Srpski glas 26. maj

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 26. 5.2022. z Year XXXI No.2502

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

„Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu“ "Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu" naziv je izlo`be koja je sve~ano otvorena 20. maja u Ratnom memorijalnom centru u Melburnu (Shrine of Remembrance), a koju je organizovala Australijska srpska kulturna fondacija u saradwi sa Bojanom Paji}em, autorom kwige "Na{i zaboravqeni dobrovoqci Australijanci i Novozelan|ani sa Srbima u Prvom svetskom ratu". Ovo je prvi put da je „Shrine of Remembrance“ postavio izlo`bu sa temom Srbija

Strane 16 i 17

Sve~ano proslavqena slava FK Vestgejt Sin|eli}

Li~ni stav

POLITI^KI ATENTAT:

Sawa Spasojevi} Kako je eliminisana jedna od najvernijih i najvrednijih aktivistkiwa australijske Laburisti~ke stranke Strana 18

VASILIJE MICI]

Tihi pobednik

Dve sezone zaredom biti MVP zavr{nog turnira Evrolige, prve od te dve i MVP cele regularne sezone – to je dovoqno da se karijera zaokru`i kao fenomenalna, ali i da se postavi pitawe da li je za wu Evropa postala tesna...

Fudbalski klub Vestgejt Sin|eli} proslavio je u nedequ 22. maja u svojim prostorijama svoju slavu, prenos mo{tiju Sv. Nikolaja Mirlikijskog ^udotvorca. Doma}in ovogodi{we slave bio je Nikola Arsenijevi} sa svojom porodicom Strana 15

Vekova prve kafane u Beogradu

5

Strana 25

Strana 6 Prema istorijskim zapisima, prva kafana u Beogradu otvorena je 1522. na Dor}olu.

Prva kafana je slu`ila samo kafu, te je stoga i skovana re~ za wu „kafa – na“.

Najstarija aktivna kafana u Beogradu „Znak pitawa“ ili „?“ od svog osnivawa nikada nije mewala svoju namenu, te i danas ugo{}uje tamo{we, ali i boeme iz ~itavoga sveta

Kolumna

Pi{e: Sa{a Jankovi}

Strana 14

Na krilima stare slave Na pro{lonedeqnim federalnim izborima laburisti su naneli te`ak poraz liberalima, koji su izgubili skoro ~etvrtinu mesta u parlamentu, u odnosu na pro{li saziv. Sada ve} biv{i premijer Skot Morison je priznao poraz i ~estitao pobedu tridesetprvom po redu federalnom premijeru Entoniju Albanezeu. Budu}i premijer se zahvalio bira~ima na poverewu, i u jednom jako emotivnom govoru obe}ao da }e ujediniti sve Australijance u ovim kriznim vremenima

2

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Srpska pravoslavna crkva priznala autokefalnost MPC – Ohridska arhiepiskopija, o~ekuje se tomos o priznawu

Ponovo odlo`eno pripremno ro~i{te u postupku protiv Belivukove grupe Pripremno ro~i{te u postupku protiv grupe Veqka Belivuka zbog pet ubistava pred Specijalnim sudom je ponovo odlo`eno, ovog puta zbog toga {to je jedan od optu`enih otkazao punomo}je svom advokatu i tako ostao bez odbrane na ovom ro~i{tu. Naredno ro~i{te zakazano je za 13. i 15. jun.

Naime, Marko Miqkovi} je jedini ostao bez odbrane, jer je otkazao punomo}je Nikoli Ristovi}u, koji je ostao kao jedini wegov advokat, nakon hap{ewa Dejana Lazarevi}a.

Pripremno ro~i{te prethodno je odlo`eno 26. aprila zbog toga {to su dvojica okrivqenih ostali bez advokata u ovom postupku.

Optu`nica koja tereti Veqka Belivuka, wegovog najbli`eg saradnika i jo{ 28 osoba za pet te{kih ubistava, otmice, mu~ewe, silovawe, prodaju droge i nedozvoqeno dr`awe oru`ja, postala je pravosna`na u novembru 2021. godine. Su|ewe je trebalo tada da po~ne, ali je odlagano jer je sudija Zorana Trajkovi} kojoj je prvobitno dodeqen predmet mesecima bila na bolovawu, zbog ~ega je predmet prosle|en sudiji Vinki Beraha Niki}evi}.

Optu`nica se ve}inski temeqi na porukama koje su ~lanovi Belivukove grupe razmewivali preko aplikacije za za{ti}enu komunikaciju „skaj“, a koju je de{ifrovala francuska policija i dostavia srpskoj. Postoje i svedo~ewa ~lanova grupe koji su odlu~ili da sara|uju sa tu`ila{tvom.

Prethodni termini za pripremna ro~i{ta u postupku protiv Belivuka i wegove grupe, koja su bila zakazana u martu, su tada bila odlo`ena zbog toga {to su advokati i optu`eni tra`ili promenu tu`ilaca i postupaju}eg sudije u ovom postupku, kao i predsednika Vi{eg suda. Me|utim, svi ti zahtevi su odba~eni.

Pripremno ro~i{te je ina~e po zakonu zatvoreno za javnost i tek kada se ono zavr{i, mo`e da po~ne glavni pretres koji je javan i mogu da mu prisustvuju mediji. Tokom pripremnog ro~i{ta, tu`ilac }e izlagati delove optu`nice, optu`eni }e se izja{wavati o krivici, a tu`ioci i odbrana treba da obrazlo`e predlo`ene dokaze koje nameravaju da izvedu na glavnom pretresu.

Belivuk i wegova ekipa optu`eni su za pet brutalnih ubistava, otmice, silovawa, trgovinu narkoticima i nedozvoqeno posedovawe oru`ja.

Uhap{eni su po~etkom pro{log februara, a protiv wih je optu`nica podignuta u avgustu.

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) priznaje autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve – Ohridska arhiepiskopija, a tomos o priznawu mogao bi biti objavqen uskoro.

Poglavari dve crkve, patrijarh srpski Porfirije i arhiepiskop ohridski i makedonski Stefan u Sabornom hramu Svetog Klimenta Ohridskog u Skopqu slu`ili liturgiju, saop{teno je iz obe crkve, sa naglaskom da se to dogodilo na dan svetih ]irila i Metodija.

Patrijarh Porfirije na dana{woj zajedni~koj liturgiji SPC i MPC – OA u Skopqu u govoru je rekao da }e nakon kompletirawa pravnih dokumenata, biti pripremqen zvani~ni akt i obave{tene sve ostale pravoslavne kanonske crkve.

Srpska pravoslavna crkva i Makedonska pravoslavna crkva Ohridska episkopija, patrijarh Porfirije i arhiepiskop Stefan Pet dana ranije, uo~i posete poglavara SPC Makedoniji, tokom Sabora SPC slu`ena je tzv. liturgija pomirewa u hramu Svetog Save u Beogradu.

SPC je sa zasedawa Sabora, saop{tila da uspostavqa „puno li-

turgijsko i kanonsko op{tewe“ sa MPC, koja se samovoqno izdvojila iz wenog okriqa pre pola veka, proglasiv{i se autokefalnom.

Ovim je, prakti~no, okon~an vi{edecenijski raskol dve crkve.

[e{eq i jo{ sedmoro radikala pozvani u Hag Lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav [e{eq dobio je poziv za saslu{awe pred Mehanizmom za me|unarodne krivi~ne sudove, koje je pravni naslednik Ha{kog tribunala.

Kako je [e{eq potvrdio, saslu{awe je zakazano za 1. jul. [e{eq je naveo da }e se najverovatnije odazvati pozivu.

Poziv na saslu{awe je na svom Tviter nalogu potvrdio i biv{i visoki funkcioner SRS, Nemawa [arovi}. On je naveo da nije `eleo da primi poziv, jer nije bio napisan }irilicom.

Kako je Vojislav [e{eq rekao, poziv je stigao i Qiqani Mihajlovi}, Ogwenu Mihajlovi}u, Miqanu Damjanovi}u, Miroqubu Igwatovi}u, Marini Risti} i Marini Ragu{. Oni su sada{wi i biv{i ~lanovi SRS. Re~ je o "navodnom kr{ewu pravilnika Ha{kog tribunala u pogledu za{tite identiteta za{ti} enih svedoka i poverqive dokumentacije", rekao je [e{eq.

“Ja sam to sve objavio u svojim kwigama, vi{e od 50 kwiga. Objavqujem sav materijal Ha{kog tribu-

nala iz mog predmeta, jer je predmet zavr{en i ne mogu oni sto godina da dr`e u tajnosti”, rekao je [e{eq. On je dodao da nije ugro`avao svedoke, ve} da je kompromitovao tribunal, te da }e to nastaviti da radi.

Vojislav [e{eq je pravosna`nom presudom Ha{kog tribunala iz 2018. godine osu|en na deset godina zatvora zbog podsticawa progona, deportacije i prisilnog raseqavawa i preme{tawa Hrvata u vojvo|anskom selu Hrtkovci, 1992.

ma {ta mi re~e?!

STVARNA STVARNOST

VU^I] JE SAMO JEDAN... „Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je posledwi slobodan lider na Balkanu i jedan od posledwih slobodnih lidera u Evropi, koji vodi ra~una o interesima svog naroda, svoje zemqe, vodi ra~una o istoriji, vodi ra~una o obrazu na{e zemqe i spreman je da plati i politi~ku i li~nu cenu. Pritisak kojem je izlo`en predsednik Vu~i} je nezabele`en" (Ministar unutra{wih poslova Aleksandar Vulin)

„Stvarnost je takva da od nas zahteva da na|emo momenat pripadawa stvarnostima ve}im od sebe. Porodica je stvarnost ve}a od mene, moja djeca su stvarnost ve}a od mene, moj narod je stvarnost ve}a od mene, moj Bog je stvarnost ve}a od mene" (Darko Ristov \ogo, sve{tenik i profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Fo~i)

DR@AVA, PA BOG „Mi ne tra`imo mir samo za sebe ve} za celo ~ove~anstvo. Od koga dodatno tra`iti mir, ako ne od Boga…

Dr`ava, ipak, ima boqe informacije i boqe sagledava stvari koje mogu da se dogode u narednih {est meseci" (Aleksandar Vu~i}, predsednik Srbije, obra}aju}i se patrijarhu Porfiriju)

PRE IZBORA IMA SVEGA, POSLE NEMA NI^EGA „Junaka svi jure, jure, a on pobedi. Tako je i u svakom nastupu predsednika, wega pritiskaju, on }e da se obesi, ali je svima podelio {amare i re{io stvar" (Psiholog Oliver To{kovi}, komentari{u}i izjavu predsednika Aleksandra Vu~i}a da nas ~eka najte`a zima od 40-ih godina pro{log veka)

IZME\U DVA VIKENDA

^ime Aleksandar Vu~i} zastra{uje gra|ane kad spomiwe 1944. godinu U seriji crnih najava i prognoza kojima predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} obasipa gra|ane prethodnih dana do{li smo i do reprize 1944. godine. To bi zna~ilo da nam najavquje atmosferu sli~nu onoj s kraja Drugog svetskog rata, dakle, ograni~ewe u snabdevawu osnovnim `ivotnim namirnicama, nesta{ice, inflaciju, dr`avno preuzimawe kontrole nad potro{wom, samim tim i pojavu {verca i redove ispred prodavnica.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ugostio je u sredu patrijarha srpskog Porfirija i episkope Srpske pravoslavne crkve, koji su se okupili na redovnom ovogodi{wem Arhijerejskom saboru SPC. Ru~ak u zgradi Predsedni{tva, a zatim i sastanak Vu~i}a sa patrijarhom i episkopima trajali su vi{e od dva i po sata.

Razgovaralo se o Kosovu i Metohiji, situaciji u svetu, pre svega o ratu Ukrajine i Rusije, kao i ~iwenici da Srbija jedina u Evropi koja nije uvela sankcije Moskvi.

Nakon razgovora sa predstavnicima SPC predsednik je rekao da je Srbija u mnogo te`oj situaciji nego {to to izgleda, da se nad na{om zemqom "nadvijaju ogromni i gradonosni oblaci", a da posle leta dolazi period mo`da najte`i od 1944. godine do danas.

Od patrijarha je zatra`io pomo} da gra|ani razumeju poziciju u kojoj se zemqa nalazi.

Patrijarh je obe}ao molitve.

Sude}i prema situaciji u svetovnoj vlasti, izgleda da nam je to jedino preostalo.

Ostaje, me|utim, pitawe {ta je predsednik hteo da nam poru~i pomiwu}i ba{ 1944. godinu.

GLAD I NESTA[ICA

Istori~ar Milivoj Be{lin u razgovoru ka`e da mu nije do kraja jasno za{to ba{ 1944, a ne 1941. Ili 1942. godina.

“Prve dve godine rata bile su svakako mnogo te`e i opasnije, a istina je i da 1944. za nas, istorijski gledano, nije lo{a godina. Te 1944. se Srbija oslobodila fa{izma i tada su se stvorili

uslovi za boqi `ivot. Ona je bila lo{a za fa{iste i wihove kolaboracioniste.

Za gra|ane Srbije jeste zna~ila glad i nesta{icu, ali i novi po~etak”, ka`e Be{lin.

Nesta{ica je po svemu sude}i kqu~na re~, koju je imao u vidu Aleksandar Vu~i}, a ovo svakako nije prvi put da najavquje gladne godine.

“Trebalo bi razmi{qati ho}emo li imati dovoqno benzina, ugqa, gasa…

Ho}emo li mo}i da pre`ivimo. Zima koja dolazi bi}e najte`a na planeti zemqi u posledwih 70 godina. Problem je {to niko ne `eli nikog da ~uje, osim svog navija~kog stava. Ono {to je sigurno to je da }e nedostajati mnogo hrane. Energenata ima dovoqno, ali zbog sumanute politike sa svih strana }e biti oni ne}e biti dostupni. Ne zato {to nema dovoqno. Me|utim, hrane ne}e biti dovoqno i to vam sad saop{tavam sa sigurno{}u“, rekao je nedavno Vu~i} gostuju}i na televiziji Prva i to nakon {to je gotovo dva meseca ube|ivao gra|ane da je sposobna i odgovorna vlast na sve mislila na vreme, te da je obezbedila zalihe bra{na, pirin~a, sardine, gra{ka, mleka u prahu…

Zalihe… Ukoliko se u ceo kontekst uvede i 1944. godina koju Vu~i} priziva

u svojim prognozama, onda ne ~udi za{to je ovo u posledwe vreme vrlo ~esto kori{}ena re~.

REDOVI ISRED PRODAVNICA

Istori~ar Sr|an Cvetkovi} ka`e da je ta 1944. bila kao i svaka posleratna godina, dakle vrlo te{ka.

“Poznata je i po masovnim streqawima i likvidacijama, ali nadam se da predsednik dr`ave nije na to mislio kad ju je spomenuo. Ako je govorio o ekonomskoj situaciji dr`ave i gra|ana, onda bi to bila klasi~na posleratna ekonomija. A to zna~i ograni~ewe robe, ograni~ewe prodaje osnovnih `ivotnih namirnica, dr`avno preuzimawe kontrole nad potro{wom. Kad dr`ava preuzme sve poluge u svoje ruke, to onda zna~i da se javqa {verc, preprodaja robe na ulicama, obi~no po znatno ve}im cenama.

Imali bismo ponovo i uli~nu prodaju namirnica u deficitu, a to bi zna~ilo i povratak onog {to nam je jako dobro poznato iz devedesetih godina - praznih rafova i duga~kih redova ispred prodavnica”, navodi Cvetkovi} i dodaje da su ovakve prognoze, ipak, preterane i neosnovane.

Vladimir Bil~ik: "EU o~ekuje da se sve zemqe koje te`e ~lanstvu u Uniji pridru`e sankcijama protiv Rusije" Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bil~ik izjavio je da EU o~ekuje da se sve zemqe koje te`e ~lanstvu u Uniji pridru`e sankcijama protiv Rusije i dodao da je to pitawe va`an deo u wegovom izve{taju o Srbiji.

Bil~ik je u intervjuu za Kosovo onlajn rekao da restriktivne mere protiv Rusije „nisu simboli~an potez, nego veoma va`an“, i dodao da EU o~ekuje da se sve zemqe pridru`e „{to je pre mogu}e“. „I to je prilika za novu izabranu Skup{tinu i budu}u Vladu Srbije. Razumemo da su bili izbori i da je potrebno vremena, ali ovo pitawe ne}e nestati sa stola, nego }e ostati i ve} je va`an deo u mom izve{taju o Srbiji o kojem }e se raspravqati u junu i julu. Naravno, zavisno od toga {ta }e Srbija uraditi, jezik i zakqu~ci u izve{taju

mogu biti veoma razli~iti do jula“, kazao je Bil~ik.

Naveo je da je usagla{avawe sa spoqnom politikom EU „krucijalni deo“ za napredak u pristupnim pregovorima sa EU i dodao da „ne postoji specifi~an datum za Srbiju za uvo|ewe restriktivnih mera Rusiji“.

"Ali poenta je da postoji nova politi~ka dinamika, a pri~awe o datumima je propu{tawe poente. Poenta je da svi u EU gledaju {ta se de{ava na Zapadnom Balkanu

i pitawe je da li zemqe zaista rade zajedno s nama da nam pomognu da se suo~imo i odbranimo od ruske agresije, jer se Ukrajnici bore i za nas u Evropi i bore se za evropsku budu}nost Zapadnog Balkana", rekao je Bil~ik.

On je kazao da Srbija "ima priliku da bude evropski lider u regionu", ali da "mora da napravi neke va`ne izbore, i kada je u pitawu dijalog sa Pri{tinom, ali i kako da stane rame uz rame sa EU kada je u pitawu ruska agresija".

Bil~ik je naveo da ne vidi alternativu dijalogu Beogradu i Pri{tine, da "ceni sve korake" koje je Beograd u~inio, i da je posle kosovskih izbora "problem mnogo vi{e u rukama" vlade Kosova.

"Nadam se da svi u regionu razumeju da nema vremena niti mesta da se igraju sa vatrom. Imamo rat u Evro-

pi, ruska agresija je stvarna, civili umiru kao rezultat brutalnog napada Rusije na Ukrajinu, i Balkan je uvek potencijalno ekspolozivan sa ruskim prisustvom i uticajem u regionu", rekao je Bil~ik.

On je izrazio uverewe da je "budu}nost Srbije evropska, a ne ruska ili kineska", navode}i da "u tom smislu vidi priliku da se ubrza dijalog, ali i da se pomogne Srbiji da napravi korake da ne bude zavisna od Rusije".

"U ovom trenutku je te{ko sedeti na nekoliko stolica istovremeno. Evropska stolica jednostavno nije kompatibilna sa Rusijom predsednika Putina i u ovom svetlu vidim mogu}nosti za dijalog i on mo`e da krene napred, {to bi bilo dobro za Beograd i region. Preuzete obaveze od obe strane u dijalogu moraju da budu primewene i ispuwene", kazao je Bil~ik.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 3

Mali je jedan Konstraktin lavor za tolike prqave ruke Pi{e: Stojan Dr~eli} Gledao sam gotovo sve priloge i izve{taje o ru~ku vrha Srpske crkve kod predsednika Vu~i}a, no ne videh da su jeli ger{lu. Za taj sirotiwski ru~ak, glavni meni ‘44. ~uli su samo oni najstariji me|u nama. I sportisti ka`u da je zdrava, zdrava. Epski zabrinut predsednik sekularne dr`ave nama gata ger{lu, ali ne gleda pritom u dno {oqice sa cikorijom koja se 1944. pila umesto kafe, nego u besprekorno izglancane kristalne ~a{e za birana vina. "Bi}e te{ko kao 1944.", re~e i ostavi nas da tuma~imo {ta je hteo da ka`e. [to nas podse}a na ‘44. a ne na ‘90 i neku? Istina, i te 1944. gruvalo je po Srbiji sa svih strana, mo`da je na to mislio. Rusi su nas od nacista osloba|ali, a di~ni saveznici bombardovali. Odmah zatim, jelo se na ta~kice, a crnoberzijancima davala ku}na srebrenina za par jaja i komad slanine.

Ja, recimo, ho}u naivno da verujem da se Vu~i} malo postideo pa mu nije bilo zgodno da pravi analogiju sa bedom i jadom 90-ih, otimawem za hleb i sirotiwsku ~orbu koju smo i zbog wega i wemu sli~nih kusali, na kraju sre}ni {to smo sa~uvali makar glave na ramenima. Uostalom, ne prili~i krotitequ ekonomskog tigra da lamentira nad praznim rafovima i pija~nim tezgama punim tre{awa za 700 dinara po kilogramu.

Ipak, ne bih ovde o Vu~i}evim la`nim mamcima koje, grozni~avo prate}i rejting, svaki dan {aqe {to svom bira~kom telu, {to oponentima, {to stranim diplomatama.

Ne{to drugo mi je zanimqivije. [ta je Vu~i} zapravo tra`io od prvosve{tenika SPC? Podr{ku za uvo|ewe sankcija Rusiji ili alibi za neuvo|ewe? Da li je sa sastanka oti{ao prepadnut ~iwenicom da su vladike ogromnom ve}inom odbile svaku pomisao na to da bi Srbija mogla da uvede sankcije Rusiji ili osokoqen i podr`an u li~nom uverewu da smo uz takvu Crkvu kadri da izdr`imo sve? I novu izolaciju i sve {to sa wom ide.

I tako. Deluje da je Vu~i} spreman da pri~a sa svima o sudbinskim pitawima gra|ana i dr`ave. I sa belosvetskim mo}nicima, i sa tatom i sa bratom, i sa Crkvom, samo ne sa narodnim predstavnicima u Skup{tini Srbije. A tamo bi morala da bude adresa za promi{qawe dr`avne politike, tamo bi morali da se ~uju argumenti, i oni razumni ili oni potpuno neutemeqeni.

A Vu~i} od parlamenta i demokratske javnosti, od prilike da se jasno ~uje ko se za {ta zala`e i ko se ~emu opire, be`i kao |avo od krsta. Makar on odli~no zna da su sankcije Rusiji samo jedno od "biti ili ne biti" za ovakvu vlast Srbije.

Evropski parlamentarci u svojim dokumentima uz odnos prema ratu u Ukrajini, pomiwu i Savamalu, Jovawicu, Kru{ik, odnos prema medijima i opoziciji, izbornim uslovima, korupciji i dr`avnim vezama sa najokorelijim kriminalcima...

O tome sa vladikama i patrijarhom predsednik nije razgovarao. Od proklamovanog jedinstva crkve i dr`ave, jedinstveni su i solidarni samo u tihovawu, ama o svakom pitawu koje istinski ti{ti narod i dr`avu.

Ana \uri} Konstrakta je pre nego {to je oti{la da nas predstavqa na „Evroviziji“, patrijarhu Porfiriju poklonila lavor. Simboli~no. Predsednik i patrijarh sad mogu zajedno prati ruke.

Glasawe je bilo 3. aprila, zar ne? I Pontije Pilat je pustio narod da izglasa. Nemojte se, onda, ~uditi predsednikovim najavama raspe}a. To nam je ta 1944.

4

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

SRPSKA POSLA

Park }irilice otvoren na "]irili~noj ba{tini" ^etvrta „]irili~na ba{tina” u Bajinoj Ba{ti, manifestacija posve}ena negovawu i podsticawu kori{}ewa }irilice, po~ela je preksino} uz glavni doga|aj – otvarawe prvog Parka }irilice u nas. To je ure|en prostor u centru varo{i sa slovom } kao znamewem, klupama nalik kwigama koje su oma` srpskim velikanima, }irili~nom tastaturom pogodnom i za sedewe, info-tablama, de~jim igrali{tem sa azbukom, spomenicima...

Re~i Svetog ]irila „Usli{ite, Sloveni, vsi slovo, je`e

krjepit srca i umi” istaknute su na glavnom obele`ju parka.

Cela ta postavka simboli~no ukazuje da je }irilica na{e istorijsko pismo kojim su napisane na{e najzna~ajnije kwige, ali i pismo na{e budu}nosti lako primewivo i u svetu savremenih komunikacija.

Okupilo se i staro i mlado da prisustvuje ovom doga|aju, zaigralo se kolo KUD-a „Jelek” u glavnoj ulici, na bini zasvirali muzi~ari Guda~kog trija RTS-a, u slavu }irilice, ~iju upotrebu Bajina Ba{ta neguje vi{e od drugih.

– Park }irilice jedinstven je u Srbiji i okru`ewu, a zna~aj ovog pisma je i zna~aj o~uvawa na{eg identiteta. Mi

smo danas igrali za }irilicu, mi danas `ivimo }irilicu. A veliki broj dece u parku najava je da }e on biti izuzetno pose}en – rekla je Vesna \uri}, predsednica op{tine Bajina Ba{ta. Inicijator „]irili~ne ba{tine” Sini{a Spasojevi} najavio je da }e, uz Park }irilice, u ovom kraju nastati i muzej }irilice, a zatim posebnu zahvalnost za vi{egodi{wi uspeh te manifestacije iskazao je gradskom arhitekti Milo{u

Jelisav~i}u, direktoru u`i~kog Arhiva @eqku Markovi}u.

Predavawe u sali Ustanove „Kultura” na temu „Sporovi oko }irilice” odr`ao je prof. dr Milo Lompar, predsednik Zadu`bine Milo{a Crwanskog i jedan od vode}ih intelektualaca u borbi za o~uvawe na{eg pisma. On je ukazao da se s potiskivawem }irilice krenulo u 20. stole}u. Po~ev od stvarawa Jugoslavije, pa od komunisti~ke vlasti, kada su uvedene ~etiri varijante srpskohrvatskog jezika, nakon ~ega je u prvi plan izbila hrvatska jezi~ka politika, koja je u Ustav te republike 1974. stavila da se u Hrvatskoj govori jezik koji u

[IREWE STRAHA

@IVETI

U SRBIJI

„svojoj formi jeste hrvatski kwi`evni jezik”.

– Bile su to faze kojima se odvajala jezi~ka materija. Kod pisma ide drasti~nije: ve} potkraj SFRJ }irili~no pismo se ne vidi unutar prostora Hrvatske, na uzmaku je u BiH, pa i unutar same Srbije, naro~ito u Beogradu. Ni u protekle tri decenije nakon raspada Jugoslavije takvo zate~eno stawe nema mogu}nosti u Srbiji da se promeni. Na{e pismo je najtu`nije dane do`ivelo u trenutku kad je bilo logi~no da mu se vratimo bez ikakvog kompleksa ili ose}awa krivice. Kod nas je formirana jedna intelektualna klima, dejstvo na propagandnoj ravni koje podrazumeva apsolutnu arbitra`u u svim identitetskim pitawima. Ono traje do dana dana{weg, ukqu~uju}i televizije na nacionalnim frekvencijama i druge sadr`aje.

Ta vrsta arbitra`e dovodi vas u startu u defanzivan polo`aj ako bilo {ta ho}ete da promenite jer dolazite u poziciju da morate da se pravdate po raznim osnovama.

Suo~eni smo s jednim sistematski organizovanim dru{tvenim in`eweringom, opravdavanim od intelektualaca koji zagovaraju jednu vrstu denacionalizacije srpske kulture, a politi~ari to sprovode bez ikakvog otpora. Mi, stoga, uop{te nismo u poziciji da govorimo o promeni polo`aja }irilice. Smatram da to ne odgovara pravi~nosti, te da ogromna odgovornost nije na tim intelektualcima, nego na politi~arima, koji moraju shvatiti da su pitawa jezika i pisma ona na kojima }e ovaj narod opstati ili propasti – kazao je Lompar, uz apel da se sistematski unapredi polo`aj }irilice u javnoj sferi.

M. T.

 Plate i penzije polete}e u nebo. Raduj se, nebeski narode!  Mati~ari su qudi koji zara|uju na qudskoj nesre}i.  Sva|aju se dva besku}nika: - Je l' ti to ne{to na moju adresu?  Jedan je jutros javno opsovao u~esnike rijaliti {ou programa. Odmah je optu`en za uvredu dr`avnih simbola.  Ono {to svakome mo`e da se desi, nama se svakodnevno de{ava...  - Uredni~e, imamo dojavu da je jedna peva~ica drugoj rekla da je g.vno.

- Baci se na to!  Hvatawe krivina je na{ omiqeni pravac.

 Danas delimo najvi{a dr`avna odlikovawa.

Javite se dobrovoqno, nemoj mi da prozivamo!  Jeftine sapunice pravimo za one koji se retko kupaju...  Terali su nas da glasamo kao pod konac. Sada nam ni u`e za ve{awe ne poma`e...  I nas je sre}a pogledala.

Samo je prevrnula o~ima i pro{la.  Osu|en je na godinu dana zatvora, ali mu je pojavqivawe na naslovnim stranama tabloida ura~unato u kaznu, pa je odmah pu{ten na slobodu.  Izgubqeni oni, izgubqeni mi.

Ba{ smo se na{li.

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Jedini siguran na~in da odr`imo svoju re~ je da je nikad ne damo" „Zdravom ~oveku svaki dan je praznik“ „Pametan ne govori ni {to zna, glup govori i {to ne zna“ Narodne poslovice

„Pre rata nismo imali ni{ta, a onda su do{li Nemci i uni{tili sve“ Brana Crn~evi}

„Vatru nalo`enu drvima koja te{ko gore moramo ~e{}e podsticati da bi se odr`ala.

Na isti na~in treba plamen uspavane mentalne aktivnosti, s vremena na vreme, probuditi“ Mihajlo Pupin

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 5

Pomirewe sa Skopqem udarac svima koji bi da drobe SPC U Hramu Svetog Save u Beogradu, iako je bio radni dan, na pomirewu SPC i makedonske crkve okupio se ogroman broj vernika

Liverpool Plaza

Dobrodošli na našu novu adresu:

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

St

PRESELILI SMO SE!

se tada delegitimisati i pokazati ko je i {ta je. Sveta Gora je autonomna mona{ka republika, tamo ima 20 manastira s monasima iz vascelog sveta. Tu je sobrawe monaha koji su `ivot posvetili Bogu i sad neko do|e da se i`ivqava, da proteruje te qude. Pa u {ta se taj uzda? Da li on misli da je iznad onoga kom bi trebalo da slu`i? Trebalo bi ga upitati ako posegne za tim - ~ove~e, veruje{ li ti u Boga?

Nadam se da se to ne}e desiti“, o{tro poru~uje Jawi}.

Sti~e se utisak, ironi~an je Jawi}, da su ruski monasi i patrijarh RPC Kiril, za kog neki tra`e sankcije, opasniji od oru`ja.

O „opasnosti“ pravoslavqa govorili su, ka`e, Zbigwev B`e`inski, Turgut Ozal, Karl Bilt i nedavno penzionisani ameri~ki general Ben Hoxis, koji je rekao da je SPC glavna prepreka za dovr{etak poslova na Balkanu. „Ako nekome smeta istina zna~i da je za mr`wu, ako mu smeta pravda - zna~i da je za nepravdu. Tako da se oni sami legitimi{u“, zakqu~uje dr Jawi}.

R. N.

George

i daqe sawaju o tomosu iz Carigrada za nevladinu organizaciju zvanu Crnogorska pravoslavna crkva, Kovi} ocewuje da su neki u Podgorici to svakako do`iveli kao ozbiqan udarac. Dodaje ipak da su sada u vlast u{li neki od glavnih promotera stvarawa CPC kao {to je {ef diplomatije Ranko Krivokapi}, koji se nedavno sreo i sa ukrajinskim kolegom Dmitrijom Kulebom.

Matrica u Crnoj Gori i Ukrajini je, ka`e Jawi}, neverovatno sli~na – sve je to u vezi, sve pod zajedni~kim krovom novog geopoliti~kog pozicionirawa u svetu i stvarawa nove politi~ke, a samim tim i duhovne mape sveta.

KOME SMETAJU RUSKI MONASI NA SVETOJ GORI U tom kontekstu sagovornici vide i spekulacije da bi, po sugestiji patrijarha Vartolomeja sa Svete Gore mogli biti proterani ruski monasi, na {ta su ove nedeqe upozorili iz Moskovske patrijar{ije. „Na{ narod lepo ka`e: mo`e {ta ho}e, ali ne mo`e dokle ho}e. Ako carigradski patrijarh potegne za tim tek }e

St

vazila`ewa raskola izme|u Beograda i Skopqa, pani~no reagovao s namerom da poka`e neki svoj ekskluzivizam – da je on taj koji re{ava kqu~na pitawa u pravoslavnom svetu, pa i onda kad je to suprotno kanonima. „Carigradska patrijar{ija i patrijarh Vartolomej su u stvari hteli da ometu ovaj razgovor. Sre}om, nije ostalo pri tome, a siguran sam da ta odluka ne bi mogla da za`ivi jer je suprotna kanonima i da bi ve}ina pravoslavnih crkava bila protiv toga. A ovo jeste korak koji vodi ~istom kanonskom poretku koji }e biti verifikovan od svih ostalih kanonskih crkava.

O~ekujem da }e biti nekih podmetawa, da li od Carigradske patrijar{ije ili nekih drugih. Videlo se to i po komentarima po gr~koj {tampi. Oni tuma~e da je carigradski patrijarh izveo neki {ah mat da spre~i kanonsko jedinstvo Beograda i Skopqa jer i tu vide tobo`e upliv Moskve“, ka`e ovaj verski analiti~ar.

GEOPOLITI^KA ME[ETAREWA Jawi} smatra da se iza ovoga krije namera da se, kako ka`e, pucawem u duhovne veze stvori podloga za neka druga politi~ka i geopoliti~ka me{etarewa u dominantno pravoslavnom delu sveta.

Kovi}, me|utim, napomiwe da carigradski patrijarh jeste u te{kom polo`aju i da je u egzistencijalnom smislu zavisan od SAD, ali da treba da postavi sebi pitawe ho}e li da bude pravoslavni vo|a ili sredstvo NATO pakta u pohodu na pravoslavni svet.

Na pitawe da li je dogovor Beograda i Skopqa udarac za one u Crnoj Gori koji

Macq uarie

Pomirewe SPC i makedonske crkve je veliki istorijski i duhovni korak, kao i udarac svima koji su te`ili i te`e drobqewu srpske crkve, ocewuju istori~ari Jovan Jawi} i Milo{ Kovi}, ali istovremeno pozivaju na oprez jer, kako ka`u, politi~ka i geopoliti~ka uplitawa sa strane ne}e prestati.

Patrijarh srpski Porfirije je dobro rekao da se desilo ~udo – posle 55 godina SPC }e ponovo imati slu`bu na celom svom kanonskom podr~ju i to je veli~anstven doga|aj, isti~e dr Jawi}. Priznaju}i da je i sam bio iznena|en ve{}u koju je na \ur|evdan najavio episkop Fotije, ka`e da je ovo samo prvi korak u procesu pomirewa iz kog }e ishoditi mnogi drugi.

KOME SMETA POMIREWE BEOGRADA I SKOPQA Stvari su krenule u dobrom pravcu, a na na{oj crkvi je da vu~e daqe poteze, sla`e se i dr Kovi}, dodaju}i da ipak ne bi trebalo da se opu{tamo jer postoji jo{ mnogo kriti~nih krivina na tom putu. „Ne mo`emo da budemo sigurni da se iznova ne}e ume{ati neko tre}i: to mogu da budu dr`avne vlasti Severne Makedonije ili onaj ko bi mogao da naredi vlastima Severne Makedonije, ili Carigradska patrijar{ija“, upozorava Kovi}, podse}aju}i da je carigradski patrijarh pre nego {to je SPC obelodanila vest o pomirewu s makedonskim pravoslavcima 9. maja objavio da prima u kanonsko jedinstvo Ohridsku arhiepiskopiju.

Obja{wavaju}i za{to su bojazni opravdane, dr Jawi} konstatuje da je Carigrad, kad je postalo izvesno da }e do}i do pre-

stara lokacija

Moore

St

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu.

Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine.

Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama.

Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente.

I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim

Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

GO

DI NA

6

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

u LI^NOST U @I@I

INTERVJU NEDEQE

MAKS OTE, nema~ki analiti~ar, biv{i profesor na Univerzitetu u Bostonu, Vormsu i Gracu

Sa koronom Tihi pobednik i ratom u Ukrajini po~eo je novi svetski poredak, SAD ostvarile ciq VASILIJE MICI]:

Dve sezone zaredom biti MVP zavr{nog turnira Evrolige, prve od te dve i MVP cele regularne sezone, a druge i najboqi strelac elitnog evropskog klupskog takmi~ewa u ko{arci, s tim da se sa 23 poena obele`i i samo finale protiv Reala – to je dovoqno da se karijera zaokru`i kao fenomenalna, ali i da se postavi pitawe da li je za wu Evropa postala tesna.

Nije da Vasilije Mici} jo{ u mla|im kategorijama nije obe}avao, slovio je za talenta i i{ao je mawe-vi{e uzlaznom linijom sve vreme, ali su naporan i dodatni rad, te nekoliko pravih odluka na opasnim raskrsnicama u karijeri u~inili da bude gde jeste – na samom evropskom vrhu, potvr|eni i ostvareni lider, ~ovek za {uteve i poteze odluke, u 29. godini kad je pred wim jo{ i te kako slatko vreme za nove pobede.

Bila je ova „beogradska pri~a“ za wega, kako je rekao, i najsla|a u karijeri, u wegovom gradu, wegovoj zemqi.

Na najlep{i na~in obele`io je i dve decenije bavqewa ko{arkom, startovao je u OKK

Dve sezone zaredom biti MVP zavr{nog turnira Evrolige, prve od te dve i MVP cele regularne sezone – to je dovoqno da se karijera zaokru`i kao fenomenalna, ali i da se postavi pitawe da li je za wu Evropa postala tesna...

Beogradu nakon {to se preselio u glavni grad iz rodnog Kraqeva.

Bio je kratko i u Zvezdi a zatim u FMP-u.

Ve} sa 16 godina debitovao je za seniorski tim Mege i tu je po~elo „odvajawe“ onih koji su posebni i kojima }e ko{arka biti profesija.

A onda je usledilo ne{to {to bi se moglo nazvati krizom, prva sezona u Bajernu obele`ena je nezgodnom povredom i nesnala`ewem, drugu godinu tog ugovora odradio je u Crvenoj zvezdi, nije ispunio o~ekivawa crveno-belih, i bio je to period opasnog stagnirawa.

Radio je jo{ vi{e i jo{ napornije, put ga je odveo u turski Tofa{, bio je neophodan restart karijere u mawem klubu sa ve}om minuta`om i po~elo je uzletawe.

Usledio je odlazak u @algiris, mladu i ambicioznu ekipu sa mladim i jo{ ambicioznijim trenerom Jasikevi~ijusom, i napravqen je bum osvajawem tre}eg mesta u Evroligi u Beogradu.

Tad su ve} mnoga vrata bila otvorena, po~ela je zlatna era sa Efesom, da li }e se nastaviti, vide}emo.

Jo{ 2014. na draftu ga je odabrala Filadelfija, 2020. prava na wega prosle|ena su ekipi Oklahome.

Neposredan i spontan i u zvani~nim kontaktima, Mici} je jedan od retkih koji prema izazovu kakav je NBA liga pokazuje racionalnu uzdr`anost. „Iskreno, imam `equ da odem u NBA, ali jedino da igram tamo. Ne vidim sebe da odem da bih rekao drugarima iz kraja da sam bio u NBA ligi i da im donesem dres Oklahome. Mene to ne inspiri{e. Oni to znaju, iskreno sam im rekao. Mo`da to nekome zvu~i arogantno i prepotentno, ali tako je“, rekao je u jednom intervjuu.

I definitivno tako i misli.

N. R.

Na po~etku rata u Ukrajini tri zemqe u Evropi imale su neutralnu poziciju - [vajcarska, Ma|arska i Srbija. [vajcarci su ve} petog dana rata odustali od neutralnosti, a Ma|arska i Srbija jo{ delimi~no odolevaju.

Za razliku od Ma|arske, Srbija ima tradicionalnu povezanost sa Rusijom, ali i nere{eno pitawe KiM. Sasvim je o~igledno da }e pritisak na Srbiju jo{ vi{e rasti. Li~no, mislim da Srbija treba da zadr`i neutralnu poziciju, ali to }e zahtevati jaku i ozbiqnu diplomatiju da bi se opstalo na tom putu.

Ovako nema~ki analiti~ar Maks Ote, biv{i profesor na Univerzitetu u Bostonu, Vormsu i Gracu i osniva~ ~uvenog [penglerovog dru{tva, ocewuje trenutni polo`aj Srbije u jeku sukoba na istoku Evrope. Evropska i srpska javnost poznaje ga prvenstveno po bestseleru "Slom dolazi" iz 2006. godine kojim je predvideo svetsku ekonomsku depresiju. n Nazirete li mapu novog svetskog poretka po okon~awu rata u Ukrajini?

- U toku je stvarawe dva nova bloka - zapadni u kojem je Nema~ka ~vrsto ukorewena na na~in na koji to SAD diktira. Time je ameri~ka geostrategija postigla va`an ciq. Evropa je u rascepu, a uloga Rusije, koju sam pre dve godine ocenio kao otvorenu, mo`e se sada pretpostaviti: ako Putin politi~ki pre`ivi rat u Ukrajini, Rusija }e biti oterana u zagrqaj Kine. n Jesu li u pravu oni koji ka`u da kancelar Olaf [olc nije pokazao nimalo "merkelovskog" ose}aja za balans pot~iniv{i Nema~ku interesima SAD ubrzo po izbijawu rata u Ukrajini?

- Smatram da je SAD uspela kompletnu Evropu, ukqu~uju}i i Nema~ku, da postavi u front protiv Rusije i to tako da Nema~ka u ovom trenutku ne sme da povu~e nijedan potez na svoju ruku.^ak i kada je vi{e nego o~igledno da }e imati kompletnu {tetu zbog nekih poteza, ne sme da naquti Ameriku. n Pro{log prole}a Nema~ka, Francuska i [panija promovisale su grandiozni plan o izgradwi novog tipa borbenog aviona, vredan 100 milijardi evra, a tri dana po{to je po~eo sukob u Ukrajini, nema~ka vlada kupila je ameri~ke lova~ke avione. Za{to?

- Nema~ka je generalno izuzetno duboko u ameri~koj sferi interesa na svim nivoima, po~ev od reobrazovawa, politike, ekonomije i kulture i svega drugog. A, ovo sada {to gledamo je proces finalnog pot~iwavawa. n Da li }e rat u Ukrajini svrgnuti dolar sa trona svetske valute?

- [to se ti~e dolara, privilegija hegemona je da ima rezervnu svetsku

valutu, a ovo ~emu sada prisustvujemo jeste polako obarawe polo`aja hegemona, koga druge dr`ave polako ugro`avaju sa svojim valutama, ukqu~uju}i i pri~e o prelasku na kineski juan.

Me|utim, to nije mogu}e predvideti precizno. Mo`e da se dogodi za 10 godina, mo`e i ranije, ali logika je jasna - pravac pada hegemona podrazumeva opadawe zna~aja wegove valute i ulaska drugih valuta na taj teren. n Kako ugledni ekonomista poput vas do`ivqava sistematsko ugro`avawe privatnog vlasni{tva {to je do ju~e na Zapadu bilo nezamislivo?

- Uvo|ewem novih kriterijuma za poreski sistem, zelena agenda sve vi{e defini{e ekonomiju. Ako ne~ije privatno vlasni{tvo nije dovoqno zeleno orijentisano, onda po tim kriterijumima mogu da mu ograni~avaju ili, u krajwem slu~aju, i oduzmu privatno vlasni{tvo. n Tomas Hobs, predstavnik klasi~nog engleskog empirizma iz 17. veka, definisao je rat kao sukob dva ili vi{e naroda koji se zavr{ava potpisivawem mira i novim poretkom. Kako je danas?

- Danas je potpuno obrnuto. Imamo konstantnu promociju rata i fabrikovawe konflikta ne da bi se poredak promenio, nego da bi se odr`ao. To je najperverznija karakteristika savremenog sveta a iza promocije konflikta i haosa stoje i dr`ave i tr`i{ta.

Osim ove napetosti izme|u dr`ava, poretka i kapitala, postoji i globalni sukob izme|u dve velike dr`ave, a to su SAD i Kina. n Da li je kovid pandemija po~etkom 2020. za vas bila jasna najava novog politi~kog poretka?

OSAM UPUTSTAVA ZA @IVOT n Postoji li na~in da obi~an ~ovek u ovom vremenu bespo{tednog rata i oru`jem i dezinformacijama sa~uva bistru glavu?

- Vreme preokreta je vreme nesigurnosti. Nesigurnost pla{i, manipulacija, represija i zbuwenost se poja~avaju. Tada je dobro sa~uvati bistru glavu. Va`no je da pa`qivo i smireno u|ete u fazu preokreta. Puno toga se mo`e desiti, lepe stvari tako|e. Zato imam osam li~nih li~nih uputstava: negujte prakti~ni razum, ~itajte kwige uprkos digitalizaciji, vrednujte klasike i studije istorije, preispitujte sebe, negujte veru jer hri{}anstvo je koren na{ih moralnih predstava, upra`wavajte tradiciju, sti~ite socijalni "kapital." ^ine}i ovakve stvari za sebe bi}ete otporniji na duhovne i moralne oluje koje tutwe kroz na{e zemqe.

- Da. Novi politi~ki poredak se isti~e kroz tri elementa: vi{e nadzora i prili~no autoritarne dr`ave, kojima je uzor Kina, porastom finansijske ekonomije i direktne planske ekonomije, rastom vojne sile, a istovremeno i propagandnog uticaja na stanovni{tvo. Sa kovid pandemijom 2020. i ratom u Ukrajini 2022. definitivno je jasno da smo stupili u novi svetski poredak. On po~iva na planskoj privredi. Davawa i javna dobra dodeqiva}e dr`ava. Izgubi}emo na{a prava koja su se dosad podrazumevala. I mo`e se pretpostaviti, da }e dodela uslediti samo onda, ako se ~ovek pona{a u skladu sa pravilima. Sve to do`ivqavamo u kovid-pandemiji. n A sve je ve} bilo nagove{teno u izve{taju Fondacije Rokfeler pre desetak godina?

- Ve} 2010. godine se u jednom izve{taju Fondacije Rokfeler predvidelo, da }e vlade i na Zapadu postati autoritarnije i da pola`u na silu i nadzor. U jednom scenariju o budu}nosti virus iz Kine parali{e svet.

Posle nekog vremena, mnogi narodi na Zapadu odlu~uju da slede autoritarni kineski model. Nadzor, za{titne maske za lice, prekid lanaca dostave, ograni~ewe putovawa, karantin: sve to je opisano u izve{taju "Scenario o budu}nosti tehnologije". Istovremeno sa autoritarnijim i donekle ~ak totalitarnijim oblicima vladavine i ve}om silom dr`ava, prime}uje se i deglobalizacija svetske ekonomije. Sve vi{e se kontroli{e i politi~ki uti~e na protok robe, sve vi{e proizvodwe se preme{ta nazad u domovinu. n U organizaciji Matice srpske i Instituta za evropske studije priredili ste u Novom Sadu izuzetno predavawe "Ra|awe novog svetskog poretka i {ta nam o budu}nosti govori teorija istorijskih ciklusa". Koliko je va`no da svaka nova generacija ispravno tuma~i istoriju?

- Vreme kriza i vreme bu|ewa se smewuju. Ciklus ukupno traje ~etiri faze, koje su obele`ene razli~itim karakteristikama kroz ~etiri generacije koje slede jedna drugu na vrhu vlasti. Svakih 80 do 90 godina po~iwe novi ciklus. Posle vrhunca, kad se novi poredak probije, sledi bu|ewe - faza razmi{qawa o vrednostima i posve}ewe individui, zatim faza raspada u kojoj se poku{ava stabilizovati poredak i kona~no dvadesetogodi{wa kriza. Onda po~iwe novi ciklus. Na tom mestu, prema Nilu Hauu i Vilijamu [trausu, sada se nalazimo. Ciklus arhetipova se ponavqa jer svaka nova generacija poku{ava da ispravi ono {to uo~ava kao eksces generacije u sredwim godinama koja je u tom trenutku na vlasti.

R. N.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 7

Kraj mita o "Azovstaqu" Bajden: Amerika bi vojno intervenisala u slu~aju kineske invazije na Tajvan Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Xo Bajden upozorio je danas u Tokiju da bi wegova zemqa „vojno branila Tajvan ako bi Peking izvr{io invaziju” na to autonomno ostrvo, upozoravaju}i da Kina „flertuje s opasno{}u”. „To je obaveza koju smo preuzeli”, rekao je Bajden na pitawe novinara da li bi SAD vojno intervenisale protiv poku{aja Kine da silom zauzme tu teritoriju. „Slo`ili smo se sa politikom jedne Kine, to smo potpisali... ali ideja da (Tajvan) mo`e biti uzet silom jednostavno nije prikladna”, rekao je Bajden.

Ameri~ki predsednik rekao je da bi to „poremetilo ceo region i bila bi jo{ jedna akcija sli~na onome {to se desilo u Ukrajini”. Prema wegovim re~ima, posle ruske invazije na Ukrajinu, sve je ve}a potreba da se {titi to ostrvo koje ima samoupravu, prenela je Beta.

Prema politici „Jedne Kine” SAD priznaju Peking kao vladu Tajvana i nemaju diplomatske odnose sa Tajvanom. Me|utim, one odr`avaju nezvani~ne kontakte sa Tajvanom, ukqu~uju}i i „de fakto” ambasadu u glavnom gradu Tajpeju. SAD obezbe|uju i vojnu opremu za odbranu Tajvana.

Pripadnici ukrajinskog pronacisti~kog puka „Azov” i wihovi saborci iz ~eli~ane „Azovstaq” u Mariupoqu odlu~ili su kona~no da polo`e oru`je.

Oko 2.000 vojnika okupqenih sa ko zna kojih strana sveta i obu~enih u samo wima znane uniforme, pognutih glava i bez oru`ja, krenulo je pro{le nedeqe ka protivni~kim polo`ajima. U bespreglednim lagumima kombinata, kako kazuju, ostali su samo oni za koje predaja odavno vi{e nije opcija.

Tako je okon~ana jedna od pri~a koje aktuelni rat u biv{oj sovjetskoj republici ve} skoro tri meseca dr`e na naslovnim stranicama svetskih medija.

Odmah pored vesti o svakodnevici popularnih li~nosti, o holivudskim skandalima, sportskim podvizima, velikim prevarama, ubistvima, apokalipti~nim najavama... Ukratko, sve ono {to obi~an svet voli i mora svakodnevno da „svari”.

De{avawa u Mariupoqu su na najogoqeniji na~in pokazala da ratove danas ne vode vojnici na frontu, ve} oni koji su zadu`eni da te ratove „prevedu” na jezik blizak pomenutom svetu.

Naravno, prema uputstvima dobijenim od krugova ili pojedinaca ~ije interese zastupaju. Tako se i jedna jednostavna predaja igrom re~i pretvara u – „planiranu evakuaciju”.

Pri~e o velikim tragedijama, istinskim juna{tvima, samo`rtvovawu pojedinaca, pobedama, pa i porazima, nezaobilazan su element u „podizawu svesti” budu}ih generacija, ali i onih savremenika kojima gubqewe glave zarad „o~uvawa obraza domovine” nije ba{ preterano privla~no.

Ipak, drama u Mariupoqu kao da je sama sebe iscrpila, potro{ila se. „Azovstaq” je prakti~no preko no}i postao „vest koja vi{e ne privla~i pa`wu”, i kao takav je nestao s naslovnih stranica {tampe i iz udarnih televizijskih termina.

Ukrajina se, zahvaquju}i vojnoj akciji ruskih oru`anih snaga, u proteklim me-

Предаја припадника ukrajinskog пука "Азов" руским снагама secima definitivno pretvorila u jedno od onih mesta na kojima se stvaraju mitovi. Oni zasnovani na istinitim doga|ajima ili, {to je mnogo ~e{}e, izmi{qenim negde podaqe od boji{ta i medijski ve{to uobli~enim. „Masakr” u Bu~i, izbegli{tvo miliona Ukrajinaca (uglavnom onih koji su `iveli podaqe od boji{ta), danono}no raketirawe, hiqade najrazli~itijih bespilotnih letelica na nebu iznad boji{ta, blokada ve} pomenutog „Azovstaqa”, debakl na Zmijskom ostrvu, „povla~ewe” Rusa iz Harkova ili Kijeva, najava ameri~ke vojne pomo}i vredne ~ak 40 milijardi dolara... sve su to pri~e stvorene kako bi se barem na trenutak potisnule prave informacije sa terena, one o broju poginulih i unesre}enih, o uni{tenim ku}ama, putevima, fabrikama, upropa{}enoj letini.

U ratu istinite pri~e dobijaju sasvim druga~iji efekat i jednako su opasne po one koje bi trebalo da veli~aju, kao i po one druge koje bi trebalo da ozna~e kao neprijateqa. Prvi ukrajinski mit koji je svet bio spreman da proguta bio je onaj o ruskoj nepobedivosti.

Zasnovan na medijskim pri~ama po kojima su armiji najve}e dr`ave na svetu potrebna svega dva-tri dana da potpuno ovlada pojedinim balti~kim dr`avama, pokrenuo je i procene vremena

potrebnog da se „pregazi” Ukrajina. ^iwenica da je u ovom slu~aju re~ o drugoj po veli~ini dr`avi na kontinentu, s bezmalo 45 miliona stanovnika, ~ija je istorija obele`ena mnogim velikim ratovima i nesre}ama, kao da je prenebregnuta. Ovo je i pokrenulo masovnu be`aniju ka Zapadu, ali i uquqkalo Ruse u uverewu da je pobeda wihovih momaka jedini mogu}i ishod. Pokazalo se da ni jedno ni drugo nije ta~no. I tako ve} tri meseca.

Kao nerealno se ispostavilo i da }e Zapad bez oklevawa stati na stranu Ukrajine. Da nije ba{ sve tako jednostavno, shva}eno je onoga ~asa kada su grani~ne slu`be pojedinih evropskih zemaqa po~ele pomnije da proveravaju papire izbeglica, da zadiru u wihovo imovno stawe, pa ~ak i politi~ku naklonost. Ukratko, da ih prebrojavaju.

Usledio je otvoreni strah od mogu}e hladne zime i nesta{ice hrane usled prebrzog i neselektivnog uvo|ewa ekonomskih sankcija Rusiji. Potom je krenula ra~unica o gubicima izazvanim zatvarawem ruskog neba za prelet aviona zapadnih putni~kih kompanija.

Zazirawe od {ire upotrebe nuklearne energije kao da je uminulo. I sve zarad stavqawa na jednu zara}enu stranu, bez prethodnog sagledavawa pravih uzroka sukoba.

8

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

REPUBLIKA SRPSKA

M P P a

NA[E BEBE SU UNAPRED OSU\ENE NA SMRT:

Polo`eno cve}e na Spomen-obele`je „@ivot“ Kod spomenika 12 beba na Novom grobqu u Bawaluci je slu`en parastos i polo`eni su vijenci povodom 30 godina od wihove smrti u Univerzitetskom kli-

bawalu~koj bonici u periodu od 22. maja do 19. juna 1992. godine usqed nedostatk kiseonika u inkubatorima, jer svjetski mo}nici nisu dopu{tali da se avionima

ni~kom centru usqed nedostatka kiseonika koji nije mogao da bude dopremqen zbog ratnih dejstava.

Parastos su slu`ili sve{tenici bawalu~ke Eparhije, nakon ~ega je polo`eno je cvije}a na Spomen-obiqe`je „@ivot“, pored zgrade „Po{ta Srpske“ gdje su prisustvovali i predsjednica Republike Srpske @eqka Cvijanovi} i srpski ~lan Predsjedni{tva Milorad Dodik.

Okupqenima se obratila i @eqka Tubi}, majka, ~ije je dete jedna od 12 beba koje su umrle u

iz Srbije dopremi kiseonik.

– Ni slutjeli nismo da su na{e tek ro|ene bebe ve} unaprijed osu|ene na smrt, jer su ro|ene u zemqi u kojoj svjetski mo}nici smatraju da `ive lo{i qudi – rekla je Tubi}eva.

Predsjednica Republike Srpske poru~ila je da, iako je qudski pra{tati, razume majke i sve gra|ane Republike Srpske koji ne mogu Savetu bezbjednosti UN da oproste ovakav monstruozan zlo~in.

Srpski ~lan Predsjedni{tva

BiH Milorad Dodik istakao je da je smrt 12 bawalu~kih beba scenario, davno napisan od strane svjetskih mo}nika kako bi se kaznio srpski narod.

U o~ima svjetskih mo}nika, Srbi sa ovih prostora su generalni krivci, poru~io je Dodik.

– O~ekivati pravdu za ovo je juri{ na vjetrewa~e. Ka`wene su samo jer su ro|ene na prostorima gdje su Srbi dominantna ve}ina.

Jedino {to bismo mogli da uradimo jeste da poku{amo zatra`imo stav da sada{we strukture Savjeta bezbjednosti i ja }u se potruditi da im jo{ jednom uka`emo na to kako neki u tom vremeni nisu bili sposobni da sagledaju opasnost i nisu bili humani – dodao je Dodik.

Prva beba umrla je 22. maja 1992. godine nakon ~ega je uslijedila agonija i smrt ostalih beba.

Do 19. juna iste godine u Bawaluci je umrlo 12 beba koje su postale simbol kr{ewa qudskih prava i nequdskosti me|unarodne zajednice.

Agonija je prekinuta probojem koridora i spajawem bawalu~ke regije sa ostalim dijelovima Republike Srpske i Srbije.

Trinaesta beba Sla|ana Koba{ izgubila je bitku za `ivot sa 14 godina, a 14. bebi Marku Medakovi}u nedostatak kiseonika ostavio je posqedice za cijeli `ivot.

M. T.

Dobija li Bawaluka spomen obele`je palim borcima Bezmalo tri decenije od zavr{etka ratnih sukoba u BiH glavni grad Republike Srpske i daqe nema spomenik koji bi dostojno simbolizovao `rtvu koju je podnelo 23.000 boraca Vojske Republike Srpske (VRS) stradalih u proteklom gra|anskom ratu.

Ishod sukoba tri zara}ene strane bio je potpisivawe Dejton-

Predstavnici gradskih vlasti Bawaluke prikazali su pre nekoliko dana idejno re{ewe za izradu spomen-obele`ja poginulim i nestalim borcima odbrambeno-otaxbinskog rata, koje }e se nalaziti u naju`em centru Bawaluke, prekoputa Hrama Hrista Spasiteqa i gradske uprave, u urbanisti~koj celini u kojoj se

Spomenik sa 62 monumentalna zida simbolizuje brigade Vojske RS

skog mirovnog sporazuma, kojim je Republika Srpska me|unarodno verifikovana kao entitet s visokim stepenom autonomije unutar BiH kao zajedni~ke zemqe.

O izgradwi memorijala govori se ve} du`e od decenije.

nalazi i Palata republike, to jest na postoje}em parkingu pored Muzeja savremene umetnosti RS. Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} rekao je da je izbor idejnog re{ewa, jednog od 18 ponu|enih, i sam po~etak ovog

posla, va`an trenutak na koji se dugo ~ekalo. „Tri decenije se ~eka na ovo.

Jednoglasno smo usvojili idejno re{ewe”, rekao je Stanivukovi}.

Konkretan rok do kada bi spomen-obele`je trebalo da bude zavr{eno nije preciziran, ali Stanivukovi} o~ekuje da bi na leto mogao da bude zavr{en projekat kako bi do kraja godine po~ela izgradwa. „Spomenik }e imati 62 monumentalna zida koja predstavqaju podjednak broj brigada u sastavu Vojske RS”, rekao je Stanivukovi}.

Gradona~elnik ka`e da je sve spremno da se po~ne s poslom i da za to ne postoje prepreke poput nere{enih imovinsko-pravnih odnosa.

Arhitekta firme koja je pobedila na konkursu Nikola Dmitrovi} izjavio je da je koncept re{ewa vi{eslojan, ali da se glavni koncept spomenika oslawa na stub kao simbol ve~nosti. „Stub u ovom smislu simboli{e vojnika koji stoji uspravno, a svi stubovi zajedno simbolizuju uspiwawe boraca u ve~nost. Na prikazu dva najve}a zida predstavqaju veru, za koju su borci dali `ivote”, pojasnio je Dmitrovi}.

R. N.

Srpskoj deci u Glamo~u oduzeto pravo da u~e materwi jezik Glamo~, jednu od ~etiri lokalne zajednice s ve}inski srpskim stanovni{tvom u Federaciji BiH (FBiH), koja teritorijalno pripada Kantonu 10, mnogi vide kao najupe~atqiviji primer diskriminatorskog odnosa vlasti prema srpskom narodu i wegovim pravima. U toj op{tini srpskoj deci uskra}eno je Ustavom zagarantovano pravo da u~e materwi jezik i izu~avaju nacionalnu grupu predmeta po nastavnom planu i programu Republike Srpske. Borbu za jedno od osnovnih prava svoje dece, koje im je zagarantovano i Dejtonskim mirovnim sporazumom, glamo~ki Srbi, uglavnom povratnici, vode bezuspe{no vi{e od dve decenije. „Takav apsurd, siguran sam, ne postoji nigde u svetu. Imate u {kolama ve}inski srpsku decu, a osporavate im da izu~avaju svoj jezik, svoju istoriji, svoju kulturu, da pi{u }irilicom”, ka`e Goran Bro}eta, delegat SNSD-a u Domu naroda Parlamenta Federacije BiH. Na taj na~in, napomiwe on, „na{a deca potpuno gube nit sa sopstvenim bi}em” i zato „ne}emo odustati da se borimo” jer ne tra`imo ni{ta vi{e mimo onoga {to nam pripada kao jednom od konstitutivnih naroda u Kantonu 10. To bi morali, kona~no, „da shvate i u kantonalnoj vladi”, u kojoj glavnu re~ vode hrvatski politi~ari (~lanovi HDZ-a BiH) koji su deo vlasti i u Glamo~u.

Za razliku od Glamo~a, u op{tinama Drvar i Grahovo, tako|e ve}inski srpskim, koje pripadaju Kantonu 10, srpska deca se ve} godinama obrazuju po nastavnom planu i programu Republike Srpske, a u Drvaru od 2003. godine. Za to su se s mnogo muke i truda izborili wihovi roditeqi zajedno sa op{tinskim rukovodstvom. Me|utim, srpski {kolarci u op{tini Bosanski Petrovac u Unsko-sanskom kantonu i dan danas, zbog ignorantskog odnosa tamo{wih vlastodr`aca i wihovog namernog potcewivawa zagarantovanih prava srpskih povratnika, ne mogu da u~e materwi jezik. Iz tog razloga se ve}ina opredequje za {kolovawe u Republici Srpskoj, u op{tini Drni}, udaqenoj desetak kilometara od mesta u kojem `ive. U protivnom, morali bi u O[ „Ahmet Hromaxi}” u Bosanskom Petrovcu.

S. G.

CRNA GORA

MILO S VQOSOM PROTIV SRBIJE: Predsednik Crne Gore u Pri{tini najavio podr{ku akcijama la`ne dr`ave Od izbijawa ukrajinske krize, crnogorski predsednik Milo \ukanovi}, bo{wa~ki politi~ari u Sarajevu i lideri kosovskih Albanaca sklopili su svojevrstan pakt protiv Beograda i u svakoj prilici koriste dobro razra|en antisrpski obrazac, koji za ciq ima da Srbiji zalepi etiketu produ`ene ruske ruke u regionu.

Tako je \ukanovi} do{ao u Pri{tinu da li~no predsednici la`ne kosovske dr`ave Vqosi Osmani prenese da "Crna Gora podr`ava wihovo ~lanstvo u Savetu Evrope" i da se on `estoko protivi inicijativi "Otvoreni Balkan", o kojoj ve} du`e govori kao o "srpskoj podmeta~ini". Ta~nije, optu`uje predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a da ovim projektom poku{ava da se predstavi kao faktor regionalne saradwe, a da je "u stvari re~ o ~oveku koji ru{i suverenost susednih dr`ava i stabilnost Balkana".

Paradoksalno, on podr`ava Berlinski proces, koji prakti~no ima isti ciq kao i inicijativa predsednika Vu~i}a - da po-

ve`e region, unapredi saradwu i ekonomije, standard gra|ana.

Na \ukanovi}eve napade na "Otvoreni Balkan" nadovezala se i Osmanijeva, koja je ocenila da bi prikqu~ewe ovoj inicijativi zna~ilo jo{ ve}i uticaj Rusije, kao i da "zajedno treba da se suprotstave ruskoj agresiji i wihovim satelitima koji imaju za ciq destabilizaciju Balkana".

Me|utim, \ukanovi}evoj poseti Pri{tini suprotstavile su se Crnogorska liberalna stranka Kosova i Udru`ewe kosovskih Crnogoraca "Matica", navode}i da je upravo on sau~esnik u etni~kom ~i{}ewu 30.000 sunarodnika sa Kosova i jedan od najzaslu`nijih za o~iglednu legalizaciju tog etni~kog ~i{}ewa Sr|an Graovac, iz Centra za dru{tvenu stabilnost, ka`e za "Novosti" da je ve} neprijatno gledati kako \ukanovi} na sve na~ine poku{ava da se dodvori politi~kim centrima mo}i na Zapadu: - Jasno mu je da ga je Zapad "pustio niz vodu" i da proces wegovog razvla{}ivawa uveliko traje, pa uporno igra na kartu ruske opasnosti u regionu. \ukanovi} u Srbiji vidi svog kqu~nog protivnika, zato `eli da stvori sliku kako smo mi eksponent ruske politike.

Graovac ka`e da su se u Podgorici, Pri{tini i Sarajevu ujedinili protiv Srbije i "Otvorenog Balkana" svako iz svojih razloga: \ukanovi} koristi srpski faktor za pla{ewe Zapada i kako bi se odr`ao na vlasti, Bakir Izetbegovi} ho}e da oslabi Srpsku i unitarizuje BiH, a Aqbin Kurti ne `eli brisawe granica ve} jasno utvr|ivawe granica "velike Albanije".

R. N.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 9

Specijalizovani smo za pru`awe slede}ih usluga: l Izrada dijamantskog nakita po meri l Prstewe za ven~awa i veridbe l Prepravke starog nakita l Popravke nakita l Selekcija me|unarodno sertifikovanih dijamanata

Zaka`ite svoj termin i u{tedite hiqade sa nama!

Kontakt telefon: 0457 517 720 Adresa: 220 Collins Street, Melbourne VIC 3000

Preminuo Gajo Vojvodi}, najpoznatiji crnogorski galerista i bliski prijateq porodice \okovi} Najpoznatiji crnogorski galerista Gajo Vojvodi} preminuo je u Tivtu nakon duge bolesti. @iveo je u Rimu, voleo Italiju, ali je Crna Gora bila i ostala wegova prva domovina. Mnogo je u~inio na promociji crnogorskih slikara {irom sveta. Posebno je radio na promociji stvarala{tva Voje Stani}a, kome je organizovao velike izlo`be u Rusiji, Kini, Italiji... ^itav wegov `ivot bio je jedno veliko putovawe, otvarawe vrata, uspostavqawe kontakata, {armirawe svetskog xet seta da do|e u Crnu Goru i da se divi wenim lepotama.

Gajo je voleo `ivot, na neiskvaren de~ji na~in, voleo je Crnu Goru i Rim, najboqi slikari su ga obo`avali.

Bio je bliski prijateq porodice \okovi}, Novak mu je do posledweg dana

slao energiju i video-poruke podr{ke...

Bio je redovan pratilac najva`nijih Novakovih nastupa na teniskim terenima {irom sveta.

S. G.

NALOG KOLONIJALNOG GOSPODARA:

Za{to je Ranko Krivokapi} optu`io Srbiju da se „kiti tu|im perjem“

TURISTE DO^EKUJU VITEZOVI „SVETOG STEFANA":

Gosti sa kruzera prvi put }e ovog leta organizovano obilaziti Herceg Novi Herceg Novi je prvi put od ove godine na spisku destinacija koje su ponu|ene za obilazak gostima koji kruzerima dolaze u kotorsku luku.

Do sredine oktobra planirano je ukupno 20 grupa a za prvu u kojoj je bilo 45 turista sa kruzera kompanije Selebriti kruzes koji je usidren u Luci Kotor do~ek je organizovala hercegnovska Turisti~ka organizacija u saradwi sa vite{kim dru{tvom „Sveti Stefan" i Kulturno umetni~kim dru{tvom „Ilija Ki{i}".

Direktor Turisti~ke organizacije \or|e Stanojlovi} objasnio je da je ovo pilot program ovog leta standardan u okviru ponude za goste sa kruzera koji organizuje hercegnovska agencija „Gorbis".

- Ova agencija ima pravo da ovog leta dovodi goste sa kruzera koji pristaju u luci u Kotoru. Prva grupa od 45 gostiju do~ekana je na Trgu Nikole \urkovi}a a obi{li su Belavistu, tvr|avu Forte Mare i vinariju Savina - kazao Stanojlovi}.

Vitezovi koji u toku sezone dr`e po~asnu stra`u na ulasku u Stari grad naj~e{}e su fotografisan detaq Herceg Novog, a za ovo leto, ima}e ka`e Morovi} nove i jo{ atraktivnije uniforme.

U izjavi Ministarstva vawskih poslova i ministra Ranka Krivokapi}a najboqe se o~ituje kolonijalni polo`aj male, i po politi~kom uticaju bezna~ajne dr`ave, koja po nalogu kolonijalnog gospodara, suprotno mi{qewu svojih gra|ana, mo`e ovako postupati prema susjednoj i najzna~ajnijoj zemqi na Balkanu, ka`e istori~ar Predrag Ra`natovi}.

On ovako komentari{e poruku pomenutog ministarstva Srbiji da ne prisvaja tu|u istoriju i da se “ne kiti tu|im perjem”.

Ministarstvo vawskih poslova Crne Gore, kojim rukovodi Krivokapi}, nedavno je zatra`ilo od nadle`nih organa Srbije da uklone sa veb sajta ambasada gde su date osnovne informacije o Srbiji dio iz istorije, u kom se, kako tvrde, navode neta~ne inforrmacije koje se ti~u Crne Gore.

Na veb sajtu Ambasade Srbije u dijelu “Istorija Srbije” navedeno je da su Dukqa i Zeta plemenske oblasti sredwovjekovne Srbije.

“Pro{lost Crne Gore do detaqa je poznata i istra`ena od strane najzna~ajnih i u cijelom svijetu renomiranih istori~ara i

istra`iva~a. Wihovi rezultati su naravno suprotni izjavi ministra Krivokapi}a, koji je voqom kolonijalnog gospodara, i pored poraznog rezulatata na izborima, postao ministar inostranih dijela”, isti~e istori~ar.

On podsje}a da se u Sredwem vijeku ne pomiwe crnogorsko ime, a vizantijski pisci stanovni{tvo Dukqe i kasnije Zete nazivaju Srbima,Vlasima i Arbanasima.

“Jedina je istina da je srpski narod na Balkanu vodila ideja dr`avnog integralizma i da je crnogorska dinastija Petrovi} bila nosilac te ideje. Mo}ne geopoliti~ke sile nisu imale saglasne interese tom idejom {to je razlog brojnih tragedijija u XX pa eto i u XXI vijeku. Diplomatija

Republike Srbije u ovom slu~aju na najboqi na~in vodi dijalog sa susjednom dr`avom u kojoj `ivi najmawe 30 odsto wenih sunarodnika koji se ponose slavnom pro{lo{}u ove male dr`ave ali podnose i neopisivi stid zbog izjava patolo{kog mrziteqa svega srpskog”, primje}uje istori~ar.

Kako dodaje, Republika Srbija nema vremena da se bavi ovim bizarnostima, jer bi se u suprotnom pokazala kao dr`ava sa neozbiqnim dr`avnim aparatom i neozbiqnim slu`benicima.

“Ovakav tok doga|aja nosi nesagledive opasnosti. Jer instalirawe ovako neozbiqnih qudi na odgovorna mjesta nikakvo dobro ne mo`e donijeti“, poru~uje istori~ar Ra`natovi}.

S. G.

10

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

U JEDINOJ SRPSKOJ CRKVI SA SVE[TENSTVOM U PRI[TINI

Proslavqen Sveti Nikola Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

U prisustvu velikog broja vernika u crkvi Svetog Nikole u Pri{tini, u nedequ 22. maja, je proslavqena istoimena hramovna slava.

Me|u prisutnima na liturgiji najvi{e je bilo raseqenih Srba koji su organizovano do{li iz Ni{a, a ve}ina wih, bez obzira na to {to nisu prvi put u rodnom gradu, nije skrivala emocije. "[ta da ka`em? Od sudbine ~ovek ne mo`e da pobegne, tako ni ja. Previ{e sam emotivno ve-

Сечење славског колача zan za ovaj grad, `ivim u Ni{u, ali du{a je ovde", ka`e Qubinko Stojanovi}.

Za Veru Stojkovi}, dok je `ivela u Pri{tini, je to bio najlep{i grad. Me|utim, zbog novoizgra|enih objekata neki delovi grada su joj neprepoznatqivi.

Литургија

"Lepo je ovde biti sa dobrim qudima i videti sve {to vezuje nas za ovaj grad", ka`e profesor Qubomir Stojmirovi}.

Budimir Markovi} je u Pri{tinu do{ao iz Doqevca.

"Kr{ten sam u ovoj crkvi, nedaleko odavde imam ku}u, razmi{qam da li da odem i obi|em sve, ali se pla{im {ta }u zate}i tamo", kazao je Markovi}.

Pri{tinski paroh Stani{a Arsi} je bio vi{e nego zadovoqan {to se u crkvi okupio veliki broj vernika, me|u kojima je bilo i dece.

"Pozdravqam sve vas koji ste ovde i koji ste do{li da zajedno proslavimo dana{wi praznik.

Raduje me {to vidim puno dece", naglasio je Arsi}.

Obele`avawe letweg Svetog

Црква свети Никола, Приштина Nikole u Pri{tini obezbe|ivala je Kosovska policija. Са црквене славе

Opet javno i o{tro upozorewe Pri{tini iz EU na KiM

Da brzo i potpuno sprovedu presudu Ustavnog suda o vlasni{tvu nad zemqi{tem Manastira Visoki De~ani Dva albanska preduze}a jo{ 2000. godine podnela, bez pravne osnove, zahteve za vlasni~ko pravo nad 24 hektara manastirske zemqe {to je EULEKS – ov sudija krajem decembra 2012. godine odbio. - Vrhovni sud Kosova, 19. maja 2016. potvrdio da je zemqi{te manastirsko.

Ambasador EU-a na Kosovu, Tomas Szunyog, pozvao je, u petak 20. maja, kosovske institucije da brzo i u potpunosti sprovedu presudu Ustavnog suda o vlasni{tvu nad zemqi{tem Manastira Visoki De~ani i zakonito upi{u Manastir kao vlasnika. „[est godina je pro{lo od presude Ustavnog suda Kosova i skoro deset godina od odluke Posebne komore Vrhovnog suda Kosova kojima se potvr|uje vlasni{tvo Manastira nad nekoliko spornih hektara zemqi{ta u op{tini De~ane“, izjavio je ambasador Szunyog. „Sada je krajwe vreme da kosovske institucije brzo i u potpunosti sprovedu presudu Ustavnog suda o vlasni{tvu nad zemqi{tem Manastira Visoki De~ani i zakonito ukwi`e zemqi{te koje pripada Manastiru“. „Pored toga {to bi pokazalo posve}enost Kosova vladavini prava, kao jednom od vode}ih na~ela Evropske unije i Evropskoj konvenciji o qudskim pravima, sprovo|ewe presude bi doprinelo preko potrebnom dijalogu me|u zajednicama na Kosovu“.

Vlasni{tvo Manastira nad zemqi{tem osporavala su dva dru{tvena preduze}a i op{tina De~ani, a Specijalizovano ve}e za imovinu Posebne komore Vrhovnog suda

Високи Дечани се налазе на улазу у равницу Дечанsке Бистрице i Ustavni sud su odbili wihove tu`be. „Godine koje su pro{le od dono{ewa presude Ustavnog suda ne umawuju, ve} poja~avaju potrebu za weno provo|ewe, kao i za primenu na~ela pravne sigurnosti u skladu sa kojim se pravosna`ne sudske odluke izvr{avaju i ne dovode u pitawe.

Sprovo|ewe presude bi doprinelo i daqim evropskim integracijama i aspiracijama Kosova“, dodao je Szunyog.

Evropska unija poma`e kosovskim institucijama u ja~awu vladavine prava u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridru`ivawu i Evropskom reformskom agendom.

Da brzo i potpuno sprovedu presudu Ustavnog suda o vlasni{tvu nad zemqi{tem Manastira Visoki De~ani do sada su od Pri{tine tra\ili u vi{e navrata EULEKS, UNMIK kao i OEBS.

Na drugoj strani Eparhija ra{ko prizrenska izra`ava duboku zabrinutost zbog nepo{tovawa odluke Ustavnog suda u Pri{tini koji je 20. maja 2016. godine pravosna`no i kona~no potvrdio vlasni{tvo manastira Visoki De~ani na prostoru od 24 hektara zemqe koja okru`uje manastir.

"Godinama smo svedoci otvorene opstukcije vladavine prava, kao i brojnih neodgovornih i provokativnih izjava pri{tinskih zvani~nika, koje nimalo ne doprinose stabilnosti i pomirewu na prostoru Kosova i Metohije i podsti~u etni~ku i versku netrpeqivost prema na{oj crkvi kao najstarijoj verskoj instituciji na ovom prostoru", navodi se u reakciji Eparhije ra{ko-prizrenske.

Odnos upornog kr{ewa imovinskih prava SPC od strane kosovskih institucija, uz veliki broj pqa~ki i napada na wene hramove, od kojih ve}ina nije istra`ena, niti su po~inioci privedeni pravdi, "jasno pokazuje da kosovske institucije nisu ni voqne niti u stawu da po{tuju svoje sopstvene sudske odluke i pru`e adekvatnu pravnu za{titu za srpsku pravoslavnu ba{tinu na Kosovu i Metohiji".

"Eparhija ra{ko-prizrenska jo{ jednom apeluje na me|unarodne institucije i diplomatske predstavnike u Pri{tini da u~ine sve {to je u wihovoj mo}i da se za Srpsku pravoslavnu crkvu i na{ verni narod na KiM uspostavi efikasna vladavina zakona, prava, kao i po{tovawe qudskih prava, verskih sloboda i identiteta SPC i wenih svetiwa na Kosovu i Metohiji", isti~e se u saop{tewu Eparhije.

PETI APEL ZEMAQA KVINTE NA KOSOVU:

Pri{tina da ispuni obavezu prema Visokim De~anima bez odlagawa [efovi misija Francuske, Nema~ke, Italije, Ujediwenog Kraqevstva i SAD uputili su jo{ jednom poziv kosovskoj Vladi da bez daqeg odlagawa, u potpunosti izvr{i zakonit upis zemqi{ta manastira Visoki De~ani u skladu sa odlukom Ustavnog suda.

U saop{tewu {efovi misija zemaqa Kvinte na Kosovu podse}aju da je Ustavni sud Kosova u maju 2016. godine potvrdio vlasni{tvo manastira De~ani nad hektarima zemqi{ta.

“Odluka Ustavnog suda jo{ uvek nije sprovedena uprkos ovoj zakonitoj odluci i zahtevima da se sprovede.

Sprovo|ewe vladavine prava i po{tovawe nezavisnosti pravosu|a su obaveze svih demokratski izabranih vlada.” stoji u saop{tewu.

U tekstu se daqe kosovska Vlada bez okoli{awa poziva da odluku sprovede u delo bez odlagawa. “[efovi misija Francuske, Nema~ke, Italije, Ujediwenog Kraqevstva i SAD ujediweni su u podr{ci demokratskoj i evropskoj budu}nosti Kosova. Stoga, ponovo pozivamo Vladu Kosova da bez daqeg odlagawa, u potpunosti izvr{i zakonit upis zemqi{ta manastira De~ani u skladu sa odlukom Ustavnog suda” stoji u saop{tewu.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO SRBI IZ HRVATSKE

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

PORA@AVAJU]A STATISTIKA:

Broj Srba u Hrvatskoj pada ispod ~etiri odsto Dr`avni zavod za statistiku trebalo bi krajem juna ili po~etkom jula da objavi rezultate pro{logodi{weg popisa stanovni{tva koji se odnose na etni~ku i vjersku strukturu populacije Hrvatske, a demograf Stjepan [terc sa Fakulteta hrvatskih studija ka`e da }e oni vjerovatno pokazati pad udjela pripadnika srpske mawine na mawe od ~etiri odsto, u odnosu na 4,36 odsto iz 2011.

U Hrvatskoj je 1921. `ivjelo 16,9 odsto Srba, 1961. ih je bilo 15 odsto, a 1991. godine 12,2 odZagreb

sto, {to je trostruko vi{e nego danas. Nakon akcije “Oluja” 1995. velik broj Srba napustio je Hrvatsku i ve}inom se nisu vratili.

Prema mi{qewu [terca, nova nacionalna i vjerska slika Hrvatske, koja }e biti poznata uskoro, kada DZS objavi slu`bene podatke, ne}e pokazati dramati~ne promjene u odnosu na one prije deset godina.

– Zakonitost je da se u nekom prostoru smawuje mawinska populacija kada nema velikog useqavawa. Do sada se u Hrvatskoj udio mawinske populacije uvijek smawivao. To je dijelom povezano sa migracijama, ali i ukqu~ivawem mawina u hrvatsko dru{tvo. Nije to klasi~na asimilacija, nego funkcionalno ukqu~ivawe… – tvrdi [terc.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 11

Naveo je da su nacionalne mawine relikt biv{e dr`ave. U Hrvatskoj je, nagla{ava [terc, vidqiva korelacija izme|u broja Srba i pravoslavnih vjernika. Taj broj je podjednak. Ispada, zakqu~uje on, da se etni~ki identitet izra`ava i kroz vjersku pripadnost jer mawinska populacija, iako se prila-

HRVATSKA IZGUBILA 400.000 STANOVNIKA

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Hrvatska ima 3.888.529 stanovnika, pokazali su rezultati popisa stanovni{tva, koji je tokom pro{le godine sproveo Dr`avni zavod za statistiku (DZS). Prema prethodnom popisu iz 2011. bilo je 4.284.889 stanovnika, od toga 2.066.335 mu{karaca (48,2 odsto) i 2.218.554 `ene (51,8 odsto), tako da se brojnost smawila za vi{e od 396.000.

Najmawi pad bio je u gradu Zagrebu, gdje prema najnovijim podacima `ive 769.944 stanovnika, 20.073 (2,54 odsto) mawe nego 2011. godine. Najve}i je u Vukovarsko-sremskoj `upaniji – 19,54 odsto. go|ava sredini u kojoj `ivi, nastoji na razne na~ine da odr`ava svoj identitet, a jedan od wih je i vjera.

Docent na zagreba~kom Fakultetu politi~kih nauka Stevo \ura{kovi} tvrdi da do pada broja Srba u Hrvatskoj dolazi kao i do pada broja svih drugih mawina.

A {to se ti~e asimilacija nacionalnih mawina, toga je, kako je naglasio, uvijek bilo.

– I u SR Hrvatskoj je u doba Jugoslavije zbog toga padao broj Srba. To je normalno u dru{tvu i da ko ka`e suprotno, bavi se etnopreduzetni{tvom. Kao {to se i neki vojvo|anski Hrvati, ako se o`ene ili udaju za Srpkiwu ili Srbina i odu da `ive u Beograd, prijavquju kao Srbi, tako i Srbin iz Gra~aca u Zagrebu postane Hrvat – ka`e \ura{kovi}, koji asimilaciju vidi kao normalnu prirodnu pojavu.

Broj se smawio jer su se mnogi odlu~ili i za ekonomske migracije.

R. N.

Pupovac: Pad broja Srba u Hrvatskoj bio o~ekivan Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskoj Milorad Pupovac izjavio je da je bilo o~ekivano da } e se dogoditi pad broja Srba u Hrvatskoj.

"To nije neo~ekivano ako znamo kakvo je stawe u pogledu starosti Srba i odlaska u tre}e zemqe i samo je bilo pitawe koliki }e taj procenat biti”, rekao je Pupovac povodom rezultata pro{logodi{weg popisa stanovni{tva koji se odnose na etni~ku i versku strukturu populacije Hrvatske.

Kad je re~ o prvoj optu`nici Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Srbije protiv ~etiri visoka oficira Vojske Hrvatske za zlo~ine nad srpskim civilima u akciji "Oluja" 1995, Pupovac je istakao da srpski predstavnici dugo insistiraju da Hrvatska i Srbija po~nu da sara|uju po pitawu su|ewa za ratne zlo~ine.

"Tu naro~ito mislim na one slu~ajeve u kojima nije bilo velikih rezultata i napora, a to su oni po~iweni prema srpskim civilima u Republici Hrvatskoj”, ka`e Pupovac.

On se osvrnuo i to {to predsednik Hrvatske Zoran Milanovi} veoma ~esto koristi jezik u kojem vre|a aktere u politi~kom `ivotu Hrvatske i izvan we.

"To je posebna vrsta problema i s tim se mora `iveti, ali problem je {to to stvara lo{u atmosferu prema Srbima, u me|uetni~kim odnosima i odnosima izme|u Srbije i Hrvatske”, navodi on.

Pupovac isti~e da predsednik Hrvatske ima "mala ovla{}ewa, ali i to malo mo`e koristiti za {irewe tolerancije u dru{tvu i spoqnopoliti~kim odnosima”. „Srbi jesu pomogli da Milanovi} bude izabran, ali on im vra}a ovako i na`alost na{e iskustvo sa takvim postupcima onih koje su Srbi birali nije jedinstven i ne odnosi se samo na Milanovi}a”, navodi Pupovac.

S. G.

U Hrvatskoj otvorena prva srpska osnovna {kola van Vukovara Prva srpska {kola za osnovce u Hrvatskoj van Vukovara otvorena je u \evrskama kod Knina, saop{tila je humanitarna organizacija "28. jun". [kolu }e poha|ati 30 |aka.

Deca iz \evrski u {koli }e u~iti srpski jezik, istoriju i }irilicu, sve {to je vezano za kulturu i tradiciju srpskog naroda.

Ova humanitarna organizacija pridru`ila se Udru`ewu "Na{a ku}a" u obezbe|ivawu donacija za otvarawe {kole.

Sve~anom otvarawu {kole prisustvovala je i potpredsednica Vlade Hrvatske Awa [impraga.

Deca se takmi~ila u poznavawu srpskog i nacionalne grupe predmeta U~enici vi{ih razreda osnovnih {kola koji se obrazuju na srpskom jeziku i }irili~nom pismu na podru~ju Vukovarsko–sremske i Osje~ko– barawske `upanije tradicionalno su se takmi~ili u znawu iz srpskog jezika. Prvi put je organizovano i takmi~ewe iz nacionalne grupe predmeta u koju spadaju istorija, geografija, muzi~ka i likovna kultura.

– Ovo je ~etvrta godina da se organizuje takmi~ewe iz srpskog jezika i profesori nacionalne grupe predmeta kada su videli prethodnih godina kako je to organizovano su od prve godine izrazili `equ da i oni u~estvuju. Profesori su svako iz svog resora napravili pitawa i testove i danas imamo ovde blizu 100 u~enika {to je zaista impozantan broj. Meni je srce veliko i ba{ mi je drago jer ti sadr`aji koji su danas u testovima nigde se ne proveravaju na ovakav na~in i ako ve} imamo svoje {kole na srpskom jeziku i }irili~nom pismu, ako u~imo o svom srpskom jeziku, ako u~imo deo srpske istorije i ono {to je najzna~ajnije u muzi~kom, likovnom i geografiji onda je red da imamo jedno nagradno takmi~ewe upravo iz tih sadr`aja – izjavila je predsednica Odbora za obrazovawe Zajedni~kog ve}a op{tina Milica Stojanovi}.

U~enici su iz srpskog jezika, istorije i geografije re{avali ispite koje je na kraju pregledala komisija koju ~ine stru~ni nastavnici, dok su likovni i muzi~ki zami{qeni kao smotra.

– Podelili smo sadr`aje po razredima, tako da je osmom razredu pripao srpski jezik, sedmom razredu geografija sa temom turizam Srbije, {esti razred se takmi~i iz istorije sa temom Nemawi}i, peti razred je likovna kultura tako|e sa temom Nemawi}i a onda nam je ostala muzi~ka kultura koju smo stavili da bude za u~enike od petog do osmog razreda zajedno sa temom srpske sredwovekovne muzike – zadovoqno je rekao voditeq projekta i profesor geografije Novica Gaji} koji smatra da je ovakav vid takmi~ewa izuzetno va`an za srpsku decu sa na{eg podru~ja.

M. T.

12

^etvrtak 26.

2022. 2020.

10. maj decembar

DRU[TVO

Li~ni stav

NOVA SEOBA MILION SRPSKIH DU[A Marko Lopu{ina

Pro{le nedeqe Mirko Sari}, mladi diplomirani kuvar, koji je radio kao voza~ u jednoj beogradskoj firmi, odselio se u Kraqevinu [vedsku.

Preko {kolskog druga, koji radi u Stokholmu kao konobar Sari} je na{ao posao u struci. Bi}e kuvar u otmenom gradskom hotelu u {vedskoj prestonici.

- Odluku da se iselim iz Srbije doneo sam lako. Moja ra~unica je bila prosta. U Beogradu sam kao {ofer radio za 45.000 dinara. Imao sam divqe

bave srpskim migracijama, nego li sama dr`ava Srbija – koja se stidi i pre}utkuje iseqavawe u inostranstvo sopstvenog naroda.

Vlada Srbije, prema re~ima premijerke Ane Brnabi}, nema pouzdanih podataka o tome koliko je qudi i za{to napustilo Srbiju: - Nije nama problem odliv mozgova. To nije problem nijednoj zemqi ako u woj sistem i privreda funkcioni{u. To mo`e da bude i dobro za jednu zemqu, dokle god vi uspete kao zemqa da taj odliv mozgova pre|e u cirkulaciju mozgova – izjavila je premijerka.

Razlozi za iseqavawa Srba iz otaxbine, kako su utvrdile me|unarodne institucije su o~igledni: nezaposlenost, male plate, nemogu}nost kvalitetnog {kolovawa, politi~ke tenzije, nedostatak socijalne pravde i siroma{tvo. Jedna medicinska sestra iz Ni{a, kada nije na{la

u Srbiju za dve decenije napustilo 14 odsto stanovni{tva, ta~nije godi{we do 60.000 hiqada qudi se iselilo u beli svet

radno vreme, odnosno vozio sam gazdu firme, kad mi se ka`e i naredi.

U Stokholmu }u raditi kao pomo}ni kuvar za 300.000 dinara. Uz sme{taj i hranu u hotelu. Na tu platu pla}a}u porez i dodatno {kolovawe, u~ewe {vedskog jezika. U{tede}u mese~no vi{e od 600 evra – iskren je Mirko Sari}.

Ovaj mladi} je samo jedan od milion Srba, koji su se iselili iz Srbije u posledwih dvadeset godina. Naime, najnoviji podaci Svetske banke pokazuju da je iz Srbije u posledwih dve decenije emigriralo 14 odsto stanovni{tva. A da Srbiju godi{we napusti do 60.000 lica. Najvi{e Srba iselilo se iz Isto~ne Srbije, ~ak 19 odsto. Tako da su gradovi i op{tine Bor, Majdanpek i Negotin poluprazni. ^iwenica je da se strane institucije, Evropski statisti~ki zavod, UN i Svetska banka, nau~no vi{e

posao u rodnom gradu, gde je zavr{ila {kolu sa odli~nim uspehom, razo~arano je rekla: - Ne trebam ja Srbiji, a ni Srbija meni – i oti{la u Nema~ku na rad.

Iseqava se i mladi i staro.

Mladi zbog {kolovawa i zaposlewa. Samo u Austriji {koluje se 2.300 studenata poreklom iz Srbije. I jo{ toliko Srba poreklom iz ostalih otaxbinskih zemaqa – BiH, Crna Gora i Hrvatska. Pre tri godine najboqi student Be~kog univerziteta i cele Austrije bila je mlada Srpkiwa poreklom iz Prijedora. ]erka Neleta Karajli}a, pisca i glumca, zavr{ila je studije veterine u Beogradu i oti{la u inostranstvo, gde se zaposlila i radi. Srpska radna snaga, qudi sredwih godina odlaze u nove dr`ave ~lanice EU, jer su Slova~ka, ^e{ka, Ma|arska, Slovenija i Hrvatska, na primer,

ostale bez svojih radnika, koji su oti{li u razvijene zemqe Zapadne Evrope. Na wihovo mesto do{li su majstori i radnici iz Srbije. Tako se u Ma|arskoj broj Srba sa 3.500 popeo na 12.000. A u Sloveniju se iselili oko 15.000 Srba.

Stariji qudi iseqavaju se zbog profesionalne karijere, ponajvi{e lekari i medicinsko osobqe, wih hiqadu godi{we, koji osvajaju Norve{ku, Nema~ku i Kipar. I zbog biznisa, jer su prilike za posao mnogo boqe u Kini, Rusiji, SAD nego u Srbiji.

Van granica Srbije oti{lo je i oko deset odsto pripadnika akademske zajednice, pokazuju podaci do kojih su do{li Aleksandar Buranov i Tica Lin, doktorandi na Harvard univerzitetu.

Buranov i Lin tvrde da su danas najve}e vrednosti srpske dr`ave i dru{tva – pamet i kapital – u inostranstvu. Vi{e od 50.000 profesora, akademika, nau~nika srpskog porekla `ivi i radi u rasejawu. Gordana Vuwak, Nade`da Basara, Dejan Ili}, Miodrag Stojkovi}, Vladimir Cmiqanovi}, samo su neki od najuspe{nijih na{ih nau~nika u svetu. Ili} je tvorac mikro baterija, Stojkovi} je geneti~ar, koji se vratio iz Srbije u Veliku Britaniju, iz Leskovca u London. A dr Cmiqanovi} radi u [vajcarskoj na borbi protiv raka i kovida.

Istorija kazuje da je Srbija jo{ od 1804. godine “zemqa emigrantska”, jer su tada prvi srpski {kolarci odlazili na studije u Be~, Berlin, @enevu, Kijev, Pariz. Knez Milo{ Obrenovi} ih je poslao na hiqade da studiraju, ali i da se vrate u Srbiju da budu ministri i predsednici. Tako je i bilo. Samo iz Be~a na Beogradski univerzitet je stiglo 45 srpskih profesora.

Posledwih decenija migracija Srba je reka bez povratka. Maja Nikoli}, popularna TV voditeqka je rekla istinu, kada se zabrinula za svoju i drugu decu koja odlaze u inostranstvo: - Kada gledam u budu}nost i ono {to bih `elela, radim svesno ono {to }e mi pocepati srce.

I to je stra{no - priznala je

kako razmi{qa o odlasku dece u beli svet.

U Srbiji nema budu}nosti, misle mnogi qudi. Veruju da je ima u zapadnim dr`avama, ali ne i u isto~nim. Danas u tu|ini `ivi oko 2,5 miliona Srba.

Najvi{e ih je u Nema~koj – oko 700.000 govore tamo{we srpske vo|e, zatim u Austriji – oko 300.000, pa u SAD i Kanadi – po 200.000, u [vajcarskoj i Skandinaviji - 170.000, u Francuskoj – ne{to vi{e od 100.000. Be~ je sa oko 200.000 Srba glavni grad srpske dijaspore. Najnoviji popisi stanovni{tva ukazuju da se u dijaspori broj Srba smawuje, jer su na{i qudi pristalice tu|eg dr`avqanstva. Samo u Nema~koj i Austriji po 80.000 na{ih qudi zamenilo je srpsko dr`avqanstvo, za nema~ko i austrijsko. Time su zvani~no prestali da budu Srbi. Ove godine }e na popisima koji }e se odr`avati u zapadnom svetu biti jo{ mawe registrovanih Srba, jer popisiva~i ne pitaju koje ste nacionalnosti. Ve} kojim jezikom govorite u ku}i?

Odgovor na ovo pitawe je re|i nego odgovor na prvo pitawe - da ste Srbin ili pripadnik srpske nacionalnosti.

Koje mere preduzima Vlada Srbije da smawi iseqavawa svog naroda u beli svet? Skoro nikakve. Osniva neke komisije za ispitivawe razloga iseqavawa. Objavquje podatke o navodno masovnom povratku iseqenika i gastarbajtera.

Weni ministri tvrde da je “dijaspora prioritet”, ali se to u `ivotu ne prime}uje. Tek 2021. godine Strategija ekonomskih migracija u periodu od 2021. do 2027. koju je usvojila Vlada Srbije, ura|en je prvi dr`avni dokument, kojim se u Srbiji reguli{e i defini{e oblast ekonomskih migracija. U toku je i izrada akcionog plana za primenu strategije, koja bi trebalo da rezultira, makar usporavawem odlaska onih koji to `ele, a ako je mogu}e i povratkom bar dela onih koji su ve} oti{li. Neko je izra~unao da }e uz slab demografski rast i intenzivno iseqavawe naroda Srbija da se isprazni 2080. godine.

Ho}e li ????

U Srbiji `ivi 244.000 deviznih penzionera:

KOJE USLOVE TREBA ISPUNITI ZA ^EK IZ INOSTRANSTVA

Penzioneri koji `ive u Srbiji ostvarili su sta` u jo{ 26 dr`ava, iz kojih sti`u uplate na ra~une 244.000 najstarijih gra|ana. Najvi{e uplata dolazi iz Hrvatske, Nema~ke, BiH, Austrije, Francuske i [vajcarske, a prema podacima Zavoda sa socijalno osigurawe, ukupna koli~ina novca na godi{wem nivou ve}a je od pola milijarde evra.

Neki od wih primaju i vi{e penzija, odnosno, uz onu ste~enu iz Srbije sti`e im i devizna iz jedne ili vi{e dr`ava. Katarina Kisi} Miler iz Zavoda za socijalno osigurawe ka`e da je Srbija potpisala me|unarodne ugovore o socijalnom osigurawu, odnosno socijalnoj sigurnosti sa 32 dr`ave i napomiwe da se prava ostvaruju po nacionalnim zakonima koji va`e u svakoj od dr`ava u kojima je osiguranik radio.

"U situaciji kada korisnik ostvari pravo na penziju po propisima razli~itih zemaqa tada je mogu}e ostvariti pravo na vi{e penzija, u skladu sa zakonom svake pojedina~ne zemqe.

Pri tome, treba imati u vidu da ostvarivawe prava na penziju u Srbiji ne zna~i da su uslovi ispuweni i u inostranstvu i obrnuto", obja{wava Kisi} Miler.

Ona napomiwe da najve}i broj me|unarodnih sporazuma predvi|a da je za ostvarivawe prava na inostranu penziju odnosno wen srazmerni deo neophodno da je osoba ostvarila sta` u inostranstvu u trajawu od najmawe 12 meseci.

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 13 ^etvrtak 10. decembar

BILA JE MIS JUGOSLAVIJE, RODILA [ESTORO I NOSILA PREZIME SRPSKE KRAQEVSKE LOZE:

Dom za negu starih lica

1999. uzela pu{ku i poginula brane}i Kosovo Poginula je prilikom obavqawa borbenog zadatka 1. aprila 1999. u rejonu sela Qubeni}, op{tina Pe}, kada je upala u zasedu albanskih terorista. Uspomenu na Qiqanu ~uva weno {estoro dece

Heroina Qiqana @iki} Kara|or|evi} bila je u civilstvu in`ewer organizacionih nauka, poginula je kao dobrovoqac u Vojsci Jugoslavije tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju i teroristi~kih napada albanskih terorista sa Kosova i Metohije u 125. motorizovanoj brigadi.

Bila je Mis Jugoslavije 1978.godine.

Posthumno je odlikovana Ordenom zasluga u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. U listu „Svet", od 26. aprila 1999. zapisane su stihovi wene rodoqubive pesme: „Brani}u Srbiju i kad budem mrtva..." Pored ove, napisala je i pesmu „Ni grob mi ne}e re}i da me

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

nema"...

Poginula je prilikom obavqawa borbenog zadatka 1. aprila 1999. u rejonu sela Qubeni}, op{tina Pe}, kada je upala u zasedu albanskih terorista. Odlikovana je Ordenom zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Uspomenu na Qiqanu ~uva weno {estoro dece.

Na`alost, u na{em narodu nije sa~uvano se}awe na ovu srpsku heroinu, mnogi Srbi i ne znaju za wu..., objavila je Fejsbuk stranica Jedna je Srbija.

Qiqana @iki} Kara|or|evi} je bila dobrovoqac srpske vojske u toku bombardovawa SR Jugoslavije. Re~i wene pesme koje je ostavila u amanet narodu osta}e urezane u srpskoj i storiji kao o`iqak na ko`i.

Qiqana je ro|ena 9. marta 1957. godine u Kragujevcu. Kao dete i tinejxerka poha|ala je muzi~ku i baletsku {kolu. Kao devoj~ica je bila anga`ovana u de~jem pozori{tu “Jaokim Vuji}”. Pobedila je na takmi~ewu za Mis Srbije 1978. godine. Diplomirala je na beogradskom FON-u kao in`ewer organizacionih nauka. Imala je dva braka u `ivotu i {estoro dece.

Bila je jedna od onih neustra{ivih `ena koja je bila spremna sve da izgubi za svoju zemqu. Na`alost, izgubila je svoj `ivot 1. aprila 1999. godine u blizini sela Qubeni} prilikom obavqawa borbenog zadatka.

Odlikovana je ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.

Novija srpska istorija je ispisana primerima `rtvovawa `ena za svoj narod.

Za ve}inu isti taj narod nije nikad ~uo.

Se}awa ~uvaju wihovi bli`wi i po-

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

neki ~lanak u novinama.

Qiqana je napisala pesmu i opro{taj, epitaf, spomenik i kamen grani~nik izme|u ~ojstva, vere, nevere, ~asti, `ivota i smrti. Ona je u pesmi “Brani}u Srbiju i kad budem mrtva” koja je objavqena 26. aprila 1999. godine u listu “Svet” opomenula svoj narod da je va`no da sa~uvamo barem zrno stida u sebi.

Wena zbirka pesama “Kako ti je” posve}ena je wenoj deci. Potresnu pesmu koja ledi krv u `ilama i tera na razmi{qawe, mo`ete pro~itati ovde.

Uspomenu na Qiqanu, wen `ivot i hrabrost ~uva weno {estoro dece.

Postoji inicijativa da neka ulica u Kragujevcu dobije weno ime.

M. T.

105 uuu NAKON OVE ANEGDOTE SHVATI]ETE KOLIKA JE FACA BIO KEMAL MONTENO

Kako su lopovi vratili ukradenu jaknu Kemalu Montenu Poznato je da su \or|e Bala{evi} i Kemal Monteno bili veliki prijateqi, a svojevremeno je kantautor po`eleo da sa svojim pratiocima podeli jednu anegdotu sa zajedni~kog nastupa.

Naime, Bala{evi} je pre nekoliko godina na dru{tvenoj mre`i Fejsbuk objavio fotografiju na kojoj je u dru{tvu sa Kemalom i otkrio {ta se de{avalo te no}i.

“Jedna anegdota koja ide kao skica za epitaf Kemi… Jednom smo svirali u Bawa Luci, gde su bili svi mogu}i likovi sa estrade, i neki mangupi su provalili u garderobu i ukrali ko`nu jaknu koja im se ~inila onako kao dobar plen.

To je bila Kemina jakna u kojoj su mu bili kqu~evi od auta i sve ostale stvari… A Kemo se nije nervirao puno, ko da je znao… Za pola sata,

kad je pu{ten glas o tome, pojavili su se ti likovi i vratili jaknu, rekli su samo pandurima: – Nismo znali da je Kemina…. To sve pri~a o wemu”, napisao je \ole.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Toma Zdravkovi} pre`iveo sudar s autobusom

14

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

AUSTRALIJA

Na krilima stare slave

Po ~etvrti put u istoriji nakon Drugog svetskog rata, australijski laburisti su uspeli da sa vlasti svrgnu konzervativce.

Iako sve deluje kao najobi~nija smena vlasti, gde se mo`da ni{ta bitnije i ne}e promeniti osim samog premijera i wegovih ministra, u pro{losti su te

{kolstva i „medikera“, i da nismo zapo~eli pokajawe prema starosedeocima. Sigurno je da Australija ne bi bila ista da se sve to dogodilo, na primer samo deset godina kasnije. Zato su politi~ke promene va`ne jer ponekad donose nove sve`e ideje, koje ~ak i u eksperimentalnoj fazi mogu biti korisne za budu}nost jedne nacije.

Na pro{lonedeqnim federalnim izborima laburisti su naneli te`ak poraz liberalima, koji su izgubili skoro ~etvrtinu mesta u parlamentu, u odnosu na pro{li saziv. Sada ve} biv{i premijer Skot Morison je priznao poraz i ~estitao pobedu tridesetprvom po redu federalnom premijeru Entoniju Albanezeu. Budu}i premijer se zahvalio bira~ima na poverewu, i u jednom jako emotivnom govoru obe}ao da }e ujediniti

nama je nepravedno bio u senci Bila [ortena i strpqivo ~ekao svoju {ansu.

Nova laburisti~ka vlada }e od prethodne naslediti javni dug, koji u ovom trenutku iznosi oko 963 milijardi australijskih dolara, {to predstavqa oko 45 odsto ukupnog bruto dru{tvenog proizvoda. O~ekuje se da }e nova vlada znatno vi{e pa`we posvetiti takozvanom problemu klimatskih promena, kao i da }e te`iti otopqavawu politi~kih odnosa sa Kinom, koja je i najve}i trgovinski partner Australije.

Ina~e, najve}i gubitnici na ovim izborima su bile takozvane tre}e partije, koje osim stranke Zelenih, Katerove Australijske partije i Centralne Alijanse, zahvaquju}i ve}inskom izbornom sistemu, verovatno ne}e imati predstavnike

promene itekako bile zna~ajne.

Prva posleratna pobeda laburista nad konzervativcima desila se tek 1972. godine, kada je jedan od najve}ih australijskih sinova Gof Vitlem postao prvi ministar. Ta promena vlasti je u mnogome odredila daqu sudbinu Australije, jer smo zahvaquju}i Vitlemu dobili besplatno obrazovawe i zdravstvenu negu.

I to su neke od va`nih tekovina, ~ije benefite ve}ina Australijanaca i danas u`iva.

Vitlem je tako|e pokrenuo i proces ukqu~ivawa Aborixina u australijsko dru{tvo i de-fakto ukinuo takozvanu politiku “bele nadmo}i“ (White supremacy). Iako su ostaci te rasisti~ke politike i daqe vidqivi u nekim delovima dana{weg australijskog dru{tva posebno prema Aborixinima, nema sumwe da je Vitlemov duh pravde i jednakosti ipak u principu vremenom nadja~ao. Mo`emo samo da pretpostavimo kako bi Australija danas izgledala da tada, po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka, nismo uveli tekovine besplatnog

sve Australijance u ovim kriznim vremenima. Pedesetdevetogodi{wi Albaneze je ve} drugog dana nakon izbora polo`io zakletvu, i ekspresno preuzeo du`nost premijera. On je ve} slede}eg dana sa novom ministarkom spoqnih poslova Peni Vong otputovao u Japan, gde se susreo sa ameri~kim predsednikom Xo Bajdenom i premijerima Japana i Indije, Ki{idom i Nodijem.

Novi premijer je ekonomista po struci i poti~e iz radni~ke porodice. Po ocu je italijanskog a po majci irskog porekla. U politici je aktivan vi{e od dve i po decenije. Prvi put je izabran za poslanika jo{ na izborima 1996. godine, da bi zatim 11 godina kasnije postao i ministar za regionalni razvoj i lokalne samouprave u vladi Kevina Rada. Kada je do{lo do tenzija i sukoba izme|u Rada i Xulije Gilard, nije se opredeqivao i pona{ao se krajwe racionalno, pozivaju}i na jedinstvo partije.

Kasnije je ipak stao na stranu Rada i tada je postao zamenik predsednika laburista. Godi-

u novom sazivu. Posebno iznena|ewe je ostanak van parlamenta dve jake partije, kao {to su Jedna nacija i Ujediwena Australijska partija, koje su u mnogim elektoratima osvojile ~ak i vi{e od deset procenata glasova. Nijedno od dosada{wih istra`ivawa javnog mwewa, nije predvidelo ovako ubedqivu pobedu laburista, dok je ve}ina anketa davala blagu prednost liberalima. Zato se slobodno mo`e re}i da su ovi australijski izbori bili vi{e referendumskog karaktera, gde su se bira~i izja{wavali za i protiv Morisonove vlade. U tome je najvi{e profitirao novi premijer Albaneze, ali i zna~ajan broj nezavisnih kandidata (najmawe deset mesta), koji su izabrani u novi saziv parlamenta. Bilo kako bilo, Australijanci su rekli svoje, i u onom pravom demokratskom duhu treba to po{tovati i dati {ansu novoj vladi da opravda svoje poverewe.

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Druga vrsta izbora Pi{e: Ivan Mr|en Australiji su u subotu odr`ani izbori za federalni parlament, prvi na kojima su glasale Mirina i moja najstarija }erka Milena i na{a prva unuka, sada ve} 22-godi{wa Tamara Jawi}, od kako su dobile australijsko dr`avqanstvo.

Wihovim u~e{}em samo je potvr|ena uobi~ajena izlaznost od preko 90 odsto, jer je “tamo dole” glasawe obavezno. Mawe zbog kazni koje automatski odre|uje sud ako niste podneli vaqane dokaze za{to ne mo`ete ili ne}ete da glasate, a mnogo vi{e zbog uverewa ogromnog broja Australijanaca da nije u pitawu samo pravo, ve} i wihova du`nost da na svake tri godine iznesu svoj stav o tome kako `ive i {ta o~ekuju.

Znaju}i {ta su sve izgovorile na ra~un konzervativnog premijera Skota Morisona i Liberalno-nacionalne koalicije u vreme mnogobrojnih lockdowns tokom korona pandemije, o~ekivao sam da su wih dve glasale za Labu-

risti~ku partiju, koju predvodi budu}i premijer Entoni Albaneze. A mislio sam i da nisu zaboravile proterivawe Novaka \okovi}a sa Australian opena po~etkom ove godine.

Tu prestaje svaka veza sa onim {to u zemqi Srbiji nazivamo izborima, od na~ina na koji funkcioni{e parlament, medijske zastupqenosti kandidata, televizijskih duela lidera, transparentnosti politi~kih programa do toga da su precizni rezultati poznati ve} posle nekoliko sati. Moj prijateq Miroslav Olewin, sa podu`im australijskim sta`om (sad sa porodicom `ivi u Pertu), ka`e da treba po{tovati tamo{wi politi~ki sistem, jer su u sredi{tu politi~kih debata iskqu~ivo teme koje interesuju gra|ane, od ekonomije do obrazovawa, od imigracione politike do polo`aja starih…

Glasawe se u takvim uslovima pretvara u neku vrstu referenduma sa samo jednim pitawem: Da li stranka na vlasti zaslu`uje da daqe vodi dr`avne poslove?

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 15

a v a l s a n e q v a l Sve~ano pros ] I L E \ N I S T J FK VESTGE Fudbalski klub Vestgejt Sin|eli} proslavio je u nedequ, 22. maja u svojim prostorijama svoju slavu, prenos mo{tiju Sv. Nikolaja Mirlikijskog ^udotvorca. Molitveno slavqe zapo~elo je osve}ewem slavskog kola~a i `ita od strane sve{tenika Mili}a Raki}a iz crkve Sv. Petke u Rokbenku. Doma}in ovogodi{we slave bio je Nikola Arsenijevi} sa svojom porodicom. On je ~etvrtinu slavskog kola~a predao doma}inu slave slede}e godine, g. Milu Me|edovi}u.

Nakon lomqewa slavskog kola~a zapo~eo je slavski ru~ak, kao i muzi~ki program a goste su zabavqali ^kaqa i Ru`ica, poznati i istaknuti muzi~ari u srpskoj zajednici u Melburnu i {ire. Tokom sve~anog ru~ka prisutnim gostima se obratio g. Buboq, ~lan Uprave FG Vestgejt Sin|eli} koji se

zahvalio svim gostima na dolasku imaju}i u vidu da je odziv bio ve}i nego pro{le godine. Tako|e je izrazio zahvalnost Baxi koji je donirao prase, kao i `enama koje su se potrudile da pripreme ukusnu trpezu za sve goste. U svom obra}awu, naro~ito se zahvalio gostima i prijateqima iz Xilonga i Adelejda, kao i vlasnici Srpskog glasa na podr{ci tokom svih proteklih godina. On je pozdravio i ~lanove svih klubova koji se pozivu, na`alost, nisu odazvali rekav{i da su predstavnici FK VestgejtSin|eli} uvek prisutni na slavama drugih klubova gde se uvek sa rado{}u odazivaju.

FK Sin|eli} `elimo sve najboqe u narednom periodu sa `eqom da postigne velike uspehe i rezultate i da na pravi na~in predstavqa srpsku zajednicu u Melburnu.

16

^etvrtak ^etvrtak 10.

26. decembar maj 2022. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

“Australijanci sa Srbima u P “Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu” naziv je izlo`be koja je sve~ano otvorena 20. maja u Ratnom memorijalnom centru u Melburnu (Shrine of Remembrance), a koju je organizovala Australisjka srpska kulturna fondacija u saradwi sa Bojanom Paji}em, autorom kwige “Na{i zaboravqeni dobrovoqci- Australijanci i Novozelan|ani sa Srbima u Prvom svetskom ratu”. Ovo je prvi put da je Shrine of Remembrance postavio izlo`bu sa temom Srbija.

Oko stotiwak zvanica okupilo se u petak ujutro u predvorju Ratnog memorijalnog centra u Melburnu kako bi pogledali specijalnu izlo`bu posve}enu Australijancima, Novozelan|anima i Srbima u Prvom svetskom ratu. Mnogi od prisutnih su bili potomci Australijanaca i Novozelan|ana koji su zajedno sa sprskom vojskom bili na Solunskom frontu, za {ta je veliki broj wih i odlikovano najvi{im srspkim ratnim medaqama.

Me|u potomcima bila je i Xudi Braun koja je po`elela dobrodo{licu prisutnima i objasnila da u muzeju postoji stalna postavka - jedna vitrina posve}ena Australijancima koji su bili na Solunskom frontu sa Srbima - i ohrabrila prisutne da to pogledaju, kao i da posvete pa`wu privremenoj izlo`bi za koju je Bojan Paji} prikupio eksponate: srpske ratne medaqe, predmete koji su kori{}eni u bolnicama na Solunskom frontu, umetni~ke ske~eve i slike, fotografije, kao i originalne postere {tampane u Francuskoj tokom humanitarnih akcija prikupqawa pomo}i za srspku vojsku i decu 1916.

Izlo`ba se fokusirala na Australijance koji su slu`ili sa Srbima, ali i na iskustvo Srbije tokom tog rata. Neki od predmeta, umetni~kih dela i medaqa su prvi put izlo`eni u Australiji.

Program u kojem su dr`ani govori i predavawe je vodila Tawa Josifovski iz Australijske srpske kulturne fondacije.

Ovom prilikom bio je prisutan i ambasador Srbije u Kanberi WE Rade Stefanovi}, koji je sve~ano otvorio izlo`bu.

U svom govoru gospodin Stefanovi} je rekao da Srbija i Australija imaju dugu zajedni~ku istoriju.

“Iako su zvani~ni diplomatski odnosi uspostavqni 1966, Kraqevina Srbija je imala konzulat ovde, u Melburnu, sa po~asnim konzulom, jo{ 1892. Istorija saradwe pojedinaca dve zemqe je mnogo starija i ja~a, a dana{wi doga|aj svedo~i tome”, rekao je ambasador Stefanovi}.

On se osvrnuo na zajedni~ku borbu Srbije i Australije tokom oba svetska rata.

“Srbija je bila mala zemqa napadnuta od strane mnogo ja~ih neprijateqa; Nema~ke, Austro-Ugarske i Bugarske i bukvalno se morala boriti za goli opstanak.

Uzimaju}i u obzir weno pravo na slobodu u situaciji kada je napadaju ja~i, saveznici kao {tu su Britanija, Francuska i Rusija su joj pomogli u nevoqi”.

“Sad znamo da su Asutralijanci stigli u Srbiju kao medicinsko

osobqe u novembru 1914. i od tada su bili prisutni u Srbiji ili su bili zajedno sa srspkom vojskom tokom rata. To je ne{to {to nas vezuje i dan danas i Srbija i Australija to nikad ne treba da zaborave. Srbija }e uvek ostati zahvalna onima koji su doprineli wenoj slobodi, sa pu{kom ili sa zavojem.”

“Danas u Australiji `ive mnogi qudi koji imaju neko srpsko nasle|e i zadovoqstvo je znati da oni `ive me|u potomcima onih koji su se borili za sli~ne ideje kao i Srbija u svetskim ratovima.”

“Australijanci danas u~e vi{e o srspkim ratnim kampawama u kojima su u~estvovali wihovi preci, a Srbi u~e vi{e o Australijancima koji su slu`ili sa Srbima tokom rata. Zahvaquju}i kwizi Bojana Paji}a sada imamo mnogo vi{e istorijskih ~iwenica o tome {ta se desilo, koji su Asutralijanci bili u ratu i znamo vi{e informacija o wima.”

“Danas imamo tri izlo`be posve}ene ovoj temi, ovde u Ratnom

memorijalnom centru u Melburnu, u Ratnom muzeju u Adelaidi i Mariboro ratnom muzeju u Kvinslendu. Kasnije }emo videti stalnu postavku posve}enu Edvardu Ramixu (Edward “Ted” Ramage) i Etel Gilingham (Ethel Gillingham) i drago mi je da danas upoznam wihove potomke ovde, da im zajedno odamo po~ast za wihove `rtve”, rekao je ambasador Stefanovi}.

Bitka na Galipoqu i de{avwa na Zapadnom frontu odvukla su pa`wu istori~ara sa Solunskog fronta Bojan Paji} je odr`ao vrlo iscrpan istorijski ~as osvr}u}i se na Australijance i Novozelan|ane koji su slu`ili na Solunskom frontu ali i na iskustvo Srbije tokom Prvog svetskog rata.

Oko 1500 Australijanaca i Novozelan|ana u~estvovalo je u borbama sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu. Ovaj broj ukqu~ivao je nekoliko stotina Australijanaca koji su slu`ili u ili zajedno sa britanskim snagama na

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 26. maj 2022.

Prvom svetskom ratu”

др Лара Јакица Solunskom frontu. Australijanci su se pridru`ili srpskim vojnicima u samoj Srbiji, u evakuacionim bolnicama, na brodovima Kraqevske australijske mornarice na Jadranu i Mediteranu; dobrovoqno se javili za pru`awe humanitarne pomo}i na mnogim mestima. Vi{e od 50 australijskih lekara i medicinskih sestara slu`ilo je u britanskom Crvenom krstu, Srpskom humanitarnom fondu, u {kotskim `enskim bolnicama i u drugim misijama, dok je preko 380 medicinskih sestara pripadnica australijske vojske radilo u bolnicama {irom Solunskog fronta.

“Za{to se o ovoj kampawi nije znalo? Bukvalno je nepoznata i zaboravqena. Kad sam ja po~eo da istra`ujem skoro da nisam mogao da na|em ni{ta na engleskom jeziku. Verovatno je jedan od razloga to da je bila zasewena Galipoqem i Zapadnim frontom. Mawe kampawe iz na{e australijske perspektive jednostavno nisu bile pokrivene. Nisam mogao da na|em ni istorijsku literaturu koja bi bila povezana sa kampawom. Radi se o imenima koja je te{ko razumeti, granice su se promenile, imena i prezimena su se promenila pa je bilo jako te{ko i vrlo zbuwuju}e pratiti sve. I to je, ja mislim, bio jedan od razloga za{to su ovi qudi bili zapostavqeni, ako ne i zaboravqeni. Nadam se da }emo ih, uz ove kwige, prezentacije, sad i stalne izlo`be, izvu}i iz zaborava u koji su na `alost pali”, rekao je Bojan Paji} izme|u ostaloga.

Xeni Kenedi (Jenny Kennedy), unuka Edvara Ramixa (Edward “Ted” Ramage) koji je slu`io u Srbiji 1915. rekla je vi{e o wemu.

Edvard se prijavio u Australijske imperijalne snage (AIF) u martu 1915. kao redov u 24. pe{adijski bataqon. Otputovao je iz Australije u maju 1915. u Egipat i bio je postavqen kao transportni voza~. Dok je ostatak wegovog bataqona poslat u Galipoqe, Edvard i drugi voza~i iz 22. i 24. bataqona poslati su u Solun u Gr~ku, da pomognu sprskoj vojsci u borbi protiv Nemaca, Austrougara i Bugara. Bili su vezani za 10. (irsku) diviziju i u~estvovali u bici kod Kosturina na srpsko-bugarskoj granici. Wihove du`nosti su ukqu~ivale transport zaliha, brigu o tovarnim `ivotiwama, ~uvawe zatvorenika i pomagawe u evakuaciji rawenika.

Ri~ard Kuk (Richard Cooke) je

unuk Etel Gilingham (Ethel Gillingham). On se tako|e, u emotivnom izlagawu, osvrnuo na wen deo `ivota dok je slu`ila u bolnici Britanskog crvenog krsta u Srbiji.

Etel se prijavila da radi kao medicinska sestra u Britanskom Crvenom krstu, oktobra 1914. i slu`ila uglavnom u bolnicama na teritoriji Britanije u periodu od oktobara 1914. do aprila 1915. Zatim je pristupila Drugoj srpskoj misiji britanskog Crvenog krsta u Vrwa~koj Bawi u Srbiji i slu`ila u toj jedinici u periodu od maja 1915. do februara 1916. godine. Novembra 1915. Etel je postala ratni zarobqenik nakon invazije nema~kih, austrougarskih i bugarskih snaga na Srbiju. Etelin odlazak iz Srbije omogu}io je Ameri~ki Crveni krst. Bila je deo grupe medicinskih dobrovoqaca koji su vra}eni u Englesku preko Ciriha i Francuske u februaru 1916. godine. Etel je u duga~kom pismu opisala svoj izlazak iz Srbije, gde izme|u ostalog ka`e: „Jadna mala Srbija! Kako me srce boli za wom i wenim hrabrim qudima. Zaista sam naporno radila tokom tih prvih nedeqa invazije i moje o~i su retko bile suve.” Aspekti wenog izve{taja objavqeni su u australijskim novinama. Etel je slu`ila u bolnici Crvenog krstau Egiptu od juna 1916. do decembra 1917. i kona~no u bolnici u Plimutu od jula do oktobra 1918.

Etel je za zasluge odlikovana Krstom milosr|a Kraqevine Srbije, a orden ~ini centralni deo postavke u Memorijalnom ratnom centru. Izlo`eni su i Etelin paso{ i minijaturni opanci, koji su u vlasni{tvu Eteline porodice.

Me|utim saznala sam da orden koji je deo te postavke u Ratnom memorijalnom centru u stvari nije onaj kojim je Etel odlikovana.

Wen unuk Ri~ard se slu~ajno zadesio dok sam razgledala postavku i ispri~ao mi slede}e: “Kad je moja baka umrla, moja majka, iako je znala da je to vredna medaqa, ispunila je wenu posledwu `equ da je kremira sa wom. Posle joj je bilo `ao. A Bojan mi je dao tu medaqu. Nekako je do{ao do we i eto to je ta medaqa.”

“Moja majka je uvek govorila kako se Etel napatila u Srbiji,

skoro da je umrla od gladi, {to mnogi drugi qudi jesu, ali to joj nije bilo priznato. A sad sa ovim {to je Bojan uradio i sa ovom postavkom, moja majka bi bila sre} na, i ja sam sre}an” reakao je Ri~ard.

Vitrina sa stalnom postavkom posve}enoj Edvardu Ramixu i Etel Gilingham mo`e se videti u Ratnom memorijalnom centru u Melburnu (Shrine of Remembrance), u delu muzejske postavke o Prvom svetskom ratu.

Na `alost oni koji su u~estvovali u Prvom svetskom ratu vi{e nisu sa nama a malo je i onih koji su veterni Drugog svetskog rata, kao {to je 95-godi{wi Toma Bawanin koji je bio me|u zvanicama. Dugogodi{wi sekretar (1979-2014) prve srpske podru`nice RSL-a (The Returned and Services League of Australia) osnovane u Melburnu bio je zapa`en i me|u prisutnim studentima koji su bili zainteresovani da saznaju ko je: “Ovo je divota da vide ovi studenti. Pitaju sve. Ka`e odakle si, a ja ka`em srpski veteran iz Drugog svetskog Rata”, pri~a Toma.

Istra`ivawe gra|e za kwigu i izlo`be trajalo je godinama U Bojanovom timu istra`iva~a za gra|u kwige “Na{i zaboravqeni dobrovoqci- Australijanci i Novozelan|ani sa Srbima u Prvom svetskom ratu” bila je i dr Lara Jakica koju sam upitala kako joj se ~ini izlo`ba imaju}i u vidu trud koji je ceo tim ulo`io u tragawe za istorijskim podacima.

“Znam da je Bojan, kad je ve} bio pred kraj kwige, govorio kako bi `eleo da ovo podigne na jedan vi{i nivo. Naravno kad po~nete neko istra`ivawe tu se otvara jo{ na hiqade drugih vrata, zanimqivih tema, a ovo je zaista na jednom zavidnom nivou. Ovde su i originalni ske~evi i crte`i, rekao mi je da je ~ak uspeo da do|e do originalnih postera iz 1916. godi-

ne, iz Francuske, ko zna mo`da je ovo tek po~etak ne~ega mnogo ve}eg”, rekla je ona.

Bojan je zadovoqan kako je ceo doga|aj pro{ao u petak.

“Dosta naroda je do{lo, a posebno mi je drago da su do{li potomci Australijanaca koji su bili

u Srbiji po{to je veza sa wima najva`nija za nas, da poka`emo da smo bili zajedno u prethodnih sto godina, a nadamo se i idu}ih sto godina”.

Tekst preuzet sa SBS Serbian

18

ZAJEDNICA

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

Li~ni stav

POLITI^KI ATENTAT: Sawa Spasojevi} Kako je eliminisana jedna od najvernijih i najvrednijih aktivistkiwa australijske Laburisti~ke stranke (Australian Labor Party) Ova pri~a kao da je iz neke serije, zapletene, komplikovane, pune raznih igra~a, a ponajvi{e borba za poziciju i sakrivawe skandaloznog pona{awa politi~kih aktera odnosno “elite dru{tveno - politi~kog kruga”.

Ona dosti`e do samoga vrha, gde se sakrivaju dugogodi{we tajne psihi~kog i seksualnog maltretirawa osoba koje niko nije smeo da za{titi, godinama se sakriva prqav ve{ nemoralnih vo|a politi~kih stranaka, koji se pona{aju kao da su nedodirqivi i da zakon koji va`i za sve nas, ne va`i za wih. U novembru 2021. javnosti je dostavqena istraga zvana “Set the standard”. Autorka izve{taja Kejt Xenkins iz australijske organizacije „Qudska prava“ je dokazala da je oko 40% `ena koje rade u politi~kim strukturama u Australiji do`ivelo neki vid seksualne diskriminacije.

Da li je vreme da se narod zapita za{to? Jedna od na{ih najuglednijih i najpoznatijih ~lanova Laburisti~ke partije se zapitala: ‘Za {ta se ja zala`em i za koju partiju’? Ona se u~lanila kao osamnaestogodi{wa devojka, rade}i na prvim kampawama na{eg premijera Marka Mek Govana (Mark McGowan) i nesu|enog premijera Kima Bizlija (Kim Beazley). Sa preko sto poslovnih i li~nih preporuka, ~ak je i g. Bizli rekao da je Sawin moralni kodeks besprekoran. Sa takvim pohvalama od raznih politi~ara i kolega, kao i wenim dru{tveno - humanitarnim radom i wenom karijerom bez ijedne mrqe, ne{to sasvim neo~ekivano se desilo tog prvog jula 2020. godine.

Slu~aj na{e Sawe Spasojevi}, `ene koja je dala gotovo 25 godina svog `ivota za Laburisti~ku stranku i wene patriotske `eqe da na{ narod ima glasa tamo gde je najpotrebniji, je va`an i ti~e se svih nas u srpskoj zajednici. Sawa je ro|ena u Beogradu, i kada je imala tek 6 meseci doselila se u Pert, Zapadnu Australiju, 1978. godine. Uspe{no je zavr{ila „Politi~ke nauke“ na Fakultetu Zapadne Australije, i kao takva stupila je u dru{tveni rad kroz mnoge dr`avne sektore. Sawa je jedna od najpopularnijih aktivista i operativaca kod koje su dolazili vode}i qudi Laburisti~ke stranke, kao {to su Kim Bizli i drugi politi~ari koji su upoznavali srpske obi~aje. U tim krugovima su aktuelni premijer Zapadne Australije Mark Mek Govan i zamenik premijera Roxer Kuk (Roger Cook). Jednostavno, Sawa je bila osoba koja mo`e da

Sa pремијерom 2017. godine

Покретање кампање са Мек Гованом 2013. godine

Донације за поплаве, sa Роxерom Kuкom

Sa gувернерom Kim Бizlijem, полаgawe заклетвe на церемонији izdejstvuje ~ak i nemogu}e kada je interes stranke bio u pitawu.

Me|utim, ne{to je po~elo da se mewa, Sawa je po~ela da {titi osobe koje su bile lo{e tretirane, omalova`avane i koje su dobijale sumwive otkaze. Ona je prepoznala da kod trenutne elite koja vlada Zapadnom Australijom ne{to nije u redu i wena jedina gre{ka je bila to {to se suprotstavila nepravdi. Prvog jula 2020. godine se desilo ne{to ~udno.

Sawa dobija otkaz i to na brutalan na~in, preko telefona. Zbog situacije sa Kovi-

dom i wenim kompleksnim zdravstvenim stawem kao dijabeti~ar tip 1, Sawa je radila od ku}e. Dobila je poziv iz kabineta premijera, odseka za qudske resurse i bila primorana da do|e nazad u kancelariju. Tada joj je re~eno da se weno lekarsko uverewe vi{e ne prihvata i da „Kovid ne postoji“. Tada Sawi po~iwu pretwe da mora da potpi{e “deed” ili “delo }utawa“, da uzme novac koji su joj ponudili i da svoj otkaz zameni ostavkom. Sawa je rekla “ne” i da samo `eli da zna zbog ~ega je dobila otkaz na tako brutalan na~in, i za{to su razni drugi qudi ume{ani.

Sawa je samo `elela istinu i tad po~iwe prava borba jedne porodice koja je sve {to ima stavila na stranu istine i pravde, po cenu da i ku}u daju na dobo{, i politi~ke elite koja je ve} potro{ila nekoliko miliona dolara iz dr`avnog buxeta poku{avaju}i da suzbije istinu i da slomi Sawu. Oni znaju da Sawa mo`e jedno odre|eno vreme da se bori protiv wih dok ne iscrpi sve finansije, drugo, znaju da Sawa ima i zdravstvenih pote{ko}a i da je u rizi~noj kategoriji, pa ra~unaju da je i tako slome.

Me|utim, na veliko iznena|ewe, Sawa se i daqe bori i protivnika dovodi do ludila, pa su isti iskoristili svaki mogu}i “politi~ki trik” koji im elitni zakon omogu}ava. Tako je dr`avni tu`i-

Sa pородицom Роџерa Кукa 2014. godine

lac Zapadne Australije doneo odluku da Sawa ne mo`e da pozove nijednog svedoka na sud, ~ak ni svog biv{eg {efa, Roxera Kuka protiv koga se i vodi postupak, zato {to to “nije u interesu gra|ana”. Moram da napomenem da su i pojedine advokatske firme, koje su tretirane kao najja~e u Australiji, predstavqale Sawu na po~etku dok nije izvr{en politi~ki pritisak na wih, pa su Sawu napu{tali ~ak par dana pred sud.

Sawin komentar na sve ovo je, da su ona, wena porodica i zajednica razo~arani u stranku, i ne `ele biti ukqu~eni u wihove aktivnosti. Ironija svega je da Laburisti~ka stranka jo{ poziva Sawu da im poma`e u kampawi i prikqu~i se, nude joj posao sa wima. Na na{e pitawe, kako komentari{e wen slu~aj, nam je rekla: ”Ne mogu se svi kupiti, kako pojedinci misle“.

Sawa nastavqa svoju borbu.

Da li }e istina i pravda pobediti, Bog zna, da li }e Sawa izdr`ati finansijski i zdravstveno, to samo ona zna, da li }e pasti jo{ jedna elitna glava, molimo se Bogu da svako dobije ono {to je zaslu`io. @elimo Sawi uspeh u svojoj borbi za pravdu i istinu, nije lako boriti se protiv velike sile, ako ni{ta drugo, barem mi Srbi znamo kako to izgleda… @iko ]ur~i}

Krajem februara 2022. u Dubaiju otvoren je Muzej budu}nosti. Luvr mo`ete, osim u Parizu, posetiti i u Abu Dabiju. Odakle po~eti?

Prvi utisci, koji oduzimaju dah, inspirisani su pogledom na Muzej budu}nosti s ulice. Ose}am radost gledaju}i ovu zgradu, koja spaja zemqu s ~ovekovom kreativno{}u i pogledom u zvezde i tragawem za novim znawima. Samo radi ovog do`ivqaja vredelo je do}i.

U redu u kome ~ekamo da u|emo u na{ svemirski brod, koji }e nas odvesti u svemir (kakve li mo}ne re~i svemir – tamo gde vlada mir), ~uju se razli~iti jezici qudi sa svih strana sveta.

Vrata se otvaraju i svemirska kapsula prima nas da nas uzdigne u visinu i izvan vremena. Za sve nas koji nemamo milione dolara da platimo ulaznicu za svemirska iskustva Bezosa, Maska i Brensona, putovawe do svemirske stanice OSS u letelici „nada” mogu}e je za 40 dolara i traja}e ~etiri minuta. Boravak na woj potraja}e mnogo du`e.

I dok gledamo kako se odvajamo od zemqe, a priroda i gradovi postaju sve mawi, prolaze vam kroz glavu razli~ita ose}awa – kako }e biti, kako bi bilo da mo`emo otvoriti vrata 2071. godine. A onda se iznad vas nadvija velika okrugla svemirska stanica OSS i polako se wena vrata otvaraju. Glavna zamisao stanice jeste da omogu}i prenos sun~eve energije na Mesec, a odatle na Zemqu. Kada bi samo poslu{ali Nikolu Teslu, problem energije bilo bi mnogo jednostavnije re{iti.

U svemirskoj stanici mo`ete postati dobrovoqac za razli~ite pozicije, bio-dizajnera, ambasadora svemira… Ulau da zim u najneobi~niju biblioteku od hiqade doka i hiqade malih staklenih „kwiga” koje su xera u stvari DNK istog broja razli~itih vrsta. zato U slede}oj laboratoriji nau~nik mi m da obja{wava istra`ivawa koja treba da tske dovedu do stvarawa novih bio-vrsta spoAusobnih da pre`ive vatru i zaga|ewa. On etku obja{wava da }e to biti genetski modik na fikovane vrste. U laboratorijama u~imo o dana razli~itim poku{ajima da se spase `ivot u vodi, vazduhu i na zemqi. I polako doa su lazimo do mesta opu{tawa, meditacije i o~apovezivawa s nama samima i na{im ose~eni }awima. U godini 2030. predvi|a se da }e e da depresija postati bolest broj jedan u sveu da tu. nude A, sada, povratak u stvarnost. U Dubakako iju `ive tri grupe qudi: emirati, turisti ”Ne i imigranti. Ovih prvih je najmawe ali su le“. najmo}niji, a najve}i broj onih koji rade, zaposleni su u dr`avnim ustanovama.

Bog Turisti su kategorija koja raste i doprijski nosi razvoju zemqe. Imigranti su ti koji i }e ~ine da, ne samo u Dubaiju, ve} i u drugim o se emiratima, privreda funkcioni{e, od `io. proizvodwe do uslu`nog sektora. Ova poi za sledwa grupa mo`e se podeliti na one koji prodolaze iz Indije, Pakistana, ju`ne Azirem je, Afrike i na one koji dolaze iz SAD i Evrope. Wihov status ni poslovi koje rade nisu isti. A kada su isti, oni koji dolaze ~i} iz SAD i Evrope zna~ajno su vi{e pla}eni.

Nijedan turista nikada ne}e posetiti – deo grada gde `ive imigranti. Izlazimo iz kola i prvi ose}aj koji imam jeste da su ovde `ene izumrle! Nepregledne kolone mu{karaca su oko mene u svim pravcima.

Od oko 10 miliona stanovnika UAE, vi{e od 70 odsto su mu{karci.

Odlazimo do centra gde se svi okupqaju. Gledam redove pred bankomatima gde }e polo`iti zaradu dana{weg dana, koja }e verovatno ve} narednog dana do}i do wihovih porodica hiqadama kilometara daleko.

Tokom boravka upoznala sam imigrante iz Pakistana, Indije, Sijera Leone i mladu `enu iz Kenije. U razgovorima s wima dve teme provejavaju. [ta je najboqe u Dubaiju? Bezbednost, red i poredak! I ose}awe beskona~ne usamqenosti. Kako provode vreme posle posla? Vrate se u svoju sobu (ili stan, {to zavisi od toga koliko mogu da odvoje za stanarinu, pa neki dele

PUTOPIS

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 19

ABU DABI I DUBAI U Muzeju budu}nosti i Luvru na Bliskom istoku Zastaje dah od izgleda Музејa будућности у Дубаију

Unutra{wost Muzeja budu}nosti

Muzej Luvr u Abu Dabiju

Абу Даби је платио око 525 милиона долара за коришћење имена Лувр и око 745 милиона долара за позајмљене експонате

sobu, neki stan, neki le`aj) i gledaju filmove, igraju video-igre, dopisuju se sa svojima, bra}om, sestrama, `enom…

U Abu Dabiju svojom arhitekturom, vizijom i interesantnim konceptom saradwe pa`wu privla~i muzej Luvr. Muzej budu}nosti i Luvr, svaki na svoj na~in, simboli~no predstavqaju ova dva emirata. Dubai okrenut budu}nosti, otvoreniji za nove ideje i projekte. Abu Dabi, tradicionalniji, s dominantnom naftnom industrijom i mawom raznoliko{}u privrede, dostojanstvenim tradicionalnim zgradama i elegantnom sigurno{}u glavnoga grada. U Abu Dabiju se nalazi i staza za formulu jedan, a i maksimalna brzina na auto-putevima je vi{a nego u Dubaiju, ~ak 140 km!

Pregovori izme|u Francuske i Abu Dabija trajali su dugo i ~ak tri francuska predsednika bila su potrebna da bi se do sporazuma o muzeju do{lo. Najve}i pobornik ovog projekta s Francuske strane bio je @ak [irak, pa se jedna ulica i zove po wemu.

Sporazum ima ograni~eno vreme trajawa, a iznos koji }e francuska strana primiti je impozantan, oko 525 miliona dolara za kori{}ewe imena i oko 745 miliona dolara za pozajmqene eksponate.

Interesantno je da je, neposredno po potpisivawu ovog sporazuma, Francuska dobila zeleno svetlo da otvori svoju vojnu bazu u Abu Dabiju.

Ovaj muzej vas zadivquje i pre ulaska.

Dok mu prilazite, ~ini vam se da pluta u moru.

Ovaj muzej vas uvla~i u qudsku istoriju, u ratove i religije, u na~in `ivota kroz vekove i umetnost koja je sve to pratila.

Dok prelazite iz jedne epohe u drugu, na prozorima vam se pru`aju predivni prizori objekata osmi{qenih i postavqenih na terasi zdawa, kao i poruke koje vam ostaju u pam}ewu. „Umetnost je najkra}i put od ~oveka do ~oveka” „Mudrost po~iwe s pitawima,” „^ovek je podigao previ{e zidova, a premalo mostova”.

U spoqnom delu muzeja posetilac se ose}a kao da je „poliven” sun~evom ki{om koja se probija kroz kupolu muzeja, a ~ije ~ari mo`ete sigurno najboqe osetiti u letwim vrelim danima. Ovo je prostor da zastanete i divite se simbiozi metala, arhitekture, umetnosti i vode koja je svuda oko vas. Kada za|ete jo{ malo dubqe unutar ovog prostora, susre{}e vas ptice na malenom bazenu i neprimetno vas usmeriti na ogromnu kamenu strukturu na kojoj se mogu ~itati odlomci iz kwige velikana 16. veka i francuske renesanse Mi{ela de Montawa. Wegovo ~uveno pitawe „[ta znam?”, koje podse}a na Sokratovu tvrdwu „Znam da ni{ta ne znam”, podsti~e vas na razmi{qawe.

M. T.

20

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

ZAJEDNICA

(NE)O^EKIVAN ISHOD U IZBORNOJ JEDINICI FAULER

SLAVA UDRU@EWA PENZIONERA U KIZBOROU

Izborna jedinica Fauler (Fowler) u jugozapadnom delu Sidneja, jedna od najrazli~itijih multietni~kih zajednica, bila je vi{edecenijski bastion laburista a na izborima pro{le subote dobila je novog narodnog poslanika u federalnom parlamentu u liku Daj Li iz redova nezavisnih kandidata, koja `ivi, radi i poznaje ovda{we prilike i neprilike sa kojima se svakodnevno suo~avaju ovda{wi `iteqi.

Daj Li U nedequ, 22. maja na{i najstariji parohijani, proslavili su svoju slavu, Prenos mo{tiju Sv. Oca Nikolaja, mirlikijskoga ~udotvorca. Kao i svake godine, i ove godine slava je proslavqena veoma sve~ano i molitveno. Penzioneri su do{li na Liturgiju, a u nastavku Liturgije prota Milorad je blagoslovio i presekao slavski kola~. Doma}ini slave bili su ro|aci Bogdan Pani} i Sava Milo{evi}. Za idu}u godinu za doma}ina prihvatio se Obren Markovi}.

Posle Liturgije poslu`en je slavski ru~ak u crkvenoj sali.

Kolo sestara je pripremilo izvanredan ru~ak. U toku ru~ka lagano je svirala srpska muzika.

Bilo je lepo posmatrati penzi-

onere, koji su aktivno uzimali u~e{}a u igrawu srpskih kola.

Posle blagoslova ru~ka, prota Milorad je jo{ jednom pozdravio sve penzionere, po`elev{i im dobro zdravqe i dug `ivot.

Sve prisutne na slavi pozdravio je, u ime penzionera, Ratko Gudeq, predsednik Udru`ewa.

Na licima penzionera jasno se ocrtavao izraz naro~itog zadovoqstva zbog jo{ jednog uspe{nog dana, koji su proveli zajedno, uz molitvu svome za{titniku, Sv. Nikolaju da ih podr`i i predstavi wihove molbe Gospodu, za uspe{niji i oboga}eniji `ivot.

B. K.

Lepa Pani}

Kristina Keneli Ona je u tesnoj borbi kona~no dobila vi{e glasova ispred drugoplasirane Kristine Keneli iz Laburisti~ke partije.

Na{e gore list Lepa Pani} iz Jedinstvene australijske partije je osvojila lep broj glasova, na ~emu joj treba ~estitati.

Pomenutu izbornu jedinicu sa~iwava nekoliko predgra|a, me|u kojima su Kabramata, Ferfild, Liverpul, Bonirig, Kenli Vejl, itd. u kojima `ivi i radi desetak hiqada na{ih qudi, koji sa pravom o~ekuju vi{e pa`we i po{tovawe kako od nove federalne laburisti~ke vlade, tako i od novoizabrane nezavisne kandidatkiwe koja }e ih predstavqati u australijskom parlamentu.

Joca Gajeskov

AUSTRALIJA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 21

Entoni Albaneze polo`io RENTON FAMILY TRUST zakletvu i postao Aged Care novi premijer Australije Daje kvalitetnu Novi australijski premijer Entoni Albaneze polo`io je zakletvu uo~i odlaska na samit u Tokio, na kojem }e u~estvovati i predsednik SAD Xo Bajden.

Biv{i vo|a opozicije levog centra, koji isti~e da je wegova zemqa spremna da se anga`uje u borbi protiv klimatskih promena, u~estvova}e na samitu Kvada (SAD, Indija, Japan, Australija) u utorak u Tokiju.

Pored Bajdena, na tom skupu u~estvova}e i japanski premijer Fumio Ki{ida i indijski premijer Narendra Modi.

Novi premijer (59) polo`io je zakletvu na kratkoj ceremoniji.

Me|u ~lanovima wegovog tima koji su preuzeli du`nost su ministarka spoqnih poslova Peni Vong, koja }e se pridru`iti Albanezeu na samitu u Tokiju, ministri za buxet Xim ^almers i za finansije Kati Galager.

Albanezeova Laburisti~ka partija levog centra pobedila je i smenila konzervativnu koaliciju wegovog prethodnika Skota Morisona na izborima odr`anim u subotu. Koalicija je bila na vlasti devet godina i za to vreme su se izmenila tri premijera.

Jo{ nije zavr{eno prebrojavawe glasova na kojem }e se utvrditi da li }e Albanezeova stranka imati ve}inu u parlamentu. "@elim da vodim vladu koja ima isti ose}aj optimizma i nade koja, mislim, defini{e australijski narod", rekao je Albaneze u Sidneju, pre nego je krenuo u glavni grad zemqe Kanberu da polo`i zakletvu.

Albaneze, koji sebe opisuje kao prvog kandidata za funkciju premijera koji

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE nema anglo-keltsko ime, i Peni Vong, koja je ro|ena u Maleziji i prvi je ministar spoqnih poslova ro|en van zemqe, polo`ili su zakletvu pred generalnim guvernerom Dejvidom Harlijem.

Morisonova odluka da podnese ostavku na mestu premijera i prizna poraz jo{ tokom prebrojavawa glasova omogu}ila je Harliju, koji predstavqa australijskog {efa dr`ave, britansku kraqicu Elizabetu Drugu, da imenuje wegovog naslednika bez saznawa kona~nih rezultata i dokaza da Albaneze ima kontrolu nad ve}inom mesta u dowem domu parlamenta.

Zakletvu je tako|e polo`io zamenik premijera Ri~ard Marles i vr{i}e du`nost premijera dok je Albaneze u Japanu.

Laburisti~ka stranka zasad sigurno ima 75 mesta od ukupno 151 mesta u parlamentu, {to je jedno mawe od potrebne ve}ine.

Konzervativna koalicija je na putu da osvoji 58 mesta, nesvrstani poslanici 12, a {est poslani~kih mesta jo{ je neizvesno, saop{tila je australijska izborna komisija.

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Morison je plakao – ali srpske suze zbog Novaka i daqe peku Skot Morison, premijer Australije, koji je u~estvovao u deportaciji Novaka \okovi}a, izgubio je na izborima.

Morison je priznao poraz i ~estitao budu}em premijeru Entoniju Albanezu, a tokom posledweg govora na sada ve} biv{oj poziciji je i zaplakao.

Skot Morison napravio je niz lo{ih poteza u politi~koj karijeri i kako su se bli`ili izbori bila mu je potrebna „slamka spasa“ uz pomo} koje bi ponovo stekao poverewe Australije.

Morison je u suzama odr`ao posledwi govor u ulozi premijera, a upravo te suze Australijanci su do~ekali sa o{trim komentarima, quti jer takve emocije nije pokazivao kada je zemqi bilo te{ko, ve} onda kada on odlazi.

Veliki deo populacije od po~etka se nije slagao sa o{trim merama povodom pandemije korona virusa, a wih je sprovodio upravo Morison.

Jo{ u oktobru prethodne godine, iz Australije je govorio Majkl Babi}, fotograf sa prvog Grend slema u sezoni kada je istakao da mnogi negoduju zbog o{trih mera. „Oni ne mogu da nateraju sedam odsto zdravstvenih radnika samo u jednoj dr`avi (Novi Ju`ni Vels) da se vakcini{u, kako onda da nateraju

tenisera koji nije iz wihove dr`ave da se vakcini{e? Tako|e, preko 250 voza~a hitne pomo}i u jednom regionu u Viktoriji odbilo je da se vakcini{e. Neki policajci napustili su posao jer nisu `eleli da se vakcini{u. ^isto sumwam da }e u januaru 2022. godine svaki teniser biti vakcinisan. Izgubi}e i publiku, a nekoliko igra~a u TOP 10 nisu se izjasnili o vakcinaciji“.

Me|utim, Morison je mere sve vi{e poo{travao, ali je Novak \okovi} odlu~io da se uputi u Australiju. Prvi reket sveta nije `eleo da otkriva svoj status, a iz Australije su naglasili da }e i svi u~esnici Australijan opena morati da budu vakcinisani.

Ipak, Novak je dobio me-

dicinsko izuze}e za ulazak u zemqu koje upravo iskqu~uje neophodnost vakcine u odre|enim slu~ajevima me|u kojima je bio i \okovi} jer je nedavno pre dolaska u Melburn imao korona virus.

Me|utim, od starta je bilo jasno da Morison ne}e tako lako dopustiti Novaku da boravi u Australiji, a strogo}u prema broju jedan iskoristio je kako bi prikupqao politi~ke poene i na{ao pomenutu slamku spasa za koju je milio da bi mogao da bude srpski as.

Posle sage koja je trajala dve nedeqe i posle su|ewa u \okovi}evu korist, vlada Australije deportovala je Srbina iz zemqe, a Morison prvi likovao nakon te vesti. „Ovo ukidawe vize napravqeno je zbog zdravqa i

sigurnosti, jer je javni interes bio da se tako ne{to uradi.

Pozdravqam odluku da na{e granice ostanu ~vrste, a Australijanci bezbedni. Kao {to sam rekao, Australijanci su podneli velike `rtve tokom pandemije, pa je bilo potrebno za{titi ih. Sada je vreme za Australijan open, a mi mo`emo da u`ivamo u tenisu preko leta“, rekao je Morison posle deportacije Noleta.

Sada ve} biv{i premijer imao je ispad 2020. godine kada je zajedno sa blagajnikom Xo{om Fridenbergeom potro{io skoro 5.000 dolara poreskih obaveznika kako bi se privatnim avionom prevezli na zabavu.

Osim zloupotrebe novca Morison je u javnosti upam}en bio i jo{ 2011. godine kada je upleten u kontroverze nakon {to je kritikovao vladu zbog pla}awa putnih tro{kova porodicama `rtava nesre}e na Bo`i}nom ostrvu.

Tako|e, dok je poo{travao mere i u~estvovao u proterivawu \okovi}a, Morison prvi nije po{tovao mere koje je sproveo.

Premijer se pojavio kao komentator na jednoj utakmici kriketa i zabavqao se bez maske i propisne distance.

Poraz je priznao dan pre ro|endana Novaka \okovi}a.

Za{to su Australijanci glasali u kupa}im ga}ama Uprkos ki{nom vremenu u ve}ini zemqe, mnogi u Australiji su odlu~ili da na glasawe do|u goli{avi.

U Australiji su odr`ani parlamentarni izbori, a pored politi~kih poruka, bilo je onih marketin{kih koji sa politikom, bar se sti~e taj utisak - nemaju nikakve veze.

Veliki broj glasa~a, obavio je svoju gra|ansku du`nost u kupa}im ga}ama.

Iz kompanije „Baxi smagler" (Budgy Smuggler) koja se bavi proizvodwom kupa}ih kostima objavili su da }e svakome, ko do glasa~ke kutije do|e odeven u kupa}i kostim wihovog brenda, na poklon dobiti - novi.

Iz kompanije su poru~ili da }e vau~ere za nove ga}ice za kupawe ili bikini poslati svakom ko fotografiju sa glasawa po{aqe do ponedeqka.

22

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

SVET POZNATIH

KONSTRAKTA BE@I U ILEGALU, U@ELELA SE TI[INE:

Zaslu`ila sam mir, a evo {ta ka`e o Evroviziji!

Ana \uri} Konstrakta nakon osvojenog petog mesta na Evroviziji sa pesmom "In corpore sano", ne krije da se u`elela mira i ti{ine, te je donela odluku da se bar na kratko povu~e iz javnosti.

- Sada }e sve da se slegne i da do|e na svoje mesto. Mislim da sam zaslu`ila mir, iako znam da ova pri~a treba da se zakqu~i. Treba mi malo da udahnem vazduh. Tu sam, ne idem nikuda, ali mi je potrebna pauzica. Umetnica postaje nevidqiva - istakla je Konstrakta, a potom se jo{ jednom osvrnula na svoje predstavqawe u Torinu.

- Nemam re~i... Pamti}u ovo do kraja `ivota. Svi su aplaudirali i vikali "Biti zdrav, biti zdrav".

Zadovoqna sam petim mestom. Mo`da je prvo mesto preambiciozno. To je bio mikroperformans i jedna malo druga~ija pesma. To je pesma koja ima sadr`aj i to su qudi prepoznali - rekla je Ana. Kako je otkrila nakon kra}eg odmora sledi letwa turneja sa bendom "Zemqa gruva" koju sa nestrpqewem ~eka budu}i da se neizmerno u`elela takvog dru`ewa sa publikom.

M. T.

Milisav An|elkovi}

17. 11. 1925. Beograd – 21. 05. 2022. Melburn Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`io za vreme tvoga ovozemaqskog `ivota.

Zauvek ostaje{ u na{im mislima i srcima.

Po~ivaj u miru Bo`jem sa an|elima.

Te{ka sudbina peva~ice koja je otpevala veliki hit „Na Uskrs sam se rodila“ "Dimitrijo, sine Mitre", "Veseli se ku}ni doma}ine", "Moj Milane kad u vojsku po|e{", "Na Uskrs sam se rodila", "Mito, bekrijo", "Ajde Jano, kolo da igramo", "Jel' ti `ao {to se ra-

stajemo", "Zapevala sojka ptica" i mnoge druge samo su neki od naziva pesama koje je Vasilija Radoj~i} otpevala. Me|utim, uprkos brojnim hitovima, ostala je razo~arana u svoje kolege.

O privatnom `ivotu Vasilije

Radoj~i} se malo znalo. U jednom od retkih intervjua u kojima je pri~ala o qubavi, govorila je o svom suprugu Milanu \or|evi}u.

Milan \or|evi} je bio buwar.

Dugo su bili u braku, a wegovu

smrt je te{ko podnela. Ono {to joj je teralo suze na o~i bio je i na~in na koji je tretirana kao umetnik. Snimila je mnogo pesama, albuma i svojevremeno plo~a, ali uz nagrade – priznawe od dr`ave nije dobila.

POSLEDWI POZDRAV Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

"Povredile su me i kolege muzi~ari, estradnu penziju nisam dobila iako sam nekoliko puta podnosila zahtev. Kada je penzija izglasana, trebalo je da je prvi dobijemo Cune i ja. On je penziju dobio, mene su zaobi{li iako va`im za peva~icu koja ima najvi{e snimqenih pesama u fonoteci Radio Beograda. Snimila sam za RTV PGP 60 antologijskih pesama, obe}ali su da }e mi objaviti trostruki album, a onda su desetak mojih pesama strpali u nekakav zajedni~ki muzi~ki projekat za koji jo{ ne znam {ta predstavqa", rekla je Vasilija davnih dana u jednom od intervjua za medije.

Peva~ku karijeru je po~ela {ezdesetih godina 20. veka. Mnoge wene pesme postale su hitovi koje slu{aju razli~ite generacije. Kvalitetne interpretacije i glas obojen emocijama privukli su veliki broj po{tovalaca ovakve vrste muzike.

Umrla je u 76. godini. Kremirana je u Beogradu 2011. godine.

Wen pepeo je posut po Vrtu se}awa koji je deo Novog grobqa.

R. N.

Opelo }e se obaviti u ponedeqak, 30. maja u 11 ~asova u crkvi Sv. Stefana De~anskog (672-682 Frankston Dandenong road, Carrum Downs Victoria), sahrana je nakon opela u 12 ~asova na grobqu „Bunurong Memorial Park” (790 Frankston Dandenong Road, Dandenong, South Victoria 3175).

O`alo{}eni: sin Tomislav, snaja Qiqana, unuci Vladan, Nikola, Stefan, unuka Sla|ana, praunuci Maksim i Petar.

KO JE NAJPOPULARNIJI SRPSKI GLUMAC?

Brojke ne la`u, a ka`u da nije Milo{ Bikovi} Popularnost mo`e da se meri na razli~ite na~ine, a koliko neko ima pratilaca na dru{tvenim mre`ama, svakako je jedan od validnih. Gotovo da nema poznate li~nosti koja nije aktivna na internetu, a i ~ini se da je instagram me|u wima posebno popularan.

Mnogi bi o~ekivali da je Milo{ Bikovi} najpra}eniji doma}i glumac na internetu, a wegovih impozantnih 1.900.000 pratilaca svakako da bi moglo da opravda ova o~ekivawa, me|utim, ni to nije ta~no.

Darko Peri} Milan Mari}, ~ija je popularnost naglo porasla nakon {to je pro{log septembra iza{ao film "Toma", na ovoj mre`i ima oko 100.000 pratilaca, a vrlo blizu wega nalazi se i glumac koga cela Srbija decenijama obo`ava, Nikola \uri~ko.

Ipak, najpopularniji doma}i glumac, barem ako je verovati instagram brojkama je Darko Peri} koji ima ~ak preko 4.500.000 pratilaca. Ovaj glumac veliku slavu je stekao ulogom u popularnoj seriji "La casa de papel", te nije ~udo da veliki deo wegovih pratilaca dolazi i iz inostranstva.

LITERARNA STRANA

VLADISLAV VLAHOVI]:

Ovo jeste moj potpis, ali…

Na{a delegacija je pristigla sa {est crnih limuzina, a wihova sa tri, pa smo ve} od samog po~etka ostvarili zavidnu prednost.

Svi smo u salu u{li namrgo|eni, a naro~ito na{ glavni pregovara~, da suprotna strana i me|unarodni posrednici odmah znaju s kim imaju posla i da se sa nama ne mo`e ba{ kako su zamislili.

Onda smo izvadili gomile papira na sto i opet stekli odre|enu prednost, s obzirom da smo ih donijeli u {est torbi, a oni svoje u tri. Me|unarodni posrednik je dao kratku uvodnu rije~ i sve je krenulo kako smo i o~ekivali, osokoqeni po~etnom pozicijom.

Tada je na{ glavni pregovara~ dobio rije~ i po~eo sa izno{ewem na{ih pregovara~kih pozicija.

Prolazili su minuti dugi kao sati, ali on nije odustajao. Svaka re~enica je po~iwala sa „ne mo`e“, „ne damo“, „ne}emo“, „ne}e mo}i“, dok je sve vi{e i vi{e pjenio… Omicalo mu se da ka`e i „ne}e da mo`e“, ali to je prevodilac vje{to „amortizovao“. Dok su svi na{i ~lanovi pomno pratili izlagawe i hvatali zabiqe{ke, druga strana se, blago je re}i, dosa|ivala. Ustajali su, ulazili izlazili… Upadqivo i nervozno su ~esto gledali na svoje satove, a neki od wih ~ak i provjeravali na uho da li im uop{te rade.

Na{ glavni pregovara~ to nije registrovao ve} je i daqe sve `ustrije pjenio, upozoravao, prijetio…, pomiwao crvene linije i nemogu}nosti ikakvih ustupaka, ne primje}uju}i da je jedna dama iz protokola jo{ prije par minuta poturila neki dokumenat na wegovu govornicu. Kad je ve} po~eo i da prijeti prstom, medijator mu je diskretno pri{ao, do{apnuo ne{to i pokazao na

taj papir, koji on, u zanosu, nije ni registrovao. Tu je nervozno zastao i bacio pogled na dokumenat, nakon ~ega je smjesta prekinuo izlagawe, a sala se za tren ispunila muklom ti{inom.

Dok smo sa nestrpqewem gledali u wega, a protivni~ka strana u plafon, promijenio je nao~are, ponovo pogledao u taj papir i par puta ga primicao i odmicao, ali sa izrazom lica kao da mu je naglo pozlilo. „Ne mogu da vjerujem, otkud vama ovo“, sada ve} ti{im glasom je upitao: „Ta~no je da je u pitawu moj potpis, ali molim vas za razumijevawe, jer tada nijesam znao koliko je to petina teritorije!

Mora}emo se dogovoriti bar da se ovo ne objavquje dok mi na to ne pristanemo kroz unutra{wi dijalog. To je na{ jedini uslov iako vidim na {ta smo sve pristali u spoqnom dijalogu koji je prethodio ovom unutra{wem koji upravo treba da po~ne. To je minimum ispod koga ne}emo i}i, a ovo {to sam malo prije iznosio je na{a „crvena linija“ za neke budu}e pregovore“.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 23

Momo Kapor je najlep{e opisao {ta ostaje posle qubavi Qubav profesora Mi{ela Babi}a i wegove studenkiwe Une Vojvodi} bila je puna strasti, ali joj Momo Kapor nije dozvolio "hepi end" - umesto toga, u romanu "Una" mo`e se pro~itati najlep{i opis ni{tavila koje ostaje posle raskida.

Prenosimo vam odlomak iz Kaporovog romana „Una“ koji doti~e svakog ko je voleo. „Je li to sve {to ostaje od qubavi? I {ta uop{te ostaje posle we?

Telefonski broj koji lagano bledi u se}awu. ^a{e sa ugraviranim monogramima ukradene u „Tri la|ara“.

Posle qubavi ostaje obi~aj da se belo vino sipa u dve ~a{e i da crte budu na istoj visini.

Posle qubavi ostaje jedan sto u kafani kod „Znaka?“ i za~u|eni pogled starog kelnera {to nas vidi sa drugima. Posle qubavi ostaje re~enica: „Divno izgleda{, nisi se ni{ta promenila…“ i „Javi se ponekad, jo{ ima{ moj broj telefona“.

I neki brojevi studentskih soba u kojima smo spavali ostaju posle qubavi.

Posle qubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vra}ali posle qubavi.

Posle qubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.

Ostaju znaci qubavne {ifre: „Ako me voli{, zapo~ni sutra{we predavawe sa tri re~i koje }e imati po~etna slova mog imena“. U{ao je u amfiteatar i rekao: „U na{oj avangardi…“ Poslao mi je poqubac.

Posle qubavi ostaje tvoja strana posteqe i strah da }e neko iznenada nai}i. Klak – spu{tena slu{alica kada se javi tu|i glas. Hiqadu i jedna la`.

Posle qubavi ostaje re~enica koja luta kao duh po sobi: „Ja }u prva u kupatilo!“ – i pitawe: „Zar ne}emo zajedno?“ Ovaj put ne.

Posle qubavi ostaju sau~esnici: ~uvari tajni koje vi{e nisu nikakve tajne.

Prepune pepeqare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikoga u blizini. Fotografije snimqene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli.

Posle qubavi ostaje povre|ena sujeta.

Metalni ukus proma{enosti na usnama.

Posle qubavi ostaju drugi qudi i druge `ene.

Posle qubavi ne ostaje ni{ta.

Katastrofa!“

Plava grobnica Stojte, galije carske! Sputajte krme mo}ne!

Gazite tihim hodom!

Opelo gordo dr`im u doba jeze no}ne Nad ovom svetom vodom.

„Plava grobnica“ – najtu`niji „spomenik“ stradawa u Velikom ratu Milutin Boji} bio je srpski kwi`evnik, pesnik, dramati~ar i kwi`evni te pozori{ni kriti~ar. Ro|en je pre 130 godina, 19. maja 1892. u Beogradu, gdje je poha|ao osnovnu i sredwu {kolu, a kao petnaestogodi{wak, Boji} je po~eo da pi{e.

1907. godine napisao je dramu „Despotova kruna“, ve} tada Boj} je po~eo da ~ita mnoge svetske kwi`evne klasike, ali i savremena dela i kroz wih u~io strane jezike.

Nakon gimnazije, Boji} je upisao Filozofski fakultet i to pedago{ku grupu.

1912. godine, Milutin je pristupio vojsci i tako postao u~esnik u Balkanskim ratovima. Bio je ratni reporter, ali nije pisao samo za novine, ve} je tada po~eo da pi{e i putopise, te pesme inspirisan patwama i vojni~kim `ivotom.

Kada je po~eo Prvi svetski rat, Boji} je 1914. godine oti{ao s porodicom u Ni{, zatim je stupio u vojsku i na Krfu bio svedok stra{nih scena umirawa vojnika i izbeglica. Tu je nastala i wegova najpoznatija pesma "Plava grobnica", objavqena u zbirci "Pesme bola i ponosa" 1917. godine.

Kasnije iste godine, Boji} je umro u Solunskoj bolnici od tuberkuloze, sa samo 25 godina.

Iako je bio veoma mlad, Boji} je ve} za `ivota ostao prepoznat kao zna~ajan pisac, kriti~ar, pesnik i dramati~ar. Na wegovom sprovodu govorile su neke od najve}ih kwi`evnih li~nosti tog vremena.

Tu na dnu gde {koqke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Le`i grobqe hrabrih, le`i brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada.

Zar ne ose}ate kako more mili, Da ne ru{i ve~ni pokoj palih ~eta?

Iz dubokog jaza mirni dreme` ~ili, A umornim letom zrak meseca {eta.

To je hram tajanstva i grobnica tu`na Za ogromnog mrca, kô na{ um beskrajna.

Tiha kao pono} vrh ostrvqa ju`na, Mra~na kao savest, hladna i o~ajna.

Zar ne ose}ate iz modrih dubina Da pobo`nost raste vrh voda prosuta I vazduhom igra ~udna pantomima?

To velika du{a pokojnika luta.

Stojte, galije carske! Na grobqu bra}e moje Zavite crnim trube.

Stra`ari u sve~anom opelo nek otpoje Tu, gde se vali qube!

Jer pro}i }e mnoga stole}a, kô pena [to prolazi morem i umre bez znaka, I do}i }e nova i velika smena, Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Ali ovo grobqe, gde je pogrebena ogromna i stra{na tajna epopeje, Kolevka }e biti bajke za vremena, Gde }e duh da tra`i svoje korifeje.

Sahraweni tu su nekada{wi venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj le`i u talasa senci Izme| nedra zemqe i nebeskog svoda.

Stojte, galije carske! Buktiwe nek utrnu, Veslawe umre hujno, A kad opelo svr{im, klizite u no} crnu pobo`no i ne~ujno.

Jer ho}u da vlada beskrajna ti{ina I da mrtvi ~uju huk borbene lave, Kako vru}im kqu~em krv penu{a wina U deci {to klik}u pod okriqem slave.

Jer, tamo daleko, popri{te se zari Ovom istom krvqu {to ovde po~iva: Ovde iznad oca pokoj gospodari, Tamo iznad sina istorija biva.

Zato ho}u mira, da opelo slu`im bez re~i, bez suza i uzdaha mekih, Da miris tamjana i dah praha zdru`im Uz tutwavu muklu dobo{a dalekih.

Stojte, galije carske! U ime svesne po{te Klizite tihim hodom.

Opelo dr`im, kakvo ne vide nebo jo{te Nad ovom svetom vodom!

1917.

Milutin Boji}

24

FEQTON

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

Radoslav Gruji}

^OVEK KOJI JE SPASIO SRPSKE SVETIWE Danas malo ko pamti Radoslava Gruji}a:

(6)

Pi{e: Boris Suba{i}

u Bio spasilac srpske dece i kulture i jedan od najve}ih Srba koje smo imali u Nepravedno optu`en i zaboravqen akademik, profesor Beogradskog univerziteta protojerej i osniva~ muzeja SPC, ~ovek koji je prona{ao zemne ostatke cara Du{ana, sa~uvao i spasao mo{ti cara Lazara, zaslu`an za spa{avawe vi{e hiqada srpske dece iz usta{kih logora i najdragocenijih relikvija fru{kogorskih manastira tokom Drugog svetskog rata

26. maj

1805. - Napoleon Bonaparta krunisan je za kraqa Italije u milanskoj katedrali.

Car Du{an

Car Lazar

Spasavao mo{ti srpskih svetih vladara kneza Lazara, cara Uro{a i despota Stefana [tiqanovi}a Arhiv SANU decenijama je skrivao Gruji}evo svedo~anstvo o tome kako je sa majorom Vermahta Rajsvicom spasavao mo{ti srpskih svetih vladara kneza Lazara, cara Uro{a i despota Stefana [tiqanovi}a 13. i 14. aprila 1942. godine.

- Iz Mitrovice smo krenuli za manastir [i{atovac. Pred manastirskom kapijom do~ekali su nas hrvatske usta{e, domobranci i oru`nici, sa delovima nema~kih trupa sastavqenih od doma}ih Nemaca.

Manastirom je kao komesar upravqao folksdoj~er Ditrih, koji je u konake uselio mnogobrojnu porodicu.

- Otvorio nam je crkvu i odveo nas pred prestonu ikonu Hrista Spasiteqa pred kojom je le`alo sveto telo kneza Stevana [tiqanovi}a, obavijeno pokriva~ima. Wima je bilo pokriveno i ranije dok je le`alo u kov~egu bogato ukra{enom srebrnim ornamentisanim i pozla}enim okovom i medaqonima petorice svetiteqa u emajlu. Taj kov~eg, kao sve druge dragocenosti manastirske odnelo je jo{ pro{log leta naro~ito poverenstvo izaslato od hrvatske vlade u Zagrebu. Tom prilikom skinuta je sa glave svetiteqeve i odnesena srebrna kruna, kao i druge dragocenosti, kojima je bilo ukra{eno svetiteqevo telo - zabele`io je Gruji}.

Iz oltara su odneseni svi najpotrebniji predmeti za bogoslu`ewe, a riznica je bila potpuno ispra`wena. Po{to su mo{ti despota Stefana stavqene u kov~eg i utovarene u nema~ki kamion, spasila~ka misija je nastavila put do manastira Jazak, koji je bio potpuno opqa~kan.

- Tu su nas na sli~an na~in kao i u [i{atovcu do~ekale hrvatska i nema~ka vojska. Svete mo{ti cara Uro{a na{li smo u wegovom starom kov~egu.

Ali kad smo otvorili kov~eg odmah nam je pala u o~i nemila slika razbacanih svetiteqskih kostiju u najve}em neredu. Skupoceni pokriva~ sa wih je skinut i odnesen, a ispod wih je ne~ija ruka vr{qala tra`e}i po svoj prilici tobo`e neko skriveno blago, pa je tom prilikom ispreturan i ceo kostur - bele`io je Gruji}.

Iz manastira Jaska misija sti`e u Rumu kasno po podne 13. aprila.

- Tu sam zamolio hrvatskog oficira za vezu g. Rogoza da nam dopusti da sveta tela cara Uro{a i despota Stefana smestimo u rumsku Sabornu crkvu, da ne bi morala no}iti u kamionu. On nam je iza{ao u susret te smo od porodice komesara te crkve, jednog rumskog Nemca dobili crkvene kqu~eve. Dotle su vojne vlasti naredile da jedan vod doma}ih nema~kih trupa oda po~ast mo{tima srpskih svetiteqa i odr`ava stra`u kraj wihovih kov~ega.

Za vreme preno{ewa svetih mo{tiju i postavqawa stra`e do{li su u crkvu mnogi Srbi, ali i Nemci.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

Usta{e su spre~ene da uni{te mo{ti kneza Lazara: Mo{ti Svetoga Kneza Lazara su 12 puta seqene, od Pri{tine do Sentandreje i nazad, dele}i sudbinu wegovog naroda

1851. - U Londonu je po~eo prvi moderni me|unarodni {ahovski turnir 16 igra~a, koji je 15. jula zavr{en pobedom nema~kog majstora Adolfa Andersena.

1865. - Predajom generala Kirbija Smita u [revenportu kod Wu Orleansa u Luizijani, prestao je oru`ani otpor ju`wa~ke vojske u Ameri~kom gra|anskom ratu, mesec i po po{to je Konfederacija potpisala kapitulaciju.

1868. - Obe{en je irski nacionalista Majkl Baret zbog bomba{kog napada u Londonu. To je bilo posledwe javno smaknu}e u Engleskoj.

1896. - Nikola II Romanov krunisan je za cara Rusije.

1923. - Odr`ana je prva motociklisti~ka trka "24 ~asa Le Mana".

1942. - U Londonu je potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradwi u Drugom svetskom ratu i posle wegovog okon~awa.

Sutradan ujutro srpska i hrvatska komisija u pratwi zastupnika nema~kih okupacionih vlasti dr Rajsvica i hrvatskog oficira za vezu bojnika Rogoza odvezla se do sela Stejakovaca svojim automobilima. Tu ih je do~ekalo {est zaprega najimu}nijih Srba doma}ina.

- Posle dvosatne vo`we kroz te{ko sremsko blato do{li smo u manastir Be{enovo gde je na sam dan objave rata nema~kog rajha Jugoslaviji 6. aprila 1941. godine bilo skloweno sveto telo kneza Lazara kosovskog mu~enika, iz manastira Vrdnika - Ravanice. Svete mo{ti kneza Lazara na{li smo u wegovom kov~egu u kome je donesen iz Vrdnika. I ovde, kao i kod cara Uro{a i kneza Stevana [tiqanovi}a odnete su sve dragocenosti koje su se nalazile na mo{tima. Iz manastira Be{enovo, kao i iz [i{atovca i Jaska odnesene su u Zagreb sve dragocenosti.

Mo{ti kneza Lazara su utovarene u nema~ki vojni kamion i misija je oko 11 pre podne stigla u Rumu.

- Tu nas je pred crkvom do~ekala masa sveta na kojoj su Srbi ponovili `equ da im se dopusti kratko vreme odstojati u

ZLO^IN "DECE ZAPADA"

Svedo~anstvo o prenosu svetih mo{tiju ostavio je i dr Svetozar Du{ani}, direktor Muzeja kneza Pavla. "Jedan od najtragi~nijih trenutaka svoje istorije srpski narod do`iveo je kad su iz Srema donesene mo{ti trojice wegovih svetiteqa vladara. Sakupqeni vernici Srpske pravoslavne crkve bili su puni bola i tuge sa suznim o~ima, sumorna i mra~na izgleda, kao {to je bilo i olovno zimsko nebo iznad wih, svesni te{kog momenta svoje istorije toliko puta krvqu i stradawima pisane. Te zlo~ine ne vr{e turska plemena ve} arijevci i "Evropejci" deca Zapada, koja se razme}u svojom hiqadugodi{wom hri{}anskom tradicijom. Niko od nas nije mogao nikada da pretpostavi da }e do}i vreme kada }e srpski narod do`iveti od 'bratske ruke' nebratskog hrvatskog naroda tako stra{ne udarce..."

molitvi pred svetiteqskim kov~ezima, ali je hrvatski oficir za vezu i ovom prilikom izjavio da mu to nije mogu}e dozvoliti. Oko 14 ~asova izneseni su iz rumske Saborne crkve kov~ezi s mo{tima cara Uro{a i kneza Stefan [tiqanovi}a i sme{teni u nema~ki transportni kamion pored kov~ega s mo{tima kneza Lazara. I tom prilikom jedan vod nema~kih doma}ih trupa odao je vojni~ku po~ast svetim mo{tima.

Ispred kamiona je i{ao automobil s hrvatskim oficirom za vezu i komisijom, a iza wega auto sa srpskom komisijom uz koju je bio i fon Rajsvic, koji je bio garancija da se ne}e pucati na Srbe.

Konvoj je stigao oko ~etiri po podne u Zemun, gde je na Rajsvicovo insistirawe postrojena ~eta hrvatske mornarice da oda po~ast srpskim svetiteqima.

Kamion je pored tog po~asnog stroja nastavio put preko `elezni~kog mosta prema Beogradu.

Sa druge strane reke ~ekala je delegacija na ~elu s predstavnikom ministarstva prosvete i vera Velmar-Jankovi}em i pukovnikom Aleksandrom Radulovi}em, a ~eta Srpske dr`avne stra`e odlala je vojni~ku po~ast dok su kov~ezi s mo{tima iz nema~kog kamiona prebacivani u srpsko vozilo Crvenog krsta koje je oko 17 ~asova dovezlo mo{ti pred Sabornu crkvu.

- Tu su ih do~ekala preosve}ena gospoda episkopi na ~elu sa skopskim mitropolitom Josifom, zamenikom srpskog patrijarha, mnogobrojni sve{tenici obu~eni u sve~ana crkvena odejanija, pored velikog broja naroda koji je i bez specijalnog obave{tewa saznao za prenos mo{tiju - napisao je Gruji}. - Mo{ti su iznesene iz automobila i posle obilaska oko crkve sme{tene ispred ikonostasa, gde su danima dolazile reke Beogra|ana da im se poklone. S tim je zavr{ena i moja misija za preno{ewe mo{tiju srpskih svetiteqa iz Fru{ke gore za Beograd. lll U slede}em broju: Po oslobo|ewu Beograda 1944. godine profesor Gruji} do`ivqava poni`ewe za poni`ewem

1955. - U Beograd je doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na ~elu s prvim sekretarom CK KPSS, Nikitom Hru{~ovom. Bila je to prva zvani~na poseta predstavnika SSSR-a Jugoslaviji posle 1948. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija kojom su normalizovani me|udr`avni odnosi.

1991. - Austrijski putni~ki avion "Boing 767", kompanije biv{eg automobilskog asa Nikija Laude, pao je severno od Bangkoka. Poginulo su svi: 223 putnika i posada. Me|u poginulim su bila i trojica Jugoslovena.

1997. - Australijski premijer Xon Hauard izvinio se desetinama hiqada Aborixina koji su u pro{losti, zbog politike asimilacije na silu uzeti od roditeqa.

1998. - Uprkos protivqewu profesora i studenata, Skup{tina Srbije je donela Zakon o univerzitetu kojim je Vlada ovla{}ena da postavqa rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skup{tine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.

2008. - Umro je Sidni Polak, ameri~ki filmski rediteq, producent i glumac. Bio je producent 44 filma, glumio u 30, re`irao 10 TV-serija i 21 film me|u kojima "Kowe ubijaju zar ne", "Tutsi", "Devojka koju sam voleo", "Xeremaja Xons", "Prevodilac", "Igra~". Za re`iju filma "Moja Afrika" dobio je Oskara 1985.

2011. - Posle 16 godina skrivawa, u Vojvodini je uhap{en ha{ki optu`enik i biv{i komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} i izru~en ha{kom Tribunalu, pred kojim je optu`en za genocid, zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja rata.

2013. - Posmrtni ostaci posledweg jugoslovenskog kraqa Petra Drugog Kara|or|evi} a, wegove majke Marije, supruge Aleksandre i brata Andreja, preneti iz Amerike, Velike Britanije i Gr~ke, sahraweni su na Oplencu.

RIZNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 25

Pet vekova prve kafane u Beogradu Ove godine se proslavqa veliki kafanski jubilej, s obzirom na to da ova ustanova proslavqa ta~no 500 godina od osnivawa u Beogradu. Prema istorijskim zapisima, prva kafana u Beogradu otvorena je 1522. godine na Dor}olu. Usled turbulentne istorije na{eg grada, nemamo vi{e informacija o lokaciji ili imenu. Ono {to nam je poznato je da je prva kafana u Beogradu slu`ila samo kafu, te je stoga i skovana re~ za wu kafa-na. Iako je kafana poreklom sa Istoka, interesantan je podatak da je Stambol, prestonica Osmanskog carstva, prvu kafanu dobio tek 1555. godine. Po ~emu je Osmanlijama Beograd bio tako zna~ajan da bi se u wemu otvorila kafana, samo godinu dana po{to je Sulejman Veli~anstveni osvojio Beograd, i daqe je nepoznanica.

Beogradska kafana je zna~ajna jer je usled geografskog pozicionirawa doprinela da kafa prodre u Evropu. Kafa je na teritoriji Evrope prvi put bila poslu`ena posle bitke kod Moha~a. Naime, uslovi koje su pora`eni Ma|ari morali da prihvate bili su poni`avaju}i, a na kraju su bili poslu`eni crnom kafom. Kako do tada nisu ni videli ni probali kafu, smatrali su je dodatnim poni`ewem, pa su po povratku u logor izjavili: „i kao vrhunac poni`ewa smo morali da popijemo crnu ~orbu”. I danas u ma|arskom postoji izreka „crna ~orba tek predstoji”, tj. najgore tek dolazi.

Vremenom kafa postaje unosna roba i s u`ivawem se konzumira, te je kasnije do{lo i do otvarawa ~uvenih evropskih (pre svega be~kih i pariskih) kafea, koji postaju steci{te u~enog sveta i ~ija reputacija ne jewava do danas. Srpska kafana je, sasvim prirodno, vremenom evoluirala, tako da nije vi{e mesto na kojem se slu`i samo (i iskqu~ivo) kafa, ve} i razna druga pi}a, ali i nacionalna jela.

Tako je na{a kafana dobila dvojaku funkciju: postala je bar, a i restoran.

Za dru{tveni `ivot Srbije kafana

je vrlo zna~ajna institucija jer se tokom 19. i 20. veka u woj odr`avaju va`na de{avawa. Svetoandrejska skup{tina

je odr`ana u Velikoj pivari od 30. novembra 1858. do 31. januara 1859. godine u Beogradu. Poznato je da su politi~ke partije osnivane u kafanama, kao i sportska dru{tva. Prva sijalica u Beogradu zasvetlela je 1881. godine u kafani „Hamburg”, na uglu dana{wih ulica Kneza Milo{a i Masarikove, gde se sada nalazi, ba{ zgodno, zgrada „Elektrodistribucije”, dok su ~uvena bra}a Limijer organizovala prvu bioskopsku predstavu u kafani „Zlatni krst” na Terazijama.

O svim kwi`evnim delima i pesmama napisanim u kafanama izli{no je govoriti, jer bi spisak bio izuzetno duga~ak.

Kafane su cvetale i posle svetskih ratova u Beogradu i Srbiji, jer su bile steci{te umetnika, politi~kih stranaka,

esnafa, agitatora, {pijuna i mnogih drugih. Na`alost, ~ini se da su posle 2000. kafane posustale, te je mno{tvo ~uvenih i starih kafana prestalo sa radom i zatvoreno zbog raznih pravnih i finansijskih razloga. Ipak, ne treba smatrati da su kafane stvar pro{losti, i u eri dru{tvenih mre`a ~ija su one bile prete~a, jer su i dve godine pandemije dokazale koliko su `iva re~ i kontakt s voqenim osobama bitni. A kafane su uvek tu, sa svojim osobqem, da nas do~ekaju kada odemo s prijateqima ili porodicom na kafu, ~a{icu rakije, ru~ak, pa i na proslavu godi{wice braka, diplomirawa, mature…

Pre`ivele su sva{ta za ovih 500 godina na nemirnom Balkanu, sigurno }e pre`iveti jo{ toliko. U to ime, `iveli!

R. N.

KULTNO MESTO KOJE SKORO DVA VEKA ^UVA TRADICIJU I DUH SRPSKE PRESTONICE:

Ovo je najstarija oåuvana kafana u Beogradu Zahvaquju}i knezu Milo{u Obrenovi}u beogradske kafane do`ivqavaju svoj procvat u 19. veku. Zbog weogvih zakona, srpsko ugostiteqstvo postaje savr{eno ure|eno.

On je doprineo i osnivawu kafane koja je danas najstarija aktivna u Beogradu. Kafana "Znak pitawa" ili "?" od svog osnivawa nikada nije mewala namenu, te i danas ugo{}uje ovda{we, ali i boeme iz ~itavog sveta.

Ku}u u kojoj se nalazi kafana „Znak pitawa“, po nalogu kneza Milo{a, podigao je Naum I~ko, trgova~ki konzul, a zidali su je „majstori od Grecije“ u balkanskom stilu.

Ta ku}a u kojoj je kafana "Znak pitawa" je zapravo poklon kneza Milo{a zbog velikih zasluga u le~ewu rawenika i wega samog u toku Drugog srpskog ustanka.

MEWALA VLASNIKE, MEWALA IMENA Kada je postala vlasni{tvo E}im-Tome Kosti}a, zeta Nauma I~ka, kafana se zvala i „E}im-Tomina kafana“. Nakon {to

su je naslednici prodali, mewala je gospodare i nazive.

Posle se zvala „Kod pastira“, pa „Kod Saborne crkve“ ali ne zadugo. Ovaj naziv nije bio u skladu sa Uredbom o mehanama, ali ni sa mi{qewem crkvenih vlasti, koje su smatrale da predstavqa uvredu za instituciju crkve.

Vlasnik je, kao privremeno re{ewe do okon~awa spora sa vlastima, a i kao svojevrstan protest, postavio samo znak pitawa „?“, a ovaj naziv sa~uvan je do danas.

KAFANA "?" PROGLA[ENA JE ZA SPOMENIK KULTURE Po zavr{etku rata 1946, kafana „Znak pitawa“ je progla{ena za spomenik kulture. Od tada pa do danas na woj su u vi{e navrata vr{eni za{titni radovi, ali namena objekta nikada nije promewena.

To je bila i ostala kultna beogradska kafana, mesto u kojem se i danas, kao nekad, okupqaju ugledne li~nosti iz `ivota grada, ali i dru{tvo iz kraja i oni koji dolaze na slu`bu u Sabornu crkvu.

Po~etkom ovog veka, u procesu privatizacije, trebalo je da i ona promeni vlasnika, a sa wim i namenu dugu gotovo dva veka. Me|utim, zahvaquju}i, pre svega, protestima vernih gostiju i po{tovalaca tradicije ovog grada, ali i stru~nih slu`bi, sa~uvani su izgled i namena ovog objekta, koji je nadrastao svoje arhitektonske, istorijske i kulturne vrednosti i postao institucija i vrednost sama po sebi. Ova kafana sada je u vlasni{tvu grada Beograda.

Srpski ratnik i novinar koji je {est puta sahrawivan Ro|en je 13. maja 1881. godine i osnovnu {kolu zavr{io u zlatiborskom selu Gostiqu. 1899. godine prelazi u Beograd da bi zavr{io gimnaziju. U prestonici se ukqu~uje u organizovawe mladog radni~kog pokreta u Kraqevini Srbiji. ^itav `ivot je posvetio borbi za radni~ka i qudska prava, socijalnu pravdu i gra|anske slobode.

Dimitrije Tucovi} se sa socijalisti~kim idejama upoznao u posledwoj deceniji 19. veka jo{ kao |ak u U`i~koj gimnaziji – Realki, koja je tada bila rasadnik mladih levi~ara.

Tokom gimnazijskih dana nau~io je nema~ki, koji }e mu kasnije poslu`iti kod prevo|ewa levi~arskih tekstova i radova, pa su ga drugovi vi|ali kako „bez re~nika ~ita“ marksisti~ki ~asopis Nova era.

Jedan od wegovih sredwo{kolskih buntovni~kih poteza koji je ostao zapisan, dogodio se kada je, na osnovu odluke Narodne skup{tine 1898, izme|u ostalih, ukinuta U`i~ka realka.

Dimitrije je u znak protesta sa jo{ nekoliko {kolskih drugova na krovu gimnazije oka~io crnu zastavu na kojoj su bili ispisani simboli~ni stihovi.

Wegov otac Jevrem, pravoslavni sve{tenik, isprva nije bio odu{evqen saznawem da mu je sin postao socijalista, ali se tome nije ni protivio, a kasnije ~ak to gledao i sa simpatijama.

Posle {est godina provedenih u U`icu, {kolovawe je nastavio u Beogradu 1899.

Istoriju mu je predavao ~uveni pisac Stevan Sremac sa kojim se sukobio oko Francuske revolucije i Maksimilijana Robespjera – jednog od wenih vi|enijih u~esnika.

Posle zavr{ene gimnazije 1901, upisuje Pravni fakultet na Velikoj {koli u Kapetan Mi{inom zdawu, gde se danas nalazi Rektorat Univerziteta u Beogradu.

Kraqevinom Srbijom je tada vladao Aleksandar Obrenovi}, ~iji su re`im mnogi videli kao autokratski.

Zbog toga su 1903. organizovane velike martovske demonstracije, na kojima je Dimitrije Tucovi} odr`ao „veliki vatreni govor“ pred okupqenim studenti-

ma i radnicima.

Posle ovog protesta, kada je nekoliko qudi poginulo, za Tucovi}em je raspisana poternica, pa je morao da se skloni u inostranstvo.

Zajedno sa ostalim optu`enima pomilovan je odmah posle Majskog prevrata – dr`avnog udara koji se dogodio u no}i izme|u 10. i 11. juna 1903. godine (po julijanskom kalendaru 28. i 29. maj).

Tada je grupa nezadovoqnih oficira ubila kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqicu Dragu.

Fakultet je zavr{io 1906, posledwe ispite spremaju}i na odslu`ewu vojnog roka u Vaqevu.

U osvit ratova za kona~no oslobo|ewe balkanskih naroda, Dimitrije Tucovi} je na vrhuncu svoje politi~ke karijere.

Bez dlake na jeziku, kritikovao je politiku vladaju}e dinastije, kako prema radnicima i seqacima, tako i prema okolnim narodima. Zbog svojih stavova o odnosu Kraqevine Srbije prema Albaniji u tada{woj i sada{woj istoriografiji pobrao je brojne kritike, ~esto neopravdane i bez {ireg konteksta istorijskih i dru{tvenih doga|aja tog perioda. Ipak, i

pored svog stava, bio je i ostao iskreni patriota.

Kada je Austrougarska izvr{ila aneksiju Bosne i Hercegovine, o{tro se usprotivio svojim socijaldemokratskim saborcima iz Austrije, ukazuju}i da je politika wihove dr`ave, koju su zdu{no podr`avali, kolonijalna i porobqiva~ka.

Dimitrije Tucovi} je poginuo tokom Kolubarske bitke 20. novembra 1914. @al za izgubqenim saborcem izrazili su Karl Kaucki, Lav Trocki, bugarske socijaldemokrate i mnogi drugi.

Prvi put je sahrawen na mestu gde je poginuo, nedaleko od lajkova~kog sela ]elije, potom su mu posmrtni ostaci preneti u selo [u{war, zatim na vojni~ko grobqe Lazarevcu, pa u kriptu crkve Svetog Dimitrija.

Komunisti~ke vlasti su ubrzo posle raskola Josipa Broza Tita i Josifa Staqina, 1949. premestile wegov grob na trg Slavija u Beogradu.

Posledwe sahrawivawe socijalisti~kog pionira dogodilo se 2016. godine kada su wegovi posmrtni ostaci preneti u Aleju velikana na Novom grobqu u Beogradu.

M. T.

26

MOZAIK

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ovan }e verovatno `eleti da do`ivi prijatna iskustva. Astrolozi prime}uju da ova nedeqa mo`e biti vreme ispuwewa `eqa i dinamike.

Va`no je ostati objektivan i ne dozvoliti da pohlepa sve pokvari. Ne morate biti najbogatiji da biste bili sre}ni. Ovnovi su najuspe{nije `ene Zodijaka na finansijskom planu, tako da }e mo}i u potpunosti da otkriju svoje talente.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Preporu~qivo je ostaviti snagu za vikend, kako se ne biste borili cele subote sa malodu{no{}u, ve} da se opustite. Ne}e biti sredwih opcija, {to ne}e posebno povoqno uticati na komunikaciju sa qudima. Ovo je povoqno vreme za dono{ewe ozbiqnih odluka i izlazak iz zone udobnosti. Astrolozi savetuju razmi{qawe o ose}awima drugih qudi povezivawem empatije.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Mora}ete da se prilagodite nekim novim uslovima, slo`ite se sa ne~im, a ne{to promenite.

Svako ko je u potrazi za partnerom iz snova ili `eli da podigne qubav na novi nivo mo`e da koristi afirmacije za privla~ewe qubavi. Predstavnici Bika }e postati uspe{niji i svetliji u svim oblastima `ivota. Kako se jun pribli`ava, Bikova intuicija }e svakim danom biti sve ja~a.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) [korpije treba da budu malo opreznije. Mogu}e je da }e im uznemiruju}e misli ispuniti glavu.

Posebna meditacija }e im pomo}i da prevazi|u ose}aj straha i anksioznosti ovih dana. U finansijskom sektoru morate razumno proceniti rizike i ne zapo~eti va`an posao bez razmi{qawa o bilo ~emu. Ako [korpije nai|u na probleme, Mars }e im pomo}i da ne odustanu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ovih dana mogu se desiti nepovoqni doga|aji, na koje morate biti spremni. Astrolozi savetuju `enama ovog horoskopskog znaka da se pridr`avaju dnevne rutine. Pote{ko}e u ovom slu~aju }e ih ~esto zaobi}i. Blizanci }e mo}i da na|u odgovor na va`no pitawe da li je mogu}e smatrati gubitkom situaciju u kojoj sve strane dobiju ono {to `ele. Oni }e se suo~iti sa takvom situacijom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Doga|aji }e naterati mnoge Strelce da se povuku u sebe i u`ivaju u samo}i. Ali upravo sada, samo}a nije najboqa strategija. Astrolozi savetuju da ne podle`ete provokacijama. Sva kontroverzna pitawa re{i}e se u va{u korist. Ove nedeqe je po`eqno napraviti planove za budu}nost. Kao odmor, izaberite gledawe filmova koji povoqno uti~u na energiju, ~itawe kwiga, slu{awe muzike.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Ne zaboravite da tamo gde interes vlada, qubav i saose}ajnost izostaju. Ako prona|ete zadovoqstvo u radu, oslobodi}ete se gr~a, a samim tim i neprijatne potrebe da ne{to na brzinu promenite. QUBAV: Koristite svaku priliku ne bi li ponovo nametnuli svoju dominaciju voqenoj osobi. To vas mo`e suo~iti s novim komplikacijama u odnosu. ZDRAVQE: Budite umereni u hrani.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evi ne bi trebalo da privla~e pa`wu na sebe. Ovakav pristup definitivno vam ne}e i}i na ruku. Astrolozi savetuju da se uverite: da li me|u okolinom ima qudi koji vam prenose negativnu energiju. Izbegavajte konflikte. Nere{ivi problemi }e na}i re{ewe. Uz malo strpqewa mogli biste da re{ite emotivne probleme sa partnerom, ali ne o~ekujte da vam on pro~ita misli.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavove ~ekaju velike pobede na svim frontovima `ivota. ^uvajte se samo negativnih qudi i wihovih komentara. Glavni pomo}nik Lavu sada je Mars. Planeta ne}e dozvoliti da upadnete u zamku tu|eg uticaja. Ako ve} du`e vreme niste mogli da zapo~nete novi `ivot, preporu~uje se da poku{ate ponovo u utorak ili bilo koji dan nakon toga osim nedeqe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Mo`ete imati problema kod ku}e i na poslu.

Ima}ete pomo} u re{avawu svih nevoqa. Jedini problem je {to energija mo`e nestati. Iz tog razloga, va`no je voditi ra~una o zdravqu i blagovremenom odmoru. U tom smislu, meditacija za dobar san mo`e biti korisna. Astrolozi savetuju da ostavite posao kada ste kod ku}e, ve} se u svom domu opustite i odmorite.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Zvezde su naklowena Devicama. Mnoge Device }e mo}i da se otarase misli koje ih programiraju za neuspeh. Najva`nije je da ne propustite trenutak i uhvatite sre}u za rep. Sada mnogo zavisi od pravih napora. Ako poka`ete ne`nost tamo gde je potrebna odlu~nost, mo`ete izgubiti. Ali ako uspete da poka`ete snagu, lo{e misli }e nestati, ba{ kao i prepreke na putu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Sledi sna`an podsticaj koji }e otvoriti nove mogu}nosti za razvoj u poslu i li~nom rastu. Imate mogu}nost da se izborite sa svojim `eqama. Ne treba i}i u krajnosti, prepu{tati se svom egu i lo{im navikama. Tako|e, ne preuzimajte zasluge za uspehe drugih qudi. Duhovni rast i odanost svojim idealima pomo}i }e Ribama da iza|u kao pobednici iz bilo koje situacije.

VELI[A MIQENIK NAJMLA\IH POSETILACA: Bik te`ak 1,7 tona atrakcija 89. Me|unarodnog poqoprivrednog sajma U zatvorenom i na otvorenom prostoru najstarije sajamske ku}e u ovom delu Evrope, Novosadskom sajmu, po~eo je 89. Me|unarodni poqoprivredni sajam na kojem se predstavqa 1.100 izlaga~a iz Srbije i 21 zemqe sveta.

Poseban segment smotre agrara predstavqaju Izlo`ba poqoprivredne mehanizacije i opreme za prehrambenu industriju, izlo`ba hrane i pi}a, promovi{u se i osiguravaju}a dru{tva, banke, institucije...

U organizaciji Ministarstva poqoprivrede su i izlo`be organskih proizvoda, proizvoda sa oznakama geografskog porekla sa oznakom “Srpski kvalitet”.

Manifestacija „Gastro Srem“ u organizaciji op{tine Stara Pazova, ina~e dobitnik priznawa „Najboqe iz Vojvodine“ na poseban na~in predstavqa se na sajmu poqoprivrede i posetiocima, koji degustiraju srema~ke specijalitete, „Jorgovanovu rakiju“ i „namacke“ i {trudle s makom, pru`a i do`ivqaj majstora pera i `ice, tambura{kog orkestra „Ladan {pricer“ iz Golubinaca.

Kombajn za sila`u, „Krone big iks 680“, najskupqi eksponat na ovogodi{wem Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu, vredan 450.000 evra, prodat

je ve} uvodnog dana manifestacije. U firmi „ITN grupa“, koja ga je izlo`ila na sajamskoj priredbi, isti~u da je kupac iz Srbije. Taj sila`ni kombajn je te`ak 17 tona a radni zahvat mu je 7,5 metara.

BIK VELI[A

Bik Veli{a, ~etvorogodi{wi „simentalac“ te`ak 1,7 tona, miqenik je najmla|ih posetilaca sajma, i centralna figura sto~arske izlo`be. U vlasni{tvu je „Sala{a Crnobarskog“ u op{tini Bogati}, i prvi put se predstavqa na Me|unarodnom poqoprivrednom sajmu.

M. T.

Du{anov zakonik: Ove kazne bi i dana{wi svet dovele u red

@ESTOKE KAZNE CARA DU[ANA:

Evo kako biste pro{li u wegovo vreme ako vas uhvate u prequbi ili kra|i!

Du{anov zakonik poznat u pro{losti i kao "Zakon blagovernog cara Stefana", uz Zakonopravilo Svetog Save, najzna~ajniji je izvor srpskog sredwovekovnog prava. Donet je na dva dr`avna sabora vlastele i crkvenih velikodostojnika.

Prvi deo Zakonika donet je na saboru odr`anom na Vaznesewe 20. maja 1349. godine u Skopqu kada je doneto 135 ~lanova. Drugi deo Zakonika donet je na saboru odr`anom 31. avgusta 1354. u Seru (dana{wa Gr~ka) i tada je dopuwen sa jo{ 66 ~lanova.

Zakonik se sastoji od ukupno 201 ~lana, a pisan je na starosrpskom jeziku.

Dono{ewem ovog zakonika car Du{an je `eleo da uspostaviti vladavinu prava, jedinstveni pravni sistem koji va`i na teritoriji celog carstva, ali i ograni~i zahteve i prava vlastela koja je wime tako|e stavqena u okvire zakona.

Du{anov zakonik najvi{e se bavi dr`avnim pravom – regulisawem odnosa me|u stale`ima i wihovom odnosu prema caru, organizacijom sudstva i sudskog postupka, autoritetom sudija, na~elom zakonitosti, borbom protiv razbojnika i lopova, krivi~nim pravom, a najmawe govori o gra|anskom pravu.

A [TA U DU[ANOVOM ZAKONIKU ZAPRAVO PI[E? Od 1 do 38. ~lana nalaze se odredbe o pravima i obavezama Crkve, o wenom polo`aju, nadle`nostima, obavezama prema caru, sudskoj vlasti... Od ~lana 39 do 63. Zakonik govori o pravima i obavezama drugog povla{}enog stale`a – o vlasteli. Ove odredbe Zakonika im garantuju neprikosnovenost ba{tine i razne druge povlastice. Govore o obavezama prema vladaru, po{tovawu sudija i suda…

Od ~lana 64 do 83. Zakonik se bavi pravima i obavezama zavisnog stanovni{tva. Pored odredbi koje zabrawuju preteranu eksploataciju zavisnog stanovni{tva od strane wihovog gospodara, Zakonik precizno reguli{e i obaveze zavisnog stanovni{tva prema wihovom vlastelinu. Posle 83. ~lana slede odredbe o gradskom stale`u i trgovcima, o krivi~noj odgovornosti grada, o odgovornosti vojnika...

Original Du{anovog zakonika nije sa~uvan, ali postoji preko 20 prepisa. Najstariji prepis (verovatno najbli`i originalu) poti~e iz Struge iz 14. veka. Posle wega sledi prepis iz Prizrena iz 15. veka koji je najpoznatiji.

Zakonik je upam}en kao vrhovni pravni akt kojim je sredwovekovna Srbija uspostavqena kao pravna dr`ava.

SUROVE KAZNE? Kazne predvi|ene Du{anovim zakonikom uglavnom su bile globa tj. nov~ane, ali je bilo i telesnih kazni koje su podrazumevale te{ko saka}ewe, a i batiwawe.

Tako|e, razlikovale su se u odnosu na to da li se primewuju na vlastelinima ili obi~nom narodu. Evo nekih od ~lanova iz ovog dokumenta koji to ilustruju: “^lan 53. O nasiqu: Ako koji vlastelin uzme vlastelinku silom, da mu se obe ruke otseku i nos sare`e; akoli sebar uzme silom vlastellinku, da se obesi, akoli svoju drugu uzme silom, da mu se obe ruke otseku i nos sare`e. ^lan 54. O bludu vlastelinke: U zakoniku stoji da niko ne sme da se `eni bez blagoslova svog duhovnika, a ukoliko se to u~ini “takvi da se rastave”. Ne samo da su zakonom ure|ivani bra~ni, ve} i seksualni odnosi, te se ka`wavala ~ak i “blud me|u supru`nicima”.

"Ako vlastelinka u~ini blud sa svojim ~ovekom, da im se oboma ruke otseku i nos sare`e.”

ZA TE@E ZLO^INE, I KAZNE SU BILE TE@E: 94. O ubistvu: Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u `upi, ili u katunu, da plati tisu}u perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera. 95. O psovci: Ko opsuje episkopa. ili kalu|era, ili popa, da plati sto perpera. Ko se na|e da je ubio episkopa, ili kalu|era, ili popa, taj da se ubije i obesi. 96. O ubistvu: Ko se na|e da je ubio oca, ili mater, ili brata, ili ~edo svoje, da se taj ubica sa`e`e na ogwu.”

U Du{anovom zakoniku nije postojala razlika izme|u sitnih i te{kih kra|a, kao danas. Svako ko bi po~inio ovo delo, bio bi saka}en, brutalno {iban, ili bi do`iveo mnoga druga mu~ewa.

R. N.

A:

te

ZDRAVQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 27

10 BOLESTI KOJE NASLE\UJEMO SA MAJ^INE STRANE: Proverite {ta je mu~ilo va{e `enske pretke Na{i geni odre|uju ne samo izgled i karakterne osobine, ve} i slabosti organizma, odnosno sklonost odre|enim oboqewima.

U ovom tekstu }emo podeliti listu oboqewa koja mo`ete naslediti od majke Nauka je utvrdila da se u najve}oj meri ove bolesti nasle|uju po `enskoj liniji: OSTEOPOROZA Kod ovog oboqewa kostiju, koje ih ~ini krhkima i lomqivima i ina~e je tipi~no za `ensku populaciju, i i te kako se nasledni faktor pomiwe kao kqu~an.

Osteoporoza uglavnom nastupa posle menopauze, kada kosti gube kalcijum.

Ono na ~emu je najzna~ajnije da radite jeste preventiva – unosite {to vi{e kalcijuma, ali znajte da se on adekvatno apsorbuje jedino kada je u kombinaciji sa vitaminom D. REUMATOIDNI ARTRITIS Iako jo{ uvek nije precizno definisan uzrok ovog oboqewa

Doma}a kujna

koje se odre|uje kao autoimuno, smatra se da je on zapravo kombinacija naslednog faktora i uslova sredine.

PREVREMENO STAREWE Nau~nici su otkrili skup gena koji su odgovorni za to koliko dugo uspevamo da sa~uvamo mladost. Oni se prenose s generacije na generaciju po maj~inoj liniji.

Postoji mogu}nost da nasledimo o{te}enu DNK, koja }e ubrzati proces starewa.

DEPRESIJA Godi{we oboli preko 300 miliona qudi od depresije, i utvr|eno je da su ovom mentalnom stawu posebno sklone `ene, {to ukqu~uje i postporo|ajnu depresiju. Tako|e nauka je otkrila da je jedan od faktora koji doprinosi nastanku depresije i prisustvo gena Slc6a15, koji se naravno nasle|uje.

Naravno, depresija je stawe koje se le~i, ali je uvek va`no potra`iti stru~nu pomo}.

GLAUKOM Glaukom je kod `ena je mnogo ~e{}i nego kod mu{karaca, a genetske mutacije koje prouzrokuju

ovu bolest su nasle|ene.

KARDIOVASKULARNA OBOQEWA Skladi{tewe masti kod `enske populacije je odre|eno genetski, te ukoliko je ono tipi~no za stoma~ni pojas, to ujedno zna~i i rizik od sr~anih oboqewa, odnosno on se duplira.

MIGRENE @ene pate od migrena 3 puta vi{e nego mu{karci, i tako|e je prime}eno da se vrlo ~esto de{ava da je sklonost ovako intezivnim glavoboqama predisponirana genetski.

INSOMNIJA Nau~nici su otkrili da na hroni~an poreme}aj sna ovog tipa uti~u ne samo psihogeni faktori, stres i sl, ve} i geni koje nasle|ujemo po `enskoj liniji.

Malopre smo pomenuli da postoji genetska veza kod oboqewa kao {to je depresija, a to se odnosi i na anksiozne poreme}aje, neuroze.

ALCHAJMEROVA BOLEST Ovde se radio o obliku de-

mencije, koji je tako|e ~e{}i kod `ena nego kod mu{karaca. Bitan je i genetski faktor, a na~in `ivota mo`e smawiti rizik od Alchajmera.

Treba izbaciti lo{e masti i {e}era iz ishrane, kontrolisati holesterol i krvni pritisak, baviti se fizi~kom aktivno{}u jer ona pove}ava dotok kiseonika u organizam.

KARCINOM DOJKE I JAJNIKA U svetu verovatno najpoznatiji slu~aj u vezi sa ovom temom jeste potez holivudske glumice Angeline Jolie, koja je pre nekoliko godina izvr{ila matsektomiju grudi, a potom i odstrawivawe jajnika, nakon {to je utvr|eno da ima mutaciju gena odgovornog za ova oboqewa, od kojih su preminule wena majka i baka.

propasti ili opasnosti, strah od gubitka kontrole ili smrti, ubrzan, sna`an otkucaj srca, znojewe, drhtawe ili treperewe, kratko}a daha ili stezawe u grlu, jeza, mu~nina, gr~evi u stomaku, bol u grudima, glavoboqa, dezorijentisanost, vrtoglavica, uko~enost ili peckawe, ose}aj nestvarnosti ili odvojenosti.

Jedna od najgorih stvari kod napada panike je intenzivan strah da }ete imati jo{ jedan.

Mo`da se toliko pla{ite napa-

da panike da izbegavate odre|ene situacije u kojima se oni mogu pojaviti.

Zna~ajno je da znate kada treba posetiti lekara. Ako imate simptome napada panike, potra`ite medicinsku pomo} {to je pre mogu}e. Napadi panike, iako su intenzivno neprijatni, nisu opasni. Ali napadima te{ko da }ete uspeti sami da upravqate i oni se mogu pogor{ati ukoliko se wima ne pristupi ozbiqno i bez potrebnog le~ewa

Napadi panike RECEPT

KROFNE U RERNI POTREBNO JE: n 200 ml mleka, 10 gr kvasca n 1 ka{i~ica {e}era n 30 ml maslinovog uqa n 3 jaja, 400-450 gr bra{na n malo soli n korica limuna.

Mnogi qudi imaju samo jedan ili dva napada panike u `ivotu, a problem nestaje, mo`da kada se stresna situacija zavr{i.

Ali ako ste imali ponavqaju} e, neo~ekivane napade panike i ako ste proveli duge periode u stalnom strahu od novog napada, mo`da imate stawe koje se zove pani~ni poreme}aj.

[TA JE NAPAD PANIKE Napad panike je iznenadna epizoda intenzivnog straha koja izaziva te{ke fizi~ke reakcije kada nema stvarne opasnosti ili o~iglednog uzroka. Napadi panike mogu biti veoma zastra{uju}i.

Kada se jave ovi pani~ni napadi, vrlo je verovatno da mislite i ose}ate se kao da gubite kontrolu, imate sr~ani udar ili ~ak umirete.

Iako sami napadi panike nisu

opasni po `ivot, oni mogu biti zastra{uju}i i zna~ajno uticati na kvalitet va{eg `ivota. A, prepisana terapija mo`e biti veoma efikasno re{ewe ovog problema.

PANI^NI NAPAD – SIMPTOMI Napadi panike obi~no po~iwu iznenada, bez upozorewa. Mogu da udare u bilo kom trenutku — kada vozite auto, u tr`nom centru, ~vrsto spavate ili usred poslovnog sastanka. Mogu}e je da imate povremene napade panike, ili da se oni ponavqaju ~esto.

Napadi panike imaju mnogo varijacija, ali simptomi obi~no dosti`u vrhunac za nekoliko minuta. Qudi se uglavnom ose}aju umorno i iscrpqeno nakon {to se napad panike smiri.

Napadi panike obi~no ukqu~uju neke od ovih znakova ili simptoma: ose}aj predstoje}e

ZA NADEV: n xem, euro krem i sl. n prah {e}er n 1 vanilin {e}er.

PRIPREMA: U mlako mleko izdrobiti kvasac, pa dodati {e}er. Kad zapeni sipati u vanglicu, dodati jaja. Uqe, koricu limuna, bra{no i so i zamesiti mek{e testo da testo obraditi da bude glatko. Pokriti da odmori 30 minuta.

Razviti testo i vaditi kalupom krofne pa re|ati u pleh. Pokriti krpom da malo porastu. Pe}i na 180 stepeni C 30 minuta.

Opet ih pokriti da se ohlade pa u sredinu staviti malo xema i posuti prah {e}erom.

Vi{egodi{wa zeqasta biqka belog korena i cvetova bogata je vitaminima C, B1, B6, gvo`|em i kalcijumom, dok u mawim koli~inama raspola`e i magnezijumom, fosforom i vitaminom B2 Osim u ishrani, wen koren se koristi i za le~ewe. Odli~an je ~ista~ organizma i ima antibiotsko i antikancerogeno dejstvo, za {ta su zaslu`ni sastojci glikozid sinigrin i alil izotiocianat.

U narodu se koristi za ~i{}ewe krvi, brojne respiratorne probleme (naj~e{}e u kombinaciji sa medom), izbacivawe kamena i peska iz bubrega, kao lek protiv bolesti plu}a, reume, gihta, kijavice, za izbacivawe sekreta iz disajnih puteva... Stimuli{e probavu, ubla`ava bolove u zglobovima, ka{aq (u narendan ren dodajte malo jabu-

Ren kovog sir}eta i meda, pa nekoliko puta dnevno uzimajte po ka{iku), dobar je za nervni sistem, detoksikaciju organizma, {titi od prehlade, smiruje infekcije desni...

Niz bolesti ~ije simptome mo`e da ubla`i je podu`i.

Ren, kada se izlo`i vazduhu i toploti, gubi o{trinu, tamni i mewa ukus, odnosno postaje gorak. @elite li da, kada ga narendate, ostane {to du`e sve`, obavezno ga ~uvajte u fri`ideru, ali ga prethodno pome{ajte sa {e}erom i sir}etom ili limunovim sokom. Tako|e, veoma je va`no

da znate da ne mogu da ga konzumiraju svi. Ovo se najpre odnosi na decu, ~ija su ko`a i digestivni trakt preosetqivi, ali i za osobe koje imaju ~ir na `elucu, gastritis, razdra`qivo debelo crevo, oboqewa ko`e, kao i poreme}aj {titne `lezde. Svi ostali mogu da u`ivaju u wegovom ukusu konzumiraju}i ga naj~e{}e uz meso.

28 ^etvrtak 26. decembar maj 2022. 2020. ^etvrtak 10.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 BIV[I STANOVNIDOVESTI AMERI^KI CE GRADA DO TRKA^, LO\A U PROPASTI MORIS POQSKOJ

GLAVNI GRAD GR^KE

DU[EVNI MIR, SPOKOJSTVO

SOMBOR

SVI ODJEDNOM (GOVORITI)

NASLAGA

PAN^EVO

ENGLESKI PLODNO PEVA^ KILOMETAR MESTO U OZBORN PUSTIWI

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

JUG

ONAJ KOJI PROTESTUJE

MATERIJA U @IVOTIWSKIM ]ELIJAMA (GR^.)

POTRO[ITI GR^KO SLOVO SUMWIV (LAT.)

CRVENO@UTI KELVIN

ISTOK STARIJI AMERI^KI GLUMAC

9. I 24.

SLOVO RAZDVOJEN PO [AVU ORU@ANI SUKOB NARODA ^ESTO DOZIVAWE

ENGLESKI PISAC, ARTUR POND

BIQKA SLANUTAK ^OVE^ANSTVO

POZADI, STRAGA ZASLA\ENI

REOMIR PRVI I DRUGI VOKAL

BESMISLICA TENISKI KLUB

ATLETSKI SPORTSKI KLUB (SKR.)

SLIKA MIRNOG SEOSKOG @IVOTA

23. I 7.

SLOVO AZBUKE

SRPSKI KO[ARKA[KI TRENER SA SLIKE

GRADI] U UDARAC U SLOBODNI MA\ARSKOJ GR^KO KARATEU, POSEDI POZNAT PO OSTRVO ATEMI (LAT.) VINU NA[A BIV[A SLU@BA BEZBEDNOSTI

KO[ ZA KUKURUZ AKADEMSKI [AHOVSKI KLUB

TELUR

TUMA^ NEKE IDEOLOGIJE AMPER STAVQATI U ZATVOR PO@AREVAC

STARIJA SRPSKA GLUMICA, RINA TEMPERATURA

STANOVNICA [PANIJE

SASTAVNI VEZNIK

KOPNO U ODNOSU NA MORE

ZORAN ODMILA IBIDEM (SKR.) DAN POSVE]EN SVECU ILIJI TESLA POKRIVA^ OD ABE (TUR.)

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 REOMIR

NARO^IT, SRPSKI NEOBI^AN GLUMAC, (FRANC.) MIKI

JEDAN STIL ZABAVNE MUZIKE

VRSTA BOJNOG OTROVA, KIJAVAC

NEPER NAVIKNUTOST

ONI KOJI NE[TO NAVODE

AMERI^KI U^ITEQ DR@AVNIK ODMILA KLINTON

SIR]E (LAT.)

POVREDA NANETA [IQATIM PREDMETOM AMPER

SLABA TA^KA NE^EGA (FIG.) RADNICA ZAPOSLENA U PRODAVNICI NOTA SOLMIZACIJE

PRIBOR ZA RAD LITVANSKI KO[ARKA[ SABONIS

POHVALNO

Sr Gl pski as

GR^KA BOGIWA LOVA (MIT.)

TELUR OLIMPIJSKE IGRE SLOVA IZA (SKR.) „G“ I „T“

OZNAKA ZA @ENA POTOMAK NEKVALI- JAK VETAR TONALNI SISTEM MU@EVOG ENERGIJA LONG-PLEJ EAKA FIKOVANI SA SNEGOM, (SKR.) BRATA (GR^. MIT.) (SKR.) ME]AVA [V. SLIKAR SALOMON

VOLUMEN ISTOK ALAT ZA KOPAWE ZEMQE (MN.)

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE

ELEKTRON

TUNIS

OSTRVQE U JADRANU AMERI^KI LINGVISTA ^OMSKI

AKCION. ENGLESKO DRU[TVO MU[KO STAROGR^IME KI PESNIK 23. I 13.

SLOVO MERE ZA POVR[INU ZEMQE

RUSKO PI]E SLI^NO PIVU SNOVI PRITOKA SAVE U BOSNI ELEKTRI^NI (SKR.)

FRANCUSKI PEVA^, TINO BIV[I HOLANDSKI FUDBALERI, VILI I RENE

Sr Gl pski as

TIP FRANCUSKOG AUTOMOBILA

1 2 3 4 5 6 7

CENTRALNI IGRA^I U VATERPOLU FUD. SAVEZ ARGENTINE VRSTA BAKTERIJE RVA^KI SAVEZ

BILIJAR- ASTATIN SKI [TAP, OVDA[WI TAK (SKR.) KOJE HRSKA, HRSKAVO NORVE[KA

AMERI^KI [AHISTA (1932-2010)

OBLAST U SRBIJI

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

BILO BI TI DOBRO (IZRAZ)

Skandinavka 1: VODORAVNO UGLAS, SPOKOJ, PROTOPLAZMA, RI\I, RO, I, ZU, KONAN DOJL, RAT, P, NAUT, IZA, R, ASK, BESMISAO, SVETISLAV PE[I], ATE, TE, KOTARKA, IDEOLOG, ITA, ZATVARATI, ZOKI, T, [PANKIWA, ILINDAN, I, KONTONENT, ABAIJA Skandinavka 2: VODORAVNO N, RAK-RANA, UBOD, PRODAVA^ICA, LASKAVO, ALAT, ARTEMIDA, TE, TONSKI ROD, V, JELENA GAVRILOVI], I, E, PAKLENI OTOCI, AD, TN, KVAS, ]L, SIDRA[I, ROSI, UNA, AT, AEROB, VAN DE KERKOF, RSKAVO, AMI, LARI EVANS, STIG Ukr{tenica: VODORAVNO TIK, SU, GECA KON, R\AVA TRAVA, OVE, N, MANUELA, ULOG, BEZ SRCA, APOLO, VELIKI KNEZ, RIT, O, OCRTATI, MIKI, STATIVI, PITON

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Pored, uz - Auto-oznaka za Suboticu - Predratni izdava~ kwiga u Srbiji, 2. Vrsta biqke Pokazna zamenica, 3. Oznaka za neper - [pansko `ensko ime - Udeo, doprinos, 4. Bez ose}awa (izraz) - Ameri~ki program svemirskih letova, 5. Titula ruskih vladara Bara, mo~vara, 6. Simbol kiseonika - Nacrtati, oslikati - Jedan Diznijev junak, 7. Postoqe, stalak (mn.) - Vrsta velike zmije.

USPRAVNO: 1. Bodqa - Doma}e govedo za vu~u, 2. Deseto i {esto slovo azbuke - Simbol berilijuma - Simbol sumpora, 3. Vrsta tkanine (franc.), 4. Mala vaza, 5. Drevni jezik Indusa, 6. Ugurati, ubaciti, 7. Koji ima recke, 8. Galantni qudi (nem.), 9. Srpska glumica Ras - Elektronska industrija (skr.), 10. Simbol kalcijuma - Staroslovensko slovo - Oznaka za pond, 11. Oznaka za amper - Uprava prihoda (skr.) - Li~na zamenica, 12. Odnos boja na slici, 13. U ovoj meri, toliko, 14. Gradi} u isto~noj Srbiji u Negotinskoj krajini.

ZANIMQIVOSTI Tokom dva i po veka poznate istorije ]ilibarska soba je izme{tena i preme{tana nekoliko puta, sve dok joj se tokom Drugog svetskog rata nije definitivno izgubio trag. Sovjetske vlasti su u nekoliko navrata poku{ale da odgonetnu misteriju wenog nestanka, me|utim do danas su ostala samo naga|awa.

Prvobitno je nema~ki barokni vajar Andreas [luter ]ilibarsku sobu dizajnirao za potrebe [arlotenburg{ke palate.

Me|utim, iako je bila namewena ovom velelepnom zdawu, spletom okolnosti je napravqena u Berlinskoj gradskoj palati.

Za potrebe izgradwe su 1701. godine unajmqeni majstor Gotfrid Volfram i stru~waci za }ilibar Ernst [aht i Gotfrid Turau. Lepota wihovog dela je bila tolika da joj se divio i Petar Veliki.

Istorijski izvori navode da je 1716. godine, prilikom dr`avne posete Petar bio toliko o~aran lepotom i rasko{om }ilibarskih zidova da je Fridrih Vilijam I re{io da ]ilibarsku sobu pokloni Ruskom carstvu i tako dodatno u~vrsti savez koji su sklopili protiv [ve|ana.

SELIDBA U RUSIJU U narednih deset godina ]ilibarska soba je prepravqena i postavqena u carskom letwikovcu - Jekatarinskoj palati u dana{wem Pu{kinu.

Wena nekada{wa povr{ina je iznosila oko 55 kvadratnih metara i sadr`ala je preko 6 tona }ilibra. Konvertovano u dana{wu vrednost novca procena je da bi ko{tala oko 200 miliona evra.

Sa~iwena od kitwastih arhitektonskih detaqa sa pozlatom, rezbarijama i }ilibarskim plo~ama bila je klasi~an predstavnik baroknog stila. Kako bi sve izgledalo rasko{nije dodavani su zlatni listi}i, drago kamewe i statue an|ela i dece koje je obasjavala svetlost sve}a koja se prelamala o mnogobrojna ogledala.

Me|utim, iako je preko dva veka bila ponos carskog letwikovca istorijske okolnosti dovele su do novih promena.

OPERACIJA BARBAROSA Sa po~etkom nema~ke invazije na Sovjetski savez, mnogobrojna umetni~ka dela su se na{la pod ozbiqnom pretwom od pqa~ke. U nadi da }e spasiti ]ilibarsku sobu kustosi su smisli plan. Prvobitni poku{aj da je rastave i prenesu u Lewingrad je propao jer

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 29

]ILIBAR @ELELI SU JE I PRUSKI KRAQ I RUSKI CAR I ADOLF HITLER - SVE DOK NIJE NESTALA

Misterija rasko{ne ]ilibarske sobe

Originalna ]ilibarska soba je ~esto nazivana "osmim svetskim ~udom", smatrana je najlep{im i neprocenqivim umetni~kim delom Rusije - sve dok je nacisti nisu opqa~kali se }ilibar osu{io i postao krh.

U strahu da }e im se soba raspasti pribegli su planu B. Sakrili su je iza obi~nih tapeta u nadi da }e to biti dovoqno.

Adolf Hitler, sa druge strane, smatrao je da delo nema~kog porekla mora da se na|e i vrati u svoju domovinu. Poslao je ~itav odred vojnika u Jekatarinsku palatu u potragu za ]ilibarskom sobom.

Vojnicima nije trebalo mnogo vremena da na|u lo{e zamaskirane }ilibarske zidove. Naredne dve godine soba je bila u zamku Kenizberg u dana{wem Kaliwingradu. Me|utim, pod vihorom ratnih zbivawa i napredovawa Saveznika, Hitler nije `eleo da rizikuje i naredio je preno{ewe opqa~kane imovine. ]ilibarskoj sobi se od tog trenutka gubi svaki trag.

MISTERIJA NESTANKA ]ILIBARSKE SOBE U narednim godinama sudbina ]ilibarske sobe ostaje nejasna.

Mnogi svedoci su tvrdili da su videli sobu i da znaju wene tajne.

Skidawem poverqivosti sa pojedinih dokumenata iz Ruskog nacionalnog arhiva koje je na-

Savremena replika ]ilibarske sobe Sovjetska vlada je posle brojnih bezuspe{nih potraga odustala od daqeg tra`ewa i 1979. godine naru~ila rekonstrukciju.

Bile su potrebne 24 godine da se prekopira na osnovu onovremenih fotografija i arhitektonskih skica.

Na 300. godi{wicu od osnivawa Sankt Peterburga, verna kopija prvobitne ]ilibarske sobe je ugledala svetlost dana na otvarawu prilikom posete nema~kog kancelara Gerharda [redera ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. pisao Aleksandar Brusov - {ef sovjetskog tima za locirawe izgubqenih umetni~kih dela - zakqu~uje se da je soba najverovatnije uni{tena.

Tragovi vode do de{avawa iz

1944. godine, kada je Kraqevsko vazduhoplovstvo bombardovalo palatu Kenizberg. U jednom od izve{taja se navodi kako su tri od ~etiri firentinska mozaika iz sobe otkrivena u podrumu za-

]ilibar ili jantar je fosilna smola, koja se upotrebqava za izradu nakita i lakirawe.Iako nije mineral, jer nema kristalnu strukturu, smatra se dragim kamewem.

Gr~ki naziv za }ilibar je elektron, te odatle poti~e i naziv za elektricitet (prilikom trqawa, }ilibar se naelektri{e). ]ilibar se dobijao iz ~etinarskog drveta Pinus succinifera, koje je izumrlo. To je tvrdi lomqivi materijal, aromati~an, rastvorqiv u kiselinama.

Obi~no je polutransparentan sa sjajnom povr{inom. mka, spaqena i uni{tena.

Uprkos izve{tajima, Rusi su u narednim godinama nastavili potragu za ]ilibarskom sobom.

Pojedinci su tvrdili kako su videli da se "ukrcava" na brod Vilhelma Gustolfa 1945. godine.

Wegov brod koji je krenuo iz Gdiwa ubrzo posle isplovqavawa torpedirala je i uni{tila ruska podmornica. Olupina je u nekoliko navrata istra`ivana, me|utim nije bilo nijednog dokaza koji bi ukazivao da je ]ilibarska soba ikada bila na ovom brodu.

Kontradiktorna svedo~ewa su tokom vremena dovela do mnogobrojnih teorija o sudbini, sada ve} slavne ]ilibarske sobe. Me|utim, nijedna od wih do danas nije potvr|ena, niti je ponudila bilo kakve sigurne dokaze koji bi otkrili {ta se ta~no desilo sa wom.

Najverovatnije obja{wewe je bombardovawe iz 1944. godine.

Me|utim, svi tragovi o wenom postojawu su uni{teni 1968. godine, kada je sovjetski generalni sekretar Leonid Bre`wev naredio uni{tewe zmaka Kenizberg.

Sa ovim ~inom je verovatno izgubqena i posledwa nada da }e se potpuna istina o ]ilibarskoj sobi ikada razre{iti.

R. N.

Vrzino kolo - u sredi{tu mnogih narodnih predawa Vrzino kolo je jedna od naju~estalijih natprirodnih pojava u srpskom narodnom predawu. Ozna~avalo je obred, ritual, krug koji nema kraja ni po~etka, nepresu{ni izvor znawa i mudrosti, oru`je u borbi protiv zmajeva, a dovo|eno je i u vezu sa vremenskim nepogodama.

Moglo bi se re}i da nije bilo sela u Srbiji koje bar neki neobi~ni krajolik nije nazvalo vrzinim kolom.

KO IGRA VRZINO KOLO? Prema srpskom narodnom predawu, vrzino kolo igraju tzv. "ne~iste sile", poput vila, a`daja, ala, aveti i drugih po{asti koje su morile na{e pretke. Ukoliko bi se, pak, ~ovek uhvatio u vrzino kolo, posledice po wega bile bi kobne. To bi ga, u najboqem slu~aju, bacilo u trans, izgubio bi svest, a spletom nesre}nih okolnosti

do{lo bi i do smrtnog ishoda.

Vuk Stefanovi} Karaxi} je, bele`e}i narodna predawa i umotvorine, detaqno opisao pojavu vrzinog kola. Zapisao je da "na ponekim mestima, naro~ito na

divqa~kim bre`uqcima, nalaze se kao neki pravilni, {iri i u`i krugovi, koji su u sredini isu{eni, ali koji se unaokolo jednom prugom pitomog zelenila opasuju, mada je sve daqe oko wih izgorelo. Takvi

krugovi nazivaju se vrzina kola".

Vuk tako|e dodaje da ovo uop{te nije neobi~na pojava, jer u prirodi postoje izvesne gqive koje se svake godine {ire kru`nom putawom. Ipak, narod nije pokolebalo ovo nau~no gledi{te, niti su zbog takvog Vukovog stava prestali da veruju da pomenuti krugovi nastaju kada vile zaigraju svoje vrzino kolo.

"UPLESTI SE U VRZINO KOLO" Svedo~anstvo o verovawu Srba u vrzino kolo nalazimo i u svakodnevnom govoru. Narodnu izreku: "Uplesti se u vrzino kolo", neretko mo`ete ~uti i danas, kada je verovawe u vrzino kolo nadkomak i{~ezavawa. Ova izreka pre svega ozna~ava bezizlaznu situaciju, "za~arani krug", nepiliku koja se iznova ponavqa i ne nazire joj se kraj.

M. T,

30

SPORT

10. maj decembar ^etvrtak 26.

2022. 2020.

“WOLF ON THE MAT”

Takmi~ewe u rva~kom klubu Vukovi Rva~ki klub „Vukovi“ organizovao je takmi~ewe pod nazivom „Wolf on the mat 2022” u subotu, 21. maja. Takmi~ewe je imalo za svrhu da promovi{e rvawe kao sport u Pertu, kao i da proveri snagu svih juniora za nastupaju}u sezonu koja po~iwe 22. juna. Ciq kluba je da se ponovi uspeh i zadr`i titulu najboqeg kluba i u predstoje}oj sezoni.

Za pomenuto takmi~ewe se prijavilo preko 40 rva~a juniora, me|u kojima su bili i gosti iz kluba „Fremantle Sharks Wrestling Club“, koje je predvodio wihov trener iz Amerike, po zanimawu ameri~ki mornari~ki oficir sa iskustvom od 30 godina rada kao trener. Bila nam je velika ~ast da ih ugostimo jer imaju kvalitetan klub, a konkurencija je bila ve}a jer su deca do{la da odmere snage sa „Vukovima“.

Takmi~ewe je posetio i predsednik rva~kog saveza Zapadne Australije, g.Dejvid Barns koji se obratio prisutnima i posebno pohvalio izuzetno talentovane rva~e iz kluba Vukovi, trenera Jadranka Te{anovi}a, kao i dosada{we uspehe, rad i trud ovoga kluba.

Na takmi~ewu su u~estvovali i rva~i iz rva~kog kluba “Gladiator“ koji je ujedno i na{ najve}i rva~ki rival. Wihova deca su pokazala velike kvalitete u rvawu u svim borbama koje su odr`ane. Na{ klub je bio dekorisan zastavama stranih zemaqa jer je ideja bila da se takmi~ewe zamisli kao me|unarodno. Srpska zastava je naravno bila najve}a i sa ponosom postavqena u sali.

Takmi~ewe je trajalo od 14 do 18 ~asova. Vi|ene su velike borbe a u~esnici programa su bili i vi{e nego sre}ni. Od na{e dece nastupili su Luka Balti} (4 godine) koji je dobio nagradu kao najmla|i u~esnik takmi~ewa. Bojana Podini}, Lazar [}eki}, Nikola Korxik i Sa{a Korxik su nastupali za reprezentaciju i predstavqali su Republiku Srpsku. Luka Tarzan je bio vi{e nego dobar u dva me~a koja je imao. U me~u sa Lazarom [}eki}em je izveo dosta dobrih zahvata. Lazar je pobedio rezultatom 16:14, a Luka koji je samo 4 godine star je osvojio veliki broj bodova i dobio ogroman aplauz od roditeqa. Nikola Korxik je imao te{ke me~eve jer se borio sa protivnicima koji su imali i po 10 kilograma vi{e i sve ih je

uspeo savladati. Nikola je, da podsetimo, bio tre}i na {ampionatu Australije 2021.

Takmi~ewe je uspe{no zavr{eno. Nagrade od publike i

Navija~i u transu pred veliko finale, Zvezda i Partizan blizu Evrolige Velika vest za srpsku ko{arku.

Danima se naga|a kako }e izgledati Evroliga u narednoj sezoni i ko }e mewati ruske klubove koji po svemu sude}i ne}e igrati evropska takmi~ewa zbog situacije u Ukrajini, a svi u Srbiji se nadaju da bi i Partizan i Crvena zvezda mogli da zaigraju zajedno u eliti.

Prema posledwim informacijama koje donosi ugledni novinar Aris Barkas ujedno i glavni urednik najpoznatijeh evropskoh ko{arka{kog portala „Jurohups“, ve~iti rivali bi gotovo izvesno trebalo da igraju Evroligu sle-

de}e godine.

On je nakon pobede Crvene zvezde u odlu~uju}oj utakmici polufinala plejofa ABA lige protiv Cedeveti rezultatotm 88:78 i ~iwenice da }e se za titulu u regionu boriti protiv Partizana "bacio bombu" o u~e{}u ve~itih zajedno u eliti.

Od ranije je bilo poznato da }e jedan tim iz ABA lige prema prethodnoj raspodeli mesta sigruno zaigrati Evroligu, najverovatnije {ampion, a sada Barkas tvrdi da }e i pora`eni na osnovu takozvane specijalne pozivnice igrati sa najboqim klubovima u Evropi.

On se osvrnuo na pobedu Zvezde protiv Cedevite i istakao je da bi upravo dva beogradska kluba uz {pansku Valensiju trebalo da dobiju tri "vajld karte" koje Evroliga planira da podeli usled izostanaka ruskih klubova.

Ovo je do sada najpouzdaniji izvor pa se ve}ina navija~a sa pravom nada da bi slede} e sezone derbi mogli da gledamo u najja~em evropskom takmi~ewu.

Prvi ~ovek Evrolige \ordi Bartomeu ostao je prili~no nedore~en u Beogradu tokom Fajnal fora, ali nije odbacio takvu mogu}nost.

roditeqa su osvojili: Luka Balti} za najmla|eg u~esnika turnira (4 godine) Aria Falalea najmla|a u~esnica turnira (7 godina)

Mejmuna Movafi najboqa devojka junior Tekst: Jadranko Te{anovi}

JO[ JEDAN PEHAR STI@E U SOMBOR:

Kow Nikole Joki}a pobednik kasa~ke trke u Subotici Samo desetak dana po{to je u {tali somborskog hipodroma Nikola Joki} primio pehar za najboqeg igra~a NBA lige, u wegov kowi~ki klub „Drim Ke~er“ stiglo je novo odli~je.

Grlo „Brenno Laumar“ sa Vladimirom Pribi}em u sulkama pobednik je kasa~ke trke na 2150 metara na hipodromu „Ba~ka“ u Subotici.

Iako je na samom po~etku trke „Jum komerce“ nije bio na vode}oj poziciji, jedan od mezimaca na{eg ko{arka{a, na polovini staze pretekao je ostale kasa~e i ubedqivo prvi pro{ao kroz ciq. Pehar su primili voza~ Vladimir Pribi} i Stevan Ladar, koji brine grlima {tale „Drim Ke~er“.

Ina~e, grla {tale koju vodi porodica Joki} u~estvovala su na tri kasa~ke trke. Grlo "Play the game" na Dr`avnom prvenstvu za grla od tri do 15 godina, "Donita Ferm" u sedmoj trci "Odri El Doors“ i "Brenno Laumar" grlo italijanskog uzgoja, u

8. trci, pred sam kraj Drugog kasa~kog dana. Trka u kojoj je trijumfovao „Brenno Laumar“ bila je i najzanimqivija, te ovacije publike nisu izostale.

Dok je otac Branislav nadmetawe kasa~a gledao iz lo`e, dvostruki najboqi igra~ NBA lige, poznat kao veliki qubiteq kowa, od prvog do posledweg momenta bio je u {tali i pripremao kowe za trke koje im slede.

- Ne ometajte ih, imaju oni svoje rituale – rekli su nam kratko iz somborskog kowi~kog kluba.

U to smo se i uverili.

Zajedno sa kowu{arem svako grlo je izveo, spremio za dvokolicu i pomilovao pre izlazak na stazu hipodroma.

Suboti~ani su odu{evqeno gledali prizor, a mnogi su iskoristili priliku da se fotografi{u sa trenutno naj~uvenijim Somborcem.

- Toliko je obi~an i drag momak. Qudina. Pri~a sa qudima kao da ih godinama zna. Srbija zaista treba da bude ponosna na wega – pri~a nam svoje utiske Suboti~anka Laura.

M. T.

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 26. maj 2020.

2022. 31

"MARAKANA" OVO NE PAMTI:

Zvezda sru{ila barijeru, sad napada Partizanov rekord od 6 vezanih titula iz 2013.

„POSLE ZVEZDE NE MORAM DA BUDEM TRENER VI[E NIKADA, DO]I ]E SINI[A MIHAJLOVI]“

Stankovi} otvorio du{u nakon 33. titule {ampiona dr`ave

Fudbaleri Crvene zvezde osvojili su petu uzastopnu titulu {ampiona dr`ave, po{to su u posledwem kolu Superlige savladali Vo`dovac sa 3:1. [ef stru~nog {taba Zvezde Dejan Stnakovi} izneo je svoje utiske nakon uspeha svog tima.

"Mogu samo da ~estitam momcima koji su sezonu odradili maksimalno i na vrhunskom nivou. Verovali su i kada mnogi nisu, rekao sam i posle utakmice bilo je minus 11 na poluvremenu u Novom Sadu, a posle te utakmice i minus osam. Iz dva me~a koja su nam falila da odigramo, na jednoj utakmici smo napravili i kiks bilo je minus pet. Po~eli smo ovo bajkovito prole}e i samo mi znamo kroz {ta smo pro{li. Nisam izlazio da to pri~am, trpeli smo, u sebi sam trpeo. Mo`da jedan od najte`ih momenata, nije bio toliko [erif, da ne ka`em da sam vru}e glave. Mogao bih da stavim u istu ravan [erif i nere{eni rezultat protiv Surdulice (1:1) gde smo oti{li na minus pet. Ako sumiram celu godinu, medaqu sam dao "delijama", jer su oni zaslu`ili tu medaqu, sa moje strane, jer da nije bilo wih ko zna da li bih ja imao {anse da je osvojim", istakao je Stankovi}.

Prisetio se i anegdote sa Zvezdanom Terzi}em, koja se dogodila krajem pro{le godine.

"Dosta puta sam rekao da mi se sva{ta motalo po glavi pro{le godine na leto. Hvala Bogu da sam ostao, hvala Delijama, hvala klubu {to je verovao, hvala igra~ima i mom stru~nom {tabu, stali su iza mene, nije bilo lako. Posle toga Surdulica, taj decembar i minus pet, nismo navikli kao klub da budemo u minusu, zbog toga smatram da je ova godina posebna, Bila je najte`a u posledwih pet, ali i najlep{a, jer se igralo do posledweg minuta. Kada sam rekao da o~ekujem 40 hiqada qudi, ja sam to znao i verovao u to. @eleli smo svi da ispi{emo istoriju i da napravimo jedan ozbiqan preokret koji }e se prepri~avati. Uspeli smo da skupimo snage, da odradimo fenomenalne pripreme, da se stegnemo i opet podvla~im da samo mi znamo kroz {ta smo prolazili. Ima jedna anegdota da sam se ja video sa Zvezdanom Terzi}em 19. decembra na Svetog Nikolu, na stadionu Zvezde bila je nedeqa, {est popodne, sami nas dvojica. Jedan ozbiqan i direktan sastanak, isto tako i te`ak, detaqe ne}u iznositi, ali posle wega smo ustali, zagrlili se, pru`ili ruku jedan drugom i od wih sam dobio za{titu, mnogo saveta, vetar u le|a i uspeli smo da ispi{emo istoriju".

Zvezda je tokom sezone imala zaostatak za Partizanom, ali je Stankovi} sa igra~ima verovao u preokret. Pri~ao je i o mogu}nosti da Sini{a Mihajlovi} sedne na klupu crveno-belih.

"Pre svega treba da ubedi{ sebe da to mo`e{ da uradi{, posle toga treba da ubedi{ igra~e, kao i navija~e i klub. Treba da ubedi{ sve da minus pet nije nedosti`no. Videli ste i sami koreografiju na derbiju, zna~i da su verovali, to ti daje snagu. Kako da odutane{, nema{ pravo da odustane{, ide{ do kraja. Tako je i bilo, preponosan sam na sve oko sebe, na svakog ~oveka koji je bio pored mene, na sve vas, stru~ni {tab, Zvezdana Terzi}a, Mitra Mrkelu, na{eg predsednika Svetozara Mijailovi}a, na{u legendu Dragana Xaji}a, jo{ jednu Zvezdinu zvezdu, Vladimira Petrovi}a Pi`ona, na sve koji su bili tu. Svaki wihov savet zlata je vredan, oni su qudi pro{li decenije ovde u Crvenoj zvezdi i znaju kako je gubiti i znaju i kako je dobiti. Svi ti saveti su zlata vredni. To je jedan ~udan spoj, ja u tom decembru i kada sam oti{ao na domor nisam progovorao do 3. januara, jednostavno sam morao da prebolim. Onda je krenulo sve od Bo`i}a. Familija isto ulivala ogromnu energiju, videli su me, pustili su me da prebolim, da do|em sebi uz wihovu pomo} i podr{ku, kako Ane, tako i momaka. Taj mir i ta sigurnost koju imam to jednostavno ne mo`e da se opi{e re~ima, taj sklop mora da se upotpuni da bi ti odreagovao i ubedio sebe, stao u prvi red, da bi grupa krenula za tobom. Posle Crvene zvezde ne moram da budem trener vi{e nikada, samo me raduje {to se sve vi{e pribli`avamo re~ima Sini{e Mihajlovi}a, ako se neko se}a wegovog intervjua kada je rekao – „Neka Deki ostane deset godina pa }u ja onda do}i posle wega“, tako da idemo dobrim putem".

N. R.

Titula prvaka Srbije ni petu godinu zaredom ne mewa vlasnika.

Crvena zvezda je pobedom nad Vo`dovcem (3:1) u posledwem kolu Superlige stigla do 33. zvawa najboqeg u dr`avi, tako {to je zavr{ila sa dva boda prednosti ispred Partizana.

Uspeli su crveno-beli da se izdignu na polusezoni i iz pet bodova minusa na prole}e pretvore u plus za fini{ slavqe na stadionu "Rajko Miti}" pred 40.000 gledalaca.

Tim epilogom su jo{ jednom pomerili granicu sopstvenog rekorda i niza koji traje od 2017. godine, zapo~etog pod Vladanom Milojevi}em, pa sve do sada{weg pod Dejanom Stankovi}em.

Jo{ pro{le godine je sada{wa generacija Zvezde probila granicu iz 60-ih i 90-godina pro{log veka kada su tri vezane titule bile rekord, {to zna~i da su ih nadma{ili za dve.

I to nije sve, jer }e imati priliku da u sezoni ili sezonama nastave impozantanu seriju.

Ba{ u narednoj sezoni Crvena zvezda ima priliku da izjedna~i podvig Partizana, iz vremena od 2008. do 2013. godine.

Crno-beli su vladali Srbijom u te{kim vremenima Zvezde, poquqanoj dugovima, ali i organizaciono, igra~ki i po svim aspektima, i tako napravili ne{to {to je bilo te{ko zamislivo kod nas.

Me|utim, posledwih godina uspostavqena je Zvezdina dominacija kakva nikada u istoriji tog kluba nije vi|ena, a izuzev pomenutih sezona Partizana, ni od raspada SFRJ. Ne ra~unaju}i taj podvig Partizana, a gledaju}i kompletnu istoriju jo{ od nastanka fudbala kod nas, samo je ~uveni BSK imao pet titula zaredom u periodu od 1940. do 1945. godine.

Bila je to generacija Blagoja Marjanovi}a, Aleksandra Tirnani}a i ostalih, pre nego {to im je nakon Drugog svetskog rata tada{wa vlast zabranila postojawe, a potom osnovan Partizan i sagra|en stadion na istom mestu.

Koliko je naredna sezona bitna "ve~itima" sa aspekta osvajawa titule, Zvezdi rekordne, a Partizanu da prekine post, na talonu }e biti jo{ ve}i ulog.

U pitawu je direktan plasman

u Ligu {ampiona, koji momentalno donosi oko 25 miliona evra sa svih prate}im prihodima.

To }e biti verovatno najva`nija sezona otkad se raspala SFRJ, ako ne i du`e.

Bi}e specifi~na i po tome {to }e se igrati druga~ije nego ina~e, ranije }e da se krene, a tu je i faktor pauze zbog Mundijala u Kataru.

Tek {to se ova zavr{ila "ve~iti" moraju ubrzano da razmi{qaju o narednoj, ve} dan kasnije.

Da ne pri~amo o evropskom putu u mesecima koji slede, koji defini{u koliko ste bili uspe{ni, jer titula bez mirisa evropske jeseni je kao torta bez {laga.

Slatka, ali nedovoqno jakog ukusa.

"Gore}e" kao nikad u Srbiji...

N. R.

Ni sudije, ni "Zvezdino prole}e" Partizan je titulu izgubio u derbiju Spu{tena je zavesa na jo{ jednu sezonu u Superligi Srbije. Petu godinu zaredom Crvena zvezda je {ampion dr`ave. Petu godinu u nizu Partizan je ostao iza najve}eg rivala.

Nijednom u pomenutom periodu crno-beli nisu bili ovoliko blizu da vrate titulu u Humsku. Na kraju su ostali kratki za dva koraka.

Ni osvojenih fantasti~nih 98 bodova, najvi{e u 21. veku, nije bilo dovoqno. Ve~iti rival je sezonu zaokru`io sa ravno 100 i kreirao jo{ jednu {ampionsku no} za pam}ewe svojim navija~ima, a u ko{mar pretvorio snove kom{ija.

Da }e biti takav epilog superliga{ke trke nije se dalo zakqu~iti polovinom sezone, kada je Partizan imao velikih pet poena prednosti u odnosu na Crvenu zvezdu. ^inilo se da }e ekipa Aleksandra Stanojevi}a sru{iti sa trona sastav Dejana Stankovi}a.

Ipak, iako je dve tre}ine prvenstva proveo na liderskom mestu, u fini{u je Partizan dozvolio obrt kakav nije smeo. Prole}ni pad je trajao du`e od dozvoqenog i to je crno-bele ko{talo srebrnine.

U zavisnosti od ugla iz kojeg se posmatra, razli~iti ~inioci se mogu navesti kao razlozi za gubitak prve pozicije.

Iz Partizana }e naj~e{}e re}i da je to posledica spornih sudijskih odluka. Trener Aleksandar Stanojevi} je i{ao i korak daqe, isti~u}i da je wegov tim brutalno pokraden i da mu nije dozvoqeno da bude prvak.

Povod za takav stav nalazio je u nedosu|enom penalu protiv Napretka i izostanku crvenog kartona za protivnika u duelu sa ^ukari~kim. Oba me~a su zavr{ena bez golova.

Me|utim, matematika je vrlo jasna, ne la`e i ne ide u prilog Partizanu i tvrdwama iz Humske.

Jer, crno-beli su, kao nikada do sada, dobili

sve "male“ utakmice. Od maksimalna 102 boda iz tih me~eva uzeli su ukupno 96. Imaju 31 pobedu i 3 remija (Proleter, Napredak, ^ukari~ki), bez ijednog poraza.

I u tome su uspe{niji od Crvene zvezde! U "malim" me~evima, Partizan ima vi{e bodova.

Dakle, da nisu izgubili u derbiju na stadionu "Rajko Miti}", gde ih je Zvezda potpuno nadigrala, naro~ito u prvih 45 minuta, danas bi pehar prvaka Srbije verovatno bio u vitrinama u Humskoj.

Ali za to je potrebno da bude{ boqi u me|usobnim duelima sa najve}im konkurentom. I tu dobijamo odgovor na pitawe zbog ~ega je titula ostala u vitrinama Marakane, odnosno, za{to se nije preselila u Humsku.

Partizan ima dva remija i poraz protiv Crvene zvezde u prvenstvu ove sezone. Ispostavilo se da je katastrofalno odigrani 165. ve~iti derbi (poraz 0:2 na Marakani) presudno uticao na ishod {ampionske borbe.

Partizan je u direktnim duelima sa Zvezdom ostao bez titule. To je ~iwenica zasnovana na matematici. Ostalo su „rekla-kazala“ pri~e.

S. G.

THURSDAY  ^ETVRTAK 26. 5. 2022.

PO^ELO 126. OTVORENO PRVENSTVO FRANCUSKE U TENISU

\okovi} kre}e ka 21. grend slem tituli U godini u kojoj je wegov put ka nazivu najboqeg tenisera svih vremena na kratko prekinut odlukama van terena, Novak \okovi} je na sebi svojstven na~in uspeo da zadr`i pobedni~ki kurs i da u punom sjaju do~eka 126. Rolan Garos. Po~eo je najve}i turnir na {qaci, na \okovi}ev 35. ro|endan, sa pitawem svih pitawa: mo`e li najboqi srpski sportista da dostigne Rafaela Nadala na wegovom terenu po broju grend slem trofeja?

Najboqi {panski teniser je po~etkom sezone odneo pobedu na \okovi}evom omiqenom terenu – Australijan open – u trenutku kad je tron bio bez odbrane (na{em teniseru australijske vlasti zabranile da igra), tako da je sada, uo~i Otvorenog prvenstva Francuske, poredak najuspe{nijih igra~a u istoriji turnira „velike ~etvorke” slede}i: Nadal 21, \okovi} 20, Federer 20!

Prethodnih dana situacija se dodatno zakuvala, kada je prvo `reb „ukrstio” \okovi}a i Nadala ve} u ~etvrtfinalu, a zatim – kad je stigla odluka Udru`ewa profesionalnih tenisera (ATP) da se predstoje}i Vimbldon ne}e bodovati, zbog odluke tog turnira da zabrani u~e{}e ruskim i beloruskim igra~ima. Tako da }e \okovi} ove godine platiti previsoku cenu me{awa politike u sport (da ne bude zablude – svaka odluka o kovidu je mawe ili vi{e politi~ka).

Ako se izuzmu desetine dolara od premija sa turnira i sponzorskih ugovora, tu je i vi{e od 4.000 bodova sa ATP liste (mo`da ~ak i 6.000), imaju}i u vidu to da mu je bilo zabraweno da igra na Australijen openu, da na Vimbldonu nema bodovawa (lane osvojio oba turnira, po 2.000 bodova na svakom), a da su mu svoja vrata zatvorila i dva mastersa (turniri od 1.000 bodova) Indijan Vels i Majami, na kojima tradicionalno dobro igra (ukupno 11 trofeja na oba turnira). Da bi se

u Branilac titule Novak \okovi}, poku{ava u Parizu da dostigne Rafaela Nadala po broju najve}ih trofeja u Srpski teniser prvi favorit u sezoni u kojoj pla}a previsoku cenu (izra`enu u dolarima i ATP bodovima) me{awa politike u tenis boqe stekao uvid o kolikom broju poena se radi, recimo samo to da Nadal trenutno na petom mestu ATP liste ima 5.525 bodova.

I pored svih tih prepreka, \okovi} je uspeo da se usredsredi na svoj ciq, svestan vi{e nego ikada da ne postoji pre~ica do uspeha. Meseci odsustva sa terena odrazili su se na wegovu igru, ali samo kratkoro~no (Monte Karlo – poraz u prvom kolu), dok je svaki naredni turnir donosio vidan napredak u igri (Beograd – finale, Madrid – polufinale, Rim – titula). Od sumwi da li \okovi} opet mo`e da bude onaj stari, stiglo se do toga da bude prvi favorit na Rolan Garosu, kod ve}ine i stru~waka i kladionica.

- Smatram da je Novakova priprema za Rolan Garos savr{ena.

Vi{e bih voleo da imam Novakovu pripremu za Rolan Garos nego onu koju je imao Karlos Alkaraz (propustio turnir u Rimu).

Osvojite Rim, uzmete nedequ predaha i do|ete u Pariz – ka`e komentator „Evrosporta”, osvaja~ sedam grend slem titula, Mats Vilander koji ipak skida kapu {panskom tinejxeru koji je u{ao u istoriju kao prvi igra~ koji je na jednom turniru na {qaci izbacio i Nadala i \okovi}a. – Uvek

Nole, sre}an ro|endan Novak \okovi} 22. maja proslavio je 35. ro|endan i u ovom trenutku je najboqi teniser sveta. Ba{ kao i toliko puta do sada, ovog puta ima novi dodatni motiv. Kao da mu to uop{te nedostaje...

Novak \okovi} sa peharom osvojenim pro{le godine do~ekuje Rolan Garos

sam smatrao da je zaista va`no da imate dobre periode na turu.

Posebno kad uradite ono {to je uspeo Alkaraz, da prvo osvojite turnire na tvrdoj podlozi, a zatim nastavite to na {qaci.

Vilander je podsetio da je \okovi} „izgledao lo{e u Monte Karlu” (poraz na startu od Davidovi~a Fokine), ali da sada puca od samopouzdawa: - Mislim da Novak mora da bude favorit. Pobeda u Rimu mu donosi veliko samopouzdawe, ali Novak nosi i motiv osvete za sve ono {to mu se dogodilo posledwih meseci, {to }e mu dati snagu. On brani titulu na Rolan Garosu posle Australijen opena na kojem mu je bilo zabraweno da igra. Sada je pokazao da mo`e da igra te{ke me~eve, velike me~eve, iako je izgubio od Alkaraza, pokazao je da je u stawu da igra dugo… Za mene Alkaraz, ono {to je uradio, to samopouzdawe ga ne}e zaista voditi kroz Rolan Garos. Mora}e ponovo da po~ne, da igra opet dobro, da trenira opet dobro, a onda da se nada da }e imati dobre me~eve u prvih nekoliko kola u Parizu.

Na ve}ini kladionica \okovi} je blagi favorit u odnosu na Alkaraza, dok je rekorder Rolan Garosa, osvaja~ 13 titula Nadal posle poraza od Alkaraza u Madridu i lak{e povrede pao sa prvog na tre}e mesto. Bilo bi veliko iznena|ewe da jedan od prve ~etvorice favorita – \okovi} (kvota na „Vilijam Hilu” 3), Alkaraz (3,25), Nadal (5) i Cicipas (5) – ne osvoji titulu.

Prvi nosilac ima te`ak `reb na ovom grend slemu, na kojem su mu potencijalne prepreke ka finalu [varcman (osmina finala), Nadal (~etvrtfinale) i Alkaraz/ Zverev (polufinale). Druga polovina „kostura” je neuporedivo lak{a, {to se vidi i po mogu}im ~etvrtfinalima: Cicipas (4, Gr~ka) –Rud (8, Norve{ka), Medvedev (2, Rusija) – Rubqov (7, Rusija).

N. R.

Srpski teniser je za 35 godine osvojio ~ak 87 trofeja, od ~ega 38 mastersa i 20 grend slem titula.

Ovog puta se ro|endan poklapa sa po~etkom Rolan Garosa na kom `eli da ponovi pro{logodi{wi uspeh kada je podigao titulu.

Ovih dana je za zabavu zadu`en Bob Sinkler, ~uveni disk xokej kog znaju svi na svetu. Ipak, \okovi} bi mogao da ga natera da uz himnu mo`da uspemo da ~ujemo jo{ jednu ~uvenu pesmu.

Moralo bi da bude svakako u skladu sa trenutnom sa situacijom, pa je realno da ~ujemo "Pariske kapije" od Harisa Xinovi}a. Ovo je \okovi}u potrebno jer je nakon raznih pritisaka i problema ostao bez prilike da se bori za ~ak {est hiqada poena (dve hiqade na Australijan openu, jo{ dve na Vimbldonu i po hiqadu na Indijan Velsu i u Majamiju), previ{e zaista za igra~a koji `eli da nastavi da bude na vrhu.

Jasno je zbog ~ega je ovaj turnir u Parizu sada posebno bitan, mo`e Rolan Garos da da ton ~itavoj sezoni \okovi}a, pogotovo jer je Vimbldon odjednom postao najboqa egzibicija na planeti.

Bila bi ovo prava kruna i prava proslava ro|endana sa dodu{e dve nedeqe zaka{wewa, ali bi i te kako vredelo. Postao bi prvi igra~ u istoriji koji je osvojio svaki grend slem po barem tri puta.

Sa 35 godine se i daqe nalazi na vrhu ATP liste (rekorder sa 371 nedeqom), a za 34. ro|endan to nije po{lo za rukom ni Rafaelu Nadalu, ni Roxeru Federeru. Naime, preostali ~lanovi „Velike trojke“ su sa 35 godina bili ve} lo{ije plasirani.

Novak je u karijeri devet puta osvojio Australijan open (apsolutni rekorder), dva puta je slavio na Rolan Garosu (2016. i pro{le godine), pet puta na Vimbldonu, dok je najboqi na US Openu bio u tri navrata. Iako je punih 10 godina igrao polufinala. \okovi} je tenis po~eo da igra sa ~etiri godine, a do danas je jedini teniser u istoriji koji je sve masters titule osvojio po dva puta.

Novak je od 2014. godine u braku sa Jelenom, a imaju dvoje dece Stefana i Taru.

Nova~e, sre}an ro|endan, pa da zajedno slavimo jo{ mnogo, mnogo trofeja i rekorda. Mo`da ve} 5. juna u Parizu. Za{to da ne?

"NOVAKOMANIJA" TRESE PARIZ:

Klicali \okovi}u punih pola sata Povadili su obo`avaoci Novaka \okovi}a sve {to im je palo podruku. Notese, papiri}e, ulaznice, ka~kete, teniske loptice, male i velike.

Neko je skinuo majicu. Jedna navija~ica ra{irila srpsku zastavu. Sve dobro do|e kada se od Novaka \okovi}a tra`i autogram.

Tako je bilo i nedavno protiv Ha~anova na Stadionu "Sizan Langlan". Dok je wegov sparing-partner ve} dugo bio u svla~ionici, Novak je i daqe potpisivao. Potrajalo je to vi{e od pola sata.

Obi{ao je sve tribine uzdu` i popreko. Trudio se da nikoga ne zaboravi. Stavio je, vaqda, i svih 1.000 potpisa.