Srpski glas 23. jun

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

31 godinu ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 23. 6.2022. z Year XXXI No.2506

Ve}

Stole i Crni voz

Srpska pesma nas je odr`ala

Stole P. Petrovi} je 2002. godine osnovao svoj orkestar “Crni voz” sa kojim radi punih dvadeset godina. “Crni voz” je dobio ime po popularnoj romskoj pesmi, a orkestar svira tradicionalne srpske pesme, kao i pesme sa podru~ja biv{e Jugoslavije

Strana 16

U susret 633 godine od Kosovskog boja 1389. godine

NOVI POSLENIK NA WIVI GOSPODWOJ

Strana 18 U ~etvrtak Pedesetnice kada se Pravoslavna Crkva molitveno se}a Svetog mu~enika Lukilijana i Svetog carevi}a Dimitrija, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko – novozelandski Gospodin Siluan slu`io je Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Prenosa mo{tiju Svetog oca Nikolaja u Leli}u i tom prilikom rukopolo`io u sve{teni~ki ~in |akona Bogdana Mili}a

Mark Brnovi}, dr`avni tu`ilac Arizone i kandidat za senatora Amerike

POLA VEKA OD IZGRADWE PRUGE BEOGRAD – BAR

Strana 6

Strana 10

Vreme je da Srpski klub Orlovi iz Sidneja Amerika dobije prvog senatora (FC Eagles Sydney) proteklog Srbina i vikenda je imao stoprocentan pravoslavca! u~inak u Ju`nom distriktu Sin Srbina iz Crne Gore i Srpkiwe iz Strana 30

Najsvetiji recital u istoriji srpske poezije Milan Raki} na popri{tu Kosovske bitke 1912. godine odrecitovao svoju pesmu „Na Gazimestanu“

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

Strana 25

Prvi voz u pravcu primorja uputio se 1976. godine i bio je to Titov „Plavi voz“

U 13. kolu Premijer lige Ju`nog distrikta, Orlovi su ostvarili duplu pobedu nad Ferfild PATS - ima

Dalmacije, dr`avni tu`ilac Arizone i kandidat za senatora govori o aktuelnoj politi~koj, bezbednosnoj i ekonomskoj situaciji i najve}im problemima sa kojima se suo~avaju SAD

2

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

Neboj{a Stefanovi}: Dijana Hrkalovi} bila na odmoru u Izraelu sa jednim od vo|a kava~kog klana Ministar odbrane Neboj{a Stefanovi} objavio je na svom Instagram profilu kako }e se u 13:30 ~asova obratiti gra|anima i odgovoriti na sve optu`be.

Nakon intervjua biv{e dr`avne sekretarke MUP Dijane Hrkalovi}, u kojem ga je imenovala kao glavnog "krivca" za niz dr`avnih afera, izjavio je kako }e u narednih 48 ~asova odgovoriti na optu`be, a izgleda da je taj momenat do{ao.

Biv{a dr`avna sekretarka MUP-a Srbije Dijana Hrkalovi} rekla je da je zbog stresa izazvanog psihi~kim zlostavqawem biv{eg ministra policije Neboj{e Stefanovi}a imala sedam te{kih operacija i da je jedva pre`ivela.

Ona je, izme|u ostalog, rekla kako je Stefanovi} „namontirao“ Jovawicu, kako je {titio klan Belivuk, ali i kako je on prislu{kivao predsednika Aleksandra Vu~i}a.

Biv{a dr`avna sekretarka MUP iznela je niz optu`bi na

ra~un svog nekada{weg {efa. "[ta se zapravo krije iza la`i o meni, koje se danima plasiraju u medijima", napisao je ministar Stefanovi} na svom Instagramu.

Oglasi}e se u 13:30 ~asova na na svom Jutjub profilu.

Ministar obrane Neboj{a Stefanovi} izjavio je da je Dijana Hrkalovi} iznela bujicu la`i

o wemu, tvrde}i da je ona bila na odmoru u Izraelu sa jednim od vo|a kava~kog klana.

Stefanovi} je u video izjavi koju je Ministarstvo odbrane prosledilo medijima jer nisu mogli da postave na Jutjub kanal najpre rekao da vi{e od godinu dana odgovara na „svaku la`“ koja se pojavi u javnosti u vezi s wim, ali i kao udar na dr`avu. „Ali sam se danas pre svega obratio vama jer `elim da raskrinkam svaku la` koja je u posledwem periodu izgovorena na moj ra~un i koju akteri tih mafija{ko-medijskih hobotnica ne mogu konzstentno da izgovore“, naveo je Stefanovi}, pi{e Danas.

Podsetimo, Hrkalovi}, koja se dovodi u vezu sa kriminalnim grupama Veqka Belivuka i Marka Miqkovi}a, izjavila je da ju je Stefanovi}, koji je tada bio ministar policije a ona dr`avna sekretarka, psihi~ki maltretirao i da je vreme da preuzme odgovornost za dela za koja wu tereti Tu`ila{tvo za organizovani kri-

minal.

Prema wenim re~ima, klan Veqka Belivuka i Marka Miqkovi}a {titio je li~no Neboj{a Stefanovi}.

On je u izjavi javnosti naveo da ne `eli da wegovo ime niko provla~i kroz blato i da ga dovode u vezu sa kriminalncima i sa bilo kakvim krivi~nim delima. „Niti sam kriminalac, niti sam izvr{io neko krivi~no delo.

A pogotovo nisam zaverenik protiv predsednika Vu~i}a, ~oveka koga podr`avam preko 20 godina“, rekao je Stefanovi}.

Naveo je da je jedan od aktera advokat okrivqenih koji se pojavquje u procesima i televizijskim emisijama i koji je jedan od onih koji okestriraju kampawu protiv onih koji se suprostavaqaju wegovim biznis interesima, te da se radi o Vladimiru \ukanovi}u.

Stefanovi} je rekao da \ukanovi} vr{i ogroman uticaj na dr`avne institucije, da je istupao javno govore}i protiv onog

{to je govorio predsednik Vu~i}. „\ukanovi} u televizijske emisije dolazi kao politi~ki funkcioner koji to vreme koristi da bi branio svoje biznis interese. Naravno, wegov pritisak je ve}i jer direktno uti~e na izbor sudija i vr{i pritisak na sudstvo“, rekao je Stefanovi}, tvrde}i da kad \ukanovi} ka`e da ste krivi vi ste krivi, i obrnuto. [to se ti~e Hrkalovi}, Stefanovi} je izjavio da je ona iznela bujicu la`i o wemu, kao i da je mewala svoj stav kako je woj odgovaralo. „Krucijalna stvar u postupku koji se vodi protiv Hrkalovi} je predmet nedostavqawa poruka tu`iocu nakon ve{ta~ewa telefona Veqka Belivuka, u tim porukama se on dopisuje sa jednim visoko pozicioniranim slu`benikom koji je u to vreme bio u intimnim odnosima sa Dijanom Hrkalovi}“, naveo je Stefanovi} i zatra`io od suda da objavi sve te poruke.

VOJNI SINDIKAT PISAO VU^I]U:

Vojska da oda po{tu vojniku preminulom na Pe{teru Vojni sindikat uputio je predsedniku Aleksandru Vu~i}u inicijativu da, kao komandant Vojske Srbije, izda nare|ewe na osnovu kog }e vojska 24. juna odati po~ast starijem vodniku prve klase Dejanu Stojkovi}u, poginulom na poligonu ''Pe{ter'' tokom priprema za zdru`enu takti~ku ve`bu sa

bojevim ga|awem ''Muweviti udar 2021".

Stojkovi} je poginuo 24. juna pro{le godine, a Ministarstvo odbrane je u saop{tewu nakon tragedije tvrdilo da mu je „iznenada pozlilo“, me|utim obdukcioni nalaz pokazuje da je smrt vodnika Stojkovi}a nasilna i da

se ugu{io udisawem toksi~nih gasova. Ovaj slu~aj tema je dokumentarca „Posledwa po~ast“ u okviru serijala „Ispod povr{ine“.

Kako navodi Vojni sindikat, pokojnom Stojkovi}u nije dostojanstveno odata po~ast tokom ve`be „Muweviti udar 2021“, niti mu je povodom smrti Vojska Srbije odr`ala komemoraciju kako je propisano Pravilom

slu`be VS, a na~in na koji je Ministarstvo odbrane wegovu smrt prikazalo u javnosti nanelo je nesagledivu {tetu ugledu Vojske Srbije, i veliku bol wegovoj porodici i kolegama.

"U ciqu odbrane ugleda Vojske Srbije, vojni~ke ~asti i dostojanstva, na {ta sve pripadnike Vojske Srbije obavezuje pre svega Kodeks ~asti, ovom inicijativom

pozivamo Vas da Na~elniku General{taba Vojske Srbije izdate nare|ewe da se u petak, 24. juna, na dan pogibije sk Dejana Stojkovi} a, u svim jedinicama i ustanovama Vojske Srbije, na jutarwoj smotri, minutom }utawa i spu{tawem zastave na pola kopqa, oda po~ast na{em poginulom kolegi", navodi se u poruci sindikata predsedniku Vu~i}u.

ma {ta mi re~e?!

DVOSATNI INTERVJU KAO KARTA ZA SLOBODU DIJANE...

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd. Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

GOLORUKI SIMPATIZERI SPC I ZILOTI SA SABQAMA „Ova }utwa u i oko Crkve povodom sporazuma sa Makedonskom pravoslavnom crkvom je ne{to {to zaslu`uje barem obja{wewe, potcenili su svoju pastvu, svoje simpatizere, svoje qude iz Crkve koji imaju mnoga pitawa i mnoge dileme.

Ne govorim ja sada o nekim ekstremistima koji ma{u sabqama" (\or|e Vukadinovi}, politi~ki analiti~ar)

„Stefanovi} je ostvarivao neovla{}eni uvid u sadr`aj telefonske komunikacije predsednika Vu~i}a i ~lanova wegove porodice. ^itao je transkripte razgovora mimo predsednikovog znawa, wemu iza le|a. Nije preduzeo kontraobave{tajnu za{titu predsednika, niti je obavestio BIA da oni preduzmu mere" (Dijana Hrkalovi}, nekada{wa dr`avna sekretarka u MUP Srbije, jasno zakqu~uje da joj je vrh dr`ave bli`i nego {to je to bio slu~aj pro{le godine kada je uhap{ena)

SPEKULACIJE O [PEKULACIJAMA „Nikada ne komentari{em {pekulacije koje se u vezi sa mojom funkcijom pojavquju u javnosti.

A bilo ih je posle svakih izbora.

Samo me jo{ za patrijarha niko nije kandidovao" (Goran Vesi}, odlaze}i zamenik gradona~elnika Beograda)

ONAJ KO ODE NA MORE OVE GODINE NIKAKAV JE PATRIOTA... „Odoh na more. Kad ne bude grejawa na zimu, voda bude hladna, ne bude {e}era i bra{na, ja }u biti kriv.

I moje unuke. Oprostite ako Boga znate, toliko volimo more da moramo. Nikakav patriota, potpuno nespreman na `rtvu" (Dramaturg Sini{a Kova~evi} reagovao na re~enicu Aleksandra Vu~i}a: “Samo vi na more da se kupate, pa }ete se kupate zimi, samo ne znam u hladnoj ili toploj vodi“)

IZME\U DVA VIKENDA

DOSIJE DEBEO KAO ENCIKLOPEDIJA:

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 3

Li~ni stav

Dijanini drugari sa Amerikanci ne tribine „preporuka“ za BIA vole srpski jezik U dvo~asovnom intervju, koji je Dijana Hrkalovi} dala za portal Objektiv, sem ~iwenice da je poku{ala da objasni da je zbog tu|ih nare|ewa zavr{ila na optu`eni~koj klupi, nekada{wa sekretarka MUP pomenula je i drugove iz navija~kih dana, kako je izjavila iz 2007. i 2008. godine. Iako ti nadimci - Ki}a, Prela, Kimi obi~nim qudima ne zna~e mnogo, svakog policajcu se pri wihovom pomenu upali “crvena lampica”, te se postavqa pitawe kako je Hrkalovi} pored tesne veze sa ozlogla{enim huliganima ipak uspela da u|e u najzatvoreniju instituciju u Srbiji Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA).

Prava je misterija kako je mogu}e da je osoba sa takvim drugovima samo 4 godine kasnije uspela da pro|e bezbednosnu proveru u BIA, koja slovi za ozbiqnu tajnu slu`bu.

Da je Hrkalovi} pre stupawa na du`nost u BIA bila bliska sa navija~ima, sa wima i{la na gostovawa i u tom trenutku intenzivno se dru`ila sa vo|ama frakcija koji su ve} tada imali dosijee na nekoliko strana, nesumwivo je jasno.

Ipak, osta}e misterija kako je pored svega toga uspela da dobije posao u BIA. Hrkalovi} je u svom nastupu istakla trojicu navija~a koji su godinama unazad dobro poznati svakom slu`beniku MUP. U pitawu su vo|e raznih navija~kih frakcija fudbalskog kluba Partizan - Qubomir Markovi} Ki}a, \or|e Preli} Prela i Milo{ Radisavqevi} Kimi, a svaki od wih ima dosije debeo kao enciklopedija, dok su neki ~ak i osu|ivani zbog ubistva, a tu su i naru{avawe

Vrh srpske vlasti op~iwen najokorelijim kriminalcima: Qubomir Markovi} Ki}a, \or|e Preli} Prela i Milo{ Radisavqevi} su bili ulazna karta Dijani Hrkalovi} da do|e do vrha srpske tajne policije

“NESTALA” KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV DIJANE Sa druge strane, Hrkalovi} je u Srpsku naprednu stranku (SNS), po sopstvenim re~ima, u{la upravo 2008. godine, a da su joj ostali navija~ki maniri, pokazala je i 2012. godine kada je sa grupom strana~kih kolega napala i te{ko povredila dvojicu aktivista na Bogosloviji. Ni ta krivi~na prijava, koju je kasnije "progutala fioka" nije smetala Dijani Hrkalovi} prilikom bezbednosne provere u BIA. Reklo bi se da weno poznanstvo sa navija~ima, ~ak i onim osu|ivanim za ubistva i druge te{ke zlo~ine, ne da su bili ote`avaju}a okolnost, ve} preporuka i u stranci pa i u policiji. Upravo za vreme wenog mandata navija~i od huligana postaju ozbiqna kriminalna organizacija, po ja~ini rame uz rame sa ozlogla{enim narko-klanovima ~iji su saveznici.

OBEZBE\IVALI INAUGURACIJU Intenzivna veza dr`ave i navija~a Partizana dostigla je svoj maksimum upravo dok je Hrkalovi} ”vedrila i obla~ila” u srpskoj policiji. Interesantno je i da su neki od qudi bliskih navija~kom miqeu obezbe|ivali i prvu inauguraciju predsednika Aleksandra Vu~i}a. javnog reda i mira, nano{ewe lakih i te{kih telesnih povreda, ometawe i napadi na policiju i mnogo, mnogo drugih krivi~nih dela.

Biv{a dr`avna sekretarka MUP posebno apostrofirala svoj odnos sa Markovi}em koji je ubijen u Ulici Gr~i}a Milenka u Beogradu 2019. godine, kada se vra}ao sa malog fud-

bala. Hrkalovi} je izjavila da iza tog ubistva stoji grupa Veqka Belivuka i da je zbog toga osetila gnu{awe prema Belivuku. Ipak, svoja saznawa ili sumwe pune tri godine je krila u sebi, jer ne postoji traga da je bilo {ta prijavila policiji. Niti preko svojih kontakata, niti kao obi~an gra|anin.

Radnici Fijata: Blokira}emo Beograd "Vlada Srbije i Stelantis toliko su odu`ili pregovore o budu}nosti radnika Fijata, tako da smo mi odlu~ili da ako danas ne bude dobre ponude, i ako poku{aju da nas razvla~e i sutra, u 10.30 kre}emo za Beograd i blokira}emo ulice u Beogradu", izjavio je Igor An|i}, ~lan pregovara~kog tima radnika Fijata.

Radnici kragujeva~ke fabrike automobila Fijat blokirali su na dva sata magistralni put Kragujevac-Kraqevo-^a~ak.

O tome da li im se obratio neko iz vlasti, An|i} ka`e da nije. „Niko iz vlasti nam se nije obratio, ~ekamo da nam jave zvani~no koliko se qudi izjasnilo za odlazak u rad u Slova~koj. Situacija je takva da smo mi primetili da se vlada i premijerka obra}aju za sada nekim konstruktivnim tonom, u principu – bi}e re{eno, ali iskreno, veliki problem nama predstavqa da uporno idu s tom pri~om da oni nama treba da pomognu, a mi imamo drugu poruku za wih – nama ne treba nikakva pomo}, tra`imo da se ispo{tuju radnici koji su imali odli~ne rezultate u ovih prethodnih 10 godina“, naglasio je An|i}.

Ka`e da je u fabrici u Kragujevcu proizvedeno vi{e od 600.000 automobila za ovih 10 godina.

"[to je devet milijardi dolara vrednosti.

Mi smo dr`avi i Fijatu zaradili preko tri milijarde za ovih 10 godina, tako da nema potrebe da se uzimaju pare iz buxeta od naroda, ve} mora da postoji fond iz kojeg }e se isplatiti radnicima otpremnine za odlazak iz fabrike", rekao je An|i}.

Najavquje "borbu do kraja".

"U fabrici 1.500 qudi ostaje bez posla, to su qudi koji od slede}eg meseca nemaju plate.

Mi smo spremni na borbu do kraja, nema vi{e odustajawa, `elimo da se vidi ugovor, ho}emo da vidimo ugovor koji je nova vlast potpisala, da vidimo {ta je potpisano, zakqu~io je An|i}.

Pi{e: Marko Lopu{ina Pre nekoliko dana obavestila me glavna urednica digitalnih izdawa kwiga u Beogradu, da je ~uvena svetska trgova~ka ku}a “Amazon” skinula sa svoje liste prodaje moje kwige “Ubij bli`weg svog” i “Mafije sveta”. Razlog je banalan i besmislen u isto vreme. Kako smo saznali kwige najboqeg srpskog publiciste, a to sa ja, skinute su sa lista ponude i prodaje ~uvenog “Amazona” sa obrazlo`ewem: - Pisane su na srpskom jeziku, koji nije popularan u svetu!

“Amazon” je svoje poslovawe pokrenuo kao izdava~ i prodavac kwiga. Tada mu je, pre desetak godina, svaki jezik bio popularan i kwige su u “Amazonu” {tampane na svim jezicima sveta, pa i na srpskom. Posledwih godina, me|utim, “Amazon” vr{i selekciju tako {to kwige na srpskom i ruskom jeziku dr`i neko vreme u ponudi. A onda ih iznenada skida i zabrawuje za prodaju i distribuciju.

- Ovo je ne~uvena cenzura i genocid nad kwigama koji se izvode samo zato jer zvani~na Amerika ne voli srpski i ruski jezik – ka`e beogradska urednica digitalnih izdawa srpskih kwiga.

Tako se doga|a jo{ od devedesetih godina kada su uvedene me|unarodne sankcije Srbima, da svaka zapadna dr`ava i danas odr`ava neku vrstu embarga prema Srbiji i srpskom narodu. Neko vreme se, na primer, de{avalo da je devizni novac mogao u Srbiju da sti`e iz inostranstva, ali Srbi u Srbiji nisu mogli da kupuju robe, jer pla}awe devizama preko odre|enih agencija nije funkcionisalo.

Nedavno se dogodilo i to da je ~uvena ameri~ka televizijska ku}a “Netfliks” ukinula srpski jezik i }irilicu. Naime, tokom 2020. godine “Netfliks” je u Srbiji nudio pedesetak serija i filmova sa titlom na }irilici i latinici na srpskom jeziku, kao i sinhronizaciju na srpskom kod de~ijih i crtanih filmova. ^ak je i Help centar “Netfliksa” bio dostupan na srpskom jeziku.

Danas nije tako, jer je “Netfliks” u potpunosti iskqu~io srpski jezik u svakom obliku sa svoje platforme, aplikacije, pa ~ak i web sajta i svog Help centru U odeqku “Audio & Subtitles” web plejera, u aplikaciji za telefone, tablete i kompjutere, “Netfliks” vi{e ne nudi srpski. U ovoj ponudi “Netfliksa” prisutni su i daqe ma|arski, ukrajinski, slova~ki i hrvatski jezik.

Cenzura srpskog jezika kod “Netfliksa” izvedena je drasti~no tako {to su ukinuti ranije titlovani i sinhronizovani na srpski jezik filmovi “House of Cards”, “Gotham”, “Narcos”, “Marco Polo”, “Jessica Jones”, “Sun|er Bob” i drugi.

Kao obrazlo`ewe za ukidawe kori{}ewa srpskog jezika “Netfliks” je naveo: - Nama dobavqa~ sadr`aja nije dozvolio da obnovimo licencu, odnosno nije nam prodao licencu za serije, filmove i sezone, kao i TV emisije ili epizode za va{u zemqu.

O~igledno je da “Netfliks” ima problema sa kompanijama koje rade lokalizaciju tj. prevod na srpski jezik, ali nam ne otkriva {ta je razlog tih problema, niti kad bi problem zabrane kori{}ewa srpskog jezika mogao da bude re{en.

Radi se zapravo o tome {to “Netfliks” dobavqa prevode iz Hrvatske, a ova dr`ava kao i Amerike ne voli srpski jezik i ukida ga. Ministarstvo nauke i obrazovawa Hrvatske u okviru reforme sredweg stru~nog obrazovawa odlu~ilo je da ukine brojne programe srpskog jezika i }irilice u {kolama {irom zemqe.

Hrvatska namerava da ukine nastavu na srpskom jeziku i upotrebu }irilice i na nekim smerovima strukovne {kole u Vukovaru. Tako |aci ne}e mo}i da u~e na srpskom za konobara, mesara, turisti~kog komercijalistu.

Mnogi prosvetni radnici protestuju zbog odluke hrvatskog Ministarstva kojom se ukidaju brojni programi, pa ~ak i neke gimnazije.

Smatraju da je time povre|eno pravo na obrazovawe Srba. A i mnogi nastavnici i profesori osta}e bez posla, a posebno su, kako dodaju, ugro`eni, demografski devastirani krajevi.

Treba znati da su Amerikanci ovlastili Hrvate da budu glavni cenzori i ko~ni~ari srpskog javnog i kulturnog `ivota. Naime, zvani~ni Zagreb je centar kontrole Srbije od strane EU i SAD. To je posebno do{lo do izra`aja sada u vreme rata u Ukrajini, kada Hrvatska i weni politi~ari “komanduju” preko svojih medija Srbima i na{im dr`avnicima kako da se pona{aju.

U Zagrebu se nalazi Centar za kontrolu televizijskih emitera i kanala “YouTube”. Kada sam, na primer, gostovao na televiziji “Balkan info” i drugim kablovskim televizijama, urednici su mi javili da je moj intervju na “YouTube” ise~en, skra}en i cenzurisan na re~ima “~etnici”, “komunisti”, jer ih smatraju nepo`eqnim i opasnim.

U prevodu to zna~i da su Hrvati glavni cenzori za pojavqivawe i kazivawe Srba u srpskim te emisijama koje se prenose na “YouTube” kanalu. Hrvati odlu~uju {ta se u Srbiji sme kazati i emitovati preko ovog svetskog emitera zvanog “YouTube”.

Zapad, politi~ari i mediji, dozvoqavaju da {panski sportista na turniru u Parizu nastupa u majci, odnosno obu~en u zastavu dr`ave Ukrajine. A samo nekoliko nedeqa kasnije SAD zabrawuju Novaku \okovi}u da nastupi na teniskom turniru u wihovoj zemqi, jer je Srbin i jer ne nosi ukrajinsku zastavu.

Amerikanci, Britanci, Nemci, Hrvati, Albanci ne vole Srbe, niti srpski jezik, jer ne `ele da se na{a kultura {iri po zapadnim dr`avama. Oni smatraju da su Srbi “mali Rusi” i da nas zato treba ukloniti sa javne politi~ke scene. I kazniti mr`wom i cenzurom prema svemu {to je srpsko.

4

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

SRPSKA POSLA

LI^NA KARTA MLADIH U SRBIJI:

Mu~i ih mawak novca, posla i perspektive @ivi s roditeqima i studira, a ako je diplomirao – ~eka posao ve} tri godine. Dan i no} provodi na internetu, a informi{e se putem dru{tvenih mre`a. Zainteresovan je za teme iz oblasti kriminala i za{tite `ivotne sredine, ali ne izlazi na izbore i radije potpisuje peticije i protestuje onlajn.

Protivi se vakcinaciji, poznaje nekog ko je bio seksualno zlostavqan na fakultetu, retko volontira.

Ovako bi ukratko izgledao portret mlade osobe u Srbiji, sude}i prema izve{taju za 2021. godinu, koji je uradio Beogradski centar za qudska prava, uz podr{ku Tima Ujediwenih nacija za qudska prava.

Jedan od najva`nijih nalaza jeste da su mladi u na{oj zemqi starosna grupa koja je najvi{e izlo`ena siroma{tvu. U ovom najnovijem izve{taju upozorava se da ~ak dve tre}ine mla|ih od 35 godina imaju te{ko}e u sastavqawu kraja s krajem jer su im prihodi nestabilni i neadekvatni, zbog ~ega ve}ina `ivi s roditeqima. Prose~ne zarade mladih od 15 do 29 godina su 16 odsto mawe od op{teg proseka, zbog ~ega ve}ina radno anga`ovane omladine nema mogu}nost za dostojanstven rad. Osim toga, mlade osobe ne ostvaruju ~itav niz prava iz oblasti radnog prava – od prava na ograni~eno radno vreme, preko prava na zaradu i naknadu zarade, minimalnu zaradu, do prava na pla}eno odsustvo, godi{wi odmor, prekovremeni rad i bolovawe.

Kako je prilikom predstavqawa izve{taja naveo Goran Sandi}, jedan od wegovih autora, mladima koji su tokom 2021. godine nastojali da se zaposle uskra}ena su prava na pravi~ne i povoqne uslove rada,

kao i pravo na pravi~nu zaradu i sindikalna prava, a u~esnicima ovih programa bilo je uskra}eno i socijalno osigurawe, dok je zdravstveno osigurawe bilo ograni~enog kapaciteta, recimo, u slu~aju povrede na radu. Kako je naglasio Sandi}, zabriwava i otvoren prostor za radnu eksploataciju mladih i neuskla|enost pravnog okvira za volontirawe s me|unarodnim standardima.

– Nigde ne postoje ni sveobuhvatni podaci o volonterima i volonterkama u Srbiji, wihovoj starosti i polu, broju volonterskih sati ili nov~anoj vrednosti volonterskog rada. Utisak je da se volontirawe i daqe ne shvata kao dru{tvena vrednost i oblik gra|anskog u~e{}a, ve} kao nepla}eni rad i da ne postoji okvir koji bi omogu}io da se volontersko iskustvo adekvatno prizna i vrednuje, {to dodatno destimuli{e mlade – istakao je Sandi}.

A prema podacima koji jesu poznati, prema Svetskom indeksu davawa za 2021. godinu, Srbija se nalazi na 113. mestu od 114 zemaqa po u~e{}u u volontirawu. U istra`ivawu Krovne organizacije mladih Srbije, 80 odsto mladih izjavilo je da nikada nije volontiralo, a samo 20 procenata da je nekada volontiralo ili da trenutno volontira.

U izve{taju se navodi i da zbog neredovnih zarada i niskih primawa mnogim mladim osobama nisu dostupne zdravstvene ustanove, a posebno im nije dovoqno pristupa~no le~ewe u oblasti mentalnog zdravqa.

Naime, Srbija ima samo pet centara za mentalno zdravqe, a u celoj zemqi radi svega 47

@IVETI

U SRBIJI

specijalista de~je i adolescentske psihijatrije. Ako se ima na umu da jedna psihoterapijska seansa u proseku ko{ta izme|u 20 i 50 evra, jasno je zbog ~ega je briga o mentalnom zdravqu nedostupna mladima koji u proseku zara|uju izme|u 35.000 i 50.000 dinara.

S obzirom na to da podaci govore da oko 49 odsto mladih ~ine `ene, u ovogodi{wem izve{taju prvi put su posebno analizirani polo`aj mladih `ena u dru{tvu i wihovo pravo na reproduktivno zdravqe, informisawe i obrazovawe. Autori ovog izve{taja podse}aju da su mnoge `ene pro{le godine u javnosti podelile svoja iskustva o aku{erskom nasiqu, ali i brojne inicijative za borbu protiv fizi~kog i psihi~kog nasiqa. Sada se mora i}i korak daqe, a tu`ila{tvo mora da proveri optu`be i navode kako ispovesti `ena i devojaka koje su pre`ivele nasiqe ne bi ostale samo zapis na dru{tvenim mre`ama.

U izve{taju se tako|e navodi da je u~estvovawe mladih u aktivnostima u vezi sa za{titom `ivotne sredine, uprkos pove}anom interesovawu, ostalo na niskom nivou. „Iako su mladi evidentno zainteresovani za za{titu `ivotne sredine, podaci pokazuju da je procenat mladih koji smatraju da su dobro informisani o problemima koji se ti~u `ivotne sredine oko deset odsto, sli~an je i procenat onih koji su u~estvovali u akcijama volontirawa u lokalnoj zajednici”, naveo je Ogwan Panti}, autor izve{taja koji se bavio temom prava na zdravu `ivotnu sredinu.

M. T.

 Ne bojte se istine.

Vezana je.  Kad su ti nogavice preduga~ke odnese{ kroja~u, on ih skrati pa ti budu taman.

Isto bi trebalo i sa jezikom...!  [e{ir glavu ~uva.

Obraz mora{ sam.  Jednog u kafani zovu Ne~astivi. Taj nikad nikoga nije ~astio.  - Zlo~in se ne isplati re~e jedan kriminalac nakon {to je isplatio advokata i podmitio sudiju.  Kao {to onima koji ostanu bez posla dr`ava dodeli minimalac dok se malo ne sna|u, tako i onima koji ostanu bez `ene dr`ava treba da dodeli `enu dok se malo ne sna|u.

 Narod nema ni prebijene pare. Kod nas pare samo politi~ari mlate...  La`ne dojave o postavqenim bombama sti`u samo u {kole, a nijedna u politi~ke stranke.

La` se u stranakama toliko odoma}ila da na wu vi{e niko ne obra}a pa`wu.  Na{a udarna pesnica je sredwi prst.  Srbija gradi obilaznicu oko Beograda, a Evropa obilaznicu oko Srbije.  Ove zime }emo dobiti blizance. Jad i bedu.  Nekad je inkvizicija nepodobne qude razvla~ila na spravama za mu~ewe.

Danas ih razvla~imo po novinama...

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Onome ko ume da ~eka, s vremenom sve dolazi" „^uda se doga|aju samo onima koji u wih veruju“ „O ~oveku treba suditi po wegovim pitawima, a ne po wegovim odgovorima“ Narodne poslovice

„U pravu je samo onaj ko to ne mora da dokazuje“ Brana Crn~evi}

„^esto tako dok izbijaju pozni no}ni sati, mukli i usamqeni, i na du{i biva te{ko, u gluho doba kad pada snaga i ~ovjek stoji sam pred strahotama, sje}am se tada pomrlih dana djetiwstva“ Branko ]opi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 5

KAKO JE RAT U UKRAJINI GURNUO PLANETU NA IVICU GLADI

"@itnica sveta" potpuno blokirana, cene hrane ska~u, a to je samo po~etak op{teg haosa

Dobrodošli na našu novu adresu:

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW

St

PRESELILI SMO SE!

Liverpool Plaza

George

do dva miliona tona `ita mese~no otkako je po~eo rat, a pre je izvozila vi{e od {est miliona tona, ka`e Glauber.

NI RUSKO @ITO NE NAPU[TA RUSIJU Moskva ka`e da zapadwa~ke sankcije uvedene bankarskoj i industriji prevoza onemogu}avaju Rusiji da izvozi hranu i |ubrivo i odvra}aju strane {pediterske kompanije od poslovawa. Ruski zvani~nici insistiraju na ukidawu sankcija, kako bi se `ito prevezlo do globalnih tr`i{ta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i drugi zapadwa~ki lideri ka`u da sankcije ne doti~u hranu.

[TA UKQU^ENE STRANE GOVORE? Ukrajina optu`uje Rusiju da granatira poqoprivrednu infrastrukturu, spaquje poqa, krade `itarice i poku{ava da ih proda Siriji nakon {to su Liban i Egipat odbili da ih kupe.

Satelitski snimci koje je krajem maja snimio Maksar Teknoloxis pokazuju brodove sa ruskom zastavom u luci na Krimu dok ih tovare `itom, a potom, nekoliko dana kasnije, isti brodovi pristaju u Siriji i iskrcavaju teret.

St

ma prevozi do svetskih tr`i{ta, ali su zadr`ane zbog ruske blokade crnomorske obale.

Jedan deo `ita se preusmerava kroz Evropu putem `eleznice, autoputeva i reka, ali to je kap u moru u pore|ewu sa pomorskim putevima. Po{iqke su akumulirane i zato {to se ukrajinske `elezni~ke {ine ne poklapaju sa onima nenih suseda na zapadu.

Ukrajinski zamenik ministra poqoprivrede Markian Dmitra{evi~ zatra`io je od zakonodavaca iz Evropske unije pomo} u izvozu jo{ `itarica, ukqu~uju}i i pro{irewe upotrebe rumunske luke na Crnom moru, gradwu ve}eg broja teretnih terminala na Dunavu.

Me|utim, to zna~i da je hrana jo{ daqe od onih kojima je potrebna.

- Sada morate da kru`ite oko Evrope da biste se vratili na Sredozemno more.

To je zaista znatno pove}alo cenu ukrajinskog `ita - kazao je Xozef Glauber, vi{i istra`iva~ i saradnik na Institutu za me|unarodna istra`ivawa prehrambene politike u Va{ingtonu.

Ukrajina je bila u stawu da izveze 1,5

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ka`e da je Rusija izazvala globalnu prehrambenu krizu. Zapad se sla`e, a zvani~nici, kao {to je predsednik Evropskog saveta [arl Mi{el i ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken, ka`u da Rusija koristi hranu kao oru`je.

Rusija ukazuje da se izvoz mo`e nastaviti ~im Ukrajina ukloni mine u Crnom moru i ~im se bude moglo proveriti da brodovi koji budu stizali ne nose oru`je.

Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov obe}ao je da Moskva ne}e “zloupotrebiti” svoju pomorsku prednost i da }e “preduzeti sve nu`ne korake kako bi osigurala da brodovi mogu slobodno napustiti luke”. Ukrajinski i zapadni zvani~nici sumwi~avi su u vezi ovog obe}awa.

[TA VI[E KO[TA? Cene p{enice porasle su za 45 odsto u prva tri meseca ove godine, u pore|ewu sa prethodnom godinom. Cena biqnog uqa porasla je za 41 posto, dok su {e}er, mleko, meso i riba tako|e znatno skupqi.

Ova pove}awa pokre}u br`u inflaciju {irom sveta.

Jo{ jedna pretwa je oskudno i skupo |ubrivo, {to zna~i da bi poqa mogla biti mawe produktivna jer farmeri {tede.

Posebno su veliki nedostaci dve glavne hemikalije u |ubrivu, od kojih je Rusija veliki snabdeva~.

Ako i daqe budemo imali mawak kalijuma i fosfata koji trenutno imamo, vide}emo pad prinosa. To }e tako biti bez sumwe u narednim godinama.

Macq uarie

Ruski rat u Ukrajini spre~ava `ito da napusti “`itnicu sveta” i ~ini da hrana {irom sveta postaje skupqa, prete}i da pogor{a nesta{ice, glad i politi~ku nestabilnost u dr`avama u razvoju.

Rusija i Ukrajina zajedno izvoze gotovo tre}inu svetskih zaliha p{enice i je~ma, vi{e od 70 odsto suncokretovog uqa i veliki su izvoznici kukuruza. Rusija je glavni svetski proizvo|a~ |ubriva.

Cene hrane u svetu ve} su bile u porastu, a rat je pogor{ao situaciju, spre~iv{i nekih 20 miliona tona ukrajinskih `itarica da do|u do Bliskog istoka, severne Afrike i delova Azije.

Sedmice pregovora o sigurnim koridorima preko kojih bi se `itarice prebacile iz ukrajinskih crnomorskih luka nisu donele znatan napredak, a postaju sve hitnije kako se pribli`ava letwa sezona `etve.

- Ovo treba da se desi u narednih nekoliko meseci ili }e biti u`asno - kazala je Ana Nagurni, koja prou~ava krizni menaxment na Univerzitetu u Masa~usetsu Amherst i u odboru je Ekonomskog fakulteta u Kijevu.

Ona ka`e da se 400 miliona qudi u svetu oslawa na ukrajinske zalihe hrane.

UN-ova Organizacija za hranu i poqoprivredu (FAO) predvi|a da bi do 181 milion qudi u 41 dr`avi mogao biti suo~en sa krizom snabdevawa hranom ili gorim nivoima gladi ove godine.

KAKVA JE SITUACIJA? Obi~no se 90 odsto p{enice i drugih `itarica sa ukrajinskih poqa brodovi-

stara lokacija

Moore

St

Dragi prijatelji i klijenti, Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da smo se 16. maja 2022. preselili na novu adresu.

Navikli ste da nas posećujete u prostorijama u 68 Moore St. u Liverpulu, koje su bile naš dom od osnivanja BEO GROUP - a 1994. godine.

Posle 28 godina došlo je vreme za promenu, koja će vam se, sigurni smo, veoma svideti. Naše nove prostorije nalaze se u Poslovno-tržnom centru Liverpool Plaza, gde ćemo biti u središtu zbivanja i bliže vama.

Lokaciju menjamo, ali sve drugo ostaje kao pre: vrhunska usluga i najbolje cene za naše verne klijente.

I brojevi telefona ostaju isti: 02 8781 1950 or 02 8781 1960 Vaš, BEO GROUP tim

Za više informacija kontaktirajte nas: @BeoGroup Tel: 02 8781 1950 • info@beo.com.au • beo.com.au • NEW LOCATION! Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Mon - Fri: 9-17h

YEARS •

GO

DI NA

6

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

 LI^NOST U @I@I

NEMAWA BJELICA:

[ampion bez glamura Pandan filmu „Milioner iz blata“ mogla bi da bude snimqena pri~a o `ivotu i ko{arka{koj karijeri Nemawe Bjelice. Postao je NBA {ampion sa Golden Stejtom, tek ~etvrti Srbin u istoriji lige koji je u tome uspeo, a verovatno i jedini koji je do`iveo takvo krunisawe iz pozicije potpunog autsajdera.

Progla{en netalentovanim u Partizanu, tra`e}i ko{arka{ki identitet u Superfundu, sa 18 godina morao je da se dokazuje u Austriji potpuno sam, bez znawa nema~kog jezika i iskustva `ivqewa van porodi~nog okru`ewa. Na kontrolnim treninzima 2008, kao potpuno anoniman ko{arka{, odu{evio je Svetislava Pe{i}a, koji ga je odmah uvrstio u prvi tim Crvene zvezde. Ne samo {to je sa 209 centimetara visine delovao kao „Toni Kuko~ za siroma{ne“, ve} se tako brzo nametnuo da ga je dana{wi selektor Srbije koristio na svim pozicijama od jedinice do ~etvorke. ^inilo se da je 2010. napravio transfer karijere kada je prihvatio poziv Du{ka Ivanovi}a da se preseli u Baskoniju, me|utim, is-

Postao je NBA {ampion sa Golden Stejtom, tek ~etvrti Srbin u istoriji lige koji je u tome uspeo, a verovatno i jedini koji je do`iveo takvo krunisawe iz pozicije potpunog autsajdera postavi}e se da je to bio tek po~etak wegove ko{arka{ke dominacije u Evropi.

Pod nadzorom Ivkovi}a, ko{arka{kog radoholika, morao je da se privikne na wegove spartanske treninge. Stoi~ki je podneo epizodne uloge u prve dve godine, dok je u tre}oj tako dominirao da ga je @eqko Obradovi} pozvao da do|e u Fenerbah~e. Tokom dvogodi{we saradwe potpunu evroliga{ku afirmaciju do`iveo je u sezoni 2014/15. Sa priznawem MVP Evrolige bio je spreman za ostvarewe de~a~kog sna. Tog leta preselio se u Ameriku i postao ~lan Minesote, a zatim ga je anga`ovao Vlade Divac sa mesta generalnog menaxera Sakramenta, u naredne tri godine u prestonici Kalifornije ustali}e se kao startna ~etvorka.

Sezona 2019/20. bila je najboqa koju je Bjelica imao od dolaska u NBA, po{to je u proseku postizao 11,5 poena, 6,4 skoka i 2,8 asistencija u 72 utakmice. Ipak, u posledwoj sezoni u Sakramentu do`iveo je trejd u Majami. Na Floridi se nije ose}ao komotno; ~inilo se da }e se pro{log leta vratiti u Evropu; ~ak ga je i Partizan zvao, me|utim, mogu}nost da iskusi `ivot u San Francisku i bude deo Golden Stejta delovala je vrlo inspirativno.

Istovremeno, u Kaliforniju je stigao i Dejan Milojevi}. Iako epizodista u sistemu Stiva Kera, najve}u mogu}u satisfakciju do`iveo je osvajawem NBA titule.

Du{an Ivkovi} ga je hrabro uvrstio u reprezentaciju za Evropsko prvenstvo 2009. i od tada do danas bio je protagonista uglavnom svih ve}ih uspeha Srbije. Ro|en je 9. maja 1988. u Beogradu, otac je dve }erkice i kum sa Nenadom Krsti}em, proslavqenim srpskim ko{arka{em.

N. R.

INTERVJU NEDEQE

MARK BRNOVI], dr`avni tu`ilac Arizone i kandidat za senatora Amerike

Vreme je da Amerika dobije prvog senatora Srbina i pravoslavca!

Mark Brnovi}, sin Srbina iz Crne Gore i Srpkiwe iz Dalmacije, dr`avni tu`ilac Arizone i kandidat za senatora govori o aktuelnoj politi~koj, bezbedonosnoj i ekonomskoj situaciji i najve}im problemima sa kojima se suo~avaju Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, te o tragi~nim gre{kama Bajdenove i Obamine administracije zbog kojih ispa{taju ameri~ki gra|ani. ^ovek ~ijom bi pobedom na izborima u novembru ove godine republikanci mogli dobiti ve}inu u Senatu tako|e otkriva kako ne voli mnogo politiku i kako mu je jedan od najve}ih motiva da se kandiduje bio taj {to u ameri~kom Senatu nema nijednog Srbina i nijednog pravoslavnog hri{}anina koji bi predstavqao brojne pravoslavne narode koji u SAD `ive: Srbe, Ruse, Ukrajince, Bugare, Rumune, Jermene, Gruzine, Crnogorce, Makedonce… n U svojim izjavama za medije nazvali ste imigracionu krizu na granici Arizone invazijom. Ko je kriv za takvu situaciju?

- Savezna vlada ima najve}u mo} kada su u pitawu granice i nacionalna bezbednost. Ni Kongres ni predsednik Bajden nisu ni{ta uradili da obezbede na{u granicu i za{tite ameri~ku bezbednost i suverenitet. U stvari, oni su uradili suprotno; veoma su pogor{ali situaciju i u~inili je opasnijom. Savezna vlada snosi veliku krivicu, i na`alost nema dovoqno re{ewa ili re{enosti da primeni vladavinu prava. Nastavqam da tu`im Bajdenovu administraciju jer nemaju nikakvu jasnu strategiju, osim da ignori{e zakon. n Kako re{iti ovaj problem ilegalne imigracije, ne samo u smislu priliva imigranata nego i trgovine qudima i narko kartela?

- Prvo, potrebni su nam lideri re{eni da sprovode vladavinu prava. Onda nam je potrebna dobra politika. Borio sam se u sudnici protiv bezakowa koje je stvorio Xo Bajden. Dakle, bilo tu`bom kojom sam poku{ao da spre~im da se ukine Paragraf 42 (~lan Zakona zbog koga je u vreme Kovid pandemije iz zdravstvenih razloga veliki broj ilegalnih imigranata deportovan nazad poreko meksi~ke granice); li~nim zalagawem na Vrhovnom sudu Sjediwenih Dr`ava da se zaustavi ukidawe pravila o javnoj tu`bi; poku{avaju}i da nateram Bajdenovu administraciju da nastave da grade grani~ni zid; bore}i se da sa~uvamo politiku prema Meksiku onakvu kakva je bila… Postoji duga~ak spisak akcija koje sam preduzeo da obezbedim na{u granicu. I planiram da nastavim da se borim za bezbednost granica. To je nepravedno ne samo prema Arizoni, ve} prema svim dr`avama, da ima predsednika kome je, izgleda, vi{e stalo do Centralne nego do na{e Amerike.

n Tu`ili ste Bajdenovu administraciju zbog obustave izgradwe zida na granici. Dokle je stigao ovaj slu~aj?

- Jo{ uvek osporavamo ovu akciju na saveznom sudu. Ali nastavi}u da koristim svo raspolo`ivo “oru`je” koje imam kao dr`avni tu`ilac Arizone da obezbedim na{u granicu. Jer bezbednost granica je nacionalna bezbednost. n U pro{losti ste se zalagali za smrtnu kaznu u slu~ajevima najgorih zlo~inaca. Da li i daqe tako mislite i {ta mislite o slu~aju Frenka Etvuda, koji je pogubqen u Arizoni pre nekoliko dana?

- Blisko sam sara|ivao sa porodicom Viki Lin Herison kako bih osigurao da ona dobije posledwu re~, a ne wen brutalni ubica. Smrtna kazna je rezervisana za one koji po~ine najgnusnije zlo~ine protiv na{eg dru{tva. Ove pojedince osudila je porota i pro{li su decenije `albi. U me|uvremenu, porodice `rtava su ostavqene da pate zbog odlagawa pravde, dok su ubice dobijale tri obroka svakog dana decenijama.

Obe}ao sam da }u podr`ati vladavinu zakona kada je u pitawu smrtna kazna, i to sam u~inio. n Tramp nije podr`ao va{u kampawu za senatora jer ste odbili da pokrenete proces za istragu izborne kra|e 2020.godine na na~in na koji je to biv{i predsednik tra`io. Da li ovo umawuje ili pove}ava va{e {anse na unutarstrana~kim izborima?

- Niko nije u~inio vi{e za integritet izbora od mene. Veoma sam ponosan na svoj rad na ovom kqu~nom pitawu.

Ja sam bukvalno imao najva`niji izborni slu~aj u celoj generaciji, koji je i nazvan po meni…Brnovi} protiv DNC-a – i ja sam o wemu tako|e li~no raspravqao sa Vrhovnim sudom. Imamo oko 20 krivi~nih predmeta u vezi sa Izborima 2020, ali ja sam kao tu`ilac ograni~en u onome {ta mogu da ka`em tokom istrage sve dok predmeti ne budu pravosna`ni. U svakom slu~aju, onog trenutka kada sam se kandidovao prvi put za dr`avnog tu`ioca, rekao sam da je meni najva`nija podr{ka ona koja dolazi od glasa~a Arizone. Drago mi je da qudi poput Marka Levina i [ona Henitija podr`avaju moju kandidaturu u Senatu. Podr`avam mnoge stvari u politici predsednika Trampa, ali }u uvek ostati veran svojim vrednostima i uverewima. n Naveli ste negde da vam je majka izbegla iz biv{e Jugoslavije zbog komunizma… Da li ono {to se de{avalo u posledwe dve godine u SAD vas podse}a na komunizam i na koje pojave posebno?

- Mislim da svako ~ija porodica nije samo prou~avala istoriju, ve} ju je i `ivela, mora da bude zabrinut zbog

poku{aja liberalnih demokrata da koncentri{u vlast u Va{ingtonu. Bajdenova administracija poku{ava da socijalizuje na{u ekonomiju, nacionalizuje na{e izbore i u~ini sve zavisnim od neizabranih birokrata. To bi trebalo da brine sve koji se razumeju u istoriju komunizma i marksizma. n Va{ otac je Srbin iz Crne Gore, a majka Srpkiwa iz Splita (Dalmacija). Mo`ete li nam re}i ne{to vi{e o svom poreklu…

- Veoma sam ponosan na svoje kulturno poreklo i imao sam sre}e {to sam odrastao govore}i dva jezika i poha|aju}i Svetosavsku crkvu. Jedino mi je `ao {to nikada nisam dobro igrao kolo….ali moje }erke Milena i Sofija su jako dobre u tome! Brnovi}i su bili planinski qudi iz okoline Podgorice, tako da uvek ka`em svojim devojkama da }u se jednog dana vratiti tamo, uzgajati gro`|e i praviti vino kao {to su moji preci ~inili vekovima! n Imate li ro|ake na Balkanu i da li odr`avate kontakt sa wima? Kada ste posledwi put bili u Srbiji ili Crnoj Gori i da li imate omiqeno mesto tamo?

- Imamo ro|ake tamo, naravno. Sre}an sam {to je moja `ena prihvatila moje korene i od dana kada smo se ven~ali na Svetog Savu uvek je u`ivala u svemu, od na{ih sve~anosti, preko kuvawa balkanskih specijaliteta, do posete otaxbini. Trudimo se da idemo tamo svake godine, pro{le godine smo bili u Budvi i Herceg Novom. ^ak smo imali priliku da ru~amo sa Vladom Divcem dok smo obojica bili tamo pro{log leta. Mi volimo okolinu Kotora, a posebno Herceg Novog. Budva nam je bila omiqenik, ali ~ini se da je svaki put kada je posetimo sve ve}a gu`va. n Da li je ta~no da politi~ki savetnici kandidate srpskog i crnogorskog porekla savetuju da ne pri~aju o nacionalnoj pripadnosti u kampawi zbog lo{eg imixa koji su Srbija i Crna Gora imale 1999-tih godina? Da li je Vas neko savetovao na taj na~in?

- Svako ko me poznaje re}i }e vam da mi nijedan politi~ki savetnik ne mo`e re}i {ta da radim, pogotovo ne takvu stvar. Stigao sam ovako daleko u `ivotu tako {to sam bio svoj i ponosio se svojim poreklom. Tu`no je kako ovih dana mediji i Holivud uvek prikazuju qude iz isto~ne Evrope i sa Balkana kao „lo{e momke“. Ne volim politiku, ali jedan od razloga za{to sam se kandidovao je taj {to nema nijedne osobe moje nacionalnosti u ameri~kom Senatu, nijednog Srbina. ^ak ni bilo kog drugog pravoslavnog hri{}anina u Senatu; gr~kog, ruskog, bugarskog, rumunskog ili albanskog pravoslavnog senatora u SAD. A. K.

PLANETA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 7

UPAQENA [IBICA ZA TRE]I SVETSKI RAT:

Litvanija blokirala ruski koridor do enklave zbog koje je po~eo Drugi svetski rat!

Litvanija je otpo~ela delimi~nu blokadu koridora Suvalki, koji koristi Rusija za snabdevawe

svojih gra|ana i vojnih jedinica u enklavi Kaliningrad koja se nalazi na Balti~kom moru.

Kaliningradska oblast je fizi~ki odvojena od teritorije Ruske Federacije, nalazi se izme|u Poqske i Litvanije, a ruski koridor vodi du`inom granice ove dve zemqe a polazi iz Belorusije.

Vaqa podsetiti da je politi~ka kriza vezana za ovu oblast bila povod za Drugi svetski rat.

Naime, u to vreme se Kaliningrad zvao Keninsberg i pripadao je Nema~koj.

Godine 1939. Poqska je, uz podr{ku Velike Britanije, blokirala tzv. Danci{ki ili Gdawski koridor koji je vodio preko wene teritorije do Keninnsberga.

Nema~ka je po Versajskom ugovoru imala pravo da koristi koridor, a blo-

kadu je iskoristila kao izgovor da okupira Gdawsku oblast, {to je bio okida~ za po~etak Drugog svetskog rata.

Godine 1945.

Sovjetski Savez je anektirao oblast Keninsberga koja od tada nosi ime Kaliningrad, da bi posle raspada SSSR-a ta enklava pripala Rusiji.

Po me|udr`avnom rusko-litvanskom sporazumu o drumskom saobra} aju iz 1993. godine, Rusija ima pravo da koristi koridor Suvalki.

Litvanija je ~lanica NATO tako da bi svaka ruska vojna intervencija zna~ila da sve ~lanice NATO saveza imaju obavezu da se ukqu~e u sukob na strani Litvanije.

Da li }e kriza oko oblasti na Baltiku 83 godine kasnije biti uvod u novi globalni sukob ostaje da vidimo.

ПРИМИТЕ БЕСПЛАТНУ

Можете да се вакцинишете против оба вируса истовремено. Осим тога, обе вакцине су бесплатне за свакога.

Одмах закажите вакцинацију код лекара или у апотеци.

ВАКЦИНУ

ПРОТИВ ГРИПА

И КОВИДА Више информација на betterhealth.vic.gov.au

Rusija zahteva da Litvanija ukine zabranu na tranzit robe do Kaliwingrada, u suprotnom preti odgovorom RUSIJA TVRDI:

U Ukrajini smo ubili 74 Hrvata, bele`imo svakog stranog pla}enika

Rusija je zahtevala da Litvanija odmah ukine zabranu na tranzit dela robe do ruske enklave Kaliwingrad.

Rusko minitarstvo spoqnih poslova je pozvalo najvi{eg izaslanika Litvanije u Moskvi da bi uputilo upozorewe da ako se odmah ponovo ne omogu}i tranzit, Rusija }e odgovoriti da bi za{titila svoje interese. Portparol Kremqa Dmitri Peskov je situaciju ocenio kao „vi{e nego ozbiqnu“ i rekao novinarima: „Ta odluka je zaista bez presedana.

Predstavqa kr{ewe svega.“ Litvanske vlasti su zabranile tranzit robe koju sankcioni{e EU preko svoje teritorije, {to ukqu~uje jedinu `elezni~ku liniju izme|u kopnenog dela Rusije i kaliwingradske enklave na Balti~kom moru. Zabrawena roba ukqu~uje ugaq, metale, gra|evinske materijale i naprednu

tehnologiju.

Guverner Kaliwingrada je ocenio da bi zabrana mogla da se odrazi ~ak na polovinu celokupne robe koja sti`e u region `eleznicom.

Rusko MSP je zahtevalo da odmah Viqnus preina~i, kako je ocenilo, „otvoreno neprijateqsku“ inicijativu. „Ako se tranzit robe izme|u regiona Kaliwingrad i ostatka Ruske Federacije preko Litvanije potpuno ne obnovi u bliskoj budu}nosti, onda Rusija zadr`ava pravo da preduzme inicijative da za{titi svoje interese.“ Litvanija je saop{tila da samo primewuje sankcije EU. „Nije Litvanija ta koja ne{to radi, ve} sankcije EU koje su stupile na snagu 17. juna“, rekao je novinarima {ef litvanske diplomatije Gabrielus Landsbergis.

Rusko ministarstvo odbrane objavilo je da su u Ukrajini ubijena 74 hrvatska "pla}enika".

Ministarstvo odbrane Ruske federacije objavilo je tablicu koja, kako tvrde, sadr`i broj „pla}enika“ koji su do{li da se bore u Ukrajini protiv ruske invazije, broj ubijenih, broj onih koji su napustili Ukrajinu, kao i broj preostalih boraca u Ukrajini. „BELE@IMO PRISUTNOST SVAKOG STRANOG PLA]ENIKA“ „Rusko Ministarstvo odbrane prati i bele`i prisutnost svakog stranog pla}enika u Ukrajini.

Tvrde da u borbene operacije nisu ukqu~eni samo pla}enici, nego i oni koji su do{li da obu~avaju ukrajinske vojnike i da poma`u u popravcima zapadnog oru`ja koje je poslato u Ukrajinu.

U tablici koju su objavili Rusi tako tvrde da je u Ukrajinu od 24. februara, dakle od po~etka ruske invazije, stiglo 204 hrvatskih dr`avqana. Od toga ih je, tvrdi rusko Ministarstvo obrane, 74 ubijeno,

51 je napustio zemqu, pa ih je u Ukrajini ostalo 79.

Prema podacima koje je objavilo rusko Ministarstvo odbrane, Hrvatska je tako ~etvrta po redu zemqa po broju ubijenih "pla}enika". Prva je Poqska sa 378, druga je Rumunija sa 102, a tre}e Ujediweno Kraqevstvo sa 101. Ovi podaci ne mogu da budu provereni iz nezavisnih izvora.

8

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

REPUBLIKA SRPSKA

Dodik: Sastanak sa Putinom uspe{an, va`an zavr{etak gasovoda Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Milorad Dodik izjavio je da je sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom bio uspe{an, da je odisao razumevawem za situaciju u kojoj se Republika Srpska nalazi i istakao zna~aj zavr{etka gasovoda koji bi Republici Srpskoj doneo dve nove elektrane na gas.

Dodik je rekao i da se osetila `eqa da se podr`e napori Srpske za opstanak, bez ikakvih nametawa ili tra`ewa bilo ~ega zauzvrat.

"Rusija je sada u delikatnoj situaciji, ali niko od nas nijednog trenutka nije tra`io neko pona{awe koje bi manifestovalo nekakav odnos prema Rusiji.

Oni to razumeju, ka`u nam da su zahvalni za politiku koju vodimo i spremni su da realizuju sve na{e zajedni~ke projekte", kazao je Dodik.

On je istakao i da su u Rusiji najavili zna~ajniju podr{ku u budu}nosti.

"Va`no nam je da zavr{imo projekat gasovoda, koji nam donosi dve nove elektrane na gas. To je energent budu}nosti i elektri~na energija sama po sebi predstavqa vode}i oblik energije u svetu", rekao je Dodik.

On je izrazio zahvalnost Rusima, predsedniku Putinu i predstavnicima kompanije "Gasprom" za razumevawe koje imaju za procedure u BiH.

"U Sarajevu imamo ve} nekoliko godina zastoj u pogledu dobijawa dozvole da se iz Srbije pre|e u Republiku Srpsku preko grani~ne linije, odnosno Drine, jer to namerno opstrui{u", kazao je Dodik.

On je istakao da je Putin razuman ~ovek, posve}en svom narodu i svojoj dr`avi.

"Wihova strategija je procenila da su ugro`eni od {irewa vojnog krila NATO-a na prostor Ukrajine. Smatraju da je oblik koji su dali Ukrajini ranije, kada se povukla iz SSSR-a, bio dovoqan da Ukrajina nastavi da egzistira i ima neutralni status u vojnom i svakom dugom smislu.

Drugi to nisu hteli da razumeju", rekao je Dodik.

On je kazao da jednim delom razume Zapad, koji `eli svojim potezima da homogenizuje sve zemqe po pitawu uvo|ena sankcija Rusiji, ali i da je wegov stav jasan - da se Republika Srpska ne mo`e tome pridru`iti.

TI[INA PREKRILA UBISTVO SRPSKE POVRATNICE U VISOKO Nadu Radulovi} ubio kom{ija Bo{wak. Lokalni, kantonalni i federalni zvani~nici se ne ogla{avaju

SLOBODU PLATILI @IVOTIMA:

Na Sokocu obele`eno 27 godina od juna~ke odbrane Sarajevsko-romanijske regije

Na Sokocu i Ravnoj Romaniji obele`eno je 27 godina od herojske odbrane Sarajevsko-romanijske regije u Odbrambeno-otaxbinskom ratu, u kojoj je `ivot polo`ilo vi{e od 4.000 srpskih boraca.

Na Vojni~kom grobqu Mali Zejtinlik slu`en je pomen za sve poginule srpske borce, polo`eni SU venci i cve}e.

Predsednica Republike Srpske @eqka Cvijanovi} izjavila je na Sokocu da je Sarajevsko-romanijska regija kolevka Republike Srpske, da je sa wom delila dobro i zlo, sa wom rasla i razvijala se i da je tako i danas.

Na Vojni~kom grobqu "Mali Zejtinlik" na Sokocu sahraweno je 4.210 boraca VRS, me|u kojima je 949 poginulih junaka Sarajevsko-romanijskog korpusa. U znak se}awa na poginule borce, na Ravnoj Romaniji je izgra|en manastir Svetog Georgija, na ~ijim su zidovima u unutra{wosti ispisana imena poginulih boraca ovog korpusa.

- Sarajevsko-romanijski korpus VRS je tri i po godine ~asno i hrabro {titio svoj narod i wegova ogwi{ta, branio nemo}ne, i na slobodnoj teritoriji omogu}io prihvat hiqada stradalnika, proteranih, mu~enika koji su tra`ili spas od stra{nih pogroma - poru~ila je Sawa Vuli}, poslanik SNSD-a u Predstavni~kom domu Parlamentarne skup{tine BiH. Ne mo`e se i}i napred bez hri{}anskog opro{taja, ali zaborav bi bio najve}i greh. Apelujem da svako na{e dete mora bar jednom videti Krf i Vido, Solun i Zejtinlik. Negovawe svesti o tome da je na{ narod u 20. veku pretrpeo strahote i da smo uni{tavani samo zato {to smo Srbi, preduslov je na{eg opstanka, ponosa i qudskog dostojanstva.

Sarajevski Srbi su pro{li strahote u 123 logora u rodnom gradu, a wih 8.225 su mu~ki ubijeni i do danas im kosti le`e u Kazanima i sli~nim strati{tima. Pitam se u kom paralelnom svetu `ivi Bakir Izetbegovi}, koji govori o juna~koj vojsci koja nijedan zlo~in nije po~inila? Ti junaci su u maju 1992. pobili 104 civila, `ene, decu i starce u ^emernom, Bradini i Ledi}ima i zatrli im trag. I to su isti oni koji nas nazivaju genocidnim narodom - ka`e Vuli}eva.

S. G.

U nasequ Maurovi}i u op{tini Visoko u Federaciji BiH ubijena je u svojoj ku}i 65-godi{wa Srpkiwa Nada Radulovi}, koja se u rodni kraj vratila nakon rata i `ivela je sama. Osumwi~eni za ubistvo srpske povratnice, koje se desilo 31. maja, a otkriveno sedam dana kasnije, jeste Viso~anin Muamer Hoxi}. On je uhap{en i nalazi se u pritvoru. Iz Tu`ila{tva Zeni~ko-dobojskog kantona zvani~no je potvr|eno da je priznao ubistvo Radulovi}eve.

Iako je od po~iwewa tog monstruoznog dela pro{lo vi{e od pola meseca, lokalni, kantonalni i federalni zvani~nici i daqe }ute.

Nema nijedne osude tog okrutnog zlo~ina, a ni podr{ke uznemirenim i upla{enim malobrojnim srpskim povratnicima u ve}inski bo{wa~ko Visoko, koje se nalazi nedaleko od Sarajeva.

To je, po oceni mnogih u Republici Srpskoj, jasna poruka Srbima da nisu dobrodo{li u Federaciju BiH i da oni u tom entitetu, iz kog su proterani i u kome su ostala wihova vekovna ogwi{ta i pradedovska imovina, nemaju {ta da tra`e.

RADOVAN KARAXI] PROSLAVIO RO\ENDAN:

Prvi predsednik Republike Srpske napunio 77 godina Radovan Karaxi}, prvi predsjednik Republike Srpske proslavio je 77. ro|endan.

Karaxi} je ro|en 19. juna 1945. godine u Petwici kod [avnika.

Osnovnu {kolu zavr{io je u Nik{i}u. Sa 15 godina do{ao je u Sarajevo i upisao medicinsku {kolu, a posle toga i medicinski fakultet u Sarajevu (specijalizovao je neuropsihijatriju).

Dio {kolovawa proveo i u SAD. Radio je u bolnici u Sarajevu kao psihijatar (stru~wak za depresije). O`ewen je Qiqanom Zelen-Karaxi} sa kojom je dobio djecu Sowu i Sa{u.

Zvani~no je po~eo da se bavi politikom 1989. godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku. U julu 1990. izabran je za prvog predsjednika stranke. Od ukupno 222 glasa, on je dobio 221. Bio je ~lan Predsjedni{tva BiH. Zvani~no je po~eo da se bavi politikom 1989. godine kada je osnovao Srpsku demokratsku stranku. U julu 1990. izabran je za prvog predsjednika stranke. Od ukupno 222 glasa, on je dobio 221. Bio je ~lan Predsjedni{tva BiH. Na sjednici Narodne slup{tine Republike Srpske 17. decembra 1992. godne, izabran je za prvog predsednika Republike Srpske.

On je na tom mjestu bio do 19. jula 1996. godine. U ovom periodu Karaxi} je obavqao i du`nost vrhovnog komandanta oru`anih snaga RS-a.

Uhap{en je 21. jula 2008. u Srbiji, odakle je izru~en u Hag. @albeno vije}e Mehanizma za krivi~ne sudove u Hagu, u drugostepenom procesu izreklo je do`ivotnu kaznu zatvora biv{em predsjedniku Republike Srpske.

S. G.

S

Ub

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 9

Abazovi}: Pozva}u srpskog premijera u Crnu Goru ~im bude izabran Lepote Boke kotorske privla~e turiste: Perast

Crna Gora pri`eqkuje milijardu evra od turizma Brine izostanak Rusa i Ukrajinaca, apartmani u Budvi }e ko{tati od 45 do 300 evra Najstariji stanovnici Crne Gore sawali su da wihova dr`ava od turizma zaradi milijardu evra, a wihovi potomci sada kako da od dr`ave uzmu milione za pripremu letwe turisti~ke sezone.

Decenijama se u Crnoj Gori naga|a kakva }e biti letwa turisti~ka sezona i koliki }e od we biti prihodi. Jedni najavquju i ove godine dobru pose}enost gostiju iz regiona na Crnogorskom primorju, dok drugi veruju da }e umesto masovnog dolaska Rusa i Ukrajinaca sti}i gosti sa Zapada, a ~ak i iz Ujediwenih Arapskih Emirata.

No, dok se to ne dogodi, od dr`ave se uzima {to je vi{e mogu}e kako bi se privatni hoteli, moteli i pla`e spremili za masovni dolazak turista. Ve}ini gra|ana Crne Gore je nejasno gde nestado{e stotine miliona evra koje su zaradili pro{le sezone, za koju se tvrdilo da je najboqa u proteklih dvadesetak godina. U javnosti su se pojavqivali milioni, desetine, stotine miliona, skoro da su ugostiteqi dobacili do milijarde, o kojoj se decenijama sawa na peni od mora.

Ipak, milijarda od turizma je samo san. Priznaju to turisti~ki pregaoci, analiti~ari, ali i Vlada Crne Gore. No, mo`da i nije toliko zabriwavaju}e {to se milioni evra svake godine daju za pripremu turisti~ke sezone, ve} kome se iz dr`avne kase decenijama daju milioni evra i da li se proveravaju wihovi poslovni rezultati. Uostalom, nedavno se saznalo da su oni koji su stotine hiqada evra dobijali od dr`ave sada najve}i poreski du`nici.

Iz Budve saop{tavaju da je „po~etak sezone izvanredan i mimo o~ekivawa” i najve}i broj turista je iz Rusije i Ukrajine. U metropoli turizma veruju da bi se moglo dogoditi da „berba” bude beri}etna i da se ostvari rekordan broj gostiju, a time i kasira rekordna zarada. Cene sme{taja u hotelima u odnosu na pro{lu godinu uve}ane su za oko dvadeset odsto, dok se u izjavama vlasnika hotela navodi da su, za sada, cene hrane i pi}a u hotelu na nivou pro{le godine.

Zanimqivo je da su zbog doweg limita plata koje su prvi put „zagarantovane” zakonom hotelijeri na Crnogorskom primorju bez problema obezbedili potrebnu radnu snagu za sezonu. „Evo, ove godine prvi put nisam oti{la u Hrvatsku da radim jer su sada ovde plate skoro kao tamo. Za{to bih i{la ako sam ovde potrebna i ako je zakonom zagarantovano moje primawe”, ka`e nam Dragana M., koja je vrhunski kuvar.

U budvanskim hotelima se sme{taj u junu kre}e od 55 do 120 evra polupansion. U hotelima u Baru sme{taj je od 40 do 85 evra za jednu osobu, dok se u Herceg Novom polupansion u hotelima mo`e obezbediti od 45 do 100 evra.

Apartmani u Budvi }e ko{tati od 45 evra do 300, koliko ko{taju oni luksuzni na obali mora.

M. T.

Crnogorski premijer Dritan Abazovi} izjavio je da }e pozvati novog premijera Srbije, ~im bude izabran, da zvani~no poseti Crnu Goru i najavio da }e uskoro biti imenovan novi ambasador Crne Gore u Srbiji.

Abazovi} je za TV Prva rekao da je va`no da se zavr{i Temeqni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom. „Va`no je da zavr{imo Temeqni ugovor sa SPC, treba da dobijemo tekst koji je nalik onom sa drugim verskim zajednicama, mislim da }emo ga usvojiti jednoglasno. Ako neko od kolega ne `eli da se dr`i principa pravde i jednakosti, neka to objasni gra|anima”, naveo je Abazovi}.

On je rekao da se raduje, kako je naveo, predstoje}oj poseti Beogradu i istakao da biv{i potpredsednik DPS-a Svetozar Marovi} ostaje otvoreno pitawe u odnosima dve dr`ave.

Govore}i o Otvorenom Balkanu, ponovio je da nije ~uo relevantan argument protiv te inicijative, ve} samo „politi~ke spekulacije”.

Osvrnuo se i na nedavnu posetu Ukrajini, za koju smatra da je jako korisna za Crnu Goru. „Poseta u odnosima sa Rusijom ne}e zna~iti ni{ta specijalno. Mi smo ve} uveli sankcije Rusiji i stali uz one dr`ave koje su osudile rusku agresiju”, naveo je Abazovi}.

On je rekao da je bombardovawe NATO-a u Muri-

ni 1999. godine, kada su stradala deca, zlo~in.

Govore}i o NATO-u, rekao je da „kako je DPS vodio tu kampawu, dobro je da smo i u NATO”.

Abazovi} je poru~io i da je dr`ava odlu~na da se suprotstavi klanovima i najavio da }e tokom leta biti poja~ane policijske snage u primorskim gradovima.

Ka`e i da nije promenio mi{qewe ni o jednom pitawu, pa ni o pitawu dodele stanova po povla{}enim uslovima tokom vladavine ranijih vlada, koje je prethodno o{tro kritikovao.

Abazovi} je rekao da komisija za stambena pitawa, koju je Vlada nedavno izabrala, ne}e imati praksu kakva je ranije postojala, o dodeli stanova funkcionerima.

S. G.

NEKO SABOTIRA ZAVR[ETAK AUTOPUTA Premijer Crne Gore Dritan Abazovi} rekao je da ne mo`e da garantuje da }e auto put od Podgorice do Kola{ina biti otvoren 13. jula i dodao da sumwa da neko sabotira zavr{etak radova. „Smokovac (Podgorica) – Mate{evo (Kola{in) ne samo {to je najskupqi put, nego se i najsporije radi“, rekao je Abazovi}. „Gubi se novac od putarine i stvara lo{a klima izme|u nas i Kineza, ali mi smo na{ deo posla odradili. Naravno da }e neko snositi odgovornost za stawe, da vidimo za{to se kasnilo, koliko se kasnilo. ^esto smo razmi{qali, u prethodnoj Vladi, da nekog drugog anga`ujemo, ali bi tenderi oduzeli mnogo vremena. Li~no sam po~eo da sumwam da neko to sabotira“, kazao je Abazovi}.

On nije izneo vi{e detaqa.

Sli~ne ocene da neko sabotira otvarawe autoputa je iznosio

i biv{i premijer Zdravko Krivokapi}, ali ni on nije iznosio vi{e detaqa.

Ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimovi} najavio je pro{le nedeqe da }e putarina za deonicu autoputa Bar-Boqare iznositi za putni~ka motorna vozila 3,5 evra, za motore 1,5 evro,

a za autobuse i kamione u zavisnosti od kategorije 17 evra.

Ibrahimovi} je kazao da se do kraja godine planiraju prihodi od ~etiri miliona evra za tu deonicu autoputa, od putarine.

Izgradwa prve deonice autoputa po~ela je 2015. i prvobitni rok za zavr{etak radova je bio 11. maj 2019. godine. U maju 2019. rok je pomeren na 30. septembar 2020, a krajem aprila 2021. na novembar pro{le godine.

Ukupna du`ina prioritetne deonice autoputa je oko 41,5 km, sa zahtevnom infrastrukturom koja obuhvata 29 mostova, deset nadvo`waka i 16 dvocevnih tunela.

Dr`ava je od kineske Eksim banke pozajmila 944 miliona dolara na 20 godina, sa kamatom od dva odsto i uz grejs period od {est godina za izgradwu ove deonice i pro{le je pla}ena prva rata.

M. T.

SUROVA LIKVIDACIJA:

Ubica [akovi}u nije ostavio ni najmawu {ansu, pet metaka sasuo u ve} mrtvog {kaqarca U surovoj likvidaciji u Budvi, ubica nije ostavio ni najmawu {ansu Mili}u Miwi [akovi}u da pre`ivi. Nakon {to je [akovi} pao pogo|en u glavu, ubica je isalio vi{e tri hica u be`ivotno telo.

Kamere na ugostiteqskom objektu u Starom gradu snimile su mu{karca sredweg rasta, u beloj ko{uqi sa ka~ketom na glavi kako na udaqenosti od pola metra pucao u potiqak mladi}a koji sedi za stolom sa dru{tvom. Ubijen je Mili} Miwa [akovi} (35) iz Podgorice koji je prema policijskim analima ~lan {kaqarskog klana iz Kotora.

Za sada nepoznati mu{karac ispalio je

Ubijeni [akovi} prvo tri hica u glavu [akovi}a, koji je pao na plo~nik, a potom jo{ dva puta pucao u ve} mrtvog mladi}a. U policiji je potvr|e-

no da je ispaqeno osam metaka dok je terasa ugostiteqskog lokala bila puna.

Hici su {okirali prisutne,usledila je vriska, panika, koju je ubica iskoristio i pobegao sa mjesta gde je po~inio surovu likvidaciju.

Tr~e}i ka hotelu "Mogren" on se sapleo pao, a tom mestu ostali su i wegovi otisci. Policijski inspektori su prona{li torbicu sa pi{toqem, ko{uqa i ka~ket.

U posledwih nekoliko godina [akovi} je bio nekoliko puta na meti suparni~kog klana.

Pre pet godina [akovi} je pre`iveo

nakon {to su na wega pucali iz automatske pu{ke sa pet metaka u kafeu "Auto Zete" u centru Podgorice kada je ~ekao da mu u servisu operu automobil.

Policija je po~etkom marta 2021. godine uhapsila peto~lanu organizovanu kriminalnu grupu, kojoj se na teret stavqa planirawe ubistva Mili}a Miwe [akovi}a. [akovi} je imao policijski dosije za vi{e krivi~nih dela. Vi{e puta je privo|en zbog oru`ja a sumwa se i da je u~estvovao u likvidaciji vo|e navija~a Partizana Aleksandra Stankovi}a, Saleta Mutavog.

R. N.

10

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

U SUSRET 633 GODINE OD KOSOVSKOG BOJA 1389. GODINE

Ure|uje: Zoran Vla{kovi}

NA GAZIMESTANU

Najsvetiji recital u istoriji srpske poezije

Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni ko va{ oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka.

Milan Raki}

Zaquqano carstvo survalo se s vama…

Kad oluja pro|e vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica stra{na i porazom slavna.

Kosovski junaci zasluga je va{a [to posledwi beste. U krvavoj stravi, Kada trulo carstvo oru`ja se ma{a, Svaki le{ je svesna `rtva, junak pravi.

Danas nama ka`u, deci ovog veka, Da smo nedostojni istorije na{e, Da nas zahvatila zapadwa~ka reka, I da nam se du{e opasnosti pla{e.

Dobra zemqo moja, la`u! Ko te voli Danas, taj te voli, jer zna da si mati, Jer pre nas ni poqa ni kr{evi goli, Ne moga{e nikom svesnu qubav dati!

I danas kad do|e do posledweg boja, Neozaren starog oreola sjajem, Ja }u dati `ivot, otaxbino moja, Znaju}i {ta dajem i za{to ga dajem.

Pla~ od odu{evqewa Ja{a Tomi}, politi~ar, novinar i kwi`evnik iz Vojvodine, u reporta`i objavqenoj 26. oktobra 1912. godine u "Ilustrovanoj ratnoj hronici", pi{e: - "... Na ulazu u Kosmet nailazismo na Srbe stanovnike, kako pla~u od odu{evqewa. Od kada je Srbija mobilisana, Arnauti su se bojali da ih diraju.

Odu{evqewe srbske vojske ne mo`e se opisati. Pevaju. Muzika i trube sviraju. U ovaj mah svi smo zaneti najve}im miqem.

Srbske pobeda na Kosovu i Metohiji garantuje potpuno na{e oslobo|ewe. Nema te sile koja }e vi{e mo}i potisnuti Srbe sa Kosova..."

Milan Raki} na popri{tu Kosovske bitke 1912. godine odrecitovao svoju pesmu ''Na Gazimestanu'' Kako je Milan Raki}, pesnik, konzul, diplomata visokog ~ina, junak, dobrovoqac u Balkanskim ratovima za oslobo|ewe Kosova 1912. godine odrecitovao, na popri{tu Kosovske bitke, svoju pesmu ''Na Gazimestanu'' je pri~a patriotskog primera koja se i danas pamti, prepri~ava i o kojem se i danas raznim povodima pi{e.

Srpski junak, Milan Raki}, konzul, diplomata visokog ~ina, 1912. godine, prijavio se kao dobrovoqac u jedinici vojvode Vuka, u Balkanskim ratovima za oslobo|ewe Kosova.

Istori~ari su zapisali da je Kosovo padom Novog Brda 1. juna 1455. godine kona~no palo pod tursku vlast a da je posle toliko vekova 26. oktobra 1912. godine oslobo|eno od Turaka.

Promislom Bo`jim, odlukom Nebeske Srbije i Svetog Cara Lazara, puk u kome se nalazila wegova jedinica oslobodio je Kosovo Poqe, Gazimestan, Pri{tinu....

Vojnici, junaci, nisu znali gde se nalaze. Komandant je postrojio vojsku i upitao: ” Bra}o, znate li gde se nalazimo?

Na ovom poqu je Obili} rasporio Murata, na ovom poqu, bra}o, Kosovu Poqu, `ivot je dao Sveti Car Lazar i na{i pra|edovi…”

Junaci su pali na kolena, plakali su i qubili Svetu

Zemqu. Svi su bili u Svetom zanosu. Smirili su se.

Komandant je onda kazao: – Bra}o, zna li ko onu pesmu Milana Raki}a ''Na Gazimestanu”?

Iz stroja vojnici povika{e: Milan je tu, sa nama, mo`e on.

Dobrovoqac Raki} istupi!

Najsvetiji recital u istoriji Srbske poezije, Svete, dogodio se tada.

Milan Raki} pesnik, konzul, diplomata visokog ~ina, junak, dobrovoqac ovako opisuje dolazak na Kosovo poqe i svoje recitovawe: „Dakle izbismo na samo mesto Kosovske bitke. S desne strane gudio je Lab, pun nove snage od jesewe ki{e, i `urio da odnese veliku vest. S leve, na bre`uqku, slegalo se zami{qeno Muratovo turbe. Postroji{e nas. U pratwi {taba pojavi se komandant: "Junaci moji, znate li gde se nalazite? Znate li kako se ovo mesto zove?"

U zbijenom stroju lupkarala je pu{ka o pu{ku, zatezale se ramewa~e.

"Ovde, gde mi sada stojimo, na Vidovdan 1389. godine, istog dana i istog sata, poginula su oba cara! To je Gazimestan na kojem je Obili}...

"Oko mene popadali vojnici. Pogledam: qube zemqu!

Vaqda sam se i ja bio sagnuo, kad nisam primetio otkud iza|e mlad oficir s isukanom sabqom. Stade pred komandanta, pozdravi, raportira ne{to, pa se okrete stroju. Di`e sabqu i po~e gromko: "Na Gazimestanu od Milana Raki}a!"

Prvo me izdade sluh, pa onda i vid. Ispred mene se podi`e breg sa turbetom, zavi u crveno i osta vise}i kao plamena zastava. Iskaza me celog – planina! Od uzvika se lomilo nebo. Nova i mlada Srbija slavi Vaskrs, a ja?

S mukom sam se dr`ao na nogama. Vi{e osetih, no {to videh, kad se neko odvoji iz moje jedinice i, u trku, sti`e pred komandanta: - "Gospodine pukovni~e, taj koji je ispevao ovu pesmu ovde je sa nama. Evo ga pozadi, s bombama, u odredu Vojvode Vuka!".

I odmah odjeknu komandantov glas: "Dobrovoqac Raki}, napred!" ^uo sam sve, ali nisam mogao ni da koraknem. ^ak ni da otvorim usta. Rukavom od {iwela zaklonio sam lice i pustio suze, prvi i posledwi put tada.

Vojvoda Vuk

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO SRBI IZ HRVATSKE

Kudin most - legenda o qubavi i se}awu na pretke U neposrednoj blizini malog mesta Golubi} na reci Krupi nalazi se jedan od najlep{ih, jo{ uvek dobro sa~uvanih mostova u ovom kraju.

Sazidan u suhozidu, kamenom od sedre koja se izvla~ila iz vode, `uqevitim rukama starog Jove Jovuqa Kude pre dve sto-

tine godina, danas je jedan od za{ti}enih spomenika kulture.

Nestvarna lepota krajolika, netaknuta priroda, reka Krupa i most sa dvanaest lukova, rasko{ni slapovi i kaskade, samo su neki od razloga za{to svake godine, naro~ito u letwem periodu, na hiqade turista iz svih krajeva sveta, poseti ovo prirodno bogatstvo podno Velebita.

U duboko use~enom kawonu te{ko prohodnog kraja, podno ju`nih padina Velebita, te~e reka Zrmawa u koju se uliva najdu`a i najizda{nija wena pritoka, reka Krupa. Upravo na Krupi nalazi se Kudin most.

Kada se od @egara krene ka Golubi}u, putem koji vodi uz najstariji pravoslavni manastir u Dalmaciji, Krupu, malo je toga {to bi svakog putnika namernika moglo da ostavi ravnodu{nim. I taman kada pomislite da nema daqe, nailaze}i na zgradu nekada{we stare {kole u Golubi}u, otkriva se tabla sa oznakom za put koji vodi ka nadaleko ~uvenom mostu.

Za brojne turiste, qubiteqe prirode, avanturiste ili radoznale istra`iva~e krajolika, ovaj za{ti}eni spomenik kulture svakako je atrakcija i izazov, ali i uspomena koju }e sa sobom poneti tamo negde, u beli svet. Na put ka Kudinom mostu uputili smo se

vo|eni `eqom da ba{ u tom kraju, gde danas `ivi toliko qudi da ih je lako na prste izbrojati, upoznamo i preostale naslednike starog graditeqa Kude koji, uprkos te{kim godinama u pro{losti, i danas ~uvaju i odr`avaju wegovu rodnu ku}u, most, staro stablo murve (duda) u dvori{tu,

ali i porodi~no stablo na koje su ponosni.

Miroslav – Mi{o Veselinovi} nije samo me{tanin Golubi}a ve} i direktni potomak Kudi}a, jer je Kude, graditeq mosta, bio wegov ~ukunded. @iveo je u zaseoku Kudi}i, zvali su ga Kude, ali i Jovuq, kao „jaki Jovo”, poja{wava nam Mi{o odmah. Nakon nedavne smrti vreme{nih roditeqa, Miroslav danas `ivi sam u porodi~noj ku}i, brine o nekoliko stotina grla stoke, ali i odr`avawu mosta koji je i daqe spona sa davno usnulim pretkom. Ve{to se opire u tvrdwi da je jedini me{tanin koji o mostu istinski vodi ra~una, ali zato preciznije poja{wava za{to je most nekada bio i va`niji nego sada.

– U ta za nas sada ve} davna vremena, most je bio jedina komunikacija i poveznica sa @egarom, Kistawama, preko mosta se i{lo na pijacu, gonila stoka. Reka se prelazila i zbog mlina, ~iji se tragovi danas tek naziru, u koji je doma}e stanovni{tvo odlazilo donose}i `ito za bra{no. Sada {a{u i trsku treba ~istiti i kositi svakog leta, jer vi{e nema krupne stoke kao tada kada su koze, kowi i mazge na ispa{ama sve jeli i gazili, trsku, {evar i ostalo rastiwe. Vi{e od dvadeset godina ni{ta se ne obra|uje, niko se time ne bavi i kada trska

i {a{ narastu, zaustavqaju nanose peska, muqa, poru{ena debla.

Tada, pod pritiskom vode koja se digne i metar iznad mosta, nastaje ozbiqna opasnost od ru{ewa i mi to nastojimo odr`avati ba{ iz razloga da se ne bi sve uru{ilo – ka`e Mi{o Veselinovi}, skroman potomak graditeqa Kudinog mosta.

O legendi koja se vezuje i za jedan drugi razlog nastanka mosta, pri~u koja najvi{e privla~i pa`wu doma}ih i stranih turista, o velikoj qubavi dvoje mladih sa suprotnih obala reke Krupe zbog koje je junak u ~iji spomen most nosi ime, Jovo Veselinovi} Kude, ka`u, sagradio most kako bi svatove poveo po svoju voqenu Miliju, Mi{o kao prakti~an, ali i vrlo tipi~an primerak otresitog Dalmatinca, ne voli ba{ puno pri~ati. Sve ovo prvobitno navedeno, mnogo mu je prihvatqivije i pribli`nije nego podvig napravqen iskqu~ivo zbog qubavi.

Radije bi posvedo~io o prostranom imawu, me|i i mlinu koji su bili u vlasni{tvu wegovih predaka i wegovom danas, ~iji svaki metar i kamen poznaje kao da je `iveo u tom vremenu, nego li ne{to ~emu, kako ka`e, nije svedo~io pa ne mo`e ni da potvrdi.

Zbog toga nas upu}uje na svoju najbli`u ro|aku koja tu `ivi, upravo u avliji i ku}i gde je ro|en stari Jovuq i koja je, makar zbog godina, mogla malo vi{e slu{ati i saznati o toj pomenutoj pri~i.

Ispred stare kamene ku}e u kojoj je Kude ro|en, stare vi{e od dve stotine godina, pri~u o qubavi ipak nam potvr|uje osamdesetogodi{wa Qubica Veselinovi}, jo{ jedna od naslednica Kudi}a – Jovuq Kude bio je deda mog svekra, pa je i svekar nosio wegovo ime. Ja sam do{la u ovu ku}u kao snaha, ali znam za tu pri~u koja se prenoslila sa kolena na koleno, da je Jovuq imao devojku sa druge strane reke, da se nisu mogli sastajati kada voda nado|e, i da je zbog toga sagradio taj most. Posle, kada je stvorio porodicu sa `enom koju je voleo, dobio je sa wom sinove koji su, isto tako, po devojke i{li na drugu stranu reke – sa osmehom nam pripoveda baka Qubica.

M. T.

U~enici pokazali i dokazali da vole svoj jezik i svoje pismo U Srpskom domu u Vukovaru 20. juna pro~itani su najuspe{niji u~eni~ki radovi nastali u okviru manifestacije „Deca pesnici roda svoga” koju ve} sedmu godinu organizuje `upanijsko Ve}e srpske nacionalne mawine. U~estvovali su u~enici iz deset

Osnovnih {kola sa podru~ja Vukovarsko-sremske `upanije, a o pobednicima je odlu~ivao peto~lani `iri koji su ~inile Jadranka Rado{evi}, Milica [ar~evi} Tuwi}, Vesna Vuji}, Sne`ana [evi} i predsednica `irija Milica Stojanovi}.

– Odluku o tome ~iji rad je bio najboqi nije bilo lako doneti. Trebalo je i po nekoliko puta pro~itati svaku pesmu kako bi doneli tu odluku. Kada smo birali najboqi rad trudili smo se da prona|emo poruke i ba{ u tom prvonagra|enom radu u svakom stihu ta poruka postoji. „Jezik je ime”, Jezik je istorija”, „Jezik je tradicija”, „Jezik je du{a”. Zna~i, u toj pesmi u svakom prvom stihu postoji sna`na poruka i to je bio nekakav kriterijum kojim smo se vodili, ali prva tri mesta bilo je dosta te{ko odabrati jer radovi su zaista bili dobri i to je obe}avaju}e. To je i znak da se u {kolama sa u~enicima dobro radi i znak da u~enici imaju motiv da pi{u o svom jeziku i da razumeju {ta je to jezik i koliku vrednost on ima za jedan narod – objasnila je predsednica `irija.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 11 Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 2/332A Main Rd. East St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 9367 5838

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

Tri decenije od likvidacije pripadnika TO RSK na Miqeva~kom platou Hrvatska vojska (HV) je 21. juna 1992. godine napala polo`aje srpske teritorijalne odbrane na Miqeva~kom platou u blizini Drni{a i preuzela kontrolu nad 7 sela.

Uo~i napada hrvatska strana je od srpske zatra`ila suzdr`avawe od eventualnih provokacija zbog odr`avawa Me|unarodnog festivala djeteta, koji je taj dan trebao zapo~eti u [ibeniku, da bi to isto jutro bezobzirno napala srpske polo`aje.

Bio je to prvi ve}i napad vojnih snaga RH na Republiku Srpsku Krajinu (RSK) nakon {to je UNPROFOR preuzeo ulogu za{titnih snaga na podru~ju RSK. Vije}e bezbjednosti UN-a 30. juna iste godine donosi Rezoluciju 762 kojom osu|uje akciju i tra`i povla~ewe hrvatskih snaga na po~etne polo`aje, {to Hrvatska odbija.

Tu`an epilog tog mu~kog napada je 40 ubijenih srpskih teritorijalaca, od kojih su ve}ina masakrirani nakon predaje. I umjesto da tijela poginulih vrate porodicama, hrvatske vlasti nare|uju srpskim zarobqenicima, pod prijetwom smr}u, da ih bacaju u kra{ku jamu namjewenu za glomazno sme}e.

Hrvatska radiostanica Split u maniru krajweg cinizma vi{ekratno je emitovala imena poginulih srpskih boraca uz zvuke srpske nacionalne himne sa raznim pogrdama.

Od 17. jula do 1. septembra iste godine, hrvatska strana je srpskoj preko UNPROFORA predala 21 tijelo, koja su bila nepokopana ili pokopana van jame, i kosti izva|ene uz pomo} speleologa iz pomenute jame spakovane u 20 vre}a izmje{anih sa kostima `ivotiwskog podrijetla, {to je uveliko ote`avalo identifikaciju.

Od dijelova kostiju i dijelova tijela na srpskoj strani je sastavqeno 40 le{eva, od ~ega je 28 identifikovano i sahraweno u porodi~ne grobnice, dok je 12 neidentifikovanih pokopano u zajedni~ku grobnicu na novom grobqu u Kninu, gdje se i danas nalaze. Poslije pada RSK, ni me|unarodna zajednica ni hrvatska dr`ava nisu pokazali nikakav interes da se ti posmrtni ostaci ekshumiraju i poku{aju identifikovati savremenom DNK-a metodom.

Zlo~in na Miqeva~kom platou zabiqe`en je i na videovrpci od onih koji su ga i po~inili, koja se neposredno poslije doga|aja, kao svojevrsni horor film, iznajmqivala po video klubovima {irom Evrope.

Nakon dugogodi{weg vo|ewa krivi~nog postupka, @upanijski sud u Splitu je, u septembru 2014, osudio dvojicu pripadnika HV, Antu Babca (1965) na 3 godine i 8 mjeseci i Mi{u Jakovqevi}a (1971) na 3 godine zatvora, zbog ubistva ratnog zarobqenika Miroslava Suboti}a (1935), pripadnika TO RSK iz kninskog sela Ervenik, koja kazna im je potvr|ena i presudom Vrhovnog suda RH od 6. septembra 2017.

Za zlo~in na Miqeva~kom platou, bez obzira na postojawe obiqa validnih dokaza, pred Ha{kim tribunalom niko nije procesuiran.

12

^etvrtak 23.

2022. 2020.

10. jun decembar

DRU[TVO

PRI^A O KOSOVSKOJ TREPEZI, VE^ERI U BABINOM MOSTU KOD GAZIMESTANA NA KOSOVU

''Kne`eva ve~era'' istorija koja se pamti U spomen na 600 godina od Kosovskog boja, juna 1989. godine, podignuta je „Spomen-trpeza na mestu gde je Car Lazar odr`ao Ratni savet pred boj na Kosovu 1389. godine.

- Autori ovog spomenika su Mili} od Ma~ve, Jovica Vlahovi}, Blagota \uri~i} i Mi{o Lazi} Tekst i fotografije: Zoran Vla{kovi} Uo~i sudwe Kosovske bitke na Kosovu poqu 1389. godine, u Babinom Mostu, srpskom selu kraj Gazimestana, bila je i kosovska ve~era, kosovskih junaka sa carom Lazarom na ~elu, Devet Jugovi}a i svim znanim i neznanim junacima - sva gospoda i gospodi~i}i.

Babin Most se nalazi pet kilometara severno od Pri{tine, na kilometar i po severoisto~no od reke Lab, sa desne strane puta Pri{tina — Kosovska Mitrovica.

Legenda ka`e da je Babin

Most dobio ime po tome {to je Milo{ Obili}, posle ubijawa cara Murata u Kosovskom boju, u ovom mestu, be`e}i od turskih kowanika, izdat od jedne babe, koju je najpoznatiji kosovski junak sa mosta preko reke Lab, u ovom mestu, bacio u reku. Albanci danas imaju svoj naziv za selo Bavinoc.

SPOMEN TRPEZA Istorija i legende tako|e ka`u da se u Babinom Mostu odigrala Kosovska ve~era pred sudwu Kosovsku bitku 1389. godine, da je tada Milo{ Obili} na ve~eri izrekao da }e sutra pogubiti cara Murata.

Iz Babinog Mosta 20.000 srp-

Адам Стефановић, ''Kнежева вечера'' 1871. гodina

Kne`eva ve~era na platnima Kne`eva ve~era, vekovima kasnije, bila je povod i za mnoga umetni~ka dela i pozori{ne predstave koje su prikazivane jo{ pre Drugog svetskog rata.

Nakon {to je bila odba~ena na sme}e, slika “Kne`eva ve~era”, autora Milana Pavlovi}a Petka, iz Vr{ca, koji je ovaj motiv tzv.

“Kosovskog ciklusa” naslikao 1912. godine, danas se ~uva u pohrani Antimuzeja.

Na slici je prikazan motiv Kne`eve ve~ere, prema narodnom predawu iz 15. stoqe}a, odnosno kne`eve zdravice Milo{u Obili}u.

Poznata je i ''Kne`eva ve~era'' Adama Stefanovi}a iz 1871. godine poznatog autora sa vi{e naslikanih dela sa motivima iz Kosovskog boja.

"Кнежева вечера", Милана Павловића Петка, из Вршца, који је овај мотив тзв. “Косовског циклуса” насликао 1912. године, данас се чува у похрани Антимузеја

skih junaka je gledalo osvaja~ki turski tabor na drugoj strani tog 28. juna 1389. godine – prepri~avaju istoriju danas u Babinom Mostu.

– Povodom {est vekova od Kosovske bitke u Babinom Mostu je 25. juna 1989. godine otkrivena spomen - trpeza, u prisustvu velikog broja gostiju i svih me{tana. Toga dana sela Babin Most, Milo{evo, Lazarevo, Grace, Plemetina, Prilu`je i dru-

[ta se jelo i pilo uo~i odlaska u Kosovski boj? [ta su jeli srpski vitezovi uo~i odlaska u Kosovski boj, otkriva na{ poznati kuvar Toni Radi}.

– Za predjelo se poslu`ivao beo mrs, slan ov~ji sir, kajmak, skorup i mlad crn luk.

Bungur je bilo glavno jelo koje se priprema od p{enice i razli~ite vrste mesa. Glavna jela, bila su rezervisana za razne vrste pe~ewa: ov~etinu, srnetinu, ze~etinu kao i meso od divqeg vepra. Na kraju gozbe, gosti su bili poslu`ivani jabukama, kru{kama, crnim i belim gro`|em – otkriva Toni Radi} tajnu Kne`eve ve~ere.

Bez sumwe, tada{wa kuhiwa, bila je preuzeta iz Vizantije jer su se u 13. veku, u vreme kraqa Milutina, uveli vizantijski obi~aji… [to se ti~e za~ina, u to vreme su se koristile aromati~ne trave, poput maj~ine du{ice i bosiqka…

Divqa~ je, tako|e, bila zastupqena na dvoru plemstva i pripremala se vi{e dana, tako {to bi ostajala u pacu s aromati~nim travama i vinskim sir}etom… Vina su bila vrlo odoma}ena na srpskim dvorima u vreme Nemawi}a. Pored `upskih vina, na Lazarevom dvoru, pila su se i ~uvena dalmatinaka vina jer su u to vreme postojale stalne i uhodane trgova~ke veze s Dubrovnikom.

На 600 година од Косовског боја, јуна 1989. године, подигнута је „Спомен-трпеза код цркве у Бабином мосту

ga otvorila su svoja dvori{ta i primala sve dobronamerne putnike ma odakle da su bili. Jedna od gostiju bila je pesnikiwa Desanka Maksimovi} - govori Radovan Mili} iz ovog sela, autor vi{e kwiga o Babinom Mostu Ovo je danas najbrojnije srpsko selo od svih {est koja su dobila imena po poginulim kosovskim junacima.U wemu je danas 160 srspkih ku}a i oko 700 `iteqa sa 84 u~enika u osnovnoj {koli ''Milan Raki}''. U selu je i 35 albanskih ku}a.

KNEGIWA MILICA PODIGLA CRKVU Prema narodnom predawu Crkva Bogorodi~inog pokrova, pored koje je spomen – trpeza, podignuta je na osnovama stare crkve-mauzoleja koju je, po predawu, posle Kosovske bitke izgradila knegiwa Milica nad mo{tima izginulih Kosovskih junaka. Za crkvu u Babinom Mostu ka`e se da je jedini hram sa dva oltara, jedan je ^asna trpeza, presto Gospodwi, a drugi su

У Бабином Мосту је још 160 српских кућа mo{ti Kosovskih vitezova, oltar celosnog Srpstva.

Carica Milica je posmrtne ostatke kosovskih ratnika sahranila u zajedni~ku grobnicu (koja i danas postoji) i nad kosturnicom podi`e spomen crkvu.

Nakon borbi i oslobo|ewa Kosova i Metohije 1912. godine, u grobnicu se sahrawuje jo{ junaka ovog doba. Danas o svemu ovome svedo~e spomen plo~e na delu crkve koji je kosturnica.

Nakon novembarskog presvla~ewa mo{tiju 2021. godine Svetog kraqa Milutina u crkvi Svete nedeqe u Sofiji cela ode`da na{eg velikog svetiteqa je darivana crkvi u Babinom Mostu!

Po kne`evoj ve~eri selo Trpeza Iako nema pouzdanih podataka o Kne`evoj ve~eri, ve}ina istori~ara je saglasna da je moralo postojati okupqawe i dogovor srpkih velika{a uo~i odlaska u Kosovsku bitku 1389.

Prema narodnom predawu, Kne`eva ve~era uo~i Boja na Kosovu 1389, odr`ana je na Lazarevom dvoru u starom gradu Kru{evcu; neki istori~ari tvrde da je bila na Babinom Mostu, nedaleko od Pri{tine U kur{umlijskom selu Trpeze, arheolozi su prona{li temeqe dve crkve. Jedna je gra|ena izme|u ~etvrtog i petog veka, a druga, sredwovekovna, podignuta je na temeqima prethodne crkve.

Prema predawu, knez Lazar je ovde priredio trpezu pre polaska u boj na Kosovo, po ~emu je selo dobilo ime.

uu

LEPA SRBIJA

^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 13 ^etvrtak 10. decembar

NAJDU@A GONDOLA NA SVETU JE U SRBIJI:

Dom za negu starih lica

Do vrha se putuje 25 minuta, a pred vama su sve vreme bajkoviti pejza`i Uobi~ajena vreva i uzbu|eni turisti u redu na po~etnoj stanici, kojih nije bilo zbog radova na unapre|ewu sistema, ponovo su tu. Najdu`a gondola na svetu ovog tipa u sezoni 2022. do~ekuje goste sa novih, dodatnih 18 kabina (sada ih ima ukupno 72) i osve`enim uslugama, kako bi boravak na „zlatnoj planini“ bio jo{ zanimqiviji stotinama hiqada turista.

Pre nego {to je sagra|ena Gold gondola, najdu`a gondola na svetu bila je Tianmen Shan cable car gondola (7,4 km) u Nacionalnom parku Zhangjiasie u Kini. Tamo je snimqen ~uveni film „Avatar“, za koji je Oskar dobio rediteq Xejms Kameron.

Vo`wa Gold gondolom do najvi{eg vrha Zlatibora od 1.496 metara traje 25 minuta i za to vreme se vazdu{nim putem od devet kilometara prolazi kroz nestvarne pejza`e ove ~uvene planine.

Zanimqiva je i doma}inska simbolika povezana sa pravoslavnim praznicima.

Kamen temeqac postavqen je 19. avgusta 2015. godine, na praznik Preobra`ewa Gospodweg, kada ga je osve{tao episkop @i~ki Justin, dok je gondola sve~ano pu{tena u rad na Mali Bo`i}, 14. januara 2021. godine.

Me|ustanica je osve{tana na Spasovdan, 10. juna 2021. godine.

Gondola sada ide maksimalnom brzinom od 6 metara u sekundi, a mo`e da preveze 800 putnika u jednom satu. „Karte se kupuju na po~etnoj stanici

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

na Zlatiboru, ali se mogu i dobiti na poklon od hotela ili vile u kojima odsedate, ukoliko su ti sme{tajni objekti sklopili ugovor sa Javnim preduze}em Gold gondola“, rekla je Bojana Bo`ani}, direktorka JP Gold gondola Zlatibor.

Kabine nailaze na svakih minut do dva, tako da se ne ~eka dugo, a svaka mo`e da primi do 10 putnika. „Turisti koji `ele privatnost i ho}e da budu sami u kabini, {to je idealno, na primer, za romanti~nu vo`wu za parove, mogu da odaberu privatnu kabinu koja ko{ta 7.000 dinara za prevoz do vrha Tornika i natrag. U tom slu~aju u kabinu mo`e u}i najvi{e 5 osoba, ali i ku}ni qubimci (naj~e{}e psi i ma~ke) u odgovaraju}em transporteru“, dodala je Bojana.

Regularna cena karte je 1.000 dinara po osobi, za decu od 6 do 12 godina je 550 dinara, a za mali{ane uzrasta do 6 godina vo`wa gondolom je besplatna.

Karta za gondolu va`i ceo dan i prakti~no mo`ete praviti pauze u me|ustanici i na vrhu, koliko god `elite, ali do posledweg dnevnog polaska.

Na taj na~in vo`wa gondolom se lako mo`e pretvoriti u svojevrstan izlet na Zlatiboru, koji ne mo`ete do`iveti u centru grada.

Me|ustanica se nalazi na pola puta, odnosno na polovini trase gondole, gde turisti prave predah, izlaze iz kabine, ostaju koliko `ele i nakon toga ~ekaju narednu kabinu koja sti`e za mawe od dva minuta.

Od atrakcija u me|ustanici, koja je u okviru Parka prirode (prostor u kojem preovla|uju prirodni ekosistemi i gde

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

su promene svedene na minimum) izdvaja se Ribni~ko jezero, pored kojeg posetioci prave fotografije.

Tu nije dozvoqeno kupawe, po{to je re~ o akumulacionom jezeru, koje se koristi za vodosnabdevawe stanovnika op{tine ^ajetina.

Nedaleko od stanice postavqen je mobilijar, odnosno drveni letwikovac, gde se mo`e sesti, pojesti sendvi~ i popiti pi}e, koje ste poneli sa sobom. U ovom delu Zlatibora nema kafi}a i restorana.

Nastavak putovawa sledi narednom kabinom u koju ulazite sa kartom koju ste kupili na po~etku.

U Gold gondoli napomiwu da je karte neophodno ~uvati sve vreme, kako biste se nesmetano vratili na Zlatibor.

Na posledwoj stanici, gde sam se sreo sa radnicima, nalaze se prelepi vidikov-

ci, zelenilo na sve strane i zaista bajkoviti pejza`i.

Dovoqno je re}i da je Tornik situiran na 1.496 metara nadmorske visine, pa mo`ete zamisliti to prirodno okru`ewe.

Za turiste koji `ele da istra`e sam vrh tu su putokazi sa stazama za pe{a~ewe, kao i brojna mesta na mawe od 200 metara na kojima mo`ete napraviti lepe slike za dru{tvene mre`e.

S jedne strane vas u daqini pozdravqa Crna Gora, s druge Bosna i Hercegovina, a sa tre}e planinski venci iz Srbije: Ov~ar, Kablar, pa ~ak i Avala, kad je izuzetno vedro. ^ak i ako se zapri~ate opijeni sve`im vazduhom, qubazni radnici iz Gold gondole }e vas obavestiti pre posledweg polaska za Zlatibor, kako biste se bezbedno spustili natrag u sme{taj.

M. T.

109 uuu KAKO JE HARIS XINOVI] OSVOJIO NEMCE

Ustane Haris, sedne za klavir i krene da svira - krenule ovacije...

U emisiji popularnog takmi~ewa "Nikad nije kasno" @ika Jak{i} je ispri~ao jednu anegdotu vezanu za Harisa Xinovi}a, koji je bio gostuju}i `iri.

Naime, tokom snimawa albuma 1999. godine, @ika i Haris su se na{li zajedno u [tutgartu. Kada se zavr{ilo snimawe, peva~ je izrazio `equ da celu ekipu odvede u restoran.

- Vodi Haris nas na ve~eru. U|emo unutra, sednemo, tu su {kampi, vino... Klavir je u uglu prostorije, tu su Nemci, ima sto

Nemaca. ^angrqaju nekim taniri}ima. U jednom momentu, ustane Haris, sedne za klavir i krene da svira - prise}a se voditeq sa osmehom i dodaje - U tom trenutku, prestaju svi da ~angraju s one viqu{ke i ka{ike i okre}u se ka wemu. On sam svira i peva internacionalni repertoar.

Po~iwe euforija u lokalu. Zaboravili su da jedu i da piju. Krenule ovacije, Nemice su se muvale oko wega.

Svi su se nasmejali, a on je nastavio - Ho}u da vam ka`em, da Haris mo`e

lagano bilo gde da sedne za klavir, da odu{evi iz nule i da napravi takvo raspolo`ewe u lokalu. Na kraju nam je pri{ao gazda lokala, mi smo tu pojeli i popili ~uda, on se zahvaqivao i nije nam dao ni{ta da platimo, ja to nikada ne}u da zaboravim.

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Vlade Divac polo`io voza~ki ispit u Americi

14

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

AUSTRALIJA

Bu{masteri u nemogu}oj misiji

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Nikad u svojoj modernoj istoriji Australija nije bila imuna, niti gluva na ratove, koje su aktivno ili pasivno vodile Sjediwene Ameri~ke Dr`ave za svoje interese. Setimo se da su i Australijanci kao i Amerikanci, platili veoma visoku cenu ratova u Koreji, Vijetnamu, Iraku i Avganistanu. Prvi ve-

situaciju vidimo danas i u aktuelnom vojnom sukobu u Ukrajini.

Na`alost, potpuno je o~ekivana bila odluka australijskih vlasti da se pridru`i paketu o{trih zapadnih sankcija protiv Rusije, i da indirektno vojno podr`i ukrajinsku vojsku. Za doma}e medije u ovoj odluci nije bilo ni~eg nelogi~nog, jer su ratovi koje Amerika vodi uvek bili imperativ za Australiju.

Postavqa se samo pitawe koji su realni efekti australijskog vojnog u~e{}a u svim ovim sukobima, u posledwih sedam decenija. Gledano sa vojne ta~ke gledi{ta, efekti su naravno potpuno simboli~ni, ili grubo re~eno bezna~ajni. Bez obzira na tu ~iwenicu, Australija kao najzna~ajniji ameri~ki vojni saveznik u Ju`nom Pacifiku, ima de fakto uvek obavezu da Ameriku bespogovorno sledi u svim vojnim konfliktima.

za Rusiju ovaj rat pitawe `ivota i smrti, i da ga ona ne sme izgubiti. Sa druge strane za zapadne lidere je izgleda beskrupolozno `rtvovawe ukrajinske mladosti potpuno neva`na stvar.

Svima je jasno da }e bez obzira na tok rata, mir sa Rusijom kad tad morati biti potpisan.

Kakav je onda smisao naoru`avati Ukrajinu do besvesti kada je ishod rata mawe vi{e ve} unapred poznat. U tom svetlu mo`e se tuma~iti i vojna pomo} Australije, ~iji }e „bu{masteri“ svi do jednog, verovatno u narednim nedeqama ili mesecima, biti uni{teni od strane ruske vojske. Doma}i mediji su izvestili jo{ krajem maja, da je najmawe jedan australijski „bu{master“ ve} uni{ten, {to se jasno videlo u jednom videu, koji je ruska vojska objavila na telegramu. Nije bilo nimalo prijatno gledati australijski vojni ponos i grdosiju

Australijska pomo} se Ukrajini daje na ka{i~icu, kao i uostalom kompletna zapadna vojna pomo}, kako bi krvavi rat izme|u dva bratska naroda {to du`e trajao liki lokalni rat nakon Drugog svetskog rata, bio je sukob na Korejskom poluostrvu (1950-53).

Rat izme|u istog naroda iz ideolo{kih pobuda, odneo je blizu 3 miliona civilnih `rtva dok su Ju`nokorejanci, Amerikanci i weni saveznici priznali najmawe 200.000 izgubqenih vojnika i oficira. Australija je bila samo jedna od dvadesetak dr`ava koje su stale na stranu Ju`ne Koreje i Amerike. U~estvovala je sa oko 18.000 vojnika, od kojih je 1.500 stradalo u tom sukobu direktno ili indirektno. Rat u Vijetnamu (1955-75) je bio tako|e dramati~an i za Australiju, koja je aktivno u~estvovala sa vi{e od 60.000 vojnika. Australijski gubici u tom sukobu su zavedeni na oko 520 poginulih, i vi{e od 3.000 te{ko rawenih. Ni dvadesetogodi{wi rat u Avganistanu (2001-21) nije imao znatno boqi epilog, jer je australijska vojska na kraju pognute glave napustila taj prostor. Naravno, kao i u slu~aju ranijih krvavih sukoba, izostalo je samo zvani~no priznawe da je sve to bilo potpuno pogre{no za jednu dr`avu, koja od tog sukoba nije imala apsolutno nikakve koristi.

Sli~nu poziciju Australije i

Vest da je Australija pro{le nedeqe poslala jo{ 4 od ukupno 20 obe}anih oklopnih transportera u Ukrajinu, objavile su sve glavne svetske agencije.

Moderni doma}i transporteri “M113AS4“, takozvani „bu{masteri“ ukrcani su u ukrajinski avion, nakon {to je biv{i australijski ministar odbrane Piter Daton to ranije obe}ao Ukrajincima. Bio je to samo deo vojnog paketa od ukupno 285 miliona dolara, koje }e Australija pokloniti Ukrajini za wihovu borbu protiv Rusije. Jo{ jednom re~ je o simboli~noj vojnoj pomo}i, koja naravno ne}e promeniti ishod rata, ali }e ga zato pre svega na {tetu samih Ukrajinaca produ`iti i pove}ati broj civilnih i vojnih `rtava. Realno, bez obzira na tok rata Ukrajina nema nikakve {anse protiv velike, mo}ne i nepobedive Rusije.

Posledwih dana to priznaju ~ak i zapadni lideri, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona, ili generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga.

Oni polako nagove{tavaju da }e teritorijalni gubici i bolni ustupci za Ukrajinu postati neminovnost, zarad trajnog mira sa Rusijom. I zapad je svestan da je

od najmawe 11 tona, vrednu blizu milion dolara (nova cena), kako nestaje u plamenu, zajedno sa verovatno desetak ukrajinskih vojnika. Tako|e, interesantan je i sam na~in kao i tempo australijske pomo}i Ukrajini. Logi~no je zapitati se, ako su australijske vlasti zaista `elele da pomognu ukrajinskoj vojsci, za{to ta pomo} nije isporu~ena jo{ pre najmawe tri i po meseca, kada je sukob po~eo. Ili odmah nakon ~uvenog televizijskog obra}awa ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog australijskom parlamentu 31. marta. Umesto toga, australijska pomo} se Ukrajini daje na ka{i~icu, kao i uostalom kompletna zapadna vojna pomo}, kako bi krvavi rat izme|u dva bratska naroda {to du`e trajao. Jo{ jedna licemerna i neiskrena podr{ka, koju }e mnogi nedu`ni Ukrajinci prekasno razumeti. Kao i vi{e puta dosad u istoriji, Australija je jo{ jednom direktno u{la u ratni sukob, ~iji }e ishod samo doneti vi{e razarawa i patwe tamo{wem lokalnom stanovni{tvu. sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Aborixinska zastava }e se vijoriti nad sidnejskim lu~kim mostom Aborixinska zastava trajno }e se vijoriti nad sidnejskim lu~kim mostom kao deo "procesa le~ewa" i pomirewa sa australijskom domoroda~kom zajednicom.

To je rekao Dominik Perote, premijer savezne dr`ave Novi Ju`ni Vels.

Zastava }e biti istaknuta uz zastave Australije i Novog Ju`nog Velsa na vrhu poznatog mosta.

Aborixinska zastava, koja je priznata kao zvani~na zastava od 1995. godine, ina~e se postavqa na zgrade vlade, a koriste je i sportski klubovi i sportisti aborixinskog porekla.

Vlada najmnogoqudnije australijske dr`ave poru~ila je da }e potro{iti 25 miliona australijskih dolara kako bi postavila tre}i jarbol za zastavu

do kraja godine.

Perote je rekao da je taj potez nastavak "procesa le~ewa kao deo {ireg pokreta prema pomirewu", poku{aja da se izgrade boqe veze izme|u {ire australijske zajednice i domoroda~kog stanovni{tva, Aborixina i ostrvqana Toresovog moreuza.

Australijska vlada je ove godine stekla autorsko pravo na aborixinsku zastavu, kako bi mogla da se slobodno koristi, nakon komercijalnog spora koji je spre~avao sportskim udru`ewima i aborixinskim zajednicama da je koriste.

Boje zastave, crna, crvena i `uta, predstavqaju narod Aborixina i wihovu duhovnu povezanost sa zemqom. Prvi put je podignuta 1971. na skupu za pravo na zemqu u australijskoj saveznoj dr`avi Viktoriji.

OGLAS

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 15

HRAMOVNA SLAVA U JALORN NORTU Na dan Silaska Svetog Duha na apostole 12. juna, slu`ewem Sv. Liturgije zapo~ela je proslava slave hrama u Jalorn Nortu. U molitvenoj i sve~anoj atmosferi okupilo se mno{tvo vernika iz cijele Viktorije.

Svima prisutnima u svetom hramu obratio se nadle`ni paroh

sa prigodnom besjedom rekav{i: „Mi danas sa svima vama zajedno slavimo na{eg Svevi{weg Gospoda, kako je on to rekao kad se uzneo na nebesa, rekav{i apostolima da idu u grad Jerusalim i da tamo ~ekaju da do|e Duh Sveti. Apostoli su se molili Gospodu da im ispuni dato

obe}awe. Gospod im posla Duha Utje{iteqa, Duha Istine preko koga }e oni saznati svu istinu koju }e nadaqe prenositi {irom vaseqene u~e}i sve narode u ime Oca, Sina i Svetog Duha.

Tako|e, i mi trebamo da budemo istinski u~enici Gospodwi i svjedoci na{e vjere uz `equ da

nas Duh Sveti sabira oko na{ih svetih hramova {to ~e{}e i da kroz qubav koju pokazujemo u molitvama postanemo nasqednici Carstva Nebeskog.

Doma}in ovogodi{we slave bio je brat Boris Mirkovi} sa svojom cewenom porodicom a ~ast da bude doma}in dogodine prihvatio je brat Miroslav, najstariji ~lan na{e male parohije. Posle Sv. Liturgije i krsnog hoda, a zatim i blagoslova slavskog znamewa, pre{lo se u

salu na slavsko veseqe. U na{oj sali prisutnima se obratio nadle`ni paroh zahvaliv{i svima na dolasku u na{u malu parohijsku porodicu. Posebno se nadle`ni paroh zahvalio svima koji su se svojski potrudili da slava protekne u miru i slozi kako to dolikuje djeci Sv. Save. Da nas Sveta Trojica {titi i ~uva u ova te{ka vremena, naglasio je prota u parohijskoj sali.

Protojerej Mom~ilo Vuk{a

16

^etvrtak ^etvrtak 10.

23. decembar jun 2022. 2020.

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

STOLE I CRNI VOZ

Srpska pesma nas je odr`ala Stole P. Petrovi} je zavr{io sredwu muzi~ku {kolu i muzi~ku akademiju u Beogradu. Kao mlad student postao je ~lan Beogradske filharmonije gde je radio 11 godina. U Australiju je do{ao 1998. godine. 1999. bio je jedan od osniva~a popularog orkestra “Marsala”. Sa tim orkestrom je radio tri godine. “Marsala” je brzo postao veoma popuaran orkestar i gostovao je {irom Australije. Stole je 2002. godine osnovao svoj orkestar “Crni voz” sa kojim radi punih dvadeset godina.

Orkestar je dobio ime po popularnoj romskoj pesmi. Sa ~lanovima orkestra “Marsala” je u prijateqskim odnosima sa kojima sara|uje i me|usobno se poma`u kad je god potrebno. Trenutno su u orkestru muzi~ari iz Moldavije, Azerbejxana, ^ilea, Senegala i srpski muzi~ari. To je imix po kome se orkestar prepoznaje u na{oj i drugim zajednicama. “Crni voz” svira tradicionalne srpske pesme, kao i pesme sa podru~ja biv{e Jugoslavije. Muzi~ari iz drugih zajednica u~e na{e pesme.

Jedan od najuspe{nijih je Pape Mbaye koji je pevaju}i pesmu “\ur|evdan” osvojio simpatije na{e publike. Stole nam je rekao da ih je srpska pesma odr`ala svih ovih dvadeset godina.

Orkestar je nastupao po velikim gradovima {irom Australije i to po nekoliko puta. Svugde su bili dobro do~ekani a jo{ boqe ispra-

Столе Петровић

}eni. Nakon pandemije ponovo su u~estali pozivi za svirke na svadbama i ostalim veseqima. Orkestar sara|uje i sa muzi~arima iz Srbije, australijskim muzi~arima kao i muzi~arima koji gostuju u Australiji. Ovde su ~esto nastupali sa Lepom Luki}, Anom Bekutom, grupom Galija, [abanom [auli}em, Marinkom Rokvi}em i drugim muzi~arima. Orkestar sara|uje i sa lokalnim srpskim muzi~arima u Sidneju i {irom Australije kao i sa australijskim i stranim muzi~arima. Najvi{e su sara|ivali sa Najxelom Kenedijem (Nigel Kennedy) i Xejmsom Morisonom (James Morison).

Pored toga Stole radi u privatnoj muzi~koj {koli i `eli da prenese svoje znawe i iskustvo mladim generacijama. Od na{ih mladih truba~a me|u najboqima u~enicima su Justinijan Gaji} i Maksim Papi}.

Ovom prilikom Stole se zahvaquje svim na{im Crkvenim op{tinama i klubovima na korektnoj saradwi sa wegovim orkestrom i na{oj publici na izuzetnoj podr{ci. On se zahvalio na{im medijima, urednicima, novinarima na medijskoj podr{ci kao i ekipi Srpskog Glasa koja godinama podr`ava wegov orkestar.

B. K.

Vladimir Khusid и Столе

James Morrison & Столе П. Петровић

Johnny Maddox, Столе П. Петровић , Младен Димић, Pape Mbaye, Leonard Beshley

SRPKIWA IZ AUSTRALIJE PRE@IVEL

Qubomorna `e vratila se ja~ Dana Vulin (36) je Australijanka iz Perta srpskog porekla za koju je ceo svet ~uo pre deset godina kada ju je `ena po imenu Natali Dimitrovska isprskala alkoholom po licu, kosi, grudima i stomaku, a potom je hladnokrvno `ivu zapalila!

Dana je imala ose}aj da joj ko`a otpada sa prstiju i tela, a onda je jedan momak iz obli`we teretane ~uo wene krike i pozvao hitnu pomo}.

Dana je provela 30 meseci u bolnici, a onda je pokazala svoje novo „JA” i odu{evila svet u televizijskom prenosu. Danas svojim primerom motivi{e qude da je sve mogu}e! „Ono {to mi se dogodilo je ne{to najokrutnije na svetu, ali, na`alost, nisam smela da se ogla{avam zbog su|ewa. Se}am se da sam bila toliko o~ajna, zato sada ose}am odgovornost da obelodanim svoju pri~u, s obzirom na to da svi znaju {ta mi se dogodilo, da podelim i onu drugu stranu, {ta sam sve postigla i da je moj oporavak mnogo vi{e od estetike”, rekla je Dana, koja je, ina~e zadobila opekotine tre}eg stepena na 65% tela.

Dana je, ina~e, magistar medicine i radi u oblasti koja se bavi oporavkom i le~ewem o`iqaka, a otvorila je i svoju kliniku u koju dolaze svi koji imaju problema sa o`iqcima, bilo kakvog porekla da su.

Natali Dimitrovska bila je qubomorna, jer je Dana razgovarala s wenim mu`em tokom neke ku}ne zabave.

Qubomorna `ena je potom do{la kod Dane u ku}u, u pratwi svog prijateqa Denijela Stouna `ele}i „da uni{ti weno lepo lice”. „Mahala je rukom polivaju}i me po licu, rukama, grudima, svuda od struka na gore. Plamen je zahvatio moju ruku i iznenada se sve oko mene pretvorilo u vatru. Bila je svuda: na mojim ramenima, mom golom stomaku, samo su moje grudi bile za{ti}ene topom od rastegqivog materijala”, se}ala se.

Vatra se ubrzo pro{irila po celom Daninom telu, a ona je poku{avala da dozove pomo}. Instiktivno se bacila na pod i po~ela da se kotrqa kako bi ugasila vatru, ali se vatra samo pro{irila. „Bol je bio nepodno{qiv, a dok sam vri{tala ~ula sam Natali i Danijela kako be`e kroz klize}a vrata.

Smejali su mi se dok sam `iva gorela.

Jedva sam mogla da mislim od bola. U panici, oti{la sam do ~esme, poku{avaju}i da ugasim vatru izlivawem vode na sebe”, navela je Dana. „Plamen se pro{irio na moju glavu, kosa je izgorela u sekundi i kad sam krenula da izbri{em goru}u hemikaliju s lica, ruke su mi ve} gorele”, opisala je Dana u kwizi „Vredno borbe”.

Ona je uspela da iza|e iz ku}e, vri{te}i dozivaju}i pomo}, kada ju je jedan de~ko po imenu Denis Erikson iz obli`we teretane ~uo i dotr~ao u pomo}. Pozvao je hitnu

ZAJEDNICA ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 23. jun 2022.

LA TRAUMU:

ena je zapalila, posle 200 operacija ~a i lep{a nego ikad!

slu`bu i bio uz wu dok se nisu pojavili. „Vratila sam se sa praga smrti.

Dok sam spavala, sawala sam. Imala sam se}awa, fantazije i no}ne more”, se}a se Dana.

U snovima je ponekad bila i Svetlana, Danina sestra. „Ponekad bih je ose}ala, ~ula wen glas ili pesmu kojom je poku{avala da me probudi. Pevala mi je pesmu Vitni Hjuston „Step by Step” (korak po korak) koju smo obe volele i uz koju smo odrasle, dok se kona~no nisam probudila”, navela je Dana u kwizi. „Uspela sam da ispustim re~ „Svet” (nadimak od Svetlana), ali je moj glas bio samo {apat kroz tube koje su mi bile u grlu. Rekla sam joj da }uti, jer ne zna da peva”, prisetila se Dana.

Dana je dve i po godine nosila masku za kompresiju na licu kako bi opekotine zarasle. U bolnici je provela godinu i po, za to vreme joj je ko`a na grudima u potpunosti zamewena tri puta. „Niko nije mislio da je fizi~ki mogu}e oporaviti se toliko”, izjavila je svojevremeno Dana za „Dejli mejl Australija”.

Ona je ranije o sebi govorila kao o „modernom Franken{tajnu” i da je „hodaju}a reklama” za ~uda koja ~ini moderna medicina.

Masku je 2014. godine skinula u programu u`ivo na australijskom Kanalu 7, kada su milioni gledalaca sa nestrpqewem ~ekali da vide rezultate wene 30-mese~ne borbe i novi izgled. „Znam ko sam, ali sam istovremeno `ena sa be` maskom. Nemam nikakav izraz na licu, ne vidite mi usta, nos, samo o~ne jabu~ice, ali ne i obrve.

Cenim {ta je ova maska zdravstveno u~inila za mene, ali je istovremeno mrzim iz dna du{e. Bez we ne

bih bila gde sam danas, a sa druge radije bih trpela fizi~ki bol nego da je i daqe nosim. Moja izgorela ko`a i moji o`iqci danas su deo mene, ali to nisam ja”, rekla je Dana neposredno pre skidawa maske sa lica.

Sre}om, rezultati su bili neverovatni. Devojka „na{e gore list” izgledala je bukvalno kao nekada!

Zbog toga je nedavno podelila video u kojem je pokazala svoj put

od stra{nih opekotina i uni{tenog lica, do trenutnog izgleda, a sama je istakla da je u boqoj formi nego ikada. „Ovo je na~in da poka`em drugim borcima i svim ostalim qudima da je sve mogu}e”, napisala je Dana u okviru videa i dodala da je ponosna na to {to nije odustala od svog tela i {to se danas ose}a sna`no i u boqoq formi nego ikada ranije.

Natali Dimitrovska bila je osu|ena na 17 godina zatvora zbog nano{ewa te{kih telesnih povreda sa umi{qajem, a Dana je jednom prilikom istakla da je ne mrzi i da je lepota koju je uspela da povrati najve}a nagrada za wu, a kazna za osobu koja je poku{ala da je ubije na najzverskiji na~in. „Natali nema nikakvu mo} nada mnom, nemam vremena niti energije da je mrzim. Ona mi jednostavno ni{ta ne zna~i. Uspeh je moja najboqa osveta. Neko je poku{ao da uzme moje lice i moje telo, nema boqeg odgovora na to”, rekla je Dana, koja sa bliskim qudima svake godine na datum napada proslavi ~iwenicu da je jo{ uvek `iva.

S. G.

18

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

ZAJEDNICA

NOVI POSLENIK NA WIVI GOSPODWOJ EPISKOP SILUAN U POSETI MANASTIRU SV. NIKOLAJA SRPSKOG KOD QUBOVIJE

U ~etvrtak Pedesetnice kada se Pravoslavna Crkva molitveno se}a Svetog mu~enika Lukilijana i Svetog carevi}a Dimitrija, Wegovo Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandske Gospodin Siluan slu`io je Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Prenosa

Mo{tiju Svetog Oca Nikolaja u Leli}u i tom prilikom rukopolo`io u sve{teni~ki ~in |akona Bogdana Mili}a. Epikopu je pored igumana ove svete obiteqi oca Georgija saslu`ivao veliki broj sve{tenika, kako iz mitropolije australijsko-novozelandse, arhiepiskopije be-

ogradsko – karlova~ke, eparhija `i~ke i vaqevske, tako i iz sestrinske nam jeladske crkve.

Nakon pro~itanog jevan|eqa Episkop Siluan se obratio vernom narodu poukom o vrlinskom hri{}anskom `ivotu i pozivom na odricawe svega onoga {to nas udaquje od Boga. Na kraju svete liturgije, Vladika Siluan je zablagodario nadle`nom arhijereju Episkopu vaqevskom Gospodinu Isihiju za blagoslov da slu`i i rukopolo`i svoga klirika u ovoj velikoj svetiwi Srpske crkve. Vladika je zatim pou~io i novorukopolo`enog sve{tenika Bogdana, ukazav{i mu na zna~aj sve{teni~ke slu`be sa re~ima da uvek treba da ide ispred poverenog mu naroda, naro~ito u te{kim i vremenima punim isku{ewa i napada na crkvu Bo`iju, da ih krepi, pou~ava i vodi putem Jevan|eqa. „Kada nai|u opasnosti i te{ka vremena, {ta radi oficir, da li be`i i ostavqa svoju vojsku? Ne bra}o i sestre, on staje u prvi red ispred svojih vojnika hrabre}i ih da ne posustanu, spreman da da ako je potrebno i najve}u `rtvu – svoj `ivot za dobro drugih.“ Tako|e, Episkop je ukazao na to da Pravoslavna Crkva danas plovi burnim morem, ali da milo{}u Bo`ijom odoleva svim isku{ewima i izazovima koji nailaze na Wu. Posle Svete Liturgije, dobrotom igumana Georgija i bratstva manastira, uprili~eno je poslu`ewe u manastirskoj trpezariji gde se okupqenima uz blagoslov Vladike Siluana najpre obratio novorukopolo`eni sve{tenik Bogdan, a zatim i protojerej-stavrofor Mili} Dragovi}, stare{ina Crkve Svetog apostola i jevan|eliste Marka u U`icu.

Novom prezviteru Svetosavske crkve na petom kontinentu ~estitamo rukopolo`ewe - Dostojan!

Manastir Svetog Nikolaja Srpskog u Soko Gradu kod Qubovije posetio je episkop Mitropolije Australijsko – novozelandske mr Siluan (Mraki}). Do{ao je da se pokloni senima na{eg bla`enopo~iv{eg vladike Lavrentija. Nakon posete manastirskom hramu Svetog Nikolaja, episkop Siluan je posetio grob bla`enopo~iv{eg vladike Lavrentija. Bilo je do suza dirqivo kada je prilazio krstu sa puno pijeteta i dok je suznih o~iju slu`io pomen.

Na{ vladika Lavrentije je davne 1969. godine bio prvi episkop koji je zakora~io na taj divni kontinent, sa ogromnom qubavqu i idealom da i taj rasejani srpski `ivaq prona|e, okupi i prisajedini majci crkvi.

U me|uvremenu je na toj eparhiji slu`ilo desetak episkopa. Episkop Siluan je ro|en na tom kontinentu, te je svoj na svome i najboqe tuma~i i razume du{u na{ih iseqenika. Ro|en je i odrastao u Australiji, kod nas u Srbiji se pripremao za teologa, zamona{en i onda izabran za episkopa. Iako je tamo ro|en, sa rado{}u i tugom milovao je pogledom Sokolsko utvr|ewe, Kalkan, {umovita brda, fotografisao i pa`qivo slu{ao o. Milorada, o tu`noj i bogatoj istoriji ovog kraja. Potom je posetio i hram Sabo-

ra srpskih svetiteqa. Episkop Siluan je imao samo re~i hvale za manastirski kompleks Sv. Nikolaja i za sve{tenika jereja Milorada Petrovi}a i wegovu porodicu. Gledaju}i gore prema krstu

blagim, tihim glasom izgovarao je episkop Siluan: „Nije ~udo {to je vladika Lavrentije ba{ ovo mesto izabrao da podigne manastir na{em Sv. Nikolaju srpskom, a i sam ovde po~iva“.

B. Petrovi}

PUTOPIS

Qubiteqi muzike Frederika [opena kona~no su do~ekali lepe vesti. Nakon dvogodi{we pauze uzrokovane pandemijom virusa korona, besplatni koncerti po~eli su da se odr`avaju od 15. maja u najlep{em i najpopularnijem var{avskom parku Lazjenki. Svake nedeqe stanovnici glavnog grada Poqske i turisti koji u sve ve}em broju dolaze u Var{avu imaju priliku da u 12 i 16 ~asova u`ivaju u koncertima klasi~ne muzike, koji se odr`avaju u neposrednoj blizini spomenika najve}em poqskom kompozitoru.

Park Lazjenki je jedno od prvih mesta koja turisti pose}uju prilikom obilaska Var{ave. Ovaj dvorski kompleks sagra|en je u 17. veku po naruxbini kraqa Stanislava Avgusta Ponijatovskog, a u wemu se nalaze pravi arhitektonski biseri – Palata na vodi, pozori{te na ostrvu, Belvedere, palata Mislevicki i astronomska opservatorija.

Obilazak svake evropske prestonice po~iwe od wenog starog dela, pa ni Var{ava nije izuzetak. Na putu do Starog grada vodi prili~no duga ulica „Krakowskie Przedmiescie”, koja spada u najpopularnije i „najinstagrami~nije” ta~ke Var{ave jer se u woj nalaze brojne istorijske znamenitosti i crkve. Spomenik Nikoli Koperniku sme{ten je ispred Poqske akademije nauka, a u ovoj ulici nalazi se i Crkva Svetog krsta, poznata po tome {to se u woj ~uva srce najslavnijeg poqskog kompozitora Frederika [opena. Iako je on umro i sahrawen u Parizu, wegova posledwa voqa bila je da mu se srce prenese u Poqsku. Na putu do Starog grada prolazi se i pored Var{avskog univerziteta i predsedni~ke palate, a znak da ste stigli u „stare mjasto” jeste Kraqevski zamak. Barokni dvorac poqskih kraqeva tokom istorije ~esto je mewao svoj izgled i bio uni{tavan, spaqivan i pqa~kan od strane [ve|ana, Nemaca i Rusa, a danas je pretvoren u muzej stilskog name{taja, tapiserija, porcelana i druge dekorativne umetnosti. U wemu se nalaze Rembrantove slike, kao i violina koju je napravio Antonio Stradivari.

Stari grad s kamenim ku}ama {arenih fasada opasan je zidinama i sa svojom upe~atqivom kulom Barbakan iz 16. veka ~ini veli~anstven kompleks koji je u pro{losti {titio grad od neprijateqa.

Zanimqivost u vezi sa Starim gradom jeste da je i on do`iveo sudbinu ostatka Var{ave i bio potpuno uni{ten nakon Drugog svetskog rata. Obnovqen je samo na osnovu slika Bernarda Boleta iz 18. veka, zbog ~ega je u{ao na Uneskovu listu svetske kulturne ba{tine, kao neverovatan primer posleratne rekonstrukcije starog sredi{ta grada. U Starom gradu nalaze se tradicionalni restorani, prodavnice i kafane, a ~uveni trg Rinek vrvi od {eta~a, muzi~ara, prodavaca slika i suvenira.

Posetioci evropskih prestonica primeti}e neverovatnu sli~nost izme|u Kopenhagena i Var{ave. Osim {to su fasade zgrada oba grada u boji sladoleda i ~iwenice da su ovi gradovi potpuno ravni, zbog ~ega predstavqaju raj za bicikliste, sirena predstavqa wihov simbol. Legenda o Var{avskoj sireni, koja se dovodi u vezu s nastankom i poreklom poqske prestonice, glasi da su dve sirene doplivale s Balti~kog mora – jedna se uputila ka Kopenhagenu, dok je druga rekom Vislom doplivala do Var{ave. Sirena Sava se tu uplela u ribarsku mre`u, gde ju je video ribar Vars, koji se u wu zaqubio. Na mestu gde su se upoznali on je podigao grad i nazvao ga Var{ava, a sirena se nalazi na gradskom grbu jo{ od 14. veka.

Var{ava s ponosom nosi naziv „grad feniks” jer je za vreme Drugog svetskog rata bila potpuno uni{tena, a ve}ina wenih stanovnika ubijena, pa je grad i doslovno i figurativno podignut iz pepela ratnih

var[ava U ritmu [opena

Kraqevski zamak, barokni dvorac poqskih kraqeva

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 19 Nakon dvogodi{we pauze uzrokovane pandemijom virusa korona, besplatni koncerti po~eli su da se odr`avaju od 15. maja u najlep{em i najpopularnijem var{avskom parku Lazjenki

U znaku podr{ke Ukrajini Zbog rata u Ukrajini Var{ava je ovog prole}a u znaku podr{ke isto~nom susedu. Na svakom koraku mogu se videti dokazi solidarnosti.

Na gotovo svim dr`avnim zgradama nalaze se ukrajinske zastave, cve}e u `ardinijerama je `uto-plave boje, a u mnogobrojne jelovnike uvr{teni su i ukrajinski specijaliteti, pa jedan poznati lanac brze hrane nudi „ukrajinski burger”.

Osma sestra „Staqinka” Palata "Staqinka" je nastala kao Staqinov poklon poqskom narodu

Posetioci evropskih prestonica primeti}e neverovatnu sli~nost izme|u Kopenhagena i Var{ave

ru{evina. Vi{e od pet miliona Poqaka (me|u kojima je bilo tri miliona poqskih Jevreja koje su Nemci ubili u Holokaustu) stradalo je tokom rata, a Var{avski geto

bio je najve}i od izolovanih delova grada, u koje je nacisti~ki re`im krajem tridesetih i po~etkom 1940. godine zatvarao Jevreje tokom Holokausta. Da bi ih fizi~ki

Istorija Var{ave ne mo`e biti kompletna bez perioda komunizma nakon Drugog svetskog rata. Upravo je u ovom gradu potpisan ugovor kojim je stvoren Var{avski pakt na Istoku, kao odgovor na stvarawe Severnoatlantskog pakta na Zapadu. Uspomenu na taj period ~uva zgrada visoka 231 metar, koja se nalazi u centru starog dela grada i koja je sagra|ena pedesetih godina pro{log veka.

Iako naziv monumentalne gra|evine zvani~no glasi Palata kulture i nauke, svi je zovu „Staqinka” jer je nastala kao Staqinov poklon poqskom narodu. S obzirom na to da postoji jo{ sedam identi~nih gra|evina, iz milo{te nazvanih „Sedam sestara”, zgradu u Var{avi nazivaju i „Osmom sestrom”, a u sklopu ove zgrade nalaze se bioskop, pozori{te, dva muzeja, bazen, konferencijske sale i poslovni prostori. U ovaj simbol socrealisti~ke arhitekture ugra|eno je oko 40 miliona cigli, a na vrhu se nalazi prostor s kog se Var{ava vidi kao na dlanu. odvojio od ostatka stanovnika Var{ave, jedan deo grada izolovan je podizawem zidova i zazidavawem prozora i vrata na zgradama. Sredinom 1942. godine tu je bilo sme{teno ~ak pola miliona qudi, a potom je po~ela wihova deportacija u logore smrti. Znaju}i kakva im se sudbina sprema, Jevreji u Var{avskom getu 19. aprila 1943. podi`u veliki ustanak – najve}i jevrejski ustanak tokom Drugog svetskog rata i prvi organizovani otpor Holokaustu u okupiranoj Evropi. Godinu dana kasnije do{lo je do neuspelog ustanka poqske Domovinske armije 1944. godine, u kom je stradalo vi{e Poqaka nego Japanaca posle ba~ene atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki. Tada je Hitler izdao nare|ewe da se uni{ti glavni grad Poqske. Kada je Crvena armija isterala nema~ke okupatore iz Poqske, Staqin je postavio komunisti~ki re`im, koji je potrajao do 1989.

R. N.

20

SRBI U SVETU

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

A Jugoslovenski paso{ i xemper 50 godinao krili tajnu Leposave iz Perleza z ITALIJANKA OTVORILA CRNU KUTIJU I SAZNALA DA JE SRPKIWA:

Italijanka Lorijana Saso oduvek je navijala u ko{arci i odbojci za Jugoslaviju, kasnije za Srbiju, i to weno uzbu|ewe ju je uvek zbuwivalo. A onda je pre tri godine shvatila da su je to geni vukli. Ona nije Italijanka, ona je Srpkiwa!

Wen `ivot se vrtoglavo promenio kada joj je otac preminuo 2019, a ona u stanu svojih roditeqa prona{la u fioci crnu kutiju, skrivanu od we 52 godine, koja je ~uvala veliku tajnu. U woj je bio crveni SFRJ paso{. Kad ga je otvorila, u Lorijanu je s fotografije, u xemperi}u na pruge, gledala devoj~ica Lorijana od dve godine! U dokumentu je pisalo da je ro|ena u Banatskom Novom Selu, op{tina Pan~evo.

Italijanka Lorijana je zbuweno gledala malu Srpkiwu Lorijanu! I tada je odlu~ila da prona|e biolo{ku majku. Pomogao joj je otac wene prijateqice Tawe, Radoica Bata Vuki}, koji nije dozvolio da ga tragovi zavaraju.

Radoica je preko advokata u Novom Sadu uspeo da do|e do odre|enih dokumenata o Zorici Dinkovi}, devoj~ici koja je iz bolnice u Pan~evu data prvo u hraniteqsku porodicu, a kasnije i na usvajawe.

Tri godine se tapkalo u mestu. Najve}i problem i zabuna desila se zbog prezimena Dinkovi}. Kako je saznao, najverovatnije je do{lo do nesporazuma kada je mala Zorica boravila u bolnici u Pan~evu, gde su je odneli navodno zbog visoke temperature.

Baba i deda su je dali na usvajawe, ali su bebu upisali kao Dinkovi}, a ne Dinkovski, kako se ina~e preziva porodica iz Perleza. Radoica je bio uporan, pregledao je mati~ne kwige ro|enih, da bi ga jedan mati~ar naposletku uputio u Perlez.

– To je malo mesto, odmah sam na{ao Leposavinu sestru, koja je znala o ~emu je re~.

Ispri~ala mi je da je Leposava iz porodice u kojoj je bilo sedmoro dece i da je Leposava Zoricu, odnosno sada Lorijanu, rodila sa 16 godina. Oti{ao sam kod Leposave, koja mi je ispri~ala da je Zoku rodila na Gospojinu 28. avgusta 1970. godine. Roditeqi su bili besni i ona je pobegla kod neke rodbine u drugo mesto. Kada se Leposava vratila i potra`ila }erku, samo su joj

Italijanka Lorena (Zorica) danas i sa dve godine

Slobodan Milo{evi} pomogao da se dete usvoji Lorijanin deda po italijanskom ocu je u Adis Abebi {ezdesetih godina imao hotele i restorane, bio je veoma imu}an, ali wegov sin i snaja nisu mogli da imaju dece. A u to vreme u Adis Abebi je `iveo i radio hirurg iz Srbije Slobodan Milo{evi}, koji je pomogao porodici Saso da usvoje dete.

Prona{ka }erku posle 50 godina: Leposava Dinkovski sa Radoicom Batom Dini}em rekli da je dete dato na usvajawe. Poku{avala je kasnije s mu`em da prona|e dete, ali nije uspela. Kada sam se ja pojavio i rekao da je tra`i }erka, Leposava nije mogla da veruje. Ona je, budu}i da vi{e nije imala dece, pre 33 godine usvojila de~aka iz Bosne, koji je danas policajac – otkriva Radoica detaqe ove neverovatne pri~e.

Lorijana nikada nije pomislila da je usvojena, jer su joj italijanski otac i majka pru`ili ogromnu qubav, obrazovawe, podr{ku… Ipak, ro|ena je kao Zorica Dinkovski 28. avgusta 1970, a usvojena 1972.

Kada je Radoica javio Lorijani da joj je na{ao mamu i da `eli da je upozna i vidi, plakala je, skakala od sre}e.

Ni Leposava iz Perleza nije mogla da prestane da pla~e kada smo je pozvali.

– Bila sam mlada, imala sam samo 16 godina. Zoricu nisam ni prijavila u Banatskom Novom Selu jer sam bila maloletna.

Nisam mogla da je prijavim. To je moja majka uradila. Imala je {est meseci kada su mi je oteli i odneli. Bila sam majci i o~uhu dobra dok sam radila, brala kukuruz,

Sa~uvan xemperi} sve otkrio Usvojiteqi su malu Zoricu iz Srbije doveli u Italiju u xemperi}u, koji su sa~uvali uz crveni paso{ SFRJ. U tom xemperu su je i slikali za paso{, a snimili su i trenutak kada su je doveli u Italiju. I tada je bila u istom xemperku. i{la u poqe. Wih dvoje su bili alkoholi~ari, toliko su mi istukli da sam bila sva modra, isterali su me napoqe. Onda su uzeli Zoricu i dali je. Tra`ila sam je, ali nisam mogla da saznam gde je – kroz suze je pri~ala Leposava, koja se bori s karcinomom i ~eka je operacija tumora na kolenu.

Leposava se posle udala za ~oveka koji nije mogao da ima dece, pa su zajedno tra`ili Zoricu. Wena majka nikada, pa ni na samrti, nije htela da joj ka`e ko je usvojio devoj~icu.

– Otkako sam saznala da su mi na{li Zoricu, nemam mira. Moju Zoricu nikada nisam zaboravila. Sudbina je htela da neko drugi odgaja moje dete, a ja ne~ije tu|e.

M. T.

ZAIGRALO KOLO PRED BELOM KU]OM:

Film o srpskoj tradiciji snimqen u Va{ingtonu!

Upravo je zavr{en deo snimawa nacionalnog projekta za dokumentarni film i serijal SRPSKO KOLO u Va{ingtonu, u SAD .

Srpsko Kolo se snimalo i igralo na vi{e lokacija u glavnom gradu SAD. Uz podr{ku i organizaciju Srpskog kulturnog centra OPAN^I]I u Va{ingtonu, projekat je sniman ispred Bele Ku}e, na Xefeson Memorijalu, ispred ~uvenog Va{ingtonskog spomenika i na vi{e drugih lokacija.

Srpski kulturni centar OPAN^I]I u Va{ingtonu je okupio izvo|a~e iz svoje tri folklorna ansambla i , devoja~kog hora, kamernog hora “Srbijana”, solistu na harmonici Marka Miti}a-Kal~u, etno grupu za promociju narodnih no{wi i tradicije, kao i de~ji hor i de~ju folklornu grupu pri Hramu Sve-

tog Luke.

Nakon velikog uspeha koji je ostvario prethodni dokumentarni film Teslin Narod koji se kvalifikovao za Nominaciju za Oskara za dugometra`ni dokumentarni film 2020, Optimistic film i rediteq @eqko Mirkovi} zapo~eli su novi dokumentarni

film i serijal SRPSKO KOLO. Nacionalni projekat SRPSKO KOLO realizuje se u saradwi sa Nacionalnim Ansamblom «Kolo», Etnografskim Muzejom Beograd, Srpskim Nacionalnim Savezom u Pitsburgu (SAD), Nacionalnim Ansamblom «Venac» sa Kosova i Metohije, Srpskom Akademijom

nauka i umetnosti (SANU) i Turisti~kom organizacijom Srbije.

Projekat su do sada podr`ali Ministarstvo kulture i informisawa Republike Srbije, Pokrajinski Sekretarijat za kulturu AP Vojvodine, Grad Ni{, Grad Pirot, Grad Zaje~ar i Grad U`ice, kao i Srpski kulturni centar OPAN^I]I u Va{ingtonu.

“Kolo je za srpski narod vi{e od igre. Ugra|eno je u na{ genetski kod, iznova nas oboga}uje ~istotom folklornog nasle|a, diktira nas fenotip i ne dozvoqava da se Srbin i{~upa iz korena ma gde `iveo. Kao i na{i preci vekovima unazad, i mi se danas hvatamo u kolo da iska`emo radost, qubav, rodoqubqe, da igramo iz ponosa, ali i da “nadigramo ” a nekad i iz inata da pobedimo !

Mi, Srbi u Americi, smo kroz

kolo na{u decu nau~ili srpskom jeziku i istoriji, kako se sa ponosom nosi srpska no{wa, kako se slavi Svetosavqe i po{tuje tradicija i kako “niko nema {to Srbin imade!” Nema Srbina, Srpkiwe ni srpskog deteta kome srce ne zaigra u kolu. Kolo je kao najfinija nit koja spaja duhovne i svetovne vrednost srpskog individualnog i kolektivnog bi} a. I kako pesnik ka`e, kolo ume da bude “vilovito, plahovito , napleteno navezeno, oki}eno, za~iweno…. ” Kolo je svevremenska kategorija kojoj se iznova vra}amo u slavu na{ih predaka i u zavet svome rodu i narodu”, ka`e dr. Danica Marinac – Dabi}, Lekar i Direktor u Centru za Medicinska sredstva u US FDA-u, i Umetni~ki Direktor Srpskog kulturnog centra OPAN^I]I u Va{ingtonu.

S. G.

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 21

AUSTRALIJA

Australijski premijer RENTON FAMILY TRUST odbio da interveni{e Aged Care Daje kvalitetnu za Xulijana Asan`a uslugu od 1970. godine Australijski premijer Entoni Albaneze odbio je da javno zatra`i od Amerike da odustane od sudskog gowewa osniva~a Vikiliksa i australijskog dr`avqanina Xulijana Asan`a.

Australijska vlada je pod rastu}im pritiskom da interveni{e u tom

slu~aju od kada je britanska vlada pro{le nedeqe nalo`ila izru~ewe Asan`a Americi gde treba da odgovara za optu`be o {pijuna`i.

Pristalice Asan`a i wegovi advokati ka`u da je wegovo delovawe za{ti}eno ameri~kim Ustavom i odredbama o slobodi medija.

Albaneze koji je do{ao na vlast na izborima pre mesec dana odbio je da ka`e da li je razgovarao sa predsednikom Xozefom Bajdenom o tom slu~aju.

Britanska ministarka unutra{wih poslova Priti Patel potpisala je pro{le nedeqe nare|ewe

o izru~ewu {to je usledilo posle presude britanskog suda u aprilu da Asan` mo`e biti poslat u Ameriku.

On mo`e da dobije do 175 godina zatvora zbog objavqivawa od 2010. godine vi{e od 700.000 poverqivih dokumenata o ameri~kim vojnim i di-

plomatskim aktivnostima posebno u Iraku i u Avganistanu.

Pedesetogodi{wi Xulijan Asan` nalazi se u londonskom zatvoru Belmar{ od 2019. godine kada je uhap{en zbog kr{ewa uslovnog pu{tawa na slobodu u odvojenom pravnom slu~aju. Pre toga proveo je sedam godina u ambasadi Ekvadora u Londonu.

Australijski dr`avni tu`ilac Mark Drajfus i ministarka spoqnih poslova Peni Vong odgovorili su na odluku britanskog suda navode}i da je slu~aj Asan`a suvi{e dugo trajao i da treba da bude okon~an.

Oni su rekli da }e nastaviti da iznose taj stav vladama Britanije i Amerike, ali u wihovom zajedni~kom saop{tewu nisu i{li toliko daleko da otvoreno pozovu Ameriku da odustanu od tog slu~aja.

Asan`ovi advokati podne}e `albu na odluku britanske vlade o izru~ewu ~ime postupak mo`e da se produ`i mesecima, mo`da i godinama.

S. G.

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

KRIZA HARA I AUSTRALIJOM:

8 miliona stanovnika pozvano da ugase svetla Australijski ministar energetike Kris Boen pozvao je doma}instva u Novom Ju`nom Velsu, ukqu~uju}i i najve}i grad u Australiji Sidnej, da ugase svoja svetla jer su suo~eni sa energetskom krizom.

Ministar je rekao da qudi ne bi trebalo da koriste struju dva sata svake ve~eri ako “imaju izbor”. Dodao je da je “uveren” da se nestanak struje mo`e izbe}i.

Wegov poziv je usledio nakon {to je glavno veliko tr`i{te elektri~ne energije u Australiji suspendovano zbog skoka cena. Boen je zamolio qude koji `ive u Novom Ju`nom Velsu da sa~uvaju {to je vi{e mogu}e energije.

“Ako imate izbor kada da koristite odre|ene stvari, nemojte ih pu{tati od 6 do 8 uve~e“, rekao je on tokom konferencije za medije u Kanberi.

ZA[TO SE GASE SVETLA U AUSTRALIJI?

Australija je jedan od najve}ih svetskih izvoznika ugqa i te~nog prirodnog gasa, ali se od pro{log meseca bori sa elektri~nom krizom. Tri ~etvrtine elektri~ne energije u zemqi se i daqe proizvodi pomo}u ugqa. Dugo je optu`ivana da ne

vremeno smawe potro{wu energije“.

[TA }E SE DE[AVATI SA STRUJOM?

~ini dovoqno da smawi emisiju ugqen-dioksida ulagawem u obnovqive izvore energije.

Posledwih nedeqa Australija je osetila uticaj poreme}aja u snabdevawu ugqem, prekida u nekoliko termoelektrana na ugaq i rastu}ih globalnih cena energije.

Poplave ranije ove godine pogodile su neke rudnike ugqa u Novom Ju`nom Velsu i Kvinslendu. Tehni~ki problemi su prekinuli proizvodwu u dva rudnika, koji snabdevaju najve}u elektranu na ugaq na tr`i{tu u Novom Ju`nom Velsu.

Otprilike ~etvrtina australijskih kapaciteta za proi-

zvodwu elektri~ne energije na ugaq trenutno je van pogona zbog neo~ekivanih prekida i planiranog odr`avawa. Neki proizvo|a~i elektri~ne energije videli su da wihovi tro{kovi rastu, jer su globalne cene ugqa i gasa sko~ile zbog sankcija Rusiji.

POTRA@WA ZA ENERGIJOM PORASLA

U me|uvremenu, potra`wa za energijom je sko~ila usled zahla|ewa i otvarawa australijske ekonomije nakon ubla`avawa mera zbog Kovida-19.

Sve ovo je pomoglo da se cene

elektri~ne energije na veleprodajnom tr`i{tu podignu na iznad 300 australijskih dolara, 210 USD po megavat-satu gorwe granice cene koju je odredio tr`i{ni regulator, australijski operater tr`i{ta energije (Aemo).

Me|utim, ta granica je bila ispod cene proizvodwe za nekoliko proizvo|a~a, koji su odlu~ili da obustave kapacitet.

Aemo je u sredu preduzeo korak bez presedana i suspendovao tr`i{te i rekao da }e direktno odrediti cene i kompenzovati proizvo|a~e za mawak.

Tako|e je zamolio potro{a~e u Novom Ju`nom Velsu da “pri-

Aemo nije dao vremenski okvir kada }e suspenzija biti ukinuta. U saop{tewu je navedeno da }e “ograni~ewe cena ostati sve dok kumulativne veleprodajne cene elektri~ne energije ne padnu ispod kumulativnog cenovnog praga“.

“Aemo, kao nacionalni operater elektroenergetskog sistema, nastavi}e da prati situaciju i pru`a daqa a`urirawa ukoliko se uslovi promene“, dodao je.

Najve}i proizvo|a~ elektri~ne energije u Australiji “AGL Energy” je rekao da o~ekuje da }e mo}i da isporu~i vi{e energije preduze}ima i potro{a~ima narednih dana.

Ima tri jedinice, koje su van pogona u svojoj elektrani na ugaq, u Bejsvoteru, u Novom Ju`nom Velsu. AGL je saop{tio da bi jedna jedinica trebalo da se vrati u rad u ~etvrtak. Druga bi trebalo da se vrati u rad do subote.

U me|uvremenu, novi premijer Australije Entoni Albanez rekao je da }e tema krize biti pokrenuta na sastanku sa dr`avnim premijerima.

22

SVET POZNATIH

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

@IVOTNA PRI^A QIQANE STJEPANOVI]:

Otac joj zavr{io u Jasenovcu, sa 27 do`ivela traumu od koje se nikad nije oporavila!

Legendarnu glumicu `ivot nije mazio, ali je ona iz svake `ivotne oluje iza{la ja~a Qiqana je ro|ena u Beogradu, 15. juna 1952. godine. Otac Jovan, poreklom iz Slavonije, bio je vojno lice. Imao je te`ak `ivot kao mladi}. Proveo je tri godine u zloglasnom logoru Jasenovac, a cela porodica mu je ubijena tokom Drugog svetskog rata. @eleo je da Qiqana jednog dana bude ekonomista. Majka Milojka, po zanimawu kuvarica, bila mu je su{ta suprotnost. Dok je Jovan bio miran i stalo`en, Milojka je bila ne{to temperamentnija, a volela je da peva. Porodica je jako cenila kulturu i imali su puno kwiga, koje je Jovan ~itao Qiqani dok je bila mala. Osim Qiqane imali su i sina Qubi{u, koji je od glumice stariji dve godine.

SLU^AJNO ZAVR[ILA U SVETU GLUME Kao mala, Qiqana je bila nesta{na, pa su weni roditeqi smatrali da je najboqe da joj prona|u neku dodatnu ktivnost. Poslali su je na ,,Radio Beograd”, na audiciju za decu glumce i tako je sve po~elo.

Bila je u grupi Bate Miladinovi}a, koji je odmah prepoznao wen veliki talenat.

TRNOVIT PO^ETAK KARIJERE Na samom po~etku karijere, Qiqana nije bila ba{ sre}ne ruke. U ,,Pozori{tu na Terazijama” gde je po~ela da radi, igrale su se uglavnom operete i komedije. Qiqana se bavila pevawem, ali se nadre|enima nije dopao wen glas, pa je dobijala sporedne i epizodne role, koje nisu bile upe~atqive.

Da bi zaradila {to vi{e novca prihvatala je svaku ulogu.

Prekretnica u wenoj karijeri desila se kada je igrala babu Izergilu u predstavi ,,Cigani lete u nebo”. Iako je uloga podrazumevala pevawe, Qiqana je briqirala, publika je sa odu{evqewem gledala ovu predstavu, pa Qiqana sa trideset dve godine postaje prvakiwa ,,Pozori{ta na Terazijama”.

VELIKA QUBAV I VELIKO RAZO^AREWE Udala se kada je imala 21. godinu za Bojana Repi}a. Mislila je da je to qubav za ceo `ivot,

Makedonci otkazali Karleu{i nastup Da popularnost nije lako ste}i, a ni odr`ati, znaju dobro sve estradne zvezde. Potrebno je imati mnogo "faktora za sre}u", ubosti pravi hit, imati dobar glas i jo{ boqi stas,ali izgraditi odnos sa publikom je ono {to je, ve}ina }e re}i, presudno.

Peva~ici Jeleni Karleu{i je mnogo toga polazilo za rukom, ali izgleda da to nije uvek slu~aj.

Ovog puta izgleda da su joj stas i glas "radili o glavi", zbog ~ega je ostala bez 35.000 evra.

Naime, kako pi{e makedonski portal "Fokus", peva~ica je trebalo da nastupi na festivalu gro`|a u Kavadarcima u septembru, ali do toga ne}e do}i, jer su se `iteqi tog mesta pobunili. Usled negodovawa na dru{tvenim mre`ama, gde su se mogli videti komentari poput "ne}emo golotiwu, ki~ i muziku bez tradicionalnih vrednosti", predsednik op{tine Mitko Jan~ev poru~io je da srpska muzi~ka zvezda ipak ne}e gostovati na wihovoj manifestaciji.

- Mi smo transparentna op{tina koja uvek slu{a glas naroda poru~io je on.

NEMERQIVA [TETA:

Oglasio se ^ola posle vesti o kra|i i }erki ali se prevarila. U braku su dobili dva sina Igora i Vlastimira, ali qubavi je ubrzo do{ao kraj. Sa 27 godina se razvela, a ceo taj period opisuje kao veoma traumati~an i bolan.

- Bili smo dva razli~ita sveta. Imala sam svega 27 godina. Nije mogao da podnese moj posao zbog qubomore. Bio je slu`benik, nije me podr`avao i shvatao neke stvari, tako da smo na`alost oti{li u raskorak. Mislim da je porodica va`na i to mi je stra{no nedostajalo u `ivotu jer sam morala sama da se borim, ali takva mi je sudbina. Na sre}u, izgurala sam. Nisam razmi{qala o tome {ta qudi ka`u {to sam raspu{tenica. Oduvek sam bila borac, a deca su bila uz mene, pa se nisam obazirala na tu|a mi{qewa. Moji najbli`i znali su razloge za{to se moj brak raspao i nisam ose}ala potrebu da se bilo kome pravdam - govorila je Qiqana o razvodu.

- To je velika trauma i ne bih je nikome po`elela. Jedva sam se iz we i{~upala i ne volim ni da se setim tog vremena. Mlada sam se udala, rodila decu, a onda razvela i ostala sama, tako da je sve to za mene bilo trauma. Da sam bila starija, mo`da bih to druga~ije pre`ivela, a ovako sve je bilo bolno i traumati~no. Ipak, smatrala sam kako je boqe da deca rastu u miru i s jednim roditeqem, nego u lo{oj atmosferi - govorila je Qiqana.

M. T.

SRPSKI GLUMCI PUNI PARA:

Neki zarade i 200.000 evra godi{we Mada su se srpski glumci do pre desetak godina `alili kako te{ko `ive, da imaju „bedne plate“ u pozori{tu, te da od „tezgi“ na malom i velikom ekranu jedva sastavqaju kraj s krajem, danas ve}ina samo od televizijskih honorara `ivi poput estradnih zvezda.

Naravno, nisu svi sre}nici koji od glume i dru{tvenih mre`a mogu sebi da obezbede nekretninu, kao {to je, recimo, uspela Milica Mil{a. Junakiwi sapunice "Igra sudbine" isplatile su se skoro tri godine provedene u studiju, jer je od honorara sebi priu{tila penthaus na luksuznoj beogradskoj

NE]EMO GOLOTIWU I KI^:

lokaciji.

Kada smo ve} kod dnevnih serija, iliti sapunica, glumci sa izvr{nim produkcijama imaju potpisane ugovore koji na mese~nom nivou podrazumevaju 22 radna dana po 12 sati snimawa. Budu}i da im je posao zagarantovan na minimum devet meseci, koliko je potrebno da se snimi oko 200 epizoda, oni imaju fiksne mese~ne honorare.

Po snimaju}em danu oni iznose od 200 do 450 evra, u zavisnosti od veli~ine uloge i broja scena, pa se tako wihove mese~ne plate kre}u od 4.500 do ~ak 10.000 evra.

Zanimqiv je podatak da snimaju}i dan za dete, pa i bebu, staje 100 evra, {to je, tako|e, unosna zarada.

Kada je re~ o dramskim, visikobuxetnim serijama, koje imaju malo epizoda i obi~no se rade po sezonama, honorari su nemerqivo ve}i. Za jednu epizodu potrebno je od pet do sedam snimaju}ih dana.

Prose~na visina honorara po epizodi iznosi oko 1.500 evra, dok velika imena uzimaju od 2.500 evra do 5.000 evra. Tako glavni glumci za sezonu od 10 ili malo vi{e epizoda, koju snime za dva meseca, inkasiraju od 30.000 do 50.000 evra. Oni koji ne igraju glavne uloge u serijama, a nalaze se na gluma~koj A listi, obi~no uzimaju do 2.000 evra po snimaju}em danu.

Van kategorije je nekoliko gluma~kih asova, koji, bilo da je re~ o seriji ili filmu, imaju tarifu po snimaju}em danu od 3.000 do 5.000 evra.

S. G.

Nakon {to su pojedini mediji pisali kako je Una, }erka Zdravka ^oli}a, iz porodi~nog sefa ukrala 20.000 evra da bi kupila momku automobil, oglasio se i peva~ koji je demantovao tra~eve.

Zdravko je potvrdio da je re~ o neta~nim informacijama i anga`ova}e pravni tim kako bi za{titio privatnost porodice ^oli}.

- Vest koja se pojavila da je do{lo do nestanka novca u ku}i i za {ta je okrivqena Una, nije ta~na. To je apsolutna la`, porodici ^oli} je naneta nemerqiva {teta - rekao je Zdravko ^oli}. ^oli}ev pravni tim uputio je molbu medijima da daqe ne u~estvuju u formirawu "neta~nih informacija, koje u prvi plan stavqaju neza{ti}ene pojedince i osobe koje nisu javne li~nosti, {to je u ovom slu~aju }erka Zdravka ^oli}a".

- Isti~emo da je vest o navodnom nestanku novca u ku}i Zdravka ^oli}a apsolutno la`. Svi mediji koji su preneli vest bez prethodne provere bi}e sankcionisani svim raspolo`ivim pravnim sredstvima. Zdravko ^oli} nikada nije na ovaj na~in komunicirao sa medijima, ipak kada je porodica u pitawu mora se po{tovati odluka o privatnosti, uzimaju}i u obzir sve moralne i qudske kodekse - saop{tio je pravni tim peva~a Zdravka ^oli}a.

Zdravko ^oli} je u skladnom braku sa suprugom Aleksandrom jo{ od 2001. godine,koja mu je podarila dve }erke, Laru i Unu.

"ZGRO@ENI SMO"

U Hrvatskoj se zbog Dra`e digli protiv Ili}a Peva~ Miroslav Ili} ima zakazan koncert u Velikoj Gorici, u Hrvatskoj, 21. juna, me|utim, to se ne svi|a delu hrvatske javnosti zato {to je slavuj iz Mr~ajevaca tokom svoje karijere ~esto pevao o Dra`i Mihailovi}u.

Miroslav je na koncertima izvodio numeru "Morem plovi jedna mala barka". Re~ je o poznatoj pesmi, koja nije wegova, ali je nezaobilazna na mnogim proslavama u Srbiji, te je na{la mesto i u Ili}evom repertoaru.

Zbog stihova o srpskom generalu iz Drugog svetskog rata, Dragoqubu Dra`i Mihailovi}u, deo hrvatske javnosti iskazao je svoje nezadovoqstvo, dok pojedini jedva ~ekaju Ili}ev koncert, pi{e hrvatski Ve~erwi list.

- Zaplovite sa nama u no} koja ima ~udnu mo}, povedite sa sobom bo`anstvene `ene i devojke iz grada, pa se prisetite kako je to bilo u jesen sedamdeset i neke i polomite sve ~a{e od kristala.

Do|ite i u`ivajte u bezvremenskim hitovima slavuja iz Mr~ajevaca - poru~ili su organizatori koncerta. ^lanovi Hrvatske stranke prava negoduju zbog Ili}evog koncerta i povodom toga su izdali saop{tewe.

- Ne `elimo ulaziti u rasprave o umetni~kom dostignu}u wegovog muzi~kog opusa i broju poklonika kojih mo`da bitno ima u na{em kraju, nego `elimo uperiti prstom u profil osobe Miroslava Ili}a koji se razotkrio ne tako davne 2015. godine kada je na koncertu veli~ao srpskog vojvodu i zlo~inca Mihailovi}a, a {to je ostalo trajno zabele`eno na video snimcima i dostupno je na internetu...

- navode, izme|u ostalog, u saop{tewu.

LITERARNA STRANA Nije mi potrebno da se suvi{e napre`em da bih se do najsitnijih detaqa setio ki{nog jeseweg sumraka, kad sam sa ocem stajao na jednoj od mnogobrojnih moskovskih ulica i ose}ao kako me postepeno obuzima ~udna bolest. Nisam imao nikakvih bolova, ali su mi noge klecale, re~i zastajale u grlu, glava mi se onemo}alo nakrivala u stranu… imao sam utisak da }u odmah pasti i izgubiti svest. Da sam se u tim momentima na{ao u bolnici, doktori bi na mojoj listi morali napisati Ratev - bolest koja ne postoji u medicinskim uxbenicima.

Pored mene na plo~niku stoji ro|eni otac u izno{enom lakom mantilu i vatiranoj kapici iz koje {tr~i beli pramen vate.

Na nogama su mu velike te{ke kaqa~e. Gordi ~ovek, iz straha da qudi ne vide kako on nosi kaqa~e na bosu nogu, navukao je na noge sare od starih ~izama. Ovaj siroti, priglupi ~udak, koga ja sve vi{e volim ukoliko mu laki kico{ki mantil postaje drowaviji i prqaviji, do{ao je pre pet meseci U prestonicu da potra`i posao pisara. ^itavih pet meseci lutao je po gradu, molio za posao i tek danas se re{io da iza|e na ulicu da prosi milostiwu…

Preko puta je velika dvospratna ku}a sa plavom firmom „Kr~ma“. Glava mi je blago zaba~ena unatrag i u strahu, i ja je zagledam uvis, u osvetqene prozore kr~me.

Kroz prozore se vidi kako unutra promi~u qudske prilike. Vidi se i desna strana podijuma za orkestar, dve uqane slike, vise}e lampe… Zagledaju}i u jedan od prozora, spazim beli~astu mrqu.

Ta je mrqa nepomi~na i svojim pravolinijskim obrisima se o{tro ocrtava na tamno-sme|oj pozadini. Napre`em pogled i u mrqi razaznajem beli natpis na zidu. Tu ne{to pi{e, ali {ta - ne vidi se.

Pola sata ne odvajam o~i od natpisa.

On mi svojom belinom privla~i pogled i kao da me hipnoti{e. Trudim se da ga pro~itam, ali mi je trud uzaludan. Najzad ~udna bolest stupa na scenu.Od buke kola ~ini mi se da je grmqavina, u uli~nom smradu razlikujem hiqade mirisa; lampe u kr~mi i uli~ne svetiqke izgledaju mi kao zaslepquju}e mrqe. Svih pet mojih ~ula je napregnuto i primaju preko norme.

Ja po~iwem da vidim ono {to ranije nisam video.

- „Ostrige…“ - razaznajem natpis. ^udna re~! Pro`iveo sam na zemqi ta~no osam godina i tri meseca, ali nijednom nisam ~uo tu re~. [ta ona zna~i? Nije li to prezime

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 23

ANTON PAVLOVI^ ^EHOV:

Ostrige

vlasnika kr~me?

Ali firme sa prezimenima se ve{aju na vrata, a ne na zidove!

- Tata, {ta zna~i ostrige - pitam promuklim glasom, prisiqavaju}i se da okrenem lice prema ocu. Moj otac me ne ~uje.

On se zagledao u kretawe gomile i svakog prolaznika prati pogledom… Po o~ima mu vidim kako ho}e da ne{to ka`e prolaznicima, ali sudbonosna re~ kao te{ki teg visi na wegovim drhtavim usnama i nikako da se otkine. ^ak je koraknuo za jednim prolaznikom i dodirnuo mu rukav, ali kad se ovaj okrenuo, on re~e: „Oprostite!“ zbuni se i ustuknu.

- Tata, {ta su to ostrige? - ponavqam ja.

- To je jedna `ivotiwa… @ivi u moru…

Istoga trena ja zami{qam tu nepoznatu morsku `ivotiwu. Ona mora da je neka sredina izme|u ribe i raka. Po{to je to morska `ivotiwa, od we se, sigurno, sprema veoma ukusna ribqa ~orba s miri{qavom paprikom i lovorom, nakiselo jelo s kupusom, sos od rakova, slu`i se hladna sa hrenom… @ivo zami{qam kako donose sa pijace tu `ivotiwu, brzo je ~iste, brzo stavqaju u lonac… brzo, brzo zato {to su svi gladni… strahovito gladni! Iz kuhiwe se ose}a miris pr`ene ribe i ~orbe od rakova.

Ose}am kako mi taj miris golica nepce, nozdrve, kako postepeno osvaja celo moje

telo… Kr~ma, otac, beli natpis, moji rukavi, sve ima taj miris, tako sna`no miri{e da po~iwem da `va}em. @va}em i gutam kao da je zalogaj morske `ivotiwe stvarno u mojim ustima. Noge me izdaju od u`ivawa koje ose}am, i ja da ne bih pao, hvatam oca za rukav i naslawam se na wegov mokri mantil.

Otac drhti i gr~i se. hladno mu je…

- Tata, jesu li ostrige posne ili mrsne?

- pitam ja.

- Wih `ive jedu… - ka`e otac. - One su u {koqkama kao korwa~e, ali sa obe strane.Ukusni miris u trenutku prestaje da me golica i iluzije nestaje… Sada mi je sve jasno. „Kako je to gadno“, {apu}em, „kako je gadno!“ Tako, to su, zna~i, ostrige! Zami{qam `ivotiwu koja li~i na `abu. @aba je u {koqci i otuda gleda velikim sjajnim o~ima i pokre}e svoje odvratne vilice.

Zami{qam kako sa pijace donose tu `ivotiwu u {koqci sa kle{tima raka, sjajnim o~ima i qigavom ko`om…

Sva deca se kriju, a kuvarica, mr{te}i se gadqivo, uzima `ivotiwu za kle{ta, stavqa je na tawir i nosi u trpezariju.

Odrasli uzimaju `ivotiwu i jedu… `ivu je jedu, zajedno sa o~ima, zubima i {apama, a ona ski~i i poku{ava da ih ugrize za usta…

Mr{tim se, ali… za{to ipak moji zubi

po~iwu da `va}u? @ivotiwa je gadna, odvratna, stra{na, ali ja je jedem, jedem halapqivo, boje}i se da neotkrijem wen ukus i miris. Jedna je pojedena, a ja ve} vidim sjajne o~i druge, tre}e. I wih jedem… Na kraju jedem salvet, tawir, o~eve kaqa~e, beli natpis…

Jedem sve {to mi do|e pred o~i, zato {to ose}am da }e moja bolest pro}i samo od jela. Stra{no gledaju o~i ostriga i odvratne su, drhtim od pomisli na wih, ali meni se jede! Jede mi se!

- Dajte ostrige! Dajte mi ostrige! - izle}e krik iz mojih usta i ja pru`am ruke napred.

- Pomozite, gospodo! - ~ujem u taj mah mukli prigu{eni o~ev glas.

- Sramota me je da prosim, ali, bo`e gospode, vi{e nemam snage.

- Dajte mi ostriga - vi~em ja vuku}i oca za skute.

- A zar ti jede{ ostrige! Tako mali! ~ujem pokraj sebe smeh.Ispred nas stoje dva gospodina u cilindrima i uz smeh me gledaju u lice.

- Ti, mali{ane, jede{ ostrige? Stvarno? To je zanimqivo! A kako ih ti to jede{?

Se}am se, ne~ija sna`na ruka me vu~e prema osvetqenoj kr~mi. I ve} zaminut oko mene se okupqa gomila i gleda me radoznalo i sa smehom. Sedim za stolom i jedem ne{to qigavo, slano, {to se ose}a na vlagu i bu|. Jedem halapqivo, ne `va}u}i, i ne poku{avaju}i da saznam {ta to jedem. ^ini mi se da }u, ako otvorim o~i, obavezno videti sjajne o~i, kle{ta i o{tre zube…

I,odjednom, po~iwem `vakati ne{to tvrdo. ^uje se krckawe.

- Ha, ha, on jede {koqke! - smeje se gomila. - Budalo mala, zar se to mo`e jesti?

Posle toga pamtim strahovitu `e|.

Le`im na svojoj posteqi i ne mogu da zaspim od vatre i ~udnog ukusa koji ose}am u mojim vrelim ustima. Moj otac {eta iz jednog ugla sobe u drugi i ma{e rukama.

- ^ini mi se da sam se prehladio - mrmqa on - ose}am u glavi tako ne{to kao da mi neko sedi u woj… A to mo`e biti zbog toga {to nisam… danas jeo… zaista ~udan sam, nekako glup… Vidim kako ta gospoda pla}aju za ostrige deset rubaqa, za{to da im ne pri|em i ne potra`im od wih ne{to malo… na zajam? Sigurno bi mi dali.

Pred jutro sam zaspao i sawam `abu koja sedi u {koqci i koluta o~ima. U podne se budim od `e|i i o~ima tra`im oca: on jo{ uvek kora~a i ma{e rukama.

"DA NIJE BILO OVE MOJE [TULE, NE BIH BIO OVO [TO SAM":

Kako su nesre}a, poraz i bolest odredili Vuka Karaxi}a O svojim mukama i neda}ama koje su ga bolesnog pratile pi{e u Posveti prve Pjesnarice Prirodno je da ~ovek pati i `ali se kada mu se de{avaju nesre}e. A pametno je i kada gleda {iru sliku i iz lo{e situacije uvek nastoji da izvu~e ono najboqe. Jer nikad ne zna ko bi tako mogao postati.

Ne{to sli~no govorio je i Vuk Stefanovi} Karaxi} koji bi mo`da bio uspe{an trgovac ili junak Prvog srpskog ustanka, da ga zaborav, bolest i nema{tina nisu naterale da ostvari svoj pun potencijal i u|e u istoriju.

Evo {ta o tome pi{e Brano Zlatkovi} u "Male pri~e o Vuku Karaxi}u": "Posle srpske ustani~ke propasti na Kamenici, juna 1809, Velika {kola se pre zavr{nih ispita zatvorila, a kada je s jeseni iste godine ponovo po~ela s radom, me|u |acima se nije nalazio Vuk, jer se razboleo od te{ke bolesti u rukama i nogama.

Le~io se u Mehadiji, Novom Sadu i Budimskoj bawi, ali se nije mogao izle~iti. Leva noga ostala mu je zgr~ena, pa se 1810. sa {tulom vratio u Beograd, gde je kratko bio u~iteq osnovne {kole, a potom je u Krajini kao dr`avni ~inovnik obavqao nekolike du`nosti, pa je 1813. po propasti Ustanka pre{ao kao i mnogi drugi u Austriju.

O svojim mukama i neda}ama koje su ga bolesnog pratile pi{e u Posveti prve Pjesnarice, u kojoj zahvaquje gospo|i Mariji Stanisavqevi} za ukazanu mu pomo} onda

kada su ga svi napustili. Kako se tada gorko `alio, potom je, veli se, blagodario svojoj zlosre}noj sudbini: - Da nije bilo moje {tule, to je jest hrome noge, koja me

je vezivala za ku}u, da nije bilo moje dobre `ene Ane i da nije bilo Kopitara: ja nikada ne bih bio ovo {to sam.

Dakle, kada je Vuk kao izbeglica stigao u Be~, on se, ote`anog kretawa, u tu|em svetu nije odavao uobi~ajenom `ivotu srpskih emigranata, ve} je pregao i sastavio malu kwigu o propasti Srbije u vidu pisma Kara|or|u, koje je na svr{etku godine predao na cenzuru. Ta kwi`ica, kao cenzoru za slovenske kwige u Be~u, do|e u ruke Slovencu Jerneju Kopitaru. On je prepoznao talenat ~oveka iz naroda i namenio je od tada Vuku ulogu srpskog i slovenskog kulturnog reformatora. I nije se prevario, Vuk je sve to izvr{io.

Tih godina u Be~u bilo je u~enih Srba koji su, dr`e}i taj posao za besmislicu, odvra}ali Vuka, govore}i mu da ne kvari hartije uzalud. Kada je Vuk predlo`io Dimitriju Davidovi}u i Dimitriju Fru{i}u da zajedni~ki sastave srpsku gramatiku, odgovorili su mu: - E, pro|i se budala{tine.

Takvi saveti nisu pokolebali Vuka, ve} je on radije slu{ao Kopitara i iznena|uje brzina kojom je Vuk usvajao Kopitareve ideje i sprovodio ih u delo. Ubrzo je sastavio Pjesnaricu, napisao kritiku na Davidovi}eve Novine, kritiku na Vidakovi}eva Usamqenog juno{u i srpsku Pismenicu.

Dakle, ve} u prvoj godini bavqewa kwi`evnim poslom, Vuk je za kwi`evni jezik uzeo narodni govor, na~inio pravopisnu reformu koju je potom sasvim dovr{io u Srpskoj gramatici, obajvqenoj uz Srpski rje~nik iz 1818. godine."

M. T.

24

FEQTON

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

uuu Svetovni mo}nici tada{we Evrope bili su fascinirani li~no{}u i lepim manirima monaha Save Nemawi}a uuu U prvu diplomatsku misiju Sava je krenuo u dvedeset tre}oj godini i uspeo da od romejskog cara dobije hilandarsku hrisovuqu po kojoj je ta svetiwa data "da bude Srbima na poklon ve~ni" uuu Zbog bolesti brata kraqa Stefana Prvoven~anog Sava je re{avao gotovo sve politi~ke probleme mlade srpske dr`ave uuu Kako je Sava uspeo da osujeti uspostavqawe latinsko-ugarskog saveza i srpske dr`ave uuu Na koji na~in je Sava uspeo da obezbedi Kraqevini Srbiji najvi{i stepen crkvene nezavisnosti

23. jun

1501. - Portugalski pomorac Pedro Kabral vratio se sa putovawa na kojem je zaposeo podru~je dana{weg Brazila i nazvao ga Ilha da Vera Kruz. Prva naseqa na tom podru~ju Portugalci su osnovali 1521. godine.

1785. - Turska vojska skadarskog vezira Mahmud pa{e Bu{atlije prodrla je u Cetiwe i po tre}i put sru{ila manastir, koji je krajem 15. veka sagradio Ivan Crnojevi}. Manastir je 1786. obnovio vladika Petar I Petrovi} Wego{.

Sveti Sava kao svetovni diplomata

(3)

Pi{e: Nikola Morav~evi}

Stefan Nemawa se pridru`io na Svetoj Gori svom sinu, monahu Savi

1945. - Japanski komandant general Micuru U{i|ima izvr{io je samoubistvo nakon poraza japanske vojske na ostrvu Okinava, gde je vo|ena jedna od najkrvavijih bitaka u Drugom svetskom ratu. Prema zvani~nim podacima tokom borbi za Okinavu poginulo je 234.183 vojnika i civila.

Srpskog `upana Stefana Nemawu je u toku pregovora sa carem Isakom II An|elom prijatno iznenadila careva dodatna ideja da se novi romejsko-srpski mir u~vrsti i sklapawem bra~ne veze izme|u Nemawinog sina i naslednika sa carevom bratanicom, princezom Jevdokijom, k}erkom carevog ro|enog brata Aleksija An|ela.

Stefan Nemawa je dobro znao da u toku ~etvorovekovnih i ponaj~e{}e zategnutih romejsko-srpskih odnosa, oholi Romeji nisu takvim predlogom nikada udostojili nijednog srpskog velikodostojnika, te je oko toga zdu{no likovao.

A mora da mu je posebno godilo i to da je do`iveo da ba{ wemu, koji je osamnaest godina ranije morao da zbog svog `upanskog trona skru{eno prope{a~i kroz celu Mese aveniju u Konstantinopoqu kao srpski zarobqenik iza trijumfalne ko~ije cara Manojla I Komnina u prestoni~koj proslavi tada{we romejske pobede nad Srbima, kona~no novi romejski car Isak II An|el sad otvoreno nudi da se preko `enidbe wegovog sina romejskom princezom, on ~ak i bra~no orodi sa vladaju}om romejskom dinastijom.

I tako je 1192. godine po prvi put u istoriji srpskog opstanka na Balkanu, romejska carska princeza Jevdokija do{la u Ras kao supruga kneza Nemawe II, sredweg sina Stefana Nemawe, pod uslovom da kao `ena naslednika prestola, ona kroz taj brak u dogledno vreme postane i srpska vladarka.

Na prole}e 1193. godine je i ugarski kraq Bela III Arpad, koji je svojevremeno i do{ao do svoje ugarske krune uz obilnu romejsku pomo} preminulog cara Manojla I Komnina, osetio da to carstvo pod novom dinastijom An|ela po~iwe da osetno gubi svoju negda{wu mo}. I stoga je odmah poku{ao da to iskoristi pro{irivawem svoje zemqe ka jugu, tako {to je otpo~eo napad na Srbiju, sa kojom su Ugari sve dotle dugo vremena bili u relativno dobrim odnosima.

Specifi~ne pojedinosti o tom sukobu, na`alost, ni danas nisu poznate, osim ~iwenice da su Srbi bodro branili svoje severne granice i da im je u

1947. - Kongres SAD usvojio je Taft-Hartlijev zakon, kojim je ograni~eno pravo radnika na {trajk. [ef dr`ave dobio je pravo da na 80 dana suspenduje svaku {trajka~ku akciju koju oceni opasnom za nacionalnu bezbednost.

Otac Svetog Save, Stefan Nemawa, freska iz manastira Studenica tim borbama, po izri~itoj naredbi cara Isaka II An|ela, pomagalo i nekoliko odreda romejske kowice.

Ovo je bila posledwa ratna kampawa Stefana Nemawe, jer je on tad ve} bio u osamdesetoj i prvoj godini svoga `ivota, a do prestanka tog sukoba je jedino do{lo kad je romejski car Isak II An|el najzad poslao pismeni zahtev papi Selestinu III u Rimu da on o{trim merama obuzda svog osionog katoli~kog {ti}enika Belu III u Ugarskoj, {to je tada na veliko iznena|ewe `upana Nemawe rimski pontif i u~inio.

U toku 1194. godine romejski car Isak II An|el je opet pokrenuo rat sa Bugarskom, u kome u nekoliko sukoba nije imao nikakvog uspeha, {to je ubrzo potom dovelo do toga da mu wegov brat Aleksije An|el, tast Nemawinog sredweg sina, Nemawe II, pobunom prestoni~kog pu~anstva preuzme presto i po~ne da vlada kao car Aleksije III An|el.

A ubrzo potom je taj novi romejski car, da bi wegova omiqena k}i Jevdokija {to pre postala srpska vladarka, po~eo da nagovara Stefana Nemawu da je krajwe vreme da se on povu~e sa prestola u korist svog sredweg sina (kome je u to vreme ve} bila dodeqena visoka romejska po~asna titula sevastokrato-

OSNIVAWE SRPSKOG MANASTIRA Domentijan o putovawu Nemawe, odnosno monaha Simeona, na Atos ka`e: "I do|e u Svetu Goru ka Svetoj Bogorodici Vatopedskoj, vode}i sa sobom 300 odabranih slugu, osim drugih". Ovaj podatak o Nemawinoj velikoj pratwi, u stvari pokazuje da je monah Simeon na taj dugi put na Atos sa sobom poneo i veliki tovar dragocenosti i zlata, koji je usput trebalo ~uvati. A to blago je ubrzo potom poslu`ilo kao solidna materijalna osnova za wegovu i Savinu zajedni~ku odluku da po~nu da na Atosu tra`e povoqno mesto za osnivawe prvog srpskog manastira.

ra), te je kona~no srpski veliki `upan to i u~inio na zvani~nom dr`avnom saboru srpske vlastele i klera u martu 1196. godine. Stari `upan je ovaj sabor pozdravio vi{e kao otac nego kao vladar, oslovqavaju}i prisutnu vlastelu i klerike sa: "Draga deco moja!" I po{to ih je podsetio kako je on u toku svoje ~etrdesetogodi{we vladavine Bo`jom pomo}u, narodnom slogom i svojim velikim naporima uspeo da ujedini i pro{iri srpsku dr`avu, predstavio je saboru svoga sredweg sina, kneza Nemawu II, govore}i im: "Uzmite ovoga mesto mene.

On je plemenita grana moga stabla i ja ga sad postavqam na presto koji je Hristos meni podario." I po{to je potom svom starijem sinu Vukanu potvrdio upravu nad Zetom, on je obojicu opomenuo: "Sinovi moji, polo`ite nadu u Boga i nemojte se gorditi svojom mudro{}u i snagom.

Nemojte biti zabrinuti kada vas Bog ka`wava; jer Bog ka`wava one koje voli zato da bi ih napravio boqim. Dajem vam zapovest da ne mislite zlo jedan drugome, ve} da imate pravu qubav me|u sobom. Jer onaj koji ne voli svoga brata, ne voli ni Boga, a Bog je qubav."

Potom je, sred pla~a i kukwave prisutnih, o`alo{}enih zbog rastanka sa svojim pravednim vladarem, Nemawu sa wegovom suprugom Anom u Crkvi Svetog Petra i Pavla u Rasu tada{wi ra{ki pravoslavni episkop Kalinik zamona{io pod imenima Simeon i Anastasija. Posle tog rituala, Nemawa se pridru`io mona{kom bratstvu svog manastira Studenice, a wegova supruga isto tako ~asnom sestrinstvu u Bogorodi~inom `enskom manastiru koji je wen mu` podigao u mestu Bela Crkva.

Iz odlaska Stefana Nemawe u Studenicu, gde je kao monah Simeon ostao nepune dve godine, vidi se da je iz predostro`nosti hteo da ostane u Ra{koj bar neko vreme posle svoje abdikacije da bi video kako }e se Stefan Nemawa II pona{ati kao vladar i kako }e wegov najstariji sin, zetski veliki knez Vukan, reagovati na `upansko ustoli~ewe svog mla|eg brata. A kad se kona~no uverio da wegova predaja trona mla|em sinu nije dovela do nekih posebnih dr`avnih potresa, on je krajem 1197. godine odlu~io da kona~no ode na Svetu Goru i da se tamo pridru`i svom najmla|em sinu, monahu Savi. lll U slede}em broju: Zna~ajan je bio Savin uticaj na oca da napusti svetovni `ivot

1956. - Pukovnik Gamal Abdel Naser izabran je za predsednika Egipta.

1985. - Iznad Atlantskog okeana je eksplodirao avion "Boing 747" kompanije "Er Indija". Poginulo je svih 329 putnika i ~lanova posade. Za podmetawe bombe u avion optu`eni su Siki separatisti.

1994. - Ju`na Afrika je, nakon jedne decenije me|unarodne izolacije zbog politike aparthejda, ponovo zauzela svoje mesto u Generalnoj skup{tini UN. 1996. - Umro je gr~ki dr`avnik i ekonomista Andreas Papandreu, prvi socijalisti~ki premijer Gr~ke (1981-89. i 1993-96), osniva~ i lider Svegr~kog socijalisti~kog pokreta (PASOK).

1999. - Jugoslovenski ekonomisti iz nevladine Grupe 17 procenili su da ukupna ekonomska {teta posle NATO bombardovawa SR Jugoslavije iznosi 29 milijardi i 608 miliona dinara.

2005. - U Srbiji je uhap{en Marokanac Abdelmaxid Bu{ar i izru~en [paniji, u kojoj je osumwi~en za teroristi~ke napade u Madridu 11. marta 2004. kada je poginulo preko 190 osoba.

2006. - Umro je televizijski producent Aron Speling ~ije su najpoznatije serije "Beverli Hils", "Dinastija", "^arlijevi an|eli" i "Melrouz plejs".

2014. - Japanski proizvo|a~i automobila Nisan, Honda i Mazda saop{tili su da povla~e nekoliko miliona svojih vozila zbog opasnosti od eksplozije vazdu{nih bezbednosnih jastuka. Iz istog razloga ne{to ranije Tojota je povukla preko dva miliona vozila.

2016. - Pristalice izlaska Velike Britanije iz Evropske unije pobedile su na referendumu o ~lanstvu u Uniji.

2016. - Aviokompanija "Er Srbija" uspostavila je direktne letove izme|u Beograda i Wujorka. Direktan let za SAD koji je obavqao JAT prekinut je 1992. godine.

RIZNICA Kroz klisure, brda, preko reka i planina, pre ta~no pola veka po~ela je da se probija jedna od najzna~ajnijih saobra}ajnica na{e zemqe – pruga Beograd-Bar. Pedeset godina od po~etka wene izgradwe obele`eno je u Domu kulture „Studentski grad”, a biv{i akcija{i i dana{wi po{tovaoci wihovog dela sabrali su se ovde da bi se prisetili tog graditeqskog poduhvata, odnosno nastanka jednog od najve}ih kapitalnih infrastrukturnih objekata biv{e Jugoslavije.

Posetioci su imali priliku da pogledaju foto-dokumentarnu izlo`bu sa akcija{kim eksponatima, predstavqena je i monografija „Pruga snova” autora Vidoja Golubovi}a, a odr`an je i sve~ani program pod nazivom „^eli~na magistrala srca” u okviru koga su se ~ula i akcija{ka prise}awa, ali i neke brigadirima najdra`e pesme.

A {ta se sve to de{avalo pre nego {to je 1976. godine pruga otvorena tako {to se „Plavim vozom” od Beograda do Bara provozao i predsednik Tito?

– Opredeqewe da tada{we generacije moraju izvesti ovaj istorijski poduhvat masovno je podr`ano od svih slojeva dru{tva, a posebno je to iskazano u do tada nevi|eno velikoj podr{ci raspisivawem narodnog zajma za izgradwu pruge.

Motivi za u~e{}e u omladinskim radnim akcijama posebno su rasli sa zna~ajem objekta koji se gradi, {to je potvrdila i izgradwa ove pruge. Bio je to dugo planirani i najzad posle vi{e godina ostvareni projekat koji je, pored saobra}ajnog, imao i vi{estruki dru{tveni i kulturni zna~aj za Srbiju i Crnu Goru, kao i za celu tada{wu dr`avu – rekao je Velizar Popovi}, predsednik Udru`ewa u~esnika ORA Beograd-Bar, i naglasio da je ova `elezni~ka saobra}ajnica gra|evinsko remek-delo. Podsetio je da su od ukupne trase pruge jednu ~etvrtinu ~inili tuneli, ali i drugi nepristupa~ni tereni koji su morali da budu premo{}eni sa 234 mosta.

Akcija je bila organizovana tako da iz-

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 25

Pola veka od izgradwe pruge Beograd-Bar

U omladinskoj radnoj akciji u~estvovalo je 12.345 brigadira. – Prvi voz u pravcu primorja uputio se 1976. godine i bio je to Titov „Plavi voz”

dr`ava sama sebe, a pokraj pruge nalazilo se pet brigadirskih naseqa. Radilo se u jako te{kim uslovima.

– Na strmim terenima koristila se al-

pinisti~ka oprema, brigadir je bio vezan, u`e zakucano alpinisti~kim klinom. I tako su radili, a onda se sa gradili{ta vra}ali pevaju}i „mila majko, gledaj svoga

sina, gradi prugu sve uz pomo} klina”– prisetio se Popovi}.

Bio je ovo projekat koji je ujedinio svu omladinu – {kolsku, studentsku, radni~ku i seosku, pa i pionire koji su radili kao vodono{e napajaju}i `edna grla. Na izgradwi je u~estvovalo 12.345 brigadira raspore|enih u 234 brigade, a na gradili{tima su bili i akcija{i iz 13 zemaqa.

– U anale evropske i svetske arhitekture ova pruga u{la je kao najte`a pruga kad je re~ o geologiji, o sastavu, o problemima, odronima, klizi{tima i padinama – rekao je Milutin Igwatovi}, direktor Saobra}ajnog instituta CIP, koji je na pruzi bio jedan od najmla|ih in`ewera, i podsetio da je posebno „remek-delo” kome se ~udila cela Evropa bio most Mala Rijeka, visine ~ak 204 metra i 500 metara du`ine.

M.T.

Kad je bicikl stigao u Beograd Ko je prvi popularizovao bicikl u Beogradu?

Ta sprava se u pro{losti nazivala velosiped i bila je “revolucionarno ~udo”.

Na svetskom nivou prvi voza~ bicikla je bio nema~ki baron Karl fon Drajs koji je 1817. godine vozio bicikl na gurawe.

Poboq{awe u vo`wi je nastalo 1888. godine uvo|ewem pneumatskih guma.

Za wih je bio zaslu`an [kot Xon Danlop. Tako|e, i kugli~ni le`aj je modernizovao bicikl.

Kada se sve uzme u obzir, pretpostavqa se da je velosiped 1884. godine u prestonicu Srbije doneo tada dvadesetrogodi{wi Milorad Terziba{i}, vrativ{i se sa studija u [vajcarskoj.

On je bio biciklista-pionir, pobornik novog na~ina `ivota koji je promovisao novo prevozno sredstvo koje “bira gospoda” i koje je “za qude istinskih vrlina i bistrog uma”.

Milorad je znao i da je bicikl idealan za sportske aktivnosti.

Nije prestao da voli bicikl ni kada je, kao i wegovi preci, postao ugledni trgovac, o`enio se Milojkom i dobio sina Mihaila.

Milorad nije stao samo kod sopstvenog u`ivawa da vozi bicikl beogradskim ulicama.

Primetio je da je zainteresovao omladinu (bra}u Ribnikar, Janka Veselinovi}a i druge) te je, na inicijativu profesora univerziteta i oftalmologa \or|a P. Ne{i}a, potpomogao da se osnuje “Prvo srpsko velosipedsko dru{tvo”.

To se desilo 23. septembra 1884. Dru{tvo je brojilo dvadeset ~lanova jer je u to vreme velosiped bio prili~no skup.

Statut dru{tva je kao ciq imao “rasprostorawe dobrih misli u publici o velosipedu i prakti~no pokazivawe vrli-

na wegovih, prave}i na wemu razne izlete, {etwe, zabave, trke, kao i uop{te {irewe velosipedskog sporta svim dozvoqenim sredstvima“.

Sam profesor Ne{i} je, ina~e, bio i osniva~ O~ne klinike i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i akademik SANU a biciklizam je voleo jo{ od studija medicine u Moskvi, Parizu i Be~u, gde je pobe|ivao najboqe bicikliste iz zemaqa u ~ijim glavnim gradovima je boravio. U Lo|u je, ~ak, pobedio i tada{weg svetskog prvaka, Nemca Lera.

Terziba{i} se zalo`io da se podigne dru{tveni dom na mestu dana{weg Doma vojske Srbije i da se napravi velodrom, prva kru`na biciklisti~ka staza.

Industrijalac \or|e Vajfert, ina~e ~lan dru{tva, poklonio je zemqi{te za pistu od betona. Pored we su bile i prostorije dru{tva.

Ve} slede}e godine, 1885. „Prvo srpsko velosipedsko dru{tvo“ (i wegov zastupnik Terziba{i}) postalo je ~lan me|unarodne organizacije Cyclist

Touring Club iz Londona koja je okupqala 23.000 velosipedista iz 36 zemaqa sveta.

Nakon dve godine velosipedisti iz Beograda su po~eli da u~estvuju na me|unarodnim trkama ( u Novom Sadu sa voza~ima iz Subotice i Budimpe{te).

Iste 1887. Terziba{i} je ustanovio “Velosipedski list”, ~iji je urednik bio. To je, ina~e, bio prvi sportski list u Srbiji.

Pod tim nazivom je iza{lo devet brojeva.

U oglasima i reklamama fabrikanata velosiped se nazivao i “bajsikl”.

Terziba{i} je uspeo da propagira biciklizam i kod vojske tako {to je komandi pe{adijske podoficirske {kole poklonio dva skupocena moderna bicikla na sklapawe. Tada se u Beogradu prvi put pojavio bicikl sa istim predwim i zadwim to~kom (najverovatnije ga je doneo \or|e Popara).

Do tada se vozilo na biciklima koji su imali veliki predwi to~ak i mali zadwi.

Novi model je bio lak{i, postizao je ve}u brzinu a bio je i elegantniji, boqi za takmi~ewa, i, ne mawe va`no – jeftiniji.

Sa wim je nastalo bukvalno novo doba u biciklizmu – u dru{tvo su se u~lawivale i `ene koje nisu marile {to se bicikl nije smatrao damskim zbog

polo`aja tela.

Prva dama koja je u Srbiji vozila bicikl bila je gospo|a Cincar-Jankovi}. Ona se 10. jula 1887. godine sa suprugom Jankom provozala od Beograda do Novog Sada u pratwi gospode Steve Novakovi}a i Dragutina Tripkovi}a. “Velosipedski list” je zabele`io da je to bio prvi tandem-bicikl sa dva sedi{ta i dva para pedala na na{im drumovima.

Prva beogradska biciklisti~ka prvenstvena trka je organizovana u junu 1896. na stazi od 14 kilometara koja je i{la od kazina “London” do Top~idera i nazad. Vojnici i gra|ani su se takmi~ili posebno. Prvi pobednici su bili vojnik Dragan Rajkovi} i gra|anin Svetolik Savi}.

Trka je izazvala interesovawe velikog broja radoznalog sveta koji je pohrlio na ulice a dugo su se prepri~avali i rezultati: Rajkovi} 42 minuta i 55 sekundi a Savi} 25 minuta i 22 sekunde.

Bicikl su po~eli rado da koriste i izletnici i tako ulazi u masovnu upotrebu.

“Velosipedski list” je nasledio “Velosipedist” a wegovi saradnici su bili i Milovan Gli{i}, Janko Veselinovi}, Dragomir Brzak i glumac ^i~a Ilija Stanojevi}, svi strastveni qubiteqi biciklizma.

R. N.

26

MOZAIK

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: U odli~noj ste formi, ali bez obzira na to savladava vas nestrpqewe. Ostanite koncentrisani, a nestabilno raspolo`ewe le~ite fizi~kom aktivno{}u. QUBAV: Prestrogi ste prema sebi, voqenoj osobi nije lako s vama jer isto o~ekujete i od we. Iskren razgovor bi mogao da razre{i neke nesporazume koji vas navode da ne verujete svom partneru. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Ove nedeqe, va{ na~in funkcionisawa izlazi iz rutine. Prepuni ste kreativne energije pa va{e samopouzdawe iz dana u dan raste. QUBAV: Zbog intenzivnih poslovnih anga`mana, svoje slobodno vreme }ete provoditi radno.

Ukoliko ste slobodni, krajem nedeqe je na pomolu zvani~no upoznavawe sa osobom koju znate iz svog poslovnog okru`ewa. ZDRAVQE: Bolovi u u{ima.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Prolazni zastoj je mogu}, ali ukoliko ostanete istrajni posao koji sada budete otpo~eli ima potencijal da se u daqoj budu}nosti vi{estruko isplati. QUBAV: Previ{e ste osetqivi, sledi zahla|ewe odnosa. Potajno, negde u podsvesti, jo{ uvek ~uvate neke uspomene. Se}awe na pro{lu veliku qubav mo`e vam pomutiti {ansu da ostvarite novu vezu. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Ovaj period je, za vas, u znaku pravnih i birokratskih poslova. Osim toga, postoje {anse da predstavite neke svoje ideje i dobijete podr{ku pretpostavqenih lica. QUBAV: Posredstvom prijateqa predstoji vam jedno novo poznanstvo. Malo opu{tawe i prihvatawe izazova mo`e vam prijati, ali dugoro~no, vi znate da to nije za vas. ZDRAVQE: ^uvajte se virusa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Va`ne informacije ne dopiru na pravi na~in do vas, zbog toga niste u poziciji da sagledate sve mogu}nosti za kona~nu odluku. Previ{e `elite, a nema pravih mogu}nosti za realizaciju.

QUBAV: Tempo koji je iza vas zahteva da zastanete i preispitate se da li je ova veza ono {to vi `elite. Ne prime}ujete da voqena osoba, isto kao i vi, nije zadovoqna. ZDRAVQE: Malaksalost.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Neo~ekivane promene poremeti}e rutinu u va{oj svakodnevici. Ovih dana o~ekujte obave{tewe u vidu opomene ili isporuke nekog ra~una na koji ste potpuno zaboravili. QUBAV: Usredsre|eni ste na sebe i svoj optimizam, pa vas lo{e raspolo`ewe voqene osobe remeti. Izbegavawe susreta nije pravo re{ewe, suo~ite se sa problemom. ZDRAVQE: Sklonost povredama.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Pravo je vreme da po~istite sve zaostale obaveze jer vas one ometaju i usporavaju u radu. Ukoliko tra`ite posao, ovih dana mo`e da se stvori {ansa za prihvatqivo prelazno re{ewe. QUBAV: Ukoliko je va{a qubavna veza imala bilo kakvu primesu tajanstvenosti, budite spremni na to da vam zvezde nisu naklowene i da svaka tajna preti da postane javna. ZDRAVQE: Alergije.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Ako ste ukqu~eni u neki vid trgovine, ovaj period }e biti stresan za vas. Otvaraju vam se {anse da kona~no dovr{ite zapo~ete projekte, ali sve je jo{ uvek samo u planovima. QUBAV: Va{e potrebe zahtevaju od partnera mnogo tolerancije i strpqewa. Iako se mo`da ose}ate umorno, raspolo`ewe }e se promeniti kada od partnera stigne interesantan predlog. ZDRAVQE: Bronhitis.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Sti`e vam ponuda za dodatni rad koji vam trenutno nije neophodan. Opravdawe tra`ite u finansijskoj naknadi koja, po va{em mi{qewu, nije dovoqna za trud koji treba da ulo`ite. QUBAV: Iz straha da ne poquqate prividnu stabilnost u vezi, sve gre{ke preuzimate na sebe. Mo`ete upasti u ozbiqan sukob s voqenom osobom jer se mnogo toga nakupilo. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Vreme je za istra`ivawe i u~ewe.

Ipak, bez obzira na izazove, ne podle`ite potrebi da ne{to novo otpo~nete, jer nije povoqan period za to. QUBAV: Poriv za li~nom slobodom mo`e vas navesti na pogre{an korak. Da biste izgladili nesuglasice prihvatite predloge voqene osobe.

Slobodni mogu upoznati neobi~nu osobu sa kojom ih ~ekaju dobar provod. ZDRAVQE: Glavoboqa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Va`ne situacije, koje ste u pro{losti zanemarili, sti`u na re{avawe. Nakon preraspodele zadu`ewa sti`e podsticaj od strane osobe koja vam do sada nije ni{ta obe}avala. QUBAV: Voqenoj osobi pru`ite vi{e od onog za {ta mislite da je dovoqno za opstajawe qubavne veze. Navedite drugu stranu na razgovor, iznenadi}e vas ono {to }ete ~uti. ZDRAVQE: Problemi s varewem.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Podvla~ite ozbiqnu crtu u svemu.

Razmi{qate kako da budete efikasniji i nekom inovacijom poboq{ate svoju finansijsku situaciju. Krajem nedeqe mogu}e su neprijatne vesti zbog kojih }ete biti veoma zabrinuti. QUBAV: Partner nema razumevawa kada je u pitawu va{a nezainteresovanost za wega. Ne zaboravite da vas on bezrezervno ~uva i voli. ZDRAVQE: Gastritis.

Od 3.700 biqnih vrsta koje postoje u Srbiji, svaka ~etvrta ima lekovita svojstva Stari Sloveni su protiv groznice koristili pelen i ki~icu, za isterivawe glista beli luk, radi ~i{}ewa ricinus, kukurek

i debelu tikvu, a hrast i nar za zarastawe povreda na ko`i. A ~ime boqke vidaju wihovi dana{wi potomci koji tako|e veruju lekovitom biqu? „Nana, kamilica, hajdu~ka trava i kantarion su naj~e{}e kori{}ene biqke u Sredwebanatskom, [umadijskom i Zlatiborskom okrugu, kao i na prostoru P~iwe, Suve planine i Kur{umlije. To ukazuje da su ove vrste {iroko zastupqene i da je stanovni{tvo Srbije upoznato sa wihovim farmakolo{kim dejstvom”, navodi grupa istra`iva~a Univerziteta u Kragujevcu.

Oni su do ovih podataka do{li sprovode}i, za potrebe svog rada, od oktobra do decembra pro{le godine anketu koja je obuhvatila 79 ispitanika iz tri pomenuta okruga. Obuhva}eni su ispitanici od 35 do 75 godina, dve tre}ine su `ene, a 58 odsto u~esnika u anketi su fakultetski obrazovani. Jedno od pitawa bilo je koje biqne vrste naj~e{-

}e koriste u le~ewu. Pomenuli su ukupno 63 vrste, napomiwu}i da ih upotrebqavaju uglavnom zbog boqki u disajnim putevima i stomaku.

Ina~e, Srbija je jedan od 158 centara svetske raznovrsnosti sa izrazitim bogatstvom biqaka – oko 3.730 vrsta, od kojih 874 ima lekovita svojstva. Izme|u 60 i 80 odsto svetskog stanovni{tva koristi lekovite biqke za le~ewe i spre~avawe bolesti, a to su i daqe najjeftiniji prirodni izvori za{tite.

Me|utim, kako ukuzuje grupa istra`iva~a s kragujeva~kog univerziteta koja se bavila ovom temom, tradicionalno lokalno znawe o medicinskoj upotrebi biqaka se sve br`e zaboravqa jer se i danas prenosi usmenim putem. Zato je ciq ovog istra`ivawa upravo za{tita podataka o lokalnoj upotrebi biqnih vrsta i wihovo preno{ewe na budu}a pokolewa.

Uostalom, tako je i Herodot prvi ukazao na vezu gra|ewa piramida i crnog i belog luka koji su se, prema zapisu na piramidama, koristili u ishrani graditeqa kako bi imali snage za te`ak rad. Obe vrste luka, zbog lekovitosti, prerasle su u svete biqke a glavice su kao darovi stavqane u grobnice kraqeva.

Zbog jake arome kori{}eni su i za terawe duhova, mada wihova lekovita mo}, ali nekad se to nije znalo, po~iva na dezinfekcionim i antibiotskim svojstvima sumpornih jediwewa.

Samo, nije svaki cvet za lek, jer sa livada poti~u i veoma jaki bojni otrovi. Tako su recimo bobice velebiqa izuzetno opasne po zdravqe. Wima je, dodu{e slu~ajno, u bici kod Pirne 1813. godine otrovan ~itav garnizon francuskih vojnika. A livadsku otrovnicu mandragoru, zbog wenog stra{noga dejstva, [ekspir je opisao i u ~uvenoj tragediji „Romeo i Julija”.

M. T.

NOVI ^UVAR GROBQA NA ZEJTINLIKU:

Deda \or|a su malo izdale noge, ali dr`i se "Dobar dan. Ja sam Krstimir. Dobro nam do{li", tako goste, uz topao osmeh i ~vrst stisak ruke, do~ekuje novi ~uvar Srpskog vojni~kog grobqa na Zeltinliku u Solunu.

Nasledio je 94-godi{weg \or|a Mihailovi}a, legendarnog ~uvara, koji je, kako Krstimir Copas (Tzopas) ka`e, ro|en u ~uvarskoj ku}ici na Zejtinliku, tu proveo detiwstvo, mladost i ceo `ivot. „Deda \or|a su izdale malo noge. Ali, dobro je. Dr`i se. Od nove godine sam ja ovde ~uvar“, ka`e Krstimir Copas, po ocu Grk, po majci Srbin.

Na pitawe da li i wegovi preci le`e na grobqu, pa je tako dobio posao, on ka`e da nema predaka na Zejtinliku, nego je to mesto dobio zahvaquju}i poverewu koje je stekao. „Ja sam ve} 30 godina u Solunu. Sara|ivao sam kroz gra|evinsku firmu u kojoj sam radio sa na{im konzulatom ovde, i stekao sam poverewe, tako da su mi ponudili da postanem ~uvar“, pri~a Krstimir.

Za one koji ne znaju, bilo je nekih pe-

ripetija oko toga ko }e naslediti ~ika \or|a, potomka prvog ~uvara, wegovog dede Sava, Srbina iz Grbqa kod Boke kotorske.

Savo je sakupio svoje mrtve drugove i saborce i ~uvao ih do smrti 1928. godine. Sahrawen je na Zejtinliku, a nasledio ga je sin \uro Mihailovi}, koji je tokom Drugog svetskog rata grobqe sa~uvao od pqa~ke nacista. \uro je umro 1961. i sahrawen je uz oca na Zejtinliku, a du`nost ~uvara grobqa pripala je \or|u, koji je o wemu brinuo i do~ekivao putnike namernike u narednih 60 godina.

Vi{e puta su mediji objavqivali da je \or|e umro, a posledwi put 2017. godine.

No, posle sedam meseci u bolnici, vratio se "hvala Bogu, opet da ~uva grobqe".

Tada je rekao da wega ne}e imati ko da nasledi, jer nema sina. Ima jednu }erku, koja nema mu{ke dece, "tako da }e posle mene neko drugi jednog dana da bude tu".

Novi naslednik, predusretqivi, qubazni Krstimir pri~a posetiocima istorijat grobqa i vodi ih u kosturnicu, gde po~ivaju

ostaci 5.580 srpskih vojnika, stradalih na Solunskom frontu, koji se protezao od Orfanskog zaliva (severna Gr~ka) do Ohridskog jezera (dana{wa Severna Makedonija), u du`ini od 450 kilometara.

Kako ka`e, na grobqu se nalazi skoro 21.000 grobova, {to ga ~ini najve}im grobqem na Balkanu i jednim od najve}ih u Evropi.

Pored posmrtnih ostataka 5.580 srpskih vojnika u kosturnici, jo{ 1.448 srpskih ratnika sahraweno je u deset parcela na grobqu, u dve zajedni~ke grobnice 78 nepoznatih boraca i 217 nepoznatih srpskih ratnika, zarobqenika prenetih iz Carigrada.

Osim srpskih, na Zejtinliku je sahraweno i 8.098 francuskih vojnika, za koje Krstimir ka`e da su ve}inom bili iz kolonija, te tu po~iva "malo pravih Francuza".

Na Srpskom vojni~kom grobqu u Solunu je sahraweno i 3.500 italijanskih vojnika, 1.350 engleskih i 493 Rusa, dodaje Krstimir Copas.

Na pitawe da li puno Srba dolazi da poseti grobqe, ka`e "hvala Bogu, dolazi.

I da vas bude jo{ vi{e".

Dodaje da u letwoj sezoni u jednom danu "na{ih qudi obi|e Zejtinlik, koliko posetilaca ne do|e na savezni~ka grobqa u godini".

R. N.

ZDRAVQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 27

PRO[IRENE VENE Uzroci nastanka, simptomi i na koji na~in se le~e Pro{irene vene su one vene koje su pored morgologije tj. izgleda izgubile i svoju funkcionalnost, odnosno do{lo je do takvih promena da se po~iwu javqati prvi simptomi venske insuficijencije, obja{wava vaskularni hirurg dr Miomir [arac.

On isti~e da su u po~etku simptomi vrlo diskretni – javqa se ose}aj te`ine u nogama, blagi otoci i gr~evi, da bi u daqem toku napredovawa bolesti do{lo do pojave vidqivih pro{irenih vena. „Ukoliko se ne preduzme le~ewe na vreme dolazi do pojave ozbiqnih komplikacija kao {to su zapaqewe, tromboza i na kraju kao najte`a komplikacija pojava venske rane koja izuzetno te{ko zarasta“, navodi dr [arac.

Prema wegovim re~ima, dijagnostika pro{irenih vena zahteva pre svega adekavtan lekarski klini~ki pregled.

Doma}a kujna

RECEPT

RENDANE [NICLE POTREBNO JE: n pola smrznutog pile}eg mesa n glavica crnog luka n ve}i krompir n ka{i~ica belog luka granule n malo bibera n 1 ka{i~ica crvene mlevene paprike n 1 ka{i~ica suvog za~ina n per{unov list po `eqi n 1 jaje

PRIPREMA: Smrznuto meso izrendati na rende gde rendamo jabuke.

Na isto rende izrendati krompir, pa ga iscediti. Izrendati i crni luk. U smesu dodati jaje, beli luk, biber, mlevena paprika, za~in, per{un. Sve izjedna~iti.

U tigaw sipati uqe, rukama oblikovati {nicle i re|ati u tigaw. Pokriti poklopcem i pr`iti sa obe strane da dobro porumene. Slu{iti tople uz krompir pire i supu.

"Kada mi ustanovqavamo postojawe pro{irenih vena, a dodatnim dijagnosti~kim procedurama to potvr|ujemo. Metoda izbora dijagnostike pro{irenih vena je Color Doppler pregled", obja{wava on.

Kada je re~ o uzrocima nastanka pro{irenih vena, dr [arac isti~e da je potvr|eno da je nasle|e prisutno u gotovo 80 odsto slu~ajeva.

"Zatim je tu uro|ena slabost zida vena koja dovodi do promena na zaliscima, a sve to rezultira varikoznim sindromom. Pojedina zanimawa koja zahtevaju dugovremeno stajawe tako|e se uzimaju kao faktor rizika za pojavu pro{irenih vena, kao i pojedina stawa (trudno}a itd)", navodi on.

Dr [arac ka`e da postoje dve mogu}nosti za le~ewe pro{irenih vena.

"Jedna je neoperativna koja podrazumeva upotrebu razli~i-

tih gelova, krema, masti i tableta koje imaju toniziraju}i efekat na zid vene. Koriste se i veoma su dobre elasti~ne ~arape razli~itog stepena kompresije koje daju dobru spoqa{wu potporu oslabqenim venama", ka`e on.

Nagla{ava da jedini na~in trajnog re{avawa pro{irenih vena podrazumeva neki oblik hirur{kog le~ewa.

"Ranije su ra|ene klasi~ne hirur{ke tehnike sa uklawajwem pro{irene vene hirur{kim putem uz mno{tvo rezova ko`e. Danas, u eri savremene tehnologije, stoje nam na raspologawu i uspe{no ih koristimo tzv. minimalno invazivne metode kao {to su radiotalasi, laser, pena, lepak i sl.

Savremne tehnike pored funkcionalnog rezultata imaju i zna~ajan estetski rezultat i veoma brz oporavak", isti~e dr [arac.

On ka`e da veliki broj `ena odlazi na depilacije i razne druge tretmane koji nisu dobri za pro{irene vene.

"Ukoliko neko ima pro{irene vene na nogama potrebno je da se javi vaskularnoom hirurgu na pregled radi potvrde dijagnoze

i odre|ivawa stepena venske bolesti, {to }e nam samim time definisati i mere le~ewa. Nije preporu~qivo da qudi koji imaju pro{irene vene idu na masa`e, saune, tople kupke i da dugo sede i budu neaktivni", upozorava dr Miomir [arac.

M. T.

JUTARWA NAVIKA ZBOG KOJE SE NAJVI[E GOJE @ENE:

Skoro svi prave gre{ku opasnu po zdravqe Skoro svaka odrasla osoba kada ustane iz kreveta odlazi u kuhiwu i popije {oqicu kafe. Mnogi misle da druga~ije i ne mogu zapo~eti dan i ovom napitku pridaju veliku va`nost... Ali, ispijawe kafe ranim jutrom na prazan `eludac vi{estruko je rizi~no po zdravqe, {to su potvrdile i istra`ivawa.

Naime, jedno istra`ivawe koje je objavqeno u digitalnom izdawu biblioteke Ameri~kog medicinskog nacionalnog instituta tvrdi da kafa na prazan `eludac, ima izuzetno lo{ uticaj na zdravqe, posebno kod `ena.

Za{to je to tako?

Nivo hormona kortizola, poznatijeg kao hormona stresa, najvi{i je ujutru kada se budimo i najni`i uve~e kada se pripremamo za spavawe.

Ispijawe kafe rano ujutro, kada je nivo kortizola najvi{i, remeti hormone u organizmu i naru{ava cirkadijski ritam. Kortizol lo{e deluje na ovulaciju, hormonalni balans i kilograme – poja{wava nutricionista i lekar Karlin Rozenblum .

– Konzumirawe kofeina kada je nivo kortizola najvi{i podsti~e poja~ano lu~ewe kortizola. Iako zasad nije obja{weno zbog

~ega se ovo doga|a, verujemo da ima veze uticaj kafe na odre|ene vitamine i minerale u telu – dodao je Rozenblum i upozorio: – Kortizol je kao i svi ostali hormoni nu`an za funkcionisawe organizma, ali problem nastaje kada smo neprestano pod stresom i kada ga telo stalno lu~i. Ovo mo`e da dovede do pove}anog nivoa {e}era u krvi i do insulinske rezistencije.

Kada unesemo kofein pre doru~ka, on mo`e pove}ati nivo `eluda~ne kiseline i prozrokovati probleme sa probavom. Po-

ku{ajte da toplu kafu zamenite sa hladnom hladna kafa je za 70% mawe kisela od tople!

Uvek imajte na umu da je pre prve kafe potrebno da uzmete doru~ak. Pored toga, nikako nemojte ispijati kafu neposredno nakon obroka. Idealno bi bilo sa~ekati pola sata ili sat vremena, kako se ne bi remetilo varewe i kako bi se snizio povi{en nivo kortizola tokom ustajawa.

Potrudite se da za doru~ak unesete namirnice bogate kalcijumom poput badema, i jogurta koji neutrali{u kiselost.

S. G.

Jasmin, poma`e imunitetu, cirkulaciji i ubla`ava dijabetes ZDRAVSTVENE PREDNOSTI JASMINA POBOQ[AVA VAREWE Bogatstvo antioksidanata u cvetu jasmina poma`e u interakciji sa `elu~anim enzimima, ~ime se poboq{ava varewe, ubla`ava nadutost, bol u stomaku, dijareja, dispepsija i sindrom iritabilnog creva. Tako|e funkcioni{e tako da promovi{e rast dobrih bakterija u crevima i utvr|eno je da elimini{e {tetne bakterije i toksine iz tela.

POBOQ[AVA ZDRAVQE SRCA Budu}i da je izvor antioksidanata, jasmin je izuzetno koristan za unapre|ewe sr~anih funkcija. Prisustvo antikoagulansa i antifibrinoliti~kih svojstava smawuje lo{ ho-

lesterol (tj. lipoproteine niske gustine) i spre~ava blokadu i stvarawe ugru{aka u arterijama {to mo`e dovesti do abnormalnog sr~anog ritma, sr~anog udara ili stawa poput ateroskleroze.

BLAGODAT ZA GUBITAK TE@ INE Qudi koji se podvrgavaju re`imu mr{avqewa smatraju cvetovima jasmina za blagodat. Prisustvo epigalokatehina i galne kiseline, u listovima spre~ava pove}awe telesne te`ine ubrzavaju}i metabolizam. Ispira {tetne toksine iz tela i poma`e u br`em sagorevawu vi{ka masti.

UPRAVQA DIJABETESOM Hipoglikemijsko svojstvo cveta jasmina igra zna~ajnu ulogu u smawewu nivoa {e}era u krvi u telu. Proizvodwa insulina iz }elija pankreasa postaje aktivna pri konzumaciji ~aja od jasmina zbog prisustva bioaktivnih katehina. Redovna konzumacija jasmina u obliku ~aja zna~ajno smawuje razgradwu skroba u glukozu {to zauzvrat sni`ava nivo {e}era u krvi i insulina nata{te.

28 ^etvrtak 23. decembar jun 2022. 2020. ^etvrtak 10.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 JEDNODELNO RADNO ODELO (MN.)

14. I 5.

SLOVO ABUKE

MESTO U MAKEDONIJI KOD [TIPA

VEOMA VA@NE ZVANICE (FIG.)

VOJNIK RAKIJA OD KOJI ENERGIJA OBEZBE\UKOMINA JE KONAK

VEOMA RAZVIJENI ZUBI KOD SLONA

OBIM

SRPSKI KO[ARKA[ SA SLIKE

MOLIBDEN KORA VELIKOG MOZGA (MED.)

SASTAVNI VEZNIK VLASNI[TVO

MESTO U ESTONIJI KOD TALINA ISTOK

ORGAN ^ULA VIDA OHAJO

BAZNI OLOVO KARBONAT LOVOKRA\A LI^NA ZAMENICA

SUSEDNA SLOVA AZBUKE ANASTASIJA ODMILA

FLUOR UDARCI U METU GRAD U BURKINI FASO AM. PEVA^ KUPER

FILM GORANA MARKOVI]A LITIJUM

NEPER STARATEQ (LAT.)

VELIKA REKA U SIBIRU MERIMIN DRAGI

UMNA OBDARENOST REKA U ITALIJI

REOMIR

ONAJ KOJI MERA ZA MRZI RUSE PAPIR (GR^.)

PAS KOJEG KORISTE ESKIMI UZVIK DOZIVAWA

METAR

DRUGI JEDNO ZA SAZVE@\E NAZIV TROJU

SASTAVNE KOMPONENTE KOMPJUTERA

BOGATA[ICA

POKOJNA ENGLESKA GLUMICA HEPBERN

AUSTRIJA

AMPER

STRU^WAK ZA OKEANE SREDWA STRU^NA SPREMA

NAPRAVE ZA OBIJAWE BRAVA JEDAN TROCIFRENI BROJ METAR

VRSTA DETERXENTA

BIV[A SVETSKA VELESILA KISEONIK

RUSKI SLIKAR, IVAN LI^NA ZAMENICA ISE^ENO MESTO, IZREZ (MN.) ITALIJA

KOVIN MALTA MONOTONIJA NAVIGACIONI URE\AJ

SRPSKA ODBOJKA[ICA, MAJA

GLAVNI GRAD ITALIJE

ITALIJANPOKOJNI NARODNA FRANCUSSKI FUDAMERI^KI SVE^ANOST KA MODNA SLOBODAN BALSKI NOVI SAD PRAMERE (FRANC.) GLUMAC, SA MASKA- KREATORKA POSED (LAT.) KLUB IZ XOZEF RADOM [ANEL RIMA

VODENA BIQKA IZ VOLUMEN ATANASIJA KRA]E PORODICE LOKVAWA

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2

DUGMAD NA NARODNOJ NO[WI RODNA GODINA

NADMENOST, GORDOST DEO HRAMA (GR^.)

ONAJ KOJI GOVORI KAJKAVSKI

TR^E]I, U TRKU

LI^NA ZAMENICA IZVR[NI KOMITET

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

NI IZ KOJEG MESTA

ITALIJANSKA TELEVIZIJA ERBIJUM GR^KO OSTRVO U EGEJSKOM MORU

ZANOS, POLET (MN.) UZVIK ^U\EWA STUPATI U BRAK LITIJUM OBLIK BUDIZMA REOMIR

DEO KOSTURA

Sr Gl pski as

PRO[LO SVR[ENO VREME OTPUST SA POSLA (MN.)

[TA ]E[!

GLAVNI GRAD PERUA

AMERI^KI VOJNI AVION

Sr Gl pski as

VODI^ STANOVNIK SLONOVA TURSKE

STARE[INA, NADSTOJNIK RA^VASTO STANOVNIK INICIJALI U[]E REKE ESTONIJE, GLUMCA ESTONAC TATI]A U MORE

@ENA KOJA NE[TO INVESTIRA

1 2 3 4 5 6 7

ZAPAD BEZAZLEN, NEISKUSAN

SRPSKI GLUMAC SA SLIKE GLAS, NOVOST

SRPSKA POTVRDNA RE^

OSU[ENA POKO[ENA TRAVA

SEVER METALNI SANDUCI ZA PREVOZ TERETA

VRSTA UKRASNE BIQKE

KELVIN

ATLETSKI GOVORNI BACA^KI UKRAS REKVIZIT (GR^.)

ANTIKVARNICA

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

8. I 15.

SLOVO AZBUKE MORSKI KOW BOSANSKI FOLK PEVA^, BRKAN

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

Skandinavka 1: VODORAVNO KQOVE, KONA^AR, ODRI, MO, I, IRU, M, ESKIMSKI PAS, BELO OLOVO, OKO, IJ, KRIVOLOV, F, A, N, TITO I JA, IPO, R, INTELIGENCIJA, OB, KALAUZI, OKEANOLOG, TRISTO, SSSR, AKIMOV, MONOTONOST, KO, ISECI, SONARI, SIMANI], RIM Skandinavka 2: VODORAVNO K, KARNEVAL, S, OHOLOST, TOKE, TRKOM, ABATON, NIODAKLE, ONO, Z, AORIST, NASTOJNIK, ER, DA, DEJAN LUTKI], TJA, INVESTITORKA, ELANI, STELT, VEN^AVATI SE, KOST, LAMAIZAM, MOR@, STARINARNICA, ASIM Ukr{tenica: VODORAVNO NOTINGEM FOREST, ETI^ARKE, DOLAR, MR, ILIRKA, DANI, AOH, U@ASNA, NIN, ^VOR, AZIJKA, TO, KARAT, IKONIZAM, ANTIDETONATORI

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Engleski fudbalski klub, 2. @ene stru~waci za etiku - Ameri~ki novac, 3. Magistar (skr.)

- Prastanovnica Balkana - Deo nedeqe (mn.), 4. Uzvik ~u|ewa - Koja je puna u`asa, jeziva - Srpski nedeqni ~asopis, 5. Petqa od konopca - Stanovnica Azije - Pokazna zamenica, 6. Mera za dragocenosti - Verno prikazivawe (gr~.), 7. Sredstva za spre~avawe prevremene detonacije.

USPRAVNO: 1. Dr`ava u Evropi, 2. Koji sadr`i otrov u sebi, 3. Li~na zamenica - Nema~ki {ahist ~e{kog porekla, Vlastimil, 4. Grad u Iranu - Italijanska radiotelevizija, 5. Indone`anski grad na ostrvu Sulavesi Turisti~ko dru{tvo (skr.), 6. Neugodno ose}awe zbog ne~ega, kajawe - Oznaka za energiju, 7. Vrsta eksploziva, 8. Dr`ava u Sredwoj Americi, 9. Simbol fluora - Negativni jon (gr~.), 10. Jedan predlog - Bubuqica, 11. Srodstvo, rodbina - Grad u Indiji, 12. Polet, zanos - Deveto i osamnaesto slovo azbuke, 13. Sanitetlija, sanitarac, 14. Tro~lani matemati~ki izrazi.

ZANIMQIVOSTI

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 29

“Tajna ve~era” ili “Posledwa ve~era” (“Ultima Cena”) je delo Leonarda da Vin~ija nastalo u periodu renesanse, verovatno od 1494. do 1498. godine. Iako ta~na godina nikada nije ta~no utvr|ena, smatra se da je 1494. da Vin~i dobio da naslika delo u dominikanskoj crkvi Santa Marija de la Gracije u Milanu.

Slika je trebalo da ukra{ava severni zid crkve, a naru~ilac je bio Lodoviko Sforca, vojvoda od Milana.

Iako mo`da ne deluje tako, “Tajna ve~era” je zapravo ogromna i zauzima skoro 40 kvadratnih metara - dimenzije ovog dela su 8,8 sa 4,6 metara.

Trpezarija je bila pogo|ena, ali su za{titne vre}e peska postavqene preko spre~ile da sliku o{tete geleri.

KAKO JE "TAJNA VE^ERA" NEKADA IZGLEDALA?

“TAJNA VE^ERA” JE PROPADALA JO[ ZA LEONARDOVOG @IVOTA

Uprkos obi~aju onog vremena da se freske slikaju na mokrom gipsu, Da Vin~i je radio na suvom. Dobio je mnogo boqi rezultat, ali se ispostavilo da postoji problem sa dugove~no{}u boja. Delo je po~elo da propada odmah po postavqawu u crkvu, jo{ za vreme umetnikovog `ivota.

Tako|e, po{to je Sforca naredio da se crkva na brzinu radi, zidari su zidove ispunili {utom koji je zadr`avao vlagu. Slikawe je ra|eno na tankom spoqa{wem zidu, tako da su se efekti vlage jako ose}ali, a boja nije uspela da pravilno priawa.

Ve} 1517. slika je po~ela da se qu{ti, a 1532. Gerolamo Kardano ju je opisao kao “zamu}enu i bezbojnu u pore|ewu sa onim ~ega se se}am kada sam je video kao de~ak“. Do 1556. mawe od {ezdeset godina nakon {to je zavr{ena, \or|o Vazari ju je opisao kao “zbrku mrqa” toliko pokvarenu da su figure bile neprepoznatqive.

Svega 150 godina nakon nastanka nau~nici su procenili da sliku ni{ta ne mo`e da spasi. Osim ovoga, 1652. godine neko je do{ao na ideju da napravi vrata ba{ ispod freske pa su ovi radovi uklonili Isusove noge. Veruje se da su Isusove

"Tajna ve~era" kako danas izgleda (gore) i najpribli`nija kopija kako je nekada izgledala (dole)

JEDNA OD NAJPOZNATIJIH SLIKA U ISTORIJI ZAPRAVO JE IZGLEDALA POTPUNO DRUGA^IJE:

Tajna “Tajne ve~ere” “Tajna ve~era” Leonarda da Vin~ija smatra se jednim od najve}ih svetskih umetni~kih remek-dela, a svakako je jedna od najpoznatijih slika vezanih za Uskrs. Ipak, ~ak i ono koji su imali tu privilegiju da ovo delo vide u`ivo verovatno ne znaju wegovu celu istoriju

noge bile u polo`aju koji simbolizuje predstoje}e raspe}e.

Godine 1768. preko slike je oka~ena zavesa namewena wenoj za{titi, ali je ona umesto toga zadr`avala vlagu na povr{ini, i kad god bi se povukla, grebala je boju koja se qu{tila.

A, bilo je tu i drugih neda}a…

DELO JE PRE@IVELO SVE!

Godine 1796. trpezariju manastira su Napoleonovi vojnici koristili kao {talu. Iako je vojskovo|a izdao strogu naredbu da se delo ne dira, po{to su vojnici oti{li otkriveno je da su apostoli bili ga|ani glinom, a izgledalo je i da su se osvaja~i pewali na merdevine u poku{aju da isko-

paju o~i apostolima.

Posle toga, prostorija je slu`ila za skladi{tewe sena, a 1800. godine poplava je celu sliku prekrila zelenom plesni.

Gete je pisao da je prostorija poplavqena sa dve stope vode.

Slika je pre`ivela bomba{ki napad saveznika 1943. iako je ostatak manastira bio razoren.

Restauracije slike po~ele su jo{ tokom 18. veka, pa je i svaki od umetnika kojem je “Tajna ve~era” bila poverena u nekoj meri “dora|ivao” delo.

Prvu restauraciju poku{ao je 1726. Mikelan|elo Beloti, koji je popunio nedostaju}e delove uqanom bojom, a zatim lakirao celo delo. Ova popravka nije dugo potrajala, pa je poku{ana jo{ jedna restauracija 1770. godine od strane nepoznatog umetnika po imenu \uzepe Maza. Maza je skinuo Belotijev rad, a zatim je u velikoj meri prefarbao sliku - prepravio je sva lica apostola, osim tri, pre nego {to je zaustavqen zbog negodovawa javnosti.

Zbog svega navedenog, izgled slike do kasnih ‘70-ih se jako pogor{ao. I, onda su Italijani re{ili da ne{to urade po tom pitawu! Od 1978. do 1999. po~eo je veliki projekat restauracije kako bi se stabilizovala slika i preokrenula {teta uzrokovana prqav{tinom i zaga|ewem.

Po{to se pokazalo neprakti~nim premestiti sliku u okru`ewe sa vi{e kontrole, trpezarija je umesto toga pretvorena u zatvoreno okru`ewe sa kontrolisanom klimom, {to je zna~ilo zidawe prozora. Zatim je sprovedena studija kako bi se utvrdio originalni oblik slike, koriste}i testove i originalne slice sa~uvane u Kraqevskoj biblioteci u zamku Vindzor.

Me|utim, neka podru~ja slike su progla{ena nepopravqivima.

Oni su ofarbani akvarelom u prigu{enim bojama sa namerom da uka`u da nisu originalni radovi, a da pritom ne odvla~e pa`wu.

Restauracija je trajala 21 godinu i 28. maja 1999. slika je ponovo dostupna javnosti. Danas je mo`ete videti samo uz prethodnu najavu (nekada i po nekoliko meseci unapred) i pred slikom mo`ete ostati samo 15 minuta. M. T.

NESTANAK DREVNE CIVILIZACIJE:

Za{to je mit o Atlantidi i daqe `iv vi{e od 2.300 godina nakon Platonove smrti?

Da spis starogr~kog filozofa Platona nije sadr`ao toliko istine o qudskoj istoriji, wegovo ime bi bilo zaboravqeno pre nekoliko vekova.

Ali jedna od wegovih najpoznatijih pri~a - kataklizmi~no uni{tewe drevne civilizacije Atlantide - gotovo sigurno je mit. Pa za{to se onda ova pri~a i daqe prepri~ava vi{e od 2.300 godina nakon Platonove smrti?

"To je pri~a koja zaokupqa ma{tu", ka`e Xejms Rom, profesor klasike na Bard kolexu u Anandejlu u Wujorku. "To je veliki mit. Ima mnogo elemenata o kojima qudi vole da ma{taju."

Platon je ispri~ao pri~u o Atlantidi oko 360. godine pre n.e. Osniva~i Atlantide, kako je rekao, bili su pola bogovi, a pola qudi. Stvorili su utopijsku civilizaciju i postali velika pomorska sila.

Wihov dom su bila koncentri~na ostrva odvojena {irokim jarcima i povezana kanalom koji je prodirao do centra. Bujna

ostrva bila su bogata zlatom, srebrom i drugim plemenitim metalima, a na wima je `ivelo obiqe retkih, egzoti~nih divqih `ivotiwa. Na centralnom ostrvu bio je sme{ten veliki glavni grad.

Postoje mnoge teorije o tome gde se nalazila Atlantida - na Mediteranu, kod obale [panije, ~ak i ispod dana{weg Antarktika. "Izaberite mesto na mapi i neko je rekao da je Atlantida bila tamo", ka`e ^arls Orser, kustos istorije u Dr`avnom muzeju Wujorka u Albaniju.

Platon je rekao da je Atlantida postojala oko 9.000 godina pre wegovog vremena i da su wenu pri~u preneli pesnici i sve{tenici. Ali Platonovi spisi o Atlantidi jedini su poznati zapisi o wenom postojawu.

Malo, ako ih uop{te ima, nau~nika misli da je Atlantida zaista postojala.

Istra`iva~ okeana Robert Balard, koji je otkrio olupinu Titanika 1985. godine, napomiwe da "nijedan nobelovac" nije rekao

da je istina ono {to je Platon napisao o Atlantidi.

Ipak, Balard ka`e, legenda o Atlantidi je "logi~na" jer su se kataklizmi~ke poplave i vulkanske eksplozije de{avale kroz istoriju, ukqu~uju}i jedan doga|aj koji je imao neke sli~nosti sa pri~om o uni{tewu Atlantide. Pre oko 3.600 godina, masivna vulkanska erupcija opusto{ila je ostrvo Santorini u Egejskom moru u blizini Gr~ke. U to vreme, na Santoriniju je `ivelo veoma napredno dru{tvo Minojaca. Minojska civilizacija je iznenada nestala otprilike u isto vreme kada se dogodila i erupcija vulkana.

Ali Balard ne misli da je Santorini bio Atlantida, jer se vreme erupcije na tom ostrvu ne poklapa sa onim kada je Platon rekao da je Atlantida uni{tena.

Rom veruje da je Platon stvorio pri~u o Atlantidi kako bi pribli`io qudima neke od svojih filozofskih teorija. "Wegove ideje o bo`anskoj i qudskoj prirodi,

idealnim dru{tvima, postepenoj korupciji qudskog dru{tva - sve ove ideje se nalaze u mnogim wegovim delima. Atlantida je bila samo duga~iji prtistup jednoj od wegovih omiqenih tema."

"Legenda o Atlantidi je pri~a o moralnom, duhovnom narodu koji je `iveo u visoko naprednoj, utopijskoj civilizaciji. Ali postali su pohlepni, sitni~avi i "moralno su bankrotirali", a bogovi su se "naqutili jer su qudi skrenuli sa puta i postali nemoralni", ka`e Orser.

Kao kaznu, ka`e, bogovi su poslali "jednu stra{nu no} vatre i zemqotresa" zbog koje je Atlantida potonula u more.

S. G.

30

SPORT

10. jun decembar ^etvrtak 23.

2022. 2020.

Orlovi uspe{ni na svim frontovima

PRVA LIGA NOVOG JU@NOG VELSA

Neo~ekivan poraz Belih orlova

No{eni vetrom u le|a nakon velike pobede nad Hakoom u ~etvrtfinalu Vorata kupa, o~ekivawa su bila velika pred prvenstveni me~ sa fewera{em Prve lige WV (FNSW League One Men’s) ekipom Hilsa.

Letargi~an po~etak me~a na{eg tima, ispostavilo se, bio je kao de~ija bolest koje se Orlovi nisu mogli otarasiti do kraja me~a sa Hilsom. Srpski fudbaleri su imali vi{e od igre i vr{ili ve}i pritisak. Me|utim, pored nekoliko polu{ansi, Bonirig nije uspeo ozbiqnije da zapreti u prvih pola sata igre.

Kompaktnost u odbrani na{eg tima je bila ohrabruju}a, jer Hils nije mogao da se pribli`i na{em golu, i nije uputio niti jedan {ut.

Максим Јеж и Андрија Mандић на мечу против Хилса

Srpski klub Orlovi iz Sidneja (FC Eagles Sydney) proteklog vikenda je imao stoprocentan u~inak u Ju`nom distriktu U 13. kolu Premijer lige Ju`nog distrikta, Orlovi su ostvarili duplu pobedu nad Ferfild PATS-ima. Радован Павићевић са лоптом на крају меча

ТАБЕЛА ПРВЕ ЛИГЕ НЈВ

FK ORLOVI SIDNEJ (REZ. TIM) – FERFILD PATS 5:0

Rezervisti Orlova su u predigri glavnog me~a petardom po~astili PATS-e pobediv{i ih sa 5:0. Svih pet golova za na{ tim postigao je Nenad Romi}. Vaqa ista}i da je za peti gol uveliko kumovao kapiten Mihail Berber koji je projektilom sa 25 metara pogodio najpre levu a zatim i desnu stativu, a odbijenu loptu je raspolo`eni golgeter Nenad Romi} smestio u mre`u za visokih 5:0. Sa vezane tri pobede rezervni tim koji vodi Du{ko Draga{ u~vrstio se na tre}oj poziciji i ima izgledne {anse da zauzme jednu od prve ~etiri pozicije, koje vode u razigravawe na kraju sezone.

REZULTATI 15. KOLA: Hils - Beli orlovi 2:1, St Xorx siti - N. Tajgers 1:1, SD Rejders - Spartans 0:0, Mauntis - Vonderers 0:1, Hakoa St Xorx FK 1:2, CK Mariners - Spirit 0:1

FK ORLOVI SIDNEJ (PRVI TIM) – FERFILD PATS 2:1

Kapiten Milenko Divqanovi} igrao je glavnu ulogu u pobedi nad uvek nezgodinim PATS-ima. Nakon {to su pomogli rezervistima, bra}a Romi} Nenad i Dobre postigli su golove za prvi tim i skupa sa saigra~ima slavili na kraju me~a nakon pobede od 2:1. Nakon ove pobede puleni Sre}ka Dra~e su na vrhu tabele sa 21. bodom. Zbog velikih padavina na po~etku sezone i velikog broja neodigranih utakmica, Orlovi su odigrali tek osam utakmica u dosadawih planiranih trinaest kola. Tako da u slede}em periodu sledi zgusnut termin sa velikim brojem zaostalih me~eva za srpski tim.

U slede}em kolu Orlovi gostuju kod Sidnej juniorsa.

TIM PREKO 35 NADOMAK PLEJ-OFA

Tim Orlova preko 35 godina starosti pre dve godine bio je vice {ampion veteranske lige kada je ispustio titulu u Grand finalu nakon penal lutrije.

PAROVI 16. KOLA: Beli orlovi - Spirit, St Xorx FK - St Xorx siti, N. Tajgers - Vonderers, Mauntis SD Rejders, Spartans - Hils, CK Mariners - Hakoa.

Na izmaku prvog dela igre kada je ve} delovalo da ne}e biti golova usledio je {ok. Bek Boniriga Zek Sfiglio sru{io je igra~a Hilsa u {esnaestercu i pomenuta ~vrstina u odbrani sru{ila se kao kula od karata.

Dosu|en je penal, koji je odbranio golman Majkl Figueira, ali je Parfait napada~ Hilsa odbitak smestio u mre`u i doveo doma}i tim u vo|stvo od 1:0. Hladan tu{ i deficit pretrpqen u posledwem minutu prvog poluvremena, ispostavilo se odredio je daqi tok me~a. U nastavku je `uti zid Hilsa udaqio Orlove jo{ daqe od svog gola.

Sredinom drugog dela igre u igru je u{ao srpski trojac - Maksim Je`, Andrija Mandi} i Radovan Pavi}evi}. Amaur Gauthier je propustio najizgledniju {ansu na me~u kada je samo 'ostavio' loptu protivni~kom golmanu u

situaciji 1 – na - 1. Wegov proma{aj ubrzo je bio ka`wen jer su doma}ini u 70. minutu povisili na 2:0. golom Parfaita, kojem je ovo bio drugi gol na utakmi-

ci. Tri minute pre kraja @o{ua Karanc je nakon naba~aja iz kornera smawio na 2:1, {to je, ispostavilo se, bio i kona~ni rezultat.

UTAKMICA DECENIJE SA SIDNEJ JUNAJTEDOM Bonirig je ostvario veliki uspeh pro{le sedmice kada je nakon penal lutrije (regularno 1:1) pobedio Hakou i plasirao se u polufinale Vorata kupa. Odlukom `reba protivnik Bonirigu }e biti stari rival, hrvatska ekipa Sidnej junajted , ~lan Premijer lige. Drugi par polufinala je Spirit i Vulongong junajted.

Federacija NJV na svojoj veb stranici je ~estitala Belim orlovima, kao i ostalim polufinalistima. Zanimqivo je napomenuti da su u dosada{wem toku Vorata kupa ~lanovi Prve lige NJV (gde se takmi~i i na{ Bonirig) ~ak u pet navrata trijumfovali nad ekipama Premijer lige, uz samo jedan poraz. Zato i ne ~udi da su od ~etiri polufinalista ~ak dve ekipe iz Prve lige NJV (Bonirig i Spirit). Ovaj podatak na odre|en na~in daje podstrek Orlovima pred susret sa Junajtedom, jer po prikazanim rezultatima ekipe iz Bonirigovog ranga takmi~ewa svakako se mogu nositi sa Premijer liga{ima.

Озрен Вукелић и Миљан Поздер на суботњем дербију

Осмеси резервиста Орлова Аце Шеше и Михаила Бербера

Nastavak na 31. strani u

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 23. jun 2020.

2022. 31

Radowi} (desno) i Vujo{evi}

Niko nikad kao Dejan Radowi} u srpskoj ko{arci, nadma{io i Vujo{evi}a Лига О35 - детаљ са меча између Орлова и Београда Nastavak sa 30. strane u Ekipa sastavqena mahom od istih fudbalera kao i od pre dve godine, teku}u sezonu je zapo~ela neuverqivo. Na samom startu vezali su tri vezana poraza; u utakmicama gde nisu bili kompletni parirali su protivnicima, ali nedovoqno da se uzmu bodovi. Ni{ta boqe nije bilo ni u ~etvrtom kolu kada su od vo|stva od 3:0 dozvolili rivalu da ih stigne i morali se zadovoqiti sa jednim bodom. Napokon sredinom pro{le nedeqe ekipa Orlova je zabele`ila tek prvu prvenstvenu pobedu nad Bosijem od 4:2.

Pro{le subote Orlovi su gostovali kod FK Beograda, koji je za razliku od Orlova upisao devet bodova u {est odigranih

kola. U derbiju na ^izholm parku Orlovi su bili nadmo}niji i slavili su sa visokih 4:0. Strelci za momke u crvenom su bili Dra`en Ku`et, Slobodan Milanko, Dragan Gaica i Sa{a Dr~a.

Vaqa ista}i i fer - plej potez Steve Joki}a u maniru Paula De Kanija. Naime u nalet ka golu Beograda, Joki} se sudario sa Tamburi}em a ovaj ostao da le`i na zemqi. Iako je imao otvoren put ka golu Joki} nije `eleo da zavr{i akciju, ve} je loptu poslao u gol - aut. Neo~ekivan remi AC Junajteda i Sidnej Junajteda od 2:2 spre~io je Orlove da se za sada domognu ~etvrte pozicije koja vodi u plej - of na kraju sezone. Me|utim, sude}i po prikazanoj igri i dva vezana trijumfa po svemu sude}i izabranici Branislava Lacmanovi}a hvataju

Sin|eli}u bod u trileru

U 14. kolu Druge dr`avne Lige Severo - zapad (Men's State League 2 NorthWest) Vestgejt Sin|eli} je ugostio Hjum junajted. O~evici ovog me~a imali su {ta da vide, jer je po jedan gol padao u proseku svakih devet minuta!

Neverovatan remi je zavr{en rezultatom 5:5. Golove za srpski tim su postigli Zori} i Dim~evski po dva gola i Kol, koji u 89. minutu doneo bod srpskom timu. Nakon ovog remija Sin|eli} se u~vrstio na ~etvrtom mestu.

U 15. kolu Sin|eli} }e opet biti doma}in kada }e ugostiti ekipu Lejlor Junajteda. Utakmica prvog tima je zakazana za 8:30 nave~e u petak 24. juna.

Гаврило Гајић на утакмици против ПАТС-а

formu i da su na pravom su putu da se vrate na vrh tabele gde im je i mesto.

ТАБЕЛА 2. ДРЖАВНЕ ЛИГЕ СЕВЕРО-ЗАПАД

Malo je verovatno da neki trener uradi sa jednim srpskim klubom sve ono {to je Du{ko Vujo{evi} uradio s Partizanom. Dejan Radowi} je tu lestvicu u jednoj stvari pogurao unapred.

Ko{arka{i Crvene zvezde potvrdili su status favorita u nedequ i ve} u ponedeqak su arhivirali FMP i finale ko{arka{ke Superlige Srbije.

Postali su prvaci dr`ave 22. put u svojoj istoriji, prestigli su ve~itog rivala, Partizan, a Dejan Radowi} je nastavio da taba stazu najboqeg trenera u novijoj istoriji crveno-belih.

Na stranu to da je tu`no to {to nam doma}e prvenstvo vi{e generalno nema isti sjaj kao pre desetak, 15 i vi{e godina.

Ostao je i gorak ukus {to je Partizan sam digao sidro, pa se na nekom drugom mestu mo`e raspravqati o tome na {ta nam se svelo prvenstvo kad neke od najja~ih ekipa ne}e ni da ga igraju.

Ono {to se "ra~unalo" zavr{eno je koju nedequ ranije finalom ABA lige kada se Zvezda {estom titulom izjedna~ila s crno-belima.

Kad su se Partizan i Zvezda tu ispucali na terenu, balon se izduvao, a crno-beli su ~ak odustali od KLS i okr{aja sa FMP-om.

Ka`weni su za to sa 1,8 miliona dinara, a @eqko Obradovi} sa ~etiri utakmice zabrane vo|ewa tima.

I dok u Partizanu razmi{qaju iz koje kasice da izvuku novac za tu kaznu, Radowi}u i ekipi je bio otvoreniji i ~istiji put ka tituli i Radowi}evom 15. peharu u Zvezdi, u svom drugom mandatu na klupi. ^etiri godine je proveo tu od 2013. do 2017, igrao je i Top 8 Evrolige, sada ve} davne 2016, a kao niko drugi dominirao je svim takmi~ewima osim elitnog.

On je u dobroj odbrani i disciplinovanom napadu prona{ao svoj recept da ove sezone uzme ~etvrtu triplu krunu u crveno-belom (2015, 2017, 2021. i 2022).

Kup, ABA liga i doma}e prvenstvo, u kom Partizan ne zna za pobedu jo{ od 2014. godine. Devet godina Partizan nije stigao ni do finala ABA lige, sve do ove sezone sa @ocom. ^ekamo slede}u sezonu, bi}e zanimqivo.

Mo`da zvu~i neverovatno, ali Radowi} je u jednoj stvari nadma{io i ~uvenog Partizanovog "Generala", Du{ka Vujo{evi}a.

Arhitekta Partizanovih uspeha tokom ~itavih dvehiqaditih (13 uzastopnih titula) je osvojio tri triple krune sa crno-belima, koji su vrhunac svoje mo}i do`iveli Fajnal forom Evrolige 2010.

Od 2008. do 2011. Partizan je dominirao u sva tri takmi~ewa svake sezone, osvajaju}i ABA ligu, doma}e prvenstvo i Kup Radivoja Kora}a.

Vlada Jovanovi} je 2011. samo nastavio wegovim stopama i uzeo tri trofeja 2011, dok je Du{ko razmi{qao {ta }e daqe, jer je za pet meseci napustio CSKA. Pre deset godina, ABA ligom je "protutwao" Makabi iz Tel Aviva, pa je na tu jednu godinu prekinuta hegemonija crno-belih.

Vujo{evi} se 2012. vratio u Humsku, opet pokorio ligu, pa dolaskom novog rukovodstva septembra 2015. opet napustio klub jer je odlu~eno da mu se ne produ`i ugovor.

Radowi} je nakon toga stigao i po~eo da sprovodi svoju formulu zbog koje danas ima 15 trofeja za ukupno {est, sedam godina na Malom Kalemegdanu.

Od Zvezdinih {est ABA trofeja, Radowi}evih je pet, jedan je zasluga Milana Tomi}a, a Vujo{evi} na drugoj strani tako|e ima pet, uz jedan Jovanovi}ev.

Du{ko je za 16 sezona ukupno sakupio 23 trofeja i najblistavije trenutke do`iveo je u Partizanu, gde ga s pravom smatraju legendom.

Radowi} je svoje "bitke" bio i u Budu}nosti, gde je uzeo 13 pehara, pa jo{ dva u Bajernu, ~ime je zaokru`io lepu brojku na 30 trofeja.

Ho}e li taj niz nastaviti zavisi i od Partizana i ostalih ekipa u regionu, ne pita se samo Radowi}. Zavisi i od toga da li }e trener Zvezde ostati na tom mestu i dogodine.

"Moja `eqa nije sporna (da ostane, prim.aut). Sada idemo malo da slavimo, pa }emo narednih dana da vidimo {ta }emo i kako", rekao je Radowi} posle finala.

N. R.

THURSDAY  ^ETVRTAK 23. 6. 2022.

SRBIJA PO^ELA PRIPREME PRED KVALIFIKACIJE ZA SP

Bjelica i Teodosi} na Pe{i}evom spisku za kvalifikacije, nema Joki}a Bi}e ovo izazovno leto za "orlove" Ko{arka{ka reprezentacija Srbije je po~ela sa uvodnim treninzima u sklopu priprema pred posledwa dva me~a prve faze kvalifikacija za odlazak na Svetsko prvenstvo 2023.

Zvani~an start priprema bi}e 23. juna, a do tada }e selektor Pe{i} i wegovi saradnici raditi sa igra~ima koji su ranije zavr{ili sezonu i kojima je potreban uvod u maksimalne napore takmi~arskog ritma u kvalifikacijama.

Tim na koji }e selektor ra~unati u ovom kvalifikacionom „prozoru“ bi}e kompletiran pred zvani~an start priprema, a lista kandidata za nacionalni tim trenutno izgleda ovako: Aleksa Avramovi}, Aleksa Uskokovi}, Aleksa Novakovi}, Ogwen Jaramaz, Danilo An|u{i}, Milo{ Teodosi}, Vawa Marinkovi}, Dejan Todorovi}, Nemawa Dangubi}, Uro{ Trifunovi}, Dejan Davidovac, Nemawa Bjelica, Bal{a Koprivica, Bori{a Simani}, Marko Jagodi}-Kuriwa, Filip Petru{ev, Du{an Risti}, Marko Pecarski, Boban Marjanovi}, Nikola Jovi}.

Prva dva dana, srpski nacionalni tim }e se

UO^I EVROPSKOG PRVENSTVA ZA KO[ARKA[E

Srbija zbog NikoleJoki}a prvi favorit za titulu

pripremati u Beogradu, a u tom periodu }e biti organizovana i konferencija za medije kojom }e kvalifikacioni prozor biti i zvani~no najavqen. U subotu, 25. juna, reprezentacija Srbije putuje za Ni{ gde }e nastaviti sa pripremama. U sredu, 29. juna, tim Srbije putuje iz Ni{a za Rigu, gde }e 30. juna igrati protiv Letonije. Nakon utakmice, reprezentacija se vra}a u Ni{ gde }e 3. jula od 21 ~as do~ekati reprezentaciju Belgije.

Na ~etiri odigrane utakmice do sada, tim Srbije ima tri pobede i jedan poraz, a naredne dve utakmice su od velike va`nosti pred drugu fazu kvalifikacija, jer se ostvareni rezultati prenose u novoformiranu grupu u kojoj }e Srbija, Letonija i Belgija odmeriti snage sa timovima Gr~ke, Turske i Velike Britanije. Od tih {est timova, samo tri }e izboriti plasman na Svetsko prvenstvo 2023.

Srbija nakon kvalifikacija za Svetsko prvenstvo o~ekuje i Evrobasket, koji je na programu od 1. do 18. septembra.

N. R.

Posle informacije da }e dvostruki MVP NBA lige biti na raspolagawu selektoru Pe{i}u na{a reprezentacija sko~ila na prvo mesto na kladionicama Ko{arka{ka reprezentacija Srbije glavni je favorit za osvajawe Evrobasketa prema bukmejkerima.

Gr~ka kladionica „Stoixman”, nakon informacije da }e MVP regularnog dela NBA lige Nikola Joki} biti na raspolagawu selektoru Srbije Svetislavu Pe{i}u, postavila je „orlove” na ~elo selekcija koje pretenduju na zlatnu medaqu.

Koeficijent na Srbiju je 3,85, a prvi naredni favorit je Gr~ka koju }e predvoditi Janis Adetokunbo (5,65), dok je na tre}em mestu Francuska (6,15).

Slede branilac trofeja Slovenija (7,00), [panija (10,00) i Litvanija (13.00).

Srbija je viceprvak Evrope i u finalu Evrobasketa 2017. godine pora`ena je od Slovenije sa 93:85.

Na ovogodi{wem turniru na{a selekcija takmi~i}e se u D grupi u Pragu, a rivali }e joj biti Finska, ^e{ka, Izrael, Poqska i Holandija.

Evropski {ampionat u ko{arci startova}e 1. septembra, a zavr{i}e se 18. septembra finalom u Berlinu.

Doma}ini turnira pored ^e{ke i Nema~ke bi}e Gruzija i Italija.

SVE SPREMNO ZA START SP - DELFINI, SRE]NO!

“NE ME[AJTE SPORT I POLITIKU”:

Vaterpolisti Srbije, dvostruki olimpijski {ampioni po~iwu novu eru trofejnog spota nastupom na Svetskom prvenstvu u Ma|arskoj.

Prvi put u istoriji {ampionata sveta grupna faza igra}e se u ~etiri grada, a najboqe vaterpoliste planete ugosti}e Segedin, Debrecin, [opron i Budimpe{ta, gde }e se igrati zavr{nica.

Na putu ka glavnom gradu Ma|arske, izabranici Dejana Savi}a prvo }e morati da savladaju prepreke u Segedinu, gde je Srbija voqom `reba sme{tena u grupu D, a rivali su joj Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, Australija i Kazahstan.

Sa Australijancima i Kazahastancima igrali su u grupnoj fazi Olimpijskih igra u Tokiju, kada su ostvarili dve ubedqive pobede, a najte`a prepreka bi}e Amerikanci na startu takmi~ewa.

Bez Filipa Filpovi}a,

Novak \okovi} bi na Vimbldonu mogao da odigra posledwi grend slem sezone ukoliko se ne{to drasti~no ne promeni u pravilima Amerike kada je ulaz nevakcinisanih gra|ana u pitawu.

Novaku \okovi}u nije dozvoqeno da brani titulu u Australiji, a sve pod izgovorom da je rizik po javno zdravqe, u Francuskoj je pora`en u ~etvrtfinalu od Rafaela Nadala, dok u Londonu tako|e ne}e mo}i da brani bodove, usled zabrane ATP i VTA, zbog toga {to su ~elnici turnira odlu~ili da Rusima i Belorusima zabrane u~e{}e na ovogodi{wem turniru, a krovne teniske organizacije kaznile ih nebodovawem turnira, u~iniv{i ga egzibicijom.

Novak \okovi} je nakon Pariza pao na tre}e mesto, a ~ak i da osvoji Vimbldon, mo`e da padne do sedmog mesta. Ne}e i}i naboqe ni posle toga, jer mu je i u~e{}e na Ju-Es openu pod znakom pitawa.

Brojni navija~i odluku ameri~kih vlasti da ne dozvoli \okovi}u u~e{}e zbog toga {to nije vakcinisan smatraju politi~kom odlukom i zbog toga je pokrenuta peticija koju je brzo potpisalo ve} 1800 navija~a.

Pokreta~ je Padma Rajan, obrazla`e je na slede}i na~in: – U ovom stadijumu pandemije nema razloga da se Novaku \okovi}u ne dozvoli

"Ako Bog da zdravqa i sre}e, vidimo se u finalu"

Milana Aleksi}a, Andrije Prlainovi}a, Stefana Mitrovi}, Gojka i Du{ka Pijetlovi}a, vaterpolisti Srbije predvo|eni novim kapitenom Branislavom Mitrovi}em i liderom Du{anom Mandi}em, poku{a}e da nastave putem uspeha, ali i da poprave rezultat sa prethodnog SP, kada su u Gvanwuu 2019. godine sa izmewenim sastavom zavr{ili kao peti.

Planetarni {ampionat bi}e za ovu generaciju prva etapa na putu ka lovorikama, sportskom Olimpu i Parizu 2024. godine, kada se o~ekuje da Srbija tre}i put uzastopno uzme olimpijsko zlato.

Italijani brane zlato,

Ma|ari `ele da pi{u istoriju u svojoj ku}i Svetsko zlato brani}e Italijani, koji su na prethodnom {ampionatu sveta bili boqi od [panije.

Svetski {ampion i viceprvak na ovom SP U Ma|arskoj sme{teni su u grupu C, zajedno sa Kanadom i Ju`noafri~kom Republikom.

Velika o~ekivawa od ovog takmi~ewa imaju doma}ini Ma|ari. Ciq im je to ~etvrto svetsko zlato, jer posle evropske titule u Budimp{eti `ele da osvoje i plantarni tron, uz podr{ku svojih navija~a.

Ma|arska je u grupi A sa Brazilom Gruzijom i Crnom Gorom.

N. R.

Pokrenuta peticija “da \okovi} igra na Ju-Es openu”

u~e{}e na Ju-Es openu 2022. godine. Ameri~ka vlada i USTA (Teniski savez Amerike prim. aut.) moraju da sara|uju kako bi mu bilo omogu}eno da nastupi. Ukoliko nevakcinisani Amerikanci mogu da igraju, \okovi}, legenda tenisa, tako|e mora da igra – navodi se u peticiji.

Podsetimo, Tenis Sandgren je nedavno rekao da je odluka Amerike sme{na, jer on kao nevakcinisan teniser ima pravo nastupa, dok je \okovi}u to pravo uskra}eno.

Ina~e, \okovi}u je tokom sezone na {qaci zabraweno putovawe u Ameriku, te je propustio masters u Majamiju i Indijan Velsu.

S. G.