer i da mogu qudi s ponosom re}i da su igrali s nama. Najbitnije je {ta ostavqamo iza sebe i na to smo fokusirani - dodao je.

Nemawa Vidi} u u`em krugu za Ku}u slavnih Premijer lige

Nekada{wi srpski reprezentativac i fudbaler Man~ester junajteda Nemawa Vidi} nalazi se ponovo me|u 15 kandidata za prijem u Ku}u slavnih Premijer lige.

Vidi} je i pro{lih godina bio kandidat za ulazak u Ku}u slavnih ali do sada nije bio izabran.

Drugi stranac kapiten u istoriji Man~ester junajteda va`i za jednog od najboqih defanzivaca sveta svih vremena, odnosno engleske Premijer lige.

Vidi} je za sedam i po godina na Old Trafordu zabele`io 300 nastupa, uz 21 postignut gol. On je sa Crvenim |avolima osvojio pet titula Premijer lige, Ligu {ampiona, FIFA Svetsko prvenstvo za klubove, tri Liga kupa i pet Komjuniti {ilda, dok je dva puta progla{en igra~em sezone.

Osim Vidi}a, na listi kandidata nalaze se jo{ Sol Kembel, Majkl Kerik, Endi Kol, Xermejn Defo, Sesk Fabregas, Les Ferdinand, Robi Fauler, Eden Azar, Geri Nevil, Majkl Oven, David Silva, Xon Teri, Jaja Ture i Edvin van der Sar.

U saop{tewu se navodi da }e navija~i mo}i da glasaju do 8. aprila. Sve~ana ceremonija bi}e odr`ana 22. aprila, kada }e u Ku}u slavnih biti primqena dva kandidata.

Vojvodina promovi{e ~oveka koga su svi u Srbiji hteli

Dugo vremena licitirano je time u kom na{em klubu bi Mandari} mogao da se anga`uje, a o~igledno je da je presudilo srce i de~a~ka qubav prema novosadskoj Staroj dami Srpsku klupsku fudbalsku scenu pordrmala je vest da je ameri~ki biznismen srpskog porekla Milan Mandari} (85), prihvatio ponudu uprave Vojvodine i wenog prvog ~oveka Dragoquba Zbiqi}a, da postane potredsednik novosadskog kluba.

Dugo vremena licitirano je time u kom na{em klubu bi Mandari} mogao da se anga`uje, a o~igledno je da je presudilo srce i de~a~ka qubav prema novosadskoj Staroj dami.

Na dana{woj sednici Skup{tine novosadskog superliga{a, koja po~iwe u 18 ~asova u sali FC „Vujadin Bo{kov”, o~ekuje se, izme|u ostalog, da nekada{wi vlasnik vi{e ameri~kih, francuskih, engleskih i slovena~kih klubova, i zvani~no bude promovisan u potredsednika novosadskog kluba.

[panci tvrde: Real „krade“

Holana Barseloni, Man~ester siti nemo}an

Erling Holan, napada~ Man~ester sitija, nalazi se na dobrom putu da naredne sezone, zajedno sa Kilijanom Mbapeom, obu~e dres Real Madrida.

Holan je, prema pisawu {panskog Asa, qudima iz svog okru`ewa saop{tio da `eli da iskoristi dvome~ Man~ester sitija i Reala kako bi se dokazao Madri|anima i „polo`io prijemni“, ta~nije – prakti~no naterao ~elnike „kraqevskog kluba“ da zavuku ruku u xep i dovedu ga u prestonicu [panije. Holan je posledwih nedeqa povezivan sa Barselonom, ali je to u Madridu upalilo alarm, pa bi na adresu kluba iz Engleske moglo da legne oko 200 miliona evra, koliko stoji u klauzuli po kojoj bi Norve`anin bio slobodan da potpi{e za klub koji ho}e. Ukoliko se dogodi da ve} ovog leta postane fudbaler Reala, pridru`io bi se nekada{wem saigra~u iz redova Borusije Dortmund, Xudu Belingemu, ali i Kilijanu Mbapeu, za kog se prakti~no ~eka samo ozvani~ewe kada je u pitawu odlazak u Real.