Zajednica: Vladika Siluan u poseti Melburnu
Se}awe: Povodom 635 godina od Kosovskog boja
Lepa Srbija: Drama sa sre}nim krajem na Suvoj planini
Putopis: Ostrvo Kapri –italijanski u`itak
Riznica: FIJAKER BEZ KOWA: Kako je izgledao prvi automobil u Beogradu
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je tokom obilaska novoizgra|enog Nacionalnog trening centra –Multifunkcionalne dvorane u okviru Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije na Ko{utwaku da o~ekuje od na{ih sportista da donesu sa Olimpijskih igara u Parizu najmawe 10 medaqa i poru~io da }e za svako osvojeno zlato uslediti nagrada od 200.000 evra.
„Dali smo za ovaj centar 20 miliona. I ovo je deo onoga {to radimo za Ekspo”, rekao je Vu~i}.
Predsednik je saznao od na{ih sportista koji su ga do~ekali da nova dvorana ima najboqu teretanu i druge uslove za trenirawe.
On je prilikom obilaska novoizgra|enog Nacionalnog trening centra – Multifunkcionalne dvorane u okviru Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije na Ko{utwaku rekao i da se nada da }e fudbalska reprezentacija napraviti ~udo ve~eras.
Vu~i} je prilikom razgovora sa strelcima, Andreom Arsovi}, Zoranom Arunovi} i Damirom Mikecom, koji }e nastupiti na Olimpijskim igrama u Parizu, rekao da se dr`ava odu`ila koliko je mogla i da }e se jo{ odu`iti.
„Da ka`em samo ne{to sportistima, uzdamo se mi u vas, na{e borce i rva~e, mo`da i `enski boks i tekvondo, kao i u strelce. Muka je na va{im le|ima i ple}ima, ali pritisak je uvek na najboqima, ako niste najboqi, nema pritiska. Posledwi put smo govorili {ta sve treba, kada nismo imali skoro ni{ta, a pogledajte sad, pa bio je malo pritisak i na mene”, rekao je Vu~i}, javqa Tawug.
sebnu ve~eru za wih kako bi to zajedno proslavili.
On je poru~io sportistima da moraju da donesu bar 10 medaqa iz Pariza i rekao da }e ako na{i strelci uspeju da donesu tri medaqe, organizovati po-
MO@DANI ^IPOVI U KOMERCIJALNOJ
„Olimpijske igre su postale takimi~ewe nacija, a ne samo pojedinaca – to je uspeh za celu zemqu. Mi sada podi`emo nagradu za zlatnu medaqu na 200.000 evra, {to nije bezna~ajno. Donesete medaqu i sutra dobijete
Nekuralinkov najve}i konkurent, kompanija Paradromiks, najavila je testirawe mo`danih ~ipova na qudima ve} za narednu godinu, a komercijalnu proizvodwu i prodaju - ve} do kraja dekade.
Kompanija Neuralink, ~iji je vlasnik biznismen i milijarder Ilon Mask, uskoro bi mogla da bude svrgnuta sa trona. Za vrat joj di{e Paradromiks, wen naj-
Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd
Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic
Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC
Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877
Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au
Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}
Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).
Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.
Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.
Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.
ve}i konkurent, koji je najavio da }e ve} naredne godine otpo~eti testirawe mo`danih ~ipova na qudima. "Mozak je neverovatno fascinantan organ. U wemu se nalazi oko 85 milijardi neurona, a svaki od wih je milion puta sporiji od kompjuterskog ~ipa. Me|utim, i pored toga mozak radi neverovatne stvari", navodi Met Ejngl, izvr{ni direktor startapa Paradromiks.
Oslawaju}i se na ove navode mo`emo zakqu~iti da je budu}nost qudske vrste vrlo izvesna: mo`dani ~ipovi }e se ugra|ivati kako pacijentima sa odre|enim zdravstvenim problemima, tako i onima koji jednostavno `ele da rad svog mozda i produktivnost "unaprede", pa makar i uz pomo} tehnologija.
Vizija Maskovih konkurenata je makar u ovom trenutku jasna: Ejngl i wegovi zaposleni nastoje na tome da svoje mo`dane ~ipove ponude prvenstveno onima kojima su oni najpotrebniji - osobama koje su izgubile sposobnost komunikacije ili kretawa.
U ovom trenutku mo`dani ~ipovi prolaze posledwe pripreme za testirawe na qudima, a ukoliko sve pro|e kako treba, ideja je da se u komercijalnu proizvodwu i prodaju oni lansiraju ve} 2029. godine. "Prioritet nam je da napravimo bezbedan ure|aj na koji }e qudi mo}i da se oslone", entuzijasti~an je Ejngl.
Izjava direktora Paradromiksa se mo`e protuma~iti i kao "bacawe" izazova Ilonu Masku, budu}i da se mo`dani implant koji je Neuralink ugradio pacijentu samo nekoliko meseci nakon ugradwe susreo sa prvim preprekama, kada su se niti "otka~ile" od mozga pacijenta.
pare”, poru~io je Vu~i}. Reprezentativni sport veoma nam je va`an, bitan je za promociju zemqe
Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je danas da je reprezentativni sport veoma va`an i da je veoma bitan i za promociju zemqe.
„Uspeh u streqa{tvu je obaveza i podrazumevaju}i. Nadam se da }ete nam doneti medaqu. Ako budu tri medaqe, smisli}emo i bonus na onih 200.000 evra nagrade”, rekao je Vu~i}, javqa Tawug.
Vu~i} je razgovarao i sa predsednikom Olimpijskog komiteta Srbije Bo`idarom Maqkovi}em i poru~io prisutnim reprezentativcima da je novoizgra|eni centar lep i da imaju mir da se spreme.
Predsednik Francuske Emanuel Makron upozorio je da bi pobeda krajwe levice ili ekstremne desnice na predstoje}im vanrednim parlamentarnim izborima mogla da izazove "gra|anski rat" u toj zemqi.
Makron je rekao da krajwe levi~arska stranka "Nepokorena Francuska", kao i krajwe desni~arsko Nacionalno okupqawe Marin le Pen, zagovaraju politiku koja "podsti~e podele i tenzije me|u zajednicama", preneo je portal "Politiko".
"Odgovor desnice na nestabilnost govori o tome da se qudi svode na wihovo religijsko opredeqewe ili poreklo i stoga ih gura prema gra|anskom ratu", izjavio je Makron za podkast "Xenerej{n do it jorself".
Uz to, kako je rekao, krajwa levica, koju predvodi @an-Lik Melan{on, podsti~e podele u svrhu izborne kampawe "koja tako|e promovi{e gra|anski rat jer svodi qude na wihovu versku ili etni~ku grupu".
"Politiko" poja{wava da je francuski lider aludirao na to da "Nepokorena Francuska" nastoji da privu~e muslimanske glasa~e kritikuju}i ratu Izraela u Gazi.
Ina~e, Makron je raspisao vanredne parlamentarne izbore po{to je wegova stranka Preporod pora`ena od Nacionalnog okupqawa na izborima za Evropski parlament. Prvi krug istih je zakazan za 30. jun.
Tek nekoliko dana uo~i izbora stranka Marin le Pen bele`i skok u popularnosti, sada je, po "Blumbergovoj anketi", podr`ava 34,2 procenta glasa~a, dok je levi~arski savez nazvan "Novi narodni front", koji okupqa socijaliste, komuniste, zelene i Nepokorenu Francusku, drugi sa 28,2 odsto. Makronov Preporod s partnerima je na tre}em mestu sa 20,6 odsto podr{ke.
Sedam od deset vode}ih nau~nih institucija ove godine nalazi se u Kini, dok Univerzitet Stanford po prvi put ispada iz vrha tabele
Kineski nau~ni instituti i univerziteti zauzimaju sve vi{e pozicije, dok je ameri~ki Univerzitet Stanford ispao iz prvih deset, a Oksford je tek na 20. mestu, pokazao je "Nej~r indeks 2024". U prvih deset institucija, koje su rangirane prema doprinosu u ~asopisima o prirodnim i medicinskim naukama koje prati baza podataka "Nej~r indeks", ~ak je sedam kineskih institucija.
Kineska akademija nauka (CAS) – najve}a svetska nau~na organizacija, koja se sastoji od vi{e od 100 instituta {irom Kine je na neprikosnovenom prvom mestu, {to se ti~e doprinosa radovima u baza podataka "Nej~r indeks". Sa 2.243,22, udeo Kineske akademije nauka za 2023. godinu je skoro dvostruko ve}i od udela Harvard univerziteta, koji je sa 1.143,43 na drugom mestu. S druge strane, snagu Harvarda pokazuje wegov jaz za nema~kim institutom "Maks Plank", na tre}em mestu sa udelom od 642,83. Prisustvo tolikog broja kineskih institucija u prvih deset je iznena|ewe s obzirom da je u 2015. godini, prvoj za koju su objavqene tabele, CAS bila jedina kineska institucija u prvih deset, pored tri institucije iz SAD, dve iz Velike Britanije, dve nema~ke, jedne francuske i jedne japanske institucije. Ove godine u prvih deset su zastupqene samo Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Nema~ka i Francuska, i to po jedna institucija iz svake zemqe.
U prvih deset, sve kineske institucije zabele`ile su skok izme|u 2022. i 2023. od vi{e od 5 odsto, dok tri univerziteta van Kine nisu uspela da poboq{aju rezultate iz prethodne godine. Me|u 100 najboqih institucija, Univerzitet Stanford je zabele`io najve}i pad od ~ak 20,7 odsto, od 2022. do 2023. godine, {to je dovelo do pada sa {estog mesta 2022. na 15. u 2023., sa udelom od 474,13. Stanford najvi{e gubi tlo u biolo{kim naukama, jer je pao sa 280,11 u 2022. na 183,42 u 2023.
Kina je 2023. godine jedina vode}a zemqa u Indeksu koja je pove}ala broj institucija na rang listi prvih 100 izme|u 2022. i 2023. godine. Kina je 2022. imala 31 instituciju u prvih 100, dok ih je lane bilo 38. Pore|ewa radi, 2022. godine bilo je 38 ameri~kih institucija u prvih 100, a pro{le godine 35. Kineskom rezultatu najvi{e su doprineli Univerzitet Kineske akademije nauka u Pekingu i Univerzitet nauke i tehnologije Kine u Hefeju. Pekin{ki univerzitet pomerio se sa devetog na {esto mesto sa udelom od 617,17, a Univerzitet Xe|iang u Hangxouu je sa 13. popeo na deveto mesto. ^iwenica da se vode}e institucije izvan Kine bore da zadr`e svoju poziciju u tabelama lidera u istra`ivawu indeksa prirode pokazuje kako kapacitet kineskih istra`iva~kih institucija da proizvode nauku visokog kvaliteta napreduje iz snage u snagu. U narednoj godini bi}e pitawe da li ove institucije mogu da nastave da se usavr{avaju i {ta }e to zna~iti za wihove kolege {irom sveta.
PROFESOR DR NEBOJ[A NIK KNE@EVI],
U novom podkastu „Zdrav `ivotni vodi~ sa Danijelom Davidov Kesar” gost }e biti dr Neboj{a Nik Kne`evi}, redovni profesor hirurgije i anesteziologije na Univerzitetu Ilinois u SAD i predsednik Srpsko-ameri~kog udru`ewa lekara i stomatologa.
On }e govoriti o terapiji bola, o tome kako se mo`e „pobediti” bol u ki~mi, kada treba potra`iti pomo} lekara, kao i {ta se de{ava tokom davawa anestezije zbog operativnog zahvata.
Ivanovi} je priznao da nije govorio istinu kada je tvrdio da K. K., koji je po~inio masakr u O[ "Vladislav Ribnikar", nije dolazio u streqanu i ve`bao ga|awe iz vatrenog oru`ja
Nakon {to je na glavnom pretresu pred Vi{im sudom u Beogradu 21. juna priznao da je dao la`an iskaz, predsednik i odgovorno lice sportskog kluba "Partizan praktikal [uting" Ratko Ivanovi} je sa tu`ila{tvom zakqu~io sporazum o priznawu krivi~nog dela na osnovu kojeg je osu|en na pet meseci ku}nog zatvora.
Ivanovi} je priznao da je izvr{io krivi~no delo davawe la`nog iskaza kada je tvrdio da K. K., koji je po~inio masakr u O[ "Vladislav Ribnikar" nije dolazio u streqanu i ve`bao ga|awe iz vatrenog oru`ja kao i da }e na osnovu ovog sporazuma biti osu|en na kaznu od pet meseci zatvora koju }e izdr`ati u prostorijama u kojima stanuje (ku}ni zatvor), saop{teno je iz tog tu`i-
la{tva. Tako|e, prema sporazumu okrivqeni }e platiti tro{kove krivi~nog postupka u iznosu koji odredi sud. Javni tu`ioci, okrivqeni i wegovi branioci odrekli su se prava na `albu protiv sudske odluke koja }e biti doneta na osnovu ovog sporazuma. Sporazum }e biti predat Vi{em sudu u Beogradu na odluku o potvr|ivawu, a ukoliko sud potvrdi sporazum, krivi~ni po-
stupak protiv Ivanovi}a }e biti obustavqen.
Prema oceni VJT u Beogradu okrivqeni Ivanovi} je na glavnom pretresu pred Vi{im sudom u Beogradu 21. juna 2024. godine dao istinit iskaz koji je u skladu sa ostalim predlo`enim dokazima. Su|ene se nastavqa Vladimiru Kecmanovi}u, Miqani Kecmanovi}, roditeqima de~aka i Nemawi Marinkovi}u instruktoru u toj streqani.
Britanski de~ak, koji boluje od te{kog oblika epilepsije, postao je prvi pacijent kojem je u lobawu ugra|en aparat za suzbijawe napada
Oran Noulson (13) ima ima Lenoks-Gastautov sindrom, oblik epilepsije otporan na standardno le~ewe, a neurostimulator koji mu je hiru{ki ugra|en umawio je dnevne napade za 80 odsto, prenosi Bi-Bi-Si.
De~ak je razvio epilepsiju kada je imao tri godine, a od tada su mu dijagnostifikovani autizam i hiperkineti~ki poreme}aj (ADHD).
Wegova majka, Xastin, rekla je da su Oranovi napadi bili veoma u~estali, kao i da ih je neretko imao vi{e od stotinu epi-
On }e pojasniti ko je najugro`eniji kada je re~ o sindromu sagorevawa na poslu, ali i za{to je bitno proveravati nivo hormona kortizola u organizmu i koliki je on pokazateq da li smo mnogo pod stresom.
Hroni~ni stres uti~e na poreme}aj spavawa, probleme sa varewem, gubitak kose, smawewe libida, ali su i ~este prehlade znak da smo pod hroni~nim stresom.
Profesor Kne`evi} smatra da su nekada qudi `iveli zdravije, da su se budili sa petlovima i odlazili na po~inak kada
zoda dnevno, koji su ukqu~ivali padawe na tlo, gubitak mogu}nosti disawa i reanimaciju.
Oran je ukqu~en u projekt CADET, odnosno niz ispitivawa koja procewuju sigurnost i u~inkovitost duboke stimulacije mozga za te{ku epilepsiju.
Ovaj projekat razvili su bolnica Great Ormond Street, University College London, bolnica King’s College i Univerzitet u Oksfordu.
se smrkne, a da je sada brz na~in `ivota uticao na to da se poremeti takozvani cirkadijalni ritam.
Wegovo mi{qewe je da je zagrqaj delotvorniji od antidepresiva i da treba da traje 33 sekunde.
Svakom pacijentu se treba posvetiti kao ~oveku, ka`e on, a ne posmatrati samo wegovu bolest, a kada je re~ o `ivotu u Americi Kne`evi} isti~e da nije sve ba{ tako sjajno kako ina~e zami{qamo glamuroznu sliku SAD iz holivudskih filmova.
Napade epilepsije pokre}e neuobi~ajena elektri~na aktivnost u mozgu, a svrha ovog ure|aja je da zaustavi ili prekine abnormalne mo`dane signale. Operacija, koja je trajala oko osam sati, obavqena je u oktobru 2023.
Porodica de~aka navodi da su svesni da ovo nije lek za epilepsiju, ali se nadaju da }e poboq{ati Oranov kvalitet `ivota, pi{e Bi-Bi-Si.
Xulijan Asan` posle 1.901 dana pu{ten iz Belmar{a –prizna}e krivicu na Sajpanu, porodica ga
Osniva~ Vikiliksa Xulijan Asan` prihvatio je ameri~ki sporazum o priznawu krivice u zamenu za slobodu i odmah napustio Veliku Britaniju. Asan` je na letu ka ostrvu Sajpan, gde }e biti saslu{an, nakon ~ega se o~ekuje da }e biti i oslobo|en. Vikiliks saop{tava da je Asan` skupo platio po{tovawe principa – da dru{tvo ima pravo da zna istinu. Australijski premijer Entoni Albaniz poru~uje da `eli da se Asan` {to pre vrati u Australiju, gde ga nestrpqivo ~eka porodica, supruga Stela i dvoje dece.
Taker Karlson i Robert Kenedi Mla|i pozdravili osloba|awe
Ameri~ki novinar Taker Karlson pozdravio je pu{tawe Xulijana Asan`a, osniva~a "Vikiliksa" iz zatvora. "Dobar ~ovek, kona~no slobodan. Situacija se mewa", naveo je Karlson na Iksu.
Predsedni~ki kandidat Robert F. Kenedi Mla|i tako|e je pozdravio osloba|awe "heroja generacije" ali je priznawe krivice nazvao "velikim udarcem slobodi medija".
Kenedi je ocenio da je Asan` zbog svog zdravqa morao da pristane na to, ali da su SAD "postavile u`asan presedan i nanele veliki udarac slobodi medija".
Predsednici Meksika, Kolumbije i Kube Andres Manuel Lopez Obrador, Gustavo Petro i Migel Dijaz-Kanel tako|e su pozdravili su izlazak Asan`a iz britanskog zatvora.
Predsednik Kolumbije Gustavo Petro pozvao je Asan`a da poseti tu ju`noameri~ku zemqu kao "~in istinske slobode".
"^estitam Xulijanu Asan`u na slobodi. Asan`ov ve~ni zatvor i mu~ewe bili su napad na slobodu {tampe na globalnom nivou", naveo je kolumbijski lider na Iksu.
"Gardijan":
Osloba|awe Xulijana Asan`a iz britanskog zatvora je pobeda za wega i wegove pristalice {irom sveta, ali ne nu`no i jasna pobeda za princip koji je u osnovi wegove odbrane, slobodu medija. Optu`be za koje se o~ekuje da }e se Asan` izjasniti krivim u okviru sporazuma sa SAD, a za koje }e biti osu|en na odslu`ewe kazne, izvu~ene su iz Zakona o {pijuna`i iz 1917. godine, za "zaveru da se nezakonito pribave i {ire poverqive informacije u vezi sa nacionalnom odbranom Sjediwenih Dr`ava".
Dakle, iako se o~ekuje da }e osniva~ "Vikiliksa" iza}i iz ameri~kog okru`nog suda na Sajpanu nakon saslu{awa u sredu, Zakon o {pijuna`i }e i daqe visiti nad glavom novinara koji izve{tavaju o pitawima nacionalne bezbednosti, ne samo u SAD. Sam Asan` je Australijanac, a ne ameri~ki dr`avqanin, podse}a "Gardijan".
Ameri~ki tu`ioci su tvrdili da Asan` nije pravi novinar, ve} haker i aktivista sa sopstvenim planom, koji je ugrozio `ivo-
"On je ve} pet godina u u`asnom stawu, va`no je da ponovo bude u dodiru s prirodom i da ima svoje vreme i privatnost, ka`e supruga Xulijana Asan`a
KANBERA - Supruga osniva~a Vikiliksa Xulijana Asan`a, Stela, izjavila je da je ushi}ena zbog toga {to }e on biti oslobo|en nakon 14-godi{we pravne bitke i pet godina provedenih u londonskom zatvoru, kao i da je prioritet da Asan` ponovo bude zdrav.
Stela Asan` ka`e za Bi-BiSi da nije imala vremena da razgovara o tome {ta }e wih dvoje uraditi kada on bude oslobo|en, ali da je prioritet da Asan` ozdravi jer je ve} pet godina u, kako je navela, "u`asnom stawu", da ponovo bude u dodiru s prirodom i da ima "svoje vreme i privatnost".
Stela Asan` je zatra`ila pomo} pristalica jer namerava da pokrene hitni fond za oporavak svoga supruga.
"Jednostavno sam ushi}ena", rekla je Stela, govore}i iz Australije, nakon {to je Asan` pristao na sporazum o priznawu krivice, preneo je Rojters.
Stela je istakla da je gotovo neverovatno da }e Asan` sutra biti slobodan kada pred sudom na Marijanskim ostrvima potpi{e sporazum o priznawu krivice.
Stela Asan` je danas postavila objavu o Asan`ovom osloba|awu u unapred snimqenom vi-
te ameri~kih izvora i kontakata, tako da se Zakon o {pijuna`i mo`e primeniti bez ugro`avawa slobode {tampe. Ali zagovornici slobode medija i gra|anskih sloboda zauzeli su stav da je irelevantno kako je Asan` definisan. Stvari za koje je optu`en, "pribavqawe i
deu u kojem je izrazila uverewe da je ovaj period wihovih `ivota do{ao do kraja, objavio je Skaj wuz.
Ona je u objavi na platformi X zahvalila Asan`ovim pristalicama na podr{ci.
"Re~ima se ne mo`e izraziti na{a ogromna zahvalnost vama – da, vama, koji ste se godinama i godinama mobilisali da ovo ostvarite. Hvala vam", napisala je Stela Asan` u objavi.
Ona je u objavi na zvani~nom nalogu Vikiliksa istakla da je tokom godina zatvarawa i progona wenog supruga formiran "neverovatan pokret" qudi iz svih sfera `ivota iz celoga sveta koji podr`avaju ne samo Xulijana, ve} ono za {ta se on zala`e, a to su istina i pravda.
Stela Asan` je radila kao branilac qudskih prava i advokat u Isto~nom Timoru i Bocvani pre nego {to se pridru`ila Asan`ovom pravnom timu u Londonu.
Ona je bila deo pravnog tima osniva~a "Vikiliksa" tokom wegovog zato~eni{tva, nakon {to
{irewe poverqivih informacija", u posao novinara koji prate nacionalnu bezbednost.
Otkri}a koja je "Vikiliks" objavio o ratovima u Iraku i Avganistanu 2010. godine, a do kojih su do{li uz pomo} analiti~arke vojne obave{tajne slu`be ^elsi Mening, iznela su na videlo kako je ameri~ka vojska kr{ila qudska prava. Objavili su ih "Gardijan" i druge novinske organizacije uz obrazlo`ewe da postoji jak javni interes da se te tajne iznesu na videlo.
Kada je stupila na du`nost 2021. godine, Bajdenova administracija je imala opciju da odustane od optu`bi protiv Asan`a. Na kraju krajeva, ministarstvo pravde pod Barakom Obamom odlu~ilo je da ga ne goni zbog zabrinutosti kakve bi posledice to imalo po "slobodno" novinarstvo. Ameri~ki tu`ioci pod Bajdenom su ipak odlu~ili da nastave sa optu`bama i zahtevali su izru~ewe Asan`a iz Velike Britanije. Imali su opciju da sklope sporazum o priznawu krivice na osnovu drugih
se pridru`ila 2011. godine da bi spre~ila wegovo izru~ewe [vedskoj zbog optu`bi za seksualni napad, koje su kasnije odba~ene.
Wihova profesionalna veza prerasla je u li~nu i do 2015. godine zapo~eli su romanti~nu vezu dok je Xulijan bio u egzilu u ambasadi Ekvadora u Londonu. "Vikiliks" je saop{tio da je Asan` napustio britanski zatvor i odleteo iz Velike Britanije, nakon {to su tu`ioci u SAD izjavili da bi on trebalo ove sedmice da prizna krivicu za kr{ewe ameri~kog zakona o {pijuna`i u sporazumu koji bi mogao da mu omogu}i da se vrati ku}i u Australiju.
Ameri~ki tu`ioci naveli su u sudskim dokumentima da je Asan` pristao da prizna krivicu po jednoj ta~ki optu`nice za zaveru radi pribavqawa i obelodawivawa poverqivih dokumenata ameri~ke nacionalne odbrane, prema podnescima ameri~kog Okru`nog suda za Severna Marijanska ostrva, preneo je Rojters.
optu`bi, kao {to je pogre{no rukovawa poverqivim dokumentima, ili za hakersku zaveru, {to ne bi imalo iste posledice po novinarstvo. Po svemu sude}i, pi{e "Gardijan", Bajden nije ni `eleo da Asan` bude doveden u SAD. Asan`ovo izru~ewe bilo bi {tetno za wegovu predsedni~ku kampawu. Bajden je u aprilu rekao da razmatra zahtev Australije da odustane od tu`be, ali je wegovo ministarstvo pravde ostalo pri svom stavu i insistirawu na kori{}ewu optu`bi iz Zakona o {pijuna`i.
"Sporazum o priznawu krivice bi izbegao najgori scenario za slobodu {tampe, ali ovaj sporazum predvi|a da Asan` odslu`i pet godina zatvora zbog aktivnosti kojima se novinari svakodnevno bave", rekao je Xamil Xafer, izvr{ni direktor Instituta za prvi amandman Univerziteta Kolumbija.
"To }e baciti dugu senku na najva`nije vrste novinarstva, ne samo u ovoj zemqi ve} i {irom sveta", zakqu~io je on.
Isti~e rok koji je hakerska grupa "Lokbit" dala ameri~kim Federalnim rezervama za otkup 33 terabajta dr`avnih podataka.
Iako ni napad, ni otkup nisu zvani~no potvr|eni, ameri~ki mediji prenose da je grupa povezana sa Rusijom, {to }e dodatno zategnuti ve} napete odnose Va{ingtona i Moskve.
Krajem pro{le sedmice Bajdenova administracija je zabranila upotrebu antivirusnog softvera "Kasperski" i 12 zvani~nika kompanije stavila na crnu listu.
Tako|e, ministarstvo finansija je po~etkom maja optu`ilo Dimitrija Jurevi~a Horo{eva da je "mozak" "Lokbita", navodne ruske grupe koja stoji iza napada na me|unarodne organizacije i dr`avne institucije.
Savetnik za bezbednost i kolumnista "Si-Ci medija" Morgan Rajt tvrdi da je napad na Fed "u skladu sa drugim ruskim napadima" koji su naj~e{}e odgovor na akcije Zapada.
"Trideset i tri terabajta so~nih bankarskih informacija koje sadr`e bankarske tajne Amerikanaca. Boqe da unajmite drugog pregovara~a u roku od 48 sati i otpustite ovog klini~kog idiota koji vrednuje bankovnu tajnu Amerikanaca na 50.000 dolara", objavio je "Lokbit" na svojoj stranici na dark vebu.
Ironi~no je da hakovawe Feda zapravo nije nezamislivo. Pre vi{e od osam godina, list "Gardijan" preneo je da je centralna banka SAD bila hakovana vi{e od 50 puta za pet godina.
Za te napade u periodu od 2011. do 2015. glavni krivci su Amerikancima bili Kina i Iran.
Koliko je sama agencija koja treba da se bori protiv hakera rawiva pokazuje i vest iz marta ove godine kada se saznalo da je napadnuta Ameri~ka agencija za sajber bezbednost i infrastrukturu, zbog ~ega su morali da iskqu~e dva kompjuterska sistema.
Jedan od tih sistema omogu}avao je zvani~nicima federalnog, dr`avnog i lokalnog nivoa da razmewuju izve{taje o bezbednosnim rizicima i tajne procene hemijskih postrojewa u zemqi, preneo je tada Si-En-En.
Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!
Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.
Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.
02 8781 1950
www. beoexport .com.au
• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!
• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.
• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.
• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*
• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.
• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.
02 8781 1960
www.beotravel.com
*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU
Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia
U sedi{tu auto kompanije BID u [en`enu, osniva~ Vang ^uanfu sa svojom armijom in`ewera radi na vi{e od 30.000 inovacija za elektri~na vozila.
Patenti spadaju me|u nevidqiva sredstva koja Vangovu kompaniju pretvaraju u najve}eg svetskog proizvo|a~a elektri~nih vozila.
Nakon {to su prodali tri miliona elektri~nih i hibridnih vozila 2023. i ostvarili prihod od 85 milijardi dolara, ove godine BID je na putu da pretekne "Teslu". A sada, Vang dodatno remeti kinesku industriju elektri~nih vozila sa automobilima koji ko{taju mawe od 10.000 dolara, donose}i pristupa~an transport masama – {to je nekada bio ciq Ilona Maska.
Uspeh Vangove dvodecenijske "opklade" na tehnologiju elektri~nih vozila podstakao je mnoge da
ga nazovu kineskim Ilonom Maskom. Ali za razliku od suosniva~a "Tesle", ~iji se poduhvati kre}u od elektri~nih vozila preko svemirskih putovawa i mo`danih implantata do bu{ewa tunela, {ef BID-a je bio daleko vi{e fokusiran.
Vang (58), koji je studirao hemiju metala baterija na kolexu, po~eo je da pravi baterije za mobilne telefone 1995. Neprestano je usavr{avao tehnologiju za ve}e automobilske baterije i privukao pa`wu i novac od predsednika "Berk{ir Hatveja" Vorena Bafeta. Kako je kompanija rasla, Vang ju je usmerio u komplementarne poslove kao {to su skladi{tewe baterija, poluprovodnici i solarna energija, ali je uvek radio na tome da cene ostanu niske, u skladu sa BID-ovim motom "Izgradi svoje snove".
Pored toga {to je inovator koji je rano uo~io izglede za proizvodwu baterija, Vang je poznat kao specijalista za upravqawe. On je video vertikalnu integraciju kao kqu~ za BID-ovu strategiju: ni`i tro{kovi koji su proiza{li iz kontrole wegovog lanca snabdevawa dali su mu izuzetnu prednost u odnosu na rivale. ^arli Manxer, pokojni potpredsednik "Berk{ir Hataveja", pozdravio je Vanga kao fanati~nog in`ewera i genija koji je spasao BID. Rekao je i da Vangova spremnost da razume koncepte i stvarno pravi stvari, prakti~no golim rukama, zna~i da je boqi od Maska. Bil Ruso iz konsultantske firme "Automobiliti" sa sedi{tem u [angaju ka`e da je Vang "za industriju elektri~nih vozila 21. veka ono {to je Henri Ford bio za automobilsku industriju 20. veka: oba preduzetnika su iskoristila vertikalnu integraciju i ekonomiju obima da demokratizuju mobilnost".
Nema~ki mediji: Postignut dogovor – Lajenova opet na ~elu EK, Kalasova mewa Boreqa?
Neposredno pre kqu~nog samita EU, {efovi dr`ava i vlada saglasili su se danas da nominuju Ursulu fon der Lajen za drugi mandat na mestu predsednice Evropske komisije, a slo`ili su se i oko kadrovskih re{ewa za jo{ dve vode}e pozicije, prenose nema~ki mediji, pozivaju}i se na svoja saznawa. Ovu odluku jo{ treba da potvrde lideri EU, kao i Evropski parlament. Ako se EP slo`i sa predlozima 27 {efova dr`ava i vlada, Fon der Lajenova }e biti predsednica EK jo{ pet godina, biv{i {ef portugalske vlade Antonio Ko{ta bi}e predsednik Saveta, premijerka Estonije Kaja Kalas posta}e nova visoka predstavnica EU za spoqne poslove i bezbednosnu politiku, funkcija koju je dosad obavqao @ozep Boreq, potvr|eno je za "Blid" iz krugova koji su bliski pregovara~ima. Dogovor su postigli pregovara~i Evropske narodne partije (EPP), socijaldemokrata i liberala, pi{e nema~ki FAZ. Dogovor su sklopili pregovara~i – gr~ki premijer Kirijakos Micotakis i poqski premijer Donald Tusk ispred EPP, nema~ki kancelar Olaf [olc (SPD) i {panski premijer Pedro San~ez, kao predstavnici socijaldemokrata, kao i francuski predsednik Emanuel Makron i holandski premijer Mark Rute za liberale.
Predlog Trampovih saradnika, ako bude prihva}en, ozna~io bi dramati~nu promenu u stavu SAD o ratu i suo~io bi se sa protivqewem evropskih saveznika, pa i unutar Trampove Republikanske partije
Ukoliko na predstoje}im ameri~kim izborima trijumfuje Donald Tramp, Ukrajina bi ameri~ko oru`je mogla da dobija samo pod uslovom da zapo~ne mirovne pregovore sa Rusijom.
Trampovi savetnici za nacionalnu bezbednost Kit Kelog i Fred Flic osmislili su, naime, plan za okon~awe sukoba u Ukrajini, na koji je Tramp, kako ka`u, "pozitivno odgovorio", a osim {to bi kijevske vlasti uslovili da sednu za pregovara~ki sto sa Rusima, SAD bi na ovaj na~in i Moskvu upozorile da bi svako odbijawe pregovora rezultiralo pove}anim naoru`avawem Ukrajine.
Prema planu koji su izradili Kelog i Flic, koji su slu`ili kao {efovi u Trampovom Savetu za nacionalnu bezbednost, prekid vatre bio bi uspostavqen na trenutnim linijama fronta.
"Ne tvrdim da se potpuno slo`io sa tim ili se slagao sa svakom re~ju, ali bilo nam je drago {to smo dobili povratne informacije", rekao je Kelog, a prenosi "Euraktiv".
Predlog Trampovih saradnika, ako bude prihva}en, ozna~io bi dramati~nu promenu u stavu SAD o ratu i suo~io bi se sa protivqewem evropskih saveznika, pa i unutar Trampove Republikanske partije, ocewuje briselski portal.
Kqu~ni elementi plana izneseni su u javno dostupnom istra`iva~kom radu, koji je objavio "Amerika first polisi institut", istra`iva~ki centar naklowen Trampu, a u kojem Kelog i Flic imaju vode}e pozicije.
Kelog je rekao da bi, ako Tramp dobije izbore, kqu~ni zadatak bilo dovo|ewe Rusije i Ukrajine za pregovara~ki sto. "Mi ka`emo Ukrajincima: 'Morate da do|ete za sto, a ako ne do|ete, podr{ka
Raketni napad ukrajinskih snaga na pla`u u Sevastopoqu na Krimu u nedequ u kome je poginulo ~etvoro qudi, ukqu~uju}i dvoje dece, dok je jo{ oko 150 qudi povre|eno omogu}ile su Sjediwene Dr`ave, ka`u u Moskvi i obe}avaju da to ne}e pro}i bez odgovora.
Ambasadorki SAD u Moskvi Lin Trejsi uru~en je demar{ povodom raketnog napada Ukrajine uz napomenu da Rusija za taj napad podjednako krivi i Va{ington i Kijev, saop{tilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova. „Ovakve akcije Va{ingtona ne}e ostati bez odgovora”, navodi ministarstvo. U saop{tewu se navodi da je demar{ uru~en ambasadorki SAD u ruskom ministarstvu inostranih poslova, prenela je agencija RIA Novosti.
Rusko Ministarstvo odbrane saop{tilo je da Ukrajina koristi rakete ATACMS koje su isporu~ile SAD i tvrdi da su ih programirali ameri~ki stru~waci. Portparol Kremqa Dmitrij Peskov nazvao je napad „varvarskim” i optu`io SAD za „ubijawe ruske dece” i dodao: „Vreme }e pokazati {ta }e to biti.”
On je podsetio na re~i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je nedavno obe}ao da }e ciqati zemqe koje isporu~uju oru`je Ukrajini.
Moskva je saop{tila da su smrt i povrede qudi u nedequ uzrokovani ostacima raketa koji su padali nakon {to je wena protivvazdu{na odbrana na Krimu presrela pet projektila napuwenih kasetnim bojevim glavama koje su lansirale ukrajinske snage. Na snimcima ruske dr`avne televizije prikazan je haos na pla`i u oblasti U~kujevke, dok su qudi be`ali od ostataka raketa koji su padali, a neki povre|eni su odneti na le`aqkama.
Rusko Ministarstvo odbrane saop{tilo je u nedequ da sve rakete ATACMS programiraju ameri~ki specijalisti i da ih vode ameri~ki sateliti. SAD isporu~uju rakete ATACMS Ukrajini vi{e od godinu dana. Sistem omogu}ava ukrajinskim snagama da ga|aju ciqeve udaqene i do 300 kilometara.
Moskva je vi{e puta pretila da }e ga|ati zemqe koje isporu~uju oru`je Ukrajini za napad na rusku teritoriju tvrde}i da su to legitimni vojni ciqevi.
„Mi veoma dobro vidimo ko stoji iza ovoga”, rekao je Peskov novinarima ju~e.
„Gospodin Putin je upravo pro{le nedeqe govorio o tome ko ciqa ove apsolutno tehnolo{ki slo`ene rakete na mete, ko obezbe|uje ova lansirawa. To nisu Ukrajinci”, rekao je portparol Kremqa.
Ranije ovog meseca Putin je ponovio pretwu tokom sastanka sa me|unarodnim novinskim agencijama.„Ako neko misli da je mogu}e isporu~iti takvo oru`je u ratnu zonu za napad na na{u teritoriju i stvarati nam probleme, za{to nemamo pravo da snabdevamo oru`jem iste klase regione sveta gde }e biti udara, na osetqivim objektima tih (zapadnih) zemaqa?”, rekao je predsednik Ruske Federacije. Ukrajinski zvani~nici su nakon napada rekli da je Krim legitimna meta. Mihail Podoqak, pomo}nik predsednika Vladimira Zelenskog, rekao je da je poluostrvo u stvari „veliki vojni kamp” na kome se nalaze „stotine direktnih vojnih ciqeva, koje Rusi cini~no poku{avaju da sakriju i prikriju od sopstvenih civila”.
Sjediwenih Dr`ava }e prestati'. A vi ka`ete Putinu: 'Morate da do|ete za sto, ina~e, u suprotnom }emo Ukrajincima dati sve {to im treba da vas ubiju na terenu'", ka`e ovaj stru~wak za bezbednost. Prema wihovom planu, na~in da Amerika nagovori Moskvu da u|e u pregovore jeste i obe}awe da }e ~lanstvo Ukrajine u NATO-u biti odlo`eno na du`i period. Flic dodaje i da prema ovoj strategiji, Ukrajina ne mora formalno da ustupi teritoriju Rusiji, iako je, priznaje, malo verovatno da }e Kijev u bliskoj budu}nosti povratiti kontrolu nad tim prostorom.
"Na{a briga je da je ovo postao rat na iscrpqivawe u kome }e stradati ~itava generacija mladi}a", rekao je on.
Dodao je i da bi trajni mir u Ukrajini zahtevao dodatne bezbednosne garancije za Ukrajinu, kao i da bi "naoru`avawe Ukrajine do zuba" verovatno bilo kqu~ni element toga.
"Predsednik Tramp je vi{e puta izjavio da }e glavni prioritet u wegovom drugom mandatu biti brzo pregovarawe o okon~awu rata izme|u Rusije i Ukrajine. Rat izme|u Rusije i Ukrajine se nikada ne bi dogodio da je predsednik Donald Tramp", rekao je Trampov portparol Stiveng ^eung.
Broj `rtava teroristi~kih napada u Dagestanu porastao je na 21, soap{tilo je regionalno Ministarstvo zdravqa.
„Lekari se bore za `ivote `rtava teroristi~kog napada u Maha~kali i Derbentu. Danas je, na`alost, broj `rtava porastao na 21, ukqu~uju}i policajce i civile”, navodi se u saop{tewu.
U nedequ je izvedeno vi{e napada na sinagogu i crkvu u Derbentu, kao i na pravoslavnu crkvu i dve policijske stanice u Maha~kali.
U ovim gradovima uveden je re`im protivteroristi~ke operacije, saop{tile su dagestanske vlasti.
Snage bezbednosti ubile su pet militanata ume{anih u ove teroristi~ke napade i wihov identitet je utvr|en, javqa Tawug. Trojica likvidiranih identifikovana su kao sinovi i ne}aci {efa Sergokalinskog okruga republike.
U Dagestanu su 24, 25. i 26. jun progla{eni danima `alosti.
Britanski premijer Ri{i Sunak priznao je da je postao premijer zbog gre{ke, {to se verovatno odnosi na katastrofalan mandat wegove prethodnice Liz Tras. "Ja izuzetno ose}am frustracije qudi. Kqu~na (stvar) ovih izbora je budu}nost", rekao je on novinaru lista "San", preneo je Skaj wuz.
On je kazao da }e torijevci smawiti poreze dok }e ih laburisti~ka vlada pove}ati, {to je lider opozicionih laburista Kir Starmer dosledno negirao. Sunak je rekao da se ne sla`e sa sugestijom novinara "Sana" da nakon vi{e od decenije torijevskog rukovo|ewa, zemqa nije ostvarila napredak.
Britanski premijer je naglasio da je posebno ponosan na vladina ostvarewa u obrazovawu, rekav{i da su standardi u {kolama porasli.
Srbija nije uspela da iskoristi ne{to {to je prirodno stawe, da siroma{ne zemqe br`e napreduju u odnosu na razvijene. To su iskoristile Ma|arska, Slova~ka i ^e{ka. Te dr`ave centralne Evrope su startovale sa tre}inom dohotka po glavi stanovnika, pa su sad pre{le skoro na dve tre}ine, za Insajder intervju pri~a Miodrag Zec, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta.
"U Srbiji se imamo jednu manipulaciju, da se dru{tveni proizvod iskazuje u dinarima, a dug u evrima. I sada imamo precewenost nacionalne valute, koja stvara jednu iluziju da smo mnogo boqi i stabilniji nego {to u stvarnosti jesmo. To se radi smisleno i namerno, a stra{no dobra propaganda to pokriva. Zato nama obe}avaju toliko i toliko evra, a ne toliko i toliko benzina, mesa i {pageta“, ka`e profesor Zec.
Prema wegovim re~ima, sada imamo situaciju da op{ta stopa inflacije ~esto najvi{e poga|a najni`e slojeve i one koji imaju korpu dobara gde je inflacija najve}a, a to su prehrambeni proizvodi.
"To je najsiroma{niji sloj, na wega se to odnosi. U Srbiji se de{ava ne{to {to se znalo da }e se desiti, ali qudi nisu o~ekivali. U svim reformama i tranzicijama, qudi su o~ekivali da se izjedna~e plate, a da cene ostanu razli~ite, kao {to je bilo u komunizmu. Sad su se izjedna~ile cene, a plate su razli~ite i plate ne konvergiraju, ve} divergiraju“, navodi sagovornik Insajdera. Kao primer, profesor Zec navodi espreso: U Beogradu i u Minhenu isto ko{ta, ali plate divergiraju i kad se pogleda op{ta slika Srbije, ona se ne pribli`ava proseku, ve} se udaqava od proseka dr`ava centralne Evrope.
"Fenomen inflacije je fenomen jednog skrivenog poreza, koji pla}aju svi gra|ani, a zavisno od toga koju robu kupuje{ i gde se cene iskazuju. Porez nije isti za sve. Mi smo jedna od zemaqa koja je pro`ivela najve}u hiperinflaciju u svetu, uz Ma|arsku. To je ona iz devedesetih. Vrlo je te{ko obi~nom ~oveku da prepozna neke fenomene. Nas preko medija zasipaju masom brojeva, u koje obi~an ~ovek te{ko mo`e da se sna|e. To je kao kad do|ete doktoru, pa dobijete analizu krvi, mokra}e, a u izve{taju dobijemo hiqadu brojki. Bez desne kolone obja{wewa vrednosti, ne biste se sna{li da li je {est ili sedam dobar {e}er“, navodi Zec.. Na pitawe da objasni feno-
men, da je u Srbiji je kilogram ~varaka 20 evra, a u Crnoj Gori kilogram pr{uta 17 evra. "Nedavno sam bio u Kotoru. I isto me to pitaju. Dakle, jeftiniji proizvodi, kod siroma{nog naroda relativno poskupquju. Neko ne mo`e sti}i do pr{uta nikada, stigne do ~varaka i prosto da neki proizvodi poskupquju za one sa ni`im dohotkom. E, onda oni imaju eksploziju rasta. Pa kad narod postane siroma{niji, hleb poskupquje i pove}ava se potro{wa hleba“, ka`e Zec. U ovom slu~aju imamo paradoks - trebalo bi, ako cene nekog pro-
je u Srbiji slomqen sistem vrednosti.
"Kad propadne jedna klasa koja `ivi od svoga znawa, a to je takozvana sredwa klasa, propada i dr`ava. Sredwa klasa `ivi od znawa, od ume{nosti, od obrazovawa. Ona rapidno propada u celoj Evropi, a kod nas skoro da i nestaje. Sada, svako ko je stvarno zavr{io neku {kolu, ko je stvarno ne{to u~io, ko je stvarno neki in`ewer, neki lekar, pita se {ta }e mu znawe. Majstor koji stavqa plo~ice, vi{e zara|uje nego hirurg, pod uslovom da ne uzima "kovertu“, obja{wava Zec.
izvoda rastu, da wegova tra`wa pada.
"To je ekonomsko na~elo. Me|utim, u tom paradoksu, kod siroma{nog stanovni{tva, kad neki bazi~ni proizvod poskupquje, onda ja pla}am sve ve}u i ve}u cenu za proizvod koji je na najni`oj lestvici, a to je ~varak“, obja{wava Zec.
Profesor Zec se osvrnuo kako
Prema wegovim re~ima, sada je postalo normalno prepisivati, normalno la`irati.
"[ta ti mo`e{ da o~ekuje{? Ti ne mo`e{ da o~ekuje{ da se oni koji jo{ veruju u sistem vrednosti, poku{ati da ostanu. Nama su roditeqi svima govorili, samo ti u~i, zavr{avaj {kole, bi}e{ nagra|en, ima}e{ dobar posao, ima}e{ dobre prihode, uspeh
QUBAV IZME\U KINE I SRBIJE BILA BI KAO
QUBAV IZME\U SLONA I MI[A
Odnosi Srbije i Kine opisuju se kao „~eli~no prijateqstvo“, a jedne srpske novine su kineskom predsedniku Si \inpingu po`elele dobrodo{licu na kineskom jeziku. Profesor Filozofskog fakulteta u penziji i ekonomista Miodrag Zec napomiwe da je Kina ozbiqna dr`ava i da tu postoje interesi, a da je o qubavi izme|u dve dr`ave nemogu}e, ~ak i nepristojno pri~ati. Qubav izme|u Kine i Srbije bila bi kao qubav izme|u slona i mi{a, slikovito obja{wava profesor Zec i dodaje da to postoji samo u stripovima. A kako mi{ mo`e da zavr{i u takvoj qubavi –zavr{i}e kako jedino zavr{iti mo`e i mora, dodaje Zec. „Mi smo narod koji se lako zaqubqujemo, pa se lako razo~aravamo. Mi smo podigli spomenik zahvalnosti Francuskoj. E sad smo odjednom u sukobu sa Francuzima. Stalno tra`imo neku qubav na daqinu. Kina je va`na dr`ava, tu spora nema. Sve dr`ave, naro~ito velike, po{tuju samo svoje interese. Odakle to da dr`ava voli dr`avu, ili da dr`ava voli jedan narod, ali to prolazi“, rekao je Zec.
}e do}i. Va`no je znawe. Ali sada nije tako, navodi Zec.
Profesor Miodrag Zec govorio je i o problemima Elektroprivrede Srbije i tom prilikom je istakao kako je „kqu~no pitawe kako se upravqa javnim novcem i da li se mo`e spre~iti korupcija“.
Zec navodi da u Srbiji postoji dovoqno kompetentnih qudi sa znawem iz ove oblasti koji bi mogli upravqati EPS-om, me|utim oni, kako je rekao, nemaju pristup upravqawu, jer se na tim mestima nalaze politi~ki podobni kadrovi bez znawa o upravqawu tako slo`enim sistemom.
Kao dodatni problem navodi svest gra|ana.
Prema wegovim re~ima, u biv{oj Jugoslaviji, koja je bila velika dr`ava, tra`ili su se kompetentni.
"Nekako je kroz sistem obrazovawa, iz narodnog tela, izvu~eni su talenti i wima je data {ansa da budu lekari, da budu in`eweri, da projektuju brane, da u~e. Sada to vi{e nije slu~aj. I sada ulazimo u jednu globalnu podelu rada, koja }e i druge narode vrlo te{ko ko{tati“, navodi profesor Zec.
Prema re~ima profesora Miodraga Zeca, kqu~no pitawe jednog naroda, da li on kao vrhovnu vrednost ima gra|anina, ili ima podanika.
"Na`alost, na{a istorija je dugo trajala i podani~ki mentalitet se ustalio. Posle 50 godina komunizma, qudi ka`u boqe je biti drug, drugarica i podanik nego gra|anin. Gra|anin je taj koji pita, koji protestuje, koji zahteva, a podanik je taj koji kli~e i koji glasa. To je jedan narativ koji se dugo gajio i odoma}io. U Srbiji se sada napravio sistem u kome je udobno biti podanik“, zakqu~uje profesor Zec.
„Gra|ani su spremni da reaguju tek kada ih udari{ po xepu, ali dru{tvo bi trebalo da reaguje zbog pitawa za{to je EPS izgubio milijarde zbog qudskih gre{aka“, rekao je Zec.
Zec postavqa pitawe kako je tako lako „u{etati“ u softver pla}en milijardama, aludiraju}i na nedavni hakerski napad u tom javnom preduze}u.
„Nama se svakodnevno saop{tava da je dr`ava bogata, kako dr`ava ima novca. To je neki zajedni~ki kazan koji neko puni imaginarno tako nam se saop{tava, dr`ava ima, dr`ava }e dati. Dr`ava ni{ta ne proizvodi dr`ava samo raspodequje“, kazao je Zec.
Navodi kako pove}awe i visoke plate u EPS-u nisu re{ewe sve dok postoji korupcija, „vi mo`ete imati platu deset hiqada evra, a ukrasti milion“.
Bo{wa~kim politi~arima je zasmetlo {to }e Narodna skup{tina na sednici 2. jula, nakon 17 godina vratiti u upotrebu u Srpskoj grb Nemawi}a i himnu "Bo`e pravde".
Ova inicijativa je do{la kao deo De-
bo{wa~kog naroda isti~e da izmene zakona o simbolima ne zna~e vra}awe u upotrebu himne "Bo`e pravde" i grba Nemawi}a kao simbola Srpske.
- Mogu se isticati simboli i zastave i himne drugih dr`ava sa kojima konstitutivni narodi imaju zajedni~ko kulturno-istorijsko nasle|e. Zna~i, ako bo{wa~ki narod iz Srpske ima zajedni~ko nasle|e sa Turskom zna~i li to izvo|ewe turske himne i isticawe zastave - poru~io je Duratovi}.
klaracije sa Svesrpskog sabora. Na dnevnom redu sednice ve} je stavqen Nacrt zakon o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne Srpske, a bo{wa~ki poslanici u NS RS ve} najavquju i stavqawe veta na ovaj zakon i borbu sve do Ustavnog suda BiH.
Ukoliko do|e do usvajawa ovog zakona, reagova}e Klub Bo{waka u Ve}u naroda RS, potvrdio je bo{wa~ki delegat u Ve}u naroda Adil Osmanovi}. On ka`e da ukoliko NSRS usvoji pomenuti zakon, Klub Bo{waka }e odmah pokrenuti pitawe vitalnog nacionalnog interesa.
- Daqa procedura je sednica Ve}a naroda RS, pa Zajedni~ka Komisija sastavqena od poslanika NSRS i delegata VN, pa onda Ustavni Sud RS. Ako sve to pro|e, onda idemo pred Ustavni sud BiHisti~e Omanovi}.
Potredsednik NS RS iz reda
U upotrebi
Grb Nemawi}a i himna "Bo`e pravde" u Republici Srpskoj su u upotrebi bili do 2007. godine, kada ih je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Nakon toga Republika Srpska je usvojila novu himnu "Moja Republika", a grb Nemawi}a je zamewen amblemom.
Proboj koridora i spajawe Republike Srpske i Srbije u junu mesecu 1992. godine bio je veli~anstvena bitka Vojske Republike Srpske i pobeda `ivota srpskog naroda na tom prostoru.
Ovo je poru~eno sa Duge Wive kod Modri~e, gde su obele`ene 32 godine od proboja "Koridora `ivota". Obele`avawu su prisustvovali predsednik RS Milorad Dodik, predsednik Vlade RS Radovan Vi{kovi}, ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite Srpske Danijel Egi}, ministar pravde Milo{ Bukejlovi}, srpski predstavnici u zajedi~kim organima.
Iz Srpske odgovaraju da se grb Nemawi}a i himna "Bo`e pravde" vra}aju u Srpsku svi|alo se to wima ili ne.
Predsednik NS RS Nenad Stevandi} ka`e da dono{ewem zakona o dopuni Zakona o upotrebi zastave, grba i himne Srpske ne}e nestati amblem RS i himna "Moja Republika", ali }e u upotrebi biti i grb Nemawi} a i himna "Bo`e pravde". Stevandi} je istakao da }e tim zakonskim aktom biti dozvoqeno da grbovi budu u upotrebi u svim institucijama i ministarstvima u Vladi RS, parlamentu Srpske, kancelarijama, op{tinama i da se himna "Bo`e pravde" izvodi na svim manifestacijama.
- Republika Srpska se ne odri~e ni~ega {to je stvorila, jer su grb i amblem Srpske na{a istorija, a "Moja Republika" lepa pesma. Vra}amo svoje tradicionalne vrednosti. Na{li smo na~in da nam to ne mogu da ospore sudovi. To je bila te`wa na{eg naroda od 2007. od dana ukidawa, i na{li smo na~in da na{em narodu vratimo ono {to mu pripada - dodao je Stevandi}.
Odgovaraju}i na pitawe da li je mogu} e da Ustavni sud BiH ospori ovaj zakon, Stevandi} je rekao da je to nemogu}e, jer Srpska nije ukinula i stavila nove simbole, ve} je na osnovu Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama Srpske sa Srbijom dozvolili wihovu upotrebu.
- Ovo je mudro re{ewe koje je na najboqi na~in zadovoqilo interese svih gra|ana RS, a ne vre|a nikoga - zakqu~io je Stevandi}.
Dom za negu starih lica
Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?
Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.
Usluge koje nudimo
Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege
i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:
l Socijalna podr{ka i dru`ewe
l Pomo} u ku}i
l Li~na nega
l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.
l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i
l Ko{ewe trave i vrtlarstvo
l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe
Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.
[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?
Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.
Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au
Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.
Prose~na neto-plata u Republici Srpskoj u maju iznosila je 1.403 konvertabilnih maraka (KM), ili oko 718 evra, i u odnosu na isti mesec pro{le godine nominalno je ve}a za 9,6 odsto, a realno za 7,1 odsto, saop{teno je iz Republi~kog zavoda za statistiku (RZS). Prose~na neto-plata u maju nominalno je ve}a za 0,2 odsto u odnosu na april, a realno za 0,4 odsto, preneo je RTRS. Prose~na mese~na bruto-plata u RS iznosila je 2.146 KM. Posmatrano po oblastima, u maju je najvi{a prose~na neto-plata ispla}ena u delatnostima finansija i osigurawa i iznosila je 1.833 KM, a najni`a u podru~ju gra|evinarstva - 1.105 KM.
Dodik je u obra}awu istakao da se danas slavi velika pobeda srpskog narode. - Da nije bilo te pobede, pitawe je kako bi izgledala Republika Srpska - rekao je Dodik. On je rekao da je to bila i voj-
na pobeda, kao i da je tada povezan srpski narod zapadnog dela RS sa isto~nim, a spojen je i sa maticom Srbijom. Mnogi istori~ari }e tek pisati o velikoj srpskoj pobedi, odnosno proboju Koridora kroz Po-
Nominalni rast neto-plate u maju u odnosu na isti mesec pro{le godine zabele`en je u 18 od 19 podru~ja.
savinu na Vidovdan 1992, u kojem je poginulo 855 boraca Vojske Republike Srpske i 14 pripadnika MUP Srpske - rekao je predsednik RS.
- Pisa}e mnogi o ovoj pobedi, da se ova vojna operacija nije ovako osmislila, pitawe je kako bi danas izgledala Srpska - navodi Dodik. Republika Srpska nije inat, dodaje Dodik, te naglasio da je Srpska pravoslavna crkva sa~uvala identitet srpskog naroda. - Srpska je od 1992. do sada pre`ivela jedan veoma te`ak i izazovan period - rekao je Dodik. On je podsetio da je regularna hrvatska vojska mogla da u|e
POVOD ZA PROBOJ SMRT 12 BEBA
Vojna operacija "Koridor 92" trajala je od 14. do 28. juna na podru~ju Posavine i omogu} ila je spajawe zapadnih delova Srpske i Republike Srpske Krajine sa ostatkom Srpske i Srbijom. Direktan povod za akciju "Koridor `ivota" bila je smrt 12 beba u bawalu~kom porodili{tu zbog nedostatka kiseonika.
te 1992. godine sa oru`jem na ove prostore, ali da Srbi od Srbije nisu mogli da dobiju elementarne stvari, kao {to su hrana i lekovi.
U Ulciwu u Crnog Gori otvara se prva pla`a za sve `ene muslimanske veroispovesti koje nose hixab. Ova pla`a bi}e zatvorenog tipa, a svima drugima bi}e zabrawen pristup.
Poznato je da su u Ulciwu muslimani ve}inska populacija stanovni{tva. Prema podacima popisa iz 2011. godine, oko 73% od ukupne populacije, izjasnili su se kao muslimani.
Ina~e, hixab je tradicionalna islamska ode}a koja pokriva kosu, vrat i ramena `ena. dok lice mo`e biti otkriveno. Koje }e se `ene odlu~iti na no{ewe hixaba zavisi od razli~itih faktora: regijskih uverewa, kulturolo{kih normi i zakona odre|ene zemqe. Na primer, u islamu, hixab je obaveza za sve `ene nakon puberteta, dok ga mnoge `ene nose kao izraz svoje vere.
U nekim muslimanskim zajednicama, no{ewe hixaba je deo kulturne tradicije i dru{tvenih normi, dok u nekim zemqama postoje i zakoni koji zahtevaju no{ewe hixaba u javnosti.
Imovina biv{eg predsednika dr`ave Mila \ukanovi}a u Nik{i}u, za koju je pro{le godine nalo`eno ru{ewe, ipak ne}e biti u potpunosti uklowena. Naime, Ministarstvo prostornog planirawa, urbanizma i odr`ivog razvoja potvrdilo je deo re{ewa inspektora, pa je za ru{ewe umesto dva, predvi|en jedan objekat. Nakon {to su pro{le godine \ukanovi}i podneli `albu na odluku nadle`ne inspekcije da se dva objekta u nasequ Ko~ani u Nik{i}u moraju ru{iti, resorno ministarstvo novim re{ewem poni{tilo je deo odluke, a deo potvrdio.
Novim re{ewem \ukanovi}ima nalo`eno da poru{e objekat od 170 kvadrata, dok je re{ewe o ru{ewu drugog objekta od 89 kvadrata, poni{teno, a predmet vra}en prvostepenom organu na postupak i odlu~ivawe.
U obrazlo`ewu odluke, pored ostalog, stoji da je inspektor koji je donosio re{ewe o ru{ewu, pravilno doneo odluku u vezi sa objektom od 170 kvadrata, jer za taj objekat "ne postoji zahtev za legalizaciju, niti re{ewe o prekidu postupka legalizacije".
- Nema smetwi za izvr{ewe predmetnog re{ewa u tom delupi{e u dokumentu.
U delu koji se odnosi na drugi objekat, stoji da je "prvostepeni organ pogre{no i nepotpuno utvrdio ~iweni~no stawe, jer je u postupku pred drugostepenim organom ovog ministarstva utvr|eno da postoji zahtev za legalizaciju".
]irilica i latinica su pred Ustavom Crne Gore ravnopravna pisma ali se do sada ovo ignorisalo u smisli da je }irilica bila potpuno izba~ena iz slu`bene upotrebe. Potez crnogorskog ministra policije vra}a nadu da }e }irilica u Crnoj Gori dobiti svoje zaslu`eno mesto, ka`e politi~ki analiti~ar Vladimir Dobrosavqevi}.
Odluka crnogorskog ministra unutra{wih poslova Danila [arnovi}a da natpisi na vozilima MUP-a ubudu}e budu ispisana sa jedne }irili~nim pismom a sa druge latinicom, ponovo je pokrenula pitawe upotrebe }irilice u Crnoj Gori. Vladimir Dobrosavqevi} politi~ki konsultant podse}a da su Ustavom Crne Gore }irilica i latinica izjedna~ene, ali da je vlast Mila \ukanovi}a potpuno to ignorisala poku{avaju}i da stvori neki novi identitet.
„Ovo je dobra vest i nada da }e se ubudu}e ispo{tovati Ustav, {to }e omogu} iti onima koji to `ele da koriste i pismo koje smatraju mati~nim i na li~nim dokumentima. Do sada to nije bila praksa jer se }irilica minimalno koristila u slu`benoj upotrebi,“ ka`e Dobrosavqevi}.
Da bi se ostvarilo obe}awe {efa vlade, mora}e da se izmeni Zakon o dr`avqanstvu i da se sprovedu izmene Ustava Crne Gore
Pitawe dvojnog dr`avqanstva u Crnoj Gori ponovo je aktuelizovano najavom predsednika crnogorske vlade Milojka Spaji}a da je spreman da to vi{edecenijsko nere{eno pitawe napokon pozitivno re{i. Ukoliko se ostvari to obe}awe, nosioci prava dvojnog dr`avqanstva sa~eka}e deset godina na bi ra~ko pravo. Veruje se da }e odobrewe za dvoj no dr`avqanstvo smawiti tenzije izme|u vlasti i nekoliko desetina hiqada gra|ana koji ne uspeva ju da ga dobiju i pored ~iwenice da ispuwavaju sve uslove da nesmetano budu dr`avqani i Crne Gore i Srbije.
Da bi se realizovalo obe}awe premijera o dvojnom dr`avqanstvu, mora}e da se izmeni Zakon o dr`avqanstvu, a pre toga i da se sprovedu izmene Ustava Crne Gore. Ova dva uslova, prema saop{tewu kabineta premijera, neophodno je ispuniti kako bi se otklonile nejasno}e u vezi sa pravnim okvirom kojim se `eli urediti pitawe dr`avqanstva u Crnoj Gori na nov na~in, odnosno da dr`avqanstvo Crne Gore nije smetwa i za dr`avqanstvo Republike Srbije i obrnuto.
Spaji} je saop{tio da }e svi koji steknu i dr`avqanstvo Crne Gore morati na bira~ko pravo da sa~ekaju deset godina i da }e se sa promenom zakona krenuti tek nakon {to se obezbede svi za{titni zakonski mehanizmi, ukqu~uju}i ustavne promene.
„Sama procedura mora do detaqa biti usagla{ena sa pravnim sistemom. Pritom, posebno vode}i ra~una o spre~avawu potencijalnih zloupotreba ovog mehanizma i za{tite interesa dr`ave Crne Gore” poruka je iz kabineta Spaji}a.
Dodaje se da je premijer poru~io i da se Crna Gora ne sme odricati svoje dece.
„Ko god dobije dr`avqanstvo kroz ovaj vid promene Zakona o dr`avqanstvu, deset godina }e morati da pla}a porez u Crnoj Gori i mora}e da ima prebivali{te i boravi{te ovde. Sramno je da se dr`ava odri~e svoje dece. Da se ja odreknem
svog deteta koje ima francusko dr`avqanstvo i koje nema pravo da ima crnogorsko ako se ne odrekne francuskog. Takvih je slu~ajeva u Crnoj Gori na stotine hiqada,” stav je premijera Spaji}a.
Dodaje se da dr`ava „mora voditi ra~una o svojoj dijaspori bez obzira gde se ona nalazila i da se u tom smislu mora ugledati na dr`ave koje su na najboqi na~in re{ile ovo pitawe”.
Premijer poru~uje i da „na{i qudi u Turskoj, Srbiji, Luksemburgu, Argentini, Americi, gde god da su, moraju imati isti tretman. Ti qudi bi imali paso{ Crne Gore i bili bi ponosni na svoju zemqu. Ti qudi i ne tra`e pravo glasa ve} minimum po{tovawa za wihov patriotizam”.
Pravni eksperti ka`u da bi bile neophodne korekcije ~lana 45 Ustava Crne Gore kojim je definisano „da pravo da bira i da bude biran ima dr`avqanin Crne Gore koji je navr{io 18 godina `ivota i ima najmawe dve godine prebivali{ta u Crnoj Gori.”
Za lidera Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kne`evi}a to je jedan od uslova za daqu podr{ku Spaji}evom kabinetu, koju je suspendovao krajem maja.
„Dvojno dr`avqanstvo se reguli{e kroz dono{ewe Uredbe Vlade za me|udr`avni sporazum, a onda se Zakon o dr`avqanstvu uskla|uje s tim sporazumom. Za to ne treba nikakav referendum, Ustav, niti bilo {ta”, rekao je Kne`evi} za „Politiku”.
Dobrosavqevi} ka`e i da Andrija Mandi}, predsednik Skup{tine Crne Gore, insistira da se u svim dokumentima koja izlaze iz wegovog kabineta koristi }irilica.
„Tako da ovo su sve mali koraci ali su jako va`ni da bi se ponovo na neki na~in uspostavila ravnopravnost izme|u }irilice i latinice, iako su zakonski ravnopravne. Ali ~iwenica je da do sada
u praksi bila latinica favorizovana i donekle privilegovana,“ ka`e on. Prema wegovim re~ima, do sada ako je neko hteo da li~ni dokument dobije na }irilici morao je to i da naglasi, umesto da dokument bude na oba pisma, kako bi trebalo.
„Nikome do sada nije ozbiqno bilo stalo da odr`ava ravnopravnost dva pisma. Najva`nije je da je borba za identitetske
stvari u Crnoj Gori tek u zamahu. ^ekamo i naravno i rezultate popisa koji }e pokazati, prema svemu {to znamo, da natpolovi~na ve}ina stanovnika govori srpskim jezikom, {to }e dovesti do toga da se srpsko pismo i jezik, odnosno }irilica, koriste ravnopravno uz latinicu. Tu imamo i problem jo{ sa nekim identitetskim pitawima kao {to je pitawe srpske trobojke ~ije zna~ewe bi trebalo legalizovati kao narodne zastave. Ima tu jo{ ~itav niz stvari koje treba uraditi ali ovo su mali koraci koji nagove{tavaju neke dobre pomake,“ zakqu~uje Dobrosavqevi}. Predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi} najavio je da }e pokrenuti proceduru i tra`iti podr{ku u Skup{tini da se srpski jezik proglasi slu`benim jezikom, ukoliko rezultati popisa poka`u da najve}i broj gra|ana Crne Gore wim govori. Po ustavu iz 2007. godine, slu`beni jezik u Crnoj Gori naziva se „crnogorskim“ ali je popis stanovni{tva iz 2011. godine pokazao da 42 odsto gra|ana smatra da im je materwi jezik srpski, dok je za 37 procenata stanovnika materwi jezik „crnogorski“.
Pi{e:
Zoran Vla{kovi}
SVE^ANOSTI U GRA^ANICI
Tradicionalna manifestacija „Vidovdanske sve~anosti“, koju su u skoro jednomese~nom periodu obele`ile mnogobrojne aktivnosti u Gra~anici i {irom Kosova privode se kraju.
U okviru dodele Vidovdanskih godi{wih nagrada `iri je obrazlo`io je svoje odluke o Vidovdanskim nagradama za 2024. godinu. Nagrade za pisanu re~, „Zlatni krst kneza Lazara“ dodeqen je \or|u Sladoju, a `iri je naveo kako „Sladoje pokazuje da su kontinuiteti na{e kulture ne samo mogu}i nego i plodonosni u slu~ajevima kada smo wome istinski pro`eti“.
„Gra~ani~ka poveqa“ je dodeqena prozaisti Mirku Demi}u (1964) iz Kragujevca.
„Kondir kosovke devojke“ `iri je dodelio pesnikiwi i prevodiocu Kajoko Jamasaki (1956) iz Beograda. U obrazlo`ewu se navodi da je ova „pesnikiwa unela, i u svoje stihove na srpskom, mudri mir i sabranost Dalekog Istoka, odakle poti~e“.
„Pero despota Stefana Lazarevi}a dodeqeno je prozaistkiwi Tatjani Jankovi} (1973) iz Kragujevca.
Nagrade }e biti uru~ene na sve~anosti u porti manastira Gra~anica, 27. juna 2024. godine.
@iri za dodelu likovnih nagrada na Vidovdanskim sve~anostima za 2024. godinu, doneo je odluku da nagradu za `ivotno delo u oblasti likovnih umetnosti „Longin“ dodeli istori~aru umetnosti, reditequ, scenaristi i likovnom kriti~aru, \or|u Kadijevi}u iz Beograda.
Nagrada „Dimitrije Popovi}“ za najuspe{nijeg mladog umetnika na Likovnoj koloniji „Vidovdan 2024“ dodeqena je Vladimiru Anti}u iz Kosovske Mitrovice.
Uru~ewe ovih nagrada }e biti uprili~eno u Galeriji Doma kulture „Gra~anica“ u utorak, 25. juna 2024. godine.
Vi{e od 700 srpske dece, prosvetnih radnika, dece sa pote{ko}ama u razvoju i wihovih roditeqa iz svih delova Kosova i Metohije, stiglo je u subotu 22. juna, u Bratunac u Republiku Srpsku. Oni su rano ujutru u subotu krenuli iz Severne Mirovice a u Republici Srpskoj }e boraviti u sedmodnevnoj poseti svojim vr{wacima u okviru projekta "Spojmo decu sa KiM i Repbublike Srpske".
Kako su saop{tili iz Odbora Republike Srpske za pomo} Kosovu i Metohiji, gosti Republike Srpske bi}e raspore|eni u 15 gradova i op{tina.
Oni su sa 15 autobusa 'Kola{in prevoza' iz Zubinog Potoka do{li u Republiku Srpsku. Sa 14 autobusa su u{li preko mosta Bratoqub u Bratunac gde je organizovan centralni do~ek.
Jedan autobus je u{ao na grani~ni prelaz Vardi{te preko Vi{egrada za Trebiwe.
Ovo je 12. put da se organizuje spajawe i dru`ewe mali{ana sa
Na Evropskom fudbalskom prvenstvu u Nema~koj gde u~estvuje i reprezentacija Srbije, veliki broj navija~a iz Srbije do{ao je i sa Kosova i Metohije. Me|u wima su i oni koji du`e rade i `ive u Nema~koj.
Na utakmici sa Slovenijom, u ~etvrtak 20. juna na Alijans Areni u Minhenu, rezultat 1 –1, pored istaknutih brojnih srpskih zastava na tribinama bili su i napisi iz kojih mesta dolaze te zastave.
Fotoreporteri su tako zabele`ili navija~e „Orlova“ iz Pasjana iz Kosovskog Pomoravqa kao i iz [trpca i Bitiwe podno [ar planine. Lepa slika iskrenog bodrewa na{ih fudbalera.
Kosova i iz Republike Srpske. Deca }e boraviti kod svojih vr{waka u 15 gradova i op{tina Republike Srpske od 22. do 29. juna.
Na~elnik op{tine Bratunac Lazar Prodanovi} rekao je da je ponosan {to je Bratunac doma}in bratskog skupa i {to }e prvi put 45 mali{ana sa Kosmeta boraviti kod bratuna~kih porodica, kojima je zahvalio.
On je istakao da je kosovski mit na ovom podru~ju jo{ `iv i jak, {to je i doprinijelo da srpski narod opstane na ovom podru~ju, te je pozvao decu da i narednih godina budu gosti Bratunca.
Nakon prijema i dobrodo{lice u Bratuncu, produ`ili su za
Bawaluku, Prijedor, Gradi{ku, ^elinac, Prwavor, Brod, [amac, Tesli}, Bijeqinu, Zvornik, Vlasenicu, Isto~no Novo Sarajevo i Isto~nu Ilixu, a jedna grupa ostaje u Bratuncu.
Deca dolaze iz Kosovske Mitrovice, Zve~ana, Leposavi}a, Zubinog Potoka, Srbice, Kline, Gora`devca, Velike Ho~e, Orahovca, Kosova Poqa, Ugqara, Gra~anice, [trpca, Novog Brda, Kosovske Kamenice, [ilova, Vitine, Pasjana i Parte{a. Ovom projektom od 2012. godine sa prostora ~itavog Kosmeta u 36 lokalnih zajednica Republike Srpske boravilo je vi{e od 7000 srpske dece i vi{e od 650 prosvetnih radnika.
Posmrtni ostaci Momira Milenkovi}a iz Prizrena kidnapovanog 1999. godine predati su na prelazu Merdare wegovoj porodici 18. juna. Tela Svetislava \apa iz Pri{tine i Perke Mladenovi} iz Uro{evca preuzeli su predstavnici Komisije Vlade Srbije za nestala lica.
Direktor Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veqko Odalovi} je kazao da su porodice Milenkovi}, \apa i Mladenovi} nakon 25 godina do~ekale dan kada je potvr|en identitet wihovih najmilijh.
Direktor Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veqko Odalovi} izjavio je da se jo{ 567 osoba srpske nacionalnosti vode kao nestale tokom sukoba na Kosovu i Metohiji od 1998. do 1999. godine, a da je do sada preuzeto 385 tela Srba i ostalih nealbanaca iz evidencije te Komisije.
U slu`benim evidencijama Komisije Vlade Srbije za nestala lica jo{ 1.613 osobe se vode kao nestale nakon sukoba na Kosovu, 567 wih je srpske, a ostali su albanske nacionalnosti.
Do sada je prona|eno i porodici predato 385 posmrtnih ostataka lica srpske nacionalnosti.
PATRIJARH PORFIRIJE OSVE[TAO HRAM
SVETOG ARHANGELA MIHAILA U HAMBURGU:
Wegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je slu`io na praznik Silaska Svetog Duha na apostole – Duhove, svetu Liturgiju u hramu Svetog arhangela Mihaila u Hamburgu. Tom prilikom patrijarh Porfirije je obavio ~in velikog osve}ewa tog svetog hrama.
Saslu`ivali su: visokopreosve}ena gospoda mitropoliti nema~ki Grigorije i dalmatinski Nikodim; preosve}ena gospoda episkopi va{ingtonsko-wujor{ki i isto~noameri~ki Irinej, pakra~ki i slavonski Jovan, biha}ko-petrova~ki Sergije i humski Jovan; uz molitvenom u~e{}e mnogobrojnog vernog naroda. U toku svete Liturgije protojerej Sini{a Vujasinovi} je odlikovan pravom no{ewa naprsnog krsta.
- Du`nost nam je da budemo svedoci imena Hristovog gde god da smo, a naro~ito onda kada smo u rasejawu – poru~io je patrijarh Porfirije i naglasio: Ovde, u rasejawu, neophodno je ne samo da sti~emo materijalna blaga, nego da bismo `ive}i Hristom u potpunosti mogli da se integri{emo u prostor u kojem `ivimo i istovremeno bez kompleksa i straha mogli da se otvaramo prema onima sa kojima dolazimo u kontakt i komunikaciju, tako da na{a vera i qubav budu most kojim mi oboga}ujemo one zbog kojih nas je Bog doveo da budemo ovde, ali isto tako, iznutra i su{tinski, bivamo i wima oboga}eni. - Kada smo u Hristu sabrani, kao {to je to danas slu~aj, uvek je na{a du{a radosna, mirna i ispuwena rado{}u. Nema straha, nema ose}awa samo}e, nema izgubqenosti. Svi to znamo, svi mi koje je Bog pogledao i svako koga se blagodat Duha Svetoga dotakla to zna. Va`no je da i vi, bra}o i sestre, koji `ivite u Nema~koj daleko od svog rodnog kraja, ne samo to da znate, nego da se u domu Bo`jem sabirate, jer zasigurno sve ono {to nai|e kao isku{ewe, kao te{ko}a, sa lako}om }e biti ne samo izneto i podneto, nego }e se sa lako}om i prevazi}i. Kada je koren na{ zajedno sa korenom Hristovim, kada je u Crkvi Wegovoj, tada }emo biti u domu svome i gde god da smo svoji na svome – poru~io je patrijarh Porfirije.
Teslina nau~na fondacija iz ameri~kog grada Filadelfije i wena }erka organizacija Teslina nau~na fondacija Srbija organizuju, povodom jubileja dve decenije rada, manifestaciju „Dani Nikole Tesle 2024 - 20 godina o~uvawa Teslinog nasle|a" koja }e se od 27. juna do 15. jula odr`avati na prostoru od Gra~nice na Kosovu i Metohiji do Beograda i Novog Sada, a sve u ~ast Nikole Tesle, ameri~kog nau~nika srpskog porekla i jednog od najve}ih nau~nih umova modernog doba.
Svi doga|aji se odvijaju pod pokroviteqstvom Uprave za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoqnih poslova Republike Srbije, a partneri u realizaciji pojedinih aktivnosti su Matica srpska iz Novog Sada, kao i Zadu`bina Ilije Kolarca i Udru`ewe novinara Srbije iz Beograda.
Centralni program proslave po~iwe konferencijom „Teslina nau~na fondacija i Matica srpska“ 8. jula u Novom Sadu, koju }e otvoriti predsednici ove dve organizacije Nikola Lon~ar i dr Dragan Stani}, i na kojoj }e glavna tema biti kako je Tesla, i kako u budu}nosti tek mo`e da bude, spona povezivawa srpskog naroda u matici i u rasejawu, takozvanog Teslinog naroda. Dan kasnije, 9. jula, u beogradskoj Zadu`bini Ilije Kolarca, sada ve} tradicionalnom mestu julskog okupqawa po{tovalaca lika i dela Nikole Tesle, brojni predava~i iz Srbije, regiona i ostalih delova sveta }e predstaviti {ta je to bitno {to se de{avalo u prethodnih godinu dana, a da ima veze sa legatom na{eg velikog nau~nika. Predstavi}e se Nikola Tesla klubovi iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Holandije, Ma|arske, Republike Srpske i Srbije, a posebno zanimqivo }e biti ukqu~ewe ~lanova ogranka Tesline nau~ne fondacije iz Ugande. Predavawe na temu Tesle i karikature }e odr`ati Vladimir Jelenkovi}, dugogodi{wi urednik Nau~nog programa RTS-a i nekada{wi direktor Muzeja Nikola Tesla u Beogradu. Ekskluzivno sa Univerziteta Sinsinati u SAD-u
nam dolazi profesorka Kristen Iversen koja vi{e od decenije, na multidisciplinarni na~in istra`uje rad i `ivot Nikole Tesle u zemqi u kojoj je proveo dve tre}ine `ivota. Tre}eg dana konferencije, 10. jula, vrsni poznavaoci Teslinog dela, ali i tematike kulturne diplomatije }e u beogradskom Pres centru Udru`ewa novinara Srbije, diskutovati na temu zloupotrebe Teslinog imena, projekta Teslinog naroda i Nikola Tesla klubova. ^lanovi Tesline nau~ne fondacije }e predstaviti glavne projekte koji su realizovani u prethodnih 20 godina rada fondacije. Kao prate}i program konferencije u Beogradu }e se odr`ati dve izlo`be sa bogatim programom, jedna od 1. do 15. jula u Galeriji Nikola Rado{evi}, na kojoj }e posetioci mo}i da u`ivaju u slikama, skulpturama i fotografijama inspirisanih Nikolom Teslom autora iz Sje-
Spomenik Tesli na Nijagarinim vodopadima
diwenih Ameri~kih Dr`ava, sa Kube, iz Izraela i Rusije, zemaqa biv{e Jugoslavije i iz Srbije. S obzirom na to da se galerija nalazi u pe{a~koj zoni u neposrednoj blizini Knez Mihailove ulice, svakog drugog dana tokom trajawa izlo`be bi}e organizovani radionice i zajedni~ka dru`ewa uz umetnost za najmla|e. Tre}eg jula se otvara izlo`ba slika na temu Nikole Tesle u galeriji Ku}e \ure Jak{i}a u Skadarliji, gde su selektovani radovi iz umetni~ke kolekcije Tesline nau~ne fondacije koje su umetnici darivali svih ovih godina, kao i deo radova nastalih posebno za ovu izlo`bu. I ovde je predvi|en bogat prate}i program koji po~iwe radionicama „Mali Nikolica i veliki zmaj“ umetnika Jovice Panti}a Joleta i „Slova }irilice“ (5. jula), nastavqa se de~ijom radionicom i kwi`evnom promocijom „De~ak Tesla osvetqava ma{tu deteta“ de~ije kwi`evnice Maje Cvetkovi} Sotirov i wenih gostiju (6. jula), a zavr{ava se kqi`evnom ve~eri „Pri~a o Nikoli Tesli“ Ivane \or|evi} (7. jula).
Manifestacija „Dani Nikole Tesle 2024 – 20 godina o~uvawa Teslinog nasle|a“ se zavr{ava donatorskom ve~eri 10. jula u beogradskom hotelu Palas, kada }e se rukovodstvo Tesline nau~ne fondacije zahvaliti svima koji su svih ovih godina omogu}avali da se pri~a o Nikoli Tesli, wegovim pronalascima, ali i wegovim moralnim i duhovnim vrednostima, {iri kroz umetnost i tehnologiju do svih krajeva sveta.
Akademik Matija Be}kovi} uo~i Vidovdana posetio Savez Srba
^lan Srpske Akademije nauka i umetnosti i istaknuti srpski intelektualac Matija Be}kovi} boravio je u trodnevnoj poseti Savezu Srba Slovenije i dru{tvima SPD "Nikola Tesla" iz Postojne i SKHD "Desanka Maksimovi}" iz Ceqa.
U susret Vidovdanu, va`nog dana za srpski narod koji je ujedno i Dan srpske dijaspore, akademik Matija Be}kovi} odr`ao je kwi`evne ve~eri u Postojni u doma}instvu SPD Nikola Tesla i u Cequ u prostorijama SKHD Desanka Maksimovi}.
U Postojni, pred vi{e od 100 zvanica, Matija Be}kovi} je predstavio svoja ~uvena ostvarewa i na kraju istakao va`nost ~uvawa srpskog jezika, naro~ito u dijaspo-
ri i regionu {to jeste jedna od najva`nijih misija Saveza Srba Slovenije. Uz brojne visoke zvanice iz dru{tvenog `ivota Slovenije, predstavnika op{tine Postojna, posebno nas je obradovalo prisustvo Wegovog Visokog Preosve{tenstva Kirila, administratora Mitropolije zagreba~ko-qubqanske.
Na kraju ove divne ve~eri, Savez Srba Slovenije i SPD Nikola Tesla iz Postojne Matiji Be}kovi}u uru~ili su plaketu za nemerqiv doprinos u o~uvawu identiteta, kulture i tradicije srpskog naroda.
U Cequ je kwi`evno ve~e odr`ano u prostorijama SKDH Desanka Maksimovi}, i pred stotiwak zvanica, predstavnika SPC iz Ceqa, op{tine Ceqe te predstavnicima ambasade Srbije u Sloveniji,
nastavnica Srpske dopunske {kole u Sloveniji ali i ~lanova ovog srpskog dru{tva iz Ceqa, akademik Be}kovi} je recitivao ~uvene stihove svojih ~uvenih dela koje su obele`ile srpsku poeziju.
Na kraju ove sjajne ve~eri pune emocija, Matija Be}kovi} je istakao da je po~astvovan gostoprimstvom te da mu je ova trodnevna poseta Srbima iz Slovenije jedna od najlep{ih u `ivotu.
Savez Srba Slovenije zajedno sa svojim ~lanicama SPD Nikola Tesla i SKHD Desanka Maksimovi} se zahvaquju akademiku Matiji Be}kovi}u na poseti ali i sjajnom dru`ewu, kao i divnim re~ima podr{ke koje je akademik Be}kovi} uputio ~lanovima i aktivistima Saveza Srba Slovenije.
Kineski premijer Kine Li ]ijang zavr{io je ~etvorodnevnu posetu Australiji obilaskom rafinerije litijuma, {to je pokazateq interesovawa Pekinga za rudu neophodnu za elektri~na vozila. U pratwi desetak kineskih zvani~nika, premijer je u Pertu, na zapadu Australije, posetio kompleks Tianqi Lithium Energy Australia. Kompanija je 51 odsto u vlasni{tvu Kineza, ukqu~uju}i i rudnik litijuma i rafineriju. Australija obezbe|uje 52 odsto svetskog litijuma, od ~ega se ve}ina izvozi u Kinu. Kako navodi Frans pres, ulagawe kineskih akcionara u rudarsku industriju Australije je osetqivo pitawe.
Elektronske cigarete u Australiji samo u apotekama kao sredstvo za odvikavawe od duvana
Australija planira da idu}e nedeqe zabrani prodaju elektronskih cigareta van apoteka, najavio je ministar zdravstva.
Pripremaju}i jedno od najstro`ih ograni~ewa te vrste u svetu, Vlada je postigla kompromis s mawim koalicionim partnerom, strankom „Zelenih” da bi ove nedeqe zakon o tome pro{ao kroz Senat, gorwi dom Parlamenta, saop{tili su ministar Mark Batler i ta stranka. „Na{ zakon koji je vode}i u svetu, vrati}e e-cigarete na ono zbog ~ega su prvobitno prodavane: kao terapeutski proizvodi koji }e pomo}i okorelim pu{a~ima da se oslobode te navike”, rekao je Batler u saop{tewu.
Od idu}eg ponedeqka bi}e nezakonito snabdevawe, proizvodwa, uvoz ili prodaja „vejpa” (vape) van apoteke u Australiji, rekao je on. Zabrana se odnosi na sve vrste e-cigareta i te~nosti za wih bez obzira na to da li sadr`e nikotin. Ne}e biti potrebni recepti za kupovinu „vejpa”, mada je prvobitni zakon kada su po~ele e-cigarete zahtevao lekarski recept.
„Zeleni” koji ne podr`avaju op{tu zabranu, izmenom predloga zakona su obezbedili da „vejp” ostane van doma{aja dece, a da odrasli mogu da ga nabave samo u apoteci, rekao je portparol te stranke Xordon Stil-Xon. Zakon }e Parlament odobriti do ~etvrtka, saop{tila je Batlerova kancelarija. Savez apotekara Australije koji predstavqa vlasnike apoteka, usprotivio se tome da apoteke budu prodajna mesta za {tetne e-cigarete jer je malo dokaza da su one pomogle odvikavawe od pu{ewa duvana. Majkl Boning, portparol Australijskog medicinskog udru`ewa, najve}e grupe lekara, rekao je da }e novi zakon stvoriti „seizmi~ku promenu pristupa~nosti vejpova”. „To je vode}a svetska reforma za koju su se zalagali lekari i svi zdravstveni radnici”, rekao je Boning za javnu
RTV ABC i ocenio da }e se „na Australiju i daqe gledati kao na lidera u kontroli duvana i nikotina”.
Australija je 2012. godine prva u svetu donela zakon o pakovawu obi~nih duvanskih proizvoda {to je uveliko smawilo marketin{ki potencijal te industrije, a ogla{avawe duvanskih proizvoda je zabraweno. Na pakovawu je zabraweno navo|ewe marke i logotipa, a pakovawa svih duvanskih su jednoobrazna, ru`ne sivo-tamnosme|e boje sa {okantnim fotografijama oboqewa za koja se veruje da poti~u od pu{ewa. Ciq je tada bio da se broj pu{a~a smawi sa 15 odsto stanovnika 2012. godine, na 10 odsto do 2018.
Jedno istra`ivawe Univerziteta u Melburnu u kojem je u~estvovalo 600 korisnika e-cigareta starosti izme|u 14 i 25 godina, objavqeno danas, pokazalo je da 61 odsto `eli da napusti tu naviku. Procenat Australijanaca starijih od 14 godina koji su pu{ili je vi{e nego prepolovqen sa 24 odsto 1991. na 8,3 odsto u fiskalnoj 2022–2023. godini, tvrdi Vlada.
Australijski komi~ar Xo{ Tomas u~estvovao je u promociji Tasmanijske turisti~ke organizacije
Da bi unapredila turizam tokom zimskih meseci, Tasmanija je pokrenula konkurse za niz neobi~nih zanimawa.
Ova australijska ostrvska dr`ava omogu}ava qudima da svakodnevne poslove zamene ne{to druga~ijim, neobi~nijim i interesantnijim zanimawem van sezone.
Najpopularniji oglasi su za istra`iva~a paranormalnih pojava, {eta~a vombata i posmatra~a zvezda.
Iako su nepla}eni, kandidatima koji dobiju posao, Tasmanijska turisti~ka organizacija pokriva sve tro{kove, izme|u ostalog i put, sme{taj i hranu.
Posao paranormalnog istra`iva~a je volonterski i jednodnevan, obja{wavaju iz Tasmanijske turisti~ke organizacije.
Namewen je onima koje zanima „istorija i misterija", a podrazumeva bele`ewe paranormalnih aktivnosti pomo}u „najsavremenije opreme za lov na duhove" u Willow court, jednom od najstarijih australijskih azila.
Osim ovog, raspisan je i konkurs za posao raspore|iva~a ostriga koji bi trebalo da ~isti i odla`e tek ulovqene {koqke Grejt Oister Beja.
Mo`e i da testira ukus {koqki, iskqu~ivo zbog kontrole kvaliteta, kako ka`u iz Tasmanijske turisti~ke organizacije. I za qubiteqe vozova postoji posao.
Prijavqeni kandidati pridru`uju se posadi parnog voza Lin~ford Ekspresa na putovawu du` zapadne obale Tasmanije. Tra`e se i posmatra~i zvezda, zainteresovani za rad u Tasmanijskom astronomskom dru{tvu.
Posao je no}ni, a opis radnog mesta je - posmatrawe neba. Mogu}e je i prijaviti se na pozicije lovca na tartufe, „vino{apta~a" i {eta~a vombata, malih krznenih torbara. Tasmanijska turisti~ka organizacija ka`e da je 1,25 miliona qudi posetilo ovu ostrvsku zemqu pro{le godine, {to je vi{e nego prethodne godine, ali i ne{to mawe od prepandemijskih sezona.
Zima u Tasmanije traje od maja do avgusta, kada se temperature kre}u izme|u tri i 11 stepeni Celzijusa.
„Kako temperature padaju tokom zime, Australijanci tra`e na~in da poprave raspolo`ewe i odmore se od brojnih obaveza", ka`e Linder Kliri iz marketinga Turisti~ke agencije za lokalne medije.
Samo punoletni stanovnici Australije mogu da se prijave za ove poslove, uz kratko obrazlo`ewe {ta ih podsti~e da zamene svakodnevne aktivnosti nekim od ovih neobi~nih radnih mesta.
Xesika Mening (30), koja se selila sa Novog Zelanda u Australiju, ispri~ala je kako ju je zaustavilo obezbe|ewe na aerodromu zato {to je u ru~nom prtqagu nosila svoje staro srce nakon dvostruke transplantacije.
Xesika je podvrgnuta dvostrukoj transplantaciji srca i jetre pre osam godina nakon {to je imala komplikacije od ro|ewa. Ro|ena je sa {est sr~anih mana i
imala je vi{e od 200 operacija pre nego {to je na kraju imala transplantaciju. Prvo je svoje srce poklonila nauci, ali nakon 10 meseci re~eno joj je da vi{e nije potrebno i zato je odlu~ila da ga ~uva u plasti~noj kesi kod ku}e. Ona je odlu~ila da se preseli za Australiju, i tom prilikom ponela je i svoje srce sa sobom. Kada je obezbe|ewe videlo da nosi srce u ru~nom prtqagu, odmah je bila zaustavqena, radi daqih provera.
Xesika je rekla da su zvani~nici hteli da provere da nema opasnosti po zdravqe u vezi sa uno{ewem srca u zemqu i nakon {to je potvr|eno da nema nikakvih problema, pustili su je da nastavi svojim putem.
- Tamo sam bila oko sat vremena, jer sam `elela da sa sobom ponesem i ovo srce do Australije. Sve se zavr{ilo kako treba i sada je srce sigurno u mojoj garderobi rekla je ona. NOSILA SVOJE SRCE U PLASTI^NOJ KESI
je osoba iz Australije koja je osvojila Oskara, nakon razvoda od Toma Kruza je pala u depresiju, a onda sre}u prona{la kraj muzi~ara
Slavna glumica Nikol Kidman napunila je 57 godina.
Ro|ena je kao Nikol Meri Kidman u Honoluluu 20. juna 1967. godine, a kako su joj roditeqi Australijanci, glumica ima i ameri~ko i australijsko dr`avqanstvo.
Karijeru je zapo~ela u Australiji, gde je glumila u vi{e serija i filmova,
minaciju za Nagradu udru`ewa glumaca, kao i prvu nominaciju za Nagradu filmske kritike, Srebrnog medveda, a osvojila je svoj tre}i Zlatni globus, kao i prvog Oskara za najboqu glavnu glumicu.
a u svetu se proslavila ulogom u filmu „Dani groma“ iz 1990. godine.
Na sceni se pojavila 1983, kao tinejxerka, a tada imala ulogu u spotu za pesmu „Bop Girl“. Kasnije su se nizale uloge u ostvarewima kao {to su „Tamo daleko“, „@ena za koju se umire“, „Betmen zauvek“, „Mirotvorac“, „Prakti~na magija“, „[irom zatvorenih o~iju“, „Mulen ru`“, „Duhovi u nama“, „Sati“, „Hladna planina“, „@ene iz Stepforda“, „Prevodilac“, „Zlatni kompas“, „Australija“, „Grejs od Monaka“, „Pre nego {to zaspim“, „Kraqica pustiwe“, „Lav“, „Akvamen“, „One su bombe“, „Slom“, „Nevine la`i“, „Vrh jezera“ i drugim. Prvu nominaciju za Zlatni globus dobila je 1992. za ulogu u filmu „Bili Batgejt“, a ovu nagradu dobila je 1995, za ulogu u ostvarewu „@ena za koju se umire“. Drugi Zlatni globus, ali i prvu nominaciju za Oskara donosi joj mjuzikl „Mulen ru`“ iz 2002. godine, a za ovu ulogu dobila je jo{ nekoliko presti`nih nagrada. Iste godine snimila je i horor „Duhovi u nama“ koji joj donosi ~etvrtu nominaciju za Zlatni globus. Jedan od svakako najzna~ajnijih filmova u wenoj karijeri jeste drama „Sati“ snimana 2002. godine, u kojoj je Kidmanova tuma~ila lik kwi`evnice Virxinije Vulf.
Za tu interpretaciju dobila je prvu no-
Centralna banka Australije zadr`ala je kamatne stope na 12-godi{wem maksimumu i naglasila da inflacija ostaje uporna, {to sugeri{e da }e pro}i neko vreme pre nego {to kreatori monetarne politike budu spremni da signaliziraju smawewe stopa.
Australijska banka je na petom uzastopnom sastanku zadr`ala svoju kamatnu stopu na 4,35 odsto i ponovila da „ni{ta ne iskqu~uje“ – {to ukazuje na to da nije nemogu}e ni pove}awe kamata. Ciq Centralne banke Australije (RBA) je da uspori rast potro{a~kih cena, uz o~uvawe
Ovime je postala prva osoba iz Australije koja je osvojila Oskara. Za Zlatni globus do sada je bila nominovana ~ak 11 puta, a za Oskara ~etiri puta. Veliki pa`wu privukla je i wena interpretacija ~uvene Grejs Keli u filmu „Grejs od Monaka“, ali je ovo ostvarewe dobilo prete`no negativne kritike. Sa druge strane, zapa`ene uspehe ostvarili su weni filmovi „Hladna planina“ i „Australija“, za koje je dobila brojne pohvale. Ona i Vil Farel su dobili Zlatnu malinu za najgori par na malim ekranima za uloge u filmu „O`ewen ve{ticom“. Za izuzetan doprinos kulturi i umetnosti Australije, velika filmska ostvarewa, humanitarni rad i borbu protiv raka dojke, kao i za zalagawe za qudska prava, Nikol Kidman je dobila jednu od najpresti`nijih svetskih nagrada – Orden viteza reda Australije koji je dodeqivala kraqica Elizabeta Druga, a koji je glumici uru~io guverner Australije.
Tako|e je dobila i AFI nagradu za `ivotno delo.
Zanimqivo je da je trebalo da Nikol igra glavnu ulogu u filmu „^ita~“, ali je zbog trudno}e morala da odustane od snimawa, te je na weno mesto do{la Kejt Vinslet kojoj je ova uloga donela Oskara. U periodu od 2004. do 2005. godine nalazila se na drugom mestu na listi „100 najpla}enijih glumica“, tako|e prema Forbesu. Sa 17 miliona dolara koje je zara|ivala po filmu, nalazila se odmah iza Xulije Roberts koja je u tom periodu bila najpla}enija glumica.
Dosta pa`we privla~io je wen privatni `ivot, iako o wemu retko govori u javnosti.
Nikol se udavala dva puta, a wen brak sa glumcem Tomom Kruzom ~esto je bio glavna tema svih medija.
Wih dvoje upoznali su se 1990. godine na snimawu filma „Dani groma“, a iste godine su se i ven~ali. Tokom braka su
Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.
[ta nudimo
l Sve dr`avne dozvole
l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima
l Frizerski salon
l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom
l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu
l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave
l Dnevni boravak sa velikim T.V.
l Usluge prawa i peglawa
l Biblioteka i kompjuter sa internetom
l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski
Medicinska nega
l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice
l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora
l Specijalna nega za osobe sa demencijom
usvojili dvoje dece, }erku Izabelu i sina Konora.
Razvod je usledio nakon 10 godina braka, a glumica je kasnije priznala da je zbog svega bila jako depresivna i da, iako se tokom braka „nikada nije ose}ala slobodnom“, razvod ju je iznenadio.
„To je jedna od onih situacija u kojima samo ka`ete: ‘Ne mogu da verujem da mi se ovo doga|a, ali i}i }u napred iz dana u dan’“, objasnila je Kidmanova. Tom prilikom je otkrila i da je u trenutku razvoda bila u drugom stawu, te da je mesec dana kasnije izgubila bebu.
Iako su Tom i ona delili starateqstvo, deca su vremenom postala bliskija sa ocem, te danas nemaju nikakav odnos sa majkom. Pri~alo se da je glavni razlog tome to {to je Tom odlu~io da decu vaspitava u duhu sajentologije kojoj je godinama naklowen.
Izabela i Konoru su majku vi{e puta
Duhovne i kulturne potrebe
l Redovni verski obredi
l Dolazak verskog osobqa na poziv
l Kapela za sve religije
l Proslava praznika u domu sa va{om familijom
l Program za opu{tawe i razonodu
ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711
javno nazvali „supresivnom osobom“, {to bi bio termin wihovog kulta za osobe koje nisu deo wihove zajednice. Jednom prilikom je Nikol istakla i da ju je najvi{e povredilo {to su umesto „mama“ po~eli da je nazivaju imenom.
O glumi~inom odosu sa }erkom dosta govori i ~iwenica da Kidmanova nije znala da se Izabela udaje, sve dok se vest o wenom ven~awu nije pojavila u medijima. Glumica je muzi~ara Kita Urbana upoznala 2005. godine i ven~ali su se 2006. u Sidneju. Sa wim je Nikol dobila dvoje dece, a wih dvoje danas va`e za jedan od najskladnijih parova u Holivudu. Robi Vilijams je jednom prilikom potvrdio da je imao kratku romansu sa Kidmanovom na wenoj jahti tokom leta 2004. godine. Iste godine bila je u vezi i sa Lenijem Kravicom, a kru`ile su glasine da je bila u vezi i sa Edrijenom Brodijem, {to nikada nije potvr|eno.
zna~ajnog rasta tr`i{ta rada u periodu nakon pandemije. „Iako su nedavni podaci bili razli~iti, oni su poja~ali potrebu za
budno{}u prema rizicima rasta inflacije“, navodi Odbor za odre|ivawe kamatnih stopa RBA u svom saop{tewu. „Odbor }e se
oslawati na podatke i procenu rizika.“ Australijski dolar je do`iveo malu promenu nakon ove odluke, dok su prinosi na trogodi{we obveznice osetqive na politiku porasli, jer su trgovci fino pode{avali opklade na ubla`avawe monetarne politike ove godine. Nov~ana tr`i{ta daju mawe od 40 odsto {ansi za smawewe stopa do decembra, {to je pad sa 50 procenata pre objavqivawa saop{tewa. Upore|ivawe saop{tewa sa majskim pokazalo je promenu u na~inu govora RBA u vezi sa inflacijom. Opisana je kao „iznad ciqa“ i „tvrdokorna“ u pore|ewu
sa „visokom“ i „padom sporijim nego {to se o~ekivalo“. RBA je navela da jo{ uvek postoji „prekomerna potra`wa u ekonomiji“, kao i „povi{eni doma}i tro{kovi, kako radni, tako i neradni inputi“.
Guvernerka RBA Mi{el Bulok je odbijala spekulacije o ubla`avawu monetarne politike u bliskom roku, odra`avaju}i prognoze da }e se inflacija vratiti na ciq tek krajem 2025. godine. Bulok je odr`ala fleksibilnost politike ove godine, rekav{i da mora biti sigurna da se rast cena odr`ivo vra}a na ciq od dva do tri odsto i signaliziraju}i nelagodu zbog putawe inflacije.
Pi{e:
Sa{a Jankovi}, Melburn
Osniva~ Vikiliksa Australijanac Xulijan Asan` oslobo|en je iz britanskog zatvora i uskoro }e se vratiti u Australiju. Ovo je svakako jedna od najva`nijih vesti u ovoj godini, ne samo u Australiji ve} i u ~itavom svetu. Vest je objavqena nakon {to je Asan` pristao na sporazum o priznawu krivice sa ameri~kim tu`iocima, koji okon~ava skoro 15-godi{wu bitku oko wegovog objavqivawa strogo poverqivih informacija.
O~ekuje se da }e Asan` (52) formalno biti osu|en na od-
ri~kog predsednika Xoa Bajdena da se slu~aj re{i, jo{ nije potvrdio wegovo osloba|awe. „Svesni smo da australijski dr`avqanin gospodin Xulijan Asan` ima zakazan pravni postupak u Sjediwenim Dr`avama“, rekao je portparol vlade. „S obzirom da su ti postupci u toku, nije umesno davati daqe komentare.
„Australijska vlada nastavqa da pru`a konzularnu pomo} gospodinu Asan`u. „Premijer Elbanizi je bio jasan – slu~aj gospodina Asan`a se odugovla~io predugo i ni{ta se ne mo`e dobiti wegovim daqim zatvarawem.
Asan` je bio zatvoren u Belmar{u, jednom od najbezbednijih britanskih zatvora, na jugoistoku Londona, po{to je wegov slu~aj izru~ewa pro{ao kroz sudove u Velikoj Britaniji. Tokom pet godina, on je vi{e puta osporio nalog za wegovo smewivawe, a pro{log meseca je gospodin Asan` pobedio u `albi na nalog za ekstradiciju.
Uhap{en je 2019. nakon {to je napustio ambasadu Ekvadora u Velikoj Britaniji, gde je bio skri-
slu`ewe kazne tokom pojavqivawa pred sudom u sredu na Sajpanu, ameri~koj zajednici na Marijanskim ostrvima u Pacifiku, izbegavaju}i potencijalno dugu kaznu u ameri~kom zatvoru, navodi se u sudskim dokumentima podnetim u ponedeqak uve~e. U saop{tewu Vikiliks je naveo da je Asan` napustio britanski zatvor visoke bezbednosti nakon {to mu je Vi{i sud odobrio kauciju, pre nego {to je u{ao u privatni avion na aerodromu Stansted i napustio zemqu.
„Ovo je rezultat globalne kampawe koja je obuhvatila lokalne organizatore, aktiviste za slobodu {tampe, zakonodavce i lidere iz celog politi~kog spektra, sve do Ujediwenih nacija“, navodi Vikiliks.
„Ovo je stvorilo prostor za dug period pregovora sa Ministarstvom pravde SAD, {to je dovelo do sporazuma koji jo{ nije formalno finalizovan. Posle vi{e od pet godina provedenih u }eliji veli~ine 2 sa 3 metra, i u izolaciji 23 sata dnevno, Xulijan Asna` }e se uskoro ponovo spojiti sa suprugom Stelom i wihovom decom, koja svog oca poznaju samo iza re{etaka.
Snimak sa Vikiliksa prikazuje gospodina Asan`a relativno zdravog izgleda kako ispuwava formulare i lagano hoda do aviona, usred realne zabrinutosti da je dugotrajna bitka na{tetila wegovom mentalnom i fizi~kom zdravqu.
Federalni premijer Entoni Elbanizi, koji je lobirao kod ame-
od 175 godina zatvora ukoliko bi bio progla{en krivim po svim ta~kama, iako su kazne za savezne zlo~ine obi~no mawe od toga. Asan`ovi saveznici su tvrdili da je ameri~ki slu~aj naru{io slobodu govora i nezavisne medije, dok su zvani~nici nacionalne bezbednosti rekli da curewe podataka predstavqa ozbiqnu pretwu ameri~koj nacionalnoj bezbednosti. Asan` i wegovi advokati borili su se protiv wegovog izru~ewa, tvrde}i da ne mo`e da dobije pravi~no su|ewe u SAD i da }e mo`da morati da se suo~i sa smrtnom kaznom.
Pregovori o sporazumu o priznawu krivice zahuktali su se posledwih meseci nakon {to je Bajden rekao da razmatra zahtev australijske vlade da postigne sporazum koji bi omogu}io Asan`u da se vrati u Australiju.
Prema sporazumu o priznawu krivice, Asan` }e se pojaviti pred Okru`nim sudom SAD u Sajpanu na Severnim Marijanskim ostrvima. On }e odmah biti osu|en na vreme koje je odslu`io tokom 62 meseca u zatvoru u Velikoj Britaniji, a zatim }e se vratiti u svoju rodnu zemqu, pokazuje pismo podneto sudu od ameri~kog Ministarstva pravde.
Sajpan je najve}e ostrvo na Marijanskim ostrvima. Saslu{awe se odr`ava tamo zbog Asan`ovog protivqewa putovawu u kontinentalni deo SAD i blizine suda Australiji.
Ras
9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299
Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor
ADELAIDE
van sedam godina tra`e}i azil kako bi spre~io poku{aje SAD da ga krivi~no gone.
Sporazum o priznawu krivice ima za ciq da okon~a me|unarodnu borbu za wegovo krivi~no gowewe koja je u toku od kada su osetqivi ameri~ki vojni dokumenti, ratni dnevnici i diplomatske depe{e javno procureli 2010. i 2011. godine, ukqu~uju}i snimke ameri~kog vazdu{nog napada na Bagdad nekoliko godina ranije.
U jednom od najve}ih kr{ewa dr`avnih tajni u istoriji SAD, Asan` je optu`en da je podsticao i pomagao vojnoj obave{tajnoj analiti~arki ^elsi Mening u pribavqawu oko 750.000 poverqivih ili osetqivih dokumenata.
„Vikiliks je objavio revolucionarne pri~e o korupciji vlade i kr{ewu qudskih prava, pozivaju}i mo}ne na odgovornost za svoje postupke“, navodi se u saop{tewu Vikiliksa.
„Kao glavni urednik, Xulijan je ozbiqno platio za ove principe i za pravo qudi da znaju. Dok o~ekujemo wegov povratak u Australiju, zahvaqujemo se svima koji su bili uz nas, borili se za nas i ostali potpuno posve}eni borbi za wegovu slobodu.”
SAD su 2019. godine pod Trampovom administracijom optu`ile
Asan`a za kr{ewe Zakona o {pijuna`i i tra`ile su da ga izru~e iz Velike Britanije.
Po~etne optu`be – ukupno 17 koje se odnose na {pijuna`u i jedna za zloupotrebu kompjutera –predvi|ale su maksimalnu kaznu
Izja{wavawe o krivici, koje mora da odobri sudija, dovodi do naglog okon~awa krivi~nog slu~aja me|unarodne intrige. Ameri~ka vlada godinama je gonila izdava~a, ~ija je veoma popularna veb stranica za deqewe tajni u~inila da je postao slavan me|u mnogim zagovornicima slobode {tampe, koji su rekli da je delovao kao novinar da bi razotkrio zlo~ine ameri~ke vojske.
Istra`iteqi su, naprotiv, u vi{e navrata tvrdili da su wegove radwe prekr{ile zakone koji su trebali za{tititi osetqive informacije i dovesti u opasnost nacionalnu bezbednost zemqe.
Ameri~ki zvani~nici su tvrdili da Asan`ovi postupci idu daleko daqe od prikupqawa vesti, dovode}i nacionalnu bezbednost u opasnost. Materijal koji je dostavila ^elsi Mening, tvrde tu`ioci, ugrozio je `ivote pripadnika vojske i Ira~ane koji su radili sa vojskom i ote`ao zemqi da se suprotstavi spoqnim pretwama.
Asan` je bio veoma retko vi|en u javnosti, dok je wegov slu~aj prolazio kroz brojne britanske sudove, navode}i kao razlog wegove zdravstvene probleme. Godine 2021. imao je mali mo`dani udar dok je bio u zatvoru. Australija ali i ~itav svet kona~no mo`e da odahne zbog ove vesti da se jedan od najve}ih heroja na{eg doba kona~no vra}a ku}i u rodnu Australiju. Nadajmo se samo da }e mu i Australijanci uskoro pru`iti nezaboravan do~ek kakav on i zaslu`uje. Dobrodo{ao ku}i i hvala ti za sve i {to si do kraja hrabro izdr`ao u ime svih nas!
Osniva~ Vikiliksa Xulijan Asan` pristao je da se izjasni krivim po jednoj ta~ki optu`nice za zaveru radi pribavqawa i obelodawivawa poverqivih dokumenata ameri~ke nacionalne odbrane, prema podnescima ameri~kog Okru`nog suda za Severna Marijanska ostrva.
To pi{e u tek objavqenim dokumentima saveznog suda.
Prema uslovima ovog sporazuma, tu`ioci Ministarstva pravde }e tra`iti kaznu od 62 meseca – {to je jednako vremenu koje je Asan` proveo u zatvoru u Londonu dok se borio protiv ekstradicije u SAD. Po{to je protok vremena jednak, dogovor o priznawu krivice bi podrazumevao da je wegova zatvorska kazna istekla, {to omogu}ava Asan`u da se odmah vrati u Australiju, svoju rodnu zemqu.
Sporazum o priznawu krivice jo{ uvek mora da odobri savezni sudija, ali Asan` je u ponedeqak ujutru pu{ten iz zatvora u Velikoj Britaniji, navodi Vikiliks.
„Xulijan Asan` je slobodan. Napustio je zatvor Belmar{ ujutru 24. juna, nakon {to je u wemu proveo 1.901 dan. Visoki sud u Londonu mu je odobrio kauciju i pu{ten je na aerodromu Stansted tokom popodneva, gde se ukrcao u avion i oti{ao iz Velike Britanije“, navodi se u saop{tewu Vikiliksa od utorka, a prenosi CNN Uz to je objavqen i video na kom je pri-
metan crni kombi kako putuje auto-putem pra}en snimkom Asan`a kako se ukrcava u avion.
Federalni sudija na Severnim Marijanskim ostrvima zakazao je ro~i{te za izja{wavawe o krivici i izricawe kazne za sredu ujutru, saop{tio je tamo{wi okru`ni sud SAD. Tu`ioci Ministarstva pravde zatra`ili su od suda da se postupak odr`i istog dana, jer je Asan` verovatno u suprotnom pru`io otpor da kro~i na kontinentalni deo SAD radi priznawa krivice, navodi se u pismu tu`ilaca.
Sud na ostrvima nalazi se u blizini Australije, ~iji je Asan` dr`avqanin i o~ekuje se da }e se upravo u Australiju vratiti nakon {to se sudska rasprava zavr{i, rekli su tu`ioci.
Tu`ioci su tako|e rekli sudiji da „o~e-
kuju da }e se okrivqeni izjasniti krivim po optu`bi… i da }e ga sud izre}i kaznu za to delo“.
Asan`a su gonile ameri~ke vlasti zbog objavqivawa poverqivih vojnih zapisa koje je dostavila biv{a analiti~arka vojne obave{tajne slu`be ^elsi Mening 2010. i 2011. On se suo~io sa 18 ta~aka optu`nice iz 2019. za wegovu navodnu ulogu u kr{ewu koje je trajalo najvi{e 5 godina do 17 godina. zatvor, iako je malo verovatno da }e biti osu|en na to vreme u potpunosti.
Ameri~ki zvani~nici su tvrdili da je Asan` podstakao Meninga da dobije hiqade stranica nefiltriranih ameri~kih diplomatskih depe{a koje su potencijalno ugrozile poverqive izvore, izve{taje o zna~ajnim aktivnostima vezanim za rat
u Iraku i informacije koje se odnose na zato~enike Gvantanamo.
Predsednik Xo Bajden je posledwih meseci aludirao na mogu}i dogovor koji su zvani~nici australijske vlade gurali da vrati Asan`a Australiji. Zvani~nici FBI i Ministarstva pravde protivili su se bilo kakvom dogovoru koji nije ukqu~ivao Asan`ovo potvrdno izja{wavawe o krivici, rekli su za SiEn-En qudi upu}eni u to pitawe.
Pro{log meseca, britanski sud je presudio da Asan` ima pravo da ulo`i `albu na svoj posledwi prigovor na izru~ewe SAD, ~ime je pobedio u wegovoj vi{egodi{woj borbi da izbegne krivi~no gowewe u Sjediwenim Dr`avama za svoje navodne zlo~ine.
Asan` je optu`en je u 17 ta~aka za {pijuna`u i jednoj za zloupotrebu ra~unara zbog objavqivawa na svojoj veb-stranici gomile poverqivih ameri~kih dokumenata pre skoro 15 godina. Ameri~ki tu`ioci navode da je Asan` ohrabrio i pomogao analiti~arki obave{tajne slu`be ameri~ke vojske ^elsi Mening da ukrade diplomatske depe{e i vojne fajlove koje je objavio Vikiliks.
Asan`ovi pravni problemi po~eli su 2010. godine, kada je uhap{en u Londonu na zahtev [vedske koja je htela da ga ispita o optu`bama za silovawe i seksualno zlostavqawe dve `ene. Asan` je 2012. pobegao u Ambasadu Ekvadora.
Vest da je Sekretarijat za pravosu|e SAD postigao sporazum o priznawu krivice koji }e dovesti do slobode osniva~a Vikiliksa Xulijana Asan`a predstavqa zadivquju}i vrhunac dugotrajne sage me|unarodnih intriga koja se prostirala na vi{e kontinenata.
Wen centralni lik je donkihotski internet izdava~ koji suboko prezire dr`avne tajne. KO JE XULIJAN ASAN@? Australijski urednik i izdava~, najpoznatiji je po tome {to je osnovao veb sajt Viki Leaks koji razotkriva tajne i koji je stekao ogromnu pa`wu - i ozlogla{enost - zbog objavqivawa skoro pola miliona dokumenata u vezi sa ameri~kim ratovima u Iraku i Avganistanu 2010.
Wegov aktivizam ga je u~inio slavnim me|u zagovornicima slobode {tampe koji su poru~ivali da je wegov rad na razotkrivawu nedoli~nog pona{awa ameri~ke vojske u stranim zemqama u~inio da se wegove aktivnosti ne razlikuju od onoga {to se od tradicionalnih novinara o~ekuje da rade kao deo wihovog posla.
Ali te iste radwe dovele su ga na ni{an ameri~kih tu`ilaca, koji su 2019. godine objavili optu`nicu koja je teretila Asan`a — koji je u to vreme bio u ambasadi Ekvadora u Londonu — da je bio u zaveri sa vojnim redovom kako bi nezakonito pribavio i objavio osetqive vladine zapise.
"Xulijan Asan` nije novinar", rekao je tada Xon Demers, nekada{wi visoki zvani~nik za nacionalnu bezbednost u Sekretarijatu za pravosu|e. "Nijedan odgovoran akter, novinar ili
bilo koji drugi, ne bi namerno objavio imena pojedinaca za koje je znao da su poverqivi qudski izvori u ratnim zonama, izla`u}i ih najve}oj opasnosti".
ZA [TA JE OPTU@EN? Sekretarijat za praovsi|e Trampove administracije optu`ilo je Asan`a da je usmeravao biv{u analiti~arku vojne obave{tajne slu`be ^elsi Mening (ro|enu kao Bredli Mening) u jednom od najve}ih slu~ajeva razotkrivawa poverqivih informacija u istoriji SAD.
Optu`be se odnose na Vikiliksovo objavqivawe hiqada procurelih vojnih i diplomatskih dokumenata, pri ~emu tu`ioci optu`uju Asan`a da je pomogao Meningovoj u kra|i poverqivih diplomatskih depe{a za koje ka`u da su ugrozile nacionalnu bezbednost i za zaveru da provali lozinku Sekretaraijata odbrane.
Izve{taji iz ratova u Avganistanu i Iraku koje je objavio Asan` ukqu~uju imena Avganistanaca i Ira~ana koji su davali in-
formacije ameri~kim i koalicionim snagama, rekli su tu`ioci, dok su diplomatske depe{e koje je objavio razotkrivale novinare, verske vo|e, zagovornike qudskih prava i disidente u represivnim zemqama.
Mening je osu|ena na 35 godina zatvora nakon {to je progla{ena krivom za kr{ewe Zakona o {pijuna`i i drugih krivi~nih dela zbog odavawa poverqivih vladinih i vojnih dokumenata Vikiliksu. Predsednik Barak Obama ubla`io joj je kaznu 2017. godine, dozvoqavaju}i joj pu{tawe na slobodu posle oko sedam godina iza re{etaka. ZA[TO VE] NIJE U AMERI^KOM PRITVORU?
Asan` je proveo posledwih pet godina u britanskom zatvoru visoke bezbednosti, bore}i se da izbegne ekstradiciju u SAD i dobijaju}i povoqne sudske presude koje su odlagale transfer preko Atlantika.
On je izba~en u aprilu 2019. iz ambasade Ekvadora u Londonu, gde je tra`io uto~i{te sedam go-
dina ranije usred istrage {vedskih vlasti o tvrdwama o seksualnom nedoli~nom pona{awu koje je on dugo negirao i koje su kasnije odba~ene. Ju`noameri~ka nacija Ekvador opozvala mu je politi~ki azil nakon optu`bi vlade SAD.
Uprkos wegovom hap{ewu i zatvarawu od strane britanskih vlasti, napori SAD za ekstradiciju su zaustavqeni pre sporazuma o priznawu krivice. Britanski sudija je 2021. odbacio zahtev SAD za ekstradiciju 2021. godine na osnovu toga {to }e se Asan` verovatno ubiti ako bude dr`an u te{kim zatvorskim uslovima u SAD. Vi{i sudovi su poni{tili tu odluku nakon {to su od SAD dobili uveravawa o wegovom tretmanu. Britanska vlada potpisala je nalog o ekstradiciji u junu 2022. Zatim, pro{log meseca, dvoje sudija Vi{eg suda presudilo je da Asan` mo`e da ulo`i novu `albu na osnovu argumenata o tome da li }e dobiti za{titu slobode govora ili }e biti u nepovoqnijem polo`aju jer nije dr`avqanin SAD. Datum ro~i{ta je tek trebalo da bude odre|en. [TA ]E ZAHTEVATI DOGOVOR?
Asan` }e morati da se izjasni krivim za krivi~no delo po Zakonu o {pijuna`i za zaveru radi nezakonitog pribavqawa i {irewa poverqivih informacija u vezi sa nacionalnom odbranom Sjediwenih Dr`ava, navodi se u pismu Sekretarijata za pravosu|e podnetom federalnom sudu. Umesto da se suo~i sa zatvorskom kaznom u SAD, o~ekuje se da }e se vratiti u Australiju nakon izja{wavawa o krivici i izricawa presude. Taj postupak
zakazan je za sredu ujutro po lokalnom vremenu na Sajpanu, najve}em ostrvu Severnih Marijanskih ostrva.
Saslu{awe se odr`ava tamo zbog Asan`ovog protivqewa putovawu u kontinentalni deo SAD i blizine suda Australiji.
U ponedeqak uve~e je napustio britanski zatvor pred sudsko saslu{awe za koje se o~ekuje da }e rezultirati wegovim pu{tawem na slobodu.
DA LI JE OVAJ SLU^AJ POVEZAN SA IZBORIMA 2016. GODINE?
Nije, ali osim interakcije sa Meningovom, Asan` je dobro poznat po ulozi Vikiliksa na predsedni~kim izborima 2016, kada je objavio ogromnu tran{u demokratskih mejlova za koje savezni tu`ioci ka`u da su ih ukrali ruski obave{tajni operativci. Zvani~nici su rekli da je ciq bio na{tetiti izbornim naporima demokratske kandidatkiwe Hilari Klinton i podsta}i wenog republikanskog kandidata Donalda Trampa, koji je tokom kampawe rekao: "Vikiliks, volim Vikiliks".
Asan` nije optu`en kao deo istrage specijalnog tu`ioca Roberta Malera o vezama izme|u Trampove kampawe i Rusije. Ali istraga je ipak pokazala neugodnu ulogu Vikiliksa u promovisawu, kako tu`ioci ka`u, drske kampawe ruskog me{awa u izbore.
Asan` je negirao u intervjuu za Foks wuz koji je emitovan u januaru 2017. da su Rusi bili izvor hakovanih mejlova, iako je ta poricawa osporava Malerova optu`nica iz 2018. protiv 12 ruskih vojnih obave{tajaca.
Se}amo se dana kada je Srbija zavr{ila svoje prvo u~e{}e na Svetskom prvenstvu pod tim imenom, pre ta~no 14 godina. Tim Radomira Anti}a imao je konce u svojim rukama, a u
{anse, ali na`alost, nije uspela da ih realizuje. U 37. minutu Srbija je kona~no postigla gol, ali iz nedozvoqene pozicije. Raspolo`eni Ninkovi} je ponovo proigrao Krasi}a koji je ovaj put bio
posledwem me~u grupne faze protiv Australije, pobeda ili ~ak remi zna~ili su plasman u osminu finala elitnog takmi~ewa.
Ve}inski deo me~a na{a selekcija dominirala je terenom, kontrolisala igru i stvarala
Robert Stanimirovi} (54) biznismen iz Australije nikada nije zaboravqao svoje korene. Ro|en je u Melburnu, ali odli~no govori srpski i s ponosom je, ka`e, uvek govorio da je Srbin.
Zato je i "prelomio" da ostatak `ivota provede u Krupwu na imawu Stanimirovi}a.
- Odu{evqen sam prirodom. Krupaw je lep grad, miran i sve ima. I dobru hranu, lepe `ene, lepota - pri~a zadovoqno.
On nije obi~an povratnik koji je u inostranstvo oti{ao da zaradi novac, kao {to to ve}ina na{ih qudi radi.
U Australiji je imao i posao, ku}u, stvorio porodicu a {ta vi{e i roditeqi mu `ive u Melburnu. On je pre wih odlu~io da `ivot nastavi u Srbiji. - Mnogo mi je ne{to lep{e
suvi{e brz pa je linijski sudija podigao zastavicu.
Kada je re~ o nastavku igre, "orlovima" je bilo znatno te`e da do|u do gol {anse zbog mnogo o{trije igre Australijanaca nego u prvom delu me~a. Za samo pet minuta "kenguri" su dobili dva
`uta kartona, mada je sudija Horhe Larionda propustio da o{trije kazni Vilk{ira koji je namerno sa le|a udario Ninkovi}a po nogama. Na{ reprezentativac je lepim driblingom ostavio rivala iza sebe i imao je veoma dobre izglede da stvori {ansu svojim saigra~ima koji su bili u {esnaestercu.
Ekipa Australije je iskoristila svoje prilike u drugom poluvremenu, i postigla dva gola za samo pet minuta preko Kejhila i Holmena. Na{i igra~i su se borili do kraja, a Panteli} je uspeo da smawi razliku na 2:1, samo pet minuta pre fini{a me~a.
Na fini{u me~a, u 93. minutu, Srbija je imala {ansu za izjedna~ewe i plasman. Odli~nu akciju Lazovi} je zavr{avao aisitencijom ka usamqenom Panteli}u koji je sa svega nekoliko metara uspeo da prebaci gol. Ipak, sudija je to spre~io jer je napada~ bio u ofsajdu.
Na`alost, i pored svog truda i prilika, Srbija se nije uspela plasirati u daqu fazu takmi~ewa. Na{ nacionalni tim zavr{io je grupnu fazu na posledwem mestu u grupi D sa tri boda, iza Australije, Gane i Nema~ke.
Srbija: Stojkovi} - Ivanovi}, Vidi}, Lukovi}, Obradovi}, Krasi} (To{i} 62'), Stanokovi}, Kuzmanovi} (Lazovi} 77'), Ninkovi}, Jovanovi}, @igi} (Panteli} 67').
Australija: [varcer, Vilk{ir (Garsija 81'), Bu{amp, Nil, Karni, ^ulina, Valeri (Holman 65'), Emerton, Kejhil, Bre{ano (^iperfild 65'), Kenedi.
U nedequ 23. juna liturgijska zajednica pri Hramu Svete Trojice u Melburnu proslavila je svoju slavu Silaska Svetog Duha na Apostole – Pedesetnicu. Svetu Arhijerejsku Liturgiju slu`io je Vladika Siluan uz saslu`ewe visokoprepodobnog arhimandrita Petra, sve{tenstva i proto|akona na{e mitropolije, ~te~eva, kao i vernog naroda koji je svojim prisustvom ispunio hram u Bransviku. Hor na{eg hrama pod dirigentskom palicom g. Save \uki}a trudio se da dana{we Bogoslu`ewe bude deo Carstva Nebeskog sada i ovde na zemqi. Wegovo Visokopreosve{tenstvo i pored dugog puta sa kojeg se vratio iz Otaxbine od samo pre nekoliko dana, nije spre~ilo da do|e i sa vernim narodom Melburna proslavi svoju slavu. Visokopreosve{teni Mitropolit obratio se nadahnutom besedom vernom narodu pou~iv{i nas o zna~aju Pedesetnice za sve nas danas.
ovde nego u Australiji. Tamo se sve ne{to brzo radi, brzo se `ivi, ovde sam miran i sre}an - ka`e Robert koji je radio na odr`avawu staza za Formulu 1.
- Uvek sam ose}ao duboku povezanost sa Srbijom i to {to sam
do{ao i re{io da ostanem je prava odluka. Uverevam se svakog jutra kad se probudim, pro{etam gradom. Uskoro mi dolaze i roditeqi. Siguran sam da }e i oni biti odu{evqeni - dodaje Robert.
Vladika je istakao da nam je danas vi{e nego ikada potreban Duh Pedesetnice, da mo`emo razlikovati {ta je to dobro, a {ta je to lo{e, da izobli~avamo lo{e stvari i trendove u svetu i da na to ukazujemo. Vladika je tom prilikom vernom narodu preneo blagoslov i molitvene pozdrave Wegove Svetosti Patrijarha Porfirija i tako|e upoznao verne sa odlukom ovogodi{weg redov-
nog zasedawa Svetog Arhijerejskog bora u Beogradu prema kojoj se najdaqem Svetosavskom oltaru od na{e otaxbine daje podr{ka i ukrepqewe, posebno okviru rada i misije wenog predstoja teqa koji predstavqa povereni rod - Crkvu Svetosavsku na petom nentu, time {to }e ubudu}e pored pravoslavnih arhiepiskopa i mitropo lita na ovom kontinentu i Episkop ske Pravoslavne Crkve nositi Arhiepiskopa i Mitropolita, odnosno: Arhiepiskop sidnejsko-velingtonski Mitropolit australisjko-novozeland ski. Ovo je ujedno i prvo liturgijsko miwawe Episkopa sa novom titulom petom kontinentu od dolaska sa Sabora u Australiju.
Kolo Srpskih Sestara na ~elu gospo|om Verom Kilibardom, Crkvenim Odborom na ~elu sa gospodinom Vladom \or|evi}em, kao i uz u~e{}e vernog roda, doprineli su da dana{wa protekne u qubavi, radosti, vesequ da bude bogato pripremqena. Doma}in ove godine bio je gospodin Ratko kovi}. Za slede}u godinu doma}instvo je preuzeo gospodin Tomislav Svi koji su uzeli u~e{}a u pripremi pomagawu dana{we slave neka stostruko nagradi!
Arhijerejskog Sanajdaqem otaxbine posebno u predstojamu nakontidrugih mitropoEpiskop Srptitulu odnosno: sidnejsko-velingtonski i australisjko-novozelandliturgijsko potitulom na Sabora
~elu sa Crkvenim Vladom vernog nadana{wa slava vesequ i Doma}in Ratko Petdoma}instvo Dabi}. pripremi i Gospod
Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi}
Dva prva spomenika na Gazimestanu sru{ili Turci, tre}i 1941 do temeqa uni{tili Albanci a ovaj dana{wi, sagra|en 1953. godine, Albanci minirali i delimi~no o{tetili 1999. godine. - U spomenik ugra|eno 17.200 kamenih blokova – Muratovo turbe niko nikad nije ~uvao
U istoriji srpskog naroda najzna~ajniji datum vekovnog postojawa i bitisawa na balkanskom prostoru vezuje se za 28. jun 1389. godine, dan kada se pre 635 godina, odigrala Kosovska bitka na Gazimestanu sa desne strane u{}a Laba u Sitnicu.
U boju na Kosovu, poginula su dva cara, srpski car Lazar u odbrani od osmanlijskih osvaja~a i turski car Murat koji je krenuo u veliki osvaja~ki pohod na Balkan i Evropu.
Bitka na Kosovu poqu, u dolini fresaka svete srpske zemqe, od tada postaje kqu~na epizoda epske poezije srpskog naroda . Od tada ovaj datum za Srbe je istovremeno i istorija i mit! I simbol srpskog stradawa u odbrani zemqe od neprijateqa. Od bitke na Kosovu, Kosovo dobija simboli~nu vrednost u definisawu srpskog identiteta.
Legenda i epovi ka`u da su posle Kosovske bitke po~eli da kru`e u planinama duhovi devet sinova plemenitog Jug Bogdana, {to su svi do jednog stradali u toj bici koju su pravoslavni hri{}ani vodili da bi odbranili zemqu, sa vi{e od hiqadu svetiwa, od osvaja~kog pohoda otomanskih Turaka.
BRISAWE ISTORIJE
Dugo posle Kosovske bitke, zabele`ili su hroni~ari, srpske majke su pozdravqale svoje novoro|ene sin~i}e sa ”Zdravo, mali osvetni~e Kosova”! A napa}eni i porobqeni srpski narod na Kosovu, dugo posle bitke, istorija ka`e, zbog velike `alosti, nije zapo~iwao nikakve velike poslove utorkom, po{to je tog dana zapo~ela istorijska bitka na Kosovu poqu (15. juna po starom kalendaru) odnosno 28. juna, po novom, 1389. godine. Tako|e, posle bitke, svedo~e legende, na Gazimestanu su po~eli da ni~u crveni
Memorijalni kompleks
Gazimestan
Spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu je na 626 metara nadmorske visine, podigla je Srbija 1953. godine. Nedaleko, kilometar prema selu Lazarevu zapadno se nalazi Muratovo turbe, a na jugu, 500 metara od Gazimestana, Barjakrarevo turbe. Sva tri memorijalna obele`ja ~ine memorijalni kompleks, jedinstvenu celinu Gazimestan.
Pre Vidovdana 1989. godine na Gazimestanu je postavqen mermerni stub sa stihovima despota Stefana Lazarevi}a (gde je nekad i bio prvi spomenik), 30 metara od spomenika zapadno. Gazimestan pripada delu Kosovske kotline, op{tini Obili}, ta~nije atarima sela Dowa Brwica i Mazgit.
Kosovski bo`uri, koji su dobili crvenu boju, kako se veruje, od kravqu natopqene zemqe Kosovskih junaka.
Koliko je za Srbe velika i znamenita istorija Kosovske bitke, toliko je velika i stradalni~ka istorija spomenika Kosovskim junacima na Gazimestanu koji su ru{eni i obnavqani ~etiri puta od najzna~ajnijeg datuma srpske istorije.
Prvi spomenik na Gazimestanu, mermerni stub, podigao je sin cara Lazara Despot Stefan Laazarevi} (1374 – 1427) oko 1395. godine. Despot Stefan Lazarevi} bio je pisac, veliki pokroviteq
kulture i umetnosti a najzna~ajnije delo mu je ”Slovo qubqe”. Turci su sru{ili spomenik samo pola veka od wegovog postavqewa i dugo posle toga na Gazimestanu, popr{tu Kosovske bitke , nije bilo nikakvog obele`ja.
Ne zna se ta~no kada je na Gazimestanu podignut drugi spomenik od drveta. Mnogi istori~ari ka`u da je to bilo krajem XVII veka. Drveni spomenik je bio par decenija na mestu Kosovske bitke i wega su Turci poru{ili i uklonili.
ALBANSKO RU[EWE ISTORIJE
Tre}i spomenik na Gazimestanu, visok sedam – osam metara, podignut je 1924. godine, 12 godina posle kona~nog oslobo|ewa Kosova od Turaka oktobra 1912. Wega su podigli gra|ani i vojnici garnizona grada Pri{tine dobrovoqnim prilozima. Na bronzanoj plo~i na spomeniku je pisalo ” Junacima palim za krst ~asni, slobodu i pravo svoga naroda 1389 – 1912”. Vojska Kraqevine Jugoslavije iz garnizona Pri{tine ovde je redovno polagala zakletvu sve do po~etka Drugog svetskog rata. U pravom smislu spomenik je tada do`iveo po{tovawe i bio je simbol ~asti hrabrosti i odanosti otaxbini. Mnogi su vojnici tada sa Gazimestana nosili sa
busenom zemqe crvene Kosovske bo`ure svuda po Srbiji, odakle su dolazili na slu`ewe vojske na Kosovu – govori Milutin Milisavqevi}, iz Zve~ana, vrsni poznavalac kosovske istorije, i istorije Srba uop{te. Milisavqevi} ima najkompletniju dokumentaciju sa fotografijama o Gazimestanu i mnogu drugu istorijsku gra|u vezanu za Kosovo i Metohiju. I tre}i spomenik na Gazimestanu, podignut 1924. godine, Albanci su do temeqa sru{ili odmah posle napada Hitlera na Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine. ^etvrti spomenik na Gazimestanu, i najve}i do sada, zavr{en je 1953. godine. Od juna 1999. godine, oaza srpske istorije na Gazimestanu je u bodqikavoj `ici i pod danono}nom stra`om. Do 18. marta 2010. godine spomenik su obezbe|ivali vojnici Kfora iz Norve{ke, Luksemburga, Austrije, Slova~ke… a od tada samo pripadnici kosovske policije, me|u kojima je u svakoj smeni obavezno jedan Srbin. Preko magistralog puta od Gazimestana, spomenik poginulom turskom caru Muratu, Muratovo turbe, turskom osvaja~u niko nikad nije obezbe|ivao.
Najpreciznijih podataka ima dana{wi spomenik na Gazimestanu visok 25 metara koji je sagra|en za ravno 927 dana, dve i po godine. U wega je ugra|eno ne{to vi{e od 17.200 kamenih crvenih blokova u raznim nijansama izva|enih iz gra~ani~kog kamenoloma u 77 naslaganih redova. Spomenik je rad arhitekte Aleksandra Deroka. Ima oblik sredwovekovne kule. Unutar spomenika mogu se pro~itati, ispisanim gvozdenim slovima utisnutim u kamenu, stihovi u slavu herojske smrti srpskih vitezova. Ovi stihovi su bili i na prvom mermernom spomeniku koji je na Gazimestanu podigao Despot Stefan Lazarevi} oko 1395. godine. Na vrhu spomenika nalazi se bakarna velika plo~a na kojoj je bareqef - ugravirana formacija srpske i turske vojske u Kosovskoj bici 1389. godine. I ovaj spomenik su Albanci juna meseca 1999. godine minirali i delimi~no o{tetili. Monument srpske istorije, svetionik pro{losti, beleg srpskog mita i danas je u opasnom okru`ewu Albanaca nedobronamernika , onih koji kada se odigrala Kosovska bitka ovde nisu `iveli. Spomenik na Gazimestanu ima svakodnevne posete a najvi{e svake godine za 28. juna, na dan kada se odigrala Kosovska bitka. Za 600 – godi{wicu Kosovske bitke 1989. godine ovde je do{lo, kako je objavqeno, milion qudi.
Federalni istra`ni biro je progonio Slobodana Luni}a, Bogi}a Jovovi}a, oca Mile Jovovi} i dr Rajka Medenicu, lekara Muhameda Alija, jer se posumwalo da su kriminalci
Niko u FBI grada ^ikaga danas ne zna kako je Srbin iz predgra|a Slobodan Luni} uspeo sa svoje ruke da skine specijalnu robija{ku narukvicu i da utekne na slobodu. Tek devetnaestog juna 1999. godine, agenti FBI za pra}ewe okrivqenih pod kaucijom, kakav status je imao i Slobodan Luni}, dobili su signal sa narukvice da se Srbin nalazi u svom stanu. Odlu~ili su da ga posete i da ga podsete da za dva dana treba da iza|e na sud i suo~ewe sa porotom. Ameri~ki agenti su u stanu, me|utim, na{li otkop~anu narukvicu, ali wenog vlasnika Slobodana Luni}a nije bilo.
- Mislim da je Luni} napustio Ameriku i sa sobom odneo 37 miliona dolara – izjavio je jedan advokat, koji zastupa Amerikance koje je Srbin Slobodan Luni} obmanuo i opqa~kao.
Sve je po~elo 1998. godine kada su Slobodan Luni} i wegov ortak Skot Holmberg pozvali investitore da finansiraju wihov projekat telefonskih aparata za invalide. Obojica su ubedili finansijere, a potom i akcionare, da }e uspeti da prodaju sedam hiqada ovih aparata po ceni od neverovatnih hiqadu dolara za komad. Akcionarima su Luni} i Holberg garantovali prihod od dvanaest odsto godi{we, bez poreza, jer »to su telefoni za invalide«.
- U posao je u{lo dve hiqade akcionara i investitora. prodato je 1.400 telefona i napravqen je veliki gubitak, ali su Slobodan Luni} i Skot Holberg za sebe uzeli 37 miliona dolara – napisao je u svojoj prijavi dr`avni tu`ilac grada ^ikaga u septembru 1998. godine. Ve} tada su dvojica partnera Luni} i Holmberg u`ivali u blagodetima svoje prevare. U hotelu Cezar Palas ostavili su ceh od 100.000 dolara, kupovali su najlep{e i najskupqe evropske automobile marke mercedes i por{e, motore Harlej Dejvidson. A Slobodan Luni} je imao na jezeru Mi~igen i jahtu od ~etrdeset metara sa nazivom »Nikad dosta«. Slobodno vreme provodio je sa lepoticom starom 27 godina, koja je bila ameri~ki foto-model. Slobodan Luni} je visoki hercegova~ki tip, star 41 godinu, o`ewen je i otac dvoje dece. @iveli su u stanu na kraju predgra|a Viton. U srpskoj koloniji Luni} nije bio poznat, jer se nije dru`io sa na{im qudima u ^ikagu.
Agenti FBI prvo su u septembru pro{le godine uhapsili Skota Holmberga, a potom u oktobru i Slobodana Luni}a. Srbin se u zatvoru nije dr`ao previ{e hrabro, u istrazi je priznao svoja nedela i kao glavnog krivca ozna~io je svog ortaka. Slobodan Luni} je u ~ika{kom zatvoru bio sve do januara 1999. godine. Tada je sud
odredio kauciju od pola miliona dolara za wegovu privremenu slobodu.
Kauciju je platila Slobodanova majka Spomenka Luni}, koja je stavila pod hipoteku dve svoje ku}e u ~ika{kom predgra|u Bervin. Po{to je tu`ilac upozorio sud da Slobodan Luni} mo`e da pobegne iz SAD u inostranstvo, sudija je naredio da mora da nosi specijalnu narukvicu koja omogu}ava policiji da prati okrivqene i da zna gde se nalaze u svakom trenutku. Spretni Slobodan Luni} uspeo je da skine svoju policijsku narukvicu i da je ostavi ukqu~enu u svom stanu. Posle wegovog bekstva policiji i FBI nije preostalo ni{ta drugo, nego da za ovim Srbinom raspi{e poternicu i Slobodana Luni}a stavi na listu najtra`enijih begunaca Amerike. U me|uvremenu, Luni} se pojavio u Beogradu sa kanadskim paso{om i tu|im imenom u wemu. Nastanio se u centru grada i po~eo da vodi normalan `ivot poslovnog ~oveka.
NAJVE]A TAJNA MILE JOVOVI]
Nije Luni} bio jedini Srbin sa kojim su FBI, policija i sud u SAD imali pune ruke posla. Pre dvadesetak godina velika enigma za FBI bio je Bogi} Jovovi}, srpsko-ruski emigrant, poznatiji danas kao otac velike holivudske dive Mile Jovovi}, koja je ro|ena u Kijevu. Sudbina se te{ko poigrala sa wenom familijom, pa Mila Jovovi} o tome nerado govori. Milin deda Bogdan Jovovi}, di~ni Crnogorac, iza rata pukovnik JNA, opredelio se 1948. za Rezoluciju Informbiroa i poslat je sa bratom Brankom na prevaspitavawe na Goli otok.
Posle robije uspeli su preko Albanije da stignu u voqeni SSSR. Bra}i Bogdanu i Branku Jovovi}u je propisano u SSSR-u da ubudu}e `ive u Kijevu. Svojevremeno se Bogdanu u Kijevu bio pridru`io i sin
Bogi}. Upisao je medicinu i o`enio najlep{u glumicu ukrajinske kinematografije Galinu Loginovu , koja mu je rodila }erku Milu. Kada je deda Bogdan Jovovi} pre{ao u Pariz, Bogi}evi su krenuli za wim. Da bi se dokopali Holivuda, o kome je cela porodica sawala, posebno glumica Gaqa, preselili su se u London, jer je odatle Amerika bila bli`a. ^im su stigli u Kaliforniju sedamdesetih godina Bogi} Jovovi} i wegova `ena u holivudskim brdima kupili su ku}u. Niko ih nije pitao odakle ima pare, jer je lepotica Mila samo koju sezonu kasnije po~ela da radi kao vi|eni maneken. Tek kada je 1983. izbio skandal sa ruskom mafijom, koja je uspela ameri~kom zdravstevnom osigurawu da uzme milijardu dolara, otkriveno je da je otac Mile Jovovi} bio sau~esnik, kome je pripao kola~ od "samo" stotinak miliona. Bio je to najve}i finansijski skandal u Kaliforniji. Sud je utvrdio da je Bogi} Jovovi} naduvavao ra~une za medicinsku negu starih i iznemoglih koji su bili na teretu dr`avnog osigurawa. Po ~itavoj Americi imao je ambulante za preventivnu negu, preko kojih je napla}ivao svoje napumpane ra~une. Profit od ovog ilegalnog posla ulagao je, kako je tu`ba mislila, u {verc droge preko Meksika. To je bio dovoqan razlog da FBI prati i tajno snima Bogi}a Jovovi}a i prikupqa dokaze. Sud je bio nemilosrdan prema ovom Srbinu – Bogi} Jovovi} je osu|en na trideset godina robije. @ena Gaqa ga je napustila, a }erka ve} slavna Mila Jovovi} ga tajno pose}uje u zatvoru. Zbog toga je FBI pratio tajno i ovu slavnu holivudsku glumicu. Istraga je sre}om pokazala da su lo{i i la`ni svedoci ocrnili Bogi}a Jovovi}a, pa je on na isteku devedesetih godina pu{ten na slobodu i skinut sa tajnog pra}ewa FBI.
AFERA MEDENICA U SAD
I posle izgona iz Jugoslavije i osude na 20 godina robije dr Rajko Medenica nije ostavqen na miru ni u Americi. Beogradski doktor progla{en je 1997. godine u SAD za {arlatana. Ameri~ka doma}ica Gajli Tejlor, majka troje male dece, te{ko obolela od raka, tu`ila je svog doktora, jer je, kako je tvrdila, od opake bolesti le~io opasnim medikamentima. Wegovo ime je dr Rajko Medenica. Za nas ovaj slu~aj, koji je uzvitlao pra{inu u Ju`noj Karolini ne bi bio toliko atraktivan, da nas nije privuklo ime dr Rajka Medenice, tada starog 57 godina. Qudi s ja~im pam}ewem se}aju se tog lekara iz Kantonalne bolnice u @enevi, u [vajcarskoj, koji je bio su|en i osu|en i od suda u SFRJ, ali i u [vajcarskoj zbog najte`eg oblika nov~anih zloupotreba, falsifikovawa i pumpawa ra~una i sticawa nedopu{tene dobiti. [teta koju je utvrdilo sudsko ve}e u Beogradu iznosila je 17 miliona {vajcarskih franaka. Rajko Medenica ro|en je 25. aprila 1939. u selu Ravni, kod Kola{ina u Crnoj Gori, od oca Dimitrija i majke Qubice. Sa `enom, arhitekticom Smiqom dobio je dvoje dece: Oliveru i Dimitrija. Gimnaziju je zavr{io u ^a~ku, a Medicinski fakultet u Beogradu. Kao apsolvent 1963. ka`wen je partijskom opomenom pred iskqu~ewe zato {to je kao ~lan fakultetskog Odbora za me|unarodnu razmenu studenata zbog "mu}ke s novcem".
(Nastavqa se) Pi{e:
Spretan i vredan postao je drug mar{ala Tita, lekar Sofije Loren i arapskih {eika, lekar Mohameda Alija i guvernera Ju`ne Karoline, koji ga je doveo u SAD. Istovremeno je tu`bu protiv wega podiglo jo{ 13 pacijenata. Bio je to razlog da se u SAD povede istraga protiv doktora Rajka Medenice. Sudski eksperti otkrili su, na primer, da Medenica od pet specijalizacija u Americi - kojima se razmetao – nema nijednu!
U istrazi FBI je tako|e otkriveno da je wegova pri~a, koju je poturao Amerikancima u svojoj profesionalnoj biografiji, da je objavio 300 nau~nih radova – jo{ jedna krupna la`! Lagao je i da je sticao lekarsko iskustvo u najve}im ameri~kim centrima za prou~avawe raka. Nigde bilo u SAD nijednog uverqivog podatka, pisala je ameri~ka {tampa.
Na su|ewu u Ju`nog Karolini su pro~e{qani i brojni pregledi na koje je dr Medenica slao svoje pacijente, a me|u wima je i gospo|u Gejl. Utvr|eno je da su pregledi bili nepotrebni, i da su kori{}eni samo da se pacijentima bezdu{no uzme novac. Sudija je Medeni~in na~in le~ewa Amerikanaca od raka nazvao "opasnim i nepreporu~qivim". Doktor Rajko Medenica se na sudu uzaludno branio da on ima svoje metode izle~ewa raka koje se razlikuju od klasi~nog na~ina le~ewa. Porota je posle saslu{awa eksperata odbacila Medeni~ine tvrdwe i proglasila ga krivim. Sud je odlu~io da bolica Hilton Hed gospo|i Gejli Tejlor plati od{tetu od 14 miliona dolara. To je najvi{e dosu|ena bolni~ka od{teta u sudskoj praksi ameri~ke dr`ave Ju`na Karolina! Kad su novinari pitali doktora Medenicu ho}e li posle sudske presude da napusti ovu bolnicu, on je odgovorio: "U Hilton Hedu sam se preporodio i odavde me niko ne mo`e oterati!"
Bolnica je zahvaquju}i dr Rajku Medenici posledwih godina zaradila 40 miliona USA dolara. Posle ovog su|ewa dr Rajko Medenica je zatim odletio u Nema~ku, ali je uhap{en u Minhenu na temequ poternice Interpola za prevare po~iwene u [vajcarskoj i Jugoslaviji. O~ekivalo ga je izru~ewe u @enevu da izdr`i jo{ 32 meseca zatvora na ra~un ranije osude od 4 godine. U @enevi je izdr`ao 16 meseci, a potom pu{ten uz kauciju.
U Americi je zahvaquju}i istrazi FBI dr Rajko Medenica ostao bez svojih sponzora za doktorske metode. Umro je u Wujorku sam i zaboravqen.
Ju`ni draguq, razglednica rusti~ne lepote, Kapri je jedna od najlep{ih i najpopularnijih destinacija u Italiji. Ostrvo je udaqeno od Napuqa koji se nalazi ne{to ju`nije od Rima, na oko 3 miqe, a na wemu vas ~ekaju kr{evite litice, bele pla`e, vile, masline, drve}e limuna, uski krivudavi putevi, vrtne terase i spektakularan pogled na plavo more. Lepota prirode Kaprija, ali i stvorene atrakcije su neosporne.
EVO ZBOG ^EGA JE KAPRI FENOMENALAN
Obala, ~ije dolomitske litice padaju pravo u more, pro{arana je nebrojenim pe}inama i okru`ena je grebenima. Staze pru`aju mogu}nost za istra`ivawe ostrva “pe{ice”. Do ostrva se mo`e do}i hidrogliserom ili trajektom. Kapri ima dva dela: Kapri grad koji se nalazi u isto~nom delu ostrva i Anakapri do koga se sti`e strmim pewawem uzbrdo od Kapri grada. Po dolasku u pristani{te ukoliko se odlu~ite za vo`wu tramvajem, u centru grada zapazi}ete poznati Piaceta trg. [etwe na otvorenom, dnevna i no}na gu`va i prepuni stolovi, sa druge strane obilazak grada i otkrivawe istorijskih crkava i vila mogu biti idealan provod. U Anakapriju se ski-liftom mo`ete popeti do Monte Solara, najvi{e ta~ke ostrva i u`ivati u pogledu na Napuqski zaliv, grad Napuq i Vezuv u daqini. Avanturisti }e verovatno po`eleti da se popnu do Skala Fenicije koja je zapravo strma staza koja povezuje Anakapri sa Kaprijem, a koristili su je i gr~ki kolonisti pre vi{e hiqada godina. To je strmo stepeni{te sa vi{e od 500 stepenika. Na ju`noj obali ostrva je Marina Pikola, mala luka sa pla`om i pogledom na masivne stene i istureno ostrvo Faraglioni. Ostrvo je okru`eno prstenom pe}ina-najpoznatija je Grota Azzura (Plava pe}ina). Poznata jo{ od drevnih vremena, kasnije zaboravqena pa ponovo otkrivena zahvaquju}i sawivom umetniku koji je na wu slu~ajno naleteo 1826. godine. U unutra{wosti pe}ine prelamawe svetlosti stvara neverovatnu boju i magi~nu atmosferu. Kada jednom iskusite ~ari Kaprija bi}e vam sasvim jasno za{to je ovo ostvo bilo omiqeno mesto imperatora Augusta koji je na ovom ostrvu boravio jo{ 29 godine p.n.e. Julije Cezar i Tiberije su izgradili letwe vile na Kapriju, danas ih slede mnogi turisti.
Poreklo imena Kapri mo`e se pratiti jo{ od starih Grka. Sam naziv izveden je od latinske re~i „Kapros“ (divqa sviwa), a brojni fosilni ostaci ovih `ivotiwa nalaze se na Kapriju i potvr|uju da je ostrvo nekada bilo stani{te divqih veprova. Naseqeno jo{ u paleolitu, kada je bilo prikqu~eno kopnu, ostrvo najpre postaje gr~ko, potom rimsko. Nakon obilaska Kaprija 29. godine p.n.e Cezar Avgust, obuzet lepotom ostrva, kupio ga je od grada Napuqa. Legenda ka`e da je wegov naslednik, Tiberije, izgradio 12 vila u ~ast 12 bogova sa Olimpa.
HEDONIZAM – HRANA
I VINO NA KAPRIJU
Hrana sa Kaprija je nadaleko poznata. Salata „Kapreze“ je salata sa krem sirom, paradajzom, maslinovim uqem i bosiqkom. „Antipasto ala Kapreze“ je klasik, cewen {irom sveta dok su ravioli Kapreze ru~no puwene sa me{avinom lokalnih sireva. U`ivajte u ukusima mora, poput ri`ota sa {kampima i limunom ili u specijalitetima linguini sa jastogom i {koqka sa supom, lokalni favorit. Ne bi trebalo propustiti ni {pagete sa ~eri paradajzom, origanom, bosiqkom i drugim aromati~nim biqem sa ostrva. Za desert se preporu~uje torta Kapreze (~okoladna badem torta) poznata i pod nazivom torta di mandorle.
Na terasastim padinama kre~wa~kog
zemqi{ta nalaze se malobrojni vinogradi sa pogledom na more. Na Kapriju se prave dve vrste vina: Kapri Bianko i Kapri Roso. Veruje se da su citrusi na ostrvo Kapri stigli u X veku, a danas karakteri{u boje i mirise ostrva. Limun se tradicionalno koristi kao ukrasna biqka, u posledwe vreme koristi se za pravqewe soka i eteri~nih uqa (ekstrahuje se iz kore). [irom sveta poznat liker „Limon~elo“ slu`i se uvek hladan. Limun sa Kaprija, poznat i kao „feminielo“ ima dug elipti~an oblik i sredwih je dimenzija. Pored turizma, hlavni prihod stanovni{tvu obezbe|uje izvoz maslina i maslinovog uqa koje se tradicionalno uzgajaju na ostrvu.
[TA POSETITI NA KAPRIJU?
Piaca Umberto I ili jednostavno Piaceta trg je glavni trg i centar ostrva. Mo`ete sedeti na klupi u parku i }askati sa lokalnim stanovni{tvom, ili mo`ete probati neki od specijaliteta u restoranima ili kafi}ima. Sa trga se pru`a spektakularan pogled na dolomitske litice i plave vode napuqskog zaliva. Uske, krivudave uli~ice granaju se sa centralnog trga i omogu}uju vam da podrobno istra`ite gradi}.
Vila Jovis je najve}a i najboqe o~uvana rimska vila na ostrvu. U vreme svog potpunog sjaja, vila je bila ogroman kompleks i sadr`ala je carske odaje, velike hale, kupatila i ba{te. Nalazi se na steni, na samom vrhu Tiberio planine, na oko 1200 m iznad nivoa mora. Vila je izgra|ena u ~ast rimskog cara Tiberija na po~etku prvog veka nove ere, a mogu}e je obi}i dobro o~uvane ostatke ove ogromne strukture. Litica na kojoj je sme{tena, danas ru{evina vile, ima reputaciju da je mesto sa koga je car Tiberije bacao podanike u smrt. Pogled sa Kapele di Santa Maria del Sokorso, izgra|ene na vili, je bez premca.
Vila San Mikele je izgra|ena po~etkom 1896. godine. Izgradio ju je {vedski pisac-lekar Axel Munte na mestu nekada{we Tiberijeve vile. Kada su zapo~eta iskopavawa za San Mikele, otkopani su ostaci rimske vile i danas su vidqive. Mnoge od klasi~nih skulptura u vili su preuzete sa morskog dna, smatra se da su tamo ba~ene nakon Tiberijeve smrti. Svake godine od decembra do januara ostrvo je doma}in Kapri film festivala. Na Kapriju se odr`avaju i internacionalni festival folklora, kao i festival rustike posve}en berbi gro`|a. Vrlo lako mo`ete poverovati da su iz nepristupa~nih stena na ostrvu Kapri zavodqive sirene dozivale Odisejeve mornare koji su tra`ili put do svog doma Itake na Jonskom moru… Dakle, prilikom posete Kapriju, jednostavno mit uzmite za ~iwenicu na nekoliko sati, bez obzira na to da li u wega verujete ili ne….pose}ujete postavku jednog od najzna~ajnijih pesni~kih mitova u istoriji, sjajno ostrvo sirena. Tako }e vas magija ostrva jo{ vi{e za~arati…
O`alo{}eni: suprug Ratko, sinovi Zoran i Goran, snahe Gordana i Marija, unu~ad Sawa, Aleksandra, Ratko, Melani, Venesa, Stefani, praunu~ad Frenklin, Damijen, Matilda i ostala mnogobrojna familija i prijateqi. POSLEDWI POZDRAV
12.08.1947. Ruma- 24.06.2024. Nowra
Opelo }e se odr`ati 01. jula sa po~etkom u 10 ~asova u crkvi Sv. Jovana Krstiteqa u Daptu, a sahrana u 11.30 ~asova na grobqu “Lakeside memorial park” (230 Kanahooka Rd, Dapto, 2530 NSW).
Uvek }e{ `iveti u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti. Po~ivaj u miru, neka ti je ve~an spomen!
decu
Klif Litl iz Severnog Kvinsledna (Australija) 2019. godine postao je multi-milioner preko no}i jer je osvojio Loto nagradu. Jednog jutra radio je svoj uobi~ajeni posao i `iveo uobi~ajeni `ivot, slede}eg jutra na wegovom ra~unu bilo je 40 miliona dolara.
U intervjuu za australijsku televiziju "9 News" opisao je kako se ose}ao kada je osvojio veliku sumu novca.
"Nisam mogao da odem na spavawe. Nisam mogao da zaspim. Stalno sam proveravao moj tiket pre odlaska u krevet", rekao je Klif. Odmah nakon nov~anog dobtika dao je otkaz i penzionisao se. Nije imao nikakvog razloga da ~eka, pa je odmah ispunio sebi prvi `equ. Kupio je Toyota Supra sportski automobil, nekretnine za svoju decu i jedan deo novca investirao je u trka~ke kowe.
"Qudi mogu da ka`u {ta god `ele i da pri~aju da novac nije bitan, ali novac je sjajna stvar. Svakako nije najva`nija stvar na svetu, ali re{ava dosta problema", rekao je Klif.
Klif je u me|uvremenu uve}ao svoje bogatstvo investicijom u trka~ke kowe. Qudi koji rade sa wegovim kowima ka`u da ga nikad nisu videli, ali da su zadovoqni kako ih pla}a.
"Fantasti~no je kada ti se snovi ostvare", rekao je Klif za "9News" kada su ga pitali kako se ose}a {to nije protra}io novac koji je dobio na Lotou, ve} ga je investirao i uve}ao.
Nau~nici su kona~no otkrili kako je izgledala xinovska guska koja je lutala drevnom Australijom. Za Genyornis newtoni zna se ve} dugo. Re~ je o vrsti koja je izumrla pre nekih 45.000 godina, a prvi put je opisana 1913. godine.
Podse}ala je na dana{we guske, samo {to je bila neuporedivo ve}a, pi{e „Sajens alert“.
Naime, ona je dostigla visinu od 2,25 metara i imala je do 230 kilograma. Paleontolozi su nedavno otkrili skoro celu lobawu ove neobi~ne ptice.
Kako ka`u, to je tek druga lobawa koja je do sada prona|en a koja je pripadala ovoj vrsti. Koriste}i prvu, stru~waci su dokumentovali postojawe xinovske guske 1913. godine, ali je ta lobawa bila u u`asnom stawu.
Sada mo`e da se vidi kako je izgledala prvi put. Genyornis newtoni je imala masivnu lobawu i veliku vilicu. Kqun je podse}ao na dana{wu australijsku dugonogu gusku.
„Imala je pokretnu gorwu vilicu poput papagaja, ali koja je imala oblik one gu{~ije i sna`an ugriz“, rekla je paleontolog Fibi Mekinerni sa Univerziteta Flinders u Australiji.
„Mogla je da drobi meko biqe i vo}e na nepcu. Novoprona|ena lobawa nam je pomogla da sastavimo slagalicu. To pokazuje da je to, jednostavno re~eno, ogromna vrsta guske“, dodala je ona. Nau~nici su skenirali fosil i napravili detaqnu trodimenzionalnu rekonstrukciju kako bi utvrdili kako je ova vrsta izgledala.
„U{ni kanal je bio za{ti}en od vode kada bi Genyornis zaronila, a weno grlo je bilo za{ti}eno strukturom kquna. Oblik kquna pokazuje da je to bio ve{t hvata~ vodenih biqaka“, obja{wava paleontolog Xejkob Blokland sa Univerziteta Flinders.
Ovo bi moglo da objasni za{to je vrsta izumrla jer su wena slatkovodna stani{ta u me|uvremenu postala slana, pri ~emu se ekosistem dramati~no promenio. Istra`ivawe pod nazivom „Skull morphology of the enigmatic Genyornis newtoni Stirling and Zeitz, 1896 (Aves, Dromornithidae), with implications for functional morphology, ecology, and evolution in the context of Galloanserae“, objavqeno je u ~asopisu „Historical Biology“.
List Fajnen{al tajms (Financial Times) je objavio procene da je Srbija indirektno, preko drugih zemaqa, od po~etka ruske invazije na Ukrajinu izvezla u tu zemqu municiju u vrednosti od 800 miliona evra.
Srbija diskretno poja~ava prodaju municije zapadu {to na kraju ja~a odbranu Ukrajine — iako je Srbija jedna od samo dve
Moj posao je da obezbedim da sa svojom municijom poslujemo legalno, da je prodajemo …Moram da se brinem o svojim qudima, i to je to. To je sve {to mogu da ka`em. Imamo prijateqe u Kijevu i Moskvi. To su na{a bra}a Sloveni“.
Upitan da li je ta cifra od 800 miliona evra u pravom „okviru“, rekao je ne toku od godinu dana, ve} „mo`da tokom dve ili tri godine, tako ne{to“.
evropske zemqe koje se nisu pridru`ile zapadnim sankcijama Rusiji, navodi Fajnen{el Tajms. Prema procenama objavqenim za Fajnen{el tajms, srpski izvoz municije koja je u Ukrajinu dolazila preko tre}ih strana iznosi oko 800 miliona evra — suma za koju je predsednik Aleksandar Vu~i} naveo da je uglavnom ta~na — od po~etka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Vu~i} je, pi{u, situaciju predstavio kao poslovnu priliku, insistiraju}i da ne}e stati na jednu ili drugu stranu u ratu.
„Ovo je deo na{eg ekonomskog preporoda i va`no za nas. Da, mi izvozimo na{u municiju. Ne mo`emo da izvozimo u Ukrajinu ili u Rusiju …ali smo imali mnogo ugovora sa Amerikancima, [pancima, ^esima, drugima. [ta oni s tim rade na kraju je wihov posao“, rekao je on u intervjuu.
Dodao je:
„^ak i da znam gde zavr{ava municija, to nije moj posao.
Srbija nije ni ~lanica NATO-a ni EU, podse}a portal, a weni qudi ve} dugo imaju sentimentalnu privr`enost Rusiji dok negoduju na zapad nakon NATO bombardovawa wihove zemqe 1999. godine.
Beograd tako|e ra~una da }e Moskva blokirati me|unarodno priznawe Kosova, navodi Fajnen{al Tajms.
Vu~i} se odupro pritisku Zapada da uvede sankcije Rusiji i dozvolio da se letovi ka Rusiji nastave, iako ka`e da je posve}en tome da wegova zemqa postane ~lanica EU. Tako|e je nastojao da balansira izme|u dve strane i zadr`i distancu izme|u sebe i ruskog predsednika Vladimira Putina, naveo je portal.
„Evropa i SAD godinama rade na udaqavawu Vu~i}a od Putina“, rekao je neimenovani zapadni diplomata i dodao da je kqu~an igra~ ameri~ki ambasador Kristofer Hil, koji je u Beograd stigao mesec dana nakon
Aleksandar Gru{ko o informacijama da srpska municija zavr{ava u Ukrajini: Rusija i Srbija razgovaraju o potencijalnim pretwama u vezi sa isporukama oru`ja
Rusija i Srbija razgovaraju o potencijalnim pretwama u vezi sa isporukama oru`ja, rekao je zamenik ruskog ministra spoqnih poslova Aleksandar Gru{ko, komentari{u}i informacije da srpska municija zavr{ava u Ukrajini.
"Razmena procena bezbednosnih pretwi izme|u dr`ava je sastavni deo politi~kog dijaloga Rusije i Srbije. Naravno, to se odnosi i na pitawa vojnih isporuka", ukazao je ruski diplomata.
"Fajnen{el tajms" objavio ~lanak pod naslovom "Srbija `muri na to {to weno oru`je zavr{ava u Ukrajini", u kojem se navodi da je "dokaz" da srpsko oru`je sti`e na isto~ni front to {to Beograd naoru`awe prodaje – zapadnim dr`avama.
Bi}emo u kontaktu sa Srbijom kako bismo proverili informaciju da li se srpska municija isporu~uje Ukrajini, poru~io je portparol Kremqa Dmitrij Peskov.
invazije u punom obimu.
„Svi su o~ekivali da }e se Hil boriti sa Vu~i}em, ali wegov jedini ciq je bio da udaqi Beograd od Moskve. Uspeo je. Vu~i} se godinama nije sastajao, pa ~ak ni zvao Putina. Naravno, tu je i pitawe po{iqki oru`ja koje zavr{avaju u Ukrajini“, naveo je.
Za zapad je tra`ewe podr{ke Ukrajini postalo va`nije od gurawa srpskog nacionalisti~kog lidera ka demokratskim reformama, ka`u analiti~ari.
„Vu~i} gura pod tepih da postoji podr{ka – ali ne direktno – Ukrajini“, rekao je Ivan Vejvoda, saradnik na Institutu za humane nauke u Be~u.
Dodao je:
„On govori na nejasan na~in. Jasno je da on to ne `eli da prizna — `eli da usre}i svoju krajwu desnicu — dok je Srbija zapravo dala ogromnu pomo} Ukrajini protiv Rusije.“
Srbija je imala uspe{nu industriju naoru`awa tokom hladnog rata kada je bila deo Jugoslavije i proizvo|a~ je kalibara municije po sovjetskom standardu koji se jo{ uvek {iroko koristi u ukrajinskim oru`anim snagama.
Tako|e se pridru`uje globalnom trendu nastojawa da pove}a prodaju oru`ja u vreme kada je Rusija pokrenula ratnu ekonomiju koja je pove}ala proizvodwu br`e od zapadnih saveznika Ukrajine.
Vu~i} je rekao da Srbija ima zlatnu priliku jer je weno oru`je jeftinije nego na zapadu i dodao da bi obim ukupnog srpskog izvoza municije mogao da se pove}a.
„Rusi su uradili veliki posao na obnovi i o`ivqavawu proizvodwe naoru`awa. Oni to rade brzo, ali kada treba da zaradite, onda to nije lako. U Sjediwenim Dr`avama i Nema~koj ne mo`ete sada da ka`ete da }ete proizvesti jo{ jedan tenk bez zarade …I mi smo dobri jer qudi sada vide da smo jeftiniji“, rekao je on.
U~e{}e Srbije u protoku municije u Ukrajinu je dovoqno skriveno da zvani~ni podaci to ne odra`avaju, smatraju diplomate i analiti~ari. Institut za svetsku ekonomiju u Kilu, koji prati podr{ku Ukrajini, nije direktno pratio srpske aktivnosti i nije nai{ao na sistematske dokaze o doprinosu Srbije, rekao je Kristof Trebe{, koji rukovodi tim naporom. Srpski ministar finansija Sini{a Mali rekao je da bi odbrambena industrija, koja zapo{qava 20.000 qudi u zemqi od sedam miliona, mogla brzo da se {iri.
„Ja to vidim kao poslovnu organizaciju. Mislim da smo jo{ daleko ispod kapaciteta razvijenijih zemaqa, ali sada je vreme“, rekao je, prenosi FT.
POLICIJA, TU@ILA[TVO, A SADA I POVERENIK ]UTE O ZLO^INU: Ko je i kako doveo do smrti glavnog svedoka u slu~aju ubistva Danke u zgradi policije u Boru
Dva zlo~ina dogodila su se za kratko vreme u Boru, nestanak i ubistvo malene Danke Ili} (2) i ubistvo Dalibora Dragijevi}a (40) u policijskoj stanici, ali nadle`ni imaju dijametralno suprotan pristup osim slu~ajevima. Dok se o istrazi vezanoj za malenu Danku sve vreme pri~a, o smrti Dragijevi}a, pritvorenika i glavnog svedoka u istrazi ubistva devoj~ice, vlada dr`avna omerta - zavera }utawa sli~na mafija{koj.
Slu~aj nestanka i ubistva Danke Ili} potresao je Srbiju i doveo policiju u neugodnu situaciju. Devoj~ica je nestala 26. marta, vrlo brzo su u Bawsko poqe nadomak Bora stigli prvi policajci, a to ve~e je ovo naseqe na periferiji Bora ve} vrvelo od policije. Ujedno, tog dana je po prvi put u Srbiji aktiviran sistem „Prona|i me“. Na`alost, Danka nije prona|ena, a onda je 4. aprila celu Srbiju, pa i region potresla vest da je dete ubijeno. Osumwi~eni Dejan Dragijevi} i Sr|an Jankovi} su tog dana uhap{eni, a to je saop{tio predsednik Republike Aleksandar Vu~i} i rekao da su dve osobe priznale da su ubile Danku. Dva dana nakon hap{ewa osumwi~enih za ubistvo Danke, uhap{eni su otac i brat osumwi~enog Dejana Dragijevi}a, odnosno 6. aprila privedeni su Radoslav i Dalibor Dragijevi}, koji su bili osumwi~eni da su pomagali u skrivawu tela devoj~ice. Dan nakon privo|ewa, 7. aprila, iz MUP-a je saop{teno da je Dalibor Dragijevi} preminuo u pritvoru Policijske uprave Bor, uzrok smrti –sr~ani udar. Ispostavi}e se da je policijsko saop{tewe neta~no, da je neko u MUP poku{ao da zata{ka da je Dalibor Dragijevi} zapravo umro od posledica policijske torture i da je na telu imao brojne povrede.
I dok je u istrazi oko ubistva Danke Ili} policija danono}no radila, pretra`ila mno{tvo lokacija, saslu{ala mnogo qudi, ura|ene su i stotine ve{ta~ewa i o svemu je javnost obave{tavana, o slu~aju mogu}eg ubistva Dalibora vlada zavera }utawa i zapravo ni danas se ne zna {ta se ta~no dogodilo, iako bi trebalo da bude suprotno. Dalibor Dragijevi} je umro u zgradi policije, a MUP i tu`ila{tvo uporno }ute o ovakvom skandalu. Malo je verovatno da su u ispitivawu Dalibora Dragijevi}a, koji se u trenutku smrti sumwi~io za pomo} svom bratu u preme{tawu tela male Danke, u~estvovala samo trojica inspektora i to borske policije.
„Gde su se nalazile stare{ine i gde je pitawe komandne odgovornosti, od direktnog {efa te trojice policajaca koji su saslu{avali i tukli Dalibora Dragijevi}a, preko na~elnika Policijske uprave Bor do tada{weg ministra policije Bratislava Ga{i}a. Ko je sve od policajaca ~uo ili znao da se u zgradi borske policije mu~i i tu~e ~ovek koji je na kraju umro od batina, a da nije reagovao? Prikrivawe krivi~nog dela i pomagawe nakon u~iwenog krivi~nog dela je tako|e ka`wivo, pa ipak, sve se, za sada, svodi na trojicu inspektora borske policije. Tako|e nije jasno ko }e i da li }e odgovarati za obmawivawe javnosti la`nim saop{tewem o smrti Dalibora Dragijevi}a od sr~anog udara“. U javnosti se pojavila informacija da je istraga o ovom slu~aju izme{tena u Vi{e tu`ila{tvo u Ni{u, koje je 29. aprila nalo`ilo prikupqawe potrebnih obave{tewa Sektoru unutra{we kontrole MUP Srbije. Ipak, ono {to bi trebalo da bude jednostavan i lak slu~aj, nije ni po~eo da se re{ava. Trojica policajaca su, navodno, suspendovana, a jo{ nema saznawa o bilo ~ijoj krivi~noj odgovornosti zbog smrti Dalibora Dragijevi}a. Sa druge strane, MUP dosad nije odgovorio na na jedno pitawe portala Nova.rs vezano za smrt Dragijevi}a.
Nedavno je u slu~aju ubistva male Danke Ili} do{lo do obrta. Jedan od osumwi~enih za smrt devoj~ice, Sr|an Jankovi}, je u Vi{em javnom tu`ila{tvu u Zaje~aru povukao svoje priznawe dato u policiji, uz tvrdwu da je ono iznu|eno batinama. Treba napomenuti i da od svih analiziranih tragova sa lica mesta dosad nije prona|en nijedan na kojem je na|en DNK nestale Danke.
O~i javnosti u Srbiji posledwe dve nedeqe uprte su u Suvu planinu zbog nestanka farmaceuta iz Ni{a Milana \or|evi}a (41), ali nije prvi da je ta planina na jugu Srbije bude u sredi{tu pa`we. Suva planina na{la se u centru pa`we qudi u na{oj zemqi i 2010. godine kada je sa litice u ambis pala planinarka Tatjana Ra{evi} (28) iz Beograda, ali i dve i po godine kasnije kada se na Tremu, najvi{em suvoplaninskom vrhu, udala za svog spasioca, planinara Nenada Podovca.
Tatjana, ekonomista po struci i Nenad, profesionalni vojnik, u me|uvremenu su postali roditeqi trojice de~aka, Nikolaja (10), Lazara (8) i Bogdana (5), koji poput svojih roditeqa obo`avaju planinarewe.
Tatjana, nekada Ra{evi}, sada Podovac kazala je za na{ portal da je subina ume{ala svoje prste i kada je pre`ivela pad sa litice i kada je spa{ena iz sne`nog ambisa.
„Ja sam tog februara 2010. godine bila jedan od oko 850 u~esnika zimskog uspona na Trem (1.810 metara). Oti{la sam na uspon sa planinarima iz Beograda koje nisam najboqe poznavala, ali sam se nadala da }u se u Dowem Du{niku, odakle je uspon kretao, na}i sa tada{wim momkom iz Skopqa. Me|utim, on nije do{ao tako da sam na planinu krenula sa ostalim planinarima. Bio je to moj prvi uspon u zimskom periodu i vrlo ~esto sam stajala da se odmorim i zbog toga mi je u jednom trenutku, na 1.600 metara nadmorske visine, kolona odmakla i ostala sam sama na stazi“, prise}a se Tatjana.
Prema wenim re~ima, vreme je bilo veoma lo{e, duvao je jak vetar, padao je sneg i vidqivost je bila veoma smawena, ali je ona ispred sebe ugledala sne`ne strehe na litici, upravo onakve kakve je videla na sajtu planinarskog kluba „@elezni~ar“ iz Beograda, ~iji je bila ~lan.
„Po`elela sam da imam jednu svoju takvu fotografiju i skinula sam rukavicu kako bi iz jakne izvukla torbicu sa foto-aparatom. Me|utim, ~i~ak torbice se zaka~io za jaknu i dok sam poku{avala da ga otka~im vetar mi je oborio rukavicu na zemqu i oduvao je na samu ivicu strehe. Po{la sam korak, dva napred da bi je dohvatila svesna rizika da ne vidim dobro gde se zavr{ava tlo, a gde po~iwe sne`na streha. Pod mojom te`inom i te`inom ranca koji sam nosila, sneg pod mojim nogama polomio i propala sam u ambis“, govori Tatjana.
Ona je kazala da je letela kroz vazduh dvadesetak metara pre nego {to je pala na zemqu, ali je sre}om pri tome izbegla udarac u neku od vertikalnih stena.
„Padala sam zajedno sa ~itavom tonom snega koja se odlomila, a na tlo sam udarila desnom stranom tela i pri tom sam polomila {est rebara, a tri su mi naprsla, povredila sam zglob na {aci, koleno i mi{i} zadwe lo`e. Nakon
Tatjana, ekonomista po struci i Nenad, profesionalni vojnik, u me|uvremenu su postali roditeqi trojice de~aka, Nikolaja (10), Lazara (8) i Bogdana (5), koji poput svojih roditeqa obo`avaju planinarewe
pada kotrqala sam se zajedno sa velikim rancem jo{ 50 metara, pod nagibom od 70 stepeni, ali se sre}om na mom putu na{lo drvo i zadr`alo me. Osetila sam da sam se zaustavila, ali mi je neka belina bila pred o~ima. Shvatila sam da mi je glava u snegu i da sam okrenuta naglava~ke. Polako sam izvukla glavu i ruke iz snega, uhvatila sam se za drvo i pa`qivo se sela, da ne bi skiznula u ambis ispod drveta“, izjavila je Tatjana.
Prema wenim re~ima, otprilike pola sata nakon pada do wu su do{la tri spasioca, me|u wima i wen sada{wi suprug Nenad i krenula je akcija spu{tawa sa planine koja je trajala skoro 11 sati, od 13.30 ~asova do pono}i, kada je primqena u ni{ki Klini~ki centar.
„U momentu kada sam propala kroz sne`nu strehu ja sam ~ula da je neko viknuo „ne“, tako da sam bila sigurna da me je neko video. Poku{ala sam da viknem „u pomo}“, ali nisam mogla da udahnem. Smogla sam snage da mobilnim telefonom pozovem oca i momka iz Makedonije i ka`em im da sam pala, ali od {oka nisam mogla da se setim imena vodi~a sa kojim sam do{la na Suvu planinu. Kada su do mene do{li prvi planinari, me|u wima i Nenad, bila sam dovoqno dobro da sa wima razgovaram. Nakon nih do{li su sa nosilima spasioci iz Gorske slu`be spa{avawa i zapo~elo je mu~no spu{tawe niz planinu ka selu Kosmovac. To selo je najbli`e litici sa koje sam pala, ali u tom delu planine nije bilo staze, a nagib je veliki“, kazala je Tatjana.
Posle tri dana le~ewa u {ok sobi KC Ni{ i tri dana na odeqewu grudne hirurgije,
„Dovoqno ono {to smo zajedno pre`iveli na planini i to {to se dopadamo jedan drugom“, govori Tatjana.
Dodala je da su na predlog novinarke Gordane Anastasijevi} koja je pisala o wima i onome {to im se dogodilo na Suvoj planini odlu~ili da se ven~aju na Tremu.
oti{la je za Beograd na daqi oporavak koji je trajao puna ~etiri meseca. Nakon pada, dodala je, u naredne dve godine upoznala je li~no ili preko Fejsbuka ve}inu qudi koji su u~estvovali u wenom spa{avawu, ali ne i Nenada. „Ne{to me je vuklo da mu se javim i zahvalim se {to mi je spasio `ivot. Poslala sam mu poruku preko Fejsbuka i po~eli smo da se dopisujumo 1. aprila 2012. godine. Oboje smo u to vreme bili u drugim vezama, ali smo se nekako zbli`ili. Nismo se li~no upoznali sve do jula kada me je pozvao da do|em u Ni{ kako bi zajedno iza{li na Trem. Do{la sam u Ni{ u petak, a u subotu smo krenuli na Trem. Kada smo bili na samom vrhu rekao mi je da ostavim ranac, podigao na le|a, odneo do kamena koji ozna~ava vrh i tu zaprosio. Bila sam zate~ena, pitala sam ga kako to odjednom, a on je rekao:
„Taj uspon bio je trodnevni i mi smo najpre u petak oti{li do vrha Divna Gorica, a onda smo planinskim grebenom u nedequ do{li do Trema. U svatovima su nam bili qudi koji su se prijavili za tu planinarsku akciju, a na vrhu su nas ~ekali novinari, mati~ar iz op{tine Gaxin Han koji je na Trem na le|ima doneo mati~nu kwigu te{ku 15 kilograma i direktor Turisti~ke organizacije Gaxin Han koji nam je doneo sliku. Bio je tu i novinar Zoran Marjanovi} koji je organizovao da po silasku sa planine prvu bra~nu no} provedemo u planinarskom domu na Bojaninim vodama, a zahvaquju}i wemu dobili smo i na poklon od jedne agencije odlazak na medeni mesec“, istakla je Tatjana. Ona je naglasila da wena `ivotna pri~a mo`e da poslu`i kao primer drugim qudima, da i ne{to {to vam se lo{e desi mo`e da se pretvori u dobro. Prilikom pada, dodala je, zauvek je ostala bez foto-aparata i fotografije koje je `elela, ali je zauzvrat pre`ivela.
„Pre`ivela sam ne{to {to retko ko pre`ivi i samo sedam meseci nakon pada nastavila sam da planinarim. Da nije bilo pada ne bi shvatila koliki je Bo`ji dar da mo`ete da hodate i odete svuda kuda po`elite. Bog je dao i da se posle takvog pada i skoro dvaneasto~asovnog smrzavawa prilikom spu{tawa sa planine na nosilima, ostvarim kao majka i dobijem tri de~aka. Posle svega mo`emo sa sigurno{}u da ka`emo da je 13 za nas sre}an broj i da nam se sve vrti oko tog broja. Pala sam 13. februara, `ivela sam na 13. spratu, a Nenad je bio na 13. mestu na listi qudi koji su u~estovali u mom spasavawu“, kazala je Tatjana. Nenad je za na{ portal istakao da je wegova supruga imala veliku sre}u u nesre}i da su wen pad videla dvojica planinara sa
U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.
Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.
Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au
kojima je ona stajao nadomak Trema. „Mi smo tu zastali da bi zaustavili daqe pewawe na vrh jer su vremenski uslovi bili u`asni, a uz to su svi planinari i{li letwom stazom koja je blizu litice, a ne zimskom koja je udaqena 50 metara. Da je Tawa zakasnila samo par minuta mi bi je zaustavili i ne bi pala. Sam momenat pada ja nisam video jer sam prepakivao stvari u rancu, ali jesu dvojica kolega planinara. Zbog smawene vidqivosti mislili su da je mladi} u pitawu. Da je wen pad pro{ao nezapa`en, da smo ~uli samo huk verovatno}a da je na|emo kasnije na planini je jedan prema milion. Pdmah nakon Tawinog pada organizovali kako bi si{li do we, a ja sam si{ao prvi po{to sam imao cepin i konopac“, rekao je Nenad.
On je kazao da je u pri mah, kada mu se posle dve godine i dva meseca Tawa javila preko Fejsbuka pomislio da je neka {ala, ali kada mu je u poruci napisala neke detaqe spa{avawa, shvatio je da se zaista radi o devojci koja je pala sa litice. Nakon ven~awa nastavili su da zajedno planinare, a sada to rade i sa decom. „Na{e sinove u~imo da vole prirod i planinarewe, ali i ribolov po{to sam ja i ribolovac. Nikolaj i Lazar su i izvi|a~i, a Lazar voli i da peca sa mnom. ^esto smo na planini i na reci, nau~ili su ve} dosta toga. Nadamo se da }e planinariti i boraviti u prirodi i kad odrastu i sami krenu da biraju kojim }e putem i}i“, istakao je Nenad. Tatjana i Nenad sada razmi{qaju da napi{u kwigu o onome {ta su do`iveli na Suvoj planini, s tim {to bi Tawa pisala sa jedne strane svoju stranu pri~u, a Nenad sa druge strane svoju, a sreli bi se na sredini sa opisom ven~awa na tremu. Pri`equkuju i da na Tremu, na kamenu koji je zbog wih dvoje dobio naziv „Kamen qubavi“ ponovo bude postavqena tabla koja }e podse}ati na wihovo ven~awe i onome {to je tome prethodilo. Tabla je dodali su, bila postavqena nakon wihovog ven~awa, ali su je vremenom polomili planinari koji su se peli na kamen.
l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић
Istorijske posledice srpske revolucije 1804-1815. dalekose`nije su i trajnije od pam}ewa nekoliko narednih generacija.
Ona je bila lokomotiva koja je vukla srpsku i balkansku istoriju za celo naredno stole}e. Te posledice su:
1) Stvoreno je jezgro dr`ave nacionalnog suvereniteta, koje je stalno generisalo politiku koja se nije slagala sa autokratskim tendencijama vladara, {to ih je na povr{inu izbacivalo balkansko selo. Iako ustanova narodne skup{tine nije bila institucionalizovana, u smislu postojawa ustavne odredbe o tome, narodne skup{tine u Srbiji su bili pratioci i aktivni u~esnici u svim promenama koje su usledile za dugu budu}nost.
2) Podrezan je koren islamskom dr`avnom feudalizmu, seqaci postali vlasnici svojih ba{tina i cela nacija izrasla u zajednicu malih slobodnih seqaka. To je bio zarazan primer, koji }e sultan poku{ati da protegne i na ostale pokrajine carstva 1833, zatim „Zemqi{nim zakonom“ 1858, na Kosovu i u Makedoniji 1912, a u Bosni i Hercegovini 1918. Stvarawe dru{tva slobodnih seqaka je bio osnovni model socijalnog progresa za sve okolne balkanske narode, za jedan naredni vek. Srbija }e prestati da vr{i tu ulogu na Balkanu od po~etka XX veka, kada se zahteva rast industrijskog dru{tva.
3) Zaustavqen je proces islamizacije. Do Berlinskog kongresa u me|unarodnim mirovnim ugovorima nije se dopu{talo postojawe islamske mawine u evropskim dr`avama. U isto vreme, srpska revolucija je po~ela 1804. kao otpor teroru. To je vreme {irewa prve velike islamske ideologije. Srbija je pro{la kroz isku{ewe sukoba sa pokretima restauracije islamskog tipa dru{tva i dr`ave. Srpska nacionalna istorija }e imati istovetno iskustvo sa ideologijom i prvim organizacijama panislamizma, u oslobodila~kim ustancima i ratovima 1876-1878. U moderno vreme je gra|anski rat 1992. bio pra}en obnavqawem ideologije islamskog fundamentalizma i priznawa tih pokreta u Bosni i Albaniji od strane zapadnoevropskih zemaqa.
Kara|or|evom smr}u srpska revolucija je ostala nedovr{ena. Jedino bi s wim uspela da stvori novu evropsku naciju.
U srpskoj revoluciji 1804-1815. propala je ideja stvarawa multireligioznih zajednica. Naporom Austrije da sama osloba|a balkanske katolike, pobedio je princip religije kao vododelnice nacija.
Jovan Cviji} je obele`io kulturne pojaseve na Balkanu
Katolicima Dalmacije, Bosne, Hercegovine i Slavonije se zabrawuje upotreba srpske }irilice, {to je proizvelo tektonsku naprslinu u kulturi katolika i pravoslavnih, u smislu wihovog razdvajawa na svim podru~jima dru{tvene delatnosti. Nacionalni pokret, ili nacionalizam ako se ne bi shvatio u negativnom smislu kao sinonim za {ovinizam, dobijao je tip „nacionalizma sudweg dana“, kako je ^er~il rekao za irski nacionalni pokret da }e se zavr{iti na sudwem danu, jer je vezan za religiju. Isti tip nacionalizma vidqiv je u nema~koj deobi katolika i evangelista, kao i u Ukrajini. Kroatizacija katolika Dalmacije, Bosne, Hercegovine i Slavonije po~iwe revolucijom 1848. 4) Otvarawe epohe sukoba interesa velikih i malih naroda u Jugoisto~noj Evropi. Male balkanske nacije po-
Odnosi velikih sila i wihov stav prema srpskom nacionalnom pokretu su od 1815. do 1878. do`iveli dramati~nu promenu. Rusija je uvek tra`ila nekog saveznika sa Zapada, kao partnera u re{avawu Isto~nog pitawa. To je zna~ilo uvek mogu}nost sporazumevawa po cenu `rtvovawa srpske nacionalne teritorije. Bila je sklona da Balkan deli sa Habzbur{kim carstvom, pri ~emu se celi srpski prostor do Timoka prepu{ta austrijskom uticaju. I kad se Rusija, nakon sloma Drugog carstva 1870, vratila na Balkan, weni savezi sa zapadnim dr`avama su doveli do Berlinskog kongresa 1878. i novog nacionalnog poraza Srba. Oteto im je 1876. proklamovano ujediwewe sa Srbijom.
staju odlu~uju}i faktori u re{avawu Isto~nog pitawa. U okviru ovog motiva u celoj narednoj istoriji }e dr`ave katoli~ke Sredwe Evrope (Nema~ka, Austrija, Ma|arska, severna Italija) svoje politi~ke interese pretvarati u vodi~e svih istorijskih re{ewa. Netolerancija prema drugim verama je stalna. Srpska revolucija 1804-1815. bila je najzna~ajniji doga|aj u celoj srpskoj istoriji. Bez wenog razumevawa je nemogu}e shvatiti kasnije procese i doga|awa u bilo kojoj istorijskoj oblasti. To je destilat srpske istorije, pa time treba pravdati {to je prikaz te istorije {iri nego prikaz drugih doga|aja, maweg i sporednijeg istorijskog zna~aja.
Bez poznavawa pojedinosti i malih stvari u srpskoj revoluciji 1804-1815, ne mo`e se pratiti wihovo granawe iz tog korena u {iroke kro{we narednih decenija i vekova.
Iz Napoleonovih ratova 1815. srpski narod je izi{ao isto tako razjediwen kao {to je pre wih bio. Razlika je ipak ogromna, zbog prisustva slobodnog jezgra dru{tva i dr`ave u biv{em Beogradskom pa{aluku, oko kojeg }e se srpski narod kona~no ujediniti u jugoslovenskoj dr`avi 1918.
Najve}i srpski antropolog i geograf Jovan Cviji} 1902. je nacrtao kartu kulturnih pojaseva Balkanskog poluostrva. Oni su nastali iz dubine istorije, kao milenijumsko prilago|avawe qudskih zajednica sto~arskog i poqoprivrednog karaktera plastici tla na kome se `ivi. Kulturni pojasevi su rezultat borbe za opstanak u neprijateqskoj prirodi koja ne dozvoqava proizvodwu hrane u meri da svi budu uvek siti. Najstariji kulturni pojas je „Vizantijsko-cincarski", koji pokriva Makedoniju i dolinu Morave duboko prema Beogradu. Karakteristika mu je „tipski egoizam“ i radinost i ume{nost za pravqewe profita. Fino}a `ivota, otmenost li~na i ure|ewe ku}e, kasna `enidba - odlike su te kulture. Ovaj je pojas u razdobqu 1815. do 1878. istorijski nazadovao. Najpre je knez Milo{ 1827. zabranio da se doseqenici sa juga u Srbiju asimiluju u Grke, „niti se Bugarin ili Cincarin pod Grke poturuje“. Od revolucije 1848. nastaje proces nacionalizovawa Cincara, koji u raznim zemqamaJugoisto~ne Evrope dobijaju etni~ka obele`ja vladaju}ih nacija. To je vezano za proces stvarawa srpske sredwe klase.
l U slede}em broju: Srpsko stanovni{tvo je na podru~ju Vojvodine krajem XVIII veka ~inilo ve}inu
1693. - Xon Danton objavio je u Londonu prvi `enski ~asopis, "Lejdis Merkuri".
1801. - Britanske i turske trupe porazile su Francuze i zauzele Kairo.
1905. - Pobuweni ruski mornari preuzeli su krstaricu "Potemkin" u Crnom moru. To je bio prvi masovni izliv nezadovoqstva u ruskoj carskoj armiji tokom revolucije 1905-07.
1908. - U Crnoj Gori je zavr{eno su|ewe zaverenicima protiv kwaza Nikole I Petrovi}a. Od 52 optu`ena, ~etvorica su osu|ena na smrt, a ostali na tri do 20 godina zatvora.
1943. - Ameri~ki avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali gr~ku prestonicu Atinu koja je bila pod nema~kom okupacijom.
1946. - Ministri spoqnih poslova SSSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske odlu~ili su da Gr~koj pripadnu Dodekaneska ostrva, ukqu~uju}i Rodos, koja su bila pod italijanskom upravom do kapitulacije Italije 1943, a potom pod nema~kom okupacijom do 1945.
1954. - U Obninsku, blizu Moskve, pu{tena je u rad prva nuklearna elektrana u svetu.
1976. - General Antonio Ramaqo Jane{ izabran je za predsednika Portugala na prvim predsedni~kim izborima posle poluvekovne fa{isti~ke diktature Antonija de Oliveire Salazara.
1991. - Dva dana po{to je Slovenija proglasila nezavisnost, Jugoslovenska narodna armija zaposela je grani~ne prelaze prema Italiji, Ma|arskoj i Austriji, nakon ~ega je do{lo do {estodnevnog rata sa jedinicama slovena~ke teritorijalne odbrane. Poginulo je 49 qudi, me|u kojima najvi{e regruta JNA.
1993. - SAD su sa 23 krstare}e rakete "tomahavk" bombardovale sedi{te ira~ke obave{tajne slu`be u Bagdadu.
2000. - Ujediwene nacije su objavile da je sida usmrtila 19 miliona qudi u svetu, i procenile da }e od te bolesti umreti polovina tinejxera najsiroma{nijih afri~kih zemaqa.
2001. - Vi{e od milion qudi okupilo se da ~uje govor pape Jovana Pavla II na kraju wegove petodnevne posete Ukrajini.
2004. - Za predsednika Srbije izabran je lider Demokratske stranke (DS) Boris Tadi}. Novi predsedni~ki mandat osvojio je ponovo 3. februara 2008. godine.
2013. - Kevin Rad je ponovo postao premijer Australije, zameniv{i na toj funkciju Xuliju Xilard, koja je tri godine ranije premijersko mesto preuzela od Rada.
2014. - Savet EU predlo`io je biv{eg luksembur{kog premijera @an-Klod Junkera za novog predsednika Evropske komisije; U Briselu je potpisan Sporazum o pridru`ivawu Evropskoj uniji Ukrajine, Gruzije i Moldavije.
U vreme kada su automobili bili retkost i na bulevarima Pariza, Londona i Be~a, jedna takva „a`daja“ tutwala je beogradskim ulicama... Tutwala i zbog svog neobi~nog izgleda izazivala ~u|ewe svetine gde god bi se pojavila!
Bio je to zna~ajan datum u prestoni~koj istoriji. Tog 3. aprila 1903. godine na `elezni~ku stanicu, pravo iz fabrike u Austrougarskoj, stigao je PRVI AUTOMOBIL U SRBIJI! Ovo „~udo nevi|eno“ ko{talo je pravo bogatstvo. Pri~alo se da se od tih para mogla kupiti jedna kompletno opremqena ku}a u Beogradu i to u kakvom boqem delu grada, pa je mnogo qudi sa nestrpqewem radoznalo gvirkalo kako bi videlo ko je to sebi mogao da priu{ti ovu neobi~nu spravu.
Ponosni kupac „Nesselsdorf“-a, tipa B, bio je Bo`a Radulovi}, bogati beogradski ku}evlasnik, a zajedno sa automobilom stigao je i specijalni voza~ iz fabrike, pa se sre}ni vlasnik u pratwi nekoliko prijateqa i radoznalaca provozao svojom neobi~nom „ko~ijom“ od @elezni~ke stanice dana{wom Nemawinom, pa ulicom Kneza Milo{a ka Top~ideru. O~ekivano, prolazak prvog automobila kroz Beograd ostavio je velikog utiska na ~ar{iju. Danima potom, to je bila glavna tema razgovora u svim prestoni~kim kafanama, a oni koji su imali sre}e da u`ivo vide ovo „~udo“ govorili su: „Pro|e sino} a`daja, svetle joj se o~i nadaleko i brek}e, a gazi sve pred sobom“.
„Neseldorf“ tip B, pionirski poduhvat istoimene fabrike koja i danas posluje pod imenom „Tatra“, mnogo vi{e je podse}ao na fijaker nego na automobil kakvim ga mi zami{qamo. Dobrim delom je bio napravqen od drveta, imao je ~etiri sedi{ta i pravougaoni oblik. Motor od 12
kowskih snaga bio je sme{ten ispod poda. Rezervoar za gorivo, rezervoar za rashladnu te~nost i hladwak nalazili su se ispod predwe haube.
U periodu od 1902. do 1904. u ~etvorosednoj varijanti proizvedeno je samo 38 ovih automobila. I, upravo jedan od wih zavr{io je u Beogradu, u vlasni{tvu Bo`e Radulovi}a.
KO ]E VOZITI „A@DAJU“?
Krajwe ironi~no, Bo`a Radulovi} nije imao ni najmawu nameru da sedne za volan svog automobila. Ka`u da ga je i sama mogu}nost u`asavala i da je zbog toga majstor pristigao iz fabrike dobio zadatak da bogata{evog prijateqa Sretena Kosti} nau~i da vozi i odr`ava ma{inu. A ovaj se pokazao kao dobar |ak. Ostalo je zabele`eno da je voza~u
iz inostranstva trebalo ne{to vi{e od mesec dana da ga obu~i da samostalno upravqa vozilom. Nakon toga, Sreten je polo`io „voza~ki ispit“ u Beogradu i to pred tro~lanom komisijom (~iji je samo jedan ~lan pre toga zapravo video automobil!) i tako postao prvi srpski „{kolovani“ {ofer. Wegova voza~ka dozvola, prva takve vrste izdata u Srbiji, i danas se mo`e videti u Muzeju automobila u Beogradu.
Jedan nepredvi|eni problem – da u ~itavoj dr`avi nema nijedne benzinske stanice na kojoj bi mogao da se kupi benzin, re{en je tako {to su Bo`a i Sreten rezervoar punili benzinom kupqenim po beogradskim apotekama i, nakon svega –prvi automobil ispod Dunava i Save, bio je spreman da se otisne na putovawe po srpskim drumovima.
JEDAN KRAJ I MNOGO
NOVIH PO^ETAKA
Pri~a je na kraju imala tu`an kraj… bar po Bo`u. Samo tri godine nakon {to se trijumfalno provezao Beogradom u svom automobilu, pro}erdao je svo svoje bogatstvo i bankrotirao. U poku{aju da spasi {ta se spasti mo`e, svog ~etvoroto~ka{a je prodao, pa je tako i Sreten Kosti} ostao bez posla. Ipak, ne zadugo! Nakon {to je dinastija Kara|or|evi} nabavila prvi, kraqevski automobil, postao je dvorski {ofer i vozio je kraqa Petra I. Kako je svoje znawe rado delio sa drugima, u istoriju se upisao i kao „profesor“ svih voza~a koji su se u narednih desetak godina pojavili u Beogradu. Jer, iako su onovremeni automobili bili luksuz ~ak i za bogate, wihov broj na sprskim drumovima postepeno je rastao. Ve} 1904. u prestonicu je stigao drugi automobil, pa onda i tre}i, ~etvrti… deseti… Zabele`eno je da ih je uo~i po~etka Prvog svetskog rata bilo oko 70, s tim {to je dobar deo bio u vlasni{tvu vojske. Porast broja automobila pratio je i razvoj naftne industrije. Nakon Prvog svetskog rata u Beogradu je, kod kafane „Topola“, na uglu ulica Kraqa Aleksandra i De~anske, postavqena prva benzinska pumpa, a u narednim godinama i drugi ve}i gradovi su dobili svoja to~iona mesta. Ipak, tek posle Drugog svetskog rata ova industrija do`ivela je pravu ekspanziju! Ve} 1945. nacionalizacijom i otkupom postoje}ih petrolejskih stovari{ta i izgradwom novih, formirana je distributivna mre`a i osnovano Trgova~ko preduze}e za promet nafte i naftnih derivata. ^etiri godine kasnije sa radom je po~elo i Preduze}e za istra`ivawe i proizvodwu nafte, prete~a jedne od najzna~ajnijih i najdugove~nijih kompanija u Srbiji – Naftne industrije Srbije, ili popularnog NIS-a!
U samom srcu beogradskog “Vrta dobre nade” ve} godinama stoji statua jednom psu. Ako ste ikada posetili ovo mesto znate da je re~ o keru{i Gabi, a mo`da i da na spomeniku pi{e kako je “weno srce bilo ja~e od jaguara”. Ali, ko je bila Gabi i zbog ~ega je zaslu`ila ovakav spomenik? Pri~a o keru{i Gabi po mnogo ~emu podse}a na zaplet nekog filma. Da `ivimo u Holivudu, verovatno bi do sada i postala zvezda. Ovako, o woj i wenoj hrabrosti ostaje da svedo~i samo spomenik u “Vrtu dobre nade”, kao i poneko se}awe. Kako je keru{a Gabi zaslu`ila spomenik?
Gabi je bila nema~ki ov~ar i tek sa osam godina starosti je stigla u beogradski zoolo{ki vrt, nakon {to ju je upravi poklonio jedan iskusni dreser pasa. Tako je ona postala ~uvar ovog mesta i svake ve~eri je sa ~uva-
rom i jo{ jednim radnikom patrolirala vrtom. Tako je bilo sve do no}i 22. juna 1987. godine, kada je `enka jaguara uspela da isko~i iz svog kaveza i da do|e gotovo do upravne zgrade. U tome ju je spre~ila ba{ Gabi! ^uvar je kasnije pri~ao da je keru{a naglo zastala, oslu{nula, potpuno se uko~ila na nekoliko sekundi i onda jurnula u mrak dok je drugi pas, mu`jak nema~kog ov~ara, uz cviqewe pobegao. Ubrzo se za~ulo re`awe i lave` i ~uvar je shvatio da je u pitawu neka zver iako nije mogao da vidi ta~no koja. Otr~ao je do telefona i pozvao policiju. Do dolaska patrole i tada{weg direktora vrta Vuka Bojovi}a, Gabi je spre~avala zver da pobegne i eventualno presko~i ogradu koja ju je razdvajala od usnulog grada. Nakon wihovog dolaska otkriveno je da je re~ o `enki jaguara koja je, nakon vi{e poku{aja da se
utera u kavez, na kraju usmr}ena. Gabi je prona|ena polumrtva, u jednom hodniku u neposrednoj blizini kaveza iz kog je jaguar pobegao. Te{ko povre|enoj Gabi nimalo nije bilo lako da se oporavi. Bilo je potrebno mnogo nege, qubavi i pa`we koju su sa Gabi delili svi zaposleni u vrtu, ali i mnogobrojni Beogra|ani, jer se za wen podvig pro~ulo. Na kraju, posle mnogih besanih no}i, u zoo vrtu su mogli da odahnu – keru{a je stala na noge. Gabi je bila te{ko povre|ena, ali je na kraju izvidala rane. Ostala je po~asni ~uvar vrta jo{ neku godinu dok nije okon~ala svoj `ivotni vek. Ta~no na mestu na kome se ona sukobila sa jaguarom i hrabro odbranila Beogra|ane i ~uvara do dolaska interventne ekipe te davne 1987. godine radnici zoolo{kog vrta su joj jo{ za `ivota podigli spomenik.
Srbija je i ove godine prva u Evropi po rastu broja stranih gostiju u odnosu na period pre pandemije. Prema najnovijim podacima Ministarstva turizma i omladine, Srbija je prva destinacija u svetu po stopi rasta prihoda od stranih turista, koji su za 127 odsto ve}i u odnosu na prvi kvartal 2019. godine. Samo u prvih ~etiri meseca ove godine devizni priliv od turizma je iznosio 575 miliona evra.
Da je Srbija u vrhu destinacija potvrdila je i Svetska turisti~ka organizacija koja je u najnovijem barometru navela da je Srbija jedina koja je dostigla trocifrenu stopu rasta prihoda od stranih turista. Me|utim, turisti~ki stru~waci upozoravaju da se posledwih pet godina ne mewa iznos novca koji stranci dnevno tro{e na vanpansionske usluge u Srbiji. Na hranu, suvenire i zabavu i daqe tro{e 70 evra dnevno, pokazuje najnovije istra`ivawe Udru`ewa „Hores”.
Prema re~ima direktora tog udru`ewa Georgi Genova, o~igledno je da se kampawama moramo fokusirati i na privla~ewe plate`nijih gostiju kako bi smo poboq{ali ove rezultate.
- Svake godine radimo ovakva istra`ivawa i u okviru posledweg smo anketirali 44 stranca koji su u Srbiji boravili iskqu~ivo iz turisti~kih razloga. Ispostavilo se da u proseku van hotela koriste samo jednu uslugu. Da li to zna~i da nedostaju sadr`aji ili se sami gosti zbog finansijske krize odri~u buxeta za vanpansionsku potro{wu. Svakako ne{to moramo da mewamo – ka`e Genov. Istra`ivawe je pokazalo da su najplate`niji gosti oni koji dolaze iz Kanade i Amerike, ali takvih u Srbiji nema dovoqno. Aleksandar Seni~i}, direktor Jute, ka`e za „Politiku” da u svojim marketin{kim aktivnostima do sada mo`da nije ciqalo na plate`nija tr`i{ta nego na masovnost posete, {to se i desilo. - Mo`da nemamo dobru ponudu sadr`aja da bismo goste koji dolaze u na{u zemqu motivisali da tro{e vi{e. ^ini mi se da imamo mnogo turista kojima je Srbija samo prolazna destinacija i gledaju da pro|u {to jeftinije. Tako|e mnogo je gostiju u regionu koji kada do|u u Srbiju smeste se u privatne stanove, tokom boravka spremaju hranu i ne tro{e novac na odlazak u restorane. Gosti koji tro{e vi{e su oni iz zapadne Evrope, a takvih kod nas nema ba{ mnogo - obja{wava Seni~i}. On smatra da mo`da ne bi bilo lo{e da fokus i marketin{ke aktivnosti delom prebacimo i na te zemqe , posebno na one ka kojima dr`ava ima direktne avio-linije.
Nakon {to je Senat zemqe usvojio amandmane na zakon „O proslavama i ceremonijama“ kojima se zabrawuje no{ewe ode}e koja je „strana“ kulturi Taxikistana, predsednik ga je potpisao. Osim toga, zakon o proslavama i ceremonijama sada predvi|a zabranu „idgardaka“, vrste pesama za decu na praznike Ramazana i Kurban bajrama.
Nacrt ovog zakona predsednik Taxikistana podneo je parlamentu, poslanici doweg doma su ga usvojili, a senatori su ga odobrili 19. juna. Za nepo{tovawe ovog zakona predvi|ena je nov~ana kazna, ali jo{ uvek nije precizirano koje vrste ode}e se smatra „stranom nacionalnoj kulturi“ i zabrawena je za prodaju i no{ewe.
l OVAN (21. 3. - 20. 4.)
Svakodnevni stres mo`e da vam naru{i zdravqe ali ne samo to. Svakako da }ete biti zbog toga i poslovno optere}eni. Generalno, o~ekujte dobru nedequ za novac, posebno od petka i vikenda kada imate susret sa jednom va`nom osobom od autoriteta koja }e vas prote`irati. Emotivno ste okrenuti svom braku i qubomorno ~uvate svoju qubav. Slobodan Ovan mo`e upoznati zauzetog Raka.
l BIK (21. 4. - 21. 5.)
Potrebno je da pazite na novac. Tro{kovi vam se re|aju a nikako da to platite. Oni koji vam duguju treba da vam vrate novac. Mo`ete imati pomo} jedne Device. U emotivnom `ivotu, mogu}a je bespotrebna tenzija izazvana nepoverewem u partnera. Slobodni Bikovi imaju {ansu za nekom mawom, samo wima zna~ajnom avanturom. Opet imate problem sa telesnom te`inom. Mewajte `ivot.
l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)
Ima}ete dobru zaradu iako preterano brinete. Nije va`no da se optere}ujete jer vam planete idu u prilog. Oni koji planiraju da razvijaju prodaju, ugostiteqstvo neka napreduju u svom planu jer }e se isplatiti. O~i vam sijaju, verovatno ste zaqubqeni. Ukoliko ste u braku o~ekujte lepu vest od partnera. Mo`da vam uplati neko zanimqivo putovawe. Nemate ve}ih problema sa zdravqem.
l RAK (22. 6. - 22. 7.)
Vi{e }ete biti okrenuti qubavi i zavo|ewu, ne toliko poslu. Iako vam je va`na nedeqa za posao, ona }e biti posebna za sve one koji moraju neke poslove da zavr{e na putu. Mo`ete pomeriti te planove i za neki drugi period. Svakako da vam ambicija ne mawka. Potrudite se da bar od nedeqe napravite dobre ugovore. Posvetite se qubavi. Zdravstveno mo`ete patiti od grla, glasnih `ica.
l LAV (23. 7. - 22. 8.)
Potrebno je da se usaglasite sa voqenom osobom. Iako imate dobre aspekte, to zna da donese i lewost ponekad, pa se ~ini da }ete imati posao a ustvari gledate da to izbegnete. Ako `elite da poslu{ate partnera sa kojim `ivite onda po`urite, on ima ponekad jasniji ciq od vas. Slobodan Lav mo`e da o~ekuje vi{e izra`en dru{tveni `ivot. Zdravstveno obratite pa`wu na nervozu.
l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)
Ose}ate olak{awe, mada ste emotivno vezani za posao koji radite, mo`da ne bi bilo lo{e da se okrenete realnosti. Ako vam tu neko smeta ko nije iskren, jednostvano presecite tu nit. Bi}e vam lak{e kako zdravstveno tako i u emotivnom `ivotu koji ~esto trpi zbog posla. Device koje su slobodne mogu da se okrenu osobi koja ih smiri uvek kad im je te{ko. Obratite pa`wu na ki~mu i sinuse.
l VAGA (23. 9. - 22. 10.)
Dobitak novog posla ili da pre|ete na boqe radno mesto, ali morate biti odlu~ni i brzi. Dvoumite se ~esto jer uvek vidite dobro u svemu {to vam se ponudi. Pomo} tra`ite od odlu~nijih znakova poput Bika ili Jarca. Emotivno mo`ete imati aferu sa osobom iz znaka Vodolije a oni koji su u braku ima}e jednu od boqih nedeqa. Obratite pa`wu na ishranu ili bubrege.
l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)
Ne donosite impulsivne odluke o napu{tawu dosada{weg posla, mogli biste da se pokajete. O~ekujte da se sprijateqite sa poslovnim saradnicima ali i da vam prijateqi pomognu u poslu i finansijama. U porodici ste i daqe optere}eni obavezama i odgovornostima. Idealna nedeqa za pomirewe sa osobom koju volite. Vi{e dru`ewa u slobodno vreme. Mo`ete imati problem sa kostima.
l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)
Vi jednostavno volite lepo vreme jer vam je to motiv da vi{e radite i budete na visini zadatka. Kontakt sa osobom iz drugog mesta vam mo`e promeniti kurs poslovawa ali u smeru koji niste o~ekivali. Emotivno vam se javqa osoba iz znaka Vaga koja ~esto misli na vas. Oda}e vam priznawe da ste jedan od najboqih partnera ili prijateqa koje je imala. Obratite pa`wu na vensku cirkulaciju.
l JARAC (22. 12. - 20. 1.)
Sve {to umislite to i ostvarite. U vama jeste pozitivna energija i to se vidi odmah kada vas ~ovek pogleda. Emotivno, porodica vam je ~vrsta kao stena i mo`ete biti spokojni. Napredak i u ku}i kroz decu, partnera. Ako ste sami onda vam se udvara drugi Jarac ili jedan pomalo nesiguran Blizanac. Zdravqe vam je povezano sa ishranom, sportom i odmorom koji vam treba svaki momenat.
l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)
Vodolije o~ekuje stresni period jer moraju dosta toga sami da urade bez pomo}i saradnika. Navikli ste na takav tretman pa vam to ne}e pasti preterano te{ko. Ima}ete olak{awe uz osobu iz znaka Rak. To je neko ko mo`e da vam donese dosta povoqnih poslovnih trenutaka. Emotivno ste u fazi kada po~iwete iz po~etka. I to nije lo{e jer vi ustvari volite kada se ne{to novo de{ava.
l RIBE (20. 2. - 20. 3.)
Mo`ete o~ekivati povratak jedne osobe iz znaka [korpije koja }e vam tra`iti da se ponovo udru`ite u nekom projektu. Nije lo{e da se to poslovno prijateqstvo obnovi, [korpija donosi novac. U qubavi ~eznete za jednim Bikom koji je prili~no hladan i bez re~i. Nema tu neku `ivost ni optimizam koji je vama potreban. Obratite pa`wu na urinarni trakt ili na creva koja su osetqiva.
Napuqski sud zaplenio ostrvo u Dubaiju
Jedno od ve{ta~kih ostrva koje se nalazi u Persijskom zalivu zapqewenio je sud u Napuqu u okviru istrage koja se vodi protiv Rafaela Imperijala, {efa Kamore koji je uhap{en 04.08.2021 u Dubaiju.
Ostrvo se zove Tajvan i deo je ve{ta~ki napravqenog arhipelaga "The world" udaqenog tri kilometra od obale Dubaija. Imperiale je godinama bio jedan od najtra`enijih {efova mafije zajedno sa Mateom Mesinom Denarom i \ovanijem Motizijem kao i jo{ jednim ~lanom Kamore, Renatom ]inkvegranelom.
Vrednost ostrva Tajvan procewena je na 30 do 50 miliona dolara. Kupqeno je 2008. godine od strane mafija{a Imperijala koji ga je u okviru saradwe sa pravosu|em stavio na raspolagawe vlastima, zajedno sa dve Van Gogove slike ukradene godinama ranije u Holandiji. Ovo ostrvo je formalno registrovano na ime agencije za nekretnine
koja je osnovana kapitalom Imperijala i jednog napuqskog preduzetnika koji `ivi na severu Italije, ali je Imperiale koji je dakle odlu~io da sara|uje sa policijom izjavio Javnom tu`iocu Mauriciju de Marku da ga je kupio za 30 miliona evra. Po po~etnom projektu na ostrvu Tajvan je trebalo da se izgradi 12 luksuznih vila koje bi ko{tale izme|u 8 i 9 miliona dola-
ra. Utvrditi sada{wu realnu vrednost ostrva nije lako, jer je veliki deo ve{ta~kog ostrva napu{ten. Da bi dobilo formalni posed nad ostrvom i nastavilo sa konfiskacijom, Napuqsko tu`ila{tvo }e morati da aktivira me|unarodnu molbu. Sudija suda u Napuqu, Marija Luiza Miranda je naredila zaplenu {to je i prvi ~in koji omogu}ava Italijanskoj dr`avi da preuzme ostrvo.
Kvantna medicina obe}ava revoluciju u na~inu na koji razumemo i tretiramo bolesti, pru`aju}i detaqan uvid u funkcionisawe organizma i nude}i precizne terapije, tvrde oni koji se wom bave.
Kvantna fizika prou~ava najmawe ~estice materije i energije u elektromagnetnom poqu tela. Medicina bazirana na kvantnoj fizici fokusira se na energetske procese unutar }elija i molekula, analiziraju}i kako ove ~estice komuniciraju i kako promene u energiji mogu da uti~u na zdravqe. Sofisticirane tehnologije, kao {to su kvantni analizatori za detekciju i le~ewe disbalansa u telu na energetskoj osnovi, omogu}avaju precizno otkrivawe razli~itih zdravstvenih problema. Kori{}ewem specijalizovanih ure|aja, kvantna medicina, tako|e, mo`e da otkrije energetske neravnote`e u telu koji ~esto prethode fizi~kim simptomima bolesti.
Kvantni analizatori mogu da mere funkcionisawe razli~itih organa i sistema u telu i tako pru`e informacije o wihovom trenutnom stawu i mogu}im problemima.
KAKO KVANTNA MEDICINA LE^I
Kada o telu razmi{qate kao o celini koja je sastavqena iz
KROMPI]I
SA JAJIMA
POTREBNO JE:
n 700-800 g mladih krompiri}a
n 150 g mocarele ili ka~kavaqa n 2 jajeta
n 1-2 ka{ike sviwske masti n po ukusu soli n po ukusu mlevenog crnog bibera
PRIPREMA:
Mlade krompiri}e oqu{tite, operite i ukoliko nisu pribli`no iste veli~ine isecite ih na polovine ili ~etvrtine.
U vatrostalnu posudu sipajte otopqenu mast, pore|ajte krompiri}e, posolite i pobiberite po ukusu.
Ubacite u rernu i zapecite oko pola sata na 200 stepeni.
Pred kraj krompiri}e prelijte sa 2 umu}ena jajeta i malo soli i vratite jo{ 5 minuta da se zape~e.
Izrendajte mocarelu ili ka~kavaq i rasporedite preko krompiri}a. Vratite jo{ minut-dva u rernu da se sir otopi. Prijatno!
delova, pro{irujete svoje mogu}nosti za le~ewe, ka`u stru~waci iz ove oblasti.
Kvantna medicina je u Srbiji priznata kao zvani~na grana medicine i regulisana je Zakonom o zdravstvenoj za{titi, ali je odobrena samo kao „pomo}na metoda”.
Kvantna medicina ne samo da dijagnostikuje, ve} nudi i napredne terapijske metode za le~ewe razli~itih zdravstvenih stawa.
Kori{}ewem specijalizovanih ure|aja, kvantna terapija mo`e da podstakne prirodne procese isceqewa u telu.
Mnogi efekti kvantne medicine, me|utim, mogu se pripisati placebo efektu, gde pacijenti ose}aju poboq{awe samo zbog verovawa u tretman, a ne zbog stvarne efikasnosti metode.
Konkretno, kvantna medicina mo`e da identifikuje nedostatke u vitaminima, mineralima i drugim esencijalnim nutrijentima i da otkrije prisustvo toksina i te{kih metala u telu. Ja~awe imuniteta, regulisawe nivoa hormona i smawewe stresa, samo su neki od efekata kvantne medicine, koja je kao vode}a u zdravstvu, ve} pola veka zastupqena u Rusiji i Nema~koj.
BIOREZONANTNA TERAPIJA
Ova metoda koristi elektromagnetne talase za harmonizaciju frekvencija tela, poma`u}i u le~ewu hroni~nih bolesti, alergija, stresa i drugih problema.
FOTONSKA TERAPIJA
Kori{}ewem svetlosnih talasa razli~itih du`ina, fotonska terapija stimuli{e regene-
raciju tkiva, smawuje bol i upalu i poboq{ava op{te zdravqe.
KVANTNI LASERSKI
TRETMANI
Laseri sa specifi~nim talasnim du`inama koriste se za ciqawe odre|enih tkiva i }elija, poma`u}i u le~ewu povreda, ubrzavawu zarastawa i smawewu simptoma hroni~nih bolesti.
PREDNOSTI
KVANTNE MEDICINE
Kvantna medicina posmatra telo kao celinu, fokusiraju}i se na harmonizaciju celokupnog sistema, a ne samo na le~ewe simptoma.
Kvantna dijagnostika omogu}ava precizno otkrivawe problema pre nego {to se pojave fizi~ki simptomi, {to omogu}ava ranu intervenciju i prevenciju bolesti.
Terapije se prilago|avaju individualnim potrebama pacijenata, {to pove}ava efikasnost le~ewa i smawuje rizik od nuspojava. Ve}ina kvantnih terapija je neinvazivna, {to zna~i da ne zahtevaju hirur{ke zahvate niti dug oporavak.
Mnogi lekari, me|utim, smatraju da se kvantnom medicinom ni{ta ne le~i, ali da se pomo}u aparata koji se koriste mo`e dijagnostikovati bolest, {to je veoma va`no.
NEDOSTACI I POTENCIJALNE OPASNOSTI
Iako kvantna medicina nudi mnoge inovativne pristupe dijagnostici i le~ewu, va`no je biti
svestan wenih nedostataka i potencijalnih opasnosti.
Kao i svaka medicinska disciplina, ima svoje izazove i ograni~ewa koje je va`no razmotriti pre nego {to se upustite u kori{}ewe wenih metoda i terapija.
Mnogi principi kvantne medicine jo{ uvek nisu dovoqno istra`eni i potvr|eni kroz rigorozna nau~na istra`ivawa, {to mo`e da dovede do skepticizma me|u stru~wacima i da ote`a {iroku primenu ovih metoda. Na~in na koje kvantna medicina deluje ~esto nisu potpuno jasni ili obja{weni, {to mo`e da smawi poverewe pacijenata i medicinskih profesionalaca.
Kvantna medicinska oprema i tretmani mogu biti skupi, {to ih ~ini nepristupa~nim za mnoge pacijente, a zdravstveno osigurawe ~esto ne pokriva ove tretmane.
U slu~aju ozbiqnih zdravstvenih stawa, oslawawe iskqu~ivo na kvantnu medicinu mo`e da odlo`i ili potpuno zameni konvencionalno medicinsko le~ewe, sa ozbiqnim posledicama po zdravqe pacijenata. Kori{}ewe kvantnih metoda za dijagnostiku ponekad mo`e da dovede do pogre{nih dijagnoza ili previda ozbiqnih bolesti.
U kvantnoj medicini postoji rizik od la`nih tvrdwi i prevara, gde se obe}avaju ~udotvorni rezultati bez adekvatne nau~ne podloge.
Prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), starost je najzna~ajniji faktor rizika za demenciju. @ene su u ve}em riziku od razvoja bolesti, ali poznavawe znakova i simptoma mo`e pomo}i qudima da dobiju tretman koji mo`e poboq{ati wihov kvalitet `ivota.
„Ne{to {to bi moglo iznenaditi qude je da je depresija faktor rizika za demenciju“, ka`e neuropsiholog Xesika Koldvel, direktorka Centra za prevenciju Alchajmerove bolesti na Klivlend klinici.
Skoro devet odsto svih novih slu~ajeva demencije i skoro 11 odsto dijagnoza Alchajmerove bolesti mogu biti povezani sa depresijom.
Cvekla se ~esto koristi kao prirodni lek zbog svojih antioksidativnih svojstava i sposobnosti da podr`ava zdravqe srca, reguli{e krvni pritisak, poboq{a varewe i ja~a imunolo{ki sistem. Tako|e se istra`uje wen potencijal u smawewu upalnih procesa i prevenciji odre|enih hroni~nih bolesti.
CVEKLA I HEMOTERAPIJA
Cvekla je postala predmet istra`ivawa zbog svoje potencijalne uloge u olak{avawu nuspojava hemoterapije. Ispitivawa sugeri{u da antioksidanti u cvekli mogu pomo}i u za{titi zdravih }elija tokom hemoterapije i smawewu upalnih reakcija. Me|utim, va`no
Autori su ovu vezu nazvali „kompleksnim, zabriwavaju}im pitawem“.
Me|utim, dr Kaldvel ka`e da se ova depresija razlikuje od onoga {to qudi mogu iskusiti ranije u `ivotu.
LE^EWE
„To je vrsta depresije koja se prvi put pojavquje u starosti. Depresivno raspolo`ewe mo`e biti signal da se mozak mewa ili faktor rizika da se mozak promeni kasnije“, primetila je ona.
Simptomi depresije u starosti su, na primer, poreme}aj sna i gubitak interesovawa za skoro sve aktivnosti. Moraju biti prisutni skoro ceo dan, svaki dan, najmawe dve nedeqe, prenosi Index.hr.
Gubitak sluha je tako|e faktor rizika za demenciju. Ostali simptomi demencije ukqu~uju gubitak pam}ewa, gubitak ose}aja za vreme, slabost na jednoj strani tela, gubitak ose}aja, iznenadnu konfuziju i promene vida.
je da se pre upotrebe kao dodatak terapiji konsultujete sa lekarom.
CVEKLA I [TITNA @LEZDA
Cvekla je korisna za {titnu `lezdu jer sadr`i jod, mineral koji podr`ava zdravqe ovog organa. Tako|e, betalaini u cvekli mogu pomo}i u smawewu upala koje mogu uticati na {titnu `lezdu. Dodavawe cvekle u ishranu mo`e biti korisno za odr`avawe zdravqa {titne `lezde.
CVEKLA I GUSTA KRV
Cvekla mo`e pomo}i u razre|ivawu guste krvi zbog svog visokog sadr`aja nitrata. Nitrati se pretvaraju u azotni oksid, {to
opu{ta krvne sudove i poboq{ava cirkulaciju. Ova svojstva mogu smawiti rizik od krvnih ugru{aka i kardiovaskularnih problema, ~ine}i cveklu korisnom za odr`avawe zdravog protoka krvi.
CVEKLA I LIMUN
ZA SKIDAWE HOLESTEROLA
Kombinacija cvekle i limuna mo`e podr`ati smawewe nivoa holesterola. Cvekla sadr`i vlakna i antioksidante koji mogu smawiti lo{ holesterol, dok vitamin C u limunu ja~a arterijske zidove. Sok od cvekle i limuna mo`e biti koristan u ishrani za poboq{awe profil holesterola i zdravqa srca.
FOLK
NASLICI NERAZU-
ZMIJSKI OTROV (NAR.) I[AMARATI, I[AKETATI
GRAD U ^ILEU
UDUBQEWE U ZIDU
SEOSKE STARE[INE (TUR.)
U^ENIK ST. MUZ. INSTRUMENTI BOGUMIL
SIMBOL URANA BRANILAC HRI[]ANSTVA OMA\IJATI, OP^INITI
GRAD U [VEDSKOJ
MNO[TVO QUDI U POVORCI, KOLONA
NARODNO @ENSKO IME
SIMBOL ILINIJUMA VRSTA VINA, PO MA\ARSKOM GRADU OTOMANSKI ZEMQOPOSEDNICI GRADSKI KVART ISTRA@IVA^ NARODNIH OBI^AJA
BRIT. GLUMAC MAJKL JAVOROVA [UMA, JAVORJE
OZNAKAZA MALU ROKADU U [AHU UKISELITI SE AMERI^KI PISAC IRVIN SRPSKA BALERINA PLENARNI SASTANCI
KOREKCIJA, ISPRAVKA
PRE^NIK PLANINA KOD TREBIWA OTAC ODMILA OGWILA, KRESIVA SUROVE, ZLE
ZAPAQIVI GAS SIMBOL AZOTA
ORIJENTACIONI ZNAKOVI
ORIJENTIRI
OCILA, TENOR, SEF, DIN, PIANO, E, UTAKNUTI, PAMUK, ETAN,
RATAN, KEJN, ILITIJA, OO, [O, AJAJUNG, ISPRAVAK, R, ]ALE,
VODORAVNO: SLOVO, NUGAT, EDITA, @O, ID, ARIKA, NI[A, AJANI, \AK, KITARE, U, APOLOGET,
UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.
RE[EWE SKANDINAVKE:
VODORAVNO: 1. U`ivawe u hrani, 2. Glina - Isto tako (lat.), 3. Gr~ko ostrvo - Lakrdija{, komedija{ (ital.), 4. Predlog - Grad na Jadranu - Inicijali glumice Radivojevi}, 5. Mesto na Kosmetu - Slatki nadev, 6. Papin godi{wi prihod - Uviti niti, upresti, 7. Sedamnaesto slovo azbuke - Vrsta ugqa - Zahvat jezikom ({atr.), 8. No}ne ptice, sove - Karakteristika, osobina - Oznaka za obim, 9. Ime srpske rukometa{ice Leki} - Ruski fizi~ar Nikolaj, 10. Isto~na strana sveta (zast.) - Uspiwa~a, 11. Inicijali pesnika Eri}a - Fabrike piva - Kow u narodnoj pesmi, 12. Sitne morske ribiceStari nomadski narod, Obri, 13. Dr`ava u Indokini - Ukrasna biqka, 14. Izru~ewe krivca drugoj zemqi.
USPRAVNO: 1. Premazivawe gitom - Pastirske pesme, 2. Lik iz orijentalnih pri~a - Sitan jasen, 3. Kulinarski umak - Prirodna nadarenost - ]osav, 4. Praviti, stvarati - Godi{wi odmor, 5. Francuski dramski pisac @an - Ime re`isera Stojanovi}a - Oznaka za polupre~nik, 6. Osamnaesto i 28. slovo azbuke - Glavni grad Kameruna - Vitomir odmila, 7. Kuhiwski aspiratori - Spremawe hrane u silose - Pakao (mit.), 8. Simbol kiseonikaJako udariti - Vuneni tkani }ilimi (tur.), 9. Glas ma~ke - @iteq Ku~eva, 10. Ime glumice Rine - Vika, larma - Mera za povr{inu (mn.), 11. Tiho jecati - Raspored ~asova (ital.), 12. Isplatiti se u odnosu na ulo`eni kapital.
RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: GASTRONOMIJA, ILOVA^A, ITEM, TASOS, PAJACO, OD, RIJEKA, KR, VITINA, NUGAT, ANAT, USUKATI, W, LIGNIT, LIZ, EJE, ODLIKA, O, ANDREA, UMOV, ISTO^, @I^ARA, DE, PIVARE, AT, IN]UNI, AVARI, LAOS, TAMARIS, EKSTRADICIJE
POTRESNA ISPOVEST VESNE ZMIJANAC:
Prvog sina je izgubila u pauzi na koncertu, a slede}e godine do`ivela je jo{ jedan te`ak gubitak:
Peva~ica Vesna Zmijanac izgubila je jednog sina 1986. godine u sedmom mesecu trudno}e, a isto joj se desilo i godinu dana kasnije.
Peva~ica Vesna Zmijanac pro{la je kroz te{ku fazu pre nego {to je rodila }erku Nikoliju Jovanovi}, koja se tako|e ostvarila na muzi~koj sceni.
Prvog sina kog je ~ekala sa tada{wim suprugom Vladom Jovanovi}em izgubila je u sedmom mesecu trudno}e 1986. godine, da bi istu sudbinu do`ivela i godinu dana kasnije, kako je opisala peva~ica u svojoj autobiografiji „Kad zamiri{u jorgovani“.
Veliki gubitak ostao joj je bolna ta~ka, a jedno vreme se i pitala – ~ime je ona tako ne{to zaslu`ila, samo `ele}i da postane roditeq.
„Na{e prvo dete, sina, Vlada Jovanovi} i ja izgubili smo 1986. godine, kada sam bila u sedmom mesecu trudno}e. Spontani poba~aj dogodio se u pauzi koncerta u Mladenovcu. I ne zamerite mi {to tu scenu, poro|aja koji je iznenada i prevremeno otpo~eo, a potom se odvijao u garderobi iza pozornice, a trajao je i u toku puta do Beograda, pa i nekoliko minuta u bolnici, ne mogu opisati ~ak ni danas, kada je pro{lo dosta vremena. Jer, to je jedan od onih bolova koji jo{ boli, praznina koja jo{ zjapi istom tamom i, kad god se toga setim (a se}am se vrlo ~esto), uvek mi se utroba zgr~i“, po~ela je peva~ica koja je, prema sopstvenom priznawu, ~esto sebe krivila za nemili doga|aj.
Drugi poba~aj, potresno svedo~i, dogodio se u pribli`no istim okolnostima.
„Vladino i moje drugo nesu|eno dete, tako|e sina i tako|e u sedmom mesecu trudno}e, izgubila sam pod pribli`no istim okolnostima 1987. godine. Pitala sam se i onda i, jo{ uvek se ponekad zapitam, ~ime sam zaslu`ila da mi se dogodi to {to mi se dogodilo“, obja{wavala je Vesna Zmijanac u pomenutoj autobiografiji
Vesna Zmijanac se dve godine posle drugog poba~aja ostvarila u ulozi majke i rodila }erku Nikoliju. Danas, kako wena naslednica ima dve }erke, u`iva i u ulozi bake.
U prethodna ~etiri dana festivalskom zonom prodefilovalo je oko 200.000 posetilaca koji su u`ivali u kvalitetnoj muzici i dobrom pivu, a sude}i po wihovim utiscima i prizorima koji su vladali tokom dana iza nas, atmosfera na U{}u prema{ila je sva o~ekivawa. Belgrade Beer Fest okupio je skoro 50 izvo|a~a iz zemqe i regiona, koji su nastupili na 3 stejxa i ponovo pokazao za{to je sinonim za najboqi provod u prestonici.
^ast da zatvore ovogodi{wi festival na glavnoj bini imali su Let3, Osvaja~i, Yu Grupa i Neverne Bebe.
Dugoo~ekivani povratak YU Grupe na festivalsku scenu, desio se. Nepregledna masa na beogradskom U{}u zauzela je svoje pozicije i s nestrpqewem ~ekala ovaj nastup velikana doma}e rok scene. Koncert su zapo~eli pesmom “Zamoli}u te”, te napravili fenomenalnu uvertiru za sve ono {to sledi u nastavku. Ovaj sastav na sceni postoji vi{e od pola veka, ali wihova intencija da publici pru`e pravi rock’roll ni dan-danas ne jewava.
Spektakl koji su priredili specijalno za Belgrade Beer Fest, po ko zna koji put nadma{io je sva o~ekivawa, a `ar wihovih obo`avalaca i qubav prema wihovim pesmama iz decenije u deceniju sve vi{e raste. “Dunavom jo{ {ibaju vetrovi”, “^udna {uma”, “Mornar”, “Od zlata jabuka” samo su neki od hitova koji su odjekivali U{}em, a ujediweno pevawe fanati~ne mase oborilo
je sve dosada{we rekorde.
Ta~no u 19:30h {esto~lani rije~ki sastav Let 3 iza{ao je pred beogradsku publiku, a situacija na U{}u od samog starta bila je i vi{e nego eufori~na. Prqa, Mrle i ekipa pojavili su se u svom stilu. Na scenu su iza{li u elegantnim crnim smokinzima i zapevali ~uvenu numeru “Drama”. Wihova muzika hrabro je prostrujala kroz uzbu|enu masu koja je gromoglasno pevala neretko provokativne stihove ove grupe.
Jo{ jednom su potvrdili da ih s razlogom ve} skoro 40 godina prati glas benda koji ru{i sve tabue, te da wihov performans zna~i samo jedno – umetni~ku slobodu.
Potom su binu Belgrade Beer Festa osvojili, ba{ kako im ime ka`e, ~uveni Osvaja~i. Ovacije ushi}ene publike zatresle su novobeogradsko U{}e, a frontmen Zvonko Pantovi} ^ipi ~ak nije morao ni da zapeva prve stihove pesme “Du{a kad izneveri”, jer je publika odmah po prvom taktu te~no i horski po~ela izvo|ewe ove numere. “Marija”, “Krv i led”, “S kim ~eka{ dan” samo su neki od
Glumac Branko Babovi}, poznatiji kao \uro Palica, nedavno je sve {okirao priznawem o svom privatnom `ivotu.
Naime, on se pre nekog vremena razveo, a sada je otkrio da ima 28 godina mla|u devojku.
„Razveo sam se zbog druge
`ene. Tu sam ja malo zaglibio, pravio sam gre{ke. Neverstvo je bilo razlog razvoda, moja deca su te{ko podnela to“, rekao je on i dodao:
„Moja devojka je mla|a od mene 28 godina, ali zabrqao sam i tu u zadwe vreme, tako da je boqe da
o tome ne pri~am“.
Ipak, ovo nije jedino {to je priznao. Branko je otkrio i da voli „mnogo da popije“.
„To je istina. Nije porok nego eliksir `ivota. Ako si normalan i tro{i{ ga u normalnim koli~inama. Nikola Tesla da ga nije
pio ne bi toliko ni `iveo… On je obo`avao viski. To je sastavni deo `ivota, svakodnevnice…“, ispri~ao je on i istakao da alkohol pije svakodnevno:
„Da. Jer to je navika iz ku}e. Ja sa mojim ocem koji ima 96 godina svako jutro, zna se {ta je red“.
velikih hitova koji su usledili u nastavku, a `eqa mase za kvalitetnim rok zvukom samo je rasla. Za sam kraj ove ~etvorodnevne prestoni~ke `urke, na binu su stupile Neverne bebe. Bend koji ve} preko 30 godina neguje progresiv rok zvuk na na{im prostorima. Iako se bli`ila pono} situacija na U{}u bila je poprili~no alarmantna kada je re~ o gu`vi. Bez obzira na to {to je pred wima bio radni dan, fanovi su ushi}eno ~ekali trenutak da ~uju neke od svojih najdra`ih stihova u izvo|ewu ovog vaqevskog sastava.
“Rok muzika je besmrtna i pobedi}e sva isku{ewa” – poru~ile su Neverne bebe i time otvorile svoj koncert. Hipnotisana masa horski je pevala i |uskala od samog starta, a na repertoaru su se na{le hit numere poput “Veliki je bog”, “Ku}a za spas”, “Tu`na pesma”, “Uzmi boje” i mnogi drugi. Spektakularna zavr{nica krunisana pravim rok zvukom ovog fenomenalnog sastava, ba{ u stilu Belgrade Beer Festa o kojoj }e se zasigurno pri~ati barem do slede}e godine.
Pre samo 20 dana ovo je delo valo kao nemogu}a misija, a u me|uvremenu se mnogo toga promenilo. Srbin bi mogao da napadne rekordnu titulu na travi, ali je mnogo pitawa koja i daqe lebde u vazduhu.
Novak \okovi} je stigao u Londonu u nedequ i odmah odradio trening na „Ol Ingland klubu“. Odlu~io se za „svoj“ teren, odnosno na teren koji je malo sakriven od o~iju javnosti, ali i ostalih tenisera. Tamo navija~i ne mogu da ga vide, a ostali igra~i tek u prolazu. Tu je problemati~an i pristup novinari ma, {to dovoqno govori koliko `eli da sa~uva barem gram privatnosti.
Srpski teniser je trenirao u Crnoj Gori na betonu, a sada je stigao na travu gde }e poku{ati da zaigra prvi put od operacije medijalnog meniskusa. Od operacije je pro{lo ta~no 20 dana, a on se ve} na{ao na terenu {to najboqe govori da i te kako `eli da igra tenis.
Uostalom, jedna objava i poruka „Tenise, nedostajao si mi“ to dovoqno govori. \okovi} }e po svemu sude}i biti drugi nosilac na turniru (Vimbldon jo{ uvek nije to zvani~no objavio), jer je pretekao Karlosa Alkaraza na ATP listi, iako nije
igrao. [panac je neo~ekivano pora`en na startu turnira u Kvinsu i tako izgubio 450 bodova, dok je Janik Siner osvajawem titule pove}ao prednost u odnosu na Srbina i sada je taj odnos 9.890 naspram 8.360. \okovi} na Vimbldonu brani finale od pro{le godine i 1.200 bodova, pa bi to moglo da uti~e na wegov renking jo{ jednom. \okovi} je odlu~io da iza|e bosonog na vimbldonsku travu, a onda je i odradio pravi teniski trening. Problemati~no je to {to je na desnom laktu nosio rukav, dok
je oko desnog kolena bio steznik. To najboqe pokazuje da se ne ose}a savr{eno, ali da je i daqe motivisan da proba da se oku{a u Londonu. Ukoliko bude `eleo da igra, rivale }e saznati na `rebu u petak u 11.00, a do tada }e i doneti tu odluku. Uvek se povla~io kada nije mogao da igra i pre `reba, i te{ko je verovati da }e sada odustati od te prakse.
Stigao je u London sa ~itavim timom, pa je jo{ jednom Boris Bo{wakovi} u ulozi glavnog trenera. Analiti~ar Novaka je tokom Rolan Garosa prekomandovan u prvog trenera i tako nastavio svoj teniski uspon nakon {to je godinama bio glavni analiti~ar na Akademiji Novaka. Sa wim se nalaze jo{ i Gebhard Fil Kri~, kondicioni trener, ali i Klaudio Cimaqa, jedan od dva fizioterapeuta. \okovi} se nalazi na ozbiqnoj prekretnici i mora}e pa`qivo da donese odluku oko nastupa, sigurno da ne `eli ni na koji na~in da ugrozi nastup na Olimpijskim igrama (teniski turnir je od 27. jula do 4. avgusta), a razmak u odnosu na finale Vimbldona (1. do 14. jul) je tek 13 dana. To bi zna~ilo da }e Novak biti u takmi~arskoj formi, ali je pitawe koliko mu odgovara promena podloge. Pogotovo zbog ~iwenice da }e vr{iti dodatni pritisak na zglobove
i pre svega na koleno zbog niskog odskoka lopte na travi. Uostalom, sve informacije govore da je ova povreda bila samo kamen~i} na putu i ni{ta vi{e od toga. Takve informacije {iri i tim \okovi}a, pre svih wegov menaxer. Otkrio je to ~uveni Greg Rusedski kada je pojasnio detaqe koje je saznao. „Razgovarao sam sa Novakovim agentom i re~eno mi je da on `eli da igra du`e, da bude Tom Brejdi tenisa. I ta povreda meniskusa nije ozbiqna, bio je to ~ist maler. Na Rolan Garosu je po~eo da igra dobro, tako da ne bih otpisivao Novaka. Ako `eli da igra jo{ dve, tri, ~etiri godine, koliko god, ne otpisujte ga. Ovo nije ozbiqna povreda i on je najdisciplinovaniji sportista kog sam video. Verovatno je i najve}i sportista kog sam ikad video, toliko je dobar kao igra~“, rekao je Rusedski u podkastu na „Tenis ~enelu“. Novak je stigao na Vimbldon ~ak i ne{to ranije nego obi~no, ali je to o~ekivano jer je obi~no dve sedmice pre toga igrao na egzibicijama. Ovog puta je bio primoran da pauzira, iako je ve} nekoliko dana nakon operacije po~eo da radi kondicione, dodu{e ne i teniske ve`be. \okovi} je odlu~an u nameri da se vrati, a poznato je da je znao da osvoji Vimbldon ~ak i kada nije igrao takmi~arski turnir pre turnira. Od 2018. godine drugi teniser sveta ima samo jedan jedini poraz na Vimbldonu i sada `eli da zapo~ne novi niz.
Andrej Barna je na Evropskom prvenstvu u plivawu u Beogradu osvojio bronzanu medaqu u disciplini 100 metara slobodni stil, a potom je sa drugovima iz {tafete - Velimirom Stjepanovi}em, Nikolom A}inom i Justinom Cvetkovimuspeo da osvoji zlatno odli~je. Sjajni reprezentativac Srbije je tako pokazao da ga ~eka blistava budu}nost, a ono {to se malo zna o wemu je da je 2019. pobedio rak bubrega.
Andrej Barna je osvojio dve medaqe na Evropskom prvenstvu u plivawu u Beogradu. Najpre je uspeo da osvoji evropsku bronzu na 100 metara slobodno, a onda i zlatno odli~je u {tafeti.
Srpski reprezentativac je do ciqa u trci na 100 metara slobodnim stilom stigao za 47,66 i za 28 stotinki oborio dr`avni i li~ni rekord.
- Bilo je fenomenalno. Uspeo sam za skoro tri desetinke popravim dr`avni rekord, a nisam tempirao formu za ovo takmi~ewe, ve} za Olimpijske igre u Parizu. Bilo je pretoplo, ali sam se izborio sa svim pote{ko}ama. Hvala publici - istakao je sjajni Srbin zs Sport klub. Nakon sjajnih trka u Beogradu, Barnu ~ekaju i izazovi u Parizu, na Olimpijskim igrama, ali ono {to je malo poznato je da je srpski pliva~ 2019. pobedio u najva`nijoj `ivotnoj trci. Pobedio je u
borbi sa rakom bubrega. Te 2019. hitno je opersan, a na svu sre}u wegovo stawe nije zahtevalo hemioterapiju. - Nisam znao da li }u mo}i da plivam ponovo, bilo je mnogo stvari koje sam morao sam da otkrijem. Hvala Bogu, sve je pro{lo sjajno. Uspeo sam da ustanem na noge i da se vratim u bazen ve} nakon mesec ili dva. To je razlog za{to smatram da 2020. godina nije bila najboqa za mene, ali zato sam zahvalan Bogu zbog novih godinu dana koje mi je podario za trenirawe kako bih se vratio tamo gde sam bio pre operacije, te na taj na~in da se plasiram na OI - rekao je Barna za Sport klub. Wegov kolex tim, Luizvil, tako|e ga je tokom 2020. godine nagradio sa posebnom titulom
koja je na sebi imala samo naziv "Istrajnost" (Perservance reward) - Od po~etka sezone, Andrej se bori da se vrati svom timu. Pobedio je kancer, veliku operaciju i proveo je vi{e od {est nedeqa bez fizi~ke aktivnosti tokom semestra, a potom se vratio da se takmi~i sa svojim drugovima. Tokom januara je uspeo da kvalifikuje i za NCAA {ampionat i odigrao je veliku ulogu kako bi se na{ tim plasirao na prvenstvo Atlantske konferencije (ACC)napisao je Luizvilov tim u svojoj objavi na Fejsbuku tokom 2020.
Ipak, ono {to je najvi{e {okiralo Srbiju jeste wegova izjava da razmi{qa da li }e vi{e ubudu}e da pliva. Razlog je nedostatak novca, i to {to ne dobija pomo} dr`ave Srbije, {to je pitawe za Pliva~ki savez Srbije. - Iskreno ja jo{ ne znam da li }u i daqe da plivam. @ivim u Americi, na Univerzitetu Lujvil u Kentakiju sam na postdiplomiskim studijama. Tamo mi je i trener Kris Lindauer, koji ima ogromne zasluge za ovaj rezultat. Moji planovi su vezani za ostanak u Americi, tro{kovi su ogromni i planiram da se zaposlim. Iz Srbije nemam finansijsku podr{ku, jer nisam u sistemu finansirawa. Vide}emo jo{ kako }e stvari odvijati. Znam da mogu jo{ mnogo da pru`im, ali trenutno je apsolutno sve neizvesno {to se ti~e nastavka karijere - rekao je 23-godi{wi Barna
Ko{arka{ka reprezentacija Srbije okupila se u ponedeqak pred po~etak priprema za Olimpijske igre u Parizu, a me|u prisutnima bio je i MVP NBA lige, Nikola Joki}, koji se pred beogradskim hotelom "Crown Plaza" pojavio u novom, skupocenom automobilu. Gotovo koliko i sama Joki}eva pojava pa`wu okupqenih je privukla ma{ina kojom se dovezao na okupqawe Orlova, a u pitawu je BMW XM - xip.
Model za ~ijim volanom je bio Nikola pokre}e kombinovan pogon - gorivo i struja, ja~ine 480 kW (653 Ks) i obrtnim momentom 800 Nm koji od 0 do 100km/h ubrzava za 4,3 sekunde.
Wegova cena kre}e se u rasponu od 143.600.000 pa navi{e, u zavisnosti od verzije i preformansi.
Ovo nije jedina luksuzna ma{ina koju Joki} poseduje, budu}i da zvezda Denvera ima zavidan vozni park. U wemu su mesto na{li i Mecedes G63 AMG Brabus, od 4.000 kubika i 700 kowskih snaga. Za pet sekundi ubrzava od 0 do 100 kilometara i maksimalna brzina je 210 km/h.Radi se o crnom modelu ~ija je cena od 425.000 do 530.000 dolara, zavisi od godine i modela.
Poseduje i Lamborgini Hurakan ~ija maksimalna brzina opravdava ime, po{to od 0 do 100 dolazi za 3,2 sekunde- Wegova jegova cena je oko 300.000 evra. Tre}i automobil je tako|e Lamborgini i to Aventador
S. On je ujedno i najbr`i u kolekciji, po{to razvija i do 350 km/h, dok od stawa mirovawa do 100km/h sti`e za 2,9 sekundi. Wegova cena je 380.000 evra.
Svetislav Pe{i}, selektor ko{arka{a Srbije obratio se svim navija~ima Srbije prvi put pred po~etak priprema za Olimpijske igre u Parizu.
„Orlovima“ je za ponedeqak zakazano okupqawe u Staroj Pazovi i odatle kre}e misija napada na novu medaqu sa Olimpijskih igara.
Konferencija je u ponedeqak po~ela minutom }utawa zbog smrti Dragana Kapi~i}a, nekada{weg legendarnog ko{arka{a, a vest o smrti potresla je i Pe{i}a.
„Malo nas je zatekla vest da smo izgbuili Kapowu, legendarni srpski, jugoslovenski predsednik Saveza, li~no me je ba{ pogodilo kad smo dobili tu tu`nu vest. S druge strane, `ivot ide daqe… @eleo bih da ~estitam odbojka{ima {to idu na Olimpijske igre i da po`elim fudbalerima sre}u pred utakmicu na Evropskom prvenstvu. Mi sada zvani~no po~iwemo pripreme, mada smo ve} nedequ dana individualno radili i bili aktivni. Oni za koje se sezona odu`ila su odmarali, ostali su bili aktivni“, po~eo je selektor „orlova“.
Pe{i} je na pripreme zvao 16 ko{arka{a, ali je do sada 15 moglo da odgovori pozivu. Lu~i} je sa tog spiska ispao, a selektor je otkrio i ko ga mewa od starta priprema.
„Ve} 28. kre}emo sa timskim pripremama i pretpostavqam da ste ve} informisani i ako imate neka pitawa… Oni koji to prate intenzivnije znaju. Prva faza zavr{ava se u Staroj Pazovi sa dve trening utakmice protiv Holandije i Turske. I naravno, nakon toga se nastavqa na{ program, idemo na utakmicu s Francuzima 12. jula. Posle toga turnir sa Australijom i Amerikom. Vra}amo se ovde, nastavqamo pripreme, da bi 21. odigrali utakmicu. Mo`da jo{ neku organizujemo u me|uvremenu. Treba nam mo`da jo{ neka utakmica, ali je te{ko u ovom trenutku organizovati jer sve reprezentacije koje bi do{le, imaju kvalifikacione utakmice. [to se ti~e ekipe, mi smo ekipu odredili. Umesto Lu~i}a koji se zahvalio na pozivu iz razloga koje je saop{tio, mi smo pozvali Radanova, koji je u programu ve} tre}u godinu i sa 16 igra~a po~iwemo pripreme, pa }emo da vidimo kako to daqe ide“, objasnio je Pe{i}. Na konferenciji je bio i Bogdan Bogdanovi}, koji ka`e da su svi momci koji su se odazvali pozivu, do{li spremni bar psihi~ki za sve izazove.
„Moje iskreno sau~e{}e porodici Kapi~i}, to je na{a legenda sporta i ko{arke i kao {to vidite te{ko nam je svima danas. Hvala {to ste do{li da nas podr`ite pred OI. Znate da je to vrhunac sporta i drago mi je zbog te podr{ke. Drago mi je da nas vidim u ovom broju i {to se ti~e saigra~a i ekipe, mogu da ka`em da smo spremni za rad i prvenstvo. Ovako mentalno, ne fizi~ki, za to je Kari zadu`en. Do{li smo spremni mentalno, nadam se da }e nas povrede zaobi}i i to je to
{to bih mogao sada da po`elim“, rekao je Bogdan.
„Svako takmi~ewe je za sebe te{ko i neko novo iskustvo. Nikad nisam gledao daleko unapred. I{ao sam dan za danom i tako pristupam i ovom letu. Mislim da, kao i svako leto, treba da po~nemo od stvarawa hemije i unutra{weg dru`ewa. Da budemo sre}ni {to smo tu i zadovoqni time {to imamo, dru{tvom pre svega i mislim da ne treba da se optere}ujemo drugim stvarima“, dodao je Bogdanovi}.
Na pitawe o motivaciji koju prenose na mla|e generacije, jedan od najiskusnijih u nacionalnom timu ka`e da se i sam svake godine u reprezentaciji ose}a sve lep{e.
„Drago mi je da to prepoznajete, nama je zadatak da motivi{emo ne samo decu i klince nego mla|e generacije bli`e nastupu za reprezentaciju. Svake godine mi je sve lep{e {to sam ovde i nadam se da }e me zdravqe poslu`iti, to je ono ~ime se najvi{e bavim“, naveo je Bogdanovi}.
Pe{i} je potom otkrio i kakvo je stawe sa povre|enim Nikolom Jovi}em, koji je do{ao od starta, ali sa povredom noge.
„Nikola je u procesu rehabilitacije, terapije, za sada je sve dobro, nadamo se da }e do kraja nedeqe i u slede}ih sedam dana poslu`iti da se prikqu~i timu“, kazao je Pe{i}.
Bogdan ka`e da je i sam imao privilegiju da vidi kako se neki stariji igra~i ophode prema najdra`em dresu, `ali {to tim opet nije kompletan i napomiwe da treba po{tovati i kada neko ne mo`e da do|e.
„Meni ne pada te{ko, ja volim da treniram i uvek me to sprema za sezonu. Lak{e mi je da treniram sa nekim nego sam“, podvukao je Bogdanovi}.
Pe{i} je otkrio i ciq na Olimpijskim igrama koji je nazvao najja~im u dosada{woj istoriji ko{arke, jer smatra da deset od 12 ekipa mo`e da se bori za medaqu. Upravo je medaqa ciq srpskog tima.
„Sam olimpijski turnir, ne bih se previ{e stidio da ka`em, ono
cima za vreme turnira i tokom utakmica mo`emo da prevazi|emo nekad nedostatak dobrih odluka i kvaliteta. To je prioritet. Na{i zadaci, performans, a nakon toga… Na{ rezultat u sportu ne zavisi uvek od nas, ali na{a posve}enost zavisi do po~etka olimpijskog turnira“, op{irno je objasnio selektor Srbije. Nije sre}an zbog najmaweg broja dana za pripreme, ali ka`e da je najva`nije zdravqe i podse}a da ostali nemaju mnogo vi{e vremena za spremanwe. Nada se da }e i Jovi} biti spreman, ukazuje na va`nost igra~a sa klupe i ~iwenice da je upravo klupa bila va`na u Manili.
sastaje i na pripremama i na turniru.
{to Bogdan ne `eli, ili mu nije palo na pamet. Olimpijski turnir je najja~i do sada. Iz razloga {to od 12 ekipa, mo`da samo dve, Japan i Ju`ni Sudan nemaju to iskustvo. Bogdan to zna isto kao ja. Igrali smo sa Ju`nim Sudanom u Manili pa nije izgledalo jednostavno. Bi}e izazovan turnir, {est utakmica, veoma zahtevnih, jaki protivnici. Svi su kandidati za medaqu. U prvoj grupi su SAD, Kanada i Francuska po mojoj proceni, ostali su tu negde da se u{uwaju i naprave neki rezultat. [to se nas ti~e, ono {to vas najvi{e zanima. Vi ste ve} postavili te ciqeve, ja ne moram da postavqam iste ciqeve, ali svi bismo bili sretni… Odnosno, ne znam, nisam jo{ uvek pri~ao sa svima u ekipi na tu temu. Imamo neke druge prioritete, ali za nas bi svaka medaqa na ovako jakom turniru bila zlatna. Da dopunim Bogdana, hemija je najva`niji deo za sada. Ta~no je da imamo talenta i kvaliteta, ali moramo svi da radimo svakog dana na hemiji. Moramo da napravimo hemiju koja }e nas poterati dotle da nam ni{ta nije te{ko, da i u te{kim trenu-
„U reprezentaciji je stvarawe hemije druga~ije nego u klubu. Evo zbog ~ega. U klubove igra~i dolaze iz razli~itih sistema, liga, navika i ne samo s aspekta ispuwavawa nekih takti~kih zadataka, kako ko brani pik end rol, ili tranziciona odbrana, da ne gwavim time. Igra~i u klubovima stvaraju naviku, tamo su 11 meseci po 24 sata, fokusirani i posve}eni pravilima koja va`e u klubu. I onda sada do|u ovde i ka`u: ‘[ta je ovo, trenira se dvaput dnevno, mi }emo da treniramo jedanput dnevno’. Naravno, jedanput treniramo ali ~itav dan. Smawi}emo malo, smawi}emo. Reprezentacija tra`i druga~iji prilaz, druga~iji na~in pripreme i odnos trenera prema igra~ima i obrnuto. Zato napomiwem, kvalitet i talenat imamo, ali to nije sve. Va`no je kako mi na|emo zajedni~ka re{ewa, kako se sporazumemo i kako re{avamo konfliktne situacije. U ko{arci mo`e{ svakog dana da o~ekuje{ konflikt, ne sva|u, ali konflikt i on je dobar za pametne qude da na|u neko re{ewe. Mi to poku{avamo. Pro{le godine je bilo dobro, nadamo se da }e to iskustvo da nam pomogne da br`e u|emo u sporazumevawe i boqu komunikaciju da rastemo kao ekipa“, elaborirao je Pe{i}. Kapiten Karijevog tima je rekao {ta misli o utakmici sa selekcijom SAD sa kojom se Srbija
„[to se ti~e utakmice s Amerima mislim da to samo mo`e da nam pomogne. Bi}e spektakl, pripremna. Kad iza|e{ na teren protiv najboqih mo`e{ samo da iza|e{ boqi. Dobro je {to igramo protiv wih u pripremnom periodu, mo`e to samo da nam pomogne dosta. Nema {ta tu da se kalkuli{e“, jasan je Bogdanovi}. Pe{i} je podsetio da je Srbija na Mundobasketu napravila dobar rezultat i naveo je procente i statistiku kao deo razloga za to. Tvrdi i da je dana{wi ameri~ki tim koji ide u Pariz, ja~i nego prvi „Drim tim“ sa Majklom Xordanom u ekipi.
„Ovde }e biti mawi broj utakmica i ja~i protivnici i ne treba o~ekivati da }e to biti ba{ 95 poena. Ali svi znate da sve po~iwe od odbrane. Ne mo`emo da se suprotstavqamo ekipama na na{em nivou, ili malo boqe od nas, samo napadom. Na{a odbrana mora da dominira ako ho}emo da kontroli{emo na{u sudbinu. Ono {to me ne pitate, a moram to da ka`em iako se mo`da ne}emo slo`iti: Prvo, mi se ne bavimo Amerikom, sa igra~ima ne pri~am o wima, ali ovo je ja~i tim od ‘drim tima’ iz Barselone. Ja sam bio sa reprezentacijom Nema~ke tamo i kad se pojavio taj Drim tim, nije se verovalo da takvi igra~i postoje. To je bilo 1992. godine, a ko{arka je jedan od sportova koji je mo`da napredovao najvi{e. Ovaj tim koji }e se pojaviti tamo to je apsolutno ja~i tim od Drim tima, nema dileme. Ali to ne zna~i da sve ekipe ne}e da se pripremaju. U Barseloni se niko nije pripremao osim {to su hteli da se slikaju sa wima. Mi ne `elimo tu da se slikamo, ni sa jednom ekipom, bi}e to interesantno da vidimo posle toliko godina gde je ta ko{arka van NBA i NBA ko{arka. Bogdan je rekao da je to apsolutni izazov, ali fokus ostaje na Francuskoj, Kanadi, mi ne znamo jo{ ko nam je sve u grupi… A Amerikanci kad do|u lako }emo mi sa wima“, ka`e Pe{i}.
THURSDAY l ^ETVRTAK 27. 6. 2024. EVROPSKO PRVENSTVO U FUDBALU, NEMA^KA - OD 14. JUNA DO 14. JULA 2024. GODINE
Qubiteqi sporta ovih dana pomno prate svaki pokret na{ih fudbalera koji nastupaju na Evropskom prvenstvu u fudbalu. Ve{ta~ka inteligencija ih isto prati, ali iz drugog razloga - ona smatra da su na{i "Orlovi" veoma privla~ni.
Evropsko prvenstvo u Nema~koj je, slobodno mo`emo re}i, jedan od najve}ih sportskih doga|aja ove godine, a osim o fantasti~noj igri najve}ih fudbalskih legendi savremenog doba, dosta se pri~a i wihovom fizi~kom izgledu.
SRPSKI "ORLOVI"
ZAPALI ZA OKO
VE[TA^KOJ INTELIGENCIJI
Nije novost da srpski mu{karci va`e za izuzetno atraktivne mu{karce, koji mame uzdahe dama gde god da se pojave. Ni fudbalski teren nije izuzetak. Ipak, ono {to je zanimqivo jeste da ovoga puta izbor najatraktivnijih fudbalera nisu vr{ile devojke, ve} - ve{ta~ka inteligencija.
Softver je imao te`ak zadatak: da analizira fizi~ki izgled 624 fudbalera iz ukupno 24 reprezentacije i donese odluku iz koje zemqe dolaze najlep{i igra~i. Po mi{qewu ve{ta~ke inteligencije, na{i "Orlovi" su
ubedqivi pobednici, sa 77,9 od maksimalnih 100 poena.
Italijani i Turci za dlaku odneli pobedu, ali AI nije odolola srpskom {armu Odmah iza srpske reprezentacije na{le su se reprezentaicje Italije i Turske - wihovi igra~i sakupili su 77,64, odnosno 77,59 poena. Rumunski fudbaleri na{li su se na 4. mestu, dok je reprezentacija Danske zatvorila TOP 5 u kategoriji najatraktivnijih igra~a Evropskog prvenstva.
Najgore su pro{li reprezentativci [vajcarske: sa "mizernih" 68,13 poena, dok su za nijansu lep{i od wih Francuzi i doma}ini takmi~ewa, igra~i nema~ke reprezentacije. Nisu se proslavili ni Englezi - oni su na 5. mestu sa kraja spiska, preneo je portal San.
Hrvatska je golom Matije Zakawija u 98. minutu ostala bez trijumfa koji je zna~io prolaz u osminu finala i samo ih teorija jo{ odr`ava u igri za plasman u nokaut fazu takmi~ewa. Navija~i kockastih su razo~arani nastupom svojih qubimaca, a sada im je i papa kriv.
Samo ~udo mo`e da ostavi Hrvatsku u Nema~koj, za {ta je najzaslu`niji rezervista Matija Zakawi
Srbija }e na Olimpijskim igrama u Parizu - do kojih je preostao jo{ mawe od 30 dana - polagati velike nade u ~etiri atleti~arke, Adrianu Vilago{, Angelinu Topi}, Milicu Garda{evi} i Ivanu [panovi}. A koji rezultat bi mogao da bude dovoqan za istorijski uspeh srpske atletike, koja je dosad osvojila samo jednu medaqu u atletici na Olimpijskim igrama (tri, ra~unaju}i i eru Jugoslavije)?
Srbija }e u „gradu svetlosti“ imati ~etiri takmi~arke u tri discipline – Angelina Topi} }e se boriti za medaqu u skoku u vis, Adrianu Vilago{ o~ekuje nadmetawe u bacawu kopqa, dok }e Milica Garda{evi} i po mnogima najboqa atleti~arka Srbije u 21. veku, Ivana [panovi}, odmeriti snage u skoku udaq. Najvi{e nade, o~ekivano, navija~i pola`u u Ivanu [panovi}. Bronzana iz Rio de @aneira, [panovi}eva je u Londonu zauzela ~etvrto mesto. Kako je u maju napunila 34 godine, jasno je da je nadmetawe u „gradu svetlosti“ posledwa prilika da napadne olimpijsko zlato.
"OSVOJILI
EVROPSKO PRVENSTVO, MO@EMO KU]I MIRNO"
Tekst o izboru za najatraktivnije igra~e Evropskog prvenstva nije promakao ni srskim tvitera{icama, koje su zakqu~ke ve{ta~ke inteligencije samo jo{ jednom potvrdile. "Jesmo li manekeni ili nismo, molim lepo", napisala je jedna od wih.
"[to se mene ti~e mi smo osvojili Euro, mo`emo ku}i mirno", nadovezala se na objavu druga korisnica Iks platforme. Jedna je ~ak oti{la i korak daqe i srpskim reprezentativncima "nadenula" lente i krune kakve obi~no nose pobednice takmi~ewa za Mis sveta. Osim seksipila i {arma, Srbi plene i humorom, i tu nema debate.
Ivana se nije takmi~ila ove godine zbog povrede, ali bi OI u Parizu trebalo da do~eka u potpunosti spremna. Wen najboqi rezultat u skoku udaq je 7.14 metara, {to bi joj, gledaju}i najboqe rezultate ove godine, donelo bronzu, po{to su joj rivalke Malaika Mihambo iz Nema~ke i Tara Dejvis-Vudhol iz SAD presko~ile mawe distance. Sa druge strane, Garda{evi} je ove sezone presko~ila 6.76, a najboqi rezultat joj je 6.91.
To u su{tini zna~i da bi i Garda{evi}eva i [panovi}eva mogle da se ume{aju u borbu za medaqu, ali }e za to biti potrebno da nadma{e svoja dosada{wa dostignu}a.
Svetski rekod dr`i Galina ^istijakova jo{ od 1988. godine (7.52), dok je Olimpijski rekord postavila Xeki Xojner Kersi, tako|e 1988. godine – 7.40.
Vilago{ je na Evropskom prvenstvu u Rimu kopqe bacila 64.42 metra, {to je ~etvrti rezultat na svetu ove godine i wen li~ni rekord. No, ako `eli da do|e do olimpijske medaqe, mora}e da nadma{i sebe po drugi put za par meseci. Trenutno, najboqa na svetu je Flor Denis Ruis Hurtado iz Kolumbije (66.70), ispred Viktorije Hadson (Austrija, 66.06), a tre}a me Megi Maloun-Hardin (65.00). Trenutno svetski rekord dr`i Barbora [potakova iz ^e{ke –72.28, dok olimpijsko zlato brani Liju [ijing iz Kine, koja je u Tokiju prebacila 66.34.
No, najve}i hit mogla bi da bude Topi}eva.
Angelina je na Evropskom prvenstvu osvojila srebrnu medaqu, i skokom od 1.98 stigla do li~nog rekorda.
A prema formama trenutnih rivalki, o~ekuje je `estoka borba za sam vrh. Naime, Jaroslava Mahu~ih je trenutno najboqa na svetu sa presko~enih 2.04, Nikola Olislagers iz Australije je druga ove godine sa 2.03, dok su Lamara Distin (Jamajka), Natalija Spiridonova (Rusija) i Rej~el Glen (SAD) presko~ile visinu od 2.00.
^ini se da bi visina od dva metra mogla da bude kqu~ – ukoliko uspe da savlada ovu prepreku, ni zlato nije nemogu}a misija.
golom u osmom minutu sudijske nadoknade. Ba{ kada su se izabranici Zlatka Dali}a spremali da proslave prolaz u osminu finala sa drugog mesta B grupe, usledila je "kifla" ~lana Lacija u stilu Aleksandra Del Pjera i Azuri }e ipak na megdan [vajcarskoj.
Javnost u Hrvatskoj je vidno razo~arana nastupom svojih qubimaca, nisu krili bes pred kamerama, a jedan navija~ je toliko oti{ao daleko, da je za sve okrivio i papu. Dok su druge reprezentacije trenirale, mi smo i{li kod pape. Mislim da je rezultat ~ak i boqi nego {to smo zaslu`ili. Mo`da smo mogli i}i u Me|ugorje da proigramo malo, jer smo bili {upqi od {vajcarskog Ementalera - rekao je navija~ Hrvatske. Hrvati su ostali ispod crte, kao tre}i sa samo dva boda i mora}e da gleda rasplet u preostalih {est grupa da zavr{e me|u ~etiri najboqe tre}eplasirana tima. S gol razlikom 3:6 su im mizerno male {anse, pa prakti~no mo`e da se ka`e da moraju da spakuju kofere za odlazak ku}i.
Srbija je uspela da do|e do desete pozicije na svetskoj rang listi ispred prvog pratioca, Kube, i tako postala posledwa, 12. selekcija koja je obezbedila mesto na smotri najboqih reprezentacija ovog turnira.
A rivale u grupi Srbija }e saznati 26. juna od 18 ~asova u poqskom Lo|u.
Pored Srbije na Olimpijskim igrama igra}e Francuska, Poqska, Japan, Slovenija, Italija, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Brazil, Argentina, Kanada, Nema~ka i Egipat.
U prvoj fazi ekipe }e biti podeqene u tri grupe od po ~etiri tima, a daqe }e pro}i po dve prvoplasirane i dve najboqe tre}eplasirane selekcije, {to zna~i da }e Srbiji biti dovoqna jedna pobeda kako bi se na{la u ~etvrtfinalu.
Olimpijske igre na programu su od 26. jula do 11. avgusta, dok }e odbojka{i svoje nadmetawe zapo~eti dan kasnije.
Finale je zakazano za 11. avgust.