Srpski glas 22. jun

SENAT AUSTRALIJE IZGLASAO ODR@AVAWE REFERENDUMA O DODELI PRAVA

GLASA DOMORODA^KOM STANOVNI[TVU U PARLAMENTU

Umetni~ko delo Ane Volas

Sreten Bo`i}

Vongar, ugledni srsko-australijski

SASVIM LI^NO SA AMBASADOROM AUSTRALIJE U REPUBLICI SRBIJI, DANIJELOM EMERIJEM

Intervju

nedeqe:

PROF DR MITAR KOVA^, GENERAL U PENZIJI

Nova tv serija o istinitim doga|ajima mu~ewa dece u Viktoriji

Pakao

Strana 14

Strana 16

Strana

Strana

Strana

Strane 16 i 17

AFERA NA RTS-u:

Fantomske emisije i wihovi autori dobijaju milione

POPLAVE U SRBIJI Vanredno u 56 gradova i op{tina

Vanredna situacija progla{ena je u 56 gradova i op{tina. Evakuisano je vi{e od 300 qudi. Bujice su o{tetile puteve, nosile mostove i pokrenule klizi{ta i odrone. Poplave su napravile probleme {irom Srbije, o~ekuje se poboq{awe vremenskih prilika.

Umesto sunca i visokih temperatura, sredi{wi dani juna doneli su Srbiji veliku koli~inu padavina i borbu sa poplavama. Ma|arski ministar spoqnih poslova Peter Sijarto je prvi strani zvani~nik koji je ponudio pomo} Srbiji zbog poplava. Ministar unutra{wih poslova Bratislav Ga{i} obi{ao je poplavqenu industrijsku zonu u Jagodini gde su pripadnici Sektora za vanredne situacije anga`ovani i tom prilikom izjavio da su oni prethodna tri dana imali 821 intervenciju i 317 evakuacija. Zahvalio je pripadnicima Sektora za vanredne situacije na ogromnom trudu i {to su neprekidno sa gra|anima {irom Srbije. „Pedeset{est vanrednih situacija, to je jako puno, mnogo ki{e je palo, preko 100 litara ovde je palo u proteklih 48 sati. Radi}emo na prevenciji da mo`emo da za{titimo i fabrike i stanovni{tvo, zgrade, kao i useve, poqoprivredna dobra“, poru~io je Ga{i}.

Pove}an je vodostaj na Zapadnoj Moravi (ispod vandredne odbrane od polava), Velikoj Moravi (ispod vandredne odbrane od poplava) i Ju`noj Moravi (iznad vanredne obrane od poplava), saop{tio je MUP Srbije.

Premijerka Srbije Ana Brnabi} rekla je da je po trenutnom popisu u nedavnim poplavama o{te}eno ne{to vi{e od 200 lokalnih puteva. Ona je tokom obilaska }i}eva~ke op{tine rekla da su na tom popisu i 82 mosta kao i 22 vodovodna i 13 kanalizacionih sistema. „Postoje op{tine koje su najvi{e ugro`ene kao {to su Brus, ]i}evac, Trstenik, Jagodina... i tu }emo se prvo fokusirati da pomognemo”, rekla je Brnabi} za RTS. Zahvalila je vatrogascima-spasiocima na anga`ovawu tokom ki{e i poplavnih talasa.

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Tokom proteklih meseci objavqeni su izve{taji „Pi{taqke” i informacije koje je iz RTS izneo predsednik Upravnog odbora Branislav Klan{~ek, a u kojima se navodi da postoji matrica po kojoj javni servis sklapa saradwe sa spoqnim produkcijama, za {ta voditeqi ove ku}e dobijaju dodatne honorare pored postoje}ih plata. Najnoviji izve{taj fokusiran je na Anetu Ivanovi}, wenu novonastalu produkcijsku ku}u i ugovo-

novinari RTS-a pravili za „[arenicu“ preprodavani TOS-u zajedno sa autorskim pravima, a sve to bez znawa samih autora.

O produkcijskoj ku}i „Atena“, Pi{taqka je pisala kada je otkrila tajni zapisnik sa sednice Upravnog odbora RTS-a, iz kog je javnost saznala da RTS anga`uje spoqne produkcije za pravqewe programa, a da te produkcije koriste kapacitete i resurse javnog servisa, a ~esto su u vlasni{tvu zaposlenih u javnom servisu. Ime-

(od 30 odsto) – „Blu baterflaj“. Anga`ovawe Anete Ivanovi} na seriji „Pupin“, o `ivotu nau~nika Mihajla Pupina, prate i dodatni projekti – izlo`ba i tribine finansirani od strane Ministarstva kulture, u iznosu od tako|e dva miliona dinara.

KLAN[^EK TVRDI DA RTS PLA]A EMISIJE KOJE NE POSTOJE

Predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klan{~ek izjavio je ranije za N1 da je je otkrio da na RTS postoji emisija koja se kwi`i kao da postoji, a ne postoji.

„Za tu emisiju pod nazivom ‘Jedan dobar dan’ postoji i konto sa kog je potro{eno 14 miliona dinara od 2020. godine“, rekao je Klan{~ek i najavio podno{ewe krivi~ne prijave.

„Taj novac je potro{en – na scenografiju i voditeqe, ali ne postoji scenografija…U pitawu je dnevna emisija kola`nog tipa. Olivera Kova~evi} je urednik emisije, ona ide svakim radnim danom i – emisije nema“, rekao je Klan{~ek u Novom danu.

rom koji je sklopila i sa drugom dr`avnom institucijom - Turisti~kom organizacijom Srbije.

Afera „isisavawa novca iz RTS-a“ trese Srbiju ve} nekoliko meseci. Na sukobqenim stranama se nalaze predsednik Upravnog odbora RTS Branislav Klan{~ek i ~lan UO Predrag Azdejkovi}, dok su sa druge strane autori i urednici RTS-a na ~elu sa Draganom Bujo{evi}em.

Me|utim, pored wihovih me|usobnih optu`bi, demanta, pretwi krivi~nim prijavama –postoje i izve{taji „Pi{taqke“ u kojima se navode ogromne svote novca koje se isisavaju iz buxeta RTS-a, a koji pune gra|ani Srbije.

Kako navodi „Pi{taqka“ u najnovijem izve{taju, ugovor koji novonastala produkcija „Atena“ ima sa RTS-om, prema tvrdwi odgovornih u Turisti~koj organizaciji Srbije (TOS), glavni je razlog {to su odlu~ili da anga`uju ovu produkcijsku ku}u da za TOS producira priloge koji }e se emitovati na javnom servisu, a gde drugo, nego u emisiji koju je ure|ivala vlasnica produkcije „Atena“ Aneta Ivanovi}.

Za emitovawe priloga na javnom servisu, kako ka`u iz TOS-a, nikada pre nisu pla}ali nijednoj privatnoj firmi, pi{e „Pi{taqka.“

Tako su produkcija „Atena“ i wena vlasnica Aneta Ivanovi} postali posrednik izme|u dr`avne televizije i dr`avne turisti~ke organizacije, pa su prilozi koje su

na koja se pomiwu u tim izve{tajima, izme|u ostalih, jesu i Jovan Memedovi}, Kristina Radenkovi}, Dragana Kosjerina, Olivera Kova~evi}, i drugi.

ZA SERIJU „PUPIN“

2,5 MILIONA EVRA

„Atena produkcija“, ina~e osnovana neposredno nakon {to su mediji pisali da }e „[arenicu“ ure|ivati stopostotna vlasnica te firme Aneta Ivanovi}, od RTS-a je, osim redovnog mese~nog pau{ala od 150.000 dinara za ure|ivawe „[arenice“ dobila i novac za jo{ jedan projekat – seriju „Pupin“. Po ugovoru, RTS se obavezao da }e novcem gra|ana platiti ukupno 2,5 miliona evra za snimawe ove serije.

Za ovu seriju, Aneta Ivanovi} novac je dobila i od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu AP Vojvodina. Iznos od dva miliona dinara upla}en je drugoj firmi u delimi~nom vlasni{tvu Ivanovi}eve

„Podne}u krivi~nu prijavu. Za ‘Jedan dobar dan’ ide krivi~na prijava – to je ~isto kao dan“, istakao je Klan{~ek, koji je govorio o zapisniku sa sednice UO RTS-a od pro{le godine na kojoj je raspravqano o tro{ewu novca javnog servisa na anga`ovwu spoqne produkcije.

On je naveo i konkretne primere voditeqa koji su zaposleni na RTS-u, a primaju i dodatne plate rade}i za privatne produkcije.

Kristina Radenkovi} i Jovan Memedovi} zaposleni na RTS, ali dobijaju dodatne pare jer javni servis anga`uje wihove sopstvene produkcije – koje dodatno pla}a „Kristina Radenkovi} je `ena sa RTS-a. (Jovan) Memedovi}, {ta radi za platu, izvinite? Nemam ni{ta protiv ~oveka, ali {ta je uradio za platu u pro{loj godini? Ovaj Katar? Wegova produkcija je ‘Sasvim prirodno’. ‘Potera’ je spoqna produkcija. [ta taj ~ovek radi za platu, to je problem?“, rekao je Klan{~ek.

Urednik i voditeq emisije „Sasvim prirodno” Jovan Memedovi} najavio je na svom Instagramu novu epizodu, osvr}u}i se na tvrdwe da za wu uzima ogroman novac od Javnog servisa, preko svoje producentske ku}e. „Ova emisija „Sasvim prirodno“, kao i svaka druga u posledwih 20 godina, nije finansirana iz buxeta Javnog servisa. RTS za emisiju daje tri minuta reklamnog prostora koje produkcija sama prodaje. Veliko hvala sponzorima koji popuwavaju reklamni prostor“, naveo je Memedovi}, ozna~iv{i sponzore emisije.

Jovan Memedovi} se oglasio posle tvrdwi o tro{ewu novca na RTS

Dugo o~ekivani susret Blinkena i Si \inpinga

Ameri~ki dr`avni sekretar Entoni

Blinken razgovarao je sa kineskim predsednikom Si \inpingom, ~ime je zavr{ena wegova dvodnevna poseta Pekingu, ~iji je ciq ubla`avawe tenzija izme|u dveju zemaqa. Si je poru~io da su svetu potrebni stabilni odnosi Kine i SAD, kao i da Peking po{tuje interese Va{ingtona i ne `eli da ih ugro`ava. Blinken je na konferenciji za medije rekao da je dogovoreno da se bilateralni odnosi dve svetske sile stabilizuju. posle sastanka

Sastanak sa kineskim predsednikom bio je o~ekivan, uspeh Blinkenove posete zapravo je zavisio od tog susreta, ali nijedna od strana nije `elela da potvrdi da }e do wega do}i sve do - sat vremena pre wegovog po~etka.

U snimku koji je emitovala dr`avna televizija Si-Si-Ti-Vi, ~uje se da je Si rekao da „su se dve strane saglasile da se prate koraci koji su dogovoreni sa predsednikom Xozefom Bajdenom na Baliju”.

Prema izve{tavawu Sinhue, Si je poru~io da su svetu potrebni stabilni odnosi Kine i SAD. „Kina po{tuje interese SAD i ne `eli da ih dovodi u pitawe”, rekao je Si Blinkenu.

„Kineska i ameri~ka strana su se jasno slo`ile da prate smernice o kojima smo se predsednik Bajden i ja dogovorili na Baliju. Dve strane su postigle dogovor o odre|enim pitawima, {to je veoma dobro. Interakcije na dr`avnom nivou uvek treba da budu zasnovane na uzajamnom po{tovawu i iskrenosti. Nadam se, gospodine Blinken, da }ete vi{e doprineti stabilizaciji kinesko-ameri~kih odnosa”, istakao je Si.

Stejt department je saop{tio da je Blinken kineskom predsedniku preneo da ameri~ki predsednik Xo Bajden veruje da Va{ington i Peking imaju obavezu da odr`avaju odnose, kao i da su SAD tome posve}ene. Blinken je rekao i da je sa kineskim zvani~nicima dogovoreno da se stabilizuju bilateralni odnosi, ali da je Sjediwenim Dr`avama jasno kakav izazov Kina predstavqa. Poru~io je i da takmi~ewe dve zemqe nikada ne sme da preraste u sukob.

Kada je re~ o ekonomiji, Blinken je rekao da Amerika „ne poku{ava ekonomski da obuzda Kinu”.

„^iwenice, jednostavno, pobijaju tu tvrdwu”, kazao je on, navode}i sve ve}u trgovinu dve zemqe, {to je „duboko u na{im interesima”.

EU tra`i dodatnih 50 milijardi evra od zemaqa ~lanica za pomo} Ukrajini

Evropska komisija zatra`ila je od zemaqa ~lanica dodatnih 50 milijardi evra za buxet Unije namewenih za pomo}. Ukrajine tokom naredne ~etiri godine.

„Predla`emo finansijsku rezervu za naredne ~etiri godine od 50 milijardi evra. To ukqu~uje istovremeno zajmove i subvencije”, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na konferenciji za novinare.

Te rezerve }e dati Ukrajincima „perspektivu” i tako|e bi trebalo da podstaknu druge donatore da se ukqu~e, rekla je fon der Lajen.

To }e omogu}iti da se izdvaja finansijska pomo} u zavisnosti od razvoja situacije na terenu, rekla je ona i dodala da svi znaju da rat zahteva ve}u fleksibilnost.

Pove}awe vi{egodi{weg buxeta EU za 2021-2027 treba jednoglasno da odobre zemqe ~lanice i da dobije zeleno svetlo od Evropskog parlamenta.

Fon der Lajen je tako|e predlo`ila pove}awe buxeta EU za 15 millijardi evra za upravqawe migracijama. Ta sredstva }e biti namewena za pomo} zemqama ~lanicama da oja~aju kontrolu spoqne granice Unije u saradwi sa tre}im zemqama.

Ona je pored toga zatra`ila dodatnih 10 milijardi evra za ja~awe „otpornosti i konkurentnosti” evropske privrede.

„Mi smo potpuno druga~ijem svetu od onog 2020. godine kada je vi{egodi{wi buxet EU bio dogovaran,„objasnila je predsednica Evropske komisije i istakla da su rat u Ukrajini i pandemija kovida znatno pove}ali finansijske potrebe bloka.

Ameri~ki dr`avni sekretar je rekao i da je tra`io od kineske vlade da bude veoma oprezna u pogledu mogu}nosti da kineske firme obezbe|uju Rusiji tehnologiju koju mo`e da koristi u ratu u Ukrajini.

SAD PODR@AVAJU POLITIKU JEDNE KINE

Blinken je izjavio i da Va{ington ne podr`ava nezavisnost Tajvana.

On je rekao da SAD podr`avaju politiku jedinstvene Kine, {to zna~i da postoji samo

jedna kineska vlada.

„Ta politka se nije promenila. Ne podr`avamo tajvansku nezavisnost, Amerika ne `eli da promeni status kvo”, rekao je Blinken,.

Me|utim, on je dodao da je preneo predsedniku Kine ameri~ku zabrinutost zbog kineskih „provokativnih akcija” u Tajvanskom moreuzu.

Blinken je najva`niji ameri~ki zvani~nik koji je posetio Kinu od kad je Bajden predsednik i prvi dr`avni sekretar koji je posetio tu zemqu u proteklih pet godina.

AMERI^KI JAVNI DUG OBORIO SVE REKORDE:

Prvi put u istoriji prema{io cifru od 32 biliona dolara

Dr`avni dug SAD prema{io je 32 biliona dolara (32.000.000.000.000) prvi put u istoriji SAD, pokazali su podaci Ministarstva finansija

Dr`avni dug je dostigao najvi{i nivo ikada od 32,04 biliona (hiqade milijardi ili na engleskom trilion) dolara, navodi se saop{tewu Ministarstva finansija SAD. To je zbir oko 25 biliona dolara duga koji dr`i javnost i oko 7 biliona dolara duga unutar vlade.

Neslavni rekord usledio je mawe od dve nedeqe nakon {to je predsednik Xozef Bajden potpisao Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Jedna odredba zakona od 3. juna suspenduje gorwu granicu duga na 19 meseci, {to zna~i da vlada mo`e da nastavi da pozajmquje novac do kraja 2024. godine.

Ograni~ewe duga je ranije pove}ano u decembru 2021. na 31,4 biliona dolara.

Ukupan dr`avni dug je 3. juna iznosio 31,47 biliona dolara, ali prvog radnog dana nakon {to je Bajden potpisao zakon, savezno zadu`ivawe je poraslo za skoro 400 milijardi dolara.

Kancelarija za buxet Kongresa predvi|a da }e federalni deficit za fiskalnu 2023. godinu biti 1,4 biliona dolara.

Iako je zakon koji je Bajden potpisao ukqu~ivao i smawewe potro{we od oko 1,5 biliona dolara u narednoj deceniji, prema predlogu buxeta Bajdenove administracije za 2024. predvi|a se da }e bruto dr`avni dug prema{iti 50 biliona dolara do 2033.

To je preko 17 biliona dolara u narednoj deceniji, {to bi bilo vi{e od celokupnog dr`avnog duga pre kovida.

Savezna vlada je 2. oktobra 2022. prema{ila granicu od 31 bilion dolara — pre ne{to vi{e od

osam meseci. Prag od 32 biliona dolara dostignut je devet godina ranije nego {to je bilo projektovano pre pandemije kovida.

„Ne mo`emo vi{e da pro|emo ni kroz jednu fiskalnu godinu, a da ne dodamo bilion dolara duga, a 33 biliona dolara je verovatno iza ugla”, rekla je Maja MekGvinej, predsednica Komiteta za odgovoran federalni buxet. „Na{a zavisnost od dugova optere}uje slede}u generaciju teretom duga koji samo raste sve dok insistiramo na izbegavawu te{kih izbora”.

„Potreban nam je povratak odgovornoj fiskalnoj politici ako ikada `elimo da se izvu~emo iz ovog haosa. Formula za postizawe toga treba da bude jednostavna: nema novih zadu`ivawa – {to zna~i potpuno nadoknaditi svu novu potro{wu ili smawewe poreza – i jo{ boqe, zadr`ati ih dok na{ dug ne bude pod kontrolom; obratiti se vlasnicima na{eg duga; i reformisati na{ pokvareni buxetski proces. To nije atomska fizika – prili~no je jednostavno, i vreme je da na{i politi~ari prionu na posao pre nego {to bude prekasno”, poru~ila je MekGvinej.

Jo{ uvek ni traga od nestale podmornice

”Titan” - spasioci se utrkuju sa vremenom

petoro ~lanova posade zapo~ela ekspediciju.

Porodica britanskog milijardera Hemi{a Hardinga potvrdila je u ponedeqak da je on bio jedan od putnika.

Mediji prenose da je u podmornici bio i Stokton Ra{, izvr{ni direktor i osniva~ kompanije OceanGate’s koja organizuje turisti~ke ture do olupine Titanika.

je lociraju i prona|u na~in da je izvuku iz okeana, {to su izuzetno izazovni zadaci, pogotovo jer ve}ina podmornica, ukqu~uju}i vojne i spasila~ke, ne mogu da dosegnu dubine do kojih „Titan” mo`e da dopre.

OLUPINA TITANIKA

NA DUBINI OD 3.800 METARA

Olupina ~uvenog broda Titanik nalazi se na dubini od 3.800 metara na dnu Atlantika, na oko

600 kilometara od obale kanadske pokrajine Wufaundlend.

Titanik, koji je bio najve}i i najluksuzniji brod svog vremena, udario je 1912. godine u ledeni breg, na putu od engleskog Sautemptona ka Wujorku. Od 2.200 putnika, u brodolomu je `ivot izgubilo vi{e od 1.500.

Olupina je otkrivena 1985. godine, od kada je predmet qudskog istra`ivawa i ragledawa.

Ameri~ki i kanadski timovi za pretragu utrkuju sa vremenom tragaju}i u Atlantiku za turisti~kom podmornicom koja je u nedequ nestala na putu ka olupini Titanika, a u kojoj je bilo pet osoba ukqu~uju}i i britanskog milijardera Hemi{a Hardinga.

Operacija potrage za turisti~kom podmornicom „Titan” kompanije OceanGate’s, koja je u nedequ nestala na putu ka olupini Titanika, nastavqena je i tokom no}i u sredwem Atlantiku, ali za sada nema ni traga. Kompanija OceanGate’s je u ponedeqak potvrdila da je izgubila kontakt sa podmornicom oko sat i 45 minuta nakon ponirawa.

„Istra`ujemo i mobili{emo sve opcije da bezbedno vratimo posadu. Na{ fokus je na ~lanovima posade i wihovim porodicama. Radimo na bezbednom povratku ~lanova posade”, saop{tila je kompanija.

U potragu za plovilom i petoro ~lanova posade ukqu~eni su i vojni avioni, podmornice i sonarne bove. Poma`u vladine agencije i mornarice SAD i Kanade, ali i komercijalne kompanije.

Ameri~ka obalska stra`a saop{tila je da je povr{insku potragu za podmornicom izvr{io i istra`iva~ki brod „Polarni princ” koji se koristi za transport podmornica do mesta olupine Titanika.

Spasioci se utrkuju sa vremenom po{to „Titan” u rezervi za hitne slu~ajeve ima kiseonika za 96 sati, a nije mogu}e da oni koji su u podmornici sami iza|u jer je plovilo zape~a}eno vijcima sa spoqne strane.

U PODMORNICI I OSNIVA^ KOMPANIJE OCEANGATE’S

Brod koji je nosio podmornicu krenuo je iz Sent Xonsa u Kanadi, stigao je blizu lokacije olupine Titanika u Atlantskom okeanu, odakle je podmornica sa

Ostali ~lanovi posade bili su jedan francuski istra`iva~ i dvojica bogatih Pakistanacaotac i sin.

„VEROVATNO NIJE U PITAWU SAMO KVAR”

Penzionisani komandant mornari~ke podmornice Dejvid Market rekao je za Ej-Bi-Si wuz da izgledi za spasavawe „Titana” zavise od lokacije na kojoj je podmornica.

„Ako podmornica pluta na povr{ini okeana nakon kvara, spasioci bi mogli da je lociraju u roku od tri dana kako bi otkqu~ali wen titanijumski otvor i putnicima obezbedili kiseonik. Ipak, znamo da smo izgubili komunikaciju, pa verovatno nije u pitawu samo kvar jer bi se tada vratili na povr{inu i po~eli da komuniciraju, tako da se bojim da se dogodilo ne{to gore”, objasnio je Market.

Istakao je da bi potraga bila veoma dugotrajnija i komplikovanija ako je podmornica i daqe pod vodom jer bi spasioci morali da

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

DR@AVNI VRH SRBIJE I MA\ARSKE NA SEDNICI STRATE[KOG SAVETA NA PALI]U:

Vu~i}: [ta god da se de{ava znam da }e Ma|ari biti uz nas

Na Pali}u je odr`ana sednica Strate{kog saveta za saradwu Srbije i Ma|arske kojoj su prisustvovali predsednici Aleksandar Vu~i} i Katalin Novak, kao i premijeri Ana Brnabi} i Viktor Orban. Nakon sednice je poru~eno da su odnosi dve zemqe na istorijskom maksimumu i da mogu da ra~unaju jedna na drugu. [ta god da se de{ava znam da }e Ma|ari biti uz nas, rekao je Vu~i}. Orban je na konferenciji za novinare pozvao Srbiju da oslobodi uhap{ene kosovske policajce jer “neprijateqi jedva ~ekaju da naude Srbiji“. Predsednik Vlade Ma|arske Viktor Orban izjavio je na Pali}u da razlike izme|u Srbije i Ma|arske postoje i da su brojne, ali da one daju veliku vrednost saradwi dveju zemaqa, i kada one sara|uju, stvori se ogromna energija.

„Danas smo spojili va`ne stvari, Srbija nije ~lanica NATO-a i EU, Ma|arska jeste, Srbija je pravoslavna zemqa, Ma|arska rimokatoli~ka. Srbija se nalazi na Balkanu, a Ma|arska u centralnoj Evropi, ali te razlike ne ote`avaju na{u saradwu nego joj dodaju vrednost. Kada spojimo dve zemqe u strate{koj saradwi ima}emo ogromnu energiju na raspolagawu koju mo`emo da ulo`imo u interes i unapre|ewe polo`aja na{ih naroda”, rekao je ma|arski premijer. Ocewuje da je Srbija kqu~na zemqa Zapadnog Balkana, a da je Ma|arska kapija za Evropu.

„Mislim da nam predstoje fantasti~ne mogu}nosti. Vrednost tvog placa zavisi od vrednosti placa tvog suseda. Zbog toga smo zainteresovani da se ja~a vrednost Srbije jer je to dobro i za Ma|arsku. Imamo sli~ne stvari, sloboda, suverenitet, nezavisnost, to nam je u DNK”, ukazao je Orban.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} rekao je na konferenciji za medije da su odnosi sa Ma|arskom na istorijskom maksimumu i zahvalio na tome {to su ma|arski predstavnci u evropskim telima uvek uz Srbiju.

„[ta god da se de{ava, znam da }e Ma|ari biti uz nas i pokazati po{tovawe prema srpskim prijateqima, a mi }emo biti lojalni, iskreni prijateqi”, rekao je Vu~i}.

Istakao je da je trgovinska razmena 3,65 milijardi evra, gotovo pet puta vi{e nego pre 10 godina, da je Ma|arska peti trgovinski partner Srbije, a tre}i iz EU.

Vu~i} je rekao i da su potpisani prvi sporazumi iz oblasti odbrane i bezbednosti.

Nestala podmornica ”Titan”

Ilon Mask: Dobro re~eno, SAD treba da se povuku iz Ukrajine kao {to su i iz Avganistana

Kako dani prolaze, sve je jasnije da ukrajinska kontraofanziva ne uspeva da postigne nijedan prvobitno navedeni ciq, navodi se u tekstu koji je ameri~ki milijarder podr`ao.

Ameri~ki milijarder Ilon Mask je podr`ao stavove iznesene u ~lanku na Tviteru u kojem se navodi da ukrajinska kontraofanziva propada i da Zapad nije dozvolio primirje Ukrajine i Rusije.

„Lepo re~eno”, napisao je Mask na Tviteru u odgovoru autoru ~lanka, investitoru Dejvidu Saksu koji na toj dru{tvenoj mre`i ima skoro 700.000 pratilaca. Kako dani prolaze, sve je jasnije da ukrajinska kontraofanziva ne uspeva da postigne nijedan prvobitno navedeni ciq, navodi se u tekstu koji je Mask podr`ao.

Podsetnik, administracija predsednika SAD Xozefa Bajdena se kladila na to da }e preuzeti teritorije koje je Rusija pripojila, prese}i Krimski most i primorati Rusiju da sedne za pregovara~ki

sto. To se skoro sigurno ne}e desiti.

Naprotiv, verovatniji je zastoj, ili ~ak da Rusija osvoji jo{ teritorija i pobedi u ratu, ba{ kao {to je predvideo Xon Mir{ajmer, ocewuje Saks.

Koje su sada Bajdenove opcije?

Ili da eskalira sukob, ili da prizna poraz.

U pripremama za samit NATO-a u Viqnusu, dr`avni sekretar SAD Entoni Blinken je sugerisao da bi Ukrajini trebalo dati „izraelski status”, {to podrazumeva vi{egodi{we garancije u vezi sa odbranom, poput isporuka oru`ja, mu-

nicije, i priliva novca koji bi se nastavio i ukoliko bi Xozef Bajden izgubio na narednim izborima.

To nije ono za {ta su se Amerikanci prijavili. Mnogi su isprva podr`ali to da se Ukrajini da vi{e od 100 milijardi dolara misle}i da je u pitawu jednokratna donacija kako bi se poni{tili ruski teritorijalni dobici. Da im je neko rekao da je to samo osnova za dugogodi{wu podr{ku u novom ve~nom ratu, Amerikanci bi odabrali alternativu, a pogotovo da su uop{te bili svesni da ona postoji.

MIR KOGA JE MOGLO BITI

Pojavquju se novi dokazi koji pokazuju da je mir mogao da bude postignut na po~etku sukoba, dodaje autor.

Na nedavnom sastanku sa delegacijom Afrike Putin je predstavio skicu ili preliminarni dogovor koji je delegacija Ukrajine potpisala u Istanbulu u Aprilu 2022. godine. U wemu se navodi da bi se Rusija povukla do granica koje su bile na snazi pre rata

ukoliko bi se Ukrajina obavezala da ne}e u}i u NATO (ali da }e mo}i da ima bezbednosne garancije Zapada).

Kako obja{wava Saks, taj dokument i daqe nije dostupan javnosti, ali niko ne osporava da on postoji.

On daqe podse}a na komentare biv{eg premijera Izraela Naftalija Beneta koji je govorio da su Rusija i Ukrajina postigle dogovor, ali da ga je Zapad odbacio.

„Ukrajisnka pravda” izvestila je u maju 2022. da ~im su pregovara~i nakon Istanbula dogovorili okvirnu strukturu budu}eg sporazuma, tada{wi premijer Velike Britanije Boris Xonson pojavio se u Kijevu gotovo bez ikakve najave.

„Xonson je u Kijevu poslao doneo dve jednostavne poruke. Prva je da je Putin ratni zlo~inac i da sa wim ne treba pregovarati, ve} da na wega treba vr{iti pritisak. A druga je da ~ak i ako je Ukrajina spremna da potpi{e neke sporazume o garancijama sa Putinom, oni nisu”, citira Saks

proukrajinski list.

U vreme objavqivawa ~lanka je izgledalo kao da Ukrajini dobro ide, pa je „Pravda” prikazala odluku Zelenskog da prihvati Xonsonovu ponudu kao dobru opkladu.

Sada, gledano unazad, to deluje kao katastrofa.

„Znam da }e nekima od vas mo`da biti te{ko da poveruju da je stvarnost na terenu do te mere u suprotnosti sa izve{tavawem mejnstrim medija”, navodi se u ~lanku koji je nai{ao na odobravawe ameri~kog milijardera.

Ipak, kako se dodaje, vredi podsetiti na to da su ameri~ku javnost dve decenije uveravali u to da Amerika pobe|uje u Avganistanu.

Mediji su nakon debakla prestali da izve{tavaju o Avganistanu, ba{ kao {to su ranije prestali da izve{tavaju o Iraku, bez da je iko preuzeo krivicu. Na`alost, ~ini se da u Ukrajini idemo u sli~nom pravcu. Jedino pitawe je koliko }e dugo Bajden mo}i da odr`ava proksi rat koji je lako mogao da bude izbegnut.

Mogu da lebde, prona|u mete i ispaquju protivtenkovske vo|ene rakete izvan dometa lakoprenosivih protivvazduhoplovnih raketnih sistema ili protivavionske vatre.

Pored ruskih tenkova, minskih poqa i vi{eslojnih utvr|ewa ukrajinsku ofanzivu ometa i „stra{an neprijateq iz vazduha”: ruski juri{ni helikopter Ka-52 „aligator”.

S tim se sla`e i ukrajinski vojnik Stas iz jedinice za pra}ewe dronova koji je izjavio za list da ruski helikopteri predstavqaju „veoma mo}nu tehniku” kojoj Ukrajina ne mo`e da parira, zala`u}i se zato za isporuku ameri~kih helikoptera „apa~” i aviona F-16.

Ranije ovog meseca Moskva je rasporedila dodatnih 20 helikoptera, ukqu~uju}i „aligatore”, na aerodrom u blizini Berdjanska, 100 kilometara od Orehova, koji je postao vode}a baza za operacije ovih vazduhoplova.

U jednoj od prvih bitaka u blizini Orehova, u oblasti Zaporo`ja, ukrajinska pe{adija se na{la u minskom poqu i pod vatrom „aligatora”, pri ~emu je izgubila nekoliko borbenih vozila „bredli” koje su im isporu~ile SAD i jedan tenk „leopard 2” nema~ke proizvodwe.

Iako kijevske snage nisu objavile koliki su im gubici, snimci bitke koje dele ruski mediji upe~atqivo govore o preprekama koje }e Ukrajina morati da prevazi|e na frontu, pi{e „Fajnen{el tajms”.

Ukrajinske trupe i zapadni analiti~ari i zvani~nici dugo su ukazivali na ulogu ruske avijacije, ukqu~uju}i borbene avione i juri{ne helikoptere, u probijawu ukrajinskog oklopa, kao i na nedostatak protivvazdu{ne odbrane na liniji fronta koja bi ih odvra}ala.

Ruski borbeni avioni i helikopteri sada koriste nedostatke u ukrajinskoj protivvazdu{noj odbrani na prvoj liniji fronta. Kijev upotrebqava razli~ite raketne sisteme zemqa-vazduh iz sovjetske ere, ali ih ima premalo da bi se odbranio, a delimi~no se oslawa na rakete vrlo kratkog dometa koje se ispaquju s ramena (MANPADS).

Vi{i nau~ni saradnik na Institutu Rojal junatjted servises (RUSI) Xastin Bronk rekao je da su ruski helikopteri opremqeni protivtenkovskim vo|enim raketama ogromna pretwa ukrajinskim snagama tokom ofanzive.

„Mogu da lebde, prona|u mete i ispaquju protivtenkovske vo|ene rakete izvan dometa MANPADS-a ispaqenih s ramena ili protivavionske vatre”, istakao je Bronk.

Zbog toga se ukrajinske snage mahom odlu~uju da razmeste svoje malobrojne sisteme zemqa-vazduh bli`e linijama fronta {to pak dovodi do toga da su im oklopna vozila izlo`enija ruskoj vatri.

Ilon Mask

”Fajnen{el tajms”: Ruski ”aligatori” ometaju ukrajinsku kontraofanzivu

Republikanci tvrde da imaju dokaze da je Bajden primio mito

VA[INGTON – Ameri~ka Republikanska

stranka sada tvrdi da ima dokaze - tonske snimke - koji svedo~e da je predsednik Xozef Bajden, dok je bio potpredsed nik SAD, primao mito, kao i wegov sin Hanter. Taj slu~aj se naziva „Brajb-gejt”, ~ime se povezuje sa „Votergejtom”, skandalom nad skandalima, i re~ju „brajb” (bribe) {to zna~i „mito”. Bajden je, kako se tvrdi, 2016. godine, u vreme kada je obavqao du`nost potpredsednika Amerike, isplatu finansijske pomo}i Ukrajini uslovio davawem otkaza ukrajinskom dr`avnom tu`iocu Viktoru [okinu. [okin je u to vreme vodio istragu protiv ukrajinske energetske kompanije BURISMA u ~ijem je nadzor nom odboru tada bio i Hanter Bajden, predsednikov sin.

To je, ukratko, verzija pri~e koja se ve} nekoliko godina {iri u javnosti. Novost je to {to sada tvrdi republikanski senator ^ak Gresli iz ameri~ke dr`ave Ajove. Gresli je u parlamentu Amerike rekao: „Dr`avqanin jedne strane zemqe, koji je, kako se sumwa, podmitio Bajdenove, o~igledno je tajno snimio 17 tonskih zapisa”. Gresli pritom misli na osniva~a firme BURISMA

Mikolu Zlo~evskog, navode}i da je za te tvrdwe izvor iz ameri~kog Federalnog istra`nog biroa (FBI). Gresli je naveo da je uz pomo} tih zapisa Zlo~evski hteo da se osigura u slu~aju da se stvar otkrije, objavio je Doj~e vele (DW).

Tokom jednog saslu{awa u Kongresu, senator Ted Kruz je od zamenika {efa FBI Pola Abejta hteo da sazna da li FBI zaista raspola`e tim snimcima, a dobio je odgovor da ne mo`e da se govori o istrazi koja je u toku. Republikanski kongresmen Xejms Komer iz Kentakija, koji vodi istragu u Predstavni~kom domu ameri~kog Kongresa, rekao je da se na dva tonska snimka ~uje Xozef Bajden, a na ostalima tada{wi menaxer firme BURISMA Hanter Bajden. Komer tvrdi da su svi razgovori o uslovima za

isplatu mita, kao i da su Bajdenovi dobili po pet miliona dolara. Biv{i ameri~ki predsednik Donald Tramp, koji je trenutno pod velikim pritiskom zbog optu`nice u vezi sa poverqivim dokumentima, najavio je pro{le sedmice da }e, nakon ponovnog izbora na du`nost predsednika, imenovati specijalnog istra`iteqa. Tramp je rekao da bi specijalni istra`iteq trebalo da se pozabavi istragom protiv, kako je naveo, „najkorumpiranijeg ameri~kog predsednika svih vremena”, odnosno kompletne „Bajdenove kriminalne porodice”.

Druga polovina Amerike naklowena Bajdenu mawe-vi{e ignori{e temu „brajb-gejta”. Bajden je tada, kako oni tvrde, vr{e}i pritisak da se smeni dr`avni tu`ilac u Ukrajini, u stvari, radio u konsultaciji s drugim nacijama, ukqu~uju}i i EU. Republikanska stranka najavquje da }e dokaze za navodnu milionsku korupciju porodice Bajden, odnosno tonske snimke koji bi to trebalo da potkrepe, objaviti u okviru rada Istra`nog odbora Kongresa.

Bajden: Pretwa da }e Putin upotrebiti takti~ko nuklearno oru`je je - stvarna

Ameri~ki predsednik Xozef Bajden izjavio je da je pretwa da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao upotrebiti takti~ko nuklearno oru`je - „stvarna”. Bajden je, u subotu, Putinovu izjavu da je Rusija rasporedila svoje

Beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko izjavio je pro{le nedeqe da je wegova zemqa

po~ela da preuzima rusko takti~ko nuklearno oru`je, od kojih je pojedino tri puta mo}nije od atomskih bombi koje je Amerika bacile na Hiro{imu i Nagasaki 1945. godine

prvo takti~ko nuklearno oru`je u Belorusiji, ocenio kao „apsolutno neodgovornu”, podse}a Rojters. „Kada sam bio ovde pre dve godine i rekao da sam zabrinut zbog presu{ivawa reke Kolorado, svi su me gledali kao da sam lud”, rekao je Bajden grupi donatora u ponedeqak u Kaliforniji. On je dodao da su ga isto tako gledali kada je rekao da je zabrinut da bi Putin mogao da upotrebi takti~ko nuklearno oru`je. „Ta (mogu}nost) je stvarna”, istakao je Bajden.

Beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko izjavio je pro{le nedeqe da je wegova zemqa po~ela da preuzima rusko

takti~ko nuklearno oru`je, od kojih je pojedino tri puta mo}nije od atomskih bombi koje je Amerika bacile na Hiro{imu i Nagasaki 1945. godine. Rusija je u maju odbacila Bajdenove kritike na ra~un wenog plana da rasporedi takti~ko nuklearno oru`je u Belorusiji, navode}i da je Amerika decenijama raspore|ivale takvo nuklearno oru`je u Evropi. Amerika je ranije saop{tile da nemaju nameru da mewaju svoj stav o strate{kom nuklearnom oru`ju kao odgovor na raspore|ivawe ruskog nuklearnog oru`ja u Belorusiji, kao i da ne vide nikakve znake da se Rusija sprema da to oru`je upotrebi.

Administracija predsednika SAD

Xozefa Bajdena akcenat isporuke aviona F-16 stavila je na evropske zemqe i druge ~lanice NATO-a, a ne na Ameriku kao proizvo|a~a, iako ne bi trebalo sumwati da }e ona pomo}i u logisti~kom smislu, bojevih i borbenih sredstava kojima se opremaju ovi vazduhoplovi. Ukoliko do|e do ve}e isporuke ovih aviona, a podaci variraju od 100, 120 do 150, Evropa bi mogla da se na|e pred ratom {irih razmera – ka`e za beogradski nedeqnik „Pe~at“ prof. dr Mitar Kova~, general u penziji i predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma.

n Da li isporuka aviona F-16 Ukrajini koju je na samitu G7 najavio Bajden, ali i obuka ukrajinski pilota predstavqaju uvod u novu etapu rata?

- Na`alost, to je produ`etak ili pove}awe intenziteta sukoba, i svako uvo|ewe novih sredstava, posebno borbene avijacije produ`ava agoniju kako civilnog stanovni{tva, tako i vojnika. Ova odluka je delom o~ekivana. Setimo se da je sve po~elo raspravama u Nema~koj o tome da li }e Ukrajini isporu~ivati i{ta osim {lemova i za{titne opreme a nakon ne{to vi{e od godinu dana do{li smo do toga da i Nema~ka, wen premijer, ostali ~elnici NATO-a, kao i Bajden zagovaraju da se Ukrajini daju ne samo F-16 avioni ve} i borbeni helikopteri „apa~i“.

^iwenica je da se informacije u medijima vrlo selektivno pu{taju. Upotreba ovih aviona ne}e odrediti ishod rata, ali sigurno }e uticati na to da on bude krvaviji nego {to je u ovom trenutku.

n Kako se to mo`e odraziti na daqi na~in vo|ewa rata, kako bi izgledali manevri – odakle bi avioni poleteli, koje bi mete bile primarne?

- Kada je re~ o vojnoj dimenziji, trebalo bi znati da je ruski sistem PVO zasi}en, mo}an i robusan, vi{eslojan, i da }e upotreba aviona od strane Ukrajine biti ote`ana, ~ak i u slu~aju da ima za{ti}ene aerodrome, a nema. Ukrajinski sistem, sem trupne PVO, nema prostornu dimenziju, dok ruski sistem, sateliti Ruske Federacije, izvi|a~ka avijacija imaju mogu}nost da prate dolazak tih aviona na tlo Ukrajine, gde se potom mogu primewivati ova mo}na sredstva za devastirawe aviona na stajankama, odnosno aerodromima. Postoji vi{e operativnih problema poput onih vezanih za pitawa odakle i kako bi se upotrebqavala ta avijacija. Avion F-16 je prilagodqiv, mo`e da pole}e i sle}e i s privremeno poletno-sletnih staza, a to su delovi auto-puteva koji su u toku ratnih priprema jo{ za vreme SSSR-a i planira ni i izgra|ivani. Nesumwivo da vojska raspola`e informacijama o tim lo kacijama.

n [ta bi za posledicu mogla imati odluka da se za te potrebe oslobode aerodromi susednih dr`ava?

- Neki analiti~ari na Zapadu, pa i u samoj Rusiji govore da bi upotreba tih vrsta aviona s nekih aerodroma u susednim zemqama mogla dovesti do pro{irewa konflikta. Ukoliko bi do{lo do upotrebe aviona s rumunskih, moldavskih, poqskih ili aerodroma balti~kih zemaqa –to bi bilo neposredno uvla~ewe tih dr`ava u rat. Uveren sam da se na od govor ne bi dugo ~ekalo i da bi na takve poletno-sletne staze, aerodrome, mesta

PROF. DR MITAR KOVA^, GENERAL U PENZIJI I PREDSEDNIK EVROAZIJSKOG

BEZBEDNOSNOG FORUMA

bazirawa, Rusija bez oklevawa otpo~ela da dejstvuje. Otvorilo bi se pitawe da li je i formalno do{lo do uvla~ewa nekih ~elnica NATO-a u sukob i da li te zemqe treba da se brane po osnovu ~lana 5 NATO sporazuma. To bi daqe dovelo do uslo`wavawa ionako rovitog bezbednosnog stawa u Evropi, {to bi bio uvod u rat {irih razmera, sigurno regionalni evropski rat.

n Koji avioni koje Rusija poseduje su po snazi i mo}i analogni pomenutom F-16?

- Rusija ima mo}an vi{eslojan sistem PVO koji ima veliku verovatno}u uni{tewa ovakvih letelica, a kada je re~ o samoj vazdu{noj borbi, ima na raspolagawu vi{e aviona ne samo ove posledwe pete generacije ve} i 4++, poput lovca Su-27. To je ~itava lepeza lova~kih aviona koji se mogu upustiti u sukob sa ovim vrstama vazduhoplova.

n Kada Moskva ka`e da se time Zapad izla`e kolosalnom riziku, na {ta ta~no misli?

- Rusija je na listu neprijateqa stavqala i zemqe koje se neposredno me{aju u ovaj sukob. Iako su i do sada isporuke PVO sistema, tenkova, transportera i oklopnih vozila nosile visok rizik, borbena avijacija predstavqa ve}i izazov i zahteva adekvatan odgovor. Kolosalni rizik podrazumeva zonu pro{irewa sukoba, ali

Rat u Ukrajini }e biti jo{ krvaviji

ne iskqu~ujem mogu}nost delovawa i po centrima odlu~ivawa dr`ava koje budu najvi{e u~estvovale u isporuci aviona i obuci ukrajinskih vojnika. Ruska Federacija je u vi{e navrata upozoravala da su neke odluke ~lanica NATO-a ili Alijanse kao celine blizu wenih crvenih linija.

n Da li ~iwenica da obuka pilota zahteva vreme ukazuje na to da iza svakog javnog zagovarawa mira stoji ideja Zapada o vo|ewu dugog rata?

- Mediji izve{tavaju o obuci ukrajinskih vojnika a razli~iti, relevantni izvori poseduju informacije da je obuka ukrajinskih pilota za upravqawe avionima F-16 po~ela pre nego {to je otvorena javna rasprava o tome da li }e letelice uop{te biti isporu~ene. Politi~ki Zapad je, uprkos novcu i nesebi~noj pomo}i koju

Mediji izve{tavaju o obuci ukrajinskih vojnika a razli~iti, relevantni izvori poseduju informacije da je obuka ukrajinskih pilota za upravqawe avionima F-16 po~ela pre nego {to je otvorena javna rasprava o tome da li }e letelice uop{te biti isporu~ene

pru`a Ukrajini, svestan da ne mo`e ovaj dobiti rat. I nade u uspeh ukrajinske kontraofanzive su mr{ave. Otuda, paralelno s naoru`avawem, Zapad priprema diplomatsku i medijsku propagandu koja zagovara mirovne inicijative kao izlaznu strategiju u slu~aju propasti kontraofanzive. Amerika poku{ava da posredstvom Turske, Brazila ili Vatikana {to pre otvori pregovore kako bi se ostvarili elementarni uslovi za opstanak ukrajinske dr`ave pod kakvim-takvim uslovima. Rusija pak zna da kada nastupi vojna kapitulacija Ukrajine, wen ostatak nikada ne sme postati ~lanica NATO-a, pa eventualni mir pretpostavqa svojim bezbednosnim interesima. Ne zaboravimo, ovde nije ugro`ena nacionalna bezbednost Britanije i Amerike ve} Rusije. n Da li bi meta F-16 mogle biti ne samo nove teritorije pripojene Rusiji ve} i grani~ne oblasti, mo`da Krim? - Upotreba F-16 done}e nova stradawa civila i to ne samo u pripojenim oblastima RF ve} bi na meti mogao da se na|e i prostor na severoistoku koji se grani~i sa Ukrajinom – Belgorodska i Kurska oblast. Kada je re~ o Krimu, ne iskqu~ujem mogu}nost incidentnih situacija – da neki avion prodre u zonu neposrednih dejstava ili poku{a da se u niskom letu pribli`i s prostora Nikolajevske oblasti, ali Krim je za{ti}en sistemima PVO na velikoj dubini. Sve {to se pojavi u toj zoni vidqivo je pre nego {to do|e na povr{inu mora. Pojedina~nih poku{aja mo`e biti, ali do ugro`avawa bezbednosti Krima ne mo`e do}i.

Da li ovi avioni podr`avaju ameri~ke bombe „xejdan“ koje mogu da ga|aju i ciqeve udaqene kilometrima?

- Mislim da F-16 ne}e prilaziti granici niti administrativnim novim oblastima koje su pripojene Rusiji, ve} da }e s bezbedne daqine – 50-60 kilometara –poku{ati da upotrebe te bombe koje im je dala Amerika. One su veoma mo}ne, visokoprecizne, ubita~ne, sa masom od 200 do 900 kilograma. Informacije govore da su pre ~etiri meseca isporu~ene Ukrajini. Re~ je o prepravqenim starim bombama koje imaju mogu}nost zavo|ewa inercijalnim sistemom i GPS na ciqeve relativno udaqeno od linije fronta. U zavisnosti od visine leta vazduhoplova one mogu da ga|aju ciqeve u dubini ruske teritorije 70 do 80 kilometara.

MILIONERI SAMO ME\U POLITI^ARIMA

Ve}ina bogata{a u BiH zauzima va`ne javne funkcije na vlasti

U Bosni i Hercegovini ima vi{e od 600 milionera i skoro stotinu multimilionera, pokazala su razna istra`ivawa, i zanimqivo je da je ve}ina bogata{a u politici. Ovo su potvrdili i nedavni podaci o imovinskim kartonima 665 politi~ara BiH koje su dostavili Centralnoj izbornoj komisiji BiH, i gde je masa politi~ara prijavila milionske iznose, kako u nekretninama tako i u firmama koje poseduju. Dok politi~ari plivaju u novcu, za to vreme gra|ani u BiH sve vi{e se okre}u `ivotu na kredit.

Kada se govori o milionerima i multimilionerima u BiH, pored nekolicine koji imaju pre svega trgova~ke lance ili se bave uvozom naftnih derivata, podaci dostavqeni iz CIK-a pokazuju da mnogi politi~ari imaju privatne biznise koji vrede desetine miliona maraka. Tako su u

RS najve}e bogatstvo i vrednost imovine prijavili pre svega poslanici u Narodnoj skup{tini RS. Rekorder sa 57,1 milion KM imovine koju poseduje je Slavenko Risti}, poslanik SNSD u NS RS. On je vlasnik firme namenske industrije iz Bijeqine. Poslanik SDS iz Bawaluke Milan Radovi} je prijavio imovinu vrednu 11,6 miliona maraka, koja se odnosi na privatne firme. Wegov partijski kolega iz Dervente Pero \uri} prijavio je imovinu od 17,7 miliona KM, jer je vlasnik firme za drvopromet. Za wim ne zaostaje ni ministar privrede RS Vojin Mitrovi},koji je i odranije poznat kao milioner, jer ima porodi~ni biznis vezan za naftne derivate i vrednost posla je ve}a od deset miliona maraka.

Me|u onima koji su prijavili imovinu vrednu vi{e od deset miliona maraka je i Predrag Ne{i}, poslanik u NS RS, ~iji je imetak procewen na 11,5 miliona KM iz

privatnog biznisa. Zoran Pavlovi}, ekonomski analiti~ar, ka`e da je situacija takva u BiH da je najprofitabilnije biti u politici.

- Ko je na neki na~in u politi~kim i upravqa~kim strukturama na raznim nivoima vlasti dobro pozicioniran tu je mogu}e ostvarewe li~nih koristi.

Bilo to kroz neke oblike novca ili sli~no, jer ~iwenice u BiH potvr|uju da se, na`alost, javna sredstva usmeravaju kompanijama koje su u dobrim odnosima sa politikom - isti~e Pavlovi}. On ka`e da se u politiku isplati u}i i wome se baviti, i to biti bez odgovornisti prema glasa~ima, a li~no se bogatiti. - Opet, s druge strane, nije nimalo lako biti privrednik u BiH, i ~esto se de{ava da oni koji su napravili dobar posao `ele da budu ispod radara politike i politi~ara, a ako nisu, to ima cenu koju moraju da plateisti~e Pavlovi}.

Sarajevski Srbi najve}e `rtve gra|anskog rata

PO VEJAVICI NAPUSTILI SVOJE DOMOVE, NOSE]I SA SOBOM I SVOJE MRTVE

Na Sokocu i Ravnoj Romaniji obele`en je Dan odbrane Sarajevsko-romanijske regije u Odbrambeno-otaxbinskom ratu, u kojoj je poginulo vi{e od 4.000 srpskih boraca, a predsednik Republike Srpske Milorad Dodik tim povodom rekao je da su sarajevski Srbe najve}e `rtve gra|anskog rata u BiH. Dodik je istakao da je Sarajevsko-romanijska regija kolevka Republike Srpske, a Sarajevsko-romanijski

korpus Vojske Republike Srpske simbol hrabrosti i patriotizma.

„Uloga boraca sa podru~ja Sarajevsko-romanijske regije bila je presudna u odbrani ne samo te regije, ve} i cele Republike, jer su ti hrabri qudi bili uvek gde je bilo najte`e. Na`alost, svoje ku}e, ogwi{ta, imawa, koja su ~uvali, branili i odbranili u toku Odbrambeno-otaxbinskog rata, na kraju, u miru, nakon potpisivawa

Posle odluke Nema~ke da od 1. avgusta prizna sve voza~ke dozvole iz BiH

REPUBLIKA SRPSKA

OSTAJE BEZ VOZA^A

Dejtonskog sporazuma, morali su da napuste. Sa sobom su poneli samo ono {to se moglo poneti, a ono {to je bilo najtu`nije - nosili su i svoje mrtve”, naglasio je Dodik.

„Te jezive scene nisu zabele`ene nigde u svetu. Ta stra{na sudbina zadesila je na{ srpski narod, sarajevske Srbe koji su najve}e `rtve proteklog gra|anskog rata u BiH”, naglasio je Dodik. Dodik je naglasio da je danas Sarajevo grad bez Srba, jer ih je, kako je naveo, ostalo tek toliko da se ka`e da su na nivou statisti~ke gre{ke.

„Grad u kojem je `ivelo 160.000 Srba, danas je potpuno etni~ki o~i{}en. Sve {to su znameniti sarajevski Srbi gradili i stvarali u tom gradu vi{e ne postoji, a wihove zasluge ne priznaju se ni pukim nazivom ulica. I to su promenili. Sve to govori koliko je politi~ko Sarajevo ogrezlo u mr`wi prema svemu {to nije muslimansko. Za wih je istina samo ona iz wihovog ugla posmatrawa, koju `ele da svima serviraju”, naveo je Dodik.

Odluka Nema~ke da od 1. avgusta ove godine slu`beno prizna sve voza~ke dozvole iz Bosne i Hercegovine, opravdano je upla{ila prevozni~ke firme iz Srpske koje strahuju da }e i preostali profesionalni voza~i napustiti RS i uputiti se u Evropsku uniju. U proteklih par godina RS je napustilo oko 3.000 profesionalnih voza~a, a ~itavu BiH vi{e od 6.000 voza~a koji sada „deru” asfalt po zemqama Evropske unije. To potvr|uje i Nikola Grbi}a, predsednik Udru`ewa prevoznika za me|unarodni i unutra{wi transport RS.

- U posledwih desetak godina u Srpskoj je uga{eno vi{e od 2.000 prevozni~kih firmi i sad ih je ostalo oko 1.400. Ali, sa odlukom Nema~ke o~ekujemo i da se ove firme po~nu gasiti jer voza~a kamiona, autobus, i drugih vozila za prevoz robe ne}e biti - poru~uje Grbi}. On ka`e da vlast na nivou RS i BiH nema sluha za probleme prevozni~kih firmi i da nisu uradili ni{ta da olak{aju poslovawe prevoznika kako bi mogli da pove}aju plate voza~ima.

- Samo podatak da u BiH registraciju prikolice od 24 tone pla}ate 2.200 maraka na godi{wem nivou, a u Sloveniji 80 evra, je dokaz za{to na{i qudi gase forme u RS i prijavquju ih u Sloveniju - isti~e Grbi}. On ka`e da }e se prevoznici okrenuti penzionerima voza~ima, ali to nije re{ewe jer se radi o qudima koji mogu voziti po ~etiri sata. To je tvrdi premalo za prevoznike, ali drugog re{ewa - nema.

- Uskoro }e Srpska zbog odlaska voza~a imati veliki problem sa prevozom, roba, hrane i lekova jer prosto ne}e imati ko da vozi, isti~e Grbi}. Prevoznici ka`u da je glavni adut zemaqa Evropske unije plata koja se nudi voza~ima uz niz dodatnih pogodnosti.

- U RS i BiH voza~ kamiona ili autobusa mo`e dogurati do 2.000 maraka, ali da ceo mesec vozi. U Evropskoj uniji su plate od 4.000 evra pa navi{e i radi se 20 dana u mesecu. Tu ste stalno na to~kovima, a onda deset dana odmarate. Za to vreme voza~i se vra}aju ku}i u RS, ali problem sad nastaje jer i oni sve ~e{}e vode porodice sa wima - ka`u prevoznici.

AFERA KOJA TRESE CRNU GORU

KRAQU KRIPTOVALUTA PRESU\ENO:

Me|unarodni begunac dobio

kaznu od ~etiri meseca zatvora

Me|unarodni begunac i takozvani

„kraq kriptovaluta” Do Kvon i wegov poslovni partner Hon ^ang Jon osu|eni su na po ~etiri meseca zatvora u Osnovnom sudu u Podgorici zbog falsifikovawa putnih ispra va, prenela je crnogorska dr`avna televizija.

U kaznu se ura~unava vreme provedeno u pritvoru u kojem se nalaze od 23. marta.

Optu`eni su za falsifikovawe paso{a kojim su nameravali da napuste Crnu Goru 23. marta privatnim letom za Dubai.

Dr`avqanin Ju`ne Koreje Do Kvon izjavio je ranije tokom saslu{awa da nije finansirao politi~ku kampawu predsednika „Pokreta Evropa sad“ Milojka Spaji}a. Do Kvonov advokat Goran Radi} izjavio je da je Do Kvon saslu{an u svojstvu gra|anina u vezi sa boravkom u Crnoj Gori, de{avawima od kako je u pritvoru i „naravno, za ono famozno pismo oko kojeg se stvorila i afera”.

„Ono {to se pomiwalo u medijima o eventualnim nezakonitim transakcijama, od toga nema ni{ta. Nikakve veze on nema ni sa finansirawem nekakve politi~ke kampawe Spaji}a. To je decidno negirano i to jednostavno nije istina”, rekao je Rodi}.

Do Kvon je ispitivan o okolnostima slawa pisma premijeru, ministru pravde i Specijalnom tu`iocu i on je pred tu`iocem izri~ito negirao da je imao bilo kakvu nov~anu transakciju izvr{enu prema Milojku Spaji}u i da nije, na bilo koji na~in, u~estvovao u nezakonitom finansirawu wegove politi~ke kampawe, kako se to spekulisalo prethodnih deset dana u medijima, rekao je Rodi}. Crnogorska dr`avna televizija prenosi da su kombinovane transakcije od oko sedam miliona dolara napravqene sa „kripto nov~anika” ju`nokorejskog dr`avqanina Do Kvona, dok se on nalazio u zatvoru Spu`.

Profesor Xevu ^o iz Seula, koji preko godinu dana prati Kvonove aktivnosti, ka`e da je to bilo mogu}e jedino ukoliko je nekada{wi „kraq kriptovaluta” imao pristup internetu ili je u tajnosti podatke predavao nekom drugom.

JO[ NI[TA OD DVA PASO[A

Dvojno dr`avqanstvo i daqe optere}uje odnose Srbije i Crne Gore

Nere{eno pitawe dvojnog dr`avqanstva, uprkos povremenim obe}awima da }e brzo biti re{eno, ne prestaje da optere}uje odnose Crne Gore i Srbije. Dodatno ga je aktuelizovao slu~aj lidera Pokreta „Evropa sad” Milojka Spaji}a. On je dobio ispis iz dr`avqanstva Srbije, a u MUP Crne Gore u toku je postupak provere.

Protiv Spaji}a je resorno ministarstvo u Podgorici 15. februara pokrenulo postupak oduzimawa crnogorskog dr`avqanstva, nakon {to im je Dr`avna izborna komisija dostavila dokument iz MUP Srbije u kome se navodi da on ima prebivali{te u Beogradu. Cela pri~a je aktuelizovana uo~i wegove kandidature na predsedni~kim izborima, koja je kasnije

povu~ena, a na Spaji}evo mesto „usko~io” partijski saborac Jakov Milatovi}.

Pitawe dvojnog dr`avqanstva u Crnoj Gori nije re{eno ni posle pada re`ima Mila \ukanovi}a, a ne zna se da li }e se wime pozabaviti nova izvr{na vlast. Od referenduma 2006. zabrawena su dva paso{a. Zvani~na Podgorica je ostala ~vrsta pri stavu da Srbija ne daje svoje dr`avqanstvo wenim dr`avqanima, ako se oni prethodno nisu odrekli crnogorskog, dok se Beograd poziva na doma}i zakon koji dozvoqava da se ima i dr`avqanstvo druge dr`ave bez otpusta iz „mati~nog”. Poku{aj Vlade Zdravka Krivokapi}a da izmeni propise koji se ti~u dr`avqanstva i bira~kog spiska nije za`iveo, jer je on izazvao qutwu onih Crnogoraca koji su smatrali da se radi o „nastavku posrbqavawa Crne Gore”.

- Tema dvojnog dr`avqanstva je jo{ aktuelna jer nije zakqu~en me|udr`avni ugovor koji bi regulisao ovo pitawe i uslove za wegovo sticawe - ka`e advokat Dalibor Kavari}.

- Bez izmena zakona o crnogorskom dr`avqanstvu ili do zakqu~ewa bilaterlanog me|udr`avnog ugovora izme|u Crne Gore i Srbije, kojim bi se na druga~iji na~in regulisalo ovo pitawe ne}e biti mogu}e ste}i dvojno dr`avqanstvo. Suvi{no je govoriti o ekonomskim, zdravstvenim, radnim i drugim pogodnostima koje bi gra|ani Crne Gore mogli ste}i u Srbiji u slu~aju kada bi ovo pitawe bilo re{eno, zakqu~uje Dalibor Kavari}.

MANDATAR U AVGUSTU, A VLADA KO ZNA KAD Vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori nisu razmrsili ve} zamrsili politi~ki ~vor

Vanredni parlamentarni izbori za 81 mesto u crnogorskoj skup{tini odr`ani su 11. juna, a da bi bila konstituisana nova Vlada Crne Gore potrebna je podr{ka najmawe 41 poslanika. Razgovorima o wenom formirawu, prema Ustavu, prethodi konstituisawe novog saziva parlamenta.

Najvi{e poslanika ima}e Pokret „Evropa sad” - 24, koalicija na ~elu sa Demokratskom partijom socijalista 21, „Za budu}nost Crne

Gore” (Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija i Radni~ka partija) - 13, dok Demokrate i URA imaju 11 poslanika. Ostale stranke i koalicije osvojile su jednocifrene mandate. Konstitutivna sednica novog parlamenta bi}e odr`ana 15 dana po{to Dr`avna izborna komisija proglasi kona~ne rezultate izbora. Oni }e biti progla{eni nakon ponavqawa izbora na jednom bira~kom mestu i dono{ewa odluka Ustavnog suda po potencijalnim `albama na izborni proces. Kada se formira novi saziv Skup{tine, predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} narednih 30 dana obavqa konsultacije sa nosiocima izbornih lista i liderima stranaka. Potom Milatovi} predla`e mandatara iz one politi~ke grupacije koja ga uveri da ima podr{ku skup{tinske ve}ine. Mandatar ima rok od 90 dana da sastavi kabinet i program rada budu}e vlade. Skup{tina na sednici odlu~uje da li }e podr`ati mandatara.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A

RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA

SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Predsednik „Pokreta Evropa sad“ Milojko Spaji} proslavqa pobedu na izborima

Marija Radosavqevi}, majka dvoje dece koju su u subotu uve~e, 17. juna, pretukli pripadnici specijalne jedinice kosovske policije, ka`e da nijednoj majci ne bi po`elela ono {to je ona do`ivela.

Vidno potresena, ona je prepri~ala kako je zatekla pretu~enu decu, kada su je pozvali da po wih do|e.

“Bila sam u gradu, po{to sam vodila najmla|eg sina na trening. Pozvao me je stariji sin i rekao da su ih zlostavqali i da mora neko da do|e po wih. Rekla sam da odmah dolazim, misle}i da treba da donesem li~ne karte”, pri~a Marija u suzama.

Poku{ala je, ka`e, potom da se

MAJKA PRETU^ENE DECE IZ @ITKOVCA KOD ZVE^ANA NA SEVERU KIM

Zatekla

sam decu sa pu{kama iznad glave

~uje sa sinom i }erkom, ali se nisu javqali na telefon, pa je pomislila da su im policajci oduzeli ure|aje.

“Uzela sam li~ne karte i oti{la, a kada sam stigla na to mesto preda mnom je bilo blindirano vozilo, a kada sam skrenula pogled, moja }erka je sedela uplakana na livadi, potpuno ra{~upana”, istakla je ona.

Radosavqevi} je kazala da je odmah potr~ala ka }erki, ali da ju je policija spre~ila da joj pri|e. Iznad devoj~ice stajala su dva policajca sa pu{kama u rukama.

“Poku{avala sam da je smirnim, ali nikako u tome nisam uspevala. U jednom trenutku mi je rekla da ne mo`e da se smiri kada su joj prebili brata. Okre}em se ka dole i pored blindiranog vozila stoji na{ kvad, i sin ~u~i i dr`i ruke iznad glave”, prepri~ala je ona.

Radosavqevi} je kazala da je tra`ila vodu, {to joj najpre policajci nisu hteli dati, ali su potom popustili, pa je polivala }erku

vodom kako bi se smirila.

“Sa jednim policajcem koji je znao srpski podigli smo je i stavili u kola. Posle toga se vra}am kod sina i videla da ima brojne podlive i masnice. Rekla sam mu “nemoj da se pla{i{”, a on mi je uzvratio “kako da se ne pla{im””, ukazala je ona.

Posebno je {okirala wegova izjava “mama da nisi do{la ne bih imao decu”.

“Tu sam se mnogo upla{ila.

Pokazala sam policajcima li~nu kartu, da je on dete. Kada su videli da je ro|en 2007. godine uzeli su i moju li~nu kartu. Pitala sam policajca koji je znao srpski za{to su tukli moju decu, da li oni imaju decu. Rekao mi je da poznaje moju }erku, jer se ~esto vozi kroz ovaj kraj. Na to sam pitala “pa kada je poznaje{ za{to ste je tukli”, na {ta je odgovorio da je imala kacigu pa nisu znali da je `ensko”, objasnila je ona.

Radosavqevi} je navela da su ih pustili i da je, kada je do{la ku}i, videla da je sin udaran na brojnim mestima, da ima mnogo podliva.

Tada su joj deca prenela da je sin branio sestru kada su je vukli policajci, i sestra brata kada su nasrnuli na wega.

Zbog toga su ih kasnije odvojili.

Na konstataciju da kosovska policija demantuje prebijawe dece, rekla je da ne zna {ta oni tvrde, ali da zna da wena deca nisu spavala celu no}.

I PRI[TINE

Pretwe, hap{ewa i maltretirawa Srba ispred pu{~anih cevi i zabrana uvoza robe po nalogu Kurtija

Napeta situacija sa sve ja~im zao{travawem, koju re`ira Albin Kurti i Pri{tina u ~etiri srpske op{tine na severu Kosmeta, traje intezivno od 26. maja kada su Srbi u Zubinom Potoku, Leposavi}u i Zve~anu masovnim protestima spre~avali ulazak albanskih gradona~enika u op{tinske zgrade u kojima su Srbi bili u op{tinma i po srpskoj i po pri{tinskoj lokalnoj samoupravi.

Sukobi su eskalirali izme|u Srba na jednoj i kosovske policije i Kfora na drugoj starni u op{tini Zve~an 29. maja kada je bilo vi{e od 50 povre|enih Srba i 40 povre|enih Kforovaca. Od tada su se Srbi po~eli okupqati ispred op{tinskih zgrada svakog jutra od sedam sati pa sve do ve~eri. Protesti Srba se nastavqaju a takvom mirnom protestu kosovska policija pod punom ratnom opremom sa dugim cevima, oklopnim vozilima se suprostavqa hap{ewima Srba i wihovom maltretirawu, pretresima na svakom putnom pravcu a bukvalno je i okupirala sever Kosova. Srbe na svakom koraku dr`e na ni{anu pu{~anih cevi.

Po takvim oru`anim terorom Pri{tine i antidemokratijom Kurti poku{ava da oduzme sva prava Srbima na ovom prostoru `ele}i da im ka`e da na Kosovu niko od nealbanaca nema nikakvo pravo.

Zastra{eni Srbi zaziru da krenu bilo kojim putnim pravcem na severu KiM pla{e}i se da }e biti oru`ana meta antinarodne policije iz Pri{tine koju je li~no Albin Kurti poslao na sever Kosova.

Da je sve tako potvr|uju najnovija hap{ewa Nemawe Vla{kovi}a iz Leposavi}a 16. i Dalibora Spasi}a 17 juna iz Kosovske Mitrovice za navodne napade na albanske novinare na severu Kosova.

U srpskom severnom delu Kosovske Mitrovice do 13. juna nije bilo protesta Srba jer u severnom delu u posebnoj zgradi radi

op{tina po zakonima Kosova a u drugoj funkcioni{e lokalna samouprava po zakonima Srbije.

No, u Mitrovici je eskaliralo u utorak 13. juna kada su specijalci kosovske policije uhapsilisi sportskog trenera Miluna Milenkovi}a (35) u jednom frizerskom salonu u centru Severne Mitrovice ne{to posle 12 sati. Odmah su se oglasile sirene za vazdu{nu opasnost koje su bile signal da

Srbi zaposednu centar grada poku{avaju}i goloruki da se odupru hap{ewu i odvo|ewu Milenkovi}a.

Policija je upotrebila suzavac a jedan policajac je rafalom u vazduh upozorio do ~ega mo`e do}i ako bude ve}eg otpora Srba. Centar grada bio je blokiran za kratko za saobra}aj, dok je trajala akcija. Goloruki gra|ani ispred dugih cevi kosovske policije i suzavaca nisu mogli da spre~e ubacivawe Milenkovi}a u policijsko auto i odvo|ewe u ju`ni deo grada.

Advokat Neboj{a Vlaji} potvrdio je narednog dana, u sredu 14. juna, da je uhap{enom Milunu Milenkovi}u odre|en pritvor od 30 dana i da je poslat u zatvor u Podujevu.

Od 16 juna tokom kasnih ve~erwih sati, pripadnici specijalnih jedinica Rosu u pove}anom prisustvu po~eli su patroliraju Severnom Mitrovicom u oklopnim blindiranim vozilima.

Ina~e, u Leposavi}u, Zve~anu i Zubinom Potoku i daqe de`uraju Srbi ispred op{tinskih zgrada zahtevaju}i da se uhap{eni Srbi puste iz pritvora, ali i da se specijalne jedinice kosovske policije povuku sa severa Kosmeta.

“[ta oni pri~aju to me ne interesuje. Ako je neko ~ovek od wih re}i }e {ta je bilo. Ja samo znam da nijedna majka ne treba da do`ivi bol koju sam ja ju~e. S obzirom na situaciju i sve {to se desava oko nas da mora{ da gleda{ decu kako ~u~e ispred policajaca. Ima svega 15 i 17 godina. [ta su moja deca kome uradila, nikome ni{ta. Ne razumem”, kazala je Marija, koja ne mo`e da shvati {ta se wenoj deci dogodilo.

Dr Boban Mitrovi}, de~ji hirurg u KBC Kosovska Mitrovica rekao je ‚’da su se, u subotu 17. juna, oko 18.50 na prijemno hirur{ko odeqewe javila dva pacijenta, maloletnika inicijala R.D. (2005) i R.K. (2007)”. Prema wihovim re~ima, javili su se zbog povreda zadobijenih od strane kosovske policije. Oni su se vozili kvadom u rejonu sela Rudine u op{tini Zve~an, gde su zaustavqeni od strane kosovske policije i po wihovim re~ima brutalno pretu~eni” rekao je dr Mitrovi}.

Uhap{ena tri specijalca kosovske policije u Srbiji

U sredu 14. juna, pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova, Antiteroristi~ke grupe posebne jedinice policije, locirali su i uhapsili u rejonu sela Gwilica u op{tini Ra{ka, trojicu pripadnika tzv. kosovske policije. Uhap{eni su Rifat Zeka, Be}ir Sefi i Mustafa [emu.

„Sva trojica uhap{enih bili su u punoj ratnoj opremi, naoru`ani sa tri automatske pu{ke, municijom, gps ure|ajima, mapama i drugom opremom. Trojica pripadnika tzv. kosovske policije su slu`benim vozilom marke „da~ija daster“ do{li do alternativnog prelaza Tresava – Batwik na planini Rogozna u op{tini Ra{ka, ostavili vozilo i nastavili pe{ke putnim pravcem Orahovo – Gwilica, gde su locirani i uhap{eni od strane Antiteroristi~ke grupe posebne jedinice policije Ministarstva unutra{wih poslova“, rekao je dr`avni sekretar Brki}.

Mesto hap{ewa je bilo u rejonu sela Gwilica, op{tina Ra{ka, na vi{e od jednog kilometra u dubini teritorije centralne Srbije.

Odluke Vlade Kosova o zabrani uvoza srpske robe

Nakon {to su mediji preneli vest o odluci Vlade Kosova da zabrani uvoz srpske robe, oko podneva u sredu 14. juna, istog dana oko 18 ~asova po~ela je primena te jednostrane odluke vlasti u Pri{tini.

Ministar unutra{wih poslova privremenih institucija u Pri{tini Xeqaq Sve~qa saop{tio je da je zabrana ulaska kamiona iz centralne Srbije na KiM uvedena iz bezbednosnih razloga, zbog hap{ewa trojice kosovskih policajaca.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

SEVER KIM I ^ETIRI SRPSKE OP[TINE POD ORU@ANOM OKUPACIJOM KOSOVSKE POLICIJE ZBOG SULUDIH POTEZA ALBINA KURTIJA

LI^NI STAV

ZAPAD PROTIV VU^I]A

Pi{e: Marko Lopu{ina

Pritisak SAD na predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a se posledwih meseci odvija u hladno-toplim talasima. U hladne poruke mo`e na primer, da se svrsta izve{taj Fridom hausa o demokratiji u Srbiji iz 2023. godine u vreme vladavine Vu~i}a. Srbija u novom godi{wem izve{taju Fridom hausa “Dr`ave u tranziciji” ~etvrtu godinu za redom nije svrstana me|u demokratske zemqe. Srbija je svrstana u “hibridne ili tranzicione re`ime” u kojima su demokratske instucije krhke, a postoje zna~ajni izazovi u za{titi politi~kih prava i gra|anskih sloboda.

Druge ameri~ke organizacije navode da u Srbiji “nema slobode medija”, “nema demokratije”, {to se kao ocena iz SAD automatski prenosi u Evropsku uniju, kako u wenu centralu u Briselu, tako i u sve dr`ave ~lanice.

Istovremeno Amerikanci sprovode toplu kampawu dobre voqe prema Srbiji i predsedniku Vu~i}u. Ube|uju predsednika Srbije da }e izdejstvovati kod kosovskog premijera Aqbina Kurtija da “o`ivi Zajednicu srpskih op{tina”. Ova obaveza iz Briselskog sporazuma se ne sprovodi i Kurti poku{ava da je izbegne tako {to }e prinudno iseliti Srbe iz srpskih op{tina, ~ime bi nestao i razlog za osnivawe ZSO. Nakon eskalacije situacije na severu Kosova i Metohije, koja je po~etkom juna rezultirala sukobom srpskog stanovni{tva sa pripadnicima KFOR-a, zvani~ni Va{ington zauzeo je prili~no o{tar stav prema Pri{tini. Amerika je ~ak na odre|ene na~ine sankcionisala pri{tinske vlasti, uz napomenu da ne sme do}i do dodatne eskalacije.

Najpre je Kosovu otkazano u~e{}e u ve`bi “Defender Evropa 2023”, zatim je stigla i zabrana zvani~nicima vlade Kurtija da do daqeg pose}uju SAD, a uz to im je i zapre}eno uvo|ewem me|unarodnog protektorata na severu Kosova.

Ovakav stav Amerike zapravo oslikava zabrinutost zbog albanskog terawa Srba u ruski zagrqaj, zbog dodatnog pribli`avawa Srbije Rusiji, ali i tvrdoglavih postupaka Kurtija koji odbija da dozvoli formirawe ZSO. Da bi se situacija smirila intervenisale su ~ak i snage NATO, stacionirane na Kosovu. „Ovo je jasan znak da

SAD imaju za ciq da kona~no pacifikuju ovaj region kroz re{avawe zaostalih pitawa iz pro{losti, jer je u pitawu posledwi region Evrope neintegrisan potpuno u EU i NATO“ – smatra iskusni diplomata Radomir Dikli}.

Va{ington ima odlu~uju}i uticaj na Pri{tinu, ali nema na Beograd. Predsednik Srbije ume da prepozna “hladne i tople napade” SAD i da zbog wih javno proziva Va{ington, ameri~ke lobiste i izaslanike. SAD se boje da }e da izgube svoj ionako slabi uticaj na Srbiju. Strepe da kosmetski problem mo`e da se izrodi u otvoreni sukob Beograda i Pri{tine, koji }e biti protiv ameri~kih interesa.

basadora Kristofera Hila u Beograd, me|utim, kako su procenili srpski stru~waci, deo je va{ingtonske strategije da se Srbi disciplinuju. Hil je ocewen kao “te{ka artiqerija“ ameri~ke diplomatije, jer je kao politi~ar u~estvovao u NATO napadu na srpski narod. Takav napad se o~ekivao i u prole}e 2023. godine, ali u formi sna`nog politi~kog pritiska i ucena, prvo predsednika Srbije, dr`ave Srbije i potom svih Srba sveta.

Ambasador Hil je u~estvovao, na primer, u pravqenu nove “crne liste nepo`eqnih Srba u SAD”. Na toj listi su bliski Vu~i}evi saradnici sa Kosmeta, Zvonko Veselinovi} i Milan Radoji~i}, kao i iz Republike Srpske, predsednik Milorad Dodik.

Kad je u prole}e 2023. Kristofer Hil podr`ao smewene tu`ioce Bojanu Savovi} i Jasminu Paunovi}, srpski ministar spoqnih poslova Ivica Da~i} izjavio je da taj postupak ambasade SAD predstavqa „otvoreno i grubo me{awe u unutra{wa pitawa suverene dr`ave Srbije.“

U periodu rata u Ukrajini i centralnog fokusa Amerike u Evropi na ovo pitawe, eskalacija situacije sa strane Kosova tra`i skretawe pa`we, vremena i resursa. U tom smislu nije iznena|ewe da je Va{ington nezadovoqan zbog postupaka Pri{tine, jer bi sukob bilo kog intenziteta u regionu bio izrazito {tetan po Zapad u ovom specifi~nom politi~kom trenutku kada Kurti pri`eqkuje da vi{e ne bude va{ingtonski pion. Aktuelne srpske demonstracije protiv nasiqa mu idu na ruku, da dok je Beograd zauzet svojim problemima, poku{a da vodi svoj rat protiv Beograda. Nastavqa sa napadima na srpske civile, hapsi Srbe, otima im op{tine, vozila, zabrawuje uvoz srpskih roba na Kosmet. Amerikanci to toleri{u na svoj na~in, malo se bune, ali vi{e }ute o tome.

To je nedavno priznao i specijalni izaslanik Gabrijel Eskobar rekav{i: „Sve {to smo uradili u posledwih 90 dana i{lo je u prilog tome da podr`imo Kosovo“.

Razni ameri~ki izaslanici dolaze u Beograd sa raznim idejama da ube|uju srpsko rukovodstvo. Amerikanci {aqu politi~are i lobiste raznih kategorija Vu~i}u, ne bi li na wega delovali javno i podmuklo. Dok na primer, ambasador Hil ili Eskobar ~esto korektno istupaju i govore o potrebi saradwe sa predsednikom Srbije.

Dolazak novog ameri~kog am-

Pretwe koje iz Va{ingtona sti`u u Beograd preko ameri~kih medija ili britanskih politi~ara , ambasadora i izaslanika su u su{tini politika pritiska na Srbiju da se odrekne svoje aktivnosti na Kosmetu i Republici Srpskoj, ali i politi~kog prijateqstva i privredne saradwe sa Rusijom, Kinom i Indijom.

Ameri~ki list “Wujork tajms” tokom 2023. godine pi{e o predsedniku Srbije kao o “mafija{u sa vezama u podzemqu”. A britanski “Gardijan” tvrdi da je “Vu~i} prodao srpsko oru`je Ukrajincima”.

Time Britanci kao ameri~ki najbli`i saradnici `ele da navuku Srbe i Srbiju protiv Rusa i Rusije.

Britanski mediji tendenciozno javqaju: Nema mira na Kosovu! Srbi napadaju! U tom kontekstu je i izjava predsednika Amerike Xoa Bajdena: „Treba se spremiti za vi{edecenijski rat, koji }e izazvati velike dru{tvene probleme“. Bajden ovde misle}i na trenutni sukob u Ukrajini, jasno aludira da je sukob mogu}e pro{iriti i na Balkan i druge regione.

Xerald Post, direktor programa za politi~ku psihologiju ameri~kog univerziteta „Xorx Va{ington“ majstor je za izradu psiholo{kih profila svetskih lidera za potrebe ameri~ke vlade. Post je napravio profil Vu~i}a, koga opisuje kao “rawivog ~oveka, sna`ne ambicije i grandioznih fantazija”. Ovaj profil je razdeqen ameri~kim medijima. Post, kao biv{i slu`benik CIA zatim pi{e o Vu~i}u: “Poput Malog Princa, veruje da vodi slavan ali usamqeni~ki `ivot, opkoqen

neprobojnom ali providnom za{titom. Po{to je tako rawiv na psiholo{ko povre|ivawe, Vu~i} ne mo`e sebi da priu{ti da prizna neznawe. Ukoliko `eli da sa~uva sliku o sebi kao o nekome ko je savr{en i briqantan, niko ne mo`e da mu prenese novo znawe i nijedan aspekt wegovog poimawa stvari ne mo`e da bude pogre{an. Ovaj tip osoba na vlasti ima posebne psiholo{ke prednosti u smislu o~uvawa grandiozne slike o samom sebi. U su{tini ima savest. Iskreno veruje da se rukovodi visokim principima, ali mo`e brzo da promeni stavove i obaveze zato {to su se okolnosti promenile“.

Dvojica otvorenih albanskih lobista Edvard Xozef i Xejms Rubin, na primer, podr`avaju javno Vladu Kosova i premijera Kurtija. Xozef je javno optu`io Vu~i}a da izaziva “krize na Kosovu”, a Rubin tako|e javno podr`ava Kurtija, i proziva Vu~i}a.

Ameri~ki mediji i va{ingtonski izaslanici koji {partaju Balkanom, vr{e pritisak i na Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, predstavqaju}i ka kao “~oveka korupcije, rusofila i diktatora“.

Provokacijom reportera televizije CNN pred kraj prole}a 2023. godine izveden je poku{aj da se Aleksandar Vu~i} direktno izjasni o srpskom priznawu tzv. nezavisnog Kosova: Da li }e Srbija u nekom trenutku i sama priznati nezavisnost Kosova? – bilo je pitawe novinara. Vu~i} je izbegao direktan odgovor, ali je govorio o Rezoluciji 1244, o tome da je Srbija konstruktivan partner. On je tada rekao da je kosovska strana agresivna i nespremna na kompromis. Srbija je primenila sve me|unarodne obaveze, Kosovo nijednu. Kosovo `eli rat – kategori~an je uvek Vu~i} u svojim javnim na-

stupima, kada ocewuje pona{awe Pri{tine i Kurtija.

Ono {to je za Amerikance najva`nije, to je ~iwenica da predsednik Srbije na CNN-u nije rekao da ne}e priznati Kosovo.

„I pored ru`nih kritika, napada i pritisaka za Ameriku i Zapad i daqe legitimni partner je predsednik Vu~i}. Pre svega zbog re{avawa pitawa Kosova i Metohije. Amerikanci o~ekuju od Vu~i}a da ispuni ono {to je obe}ao, a wihov jedini ciq je ukidawe kontrole Srbije na severu Kosova. To je i razlog za{to toleri{u Vu~i}evu vlast. To je i razog za{to Kurti {aqe svoju policiju u Kosovsku Mitrovicu“ – smatra opozicija u Srbiji.

Kosovo i Metohija kao osnova spoqne i unutra{we politike Srbije su glavni razlog 11 godina duge podr{ke podr{ke SAD i Zapada vlasti Aleksandra Vu~i}a. Politi~ka kriza na svim nivoima u kojoj se Vu~i}eva vlast sada nalazi, amortizuje se samo zahvaquju}i podr{ci Zapada, oli~enoj u ameri~kom ambasadoru Hilu koji to i ne krije. Ameri~ki ambasador je za Glas Amerike nedavno rekao da je Srbija u procesu aktuelne krize na Kosovu konstruktivan partner, ali da se od we o~ekuje da “prizna kosovska dokumenta i ne sputava Pri{tinu da se u~lani u me|unarodne organizacije”.

Predsedniku Srbije se diskretno nudi ubrzan prijem Srbije u EU i NATO. I SAD i Zapad, u vreme svetske krize oko Ukrajine i Rusije, veruju da }e Vu~i}a, kombinovani spoqni i unutra{wi pritisci naterati na kona~no prepu{tawe Kosmeta albanskoj vlasti, Amerikancima i NATO. SAD i Zapad kao i uvek igraju dvostruku igru, podr`avaju javno Vu~i}a, a tajno pripremaju wegov odlazak sa politi~ke scene.

AUSTRALIJA NA MAPI GLOBALNOG RIVALSTVA ZAPADA I KINE:

Stvara li se azijski NATO? (3)

Sa konceptima vojnih i politi~kih saveza u indopacifi~kom regionu „Quad”, „Quad Plus” i AUKUS, mo`da smo na putu ka verziji „isto~nog, azijskog NATO-a” u kojem Australija postaje ugaoni kamen, pi{e novinar i biv{i diplomata Dragan Biseni} za portal RTS-a. Za razliku od prethodnih decenija, Australija }e imati {ta vojno da ponudi svom savezu. Mo`e li to da zastra{i Kinu?

Australijska solidarnost sa evropskim imperijama, a ne sa kolonizovanim narodima, imala je racionalnu osnovu. Naime, australijsko naseqeni~ko dru{tvo imalo je o~igledne koristi od me|unarodnog poretka zasnovanog na pretwi ili upotrebi vojne sile, po{to je wegov opstanak bio uslovqen ostajawem na pobedni~koj strani u svetskim konfrontacijama koje su se na razli~ite na~ine opisivale kao imperijalizam protiv antikolonijalizma, razvijene zemqe naspram zemaqa u razvoju, liberalna demokratija naspram ostalih ure|ewa, sukob sever-jug, jezgro protiv periferije, Evropa protiv Tre}eg sveta, itd. Organizacioni princip australijske spoqne politike jeste da ostane na pobedni~koj strani globalnog takmi~ewa.

Taj princip zahtevao je potragu za adekvatnim konceptom bezbednosti. Ovde je potrebno obja{wewe. „Sigurnost“ zna~i mnogo vi{e od za{tite od invazije. To je elasti~an koncept koji daje prednost ekonomskim interesima i politi~kom poretku koji ih obezbe|uje. Ovaj pogled na bezbednost ima duboke korene u geopoliti~koj tradiciji Australije. Kada su prvi evropski doseqenici stigli u Sidnej 1793. godine, imperijalna britanska sila koja ih je tamo poslala prethodno je sasvim izmenila indijsko dru{tvo, stvoriv{i tamo zemqoposedni~ku klasu na~iwenu od lokalne indijske elite i sistem izvla~ewa prihoda. Elite su sara|ivale sa britanskom vla{}u, a vojna sila je garantovala preovla|uju}i ekonomski i politi~ki poredak.

Ovakav sistem uspostavqen u Indiji, snabdevao je australijske kolonije `itom, hranom, alkoholom, ode}om i `ivotiwama. Vojni interesi u jednom delu carstva pomogli su ekonomskim interesima u drugom delu. Tako su unapre|ewe ekonomskih interesa i politi~ki poredak koji ih obezbe|uje postali trajni ciqevi australijske spoqne politike.

Australija je nastala i rasla kao neodvojivi deo britanske imperijalne politike u Tihom okeanu. Ne zaboravimo da se australijska mornarica i danas zove Australij-

ska kraqevska mornarica (Royal Australian Navy). Ona ima 50 brodova i personal od 12.000 qudi.

KONCEPTI BEZBEDNOSTI

Volter Lipman u svojim polemikama o Hladnom ratu tvrdio je da je bezbednost koristan koncept zbog svoje elasti~nosti. On ukqu~uje ne samo odbranu od vojnih pretwi – koje su malo verovatne u slu~aju Australije – ve} i ekonomske interese koji moraju biti obezbe|eni od strane konkurencije. Ovi interesi se pro{iruju kako bi se prilagodili onome {to nacija ili dominantna grupa u woj poseduje ili misli da bi trebalo da poseduje.

Strahovi o bezbednosti Australije isprva su bili ograni~eni na luku Sidnej ~ija je odbrana od {panskih napada po~ela krajem 18. veka, ali su se ti strahovi {irili kako se granica zemqe {irila. Australija danas ima granicu od 60.000 kilometara i po tome je 5. dr`ava u svetu. Wene granice su prakti~no nebrawive.

Stoga, u Australiji traju sukobi koncepcija bezbednosti koje `ele da poka`u da li Australija mo`e ili ne mo`e da ima nezavisnu odbranu. Dosada{wa istorija i praksa Australije pokazuju da ne mo`e. Oni koji tvrde da odbrambeni stav Australije mora da bude nezavisan, podupiru to neophodno{}u odbrane najva`nijih australijskih trgovinskih potreba. U suprotnom, Australija mora da prihvati da je odbrana wene trgovine izvan wenih mogu}nosti, odnosno da nema smisla braniti teritoriju Australije ako zemqa ne mo`e da odbrani svoju trgovinu. Dok je obim uvoza od kojeg Australija zavisi tako ogroman, a udaqenosti preko kojih robe moraju da pre|u tako velike, sredstva za odbranu bezbednosti trgovine su veoma raznolika.

Zbog svega toga }e Australija apsolutno delovati zajedno sa SAD u eventualnom sukobu velikih

sila. Po{to sposobnost Kine da upotrebi silu protiv Australije zavisi od akcija SAD negde drugde, australijski Strate{ki pregled odbrane je postavio Australiju na put ka mnogo bli`oj saradwi sa SAD nego {to je to bio slu~aj jo{ od SEATO alijanse.

To nagove{tavaju i komentari o nedavnim naprecima u bilateralnim i trilateralnim odnosima izme|u SAD, Japana i Australije.

ISTO^NI NATO I KINESKA

DOKTRINA AKTIVNE ODBRANE

Ju`na Koreja je ve} izrazila `equ da se ukqu~i u Quad, iako su ameri~ki zvani~nici rekli da ne razmi{qaju o prilago|avawu i promeni strukture trenutnog ~lanstva ove alijanse. Dr`ave ~lanice, me|utim, odr`ale su sastan-

da li bi se tada{wi kineski lider, koji je jedva kontrolisao svoju zemqu nakon dugog gra|anskog rata, usudio da napadne supersilu koja je pet godina ranije slomila

Australija je nastala i rasla kao neodvojivi deo britanske imperijalne politike u Tihom okeanu. Ne zaboravimo da se australijska mornarica i danas zove Australijska kraqevska mornarica (Royal Australian Navy). Ona ima 50 brodova i personal od 12.000 qudi

ke u formatu „Quad Plus“, koji je ukqu~ivao Ju`nu Koreju, Novi Zeland i Vijetnam i koji bi u budu}nosti mogao da bude osnova za {irewe saveza. Prvi samit lidera ove grupacije, na kome je istaknuto da ta organizacija nije analog NATO-u u indopacifi~kom regionu, ve} alternativa Kini u pru`awu pomo}i ovim zemqama, odr`an je 2021. godine.

Mo`da smo sada na putu ka neformalnijoj verziji jednog azijskog NATO-a u kojem Australija postaje ugaoni kamen. Za razliku od prethodnih decenija, ona }e imati {ta vojno da ponudi svom savezu.

To, me|utim, ima male izglede da zastra{i Kinu. Kina je u istoriji vi{e puta pokazala da se ne boji rata protiv prividno nadmo}nijeg neprijateqa. U Korejskom ratu, na primer, postavqalo se pitawe:

Japan i zavr{ila Drugi svetski rat bacawem atomskih bombi? Dok su 1950. godine ameri~ke trupe gurale severnokorejske snage prema kineskoj granici, general Daglas Makartur to nije mogao da zamisli. Ali Mao Cedung jeste. Makartur je bio zapawen. Kineske snage su brzo potukle ameri~ke trupe i vratile ih nazad na liniju koja je delila Severnu i Ju`nu Koreju kada je rat po~eo. Do kraja Korejskog rata skoro tri miliona qudi je poginulo, ukqu~uju}i 36.000 ameri~kih vojnika.

Sli~no, 1969. godine, sovjetski lideri nisu mogli da zamisle da }e Kina reagovati na mawi grani~ni spor pokretawem preventivnog udara na silu sa ogromnom nuklearnom superiorno{}u. Ali upravo to je Mao uradio kada je zapo~eo kinesko-sovjetski grani~ni rat. Ovaj gambit je pokazao svetu kinesku „doktrinu aktivne odbrane“. Mao je poslao poruku: Kina nikada ne}e biti zastra{ena, ~ak ni od protivnika koji bi mogli da je zbri{u sa mape.

(Kraj)

Vo|a kulta En Hamilton Birn, brutalno je mu~ila najmawe 22 dece na svom imawu u Viktoriji

PAKAO KULTA ”PORODICA”

U novoj Hulovoj seriji „Kliring”, devoj~ice i mlade devojke su kidnapovane, primorane da imaju iste frizure i mu~ene - a sve je zasnovano na stvarnom kultu koji je decenijama bio aktivan u Australiji. O ovim stra{nim zlo~inima istra`ivao je popularni doma}i TV {ou “60 minutes“ Kanala 9 ali i mnogi svetski mediji.

„Porodica” je poznata kao najve}i australijski kult, a wena mra~na istorija datira iz ranih 1960-ih i veruje se da je i danas aktivna.

En Hamilton Birn, pokojna osniva~ica i vo|a kulta, brutalno je mu~ila najmawe 22 dece na svom imawu u saveznoj dr`avi Viktorija, koje je nazvala „Aptop”.

Od 1972. do 1987. godine, mnoga deca su oduzeta od svojih biolo{kih roditeqa preko prevara u usvajawu. Wih 14 imalo je imalo izblajhanu belu kosu, bili su identi~no obu~eni i dobili su prezime Hamilton Birn. Kao {to je slu~aj kod mnogih vo|a kultova, En je verovala da je reinkarnacija Isusa Hrista, ali u `enskom obliku.

Inteligentna i bogata, dve opasne osobine za svaku osobu sa iluzijama veli~ine, En Hamilton Birn je najpre sklopila dogovor sa odeqewem za obrazovawe Viktorije. To joj je omogu}ilo da registruje Porodicu kao {kolu i u su{tini prekine svaki kontakt dece sa spoqnim svetom.

Tako|e je imala medicinski sistem na svojoj strani zahvaquju}i vezama wenih odraslih sledbenika. Koriste}i svoju seksualnu snagu, lepotu i pod maskom u~iteqice joge, ubedila je mno{tvo lekara, fizi~ara, nau~nika i psihijatara da ispuwavaju wena nare|ewa. U stvari, vi{e od 500 odraslih ~inilo je wenu zajednicu na wenom vrhuncu 60-ih godina.

JEZIVA MU^EWA DECE

En je prikupqala 10% prihoda svojih pratilaca i obu~ila ih da vr{e falsifikovawa i prevare. Doktori u kultu drogirali su svoje pacijentkiwe koje su majke i ube|ivali ih da predaju svoju decu.

En je ve}ini dece koju je usvojila na prevaru rekla da je ona wihova majka – la`irala je brojne trudno}e tako {to je nosila ogrta~e. Rekla je da }e pre`iveti smak sveta da bi postali nova „gospodarska rasa”. Deca su bila mu~ena na bezbroj na~ina.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Kada bi napunila 14 godina, nedeqama su im davane ogromne doze jakog LSD-a, devoj~ice su bile izgladwavane, udarane {tapovima i cipelama i potapane u vodu do ta~ke da su se skoro udavile.

Jedno dete je imalo povredu mozga nakon {to ju je le~io jedan od mu{karaca u sekti. Tukli su decu koja su mokrila u krevet. Jednog de~aka su druga deca prozvala „zebrine pruge” jer je dobijao batine svake no}i, pa su modrice bile prakti~no trajne.

Kako je jedna `ena uspela da manipuli{e zajednicom od vi{e stotina obrazovanih qudi? Prema novinaru Krisu Xonstonu, koautoru kwige „Porodica”, En je bila razorno harizmati~na.

- Tako|e je promenila svoj izgled kroz estetsku hirurgiju, vozila Jaguare i Dajmlere i nosila [anel, perike i skupu ode}u.

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Imala je velike kolekcije ma~aka i pasa. Mnogi qudi se se}aju jedne posebne crvene haqine koju je nosila na kultnoj zabavi 1970-ih. Udvarala se `enama svojim umom, a mu{karcima telom, ka`u neki - napisao je Xonston.

Postojala je mantra koja je formirala pravilo po kome treba `iveti za „Porodicu”, tako|e poznatu kao „Veliko belo bratstvo” - nevi|eno, ne~uveno, nepoznato.

NEZASLU@EN KRAJ

Policija je 1987. izvr{ila raciju na imawu kulta i uklonila decu. ^etrnaesto-

ro dece ~ija su prezimena promewena su na kraju usvojena ili su ponovo spojena sa svojim porodicama. Operacija [uma je tada pokrenuta kako bi se razbio kult i prona{la En, koja je u tom trenutku bila multimilionerka i `ivela u Wujorku sa svojim mu`em Bilom.

Lokalne vlasti udru`ile su se sa Interpolom u Velikoj Britaniji i FBI-jem u SAD da bi izru~ile En i Bila na osnovu zavere za prevaru i la`no svedo~ewe la`nim registrovawem ro|ewa troje nepovezane dece kao sopstvene trojke.

Kada su En i Bil kona~no vra}eni u Melburn 1993. godine i pojavili se pred okru`nim sudom, svakom od wih je nalo`eno da plate mizernih 5000 dolara kazne. Me|utim, u tom trenutku se kult kona~no smatrao uni{tenim.

Iako se veruje da su neki odrasli ~lanovi kulta jo{ uvek operativni, sekta nije imala novih ~lanova od kasnih 80-ih.

Sa 98 godina, En je umrla od demencije u domu za stare u Melburnu 13. juna 2019. Nije bilo javne sahrane niti nadgrobnog spomenika. Bil je preminuo 18 godina pre we, 2001. Nepravedan kraj za `enu koja je stvorila tako neizbrisivu do`ivotnu traumu za toliko qudi, pi{e magazin „Roling Ston”. Neka deca koju je dr`ala u kultu nikada nisu uspela da se oporave i oduzela su kasnije sebi `ivot.

En Hamilton Birn, pokojna osniva~ica i vo|a kulta

Referendum i duhovi pro{losti

Najavqeni referendum o dodeli prava glasa domoroda~kom stanovni{tvu u federalnom parlamentu (Australian Indigenous Voice referendum), ve} mesecima izaziva znatnu pa`wu doma}e javnosti. Glavne politi~ke partije su podeqene po ovom pitawu, jer je ~ak 19 senatora bilo

va tradicionalnim vlasnicima ove zemqe. Drugoj grupi pripadaju oni koji su glasali protiv i koji smatraju da je to nepotrebno jer se time favorizuju Aborixini nad svim ostalim Australijancima. Ovoj grupi pripadaju pripadnici opozicione Koalicije, pre svega Liberalne partije, Nacionalne stranke i Liberal demokrata, koji svi zajedno smatraju da predlog zakona navodno nije jasan, i da je potrebno dodatno raditi na wemu. Protiv referenduma su i neke mawe partije poput Ujediwene Australijske partije, Jedne nacije i druge stranke koje smatraju da zakon nipo{to ne treba donositi, jer su svi Australijanci ve} jednaki. Tre}a grupa mi{qewa je jo{ radikalnija od druge ali u suprotnom smeru. Naime, neki senatori i poslanici smatraju da se ovim zakonom daju la`na prava Aborixinima i pripadnicima Tores Strejt ostrva i da je to samo

i{lo toliko daleko da su postojali popisi svih `ivotiwa, ali ne i prvih stanovnika ove zemqe. Aborixini, kojih danas ima oko 3,3 odsto od ukupne populacije, ili oko 881.600 stanovnika, jo{ uvek nisu dobili zvani~no izviwewe od australijskog naroda za decenije stradawa, i za dva veka neslobode i ugwetavawa. Istina bilo je poku{aja u vi{e navrata od pojedinih federalnih premijera, na primer od Kevina Rada, ali se neiskrenost tog izviwewa nije ~ak ni dovodila u pitawe.

Postoje realne procene da }e najavqeni referendum u oktobru uspeti, i da }e ve}ina Australijanaca glasati „za“. Prema sada{wem australijskom ustavu da bi referendum uspeo, potrebno je posti}i takozvanu dvostruku ve}inu. To zna~i da u isto vreme „za“ moraju glasati vi{e od pola glasa~a na nivou cele zemqe, i vi{e od pola glasa~a u najmawe ~etiri

Referendum o dodeli prava glasa starosedeocima u parlamentu

Senat Australije izglasao je u ponedeqak odr`avawe referenduma ove godine o dodeli prava glasa domoroda~kom stanovni{tvu u parlamentu, s ciqem da se „najugro`enijoj etni~koj

stavqaju najugro`eniju etni~ku grupu u Australiji.

Portparolka opozicije Mihaela Ke{ rekla je u Senatu da }e ve}ina wenih kolega glasati za odr`avawe referenduma „jer ve-

protiv izglasavawa ovog zakona. Referendum je ipak pro{ao sa ve}inom od 52 glasa, ali sama ta ~iwenica da politi~ki subjekti i parlamentarci nisu jedinstveni, dovoqno govori i o samom predlogu. Australija i Australijanci generalno nemaju ~ime da se ponose kada su u pitawu weni prvi i najstariji stanovnici, i wihova najosnovnija qudska i demokratska prava. Pri~a o referendumu je i ovog puta samo prizvala neke duhove pro{losti, vra}aju}i nas u ne tako davno vreme kada je nad australijskim starosedeocima sprovo|en genocid od strane engleskih kolonizatora. Prava Aborixina u Australiji na`alost jo{ uvek nisu re{ena, i to je jedna velika sramota za naciju koja deli i veruje u istinske demokratske vrednosti. U slu~aju referenduma koji }e biti odr`an ve} u oktobru ove godine, postoje tri grupe mi{qewa. Prva, kojoj pripadaju Laburisti~ka partija, Zeleni, federalna i skoro sve dr`avne vlade, je ta da }e referendum doneti neka specijalna i dugo ~ekana pra-

„{arena la`a“. Wihov moto je da sve to jednostavno nije dovoqno („Not Enough“). Oni veruju da je starosedeocima Australije potrebno dati realna i su{tinska prava, kojima }e u parlamentu mo}i da stvarno odlu~uju, a ne da igraju neku savetodavnu ulogu, kako je to novim zakonom predvi|eno.

Li~no ne pripadam nijednoj grupi mi{qewa, i smatram da bi sva ta prava koja im se navodno nude trebalo dati odmah i bez referenduma. Setimo se samo da sve do 1967. godine, prvi stanovnici ove zemqe koji na ovim prostorima `ive ve} 60.000 godina, nisu bili ukqu~eni ni u popis dr`avqana. Teror nad australijskim Aborixinima je sprovo|en decenijama ba{ pod tim istim Ustavom, koji bi danas ili sutra trebao da ih {titi. Nisu imali pravo glasa, pravo na osnovne dokumente, kojim bi dokazali svoje postojawe do pre samo pola veka. Za Australiju sve do 1967. godine Aborixini jednostavno nisu postojali ni pravno ni fakti~ki. Licemerje tada{wih australijskih vlasti je

australijske dr`ave. Komplikovanost promene federalnog ustava donosi ipak ozbiqan rizik da referendum mo`da i ne uspe, {to bi bila ogromna sramota za Australiju u me|unarodnim razmerama. Posebno i zbog ~iwenice da se ve}ina sada{wih dr`avnih vlada zala`e za izglasavawe tog zakona. Aborixini jesu prvi stanovnici ove zemqe, i po tom osnovu oni jesu i prvi me|u jednakima. Wihovo priznawe kao takvih mora se jasno definisati i u samom australijskom ustavu, koji bi im kao najvi{i pravni akt garantovao to neotu|ivo pravo. Sve dok se to ne desi u praksi, sva ostala sporedna prava jednostavno ne}e biti dovoqna. Prvi stanovnici Australijskog kontinenta mogu i moraju da budu nosioci svojih prava, bez da im bilo ko dodequje ono {to im vekovima i hiqadama godina oduvek i zauvek pripada.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

mawini u zemqi omogu}i da se izja{wava o politici vlade”.

Desetine australijskih starosedelaca ustali su i aplaudirali kada su senatori usvojili predlog zakona o referendumu sa 52 glasa „za” i 19 „protiv”.

Zagovornici se nadaju da }e pravo glasa u parlamentu poboq{ati `ivotni standard starosedelaca Australije, koji ~ine 3,2 odsto stanovni{tva i pred-

rujemo u qude ove nacije i u wihovo pravo glasa”.

Me|utim, nezavisna senatorka Lidija Torp, koja je pripadnik starosedela~ke zajednice, rekla je da se protivi takvom pravu glasa, jer je to „svakako glas bez mo}i” „U ovoj zemqi umiruje se krivica belaca tako {to se jadnim malim crncima daje nemo} no savetodavno telo”, kazala je Torpova.

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Marinci odlaze u Sidnej

Prvi agenti do{li su iz Va{ingtona. Kasnije se slu`ba pro{irila na Los An|eles, Wu Orleans i Havaje. A sada hrabri marinci dolaze u Australiju. Upravo je u Sidneju sme{tena radwa nove australijske serije „Mornari~ki istra`iteqi: Sidnej”, zasnovane na popularnoj i dugove~noj

Kako su ranije preneli doma}i australijski mediji, ovaj projekat dugo se planirao i kona~no su se sklopile kockice oko wegove realizacije. Radi ga produkcija Endemol {ajn Australija, a snimawe je po~elo nedavno u Sidneju. Prema zvani~nom sinopsisu, briqantni pojedinci, ameri~ki

Popularna ameri~ka fran{iza „Mornari~ki istra`iteqi” dobila je australijsku verziju, koja je ujedno i prva internacionalna

publika je gledala u ameri~koj superherojskoj seriji „Legende sutra{wice”. Uz wu, glavni protagonista je poru~nik Xim Dempsi, kog tuma~i poznati australijski glumac Tod Lasans. Tridesetosmogodi{wi Australijanac proslavio se ulogom u televizijskoj sapunici „Home and Away” koja mu je otvorila put ka drugim ozbiqnijim projektima u mati~noj zemqi. Kasnije se oprobao u Holivudu i to ulogama u popularnim serijama „Vampirski dnevnici”, „Spartak” i „Fle{”.

Me|u ostalim glumcima su [on Sagar, Tuli Narkl, Vilijam Makines i drugi.

Od australijske verzije dosta se o~ekuje, jer je re~ o fran{izi koja je svuda u svetu izuzetno popularna. Originalni „Mornari~ki istra`iteqi” i daqe su u vrhu gledanosti u Americi, iako se ova krimi-drama emituje ve} dvadeset sezona. Izuzetnu gledanost bele`i i wena }erka serija „Mornari~ki istra`iteqi: Havaji” sa Vanesom Li{ej kao prvom `enom u glavnoj roli u ovoj krimi-fran{izi.

ameri~koj drami „Mornari~ki istra`iteqi” koja je proslavila Marka Harmona kao agenta Liroja Gibsa. Posle dvadeset godina, ovo je prva internacionalna verzija ~uvene ameri~ke sage koju je davne 2003. godine pred gledaoce doneo televizijski producent Donald P. Belisario.

marinci i pripadnici australijske federalne policije, okupqeni su u jedinstven multinacionalni tim koji }e poku{ati da stane na put zlo~inima na ovom delu sveta. Centralni lik je specijalna agentkiwa Mi{el Maki, koju glumi Olivija Svon. Ovu tridesetjednogodi{wu englesku glumicu

Ovde nije kraj serijama nastalim iz popularnih „Marinaca”. Posle ~etrnaest sezona, nedavno je zavr{ena saga o junacima iz Los An|elesa, koja je pratila agente Xija Kalena (Kris O’Donel), Sema Hanu (El El Kul Xej) i Kensi Blaj (Danijela Rua). Gledaoci pamte i dramu o agentima iz Wu Orealnsa

koju je predvodio Skot Bakula u liku Dvejna Kasijusa Prajda, koja je na malom ekranu opstala punih sedam sezona.

Svetski mediji pi{u da je snimawe australijske verzije prilika za neke od mnogih glumaca koji su bili deo aktuel-

Arheolozi mapiraju skriveni pejza` Australije gde su se pojavili prvi Australijanci

nih ili zavr{enih ameri~kih verzija ove serije da se vrate u mornari~ku fran{izu. Naj~e{}e se pomiwu imena Kot de Pablo, koja je u „Mornari~kim istra`iteqima” tuma~ila Zivu, i Skota Bakule iz sage sme{tene u Wu Orleansu.

QUDSKE TAJNE U PESKU VREMENA

Kako bi se odredila oblast koju su naseqavali prvi stanovnici Australije, arheolozi su mapirali skriveni pejza` u kome su pojavili prvi Australijanci, pre vi{e od 60.000 godina. U istra`ivawima su u~estvovala dva tima na dve lokacije.

Dana{wi prostor – kontinentalni deo, nekada je bio mo~varno tlo na kome su rasle mangrove, rastiwe na muqevitom terenu zaliva, laguna i u{}a reka. Tokom epohe kasnog pleistocena, nivo mora je bio toliko nizak da je Australija bila povezana sa svojim severnim susedima, Novom Gvinejom i Indonezijom, na superkontinentu poznatom kao Sahul. Prvi narodi Australije na ovim prostorima pojavili su se u severnim delovima zemqe pre 65.000 godina, prema arheolo{kim dokazima koji su prona|eni.

Najstarije arheolo{ko nalazi{te Australije je Ma|edbebe. Da bi pomogli u potrazi, istra`iva~i koji su sara|ivali sa lokalnim renxerima

Wawma, tradicionalnim ~uvarima podru~ja Velike lagune crvenog qiqana u zapadnom delu, rekonstruisali su drevni pejza` zakopan ispod ravnice. „@elimo da qudi vide i `elimo da

qudi znaju {ta se de{avalo pre mnogo hiqada godina“, rekao je Alfred Najingul.

„Tim je koristio geofizi~ka merewa kako bi digitalno ‚ogulio’ slojeve tla i otkrio niz litica od pe{~ara koje su bile nastawene qudima“, rekao je vode}i istra`iva~, arheolog na Univerzitetu Flinders, za australijsku televiziju. Upore|uju}i te rezultate sa mapirawem iz vazduha, tim je shvatio koliko se pejza` promenio. Tokom 2020. godine, drugi tim istra`iva~a koji je radio na projektu izvestio je da su locirali prva potopqena aborixinska arheolo{ka nalazi{ta, koja su prona|ena na morskom dnu, u vodama Zapadne Australije. Za{tita ovih podru~ja koja su isprepletana istorijom postala su urgentno pitawe, jer kamene ostatke, kao svedoke istorije Aborixina na poluostrvu Burup u Zapadnoj Australiji, uklawaju zbog ekspanzije te{ke industrije. A kada se ovi lokaliteti uni{te, na{a {ansa da upoznamo istoriju ovog drevnog naroda ne}e biti mogu}a. Mora}emo da se oslonimo samo na pri~e potomaka. „Moramo da znamo gde su ta druga mesta u Australiji i da li je ranije bilo druga~ije“, istakao je vlasnik zemqi{ta Alfred Najingul.

SASVIM LI^NO SA AMBASADOROM AUSTRALIJE PRI REPUBLICI SRBIJI, W.E. DANIJELOM EMERIJEM

57 godina diplomatskih odnosa izme|u Beograda i Kanbere

Vongarov portret

Pre nekoliko meseci, Sreten Bo`i} poznatiji kao Vongar, je napravio korelaciju izme|u Pikasovih psa i wegovih dingoa, po tome kako oni nisu samo wegovi `ivotni saputnici, ve} i sastavni deo wegovog slikarskog interesovawa. Tokom pro{log veka, mnogi su se divili Pablovoj strasti prema psima koji su bili razli~itih rasa, ukqu~uju}i i wegovog malog pozajmqenog jazavi~ara po imenu Lamp, kog je umetnik prikazao u nekoliko wegovih studija slike referenciraju}i sliku

“Las Meninas” Dijega Velaskeza iz 1656. godine.

Ambasador Komonvelta Australije pri Republici Srbiji, Wegova Ekselencija Daniel Emeri (Daniel Emery), nije novajlija u Balkanskom regionu i Evroaziji, jer je prethodno slu`bovao kao australijski diplomata u Hrvatskoj, Rusiji i Turskoj. Me|utim, izazovi i situacije sa kojima se susretao tokom svog mandata u Srbiji su istorijski unikatne.

Od kada je zapo~eo svoju diplomatsku slu`bu u Beogradu 2021. godine, bilateralni odnosi izme|u Australije i Srbije su prolazili kroz period turbulencije. Izazovi su ukqu~ivali {okantno poni{tavawe vize Novaku \okovi}u od strane Vlade Skota Morisona u januaru 2022. godine; zatim otkazivawe od strane Vlade Srbije dozvola za projekat “Jadar” u Zapadnoj Srbiji anglo-australijskog rudarskog giganta Rio Tinta, ali i pove}awe anti-australijskog sentimenta od strane pojedinaca u Srbiji u svetlu svih ovih de{avawa. Uprkos tome, Ambasador Emeri ima nadu da }e sa pravim pristupom koji ukqu~uje pa`qivo upravqawe diplomatskim aktivnostima, aktivnom javnom diplomatijom i pru`awem razvojne pomo}i Srbiji i regionu, Australijske kompanije imati vi{e podstreka da ula`u u wega. Balkanski region je generalno mawe poznat investitorima iz demokratskih zemaqa iz Okeanije pa je potrebno dosta trgovinske diplomatije da bi se potencijalni investitori usudili da investiraju u nove lokalne projekte.

POBOQ[AWE BILATERALNIH EKONOMSKIH

ODNOSA KROZ VEZE DIJASPORE

I DIREKTNIM INVESTICIJAMA

Tokom svog kratkog boravka u Australiji u junu 2023. usled godi{wih diplomatskih konsultacija, Ambasador Emeri se susreo sa mnogim pojedincima srpskog porekla kao i organizacijama, poput Srpskog ve}a Australije (SCOFA) i Australijsko-srpske privredne komore. Postalo je svima jasno da se me|udr`avni odnosi ja~aju kroz dijasporske spone. Tako|e, sve vi{e je izabranih ~lanova institucija na federalnom nivou kao i dr`avnih i lokalnih struktura koji nose poreklo iz nekada{we Jugoslavije. Postoji i jaka `eqa australijskih Srba da se odnosi izme|u dve zemqe poboq{aju, kroz ekonomske, kulturolo{ke i obrazovne puteve saradwe, zatim turizam i ugostiteqstvo.

Mnogi australijski investitori na srpskom tr`i{tu ve} imaju puno uspeha. Neki nailaze na pote{ko}e, na primer da ostvare svoje legalno pravo kroz pravosudni sistem. Novi investitori izra`a-

vaju bojazan usled varqive politi~ke klime u Srbiji i tenzija sa susedima. Me|unarodni kriminal i korupcija su ostali izazovi za ceo Balkan. Vlada Srbije poku{ava da se izbori sa takvim izazovima kroz saradwu za partnerskim zemqama poput Australije. Kancelarija Australijske federalne policije, koja je zadu`ena za ~itavu Evropu, ove godine obele`ava dvadeset godina svog postojawa.

DIREKTNA RAZVOJNA POMO]

ORGANIZACIJAMA U SRBIJI

Kroz direktnu razvojnu pomo} finansirawa programa organizacija u Srbiji, Australijska ambasada ve} je utabala nove puteve saradwe na lokalnom nivou. Kroz paket podr{ke organizaciji “Evo ruka”, koja je asocijacija majki sa decom ometenom u razvoju i sa retkim bolestima, Australijska vlada je kroz ambasadu nastojala da se pove}a svest u Srbiji o ovim bolestima i va`nosti ulagawa u tre}i sektor.

U poqu kulture, ambasada je prevela i od{tampala kwigu srpsko-australijskog istori~ara iz Melburna, Bojana Paji}a, koji je jedan od najeminentnijih svetskih stru~waka za australijsku vojnu istoriju i iskustva na podru~ju Srbije i jugoisto~ne Evrope za vreme Prvog svetskog rata. Zajedno su posetili Vrwa~ku Bawu gde se odr`ala promocija kwige „Australijanci sa Srbima u Prvom svetskom ratu”, autora Bojana Paji}a. Za realizaciju ovog projekta, ambasada je sara|ivala sa Institutom za noviju istoriju Srbije. Ovo je primer sve boqe saradwe australijske vlade sa istra`iva~kim ustanovama u Srbiji.

JAVNA DIPLOMATIJA

Ambasador Emeri je ponosan na deo svog posla kojim prikazuje australijski talenat u sektoru nauke i tehnologije, zatim zdravstva i in`iweringa. Veoma je pozitivno videti da se australijsko-srpski odnosi produbquju i pro{iruju u vreme globalne neizvesnosti.

@elimo ambasadoru Emeriju puno uspeha u svim wegovim budu}im projektima i nastojawu da se dva demokratska naroda jo{ vi{e zbli`e.

Mladi Pikaso u Parizu je izlo`ba koja }e biti otvorena do 6. avgusta u Gugenhajm muzeju u Wujorku, gde se nalazi umetnikova slika iz 1900. godine pod nazivom Le Moulin de Galette Od nedavno zbog moderne slikovne tehnologije originalni prikaz psa se mo`e videti naslikan u podno`ju, levo od centra na ovoj slici. To je pokazateq umetnikovog dugog obo`avawa svojih qubimaca, u to vreme Pablo je imao samo 19 godina. U britanskom Telegrafu 15. maja 2023. godine Gugenhajmov kustos, Megan Fontanela je objasnila: “Bilo je otvoreno za spekulaciju zbog ~ega je Pikaso sakrio psa ali je nagovestila da je to mo`da zbog toga {to bi to odvuklo oko posmatra~a od glavnog subjekta slike (qudi u modernoj ode}i)”.

Sasvim suprotno se vidi kod melburn{ke umetnice Ane Volas i wenog portreta iz 2023. godine Vongar (Sreten Bo`i}) kod ku}e sa svojim psom Lindom (uqe na platnu, 153 h 138 cm), koja je na egzibiciji do 23. jula u Sidneju kao deo grupne izlo`be Salon des Refusés u Irvin galeriji. Ovde je Volas stavila u prvi plan podno`je slike sa ulaznim pragom umetnikove ku}e dok on sedi, a u pozadini se nalazi wegov verni prijateq Linda. Vongar se ozareno ukqu~io u rad i rekao: “Ona (Linda) se pojavquje iz mra~nog enterijera da bi ga ~uvala od zla”. Subjekt ili subjekti slike su uokvireni belim

isprepletanim je~mom, lukom od stubova ukra{enim pramenovima osen~enog zelenila, koji nagove{tavaju ba{tu u predwem dvori{tu. Kao reprezentativna umetnica Volas je u svom prepoznatqivom stilu fiksirala sliku u vidu sinemati~kog prikaza.

Portreti su nameweni da prika`u li~nost subjekta na wihovom licu kao i wihova ose}awa, povezuju}i posmatra~a sa pri~om subjekta kroz vreme. Na slici Volasove, Vongarovo lice pokazuje skromnost, ja~inu, toplinu i zrelost, wegovu prirodnu zami{qenu prirodu. Umetnik prepoznaje i odaje po~ast Volasovoj jer vidi {iru sliku wegovog identiteta kao deo ve}e celine koja je isprepletana sa dingom, divqim australijskim psom. Pogledi Vongara i Linde se susre}u dok oboje gledaju u razli~itim

rovog va U nameweni za wena

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

Ana Volas: Vongar (Sreten Bo`i}) kod ku}e sa svojim uqe na platnu, 153h138 cm, 2023 (Foto:

Grupni sastanak u porodi~noj ku}i Ane Volas Majkl Iter, Sreten Bo`i}, Danica Majstorovi}

Sreten Bo`i} sa Dr Reks Batlerom, Melburn 2021 (Foto: Danica Majstorovi} Iter)

Ambasador Australije u Beogradu Daniel Emeri i novinarka Nina Markovi} Kaze

portret na egzibiciji u Sidneju

kaqene `ice za ogradu koja se nalazi desno. Volasova dodaje: “Dodala sam pukotinu na zidu wegove ku}e (ne postoji stvarno jedna, ali bez sumwe da postoji negde neka druga).

Ku}e od cigle koje su izgra|ene na glini su ozlogla{eno poznate po pukotinama - ali mi izgleda da je to dat kao pokazateq na~ina kako Vongar “lagano sedi” na zemqi , wegova ku}a je skrovi{te ali ne kao drugi, on wu uzima samo za privremeno.

za `ivotno delo u kwi`evnosti. Wegova autobiografija Dingos Den je objavqena 1999. godine. Univerzitet u Kragujevcu je Vongaru dodelio po~asni doktorat 2009. godine.

pravcima ka ba{ti. Bujno drve}e i grmqe nastawuju ba{tu. Xakaranda, hibiskus i mu{mula sa~iwavaju ve}inu biqaka koje je posadio Vongar tokom mnogih godina. Ipak, ba{ta le`i van periferije portreta i ne mo`e se videti. Autor govori sa pristrasno{}u da ga ova ba{ta podse}a na selo u Gorwem Tre{wevcu, blizu Aran|elovca wegovog mesta ro|ewa, gde je proveo svoje dane mladosti pomagaju}i svojim roditeqima, Stevanu i Darinki, oko krava, ovaca i nekoliko koza.

Ne`ivi objekti koje je Volasova pozicionirala malo daqe, oko i iza subjekta predstavqaju aspekt Vongarovog identiteta, koje on i Volasova oboje `ele da posmatra~ razume. U podno`ju su svi metalni predmeti nameweni za prikazivawe objekta za pre`ivqavawe. Lindin lanac, wena posuda za vodu, i ostatak

Tako|e, podignuta smotana ograda je potvrda za wegovu sposobnost da se kre}e izme|u kultura kao duh”. Predwa vrata su otvorena, omgu}avaju}i duga~ki pogled kroz hodnik gde se nalaze dva zelena metalna kabineta sa kucaju}om ma{inom, i papirima, stavqene na vrh. Grupa koja je skoro pogledala portret u Irvin galeriji, ukqu~uju}i Sofiju Ili}, koja je prokomentarisla: “Ana Volas nam pokazuje Vongara u miru kako u`iva u svojoj obo`avanoj ba{ti. Ipak, kroz vrata se prostire energija hiqade stranica i miliona re~i”. Na zidu iznad le`i zastava australijskih Aborixina. Ovi objekti zajedno pokazuju aspekte Vongarovog identiteta. To su fizi~ki fragmenti dugoro~ne kwi`evne karijere fokusirane na pitawa sudbine qudi prvih nacija, wihovo okru`ewe i nevoqu koju mo`e da izazove pas dingo.

Vongar je i sam prokomentarisao: “Ova slika predstavqa du{u moje kreativnosti jer su dingoi bili moja omiqena tema. U mojim spisima qudska du{a je emigrirala u obliku tela psa, koji ima sposobnost da prepozna raspolo`ewe svog vlasnika. Zapisano je da je Pikaso {etao jednog toplog dana u Parizu od jednog kraja do drugog sa svojim psom. Sigurno je to bio dramati~an hod, dok je pas verno pratio svog vlasnika”. Tokom intervjua koji se odr`ao 2020. godine, Andrijana Stojkovi}, srpska rediteqka nagra|ivanog dokumentarnog filma iz 2018. godine po imenu Vongar, potvr|uje da dingo nastavqa da dr`i jako bitno mesto u Vongarovom `ivotu i karijeri.

“Kada smo moja ekipa i ja stigli u Melburn, prona{li smo Vongara preokupiranog sa svojim bolesnim dingom Timijem. Za wega je bilo van pitawa da ostavi svog dinga i otputuje sa nama. A mi smo samo imali novac i vreme za samo ~etiri nedeqe snimawa. Tako, posle par dana o~aja, odlu~ila sam da snimim ono {to sam imala ispred sebe. A to je, “jesen”, Sretenov `ivot i wegovu nesebi~nu brigu prema dingoima”.

Za svoje kwige, kratke pri~e, poeme i ~lanke Vongar je dobio brojne nagrade ukqu~uju}i ameri~ku nagradu Bibliotekarske asocijacije iz 1982. godine, PEN Internacionalnu nagradu (SAD) iz 1996. godine za Nuklearnu Triologiju i jo{ nekoliko australijskih nagrada iz 1985, 1986, 1989 i 1991. godine. Dodeqena mu je i Nagrada Saveta Australije

Godine 1958. Vongar je pobegao vozom tokom Hladnog rata, iz Jugoslavije u Italiju. Kasnije se stacionirao u kampu Crvenog krsta za izbeglice u Parizu godinu dana nakon {to je Pikaso naslikao svog psa Lampa. Vongar je upoznao @an Pola Sartra i Simon de Bovoar, koja je kasnije (1977) objavila selekciju wegovih kratkih pri~a iz Puta u Bralgu u ~asopisu Les Temps moderns, koji je ona ure|ivala.

Volas je tako|e postala upoznata sa Parizom gde je provela mnoge godine po{to je zavr{ila Site internacional de art 1999. godine. Wena umetni~ka dela se dr`e u nacionalnim i internacionalnim institucijama, kao i kod privatnih kolekcionara. Volasova autobiografija na vebsajtu Daren Najt galerije (u Sidneju) galerije prenosi: “Wene slike prikazuju prizore poznatog, izazivaju}i u nama ose}awa nostalgi~ne ~e`we, ose}awa koja su uznemirena jezivom ravnodu{no{}u subjekata i wihovog okru`ewa. Ona prikazuje scene koje hvataju trenutak u vremenu u kome se ne{to sprema desiti ili se to upravo dogodilo”. Volasov prikaz Vongara kako odmara, u sede}oj pozi sa rukom koja je sna`no i dostojanstveno prislowena na wegovo koleno, postavqa scenu za publiku. “Bila mi je privilegija da ga naslikam i ono ~emu se najvi{e divim kod wega je to {to je posvetio svoj `ivot `ivotu uma, i wegovoj velikodu{nosti prema `ivotiwama otkriva wegovu humanost”.

Rendon Ili}, koji je tako|e pogledao portret u Irvin galeriji je naglasio: “Autenti~na reprezentacija `ivota komplikovanog karaktera. ^ovek koji sedi sam, ali u wegovom dru{tvu se nalaze simboli koji reflektuju to vreme i wegovu prirodu”. Dok je Majkl Iter odgovorio: “ Umetnik je elokventno kompozicirao perfektan miran portert drugog umetnika, iz drugog vremena, i mesta”.

Produ`eni naslov portreta, B. Vongar tzv. Sreten Bo`i} autor i fotograf Volas odaje po~ast B. Vongar kolekciji koja je u Muzejima Viktorija bila sa~iwena od nekoliko hiqada crno belih negativa slika Vongara koje su uslikane 1960. i 1970. godine dok je putovao po Australiji. Muzejski katalog je bio jako bitan za wegovu kolekciju i zbog toga je pokrenut proces digitalizacije negativa za o~uvawe materijala za budu}e generacije.

Kao i Lamp {to je bio stalni saputnik Pikasu u Parizu, tako i Vongar , sa svojih 90 godina, `ivi u Melburnu sa svojim Lindom.

Danica Majstorovi} Iter

svojim psom Lindom, (Foto: Min Sterling)

Grupni sastanak u Galeriji, D Roks, Sidnej: Sofija Ili}, Rendon Ili}, Majkl Iter (Foto: Danica Majstorovi} Iter)

Sreten Bo`i} sa psom Lindom i nepoznatom osobom, Melburn 2019 (Foto: Danica Majstorovi} Iter)

Sreten Bo`i} sa Anom Volas, Melburn 2019 (Foto: Danica Majstorovi} Iter)

Volas i dr Reks Batler, Melburn 2021: Majstorovi} Iter, Ana Volas (Foto: Dr Reks Batler)

SRBI U RASEJAWU I MATICA

Dijaspora ponovo u srpskom parlamentu

Tradicionalni Vidovdanski sabor dijaspore odr`a}e se 1. i 2. jula 2023. godine u zdawu Doma Narodne skup{tine u Beogradu. Tako }e se posle 13 godina predstavnici srpske dijaspore kona~no na}i u srpskom parlamentu. Neki podaci i procene ukazuju da oko 6.000 - 8.000 na{ih qudi u inostranstvu ima zvawe doktora nauka, od kojih mnogi rade na razvoju novih tehnologija - ukqu~uju}i genetski in`ewering, istra`ivawe novih materijalala, izvora energije i za{tite prirode.

Ambasade Republike Srbije u svetu izabrale su 250 delegata iz rasejawa, koji }e u parlamentu raspravqati o Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu, koji u su{tini postoji ali se ne primewuje, o Skup{tini dijaspore, koja formalno postoji ali ne funkcioni{e, i o privredi i

Kabineta ministra.

Unapre|ewe kulturnog, etni~kog i verskog identiteta na{ih gra|ana u inostranstvu u ciqu wihovog o~uvawa i negovawa. Razgovor o najboqim na~inima za podr{ku razvoja kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu i medija Srba iz regiona. Definisawe mogu}ih programa predstavqawe srpske kulture i umetnosti u inostranstvu. Mogu}i na~ini za realizaciju programa koji okupqaju pripadnike srpskih zajednica iz dijaspore i iz regiona u mati~noj dr`avi sa ciqem upoznavawa nacionalne kulture, istorije, umetnosti... Kao i programi povezivawa mladih iz matice i dijaspore. Unapre|ewe slike na{e zemqe u inostranstvu preko na{e dijaspore kao ambasadora kulture.

Mnogi pripadnici srpske dijaspore su nosioci najvi{ih akademskih zvawa i danas rade u uspe{nim kompanijama, presti`nim univerzitetima i institutima. Veliki potencijal srpske dijaspore le`i u wenom stru~nom i profesionalnom znawu (know-how).

Neki podaci i procene ukazuju da oko 6.000 - 8.000 na{ih qudi u inostranstvu ima zvawe doktora nauka, od kojih mnogi rade na razvoju novih tehnologija - ukqu~uju}i genetski in`ewering, istra`ivawe novih materijalala, izvora energije i za{tite prirode.

Kapetan broda sa Lu{tice prevozio 900 kilograma kokaina

CRNOGORAC UHAP[EN U AUSTRALIJI

kulturi Srba u svetu i u matici. Na dnevnom redu }e biti i Strategija o~uvawa i ja~awa odnosa mati~ne dr`ave i dijaspore i mati~ne dr`ave i Srba u regionu. Organizator je Kabinet ministra bez portfeqa zadu`enog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti odnosa Republike Srbije s dijasporom, odnosno fakti~ki ministar dijaspore \or|e Mili}evi} (SPS).

„Tema u diskusijama }e biti i podsticawe investicija i povezivawe Srbije i na{ih qudi u dijaspori. Povezivawe privrednika iz dijaspore i Srbije radi razmene iskustava i podsticaja dijaspore na ulagawa u Srbiji. Razgovor o mogu}im podsticajima za investirawe na{ih dr`avqana koji `ive u inostranstvu u matici“ – ka`e se u saop{tewu

Plan Ministarstva za dijasporu je da u saradwi sa drugim resornim ministarstvima, Vladom Srbije, Predsednikom Republike, organizacijom „Ta~ka povratka“ ostvari komunikaciju sa akademskom dijasporom kako bi se oni i institucije gde rade mapirali, jer predstavqaju potencijal za razvoj na{e nauke i dru{tva u celini. Wihovo ukqu~ivawe u rad na{ih instituta i univerziteta dalo bi priliku da se na{e akademske institucije pove`u u jo{ vi{e me|unarodnih projekata, i da se obezbedi razmena qudi i transfer znawa.

Organizatori ovog skupa iz nadle`nog ministarstva najavquju da }e na Vidovdanskom saboru u Narodnoj skup{tini govoriti i Ana Brnabi}, predsednica Vlade Srbije. Sabor }e usvojiti Dekleraciju o srpskoj dijaspori i matici Srbiji. Za sada je potvr|eno da iz Austrije dolazi 17 delegata, kao i iz [vajcarske, a ne{to vi{e iz Nema~ke. U~esnici Vidovdanskog sabora }e snositi svoje tro{kove puta dok }e im sme{taj obezbediti ministarstvo. Marko Lopu{ina

Australijska policija uhapsila je pet ~lanova posade broda “ST Pinot”, na kojem je pre dve nedeqe u luci Kvinana prona|eno oko 900 kilograma kokaina. Me|u uhap{enima su, crnogorski dr`avqani od kojih je jedan i zapovednik broda, kapetan Milan B. sa Lu{tice.

Nakon dvonedeqne detaqne istrage australijske vlasti na{le su dovoqno osnova da Begovi}a i jo{ ~etvoricu pomoraca pove`u sa ilegalnom po{iqkom narkotika. Vrednost zaplewenog kokaina na crnom tr`i{tu procewuje se na oko 375 miliona australijskih dolara.

“ST Pinot” je 27. maja, nakon petonedeqne plovidbe iz Ju`ne Amerike, prispio na terminal za rasute terete Kvinana u blizini luke Frimentl u zapadnoj Australiji. Tu su pripadnici australijske federalne policije i grani~nih slu`bi, postupaju}i po prethodno prikupqenim obave{tajnim podacima, upali na brod i na wemu ubrzo prona{li skoro 900 kilograma kokaina. Droga upakovana u 29 vodo-nepropusnih paketa bila je sakrivena u jednom od balastnih tankova 190 metara dugog broda za prevoz rasutih tereta.

Najmawe osam do deset ~lanova posade ovog bulkera od 58.000 tona navodno su crnogorski dr`avqani. Brod je ponovno vra}en u Frimentl i nakon iskrcaja preostalog tereta bi}e podvrgnut dodatnoj detaqnoj pretrazi, jer se sumwa da na wemu ima jo{ sakrivene droge. To je, ina~e, ve} sada jedna od najve}ih zaplena {vercovanih narkotika u istoriji Australije.

Australijski senator iz redova opozicije u centru seks skandala

VAN PODNEO OSTAVKU NA ^LANSTVO U STRANCI

Senator iz najuticajnije opozicione stranke u Australiji, Liberalne par tije, suo~io se sa optu`bama neko liko politi~arki za nedoli~no seksualno pona{awe i podneo je ostavku na strana~ke funkcije ali ne i na polo`aj u parlamentu, saop{teno je iz wegovog kabineta. Optu`be protiv senatora Liberalne partije Dejvida Vana usledile su nakon istrage o kulturi opho|ewa u parlamentu Australije sprovedene 2021. tokom koje je otkriveno da je svaka tre}a osoba koja radi u parlamentu iskusila seksualno uznemiravawe. Van, koji negi ra optu`be, potvrdio je u poruci upu}enoj predsedniku regionalnog odbora Liberalne partije iz dr`ave Viktorija da podnosi ostavku na ~lanstvo u stranci.

Nova pravila za transrodne sportiste u `enskoj konkurenciji

Australijske sportske vlasti predlo`ile su uvo|ewe ograni~ewa nivoa testosterona za transrodne sportiste

takmi~ewe u `enskoj konkurenciji.

Preporuka je, a odnosi se na takmi~ewa na vrhunskom nivou, da transrod-

srodnih osoba u takmi~ewa u `enskoj konkurenciji postalo je jedno od goru}ih pitawa u sportu. Brojne su svetske

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661

email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Vlada Australije udarila na rusku ambasadu;

Kremq: Neprijateqski ~in

Vlada Australije uputi}e parlamentu predlog za da se Rusiji ukine zakup lokacije za izgradwu nove ambasade u blizini zgrade parlamenta Kanberi. Ovo je saop{tio australijski premijer Entoni Albaneze, dodaju}i je ta odluka doneta „u interesu nacionalne bezbednosti”.

koji `ele da se takmi~e u `enskoj konkurenciji kao deo pravilnika o inkluziji koji je objavqen u petak. Neobavezuju}i pravilnik objavila je Sportska komisija Australije i to bi trebalo da omogu}i dr`avnim sportskim savezima da odrede dozvoqenu koli~inu testosterona za

ne osobe koje `ele da se nadme}u u `enskoj konkurenciji mogu da imaju nivo testosterona mawi od 2.5 nanomola po litru, najmawe dve godine pre takmi~ewa. Dodaje se i da sportovi koji se ne zasnivaju na snazi i eksplozivnosti mogu da razmotre i druga~ije odrednice.

Ukqu~ivawe tran-

federacije koje su zabranile u~e{}e transrodnih osoba u `enskoj konkurenciji uz obrazlo`ewe da su transrodne `ene koje su pro{le kroz mu{ki pubertet stekle i mogu}e zadr`ale odre|ene fizi~ke predispozicije koje im daju prednost ~ak i nakon hormonskih terapija.

„Vlada je dobila vrlo jasne bezbednosne savete u vezi sa rizikom koji predstavqa novo rusko prisustvo tako blizu zgrade parlamenta”, rekao je Albaneze na konferenciji za novinare. Dodao je i da australijska vlada osu|uje „ilegalnu i nemoralnu invaziju Rusije na Ukrajinu”. Kremq je ovaj potez Australije okarakterisao kao „neprijateqski”.

Portparol Kremqa Dmitrij Peskov rekao je da Australija „nastavqa da revnosno napreduje kao

jedan od autora antiruske histerije”.

„Ovo je jo{ jedan neprijateqski potez australijske strane koji }emo uzeti

u obzir i ako se pojave pitawa koja zahtevaju od nas reciprocitet, mi }emo se pona{ati u skladu sa tim”, rekao je Peskov.

FRANKFURT – FINANSIJSKI CENTAR EVROPE

Finansijski centar Nema~ke i sedi{ta Evropske centralne banke privla~i mlade iz celog sveta. Iako je gotovo potpuno sru{en u bombardovawu 1945. godine, crkve, Gradska ku}a i mnoga zdawa nikla su iz pepela i potpuno obnovqena.

Prvo {to ugledate kada u|ete u centar Frankfurta jeste duga~ka i ure|ena „zelena” obala reke Majne i nezaboravni prizor: {eta~i i rekreativci u parkovima s niskim „uvijenim” drve}em, turisti koji se fotografi{u na raznolikim mostovima, brodovi i brzi ~amci, studenti koji u~e sede}i na travi.

Od Doma kulture u kom se redovno odr`avaju Majski sureti pisaca na{e dijaspore i matice, sme{tenog na kraju {etali{ta, du`om {etwom prate}i Majnu, sti`e se do srca Frankfurta, ~etvrti Romer.

GVOZDENI MOST QUBAVI

Na tom putu re|aju se stari mostovi. Pe{a~ki lu~ni, a onda najstariji, Gvozdeni most. Na wemu pi{e da je izgra|en 1682. godine i da je vi{e puta obnavqan. Danas je okovan „katancima vernosti” mladih parova. Odatle puca pogled preko reke na visoku protestantsku Crkvu Tri kraqa, ~ija se upe~atqiva fasada renovira.

Qubazni Nemci u prolazu objasnili su da je pre nego {to se pre|e stari most, koji

Specijalitet je vir{la

U Frankfurtu nisu, kao uglavnom i u Nema~koj, kobasice na prvom mestu liste specijaliteta ve} – vir{le. Lokalni ugostiteqi tvrde da one moraju da se na|u na meniju ako ho}ete da probate doma}u hranu, kao i da pi}e po kojem je grad poznat nije pivo, ve} afelvajn ili sajder od jabuke, lagano alkoholno vo}no pi}e na koje miri{e ceo grad. Kolica s pecivima ga, tako|e, sa svih strana preplavquju.

danas ima i panoramski lift, za sliku o Frankfurtu neophodno prvo u}i u najstariju sa~uvanu ~etvrt Romer. Sa Fontanom pravde na sredini, obnovqena, danas pripada Istorijskom muzeju grada. Na uglu je stara carinarnica za brodove, pretvorena u restorane. Konobari obja{wavaju da ulazimo kroz nekada{wa „vrata grada”. Ta~nije, ulazimo u istoriju Frankfurta.

Grad je prvi put pismeno pomenut 794. godine u poveqi Karla Velikog. U doba Merovinga u devetom veku imao je kraqevski dvor Franaka. Posle podele Frana~ke dr`ave, postaje mesto skup{tina carstva, a od 1220. slobodan carski grad, koji kasnije nakon Prusko-francuskog rata 1871. ulazi u ujediweno Nema~ko carstvo i postaje veliki industrijski centar.

U savezni~kom bombardovawu, krajem Drugog svetskog rata, uni{teno je potpuno staro jezgro grada iz kojeg je tokom rata deportovano i ubijeno 11.134 Jevreja. Ameri~ka baza, potom i sedi{te uprave saveznika u Zapadnoj Nema~koj, u izboru za glavni grad to mesto gubi od Bona. No, od pedesetih postaje steci{te ekonomskog razvoja i soli-

Na obali 20 muzeja

S obe strane reke Majne nalazi se kompleks nazvan Obala muzeja. Obala Frankfurta je atrakcija s vi{e od 20 muzeja, me|u kojima se izdvajaju muzeji istorije umetnosti ([tadel) i moderne umetnosti, kao i Muzej komunikacija. U gradu s vi{e od 50 odsto za{ti}enih zelenih povr{ina nalazi se i najve}a botani~ka ba{ta u Nema~koj, na povr{ini od 54 hektara.

zbog toga {to su se u woj birali i krunisali vladari rimsko-nema~kog carstva. Bila je simbol nacionalnog jedinstva. Gotska crkva s visokim izrezbarenim torwem tre}i je hram na ovom mestu i izgra|ena je u 14. i 15. veku na temeqima crkve iz doba Merovinga. Zbog o{te}ewa u po`aru krajem 19. veka i bombardovawa savezni~kih snaga tokom kojeg joj je spaqena unutra{wost, od pedesetih je obnavqana. U katedrali se ~uvaju remek-dela iz razdobqa gotike kao {to je oltar „Usnula Marija” iz 15. veka, klupe i freske iz sredweg veka. Ko se popne 328 stepenika torwem, ka`u, „mo`e da u`iva u panorami s visine od 66”, do koje je za posetioce otvorena kula visoka 95 metara.

GETEOVO SVEDO^ANSTVO

U krugu kroz Romer dolazi se potom i do protestantske crkve Svetog Pavla iz 18. veka. U revolucionarnoj 1848. godini u ovoj crkvi, danas izlo`benom prostoru, osnovan je prvi demokratski izabran parlament Nema~ke. Na zidu prime}ujemo, izme|u ostalih, spomen-obele`je biv{em ameri~kom predsedniku Xonu Kenediju kao vizionaru. [etaju}i pored Opere iz 19. veka i restoran~i}a svetskih ukusa s mini-ba{tama u okolnim ulicama, koje su ~esto mirne i zatvorene za saobra}aj zbog demonstracija neke od 180 lokalnih zajednica grada u kojem se govori 200 jezika, stigli smo i do Geteove ku}e. U jednoj od bo~nih uli~ica od Berlinen {trase, porodi~na ku}a u kojoj je ro|en 1749. i `iveo do 1765. ostala je primer `ivota dobrostoje}e porodice tog doba. Rasko{ne fasade, velike trpezarije kao i Geteova soba na posledwem spratu u kojoj se igrao sa svojim lutkarskim pozori{tem svedok su i wegovog odrastawa i grada, ali i duha remek-dela kasnog baroka i romantizma.

U povratku na obalu oko pet sati posle podne, op{ti prizor je promewen: mnogo vi{e qudi, posle posla, sedi na travnatim obalama dru`e}i se, u`inaju}i, slu{aju}i muziku ili igraju}i se s decom. Okolo nema nijednog otpatka. Sa zalaskom sunca fotografije su uspe{nije, pa je i broj „selfera” porastao. I vetar je „stao”, pa je u prijatnoj {etwi ugodno zakqu~iti da je, ukoliko ste samo u prolazu kroz ovaj grad, nekoliko sati dovoqno da steknete prvi, uglavnom najva`niji, utisak.

NEMA^KI MENHETN

tera gra|enih s ciqem da „nadma{e” torweve katedrala.

Tek od 1994, prilikom obele`avawa 1.200 godina grada, dolazi do ve}e obnove najvrednijih zdawa u centru, kome vra}aju nekada{wi izgled. Na trgu u Romeru, mno{tvo turista okru`enih tipi~nim raznobojnim ku}ama sedi u kafeima na kaldrmi.

Do ulaza u Istorijski muzej na po~etku trga s desne strane je evangelisti~ka Crkva Svetog Nikole koja svedo~i o dolasku Martina Lutera 1521. godine u Frankfurt na „putu reformatorske pruge”.

Preko puta crkve je „iz pepela podignuta” stara Gradska ku}a ili Rathaus.

Ta~nije, kompleks od devet ku}ica iz sredweg veka, sa {est dvori{ta. Na fasadi zdawa prikazana je istorija Nema~ke. To je glavna turisti~ka atrakcija. Mozaici koji se nalaze u drvenim okvirima predstavqaju motiv feniksa, simbol modernog Frankfurta, finansijskog centra Nema~ke i sedi{ta Evropske centralne banke.

Nad starim gradom uzdi`e se Katedrala Svetog Vartolomeja posve}ena Karlu Velikom, najzna~ajnija i najve}a crkva u gradu. Zvani~no je zovu Dom ili Carska katedrala,

Kao sedi{te berze u dr`avi, petomilionski i najve}i grad pokrajine Hesen u sredi{tu Nema~ke, jedna od najva`nijih avio-luka, ima sve ve}i svetski zna~aj. Poznat je i po najve}im sajmovima kwiga i automobila. U tr`nom centru koji je projektovao Masimilijano Fuksas nalazi se najve}i lift u Nema~koj. Oblakoderi od betona, stakla i ~elika postali su dom vode}ih svetskih firmi, a sve je poznatiji i po koncertima i aktivnim doga|ajima no}nog `ivota, o ~emu svedo~i dolazak velikog broja mladih studenata i turista. Zovu ga Nema~ki Menhetn. M. N.

Frankfurt je poznat je i po najve}em sajmu kwiga na svetu

Aerodrom Frankfurt je jedan od najfrekventnijih aerodroma u Evropi

SARAJLIJA KOJI JE POSTAO

LEGENDA BEOGRADA MOMO KAPOR

(SARAJEVO, 8. APRIL 1937.BEOGRAD, 3. MART 1910.)

Pored toga {to je bio zaqubqenik u Beograd i wegova legenda, bio je i poznati slikar, kwi`evnik, novinar, ~lan Senata Republike Srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske. Naj~itaniji srpski “laki” pisac, nezaobilazni deo sentimentalnog vaspitawa brojnih generacija, majstor-pripoveda~.

Ro|en je 1937. godine u Sarajevu kao sin jedinac Bojane i Gojka Kapora. O svom rodnom mestu, Kapor je jednom prilikom rekao: „Bilo je predvi|eno da se rodim, kao i ostali slikari, u Firenci, ali roda koja me je nosila 8. aprila 1937. godine imala je prinudno sletawe u grad Sarajevo zbog guste magle koja tamo uvek vlada. Tako je ime tog lepog i nesre}nog grada zauvek upisano u sve moje dokumente. Ma kuda da krenem ne mogu pobe}i od wega.”

Momo je svoj rodni grad pamtio po jednom tragi~nom doga|aju iz detiwstva. Za vreme nema~kog bombardovawa Sarajeva, kada je Momo imao samo ~etiri godine, na ku}u u koju su se skonili Momina majka, baka i jo{ ~etrdesetak qudi pala je bomba. Pokriv{i ga svojim telom, Momina majka je na mestu ostala mrtva, spasiv{i tako svog sina, koji je jedini pre`iveo. Tako je jo{ u najranijem detiwstvu Mom~ilo ostao bez majke, dok mu je otac bio zarobqen u logoru u Nirnbergu, odakle je iza{ao tek nakon rata.

JEDINSTVENI

UMETNI^KI SPOJ

KWI@EVNOSTI

I SLIKARSTVA

Uz ~uvenu beogradsku Balkansku ulicu, Momo se prvi put uspeo posle Drugog svetskog rata kada je otac pu{ten iz zatvora i zaputio se sa wim u prestonicu, u novi `ivot. Tu zavr{ava Tre}u beogradsku gimnaziju i Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Jo{ kao sredwo{kolac po~iwe da pi{e likovne kritike u razli~itim ~asopisima. Ne{to kasnije po~iwe da pi{e putopise, feqtone i pri~e koje objavquje u Vidicima, Politici, Oslobo|ewu, Ninu, Mladosti i Kwi`evnim novinama. Neposredno pre zavr{etka Akademije, Momo je upoznao Anu Pjeroti} sa kojom se ven~ao i dobio dve }erke Anu i Jelenu.

Pisao je lako i sa rado{}u. Prise}ao se da je prve svoje radove pisao na ma{ini za pisawe marke „Adler” koju je dobio od supruge za ro|endan. Jo{ od tog vremena, postojao je obi~aj da wegove tekstove prvo pro~itaju supruga i }erka. A wegov kwi`evni opus bio je izuzetno bogat, autor je preko ~etrdeset romana, a pisao je i drame, putopise, eseje, …

Paralelno sa kwi`evnim radom bavio se i slikarstvom, a u isto vreme je i ilustrovao gotovo sve svoje kwige. Imao je samostalne izlo`be u Srbiji, SAD, Italiji, [vajcarskoj, Venecueli, Nema~koj i Velikoj Britaniji.

MOMIN KWI@EVNI OPUS

Generacijama tinejxerki ostao je poznat po ~uvenoj Ani, koja se prvi put pojavila na stranicama ~asopisa Bazar. Weni do`ivqaji bili su pra}eni ilustracijama

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

koje je radio sam Kapor. Oni vrlo brzo nalaze put do publike i 1972. godine postaju kwiga „Bele{ke jedne Ane”. Saradwa sa zagreba~kom izdava~kom ku}om Znawe bila je odsko~na daska za wegovu kwi`evnu karijeru. U okviru biblioteke HIT, izlaze bestseleri: „I druge pri~e”, „Foliranti”, „Provincijalac”, „Ada”, „Zoe”, „Od sedam do tri”, „Una”. Autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po wegovim scenarijima snimqeno je nekoliko dugometra`nih filmova - „Bademi s onu stranu smrti”, „Banket”, „Valter brani Sarajevo”, „Xoli xokej”, „Kraj vikenda”. Po wegovim romanima “Una” i “Kwiga `albi” snimqeni su filmovi.

1989. godine napisao je „Istok-Zapad”, a 1991. godine „Halo Beograd”, zatim „Zelena ~oja Montenegra” i „Lero kraq leptira”. Nesre}nih devedesetih godina izlaze i kwige „Onda”, a zatim „Sentimentalno vaspitawe”, „Kwiga `albi”, „011”. Nakon 2006. godine izdvajaju se dela „A Guide to the Serbian Mentality”, „Dragi na{i”, „Ispovesti”, „The Magic of Belgrade”. Wegova posledwa kwiga „Kako postati pisac” objavqena je 2010. godine.

NAGRADE I KWIGE O MOMI KAPORU Bogato stvarala{tvo Mome Kapora pratile su mnoge nagrade me|u kojima su najzna~ajnije Oktobarska nagrada grada Beograda, Nagrada za `ivotno delo Udru`ewa kwi`evnika Srbije, Nagrada za `ivotno delo Srpske kwi`evne zadruge, nagrada Radoje Domanovi} za ukupan doprinos srpskoj kwi`evnoj satiri i devet nagrada za naj~itanije kwige godine koje su dodeqivali Zlatni bestseleri Hit libris.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115

(07) 3711 4711

Legendarni Momo je svojim radom inspirisao pisce da pi{u o wemu. Kosta Dimitrijevi} je napisao „Momo Kapor — se}awa i dru`ewe”, a wegova druga supruga, Qiqana Kapor „Legenda Kapor”. Kolumne i intervjue o Momi Kaporu je objedinila Dragana Markovi} pod naslovom „U skloni{tu du{e”, a wegove }erke, Ana i Jelena izdale su porodi~ni album.

FOND I ZADU@BINA „MOMO KAPOR”

Osim porodi~nog albuma, Ana i Jelena Kapor osnovale su Fond „Momo Kapor”.U organizaciji U~iteqskog Fakulteta iz Beograda i uz podr{ku ovog Fonda odr`an je

Momo Kapor o pro{lim vremenima

„Otkako znam za sebe, uvek sam `iveo u najgorim vremenima. Nikad u dobrim. Uvek je sve bilo skupqe nego pro{le godine, uvek su porezi bili ve}i nego lani a vino lo{ije nego ikad. Leta su nekad bila leta, a zime zaista zime… Qudi su bili po{teniji, vazduh ~istiji, a dana{we meso nije ni prineti onom mesu… Danas se sa setom se}amo divnih dana izobiqa od pre deset godina. Kakva su samo to bila vremena! Pre deset godina smo govorili da se ovako, zaista, vi{e ne mo`e i da je bilo mnogo boqe pre pet godina. Pre trideset i pet godina smo govorili da }e za ~etrdeset godina biti mnogo boqe. Pre dvanaest, da su do{la posledwa vremena… Dok su ostali, pametniji narodi, `iveli odmah, mi smo bili okrenuti svetloj budu}nosti. Kada se budu}nost izjalovila, okrenuli smo se svetloj pro{losti. Pro{lost me nikada nije mnogo zanimala, a za budu}nost nemam vi{e vremena. Da li sam povr{an tip ako `elim da `ivim malo sada? Mislim odmah? Zar je to tako mnogo? Ako ne}u sada, kada }u?“

prvi nau~ni skup u Beogradu posve}en delu Mome Kapora, na temu Kwi`evno delo Mome Kapora u kontekstu srpske (omladinske) kwi`evnosti.

Zbornik radova sa ovog skupa, pod naslovom „Pripoveda~ urbane melanholije 2, izdat je maja 2012. kao tre}a kwiga edicije Poetika srpske kwi`evnosti za decu i mlade. 2015. godine ~asopis Politika je pokrenuo inicijativu da jedna ulica u Beogradu dobije ime po wemu, {to je i usvojeno. I tako je u Beogradu 2016. godine otvoren Skver Mome Kapora. Supruga slavnog umetnika, Qiqana Kapor, osnovala je Zadu`binu „Mom~ilo Momo Kapor” u novembru 2010. godine i ustanovila godi{wu nagradu iz oblasti kwi`evnosti i likovne umetnosti koja nosi wegovo ime, kao i festival „Momin krug” koji se tradicionalno odr`ava svake godine. Momo Kapor je umro u Beogradu 3. marta 2010. godine, a sahrawen je u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu u Beogradu. U wegovu ~ast na Adi Ciganliji je otkrivena je visoka skulptura „Dafne”, a u Neboj{inoj ulici 18, gde je `iveo, tri godine nakon wegove smrti postavqena je spomen-plo~a da nas podse}a na velikog Momu koji je predstavqao jedinstvenu li~nost koja je na magi~an na~in objedinila slikarstvo i kwi`evnost.

FENOMENI: VERSKI TURIZAM

Jerusalim i Hilandar omiqena svetili{ta pravoslavnih

Hodo~asnici putuju ka svojoj kulturi, dok obi~ni turisti `ele da upoznaju druge religije i civilizacije. Za katolike su specifi~na hodo~a{}a prema ukazawu Bogorodice, a muslimani u Meki iskazuju po{tovawe prema Alahu, pi{e beogradska Politika.

Verski turizam i takozvana pokloni~ka putovawa posledwih godina postaju jedan od vode}ih oblika turizma u celom svetu. Najzna~ajnije mesto u duhovnom turizmu svakako zauzimaju crkve i manastiri iz vremena sredwovekovne srpske dr`ave. To su ujedno i vrlo popularne turisti~ke destinacije u na{oj zemqi, koja po{to nema izlaz na more, svoju {ansu tra`i u takozvanim selektivnim vidovima turizma, osim verskog i u kongresnom, bawskom, i drugim. U verske objekte ne odlazi se samo zbog religije ve} wihovo razgledawe i upoznavawe ima, nagla{avaju turizmolozi, i kulturni zna~aj.

Hodo~a{}a postoje jo{ od drevnih vremena. U staroj Gr~koj qudi su putovali ka svetili{tima Zevsa na Olimpiji ili Apolona u Delfima, a danas ono je ra{ireno po celom svetu.

– Glavni motiv hodo~a{}a jesu ispuwavawe zapovedi religije, to je i akt pobo`nosti, osloba|awe od grehova, molitva i potraga za izle~ewem. Nekad je to i porodi~na verska ceremonija, ili odlazak na mesta gde se o~ekuju ~udesni doga|aji. Za katoli~anstvo karakteristi~no je hodo~a{}e prema ukazawu Bogorodice. Francuski Lurd i Fatima u Portugaliji jesu me|u najpoznatijim svetili{tima. [panski Santijago de Kompostela na listi je svetske nematerijalne kulturne ba{tine i prva evropska kulturna ruta zvani~no progla{ena 1987. godine, dok je na{em regionu najpoznatije Me|ugorje –nabraja dr Branislav Raboti}, profesor beogradske Vi{e turisti~ke {kole u penziji.

Jerusalim je centralno mesto hodo~a{}a vernika pravoslavne vere, deo rituala je i poseta Svetom grobu u nedeqi pred Vaskrs kada vernik pridodaje dodatak „haxi” svom imenu.

Omiqeno svetili{te pravoslavnih hri{}ana je i Sveta Gora, koja se sastoji od dvadeset manastira, me|u kojima je i srpski Hilandar.

Ko pohodi Svetu Goru

Jedan od putopisaca napisao je da 90 odsto posetilaca Svete Gore nisu hodo~asnici, i to samo zato {to „ne hodaju duga~kim, strmim, ~esto veoma napornim stazama, pa se kod wih unutra{wa promena, za koju je hodawe neophodan element, ne mo`e ni dogoditi”.

Me|utim, gr~ki bogoslovi isti~u da se na osnovu spoqa{wih manifestacija ne mogu prepoznavati pravoslavni hodo~asnici, kod kojih se fizi~ka izdr`qivost i ne zahteva.

U hinduizmu hodo~a{}e ima veliki zna~aj. Kumbh Mela najmasovnije je okupqawe na svetu na koje do|e i do 70 miliona vernika. Svakih dvanaest godina prema gradu Alahabadu kre}u se ogromne mase vernika da bi se okupale u vodi Svete reke, koja je simbol beskona~nog `ivota. Tu je „najsvetiji grad u Indiji” Benares ili Varanasi s vi{e od dve hiqade hramova.

Za razliku od hri{}ana sveto mesto za muslimane nije mesto spasewa i isceqewa, ve} iskazivawe po{tovawa Alahu. Ova vera ugradila je hodo~a{}e u temeqe svog u~ewa i unela odre|enu strogost. Na godi{wem haxiluku u Meki u~estvuje milion i po qudi.

NEKO IZ POBO@NOSTI, NEKO IZ RAZONODE

Turisti~ki vodi~i imaju obi~aj da ka`u da sve{tenstvo, a naro~ito monasi, ne gle-

daju blagonaklono na obi~ne turiste koji im sti`u u posetu iz razonode, pa po`ele da obi|u i hram. Oni `ele da vide hodo~asnike ili religiozne turiste koji dolaze iz pobo`no sti.

Za teologe turizam ne pred stavqa zna~ajnu temu, ali s druge strane turisti~ka privreda na hodo~asnike gleda kao na turiste koji razvijaju hotelijerstvo i trgovinu. Osim vere hodo~asnici posve}uju deo vremena prirodi, kupovini suvenira, pose}uju razli~ita mesta. Dakle, aktivnosti hodo~asnika i turista su sli~ne, isti~e dr Branislav Raboti}.

U pratwi duhovnika

I stepen religije ima zna~aja, najreligioznije evropske zemqe su Italija, Poqska, Portugalija, a me|u pravoslavnima Gr~ka i Rusija. Religijski turisti se razlikuju jo{ po ne~emu, idu u pratwi duhovnika, ili stru~nog vodi~a, takva putovawa su grupna naj~e{}e, organizuju ih turisti~ke agencije, legalne i „divqe”. Zanimqiv je i podatak da je SPC, po re~ima dr Raboti}a, jedina pravoslavna crkva koja ima svoju turisti~ku organizaciju – „Dobro~instvo”.

Ono {to ih razlikuje jeste to da hodo~asnici putuju ka svojoj kulturi dok obi~ni turisti `ele da upoznaju druge kulture. Negde izme|u ove dve kategorije jesu religijski turisti koji imaju vi{estruko ve}e motive od hodo~asnika. Oni `ele da upoznaju i arhitekturu i umetni~ka dela, pa i da obi|u i neka svetovna mesta.

Kod nas je sve vi{e i privatnih agencija koje u svojim programima imaju i posetu crkvama i manastirima. Neke agencije se odlu~uju za me{oviti izbor tako da naprave program gde je turistima omogu}eno da vide i neke va`ne istorijske spomenike, kulturne ustanove, da svrate do planinske reke ili odmore na proplanku.

U Srbiji postoji vi{e od 80 manastira i vi{e stotina crkava, pa pojedine agencije organizuju lokalna putovawa. Tako Turisti~ka organizacija Vrawa puno pola`e u verski turizam u ovom kraju, gde se nalaze va`ni sakralni objekti, me|u kojima je najpoznatiji Prohor P~iwski, manastiri Svetog Nikole, „Oca Justina Popovi}a” i drugi.

LITURGIJA I POKLOWEWE

SVETIWAMA

Cena je, za jednodnevni izlet, kako smo saznali, sada oko tri hiqade dinara po osobi, a ciq svakog putovawa pored poklowewa svetiwama jesu Svete liturgije. Neke agencije, kao novosadski „Magelan”,

Reka qudi se gotovo svakodnevno posledwih nekoliko godina sliva u Manastir Tumane kod Golupca

ju se zane izlete. Jedna od omiqenijih tura je do Oplenca s posetom crkvi Svetog \or|a. Biqana Mar~eta, vlasnik ove agencije, ka`e da je ve} dugo najprodavanija tura do \erdapa. Na tom putu je i manastir Tumane, koji nije u programu, jer, kako ka`e na{a sagovornica, ovaj manastir blizu Golupca jedan je od najpopularnijih za verske religiozne turiste. Taj manastir postaje srpski Ostrog, sve vi{e se predstavqa u medijima kao mesto gde se de{avaju brojna ~uda.

Za kosmetske manastire ponekad se javi kao problem prelazak preko grani~nih prelaza. Nekad se de{ava i da se turisti~ka grupa vrati, ili provede ceo dan na granici, zbog problema s kosovskim vlastima.

Kada se ipak tamo ode reakcije su razli~ite: po re~ima Biqane Mir~ete ima neprijatnih dobacivawa, ali i situacija da albanski poslasti~ari srpske turiste lepo do~ekaju i po~aste, kao {to se to dogodilo u Prizrenu.

Iz Evrope dolaze ekumenske grupe koje obilaze na{a svetili{ta iako su druge vere, a pa`wu na sebe posledwih godina skrenulo je i Britansko dru{tvo qubiteqa Atosa, koje je `elelo da vidi i manastire u Srbiji. Ovaj wihov dolazak dobro je upamtio jedan doma}i vodi~ koji je odbio da radi s wima jer su Britanci bili mnogo zahtevni, proveravali su koliko zna o freskama i koja ikona se nalazi levo od ulaznih vrata, {to je wemu izgledalo kao preterano detaqisawe. To samo svedo~i koliko verski turisti mogu da budu ne samo duboko religiozni ve} i koliko se fanati~no predaju spoznavawu sakralnih artefakata i s koliko entuzijazma `ele da upoznaju razli~ite vere i kulture, zakqu~uju na{i sagovornici.

SAHRANE VERSKIH POGLAVARA – Verski turizam ~esto je povezan s odre|enim danima u godini (verskim praznicima) ili odre|enim doga|ajima, kao {to su sahrana pape ili patrijarha. Ovde ulaze i poklowewe mo{tima svetiteqa i o~ekivawe isceqewa, upoznavawe s temeqima svoje vere. Sve ove aktivnosti za ciq imaju ja~awe vere – ka`e dr Raboti}. U katoli~anstvu jedan od najmasovnijih doga|aja bila je sahrana Jovana Pavla Drugog 2005, koja je u Rim privukla tri miliona qudi. Oni su potro{ili najmawe 95 miliona evra, samo na prevoz su dali 150 miliona. Kod nas je jedan od najmasovnijih verskih skupova u ovom veku bila sahrana patrijarha Pavla.

Манастир Сланци, u blizini Beograda, osnovan u 13. veku

ZAVOJSKO

Bistro, ~isto i bogato florom i faunom

Jedno od nezaobilaznih mesta koje pohode turisti na Staroj planini, jeste Zavojsko jezero. Tamo nema posebnih turisti~kih sadr`aja, ali ih nadome{}uje izuzetna priroda, bogata raznovrsnom florom i faunom. Zato ~ak ni promenqivi vremenski uslovi, na nadmorskoj visini od oko 700 metara, ne spre~avaju one najupornije da stignu na svoju omiqenu destinaciju.

Beg od stresnog gradskog `ivota i potpuni sklad sa prirodom, to je ono {to turisti pronalaze na jednom od staroplaninskih bisera.

I dok neki tek otkrivaju ~ari Zavojskog jezera i okoline, ima i gostiju koji sebe nazivaju starosedeocima.

Ovde nema hotela i restorana, a sme{taj se mo`e na}i samo u seoskim ku}ama. Ipak, sve je vi{e onih koji se ozbiqno

MUDRE MISLI I CITATI

Svako bira prijateqa prema sebi, svojim navikama, shvatawima, razmi{qawima. Pravo i iskreno prijateqstvo ne poznaje qubomoru, sebi~nost i druge emocije koje mogu da unesu nemir i razdor. Prijateqska qubav je nesebi~na, uzajamna i nikad ne prestaje, jer prijateq je tu da te razume, kada niko drugi nije to u stawu i da te po{tuje i voli kada nikog drugog nije briga za to.

Mnogi qudi prolaze kroz `ivot obi~nog ~oveka, ali samo pravi prijateqi ostavqaju trag u wegovom srcu. Iskreno prijateqstvo je ja~e od svega. Ono je ~vrsto i neuni{tivo. Pro~itajte {ta su o prijateqstvu govorili poznati nau~nici, umetnici, glumci…

Citati i izreke – O prijateqstvu

uuu Prijateq svih nije ni~iji prijateq. – Artur [openhauer

uuu Prijateq se u nevoqi poznaje, kao zlato u vatri. – Srpska narodna poslovica

uuu Neprijateqi, to su samo na{i preru{eni prijateqi koje od nas deli samo kakav nesporazum ili predrasuda. – Jovan Du~i}

bave turizmom i planiraju pro{irewe kapaciteta.

„Dolazili su nam gosti iz Nema~ke, Holandije, iz Venecuele. Gosti su uglavnom prezadovoqni, zbog tih uslova i zbog svega ovoga {to mi wima nudimo“, rekla je Irena Pavlovi}, vlasnica apartmana na Zavojskom jezeru.

„U planu je jo{ ~etiri apartmana. Koristi}emo sredstva iz Ipard programa, bespovratna sredstva iz Evropske unije“, tvrdi Nemawa @ivadinovi}, vlasnik jednog apartmana na Zavojskom jezeru.

Zavojsko jezero odlikuje izuzetno ~ista voda prve kategorije, koja je raj za ribolovce, ali ni okolina ne zaostaje svojom lepotom. Idealna je za planinarewe i obilazak ~uvenih staroplaninskih vodopada a predivni pejza`i najboqe govore o ovom ~udesnom mestu na Staroj planini.

Zavojsko jezero je ve{ta~ko jezero, koje se nalazi u jugoisto~noj Srbiji, 17 km severoisto~no od Pirota, na sredwem delu toka reke Viso~ice. Nastalo je 1963.

godine, kada je veliko klizi{te napravilo prirodnu branu, koja je kasnije nadvi{ena izgradwom ve{ta~ke brane. Jezero se nalazi na Staroj planini, u delu zvanom Visok. Sada{wa ve{ta~ka brana nalazi se oko 1 km nizvodno od nekada{weg sela Zavoj, koje je nastankom jezera potopqeno, i po kome je jezero i dobilo naziv. Pritoke Zavojskog jezera su Viso~ica, Gostu{ka reka i Belska reka, dok je jedina otoka jezera Viso~ica. Znatna koli~ina vode jezera tunelom se odvodi do Hidroelektrane Pirot, koja je koristi za pokretawe generatora. Oko i u blizini jezera nalaze se i sela: Pakle{tica, Bela, Gostu{a.

uuu Mnogi qudi bi se vozili sa tobom u limuzini, ali u stvari treba{ one koji bi se vozili sa tobom u autobusu kada se limuzina pokvari. – Opra Vinfri

uuu ^ini dobro svojim prijateqima da ih zadr`i{, a neprijateqima da ih pobedi{. – Benxamin Freklin

uuu Svako ko raz mi{qa je moj prijateq. Napoleon I Bonaparta

uuu Nesre}a otkriva one koji nisu pravi prijateqi. – Aristotel

uuu Na|i vremena za prijateqstvo, to je put do sre}e. – Majka Tereza

uuu Me|u prijateqima treba voleti ne samo one koje `aloste va{e nesre}e, nego i one koje nam ne zavide na sre}i. – Sokrat

uuu Ne treba verovati qudima s kojima smo se tek sprijateqili, a koji pokazuju da smo im dra`i od wihovih starih prijateqa; tako }e se pona{ati i s nama kada steknu nove prijateqe. – Ezop

uuu @ivot bez prijateqstva je ni{ta. – Marko Tulije Ciceron

uuu Prijateqi te ~esto zaborave, a neprijateqi nikad. – \or|e Bala{evi}

uuu Prijateqstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog ~ega, kao qubav. – Me{a Selimovi}

uuu Prijateqa upoznamo tek kad ga izgubimo. – Italijanska poslovica

uuu Sre}a nam uvek daje prijateqe, ali nesre}a ih proverava. – Francuska poslovica

uuu Ako pri svakoj prijateqskoj usluzi odmah na zahvalnost misli{, onda nisi darovao, ve} prodao. – Fjodor Dostojevski

uuu Uloga prijateqa je da bude uz vas kad gre{ite. Kad ste u pravu, svi }e biti pored vas. – Mark Tven

uuu Vrednujem prijateqa koji za mene na|e vremena na svom kalendaru, ali duboko cenim prijateqa koji zbog mene ne konsultuje svoj kalendar. – Robert Brault

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (7)

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

22.

Pi{e: Andrija ^olak

SRBIJA NIJE IMALA ZAMENU ZA PA[I]EVU SNAGU I AUTORITET

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

Sudbina pogre{no zakop~anog prsluka

Petranovi} priznaje da se navedenim svedo~ewem Koro{ecovog {efa kabineta ne mo`e re{iti pitawe inspiratora i donosioca odluke o ubistvu, ali ukazuje da se daqim analizama istori~ara ovo pitawe ne sme zapostaviti, nagla{avaju}i „saznawe da je kraq bio zainteresovan za neki dramati~ni doga|aj koji bi opravdao wegove nesumwive namere za zavo|ewe li~ne vlasti i ukidawe parlamentarizma”. Iako to deluje mutno i nedore~eno, aluzija je jasna - atentat u Skup{tini je mo`da planirao li~no kraq. Ova te{ka optu`ba bi}e lak{e shva}ena ako se ima u vidu da je Petranovi}, ina~e odli~an istori~ar i poznavalac jugoslovenske istorije, ipak bio istori~ar komunisti~ke {kole koja je na kraqa Aleksandra gledala kao na krivca za sve {to se doga|alo u prvoj Jugoslaviji, kao na apsolutistu koji je {estojanuarskom diktaturom pokidao i ono malo demokratskih niti i doprineo wenom krahu.

Ono {to je nesumwivo jeste da je radikalski poslanik Puni{a Ra~i} toga dana u 11.25. ~asova posle burne sva|e sa poslanicima iz Hrvatske i te{kih uvreda izre~enih sa obe strane, zapucao iz pi{toqa. Smrtno su stradali Pavle Radi} i \uro Basari~ek, a Stjepan Radi}, Ivan Pernar i Ivan Gran|a su raweni. Posledice atentata nije pre`iveo Stjepan Radi}, koji je u Beogradu odmah operisan i ~iji je oporavak u Zagrebu izgledao uspe{an, pa je mogao da prima i novinare, ali je zbog komplikacija izazvanih dijabetesom umro 8. avgusta.

Kada je Puni{a Ra~i} posle egzekucije krenuo iz dvorane pogled mu se zaustavio na jednom posmatra~u. Jo{ je u ruci dr`ao oru`je. Pogledi su im se sreli, a Ra~i} mu u prolazu ka`e: „Ne brini doktore, ne}u tebi ni{ta…” Taj doktor je bio Ante Paveli}, poslanik Hrvatske stranke prava i kasniji poglavnik Nezavisne dr`ave Hrvatske. Iste ve~eri Paveli} seda u voz za Zagreb, a nekoliko dana kasnije odlazi u Bugarsku kod Van~e Mihajlova vo|e reakcionarnog dela VMRO koja }e u marsejskom atentatu na kraqa Aleksandra imati izvr{nu ulogu.

Jedan detaq i dve verzije tog detaqa vra}aju pri~u o atentatu u Skup{ini na

ono {to je Branko Petranovi} izneo kao sumwu u mogu}u pozadinu. Navodno je Puni{a Ra~i} sa pi{toqem „koji se jo{ pu{io“ uleteo u kabinet predsednika parlamenta u kome je sedeo i ministar unutra{wih poslova Anton Koro{ec. [ta je sa wim razgovarao, ne zna se, kao {to se ne zna da li se u ovu verziju uop{te mo`e verovati. Po drugoj verziji, Ra~i} je zahtevao da se preda li~no Koro{ecu, {to je ovaj navodno odbio, pa ga je razoru`ao upravnik grada. Kako god da je, li~nost Antona Koro{eca je u opticaju.

JAZ IZME\U DVA NARODA

Predstavnici hrvatske koalicije, posle atentata, napustili su Beograd ne `ele}i da nastave saradwu u skup{tini. Umesto da se slavi jubilarna deseta godi{wica postojawa zajedni~ke dr`ave, svi su suo~eni sa nepremostivim jazom izme|u dva vode}a naroda koji preti potpunim razjediwavawem. Uzaludni su poku{aji da se ne{to promeni. Na ~elo vlade dolazi Anton Koro{ec, ali je trebalo samo nekoliko meseci da se shvati da promena vlade ni{ta ne mewa. Hrvatska koalicija ne `eli da u~estvuje u politi~kom `ivotu zemqe dok se ne izvr{e radikalne promene, zahteva nove izbore, ali vladina ve}ina to odbija uz obrazlo`ewe da bi izbori u takvoj atmosferi mogli da izazovu jo{ te`e sukobe. Krajem 1928. godine dolazi do krize

vlade, ali jaz izme|u stranaka vlasti i opozicije je toliki da nije bilo mogu}e pokrenuti se sa mrtve ta~ke. Kraq poziva strana~ke prvake u dvor. Radi}ev naslednik Vladko Ma~ek i Svetozar Pribi}evi} ispred hrvatske koalicije i Quba Davidovi} i Aleksandar Aca Stanojevi} ispred srpskih demokrata dolaze u audijenciju za koju Petranovi} ka`e da je bila „dvorska farsa” da bi pokazala kako kraq tra`i demokratski izlaz iz situacije. Na ovim konsultacijama hrvatska koalicija pored izbora tra`i i reviziju Ustava. Zanimqivo je Ma~ekovo obja{wewe ovog zahteva. Citirao je misao koju je caru Frawi Josipu uputio ma|arski politi~ar Ferenc Deak: „Ako se prsluk krivo zakop~a, nema druge nego ga opet cjelog raskop~ati i iznova zakop~ati“. Time je dao na znawe da je ujediwewe 1918. zapo~elo sa krivo „zakop~anim prslukom“ i da je jugoslovenskoj zajednici potrebna temeqna reforma. Posle nove godine, 5. i 6. januara 1929, Ma~ek je na kraqev poziv ponovo do{ao u dvor. Navodno je to bio posledwi poku{aj kraqa da sa hrvatskom stranom na|e zajedni~ki jezik. Ma~ek ponavqa zahtev da se donese novi Ustav po kome bi kraqevina bila podeqena na sedam administrativnih jedinica sa svojim skup{inama koje bi mogle da donose zakone o trgovini, unutra{wim poslovima, obrazovawu i finansijama. Mo`da bi sve to nekako i pro{lo, ali na zahtev da administrativne jedinice imaju i svoje vojske, kraq je ve} iste ve~eri 6. januara odgovorio progla{avawem diktature. Vladimir ]orovi} o tome pi{e: „U te`wi da spase narodno i dr`avno jedinstvo kraq Aleksandar je 6. januara 1929. ukinuo ustav, raspustio skup{tinu i uzeo svu vlast u svoje ruke. ” Svoj potez je pravdao krizom parlamentarizma i potrebom da se pred spoqnim neprijateqom, u prvom redu pred Italijom, manifestuje jedinstvo kroz razvijawe jugoslovenske ideje. Kraq je sebi odredio da bude nosilac celokupne vlasti. Narod je ose}ao posledice velike svetske ekonomske krize i verovao je da }e mu posle kraqeve odluke biti lak{e.

l U slede}em broju: Stvarawe Kraqevine Jugoslavije i novi problemi

1757. - Ro|en je britanski istra`iva~ Xorx Vankuver, koji je plovio sa kapetanom Kukom (1772. i 1776. i istra`ivao Australiju, Vankuver i Island. Posebno su zna~ajna wegova istra`ivawa pacifi~ke obale Severne Amerike. Po wemu su dobili naziv grad i ostrvo u Kanadi.

1815. - Nakon poraza kod Vaterloa Napoleon Bonaparta abdicirao je drugi i posledwi put.

1826. - U Panami je, na inicijativu ju`noameri~kog revolucionara Simona Bolivara, odr`an Panameri~ki kongres ~iji je ciq bio ujediwewe ju`noameri~kih republika.

1898. - Ro|en je nema~ki pisac Erih Marija Remark. Postao je poznat po antimilitaristi~kom romanu „Na zapadu ni{ta novo”, koji je preveden na mnoge jezike i filmovan, a u Nema~koj zabrawen po dolasku Hitlera na vlast.

1914. - Srpski kraq Petar Kara|or|evi} povukao se s vlasti, a kraqevska ovla{}ewa dobio je wegov drugi sin Aleksandar, koji je 1. decembra 1918. postao regent Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a nakon smrti oca 1921. kraq.

1940. - Francuska je u Drugom svetskom ratu potpisala kapitulaciju u Konpjewu, mestu u kojem je francuski mar{al Fo{ 1918. godine primio kapitulaciju Nema~ke posle Prvog svetskog rata; general De Gol sastavio je u Londonu vladu Slobodne Francuske.

1941. - Po~ela je operacija „Barbarosa” u Drugom svetskom ratu u kojoj su Hitlerove trupe sa vi{e od 150 divizija napale SSSR du` cele grani~ne linije izme|u Balti~kog i Crnog mora; Italija i Rumunija su objavile rat SSSR-u.

1969. - Umrla je ameri~ka filmska glumica i peva~ica Xudi Garland, koja se kao devoj~ica proslavila ulogom u filmu „^arobwak iz Oza” za koju je dobila Oskara.

2000. - Ameri~ka svemirska letelica „Marsov osmatra~” otkrila je naznake o postojawu vode na Marsu.

2001. - Nema~ka je po~ela isplatu ratne od{tete qudima koje je nacisti~ka vlast tokom Drugog svetskog rata dr`ala na prinudnom radu.

2003. - U okviru druge posete Bosni i Hercegovini poglavar Rimokatoli~ke crkve Jovan Pavle Drugi prvi put je posetio Republiku Srpsku.

2021. - Preminula je Gordana Su{a, novinarka koja je radila za RTV Beograd, Jutel i VIN produkciju i sara|ivala sa brojnim pisanim medijima. Bila je predsednica Nezavisnog udru`ewa novinara Srbije.

Краљ Александар проглашава ново име – Југославија

SRPSKI IZBORNI VREMEPLOV

Izborne prevare za`ivele jo{ od prvih izbora

Izbori u Srbiji imaju dugu tradiciju iako je prvih decenija od wihovog uvo|ewa zapravo bila re~ samo o zamecima demokratije i izbornog prava, pi{e srpski portal Istorijski zabavnik.

GLASAWE POD VEDRIM NEBOM

Skup{tine se u Srbiji odr`avaju od po~etka 19. veka, ali poslanici nisu birani na izborima ve} su pozivani od vladara. Ove skup{tine gotovo uvek su odr`avane pod vedrim nebom u prisustvu nekoliko hiqada qudi. Na jednoj od wih, odr`anoj 2. februara 1835. godine donet je i prvi srpski ustav – Sretewski.

Ipak, situacija se vremenom polako mewala, poslanici su u{li u zgrade, a politika je postala sastavni deo `ivota gra|ana Srbije.

Prilikom progla{ewa nezavisnosti Srbije, 1878. godine, u zemqi su ve} delovale tri jake politi~ke partije – liberalna, narodwa~ka i radikalna. Istorijski, najvi{e uspeha su imali radikali.

Tako su i izbori u dana{wem smislu te re~i polako postali praksa. U prvo vreme, glasalo se javno – bira~ bi do{ao na izborno mesto i tu se izja{wavao po principu “koga ho}e za poslanika”, a glasovi su se bele`ili i posle sabirali. Nije bio redak slu~aj da jedan bira~ glasa za sve ~lanove svog doma}instva. Tek je ustavom iz 1888. godine uvedeno tajno glasawe kuglicama.

IZBORNE KRA\E STARE KOLIKO I IZBORI

Pri~e o kra|ama na izborima u Srbiji stare su koliko i izbori, a niz neregularnosti prime}en je jo{ na prvom glasawu. Razli~ite politi~ke stranke su prisiqavale qude da glasaju za wihovu izbornu listu, a na spisku su se nalazili i kandidati koji nisu imali zakonsko pravo da u~estvuju u radu Skup{tine.

Jednom kada je uvedeno “glasawe sa kuglicama” ~uvari izbornih kutija su znali i da sla`u za koju stranku ~uvaju kutije, kako bi dobili ve}i broj glasova, a bilo je i skoro komi~nih scena sa rupama u kutijama kako bi kuglice iz

DAN ZA PONOS:

wih ispadale i onda se mogle iskoristiti za nekog drugog kandidata.

PRAVO GLASA IMALO JEDVA

25 ODSTO STANOVNI[TVA

Ipak, dugi niz godina kra|e na izborima zapravo nisu bile najve}i problem! Mnogo ve}i nedostatak bila je ~iwenica da je pravo glasa nisu imali svi gra|ani Srbije! Bira~ko pravo bilo je ograni~eno na mu{karce, Srbe koji su navr{ili 21 godinu `ivota i koji su pla}ali porez na imawe, rad ili prihod.

U ovako slo`enoj definiciji, mogu}nost izbo ra je u praksi zapravo bila oduzeta – `ena ma, pripadnicima nacionalnih mawina, oficirima, podoficirima, vojnicima, licama na robiji, osobama pod sta rateqstvom i onima osu|enim na gubitak ~asti… tj. ogromnom procentu stanovni{tva!

U brojkama i procentima, ovaj podatak izgleda ovako – prema popisu iz 1884. godine, u Srbiji je `ivelo oko 1.900.000 stanovnika, a pravo glasa je imalo svega oko 500.000. [to }e re}i da je, pre ne{to vi{e od sto godina, u Srbiji glasala tek ~etvrtina od ukupnog broja stanovni{tva!

Pored predstavnika koje je birao ovaj, ma koliko mali, deo naroda, u skup{tinu su mogli u}i i poslanici koje je postavqao vladar. Na svaka tri birana dolazio je jedan “postavqen” poslanik. Tako se de{avalo da u skup{tini sede mitropoliti i vladike, okru`ni i sredski na~elnici, kao i druga lica na polo`ajima u dr`avnoj upravi.

Ustavima iz 1888. i 1903. godine re{eno je da se narodna skup{tina sastoji samo od biranih poslanika. Ipak,

~ak ni tada, kraq nije bio u obavezi da imenuje ministre iz sastava Narodne skup{tine, tako da su se vlade u stvarnosti uglavnom sastavqale na dvoru. Tako|e, vladar je imao mogu}nost da saziva, raspu{ta skup{tinu i organizuje izbore.

Tek posle Drugog svetskog rata izborno pravo je postalo op{te za sve punoletne gra|ane Srbije, ukqu~uju}i i `ene. Izbori za predsednika Srbije, po Ustavu, odr`avaju se svake pete godine. Prvi put su odr`ani 1990. godine, kada je ta funkcija uvedena.

Pobeda posle koje je cela Evropa pri~ala o Srbiji i wenim junacima

Po{to je na Skup{tini ustani~kih stare{ina u Smederevu krajem 1805. godine, obznaweno da }e se ustanak pro{iri na sve susedne turske oblasti i da se me|u ustanike primaju izbeglice iz okolnih neoslobo|enih oblasti, po~etkom 1806. godine, po Kara|or|evom nare|ewu, u Deligradu je izgra|eno utvr|ewe radi odbrane ju`nog moravskog pravca.

Deligradsko utvr|ewe nalazilo se na pola puta izme|u Aleksinca i Ra`wa, na ulazu u \uniski tesnac, izme|u Drenova~kog potoka i Morave, kuda je prolazio Carigradski drum.

U po~etku je bio podignut samo jedan {anac , da bi ih na kra-

ju bilo devet oko ve{to raspore|ewih zemqanih utvr|ewa, od ~etiri bastiona za topove i dve gvozdene kapije. Sva utvr|ewa su bila dobro snabdevena hranom, vodom, municijom i ~etiri topa skinuta sa Smederevske tvr|ave, tako da su mogla dugo da opstanu u opsadi.

Ovo utvr|ewe je bilo ogromna prepreka turskom nadirawu niz Moravu i neprijateq je to znao. Zato je Ibrahim-pa{a, komandant turske vojske, 16. juna 1806. godine naredio napad na Deligrad. Oko 6.000 Turaka sukobilo se sa 5.000 ustanika pod komandom Petra Dobriwca. Borbe su vo|ene nekoliko nedeqa, ali su i rovovi i srpski borci izdr`ali.

Po~etkom septembra u pomo}

im je kona~no stigao odred vojske pod komandom Stanoja Glava{a. Do kraja boja je ratovalo 55.000 turskih vojnika protiv 37.000 srpskih boraca.

Oja~ani, Srbi su uspeli da probiju blokadu i nateraju tursku vojsku na povla~ewe ka Aleksincu. Posle ove pobede, srpski ustanici su krenuli u protivofanzivu. Do veli~anstvene pobede do{lo je 3. septembra 1806. godine.

Ova pobeda Kara|or|evih ustanika nadaleko je odjeknula. Narod koji je do tog trenutka dobar deo Evrope smatrao varvarskim i imao malo razumevawa za wegovu `equ za slobodnom, pobedio je mo}nu osmansku vojsku i organizovano nastavqao otpor.

ne}e

Velika borba srpskog naroda za kona~no osloba|awe od turske vlasti tako je po~ela. Neprijateqi su shvatili da sa Srbima

biti lako. Evropske sile da se na ovu balkansku zemqu, koliko god mala bila, ipak mo`e ra~unati.

Немачки војници вуkу ракету ка лансеру

HITLEROVO ORU@JE OSVETE NAJAVILO RATOVE BUDU]NOSTI

Prve borbene bespilotne

letelice lansirane jo{ 1944. godine

Raketno naoru`awe dugog dometa u{lo je u upotrebu jo{ 13. juna 1944. kada su se nema~ke „krilate bombe” V-1 (Fau-1) sru~ile na London.

Do kraja rata ove bespilotne letelice naoru`ane bojevom glavom sa 700-1000 kilograma eksploziva i kasetnim bombama te`ine 23 kilograma ubile su 22.892 `rtve, uglavnom civile.

MOZAIK

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Pred vama je dinami~na sedmica u kojoj vas o~ekuju brojni susreti, ali i kra}a putovawa. Izbegavajte rasprave sa {efovima. QUBAV: Zbog nagla{enog znaka Lava, bi}ete popularni u dru{tvu i rado vi|eni u dru{tvu suprotnog pola. Izazovni aspekti sa planetom emocija, nagove{tavaju mogu}nost ulaska u tajnu romansu sa nekim koga poznajete preko posla.ZDRAVQE: Problemi sa ko{tanim sistemom.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Mno{tvo planeta u poqu posla obrazuju dobre aspekte sa Jupiterom u va{em znaku i Saturnom u poqu inostranstva, simbolima ekspanzije i ambicij. Oprez ako planirate ulagawe u poslove sa strancima. QUBAV: Mogu}nost razdvajawa od voqene osobe. Pozicija retrogradnog Plutona, vladaoca poqa qubavi, zahteva prilago|avawe `eqama partnera. ZDRAVQE: Vi{e {etajte.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Pru`a vam se mogu}nost stru~nog usavr{avawa, preko koga mo`ete da unapredite svoje znawe i trasirate put i za neki vid privatnog biznisa. QUBAV: Imate potrebu za novim kontaktima i poznanstvima, kao i za kra}im putovawima. Izazovan aspekt sa planetom qubavnog zanosa ali i zabluda, upozorava na oprez ukoliko vam se dopada osoba koju poznajete preko posla. ZDRAVQE: Nervoza.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Po~etak nove faze na poslovnom planu. Uspe}ete da ih rasporedite tako da vam ostane dovoqno vremena i za neki dodatni ili honorarni anga`man. QUBAV: Mogu}nost da upoznate nekoga preko dru{tvenih mre`a. Ima}ete brojne susrete i poznanstva sa zanimqivim osobama, me|u kojima }e jedan vatreni znak najvi{e privu}i va{u pa`wu. ZDRAVQE: Osetqivi zglobovi.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Pru`a vam se {ansa da u kratkom vremenskom periodu uve}ate svoje prihode. Nagla{eni znaci Lava i Bika, donose vam mnogo obaveza, ali }ete uspeti da sve zavr{ite. QUBAV: Nagove{taj mogu}nosti odlaska na zajedni~ki kra}i put sa partnerom. Ako ste slobodni, na proslavi, upozna}ete nekoga ~ijem }ete {armu te{ko odoleti. ZDRAVQE: Nervi su vam napeti kao strune.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Ide vam u prilog ukoliko se bavite kupoprodajom nekretnina, turizmom ili nekom uslu`nom delatno{}u. Po~etkom sedmice uspe{an period, ukoliko ste preko posla poznati u javnosti. QUBAV: Mlad Mesec u va{em sedmom poqu, donosi vam novu simpatiju, koju }ete verovatno upoznati na kra}em putu ili nekom javnom skupu. Jedna Vodolija misli na vas. ZDRAVQE: Potreban vam je odmor.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Povedite vi{e ra~una prilikom dogovora o novim poslovnim aran`manima. Pozicija retrogradnog Plutona, simbola mo}i i bogatstva u sedmom poqu, donosi vam povoqnosti na finansijskom planu. QUBAV: Mogu}nost susreta sa nekim na poslovnom ru~ku ili proslavi. Va{ vladalac Mesec blizu Sunca i Venere u Lavu, nagove{tava mogu}nost ulaska u tajnu romansu.ZDRAVQE: ^uvajte se infekcija.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Budite oprezni ako planirate dogovore ili potpisivawe ugovora. Uspeh i mogu}nost uve}awa prihoda. Imate podr{ku jednog Ovna. QUBAV: Erotski spoj qubavnih planeta u va{em znaku nagove{tava sedmicu punu uzbu|ewa, kao i mogu}nost zaqubqivawa u nekog Ovna. Mogu}nost razdvajawe od voqene osobe, najverovatnije zbog neo~ekivanih okolnosti. ZDRAVQE: Izbegavajte fizi~ke napore.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Спасиоци траже преживеле у

бомбардованим британским градовима

Fau-1 se smatra prete~om dana{wih krstare}ih projektila. Razvoj bespilotne letelice sa daqinskim upravqawem zapo~eo je jo{ 1936. a proizvodwa projektila je lansirana krajem 1942. na ostrvu Usedom u Balti~kom moru. Na wemu se nalazio koncetracioni logor Mitelbau-Dora ~iji su logora{i kori{}eni kao radna snaga u proizvodwi Fau-1, ali britanska obave{tajna slu`ba je do{la do informacija o ovom projektu. Bombardovawem ostrva 17. i 18. avgusta 1943. proizvodwa krilatih raketa je zaustavqena na nekoliko meseci. Nemci nisu `eleli da osustanu od ovog oru`ja budu}nosti i do kraja rata je proizvedeno

32.000 komada „fau-1”.Kada su saveznici zauzele sve lansirne rampe okrenute prema Engleskoj, bombardovawe je nastavqeno po ciqevima u Belgiji, sve dok 29. marta 1945. nije zauzet i posledwi lanser.

Posle rata su na osnovu analize zaplewenih raketa vojne laboratorije SAD, Francuske i Sovjetskog Saveza nastavile eksperimentisawe sa ovom vrstom naoru`awa.

POSAO: O~ekuju vas poverqivi razgovori sa nekim vatrenim znakom, koji se odnose na saradwu sa partnerima. Osoba na polo`aju }e vam pru`iti podr{ku u vezi sa realizacijom aran`mana zapo~etog pre nekoliko meseci. QUBAV: Nagove{taj susreta sa osobom sa kojom ste nekada bili vrlo bliski. Povoqni aspekti Jupitera donose vam odlazak na zajedni~ki put. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

POSAO: Planeta mo}i, Pluton, vratila se na 28. stepen va{eg znaka, gde je wen uticaj veoma jak, pa }ete polako privoditi kraju posao zapo~et jo{ po~etkom godine. QUBAV: Budite oprezniji u komunikaciji sa jednim vodenim znakom. Osoba koju ste upoznali preko poslovnih kontakata, ponovo ulazi u va{ `ivot. [korpija `eli da pridobije va{u naklonost.

ZDRAVQE: Provodite vi{e vremena u prirodi.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Uspeh ako radite u medijima, turizmu, marketingu. Pozicija Saturna i Neptuna ~ini vas nespokojnim po pitawu poslovnog statusa ili novih dogovora, koji od vas zahtevaju, kako vreme, tako i strpqewe, koje vam nije ja~a strana. QUBAV: Trebalo bi vi{e da se okrenete ka re{avawu problema u domu i porodici. Partner po~iwe da pokazuje vi{e razumevawa za vas. ZDRAVQE: Izbegavajte rasprave.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Bi}ete anga`ovani na re{avawu teku}ih problema, ali i odnosa sa saradnicima. Zbog napetih aspekata, mo`ete biti skloni pogre{nim zakqu~cima. QUBAV: Imate `equ da promenite ne{to u odnosu sa partnerom ili makar u okviru stambenog prostora (kao i poslovnog, ako ste privatnik). Stara simpatija poku{ava da pridobije va{u pa`wu. ZDRAVQE: Podlo`nost povredama u ku}i.

Mnoga od najve}ih imena u oblasti ve{ta~ke inteligencije potpisala su kratku izjavu u kojoj upozoravaju da bi wihova tehnologija mogla da zna~i kraj qudske rase. To je najnovija u nizu uzbuna koje su podigli stru~waci za ve{ta~ku inteligenciju.

„Ubla`avawe rizika od izumirawa od ve{ta~ke inteligencije trebalo bi da bude globalni prioritet pored drugih dru{tvenih rizika kao {to su pandemije i nuklearni rat”, navodi se se u saop{tewu koje je objavqeno na veb stranici Centra za bezbednost ve{ta~ke inteligencije.

Potpisalo ga je gotovo 400 qudi, ukqu~uju}i neka od najve}ih imena u ovoj oblasti — Sem Altman, izvr{ni direktor OpenAI, kompanije koja stoji iza ChatGPT-ja, kao i vrhunski AI rukovodioci iz Gugla i Majkrosofta, ali i 200 akademika, pi{e NBC news

Ova izjava je najnovija u nizu alarma na koje su ukazali stru~waci za ve{ta~ku inteligenciju – ali i ona koja je podstakla sve ve}i otpor protiv fokusirawa na ono {to neki vide kao prenagla{enu hipoteti~ku {tetu od ve{ta~ke inteligencije.

Meredit Vitaker, predsednica aplikacije za {ifrova-

nu razmenu poruka Signal i glavni savetnik Instituta za ve{ta~ku inteligenciju, ismejala je ovu izjavu po{to su tehnolo{ki lideri previ{e obe}avali svoj proizvod.

Saop{tewe dolazi dva meseca nakon {to je druga grupa lidera u oblasti ve{ta~ke inteligencije i tehnologije, ukqu~uju}i vlasnika Tesle Elona Maska, suosniva~a Epla Stiva Voznijaka i glavnog nau~nika IBM-a Grejdija Bu~a, potpisala peticiju pozivaju}i na „pauzu” u vezi sa svim velikim istra`ivawa ve{ta~ke inteligencije koja su bila otvorena za javnost.

Nema naznaka da Sjediwene Dr`ave imaju planove za regulaciju industrije velikih razmera. Geri Markus, vode}i kriti~ar ve{ta~ke inteligencije i profesor neuronauke na Univerzitetu u Wujorku, rekao je da, iako su potencijalne pretwe od ve{ta~ke inteligencije veoma stvarne, nema potrebe brinuti o hipoteti~ki najgorem scenariju.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

Stru~waci upozoravaju da je ve{ta~ka inteligencija rizik da dovede ~ove~anstvo do uni{tewa

Prirodni probiotik i brufen – masline

Masline su bogate va`nim fitonutrijentima i poznate po visokom sadr`aju vitamina E, antioksidansima koji se bore protiv raka i blagotvornom dejstvu za kardiovaskularni sistem, ali to nije sve.

Poznate su uglavnom po svom uqu, aqudi u maslinama u`ivaju {irom sveta. Poreklom iz mediteranskih regiona Azije, Evrope i Afrike, dolaze u mnogim veli~inama i varijantama i nude brojne velike zdravstvene benefite.

Masline su glavna komponenta hranqive mediteranske ishrane, koja stavqa dobre masti u prvi plan i podsti~e primenu maslinovog uqa kao primarnog izvora masti u ishrani. Ovakva ishrana ne podsti~e smawewe masti, ve} zamenu nezdravih masti zdravima, poput mononezasi}enih masti, koje se nalaze u maslinama.

VO]E ILI POVR]E

Kada bi neko pitao da li su masline vo}e ili povr}e, ve}ina qudi verovatno ne bi znala odgovor. Spadaju u ko{tuni~avo vo}e a bliski ro|aci su im breskve, bademi i mango.

Na istoku Mediterana, sa wi-

RECEPT

MLADI KROMPIR (KUVAN, PA PE^EN)

POTREBNO JE:

n 800 g mladog krompira

n 2 ~ena belog luka

n po ukusu so, biber

n 3 ka{ike uqa

n po ukusu bosiqak

n 1 ka{i~ica slatke za~inske paprike, po potrebi voda

PRIPREMA:

U {erpu usuti vodu i staviti na vatru da provri, pa dodati so. Krompir oguliti, dobro oprati, ise}i na sredwe krupne delove i spustiti u vriju}u vodu. Kuvati kratko vode}i ra~una da se krompir ne raskuva, pa procediti. U krompir dodati iseckan beli luk, slatku za~insku papriku, posoliti, dodati biber, ume{ati bosiqak i izme{ati. Pleh oblo`iti pek-papirom i rasporediti pripremqeni krompir. Preliti uqem i pe}i u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 30 minuta. Gotov krompir izvaditi iz rerne. Slu`iti toplo uz jelo po svom izboru i uz sezonsku salatu.

hovih niskih stabala, qudi su ih brali pre 6.000 do 8.000 godina. Maslinova gran~ica je dugo bila simbol mira i pobede. Maslina se uzgaja vekovima i na ~ije se berbe ~ekalo decenijama.

Kako ka`e gr~ka mitologija, Atina se takmi~ila sa Posejdonom za tron nad Atinom. Atina je pobedila nakon {to je posadila prvu maslinu, jer je sud bogova i bogiwa odlu~io da je to boqi poklon.

Masline se beru od oktobra do januara a plodovi masline se ne mogu jesti direktno i sve`e ubrani sa drveta, jer su tvrdi i gorki.

KALORIJE, VITAMINI, MINERALI...

Masline su niskokalori~na

opcija za u`inu i odli~an dodatak brojnim jelima, kao {to su salate, testenine i pice. Iako postoji mnogo varijanti, ve}ina ima sli~nu nutritivnu strukturu.

Sto grama zelenih maslina ima 145 kalorija, 3,8 grama ugqenih hidrata, jedan gram proteina,15,3

grama masti, 3,3 grama vlakana, 3,8 miligrama vitamina E, 0,1 miligrama bakra, 52 miligrama kalcijuma, 0,5 miligrama gvo`|a i 11 miligrama magnezijuma.

REGULACIJA PRITISKA I GUSTINE KOSTIJU

Masline mogu da pomognu u sni`avawu holesterola i visokog krvnog pritiska. Po{to su masline dobar izvor „dobrih masti“, one ne o{te}uju arterije kao druge masti.

Studije su pokazale wihovu sposobnost da snize krvni pritisak i pomognu u kontroli i smawewu holesterola. Hipotenzivni efekti (sni`avawe krvnog pritiska) su posledica oleinske kiseline koju sadr`e.

Studije su pokazale zna~ajno smawewe krvnog pritiska i ukupne kardiovaskularne upale nakon konzumirawa maslina, maslinovog uqa i drugih namirnica u mediteranskoj ishrani.

Upalni procesi su u korenu mno-

sti, bolova i povreda u telu. Lekovi protiv bolova su efikasni u obuzdavawu bolova, ali mogu da imaju nepo`eqne efekte.

Masline su vrsta prirodnog ibuprofena. Oni inhibiraju rast enzima koji stvaraju upalu i tako deluju kao prirodni lek za ubla`avawe bolova.

Upala tako|e igra veliku ulogu u kardiovaskularnim bolestima, {to je jo{ jedan razlog za{to su masline zdrave za srce.

Fenolna jediwewa u maslini

REZULTATI [VEDSKE STUDIJE POKAZALI:

Qudi `ive du`e nego ikada ranije. Od 1950. godine, prose~an `ivotni vek na globalnom nivou je porastao sa 47 na 73 godine. Ovaj izuzetan dobitak je postignut smawewem siroma{tva i iskorewivawem bolesti. Ali u zemqama ~iji gra|ani sada `ive u poodmakloj dobi u osamdesetim i du`e, name}e se komplikovano pitawe: Da li mi zapravo produ`avamo `ivot ili samo odla`emo smrt?

Tim istra`iva~a sa Instituta Karolinska u [vedskoj postavio je upravo ovo pitawe u novoj studiji koja je nedavno objavqena u American Journal of Public Health. Demograf Markus Ebeling i wegove kolege su koristili velike javne baze podataka da bi pratili tok svih smrtnih slu~ajeva osoba starijih od 70 godina u [vedskoj izme|u 2018. i 2020. godine, fokusiraju}i se na posledwih 12 meseci `ivota pacijenata. Pre svega, `eleli su da znaju kako ve}ina starijih osoba umire.

Da li umiru brzo i iznenadna ili te{ko i dugotrajno? Umiru li kod ku}e, fizi~ki sposobni i mentalno o~uvani do kraja? Ili umiru u ustanovi, o{te}eni i zavisni od nege u po-

sledwim godinama `ivota? Tragi~no, ~ini se da je sve vi{e onih koji spadaju u drugu kategoriju.

„Dve tre}ine svih smrtnih slu~ajeva pratila je ekstenzivna nega tokom posledwe godine `ivota, a najmawe polovina je dodatno zahtevala medicinsku negu“, otkrili su istra`iva~i. „Ve}ina smrtnih slu~ajeva danas nije u skladu sa onim {to se obi~no naziva ’lepa’ smrt.“

Ebeling i wegove kolege su tako|e otkrili da je produ`ena nega na kraju `ivota sve ~e{}a kod starijih od 83 godine, {to je o~ekivani `ivotni vek u [vedskoj, {to ukazuje da je ve}a verovatno}a da }e osobe koje du`e `ive, du`e umirati podvrgnuti raznim medicinskim procedurama i fiziolo{kim optere}ewima.

Ovaj nalaz skre}e pa`wu na jaz o kojem se ~esto raspravqa izme|u „`ivotnog veka“ i „zdravstvenog veka“. @ivotni vek je koliko neko `ivi; zdravstveni vek je koliko dugo neko `ivi dobrog zdravstvenog stawa, bez hroni~nih bolesti i invaliditeta. U idealnom slu~aju, oni bi trebalo da budu skoro jednaki.

LE^EWE BIQEM

Lubenica je prirodni diuretik, pove}ava libido i izvor je vitamina i minerala.

Me|utim, osobe koje imaju dijabetes trebalo bi da budu oprezne.

Ovo ukusno sezonsko vo}e uglavnom je sastavqeno od vode, a idealno je za zasla|ivawe jer ima samo 30 kalorija na 100 grama.

Tako|e je odli~an izvor vita-

mina B, C, vitamina A, kalijuma i magnezijuma. Ova posledwa dva su va`na za regulaciju krvnog pritiska. Lubenica sadr`i antioksidante i aktivne supstance koje ubla`avaju upale u telu. Tako|e je diuretik, stimuli{e rad bubrega i pove}ava proizvodwu urina, {to pogoduje eliminaciji toksina iz organizma.

^ak su i semenke korisne, boga-

mogu pove}ati broj dobrih bifidobakterija, koje proizvode vitamine i antibakterijske hemikalije u telu.

Dakle, masline poboq{avaju zdravqe creva i poboq{avaju funkciju mikrobioma, {to zna~i da na wih mo`ete gledati kao na prirodne probiotike.

Polifenoli iz maslina su korisni u spre~avawu gubitka gustine kostiju. Mnoge studije su pokazale efikasnost ovih jediwewa u formirawu i odr`avawu zdravqa kostiju.

U stvari, kako je qudski `ivotni vek naglo rastao u posledwih pola veka, zdravstveni vek nije odr`ao korak. Analize ukazuju na trenutni jaz od 10 do 15 godina izme|u wih u Sjediwenim Dr`avama, na primer.

Na`alost, ono {to nega na kraju `ivota mo`e da uradi jeste da produ`i `ivotni vek, sa malo koristi po zdravqe. Lekovi i postupci koji le~e osnovna medicinska stawa kod starijih ~esto su ote`eni ~winicom koliko „zdravqa“ je zaista mogu}e povratiti.

Na kraju krajeva, najboqi na~in da se pove}a zdravstveni vek i da se ostane nezavisan od pomo}i do samog kraja, jeste da spre~imo da do|emo u to stawe. To zna~i zdrav stil `ivota – da se pravilno hranimo, uzdr`avamo od pu{ewa, umereno pijemo alkohol, odr`avamo dru{tvene kontakte, ~uvamo mentalnu kondiciju, a iznad svega, budemo fizi~ki aktivni. A to zna~i zadr`ati ove navike i u starosti.

Glavni zakqu~ak je da kako bismo sebi pru`ili najboqu {ansu za „lepu“ smrt, treba da radimo stvari koje }e nam pomo}i da sa~uvamo kvalitet `ivota.

te su izvorima magnezijuma, fosfora, kalijuma i drugih minerala. U azijskoj medicini seme lubenice se koriste za ~i{}ewe bubrega i u druge medicinske svrhe.

Lubenica je bogata likopenom – antioksidansom koji spre~ava bolesti srca i krvotoka.

Tako|e sadr`i vlakna koja

smawuju nivo lo{eg holesterola.

Jedna od mawe poznatih stvari

je da je lubenica dobra za libido jer sadr`i fitohemiju citrulin koja ima svojstvo opu{tawa krvnih sudova. U telu se pretvara u arginin, aminokiselinu koja je korisna za vaskularni sistem jer daje elasti~nost zidovima arterija.

Akcija je sli~na onoj koju izaziva vijagra, tako da nekoliko kri{ki lako mo`e da poboq{a va{ seksualni `ivot.

Lubenica jeste zdrava, ali pojedine osobe bi trebalo da budu oprezne

Qudi danas `ive du`e, ali u lo{ijem zdravstvenom stawu

Megan Markl bi mogla da postane najpla}eniji inf luenser sveta

Supruga princa Harija, Megan Markl, mogla bi da postane jedan od najpla}enijih influensera na svetu, jer bi dobijala 200.000 funti (373.000 australijskih dolara) po objavi u kojoj bi reklamirala odre|ene brendove, smatraju eksperti, nakon {to se pro~ulo da bi mogla da postane novo lice francuske modne ku}e Dior. Ranije je saop{teno da vojvotkiwa od Saseksa ne}e obnoviti ugovor sa Spotifajem, {to zna~i da ona i Hari

izgubiti oko 10 miliona dolara, preneo je Dejli mejl.

Me|utim, Megan bi brzo mogla da ponovo iskoristi popularnost, nakon {to je insajder blizak ovom paru rekao da bi mogla da vredi „stotine miliona dolara” ukoliko prihvati dogovore sa brendovima koji joj se otvaraju. Ekspert za brendove i kulturu Nik Ed rekao je za Mejl Onlajn da bi Megan mogla da postane jedna od najve}ih in-

fluensera u svetu i da bi mogla da poseduje milione ukoliko po stane za{titno lice Diora. On je dodao da ukoliko do|e do dogovora, mogla bi da se izjedna~i sa prihodima Kim Karda{ijan, koja je za radila veliku sumu novca tokom godi na od wenog partnerstva sa Dol~e & Gabana - koji joj je platio 47 miliona dolara samo da nosi wihovu ven~a nicu na svadbi.

Jedan od direktora Spotifaja nazvao Harija i Megan „prevarantima“

Bil Simons, direktor odeqewa za inovacije i monetizaciju podkasta u Spotifaju, o{tro se osvrnuo na to {to su princ Hari i Megan prerano okon~ali 20 miliona dolara vredan ugovor sa kompanijom. Direktor Spotifijevog odeqewa za inovacije i monetizaciju podkasta proglasio je princa Harija i Megan, vojvotkiwu od Saseksa „prevarantima“ nakon {to je wihov vi{egodi{wi ugovor od 20 miliona dolara za snimawe podkasta sa platformom za striming zavr{io nakon {to su snimili samo 12 epizoda. Osniva~ Rin-

ger podkast mre`e, Bil Simons – koji je prodao svoju kompaniju Spotifaju za 196 miliona dolara 2020. i dobio vode}u ulogu u kompaniji u tom poslu – kritikovao je Harija i Megan na svom podkastu, nakon objave da je kompanija za audio produkciju iz Saseksa, „Ar~vel“ (Archevell), prekinula veze sa Spotifajem. Par je potpisao ugovor od 20 miliona dolara sa Spotifajem 2020. godine.

U podkastu Arhetipovi, Megan je razgovarala sa prijateqima i poznatim li~nostima, ukqu~uju}i Serenu Vilijams, Maraju Keri i Trevora Nou. Bio je na vrhu

Srpkiwa Roksanda Ilin~i}

dobila posebno priznawe kraqa ^arlsa

Kraq ^arls Tre}i odao je priznawe Roksandi

Ilin~i} i Ani Vintur za zasluge u modnoj industriji.

Kraq je izabrao ve}i broj javnih li~nosti iz sveta umetnosti, ukqu~uju}i pokojnog Martina Ejmisa, Ijana Mekjuana i Bena Okrija, koji su za listi za odavawe po~asti, koje im upu}uje povodom prvog slu`benog ro|endana.

Ana Vintur i Roksanda Ilin~i}, srpska modna kreatorka koja `ivi i stvara u Londonu, su dobile priznawa za doprinos u svetu mode.

Vinturova, koja ve} nosi titulu Dame i poseduje Orden Britanske imperije, postala je po~asni pratilac, {to je vrhunsko priznawe pa se tako na{la u grupi u kojoj su Elton Xon i Pol Makartni.

Odavawe po~asti je rezervisano za one koji su dali „veliki doprinos umetnosti, nauci, medicini ili vladi u dugom vremenskom periodu, navodi Britanska kraqevska porodica.

liste podkasta na Spotifaju na brojnim tr`i{tima, ali je snimqeno samo 12 epizoda. Pro{le nedeqe, Spotifaj i Ar~vel audio objavili su zajedni~ku izjavu u kojoj ka`u da su se „obostrano dogovorili da se razi|u i da su ponosni na seriju koju su zajedno napravili“. Me|utim, izvori bliski Spotifaju rekli su da kraqevski par nije ispunio standarde produktivnosti koji su potrebni da bi dobili punu isplatu iz ugovora, po{to je proizveo samo jednu seriju od 12 epizoda, objavio je Volstrit xurnal.

Poginuo glumac Trit Vilijams, zvezda filmskog mjuzikla „Kosa“

Glumac Trit Vilijams, poznat po ulozi u filmskom mjuziklu „Kosa“, poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i. Sedamdesetjednogodi{wi Vilijams je pao sa motora u Vermontu kada ga je teretni automobil udario skre}u}i ulevo, rekli su iz policije.

Glumac je zadobio ozbiqne povrede i helikopterom je preba~en u bolnicu, ali su lekari mogli samo da konstatuju smrt. Glumio je u vi{e od 130 filmskih ostvarewa tokom karijere duge 50 godina.

Posle uspeha u filmu Milo{a Formana Kosa gde je tuma~io ulogu hipika Xorxa Bergera, Vilijams je igrao i u filmu 1941. Stivena Spilberga iz iste godine, Bilo jednom u Americi iz 1984, Smrtonosna vrelina iz 1988, [ta sve mo`e{ u Denveru kada si mrtav iz 1995. i Smrt pod morem iz 1998. godine. Osim uloga na filmu, Vilijam se poznat i kao pozori{ni glumac, a igrao je u mjuziklu Stivena Sondhajma Follies i bio je Deni Zuko u originalnoj postavi Briqantin na Brodveju. Nominovan je za nagradu Emi za ulogu u filmu No}na postava iz 1996, a dobio je tri Zlatna globusa tokom 1980-ih.

Ro|en kao Ri~ard Trit Vilijams u ameri~koj dr`avi Konektikat, a iza sebe je ostavio `enu Pem Van Sent, sa kojom se ven~ao 1988. i ima dvoje dece.

Milo{ Bikovi} o svojim po~ecima i o ulozi u ”Sti`u dolari”

RADIO SAM I ZA 40 EVRA DNEVNO

Milo{ Bikovi} je, bez svake sumwe, postigao ogroman uspeh i postao jedan od najanga`ovanijih glumaca u Srbiji i Rusiji. Proslavio se ulogom fudbalera Tirnani}a u filmu „Montevideo”, nakon koje je wegova karijera krenula uzlaznom putawom. Zaigrao je u ostvarewima poput „Ju`ni vetar”, „Balkanska me|a”, „Izazov” i mnogim drugim. [ira javnost pamti ga i po ulozi u seri-

ji „Sti`u dolari”, gde je tuma~io lik sina Dragana Jovanovi}a i Branke Puji}.

Tada je imao svega 16 godina, a Bikovi} je bez dlake na jeziku govorio o toj ulozi:

„Kada sebe gledam na TVu, tom klincu bih odvalio {amar~inu. Toliko iritantno dete. Ali to je bila poenta. ^udno je kada vidi{, {ta to sa de~kom nije u redu, kada ima takvu frizuru?”, izjavio je pre nekoliko godina. Dodao je i da je tada primao najmawi honorar: „Najmawi honorar dobio sam za ulogu u seriji ‚Sti`u dolari’. Dobijao sam 40 evra za snimaju}i dan, toliko sada dobijaju statisti. Imao sam 10-15 snimaju}ih dana godi{we. Skupqao sam taj novac i i{ao na letovawe”, otkrio je svojevremeno.

Milo{ Bikovi} sa 16 godina u seriji ”Sti`u dolari”

NAVIJA^I IM UKAZALI NA SRAMOTU:

Vimbldon posle velike bruke stavio \okovi}a na poster

Novak \okovi} je sedmostruki {ampion Vimbldona. Za poraz na Ol Ingland klubu ne zna od 2017. godine. Ipak, to nije bilo dovoqno da ga organizatori najpresti`nijeg turnira na svetu stave na svoj promotivni materijal. Bar dok nisu nai{li na osudu javnosti.

Promotivna kampawa za tre}i grend slem u sezoni je u punom jeku. I navija~i su o~ekivali da na video snimcima i bilbordima vide rekordera po broju osvojenih najve}ih titula i ~etvorostrukog uzastopnog {ampiona u Londonu Nova-

ka \okovi}a. Ipak, qudi zadu`eni za marketing nisu mislili tako. U promotivnom spotu se Srbin pojavio svega jednu sekundu, a onda ga nisu stavili ni na bilbord.

Usledile su o{tre osude javnosti, javili su se navija~i, novinari i priznati stru~waci i pitali su organizatore - gde je Novak.

Nisu imali izbora u Londonu, kako bi spre~ili ve}u bruku, odlu~ili su da na promotivnu fotografiju na dru{tevnim mre`ama, na kojoj su Pit Sampras, Roxer Federer i Karlos Alkaras, dodaju i prvog tenisera sveta.

Zvezda nudi Miroti}u

2,7 miliona po sezoni tvrde gr~ki mediji

U pri~i je i Efes, kao i Milano, ali ni sa kim jo{ nije

dogovorena saradwa

Nikola Miroti} (32) ima va`e}i ugovor sa Barselonom, ali su u Kataloniji re{ili da ga se odreknu, na ne ba{ lep na~in.

Ne ba{ prijatne re~i, svaka strana ima svoje vi|ewe, oglasio se trener Jasikevi~ijus, pa sam Nikola, klub nije otvoreno i to je i dovelo do naga|awa.

Kako god, Barselona smawuje buxet, a mnogi navode da je Miroti} najpla}eniji igra~ na evropskom tlu i da je to razlog za{to su ga se odrekli.

Na Nikoli je da prona|e novu sredinu.

Pre nedequ dana iz Italije su javili da je ve} postigao ugovor sa Milanom, ali...

Haris Stavru iz gr~kog „Sport24“ danas javqa ne{to druga~ije, u pri~u uvodi klub ~ije bi ime moglo da obraduje Delije.

Navodno je Crvena zvezda ponudila Miroti}u ugovor vredan 2,7 miliona evra po sezoni.

U pri~i je i Efes, kao i Milano, koji nudi tri miliona po sezoni, ali ni sa kim jo{ nije dogovorena saradwa.

[ta }e biti i kom }e se „carstvu“ Nikola prikloniti, ostaje da se vidi.

Ispravka je usledila i kada su dame u pitawu – prostor je kona~no dobila aktuelna {ampionka Elena Ribakina. U prvoj varijanti po-

stera bile su [tefi Graf, Serena Vilijams i Koko Gof.

Nepravda je bar malo popravqena dodavawem \okovi}a i

Ribakine, ali te{ko }e se Britanci oprati od ovog skandala.

Ina~e, Vimbldon je na programu od 3. do 16. jula.

NAJBOQI NA SVIM POQIMA:

Novak \okovi} najboqi je teniser svih vremena. Potvr|uje to broj najvrednijih titula koje ima u kolekciji, ali i novac koji je zaradio zahvaquju}i nagradama sa turnira. Srpski teniser nedavno je u Parizu osvojio svoju tre}u titulu na Rolan Garosu, rekordnu 23. sa grend slem turnira. Bio je to tre}i trofej koji je podigao ove sezone, po{to je prethodno trijumfovao na Australijan openu i u Adelejdu. Od nagrada sa turnira je ove godine zaradio 5.070.688 dolara. Time je dodatno popravio i svoj „presti`ni“ rekord po novcu koji je zaradio na terenu – sada ta suma iznosi 169.762.762 dolara. \okovi} je u karijeri osvojio 94 titule – od wih 23 na grend slemo-

vima, a 38 na masters turnirima. Na drugom mestu ve~ite rang liste je Rafael Nadal sa gotovo 135 miliona dolara, dok je tre}i Roxer Federer sa 131 milionom. Iza wih je Serena Vilijam sa 95 miliona, a

Ferstapen pobedio u Montrealu za jubilarni 100. trijumf Red Bula

Voza~ Red Bula Maks Ferstapen pobedio je na trci za Veliku nagradu Kanade u Formuli 1 na stazi u Montrealu. Dvostruki uzastopni {ampion iskoristio je pol poziciju i do{ao do {estog trijumfa u sezoni, ukupno 41. u karijeri a jubilarnog 100. za Red Bul. Drugo mesto osvojio je Fernando Alonso iz Aston Martina, koji je tokom trke dobio „bitku” protiv tre}eplasiranog Luisa Hamiltona iz Mercedesa. Iza wih plasirao se tandem Ferarija [arl Lekler i Karlos Sains junior, a potom Serhio Perez (Red Bul). Bodove su jo{ osvojili Aleks Albon (Vilijams), Esteban Okon (Alpina), Lens Strol (Aston Martin) i Valteri Botas (Alfa Romeo).

Ferstapen ubedqivo vodi u generalnom poretku jsa 170 bodova ispred Serhija Pereza, koji ima 117, a tre}i je Fernando Alonso sa 99 bodova. Naredna trka vozi se 2. jula u Austriji.

peti je Endi Mari sa 64 miliona. U Top 10 po zaradi sa turnira su jo{ Pit Sampras sa 43 miliona, Venus Vilijams sa 42, Simona Halep sa 40, Marija [arapova sa 38 i Petra Kvitova sa 36.

Fudbaleri Novog Zelanda odbili da nastave me~ sa Katarom zbog rasizma

Fudbaleri reprezentacije Novog Zelanda su pro{log vikenda odbili da na poluvremenu nastave prijateqski me~ protiv Katara u Be~u, optu`uju}i katarskog fudbalera da je jednog od wihovih igra~a vre|ao na rasnoj osnovi.

Selektor Katara Portugalac Karlos Keiro{ je izjavio da je iznena|en odlukom Novog Zelanda.

„Na na{e iznena|ewe, kapiten Novog Zelenda je do{ao da nam ka`e da wegov tim ne}e nastaviti utakmicu. O~igledno su dva igra~a razmenila re~i na terenu. Ko je po~eo, ko je odgovorio? Samo oni znaju. Nema svedoka, sudija ni{ta nije ~uo. To je samo sva|a izme|u dva igra~a”, rekao je Keiro{.

Na poluvremenu Novi Zeland je vodio sa 1:0.

^ista zarada od turnira pokazuje koliko \okovi} dominira

\okovi}: Sa ovim vrednostima nastavqam da kr~im put novim generacijama

Najboqi teniser sveta Srbin Novak \okovi} zahvalio je porodici, timu, prijateqima, navija~ima i svima koji su mu pomogli da doprinese stvarawu istorije.

\okovi} je pre nedequ dana osvojio titulu na Rolan Garosu i

ODR@AN NACIONALNI [AMPIONAT AUSTRALIJE U RVAWU

„Vukovi“

jo{ jednom

potvrdili svoj kvalitet

stigao je do 23. grend slem trofeja. On je postao teniser koji je osvojio najvi{e grend slem trofeja u istoriji.

„Razmi{qao sam o magi~noj 23. grend slem tituli, koju sam osvojio pre sedam dana na Rolan Garosu. Proveo sam divno vreme sa svojim timom i porodicom.

Kirjos: Nadam se da }e \okovi} do}i do 30 grend slem titula

Australijski teniser Nik Kirjos izjavio je da se nada da }e Novak \okovi} do}i do brojke od 30 grend slem titula, prenosi Skajsport.

„Nadam se da }e do}i do 30 grend slem titula. Time bi u~inio da ja izgledam jo{ boqe budu}i da sam izgubio od wega pro{le godine u finalu Vimbldona. Zaista impresivan podvig je napravio. Znam koliko naporno radi, koliko mu sve to zna~i”, istakao je Kirjos.

Osvrnuo se i na zabrane za ulazak u odre|ene dr`ave koje su promenile planove najboqem srpskom teniseru.

„Uzimaju}i u obzir da je propustio nekolicinu grend slemova jer nije mogao da u|e u odre|ene dr`ave, pa ni Australiju, verujem da bi, da je bilo druga~ije, danas imao izme|u 24 i 26 titula. Qudi misle da }e usporiti, a ja verujem da }e mu to samo dati dodatnu motivaciju”, konstatovao je Australijanac, preneo je Tawug.

Dodaje da samo on mo`e da zaustavi \okovi}a na Vimbldonu.

„Ako to ne budem bio ja, Novaka nema ko da zaustavi”, zakqu~io je Kirjos.

Dijana \okovi} te{ko se nosila sa situacijom u kojoj je Novak bio kada je ~ekao na su|ewe i deportaciju. Bio je u ~etiri zida, u neverici zbog svega {to se desilo. Bio je nepravedno na stubu srama, a najte`e je bilo porodici koja je iz Beograda sve pratila.

Dijana \okovi} je za Sportal govorila o tim trenucima u dokumentarnom serijalu.

U drugoj epizodi dokumentarnog serijala NOVAK neispri~ane pri~e, koja nosi naziv Padovi, a koja je premijerno prikazana na Sportalu, naj~itanijem sportskom sajtu, i Jutjubu Sportala, u ponedeqak od 19 sati, gledaoci su mogli da ~uju od najbli`ih ~lanova porodice Novaka \okovi}a kako se najboqi teniser sveta nosi sa padovima i najte`im porazima u karijeri, odnosno kako su ga oni oblikovali i uticali na to da postane {ampion.

Nema dileme, boravak u australijskom pritvoru, ili boqe re~eno zatvoru, toliko ga je o~eli~io da je Novak \okovi} re{io da uni{ti dve generacije tenisera i etablira

Bila je to te{ka bitka prethodnih nedeqa, ali pobeda je sla|a kada zna{ da si ostavio sve na {to ima{ na terenu. Zahvalan sam za podr{ku, pre svega navija~ima. Vi ste najboqi navija~i koje ~ovek mo`e da po`eli. Hvala {to ste bili uz mene kada mnogi nisu. Znajte da to zaista ceni”, napisao je \okovi} na Instagramu.

„Tako|e se zahvaqujem porodici, timu, prijateqima, svima koji su pomogli i doprineli stvarawu istorije. Sam sam na terenu, ali nikada nisam sam na putu. Duboko cenim i priznajem va`nost najbli`ih qudi u mom `ivotu i wihovu ogromnu toleranciju, strpqewe i qubav tokom svih ovih godina profesionalne karijere”, dodao je \okovi}.

Srpski teniser je istakao da je svestan da se zbog svojih stavova ~esto suo~avao sa kritikama.

Veoma sam blagosloven {to sam tu gde jesam i ~esto poku{avam da se podsetim na svoj put. Po~ev od Srbije, koja je uvek moj dom, gde je moje srce. Suo~avawa sa neda}ama u skoro svakoj fazi `ivota samo me je u~inilo ja~im. Biti autenti~an, otvoren, po{ten, velikodu{an, hrabar, danas su dragocene vrednosti koje se osu|uju i kritikuju na svakom koraku. Me|utim, sa ovim vrednostima nastavqam da kr~im put novim generacijama. I nastavqam putem koji mi je toliko dao. Bog je veliki”, zakqu~io je \okovi}. \okovi} }e igrati na Vimbldonu, koji po~iwe tre}eg jula. Novak je ove nedeqe zapo~eo 389. nedequ na prvom mestu ATP liste gde je tako|e apsolutni rekorder.

Nacionalni {ampionat Australije u rvawu za seniore i juniore odr`an je po~etkom juna u Brizbejnu. Na takmi~ewu je u~estvovalo preko 100 takmi~ara koji su se, osim borbe za medaqe, takmi~ili i za mogu}nost ulaska u reprezentaciju Australije.

Tim Zapadne Australije koji je brojio 11 rva~a osvojio je 4 zlatne, 2 srebrne i 2 bronzane medaqe. U ovom timu bila su i 2 rva~a iz rva~kog kluba „Vukovi“. Ando Letmets poreklom iz Estonije (Ando Lehtmets) peti put zaredom je postao {ampion Australije u rvawu gr~ko-rimskim stilom u kategoriji do 67 kg. Osim wega, Gurprit Sing iz Indije (Gurpreet Sing) osvojio je srebrnu medaqu u kategoriji do 92 kg nakon te{kog me~a u finalu gde je zbog povrede izgubio zlatnu medaqu. Kao znak pa`we i zahvalnosti za veliki trud i sjajne rezultate, trener Jadranko Te{anovi} ih je nagradio novim rva~kim patikama u kojima }e se mo}i takmi~iti. Obojica takmi~ara pozvani su na kamp koji okupqa najboqe rva~e u Australiji a odr`ava se u junu u Kanberi. Jadranko Te{anovi}

se kao najboqi svih vremena.

- Ne pu{taju ga... Kad je bilo ono su|ewe, sedimo u jedan posle pono}i i gledamo su|ewe suprug i ja. I ka`e on, „je l’ veruje{ ti u ovo? Kao da gledamo neki film”. A onda shvatim da se radi o mom sinu koji je nepravedno zatvoren. Jer ono {to je on uradio, tamo do`ivqavao, to nije pritvor, to je zatvor. Ti tu ne mo`e{ da otvori{ prozor, ne mo`e{ da iza|e{ napoqe, nema{ kontakt ni sa kim. To je zatvor. Samo {to nema{ re{etke.

I to nije bilo sve. Bilo mu je su|eno, a onda je i deportovan iz grada u kojem je do tog trenutka bio devetostruki {ampion.

Stajao je sam. I na kraju pobedio.

- Kada sam ga videla na vratima kada se vratio iz Australije 2022. rekla sam: „Samo nek si ti meni do{ao, sine moj! Pusti ti wih!” Kazala sam mu da se ja nikada ne bih vratila tamo, ali on je znao i tada da }e ponovo oti}i. I evo, godinu dana kasnije, osvojio je pehar - rekla je Dijana \okovi}.

„Moje dete u zatvoru!” Mama Novaka \okovi}a otvorila du{u o najgorem momentu `ivota - otkrila je i {ta mu je rekla kad se vratio iz Australije

THURSDAY l ^ETVRTAK 22. 6. 2023.

Joki}: Ko{arka nije glavna stvar u mom `ivotu, ve} ne{to u ~emu sam dobar

KAMPACOVA MAGIJA, IDEMO U MAJSTORICU!

Zvezda slomila Partizan i vratila seriju u Arenu

Sva{ta smo videli danas u Pioniru, ali mo`emo da podvu~emo samo jednu stvar nakon 40 minuta ko{arke – u potpunosti druga~iji me~ od bilo kog koji smo gledali u seriji!

Ko{arka{i Crvene zvezde su, nakon dva poraza na startu finalne serije, uspeli da odbrane doma}i teren i tako izjedna~e na 2:2 u seriji!

Crveno-beli su na krilima sjajne atmosfere, uspeli da savladaju Partizan na svom parketu i tako zaka`u „majstoricu“ - 68:56.

Kod pobedni~kog tima sa 21 poena glavni ~ovek bio je Fakundo Kampaco, 14 je dodao Ogwen Dobri}, dok je Filip Petru{ev upisao deset poena.

Sa druge strane, kod Partizana glavnu re~ je vodio Dante Egzum sa 12 poena, a dva mawe je dodao Kevin Panter.

Nikola Joki} na kasa~kim trkama u Somboru

[ekil O’Nil uvek isti~e koliko po{tuje srpskog ko{arka{a Nikolu Joki}a, a sada mu je jo{ jednom odao priznawe, po{to ga je svrstao me|u naboqe centre u istoriji.

[ek je podelio imena najboqih centara i wihova prizanawa, gde je sada uvrstio i Joki}a. - Dobro do{ao u mu{ki savez - napisao je. Srbin se, po [ekovom mi{qewu, nalazi u odabranom dru{tvu. Na wegovoj „ve~noj listi” su se, pored Somborca, na{li jo{: Karim Abdul Xabar, Hakim Olajxuvon, Vilt ^emberlejn, Bil Rasel, Dejvid Robinson, Patrik Juing i on.

Uz wihova ime i fotografiju su navedena priznawa do kojih su do{li i koja su ih svrstala me|u najve}e. U Nikolinom slu~aju su to dve MVP titule, pet u~e{}a na Ol-staru, trofej NBA lige i priznawe za najkorisnijeg igra~a finala.

Denver Nagetsi su u sezoni 2022/23 osvojili prvu {ampionsku titulu u istoriji, a najzaslu`niji za uspeh je bio upravo srpski centar.

Centar Denvera i srpski reprezentativac Nikola Joki} izjavio je da ko{arka nije glavna stvar u wegovom `ivotu, ve} ne{to u ~emu je zaista dobar. Joki} je sa ekipom Denvera osvojio titulu u NBA ligi, a srpski ko{arka{ je progla{en za najkorisnijeg igra~a finalne serije.

Najboqi ko{arka{ finala NBA lige Nikola Joki} pojavio se pro{log vikenda na kowi~kim trkama u Somboru, gde u~estvuju i kowi iz wegove {tale „Drim ke~er”.

Posle proslave prvog {ampionskog prstena u istoriji Denver Nagetsa, parade na ulicama glavnog grada Kolorada i izlaska u diskoteku sa saigra~ima, Joki} je u subotu sa suprugom Natalijom, }erkom Ogwenom doputovao u Srbiju.

Na hipodromu u Somboru okupio se veliki broj qubiteqa kowa i kasa~kih sportova, ali i Joki}evih simpatizera.

Nikola je ne{to posle 15:30 sam do{ao na hipodrom da isprati jednu od trka koja je bila na programu, a u kojoj je u~estvovao jedan od wegovih kowa. Joki}a su prisutni pozdravili aplauzima i ovacijama, uzvikuju}i: „MVP, MVP, MVP!”.

Izuzetne tenzije bile su prisutne i pred po~etak ~etvrtog me~a ove finalne serije, ali je atmosfera na tribinama bila znatno prihvatqivija nego {to je to bio slu~aj pre samo dva dana, na istom ovom mestu. Samim tim, sve je bilo spremno za istinski ko{arka{ki spektakl.

Po~etak me~a pripao je Partizanu, za koga nije delovalo da bi mogao da ima kataklizmi~no prvo poluvreme kada se radi o napadu. Poenima Matijasa Lesora i Alekse Avramovi}a crno-beli uspeli su da do|u do ranog vo|stva, koje je nakon poena Zeka Ledeja glasilo {est poena. Imao je ideju {ta i kako napada „parni vaqak“ na po~etku ovog derbija u Pioniru, ali nerealno deluje ~iwenica da je nakon ~etiri i po minuta ko{arke gostuju}i tim postigao ukupno polovinu poena u kompletnom prvom poluvremenu.

Uhvatio je nalet „parni vaqak“ u fini{u tre}e deonice, a isto to se na parket nastavilo i u odlu~uju}em periodu! Stefan Markovi} je trojkom uspeo da odbije nalet Partizana, ali je poenima Avramovi}a i Madara gosti uspeli da se gotovo potpuno vrate u me~, po{to je na ne{to mawe od sedam minuta do kraja me~a razlika bila sedam poena. Ponovo smo imali „`ivu utakmicu“ u Pioniru.

Neverovatno bitnu trojku pogodio je Stefan Lazarevi}, ali je samo nekoliko napada kasnije na minus pet razliku vratio Dante Egzum! Australijanac je uneo nadu svom timu, Kevin Panter je imao {ut za samo minus dva, ali ga je proma{io, te je na drugoj strani stigla kazna od strane Fakunda Kampaca! Pet vezanih poena postigao je Argentinac, koji je na taj na~in re{io pitawe pobednika i tako izjedna~io na 2:2 u seriji.

Denver je trijumfom nad Majamijem u finalnoj seriji 4:1 do{ao do prve titule u istoriji kluba.

„Ose}aj je dobar. Uvek je dobro kada do|ete do ciqa, ali sve je u putovawu. Gubite, ose}ate se pod pritiskom i stresom, sumwate u sebe. Kada ostvarite ciq, sve je opu{teno”, izjavio je Joki} u razgovoru za „NBA tudej” sa Malikom Endruz.

Srpski ko{arka{ je istakao da veruje da mo`e da bude jo{ boqi.

„Mislim da mogu da budem boqi, ali morate da se `rtvujete. Ko{arka nije glavna stvar u mom `ivotu, ona je ne{to u ~emu sam dobar”, dodao je Joki}.

Trener Denvera Majk Meloun izjavio je posle osvajawa titule da o~ekuje jo{ trofeja za Denver.

„Meloun je vrlo takmi~arski nastrojen. [ta god da igrate sa wim, voli da se takmi~i. Uvek `eli vi{e i to je razlog za{to smo pobedili”, naveo je srpski ko{arka{. Joki} je na razgovor sa

Malikom Endruz do{ao bez MVP trofeja.

„Stvarno ne znam gde je. Ostavio sam ga kod Sparkija (klupski ekonom Sparki Gonzales) u sobi, ali vi{e nije tamo. Nadam se da } e se pojaviti u mojoj ku}i”, rekao je Joki}. Srpski ko{arka{ je izneo niz pohvala na ra~un saigra~a Xamala Mareja i trener Melouna.

„Zaista im verujem. To je najva`nija stvar i zato pobe|ujemo. Xamal je bio povre|en i mislio je da }e ga klub trejdovati. Igrao je lo{e, mediji su govorili lo{e o

wemu. Ali, dokazao je svima... Ne svima, sebi je dokazao da mo`e da predvodi {ampionski tim”, istakao je Joki}.

Joki} je nakon {ampionske parade na ulicama Denvera, odmah otputovao u Srbiju. Novinarka je pitala ko{arka{a Denvera da li }e imati proslavu u Srbiji.

„Vide}emo, ne znam. Ne `elim ni{ta veliko, `elim da se opustim, odem ku}i i budem u blizini prijateqa i porodice. I samo da u`ivam u trenutku”, istakao je Joki}.

„DOBRO DO[AO U MU[KI SAVEZ, JOKI]U!”

Veliki [ekil O’Nil uvrstio Srbina u nestvarno dru{tvo najve}ih ikad!