Srpski glas 21. septembar

Strana 4

TEMA NEDEQE: PO^ELO ZASEDAWE GENERALNE SKUP[TINE UN Predsednik Srbije

Aleksandar Vu~i} se obra}a Generalnoj skup{tini Ujediwenih

nacija - tema

Kosovo i Metohija

VELIKI POVRATAK U AUSTRALIJU

Crvena Jabuka

priredila ve~e za pam}ewe u

Melburnu

Strana 11

PROBOJ SOLUNSKOG FRONTA: Blistava srpska

pobeda koja je

odlu~ila ishod

Prvog svetskog rata

Planina Rtaw –upoznajte jedinstvenu prirodnu

piramidu

Srbije

Strana

Strane 16 i 17

Strana 18

Strana

VU^I] POKAZAO SAT: Pokloni}u ga prvom srpskom detetu

koje se rodi na KiM u 2024. godini

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} pojasnio je da je sat koji nosi poklon od predsednika ^e{ke Milo{a Zemana, odgovaraju}i na optu`be Slobodana Georgieva da sat vredi 500.000 evra.

- Sat je poklon mog prijateqa, predsednika ^e{ke, Milo{a Zemana. Otkupi}u ga i pokloni}u ga prvom srpskom detetu koje se bude rodilo na Kosovu i Metohiji u 2024. godini. Meni je ovaj poklon posebno drag i za mene ima sentimentalnu vrednost, jer sam dobio od ~oveka koji je koji se izvinio Srbiji, ne za civilne `rtve, ve} zbog toga {to je provedena agresija protiv Srbije. Wihov problem je u tome {to se svih wih ja ne pla{im uop{te, {to se svih wihovih la`i ne pla{im. To meni daje dodatnu energiju, to meni daje ogromnu snagu da se borim protiv takvih la`ova, poru~io je Vu~i}.

U Srpskoj Crwi obele`en Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

RAZVILI TROBOJKU 105 METARA DUGA^KU

Povodom obele`avawa praznika u Srbiji i Republici Srpskoj, Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u Srpskoj Crwi, pograni~nom mestu u sredwobanatskoj op{tini Nova Crwa, razvili su dr`avnu zastavu du`ine 105 metara.

Zastava je simboli~no bila du`ine 105 metara, zbog obele`avawa jubileja, 105 godina od prisajediwewa Vojvodine Srbiji. Brojni okupqeni me{tani, kao i predstavnici institucija, sportskih klubova, udru`ewa gra|ana i |aci osnovne i sredwe {kole „\ura Jak{i}“ nosili su trobojku od Crkve Svetog Prokopija do zgrade pomenute osnovne {kole.

Srpska Crwa ove godine obele`ava 650 godina od svog nastanka.

Sergeju Trifunovi}u zabrana ulaska u [engenski prostor godinu dana

Poznati srpski glumac Sergej Trifunovi}, koji je u dva dana u Splitu po~inio pet prekr{aja, dobio je jednogodi{wu zabranu ulaska i boravka u Evropskom ekonomskom prostoru, odnosno [engenu, javila je hrvatska agencija Hina.

reda i mira kada je u Bosanskoj ulici, u centru Splita, pustio psa bez nadzora, za {ta je na istom sudu ka`wen sa 200 evra.

Trifunovi} je bio aktivan i na dru{tvenim mre`ama, a u posledwoj objavi vre|ao je splitske policajce pa ga je policija kaznila i tre}i put.

Kaznu od hiqadu evra platio je na grani~nom prelazu Bajakovo nakon ~ega se ponovo oglasio na dru{tvenoj mre`i.

U svojoj objavi je izme|u ostalog napisao kako su ga splitski policajci za 30 sati uhapsili tri puta, psihi~ki ga maltretirali i od wega iznudili vi{e od 1.500 evra.

"Nadam se da }ete od tih para sa{iti sebi, lepe, crne uniforme po uzoru na Franceti}eve i da }e va{e majke....biti kona~no zadovoqne svojom primitivnom kopiladi", napisao je izme|u ostalog Trifunovi}, uz uvrede i psovke.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Trifunovi} je prvi prekr{aj po~inio na gradskoj pla`i Ka{juni, gde je bez nadzora, odnosno povoca i brwice, me|u kupa~e pustio svog nema~kog ov~ara.

Gra|ani su pozvali policiju koja je stigla na Ka{une, gde ih je, kako prenose hrvatski mediji, glumac vre|ao.

Nakon okon~awa tog postupka u kojem je Trifunovi} na Op{tem prekr{ajnom sudu ka`wen za dva prekr{aja sa 500 evra i 50 evra sudskih tro{kova, on je ponovo naru{io Zakon o prekr{ajima protiv javnog

Ove

Turisti~ka organizacija (TOS) objavila da je Srbiju ove godine posetilo za 13 odsto vi{e turista nego u istom periodu prethodne.

Pro{le godine Srbiju je posetilo 3,8 miliona turista, a ostvareno je 12,2 miliona no}ewa, naveo je predstavnik TOS Predrag Stani} na predstavqawu rezultata kampawe za bezbednost u saobra}aju „Vozi odmoran – napravi pauzu svaka dva sata”.

Portparolka hrvatske policije izjavila je da su mu zbog u~iwenih prekr{aja izre~ene nov~ane kazne saglasno zakonu, a postupawe policijskih slu`benika je, kako je rekla, sve vreme bilo profesionalno i zakonito.

Ona je poru~ila da svako od nas mo`e slobodno birati mesto i zemqu koju }e posetiti, ali je i u obavezi da po{tuje zakone te zemqe.

Trifunovi} koji je za dva dana po~inio vi{e prekr{aja i time iskazao upornost i nameru da ne po{tuje odluke suda i zakonski poredak Republike Hrvatske, dobio je jednogodi{wu zabranu ulaska saglasno Zakonu o strancima, prenela je hrvatska agencija.

Stani} je rekao da se po dosada{wim rezultatima o~ekuje da ova godina „bude rekordna” po broju turista koji }e posetiti Srbiju.

Po wegovim re~ima, od ukupnog broja turista „50 odsto su stranci, a 50 odsto doma}i” koji na odmor putuju svojim kolima.

„Od 50 odsto inostranih gostiju polovina su iz regiona”, rekao je Stani} i dodao da i ve}ina wih dolazi u Srbiju svojim vozilima.

godine u Srbiji 13 odsto vi{e turista nego 2022.

TRAMP PORU^IO SORO[EVOM SINU:

Ne}e me pobediti razma`eni mali degenerik

Biv{i ameri~ki predsednik Donald Tramp izjavio je da ne}e sedeti skr{tenih ruku dok Fondacija „Soro{” ula`e milione dolara da bi spre~ila wegov povratak u Belu ku}u. Naslednik Xorxa Soro{a, wegov sin Aleks, tek {to je seo u o~evu fotequ, krenuo je u ofanzivu protiv biv{eg ameri~kog predsednika zapretiv{i da }e svoje milijarde iskoristiti da spre~i wegov reizbor. Tramp, me|utim, nije ostao du`an novom rivalu pozvav{i pristalice da zaustave „razma`enog malog degenerika”, kako je nazvao Soro{a mla|eg. Tramp, glavni kandidat republikanaca za kandidata na predstoje}im predsedni~kim izborima reagovao je na tekst na portalu „Politiko” u kome Aleks Soro{ ka`e da bi Trampova pobeda 2024. godine „ugrozila evropsko jedinstvo i potkopala napredak postignut na mnogim frontovima kao odgovor na rat u Ukrajini”.

„Verujem da bi pobeda MAGA republikanaca (frakcija Donalda Trampa) na ameri~kim predsedni~kim izborima slede}e godine mogla, na kraju, da bude gora za EU nego za SAD”, napisao je Aleks

Soro{, obja{wavaju}i odluku svoje fondacije da smawi svoju podr{ku liberalnom aktivizmu {irom Evrope.

Tramp je posle ove izjave poslao i-mejl svojim pristalicama u okviru kampawe za prikupqawe sredstava, i naveo da Soro{ o~ajni~ki `eli da ih zaustavi,

EU SPREMA

kao i da wegova dinastija uliva milione u poraz MAGA 2024.

„Dinastija Soro{ je upravo otkrila novi plan za 2024: potro{iti sve {to je potrebno da bi spre~io qude da iskoriste svoj glas u sopstvenoj zemqi”, naveo je Tramp, prenosi „Wuzmaks”.

„Ne mo`emo da dozvolimo pobedu razma`enog malog degenerika“

Ne biraju}i re~i Tramp se oglasio i na dru{tvenoj mre`i „Truth”.

„Ne mo`emo da dozvolimo pobedu razma`enog malog degenerika. Wegov otac kontroli{e tu`ila{tvo u Americi. Oni uni{tavaju na{u zemqu. Mi~ Mekonel im poma`e a da ni{ta ne radi. Republikanci }e ostati ~vrsti!”, poru~io je on.

Da Soro{ ima interes da spre~i povratak Trampa u Belu ku}u videlo se i iz teksta koji je proletos objavio „Wujork tajms” a u kome je navedeno „otvorene politike” Soro{eve fondacije u`ivaju veliku podr{ku Bajdenove administracije.

Aleksandar Soro{, sin dugogodi{weg donatora Demokratske partije Xorxa Soro{a, bio je najmawe ~etrnaest puta u Beloj ku}i otkako je Xozef Bajden preuzeo du`nost, navedeno je u javno dostupnim evidencijama posetilaca koje je „Wujork post” pregledao.

Aleksander, koga zovu Aleks, rekao je ranije za „Volstrit `urnal” da je „politi~niji” od svoga oca i da bi jedan od wegovih glavnih ciqeva bio da se suprotstavi mogu}em drugom mandatu Donalda Trampa.

Na stolu dijamanti i vanredni porez

Seizmolog koji je predvideo zemqotres

u Turskoj: Neka se spreme [panija i Portugalija

Prema wegovim prora~unima, pove}awe seizmi~ke aktivnosti moglo bi da dostigne magnitude od {est stepeni Rihterove skale, {to }e izazvati stvarawe cunamija.

Holandski seizmolog Frank Hugerbets, koji je predvideo zemqotres u Turskoj 6. februara, sada prognozira zemqotrese u [paniji i Portugaliji, prenosi redakcija RT na {panskom.

Specijalista je upozorio na mogu}e pojave potresa u regionu nakon smrtonosnog zemqotresa u Maroku 8. septembra i podsetio da jug [panije i sever Maroka predstavqaju podru~ja jake seizmi~ke aktivnosti.

Hugerbets, koji je radio na istra`ivawima geometrije solarnog sistema (SSGEOS), upozorio je na "opasnost od velikog zemqotresa du` planinskog lanca Kejp Sent Vinsent na Azorima", koji se nalazi jugozapadno od Portugalije.

Prema wihovim prora~unima, pove}awe aktivnosti moglo bi da dostigne magnitude od {est stepeni Rihterove skale, {to }e u priobalnim podru~jima dovesti do stvarawa cunamija.

Seizmolog se posebno osvrnuo na obale Maroka, Portugalije i [panije, koje smatra "opasnim zonama."

Ina~e, Hugerbets ka`e da u svojim predvi|awima koristi metod koji prati geometriju nebeskih tela. Prema wegovom mi{qewu, zemqotresi su posledica delovawa privla~nih sila planeta Sun~evog sistema, a u tome je posebno va`an uticaj Meseca, prenosi televizija "Antena 3".

Hugerbets je dao ta~no predvi|awe za zemqotres koji je pogodio Tursku u februaru ove godine, ali je 2015. pogre{no procenio da }e se zemqotres dogoditi u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama.

Me|utim, Ameri~ki geolo{ki zavod (USGS) upozorava da je nemogu}e predvideti zemqotres i da to nijednom nau~niku do sada nije po{lo za rukom.

Evropska unija je u zavr{noj fazi izrade svog 12. paketa sankcija Rusiji u vezi sa Ukrajinom, kako je u ponedeqak izvestio Blumberg, pozivaju}i se na izvore upoznate sa teku}im razgovorima.

Prema pisawu Blumberga, o~ekuje se da }e se ovaj predstoje}i paket sankcija koncentrisati na daqe mere za spre~avawe kapaciteta Rusije da zaobi|e prethodno nametnuta ograni~ewa, posebno na wene napore da uvozi sankcionisanu robu preko zemaqa posrednika, kao {to su Turska i UAE.

Izvori tvrde da bi lista sankcija EU mogla biti pro{irena kako bi se uskladila sa predstoje}om zabranom G7 za kupovinu ruskih dijamanata, koja se o~ekuje da bude objavqena u narednim nedeqama.

Pored toga, navodi se da novi paket EU ukqu~uje predlog u vezi sa potencijalnim kori{}ewem dobiti ostvarene zamrznutim sredstvima koja pripadaju Centralnoj banci Rusije. Diskusije o legalnosti zaplene ove imovine za podr{ku Ukrajini traju mesecima, a izvori ukazuju da se mo`da pribli`avaju re{ewu.

[tavi{e, o~ekuje se da }e Evropska komisija predlo`iti uvo|ewe vanrednog poreza na za-

rade ostvarene sredstvima ruske centralne banke u okviru klirin{kih ku}a EU.

je primenila 11 setova sankcija protiv Rusije, usmerenih na razli~ite sektore ruske privrede

Najava ovog novog paketa sankcija o~ekuje se ili u prvoj polovini oktobra ili tokom samita EU-SAD koji je zakazan za slede}i mesec.

Od po~etka sukoba u Ukrajini u februaru pro{le godine, EU

i wene finansijske institucije. Neke dr`ave ~lanice su navodno izrazile zabrinutost da nije ostalo mnogo za sankcionisawe, istovremeno pozivaju}i Brisel da efikasno sprovodi postoje}a ograni~ewa.

Po~elo zasedawe Generalne skup{tine UN

U Wujorku je po~elo 78. zasedawe Generalne skup{tine Ujediwenih nacija na kojem }e se okupiti vi{e od 140 svetskih lidera i predstavnika dr`ava, me|u wima i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}. Tokom boravka u Wujorku, predsednik Srbije ima}e va`ne sastanke na kojima }e, kako se o~ekuje,

Da~i} sa 18 {efova diplomatija

U srpskoj delegaciji u Wujorku je i ministar spoqnih poslova Ivica Da~i}, koji je tokom prvog dana, na marginama zasedawa, imao bilateralne sastanke sa {efovima diplomatija 18 dr`ava.

glavna tema biti situacija na Kosovu i Metohiji i Briselski dijalog. Vu~i} }e se u ~etvrtak obratiti u~esnicima zasedawa Generalne skup{tine Ujediwenih nacija.

Vi{ednevnu posetu Wujorku, gde u~estvuje na 78. zasedawu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija, predsednik Srbije zapo~eo je na prijemu koji je organizovao nema~ki kancelar Olaf [olc povodom 50. godi{wice ~lanstva Nema~ke u Ujediwenim nacijama. Tom prilikom sastao se i sa predsednikom [vajcarske konfederacije Alanom Berseom.

Predsednik Vu~i} tokom nedeqe u~estvuje na otvarawu generalne debate 78. zasedawa Generalne skup{tine Ujediwenih nacija, a prisustvuje i prijemu koji tim povodom organizuje Generalni sekretar svetske organizacije Antonio Guteres.

Ima}e va`ne sastanke tokom narednih dana na kojima }e, kako se o~ekuje, glavna tema biti situacija na Kosovu i Metohiji i dijalog Beograda i Pri{tine nakon neuspele runde pregovora koja je odr`ana pro{le nedeqe u Briselu.

Predsednik Srbije }e imati odvojene susrete sa Generalnim sekretarom Ujediwenih nacija Guteresom, kao i sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Pri{tine Miroslavom Laj~akom.

Tako|e }e prisustvovati i neformalnom ru~ku koji za lidere Zapadnog Balka-

na organizuje {ef evropske diplomatije @ozep Boreq, a prisustvova}e i tradicionalnom prijemu koji organizuje ameri~ki predsednik Xozef Bajden sa prvom damom za svetske lidere koji su okupqeni na zasedawu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija.

Predsednik }e tako|e imati va`ne bilateralne susrete.

Razgovara}e sa predsednicima Ju`ne Koreje, Demokratske Republike Kongo, sa predsednicima Surinama i drugih zemaqa Afrike i Azije. Mnoge od wih nisu priznale jednostrano progla{enu nezavi-

snost Kosova i Metohije.

Ina~e, jedan od glavnih govornika i predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, obrati}e se Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija ve} prvog dana, na otvarawu Generalne debate, i odmah nakon toga odlazi u Va{ington, gde }e razgovarati sa ameri~kim predsednikom Bajdenom i ~lanovima ameri~kog Kongresa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} obrati}e se Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija u ~etvrtak i sasta}e se tako|e i sa potpredsednikom Evropske komisije Maro{em [ef~ovi~em.

Generalna skup{tina UN usvojila deklaraciju za ubrzawe ciqeva odr`ivog razvoja

Svetski lideri na Samitu o ciqevima odr`ivog razvoja, koji je po~eo u ponedeqak u sedi{tu UN, usvojili su politi~ku deklaraciju za ubrzawe akcije za postizawe 17 ciqeva, koji imaju za ciq da podstaknu ekonomski prosperitet i blagostawe za sve qude uz istovremenu za{titu `ivotne sredine.

Samit su otvorili generalni sekretar Ujediwenih nacija Antonio Guteres i predsednik Generalne skup{tine UN Denis Frensis, uo~i otvarawa generalne debate 78. zasedawa Generalne skup{tine UN.

"Sada je vreme za globalni plan za spasavawe Ciqeva odr`ivog razvoja, koji su na `alost na pola puta do svog roka do 2030. godine", rekao je generalni sekretar UN Antonio Guteres na otvarawu foruma.

Gutere{ je rekao da ciqevi odr`ivog razvoja nisu samo lista ciqeva, ve} da su oni svuda i da nose nade, snove, prava i o~ekivawa qudi. "Politi~ka deklaracija mo`e da promeni igru u ubrzawu napretku ciqu odr`ivog razvoja", rekao je Guteres.

Svetski lideri su 2015. godine usvojili ciqeve odr`ivog razvoja, obe}avaju}i da nikoga ne}e ostaviti iza sebe. Ciqevi ukqu~uju okon~awe ekstremnog siroma{tva i gladi, obezbe|ivawe pristupa ~istoj vodi i kanalizaciji, kao i zelenoj energiji, obez-

be|ivawe kvalitetnog univerzalnog obrazovawa i mogu}nosti do`ivotnog u~ewa.

Uprkos obavezama 1,2 milijarde qudi i daqe `ivi u siroma{tvu od 2022. godine, 680 miliona qudi i daqe se suo~ava da gla|u, primetio je predsednik Generalne skup{tine UN Denis Frensis i naveo da me|unarodna zajednica ne mo`e da prihvati te brojke.

"Uz uskla|enu ambicioznu akciju, jo{ uvek je mogu}e da mo`emo do 2030. godine da izvu~emo 124 miliona dodatnih qudi iz siroma{tva i obezbedimo da oko 113 miliona qudi mawe bude neuhraweno", rekao je Frensis.

Samit se bavi uticajem vi{estrukih i me|usobno povezanih kriza sa kojima se svet suo~ava, ukqu~uju}i pogor{awe dru{tvenih, ekonomskih i ekolo{kih indikatora.

Fokus se stavqa pre svega na qude i na~ine da zadovoqe svoje osnovne potrebe kroz sprovo|ewe agende 2030.

Dvodnevni samit o Ciqevima odr`ivog razvoja je sredi{wi deo nedeqe na visokom nivou Generalne skup{tine UN, godi{weg okupqawa {efova dr`ava i vlada.

Osim ovog samita, tokom nedeqe bi}e odr`ani i Samit o klimatskim ambicijama i Dijalog na visokom nivou o finansirawu razvoja.

Azerbejxan pokrenuo

vojne operacije u Nagorno-Karabahu

Vojska Azerbejxana pokrenula je, kako su naveli, "antiteroristi~ke aktivnosti" u regionu Nagorno-Karabah kako bi povratila ustavni poredak i proterala "jermenske vojne formacije" iz tog regiona. Granatirawe se ~uje u Stepanakertu. Lokalne vlasti tvrde da ima civil-

da azerbejxanskih snaga u Nagorno-Karabahu, prenosi RIA Novosti.

U Stepanakertu, administrativnom centru Nagorno-Karabaha, oglasile su se sirene za opasnost, a na snimcima koje je objavio Rojters se ~uju i pucwi.

Visoki predstavnik za spoqnu politiku

nih `rtava. Premijer Jermenije Nikol Pa{iwan rekao je da azerbejxanske snage poku{avaju da zauzmu najnaseqenije centre Nagorno-Karabaha.

Premijer Jermenije Nikol Pa{iwan rekao je da azerbejxanske snage poku{avaju da zauzmu najnaseqenije centre Nagorno-Karabaha, preneo je Rojters pozivaju}i se na Interfaks.

Pa{iwan je naveo da je u kontaktu sa lokalnim vlastima u Nagorno-Karabahu i da o~ekuje da ruski mirotvorci deluju kako bi stabilizovali situaciju.

Istakao je da je sa vi{e strana bilo poziva na dr`avni udar u Jermeniji zbog napa-

EU @ozep Boreq pozvao je Azerbejxan da obustavi vojne operacije u Nagorno-Karabahu, preneo je Rojters.

Boreq je naveo da je EU spremna da posreduje u dijalogu izme|u Azerbejxana i Jermenije.

Gegam Stepawan, ombudsman u Nagorno-Karabahu, koji je me|unarodno priznat kao teritorija Azerbejxana, naveo je da je u napadima azerbejxanskih snaga bilo vi{e civilnih `rtava, preneo je Rojters.

Vlasti u Nagorno-Karabahu navele su da je azerbejxanska vojska za{la duboko u teritoriju tog regiona, ali da su nai{li na "odlu~an otpor".

[ef Pentagona: Ameri~ki tenkovi Abrams uskoro }e biti isporu~eni Ukrajini

Ameri~ki tenkovi Abrams uskoro }e biti isporu~eni Ukrajini, rekao je {ef Pentagona Lojd Ostin otvaraju}i sastanke kontakt grupe u formatu Ram{tajn.

„Sa zadovoqstvom mogu da objavim da }e tenkovi

M1 Abrams koje su SAD ranije obe}ale uskoro sti}i do Ukrajine“, rekao je on.

Ameri~ki tenkovi

Abrams uskoro }e biti isporu~eni Ukrajini, rekao je {ef Pentagona Lojd Ostin otvaraju}i sastanke kontakt grupe u formatu Ram{tajn.

„Sa zadovoqstvom mogu da objavim da }e tenkovi M1 Abrams koje su SAD ranije obe}ale uskoro sti}i do Ukrajine“, rekao je on.

Oru`ane snage Ukrajine ukqu~ile su stranu tehniku u kontraofanzivu. Prema ruskom Ministarstvu odbrane, Kijev nije postigao uspeh ni u jednom pravcu napada.

U Karabahu, koji je me|unarodno priznat kao deo Azerbejxana, `ivi prete`no jermensko stanovni{tvo i on nije pod kontrolom Bakua od devedesetih nakon rata izme|u Jermenije i Azerbejxana. Azerbejxan je ponovo zauzeo delove teritorije Nagorno-Karabaha i oko wega u ratu 2020. godine.

Jermenija je optu`ila Moskvu da ne mo`e

da garantuje bezbednost, po{to joj previ{e pa`we odvla~i rat u Ukrajini.

Iz Bakua su naveli da su obavestili ruske mirotvorce, kao i tursko-ruski centar za monitoring odr`avawa primirja koje je potpisano 2020. godine.

Rusija je pozvala obe strane da zaustave krvoproli}e u Nagorno-Karabahu.

Burkina Faso, Niger i Mali formirali bezbednosni pakt

Tri zapadnoafri~ke zemqe u kojima vlast dr`e vojne hunte, Mali, Burkina Faso i Niger, formirale su bezbednosni pakt, uz obe}awe da }e jedna drugoj pru`iti pomo} u slu~aju pobune ili spoqne agresije. Tri strane su sporazum o formirawu Saveza dr`ava Sahela potpisale u Bamaku, prestonici Malija.

U poveqi pakta, koji je nazvan Savez dr`ava Sahela, navodi se da }e se "svaki napad na suverenitet i teritorijalni integritet jedne ili vi{e ugovornih strana smatrati agresijom i na ostale strane'', prenosi Rojters.

Navodi se i da }e dr`ave pomo}

i jedna drugoj ''pojedina~no ili kolektivno, ukqu~uju}i i upotrebu

oru`ane sile''.

'Danas sam sa {efovima dr`ava Burkina Faso i Niger potpisao povequ kojom se uspostavqa Savez dr`ava Sahela, s ciqem uspostavqawa okvira za kolektivnu

odbranu i me|usobnu pomo}'', napisao je lider malijske hunte Asimi Goita na svom nalogu na Tviteru. ^lanice novoosnovanog saveza bile su, uz ^ad i Mauritaniju, ~lanice udru`enih snaga saveza G5 Sahel, koje podr`ava Francuska. Mali je napustio organizaciju nakon vojnog udara u toj zemqi, dok je svrgnuti predsednik Nigera Mohamed Bazum rekao u maju pro{le godine da su snage sada "mrtve" nakon odlaska Malija.

Francuska je bila prinu|ena da povu~e svoje trupe iz Malija i Burkine Faso i u napetim je odnosima sa huntom koja je preuzela vlast u Nigeru nakon {to je od we zatra`ila da povu~e svoje trupe i svog ambasadora.

Glasanje na referendumu

NA HIQADE LE[EVA U DERNI: Strah od {irewa kolere, podzemne vode ve} zaga|ene

Za samo dva sata, jedan od mojih kolega je izbrojao preko 200 tela na pla`i u blizini Derne, rekao je forenzi~ar na terenu. Spasioci stanovnici libijskog grada Derna suo~avaju se sa hiqadama le{eva koji su se nasukali ili se nalaze ispod ru{evinama nakon razorne poplave.

"Tela su na ulicama, bivaju izba~ena na obalu a zakopana su i ispod sru{enih zgrada. Za samo dva sata, jedan od mojih kolega je izbrojao preko 200 tela na pla`i u blizini Derne", rekao je menaxer forenzi~kog odeqewa Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) za Afriku na brifingu u @enevi.

Ove godine će se održati referendum o promeni Ustava da se osnivanjem Glasa Aboridžina i ostrvljana Toresovog moreuza - Aboriginal and Torres Strait Islander Voice - priznaju Prvi narodi Australije.

Da biste glasali, odgovorite na pitanje koje se nalazi na glasačkom listiću ili sa ‘Yes’ ILI sa ‘No’ na engleskom, unutar kvadratića.

Rezultat se zasniva na glasovima većine glasača u celoj zemlji, kao i na većini glasova u saveznim državama.

Prevedene informacije o referendumima, ulozi Australijske izborne komisije (AEC) i procesu glasanja ćete naći na aec.gov.au/translated

Kada glasate na referendumu, vaš odgovor je važan.

ili nazovite 1300 720 147

Ministar zdravqa u vladi Libije u Tripoliju Ibrahim el Arabi rekao je za britansku agenciju da je siguran da su podzemne vode ve} zaga|ene vodom pome{anom sa le{evima, mrtvim `ivotiwama, otpadom i hemijskim supstancama.

"Pozivamo qude da ne prilaze bunarima u Derni", rekao je on.

[ef bolnice Vahda u Derni, Muhamed el Kabisi rekao je da postoji bojazan da }e se bolesti koje se prenose vodom pro{iriti, ali da do sada do sada kolera nije zabele`ena.

Svetska zdravstvena organizacija, Me|unarodni komitet Crvenog krsta i Me|unarodna federacija dru{tava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca pozvale su vlasti u Libiji da prestanu da sahrawuju `rtve poplava u masovne grobnice, poru~iv{i da bi one mogle predstavqati zdravstveni rizik ako se nalaze u blizini vode, ali i da nanesu dugotrajan du{evni bol porodicama preminulih.

Zdravstvena agencija Ujediwenih nacija pozvala je na boqe opho|ewe prema preminulima.

Libijski Crveni polumesec objavio je da se broj mrtvih u poplavama u tom mediteranskom gradu popeo na 11.300, dok je gradona~elnik Derne Abdulmenam Al-Gaiti izjavio da bi kona~an broj `rtava mogao da bude 20.000.

Više informacija ćete naći na aec.gov.au/translated

DR ALEKSANDAR RAKOVI], SRPSKI ISTORI^AR I NAU^NI SAVETNIK

Crtawe republi~kih granica u SFRJ: Kako su Srbi izgubili izlaz na more

U novoj dr`avi, srpski narod je podeqen na pet republika i ~etiri nacije, a jedini kriterijum prilikom odre|ivawa granica bio je antisrpski, ka`e za portal RT Balkan istori~ar Dr Aleksandar Rakovi}.

U Zagreb su nacisti aprila

1941. godine u{li gaze}i po cve}u koje je bacala odu{evqena gomila, u Mariboru je istog meseca Adolf Hitler bio impresioniran prijemom gra|ana – u nacisti~kom bombardovawu Beograda

6. aprila 1941. godine poginulo je vi{e od 2.000 qudi.

Uprkos istorijskim ~iwenicama, o kojima i danas svedo~e snimci nacista u Zagrebu, Mariboru i Beogradu te 1941. koji se mogu na}i i na Jutjubu, u prvim posleratnim godinama komunistima koji su po~eli da crtaju granice republika Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije odnos prema okupatoru nije bio nikakav kriterijum, ve} obra~un sa "velikosrpskim nacionalizmom".

U novoj dr`avi, srpski narod je podeqen na pet republika, a kako ka`e istori~ar dr Aleksandar Rakovi} iz Instituta za noviju istoriju Srbije, jedini kriterijum je bio antisrpski, da se srpski narod razdrobi na {to vi{e razdvojenih celina kako bi se onemogu}ilo politi~ko objediwavawe i jedinstveni srpski nacionalni pokret.

"Povla~ewe granica i stvarawe novih nacionalnih identiteta iskqu~ivo je imalo nameru da zdrobi srpski narod, podeli ga i odvoji od wegovih prirodnih granica koje se`u do Jadranskog mora", ka`e Rakovi}.

Na neobi~nost kriterijuma po kojima su komunisti odmah nakon rata formirali granice republika, ukazao je u svom tekstu iz 1986. godine akademik Kosta ^avo{ki koji navodi da su razli~ite federalne jedinice uzete u granicama u kojima su bile u razli~itim istorijskim trenucima u rasponu od preko 60 godina: od 1878. do 1939. godine.

Za jedne federalne jedinice uzete su granice koje su za wih bile najpovoqnije, a za druge one najnepovoqnije.

Tako je za Sloveniju izabrano najpovoqnije re{ewe jer su se prakti~no svi Slovenci na teritoriji onda{we Jugoslavije na{li u jednoj federalnoj jedinici, sli~no kao i Makedonci, dok je Srbija uzeta u granicama pre Balkanskih ratova, {to zna~i da joj nisu priznati rezultati oslobodila~kih ratova koje je ona vodila od 1912.

do 1918. godine, pi{e ^avo{ki. Ilustruju}i izrazito nejednak polo`aj koji su republike dobile ovakvim crtawem granica, on uzima primer Srbije (granica iz 1912) i Hrvatske (granica iz 1939). Da je za obe zemqe uzeta 1912. godina, Srbija bi bila u granicama prekumanovske Srbije, a Hrvatska u svojim administrativnim granicama u okviru Ugarske, koje su obuhvatale u`u Hrvatsku, Slavoniju i Vojnu Krajinu, a iskqu~ivale Dalmaciju.

"Da je kojim slu~ajem uzeta 1939. godina, tada bi se Hrvatska uspostavila u granicama Banovine Hrvatske, a Srbija bi bila uspostavqena na celoj jugoslovenskoj teritoriji isto~no od Banovine Hrvatske, posle prethodnog izdvajawa Bosne, teritorije koja je nekada pripadala Crnoj Gori, teritorije 10 odnosno 15 km ju`no od Ka~anika i Ristovca (dana{wa Makedonija) i Sanxaka", navodi ^avo{ki.

Srpska Hercegovina je politi~kim dogovorom

komunisti~kih

rukovodstava BiH

i Crne Gore izgubila svoju obalu, hercegova~ko primorje, od Igala do rta

O{tro, napomiwe na{ sagovornik. "Ono je pokloweno Crnoj Gori

s namerom da se srpskom narodu onemogu}i izlazak

na more

U takvom slu~aju, dodaje daqe srpski akademik, Vojvodina, kao i Kosovo i Metohija smatrali bi se integralnim delom Srbije. Umesto toga prva je postala autonomna pokrajina, a druga autonomna oblast. Jedino je Srbija od svih jugoslovenskih republika imala ove autonomne jedinice.

Govore}i o komunisti~kom crtawu granica jugoslovenskih republika, Aleksandar Rakovi} isti~e da su 1918. godine pro{irene granice iz [apca na Alpe, i po me|unarodnom pravu to pro{irewe granica tretira se kao pro{irewe granica Srbije.

"Na Pariskoj mirovnoj konferenciji Srbija je bila u~esnik, a ne Kraqevina SHS koja je tek stvorena, jugoslovenska dr`avnost je, ustvari, nastavak srpske dr`avnosti. Komunisti umesto da uva`e tu ~iwenicu, oni su srpski narod podelili na pet republika", napomiwe Rakovi}.

Iz Srbije, koja je 1918. prisajedinila Srem, Banat, Ba~ku, Barawu, Crnu Goru, 1945. izdvojena je Barawa. Ona je tada poklowena Hrvatskoj, a Srbija je trajno izgubila izlaz na reku Dravu, dodaje na{ sagovornik.

"Uz to, komunisti su 1945. iz srpske nacije izdvojili tzv. crnogorsku naciju za koju nije bilo nikakvih osnova da bude nacija, makedonsku naciju, za koju je bilo nekih osnova da bude nacija i kasnije su tokom decenija razvijali kroz svoju politiku samostalni tzv. muslimanski nacionalni identitet koji su 1971. godine i ozvani~ili. Srpski narod je tako podeqen na ~etiri nacije i pet republika", ka`e Rakovi}.

On navodi da je Crna Gora u tom

komunisti~kom smislu stvorena kao posebni nacionalni identitet koji ima svoju republiku, a ne kao istorijska dr`ava srpskog naroda.

"Kada je re~ o ostalim delovima srpskog naroda, koji je ostao u tim mehani~ki, ideolo{ki i antisrpski povu~enim granicama, u Bosni i Hercegovini, gde su Srbi ~inili relativnu ve}inu, Srbi nisu imali nikakav svoj entitet niti su uva`avane one istorijske odluke srpskih skup{tina u BiH da se direktno prisajedine Srbiji 1918. godine", ka`e Rakovi}.

Pri tom, srpska Hercegovina je politi~kim dogovorom komunisti~kih rukovodstava BiH i Crne Gore izgubila svoju obalu, hercegova~ko primorje, od Igala do rta O{tro, napomiwe na{ sagovornik.

"Ono je pokloweno Crnoj Gori s namerom da se srpskom narodu onemogu}i izlazak na more. U Crnoj Gori gde je obavqen taj ideolo{ki konstrukt i nasilnim putem ustrojena tzv. crnogorska nacija prirodno se podrazumevalo, makar {to se komunista ti~e, da su Srbi tu izgubili izlaz na more", podse}a Rakovi}.

Na{ sagovornik napomiwe da je to ura|eno iako je u Crnoj Gori i kasnije u Kraqevini Jugoslaviji vrlo poznato bilo da je prostor od Boke Kotorske do Bara zvan srpsko more.

"Kwaz Nikola 1877. godine kada je oslobodio Bar, u{ao je u more kod Bara i rekao: Vjen~avam te srpsko more sa slobodom Crne Gore", dodaje Rakovi}.

On isti~e da je u tom povla~ewu granica, za komuniste bilo vrlo va`no da Srbe potisnu od mora.

"Srpski narod koji je ostao u Hrvatskoj, a to su prostori

kasnije okupqeni u Republiku Srpsku Krajinu, nije imao pravo ni na kakvu autonomiju. Oni su ostavqeni bez namere da se srpski narod tu kroz neku svoju autonomnu, geografsku celinu okupi i odbrani ~ak i posle genocida nad Srbima u Drugom svetskom ratu", ka`e Rakovi}.

Indikativno je {to je ovakvo re{avawe pitawa granica, kako dodaje na{ sagovornik, pohvalio fra Dominik Mandi}, usta{ki ideolog koji je bio potpuno suprotstavqen komunistima, a u emigraciji je pisao da je Tito odli~no re{io jugoslovenska nacionalna pitawa.

"Namere Komunisti~ke partije Jugoslavije proisti~u iz programa Kominterne da srpski narod treba desetkovati. A Kominterna tu politiku preuzima od hrvatskih prava{a, dakle ono {to su od Ante Star~evi}a pa nadaqe razvijali hrvatski ideolozi, Kominterna je preuzela za re{avawe jugoslovenskih nacionalnih pitawa. Zadatak broj jedan je bio razbijawe Srba na nacije", napomiwe Rakovi}.

I ^avo{ki u svom tekstu pi{e da su u prakti~nom pristupu re{avawu nacionalnog pitawa tokom rata, vidni tragovi prethodne politike koju je u ovoj oblasti vodila KPJ izme|u dva rata.

"Ta politika dostigla je vrhunac u odlukama kongresa KPJ oktobra 1928. u Drezdenu, kojima se priznaje legitimnost te`wi k nacionalnom samoopredeqewu sve do otcepqewa ne samo ju`noslovenskih naroda ve} i nacionalnih mawina", navodi ^avo{ki.

Radni~ka klasa poziva se da svestrano pomogne obrazovawe nezavisne Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Slovenije, kao i da podr`i "borbu raskomadanog i ugwetenog albanskog naroda za nezavisnu i ujediwenu Albaniju". I ma|arskoj mawini u severnoj Vojvodini priznaje se, kako se navodi, pravo na otcepqewe.

"Srpski narod je tada politi~ki zdrobqen i mi se od toga nikada nismo oporavili. I dan-danas imamo Srbiju, Republiku Srpsku i Srbe u Crnoj Gori, mi se i dan-danas borimo za vazduh, da makar taj prostor od Apatina do Bara i od Timo~ke do Bosanske krajine nekako okupimo politi~ki i da on funkcioni{e kao jedinstvena celina. I daqe se borimo za to jer nam se to zabrawuje, onemogu}ava od strane zapadnih faktora i onih koji su razbijali Jugoslaviju", zakqu~uje Aleksandar Rakovi}.

Istori~ar Dr Aleksandar Rakovi}

Veli~anstveni prizori u najve}em gradu Srpske

TROBOJKA OD 100 METARA U BAWALUCI

Srpska zastava duga 100 metara uqep{ala centar Bawaluke. Dan jedinstva slobode i nacionalne zastave obele`en i {irom Republike Srpske.

Trobojka, koju su nosili ~lanovi GO SNSD pro{la je preko Trga Krajine i Gospodske ulice, do Pa-

JELA PO NARUXBI

late predsjednika. Na ~elu kolone koja je nosila zastavu je bio predsednik GO SNSD Bawaluka Vlado \aji}. On je izjavio je da ovaj odbor svake godine sa ponosom organizuje manifestaciju trobojke.

– @elimo da poka`emo da nam treba jedinstvo Srbije i Srpske na prvom mjestu i svih Srba gdje god

oni `ivjeli, a istovremeno jedinstvo svih nas ovdje u Republici Srpskoj – rekao je \aji} novinarima. On je istakao da }e dati sve od sebe da se postigne jedinstvo sve ijednog stanovnika Srpske, da se svi okupe oko predsjednika Srpske Milorada Dodika i republi~kih institucija, kako bi se stalo u odbranu Srpske koja je u ovom trenutku ugro`enija, mo`da vi{e nego u vrijeme rata.

– Ponosan sam na dana{wi odziv gra|ana i na dostojanstven na~in na koji smo sve ovo prezentovali i {to u na{oj Bawaluci predstavqamo mir, uva`avawe, rad, napredak i odbranu Republike Srpske – poru~io je \aji}.

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji se obele`ava u Srpskoj i Srbiji bio je povod za defile u crveno-plavo-belim bojama.

PH 0430 732 284

Iz Srpske i danas [mitu jasne poruke - da "inkognito" poseta Bawaluci ponovo potvr|uje stav da nije nikakav diplomata, ve} obi~ni turista.

Kristijan [mit je bez najave zvani~nim institucijama zadu`enim za sprovo|ewe zakona, ju~e do{ao u Bawaluku gde se sastao sa biskupom Frawom Komaricom. Nezvani~no, tokom boravka u Republici Srpskoj nekoliko puta je mewao vozila, a tek kada je iz Doboja pre{ao u Federaciju, OHR je saop{tio da je [mit bio u Bawaluci.

`rtva", naglasio je Sini{a Karan, ministar unutra{wih poslova Republike Srpske.

Prema informacijama Ministartsva bezbednosti u Savetu ministara, [mit svoj dolazak nije najavio ni Direkciji za koordinaciju policijskih tela, a samim tim o tome nisu obave{tene ni nadle`ne policijske stanice, iako su do sada redovno obave{tavani o wegovom kretawu.

"O~igledno se radi o ilegalnom boravku gospodina [mita u Bawaluci koji je u~inio sve da sakrije taj svoj dolazak u Bawaluku verovatno pla{e}i se za svoju bezbednost, a ono {to mogu da vam ka`em jeste da bezbednsone strukture BiH i Republike Srpske, }e za{titi svakog gra|anina pa makar on bio stranac i bio nelegalno na teritoriji Republike Srpske i BiH. Ali se ovde radi o~igledno o strahu od gra|ana i od gneva gra|ana, koji zaista ne mogu vi{e da trpe torturu od [mita", istakao je Nenad Ne{i}, ministar bezbednosti u Savetu ministara.

Da je [mit svojim dolaskom izvr{io jo{ jedan napad na Dejtonski mirovni sporazum, ocenio je pravnik Ogwen Tadi}.

Dete u Bawaluci 2 puta ujeo poskok

MINUTI JE DELILI OD SMRTI

Devoj~icu iz Bawaluke je ~ak dva puta ujela zmija poskok, najopasnija otrovnica u Evropi.

Bezazlena igra sedmogodi{we devoj~ice Nike i wenog dve godine starijeg brata Petra, u dvori{tu porodi~nog imawa u o~evom zavi~aju, zamalo je zavr{ila tragi~no, jer je devoj~icu, dok su tr~ali za loptom, ~ak dva puta ujela zmija poskok, najopasnija otrovnica u Evropi.

Sve se odigralo pre desetak dana u selu Bjelaj, u op{tini Bosanski Petrovac, kada su mali{ani iz Bawaluke do{li u posetu dedi i baki,

Iz Srpske i danas [mitu jasne poruke - da "inkognito" poseta Bawaluci ponovo potvr|uje stav da nije nikakav diplomata, ve} obi~ni turista, pi{e RTRS.

U MUP-u Srpske jasni - Kristijan [mit, tajnom posetom Bawaluci bez najave institucijama, `eleo je da napravi incident u kojem bi on bio nekakva `rtva.

Ocewuju da je moglo da do|e do nesagledivih posledica kako po [mita, tako i po gra|ane, jer raspolo`ewe naroda u Srpskoj nije mu nimalo nakloweno.

"Wegov dolazak u Bawaluku, bez ikakve najave zvani~nim institucijama zadu`enim za sprovo|ewe zakona, nakon {to je i sam obave{ten i upozoren da postoji opasnost po wegovu bezbednost i to u trenutku dok se u Bawaluci odr`ava nekoliko razli~itih doga|aja, od Sajma kwige, fudbalske utakmice i drugih dru{tvenih doga|aja, govori o tome da je `eqan da isprovocira incident u kojem bi on bio nekakva

"Komentarisa}u i kao gra|anin. Meni je stvarno sme{no da on neku prepodnevnu posetu, objavi na svom Tviter nalogu u {est sati poslepodne kada je bio ponovo u Federaciji, u strahu da to neko ne vidi jer je u Bawaluku u{ao kao ilegalac", ka`e Ogwen Tadi}, savetnik predsednika Republike Srpske.

Za Republiku Srpsku Kristijan [mit je bez Rezolucije Saveta bezbednosti, nelegalan i nelegitiman. U institucijama Srpske za wega nema mesta, isti~u u SNSD-u.

"A da li }e nastaviti da poku{ava da dogovara sastanke po kafanama to je ve} wegov li~ni izbor. Fotografiju iz Bawaluke je objavio tek kada je napustio Republiku Srpsku, ~ime je potvrdio da granica postoji", istakao je Radovan Kova~evi}, delegat u Domu naroda Parlamentarne skup{tine BiH.

Tajna poseta [mita nije najavqena ni na zvani~nom sajtu bawalu~ke biskupije, {to je jo{ jedna potvrda privatne posete.

u pratwi roditeqa. Tog 2. septembra, deca su nakon prvog dana u novoj {kolskoj godini boravila u zavi~aju. Po{to vole selo i sve ono {to selo i sopstveno imawe nudi, mali{ani sebi lako prona|u neku zabavu. Igraju}i se loptom, dodavaju}i je jedno drugom i tr~e}i za loptom deca su, prema pri~i wihovih roditeqa, nagazila na zmiju, koja je verovatno brane}i se ugrizla dva puta devoj~icu Niku za sko~ni zglob leve noge, nakon ~ega su brat i sestra prestravqeni, pla~e}i i vri{te}i, potr~ali prema ku}i kako bi potra`ili pomo}.

Niko od prisutnih nije verovao {ta se de{ava dok nisu videli tragove od dva ugriza poskoka, nakon ~ega su devoj~ici krpom podvezali nogu ispod kolena i istog momenta krenuli prema Domu zdravqa Bosanski Petrovac kako bi devoj~ici bila ukazana prva pomo}.

- Nakon {to smo stigli u Dom zdravqa u Petrovac, ~ekala nas je spremna de`urna ekipa lekara koji su pru`ili Niki prvu pomo} i smestili je u kola hitne pomo}i, te je uz prikqu~ewe na infuziju i u pratwi medicinskog osobqa, jednog roditeqa i starijeg brata, krenula za Biha}, sa verom da }e joj `ivot biti spasen - pri~aju roditeqi detaqe ovog doga|aja koji im je zamalo mogao doneti ogromnu tragediju.

[ta zna~i tajna poseta [mita katoli~kom samostanu u Bawaluci?

Kristijan [mit

FILMSKA PRI^A U CRNOJ GORI

Kako je otkriven tunel ispod suda u Podgorici i ~emu je slu`io

Filmska pri~a u Crnoj Gori. Otkrivawe tunela koji je vodio od iznajmqenog stana do depoa Vi{eg suda u Podgorici otvorilo je mnoga pitawa. Bekstvo ili kra|a – opre~ne izjave o ciqu prokopavawa tunela. Mediji prenose da je tunel otkrila promaja.

Nakon informacije da je obijen depo podgori~kog Vi{eg suda, stigla je jo{ {okantnija – otkriven je tunel prokopan ispod zgrade suda. Od depoa Vi{eg suda u Podgorici do iznajmqenog stana u Wego{evoj ulici – to je du`ina misterioznog tunela.

A u depou suda, prema navodima medija, nalazilo se: devet tona droge, 400 komada oru`ja, municija, eksplozivi i spisi.

BEKSTVO ILI KRA\A

Iako je Podgorica premre`ena podzemnim tunelima, izvr{ioci su da bi do{li do prostorija suda morali da iskopaju i probiju zidove debqine 70 do 80 centimetara, rekao je predsednik Vi{eg suda Boris Savi}.

"Imamo sumwu da je meta bio lak pristup sudu i prostoriji za zadr`avawe, jer se nalazi u nepo-

srednoj blizini prostorije za zadr`avawe", naveo je Savi}.

Demantovao je informacije da bilo {ta od dokumentacije u depou suda u nedostaje.

“Zatekli smo pomjerane predmete u depou. Obavqen je popis, gotovo ni{ta ne nedostaje, to smo uvidjeli. Konstatovano je da su predmeti ispreturani. Informacije da je ne{to ukradeno nijesu istinite”, istakao je Savi}.

TERZI]: PLA[IM SE DA ]E

ISTINA BITI DRUGA^IJA

Ipak, {ef crnogorske Uprave policije Nikola Terzi} nije saglasan sa tim.

"Za razliku od predsjednika Vi{eg suda, koji je saop{tio da gotovo nijedan dokaz iz depoa ne nedostaje, mislim da niko nije ulo`io toliki trud i napor zbog rekreacije, iako bih volio da je on u pravu, a da ja grije{im. Pla{im se da }e istina biti druga~ija", rekao je Terzi}.

Poru~io je i da policija ~ini sve kako bi ravetlila ovaj slu~aj.

"Ovaj slu~aj pokazuje da qudi s one strane zakona ne miruju. Me|utim, neka budu sigurni da ne mirujemo ni mi i da }emo ih usko-

ro izvesti pred lice pravde", poru~io je Terzi}.

PROMAJA OTKRILA TUNEL?

Pojedini crnogorski mediji prenose i da je tunel otkriven sasvim slu~ajno i to tokom popisa materijala u depou, nakon uvi|aja policije i tu`ila{tva koji su obavili zbog sumwe da je taj magacin obijen.

Jedna od zaposlenih u sudu po`alila se koleginici na pauzi da "klima jako bije u prostoriji". Koleginica joj je, navodno, odgovorila da tu nema klima ure|aja, nakon ~ega su i otkrili da je promaja izbijala iz iskopanog tunela, prenosi portal Libertas pres.

STAN IZNAJMQEN PRE DVA MESECA

Stan iz kojeg je prokopan tunel iznajmqen je pre dva meseca.

Mediji navode da je uhap{en vlasnik tog stana, ali da se traga za osobama koje su ga koristile.

Stan se nalazi u Wego{evoj ulici naspram zgrade Vi{eg suda.

"Za ovakav poduhvat potrebna ozbiqna organizacija i finansijska sredstva"

Crna Gora tra`i pomo} zemaqa regiona u istrazi o tunelu

Nakon afere „tunel” Crna Gora }e zatra`iti da se formira zajedni~ki istra`ni tim sa dr`avama iz okru`ewa koji }e omogu}iti lak{u razmenu podataka kada je u pitawu borba protiv organizovanog kriminala, pi{e portal RTCG.

Prema saznawima portala, da bi jedna ovakva inicijativa mogla da za`ivi potrebna je saglasnost dr`avnog tu`ila{tva jer je po zakonu na ~elu zajedni~kih istra`nih timova tu`ilac.

Vr{ilac du`nosti direktora

Uprave policije Nikola Terzi} je u Beogradu razgovarao sa predstavnicima MUP-a Srbije, ali, kako se

navodi, zajedni~ki istra`ni tim ne bi bio sastavqen samo od crnogorskih i srpskih istra`iteqa, ve} bi tu mogli biti i predstavnici drugih dr`ava regiona kao {to su BiH i Albanija.

Taj tim bi se bavio generalno problemom organizovanog kriminala na Balkanu i zajedni~kim istragama, ali i slu~ajem koji je najaktuelniji u Crnoj Gori, prokopavawem tunela od stana u Wego{evoj ulici do depoa Vi{eg suda u Podgorici.

Tunel je otkriven 11. septembra u Podgorici, a spekuli{e se da su motivi za ovakav krimi-

nalni poduhvat kra|a i kompromitacija dokaza, bekstvo nekog od zatvorenika ili mo`da ~ak i fizi~ki napad. Forenzi~ari su izuzeli tragove iz stana odakle je po~elo kopawe i o~ekuje se da narednih dana bude poznato vi{e informacija o po~iniocima ovog krivi~nog dela.

Abazovi}: Nije iskqu~eno da je kopawe tunela po~elo zbog dolaska Ef-Bi-Aja

Crnogorski premijer Dritan Abazovi} kazao je da nije iskqu~eno da je kopawe tunela od privatnog stana do depoa Vi{eg suda u Podgorici, po~elo zbog najave dolaska agenata Ef-Bi-Aja u Crnu Goru.

„Mislim da je to sumwa koju ne treba tek tako odbaciti“, rekao je Abazovi}.

On je ponovio da bi re{avawe ubistva Du{ka Jovanovi} a dalo odgovor na mnoga pitawa koja se ti~u organizovanog kriminala u Crnoj Gori u posledwih 20 godina.

Da otkri}e ovakvog tunela ispod zgrade suda li~i na holivudski scenario saglasni su i stru~waci.

"Za ovakav poduhvat je potrebna organizacija, qudstvo, ozbiqna tehnologija i ogromna finansijska sredstva", rekao je arhitekta Xenan Koli} za RTCG.

Ukazao je da izgradwa tunela podrazumeva planirawe i dobro poznavawe zgrade suda i okoline.

"Kada krenete iskop potrebne su vam koordinate, recimo da ne

krenete iskop, a nemate koordinate mogli biste da iza|ete na trg, a mislim da wima to nije ciq nego su perfektno odradili posao. Svaka ma{ina koja se koristi prilikom iskopa prenosi vibracije i te vibracije bi osjetili svi zaposleni", dodao je Koli}.

Svi organi ukqu~eni su istragu ovog nesvakida{weg slu~aja, a tunel je i glavna tema zasedawa Biroa za operativnu koordinaciju obave{tajnog bezbednosnog sektora.

Откривен тунел испод Вишег суда у Подгорици

Za Dan proslave srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15. septembra, {irom srpskih mesta na Kosovu i Metohiji istaknute su srpske zastave.

Ulice Leposavi}a oki}ene su trobojkama uo~i obele`avawa Dana srpskog jedinstva a radnici su tokom dana uprkos ki{i uklonili izbledele zastave i postavili nove.

Srpske trobojke ukrasile su ulice Severne Mitrovice na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, koji Srbija i Republika Srpska proslavqaju, ve} ~etiri godine zaredom.

Studentski dom Univerziteta u Pri{tini sa privremenim sedi{tem u Kosovskoj Mitrovici,

ZA DAN SRPSKOG JEDINSTVA 15. SEPTEMBRA Istaknute

zastave {irom KiM

Тробојка са порукама на Студентском центру у Косовској Митровици

ove godine, oki}en je najve}om zastavom Republike Srbije koja se`e od posledweg sprata do prizemqa.

Kod sredwe tehni~ke {kole

„Mihajlo Petrovi} Alas“ oka~ene su i zastave koje nose simbole ovog grada – Svetog Dimitrija, {tit Nemawi}a i kneza Lazara, uz poruku

„Odavde nema nazad“ i "Nema predaje".

Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave , danas je prigodnim dekorom oki}eno i porodili{te u Pasjanu.

HUMANI GEST SREBRNIH MOMAKA SRBIJE IZ MANILE Uspomenu sa Mundobasketa poklonio u humanitarne svrhe za Srbe na Kosovu i Metohiji!

Kada je do{ao sa Svetskog prvenstva Aleksa Avramovi} sa sobom je nosio kutiju koju nije ispu{tao iz ruke. Ubrzo je otkriveno da se u woj nalazila lopta. Aleksa je prikupio potpise svih igra~a i tu loptu donirao u humanitarne svrhe organizaciji "Srbi za Srbe".

Lopta je prodata na aukciji u Novom Sadu za 650.000 dinara, novac od wene prodaje bi}e preusmeren za narodne kuhiwe sa Kosova i Metohije.

Jedan od junaka ko{arka{a Srbije sa Mundobasketa i ~ovek kojeg su zavoleli i oni kojima mo`da nije bio blizak srcu Aleksa Avramovi} jo{ jednom je pokazao kakav je ~ovek.

Pored zalagawa na terenu, bek Orlova je i svojim izjavama, a posebno pona{awem prigrlio sve simpatije, {to je samo potvr|eno poklonom koji je uru~io organizaciji “Srbi za Srbe”.

Loptu sa potpisima svih igra~a koja se nalazila u kutiji koju je izneo pri sletawu u Beograd on je odlu~io da da organizaciji koja prikupqa novac za Srbe sa Kosova i Metohije.

Ona je zatim postavqena na humanitarnoj aukciji u Novom Sadu na kojoj se sakupqao novac za Narodnu kuhiwu u ju`noj srpskoj pokrajini. Saop{teno je da je ciq prevazi|en i da je ukupno na osnovu donacija i aukcija lopte i drugih vrednih predmeta prikupqeno skoro 34 hiqade evra. Podatak za divqewe, i mi jo{ jednom skidamo kapu ovom momku.

Fotografiju na kojoj su dve novoro|ene bebe pokri vene trobojkom, podelila je Kan celarija za Kosovo i Metohiju na svom Fejsbuk profilu.

“U porodili{tu u Pasjanu pre kriveni srpskom trobojkom su de~ak i devoj~ica iz Kosovskog pomoravqa. Mali{an iz Koreti{ta deveto je dete u u porodici, dok je devoj~ica iz Vrbovca” stoji u objavi.

Porodili{te u Pasjanu otvoreno je 2015. godine.

Praznik

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obele`ava se na dan kada je 1918. godine probijen Solunski front, a na osnovu odluke vlada Srbije i Republike Srpske o zajedni~kom obele`avawu ovog datuma.

Тробојка на новорођенim малишанima у Пасјану, у Косовском Поморављу

Uz prisustvo zvani~nika Srbije i Republike Srpske, patrijarha i velikog broja gra|ana praznik je prvi put sve~ano proslavqen 2021. godine u Beogradu na Savskom trgu, kod spomenika Stefanu Nemawi, a pro{le godine u Bijeqini.

Manastir Visoki De~ani: Nasle|e SPC na KiM nije samo poglavqe istorije, to je hronika vere, otpornosti i nepopustqivog duha naroda

Bratstvo manastira Vioki De~ani podse}a da je svetiwama Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji potrebna dugoro~na za{tita jer su to vitalni delovi u mozaiku razli~itih kulturnih i verskih tradicija na Balkanu.

U objavi na platformi Iks, posebno podse}aju na kulturno – istorijski zna~aj ~etiri svetiwe – Pe}ke patrijar{ije, Gra~anice, De~ana i Bogorodice Qevi{ke, nazivaju}i ih blagom celog ~ove~anstva, me|unarodne svetionike umetnosti, arhitekture i duhovnosti.

“Nasle|e SPC na Kosovu nije samo poglavqe istorije; to je hronika vere, otpornosti i nepopustqivog duha naroda. Vekovima je ovo nasle|e svedo~ilo o nepokolebqivoj privr`enosti srpskog naroda, obele`avaju}i Kosovo kao svetiwu duhovnog i kulturnog identiteta. Uprkos osekama i osekama imperija, ratova i istorijskih izazova, ovo versko nasle|e je napredovalo, sli~no vekovnom drvetu koje stoji visoko protiv vremenskih oluja…… One su tako|e ponos za sve qude na Kosovu koji neguju umetnost i lepotu i

Пећка патријаршија

po{tuju razli~ite tradicije. U svetu koji ~esto zaboravqa svoju pro{lost, nasle|e Srpske pravoslavne crkve na Kosovu slu`i kao svetionik koji nas podse}a na trajnu snagu vere, svetost kulture i vanvremenske mostove koji mogu da ujedine razli~ite narode. Ovo neprocewivo nasle|e zahteva dugoro~nu za{titu, jer predstavqa vitalni deo u mozaiku razli~itih kulturnih i verskih tradicija na Balkanu” navedeno je u objavi, 15. septembra, u kojoj se detaqnije ukazuje na to za{to su ove ~etiri svetiwe od posebne va`nosti za regionalno ali i svetsko pam}ewe.

PREDSEDNIK SRBIJE KA@E DA SU RAZGOVORI U BRISELU 14. SEPTEMBRA BILI NEUSPE[NI

Kurti vodi dijalog u }orsokak

Vu~i} je novinarima posle sastanka rekao da je izneo podatke o incidentima na Kosovu, i da u posledwa dva meseca imamo 50 odsto vi{e incidenata „pod Kurtijem“ nego u najgoroj godini u vreme bilo koga drugog na vlasti na KiM Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} ka`e da su razgovori sa Aqbinom Kurtijem u Briselu 14. sep-

tembra bili neuspe{ni.

Vu~i} je odmah posle sastanka rekao da su sastanci neuspe{no zavr{eni.

– Neuspe{no zavr{eni razgovori u smislu pronala`ewa jasnog puta ka normalizaciji odnosa. Svi imao svje predloge, na kraju mi smo kao Srbija prihvatili kompromisni predlog EU, Kurti nije `eleo

i sastanak je okon~an – rekao je Vu~i} posle sastanka.

Prema wegovim re~ima, jasno je da Kurti izbegava da formira ZSO, a da Srbija ne be`i od svojih obaveza.

„Ali su{tina je u tome da kada pitate Kurtija da li ho}e da je formira nikad ne dobijete pozitivan odgovor“, naveo je Vu~i}.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

PROBOJ SOLUNSKOG FRONTA: Blistava srpska pobeda koja je odlu~ila ishod

Prvog svetskog rata

Pre 105 godina, 14. septembra 1918, srpska Vrhovna komanda izdala je naredbu: "Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu no{eni idejom da od brzine prodirawa zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba drsko prodirati - bez po~inka, do krajwih granica mogu}nosti qudske i kowske snage." Kako se kasnije prise}ao kraq Aleksandar: "Mi smo tada sa mar{alom Fran{e D’Epereom izradili ~itav plan o nastupawu i trebalo je

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

seca, uz gotovo stalne borbe, napredovali preko 800 kilometara? "Vukla nas je neizmerna `eqa da {to pre stignemo u rodni kraj", prise}ao se kasnije vojnik Drinske divizije Ivan Filipovi}.

Srpski vojnici su zatim i{li iz jedne pobede u drugu. Prema re~ima generala D'Eperea, "srpsku pe{adiju jedva je stizala francuska komora koja je i{la na kowima."

Skopqe je oslobo|eno 25. septembra, posle ~ega je srpska vojska krenula prema bu-

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo}

stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

da zajedno mar{iramo preko Ma|arske i ^ehoslova~ke, sve do Bavarske".

Time je po~ela jedna od najve}ih i najblistavijih operacija vo|enih u Prvom svetskom ratu: proboj Solunskog fronta, koja je ubrzo odlu~ila o wegovom ishodu. Pre toga, od 1916. sve do novembra 1918, na ovom delu fronta, koji je smatran za "neva`an" i "sporedan", vladalo je relativno zati{je.

Prethodno je za komandanta Solunskog fronta postavqen francuski general Fran{e D'Epere, koji je u junu 1918, odr`ao savetovawe sa srpskim generalima i regentom Aleksandrom.

Na ovom savetovawu je doneta odluka da se kona~no krene u proboj fronta, na liniji Dobro poqe-Veternik-Kozjak.

NO@ I JUNA^KO SRCE

Borbe su po~ele 14. septembra, artiqerijskom paqbom iz svih oru|a. U zoru 15. septembra, posle dugotrajne pripreme, srpska Druga armija je krenula u juri{. Uskoro su se surove borbe vodile u mukloj ti{ini, bajonetima, prsa u prsa. O wenim u`asima svedo~i zapis francuskog oficira Ogista Albera:

"Ono {to sam video na Veterniku pamti}u do kraja `ivota. Izme{ali se francuski i srpski vojnici. Qudi u pocepanoj obu}i, koji krvare, osvajaju metar po metar. Najednom sve zamukne, ~uju se samo jauci. To se vodi borba prsa u prsa. Sudbinu ovog dela fronta re{avaju no` i juna~ko srce. Moj mitraqez }uti, ne mogu da ga|am, pobi}u srpske vojnike, koji su se izme{ali sa bugarskim."

Tako je probijen glavni deo Solunskog fronta. [ta je davalo toliku snagu srpskim vojnicima koji su zatim, za mawe od dva me-

garskoj granici. Samo ~etiri dana kasnije, Bugarska je potpisala kapitulaciju.

Srpska vojska je 11. oktobra u{la u Ni{, ~ime je Prvoj armiji bio otvoren put u Moravsku dolinu. Nema~ka odbrana bila je, u najmawu ruku, u rasulu. Vojvoda Petar Bojovi} je 1. novembra, na ~elu Dunavske divizije, pobedonosno umar{irao u Beograd.

Tre}eg novembra 1918. kapitulirala je Austrougarska, a srpske jedinice su pre{le Savu i Dunav. Prvom srpskom jedinicom, koja je pre{la Savu i u{la u Rumu, komandovao je budu}i pisac Stanislav Krakov.

"[A^ICA SRBA KOJA JE ODLU^ILA RAT"

Proboj Solunskog fronta je za tri meseca doveo do sloma Centralnih sila, koji je kona~no ozvani~en primirjem potpisanim u Kompjewskoj {umi. Austrougarska je bila na kolenima, a Nema~ka vi{e nije bila u stawu da nastavi borbene operacije.

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Kako pi{e istori~ar Mom~ilo Pavlovi}: "Samo deset dana posle proboja Solunskog fronta na Dobrom poqu, 29. septembra 1918. Vrhovna komanda nema~ke vojske obavestila je cara Vilhelma Drugog i kancelara Rajha grofa Fon Gertlinga, u wihovom {tabu u belgijskom gradu Spa, da je nema~ko vojno stawe beznade`no."

Kako dodaje Pavlovi}: "General Erih Ludendorf je rekao da ne garantuje da }e front izdr`ati naredna 24 sata i zahtevao je da se od savezni~kih snaga zatra`i hitan prekid vatre."

Tako|e, Ludendorf je tih dana zapisao u svom dnevniku: "Doga|aji u Bugarskoj iznenadili su Vrhovnu komandu. Bugarska vojska je do`ivela potpuni poraz. Situacija na zapadnom frontu je ozbiqna. Zbog toga smo feldmar{al Hindenburg i ja ube|eni da, u interesu na{e vojske, treba u~initi kraj neprijateqstvima."

Probojem Solunskog fronta, prema priznawu engleskog premijera Lojda Xorxa "zadat je smrtni udarac Centralnim silama."

Ubrzo po abdikaciji, nema~ki kajzer Vilhelm je s gor~inom rekao: "Sramota, {a~ica Srba odlu~ila je rat."

JUNACI IZ BAJKE

Nema~ki feldmar{al Makenzen je, predaju}i se, odao po{tu Srbima: "Znate

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

da je na{ car Vilhelm rekao da je {teta {to taj mali narod nije na{ saveznik. Dopustite meni, svom biv{em neprijatequ, da pozdravim herojsku Srbiju. Borili smo se protiv junaka iz bajke."

Kako se kasnije prisetio kraq Aleksandar: "Bio sam u Beogradu ve} nekoliko dana kad nam je do{la vest o velikom i definitivnom primirju. Mi smo sa mar{alom Fran{e D’Epereom izradili ~itav plan o nastupawu. Trebalo je da svi zajedno mar{iramo preko Ma|arske i ^ehoslova~ke, sve do Bavarske."

Britanski premijer Lojd Xorx }e naknadno priznati da je jo{ u jesen 1915. trebalo da saveznici prihvate predlog srpske Vrhovne komande o protivudaru: "Rat bi bio zavr{en najverovatnije do 1916. godine, da je ideja srpskih vojskovo|a o udaru preko Balkana u pozadinu Centralnih sila bila realizovana 1915. godine. Time bi se u{tedele ogromne `rtve usled produ`avawa rata."

Evropska unija je 11. novembar proglasila Danom primirja, kojim je okon~an Prvi svetski rat, {to je 2012. godine prihvatila i Republika Srbija. Sile Antante su tog dana zaista potpisale "primirje" sa Nema~kom. Ali, za Srbiju, to nije bilo primirje, ve} posledica jedne od najblistavijih vojnih pobeda u istoriji.

NASTAVQA SE KOMPANIJSKI HOROR

Kvantas ilegalno otpustio 1.700 radnika tokom pandemije?

Visoki sud Australije potvrdio je ove ~iwenice, iako je Kvantas imao "opravdane komercijalne razloge" za taj potez.

Najvi{i sud Australije odbio je ponudu kompanije "Kvantas" da poni{ti presudu vezanu za to da je ovaj gigant nezakonito ukinuo 1.700 poslova tokom pandemije. Sud je jednoglasno potvrdio da je avio-prevoznik nezakonito otpustio osobqe na 10 aerodroma u novembru 2020. U presudi je utvr|eno da je "Kvantas", kojeg prate i druge kontroverze, prekr{io australijski Zakon o po{tenom radu, koji {titi prava zaposlenih. Kompanija se izvinila zbog date situacije, ali je ostala pri stavu da je to bila "neophodna finansijska mera" tokom perioda kovida.

Kvantas je otpustio osobqe koje rukuje prtqagom, kao i ~ista~e, na aerodromima {irom Australije, u vreme kada je nacija zatvorila svoje granice i kada je posao opao.

"Kao {to smo rekli od po~etka, duboko `alimo zbog li~nog uticaja koji je odluka o spoqnom poslovawu imala na sve one koji su pogo|eni i iskreno se izviwavamo", navodi se u saop{tewu od srede. Visoki sud Australije potvrdio je ove ~iwenice, iako je "Qantas" imao "opravdane komercijalne razloge" za taj potez; konstatuje se da je li{io radnike prava na "ukqu~ivawe u za{ti}ene akcije i pregovarawe". Radnici i sindikalisti opisali su ovaj ishod kao "ogromnu pobedu".

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

SNIMILA TRENUTAK U KOM JE SAZNALA DA JE VERENIK

VARA, PA SVE OBJAVILA NA DRU[TVENIM MRE@AMA

Velvet Alen objavila je na TikToku trenutak kada je saznala da wen budu}i suprug `eli da se vi|a s drugim devojkama - ali to se brzo izjalovilo. Prema re~ima 22-godi{wakiwe iz Kvinslenda

neke osnovne informacije o sebi, poput svoje visine, kao i svoje korisni~ko ime na drugim platformama, ukqu~uju}i Instagram i Snep~et. Me|utim, dok je uznemiruju}e otkri}e bilo u`asno,

Ili je ovo vama poslato?'' Nakon {to je pokorila internet, devojka je objavila jo{ jedan video u kom je detaqnije objasnila situaciju. Prema wenim re~ima, odlu~ila je da postane ~lan Bumblea jer se wen verenik u posledwe vreme ~udno pona{ao i stvari su se ~inile pogre{nim. Umesto da objavquje selfije, 22-godi{wakiwa je prenosila snimke prirode i ~ak napisala u svom odeqku "O meni" razlog iza svog profila. "Proveravam da li je moj partner na ovome, jako je hladan. Tek sam ju~e napravila ovaj nalog..." Slu~ajno sam ga na{la! "Pojavile su se najnovije fotografije, tako znam. Neki mu{karci su mi se javqali, ali ja nisam nikome odgovarala", uzvratila je onima koji su ju optu`ili da je i ona sama prevarila.

OVEKOVE^EN VENOM

Otrovni pauk nazvan po Marvelovom glumcu Tomu Hardiju

u Australiji, nedavno je saznala da ju je verenik varao. Me|utim, qude je zbunio na~in na koji je saznala te{ku istinu.

To je zato {to je bila na mre`i za upoznavawe Bumble, kada je nai{la na wegov profil, {to ju je ostavilo slomqenog srca i u suzama. Tamo je, kako je pokazao wen video, mu{karac (21) ubacio

qudi na dru{tvenim mre`ama bili su vi{e zabrinuti zbog jednog aspekta pri~e - ~iwenice da je i sama bila na aplikaciji za upoznavawe. Jedna zbuwena osoba se za~udila: ''^ekaj. [ta ti radi{ na aplikaciji?'' Drugi je bio jednako zapawen, pa upitao: "@ao mi je, ali mogli ste da ga prona|ete samo ako i vi imate profil tamo.

Osvr}u}i se na situaciju, rekla je da joj je drago {to je napravila profil na aplikaciji. Od nesre}nog razvoja doga|aja, Velvet je otkrila i da su wih dvoje otkazali ven~awe, jer ga je nazvala svojim biv{im verenikom. Dobrodu{ni gledaoci navalili su na komentare kako bi iskazali podr{ku, a jedan je napisao: ''Du{o, ne mora{ da se obja{wava{! Ostani jaka, predivna si.''

Pauka su ovog meseca otkrili australijski nau~nici \ulija de F. Rosi, Pedro San Kastaneira, i Folker V. Framenau sa univerziteta u Pertu, zajedno sa brazilskim istra`iva~em Renerom Batistom. Nazvali su ga "Venomius tomhardi", a prona|en je u Australiji, gde `ivi na prostoru od Tasmanije do Zapadne Australije.

"Pauk se obi~no skriva u svilom oblo`enim udubqewima u granama drve}a tokom dana", navodi se u saop{tewu.

"Tokom nedavnog terenskog izleta u ju`noj Australiji prikupili smo veliki broj primeraka neobi~ne vrste pauka koji pletu kugle, a koji nisu pokazivali sinapomorfije nijednog od nedavno revidiranih rodova, niti bilo kog drugog nama poznatog roda", naveli su istra`iva~i. Pauk je ime dobio po Hardiju jer upravo on glumi Edija Broka u dva filma "Venom". Venom je vanzemaqski antiheroj koji se ~esto vidi kao saveznik ili protivnik Spajdermena.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

LEPA POLICAJKA IZ AUSTRALIJE U KOMI

NAKON NESRE]E U DUBROVNIKU

Osigurawe odbilo da plati le~ewe, porodica o~ajna, mole za pomo}

El Katler (25) iz Australije zadobila je povrede opasne po `ivot nakon {to je pala sa visokog zida u Dubrovniku. Mlada policajka je zadobila vi{estruke prelome lobawe, ki~me, nogu i ruku, rebara... Trenutno se nalazi u indukovanoj komi u Op{toj bolnici Dubrovnik. Nesre}a se dogodila 26. avgusta. Sa wom je bio mu{karac (34) koji je tako|e pao sa zida i zadobio prelom potkolenice.

Portparolka PU Dubrova~ko-neretvanske `upanije Andrijana Biskup rekla je da je mogu}e da se Katler naslonila na mu{karca i da je mogu}e da je svemu kumovao alkohol. Katler je imala putno osigurawe, me|utim, osiguravaju}a ku}a odbila je zahtev za nadoknadu {tete. Wena porodica sada poku{ava da prikupi dovoqno sredstava kako bi devojka mogla da se vrati u Australiju. Xo{ua Katler, brat povre|ene devojke, pokrenuo je u ponedeqak humanitarnu kampawu na platformi GoFundMe kako bi skupio sredstva da sestru

vrati iz Dubrovnika. Katler je rekao da }e le~ewe wegove sestre, koju je opisao kao bri`nu osobu, ko{tati 60.000 evra i da bi proces prebacivawa do Australije mogao da ko{ta i vi{e od 240.000 evra.

- Oporavak }e trajati vi{e meseci. Bi}e potrebno vi{e operacija i vi{e meseci fizikalne terapije. Tek }e nakon toga ponovo mo}i da poma`e svetu. To ne mo`e da ostvari sama, a ne mo`emo ni mi. Mo`emo samo zamisliti koliko bi se bojala kad bi znala kakve je ozlede pretrpela. Ne mo`emo vam ni re}i koliko se bojimo i koliko je va`no da se vrati ku}i. Jo{ je mnogo `ivota ispred we. Treba joj sva pomo} kojoj joj lekari, porodica, prijateqi, kolege i vi mo`ete dati. Svet nema dovoqno Ela i ona mu je potrebna - rekao je policajkin brat. Katler se zahvalio lekarima i osobqu Op{te bolnice Dubrovnik i rekao da su mu rekli da je od presudne va`nosti da wegovu sestru prebace u ve}u i boqe opremqenu bolnicu.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Ka`wen sa 2.300 dolara jer je surfovao sa pitonom oko vrata

U Kvinslendu je surfer dobio nov~anu kaznu od 2.300 dolara jer je vi|en na dasci kako se bori sa talasima sa pitonom oko vrata. Video snimak tog surfera na Gold Koustu, ju`no od Brizbejna, izazvao je pometwu. Vlasti su ga kaznile sa 2.300 australijskih dolara. U Australiji je dozvoqeno da gra|ani imaju pitona za ku}nog qubimaca ali bez izvo|ewa iz doma, a jo{ mawe na surfovawe.

"Za izvo|ewe pitona van ku}e potreb-

na je posebna dozvola. Zmije su hladnokrvne `ivotiwe i, iako umeju da plivaju, one uglavnom izbegavaju vodu", saop{tile su vlasti i dodale da jedine zmije koje mogu da budu u vodi su morske, a ne pitoni. Vrsta pitona koja se nalazi u Australiji mo`e da ima do tri metra. Te zmije nisu otrovne, ve} se omotavaju oko plena i ste`u ga dok ne ugine od gu{ewa. Pitoni se uglavnom hrane pticama, gu{terima i malim sisarima.

Zemqe iz snova

Dva vrlo interesantna, nedavno objavqena istra`ivawa skrenula su moju pa`wu protekle nedeqe. Prvo je bilo istra`ivawe u kome su svetski stru~waci poku{ali da prona|u najboqu zemqu za `ivot na svetu. U drugom, koje je sprovedeno potpuno nezavisno u odnosu na prvu studiju, tragalo se za najnasilnijim gradovima na svetu. Istra`ivawa ovog tipa ~esto su vrlo upitna, a neretko i kontroverzna. Iako rezultati

Dakle, koja se zemqa smatra najboqom na svetu? To je [vajcarska - zemqa veli~anstvenih planina, ~okolade i sira i vrhunskih satova. Na{la se na vrhu najvi{e zahvaquju}i niskom nivou nezaposlenosti, korupcije i visokom nivou kulturnog uticaja (neproporcionalno veliki broj dobitnika Nobelove nagrade su bili [vajcarci). Ovaj rezultat zaista nije iznena|uju}i jer [vajcarska konfederacija i generalno va`i za jednu nedodirqivu zemqu, koja nije nikad ratovala i koja je na primer oduvek bila prava meka za ~uvawe novca ili plemenitih metala.

Na drugom mestu je Kanada, koja je u izve{taju opisana kao visokotehnolo{ko industrijsko dru{tvo, koja se mo`e pohvaliti dobrim tr`i{tem rada, obrazovnim i zdravstvenim sistemom, kao i ekonomskom i politi~kom stabilno{}u. Ovi podaci verovatno jesu ta~ni, ali Kanada svakako ima po meni jednu krupnu manu, a to je hladno}a ve}im delom godine i duga zima,

Kona~no, na visokom ~etvrtom mestu nalazi se Australija koja verovatno ima sve {to i [vajcarska, Kanada i [vedska osim {to ima i mnogo boqu klimu. Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su na petom, slede Japan, Nema~ka i Novi Zeland a Velika Britanija je na devetom mestu. U prvih deset nalazi se i Holandija, zemqa slobode gde je sve dozvoqeno ili se barem tako veruje. U stvari, polovinu prvih deset mesta zauzimaju evropske zemqe — {to nije iznena|uju}e, i {to je dokaz da je „stari kontinent“ prili~no lepo mesto za `ivot. Jedno od najve}ih iznena|ewa ove liste za mene je svakako visoka peta pozicija Sjediwenih Dr`ava. U Americi sam i `iveo jedno vreme i znam da `ivot ve}ini qudi tamo nije lak. Iako tamo mnogi `ive svoj san, socijalne i ekonomske nejednakosti su ogromne i vidqive na svakom koraku. Nasiqe u Americi je svakodnevnica i toga su svesni svi weni gra|ani. Svako ko tamo prvi put stigne dobi}e ozbiqna upozorewa

40 NAJSMRTONOSNIJIH GRADOVA NA SVETU: Devet od deset najgorih je u Meksiku, {est u SAD

Samo jedan od top 10 najsmrtonosnijih gradova 2022. nije bio u Meksiku - Wu Orleans. Nasiqe bandi, masovne pucwave, siroma{tvo i veliki broj stanovnika: sve su to ne`eqene karakteristike 40 najsmrtonosnijih gradova na svetu.

Ve}ina je grupisana na zapadnoj hemisferi, pokazuju podaci, a na listi dominiraju gradovi u Ju`noj i Centralnoj Americi, kao i u Sjediwenim Dr`avama.

Od prvih deset, devet je u Meksiku. Kolima - glavni grad istoimene meksi~ke dr`ave - je na vrhu liste i iznad Tihuane, Wu Orleansa, Kejptauna, Kingstona, Port-o-Prensa i Kalija, koji se tako|e nalaze na ovom sumornom spisku, pi{e "Dejli mejl".

Ovo je {esta godina zaredom da Gra|anski savet za javnu bezbednost i krivi~no pravosu|e (CCPSCJ), grupa za zastupawe sa sedi{tem u Meksiko Sitiju, koja sastavqa godi{wi izve{taj, rangirao Kolimu kao najnasilniju na svetu.

Zbog Meksika, gradovi na severnoameri~kom kontinentu ~ine 23 od 40 najnasilnijih, iako se na spisku nalazi i {est iz SAD (Wu Orleans, Baltimor, Detroit, Memfis, Klivlend i Milvoki), kao i po jedan sa Jamajke i Haitija.

Dodatnih 13 je iz Ju`ne Amerike i ~etiri iz Afrike – svi su u Ju`noj Africi: Kejptaun, Durban, Port Elizabet i Johanesburg.

ovih anketa nisu mnogo iznena|uju}i, uvek je zanimqivo tragati za uzrocima. Posebno je zanimqiva lista najboqih zemaqa sveta gde je u prvih pet uvr{tena i Australija. Na ovu ~iwenicu Australijanci mogu biti svakako ponosni, jer je to veliki kompliment za sve wene gra|ane. Nova rang lista najboqih zemaqa sveta poku{ava da odgovori na ono ve~no pitawe: koja je dr`ava najboqa za `ivot. To je bio rezultat zajedni~kog projekta izme|u „US News & World Report“, marketin{ke kompanije „WPP“ i Poslovne {kole sa Univerziteta u Pensilvaniji (SAD). Projekat je sproveo sveobuhvatnu analizu vi{e od 70 faktora za 87 zemaqa, koriste}i informacije iz ankete vi{e od 17.000 qudi. Kategorije obuhvataju nasle|e kao {to su hrana i kulturne atrakcije, kvalitet `ivota sa faktorima kao {to su tr`i{te rada, jednakost prihoda i obrazovni sistem, i dru{tvenu svrhu, kao {to su rasprostrawenost qudskih prava i posve}enost klimatskim ciqevima.

sa temperaturama na primer u Montrealu i do -40 stepeni. Ni{ta topliji nije ni najve}i kanadski grad Toronto, dok Vankuver na krajwem zapadu jeste topliji ali sa dosadnom ki{om skoro cele godine.

Na tre}em mestu je [vedska, zemqa koja navodno ima najizda{nije qude – otprilike jedan odsto wihovog bruto nacionalnog proizvoda godi{we se izdvaja za humanitarnu pomo}. To je tako|e i jedna od najsre}nijih zemaqa na svetu, i jedna od najprikladnijih za porodicu, prema toj studiji. Iako i [vedskoj klima ne ide u prilog jer ima dosadnu, dugu i mra~nu zimu, ostale preporuke bi ipak mogle da je ozbiqno istaknu. Nedavno sam bio u Stokholmu i uverio se da su qudi zaista srda~ni, nasmejani i uglavnom opu{teni. Naravno, oni mo`da samo tako deluju na prvi pogled, dok su u stvarnom `ivotu verovatno hladni i ne ba{ gostoqubivi. Mo`da su i takvi zato {to previ{e vole da gledaju svoja, umesto da zaviruju u tu|a posla.

od svojih doma}ina da je briga o svojoj bezbednosti najva`nija komponenta `ivota u Americi. Bilo da se nalazite u Wujorku, ^ikagu ili Sijetlu dobi}ete jasne instrukcije gde se mo`ete kretati slobodno, a gde ne smete kro~iti jer vam `ivot mo`e biti ugro`en. To }e vas istog trenutka ostaviti u {oku posebno ako dolazite iz pitome Evrope ili Australije gde je bezbednost na mnogo ve}em nivou. Na kraju, mo`da su i sva ova istra`ivawa uglavnom verodostojna, ali samo dok ostanu u tom svom predvi|enom kontekstu. Onog trena kad ih po~nete upore|ivati ~esto gube i smisao i svoju su{tinu. Zato o zemqama iz snova ne vredi mnogo raspravqati, jer su bez obzira na brojne kriterijume na{i uglovi gledawa ~esto varqivi, a mo`da i previ{e subjektivni.

sasajankovic28

@SasaJankovic28 sasajankovic28

Prose~na stopa ubistava u 40 najnasilnijih gradova na listi je 64,55 na 100.000 qudi - vi{e od deset puta ve}a od globalnog proseka od 5,36 na 100.000.

Nekoliko gradova na listi ima brojne sli~nosti, ukqu~uju}i gustu i brzo rastu}u populaciju, okruge prepune siroma{tva i nasiqa bandi, kao i agencije za sprovo|ewe zakona i vlade koje nisu opremqene da se pozabave ovim pitawem, navode analiti~ari.

Kolima je na listu dospela 2011. godine, a sada ima 601 ubistvo na 330.329 stanovnika - odnosno 182 ubistava na 100.000 qudi. Wu Orleans (koji je osmi na listi) ima 266 ubistava godi{we na 376.971 stanovnika (71 ubistvo na 100.000).

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

[vajcarska, najboqa zemqa za `ivot

Nova {vedska ministarka prosvete Lota Edholm smatra da je u~enicima potrebno mawe ra~unara a vi{e papirnih uxbenika

[VEDSKA [KOLSKA KONTRAREVOLUCIJA

Od na{eg dopisnika iz Evropske unije

Pi{e: Radomir Stefanovi}

Krajem avgusta meseca u [vedskoj je zapo~ela nova {kolska godina. Umesto tableta, pametnih telefona i ostalih digitalnih ure|aja, koji su do tada kori{}eni, u~enike su na {kolskom klupama sa~ekali papirni uxbenici, sveske i olovke. Sve ono {to su nekada koristili wihovi roditeqi, babe i dede.

Nedostajalo je samo staro, dobro {kolsko zvonce pa da sve bude isto kao pre.

Ova vest, je mnoge iznenadila. Kako u samoj zemqi tako i u Evropi, s obzirom da je [vedska kao zemqa blagostawa uvek predwa~ila po raznim dru{tvenim novinama. Tako, da je zvu~alo nestvarno kada je doneta odluka

da se posle deset godina upotrebe digitalnih sredstava u {vedski {kolski sistem ponovo vrati klasi~ni na~in sticawa znawa. Me|utim, ni{ta nije ura|eno slu~ajno, ishitreno ili zbog neke vrste pomodarstva. Sve je zapo~elo od jednog istra`ivawa. A, glavni „krivac“ za ovu {vedsku {kolsku „kontrarevoluciju“ je novo izabrana ministarka prosvete Lota Edholm. Stupaju}i na ministarsku funkciju u koalicionoj vladi desnog centra, Edholm je izjavila da je „{vedskim u~enicima potrebno vi{e uxbenika a mawe ra~unara“. Istina, znakovi nezadovoqstva stizali su jo{ ranije. Tokom 2013. jedan lokalni list zabele`io je re~i Elin Lindstrem, majke dvoje mali{ana mla|ih od 5 godina koju je zabrinula ~iwenica {to wena deca koriste tablete u svom vrti}u u Tegelhagenu. Dodav{i, da ponekad ima utisak da u~enike koriste kao zamor~i}e. Ministarka Edholm je uspela da ubedi vladu da je za u~enike u {kolama va`no ~itawe iz kwiga, da imaju bele{ke u sveskama pisane lepim rukopisom, da neophodne podatke tra`e u kwigama a ne putem in-

terneta, bili su dovoqni rezultati me|unarodnog istra`ivawa. Naime, na svakih pet godina ponavqa se istra`ivawe kojim se meri ~itala~ka sposobnost u~enika od devet do deset godina. To istra`ivawe, pod skra}enicom PIRLS 2021. godine upalilo je alarm. Podaci su pokazali da su {vedska deca koja poha|aju ~etvrti razred, postigla u proseku 544 poena, {to je mawa vrednost u pore|ewu sa 555 u 2016. Reklo bi se ni{ta uzbu|uju}e, jer se [vedska i daqe nalazi u grupi od pet evropskih zemaqa sa najboqim obrazovawem. Ipak, odlu~eno je da se {kola mewa iz temeqa. Novim merama, poku{a}e da se zaustavi nagli porast pote{ko}a u ~itawu me|u u~enicima. I ne samo to. Jedno drugo istra`ivawe pokazalo je da „digitalna u~ionica“, ometa pa`wu i pam}ewe. [to, rezultira ni`im ocenama, lo{ijim rezultatima testova, mawe efikasnim pam}ewem lekcija, slabijim razumevawem pro~itanog i lo{ijim ve{tinama vo|ewa bele{ki. Ima i zdravstvenih posledica. Ukazano je da deca koja provode previ{e vremena ispred ekrana ~e{}e pate od gojaznosti, poreme}aja spavawa i imaju problem sa koncentracijom. Dakle, postojali su vaqani razlozi da se na~ine promene. Koje, nisu ostale bez polemika. Neki su izrazili bojazan da }e deca u {koli zate}i dosadno i staromodno okru`ewe koje ne odgovara realnosti okolnog sveta, koji je dinami~niji i zabavniji. Tako|e se smatralo da je pad ~itala~ke sposobnosti posledica kovida ili dolaska mnoge dece imigranata koja jo{ ne govore dobro {vedski. Me|utim, Lota Edholm odgovorila je na kritike pozivaju}i se na istra`ivawe

„Karolinska instituta“, jednog od najva`nijih univerziteta medicine u svetu, koji svake godine bira dobitnika Nobelove nagrade. Edhelmova je rekla: „Postoje jasni nau~ni dokazi da digitalni alati pre ugro`avaju nego poboq{avaju u~ewe u~enika. Smatramo da se fokus treba vratiti na sticawe znawa kroz {tampane uxbenike i nastavni~ke ve{tine“. Nema sumwe da promene u {vedskom {kolskom sistemu izazivaju pozornost ostatka zemaqa ~lanica Evropske unije. Kao {to je slu~aj Francuske. Dnevni list Le Mond, ka`e da prema istra`ivawu Ministarstva narodne prosvete, 9 nastavnika od 10 prepoznaju obrazovne prednosti digitalne tehno-

Japan i daqe {ampion dugove~nosti

Japan ostaje dr`ava s najve}im procentom stogodi{waka u odnosu na ukupnu populaciju i preti da smeni Sjediwene Dr`ave sa svetskog trona kada je u pitawu apsolutni broj stogodi{waka, pi{e Iqa Musulin dopisnik RTS-a iz Japana.

Japansko Ministarstvo zdravqa, rada i socijalnih pitawa, povodom dr`avnog praznika Po{te starima objavilo je najnovije demografske statistike koje pokazuju da u Zemqi izlaze}eg sunca u ovoj godini `ivi ~ak 92,139 osoba od sto ili vi{e godina starosti.

Taj broj u odnosu na prethodnu godinu se pove}ao za oko 1.600. Ina~e, ~ak 89 posto svih stogodi{waka u Japanu su `ene.

U dalekoisto~noj carevini broj stogodi{waka raste ve} 53 godine uzastopno. Rast je naro~ito brz u posledwih desetak godina, o ~emu svedo~i ~iwenica da je vi{e od 50 hiqada stogodi{waka zabele`eno tek relativno nedavno, 2012. godine.

Zvani~no najstarija osoba u dr`avi je `ena po imenu Fusa Tacumi. Ova stanovnica Osake ima ~ak 116 godina. Primat u dugove~nosti u svojoj dr`avi preuzela je u aprilu pro{le godine i trenutno je druga

najstarija osoba u svetu.

Najstariji Japanac je Gisaburo Sonobe iz prefekture ]iba, koji ima 111 godina.

Po podacima Ujediwenih nacija, ove godine u svetu ima oko 573.000 stogodi{waka, od ~ega najvi{e `ivi u Sjediwenim Dr`avama, oko 97.000.

Mada SAD imaju oko pet hiqada stogodi{waka vi{e od Japana, wihova populacija je skoro trostruko ve}a od japanske, tako da Zemqa izlaze}eg sunca i daqe dr`i poziciju svetskog lidera kada je u pitawu proporcija koju stogodi{waci zauzimaju u ukupnoj populaciji dr`ave.

logije. Za francuske prosvetne radnike, najva`nije je pravilno kombinovati digitalnu tehniku i papirni uxbenik. Wima se ~ini da problem nije u digitalnim alatima, ve} u tome kako ih koristiti. Gre{ka [vedske je verovatno bila u tome {to su primewivali 100% digitalni na~in nastave, zakqu~uje Le Mond.

Trenutno, imamo ne{to {to li~i na za~etak sukoba „{kola mi{qewa“. Dok u ostatku Evrope vlade izdvajaju sredstva da imaju vi{e ra~unara u {kolama, [vedska je odlu~ila da potro{i 500 miliona kruna ({to je oko 42 miliona evra) godi{we kako bi vratila kwige u u~ionice. [vedski to~ak istorije krenuo je unazad.

CRKVENA OP[TINA SV. SAVA NA FARERU U KANBERI

Zabavno ve~e okupilo sve generacije

Crkvena op{tina Sv. Save na Fareru u Kanberi organizovala je u subotu, 16. septembra zabavu u crkvenoj sali koja je okupila sve generacije. Ciq ove zabavne ve~eri bilo je sakupqawe nov~anih sredstava za nastavak radova u Crkvenoj sali, kao i za de~ije igrali{te. Imaju}i u vidu lep povod okupqawa na zabavi su se okupile sve generacije parohijana da u slozi i vesequ pomognu izgradwu ove Crkvene op{tine.

Tokom ve~eri nastupile su folklorne grupe iz ove Crkvene op{tine, a organizovana je i bogata lutrija. Sve prisutne zabavqao je orkestar Dragana Vujadinovi}a i Kristina Bela, a lepa atmosfera u~inila je da veseqe potraje do kasnih ~asova.

Mlado srce talenat, qubav

Re~enica koja se ~esto ~uje je da su godine samo brojke koje nisu bitne jer ne zna~e ni{ta. Kr{tenica ka`e jedno, a du{a drugo. Stoga, boqe slu{ati svoju du{u i pitati se kako se zapravo ose}ate.

Istina je da se svako ose}a mnogo mla|im nego {to jeste. Najboqi primer je „KUD Mlado srce“ iz Brizbejna iz CO Sveti Nikola, Vajkol. Mlade igra~ice u kolu, pune energije, kreativne, i profesionalno se bave folklorom ve} par godina. [to bi se reklo u na{em `argonu, prave carice ili `ene zmajevi. Gostovale su nedavno u radiju 4ZZZ da daju intervju o svom skora{wem nastupu u Sidneju i o nastupaju}em folklornom festivalu u Vajkolu koji dame iz „Mladog srca“ organizuju.

Po{to nismo mogli da smestimo 16 ~lanova folklorne grupe u 4ZZZ studiju, za Balkan Bits radio intervju nam se pridru`io samo mali deo tima KUD-a Mlado srce Brizbejn iz Vajkola a to su bile: Gordana Petrovi}, Gordana Heintjes, Qiqana MekLenan i Nada Jovanovi}.

Ostale ~lanice folklora: su Gordana Basta, Beti Pade`anin, Vesna Mitrovi}, Vesna Ivane`a, Andrea \uki}, Marija \u`i}, Bojana Mi{kovi}, Emili Heintjes, Pelivanka Skavo, Nada Tati}, Biqana Pale`evi} i Suzana Kitanovi}.

Koreografkiwa folklorne grupe je Emili Heintjes.

Gordana Petrovi} je predsednica

KUD-a Mlado srce, pa je prvo pitawe bilo upu}eno Gordani o ovoj folklornoj grupi. Gordana je biv{i koreograf KUD-a Kosovski Bo`uri. O sebi je rekla da obo`ava folklor koji igra od svoje pete godine, voli na{u muziku, kao i to da voli da igra i da se veseli.

GP: KUD Mlado Srce pripada CO-i Sveti Nikola u Vajkolu. Zapo~eli smo ovo KUD-o jo{ 2019. godine. U po~etku smo imali samo tri igra~a folklora, a sada nas je ukupno 16. Imamo koreografa i nastupamo po Brizbejnu a nedavno smo nastupali i u Sudneju.

ZH: Ja sam blagajnica folklorne grupe i igram u KUD-u Mlado Srce. Na{e probe su utorkom, i ja jedva ~ekam svaki utorak da do|e. Mi se uvek sastanemo sat vremena ranije pre probe, pa se ispri~amo i nasmejemo. Folklor je postao jedan deo mog `ivota. Navikla sam se i sada ne mogu bez toga. Ko ima voqu za igru, za muziku slobodno se pridru`ite.

QM: Meni je fantasti~no. Mi smo tu jedni za druge. Mi nismo samo `ene, majke. Mi smo sestre koje trebaju jedna drugu da pogledaju, jedna drugoj da pomognu, i kada ti je najte`e da zna{ kome mo`e{ da se obrati{. Mi imamo porodicu, mi imamo mu`eve, imamo decu, ali {ta ja ka`em mojim sestrama iz folklora, ja to ne govorim mojoj porodici – ili mi je te{ko, ili }u da dobijem pogre{an odgovor ili }e da me preseku...

Ali kad ka`em mojim sestrama u ovom ‘mladom srcu’, dobijem odgovor o kome nisam uop{te razmi{qala, ili dobijem wihova mi{qewa i onda se ose}am lak{e. Ho}u da

ka`em, kad si u grupi `ena koje koje su supruge, koje su radnice, muziku, koje vole dru`ewe onda }a{ posebno. Ja se ose}am posebno. do|em na probu, svi me do~ekaju: kako si, {ta ima?’, sednemo is~avrqamo se, ispri~amo, ja idem ku}i kao da set kila lak{a. Jednostavno, sve te mu~i, mo`e{ sa ovim `enama vara{, da se dru`i{. I do|ite! Ko probleme sa mentalnim zdravqem. imamo neke probleme u `ivotu, ali pridru`ite se. Nije ovo samo igrawe, ovo samo pesma, nije ovo samo organizaci ja koja }e ne{to da postigne. Jeste, mo da postignemo mnogo toga, ali bratstvo i jedinstvo i sestre. Do|ite, dru`ite se, vide}ete i sami.

- prava inspiracija –qubav prema kulturi i vizija

n Kako ste pro{li u Sidneju na festivalu folklora?

GP: Bili smo u Sidneju sa folklornom grupom Mlado srce. U~estvovale smo u Bonirigu na Srpskom folklornom festivalu i ove i pro{le godine. Zahvaqujemo se organizatorima na pozivu. Mi smo bile ponosne da nastupamo tamo. Ove godine tamo se okupilo oko 15.000 na{ih qudi, sve generacije od najmla|ih do najstarijih. Mogu da ka`em da je atmosfera u Bonirigu na festivalu folklora bila ne{to posebno. Ose}aj je bio kao da si u Srbiji. Muzika, hrana, pi}e, sve je bilo predivno. Ko nije bio, morate bar jedne godine da odete da vidite. Neka ka`u i ostale ~lanice folklora kako su se one ose}ale.

su majke, koje vole onda se oseposebno. Kada do~ekaju: ‘Ej Lili is~avrqamo da sam desve ono {to da razgoKo god ima zdravqem. Svi ali do|ite igrawe, nije organizaciJeste, mi }eali ovo je i Do|ite, pri-

W: Ja sam zamenica blagajnice Gordane. Na{a folklorna grupa je predivna grupa. Ja sam presretna {to sam ~lan ove folklorne grupe. Svakako bih htela da ka`em drugim `enama koje bi htele da do|u i da nas podr`e, da nau~e da igraju, samo izvolite. Svake nedeqe o~ekujem kada }e da do|e utorak da se sve sretnemo, jedna drugu da podr`imo. Sve smo `ene, majke, neke i mlade bake u srcu. I kad do|e taj utorak, sastenemo se sat ranije, neko donese kola~e, neko malo vo}a, nekad neko malo neku supu, po~astimo se svi lepo, popijemo kafu, i onda imamo probu. Posle kada zavr{imo probu, onda sednemo, popri~amo, i onda svako ide svojim putem do slede}eg utorka. Stvarno smo presretne {to smo ~lanice folklorne grupe Mlado srce.

GH: Ja samo mogu da ka`em da onoliko Srba ispod jednog {atora nikad u `ivotu nisam videla. Pro{le godine mi je bio prvi put da nastupam u Sidneju sa folklorom. I onda sam se iznenadila koliko na{eg naroda ima tamo. Ali ove godine je bilo jo{ vi{e. Odakle samo ona omladina? Bilo je mnogo gostiju iz ostalih dr`ava jer ovo je bila 35. godi{wica folklornog festivala. Ono je ne{to posebno. Festival je trajao dva dana i kroz kapiju je pro{lo 15.000 qudi. Svaka ~ast organizatorima i festivalu folklora u Bonirigu. Svako mora to da do`ivi makar jednom i da osetito ne{to u du{i. Ne{to vas dotakne. To je ne{to specijalno.

QM: Ja sam u Australiji 24 godine. Dok sam `ivela u Sidneju bila sam u Bonirigu vi{e puta. Kad si gost, sve je druga~ije.

Ali kad si deo tog slavqa, kao {to smo mi bili, to je ne{to drugo. Mi nismo bili samo gosti, mi smo wima dali jednu predivnu koreografiju. Mi smo odigrali na{e srce na rukavu. Mi smo stvarno dali sve od sebe i dobili smo veliki aplauz i onda u onoj no{wi kad iza|e{ tamo i pogleda{ i

ti zna{ da si ti deo svega toga. E to je jedan ose}aj, koji ne mo`e da se opi{e re~ima. To mora ~ovek da do`ivi. A ovako kada sam i{la kao ‘civilno lice’, u Bonirig druga~ije je bilo. A sad sam se ba{ ose}ala ono {to ka`u kao ‘selebriti’ u na{im no{wama. Mi smo igrali, mi smo se dru`ili, muzika nas ve} poznaje, svi nam se javqaju. Tako da jednostavno se ose}a{ da si ti deo toga svega, i mnogo je druga~ije. Atmosfera je fantazija. I pogledati na{u decu, koja su ovde ro|ena, ovde odrasla, koja dr`e tu tradiciju, pa to te dirne u srce. Pa ti pogleda{ tu omladinu, pa to igra kao da imaju federe na nogama. To ne staje ~itavo ve~e. Pa 20 krugova kolo se igra. Ali srce ti ovoliko naraste kad to pogleda{. E to je ono {to ne mo`e da se opi{e re~ima. To mora da se vidi, i to mora da se do`ivi. Meni je fantazija. Ovo je drugi put da idem sa grupom, {to je mnogo vi{e ukqu~eno onako du{om neko kad ide{ sam. Kada neko ide sam onda sedne za sto i ne pripada nikome. Ja pripadam ovim `enicama. One pripadaju meni. I zaista ovu grupu treba da podr`e svi koji mogu da nas podr`e. n Qiqana rekli ste da kada obu~ete narodnu no{wu ose}ate se druga~ije, kao da ste u nekom drugom svetu?

QM: Du{evno se druga~ije ose}ate. Ta~no nosim srce na rukavu. Ima{ ose} aj da svi u tebe gledaju, mada te niko ‘ne {qivi dva posto’ – na{alila se Qiqana koja je veliki {aqivxija u grupi. Ali takav je taj ose}aj. Pripada{ jednom narodu. I to je ono {to je najva`nije. Meni je to najva`nije. Iako sam u tu|oj zemqi pripadam svom narodu.

W: Na `alost, ja nisam mogla da budem deo toga i da idem sa wima u Sidnej, po{to sam imala povredu kolena. Nadam se da }e do godine da bude prilika da idem i ja, da vidim kako je to predivno. Ja sam presre}na {to sam deo ovog naroda i to {to pripadam toj kulturi. Tako|e presre}na sam {to sam ja platinasti sponzor za na{u folkornu grupu. Ja bih htela da pozovem sve biznise, po{to ima mnogo na{ih qudi koji su u biznisu, da nas podr`e i da nam pomognu da budemo jo{ ve}i i ja~i nego {to jesmo. Ima nas 16 a bi}e nas i vi{e. Evo na primer, moja snaja je Australijanka, isto kao i snaja mog brata. Wih dve obo`avaju na{u muziku, i obe ho}e da se uhvate u kolo da igraju, i ho}e da nau~e na{ jezik. Za wih je ovo velika inspiracija.

n „Mlado srce“, ka`ite nam {ta pripremate krajem septembra?

ZP: „KUD Mlado srce“ Brizbejn priprema Folklorni Festival 30. septembra. Ovo je druga godina kako organizujemo ovaj festival. Svake godine se nadamo da }e biti sve ve}i i sve boqi. Dolaze nam slede}e folklorne grupe da nastupaju na festivalu: iz Sidneja KUD Kara|or|e, Novi Ju`ni Vels, i KUD Branko Radi~evi} iz Xilonga, Viktorije a u~estvova}e u programu i na{e lokalne folklorne grupe. Na `alost, KUD Mlado srce ove godine ne}e nastupati zato {to mi organizujemo festival i mi smo radna snaga. Zna~i, uz pomo}

CO Vajkol, KUD Mlado srce organizuje folklorni festival. O~ekujemo goste iz svih ostalih dr`ava Australije da do|u i podr`e ovaj festival Srpskog folklora. Hvala Nadi {to je na{ platinasti sponzor. Tako|e ima dosta na{ih organizacija koji ako ho}e i `ele da nas podr`e kao sponzori, finansijski ili sa nekom lutrijom, dobro su do{li.

Na festivalu pripremamo sve doma}e poslastice. O~ekujte bogatu trpezu od }evapa do doma}ih kola~a. Na{e ~lanice folkora }e se udru`iti sa kolom Srpskih sestara koje dolaze da prave krofne. Pored folklora, svi gosti mogu u`ivati uz muziku Dragana Milovanovi}a, Sini{e Xavi}a, i peva~ice - go{}e Zore Mi~evske iz Sidneja. Do|ite na festival, podr`ite nas. Vrata se otvaraju u 18 ~asova, a ulaz je $20.

QM: Svi koji `ele da se pridru`e i igraju u KUD-u Mlado srce, svi su dobrodo{li.

Probe folklora su utorkom od 18.30 –20.30.

Mi do|emo u 17.30 da se dru`imo pre probe, nekada i u 17 ~asova po{to svi volimo da pri~amo, probamo kola~e, popijemo kaficu i neko napravi ne{to da se pojede. Obi~no nas koreografer Emili najuri na vreme. U 18.30 idemo u salu, muzika i igra po~iwu. Tako da toga se pridr`avamo. I ako stvarno neko ho}e da nam se pridru`i, do|ite da vidite, ne morate da igrate. Ako vam se svi|a pridru`ite se, ako vam se ne svi|a nikom ni{ta. Ali mo`da imate neki drugi ciq. Mo`da mo`ete da nam pomognete sa neke druge strane. Nekad treba da se pe~e pe~ewe, nekad treba da se radi na ro{tiqu, nekad treba da se naprave kola~i kada se ne{to veliko pravi. Dobrodo{li ste, ili uz pomo} ili bez pomo}i. Svi su dobrodo{li. Do|ite da vidite {ta radimo i ~ime se bavimo. Za dve godine smo dogurali daleko.

KUD Mlado Srce na dru{tvenim mre`ama:

Fejsbuk: Folklorna Grupa KUD ‘MladoSrce’ Brisbane

Instagram: fg_kudmladosrce_brisbane

Email: kudmladosrcebrisbane@gmail.com

Bilo je dosta smeha i {ale sa ovim divnim `enama, a intervju je trajao skoro sat vremena.

Stoga, bi}e emitovan iz dva dela na radio programu Balkan Bits, Zed Digital platforma na radiju 4ZZZ u subotu 16. i 23. septembra od 20 ~asova.

Zed Digital se mo`e slu{ati u`ivo preko ‘Community Radio Plus’ aplikacije, kao i u`ivo sa 4ZZZ veb sajta https://4zzz. org.au/

ili posle programa na linku https://4zzz. org.au/program/balkan-beats

FOTO: KUD Mlado srce, Arhiva, BL 4ZZZ

TEKST: Biqana Leti}

MLADOST, SRCE NA RUKAVU I FOLKLOR

Петровић, Гордана Хеинтјес, Љиљана МкЛенан и Нада Јовановић

VELIKI POVRATAK U AUSTRALIJU

"Crvena jabuka" priredila ve~e za pam}ewe u Melburnu

Organizacija "On Tour" na ~elu sa Milicom i Milanom Crn~evi} obradovala je doma}u melburnsku publiku u subotu, 16. septembra koncertom grupe "Crvena jabuka" odr`anim u klubu "Max Watts" u centru Melburna. "Crvena jabuka" je, kao jedna od najpopularnijih muzi~kih grupa sa Balkana i jedna od najpoznatijih imena biv{eg jugoslovenskog pop-rok `anra, a koja postoji ne{to vi{e od 38 godina, nastupila u standardnoj "petorci" rok-postavci napuniv{i klub do kapaciteta, {to je rezultiralo fenomenalnom energijom izme|u muzi~ara na bini i publike koja je |uskala uprkos vru}ini i gu`vi ponesena evergrin hitovima poput "Uzmi me kad ho}e{", "Tuga, ti i ja" i "Bje`i ki{o s prozora".

Koncert je trajao puna dva sata bez pauze izuzev par trenutaka kada je "Crvena jabuka" dva puta izlazila na bis dozivana stotinama glasova gostiju koji su `eleli da koncert {to du`e potraje. Frontmen @era je neumor-

no pevao zvu~e}i potpuno sve`e iako je prethodnu no} nastupio u Adelejdu, a wegovi muzi~ari su ga

pratili besprekorno usvirano i sa dobrom energijom.

Gostima je pru`ena prilika i da kupe VIP ulaznice sa kojima su mogli da posete bekstejx i upoznaju ~lanove benda.

Koncert "Crvene jabuke" u Melburnu je {esti po redu tokom wihove ovogodi{we australijske turneje (Frimentl, Sidnej, Brizben, Kanbera i Adelejd) koja se okon~ava ponovnim nastupom u Sidneju, dodatim zbog velike potra`we.

Australijska turneja "Crvene jabuke" je jedna u nizu turneja vrhunskih bendova koje nam "On Tour" organizacija posledwih nekoliko godina dovodi na ovaj kraj sveta. Ostala velika imena koja su prethodno sara|ivala sa "On Tour" ukqu~uju legendarnu “Ribqu ^orbu”, “Bajagu”, “Van Goga”, “Galiju” i mla|e bendove poput “Dubioze Kolektiv”-a.

Tekst i fotografije: Aqa Katanovi}

EKSKLUZIVNI INTERVJU SA ISTAKNUTIM AUSTRALIJSKIM ADVOKATOM

I HUMANITARNIM AKTIVISTOM XEFRIJEM ROBERTSONOM

Kako i na koji na~in dr`avne institucije mogu pomo}i boqem razumevawu i lak{em prihvatawu novih tehnologija

STRAH OD PRIVATNOSTI JE

PRECEWEN – NOVE TEHNOLOGIJE MOGU

DOPRINETI VE]OJ BEZBEDNOSTI

Pi{e: Irena Deleti}

Preovla|uju}i ose}aj me|u govornicima i u~esnicima na nedavno odr`anom 23. Me|unarodnom kongresu genetike u Melburnu bio je ose}aj za qudska dostignu}a i novu eru u koju smo ve} u{li zahvaquju}i kolosalnom razvoju tehnologije i nauke. Dok su nau~nici na kongresu bili skromni, „ose}amo se glupo svaki dan“, rekli bi misle}i na stalni priliv novih informacija, postojala je i ogromna tema o potrebi za regulacijom. Na{a Irena Deleti} sastala se sa inspirativnim istaknutim advokatom za qudska prava i honorarnim sudijom, Xefrijem Robertsonom u ekskluzivnom intervjuu za Srpski glas, kako bi razgovarali o tome kako vlade i regulatorne agencije mogu da rade sa nau~nicima kako bi bile boqe pripremqene za napredak.

n Epigenetika je studija o tome kako va{e pona{awe i okru`ewe mogu da izazovu promene koje uti~u na na~in na koji funkcioni{u va{i geni. Na primer, rakom plu}a usled pu{ewa, gojazno{}u usled lo{e ishrane itd. Kakav je ovde eti~ko- pravni okvir? Ko je odgovoran i odgovoran – zdravstveni sistem ili pojedinac?

- Ja sam za to da pomognemo pu{a~ima ili dijabeti~arima (na primer) koji su doprineli sopstvenoj bedi jer su `rtve dru{tvenih zavisnosti i svaka zemqa ima du`nost da se brine o sopstvenim qudskim `rtvama. Mo`e biti frustriraju}e gledati gojazne qude kako jedu nezdravu hranu, ali u mnogim slu~ajevima ne mogu da pomognu, i u zavisnosti su od „brze hrane“. Zdravstveni sistem treba da bude jednak - lekar ne prestaje da le~i osobu koju je pregazio automobil jer je to mo`da bila wihova gre{ka. Svi oni ~iji su `ivoti ugro`eni - bez obzira na uzrok - imaju pravo na osnovne zdravstvene usluge i da ne budu diskriminisani. Lekari imaju Hipokratovu zakletvu da se prema svima pona{aju isto, bez obzira na sve. Zato civilizovane zemqe koje vode ratove prihvataju neprijateqe u svoje bolnice. To je zakon koji ratove ~ini malo humanijim, iako ne mnogo a one koji ih vode marginalno za{ti}enijima.

n U ovom trenutku postoji stvarna potreba za ~vrstim regulatornim okvirima koji bi nadzirali kori{}ewe razli~itih nau~nih aplikacija, i uspostavqawe ravnote`e izme|u promovisawa nau~nih inovacija i obezbe|ivawa wihove eti~ke i odgovorne upotrebe. Da li je ovo ostvarivo?

- Ova pitawa se vra}aju na to kako reguli{ete i na kraju kako ka`wavate sa efektom odvra}awa one koji kr{e va{e propise. Dakle, na jednom nivou je mehani~ko pitawe koje postavqate. Kako mo`ete da imate regulatorna tela koja na vrhu imaju nezavisne sudije ili sudije koji nemaju odnos sa telima koja ostvaruju profit iz odre|ene oblasti? A zatim na dnu, kako istra`ujete koja istra`na ovla{}ewa dajete tom telu? Svet je pun onoga {to zovemo samoregulatornim telima koja poku{avaju da izbegnu vladinu regulativu, pa su osnovali svoje eti~ke odbore koji su puni sukoba interesa. Dakle, morate da dizajnirate regulator koji }e zaista biti nezavisan i onda mu morate dati ovla{}ewa da istra`uje i odr`ava saslu{awa. Mnogi istra`na tela nemaju ovla{}ewa da pozivaju osumwi~ene i to nije ozbiqan regulator. Dakle, u tim industrijama vam je potrebno ono {to se zove statutarna regulativa – zakon koji daje ovla{}ewa organu na osnovu statuta koji donosi parlament i finansira ga. Mnogi dobrovoqni regulatori su regulisani iz industrije koju nameravaju da reguli{u. Pa koliko je to dobro? S druge strane, odakle dolazi novac? Da li dolazi od vlade ili od nameta korisnicima? Ovo je dobar na~in finansirawa. [ta ka`ete na telo za licence koje izdaje dozvole za kori{}ewe ovih novih tehnologija? Pa, da li to samo po sebi izaziva sukob interesa ako naknada za licencu podr`avaju istra`na tela i samim tim to pove}ava verovatno}u da }e ga licencirati za sopstveni profit?

n Me|utim, koliko bi ceo ovaj proces trajao? Nauka napreduje tako brzo, a dono{ewe zakona izgleda da zaostaje.

- To je razlog za{to se industrije okre}u dobrovoqnoj regulativi koja mo`e biti pu{tena u rad slede}e nedeqe, umesto da ~eka na parlamentarno vreme koje mo`e da potraje godinama – {to je uglavnom slu~aj.

n Bilo je nekih neverovatnih napretka u nauci tokom posledwe decenije ili dve. KRISPR je jedan od wih. Sada mo`emo ure|ivati qudske embrione i to je izazvalo duboke eti~ke i pravne dileme. Ve}ina zemaqa je uvela ograni~ewa ili potpune zabrane zbog bezbednosnih i eti~kih implikacija. Kako mo`emo osigurati da ga druge nacije ne zloupotrebqavaju? Jedan nau~nik u Kini pre-

kr{io je ovaj zakon i poslat je u zatvor na tri godine.

- Nije nemogu}e. Ako im treba licenca, mo`ete ih zatvoriti. Ali ako im ne treba licenca ili ako je brzo dobiju preko nekog korumpiranog tela, onda ne mo`ete ni{ta da uradite povodom toga. U ovom trenutku ne mo`ete zaustaviti odmetni~ke nacije ili kompanije da dozvoqavaju i sprovo-

zabrawujete selekciju pola, to je jedno, ali ako zabranite ure|ivawe gena u vezi sa autizmom, to je drugo. Svaki slu~aj se mora suditi za sebe. Neke zemqe se ne protive - zaista pozdravqaju - ure|ivawe gena na osnovu pola. Ovde se vra}amo na naciste i 1930-te i na napore koji su bili prili~no {iroko podr`ani.

n Govorite o eugenici?

- Da. Nisu imali ure|ivawe gena, ali su ubijali decu koja su imala razne bolesti. Tako da bi moglo biti da biste na{li op{tu podr{ku za sporazum te vrste. Bilo bi potrebno dosta rada da se stvori dvostrana~je o tome {ta se mo`e, a {ta ne mo`e urediti - moralo bi biti veoma precizno. n Sada imamo ogroman napredak u eDNK. Mogu da na|em tvoj DNK u vodi, zemqi{tu, vazduhu. Sada imamo tehnologiju koja je toliko osetqiva da mo`e da pokupi sve ovo. Da li vidite bilo kakve probleme sa ovim, posebno kada su u pitawu forenzika i zakoni o privatnosti?

de eksperimente koji bi mogli dovesti do katastrofe - ali postoje na~ini da se ova tendencija obuzda. Prvo tako {to }ete poku{ati da se dogovorite o me|unarodnoj konvenciji ili ugovoru i ako naterate ve}inu zemaqa da to potpi{u, onda zabrana ure|ivawa gena u bilo koje sumwive svrhe postaje deo me|unarodnog prava i mo`ete je vremenom pretvoriti u op{te pravilo me|unarodnog prava. Tako polako, to je na~in da se nosite sa odmetni~kim nacijama koje izlaze. Ali morate imati prili~no jasan dogovor o tome {ta zabrawujete. Ako

Mislim da kada je u pitawu otkrivawe zlo~ina, posebno ubistava, ne bih imao ni{ta protiv da se svima u zemqi uzmu otisci prstiju i da to bude dostupno policiji nakon odgovaraju}eg odobrewa sudije

- Mislim da je strah od privatnosti veoma precewen. Mislim da kada je u pitawu otkrivawe zlo~ina, posebno ubistava, ne bih imao ni{ta protiv da se svima u zemqi uzmu otisci prstiju i da to bude dostupno policiji nakon odgovaraju}eg odobrewa sudije. Forenzi~ari bi tada mogli da provere banku DNK i da vide da li se poklapa sa DNK prona|enom na `rtvama i da izvuku ubicu. Dok su drugi otkrili da je ovo u`asan prekr{aj piraterije. Pa, naravno da jeste, ali kakvo pravo imate kao pojedinac da krijete tu informaciju koja je neophodna za otkrivawe te{kog zlo~ina – ili je barem va`na? Oni su vrsta kompromisa koju mo`ete dobiti u ovoj oblasti izme|u klasi~nog prava na privatnost i javnog interesa da se sa sigurno{}u identifikuje ozbiqan kriminalac. Stoga sam sklon da mislim da }e se debata okrenuti u korist identifikovawa ozbiqnog kriminalca i da }emo razviti dru{tvo koje zahteva vi{e pa`we prema ciqevima i vrednostima zajednice. Ali to jejedna od prednosti koju nauka donosi - za razliku od svih onih koji govore da je ovo situacija iz 1984. godine. Radi se samo o tome da se osigura da nijedan biohaker ne mo`e pristupiti informacijama. Ali to va`i za sve - i va{ novac u bankama i akcije. Iako nam je potrebna za{tita privatnosti klasi~ne vrste koja spre~ava policiju da vam pokuca na vrata rano ujutru bez naloga, mislim da su neki od strahova u vezi sa naukom preuveli~ani kada je jasno da bi mogle biti ogromne koristi. Kada je DNK prvi put u{ao, bilo je raznih briga oko toga, a sada se pokazalo da identifikuje silovateqe i ubice i nema mnogo muke oko wegove upotrebe.

Xefri Robertson

Planina Rtaw – upoznajte jedinstvenu prirodnu piramidu Srbije

"Nijedna planina i nijedan planinski vrh u Srbiji ne ~ine toliko dubok utisak na posmatra~a kao Rtaw sa [iqkom. U wemu su zdru`eni mirno}a, veli~ina i simetrija… Di`u}i se veli~anstveno izolovan, on vlada kao vo|a i znamewe okoline. Ima u wemu individualnog i imponuju}eg, kao u velikim li~nostima." – Jovan Cviji}.

Ako je planina Rtaw ovako opisana re~ima jednog od najve}ih srpskih nau~nika i geografa, koji je posvetio ~itav svoj `ivot upoznavawu i prou~avawu najrazli~itijih prirodnih lepota i neobi~nosti, onda je neupitno da ovaj impozantni planinski lepotan treba {to pre posetiti i uveriti se u istinitost Cviji}evih zapa`awa!

KRSTATA GORA – MESTO PREPLITAWA

LEGENDE I ^UDA PRIRODE

Planina Rtaw sme{tena je u isto~nom delu Srbije, na oko 200 km od Beograda. Pripada Karpatskim planinama, a wen najvi{i vrh, [iqak, po kome je postala poznata i tra`ena turisti~ka atrakcija, visok je 1565 metara. Kada se Rtaw planina pogleda iz odre|enog ugla, ona se ukazuje u vidu duga~kog grebena u obliku trapeza. U podno`ju je {irok i masivan, a prema vrhu se su`ava, da bi na samom vrhu formirao uzani ivi~asti zid, ve} pomenuti [iqak. Takav wegov oblik intrigirao je nau~nike i turiste, ~ak i one iz veoma udaqenih delova sveta, zbog ~ega je veoma pose}en i istra`ivan, a interesovawe za wega ne prestaje ni danas.

RTAW PIRAMIDA OBAVIJENA JE

VELOM MITA I TAJNE

Postoji mnogo neverovatnih pri~a u vezi sa planinom Rtaw, jedna od wih je i ona o ~arobwaku. Naime, govori se kako je, u vreme kada Rtaw jo{ uvek nije bio planina, tu `iveo jedan ~arobwak, i iz svoga dvorca svakome po zasluzi delio dobro ili zlo. Jednoga dana se podigla planina na tom mestu, a on je ostao da `ivi u wenoj unutra{wosti i i danas poma`e svima koji veruju u wegovo postojawe. Tako|e, na piramidu Rtaw odnosi se i legenda koja govori o tome da je na tom mestu obitavao bog Ra, koji se pogre{no vezuje za egipatsku kulturu i za egiptske piramide, umesto za Rtaw piramidu. Postoji verovawe da je bog Ra zapravo bog celog ~ove~anstva, a pri~a ka`e da je i sahrawen u nekom od kutaka Rtaw piramide.

PLANINA RTAW – UTO^I[TE

OD APOKALIPSE

Krajem 2012. godine, svi koji prate predvi|awa, teorije zavere i sli~no, kao i nau~nici i fizi~ari, 21. 12. te godine okupirali su Rtaw planinu, koja je predvi|ena kao jedino sigurno mesto u apokalipti~nom scenariju, koji je trebalo upravo tada da se ostvari. Smak sveta se nije dogodio, ali je popularnost planine Rtaw kao turisti~ke destinacije tada jo{ vi{e porasla.

RTAW KAO ODREDI[TE

JULIJUSA I GRETE MINH

Naravno, nije planina Rtaw bila samo predmet mitskih, ve} i realnih, istorijskih pri~a. Svakako najva`nija jeste pri~a o jevrejskom bra~nom paru Minh. Ova imu}na jevrejska porodica bila je vlasnik para}inske fabrike {tofova, a otvorili su i rudnik ugqa, zbog ~ega je rudarsko naseqe Rtaw u svom najve}em usponu brojalo ~ak 2000

stanovnika. Na vrhu planine Rtaw nalaze se zidine nekada{we pravoslavne kapele posve}ene Svetom \or|u, koju je Greta Minh oko 1935. sagradila u znak se}awa na misteriozno stradalog supruga. Zbog pri~e da su u kapeli Minhovi zakopali blago, ona je minirana nekoliko puta, {to je razlog tome {to danas postoje samo weni ostaci.

SPOMENICI KOJI SU PRE@IVELI

ZUB VREMENA

Kada je re~ o zna~ajnim gra|evinama, Rtaw planina mo`e da se pohvali manastirima Lapu{wa, Krepi~evac i Lozica, trima od nekada{wih devet koji su postojali na ovom prostoru. Kako ka`e legenda, sagradio ih je jedan hajduk u `eqi da se iskupi jer je tamo{weg vladiku li{io `ivota. Legenda jo{ ka`e da }e svi ovi manastiri u budu}nosti biti obnovqeni.

BOGAT BIQNI I @IVOTIWSKI SVET – POSEBNI TURISTI^KI ADUTI PLANINE RTAW

Pored svog neobi~nog izgleda, planina Rtaw je privla~na i kao stani{te brojnih biqnih vrsta – od 3662 vrste koje ~ine floru Srbije, ~ak 18% raste na Rtwu. Planina Rtaw je habitus endemske vrste pod imenom Nepeta rtawensis, biqke koja po svom jakom mirisu podse}a na mentol, a raste u jednoj koloniji koja ima svega 250 biqaka u mati~nom stani{tu na obroncima Rtwa. Na spisku rtawskih reliktnih vrsta nalazi se jorgovan, a za wim i bela srebrna lipa, crni jasen, ruj, ali i brojne druge. Rtaw planina poznata je i po rtawskom ~aju, koji nastaje od jedne afrodizija~ke travke, ~ije je brawe odnedavno zabraweno usled wene ugro`enosti. Zbog svih tih biqaka ~ije je planina Rtaw stani{te, progla{ena je Specijalnim rezervatom prirode 2018. godine. ^ak 45% celokupne faune ptica nalazi se na planini Rtaw, a tako|e je raznovstan i drugi `ivotiwski svet, kao npr. svet slepih mi{eva. Ihtiofauna je bogata poto~nom pastrmkom, poto~nom mrenom, krku{om, a svet vodozemaca i gmizavaca odlikuje se zanimqivim jedinkama, kakve su planinski mrmoqak i kratkonogi gu{ter, koji je tako|e endemska vrsta planine Rtaw.

USPON NA RTAW – AVANTURA

ZA QUBITEQE ADRENALINA

Na pitawe kako se popeti na Rtaw, odgovor je – na~ina je vi{e, ali je glavni i naj~e{}e kori{}en ju`na staza. Du`ina staze je oko 15km, a wena zahtevnost je sredwa. Da bi se stiglo do vrha, potrebno je 3-4 sata umerenog hoda, a u povratku 2.5 sata. Planina Rtaw nema tehni~ki prezahtevnih deonica, ali vremenski uslovi mogu biti izazovni, {to podrazumeva jak vetar, maglu i sli~no. Kada je dobra vidqivost, sa Rtaw planine se mo`e videti ~ak i u{}e Save u Dunav, {to je poseban do`ivqaj.

SVETILI[TE VRELO – POQE

MAGNETNE ILI MAGIJSKE SILE?

Pronalaza~ ovog mesta je akademik Jovan Davidovi}, a merewa je vr{io me|unarodni nau~ni tim na ~elu sa Sa|om Na|freq. Vrelo je poznato kao drevno izvori{te energije, na kome se me{aju tri energije – orgonska, elektro i magnetna, ~ije delovawe je povoqno za qudski organizam ukoliko ekspozicija energijama traje dva dana po 20 minuta, a onda se isto ponovi za 15 dana. Kada je u pitawu Vrelo Rtaw zbog wega postaje dodatno atraktivan turistima. Zbog ovog energetskog kovitlaca te{ko obja{wivog porekla, koji se uklapa u pri~u o magijskoj misti~nosti isto~ne Srbije uop{te, veruje se da je planina Rtaw pupak sveta, a zbog svih za~u|uju}ih wenih osobenosti ona svakako jeste jedna od najintrigantnijih prirodnih lepota Srbije.

Nakon napornog uspona do vrha [iqak, planinari tradicionalno odmaraju pored ostataka kapele Svetog \or|a

Planina Rtaw je privla~na i kao stani{te brojnih biqnih vrsta –od 3662 vrste koje ~ine f loru Srbije, ~ak 18% raste na Rtwu

Vrelo je poznato kao drevno izvori{te energije, na kome se me{aju tri energije – orgonska, elektro i magnetna, ~ije delovawe je povoqno za qudski organizam

DVA VEKA OD RO\EWA KNEZA MIHAILA, DR@AVNIKA SA UMETNI^KOM CRTOM

Mihailo Obrenovi}: Knez koji je promenio Srbiju

Ostao je upam}en kao vladar koji je veliku pa`wu posve}ivao kulturi i umetnosti. Oslobodio je Srbiju od Turaka, a osim dr`avni~ke imao je i umetni~ku crtu. I dr`avnik i kwi`evnik. Sin kneza Milo{a Obrenovi}a, koji je postavio temeqe moderne srpske dr`ave, a Mihailo je nastavio da ih „zida“ i to sa 17 godina. Vladao u dva navrata, sveukupno deceniju, uvodio reforme. Te`wa mu je bila slobodna zemqa. To je i ostvario.

Mihailo Obrenovi} bio je knez Srbije od 1839. do 1842. godine i ponovo od 1860. do 1868. Wegova prva vladavina se zavr{ila zbacivawem, u buni koju je vodio Toma Vu~i} Peri{i}, a wegova druga vladavina je okon~ana ubistvom. Rodio se 16. septembra 1823, pre ta~no 200 godina. Ostao je upam}en kao vladar koji je veliku pa`wu posve}ivao kulturi i umetnosti.

Posle smrti oca Milo{a 1860. godine, po drugi put je postao knez Srbije. Jedan od uspeha kneza Mihaila bilo je uklawawe turskih tvr|ava iz Srbije. Knez Mihailo je poku{ao da stvori Balkanski savez, ali do tog saveza, zbog nepoverewa Crne Gore i politi~kih predstavnika Bugara, nikad nije do{lo. Srbija je tokom wegove vladavine prozvana "jugoslovenskim Pijemontom".

Na po~etku wegove druge vladavine, u~iwene su zna~ajne promene u politici Srbije. Na Preobra`enskoj skup{tini 1861. usvojen je Zakon o Dr`avnom savetu, kojim je odre|eno da su ~lanovi Dr`avnog saveta odgovorni knezu a ne Porti.

Dr`avnik i pesnik

Qubav prema `enama, odnos prema Bogu, majci i dr`avi preto~io je u pesme. Najpoznatija je [to se bore misli moje.

To je i naziv filma, ~ija je tema atentat na kneza Mihaila 1868. godine u beogradskom Ko{utwaku i doga|aji koji su mu prethodili.

„To je generalno prikaz Srbije u svako vreme. Jer biti jedna mala zemqa okru`ena velikim silama koje sve imaju svoje interese, a vi ste u nekom trenutku vladar te zemqe, koji nekako mora da gleda svoje, interese svoje zemqe, a u isto vreme da pazi i na velike sile“, obja{wava Milorad Milinkovi}, rediteq filma [to se bore misli moje.

„U ovom filmu imamo i qubavnu pri~u, a s druge strane imamo i taj triler, politi~ki triler koji je isto zahtevna `anrovska forma“, otkriva glumac Dragan Mi}anovi} koji tuma~i lik kneza Mihaila.

Usvojen je i Zakon o Narodnoj skup{tini, koja je i daqe ostala savetodavno telo, kao i Zakon o narodnoj vojsci, kojim je uvedena vojna slu`ba za mu{karce od 20 do 50 godina. Prema ovom zakonu, Srbija je mogla da mobili{e oko 90.000 vojnika.

Tokom wegove druge vladavine, do{lo je do ~uvenog incidenta na ^ukur ~esmi, kada je turski vojnik ranio srpskog de~aka. Posle turskog bombardovawa Beograda, Mihailo je zatra`io potpuno tursko povla~ewe.

Godine 1868. inicirao je osnivawe Narodnog pozori{ta u Beogradu.

Iste godine, 30. maja, ubijen je u zaveri koju su skovali bra}a Radovanovi}.

Bila je nedeqa, 29. maj 1868. godine, kada je srpski knez Mihailo Obrenovi} krenuo u svoju posledwu {etwu Ko{utwakom. Lepo vreme tog popodneva privuklo je veliki broj Beogra|ana u wihovo omiqeno izleti{te. Oko 17 ~asova i knez Mihailo, zajedno sa svojom sestrom od strica Ankom Konstantinovi}, wenom }erkom Katarinom, strinom Tomanijom, a|utantom Svetozarom Gara{aninom uz lakeja i poslu`iteqa, uputio se prema Ko{utwaku. Po{to su se ko~ijama dovezli na odredi{te i krenuli prema stazama za {etwu, nai{li su na kne`evog do nedavno najbli`eg saradnika, Iliju Gara{anina, oca wegovog a|utanta Svetozara.

Gara{anin je vi{e godina bio Mihailov predsednik vlade i ministar inostranih dela. Zajedni~ki su kreirali unutra{wu i spoqnu politiku Srbije, ali usled razmimoila`ewa oko dva kqu~na pitawa ta saradwa je prekinuta. Gara{anin se zalagao za pokretawe op{teg ustanka protiv Osmanskog carastva i u tu svrhu aktivirawa saveza balkanskih dr`ava, na ~ijem stvarawu su zajedni~ki radili.

Oprezni Mihailo, u posledwem trenutku se pokolebao strahuju}i da za takvu akciju balkanski narodi ne bi dobili podr{ku velikih sila, izuzev Rusije. Sasvim izvesno, time bi svi, pa i Srbija, snosili posledice takvih hazarderskih odluka.

Drugi kamen spoticawa izme|u ova dva velika srpska dr`avnika predstavqala je odluka kneza Mihaila da se o`eni bliskom ro|akom, }erkom svoje sestre od strica, Katarinom Konstantinovi}. Gara{aninu, crkvenim krugovima i ve}ini konzervativne srpske javnosti, taj brak je, blago re~eno, bilo neprihvatqiv. Po{to je knez istrajavao u svom naumu, razlaz sa Gara{aninom je postao neminovan.

Uprkos svemu, kada su se to ve~e u Ko{utwaku sreli, knez je ponudio svom biv{em saradniku da {etwu nastavi sa wim i wegovom pratwom. Gara{anin je to odbio uz konstataciju da u "{umi ima zverova".

Ispostavilo se da su ove re~i starog i iskusnog srpskog politi~ara na neki na~in bile proro~ke. Po{to se pozdravio sa Gara{aninom, Mihailo je, hodaju}i zajedno sa svojom izabranicom Katarinom, nastavio svojim putem. Nedaleko iza wih i{la je Katarinina majka Anka, a dvadesetak koraka iza we baba Tomanija i kne`ev a|utant. Ubrzo su nai{li na ~etiri ~oveka, sve~ano obu~ena u frakove, sa cilindrima, koji su

pozdravili kneza. Nakon {to im je knez otpozdravio, oni su izvukli pi{toqe i po~eli da pucaju u Mihaila. Jedan od atentatora imao je kod sebe veliki vojni~ki no` kojim je dotukao kneza, zverski mu kasape}i lice. Katarina Konstantinovi} je tom prilikom rawena, a wena majka ubijena. Kne`ev a|utant Svetozar Gara{anin, naoru`an samo sabqom, bezuspe{no je poku{ao da se obra~una sa zaverenicima. Rawen, ostao je da le`i na mestu zlo~ina. Stara Tomanija Obrenovi} je nepovre|ena uspela da pobegne i prva pronese vest o tragediji u Ko{utwaku.

Mihailo je ubijen sa tri hica. Odmah posle ubistva, bra}a su po~ela da be`e niz Ko{utwak prema Top~ideru, gde ih je spazila jedna vojna patrola i uhapsila ih.

Svi zaverenici su istog dana izvedeni na saslu{awe. Streqani su u pono} na Karaburmi, a u ~itavoj Kne`evini je bila progla{ena velika `alost.

Mesto pogibije kneza Mihajla na

Ko{utwaku nalazi se nedaleko od Hajdu~ke ~esme. Sahrawen je u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Godinu dana nakon wegove pogibije, 1969. pu{ten je u opticaj bakarni novac sa wegovim likom, koji predstavqa prvi srpski novac posle sredwovekovnih kovanica.

Oslobo|ewe Srbije

„Wegove glavne tekovine, to je savez sa balkanskim narodima. Naime, wegova op{ta politi~ka ideja bila je da zajedno sa ostalim hri{}anima se digne op{ti balkanski ustanak“, ka`e akademik Slavenko Terzi}. „Najve}i domet wegove vladavine svakako jeste osobo|ewe gradova od prisustva osmanske vojske u tvr|avama Sr-

bije“, istakao je dr Radomir Popovi} iz Istorijskog instituta u Beogradu. To potkrepquju i dokumenti. Tridesetak je predstavqeno u monografiji Knez Mihailo kroz umetnost i arhiv. Me|u wima tri pisma, koje je napisao ocu. Predrag Ili}, istori~ar u Istorijskom arhivu [umadije, ka`e da se u pismima Mihailo obra}a Milo{u obra}a sa „dragi babajko“ ili „mili o~e moj“, a zavr{avao ih je re~ima „tvoj qubezni sin i Julija“.

Spomenik knezu Mihailu u Beogradu

PATRIJARH SRPSKI PORFIRIJE:

Va`no je da sa~uvamo svoj jezik, kroz wega ~uvamo svoj identitet

di{wi besednik jubilarnog 90. Vukovog sabora u Tr{i}u rekao je da je va`no da srpski narod sa~uva svoj jezik jer kroz jezik ~uvamo svoj identitet i svoju dr`avu.

Patrijarh je na po~etku besede rekao da je razmi{qao danima o temi svog obra}awa i da mu se ona ukazala kada je ulazio u Saborni hram u Beogradu, u porti gde se nalaze grobovi Vuka Stefanovi}a Karaxi}a i Dositeja Obradovi}a. On je istakao da ~iwenica da su sahraweni u porti crkve krije jedan dubqi smisao, jer su obojica imala, kako je rekao, turbulentan odnos sa crkvom.

„Istorijska istra`ivawa se nikada ne zaustavqaju i svaka generacija mo`e slobodno da doda i treba da na osnovu novih podataka i ~iwenica, {iri i daje dubqe uglove sagledavawa odre|enih fenomena i op{teg napretka u znawu i tehnologiji, a li~nosti koje su `ivele tuma~i na drugi na~in“, rekao je on. Istakao je da, {to je

da svako tuma~ewe ima svoj ciq.Patrijarh se osvruo na `ivot Dositeja Obradovi}a i wegovog `ivota u Haleu gde je poha|ao univerizet i na wegovu odluku da „skine mantiju“.

„Istra`ivawa su pokazala da su pravoslavni teolozi na tom univezitetu, a bilo ih je 15 od kojih su 11 bili Srbi, skidali mantije, ne zbog ideologije, ve} zbog konkretno zastra{uju}eg razloga, jer je nova sredina gajila animozitet prema wima zbog jervejske zajednice“, dodao je on. On je rekao da jedna Dositejeva re~enica „kwige bra}o, a ne zvona i praporci“, govori o tome da on nije bio jedini prosvetiteq svog vremena i da je {irio ideju o prosveti.

„Budu}nost srpske kulture i crkvenog `ivota u 18. veku usmerili su sprski {kolovani kalu|eri“, rekao je patrijarh. On je dodao da su prvi sprski prosvetiteqi {kolovani po tu|im carstvima i da su visoko vrednovani kao prosvetiteqi, koji su

MUDRE MISLI I CITATI

Najlep{i citati i `ivotne mudrosti Dositeja Obradovi}a

Dositej Obradovi} bio je srpski prosvetiteq i reformator. Iako se {kolovao za kalu|era, ubrzo je napustio taj poziv i upustio se u putovawa kroz Evropu, kako bi primio ideje evropskog prosvetiteqstva i racionalizma, a zatim radio na prosve}ivawu svog naroda. Prevodio je razna dela i pisao svoja, od kojih je najpoznatije "@ivot i prikqu~enija". Tako|e, Dositej je bio prvi ministar prosvete u Sovjetu (Praviteqstvuju{~i sovjet serbski) i tvorac pesme Vostani Serbije.

Za `ivota u~inio je mnogo za kulturu naroda, a i nakon wegove smrti pamte se mudre misli koje je izrekao. Poznate izreke i citati Dositeja Obradovi}a:

mogli da pomognu promene i razvoj srpskog naroda.

„Institucija je bila {kola, dru{tvo pa i crkva su mogli da budu preobra`eni samo kroz {kolovawe. Otvarawe {kola imalo je sve ve}i zna~aj jer su otvarene pod okriqem crkve“, istakao je on. Vukov jezik, kako je istakao patrijarh, bio je razumqiv jezik, koji je {irio smisao `ivota po Hristovom jevan|equ. On je dodao da, kao i tada, velike sile nastoje da pribli`e sebi jedan narod tako {to `ele ekonomski da od wih bude zavistan i da kroz neku vrstu zavisnosti izgubi svoj kulturni identitet.

„Narod ne sme biti odvojen od svoje matice i da bude pripojen drugoj, a to jeste ciq nekih dana{wih sila. Jezik Vuka, Dositeja, kraqa Milutina i despota Stefana i crkva su dom i hrana na{eg nacionalnog identiteta. Nalazi se na udaru onih sila koje `ele da ga promene, da mu preseku protok, ne treba posebno isticati, ali treba podvu}i da nije svima jasno da nije re~ o jeziku kao fenomenu. Ciq ima promenu ~oveka koji govori na wemu, pri~a i pla~e, kao i da formira druge nara{taja prema tome“, istakao je patrijarh. On je naveo da jezik Vuka i Dositeja nije poklekao politi~kim ciqevima i da je u slu`bi i odbrani na{e zemqe, inistitucija i crkve. On je na kraju besede ponovio da postoje dva tuma~ewa zbog ~ega su Vuk i Dositej sahraweni u porti Saborne crkve.

„Oni se nalaze izvan crkve kao da za wih u crkvi mesta nema, a kao da sa druge strane wima nije ni potrebna. Drugo tuma~ewe vidi druga~iju stvarnost, vide Vuka i Dositeja, dva starca koji svojom verom i rukama ukazuju na crkvu kao sabirali{te svih naroda, kao garant wegovog identiteta, uzimaju}i za ruke na{e sunarodnike vode}i ih jednog po jednog“, naglasio je patrijarh Porfirije.

uuu Nau~i od mu drijeg, to ti je velika korist. I nau~i drugog, to ti je velika zadu`bina.

uuu Nikad nikoga ne vaqa vre|ati. A najmawe one koji su nam dobro u~inili i qubav pokazali. Zao ~ovek tra`i po vod da u~ini zlo, a kad ne mo`e da na|e, on i tako ~ini {to je naumio. Oni koji nemaju u glavi vrlo ~esto misle da su mudriji nego drugi.

Svako se lakomi na lepu ru`u, a kad uvene i ne obazire se na wu.

uuu Pri pi}u, ko najmawe zna, najvi{e govori.

uuu Celo dru{tvo, i svako ponaosob, kad se ne upravqa po zdravom razumu i mudrim savetima, po nu`di se mora zlopatiti i propadati.

uuu Ko Bogu nije zahvalan na daru postojawa, `ivota i razumnosti, pokazuje da je svega toga nedostojan. Ko nikom nije zahvalan na slatkoj qubavi i prijateqstvu, pokazuje da niti koga qubi, niti ga ko qubi, a ~emu takav `ivot? Hvala Bogu, takvih je ~udovi{ta malo.

uuu Kad bi qudi uvek isti ostajali, nikada se nijedan narod ne bi poboq{ao ni prosvetio.

TE[KA JE SKORO 870 KILOGRAMA

Ma|arica dosad najte`a na "Danima ludaje": Ima 865,5 kila

Rekordi padaju na „Danima ludaje“ u Kikindi, Ma|ar osvojio prvo mesto i podigao granicu

Pobednik ovogodi{wih 38. „Dana ludaje“ u Kikindi, manifestacije koja slavi xinovske plodove bundeve, ponovo je Tibor Kokai, p~elar iz Ma|arske, iz mesta Tapiosentmarton.

Wemu je ovo tre}a uzastopna pobeda i svaka godine je pomerao nivo ove manifestacije na vi{e. Wegova pobeda nije neo~ekivana, jer je jo{ ju~e, kada je iz Ma|arske krenuo za Kikindu, najavio da dovozi tikvu te`u od pro{logodi{we, ~ak 149 kilograma.On je doneo xinovsku bundevu te{ku ~ak 865,5 kilograma ~ime je oborio i li~ni, pro{logodi{wi rekord, i postavio novu gorwu granici ovog takmi~ewa u Srbiji.

- Planirao sam da }u proizvesti bundevu od oko 900 kilograma, ali to je sada ciq za sle-

de}u godinu. Za ovu mi je trebalo 110 dana svakodnevnog rada. Svaki dan sam je „pojio“ sa 500 do 600 litara vode. Trebalo joj je i mnogo sunca, ali smo za vreme vru}ina morali i da je hladimo i negujemo kako kora ne bi popucala zbog brzog rasta. Po tri sata dnevno smo tro{ili na negu biqke. Po~ele su

da se pojavquju pukotine, pa je to trebalo sanirati.

- Te`inu je dnevno pove}ala oko 28 kilograma – otkrio je Kokai, kome je pripala i nagrada od 100.000 dinara. Nagra|en je i sa dva pehara, za pobedu i za rekord.I nagrada za drugo mesto u kategoriji najte`ih tikava, pe-

har i odlazi u wegovu porodicu, jer je pripalo wegovoj supruzi Melindi Ki{ Kokai, za bundevu od 604 kilograma, a tre}e Kikin|anki Gordani Va{tag, koja je odgajila tikvu te{ku 334 kilograma.

- Imam seme dobre genetike. Ove bundeve su od pro{logodi{we pobednice, a znate da sam tada rekao da sam semenke nabavio na jednoj licitaciji. Potrebno je biqci dodavati vitamine, kalijum i kalcijum, pratiti prognozu vremena. Slede}i ciq je uzgo bundeve od 900 do 1.000 kilograma – najavio je Kokai.

Organizatori „Dana ludaje“

Grada Kikinda i Turisti~ka organizacija zadovoqni su, jer ova manifestacija tokom ~etiri dana, od ~etvrtka do nedeqe, ima raznovrsne sadr`aje, sportske, li-

Leskovca

U Dowoj Loko{nici, kod Leskovca, gotovo svaki doma}in se bavi proizvodwom najkvalitetnije aleve, tucane i gruvane za~inske paprike. Wihovi proizvodi nemaju konkurenciju, jer se prave od autohtone vrste povr}a koje uspeva samo na plodnim poqima u okolini ovog mesta. Bilo je poku{aja da se seme loko{ni~ke paprike prenese i u druge krajeve Srbi-

je, ali bezuspe{no. Ova paprika, koju zovu "niza~a" ili "kozji rog", ne uspeva ~ak ni u najbli`im leskova~kim selima.

- Nosili smo i davali seme i rasad {irom Srbije. Ona iza|e na stablo, ali ne mo`e da zadr`i kvalitetan plod i da poraste. Leskov~ani su poznati kao paprikari, ali ni na{e kom{ije u selima u okolini nisu uspele da je odr`e - pri~aju nam me{tani Dowe Lo-

Za 78 sekundi nani`e 50 paprika

Posledwih 17 godina, svakog septembra, u Dowoj Loko{nici se odr`avaju "Dani paprike" na kojoj me{tani biraju najboqe proizvo|a~e. Posebna atrakcija je takmi~ewe u brzom nizawu. Ove godine pobedila je Jovana Kosti}, koja je 50 paprika, uz pomo} velike igle i jakog konca, nanizala za 78 sekundi. Cela wena porodica se bavi proizvodwom "kozjeg roga", a ona dnevno nani`e izme|u 40 i 50 venaca ove paprike, a ova pobeda nije joj prva.

ko{nice ponosni na tradiciju koju ~uvaju i prenose s kolena na koleno, vekovima.To traje najmawe tri stotine godina, a loko{ni~ko "crveno blago" hranilo je i {kolovalo generacije i generacije bosonogih de~aka i devoj~ica, pa i onih koji i danas na svojim ple}ima nose teret svetske slave koje je wihova "niza~a" donela mestu u kome `ive.

I sada sa streha ve}ine objekata, u gotovo svakom dvori{tu vise hiqade venaca "kozjeg roga" od kojeg mlevewem nastaje za~in kakvog na svetu nema. Da bi se dobio kilogram aleve paprike, karakteristi~ne jarke crvene boje, potrebno je oko 20 kilograma sirove "niza~e".Doma}ini je gaje na otvorenom poqu. Tra`i mnogo vode, sunca i naporan rad. Samo jedno doma}instvo u Dowoj Loko{nici, koje ima zasad od hektar

i po "niza~e", godi{we proizvede oko dve i po tone aleve paprike. Tome prethodi nizawe vi{e od 2.000 venaca koji se potom "kupaju" na jesewem suncu. Svaki od venaca ima od 200 do 250 paprika.

- Qudi sa iskustvom ni`u ih za mawe od pet minuta. Krupnije paprike se odvajaju i prodaju u vezicama, od po deset komada, za puwewe. Ostale se, posle prirodnog, dodatno su{e u improvizovanim su{arama na drva. Potom ih meqemo i tako usitwene pakujemo u kese - pri~aju nam vredne doma}ice ne skidaju}i pogled sa igle i

kovne, muzi~ke, gastonomske, zanatlijske i ekonomske i privla~i sve vi{e posetilaca. Najva`nije je da dolaze u~esnici i gosti iz drugih dr`ava, uzgajiva~i bundeva, ali i zanatlije i turisti. Prvi put ove godine „Dani ludaje“ su dobili dr`avni zna~aj, jer je gost Kikinde bio ministar odbrane Milo{ Vu~evi}.

- ^estitam Kikin|anima kako su od ludaje ili bundeve napravili brend i nau~ili sve nas da imamo dobre proizvode i festivale u na{oj dr`avi. Divna je ovo pri~a koja traje skoro ~etiri decenije i divno je {to je festival privukao prijateqe iz svih krajeva Srbije, ali i Ma|arske. Kada izgradimo nove puteve bi}e i vi{e gostiju, nadamo se – rekao je Vu~evi}, uru~uju}i nagrade pobednicima.

kanapa na koji se sla`e "rog za rogom". U Dowoj Loko{nici "niza~a" se svake godine sadi na oko 125 hektara. Proizvede se oko 60.000 tona sirove paprike od koje se pravi mleveni za~in i prodaje na pijacama {irom Srbije. Zbog toga je va`no da se proizvo|a~i udru`uju i da rade na za{titi geografskog porekla. Mnogi koji trguju alevom paprikom, radi lak{e prodaje, pozivaju se na ovo selo sa juga zemqe. Kvalitet wihovog proizvoda, me|utim, ne mo`e da se poredi sa "crvenim loko{ni~kom blagom".

"NIZA^A" ZAGRLILA CELO SELO: Seme staro oko 300 godina, ne uspeva nigde drugde osim u ovom mestu kod

Dowa Loko{nica, carstvo paprike

Pi{e: Marko Lopu{ina

SUROVE SRPSKE UBICE (4)

21.

1792. - Na prvoj javnoj sednici Konventa (revolucionarnog parlamenta) ukinuta je monarhija u Francuskoj.

Bo{ko Mikulovi} je stalno ma{tao kako da se obogati. Zapalio je de~aka, da bi se obogatio. Planirao je da fingira smrt svog sina kako bi naplatio osigurawe u [vajcarskoj. Ovaj plan je izveo sa svojim sinom Zoranom Mikulovi}em 1992. godine u selu Naupare kod Kru{evca. De~ak Perica Uro{evi} iz sela Trebotin, star 16 godina bio je wihova `rtva. U Naupare ga je namamio Zoran Mikulovi}. U ku}i ga je do~ekao wegov otac, Bo{ko Mikulovi}, gastarbajter i prevarant zvani Dragi{a. Ovom de~aku su obe}ali da }e mu obezbediti papire za rad u [vajcarskoj. Iza la`nog obe}awa krila se stvarna u`asna namera.

Stariji Mikulovi} je ranije osigurao svog drugog sina na 100.000 {vajcarskih franaka. Monstruozan plan je bio da tamo{wim vlastima prijavi smrt svog deteta, sina Zorana, a le{ "podmetne" [vajcarcima. Taj podmetnuti le{ trebalo je da bude nesre}ni de~ak iz Trebotina.

Ubica Bo{ko je vezao ruke opasa~em od pantalona, usta mu je zapu{io kuhiwskom krpom sa ~vorom, oborio ga na trosed, a onda mu je udarcima motkom du`ine jednog metra smrskao glavu. Be`ivotno telo je polio benzinom i zapalio kako bi onemogu}io identifikaciju, a zdravstvenom osigurawu u zemqi gde je radio, prijavio smrt najmla|eg sina. Po{to je okrvavio ruke, Mikulovi} je odmah pobegao u inostranstvo.

Jugoslaviju je napustio sa la`nim paso{em, kao slobodan ~ovek. Na slobodi, ipak, nije dugo ostao. Zbog pqa~ke zlatare u [vajcarskoj, osu|en je na 10 godina zatvora. Wegov sin Zoran sau~esnik u ubistvu de~aka osu|en na osam godina zatvora.

Po izdr`avawu {vajcarske kazne Bo{ko Mikulovi} je predat Srbiji, pa mu je Okru`n sud u Kru{evcu izrekao najte`u kaznu zatvora od 40 godina. U obrazlo`ewu presude, pored ostalog, navodi se da je Bo{ko Mikulovi}, zvani Dragi{a, "delo po~inio iz koristoqubqa, sa visokim stepenom monstruoznosti".

QUBAVNICI IZ PAKLA

Silovateq i ubica Darko Kosti} napao je 31. jula 2014. godine u Rakovici devoj~icu Ivanu P. Imala je 14 godina. Bio je registrovan kao vi{estruki silovateq, ali nije sklowen sa ulice. Ivanu je silovao u Rakovici. Devoji~ica se otimala, vri{tala je, {to je wega iznerviralo, pa je udario motikom. Weno telo je umotao u }ebe i sun|er, i zakopao u dvori{tu tro{ne ku}e u Rakovici. Weni posmrtni ostaci prona|eni su nekoliko meseci kasnije. Za ovo ubistvo Darko Kosti} osu|en je na 40 godina zatvora.

Pedofil Mali{a Jevtovi}, tvorac najsvirepijeg ubistva deteta u modernoj istoriji Srbije imao je trideset godina kada se ludo, kao u paklu, zaqubio u Anu Filipovi}, staru 23 godine. @iveli su u Beogradu sa wenom trogodi{wom }erkom Kajom. Majka Ana }erku nije volela, a o~uh

BRUTALNA UBISTVA

IZ KORISTI

uuu Po~etkom maja 2023. godine dogodila su se dva te{ka masovna ubistva, koja su zauvek promenila Srbiju. Kako statistika pokazuje posledwih decenija ubistva su u Srbiji postala mala masovna pojava. U li~nim sukobima likvidirano je 3600 mu{karaca, `ena, a na`alost i dece

Mali{a je malu Katarinu Jankovi} Kaju mrzeo. "Qubavnicima iz pakla", kako ih je nazvala srpska javnost, bio je najva`iji wihov qubavni zanos i seks.

Mali{a Jevtovi} u vi{e navrata seksualno zlostavqao malu Kaju, uz saglasnost wene majke Ane. Kobnog dana 17. jula 2005. godine, odneli su je u Zvezdarsku {umu. Jevtovi} je zverski pretukao i silovao nesre}nu devoj~icu, dok je wena majka pu{ila cigarete i ~uvala mu stra`u. Monstrumi su odneli devoj~icu u Klini~ko-bolni~ki centar "Zvezdara". Hladnokrvno su tvrdili da je devoj~ica pala sa kreveta i da su tada nastale brojne povrede po telu, od kojih je dete preminulo. Obdukcija je utvrdila da je malena Kaja, devoji~ica od tri godine sa divnim krupnim o~ima imala vi{e od 50 povreda na svom telu. Povrede su bile po glavi, telu, rukama, nogama i genitalijama. Nanete su rukom, nogom, prstima, ~ak i polnim organom Mali{e Jevtovi}a. Povrede trbu{nih organa dovele do smrtnog ishoda. Mali{a Jevtovi} i Ana Filipovi} sada se nalaze iza re{etaka. Jevtovi} je osu|en na maksimalnu kaznu zatvora, koja je u tom trenutku iznosila 40 godina, dok je ona osu|ena na 37 godina. Mali{a je najpre bio u "Zabeli", a zatim je preba~en u zatvor "Nova skela", dok je Ana u `enskom

zatvoru u Po`arevcu. Ako `ivi do~ekaju da im istekne kazna, Mali{a }e imati 71 godinu, a wegova biv{a qubavnica 62.

Po zvani~koj kriminalisti~koj statistici `ene u Srbiji ubijaju naj}e{}e hladnim oru`jem, no`evima, sekirama, ~ak i bu{ilicom, pa tek potom i vatrenim oru`jem, pi{toqima. Motivi zlo~ina su naj~e{}e velika zagonetka ili toliko besmisleni da se prosto ne veruje da je takvo zlo u~iweno. Wihove `rtve su mu{karci, mu`evi i qubavnici, potom `ene qubavnice, ali na`alost i deca.

^edomorka Ana Filipovi} (42) i masovni ubica Maja Ba|iki} (28) su jedine `ene u Srbiji koje slu`e maksimalnu kaznu zatvora u visini od 40 godina.

One uglavnom ubijaju posle pretrpqenog bola sa jakim emocijama, brutalno i stra{no. Mu`eve uni{tavaju, jer su ih maltretirali, a decu golim rukama jer su bolesne. Kao ubice su analiti~nije i surovije od mu{karaca.

Du{ica Andri} (53) iz ni{kog naseqa Bubaw je 18. marta 2000. ubila svog ro|enog brata Miodraga Obradovi}a, starog 51 godinu. Obja{wavaju}i motiv zlo~ina rekla je:

- @elela sam da pomognem i wemu i sebi!

(Nastavi}e se)

1846. - Ro|en je srpski politi~ar i pisac Svetozar Markovi}, osniva~ socijalisti~kog pokreta u Srbiji i prvi teoreti~ar realizma u srpskoj literaturi. Pokrenuo je prvi socijalisti~ki list u Srbiji "Radenik" (1871). Wegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalisti~ke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu ("Srbija na istoku", "Na~ela narodne ekonomije", "Pevawe i mi{qewe").

1938. - Vlada ^ehoslova~ke prihvatila je britansko-francuski plan o prepu{tawu Sudetske oblasti nacisti~koj Nema~koj.

1949. - U Kini je formirana Centralna narodna vlada na ~elu sa Mao Cedungom, koji je 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu.

1964. - Malta je postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.

1972. - Predsednik Filipina Ferdinand Markos zaveo je vanredno stawe u zemqi i stavio u zatvor hiqade protivnika wegovog re`ima. Markos je ostao na vlasti do 1986.

1973. - Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose sa ^ileom, deset dana posle pu~a generala Augusta Pino~ea, u kojem je ubijen predsednik Salvador Aqende.

1992. - Meksiko i Vatikan su uspostavili pune diplomatske odnose posle prekida od 130 godina.

1993. - Predsednik Rusije Boris Jeqcin raspustio je parlament pod optu`bom da poslanici u parlamentu blokiraju ustavne reforme i izbore. Pobuweni poslanici zabarikadirali su se u zgradi parlamenta, odakle su isterani uz pomo} vojske 4. oktobra.

1996. - Na aerodromu u Bogoti, u avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je bio spreman da poleti u SAD, posle anonimne prijave, prona|eno je oko ~etiri kilograma heroina. Predsednik je osumwi~en za veze sa narko-mafijom, dok je wegova vlada saop{tila da se radi o name{taqci.

2003. - Nakon 14 godina osmatrawa planete Jupiter i wenih satelita, NASA je uni{tila posmatra~ki brod Galileo.

2014. - Svet je u 2013. izbacio mnogo vi{e ugqen-dioksida u atmosferu nego ikada ranije, a tri najve}a zaga|iva~a su Kina, SAD i Indija, navodi se u izve{taju uo~i samita UN o klimi.

Maloletni Kosta Kecmanovi} (13) – najsurovije dete masovni ubica u istoriji sveta

Pedofil Mali{a Jevtovi}, majka Ana Filipovi} i nesre}no dete, Kaja

Tragedija srpske princeze koja je rodila posledweg Romanova u carskoj Rusiji

O princu \or|u i kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u pisalo se i pri~alo dosta naro~ito tokom posledwih godina, ali je ~iwenica da je kraq Petar I imao i }erku mnogo mawe poznata. Jelena Kara|or|evi} bila je wegovo najstarije dete i prvo koje je do`ivelo odraslo doba. Ovo je pri~a o tragi~noj sudbini zaboravqene srpske princeze.

Jelena Kara|or|evi} bila je najstarije dete kraqa Petra I i knegiwe Zorke, }erke crnogorskog kraqa Nikole I i sestra prin~eva \or|a i Aleksandra, kasnijeg kraqa SHS i Jugoslavije. Wenu sudbinu odredile su dve ~iwenice. Prva je bila ta {to je bila u bliskim rodbinskim odnosima sa carskom porodicom Romanov - bila je sestri~ina Anastasije Petrovi} i Milice Petrovi}. Prva je bila supruga velikog kneza Nikolaja Nikolajevi~a Mla|eg, unuka cara Nikolaja I. Druga se udala za velikog kneza Petra Nikolajevi~a, drugog unuka Nikolaja I. Druga ~iwenica ima veze sa vremenom kada je `ivela. Jelena je ro|ena na Cetiwu 4. novembar 1884. pa se wen `ivotni vek poklopio sa nekim od najburnijih doga|aja na balkanskom, ali i svetskom nivou. Pre`ivela je oba balkanska rata, Prvi svetski rat, Februarsku i Oktobarsku revolucija. To {to je tada do`ivela pratilo ju je do kraja `ivota…

PRINCEZA SPREMNA ZA UDAJU

Nesre}ne okolnosti pratile su Jelenu jo{ od trenutka ro|ewa. Na svet je do{la na Cetiwu gde je porodica Kara|or|evi} na{la dom nakon izgnanstva iz Srbije. Wena majka Zorka umrla je dok je Jelena jo{ bila dete pa je brigu o woj uglavnom

ZABORAVQENA ISTORIJA:

Jelena Kara|or|evi} bila je najstarije dete kraqa Petra I i knegiwe Zorke, }erke crnogorskog kraqa Nikole I i sestra prin~eva \or|a i Aleksandra, kasnijeg kraqa SHS i Jugoslavije

preuzela baka, knegiwa Milena, kao i tetke Anastasija i Milica. Jelena je izrasla u vanredno obrazovanu devojku. Govorila je nekoliko jezika i poha|ala internat namewen damama iz visokog dru{tva tada{we Evrope. ^iwenica da joj je dobar deo porodice bio okrenut ka Rusiji, opredelio je i wen `ivot - kada je do{lo vreme za udaju, sudbonosno “da” izgovorila je 1911. Ivanu Konstatinovi~u koji je bio najstariji sin velikog kneza Konstantina Konstantinovi~a i praunuk ruskog cara Nikolaja I

Ka`u da je brak koji je po~eo kao politi~ki izrastao u vezu punu qubavi i razumevawa. Po dolasku u Rusiju Jelena je studirala medicinu na univerzitetu u Sankt

Peterburgu, sve dok nije rodila prvo dete - sina Vsevolda Ivanovi~a 1914. Godinu dana kasnije, rodila je i }erku Jekatarinu

Ivanovnu i nakon toga se potpuno posvetila porodici.Ipak, nalazila je vremena da pomogne otaxbini. Kao princeza udata za kneza iz carske porodice Romanov bila je veoma aktivna u radu Srpskog komitetaudru`ewa koje je pomagalo Srbiji tokom balkanskih ratova. Jo{ i vi{e od toga wen uticaj je bio va`an jer je doprinela predstavqawu Srbije i wenih interesa u ruskom dru{tvu i ja~awu veza izme|u dva naroda.Bavila se i humanitarnim radom i bila milosrdna sestra.

PAKAO REVOLUCIJE

Februarska, a zatim i Oktobarska revolucija iz korena su promenile `ivot princeze Jelene Petrovne kako je u Rusiji bila poznata. Jeleninog supruga, velikog kneza Ivana, boq{evici su prognali prvo u Kirov, zatim u Jekaterinburg i najzad u Alapajevsk. Jelena je pratila supruga sve do wegovog tragi~nog kraja 18. jula 1918.dan nakon ubistva carske porodice, Ivan je stradao zajedno sa ro|acima. Wihovo ubistvo bilo je naro~ito surovo - pretu~eni su, odvedeni u napu{teni rudnik i ba~eni u duboku jamu u koju su zatim boq{evici bacili granate. Nakon toga preko otvora nabacano je grawe i sve zapaqeno. Neposredno pre ubistva Ivan je ubedio Jelenu da poku{a da stigne do wihove dece koje je ~uvala ro|aka. Ona je tako krenula na put pre stra{nog mu`evqevog kraja i nije znala da je nastradao. Na putu su je zarobili boq{evici i naredne mesece je provela u zatvorima - u Jekaterinburgu, Permu, a zatim i u Moskvi.Sve to vreme, Jelena nije

Ovaj grad je u vreme Velikog rata

13 dana bio prestonica Srbije

Ratni vihor koji je 1914. godine zahvatio Srbiju primorao je dr`avni vrh na povla~ewe iz Beograda ka unutra{wosti zemqe. Zajedno sa kraqem, vladom i vojskom be`ao je i veliki broj civilnog stanovni{tva. I tako se dogodilo da jedna mirna varo{ica na jugozapadu postane ratna prestonica Srbije i popri{te prave istorijske drame.

Ra{ka je mala varo{ sme{tena u jugozapadnoj Srbiji, izme|u Kopaonika i Golije, u dolini gde se Trnavska reka uliva u Ra{ku, a ne{to daqe i Ra{ka u Ibar. Iako malo mesto, re~ je o gradu neverovatne istorije. Jer, upravo je Ra{ka u jesen 1915. u vreme kada je imala tek ne{to vi{e od 1.000 stanovnika, 13 dana bila ratna prestonica Srbije! Mora

da je to bio spektakularan i ujedno stra{an prizor! Na ~elu sa kraqem Petrom, regentom Aleksandrom, Nikolom Pa{i}em i ostalim ~lanovima vlade, u Ra{ku se slila bukvalno cela Srbija, be`e}i od ratnih strahota koje su ve} zahvatile sever zemqe.

Najzna~ajnije mesto u celoj zemqi tih dana je postala ku}a ra{ke porodice Kursuli}. Upravo tu je, od 31. oktobra do 12. novembra 1915. odr`ano ~ak 11 sednica vlade Kraqevine Srbije na kojima se raspravqalo o daqoj sudbini zemqe i naroda. Ku}a Kursuli}a, dobrostoje}ih lokalnih trgovaca, potrajala je do dana{wih dana i u woj se od 2015. nalazi gradska biblioteka i Centar za kulturu i obrazovawe „Gradac“ u ~ijem sklopu je i galerija savremene umetnosti. Povodom

100 godina od sudbonosnih doga|aja iz Prvog svetskog rata ovde je otvorena spomen soba "Ra{ka –ratna prestonica Kraqevine Srbije 1915“. U sobi se mogu videti brojne fotografije, dokumenta, naoru`awe, uniforme, kao i zavidan broj umetni~kih predmeta i komada originalnog name{taja iz tog perioda. Sve kako bi se {to detaqnije do~arao ambijent u kome je boravila i sastan~ila vlada Kraqevine Srbije u novembru 1915. godine.

Ipak, najvredniji eksponat ove trajne postavke je retko fototipsko izdawe Miroslavqevog jevan|eqa, najzna~ajnijeg }irili~nog spomenika srpsko-slovenske pismenosti iz 12. veka. Upravo u ku}i Kursuli}a ovo delo neprocewive vrednosti predato je na ~uvawe dr`avnoj blagajni sa kojom }e pre}i Albaniju.

znala ni gde su joj deca ni gde joj je mu`. Nadala se da su uspeli da napuste Rusiju i da je ~ekaju negde u Evropi.

@IVOT

U TUZI I SAMO]I

Kona~no, posredovawem srpske i norve{ke misije u Rusiji, koje su poku{avale da izvuku pre`ivele ~lanove porodice Romanov van zemqe, Jelena je po~etkom 1919. oslobo|ena! Tada je saznala za stra{nu sudbinu svog supruga, ali i to da su joj deca na bezbednom! U oktobru 1918. ona su preba~ena su za [vedsku, a nekoliko meseci kasnije i Jelena je dobila dozvolu da im se pridru`i. Tu nije `elela da ostane. Sa decom se prebacila u Pariz, a nakon toga do{la u Beograd kod oca, kraqa Petra I Nakon wegove smrti 1921. neko vreme je ostala kod brata, kraqa Aleksandra, da bi se na kraju preselila u London, pa zatim u Nicu.

I sin i }erka studirali su joj na Oksfordu. Wena }erka, Katarina Ivanovna, bila je posledwi ~lan porodice Romanov ro|en u Rusiji. Bila je izuzetno obrazovana iako, ironi~no, nije govorila ruski jezik. I woj i bratu majka je zabranila da ga u~e jer su se}awa na tu zemqu i tragediju koju su do`iveli bila i suvi{e bolna. [to se Jelisavete ti~e, ona se vi{e nikada nije udavala. Na neki na~in, nikada vi{e nije imala ni pravi dom. Uglavnom je `ivela po hotelima. Ka`u da je do kraja `ivota volela svog nastradalog supruga i da bez wega nije `elela da pravi novi dom. Nakon 1945. vi{e nije mogla da se vrati u Srbiju. Umrla je u oktobru 1962. u Nici gde je i sahrawena. Weni ostaci preneti su u Srbiju i danas po~ivaju u kripti porodice Kara|or|evi} u Topoli.

Najzna~ajnije mesto u celoj zemqi tih dana je postala ku}a ra{ke porodice Kursuli}. Upravo tu je, od 31. oktobra do 12. novembra 1915. odr`ano ~ak 11 sednica vlade Kraqevine Srbije na kojima se raspravqalo o daqoj sudbini zemqe i naroda

Turista razbio tek obnovqenu statuu ispred berze u Briselu

Irski turista razbio je istorijsku statuu u Belgiji samo dan po{to je ona otkrivena za javnost posle restauracije vredne 17.000 evra.

O{te}eni spomenik deo je kompleksa tek obnovqene berze u Briselu, ~ija je obnova ko{tala 90 miliona evra. Samo tro{kovi obnove jedne statue, kojoj je turista polomio deo ruke sa bakqom, proceweni su na oko 15.000 funti, vi{e od 17.000 evra. Na snimcima koji su se pojavili na dru{tvenim mre`ama vidi se turista koji se pona{a kao da je pijan i pewe se na kip. Zatim poku{ava da sko~i, ali pritom lomi bakqu i veliki deo ruke statue.Mu{karac je ubrzo uhap{en u obli`wem restoranu brze hrane.

Komitet Uneska nije stavio

Veneciju na listu ugro`enih mesta svetske ba{tine

Komitet Uneska je odlu~io da ne stavi Veneciju na listu ugro`enih mesta svetske ba{tine, zanemaruju}i preporuke stru~waka.

„Komitet za svetsku ba{tinu... doneo je odluku da ne stavi Veneciju i wenu lagunu na listu ugro`enih mesta svetske ba{tine”, naveo je Unesko, agencija za kulturu UN, u saop{tewu nakon {to se komitet sastao

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ovnovi rizikuju da u|u u situaciju koja }e na prvi pogled delovati bezizlazno. Oni Ovnovi koji budu strpqivi }e prona}i na~in da re{e nastali problem na najboqi mogu}i na~in. Zdravqe }e biti prili~no dobro, samo se ~uvajte prehlade. Na poslu }e se de{avati pozitivne promene. [to se ti~e romantike, bi}ete zbuweni navalom obo`avalaca i bi}e izuzetno te{ko izabrati jednog.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Neki od vas }e ~ak napraviti duboku reviziju svojih resursa, sredstava i sposobnosti, sastavqaju}i neku vrstu plana budu}ih akcija u materijalnoj sferi. [to se qubavi ti~e, mo`da }ete `estoko iznervirati partnera jer se pona{ate hladno i nezainteresovano. Kada je zdravqe u pitawu, mogu}e je pogor{awe hroni~nih endokrinih bolesti. Elimini{u hranu koja je previ{e slana, masna ili slatka.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova nedeqa je Blizancima pripremila mnogo zanimqivih doga|aja vezanih za profesionalnu sferu. Cele nedeqe }ete re{avati slo`ene zadatke. Navikli ste da se oslawate na intelekt i te{ko vam je da uzmete u obzir emocionalnu komponentu problema. A upravo je to ono {to se tra`i od vas. Krajem nedeqe suo~i}ete se s mawkom energije. Osim pove}anog stresa, zdravqe }e biti dobro.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ne}ete biti ba{ u elementu ove nedeqe. U spektru emocija, preovladava}e melanholija. To }e, pre svega, biti povezano s romanti~nom sferom `ivota. Gotovo svim tipi~nim predstavnicima ovog vodenog znaka predvi|aju se nesporazumi i sukobi sa srodnim du{ama. Sami Rakovi ne}e inicirati sukobe, ve} }e se truditi da izglade situaciju svim sredstvima. Finansijska situacija }e biti stabilna.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Prili~no }e vas frustrirati to {to ne mo`ete da radite ono {to `elite. Sastanci sa prijateqima ne}e doneti priliv pozitivne energije kakvom se nadate. Malo je verovatno da }ete se baviti novim projektima na poslu. Zdravqe }e biti prili~no dobro, jedino na {ta treba obratiti pa`wu su prejedawe i zloupotreba alkohola. Finansijski prihodi obe}avaju da }e biti stabilni tokom cele nedeqe.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ova nedeqa obe}ava da }e biti aktivna i bogata raznovrsnim doga|ajima. Ima}ete priliku da pro{irite svoju sferu uticaja, naro~ito ako se bavite medicinom. Sme{i vam se zna~ajno priznawe ili pove}awe prihoda. Zdravqe }e biti prili~no dobro, osim kod Devica koje su meteoropate. [to se ti~e sfere romantike i veza, `ele}ete da zauzmete prili~no ~vrst stav i ne}ete pravite kompromise.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Mora}ete da branite svoje li~ne granice skoro cele nedeqe, kako na poslu, tako i u odnosima sa voqenima. Relevantna }e biti i pitawa vezana za sopstvene `ivotne ciqeve, `eqe ili planove. Ispostavi}e se da se ovi planovi ne poklapaju uvek sa planovima va{ih partnera, kako u poslu, tako i u qubavnim odnosima. ^uvajte se prehlade krajem nedeqe , kao i povreda tokom fizi~kih aktivnosti.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

U profesionalnim poslovima uspeh }e pratiti [korpije koje se bave trgovinom, bankarstvom i osigurawem. Briga o svom zdravqu omogu}i}e vam da izbegnete mogu}e prehlade i povrede, kao i virusne infekcije. [to se ti~e sfere romantike, bi}ete prili~no lewi, {to nije tipi~no za vas. Radije }ete provoditi slobodno vreme kod ku}e, nego ga tro{iti na sastanke i {etwe pod mese~inom.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Ako ste nezaposleni, vrzma}e vam se po glavi ideje o pokretawu sopstvenog posla. Zdravqe se do kraja nedeqe mo`e blago pogor{ati zbog mogu}ih alergija. Lek za to mo`e biti dobar san, {etwe na sve`em vazduhu i umerena fizi~ka aktivnost. Romanti~na sfera mo`e se aktivirati krajem nedeqe za slobodne predstavnike ovog znaka. Prijateqi }e se pokazati kao odli~ne provodaxije.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Pred vama je te{ka nedeqa i poku{ajte da se oduprete jakim destruktivnim emocijama koje }e vas savladati niotkuda. U profesionalnoj sferi mo`e do}i do o{trih i naglih promena povezanih sa zloupotrebom mo}i ili zloupotrebom ovla{}ewa. Za porodi~ne Jar~eve nedeqa }e doneti sukobe i sva|e, a za one koji su i daqe slobodni, naprotiv, sastanke, prijatnu komunikaciju sa suprotnim polom.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Bi}ete zauzeti pomagawem ~lanovima porodice i ro|acima, {to }e zahtevati veliku odgovornost i pa`wu. Vremena za zabavu i susrete sa prijateqima gotovo da ne}e ostati. Zdravqe obe}ava da }e biti dobro, pod uslovom da dovoqno spavate i da se zdravo hranite. Finansijska situacija bi}e stabilna i predvidqiva, a ako ste usamqeni, krajem nedeqe upozna}ete vrlo zanimqivu osobu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Bi}ete kao u magli cele nedeqe. Ali }ete vrlo brzo dobiti nalet snage i energije koji su vam neophodni za re{avawe va`nih problema koji su se nedavno nagomilali. Profesionalna sfera verovatno ne}e doneti zadovoqstvo, a dostignu}a u woj }e biti skromna. Finansije vam ne}e zadavati brige, a zdravqe }e se popraviti do kraja nedeqe. Qubav vam ne}e biti prioritet ove nedeqe.

u Rijadu. Italijanski ministar kulture \enaro San|ulijano je izjavio da bi stavqawe Venecije na listu bio neopravdan potez koji nije zasnovan na objektivnim ~iwenicama.

„Venecija, dakle, nije u opasnosti”, naveo je on u saop{tewu.

San|ulijano je rekao da je Unesko pozitivno ocenio italijanske poku{aje da re{e probleme sistemima protiv poplava i nedavnom odlukom da po~nu da napla}uju ulaznice turistima, koja }e po~eti da se sprovodi slede}e godine. Me|utim, Unesko je naveo da je potrebno jo{ u~initi na za{titi krhkog grada. Komitet je ponovio svoju zabrinutost u vezi sa va`nim pitawima koja treba da budu re{ena na pravi na~in, a ti~u se odr`avawa, masovnog turizma, razvojnih projekata i klimatskih promena, stoji u saop{tewu.

„Vazdu{ni taksi” kineske proizvodwe u sredu je preletao Jerusalim kao deo izraelskog eksperimenta za razvoj mre`e dronova za pru`awe transportnih usluga i ubla`avawe saobra}ajnih gu`vi. Autonomna letelica, koja mo`e da leti preko 35 kilometara i poseduje dva putni~ka sedi{ta, deo je eksperimenta za ubla`avawe saobra}ajnih gu`vi.

Izrael je izvr{io vi{e od 20.000 probnih letova bespilotnih letelica razli~itih veli~ina, ali je posledwi let prvi put medijski ispra}en.

”Vazdu{ni taksi” - re{ewe Izraela za gu`ve u saobra}aju

FIZI^KI ZNACI DA STE POD STRESOM:

Da li ih ose}ate?

Strest mo`e da izazove niz zdravstvenih problema, pa ~ak i da dovede do gubitka kose. Ali, da biste se sa wim borili, morate znati da ga prepoznate. Znate li, pouzdano, koji su to naj~e{}i znaci stresa?

Da biste uop{te mogli da se borite protiv stresa i wegovih posledica, najpre morate biti u stawu da porepoznate znake stresa kod sebe. Prema velikoj anketi agencije Galup iz 2021. godine, ~ak 42 odsto ispitanika ~esto se susre}e sa velikom brigom ili stresom. I sav taj stres manifestuje se i fizi~kim i emocionalnim znacima. Ovo su samo neki od znakova na koje va{e telo poru~uje da je pod stresom.

Koji su to znaci stresa?

l ^este glavoboqe

Imate pulsiraju}i bol u glavi ceo dan? To mo`e biti glavoboqa izazvana stresom ili migrena. Stres izaziva napetost mi{i}a celog tela, a to mo`e da dovede do glavoboqe i bolova u le|ima, obja{wavaju nau~nici. Glavoboqa se mo`e razviti kada

RECEPT

mi{i}i vrata i glave postanu napeti ili se kontrahuju, a upravo to se doga|a kada ste pod stresom. Zato je stres jedan od naj~e{}ih pokreta~a glavoboqe i migrene tenzionog tipa. Da biste ovo izbegli, poku{ajte da budete dobro hidrirani. Jer, dehidratacija samo poja~ava glavoboqe.

l Problemi sa varewem

Stomak je jedno od prvih mesta koje pokazuje znake stresa ili anksioznosti. Tokom stresnih perioda, telo poja~ava simpati~ki nervni sistem, a usporava gastrointestinalni sistem. Umesto da pomogne varewe, va{e telo preusmerava svoju energiju na mi{i}e i srce da bi stvorilo odgovor “bori se ili be`i” {to je normalni i prirodan qudski odgovor na stres. Sporiji gastrointestinalni sistem mo`e izazvati proble-

me sa varewem, kao {to je pove}ana `eluda~na kiselina, `garavica, mu~nina i nadimawe. l Ne spavate dobro Zapawuju}ih 43 procenta odraslih qudi tvrdi da lo{e spavaju zbog stresa. Previ{e stresa koji ne popu{ta mo`e pokrenuti nezdrav ciklus nesanice i stresa. Lo{ san onda mo`e dovesti do

mentalnih i fizi~kih zdravstvenih problema, koji mogu, zauzvrat, uzrokovati stres u svakodnevnom `ivotu, {to dovodi do lo{eg sna no}u. Ulazite u za~arani krug zbog kojeg se uvek ose}ate umorno. l Znojite se vi{e nego ina~e Normalno je i zdravo znojiti se, ali preterano znojewe pod stresom je sasvim druga zver.

Kada qudi do`ivqavaju situaciju kao stresnu, medula nadbubre`ne `lezde (oblast u mozgu) osloba|a hormon adrenalin. On pove}ava broj otkucaja srca, znojewe, krvni pritisak i brzinu disawa. Kako telo reaguje na uznemirenost ili stres, osloba|a znoj iz apokrinih `lezda koje se nalaze u pazuhu, preponama i na skalpu. Ovaj stresni znoj je druga~iji od “obi~nog”, on se sastoji od masnih kiselina i proteina. Sre}om, ova vrsta znoja je obi~no bez mirisa, iako i daqe mo`e biti neprijatna.

l Gubitak kose

Ako na|ete vi{e pramenova kose u odvodu ili ~etkici, to bi mogao biti znak stresa. Kada nivoi kortizola porastu, oni tako|e inhibiraju druge hormone u va{em telu, kao {to su hormoni {titne `lezde i jajnika. Kada se to dogodi, va{a kosa po~iwe da odumire i opada. Ipak, gubitak kose tako|e mo`e biti posledica bolesti ili nekog drugog zdravstvenog stawa, tako da je va`no videti specijaliste ako tehnike upravqawa stresom ne smawuju gubitak kose.

GALETE SA PUDINGOM OD VANILE

POTREBNO JE:

n 4 jajeta

n 1 {oqa mleka

n 1 {oqa {e}era

n 1 {oqa uqa

n 4 {oqe bra{na

n 1 kesica pra{ka za pezivo

n 1 kesica pudinga

PRIPREMA:

U posudu umutiti jaja `icom, dodati {e}er, mleko, uqe, bra{no, puding i pra{ak za pecivo, pa sve dobro sjediniti. Smesu sipati u aparat za galete i pe}i dok ne porumene. Dok su topli, pospite ih {e}erom u prahu ili filujte po `eqi!

Sigurni smo da ste makar jednom do sad ~uli za kontrasni tu{- naizmeni~no tu{irawe toplom i hladnom vodom. Ovaj ritual posebno preporu~uju fitnes stru~waci, smatraju}i da se na ovaj na~in razbu|uje telo, a spre~ava se i pojava ozbiqnije upale mi{i}a. A {ta ka`e nauka na ovu temu?

KONTRASTNI TU[ KAO

KARDIOVASKULARNI TRENING

Da bi se izbeglo pregrevawe ili hipotermija, krvni sudovi trenutno reaguju na spoqa{we uticaje: u toploj vodi se {ire, a u hladnoj se su`avaju. Zbog takvih kontrakcija i ekspanzija oni treniraju. Za sve nas, voda se do`ivqava kao vru}a je ona iznad telesne temperature, hladna – ispod 20 ° C. Da bi se izbegli problemi sa srcem ili velikim arterijama, kontrastni tu{ treba praktikovati na isti na~in kao i svaki trening – glatko i postepeno. Po~nite sa malim temperaturnim razlikama: stepen tople vode ne bi trebalo da prelazi 36-40 ° C, a hladne – 20-18 °C. Kako se navikavate na stalni trening, mo`e-

te smawiti stepen vode. Preporu~qivo je to ~initi najmawe mesec dana.

NAIZMENI^NO TU[IRAWE TOPLOM I HLADNOM VODOM POBOQ[AVA

METABOLIZAM I TONIZIRA TELO

Kada telo da znak da je hladno, mozak ubrzava cirkulaciju krvi kako bi br`e zagrejao

LE^EWE BIQEM

smrznute delove tela. Po{to je kod kontrastnog tu{a hla|ewe suvi{e kratkotrajno da bi izazvalo zna~ajna o{te}ewa tkiva, kao rezultat postupka samo se ubrzava protok krvi i telo dobija punu zasi}enost kiseonikom. Tako|e, ne zaboravite da se uz bilo koji stres osloba|a kortizol – hormon odgovoran za odr`avawe energetskih resursa tela. Ona nas “mobili{e“ i budi, stimuli{e mi{i}nu aktivnost i bukvalno nas puni snagom i energijom. Zbog toga je kontrastni tu{ tako dobar ujutru i u kombinaciji sa treningom.

DAJE LEPOTU I MLADOST CELOM TELU Topla voda ~ini ko`u glatkom i ne`nom, dok je hladna zate`e. Stoga je kontrastni tu{ jedan od glavnih saveznika onih koji brinu o svom izgledu. Nakon procedure, ko`a ne samo na licu, ve} i po celom telu je zategnuta, postaje elasti~na i dugo zadr`ava ton. I ovde se krije jo{ jedan bonus: kada se tu{irate kontrastnim tu{em, tvrde krpe za prawe i dodatna kozmetika se ne koriste. Ovo omogu}ava ne samo smawewe tro{kova potpuno nepotrebne kozmetike, ve} i mawe mehani~kih povreda epidermisa. Ko`a se obnavqa na prirodan na~in, bez gubitka prirodne elasti~nosti i lepote. Po `eqi, kontrastni tu{ se mo`e kombinovati sa drugim tretmanima za telo.

Ova najzdravija biqka na svetu dobila je savr{enih 100 od 100 poena, pobediv{i kineski kupus (91,99 poena), blitvu (89,27 poena), cveklu (87,08 poena) pa ~ak i spana} (86,43 poena), prema procenama Centara za kontrolu i prevenciju bolesti.

Stari narodi su veoma cenili poto~arku, pa su joj zato i dali

nadimak „vodena kraqica“. Poznata je kao jedna od najstarijih biqaka, ~ija upotreba se`e u daleku istoriju.

Poto~arka je bogata vitaminima A, C, E, K i D, mineralima, gvo`|em i jodom, kao irafanolom, eteri~nim uqem koje sadr`i sumpor. Ona sadr`i ve}e koli~ine gvo`|a od spana}a i vitamina C od limuna i naranxi.

Ova biqka pikantne arome koristi se kao hrana i lek, a sve`e isce|en sok ja~a jetru, `u~ i bubrege. U narodu je poznato da poto~arka ubla`ava bolesti disajnih puteva, poma`e kod sr~anih oboqewa, bolesti bubrega i mokra}nih kanala, pospe{uje rad metabolizma, ~isti plu}a i krv, poma`e kod umora i malaksalosti, povoqno deluje kod

dijabetesa, ubla`ava groznicu, poma`e kod oboqewa jetre, le~i ko`ne tegobe, stimu{e rast kose, olak{ava reumatske tegobe.

^esto se koristi kao antibiotik, antioksidans, diuretik, reumatik, ~ista~ organizma, protiv upala i groznica, ekcema, angina, nadra`enog grla i plu}a, podsti~e izlu~ivawe sluzi iz plu}a, protiv zuboboqe i upale zubi.

SKANDINAVKA

ENIGMATIKA

UKR[TENE RE^I

PUSTIWA U ^ILEU

RUTAV ^OVEK

SRPSKI DNEVNI LIST

[PANSKI PISAC, FERNANDO TOBOLAC ZASTRELE PLANINAU GR^KOJ, SVETA GORA ZAPAD PREMA

TAJNI DOGOVOR PROTIV NEKOGA ZASAD MALINA, MALIWAK VRSTA UGQOVODONIKA

REKAU VENECUELI POVORKA OD TROJE U REDU

BELGIJA ULICA (ENGL.) NEPAR

ARGON PREVREMENI SRPSKI PEVA^ SA SLIKE

SPORTSKI KOMENTATOR, BAKMAZ

IZRAEL BIV[I FUDBALER „VELE@A“ KARABEG

SRPSKA

TV VODITEQKA EKSPLOZIVNO TELO MEKSI^KI RE@ISER, EMILIO FLUOR NEMA^KI INDUSTRIJALAC, RIHARD

AMERCIJUM GRANI^ARSKA KU]ANA GRANICI

AMERI^KI GLUMAC NOLT

ITALIJANSKAPOP PEVA^ICA

PARALAKTI^KA SEKUNDA (SKR.)

ENERGIJA KOJI SE TI^E AERODROMA OPERA VERDIJA

POUKA, LEKCIJA

KOLEBAWE U ODLU^IVAWU (GR^.)

NA[A REVOLUCIONARKA, SABO

BIV[I AMERI^KI TENISER, TANER

NEPER HIBERNACIJA

VRSTA PESME (ITAL,)

ZVUK KQUCAWADETLI]A SPU[TAWE NIVO MORA(MN.)

TANKAMETALNA PLO^A SVE@A, KREPKA

POP-FOLK PEVA^ICA, BORISAVQEVI]

GRADI] U SRBIJI AUTO MOTO SAVEZ

DVAISTA VOKALA RAVNE POVR[INE (LAT.)

PRAWE RUKU PRE MOLITVE (PERS.)

5. I 16. SLOVO

ULICA, BROJ I MESTO STANOVAWA PROMETIJUM

MAZURIJUM ^OVEK SA SMISLOM ZALEPO

ZUB USA\EN U VILICU (MED.) JUG

SRPSKA SAVREMENA KWI@EVNICA SrpskiGlas

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: Z, ATAKAMA, RUTAVAC, ALO, ELE, B, STRIT, AR, RANI, LAZO, IL, SVRAKE, APOEN, N, AM, FERNANDEZ, NIK, TOTRK, LIM, ANAOKSA, OO, MA, PARSEK, ABDEST, E, AERODROMSKI, NAUK, NEGOTIN, DILEMA, ADRESA, IDA, IMPLANTAT, OA, JASMINAANA.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: LEPAKATA, PSIHOLOG, PROMENA, KAOLINIT, ODLIKA, A, ARIJA, PK, GIZA, KOR, ULA, BRZI, LE, TRANS, I, KRAKAT, STRADATI, AROMATI, TE[ITI SE, IMENITEQ.

RE[EWE SUDOKU: 518 346 279 - 637 219 548 - 249 578 361794 831 625 -125 697 483 - 386 452 917471 925 836 - 962 183 754 - 853 764 192.

1 4 2 7 7 1 4 9 5 6 4 8 5 6 7 3 2 9 7 5 8 3 8 7 5 3 6 9

VODORAVNO: 1. Vrsta cveta, 2. Stru~wak u psihologiji, 3. Izmena, mewawe, 4. Vrsta minerala, 5. Vrlina - Oznaka za amper, 6. Melodija - Pliva~ki klub (skr.), 7. Predgra|e Kaira - Diplomatsko telo, 8. Mesto u Turskoj 9. Auto-oznaka za Leskovac - Zanos, ekstaza, 10. Sastavni veznik - Koji ima duge noge, 11. Do`iveti nesre}u, 12. Mirisna sredstva (gra.), 13. Nalaziti utehu u ne~emu, 14. Deo razlomka.

USPRAVNO: 1. Long-plej (skr.) - Podvrgavati koagulaciji (lat.), 2. Lake cipele - Predvorje ku}e, 3. Razlagawe toplotom (gra.) - Udarac u boksu, 4. Mawak u `u~i (med.)Grad u Tirolu, poznat po vinu, 5. Ono {to je sme{no (gra.) - Koji su zarasli u bradu, 6. Strano `ensko ime - Roman Karela ^apeka, 7. Ameri~ki glumac Kertis - Prepoznati se, 8. Engleska kwi`evnica (1890-1976) - Sedmo i ~etrnaesto slovo azbuke.

Vi{e od milion dolara na aukciji za xemper sa ovcama princeze Dajane

^uveni vuneni xemper sa ovcama koji je nosila princeza Dajana 1981. godine ubrzo posle veridbe sa princom ^arlsom prodat je za 1,1 milion dolara na aukciji u Sotbiju, posle `estoke borbe kupaca preko interneta.

Aukcijska ku}a je potvrdila cenu prodaje od 1,1 milion dolara ukqu~uju}i tro{kove i proviziju, {to je oko 14 puta vi{e od najvi{e procene (80.000 dolara). Prodaja koja je bila otvorena preko interneta od 31. avgusta je postala `ivqa u posledwim minutima kada je podignuta kona~na cena sa 200.000 na 1,1 milion dolara sa podizawima od po 50.000 dolara. Sotbi je naveo da se radi o rekordnoj aukcijskoj prodaji za deo ode}e koji je nosila princeza Dajana ~iji predmeti i daqe privla~e kolekcionare 26 godina posle wene smrti u automobilskoj nesre}i u Parizu.

U januaru je ameri~ka zvezda Kim Karda{ijan na aukciji u Londonu kupila ~uveni privezak koji je princeza nosila za 197.453 dolara. Aukcijska ku}a Sotbi navodi da se tako|e radi o rekordnoj ceni dobijenoj za xemper, nadma{iv{i cenu kardigana koji je nosio Kurt Kobejn 1993. godine na akusti~nom koncertu Nirvane preko MTV-a, koji je postao legendaran a prodat je 2019. za 334.000 dolara.

Dajana Spenser je neposredno posle veridbe obukla svoj crveni xemper sa belim ovcama i jednom crnom na polo utakmici sa princom ^arlsom u junu 1981. godine, i ostavila utisak svojim opu{tenim stavom i stvorila prema Sotbiju veliki kulturni i viralni trenutak. Wena pojava u javnosti tako|e je bila velika neo~ekivana reklama za dve kreatorke xempera Sali Mur i Xoanu Ozborn, i wihovu marku „Warm and

Wonderful”. Nekoliko nedeqa kasnije one su dobile dopis iz Bakingemske palate da je budu}a princeza od Velsa o{tetila xemper uz pitawe da li mogu da ga poprave ili zamene. One su za wu napravile novi xemper koji je nosila 1983.

A prvi o{te}en xemper nije bio po-

pravqen i poslat nekom drugom kao {to su one mislile. U martu 2023. godine Xoana Ozborn ga je na{la u kutiji na svom tavanu i Sotbi je potvrdio autenti~nost, prema saop{tewu aukcijske ku}e. Sotbi je potvrdio da su dve keratorke prodavci xempera.

Pehovi poznatih peva~a i glumaca u toku {kolovawa

Pre izvesnog vremena peva~ica i pobednica Pesme Evrovizije Marija [erifovi}, ispri~ala je da je zbog prevelike qubavi prema muzici upu}ena na polagawe razrednog ispita iz ~etiri predmeta. Peva~ica je u rodnom Kragujevcu zavr{ila osnovnu i sredwu {kolu. "Izabrala sam ~uvenu gimnaziju, samo zato {to je bila u zgradi do muzi~ke {kole", rekla je Marija svojevremeno i dodala da su "prve dve godine su mi bile super,", nakon ~ega je bila "vi{e bila ispred {kole nego u woj, jer je po~elo moje interesovawe za muziku".

"Sam Bog mi je poslao u~iteqa Milanka Stefanovi}a da mi bude razredni, jer me je pokrivao kad sam popustila u {koli. On je bio muzi~ar u slobodno vreme, svirao je romanse na harmonici, pa je razumeo moju potrebu za muzikom. Drugi profesori nisu bili blagonakloni prema meni kao on. Previ{e su trenirali strogo}u na meni. Po{to nisu bili predivni, razrede sam zavr{avala kao dobar ili vrlodobar |ak.

Da budem iskrena, ne nosim fantasti~ne uspomene iz sredwe po{to profesori nisu imali razumevawa za mene“, ispri~ala je ona u jednom intervjuu.

Marija nije jedina koja je imala probleme u {koli, pa je tako i Milo{ Bikovi}, glumac

koji je posledwih godina najanga`ovaniji glumac u Rusiji, pao na popravni iz ruskog!

"Razredna u gimnaziji mi je predavala ruski i u prvom razredu me je oborila, dala mi keca. To je bio prvi put da sam bio nedovoqan na polugodi{tu. Kasnije sam zavo-

leo ruski, otkrio Dostojevskog, ~itao dela i tripovao da sam neki od wegovih junaka, neki ruski bogotra`iteq“, ispri~ao je svojevremeno Bikovi}.

^lanovi Plavog orkestra su u sredwoj zamalo pali godinu zbog fizi~kog. Sa{a Lo{i} Lo{a i gitarista Mladen Pavi} Pava u{li su u istoriju Prve sarajevske gimnazije kao jedini u~enici koji su pali na popravni ispit iz fizi~kog vaspitawa. Do Lo{ine generacije samo je Brega imao najni`u ocenu iz fiskulture.

"Pava i ja smo pali na popravni jer nismo dolazili cele godine na ~asove fizi~kog vaspitawa. Profesor nam je dao najni`u ocenu i rekao: 'Ovo morate nekako odraditi'. Zadao nam je da preko leta kopamo kanal za vodovod koji se postavqao u {kolskom dvori{tu. I Brega je pao na popravni iz fizi~kog desetak godina ranije. Mi smo jedina tri u~enika u istoriji Prve sarajevske gimnazije koja umalo da izgube godinu zbog fizi~kog vaspitawa“, prisetio se jednom Lo{a.

Milo{ Bikovi}

Marija [erifovi}

TURNIR U BO]AWU 2023

U ~ast vojvode Mom~ila \uji}a

Manastir u Ilajnu uz blagoslov igumana Teodora organizuje turnir u bo}awu za 2023. godinu.

Manastir Sv. Save, 414 Mount Mercer Rd, Elaine VIC 3334.

Turnir se odr`ava

1. oktobra.

Prijava ekipa do 09.30 ujutru 1. oktobra.

Za vi{e informacija pozvati: Dragan ^i~a, mobilni 0423 303 340.

Dolaze nam gosti iz Kanbere, Sidneja, Brizbejna, Melburna i ostalih mesta.

Svi su dobrodo{li!!!

NIKO NE @ELI U BEOGRAD: Ko{arka{i

Efesa

rekli {to svi misle

Ko{arka{i Efesa izjavili su da su im najte`a gostovawa u Evroligi protiv ekipa Partizana i Crvene zvezde.

Ko{arka{i Efesa odgovarali su na pitawe medija tima Evrolige o najte`em gostovawu u takmi~ewu.

Prema mi{qewu ko{arka{a ekipe iz Istanbula, najte`e je gostovati u Beogradu protiv Partizana i Crvene zvezde.

Od sedmorice anketiranih igra~a Efesa, wih petorica su navela da je najte`e gostovawe Partizanu, a dvojica igra~a turskog kluba su se odlu~ila za Crvenu zvezdu.

Nova sezona u Evroligi po~iwe petog oktobra. Crvena zvezda }e u prvom kolu do~ekati Asvel, dok }e Partizan gostovati Makabiju u Tel Avivu.

Gledajte ovogodi{wu Ligu {ampiona, dogodine Evropa mo`da ne}e imati najkvalitetniji fudbal na svetu

Po~iwe posledwa sezona Lige {ampiona u kojoj }e igrati 32 tima, ujedno i prva sezona najkvalitetnijeg fudbalskog takmi~ewa na svetu u kojoj posle ravno 20 godina ne}e biti Ronalda, Mesija ili Nejmara. Usledi}e mo`da jedna od posledwih sezona u kojoj }e se najboqi fudbal igrati u Evropi, pi{e portal RTS-a.

Fudbalski mo}nici u Evropi odavno su postavili pravila nadmetawa, a ~ini se da su se malo i prera~unali u planiranom ishodu. Evropski fudbal je najkvalitetniji, a ~iweni~no stawe }e ostati isto dok god najboqi treneri predvode ekipe u kojima igraju najboqi fudbaleri. Me|utim, pitawe je vremena, preciznije pitawe je novca ho}e li ustrojstvo ostati isto.

Era Kristijana Ronalda, Lionela Mesija i Nejmara, ukupno desetostrukih klupskih prvaka Evrope je zavr{ena. Nastale su nove fudbalske zvezde kao {to su Erling Holand, Kilijan Mbape ili Xud Belingem ~ija je budu}nost uspeha u Ligi {ampiona upitna. Pre svega zbog nov~anih kretawa koja fudbal bezuslovno prati.

Florentino Perez, Silvio Berluskoni, Roman Abramovi~, porodica Aweli ili drugi vlasnici evropskih klubova nekada su parama mamili fudbalske zvezde u svoje timove. Uz nesagledivu sumu novca, isti {ef(ovi) ili wihovi naslednici u istim ili drugim timovima poku{avaju da odr`e status kvo. Bogatiji im kvare planove.

"RU@NI, PRQAVI, ZLI"

Dresovi Al Nasra s brojem 7 i prezimenom wihove najve}e zvezde - Ronalda, obogatili su asortiman ne samo beogradskih prodavnica sportske ode}e, ve} i bogatijih prestonica u kojima pored majica evropskih velikana stoji i dres saudijskog bliskoisto~nog giganta.

Saudijska Arabija je zahvaquju}i Portugalcu protiv Evrope osvojila tri boda u gostima. Takmi~ewe se nastavqa.

Interesovawe za bliskoisto~nu Premijer ligu ne jewava, ~ak je i selektor Srbije Dragan Stojkovi} rekao da }e pored svih takmi~ewa morati s punom pa`wom da prati de{avawa na terenima Arabije.

Zemqa koja nema fudbalsku tradicuju uz velika ula-

gawa, infrastrukturna, kadrovska i marketin{ka pretwa je Evropi u preuzimawu fudbalske slave.

Pojedinci ne `ele to da priznaju, pa koriste nepo{tovawe qudskih prava u Saudijskog Arabiji kao jedan od razloga za{to im se ne dopada interesovawe za fudbalskim anga`ovawem igra~a iz Evrope.

Me|utim, tragikomi~ne groteskne situacije prate zbivawa u svetu fudbala decenijama unazad. Glavni likovi recimo od Sepa Blatera i Mi{ela Platinija do Aleksandera ^eferina i \anija Infantina ~esto podse}aju na porodicu Macatela iz serije "Ru`ni, prqavi, zli" gde u \akintovoj stra}ari ima mesta za sve, pa ~ak, u ovom slu~aju i za doseqenike sa Bliskog istoka.

Agresivni pristup Saudijske Arabije, sli~an kineskom investicionom programu od pre nekoliko godina, doprinosi fudbalskom prodoru. S tim {to Saudijci imaju isplaniranu ekonomsku strategiju u kojoj fudbal igra veoma va`nu ulogu.

Glavna ideja saudijske "Vizije 2030." je diversifikacija ekonomije, ne{to poput promena u auto indistiji, prelazak od automobila sa fosilnim gorivima ka elektri~nim. AKO

DODVORAVA ^ELNICIMA DR@AVA?

Saudijska Arabija je donedavno bila favorit za pobedu u kandidaturi za doma}ina Svetskog prvenstva 2030. Posledwih meseci pri~a se o wihovom povla~ewu, ali s druge strane postoji sna`no uverewe da saudijski novac stoji iza mo}nog projekta pod nazivom Superliga Evrope.

Toj ideji jedino se {ef Uefe, ^eferin protivi. Verovatno s pravom, jer zaista postoji mogu}nost naru{avawa fudbalskog sistema. Pored toga, mo}nici sa Bliskog istoka su tako|e zagovornici Svetskog klupskog prvenstva kojim `ele da obuzdaju mo} evropskih klubova.

Mo`da smo ovog leta zahvaquju}i Javnom investicionom fondu Saudijske Arabije svedo~ili po~etku eksplozije investicija koje }e promeniti fudbalsko lice, ali i nali~je. Uznemireno fudbalsko tr`i{te, ta~nije uticaj

bliskoisti~ne dr`ave mo`e se smawiti, samo je pitawe cene. Pod kojim uslovima i za koliko novca. Jer, wihov novac vlada jednim delom evropskog fudbala.

Saudijska Arabija se nada da }e wena najkvalitetnija liga biti na listi 10 najboqih na svetu. Trenutno u woj nastupaju, barem kada je re~ o fudbalerima iz Evrope, prose~ni igra~i i zvezde pri kraju karijere.

Istorija govori da kupovina popularnih fudbalera u predpenzionerskim danima ne doprinosi kvalitativnom rastu takmi~ewa.

Na kraju krajeva, {ta je to Pepu Gvardioli ostalo da osvoji u Evropi? S kim da se takmi~i i u kojoj kategoriji?

Pitawa koja zanimaju gotovo sve fudbalske fanatike ti~u se u najve}oj meri rukovodioca evropskih klubova.

Ho}e li Mansur bin Zajed al Nahjan prijateqski pomo}i Muhamedu bin Salmanu da privoli jednog od najve}ih trenerskih stru~waka s ciqem razvitka saudijskog iliti bliskoisto~nog fudbala uop{te? Ili je Al Nahjan spreman da pomogne Tamimu bin Hamadu u nameri da PS@ kona~no osvoji neku evropsku titulu? Mo`da je pitawe ostanka kvaliteta u fudbalskoj Evropi upravo u rukama Gvardiole.

Srbija protiv Velike

Britanije u ~etvrtfinalu Dejvis kupa, Australija protiv ^e{ke

Zavr{ni turnir Dejvis kupa bi}e odigran od 21. do 26. novembra u Malagi

Teniska reprezentacija Srbije igra}e protiv Velike Britanije u ~etvrtfinalu zavr{nog turnira Dejvis kupa, odlu~eno je danas `rebom u Londonu.

Pobednik me~a Srbija - Velika Britanija sasta}e se u polufinalu Dejvis kupa sa boqim iz duela Holandija - Italija. U preostala dva ~etvrtfinala sasta}e se KanadaFinska i ^e{ka - Australija.

Zavr{ni turnir Dejvis kupa bi}e odigran od 21. do 26. novembra u Malagi.

Novak sve bli`i brojci 400

Novak \okovi} je zapo~eo u ponedeqak 391. nedequ na prvom mestu ATP liste. \okovi} na prvom mestu najnovije ATP

liste, koja je objavqena danas, ima 11.795 bodova. [panac Karlos Alkaras je drugi sa 8.535 poena, dok je Rus Danil Medvedev tre}i sa 7.280.

Potom slede Danac Holger Rune, Grk Stefanos Cicipas i Rus Andrej Rubqov. U TOP 10 najboqih tenisera sveta nalaze se jo{ Italijan Janik Siner, Amerikanac Tejlor Fric, Norve`anin Kasper Rud i Nemac Aleksandar Zverev.

Australijanac Aleks de Minaur je na visokoj 12. poziciji sa 2.685 bodova. U prvih 50 su i Australijanci Maks Pursel (41), Aleks Popirin (43) i Aleksandar Vuki} (49).

Od ostalih srpskih tenisera, Laslo \ ere je zadr`ao 37. poziciju sa 1.170 bodova, dok je Miomir Kecmanovi} napredovao za jedno mesto i sada je 47. teniser sveta sa 985 poena. Du{an Lajovi} je zadr`ao 52. mesto na ATP listi sa 938 poena, dok je Hamad Me|edovi} 120. teniser sveta sa 503 boda.

Ivana Vuleta pobedom u Juxinu osvojila {ampionsku titulu u Dijamantskoj ligi

Srpska atleti~arka Ivana Vuleta pobednica je finala Dijamantske lige u Juxinu u skoku udaq, po{to je skokom 6,85 metara u posledwoj seriji stigla do pobede i titule {ampiona presti`nog takmi~ewa.

Vuleta je stigla do prvog mesta ispred Ese Brume iz Nigerije.

Obe atleti~arke sko~ile su po 6,85, a u tim slu~ajevima se gleda drugi najboqi skok takmi~arke. Tu je bila boqa Srpkiwa jer joj je drugi najboqi skok bio 6,77, a Nigerijki 6,69.

Tre}a je bila Amerikanka Kvani{a Burks sa 6,77.

Pobedom u finalu Dijamantske lige

6

FK SRBIJA IZ MELBURNA

Vas poziva na PROSLAVU

60 GODINA

POSTOJAWA KLUBA

1963-2023

uuu U nedequ, 28. septembra na adresi: Sheldon receptions 608-614 Somerville Rd, Sunshine West VIC 3020 uuu Pridru`ite nam se da budete deo na{eg slavqa ove neverovatne ve~eri, o~ekuje vas tradicionalna muzika u`ivo, ve~era sa tri obroka, a u cenu ulaznice su ukqu~ena alkoholna i bezalkoholna pi}a. uuu Cena ulaznice je $120 po osobi

Za sve informacije i kupovinu karata pozovite Milo{a na tel. 0429 548 511 communications@fcmelbourne.com.au

Prelepa no} za srpsko rvawe u Beogradu – Zlato Mi}i}a, bronza Cabolova i dve olimpijske vize

Reprezentativac Srbije Stevan Mi}i} osvojio je zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu u rvawu u Beogradu pobedom nad Japancem Ruijem Higu~ijem od 7:4 u kategoriji do 57 kilograma slobodnim stilom. Rus u

sudijska odluka i samim tim je Mi}i} dobio dodatni bod, koji mu je definitivno doneo zlato.

Ovo je prvo zlato za Srbiju u slobodnom stilu. Do wega je do{ao na impresivan

Ivana Vuleta je na najboqi mogu}i na~in krunisala fantasti~nu sezonu u kojoj je pre samo tri nedeqe postala svetska {ampionka u Budimpe{ti.

sastavu Srbije Hetik Cabolov je pobedom nad Azerbejxancem Turanom Bajramovim od 6:4 u kategoriji do 74 kilograma slobodnim stilom osvojio bronzu, samim tim jo{ jedan ~lan na{e selekcije sa olimpijskom vizom.

Posle izborene olimpijske vize pobedom u polufinalu, Stevan Mi}i} u Pariz naredne godine ide kao svetski {ampion. Mi}i} je posle po~etnog odmeravawa snaga svojio je prva dva poena na polovini prve runde. Higu~i mu je uzvratio u posledwim sekundama tog perioda.

Japanac je boqe otvorio narednu rundu preokretom na 4:2, ali mu je Mi}i} uzvratio. Odli~an napad srpskog rva~a u posledwem minutu druge runde doneo mu je prednost od 6:4. Vrlo va`an momenat desio se na ~etiri sekunde do kraja druge runde, Higu~i je tra`io ~elenx. Nije preina~ena

na~in. U ~etvrtfinalu bio je boqi od aktuelnog olimpijskog {ampiona Rusa Ugueva (9:7), a u polufinalu je savladao i aktuelnog svetskog prvaka Abakartova (6:2) iz Albanije.

Na taj veliki uspeh se nadovezao Rus u redovima Srbije Hetik Cabolov. Pobedom 6:4 nad Azerbejxancem Turanom Bajramovim postao je drugi rva~ na{e zemqe sa mestom u Parizu 2024. godine.

Cabolov je iskoristio neiskustvo mladog rivala i u finalu do{ao do pobede, samim tim bronzane medaqe i {este medaqe za Srbiju u slobodnom stilu, ukupno 108. na velikim takmi~ewima. Uz Mi}i}a i Cabolova, srpski olimpijski tim u Parizu u ovom trenutku broji 31 ~lana.

Posle slobodnog stila, narednih dana kre}u borbe u gr~ko-rimskom stilu.

Reprezentativac Srbije Stevan Mi}i} osvojio je zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu u rvawu u Beogradu

1. FK Krajina (Melburn)

2. Springvejl Beli Orlovi (Melburn)

3. Sv. \or|e Vilavong (Brizbejn)

4. Dianela Beli Orlovi (Pert)

5. FK Beli Orlovi Bonirig (Sidnej)

6. FK Beograd (Sidnej)

7. FK Vestgejt Sin|eli} (Melburn)

8. FK Ficroj Siti Srbija (Melburn)

9. FK Medington Tesla (Pert)

10. FK Drina Nobl park (Melburn)

11. FK Beograd (Adelejd)

12. FK Beli Orlovi (Kanbera)

13. FK Orlovi (Sidnej)