Srpski glas 23. maj

i posledice atentata na premijera Slova~ke Roberta Fica

Tema nedeqe:

Australija: Mala pobeda Xulijana

Asan`a u Londonudobio pravo na `albu ali borba tek predstoji

Zajednica:

Intervju nedeqe: PISAC VESELIN XELETOVI]: Srce kidnapovanog

Srbina i danas kuca u grudima

Nemca

Putopis: Izrael –sveta zemqa

Na svetu ne postoji teritorija sli~na onoj koju zauzima Izrael. Ovo malo par~e zemqe je od neprocewive vrednosti za pripadnike tri velike svetske religije. S razlogom nosi ime Svete zemqe, jer duhovna tradicija ~ini wegovu su{tinu. U Izraelu se ukr{taju putevi jevrejskih, hri{}anskih i muslimanskih hodo~asnika

Riznica: SRPSKI SEQAK KOME SU SE DIVILI FRANCUSKI GENERALI: Pre`iveo 70 rana u jednom danu

Strana 7

Strana 20

Strana 4

Pupovac: Penavin Domovinski pokret je pretwa za Srbe, ali i za demokratiju

Lider

SDSS Milorad

Pupovac je rekao da je Zoran Milanovi}, nizom svojih izjava o susedima i mawinama, a pre svega o srpskoj, od levog liberalnog politi~ara postao najvatreniji desni~ar u Hrvatskoj

Posle osam godina, koliko su Milorad Pupovac i Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) podr`avali vladu Andreja Plenkovi}a i HDZ, na insistirawe novog partnera vladaju}e stranke, Domovinskog pokreta, iz we su izostali. Poruke koje su u toku kampawe dolazile od Domovinskog pokreta zabrinule su srpsku zajednicu u Hrvatskoj, a otvorile i pitawe radikalizacije politi~kog `ivota.

U razgovoru za "Novosti" lider Srba u Hrvatskoj i jedan od najdugove~nijih hrvatskih politi~ara dr Pupovac govori o stvarnim pretwama demokratiji, ulozi Milanovi}a i izostanku reakcija iz vrha Evropske unije zbog iskqu~ewa srpske mawinske stranke iz politi~kog `ivota u Hrvatskoj.

Na pitawe da li se mo`e o~ekivati dodatno pogor{awe polo`aja srpske zajednice u Hrvatskoj, Pupovac odgovara da je taj polo`aj ve} pogor{an, jer je vo|ena antisrpska kampawa tokom izbora, a pogor{an je i ~iwenicom {to je ostvaren zahtev za segregaciju SDSS u hrvatskom politi~kom `ivotu. On je nagla-

sio da }e, pre svega od daqih poteza premijera Plenkovi}a zavisiti da li }e biti dodatnog pogor{awa.

"Domovinski pokret jeste stvarna pretwa demokratiji zbog svog radikalnog nacionalizma, antisrpskog stava, jer `eli da naru{i sva prava koja su razli~ite grupacije ostvarile, ukqu~uju}i `ene, migrante, antifa{iste", rekao je Milorad Pupovac.

On je istakao da je Zoran Milanovi} od levog liberalnog politi~ara postao najvatreniji desni~ar u Hrvatskoj.

"Nizom svojih izjava o susedima, o mawinama, pre svega o srpskoj, o `enama, Jasenovcu i negirawu tog zlo~ina prema Srbima, da bi na kraju u Vukovaru bio zajedno sa Ivanom Penavom gde se ~ulo 'Za dom spremni'. I na kraju je rekao : 'To su dobri de~ki o kojima imamo pogre{no stvorenu lo{u sliku', u jeku wihove antisrpske kampawe'", rekao je Pupovac.

Ti "dobri de~ki" najavquju da }e i ove godine biti onemogu}eno bacawe venaca u Dunav, ali Pupovac na te najave ka`e da politika se}awa koja obuhvata sve `rtve, i hrvatske, srpske i

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

bo{wa~ke u BiH i srpske na Kosovu i sve druge, sasvim sigurno ne}e prekinuti zbog Domovinskog pokreta.

"Oni nas mogu spre~iti, kao {to su nas spre~avali u Glini, u Golubi}u i nizu drugih mesta. Kao {to nas ignori{u kada se se} amo `rtava Drugog svetskog rata i ne dele sa nama ba{ ni{ta {to se dogodilo u Glini, Jadovnom i drugde gde su po~iwene genocidne radwe i ostvarewa genocidnih te`wi NDH, dr`ave

Saudijska

koju je osnovao usta{ki pokret i poglavnik Ante Paveli}. Mi }emo to nastaviti da radimo kao do sada zbog onih koji su nevino stradali, zbog zemqe u kojoj `ivimo i vrednosti koje delimo sa naprednim ~ove~anstvom", rekao je lider SDSS.

Na pitawe da li Plenkovi} mo`e biti brana naletima nacionalizma i da li }e se nastaviti zapo~eti projekti za srpsku zajednicu Pupovac odgovara da u programu vlade, a koju SDSS nije mogao, niti trebalo da podr`i zbog ulaska Domovinskog pokreta, sadr`ano sve ono {to je postojalo i pre ~etiri godine. On smatra da }e zaista samo od Plenkovi}a zavisti ho}e li to va`iti za sve mawine, to jest i za srpsku. On veruje da }e to biti, iako smatra da ne}e biti jednostavno.

On je istakao da sa evropskog vrha nema reakcija, ali da sa nivoa ambasadora nekih evropskih i svetskih zemaqa ima, kao i da "ozbiqne i sna`ne poruke povo-

Arabija naru~ila

”Erbasovih”

dom toga {to se doga|alo u Hrvatskoj tokom kampawe nije bilo, osim nekoliko stranaka, me|u kojima je i SDSS. Pupovac je rekao da nije realno o~ekivati zna~ajniji napredak u odnosima Srbije i Hrvatske.

"^iwenica da se ni Evropska unija ne trudi, sa svoje strane, da doprinese unapre|ewu odnosa Hrvatske i Srbije, kao deo projekta pro{irewa EU, govori u prilog tome da ozbiqnih nastojawa da stvari krenu naboqe nema. Da li }e do}i do pogor{awa i da li }e biti ugro`en dogovor predsednika Aleksandra Vu~i}a i premijera Plenkovi}a da se preko mawina uspostavi most komunikacije i saradwe – nadam se da ne}e", poru~io je Pupovac.

On je rekao da je u ovom trenutno te{ko o~ekivati poboq{awe odnosa, uz sve pritiske zbog geopoliti~kih odnosa u svetu i regionu, u BiH i na Kosovu i Metohiji.

"Hrvatska i Srbija su veoma udaqene po svim tim pitawima", poru~io je Pupovac.

105

aviona u rekordnoj nabavci

Nacionalna avio-kompanija Saudijske Arabije saop{tila je da je naru~ila 105 Erbasovih aviona u najve}em poslu u istoriji zemqe kada je re~ o nabavci komercijalnih letelica.

Generalni direktor Saudijske grupe, dr`avnog vlasnika saudijske avio-kompanije, Ibrahim Al-Omar rekao je danas da }e prvi avioni biti isporu~eni u prvom kvartalu 2026, preneo je SiEn-En.

„Saudijska grupa najavquje najve}i posao u istoriji saudijske avijacije”, rekao je on na Forumu za avijaciju budu}nosti u Rijadu, govore}i o ugovoru sa Erbasom.

Trenutna flota Saudijske grupe sastoji se od 93 letelice kompanije Erbas i 51 Boingovog aviona, objavqeno je na wenom sajtu.

Na pitawe o vrednosti posla, Saudijska grupa nije odgovorila, dok je Erbas odbio da komentari{e, ali su u saop{tewu za javnost organizatori Foruma za avijaciju budu}nosti rekli da nova naruxba ''iznosi ukupno 19 milijardi dolara”.

Si-En-En ocewuje da je odluka saudijske avio-kompanije da kupi avione od evropskog Erbasa, novi udarac ameri~kom Boingu, koji u posedwe vreme trpi gubitke, pre svega, zbog problema sa pouzdano{}u letelica.

U Kanu je mo`da sve u znaku f ilma, ali su o~i bile uprte u Evu Longoriju

Izazovnost i seksualnost nisu nepoznat teren za Evu Longoriju, a sino} je u Kanu uspela da ponovo zaustavi vreme dok je na crvenom tepihu paradirala u atraktivnoj haqini.

Dok je 77. Filmski festival u Kanu je u punom zamahu, Longorija je svima zadala zadatak kako izgledati izuzetno atraktivno, ali ne i pre}i granicu vulgarnosti.

Uz komentare da izgleda kao „svetlucava bogiwa“, glumica se odlu~ila da na crveni tepih iza|e u kreaciji libanskog dizajnera Elija Saba.

Longorija je usku haqinu sa dubokim dekolteom i bez le|a uparila samo sa rasko{nom dijamantskom ogrlicom, a modni kriti~ari ocenili su wenu toaletu sa ~istom desetkom.

Ruska vojska po~ela ve`be

sa nestrate{kim nuklearnim naoru`awem

Po naredbi Vrhovnog komandanta Oru`anih snaga Ruske Federacije Vladimira Putina, u Rusiji su po~ele ve`be za testirawe pripreme i upotrebe nestrate{kog nuklearnog naoru`awa, saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane.

"Ju`ni vojni okrug, pod rukovodstvom General{taba Oru`anih snaga Rusije, zapo~eo je prvu etapu ve`be s prakti~nim razmatrawem pitawa pripreme i primene nestrate{kog nuklearnog naoru`awa", navodi se u saop{tewu.

Ciq ve`bi je da Oru`ane snage Rusije odr`e spremnost za odgovor i da obezbede suverenitet Ruske Federacije kao odgovor na zapadne provokacije, saop{tilo je rusko Ministarstvo odbrane

Ciq ve`bi je da Oru`ane snage Rusije budu spremne za odgovor i osiguravawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemqe, a kao odgovor na provokativne izjave i pretwe pojedinih zapadnih zvani~nika protiv Ruske Federacije. U okviru ove etape, raketne forma-

Vu~i} stigao u Wujork

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} stigao je u Wujork, gde }e 23. maja prisustvovati sednici Generalne skup{tine UN na kojoj }e biti razmatran predlog rezolucije o Srebrenici.

U delegaciji sa predsednikom Vu~i}em je i ministar spoqnih poslova

Marko \uri}.

Pre odlaska u Wujork i u~e{}a na zasedawu Generalne skup{tine UN, predsednik Vu~i} prisustvovao je jutros bogoslu`ewu u Hramu Svetog Save na Vra~aru, koje je slu`io patrijarh srpski Porfirije.

USVOJENA ]ERKA NAJBOGATIJEG SRBINA BLISTA U BELOJ HAQINI

Intimna proslava u Parizu

Usvojena }erka najbogatijeg Srbina Filipa Ceptera, Ema Cepter, vrlo je aktivna na dru{tvenim mre`ama gde deli detaqe iz svog luksuznog `ivota.

Naslednica Filipa Ceptera obilazi mondenske destinacije, studira psihologiju u Londonu, a i sre}no je zaqubqena.

Ako je verovati najnovijoj objavi, qubav traje ta~no godinu dana.

- Prelepa godina sa tobom - napisala je uz album fotografija na kojima je ona u prvom planu, ali na jednoj vidimo i strastan poqubac sa tajanstvenim izabranikom.

Godi{wicu su proslavili u gradu qubavi, Parizu, u luksuznom restoranu sa ~ije se terase pru`a impresivan pogled na prestonicu Francuske.

Ina~e, o Eminom `ivotu se malo zna, a osim onoga {to pokazuje na dru{tvenim mre`ama, poznato je da ima 23 godine, `ivi u Londonu i studira psihologiju.

- U na{ `ivot u{la je jednog decembarskog dana 2000. godine i odmah se ugnezdila u na{a srca gde je otvorila prostor koga tu ranije nije bilo. Lepo je kad ~ovek mo`e da se ostvari kao stvaralac, pa da zatim postane roditeq, a jo{ je lep{e kada mo`ete da ispravite nepravdu i umesto bola stvorite – qubav. Meni se dogodilo i prvo i drugo - rekla je Madlena jednom prilikom.

cije uve`bava}e nabavku specijalne municije za ope rativno-takti~ki raketni sistem "iskander", opremawe lansirnih raketa wome i prikriveno napredovawe u predvi|eni rejon kako bi se pripremile za lansirawe projektila.

Tokom ve`bi sa nestrate{kim nuklearnim oru`jem, Vazdu{no-kosmi~ke snage Rusije }e opremiti "kin`ale" specijalnim bojevim glavama.

Autor otkriva za{to je wegov portret kraqa ^arlsa toliko crven

Umetnik Xonatan Jeo, najpoznatiji po portretu kaqa ^arlsa, ka`e da je u`ivao u internet mimovima koje je izazvala wegova slika monarha. Slikar otkriva da mu je namera bila da odvrati pa`wu od kraqeve uniforme jarkih nijansi.

Slika Xonatana Jea, koju je monarh otkrio u Bakingemskoj palati u utorak, prikazuje kraqa u uniformi vel{ke garde na crvenoj pozadini. Neobi~an portret izazvao je podeqena mi{qewa me|u kraqevskim obo`avaocima i korisnicima dru{tvenih medija. Neki su rekli da im veliki delovi crvene izazivaju „nelagodu“ i da im je delovalo kao da je monarh „u paklu“.

Jeo ka`e da je rano „prevazi{ao“ reakcije i da su ga zabavqali internet mimovi koje je portret izazvao.

„Moja (mla|a) }erka je jedva ~ekala da mi poka`e otka~ene objave o slici na Tik-toku. Ona ima 17 godina i to joj je bio najboqi dan u `ivotu zbog svih tih zavera oko slike, izme|u ostalog, da sam satanista i pripadnik

iluminata“, rekao je Xonatan Jeo za Sandej tajms.

Kako umetnik isti~e, da bez obzira na to {ta autor uradi sa slikom, koliko god da misli da je pri~a koju pri~a o~igledna, neko }e u wu u~itati ne{to sasvim drugo.

[to se ti~e razloga za toliko crvene boje na portretu kraqa, 53-godi{wi slikar objasnio je da je `eleo da odvrati pa`wu od kraqeve uniforme jarkih boja.

„Mislio sam da }e crvena zaista odvratiti pa`wu. To je mo`da imalo i psiholo{ku pozadinu

jer sam imao sr~ani udar (u martu 2023. godine) kada sam ovo slikao. Ali toga nisam bio svestan – bilo je samo: Svi|a mi se ova boja“, naveo je Jeo. Otkrio je da prili~no namu~io slikaju}i kraqeve medaqe i uniformu: „Vi{e vremena sam proveo na medaqama nego na licu jer sam znao {ta `elim da radim sa licem kada sam po~eo. [to sam vi{e slikao medaqe, one su postajale sve uo~qivije jer su bile tako sjajne. Nisam `eleo da to bude u fokusu, ali oni su morale da budu tu negde“.

Herbicidi prona|eni u vi{e od polovine uzoraka sperme, nau~nici veoma zabrinuti

Herbicid glifosat je prona|en u uzorcima sa francuske klinike za neplodnost, {to ponovo dovodi u pitawe uticaj kontroverzne hemikalije na plodnost. Posebno je opasna za reproduktivni sistem, isti~u nau~nici.

Vi{e od 55 odsto uzoraka sperme iz francuske klinike za neplodnost sadr`alo je visoke nivoe glifosata, naj~e{}eg suzbija~a korova na svetu, {to je postavilo dodatna pitawa o uticaju hemikalije na reproduktivno zdravqe i op{tu bezbednost, rezultati su nove studije.

Istra`ivawe ukazuje o uticaju herbicida na DNK i korelaciju izme|u nivoa glifosata i oksidativnog stresa na semenu plazmu, {to ukazuje na veliki uticaj

na plodnost i reproduktivno zdravqe. Oksidativni stres "smatra se jednim od najva`nijih faktora mu{ke plodnosti tako {to reguli{e vitalnost i funkcionalnost spermatozoida", napisali su autori i otkrili "zna~ajnu pozitivnu korelaciju" izme|u stre-

sa i nivoa glifosata. "Studija sugeri{e negativan uticaj glifosata na qudsko reproduktivno zdravqe i verovatno na potomstvo", napisali su autori i istakli su da je ovo zabriwavaju}e, ukazivaju}i da je hemikalija posebno opasna za reproduktivni sistem".

"Global tajms": Atentat na slova~kog premijera znak rastu}eg haosa u ~itavoj Evropi

Premijer Slova~ke Robert Fico te{ko je rawen u sredu, a ministar unutra{wih poslova Matus [utaj E{tok je izjavio da je atentat politi~ki motivisan, pi{e "Global tajms".

Lokalni mediji su saop{tili da je osumwi~eni 71-godi{wak, autor tri zbirke poezije i ~lan Slova~kog dru{tva kwi`evnika.

Fico i wegova stranka "Smer" pobedili su pro{log oktobra na parlamentarnim izborima u Slova~koj, a wegova izborna kampawa se zasnivala na proruskim i antiameri~kim porukama.

Fico se dosledno zalagao za mir, obe}ao da }e Slova~ka prestati da {aqe oru`je Ukrajini, da }e blokirati ~lanstvo Kijeva u NATO-u i da }e se suprotstaviti sankcijama Rusiji.

Kako je nagla{avao slova~ki premijer: "Delimo isto mi{qewe sa Kinom o nemogu}nosti re{avawa sukoba u Ukrajini vojnim sredstvima i podr`avamo sve smislene mirovne planove, koji ne}e biti fantazmagorije, ve} }e se zasnivati na realnosti."

Zahvaquju}i ovakvim stavovima, Fico je postao meta kritika opozicije i liberalnih medija. Neki strani analiti~ari veruju da uzrok napada treba tra`iti u "gorkim podelama" u Slova~koj. Ali atentat na Fica ne otkriva samo rastu}i haos unutar Slova~ke, ve} i porast politi~kog nasiqa i dru{tvenih previrawa koja su zahvatila ~itavu Evropu. Mr`wa prema politi~arima vi{e nije marginalizovani fenomen, ve} sve vi{e pro`ima dru{tvo. Nema~ka policija je 2023. zabele`ila 2.790 napada na politi~are, {to je otprilike dvostruko vi{e nego u 2019. godini.

HAOS JE ZAHVATIO

^ITAVU EVROPU

Politi~ke i dru{tvene krize {irom Evrope se pogor{avaju, a unutra{we kontradikcije rastu. U politi~kom smislu, nezadovoqstvo stanovni{tva vladama i vladaju}im partijama eskalira, {to ima za posledicu porast ekstremizma. Evropa se sve vi{e polarizuje, a polari-

Slova~ki premijer Robert Fico

EVROPA STRAHUJE OD FICOVOG POVRATKA: Da li }e slova~ki premijer

tra`iti osvetu?

Evropski zvani~nici strahuju da }e posle atentata, slova~ki premijer Robert Fico, koji se usprotivio isporuci oru`ja Ukrajini i wenom ~lanstvu u NATO-u, postati destruktivna sila u Alijansi, pi{e "Fajnen{el tajms".

"Neki evropski zvani~nici strahuju da bi Fico mogao da postane remetila~ka sila unutar NATO-a, poput ma|arskog premijera Viktora Orbana, koji je odlo`io ulazak Finske i [vedske", navodi list.

"Fajnen{el tajms" podse}a da se Fico pre atentata pridru`io ma|arskom lideru u protivqewu kandidaturi aktuelnog holandskog premijera Marka Rutea za mesto budu}eg generalnog sekretara NATO-a.

Istovremeno, prema re~ima neimenovanog visokog zvani~nika EU, Fico se do sada pokazao vi{e kompromituju}im privatno nego tokom svojih "ratobornih" nastupa u javnosti, a prema wegovim re~ima, slova~ki premijer "definitivno nije u Orbanovoj ligi".

Isti~e se da je atentat na Fica zaprepastio narod Slova~ke, a dok se oporavqa, Slovaci se pitaju kakav }e on postati lider nakon ovoga: "Da li }e okrenuti stranicu ili }e tra`iti osvetu i u~vrstiti svoju mo}?"

Podse}amo, atentat na slova~kog premijera izvr{en je 15. maja, nakon sednice vlade u Handlovi, na oko 190 km od Bratislave, posle ~ega je u veoma te{kom stawu preba~en u bolnicu u Banskoj Bistrici, gde je imao nekoliko operacija.

Napada~ je uhap{en na licu mesta, a prema posledwim informacijama koje je izneo ministar odbrane Slova~ke Robert Kaliwak, `ivot Roberta Fica vi{e nije ugro`en, dok su prognoze vezane za wegov oporavak pozitivne.

Pucwi u slova~kog premijera predstavqaju sumoran simptom politi~ke i dru{tvene fragmentacije, porasta nasiqa i ekstremizma, kojim je pogo|en ~itav kontinent

zaciju prati trend nasiqa. Rim nije sagra|en za jedan dan. Ekonomski pad Evrope, uticaj imigracione krize na sisteme socijalne za{tite i kulturni sukobi, koji su rezultat verskih razlika, dovode do haosa na ~itavom kontinentu. Kako ka`e Zao Juni, nau~ni saradnik na Institutu za evropske studije sa Akademija dru{tvenih nauka Kine: "Za celu Evropu, ovo je doba slo`enih kriza, sa poli-

ti~kim, ekonomskim i dru{tvenim protivre~nostima. Evropa se sada nalazi na raskrsnici, izme|u potrebe da se reformi{e i sopstvene pro{losti." Nakon {to je na Fica izvr{en atentat, mnogi politi~ari su izrazili ~u|ewe. Nema~ki kancelar Olaf [olc je nedavno izjavio: "Nasiqu nema mesta u evropskoj politici. Re{avawe problema politi~kog nasiqa postalo je ogroman izazov za Evro-

pu u celini. Ekstremna ose}awa pro`imaju Evropu, mnogi se ose}aju nelagodno zbog posledica pandemije kovida, sukoba izme|u Rusije i Ukrajine, klimatskih kriza i ekonomske neizvesnosti. Sve vi{e qudi ne `eli da se ukqu~i u politi~ki dijalog, a demokratski konsenzus nestaje."

UZNEMIRUJU]I

ZNACI POTRESAJU

EVROPSKU POLITIKU

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je naglasio da "nema opravdawa za ovaj monstruozni zlo~in".

Haos u evropskoj politici i dru{tvu, zakqu~uje kineski list, zaslu`uje ozbiqno razmatrawe. POZADINA

Ima li veze izme|u atentata na Fica i rata u Ukrajini

Premijer Slova~ke, na koga je u sredu izvr{en atentat, ponovo je operisan, a wegovo stawe i daqe je ozbiqno, rekao je ministar odbrane Robert Kaliwak na konferenciji za medije. Naglasio je da je Robert Fico pri svesti i da slova~ka vlada funkcioni{e normalno.

Direktorka Univerzitetske bolnice „Ruzvelt” u Banskoj Bistrici, Mirijam Lapunikova, rekla je da je Fico i daqe na odeqewu intenzivne nege.

Iz slova~ke vlade je saop{teno da su se posle poku{aja ubistva Fica u medijima pojavile mnoge neta~ne i pogre{ne informacije, ~ak i nakon prekju~era{we konferencije za novinare ~lanova vlade i snaga bezbednosti.

„Kancelarija vlade ponovo je zatra`ila od medija, politi~ara i javnosti da svoje mi{qewe zasnivaju na zvani~no saop{tenim informacijama i da proveravaju ~iwenice”, navodi se u saop{tewu vlade.

Prema re~ima ministra unutra{wih poslova Matu{a [utaja E{toka i ministra odbrane Roberta Kaliwaka, napad je bio politi~ki motivisan, prenosi „Aktualiti”. Cintula je navodno u~estvovao u nekoliko antivladinih protesta, a protivio se obustavi pomo}i Ukrajini i likvidaciji slova~kih medija.

Biv{i pripadnik specijalne jedinice policije ^e{ke Lumir Nemec smatra da su telohraniteqi slova~kog premijera napravili nekoliko gre{aka u za{titi Fica tokom atentata na wega. Nemec je, na osnovu snimaka s mesta napada, ocenio da telohraniteq koji je stajao desno od Fica nije posmatrao deo ispred premijera za koji je bio zadu`en i da zbog toga nije na vreme primetio napada~a. „Te{ko je re}i za{to, mo`da je osetio neku vrstu pretwe tamo gde je bilo vi{e qudi, ali da je posmatrao svoj deo perimetra, on bi 100 odsto ranije primetio napada~a”, rekao je Nemec za slova~ki portal „Aktualiti”.

Portparolka Kancelarije inspekcijske slu`be Andrea Dobja{ova izjavila je da je istraga o postupawu telohraniteqa premijera Slova~ke

Ujediweni u borbi protiv nasiqa: Peter Pelegrini i Zuzana ^aputova

ve} pokrenuta.

Ma|arski premijer Viktor Orban smatra da se mo`e opravdano pretpostaviti da postoji veza izme|u atentata na slova~kog premijera Roberta Fica i rata u Ukrajini. Orban je rekao da je „malo dr`ava govorilo glasom mira, osim Ma|arske, Vatikana i Slova~ke odnedavno” i dodao da „sna`ni centri mo}i imaju interes u nastavqawu rata” u Ukrajini, prenosi MTI.

Ma|arski premijer je istakao da je „sigurno da je napada~ bio levi~ar i za rat” i da zato pretpostavke o vezi izme|u atentata i rata „nisu neopravdane” jer, kako je ocenio, „iza politi~ara koji su za rat stoje velike snage”. „Oni koji su za mir ne smeju da se pla{e i moraju da se suo~e s carstvom Sorosa i, ako bude neophodno, ameri~kom spoqnom politikom i moraju jasno da ka`u kako je u interesu Evrope da se strane vrate za pregovara~ki sto”, rekao je Orban.

Atentat na slova~kog premijera samo je posledwi u nizu napada na istaknute politi~are u Evropi, ali i svetu, u posledwih nekoliko decenija. Ubijeni su premijer [vedske Ulof Palme, Srbije Zoran \in|i}, [panije Luis Karero Blanko i {vedska ministarka spoqnih poslova Ana Lind. U Japanu je u julu 2022. u atentatu ubijen nekada{wi premijer [inzo Abe, dok je predsednik Haitija @ovanel Moiz ubijen u oru`anom napadu na wegovu privatnu rezidenciju u julu 2023.

Raisi poginuo u ameri~kom helikopteru

Helikopter nakon ~ijeg su pada poginuli iranski predsednik Ebrahim Raisi i iranski ministar spoqnih poslova Hosein Amir Abdolahijan bio je ameri~ki Bell 212 koji je razvila firma "bel helikopter" za kanadsku vojsku kasnih {ezdesetih godina kao nadogradwu originalnog UH-1 Iroquois

Civilna verzija tih helikoptera iz ere Vijetnamskog rata bila je u {irokoj upotrebi {irom sveta, a koriste je i vlade i privatni operateri, preneo je Rojters.

Helikopter je predstavqen 1971. godine i ubrzo je po~elo wegovo kori{}ewe u SAD i Kanadi, prema dokumentima o vojnoj obuci SAD.

Helikopter Bell 212 je prilagodqiv za sve vrste situacija, ukqu~uju}i prevoz do 15 qudi, raspore|ivawe vazdu{ne vatrogasne opreme, prevoz tereta i monta`u oru`ja. Iranski model koji se sru{io u nedequ bio je prilago|en da prevozi dr`avne zvani~nike.

Helikoptere Bell 212 koriste, izme|u ostalih, obalska stra`a Japana, agencije za sprovo|ewe zakona u SAD, policija u Tajlandu.

Iransko vazduhoplovstvo i mornarica imaju ukupno 10 takvih helikoptera, a nije poznato koliko letelica toga tipa koristi iranska vlada. U posledwoj nesre}i u Iranu sa helikopterom Bell 212 koja se dogodila 2018. godine, poginule su ~etiri osobe.

Hamnej odobrio da Mohber

bude privremeni predsednik

Irana i proglasio petodnevnu `alost

Iranski vrhovni vo|a Ajatolah Ali Hamnej rekao je da je prvi potpredsednik Irana Mohamed Mohber zadu`en za izvr{nu vlast i da ima rok od 50 dana za odr`avawe predsedni~kih izbora.

Hamnej je objavio petodnevnu nacionalnu `alost zbog pogibije iranskog predsednika Ebrahima Raisija u padu helikoptera, javila je iranska agencija IRNA.

Prema Ustavu, u slu~aju da predsednik Irana premine, prvi potpredsednik preuzima du`nost {efa dr`ave tokom prelaznog perioda od 50 dana do odr`avawa izbora, uz odobrewe iranskog vrhovnog vo|e koji ima posledwu re~ u svim dr`avnim pitawima.

Pored iranskog predsednika Ebrahima Raisija i ministra inostranih poslova Hoseina Amira Abdolahijana, identifikovane su jo{ tri osobe poginule u padu helikoptera na severozapadu Irana, javila je iranska dr`avna novinska agencija IRNA.

Poginuli su imam u gradu Tabrizu ajatolah Mohamed ali Al-e Ha{em, na~elnik iranske provincije Isto~ni Azerbejxan, general Malek Rahmati i komandant jedinice za za{titu predsednika Sardar Sejed Mehdi Musavi.

Poginuo je i odre|eni broj telohraniteqa i posade helikoptera koji jo{ nisu identifikovani.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Ko je bio Ebrahim Raisi

Ebrahim Raisi poginuo je u padu helikoptera na severozapadu Irana. Raisi je bio predsednik Irana od 2021. i vodio je zemqu u pozadini nesuglasica na me|unarodnom planu i sa unutra{wim osporavawem, ocenila je agencija Frans pres.

Raisi (63), uvek sa crnim turbanom na glavi i verskom odorom, smatra se ultrakonzervativcem i otvorenim pristalicom javnog reda.

Raisi je izabran 18. juna 2021. godine u prvom krugu glasawa obele`enog rekordnom uzdr`ano{ }u za predsedni~ke izbore, i izostankom jakih konkurenata.

Nasledio je umerenog Hasana Rohanija, koji ga je pobedio na predsedni~kim izborima 2017. godine i vi{e nije mogao da se kandiduje posle dva uzastopna mandata.

Raisi je iza{ao oja~an posle parlamentarnih izbora odr`anih u martu i sredinom maja. To su bili prvi nacionalni izbori od protestnog pokreta koji je potresao Iran krajem 2022. godine nakon smrti Mahse Amini, mlade `ene uhap{ene zbog nepo{tovawa strogog kodeksa obla~ewa.

Iranski predsednik je posle tih izbora pozdravio „novi istorijski neuspeh nanet iranskim neprijateqima posle nereda” 2022. godine.

Parlament, koji }e stupiti na du`nost 27. maja, bi}e u velikoj meri pod kontrolom konzervativnog i ultrakonzervativnog tabora, koji podr`avaju wegovu vladu.

Posledwih meseci, Raisi se predstavqao kao odlu~ni protivnik Izraela, zakletog neprijateqa Islamske Republike, pru`aju}i podr{ku palestinskom islamisti~kom pokretu Hamas od 7. oktobra, po~etka rata u Pojasu Gaze.

Raisi je time opravdao napad bez presedana koji je Iran sproveo 13. aprila na Izrael, sa 350

dronova i projektila, od kojih je ve}ina presretnuta uz pomo}- SAD i nekoliko drugih ameri~kih savezni~kih zemaqa.

Raisi je na ameri~koj crnoj listi iranskih zvani~nika koji su sankcionisani zbog „sau~esni{tva u ozbiqnim kr{ewima qudskih prava”, optu`be koje su vlasti u Teheranu odbacile.

Ro|en u novembru 1960. godine u svetom {iitskom gradu Ma{hadu na severoistoku, Raisi je tokom tri decenije napredovao u pravosudnom sistemu.

Imao je 20 godina kada je imenovan za glavnog tu`ioca Karaxa, blizu Teherana, tokom Islamske revolucije 1979. Potom je bio generalni tu`ilac Teherana od 1989. do 1994. godine, zatim zamenik {efa pravosudne vlasti od 2004. do 2014. godine, godine kada je imenovan za dr`avnog tu`ioca. Raisi je o`ewen sa Xamilom Alamolhodom, profesorkom na Univerzitetu u Teheranu, sa kojom ima dve }erke koje su zavr{ile fakultete.

Peking se muwevito osloba|a sve rizi~nijeg ameri~kog dolara

Nakon zajedni~ke izjave sa Rusijom o udaqavawu od oslawawa na zapadne zemqe, kineska vlada je objavila da je prodala ameri~ke obveznice u vrednosti od najmawe 53,3 milijarde dolara.

[vajcarski ekonomski stru~wak Klaudio Gras smatra da je to mudra odluka da se Kina distancira od dolara.

„Zlato je nadma{ilo dolarske obveznice za 75 odsto od 2021. godine. Osim toga, ameri~ki dolar se ve} decenijama koristi kao politi~ko oru`je i uz proizvoqno oduzimawe imovine usled pritiska ameri~ke vlade. O~igledno je da zapadnu civilizaciju uni{tava sopstveni pokvareni i truli politi~ki sistem”, naveo je Klaudio Gras.

Kolumnista „^ajna dejlija” poznat po britkom jeziku i duhovitim opaskama ^en Veihua je na dru{tvenoj mre`i „Iks” poru~io da Kina sada u odnosu na Ameriku, primewuje iste one metode na {tetu SAD, kao {to je Amerika primewivala na Evropu, na {tetu EU. On je sarkasti~no rekao da Kinezi zapravo primewuju Bajdenov recept, o

de-riskirawu, tako {to se Peking muwevito osloba|a sve rizi~nijeg ameri~kog dolara. Predsednik SAD Xozef Bajden je uveo velika pove}awa carina na niz kineskih uvoznih proizvoda, dok je wegov prethodnik Donald Tramp rekao da bi mogao da uvede namet od vi{e od 60 odsto na kinesku robu ako bude izabran.

„Blumberg” pi{e da, po{to Kina prodaje imovinu u dolarima, wene zalihe zlata su porasle u dr`avnim rezervama. U~e{}e plemenitog metala u rezervama u aprilu je poraslo na 4,9 odsto, {to je najvi{e prema podacima centralne banke iz 2015. godine, prenosi RT Balkan.

„Kina i zemqe koje su bliske sa wom pove}ale su svoje posedovawe zlata u deviznim rezervama od 2015. godine, dok su ih zemqe u ameri~kom bloku odr`ale uglavnom stabilnim. Ovo sugeri{e da je kupovina zlata od strane nekih centralnih banaka mo`da bila vo|ena zabrinuto{}u zbog rizika od sankcija”, izjavila je prvi zamenik generalnog direktora Me|unarodnog monetarnog fonda Gita Gopinat, prenosi „Blumberg”.

Tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda tra`i hap{ewe

Netawahua, Galanta i vo|a Hamasa

Glavni tu`ilac Me|unarodnog krivi~nog suda (MKS) Karim Kan zatra`io je da se izdaju nalozi za hap{ewe lidera Hamasa i Izraela, ukqu~uju}i izraelskog premijera Bewamina Netawahua, javqa AP. Kan je rekao da veruje da su Netawahu, izraelski ministar odbrane Joav Galant i trojica lidera Hamasa odgovorni za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti u pojasu Gaze i Izraelu.

Lideri i zvani~nici Hamasa Jahja Sinvar, Muhamed Deif i Ismail Hanije tra`e se za zlo~ine istrebqewa, ubistva, odvo|ewa talaca, silovawa, seksualnog napastovawa i mu~ewa, prenose agencije. Pohod Izraela na Gazu po~eo je 7. oktobra pro{le godine nakon napada islamista predvo|enih Hamasom na jug Izraela, prenosi Beta.

Izraelski ministar spoqnih poslova Izrael Kac saop{tio je da su nalozi MKS za hap{ewe izraelskih zvani~nika „neobuzdani direktni napad” na `rtve masakra koji je po~inio Hamas 7. oktobra i taoce koji su jo{ zato~eni u Gazi.

„Dok ubice i silovateqi Hamasa ~ine zlo~ine protiv ~ove~nosti, protiv na{e bra}e i sestara, tu`ilac MKS pomiwe u istom dahu premijera i

Izraelski premijer

Bewamin

PUTINOVA POSETA APSOLUTNO USPE[NA: Kina spremna za ja~awe strate{ke saradwe sa Rusijom

Kina je spremna da oja~a strate{ku saradwu sa Rusijom, kao i da zajedno sa Moskvom doprinosi globalnoj stabilnosti, izjavio je ministar inostranih poslova Vang Ji na sastanku sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, a objavqeno je na sajtu kineskog resora.

bilo ni~ega tamo osim antisemitizma”, rekao je Smotri~ i ponudio podr{ku Netawahuu i Galantu, oceniv{i da su optu`nice protiv wih, kako je rekao „optu`nice protiv svih nas”.

Netawahu

ministra odbrane Izraela i odvratne monstrume Hamasa, nalik na naciste”, naveo je Kac i dodao da }e se ta istorijska sramota zauvek pamtiti. Izraelski ministar i ~lan ratnog kabineta Beni Ganc, osudio je odluku tu`ioca Karima Kana da tra`i naloge za hap{ewe premijera i ministra odbrane ozna~iv{i je kao „zlo~inom istorijskih razmera”. Izraelski ministri ultradesni~ari Becalel Smotri~ i Itamar Ben-Gvir optu`uju glavnog tu`ioca MKS za antisemitizam posle zahteva za izdavawem naloga za hap{ewe Netawahua i Galanta.

„Nismo videli takvo licemerje i mr`wu protiv Jevreja, poput one koju je pokazao sud u Hagu, jo{ od nacisti~ke propagande. Nacisti su tako|e govorili u ime moralnosti i nije

Ben-Gvir je pozvao Izrael da prekine u~e{}e u sudskim procesima u Hagu i rekao da bi premijer i ministar odbrane trebalo da ignori{u „antisemitskog tu`ioca i narede poja~awe napada na Hamas, dok ne bude potpuno uni{ten”.

Lider izraelske opozicije Jair Lapid odbacio je odluku tu`ioca Kana o izdavawu naloga za hap{ewe izjaviv{i da Izrael ne}e prihvatiti nikakvo pore|ewe sa Hamasom.

Jedan neimenovani izraelski zvani~nik izjavio je za lokalne medije da je kleveta protiv Izraela pre{la crvenu liniju nastojawima glavnog tu`ioca protiv jedine demokratije na Bliskom istoku, te da ona ne}e spre~iti Izrael da se brani i ostvari sve ciqeve rata.

Palestinski Hamas je tako|e saop{tio da o{tro osu|uje zahtev glavnog tu`ioca MKS da se izdaju nalozi za hap{ewa protiv lidera te organizacije za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti navodno po~iwene od 7. oktobra.

Pored toga, on je istakao da je Peking spreman da zajedno sa Moskvom realizuje niz va`nih sporazuma, koje su postigli lideri Kine i Rusije, kao i da podignu kinesko-ruske odnose na novi nivo.

Prema re~ima kineskog diplomate, prva dr`avna poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Kini nakon reizbora je bila „apsolutno uspe{na”.

Vang Ji je naglasio da se poseta odigrala u va`nom trenutku obele`avawa 75. godi{wice uspostavqawa diplomatskih odnosa dve zemqe. On je tako|e zakqu~io da Peking i Moskva treba da ja~aju uzajamnu podr{ku, „u~vrste temeqe saradwe”, kao i da odr`e bezbednost i stabilnost u regionu.

Diplomata je naglasio da su kineske vlasti spremne i na blisku saradwu sa Rusijom i drugim zemqama radi progresa u aktivnostima [angajske organizacije za saradwu ([OS).

Tako|e, kineski ministar je poru~io i da Kina ceni stav ruskog lidera o tajvanskom pitawu, te da je uverena u daqu podr{ku Rusije.

UKRAJINSKI

OFICIR O STAWU NA FRONTU: ^ekaju nas te{ke bitke

Ukrajinske trupe }e se suo~iti sa ozbiqnim pote{ko}ama ovog leta, zbog brzog napredovawa Oru`anih snaga Ruske Federacije, napisao je zamenik komandanta 3. juri{ne brigade ukrajinske vojske Maksim @orin na svom Telegram kanalu.

"Definitivno ne}e postati ni{ta lak{e u budu}nosti, naprotiv, ~eka nas te{ko leto sa te{kim bitkama", rekao je on.

@orin smatra da ruska vojska nema zadatak da zauzme Harkov, a da }e istovremeno ukrajinske snage biti u situaciji u kojoj mo`e do}i do raspore|ivawa sredstava na velikom delu fronta i posledi~nog slabqewa snaga na drugim delovima boji{ta.

"Do}i }e do pove}anog pritiska", zakqu~uje on.

Podse}awa radi, 10. maja jedinice u sastavu operativno-takti~ke grupe "Sever" Oru`anih snaga RF pokrenule su ofanzivna dejstva u severnom delu Harkovske oblasti i za kratak period uspele su da zauzmu ve}i broj sela i prodru u dubinu teritorije pod ukrajinskom kontrolom.

PISCEM VESELINOM XELETOVI]EM AUTOROM ROMANA „SRPSKO SRCE JOHANOVO“ PO KOJEM SE SADA SNIMA FILM

„@ETVA“

Srce kidnapovanog Srbina danas kuca u grudima Nemca

Intervju vodio: Zoran Vla{kovi}

Autor kwige Veselin Xeletovi} govori o sadr`aju kwige, kako je srce iz grudi Srbina otrgnuto da bi sa wim danas `iveo jedan Nemac, ali i sadr`aju drugih kwiga koje ~iweni~no svedo~e o trgovini organima Srba kidnapovanih sa Kosova i Metojije za koje autor ka`e da su stra{nije od od otrnutog srca jednog Srbina. n [ta vam je bio Jovan od koga je otrgnuto srce za nemca Johana ?

- Bio je moj veliki prijateq, ~ovek koji je poverovao da }e nakon odlaska srpske vojske i policije me|unarodna zajednica na Kosovu i Metohiji odr`avati red i mir. Koji nije ni sawao da }e ista ta zajednica dozvoliti lov na Srbe, kidnapovawa i ubistva. Zato je i stradao. Pravda je prognana sa Kosmeta za Srbe. Ostaje nam samo nada u Bo`ansku pravdu.

n Kada ste i gde upoznali Johana, koje godine i na kojem grobqu i {ta ste sa wim u tom momentu razgovarali?

- Na{ prvi susret odigrao se na sahrani supruge mog prijateqa 2004. godine. Ona je izvr{ila samoubistvo jer su je silovali [iptari. Wih petorica. Kao strogo patrijarhalno vaspitana `ena toliko uni`ewe i sramotu nije mogla da izdr`i. Na grobqu sam primetio ~oveka koji svojim odevawem i pona{awem jednostavno nije pripadao tom vremenu i prostoru u kome se nalazio. Dete mojih prijateqa bilo je obgrqeno oko wegovih nogu. Kada sam pitao strica de~aka ko je taj ~ovek dobio sam odgovor da moram da porazgovaram sa wim jer je rekao da nosi srce kidnapovanog Jovana, oca tog mali{ana. n Koliko je Johan bio otvoren, mada je do{ao da se upozna sa porodicom Jovana, da razgovara o srcu koje je dobio od Jovana?

- Morate biti svesni jedne ~iwenice a to je da je Johan do{ao na Kosovo i Metohiju samo sa jednim ciqem, da finansijski pomogne porodicu ~oveka ~ije srce nosi i da se vrati u Nema~ku. Me|utim, sre}e mali{ana, sina ~oveka zahvaquju}i kome je `iv i taj susret mewa sve wegove odluke. Taj susret je bio tako emotivan jer Nemac ka`e da je to srce htelo da isko~i napoqe kada mu se sin wegovog donora pribli`io. Ka`e da je osetio kako {avovi od operacije ho}e da popucaju. Od tog momenta srce diktira Nemcu {ta da radi. Jednostavno ga tera da dolazi ~esto na Kosmet kako bi video tog de~aka. A kada je majka mali{ana izvr{ila samoubistvo i dete ostalo samo, Nemac je dobio neobja{wiv poriv da mora da usvoji tog mali{ana. I onda je ispri~ao ovu pri~u koju nikada ne bismo saznali da nije upoznao dete.

n Koliko puta ste se sretali sa Johanom do sada?

- Sa Johanom sam se susretao nekoliko puta u periodu od tri godine, uvek kada

uuu Roman „Srpsko srce Johanovo“ do`iveo 27 izdawa, od kojih su neka bila u tira`u od 10.000 primeraka i preveden je na 14 jezika uuu ^uo sam mnogo stravi~nijih pri~a od ove koju sam opisao u romanu „Srpsko srce Johanovo“ uuu O svim tim zlo~inima }u svedo~iti u novim romanima jer o zverstvima koja su po~iwena nad srpskim narodom ne smemo }utati - ka`e Xeletovi}

je dolazio na Kosovo i Metohiju i{ao sam da se vidim sa wim. Sve do momenta kada je izrazio `equ da usvoji de~aka. Stric je bio protiv toga iako je mali{an mnogo zavoleo Nemca iz samo jednog ra-

MILIONI EVRA DA SE NE POMIWE KOSOVO

Delo "Srpsko srce Johanovo" govori o tome kako su zlikovci iskopali srce Srbinu Jovanu u „@utoj ku}i“ u Albaniji i odneli ga u Nema~ku, gde ga je bogati Nemac Johan Vagner kupio. Xeletovi} ka`e da je dobijao ponude od nekoliko miliona evra da snimi film po ovoj kwizi, ali pod uslovom da se u wemu ne pomiwe direktno “`uta ku}a”, niti Kosovo i Metohija, ve} neka imaginarna zemqa, {to je on odbio.

- Nisu nam direktno rekli za koga rade, ali mo`emo da pretpostavimo ko su im `gazde`. Odbio sam svaki poku{aj da se ova pri~a prebaci na neko drugo mesto, jer takvo mesto i takva pri~a nigde drugo ne postoji – rekao je Xeletovi}.

zloga da dete ne bi postalo katolik. Da ne bi bio pounija}en. Nemac je rekao da to nije nikakav problem, da }e on pre}i u pravoslavqe samo da bi mogao da usvoji Milana. To je i uradio. n [ta Johan govori o kwizi koja je bukvalno postale betseler?

- Mislim da Johan i ne zna za kwigu koja je objavqena {est godina nakon na{eg upoznavawa. Wemu je bilo va`no da usvoji mali{ana i za wega je ta pri~a tog momenta bila zavr{ena. Tek nakon izve{taja Dika Martija i kwige Karle Del Ponte progovorilo se o trgovini organima na Kosovu i Metohiji. Svesni ste da bi svako javno obelodawivawe imena svedoka ugrozilo i wihovu li~nu bezbednost. Podatke o zlo~inu koji sam opisao dostavili smo gospodin Drecun i ja nadle`nim organima Euleksa ve} 2007. godine. n Koliko je kwiga do`ivela izdawa do sada i na koliko je jezika prevedena?

- Roman „Srpsko srce Johanovo“ do`iveo je 27 izdawa, od kojih su neka bila u tira`u od 10.000 primeraka i preveden je na 14 jezika. Svim izdava~ima u inostranstvu dao sam besplatno autorska prava kako bi se istina o stradawu Srba na Kosovu i Metohiji {irila svetom. Trenutno snimamo igrani film po ovom romanu sa ekipom svetskih glumaca. Film }e biti na engleskom jeziku kako bi ga videlo {to vi{e qudi {irom sveta koje bismo upoznali sa istinom ko su pravi stradalnici na Kosmetu. n Promocija kwige svuda je nailazila na veliki odaziv publike. [ta vas ~itaoci naj~e{}e pitaju o kwizi ?

- ^itaoci mi naj~e{}e govore svoja iskustva i svedo~ewa o zlo~inima za koje znaju. Tako da sada, nakon mno{tva promocija, imam nova saznawa o trgovini organima koja sam ve} i objavio u romanu „Nebeski adelfat“. ^uo sam mnogo

OTETO I UBIJENO 300 SRBA

Prve podatke o trgovini qudskim organima na Kosovu u javnost je iznela biv{a tu`iteqka Ha{kog tribunala Karla del Ponte u svojoj kwizi. Ona je objavila da je 1999. oko 300 Srba oteto i transportovano u Albaniju, gde su im va|eni organi, koji su poslati u Italiju, odakle su distribuirani na klinike {irom Evrope. Prema izve{taju Dika Martija Savetu Evrope od 12. decembra 2010, organizatori otimawa qudi i trgovine qudskim organima bili su Ha{im Ta~i i Dreni~ka grupa. "@uta ku}a" se nalazi u selu Ribe, nedaleko od grada Burela na severu Albanije. Ku}a je danas bele boje, i u woj `ive ~lanovi porodice Katu~i. U po~etku su ~lanovi porodice Katu~i negirali i da je ku}a bila `ute boje, me|utim nakon {to su istra`ioci ispod sada{we bele fasade prona{li tragove `ute boje, porodica je promenila pri~u, tvrde}i da je ku}a ofarbana u `uto pred jednu svadbu. U blizini ku}e prona|ene su prazne fla{e od infuzione te~nosti, sa sredstvima za opu{tawe mi{i}a, zavoji i igle.

stravi~nije pri~e od ove koju sam opisao u romanu „Srpsko srce Johanovo“. O svim tim zlo~inima }u svedo~iti u novim romanima jer o zverstvima koja su po~iwena nad srpskim narodom ne smemo }utati. Pogotovu zbog toga jer su po~iwena u doba mira, pred o~ima me|unarodne zajednice koja je sve to }utke gledala. Zato tra`im i wihovu odgovornost. Dozvolili su da na Kosmetu stradaju najnedu`niji i najbezazleniji qudi koji postoje, qudi koji ni mrava nisu zgazili i ~ija je jedina „krivica“ bila {to su Srbi! n Kako do`ivqavate to da }e kwiga biti preto~ena na filmskom platnu? - Moja iskrena nadawa su da }e film ostaviti isti efekat na qude kao i roman u naterati ih da se zamisle kako su dozvolili da se ovakvi zlo~ini de{avaju u doba mira i pred o~ima cele me|unarodne zajednice. I da nikada vi{e ne}e zatvarati o~i pred takvim zlo~inima. Najlep{i kompliment koji sam dobio za ovaj roman bilo je to {to u wemu nema mr`we a govori o stravi~nom zlo~inu. Ukoliko i to prenesemo na film dobi}emo jedno vrhunsko delo koje }e po`eleti da vidi {to vi{e qudi. I da se zapitaju ko su stvarni stradalnici na Kosmetu.

RO\EN JE NA KOSMETU

Veselin Xeletovi} (1962) srpski je kwi`evnik. Ro|en je u Lipqanu na Kosmetu. ^lan je Udru`ewa kwi`evnika Srbije i IFJ-a (engl. International federation of journalists; Me|unarodna federacija novinara), predsednik Udru`ewa pisaca „Poeta“ i vi{i stru~ni saradnik Srpske kraqevske akademije nau~nika i umetnika. Objavio je 15 – tak kwiga i dobitnik je brojnih kwi`evnih nagrada i priznawa.

Dodik: Srpski narod u RS jedino ima {anse ako se odvoji od BiH i ujedini sa Srbiji

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poru~io je na ru~ku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em i patrijarhom SPC Porfirijem da rezolucija o Srebrenici Ujediwenih nacija ima za ciq skrivenu moralnu diskvalifikaciju srpskog naroda i da dugoro~no

Dodik je ocenio da }e srpski narod u BiH biti izlo`en velikim napadima i da nema budu}nost bez statusnog prikqu~ewa Srbije.

"I to je ne{to {to ovo vreme i ova rezolucija najboqe pokazuje, jer ona ima za ciq skrivenu diskvalifikaciju srpskog naroda, moralnu i svaku drugu", ocenio je Dodik.

srpski narod u Republici Srpskoj jedino ima {anse ako se odvoji od BiH i ujedini sa Srbijom.

"Ova rezolucija }e slu`iti iskqu~ivo kao nova platforma za napad na Srbe i wene organizacije. I mi moramo u politi~kom smislu da se distanciramo od BiH", ocenio je Dodik, ali je naglasio da }e predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} uvek isticati teritorijalni integritet i suverenitet BiH.

Dodik je ocenio da se protiv Srbije, Republike Srpske i srpskog naroda gde god da `ivi vodi hibridni rat koji ne podrazumeva oru`ani sukob, ali dozvoqava sva druga sredstva koja postoje.

"Srbija je ovom trenutku sna`nija nego {to je ranije bila, i to osigurava na{u bezbednost i sigurnost. Pogotovo ja mogu da svedo~im u ime Republike Srpske, o opredeqewu predsednika Srbije i wegovog tima, ali i da na{i odnosi nikada nisu bili boqi i konkretniji. Na{i odnosi podrazumevaju sve ono {to se odra`ava na zajedni~ki identitet i na{ zajedni~ki ciq", rekao je Dodik.

Dodik je dodao da je Republika Srpska svesna da bez sna`ne Srbije nema ni opstanka Republike Srpske.

On je ocenio da u UN mo`da ne}e biti ostvarena pobeda, ali }e nesumwivo Srbija pokazati, da na me|unarodno-politi~kom planu mo`e da promeni neke tendencije.

Darko Mladi}: Zdravstveno

stawe generala Mladi}a veoma ozbiqno

Zdravstveno stawe generala Ratka Mladi}a, koji se nalazi u zatvoru ha{kog tribunala, veoma je ozbiqno, nepokretan je i stalno je u krevetu, izjavio je wegov sin Darko Mladi}.

„Samo mo`e da le`i, stawe je veoma ozbiqno. Nema ni{ta novo da ima neko poboq{awe, navodno su mu se bubrezi dovoqno oporavili da nema potrebe za dijalizom, ali nam je to samo usmeno re~eno", rekao je Darko Mladi}, prenosi RTRS.

Podsetio je da je odbijen zahtev da general Mladi} bude preba~en na daqe le~ewe u Srbiju, ali je dodao da biti upu}en zahtev za slawe jednog lekara koji bi generalu proverio stawe bubrega.

Darko Mladi} ka`e da nema informacija o nekoj novoj terapiji, a za najverovatnije dve sedmice, generala Mladi}a bi u Hagu trebalo da poseti supruga Bosa. Mehanizam u Hagu odbio je pre {est dana zahtev da general Mladi}, kome su

bili otkazali bubrezi, bude preba~en na daqe le~ewe u Srbiju, po{to ha{ki lekari smatraju da „mu se stawe popravqa i da mogu dobro da ga oporave da bi se vratio u }eliju“.

General Mladi}, koji je bio komandant Glavnog {taba Vojske Republike Srpske, juna 2021. osu|en je na do`ivotni zatvor zbog navodnih zlo~ina u BiH.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

NEOBI^AN POTEZ AMERI^KOG AMBASADORA U BIH

Na Dan se}awa u Dowoj

Gradini oti{ao u Bratunac

Kontroverzna poseta ameri~kog Majkla Marfija op{tini u RS izazvala o{tre reakcije srpskih politi~ara

Gest ameri~kog ambasadora u BiH Majkla Marfija da na Dan se}awa na `rtve Jasenovca poseti Bratunac i oda po{tu bo{wa~kim `rtvama, izazvao je kritike srpskih zvani~nika. Ovaj potez je dodat-

od nacisti~kih snaga Nezavisne dr`ave Hrvatske. Sem toga, u Bratuncu su tokom gra|anskog rata devedesetih godina masovno stradali i srpski civili, {to dodatno komplikuje percepciju Marfijevog ~ina.

Za strati{ta Bo{waka u Bratuncu i Srebrenici, zahvaquju}i Americi, zna se daleko vi{e nego za srpske `rtve, kako iz posledweg rata, tako i iz perioda Drugog svetskog rata. Dodu{e, Marfi je prethodno, 22. aprila, samostalno posetio Dowu Gradi-

Nov~ani promet preko fiskalnih kasa u Trebiwu od 27. aprila do 7. maja 2024. godine iznosio je oko 4.261.994 KM, {to je za oko 1.850.000 KM ili oko 76 odsto vi{e nego 2016. godine, koja se uzimala kao jedna

od rekordnih. To su podaci Gradske uprave Trebiwe, u kojima se navodi da su trgovine na malo ostvarile promet od 3,1 miliona KM, dok je to 2016. bilo 2,1 miliona KM. Ugostiteqski objekti su za 11 dana praznika ostvarili 565.080 KM, dok su 2016. imali promet od tek 33.248 KM. Minulih praznika dobro su radile i apoteke, koje su imale promet od 222.383 KM, dok su rekordne 2016. ostvarile 106.741 KM.

Da su kapaciteti u trebiwskim hotelima bili u potpunosti popuweni pokazuje i podatak da su za 11 dana praznika imali 322.485 KM prometa, za razliku od istog perioda pre osam godina kada je promet bio 64.377 KM.

no produbio wihovo uverewe da zapadne diplomate selektivno pristupaju `rtvama, pridaju}i jednima ve}u va`nost od drugih.

Marfijev gest nai{ao je na negodovawe politi~ara u Republici Srpskoj, koji su izrazili sumwe u motive ambasadorove posete Bratuncu upravo na dan kad su Srbi obele`avali se}awe na stotine hiqada `rtava stradalih

nu, gde je u video-objavi naglasio da su tu stradale stotine hiqada Srba i desetine hiqada Jevreja, Roma i muslimana. Rekao je da se „SAD uvek solidari{u sa `rtvama svih zlo~ina”, ali nije upotrebio termine genocid ili istrebqewe, ve} je naveo da je Jasenovac bio jedan od deset najve}ih logora u Evropi i istakav{i da su to ~iwenice koje moraju biti priznate, ma koliko bile neugodne.

Spaji}: Prihva}eni amandmani Crne Gore na rezoluciju o Srebrenici

Premijer Crne Gore Milojko Spaji} izjavio je da su u UN usvojeni amandmani Crne Gore na nacrt rezolucije o Srebrenici i ocenio da je to veliki uspeh crnogorske diplomatije i korak ka pomirewu unutar Crne Gore, ali i regiona.

„^iwenica da su amandmani usvojeni posle formalnog roka, kada smo imali finalnu verziju rezolucije, pokazuje koliko je to bio te`ak zadatak i koliki je uspeh crnogorske diplomatije”, rekao je Spaji}.

Komentari{u}i to {to su amandmani usvojeni nakon dorade, Spaji} je istakao da je re~ o tehni~kim promenama.

„Su{tina amandmana koje smo

poslali je tu i mislimo da je to dodatni doprinos regionalnom pomirewu i dobrom odnosu izme|u Srba, Bo{waka i svih drugih naroda na Balkanu”, rekao je Spaji}, a prenosi portal RTCG.

Crna Gora je uputila amandmane nakon {to je Vlada Crne Gore zadu`ila Ministarstvo spoqnih poslova da, diplomatskim kanalima, predlo`i izmene teksta rezolucije o Srebrenici kojima bi se nedvosmisleno ukazalo da krivica za genocid ne mo`e biti pripisana narodima i da je neophodno o~uvawe stabilnosti BiH u oba wena entiteta.

RTCG je objavila da kona~na verzija amandmana, koji su uvr{teni u preambulu predloga

VESELIN VEQOVI] HITNO PREBA^EN U BOLNICU:

Biv{i direktor policije Crne Gore u te{kom stawu

Biv{i direktor Uprave policije Crne Gore Veselin Veqovi} prevezen je u Klini~ki centar Crne Gore i wegovo zdravstveno stawe je ugro`eno, rekao je za portal RTCG wegov advokat Mihailo Volkov. "Sme{ten je na KBC i wegovo zdravstveno stawe je ozbiqno ugro`eno, na {ta smo ukazivali prethodnih meseci", rekao je Volkov. Veqovi}, koji je bio jedan od kqu~nih qudi u sektoru bezbednosti u posqedwe tri decenije i bliski saradnik biv{eg crnogorskog predsednika Mila \ukanovi}a, uhap{en je 24. jula pro{le godine.

Specijalno dr`avno tu`ila{tvo (SDT) saop{tilo je pro{le nedeqe da je podgori~kom Vi{em sudu predalo optu`nicu protiv 15 osoba, ukqu~uju}i Veqovi}a, koji se tereti da je zloupotrebio slu`beni polo`aj u korist kriminalne organizacije koja se bavila {vercom cigareta.

Tokom karijere, deo partija i nevladinih organizacija optu`ivao je Veqovi}a za zloupotrebu polo`aja, bespogovornu politi~ku lojalnost \ukanovi}u, ali i za ume{anost u sporne slu~ajeve prodaje dr`avne imovine.

Kod Budve ulovqena plava ajkula te{ka blizu 200 kilograma

^lan Kluba za sportski ribolov "[irun" Rajko Bojanovi} uhvatio je plavu ajkulu u budvanskom akvatoriju te{ku izme|u 150 i 200 kilograma.

Modruq je duga~ak preko tri metra, a ulovqen je na otvorenom moru na plivaju}i parangal, prenosi RTCG. Bojanovi} je kazao da }e morski pas biti prepariran u Prirodwa~kom muzeju Crne Gore, kao i da je izlo`ba planirana u septembru ove godine.

Modruq, poznat i kao plava ajkula, va`i za jednu od najlep{ih i najrasprostrawenijih ajkula na svetu.

Ulovi i vi|ewa modruqa iz proteklih godina pokazuju da se ta vrsta morskih pasa u Jadranskom moru naj~e{}e sre}e tokom prole}a.

Iako se kao najzastupqenija pelagijska ajkula Jadrana vi|a tokom cele godine, gotovo se polovina jedinki zabele`i samo u maju mesecu, saop{tio je Institut za biologiju mora u Kotoru.

Iz tog instituta napomiwu da su najverovatniji razlog u~estalim vi|ewima i ulovima modruqa tokom prole}nih meseci "reproduktivne aktivnosti jedinki modruqa, kod kojih se u ovo doba godine de{ava parewe i dono{ewe mladih na svet".

Rezolucije glasi: „Ponavqaju}i da je krivi~na odgovornost pod me|unarodnim pravom individualizovana i ne mo`e biti pripisana nijednoj etni~koj ili verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini” i „Ponavqaju}i nepokolebqivu posve}enost o~uvawu stabilnosti i negovawu jedinstva u razli~itosti u Bosni i Hercegovini”. Predlaga~i rezolucije u Srebrenici su Nema~ka i Ruanda, a me|u kosponzorima su Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Francuska, Hrvatska, Italija, Slovenija, Severna Makedonija, [vedska, Turska, Velika Britanija i Sjediwena Ameri~ke Dr`ave.

Stalna misija Srbije pri UN ju~e je jo{ jednom apelovala na kosponzore rezolucije da, u interesu svih, pre svega naroda u BiH, ali i svih ~lanica UN, povuku tekst rezolucije, kako dr`ave ~lanice ne bi bile dovedene u

poziciju da glasaju o osetqivom pitawu koje zahteva konsenzus. Sednica Generalne skup{tine Ujediwenih nacija na kojoj }e se razmatrati rezolucija o Srebrenici zakazana je za 23. maj, objavqeno na sajtu GS UN.

Predlog rezolucije o Jasenovcu predat Skup{tini Crne Gore

Skup{tinska ve}ina u Crnoj Gori predala je danas parlamentu Predlog rezolucije o Jasenovcu, potvrdio je predsednik Skup{tine Crne Gore Andrija Mandi}.

Predlog Rezolucije potpisalo je 43 poslanika. Kako navode podgori~ki mediji, Predlog rezolucije su potpisali svi poslanici vladaju}ih partija osim predstavnika albanskih partija. Mandi} je na sednici Skup{tine rekao da je predata Rezolucija o Jasenovcu. "U skup{tinsku proceduru predali smo Predlog

Bakqama koje su upalili povodom zavr{etka {kole, mali maturanti podgori~ke O[ „Vlado Mili}“, zapalili su krov te obrazovne ustanove. Povodom ovog doga|aja, oglasilo se i crnogorsko Ministarstvo prosvete koje je osudilo pona{awe u~enika i zatra`ilo sankcije.

Javni servis Crne Gore navodi da u incidentu nije bilo povre|enih, a da je {kola evakuisana. Direktorka {kole Ivana Mili}, koja se nalazi u podgori~koj ~etvrti Dowa Gorica, rekla je nije bilo povre|enih, a da su na licu mesta vatrogasci i policija.

Mili}eva je novinarima ispred {kole kazala da se incident desio oko deset sati i da su u bakqadi u~estvovali svi u~enici devetog razreda.

„[teta }e tek biti utvr|ena“, dodala je Mili}eva.

Vr{ilac du`nosti komandi-

Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, uz 43 potpisa podr{ke poslanika iz parlamentarne ve}ine. Imamo ~vrsto uveravawe jo{ nekoliko poslanika da }e podr`ati i to je ono {to moram da obavestim javnost jer je to va`na i zna~ajna stvar za ovaj Parlament koji se ranije odre|ivao prema nekim drugim de{avawima na prostoru biv{e Jugoslavije tako da nam je ovo veoma va`no", kazao je Mandi}.

Deo u~esnika je bio za to da taj dokument bude predlo`en {to pre, dok je drugi dio ukazao da to treba da bude ura|eno nakon {to bude izvesno dobijawe pozitivnog mi{qewa Evropske komisije u vezi sa pregovorima o pridru`ivawu u oblasti vladavine prava.

Rezoluciju o Jasenovcu najavio je nedavno predsednik Skup{tine Andrija Mandi}, a premijer Milojko Spaji} je rekao da je spreman da se ta rezolucija podr`i.

Na najavu Mandi}a da }e Skup{tini Crne Gore biti predlo`ena rezolucija o genocidu u Jasenovcu, notom je reagovala Hrvatska upozoriv{i zvani~nu Podgoricu da bi usvajawe te rezolucije moglo da zaustavi wen evropski put i ugrozi bilateralne odnose dveju dr`ava.

ra Slu`be za{tite i spasavawa Podgorica Zdravko Ble~i} rekao je da je na lice mesta iza{lo pet ekipa sa 15 vatrogasaca. „Po`ar je zahvatio deo krova i povr{inu od 40 do 50 kvadratnih metara. Vatrogasci su imali problema da pri|u i pristupe ovom delu {kole, me|utim uz pomo}

domara koji je bio veoma a`uran uspeli su“, naveo je Ble~i}. Kako je istakao, {teta na {koli je velika. „Od same vlage i vode koja se koristi mo`e biti {tete i u u~ionicama“, rekao je Ble~i}. Bakqada je organizovana u ~ast zavr{etka osnovne {kole.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Vi{e od 100 svedoka dalo je do 5. maja iskaze u postupcima protiv komandanata OVK kojima se sudi pred Specijalizovanim sudom u Hagu. Sud je u dokazni materijal uvrstio i izjave 33 osobe koje su u me|uvremenu preminule.

^arls Smit, predsedavaju}i sudija u postupku protiv Ta~ija saop{tio je 6. maja da je sudsko ve}e od po~etka procesa u aprilu 2023. godine, donelo 367 razli~itih odluka razmatraju}i

Iz Specijalnog suda u Hagu za zlo~ine OVK

Protiv OVK do sada svedo~ilo vi{e od 100 svedoka

427 podnesaka. Sudija je ocenio dosada{we postupawe suda kao izvanredno. Najavio je da }e u toku maja meseca Specijalizovano tu`ila{tvo saop{titi koliko svedoka namerava da pozove u nastavku su|ewa, a o~ekuje se da broj od prethodno najavqenih 320 bude dodatno smawen. Neki od svedoka iskaz }e dati u`ivo, dok }e u drugim slu~ajevima biti prihva}ene pisane izjave. Smit je ponovio da je za sud veoma va`no da postupak bude sproveden brzo. „Krajem aprila smo po~eli drugu godinu svedo~ewa svedoka tu`ila{tva. Zamolili smo sve

MAKRON, [OLC I MELONI UPUTILI UPOZOREWE

KOSOVU O ^LANSTVU U SAVETU EVROPE

Kosovo se obavezalo za ZSO

Francuski predsednik Emanuel Makron nema~ki kancelar Olaf [olc i italijanska premijerka \or|a Meloni ocenili su da je pristup Kosova ~lanstvu u Savetu Evrope "neprikladan" i da wegovo ~lanstvo u toj najstarijoj panevropskoj organizaciji za qudska prava "rizikuje" da ne uspe.

„Lopta je u va{em dvori{tu“, upozorili su u sredu, 15. maja, evropski lideri u pismu premijeru Kosova Aqbinu Kurtiju, ~iji je sadr`aj potvrdila Jelisejska palata.

Kosovo se obavezalo na formirawe Zajednice srpskih op{tina (ZSO), {to je uslov za ~lanstvo u Savetu Evrope, podsetila je agencija Frans.

„Va{ predlog je neprikladan i neodr`iv s obzirom na trenutne okolnosti u tim op{tinama“, navodi se u pismu Makrona, [olca i Melonijeve.

„Bez odlu~nog napretka (o re{avawu tog pitawa), postoji realan rizik da kandidatura Kosova za Savet Evrope ne}e dobiti dovoqnu podr{ku dr`ava ~lanica“, dodali su evropski zvani~nici.

PODSEKRETARKA STEJT DEPARTMENTA

ELIZABET ALEN SA KURTIJEM

Tra`imo punu primenu svih sporazuma iz dijaloga sa Srbijom

„Tra`imo punu primenu svih sporazuma koje su Kosovo i Srbija sklopile u okviru dijaloga“, poru~ila je podsekretarka Stejt Departmenta, Elizabet Alen na sastanku sa Aqbinom Kurtijem u subotu 18. maja u Pri{tini.

Alen je na Kosovu u sklopu svoje turneje na Zapadnom Balkanu koju je zapo~ela dolaskom u Sarajevo 12. maja. U sklopu iste, ve} je bila u Srbiji, a nakon Kosova obilaske zavr{ava u Severnoj Makedoniji.

„Dolazi kako bi produbila partnerstvo sa zemqama Zapadnog Balkana i unapredila zajedni~ke ciqeve regionalne saradwe i evropske integracije“, saop{tila je najavquju}i dolazak ameri~ke zvani~nice ambasada SAD u Pri{tini.

Da SAD tra`e primenu svih sporazuma koje je Kosovo sklopilo u dijalogu koji pod posredstvom EU vode sa Srbijom, poru~ila je Alen potom i na sastanku sa kosovskim premijerom.

da nam pomognu da postignemo efikasnost. Zatra`ili smo podneske, prilagodili smo procedure. @elimo da ovo su|ewe bude ne samo fer, ve} i efikasno i brzo”, naveo je sudija.

U Hagu je u toku su|ewe biv{im vo|ama tzv. OVK Ha{imu Ta~iju, Kadriju Veseqiju, Rexepu Seqimiju i Jakupu Krasni}iju, u slu~aju nazvanom „Ta~i i drugi” koji su optu`eni za progon na politi~koj i etni~koj osnovi, zatvarawe, nezakonito hap{ewe i pritvarawe, druge nehumane postupke, okrutno postupawe, prisilni nestanak, mu~ewe i ubistva.

Ta krivi~na dela kvalifi-

kovana su kao zlo~ini protiv ~ove~nosti i ratni zlo~ini. Tzv. OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvr{ila brojne zlo~ine, ubistva i otmice nad pripadnicima

vojske i policije tada{we Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu weni pomaga~i ili pripadnici.

ZANIMQIVOSTI MANASTIRA VISOKI DE^ANI

Oslikavawe manastira trajalo od 1335 do 1348. godine

Pod strmim obroncima Prokletija, uz De~ansku Bistricu, u mestu skrovitom i {umovitom, nalazi se manastir koji je osnovao Kraq Stefan De~anski – manastir De~ani. Re~ je o potpuno autenti~noj gra|evini iz 14. veka, izgra|enoj za osam godina, koja je zavr{ena 1335. godine, ~udom sa~uvana – spoj zapadne i isto~ne umetnosti, romano-goti~ke spoqa i srpsko-vizantijske iznutra.

Otac Petar iz manastira obja{wava da ova pravoslavna crkva spoqa podse}a na italijanske katedrale sa oko 150 skulptura u potkrovnom vencu.

“Manastir je gra|en od dve vrste kamena. Qubi~asti je bre~a, mermer iz brda sa zapadne strane manastira, a oker je oneks odnosno poludragi kamen iz Pe}ke bawe, mesta izme|u Pe}i i Istoka. Kraq je birao najboqi materijal kao {to je i izabrao najlep{e mesto za gradwu manastira, a tako je i navedeno na osniva~koj poveqi manastira”, ka`e on.

Naime, prva sa~uvana osniva~ka poveqa je iz 1330. godine, a kako otac Petar dodaje, iznad vrata, na ulasku u brod crkve, sa~uvan je i zapis o desetogodi{wem oslikavawu manastira a freske u manastiru su zavr{ene oko 1348. godine.

Otac Petar

Visoki De~ani, 8. maj 2024.

o srpskoj dijaspori!

U prepunoj sali Kulturnog centra “Nikola Tesla” u ^ikagu pro{log vikenda odr`ana je premijera predstave “Kamionxijska bajka” u izvo|ewu Srpskog dramskog pozori{ta a smeh tokom i ovacije na kraju najboqe govore o tome kako je publika prihvatila komad koji je pisao i re`irao Antonije Kova~evi}.

“Kamionxijska bajka” je komad o srpskoj dijaspori u vremenu sada{wem, i prati wene zgode i nezgode, lepote i muke imigrantskog `ivota, a sve je to prikazano na humoristi~an na~in.

Antonije Kova~evi}, novinar i glavni urednik portala Serbian Times, prvi put se oprobao kao dramski pisac i re`iser, a posle premijere je bio prezadovoqan reakcijama publike:

- Ova predstava se bavi realnim `ivotom, jer je bukvalno svaka scena napisana na osnovu iskustva, mog ili ne~ijeg drugog. Mislim da je upravo to jedan od razloga za{to su qudi ovako dobro reagovali ve~eras, jer su se prepoznali, jer su pro{li kroz iste ili sli~ne situacije kroz koje prolaze i junaci na{e predstave. Drugi razlog je, naravno, sjajan nastup na{e gluma~ke ekipe Srpskog dramskog pozori{ta koja je, to moram napomenuti, bila sastavqena ve}inom od qudi koji pre ovog nisu imali nikakvog gluma~kog iskustva, ka`e Kova~evi} za Serbian Times

On dodaje da je inspiraciju da napi{e dramski tekst o srpskoj i balkanskoj emigraciji doneo rade}i na prethodnom projektu - U decembru pro{le godine u istom pozori{tu premijerno smo odigrali “Dupqake” Dragi{e Ka{ikovi}a, koji govore o o srpskoj emigraciji 1970-tih, pa sam pomislio da bi bilo zanimqivo napraviti predstavu koja bi se bavila onim {to se u na{oj dijaspori de{ava sada i ovde, dakle u ^ikagu 2024. Sa svim tim kamionxijama, gazdama, srpskim kafanama, advokatima, fejk brakovima, zelenim kartama, studentima {to studiraju za volanima kamiona…Bez mnogo {minke, ali sa mnogo {ale.

U TI[INI HILANDARA Nije li i Sveti Sava bio ono {to danas nazivamo dijasporom?

Hilandar predstavaqa najzna~ajniju riznicu srpske sredwovekovne kulture. Otkrivamo na koji na~in srpska dijaspora aktivno u~estvuje u o~uvawu ovog kulturnog blaga.

Ve~ita dilema Hilandara, spoqna ili unutra{wa lepota. Te{ko je izabrati...

Ulazak u spoqnu pripratu, ~iji je ktitir bio knez Lazar i ~ije zidove krasi jedina ikona Milo{a Obili}a...Grob Stefana Nemawe, u mona{tvu Simeona Miroto~ivog, zato {to je odavde, po wegovom upokojewu poteklo miro i onda nikla loza.

Tragovi najve}ih dobrotvora Hilandara, od Milutina preko Stefana Uro{a Prvog i Du{ana Silnog, do dinastije Obrenovi}a i Kara|or|evi}a...

Blago riznice Saborne crkve, mo{ti Svetog Georgija Bogoslova i Svetog Trifuna, ruka carigradskog patrijarha Svetog Nikifora usnulog u blagoslovu i ^asni krst sa ~esticom sa Golgote... Ikona Bogorodice Trojeru~ice, igumanije i za{titnice manastira... Ko }e Hilanadar za{tititi,

sa~uvati i obogatiti u budu}nosti? Koliko su za najve}u srpsku svetiwu van Srbije odgovorni i Srbi raseqeni po svetu? Ko su danas ti mladi i u~eni qudi koji }e nastaviti ono {to je vekovima u Hilandar ugra|ivano? Koliko je za Srbiju bitno da sa~uva svoje rasejawe?

Nije li i Sveti Sava bio ono {to danas nazivamo dijasporom?

"I sam manastir Hilanadar, i mi monasi mo`emo da smatramo da smo u rasejawu. Iako je Hilandar najve}a srpska svetiwa, on se ipak nalazi van granica Srbije. Posebno treba naglasiti duhovnu vezu koja postoji izme|u

na{eg manastira i Organizacije srpskih studenata u inostranstvu. Oni mogu tamo gde ih wihovi putevi vode, da svedo~e istinu Svetog Save. Ti mladi qudi koji se {koluju na najpoznatijim univerzitetima sveta i sti~u me|unarodno iskustvo, sigurno da mogu dosta da pomognu obnovi Srbije u svakom smislu. Treba im poru~iti da imaju strpqewa, da ne izgube nadu posle prvih neuspeha, ve} da poka`u svoju qubav i kroz to strpqewe, a nadamo se da }e od strane Srbije dobiti razumevawe", ka`e arhimandrit Metodije, iguman manastira Hilandar.

Deda \or|e bdije i daqe...

\or|e Mihailovi}, poznatiji kao deda \or|e, tre}a je generacija Mihailovi}a koja je ~uvala i bdila nad na{im palim borcima u Prvom svetskom ratu, i to u Solunu, na vojni~kom grobqu Zejtinliku. Iako je preminuo pro{le godine u 96. godini, on }e ih daqe }e ~uvati, jer }e tamo wegova bronzana bista biti postavqena na dan wegove smrti, 2. jula.

^itaoci jednog beogradskog lista poklonili su poverewe akademskom vajaru Qubomiru Lackovi}u i wegovom predlogu za bistu deda \or|a, ~uvara vojnog grobqa na Zejtinliku, u Solunu, koja bi trebalo da bude otkrivena na godi{wicu deda \or|eve smrti, 2. jula.

Lackovi} se rado prihvatio izazova. Deda \or|e polako o`ivqava u glini, a uskoro }e je srpska poznata livnica "Jeremi}" kao poklon izliti u bronzu.

"Du{u ako mu ne uradi{ onda xabe. Bista ide ponekad i sa {akama, sa rukama, jer onda i ruke same govore, kao Leonardo kad je "Tajnu ve~eru" radio, tako da ruke same govore neke re~i...{to se ti~e {tapa, ba{ mi odgovara taj {tap, jer kao da on iz tog {tapa izvire i ra|a.

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

On, po meni, kao da kre}e negde na put...dowi deo }e biti u kamenu taman koliko je i pravo telo. Ja sam pozadi uradio jedan deo Zejtinlika, da bih spojio wega sa tim arhitektonskim delom gde je Arhan|el Mihajlo.

Vi{e od pola veka \or|e Mihailovi} do~ekivao je i ispra}ao potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu i ~uvao humke svih osam hiqada srpskih stradalnika. Dobio je Orden srpske zastave drugog stepena, Orden Svetog Save prvog stepena i nagradu Majka Srbija, kao i srpsko dr`avqanstvo, {to mu je bila najve}a `eqa. Bronzani Deda \or|e nastavi}e da bdije nad ve~no usnulim borcima...

Idili~ni putopis iz ve~ne Australije

Dobro do{li na ostrvo quqaju}ih talasa, kristalnih jezera, nasukanih brodova, divqih pasa i pe{~anog autoputa gde je brzina posebno dirigovana i vrlo ekstati~na…

Za neke qude ne postoji (letwi) odmor ukoliko glavna pla`a nije ona gde vam se stopala gube u mekom, svilenkastom pesku, a za ulazak u vodu vam nisu potrebne sun|eraste patike ili najve}a mogu}a ve{tina izbegavawa da povredite stopalo. Takav je, na primer, moj najboqi drug koji mi na svaku sliku sa Jadrana gde moja du{a upija vitamin D na steni ispod borove {ume, {aqe: „Ana, kako mo`e{ da u`iva{ na kamenu?“ Mogu, ali o tome nekom drugom prilikom.

Sada bih se fokusirala na qubiteqe peska i odvela ih do Australije, gde se nalazi Frejzer (Fraser Island), najve}e pe{~ano ostrvo na svetu. Da sam se kojim slu~ajem zatekla u nekom kvizu, garant bih ozbiqno omanula, a Milica iz Potere bila bi ube|ena da sam znala, jer nikada ne bih rekla da je najve}e pe{~ano ostrvo sme{teno ba{ na severoistoku Australije, u dr`avi Kvinslend, i da shodno aborixinskom imenu

ostrva K’gari koje u bukvalnom prevodu zna~i raj, predstavqa pravu oazu jedinstvene prirode koja krije i jedinu pra{umu na svetu koja raste na pesku! Da, ne biste verovali koliko i kakvo drve}e ovde raste iz peska!

Ono {to vas prvo sa~eka i odu{evi kada kro~ite na tlo ostrva (dva su mogu}a na~ina da do|ete ovde i oba ukqu~uju trajekt bilo sa Rainbow Beacha ili iz Hervey Bayja) jeste taj pe{~ani autoput koji ide celom du`inom ostrva, odnosno celih 123 kilometara, na kojem je velikim delom dozvoqeno voziti do 80 kilometara na ~as {to, naravno, mnoge ne zaustavqa da voze i do 140 km. Ovde je jedino

TOP PREPORUKE

• Kirrar Sandblow sa svojim paletama peska od naj~istijeg (beli silicijum) do raznolikih me{avina koje stvaraju vetrovi

• The Pinnacles, prekrasne geolo{ke formacije u krem i naranxastim nijansama, vidqive s pla`e u sredi{tu ostrva

• The Champagne Pools, kamene formacije na pla`i omogu}uju okeanskoj vodi da oblikuje bazene u kojima se mo`ete rashladiti i igrati u peni

• Kopnena slatkovodna jezera nude spektakularan pogled i neverovatne boje, a bele pe{~ane pla`e azurnoplavog jezera Mackenzie u~ini}e da se ose}ate kao da ste ba{ na kraju sveta , dok }e vam topla naranxasto`uta voda jezera Garawongera biti kao da se kupate u {oqici ~aja! I to nije sve, imate jo{ jezera Boomawin, Birrabeen, Allom…

• Eli Creek, gde vas mala reka duboka tek nekoliko metara ne`no prenosi do okeana pod senkom drve}a. Uzmite svoju bovu i prepustite se prozirnoj vodi, s nogama i o~ima u vazduhu ! Osim toga, ne ustru~avajte se da napunite svoje boce vode ovde uzvodno od reke, gde je voda ~ista i pitka!

• Ne propustite izlazak i zalazak sunca na zadivquju}oj pla`i i autoputu 75 Mile!

• Tako|e, mogu}e je preleteti ostrvo avionom ili helikopterom i sleteti na pla`u, pa razmislite i ovoj jedinstvenoj avanturi koja oduzima dah i to ba{ pored nasukanog broda Maheno koji je tokom II svetskog rata ovde zavr{io nakon brodoloma, prevoze}i humanitarnu robu sa Novog Zelanda.

mogu}e i dozvoqeno da vozite terenska 4WD (vozila na ~etiri pogona) koja su napravqena za lo{ije, klizave terene i naravno da obezbedite i pune ATV gume koje mogu da idu po pesku. Pesak je ovde neverovatno tvrd i utaban, pa ispod to~ka na autoputu ne osetite rupe jer je sve glatko i ravno, ali kako plima i oseka rade svoj posao svaki dan, bitno je tako|e ispratiti satnice kako ne biste morali da ~ekate da se voda povu~e. Ako ve} skrenete sa puta i krenete popreko, tu vas ve} ~ekaju izazovi sa dinama, rupama i konstantnim truckawem, te je preporuka da budete sme{teni na desnoj strani ostrva koja je prohodna, gde je dozvoqena vo`wa i gde su glavne atrakcije.

Lepota Frejzera je {to na wemu nema naseqa, tek poneki privatni sme{taj i dva hotela (Eurong i Kingfisher Bay) {to ostrvo ~ini vrlo popularnim za kampovawe i spavawe pod zvezdanim nebom. Ve}ina qudi koja do|e, dolazi sa idejom da kampuje i u`iva uz okean, koji velikim delom nije za kupawe, ali privla~i svojom grandiozno{}u i savr{ena je scenografija za ro{tiq, posebno malo pre zalaska sunca. Naravno, mnogi ovde dolaze i zbog pecawa pa }ete uz sam pe{~ani autoput ~esto nailaziti na uporne i strastvene ribolovce svih mogu}ih generacija. Ukoliko pak niste za ro{tiq, pecawe i vo`wu, ostrvo vas ne}e ostaviti na cedilu ve} }e vas namamiti da u`ivate u Champagne Pools (prirodni bazeni u stenama koje zapquskuje Pacifik), zatim u jezerima sve`e vode (ima ih 40, najve}e je Boemingen, a najdubqe Wabby) od kojih je najlep{e Lake

McKenzie sa nestvarno plavom vodom, te {etwi kroz pra{umu koja je dom ~ak 350 vrsta ptica, ali i neverovatno visokom drve}u poput satinay koje raste i do 50 metara u visinu.

Ono po ~emu je ostrvo tako|e poznato jeste susret sa divqim psom dingom koji je australijski simbol i uz koale i kengure jedna od `ivotiwa koje morate videti tokom posete Down Under zemqi.

A jedno od najboqih mesta da vidite dinga i to izbliza jeste ostrvo Frejzer.

Dok u drugim delovima zemqe mogu varirati u boji, dingosi su ovde gotovo uvek pe{~ano sme|e boje, sredwe veli~ine, te`ine od 13 do 20 kg kada potpuno narastu i umeju da putuju i do 40 km dnevno u potrazi za hranom, hrane}i se bilo ~ime {to na|u, ukqu~uju}i tu i sitnu divqa~, vo}e, biqke pa ~ak i strvinu. Oni su oportunisti~ki lovci i lovi}e sami ili u ~oporu, napadaju}i sve {to na|u pa se zbog toga dingo smatra opasnom `ivotiwom. Iako izgledaju pla{qivo i vrlo izgladnelo, bar oni koje smo mi videli, preporuka svih renxera je da im, kada ih vidite, ne prilazite i da dr`ite {tap u dre~avo naranxastoj boji pored sebe.

Mo`da se mogu ~initi slatkim i izgledati poput obi~nog ku}nog psa, ali kako imaju instinkte i nagon svih grabe`qivih sisara, ve}ina kampova i odmarali{ta ima ogradu za za{titu, tako da gosti mogu slobodno lutati bez brige da }e nai}i na ove divqe pse. Tako|e, ovde je zabraweno hraniti ih i ukoliko vas uhvate da to radite, sledi nov~ana kazna od minimum dve hiqade dolara. Pored dinga, tu je i mogu}nost posmatrawa kitova, koje je u periodu zime vrlo popularno me|u turistima. Zaliv Hervey Bay smatra se ina~e svetskom prestonicom posmatrawa kitova, ne samo zbog broja kitova, ve} i zbog toga {to se posmatrawe odvija u mirnim, sigurnim vodama koje {titi ostrvo Frejzer. Vi{e od 1500 kitova pose}uje Hervey Bay na svojoj migraciji ju`no do Antarktika u avgustu, septembru i oktobru. Kitovi mogu ostati u za{ti}enoj uvali ostrva dva dana ili ~ak i do dve nedeqe. Strogi propisi osiguravaju da brodovi za posmatrawe kitova, pliva~i i avioni ostanu najmawe 300 metara udaqeni od kitova i ne uzrokuju da ove `ivotiwe mewaju smer, brzinu ili pona{awe.

Srbi u Australiji mogu da obnove paso{ za "samo" 100 dolara?!

Uskoro }e postojati nova opcija za brzo tra`ewe paso{a i napla}iva}e se gotovo trostruko mawe nego {to je dosad bio slu~aj.

Usluga }e ko{tati dodatnih 100 dolara za obnavqawe paso{a za pet radnih dana umesto uobi~ajenih {est nedeqa, pi{e "Australian".

godina ili vi{e ko{ta 175 dolara. Australijski paso{ se nalazi na {estom mestu na listi najja~ih paso{a na svetu, prema Henlijevoj rang listi.

Petodnevna opcija }e biti dodatak postoje}oj „prioritetnoj obradi“ Australijske kancelarije za paso{e, koja obe}ava dvodnevno vreme isporuke uz dodatnu cenu od 252 dolara.

Trenutni tro{ak 10-godi{weg paso{a za odrasle iznosi 346 dolara, dok petogodi{wi paso{ za dete ili osobu od 75

Prema nekim procenama, na ovom kontinentu trenutno `ivi vi{e od 95.000 Srba, a bave se uglavnom fizi~kim poslovima, kao i mnogi na{i qudi u dijaspori. Ve}ina Srba u Australiji ima svoje ku}e zahvaquju}i napornom radu po principu "iz pixama u radnu ode}u i ponovo u pixame", kako je ranije govorila za "Blic Biznis" Qiqana Vitorovi}, urednica naslovne strane biznis rubrike u listu "The Australian". Mnoge qude sa na{ih prostora je obradovala vest, da je sporazum izme|u Republike Srbije i Australije o socijalnoj sigurnosti i Administrativni dogovor za primenu Sporazuma stupio na snagu 1. februara 2024. godine. Kako je tom prilikom istaknuto, wime }e biti omogu}eno lak{e ostvarivawe prava iz socijalnog osigurawa i kori{}ewe tih prava i na teritoriji Srbije.

ZDRAVQE I AUSTRALIJA:

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje

kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

Lekar inovativnom terapijom privremeno

izle~io rak sopstvenog mozga za godinu dana

Godinu dana posle le~ewa glioblastoma, koje je sprovedeno prvi put u svetu, australijski lekar Ri~ard Skoqer vi{e nema rak.

Ovaj ceweni patolog osmislio je eksperimentalnu terapiju, koja se zasniva na wegovom istra`ivawu melanoma.

Podvrsta glioblastoma dijagnostikovana profesoru Skoqeru, toliko je agresivna da pacijenti uglavnom `ive mawe od godinu dana.

Ali, ovaj 57-godi{wi nau~nik objavio je da je prethodni pregled skenerom pokazao da vi{e nema }elija tumora.

„Iskreno, sada sam bio nervozniji nego kod prvog pregleda", ka`e on za BBC.

„Jednostavno sam odu{evqen i zadovoqan... ne mogu da budem sre}niji", dodaje.

Profesor Skoqer je jedan od najcewenijih medicinskih umova u Australiji.

Ove godine je imenovan i Australijancem godine, zajedno sa koleginicom i prijateqicom Xorxinom Long, ~ime je odato priznawe za wihov dugogodi{wi rad na istra`ivawu melanoma.

Wih dvoje su direktori Instituta za izu~avawe melanoma Australije.

Profesorka Georgina Long i profesor Ri~ard Skoqer dobitnici su zajedni~ke nagrade za Australijanca, odnosno Australijanku, 2024. godine

Tokom pro{le decenije istra`ivali su imunoterapiju, koja koristi imuni sistem organizma kako bi napala }elije raka, a ona je znatno poboq{ala {anse za izle~ewe pacijentima sa poodmaklom fazom melanoma {irom sveta.

Sada je polovina wih u najve}oj meri izle~ena, {to je veliki porast u odnosu na pre|a{wih 10 odsto.

Saznawa iz tog istra`ivawa sada profesorka Long i wen tim lekara koristi kako bi le~io

Skojlera u nadi da }e prona}i lek i za wegovu bolest. Long, priznata onkolo{kiwa, sa wenom ekipom stru~waka ot-

krila je da imunoterapija ima boqi efekat u le~ewu melanoma kada se koristi kombinacija lekova i kada se oni daju pre bilo kakvog zahvata kojim se uklawa tumor.

Skojler je pro{le godine postao prvi pacijent sa rakom mozga koji je le~en imunoterapijom pred operaciju.

On je i prvi koji je primio vakcinu prilago|enu karakteristikama wegovog tumora, koja poboq{ava uticaj lekova na otkrivawe raka.

Posle nekoliko napornih meseci le~ewa po~etkom godine, tokom kojih je imao epilepti~ne napade, probleme sa jetrom i

upalom plu}a, profesor Skoqer ka`e da se ose}a zdravije.

„Dugo se nisam boqe ose}ao", tvrdi ovaj lekar, dodaju}i da se vratio svakodnevnom treningu, koji ~esto podrazumeva lagano tr~awe od 15 kilometara.

„To definitivno ne zna~i da je rak na mom mozgu izle~en... ali, jednostavno je lepo da se jo{ nije vratio i da imam jo{ vremena da u`ivam sa suprugom Keti i troje divne dece".

Dosad prikupqeni rezultati izuzetno ohrabruju da bi dvojac nau~nika mogao da bude blizu otkri}a, koje bi moglo da pomogne da se izle~i oko 300.000 qudi {irom sveta, kojima se svake godine dijagnostikuje rak mozga.

Skoqer i Long prethodno su govorili da su {anse za izle~ewe „veoma male", ali da se nadaju da bi eksperimentalni metod mogao da produ`i Skoqerov `ivot i uskoro }e postati deo klini~kih testirawa kod pacijenata sa glioblastomom.

Trenutno se proverava nau~na dokumentacija, u kojoj su detaqni rezultati prvih nedeqa le~ewa ovog australijskog profesora, ali wegova koleginica isti~e ga su jo{ daleko od stvarawa odobrenog i bezbednog na~ina le~ewa.

„Prikupili smo gomilu podataka kako bismo udarili temeq za naredni korak i kako bismo mogli da pomognemo jo{ nekim qudima. „Jo{ nismo uspeli. Stvarno moramo da se usredsredimo na to da doka`emo da ova predoperaciona kombinovana imunoterapija mo`e da koristi velikom broju qudi", smatra Long.

Roxer Stup, lekar ~ije ime nosi protokol le~ewa glioblastoma koji se sada primewuje, rekao je tokom ove godine za BBC da su prognoze oko Skoqerovog izle~ewa „sumorne" i da je jo{ rano da bi se ocenilo da li terapija daje rezultat.

Dodao je da su prethodni Skoqerovi rezultati bili „ohrabruju}i", te da je `eleo da pro|e 12 ili ~ak 18 meseci bez povratka raka, pre nego {to po~ne da se raduje.

Skoqer ka`e da je ve} ponosan na rezultate koje je dalo wegovo le~ewe i da je zahvalan porodici i timu lekara koji su podr`ali „ovaj eksperiment".

„Ponosan sam na moj tim. Ponosan sam {to su spremni da rizikuju na ovom putu.

„On nam pru`a malo nade da je ovo pravac u kojem bi istra`ivawa trebalo da po|u u formalnom smislu", ka`e on.

Imigracija kao „so na ranu“

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Australija je zemqa migranata, bez kojih ne bi ni postojala dana{wa moderna australijska nacija. Vi{e od 120 godina ona po~iva na temeqima migranata iz celog sveta dok je u prvih 100 godina zavisila iskqu~ivo od doseqenika iz Britanske imperije. I danas Australija zavisi od konstantnog priliva nove radne snage i kvalifikovanih stru~waka iz celog sveta. Ipak ta ~iwenica posledwih

lijski san“ da ve}ina Australijanaca ima svoju ku}u. Dok se zemqa bori sa akutnim nedostatkom stambenog prostora, Daton je u ponedeqak rekao da su vladini planovi za prijem migranata od 1,67 miliona u narednih pet godina „ve}i od grada Adelejda“. „@elim da budem siguran da na{ migracioni program funkcioni{e za na{u zemqu, a ne protiv interesa na{e zemqe – rekao je lider opozicije.“

Blagajnik Xim ^almers je pro{log utorka objavio svoj tre}i savezni buxet. Me|u merama je bio i plan za dovo|ewe visoko-kvalifikovanih migranata uz istovremeno smawewe ukupnog unosa migracija u narednim godinama, jer vlada poku{ava da smawi pritisak na te{ko preoptere}eni stambeni sektor. Nakon rekordnog nivoa neto migracije od 528.000 u 2022-23, Ministarstvo finansija predvi|a da }e ta cifra pasti na 395.000

talente do kraja ove godine, koja ima za ciq privla~ewe izuzetno talentovanih migranata koji bi podstakli rast u sektorima od nacionalnog zna~aja. Vlada }e tako|e smawiti uslov radnog iskustva za privremenu vizu za potrebne stru~wake, sa dve na jednu, za sve zahteve od kraja ove godine. Vlada }e potro{iti 115 miliona dolara u naredne ~etiri godine za re{avawe „ekstremno velikog broja nere{enih imigracionih zahteva” na saveznim sudovima, ukqu~uju}i uspostavqawe dva centra za imigraciju koji }e se iskqu~ivo baviti tim pitawima.

Buxet predvi|a i zna~ajnu unutra{wu migraciju u narednim godinama. U narednoj finansijskoj godini, procewuje se da }e oko 23.000 qudi napustiti Novi Ju`ni Vels, 2.900 }e napustiti Severnu Teritoriju, 700 Tasmaniju i 300 Australijsku Kapitalnu Teritoriju. Kvinslend }e biti najve}i dobitnik unutra{we

dvadesetak godina prili~no optere}uje ~itavo australijsko dru{tvo. Najve}i i sve ve}i problem postaje uticaj dolaska migranata na formirawe cena nekretnina koje postaju sve skupqe i nedosti`ne za ve}inu Australijanaca koji ve} `ive ovde. Takozvani stari „australijski san“ da svako mo`e kupiti sebi ku}u i jednog dana je i otplatiti postaje sve vi{e san a sve mawe java. Zato je i jedan od glavnih prioriteta federalne vlade ove godine – kako zaustaviti ogroman priliv migracije i na taj na~in olak{ati stambenu krizu u zemqi. Opozicioni lider Piter Daton nedavno je podr`ao plan da se revidira priliv migracije u Australiju kako bi se okon~ala stambena kriza. Daton je odbio kritike wegovog plana da drasti~no smawi migraciju, rekav{i da je politika aktuelne vlade dovela do toga da Australijanci budu „oterani iz svojih domova“. Koalicija bi smawila australijski program trajne migracije na samo 140.000 godi{we, najavio je Daton u svom odgovoru na buxet pro{le nedeqe, obe}avaju}i da }e „vratiti austra-

u 2023-24, pre nego {to se jo{ vi{e smawi na 260.000 u narednoj finansijskoj godini. Program trajne migracije bi}e ograni~en na 185.000 mesta u periodu 202425, sa 132.200 mesta dodeqenih stru~wacima kako bi se „pomoglo u re{avawu dugoro~nih potreba Australije za kvalifikovanom radnom snagom“. Federalni premijer Entoni Elbanizi rekao je u ponedeqak za mre`u „ABC” da Daton nije pru`io va`ne dokaze kako }e wegov plan funkcionisati. „Takozvane najave koje je dao, kada pogledate detaqe... nema tro{kova, niti ima razumevawa o uticaju na ekonomiju. Neto stopa migracije u inostranstvo bi}e prepolovqena u skladu sa reformom sistema vlade Elbanizea. Nakon rekordne stope rasta posle kovida, neto stopa migracije u Australiji }e se stabilizovati, a zatim drasti~no smawiti. Visoko-kvalifikovani migranti }e biti u fokusu, dok }e se ukupan broj migranata smawivati u narednim godinama, najavquje aktuelna vlada. Nova nacionalna viza za inovacije bi}e uspostavqena kako bi zamenila trenutnu vizu za

TOTALNI [OK:

Osu|en australijski uzbuwiva~ koji je otkrio ratne zlo~ine u Avganistanu

Izricawem presude okon~ana je duga pravna bitka izme|u biv{eg vojnog advokata i tu`ilaca koji su pokrenuli optu`be protiv Mekbrajda zbog curewa poverqivih dokumenata

Nekada{wi australijski vojni advokat Dejvid Mekbrajd, koji je otkrio klasifikovana dokumenta u kojima se otkrivaju navodni ratni zlo~ini australijskih specijalnih snaga u Avganistanu, uhap{en je i osu|en na pet godina zatvora.

Ta odluka je nai{la na o{tre kritike aktivista koji se zala`u za slobodu govora, koji su upozorili da to {aqe prete}u poruku potencijalnim uzbuwiva~ima, prenosi Si-En-En.

Povici "sramota" odjekivali su u sudnici u glavnom gradu Australije Kanberiju dok je sudija Dejvid Mosop izricao kaznu, koju je advokat osu|enog uzbuwiva~a opisao kao "neuobi~ajenu", dodaju}i da ona "odvra}a svakog ko se ose}a motivisanim da razotkrije nepravdu".

"Svako ko je video {ta se desilo Mekbrajdu dovio je poruku da u}uti, spusti glavu i vrati se na radno mesto. To je uglavnom bio ton dana{we presude", rekao je advokat Mark Dejvis.

On je dodao da je wegov klijent bio u "totalnom {oku" zbog presude, kao i da }e se `aliti.

Izricawem presude u utorak je okon~ana duga pravna bitka izme|u biv{eg vojnog advokata i tu`ilaca koji su pokrenuli optu`be protiv Mekbrajda zbog curewa poverqivih dokumenata, za koje je priznao da ih je uzeo izme|u maja 2014. i decembra 2015. Mekbrajd je materijale dao Australijskoj radiodifuznoj korporaciji (ABC), koja je 2017. objavila serijal od sedam delova pod nazivom "Avganistanski dosijei", u kom se detaqno opisuje niz navodnih ratnih zlo~ina, ukqu~uju}i ubijawe nenaoru`anih Avganistanaca od strane australijskih vojnika.

migracije, sa prognozama da }e se stanovni{tvo pove}ati za 23.000 u narednoj finansijskoj godini. Dodatnih 3.100 qudi }e se preseliti u Viktoriju, a 3.000 }e se preseliti u Zapadnu Australiju. Tokom narednih nekoliko godina, Novi Ju`ni Vels }e gubiti vi{e od 20.000 stanovnika godi{we, dok }e Kvinslend nastaviti da ubire plodove. Australija ne mo`e bez migranata, i prosto je nezamislivo da bi se taj proces mogao jednog dana potpuno zaustaviti. Australijska ekonomija je u su{tini te{ko zavisna od konstantnog dolaska novih doseqenika, jer su oni ta pokreta~ka snaga bez koje ona ne bi mogla da napreduje. Zato je i potpuno o~ekivano da }e eventualno zaustavqawe migranata na jedan du`i period re{iti jedan problem, u ovom slu~aju stambeni, ali }e u isto vreme verovatno usporiti ukupan ekonomski rast, i otvoriti niz drugih problema koji nam u ovom trenutku nisu prioritet.

Izve{taj ABC-a je kasnije potvr|en nalazima istrage odbrambenih snaga Australije (ADF), koja je prona{la verodostojne dokaze da su pripadnici australijske specijalne vazdu{ne slu`be (SAS) po~inili ratne zlo~ine u Avganistanu izme|u 2005. i 2013. godine. Poznat kao "Breretonov izve{taj", dokument je otkrio da su pripadnici SAS-a u nekim slu~ajevima postavqali oru`je i druge materijale blizu tela civila da bi predstavili da su oni zakonito ubijeni.

Mekbrajdove pristalice apelovale su na australijskog dr`avnog tu`ioca da odustane od optu`bi i o{tro su reagovale na presudu. Kiran Pender, vr{ilac du`nosti direktora Pravnog centra za qudska prava, nazvao je to "mra~nim danom za demokratiju" koji je poslao "jezivu" poruku potencijalnim uzbuwiva~ima.

"Dejvid Mekbrajd je na{oj nacionalnoj televiziji dostavio dokumente koji su sadr`ali verodostojne dokaze o ratnim zlo~inima koje su po~inile australijske snage u Avganistanu. Ta informacija je o~igledno u javnom interesu, mislim da to niko ne mo`e pore}i", rekao je on.

Vaskr{wa zabava u crkvenoj sali u Blektaunu

Vasrk{wa zabava u CO Sv. Nikola u Blektaunu odr`ana je proteklog vikenda, u subotu, 18. maja. Za odli~nu muzi~ku atmosferu pobrinuli su se Goran Zari} i Dragana Lazi}, dok je tokom ve~eri nastupio i Folklorni Ansambl Kaleni}. Crkvena sala je bila prepuna gostiju koji su se odli~no proveli i u`ivali u doma}im specijalitetima.

FOTO VEST:

Muzi~ki ansambl „Prelo“ nastupio u Branzviku

Muzi~ki ansambl „Prelo“ nastupio je u subotu, 18. maja u crkvenoj sali pri CO Sv. Trojica u Branzviku u Melburnu. Crkvena sala je bila mala da primi sve zainteresovane posetioce, a sve karte su uo~i koncerta bila rasprodate. Svi gosti su u`ivali u predivnoj muzi~koj ve~eri i divnim pesmama, a pored Prela nastupili su prijateqi ansambla koji su dodatno uveli~ali ovaj divan koncert.

Kamerom i perom kroz srpsku zajednicu Sidneja

SLAVQE U GRENVILU

Pi{e: Joca Gajeskov

U subotu, 18. maja, u Spomen-domu generala Mihailovi}a odr`ana je proslava povodom 83. godi{wice od osnivawa Ravnogorskog pokreta. Uprava ove na{e jedne od

najstarije srpske nacionalne organizacije u Australiji, pobrinula se da proslava bude na nivou, a na radost prisutnog naroda.

Podsetimo na istorijski doga|aj iz Drugog svetskog rata, kada su tada{wi pukovnik Dragoqub - Dra`a Mihailovi} i wegovi borci na visoravni zvanoj Ravna Gora, na padinama Suvobora, 11. maja 1941. godine osnovali Ravnogorski pokret, prvi antifa{isti~ki pokret u porobqenoj Evropi. Pro{le subote proslavi u Grenvilu prisustvovali su potomci Ravnogoraca i wihovi prijateqi, koji ~uvaju i neguju tradicije svojih predaka.

Oni su uz zajedni~ki ru~ak i narodno veseqe za koje su bili zadu`eni majstoia na-

rodne pesme Dule Milivojevi} i Slavoqub Pavlovi}, kao i muzi~ari Dragan Kotevski i Sr|ana \or|evi}a, proveli prijatne trenutke do kasnih popodnevnih sati.

Kako saznajemo, ~lanovi uprave Udru`ewa boraca, na ~elu sa predsednikom Bo`om Savi}em, uskoro pripremaju proslavu Dra`inog dana i 60. godi{wicu od otvarawa doma u Grenvilu, o ~emu }e javnost biti na vreme obave{tena.

Tre}a nedeqa po vaskrsu u Liverpulu

Parohijani i vernici koji su se okupili u velikom broju u nedequ, 19. maja ove godine u crkvi Svetog Luke, molitveno su obele`ili dva va`na praznika - se}awe na prenos mo{tiju svetog Save u manastir Mile{evo i Dan `ena mironosica.

Liturgiju u novom hramu je slu`io, i vernike pri~estio, prota Ilija Dragosavqevi}, apostole je ~itao Slaven Koci} a odgovarao crkveni hor na ~elu sa ipo|akonom Nikolom Zbiqi}em.

Podsetimo da su mo{ti Svetiteqa Save, prvog srpskog arhiepiskopa koji se 1236. godine upokojio u sredwovekovnom hramu 40 Velikomu~enika u Velikom Trnovu, tada{woj carskoj prestonici Bugarske, prenete u manastir Mile{evo zahvaquju}i wegovom bratancu, srpskom kraqu Vladislavu.

Tako|e, tre}e nedeqe po Vaskrsu pravoslavna crkva slavi Dan `ena mironosica, odnosno odavawa po~asti se}awu na `ene koje su do{le posle Hristovog raspe}a u pe}inu sa wegovim telom i donele smirnu i mirise. One su svoj `ivot posvetile Isusu Hristu, pratile ga svuda u vreme kada najbli`i u~enici iz straha i o~aja nisu znali {ta daqe, podelile s Isusom wegov bol i patwu, podr`avale Majku Bo`iju, pratile telo Isusovo do groba i prve svedo~ile ~udesnom Vaskrsewu, pa su zbog toga nazvane mironosicama.

Posle verskog dela, ve}ina vernika je prisustvovala u crkvenom domu bogatom poslu`ewu, koje su pripremile ovda{we ~lanice Kola srpskih sestara. J. G.

Jubilej sjajnog

sportiste

Me|u najpoznatijim i najtrofejnim australijskim sportistima srpskog porekla, kik bokser Dragomir Dubo~anin iz Sidneja, zauzima jedno od ~eonih mesta.

U svojoj bogatoj karijeri u ringu dugoj 35 godina, osvajao je presti`ne titule, kao {to su: prvak sveta, {ampion Ju`nog Pacifika (dva puta), {ampion Komonvelta, prvak Australije (dva puta), {ampion Novog Ju`nog Velsa (tri puta), {ampion Isto~ne obale, itd.

On }e ovaj redak i va`an jubilej od kako se bavi borila~kim ve{tinama kao sportista i trener, obele`iti 17. avgusta u Srpskom centru u Bonirigu, kada }e ukrstiti rukavice sa tako|e vrsnim borcem Temuom.

Kako nam re~e wegov trener i sam vi{estruki {ampion u karate Slavko Je`, bi}e to spektakl koji vredi videti, a va{e prisustvo doti~no ve~e bi}e na{em Dragomiru velika podr{ka u ostvarewu jo{ jedne pobede u sportu kome je posvetio mladost i talenat.

J. G.

Prota Ilija ~ita Jeva|eqe

Mladi ispunili hram

Po~etak narodnog veseqa u Grenvilu

Majstori za lepu pesmu

Leti, leti pesmo moja mila

Predsednik Bo`idar Savi} (levo) zajedno sa radnim osobqem u kuhiwi

ZAJEDNICA

FG Morava doma}in

Sabora folklora Melburnu

Folklorna grupa Morava pri Crkvenoj op{tini Sv. Georgije u Albansu u Melburnu organije proteklog vikenda ve-

liki Sabor folklora na kojem je u~estvovalo na stotine mali{ana. Pored FG Morava koja je bila doma}in Sabora, u~estvovale su i

FG Avala iz Grinzbore, FG [umadija iz Kizbore, kao i Morava seniori. Doma}ini su se zahvalili svim u~esnicima isti~u}i da je nastupilo ukupno 230 mali{ana, dok je samo 150 mali{ana upisano u Folklornoj grupi Morava.

„Veliko hvala na{im u~iteqicama Marijani i An|eli na velikom zalagawu i velikoj borbi sa decom i roditeqima. Trudili smo se da svako dete dobije hranu i pi}e, da obezbedimo dovoqno hrane i pi}a za sve goste u sali, te`ak zadatak

su bile doma}e krofne i pala~inke, ali su na{e mame sko~ile u pomo} i odradile zadatak na nivou. Veliko hvala i na{im tatama koji su od 15 ~asova do 21 ~asova pekli ro{tiq i nisu posustali ni jednog momenta. Veliko hvala na{em dragom prijatequ Ivanu i voditequ Vedranu koji su re{ili veliku muku oko muzike i vo|ewa programa. Pozdravqamo ~lanice Kola srpskih sestara teta Stanu, teta Slavicu, Ranku i Qiqu, veliko hvala za nesebi~nu podr{ku tokom cele godine! Nikako ne sme-

mo da zaboravimo na{u divnu ekipu u baru, i `elimo da se od srca zahvalimo za va{ rad, trud i podr{ku koju nam dajete dugi niz godina. Veliko hvala svim roditeqima volonterima koji su nesebi~no davali sve od sebe da se ovo ve~e ostvari. Ulo`en je veliki trud i rad i veliko strpqewe da bi se sve organizovalo i napravilo. Dobra voqa i pozitivan duh nasih roditeqa i ovog puta je pobedio!“, istakli su doma}ini zahvaquju}i se svima na trudu i zalagawu oko organizacije.

Asan`ova mala pobeda u Londonu –izvojevao pravo na `albu, ali borba tek predstoji

Vi{i sud u Londonu dopustio je da osniva~ Vikiliksa Xulijan Asan` ulo`i `albu na odluku o wegovom izru~ewu Sjediwenim Dr`avama gde se tereti za {pijuna`u. To je mala pobeda u ~etrnaest godina dugoj pravnoj borbi protiv su|ewa u Americi.

Uzdah olak{awa zamenio je zebwu, pa ~ak i strah na licima gra|ana, koji su se okupili ispred centralnog londonskog suda Old Bejlija da bi podr`ali osniva~a Vikiliksa.

Posle pet godina pravne borbe, Xulijan Asan` izvojevao je pravo na `albu.

Programer Adriano Graso, koji je do{ao da podr`i Asan`a, isti~e da je "vest slatka, ali i gorka", jer se i daqe ne zna kada }e do}i do `albe.

Psiholog Menaka Tiru, koja je iz Kemdrixa do{la u London da ~uje sudsku odluku, nagla{ava da je "va`no da Xulijan Asan` bude oslobo|en {to pre".

"Mnogo u~inio za ~ove~anstvo i istinu", ka`e ona.

Umetnik @an Mark smatra da "nema pravne osnove za slu~aj". "[pijuna`a? Apsolutna besmisli ca. To je novinarstvo. U zatvoru je, jer je izve{tavao o zlo~inima. [ta vam to govo ri?", pita ovaj umetnik.

Sudije su odlukom stale uz mi{qewe Asan`ovog pravnog tima da ameri~ke ga rancije da osniva~u Vikiliksa ne preti smrtna kazna i da }e mu biti dozvoqeno da slobodno govori nisu ubedqive.

nim pregovo rima Va{ingtona i Londona.

"Sudije su donele pravu odluku. Predugo smo slu{ali ameri~ke pravnike kako 'ulep{avaju istinu', ali im sudije nisu poverovale", rekla je okupqenima ispred suda Asan`ova supruga Stela.

Australija, ~iji je Asan` dr`avqanin, mnogo je aktivnija posledwih nedeqa u nastojawu da bude izru~en Kamberi.

Mediji ve} mesecima spekuli{tu o taj-

AUSTRALIJA AKTIVIRA DIGITALNI ID: Svako ko se poku{a da se protivi, bi}e zatvoren

Predlog zakona o nacionalnoj digitalnoj identifikaciji pro{ao je i kroz australijski Senat i sada u parlament – ~eka se samo kraqevska saglasnost.

Dugo najavqivani australijski zakoni o digitalnoj identifikaciji kona~no su pro{li parlament, ~ekaju}i sada samo na kraqevsku saglasnost pre nego {to stupe na snagu u novembru 2024. Predlog zakona o digitalnoj identifikaciji 2024 i Predlog zakona o digitalnoj identifikaciji (prelazne i posledi~ne odredbe) 2024 pro{li su kroz Predstavni~ki dom uve~e 16. maja, {to je ono {to Ministarstvo finansija naziva „prekretnicom za program“.

„Ovo pru`a sigurnost za pro{irewe sistema digitalne identifikacije australijske vlade i za provajdere i usluge da se prijave za pridru`ivawe vladinom sistemu. Digitalni ID sistem za ~itavu ekonomiju pru`i}e mnoge prednosti Australijancima poboq{awem privatnosti i bezbednosti prilikom interakcije na mre`i“, navodi se u saop{tewu.

„Tako|e }e oja~ati dobrovoqnu {emu akreditacije za pru`aoce usluga digitalnog ID-a koji `ele da poka`u uskla|enost sa najboqim standardima privatnosti, bezbednosti, provere i autentifikacije, pru`aju}i Australcima ve}i izbor sigurnih i pouzdanih provajdera.

Kada zakon stupi na snagu, Australijska komisija za konkurenciju i potro{a~e }e biti regulator digitalne li~ne karte, a kancelarija australijskog komesara za informacije }e regulisati aspekte privatnosti novog sistema.

Agenda Svetskog Ekonomskog Foruma i drugih neo-komunisti~kih organiazcija kada je re~ o Digitalnom ID-ju jeste kontrola i samo kontrola stanovni{tva dok se gra|anima prodaju pri~e o wihovoj sigurnosti i bezbednosti.

Kako ka`u iz vlasti ostrvske dr`ave koja je postala eksperiment WEF-a „Australijanci }e deliti mawe li~nih podataka, koje dr`i mawe organizacija, koje podle`u ja~oj regulativi – smawuju}i {ansu za kra|u identiteta na mre`i.

Australijski politi~ar Malkolm Roberts iz One Nation je aktivaciju digitalnog ID-ja nazvao „zlim planom“ u govoru u Senatu 14. maja.

Prema Robertsovim re~ima, Zakon o digitalnoj identifikaciji je plan da se „prebaci jo{ vi{e bogatstva u ruke svetskih milijardera grabe`qivaca dok se koriste Zakon o bezbednosti na mre`i , Zakon o uslugama verifikacije identiteta , Zakon o digitalnom identitetu i Zakon o dezinformacijama i dezinformacijama za identifikaciju, uhapsiti, kazniti i zatvoriti svakoga ko se odupre wegovom ponovnom skliznu}u u feudalizam i kmetstvo”.

Ciq je Asan`ovo priznawe delimi~ne krivice u zamenu za osloba|awe posle pet godina iza re{etaka.

U zatvoru Belmar{ u ju`nom Londonu, pqu{tale su ~estitke osniva~u Vikiliksa.

Stela Asan` je u obra}awu novinarima vi{e puta ponovila apel administraciji u Va{ingtonu.

"Nadam se da }e Bajdenova administra-

Najbogatija

\ina Rajnhart, australijski rudarski magnat i biznismenka, navodno `eli da se wen portret, koji je radio aborixinski umetnik Vinsent Namatxira, ukloni sa izlo`be u Nacionalnoj galeriji Australije, prenosi Si-En-En.

Wen portret, koji je deo umetnikove izlo`be „Australija u boji“, od marta ove godine dostupan je posetiocima u galeriji u Kanberi. Osim wenog, izlo`eni su i portreti na kojima je naslikana britanska kraqica Elizabeta, ameri~ki muzi~ar Ximi Hendriks, kao i biv{i premijer Australije Skot Morison.

Namatxira je, govore}i o svojoj izlo`bi, naveo da slika "qude koji su bogati, mo}ni ili zna~ajni – qude koji su imali uticaj na ovu zemqu“. Ina~e, on je prvi umetnik aborixinskog porekla koji je osvojio Ar~ibaldovu nagradu, najpresti`niju nagradu za portrete.

„Ja slikam svet onako kako ga vidim. Qudima se ne moraju svi|ati moje slike, ali nadam se da }e odvojiti vreme da pogledaju i razmisle za{to je ovaj pripadnik Aborixina naslikao ove mo}ne qude? [ta poku{ava

cija preispitati ovaj slu~aj i distancirati se od odluka tu`ila{tva iz Trampove ere, koje je ustanovilo opasan presedan za slobodu {tampe", rekla je supruga Xulijana Asan`a.

"Za Xulijana, ovo je borba na `ivot i smrt", rekla je Asan`ova supruga Stela, obja{wavaju}i da je mentalno zdravqe osniva~a Vikiliksa izuzetno lo{e i da provodi dvadeset dva od dvadseset ~etiri sata dnevno u samici.

A pravna borba je tek pred wim.

da ka`e. Nekim qudima se to mo`da ne}e svideti, drugima bi to moglo biti sme{no, ali nadam se da qudi posmatraju i drugu stranu, i to onu ozbiqnu ", rekao je umetnik.

Povodom wenog zahteva, vi{e umetni~kih udru`ewa stalo je na stranu umetnika Namatxire. Izme|u ostalog, i iz australijske Nacionalne asocijacije za vizuelne umetnosti (NAVA) saop{teno je da Rajnhart nije ovla{}ena da uklawa bilo ~iju sliku samo zato {to joj se ne dopada.

„Iako Rajnhart ima pravo da izrazi svoje mi{qewe o delu, ona nema ovla{}ewe da vr{i pritisak na galeriju da povu~e sliku samo zato {to joj se ne svi|a", rekla je Penelopi Benton iz te asocijacije.

NAVA je ponudila svoju "nepokolebqivu podr{ku" Nacionalnoj galeriji Australije, prenosi 9Wuz, navode}i da je zabrinuta da wen zahtev da ukloni portret "postavqa opasan presedan za cenzuru i gu{ewe kreativnog izra`avawa".

Sa izlo`be

Portret \ine Rajnhart i \ina na prijemu

Li~ni

stav

STVORENA JE PROSTA^KA SRBIJA

Kako nacionalne televizije u Srbiji vi{e ne moraju da imaju kulturu, obrazovawe i de~ji program, to zna~i da su legalizovani neznawe, prostakluk i sve vrste prate}eg mentalnog nasiqa

Do skoro je po pravilima pona{awa nacionalnih medija kultura morala da ~ini 20 odsto televizijskog programa. A to je zna~ilo da obrazovawe, umetnost, kultura pona{awa i stvarawa, de~iji {kolski program moraju da budu u svim medijima prisutni. Od pro{log meseca ovo pravilo vi{e ne va`i.

Odluku da odredbu izostavi iz novog pravilnika donelo je Regulatorno telo za elektronske medije (REM), ina~e zadu`eno za kontrolu radio i televizijskog programa. Dokumentarni, nau~no-obrazovni, kulturno-umetni~ki ili de~ji program, u pravilniku naveden kao „kvalitetan program“, ni ranije nije bio prisutan u propisanom obimu, upozorili su nakon odluke iz vi{e medijskih udru`ewa u Srbiji. Sada je verifikovawe to stawe izbegavawe kulture u celini, koje }e se pretvoriti u drasti~no neemitovawe kulturno-obrazovnog programa.

Oni koji uo~avaju problem stvarawa prosta~ke Srbije, protestvovali su kod REM-a zbog zanemarivawa kulture i obrazovawa uprogramima masovnih i nacionalnih medija, ali bez uspeha. Pojedini javni radnici, umetnici pisali su poruke upozorewa novoj ministarki za brigu porodici i demografiju Milici \ur|evi} Stamenkovski, u kojima se ka`e: - Deca su nam okru`ena starletama i mediokritetima! Da li znate, gospo|o mistarko da u Srbiji preko 122.000 dece nema osnovne `ivotne uslove? Da li znate da se roditeqi zadu`uju da bi im kupili uxbenike ili ih poslali na ekskurziju? Ministarska se ovim povodom nije oglasila.

Nizak nivo pismenosti, nepoznavawe }irilice i latinice, nekriti~ki odnos prema novim tehnologijama, nezainteresovanost za u~ewe... Na`alost, ovo su, prema re~ima nastavnice srpskog jezika i kwi`evnosti Vesne Vojvodi}, neke od odlika dana{wih sredwo{kolaca koje su posebno do{le do izra`aja u ovoj {kolskoj godini, nakon prvih pismenih zadataka. Ni kod osnovaca nije boqe - i oni podle`u "kopi-pejstu" sa interneta, ne znaju da se izraze re~enicom, a me{awe }irilice i latinice im je postalo uobi~ajena stvar. Na{i u~enici osnovnih i sredwih {kola, kojima smo se divili zbog wihovoj op{teg znawa i obrazovawa, na testovima pokazuju sve ve}u koli~inu nepoznavawa materweg jezika i istorije srpskog naroda. Mladi govore surogat jezikom, koji je nastao kao kombinacija uli~nog srpskog re~nika, komjuterskih fraza, govora sa dru{tvenih mre`a i pokvarenog engleskog. U modi je uzre~ica “brate” kod mladih qudi, koja se pretvorila u normalan govor. Kako nacionalne televizije u Srbiji

vi{e ne moraju da imaju kulturu, obrazovawe i de~ji program, to zna~i da su legalizovani neznawe, prostakluk i sve vrste mentalnog nasiqa.

Uz to Srbiji ima 357.406 gra|ana koji nemaju osnovnu {kolu, a 138.000 qudi je nepismeno. Ti nepismeni su polovi~ni qudi, koji ne `ele da se promene, da se obrazuju. Radije bi da i daqe sede ili le`e po plo~nicima i prose milostiwu. U centru Beograda takvih prosjaka je najvi{e.

U Srbiji je umrlo 700 sela. Wihovi `iteqi su se preselili ili na grobqa ili u gradove. Prirodno je da neuki ~ovek iz {ume `eli grad da pretvori u svoju {umu. Baca otpatke oko sebe, pikavce na trotoar, lepi umrlice po drve}u a oglase po banderama, {vercuje se u gradskom prevozu, ne daje migavac kad vozi auto, parkira gde se ne sme, psuje umesto da razgovara sa kom{ijama.

Srbi su mali polupismeni narod koji je neko prevario da je nebeski. Ima kopleks vi{e vrednosti, sve zna, a ni{ta ne ~ita.

Srbi su tehni~ki pismeni, ali su operativno nepismeni. Ne umeju sebi da organizuju `ivot, niti da se radno anga`uju, da zarade dinar, ve} ~ekaju da im dr`ava da pare.

U na{oj zemqi klasi~na sredwa klasa, koja je u svakoj zemqi ~uvar dru{tvenih vrednosti, je nestala u procesu ru{ewa dr`avnog sistema i privatizacije privrede. Umesto we nikla je kasa “brzih biznismena”, koji su se obogatili devedesetih godina preko ratnog profiterstva i krijum~arewa. Danas su takvi qudi vlasnici kioska, kladionica, perionica, kuhiwa brze hrane, kafi}a i restorana. Oni imaju po tri mobilna telefona i xip kupqen

Vrhunac prostakluka u Srbiji je voditeqka na TV Pink, Jovana Jeremi}, koja misli da je moderno voditi program le`e}i na podu. Na `alost, kod we redovno gostuje vrh srpske vlasti, da promovi{e svoju politiku

`itaqa Srbije nosi. ^ak i profesori univerziteta, uva`eni ~lanovi akademija, na posao dolaze u ameri~kim seqa~kim pantalonama, jer nemaju druge. Jednom prilikom ministar Nikola Selakovi} je primio na razgovor ove}u grupu radnika i stru~waka i posle je bio iznena|en da su do{li obu~eni u belim i masnim farmerkama, glasno se upitao “Ministar Nikola Selakovi} se pitao: “ Zar smo toliko siroma{ni?”

na lizing, pa se predstavqaju kao srpska elita. U su{tini su drski, bahati i nevaspitani.

Dok su se oni bogatili tokom devedesetih godina wihova deca su odrastala na ulicama, u~estvovala u tu~ama, esperimentisala sa alkoholom i narkoticima, gradila svoje li~nosti na nasiqu prema {kolskim drugovima i drugaricama, u~iteqima i nastavnicima. Ta deca su danas mladi qudi, drski, bahati i nevaspitani.

Wih, pripadnike nove sredwe klase i roditeqe ne intersuju obrazovawe, kultura i znawem ve} ulica, televizija, javna pokazivawa, siva ekonomija i laki kriminal. Tako se pona{aju i wihova deca. I jedni i drugi nisu zainteresovani za stare dru{tvene vrednosti srpskog dru{tva, (porodica, zajedni{tvo, lepo pona{awe, po{tovawe, rad) ve} guraju u javnost svoje nove vrednosti – novac, mo} i nasiqe. Ovi i ovakvi qudi ne znaju {ta je normalno, jer oni `ive nenormalno. I wima je jako te{ko objasniti kako treba da se pona{aju u skladu sa dru{venim pravilima i vrednostima. Za{to nam se to desilo? Korona virus, inflacija od 15 odsto, brz rast cena namirnica i rat u Ukrajini kqu~ni su faktori koji su doprineli rastu siroma{tva u posledwih nekoliko godina. Narod u Srbiji je siroma{niji nego li ikad ranije. Prose~na plata od 830 evra je za 500 evra ni`a od one u susednoj Hrvatskoj. Agencije u okviru UN izradile su projekciju siroma{tva u Srbiji za 2023. godinu, a podaci su pokazali da se 12,1 odsto gra|ana Srbije, odnosno 800 hiqada, nalazi u apsolutnom siroma{tvu. Oko 2,5 odsto stanovnika prima socijalnu pomo}. Simbol srpskog siroma{tva su izlizane ili pocepane farmerke, koje ve}ina

Farmerke su simbol srpske imitacije Amerike, a u su{tini su slika na{e materijalne i duhovne bede. Siroma{tvo je danas najve}i problem srpskog naroda. Ne mogu u~iteqice, nastavnici i profesori, koji su poni`eni niskim primawima, da obrazuju i vaspitavaju decu, odrasle i dru{tvo. Bio sam svedok situacije u kojoj u~enik osmak svom nastavniku prodaje 50 evra. Bio sam prisutan kada roditeqi prete nastavniku svog deteta batinama, zato {to ga je prijavio vlastima zbog vr{wa~kog nasiqa. To su dva primera kako funkcioni{e prostakluk u Srbiji. Dru{tvena svest je mrtva, na snazi je li~na svest, egoizam i mr`wa.

Prostakluk oli~en u ru`nom pona{awu, nebrigu za bli`we qude oko sebe, ~istoj sebi~nosti i poganim re~nikom, ~esto izaziva javnu reakciju. Jedna majka de~aka sa invaliditetom izazvala je pravu buru objavom na dru{tvenim mre`ama svog protesta zbog rugawa kom{ija wenom bolesnom detetu, kada je objavila:

- Okru`eni smo sebi~wacima i prostacima!

Glumac Nenad Jezdi} je tokom izvo|ewa monodrame "Kwiga o Milutinu" u Zvezdara teatru, nekolicini qudi u publici, koji su koristili mobilne telefone, morao da ka`e:

- Gospodo, oprostite, pola sata ste bili na telefonu. Za{to me ometate dok radim?

Drugi glumac Voja Brajovi}, koji je nekada bio ministar kulture je tu vrstu pobune protiv nenormalnih pojava definisao kao poraz normalnog sveta u Srbiji: - Izgubili smo bitku protiv primitivizma. Oni koji vode dr`avu afrimi{u prostakluk, agresivnost, la`i i kriminal!

Sa nasiqem u {kolama, u kojima |aci prebijaju vr{wake i nastavnike, u kojoj |ak ubija u~enike i ~uvara, prostakluk u Srbiji je toliko uzeo maha da uni`ava i uni{tava ~itavo dru{tvo. Nastavnici i profesori ve} dve godine upozoravaju Vladu Srbije na nasiqe u {kolama, tra`e za{titu i izmenu zakona po kome bi ta vrsta agresivnosti bila progla{ena za krivi~no delo. Vlast }uti. Ima analiti~ara i kriti~ara vlasti i dru{tva koji smatraju da je prostakluk rezultat politi~ke voqe da se prioritet daje polusvetu i gubitnicima, jer je wih najlak{e ubediti da glasaju po naruxbini. Wima nije potrebna svest i na~itana savest ve} direktiva. A direktiva se sa`ima u par re~i:

- Radi {ta god ho}e{, samo glasaj za mene! Ima i analiti~ara i kriti~ara koji veruju da je prostakluk rezultat sve mawih dr`avnih davawa za razvoj kulture i obrazovawa, jer su oni navodno mnogo skupi. Jedino privatno pozori{te u Beogradu dobija male dotacije za svoj rad, dok jedna estradna pevaqka dobija milion evra za svoj muzi~ki projekat. Neko smatra da je na{oj deci boqe da odrastaju uz turbo-folk, nego li uz divnu komediju „Kofer~e“. Bri`ni, pametni i normalni qudi na sve ovo ka`u: - Kultura nije skupa, mnogo skupqi su nekultura i neznawe! Prostakluk nas ne}e nigde odvesti, a kultura i znawe ho}e da nas odvedu pravo u budu}nost!

Pi{e: Marko Lopu{ina

Nasiqe u {kolama je svakodnevna pojava

Izrael - sveta zemqa

Na svetu ne postoji teritorija sli~na onoj koju zauzima Izrael. Ovo malo par~e zemqe je od neprocewive vrednosti za pripadnike tri velike svetske religije. S razlogom nosi ime Svete zemqe, jer duhovna tradicija ~ini wegovu su{tinu. U Izraelu se ukr{taju putevi jevrejskih, hri{}anskih i muslimanskih hodo~asnika. Iako ~esto potresana sukobima, ova zemqa je bila svedok i neobi~nih doga|aja, zbog kojih }e je pristalice Jehove, Hrista i Alaha ve~no smatrati svetom. ^uda, koja su se, prema verovawima stanovnika Izraela, ovde odigrala, potisnula su u drugi plan prirodne lepote ove zemqe. Ipak, nisu li prelepi pustiwski predeli, koralni grebeni Crvenog mora, slane vode Mrtvog mora i zelene oaze, tako|e ~uda ove zemqe?

JERUSALIM

Obilazak Izraela bi trebalo zapo~eti od wegovog duhovnog centra – Jerusalima. Tri hiqade godina wegove neobi~ne istorije upisano je ne samo u arhitekturu, ve} i u specifi~nu klimu koja tu vlada. Do mesta religijskog kulta hri{}ana, Jevreja i muslimana vodi sedam kapija, uklesanih u gradske zidine iz XVI veka. Nekada ih je bilo osam, ali je jedna od wih, Zlatna kapija, zazidana pre vi{e vekova. Iza vrata ovih kapija otvara se podru~je drevnog Starog grada, podeqenog na jevrejski, muslimanski, hri{}anski i jermenski deo. Iako u Jerusalimu `ivi veliki broj Jevreja, wihov deo grada nije najve}i, no u wega su Jevreji ulo`ili mnogo novca i srca. Jevreje je iz Jerusalima proterao car Hadrijan u II veku. Zabrana ulaska u grad povu~ena je 333. godine, ali je pro{lo oko hiqadu godina do nastanka prvih zajednica oko zidina Drugog hrama u XIII veku. O posebnosti Jerusalima svedo~e, pre svega, svetili{ta koja se u wemu nalaze. Naro~ito je zna~ajna sinagoga Ramban, podignuta me|u zidinama Starog grada (1400. godine), kao simbol preporoda mo}i izabranog naroda. Na trgu Hurva vredi, tako|e, pogledati i sefardske sinagoge.

HRI[]ANSKI I MUSLIMANSKI

JERUSALIM

Hri{}anska ~etvrt po~ela je da ni~e u doba Vizantije, oko bazilike Svetog groba. Danas, je pose}uju desetine turista a put do we vodi strmim stepenicama. Ako se wima popnemo, sti}i }emo pravo do mesta Hristovog raspe}a. Tu, u podno`ju pravoslavnog oltara raspe}a, vernici se sagiwu kako bi mogli da stave dlan na mesto ozna~eno srebrnom zvezdom i osete pod prstima stenu na kojoj se nalazio Isusov krst. To je Golgota, odnosno Kalvarija. Krivudavi hodnici i uski prolazi vode u Kapelu Svetoga groba. Dana{we svetili{te nastalo je po~etkom XIX veka, a obnovqeno je nakon po`ara 1808. godine. Sada se o wemu brinu ~etiri hri{}anske zajednice: koptska, gr~ka, jermenska i rimokatoli~ka. Bazilika Svetoga groba ima nekoliko nivoa. Prema hri{}anskoj tradiciji, Hrist je razapet na mestu gde je sahrawen praotac ~ove~anstva, biblijski Adam. I danas je na tom mestu vidna pukotina u steni, koja je, prema svedo~anstvu jevan|eliste Mateja, nastala u trenutku Isusove smrti.

MESTO ISUSOVOG RO\EWA Vitlejem je o~aravaju}i grad na uzvi{ici. Wegovo ime ozna~ava ku}u hleba (hebrejski bet lehem). Svetili{te je nastalo ta~no iznad mesta na kojem se rodio Isus u Vitlejemu. Centralna ta~ka svetili{ta je bazilika Hristovog ro|ewa u istoimenoj crkvi koja se vidi na fotografiji iznad, ~iju unutra{wost krasi srebrna zvezda, a orijentalne svetiqke osvetqavaju omawi prostor pe}ine. Do we vodi {irok hol sa kre~wa~kim stubovima iz IV veka, a freske koje se na wima nalaze izra|ene su u sredwem veku. Fragmenti prelepog mozaika sa~uvani su na podu i zidovima crkve, a

nekada su ukra{avali ~itavu wenu unutra{wost. Vrata poniznosti su ulaz u ovo svetili{te. Hram se nalazi u blizini crkve Sv. Katarine. Iz ove crkve mo`e mo`e se u}i u pe}inu Sv. Jeronima, gde se nalazi wegov grob. Pe}ina ovog sveca povezana je i sa pe}inom Hristovog ro|ewa. To, me|utim, nije posledwa {piqa u ovoj oblasti. Nekoliko stotina metara daqe nalazi se i Mle~na. U woj se skrivala Sveta porodica za vreme pokoqa mladenaca. Tu je sa Marijinih grudi, dok je dojila Hrista, pala kap mleka i celu pe}inu obojila u sne`nobelo. NEGEV PUSTIWA – ZEMQA

SPAQENA SUNCEM

Zlatna uzvi{ewa stena putiwe Negev zauzimaju polovinu dana{weg Izraela. Odlikuje se izuzetnim pejza`ima, a ima i veliki istorijsko-religijski zna~aj. Me|u slikovitim kawonima, te{ko savladivim pe{~anim dinama i stenovitim klisurama `ivot itekako buja. Jo{ u II veku p.n.e Nabatejci (drevni narod semitskog porekla) podigli su u ovoj pusto{i grad, koji je prerastao u odmori{te za putnike i trgovce na putu od Egipta do Male Azije. Wegovo ime je Avdat i procvetao je tek u doba Vizantije. Iz tog perioda poti~u i ru{evine koje mo`emo videti: ostaci ku}a, crkava, sistema za navodwavawe i gradskih kupatila. Beli zidovi klisure Avdat spasili su od uni{tewa tragove qudskog `ivota stare ~ak trideset pet hiqada godina. Ipak, nije slava Avdata ono {to privla~i turiste iz celog sveta, ve} je to biblijski grad Jerihon. Smatra se da je to najstariji grad na svetu. Nalazi se severno od Mrtvog mora, 258 m ispod nivoa mora. Na biblijskom Jelisejevom izvoru nastao je i ovaj grad, pre oko deset hiqada godina. Osnovali su ga nomadski narodi, koji su odlu~ili da se nastane na jednom mestu. Jerihon je prvi grad u istoriji izabranog naroda, koji je postao wihovo vlasni{tvo. Osvojio ga je Jo{ua, ru{e}i zidove borbenim pokli~ima svoje vojske i zvukom truba. Prema sv. Luki ovaj grad je posetio i sam Isus. Prema jevan|eqima, povratio je vid slepima. U znak se}awa na ove doga|aje, slavom je oven~an stari javor koji raste u centru grada.

TALASI PUNI SOLI

Na severoisto~nom rubu pustiwe Negev, nalazi se Mrtvo more. Wegov polo`aj, i salinitet daleko prema{uju na{e predstave o tome {ta je more. To je najdubqa depresija na svetu i zapravo besplodno jezero. Ni`e je za 399 m u odnosu na druga mora. S razlogom se naziva Mrtvim i u wemu nema ni faune ni flore. To je posledica ogromnog saliniteta. Ova osobenost Mrtvog mora pogoduje onima koji ne umeju da plivaju – tolika koli~ina soli onemogu}ava im da se utope.

Na sredini mora nalazi se granica Izraela sa Jordanom. Dobro je ~uvana, budu}i da je ovo more, samo po sebi, izvor prihoda od turizma. U mestu Ein Bokek popularne su slane kupke, a u obli`wem Ein Gediju sumporne. Naziv Ein Gedi zna~i izvor mlade srne. Pomenuti izvor bio je nekada uto~i{te biblijskog Davida, kada se skrivao od Saula.

Jerusalim

Bazilika Svetoga groba

Crkva Hristovog ro|ewa u Vitlejemu

Negev pustiwa

Biblijski grad Jerihon. Smatra se da je to najstariji grad na svetu

Mrtvo more

DANILO KI[:

Ulica divqih kestenova

(Rani jadi - odlomak)

Gospodine, da li biste znali da mi ka`ete gde se nalazi Ulica divqih kestenova? Ne se}ate se? A mora da je negde ovde, imena se vi{e i ne se}am. Ali znam pouzdano da je negde ovde. [ta ka`ete, nema ovde nigde ulice s drvoredom kestenova? A ja znam, gospodine, da ona tu mora da postoji, nemogu}e je da uspomene toliko varaju.

Da, jo{ pre rata... Na uglu se nalazila {kola, a pred {kolom artemski bunar. Ne mislite, vaqda, da sam sve to izmislio. U toj {koli sam i{ao u prvi razred, a pre toga u zabavi{te. U~iteqica se zvala gospo|ica Fani. Mogu vam, gospodine, pokazati jednu fotografiju gde smo svi na okupu: gospo|ica Fani, na{a u~iteqica, da , taj {to sedi po-

Odjedanput, na moru, po~iwemo da prime}ujemo svoje telo. Isterani iz svakodnevnog kaveza – uobi~ajenog kostima u kome `ivimo jedanaest meseci – stojimo neodlu~ni na ivici mora i razgledamo noge, ruke, stomak… Otkud mi u ovim telima? O~i su nam pune tu|ih grudi, drhtavih stomaka, butina, stra`wica, napetih mi{i}a, mladog mesa {to tr~i, ska~e, prska, igra i mazi se po pla`ama svuda oko nas. Povla~imo se u sebe poput uvre|enog pu`a i poku{avamo da {to pre potamnimo. Preplanula boja ko`e, mislimo, sakri}e na{e nedostatke – po~etak sveop{te propasti. Jeste li primetili da su osamqeni kupa~i, po naj-

red we, to sam ja, Andreas Sam, moja sestra Ana, Fredi Fuks, vo|a na{e bande... Da, gospodine, odli~no, sada sam se setio. Ulica mora da se zvala Bemova ulica... Oh, ja sam se zapri~ao, oprostite, mora}u da pitam jo{ nekog, mora da ima nekog ko }e se setiti te ulice, pre rata se zvala Bemova, a bila je zasa|ena drvoredom divqih kestenova... Zakuca}u na neka vrata i pita}u: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer sve mi je to vrlo sumwivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drve}e, vaqda ima du`i vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako... jem, gospo|o, svojim o~ima. Niko nije u stawu da mi objasni gde su nestali ti kestenovi, i da nije vas, ja bih posumwao da sam sve to izmislio ili sawao. Jer, znate, tako je to sa uspomenama, ~ovek nikad nije siguran. Veliko vam hvala, gospo|o,

MOMO KAPOR:

idem

da potra`im ku}u u kojoj sam `iveo. Ne, hvala vam, vi{e bih voleo da budem sam... ^uli ste, ku}e nema. Na mom uzglavqu izrasla jabuka. Jedno kvrgavo, povijeno stablo bez

vina, mada smo intimno privr`eni pivu, a uve~e na terasama stidqivo ustajemo i – igramo!

Gospode!

Poznato je da, izuzev mla|arije koja redovno pose}uje disko-klubove dok se ne po`eni i poudaje, takozvani normalni sredove~ni ~ovek igra najvi{e dva do tri puta godi{we: na Novu godinu, na nekoj proslavi ili ne~ijoj svadbi! Koreografski gledano, on je, zna~i, potpuno

nepristupa~nijim grebenima i zabitim `alima, uglavnom postariji qudi? Jo{ se, zna~i, zanose lakovernom nadom da }e im more pokloniti drugu mladost!

Na isti na~in, po~iwemo iznenada da prime}ujemo i {ta jedemo. Zaneti op{tom mediteranskom histerijom, tra`imo svuda ribu! Svakog dana na Kaleni}a pijaci u Beogradu ima vi{e riba nego u deset najve}ih primorskih mesta, pa ipak, kada smo u gradovima, retko je kad jedemo. Jadranska mitologija goni nas da promenimo i svoju ustaqenu kuhiwu: ribe na gradele postaju za{titni znak za sveop{ti turisti~ki fi{-piknik, tra`imo salsu od pomodora, balan~ane, {kampe, jastoge, vrnute, barbune, srdele i zubace, kamenice, mu{ule i prstace, `va}emo s podozrewem masline, divimo se siru u uqu, pijemo te{ka crna

nepripremqen da nastupa javno pred nepoznatom publikom. Ali, posle obilate ve~ere (sa {koqkama kao afrodizijakom), ogromnom koli~inom sun~ane energije koju je upila wegova ko`a preko dana i nakon vina na koje nije navikao, na{ sredove~ni junak smelo izlazi na podijum za igru i, poput tetreba u doba parewa, po~iwe da sa svojom `enkom izvodi najneverovatnije pokrete. @enke su pri tom sklone da sklopqenih o~iju opona{aju belog i crnog labuda, dok mu`jaci trapavo |uskaju uro|eni~ke ratni~ke igre, prise}aju}i se figura i „provla~ewa“ sa svojih ~uvenih igranki iz 1954. godine. U svakom slu~aju, to je prizor vredan pa`we, nijedan balet nije u stawu da me toliko uzbudi i dirne kao ova slobodna otvorena scena amatera, koji odjedanput,

oslobo|eni obaveza i zemqine te`e, ho}e da polete no{eni slatkim melodijama letwih, zbrda-zdola sklepanih orkestara za stan i hranu. Jedni igraju kao da obavqaju neki stra{no va`an posao, drugi se predaju ritmu i teturaju preko tog qubavnog ringa izmi{qaju}i nove figure na ivici baletske fantazije, tre}i su erotomani i `ele na sve na~ine da prodru {to dubqe u svoju puna~ku partnerku, dok egzibicionisti iz mladih dana ostaju do smrti napopravqivi: nikako im nije jasno da im se vi{e niko ne divi kad, poput pijanih galebova (uprkos savetima lekara da se ne zamaraju), oble}u podijum u ritmu vrtoglave polke. [ta je to {to od ovih uva`enih i ~asnih gra|ana ~ini narcise, `derowe i smele plesa~e na podijumu? [ta je to {to u wima razbu|uje pritajene qubavnike, avanturiste i smrtonosne voza~e hazardere, {ta ih to tera da pod starost razapiwu {atore kao nomadi, da kupuju |in|uve po seoskim va{arima, ja{u magarce, da nose {arenu ode}u, jedu ono {to nikad nisu jeli, mucaju ne`ne re~i na mese~ini, sawaju nage lepotice, kri{om obilaze nudisti~ke pla`e i nose seqa~ke pletene torbe?

Vrati}e se u svoje kancelarije nakon dvadesetak dana i mrzovoqno sesti za stolove pune zaostale po{te. Ko bi u ovim namrgo|enim, ozbiqnim qudima prepoznao one letwe veseqake, `derowe i pre vremena ostarele de~ake `eqne ne`nosti? I ko su, uistinu, oni? Da li oni od letos ili ovi od jesenas?

Stra{no je i pomisliti da se ~itavih jedanaest meseci u svakoj godini pretvaraju da su ozbiqni, da bi onaj jedan mesec bili ono {to zaista jesu – velika deca!

tiwstva pretvorila se u leju s lukom, a na mestu gde je stajala singerica moje majke - bokor ru`a. Pored ba{te se uzdi`e nova trospratnica, u woj stanuje profesor Smerdel. Kestenove su posekli, rat, qudi ili prostovreme...

QIQANA DUGALI]:

Pupak

Milina majka je jednoga dana s posla do{la veoma uznemirena i veoma tu`na. Ne{to je {aputala sa tatom i on se tada jako iznenadio i uozbiqio. Oboje su se ~udili i nemo gledali.

Devoj~ica je sve to primetila. Uop{te, ona je zapa`ala {ta se oko we doga|a i sve duboko pro`ivqavala. Wena du{a je bila otvorena za ceo svet i spremna da u svoje malo srce primi svakoga.

„Mama, za{to ste zabrinuti ti i tata?”, zapitala je, sa zebwom ~ekaju}i odgovor.

Mama i tata su se pogledali. Mila je sada ve} znala da se oni tako dogovaraju ko }e joj odgovoriti na postavqeno pitawe. Otac je klimnuo glavom, {to je zna~ilo da prepu{ta majci da u|e u razgovor sa devoj~icom.

„Danas je kod mene na poslu pozlilo mojoj koleginici i ona je umrla pre nego {to je stigla Hitna pomo}.”

Mila se zapawila.

Pa zar qudi umiru na poslu?! Zar ne umiru kada ostare? U bolnici ili u svojoj bolesni~koj posteqi.

Skroz se iznenadila ovim otkri}em.

„Mama, koliko je godina imala ta teta?”

„Mla|a je od mene.”

„Da li je imala decu?”

„Jeste. Imala je malu devoj~icu.”

Mila se skroz {okirala. [ta }e sada biti sa tom devoj~icom? Ko }e je ~uvati? Ko }e joj praviti tortu za ro|endan? Ko }e joj ~itati pri~e pred spavawe?

Vrzmala su joj se jo{ mnoga, mnoga pitawa koja su uznemirila wenu du{u. A onda je izgovorila:

„Mama, da li }e se ta devoj~ica se}ati svoje mame?”

I Milina majka se u}utala. I rastu`ila.

Kroz pitawa svoje k}eri i sama je postala svesna da se to dete ne}e se}ati majke, jer je previ{e mala da taj lik sa sobom sa~uva u se}awu do odraslog doba.

A Mila je, ne ~ekaju}i odgovor, dodala: „Pupak }e je podse}ati na majku koja ju je rodila, zar ne.”

Za{to je isti proizvod skupqi u Srbiji

nego u Nema~koj

^ak i da niko ni{ta ne jede dok trgovci potpuno ne ukinu svoje mar`e, cene hrane u Srbiji ne}e pasti ispod onih u EU, jer u wih trgovci ukqu~uju premiju rizika zemqe, a na cenu uti~u i korupcija, nepotizam, kriminal

Za{to ne zvone zvona, pitao je sve{tenik zvonara u crkvi u koju je do{ao da slu`i. Pa eto, o~e, stepenice su klizave, vrata zvonika su se zaglavila, kqu~ar je oti{ao po tamjan, a u selu vlada kuga… mada ima jo{ jedan razlog – nema zvona!

A meni se ~ini da ovu pri~u o tome za{to su isti proizvodi u Srbiji skupqi nego u Nema~koj ili EU, ovde ve~ito izgovara neki zvonar koji nikako da zavr{i re~enicu i otkrije nam gde se denulo to zvono.

U Srbiji su proizvodi skupqi zato {to je poslovawe u Srbiji mnogo rizi~nije nego u Nema~koj. Za{to, pitate? Evo za{to: da ste trgovac u Nema~koj, rizik poslovawa je mali – sudovi rade, policija radi, dobavqa~i isporu~uju robu na vreme, a vi ubirate profit od pet-{est odsto godi{we. E sad, ako ste trgovac u Srbiji, to je ve} avantura: ko god vam ne plati, ~eka}ete par godina da se (ako se ikad) pokrene sudski spor – a za presudu }ete morati li~no kod plemenskog vo|e da idete na poklowewe… I sad, hajde, {ta biste vi uradili, da ste uvoznik koji trguje u Srbiji? Isto {to i oni ~ine: prodaju, ali uz tri puta ve}i profit nego u Nema~koj. E sad, koliko je nema~ka ili evrop-

ska hrana jeftinija od na{e, ko ho}e neka slu{a na{e zvonare, ja sigurno ne}u. Tu su i efikasnosti i produktivnosti i carine (kojih nema) i ukusi i preferencije, ili, {to bi rekla srpska guvernerka – izostanak konkurencije na tr`i{tu hrane! O, nebesa! Pa kud ne dodade i klimatske promene, geopolitiku i rat u Ukrajini.

I to je to zvono, koje mo`emo nazvati ure|enom dr`avom, U ekonomiji se to zove – premija na rizik. U Austriji, ili Nema~koj, rizik te vrste je nula, pa je i premija na rizik – nula. A kod nas, trgovci posluju uz premiju od petnaestak odsto, pa se onda ne ~udite naslovima „Za{to je u Srbiji sve skupqe i do 20 odsto”. Evo odgovora: austrijski profit od pet plus premija na rizik od petnaestak odsto, i eto odgonetke! Isto obja{wewe lako }e razjasniti i ovaj apsurdan naslov: „Za{to je srpska fla{irana voda jeftinija na Malti nego u Srbiji?“ Zato {to Malta ima ure|en privredni i politi~ki sistem, to jest, zato {to ima zvono pa je premija na rizik niska ili je mo`da nema!

E sad, koliko je nema~ka ili evropska hrana jeftinija od na{e, ko ho}e neka slu{a na{e zvonare i wihova obja{wewa, ja sigurno ne}u. Tu su i efikasnosti i pro-

duktivnosti i carine (kojih nema) i ukusi i preferencije, ili, {to bi rekla srpska guvernerka – izostanak konkurencije na tr`i{tu hrane! O, nebesa! Pa kud ne dodade i klimatske promene, geopolitiku i rat u Ukrajini, makar bi delovala za trunku pripremqenije, ali kad boqe razmislim, zaista nema potrebe. Uvek }e se u Srbiji na}i neko jo{ komi~nije obja{wewe, poput onog iz udru`ewa Efektiva iz kog smo saznali da su za visoke cene hrane u Srbiji krivi gramzivi trgovci, kojima treba pripretiti „nekim bojkotom ili smawewem kupovine nekog asortimana, kako bi ih naterali da smawe mar`e“. Naprosto genijalno: ne}emo jesti dok mar`e ne padnu! Pa ipak, ~ak i ako u tom bojkotu pobedimo i trgovci potpuno ukinu mar`e, ni tada cene hrane u Srbiji ne}e pasti ispod onih u EU. Postoji jo{ jedno zvono, a to su – poqoprivredne subvencije. Svaki vlasnik poseda u EU ima pravo na pozama{ne

Kecmanovi}i odbili svedo~ewe

U Vi{em sudu u Beogradu nastavqen je parni~ni postupak protiv oca, majke i de~aka koji je 3. maja pro{le godine u Osnovnoj {koli “Vladislav Ribnikar” ubio devet u~enika i ~uvara te {kole. Svedo~ile tada{wa direktorka {kole, razredna i u~iteqica de~aka koji je pucao. Wegovi roditeqi, Vladimir i Miqana Kecmanovi}, odlu~ili da ne svedo~e u ovom postupku.

Roditeqi de~aka K. K. koji je 3. maja pro{le godine u O[ “Vladislav Ribnikar” ubio 10 osoba, odlu~ili su da ne svedo~e u parni~nom postupku po tu`bi porodice Duki}, ~ija je }erka tada ubijena.

To je sudu prenela wihova avokatica Marina Iveqa, navode}i da oni nisu u stawu da iznose odbranu.

Punomo}nica porodice Duki}, Sne`ana Duwi} je istakla da se zna ko su `rtve i da ne bi trebalo da se me{aju te teze.

“Nama nije jasan takav stav, jer ovde dolazi do potpune zamene teze i oni od sebe prave `rtve, a zapravo takvim svojim pona{awem produbquju i pove}avaju du{evnu bol porodica ubijene dece koje su u sud do{le radi emotivne satisfakcije i zadovoqewa potrebe da saznaju istinu, ali o~igledno je da }e biti uskra}eni za to”, rekla je Duwi}.

Tvrdi da je potpuno jasno da je utvr|ena nezakonitost u postupawu {kole, ukazuju}i na zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru koji je obavqen nakon tragedije, gde ima 37 podta~aka u kojima su nedostaci i nezakonitosti.

ISPITANE TADA[WA DIREKTORKA, RAZREDNA

I U^ITEQICA K. K.

U nastavku su|ewa ispitane su tada{wa direktorka {kole Sne`ana Kne`evi}, zatim Nada Bulatovi} Radowi} koja je bila razredna de~aku K. K. tokom 6. razreda, i wegova nekada{wa u~iteqica Vesna Belami.

Sne`ana Kne`evi} je odgovarala na pitawa suda, punomo}nika porodice Duki} i branioca porodice Kecmanovi}, pri ~emu je detaqno objasnila postupak promene smene |aka.

Kne`evi} je odgovaraju}i na pitawa rekla da je ~ula za K. K., odnosno da je imao dobre ocene i da je i{ao na takmi~ewa, dok je navela i da je wegovog oca upoznala jednom prilikom u {koli kada je do{lo do nesuglasice u razredu wegove mla|e }erke.

Pri~aju}i o 3. maju, Kne`evi} je naglasila da su joj stizale poruke zabrinutih roditeqa ali su joj pripadnici MUP-a rekli da im ne odgovara dok ne utvrde ko je ubijen. Na pitawe da li ose}a krivicu nakon tog doga|aja, rekla je da ne veruje da postoji neko ko je povezan sa ovim slu~ajem, a da ne ose}a odgovornost.

RAZREDNA: K. K. SE

POSTAVQAO IZNAD

SAGOVORNIKA

Nekada{wa razredna Radowi} Bulatovi} je ponovila da je imala ose}aj da se K. K. tokom razgovora postavqa iznad sagovornika, dodaju}i da je tokom 6. razreda imao ukupno 213 opravdanih izostanaka {to, kako je ocenila, nije bilo neuobi~ajno.

subvencije, koje su osnovni razlog za tako obilnu i jeftinu hranu kojom Evropa hrani i sebe i svet, a uz to i sama lepo zara|uje. Zato treba zapamtiti ova dva zvona zbog kojih su isti proizvodi u Nema~koj i razvijenom svetu jeftiniji nego u Srbiji. Prvo ozna~ava ure|enu dr`avu, a drugo – obilne poqoprivredne subvencije. I odmah }e nam biti jasno da se ure|ena dr`ava ne}e stvoriti preko no}i, ~ak i da Vu~i} sutra izgubi na izborima. Mnogo } e vremena trebati dok se iskoreni korupcija, nepotizam, kriminal i sve ono {to trgovci jasno vide i u svoje cene ura~unavaju i premiju na rizik. A drugi na~in da izjedna~imo cene sa razvijenim zemqama Evrope ne}e nestati dok ne postanemo punopravna ~lanica EU, pa i sami postanemo korisnici evropskih poqoprivrednih subvencija!

A mo`emo i da ne}emo ni{ta od toga. To barem znamo da radimo.

i

U~iteqica Belami je navela da K. K. i wegovu mla|u sestru svaki dan u {kolu dovodila dadiqa, dok je majka jednom mese~no mo`da dolazila po wih u {kolu. Dodala je da su Miqana i Vladimir Kecmanovi} dolazili svaki put na otvorena vrata u {koli i da bi tad pitali u~iteqicu na {ta treba da obrate pa`wu i, kako je rekla, samo to bi ih zanimalo. Belami je istakla da se kod K. K. video “ozbiqan rad kod ku}e”, navode}i da je on pored kwige za {kolu iz matematike imao jo{ jednu u kojoj je ve`bao, kao i da se videlo koliko je na~itan jer mu je re~nik bio bogatiji u odnosu na druge |ake.

Na pitawe punomo}nice Duwi} da li je znala da K. K. voli oru`je, Belami je rekla da nije i da je on u svojoj torbi stalno nosio kwi-

ge, kao i da je dugo razmi{qala zbog ~ega je po~inio masakr ali joj ni{ta nije padalo na pamet. Opisala ga je kao razdraganog i veselog de~aka koji je voleo da prepri~ava kwige svojim drugarima i da glumi, a oni bi se oklupili oko wega i pomno ga slu{ali.

PUNOMO]NICA: LOGI^NO DA KECMANOVI]I BUDU BAR DELIMI^NO LI[ENI RODITEQSKOG PRAVA

Na samom po~etku su|ewa punomo}nica porodice Duki}, Sne`ana Duwi} je objasnila da je Miqani Kecmanovi} zabraweno da pose}uje sina, dok je wen suprug u pritvoru, te da ne obavqaju roditeqsku du`nost zbog ~ega je ona rekla da je logi~no da oni budu bar delimi~no li{eni roditeqskog prava.

“Vladimir i Miqana Kecmanovi} su hladni qudi koji se nisu

bavili svojim sinom, oni hladnim nastupom produbquju bol o{te}enih”, istakla je Duwi}. Nastavak su|ewa je zakazan za 20. jun, kada su pozvani razredna VII 2 razreda u kom je po~iwen masakr, kao i pedagog i psiholog. Prethodno su|ewe je odlo`eno zbog izostanka Kecmanovi}a, koji su, kako su preneli wihovi advokati, najpre `eleli da svedo~e u krivi~nom postupku, pa tek onda u parni~nom. U krivi~nom postupku saslu{ani su Kecmanovi}i, mada jo{ nije okon~ano postavqawe pitawa ~lanova porodica o{te}enih Miqani Kecmanovi}.

Sud }e odlu~ivati o ovoj tu`bi tek po okon~awu parni~nog postupka, i doneti odluku da li u potpunosti ili delimi~no prihvata tu`beni zahtev porodica, ili ga eventualno odbija.

Vladimir

Miqana Kecmanovi}, roditeqi de~aka ubice

TRA@EN SAM! UNI[TIO SAM ALBANSKU KARAULU:

Ispovest junaka koji je branio Srbiju

Navodio sam vatru na Ko{are. ^etiri avio-bombe od 275 kilograma na karaulu. Pogodio sam je dok su u woj bili {iptarski teroristi. Ratni drugovi me zbog toga zovu tra`ena glava. Tra`en sam po vi{e stvari. Iz carskog Prizrena sam. Ku}u su mi zapalili 1999. godine, benzinom. 2004. digli su je dinamitom, 2018. poravnali bagerima i napravili parking.

Ovo za Sputwik ka`e u~esnik bitke na Ko{arama potpukovnik Sr|an Nikoli}, tada komandir prve haubi~ke baterije 125. motorizovane brigade:

„Moj najve}i uspeh je briga o qudima. Svi moji vojnici vratili su se ku}i. Pod mojom komandom bilo ih je 115“.

Bitka na Ko{arama 1999. godine simbol je odbrane otaxbine, simbol hrabrosti vojnika koji su se istovremeno borili protiv tri neprijateqa, NATO-a, albanske vojske i teroristi~ke OVK.

Me|utim, ova bitka je i simbol znawa, strategije ratovawa

koja je pobedila po svemu nadmo} nijeg neprijateqa. Tu strategiju sprovodio je, tada major, Nikoli}. Imao je 29 godina. Pre Ko{ara bio je na polo`ajima u okolini Kosovske Mitrovice, Vu~itrna, Bajgore, Drenice, ^i~avice. Vojska Jugoslavije bila je nadmo}na, sve do trenutka dok se u ratne operacije nije ukqu~ila NATO avijacija. Ali i za wu je,

POSTAVQEN REKORD U CENTRU BEOGRADA: Hiqadu gitarista

sviralo istovremeno

„Gitar Art" koncert okupio je 1.000 gitarista na Trgu Republike u Beogradu, koji su muzicirawem u rokenrol slavqu sa poznatim muzi~arima, postavili nacionalni rekord u prisustvu instrumentalista koji sviraju gitaru i sli~ne istrumente na jednom mestu u Srbiji.

Koncert „1.000 gitara" privukao u centar Beograda pre svega najmla|e gitariste i wihove profesore ali svirale su zajedno i ~itave porodice koje su sa~iwavale tri generacije: deda, otac i sin...

Bilo je majki sa }erkama koje su „pra{ile" sa Beogradskim bluz kvartetom i specijalnim gostima koncerta, me|u kojima su bili Dejan Cuki}, „Ju grupa", Kiki Lesendri} i „Piloti", Sr|an Gojkovi} Gile, Bojana Stamenov, Nikola ^uturilo – ^utura.

„Ovo je kona~no momenat u kojem makar na sat vremena mewamo silikone vitaminima na Trgu Republike. Ovo je se}awe na moju mladost i po~etke u rokenrolu. Sre}an sam" kazao je Nikola ^uturilo ^utura.

Za nekoliko minuta na Trgu Republike okupilo se nekoliko hiqada znati`eqnika koji su u`ivali u prvorazrednom muzi~kom doga|aju.

Okupqeni su plesali, smejali se i uglavnom pitali – odakle ovako ne{to u centru Beograda.

„Ovaj koncert je je dobra vest za sve nas. Nisam mogao da predpostavim da }e 1.000 gitarista ispuniti Trg Republike. Pitam se, koliko ih je u Beogradu, ako su ovako lako ispunili centar grada" reka je @ika Jeli} iz „JU grupe".

Gitaristi i gosti koncerta su svirali, a publika slu{ala: Smoke on the Water (Deep Purple), Satisfaction (The Rolling Stones), Highway to Hell (AC/DC) Get back (The Beatles), Mornar (JU grupa)...

„Za mene je ovo izuzetan doga|aj... Nikada nisam video ovoliko gitarista na jednom mestu. Drago mi je da sam deo ovakvog koncerta" rekao je Sr|an Gojkovi} Gile.

ka`e Nikoli}, bilo leka. „Svakodnevno smo markirali i pravili la`ne polo`aje. Recimo, u zvani~nim izve{tajima NATO-a stoji da je sedam puta pogo|ena moja baterija, a zapravo ni jedanput nije pogo|ena. Sve su to bili la`ni polo`aji. Nismo imali gubitaka, ni u tehnici, ni u qudstvu. A geleri od avio bombi padali su svuda oko nas“.

ZDRU@ENI NAPADI PO AMERI^KOM STANDARDU

Kada je po~ela bitka na Ko{arama, Nikoli} je bio artiqerijska podr{ka srpskim snagama sa vatrenih polo`aja, ali i sa osmatra~nica. Znawe i hrabrost vodili su ga u dubinu neprijateqske teritoriju, otkrivao je polo`aje sa kojih su udarali.

„Sa baterijom sam bio na privremenom vatrenom polo`aju dva i po do ~etiri kilometra od grani~ne linije sa Albanijom, a domet je 15 kilometara. Tako da smo mogli da dejstvujemo i po dubini teritorije odakle su nas ga|ale jedinice artiqerije regularne vojske Albanije“.

Nikoli} obja{wava da su tri neprijateqa zdru`eno napadala po tzv. ameri~kom standardu, u talasima.

„Prvi talas, drugi talas, tre}i talas, dok ne pro|u. A ina~e su imali smenu na otprilike osam sati. Odmorni borci su dolazili, pa smo imali priliku da dejstvujemo i tokom dovo|ewa snaga i imali uspehe, ne samo u neposrednoj borbi u prvoj liniji“. NAJVE]I USPEH

I 49 KILOGRAMA MAWE

Wegova 125. motorizovana brigada na kojoj je bilo te`i{te

odbrane, imala je pomo} bataqona vojne policije, 72. i 63. Specijalne brigade i 53. grani~arskog bataqona koji je odmah zaustavio neprijateqa.

Sve se odvijalo na visovima, nadmorskoj visini od 900 do 2250 metara. Kao profesionalni vojnik Nikoli} ne govori mnogo o patwama kroz koje su pro{li. A strategija je jednostavna, ili mi ili oni. Borili su se protiv znatno nadmo}nijeg neprijateqa, odnos snaga je bio najmawe 1:4.

„Svakoga dana ne zna{ da li si `iv ili nisi `iv. Da li }e{ pre`iveti ili ne}e{ pre`iveti. Da li }e vojska pre`iveti. Ja sam 49 kilograma za 67 dana oslabio. Odem na borbeni zadatak na tri dana, ostanem po 12 dana u snegu i onda se snalazim za hranu, za vojsku i za sebe. Svi su se vratili ku}i, samo tri lak{e rawena. To mi je najve}i profesionalni uspeh u `ivotu“.

KASETNE BOMBE, JAUCI I LELEK

Poklopili su ih, ka`e, {to osiroma{eni uranijum, {to obi~nim avio bombama, {to kasetnim. Dve takve, po svim konvencijama zabrawene bombe poklopile su „wegovu {umu“.

„Iste te no}i su poklopili 3. pe{adijsku ~etu, drugog pe{adijskog bataqona, koja je bila oja~ana delovima Vojne policije. Kod wih je ujutro bilo samo 16 ~itavo. Ja sam isko~io da vidim stra`ara vojnika da li je na mestu. Javio se, da je u redu. Posle dva, tri minuta kre}u kasetne bombe na drugu {umu i kre}u jauci i lelek“.

Bog ih je, dodaje, sa~uvao vi{e puta. 16. aprila uo~io ih je i

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

ga|ao albanski top sa 900 metara daqine, bio je izme|u dve stene, za 10 minuta na wih ispalio oko 50 granata.

„Jedna je pala izme|u mene i vojnika na metar i odlomio se upaqa~. Nije se aktivirala. To je jedina granata koja se nije aktivirala od tih 50. Bog nas je sa~uvao, taj top smo sa drugim projektilom iz haubice uni{tili. Direktnim pogotkom u top“.

HRABRA BRA]A

NEBOJ[A I JEGOR

Nikoli} je na Ko{arama brinuo o tri generacije vojnika. Po dolasku imali su dodatnu borbenu obuku, Imali su i veliki borbeni moral:

„^ak sam imao ni{anxiju koji se dobrovoqno prijavio da bude izvi|a~ na osmatra~nici. Toliko je `eleo da bude napred, na prvoj liniji, da nije hteo da ostvaruje vatru, nego da bude gore, da je sa mnom vodi. Taj je mali iz Kraqeva. Prihvatio sam. U kontaktu sam sa svim mojim vojnicima, ali najvi{e sa onima koji su bili u ratu sa mnom“.

Neboj{a je u Kraqevu, sa hrabrim vojnikom }e se videti uskoro, na Vidovdan, kada }e se okupiti ratni drugovi iz wegove brigade. @ao mu je {to mo`da nikada vi{e ne}e sresti qude koji su im pomogli. Bili su to dobrovoqci iz Rusije i Ukrajine.

„Zapamtio sam Jegora, 36 godina, pravnik. Do{ao je, ka`e, ovde se brani pravoslavqe. I bio je sa mnom na osmatra~nici jednom, na [kozi. Rusi su ostali gore sa nama do kraja“.

Nakon potpisivawa Kumanovskog sporazuma, iz jedine kopnene ofanzive tokom NATO agresije na na{u zemqu brigada Sr|ana Nikoli}a, koja je morala da iza|e na kraj i sa francuskom legijom stranaca, iza{la je bez ijednog gubitka u tehnici.

„Italijani koji su nas do~ekali u De~anima nisu mogli da veruju, mislili su da je sve uni{teno“. Nikoli} sa ponosom na grudima nosi dva ma~a, zahvalnost otaxbine za wegovo u~e{}e u bitkama i orden koji je dobio povodom 20 godi{wice Bitke na Ko{arama. Ukazom predsednika Republike Srbije od 15. aprila ove godine, Nikoli}evu uniformu krasi i Srebrna medaqa za zasluge u odbrani i bezbednosti zemqe.

Potpukovnik Sr|an Nikoli}

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom

Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик

Pored Dalmacije i Dubrovnika, srpska revolucija se u Sremu prenela na habzbur{ku teritoriju.

Zbog nejasne etni~ke granice izme|u Srba i rumunskih Vlaha, jer je u vla{kom jeziku bilo polovina slovenskih re~i, austrijska policija uhodi vla{ka sela po Banatu. Oblast Krajine u severoisto~noj Srbiji, sa vla{kim stanovni{tvom, tako|e je imala autonomiju u osmanlijskoj dr`avi, sa jednim vrhovnim knezom, koji se nasle|ivao iz porodice Karapanxi}a. U po~etku srpske revolucije, zbog po{tovawa autonomije od strane turske administracije i jawi~ara pod Pazvanogluom u Vidinu, situacija je bila mirna. Od sredine 1807. utopila se u srpsku revoluciju i izgubila neki posebni identitet, kao da nikada nije ni postojala. U etni~kom pogledu se narod ne deli od Srba. Svuda uz granice Beogradskog pa{aluka postoje srpske pobune, nekada povezane sa zbivawima u Srbiji, a nekada bez dokaza da je to bilo posredi. Austrijske vlasti se boje srpske, ili op{te pravoslavne, zavere u korist Rusije. Izve{taji govore da je srpska pobuna uticala na hri{}anska sela sve do Soluna. Austrijski car je oko sebe stvorio najuticajniji krug qudi koji nastoji da onemogu}i {irewe ovog srpskog nemira. Osnova wegove politike je da se ne dozvoli da neko drugi sem Austrije, mo`e da osloba|a katolike u Osmanlijskom carstvu i na jadranskoj obali. Najzna~ajnija od ovih pobuna na habzbur{koj strani je bila „Ticanova buna“ po~etkom aprila 1807. u Sremu. Nazvana je tako po odslu`enom vojniku Teodoru Avramovi}u Ticanu.

On je digao ustanak vi{e sela u Sremu, po~eo pohod da zauzme Ilok, da se ubaci u Ba~ku i Ma|arsku i tamo izazove seqa~ku bunu. Austrijska policija u svojim porukama veli da je za seqake bio vo|a, prorok i oslobodilac.... Austrijska policija je ocewivala da je ova pobuna protiv feudalizma bila inspirisana od nekih vo|a srpske revolucije, posebno od stare{ine Luke Lazarevi}a iz Ma~ve. Jedan je od wegovih pomaga~a govorio narodu: „Ovo je prava srpska zemqa. Ja ovde stojim jednom nogom, a drugom na suprotnoj obali Save. Do|ite bra}o da se u veri i u krstu ujedinimo i probudimo srpskog kraqa koji je umro pre 400 godina“. Ove pobune u Sremu i Banatu imaju najvi{e sli~nosti sa pobunama u zapadnim evropskim zemqama. Ne samo da je ovo bila pobuna protiv habzbur{kog tipa feudalizma, a ne dr`avnog u Osmanlijskom carstvu, nego je kao

Prosvetiteq: Dositej Obradovi} je brinuo o {kolama za vreme ustanka

oru`je u ovoj buni kori{}ena {tamparska ma{ina vi{e nego u bilo kom drugom tada{wem nemiru. Austrijski car je bio obave{ten da je vi{e hiqada propagandnih kwi`ica bilo rastureno. Strahovalo se od opasnosti pobune vojnih jedinica. Samo godine 1807. iz austrijske vojske je prebeglo u Srpsku revoluciju 515 dezertera, od toga 188 iz regularnih jedinica koje su smatrane pouzdanijim od grani~arskih. Me|u zaplewenom literaturom je „Stematogra-

SALVE ZA DOSITEJA

Strahovi da bi srpska revolucija mogla zakucati i na austrijska vrata nisu bili sasvim bez osnova, iako je bilo bez osnova o~ekivati da bi se na takvu drskost iko od istaknutih srpskih qudi tada osmelio. Od 1807. do 1811. u Srbiju je pre{ao tada najistaknutiji srpski intelektualac, Dositej Obradovi}. Po jednoj pesmi iz 1804. „Vostani Serbije“, koja se wemu pripisuje, on govori o Srbima u Srbiji i Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini i Dalmaciji. Kad se iz la|e iskrcao na tlo slobodne Srbije, pozdravqale su ga salve topova sa svih beogradskih utvr|ewa. Radosnije ne bi do~ekali ni neku krunisanu glavu, da je tamo do{la. Austrijske uhode stalno izve{tavaju da je on glavni austrijski neprijateq.

On se brinuo za organizovawe srpskih {kola, ukqu~uju}i tu i jednu vi{u {kolu, na kojoj je ~itao pristupnu besedu. Kopirao je Humboltov {kolski sistem u Nema~koj.

fija“ Hristofora @efarovi}a. Na naslovnoj stranici je gravura cara Du{ana na kowu, pored ~ijih kopita su grbovi svih zemaqa koje se smatraju srpskim. U jednoj kwi`ici penzionisanog oficira Stamatovi}a tra`ena je autonomija za Srbe u habzbur{koj dr`avi.

Teodor Avramovi} Tican, kad je uhva}en, stavqen je pred sud i pogubqen vezawem za ~etiri vitla za ~upawe udova.

Zbog ovakve politike Rusije prema srpskoj revoluciji, sve su velike sile postale weni protivnici. To se najvi{e odnosilo na Austriju, koja je o tome davala najmawe znakova.

Francuska je strahovala za svoje interese na Balkanu, vi{e nego weni diplomati u Be~u.

Napoleon je 1806. oduzeo od Austrije jadransku obalu sa Dalmacijom, Bokom Kotorskom i Dubrovnikom, upravo zbog planova da odatle ima boqi uticaj na razvoj prilika u Osmanlijskom carstvu, ali i da odatle onemogu}i okupqawe Ju`nih Slovena oko ruskog saveznika Srbije. I kad 1809. u~ini u tome evoluciju i doda tome jo{ delove Hrvatske i Slovenije, on }e iz tih „Ilirskih provincija“ nastojati da Austriji ponudi model okupqawa Ju`nih Slovena u jednoj novoj dr`avi pod wenom vla{}u i pod vo|stvom katoli~kih naroda Slovenaca i Hrvata.

U francuske metode suzbijawa srpske revolucije spada i zavera da se ubije wen vo| Kara|or|e. Po planu zavere su dvojica srpskih vojvoda, koja su identifikovana kao Milenko Stojkovi} i Petar Dobrwac, trebalo da izvr{e to delo. Zahtevali su da im se plati odre|ena suma u zlatnicima, a zatim da se jednom dade generalski ~in i feudalni posed u Virtembergu, a drugom u Austriji. Novac je davao bosanski vezir, ali tek posle, po{to Napoleon dade o tome nare|ewe.

Cela je stvar propala, upravo {to takvu saglasnost Napoleon nije davao, sve dok 1809. Stojkovi} i Dobrwac nisu proterani iz ustani~ke Srbije. Ostaje pitawe za{to je Napoleon oklevao. General Marmon je u novembru 1807. savetovao Napoleona da uspostavi veze sa Crnim \or|em. On nije bio siguran da }e se Turska odr`ati i pored velike pomo}i koju je od Francuza dobijala. Neko francusko poglavarstvo nad srpskom revolucijom bi moglo najboqe da poslu`i u okupqawu Ju`nih Slovena protiv Rusije.

l U slede}em broju:

Vo`d je bio vladar u rangu kraqa, biran od skup{tine

1430. - Zarobqena je Jovanka Orleanka i predata Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt i spalili na loma~i.

1886. - Umro je nema~ki istori~ar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta i ~lan Pruske akademije nauka, autor kwige o Prvom srpskom ustanku protiv Turaka ("Srpska revolucija" - 1829).

1915. - Italija je objavila rat Austro-Ugarskoj, napu{taju}i neutralnost u Prvom svetskom ratu.

1934. - U Luizijani su, u okr{aju sa policijom, ubijeni Boni Parker i Klajd Barou, ozlogla{eni razbojni~ki par (Boni - Klajd).

1937. - Umro je ameri~ki multimilioner Xon Rokfeler, osniva~ naftnog koncerna Standard Oil.

1939. - Britanski parlament usvojio je plan o stvarawu nezavisne palestinske dr`ave do 1949. u kojoj bi zajedno `iveli Arapi i Jevreji.

1945. - Nema~ki nacisti~ki lider i {ef Gestapoa Hajnrih Himler izvr{io je samoubistvo dan nakon {to su ga Britanci zarobili; uhap{en je Hitlerov naslednik admiral Karl Denic.

1949. - Osnovana je Savezna Republika Nema~ka, sa Bonom kao glavnim gradom.

1960. - Agenti izraelske tajne slu`be Mosad uhvatili su u Argentini nacisti~kog ratnog zlo~inca Adolfa Ajhmana. Na su|ewu u Jerusalemu Ajhman je osu|en na smrt ve{awem.

1999. - Avioni NATO-a su grafitnim bombama izazvali nestanak struje u gotovo celoj Srbiji.

2007. - Optu`eni za ubistvo premijera Zorana \in|i}a, pripadnici zemunskog kriminalnog klana i rasformirane Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije, ogla{eni su krivim i osu|eni na ukupno 378 godina zatvora.

2008. - U razornom zemqotresu koji je 12. maja najvi{e pogodio kinesku provinciju Se~uan, poginulo je 55.239 qudi, dok ih se 24.949 vode kao nestali, povre|eno je 281.066 qudi, dok ih je 5,4 miliona ostalo bez krova nad glavom, saop{tili su kineski zvani~nici.

2010. - Umrla je velika knegiwa Leonida Georgijevna Romanova (95). Bila je posledwi predstavnik dinastije Romanovih ro|en pre oktobarske revolucije 1917. godine.

2017. - Na pop koncertu u Man~esteru (Velika Britanija) bomba{ samoubica usmrtio je 22 osobe i povredio 59. Odgovornost je preuzela Islamska dr`ava, napada~ je identifikovan kao Salman Abedi (22), Britanac libijskog porekla ro|en u Man~esteru.

2021. - Tokom trke ultramaratona na severozapadu Kine umrlo je preko 20 u~esnika usled ledene ki{e, grada i oluje.

PRELEPA, GRE[NA I "[UGAVA" PRINCEZA

Do{la je kao zalog mira, a postala prva proterana vladarka Srbije

Nije bilo lako sa vizantijskog dvora do}i u egzoti~nu, ali divqu i "varvarsku" Srbiju i preko ugovorenog braka postati supruga ne prestolonaslednika, ni vladara nego wegovog sredweg sina. Upravo to bila je sudbina Evdokije An|el, prve strane princeze na dvoru Nemawi}a. Evdokija An|el bila je sinovica vizantijskog cara Isaka II An|ela i }erka wegovog naslednika, Aleksija III An|ela. @ena princa Stefana Nemawi}a postala je kao deo dogovora wenog strica i velikog `upana Stefana Nemawe i tako postala prva strana princeza na srpskom dvoru.

Ipak, ne}e dugo pro}i, a Evdokija }e poneti i neke druge epitete. Zva}e je “gre{na”, “neposlu{na”, “{ugava”, wen brak }e imati sraman kraj, a vizantijska lepotica posta}e i prva princeza proterana iz Srbije… i to sve za samo jednu deceniju.

LEPOTA SA KOJOM SE BUDILA VIZANTIJA

Mora da je za mladu i prelepu princezu, onu za koju se pri~alo da u svakoga jutra obasjava suncem Vizantiju, bila ogromna razlika kada je sa dvora dr`ave nazivane i “centrom sveta” do{la u egzoti~nu, ali divqu i “varvatsku” Srbiju, zemqu koja se tek borila za svoju samostalnost i identitet.

Dok je Nemawa vladao dr`avom, Evdokija je bila skoro neprimetna. Nije se me{ala u politiku, mudro je stajala po strani i posvetila se podizawu i vaspitawu dece – sa Stefanom Nemawi}em imala ih je ~etvoro – Radoslava, Predislava, Vladislava i Komnenu. Upravo je ona odigrala kqu~nu ulogu u vaspitawu dece,

a posebno sna`an uticaj imala je na najstarijeg sina Radoslava, koji je odrastao u ~oveka koji se ose}ao vi{e kao Grk nego kao Srbin.

Sve se promenilo kada je Stefan Nemawa svog sredweg sina i Evdokijinog mu`a re{io da imenuje za naslednka. Princeza je time dobila titulu velike `upanke, a smatrala je da joj po pravu i poreklu pripada i deo vlasti. U narednim godinama brak Evdokije i Stefana Nemawi}a postajao je sve klimaviji. Veliki `upan bio je sklon neverstvima i imao je veliki broj “dru`benica”. Evdokija mu je zamerala da je zapostavqa i previ{e pije. Sa druge strane, u Stefanovim o~ima, Evdokija je previ{e privla~ila mu{ku pa`wu i pona{ala se kako ne prili~i supruzi srpskog vladara.

Neminovno – do{lo je do kraha braka iako se istori~ari ne sla`u oko razloga. Neki tvrde da je Stefan Evdokiju uhvatio u neverstvu, pa naredio da joj se skinu haqine, i da se naga pe{ke protera iz zemqe. Da u pri~i o Evdokijinom neverstvu ima delova istine svedo~i i zapis ohridskog arhiepiskopa Homatijan koji je zabele`io da je Stefan danima duboko patio zbog “sramote koju mu je Evdekija nanela”.

– ^asna `ena u domu mu`a svoga dra`a je od svakoga bisera i dragoga kamena – zapisao je kasnije prvi srpski kraq Stefan Nemawi}.

Drugi navode da je princeza obolela od {uge, pa ju je srpski vladar oterao da

SRPSKI SEQAK KOME SU SE DIVILI FRANCUSKI GENERALI

se i sam ne bi zarazio. Oni racionalniji ipak }e re}i da je do razvoda do{lo u sklopu okretawa Srbije ka Zapadu i poku{aja Stefana Nemawi}a da na dvoru Latina prona|e novu `enu uz koju bi, od pape, dobio i kraqevsku krunu. Kakogod, epilog je bio isti – Evdokija je postala prva vladarka Srbije koja je proterana iz zemqe. Wen i Stefanov brak Srbije, dug deset godina, poni{tila je crkva, i oboje su bili slobodni da potra`e druge `ivotne saputnike. Deca su, naravno, ostala na srpskom dvoru.

@ENA ”MODERNIH SHVATAWA”

Nakon {to se vratila u Vizantiju Evdokija nije dugo samovala. Prvo je postala qubavnica Aleksija Duke Murzufla, koji je po~etkom 1204. proizveden u cara u vreme kada su se krsta{i, zahvaquju}i skretawu ^etvrtog krsta{kog pohoda, ume{ali u unutra{we sukobe u Vizantiji. Sve`e razvedena princeza se i udala za svog qubavnika, ali je on nedugo posle oslepqen i to od strane Evdokijinog oca, prognanog cara Aleksija III

Oslepqenog Aleksija V su zatim zarobili krsta{i koji su ga pogubili 1205. godine. Evdokija je bila o~ajna i besna, dok je otac na wene uvrede odgovarao da je bestidna i da treba da se stidi svojih raskala{nih qubavi. Evdokija se udala i tre}i put i to za Lava Zgura, vizantijskog velika{a koji je vladao Korintom, ali ni tu nije prona{la sre}u. Zgur je 1208. izvr{io samoubistvo nakon {to su ga Latini opseli u korintskoj tvr|avi. Nakon toliko nesre}nih qubavi Evdokija je oti{la u Malu Aziju svojoj sestri Ani i tako nestala sa istorijske scene. Zna se da je preminula oko 1211. godine.

Pre`iveo je 70 rana u danu, a posle rata molio vlast za koricu hleba!

Budimir Davidovi} bio je u~esnik Balkanskih i Prvog svetskog rata, kao podnarednik srpske vojske. Samo u jednom boju zadobio je sedamdeset rana, ostao bez ruke i pre`iveo bombu ba~enu na wega. Ipak, ni{ta ga nije moglo pripremiti za stra{nu sudbinu koju je do~ekao nakon rata.

Budimir Davidovi} je po~etak Prvog svetskog rata do~ekao kao prekaqeni ratnik. Ovaj tada dvadeset~etvorogodi{wi mladi} iz Lu~ana ve} je vojevao u oba Balkanska rata stekav{i reputaciju hraborg i neustra{ivog vojnika i me|u saborcima i me|u komandom. I tako, kada je ostareli kraq Petar pozvao, Budimir se odazvao. U~estvovao je tokom Prvog svetskog rata u vi{e borbi protiv Austrougara i bugarskih vojnika. Pro{ao je Albansku golgotu, stigao do Krfa, tamo se oporavio, i bio jedan od u~esnika proboja Solunskog fronta. Budimir je bio izvi|a~. Ulazio je duboko u neprijateqsku teritoriju, {uwao se i snimao Bugare i Austrougare i nekako, uvek uspevao da se neopa`eno vrati.

Po~etkom 1918. javio se u juri{nu ~etu i tu je prilikom napada na polo`aje Krvavi Zub – Obla ^uka, Kravice – Zapadni Veternik. Ispostavilo se, posledwi put! Budimir je bio rawen sa sedamnaest uboda u borbi prsa u prsa! U toku borbe na wega je ba~ena ru~na bomba

zbog koje mu je amputirana desna ruka i u bolnici je izva|eno iz wegovog tela sedamdeset ~etiri par~eta od bombe. Za wegov podvig ~ulo se nadaleko. Za svoje juna{tvo odlikovan je najvi{im vojnim odlikovawima, sa dve Kara|or|eve zvezde sa ma~evima, Ordenom Legije ~asti, Ordenom Belog orla s ma~evima, Obili}evom medaqom

za hrabrost i Albanskom spomenicom. Dok se oporavqao u bilnici posetio ga je francuski general Gijom. Pri~a ka`e da je on skinuo sa svojih grudi Orden francuske Legije ~asti i pru`io ga Budimiru. - Juna~e, ti vi{e nego ja zaslu`uje{ da nosi{ ovo visoko odlikovawe. Hiqadili se takvi junaci - rekao je general.

STRA[NA SUDBINA ”POBEDNIKA”

Nakon oslobo|ewa i povratka u Srbiju, Budimira je sna{la sudbina mnogih wegovih saboraca koji su ostali invalidi. Onako bez ruke bio je prisiqen da radi u nadnici kod drugoga, a kao invalid nije mogao mnogo. Ipak, qudi su ga dr`ali iz sa`aqewa. Posle je nosio mleko u ^a~ak, bio monopolski kontrolor, slu`iteq u poreskoj upravi… sve samo da pre`ivi.

A sa godinama je bilo samo jo{ te`e… Bolesnog i za rad nesposobnog, svi su ga zaboravili. O ovome svedo~i i potresno pismo koje je, sured okupacije, 24. aprila 1942. Bogoqub uputio predsedniku srpske vlade Milanu Nedi}u.

“Molim vas da mi se dodeli ne{to pomo}i po{to nemam nikakvih drugih prihoda, star sam i sakat, umirem od gladi na ~a~anskoj kaldrmi sa `enom i jo{ dvoje sitne dece”, - napisao je Budimir Do`iveo je duboku starost. Umro je 1980. u 90. godini `ivota u ^a~ku gde od 1992. jedna ulica nosi wegovo ime.

”[UGAVA” PRINCEZA

JUNAK SA 70 RANA

Zona oko Milanske katedrale, tj. slavnog Duoma je daleko skupqa od svih ostalih zona u blizini slavnih italijanskih spomenika

Koliko ko{taju stanovi u blizini slavnih

italijanskih spomenika

Najve}i sajt za nekretnine u Italiji, „Imobilijare“, objavio je rezultate istra`ivawa o tome koliko ko{taju stanovi u blizini najve}ih i najpoznatijih italijansih spomenika. U istra`ivawu koje je sproveo Imobilijare bili su ukqu~eni spomenici poput Duoma u Milanu, Koloseuma u Rimu, Starog mosta u Firenci, Pjaca San Marko u Veneciji, Arena u Veroni, Mole Antoneliana u Torinu kao i krivi toraw u Pizi.

Na posledwem mestu, odnosno najpovoqnije je kupiti stan kod krivog torwa u Pizi, jer stan udaqen na 10 minuta hoda od torwa ko{ta 2.900 evra po kvadratnom metru, svega 11,5 odsto vi{e od prose~ne cene u drugim delovima grada. U Torinu, u blizini Mole Antoneliana, prose~na cena u blizini ovog simbola glavnog grada regiona Pijemonte je oko 3.098 evra po kvadratnom metru. Stanovi u blizini Arene u gradu Romea i Julije, Veroni ko{ta oko 4.582 evra po kvadratnom metru {to je za 78,5 odsto vi{e nego u drugim delovima grada. Ukoliko `elite da kupite stan u blizini Pjace San Marko u Veneciji, potrebno je izdvojiti u proseku 5.289 evra po kvadratnom metru {to je za 65,5 procenata vi{e od prose~ne cene stanova u Veneciji koja iznosi 3.192 evra.

Na tre}em mestu se nalaze stanovi blizu Starog mosta (Ponte Vekio) u Firenci koji ko{taju 5.871 evro {to je za 40,2 odsto vi{e nego u ostalim delovima grada.

Koloseum koji je jedan od najpose}enijih spomenika ne samo u Rimu ve} u ~itavoj Italiji i koji godi{we pose}uje na milione turista, dodaje vrednost stanovima u wegovoj okolini koja je za 91 posto vi{a od prose~nih cena u Rimu i ko{taju 6.427 evra po kvadratnom metru. Me|utim, zona oko Milanske katedrale, tj. slavnog Duoma je daleko skupqa od svih ostalih zona u blizini slavnih italijanskih spomenika. Tu je potrebno izdvojiti 9.747 evra po kvadratnom metru {to je za 81,7 procenata vi{e nego u ostalim delovima grada gde u proseku ko{taju 5.364 evra.

U PRO[LOSTI SU IMALI SU FLOTU OD 4.000 BRODOVA

Danas mornarica

Mongolije ima sedam mornara i dva topa

Celokupna mornarica Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava koja vlada svetskim morima, u jednom slu~aju mora da ustukne. Odnosno, sve wene nuklearne podmornice, nosa~i aviona i krstarice na atomski pogon nemaju uticaj na moranaricu ~ija flota ima samo tri broda.

Re~ je o mornarici Mongolije. Ona ima tri stara broda koja povremeno patroliraju jezerom Bujr, ~ijim delom prolazi granica izme|u Mongolije i Kine. Kada nisu na zadatku, brodovi slu`e za turisti~ko razgledawe jezera jer je Mongolija svoju mornaricu 1997. godine privatizovala. Mornarica Mongolije navodno ima sedam mornara i dva topa. Od osnivawa 1930. godine, nije do`ivela ni jedan poraz. Bez obzira {to Mongolija i mornarica u istoj re~enici zvu~e kao {ala, ~iwenica je da su upravo Mongoli imali najve}u mornaricu u istoriji. Do 1944. godine. Naime, kada su Mongoli napali Japan 1281. godine, imli su flotu sa 4.000 brodova i 140.000 vojnika. To je bila najve}a pomorska snaga do 6. juna 1944. godine i iskrcavawa Saveznika u Normandiji. Mongolski rekord je oboren posle 663 godine.

Od 4.000 plovila, Mongolija danas ima samo tri broda

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ove nedeqe Ovnovi treba da se {to vi{e klone qudi, ali je i daqe va`no pokazati qubav i po{tovawe voqenim osobama. Jo{ nije preporu~qivo tra`iti nova poznanstva. Boqe je komunicirati sa onima koji ne iniciraju razgovore o neprijatnim temama. Sad je boqe ne govoriti Ovnu {ta je to {to vam se ne svi|a u wihovom pona{awu. Izuzetno je opasno piti alkohol i davati prazna obe}awa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ove nedeqe Bik treba da poku{a da se pomiri sa qudima sa kojima je imao problema u pro{losti. Destruktivni Jupiter }e to definitivno odobriti. Mo`ete re}i svojoj voqenoj osobi o svom kajawu i ose}awima i tra`iti opro{taj za re~i koje je Bik rekao u pro{losti. Za neo`ewenog Bika, sada nije najboqe vreme za tra`ewe srodne du{e. Boqe je raditi miran i odmeren, razumqiv i poznat posao.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Blizanci ove nedeqe mogu biti progutani rutinom. U qubavi je va`no postaviti zajedni~ke ciqeve. Mo`da samo treba da provedete vi{e vremena sa svojim porodicom i voqenim osobama, ali rade}i razli~ite stvari. Va`no je da date vi{e slobode qudima do kojih vam je najvi{e stalo, a ne da ih kritikujete. Boqe je, naprotiv, odr`avati ih na sve mogu}e na~ine, biti fleksibilniji.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Za Rakove je va`no da {tede energiju za zajedni~ke porodi~ne poslove i da prona|e srodnu du{u. Rad bi sada trebalo da bude u pozadini. Boqe je tro{iti novac veoma pa`qivo, jer ne}e trajati ve~no. @eqa da sebi ili nekome poklonite lep poklon za sada }e verovatno morati da bude odlo`ena jer vam nov~anik to ne dozvoqava. Romantika i qubav done}e sre}u ove nedeqe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Lavovi ne bi trebalo da se potpuno predaju ose}awima. U qubavnoj oblasti, boqe je ne rizikovati da biste sa~uvali qubav. Isto va`i i za posao. ^ak i mali rizici mogu staviti ta~ku na daqi finansijski razvoj. ^ak i najmawa gre{ka ove nedeqe mo`e postati veliki problem, pa se morate kontrolisati. Sada nije najboqe vreme da sprovedete svoje planove, pa je boqe da po~nete da planirate.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Device vole da misle da je sve samo uzrok i posledica, ali ove nedeqe to ne}e biti slu~aj. Va`no je tra`iti nove na~ine za postizawe ciqeva. Vreme je da preduzmete neke korake ka pribli`avawu svojim ciqevima. Kreativan stav u finansijskim stvarima i u poslu pomo}i }e vam da postanete vi{estruko uspe{niji, ali treba paziti da ne preterate. Morate biti hladne glave.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vagama je preporu~eno da ove nedeqe brzo re{e dugove na poslu. Ovih sedam dana astrolozi nazivaju danima pasivne aktivnosti. Koliko god to kontradiktorno zvu~alo, radna aktivnost treba da bude sa {to vi{e odvajawa i usamqivawa. Boqe je nikoga ni{ta ne pitati. Va`no je uraditi ono {to treba, a ne odlagati ono {to treba da se uradi odmah. Neko vas do`ivqava kao heroja.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Mo`da }e se ovih dana fizi~ko i emocionalno stawe [korpija prili~no pogor{ati. Mnogo ~e{}e }e [korpije nailaziti na dileme. Ne treba nikoga neosnovano optu`ivati. U qubavnoj vezi, boqe je da svu krivicu za ukupan neuspeh preuzmete na sebe. Ovo }e pomo}i [korpijama da postanu pozitivni za svoje drage osobe. Sa~ekajte dok emocije ne po~inu da se povla~e.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Strelcu }e sre}a dati samo smirenost. Ako po~nu da reaguju na sve onako kako oni oko wih `ele, onda brzo sve mo`e da se sru{i. Strelci treba da nau~e da cene ono {to sada imaju. Mo`ete sigurno pristati na pomo} voqenih - prekomerni ponos ne}e ni{ta re{iti. Ona }e Strelca samo povu}i do dna. Ako neko ka`e ne{to lo{e, Strelci to ne}e morati da shvataju ozbiqno.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Svi Jar~evi koji su navikli da budu lideri moraju privremeno da napuste prve pozicije. ^iwenica je da wihove odluke ne}e biti tako dobre kao ranije. Mo`ete rizikovati na poslu, ali u qubavi }e zapovedni ton postati glavni neprijateq sre}e. Druga polovina mo`e biti uvre|ena. Ovo je dobro vreme za mir i samo}u. U slu~aju pove}ane nervoze, boqe je uop{te ne komunicirati sa qudima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Bi}e ovo veoma te{ka nedeqa, posebno subota i nedeqa zbog opasnog Jupitera. Bi}e mnogo te`e na}i kompromis sa qudima, pa se Vodolije mogu mnogo ~e{}e sva|ati i sukobqivati. Bliski qudi }e tako|e iritirati Vodolije. Ovo je vreme licemera, la`i i izdaje. Va`no je korektno odgovoriti na kritiku, kao i biti konstruktivan i koncizan. Krenite kona~no sa svakodnevnim {etwama.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Da bi uspele, Ribe }e morati da donese odluke koje ranije ne bi donele. Sada ne treba nikoga da provocirate, posebno svoje najmilije. Astrolozi savetuju da sa~uvate snagu i po~nete da pratite svoje zdravqe. Morate se pobrinuti da qudi ~e{}e vide pozitivne strane Riba. Ovo }e pomo}i predstavnicima ovog znaka da uspeju u qubavi i poslu. Neki vam mogu zameriti zbog dugog jezika.

Bez nervoze – putovawe avionom je najbezbednije

Prema najnovijim istra`ivawima koja su ra|ena kako bi se procenila bezbednost putnika u razli~itim vidovima saobra}aja – avion je najsigurnije prevozno sredstvo u Evropi. Detaqi su objavqeni u Izve{taju Me|unarodne asocijacije za vazdu{ni saobra}aj (IATA).

Prema statisti~kim podacima iz 2018. godine, u Evropi je rizik od smrti – kao posledice izazvane avionskim nesre}ama, ravan nuli. Ve}ina prijavqenih nesre}a posledica je neispravnosti stajnog trapa, ko~ionog sistema, a to spada u mehani~ke kvarove.

„Bezbednost putnika je najve}i prioritet za zaposlene u oblasti vazduhoplovstva. Rezultati o bezbednosti za 2023. godinu pokazuju da je letewe avionom najbezbedniji vid pre-

voza“, istakao je Vili Vol{, generalni direktor IATA. Tokom 2023. godine broj letova pove}an je za 17 odsto u odnosu na 2022. godinu. Globalno je zbirna stopa nesre}a bila 0,80 odsto na milion – {to zna~i jedna nesre}a na svakih 1,26 miliona letova, a to predstavqa i najni`u ukupnu stopu u protekloj deceniji. Rizik od smrti tokom letewa tako|e se zna~ajno smawio, posebno u posledwih pet godina. Statisti~ki gledano, na tom nivou sigurnosti, osoba bi morala

da leti avionom svaki dan tokom 103.239 godina da bi do`ivla fatalnu nesre}u. Vol{ je ipak istakao da je va`no raditi na poboq{awu kvaliteta i bezbedonosnih aktivnosti tokom letewa.

„Za avio-kompanije, to je negovawe jake bezbednosne kulture u kojoj se svaki zaposleni ose}a odgovornim za bezbednost, motivisan je, i o~ekuje se da bude obave{ten o svim va`nim informacijama po tom pitawu“, rekao generalni direktor IATA

Pazite na wih, ona nas vode kroz `ivot –i stopala stare sa nama

Kako starimo na{e telo prolazi kroz razli~ite promene, kosa nam postaje seda i retka, malo smo sporiji, javqaju se neki od bolova u telu koji su nam ranije bili nepoznati.

Stopala su izuzetno slo`en deo na{eg tela. Svako stopalo sadr`i 26 kostiju, 30 zglobova, sa preko 100 mi{i}a, tetiva i ligamenata. Po strukturi ona su dinami~ko-elasti~no remek-delo na{eg tela dizajnirana da apsorbuju te`inu tela tokom hodawa i tr~awa i da se prilagode neravnim povr{inama kako bismo mogli da zadr`imo ravnote`u. Na{a stopala apsorbuju oko 120 odsto te`ine na{eg tela pri svakom koraku i oko 275 odsto ako tr~imo.

[TA SE DE[AVA SA NA[IM STOPALIMA KAKO STARIMO?

Kako starimo, mi{i}i stare i gube snagu, ligamenti i tetive gube svoju elasti~nost, pa se veli~ina stopala mewa. Ligamenti i tetive se iste`u {to omogu}ava dodatni prostor za pomerawe u zglobovima, a to {iri stopala i izaziva promenu veli~ine broja cipela. Dodatni pokreti u zglobovima

RECEPT

TORTIQE SA

PILETINOM

POTREBNO JE:

n 4-5 tortiqe

n 400 g piletine

n 200 g kukuruza {e}erca n 100 g slanine

n 1 ve}i krastavac

n 200 g skir sira n po `eqi majonez n po ukusu suvi biqni za~in n mlevena paprika n ~ili

PRIPREMA:

Iseckati belo meso na kockice, dodati za~ine po `eqi, (na primer - suvi biqni za~in, alevu papriku, beli luk u prahu, biber i ~ili), sve lepo pome{ati, pa na malo uqa propr`iti i dodati sitno iseckanu slaninu. Pr`iti dok piletina ne bude gotova. Tortiqu premazati skir sirom pa dodati meso na sredini tortiqe, zatim malo sitno iseckanog krastavca i kukuruza, preko preliti majonezom, urolati tortiqu i zape}i je sa obe stane par minuta. Prijatno!

tako|e mogu dovesti do smawene apsorpcije udara. Kako stopalo gubi sposobnost da apsorbuje udar, on mo`e da se prenese na zglobove, kolena, kukove i dowi deo le|a. Zbog biomehani~kih promena u funkcionisawu stopala mogu se javiti problemi kao {to su osteoartritis, Mortonov neurom i ~ukqevi. Sve to uti~e na kvalitet `ivota. Sa staro{}u se smawuje i intenzitet na{ih aktivnosti, naro~ito ako se pojave bolovi u stopalima. Ali tada nastaju drugi problemi, kao {to su gujaznost i gubitak mi{i}ne mase, kardiolo{ki problemi usled nekretawa. To mo`e da dovede do neuravnote`enog hoda i nestabilnosti tela. Jo{ jedna op{ta promena koja se de{ava je postepeno smawewe masnih jastu~i}a u stopalima. Koliko god ove stvari izgledale zastra{uju}e, postoje na~i-

NAVIKE

ni da se spre~e i le~e. Zbog toga je va`no preduprediti takve zdravstvene pojave, redovnim posetama lekara, kako bi se

spre~ili artritis, dijabetes, periferne vaskularne bolesti, giht... Imajte na umu da ako na vreme po~nete da brinete o

OPADAWE KOSE: [ta ~esto odla`ete, a veoma uti~e na rast i kvalitet vlasi{ta

Evo o ~emu treba da povedete ra~una

Svi na{i folikuli kose prolaze kroz faze rasta, zatim sledi period mirovawa, koji se zove telogena faza, kada vlasi opadaju i zamewuju ih druge. Ako se ne{to desi u posledwoj fazi ciklusa, neki delovi mogu po~eti da se prore|uju. Tako|e mo`e biti jedan od glavnih uzroka gubitka kose kod `ena.

NE ODLA@ITE PRAWE KOSE

Mo`da mislite da vremenski okvir u kom perete kosu nema uticaja, ali je veoma va`an za zdravqe kose i vlasi{ta. Redovno prawe kose spre~ava nakupqawe prqav{tine i peruti koje usporavaju rast folikula dlake, {to mo`e dovesti do

prore|ivawa kose. Normalno, kosu treba da peremo dva puta nedeqno. Me|utim, onima sa masnom kosom potrebno je prawe na dva dana.

SMAWITE KORI[]EWE

URE\AJA ZA SU[EWE

I STILIZOVAWE KOSE

Izlagawe kose prekomernoj toploti upotrebom pegle ili fena mo`e da je oslabi i da izazove opadawe. Tako|e, trebalo bi da izbegavate da koristite toplu vodu u toku prawa jer mo`e da dehidrira kosu i otvori pore na vlasi{tu, {to isto odvodi do opadawa.

NE KORISTITE PUNO

PROIZVODA ZA KOSU

Pa`qivo birajte proizvode za kosu i generalno koristite {to mawe proizvoda. Neki obe}

[titi zdravqe o~iju: Diwa sadr`i nutrijente va`ne za zdravqe o~iju - beta karoten (iz kojeg se osloba|a vitamin A), vitamin C, lutein i zeaksantin. Zeaksantin je va`an karotenoid koji se apsorbuje u retinu oka gde deluje antioksidativno i kao UV za{tita. Smawuje rizik od astme: Rizici razvijawa astme ni`i su kod qudi koji konzumiraju ve}e koli~ine odre|enih nutrijenata. Jedan od wih je i beta karoten, prona|en u `utom i naranxastom vo}u poput diwe, bundeve, {argarepe i zelenog lisnatog povr}a poput spana}a i keqa. Vitamin C tako|e je va`an nutrijent koji {titi od astme.

svojim stopalima, mo}i}ete da spre~ite wihovo prerano starewe. Ipak nas na{a stopala vode kroz `ivot.

avaju da }e va{a kosa biti zdrava, ali ako imaju visok sadr`aj alkohola, mogu o{tetiti kosu.

[I[AJTE SE REDOVNO

Kada je gubitak kose uzrokovan o{te}ewem koja dovodi do lomqewa, redovno {i{awe mo`e pomo}i da ona izgleda boqe i zdravije. Preporu~uje se {i{awe na svakih par meseci.

RE\E SE FARBAJTE

Ako farbate kosu kod ku}e, jake farbe mogu biti krive za prekomerni gubitak kose. Ove

boje mogu biti one koje izazivaju prore|ivawe kose kod `ena, jer slabe proteine kose, smawuju}i snagu pramenova.

UNOSITE DOVOQNO

VITAMINA D I GVO@\E KROZ ISHRANU

Ako va{e telo nema esencijalne hranqive materije koje su mu potrebne za rast kose, verovatno }ete primetiti stawivawe. Studije su pokazale da su nam potrebni biotin, vitamin D i gvo`|e da bismo stimulisali rast kose.

Reguli{e krvni pritisak: Diwa sadr`i vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji popravqaju zdravqe srca. Konzumacija hrane bogate kalijumom poma`e u regulaciji nivoa natrijuma {to je va`no kod tretmana visokog pritiska. Kalijum poma`e organizmu u osloba|awu vi{ka natrijuma i tako smawuje povi{en krvni pritisak. Unos kalijuma povezan je i sa smawenim rizikom od kapi i gubitka mi{i}ne mase. Ovaj mineral ~uva gusto}u kostiju te spre~ava nastanak kamewa u bubregu.

[titi od raka: Diwa je bogat izvor antioksidansa koji igraju za{titnu ulogu u

o~uvawu zdravih }elija tela od o{te}ewa i upala koje mogu dovesti do raka. Tako su mnoge studije do{le do zakqu~ka da diwe mogu biti korisne u prevenciji raka creva, prostate, dojke, materice, plu}a. Reguli{e probavu: Diwa spada u lako probavqivu hranu i preporu~uje se da se jede na prazan `eludac i pre nekog drugog obroka. Dobar je izbor i za one sa osetqivim `elucem jer sadr`i enzime i ne tro{i energiju organizma na probavqawe hrane. Zbog obiqa vlakana i vode spre~ava zatvor i poma`e u regulaciji probave, zdravqu probavnog trakta i izbacivawu toksina iz creva. LE^EWE BIQEM

SKANDINAVKA UKR[TENICA

POSUDA SA TU^KOM, STUPA (MN.)

PRIZNANICAO KUPOVINI

DR@AVAU AZIJI PLES BRZOG RITMAIZ 19. VEKA

OZNAKA ZAJUG U^ENIK KOMANDA U VOJSCI

AELA, RITAM

LIJANA, MILISAV, R, AL, ISEVATI, KARST, ALIZ, STATISTIKA,

IRAK, J, \AK, ANI, A, VATIN, EPISKOPIJE, QR, KATALOG, KESONI, INA, ODAR, RIJAL, V, ZABASATI, ISUKATI, AT, ]UT,

VODORAVNO: MAZUT, AVANI, RA^UN,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Sprave za skupqawe elektriciteta, 2. Nadimak glumca Olivera Hardija - ^estica zlata dobijena ispirawem, 3. Pre|a na razbojuPoko{eni red trave, 4. Dvadeset sedmo i 25. slovo azbuke - Vrsta holandskog sira - Auto oznaka Ni{a, 5. Ime peva~ice Aradinovi} - Reka u Sibiru, 6. Re~ uzeta iz ruskog jezika - Vaqu{ak od bra{na i krompira, 7. Skra}enica jakog eksploziva - Biqka milogled, omilenak - Oznaka za tonu, 8. Oznaka za metar - Kopati, riti - Stariji ameri~ki glumac, Marfi, 9. Kow crne dlake - Trospratne papske krune, 10. Lupe`i, lopu`e - Vrsta kowskog hoda, 11. Sportski klub (skr.) - Glavni grad Albanije - In partibus (skr.), 12. Sport Novaka \okovi}a - Mali izra{taj na ko`i, mlade` (mn.), 13. Kretawe vode - Prkos, 14. Obnoviti, podmladiti.

USPRAVNO: 1. Titula istaknutih ~lanova orkestara (muz.), 2. Norve{ki pisac - Svemirske pogonske letelice, 3. Naftna industrija Srbije (skr.) - Istrajawe - Oznaka za Nigeriju, 4. Nose}i dopremiti - Katoli~ke kalu|erice, 5. Auto oznaka [panije - Odziv - Mesto u Boki Kotorskoj, 6. Tip vozila lada - Neprofesionalac - Sedamnaesto i 7. slovo azbuke, 7. Inicijali ko{arka{a Slavni}a - Vabiti, dozivati - Glas, vest (tur.), 8. Iznos na nov~anici - Biqke puzavice - Veznik, 9. Treperewe - Ime kanadske peva~ice Moriset, 10. Starorimski Bog smrti - Donatori - Li~na zamenica, 11. O{tri deo pluga, koji se~e zemqu, leme{ - Izvedena re~, izvednica (gram.), 12. Precrtati znakom „x“ - [~epati, zdipiti.

ISPIRAK, NASNOV, OTKOS, CF, EDAMER, NI, EDITA, ANADIR, RUSIZAM, WOKA, TNT, OMILEN, T, M, ROVATI, ODI, ARAP, TIJARE, JAJARE, ALIRA, SK, TIRANA, IP, TENIS, BENOVI, OTICAWE, INAT, REGENERISATI

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: KONDEZATORI, OLIO,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

„Brak i dete mi nedostaju za sre}u“

Glumac Vuk Kosti} izgradio je uspe{nu karijeru, te se mo`e pohvaliti brojnim zapa`enim ulogama u predstavama, filmovima i serijama.

Vuk Kosti} se ostvario na poqu karijere gde je postigao zavidne profesionalne uspehe, ali kako isti~e skladan brak i dete mu nedostaju kako bi osetio kompletnu `ivotnu sre}u.

„Sre}a je u malim stvarima, nije sre}an onaj ko mnogo ima, nego onaj kome malo treba. Vaqalo bi da dobijem dete, to je jedino {to mi je bitno. Ostvario sam se kao glumac, ne patim od toga da budem uspe{niji. Danas ne sme{ mnogo da pri~a{ o tome da si sre}an, odmah po~nu da te mrze. Volim stvari koje imam i negujem, zdravqe mi je bitno, i jo{ samo nedostaje to ostvarewe roditeqske uloge“, zapo~eo je Vuk i dodao da bi voleo da ima brak kakav su imali wegovi roditeqi, pun qubavi i obostranog po{tovawa:

„Odrastao sam gledaju}i skladan brak,

i svi oko mene ga imaju. To je prvo ono {to uti~e na tebe, svi kumovi moji imaju skladan brak. Mora{ da ima{ neki ciq, ali bi}e onako kako bude.. Voleo bih, to je moja `eqa, takav je bio moj }ale prema meni, i moja majka prema ocu. Brak je sveta tajna, kad ste jedno. Qudi se ugledaju na odnose u porodici, ugledaju se na roditeqe. Moj tata je dr`ao moju mamu kao malo vode na dlanu, ja bih tako isto voleo.“

Vuk Kosti} voli da provodi vreme u prirodi, pa je od dela honorara kupio vikendicu na Mokroj Gori, a jedrilicu, koju je nasledio od oca, je morao da proda.

„Da, kupio sam vikendicu, ali to su bile druge godine. To vreme ne znam da li }e se vratiti, voleo bih to, naravno, ali ne verujem. Jedrilica je pripadala tati. Prodao sam je o~evom drugu jer nisam mogao da pla}am le`arinu. Da sam pla}ao le`arinu, to bi bilo preskupo. Nije ona preterano vredna, a ja svakako imam preko leta za plovidbu par ~amaca i ribaricu“, istakao je glumac, prenosi „Blic„.

Rod Stjuart odr`ao koncert za pam}ewe u Beogradskoj areni pred 10.000 fanova

Muzi~ar Rod Stjuart odr`ao je koncert za pam}ewe u Beogradskoj areni pred ne{to vi{e od 10.000 obo`avalaca.

Koncertom u Beogradu Stjuart (79) je zapo~eo veliku evropsku turneju na kojoj }e obi}i Qubqanu, Bratislavu, Oslo, Stokholm, Berlin, Budimpe{tu...

U pratwi devet muzi~ara koji su, osim uobi~ajenih instrumenata, na sceni koristili i harfu i benxo, slavni pop peva~ je uz pomo} tri prate}a vokala proveo publiku kroz bogatu karijeru u kojoj je objavio 33 albuma u solo varijanti i uspeo da proda 200 miliona albuma {irom sveta.

"I don't want to talk about it", "Baby Jane" i "Maggy May" samo su neki od hitova koje je publika pevala horski sa Stjuartom.

Slavni muzi~ar je sa bendom odao po~ast muzi~kim velikanima kao {to su Eta Xejms, Tina Tarner, Vitni Hjuston i Van Morison.

U zavr{nici koncerta Stjuart je pretvorio pozornicu u Beogradskoj areni u veliki disko klub i svojom najpoznatijom pesmom "Do you think I'm sexy" naterao mnoge u publici na plesni maksimum. Za sam kraj ne{to vi{e od 10.000 qudi pevalo je sa Stjuartom ~uvenu numeru "Sailing", pri ~emu su svi na sceni nosili mornarske kape.

OVO MNOGI NISU ZNALI: Evo koliko je Filip @ivojinovi} stariji od Aleksandre Prijovi}

Peva~ica Aleksandra Prijovi} je od 2018. godine u braku sa Filipom @ivojinovi}em sa kojim ima sina Aleksandra. Wih dvoje va`e za skladan par, a o svo privatnom `ivotu ne vole mnogo da govore u javnosti. Jedno drugom su najve}a podr{ka, a Filip i Aleksandra i sara|uju, budu}i da je on u velikoj meri zadu`en i za wenu karijeru, te da joj je napisao neke od najve}ih hitova. mo`da ne znaju kolika je razlika u godinama izme|u wih. Naime, @ivojinovi} je od svoje supruge stariji ta~no 10 godina – ona ima 28, a on 38 godina.

Podse}amo, Filip @ivojinovi} je sin nekada{weg tenisera Slobodana Bobe @ivojinovi}a i Zorice Naki}. On je najstarije Bobino dete, budu}i da je biv{i teniser sa peva~icom Lepom Brenom kasnije dobio jo{ dva sina – Stefana i Viktora.

Kosti} je vikendicu sredio po svojoj meri, a neretko pozove i prijateqe da mu prave dru{tvo.

„Sa Vojinom ]etkovi} em dogovarao sam se da kupimo neku konobu, odno sno ku}icu, i da pre dajemo glumu na Cetiwu. Da tu pecamo, Bigovo je na dva minuta od Tivta“, izjavio je Kosti} pro{le godine za „Story“.

On je unutra{wost brvnare sredio po svojoj meri, a mnogi ka`u da ima nalik lova~kom domu, s obzirom na dekoraciju. Kosti} je ranije za govorio o tome kako po{tuje po{tuje tradiciju.

LEGENDARNI

„Da i u`ivam u tome, jer kroz tu tradiciju se}amo se predaka i davnih vremena. Mislim da to ni{ta nije ~udno (i ne treba da bude ~udno qudima) {to je meni u mojoj zemqi moj narod i moja tradicija na prvom mestu“, rekao je glumac Vuk Kosti} za pomenuti portal.

@enio se ~etiri puta, voleo

48 godina mla|u glumicu, pri~alo se da ima }erku i unuke...

Legendarni glumac Nikola Simi} ro|en je 18. maja 1934. godine u Beogradu.

U gimnaziji je glumio u dramskoj sekciji, a 1958. diplomirao je glumu na Akademiji za pozori{te, film, radio i televiziju u Beogradu, na klasi sa Radom \uri~in, Ru`icom Soki} i Velimirom Batom @ivojinovi}em. I wegov brat je tako|e bio glumac, Slavko Simi}a.

Filmsku karijeru je zapo~eo 1957. Posle toga je usledio niz televizijskih i filmskih uloga, a jedna od najpoznatijih mu je uloga Dimitrija Panti}a u filmskom serijalu „Tesna ko`a“. Osta}e zapam}en i kao dirigent Herbert fon Karajan iz filmova „Druga @ikina dinastija“ i „Sulude godine“, kao i po ulogama u ostvarewima „Diplomci“, „Vru} vetar“, „Laf u srcu“, „Daviteq protiv daviteqa“, „Moqac“, „]ao, inspektore“, „Majstor i [ampita“, „Vuk Karaxi}“, „Vampiri su me|u nama“, „Sumwivo lice“, „Sekula se opet `eni“, „Glava {e}era“, „Vampiri su me|u nama“, „Otvorena vrata“, „Gore dole“, „Sre}ni qudi“, „Lajawe na zvezde“, „Porodi~no blago“, „Qubav, navika, panika“, „Agencija za SIS“ i drugim.

Poznat je i po tome {to je sinhronizacijama crtanih filmova na srpski „pozajmqivao“ glas Du{ku Dugou{ku i tada izgovorio ~uvenu re~enicu: “[efe koji ti je vrag” – jednu od najpoznatijih re~enica iz crtanih filmova. Glas je pozajmio i Mikelan|elu i Seka~u u „Ninxa korwa~ama“, Megatronu, Blustriku i ^ipu ^ejsu u „Transformersima“, Gargamelu iz „[trumpfova“, Mikiju Mausu i [iqi i mnogim drugim likovima.

Malo ko zna da se Simi} ~etiri puta `enio i razvodio, a posledwe godine svog `ivota navodno je proveo sa glumicom koja je 48 godina mla|a od wega. „A treba se zaqubqivati. Psiholozi ka`u da do|e trenutak kad ~ovek `eli da promeni na~in svog `ivota. Treba imati hrabrosti i smelosti i to

ERA OJDANI]

SE

OGLASIO

PRED

uraditi. Ja to znam, naravno, iz prve ruke“, rekao je jednom prilikom glumac.

Mediji su godinama pisali da je Nikola imao }erku Anu i unuke Isidoru i Saru.

Bratanac poznatog glumca jednom prilikom se osvrnuo na ove pri~e i rekao da one nisu istinite. „Nikola nije imao }erku ni unuke. Ana je }erka wegove posledwe `ene Sne`ane. On je bio dobar prema woj, ali joj nije otac. Nikoli je u mladosti puklo slepo crevo, do{lo je do sepse, to se tada zvalo tuberkuloza stomaka, a le~ili su ga radijacijom, nakon ~ega je ostao sterilan i nije mogao da ima dece. Oni sve poku{avaju zbog nasledstva“, rekao je Nenad.

Po~etkom februara 2014. mu je, na Institutu za urologiju i nefrologiju, operisan rak prostate, a po~etkom juna je imao jo{ jednu intervenciju – zbog komplikacija sa be{ikom.

Preminuo je 9. novembra 2014. u Beogradu u 81. godini `ivota. Komemoracija povodom smrti doajena srpskog glumi{ta odr`ana je 14. novembra 2014. u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu na sceni „Quba Tadi}“. Sahrawen je istog dana u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu u Beogradu.

OPERACIJU: „Ju~e sam bio na jagwijadi, a danas sam u bolnici“

Folk peva~ Era Ojdani} primqen je u Urgentni centar. On se sada oglasio i otkrio da ima operaciju koja mu je ranije zakazana.

„Sve je u redu. Ju~e sam bio na jagwijadi, a danas u bolnici. To je ve} zakazana hirur{ka intervencija. U dobrim sam rukama. Ju~e na sceni, danas u bolnici, takav sam vam ja“, rekao je on i dodao: „Vide}emo sutra, ni{ta ne smem da pri~am. Ne dam se ja“. Sa druge strane, wegov unuk Uro{ An|eli} je za „Kurir“ otkrio da Era ima bruh, te da je to razlog wegovog odlaska u bolnicu i zakazivawa intervencije.

GLUMAC NIKOLA SIMI] RO\EN JE 18. MAJA 1934. GODINE U BEOGRADU

Niko nije tu da ~a{}ava svojim dolaskom - za Srbiju

se ostavqa sve na terenu

Do po~etka Olimpijskih igara ostalo je jo{ 64 dana, Srbija }e u Parizu mo`da imati i preko 100 predstavnika, koji bi trebalo svim srcem i ponosno da se bore za sebe, svoj narod i zemqu.

Jo{ pro{le godine prolaz na OI obezbedili su ko{arka{i Srbije, koji su se okitili srebrom u Manili na Mundobasketu.

U tom sastavu nije bio Nikola Joki}, ~ija se odluka oko nastupa na Olimpijskim igrama i daqe ~eka, iako je zavr{io sezonu u NBA ligi, po{to je Denver pora`en od Minesote sa 4-3 u drugoj rundi plej-ofa.

Ve} godinama unazad glavna polemika oko Joki}a, ako zanemarimo wegove majstorije na ko{arka{kim terenima u Americi, vodi se oko wegovog nastupa za reprezentaciju, koja mu nekako nije uvek bila na prvom mestu. Naravno, Joki} najboqe zna kako se ose}a posle naporne sezone u NBA ligi, svakako da ima pravo nekada da otka`e nastup za reprezentaciju, ali je isto tako umeo da bude sa „orlovima“ na nekim takmi~ewima, kao {to su na primer Olimpijske igre 2016. u Riju, Mundobasket 2019. ili Evrobasket 2022. Joki} je i ove godine jo{ uvek neodlu~an oko nastupa za reprezentaciju, pa tako u Srbiji imamo qude sa razli~itim mi{qewem povodom te teme. Imamo one koji potpuno opravdavaju wegove izostanke zbog umora, ima i onih koji ga ne vole zbog toga {to neretko propu{ta reprezentativna okupqawa, ima i onih koji ga sada po`uruju da donese odluku…

Povodom ove teme, lepo obja{wewe dao je Du{ko Vujo{evi}, ~uveni ko{arka{ki trener.

„Ako budemo i{li u najja~em sastavu, kao {to se najavquje – da }e biti tu Joki}, verovatno i Vasilije Mici} i Vladimir Lu~i} je jako va`an. Da }e igrati Bogdan Bogdanovi}, koji je jako va`an za tu ekipu. Da svako od wih, i pre svega mislim na Joki}a, do|e ne da ‘~a{}ava’ svojim prisustvom, nego da do|e motivisan, maksimalno motivisan. I da svi budu u funkciji tima, imali bi {anse, da naprave odli~an rezultat“, naglasio je proslavqeni trener u emisiji 360 stepeni na N1.

Dakle, niko Srbiju ne treba da ~a{}ava svojim dolaskom, ve} da svako ko nastupa pod zastavom i grbom na{e zemqe, bilo da je u pitawu Joki} ili bilo koji drugi sportista/sportistkiwa, do|e maksimalno motivisan i spreman da na terenu pru`i maksimum kako bi do{ao do medaqe.

Kako je rekao pro{le godine, Joki} ni fizi~ki ni mentalno nije bio spreman da bude sa reprezentacijom na Svetskom prvenstvu, {to neki razumeju, drugi ipak ne, jer reprezentacija je ne{to {to mora da se voli i za {ta se igra sa posebnim `arom u bilo kom trenutku.

Me|utim, i bez Joki}a se pokazalo da Srbija mo`e da napravi veliki rezultat protiv najja~ih selekcija na svetu, pa wegov potencijalni dolazak sada treba posmatrati kao ogroman bonus i poja~awe. Ni bez wega Srbija nije slaba, ali opet sa wim je mnogo ja~a i ~vrsto verujem da Nikola mo`e i ima vremena da podesi glavu za OI u Parizu i povede reprezentaciju ka medaqi, mo`da i zlatnoj, ko zna…

Posle poraza od Minesote u sedmom me~u u plej-ofu, Joki} je upitan o nastupu za reprezentaciju.

„Ne znam, prijatequ. Vide}emo, moram da razmislim o tome“, rekao je Joki} i jo{ jednom zabrinuo Srbiju.

Kako do okupqawa reprezentacije ima oko mesec dana, Joki} sigurno ima dovoqno vremena da razbistri misli, odmori telo i poka`e `equ da zaigra za Srbiju. Dobro bi bilo i da odluku donese {to pre, iz po{tovawa prema selektoru, drugim igra~ima, pa i navija~ima koji nestrpqivo ~ekaju sastav nacionalnog tima, jer ipak, ko{arka je za nas Srbe ne{to posebno.

„Predstavqati svoju dr`avu na Olimpijskim igrama je ~ast i privilegija. Olimpijske igre su ne{to posebno, i samo biti u tom selu, ~ini vas da se ose}ate posebno inspirisanim i ponosnim“, rekao je Novak \okovi}, koji bi mnogima trebalo da poslu`i kao primer kako se predstavqa zemqa.

Sama pomisao na Srbiju, Olimpijske igre, najve}i sportski doga|aj, na{u zastavu, grb, navija~e i jo{ mnogo toga, treba da bude poseban motiv na{im sportistima da se poka`u u najboqem svetlu.

\OKOVI] JEDVA ^EKA OLIMPIJSKE IGRE:

Predstavqati Srbiju je ~ast i privilegija

Prvi reket sveta se trenutno nalazi u @enevi, priprema se za Rolan Garos, ali o Parizu razmi{qa i iz ugla u~esnika predstoje}ih Igara

Najboqi svetski teniser Novak \okovi} rekao je da je ~ast i privilegija predstavqati svoju dr`avu na Olimpijskim igrama i dodao da }e poku{ati da bude najboqi na Igrama u Parizu, od 26. jula do 11. avgusta. "Predstavqati svoju dr`avu na Olimpijskim igrama je ~ast i privilegija. Olimpijske igre su ne{to posebno, i samo biti u tom selu, ~ini vas da se ose}ate posebno inspirisanim i ponosnim", rekao je \okovi} za sajt Svetske teniske federacije (ITF).

\okovi} nema zlatnu medaqu sa Olimpijskih igara, a najve}i uspeh ostvario je 2008. u Pekingu kad je osvojio bronzu. To je jedini veliki uspeh u karijeri koji mu nedostaje.

"Osvojio sam bronzanu medaqu, bilo je to dosta davno. Ipak, nau~i}u iz prethodnih

NEMA^KO

iskustava i poku{ati da odr`im rutinu kako bih bio u stawu da odigram najboqe {to mogu. Imao sam najve}u mogu}u ~ast da nosim srpsku zastavu. Nisam imao to iskustvo sa ceremonije otvarawa Igara jo{ od Londona 2012", dodao je on. \okovi} je istakao da se nada da }e imati prilike da to opet ponovi i da u`iva u iskustvu Olimpijskih igara, jer, kako ka`e, one

su posebne. "Predstavqati svoju zemqu je velika ~ast i biti deo najstarijeg sportskog takmi~ewa, to se ne mo`e porediti ni sa ~im u mojoj teniskoj karijeri", zakqu~io je \okovi}. Najboqi teniser planete za sad je jedan od 85 ~lanova srpske ekipe za Pariz, a ove sedmice se nalazi u @enevi gde ga o~ekuje nastup na ATP turniru iz serije 250.

^UDO U GODINI EVROPSKOG PRVENSTVA:

Sada `ele da urade nevi|enu stvar u istoriji fudbala

Nema~ki fudbal je do`iveo pravu renesansu u 2024. godini i sada u godini kada se u ovoj zemqi igra Evropsko prvenstvo (14. jun - 14. jul) pri~a se neprestano o fudbalu jer povoda za to i te kako ima.

Bajer Leverkuzen je osvojio prvu titulu Bundeslige u istoriji, ali je to uradio uz nadimak „Neverluzen“. Nije izgubio nijedan me~ u prvenstvu ove sezone, pa je dominantno stigao do trofeja. Uz to je ostao u igri za trofej u Ligi Evrope protiv Atlanta i ~eka ga finale Kupa Nema~ke protiv Kajzreslauterna.

Kajzerslautern je tako postao jedan od retkih drugoliga{a koji je stigao do finala ovog takmi~ewa i tako ispisao istorijsku sezonu, iako mu je malo nedostajalo da ~ak ispadne i iz druge lige. I tu dolazimo do jo{ jedne neverovatne pri~e o Sarbrukenu koji je kao tre}eliga{ stigao do polufinala Kupa.

Leverkuzen `eli da osvoji tri trofeja bez poraza. Do sada su tri trofeja u jednoj sezoni osvojili samo Barselona (dva puta), Bajern (dva puta), Seltik, Ajaks, PSV, Man~ester junajted, Inter i Man~ester siti.

Kakvi su samo to podaci koji pokazuju zbog ~ega se u Nema~koj `ivi i di{e fudbal, {apa dominacije Bajerna iz Minhena je kona~no skinuta posle 10 dugih godina vladavine (neki }e re}i zbog prokletstva koje je sa so-

bom doneo Hari Kejn), a fudbal pro`ivqava pravu renesansu. Mnogo se bitnih stvari desilo u nema~kom fudbalu ove godine poput ~iwenice da je [tutgart opet stigao do Lige {ampiona sa 73 boda, {to je za dva vi{e od Bajerna pro{le sezone. Bajern iz pro{le sezone je sa 73 boda „ukrao“ titulu Borusiji iz Dortmunda u posledwih ~etiri minuta. Nije to kraj… Ne, to je samo po~etak. Jer to {to je Borusija peta ne zna~i da ne}e igrati Ligu {ampiona slede}e godine. Igra}e je sigurno, a samo je pitawe da li }e obezbediti to mesto jo{ jednom klubu iz Nema~ke!

Da, po prvi put u istoriji Lige {ampiona bismo mogli da gledamo {est klubova iz jedne lige u grupnoj fazi, a Nemci bi postali prvi kojima je to po{lo za rukom. To je ujedno i godina u kojoj se kultni nema~ki klub Sent Pauli vratio u Bundesligu iako su poznatiji po tome {to imaju transparente i zastave protiv rasizma,

homofobije, seksizam i fa{izam. Prodaja dresova i ostalih stvari je takva da su ispred Sent Paulija samo tri kluba u Nema~koj. Nestvarna bajka.

Nemci vole svoj fudbal, pa su tako utakmice Cvajte bile gledanije od Bundeslige (dodu{e i zbog bojkota zbog cena karata). To se desilo prvi put ove godine kada je Cvajtu od 16. do 18. februara gledalo 284.800 navija~a naspram 264.050 navija~a koji su gledali Bundesligu.

U tre}oj ligi Nema~ke ~ak devet klubova ima prose~nu gledanost ve}u od 10.000, a predwa~i Dinamo iz Drezdena sa ~ak 28.751 navija~a.

Nakon svega i ne ~udi {to se u Nema~koj sawa da istorijska godina bude zaokru`ena osvajawem Evropskog prvenstva na doma}em terenu {to bi ujedno bio i me~ na kom bi Toni Kros zavr{io karijeru.

Da li postoji poeti~niji kraj ove pri~e?

STRA[AN SPISAK ENGLESKE, SRBIJU ^EKA PAKAO: Selektor iznenadio spiskom –nema ~etiri velike zvezde

Selektor Engleske Geret Sautgejt saop{tio je {iri spisak igra~a za predstoje}e Evropsko prvenstvo u Nema~koj.

Englezi su jedan od rivala reprezentaciji Srbije u Grupi C u kojoj su i Danska i Slovenija, a po mnogima su i jedan od najve}ih favorita za titulu.

Srbiju u Gelzenkirhenu 16. juna o~ekuje prvi duel ba{ sa Englezima, a mo`e se re}i da je Sautgejt napravio nekoliko iznena|ewa sa spiskom.

Od jakih imena mesta nije bilo za Markusa Ra{forda, zvezdu Man~ester junajteda, veterana i zamenika kapitena Xordana Hendersona, kao i za Rahima Sterlinga iz ^elsija. Dodu{e, ovaj potowi nije ni dobijao pozive od Katara, tako wegov izostanak nije neko naro~ito iznena|ewe.

Treba re}i da nema ni Xejdona San~a koji }e sa Borusijom igrati finale Lige {ampiona. Na spisku se nalaze: Golmani: Din Henderson, Xordan Pikford, Aron Ramzdejl, Xejms Traford.

Odbrana: Xared Brantvajt, Luis Dank, Xo Gomez, Mark Gueji, Ezri Konsa, Hari Megvajer, Luk [o, Xon Stons, Kiran Tripije, Kajl Voker.

Sredina: Trent Aleksander-Arnold, Konor Galaher, Kurtis Xons, Kobi Mainu, Deklan Rajs, Adam Varton.

Napad: Xud Belingem, Xarod Bouen, Ebere~i Eze, Fil Foden, Xek Grili{, Entoni Gordon, Hari Kejn, Xejms Medison, Kol Palmer, Bukajo Saka, Ivan Toni, Oli Votkins.

Titula se posle tri godine vratila u Bawaluku

Fudbaleri Borca iz Bawaluke obezbedili su titulu {ampiona Bosne i Hercegovine jedno kolo pre kraja takmi~ewa. Bawalu~ani su u pretposledwem kolu u ponedeqak uve~e savladali Igman iz Kowica rezultatom 4:3.

Borac na tabeli ima 78 bodova, pet vi{e od Zriwskog. Ekipi iz Bawaluke ovo je tre}a {ampionska titula, nakon 2011. i 2021. godine.

Vesla~i Ma~kovi} i Pimenov overili vizu za Igre, Srbija ima

85 predstavnika u Parizu

Ma~kovi} i Pimenov su u Lucernu osvojili drugo mesto u finalu kvalifikacija.

Oni su finale kvalifikacija za plasman na Igre zavr{ili na drugom mestu sa vremenom {est minuta, 26 sekundi i 47 stotinki.

Prvo mesto u finalu kvalifikacija osvojila je posada SAD (6:23.14), koja se tako|e plasirala na Igre u Parizu.

Srbija ima tri obezbe|ene kvote u veslawu na Igrama u Parizu. Jovana Arsi} je ranije izborila plasman u disciplini skif, dok Pimenov ima olimpijsku kvotu, tako|e u disciplini skif.

Tim Srbije trenutno broji 85 ~lanova.

Srpski dvojac u sastavu Du{an Slavni} i Viktor Piva~ nije uspeo da overi "vizu" za Pariz.

Wih dvojica su ranije tokom dana, u finalu kvalifikacija zauzeli {esto mesto (6:39.99).

Plasman na Olimpijske igre izborile su posade Nema~ke (6:30.26) i Litvanije (6:30.50).

Piksi objavio {iri spisak za Evropsko prvenstvo, ima nekoliko iznena|ewa

Selektor Srbije, Dragan Stojkovi} Piksi, objavio je {iri spisak igra~a koji }e konkurisati za mesto na Evropskom prvenstvu koje }e se igrati u Nema~koj.

Fudbalska reprezentacija Srbije igra}e u grupi C zajedno sa Danskom, Engleskom i Slovenijom, a na {irem spisku od 35 fudbalera ima nekoliko iznena|ewa.

^ak devet fudbalera }e morati da otpadne najkasnije do 7. juna, kada je rok za prijavu kona~nih spiskova za nastup na {ampionatu Evrope.

Iznena|ewa na spisku selektora su sigurno pozivi Nemawe Stoji}a, Aleksandra ]irkovi}a, Matije Glu{~evi}a, Mihaila Ivanovi}a, ali u neku ruku i Aleksandra Jovanovi}a, kao i Jan Karla-Simi}a.

Sa spiska su izostala imena poput Mihaila Risti}a, Milana Gaji}a, Marka Gruji}a, Uro{a Ra~i}a, Erhana Ma{ovi}a, Darka Lazovi}a, Filipa \uri~i}a, Alekse Terzi}a, Dejana Joveqi}a, ali i Koste Nedeqkovi}a.

Piksi je odlu~io da ostavi malo vremena pred objavqivawe kona~nog spiska, jer je neizvesna situacija sa povre|enima Nemawom Gudeqom i Sr|anom Babi}em.

Tu su sva imena koja su potrebna Srbiji da ostvari veliki uspeh na Evru, koji }e po~eti 14. juna.

GOLMANI

Vawa Milinkovi}-Savi} (Torino)

Predrag Rajkovi} (Majorka)

\or|e Petrovi} (^elsi)

Aleksandar Jovanovi} (Partizan)

ODBRANA

Nikola Milenkovi} (Fjorentina)

Strahiwa Pavlovi} (Salcburg)

Milo{ Veqkovi} (Verder Bremen)

Sr|an Babi} (Spartak Moskva)

Strahiwa Erakovi} (Zenit)

Uro{ Spaji} (Crvena zvezda)

Nemawa Stoji} (TSC)

Jan Karlo-Simi} (Milan)

SREDINA

Nemawa Gudeq (Seviqa)

Du{an Tadi} (Fenerbah~e)

Andrija @ivkovi} (PAOK)

Sergej Milinkovi}-Savi} (Al Hilal)

Filip Kosti} (Juventus)

Sa{a Luki} (Fulam)

Filip Mladenovi} (Panatinaikos)

Ivan Ili} (Torino)

Nemawa Maksimovi} (Hetafe)

Nemawa Radowi} (Majorka)

Mijat Ga}inovi} (AEK)

Lazar Samarxi} (Udineze)

Sa{a Zdjelar (CSKA)

Sr|an Mijailovi} (Crvena zvezda)

Samed Ba`dar (Partizan)

Aleksandar ]irkovi} (TSC)

Veqko Birman~evi} (Sparta Prag)

Matija Glu{~evi} (Radni~ki Kragujevac)

NAPAD

Aleksandar Mitrovi} (Al Hilal)

Du{an Vlahovi} (Juventus)

Petar Ratkov (Salcburg)

Luka Jovi} (Milan)

Mihailo Ivanovi} (Vojvodina)

„Mitrovi} bi bez glave igrao za Srbiju“

Stevan Dika Stojanovi}, direktor A reprezentacije, obradovao je naciju potom najavom Evra, te je ujedno i otkrio zdravstveno stawe svih fudbalera.

„Ambijent je dobar, kao i svih ovih godina. Pitajte svakog igra~a da li ima neki problem sa selektorom, sa direktorom, sa qudima iz sportskog sektora – siguran sam da }e re}i da nema. Atmosfera je sjajna, a momci su fenomenalni. Pavlovi}, Bleki Milenkovi}, Sa{a Luki}, Maksimovi}, Mladenovi}… Uvek su tu! Da ne nabrajam sad sve… Mitrovi} bi bez glave igrao za Srbiju! Tadi} ne bi propustio utakmicu nikad, nema {anse. Jel mo`e{? Mogu. Trening? Mogu. Sve! Pravi kapiten. I zato mislim da mo`emo da napravimo iskorak, barem da odemo u slede}i krug“, rekao je Stojanovi} za „Mozzartsport„.

Smatra da je sve osam puta boqe nego kada se na{a selekcija spremala da ode na Mundijal u Kataru.

Tada je veliki broj igra~a bio povre|en, {to u ovom trenutku nije slu~aj.

“Osam puta boqi. Jer, tada smo imali osmoricu povre|enih igra~a. To je bilo stra{no…

THURSDAY l ^ETVRTAK 23. 5. 2024.

Ko{arka{i Crvene zvezde vratili su trofej ABA lige u svoje ruke, po{to su u finalu dominirali protiv Partizana i slavili sa 3-0 u seriji.

Sru{ena je dugogodi{wa tradicija u plej-ofu ABA lige, po{to je Zvezda nakon 25 vezanih poraza gostiju u finalu regionalnog takmi~ewa, kona~no uspela da pobedi pred navija~ima Partizana u Beogradskoj areni. Od 2018. godine i pobede Budu}nosti protiv Zvezde, nije vi|en brejk u finalima ABA lige, ali je i tom nizu do{ao kraj, reklo bi se potpuno zaslu`eno. Tokom regularnog dela sezone Partizan je imao vi{e neo~ekivanih kikseva od Zvezde, pa je tako morao da se bori ~ak i za drugo mesto, dok su crveno-beli sa~uvali lidersku poziciju i stekli prednost doma}eg terena u plej-ofu.

Prvi me~ finala igrao se u Pioniru, a rezultat je bio 85:82. U drugom je bilo 80:73, a u tre}em 76:82. Razlike nisu bile velike, ali Zvezda je pokazala da je u ovom trenutku boqi tim i ako izuzmemo sudijske gre{ke u prvom duelu, mo`e se re}i da je uglavnom vodila i zaslu`eno do{la do ubedqivih 3-0.

Razlika u kvalitetu dva tima zaista nije velika, ali Zvezda je slavila na {est ve~itih derbija zaredom i to nikako ne mo`e biti slu~ajno, a ni sudije ne mogu biti krivci ta takve rezultate.

Odmah po dolasku Janisa Sferopulosa u Zvezdu, Partizan je u kratkom vremenskom periodu odneo po jednu pobedu u ABA i Evroligi, ali od januara pa do sada crveno-beli su se i te kako revan{irali.

Zvezda je ove sezone do`ivela debakl u Evroligi, ali je najspremnija bila za duele sa Partizanom, a velike zasluge za

to idu treneru Janisu Sferopulosu, koji nije birao igra~e za ovaj tim, ali je napravio sistem i hemiju kakvu je `eleo i pokazao da ima pobedni~ki recept, ~ak i sa oslabqenom ekipom.

U januaru Zvezda je pobede odnela u ABA i Evroligi, a onda je u finalu Kupa Radivoja Kora}a tako|e sru{ila ve~itog rivala i do{la do prvog trofeja u sezoni. Na tim me~evima odli~no je funkcionisala Zvezdina odbrana sa preuzimawima, a bilo je i vi{e raspolo`enih igra~a u crveno-belim bojama. Setimo se one Teodosi}eve inspiracije u finalu Kupa, Jagovog ko{a za pobedu u ABA ligi, 16 poena razlike u Evroligi i 14 poena Gilespija…

Ipak, finale ABA lige je neka potpuno druga pri~a, pa se o~ekivalo da Partizan zaboravi na sve ono {to se de{avalo i poka`e karakter tima koji je pro{le sezone osvojio titulu regionalnog {ampiona. Me|utim, sem neizvesnosti u prvom duelu (ne}emo sada o su|ewu, bilo je mnogo diskutabilnih tema tokom prva dva me~a) slabo {ta smo videli od Obradovi}evog tima. U prvom me~u Xejms Naneli je imao 27 poena, ali sem wega i na trenutke Pantera i Avramovi}a uz neke dobre poteze Kabokla i Smita, niko se nije posebno istakao, a razo~arali su nosioci igre poput Dou`era, Kaminskog, Ledeja… U tom duelu presudio je odnos u slobodnim bacawima, po{to ih je Zvezda {utnula 17 vi{e – 42 naspram 25. Ve} u drugom duelu Zvezda je ~vr{}om odbranom, ve}om energijom i odlu~no{}u, te boqom organizacijom pokazala sama sebi put ka tituli. Panter je odli~no ~uvan od strane Jaga i Lazi}a, Naneli je imao 0/9 iz igre, dok ni ostali ba{ nisu bili na nivou finala, a srpski igra~i poput

BRAZILSKA BOMBA,

[TO NE MO@E TELO, MO@E SRCE:

Jago je trostruki

MVP, a neki misle

da nije za Evroligu

Ko{arka{i Crvene zvezde postali su {ampioni ABA lige za sezonu 2023/24, a jedan od najzaslu`nijih za taj uspeh je Jago dos Santos, omaleni brazilski plemejker.

U finalnoj seriji Zvezda je sa 3-0 razbila Partizan i tako potvrdila da je u ovom trenutku ne{to boqi tim. Jago se najvi{e izdvojio od pojedinaca u finalu, pa je zaslu`eno dobio MVP nagradu, iako je verovatno malo ko o~ekivao da }e upravo on biti taj najboqi u najbitnijim utakmicama.

U prvom duelu Brazilac je imao 18 poena uz {est asistencija i ~etiri skoka za ukupan indeks 21. Drugu utakmicu je odigrao ne{to slabije, pa je upisao osam poena, pet skokova i ~etiri asistencije, dok je u tre}oj imao 11 poena, ~etiri asistencije i tri skoka.

Na dve od tri utakmice Jago je igrao preko 30 minuta (na drugoj 24), {to dovoqno govori o tome koliko mu trener Janis Sferopulos veruje. Tako|e, Jago se nije upla{io bitnije uloge nakon povrede Nikole Topi}a u prvom me~u, ve} je iza{ao na teren i pokazao da ko{arku ne igra samo telo, ve} i srce i m**a, a ta dva su ono {to sigurno ima.

Ostavio je omaleni Brazilac i sna`an utisak zbog odli~ne odbrane, pogotovo u drugom poluvremenu druge utakmice na Kevinu Panteru, kada kapitenu Partizana nije dao da di{e, stalno je bio uz wega, jurio ga preko i pored blokova i nije mu dozvoqavao da prona|e pravi ritam.

Istina je da je Partizan nekoliko puta u seriji uspeo da iskoristi visinsku prednost nekih igra~a u odnosu na Jaga, ali nije to napravilo neku veliku razliku, a Zvezda i Sferopulos su pametno birali koga }e Brazilac ~uvati, {to se ispostavilo kao pun pogodak.

An|u{i}a i Trifunovi}a nisu ni dobili {ansu, dok je Aleksa ve}i deo utakmice presedeo na klupi. U tre}oj utakmici, Obradovi} je odlu~io da nastupi bez Nanelija, oslonio se vi{e na doma}e snage, ali je Zvezda skoro celim tokom utakmice kontrolisala ritam i rezultat i uspe{no je odbila svaki nalet rivala. Kad smo kod toga, seti}emo se trojki Teodosi}a, Giedraitisa i Tompkinsa u drugom poluvremenu – sve to je bilo veoma bitno uz prekid kada je Nemawa Vasiqevi}, direktor Zvezde, izba~en iz dvorane u trenucima kada je Partizan bio u dobrom ritmu, koji je nakon pauze poreme}en.

Imao je Partizan na svom terenu 20 {uteva iz igre vi{e. Odnos u {utevima za dva bio je 40-20, ali je Partizan bio precizan samo 16 puta, a Zvezda 14 iz znatno mawe poku{aja. Imali su crveno-beli 15 slobodnih bacawa vi{e, ali potpuno zaslu`eno, jer su imali boqe napade na ko{ i nekako su lak{e dolazili do otvorenih pozicija i prilika za poene.

Na nivou serije, Zvezda je imala 28 asistencija vi{e, {to dovoqno govori o timskoj igri, hemiji i boqe raspore|enim ulogama na terenu u crveno-belom taboru. Zvezdina odbrana bila je boqa od Partizanovog napada, a kqu~na stvar u toj pri~i bile su rotacije i smawivawe „mis-me~eva“ kada do|e do preuzimawa. Zvezda je odli~no komunicirala u odbrani, a u situacijama jedan na jedan bila je agresivnija, pa je tako Panter tokom cele serije dao 25 poena, a ni Ledej se uop{te nije proslavio.

Pored svega toga, Partizan nije imao gotovo nikakvu produkciju od Kaminskog i Kabokla, a bez te unutra{we igre protiv ovakve Zvezdine odbrane, jo{ sa preuzimawima, nemate {ta da

Seti}emo se da je Zvezda pro{log leta na iznena|ewe mnogih dovela Jaga, tada 24-godi{weg plejmejkera, koji je sa Ulmom uzeo titulu u prvenstvu Nema~ke. Tada je Ulm savladao Bon sa 3-1 u seriji, a Jago je progla{en za MVP-ja finalne serije. Najboqu partiju imao je u posledwem me~u, kada je upisao 25 poena uz osam asistencija i tri skoka. Samo jednom u toj seriji Jago nije imao dvocifren poenterski u~inak, dvaput je imao po osam asistencija, a jednom ~ak i devet uz sedam skokova, tako da nije bio daleko od tripl-dabla. Pro{le sezone je Ulm igrao u Evrokupu, a Jago je u tom takmi~ewu imao prosek od 13 poena, tri skoka i 6,1 asistenciju.

Evroliga je svakako bila veliki iskorak za wega, mnogi su odmah pomislili da ne}e dobro pro}i taj prelaz, a seti}emo se da ga Du{ko Ivanovi} ~ak nije skinuo za prvu utakmicu u elitnom takmi~ewu. Me|utim, od dolaska Sferopulosa na klupu se sve promenilo, Jago je ve} u prvom derbiju protiv Partizana pokazao da se ne pla{i odgovornosti i izazova koji su pred wim i da je spreman za velika dela.

Iako je tokom sezone vi{e puta osporavan, mnogi su pri~ali kako nije plejmejker za Evroligu, Jago se nije mnogo obazirao, radio je i napredovao uz idola Milo{a Teodosi}a i pokazao da i te kako ima kvalitet za najvi{i nivo ko{arke u Evropi.

Na terenu je omaleni Brazilac prava energetska bomba. Nau~io je da igra u tranziciji i koristi brzinu na pravi na~in, ne pla{i se da potegne za tri iz raznoraznih pozicija, dok ga visina ograni~ava u prodor igri, mada je i tu umeo da pravi prednost. Od ~oveka koji je visok 178 centimetara ne mo`ete o~ekivati da }e odli~no zavr{avati na obru~u i da ne}e dobijati rampe, ali Jago se pla{i da u|e u kontakt, nau~io je sve ~e{}e da izbori i faulove, pa sve u crveno-belom taboru mo`e da raduje wegov napredak.

„Jago je napredovao cele sezone. Od tre}eg pleja, postao je prvi plej, koristan za nas, veoma sam sre}an {to je dobio MVP nagradu, jer je zaslu`io“, kratko je rekao Sferopulos.

tra`ite i to se vi{e puta pokazalo kao kqu~no ove sezone. Jednostavno, Kaminski zbog o~ajne defanzive ne mo`e dugo da ostane na parketu, dok Kaboklo nema kvalitet da sa niskog posta stalno pravi razliku. Kada se sve sabere i oduzme, ~ak je i @eqko Obradovi} ostao bez re{ewa u ovom ko{arka{kom ratu. Sferopulos je napravio boqi tim od pojedinaca koje je imao na raspolagawu i savr{eno se pripremio za svaki ve~iti derbi od januara do finala ABA lige.