Srpski glas 25. april

Tema nedeqe:

KAKO JE PLANIRANO BOMBARDOVAWE SR JUGOSLAVIJE 1999. GODINE: Strategija „Ludog Xoa“

Australija:

Neverovatan gest australijskih vlasti francuskom spasiocu u stravi~nom napadu u Sidneju:

DR@AVQANSTVO

Australija je odahnula: l

SVRAKA MOLI I PAS PEGI SU PONOVO ZAJEDNO

Zajednica:

Putopis: Ohrid - Balkanski Jerusalim i makedonsko more

Dru{tvo:

37 MILIONA DOLARA ZA PROJEKAT NA JUGU SRBIJE: Kako je srpsko zlato do{lo u fokus australijske kompanije

Strana 25

Riznica:

MILIONERKA U SRPSKOJ VOJSCI: Do{la je ~ak iz

Australije, zaqubila se u Srbiju i pro`ivela filmsku pri~u u Velikom ratu

Strana 20

Strana 22

Strane 4 i 5

ENGLESKI DVOR NE KOMENTARI[E, SPEKULACIJE OPET POKRENUTE

]erka Dajane i ^arlsa je budu}a kraqica Britanije

Engleska kraqevska porodica ~esto je meta paparaca, kritika, teorija zavere od kojih je jedna od najbizarnijih ona koja datira skoro deceniju unazad. A ti~e se zavere o navodnoj vanbra~noj }erki kraqa ^arlsa i princeze Dajane koja }e postati kraqica i koja godinama unazad `ivi u Americi.

Evropski indeksi u porastu, cena zlata u padu, nafta

Brent ispod 86 dolara za barel

Evropski berzanski indeksi su danas u porastu, cena zlata je pala sa rekordnih vrednosti od pro{le nedeqe, dok se nafta Brent prodaje za mawe od 86 dolara po barelu.

Indeks frankfurtske berze DAX je porastao na 17.876,50 poena, francuski CAC 40 na 8.069,26 poena, londonski FTSE 100 na 7.986,75 poena, moskovski MOEX na 3.467,83 poena.

Vrednost ameri~kog berzanskog indeksa Dow Jones je na berzi porastao na 37.986,40 poena, dok je indeks S&P 500 pao na 4.967,23 poena, a vrednost indeksa Nasdaq na 15,282,01 poen.

Prema podacima sa berzi, cena sirove nafte je pala na 80,896 dolara, a cena nafte Brent na 85,948 dolara. Evropski fju~ersi gasa su se na otvarawu berze TTF prodavali po ceni od 30,250 evra za megavat-sat.

Cena zlata je pala na 2.356,52 dolara za uncu, a cena p{enice na 5,5056 dolara za bu{el (bu{el iznosi 27,216 kg).

Vrednost evra u odnosu na dolar je iznosila 1,06658, {to je otprilike isto kao u petak.

Ina~e, ceo slu~aj je dodatno zamr{en jer je navodno kraqica Elizabeta htela da proveri da li Dajana mo`e da ima decu, pa je ona i{la na vantelesnu oplodwu. ^ak kolaju pisawa i da je devoj~icu rodila surogat majka. Bilo kako bilo, ona je ro|ena

Kako je pisala {panska Marka, ^arls i Dajana su 1981. godine dobili }erku, koja se zove Sara Spenser. Posle mnogo peripetija i zavrzlama, mediji su preneli i da su bra}a Vilijam i Hari `eleli da je upoznaju, ali jedina koja je videla je Kejt. ^ak britanski Miror pi{e da je Kejt bila fascinirana kada je videla jer mnogo li~i na pokojnu princezu Dajanu.

pre braka i pre ro|ewa prin~eva, pa Sara od maj~ine pogibije `ivi u Americi.

Pora`avaju}i rezultati PISA testa

Ona `ivi inkognito u Novoj Engleskoj u Sjediwenim Dr`avama.

Svaki deseti |ak u Srbiji funkcionalno je nepismen

U~enici u Srbiji daleko su ispod proseka i lo{iji su od svojih vr{waka iz zemaqa OECD, kako u ~itawu, tako i u matematici i nauci, pokazalo je posledwe PISA testirawe, ra|eno pre dve godine.

Prose~ni rezultati srpskih |aka iznose 440 bodova za matemati~ku i ~itala~ku pismenost, a 447 bodova za nau~nu pismenost. U pore|ewu sa tinejxerima iz 38 zemaqa ~lanica Organizacije za evropsku saradwu i razvoj, kojoj pripadaju sve evropske dr`ave, SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland, Meksiko, Ju`na Koreja, ^ile, Izrael i Kolumbija, srpski u~enici zaostaju sa 32 boda u matematici, 36 bodova u ~itawu i 38 bodova u nauci.

OECD ~lanice predstavqaju razvijene i neke zemqe u razvoju, koje zajedno pokrivaju oko 80 procenata svetske trgovine i investicija. Organizacija „radi na postavqawu me|unarodnih standarda i pru`a platformu za razmenu politika i najboqih praksi me|u svojim ~lanicama”.

Prema nacionalnom izve{taju PISA 2022, procewuje se da bi srpski {kolarci morali da provedu dodatnih godinu i po dana u obrazovnom sistemu neke od OECD zemaqa, kako bi se ova razlika izjedna~ila

Zabriwavaju}i su podaci koji pokazuju da je 11 odsto u~enika gimnazija funkcionalno nepismeno u ~itawu, a 16 odsto u matematici. Jo{ gori rezultati zabele`eni su u trogodi{wim

stru~nim {kolama, gde stopa funkcionalne nepismenosti dosti`e i do 95 procenata.

Na PISA 2022 testirawu u~estvovalo je vi{e od 80 zemaqa, sa ciqem pra}ewa nivoa funkcionalne pismenosti petnaestogodi{waka.

U Srbiji je testirano 6.413 u~enika iz 183 {kole. Iz svake {kole je nasumi~no odabrano 42 u~enika.

Iako ve}ina petnaestogodi{wih |aka u Srbiji (98%) poha|a sredwu {kolu, 83 odsto wih su u vreme testirawa bili u prvom razredu, 15 odsto u drugom, a oko 2 odsto su jo{ bili u~enici osnovnih {kola.

CRNA GORA I

SEVERNA MAKEDONIJA

LO[IJE OD SRBIJE

U matematici je samo oko 4 odsto u~enika iz Srbije imalo najboqe rezultate iz ove oblasti, {to zna~i da su dostigli nivo 5 ili 6 na PISA testu. To

je upola mawi procenat |aka u odnosu na u~enike iz OECD zemaqa (9 odsto). Na nivou proseka OECD-a nalaze se Slovenija (9%) i Ma|arska (8%). Hrvatska ima ukupno 6% u~enika, dok Crna Gora i Severna Makedonija bele`e 1% ili mawe u~enika koji su uspeli da dostignu PISA nivoe 5 ili 6.

[to se ti~e ~itawa, samo 2 procenta srpskih u~enika postiglo je nivo 5 ili 6, dok je OECD prosek 7%. Estonija i Poqska su iznad proseka, dok su Ma|arska, Slovenija i Hrvatska ispod. Crna Gora i Severna Makedonija imaju mawe od 1 odsto u~enika na ovim nivoima.

U nau~noj pismenosti, tako|e je samo 2 odsto srpskih u~enika dostiglo nivo 5 ili 6, {to je ni`e od OECD proseka od 7%. Oko 65% srpskih u~enika dostiglo je osnovni nivo 2 ili vi{e u naukama, dok je prosek u OECD zemqama 76%.

Ukrajina izgubila skoro pola miliona vojnika

@ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Ukrajinski vojni gubici od februara 2022. dostigli su skoro 500.000, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej [ojgu.

Ruske snage imaju inicijativu na prvoj liniji fronta i potiskuju svoje protivnike, rekao je [ojgu

na ministarskom sastanku. Pritisak spre~ava kijevske trupe da se dr`e svojih odbrambenih pozicija, dodao je on, pi{e Ra{a Tudej.

Ministar odbrane se tako|e osvrnuo na o~ekivanu ameri~ku vojnu pomo} od vi{e od 60 milijardi dolara za Kijev. On je napomenuo da taj potez ima za ciq „spre~avawe kolapsa“ ukrajinskih snaga, ali je predvideo da novac ne}e zna~ajno uticati na situaciju na bojnom poqu, jer }e „ve}ina sredstava oti}i u ameri~ku vojnu proizvodwu“.

„Ameri~ke vlasti cini~no navode da }e Ukrajinci ginuti u borbi sa Rusijom za svoje interese“, rekao je [ojgu. Nije precizirao na koje primedbe misli, ali zvani~nici i u Va{ingtonu i u Kijevu su tvrdili da je pla}awe Ukrajini da se bori protiv Rusije boqe nego da se SAD direktno bore protiv Rusije.

Ruski ministar Sergej [ojgu

Vreme radi za najboqe

Teniseri ~esto mewaju vremenske zone lete}i sa jednog turnira na drugi, od Australije, preko Dubaija, Indijan Velsa, do centralnoevropske zone Monaka i Pariza. To je jedan od razloga za{to postaju ambasadori elitnih brendova ru~nih ~asovnika, jer ~esto moraju da bace pogled na ta~no vreme. ^uveni proizvo|a~i ne `ale miliona samo da wihovi najnoviji proizvodi dospeju na zglobove {ampiona kao {to su Novak \okovi}, Roxer Federer, Rafael Nadal, Serena Vilijams, Simona Halep, Karolina Vozwacki…

Drugi i va`niji razlog je {to su teniseri danas popularniji nego ikada. Protekli Vimbldon pratili su milioni poklonika ovog sporta, ne samo na televizijskim ekranima, ve} i preko dru{tvenih mre`a, igra~i su odavno postali putuju}e reklame za mnoge proizvode, pa i satove. Neki vi{e novca dobijaju od poznatih svetskih marki nego {to zarade igraju}i tenis na turniru ZA SVETSKE PUTNIKE

„Seiko” je izra~unao da na{ Novak \okovi} mora da pode{ava svoj sat otprilike {ezdeset puta godi{we zbog svojih putovawa, pa su odmah ~im je osvojio Rolan Garos odlu~ili da ga po{tede tih muka i poklone mu model „astron”, vredan vi{e hiqada dolara. Taman je kao stvoren za wega: pritiskom samo na jedno dugme prilago|ava se vremenskoj zoni u kojoj je onaj ko ga nosi na ruci.

Dizajn ove ograni~ene serije satova (oko 3.500 primeraka) ukqu~uje tamniju nijansu boje bisera sa kai{em od krokodilske ko`e. Svaki komad ima Novakov potpis na pole|ini, ali i karticu sa porukom na{eg tenisera.

Ipak, kako su tada mediji preneli, ovaj model vredan nekoliko hiqada dolara, napravqen je od ner|aju}eg ~elika i keramike i daleko je od luksuznih napravica, koje na ruci nose teniseri i teniserke.

Od ~asovnika koji je zasijao posle pobede na Vimbldonu, \okovi} je nosio i skupqe satove. Kada se 2011. godine probio na mesto broj jedan na ATP listi dobio je na poklon od tada{weg sponzora {vajcarske firme „Ademar Pige” od titanijuma i keramike vrednog, kako je tada ostalo zabele`eno u medijima – 265.000 evra.

Roxer Federer je ambasador „Roleksa”, sa kojim je potpisao ugovor kada je imao 25 godina i od tada je svaki put kada bi podizao Grend slem trofej – ili ute{ni tawir kao pro{le nedeqe – imao je na ruci upravo sat ove marke. Poznavaoci modnih trendova u svetu i marketinga otkrivaju da on poseduje redak, a me|u svetskim kolekcionarima izuzetno po`eqan primerak Roleks Kosmograf Dejtona „Pol Wumen” proizveden 1981. godine, dakle iste godine kada je i [vajcarac ro|en. Poklon je dobio od supruge Mirke za trideseti ro|endan. Ovaj model proizvo-

dio se od 1971. do 1988. godine, ali u maloj seriji pa je zbog toga toliko cewen, ali i skup. Na tr`i{tu polovnih satova, ovaj je san svakog kolekcionara, ba{ kao {to i mnogi teniseri sawaju da do|u do Grend slem titule, ali ona zavr{i samo kod malog broja odabranih . Iako nema preciznih podataka, procewuje se da Roxer od „Roleksa” dobija vi{e od {est miliona evra svake godine, a na ovogodi{wem Vimbldonu nosio je model „GMT – master 2”, ~ija je vrednost 12.500 evra.

I ZA CRVENI TEPIH

I ZA [QAKU Kada je re~ o satovima, me|u teniserkama je neprikosnovena Karolina Vozwacki. To {to ova lepa devojka odavno nema vrhunske rezultate, nije spre~ilo „Roleks” da joj zbog promocije pokloni model „dejtona”, ukra{en dijamantima. Ako `elite da imate na ruci isto {to i Karolina, potrebno je da izdvojite 127.000 evra

Mesta na listi najboqih brzo se mewaju, dolaze nova imena, novi modeli, tako da se i cifre i promotori stalno mewaju kao i sportski rezultati. Kompanija „Ademar Pige”, koja sponzori{e i englesku fudbalsku Premijer ligu, od 2014. brine o satovima koje nosi Serena Vilijams. Izbor Amerikanke je „rojal ouk {or”, ~ija je cena oko 50.000 evra. Ruku na srce, Serena dobija i mnogo vrednije primerke od ovog proizvo|a~a, posebno za sve~ane prilike na kojima se teniserka {eta crvenim tepisima. Primer su gala ve~eri tokom kojih je nosila model dijamantski sat vredan 1,2 miliona evra.

Prvi dan su|ewa Trampu zbog navodnog podmi}ivawa porno zvezde Stormi Danijels

Wujor{ki tu`ioci izjavili su tokom prvog dana su|ewa biv{em predsedniku SAD Donaldu Trampu da je biv{i predsednik prekr{io zakon i kompromitovao izbore 2016. godine, navodno poku{avaju}i da prikrije intimne susrete sa biv{om zvezdom porno filmova Stormi Danijels.

Trampov branilac je uzvratio da Donald Tramp nije po~inio nikakav zlo~in, prenosi Rojters.

Donald Tramp je optu`en za falsifikovawe poslovnih kwiga u nameri da prikrije da je 2016. godine sa 130.000 dolara navodno podmitio biv{u porno zvezdu Stormi Danijels u zamenu za weno }utawe o wihovom intimnom susretu pre 10 godina.

Slu~aj protiv Trampa pokrenuo je okru`ni tu`ilac Menhetna Alvin Breg, ina~e demokrata.

Tramp se izjasnio da nije kriv i negirao da je ikada do{lo do susreta sa Danijels.

Sudija Huan Mer{an zapretio da }e Trampa uhapsiti ukoliko se ne pojavi na svakom ro~i{tu u narednih {est nedeqa ili vi{e – efektivno spre~iv{i de fakto kandidata republikanske partije na predstoje}im predsedni~kim izborima da vodi predizbornu kampawu.

I na{a biv{a teniserka Ana Ivanovi} je svoju eleganciju volela da zaokru`i luksuzom, pa je i po odabiru ru~nih satova bila u samom vrhu.

U BOJAMA [PANSKE ZASTAVE

Pre nego {to je Rafaela Nadala kontaktirao Ri{ar Mil, osniva~ {vajcarskog istoimenog luksuznog brenda satova, slavni {panski sportista nije nosio na treninzima i me~evima oko zgloba ni{ta osim znojnica.

Pre ne{to vi{e od deset godina kada su zapo~eli saradwu, Mil je stigao u Rafinu ku}u i doneo mu sat izra|en od platine i jako te`ak. Naravno, sve je bila {ala i od tada se na Rafinoj desnoj ruci uvek nalazi posebno za wega dizajnirani model. Lagan, moderan, naj~e{}e jarkih boja.

Posledwi, koji nosi ne{to vi{e od dve godine, ima oznaku RM 27- 03 i izra|en je u naranxasto-crvenim tonovima kako bi asocirao na boje {panske zastave. Te`i samo 34 grama, izra|en je specijalnom tehnikom lepqewa od najfinijih superlaganih materijala, ali mo`e da izdr`i najja~e udarce i potrese. Napravqen je samo u 50 primeraka i svetski mediji su izvestili da ko{ta vi{e od 700.000 dolara. Na specijalizovanim sajtovima mo`e na}i u ponudi sa oznakom „cena na upit” {to zna~i da nije prodata ionako mala serija.

Odobrena vizna liberalizacija za Srbe sa Kosmeta

Evropski parlament odobrio je viznu liberalizaciju za nosioce srpskih paso{a sa Kosova i Metohije, koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, na predlog evroparlamentarca i izvestioca za ukidawe tih viza Matja`a Nemeca.

Za Nemecov izve{taj o ukidawu viza za vlasnike paso{a koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, glasalo je 406 od 597 poslanika EP, 97 je bilo protiv, a 94 je bilo uzdr`ano.

Nakon glasawa u EP, posledwu re~ o ovom predlogu trebalo bi da daju ministri Saveta EU.

Ambasadori dr`ava ~lanica EU ranije ovog meseca saglasili su se sa predlogom EP i Saveta EU o izmenama uredbe za nosioce srpskih paso{a koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, a kojima se vizna liberalizacija odobrava i nosiocima ovih paso{a.

Prethodno je Odbor EP za gra|anske slobode, pravosu|e i unutra{we poslove (LIBE) usvojio 9. aprila nacrt izve{taja o viznoj liberalizaciji za nosioce srpskih paso{a sa KiM, koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, a koji je podneo poslanik EP i izvestilac za ukidawe tih viza Matja` Nemec

Ovom odlukom osigurava se da ceo region Zapadnog Balkana ima isti vizni re`im za putovawa u EU, saop{tio je tada EP.

Nemec je nakon glasawa u LIBE, rekao da postoji mogu}nost da do po~etka leta po~ne primena odluke o viznoj liberalizaciji za nosioce srpskih paso{a na KiM.

On je po~etkom marta ove godine izradio nacrt izve{taja o predlogu uredbe EP i Saveta EU o izmenama i dopunama uredbe za nosioce srpskih paso{a, koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, u kojem je zatra`io brzo usvajawe ovog dokumenta u EP bez amandmana i u aktuelnom sazivu.

Nemec je nacrt izve{taja o viznoj liberalizaciji za nosioce srpskih paso{a sa KiM izradio nakon {to ga je Odbor EP za gra|anske slobode, pravosu|e i unutra{we poslove imenovao za izvestioca zadu`enog za pitawe ukidawa viza za paso{e koje za Srbe na KiM. Srbi sa KiM, koji poseduju paso{e koje izdaje Koordinaciona uprava, koja funkcioni{e u okviru Ministarstva unutra{wih poslova Srbije, jedini su kojima je i daqe potrebna viza za ulazak u zemqe EU nakon {to su gra|anima tzv. Kosova ukinute vize od 1. januara 2024. godine. Evropska komisija je u novembru 2023. predlo`ila da se pokrene procedura da se viznom liberalizacijom obuhvate i gra|ani KiM, koji imaju paso{e koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije.

Strategija „Ludog Xoa“

Strateg upotrebe avijacije u nametawu ameri~kih ciqeva bio je pukovnik Xon Vorden zvani, ne bez razloga, kako su tvrdile wegove kolege, „Ludi Xo“. On je neprijateqa video u obliku mete sa~iwene od pet koncentri~nih prstenova oko jezgra. U svakom od ovih prstenova nalazio se neki ciq od vrednosti: elektri~na mre`a, vojni komunikacioni sistemi, skladi{ta goriva, civilni komunikacioni sistem koji je isto toliko va`an kao i vojni. Bio je to po~etak onoga {to se nazivalo „bezgre{nim razarawem“ ili „virtuelnim ratom“. U wemu je razarawe civilne infrastrukture i komandnih centara, gde se nalazilo rukovodstvo zemqe i vojna komanda, imalo prioritet nad vojnim ciqevima. Sve ono {to je Vorden zamislio i zapisao u svojoj doktrini, primeweno je 1999. u bombardovawu Srbije.

Rat na Kosovu 1999. godine je pobeda pora`ene ameri~ke vojne doktrine. Samo na Kosovu i delimi~no u Bosni ameri~ke vojne snage uspele su da nametnu politi~ke ciqeve upotrebom iskqu~ivo avijacije. I dok se o motivima politi~kih zastupnika i glavnih aktera bombardovawa SR Jugoslavije zbog Kosova mawe-vi{e sve zna, ono o ~emu se mawe pri~alo je kako se do{lo do „recepta“ koji }e biti upotrebqen od strane ameri~ke vojske tokom jugoslovenske krize.

Dvostruka strategija udara i na strate{ke ciqeve i na snage raspore|ene na Kosovu nije bila bez kontroverzi. Iza ove odluke nalazio se sukob dve suprotstavqene {kole vojnog delovawa u ameri~koj armiji, ali i decenije rasprava u vojnoj doktrini da li se avijacijom mo`e izvojevati pobeda. Skoro kona~ni zakqu~ak te debate bio je da pobedu na bojnom poqu posti`u samo pe{adija i kopnena vojska.

U svakom slu~aju, to su sasvim suprotstavqeni prioriteti u vojnim operacijama. Pristalice vazduhoplovne borbe pitawe i sudbinu vojnih snaga neprijateqa stavqaju na posledwe mesto. Druga {kola wima daje prioritet i tvrdi da nema pobede bez pobede nad vojskom protivnika.

VORDENOVA DOKTRINA

Strateg upotrebe avijacije u nametawu ameri~kih ciqeva bio je pukovnik Xon Vorden zvani, ne bez razloga, kako su tvrdile wegove kolege, „Ludi Xo“.

Razvoj visokih tehnologija omogu}io je Vordenu da nametne svoje gledi{te ameri~kim generalima, mada oni nikada nisu bili ni sre}ni, a ni uvereni u ispravnosti wegovog mi{qewa. Posebno se tome odupirao tada{wi na~elnik General{taba Kolin Pauel. Vorden i wegovi sledbenici smatrali su da se rat dobija i pre nego {to kopnena vojska u|e u borbu.

U vreme prvog Zalivskog rata 1991. Vorden je bio na ~elu grupe u avijaciji koja je radila na tajnom projektu u Pentagonu pod nazivom „[ah – mat“. Vojni eksperti su ga smatrali veoma va`nom figurom koja predstavqa simbol ne samo avijacije, nego i novog mi{qewa u vojsci, planirawa i strukturirawa koje donosi novo oru`je.

Ameri~ka vojska u prvom Zalivskom ratu 1991. godine u{la je u Irak pe{adijom, ali je u wemu avijacija prvi put upotrebqena tako da se mo`e re}i da je obavila najva`niji deo posla. No, sve ono {to je Vorden zamislio i zapisao u svojoj doktrini, primeweno je 1999. u bombardovawu Srbije.

Vorden je govorio da se svaki potencijalni neprijateq sastoji od fizi~kih i moralnih elemenata i da ratne napore treba prvenstveno usmeriti na fizi~ku stranu, jer je „fizi~ka strana neprijateqa, u teoriji, savr{eno poznata i predvidqiva“. On ne odbacuje ~iwenicu da na moral neprijateqa mogu da uti~u vojne snage, ali se

fokusira na to da je fizi~ka strana neprijateqa poznata, da mo`e da se uni{tava i da efekti dejstava na fizi~ke elemente mogu da se mere.

On je svoju strategiju zasnovao na ~iwenici da su moderne zemqe veoma zavisne od tehnologije. [to je zemqa modernija, zavisnija je od elektri~ne energije, komunikacija, izvora nafte, prenosnika struje, transportnih sistema. S precizno{}u moderne avijacije, mogu}e je paralizovati modernu zemqu tako {to joj se uni{ti centralni nervni sistem – {to deluje kao otrov koji umrtvquje wene kapacitete, bilo vojne ili druge.

Mogu}e je da se sve odigra uz smawene rizike za ameri~ke snage, {to prouzrokuje ograni~enu kolateralnu {tetu u pore|ewu sa koli~inom potro{ene municije, pa ~ak i ograni~eno fizi~ko razarawe.

VIRTUELNI RAT

Vorden je zakqu~io da su SAD, zbog ogromnog uspeha u dinamici ameri~ke ekonomije i velikog napretka u kompjuterskoj i satelitskoj tehnologiji, daleko ispred ostatka sveta po svom vojno-tehni~kom napretku i da se taj napredak pre svega uo~ava u avijaciji, zatim u mornarici, a najmawe kod pe{adije.

On je neprijateqa video u obliku mete sa~iwene od pet koncentri~nih prstenova oko jezgra. U svakom od ovih prstenova nalazio se neki ciq od vrednosti: elektri~na mre`a, vojni komunikacioni sistemi, skladi{ta goriva, civilni komunikacioni sistem koji je isto toliko va`an kao i vojni. Bio je to po~etak onoga {to se nazivalo „bezgre{nim razarawem“ ili „virtuelnim ratom“. U wemu je razarawe civilne infrastrukture i komandnih centara, gde se nalazilo rukovodstvo zemqe i vojna komanda, imalo prioritet nad vojnim ciqevima.

U naju`em krugu mete, i najva`nijem neprijateqskom elementu, nalazi se neprijateqsko vo|stvo. Vorden smatra da je ovo strate{ki centar gravitacije za neprijateqa i ukqu~uje sposobnost vlade da komunicira i pru`i sigurnost. On misli da je ovo najbitniji deo „jer je to komandna struktura neprijateqa... koja je jedini element neprijateqa koji mo`e da u~ini ustupke, koji mo`e da donese veoma slo`ene odluke koje su neophodne da bi se dr`ava zadr`ala na odre|enom kursu, ili mo`e voditi dr`avu u ratu“.

U po va`nosti slede}em prstenu nalazi se ono {to Vorden naziva „organskim su{tinama“ neprijateqa, {to ukqu~uje wegovo snabdevawe energijom, ukqu~uju}i struju, naftu i hranu. Vorden veruje da „u zavisnosti od veli~ine dr`ave i va`nosti koju ona pridaje svojim ciqevima, ~ak i mawa {teta na esencijalnim industrijama mo`e navesti komandni element da napravi ustupke“. On ka`e da ve}ina dr`ava

ima relativno malo takvih ciqeva, tako da uspe{an napad na mali broj ciqeva ovog tipa mo`e dovesti do velike koristi.

SPOQNI PRSTENOVI

Unutar slede}eg prstena, Vorden postavqa infrastrukturu koja ukqu~uje puteve, aerodrome i fabrike koje nisu deo neprijateqevih „organskih su{tina“. Ove potencijalne mete su neophodne neprijatequ za proizvodwu i transport materijala i qudstva. Svaka degradacija infrastrukture neprijateqa o~igledno umawuje wegovu sposobnost da se odupre. Vorden, me|utim, upozorava da u pore|ewu sa „organski su{tinskim“ sistemima, postoji vi{e infrastrukturnih objekata i vi{e redundantnosti; stoga mo`e biti potreban ve}i napor da se napravi dovoqno {tete da bi se postigao efekat.

^etvrti prsten je stanovni{tvo, ka`e Vorden, i ono mo`e biti najte`i ciq za direktan napad. Pored toga, on navodi da poku{aj ciqawa na stanovni{tvo mo`da ne}e dati `eqene rezultate jer „ono mo`e biti spremno da te{ko trpi pre nego {to se okrene protiv sopstvene vlade“.

U spoqnom, petom i najmawe va`nom prstenu nalaze se neprijateqske snage. Vorden smatra da je ovo najmawe va`an element neprijateqa jer je to samo sredstvo za postizawe ciqa i „wihova jedina funkcija je da za{tite svoje unutra{we krugove, ili da ugroze neprijateqske krugove“.

Vorden napomiwe da je ukqu~ivawe snaga raspore|enih na terenu u spoqni i stoga najmawe va`an prsten suprotno tradicionalnoj vojnoj misli, ali veruje da „moderna tehnologija… daje nove i politi~ki mo}ne opcije koje mogu staviti vojne snage u kategoriju sredstava, a ne ciqeva”.

PLAN BOMBARDOVAWA SRJ

U skladu sa ovom doktrinom planirano je bombardovawe SRJ 1999. godine. Planirawe vazduhoplovne operacije NATO-a je zapo~eto u leto 1998. i zavr{eno je do kraja avgusta te godine. Plan za vazduhoplovnu operaciju razra|en je u dve varijante: prva kao plan za udare na teritoriji KiM (vazduhoplovna operacija ograni~enih raz-

mera), kojim su predvi|eni udari krstare}im raketama, uz mogu}nost upotrebe borbene avijacije; i druga kao plan za udare na {iroj teritoriji SPJ (vazduhoplovna operacija {irokih razmera, radikalna varijanta), koji obuhvata raketne udare i anga`ovawe avijacije.

Planom su bili odre|eni i objekti raketnih i vazdu{nih udara na teritoriji Srbije koji su svrstani u tri zone: zona 1 – KiM i deo ju`no od 44. paralele (linija: Zaje~ar – Qubovija); zona 2 – deo Srbije ju`no od 44. paralele, iskqu~uju}i KiM; zona 3 – deo Srbije severno od 44. paralele.

Vordenovi najboqi „|aci“ bili su general-potpukovnik Alen G. Pek i komandant NATO vazduhoplovstva, general Majkl [ort. General Pek je bio kqu~ni planer za vazdu{ne napade na Srbiju i slu`io je u Kombinovanom centru za vazdu{ne operacije u Vi}enci kao {ef borbenog planirawa, a Majkl [ort je bio kqu~ni izvo|a~ wegovih zamisli.

General Pek je svoju diplomu stekao na Vazduhoplovnoj akademiji SAD 1975. Slu`io je kao komandant aviona F-15, pilot instruktor i ispitiva~ leta za standardizaciju i evaluaciju. Komandovao je grupom za vazdu{ne operacije u Nema~koj, vazdu{nim ekspedicionim krilom u Saudijskoj Arabiji i Centrom Vazdu{no-kosmi~kih ekspedicionih snaga. Bio je komandni pilot sa vi{e od 2.700 sati leta u F-15, ukqu~uju}i vi{e od 300 borbenih sati. Pek je nastavio svoju misiju na Vazduhoplovnom univerzitetu Maksvel vazduhoplovne baze Maksvel u Alabami, gde je bio komandant. Na zvani~noj veb strani tog univerziteta navedeno je da je „strate{ka vizija kqu~na“, podse}a se na staru vojnu izreku da „briqantna taktika ne mo`e da prevazi|e pogre{nu strategiju“ i ka`e se da je „Kosovo 1999. bio redak primer izuzetka od pravila“, da su „uprkos lo{e osmi{qenoj strategiji koju su nametnuli lideri NATO-a, avijati~ari uspeli da je prevazi|u svojim profesionalizmom, kreativno{}u i kompetencijom“.

Zanimqivija od ovih ocena jesu kazivawa generala Majkla [orta o tome kako se doista planiralo bombardovawe Srbije. Wegovo svedo~ewe jo{ je zanimqivije uz interpretacije da je re~ o ratu „koji niko nije `eleo“, {to je formulacija ameri~kog predsednika Bila Klintona.

„Pre nego {to sam do{ao na ovaj posao, bio sam direktor operacija u vazdu{nim snagama Sjediwenih Dr`ava u Evropi“, pri~a general [ort. „Negde u februaru 1998, general Vesli Klark (koji je 1999. bio na ~elu snaga NATO-a) je oti{ao kod mog {efa i pitao ga {ta mo`emo da uradimo na Kosovu. Zadu`io sam svoje pametne mlade qude i za nekoliko dana smo se vratili sa onim {to je u su{tini bila jedna od ograni~enih opcija na Kosovu, a to je da bombardujemo mete postavqene ju`no od linije 44. stepena (geografske {irine), a zatim da uspostavimo zonu zabrane leta ju`no od te linije.

...Mogli smo ovo da izvedeno u prili~no kratkom roku – udarimo na aerodrom u Pri{tini, uklonimo pretwe od raketa

zemqa-vazduh

lele

zonu zabrane letova“, svedo~io je [ort.

„OGRANI^ENA OPCIJA“

Zanimqivo je da je jugoslovenski General{tab tako|e verovao u ovu „ograni~enu opciju“. Prema svedo~ewu komandanta RV i PVO, generala Spasoja Smiqani}a, ni me|u jugoslovenskim komandantima nije bilo potpune saglasnosti o tome kako }e da izgleda vojna operacija NATO.

„U februaru 1999. godine u General{tabu je ura|ena procena koja zakqu~uje da }e prva faza ‚opomiwu}i udar’ obuhvatiti nekoliko selektivnih i krajwe ograni~enih udara, iskqu~ivo po vojnim objektima, nakon ~ega bi usledila pauza i ultimatum da Jugoslavija ispuni postavqene zahteve. Pored ovoga, procena zakqu~uje da }e ti udari te`i{no biti izvo|eni na teritoriji Kosmeta i ju`no od 44. paralele. Ovakvoj proceni suprotstavqao se deo generala u General{tabu, me|u kojima sam bio i sam, ukazuju}i da }e napad iz vazdu{nog prostora otpo~eti sna`no na celoj teritoriji SRJ i da }e pod udar staviti, osim vojnih, i {iroku lepezu civilnih i objekata infrastrukture“, naveo je general Smiqani}.

Tokom bombardovawa, [ort i Klark su u{li u veliki sukob zbog Klarkovog insistirawa da Tre}a armija, koja je bila na Kosovu, postane meta napada aviona. [ort je svom snagom agitovao za upotrebu vazdu{nih snaga u skladu sa Vardenovom teorijom.

Klark je, s druge strane, video potrebu da se vazdu{na sila koristi na druga~iji na~in. U nastojawu da sa~uva voqu NATO alijanse da nastavi vazdu{ne operacije i `equ da se minimiziraju civilne `rtve, on je naredio da se vazdu{na snage uglavnom fokusiraju na bombardovawe srpskih snaga na Kosovu.

Nakon rata, [ort se pojavio kao o{tar kriti~ar dva kqu~na aspekta NATO-ovog vo|ewa rata: politi~kih zahteva koji su uticali na izbor ciqeva, i fokusa NATO-a na napad na srpske snage raspore|ene na Kosovu. Nazivaju}i prezrivo ovo drugo „podmetawem tenkova“, [ort je umesto toga zagovarao potrebu da se „ide na glavu zmije“ i da se napadnu glavni strate{ki ciqevi u samoj Srbiji.

„Ide{ u glavu zmije, zarije{ bode` u srce protivnika i upotrebqava{ svu silu koju ima{ pod komandom“, objasnio je svoje mi{qewe [ort. Upitan da li se to dogodilo prilikom bombardovawa Srbije, on je to negirao. Izneo je, me|utim, zanimqiv pogled na zbivawa unutar NATO kojima je bio akter.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

„Mnogi na{i lideri su u{li u ovaj sukob veruju}i da je Milo{evi}u potrebno samo, citiram, ‚par no}i bombardovawa’, i onda bi prihvatio uslove NATO. Li~no sumwam da su se svi na{i lideri uhvatili u ko{tac sa mogu}no{}u produ`ene vazdu{ne operacije... Mislili su da }e se Milo{evi}, ~im vidi na{u odluku, preokrenuti i sve }e biti dobro“, rekao je [ort.

DAJTE RATU [ANSU

Strate{ki ciqevi su ukqu~ivali „puteve snabdevawa, mostove, rafinerije goriva, komandne centre i radio releje“, a general [ort je tvrdio da je trebalo da drugi strate{ki ciqevi da budu u fokusu vazdu{nih napada. „Ugasio bih svetla“, rekao je on, „sru{io bih mostove preko Dunava. Udario bih pet-{est politi~ko-vojnih {tabova u centru Beograda. Milo{evi} i wegovi prijateqi bi se probudili prvog jutra i pitali {ta se, do|avola, de{ava.”

U javnosti, na istoj strani sa [ortom, samo na drskiji i grubqi na~in, stajao je jedan od vode}ih novinara „Wujork tajmsa“ Tomas Fridman. On je u vreme bombardovawa Srbije, 23. aprila 1999, objavio svoju kolumnu koja je po prete}em tonu, brutalnosti poruka i idejama ostala neprevazi|ena u ratnohu{ka~kom novinarstvu. Iznerviran na~inom na koji su u Srbiji protestovali zbog NATO napada i bombardovawa, Fridman je svom tekstu dao naslov „Ugasite muziku u Beogradu“. Prvo je zapretio da „Srbi treba da upamte“ da NATO jo{ dugo, prakti~no zauvek mo`e da vodi vazdu{ni rat, a „ideju da qudi mogu da dr`e rok koncerte u Beogradu“ i idu „u nedeqne protestne {etwe“ nazvao je „ne~uvanom“. Zbog toga, Fridman je zatra`io: „U Beogradu bi trebalo da se ugase svetla: na meti moraju da budu svaka elektromre`a, vodovod, most, put i fabrika“.

Za razliku od NATO-a, koji je uporno obja{wavao da je to rat protiv Milo{evi}a, a ne protiv srpskog naroda, Fridman je napi-

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

02 8781 1960

www.beotravel.com

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!! • SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA

NA DNEVNOM NIVOU

TRY OUR NEW ONLINE BOOKING PLATFORM! CALL US AND GET THE BEST RATE!

*uslovi postoje

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170

Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

sao „mi smo u ratu sa srpskim narodom“, kome je poru~io: „Mi }emo va{u zemqu da unazadimo, tako {to }emo da vas smrvimo“. Zatim je ponudio opcije, „ako Srbi ho}e da budu vra}eni u 1950. ili 1389. – bi}e vra}eni“. „Dajte ratu {ansu. Hajde da vidimo {ta rade meseci bombardovawa pre nego {to se odlu~imo za nedeqe invazije, gde }emo, ako pobedimo, godinama okupirati Balkan“, zavr{io je Fridman. „Ja sam, iskreno, veliki obo`avalac asimetri~nog ratovawa“, rekao je [ort 1. septembra 1999. u intervjuu za „Air and Space Force Magazine“. On je tvrdio da je na srpsko rukovodstvo delovala pretwa uni{tewem svega {to ga je odr`avalo na vlasti i u udobnosti, a ne nasumi~no bombardovawe vojnih ciqeva u Srbiji koji

su „imali malo zna~aja za srpske lidere“.

„Nikada nisam ose}ao da je srpska 3. armija na Kosovu centar gravitacije“, dodao je on. Centar gravitacije u doktrinarnim terminima vazduhoplovstva, onako kako ih definisao „Ludi Xo“, bili su resursi od fundamentalne strate{ke, ekonomske ili ~ak emocionalne va`nosti za neprijateqa, ~iji gubitak bi ozbiqno uzdrmao neprijateqsku voqu ili sposobnost da se bori. Po [ortovom mi{qewu, Milo{evi} je otpisao 3. armiju.

[ort tvrdi da je komanda NATO-a htela da napadne 3. armiju zbog uverewa da je najboqi na~in da se zaustavi etni~ko ~i{}ewe direktno uni{tavawe instrumenata etni~kog ~i{}ewa. On se, me|utim, nije sa tim saglasio.

„Pred kraj 78-dnevne operacije bombardovawa“, rekao je [ort, „Milo{evi} nije imao struju u svom glavnom gradu nekoliko dana i ne}e je imati nekoliko dana dana vi{e... Nije bilo goriva za wegove automobile i vojsku… a komunikaciona infrastruktura je sistematski uni{tavana. Ve}ina mostova na Dunavu bila je sru{ena, a iz no}i u no}, Milo{evi} je imao sve mawe sredstava da vlada“.

Xon Vorden, „Ludi Xo“, nikada nije postao general, zavr{io je karijeru kao predava~ na vojnoj {koli gde su mu pitomci bili oni koji su kasnije delovali na Kosovu. [to je operacija na Kosovu du`e trajala, bivalo je sve jasnije da Vordenova ideja ne funkcioni{e sasvim ukoliko neprijateq ima imalo respektabilnu vojnu silu. „Samo pe{adija garantuje ukus pobede“, komentarisao je kasniji ministar za odbranu CAD-a Les Aspen.

Amerika vi{e nije ponovila projekat postizawa politi~kog ciqa avijacijom. Ni Avganistan, ni Irak nisu se ni planirali, ni koncipirali bez pe{adije.

General [ort je umro 2017. u 73. godini. U nekrologu ameri~kog vazduhoplovstva napisano je da je „nadgledao slo`enu, politi~ki ograni~enu vazdu{nu operaciju koja je primorala srpski re`im da prihvati uslove NATO-a“.

ju`no od 44. para-

i uspostavimo

Ho}e li biti rata, po~ela globalna trka u naoru`awu

Posledwih devet godina

zaredom raste globalna vojna potro{wa, bez naznaka

da }e se smawivati

Delimi~no podstaknuta ratovima u Ukrajini i Gazi, a generalno pove}anom tenzijama izme|u supersila, vojna potro{wa je porasla za skoro sedam odsto na globalnom nivou 2023. godine.

oblasti na koje SIPRI deli svet: najve}i rast zabele`en je u Evropi, Australiji i Okeaniji kao i na Bliskom istoku. Deset zemaqa koje najvi{e tro{e na oru`je, predvode Sjediwene Dr`ave, zatim Kina i Rusija koje su tako|e pove}ale su vojnu potro{wu 2023. godine. „Nevi|eno pove}awe vojne potro{we je direktna posledica globalnog pogor{awa mira i bezbednosti. Dr`ave daju prioritet vojnoj sili, ali rizikuju da postave spiralu u sve neizvesnijem

To je najve}i godi{wi porast u posledwih 15 godina, navodi se u godi{wem izve{taju Stokholmskom me|unarodnog instituta za istra`ivawe mira.

Pro{le godine globalna vojna potro{wa dostigla je 2,433 milijarde dolara, {to je rast od 6,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu i najve}i godi{wi porast od 2009. godine. To je deveta godina zaredom da se globalna vojna potro{wa pove}ava, a ne smawuje.

Prvi put u posledwih petnaest godina vojna potro{wa je porasla u svih pet geografskih

geopoliti~kom pejza`u,” komentari{e Nan Tian, vi{i istra`iva~ na {vedskom institutu. Rusija je pove}ala svoju vojnu potro{wu za 24 odsto u odnosu na 2022. godinu, za ukupno 109 milijardi dolara, ili za 57 odsto u odnosu na 2014. godinu. Ruska vojna potro{wa pro{le godine iznosila je 16 odsto ukupne nacionalne javne potro{we. Da bi se oduprla napadu Moskve, Ukrajina je pro{le godine tako|e pove}ala svoju vojnu potro{wu, za 51 odsto, dostigav{i 64 milijarde dolara. Tokom godine je dobila 35 milijardi dolara vojne pomo-

}i od NATO-a, od ~ega 25 milijardi od SAD.

Ukupno 31 dr`ava NATO-a potro{ila je 1341 milijardu dolara na odbranu tokom 2023. godine, {to je 51 odsto globalne vojne potro{we, pi{e rimska „Republika”.

Ameri~ka vojna potro{wa porasla je za 2,3 odsto u odnosu na 2022. i dostigla 916 milijardi dolara, {to je 68 odsto vojne potro{we NATO-a. Ali sve evropske ~lanice NATO-a tako|e su pove}ale svoju vojnu potro{wu, za ukupno 28 odsto vojnih rashoda NATO-a, {to je najvi{i nivo u posledwoj deceniji. Jedanaest od 31 zemqe NATO-a dostiglo je ili prema{ilo ciq od dva procenta bruto doma}eg proizvoda za vojnu potro{wu, {to je NATO formalno preuzeo pre deset godina.

Kina je pove}ala svoju vojnu potro{wu za {est odsto u 2023. godini, na ukupno 296 milijardi dolara. To je 29. godina za redom da Peking pove}ava buxet za odbranu.

Vojna potro{wa Tajvana porasla je za 11 odsto, na 16 milijardi dolara. Japan je tako|e porastao za 11 odsto, dostigav{i 50 milijardi dolara. Indija je ~etvrta najve}a zemqa na svetu po vojnim izdacima, sa pove}awem od ~etiri odsto u odnosu na 2022. godinu, na 83 milijarde dolara.

Na Bliskom istoku, vojna potro{wa je ukupno porasla za devet odsto, na ukupno 200 milijardi dolara, {to je najve}i porast u deceniji. U Izraelu je porastao za 24 odsto, na 27 milijardi dolara, uglavnom kao rezultat rata u Gazi kao odgovora na agresiju Hamasa 7. oktobra. Iza Izraela, kao zemqe koje najvi{e tro{e na vojne izdatke u regionu, su Saudijska Arabija i Iran.

FRANCUSKI GENERAL, VITEZ LEGIJE ^ASTI: Ukrajina ide u katastrofu, Rusija samo ~eka

General francuske vojske, vitez Legije ~asti i Nacionalnog ordena za zasluge Dominik Delavard ocenio je da iako su u Ukrajini ve} francuski pla}enici, veruje da Makron ne}e slati nijednu regularnu vojnu jedinicu na front.

Kako ka`e, francuski predsednik je takvu izjavu objavio zbog efekta publiciteta koji bi mu omogu}io da opstane na me|unarodnoj sceni.

Dodaje da je Makron ostao usamqen zbog svoje ekstremne pozicije jer ga nisu podr`ali ni francuski narod, ni druge zapadne zemqe poput Nema~ke i Velike Britanije.

„Mislim da Ukrajina postepeno ide ka katastrofi. Rusi su stvorili veoma veliki, slo`eni front i svakodnevno napreduju du` cele linije odbrane u Donbasu i drugde”, ka`e Delavard.

Smatra da Rusi ~ekaju pravi geopoliti~ki trenutak da pokrenu ofanzivu velikih razmera.

„Po mom mi{qewu, do kraja godine Ukrajina }e mnogo izgubiti, ako ne i potpuno nestati. Ali Rusi ne}e prebrzo napredovati. Oni `ele da prolongiraju stvar, tako da Zapad uroni u jo{ ve}e ekonomske probleme. Putin ~eka svoj trenutak i ubrza}e ofanzivne akcije kada bude potrebno”, smatra francuski general.

Ocewuje da }e do pregovora do}i nu`no ove ili po~etkom slede}e godine, a da Ukrajina ne}e mo}i da ostvari svoje ciqeve, ve} }e biti prinu|ena da se pot~ini voqi Rusije.

pravi trenutak

„[olca i Makrona narod vi{e ne podr`ava. Siguran sam da }e se to odraziti na izborima u Evropi. Mislim da }e to uticati na kontinuiranu podr{ku Ukrajine. Stoga, Kijev treba da razmi{qa o pregovorima sada, jer {to du`e traje rat, to }e pregovara~ki uslovi biti povoqniji za Rusiju. Uslovi pregovora osta}e isti: ono {to ostaje pod kontrolom Ukrajine mora biti demilitarizovano i denacifikovano”, ka`e Delavard.

Posle sukoba, ka`e on, ostatak Ukrajine vi{e ne}e biti interesantan za Evropsku uniji, pa je ne}e ni podr`avati. ^im Ukrajina izgubi svoj ofanzivni potencijal, NATO }e izgubiti svaki interes za wu, uveren je francuski general.

MO@ETE SAMO U RAT:

Ukrajina obustavqa sve konzularne radwe za vojno sposobne Ukrajince

Odluka je doneta kako bi se spre~ili gra|ani Ukrajine da izbegnu obavezu re{avawa pitawa vojne registracije u Teritorijalnim centrima za regrutaciju i socijalnu podr{ku Ministarstvo spoqnih poslova Ukrajine uputilo je svojim konzulatima u inostranstvu pismo sa instrukcijama u kome zahteva obustavu svih konzularnih radwi za vojno sposobne Ukrajince izme|u 18 i 60 godina, sa izuzetkom izdavawa dokumenta za povratak u Ukrajinu, pi{e ukrajinsko izdawe „Zerkalo nedeli”. Kako se navodi u pismu, koje je potpisao zamenik {efa ukrajinskog ministarstva Andrej Sibiga, takva mera }e se primewivati od 23. aprila i bi}e na snazi do dono{ewa odredbi spornog zakona koji poo{trava vojni poziv u Ukrajini.

„Odluka je doneta kako bi se spre~ili gra|ani Ukrajine da izbegnu obavezu re{avawa pitawa vojne registracije u Teritorijalnim centrima za regrutaciju, socijalnu podr{ku i podizawe dokumenata za vojnu registraciju. Stoga nala`emo da se od 23. aprila privremeno obustavimo konzularne radwe po zahtevima mu{kih dr`avqana Ukrajine starosti od 18 do 60 godina”, navodi se.

Vrhovna rada je 11. aprila usvojila zakon kojim se poo{travaju pravila mobilizacije. Konkretno, u zakonu se navodi da bez a`urirawa dokumenata o vojnoj registraciji, vojni obveznici vi{e ne}e mo}i da primaju usluge u konzulatima zemqe u inostranstvu, ukqu~uju}i dobijawe stranog paso{a.

Pro{le nedeqe je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski potpisao zakon o mobilizaciji u Ukrajini kojim se uvode znatno rigoroznije mere od prethodnih.

Zakon sni`ava starosnu dob za slu`ewe vojnog roka sa 27 na 25 godina , uz odre|ivawe da }e se poziv za vojnu slu`bu smatrati primqenim ~ak i bez uru~ewa ume{anog lica, i predstavqa niz sankcije za nepo{tovawe novih pravila, ukqu~uju}i kaznu od blizu 570 dolara.

MIHAIL ZVIN^UK, VOJNI BLOGER, ANALITI^AR I GEOPOLITI^KI EKSPERT, AUTOR PROJEKTA „RIBAR”

Odesa kqu~ povezivawa Moskve sa Beogradom

U vremenu kada se ruski mediji i sloboda govora pod obrazlo`ewem {irewa malignog uticaja brutalno proteruju iz „demokratskih” dru{tava, jedan ~ovek uspeo je da otvori put do 14 miliona qudi {irom sveta i ponudi novo vi|ewe sukoba u Ukrajini.

Vojnog blogera, analiti~ara i geopoliti~kog eksperta Mihaila Zvin~uka, autora Projekta „Ribar”, danas citiraju na 23 jezika, a Si-En-En, Rojters i Skajwuz ga prepoznaju kao relevantan izvor informacija.

U razgovoru za „Novosti”, Zvin~uk ka`e da je „Telegram” veoma mo}an informacioni resurs i alat za kontrolu izve{taja te da je objektivnost na kojoj je kanal „Ribar” insistirao bio uslov da je prepozna i me|unarodna agenda.

n U vreme kada kolektivni Zapad vodi histeri~an rat protiv svake informacije koja dolazi iz ruskih resursa, uspevate da nadigrate svetske cenzore. Kako vam to polazi za rukom?

- Kanal „Ribar” jeste zabrawen u Ukrajini i Evropi, ali to ne zna~i da informacija nije prisutna na svim kontinentima, ukqu~uju}i SAD. Postoje dva razli~ita pristupa. Pristup klasi~nih ruskih medija je otvarawe filijala pod istim nazivom u svim zemqama i svako pove}awe popularnosti je uvod u zabranu rada. Ja to nisam radio. Umesto toga, postoje}e resurse u tim zemqama ~inim svojim partnerima. Razmewujem sa wima podatke, poma`em u wihovim zadacima i kada mi je to potrebno zamolim ih da podele moju informaciju. U kriti~ki va`nim trenucima, oni citiraju mene i tako mi prevazilazimo informativnu barijeru.

n Kada je re~ o Bliskom istoku i Ukrajini, ka`u da va{e analize daju najprecizniji uvid. Izostanak vojne solidarnosti muslimanskog sveta u Gazi nije vas iznenadio?

- Mo`da su se oni na re~ima i ujedinili ali osim Rafe, Pojas Gaze je u ru{evinama. Dva miliona qudi je ostalo bez svojih domova, ali pokazalo se da to nije dovoqno dobar povod da bi se muslimanski svet ujedinio. Jordan, Saudijska Arabija i Egipat mogu da ka`u da saose}aju sa qudima u Gazi, oni, istina, {aqu humanitarnu pomo}, lupaju pesnicom u sali UN, ali gde je efekat?

n Mo`da mo`emo da ga tra`imo u odgovoru koji je ponudio Iran?

- Da, ali oni su polo`aje u Izraelu ga|ali starim raketama i to je bila usagla{ena akcija sa kojom su svi odavno

Zapad plete

paukovu mre`u

n Koliko informacioni alati mogu biti u~inkoviti u okolnostima kada se jedna la` name}e kao istina?

- Telegram-kanal mo`e mnogo da u~ini jer va{ problem nije u tome {to Zapad poku{ava da nametne narativ da je srpski narod u~estvovao u genocidu, ve} to {to bi sami qudi u Srbiji mogli da poveruju u to. Koriste}i „Telegram” kao drugu platformu vi mo`ete da uti~ete na kolektivno javno mi{qewe, kao {to to ve} rade zapadne mre`e sa svojim uticajem u regionu. Zapad bukvalno plete paukovu mre`u oko regiona i okupira informacioni prostor, a vi nemate kontraodgovor.

bili upoznati. Da li je to dogovor Amerike sa Iranom? Prate}i ameri~ke medije, ne iskqu~ujem tu mogu}nost. Uostalom, da li se ne{to promenilo nakon napada Irana? Izrael }e u maniru varvara sa toqagama nastaviti gde je stao, iako su norme me|unarodnog prava naru{ene. n Na kojim ta~kama bi mogli biti otvoreni novi frontovi?

- Konflikt }e se verovatno pro{iriti na Siriju. Podse}am da je od trenutka zao{travawa u zoni izraelsko-palestinskog konflikta Izrael Siriju ga|ao 51 put. Mogu}a je i ograni~ena eskalacija u oblasti granice sa Libanom, gde je Hezbolah navodno povezan sa Iranom, ali ne zanemarimo, i sa Amerikom i Francuskom. Nano{ewe udara ovde moglo bi {koditi zapadnim interesima. Biraju}i mawe zlo, Izrael }e verovatno operacije koncentrisati na teritoriju Sirije. Na taj na~in Izrael re{ava svoje unutarpoliti~ke probleme, jer ultraortodoksni pravac koji je na vlasti mo`e svom stanovni{tvu da zapu{i usta samo pod izgovorom da je u toku rat. To zna~i da su nova `ari{ta mogu}a. Verovatno}a da }e Izrael po~eti rat u drugom regionu je otprilike 40 odsto. n Kao nove `ari{ne ta~ke sve ~e{}e se pomiwu Pridwestrovqe i Gagauzija. Mogu li ovi regioni, koji trpe represivne mere od moldavskih vlasti biti pretvoreni u novi Donbas?

- Rusija nema kopnenu kontrolu nad tim terenom i ukoliko na Zapadu neko odlu~i da sravni ove regione, to }e se i desiti. Mi ne mo`emo preko teritorije Ukrajine da pri|emo tim ta~kama, ali sa uspesima na bojnom poqu, strate{kim, ne fakti~kim, mi }emo u potpunosti preuzeti inicijativu. Zato u ovom trenutku nismo saglasni sa zahtevima Gagauzije i Pridwestrovqa da u|u u sastav Rusije. Najpametnija trenutna politika je status kvo koji postoji i nada da }e na{e strate{ke pobede nastupiti pre nego Zapad spali ove ta~ke. n U analizama rata u Ukrajini najfrekventnija re~ je Odesa. Koliki je wen zna~aj u geopoliti~koj a koliki u vojnoj ravni?

- Odesa i odeska oblast su kqu~ za u{}e Dunava, pristup me|unarodnim vodama preko kojih se mo`emo povezati sa Balkanom i Srbijom. To je va`na arterija i platforma, za po~etak, za komunikaciju sa na{im saveznicima. I to je momenat

koji na Zapadu zaista dobro razumeju. Oni }e u~initi sve {to je u wihovoj mo}i da nas spre~e u osloba|awu Odese. Odesa }e odrediti formirawe Novorusije. n Nazirete li taj trenutak i uop{te kraj rata?

- Veoma je daleko, jer za sada mi ne mo`emo da oslobodimo ni levu obalu Dwepra. Mi se u ovom trenutku ne borimo za gradove, ve} bukvalno za svaku ku}u, pa i planinske domove u kojima `ive {umari. I svako naseqe koje se pojavquje u izve{tajima je malo. Avdejevka je zaista veliki uspeh ruske vojske, ali imajte u vidu da su borbe trajale nekoliko meseci i da je bilo mnogo juri{a. Sada po~iwemo juri{ na ^asov Jar, koji nije grad ve} ogromno utvr|ewe. Naivno je smatrati da ruska vojska mo`e sa lako}om da zauzima grad za gradom. Vojni potencijal Ukrajine nije uni{ten. Ukrajini {aqu tehniku, oru`je, otvaraju nove fabrike, i rat se produ`ava. n Opcija primirja nije u igri?

- Suvi{e mnogo qudi je povezano sa krvqu. Svaka tre}a ili ~etvrta porodica je izgubila neku blisku osobu i ukoliko bi neko sada pritisnuo dugme „mir”, nezadovoqstvo bi bilo ogromno. Mir kao opcija je prihvatqiv ruskom dru{tvu tek nakon pozitivnih de{avawa. Naravno, postoji izvestan broj qudi koji je motivisan poslovnim interesima, tr`i{tem, time da wihove fabrike i preduze}a u Ukrajini nesmetano rade. Mo`da u nekim ranijim vremenima bi wihov interes mogao biti preovla|uju}i, ali u ovom trenutku pitawe dobrog ishoda rata je primarno. n Iskqu~ujte opasnost od dvorske revolucije, prevrata...?

- Klima u Rusiji se znatno promenila i centralna vlast je veoma mo}na. Ne pori~em mogu}nost poku{aja, ali siguran sam u wegov lo{ ishod. Mi nemamo jake liberalne figure koje mogu sprovesti takav scenario. Navaqni je umro. Tu temu kolektivni Zapad nije ni registrovao, pro{lo je bez protesta i mitinga jer to vi{e nije bila figura na koju se mogao staviti akcenat. Projekat revolucije u Rusiji se raspao. Teroristi~ki napadi, smi{qeni i realizovani sa ciqem unutra{we destabilizacije, paradoksalno, izazvali su suprotan efekat, do{lo je do ve}e konsolidacije dru{tva. Narod je jo{ strastvenije po~eo da podr`ava rusku armiju u borbi protiv Ukrajine.

Balkan uvek u `i`i sila

n Balkan je uvek bio privla~an velikim silama. Da li je wegov zna~aj u dana{wim okolnostima potcewen ili precewen?

- Zna~aj Balkanskog poluostrva u geopoliti~kom kontekstu te{ko da se mo`e preceniti. Tokom vekova ovaj region se nalazio u `i`i doga|aja i ~esto su upravo ovde po~iwali ratovi. Srpski narod je pre`iveo mnoga isku{ewa, a najte`a od wih su uvek bila povezana sa onima kroz koja je prolazio ruski narod. Mi vidimo pod kakvim stra{nim pritiskom Zapada je srpski narod zbog svoje principijelne pozicije koja se ogleda u neuvo|ewu sankcija Rusiji. Vidimo podr{ku bratskog naroda i to cenimo. Pratimo i situaciju na kiM i poku{aje kolektivnog Zapada da okrivi Srbe za genocid u Srebrenici, {to mo`e da povu~e za sobom te{ke posledice za Republiku Srpsku. kao niko drugi razumemo ulogu informacionih resursa u tom, da tako ka`em, ratu.

n Strepite za svoj `ivot?

- @ivim u grani~nim situacijama i navikao sam na to. Ako bih sedeo kod ku}e, u strahu da bi slu`ba bezbednosti Ukrajine ili CIA mogle do}i sa namerom da me ubiju, kako bih onda mogao da ubedim qude da mi radimo ispravnu stvar. Svestan sam rizika i ~iwenice da je moja glava ucewena, da postoji `eqa da me ubiju, kidnapuju i u}utkaju. Nisam naivan da bih verovao da }e sve biti u redu. Sve ono {to radim je sa sve{}u o rizicima i opasnostima, ali i verom u ono {to radim.

n Iz vas govori oficir ili medijski radnik?

- Iz mene govori Mihail Zvin~uk. Meni su zbog objektivnog izve{tavawa sa fronta pojedinci poku{avali da spo~itaju diskreditaciju Oru`anih snaga Rusije, ali pro{le godine sam od Putina dobio medaqu za za{titu otaxbine, upravo za doprinos koji sam dao informativnom ratu i odbrani na{e zemqe na medijskom poqu. Govorim kao osoba koja zna na kojem je mestu i koja govori ono {to je potrebno i nu`no.

Genocid je istrebqewe

naroda – to se u Srebrenici nije desilo

Pojam genocida izmi{qen je za opis zlo~ina Holokausta, a ukoliko se doga|aji iz Srebrenice nazovu genocidom, ono {to se desilo za vreme Drugog svetskog rata mora da dobije novi naziv. Ovde se ne radi o pukoj semantici, ve} definiciji i imenu za istrebqewe ~itavog jednog naroda, {to se u Srebrenici svakako nije desilo.

ve} da nose samo „moralnu“ te`inu koja ne proizvodi nikakve pravne posledice.

Upravo zato {to rezolucije GS UN nemaju pravnu snagu, mo`ete {ta god ho}ete nazvati genocidom. Vi{e od pola dr`ava to izglasa i „dovi|ewa, molim“. I tribunal je presudio da je ono {to se desilo u Srebrenici genocid, iako nije, rekao je Ristivojevi} za Sputwik.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve}

70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

Ovako profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Branislav Ristivojevi} tuma~i agresivno proguranu inicijativu za dono{ewe Rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija.

Rezolucija pod nazivom „Me|unarodni dan refleksije i se}awa na genocid u Srebrenici 1995. godine“ predstavqena je Generalnoj skup{tini UN 17. aprila, a o woj }e se glasati drugog maja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} najavio je da }e se, ukoliko ova rezolucija bude izglasana, Srbija svake godine predlagati rezolucije o genocidu nad Srbima u Kragujevcu, Kraqevu, Jasenovcu, Jajincima.

Usvajawem rezolucije bi se otvorila „Pandorina kutija“, pa bi i Rusija mogla da podnese niz rezolucija o genocidu nad ruskim i sovjetskim narodom, a i Jermeni bi se tako|e oglasili zbog genocida po~iwenog nad wima od strane Turske… Ni tu nije kraj. Istorijskih primera je na pretek.

BEZNA^AJNO

Profesor Ristivojevi} podse}a na ~iwenicu da su rezolucije Generalne skup{tine UN bez ikakvog realnog zna~aja,

Kada je u pitawu pojam genocida, Ristivojevi} smatra da se ovim samo wegova dowa granica spu{ta. To i Jevrejima, o~ekivano, mnogo smeta, a profesor podse}a na re~i Noama ^omskog, da se, ukoliko je ono {to se desilo u Srebrenici genocid, ono {ta se desilo u Au{vicu mora dobiti drugo ime. Ristivojevi} dodaje i to da bi se ono {ta se dogodilo u Srebrenici, u najboqem slu~aju, moglo nazvati ,,op{tinskim genocidom”.

Termin „genocid“ se lagano dezavui{e, kruni, gubi na zna~aju i kvari. Moramo voditi ra~una o tome da je pojam genocida izmi{qen za ono {ta se desilo u logorima smrti gde se ma{inski ubijao ~itav jedan narod. Bilo {ta drugo nazivati genocidom je u stvari razvodwavawe tog pojma.

DOKLE VI[E? Ristivojevi} smatra da je sve to posledica poretka koji je zasnovan na pravilima, odnosno sveta gde mo}nici ho}e da ukinu pravo, a izgrade me|unarodni sistem zasnovan na neobaveznim smernicama. Kad nema prava, ka`e na{ sagovornik, a kada postoje samo pravila, ona se primewuju selektivno i od slu~aja do slu~aja. Silnima i mo}nima kao {to su Amerikanci odgovara takav poredak. Ono {to wima ne odgovara je da poredak bude ~vrst, jasan i nedvosmislen i da se primewuje i va`i za wih.

LAKO JE NEMA^KOJ

DA UPIRE PRSTOM

Istori~ar ^edomir Anti} smatra da je lako Nema~koj da dr`i moralne pridike u

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge? Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

uslovima u kojima se ona nalazi. Nema~ka je, ka`e on, postavqena na prvo mesto u Evropi, bila je temeq osnivawa Evropske zajednice i potowe Evropske unije, temeq NATO-a, dozvoqeno joj je nacionalno ujediwewe, pa ~ak i delovawe na na{im prostorima. Nikome, nastavqa Anti}, nije palo na pamet da Bavarsku i Austriju, izvori{ta nacizma, pretvori u dom jevrejskog naroda.

Lako je deliti lekcije u uslovima u kojima je jevrejska dr`ava 3000 kilometara daleko i u uslovima u kojima izviwewe ni{ta ne ko{ta, pa ~ak i u uslovima u kojima novac donosi pomo} Izraelu da vr{i zlo~ine nad nekim tre}im narodom koji veze nije imao sa Holokaustom. Lako je sada

raditi sve to, a krajwi ciq Nema~ke je da skrene zapravo pa`wu sa sebe i svoje odgovornosti, rekao je Anti} za Sputwik.

CIQ IM JE, I DAQE, UNI[TEWE SRBA

^itava saga oko Rezolucije o genocidu, smatra Anti}, za ciq ima da poka`e kako }e izgledati osveta u taboru NATO-a ukoliko Srbi ne budu spremni da ratuju ne samo protiv Rusije ili nekog drugog, ve} i da odbacimo svoj identitet i istoriju.

Danas Nema~ka, Britanija, Francuska i Amerika ne ratuju samo protiv Srba koji ima nisu nakloweni, ve} protiv }irilice, a to se vidi i u Hrvatskoj, u Federaciji BiH, Crnoj Gori, Kosovu, rekao je Anti} za Sputwik.

Kolone qudi stigle su u Bawaluku iz svih krajeva Republike Srpske, Srbije i inostranstva na miting „Srpska te zove”, koji je ju~e odr`an u glavnom gradu RS u znak neslagawa s inicijativom za dono{ewe rezolucije o Srebrenici, o kojoj }e se u maju raspravqati u Generalnoj skup{tini UN. Skup na kojem se okupilo nekoliko hiqada gra|ana zapo~eo je intonirawem himni Srpske i Srbije „Moja republika” i „Bo`e pravde”.

U~esnici skupa dr`ali su fotografije srpskih `rtava iz Podriwa, me|u kojima ima i ubijene srpske dece.

Predsednik RS Milorad Dodik rekao je u obra}awu da je operacija Vojske RS u julu 1995. u Srebrenici bila gre{ka i ogroman zlo~in. „Svim stradalima `elim da iska`em poseban pijetet. Nakon tri godine rata, zamo-

dan u Srebrenici, a ni{ta iz te rezolucije ne}e biti sprovedeno, biti }e biti u uxbenicima”, istakao je Dodik.

Na mitingu na Trgu Krajine, koji je po~eo intonirawem himni Srbije i Srpske, razvijena zastava RS duga 500 metara

Predsednica Skup{tine Srbije Ana Brnabi} je u obra}awu na mitingu rekla da je „uprkos te{kim vremenima va`no da se dr`imo zajedno i da smo u nacionalnom bi}u uvek jedno”.

Na hiqade qudi je tokom dana autobusima i privatnim automobila dolazilo u Bawaluku iz Hercegovine, istoka RS, te Novog Grada, iz Doboja, Posavine, Semberije, kao i iz Srbije, javqaju mediji. Miting

ra, mr`we i stradawa, to je bio zlo~in, ali ne i genocid, {to govore kako bi nas moralno diskvalifikovali. Ogavni zapadni svet gura Srebrenicu na politi~ki teren da bi izbrisao zlo~ine Nema~ke, iz pro{losti, one koje sada ~ine i koje }e ~initi u budu}nosti”, rekao je Dodik. Istakao je da je pogre{na kalkulacija da rezolucija koju predla`u vodi ka pomirewu, ve} nas trajno razdvaja. „Ne `elimo da budemo u istoj dr`avi s onima koji nas tako tretiraju. U Sarajevu misle da }e dobiti reparacije kako bi `iveli na grba~i srpskog naroda, {to smo ve} gledali u Jugoslaviji. BiH nije trebalo da postoji nakon raspada Jugoslavije i to se potvr|uje u posledwih 30 godina. RS nema nameru da vodi sukob, ali ako im pro|e ta rezolucija, na{e rukovodstvo }e provesti taj

Predsednik Skup{tine Republi~ke organizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila Branimir Koji} rekao je da se slobodarski srpski narod okupio na Trgu Krajine u Bawaluci da bi podigao glas protiv nepravde, pritisaka i nametawa. Istakao je da Srbima „ubijaju pravo na govor, da ka`u da su stradali”, istakav{i kako srpske borce svakodnevno tamni~e, podi`u optu`nice protiv istih qudi vi{e puta i protiv svakog slobodoumnog Srbina, pa i predsednika Srpske. „Nikada ne}emo

prihvatiti la`ne rezolucije”, istakao je Koji} i podsetio da je me|unarodna nezavisna komisija „dokazala da se u Srebrenici nije desio genocid”. Koji} je podsetio da je u Podriwu stradalo 3.267 Srba i ukazao da je 80 odsto wih stradalo u periodu od maja 1992. do marta 1993. godine. „Ubijeno je 72 srpske dece, a vi{e od 800 ostalo je bez jednog ili oba roditeqa”, ka`e Koji} i navodi da je samo pet muslimana optu`eno za zlo~ine nad Srbima u Srebrenici. „Gde je ovde pravda? Nije se sudilo Zulfi Tursunovi}u, koji je bio zlo~inac kao i Naser Ori}, a mo`da i ve}i”, rekao je Koji}.

„NEMA KRAQA, NEMA TITA, SAD SE O\E BRANO PITA“: Od kontroverznog biznismena, preko crnogorskog dona do balkanskog Al Kaponea, ko je Brano Mi}unovi}?

Crnogorski kontroverzni biznismen Branislav Brano Mi}unovi}, koji se godinama dovodi u vezu sa crnogorskim i srpskim podzemqem, sahrawen je na grobqu Mo{tanica u Nik{i}u. Mi}unovi} je preminuo nakon te{ke bolesti, a detaqi wegove biografije ponovo su u fokusu javnosti.

Branislav Brano Mi}unovi} sahrawen je u nedequ u Nik{i-

mogao da se obavi nijedan va`niji posao u toj dr`avi, o ~emu svedo~i na{iroko poznata re~enica: „nema kraqa, nema Tita, sad se o|e Brano pita“.

DON, AL KAPONE, GOSPODAR CRNE GORE…

Dok su ga povezivali sa kriminalnim miqeom, on je to demantovao, ali podaci srpskih bezbednosnih slu`bi u koje smo imali uvid, pokazuju da je i te kako bilo veze me|u wima. Zbog toga su uz

}u uz prisustvo ~lanova porodice, rodbine, ali i brojnih poznatih li~nosti, iz politi~kog, kulturnog, sportskog miqea, a sahrani je prisustvovao biv{i predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} sa suprugom Lidijom i sinom Bla`om. Takav podatak ne treba da ~udi, imaju}i u vidu da je Brano Mi}unovi} godinama slovio za uticajnu osobu u Crnoj Gori, bez ~ijeg „blagoslova“ nije

wegovo ime ~esto dodavali epitete poput don, Al Kapone, gospodar Crne Gore i sli~no.

Wegovo ime se u kontekstu kriminala prvi put pomenulo 1983. godine, kada je u Nema~koj ubijen Stjepan \urekovi}, biv{i direktor marketinga INE. Spekulisalo se da je sa ovim ubistvom povezan Mi}unovi}, premda to nikada nije dokazano. Izvesno vreme je proveo u crnogorskom istra`nom

zatvoru u Spu`u zbog sumwe da je povezan sa likvidacijom.

Dovodio se u vezu i sa ubistvom ispred podgori~kog Klini~kog centra, kada je ubijen Nik{i}anin Radovan Kova~evi}. Tada je Kova~evi} dovezen rawen ispred Klini~kog centra, a u trenutku dok su ga iznosili iz automobila, osoba za koju se verovalo da je Mi}unovi}, pri{la je i upucala ga nao~igled brojnih svedoka. Oktobra 2000. godine je oslobo|en optu`bi, zajedno sa svojim prijateqem Zdravkom Lopu{inom. Ina~e, Mi}unovi} je bio vlasnik kockarnice u Podgorici u kojoj je do{lo do sva|e.

Novinska fotografija sa tog su|ewa godinama je bila jedina wegova koja se mogla videti u javnosti.

Prema informacijama srpskih bezbednosnih slu`bi, u koje smo imali uvid, Mi}unovi} je bio osoba bliska Darku [ari}u koja mu je omogu}avala nesmetani {verc narkotika iz Ju`ne Amerike u Evropu, posredovao je na sastanku [ari}a i jednog poznatog srpskog politi~ara u Milo~eru, a govorkalo se i da je Mi}unovi} organizovao kra|u 200 kilograma kokaina, zbog koje {kaqarski i kava~ki klan godinama ratuju. Bio je blizak prijateq poznatog kriminalca \or|a Bo`ovi}a Gi{ke, na ~ijoj sahrani je dr`ao govor. Ipak, Mi}unovi}evo ime na{lo se na dve me|unarodne poternice za {verc cigareta – na italijanskoj, sa Milom \ukanovi}em i na {vajcarskoj, u kojoj je

CRNOGORSKO DRU[TVO "WEGO["

Uprava poziva svoje ~lanove i prijateqe na proslavu U subotu 11. maja

2024. godine sa

po~etkom u 14.30 ~asova.

Домаћин овогодишње славе је

Црногорско друштво ”Његош”.

O~ekuje vas bogat muzi~ki program.

DOBRO NAM DO [ LI!

40 GRATTAN STREET, PRAHRAN, VIC 3181

bio ozna~en kao „siva eminencija svih ilegalnih aktivnosti u Crnoj Gori“. Uz to, bezbednosne slu`be u Crnoj Gori su utvrdile da Mi}unovi} direktno sara|uje sa kriminalnom grupom Vuka Vulevi}a iz Berana, takozvanim beranskim klanom.

OTERAO RADIKALE

IZ NIK[I]A

U slu`benoj bele{ci o Mi}unovi}u u koju smo imali uvid, govori se i o wegovom bliskom susretu sa radikalima koji su 1992. godine poku{ali da odr`e politi~ki skup u Nik{i}u. Mi}unovi}u se nije dopadala ta ideja Vojislava [e{eqa, pa ga je sa svojom dru`inom sa~ekao na ulazu u Nik{i}. Epilog je bio da radikali nisu odr`ali skup, a deset godina kasnije, 2002. godine, [e{eq je optu`io Mi}unovi}a za ume{anost u ubistvo Gorana

@ugi}a, savetnika crnogorskog predsednika za bezbednost.

Tada je [e{eq za wega kazao da je „pravi predsednik Crne Gore” koji „dr`i u {aci” i samog Mila \ukanovi}a.

Pored toga, Mi}unovi} nikada zvani~no nije bio ukqu~en u politi~ki `ivot u Crnoj Gori, premda se smatra da decenijama vu~e konce. Iako nije ni u jednoj politi~koj stranci, veruje da je uz wegovu pomo} Milo \ukanovi} godinama pobe|ivao na predsedni~kim izborima.

KLUBOVI, KOCKARNICE, FUDBALSKI KLUB… Mi}unovi} se zvani~no bavio nekretninama i ugostiteqstvom, a bio je i vlasnik FK Sutjeska. Dr`ao je brojne kockarnice i klubove na primorju, najve}u diskoteku „Trokadero“ u Budvi. Tako|e, govorkalo se i da se bavi prodajom i kupovinom fudbalera.

Abazovi}: Superfinale sa hap{ewima tek sledinema veze {to drugi „skidaju kajmak“

Pozdravqam hap{ewa biv{ih crnogorskih funkcionera i nemam problem sa tim da neko drugi „pokupi kajmak“ zbog toga, ka`e za Sputwik lider GP URA i biv{i crnogorski premijer Dritan Abazovi} i najavquje superfinale takvih policijsko-tu`ila~kih akcija. Abazovi} je u sredu promovisao svoju kwigu „Kritika globalne etike“ u dupke punoj maloj sali Kolar~eve zadu`bine u Beogradu, u danu kad je uhap{ena direktorka crnogorske Agencije za spre~avawe korupcije Jelena Perovi}. Tri dana pre hap{ewa Perovi}eve, uhap{eni su biv{i visoki funkcioner crnogorskog MUP-a Zoran Lazovi} i nekada{wi glavni specijalni tu`ilac Milivoje Katni}.

HAP[EWA FUNKCIONERA –PO^ETAK DISTRIBUCIJE PRAVDE

U CRNOJ GORI

Abazovi} dodaje da nije imao nikakve dileme da }e „ruka pravde do}i do svih wih“ i da je to bilo samo pitawe vremena. Krug tu nije zatvoren, ima jo{ mnogo stvari koje su pred Crnom Gorom, ali „definitivno je distribucija pravde po~ela da funkcioni{e“ i zato Abazovi} smatra da su posledwa hap{ewa veoma zna~ajni iskoraci

u borbi protiv mafije.

„@elim da ~estitam Specijalnom dr`avnom tu`ila{tvu Crne Gore i Specijalnom policijskom odeqewu na profesionalno obavqenim zadacima. Za neke qude sam upozoravao i pre dve i tri godine, ali normalno je da institucije sistema moraju da urade svoj deo posla – tretirawe dokaza, izno{ewe dokaza itd. pa tek onda da preduzimaju akcije. Ali, u svakom slu~aju za Crnu Goru je ovaj april obele`ila pravda i samo `elim da ka`em da sam sre}an i zadovoqan jer u tome vidim da je uspela borba koja ve} par godina traje kroz sektor bezbednosti koji je toliko bio poquqan u prethodnom periodu u Crnoj Gori.“

VIDI SE KO JE DONOSIO

VELIKE ODLUKE

Za Abazovi}a nije problem {to }e eventualno neki drugi crnogorski politi~ari da profitiraju posle hap{ewa funkcionera iako se on smatra najodgovornijim {to je do toga do{lo. Hap{ewa funkcionera su pripremana u prethodnom periodu i svi qudi koji su akteri u tim operacijama su postavqeni tokom 43. vlade Crne Gore na ~ijem ~elu je bio, isti~e Abazovi}.

„Zvu~alo bi neukusno da glorifikujem

ili afirmi{em sebe ili svoje ministre ili kabinet, ali definitivno su stvari koje smo mi uradili – istorijske. To otvarawe ‚skaja’, saradwa sa Europolom koja je bila naru{ena, a sada funkcioni{e, izbor specijalnog dr`avnog tu`ioca i novih qudi na ~elu policije, to su bili veliki zaokreti i velike odluke. Pred novom vladom na svu sre}u nisu velike odluke. Nema velikih odluka, nema ni Temeqnog ugovora, ni otvarawa ‚skaja’ i ovo su sve stvari koje su ura|ene u prethodnom periodu, a ni{ta nemam protiv da oni ovo nekako kapitalizuju. Mislim da gra|ani najboqe znaju i oni }e na kraju najboqe oceniti ko je {ta uradio i ko je donosio te{ke odluke, a ko je uzeo vlast u, ~ini mi se, dosta relaksiranijim vremenima.“

SUPERFINALE: KOKICE U RUKE

I U@IVAJTE...

Prema wegovim re~ima, pitawe za specijalnog dr`avnog tu`ioca je da li }e se talas hap{ewa zavr{iti hap{ewem biv{eg predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a.

„Sve {to sam najavio do sada se ispostavilo kao ta~no, a sad najavqujem da }e

do}i do superfinala ali ne mogu da dam procenu kad, jer bi bilo neozbiqno da ka`em da }e to biti za dva meseca ili godinu dana. Ne znam zaista. Dokazi su na sigurnom, ~eka nas superfinale i to je to. Ima jo{ qudi osim doti~nog gospodina {to su interesantni i vide}emo. Mi smo udarili u vrh kriminalne hobotnice i zbog toga ka`em – u`ivajte, zato {to gra|ani nisu mogli da pojme da }e se do}i do ovih qudi i ovo nekako motivaciono deluje i na wihov ose}aj slobode.“

Su{tina svega je {to su u Crnoj Gori imali qude koji su bili nedodirqivi, a sada se stvar promenila i iako potpuno nisu re{eni svi problemi, Crna Gora je na dobrom putu, smatra Abazovi}.

Brano Mi}unovi}

I Milo na sahrani

Biv{i predsednik Slovenije Borut Pahor je na me|unarodnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu u EU, 20. aprila, ponovio da `eli da se kandiduje za mesto specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Pri{tine. Pahor je, istovremeno, istakao da postoji vi{e vere u proces pro{irewa u EU, nego u zemqama Zapadnog Balkana.

Biv{i predsednik Slovenije se sam preporu~uje da zameni Laj~aka

Borut Pahor je upozorio da su pregovori izme|u Beograda i Pri{tine zastali, istakav{i da bez nastavka dijaloga ne}e biti mogu}e obezbediti sigurnu budu}nost Srbije i KiM. Pahor je prethodno, 10. aprila, izjavio da je zainteresovan za mesto specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Pri{tine, na kome bi nasledio Miroslava Laj~aka, kome u avgustu isti~e mandat. Naglasio je i da se u regionu smawuje optimizam u pogledu pro{irewa EU, prenosi RTV

NA TVR\AVI ZVE^AN NA 797 METARA NADMORSKE VISINE

Postavqen krst i ozna~ena crkva Svetog \or|a

Marta i po~etkom aprila ~lanovi Planinarskog dru{tva „Zmaj“ iz Zve~ana i drugi po{tovaoci tvr|ave starog grada Zve~an iz ove op{tine i Kosovske Mitrovice organizovali su akciju ure|ewa tvr|ave Zve~an koja je na koti 797 metara nadmorske visine.

Posle uklawawa rastiwa koje je bilo spoqa ali i unutar objekata starih gra|evina stari grad je bukvalno do{ao do izra`aja.

Po{tovaoci tvr|ave Zve~an postavili su metalnu plo~u iznad crkve Svetog \or|a a tu je i ve}i drveni krst na kojem je ispisano „Kosovo – Srbija i Sa verom u Boga“.

Sada na tvr|avu sti`u brojni posetioci ne samo iz dve op{tine ipod starog grada ve} ovde dolaze iz drugih dela Srbije pa i inotranstva.

Prvi pomen Zve~ana datira iz 1091. godine. Stari grad Zve~an se smatra jednim od najstarijih gradova sredwevekovne srpske dr`ave imaju}i u vidu va`nost wegovog gegrafskog i strate{kog polo`aja, kao i zna~aj doga|aja koji su se odigrali unutar grada ili u neposrednoj blizini. Wegove ru{evine predstavqaju zanimqiv spomenik sredwevekovne kulture.

Prilago|ena terenu, naizgled obezbe|ena sa svih strana, tvr|ava deluje kao samostalno utvr|ewe. Svojom dominacijom okoline, kao i va`nim strate{kim polo`ajem koji ima, tvr|ava je odavno privla~ila pa`wu putopisaca i istori~ara. Zve~an je {titio ulaz u jezgro srpske dr`ave.

Tvr|ava Zve~an je osnove elipsastog oblika, dimenzija 125h48m. Jedina arheolo{ka istra`ivawa do sada uop{te obavqena su 1957. godine pod nadzorom arhitekte Ivana Zdravkovi}a.

Stari grad Zve~an na impozantnom vulkanskom brdu iznad Zve~ana i K. Mitrovice postao je od 2016. godine pristupa~niji posetiocima i turistima sa izgradwom poplo~ane betonske staze koja iz podno`ja vodi do vrha tvr|ave.

Slovenija. “Na konferenciji su uo~ene ogromne razlike u stavovima o nekim su{tinskim pitawima u vezi sa prostorom Zapadnog Balkana. Posebno me je iznenadila promena da danas postoji vi{e vere u proces pro{irewa u EU, nego u zemqama Zapadnog Balkana”, istakao je osniva~ Instituta prijateqa Zapadnog Balkana na konferenciji za novinare. Istakao je da je u posledwih 20 godina u zemqama Zapadnog Balkana izgubqeno poverewe u proces pro{irewa jer, smatra, mnogi ne veruju da }e EU i zemqe regiona biti spremne za pro{irewe do 2030. godine. “Ove prepreke }e morati da se prevazi|u”, naglasio je Pahor.

Me|unarodnu konferenciju organizovao je Institut prijateqa Zapadnog Balkana na kojoj je 28 govornika iz 19 zemaqa, ukqu~uju}i mnoge visoke diplomate, biv{e predsednice i premijere, razgovaralo o pro{irewu EU i mnogim izazovima u regionu.

GR^KI MINISTAR SPOQNIH POSLOVA JORGOS GERAPETRIT

Gr~ka }e biti uzdr`ana

16. maja i ne}e podr`ati

zahtev Kosova da pristupi SE

Gr~ka }e biti uzdr`ana tokom glasawa 16. maja u Komitetu ministara Saveta Evrope i ne}e podr`ati zahtev Kosova da pristupi Savetu Evrope, izjavio je gr~ki ministar spoqnih poslova Jorgos Gerapetrit.

Gerapetrit je objasnio da se odluka donosi na tri nivoa.

Prvi nivo je neobavezuju}i zakqu~ak nadle`nog odbora Parlamentarne skup{tine, koji je pozitivno govorio o pristupawu Kosova. Drugi nivo je Parlamentarna skup{tina, koju ~ine predstavnici svih zemaqa Saveta Evrope, gde je tako|e data pozitivna preporuka, ali oba ova izneta gledi{ta nisu obavezuju}a, navodi gr~ki {ef diplomatije.

Najva`nije telo koje odlu~uje u slu~aju pristupawa Kosova Savetu Evrope je Komitet minista-

ra, koji }e se sastati 16. maja i doneti odluku, rekao je Gerapetrit. @eleo bih da istaknem da, bez obzira na stav iznet i na nivou izve{taja odbora i na nivou Parlamentarne skup{tine, koju ~ine poslanici a ne vlade zemaqa ~lanica, stav Gr~ke ostaje stabilan i nepromewen, naveo je Gerapetrit.

Kao {to smo radili u sli~nim slu~ajevima u pro{losti, Gr~ka }e se uzdr`ati od glasawa, drugim re~ima, ne}e podr`ati zahtev Kosova da se pridru`i Savetu Evrope, rekao je {ef gr~ke diplomatije i objasnio da neka od su{tinskih pitawa jo{ nisu re{ena, a pre svega stvarawe Zajednice srpskih op{tina na Kosovu.

NA SEVERU KIM 21. APRILA ODR@AN REFERENDUM ZA SMENU ALBANSKIH GRADONA^ELNIKA UZ BOJKOT SRBA

Glasawe za smenu gradona~elnika u op{tinama na severu Kosova propala

Predsedavaju}i Centralne izborne komisije Kosova Kre{nik Radowi}i izjavio je da je inicijativa za smenu gradona~elnika u ~etiri op{tine sa srpskom ve}inom na severu Kosova, u nedequ 21. aprila : Zubinom Potoku, Leposavi}u, Zve~anu i srpskom delu Kosovske Mitrovice propala, jer kako je naveo, 50 odsto plus jedan bira~ nije u~estvovao na glasawu.

Da bi referendum bio uspe{an potrebna je bila minimalna izlaznosti 50% plus 1 bira~, {to bi u ovom slu~aju iznosilo 23.279 bira~a.

Po op{tinama broj bira~a je slede}i: u Severnoj Mitrovici: 18.796, u Leposavi}u: 13.674, u Zve~anu: 7.209 i u Zubinom Potoku: 6.877.

U ~etiri op{tine na Severu se glasalo na referendumu za smenu ~etvorice gradona~el-

Kako je Radowi}i precizirao, glasalo je ukupno 253 qudi. U Leposavi}u je glasalo 124 bira~a ili 0,91 odsto od ukupnog broja, u Zubinom Potoku 18 bira~a ili 0,26 odsto, u Zve~anu nije bilo bira~a, dok je u Severnoj Mitrovici bilo 111 bira~a ili 0,59 odsto glasa~a.

nika – Erdena Ati}a, Izmira Ze}irija, Quzima Hetemija i Iqira Pecija. Oni su u Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposavi}u i Zve~anu izabrani pre skoro godinu dana na prvim izborima nakon {to su Srbi prethodno lokalne samouprave napustili, a potom i izbore bojkotovali.

Glavna – Srpska lista pozvala je na bojkot referenduma, zbog „nemogu}ih uslova“, ukqu~uju}i upravo to i da je za uspe{nost referenduma, potrebna izlaznost 50 odsto plus jednog bira~a koji bi glasao za smenu.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

U WUJORKU POSTOJI

DEO GRADA

KOJI ZOVU

”MALI BEOGRAD”:

Postoji i kvart Vra~ar, a Srbin je otkrio za{to ima taj naziv!

Da li ste znali da usred “centra sveta”, “Velike jabuke”, odnosno Wujorka, mo`ete prona}i ~etvrt koju stanovnici izme|u sebe zovu “Mali Beograd”? Pa, nismo ni mi, sve dok nismo kro~ili u Astoriju, koja se nalazi u Kvinsu u ovoj svetskoj metropoli.

“Dobar dan, {ta }ete da popijete?”, ovim re~ima }e vam po`eleti dobrodo{licu u svakom drugom lokalu u ovoj ~etvrti, i to na te~nom srpskom jeziku, jer upravo na{i qudi u wima i rade. Jedan od stanovnika ovog dela Wujorka je i Branimir Popovi}, koji se pre 15 godina preselio u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, a pre samo godinu i po dana, svoj mir prona{ao u “Malom Beogradu“. “Evo ga jo{ jedan ~etvrtak u Astoriji, a ja se spremam da krenem na posao ka Menhetnu. ^etvrtkom, kao i obi~no ~ekamo kraj nedeqe i `eqno ga i{~ekujemo nakon stresne nedeqe. Vikendom se ovde u Astoriji gde ima najvi{e na{ih qudi skupimo i opu{tamo, popijemo kafu, dru`imo se i razmewujemo utiske iz nedeqe iza nas”, po~iwe Bane. Kako i sam ka`e, novi dom prona{ao je ba{ u ovom delu Wujorka jer ga neopisivo podse}a na Srbiju. Sigurno bi se svako zapitao, kako ~etvrt u gradu toliko udaqenom od na{e rodne zemqe mo`e da ima ikakvih sli~nosti sa wom? Ipak, dovoqno je da se pro{etate ulicama Astorije da biste u roku od samo 5 minuta ~uli poznat jezik i sreli poznate qude.

“Ina~e u Astoriji sam jer je ona “Mali Beograd” gde imate najvi{e qudi sa na{ih prostora i gde, ako vam treba neka pomo}, savet, najbr`e i najjednostavnije mo`ete do}i do wih. Pored qudi iz Srbije, tu su qudi iz celog Balkana i svi su dobronamerni jedni prema drugima”, poja{wava nam Branimir.

On nam otkriva i jednu vrlo zanimqivu ~iwenicu. Ovaj deo Wujorka ne samo da je dobio naziv po glavnom gradu Srbije, ve}

jedan wen deo nosi ime po Vra~aru, a razlog je i vi{e nego interesantan.

“Zanimqiva ~iwenica o Astoriji, odnosno “Malom Beogradu” u Wujorku jeste da postoji i deo koji zovemo “Mali Vra~ar” i tu `ivi najvi{e Crnogoraca”, ka`e nam na{ sagovornik.

Kada je tek zakora~io i po prvi put okusio `ivot u Velikoj jabuci, Bane je sasvim slu~ajno naleteo na jedan maleni kafi} na uglu. Odlu~io je da zastane, popije koji gutqaj kafe, a onda i upoznao prijateqe za ceo `ivot. Jo{ jedna zanimqiva ~iwenica – vlasnici ovog kafi}a, tako|e su Srbi.

“Balansero kafi} je mesto gde sam prvi put do{ao kada sam se preselio u Wujork i tu sam dobio informacije o tome gde da na|em sobu i stan, da zavr{im bilo kakvu pomo}. Od prve sekunde kada sam u{ao u Balansero za mene je to bilo to i ja sam bio sna|en u Astoriji”, pri~a Branimir sa osmehom.

Posle vi{e od godinu dana `ivota u Wujorku, Branimir se vi{e ne ose}a kao prido{lica. Svakodnevno putovawe na posao koje ispuwavaju pejza`i grada koji nikada ne spava postali su rutina. Ipak, na{ sagovornik pronalazi na~in da se i daqe u ovom gradu oseti kao turista, barem na kratko.

“Na posao idem trajektom koji ovuda prolazi ka Menhetnu. To je moj izbor prevoza pored metroa, jer je vo`wa veoma prijatna i nekako se ose}am bar tada kao turista, za razliku od metroa gde se ose}am kao jo{ jedan iks u nizu bezbroj ikseva. Odnosno, kao jo{ jedna jedinica u binarnom sistemu jedinica i nula. Brod mi je primarni izbor transporta jer je gorwi deo otvoren, tako da tih 20-30 minuta slu`i da razbistrim misli pre i posle posla”, pri~a nam on.

Iako `ivot u Wujorku pru`a mnogo mogu}nosti, Bane priznaje da na kraju svakog dana ma{ta o Beogradu i Srbiji i nada se da }e se jednog dana vratiti u svoj dom.

Srbi u Austriji vezani za maticu, poma`u srpski narod na Kosovu

Srbi u Austriji su tesno povezani sa otaxbinom i detaqno prate zbivawa, posebno sve {to je u vezi sa srpskim narodom na Kosovu, za koje ~esto prikupqaju humanitarnu pomo}, isti~e potpredsednik Saveza Srba u Austriji Ilija Tufegxi}.

On je za Kosovo onlajn rekao da u Austriji `ivi oko 310.000 gra|ana srpskog porekla, koji su dobro organizovani u klubovima, udru`ewima, kao i u zajednicama na pokrajinskom nivou i preko krovne organizacije Saveza Srba.

„Veoma su dobro informisani o de{avawima u otaxbini, ali i o tome ko {ta izjavquje protiv srpskog naroda u Austriji i svetu. Vrlo su zainteresovani za de{avawa u Srbiji, jer mnogi, u posledwe vreme, odlu~uju da se vrate. Tako|e, redovno prate situaciju u kojoj se nalaze Srbi na Kosovu“, naveo je Tufegxi}.

Ukazuje da su veze Srba u Austriji sa maticom veoma tesne, jer su blizu Srbije, pa je ~esto pose}uju.

Kazao je i da veliki broj Srba preko klubova i udru`ewa prikupqa i humanitarnu pomo}, pre svega za Srbe na Kosovu.

Tako|e, dodaje da u austrijskim partijama ima ~lanova srpskog porekla, koji u svojim politi~kim sredinama nastoje da lobiraju za poboq{awe imixa Srbije i srpskog naroda.

„U Austriji je mnogo Srba sa pravom glasa. Do skoro nisu `eleli da se politi~ki aktiviraju, ali sada je sve vi{e onih koji su aktivni u strankama. ^lanovi stranaka srpskog porekla me|usobno komuniciraju i nastoje da {tite interese srpske zajednice”, poja{wava Tufegxi}.

Isti~e i da srpska zajednica odli~no zna i ko su austrijski lobisti protiv Srba i Srbije, poput Andreasa [idera i Lukasa Mandla.

„Znamo dobro {ta rade i {ta im je ciq. Na{ ciq je da podr`imo na{e kandidate koji se nalaze visoko na listama svojih partija, i sakupimo {to vi{e glasova prednosti da poka`emo politi~kim strankama da Srbi nisu vi{e ti koji ne izlaze na glasawe u Austriji. Time bi podstakli stranke da omogu}e ve}em broju Srba da dobiju mesta sa kojih mogu biti izabrani u institucije”, navodi Tufegxi}.

^lan Srpskog centra Aleksandar Mati} nagla{ava da je Srbima u Austriji

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite

Kabina Distilling na 03 9046 2427.

Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com

ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au

Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

veoma va`na situacija u kojoj `ive Srbi na Kosovu, u Srbiji i Republici Srpskoj.

„Povezani su sa maticom i porodicama koje `ive tamo. Ponekad se ~ini da su previ{e povezani i trebalo bi vi{e da se ukqu~e u de{avawa tu gde `ive, u Be~u”, mi{qewa je Mati}.

Napomiwe da se Srpski centar od 2018. godine aktivno bavi humanitarnim radom, a da je ~ak 90 odsto humanitarnih manifestacija u Austriji odr`ano kako bi se prikupila pomo} za Srbe na Kosovu, pre svega, za decu koja tamo `ive.

„Ve}i deo prikupqenih sredstava na humanitarnim manifestacijama, prikupqa se za na{ narod na Kosovu i Metohiji. Ali, nije va`no samo sakupiti pomo}, ve} i oti}i na Kosovo i Metohiju. Ohrabruju}e je da je veliki broj Srba iz Austrije posetio KiM i na licu mesta se upoznao sa situacijom”, naglasio je Mati}.

Poziva klubove i udru`ewa srpske zajednice da se vi{e ujedine oko humanitarnih projekata, kao i poseta Kosovu.

Podr`ava organizaciju Svesrpskog sabora i ponavqa da je va`no da se ujedine i Srbi u Austriji.

„Treba Srbi u Austriji da slu{aju jedni druge, da se organizuju, okupe i rade na zajedni~kim projektima. Ne da se dele, jer nije vreme za podele, ve} za jedinstvo i pomo} na{em narodu gde god `iveo. Treba da poka`emo ve}e jedinstvo kako bi se i u Austriji ja~e ~uo na{ glas”, poru~io je Mati}.

Potpredsednik Saveza Srba u Austriji Ilija Tufegxi}

Australija pove}ava izdvajawa za vojsku usred tenzija SAD i Kine

Australija ja~a svoj vojni buxet i reorganizuje odbrambene planove dok se strate{ka kompeticija izme|u Sjediwenih Dr`ava i Kine zagrejava u Indo-pacifi~koj regiji.

Australija je u utorak, 16. aprila najavila kako }e pove}ati izdvajawa za vojsku za dodatnih vi{e od 11 milijardi australijskih dolara tokom naredne decenije kako bi nabavila {est ratnih brodova „mogu}e sa posadom” i 11 novih fregata, budu}i da namerava da udvostru~i svoju flotu brodova spremnih za borbu.

Ovo nastojawe Australije u izgradwi dodatnih odbrambene sposobnosti de{ava se usred zabrinutosti zbog rastu}ih globalnih geopoliti~kih napetosti i sve ve}eg uticaja Kine me|u nekim pacifi~kim ostrvskim dr`avama, pi{u svetski mediji.

UDVOSTRU^EN BUXET ZA ODBRANU

Australija se obvezuje da }e pove}ati tro{kove odbrane tokom naredne decenije, dodaju}i da se radi o 50 milijardi australijskih dolara (oko 32 milijarde ameri~kih dolara), jer se priprema za

sutuaciju u kojoj se wene vojne snage mogu „odupreti prisili” u regionu. Ve}a potro{wa na australijsku mornari~ku flotu, sposobnost projektila dugog dometa i pove}awe veli~ine vojske pove}a}e odbrambeni buxet na 2,4 posto bruto doma}eg proizvoda (BDP) sa oko dva posto sada{weg.

Ri~ard Marls, ministar odbrane, opisao je to kao jednu od najve}ih obaveza pove}awa vojne potro{we u proteklim

MU[KARAC UBODEN NO@EM U TR@NOM CENTRU

decenijama te da taj pristup odra`ava strate{ke okolnosti sa kojima se zemqa sada suo~ava.

JA^AWE FLOTE

Ministar odbrane Australije rekao je da }e vladin plan na kraju pove}ati povr{insku borbenu flotu mornarice na 26 sa 11, najvi{e od kraja Drugog svetskog rata. SAD, Japan, Australija i Filipini

Nova drama u Australiji

Jedan mu{karac uboden je danas no`em u tr`nom centru

„High point Shopping Centre” na

zapadu Melburna u Australiji. Policija je saop{tila da je jedan mu{karac ubo drugog u gorwi

deo tela tokom tu~e, prenosi Dejli Mejl. Povre|enog mu{karca je hitna pomo} prevezla u bolnicu u „ozbiqnom ali stabilnom stawu”, a policija i daqe traga za napada~em. Tr`ni centar nije zatvoren posle napada jer se veruje da „ne postoji daqa opasnost”.

U Australiji je 13. aprila u tr`nom centru u Sidneju napada~ no`em Xoel Kau~i ubio {est qudi i ranio 12 u tr`nom centru, posle ~ega ga je ubila pi{toqem policijska slu`benica. Policija je nakon tog napada saop{tila da joj je Kau~i od ranije poznat, kao i da je od rane mladosti bolovao od {izofrenije.

”Zlatni lav” paviqonu Australije

Na 60. bijenalu umetnosti u Veneciji, „Zlatni lav” dodeqen je paviqonu Australije, u kome se predstavio umetnik Ar~i Mur izlo`bom „Kith and Kin”. Re~ je o izlo`bi koja se bavi pro{lo{}u Aborixina. Umetnik je mesecima radio na monumentalnom ru~no iscrtanom porodi~nom stablu „prvih nacija”, odnosno 65.000 godina istorije (zabele`ene i izgubqene) koju je iscrtao belom kredom na crnim zidovima i plafonu, pozivaju}i posetioce da popune praznine.

Osim za izlo`bu u nacionalnim paviqonu nagrade bijenala dodequju se u jo{ nekoliko kategorija. U okviru centralne izlo`be sa temom „Stranci svuda”, gde u~estvuju umetnici na poziv glavnog selektora Adrijana Pedrose, nagra|en je maorski Mataho kolektiv koji ~ine ~etiri umetnice. One su predstavile svetle}u tkanu strukturu koja se po oceni `irija poeti~no ukr{ta u galerijskom prostoru. „Re~ je o in`ewerskom poduhvatu koji je bilo mogu}e posti}i samo zajedni~kom snagom i kreativno{}u grupe.”

„Srebrnog lava” za najboqeg mladog umetnika dobila je Karima A{adu poreklom iz Nigerije za video-rad „Machine boys” i sa wim povezanom skulpturom „Venac”. Feministi~kim objektivom ona

bele`i rawivost mladi}a sa severa Nigerije koji su emigrirali u Lagos i bave se ilegalno motociklisti~kim taksirawem. Specijalna priznawa dodeqena su umetnici sa Kosova Dountrtini Kastrati, palestinskoj umetnici Samiji Halabi (87 godina) i argentinskoj umetnici La ^oli Peblete.

organizuju vojne ve`be u spornom Ju`nom kineskom moru

Revizija strate{ke odbrane australijske vlade je objavqena pro{le godine i ka`e da intenzivno takmi~ewe izme|u Sjediwenih Dr`ava i Kine defini{e pacifi~ku regiju, te da takvo suparni{tvo sila ima „potencijal za sukob”. Marls je rekao da }e velike povr{inska plovila s opcionalnom posadom (LSOV), kojima se mo`e upravqati na daqinu i koje razvijaju Sjediwene Dr`ave, zna~ajno pove}ati kapacitet mornarice za udare dugog dometa.

Brodovi bi mogli biti uvedeni do sredine 2030-ih.

Australija }e tako|e poduzeti korake za ubrzavawe nabavke 11 fregata op{te namene koje }e zameniti zastarjele brodove klase ANZAK, pri ~emu }e prve tri biti izgra|ene u inostranstvu i za koje se o~ekuje da }e u}i u slu`bu prije 2030.

Najnovije finansirawe dovelo bi ukupne tro{kove za budu}u povr{insku flotu do 54 milijarde australijskih dolara, a vlada procewuje da }e tro{kovi odbrane porasti na 2,4 posto BDP-a do po~etka 2030-ih u odnosu na trenutna o~ekivawa od 2,1 posto, rekao je Marls.

Australijski farmer se sprema

za najte`u odluku

Farmer iz Zapadne Australije sprema se da odstreli svojih 3.000 ovaca jer ne mo`e da na|e kupceili }e morati da ih pusti da umru od gladi jer ne mo`e da ih sve nahrani

Vejn Smit, sa farme Kaluka u Narikupu, rekao je da mu je srce slomqeno zbog odluke koju je bio primoran da donese. - Poqoprivrednici u Zapadnoj Australiji su u veoma te{kom vremenu - napisao je on na dru{tvenim mre`ama. On je objavio da je to bio „veoma tu`an dan za wega, jer se dogovorio sa kom{ijom da iskopa rupu dovoqno veliku da u wu stavi tri hiqade ovaca”. - Ne mogu da podnesem pomisao da ih upucam. Kada niko ne mo`e da ih kupi, nemam para da ih nahranim. Nema hrane, pone-

kad nema vode, nemam izbora. Ne mo`emo dozvoliti da pate i umru od gladi i `e|i. To nam slama srca, veoma uznemiruju}uobjasnio je on.

Gradska vlada Zapadna Australije odlu~ila je da postepeno ukine izvoz ovaca iz Australije morskim putem. Federalni ministar poqoprivrede Marej Vat imenovao je nezavisnu komisiju koja }e savetovati kako da se zabrani izvoz. Pro{le godine su odr`ane konsultacije sa poqoprivrednicima „u veoma kratkom roku“.

- Postepeno ukidawe izvoza `ivih ovaca preko mora je slo`eno pitawe koje }e uticati na farmere, preduze}a, na{e trgovinske partnere i zajednice ukqu~ene u trgovinu. Zajedno sa drugim merama, kao {to je uspostavqawe novog generalnog inspektora za dobrobit `ivotiwa, ispuni}emo na{u izbornu obavezu da oja~amo dobrobit `ivotiwa u Australiji.

Australija je odahnula, svraka Moli i pas

Pegi su ponovo zajedno

Skoro cela Australija bila je ukqu~ena u ovaj slu~aj, a anga`ovao se ~ak i premijer jedne od saveznih dr`ava

Posle vi{enedeqnih polemika i peticije, svraka zvana Moli je vra}ena vlasnicima, paru iz Kvinslenda, koji imaju i psa po imenu Pegi.

Moli je stekla slavu na Instagramu, nakon {to su weni vlasnici svakodnevno

Mortensen su na Instagramu objavili da su „prepuni emocija“.

Premijer Kvinslenda Stiven Majlsrekao je da je zadovoqan kona~nim ishodom.

„Moli je imala odli~nu negu i rekli su mi da je dobro raspolo`ena.

„Znam koliko su qudi imali sna`an stav o ovome. Hvala svima koji su bili ukqu~eni“, rekao je Majls po{to je svraka vra}ena.

Iako je Moli kod ku}e, Vels i Mortensen moraju da po{tuju stroge uslove kako bi zadr`ali dozvolu da brinu o divqoj `ivotiwi.

postavqali snimke o wenom prisnom odnosu sa psom Pegi.

Me|utim, svraka je oduzeta vlasnicima i prethodnih {est nedeqa bila pod nadzorom slu`be za za{titu divqih `ivotiwa.

To je pokrenulo niz protesta, inicirana je i peticija, a i Stiven Majls, premijer dr`ave Kvinslend, rekao je da ptica treba da bude vra}ena vlasnicima.

Epilog je da su Xulijet Vels i Ris Mortensen dobili posebnu dozvolu da brinu o Moli, ali uz neke uslove, me|u kojima je da ne smeju da zara|uju od ptice.

Po{to im je ptica vra}ena, Vels i

Ti uslovi podrazumevaju da par mora da pro|e odre|ene obuke i da pru`i dokaze da je Moli dobro, kao i da nema materijalnu korist od svrake. Vels je me|utim ve} objavila kwigu o Pegi i Moli, a par prodaje i kalendare i majice sa likom dve `ivotiwe.

„Moja namera nije bila da zaradim pare.

„Nije se uop{te radilo o tome“, rekla je Vels pre nego {to je ptica vra}ena.

Xulijet Vels i Ris Mortensen spasili su Moli dok je bila mladun~e 2020. godine.

Od tada su godinama snimali svraku i psa i objavqivali zapise na Instagramu, gde vi{e od dva miliona qudi prati profil „Pegi i Moli“.

Po{to im je svraka oduzeta, Xulijet Vels i Ris Mortensen objavili su da su „predali“ Moli slu`bi za `ivotnu sredinu Kvinslenda zbog „male grupe qudi koji se stalno `ale“ na svraku.

„Pitamo za{to svraka ne mo`e sama da odlu~i gde `eli da `ivi?“, rekao je par u objavi po oduzimawu svrake.

Vi{e od 50.000 qudi potpisalo je pe-

DR@AVQANSTVO HEROJU

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

ticiju za ponovno spajawe `ivotiwa koje su izgradile sna`an odnos.

Dr`avno odeqewe za `ivotnu sredinu, nauku i inovacije (Desi) saop{tilo je da priznaje „interes zajednice za Moli“, ali je upozorilo da svrake nisu doma}e `ivotiwe i da ih treba samo privremeno smestiti u svrhu „rehabilitacije“.

„Svraka je trenutno pod na{om brigom. Na`alost, veoma je navikla na kontakt sa qudima i jo{ ne mo`emo da je vratimo u prirodu“, rekao je portparol.

Profesorka @izela Kaplan rekla je za ABC Wuz da qudi koji nemaju stru~no znawe ne bi trebalo da gaje ptice i da se nada da se ovakve situacije ne}e ponavqati.

Australijske svrake, koje mogu da `ive i do 30 godina, za{ti}ena su autohtona vrsta i smatraju se vitalnim za nacionalni ekosistem.

Ime su dobili po sli~nosti sa evroazijskom svrakom, sa kojom zapravo nisu u bliskom srodstvu.

Gest australijskih vlasti francuskom spasiocu u stravi~nom napadu u Sidneju

TERORISTI^KI

VERSKI ^IN

Policija u Australiji saop{tila je da je napad koji je kasnije usledio, u ponedeqak, tako|e u Sidneju, izvr{io {esnaestogodi{wi mladi} koji je uhap{en i da je ovaj akt okrakterisan kao verski motivisan teroristi~ki ~in.

Damjanu Gerou, francuskom dr`avqaninu koji je spre~io napada~a u tr`nom centru u Sidneju da napravi ve}i pokoq, australijski premijer Entoni Elbanizi je ponudio dr`avqanstvo ove zemqe. Gero u Australiji boravi s radnom vizom koja mu uskoro isti~e.

Hrabrog mladi}a Australijanci su ve} nazvali „~ovek sa stubi}em”. On je u subotu sa svojim prijateqem Silasom Desproom krenuo u akciju zaustavqawa pomahnitalog napada~a.

ka`e, pomagao i wegov prijateq.

- Nisam se upla{io. Proradio je adrenalin. Kada vidite da vas neko napada, ne razmi{qate mnogo. Pogled mu je bio prazan. Kao da nije bio prisutan – opisao je agresora.

Pre nego {to ga je policija neutralisala, napada~ je ubio {estoro qudi. Svi se sla`u u tome da je tragi~ni bilans napada u Sidneju, da nije bilo hrabrih Francuza, mogao da bude znatno te`i. Pokrenuta je odmah peticija da se Gerou omogu}i ostanak u Australiji, a onda mu je premijer ponudio dr`avqanstvo.

- Dobrodo{ao je. Mo`e da ostane ovde koliko god ho}e. Rado }emo ga primiti me|u australijske dr`avqane, iako }e to biti gubitak za Francusku – poru~io je Elbanizi.

Oglasio se i francuski predsednik.

Tom prilikom povre|eno je ~etvoro qudi, me|u kojima su bili sve{tenik i vernici. Heroj Damjan Gerou

- Qudi su bili u panici i be`ali su ka izlazu. Odjednom smo videli napada~a kako kre}e ka nama. Nastavili smo da tr~imo, a onda smo prona{li stub koji smo poneli sa sobom i vratili se. Poku{ali smo da uhvatimo agresora, ali je pobegao pokretnim stepenicama. Hteli smo da ga ga|amo, ali bez uspeha. Onda je on odlu~io da krene stepenicama ka nama – preneo je Gero. Na snimku se vidi kako hrabro na distanci dr`i napada~a s no`em. U tome mu je,

- Izra`avam sau~e{}e Australijancima koje je pogodio napad u tr`nom centru u Sidneju. Dvoje na{ih sunarodnika su se poneli kao pravi heroji. Veliki ponos i priznawe – napisao je Emanuel Makron.

Heroju

Da se ne zaboravi!

Pi{e:

Sa{a

Svake godine na dana{wi dan 25-og aprila Australija dostojanstveno obele`ava „Enzek dej“ (Anzac Day), dan se}awa na 8.709 Australijanaca i 2.721 Novozelan|anina koji su pogi-

koji su poginuli u ratu. Iako kampawa na Galipoqu nije uspela da postigne svoje vojne ciqeve zauzimawa Konstantinopoqa i izbacivawa Otomanskog carstva iz rata, akcije australijskih i novozelandskih trupa tokom kampawe ostavile su u amanet nematerijalno, ali mo}no nasle|e. Stvarawe onoga {to je postalo poznato kao „legenda o Enzeku“ postalo je va`an deo nacionalnog identiteta u obe zemqe. Ovo je oblikovalo na~in na koji wihovi gra|ani gledaju i na svoju pro{lost i na wihovo razumevawe sada{wosti. Herojstvo vojnika u neuspe{noj kampawi na Galipoqu u~inilo je wihove `rtve ikoni~nim u se}awu No-

na 75. godi{wicu iskrcavawa u zoru. Australijski istori~ari to vide kao glavnu prekretnicu u oporavku „Enzek deja“. Premijer Xon Hauard je tako|e bio veliki zagovornik obele`avawa „Enzek deja“ i posetio je Galipoqe 25. aprila 2000. i 2005. godine. Sve ve}i broj u~esnika su bili mladi Australijanci, od kojih mnogi prisustvuju ceremonijama umotanim u australijske zastave, nose}i zelene i zlatne majice i kape i sa tetova`ama australijske zastave utisnute na wihovoj ko`i. Neki su ovaj fenomen shvatili kao odraz `eqe mla|ih generacija Australijanaca da odaju po~ast `rtvama koje su podnele prethodne generacije.

nuli na ~uvenoj bici na Galipoqu (Turska) u Prvom svetskom ratu (1914-18) godine. Vojna kampawa na Galipoqu odnela je ukupno vi{e od 56.000 `ivota savezni~kih snaga.

Godine 1915. australijski i novozelandski vojnici su ~inili deo savezni~ke ekspedicije koja je krenula da zauzme poluostrvo Galipoqe kako bi otvorila put ka Crnom moru za savezni~ke mornarice. Ciq je bio da se zauzme Konstantinopoq, prestonica Osmanskog carstva, koja je tokom rata bila ~lanica Centralnih sila. „Enzek“ snage iskrcale su se u Galipoqu 25. aprila, nailaze}i na `estok otpor Osmanske armije kojom je komandovao Mustafa Kemal (kasnije poznat kao Ataturk). Ono {to je bilo planirano kao hrabar udar da se Osmanlije izbace iz rata brzo je postalo zastoj, a kampawa se otegla na osam meseci. Krajem 1915. godine, savezni~ke snage su evakuisane nakon {to su obe strane pretrpele te{ke gubitke i pretrpele velike te{ko}e. Vest o iskrcavawu u Galipoqu napravila je dubok uticaj na Australijance i Novozelan|ane kod ku}e, i 25. april je brzo postao dan se}awa na `rtvovawa onih

vog Zelanda, i ~esto se pripisuju za obezbe|ivawe psiholo{ke nezavisnosti nacije. Melburn je prvi put obele`io Dan se}awa na Anzak 17. decembra 1915. godine. Me|utim, prvi primer onoga {to }e uskoro postati godi{wi nacionalni ritual obele`avawa – „Enzek dej“ – po~eo je u Kvinslendu. Dana 10. januara 1916, kanonik Dejvid Xon Garland je imenovan za po~asnog sekretara Komiteta za obele`avawe Dana Anzaka u Kvinslendu na javnom sastanku koji je odobrio 25. april kao datum koji }e biti promovisan kao „Dan Anzaka“ 1916. i zauvek. Premijer Kvinslenda T.J. Rajan je pozvao druge australijske dr`ave da organizuju sli~nu paradu, i ubrzo je taj datum postao nacionalni dan razmi{qawa za ~itavo tada{we australijsko dru{tvo. Me|utim, od kasnih 80-ih pro{log veka, a posebno od 90-ih, interesovawe i posve}enost ovom prazniku je zna~ajno porasla. 25-og aprila 1990. godine premijer Bob Houk je postao prvi australijski politi~ar koji je posetio Galipoqe, a tako|e je odlu~io da }e vlada platiti da odvede veterane Anzaka u Galipoqe

Premijer Elbanizi nazvao Ilona Maska ”arogantnim milijarderom”

Komentar Entonija Elbanizija usledio je posle sva|e zbog oklevawa dru{tvene mre`e Iks da ukloni snimak ubadawa no`em u crkvi.

Entoni Elbaniz, predsednik australijske vlade, nazvao je Ilona Maska „arogantnim milijarderom” posle sva|e zbog oklevawa dru{tvene mre`e Iks da ukloni snimak ubadawa no`em u crkvi.

U ponedeqak je australijski sud nalo`io Maskovoj kompaniji, koja poznatoj kao Tviter, da ukloni snimke pro{lonedeqnog napada u Sidneju.

Iz Iksa su ranije rekli da }e se povinovati „u i{~ekivawu pravnog izazova”.

Kritike premijera usledile su po{to je Mask koriste}i mim ({aqivu internet sliku), optu`io australijsku vladu za cenzuru. Elbaniz je u utorak za ABC wuz rekao da Mask „misli da je iznad zakona, ali i iznad elementarne pristojnosti”.

Pro{le nedeqe je australijska poverenica za internet bezbednost, nezavisno regulatorna institucija, zapretila Iksu i drugim kompanijama u ~ijim su vlasni{tvima dru{tvene mre`e velikim kaznama ako ne budu uklonile snimke ubadawa no`em u Asirskoj crkvi Hrista dobrog pastira, {to je policija okarakterisala kao teroristi~ki napad.

Iz Iksa su rekli da naredba „nije u okviru australijskog zakona”.

Poverenica je tra`ila sudsku zabranu rekav{i da je jasno da Iks i daqe dozvoqava korisnicima van Australije pristup snimcima.

„Smatram da je neverovatno {to je Iks odlu~io da se ne povinuje i poku{ava da argumentuje wihov slu~aj”, rekao je Albanez na konferenciji za novinare.

Australijanci i Novozelan|ani prepoznaju 25. april kao ceremonijalnu priliku za razmi{qawe o ceni rata i se}awe na one koji su se borili i poginuli u ratu. Komemorativne slu`be i mar{evi odr`avaju se u zoru, u vreme prvobitnog iskrcavawa, uglavnom kod ratnih spomenika u gradovima i mestima {irom obe nacije i na mestima nekih od najpoznatijih bitaka i najve}ih gubitaka Australije i Novog Zelanda.

„Enzek dej“ je jedna od najlep{ih tradicija u modernoj istoriji australijske nacije. Iako je od tragi~nog doga|aja kada su australijski dobrovoqci dali svoje `ivote za svetski mir i slobodu pro{lo skoro 110 godina, se}awe na te hrabre momke `ive}e zauvek. I da se ne zaboravi, ali to je pre svega iz razloga {to ova nacija duboko po{tuje i vrednuje `rtve koje nisu uzalud stradale. Zato se i se}amo tog va`nog dana koji je i jednim delom oblikovao modernu dana{wu australijsku naciju.

U narednoj seriji onlajn objava, Mask je napisao: „@eleo bih da iskoristim trenutak da se zahvalim premijeru {to je obavestio javnost da je ova platforma jedina istinita.”

Druga objava je prikazala put ka „slobodi” u stilu ^arobwaka iz Oza koji vodi do Iks logotipa.

Ranije je kritikovao poverenicu za internet bezbednost Xuli Inman Grant, opisuju}i je kao „australsku komesarku za cenzuru”.

Premijer ju je branio, rekav{i da ona {titi Australijance.

„Dru{tvene mre`e moraju da imaju dru{tvenu odgovornost prema tome. Gospodin Mask je ne pokazuje”, rekao je on.

Zabrana od ponedeqka bi}e na snazi do kraja radnog vremena u sredu, kada bi trebalo da se odr`i drugo ro~i{te.

Iks i poverenica za internet bezbednost su ve} ukqu~eni u pravni postupak zbog navodnog propusta platforme da pru`i informacije o tome kako prati i uklawa materijal o zlostavqawu dece na mre`i.

Jankovi}, Melburn

Elon Mask je optu`io Entonija Elbanizija za cenzuru

Radost Pravoslavqa i Svetosavskog jedinstva u hramu Sveti Sava Hajndmar{ u Adelejdu

Na upu}eni poziv od strane vernika i ~lanova Crkvene op{tine Sveti Sava Hajndmar{, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan posetio je ovu Svetosavsku zajednicu u nedequ, 21. aprila 2024. godine.

Episkopu Siluanu saslu`ivalo je sve{tenstvo iz nekoliko Pravoslavnih jurisdikcija. Do~ek Arhijereja uprili~en je na sve~ani na~in ispred hrama Svetog Save da bi Arhijerejska Liturgija otpo~ela u 10 sati ujutro. Zbog o~ekivanog prisustva velikog broja vernika Liturgija je direktno preno{ena i u dodatnim ve}im crkvenim prostorijama kao i posebno, putem Interneta.

U toku Liturgije na dan Pete nedeqe Velikog posta u sve{teni ~in prezvitera rukopolo`en je |akon Jovan Jov~i}, sin protojereja-stavrofora Milorada Jov~i}a, dugogodi{weg sve{tenoslu`iteqa u Adelajdu i brat jereja Gorana

Jov~i}a, sada{weg paroha hrama Sveta Trojica u Pertu. U nadahnutoj besedi u Svetosavskom hramu na Hajndmar{u Episkop Siluan je istakao radost Pravoslavqa i Svetosavskog jedinstva kao obele`je ovog Liturgijskog dana, radost na nebu i u svim Svetosavskim svetiwama. U duhovnom tor`estvu prema re~ima Arhijereja sau~estvovali su carska lavra Hilandar, ktitorski manastir @i~a kao i graditeqi wihovi, sin Sveti Sava i wegov fizi~ki, a kasnije i zajedno u duhovnom, roditeq, Stefan Nemawa, kroz mona{tvo Sv. Simeon Miroto~ivi. Duhovno liturgijski ali i kroz smisao molitvenog sabrawa na Hajndmar{u prisutni su bili i bla`enopo~iv{i Patrijarh Pavle i bla`enopo~iv{i mitropolit Irinej i upu}en je poziv i priziv da se ne obra}amo na ono {to smo do`iveli unazad, a da upravqamo pogled napred i daqe gradimo Sretewski smisao istorijskog susreta i poruke ova dva Ar-

hijerarha. Svojim ne malim molitvenim prisustvom i u~e{}em isto su potvrdili vernici Adelajda, a, tako|e, i Melburna, Sidneja, Brizbena i Perta.

Blagosloveni i zasigurno dugo pam}eni dan okon~an je posetom i upoznavawem Episkopa sa radom zna~ajne i veoma aktivne institucije stara~kog naseqa Penvud u Adelajdu u ve~erwim ~asovima. Ovde ve} nekoliko decenija mnogobrojni Srbi i drugi gra|ani rado pronalaze svoj dom i mesto u izrazito doma}em duhu profesionalnog starawa i brige i posebno od svih pozdravqene doma}e kuhiwe. Utvr|en je blagoslov i planirawe da nedavna prva slu`ena Liturgija na ovom mestu, gde se na visoko stru~an na~in podr`avaju oni u poznijim godinama `ivota, postane redovna duhovna misija.

Izvor: Mitropolija ANZ

Foto: Mitropolija ANZ Tom Mileti}

Iz srpske zajednice Sidneja

SVE^ANO U LIVERPULSKOJ SVETIWI

U subotu, 27. aprila ove godine, Srpska pravoslavna crkva i weni vernici {irom Australije sve~ano }e obele`iti Lazarevu subotu ili Vrbicu.

Kao {to je poznato, Lazareva subota slavi se u znak se}awa na dan kada je Isus Hristos vaskrsao Lazara, koji je ~etiri dana bio mrtav. Lazar je potom `iveo jo{ 30 godina kao episkop na Kipru.

Na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane koje se osve{tavaju u crkvi i dele narodu. Zato se praznik zove i Vrbica.

Ovo je dan de~je radosti, jer je, prema jevan|equ, Hristos pola-

Novi sve{tenik pri Lazari~kom hramu u Sidneju

Na sidnejski aerodrom iz otaxbine Srbije u ve~erwim satima u petak, 19. aprila 2024. godine stigao je novi klirik Mitropolije, jerej Jovan Jovi} sa porodicom. U do~eku su u~estvovali Arhijerejski namesnik Sidnejski i stare{ina hrama Lazarica u Aleksandriji Visokopre~asni protojerej-stavrofor Miodrag Peri} sa ~lanovima Crkvenog odbora i sestrinstvom KSS parohije.

O. Jovan je primqen u svezu klira na{e Mitropolije, odlukom Wegovog Preosve{tenstva Gospodina Siluana, Episkopa Mitropolije australijsko-novozelandske. Na molbu prote Miodraga i Crkvenog odbora bi}e postavqen na parohijsku slu`bu pri Lazari~kom hramu u Aleksandriji u svojstvu drugog paroha na potrebe Crkve i najavqivano budu}e nasle|ivawe prote Miodraga kao stare{ine hrama u ovoj na{oj izrazitoj crkvenoj zajednici.

Posle do~eka usledila je molitva blagodarnosti u hramu. Predate su re~i i `eqe dobrodo{lice a, tako|e, i re~i zahvalnosti novopostavqenog sve{tenoslu`iteqa prema primernom i toplom gostoprimstvu i srda~nom predostavqawu neophodnih uslova za porodi~ni `ivot i pastirski trud u veoma ispuwenom dolaze}em Bogoslu`benom periodu.

U ~etvrtak ve~e, 18. aprila, u rezidenciji Wegovog Preosve{tenstva Episkopa australijsko-novozelandskog G. Siluana u Kabramati, odr`an je organizacioni sastanak povodom po~etnog plana za ovogodi{we saborno Liturgijsko obele`avawe Dra`indana planiranog za subotu 20. jula 2024. godine u Svetosavskom manastiru Novi Kaleni}. Sastanku su prisustvovali i uzeli u~e{}a predstavnici po~asnih Nacionalnih ^etni~kih udru`ewa i organizacija iz Melburna i Sidneja koji svojom delatno{}u obuhvataju i druge gradove Australije. Prihva}ena je i pozdravqena ideja o sa-

bornom godi{wem obele`avawu sa Svetom Liturgijom i zaupokojenim pomenom ^i~a Dra`i, vojena~alniku Generalu Dragoqubu Mihailovi}u posle kojeg bi usledio prigodan program prosvetno-kulturnog karaktera.

Na sastanku su potvr|eni po~etni koraci i raspodela du`nosti me|u organizacijama prisutnih predstavnika, zajedno sa nekim i od dugoro~nih planova oko ure|ewa spomen obele`ja Generalu Mihailovi}u kod ‚^i~ine kolibe’. Ovim blagoslovenim delom sabrawa na jedan na~in se upu}uje a i zvani~no }e se uputiti svim qudima dobre voqe poziv na u~e{}e i podr{ku.

ze}i u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko”.

Lazareva subota slavi se i kao krsna slava, sa obavezno posnom trpezom.

Dan kasnije, u nedequ, slavimo praznik Cveti – ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim.

Ova dva praznika bi}e molitveno obele`ena i hramu Svetog apotola i jevan|eliste Luke u sidnejskom nasequ Liverpul.

Pro{lonedeqnoj liturgiji u ovoj na{oj novoj i prelepoj svetiwi, na praznik Svetih apostola Iradiona, Agave, Rufa i drugih,

Novi sve{tenik pri CO SV. Trojica u Branzviku, Melburn

U subotu, 6. aprila, rano ujutru, stigao je iz Srbije jerej Bogdan Mili} sa popadijom Radmilom i k}erkicom Martom. Jerej Bogdan Mili} je primqen u svezu klira na{e Mitropolije, odlukom Wegovog Preosve{tenstva Gospodina Siluana, Episkopa Mitropolije australijsko-novozelandske, a bi}e postavqen za sve{tenika pri hramu Sveta Trojica u Isto~nom Branzviku.

koju je slu`io prota Aleksandar Milutinovi}, prisustvovao je veliki broj vernika me|u kojima deca i mladi bili su prva violina.

U svojoj pastirskoj besedi o. Aleksandar je izme|u ostalog pozvao vernike da u {to ve}em broju do|u na Lazarevu subotu i Cveti, dva va`na doga|aja pred najve}i hri{}anski praznik Vaskrs Isusa Hrista.

Na Lazarevu subotu liturgija po~iwe u 9 ~asova ujutru, ve~erwe bogoslu`ewe i Vrbica u 6 ~asova uve~e, a na Cveti liturgija je tako|e od 9 ~asova ujutru.

Za ~itaoce Srpskog Glasa donosimo par fotografija sa pro{lonedeqne sve~ane liturgije u liverpulskom hramu i poslu`ewa u crkvenom domu.

Tekst i foto: Joca Gajeskov

O. Bogdana su do~ekali na aerodromu u Melburnu u ime sve{teni~kog bratstva Melburn{kog namesni{tva, Arhijerejski namesnik i paroh pri hramu Sveta Trojica, protojerej-stavrofor Petar Damwanovi}, protojerej-stavrofor Milorad Lon~ar, protonamesnik Dejan Milo{evi}, jerej Bojan Vlaji}, predsednik Crkvenog odbora hrama Sveta Trojica, Vlada \or|evi}, ~lan Crkvenog odbora Nikola Jo{evski kao i ~lan podpredsednik Crkvenog odbora Neboj{a Stefanovi}. ^lanice Kola srpskih sestara, na ~elu sa predsednicom Verom Kilibarda, pripremile su do~ek novom sve{teniku.

Pro{le nedeqe o. Bogdan je slu`io prvu Liturgiju u hramu Sveta Trojica, gde }e uskoro i formalno biti postavqen od strane Episkopa Siluana.

Tri australijske [umadinke stub ponosa srpske zajednice u Ju`noj Australiji

Dr. Svetlana M. King, australijska nau~nica srpskog porekla iz Adelejda napisala je impresivne kwige bazirane na wenom maturskom radu i doktorskim studijama u kojima opisuje grupnu i individualnu integraciju Srba u Australiji, probleme sa kojima se Srbi susre}u i na~ine integracije sa kojima oboga}uju svoje novo okru`ewe kroz rad, red i pomagawe jedni drugima.

Adaptacija, Svetlana pi{e u svojoj prvoj kwizi, se de{ava u {irej kulturolo{koj kontekstu gde je individualna predispozicija prevazila`ewa problema veoma bitna, kao i uticaj okoline. Na nama je da izaberemo na koji }emo na~in prevazi}i probleme i integrisati se boqe, a biti proaktivan je veoma bitno da bi se uspelo u novoj sredini.

Svetlana ponosno nosi svoje slovensko ime, a inspiracija wene prve kwige su bili deda iz Kragujevca i baka iz Poltave u Ukrajini koji su se upoznali u nema~kom logoru gde su bili na prinudnom radu. Po dolasku u Australiju deda Jovan je u~estvovao u izgradwi srpske crkveno-{kolske op{tine, a baka Irena je bila pravi heroj odgajaju}i decu u uslovima koji nisu bili laki bez dr`avne pomo}i. Tolika je bila netrpeqivost prema prido{licama iz Isto~ne Evrope da je izraz “ Bloody New Australians ” imao izrazito negativnu konotaciju.

Svetlanina mama, Branka King, bila joj je velika podr{ka u istra`ivawu `ivotnih pri~a wihovih sunarodnika koji su do{li u Australiju usled ratova devedesetih godina pro{log veka. Tako|e i sestra Jovanka koja je uspe{an lekar-alergolog u oblasti pedijatrije. Tata Ros bio je anglo-saksonskog porekla i izuzetan muzi~ar. Zajedno sa Svetlanom preuzeli su hor lokalne crkveno-{kolske op{tine i uspeli su zajedno da celu srpsku crkvenu liturgiju prevedu na engleski jezik; da zapi{u usmene re~i duhovne pesme srpskih monaha i monahiwa - neposredno u~estvuju}i tako u etno-muzi~kom sakupqa~kom radu kao niko pre wih dosad u ovom delu Australije.

Wihov porodi~ni doprinos ugledu srpske zajednice u Australiji se ne mo`e lako opisati. Branka, kao stub porodice, bila je dosta anga`ovana u predavawu srpskog jezika deci iz

zajednice; Svetlana je vodila hor a tata Ros i sestra Jovanka pomagali su na mnogim humanitarnim ve~erima hora.

“Na{a ku}a imala je uvek otvorena vrata kao i Crveni krst”, se}a se Branka svog odrastavawa. “Ba{ kao {to je tata Jovan umeo da okupqa qude u nema~kom prinudnom kampu i da im podi`e moral, tako je po pristizawu u Adelejd u~estvovao u izgradwi temeqa srpske posleratne zajednice.”

Po uzoru na svog oca, Branka je postala izuzetno anga`ovana u svojoj lokalnoj zajednici, kako srpskoj tako i {iroj. Bila je ~lan komiteta Multilateralne Etni~ke Komisije vlade Ju`ne Australije 7 godina, bila je inspektor- volonter gradske zatvorske komisije preko 20 godina, u~estvovala u radu sektora za pravdu maloletnih prekr{ioca prava i jo{ puno toga. U srpskoj zajednici pored ostalog bila je prva `ena ~lan upravnog odbora i blagajnik fudbalskog kluba Srpskih Belih Orlova.

“Mentalno zdravqe qudi u Australiji je veoma bitan faktor kohezije celokupnog dru{tva. Moramo vi{e raditi na tome da se podr`e migranti kroz u~ewe engleskog jezika i integracije kroz posao. Moramo da nau~imo da jedni druge po{tujemo i da se sla`emo da bismo kroz zajedni~ke napore napravili na{u lokalnu zajednicu boqim mestom za `ivot i da bude uzor za druge.”

Svetlana se sla`e sa svojom majkom koja joj je bila pomaga~ za vreme intervjuisawa ~lanova srpske zajednice.

“Trauma kroz koju su Srbi pro{li se jo{ nije dovoqno istra`ila, kako u literaturi tako i u praksi. Kroz svoju kwigu nastojala sam da poka`em da Srbi nisu “dr`avni krivci” za sve konflikte na Balkanu ve} isto tako i `rtve politi~ko-istorijskih prilika kao i drugi narodi na prostoru biv{e Jugoslavije”. Wena doktorska disertacija pokazala je da su pri~a i otvoreno deqewe iskustava u domenu migracije i integracije dobar “lek” za prevazila`ewe unutra{wih nemira ali i most sa kojima srpska zajednica deliti dosta sli~nosti sa drugim migrantskim zajednicama u Australiji. “Kroz solidarnost i volonterski rad, poma`emo jedni drugima kao i delimo breme postojawa u novoj sredini koju trebamo da obogatimo svojim iskustvima radi dobrobiti budu}ih nara{taja”, zakqu~ile su Branka i Svetlana gotovo u glas. Porodica King je stub ponosa predstavnika srpske zajednice u Australiji, dok su Branka, Jovanka i Svetlana danas borci za prava i glas mawina, `ena i dece u nau~nim, duhovnim i svetovnim domenima dru{tvenih zajednica u Australiji. Wihov doprinos srpskoj zajednici na Petom Kontinentu se nastavqa.

Pi{e: Nina Markovi}

I posle ~etvrt veka od bombardovawa RTS nije izgra|en Memorijalni centar

Udru`ewe „Na{a mesna zajednica” je, povodom 25-godi{wice bombardovawa Radio televiziji Srbije (RTS) u kome je poginulo 16 radnika i radnica, podsetilo da su zaposleni svesno `rtvovani i nisu evakuisani uprkos najavi da }e RTS biti bombardovan. Udru`ewe podse}a da jo{ nije izgra|en Memorijalni centar iako je izabrano idejno re{ewe i izdati su lokacijski uslovi.

Ovo udru`ewe u saop{tewu nagla{ava da i posla ~etvrt veka od ovog zlo~ina nemamo odgovor na pitawe: „Za{to?“

ta rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju uru{enog dela zgrade RTS–a i pravqewe Spomen sobe dok je za preostali deo o{te}ene zgrade bilo planirano da ostane u funkciji administrativnog prostora RTS–a.

„Od tada je pro{lo pet godina i iako je zavr{en me|unarodni konkurs, odabrano idejno re{ewe za Memorijalni centar RTS–a i izdati su lokacijski uslovi i re{ewe o odobrewu izvo|ewa radova do dana{weg dana nisu zapo~eli radovi na izgradwi Memorijalnog centra RTS–a. Jedina naznaka da je planirana izgradwa Memorijalnog centra RTS–a je gra|evinska tabla koja skupqa pra{inu i na kojoj pi{e da }e biti raspisana javna nabavka za izvo|a~a radova dok po~etak i rok za zavr{etak radova nisu navedeni“, naveli su iz udru`ewa „Na{a mesna zajednica“.

„Mo`da bi na to pitawe mogao da odgovori tada{wi ministar informisawa, a danas predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}. Na istoj adresi bismo mo`da mogli da dobijemo i odgovor na pitawe za{to jo{ uvek nije po~ela izgradwa Memorijalnog centra RTS–a koji je aktuelna vlast najavila pre 5 godina, a koji sude}i po wihovom ne~iwewu uop{te nije prioritet“, istakli su iz ovog udru`ewa u saop{tewu.

Podsetili su da je na 20. godi{wicu bombardovawa RTS–a, u aprilu 2019, najavqena izgradwa Ratnog memorijala – Javnog spomen obele`ja koja obuhva-

Za{to mladi u

Me|u kupcima nekretnina u zemqi je sve vi{e mladih – onih koji imaju stalan, dobro pla}eni posao. Me|utim, za ve}inu mladih stan je, na`alost, i daqe nedosti`an ciq. Roditeqski dom mladi napu{taju tek posle 31. godine, odnosno {est godina kasnije nego wihovi vr{waci u Evropskoj uniji, pokazuje analiza “Evrostata”.

U beogradskom nasequ Mirijevo, dvadesetpetogodi{wa medicinska sestra Awa Dra{kovi} je, posle dve godine potrage, re{ila stambeno pitawe, pi{e RTS.

“Radim na De~joj klinici u Tir{ovoj, ve} {est godina imam ugovor za stalno i odlu~ila sam da kupim stan, zahvaquju}i roditeqima koji su mi dali u~e{}e i koji su mi pomogli. Ostatak mi je na kredit. Uzela sam mawu kvadraturu, 30 kvadrata“, ka`e Awa za RTS.

Za prose~nog mladog ~oveka, nekretnina u centralnim beogradskim op{tinama, gde cena kvadrata prelazi 3.000 evra, nije dosti`na.

“Prose~na naseqa, kao {to su na Zvezdari Mirijevo, ili Karaburma, Vidikovac, takva naseqa su dostupna prose~nom kupcu, tu prose~na cena kvadrata ne bi trebalo da prelazi 2.000 evra, {to zna~i da je neki prose~an stan koji ko{ta oko

Izve{taj Stejt departmenta ukazuje na ozbiqne probleme nezavisnosti sudstva u Srbiji i korupcije u Vladi

Izve{taj ameri~kog Stejt departmenta o qudskim pravima, pokazuje da se u Srbiji stawe na tom planu tokom 2023. godine nije bitnije mewalo, odnosno ukazuje na ozbiqne probleme sa nezavisno{}u pravosu|a, na korupciju u Vladi, i na ozbiqna ograni~avawa slobode izra`avawa i {tampe.

„Jelici Munitlak, Kseniji Bankovi}, Darku Stoimenovskom, Neboj{i Stojanovi}u, Dragoradu Dragojevi}u, Draganu Tasi}u, Aleksandru Deleti} u, Slavi{i Stevanovi}u, Sini{i Medi}u, Ivanu Stukalo, Dejanu Markovi}u, Milanu Joksimovi}u, Branislavu Jovanovi}u, Slobodanu Jonti}u, Milovanu Jankovi}u i Tomislavu Mitrovi}u, kao i mnogim drugim `rtvama NATO bombardovawa je oteta budu}nost. Ova vlast je svojim ne~iwewem pokazala da nema po{tovawa prema na{im `rtvama. Na nama je da ne dozvolimo da nam otmu pro{lost i se}awe na sve na{e `rtve ve} da se borimo za to da za po~etak dobiju spomen obele`je kakvo zaslu`uju. Najmawe {to im dugujemo je da ih mi i budu}e generacije ve~no pamtimo i da budu besmrtni makar u na{im srcima i mislima“, ocenili su u sop{tewu iz ovog udru`ewa.

100.000 evra od 50 kvadrata, sa spava}om sobom“, navodi Nikola Radi} iz “Ata{e nekretnina“.

Aleksandra Mijajlovi}, sa spe cijalizovanog sajta za nekretnine „^etiri zida”, ukazuje na to da mladi treba da razmotre sve aspekte kupovine stana, a ne samo cenu nekretnine.

“Svakako da treba da se raspitaju kako se kre}u prose~ne cene kvadrata u gradu ili na lokaciji na kojoj `ele da kupe nekretninu, ali isto tako da ukoliko uzimaju kredit, treba da probaju da izra~unaju kolika bi bila prose~na rata wihovog kredita“, navodi Mijajlovi}eva.

DO STANA LAK[E DO\U PROGRAMERI, ALI I MAJSTORI

Kako se navodi u izve{taju objavqenom na sajtu Stejt departmentu, ovi problemi su zabele`eni u kredibilnim izve{tajima.

Kod ograni~ewa slobode izra`avawa i {tampe, Stejt department naro~ito isti~e nasiqe, pretwe nasiqem i sudske postupke protiv novinara. Me|u zabele`enim problemima su trgovina qudima, nasiqe ili pretwe nasiqem koje je usmereno na lezbijke, homoseksualce, biseksualne, transrodne ili druge osobe seksualnih mawina.

Stejt department naro~ito isti~e slu~aj preraspore|ivawa tu`iteqki Bojane Savovi} i Jasmine Paunovi}, nakon hap{ewa {estorice osumwi~enih za malverzacije u Elektroprivredi Srbije, i navodi da su, prema mnogim posmatra~ima, odluke Vi{eg javnog tu`ila{tva u Beogradu o preme{taju dve tu`iteqke bile – politi~ki motivisane.

Pozivaju}i se na izve{taj Fridom Hausa, Stejt department isti~e da je Srbija u wemu ozna~ena kao „tranzicioni ili hibridni re`im“ i da je u wemu zabele`en kontinuirani i sve ve}i pritisak vlade na nezavisne medijske ku}e i novinare, kao i sve ve}a dominacija i manipulacija medijima koja poti~e od dr`avne kompanije Telekom Srbije.

U izve{taju Stejt departmenta pomiwu se samonametnuta autocenzira me|u novinarima, ote`an pristup opozicionih lidera medijima i finansijama, kao i ~iwenica da je REM produ`io na jo{ osam godina nacionalne dozvole za emitovawe televizijskim stanicama sa provladinom ure|iva~kom politikom.

Isti~u se kritike opozicionih lidera i aktivista civilnog dru{tva na ra~un toga {to REM nije efikasan u svom radu i da je stalno na strani vladaju}e koalicije, obezbe|uju}i nepravedno medijsko okru`ewe.

Ve}ina medija je otvoreno provladina u svom izve{tavawu, navodi se u izve{taju Stejt departmenta.

Navodi se da su, prema re~ima mnogih posmatra~a, brojni slu~ajevi korupcije, dru{tvenog i porodi~nog nasiqa, napada na civilno dru{tvo i drugih zloupotreba ostali neprijavqeni i neka`weni, uz konstataciju da je vlada preduzela korake da identifikuje, istra`i, krivi~no goni i kazni zvani~nike u vladi i policiji koji su kr{ili qudska prava – nakon javnih navoda o zloupotrebama. Ukazuje se da su nezavisne me|unarodne i doma}e nevladine organizacije i nadzorna tela izvestili da je pravosu|e u Srbiji podlo`no korupciji i politi~kom uticaju, a da zvani~nici Vlade i narodni poslanici i daqe javno komentari{u istrage, sudske postupke ili rad pojedinih sudija i tu`ilaca.

Prose~na plata za mlade ispod 30 godina je oko 60.000 dinara. Kupovinu prvog stana na kredit mogu da priu{te oni koji rade u sektorima gde su primawa visoka, a to su informacione tehnologije, finansije i bankarstvo, ali i zanatske usluge poput auto-mehani~ara, vodoinstalatera, kuvara. “[to se ti~e razlike izme|u javnog i privatnog sektora, svakako imamo ve} i problematiku i u javnom sektoru, gde postoji odre|ena zabrana zapo{qavawa. Tako mladi i nemaju prilike da do|u do sigurnog posla za po~etak. Sa druge strane, u privatnom sektoru postoje mnoge kompanije koje zaista nude sigurno, stabilno zaposlewe, ali velika ve}ina zaista i daqe nudi neke poslove koji su na odre|eno“, rekao je Milo{ Turinski sa Infostuda.

KAKO BI DR@AVA MOGLA DA POMOGNE

Profesor Du{ko Bodro`a sa Instituta ekonomskih nauka u Beogradu ka`e da bi dr`ava vra}awem mere subvencionisawa u~e{}a za stambene kredite za mlade koji prvi put kupuju nepokretnost zna~ajno olak{ala mogu}nost dobijawa kredita i samim tim obezbe|ivawa nepokretnosti za mlade.

„To bi na primeru zna~ilo da ako neko uzima kredit od 100.000 evra, umesto dosada{wih 20.000 evra koliko je morao da obezbedi sopstvenih izvora, dr`ava bi obezbe|ivala 10.000 evra. Na taj na~in bi se zapravo mladi vi{e odlu~ivali za kupovinu stanova“, ukazuje Bodro`a. Mladi bi jo{ br`e do{li do stana ako bi dr`ava ograni~ila visinu takse i naknadu za zemqi{te koje napla}uju lokalne samouprave, imaju}i u vidu da su cene gra|evinskog materijala svuda iste.

Tako bi se, na primer, znatno smawila razlika u ceni stanova u, na primer, Beogradu i Kragujevcu i samim tim omogu}ilo mladima da lak{e do|u do stana u mestima u kojima `ive.

SJAJ I BEDA SRPSKE ESTRADE (2)

PARE, PARE, PARE!

Pi{e: Marko

Lopu{ina

Kada su pre nekoliko dana u jednoj televizijskoj emisiji-pri~alici pitali Fahretu @ivojinovi} koliko je novca zaradila najvi{e na nekoj svirki, odgovorila je: - 150.000 !

I govorom tela poru~ila da je ta cifra mala, jer Lepa Brena nije htela da otkrije pravu deviznu zaradu.

Po~etkom godine mediji su javqali da je Dino Merlin, sarajevski peva~ i kompozitor na koncertima u Beogradu zaradio tri miliona evra, a da je Aleksandra Prijovi} toliko zaradila na svom gostovawu u Zagrebu.

Ulaznice za ove koncerte bile su rasprodate mesecima unapred. Cene karata koje su se na{le u pretprodaji nisu bile nimalo niske - parter od 35 evra, a mesta na tribinama do 45 evra. Mesta u „fan pitu“ 70 evra, a za VIP barskim stolovima po 120 evra. Za VIP lo`u od 130 evra.

Ove cene su u evropskim gradovima za qude iz dijaspore bile duplo skupqe. Tako su Dino i Aleksandra za vreme svoje koncertne turneje po Srbiji i Hrvatskoj postali devizni milioneri. U me|uvremenu, kraqica srpske narodne muzike, kako nazivaju Lepu Luki}, javno je rekla da je ona bogata penzionerka:

- Nacionalna penzija mi je 60.000 dinara, a ova druga dr`avna penzija je 90.000 dinara. Imam i kanadsku penziju od 1.000 evra. Mo`e da se `ivi u Srbiji i od nacionalne penzije ako vodi{ ra~una - izjavila je peva~ica, koja je potom oti{la u Be~ da odradi “tezgu”. Koliko je tamo penzionerka Lepava zaradila deviza u austrijskoj prestonici gde `ivi 200.000 Srba, ne zna se.

Koliko novca godi{we zara|uju estradni izvo|a~i u Srbji ne zna se, jer nijedna dr`avna institucija to nikada nije izra~unala i objavila. Niti estradni novinari sabiraju ukupan prihod pevaqki i peva~a. Novinari se bave samo pojedina~nim slu~ajevima, pa na primer, za Seku Aleksi}, koja je uhap{ena u Cirihu jer je radila “na crno”, tvrde da je zaradila tog vikenda ~ak 70.000 evra.

Agencija za privredne registre Srbije tj. APR registruje prihode, rashode i zarade samo onih estradnih radnika koji imaju prijavqene firme za poslove pevawa, za skakawa i zabavqawa na binama i po klubovima, ispod {atri i na televizijama. Tako se registruje novac koji stigne po ugovorima i ra~unima, koji se uredno oporezuje, ali ne i pare koje se dobijaju kao ba{i{, napojnica, nagrada i ~a{}ewe...

Kad je nedavno Svetlana Ra`natovi} sa Sa{om Popovi}em potpisala ugovor o nastupawu u TV emisiji “Grand produkcije”, re~eno je da je za tri naredne godine saradwe pla}ena 300.000 evra. Po ugovorima za nastup na do~eku Nove 2024. godine Aco Pejovi} je u Surdulici dobio 30.000 evra, a Goran Bregovi} u ^a~ku 44.000 evra. Pevaqka Sne`ana Jovanovi} [ikica, koja se proslavila pesmom „Ala bih se {ikicala” otkrila je jednom prilikom da je od samo jedne pesme sagradila ~ak tri ku}e.

- Tad sam pevala u kafanama na Ibarskoj magistrali, pa sam ubacivala bezobrazne re~i dok sam pevala, tipa: „Imam {upu i na {upi rupu, kom{iju gledam dok se kupa”, i sva{ta.... Peva~ica Sandra Afrika je, nakon na-

Dr`ava forsira pevaqke i peva~e kao zabavqa~e za narodne mase, a oni sebe nazivaju umetnicima, mada to nisu. Wihov estradni sjaj je la`an, a beda je duhovno i moralno duboka

stupa na Trgu republike za Novu godinu, duplo pove}ala cenu. Od tada uzima 14.000 evra po nastupu. I ka`e:

- Ne odlu~ujem ja o svojoj ceni. Tu su moji menaxeri sve sredili. Ja sam tu samo da pevam. Na svadbama je normalno da se uzme veliki bak{i{. Sa svojom pesmom ‘Devojka tvoga druga’ sam napravila veliki uspeh. Voli narod takav zvuk. Ba{ sam za tu pesmu dobila 5.000 evra bak{i{a na jednoj proslavi!

Neda Ukraden, koja je godinama na javnoj sceni izgradila je zavidnu karijeru, a wene pesme su veliki hitovi. Ipak, numera „Zora je” je wena li~na karta.

- Pozvala sam Marinu Tucakovi} koja je napisala samo jedan stih, a to je: ‚Suza je iz oka kanula’. Woj je taj stih doneo vi{e od 100 hiqada evra - rekla je Neda svojevremeno, a ovim podatkom je i te kako iznenadila javnost.

Neda Ukraden je pravila karijeru u vreme kada se u biv{oj Jugoslaviji brojao svaki dinar koji je odlazio qudima sa estrade i za koji se obavezno pla}ao porez. I tada je to bio veliki novac, pa je ~ak i pisac Vuk Dra{kovi} pisao protiv “takvog boga}ewa”. U svojoj kwizi “Ja, malogra|anin” Vuk Dra{kovi} je isprozivao estradne “zvezde”:

- Ne znaju note a zara|uju vi{e od rudara. Zbog toga {to je tri novogodi{we no}i zabavqao goste zagreba~kog „Interkontinentala”, peva~ Zdravko ^oli} dobio je, prema pisawu {tampe, 350.000 novih dinara. U 1980. vi{e od pola miliona Jugoslovena je primalo mawe od 4.500 dinara mese~no, to zna~i da bi oni trebalo da rade od 150 do 200 godina da bi dobili onoliko

koliko ^oli} dobija za godinu dana - napisao je Vuk u svojoj kwizi.

Dra{kovi} nije reagovao 2024. godine kada je Zdravko ^oli} u Dubrovniku, na hotelskoj proslavi, uzeo, kako su mediji javili, 100.000 evra.

Bogatstvo estrade se danas ne meri samo devizama, ve} i nekretninama. Haris Xinovi} i Melina Xinovi} posle razvoda treba da podele imovinu koju ~ine vila od dva miliona evra u Beogradu, stanovi u Parizu, automobili.

Milo{ Bojani} prodaje svoju vilu na Fru{koj Gori za 1,5 miliona evra. Vile imaju pevaqke Jana Todorovi}, Sawa \or|evi}, Dragana Mirkovi}, Svetlana Ra`natovi}, Fahreta @ivojinovi}. Goran Bregovi} ima 20 ku}a i stanova, a Vera Matovi} ima vilu vrednu 5 miliona evra. Matovi} je re{ila da proda svoju vilu pored Titovog groba na Dediwu, jer joj se mediji rugaju zbog takvog bogastva. Kako tvrde pojedini estradni novinari na srpskoj narodwa~koj i folk sceni samo tridesetak izvo|a~i zara|uju milione. Po zaradama od pevawa u `ivo, od albuma, digitalnih pesama, autorskih prava za izvo|ewe, od reklama i raznih biznisa najbogatiji su Fahreta @ivojinovi}, Svetlana Ra`natovi}, Goran Bregovi} i Zdravko ^oli}.

- Lepa Brena, Ceca i Brega su me|unarodne “zvezde estrade” i imaju velike prihode u inostranstvu. Uz to bave se biznisom ili predstavqawem stranih firmi u Srbiji. Brega je kompozitor muzike za filmove i muzike za reklamne spotove. Ve} 50 godina je na estradi i ubira tantijeme od orkestra “Bijelo dugme” i svojih pesama. Wih troje

Brena, Ceca i Brega imaju bogatstvo koje vredi najmawe 200 miliona evra – izjavio je jedan estradni menaxer.

A ako se ovim milionerima dodaju Zdravko ^oli} i jo{ 40 vrednih izvo|a~a onda je srpska estrada “te{ka” najmawe pola milijarde evra. Ostali “umetnici na estradi `ivotare”. Tako govori estradni menaxer koji me ube|uje da su danas tro{kovi javnih nastupa na koncertima ili televizijama ogromni.

- Snimawe jednog albuma ko{ta i do 40.000 evra, jer svaka pesma je u proseku najmawe 4.000 evra. Snimawe spotova, bez kojih danas nema nastupa u javnosti, ko{ta po pesmi do 25.000 evra i vi{e. Garderoba i scenografija su jo{ 15.000 evra. Li~ni stajling pevaqke ili peva~a, koji dr`e do sebe je jo{ toliko. To je najmawe 100.000 evra ulagawa u jedan muzi~ki projekat - nabraja menaxer.

Jedna pevaqka je u jednom trenutku iskreno priznala:

- Novac nam je sve. Radimo za novac, jer on nam je sada{wost i budu}nost. Bez novca nema posla. Samo za garderobu za nastupe pred publikom godi{we dajem 25.000 evra. I jo{ 10.000 evra za kozmetiku i {minku.

I dodaje da publika tra`i da si ve~no mlad i lep, da si moderan i da uvek sjajno peva{.

- A to nije ni lako, ni jeftino! Plasti~ne operacije su skupe!

Kako se ve}ina qudi sa estrade obla~i kod {anera, koji im prodaju kradenu luksuznu ode}u za 30 odsto od pune cene, onda je garderoba jeftina. Se}am se da su dvoje estradnih “umetnika” u Sidneju kod {anera nabavili po deset kompleta garderobe za svoje nastupe kada se vrate u Srbiju. Uz napomenu:

- Nemoj slu~ajno da si ovo isto prodao i jo{ nekom sa na{e estrade !

Kad se ovo ~uje, obi~an ~ovek se pita, da li treba da `ali estradne radnike ili da im da jo{ vi{e para. Qudi sa estrade, me|utim, pre}utkuju da besplatno imaju reklamu u gotovo svim srpskim medijima. Neke novine imaju posebne svakodnevne rubrike “zabava” ili “scena” sa vestima o pevaqkama i peva~ima. Tu se javqa ko je s kim u krevetu, ko je kome “ukrao” pesmu, ko je rekao da “zvezdama estrade nije mesto u Aleji velikana”.

Ako ne ra~unam ~isto estradne TV emisije, svi drugi TV i radio programi imaju prikaze gostovawa pevaqki i peva~a, koji se besplatno reklamiraju. [ta nam preko tv ekrana poru~uju qudi sa estrade? Ni{ta pametno, ni{ta korisno, ni{ta lepo. Pevaqke pri~aju kako su zavedene, silovane, kako su se oparile, udavale, razvodile, ali ne pri~aju koliko zara|uju godi{we, koliko pla}aju porez, koliko pla}aju za penziono, koliko za zdravstveno osigurawe. Koliko ula`u u odrastaweni obrazovawe svoje dece. Tek kad omatore ~itamo kako estradni qudi `ive u bedi. A gde su potro{ile te silne milione zara|ene na mikrofonu i na sisama, za koje nisu pla}ali poreze. Dr`ava Srbija namerava da estradi uvede porez na bak{i{, ali kada, ne zna se...

Estradni “umetnici” samo reklamiraju sebe, svoju garderobu i svoje pare, pare, pare....

Nekima je puko fizi~ko pokazivawa vlastite lepote va`nije od estradnog nastupa. Nata{a Bekvalac svake nedeqe {aqe poruke javnosti u slici i par re~i. Ogovara biv{eg mu`a i hvali nove momke.

Estradni peva~i i peva~ice u Srbiji nisu kreativci, ve} dosadne spodobe u novoj garderobi i sa starim mikrofonom. Ve}ina wih na tv nastupima peva dve ili tri iste pesme ve} decenijama. Jedna pevaqka tri decenije peva samo “Vidovdan”, a druga peva samo o kosovskim bo`urima. Urednici tv programa misle da narod ho}e da gleda te izlizane estradne face – ne}e, ali narodu urednici i televizori ne nudi ni{ta kreativnije i boqe.

(Nastavqa se)

Ohrid – Balkanski Jerusalim i makedonsko more

Kristalno ~isto jezero prostrano kao more, bogato istorijsko i kulturno nasle|e, raznolikost no}nog `ivota i dobra zabava, muzi~ki festivali i koncerti, ~uveni ohridski biser, povoqne cene, vreli dani i izrazito prijatne no}i i gostoprimqivo srce makedonskog ~oveka, sve to ~ini da se u Ohrid zaqubite na prvi pogled i da mu se uvek rado vra}ate. Ovaj sve pose}eniji grad od strane doma}ih i stranih turista podjednako privla~i i stare i mlade, jer i jednima i drugima nudi veliki broj sadr`aja.

BALKANSKI JERUSALIM

Zbog velikog broja crkava i manastira Ohrid zovu „Jerusalimom Balkana“. U samom gradu i wegovoj okolini ima 365 crkava, upravo onoliko koliko je dana u godini. Izuzetno bogata istorija urezala se u svaki kutak ovog grada. Od 9. veka kada je bio centar {irewa hri{}anstva me|u Slovenima iz kog su delovali Sv.Kliment i Sv. Naum, u~enici ]irila i Metodija, pa sve do danas, Ohrid s pravom nosi naziv svetog grada: - Gradska Crkva Sv. Sofije jedan je od najva`nijih i najmonumentalnijih spomenika sredwovekovnog crkvenog graditeqstva, - blizina Anti~kog teatra, drevnog gr~kog teatra iz helenisti~kog perioda, - blizina religioznog lokaliteta Plao{nik, gde se 2002. godine restaurirao hram Sv. Klimenta i Pantelejmona koji danas dominira ovim lokalitetom, ~ine centralno jezgro Starog grada Ohrida.

SAMUILOVA TVR\AVA

Gotovo da ne postoji mesto u Ohridu odakle se ne vidi velelepna Samuilova tvr|ava, sredwovekovno utvr|ewe koje je dobilo naziv prema caru Samuilu kome se pripisuje izgradwa. Kojom god kaldrmisanom ulicom da se zaputite, put }e vas sam odvesti do ovog veli~anstvenog utvr|ewa koje se nalazi na samom vrhu grada odakle se pru`a neopisivo lep pogled na Ohridsko jezero okru`eno visokim brdima.

CRKVA SVETOG JOVANA KANEA

U blizini tvr|ave i Plao{nika, na steni iznad samog Ohridskog jezera, nalazi se Crkva Svetog Jovana Kanea. Posve}ena je Svetom Jovanu Bogoslovu. Sa stene na kojoj se crkva nalazi pru`a se veli~anstven pogled na jezero i ~itav grad. Ispod same stene u{u{kana je mala gradska pla`a. Ukoliko po`elite da se spustite do we, strme stepenice i simpati~ne, uzane i `ivopisne staze odve{}e vas do ove ure|ene i omiqene gradske pla`e.

Vo`wa ~amcem jo{ jedan je od na~ina dolaska do ove popularne pla`e, a osim {to je povoqna, pru`a neverovatan u`itak i obezbe|uje pogled na stari deo grad, kao i na samu Crkvu Sv. Jovana Kanea koju je najboqe sagledati sa jezera.

MUZEJ NA VODI

Spisku arheolo{kih i istorijskih znamenitosti pridru`uje se rekonstruisano praistorijsko naseqe pretvoreno u Muzej na vodi. Sve popularniji me|u turistima, ovaj neobi~an i zanimqiv muzej, sme{ten je na 13 km od grada Ohrida na putu ka Sv. Naumu. Ku}ice pravqene od trske i blata zanimqive unutra{wosti pru`aju jedinstven hlad u letwim danima i predstavqaju za turiste nezaobilazno odredi{te.

OHRIDSKO JEZERO –

KRISTALNO ^ISTO I PROZRA^NO

Sa jedinstvenim ekosistemom i retkim biqnim i `ivotiwskim vrstama, Ohridsko jezero se ubraja u red ve}ih prirodnih jezera u Evropi. Na jugu Evrope to je svakako jedno od najve}ih i najdubqih jezera.

Sa svih strana ovo izrazito bistro jezero okru`eno je visokim planinama i sme{teno je u zatvorenoj i dubokoj kotlini. Nalazi se na nadmorskoj visini od 695 metara. Zahvaquju}i ovakvim geografskim i klimatskim karakteristikima, turisti letwe mesece rado provode u ovom gradu, budu}i da su dani topli, a no}i sve`e i prijatne. Prose~na temperatura vode tokom avgusta iznosi 23 stepena.

PLA@E OHRIDSKOG JEZERA

POPUT MORSKIH

Bistra voda Ohridskog jezera i veliki broj pla`a samo su jo{ jedan od razloga zbog kog se turisti odlu~uju da leto provedu u Ohridu. Pored ure|enih i u{u{kanih gradskih pla`a koje su pravi mali raj za qubiteqe uvala, a do kojih se iz centra grada sti`e veoma brzo, veliki broj pla`a nalazi se van grada Ohrida. Do wih se lako i povoqno mo`e sti}i lokalnim kombi vozilima ili taksijem.

Mladi se uglavnom okupqaju na pla`ama Gradi{te, Nemo i Lagadin koje se nalaze na petnaestak minuta od centra grada na potezu puta Ohrid – Sveti Naum, a u ovom delu se nalazi i veliki broj hotela. ^uvena pla`a Gradi{te izuzetno je pose}ena od strane doma}ih i stranih mladih turista jer se tokom letwe sezone organizuju `urke, dok mesta Pe{tani, Lagadin, Trpejca imaju pla`e mirnijeg tipa pogodne za sve generacije, a obiluju i mnogim restoranima i kafeima.

SVETI NAUM – MESTO

NESVAKIDA[WE LEPOTE

Jedan od najlep{ih delova obale Ohridskog jezera nalazi se tridesetak kilometara od centra grada Ohrida do kog se mo`e do}i kolima, ali i krstare}i brodom, {to je i najboqi na~in da se jezero sagleda u svojoj veli~ini i lepoti. U zelenilu, bujnoj vegetaciji, mestu gde se Crni Drim uliva u jezero, na samoj granici sa Albanijom, nalazi se manastir Svetog Nauma, zadu`bina Svetog Nauma Ohridskog. Jedan je od najlep{ih i najboqe o~uvanih manastira, a posetioce podjednako o~arava wegova spoqa{wost koliko i wegova unutra{wost. Wegovoj jedinstvenosti doprinosi i spoj mistike manastira, prekrasne prirode i jedine peskovite pla`e na Ohridskom jezeru. Za ovu pla`u specifi~nu po sitnom pesku, toploj vodi i pogledu na manastir, Ohri|ani sa punim pravom ka`u da se obavezno mora posetiti.

TAJNA OHRIDSKOG BISERA

U samom centru grada, u pe{a~koj zoni, sme{ten je veliki broj zanatski radwi, brojnih zlatara i prodavnica nakita. Najtra`eniji je ~uveni ohridski biser. Prema legendi i pri~awu me{tana, samo dve porodice u Ohridu znaju kako se pravi ohridski biser. Poseban je upravo zbog emulzije kojom se premazuje, a ona se dobija od krqu{ti i ko`e ribe pla{ice. Ova emulzija dobija se i ve{ta~kim putem i zbog toga je te{ko prepoznati original. U prodavncama }e vam re}i da su prirodni i originalni biseri te`i od ostalih i da su za{ti}eni sertifikatom sa kodovima i trgova~kom markom.

Crkva Svetog Jovana Kanea

Ohridski biseri

Samuilova tvr|ava

Stari deo Ohrida

Manastir Svetog Nauma

MOMO KAPOR:

Uskr{wa pri~a

„Posle pet godina vratili ste se u svoje rodno dvori{te na ^uburi. Oko wega iznikle nove gra|evine, pa vam ku}ica iz Ivice i Marice, stara lipa, {upe, golubarnik u dnu i ~esma na sredini izgledaju jo{ mawi nego kad ste ih ostavili.

- A gde je Elza? - pita vas majka dok vas grli. - [to nije do{la?

Kako da joj objasnite da Elza ba{ ne obo`ava ovo dvori{te i to da spava u va{oj staroj de~joj sobi na prekratkom le`aju.

Karnabi stritu broj 16 ne}e biti sru{ena…” Ali ovde je, izgleda, sve mogu}e.

Iza{li ste da malo protegnete noge po starom kraju. Ne mo`ete da ga prepoznate. Nema poqan~eta na kome ste igrali klikere.

Sada je tu neka banka. A, uostalom, ko danas uop{te igra klikere? Nestale stare kafane u kojima ste se po prvi put napili u `ivotu. Nije bilo ni~eg drugog sem ruma i piva. Beton. Sada su

- A Robert? - nastavqa sa pitawima majka. - [to nisi poveo Roberta?

- Zna{, kevo - poku{avate da objasnite - ovo nije wihov Uskrs nego na{, pa Robi nema raspust.

- I nas }e da ru{e! - ka`e keva. - Onomad dolazili i merili… @ ao mi lipe.

Luda je ovo zemqa! Svakog jutra radio obave{tava ko je na redu da bude sru{en: “Na`alost, va{a ku}a u Cerskoj 23 u dogledno vreme ne}e biti sru{ena.” Zamislite da londonski spiker ujutru ka`e “Na`alost, va{a ku}a u

tu neki kafi}i iz kojih tre{ti i grmi muzika. Srbi su, izgleda, oboleli od previ{e decibela. To je zbog toga da se ne bi pri~alo. ^ubura umire na va{e o~i. U dvori{tu pod rascvetalom lipom penzionisani po{tar i dimni~ar igraju {ah u pivo. Gde si, bre, ovoliko dugo, {to te nema, pitaju i grle vas. Sa To{om, biv{im policajcem, jo{ uvek niko ne govori. Stara mr`wa jo{ traje, a vi biste je prekinuli da smete, pri{li biste i zagrlili ga. Nema veze, {ta je bilo, bilo je.

[tefanija me na moru u~ila ma|arski. More je tenger, voda je viz, jo regelt - dobro jutro, jo isokat - laku no}…

A izme|u dobro jutro i laku no} mi na suncu. Mi stanujemo u istoj ku}i, vrata do vrata. Ja ~ujem kako [tefanija meni svako ve~e peva uspavanku. Ja ne ulazim u wenu sobu jer smo se tako dogovorili. Ona u moju ulazi jer se o tome nismo dogovorili. [tefanija ulazi u moju sobu, ali ne}e da spava kod mene jer `eli da se jo{ malo nanosi vitkosti: wene tetke ~im su po~ele da spavaju sa mu{karcima - odmah su se udebelile. To je nasledno, ka`e.

Ja sam cenio wenu vitkost, zbog toga i jesam glavni na pla`i {to se dru`im s wom. Cenim wenu lepotu pa se zato suzdr`avam. Suzdr`avam se, ali ipak svako ve~e pitam: Mogu li ve~eras da do|em u tvoju sobu. Ona je odlazila i zakqu~avala se i otud mi pevala uspavanku…

Jeli smo krupne breskve - toliko se po nama cedio sok.

P~ele su nas obletale, a ja sam opet pitao mogu li ve~eras, po{to je posledwi dan na moru, da u|em u wenu sobu.

Rekla mi je da je to ponovo pitam, a ona }e mi odgovoriti na ma|arskom, pa ako budem znao {ta je rekla, bi}e kako ja ho}u…

Kleknuo sam pred wu onako sladak od

Nakon pet godina sve se smawilo; i qudi, i ulica u senci procvetalih lipa, i ku}e i grad, sve…

Posledwi dan je Velikog posta, pa je majka skuvala ~orbu od koprive na vodi i prebranac zape~en u rerni. Posle svih ~uda koja ste jeli u `ivotu, ponovo pronalazite prave ukuse. Kao da vam ta posna i {krta manastirska ~orba spira iznutra sve ga|ewe natalo`eno godinama u dnu stomaka, sredwe pe~ene bifteke, {atobrijane za vi{e osoba, {pargle sa ukusom acetona za nokte, pe~ene prepelice, ne ve} e od {ake, koje imaju ukus vir{li i kobasice sa ukusom ni~ega, sem mutard-senfa.

I posle svih ~uvenih mineralnih voda, Vi{ija, San Pelegrina i ostalih, najzad ste utolili dugu `e| ~a{om beogradske oto~ene vode sa ~esme. Primetili ste da vam je majka postavila tawir na ono isto, neprikosnoveno mesto na kome je sedeo va{ otac godinama. Sada ste vi nasledili taj po~asni komad karirane mu{eme i tawir pokraj koga su posebnim, pa`qivim redom bili postavqeni cigarete, {ibica, mu{tikla, nao~are u izlizanoj futroli… Sedite i gledate u kredenac premazan bezbroj puta raznim bojama, koje prekriva mre`a pukotina ba{ kao portret Mona Lize. Na vrhu jo{ stoje vaga i mesingani avan s tu~kom, a za wegovo staklo zataknuta je posledwa razglednica, od pre tri godine, koju ste majci poslali iz Pariza - Notr Dam. Ovde se uspomene ~uvaju.

I tako, vi i ne shvataju}i zbog ~ega, raspore|ujete pokraj tawira svoje cigarete, upaqa~, mu{tiklu i nao~are, ba{ kao va{ otac. Zanimqivo, napisano je sijaset poema o majkama, a jo{ nijedna o ocu, tom ve~itom gostu u sopstvenoj ku}i. Ko je bio taj } utqivi, suvowavi ~ita~ novina, najsitniji ~inovnik u moru sit-

bresaka i p~ela i pitao: Mogu li ve~eras da u|em u tvoju sobu?

Lehet. Ka`e [tefanija. Lehet… ^inilo mi se od svih ma|arskih rije~i da jedino nikad nisam ~uo re~ lehet… Nisam znao, ali nisam priznao da ne

nih riba, onaj {to vas je vodio na pet }evap~i}a sa lukom i malinu sa sodom u “Sokolac”, onaj koji je dostojanstvenom kretwom vadio izlizani bu|elar da bi vam izbrojao novac za bioskop? Onaj na ~iju sahranu niste stigli. Palite sve}u za wega u maju{noj crkvi Svetog Save na Vra~aru u koju vas je dovela majka. Stoji i krsti se pokraj vas taj mali zave`qaj crnine i patwe, si}u{niji vi{e nego ikad. Otac vas nikada nije poqubio niti potap{ao po ramenu niti pohvalio za bilo {ta {to ste u~inili, a tek kad je umro slu{ali ste od wegovih drugara u bifeu “Morava” kako se hvalio svojim sinom

znam, nego sam ponavqao lehet, lehet… sko~io u more, sprao sa sebe svu slast i dok se [tefanija ozbiqna sun~alaiskrao sam se sa pla`e, oti{ao u svoju sobu, uzeo stvari i otputovao bez pozdrava…

in`ewerom koji pravi ~uda po Evropi. Ostali ste mu du`ni izviwewe, a tako|e i mnoge stvari koje ste mogli da mu u~inite, a niste, misle}i - bi}e uvek vremena za starog. E, pa nije ga bilo.

Posle mnogo godina proveli ste najzad jednu mirnu no} u svojoj staroj de~joj sobi, uspavani lave`om ~uburskih pasa.

Ujutru, na kuhiwskom stolu, do~ekala vas je zdela obojenih uskr{wih jaja. Uzeli ste crveno, majka plavo.

- Razvodim se… - kazali ste.

- Hristos vaskrse! - rekla je starica kucnuv{i se jajetom.

- Vaistinu vaskrse! - kazali ste iznad svog napuklog jajeta.”

Pet godina posle toga do|e Len|el u Sarajevo i prvo {to mi padne na pametpitam ga: {ta je to lehet? Pre se toga nisam setio da pitam, a imao sam priliku, ali nisam se setio, kao {to se nerado se}am poraza…

Lehet je - mo`e, ka`e Len|el.

Mo`e!

Odmah sam odjurio u Taj grad. Odmah. Kao {to sam i onda odmah pobegao bez pozdrava.

Rana jesen, jutro, aleja, li{}e, retki prolaznici, radnici izlaze iz kapija i o`ivqavaju grad…

Ja stojim iza platana prekoputa adrese i ~ekam da se pojavi [tefanija, ako je jo{ tu, da joj odgovorim za lehet od pre pet godina.

Pojavila se. Isto ono lice, ona kosa…

Pro|e pored mene i ode u prekrasno radni~ko jutro, moja puna~ka [tefanija, ~vrsta koraka koji odzvawa u aleji… ne{to kao - lehet, lehet, lehet… Isto tako ogla{avao se voz kojim sam se vra}ao iz jedne od svojih dragih, glupih nespretnosti u qubavi…

Mo`e li mi se to oprostiti? Lehet!

KAKO JE SRPSKO ZLATO DO[LO U FOKUS AUSTRALIJSKE KOMPANIJE: 37 miliona dolara za projekat na jugu Srbije

Australijska kompanija Strikland Metals izdvojila je 37 miliona dolara za kupovinu projekta Rogozna u Srbiji koji ima resurse od 5,44 miliona unci zlatnog ekvivalenta (oko 170 tona), pi{u australijski mediji.

Kako se navodi, za projekat zlata Rogozna, Striklend Metals je ve} potpisao obavezuju}i ugovor o kupoprodaji sa ISIHC Ltd, filijalom Ibera Kapital Fond LP. Ugovor podrazumeva sticawe celokupnog kapitala Bitut Holdings Ltd, vlasnika kompanije Zlatna Reka Resursi koja poseduje projekat Rogozna.

Mineralni resurs obuhvata i 214.000 tona bakra i 364.000 tona cinka, a ima i dodatni zna~ajan istra`iva~ki potencijal i mogu}nosti pro{irewa resursa koji tek treba da budu istra`eni.

Aktivnosti dijamantskog bu{ewa od 60.000 metara bi}e sprovedene do kraja 2025. godine, a kompanija namerava da koristi najmawe tri dijamantske bu{ilice, uz bu{ewe primarnih ciqeva na lokacijama [anac, Medenovac, Gradina i Bakarni kawon. Projekat podrazumeva ~etiri dozvole za istra`ivawe koje pokrivaju oko 184 kvadratna kilometra u rudarskom basenu Trep~a na jugu Srbije.

„Odu{evqeni smo {to mo`emo da najavimo kupovinu velikog projekta Rogozna, ekvivalentnog zlata od 5,44 miliona unci. Strickland Metals ima izuzetno jaku poziciju i Rogozna predstavqa sa-

”POZDRAVQAM

vr{enu priliku da isporu~i zna~ajnu dodatnu vrednost za akcionare”, rekao je izvr{ni direktor australijske kompanije Endru Brej koja je bavi otkrivawem mineralizovanih sistema sa fokusom na zlato i bakar, i koja je osnovana pre 20 godina. Pri~a o Rogozni kao bogatom le`i{tu zlata intenzivirana je, ina~e, 2018. godine kada je Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo prvu dozvolu za rudarska istra`ivawa na padinama Rogozne kompaniji Zlatna reka.

Prema ranijim procenama, cela planina Rogozna le`i na bakru, srebru i zlatu.

Stru~waci beogradskog Geozavoda, ranije su na lokalitetima Medenovac i Karavansalija prona{li rezerve od oko 40 miliona tona rude bakra, srebra i zlata.

U Srbiji, ina~e najvi{e nalazi{ta ima u Isto~noj Srbiji, u okolini Bora, mada se ispitivawa vr{e {irom cele Srbije.

Trenutno je vi{e od 200 lokacija na kojima se istra`uju mineralne sirovine, plus mesta koja su ve} u eksploataciji. Najbogatiji smo bakrom, olovom, cinkom, kao i ugqem, najvi{e lignitom. Od nemetali~nih sirovina, tu je glina, kao i tehni~ko-gra|evinski kamen za puteve. Ve-

}inu nalazi{ta otkrili su srpski geolozi (osim litijuma), a strane kompanije koje su sada prisutne u Srbiji potvrdile su te podatke i pro{irile istra`ivawa dodatnim investicijama.

U Srbiji postoji 48 do 50 razli~itih ruda i oko 5.000 pojava i nalazi{ta.

Najbrojnije su rude bakra i zlata, u isto~noj Srbiji, od Majdanpeka do Bora. Zlato se nalazi i kod @agubice, zatim Blagojev kamen, u koritima reka Pek i Timok. Jedan od rudnika zlata nalazi se na Radan planini, Lece.

Le`i{ta cinka i olova nalaze se na Avali, od Beograda prema Kosmaju i Rudniku, na Kopaoniku, u Ra{koj... Antimon se nalazi u Zapadnoj Srbiji, kod Zaja~e, a bogata su i nalazi{ta ugqa, prvenstveno lignita. U Vojvodini su nalazi{ta nafte i gasa.

Tri rudna lokaliteta na Crnom vrhu, kod @agubice, sadr`e ~ak 72 tone zlata. Le`i{ta srebra u Srbiji prona|ena su u Karpatskom predelu, u Boru, Kriveqi, Majdanpeku, Timoku, Blagojevom kamenu i Peku, kao i u [umadiji na Rudniku. Le`i{ta platine u Srbiji su u Pomoravqu, odnosno u blizini Vrwa~ke Bawe i Trstenika.

Procena je da postoje}a le`i{ta imaju potencijal za bar jo{ 15-20 godina eksploatacije, iako je u geologiji to relativno mali period. U ovoj oblasti kompanije obi~no ra~unaju na bar 50 godina, jer ula`u velika sredstva u istra`ivawa.

ISTORIJSKI VA@NE ODLUKE MOG OCA”

Princ Filip o dekretu prestolonaslednika Aleksandra i kr{tewu princeze Marije

Wegovo kraqevsko viso~anstvo princ-naslednik Filip pozdravio je odluke svog oca i stare{ine Kraqevskog doma Srbije, prestolonaslednika Aleksandra, koje su i zvani~no saop{tene javnosti u saop{tewu za javnost ~lanova Krunskog ve}a i Krunskog saveta.

Oni su saop{tili da je W.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar, na osnovu odredbi Porodi~nog pravilnika i drugih va`e}ih zakonskih akata, doneo odluku da se zgrada Slamnate ku}e u Dvorskom kompleksu na Dediwu u Beogradu koristi iskqu~ivo za stanovawe wegovih sinova, princa-naslednika Filipa, princa Petra i princa Aleksandra, sa ~lanovima wihovih najbli`ih porodica. ^lanovi Krunskog saveta tako|e su informisali javnost da je konstatovana promena u liniji nasle|ivawa Kraqevske porodice Srbije, u kome se navodi:

„Krunski savet i Krunsko ve}e primili su k znawu da je kao posledica voqne abdikacije princa-naslednika Petra, wegov brat kraqevi} Filip po osnovu na~ela primogeniture, Ustava Kraqevine Jugoslavije i Porodi~nog Pravilnika za ~lanove Kraqevskog Doma Kara|or|evog nesporni Princ Naslednik”. Savetnici Krune tako|e su obave{teni i o predstoje}em kr{tewu princeze Marije, }erke princa-naslednika Filipa i princeze Danice, koje }e

uskoro biti odr`ano u Dvorskoj crkvi Svetog Andreja Prvozvanog, sa prate}im sve~anim prijemom u Kraqevskom dvoru. Malu

„Izra`avam veliku zahval-

nost svom ocu na qubavi i pa`wi koju je kao Stare{ina Kraqevskog doma ukazao meni, mojoj porodici i mojoj bra}i Petru i Aleksandru, ali i istorijskoj odgovornosti koju je prema dinastiji i kruni pokazao kao Stare{ina Kraqevskog doma“ saop{tio je princ-naslednik Filip.

„Kao naslednik srpske Krune koji je ro|en u izgnanstvu i kao beba progla{en dr`avnim neprijateqem Jugoslavije, moj otac prestolonaslednik Aleksandar postigao je istorijski va`ne stvari kako za kraqevski dom Srbije tako i za na{u Otadzbinu: omogu}io je povratak ~lanova Kraqevske porodice u otaxbinu nakon vi{edecenijskog izgnan-

stva i rehabilitaciju svih wenih ~lanova. Zahvaquju}i tome, u Srbiji danas `ive i ra|aju se nove generacije Kara|or|evi}a koje li{ene te{kog bremena izgnanstva `ive, obrazuju se i rade u svojoj dr`avi“ istakao je princ Filip.

„Moj otac omogu}io je vra}awe u otaxbinu posmrtnih ostataka preminulih ~lanova Kraqevske porodice koji su bili sahraweni u izgnanstvu i obezbedio wihovu dr`avnu sahranu u porodi~nom mauzoleju Crkve Svetog \or|a na Oplencu, ~ime je ispunio zavet najvoqenijeg srpskog kraqa, Petra I Kara|or|evi}a“ podsetio je princ Filip.

„Na posletku, moj otac, svojom odlukom omogu}io je da mi, wegovi sinovi, `ivimo u Dvorskom kompleksu na Dediwu, koji je kupqen i sagra|en od li~nih sredstava mog pradede kraqa Aleksandra I i prababe kraqice Marije. Time su se stekli uslovi da u ovom domu, po prvi put u istoriji kraqevskog doma, na jednom mestu `ive tri generacije Kara|or|evi}a, jer je moj otac, prvi stare{ina Kraqevskog doma u istoriji Srbije koji je do~ekao svoje unuke“ saop{tio je princ-naslednik Filip.

„Izuzetno sre}an i ponosan zbog odluka svog oca, radujem se na{em zajedni~kom radu na daqem napretku i razvoju na{eg Kraqevskog doma, na op{tu korist na{eg naroda i na{e dr`ave“ zakqu~io je princ-naslednik Filip.

Princezu }e krstiti Wegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije.

Za{to na kuli

Smederevske tvr|ave pi{e da je sazidana 6938. godine?

Za sve one koji su sigurni u to da trenutno `ivimo u dvehiqaditim evo pitawa – za{to na kuli Smederevske tvr|ave pi{e da je sazidana 6938. godine? Ili za{to ima zapisa da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine? Odgovor na ova i jo{ mnoga druga pitawa le`i u kalendaru koji su Srbi nekada koristili.

Pitawe usagla{avawa kalendara koje se s vremena na vreme pokrene u srpskoj javnosti zapravo je pri~a stara vekovima.

Za{to na kuli Smederevske tvr|ave pi{e da je sazidana 6938. godine? Kako to da neki istori~ari navode da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine? A za{to postoje zapisi da je ~uveni zakonik cara Du{ana donet 6857. godine? Odgovor na ova i jo{ mnoga druga pitawa le`i u kalendaru koji su Srbi koristili od osnivawa dr`ave, pa sve do prihvatawa julijanskog kalendara u 19. veku.

Re~ je o najstarijem kalendaru poznatom istoriji. Po wemu, godine su se brojale od Velikog potopa tj. „postanka sveta 1. septembra 5508. godine pre ro|ewa Isusa”. Prema wemu, ovo nije 2024. nego 7532. godina.

Nije „Srpski kalendar” jedini koji misli da ovo nije 2024. godina. I drugi narodi su u nekom periodu svoje istorije koristili druga~ije kalendare od onih danas. Ovo su neki od wih: Jevrejski kalendar – 5784, Kineski kalendar – 4721, Islamski kalendar –1442, Lunarni kalendar (koriste ga u Mijanmaru) – 1386.

Ovaj kalendar su koristili mnogi narodi, a pre svega Vizantijci. Ipak, srpska „varijanta”, osim {to ima indicija da je starija od naseqavawa Slovena na ove prostore, posebna je jo{ po tome {to jedina datum bele`i u formaciji – godina-mesec-dan i ima samo dva godi{wa doba – leto i zimu (ili po narodnom verovawu –\ur|evdan i Mitrovdan).

Srbi su vreme ovim kalendarom zvani~no merili od vremena Svetog Save kada je ovo postao zvani~ni kalendar Srpske pravoslavne crkve. Od tada, svi dokumenti, nadgrobni spomenici, poveqe, dana{wi spomenici kulture… vremenski su odre|ivani prema wemu.

Najstariji sa~uvani dokumenti na kojima su vidi upotreba ovog kalendara jesu Studeni~ki tipik iz 1195. (tj. 6703. godine) i Karejski tipik Svetog Save iz 1199. (ili 6707.) godine.

Najupe~atqiviji dokaz je svakako kula u Smederevskoj tvr|avi. Prevod natpisa na jednoj od kula unutra{weg „Malog” grada ka`e: „Hristu Bogu blagoverni despot \ura|, gospodin Srbqem i pomorju zetskom. Naredbom wegovom sazida se ovaj grad u godini 6938 (1430)”.

Posle ovog perioda, Srbi su prihvatili julijanski kalendar, a 1919. godine i gregorijanski. Napu{tawem „starog” kalendara u Srbiji je zapravo otvoreno „kalendarsko pitawe” i rasprave koje traju do dana{weg dana.

Dan se}awa na Du{ana Silnog, vladara u ~ije je vreme srpska dr`ava do`ivela vrhunac mo}i

Ministar za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Nikola Selakovi} prisustvovao je obele`avawu Dana se}awa na vladavinu cara Stefana Uro{a IV Du{ana Nemawi}a, poznatijeg kao car Du{an Silni, za koga je rekao da je bio najve}i srpski vladar, vojskovo|a i zakonodavac, u ~ije vreme je srpska dr`ava do`ivela vrhunac vojne i politi~ke mo}i.

Selakovi} je u crkvi Svetog Marka u Beogradu istakao da je potrebno da osve`imo se}awe na{em rodu i proslavimo ime srpskog vladara, prvog cara Stefana Uro{a IV Du{ana Nemawi}a.

„Okupili smo se oko kivota sa zemnim ostacima ~oveka za ~iju li~nost srpska tradicija vezuje pojam slave i ~asti, gospodstva i sjaja, snage i mudrosti,” rekao je ministar.

Selakovi} dodaje da je tokom stolovawa Du{ana Silnog sredwevekovna srpska dr`ava do`ivela svoj vrhunac vojne i politi~ke mo}i, kulturnog i privrednog i op{teg dr`avnog razvoja, vrhunac svog teritorijalnog pro{irewa i uva`avawa u tada poznatom svetu.

„Car Du{an je bio veliki zadu`binar, ne samo srpske pravoslavne crkve ve} i Svete Gore, pravoslavnih svetiwa u Svetoj zemqi i Jerusalimu, kao i crkve Svetog Nikole u Bariju. Wegov otac je zapo~eo, ali je on dovr{io gradwu Visokih De~ana. Taj manastir je najslikovitiji deli} mo}i slave Du{anove Srbije i wegovog doba, voqom bo`ijom i molitvama Svetog kraqa De~anskog, opstali netaknuti do dana{wih dana da nas se}aju ko smo i {ta smo, ~iji smo potomci i {ta imamo da branimo,” poru~io je ministar. U besedi je Selakovi} napomenuo da je Stefan Du{an najve}i srpski vladar, vojskovo|a, zakonodavac, jednom re~ju car, a da se za wega vezuje ozbiqno ustrojstvo dr`ave, wenih organa i slu`bi. Selakovi} je istakao da za razliku od svih drugih vladara kojih se se}amo na dan wihove smrti, cara Du{ana se se}amo na dan koji je u srpskom kalendaru upisan kao dan najve}e slave, dan

kada je daleke 1346. godine na dr`avnom saboru u tada{woj srpskoj prestonici Skopqu, Stefan Du{an krunisan za cara, a Srbija postala carevina. Cara Stefana Du{ana Selakovi} ocewuje kao najboqeg izdanka loze Nemawi}a. Wegove zadu`bine bile su ru{ene i u vreme osmanske okupacije, ali i u moderno doba kada su Albanci sru{ili wegov spomenik u Prizrenu, a potom u martovskom pogromu spalili manastir Svetih Arhangela.

„Ali kao ni oni u 16. tako ni ovi okupatori u 21. veku ni{ta nisu nau~ili o Srbima. Ni tada ni danas ve~nu svetlost li~nosti i dela cara Stefana Du{ana nisu niti }e uspeti da pomra~e. Ona }e ostati dokle zadwe srce srpsko u grudima bije da nam bude motiv i nadahnu}e da ~uvamo ime i obraz, da ~uvamo ~ast i Otaxbinu Srbiju i predawe da je Lazar stradao brane}i carstvo Du{anovo, a zadobio carstvo nebesko,” ka`e Selakovi}.

Ministar smatra da treba da se odu`imo takvom vladaru kroz {kole koje }e se zvati po wemu, kroz spomenike, kroz kulturu se}awa onako kako su to ~inili \ura Jak{i}, Paja Jovanovi}, Vasa Pomori{ac i Jovan Du~i}.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

220 ГОДИНА

ОД

СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (12)

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

SRPSKA

KOWICA IZAZVALA RASULO U TURSKOM STROJU: Ustanici stvaraju vojno upori{te, koje }e po herojskim bitkama nazvati Deligradom

Ruski izaslanik u Crnoj Gori Stepan Stankovski je bio razradio plan o dizawu ustanka u okolnim turskim pokrajinama, uz istovremeno anga`ovawe i Crne Gore. Vrlo brzo }e se tajni rad preneti i na pripremawe velikog ustanka katolika i pravoslavnih u sredwoj Dalmaciji i okolini Dubrovnika. Po odlukama Narodne skup{tine u Ostru`nici od 24. januara 1806. Srbi se nisu odricali diplomatskih poduhvata. [aqu deputaciju austrijskom caru, a i poruke turskom sultanu o potrebi mira i vra}awu Srbima onih prava koja su im ranije bila utvr|ena, u smislu dr`avne autonomije i op{te amnestije. U Bosni je bilo tada 76.000 turskih vojnika, a u svako mirnodopsko razdobqe srpske revolucije do 1815. uvek je bilo pod oru`jem oko 16.000. To je snaga koja ohrabruje Turke da se sa Srbima mogu lako i brzo obra~unati, tim pre {to su im svi diplomatski vetrovi po~eli da pune jedra. Rusija je spremala mogu}i ustanak hri{}ana, ali nare|ewe o tome se nije davalo, nego je sve vreme stawe ostajalo zamrznuto do trenutka kad se Turska sama pokrene protiv Rusije. Do tada su se dve dr`ave pona{ale kao saveznice. Od aprila 1806. ^artoriski je napustio rusko ministarstvo spoqnih poslova, a s wim su oti{le i sklonosti olakog mewawa strategije i podre|ivawe vojnih stvari, utopijskim projektima o evropskom preustrojstvu. Od wih je u istoriji srpske revolucije ostalo puno uzvi{enih re~i, ali gotovo nikakve koristi.

Pona{awe Srba u ovom ratu je zavisilo od neizvesne igre diplomatskih ustupaka i ponuda za mir, sa vojnim pobedama nad turskom vojskom. Od sredine jula 1806. Kara|or|e nastoji da se u Konstantinopoq po{aqe srpska vojna deputacija, pod vo|stvom trgovca Petra I~ka. Bio je cincarskog porekla iz Makedonije, a jedno vreme prevodilac u turskim diolomatskim misijama u Berlinu i Be~u,

pre nego su tamo uspostavqane stalne ambasade. Kona~ni sporazum sa sultanom koji je vodio ovaj okretni diplomata („I~kov mir“) bio je sklopqen u Konstantinopoqu 10. septembra 1806. Srbima je kona~no priznata wihova dr`avna autonomija, sami bi birali nahijske knezove i jednog vrhovnog kneza („ba{ knez“). Turski guverner, „muhasil“ je ostajao u Beogradskoj tvr|avi, sa malom vojnom posadom. Kona~na konvencija o ovome je trebalo da bude potpisana u Beogradu, nakon povratka Petra I~ka. Turski muhasil je u Beogradskoj tvr|avi imao na raspolagawu 300 vojnika, a pored wih su i Srbi mogli imati 500 vojnika. Sve su druge tvr|ave prepu{tane Srbima, kao i pravo da dohotke timarskim spahijama predaju muhasilu, a ne wima, a da godi{wi tribut, kao znak sizerenstva sultanu, pla}aju u visini od {est miliona ak~i godi{we. Srpskom vrhovnom knezu su davana nasledna prava, jedno zemqi{no imawe pod Avalom. Kao i u svakom drugom sporazumevawu sa turskim sultanom, nisu bile u pitawu uzajamne nedoslednosti i neiskrenosti obe strane, nego i nedore~enost sporazuma koji se mogao ~itati i izme|u re-

dova. Bilo je nejasno koliko }e Srbi dr`ati vojnika u Beogradu. Srpski optimizam da je to pola hiqade, udara na turski pesimizam da je to deset puta mawe. Sem toga, Turci su imali i tuma~ewe da su Srbi po svom polo`aju bili du`ni da podmetnu rame za vojnu odbranu granice na Dunavu i protiv Rusa, ako ustreba, po{aqu 20.000 vojnika.

Ovaj je sporazum kona~no propao, ne{to zbog srpskih vojnih pobeda nad sultanovom armijom, a ne{to zbog zatezawa stawa izme|u Rusije i Francuske i ohrabrivawa Srba da oja~aju svoje vojne snage. Dok se jo{ verovalo da }e „sveti rat“ podi}i sve {to je {erijat zahtevao, a to je u~e{}e u ratu svih, sem sakatih i nevoqnih, sve dok sultanova kowica ne popase zelenu srpsku travu i zemqu ostavi u zgari{tu, malo je i sa turske strane bilo vere u sporazumevawe sa Srbima. Oni su bili stavqeni pod vojni obru~. Tri pohoda (rumelijski iz Ni{a, albanski preko Novog Pazara i Karanovca i bosanski na [abac) trebalo je da krenu istog dana.

U ratu protiv Srba, progla{ewe „svetog rata“ je mo`da vi{e pomoglo Srbima, nego Turcima. Prvi su se uozbiqili i temeqito pripremili,

ZATRT CVET MUSLIMANSKE VLASTELE

U Mi{arskoj bici je zatrt cvet bosanske muslimanske vlastele. Odjek o porazu je i{ao br`e od gusala slepih peva~a koji su tu bitku prikazali verno, kao da su izve{tavali za neke novine u udaqenoj prestonici. Da narodna pesma ne la`e, ~ak ni u metaforama da je udovica Kulin-kapetana bila obave{tena od strane dva vrana gavrana, istori~ari kwi`evnosti su objasnili dokazom da su dva dervi{a u crnim mantijama to zaista uradili.

1765. - Ro|en je srpski pesnik-guslar Filip Vi{wi}, koji je opevao sve zna~ajnije doga|aje iz Prvog srpskog ustanka. Wegove pesme zabele`io je Vuk Stefanovi} Karaxi}.

1859. - Prema projektu konzula Francuske u Aleksandriji Ferdinanada Le{epsa, po~elo je kopawe Sueckog kanala. Kanalom dugim 161 kilometar spojeno je, u novembru 1869, Sredozemno i Crveno More i stvoren najkra}i plovni put iz Evrope ka Sredwem i Dalekom istoku.

1874. - Ro|en je italijanski in`ewer Guqermo Markoni. Radio je na usavr{avawu be`i~ne telegrafije i prvi je uspeo da po{aqe radio signal preko Atlantika (1901). Nobelovu nagradu 1909. podelio je sa nema~kim fizi~arem Braunom.

a drugi osokolili jalovim nadama da nebesa boqe rade nego wihove vojskovo|e na zemqi. Na istoku su Srbi stvorili vojno upori{te, koje }e po herojskim bitkama nazvati Deligradom. Zatvarao je prolaz u dolinu Morave i bio celi jedan splet {an~eva. U bitkama od 13. do 16. jula turska vojska, pod komandom Ibrahim-pa{e i [ahit-pa{e, bila je `estoko tu~ena, a jo{ vi{e ostavqena u rasulu srpskim napredovawem prema Ni{u i Pirotu. Jo{ upe~atqiviju vojnu pobedu Srbi su izvojevali nad turskom vojskom iz Bosne. I{la je u snazi od oko 20.000 vojnika, pod komandom najistaknutijeg od stare{ina Kulin-kapetana. Srbi su na utvr|enom Mi{aru kod [apca ukopali deset hiqada svojih pe{aka, a dve hiqade kowanika sakrili u obli`woj {umi za udar s le|a. Srbi su dobili za saveznika one koje su Turci predvideli za sebe, na austrijskoj strani Save. Turci su ih pozvali da posmatraju kako }e Srbe u lancima provesti u Bosnu. Srbi su bili obave{teni sa iste strane od svojih prijateqa i uhoda o traqavosti turskog pohoda i slaboj vojnoj opremi.

Kara|or|e je poka`wavao srpske seoske knezove koji su Turcima pripremali hranu i dobrodo{licu. Glavna bitka 13. avgusta 1806. je trajala od osam sati izjutra do podne. Za ta ~etiri sudbonosna ~asa slomqeno je samouverewe bosanskih muslimana o nepobedivosti.

Kara|or|e je li~no komandovao ovom bitkom. Naredio je da se sedi i pijucka, dok Turci na prvim linijama po~nu juri{e sa pu{kometa daqine. Jo{ u prvim naletima je poko{en i Kulin-kapetan. Juri{ srpske kowice je izazvao rasulo u turskom stroju i naterao ga na pani~no be`awe.

l U slede}em broju: Tajne naredbe sultana da se likvidira Kara|or|e

1915. - Po~ela je bitka na Galipoqu, jedna od najve}ih bitaka u Prvom svetskom ratu, u kojoj je Turska pobedila savezni~ke trupe pod britanskom komandom. To je bila i jedina pobeda Turske vojske u tom ratu. U osmomese~noj bici poginulo je oko 7.000 Australijanaca i oko 2.000 Novozelan|ana.

1918. - Ro|ena je ameri~ka peva~ica Ela Ficxerald, nekrunisana „kraqica xeza”.

1920. - Poqske trupe upale su u Ukrajinu, potom brzo napredovale i 6. maja zauzele Kijev. Mirom u Rigi 12. marta 1921. Poqska je dobila od Sovjetske Rusije teritoriju s vi{e miliona Ukrajinaca i Belorusa.

1945. - Sovjetske i ameri~ke trupe srele su se prvi put u Drugom svetskom ratu kod mesta Torgau u Nema~koj.

1980. - Sru{io se danski „Boing 727”, koji je ~arter letom prevozio britanske turiste na liniji Man~ester-Tenerife. Poginulo je svih 146 putnika i ~lanova posade.

1982. - Posledwi izraelski vojnici napustili su Sinaj, okon~av{i 15-godi{wu okupaciju tog egipatskog poluostrva.

1993. - U prisustvu mirovnog posrednika lorda Ovena, predsednici SRJ, Srbije i Crne Gore Dobrica ]osi}, Slobodan Milo{evi} i Momir Bulatovi} poku{ali su da ubede lidera bosanskih Srba Radovana Karaxi}a da potpi{e korigovani Vens-Ovenov mirovni plan. Narednog dana Skup{tina RS je odbila ovaj plan, rat u Bosni je nastavqen, a SRJ su poo{trene sankcije me|unarodne zajednice.

1999. - Avijacija NATO-a sru{ila je drumsko-`elezni~ki „@e`eqev most”, ve} o{te}en u tri napada prethodnih dana. Time je Novi Sad ostao bez posledweg od tri mosta na Dunavu.

2000. - U Beogradu je ubijen direktor Jugoslovenskog aerotransporta (JAT) @ika Petrovi}.

2005. - U okviru bliskoisto~ne turneje predsednik Rusije Vladimir Putin posetio je Egipat i Izrael. On je prvi i jedini ruski, odnosno sovjetski lider koji je posetio Egipat u posledwih 40 godina i prvi ruski zvani~nik koji je posetio Izrael.

Srpska vojska je na Mi{aru naterala Turke u pani~an beg

Do{la je ~ak iz Australije, zaqubila se u Srbiju i pro`ivela filmsku pri~u u Velikom ratu

Nije mnogo pojedinaca koji su u najte`im trenucima po Srbiju pohitali u pomo} i ostali sa srpskim narodom i onda kada se ~inilo da nade nema napustiv{i udobnost svog doma i dobrovoqno do{av{i u pakao rata. Ba{ zato, imena tih qudi treba da se pamte ve~no! Jedna od wih bila je i Australijanka Oliv Kelso King.

Oliv Mej Kelso King bila je voza~ ambulantnih kola Srpskog saniteta na Solunskom frontu, u toku Prvog svetskog rata. Odlikovana je Ordenom Milo{a Obili}a za hrabrost i Ordenom Svetog Save. @ivot razma`ene bogata{ice promenila je da pomogne Srbiji Oliv King je ro|ena u bogatoj sidnejskoj porodici milionera ser Kelso Kinga i wegove `ene Irene. [kolovala se u Engleskoj {koli za devoj~ice u Sidneju, a kasnije i u Nema~koj. Bila je avanturistkiwa i bavila se planinarewem. Pored toga bavila se klizawem, tenisom, surfovawem…

Hrabru Australijanku koja je u mladosti vozila reli trke, po~etak Velikog rata zatekao je u Engleskoj. Re{ena da pomogne i podr`i ratne napore Saveznika, dobrovoqno odlu~uje da postane voza~ ambulantnih kola. Kako je vojska kupila sva vozila, Oliv je od svog novca uzela polovni kombi, preuredila ga za potrebe ambulantnog vozila i nazvala “Slonica Ela”. Po~etkom 1915. pridru`ila se Savezni~koj poqskoj sanitetskoj slu`bi, a zatim je pre{la u Bolnicu {kotskih `ena. Ovu bolnicu osnovale su [kotske `ene po ugledu na sli~ne bolnice u Francuskoj, Rusiji… Bolnica je imala za ciq pomo} vojnim snagama saveznika {irom svih frontova na kojima se ratovalo u Evropi, a posebno Kraqevini Srbiji, budu}i da se nakon balkanskih ratova u{la u novi rat mawe naoru`ana, mawe pripremqena i sa nedovoqnim sanitetom.

PRI^A IZA OBJEKTIVA

WU SU VOLELI

VOJNICI, ONA JE VOLELA SRBIJU

Sredinom maja 1916. godne, Kelsovoj se ukazala prilika da bude voza~ u srpskoj vojsci na Solunskom frontu, koji je nastao 1915. kao poku{aj saveznika da pomognu srpsku vojsku. Tako se pridru`ila jedinici pukovnika dr Romana Sondermajera, koji nakon smene dr Lazara Gen~i}a 1916. godine, postaje na~elnik saniteta Vrhovne komande.

Vozila je ambulantna kola sa registarskom tablicom broj 3. U aprilu 1917. godine unapre|ena je i progla{ena narednikom. U me|uvremenu je nau~ila i srpski jezik, a pri~a ka`e da je bila omiqena me|u vojnicima i izbeglicama jer je bila {armantna, duhovita i uvek dobro raspolo`ena. Prema re~ima pukovnika Sondermajera, mnogi vojnici bili su zaqubqeni u wu, ali pre svega su bili impresionirani wenom hrabro{}u i vedrim duhom.

Izuzetno juna{tvo pokazala je tokom velikog po`ara u Solunu koji su slu~ajno

izazvali francuski vojnici 18. avgusta 1917. Vozila je dvadeset sati bez prestanka, prevoze}i qude na sigurno.

VELIKA I NAKON RATA

Kao i mnogi koji su na ove prostore do{li kao dobrovoqci, nakon rata Oliv nije `elela da napusti Srbiju. Krajem 1918., uz velikodu{nu pomo} bogatog oca i gra|ana Sidneja, otvorila je sedamnaest mobilnih kantina za pomo} najugro`enijim Srbima, obezbe|uju}i im lekove, hranu i ode}u. Wen otac je osnovao fond za otvarawe kantina. Sakupqeno je vi{e od 10.000 funti. Kantine su otvorene u Beogradu, Kraqevu, Ni{u, Kragujevcu… Krajem 1920. kantine su prestale sa radom, jer vi{e nije bilo potrebe za wima. Oliv je preostali novac iz fonda dala Beogradskom univerzitetu, De~ijoj bolnici u Sremskoj kamenici i humanitarnim organizacijama u Sarajevu.

Svoju misiju je zavr{ila i vratila se u rodni Sidnej. Pre toga, “za qubav prema

Srbima i humanitarni rad” kraq Aleksandar joj je dodelio kraqevski Orden Svetog Save.

GO[]A NA SVADBI KRAQA ALEKSANDRA

Po povratku u Australiju Oliv King je bila aktivan ~lan organizacije “Girl Guides Australia”, gde je izme|u ostalog, dr`ala govore o iskustvu ste~enom u toku rata. Do kraja `ivota se bavila humanitarnim radom. Nikada se nije udavala. Srbiju je posetila jo{ samo jednom, kada je, na poziv kraqa Aleksandra sa roditeqima prisustvovala wegovom ven~awu sa kraqicom Marijom. Oliv se preselila u Melburn 1956., gde je i umrla 1. novembra 1958. godine.

O `ivotu Oliv Mej King najvi{e se saznalo iz brojnih pisama koja je iz Srbije slala ocu i sestrama. Wih je nakon wene smrti objavila wena sestra, istori~arka Hejzl King u kwizi “Jedna `ena u ratu”.

Neverovatna sudbina autora najpoznatije fotografije Srbije iz Prvog svetskog rata

Samson ^ernov je imao samo 25 godina kada je kao dopisnik ruskih novina stigao u Srbiju da “pokriva” Prvi balkanski rat. Adrenalin, rad na terenu i stalna opasnost, ali i hrabrost i duh naroda mora da su se mnogo dopali mladom fotografu jer je i posle rata re{io da ostane u Srbiji.

Tu je i do~ekao 1914. i po~etak do tada nezapam}enog stradawa – Veliki rat. Nakon izbijawa Prvog svetskog rata, ^ernov je sa Francuzom Anrijem Barbisom dobio automobil i voza~a, kako bi {to lak{e obavqao svoja zadu`ewa. Tako je i snimao zlo~ine austrougarskih jedinica u Ma~vi i Posavini. Ipak, u septembru 1914. vrhovna komanda srpske vojske prikqu~ila ga je filmskoj ekipi \oke M. Bogdanovi}a koja je bila zadu`ena da ovekove~i de{avawa na frontu na Savi. Tako su i nastale ~uvene fo-

tografije razorenog [apca, prelaska srpske vojske preko Save, okupatorskog uni{tavawa Beograda… kao i slavna fotografija Dragutina Mati}a “Izvi|a~a” koji negde na Drini, pre povla~ewa srpske vojske preko Albanije, pomno prati neprijateqska kretawa.

A NAJGORE JE

TEK DOLAZILO…

^ernov nije napustio Srbiju ni kada je krah postao izvesan. Sa vojskom, dr`avnim vrhom i dobrim delom stanovni{tva, dele}i nesre}u i op{tu nema{tinu, pre{ao je preko Albanije svojim objektivom ve~no ovekove~iv{i stradawe i patwu izbeglica iz Srbije.

Sa kolekcijom svojih fotografija, ^ernov po dolasku na Krf putuje u London kako bi svet upoznao sa nezapam}enom nesre}nom Srbije, a po povratku tra`i da

Srbije i poslao pomo}. U martu 1918. otputovao je u Wujork i organizovao izlo`bu fotografija. Akcija je privukla veliku pa`wu medija, pa je Wujork Tajms zatra`io i intervju sa “~uvenim fotografom sa Balkana”. Me|utim, u wemu, ^ernov je jako malo govorio o sebi, a mnogo vi{e o Srbiji, Albanskoj golgoti i ostarelom kraqu Petru koji deli sudbinu svog naroda. Tokom ~itavog boravka u Americi nosio je uniformu kapetana srpske vojske.

bude kr{ten i primi pravoslavnu veru (izvorno je bio Jevrejin). Samson ^ernov je kr{ten na Krfu 1916. godine kada je dobio ime srpskog regenta Aleksandra Kara|or|evi}a. Nakon revolucije u Rusiji 1917. vi{e nije mogao da se vrati u domovinu, pa je odlu~io da uzme francusko dr`avqanstvo.

PRIJATEQ IZ NAJTE@IH DANA ^ernov je neumorno radio kako bi svet priznao stradawa

A onda je do{ao i taj dugo sawani trenutak slobode… Srbija je pobedila, a vojska se pobedonosno vratila u domovinu. Ironi~no, Samsona ^ernova tada je zadesila sli~na sudbina kao i Ar~ibalda Rajsa - zaborav. Godine 1920. ^ernov je kupio vilu u francuskom gradu Bijaric, gde je `iveo sa suprugom Amerikankom. Preminuo je februara 1929. godine.

Oliv Mej Kelso King i weno vozilo ”Slonica Eli”

Oliv Mej Kelso King

Nikola Joki} kao

Gru iz crtanog filma

Srpski ko{arka{ Nikola Joki} favorit je za osvajawe nagrade za najkorisnijeg igra~a (MVP) ove sezone, koju je zavr{io sa statistikom od prose~no 26,4 ko{eva, 12,4 skokova i devet asistencija.

NBA liga je objavila imena trojice finalista za svaku od svojih pojedina~nih nagrada za regularnu sezonu 2023/24. Nikola Joki}, Luka Don~i} i [aj Gilgeus-Aleksander su trojica ko{arka{a koji su laureati za ovogodi{wu presti`nu za titulu. Na konfereniciji za medije nakon trijumfa Denvera nad Lejkersima, 114:103, Joki} je napravio {ou i zasmejao prisutne. Naime, on se pojavio obu~en kao ~uveni negativac Gru, lik iz serijala crtanih filmova „Grozan ja” (Despicable me) i tako izazvao odu{evqewe i na dru{tvenim mre`ama.

„Ja volim tog momka, volim taj crtani. Mislio sam da bi bilo zabavno da do|em tako obu~en”, rekao je okupqenim nasmejanim novinarima.

[AMPIONSKI DORU^AK

Srpski ko{arka{ je nedavno snimio reklamu za jednu platformu za izbor hotela, a u tom je razgovoru pri~ao o raznim temama. Izme|u ostalog i o tome {ta jede za doru~ak.

„Najprije kajgana od pet jaja, obavezno slanina, {unka i spana}. Ne sme da bude retko, ali ne sme da bude ni previ{e suvo. Zatim ka{a s orasima, bademima, borovnicama i medom. Onda {ejk sa bananom, {umskim vo}em i malo soka od jabuke. To je oko pet hiqada kalorija u jednom doru~ku. Vau!”, komentarisao je Joki}.

ZRNA KAFE KOJA SU RASLA NA JAPANSKOM „OSTRVU VE^NE MLADOSTI“

Da li biste {oqu kafe platili

310 evra?

Mala kafexinica u Londonu odlu~ila je da ponudi svojim mu{terijama ne{to nesvakida{we i to po isto tako nesvakida{woj ceni. Pravi qubiteqi kafe ne mogu da zamisle dan bez svog „~arobnog napitka“, a oni sa dubokim xepovima mogu u Lon-

donu da probaju kafu za koju }e za jednu {oqu morati da izdvoje 265 funti.

Kafexinica „Shot” u elitnim londonskim naseqima Mejfer i Merilboun ugo|aj napla}uje papreno zbog porekla zrna od kojih pravi kafu.Naime, kafu prave od zrna „tipika“, kvalitetnijoj podvrsti „arabike“. Ali to nije sve – ona rastu i sazrevaju na imawu „Nakajama“ na japanskom ostrvu Okinava. Kilogram ovih specijalnih zrna ko{ta 1480 funti, bez tro{kova transporta.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Mewate se na velike i lepe na~ine, a to nije uvek lako. Umesto da idete prebrzo ili radite previ{e, trudite se da pratite tempo svog srca, svoju ne`nu i suptilnu prirodu. Ovo vreme tranzicije mo`e vas odvesti ka odr`ivijem na~inu `ivota ako se trudite da ostvarite planove koje ste zacrtali. Partner }e vas pratiti u svemu. Potrudite se da obavite analize koje stalno odla`ete.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ovo je veoma zna~ajno vreme za vas i trebalo bi bar da poku{ate da to iskoristite. Razmislite {ta `elite i kako to mo`ete da ostvarite. Ovo zapravo nije vreme za spor i stabilan razvoj jer prisutna energija otvara mogu}nost da napravite brze i inspirativne, velike promene. Dopustite partneru i prijateqima da ka`u {ta misle, poslu{ajte savet uku}ana. Pazite na zdravqe kostiju.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Va{e nestrpqewe bi moglo da vas dovede u velike probleme. Mo`da se ose}ate kao da sada morate da shvatite sve stvari i morate da zavr{ite sve {to je pre mogu}e; ali va`nije je da imate jasno}u i preciznost nego da budete brzi. Prvo se suo~ite sa svim okolnostima i obavezama. Partner sve te`e podnosi senku u koju ste ga gurnuli zbog karijere. Ne odla`ite odlazak stomatologu.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ovo je zaista mo}no vreme za postavqawe namera i istra`ivawe mogu}nosti, ~ak i ako nije najboqe za dono{ewe odluka i precizirawe detaqa. Dajte sve od sebe i razmislite {ta }e vas usre}iti dok se kre}ete kroz mnoge opcije koje su pred vama. Poslu{ajte starijeg prijateqa, povucite se iz posla za koji ose}ate da }e propasti. Ne bi bilo lo{e da zaka`ite putovawe. Odmarajte se.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Ukoliko napravite promenu, lak{e }ete krenuti napred. Ove nedeqe pro}i }ete kroz sva mogu}a ose}awa i sva godi{wa doba svoga raspolo`ewa. Poku{ajte da se nosite nekako sa svojom rawivo{}u i neprijatnim emocijama koje bukte u vama kako biste mogli da donosite odluke. Sve {to vam se de{ava pomeri}e stvari napred na dubok i smislen na~in. Samo budite strpqivi.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ako mo`ete da razmi{qate o obrascima koji se odigravaju u va{em `ivotu, mo}i }ete da u~ite iz pro{losti dok se aktivno bavite sada{wo{}u. Ovo je vreme za promene i verovatno }ete im se ili prepustiti ili }ete im se odupreti. Va`no je da imate svest za {ta se borite, a ne samo protiv ~ega se borite. Neko iz prikrajka gleda u vas zaqubqeno, a vi ne vidite kako vam se sre}a primi~e.

Negde oko 10-ak kilometara od Leptokarije, letwe destinacije uveliko poznate na{im turistima koji letuju u Gr~koj, postoji atrakcija za koju niko nije siguran da li je u pitawu prirodni fenomen ili opti~ka varka.

U pitawu je ~uveno „magnetno poqe” na Olimpu, na kome se, suprotno svim zakonima fizike, automobil ostavqen u leru sam kre}e uzbrdo, kao i voda koju turisti prosipaju da bi se uverili u ovu ~udnu pojavu. Ukoliko budete `eleli da posetite magnetno poqe ponesite vi{e vode, jer sa malom koli~inom ne}ete uspeti da izvr{ite eksperiment, pi{e portal gr~ka.info.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Stvari ne idu ba{ onako kako biste `eleli, ali zapravo bi mogle biti na pravom putu. Nemojte se toliko fokusirati na negativnosti, to }e vas samo naterati da prestanete da sara|ujete sa qudima kako biste zajedno kreirali sada{wost i budu}nost koju `elite. Partner je opet povre|en jer mora da vas deli sa kolegama. Boravak pored vode za vas bi bio lekovit.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Va`no je da procenite ulogu straha tokom procesa dono{ewa odluka. Na mnogo na~ina ose}ate se spremnim da sko~ite u nepoznato, ali strah vas mo`da sputava. Va{ posao je da procenite da li su va{i strahovi zasnovani na stvarnosti i i slu`e kao mehanizam odbrane ili su to pak navike koje vam ne dozvoqavaju da rastete. Zaqubqeni ste, a ose}ate se prazno. Potreban vam je iskren savet.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ima}ete ose}aj se kre}ete u previ{e pravaca. Verovatno }ete se boriti sa trenutnim ose}ajem da ni`ete neuspehe ~ak i ako stvari zapravo nisu tako lo{e. Najboqa stvar za vas je da poku{ate da usporite i poslu{ate sebe. Nemojte biti brzi u pronala`ewu re{ewa. Boqe iskoristite svoje vreme i energiju. Porodica vas podr`ava, partner vas voli, sve je kako treba. Kontroli{ite {e}er.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Ako je va{ ego izra`en, verova}ete da vredite vi{e od drugih i mo`ete to nesvesno pokazivati. Ukoliko pak niste u ego visinama, ne}ete se zalagati za sebe niti uzeti ono {to je va{e. Ova nedeqa zahteva da razmotrite svoj ego – da li je uravnote`en ili ne. Zadatke koje preuzimate na sebe treba da budu u skladu sa onim {to cenite. Usamqeni ste i zbog toga neraspolo`eni.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Najboqi na~in da se bavite onim {to se pojavi, bilo da je uzbudqivo ili frustriraju}e, jeste da imate jasne granice. To je ono {to }e vam pomo}i da delujete na na~in koji odra`ava va{e vrednosti i {titi ono {to vam je najdra`e – a to su va{i bli`wi. Na tro{ite se na prolaznike i turiste u va{em `ivotu. Posvetite se hobiju, idite u pozori{te. Proverite dioptriju.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

[to boqe poznajete sebe, boqe }ete iskoristiti mo}nu energiju ove nedeqe. Va{ najva`niji zadatak je da se ponovo pove`ete sa svojim vrednostima. Na taj na~in }ete mo}i da identifikujete koji potezi su u skladu sa va{om prirodom. Verovatno }ete morati da komunicirate i dr`ite svoje granice. Imate dobar posao i lepu qubav. Razmislite o udomqavawu ma~ke ili psa.

Na mestu gde se nalazi magnetno poqe Olimpa vide}ete belom farbom napisan znak „Magneti” na asfaltu, a nakon wega i znak Stop. Vodu izlijte negde na sredini magnetnog poqa i ona }e „pote}i prema gore”. Automobil zaustavite kod znaka „Magneti”, ugasite motor i izbacite iz brzine. Nakon {to ste potpuno sigurni da vam automobil ne}e krenuti sam,malo ga pogurajte. Automobil }e po~eti da se kre}e 15-ak metara uz uspon i zaustavi}e se kod znaka Stop, gde se magnetno poqe i zavr{ava. Ukoliko s druge strane poku{ate da automobil pogurate u suprotnom smeru - nizbrdo, ka`u, ne}ete to uspeti.

Neki posetioci su proveravali uspon puta koriste}i libelu i oni tvrde da uspon ne postoji, da je put ravan i da je u pitawu iskqu~ivo opti~ka varka.

Olimp, koji ima svoje mesto i u gr~koj mitologiji kao dom bogova i kao jedan od simbola gr~ke prirodne i kulturne ba{tine, jedan je od najpopularnijih planinarskih vrhova u Gr~koj i u Evropi, sa organizovanim planinarskim skloni{tima i razli~itim rutama za pewawe i planinarewe.

Kada do|u neke godine, propadawe i degenerativne promene u kolenima se i o~ekuju, ali se na bolove u ovim zglobovima `ale i mla|i. Za{to stradaju kolena? [ta mo`emo u~initi da to spre~imo? Kako usporiti ili zaustaviti propadawe? Odgovore na ova pitawa, u RTS ordinaciji dala je prof. dr Olga Popovi} Mladenovi}, specijalistkiwa fizikalne medicine i rehabilitacije.

[ta je naj~e{}e kod pacijenata {to se ti~e povreda kolena, a {ta {to se ti~e degenerativnih promena?

- Prvo, degenerativne promene su starewe ko{tanih struktura. Kod kolena, to je gonatroza i posle pedesete godine, po~iwu polako da se javqaju promene na kolenima koje se vrlo dobro mogu dijagnostikovati, jasno, rendgen snimkom. Gonartroza je propadawe hrskavice, ali podrazumeva i ceo splet koji postoji i na ko{tanom delu i na hrskavi~nom delu. Javqa se posle pedesete godine i vrlo je ~esta i veoma je va`no spre~iti, odnosno odlo`iti wenu pojavu.

[to se ti~e povreda kolena imate povreda kod mla|ih qudi imate dva tipa: akcidentalni, kada imate saobra}ajnu nesre}u, imate skijawe, imate pad negde, pa onda slomite neku kost, imate povredu kolena koju reguli{e i dijagnostikuje ortoped i posle toga ide na fizikalnu, kada se re{i osnovni problem i imate povredu mekog tkiva, koja je ve-

POSNI RECEPT

BISTRA POSNA SUPA

POTREBNO JE: n 3 komada krompira, n 1 {oqa gra{ka, n 1 komad {argarepe, n 1 komad pa{kanata, n 1 kocka bujona od povr}a, n 1 {aka per{una, n 1 ka{ika uqa, n 1 ka{i~ica suvog per{una, n prstohvat bibera, n 1 {oqa rezanca.

PRIPREMA:

U jednu {erpu dolivamo vru}u vodu, solimo i sipamo ka{iku uqa unutra.

Se~emo na male kocke krompir, {argarepu i pa{kanat, dodajemo u {erpu sa vru}om vodom zajedno sa zamrznutim gra{kom.

Nakon {to se povr}e skuvalo, dodajemo rezanca i na sitno ise~en per{un, ~ekamo da se skuva rezance u supi od povr}a, posipamo prstohvat bibera i suv per{un. Ostavqamo da vri jo{ 10 minuta i serviramo toplu na{u korisnu bistru supu.

Bol u kolenima, povrede i starewe – ima li leka

KAKO SA^UVATI KOLENA U MLADOSTI

- izbegavati dugo sedewe

- izbegavati ukr{tawe nogu

- izbegavati dizawe prevelikih te`ina u teretani

- izbegavati tr~awe po tvrdoj podlozi

- izbegavati te`e fizi~ke aktivnosti bez pripreme

- izbegavati dugo kle~awe

oma ~esta kod mla|e populacije, koja je vezana za sport, mo`e da bude vezana za traumu, preforsirawe. Povrede mekog tkiva se dijagnostikuju ultrazvukom, zna~i gonartroza rendgenom, a komplikovane situacije se dijagnostikuju magnetnom rezonancom.

Kako prepoznati probleme sa kolenima?

- Kod kolena prvo imate bol, bol pri hodu i ograni~eno savijawe kolena, ograni~eno savijawe potkolenice prema natkolenici i imate otok mekog tkiva. Otok mo`e da bude iznad ~a{ice, ispod ~a{ice, mo`e da bude sa unutra{we strane kolena i spoqa{we, mo`e da bude u kolenoj jami, gde otekne Bekerova cista, koja se tu nalazi.

Bekerova cista je sportska povreda i mo`e da se javi kod

prenaprezawa, forsirawa kod qudi koji mnogo rade ~u~weve u teretani, koji stanuju na petom spratu bez lifta i onda se napuni Bekerova cista i taj otok izgleda kao kugla koja se jasno vidi. Te~nost koja se nalazii u cisti mo`e da se izvu~e iglom i {pricem ili da se smawi fizikalnom procedurom koja se naziva elektroforeza.

Koje ve`be treba raditi? - Kada imate mlade pacijente koji imaju problem sa kolenom, oni idu na fizikalnu terapiju, dobiju program, to pro|e i dobiju program ve`bi koje treba da rade svaki dan, osam do deset minuta, prema klini~koj slici.

To se isto odnosi ako su operisani ili imali gips, jer popusti kvadriceps (bo~ni mi{i} na butini koji je povezan sa kolenom). A kod starije populacije treba raditi tri, ~etiri ve`be, to

SAVETI ZA STARIJE PACIJENTE SA PROBLEMIMA KOLENA

- izbegavati stepenice

- sedeti sa podignutim nogama

- izbe}i gojaznost

- koristiti {tap

- koristiti anatomske ulo{ke za cipele

- raditi ve`be

Da li znate koliko {e}era smete da konzumirate dnevno?

Stru~waci otkrivaju koliko je {e}era bezbedno uneti na dnevnom nivou i koji su izvori {e}era najrizi~niji.

[e}er je ugqeni hidrat koji prirodno zasla|uje mnoge na{e namirnice i dodaje se mnogim prera|enim proizvodima kako bi poboq{ao wihov ukus, i iako se smawewe unosa {e}era {iroko preporu~uje za va{e zdravqe, kqu~no je znati koje vrste {e}era treba da u`ivate, a koje da ograni~ite.

Postoje prirodni {e}eri, poput fruktoze u vo}u i laktoze u mleku, koji dolaze u paketu sa

hranqivim materijama, vlaknima i mineralima.

S druge strane, dodati {e}eri mogu dati slatko}u, ali nemaju nutritivnu vrednost

Blitva je jedna od najpoznatijih biqaka sa zelenim listovima u Evropi. Najvi{e se gaji na mediteranskom podnebqu, a ima veliku primenu u kulinarstvu. Mladi listovi blitve se dodaju u razne salate u kombinaciji sa mnogim povr}em, a zreli listovi blitve se dodaju u razna kuvana jela od povr}a.

Lekovita svojstva

1. Blitva ima visok sadr`aj vitamina A. Kao i druge biqke zelenih listova, i blitva je bogata betakarotenom, koji se u unutra{wosti organizma pretvara u vitamin A. Ovaj vitamin u narodu je poznat i kao „vitamin za vid”, jer wegovo prisustvo u organizmu

i na`alost, ~ak su opasni po zdravqe.

Smernice o ishrani Amerikanaca ka`u da svako od dve godine i vi{e treba da zadr`i unos

LE^EWE BIQEM

je sedam, osam minuta, tri do pet puta dnevno.Te ve`be se rade na stolici tako {to se prvo podi`e jedna noga i zadr`i, zatim se u tom polo`aju pomera u stranu, a to treba ponoviti sa dve noge u isto vreme.

Kada i kako, osobe koje imaju bol u kolenima treba da uzimaju analgetike?

- Oni treba da uzimaju u akutnoj fazi analgetike po {emi koju im da lekar, fizijatar ili op{te medicine, a kada pro|e faza bola, da uzimaju retard varijante(sa produ`enim dejstvom), koje se uzimaju dva puta dnevno ili jedan uve~e na pun `eludac.

{e}era ispod 10 odsto dnevnog unosa kalorija. Za nekoga ko je na dijeti od 2.000 kalorija, to zna~i ne vi{e od 50 grama dodatog {e}era, odnosno oko 12,5 ka{i~ica dnevno. Ameri~ko udru`ewe za srce ka`e da je wihova dnevna granica {e}era jo{ konzervativnija:

• Mu{karci ne bi trebalo da unose vi{e od 36 grama (ili devet ka{i~ica, 150 kalorija) dodatog {e}era dnevno.

• @ene ne bi trebalo da unose vi{e od 25 grama (ili {est ka{i~ica, 100 kalorija) dodatog {e}era dnevno. Studije otkrivaju da tipi~na odrasla osoba u Americi dnevno konzumira oko 17 ka{i~ica {e}era. Ova koli~ina je znatno iznad preporu~enih granica, skoro duplo za mu{karce i trostruko za `ene.

garantuje dobro zdravqe o~iju. Konzumirawe blitve mo`e spre~iti ili pomo}i u le~ewu mnogih bolesti oka, kao {to su gubitak vida, no}no slepilo, katarakta ili glaukom.

2. Vitamin A koji se nalazi u blitvi, ja~a imuni sistem, ~ine}i nas otpornijim na razne infekcije i upale respiratornog sistema, kao {to su angina, grip, prehlada, sinusitis, bronhitis...

3. Blitva zbog prisustva vitamina A, pozitivno uti~e i na zdravqe ko`e i kose. Vitamin A ~ini ko`u ne`nom, a kosu ja~om. Spre~ava isu{avawe i infekcije ko`e, ubrzava zarastawe rana. Idealan je za preven-

ciju i le~ewe zdravstvenih problema kao {to su ekcem, akne, psorijaza, suva ko`a, herpes, posekotine, opekotine i jo{ mnogo toga.

4. Blitva sadr`i antioksidanse, koji mogu da elimini{u slobodne radikale iz organizma. Slobodni radikali su odgovorni za nastanak mnogih degenerativnih bolesti. Nau~no je dokazano da kulture koje konzumiraju namirnice bogate antioksidansima, ispoqavaju boqe zdravstveno stawe.

5. Vitamin K koji se nalazi u blitvi, neophodan je za koagulaciju krvi i za o~uvawe kostiju. Konzumirawe blitve ja~a otpornost kostiju, spre~ava dugo krvarewe rana.

ONOMATOPEJA MUKAWA ZMIJSKI OTROV (NAR.) POKLATI

BEOGRADSKI SPORTSKI KLUB (SKR.) ILIRIJA SKIDA^ LAKA

ZBIRKA GEOGRAFSKIH KARATA (MN.)

ME\UNARODNA OZNAKAZA SEVER JEDIWEWE AMONIJAKA ONI KOJI EVOCIRAJU

SIN ILI ]ERKA POSEDOVATI

MESTO U BANATU

OVAMO UOBI^AJENI

NAZIV ZA SAD

INOK, ]AT, BAKARA, TALENAT, T, MORIJA, ERO, IRAK, LAMAR, [IKANIRATI

O’NIL, MU, ID, ILITI, ROSI], D, BSK, ILIRIK, ATLASI, AMO, N, ACETAMID, DETE, IMATI, OVITI SE, AF, VO, OTERATI, IKONE

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: QUBAV, UVALE, BELAK,

U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Strane zemqe, tu|ina, 2. Pripadnik azijskog naroda - Udar groma, tresak, 3. Ime spisateqice Kristi - Narodna pripovetka, 4. Ime glumca Marvina - O~igledna istina - Auto oznaka Nove Varo{i, 5. Mali obor - Rudarski basen, 6. Me|unarodna ko{arka{ka asocijacija (skr.) - @ene borci, 7. Veznik - [umno gristi, ru{tati - Oznaka ranije nema~ke marke, 8. Hvatawe divqa~i - Ime peva~ice i glumice Lir - Auto oznaka [panije, 9. Veli~ina definisana brojem (mat.) - Azijska dr`ava, 10. Pesnik - Rov, jarak (mn.), 11 . Onomatopeja lave`a - [pajz - Kow u narodnoj pesmi, 12. Vojnik u in`iweriji - Derivati amonijaka, 13. Ime francuskog slikara Matisa - Zapaqewe debelog creva, 14. Nadnositi se.

USPRAVNO: 1. Prijateq Italijana - Stidqiv ~ovek (`arg.), 2. Kosine - Obrtni deo ma{ine, 3. Planina u Gr~koj - Obrvice - Jedini~ni vektor (mat.), 4. Vrsta jela od povr}a - Malaksao ~ovek, 5. Vrpca - Valovi na vodi - Oznaka na vozilima za obuku, 6. Jezero u Irskoj - Pokorica - Tr~awe, 7. Francuski grad na istoimenom jezeru - @iteqka nekog atara - Inicijali operskog peva~a Wega, 8. Simbol azota - Hormon nadbubre`ne `lezde, kortizon - Planina kod Beograda, 9. Narodno mu{ko ime - Eksplozivno sredstvo, 10. ^okot vinove loze - Vidarka, vidarica- Spilbergov filmski vanzemaqac, 11. Male vekne - Ime kanadske peva~ice Moriset, 12. Modernizovati se.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: INOSTRANSTVO, TATARIN, TRES,

„Gradim 17 luksuznih vila na Zlatiboru, ne}u ceo `ivot da zara|ujem od trube“

Dejan Petrovi} jedan je od najpoznatijih truba~a, a iako mu je muzika najve}a qubav, sada je otkrio da ne `eli time da se bavi ~itav `ivot.

Poznati muzi~ar, Dejan Petrovi} sada je prvi put progovorio o privatnom biznisu.

„Pre tri godine, jo{ dok je korona bila u punom jeku, bilo je dosta slobodnog vremena, pa sam razmi{qao {ta raditi u slu~aju ne~eg tako neplaniranog, jer je muzika u tom momentu stala. Sasvim slu~ajno, uz Bo`ju pomo}, pojavio se moj dugogodi{wi prijateq iz U`ica, i do{li smo do zajedni~kog predloga. Jurio sam da kupim plac na Zlatiboru, da mo`da ne{to investiram, a on se pojavio sa idejom da uz memo ve}i plac i napravimo ne{to zajedno. Mi smo trenutno u izgradwi 17 luksuznih vila na Zlatiboru, gde pravimo privatno naseqe. On pravi svoju ku}u, ja svoju, a ostalih 15 je za prodaju. To }e biti poseban pe~at za Zlatibor“, rekao je Dejan. Muzi~ar je dodao i da planira da `ivi upravo na Zlatiboru.

„Imao sam apartman koji sam prodao i taj novac sam ulo`io u ovaj projekat. Imam vikendicu u Kokinom Brodu, a to je bli`e Zlataru. To je zapravo porodi~na ku}a, supruga mi je odatle rodom. Imam `equ da `ivim na Zlatiboru. Bogu hvala, auto-put polako sti`e tamo. Do|em danas za Beograd, uve~e sviram, a po{to mi do U`ica treba dva sata, sutradan s porodicom kuliram u {umi. [to se projekta ti~e, gra|evinski }u objasniti – naliveno je svih 17 plo~a, {est ku}a je trebalo ve} da ukrovimo, ali, na`alost, zbog vremena nismo stigli. Planiramo da na prole}e 2025. godine to bude useqivo“,

rekao je Petrovi}, pi{e „Blic“ i dodao: „To je neki projekat koji se realizuje, ne{to od ~ega bih sutradan imao penziju. Neki dodatni posao }u isto pokrenuti, bi}e to kad-tad, a u pitawu je neka mini porodi~na destilerija rakije, po{to ja rakiju obo`avam. Odrastao sam na selu, deda ju je ceo `ivot pekao, a i ja godinama pe~em rakiju. Posledwi dan pe~ewa je za prijateqe iz Srbije i Crne Gore koji dolaze na kazan, pravimo dru`ewe kao nekad, uz krompire sa `ara, pr{utu…“

„Nagledao sam se dosta svojih kolega muzi~ara, peva~a, svira~a koji su {akom i kapom uzimali novac, jo{ ve}i nego {to uzimaju sada. Kako su zara|ivali, tako su tro{ili. Me|utim, ne smatram da }u ceo `ivot da sviram, napravi}u presek u `ivotu i prekinuti sa poslom, ima}u najvi{e pet koncerata“, ispri~ao je Dejan Petrovi}.

PRVO OGLA[AVAWE NIKOLE ROKVI]A NAKON [TO JE KRENUO PE[KE NA PUT OD 1.060 KILOMETARA:

Otkrio koliko je pre{ao do sada, ali i {ta je wegova misija

Peva~ Nikola Rokvi} je krneuo pe{ke na put dug 1.060 kilometara, ta~nije do Egine, gde }e se pokloniti Svetom Nektariju Eginskom.

Wegova supruga Bojana je ranije rekla da je on na put krenuo sam, a sada se oglasio i Nikola i pokazao da je danas pre{ao 34 kilometra i da je hodao pet sati.

„Prvi dan odra|en“, napisao je on na Instagramu, a potom pokazao da je nalo`io vatru i spremio se za spavawe.

Kako je ranije rekao, ovo putovawe ima veze sa fondacijom „Porodica“ koju su osnovali on i wegova supruga, a sada su objasnili o ~emu se ta~no radi.

„@elimo da vas obavestimo da smo Nikola i ja osnovali fondaciju pod nazivom ‘Porodica’ koja }e se baviti koja }e se baviti o~uvawem tradicionalnih vrednosti i porodice kao institucije i kao svetiwe. Fondacija }e pomagati mnogodetnim porodicama, ugro`enoj, i talentovanoj i bolesnoj deci, a na{a prva misija }e biti pomagawe pedijatrojskoj onkologiji“, rekla je Bojana.

„Na{a misija je da zajedni~kim snagama prikupimo sredstva za kupovinu aparata koji }e pomo}i dijagnostikovawu kancera mozga kod dece, kao i renovirawe dela de~je onkologije. Za to sve nam je potrebno 200.000 evra, a ja }u, sa ovog svetog mesta, krenuti pe{ke putem Atine, ta~nije ostrva Egine i manastira Svetog Nektarija Eginskog i tim putem od 1.060 kilometara prikupqa}u neophodna sredstva. Zato pozivam sve kompanije, pojedince, ali i moje prijateqe da nam pru`e podr{ku i da ostvarimo ovu veliku misiju“, dodao je Nikola.

Oglasio se Sergej Trifunovi} nakon pu{tawa iz pritvora, ima poruku za ^edomira Jovanovi}a

Glumac Sergej Trifunovi} je pu{ten iz pritvora, a sada se u kratkoj izjavi osvrnuo na komentar lidera LDP ^edomira Jovanovi}a. Trifunovi} je u ~etvrtak 18. aprila oko 20 ~asova priveden na Vo`dovcu nakon {to je kod wega prona|ena marihuana.

Marija [erifovi}: „@elela sam da mi se sin zove druga~ije“

Peva~ica Marija [erifovi} je u svom novom vlogu odgovarala na mnoga pitawa svojih obo`avalaca.

Rekla je i da wen sin voli br`u muziku, a tu`nu i sporu ne. Tako|e se osvrnula i na svoju majku Vericu.

„Ona je luda baba, najlu|a baba na svetu, bukvalno ne mogu da je se otresem. Vera ne}e da ide ku}i, opsednuta je wime, tako da ja mislim da wega sad voli vi{e nego mene“, priznala je ona i otkrila kako je sinu dala ba{ ime Mario.

„@elela sam da se zove na slovo M i ja sam `elela da se zove Maks. Onda, naravno, moje drugarice seqanke su rekle: ‘Da da{ detetu ime da se zove kao ku~e’. Zbog trenutka procesa, papirologije dok smo bili u bolnici, to se sve mora popuniti i do{la je `ena i pitala kako se zove. Svi su krenuli da smi{qaju na slovo M i neko je rekao ‘Mario’ i ja sam samo rekla: ‘Pi{ite Mario’“, zakqu~ila je Marija.

U prvoj izjavi nakon pu{tawa na slobodu Trifunovi} se zahvalio Jovanovi}u: „Zahvalio bih se ^edomiru Jovanovi}u, od srca. Wegova izjava ima jo{ ve}u te`inu jer nismo u dobrim odnosima. Svaka ~ast, zaista“, rekao je glumac.

Sa Trifunovi}em je u ~etvrtak priveden i S.A. (1993) koji je osumwi~en da je glumcu prodao marihuanu. I Trifunovi}u i wegovom poznaniku je odre|eno policijsko zadr`avawe. Predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} komentarisao je Trifunovi}evo privo|ewe na dru{tvenoj mre`i „Iks“ i glumcu pru`io podr{ku.

„Prejadna je hladno}a sa kojom na{e dru{tvo odgovara na ‘zlo~in i kaznu’ Sergeja Trifunovi}a. Ta tupa ti{ina koja prati wegov marihuana greh i zadr`avawe u pritvoru nije izraz na{e ~istote nego mera na{e nequdskosti i gluposti. Dugo mi nije va`no za{to smo postali huqe. Va`no mi je da ja na takvo dru{tvo ne pristajem“, po~eo je Jovanovi} i dodao:

„I da do kraja sveta ‘pi*a po mom grobu’ Sergeja `elim slobodnog da srcem misli, govori i radi. Samo tako i on i ja ali i svi koji su no}as za razliku od nas dvojice gutali, duvali i {mrkali mo`emo opet prona}i svoj mir i mir me|u svima nama. Zato molim tu`ila{tvo ali i AV-a koji u ovoj zemqi ‘pu{ta ki{u’ da me razumeju dok javno tra`im slobodu za Sergeja Trifunovi}a. I tako odbrane na{u qudskost“, zakqu~io je lider LDP.

Brena napravila spektakl u Sarajevu i otkrila {ta joj sprema Filip @ivojinovi}

Muzi~ka zvezda Lepa Brena odr`ala je koncert u Sarajevu, gde je publika u`ivala u wenim vanvremenskim hitovima, a sada je otkrila da sprema novu pesmu kojoj je napisao Filip @ivojinovi}. „Ja imam veliku odgovor prema svojoj publici, da ako izbacim neku novu pesmu ja ho}u da vas ta pesma dotakne. Ne mogu da ne ka`em da sam malo vi{e okrenuta ka `enskom polu zato {to sam ja ipak i `ena i majka, supruga i }erka… Ali imam ne{to posle „Zetre“. Tu pesmu je napisao Filip, koji je alfa i omega kao producent Aleksandrine turneje. Napravio je pesmu koja je tako osvojila moje srce i potrudi}u da se da je snimim posle „Zetre“ u ime svih `ena. Ona je na spektaklu ponela odevne kombinacije kojima je odu{evila sve. „Ranije nekako nisam imala mnogo vremena za moje emocije, danas mnogo vi{e imam vremena. Ja pevam punih 42 godine i nikada nisam verovala da }u u dana{we vreme da pevam u nekoj mini sukwi, u luda~kom {ortsu, kao da mi je 23 godinat“, dodala je Brena.

JOKI]U NIKO NIJE RAVAN: Podatak koji pokazuje svu dominaciju Srbina, ~etiri puta uradio ono {to niko nije

Nikola Joki} vodio je Denver do pobede nad Los An|eles Lejkersima (101:99) u drugom me~u, prve runde, plej-ofa NBA lige. Ponovo je upisao tripl-dabl, ali na poseban na~in.

Srbin je imao u~inak od 27 poena, 20 skokova i 10 asistencija i tako je popravio svoj ve} ranije nestvaran uspeh.

Joki} je jedini koji je imao ovakvu statistiku u plej-ofu od momenta kada su se ABA i NBA lige spojile u jednu (1976).

Dvostruki MVP ne samo da je to uradio jednom, ve} ~etiri puta i ovo je podatak koji pokazuje svu wegovu dominaciju.

Iako je Denver gubio 44 minuta i 56 sekundi tokom ove utakmice, uspeli su izabranici Majka Melouna da se vrate posle -20.

Xamal Marej je pogodio dvojku u posledwoj sekundi, dok je tada nastala prava ludnica u „Bol areni“.

Potez superstara Lejkersa {okirao Ameriku, nije mogao da „svari” te`ak poraz od Joki}a i Nagetsa - deseti uzastopni!

Ko{arka{i Los An|eles Lejkersa te{ko su podneli bolan poraz od Denvera (101:99) u drugoj utakmici plej-ofa Zapadne konferencije NBA lige. Lejkersi su imali sve u svojim rukama, tokom me~a su vodili i sa 20 razlike, ali nisu uspeli da slome Nagetse koji su do vo|stva od 2:0 u seriji (igra se do ~etiri pobede) stigli ko{em Xamala Mareja u posledwoj sekundi, ali i sjajnom partijom Nikole Joki}a (27 poena, 20 skokova, 10 asistencija).

Posle me~a, superstar Lejkersa Entoni Dejvis nije mogao da sakrije bes nakon jo{ jednog poraza od Denvera. Ovo je, ra~unaju}i i pro{lu sezonu, deseta uzastopna pobeda Nagetsa nad slavnim klubom iz Los An|elesa.

Ba{ kao i trener Lejkersa Darvin Hem, odnosno Lebron Xejms, i Dejvis je posle me~a bio blago re~eno besan. Na svako pitawe odgovarao je u pet-{est re~i, ponavqao jednu te istu mantru, a onda je bacio mikrofon i oti{ao iz sale kada je ponovo dobio pitawe o odbrani kod ko{a Mareja za pobedu upravo preko Dejvisa, odnosno napadu iz kojeg Denver stigao do pobede.

- Xamal Marej je pogodio - procedio je Dejvis, bacio mikrofon i iza{ao iz prostorije u kojoj se odr`avala konferencija za medije.

Bes iz tabora Lejkersa je donekle razumqiv, jer su odigrali odli~an me~ i bili jako blizu pobedi.

Dali sve od sebe da prekinu seriju poraza od nagetsa, imali prednost i od 20 poena, ali nije bilo dovoqno... Doma}i tim se nije predavao, postepeno su smawivali razliku, a “pobedni~ki rasplet” nagovestio je Majkl Porter Junior trojku za izjedna~we 95:95.

Za vr{nicu je re{io Xamal Marej, a Nikola Joki} je upisao novi tripl-dabl u~inak od 27 poena, 20 skokova i 10 asistencija. Porter je dodao 22, a me~ viner Marej 20 poena.

Kod Lejkersa, upravo je Davis bio najboqi sa 32 poena i 12 skokova, Lebron Xejms je ubacio 26 poena (12 skokova i osam asistencija), dok je Dian|elo Rasel dodao 23 poena.

Serija se sada seli u Kaliforniju, i slede}a dva me~a bi}e odigrana u Los An|elesu.

Zvezda i Partizan ne mogu jo{ da igraju utakmice kod ku}e, razloga je vi{e

U ponedeqak smo i definitivno saznali ~etiri ekipe koje }e igrati u polufinalu ABA lige, gde }e se sastati Crvena zvezda i Mega, odnosno Partizan i Budu}nost.

Dakle, posledwa ~etvrtfinalna serija gotova je 22. aprila, ali }e do polufinala pro}i vi{e od 10 dana.

Naime, ni Zvezda ni Partizan ne mogu da igraju doma}e utakmice u Beogradskoj areni ili Pioniru pre 3. maja, a razloga je vi{e.

U dvorani „Aleksandar Nikoli}“ ovih dana odr`ava se Evropsko prvenstvo u boksu, dok }e Makabi iz Tel Aviva biti doma}in Panatinaikosu u Beogradskoj areni u okviru ~etvrtfinala Evrolige. Pitawe je samo da li u jednom ili dva me~a, zavisi koliko se serija bude odu`ila.

Makabi prve dve utakmice igra u Atini protiv Panatinaikosa 23. i 25. aprila, a onda se 30. aprila seli u Beograd i tu igra prvi me~, samo dva dana nakon {to se zavr{i Evropsko u boksu.

Tako|e, u Areni }e se od 26. do 28. aprila odr`ati Fajnal-for FIBA Lige {ampiona, na kom }e igrati Mursija i Unikaha, odnosno Tenerife i Peristeri. Sve to spre~ava Zvezdu i

Branko Lazi}

pomera granice, ispisao istoriju Zvezde

Branko Lazi} nastavio je da pomera granice i pi{e istoriju u dresu Crvene zvezde. Zvezdin kapiten je na me~u protiv Studentskog centra (77:92) u ~etvrtfinalu ABA lige do{ao do svog 800. nastupa u crveno-belom dresu.

Po tom parametru je odavno usamqen na vrhu liste, a sada se postavqa pitawe da li mo`e do 1.000 nastupa.

Lazi} ima 35 godina, ugovor sa Zvezdom mu isti~e na kraju sezone, a vide}emo kakvu }e odluku doneti o nastavku karijere i dokle }e biti u stawu da igra.

Lazi} je u Zvezdu do{ao iz FMP-a 2011. godine i od tada je osvojio {est titula u ABA ligi, osam u Superligi i osam u Kupu Radivoja Kora}a. Tri puta je progla{avan i za najboqeg defanzivca ABA lige.

Partizan da odigraju makar prve utakmice u seriji protiv Mege i Budu}nosti. Me|utim, treba znati da je ABA liga ovo ve} unapred najavila, te da nije do{lo do naknadnog pomerawa termina. Na sajtu regionalnog takmi~ewa ve} neko vreme jasno stoji da }e polufinalne serije po~eti 3. maja, a da bi prvi me~evi morali da se odigraju najkasnije do 6. maja, odnosno dan posle Uskrsa.

Drugi me~evi polufinala na programu }e biti od 9. do 12. maja, dok su potencijalne majstorice rezervisane za neki datum izme|u 13. i 16. maja.

Ta~ne satnice utakmica jo{ uvek nisu poznate. Finale bi tim tempom trebalo da po~ne 19. maja, druga utakmica je 21, tre}a 24, potencijalna ~etvrta 26, a majstorica bi na programu trebalo da bude 29. maja. Ako se setimo pro{le sezone i tada je bilo odlagawa i ~ekawa, ali zbog Partizanove serije sa Real Madridom u okviru Top 8 faze Evrolige. Sada je situacija ne{to druga~ija, ali je veliko pitawe kako }e pauza du`a od 10 dana uticati na igra~e i takmi~arski ritam, jer je ovo ipak plej-of, a on treba da se igra u ne{to br`em ritmu.

MIJAILOVI] PROGOVORIO O UGOVORU @EQKA OBRADOVI]A: Nije normalno da sa nekim potpisujem na 10 godina

I daqe nema informacija {ta se de{ava sa ugovorom @eqka Obradovi}a. Iskusni srpski stru~wak „potpisao” je sa navija~ima, ali sa upravom jo{ uvek nije. Mijailovi} je objasnio o ~emu se radi. Meni mandat isti~e za dve godine, pa je logi~no da ugovor bude na dve godine. Nije normalno, a nije ni po zakonu da potpisujem sa nekim ugovor na tri, pet, deset godina, ako nisam tu. Po statutu glasa Izvr{ni odbor, pa Upravni odbor, kome isti~e mandat za dve godine. U me|uvremenu, sla`u se informacije, koje se na kraju pretvore u sarmu i salatu. Teze su razne – Ostoja ho}e drugog trenera, Ostoja ne pri~a sa @eqkom, Ostoja ne}e da potpi{e ugovor sa @eqkom, Ostoja nije dobar ~ovek… Svi zaboravqaju da je Ostoja do{ao u klub kada niko nije hteo. Ostoja je gradio, a zatim uz pomo} @eqka i ostalih ~lanova kluba stigao do Evrolige i uspeha o kojima se pri~a. Ostoja pri~a sa @eqkom, a kao drugim okom gleda na drugog trenera. Pa za{to bih zakucavao sebi ekser u zdravu nogu, da li sam budala, za{to bih ru{io ono {to smo napravili? Ali, ne `elim ovde da pri~am o stvarima koje su za ku}u. Moramo da obezbedimo kontinuitet, a to nije lako. Moramo svi zajedno da radimo na tome, jer je ko{arka neprofitabilan sport. Ve}inu klubova finansiraju fudbalski klubovi, neki od TV prava, neki od jakih sponzora… Ako neko misli da je lako obezbediti milionski buxet u velikoj je zabludi.

Mijailovi} i Obradovi}

Gospodar derbija u 21. veku

Bilo je u novijoj istoriji heroja na obe strane, ali jedno ime se na ve~itom derbiju definitivno izdvojilo - Aleksandar Katai.

Jedna od perjanica Crvene zvezde u postbarijevskoj eri, duboko u nadoknadi vremena odlu~ila je pobednika 173. izdawa beogradskog spektakla. „Magiko” je peti put u prvenstvenim okr{ajima ubacio loptu u mre`u Partizana (sedmi put ra~unaju}i i Kup utakmice) i tako postao najboqi strelac u ve~itim derbijima u ovom veku.

SVE JE SPREMNO!

Beogradski maraton startuje 28. aprila

Sve gradske slu`be u potpunosti su spremne za odr`avawe predstoje}eg 37. Comtrade Beogradskog maratona.

To je nedvosmisleno potvr|eno na tehni~koj konferenciji koja je uprili~ena danas u zgradi Starog dvora. Najmasovniji me|unarodni sportski doga|aj na ulicama glavnog grada odr`a}e se u nedequ 28. aprila sa ve} tradicionalnim startom kod crkve Svetog Marka i ciqem na Terazijama. Beogradski maraton ove godine okupi}e rekordnih, preko 13 hiqada u~esnika, i to na distancama od 10, 21 i 42 kilometara, a u Beograd dolazi i 2.500 stranaca iz 72 zemqe {irom sveta.

Darko Glava{ sekretar sekretarijata za poslove odbrane, vanrednih situacija i koordinaciju je istakao da pripremne aktivnosti traju ve} mesecima i da su gradske slu`be konstantno na terenu.

„Ovo je doga|aj od izuzetnog zna~aja za grad Beograd, a izmene u linijama javnog gradskog prevoza po~e}e ve} 27. aprila u ve~erwim satima, na prostoru Terazija i Bulevara Kraqa Aleksandra. Sukcesivno, od ranih jutarwih ~asovam zatvara}e se ulice a sve to je ove godine osmi{qeno na malo druga~iji na~in“, rekao je Glava{.

Za razliku od prethodnih godina, a usled znatnog pove}awa broja u~esnika, ali i efikasnosti organizacije samih trke startovi maratoinske, polumaratonske, kao i trke na 10 kilometara i trke zadovoqstva bi}e razdvojeni.

„Ove godine maratonska trka startova}e u 08 ~asova ujutro, polumaraton i {tafetni polumaraton po~e}e u 9.30, start trke na 10 kilometara zakazan je u 11 ~asova, a trka zadovoqstva po~e}e u 13 ~asova“, rekao je Galava{

RAFU

]E DA POJEDE QUBOMORA!

Bolestan izraz lica Nadala kada je Novak \okovi} dobio nagradu sve govori...

Srpski teniser Novak \okovi} dobio je u Madridu nagradu „Laureus” za najboqeg sportistu sveta u 2023. godini.

Ovo je peti put da \okovi} osvaja priznawe za najboqeg sportistu godine, a tako se izjedna~io sa nekada{wim {vajcarskim {ampionom Roxerom Federerom.

Srpski teniser je prethodno nagradu dobijao 2012, 2015, 2016. i 2019. godine.

U Madridu su se okupili mnogo sportski velikani. Me|u wima je bio i Novakov najve}i rival tokom karijere Rafael Nadal sa kojim je odigrao ~ak 59 me~eva (30-29 za Srbina) i kome je te{ko palo {to je \okovi} ponovo laureat.

Mnogi su primetili kako je Nadal gledao Novaka dok je dobijao nagradu i dr`ao govor, a neki su oti{li toliko daleko da u tome u~itaju svakakve emocije. Nadal je fiksirao pogled na \okovi}u sve vreme dok je bio na podijumu, a nije se sme{io u tim momentima.

To je izazvalo lavinu komentara u kojima se naga|a {ta mu je prolazilo kroz glavu, a neki su ~ak i konstatovali da }e [panac da pukne od muke zbog Srbina.

„Izgubio

sam derbi i to

me mnogo vi{e boli“

Pomo}ni trener fudbalera

Partizana, Albert Na|, analizirao je poraz u ve~itom derbiju u gostima protiv Crvene zvezde 3:2 u subotu.

Zvezda je slavila u prvom kolu plej-ofa Superlige Srbije. Na| je vodio Partizan jer glavni trener Igor Duqaj nije mogao zbog suspenzije zbog `utih kartona. Iako je Na| zavr{io u Urgentnom centru pred po~etak derbija, ipak je bio na klupi.

„@elim da ~estitam Zvezdi na pobedi. mislim da je bio dosta intereantan derbi. Zvezda je iskoristila svoje {anse, imali su jo{ neke. Mi smo odigrali dosta dobro, u odlu~uju}im momentima nismo bili skoncentrisani, ali ovo je ipak ve} daleka pro{lost i spremamo se za narednu utakmicu“ Govorio je o svom zdravstvenom stawu.

„Kada sam ovde onda sam dobro, trenutno sam dobro. Imali smo situaciji sa kamenom u bubregu, zbog toga sam do{ao u pola {est. Suvi{no je da ponavqam o qubavi protiv Paritzanu. Kada igra{ protiv Zvezde ne treba neki specijalni motiv, to je uvek da dobije{ najve}eg rivala na wi-

hovom stadionu. Igra~i su pru`ili maksimum sigurno, na kraju izgleda da to nije bilo dovoqno da ne ostane{ nepora`en“.

Nije znao za saop{tewe Partizana nakon utakmice u kom su crno-beli pomiwali da ne}e igrati ve~iti derbi u sredu u Kupu.

„Ne znam {ta da ka`em. Mi smo treneri i igra~i, uprava je savim druga stvar. Nisam ni znao da je ve} izdato saop{tewe“.

Dobio je pitawe da li je ~uo navodno skandirawe navija~a igra~ima da napuste poqe.

„Nikad ne napu{tam bojno poqe.

Wegove kolege su komunicirale sa Duqajem.

„Jo{ uvek se nismo ~uli, imao je komunikaciju sa par mojih saradnika. Kada radi{ dele se mi{qewa, izvla~imo da bude {to boqe za ekipu. Verovatno smo napravili neke gre{ke, zato nismo dobili.

Nije `eleo da komentari{e su|ewe.

„Preterujete sa tim, izgubio sam derbi i to me mnogo vi{e boli nego da li je sudija ovako ili onako“.

Crvena zvezda ima 80 bodova a Partizan 70.

MILOJEVI] KRITIKOVAO POSLE POBEDE U VE^ITOM DERBIJU:

„Ne mo`emo gol da damo, neverovatno“

Trener fudbalera Crvene zvezde, Vladan Milojevi}, analizirao je 173. ve~iti derbi nakon pobede wegovog tima protiv Partizana rezultatom 3:2 kod ku}e u prvom kolu plej-ofa Superlige Srbije.

Za zvezdu su golove postizali Gejlor Kanga u 16. minutu sa penala, [erif Endijae u 90. minutu i Aleksandar Katai u 109. tako|e sa bele ta~ke. S druge strane, za Partizan su poga|ali Samed Ba`dar u 11. i Ksander Severina u 57. minutu.

„Nije samo kontrola utakmice kroz igru i posed, ve} i kroz rezultat. Nije mi jasno {ta to ne radimo kako radimo, to je za analizu sa mojim igra~ima. Kada Partizan da gol i vrati se, morate da napadate i „otvorite“ sve linije. Brzina Kalulua, Ba`dara, to sve Partizan kortisti“, analizirao je Milojevi}. Nastavio je da komentari{e.

„Na gre{kama se u~i, sledi utakmica u sredu. Klasi~ne {anse imamo, gol ne mo`emo da damo, to je prosto neverovatno“, rekao je Milojevi}.

\okovi} je najboqi

sportista sveta, po peti put

Novak \okovi} je progla{en za najboqeg sportistu sveta.

Srpski as je osvojio ovu nagradu 2012, 2015, 2016. i 2019. godine, a sada je to uradio posle pet godina pauze.

Novak se ovim izjedna~io sa Roxerom Federerom koji je bio apsolutni rekorder do sada.

Verujem u zlato

Nagradu mu je uru~io Tom Brejdi, legenda NFL-a i Novakov veliki prijateq. Pored \okovi}a bili su nominovani i atleti~ari [ve|anin

Armand Duplantis i Amerikanac Noa Lajls, svetski {ampion u Formuli 1 Holan|anin Maks Ferstapen i fudbaleri Argentinac

Novak \okovi} je posle pete nagrade Laureus za najboqeg sportistu sveta rekao da jo{ ne razmi{qa o povla~ewu, kao i da mu je najve}i ciq osvajawe zlatne medaqe za Srbiju na Olimpijskim igrama.

„Moj najva`niji ciq u ovoj godini je zlatna medaqa na Olimpijskim igrama u Parizu. Verujem da je to mogu}e, da ne verujem, ne bih ni igrao. Uvek morate da verujete da je sve mogu}e u `ivotu. Ko zna da li }u ponovo imati takvu {ansu. @elim da u~estvujem na Igrama u Los An|elesu 2028, ali nikada ne znate {ta }e se desiti“, prenosi Sputwik.

Objasnio je i za{to je re{io da ne igra u Madridu.

„Pripremam telo za Rolan Garos, Vimbldon, Igre i Ju-Es open i ovaj period je izuzetno va`an za mene. Planiram da u~estvujem na mastersu u Rimu za dve nedeqe. Nadam se da }u dogodine igrati u Madridu. Jo{ sam mlad, ostaje mi puno vremena za igrawe“, na{alio se Nole koji za oko mesec dana puni 37 godina.

Na dodeli priznawa bio je i Rafael Nadal.

„Mnogo ga po{tujem, dobra je osoba i legenda na{eg sporta. On je moj najva`niji rival svih vremena. Nadam se da }u bar jo{ jednom igrati protiv wega. U ovom trenutku ne mogu nikakvu prognozu, ali neverovatno je {ta je sve uradio u svojoj karijeri, kao sportista ali i sa svojom suprugom i fondacijom jer je inspirisao mnogo mladih {irom sveta“, istakao je \okovi}.

NOVAK SVE KARTE BACIO NA STO! Otkrio {ta }e sve igrati, re{io „misteriju Vimbldon” i progovorio o novom treneru

Novak \okovi} otkrio je sve planove {to se ti~e narednih turnira. Iako je bilo najava da }e propustiti Vimbldon, sad je poslao poruku da ne}e ni{ta `rtvovati, `eli da igra na svim najva`nijim turnirima.

Novak je peti put progla{en za najboqeg sportistu planete, reakcija Rafaela Nadala privukla je veliku pa`wu, a usledio je i govor za pam}ewe. Tako|e, zvezda ve~eri bila je i Jelena \okovi}. Posle dodele Laureus nagrada, Novak je poslao poruku teniskom svetu - `eli da bude svuda prisutan.

„Svoje telo pripremam posebno za Rolan Garos, Vimbldon, Olimpijske igre i US open, to je za mene najva`niji blok turnira“, rekao je srpski {ampion na dodeli Laureus nagrada, u {panskoj prestonici, gde je bio nagra|en kao najboqi sportista.

Lionel Mesi i Norve`anin Erling Holan.

Novak \okovi} je pro{le godine osvojio ~ak tri grend slema i bio u finalu ~etvrtog kada je izgubio na Vimbldonu od Karlosa Alkaraza.

Od prethodnog Novakovog trijumfa, 2019, nagradu su dobijali Luis Hamilton i Lionel Mesi (zajedno za 2020), potom Rafael Nadal, Maks Ferstapen i opet Lionel Mesi 2023. To {to Argentinac ima dva priznawa, a Novak ~ak pet govori o zna~aju ove nagrade, koja se dodequje od 1999. godine. Novak se u govoru prvo zahvalio Brejdiju.

„Hvala mnogo. Dobro ve~e svima. Deluje tako nerealno da mi ti predaje{ ovu nagradu. Ti si moj sportski heroj i veliki prijateq, neko na koga se ja ugledam i u `ivotu, ne samo u sportu. Velika mi je ~ast. U posledwih sat i po vremena gledam neverovatne sportiste koji su ovde u proostoriji i svi su napravili veliki uticaj na svet sporta u 2023. godini. Svi inspiri{ete sve qude na svetu, va{im skokom, pasom, ko{em… Svima ~estitam na svim nominacijama i nagradama“, istakao je \okovi}.

Zatim je govorio i o samoj nagradi.

„Laures je specijalna organizacija i zaista sam po~astvovan {to sam imao prilike da 2012. primim nagradu. Osniva~ Glorious Sports Akademije i Nelson Mendela, koji je bio prvi predsdavaju}i, a koji je rekao da sport ima snagu da promeni svet… Imamo priliku da vidimo da deca imaju priliku da biraju sport, a ne ulicu, sport kroz koji mogu da razviju neka krucijalna znawa i krenu u pravom smeru. Hvala Akademiji koja u ovih 25 godina poku{ava da unapredi `ivote skorko 7 miliona dece. Biti deo ne~ega {to zaista ujediwuje svet je fantasti~no i pokazauje pravi put, bez obzira odakle dolazite, koji jezik go-

„Nameravam da igram Masters 1000 u Rimu. Ove godine je po~etak bio malo druga~iji i jo{ uvek poku{avam da na|em savr{en nivo tenisa i nadam se da }e to do}i na Rolan Garosu”, dodao je osvaja~ 24 grend slem titule.

\okovi} veruje da je mogu}e da osvoji olimpijsko zlato u Parizu, to je jedina titula koja nedostaje wegovim rekorderskim vitrinama. „Uvek morate verovati da je sve mogu}e. Igre su najstariji i najpresti`niji sportski doga|aj i nadam se da }u biti spreman i u stawu da igram svoj najboqi tenis, jer ko zna da li }u imati jo{ jednu {ansu da budem na Olimpijskim igrama. Rekao sam da `elim da igram barem do Los An|elesa 2028, ali nikad se ne zna“, objasnio je Nole.

Posle razlaza sa Goranom Ivani{evi}em, \okovi} razmatra mogu}nost da nema novog trenera.

„Ne `urim da donesem odluku, nakon {to sam igrao vi{e od 20 godina i imao razli~ite timove i trenere, u fazi sam kada sebi dozvoqavam da razmotrim ovu opciju“, priznao je on.

\okovi} je obele`io eru sa Nadalom i Federerom. Sada je ostao sam da brani stariju generaciju. Rafa Nadal mu~i se sa komplikovanim povratkom, posle du`e pauze zbog povreda.

„Veoma po{tujem legendu kao {to je on, sa kojom se nadam da }u uspeti da igram bar jo{ jednom pre odlaska u penziju. Mnogo po{tujem Rafu, on je dobar ~ovek i legenda na{eg sporta, on je moj najva`niji rival. U Australiji sam rekao da se nadam da }u ga videti na jednom ili dva turnira i nadam se da }u to u~initi”, rekao je \okovi}.

Svetski broj jedan je naveo da trenutno nije mogu}e predvi|ati povratak [panca, ali je podvukao da je „neverovatno sve {to je uspeo da uradi kao sportista”.

„U~inio je to ne zaboravqaju}i svoju osnovu, kojom je inspirisao mnoge mlade qude u [paniji i {irom sveta“, rekao je Nole.

\okovi} je u Madridu dobio svog petog Laureusa.

„^ast je osvojiti ovu presti`nu nagradu, kada je Laureus osnovan, wegova premisa i misija su bili da sport ima mo} da promeni svet i da je ova nagrada potpuno druga~ija od svih drugih koje sam dobio u karijeri”.

vrite, koje ste boje ko`e…Sport nas sve ujediwuje, ima mo} da nas inspiri{e i ima snagu da ujedini qude.

Za kraj, govorio je i o kolegama.

„Ovde ima zaista sjajnih tenisera, tu su Rafa, Karlsos, Martina… Boris. Mi jesmo pojedina~ni sport, ali mi svaki uspeh dugujemo na{im porodicama. Hteo bih da po{aqem i veliki zagrqaj mom timu, Oni su bili zaista velika osnova mog uspeha u sezoni kada sam postigao velike rezultate u karijeri“. Program su vodili holivudska zvezda Endi Garsija i biv{i fudbaler Man~ester junajteda Patris

Evra, u gledali{tu su bili Rafael Nadal, Fabio Kapelo, Rud Gulit, Xud Belingem, kome je Karlos Alkaraz uru~io nagradu za „proboj godine“.

Pored ove nagrade, nagra|eno je jo| nekoliko sportista. Tako|e, progla{ena je i najboqa sportiskiwa sveta, {panska fudbalerka Aitana Bonmati, igra~ica Barselone i osvaja~ica Zlatne lopte i nagrade „FIFA igra~ica godine“ za sezonu 2022/23. Nagradu za „povratak godine“ dobila je ameri~ka gimnasti~arka Simon Bajls, a najboqa ekipa za pro{lu godinu je `enska fudbalska reprezentacija [panije, novi {ampion sveta.