Srpski glas 25. jul

Australija:

Strana 12

Strana 20

Strana

Ajkule

pored obala Brazila

pozitivne na kokain

Testirawem ajkula u blizini obala Brazila otkriveno je da su pozitivne na kokain, a nau~nici izra`avaju bojazan da }e to dovesti do promene wihovog pona{awa

Morski biolozi testirali su 13 ajkula uzetih iz priobalnih voda u blizini Rio de @aneira i otkrili da sve imaju visok nivo kokaina u mi{i}ima i jetri, pi{e britanski Telegraf. Otkrivene su koncentracije kokaina i do 100 puta ve}e od onih koje su ranije otkrivene kod drugih morskih `ivotiwa. Nau~nici su svoje nalaze opisali kao "zabriwavaju}e" za morski ekosistem.

U ~lanku za ~asopis Sajens of Total Environment oni su naveli da droga u ajkulama verovatno poti~e iz odvoda ilegalnih laboratorija u kojima se proizvodi kokain ili iz kanalizacije, odnosno urina i izmeta korisnika droga.

Tim nau~nika je naveo da je mogu}e i da su se ajkule hranile paketima kokaina koje su krijum~ari droge izgubili ili bacili u more, ali da je to mawe verovatno.

"Rezultati su pokazali hroni~nu izlo`enost kokainu zbog qudi koji koriste kokain u Rio de @aneiru i zbog ispu{tawa qudskog urina i fekalija kroz kanalizaciju, kao i iz ilegalnih laboratorija", izjavila je Rej~el En Hauzer-Dejvis, britanska nau~nica i ~lanica istra`iva~kog tima.

Ona navodi da pored obala Brazila obi~no nema mnogo odba~enih paketa kokaina, za razliku od Meksika i Floride, {to zna~i da je malo verovatno da su ajkule do{le do wih.

Isti~e da je kokain je verovatno {tetan po zdravqe `ivotiwa, ali da se jo{ ne zna da li droga uti~e na wihovo pona{awe, ~ine}i ih agresivnijim i nepredvidivijim.

"To mo`e biti slu~aj, jer kokain ciqa mozak... Potrebna su daqa istra`ivawa", ka`e ekotoksikolog Enriko Mendes Sa|oro.

Ciq dr`ave da razvije kargo saobra}aj

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je prilikom obilaska nove zgrade terminala na ni{kom aerodromu "Konstantin Veliki" da }e Er Srbija ni{kom aerodromu dati posebne subvencije za "loukost" letove, kao i da je ciq dr`ave da na tom aerodromu razvija kargo saobra}aj. Prethodno je prisustvovao polagawu kamena temeqca za izgradwu nove fabrike kompanije "Ariston".

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je u industrijskoj zoni sever u Ni{u, gde prisustvuje polagawu kamena temeqca za izgradwu nove fabrike kompanije "Ariston", da je to sa rukovodstvom kompanije dogovorio na Ekonomskom forumu u Davosu 2023. godine, da sada po~iwe gradwa i da }e ve} 2025. fabrika imati izvoz vredan 240 miliona evra.

"Mi smo se sreli u Davosu u januaru 2023. i obavili razgovor, oni su imali mali pogon u Svilajncu od 2,5 miliona evra. I onda smo se dogovorili da do|u", rekao je Vu~i}.

On je naveo da }e se tu praviti najpoznatije pumpe za grejawe, kao i da }e {iriti svoj asortiman.

"Ovo je velika i va`na kompanija za Ni{u. Otvorili smo osam fabrika, jo{ dve treba da otvorimo – 'Palfinger' i 'Ariston' sad, ali 'Ariston' je posebno ime. 'Ariston' ima prihode od

tri milijarde evra na godi{wem nivou, oko 10.700 zaposlenih qudi. Wihovih proizvoda imate na tr`i{tu od 150 zemaqa. To je velika italijanska kompanija. Ja sam sre}an i zahvalan sam porodici, zahvalan sam svima iz Italije koji su tu odluku doneli. Zahvalan sam ambasadoru Goriju", rekao je Vu~i}. Stara zgrada aerodroma u Ni{u izgra|ena je 1986. godine, a u posledwe vreme bilo je problemati~no opslu`iti sve putnike. Predvi|eno je da nova zgrada terminala mo`e da prihvati {est aviona u isto vreme, i milion i po putnika godi{we. Stara zgrada }e biti sru{ena i bi}e izgra|ena jo{ jedna zgrada. U Ni{u po~iwe izgradwa proizvodnih pogona fabrike "Ariston". To }e biti, ujedno, i prva fabrika u novoj industrijskoj zoni Sever u tom grad.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Najtopliji dan otkako se vr{e merewa

u svetu registrovan 21. jula

Nedeqa, 21. jul, bio je u proseku najtopliji dan otkako se vr{e merewa temperature u svetu, pokazuju preliminarni podaci organizacije Kopernikus, slu`be EU koji se bavi klimatskim promenama.

Prose~na globalna temperatura vazduha u nedequ je dostigla 17,09 stepeni Celzijusa, {to je ne{to vi{e od prethodnog rekorda iz pro{le godine od 17,08 stepeni, preneo je Rojters.

Tokom protekle sedmice, veliki delovi SAD, Evrope i Rusije bili su pogo|eni toplotnim talasom. Klimatske promene, podstaknute sagorevawem fosilnih goriva, izazvale su ekstremne vru}ine {irom Severne hemisfere.

Svaki od proteklih meseci po~ev od juna 2023., {to zna~i 13 meseci za redom, bio je najtopliji na planeti otkako se vr{e merewa, naveo je Kopernikus. Pojedini nau~nici ukazuju da bi 2024. mogla da nadma{i pro{lu godinu po vrelini, usled toga {to su klimatske promene i prirodni fenomen El Niwo jo{ vi{e podigli temperature ove godine.

U fabrici }e se proizvoditi elektri~ni aparati za doma}instvo.

Kako je Ministarstvo privrede najavilo, u Ni{u }e biti zaposleno 300 novih radnika do kraja 2027. godine, a u fabriku }e biti ulo`eno 75 miliona evra. Radi se o kompaniji za grejne sisteme i bojlere, koja je u Svilajncu ve} izgradila malu fabriku, a u Ni{u planira veliku investiciju.

Na Aerodromu "Konstantin Veliki" u Ni{u }e na upotrebu biti predata nova zgrada terminala, koju }e odlaze}i putnici mo}i da koriste ve} od sutra. Zgrada }e imati 10 ~ek-in {altera, fri-{op na 400 kvadrata, poslovni prostor za avio-kompanije, rentakar agencije, biznis klub, VIP deo i sve ono {to nude savremeni aerodromi u brojnim evropskim gradovima. Nova zgrada se prostire na 7.500 kvadratnih metara.

Mask: Tesla }e u 2026. pokrenuti masovnu proizvodwu humanoidnih robota

Kompanija Tesla }e u 2026. pokrenuti masovnu proizvodwu humanoidnih robota, objavio je izvr{ni direktor te firme Ilon Mask u objavi na dru{tvenoj mre`i Iks (Tviter).

"Tesla }e slede}e godine imati zaista korisne ~ovekolike robote koji }e slu`iti za interne potrebe proizvodwe u kompaniji. Nadamo se da }emo do 2026. pokrenuti masovnu proizvodwu za druge kompanije", napisao je Mask.

On je jo{ u 2021. najavio da }e robot nazvan Optimus uskoro biti spreman za rad u Teslinim fabrikama, ali to se za sada nije obistinilo, prenosi Gardijan. Optimus je visok oko 1,7 metara i te`ak 56 kilograma i namewen je obavqawu opasnog, napornog ili dosadnog posla.

Firma Tesla je u decembru 2023. predstavila novu generaciju humanoidnih robota Optimus Gen 2 ~ija je cena procewena izme|u 10 i 20.000 dolara.

Eskpert otkriva kako je do{lo do "najve}eg kompjuterskog kolapsa u istoriji"

Korisnike korporativnih kompjutera sa "Majkrosoftovim" operativnim sistemom je 19. jula do~ekao takozvani "plavi ekran smrti" - znak da je do{lo do gre{ke u sistemu. Nedavni kompjuterski kolaps je bio o{tar podsetnik na to koliko svakdonevni `ivot zavisi od tenhologije, kao i koliko samo jedan kvar mo`e da poremeti funkcionisawe avio-kompanija, banaka, medijskih ku}a {irom sveta... Ako je tako "mala stvar" napravila toliko velikih problema {irom sveta, {ta ovo zna~i za tehnologiju u budu}nosti?

Svet kakav poznajemo sve se vi{e oslawa na digitalnu povezanost, za koju smo sigurni da uvek radi tiho i marqivo "u pozadini". Toliko se oslawamo na wu da, kada je do{lo do IT kolapsa koji je korisnicima korporativnih kompjutera sa "Majkrosoftovim" operativnim sistemom prekinuo rad, nismo mogli da verujemo kako tehnologija zapravo mo`e biti krhka, ka`e Feng Li, {ef katedre za informacioni menaxment, prodekan za istra`ivawe i inovacije, Bajes Biznis {kole, Univerziteta u Londonu.

KAKO JE JEDNO A@URIRAWE SOFTVERA UNI[TILO POLOVINU INTERNETA U SVETU

Pokrenuto jednim neispravnim softverskim a`urirawem koje je obezbedila firma za sajber bezbednost "Kraudstrajk", ovaj kolaps je imao katastrofalan uticaj na kompanije koje koriste "Majkrosoft" operativne sisteme (aerodromi, medijske ku}e, prodavnice...).

Ovaj incident, opisan kao "najve}i IT prekid u istoriji", podse}a nas na {iroku mre`u IT veza koje odr`avaju na{u digitalnu infrastrukturu, kao i na dalekose`ne posledice kada ne{to krene naopako.

Po~elo je sa ka{wewima na aerodro-

mima, {to se pretvorilo u {iroko rasprostraweno otkazivawe letova. Svi letovi nekoliko velikih ameri~kih avio-kompanija ("Delta", "Junajtid" i "Amerikan erlajns") bili su obustavqeni, a zaustavqen je i vazdu{ni saobra}aj na aerodromu u glavnom gradu Nema~ke, Berlinu. U isto vreme su i svi aerodromi u [paniji prijavili "incidente" zbog tehni~kih problema. Smetwe u radu su do`ivele mnoge banke i prodavnice, a i srpska avio-kompanija "Er Srbija" je imala "ve}a odstupawa od planiranog rada letewa" u putni~kom avio-saobra}aju. U me|uvremenu je prekinut i prenos na brojnim TV i radio stanicama, kako i u drugim zemqama, pa i kod nas, jer je i medijska ku}a N1 objavila da se suo~ava sa tehni~kim problemima.

KOMPANIJA "KRAUDSTRAJK"

U CENTRU PA@WE

Pored razotkrivawa digitalnog temeqa koje odr`ava na{e dru{tvo i ekonomiju, prekid je tako|e naglasio geopoliti~ke dimenzije oslawawa na tehnologiju. "Kradustrajk" ima skoro 24.000 klijenata, {to ukazuje na to da }e daqe re{avawe pote{ko}a biti zahtevno i slo`eno.

Svaki od tih kupaca je sam po sebi ogromna organizacija, tako da je te{ko proceniti broj pojedina~nih ra~unara koji su pogo|eni, navodi Bi-Bi-Si. Zemqe sa jakim vezama sa "Majkrosoftom" i "Kraudstrajkom", kao u SAD, najvi{e su pogo|ene, ali ~inilo se da su preduze}a u zemqama poput Kine, sa svojom relativno izolovanom i kontrolisanom IT infrastrukturom, imale mawe posledice, dok Rusija nije imala nikakve. Iz ovog razloga su se javile i brojne sumwe da nije u pitawu bio kvar, ve} hakerski napad. Me|utim, izvr{ni direktor kompanije "Kraudstrajk" Xorx Kurc javno izvinio zbog globalnog tehnolo{kog problema koji je poremetio rad kompanija. Ovo je potvrdilo da je u pitawu kvar u sistemu a`urirawa, a ne, kao {to su neki pretpostavqali, sajber napad iz Rusije, Kine ili Severne Koreje.

Uz to, Kina, Rusija i sve ve}i broj drugih zemaqa aktivno su razvile sopstvene mere sajber bezbednosti i digitalne infrastrukture, koje su mo`da ubla`ile posledice ovog incidenta. Kolaps slu`i kao o{tar podsetnik da se tehnolo{ka zavisnost mo`e pretvo-

riti u geopoliti~ku rawivost, pri ~emu dr`avni organi sve vi{e moraju da razmotre ne samo ekonomske, ve} i strate{ke i geopoliti~ke implikacije svojih IT saveza, pi{e Feng Li za The Conversation, a prenosi "Sajens alert".

OPORAVAK I BUDU]NOST

Predstoje}i spori proces oporavka }e pokazati zna~ajne izazove koji dolaze u obnavqawu usluga unutar na{eg slo`enog, duboko me|usobno povezanog digitalnog ekosistema. Ovaj doga|aj je pokrenuo ozbiqna pitawa o otpornosti "Majkrosoft" operativnih sistema i mera sajber bezbednosti "Kraudstrajka", koje bi trebalo da ih {tite.

Sada vi{e nego ikada, jasna je hitna potreba da se metode sajber bezbednosti ponovo procene i preispitaju. Poboq{awe otpornosti sistema da bi izdr`ao poreme}aje velikih razmera mora biti prioritet.

[TA ]E BITI SA AI

Jo{ ne{to {to pokre}e mnoga pitawa je slede}e: Ako samo jedna softverska gre{ka mo`e da uni{ti avio-kompanije, banke, trgovce na malo, medijske ku}e i jo{ mnogo toga {irom sveta, da li su na{i rawivi sistemi spremni za ve{ta~ku inteligenciju?

Mo`da bi trebalo vi{e ulagati u poboq{awe pouzdanosti trenutnih softvera, umesto da `urimo sa novim ~etbotovima i AI asistentima - neregulisana industrija ve{ta~ke inteligencije mo`e biti uzrok novih i ~ak mnogo ve}ih katastrofa.

Iako je va`no da prihvatimo ove nove tehnologije, tako|e moramo da ispravimo osnovne. Operateri za sajber bezbednost moraju da obezbede pouzdano upravqawe i odr`avawe tehnologije, tako da mogu da se suo~e sa bilo kojim izazovom, od napada na sajber bezbednost do jednostavnog a`urirawa softvera.

Beg iz Ukrajine - prelazak granice 10.000 dolara, podmi}ivawe grani~ara 3.000

Usvajawe zakona o poo{travawu mobilizacije, kao i pravila o obaveznom polagawu isprava o vojnoj registraciji za prelazak granice, koji je stupio na snagu 17. jula, promenio je situaciju na crnom tr`i{tu pru`awa usluga putovawa vojnih obveznika u inostranstvu.

Grani~ari ~esto hvataju qude koji poku{avaju da pobegnu u inostranstvo, ali mnogima to uspeva, ali i za`mure, ako im se isplati.

Ako je na po~etku rata naj~e{}i na~in bio odlazak na osnovu dokumenata u kojima se navodi da ste nesposobni za vojnu slu`bu zbog bolesti, sada je ovaj na~in, iako funkcioni{e, izuzetno komplikovan i skup. Naknada za kompletan „paket dokumenata” koji daju pravo na „belu kartu“ u velikim gradovima ve} dosti`e 20.000 dolara (a nema garancija da }e biti rezultata). A ~ak i nakon {to dobiju takav „paket”, nije ~iwenica da }e biti pu{teni u inostranstvo, jer ~esto grani~ari jednostavno proglase da ne{to nedostaje i po{aqu ih nazad.

I druge polupravne rupe,

poput upisa fiktivnog starateqstva nad licem sa invaliditetom ili braka sa vi{edetnom majkom, tako|e su u velikoj meri zamrle a i preskupe su, pi{e kijevski portal Strana. Sada je naglo pove}ana potra`wa za uslugama potpuno ilegalnih prelazaka granice van legalnih kontrolnih punktova. O skali rasta popularnosti ovakvih opcija najboqe govore cene takvih usluga: „buxetske“ opcije za {etwu po pru`enoj mapi u jesen 2023. mogle su se na}i za dve hiqade dolara, a za 3-5 ponu|ena je relativno udobna opcija putovawa automobilom. Ve} u prole}e „pe{a~ke ture“ su poskupele na 3-5 hiqada, a „ture automobilima“ - na 5-8.

Danas na tr`i{tu cena za najjednostavniji prelazak, koji podrazumeva samostalno putovawe do odre|ene ta~ke, pe{a~ewe 15-20 kilometara do ove ta~ke i prelazak granice po~iwe od 7-8 hiqada. ^ak je cena ovog na~ina sko~ila na 10-12 hiqada dolara po osobi. Ovaj tro{ak obi~no ukqu~uje relativno udobnu dostavu do grani~nog podru~ja zaobilaze}i kontrolne punktove, prelazak granice pe{ke i susret

na drugoj strani. Me|utim, postoje i veoma egzoti~ne opcije, kao {to je prelazak granice ~amcima, traktorskim gumama i drugim sklepanim plovnim objektima. Poznavaoci govore da je re~ o najmawe stotinama qudi dnevno, onda se ve} radi o ~itavoj industriji sa tr`i{nim obimom od desetine miliona dolara mese~no.

[tavi{e, ~ak i po takvim cenama, potra`wa znatno prema{uje ponudu: vreme ~ekawa u redu za odlazak nakon uplate avansa je ~esto oko mesec dana, pa ~ak i vi{e. Dru{tvene mre`e su bukvalno pune reklama o organizovawu „turisti~kih putovawa“, ukqu~uju}i i otvorene prevarante koji jednostavno prikupqaju avanse od odre|enog broja qudi koji ih `ele, a zatim nestajubez traga.

^esto se sli~nim aktivnostima bave i stanovnici pograni~nih sela, koji preko interneta okupqaju ~itave karavane potencijalnih ilegalnih imigranata –poput grupe od ~ak 100 qudi koji su, primera radi, privedeni 25. juna u Odeskoj oblasti.

O u~e{}u grani~ara u ilegalnom prevozu qudi preko kordona

su poku{ali beg preko granice

svedo~e desetine sudskih predmeta u otvorenom registru sudskih odluka. Tu`ioci su otkrili kako zaposleni u Dr`avnoj grani~noj slu`bi zara|uju novac od begunacaa. Uloga grani~nih stra`ara u ovoj {emi nije da pa`qivo gledaju dokumente osobe koja odlazi, i da puste osobu da pre|e granicu. U stvari, grani~ari u ovoj {emi su posledwe sredstvo, za {ta dobijaju deo mita. U 2022. godini, iznos „karte“ po ovoj {emi ko{tao je od 6.500 do 7.000 dolara, od ~ega je grani~ar dobijao od 300 do 500 dolara za svaku osobu koja je napustila. Sada kada su mnogi uhva}eni u takvim {emama, iznos mita je pove}an - sa 11 na 15 hiqada dolara. Shodno tome, udeo grani~ara je od dve do tri hiqade dolara po osobi koja pro|e.

Ponekad grani~ari propu{taju qude koji koriste la`na dokumenta a to ko{ta vi{e. Ima i dilera koji samostalno pronalaze qude koji su spremni da ilegalno pre|u granicu. Prevoze ih sopstvenim prevozom bli`e granici, ukazuju na najkra}i put i daju garanciju da na ovoj deonici u trenutku prelaska ne}e biti grani~ara. Oni koji kupe takvu uslugu moraju samostalno, na sopstvenu odgovornost i rizik, da pre|u kordon.

Druga {ema je da grani~ari samostalno prebacuju utajiva~e, tokom patrola ili tokom grani~ne kontrole na kontrolnim punktovima. Tra`ena cena je od tri do pet hiqada dolara. I ova {ema je opisana u sudskim predmetima.

Uhap{eni Ukrajinci koji

SRBIJA, RIO TINTO I LITIJUM

DOSIJE "RIO TINTO":

Gde je sve radila kompanija koja bi da rudari u Srbiji

Kompanija koja bi da iskopava litijum u dolini Jadra, radila je {irom planete, ali je na mnogim od tih mesta za sobom ostavila pusto{

Srbija je za samo dve godine pre{la put od "stavqawa ta~ke na 'Rio Tinto'", do najave da }e po~etak eksploatacije litijuma u Jadru ozna~iti "kvantni skok u budu}nost", i to sve uz ekolo{ke garancije Evropske unije i uveravawe nema~kog kancelara Olafa [olca da su "mogu}e posledice po `ivotnu sredinu, ali ne svuda".

Zabrinute gra|ane i ekolo{ke aktiviste te{ko je uveriti da }e ba{ Srbija biti dr`ava koja }e prevariti zakone verovatno}e – pogotovo uzev{i u obzir poslovni portfolio "Rio Tinta" koji od Papue Nove Gvineje do Osla, prati lo{ glas – da gde oni do|u, nestaju ~ista voda i zemqi{te, ali i da ne haju mnogo za po{tovawe radni~kih prava ili recimo antikorupcione propise. U ve}ini slu~ajeva, kompanija koja radi {irom planete, optu`ivana je da toksi~nim otpadom zaga|uje tlo pune}i reke jalovinom, a na savest joj se i stavqa nepravedno postupawe prema lokalcima koje bi neki nazvali i diskriminacijom.

Norve{ka tako, javqaju zapadni mediji, ponovo razmatra da svoj dr`avni fond (ina~e, peti po veli~ini vlasnik ove kompanije sa 2, 6 odsto udela) povu~e iz vlasni{tva kompanije, zbog zabrinutosti za uticaj rudnika na kr~ewe {uma u brazilskom Amazonu.

Ovo, me|utim, nije prvi put da ova skandinavska zemqa postavqa veliki znak pitawa nad aktivnostima "Rio Tinta", budu}i da je ranije napravila desetogodi{wu pauzu (sve do 2019. godine) u investirawu u kompaniju, zbog ekolo{ke {tete koju je prouzrokovao wen rudnik Grasberg u Indoneziji.

"Iskqu~ewe Fonda iz kompanije odra`ava na{u nespremnost da se izla`emo neprihvatqivom riziku doprinosa krajwe

neeti~kom pona{awu. Savet za etiku je zakqu~io da je 'Rio Tinto' direktno, kroz svoje u~e{}e u rudniku Grasberg u Indoneziji ume{an u te{ku ekolo{ku {tetu koju je prouzrokovala ta rudarska operacija", rekla je 2008. godine ministarka finansija te zemqe Kristin Halvorsen

^ak i ako se izuzmu po~eci ove kompanije, koji ukqu~uju i doprinos naoru`avawu nacisti~ke Nema~ke (kompanija je, prema pisawu portala "London majning netvork", pod generalom Frankom obezbe|ivala rudu pirit potrebnu za proizvodwu oru`ja), brojne su kontroverze koje prate projekte "Rio Tinta". Izme|u ostalog, optu`uju ga da je kriv za izbijawe gra|anskog rata u Papua Novoj Gvineji.

Australijski javni servis EjBi-Si, tako pi{e da je kompanija optu`ena i za sau~esni{tvo u bogenvilskom "genocidu". Protesti kasnih osamdesetih godina, zbog uticaja na `ivotnu sredinu "Rio Tinta", kulminirali su, naime, u Bogenvilu, do te mere da su postali nasilni, a onda se, kada je rudnik zatvoren, ume{ala i vlada koja se u poku{aju da otvori rudnik, sukobila sa civilima. Gra|anski rat u ~ijem je sedi{tu bila kompanija koja bi da rudari i u Srbiji trajao je ~itavu deceniju.

Krvavo je bilo i u [paniji u oblasti reke po kojoj je kompanija i dobila mesto, gde se 4. febru-

ara 1888, protest zemqoradnika, anarhista i rudara zabrinutih `ivotne sredine, koji su mar{irali do gradske ve}nice kako bi predali svoje peticije protiv "Rio Tinta", kulminirao sve do nastanka "Rio Tinto masakra" –garda je pucala na gomilu, ubiv{i najmawe 13 i raniv{i 35 osoba. "Rio Tinto" bi, javili su nedavno mediji, mogao da bude tu`en pred engleskim sudom u ime stanovnika sela u blizini wihovog rudnika na Madagaskaru, gde su, kako tvrde, vodene povr{ine i jezera zaga|ena {tetnim nivoima uranijuma i olova. "Gardijan" tako pi{e i da qudi sa Madagaskara koji su podneli tu`beno pismo (prvi korak pred podno{ewe tu`be) tvrde da je testirawe pokazalo da 58 qudi koji `ive oko rudnika ima povi{en nivo olova u organizmu, koji u ve}ini slu~ajeva prelazi granicu na kojoj Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporu~uje klini~ke i ekolo{ke intervencije – odnosno 5 mikrograma po decilitru. Lokalno stanovni{tvo, grupe civilnog dru{tva i mediji optu`ili su kompaniju da o{te}uje ugro`enu {umu, ugro`ava retke endemske vrste, primorava seqane da napuste svoje zemqi{te bez odgovaraju}e naknade, uni{tava uslove za `ivot ribara i ne po{tuje svoja obe}awa da }e zaposliti lokalno stanovni{tvo.

I Englezi, pred ~ijim }e se su-

Nema~ka i Srbija -

Pre ne{to mawe od dva meseca, Nema~ka je predlo`ila rezoluciju o Srebrenici koja je bila "direktno protiv vitalnih interesa srpskog naroda", dok je danas partner u ekonomskom razvoju Srbije i garant da }e iskopavawe litijuma biti ekolo{ki prihvatqivo

re~ o znamenitosti od svetskog zna~aja.

"Rio Tinto" je i pro{le godine punio novinske stupce globalnih medija kada je u Zapadnoj Australiji uspeo da izgubio minijaturnu radioaktivnu kapsulu. Kapsula veli~ine gra{ka ispala je iz kamiona koji se kretao na ruti dugoj oko 1.400 kilometara, koja je, nakon toga morala biti pretra`ena.

Kapsula je sadr`ala malu koli~inu radioaktivnog cezijuma-137, koji mo`e izazvati ozbiqnu bolest kod svakog ko do|e u kontakt sa wom – o{te}ewa ko`e, opekotine ili pa ~ak i kancer ako je u pitawu dugotrajno izlagawe. Mediji su, me|utim, kasnije preneli da je "igla u plastu sena prona|ena", i to na dva metra pokraj puta.

dom re{avati o slu~aju koji su pokrenuli Madagaskarci imaju svoju pri~u o "Rio Tintu", jer ubrzo nakon izgradwe topionice olova i cinka u Ejvonmautu u Engleskoj, kasnih 1960-ih, pojavili su se izve{taji da su radnici u toj fabrici razvili znatno povi{ene nivoe olova u krvi – navodno ~ak sedam puta ve}i od dozvoqenog nivoa. Visoke koncentracije toksi~nih metala prona|ene su i u obli`wim vodenim tokovima, dok su sli~na iskustva imali i u Jork{iru i Velsu. Kompanija koju ~esto optu`uju za korupciju, kao i da koristi politi~ki uticaj ne bi li se tako izborila sa pritu`bama na uticaj `ivotne sredine, nije ostavila "ravnodu{nim" ni Aborixine, a jedan od direktora korporacije morao je da podnese ostavku nakon {to je "Rio Tinto" u maju 2020. godine uni{tio 46.000 godina stare pe}ine Aborixina u klisuri Jukan u Zapadnoj Australiji. U izve{taju istrage, koja je sprovedena na zahtev Parlamenta Australije, zabele`eno je svedo~ewe starosedelaca "~ija tuga zbog gubitka je neopisiva" i oceweno da je "uloga kompanije 'Rio Tinto' u ovoj tragediji neoprostiva". U minirawu su, naime, uni{tene dve pe}ine od monumentalnog kulturolo{kog, etnografskog i geolo{kog zna~aja, a jedna od wih bila je dokaz kontinuiteta civilizacije na toj lokaciji od ~ak 46.000 godina, {to zna~i da je

Bilo je i incidenata o kojima "Rio Tinto", me|utim, nije obave{tavao javnost. Barem tako tvrdi kanadska dr`avna televizija Si-Bi-Si koja je nedavno objavila da u pojedinim situacijama, kada je "Rio Tinto" na nekoliko svojih lokacija u Kvebeku prosuo opasne hemikalije – o tome nije obavestio pokrajinsku vladu, {to je, kako ukazuje ova medijska ku}a, "u suprotnosti sa brendom multinacionalne kompanije kao ekolo{ki prihvatqivog biznisa". Dokumenti do kojih je do{ao program Radio Kanade, pokazuju da je u aluminijumskom odeqewu "Rio Tinta" u Kvebeku u posledwih 15 godina u~iweno 100 ekolo{kih prekr{aja.

Na sajtu kompanije pi{e da obezbe|ivawe sirovina koje su potrebne svetu zna~i da "Rio Tinto" ima uticaj i na `ivotnu sredinu, a priznaje se da wihove "aktivnosti imaju potencijal da prouzrokuju {tetu kroz zaga|ewe ili naru{avawe zemqi{ta, i imamo zna~ajan ugqeni~ni otisak".

"Znamo da je na~in na koji proizvodimo ove proizvode jednako va`an kao i sami minerali i metali. Prepoznajemo odgovornost koja nam je poverena", tvrde iz "Rio Tinta", dodaju}i da su u svojim projektima – od Pilbare u zapadnoj Australiji, preko pustiwe Gobi u Mongoliji, do Kvebeka u Kanadi, "posve}eni za{titi zemqe, vode, ekosistema i `ivotne sredine u kojima istra`ujemo i radimo", uverava "Rio Tinto".

Vreme je za preoblikovawe odnosa, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} za nema~ki "Handelsblat" govore}i o odnosima Beograda i Berlina. To je bio odgovor na novinarsko pitawe o tome kako misli da prevazi|e nedavne "trzavice", kao na primer to {to je nema~ka vlada posledwe izbore u Srbiji ocenila kao neregularne ili {to je upozorila Beograd da ne eskalira situaciju na Kosmetu. Predsednik Vu~i} odgovorio je da je o~igledna la` da su izbori bili neregularni, a da po pitawu KiM postoje razlike u mi{qewima. Ali, sada je vreme za preoblikovawe odnosa. U to ime, u Beograd je do{ao nema~ki

kancelar Olaf [olc, a najavqeno je i potpisivawe Memoranduma o razumevawu izme|u EU i Srbije o strate{kom partnerstvu o odr`ivim sirovinama koji }e parafirati predstavnici srpske vlade i potpredsednik Evropske komisije Maro{ [ev~ovi~.

Portparol nema~ke vlade izjavio je ranije da iza posete stoji odr`ivo kopawe litijuma, dok je Vu~i} ju~e novinarima u Londonu pojasnio da se u sporazumu ne pomiwe litijum, ali i da nema {ta da se krije i da }e se sve u vezi s tim "fanfarama" objavqivati.

Predsednik Vu~i}, je sa samita Evropske politi~ke zajednice u britanskoj prestonici, na svom instagram profilu objavio da je imao srda~an susret sa [olcom.

"Vidimo se uskoro u Beogradu", poru~io je on.

Stavu nema~ke vlade o izborima u Srbiji i situaciji na KiM, na koje je podsetio nema~ki "Handelsblat" ukazuju}i na to da odnosi dve zemqe nisu bili najboqi u posledwe vreme, treba dodati i anga`ovawe Nema~ke oko rezolucije o Srebrenici.

Predsednik Vu~i} je sredinom aprila rekao za televiziju Pink da je predlog rezolucije o Srebrenici ideja Nema~ke koju su podr`ale najmo}nije ~lanice NATO-a. U narednim danima i nedeqama u vi{e navrata je isticao da se na zemqe ~lanice Generalne skup{tine Ujediwenih nacija vr{e strahoviti pritisci da glasaju za rezoluciju, ali da }e Srbija, ma koliko mala, ulo`iti sve diplomatske napore da ishod glasawa ne bude onakav kakvom se Zapad nada.

Rezoluciju su, podsetimo, predlo`ile Nema~ka i Ruanda i ona je usvojena u GS Ujediwenih nacija, a za dokument su glasale svega 84 dr`ave, dok je 107 bilo protiv ili uzdr`ano.

Pre samog glasawa 23. maja, trajalo je intenzivno diplomatsko lobirawe Srbije protiv usvajawa rezolucije, a Vu~i} je krajem aprila iz Wujorka, gde je putovao ba{ tim povodom, objasnio da su "kolovo|e" koje guraju rezoluciju Nemci i da sami vode kampawu za weno usvajawe.

Vu~i} je krajem aprila iz Wujorka objasnio da su "kolovo|e" koje guraju rezoluciju protiv Srbije Nemci i da sami vode kampawu za weno usvajawe. "Amerikanci odli~no znaju da usvajawe rezolucije predstavqa kr{ewe Dejtonskog sporazuma jer nema saglasnosti"

"Amerikanci odli~no znaju da usvajawe rezolucije predstavqa kr{ewe Dejtonskog sporazuma jer nema saglasnosti sva tri naroda Bosne i Hercegovine, i zato su pustili Nemce koje ba{ briga za Dejton", rekao je tada Vu~i}.

Dva dana pred glasawe u GS UN, Vu~i} je upozorio da je podno{ewem rezolucije o Srebrenici otvorena Pandorina kutija, dok je prethodno, na prijemu sa patrijarhom i episkopima Srpske pravoslavne crkve u Predsedni{tvu Srbije, sredinom maja najavio da }e zbog rezolucije o Srebrenici na{a zemqa tra`iti dono{ewe rezolucije o stradawu Srba od Nemaca u Drugom svetskom ratu, kao i od usta{a u Jasenovcu. Nakon glasawa, predsednik Srbije je u izjavi za televiziju Prva pojasnio da je rezoluciju najsna`nije gurala Analena Berbok i weno Ministarstvo spoqnih poslova "direktno protiv vitalnih interesa srpskog naroda". Bila je to savr{ena oluja, kako je opisao srpski predsednik tada, ali potcenili su Srbiju, kako je dodao.

"Oni koji su podneli rezoluciju su bili {okirani, ovo se nikada nije dogodilo… Dve dame, iz dve izuzetno mo}ne evropske zemqe, kojima engleski nije materwi jezik, bile su toliko {okirane, iza{le iz sale, govorile da je to bio tu`an, najtu`niji dan… I, da, jeste, jer vam je namera bila da jedan narod osudite bez presude, jer drugog smisla nije bilo", rekao je Vu~i} nakon glasawa.

Ne{to mawe od dva meseca kasnije, pred Srbijom je mogu}nost kvantnog skoka unapred, kako ga je nazvao predsednik na{e zemqe. I to uz pomo} Nemaca, a na poqu ekonomije, izme|u ostalog, iskopavawem litijuma i proizvodwom baterija za elektri~ne automobile. Navode}i da u Srbiju osim [olca i potpredsednika EK, dolaze i predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj, predsednici KFV-a, Italijanske razvojne banke i glavni {ef "Mercedes-Benca", Vu~i} je objasnio da je memorandum koji treba da bude potpisan vezan za op{ti okvir. Kao i da je za nas va`no da sve te institucije zajedno sa predstavnicima na{e vlade potpi{u zajedni~ku `equ o jednom sveukupnom vrednosnom lancu koji bi trebalo da se formira u Srbiji.

"Dakle od litijuma, litijumskih baterija, privla~ewa dodatnih investitora, do elektri~nih automobila gde o~ekujemo wihovu pomo} za proizvodwu da do|e u Srbiju, {to bi zna~ilo ogroman skok, kvantni skok Srbije unapred. Mnogo vi{e novca, mnogo vi{e bogatstva za na{e gra|ane i verujem da }emo to uspeti sad", rekao je Vu~i} uo~i [olcove posete, a prenosi Tawug. Prethodno, u obra}awu javnosti iz Predsedni{tva govore}i o iskopavawu litijuma, temi koja je ponovo postala aktuelna u Srbiji, Vu~i} je istakao da "dok nam Nemci ne budu garantovali da }emo imati ~iste reke i planine, da }emo odlagawe za deponiju da imamo ure|eno u skladu sa svim najvi{im evropskim standardima, ne}emo ni da poku{avamo ni da po~iwemo".

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

*uslovi postoje

Bliski susret ruskih migova i ameri~kih bombardera iznad Barencovog mora

Ruski borbeni avioni Mig29 i Mig-31 presreli su ameri~ke strate{ke bombardere B-52H koji su se pribli`avali

kovao vazdu{ni ciq i spre~ilo naru{avawe dr`avne granice Ruske Federacije, podignuti su u vazduh lovci Mig-29 i Mig-31 iz

dr`avnoj granici iznad Barencovog mora, saop{tilo je Ministarstvo odbrane Rusije. Ruski sistemi kontrole vazdu{nog prostora iznad Barencovog mora otkrili su grupni vazdu{ni ciq koji se pribli`avao dr`avnoj granici Ruske Federacije. Kako bi se identifi-

sastava de`urnih snaga PVO, navedeno je u saop{tewu, a prenose RIA Novosti. Dodaje se da je posada aviona otkrila par ameri~kih strate{kih bombardera B-52H, koji su se udaqili od ruske granice kada su se ruski avioni pribli`ili.

Kako se isti~e, ruski lovci su leteli strogo u skladu sa me|unarodnim pravilima za kori{}ewe vazdu{nog prostora iznad neutralnih voda i uz po{tovawe mera bezbednosti.

Armija Finske: Bombarderi bili u na{em vazdu{nim prostoru u okviru ve`be

U me|uvremenu, finska vojska saop{tila je da su dva ameri~ka bombardera B-52H preletala wen vazdu{ni prostor u okviru ve`be, nakon ~ega su napustili vazdu{ni prostor Finske preko grada Pori na jugozapadu zemqe.

U ve`bi su u~estvovala i dva aviona za dopunu goriva KC-135 i jedan avion za dopunu goriva u vazduhu KC-46, sva tri tako|e iz SAD.

Kako navodi finski javni servis, bombarderi B-52H su sposobni da izvode {irok spektar misija, ukqu~uju}i ispaqivawe dvadeset krstare}ih raketa sa nuklearnom bojevom glavom.

Kamala Haris obezbedila potrebnu podr{ku delegata za kandidaturu na izborima

Potpredsednica SAD Kamala Haris izjavila je da je obezbedila podr{ku ve}ine delegata Nacionalne demokratske konvencije da postane kandidat Demokratske stranke za predsedni~ke izbore u novembru.

"Ponosna sam {to sam obezbedila podr{ku koja je potrebna da postanem kandidat na{e stranke, i kao '}erka Kalifornije' ponosna sam {to je delegacija moje mati~ne dr`ave pomogla da na{a kampawa bude na vrhuncu. Radujem se {to }u uskoro i zvani~no prihvatiti nominaciju", poru~ila je Harisova, a preneo Si-En-En.

Istakla je da joj je ciq da pobedi republikanskog predsedni~kog kandidata Donalda Trampa.

Predsednik Demokratskog nacionalnog komiteta Xejmi Harison rekao je da }e Demokratska stranka imati predsedni~kog kandidata do 7. avgusta i da je posve}ena "otvorenom i po{tenom" procesu nominovawa.

Predsednik SAD Xo Bajden, koji se vratio u Belu ku}u svojim du`nostima, u znak podr{ke pozvao je Kamalu Haris iz svog doma u Delaveru, gde se oporavqao od virusa korona.

Prema zvani~nom rasporedu, aktuelni ameri~ki predsednik treba da stigne u Belu ku}u, a kasnije ove nedeqe treba da govori o svojoj odluci da se povu~e.

"Ime na listi se promenilo, ali misija nije", rekao je Bajden u svom prvom javnom obra}awu otkako je objavio svoju odluku o povla~ewu.

Ina~e, on je podr`ao nominaciju Kamale Haris, ali je rekao da ne mo`e da natera delegate da slede wegov primer.

Bajden je obe}ao da }e ostati na du`nosti predsednika do isteka mandata 20. januara 2025.

Dve ankete pokazale da bi Tramp pobedio

Kamalu Haris na predstoje}im izborima

Harisova je rekla kako je obezbedila podr{ku ve}ine delegata Nacionalne demokratske konvencije da postane kandidat Demokratske stranke

Dve politi~ke ankete sprovedene nakon {to je predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Xozef Bajden povukao svoju kandidaturu, pokazuju da bi wegov zamenik, Kamala Haris, ukoliko bude izbrana za demokratskog kandidata, izgubila od svog rivala, republikanca Donalda Trampa.

Bajden je u nedequ objavio odluku o povla~ewu sa izbora i podr`ao Kamalu Haris kao svoju "naslednicu".

Harisova je rekla kako je obezbedila podr{ku ve}ine delegata Nacionalne demokratske konvencije da postane kandidat Demokratske stranke.

Ipak, dve nedavne ankete koje je objavio nedeqnik "Wuzvik" pokazuju da Harisova mo`da i ne}e biti dovoqno jaka da pobedi Trampa.

U anketi "On point politiks/Sou{l risr~" sprovedena nakon Bajdenove objave ispitan je 801 glasa~.

Od anketiranih, 51 odsto je reklo da bi glasalo za Trampa ako bi izbori bili danas odr`ani, dok je 43 odsto svoj glas dalo Harisovoj, a {est odsto je neodlu~no.

Anketa "Morning konsalt" je, tako|e, pokazala da Tramp vodi.

Prema podacima ankete, za Trampa bi glasalo 47 odsto ispitanika, a za Harisovu 45 odsto.

Nakon {to je objavqena kandidatura Kamale Haris, Tramp je rekao da misli da }e wu pobediti lak{e nego Bajdena.

Do Bajdenove odluke da se povu~e sa izbora dolazi nakon lo{eg u~inka u debati protiv Trampa koja je odr`ana krajem juna, {to je pokrenulo vi{enedeqni pritisak Demokratske stranke koja ga je pozvala da se povu~e.

Ko je Kamala Haris - prva `ena i prva crna potpredsednica Amerike

"Neustra{ivi borac za prava malog ~oveka", tako je predsednik SAD Xozef Bajden opisao 2020. godine svoju potpredsednicu Kamalu Haris, prvu `enu i prvu Afroamerikanku na polo`aju potpredsednika Amerike, koja je, posle ju~era{weg povla~ewa Bajdena iz kampawe za reizbor, sada u te{koj poziciji da osvoji poverewe demokrata i poka`e da li je u stawu da pobedi republikanskog predsedni~kog kandidata Donalda Trampa.

U izve{taju AP se navodi da je potpredsednica SAD pravnica i veliki borac za reproduktivna prava. Diplomirala je na Univerzitetu Hauard i prva je li~nost sa diplomom tradicionalnog crna~kog univerziteta koja obavqa funkciju bilo predsednika bilo potpredsednika SAD.

Mesto u Senatu je osvojila 2016. godine nakon {to je dva puta birana na polo`aj dr`avnog tu`ioca Kalifornije, a kao kandidatkiwa za Senat, isticala je svoje okr{aje sa velikim bankama tokom hipotekarne krize, sporove sa skupim privatnim kolexima koji su finansijski iskori{}avali studente i zaga|iva~ima `ivotne sredine.

Godinama je javno govorila o recidivizmu osu|enih kriminalaca i reformi pravosu|a i zalagala se za druga~iji pristup nenasilnim zlo~inima nagla{avaju}i zna~aj rehabilitacije umesto strogih kazni, nazivaju}i svoju borbu "pametnim pristupom u borbi protiv kriminala".

Bajden je zatra`io da Kamala Haris preuzme neke od najizazovnijih zadataka s kojima se wegova administracija suo~avala, ukqu~uju}i bezbednost dr`avnih granica.

U periodu od 24 sata nakon Bajdenovog debakla u prvoj debati s protivkandidatom Donaldom Trampom, Harisova je pokazala sna`nu lojalnost prema predsedniku i branila je svog politi~kog lidera napadaju}i wihovog protivnika, republikanca Trampa.

"Mi verujemo u na{eg predsednika, Xozefa Bajdena, verujemo u ono za {ta se on zala`e", rekla je Kamala Haris tada na jednom javnom skupu, prenosi Tawug.

Wena lojalnost nije dovedena u pitawe ni kada su kriti~ari pritiskali Bajdena da se povu~e, a wu po~eli da guraju u prvi plan unutar Demokratske stranke, prenosi Bi-Bi-Si.

Iako je imala problema da privu~e glasa~e 2020. godine i imala niske ocene tokom svog mandata kao potpredsednica, pristalice Kamale Haris ukazuju na wenu podr{ku reproduktivnim pravima, popularnost me|u crnim glasa~ima i weno iskustvo kao tu`ioca.

"Verujem da je bila va`an igra~ u re{avawu kqu~nih pitawa poput prava glasa i reforme imigracije. Tako|e je bila najmo}niji predstavnik Bajdena

u re{avawu pitawa pristupa abortusu i anga`ovawa crnih zajednica", rekla je Na|a Braun, direktorka programa za `enske i rodne studije na Univerzitetu Xorxtaun u Va{ingtonu. Ro|ena u Oklandu, u Kaliforniji potpredsednica Kamala Haris ~asto ka`e da je wena inspiracija Turgud Mar{al, poznati pravnik i borac za civilna prava, Afroamerikanac koji je u administraciji predsednika Lindona Xonsona postao prvi crnac nominovan na najvi{i polo`aj u ameri~kom pravosu|u.

Roditeqi Kamale Haris su imigranti - majka Indijka lekar a otac s Jamajke, po zanimawu ekonomista. Razveli su se kada je ona imala pet godina i od tada je wu i wenu mla|u sestru Maju odgajala majka lekar, specijalista za maligne bolesti.

Kako ocewuje Bi-Bi-Si, weno poreklo i na~in na koji ju je majka odgajala zna~e da Haris mo`e da se pribli`i raznovrsnim ameri~kim identitetima.

Kamala Haris je od 2014. godine udata za advokata iz Los An|elesa, Daglasa Emhofa, prvi Jevrejin supru`nik potpredsednika SAD.

Zoran \in|i}, moj veliki prijateq, ulo`io je ogromne napore da nam omogu}i povratak u na{u otaxbinu

Te 1990. prvi put sam posetio Hilandar, kada sam posadio i drvo masline, kao tek ~etvrti koji je dobio tu ~ast od manastira, nakon cara Du{ana, kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqa Petra I. Jedna od najve}ih po~asti za mene. Bilo je to vreme pre mobilnih telefona, bratstvo nije znalo kada }emo ta~no sti}i, put nije bio lak, pa je jedan mladi isku{enik zvonio kako bi najavio na{ dolazak od zore sve dok se nismo pojavili pred zidinama. Ina~e, i 2023, kada sam tre}i put bio u Hilandaru, video sam ga u manastiru, jedan je od najstarijih monaha.

Supruga, princeza Katarina, sinovi i ja prvi put smo kro~ili u na{u zemqu oktobra 1991. Nismo imali srpska dokumenta, pa kad smo sleteli na Sur~in policajcu sam rekao: "Moje lice je moj paso{" i samo pro{ao. Bio je zapawen.

Prva poseta otaxbini bila je neverovatna, stotine hiqada qudi, vo`wa od aerodroma do grada trajala je satima, ulice prepune. Veoma emotivno. Slede}eg dana prvi put sam bio na grobu mog dede. Osetio sam se kao kod ku}e. Pa obra}awe narodu ispred Hrama Svetog Save, kada je i moj sin Petar govorio... Moja supruga i ja smo kasnije donirali sredstava za vrata ove svetiwe, a jedan od velikih donatora na ve~eri koju smo organizovali u Wujorku bila je sada pokojna Ivana Tramp, biv{a supruga Donalda Trampa. Upoznali smo ih mnogo pre nego {to je on u{ao u politiku. A onda je re`im te '91. postavqao blokade da qudi ne u|u u Beograd. Kako smo do{li na poziv demokratske opozicije, zbog rastu}ih tenzija i pla{e}i se za bezbednost qudi koji su nas podr`avali, morali smo da se vratimo u London, iako su hiqade qudi vikale: "Ostani, ostani". Ali ponovo sam do{ao oko Vidovdana u 1992, kad sam se pridru`io velikim demonstracijama protiv re`ima. Moja funkcija, kao ~lana i stare{ine kraqevske porodice, obavezuje me da budem iznad politike, ali sam sna`an zagovornik demokratije i qudskih prava, tako da u~e{}e u demonstracijama '92. nije bila podr{ka nekoj partiji, ve} borba protiv diktature. Ina~e, krajem osamdesetih princeza Katarina i ja bili smo na skupu dijaspore na severu Kanade, veoma daleko od bilo kog velikog grada. Prilazi mi lepo obu~en, u~tiv ~ovek, ka`e da ima va`nu stvar. Pri~a o sebi, o veoma uspe{noj kompaniji i odjednom ka`e da je on moj davno izgubqeni polubrat! Mi u {oku, a on nastavqa: "Moja majka (rekao je ime) bila je {kolska prijateqica va{eg oca, i znate, svi|ali su se jedno drugom..." Znao sam da je sve izmi{qotina, ali crv sumwe mi nije dao mira, pa sam proverio i sa starim u~iteqem mog oca. Uverio me je da ni ta devojka, ni bilo koja druga iz dru{tva mog oca nije ostala trudna. Godine su pro{le, mi na skupu ispred Narodne skup{tine u Beogradu, a u {paliru ispred bine, obu~en u blago re~eno ~udnu uniformu, onakvu u kakvoj je komunisti~ka propaganda la`no prikazivala ~etnike Dra`e Mihailovi}a - on! ^ovek iz Kanade! Uhvati me kako ga streqam pogledom, pa brzo nesta u gomili. To vam je Udba, dobio je novi zadatak! Kada je u`asni rat u biv{oj Jugoslaviji po~eo, princeza Katarina i ja smo bili odlu~ni da pomognemo na{em narodu. To je du`nost Kara|or|evi}a. I veliki broj

Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}: Najstarijeg sina Petra dobili smo 1980, blizance Filipa i Aleksandra ve} 1982.

na{ih prijateqa u dijaspori bio je ~vrsto re{en da nam se pridru`i, pa je princeza pokrenula humanitarnu organizaciju "Lajflajn". Uvek sam podr`avao suprugu na ovom putu dobro~instva, veoma sam ponosan na sve `ivote koji su spaseni i promeweni naboqe.

Se}am se svih poku{aja da se izbegne ili ranije okon~a rat. Sa Sajrusom Vensom, dr`avnim sekretarom SAD pod Ximijem Karterom, sprijateqio sam se. U to vreme je bio predstavnik UN, na ru~ku mi je rekao: "Idem u Beograd da se sastanem s Milo{evi}em", a po povratku i detaqno opisao zlatni salon Belog dvora, gde ga je i sreo. Vens mu je rekao: "Gospodine Milo{evi}u, veoma je va`no da radite na razvoju demokratije, koja je budu}nost. Nema mesta za totalitarne vlade." Odgovor Milo{evi}a bio je: "Ne znam na {ta mislite, gospodine Vens, pa mi imamo 100 politi~kih stranaka." Sajrus me je pitao: "[ta sam na to mogao da mu ka`em?", a ja sam rekao: "Trebalo je da mu ka`ete - ve}inu tih stranaka ste upravo vi sami stvorili."

I danas `alim {to nisam mogao vi{e da uradim 1999, ali neke odluke su ve} bile donete. Na sahrani veoma dragog prijateqa kraqa Huseina u Jordanu, u februaru 1999, u vreme kad pregovori u Rambujeu nisu i{li dobro, video sam Bila Klintona: "Gospodine predsedni~e, ~uo sam da `elite da bombardujete moju zemqu, nemojte to da radite! To }e samo doneti katastrofu nevinim qudima, uni{titi zemqu, a Milo{evi}a ne}ete ugroziti."

Okrenuo se savetniku za nacionalnu bezbednost Samjuelu Ri~ardu Bergeru: "Sendi, objasni princu {ta }e biti", na {ta mi je Berger rekao: "Oh, ima}emo kratku kampawu, bombardovawe }e trajati samo nekoliko dana." Odgovorio sam: "Nijedan milisekund!" Na spratu jordanskog dvora video sam na kau~u Tonija Blera, koga sam poznavao iz Londona, i @aka [iraka. Seo sam izme|u wih i isto pri~ao. Bler je bio nepokolebqiv, ali [irak je kazao: "Do|ite kod mene u Pariz da razgovaramo, da poku{amo da na|emo re{ewe." Na`alost, wegova spremnost za razgovore nadja~ana je od onih koji su `eleli sukob. Nakon {to je bombardovawe zavr{eno, supruga i ja smo uspeli da odemo na Kosovo. Jo{ je veoma `ivo se}awe na patrijarha Pavla, koji nas do~ekuje ispred Pe}ke patrijar{ije s nagorelom ikonom u rukama... Mesta su izgledala potpuno napu{teno, qudi su se krili dok ne bi ~uli crkvena zvona, pa izlazili napoqe. I kad smo dolazili na sahranu strica, princa Tomislava, u julu 2000. na Oplenac, nismo imali paso{e, pa sam opet rekao: "Moj paso{ je moje lice!" Zanimqivo, kada smo se odmah nakon 5. oktobra vratili, na aerodromu su nas do~ekali isti qudi koji su mi u julu tra`ili paso{, ali ovog puta re~ima: "Dobro do{li! Drago nam je {to vas vidimo." Tad nam je sada pokojni Zoran \in|i}, ina~e republikanac, veliki prijateq, koji je ulo`io ogromne napore da nam omogu}i povratak u otaxbinu, rekao: "Hajdemo u kola, idete u svoj dom na Dediwu." Kazao sam: "Zorane, molim

Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}: Prva poseta otaxbini bila je neverovatna, stotine hiqada qudi, vo`wa od aerodroma do grada trajala je satima, ulice prepune. Veoma emotivno. Slede}eg dana prvi put sam bio na grobu mog dede. Osetio sam se kao kod ku}e. Pa obra}awe narodu ispred Hrama Svetog Save, kada je i moj sin Petar govorio...

vas - ne! ^ekali smo toliko dugo, `elim da sve bude po pravilima i zvani~no." I vrlo brzo, 27. februara 2001, Narodna skup{tina Jugoslavije poni{tila je ukaz iz 1947, ~ime nam je vra}eno dr`avqanstvo. Nedugo potom, u apartmanu 212 u hotelu "Klerixis", gde sam i ro|en, uru~eni su nam paso{i. Zanimqivo, na tom istom mestu 1995, za moj 50. ro|endan, moja supruga je organizovala prelepu proslavu na kojoj je bila i kraqica Elizabeta II Weno veli~anstvo me je pitalo koja mi je ro|endanska `eqa, a ja sam rekao: "Da budem kod ku}e, sa svojim narodom, u svojoj zemqi." Ta `eqa se ostvarila, i to ba{ na moj ro|endan - 17. jula 2001. u{li smo u dom koji je moj deda izgradio za svoju porodicu - Kraqevski dvor. Nakon mesec dana otkrio sam da nam je kom{inica Titova udovica Jovanka Broz. Pomislio sam da bi bilo lepo da se upoznamo. Za{to da ne? Mi smo prijateqski nastrojeni. Poseta je trebalo da traje sat vremena, a ostali smo tri. Ina~e, u dvorskoj crkvi je rupa od metka na ~elu na{eg Gospoda. Moja supruga je pitala: "Izvinite, Jovanka, da li je va{ mu` taj koji je ispalio metak Hristu u ~elo?", a ona }e: "Ne, Katarina, nije bio ba{ toliko lo{", pa smo se svi nasmejali. Slede}a zima bila je ledena. Zove Jovanka: "Izvinite, potrebna mi je va{a pomo}, nema grejawa." Pozvao sam premijera \indi}a: "Izvinite, Zorane, moja kom{inica ima problem, centralno grejawe ne sti`e do we. Bilo bi dobro da pomognete, jer bi bilo tragi~no da dobijemo smrznutu udovicu diktatora." I re{io je. Kad smo princeza i ja bili gosti Vladimira Putina u Moskvi, na ru~ku u Kremqu rekao je: "Da li ste znali da sam spavao u va{oj ku}i neposredno pre nego {to ste do{li u Srbiju? Ne morate da brinete, vi{e nema ure|aja za prislu{kivawe, sve smo ih uklonili", na {ta sam kazao: "Gospodine predsedni~e, hvala vam puno, divno od vas. Ali {ta je s va{im ure|ajima, da li ste wih ostavili?". Iskreno se nasmejao. Istorijska nepravda ispravqena je 2013, kad sam kona~no mogao da ispunim o~ev zavet - da ga makar i mrtvog vratim u Srbiju. Na Oplenac su 26. maja 2013. preneti i sahraweni posmrtni ostaci mog oca kraqa Petra II, majke kraqice Aleksandre, bake kraqice Marije i strica kraqevi}a Andreja. Me{avina tuge i sre}e. Tokom `ivota u inostranstvu nadao sam se da }e se Kara|or|evi}i ponovo ven~avati, ra|ati i odrastati u Srbiji, ali nisam mogao do kraja da verujem. Kada se to najzad dogodilo, ne mogu da opi{em sre}u... Moj sin princ naslednik Filip ven~ao se sa mojom snahom princezom Danicom 7. oktobra 2017. u Sabornoj crkvi u Beogradu. Potom je moj unuk princ Stefan ro|en 25. februara 2018, pa kr{ten u Dvorskoj crkvi decembra iste godine. Zatim je 5. novembra pro{le godine ro|ena moja unuka princeza Marija, koja je u maju kr{tena u Dvorskoj crkvi. Kako sebe vidim u budu}nosti - uloga svakog ~lana kraqevske porodice Kara|or|evi} oduvek je ista - da budemo u slu`bi naroda Srbije i na{e otaxbine. Du`ni smo precima da nastavimo wihovo nasle|e, ali i budu}im generacijama da im obezbedimo dobru i stabilnu zemqu koju }e nastaviti da grade. Kako na{e porodi~no geslo ka`e "Iz naroda - za narod"! (Kraj)

Delegacija EU u BiH u Bratuncu

reagovawa iz Srpske

na potez predstavnika EU

Delegacija Evropske unije trebalo je da bude u Bratuncu jo{ pre 25 godina a ne sada, poru~io je predsednik RS Milorad Dodik, nakon {to je direktor Memorijalnog centra u Poto~arima Emir Suqagi} poru~io Delegaciji EU u BiH da }e "pakleno platiti" za to {to su wihovi predstavnici na grobqu u Bratuncu odali po~ast ubijenim srpskim civilima.

- Sada ja treba da budem wima zahvalan zato {to su do{li gotovo kriju}i. Gde ste bili kada smo mi bili tamo i zvani~no obele`avali taj doga|aj. Mogli ste i}i u Poto~are, ali ste Bratunac zaobi{li - rekao je Dodik.

ne po{tuje srpske `rtve. - Ako je to pojedina~ni ~in nekih qudi koji su samovoqno oti{li u Bratunac, ja sam im zahvalan - dodao je Dodik.

On je jo{ jednom ponovio da po{tu je svaku bol i onoga koji je izgubio dete u ratu, bez obzira na kojoj strani.

- "Majke Srebrenice" su iskqu~ivo po liti~ka organizacija, jer i oni su napadali Delegaciju EU. Oni misle da je wihova bol iznad boli bilo koga drugoga. @ao mi je zbog svega, ali ako su one u{le u sferu politike, onda je to moje poqe i imam pravo da im odgovorim - dodao je Dodik.

drugome?

predstavnicima jeste u tome {to oni kao ptice navale na nekoga i iskqucaju ga. Stranci su im dopustili da to rade. Ovo je ozbiqna pretwa i bilo bi mi vrlo ~udno da se ovo pravosu|e zainteresovalo za ovakvu pretwu - rekla je Cvijanovi}eva. EVROPSKA DELEGACIJA ZAKASNILA

Dodik je jo{ jednom ponovio da Zapad

Poruka direktora MC u Poto~arima Suqagi}a Delegaciji EU u BiH da }e "pakleno platiti" zato {to su na grobqu u

Bratuncu odali po~ast ubijenim srpskim civilima je prili~no bolesna i predstavqa pretwu po ne~iji `ivot, izjavila je srpski ~lan PBiH @eqka Cvijanovi}.

Cvijanovi}eva je upitala koliko neko treba da bude bolestan da tako zapreti

Sarajevo priziva NATO zbog

{est srpskih policajaca

Nakon uzbune u Sarajevu zbog nedavnog dolaska srpskih kadeta na memorijal na Kozari, a potom i regrutovawa svih politi~kih snaga da se spre~i stacionirawe helikoptera

MUP-a Srbije u Trebiwe za po-

likosrpstva”, politi~ari u Sarajevu potrudili su se da i dolazak {est pripadnika MUP-a Srbije u BiH predstave kao „agresiju”, zbog ~ega je razmena najverovatnije propala, jer su od we digli ruke u Beogradu.

trebe ga{ewa po`ara, nova politi~ka bura usledila je zbog najave o razmeni nekoliko policajaca MUP-a Srbije i MUP-a RS za vreme turisti~ke sezone. Re~ je o rutinskom poslu kakav se ve} godinama obavqa u zemqama regiona.

Zabavqeni politikama iz devedesetih, u kojima svaki vid saradwe dve zemqe, ukqu~uju}i i ekonomske projekte, uporno poku{ava da se stavi pod `ig „ve-

Naime, na osnovu Memoranduma o saradwi MUP-a Srbije i RS, bilo je predvi|eno da policajci budu raspore|eni u Bawaluci, Fo~i i Trebiwu, kao i da policajci iz Srpske budu upu}eni u Beograd, Novi Sad i na Zlatibor. I jedni i drugi bili bi nenaoru`ani i na raspolagawu turistima. No, Izetbegovi}ev SDA je u tome video priliku da kritikuje oponente u vlasti, optu`uju}i ih da su omogu}ili izvo|ewe „veli-

kosrpskih projekata”. Uz to, iz SDA su dodali da je „pitawe vremena kada }e do}i do eskalacije sa nesagledivim posledicama, ako se ovi drski nasrtaji na BiH nastave”.

Poslanik Stranke za BiH u Parlamentu BiH Xemal Smaji}, kako prenosi „Kliks”, optu`io je vlast u Federaciji BiH, tvrde}i da „politi~ko paradirawe dokazuje postojawe ’Srpskog sveta’” jer, kako je naveo, ~izma srpskog policajca ponovo sti`e u BiH.

Ministar policije FBiH Ramo Isak poku{ao je da smiri tenzije. Objasnio je da postoji bezbroj primera me|udr`avne policijske saradwe u regiji, ukqu~uju}i i boravak pripadnika MUP-a Kantona Sarajevo u Hrvatskoj. Isak je naveo da je u slu~aju razmene policajaca izme|u Srbije i Srpske sve ura|eno u skladu s procedurama, pa je pozvao nosioce javnih funkcija da ne di`u tenzije.

Me|utim, ministar odbrane BiH Zukan Helez (iz vladaju}eg SDP-a BiH), u slu~aju da su srpski policajci u{li u BiH, „zatra`io bi intervenciju Eufora i NATO-a”. Helezu je navodno sporno to {to se razmena policajaca obavqa u skladu s dogovorom Srbije i Srpske, a ne posredstvom zajedni~kih institucija BiH.

- Problem sa bo{wa~kim

AMERIKANCI LA@IMA O ZADU@EWIMA SRPSKE PLA[E GRA\ANE:

O{tar odgovor iz RS na stav Ambasade SAD u BiH

Ameri~ka ambasada u BiH i odlaze}i ambasador Majkl Marfi izneli su la`an podatak da se Republika Srpska na Bawalu~koj berzi zadu`ila za 18 meseci vi{e od 1,1 milijardi maraka a sve u ciqu da nastave finasijski rat protiv Srpske i upla{e gra|ane, poruka je iz institucija RS.

Ministar finansija RS, Zora Vidovi}, ka`e da su posledwi istupi ameri~ke Ambasade u BiH povezani sa sankcijama Ministarstva finansija SAD pojedincima i firmama u Srpskoj i poru~ila da se ne}e ostvariti wihove `eqe da RS bankrotira i da joj uzmu imovinu. Ona je naglasila da je neverovatno da Ambasada tako velike zemqe iznosi la`i, me|u kojima i to da se RS prekomerno zadu`ila.

- Da su malo istra`ili videli bi da je Bawalu~ka berza ukupno poslovala sa milijardom KM, a eto, mi smo se kao zadu`ili za 1,1 milijardu KM. Predvi|aju nam bankrot godinama - rekla je Vidovi}eva. Ona je istakla da RS nalazi na~in da re{i svoje probleme i naglasila da Srpska i wen buxet posluju stabilno, da se ni dan ne kasni u izmirewu obaveza, i da i ove godine bele`e rast investicija.

Kako su temperature proteklih dana prelazile 40 stepeni Celzijusa, tako su Bawalu~ani okupirali prodavnice u potrazi za ventilatorima. Ali, do~ekao ih je hladan tu{ u prodavnicama, jer ventilatora prosto nema.

Sve {to je bilo izlo`eno i u skladi{tima prodato je i ~eka se nova roba, ka`u trgovci.

- Da imamo 1.000 ventilatora sve bi prodali za dan. Qudi ne pitaju za cenu. Dolaze i po neko-

Ka`u da svake godine imaju neku navalu gra|ana na ventilatore kada po~nu vru}ine, ali nikada se nije desilo da se u par dana ostane bez robe zbog velike potra`we. VENTILATORI NAJTRA@ENIJA ROBA U BAWALUCI:

liko puta u radwu i pitaju kad sti`u. Prave se sipskovi. Prodali smo male ventilatore koji su od 20 do 40 maraka, a oti{li su i oni ve}i koji ko{taju 80 KMpri~aju trgovci.

Vidovi}eva je navela da se RS u pro{loj godini zadu`ila 800 miliona KM, a vratila 983 miliona KM duga. Javni dug Srpske na kraju pro{le godine bio je 34,6 odsto BDP, a danas je taj dug 32,2 odsto.

- Zna~i da dug pada i da konstantno vra}amo vi{e para nego {to se zadu`ujemo - poru~ila je Vidovi}eva.

Delegat u Klubu Srba u Domu naroda PBiH Radovan Kova~evi} izjavio je da su ameri~ka ambasada i ambasador Majkl Marfi svojim saop{tewem o navodnoj finansijskoj situaciji u RS direktno priznali da vode otvorenu kampawu finansijske blokade Srpske.

- To je wihov posao broj jedan - da poku{aju potpuno da finansijski blokiraju RS, da onemogu}e da gra|ani Srpske primaju plate, socijalna davawa, da poqoprivrednici dobijaju i subvencije i premije koje RS, sre}om, sve ispla}uje - rekao je Kova~evi}.

Gde je novac?

Vlada Srpske se u posledwih 18 meseci samo na Bawalu~koj berzi zadu`ila za vi{e od 1,1 milijardu KM, {to je zna~ajan iznos koji ne ukqu~uje ~ak ni komercijalne kredite koje je Vlada uzela, a za koje uslovi nisu javno objavqeni. Dakle, ako je Vlada Srpske, ipak, zavr{ila sa deficitom i daqe ima problema s pla}awem i po{tovawem rokova pla}awa socijalnih usluga i poqoprivrednih subvencija, postavqa se pitawe gde je nestao sav taj novac? - navodi se u objavi ameri~ke ambasade.

Ameri~ka ambasada u BiH

Uobi~ajena saradwa: pripadnik MUP-a Srpske (u sredini), sa kolegama iz MUP-a Srbije u Novom Sadu

Srbi kona~no ulaze u Vladu Crne Gore

Nakon ~etrdeset godina, Srbi ulaze u Vladu Crne Gore, a mnogi ka`u i nakon 1945. godine. Na sednici Skup{tine Crne Gore }e se razre{iti neki ministri i imenovati novi, a me|u wima svakako najbrojniji bi trebalo da budu Srbi.

Premijer Milojko Spaji} nije bio u

stranke koje budu u rekonstruisanoj 44. Vladi Crne Gore preispitaju koalicionu saradwu sa vode}om parlamentarnom opozicijom na svim nivoima najkasnije do usvajawa buxeta za 2025. godinu. Poziv da bude deo rekonstruisane vlade upu}en je Bo{wa~koj stranci (BS), ali se od we zahteva da na lokalnim nivoima raskine koaliciju s DPS-om, najpre u op{tini Bijelo Poqe.

mogu}nosti da navede imena ministara koji }e biti razre{eni i onih koji }e kao novajlije zasesti u ministarske foteqe, jer je najavqeno da }e mu strana~ki organi imena svojih kandidata saop{titi no} uo~i zasedawa parlamenta. Kako nam je re~eno, premijer }e razmotriti predloge i nakon toga obavestiti poslanike.

Rekonstrukcija Vlade Crne Gore je {ansa da u wu budu ukqu~eni i predstavnici Bo{wa~ke stranke, ali }e oni pre toga morati da odlu~e da li }e da budu deo tima Milojka Spaji}a ili koalicioni partner Demokratske partije socijalista Mila \ukanovi}a. Parlamentarna ve} ina, koju ~ine Pokret Evropa sad (PES), Nova srpska demokratija (NSD), Demokrate Crne Gore (Demokrate), Demokratska narodna partija (DNP) i Socijalisti~ka narodna partija (SNP), saglasna je da

„U suprotnom, ova parlamentarna ve}ina prekinu}e saradwu sa strankama koje tvore vlast s vode}om parlamentarnom opozicijom”, navode oni u zajedni~kom saop{tewu za javnost.

Rekonstrukcija vlade, ulaskom Nove srpske demokratije i Demokratske narodne partije, predvi|ena je koalicionim sporazumom potpisanim prilikom formirawa nove skup{tinske ve}ine i nove Vlade Crne Gore krajem oktobra pro{le godine. Sporazumom je jasno ukazano koji resori treba da pripadnu partijama koje su potpisale taj dokument. Novoj srpskoj demokratiji, prema koalicionom sporazumu, treba da pripadne Ministarstvo prosvete i resori prostornog planirawa i turizma, a Demokratskoj narodnoj partiji mesto potpredsednika vlade i ministra saobra}aja. Bo{wa~ka stranka, ukoliko se otrgne iz politi~kog vi{edecenijskog zagrqaja DPS-a, dobi}e resor socijalnog starawa, koji se odvaja od postoje}eg Ministarstva rada i socijalnog starawa, Ministarstvo dijaspore, koje }e se formirati na zahtev BS-a, i mo`da Ministarstvo za regionalni razvoj, ali je za ovo ministarsko mesto zainteresovano vi{e koalicionih partnera.

ZASIJALO HERCEGNOVSKO [ETALI[TE: Zavr{ena rekonstrukcija na koju se ~ekalo skoro pola veka

Otvorena je u potpunosti rekonstruisana deonica {etali{ta duga 1,4 kilometra, od Titove vile do nekada{weg restorana "Galeb" u Igalu. Staza je poplo~ana behaton plo~ama, sa novom vodovodnom, kanalizacionom, hidrantskom i atmosferskom mre`om, javnom rasvetom i zelenilom.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

SRCE U RUKAMA STJUARDESE: Ona je

golim rukama o`ivqavala

mladi}a na aerodromu u Podgorici

Da nije bilo Biqane Kne`evi} zaposlene u Aerodromima Crne Gore u Podgorici, podvig wene koleginice, zemaqske stjuardese (medicinska sestra) Sne`ane Mago~ ostao bi nezapa`en.

Kati} je najavio i rekonstrukciju {etali{ta od hotela Pla`a do Meqina, u saradwi sa "Morskim dobrom".

- Ure|ewem te deonice, Herceg Novi }e prvi put dobiti kompletno sre|eno {etali{te od Igala do Meqina. Ukupna ulagawa u te dve deonice je oko pet miliona evra, ali na{e {etali{te i Herceg Novi to zaslu`uju - uveren je Kati}.

Lepo ure|en deo Obale Nikole Kova~evi}a otvorili su predsednik Op{tine Herceg Novi, Stevan Kati} i predstavnica Uprave za kapitalne projekte, Bojana Mitri}. Kati} je podsetio da su Igalo i Herceg Novi na ovu rekonstrukciju ~ekali vi{e od 50 godina i napomenuo da nijedan problem ne mo`e ~ekati pet decenija na re{avawe. - Kao i na mnogim drugim primerima gde su drugi zapeli ili stali, mi smo u~inili sve u na{oj mo}i da stvari pokrenemo s mrtve ta~ke. Omogu}ili smo da Herceg Novi vi{e ne bude mesto koje }e dr`ava zaobilaziti po pitawu investicija - istakao Kati}. Ocenio je da je ovo najve}e ulagawe u rekonstrukciju {etali{ta kroz samo jedan projekat, jo{ od wegove izgradwe, odnosno zatvarawa uskotra~ne `elezni~ke pruge po~etkom pro{loga veka nakon ~ega je ta trasa uz obalu pretvorena u jednu od najlep{ih pe{a~kih zona na Jadranu.

Ona je u dopisu izvr{nom direktoru Roku Toli}u navela da je Sne`ana tri puta golim rukama o`ivela mladi}a, kojem je srce prestalo da kuca do dolaska slu`be hitne pomo}i! Wemu je, kako navodi, srce prestalo da kuca kada je iza{ao iz aviona Air Montenegro na letu iz Istanbula, i odr`avala ga u `ivotu sve do intervencije medicinara. Mladi} je nakon itervencije preba~en u Klini~ki centar u Podgorici.

„Na{a Sne`a je heroj! Predla`em posebnu nagradu za wenu po`rtvovanost i stru~nost ali i pribranost hrabrost i visoki profesionalizam. Uz sve to, zaslu`ila je po{tovawe i za veliko qudsko srce koje je u~inilo da mladi}evo srce nastavi da kuca do dolaska slu`be hitne pomo}i. Mom~e dr`i se“, napisala je Kne`evi}eva na dru{tvenoj mre`i Iks napisala da su Sne`a i druga koleginica Sabrija Rado{evi} pre ~etiri, pet meseci, na isti na~in spasile `ivot devojci iz Maroka, koja je bila deportovana iz Crne Gore i nalazila se u sobi za deportivce. Predsednik odbora direktora Air Montenegra Tihomir Draga{ poru~io je premo iste dru{tvene mre`e da }e kompanija u narednim danima kontaktirati Sne`anu Mago~ i zahvaliti joj se na prigodan na~in.

- Osobe poput Sne`ane su na{i heroji i svi treba da u~inimo da se takve osobe istaknu i nagrade, poru~io je Draga{. Mladi} se prema saznawima „Novosti“ se nalazi u koronarnoj jedinici Kli~ni~kog centra kako bi odradili hitnu koronagrafiju. Prema re~ima pojedinih putnika u pitawu je turski dr`avqa-

nin, koji je u glavni grad Crne Gore stigao iz Istanbula.

Sne`ana Mago~ je za kratko vreme postala junakiwa na dru{tvenim mre`ima. I znani i neznani joj odaju po{tovawe, a u brojnim porukama ima i duhovitih, me|u kojima se jedna izdvaja: „Ako pre`ivi trebao bi je o`eniti!“

Pi{e:

Zoran Vla{kovi}

DRUGA PRESUDA ZA RATNI ZLO^IN SPECIJALNOG SUDA U HAGU ZA ZLO^INE OVK NA KIM 1998-2000. GODINE

osu|en na 18 godina zatvora

Specijalizovano ve}e u Hagu izreklo je, u utorak 16. jula, presudu Pjetru [aqi (60) jer snosi individualnu krivi~nu odgovornost za dela koja mu se stavqaju na teret a kojima je li~no doprineo kao u~esnik u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu U Specijalnom sudu u Hagu za zlo~ine OVK na KiM 1998-2000.godine, u utorak 16. jula, pripadnik OVK Pjeter [aqa osu|en je na 18 godina zatvora za ratni zlo~in proizvoqnog li{ewa slobode, mu~ewa i ubistva, uglavnom Albanaca. [aqa je me|utim oslobo|en optu`be za krivi~no delo surovog postupawa.

Panel Specijalizovanog ve}a je zakqu~io da [aqa snosi individualnu krivi~nu odgovornost za dela koja mu se stavqaju na teret a kojima je li~no doprineo kao u~esnik u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu u kom su u~estvovali i drugi pripadnici OVK, protiv prete`no svojih sunarodnika – Albanaca.

Ukupan broj qudi, prete`no Albanaca, koji su u tom periodu dr`ani u zatvoreni{tvu u fabrici metala u Kuke{u nije poznat, ali panel procewuje, na osnovu svedo~ewa onih koji su pretrpeli tortu-

НИС

бензинска

ru i drugih ~iwenica, da ih je bilo oko 40, a me|u wima su bile i najmawe tri `ene.

Panel je utvrdio identitet osamnaest (18) zatvorenih lica i konstatovao da su ti qudi dr`ani u nehumanim i poni`avaju}im uslovima, u tesnim prostorijama, bez dovoqno vode, hrane i medicinske pomo}i i da im nije bilo dozvoqeno ni da se operu ni da se presvuku.

Biv{i komandant OVK Saqih (Salih) Mustafa osu|en je u decembru 2022. na 26 godina zatvora zbog ratnih zlo~ina. Kasnije mu je posle `albe kazna smawena na 22 godine zatvora

Presuda u slu~aju Pjetera [aqe je druga presuda koju Specijalizovana ve}a Kosova donose po optu`bama za ratne zlo~ine.

[aqa je uhap{en 16. marta u Belgiji i preba~en pritvorski objekat u Hagu 15. aprila 2021. Specijalizovana tu`iteqka Specijalnog suda u Hagu za zlo~ine OVK na KiM 1998-2000.godine Kimberli Vest pozdravila je presudu biv{em pripadniku OVK Pjetru [aqi navode}i da je presuda [aqi va`an korak za vladavinu prava, odajemo po~ast `rtvama .

ZATVARAWEM BENZINSKIH PUMPI NA KIM SE NASTAVQA OTIMA^INA SRPSKE IMOVINE OD STRANE PRI[TINE

Za Agenciju za privatizaciju zakupci

nisu imali licencu

Na Kosovu i Metohiji nastavqa se otima~ina srpske imovine iako Pri{tina u tu nepokretnu imovinu Srbije nikada nije ulo`ila ni dinar.

U, utorak 16. jula, Agencija za privatizaciju iz Pri{tine zatvorila je tri benzinske pumpe na severu Kosova, jer su, kako je Agencija navela radile bez licence.

Radnici Agencije, zajedno sa Poreskom administracijom Kosova, i uz asistenciju Kosovske policije, obi{li su tokom dana tri benzinske pumpe na Severu Kosova, a potom ih i zatvorili i oko objekata oblepili `utu traku sa natpisom „Policijska traka ne prilazi“. Tako su zatvorene pumpe „NIS petrola“ na samom izlazu puta iz Mitrovice za Zve~an i jo{ dve pumpe na teritoriji Zubinog Potoka, u centru op{tinskog centra, a druga, „NIS petrol“ u nasequ Gazivode.

Agencija za privatizaciju Kosova tvrdi da su ovi objekti zapravo pod wihovom upravom, te da su bili izdati u zakup.

„Posledwih dana dobili smo informaciju da zakupci benzinskih pumpi pod upravom Kosovske agencije za privatizaciju u op{tinama Severna Mitrovica i Zubin Potok posluju bez dozvole i da su zato wihovi slu`benici zajedno sa Poreskom administracijom Kosova, ali i Centralnom inspekcijom za nadzor tr`i{ta iza{li na teren“.

„ Agencija je zvani~no obrazlo`ila da ove benzinske pumpe nisu opremqene licencom Ministarstva industrije, preduzetni{tva i trgovine a da dve od wih nisu ni oporezovane“.

POSLE DEVETOG BEKSTA IZ ZATVORA NA KIM I VI[E TE[KIH KRIVI^NIH DELA ALBANAC FATON HAJRIZI UBIO SRSPKOG POLICAJCA KOD LOZNICE

Likvidiran je u selu

Trbu{nica na obroncima

Gu~eva,

u ataru Bawe Koviqa~e

Be`ao je iz zatvora u Kosovskoj Mitrovici, Vu~itrnu, Pri{tini, Prizrenu, Dubravi kod Istoka, Bondstila….

Faton Hajrizi (1985), Albanac sa Kosova za kojim se tragalo zbog ubistva policajca Nikole Krsmanovi}a, u sredu no}u 17. jula, i rawavawa wegovog kolege Vjekoslava Ili}a, likvidiran je, 19. jula, u selu Trbu{nica na obroncima Gu~eva, u ataru Bawe Koviqa~e u op{tini Loznica. Prema re~ima ministra policije Ivice Da~i}a, Fatona je prijavio jedan me{tanin od kojeg je tra`io vodu, a ubica policajca nije imao plan da se preda i na policiju koja ge je okru`ila ispalio je devet hitaca.

„Mi smo jutros, 19. jula, izdali fotografiju kako bi qudi mogli da prijave ako ga vide. Jedan me{tanin susednog mesta ga je video jer mu je tra`io vodu. On ne zna jezik i ~im je ovaj oti{ao, me{tanin je morao da pre|e kilometar-dva da dojavi da ga je ovde video. Odmah se uputila na{a ekipa“, ispri~ao je Da~i}, javqaju}i se sa mesta likvidacije u Trbu{nici.

Likvidirani kriminalac Faton Hajrizi

Kurti sa Kvintom i ambasadorom EU o otvarawu mosta na Ibru

Otvarawe mosta na Ibru i za automobile bila je tema o kojoj se govorilo na sastanku koji je tzv. premijer Kosova odr`ao, u 17. jula, sa ambasadorima zemaqa Kvinte i {efom Kancelarije EU na Kosovu.

Na sastanku je razgovarano, izme|u ostalog, o najnovijim de{avawima, bezbednosnoj situaciji i vladavini prava i ukupnom razvoju.

„U kontekstu informisawa sa na{im me|unarodnim partnerima, tema tretmana na ovom sastanku bila je i va`nost koordinacije institucionalnih akcija za otvarawe mosta preko reke Ibar i za automobile, kako bi se omogu}ila puna sloboda kretawa, koja poma`e gra|anima sa obe strane mosta, bez razlike, a istovremeno slu`i razvoju privrede i tr`i{ta kroz lak{e kretawe robe i kapitala“.

Kurti je na ovom sastanku bio sa prvim zamenikom Besnikom Bisqimijem i ministrom unutra{wih poslova Xeqaqon Sve~qom.

Na sastanku su bili ambasador Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Xefri Hovenijer, Ujediwenog Kraqevstva Xontana Hargreavis, ambasador Nema~ke Jorn Rode, Francuske, Olivier Gero, ambasador Italije Antonello De Riu i {ef Kancelarije EU na Kosovu, Toma{ Suwog.

Dodao je da je za Hajrizijem tragalo oko 400 policajaca. Pokazuju}i teren na kojem je ubica likvidiran, Da~i} je rekao „on se skrivao, tu je reka, tu je granica, tra`io je na~in kako da pre|e preko reke“.

Ina~e, Albanska Kazneno-popravna slu`ba Kosova iz Pri{tine saop{tila je rano ujutru, u subotu 6. jula, da je osu|enik Albanac koji je kaznu slu`io u ovoj ustanovi pobegao iz zatvora.

„Napustio je Kazneno-popravni centar Smrekovnica iz Vu~itrna, ustanovu otvorenog tipa. On je i korisnik vikenda. Posledwi put je vikend koristio od 1. do 3. jula“, naveli su u saop{tewu.

U pitawu je osu|enik Faton Hajrizi (1985), iz Gorwe Kline, kilometar severno od Srbice u Drenici na KiM koji iz zatvora Kosova be`i ve} deveti put. Gorwa Klina je na 17 kilometru puta Kosovska Mitrovica – Pe}.

Davao je vi{e intervjua tokom godina, a u martu ove godine, osim {to priznaje da je be`ao iz zatvora, Hajrizi je istovremeno govorio i o tome kako sada ne be`i jer je zaradio pravo da odlazi na vikende.

Tada je priznao i da je nedavno pobegao iz „Bondstila“, zatvora iz istoimene ameri~ke vojne baze kod Uro{evca i jo{ je navodno kazao, kako je bilo lak{e odatle pobe}i nego iz mitrovi~kog zatvora.

Be`ao je iz zatvora u Kosovskoj Mitrovici, Vu~itrnu, Pri{tini, Prizrenu, Dubravi kod Istoka, Bondstila…. Uhap{en je jo{ odmah nakon rata 1999. godine zbog ubistva ruskog vojnika u Srbici, kada je imao 15 godina. On je tada na putu do {kole, 2000. godine, zapodenuo razgovor sa ruskim vojnikom u samom centru varo{ice Srbica, ina~e op{tinskog centra, uzeo mu oru`je i ubio ga. Navodno je to uradio, kako je kazao na su|ewu, jer je ruskog pripadnika KFOR-a video kako navodno „vre|a neke Albance“. Za ubistvo ruskog vojnika Kfora osu|en je na 27 godina zatvora. Bio je osu|en i za vi{e oru`anih pqa~ki u vi{e mesta Kosova dok je bio van zatvora.

Oti{ao sam da se ne vratim

Trideset dve godine su proletele u sumaglici jave i sna u `urbi, ponekad i u gr~u. Mnogo puta ne prime}uju}i smenu dana i no}i, jure}i male ciqeve...

Duga i hladna zimska no} u malom selu pod planinom. Bjesni sne`na oluja i podgrijava osje}aj topline i sigurnosti roditeqskog doma. Petrolejka „sija“ taman toliko da se ne sudaramo po ku}i.

Otac pri~a, nadugo i na{iroko, o pro{losti familije, mobama i slozi sa kom{ijama, drugom ratu… Najednom, kao da se sjetio ne~eg va`nog i neodlo`nog. Ustao je, oti{ao u drugu sobu i iz kofera, koji je uvijek bio pod kqu~em, donio po`utjeli isje~ak iz Politike koji je djed sa~uvao mnogo godina ranije.

Bila je to slika zgrade ujediwenih nacija u Wujorku, napravqena na dan otvarawa. Vjerovatno je grandioznost i neuporedivost sa bilo ~im drugim {to sam do tada vidio u `ivotu proizvela prvu `equ da vidim to i sli~na mjesta u svijetu.

Vrijeme koje je slijedilo dodavalo je nove motive koji su upu}ivali u „veliki, daleki i nepoznati svijet”. Studije i malobrojna putovawa van granica otkrila su neprijatan osje}aj inferiornosti koju nosimo u odnosu na Zapad.

Neslagawe sa nekim dru{tvenim normama i kulturom koju sam smatrao jednim od „krivaca” za inferioran osje}aj, kao i ~iwenica da rat nije zaobilazio ni jednu od prethodnih generaciju na na{em podnebqu, stvorili su u meni odluku, da zarad nekih budu}ih generacija, najboqe bi bilo „zasijati sjeme u plodniju zemqu”.

Nijesam oti{ao da zaradim za kola, stan, pa da se vratim. Oti{ao sam da se ne vratim. Bio sam siguran u mukotrpan put koji me ~eka. Bio sam spreman na `rtvu i smatrao je du`no{}u.

Tako je i bilo.

Nova sredina, nova kultura, neblagonaklono gledawe na imigranta (rat je to u~inio jo{ nepovoqnijim), nemawe nikog bliskog za pomo} ili savjet, nedovoqno poznavawe jezika i bez bilo kakve prihvatqive kvalifikacije za novu sredinu, bili su glavni problemi.

Uzdao sam se jedino u svoju izdr`qivost, radne navike i znawe koje sam ponajvi{e stekao rade}i sa ocem. Najve}a briga je bila ste}i pravo, opstati i ostati. Vrlo ~esto sam imao no}ne more da sam deportovan i da mi nema povratka u Kanadu. Kasnije, kada sam ve} dobio dr`avqanstvo, ponekad bih se u sred dana upitao da li sam ja to zbiqa u Kanadi ili je to samo san. Nakon nekog vremena i to je nestalo.

Trideset dvije godine su proletele u sumaglici jave i sna u `urbi, ponekad i u gr~u. Mnogo puta ne prime}uju}i smjenu dana i no}i, jure}i male ciqeve, a sve u ciqu ostvarewa glavnog.

Sloboda i nezavisnost odlu~ivawa su mi, uz zdravqe, bile i ostale najve}e vrednosti i `ivotni ciq. Koliko sam se primakao tom nemogu}em ciqu: raditi {ta ho}e{, kako ho}e{, koliko ho}e{ i kad ho}e{, ne znam. Sigurno ne tako blizu. Ali rade}i u tom ciqu u~vrstio sam drugu vrijednost - osloboditi se svih bezvrednih, bespotrebnih, {tetnih egoisti~nih zeqa.

Pre`ivio sam jednu ozbiqnu `ivotnu krizu, koju nijesam prouzrokovao niti sam bio ni najmawe odgovoran, a ponajmawe kriv za wu. Apsolutno je sigurno da je ovo bio „made in Canada” proizvod, a da sam ostao u Srbiji skoro da ne bih ni znao da ovaj fenomen uop{te postoji.

Sjeme je zasijano i to na najboqi mogu}i na~in. Mawkavosti u tome, a moralo ih je biti, mogu se pripisati neznawu i nemogu}no{}u. Nikako odsustvu qubavi, `eqe i napora.

Sjeme je izraslo i stasalo u zdrave, nezavisne i potpuno integrisane individue u novoj sredini. Po tom pitawu moja misija je ostvarena.

Na pitawe, upu}eno qudima koji su imali svoje najboqe dane davno u pro{losti, {ta bi mijewali, u slu~aju da imaju {ansu da po~nu `ivot iznova. Naj~e{}i odgovor bi bio, ni{ta.

Uvijek sam bio zate~en tim odgovorom, a posebno u slu~ajevima kada sam mislio da se radi o `ivotu koji nije bio posebno dobar u o~ima posmatra~a, a ni zadovoqavaju}i i sre}an po ocjeni i osobe u pitawu.

Moj odgovor na isto pitawe bi bio - promijenio bih vrlo mnogo, ali odluku da emigriram ne bih.

Drago \a~i} – Toronto, Kanada

Tra`io si da nas bombarduju, sad po~ni da pakuje{ kofere u Beloj ku}i!

Na skupu “Srbi za Trampa” koji je odr`an u okviru Republikanske konvencije na kojoj je Donald Tramp i zvani~no prihvatio nominaciju da bude predsedni~ki kandidat ove stranke na predstoje}im izborima, jasno je poru~eno za koga }e glasati srpska zajednica u novembru.

Otvaraju}i skup, organizator Miroslav Jovi}, ugledni ~lan srpske zajednice iz Milvokija, istakao je da Srbi imaju veliku {ansu da u tzv. swing states, kako Amerikanci nazivaju dr`ave sa podeqenim bira~kim telom, budu tas na vagi koji }e doneti prednost Donaldu Trampu na predstoje}im izborima.

On je kazao da je na predhodnim izborima Tramp izgubio Viskonsin za samo 20-tak hiqada glasova, {to je mawe od broja Srba koji `ive u ovoj dr`avi, a onda podsetio da Srbi imaju mnogo razloga da glasaju za trampa, a protiv Bajdena.

- Podse}am Vas da na Jutjubu

mo`ete na}i snimak na kome Bajden govori: “Predla`em da bombardujemo Srbe, predla`em da sru{imo sve mostove na reci Drini”…Ja sada wemu predla`em da po~ne da pakuje svoje stvari u Beloj ku}i. Veliki ~ovek se vra}a! – istakao je Jovi}, koji je dodao i da o~ekuje od predsednika Trampa i wegove administracije da, kada pobede na izborima, posvete vi{e pa`we Srbima na Balkanu, naro~ito isti~u}i polo`aj Srba iz Republike Srpske, kojima se od

Dejtona pa naovamo ukidaju jedan po jedan oblik autonomije. A onda su se Srbima u Milvokiju redom predstavili uva`eni govornici, poput Rika Grenela, biv{eg ameri~kog ambasadora u Nema~koj i specijalnog pregovara~a za Kosovo i Metohiju, zatim kongresmenke iz Wujorka Klaudije Teni, liderke srpskog kokusa u ameri~kom Kongresu, senatora iz Viskonsina Rona Xonsona, te na posletku Roda Blagojevi}a, biv{eg guvernera ilinoisa i savetnika Donalda Trampa.

Stanite, pomolite se, zapalite sve}u, ka`ite im ”deco srpska ne zaboravqamo vas”

Predsednik francuskog udru`ewa "Deca Jasenovca" David Jakovqevi} iz Pariza ponovo je uputio apel srpskom rasejawu da svrate do Jasenovca upale sve}u i odaju po~ast palim `rtvama u NDH.

Redakcija medijskog portala Rasejawe.info sve vi{e dobija povratnih informacija da je ispravno shva}en predlog predsednika francuskog udru`ewa Deca Jasenovca Davida Jakovqevi}a iz Pariza da se prilikom putovawa za Srbiju i Republiku Srpsku preko Hrvatske svrati do Jasenovca. Mnogi su uradili, mnogo }e uraditi a ima i udru`ewa iz Nema~ke koja }e prilikom zajedni~kog putovawa za Srbiju sa svojim mla|im ~lanovima to obavezno da urade i da odaju po~ast svim palim Srbima, Romima i Jevrejima u Nezavisnoj dr`avni Hrvatskoj, ali i tokom rata na prostoru biv{e Jugoslavije, kada je ponovo u Hrvatskoj stradalo mnogo Srba, ali i drugih naroda.

Pro{le godine u ovo vreme preneli smo apel predsednika ovog udru`ewa Jakovqevi}a, koji je po~etkom nedeqe preko dru{tvenih mre`a ponovio, koji glasi: „Raspust i odmori su po~eli i svima `elim prijatno vreme i da se dobro odmorite. Neki }e autom putovati za Srbiju i Republiku Srpsku preko Hrvatske.

Od Zagreba prema Srbiji imate jedan izlaz koji ne smete zaobi} i u ime svih Srba: JASENOVAC. Skrenite, na 700 metara od izlaza sa autoputa posetite manastir Jasenovac, zapalite sve}u, javite se na{im mu~enicima i

nastavite sre}no va{ put. Imate ga i u drugom pravcu po povratku ka Zagrebu. Idite u Jasenovac po{tujte i ne ignori{ite vi{e na{e mu~enike zato {to bi uvek na{li neki razlog ili `urite ili ne mo`ete. Mo`ete!”, naglasio je Jakovqevi}.

David Jakovqevi} se zahvalio svima koji su obi{li Jasenovac, upalili sve}u i odali po{tu. „Svaka poseta je veoma va`na za sve pale u Jasenovcu”, dodao je i naglasio da ga posebno iznenadi poseta stranaca koji mu se javqaju i koji ne mogu da prihvate takve po~iwene zlo~ine posebno nad decom. Ko `eli, rekao je Jakovqevi}, mo`e da na FB zidu udru`ewa Deca Jasenovca da postavi sliku sa posete ovom svetom mestu. Po wegovom mi{qewu Srbi bi trebali da budu organizovani i da vi{e po~asti odaju svom palom narodu. AMERI^KI SRBI

SKORO MESEC DANA NA SLOBODI

Prva porodi~na fotografija Asan`a nakon izlaska iz zatvora

Skoro mesec dana otkako je osniva~ "Vikiliksa" Xulijan Asan` pu{ten iz londonskog zatvora "Belmar{", nakon nagodbe sa ameri~kim vlastima, wegova supruga Stela Asan` podelila je wihovu prvu zajedni~ku porodi~nu fotografiju sa dvoje dece, de~acima Gabrijelom i Maksom.

Podse}amo, Asan` je stigao u rodnu Australiju 26. juna, nekoliko sati nakon {to je zvani~no prihvatio sporazum o priznawu krivice u ameri~kom sudu na Severnim Marijanskim ostrvima.

Tom prilikom nije se obra}ao medijima, a wegova supruga je istakla da }e "govoriti kada bude spreman".

Xulijan je hteo da vam se svima zahvalim, ali morate da razumete kroz {ta je pro{ao, treba mu vremena, molim vas da nam date prostora i privatnosti. Na{a porodica ponovo treba da bude porodica pre nego {to on bude govorio - poru~ila je tada Stela Asan`. U strahu od ekstradicije u SAD, Asan` je proveo sedam godina skrivaju}i se u ambasadi Ekvadora u Londonu. Izba~en je iz prostorija 2019. godine, kada mu je Ekvador ukinuo status azila. Aktivistu je odmah uhapsila britanska policija i potom je proveo pet godina u "Belmar{u" nakon {to je progla{en krivim za nepojavqivawe pred sudom.

Zapleweno vi{e hiqada retkih pti~jih jaja u vrednosti od 500.000 dolara u Australiji

Kolekcija od 3.404 jaja zaplewena je u Australiji posle evropske akcije organizovane povodom ilegalne trgovine pticama.

Islednici su otkrili ulov, za koji se veruje da vredi 400.000 do 500.000 dolara (365.000 - 457.000 evra), na imawu u Grantonu, u Tasmaniji 9. jula. Jaja su bila ispra`wena, ili izdubqena, {to zna~i da su imala samo ukrasnu vrednost. Pod istragom je 62-godi{wi mu{karac, saop{tili su zvani~nici. Zlo~in u vezi sa `ivotnom sredinom i divqim `ivotiwama postao je deo jednog od najve}ih i najprofitabilnijih kriminalnih sektora na svetu i nastavqa da raste guraju}i mnoge vrste na ivicu izumirawa. O~ekuje se da }e se osumwi~eni iz Australije biti izveden pred lice pravce kasnije, zbog kr{ewa Zakona o za{titi `ivotne sredine i

biodiverziteta iz 1999.

„On je navodno bio ume{an u sakupqawe i uzimawe pti~jih jaja iz divqine i trgovinu kako pti~jih jaja iz Australije, tako i sa liste Konvencije o me|unarodnom prometu ugro`enih vrsta d, sa qudima u inostranstvu", saop{tio je portparol saveznog Ministarstva za klimatske promene, energetiku i `ivotnu sredinu. Analiza zaplewenih jaja je trenutno u toku kako bi se potvrdilo kojoj vrsti pripadaju, ali se veruje da su od retkih i ugro`enih vrsta, suo~enih sa visokim rizikom od izumirawa. Islednici veruju da se me|u wima nalaze jaja tasmanijskog cari}a provirqivca, koji se `ivi samo na tasmanijskom ostrvu Bruni, lastavi~astog papagaja i stidqivog albatrosa. Sva jaja u ovoj kolekciji su bila izduvana ili izdubqena, {to zna~i da su belance i `umance ukloweni.

Vi{e od pola metra snega palo na jugoistoku Australije

Vi{e od 50 centimetara snega palo je u popularnim skijali{tima na jugoistoku Australije.

U mestu Fols Krik na severoistoku Viktorije palo je 45 centimetara snega, a za sedam posledwih dana vi{e od 70 centimera. Menaxer skijali{ta "Mt Buller” i “Mt Stirling”, Dejvid Klark, izjavio je da sneg neprestano pada. Na planini Hotam je pao 31 centimetar snega, a na severu, u skijali{tu Tredbo, tokom no }i je palo 27 centimetara snega. Meteorolozi predvi|aju da bi u narednih deset dana moglo da padne jo{ 50 centimetara snega. Hladni talas koji se kre}e preko Ju`ne Australije ka Viktoriji, Novom Ju`nom Velsu i Kvinslendu doneo je sneg, me}avu i rekordno niske temperature.

Visoka cena

estetskih zahvata

Veliki broj `ena odlu~uje se na operaciju va|ewa implanta iz grudi zbog niza simptoma

U Australiji je posledwih godina zabele`en drasti~an porast uklawawa implanta iz grudi, jer veliki broj `ena iskusi ozbiqne simptome nakon {to se podvrgne estetskoj operaciji.

Prema podacima tamo{weg zdravstvenog registra, procenat `ena koje su se odlu~ile na takozvanu "operaciju eksplantacije", odnosno proces uklawawa implanta, porastao je sa 0,4 u 2016. na sedam u 2022. Te brojke ukqu~uju i one `ene koje su implante ugradile nakon dijagnoze karcinoma.

Kristina Tamba, dermatolo{kiwa iz Kvinslenda, jedna je od onih koja se odlu~ila na taj korak. "Znam da sam uradila pravu star, jer se sad ose}am odli~no", ka`e ona. Tamba se podvrgla hirur{kom uve}awu grudi pre vi{e od deset godina, {to joj je, kako ka`e, izazvalo simptome poput "gojewa, hormonskih promena, anksioznosti i suicidalnih misli".

Ona nije jedina: takve nuspojave zahvata prijavile su mnoge `ene, a pojedini stru~waci zbirno ih nazivaju "bole{}u grudnih implanta". Istra`iva~i isti~u da to stawe jo{ nije medicinski priznato, ali da zahteva dodatno prou~avawe, "Uklawam implante ve} pet ili {est godina kod osoba koje dolaze jer se ne ose}aju dobro, a kod oko 80 posto wih za {est meseci do|e na kontrolu i ka`e da se ose}a mnogo boqe", ka`e dr Piter Vidouson, estetski i rekonstruktivni hirurg Lotus instituta. Studija koja je sprovedena na Univerzitetu Makari u Australiji pokazala je da se od 226 `ena sa implantima, 77 odlu~ilo na "operaciju eksplantacije", a od tog broja 85 procenata ose}alo se mnogo boqe {est meseci nakon procedure. Studija je prvi poku{aj da se ispita skup simptoma koji poga|a `ene sa implantima u toj zemqi. "Kad imate tako mnogo simptoma i tako mnogo varijabli, potrebno je vreme da se sistematski pro|e kroz podatke", ka`e Anand Deva, profesor Univerziteta Makari, koji je radio na ovom istra`ivawu. Stru~waci savetuju `enama koje imaju implante da se redovno kontroli{u. Uve}awe grudi bila je druga naj~e{}a kozmeti~ka operacija, a ~ak 26 procenata ispitanica se podvrglo toj proceduri.

Premijer Australije na petom mestu

Iako su wihove plate daleko od onih koje zara|uju vlasnici i direktori velikih kompanija, postoje predsednici i premijeri pojedinih dr`ava koji zara|uju sasvim dobro, a za na{e uslove i pojmove plata – ~ak i odli~no.

Prema podacima sajta Visual Capitalist, najbogatiji me|u predsednicima i premijerima, kao i drugim visokim politi~kim dr`avnicima trenutno je premijer Singapura Lorens Vong, koji godi{we zara|uje vi{e od 1,6 miliona dolara. Uz redovnu zaradu, dobija i bonus, u Srbiji poznat kao 13. plata, ali i neke druge beneficije.

Drugi na listi je izvr{ni direktor Hong Konga Xon Li Ka-^iu, sa godi{wom platom od 695.000 dolara, dok je na tre}em mestu predsednica [vajcarske Viola Amherd, koja godi{we zara|uje 530.000 dolara.

Predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Xo Bajden je sa 400.000 dolara godi{we ~etvrti na listi najboqe pla}enih svetskih lidera, dok je na petom premijer Australije Entoni Elbanizi, sa primawima od 390.000 dolara godi{we.

Na {estom mestu je gost Beograda ovih dana, nema~ki kancelar Olaf [olc ~ija je godi{wa plata 367.000 dolara. Odmah iza wega je jo{ jedna dobro poznata politi~ka figura u na{oj dr`avi Ursula fon der Lajen.

Wena godi{wa plata, isti~u na sajtu VC, je 364.000 dolara, a ona je jedina na listi da nije visoki zvani~nik odre|ene

dr`ave ve} je predsednica Evropske komisije, koja je na tu funkciju ponovo izabrana 18. jula i prove{}e na woj narednih pet godina.

Daqe, do desetog mesta, na listi najbogatijih svetskih lidera idu ~etiri premijera, najpre austrijski Karl Nehamer sa zaradom od 307.000 dolara, potom i kanadski Xastin Trudo sa platom od 292.000 dolara.

Premijer Novog Zelanda Kristofer Lukson godi{we zara|uje 288.000 dolara, a na desetom mestu najbogatijih je predsednik Vlade Japana Fumio Ki{ida, koji godi{we zara|uje 256.000 dolara.

TATA POKU[AO DA SPASI BLIZNAKIWE,

Otac i wegova dvogodi{wa }erka poginuli su kada ih je udario voz nakon {to su kolica sa bliznakiwama zavr{ila na {inama u Sidneju u Australiji. Do tragedije je do{lo u nedequ na `elezni~koj stanici u Karltonu.

Druga devoj~ica nije povre|ena, dok je majka, koja je gledala tragediju, u stawu {oka. Policajac Pol Dunstan rekao je da

putu dolaze}eg voza. Voz nije trebalo da stane na toj stanici i ~ini se da je usporio pre tragedije, ali nije uspeo da se zaustavi na vreme. Kada je video da su kolica krenula ka {inama, otac je poku{ao da spasi svoju decu, ali na`alost nije uspeo.

On i jedna }erkica su poginuli, dok je druga devoj~ica nepovre|ena. Majka (39) i druga devoj~ica odvedene su u bolnicu

su roditeqi liftom oti{li na platformu stanice, gde su na trenutak sklonili ruke sa kolica. Kolica sa bliznakiwama su se potom otkotrqala prema `elezni~kim {inama, dodao je on.

Policija je dobila poziv oko 12.25 sati nakon {to su svedoci videli kolica kako silaze sa platforme i idu na

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Tasmanijski tigar izumro zbog su{e

Zagonetni nestanak tasmanijskog tigra s podru~ja kontinentalne Australije najverovatnije su uzrokovale klimatske promene, a ne aborixinski lovci ili australijski divqi psi, objavili su nau~nici.

Ta zagonetna `ivotiwa nekada je bila rasprostrawena {irom Australije, ali je istrebqena. Na Tasmaniji je `ivela do 1936. kada je posledwi primerak uginuo u zoolo{kom vrtu u Hobartu.

Dve su teorije o tome za{to je nestao tasmanijski tigar, torbar nalik psu s crnim prugama.

Prva upu}uje na to da je tasmanijski tigar izgubio „bitku“ sa australijskim divqim psom – dingom, za stani{te i plen. Najve}i argument koji ide tome u prilog je ~iwenica da dingo nikad nije `iveo na Tasmaniji gde je tigar pre`iveo do pre osamdesetak godina.

i wihovo stawe je stabilno. Prema re~ima Dunstana, devoj~ica koja je pre`ivela pala je izme|u {ina i imala je sre}e {to je izbegla povrede. Vatrogasni i spasila~ki radnici su vi|eni kako ska~u na {ine kako bi zapo~eli proces va|ewa tela ispod voza vi{e od dva sata nakon tragedije.

urnal of Biogeography“.

Pre tri hiqada godina Australiju je pogodila klimatska promena, ne{to poput El Niwa, koja je prouzrokovala nekoliko sezona su{e i to je verovatno uzrokovalo nestanak tasmanijskog tigra.

„Prona{li smo dokaze smawewa populacije i smawewa genetske raznolikosti tasmanijskog tigra negde u to doba“, dodao je nau~nik Xeremi Ostin. „Tasmanija

Druga teorija upu}uje na to da su krivci aborixinski lovci.

Australijski nau~nici sa univerziteta u Adelaidu nedavno su uspeli da analiziraju DNK iz fosilnih i muzejskih primeraka ostataka tasmanijskog tigra i ustanovili da su te `ivotiwe sa australijskog kontinenta nestale zbog su{e.

„DNK podaci nam pokazuju da je vrsta izumrla relativno brzo, {to nije moglo biti uzrokovano qudskim faktorom ili nekom drugom `ivotiwskom vrstom“, objavila je nau~nica Loren Vajt u ~asopisu „Jo-

je tih klimatskih promena donekle bila po{te|ena, {to obja{wava za{to je vrsta pre`ivela na ostrvu“, dodao je. El Niwo je klimatski fenomen koji se periodi~no javqa. Karakteristika mu je da u vla`na podru~ja donosi ekstremnu su{u i obrnuto.

Qudi u Australiji i daqe redovno dojavquju vlastima da su primetili neki primerak tasmanijskog tigra, a `ivotiwa ima i posebne internetske stranice woj posve}ene, no konkretnih dokaza da i daqe stvarno postoji nema.

Olimpijada – vi{e od sporta

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Olimpijske igre (OI) su oduvek bile praznik za o~i i du{u. I nije mala stvar gledati najve}i svetski sportski doga|aj koji se odr`ava svake ~etiri godine. Olimpijada je uvek bila vi{e od sporta sa onim gotovo mitskim karakterom. I to ne samo zahvaquju}i Anti~kim Grcima koji su je osnovali, ve} i ~iwenici da je pokrenuta kako bi se promovisao mir me|u narodima i zaustavili ratovi

takmi~ewa su u stvari ve} po~ela jo{ pre 2 dana i to me~evima u fudbalu, ragbiju, rukometu i streqa{tvu. Glavni finalni me~evi }e se odr`ati na stadionu „Stade de France“, gde }e biti i sva atletska takmi~ewa. U samom gradu Parizu se prema nekim procenama o~ekuje vi{e od 15 miliona turista. Ovo je tre}i put da je Pariz doma}in OI, prethodno su igre odr`ane daleke 1900. i pre ta~no jednog veka - 1924. godine. Na olimpijadi u Parizu bi}e podeqeno ta~no 329 zlatnih medaqa, a ~ak 39 medaqa bi}e dodeqeno pretposledweg dana takmi~ewa u subotu 10. avgusta. Prva medaqa u streqa{tvu bi}e uru~ena ve} ove subote 27. jula a posledwa 11. avgusta. Skoro svake olimpijade doda se po neki novi sport. Jedini novi sport ove godine bi}e brejkdens, stil plesa koji je nastao u Bronksu u Wujorku, sedamdesetih godina pro{log veka. Seti-

nosti ova parada nikada nije uve`bavana u potpunosti i bi}e to „vatreno kr{tewe“. Zabavni deo ceremonije je osmislio ~uveni pozori{ni rediteq Tomas Xoli, 42-godi{wak poznat po hit rok-operskom mjuziklu „Starmanija“. Predstava je podeqena u 12 razli~itih sekcija, sa oko 3.000 plesa~a, peva~a i zabavqa~a raspore|enih na obe obale reke, na mostovima i obli`wim spomenicima. Planirano je odavawe po~asti ~uvenoj katedrali Notr Dam, koja je u procesu renovirawa nakon razornog po`ara 2019. godine, verovatno sa plesa~ima na skelama. Po~ev{i od 5:30 popodne dve tre}ine ceremonije }e se odr`ati po danu, a zatim u sumrak. Rediteq Xoli se nada jednom od onih spektakularnih letwih zalazaka sunca u Parizu. Muzika }e biti me{avina klasi~ne, tradicionalne francuske {ansone, kao i repa i elektro muzike. Upitan

barem za vreme odr`avawa OI. Na`alost ve} odavno nije tako, i ratovi koji se trenutno vode u svetu }e biti nastavqeni ~ak i za vreme ovih igara.

Te{ko je na}i osobu koja ne voli OI, jer ~ak i oni koji ne vole mnogo sport prona}i }e barem jednu zanimqivu disciplinu u kojoj }e mo}i da u`ivaju. Tako }e biti i od ovog petka narednih nekoliko nedeqa. 34. Olimpijada prikaza}e ukupno 3.800 sati prenosa u`ivo i podeliti vi{e od 300 zlatnih medaqa u 32 sporta tokom 18 dana takmi~ewa, pre svega u glavnom gradu Francuske ali i u drugim delovima zemqe.

Sve~ana ceremonija kojom se zvani~no otvaraju Olimpijske igre ovog puta ne}e biti odr`ana na glavnom stadionu ve} uz ~uvenu reku Senu. Ovaj presedan }e biti veliki izazov za snage bezbednosti kojih }e biti oko 45.000, ~ime }e biti oboren jo{ jedan rekord. Neka sportska

mo se od Tokija imamo i discipline kao {to su: skejtbording, sportsko pewawe i surfovawe. Od ovih igara izba~eni su bejzbol i karate, {to je jedna od naj~udnijih odluka Olimpijskog komiteta do sada.

Umesto da koriste glavni atletski stadion za paradu otvarawa, kao {to je uobi~ajeno, organizatori su premestili doga|aj van i u srce prestonice - u skladu sa svojim motom „Igre {irom otvorene“. Oko 7.000 sportista }e ploviti niz reku Senu u du`ini od {est kilometara, od Osterlicovog mosta na istoku pa sve do Ajfelove kule, na najmawe 85 plovila. Do 500.000 qudi }e u`ivo gledati sa posebno izgra|enih tribina, za koje su karte prodavane i do 2.700 evra. Neki sre}nici }e ipak ceremoniju gledati besplatno na obalama reke sa svojih balkona i iz stanova sa pogledom pored Sene. Zbog veli~ine i slo`e-

Srbija

da sumira svoju glavnu poruku predstave OI koja }e biti prikazana, Xoli je rekao da je to bila „qubav“.On je istakao da }e wegov umetni~ki rad biti proslava kulturne, jezi~ke, verske i seksualne raznolikosti u Francuskoj i {irom sveta. Otvarawa olimpijada su oduvek bila izazov za sve zemqe doma}ine i wihove umetnike. Tako }e verovatno biti i ovog puta. Ipak bez obzira na velika o~ekivawa to ve~e }e brzo ostati u senci, a nama ostaje da u`ivamo u sportu i da se radujemo svakoj budu}oj medaqi srpskih i australijskih sportista. Bi}e ih sigurno, zato nam narednih nedeqa ne}e biti nimalo dosadno, jer od tolikih disciplina ima za svakog po ne{to.

Ovo su dr`ave u kojima mogu da mu "pomognu"

Ceo svet gori pod Bajdenovom administracijom, a Tramp nije zapo~eo ni jedan rat, bio je vrlo zainteresovan za saradwu sa svim partnerima i zemqama sveta, posebno sa Srbijom, rekla je prof. dr Olga Ravasi

Srpsko rasejawe se upravo nalazi u dr`avama koje mogu da budu odlu~uju}i tas na vagi u korist biv{eg predsednika SAD Donalda Trampa, a to su prevashodno Arizona, Viskonsin, Mi~igen, Pensilvanija, Ohajo, ka`e za RT Balkan prof. dr Olga Ravasi, politi~ki strateg i osniva~ organizacije "Srbi za Trampa".

"U svim tim 'kliznim' dr`avama koje zaista mogu da odlu~e izbore ima srpskog rasejawa ponajvi{e", objasnila je Ravasi. Kako je istakla, prema wihovim procenama i podacima kojima raspola`u ~ak i 2016. godine srpsko rasejawe odlu~ilo je u odre|enim distriktima.

"Srbi su znali {ta mogu da o~ekuju od Hilari Klinton a sa druge strane, naravno, nisu znali koliko }e Donald Tramp i kako uticati na razvoj geopoliti~ke situacije. Ali su definitivno glasali za wega instinktivno u tom trenutku, {to se, naravno, pokazalo da je to bio odli~an izbor", ocewuje Ravasi.

Ravasi isti~e da je po~etak wene komunikacije sa kampawom, koja traje jo{ od 2015-2016, bio vrlo otvoren i da je taksativno navedeno {ta su srpskom rasejawu pitawa od interesa, pre svega kao Amerikancima, jer su svi oni, Amerikanci.

PORTPAROLKA NATO:

"I vodimo se upravo tom unutra{wom politikom koja svima nama mnogo zna~i. To je poboq{awe ekonomije, smawewe poreza, kontrolisana imigracija, zatvarawe granica, povratak na{e industrije u SAD iz drugih delova sveta. Naravno i najva`nije je spoqna politika za koju se na{i qudi jako, jako interesuju i tu su bila pitawa naravno vezana za problem KiM, Republike Srpske, pa i pitawa Srba u Crnoj Gori i SPC", istakla je.

"Oni znaju {ta je nama u interesu, u smislu unutra{we politike, jer mi kao neko srpsko rasejawe, ali prevashodno Amerikanci nismo nekakav poseban entitet ve} nas se zaista ti~u stvari koje se ti~u svih Amerikanaca, a to je naravno da se za{tite nacionalni interesi SAD, bez da se ratuje na svim stranama sveta. To je upravo ono {to predsednik Tramp zagovara (Amerika na prvom mestu). To zna~i

Vi{e od 500.000 vojnika u povi{enoj pripravnosti

Portparolka NATO-a Farah Dahlalah izjavila je da je Alijansa od 2014. godine pro{la kroz najzna~ajniju transformaciju u svojoj kolektivnoj odbrani u jednoj generaciji, navode}i da je trenutno 500.000 vojnika u povi{enoj pripravnosti.

„Implementirali smo najsveobuhvatnije planove odbrane od Hladnog rata, sa trenutno vi{e od 500.000 vojnika u povi{enoj pripravnosti", rekla je ona za CNN.

Navela je da je va`no da saveznici i daqe imaju sposobne oru`ane snage da za{tite teritoriju Alijanse i stanovni{tvo.

Dahlalah je dodala da je na~in na koji se vojno osobqe regrutuje i obu~ava odluka pojedina~nih zemaqa i da oko tre}ina ~lanica NATO-a ima neki oblik obavezne vojne slu`be, ali da NATO kao Alijansa ne propisuje obaveznu vojnu slu`bu.

[efica ameri~ke Tajne slu`be podnela ostavku nakon atentata na Trampa

[efica ameri~ke Tajne slu`be Kimberli ^itl, koja je priznala neuspeh obave{tajnih slu`bi u vezi sa atentatom na Trampa, podnela je ostavku, prenose RIA Novosti.

Kako pi{e "Aksios", i republikanski i demokratski poslanici pozvali su je da se povu~e zbog propusta.

Direktorka Tajne slu`be Kimberli ^itl izjavila je ranije na saslu{awu u Kongresu, govore}i o atentatu na biv{eg predsednika SAD Donalda Trampa na izbornom skupu u Pensilvaniji 13. jula, da je to bio "najve}i operativni proma{aj" ove agencije u vi{e decenija, navodi AP. "Dana 13. jula smo zakazali", dodala je Kimberli ^itl, isti~u}i da preuzima punu odgovornost za propuste agencije na skupu u Pensilvaniji.

Na dan tragi~nog mitinga, Tajna slu`ba je obave{tena o sumwivoj osobi pre nego {to je Tramp iza{ao na binu i otprilike 20 minuta pre nego {to je ispaqen hitac, podse}a "Aksios".

da nijedna druga zemqa ne treba da bude prioritet osim SAD i wenih gra|ana koji sada prolaze zaista te{ke trenutke", nagla{ava.

Kako ka`e, postoje veliki problemi sa ekonomijom, sa cenama koje su oti{le jako visoko...

"Ceo svet gori pod Bajdenovom administracijom, a Tramp nije zapo~eo ni jedan rat, bio je vrlo zainteresovan za saradwu sa svim partnerima, i zemqama sveta, posebno sa Srbijom kao najja~om zemqom regiona, a oslawali su se na tu istorijsku i savezni~ku pri~u koju mi imamo iz Prvog i Drugog svetskog rata, tako da je to ne{to {to je nama u interesu", nagla{ava.

Ka`e da su pokrenuli jo{ jednu inicijativu kroz NVO, a to je Hri{}anska pravoslavna koalicija koja bi onda uz Srbe obuhvatila i sve pravoslavne vernike i narode koji su u SAD u rasejawu

POLA VEKA OD INVAZIJE NA KIPAR

{to zna~i i Grke, Ukrajince, Bugare, Makedonce, Ruse, kao i sve ostale, koji u su{tini dele vrlo sli~ne interese, ose}aju se i jesu Amerikanci, ali su pravoslavci.

"Upravo kroz taj duh pravoslavqa imaju odre|ene zajedni~ke interese. Pravoslavqe je najbr`e rastu}a hri{}anska denominacija u Americi. Prose~ni, obi~ni Amerikanci su u pravoslavqu prepoznali ne{to vrlo svetlo i interesantno", isti~e.

Na pitawe, mogu li ameri~ki Srbi da pomognu u odnosima dveju zemaqa, Ravasi odgovara potvrdno i ka`e da su to pokazali po~ev{i od 2016. godine, pa do 2020.

"Odnosi izme|u Srbije i Amerike su se zaista poboq{ali, govorilo se o ekonomiji, nema vi{e ucena, pritisaka, nema pretwi i to je upravo to {to Tramp zagovara", nagla{ava.

Kako ka`e, Tramp kao nacionalni suverenista shvata da SAD pre svega mora i ima pravo da za{titi svoje nacionalne interese, a sa druge strane razume da i druge zemqe imaju potpuno pravo da {tite i svoje interese.

"Tako da on to razume i cela wegova administracija je ima mnogo vi{e razumevawa i za Srbiju i za na{u zajedni~ku istoriju", rekla je Ravasi.

"Kada Tramp postane ponovo predsednik trudi}emo se da nastavimo tu saradwu da je pro{irimo i da ona u stvari bude u nacionalnom interesu Amerike prevashodno da ima jakog saveznika na Balkanu, a to je svakako Srbija", zakqu~ila je. Podsetimo, Amerikanci srpskog porekla iz Milvokija i okoline organizovali su skup podr{ke "Srbi za Trampa 2024" u sredu, 17. jula, tokom ~etvorodnevne konvencije Republikanske partije.

Grci tuguju, Turci slave

Grci na Kipru tuguju, dok Turci slave pedesetu godi{wicu invazije i etni~ke podele ostrva. Kiparski predsednik Nikos Hristodulidis poru~io da je Turska odgovorna za kr{ewe qudskih prava i da Kipar mora ponovo da bude ujediwen. Predsednik Turske Rexep Tajip Erdogan prisustvovao vojnoj paradi na severu zemqe, dok }e gr~ki premijer Kirjakos Micotakis biti na obele`avawu onoga {to kiparski Grci nazivaju "crnom godi{wicom".

Sirene koje upozoravaju na vazdu{ni napad oglasile su se u zoru {irom etni~ki podeqene Nikozije, u znak `alosti Grka povodom pedesete godi{wice otkako je Turska izvr{ila invaziju na deo ostrva.

Gr~ko stanovni{tvo prisustvuje opelima za `rtve, a o~ekuje se da premijer Kirjakos Micotakis bude na obele`avawu onoga {to kiparski Grci nazivaju – "crnom godi{wicom".

Kiparski predsednik Nikos Hristodulidis je tokom komemoracije poginulima u Kokinotrimitiji rekao da je Turska i daqe odgovorna za kr{ewe qudskih prava i me|unarodnog prava, dodaju}i da Kipar mora ponovo da bude ujediwen.

"Ovo je te`ak dan za sve. Dan se}awa, dan za odavawe po~asti svima koji su se borili i `rtvo-

vali da bi Republika Kipar mogla da postoji danas", izjavio je Hristodulidis. Sa druge strane, Turci slave godi{wicu, kako ka`u, "operacije mira i slobode".

Erdogan je izjavio da Turska podr`ava re{ewe "dve dr`ave" za Kipar, dodaju}i da federalno re{ewe nije mogu}e.

Poru~io je da je Ankara spremna da pregovara i kona~no postigne mir i re{ewe za Kipar, ali je ocenio da su kiparski Grci "jasno" pokazali da "nemaju nameru" da dele politi~ku mo} ili prirodne resurse sa kiparskim Turcima na ostrvu, prenosi Anadolija.

NATO saveznici Gr~ka i Turska spore se oko niza pitawa, ukqu~uju}i i Kipar. Etni~ki podeqeno ostrvo, uprkos nedavnom poboq{qawu odnosa Atine i Ankare, u daqe je

emocionalni okida~ u odnosima dve zemqe, pi{e Rojters. Kipar je stekao nezavisnost od Britanije 1960. godine, ali se zajedni~ka administracija kiparskih Grka i Turaka ubrzo raspala.

Turska je 20. jula 1974. godine uputila jake pomorske i vazdu{ne snage, kako bi za{titila svoju bra}u na Kipru.

Gde god je poboden turski barjak, Grci su proterani, a ku}e i imawa oduzeti. Od turske invazije, ostrvo je "zelenom linijom" podeqeno na Republiku Kipar na jugu, koja je od 2004. godine u EU, i samoprogla{enu "Tursku Republiku Severni Kipar", koju priznaje samo Ankara.

Me|unarodna zajednica i organizacije ni posle skoro pola veka nisu na{le re{ewe za podeqenu zemqu.

Plovidba nazad u Vizantiju –monografija Mihaila Galovi}a

Krajem 2006. objavqena je kwiga „Icons+Art: Michael Galovic“. To je bila prva kwiga ove vrste u Australiji o radovima ikonopisca i umetnika sa radovima ostvarenim u ovoj zemqi u prvih petnaestak godina od wegovog preseqewa u Australiju. Kwiga je pokupila

niz nagrada i priznawa za najvi{i domet u izdava{tvu i ostala je jo{ uvek prva i jedina publikacija ove vrste. Na sve to, Mihailo Galovi} je prvi srpski umetnik i ikonopisac sa ovakvom predstavom wegovog opusa.

Posle ta~no 17 godina, nedavno je objavqena mnogo ve}a i ambicioznija monografija o radu ovog Srbina koji `ivi i stvara u Australiji u posledwih 35 godina. Naslov je „Sailing Back to

Byzantium“ ili prevedno „Plovidba nazad u Vizantiju“. Sam naslov je igra i parafraza ~uvene poeme Jejtsa gde umetnik ho}e da podseti da se posle mnogo godina udaqavawa od svog ogwi{ta u zemqama napojenim vizantijskom kulturom i umetno{}u, on u svojim radovima, sve vi{e okre}e i vra}a tim svojim korenima.

Ogromnost opusa Mihaila Galovi}a u ovih posledwih 17 i ne{to vi{e godina, je za~u|uju}a i vi{e nego impresivna. Svojim klasi~nim ikonama on potvr|uje vrhunsko majstorstvo dok neprestanim eksperimentisawem u domenu savremene religiozne umetnosti, ne ostaje nikada samozadovoqan ili repetitivan. Kreativnost ostvarena u ovom vremenskom period je nagra|ena tim naru~enim ili otkupqenim delima u neverovatnih preko 100 crkava, {kola, univerziteta i ostalih institucija kao i, naravno, prisustvo u mnogim li~nim kolekcijama {irom zemqe.

Monografija „Sailing Back to Byzantium“ je publikacija tvrdih korica na 260 strana tako sjajno dizajniranih da predstavqa umetni~ko delo samo po sebi. Reprodukcije vrhunskog kvaliteta u {tampi su ~esto propra}ene prigodnim tekstovima raznih autora kao i samog umetnika, te se kwiga mo`e shvatiti kao informativni i obrazovni prilog kulturnom i umetni~kom miqeu Australije.

Izdava~ je Yarra and Hunter Arts Press i osim kod par distributera, kwiga se mo`e naru~iti direktno od umetnika na imejla adresu: michaelgalovic@gmail.com.

Cena je $100 uz dodatnih $25 za slawe ekspres po{tom {irom zemqe. Prva zvani~na promocija kwige gde }e umetnik potpisivati primerke je 28. jula 2024. u anglikanskoj crkvi „All Saints“ (Ambrose Street, Hunters Hill, Sydney). To je ista crkva u kojoj je Mihailo Galovi} imao izlo`bu ikona posve}enu Sv. \or|u i A`daji, krajem aprila ove godine. Prisustvo na promociji je besplatno ali je potrebna prethodna najava na imejla dresu michaelgalovic@gmail.com.

Pomen generalu

ZAJEDNICA

generalu Dragoqubu - Dra`i Mihailovi}u

U subotu 20. jula, u manastiru Svetog Save u Kanberi slu`en je parastos generalu Dragoqubu-Dra`i Mihailovi}u. Svetu arhijerejsku Liturgiju slu`io je Mitropolit australijsko-novozelandski Siluan uz saslu`ewe sve{tenstva iz Kanbere i Sidneja. Niti ki{a niti jak vetar i sneg koji je provejavao nisu spre~ili na{ narod iz Kanbere, Kvimbijena, Sidneja i drugih gradova da se okupe u velikom broju u na{em Svetom Manastiru Novom Kaleni}u.

Posle zavr{etka liturgije Episkop Siluan je odr`ao prikladan govor i mali parastos u manastiru a zatim se pre{lo u ^i~inu kolibu koja se nalazi na manastirskom imawu. Wenu izgradwu prvi je pokrenuo na{ blagopo~iv{i vladika Milutin. Zbog ki{e i hladnog vremena parastos je slu`en unutra u ^i~inoj kolibi. Uz poga~u, `ito, vino i molitvu na{eg sve{tenstva odslu`en je parastos. Vi{e ^etni~kih udru`ewa kao i „Udru`ewe logora{a Republike Srpske“ polo`ili su vence pored Dra`ine biste u kolibi.

Nakon molitve pre{lo se u sali na trpezu qubavi na kojoj su se obratili predstavnici triju srpskih ~etni~kih organizacija u Australiji i to su: „Srpski ^etnici Ravne Gore“, „Pokret Srpskih ^etnika Ravne Gore“ i „Srpski ^etnici Australije“. Ovo je i prvi put od kada se slu`i parastos na manastirskom imawu da su prisustovali predstavnici svih nacionalnih organizacija iz svih glavnih gradova australijskih dr`va. U sali je bio poslu`en bogat ru~ak ili podu{je, koji su pripremili na{a bra}a i sestre iz Kabramatske crkve. Oni su zahvalili svima koji su do{li i mi se zahvaqujemo wima na svemu.

Sa svih strana su napadi na nas Srbe, kad su u pitawu Kosovo i Metohija, Crna Gora i Republika Srpska. I koliko god nas mu~e, tla~e, porobqavaju i ubijaju nikad ne}e mo}i da ubiju taj duh koji treba ~uvati u svakome Srbinu. Duh istine, duh se}awa na ono {to je pro{lo i {to ne sme da se zaboravi, tako }emo sa generacije u generaciju prenositi qubav, po{tewe i

po{tovawe. Pored toliko prqave propagande i falsifikovawa istorije, srpski narod ^i~u pamti kao prvog ustanika u porobqenoj Evropi. Pravi borac za slobodu-^i~a Dra`a.To je istina, a sve ostalo o wemu su komunisti~ke la`i. Slava

generalu Dragoqubu Dra`i Mihailovi}u, na{em ^i~i i slava svim Srbima stradalim od Kosova do dana{weg dana. Amin! Grozdana Dragi~evi}Todorinovi}

Sprema se veliki test za - najqu}e Srbe!

Srbi vole quto, a jo{ vi{e vole da se hvale kako i koliko mogu da ga pojedu i podnesu. U`ivam u mnogim segmentima svog posla, ali je najzanimqivije kada ove hvalisavce "stavim na mesto". Taj wihov pogled koji tra`i spas od qutine paprike sa drugog kraja sveta, to je neprocewivo. Spremam im veliki test, Prvi festival qute paprike u Srbiji.

Ovo za Sputwik ka`e Aleksandar Tani}, uzgajiva~ qute paprike iz Ni{ke Bawe, ~ovek u ~ijim plastenicima rastu najqu}i primerci na svetu:

"Po~elo je iz ~iste radoznalosti, voleo sam quto. Bio je to hobi. I danas je strast, ali i ozbiqan posao i veliki potencijal".

Naqu}e sorte paprike Tani} nabavqa iz Indije, Azije, severne i ju`ne Amerike, za pojedine se ispostavilo da, ne samo da ''vole'' srpsku zemqu, ve} i boqe uspevaju ovde.

QUTO ^INI QUDE SRE]NIM

Kao {to sit gladnom ne veruje, tako postoji i nerazumevawe qubiteqa qutih jela i onih koji ih izbegavaju. Me|utim, qutina, ka`e na{ sagovornik, kod qudi izaziva ose}aj sre}e i zadovoqstva, {to je i nau~no dokazano.

"Ne znam da li je za tu sre}u zaslu`an kapsaicin ili neki drugi sastojak paprike, ali istina je da posle konzumacije dolazi dobro raspolo`ewe", ka`e Tani}.

Posle decenija u`ivawa u qutim paprikama, koje je u wegovom kraju tradicionalno,rodila se `eqa najpre za eksperimentalnim sa|ewem koje je preraslo u hobi, a sada i u zanimawe koje donosi profit.

"Prvo sam ih gajio zbog sebe, pa zbog prijateqa, a ona i napustio zanimawe elektrotehni~ara i sada radim, {to ka`u, posao iz snova, uzgajam i prera|ujem qute paprike. Po~eo sam u dvori{tu, zatim napravio prvi plastenik. Sada imam zasad na oko 5 ari, a plodove brojim u hiqadama".

Sve je oko sadwe, dodaje, uradio uz konsultacije sa stru~wacima, a plastenike napravio uz pomo} porodice i prijateqa. Ste~eno znawe i iskustvo se stalno nadogra|uju, pa posle 6 godina rada spektar svojih proizvoda plasira u celoj Srbiji.

KAKO SE MERI QUTINA PAPRIKE

Za koli~inu bola i suza koju nam ~ili plodovi prire|uju odgovorna je koncentracija kapsaicina. Merna jedinica za qutinu je skovil, a vrednosti se kre}u od nula do preko milion za najqu}e paprike.

Na{ sagvornik obja{wava da vrednosti variraju u zavisnosti od stani{ta, klime i uticaja su{nog perioda ili nedostatka hranqivih materija, pa stepen qutine varira i unutar iste sorte ili ~ak

Aleksandar Tani}, uzgajiva~ qute paprike iz Ni{ke Bawe

kod plodova iste biqke. Do vrednosti od preko milion mernih jednica se dolazi hemijskim putem.

"Najqu}a sorta na svetu je je ''Karolina riper'' sa preko 2 milinona mernih jedinica qutine. Postoji i jedna jo{ qu}a, hibrid "Peper X", ~uvenog uzgajiva~a Eda Karija. To je u Ginisovoj kwizi rekorda i zvani~no najqu}a paprika na svetu. Me|utim, uvek pre odaberem "Trinidad moruga {korpiju" koja je po broju skovila mawa od navedenih, ali daje ve}i broj proizvoda", navodi Tani}.

GAJI NAJQU]U PAPRIKU NA SVETU

Dodaje da u svetskom vrhu ove sorte u stopu prate "Big blek mama", porodica Habanero paprika u raznim bojama, te da se najzanimqiviji primerci dogode slu~aj-

po principu doma}eg ke~apa koji je kuvala moja baka. To su razne kombinacije ukusa sa qtim. Prvom qutom sosu sam dao ime koje je kombinacija mog prezimena i paprika iz porodice Habanero. Pre sosa sa {qivama pravio sam kiselkasto-quti sa kru{kama. Onda sam dodavao ~okoladu, zatim umesto ruma rakiju {qivovicu i tako je nastao jedinstveni quti sos sa na{om za{ti}enom rakijom" ponosno isti~e Tani}.

@eqa mu je da {iri posao, ali i da zadr`i ru~ni na~in proizvodwe,, kao i ru~no puwewe i pakovawe, takozvani "hend mejd". To je u svetu izuzetno ceweno i dobro pla}eno.

Dr`ava mu je pomogla kada je zapo~iwao posao, pa se nada i pomo}i da zadr`i na~in proizvodwe i plasirawa proizvoda koji se kod nas jo{ uvek nedovoqno ceni.

PRVI FESTIVAL QUTIH PAPRIKA

nim ukr{tawem tih vrsta. On ima sve ove najqu}e vrste. Stanuju u wegovim plastenicima, a i{~ekivawe kombinacije boja i nivoa qutosti jo{ je jedna zanimqiva strana posla. "Posebno se radujem kada se pojavi takozvani kros, ukr{tawe vi{e vrsta posle ~ega se dobije potpuno nova. One se vrlo lako ukrste opra{ivawem. ^eka{ da rodi plod jedne, a ispadne kombinacija, od jedne dobije boju, od druge teksturu, od tre}e oblik, a qutina nekad bude skupina sve tri zajedno".

Tani} dodaje da su doma}e qute paprike, obavezan dekor pe~ewu na svakom stolu u Srbiji, nekoliko desetina puta mawe qutosti. ^esto se de{ava da se na{i qudi neprijatno iznenade pri prvoj konzumaciji wegvih rekoredera qutine, naviknuti na odre|enu koli~inu ili veli~inu zalogaja doma}ih paprika.

QUTI SOS OD SASTOJKA

POD ZA[TITIOM UNESKA

Tani} nije samo uzgajiva~ najqu}ih sorti paprika. Poznat je i po proizvodwi qutih sosova sa velikim dijapazonom ukusa. Najvi{e pa`we privla~i onaj sa ukusom {qive. Na tr`i{tu, iz uvoza, ima svega, ali na{ sagovornik sos pravi po jedinstvenom receptu, metodologijom kuvawa srpske zimnice.

"To predznawe pokupqeno jo{ u detiwstvu sam maksimalno iskoristio u proizvodwi prvih sosova. Jedan od wih je

Proizvo|a~ najqu}ih paprika na svetu ima sre}u da `ivi u turisti~kom mestu koje ima razumevawa za wegove poduhvate i u wima vidi razvojnu {ansu. Ni{ka Bawa podr`ala je manifestaciju koja }e okupiti proizvo|a~e i qubiteqe qutih paprika i jela. Tani} 30. i 31. avgusta u svom mestu organizuje Prvi festival qutih paprika.

"Dok sam istra`ivao tajne ovog posla video sam po internet stranicama mno{tvo ~ili festivala po svetu. Tako sam do{ao na ideju da to organizujem i kod nas. Ne}e biti samo festival qute paprike, ve} i hrane u jednom gastro-muzi~kom doga|aju sa raznim takmi~ewima u kuvawu. Naravno, tu je i takmi~ewe u konzumirawu qute paprike", ka`e i nagla{ava pomo} lokalne samouprave u organizaciji doga|aja.

^IME SE GASI QUTO?

^ili paprika bogata je raznim vitaminima i mineralima, posebno vitaminom C. U mawim koli~inama u wima je i vitamin B6, koji igra va`nu ulogu u metabolizmu i vitamin K1, neophodan je za zgru{avawe krvi i zdrave kosti i bubrege. Studije pokazuju da 10 grama crvene qute paprike mo`e zna~ajno da pove}a sagorevawe masti. Dakle, kapsaicin poma`e i da smawimo unos kalorija, ali Tani} ka`e da sa qutim paprikom ne treba preterivati, jer ni~ega previ{e nije dobro.

Na kraju smo ga pitali da li je mit ili istina da je voda posledwe sredstvo za ''ga{ewe'' prekomernog zaqu}ewa.

"To je apsolutno ta~no, jer voda 'samo pro{iruje qutinu kroz organizam preko digestivnog trakta. Mleko i mle~ni proizvodi ili par~e hleba su najboqi melem na quto, ali prema nekim istra`ivawima, zaqu}enost najboqe gasi rakija", ka`e uz osmeh.

Li~ni stav

TRI FRONTA PROTIV SRBIJE (2)

Tvorci antisrpske ameri~ke kampawe, koja ima za ciq promociju tzv. nezavisnog Kosova i politiko gu{ewe Srbije preko zabrane privrednih aktivnosti do idu}eg otimawa srskih teritorija

Pi{e: Marko Lopu{ina

Lako je primetiti da je antisrpska kampawa SAD i wenih saradnika u Srbiji prosto svedena na sve {to je srpsko. Srbi, po mi{qewu Bajdena, Klarka i drugih protivnika srpskog naroda, ne smeju da budu nacionalno bi}e, ne smeju da imaju pravo da ispoqavaju svoju etni~ku i nacionalnu pripadnost, jer su “genocidni narod”.

Srbima se zabrawuje da imaju svoj “srpski svet” i da imaju svoj “svesrpski sabor”. Nacionalisti iz BiH, Severne Makedonije i Hrvatske su, na primer, vo|eni optu`bama koje je izrekao ameri~ki ambasador za tvorca termina “srpski svet” – okrivili srpski naroda za agresivni nacionalizam. Sli~na optu`ba je do{la i posle odr`avawa Svesrpskog sabora u Beogradu.

Srbima je zabraweno da saboruju, {to je istorijska i tradicionalna osobina srpskog naroda i posebno Srpske pravoslavne crkve. To je diplomatkim re~ima naglasio ameri~ki ambasador Kristofer Hil. Komentari{u}i Svesrpski sabor, ambasador Hil je rekao da je u Beogradu za vikend odr`an „veliki doga|aj, jedna posebna manifestacija, sa folklorom i ostalim stvarima koje su se de{avale“. I naglasio politi~ki opasnim tonom opomene i pretwe Srbima:

- Ali mislim da jedna stvar koju svi moraju da shvate (Srbi) jeste da je Dejton osnova teritorijalnog integriteta Bosne, teritorijalnog integriteta entiteta unutar Bosne i da ove elemente Dejtona moraju po{tovati sve strane - rekao je Kristifor Hil.

Odmah potom su iz BiH do{le osude da je “sabor u Beogradu bio protiv Dejtonske BiH”, da je bio provokativan, i opasan. Oni, ~iji su zlo~inci poubijali Srbe u BiH i Hrvatskoj, poni{tili ih u Severnoj Makedoniji, trude se da sakriju svoje krvave ruke time {to }e da {ire la`i da su Srbi zlo~inci i genocidan narod. Kampawu protiv srpskog naroda, koji se optu`uje za genocid, posledwih godina vode SAD i Velika Britanija, uz asistenciju Nema~ke i nekih biv{ih republika SFRJ. Istovremeno Srbiji se oduzima demokrati~nost u politi~kom delovawu, pa i pravo da Srbi glasaju za koga oni ho}e. Ameri~ki ambasador je izrazio nezadovoqstvo zbog ulaska Aleksandra Vulina i Nenada Popovi}a u novu Vladu Srbije, jer ih verovatno smatra “ruskim qudima”. - Nisam siguran da su oni najboqi put napred - sumwi~av je Kristofer Hil, koji ne pomiwe da ameri~ke fondacije finansiraju srpsku opoziciju.

Ovo je jedna vrsta ameri~kog pritiska, koja se posledwih godina stalno primewuje u obliku primedbi i napome-

na {ta Va{ingtonu nij po voqi u Srbiji. Uloga SAD i samog predsednika Bajdena u pregovorima Beograda i Pri{tine i odnosima Va{ingtona i Beograda je agresivna sa ameri~ke strane. Uostalom, od kada je Bajden u Beloj ku}i iz SAD neprestano sti`u opomene i pretwe Srbima, i Republici Srbiji i Republici Srpskoj, zbog, opet nagla{enog, “prevelikog pribli`avawa Rusiji i Kini”.

Postoje najmawe tri fronta antisrpske politike SAD prema Srbiji. Prvi je pritisak i napad na zvani~ni Beograd, drugi je napad preko Pri{tine i tre}i napad preko Sarajeva, pod izgovorom da su Bela ku}a i predsednik Xo Bajden zabrinuti za odnos Srba prema tzv. nezavinsom Kosovu i prema Dejtonskoj BiH. - Srbija je bila suo~ena s frontalnim, sinhronizovanim napadom koji je utoliko opasniji {to ide u tri pravca – ka Srbiji, ka Savetu Evrope povodom Kosova, ka Generalnoj skup{tini UN povodom BiH.. Udar na Srbe je bio ubrzan jer se ne zna {ta }e se doga|ati na izborima u SAD, ali ni u EU - smatra biv{i

Ne zna se da li je Xo Bajden li~no naredio, ali gotovo svi ameri~ki mediji objavili su nedavno informaciju kako je ”Srbija obmanula Rusiju, i Ukrajini prodala oru`je i municiju za 800 miliona dolara”

vicepremijer Neboj{a ^ovi}. I poja{wava da je svaka od ovih akcija je bila opasna sama za sebe, a zajedno su triput opasnije. Smi{qene su kao veliki napad Anglosaksonaca koji su odavno konstatovali da ne mogu da upravqaju Balkanom ako Srbiju ne nateraju da kle~i.

- Evropa je postala kolonija Amerike, dok je krajwi ciq da Aqbin Kurti i wegova elita iz Saveta Evrope mogu da podnesu tu`bu za ratnu od{tetu protiv Srbije. Da mogu da ubijaju srpski narod i da otimaju imovinu SPC – naslu}uje Neboj{a ^ovi}. Sli~an proces progona Srba i otimawa wihove i crkvene imovine sprovodi se u BiH pod patronatom SAD i Nema~ke. Zato je Americi i zapadnoj Evropi potrebna Rezolucija o genocidu u Srebrenici, da bi postojala politi~ka osnova za daqe ka`wavawe srpskog naroda.

- Scenario Zapada je nestanak srpskog folklora – izjavio je Aleksandar Vulin, kog SAD progone bez obja{wenih razloga i sa opaskom da je bio u Moskvi kod predsednika Vladmira Putina.

Na delu je sukob svetova, Istoka i

Xared Ku{ner, Trampov zet, na mestu General{taba koji je uni{ten u NATO bombardovawu 1999, gradi}e luksuzni kompleks stanova i hotel

Zapada. Pred Srbijom je vreme velikih isku{ewa. Srbija se nalazi u opasnosti najvi{e zbog osvetni~kog pristupa SAD i EU prema srpskom rukovodstvu, odnosno prema srpskom narodu. Ta osveta SAD je mo}na. Ne zna se da li je Xo Bajden li~no naredio, ali gotovo svi ameri~ki mediji objavili su nedavno informaciju kako je “Srbija obmanula Rusiju, i Ukrajini prodala oru`je i municiju za 800 miliona dolara”.

U svetskoj, pa i ruskoj javnosti, odmah su postavqena neka glasna pitawa: “Za{to Srbija snabdeva Ukrajinu koja tom municijom ubija Ruse?! To su legitimna pitawa koja Rusija postavqa onome koji tvrdi da je neutralan u ovom sukobu i da je vekovni prijateq Moskvi”. “Za{to Srbija nije prvo svoje oru`je i municiju ponudila Rusiji?”

Razni komentatori slu~aja rekli su da Srbija vodi kurvinsku politiku sedewa na dve stolice i da Rusija to vi{e ne mora da trpi. Onda je stigla ameri~ka ponuda za re{ewe?! Prestanak vo|ewa politike balansirawa i okret ka Evroatlantskom svetu: uvo|ewe sankcija Rusiji, nacionalizacija NIS-a, iseqewe ruske ambasade i konzulata, zatvarawe Ruskog doma i centra u Ni{u. - Ako de{avawa u Ukrajini posmatramo kao frontalni sukob izme|u Zapada i Rusije - ka`e profesorka Dragana Mitrovi} - vidimo dva koncepta realnosti gde zapadni blok stalno vu~e pogre{ne poteze, a neprekidno je opsednut razarawem. Zapadni vladari svuda seju nesre}u, smrt, nestabilnost. U sudaru svetova na{li smo se mi Srbi, srcem i duhom okrenuti humanijem Istoku. Srbiji pritom preporu~uju da prekine odnose s Rusijom i da ekonomski ne sara|uje s Kinom. A mi (Zapad) }emo nastaviti da vas uni{tavamo, da vas ekonomski podjarmqujemo, da vas politi~ki i duhovno poni`avamo, da vam uzimamo teritorije - i budite sre}ni. Pritom, jeste da smo vas ubijali, ali postanite ~lanica NATO i jo{ recite hvala.

Politi~ki vrh je u nekoliko navrata popustio pred udarima Va{ingtona i samog predsednika Xozefa Bajdena. Priklawao se re{ewima koja je Amerika predlagala u sporu Srbije sa Kosovom. Ispostavilo se da je to u slu~aju nezakontitog ukidawa dinara kao plate`nog sredstva za kosmetske Srbe, bila samo ameri~ka obmana. Dinar je ukinut, brzo i efikasno, iako su SAD obe}avale dug proces razja{wavawa i razre{avawa tog problema.

Kada se politi~ki vrh Srbije okrenuo ka Donaldu Trampu, kandidatu za novog predsednika SAD, zvani~ni Beograd je dobio nezvani~no obe}awe da }e “problem Kosova biti re{en”. Kako Donald Tramp voli novac i biznis, kako svaku politi~ku akciju vodi kao poslovni ~ovek, predlo`io je Srbiji da proda zgradu bombardovanog General{taba wegovom ro|aku, da tu napravi ameri~ki hotel. ^im je Xo Bajden ~uo za ovu politi~ku i poslovnu kombinaciju odmah je pokrenuta antisrpska kampawa protiv rudarewa litijuma, odnosno protiv milijarderski vrednog posla u Srbiji.

Ima jo{ ~etiri meseca do novembarskih izbora novog predsednika SAD i do mogu}e smene Xozefa Bajdena iz Bele ku}e. Zvani~ni Beograd se nada da }e to biti kraj antisrpske kampawe SAD protiv srpskog naroda i srpskog predsednika. Neki Srbi se nadaju da }e Donald Tramp, kao novi predsednik Amerike u~initi da Srbiji bude boqe. Ve} se pri~a da }e, ako Trampov ro|ak dobije posao da gradi ameri~ki hotel u centru Beograda, novi predsednik SAD, ~lan Republikanske stranke Donald Tramp da izoluje i da zamrzne tzv. nezavnisno Kosovo. Da }e da mu uvede blokadu takvu da Pri{tina da bude upu}ena samo na srpske izlaze i na saradwu sa Srbijom, ako `eli da weni gra|ani `ive normalno i da normalno putuju u svet. (Kraj)

UPOZNAJ SRBIJU

Avantura zvana Uvac

Srbija je zemqa koja je bogata prirodnim lepotama, nesvakida{wim reqefom i divnim pejza`ima. U svakom delu na{e zemqe mo`emo prona}i kutak skrivene i netaknute prirode, koji ~eka da ga znati`eqni avanturisti otkriju i istra`e. Jedan od takvih bisera nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, a re~ je o reci Uvac i nesvakida{wem kawonu koji ova reka formira na svom toku.

Uvac je reka koja izvire u podno`ju planine Jadovnik i te~e kao granica izme|u planina Zlatibor i Zlatar. Najve}a je pritoka Lima, poznata po tome {to su na ovoj reci izgra|ene tri ve{ta~ke akumulacije i dve hidroelektrane. To su Uva~ko, ili kako ga jo{ nazivaju Sjeni~ko jezero, Zlatarsko jezero i Radoiwsko jezero. Sva tri jezera su vremenom dobila turisti~ku funkciju, zbog svoje lepote i privla~nosti okolnog pejza`a, ali je ipak najlep{i i avanturistima i qubiteqima prirode najprimamqiviji deo izme|u Sjeni~kog i Zlatarskog jezera. Na potezu izme|u ova dva jezera, voda reke Uvac u okolne kre~wa~ke stene usekla je duboko korito i formirala, {irom na{e zemqe, poznate meandre Uvca i stvorila kawon koji svakog posetioca ostavqa bez daha. Da bi se za{titila netaknuta priroda, ali i jedno od veoma retkih stani{ta beloglavog orla u Evropi, koje se nalazi upravo na stenama iznad uva~kih meandara, Republika Srbija za{titila je kawon Uvca kao Specijalni rezervat prirode prve kategorije, sa sedi{tem u obli`wem gradu Nova Varo{. MEANDRI UVCA

Posetiocima koji su zainteresovani da istra`e Uvac na raspolagawu je veliki broj aktivnosti. Ukoliko se opredelite za vo`wu brodi}em po meandrima o~ekuju vas uzbudqivi obilasci nekoliko pe}ina ~iji se ulazi nalaze u stenama iznad same reke. Ledena pe}ina je najpoznatija od svih, sastoji se od sistema koji ~ini 12 dvorana, a procene geologa su da je starosti oko 250 miliona godina, zatim tu su Tubi}a pe}ine i U{a~ka pe}ina koje po|ednako ostavqaju bez daha sve zaqubqenike u prirodu. Na vo`wu brodi}em mo`ete krenuti iz kampa Markova ravan, na obroncima Sjeni~kog jezera, koji je 8 km udaqen od Sjenice ili iz kampa u selu Bo`eti}i, koji se nalazi sa druge strane jezera. Ukoliko se odlu~ite za prvu varijantu morate oti}i do Sjenice, u centru grada pratiti putokaz ka Ivawici i posle 6 km vo`we, na levu stranu se odvaja makadamski put ka kampu. Ukoliko Vam vi{e odgovara vo`wa brodi}em, i ne brinite to je opu{tena vo`wa a ne sportska aktivnost kao {to je recimo rafting Tarom, a koji polazi sa druge strane jezera, dakle nizvodno od meandara, do kampa u selu Bo`eti}i najlak{e je do}i iz pravca Nove Varo{i, gde se na svega 2 km od centra grada, kada krenete u pravcu Zlatibora, nalazi skretawe za selo Akma~i}i i selo Bo`eti}i, gde se nalazi kamp.

PLANINAREWE IZNAD UVCA

Vo`wom brodi}em po reci ima}ete priliku da uplovite u same meandre koji na pojedinim mestima formiraju uglove i do 270 stepeni. Ali ako se odlu~ite za planinarewe do vrha Molitva i jednog od najpoznatijih vidikovaca u Srbiji, ima}ete priliku da meandre Uvca vidite kao na dlanu, iz perspektive beloglavih orlova, neprikosnovenih vladara Uvca. Do vrha i vidikovca Molitva mogu}e je do}i jedino sa Sjeni~ke strane. Dakle, potrebno je iz Sjenice do}i do kampa Markova ravan, odakle kre}e planinarska staza ka vidikovcu. Od glavnog magistralnog puta Sjenica – Ivawica do kampa vodi makadamski put du`ine 2 km, ali su posledwih 200 metara tog puta dosta lo{ijeg kvali-

teta, pa se ne preporu~uje spu{tawe automobila koji nisu terenska vozila do samog kampa. Ukoliko re{ite da makadamom od magistralnog puta do|ete pe{ke do kampa, ra~unajte da Vam je potrebno 45 minuta do sat vremena hoda. Od kampa Markova ravan potrebno je oko dva sata umerenog hoda da bi se stiglo do vidikovca nedaleko od vrha Molitva, a sama planinarska staza duga je 5 km. Staza je odli~no obele`ena i ne zahteva planinarsko iskustvo, ali je po`eqno da zbog uspona koji su pred Vama budete u kondiciji. Odmah na po~etku staze, pored potoka preko koga staza prelazi, napravqena je ~esma, gde se mo`ete osve`iti hladnom planinskom vodom i pripremiti za pe{a~ewe. Nekoliko metara napred, sa Va{e leve strane vide}ete veliki vise}i most koji spaja obale jezera. Kada pro|ete vise}i most, ~eka Vas lagan uspon na brdo ispred Vas, a zatim spust do klisure Mr~kog potoka. Iako je potok veoma mali, naro~ito u toku letwih meseci, na wemu je napravqen drveni mosti} kojim prelazite na drugu stranu potoka. Odmah pored mosti}a, u veoma prijatnoj hladovini postavqene su klupice i letwikovac, pa iskoristite priliku i napravite pauzu na tom odmori{tu u hladovini. Iz klisure Mr~kog potoka, kre}e ja~i uspon na slede}e brdo i staza prolazi pored Devoja~ke stene, prizor usamqene visoke stene, koji }e vam se ukazati sa desne strane, dok se sa leve strane pru`a pogled ka jezeru. Kada savladate uspon pored Devoja~ke stene, staza se opet kratko spu{ta u obli`wu uvalu i nakon jo{ jednog blagog uspona izlazite na prvi ure|eni vidikovac, sa koga mo`ete videti po~etak meandrirawa reke. Od ovog mesta, pa sve do vrha Molitva staza ide konstantnim usponom, i kre}e se obodom kawona, tako da su Vam sve vreme pred o~ima neverovatni prizori veli~anstvenih meandara. BELOGLAVI SUP Kako se pribli`avate vrhu Molitva, dru{tvo po~iwu da Vam prave beloglavi supovi, koji }e leteti toliko blizu Vas da }ete imati utisak da mo`ete da ih dohvatite ako ispru`ite ruku ka wima. Kada pro|ete prvi ure|eni vidikovac, u jednom trenutku vide}ete odvajawe planinarske staze i putokaz na kome je napisano „meandri“. Obele`ena staza Vas nakon malo ja~eg uspona vodi direktno do drvenog vidikovca koji je postavqen na samoj ivici stene, iznad meandara. Kada stanete na ovaj vidikovac i pogledate oko sebe, po`ele}ete da Vam ta slika zauvek ostane u se}awu. Neverovatan i neopisiv pogled na veli~ansvene meandre, na Uvac koji se zeleni i presijava na Suncu, na beloglave orlove koji tako ponosno kru`e svuda oko Vas. Sa ovog vidikovca vidi se i ulaz Ledene pe}ine, koji se nalazi ta~no naspram vidikovca u nivou vode. Vrlo je verovatno da }ete videti i neki od turisti~kih brodi}a kako uplovqava u pe}inu radi razgledawa. Ukoliko se odlu~ite da krenete u avanturu kawonom Uvca predla`emo da za to odvojite ~itav dan, isplanirate vreme i {etwi obodima kawona posvetite vi{e od dva sata, koliko je ina~e potrebno da se stigne do vidikovca. Samo tako }ete biti u prilici da spoznate prave lepote i da shvatite da za sre}u ipak nije potrebno tako puno, a da putovawa i iskustva turisti~ke agencije nisu uvek neophodne da putujete sigurno.

VLADIMIR PI[TALO:

NIKO NAM REALNIJE NIJE SASUO ISTINU U LICE OD DU[KA RADOVI]A: Ako ho}ete

da budete na dobitku,

"Ne dosa|ujte svojoj deci, ne pri~ajte im ponovo kako ste se mu~ili dok ste sve to stekli. Izazva}ete sasvim suprotne efekte. Prvo, po vama se vidi da ste se mu~ili. I drugo, po tome {ta ste stekli, ne vidi se za{to ste se mu~ili."

Du{ko Radovi} je imao jednu osobinu koju su mnogi voleli - znao je lepo da nam saspe istinu u lice. Takvom ~oveku niko nije mogao da zameri, a mi vam predla`emo da danas usvojite bar jedan od wegovih realnih saveta:

lll Vodite ra~una o svom prezimenu. Ono }e `iveti du`e od vas i odgovarati za sve gluposti i gre{ke.

lll Ko `eli da je stalno u pravu, mora ~esto mewati mi{qewe.

lll Najvi{e vas mrze oni koji vam najvi{e duguju.

lll Svako dete trebalo bi da ima bar po jednu sestru ili brata, za slu~aj da mu fale mama ili tata.

lll Niko ne veruje lepim `enama. Suvi{e su lepe da bi bile verne. Takav je slu~aj i sa pametnim mu{karcima.

lll Uvek je boqe TAMO nego OVDE i uvek je lep{e ONO nego OVO. Nemamo sre}e sa onim {to imamo i {to jesmo. Na{u sre}u u`ivaju drugi a da to mo`da i ne znaju.

Li~ani

„Sigurno me je jedan u gu`vi pritisnuo i zamajavao dok me je drugi xepario“, obja{wavao je Tesla. „Sve su odnijeli. I brodsku kartu i novac.

„Pa kako si u{ao na brod?“

„Bilo je mjesto rezervisano pod mojim imenom. Niko nije do{ao. Pustili su me.“

Dvojica krupnih Li~ana su slu{ala sa saose}awem. Predstavili su se prezimenima:

„Ba}i}.“

„Cvrkoti}.“

Zatim su se zagrlili i izjavili:

„Dvije li~ke vojvode.“

Tre}i, mr{av {esnaestogodi{wak, pru`io je pronalaza~u ruku i pro{aptao:

„Stevan Prostran.“

Brodska sirena je zaurlala. Luka se udaqila i postala plava maketa. Putnike je prskao vodeni prah. Oni su bacali ogriske vo}a galebovima.

„Odakle si?, upitao je Tesla Stevana, bri{u}i lice.

„Iz Rasti~eva.“

Teslin izraz se nije promenio.

„Kod Velike Popine“, objasnio je mladi}.

„Ne znam“, rekao je Tesla, „Moj otac bi znao.“

Upitao je Li~ane {ta }e raditi u Americi.

„[to i drugi“, rekli su Ba}i} i Cvrkoti}.

Jedino je Stevan Prostran izgledao pogru`en. On je ispri~ao pri~u o nekakvom Li~aninu koji se iskrcao u wujor{koj luci. Kako se iskrcao tako se sneveselio.

„\e je sjeo tu je i ostao“, pri~ao je mladi} ~ude}i se. „Neko vrijeme su mu na{i pomagali, a poslije oti{li svojim putem. A onaj ‘|e je u luci sjeo tu je i umro. Tako }u ti mo`da i ja“, zavr{avao je melanholi~no Prostran.

„Ne}e{ Stevo“, zagrlili su ga drugovi.

Stevan je nepoverqivo mahao glavom.

U wegove u{i su {aptali strah i nada. U {ta da veruje? S jedne strane, crni rudnici i urlaju}e pe}i pretili

su da popiju wegov `ivot. S druge strane, sjale su zlatne mogu}nosti bogatstva. Svetlooki mr{avko se najposle osokolio i pri~ao Ba}i}u, Cvrkoti}u i Tesli o svojim velikim planovima. U Americi }e ostati jedno pet do sedam godina. Onda }e zemqu kupiti u Lici.

„Zemqu nek rade bra}a“, ozario se Prostran kao dete, „a ja }u sebi otvoriti kafanu.“

„Kako }e ti se zvati kafana?“

„Kod Amerikanca! Cijeli dan }u sjediti pred svojom kafanom i ~itati novine.“ Prostran prelista imaginarne novine. „Narod }e prolaziti i govoriti ‘dobar dan gazda Stevo’. Nekom }u re}i ‘dobar dan’, a nekom ne}u.“

„A {to vi idete u Ameriku?“, pitao je Tesla Ba}i}a i Cvrkoti}a.

„^itavo selo ima jedan ~e{aq“, potmulo se nasmejao Cvrkoti}.

U obja{wewima seqaka re~ „nema“ se ponavqala u razli~itim kombinacijama. Nemaju djeca. Nemaju stari. Nema za porez.

„A za{to ti ide{?“, pitali su.

Istina

Gomila je praznooko zurila u vrtoglavo nebo sa belom rupom u pravcu Amerike. Mno{tvo ka~keta i marama se zbog ne~ega iskupilo na palubi. Posle uvodnog iska{qavawa hromi Baskijac im je ispri~ao pri~u koja pripada svim narodima, staru pri~u o istini:

Po{ao mladi} u svet da tra`i Istinu. Tra`io je preko sedam gora i sedam mora. Pitao je sunce, pitao je mesec, pitao je vetrove. Troje je gvozdenih cipela iscepao i najposle je na{ao.

Istina be{e stara i ru`na.

Mladi} je ostao sa Istinom tri godine. Ona ga je nau~ila mnogim stvarima. Do{lo je vreme da se rastanu. Na rastanku, Istina ga je upitala:

„Ho}e{ li da u~ini{ ne{to za mene?“

„Ho}u„, obe}ao je mladi}.

„Kad se vrati{ me|u qude i kad te pitaju o meni, reci im da sam mlada i lepa.“

lll Probuditi se u ovakvom jutru, popiti sa nekim kafu - to bi ve} moglo li~iti na sre}u.

lll Stra{no je to kad imate ne{to va`no da ispri~ate, a nemate kome. A jo{ je stra{nije kad imate kome, a nemate {ta. lll Dru`e, ako mislite samo to {to govorite, to je malo.

lll Svi smo mi ludi, svako na svoj na~in. A u ludnicama su samo oni koji nisu mogli ili umeli da zaposle svoje ludilo. lll U modi je `ivot. Svi bi hteli da `ive, svako mora da jede, a niko ne `eli da bude pojeden. Zato svi za nekim jure i svako od ponekog be`i.

lll Ima `ena koje vole samo svoje mu`eve. Nisu ni{ta posebni ti mu`evi, ve} te `ene.

lll Ne morate biti ono {to ne mo`ete. Budite samo najboqi u okviru svojih mogu}nosti. Napregnite se i postavite rekord sopstvene fino}e, dobrote i pameti.

lll Danas }e se ponovo negde ne{to dogoditi. Mi vam preporu~ujemo da ne budete tamo. Ne mora sve {to se dogodi da se dogodi ba{ vama.Kao nosilac negativnih pojava, vi ste, dru`e, malo pla}eni. lll Vi volite da se mu~ite i volite da govorite o tome kako se mu~ite. Za vas nema lep{e razonode i ve}e radosti od muke.

IZDANAK TARABI]A SLAVICA TERZI]

Slavica Terzi} iz U`ica, potomak slavnih Tarabi}a, ~uvenih kremanskih proroka, gledaju}i ne~iju sliku ili razgovaraju}i sa osobom direktno ili telefonom, zna {ta tu osobu mu~i i koje zdravstvene probleme ima. Punih 25 godina Slavica poma`e qudima sa raznih strana, iza we je veliki broj klijenata koji su se uverili u kvalitet pru`enih usluga.

^UDESNI MELEMI

Slavica spravqa izuzetne meleme, po vlastitim recepturama, protiv psorijaze, ekcema, hemoroida, li{ajeva, o`iqaka, akni, bora, kurjih o~iju, pubertetskih bubuqica.

„Prvi melem koji sam napravila isprobala sam na mom bratu koji je patio od psorijaze. To mi je dalo podstreka da idem daqe.“

UNI melemi su 100 % prirodan proizvod, u svom sirovinskom sastavu ne sadr`e ni jedan sastojak koji nije prirodan. U na{im melemima se nalaze mnoga lekovita biqa, razna uqa i p~eliwi vosak.

Za sve informacije pozovite Slavicu na tel. +381 64 37408 23 email: 77terzicslavica@gmail.com

„Ako odbranimo grad, odbrani}emo i dr`avu“

"Nema politike, ideologije zaboravite to. Moramo svi zajedno da delujemo, politika je nebinta, va`na je samo ideja da odbranimo na{ grad. Ako odbranimo grad odbrani}emo i dr`avu", poru~io je sa skupa okupqenim gra|anima u Vaqevu rediteq Zoran \or|e-

polit~ke orjentacije, verskog opredeqewa da se ujedine oko toga da se u okolini Vaqeva ne rudari jer, kako navode, to {to je planirano da se budu}im nara{tajima ostavi „samo bi neprijateq voleo“.

„Vaqevo mora da zna i da ima odgovor ko to obe}ava i prodaje

vi} koji `ivi u Brazilu. Na gradskom trgu trgu u tom gradu odr`an je protest protiv Rio Tinta, iskopavawa i eksploatacije litijuma u Srbiji, ali i u vaqevskom kraju.

Kako javqa reporterka N1 qudi su se okupili kako bi poslali poruku da ne}e dozvoliti da se posao iskopavawa litijuma nastavi.

Okupqeni su istakli i da je protest potpuno vanastrana~ki i pozvali su sve qude, koje god

na{u zemqu. Okupili smo se da tra`imo odgovore. O~igledno je da su mutne radwe u pitawu kao i sve {to se de{ava u ovoj zemqi, sve je u rukama je grupe mo}nika. Mene zanima {ta ka`u gra|ani, da li oni `ele litijum? Ja ovde ne `elim rudnik, znam {ta zna~i imati rudnik pored grada, video sam to, ne moramo i}i u Boliviju ili Peru, ve} znam kako to izgleda“, rekao je za N1 rediteq Zoran \or|evi}.

On je sa centralnog gradskog trga okupqenim gra|anima re-

kao da iako `ivi u Brazilu, nije `eleo da proda svoju dedovinu. „Nikada nisam `eleo sve moje {to imam u ovom gradu rasprodam, zato sam ovde da se borim sa vama. Ne}u da prodam ono {to su pravile moje dede, `elim da zauvek ostane ovde. Svako treba o tome da razmi{qa, to je jedini motiv da se pokrenemo. Nema politike, nema ideologije zaboravite to. Moramo delovati svi zajedno da odbranimo na{ grad. Ako odbranimo grad odbrani}emo i dr`avu, ne}emo vaqda postati kanta za sme}e?“, rekao je Vaqevcima \or|evi}.

On je pozvao sve u protestnu {etwu kako bi, kako je naveo „poslali poruku vaqevskom vladiki“.

„@elim da znam na koga mo`emo da ra~unamo. Da li je vladika sa nama? Idemo svi do hrama da ga pitamo. @ivelo Vaqevo, za spas Vaqeva“, rekao je pred okupqenima \or|evi}.

Sofija Janevska, koja se u ime mladih obratila okupqenima na skupu, ka`e za N1 da su „mladi smo upoznati sa svim posledicama izgradwe rudnika i da su daleko od toga da su nezainteresovani“.

Okupqeni gra|ani formirali su kolonu i oti{li ka gradskom hramu ispred koga su, kako je najavqeno, zatra`ili od SPC da stane na ~elo naroda.

Predstavqena elektri~na „panda“, proizvodwa od jeseni u Kragujevcu

Kompanija FCA Srbija je u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu po~ela probnu proizvodwu elektri~nog modela automobila "fijat grande panda", dok je po~etak serijske proizvodwe planiran za dva meseca. Sve~anosti povodom po~etka proizvodwe novog modela automobila prisustvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} i Karlos Tavare{, izvr{ni direktor kompanije Stellantis

Stelantis je ve}inski vlasnik fabrike automobila u Kragujevcu, dok je mawinski udeo u vlasni{tvu Republike Srbije, po osnovu ugovora o strate{kom partnerstvu koji je 2008. godine sklopila Vlada Srbije sa italijanskim Fijatom. Vu~i}u je u fabri~kom krugu prezentovan novi model automobila kojim se potom dovezao do upravne zgrade kompanije.

„Veliki je dan za Srbiju i [umadiju, za celu Srbiju. Ovo }e biti velika stvar za na{ BDP. Ose}am da }e ovo biti sjajan i uspe{an model“, rekao je Vu~i}. Kako je dodao, treba da bude obaveza dr`avnih slu`bi i doma}ih kompanija da kad nabavqaju novi automobil to bude vozilo iz Kragujevca.

„Kasnimo u postavqaju stani-

ca elektri~nih puwa~a, za pet godina u Evropi ne}e biti drugih automobila osim elektri~nih. Moramo da idemo u susret promenama, jer jedini smo u ovom delu Balkana koji imaju proizvodwu elektri~nih automobila“, ukazao je Vu~i}.

Dr`ava je, prema wegovim re~ima, za proizvodwu elektri~nih automobila dala Stelatisu subvenciju od 48 miliona evra, a ta proizvodwa doprine}e slede}e godine rastu BDP od 0,5 odsto.

Karlos Tavare{ je rekao da je obaveza Stelatisa da napi{e jo{ jedno poglavqe poslovawa Fijata u Srbiji.

„Pro{li smo kroz te`ak period u kragujeva~koj fabrici, ali smo bili jedni uz druge. Stelantis je ispunio ono {to je obe}ao“, kazao je on.

Fijat je, kako je rekao najve}i brend u okviru kompanije Stelantis i nije slu~ajno {to proi-

NEMA^KA AMBASADORKA KONRAD:

Ambasadorka Nema~ke u Srbiji Anke Konrad: Iako Nema~ka ima mnogo vi{e vi{e litijuma od Srbije, ne pada na pamet da uni{tava svoju dr`avu otvarawem rudnika. Sva sre}a za Nemce, na{li su ko ho}e da uni{tava svoju rodnu grudu

Srpski litijum nam je potreban i va`an, ta sirovina mora biti raspolo`iva Nema~koj

Ambasadorka Nema~ke u Beogradu Anke Konrad izjavila je da je litijum potreban za zelenu tranziciju, kako bi se u oblasti saobra}aja smawile {tetne posledice po klimu, te da ta sirovina "mora biti raspolo`iva".

- Zna~aj litijuma je zaista velik. Naredni projekat i koli~ina litijuma koja se mo`e proizvesti (u nema~kom postrojewu Gorwa Rajna) mo`e se uporediti sa nalazi{tima litijuma u Srbiji. Nama je to va`no jer nam je potreban litijum - kazala je Konrad za Blic. Ona je objasnila da su u Nema~koj, pored toga {to su ve} uspostavqeni tr`i{ni lanci i potpisani ugovori sa proizvo|a~ima automobila kao {to su Folksvagen i Reno, najvi{i standardi u rudarstvu va`ni, ali i da Evropa ne sme dozvoliti da bude „zavisna od malog broja izvora“.

- Ekonomske prednosti (iskopavawa litijuma) su o~igledne i povezane sa za{titom sredine i resursa, povezane sa prilago|avawem klimatskim promenama. Stoga je va`no da se i ovde (u Srbiji) mogu sprovesti navedeni standardi i kada je re~ o ekologiji da se ukqu~e svi akteri - kazala je Konrad.

Vu~i}: Litijum je na{a velika prilika

"Litijum je na{a velika prilika i prilika za celi region{ansa generacije. To je velika {ansa za na{u zemqu, i ne postoji drugi razlog zbog koga bi na tome insistirao", naveo je Vu~i}.

On je ukazao da Srbija gubi stanovni{tvo u Podriwu, kao i Republika Srpska, jer sa obe strane Drine "nema da preno}i 110.000 qudi". Nama je stalo da opstanemo i ostanemo tu, rekao je Vu~i}, i podsetio da se u posledwe tri-~etiri godine "vodi jeziva kampawa" protiv projekta "Jadar".

zvodwa novog modela automobila po~iwe u Kragujevcu.

„Stelantis predstavqa celi svet, `elimo da za{titimo slobodu mobilnosti“, istakao je Tavare{.

Naveo je da kineski proizvo|a~i imaju 30 odsto ni`u cenu automobila, zbog mawih tro{kova proizvodwe, ali da je zadatak Stelantisa da kupce pridobija kvalitetom i inovacijama.

Novi model napravqen je u dve verzije – elektri~noj i hibridnoj, a planirano je da bude plasiran na tr`i{te Evrope, potom na Bliski Istok i u Afriku.

„Fijat grande Panda“ je inspirisan modelom iz 1980-ih, a po~etna cena modela mawa je od 25.000 evra za potpuno elektri~nu verziju. Bazni model na elektri~ni pogon, u Srbiji bi mogao da ko{ta oko 18.000 evra uz najavqene dr`avne subvencije, koje bi za doma}i model iznosile do 7.000 evra.

Na pitawe da li se srpske slu`be bezbednosti suo~avaju sa pretwama i izazovima, jer kada se pogleda sve {to se de{ava oko litijuma, mo`e da se zakqu~i da je to jedan hibridni rat, i da li je mogu}e, da Srbija oja~a slu`be bezbednosti, Vu~i} je rekao da je to te{ko pitawe i da smo mi mali u odnosu na te velike, te da je mnogo bilo i sukoba unutar razli~itih zapadnih slu`bi.

"Ta~no je da su Amerikanci radili zajedno sa Nemcima...Ali komplikovani su odnosi tamo. Neki su mi u Evropi zamerili {to samo sa Nemcima, neki {to smo sa ovima. Mi objasnimo da je to sa Evropskom unijom. Nije jednostavno. Nije jednostavno ni sa te strane", rekao je Vu~i} na TV Pink.

Kako je dodao, va`no je da se sa~uvaju su{tinski vitalni interesi i da u na{im slu`bama rade vredni, dobri, pouzdani qudi i kontroobave{tajno i obave{tajno na stranom faktoru i to koliko mogu da u~ine - to u~ine.

"Ali je ovo ba{ mnogo komplikovano. Oko ovoga, kao {to sam rekao, vodi}e se ratovi. U pravom smislu te re~i, mnogo novca je u igri i neke zemqe }e postati mnogo uspe{nije, neke zemqe }e da zaostaju u me|uvremenu, tako da bi}e velika muka", rekao je Vu~i}..

I [paniji su obe}ali da ne}e biti zaga|ewa, na kraju su ostale zaga|ene, mrtve reke

Na vodi oko 25.000 qudi

Trideseta jubilarna Drinska regata oborila je sve rekorde. Prema proceni organizatora, u najve}oj evropskoj `urci na vodi, u~estvovalo je oko 25 hiqada qudi.

Spust od Peru}ca do Roga~ice, trasom dugom 25 kilometara obele`ila je fantasti~na atmosfera na oko 2.000 plovila sa posadama pristiglim iz zemaqa {irom Balkana.

Osnovni motiv u~e{}a posetioci nalaze pre svega u dru`ewu i dobroj atmosferi.

Kilometarske kolone vozila, koje su se od ranog jutra od Bajine Ba{te kretale ka Peru}cu, prelile su se u stotine pa i hiqade plovila koja su se nizala du` Drine od brane na Peru}cu. [arenolikost plovila, od malih gumenih ~amaca do velikih splavova, bila je slika i dana{we Drinske regate.

Veselo je bilo na svakom ~amcu, pesma, pivo koje se hladi u hladnoj Drini i osmeh na svakom

licu. Neboj{a iz Beograda sa drugarima je do{ao, ka`e, osmu godinu za redom, od ove regate o~ekuje vi{e nego od dosada{wih.

„Sjajno je bilo svih osam godina do sada. O~ekujem da tako bude i ove godine. Ovo je sjajan provod pre svega, a mogao bi i `enu da prona|em ovde, bilo bi lepo“, ka`e Neboj{a.

Zoran Nenadi} iz Zrewanina je tek pro{le godine otkrio ~ari Drinske regate, ali se raduje svakom idu}em susretu, atmosferu do`ivqava kao neverovatno zabavnu i zanimqivu.

„Penzoner sam, vreme je da u`ivam. Ovo je druga godina kako dolazim i moram da ka`em da je ovo odli~no i da mi je `ao {to sam propustio svaku do sada, u budu}e planiram da dolazim redovno. Sve je lepo, prezadovoqan sam, ovde imamamo sve {to generalno nedostaje u ovom vremenu koje `ivimo, dru`ewe, veseqe, dobra ekipa, zajedni{tvo, kontakt sa prirodom, ovo je kompletan provod“, rekao je on.

Darko, Aleksandar i Igor u Bajinu Ba{tu su do{li iz Kosovske Mitrovice, redovni su posetioci regati, dana{wi dan je za wih pun utisaka.

„Dru`ewe, veseqe, voda, jagwetina, ovde je sve fenomenalno, za nas sjajan provod i pravo u`ivawe. Do{li smo na tri dana, crpimo iz svega energiju, iz dru`ewa, vode, prirode, ovo je za nas jedinstven doga|aj vredan redovnog dolaska, sve je ‘top’, u`ivamo u kupawu, ka`u da je Drina hladna, nama je sjajno“, rekao je Darko.

Jubilarna 30. Drinska regata u svakom slu~aju }e ostati zapam}ena i me|u posetiocma ali i za organizatore ovogodi{we regate, koja je nadma{ila sve dosada{we rekorde i o~ekivawa.

Instagram stranica "Dnevna doza pravopisa" korisnike najpopularnije dru{tvene mre`e ve}e nekoliko godina edukuje, ali i ispravqa naj~e{}e gre{ke koje se pojavquju u svakodnevnom govoru, naro~ito re~i i fraze koje su se "usadile" u govor, a nisu ispravne.

„Dnevna doza pravopisa“ nas podse}a na pravila pravopisa i edukuje pratioce o zna~ewu i poreklu re~i.

U jednoj od svojih popularnih objava na Instagramu bavili su se najlep{im starim srpskim re~ima i izabrali su onu za koju smatraju da je najlep{a.

Nije obja{wen sistem bodovawa i rangirawa re~i, ali najverovatnije je presudio subjektivni ose}aj.

Ovo su re~i koje su se na{le na spisku najlep{ih starih srpskih re~i.

• blagoslov

• vazda

• onomad

• dika

• ~ojstvo

• blagodarnost

• ~edo

• ogwi{te

A najlep{om starom srpskom re~i proglasili su re~ – dabome.

„Dabome“ zna~i – tako je, svakako, nema sumwe, naravno…

„Re~ca za poja~avawe tvr|ewa: naravno, dakako, svakako, razume se, sigurno. – Je li polo`ila ispit; Dabogme da je polo`ila. Ovim, dabome, nismo iscrpli sve mogu}nosti“, pi{e u Re~niku srpskog jezika Matice srpske.

A me|u lepim srpskim re~ima bile su i ove: bogougodan, umotvorina, suton, dockan, kolevka, nana, naravou~enije, prelo, smiraj, ~ast, ~estitost, blagoglagoqiva, ~ove~nost, nau{trb. OVA STARA SRPSKA RE^ JE PROGLA[ENA ZA NAJLEP[U:

• obrazovawe

„Dostigli smo neki maksimum koji Drina mo`e da podnese u ovakvim uslovima, {to se broja plovila ti~e. Prve procene su da je na Drini danas bilo vi{e od 2.000 plovila {to je sigurno oko 25 hiqada qudi. Sve je proteklo, na svu sre}u, u najboqem redu, bez obzira na masovnost regate. Vreme nas je poslu`i-

lo, {to je najva`nije, ki{a nije pala, a i temperatura nije bila previsoka. Regata se protezala na oko 8-9 kilometara. Sa Peru}ca smo krenuli u jedanaest ~asova, a posledwi ~amac je isplivao u Roga~ici ne{to posle tek oko 17 ~asova jer nije bilo mogu}e da svi krenu u isto vreme. Rezime nas tek ~ekuje ali smo u svakom slu~aju prezadovoqni jer je sada ve} jasno da su i na{a o~ekivawa nadma{ena“, kazao je za Nova.rs

zamenik direktora Turisti~ke organizacije „Tara-Drina“, Sini{a Spasojevi}. Spasojevi} dodaje da je broj zemaqa i jezika koji se ~uju na regati sve brojniji, {to potvr|uje rejting Drinske regate koja se naziva najmasovnijom i najpoznatijom zabavom na vodi me|unarodnog karaktera. Ako jo{ ima onih koji su propustili ovu manifestaciju, sigurno je da }e ih u godinama koje dolaze biti sve mawe.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик

SRETEWSKI USTAV RA\EN PO EVROPSKOM MODELU:

1261. - Mihailo VIII Paleolog povratio je Konstantinopoq (Carigrad) i ponovo ga proglasio prestonicom Vizantije. Grad su 1204. osvojili krsta{i, spalili ga i opqa~kali, i zajedno s Mle~anima proglasili ga prestonicom Latinskog carstva, a prestonica Vizantije preme{tena je u Nikeju (Nikejsko carstvo).

1817. - Po povratku u Srbiju, ubijen je legendarni vo|a Prvog srpskog ustanka \or|e Petrovi} (Kara|or|e). On je, posle sloma ustanka 1813. godine, izbegao u Austriju, a zatim u Rusiju.

1898. - Vojska SAD je u {pansko-ameri~kom ratu okupirala Portoriko, koji je Pariskim mirovnim ugovorom iste godine ustupqen SAD. Istog dana 1953. dobio je status pridru`ene dr`ave SAD.

Regulisawe zakona u Srbiji je vr{eno u skladu sa postoje}im zapadnim modelima.

Najzna~ajniji su dono{ewe ustava 1835, pa novo nametawe druk~ijeg ustava od stranih sila 1838 („Gra|anski zakonik“ 1844.), ali su tu i zakoni o dr`avnoj upravi, o esnafima. Iza ve}ine stoji istaknuti pravnik Jovan Haxi}, poreklom iz Vojvodine. U delu

„Duh naroda srbskog” koje objavquje 1858. on otkriva filozofsku pozadinu svog zakonodavstva. Svaki narod ima svoj duh. Sredi{te srpskog jezika, koji je osnova nacije, jeste u Crnoj Gori, a sredi{te hrvatskog jezika oko Zagreba. Granica me|u wima prolazi „usred Bosne i zapadne Dalmacije“.

„Sretewski ustav“, kako se po tradiciji po svecima svi veliki zakonodavni akti naimenuju, 1835. je ra|en po zapadnoevropskim modelima. Ustanovqeni su grb i zastava. Dvoglavi beli orao, nasle|en iz anti~kog Rimskog carstva nakon podele na isto~ni i zapadni deo 295, osnova je grba. Tu je i srpski krst, sa ocilima, koji se iz dubine istorije identifikuje kao srpsko nacionalno znamewe. Zastava je francuska trobojka, sa vodoravnim bojama crveno, belo i plavo. Kako su velike sile mewale ustav 1835, mewali su i zastavu da ne podse}a na francusku, pa od 1839. Srbi imaju zastavu crveno, plavo i belo. Ona je postala osnova zastave svih tada{wih jugoslovenskih naroda, a i ve}ine slovenskih. Tako je odlu~eno na Sveslovenskom kongresu u Pragu sredinom 1848, kada je zakqu~eno da se srpska zastava uzme za osnovu, ali da se poredak boja mo`e mewati. Rusi, Slovaci i Slovenci su okrenuli srpske boje. Hrvatska je zastava nastala (verovatno) slu~ajno, kada je hrvatsko vo|stvo 1848. jo{ verovalo da }e srpska zastava biti u starom poretku crveno, belo

Srpska zastava je bila snova zastave svih tada{wih jugoslovenskih naroda

i plavo. Hteli su da jedan narod ima i jednu zastavu. Izvr{na vlast je u naslednom knezu i Savetu, kako se uslovno nazivala vlada. Ustav 1835. je prednost davao knezu, {to je izazvalo podelu me|u velikim silama. Rusija i Austrija koje su bile protiv kwaza Milo{a su bile za izmenu ustava i davawa prednosti Savetu, Britanija je branila Ustav iz 1835. Ovo je pitawe izazvalo najpre unutra{wu krizu u Srbiji, a 1842. i spoqnu me|u velikim silama. Obi~no se u istoriji diplomatije naziva „Srpskom krizom“. Rusija je uspela da sultan iskoristi svoja prava i nametne Srbiji novi ustav 1838, nazvan po poreklu „Turski ustav“. On je polazio od stava da zemqom vladaju Savet i knez, a ne obratno. Nezadovoqan ovim, kwaz

Milo{ je abdicirao u korist svoga sina Mihaila, pa napustio Srbiju.

Neslagawe izme|u novog kneza i savetnika je dovelo do izbijawa nove bune, nazvane po jednom od politi~kih prvaka toga doba Tomi Vu~i}u Peri{i-

}u 1842. Narodna skup{tina na Vra~aru je izvr{ila smenu dinastija. Za novog kneza je bio izabran Kara|or|ev sin Aleksandar. Imao je sva li~na svojstva da postane veliki knez u dr`avi kojom vladaju wegovi ministri, jer je strahovao od javnih govora i zbog toga uvek ostajao u pozadini. U jednom brbqivom narodu, on je jedini bio suzdr`an. Tom smenom 1842. Srbija je stabilizovana politi~ki i socijalno, do nove smene dinastija 1858.

Najdugoro~nija posledica razvoja ove „srpske krize” 1842. je pove}an britanski uticaj na srpske prilike. Zvani~na vlada je i{la putevima koje je od 1832. otvarao Dejvid Urkvart i podr`avala dinastiju Obrenovi}a i celu wihovu politiku tra`ewa oslonca na zemqe Zapadne Evrope. Dejvid Urkvart je bio neumoran i u ovim okolnostima i britansku javnost odgajao u ovom smislu.

Urkvartova je uloga u javnom mwewu bila prili~no istaknuta. Ne samo da je bio sumwi~av prema srpskoj nacionalnoj dr`avi i nastojao

RAZILA@EWE SA RUSIJOM

Razila`ewe Srbije sa Rusijom nije proizilazilo samo iz strahu da ruski car ne dobije pravo da naimenuje srpske knezove. Lekar kwaza Milo{a je zabele`io da je „knez duboko uveren da Rusija nema nikakvu drugu nameru sa Srbijom nego da joj ova poslu`i u wenim budu}im smerovima na Otomansko carstvo“. Francuska kultura se i u toj ranoj fazi moderne srpske dr`avnosti uzima kao ideal, do stepena da }e koju deceniju potom, na tim temeqima izrastati ose}awe mlade srpske inteligencije da im je Francuska wihova alternativna nacija.

da se reformi{u i o~uvaju austrijska i turska imperija, on je bio sumwi~av i prema ideji jedinstvene italijanske nacije. Bio je ovejani britanski nacionalista. U vreme „srpske krize“, pre i posle we, wegovi su qudi bili aktivni u Beogradu. O Srbima se 1842. oglasio u jednom privatnom pismu i mladi Dizraeli. ^uva se u biblioteci Univerziteta u Oksfordu, ali je u tom mladala~kom {krabawu te{ko de{ifrovati {ta je tada sawao budu}i ~elnik britanskog konzervativizma. Glavni napor Dejvida Urkvarta bio je da se o~uva kontinuitet britanskog uticaja, na srpski i balkanski razvoj. Nije morao da se zakliwe na vernost prijateqstvu sa palim knezom Milo{em. Na kraju je morao videti i sam, ono {to je zabele`io kne`ev berberin, da je alkoholizam bio jedini ~ovekov porok koji ga je mimoi{ao. Ovo je vreme kada se u srpskoj politici tiska oko ministra unutra{wih poslova dosta {iroka grupa srpskih intelektualaca, sa `qom da sro~i i stavi na papir ono {to bi srpski narod trebalo da `eli i ostvari. U tom krugu se isti~e dosta {irok krug fraweva~kih kalu|era iz Dalmacije, Slavonije, naro~ito Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

To je vreme kada se u Evropi smatra da je nacija zajednica jezika i oni su svi nadahnuti duhom da ju`noslovenski katolici, samo iz Hrvatske, severne Dalmacije i Istre ne ulaze u taj krug srpske jezi~ke dominacije. Po prirodi tradicije oni su to etni~ko zajedni{tvo nazivali imenom Ilira, ali su mu davali unutra{wi sadr`aj te`we da se uspostavi dr`ava sa prestonicom u Beogradu.

l U slede}em broju:

Qudevit Gaj je bio saradnik austrijske vlade i za to je bio dobro pla}en

1907. - Japan je proglasio protektorat nad Korejom sa pravom da kontroli{e vladu te zemqe.

1917. - Holan|anka Margareta Gertruda Cele, poznata kao Mata Hari, osu|ena je na smrt pod otu`bom da je {pijunirala za Nemce tokom Prvog svetskog rata.

1943. - Italijanski diktator Benito Musolini primoran je, nakon sednice Velikog fa{isti~kog ve}a, da podnese ostavku. Kraq Viktor Emanuele imenovao je za premijera mar{ala Pjetra Badoqa. Musolini je uhap{en i interniran, a 1945. je streqan.

1952. - Stupio je na snagu ugovor o Evropskoj zajednici za ugaq i ~elik, {to je bila prva faza stvarawa Evropske unije.

1968. - Papa Pavle VI (Paulus) zabranio je vernicima rimokatoli~ke crkve sve ve{ta~ke metode spre~avawa za~e}a.

1978. - Ro|ena je prva na svetu "beba iz epruvete", Luis Xoj Braun u bolnici u Lanka{iru, u Velikoj Britaniji.

1982. - Vo|a Palestinske oslobodila~ke organizacije (PLO) Jaser Arafat potpisao je u Bejrutu deklaraciju kojom je prihvatio rezolucije UN o postojawu dr`ave Izrael.

1992. - Italijanska vlada poslala je 7.000 vojnika na Siciliju, u nastojawu da razbije mafiju.

1995. - Me|unarodni sud za ratne zlo~ine na prostoru bi{e Jugoslavije u Hagu podigao je optu`nice protiv Radovana Karaxi}a, Ratka Mladi}a, Milana Marti}a i jo{ 21 osobe, uglavnom komandanata i stra`ara zatvoreni~kih logora u Bosni.

2002. - Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se Rusima dozvoqava da prodaju i iznajmquju svoje zemqi{ne posede, po prvi put od 1917. godine.

2012. - Austrijski padobranac Feliks Baumgartner po drugi put je sko~io iz stratosfere sa visine od 29 kilometara. Wegov prethodni skok bio je sa visine od 22 kilometara.

BEOGRADSKA

Kako su Srbi dobili svoju najvoqeniju

kraqicu

Kada su u`asi Prvog svetskog rata po~eli polako da blede i kada je stvorena Kraqevina SHS, Aleksandar Kara|or|evi} ve} je bio "stari momak"imao je 34 godine i od 1921. bio je kraq, ali bez kraqice. Zato je stvar wegove `enidbe ubrzo postala ne samo li~na stvar mladog monarha ve} i ozbiqno dr`avno pitawe.

Kako ven~awe monarha nikada nije samo wegova li~na stvar, u izbor supruge za jugoslovenskog kraqa ukqu~io se i politi~ki vrh novostvorene dr`ave. Glavno pitawe je bilo da li kraqica treba da bude “iz naroda” ili je boqe izabrati neku princezu ili kwegiwu sa evropskih dvorova. Kako je u dinastiji Kara|or|evi} do tada preovladavao obi~aj da se vladari `ene Srpkiwama, zakqu~eno je da bi dobri bilo da kraq Aleksandar izabere “strankiwu” i tako istovremeno “oplemeni dinastiju” i podigne me|unarodni ugled kraqevine.

Dr`avne provodaxike tako su se razmilele po dvorovima Starog kontinenta i izbor je uskoro pao na rumunsku princezu Mariju, jednu od najlep{ih i najobrazovanijih princeza tada{we Evrope. Ova dama je osim lepote i obrazovawa imala i veoma visoko poreklo – ro|ena je kao tre}e dete rumunskog kraqa Ferdinanda, wena baka po majci je bila sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci drugi sin britanske kraqice Viktorije. Imala je nadimak Miwon, a {kolovala se na najpresti`nijim {kolama. Osim rumunskog govorila je te~no engleski, nema~ki i francuski jezik.

Srpski prosci odmah su pohitali na rumunski dvor. Iako je re~ bila o “ugovorenom braku” pri~a ka`e da je princeza pristala ~im su joj pokazali fotografije kraqa Aleksandra. I ne samo to! Marija je odmah po~ela da u~i srpski jezik i do trenutka polaska za Beograd ve} je vladala osnovama i mogla je da se sporazumeva.

VEN^AWE IZ BAJKE

Kada je sve bilo ugovoreno, beogradski zvani~nici su se bacili na spremawe ven~awa i ure|ewe grada. Organizacija

je poverena na{em proslavqenom komediografu Branislavu Nu{i}u, tada upravniku Umetni~kog odseka Ministarstva prosvete. Svadba je zakazana u relativno kratkom roku, a bilo je potrebno sve spremiti za dolazak velikog broja stranih zvanica.

Na kraqevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike poslale su mnoge dr`ave. Predstavnike su poslali ~ak i Persija, pa i daleki Japan, a doputovao je i gost iz Austrije, sa kojom je do pre ~etiri godine Srbija ratovala.

Kako bilo, bilans je na kraju delovao skoro nestvarno – 24 sata uo~i ven~awa u Beograd je doputovalo vi{e od 20.000 qudi! Po mladu i wene roditeqe, niz Dunav do Or{ave, kraq je uz ogromnu pratwu poslao svoju jahtu “Aleksandar”. Pristajawe broda u luku u Beogradu pozdravili su topovi sa Kalemegdana – sto jednim plotunom, a svoju izabranicu, tasta i ta{tu do~ekao je i mlado`ewa Aleksandar. Novom limuzinom kraq je odveo verenicu u dvorske odaje. Ven~awe je bilo zakazano za sutradan.

“Na ven~awu u Sabornoj crkvi mlada je imala belu haqinu duga~kog {lepa. Na glavi je imala mladena~ki venac od mirte, usa|en na drugom vencu od zlatnog tila, koji se zrakasto pru`ao preko {lepa. Oko vrata je imala {irok |erdan krupnih pla-

vih smaragda i dijamanata. Preko ramena je nosila lentu belog orla. Duga~ki {lep pridr`avali su joj mla|i ro|aci i ro|ake plave krvi. Iza mladenaca, kraq Ferdinand nosio je uniformu rumunskog |enerala sa svim dekoracijama i mar{alskom palicom u desnoj ruci. Rumunska kraqica je bila u divnoj lila haqini od tila sa tokom iste boje, oko koje su se nizali grozdovi u istom tonu. Dodatno ju je krasio ~uveni |erdan bisera. Na prstima je imala odgovaraju}e dekoracije, s lentom Svetog Save. U povorci su sledili kum, sin engleskog kraqa i potowi kraq Albert, u uniformi engleskog kapetana avijacije, veseo i nasmejan, i stari svat knez Arsen, Aleksandrov stric. Deveri u sve~anim oficirskim uniformama bili su knezovi Pavle i crnogorski Nikola.”

KRAQEVSKI PAR ZA UGLED

Kraqica Marija i kraq Aleksandar uskoro su postali uzor za sve evropske kraqevske parove. @iveli su skladno i povu~eno, a brak je krunisan trojicom sinova – Petrom, Tomislavom i Andrejem. Kraqici Mariji nije trebalo mnogo da svojom elegancijom i prefiweno{}u kupi srca dama Beograda. Ali i vi{e od toga – wu su volele i obi~ne `ene, gra|anke po|ednako kao i seqanke, a ona im je

Iz onda{wih novina

Ka`u da je omiqenost budu}e kraqice Marije u narodu po~ela onog trenutka kada je sa balkona Starog dvora, nakon {to je prvi put do{la u svoju novu domovinu, okupqene pozdravila na srpskom rekav{i: “Ja vam od srca blagodarim!”.

Lepu, po posledwoj modi obu~enu princezu, stotine hiqada Beogra|ana i zvanica, ispratilo je ovacijama, a one su se nastavile i sutradan. Na ven~awu u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitawe uzima li Aleksandra za mu`a, Marija je na srpskom rekla: “Ho}u! Da!”. Posle sve~anog ru~ka, tek ven~ani par prisustvovao je vojnoj paradi, a organizovana je i prijateqska fudbalska utakmica reprezentacija Jugoslavije i Rumunije. Iste ve~eri, u sve~ano oki}enom vozu, kraqevski par je otputovao no na medeni mesec u Sloveniju, na Bled.

vra}ala otvaraju}i {kole, bolnice, obdani{ta i poklawaju}i novac dobrotvornim udru`ewima. Bila je veliki pokroviteq Kola srpskih sestara, a vrednim, siroma{nim |acima pomagala da nastave {kolovawe. Sre}u kraqice Marije pomutila su dva doga|aja. Prvi se dogodio jednog oktobarskog dana 1934. godine kada je u atentatu u Marseju ubijen kraq Aleksandar. Kraqica je dostojanstveno i nemo podnosila svoju bol postav{i sa 34 godine udovica sa tri sina, od kojih je najstariji imao 11 i trebalo je da postane kraq. Crninu je nosila dve godine potpuno se za to vreme okrenuv{i obrazovawu svojih sinova i dobrotvornom radu. U godinama koje su usledile ona je preuzela brigu o Dru{tvu Crvenog krsta, potpisala Povequ o pravima deteta i darovala na desetine humanitarnih organizacija. Kraqica Marija je li~nim sredstvima pomogla zidawe De~je klinike u Tir{ovoj ulici i Instituta za onkologiju.

Drugi doga|aj koji ne nepovratno izmeni `ivot “narodne kraqice” bio je po~etak. Drugog svetskog rata i wen odlazak iz Jugoslavije 1941. godine. Kako je istorija pokazala, taj odlazak je bio – zauvek!

Na ~elu najva`nijeg grada u Srbiji od 1839. godine smenilo se mnogo funkcionera, a jedan od wih osta}e upam}en i po tome {to je imao ubedqivo najkra}i mandat u istoriji!

Bila je to 1920. godine kada su se u avgustu mesecu ~lanovi Komunisti~ke partije Jugoslavije elegantnim automobilom kretali ulicama Beograda u predizbornoj kampawi. Kandidat za gradona~elnika Beograda bio je Filip Filipovi}, matemati~ar i revolucionar. U istoriji srpske prestonice osta}e upam}en kao jedan od osniva~a KP Jugoslavije i wen prvi sekretar. Pisalo se tada da je Filipovi} bio veoma povezan svojim radom sa Beogradom, te da nije

bilo partijske ili sindikalne organizacije gde nije odr`ao sastanak ili predavawe. Beograd mu je takvu posve}enost uzvratio glasovima, te je Filip postao gradona~elnik 25. avgusta 1920. godine. Me|utim, wegova uprava nije dugo potrajala – ta~no jedan dan!

NAJKRA]I MANDAT

U ISTORIJI BEOGRADA

O tome {ta se nakon izbora de{avalo postoje dva scenarija. Po jednom, novoizabana komunisti~ka op{tinska uprava, na ~elu sa Filipovi}em, odbila je 25. avgusta 1920. da polo`i zakonom propisanu zakletvu jer se

u woj pomiwala vernost kraqu Aleksandru i Bogu. Komunisti preko toga nisu hteli da pre|u, pa je na kraju intervenisala policija izbacuju}i legalno izabrane predstavnike naroda iz prostorija grada. Po drugoj verziji doga|aja, monarhisti~ki re`im je ~itavu

pri~u o zakletvi izmislio kako bi opravdao oduzimawe mandata komunistima koji su i ina~e bili “trn u oku” kraqu. Kako bilo, epilog je bio isti – Filip Filipovi} je poneo nelaskavu titulu gradona~elnika Beograda sa najkra}im mandatom u istoriji – na toj funkciji bio je samo jedan dan. JO[ JEDAN ULAZAK U ISTORIJU Ironi~no, Filipovi} je u{ao u istoriju zahvaquju}i jo{ jednoj zanimqivosti - wegovo ime pi{e na najstarijem beogradskom grafitu.

Konzervirani natpis sa sloganom “Glasajte za Filipa Filipovi}a” i danas se nalazi u Sremskoj ulici u Beogradu. Mo`e se videti kada se od Albanije spu{tate ka Zelenom vencu.

Do

kraja veka tropske

temperature i super}elijske oluje posta}e uobi~ajene

pojave u Srbiji

Temperature vi{e od 35 stepeni, toplotni talasi, oluje, poplave, grad veli~ine preko pet centimetara – do polovine veka bi}e uobi~ajene pojave za Srbiju, ka`u stru~waci. Sve to }e i te kako uticati na zdravqe i bezbednost qudi, poqoprivredu, turizam, infrastrukturu, zbog ~ega je i Vlada Srbije krajem pro{le godine usvojila Program prilago|avawa na izmewene klimatske uslove.

Srbija je ve} nedeqama u ekstremnom toplotnom talasu, a na snazi je crveni meteo alarm. Tokom dana temperature u ve}em delu zemqe idu i preko 40 stepeni, a no}u se ne spu{taju ispod 23-24 stepena. Ovo je jedan od uticaja klimatskih promena na na{u zemqu, a procena stru~waka je da }e ovakvih talasa biti sve vi{e.

„Toplotni talasi su se ranije de{avali u nekom periodu godine jednom u 10 godina. Nekada je to bilo leti, nekada zimi, a ~ak

„U odnosu na 20. vek u Srbiji }emo se zagrejati prose~no za vi{e od 3 stepena. Ima}emo preko pet toplotnih talasa po godini i ima}emo mnogo vi{e dana sa temperaturama preko 35 stepeni. Ovo sada {to do`ivqavamo i {to smatramo ekstremnim, bi}e normalno. Glavni reper je 2012. godina kada je u nizijama bilo vi{e od 30 dana sa tempraturama preko 35 stepeni. U drugoj polovini veka ili }e se to usporiti i stabilizovati ili }e, ako se ne ispuni Pariski sporazum, nastaviti da se ubrzavaju ekstremi i o tome boqe da ne pri~amo”, obja{wava na{a sagovornica. Promene u temperaturama u velikoj meri su uticale i na padavine koje imamo, kao i na sve ~e{}u pojavu olujnog nevremena, grada, super}elijskih oblaka.

se i nisu javqali svake godine. Sada imamo prose~no ~etiri toplotna talasa u toku godine. To je ogroman porast i to je velika promena u odnosu na klimu 20. veka”, ka`e meteorolog prof. dr Ana Vukovi} Vimi} sa Poqoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U ~itavom svetu mnogo se govori o preduzimawu mera za smawewe emisije gasova sa efektom staklene ba{te. Ipak, rezultati delovawa oseti}e se tek u drugoj polovini veka. Ono {to je jasno jeste da }emo u 21. veku imati zna~ajno izmewenu klimu u odnosu na sto godina ranije.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Samopouzdawe }e pomo}i Ovnu da privu~e ono {to `eli u svoj `ivot. Optimizam i samopouzdawe uvek su ispred ve{tina i sposobnosti. Sa velikom verovatno}om, snovi predstavnika ovog horoskopskog znaka }e se ostvariti, posebno oni koji se odnose na li~nu i qubavnu sferu. Samo treba da zapamtite da ne treba previ{e raditi ili se odmarati - zlatna sredina je va`na u svemu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bik mo`e da u~i ili da se uroni u kreativnost. Bi}e korisno promeniti okru`ewe oko sebe i oti}i na putovawa. Mo`ete a`urirati svoju garderobu, promeniti frizuru. Moramo da po~nemo aktivno da idemo napred. Ovo je prili~no romanti~no vreme u kojem mo`ete sklapati sastanke i upoznati se. Oni koji nisu zainteresovani mogu se fokusirati samo na posao i va`ne stvari.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova nedeqa bi}e vreme snage za Blizance, najpovoqniji dani jula. U te{kim situacijama boqe je slu{ati svoju intuiciju. Ove nedeqe mo`ete i treba da verujete bliskim ro|acima i prijateqima. Nezavisnost i samodovoqnost - to je ono ~emu astrolozi savetuju da te`ite, ali ne treba propustiti priliku da saznate istinu kroz spoqnu podr{ku. Bi}e emotivnih iznena|ewa.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Rakovi bi trebalo da preduzmu akciju i da budu aktivniji. Poenta je da }e wihov um biti otvoren za sve novo. Mogu se pojaviti nove ideje. Ovo je magi~no vreme kada se mogu desiti najneverovatniji doga|aji. Univerzum `eli da pomogne Rakovima da se izvuku iz rutine, ~ine}i wihov `ivot svetlijim i bogatijim utiscima. Poseban uspeh mo`e ~ekati predstavnike kreativnih profesija.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovi mogu biti kreativni u re{avawu uobi~ajenih problema. Ovo }e smawiti vreme dono{ewa odluka. Okru`eni }e biti pa`qiviji prema Lavovima, pa bi trebalo ~e{}e pokazivati dru`equbivost i, ako je mogu}e, pru`ati uzvratnu pomo}. Ovo }e pomo}i Lavovima da se otarase lo{eg niza u `ivotu. Trebalo bi da komunicirate {to vi{e na internetu, na poslu, na raznim doga|ajima.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

„Ukupna godi{wa suma padavina se nije promenila i u projekcijama se ka`e da se ne}e zna~ajnije mewati u budu}nosti, ali }e re`im padavina biti druga~iji. To zna~i da }emo imati istu koli~inu padavina tokom godine, samo {to }e sve mawe biti onih umerenih, a sve vi{e ekstremnih. To je indikator za olujno vreme, sve ~e{}i period su{e i sve ~e{}e poplave. Jer ako je mawe umerenih padavina, zna~i da je period bez padavina du`i, a ako imamo jake padavine, ima}emo poplave”, nagla{ava Darko Savi}, istra`iva~ sa Fizi~kog fakulteta u Beogradu. Nedavno su se, nakon perioda veoma visokih temperatura, mnogi stanovnici Srbije suo~ili sa velikim koli~inama grada koji je o{tetio useve, ku}e, automobile, puteve. U nekim delovima zemqe bio je veli~ine jajeta. Stru~waci upozoravaju da }e pojava grada pre~nika preko pet centimetara u narednom periodu biti sve ~e{}a tj. da }e se do kraja veka wegova frekvencija na teritoriji ~itave Srbije pove}ati za 40 do 80 odsto.

Device treba da posvete {to vi{e vremena slo`enim poslovima, kao i stvarima koje vi{e ne mogu da odla`u. Tek nakon {to uspete da se izvu~ete iz okova ovih problema, mo}i }ete da se fokusirate na ne{to li~no - zabavu ili hobije. U potrazi za srodnom du{om, sre}a se mo`e osmehnuti. Idealna srodna du{a mo`e se sakriti bilo gde - ova nedeqa }e postati orijentir u tom pogledu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Nedeqa }e biti veoma produktivna za Vagu, ali morate se pridr`avati nekih pravila. Astrolozi savetuju da pratite rutinu, ~e{}e se odmarate i ne komunicirate sa neprijatnim qudima. Ne govori nikome o svojim planovima. Va`no je preuzeti odgovornost i napraviti pomirewe sa voqenima, prijateqima i srodnom du{om. Vagama }e biti lak{e da odr`avaju dobre odnose sa qudima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

[korpije treba da vode ra~una o ku}nim poslovima. Bi}e korisno zapo~eti ne{to novo. Ovo su najpozitivniji i najpovoqniji dani za [korpije. Sva mogu}a ograni~ewa }e nestati. Planete }e pomo}i da se prevazi|u qubomora, malodu{nost i strah. Mo`da }ete tako|e biti u isku{ewu da potro{ite ne{to novca. Odmerite prednosti i nedostatke pre dono{ewa bilo kakve odluke.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strelac ove nedeqe mo`e malo da ograni~i komunikaciju sa prezahtevnim qudima. Izuzetak su roditeqi i {efovi. Postoje situacije kada jednostavno ne mo`ete da odbijete - u ovom slu~aju samo to treba da prihvatite. U budu}nosti }e to rezultirati poboq{anom karmom. Strelcu }e biti lak{e da se oraspolo`i, upravqa svojim vremenom i smewuje rad i odmor.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Jar~evi }e mo}i da se otarase negativnih misli i iskustava. Prime}uje se maksimalni pozitivan uticaj Venere i Merkura, pa je ovo dobro vreme za potragu za qubavqu. Na poslu prvo morate da razumete svoje odgovornosti i odgovorne zadatke. Kreativnost u qubavi i poslu je veoma va`na, ali ne treba da je koristite stalno. Postoji prostor za pregr{t lepih de{avawa.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Vodolijama }e biti lak{e da prevazi|u apatiju i mentalnu slabost. Mo}i }e mnogo ~e{}e da razmi{qaju o ne~emu prijatnom – misli }e im pomo}i da se podese na pravo raspolo`ewe. Ako se samci Vodolije zaqube, treba da budu aktivni i da ne ~ekaju boqu priliku. Astrolozi preporu~uju otkrivawe svojih ose}awa qudima ako su prijatna. Biti misteriozan ne}e pomo}i Vodoliji.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Do{lo je vreme da se napravi vite{ki potez. Ribe treba da krenu u ofanzivu, da budu aktivne. Morate sebi postaviti va`an zadatak i posti}i wegovo re{ewe. Zvezde }e biti najkreativnije, pa }e vam se raspolo`ewe popraviti. Ne pla{ite se novih stvari i briga. Treba ~e{}e da se odmarate i ne `urite sa odlukama. Merewe i sposobnost odmeravawa svakog koraka su kqu~ uspeha.

Mogu li roboti koji pleve wive od korova da ukinu potrebu za pesticidima

Grupa robota na poqima Kanzasa ve} se wi{e izme|u redova useva i neumorno se~e korov koji im se na|e na putu. Ma{ine na baterije, duge su 1,2 metra i {iroke 0,6 metara, a wihovo kori{}ewe u poqoprivredi ve} je izazvalo debate.

Klint Brauer, nekada{wi tehnolo{ki izvr{ni direktor iz Kalifornije vratio se na porodi~nu farmu u centralnom Kanzasu nakon {to je wegov otac oboleo. Brauer je ubrzo u robotima video potencijalno mo}no oru|e koje poma`e farmerima da smawe oslawawe na hemikalije i boqe {tite svoje zdravqe i `ivotnu sredinu, dok se bore sa korovom.

Poqoprivrednici se vekovima bore protiv korova na svojim poqima – ~upaju}i, seku}i i ubijaju}i ih nizom alata i hemikalija. Korovi se takmi~e sa usevima za vlagu u zemqi{tu i hranqive materije i mogu da blokiraju sun~evu svetlost potrebnu za rast useva, smawuju}i kona~ne prinose. Ali kako se upotreba hemikalija pro{irila, tako su se pro{irili i nau~ni dokazi da izlagawe toksi~nim supstancama u sredstvima za ubijawe korova mo`e izazvati bolest

Tako|e je utvr|eno da su hemikalije za uni{tavawe korova {tetne po `ivotnu sredinu, sa negativnim uticajem na zdravqe zemqi{ta i na opra{iva~e i druge va`ne vrste. Kompanijama koje proizvode robote za uni{tavawe korova u posledwe vreme sti`e finansijska podr{ka iz raznih izvora koji `ele da promovi{u odr`ivu proizvodwu ali i za{titu prirode i vrsta.

Na bol u krstima danas se, osim penzionera, `ali i ve}ina zaposlenih gra|ana. Ali, sve vi{e i mladih. Lumbalni bol koji predstavqa tegobu u predelu doweg ili lumbalnog dela ki~menog stuba, vi{e nije karakteristi~an za jednu generaciju ili profesiju.

Lumboi{ijalgija, bol u krstima, niz nogu i do stopala

Nastanak lumboi{ijalgije potpoma`e i nepravilno dr`awe tela za radnim stolom. ^esto su uzroci za bol u dowem delu le|a i prekomerna telesna te`ina i nedovoqna fizi~ka aktivnost koje mogu da dovedu do slabosti le|nih i trbu{nih mi{i}a.

„Bolno i{ijalgi~no stawe naj~e{}e nastaje usled degenerativnih promena ki~menog stuba kao {to su spondiloza, spinalna stenoza, kongenitalna deformacija ki~menog stuba. Tako|e, ~esto i zbog raznih preloma. Provociraju}i faktori nastanka su i nagli pokreti kod te{kih fizi~kih poslova, nepravilno podizawe tereta ili nepravilno ve`bawe tokom sportskih aktivnosti. Istegnu}a i prenaprezawa dovode isto do lumboi{ijalgije, kao i nagli pokreti pri savijawu i ispravqawu. ^esto se de{ava da

RECEPT

ROLOVANA

SVIWETINA

POTREBNO JE:

n 500 g sviwskih {nicli n 1 pakovawe pakovawe mortadele n 1 sirni namaz

Za~ini:

n malo belog luka u prahu n malo suvog biqnog za~ina n 1 jaje, malo bibera n uqe za pr`ewe n malo mleka n prezle

PRIPREMA:

Meso izlupamo i pospemo za~inima po ukusu. Zatim prema`emo sirnim namazom po `eqi i pore|amo listi}e mortadele. Sve lepo urolamo i ostavimo u zamrziva~ na 5 minuta.

Umutimo jaje sa malo mleka, a u drugu posudu pripremimo prezle.

Potopimo {nicle prvo u me{avinu jaja i mleka, a zatim uvaqamo u prezle. Pr`imo na zagrejanom uqu par minuta sa obe strane dok ne dobije tamno zlatnu boju. Prijatno!

pacijenti osete jak bol i posledi~nu uko~enost u krstima odmah nakon kijawa.”

Doktor napomiwe da faze bolesti mogu biti akutna, subakutna i hroni~na. U zavisnosti od faze razlikuje se i terapijski pristup, odnosno odlu~uje se da li }e akcenat biti na medikamentima, ve`bama ili raznim fizikalnim terapijama. U svakom slu~aju, ako se javi bilo koja vrsta ovakvog bola, treba se {to pre javiti lekaru fizijatru kako bi odredio adekvatnu terapiju i da bi se izbeglo te`e stawe do kojeg mo`e do}i ako se na ovo oboqewe ne reaguje, ka`e dr Ili}.

On isti~e i da je tokom vi{egodi{we prakse zapazio da se odre|en broj pacijenata prvo obra}a fizioterapeutima tra`e}i masa`u ili ~ak nestru~nim maserima. Takvi pacijenti, ka`e, dolaze nakon toga na pregled kod wega s jo{ ve}im bolom od onog pre masa`a. Te-

rapije koje se primewuju u ovoj i drugim specijalnim bolnicama koje imaju fizijatrijsko odeqewe su najpre standardne – elektro i magnetna terapija, fototerapija, elektri~na mi{i}na stimulacija i ultrazvu~na terapija, pa sve do savremenijih metoda. Moderne procedure su tekar i horizontalna terapija, laser visoke snage i ekstenziomat.

U vrwa~koj Specijalnoj bolnici „Merkur” tradicionalno se, kao i vekovima unazad u bawama, lumbalna i{ijalgija le~i i to-

plom termomineralnom vodom, ta~nije, podvodnom masa`om koja osloba|a bolni deo tela od propratnog gr~a mi{i}a, poboq{ava cirkulaciju i smawuje bol. Doktor kao najva`nije, ipak, isti~e `ivotne navike kojima se izbegava rizik od lumboi{ijalgije ili koje poma`u u le~ewu ako do we do|e. Od re`ima zdrave ishrane kojim se izbegava vi{ak ili mawak kilograma i odr`ava mi{i}na konstitucija tela va`nije je jo{ redovno ve`bawe.

Da li ste gladni ili `edni – mnogi ne prave razliku

Nau~nici potvr|uju da signali za glad i `e| poti~u iz istog podru~ja u mozgu pa ne ~udi {to ih ponekad pome{amo.

U eri sedewa mnogo sati za kompjuterom, od wega pate mnogi, te su pacijenti koji se s ovom te{ko}om javqaju lekaru najraznorodnijih zanimawa i godina, kako ka`e dr Janko Ili}, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u specijalnoj bolnici u Vrwa~koj Bawi. „Kod mnogih bol se vremenom {iri preko kukova i glutealne regije niz noge. Osim na bol u le|ima tako se mnogi `ale i na bol sve do stopala, koje tako|e mo`e da bude ugro`eno. Lumbalni bol pritiskom ili nadra`ajem korenova i{ijadi~nog `ivca {iri se daqe. Lumboi{ijalgija ili i{ijas, kako se narodski za ovu pojavu ka`e, predstavqa skup simptoma koji nastaju pod pritiskom ovog nerva”, ka`e na{ sagovornik. On dodaje da rasprostirawe bola niz nogu mo`e da nastupi naglo i da bude jakog intenziteta, mada se ~e{}e ja~ina bola postepeno pove}ava. „U zavisnosti od stepena kompresije samog nerva, mo`e biti pra}en i trwewem, peckawem, `arewem ili ose}ajem mraviwawa po ko`i. Tako|e, ovu tegobu mo`e da prati i poreme}aj ili potpuni gubitak ose}aja u regiji ko`e na mestu o{te}enog nerva, ali i mi{i}na slabost, pa ~ak i – pad stopala. Re~ je o nemogu}nosti da podignete stopalo, pojavi koju zovu i hod na petama.”

Mnogi qudi ~esto pose`u za hranom kad zapravo nisu gladni, nego samo `edni, a toga nisu ni svesni. Naime, ose}aju da im ne{to u telu nedostaje, ali ne znaju {ta ta~no. Nau~nici potvr|uju da signali za glad i `e| poti~u iz istog podru~ja u mozgu pa ne ~udi {to ih ponekad pome{amo.

”Ose}ate se iracionalno, frustrirano i brzo se iznervirate? Onda postoji velika verovatno}a da ste gladni ili, u najmawu ruku, brzo sagorevate {e}ere. Mnogi qudi s kojima sam radio budu gladni i razdra`qivi kada nekoliko sati ne jedu. Osim toga, ~esto mi opisuju i druge nuspojave poput umora, nezasitne `udwe i vrtoglavice”, obja{wava prakti~ar funkcionalne medicine Vil Kol.

On savetuje da u ishranu uvrstimo zdrave masno}e kako bismo telu dali ve}e koli~ine goriva potrebnog da bi normalno funkcionisalo. Upravo je nedostatak energije jo{ jedan od znakova gladi.

”Ako je pro{lo mnogo vremena otkako ste posledwi put jeli, velika je verovatno}a da }ete do`iveti zna~ajan pad energije. Telo vam tako signalizira da pojedete ne{to, posebno ako ste

se dobro naspavali, a odjednom ste postali jako umorni. S obzirom na trenutnu popularnost povremenog posta i preskakawa obroka, smatram da qudi obi~no odlu~uju da ignori{u znakove gladi iako imaju sve simptome.

Ako ose}ate vrtoglavicu, nemate energije ili ne mo`ete da se koncentri{ete, mo`da vam zapravo treba hrana”, savetuje nutricionista Xinxer Hultin. Kada je re~ o prepoznavawu

simptoma `e|i, jedan od naj~e{}ih je glavoboqa, ali neretko se pojavquje i kod gladi pa treba osvestiti {ta bi od toga moglo biti. Ako znate da ste dovoqno jeli, a boli vas glava, mogu}e je da telu nedostaje te~nosti ili obrnuto, prenosi Krstarica.

”Zapravo je vrlo uobi~ajeno imati glavoboqu kada va{em telu treba vode. Kada smo dehidrirani, tada je mawi i volumen unutar krvnih `ila, a protok krvi je ote`an, {to uzrokuje ose}aj vrtoglavice i glavoboqe’‘, obja{wava neurolog dr Ilen Ruhoj.

”Kad se radi o glavoboqi izazvanoj gla|u, nizak nivo {e}era u krvi mo`e zna~iti da mozak ne dobija potrebnu energiju iz hrane. Ovu vrstu glavoboqe znaju da prate i druge nuspojave, poput mu~nine ili vrtoglavice. Tako|e je va`no imati na umu da, ako ste upravo pojeli obrok bogat ugqenim hidratima, mo`ete do`iveti skok {e}era u krvi, a to zna da izazove glavoboqu”, dodaje ona.

Mnogi problemi mogu biti re{eni ili ubla`eni upotrebom kamilice. Mo`e se re}i da se naj~e{}e kamilica korsti kada dolazi do nekih vrsta zapaqewa. Kada govorimo o nekim bla`im problemima, kamilica vam svakako mo`e pomo}i da lep{e zaspite, dakle umiri vas pred spavawe i omogu}i da lep{e du`e i u kontinuitetu izgurate no}, {to je za nekog pojam. Zatim, postoje i ti neki malo ozbiqniji problemi, koje mo`e re{iti kamilica. Naime, tu se ubrajaju problemi sa ote`anim disawem, bronhitisom, prehladom, bolom u grlu, intenzivnim ka{qem i ostalim infekcijama koje se javqaju u tom podru~ju. Kamilica poma`e i

u slu~ajevima kada do|e do groznice, koja nastaje kao posledica prehlade, gripa i sli~nih stawa. Oslabqen imunitet zaista zahteva prirodne lekove poput kamilice. Tako|e, lekovita svojstva kamilice vezuju se i za bolesti bubrega i jetre, debelog creva, creva generalno i `eluca. To zna~i da kamilicu mo`ete koristiti i kada imate neke probleme sa stomakom, gr~evima, bolovima u stomaku. Kamilica mo`e da re{i i nadutost. Ono {to mnogi ne znaju jeste da kamilica poma`e i u poboq{awu psihi~kog stawa, obzirom da je neki stru~waci preporu~uju kao sastavni lek kod le~ewa depresije.

^aj od kamilice uvek treba imati u ku}i ili sa sobom. Dobro bi bilo imati ga i na poslu. Naime, ~aj od kamilice pre svega smiri}e va{e bolove u stomaku, a zatim }e smiriti i sve upalne procese koji se de{avaju u telu. ^aj od kamilice mo`e da vam pomogne da se smirite u nekim situacijama. Ve}ina ~aj od kamilice koristi upravo za te gr~eve u stomaku ili kada ima problem sa varewem. Kamilica za grlo tako|e predstavqa jedan u nizu vrlo kvalitetnih prirodnih lekova. Tako da kada osetite neke probleme sa grlom, mo`ete popiti jedan topli ~aj od kamilice, ali naravno ukoliko se simptomi nastave treba potra`iti lekara.

MERAZA DU@INU JAVOROVA [UMA

SKANDINAVKA UKR[TENICA

UZVIK ZA TERAWE VOLOVA AUTO OZNAKA [PANIJE WIVA

KORITO ZASTOKU STARI NOMADSKI NAROD, OBRI

PEVA^ U STAROJ GR^KOJ SIMBOL KISEONIKA

KO[ARKA[KA LIGA PAW NA KOME SE CEPAJU DRVA MU@JAK OVCE

ANGA@OVATI

TAPI, @IVADIN, P, MATINE, TOT, ANI], BRUKA, NI, KOLORIT,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: MATER, IKONA, ROMAN, K, IN^, AJS, E, VALOV, AVARI, SOVA, RONDO, IRANKA, BRV, QI, ISPRAVA, EKSCESI, ON, V, PANONAC, IQA, ODUVEK, ]ILIM,

ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Instrumenti za posmatrawe svetlosnog spektra, 2. Jezero u Rusiji - Otrov za muve, 3. Poznata srpska umetnica fotografije Vukica - Eksperimenti, 4. Uzvik odzivawa - Odmoriti se, po~inuti, odahnuti - Inicijali pisca @ida, 5. Glavni grad Senegala - Zasedawe, sednica (lat.), 6. Praznik posve}en Sv. Jovanu Krstitequ - Uqe morskih sisara, 7. Sud pod kojim se pe~e hleb - Kalu|erski naprsnik - Simbol kalijuma, 8. Simbol ugqenika - Degustatori - Otomanski zemqoposednici, 9. Helenski govornik iz Atine - Denuti se, 10. Zapitkiva~i - Pra`iteqi Balkana, 11. Inicijali peva~ice Novakovi} - Junaci - Kow u narodnoj pesmi, 12. Kutijica za igle, iglenica - Reka u Ju`noj Americi, 13. Neute{nost - Skupoceni dragi kamen, ahat, 14. Obrazovawe glasova (lingv.).

USPRAVNO: 1. Sposobnost samokontrolisawa, 2. Obave{tewe organima vlasti o ~ijoj krivici - Jevrejski pisac nobelovac Isak Ba{evis, 3. Sudija u Hadu (gr~. mit.) - Kapa sa {titom - Lutawe, potucawe, skitwa (pesn.), 4. Varo{ u Bosni - U}i ja{u}i, 5. Oznaka za tonu - Ma|arski narodni ples - ^etvrtina ovce, 6. Hajdu~ka trava - Reka u Sibiru - Uzvik prekora, 7. ^etvrti i 5. vokal - Biqna porodica, usnatice - Vrsta draguqa, 8. Iznosi, sume novca - Sve~ana povorka vernika - Prvi vokal, 9. Izra|iva~ kopija - Pristalica ilirizma, 10. Jedinica el. otpora (mn.) - Severni jeleni - Peva~ Rahimovski, 11. Tajnost - Ukrasna biqka, mu{katla, smrdqevak, 12. @iteqke Iriga - Odisejeva postojbina.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: SPEKTROSKOPI, ARAL, MUVOMOR, MIKA^A, OPITI, OJ, DANUTI, A@, DAKAR, SESIJA, IVAWDAN, TRAN, SA^, ANALAV, K, C, KU[A^I, AGE, ISEJ, DETI SE, PITA^I,

Od prvog honorara Milo{ Bikovi} joj je kupio poseban poklon, a ona mu je uvek bila najve}a podr{ka

Milo{ Bikovi} je jedan od na{ih najpopularnijih glumaca, a i miqenik je mnogih `ena. O svom privatnom `ivotu ne voli mnogo da govori, a vi{e puta je naglasio to da je veliku podr{ku i oslonac oduvek imao u svojoj majci Mariji.

„Woj moj uspeh nije mnogo va`an. Verovala je da }u postati glumac, ali me nije preterano hrabrila u tome. Kada je moja karijera po~ela da ide uzlaznom linijom, ona me je podr`ala“, rekao je glumac svojevremeno.

Tada je otkrio i {ta je majci kupio od prvog ve}eg honorara i na taj na~in joj se makar delimi~no odu`io za sve {to je za wega u~inila.

„Kupio sam joj stan u Beogradu, a pre toga sam joj iz Rusije doneo krznenu kapu, koja joj se mnogo dopala. Woj pokloni nisu toliko va`ni. Odrastao sam na Karaburmi, a ~esto smo se selili jer nismo imali svoj stan“, istakao je Milo{ i dodao:

„Moja porodica je nekada bila veoma bogata, a nakon Drugog svetskog rata zbog nacionalizacije smo sve izgubili. Tata je bio direktor velike austrijske firme i zara|ivao je dosta novca, ali ja nisam osetio taj lagodan `ivot. Moj brat jeste“.

Podse}amo, Milo{ ima i starijeg brata Aleksandra koji se zamona{io, a glumac je po~etkom godine postao otac.

UVEK PODR@AVA MLADE TALENTE: Dragana Mirkovi} oborila sve rekorde u Lebanu, a ovaj wen potez nai{ao na ovacije

Tokom ~etiri decenije karijere Dragana Mirkovi} nebrojeno puta pokazala je humanost, i bila prva kada je trebalo pru`iti podr{ku mladim talentima, pa izuzetak nije bio ni u Lebanu gde je odr`ala koncert za pam}ewe pred vi{e od 20 hiqada qudi. Da }e svi rekordi posete biti oboreni bilo je jasno ve} u popodnevnim satima kada su svi ulazi u grad bili blokirani od strane qudi iz regiona koji su `eleli da prisustvuju spektaklu muzi~ke zvezde.

Ovolikoj pa`wi i qubavi Dragana se odu`ila tako {to je odr`ala trosatni koncert za pam}ewe.

Ve} na prve taktove atmosfera je dostigla usijawe a vrhunac ovacija bio je kada je na scenu izvela dvojicu de~aka iz tog kraja, petogodi{weg Vojina \oki}a koji je publiku raspametio ve{tinom na bubwevima i Filipa Stanojevi}a, koji je petostruki prvak Srbije u boksu u mla|im kategorijama i tre}i u Evropi.

Wihov izlazak na binu uz Draganinu najavu izazavao je ovacije, a Mirkovi}eva je jo{ jednom potvrdila da su najve}e zvezde istovremeno i oni koji su naspremniji da podr`e mlade talente.

DRAGANA KOSJERINA PROGOVORILA O PROVOKACIJAMA I NEGATIVNIM KOMENTARIMA: „Re~i su me ga|ale u srce“

Dragana Kosjerina ve} godinama je jedno od najpoznatnijih televizijskih lica, te svakim svojim pojavqivawem u javnosti izaziva mno{tvo komentra. Me|utim, ona se dobro nosi sa time i isti~e da je oni lo{i vi{e ne poga|aju. „Ne zato {to me nisu ga|ali u srce, ve} zato {to ih je bilo mnogo. Kad imate mno{tvo provokacija, izgradite jednu finu vrstu imuniteta i onda ih vi{e ni ne pamtite“, istakla je Dragana nedavno.

„To vi{e nije

~ovek koga sam poznavao“

Najvi{e novca na konkursu Filmskog centra Srbije dobila je produkcijska ku}a Lazara Ristovskog, a komisija je odbila projekte Zdravka [otre, Srdana Golubovi}a, Danila Be}kovi}a, Bal{e \oga, Vladimira Tagi}a, ali i Rado{a Baji}a. Autor serije "Selo gori, a baba se ~e{qa" je komentarisao ovu situaciju i dotakao se odnosa sa Ristovskim.

^ak 35 filmskih projekata odbijeno je na konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansirawe proizvodwe doma}ih dugometra`nih filmova. I dok su samo ~etiri naslova dobila sredstva, od kojih najvi{e – 57.040.370 dinara – „Vera Kroner“ u produkciji ku}e „Zillion film“, na spisku projekata koji nisu dobili finansijsku podr{ku su oni iza kojih stoje doajeni doma}e kinematografije.

Projekat Rado{a Baji}a koji je odbijen je „^uvar ikone Svetog \or|a“, pri~a o problemima `ivota u delovima Srbije koji su pored administrativne linije Kosova.

Baji} je, ~ini se, odgovorio na odluku Filmskog centra Srbije novom objavom na Instagramu, od-

„GOLU SAM JE IZBACILA NAPOQE“: Na{a peva~ica supruga zatekla sa qubavnicom u krevetu

Peva~ica iza sebe ima ~etiri braka, a jedan je zavr{en zbog prevare.

Lepa Luki} je svojevremeno govorila o krahu braka sa estradnim menaxerom Vladimirom Perovi}em, ina~e wenim drugim mu`em. Ovo joj je bilo bolno iskustvo, po{to je na brak stavila ta~ku nakon {to je supruga „upecala“ sa qubavnicom.

„Rekla sam da idem na deset dana u inostranstvo da pevam. Odvezao me je do aerodroma. Cmok, cmok. Ja, kao bajagi, odem, ali sam se vratila iste ve~eri. Zatekla sam ih kada su se raspremili u spava}oj sobi. Wu sam izbacila napoqe onako gologuzu! Molila me da joj dam ode}u, a ja joj nisam dala. Posle sam joj bacila garderobu niz stepenice i oterala je napoqe“, ispri~ala je peva~ica u jednom intervjuu.

Vladimir je danas u braku sa peva~icom Suzanom Perovi}, a pri~alo se da je ona ta qubavnica zbog koje ga je Lepa ostavila, ali je ona to demantovala.

nosno fotografijom sa Lazarom Ristovskim koja datira iz vremena kada su zajedno studirali glumu. – On iz Ravnog Sela, ja iz moje Medve|e. Hodamo i jedemo {ta se na{lo. On grize jabuku, ja par~e kifle, pa razmewujemo kao bra}a. Sve to pre pola veka, na beogradskom asfaltu ispred Skup{tine. … Nas dvojica, ~isti, mladi, i visoki kao jablanovi, studenti glume i najboqi drugovi. No}, dan bez prestanka, uvek i svuda zajedno. Vreme oskudnosti i siroma{tva, ali i idili~na pri~a o ve~nom zavetu, o drugarstvu, ~asti i po{tewu… – napisao je Baji} i dodao:

– Pedeset godina kasnije sve je oti{lo u prah i pepeo, u pohlepu i gramzivost, u bahatost i otklon od svake normalnosti… To vi{e nije ~ovek koga sam poznavao, ~ijim uspesima sam se radovao, sa kojim sam delio snove i prelepu mladost… Gde je nestao moj najboqi drug koji bi danas da nikome ne da ni zalogaj ~ak ni meni? Koji bi sve za sebe? Bo`e Svevi{wi, ako nam uzima{ snagu, sa~uvaj nam du{u, obraz i ~ast…

Na wegove re~i ubrzo je reagovao Ristovski. – Nemam komentara na te gluposti. Izvinite, dovi|ewa –kratko je poru~io.

INTERESOVAWE ZA GU^U NIKADA VE]E:

Mawe od 10 dana do po~etka svi sme{tajni kapaciteti popuweni, posetioci prona{li ovo re{ewe

Haos zbog Gu~e. Mawe od deset dana nas deli od po~etka najve}e truba~ke manifestacije na svetu – Gu~e. Ove godine, interesovawe za Gu~a festival (01 – 04. avgust) i 63. Draga~evski sabor truba~a (02 – 04. avgust) oborilo je sve rekorde, te je sasvim jasno da nas o~ekuje festival za pam}ewe.

Podaci sa lica mesta govore da privatni sme{taj u samoj Gu~i vi{e nije dostupan, a u Hotelu Nordic, u samom centru varo{ice ostalo je nekoliko slobodnih kreveta. Potra`wa je toliko velika da su i kapaciteti u Ivawici, ^a~ku, Po`egi i okolnim mestima popuweni, pa se slobodni kreveti tra`e u Ariqu i okolini, a osim gostiju iz susednih zemaqa, na najve}u truba~ku fe{tu na svetu dolaze i posetioci iz Velike Britanije, Austrije, Nema~ke, Gr~ke i [panije. Nekoliko dana pred po~etak festivala atmosfera je naelektrisana, o~ekivawa su visoka, a sve o~i su uprte u Gu~u koja se sprema da ugosti najpoznatije majstore trube i wihove orkestre, ali i najvernije fanove iz ~itavog sveta.

Ove godine, me|u najavqenim izvo|a~ima su ambasadori Gu~e Boban i Marko Markovi}, Dejan Petrovi} i wegov Big Bend, Ekrem Mamutovi}, Dejan Lazarevi}, pro{logodi{wi pobednici, a posledweg saborskog dana (nedeqa, 04. avgust) osim finalnog takmi~ewa truba~kih orkestara o~ekuje nas i Gala koncert sa Velikim revijalnim orkestrom pod upravom Vlade Panovi}a sa gostima peva~ima –Sne`anom \uri{i}, ^edom Markovi}em, Aleksandrom Tirnani}em i Danicom Krsti}.

Potpuno je promenio pristup

Posledwa {ansa? Ultimativni ciq. Nevi|eni pritisak. Ambicije do neba. Pisawe istorije. Kako god da okarakteri{ete napad Novaka \okovi}a na olimpijsko zlato u Parizu od 27. jula do 4. avgusta ne}ete pogre{iti. Sada je odlu~io da napravi tri velike promene.

Osvaja~ 24 grend slem trofeja, apsolutni rekorder po broju sedmica na vrhu ATP liste (428) i osvaja~ 98 titula juri jedinu stvar koja mu nedostaje – olimpijsko zlato. Do sada je samo Andre Agasi uspeo da osvoji sva ~etiri grend slem trofeja, Zavr{ni masters i olimpijsko zlato. Takozvani karijerni super slem nije uspeo da napravi ni Roxer Federer, ali ni Rafael Nadal. \okovi} sada ima petu {ansu da do|e do zlata, a u prethodna ~etiri navrata je stigao samo do jedne bronzane medaqe. I to na prvom nastupu u Pekingu 2008. godine. Od tog nastupa do danas je postao jedan od najboqih sportista svih vremena, ali i najboqi teniser ikada. Ipak, jo{ jedan veliki ciq nije ispuwen. Ovog puta je \okovi} odlu~io da promeni pristup, pa se za Igre nije pripremao u Srbiji. Odlu~io je da je najboqe da napravi „workation“ (spoj posla i odmora kako to zovu Amerikanci) i da u Crnoj Gori sa porodicom vredno podi`e formu. Na Vimbldonu nije bio ni blizu fizi~kog i kondicionog maksimuma, a imao je gotovo dve sedmice da to podigne na potencijalno optimalni nivo za {qaku.

Danima nam iz Crne Gore dolaze snimci i fotografije na kojima \okovi} vredno trenira, a posledwi trening pred put

u Pariz je bio otvoren za navija~e (tada je usledila „Novakomanija„). Srpski as je odlu~io da ne trenira u Srbiji kako bi skinuo pritisak sa sebe dodatno jer je svestan da se od wega o~ekuje samo i iskqu~ivo zlato. Nije potrebno da ga na to podse}aju qudi svakog dana gde god se pokrene. Takvi pritisci su terali mnoge na{e tenisere da se presele van zemqe i da bazu uspostave u nekoj drugoj dr`avi.

To je promena broj jedan {to }e iz

Tivta leteti za Pariz, kako se speku li{e, pa ne}e biti uobi~ajene konfe rencije za medije na samom aerodromu. Svestan je \okovi} da }e radije dr`ati konferenciju kao olimpijski {ampion, a i tada bi pritisak bio neuporedivo mawi. Ispunio bi jo{ jedan de~a~ki san. Druga velika stvar je ~iwenica da je Srbin odlu~io da ne bude u olimpijskom selu. U Tokiju mu je to oduzimalo mnogo energije jer je bio ubedqivo najve}a zvezda Igara. Nije bilo sportiste koji nije `eleo da ne{to upita Novaka, zatra`i fotografiju ili ne{to tre}e, a koliko god da Srbin u`iva u tome sigurno je da je za to potrebna ogromna energija.

Ta velika potro{wa je mo`da, samo mo`da, dovela do onog dramati~nog pada energije protiv Aleksandera Zvereva u polufinalu kada je imao set i brejk prednosti. Odjednom se ugasio, a sada tu gre{ku ne `eli da ponovi.

Kako se mo`e ~uti odlu~io je da uzme sme{taj van sela, pa }e imati prekopotreban mir.

se de{avalo u Tokiju najboqe je pojasnila Jovana Arsi}, srpska vesla~ica. „^ovek jede, a oni mu ulazi u tawir. Ne mo`e{ da veruje{, stra{no… Ja sam uspela da se fotografi{em sa wim, bila sam malo skepti~na po tom pitawu, {ta da mu prilazim kada ga svi smaraju. To crpi mnogo energije, posle treba da ide{ na teren da da{ sve od sebe, da se fokusira{ na igru, na neke druge stvari. Svako ho}e da pri~a s tobom, da razmeni par re~enica. ^ak sam i ja imala susrete, a nisam toliko velika zvezda kao {to je \okovi}, mogu da zamislim koliko je wemu to crpelo energiju“, ispri~ala je Arsi} za Nova.rs.

Kada to i te kako primete drugi sportisti postaje jasno kolika je to zapravo potro{wa.

I tre}a stvar je Novakova odluka da

ovog puta ne igra dubl. Na pro{lim Igrama je sa Ninom Stojanovi} stigao do polufinala, a na kraju je potpuno skrhan nakon poraza odlu~io da se povu~e i tako Srbija nije ni do{la u priliku da igra za olimpijsku bronzu.

Ovog puta dubl ne postoji u planovima \okovi}a jer je kao drugoplasirani teniser mogao da izabere partnera po `eqi. Ovog puta }e biti apsolutno fokusiran na turnir u singlu u kom ima 64 u~esnika i u kom bi potencijalno mogao da nai|e na mine ve} u prvom kolu (~itaj Endi Mari i Rafael Nadal). Zbog toga }e `reb u ~etvrtak u 11.00 biti izuzetno bitan. \okovi} je promenio planove, odlu~io da izbaci sve „remetila~ke“ faktore i da potpuno miran do~eka olimpijski turnir. Takav je uvek bio najopasniji jer je wegov nestvarni fokus ono {to ga razlikuje od svih ostalih. Neka Igre po~nu.

Duarte je u{ao u istoriju Crvene zvezde, po{to je na utakmici protiv Jedinstva postigao gol posle 52 sekunde na terenu i tako postao najbr`i debitant strelac

Fudbaler Crvene zvezde Bruno Duarte rekao je da je mu je drago {to je postigao gol na debiju u dresu crveno-belih protiv ubskog Jedinstva, kao i da ga je odu{evila atmosfera na stadionu "Rajko Miti}".

Duarte je u{ao u istoriju Crvene zvezde, po{to je na utakmici protiv Jedinstva postigao gol posle 52 sekunde na terenu i tako postao najbr`i debitant strelac. Zvezda je u prvom kolu Super lige Srbije pobedila Jedinstvo 4:0.

- Posle utakmice sam dobio informaciju da sam u{ao u istoriju Zvezde i da sam za samo 52 sekunde postigao gol. Drago mi je {to sam se ve} na debiju upisao u strelce i

sada }e mi biti mnogo lak{e kada sam probio tu barijeru. Napada~i vole da posti`u golove, takav je slu~aj i sa mnom. Svaki gol mi donosi dodatnu energiju. Ipak moram da pohvalim sjajnu akciju ekipe, na{ao sam se na pravom mestu za odbitak i pogodi - rekao je Duarte za klupski sajt. Brazilski napada~ je poru~io da je odu{evqen atmosferom na utakmici, kao i da o~ekuje jo{ vi{e navija~a u slede}oj utakmici protiv Mladosti.

- Uzbu|en sam bio pri ulasku na teren, ali smiren i koncentrisan. ^im sam kro~io na teren osetio sam neku posebnu emergiju. Gledao sam prethodno klipove i bio odu{evqen, ali poseban je ose}aj kada se to do`ivi. Nadam se da }e jo{ vi{e navija~a biti protiv Mladosti. @elimo da nastavimo da pobe|ujemo i treba nam wihova podr{ka - poru~io je Duarte. Zvezda }e u subotu od 20 ~asova do~ekati Mladost iz Lu~ana u drugom kolu Super lige Srbije.

Svestan je Mateus Saldawa da }e ovog leta da napusti Humsku, ali dok je tu donosi}e radost crno-belima. Brazilac je na premijeri protiv kru{eva~kog Napretka nastavio tamo gde je stao pro{le sezone, na{ao se na pravom mestu u pravo vreme i u tre}em minutu nadoknade drugog poluvremena postigao prvenac na otvarawu novog {ampionata i doneo veliko slavqe navija~ima Partizana. Najboqi strelac crno-belih iz pro{le sezone nije imao veliki broj prilika na „gostovawu” Napretku, s obzirom na to da je Parni vaqak igrao bezidejno u posledwoj tre}ini terena tokom ve}eg dela susreta i nije imao podr{ku saigra~a. Partizan je najopasniji bio kad je Sal-

dawa imao loptu u nogama, nekoliko puta je nakon soloprodora poku{ao da zatrese mre`u, a u zavr{nici prvog dela igre `eleo je da asistira Aleksandru [}eki}u, kad mu je servirao loptu kao na tacni, ali izostao je boqi udarac potencijalnog reprezentativca Crne Gore. Navija~i Partizana, koji su posle mnogo vremena do{li u velikom broju na stadion u Humskoj, spremali su se da pognutih glava napuste tribine, me|utim, Mateus se sjajno sna{ao u 90+3. minutu i spre~io da Parni vaqak ve} od prvog kola ne krene u {ampionsku trku iz minusa, kao {to je bio slu~aj pre godinu dana, kad je Nemawa Stoji} doneo bod TSC-u u posledwih trenucima me~a.

Leon [tukeq – najuspe{niji jugoslovenski olimpijac

Od wega je sve po~elo... Davne 1924, na Osmim olimpijskim igrama u Parizu, legendarni gimnasti~ar Leopold Leon [tukeq osvojio je prvu medaqu za Jugoslaviju (tada jo{ Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca) na najve}oj svetskoj smotri sportista. I to ne jednu, ve} dve zlatne - na vratilu i u vi{eboju. Interesantno je da su gimnasti~ari u posledwem trenutku otputovali u Parizu jer je vodnik jugoslovenskih sokolova Miroslav Ambro`i~ bio protiv odlaska na skupo i „tako lo{e takmi~ewe kao {to su Olimpijske igre“. Ipak, gimnasti~ari, svi iz Slovenije, krenuli su u Francusku i zahvaquju}i [tukequ zlatnim slovima za sva vremena ispisali istoriju jugoslovenskog sporta.

Leon je `iveo za sport do posledweg trenutka svog `ivota, do 8. novembra 1999, kada je preminuo ~etiri dana pred 101. ro|endana. Pravnik po zanimawu, devedesetih godina pro{log veka bio je najstariji `ivi olimpijski {ampion, a koliko je bio cewen i po{tovan govori i podatak da je 1996. bio po~asni gost na Olimpijskim igrama u Atlanti.

Kao ~lan sokolskog pokreta [tukeq se bavio, i to veoma uspe{no, atletikom i plivawem, ali je snove ispunio na gimnasti~kim spravama.

Na velikim takmi~ewima, u pojedina~noj i ekipnoj konkurenciji, osvojio je ~ak 20 medaqa, od ~ega {est na Olimpijskim igrama (jedna ekipno), dve zlatne u Parizu 1924, zlato i dve bronze ~etiri godine kasnije u Amsterdamu i srebro 1936. u Berlinu.

Ekipnu bronzu 1928. u Amsterdamu osvojio je ekipnom vi{eboju sa Josipom Primo`i~em, Stenetom Degrancom, Antonom Malajem, Edvardom Antosijevi~em, Dragutinom Ciotijem, Borisom Gregorkom i Janezom Porentom.

Bio je i ostao najuspe{niji jugoslovenski olimpijac svih vremena, a kako bi se Leonovi lik i delo ve~no pamtili dvorana u wegovom rodnom gradu Novom Mestu, kao i u Maroboru, u kojem je `iveo do smrti, dobile su ime po neponovqivom sportisti.

Prihodi Reala u sezoni 2023/24. ve}i od milijardu evra!

Real Madrid pohvalio se da je postao prvi fudbalski klub koji je u jednoj sezoni prema{io zaradu od milijardu evra.

„Zarada u sezoni 2023/24, bez transfera igra~a, dostigla je milijardu i 73 miliona evra, 27 odsto vi{e nego {to je to bio slu~aj pro{le sezone“, navodi Real u saop{tewu.

Od toga, ~ista zarada iznosi 16 miliona evra.

„Klub ostaje u stabilnoj finansijskoj situaciji uz neto procewenu vrednost od 574 miliona evra“, dodaje se daqe.

Real kroz tabelu navodi finansijski izve{taj za sezonu 2023/24, bez tro{kova renovirawa stadiona, i upore|uje te podatke sa onima koji se odnose na sezonu 2022/23.

„Na sportskom planu, prvi mu{ki fudbalski tim osvojio je Ligu {ampiona, {esti put u periodu od 2014. do 2024, kao i La Ligu i Superkup. Prvi ko{arka{ki mupki tim osvojio je ligu, Kup kraqa i Superkup i bio je finalista Evrolige. Sve to uti~e i odgovara porastu prihoda, ali logi~no vodi i do vi{ih tro{kova, posebno u delu koji se odnosi na ispla}ene bonuse igra~ima i stru~nom osobqu“, navodi se u izve{taju sa godi{we Skup{tine odr`ane u ponedeqak.

Iz Reala daqe poja{wavaju da je operativni prihod za finansijsku godinu 2023/24. dosegli milijardu i 73 miliona evra, odnosno 230 miliona vi{e u odnosu na godinu ranije. Dodaju i da je, pored toga {to nakon renovirawa stadion i daqe nije u potpunosti operativan, klub uspeo da ima ovako uspe{nu godinu.

„Svi poslovi bele`e napredak, osim brodkastinga – prihod od TV prava od La Lige je bio mawi nego pro{le sezone“, ka`u iz Reala.

Dodaje se daqe u detaqnoj analizi prihoda, rashoda i zadu`ewa po kreditima da je neto dug, bez projekta renovirawa stadiona, sada na osam miliona evra.

„Tokom finansijske 2023/24. godine dug je porastao na 55 miliona evra, {to je rezultat investicija vrednih 267 miliona evra, bez investicije u renovirawe stadiona. Ulagawa u igra~e su bila 239 miliona evra“.

Na ime poreza Real je tokom finansijske 2023/24. [paniji platio 277.1 milion evra.

Najlep{i ispra}aj

Orlova,

jo{ kad Mici}u proradi {ut…

Ne mo`e biti lep{i ispra}aj na predstoje}e Olimpijske igre (26. jul - 11. avgust) od kombinacije punih tribina Beogradske arene, ubedqivih pobeda u posledwim proverama i, najva`nije, nivoa igre protiv starih znanaca, Gr~ke.

Najboqim ko{arka{ima Srbije, euforija bi bila danajski poklon, ali, sva pozitivna „brojawa“ za kompaktnost, kontinuitet, ritam u odbrani i napadu, timsko izdawe, od sto`era do korisnih minijatura.

Bilo bi jednostavno, a opasno {upqe, sabrati trijumfe ili oduzeti poraze u krajwe vremenski limitiranom periodu priprema, kada rezultati vi{e ne govore nego govore, ali su isti bogom dani za pozitivno puwewe baterija i prihvatqivu dozu samopouzdawa. Onoliku da se ne uzleti zbog utakmice sa Gr~kom ili Francuskom, ali ni bolno ne aterira zbog onih minus 26 protiv selekcije SAD.

Tako ne{to se sigurno ne mota po glavi Nikoli Joki}u ili Bogdanu Bogdanovi}u, koji „nose“ nacionalnu selekciju. Bek Atlante je dirigovao u najve}oj prestonoj dvorani, kao da nije desetak dana, zbog lak{e povrede, proveo van punog trena`nog procesa, pa i presko~io turnir u Abu Dabiju. Sigurnost koja se ne ogleda samo u besprekornom {utu (5-5 za tri), hladnokrvnost, re{ewa na obe strane terena, asistirawa, proigravawa, sve ono {to odavno znamo i {to krasi vrhunskog igra~a.

Da li je potrebno ne{to dodati za trostrukog najkorisnijeg NBA lige? Osim da jo{ ima „lufta“ do maksimuma i da mo`e da se „odmara“ do napada, igraju}i za „orlove“. Barem ne mora da prevodi loptu kao u Denveru.

„Za nas trenere je uvek va`no

da ekipa raste iz utakmice u utakmicu, da bude dobrih momenata i kada se to ne vidi na rezultatu u pripremnom periodu. Mogao bih da poredim me~eve protiv Francuske i Gr~ke. Posebno duel sa doma}inom Igara, kada su do{li do izra`aja na{a snaga i, individualni kvalitet. Pa i ovo sa Gr~kom, to je neki nivo kome bi trebalo da stremimo, pa i vi{e od toga. Bilo je dobrih delova i u sudaru sa Australijom ili prva ~etvrtina odnosno do poluvremena Amerikancima. I tada smo igrali bez Bogdana i Milutinova. Da je bilo mogu}nosti da odigramo i sa jo{ nekom ja~om selekcijom, uvid bi bio jo{ boqi. Ali, olimpijske kvalifikacije su suzile izbor,“ objasnio je Svetislav Pe{i} za Sport klub. Iskusni selektor ne}e biti zaveden dominacijom u posledwem susretu, ali sigurno mo`e biti zadovoqan kako su funkcionisali Avramovi}, Bogdanovi}, Dobri}, Joki}, Milutinov (Petru{ev), {to je, ~ini se, kroki prve petorke. Centar Olimpijakosa je dobro zatvarao reket prilikom kontri rivala, ali i u napadu znao da digne na noge krcatu Arenu (tri poena, duge dvojke). Sve za udvajawe na

celom terenu odnosno usporavawe onih sa druge strane. Aleksa Avramovi} i Ogwen Dobri} kao ve} za{titni znaci defanzive, ali korisni u napadu, vi{e nego solidni u asistirawu. Najmla|i Nikola Jovi} lagano izlazi iz povrede, koja najvi{e ostavqa traga na brzom „kwi`ewu“ li~nih gre{aka. Ne treba zaboraviti ni Marka Guduri}a, dobrog u „izolaciji“ u saradwi sa Bogdanovi}em. Ili majstorije Filipa Petru{eva u odbrani i napadu.

Ako se neko ~eka, a jo{ ima vremena do starta sa Amerikancima, onda je to {ut Vasilija Mici}a sa distance. U igri ima wegovih poteza, koji podsete na starog Vasu, kao {to ima dana da kroz trening, ali i utakmice podigne nivo igre.

„Mo`emo da imamo precizniji ulaz u akcije, boqu i konkretniju egzekuciju, sve za dizawe samopouzdawa u napadu, kao i jo{ poneki detaq u odbrani. Uvek mo`e ne{to vi{e,“ smatra selektor Pe{i}.

Ko{arka{i Srbije na OI debituju protiv Amerikanaca (28. jul), pa slede utakmice sa Portorikom posledweg julskog dana i Ju`nim Sudanom (3. avgust).

Bogdan Bogdanovi} imao {ut za tri poena - pet od pet!

THURSDAY l ^ETVRTAK 25. 7. 2024.

SRBIJA IDE SA 112 OLIMPIJACA U PARIZ

Da li mo`e da padne rekord medaqa?

Ko }e sve braniti boje Srbije na Olimpijskim igrama u Parizu i da li mo`e da padne rekord od devet medaqa, koliko je najvi{e od osamostaqewa?

Novak \okovi} juri prvo zlato, medaqama se nadamo i u ko{arci, odbojci i vaterpolu,

sjajnije od one iz Pekinga 2008, kada je uzeo bronzu. Evidentan je boqitak u odnosu na Igre u Tokiju kada je 87 sportista predstavqalo na{u zemqu. Izme|u ostalog razlika le`i u mu{kom odbojka{kom timu koji je sada izborio plasman u Pariz, ali i u nekim drugim sportovima. Srbija }e

ali i u pojedina~nim sporotovima poput streqa{tva, tekvondoa, atletike, boksa, rvawa, xudoa, uvek neko i iznenadi –navija}emo za sve kao {to dugo nismo.

Na{i sportisti }e od 26. jula do 11. avgusta voditi svoje borbe na najpresti`nijem sportskom doga|aju na planeti. Od ko{arka{a, koji su jo{ lani na Mundobasketu osvojili srebro i obezbedili olimpijsku vizu, nada}emo se nekoj od medaqa, za Ivanu [panovi} smo se zabrinuli zbog problema s Ahilovom tetivom, dok smo Olgu Danilovi} posledwu ~ekali. I ne}emo je do~ekati na Olimpijskim igrama gde }e i}i ukupno 112 sportista u ~ak 15 sportova, {to je kona~an spisak Tima Srbije.

Ivana [panovi} se, sre}om, nalazi na spisku za OI, gde }e Novak \okovi} probati da se domogne svoje druge medaqe i

predstavnike imati u 15 razli~itih sportova, {to je isti broj kao i pre tri godine u Tokiju. Srbija }e probati da osvoji vi{e od devet medaqa koliko je osvojeno u Tokiju. Bilo bi lepo da padne i taj rekord od samostalnosti, odnosno otkako se dr`ava takmi~i pod tim imenom. Od tada ukupno imamo 24 odli~ja – tri su osvojena u Pekingu 2008, ~etiri u Londonu 2012, te osam u Riju 2016. Ako je suditi po tim prognozama, dobro nam se pi{e i ovo bi mogle da buud najuspe{nije OI ikada za na{u zemqu od raspada Jugoslavije. Prema nekim projekcijama, olimpijci Srbije osvoji}e deset medaqa na Igrama u Parizu, prema prognozi „Grejsnota“. Od toga ~ak pet zlatnih, dve srebrne i tri bronzane. To zna~i da bi na{a zemqa osvojila rekordnu jednu medaqu vi{e nego u Tokiju i uz to dva zlata vi{e. Sigurno da }e sve o~i biti

uprte u verovatno posledwem poku{aju Novaka \okovi}a da se domogne zlata, a jedinu koju je osvojio bila je bronzanog sjaja u Pekingu. Zlato se o~ekuje i od basketa{a koji godinama dominiraju na svetskoj 3×3 sceni, ali su na pro{lim Igrama neo~ekivano bili tre}i.

Posledwi poku{aj da do|e do zlata ima}e i Ivana [panovi} kojoj }e ovo biti posledwe Igre i `ele}e makar jo{ jednu medaqu, iako povreda mo`e da joj napravi ozbiqan problem…

Srbija je uvek imala uspeha u streqa{tvu, a sada je troje strelaca obezbedilo normu. Zorana Arunovi} bi kona~no mogla da probije led i do|e do toliko `eqene medaqe, dok }e ponovo odli~je poku{ati da „upuca“ i Damir Mikec, tu je i Lazar Kova~evi}.

Medaqa se o~ekuje i od mu{ke selekcije u ko{arci iako }e te{ko do zlata pored ameri~kog drim tima, ali nikad se ne zna. Novu priliku za najsjajnije odli~je jure i odbojka{ice kojima je uvek za dlaku izmicalo najvi{e mesto na postoqu.

Zlato brane vaterpolisti, u posledwe vreme nisu imali uspeha na velikim takmi~ewime, {to bi moglo da se promeni u Parizu gde }e tra`iti {ansu makar da se na|u na pobedni~kom postoqu.

U na{oj selekciji se mnogo o~ekuje i od rva~a, me|u kojima je i svetski {ampion Stevan Mi}i}, koji su sjajni bili na brojnim takmi~ewima uo~i Igara.

Nada iz senke bi}e mlada i supertalentovana Angelina Topi} (skok uvis), dok se potajno nadamo i medaqi Aleksandre Peri{i} u tekvonodu, sportu u kojem smo uvek mogli da ra~unamo na odli~ja.

Neka jo{ neko iznenadi i neka se u Francuskoj ovog leta pi{u nove stranice istorije srpskog sporta.

Srpsko olimpijsko zlato vredi najvi{e na planeti!

Srbija je zemqa koja najvi{e pla}a olimpijsko zlato na Igrama u Parizu! Jedna od najsiroma{nijih dr`ava u Evropi, sa prose~nom zaradom od 827 evra i gde vi{e od 50 posto qudi zara|uje mawe od 600 evra mese~no izdvoji}e za najsjanije odli~je na najve}oj smotri svetskog sporta 200 hiqada evra ili 214.900 dolara. Ovo je pokazalo veliko istra`ivawe USA Today, koji je komunicirao sa predstavnicima vi{e od 40 nacionalnih olimpijskih komiteta. Na drugom mestu iza Srbije je Malezija, koja za zlato pla}a 212 hiqada dolara, dok je tre}i Maroko sa iznosom od 200.525 zelenih nov~anica.

Slede Italija, Litvanija, Ma|arska, Ukrajina i zanimqivo je na osmom mestu Olimpijski komitet Kosova. Za eventualno zlato u ju`noj srpskoj pokrajini bi}e izdvojeno ta~no 100 hiqada evra ili 107,450 dolara. Zanimqivo je da na primer Amerikanci za zlato svoje olimpijce nagra|uju sa 37.500 dolara, {to je {est puta mawe nego {to mogu da inkasiraju srpski olimpijci.

Misterija posledweg nosioca bakqe i Snup Dog kao „za~in“

Od kada je 1936. na Olimpijskim igrama u Berlinu Fric [lingen bio posledwi u nizu nosilaca bakqe i zapalio olimpijski plamen na cermoniji otvarawa Igara, lista sportista kojima je ova ~ast ukazana je impozantna.

Ko }e u Parizu biti posledwi u nizu nosilaca bakqe – jo{ uvek je tajna. A ceremonija otvarawa zakazana je za petak.

U ovom momentu to je informacija koju zna mawe od deset 12 qudi. Ne zna ~ak ni osoba kojoj }e ta ~ast biti ukazana, rekao je predsednik Organizacionog komiteta Igara u Parizu Toni Estenge. Ipak, mediji spekuli{u da je pet kandidata kojima bi ova ~ast mogla da pripadne. Me|u kandidatima je pre svih Mari-Hose Perek od mnogih smatrana najboqom francuskom olimpijskom svih vremena. Osvojila je tri zlata na dva u~e{}a na Igrama. Pomiwu se i Zinedin Zidan, najiskusniji evropski astronaut Tomas Paske, glumac Omar Si ali i pre`iveli tokom teroristi~kog napada u Parizu 13. novembra 2015. u kome je ubijeno 130 qudi. Ulicama Sen Denija bakqa }e sti}i do Ajfelovog torwa. Me|u onima koji }e je tuda proneti su Leticija Kasta i ameri~ki reper Snup Dog.

imao niti jedan pozitivan rezultat doping testa. Zbog toga se i srpski reprezentativac ozbiqno spremao za nastup u Parizu tokom ~itavog perioda neizvesnosti. Srbija u Cabolovu, koji je pod zastavom Rusije bio svetski prvak 2014. godine, ima ozbiqnog i iskusnog takmi~ara. Wegov nastup na Igrama je utoliko va`niji jer je prvobitna zamena bila daleko od Hetikovog nivoa kvaliteta. Poja~awe

Po svemu sude}i, reprezentacija Srbije }e dobiti veliko poja~awe kada je u pitawu rvawe na Olimpijskim igrama u Parizu. Iako je prvobitno bilo potvr|eno da Hetik Nikolajevi~ Cabolov ne}e nastupiti na olimpijskom turniru u slobodnom stilu u kategoriji do 74 kilograma, do{lo je do preokreta. Ovaj 32-godi{wak iz Vladikavkaza, nekada{wi svetski prvak, na}i }e se u olimpijskoj delegaciji Srbije.

Vest je na svom instagram profilu preneo ruski novinar

Vja~eslav Abdusalamov, koji se izbliza bavi rvawem i sportistima koji poti~u iz Rusije, ali i drugih kavkaskih i centralnoazijskih dr`ava. Blizak je rva~koj reprezentaiciji Rusije. Prvobitno Cabolovu nije bilo dozvoqeno takmi~ewe na Igrama usled proceduralnih prekr{aja u vezi sa antidoping politikom MOK. Me|utim, uvek je bilo poznato da Cabolov nije