Srpski glas 9. oktobar

KARA\OR\EV KUP 2025Festival fudbala i srpske kulture

Fudbaleri Melburn Srbije i fudbalerke

Vestgejt Sin|eli}a odbranili titule!

Intervju nedeqe: ISTORI^AR BOJAN PAJI]

Dokumentarac „Kajmak~alan” premijerno u Beogradu

Australija: u Skandal sa la`nim kremama za sun~awe potresa zemqu! u Australijski robot mewa 100 zidaraku}a za 24 sata!

Otkrivamo: Koliko dijaspora kupuje stanove u Srbiji?

Putopis: Lord Hau, rajsko ostrvo koje istovremeno mo`e da poseti samo 400 qudi

Riznica: Najdu`a zgrada u Beograduduga gotovo jedan kilometar!

Strana 7

Strana 20 Strana 25

Strana 11

Strana 15

Strane 16, 17 i 18

MARK BRNOVI]:

„Duboka dr`ava” nije `elela moju nominaciju za ambasadora

SAD u Srbiji

Kako se proces odugovla~io, postalo je jasno da birokratije „duboke dr`ave” ne `ele da u Srbiji slu`i neko sa mojim politi~kim, eti~kim i verskim poreklom, rekao je Mark Brnovi}.

Mark Brnovi}, ~ija je nominacija za ambasadora SAD u Srbiji povu~ena, izjavio je da wegovu nominaciju nije `elela „duboka dr`ava”. „@elim da se zahvalim predsedniku (Donaldu Trampu) na nominaciji, ali kako se proces odugovla~io, postalo je jasno da birokratije ‚duboke dr`ave’ ne `ele da u Srbiji slu`i neko sa mojim politi~kim, eti~kim i verskim poreklom. Kona~no verujem da je ostanak blizu porodice i prijateqa u Arizoni i pronala`ewe prilika da odigram ve}u ulogu na doma}em politi~kom planu najboqi put u ovom trenutku”, rekao je Brnovi} za portal Serbian Times.

Tramp je krajem marta nominovao Brnovi}a, ~lana Republikanske stranke i biv{eg dr`avnog tu`ioca i kandidata za senatora Arizone, za ambasadora u Beogradu.

Iako je nominacija ubrzo stigla u Odbor Senata za spoqne poslove, Brnovi} se nije pojavio pred tim telom koje potvr|uje imenovawa. Administracija ameri~kog predsednika Donalda Trampa povukla je ju~e nominaciju Marka Brnovi}a za ambasadora u Srbiji, navodi se u odluci objavqenoj na sajtu Odbora Senata SAD za spoqne poslove. Razlozi za povla~ewe Brnovi}eve nominacije nisu navedeni. SAD nemaju ambasadora u Beogradu od januara ove godine, kada je tu poziciju napustio Kristofer Hil, po povratku Trampa u Belu ku}u.

Voz iz Beograda brzom prugom stigao u Suboticu za 68 minuta

Deonica brze pruge Beograd–Budimpe{ta, na trasi od Novog Sada do Subotice pu{tena je u saobra}aj. Voz iz Beograda za Suboticu krenuo je u 11.30, a stigao za 68 minuta. Me|u putnicima je bio i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}. Pruga za velike brzine Novi Sad – Subotica duga je 108 kilometara, a radove su izveli kineski konzorcijumi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io je gra|anima u Subotici da stvaraju istoriju.

„Ja sam ponosan na to {to mi danas ovde svi zajedno – vi pre svega stvarate istoriju. U va{e vreme je otvorena brza pruga koja }e povezati Srbiju i Ma|arsku. Osta}e zapisano u uxbenicima”, rekao je Vu~i}.

Prema wegovim re~ima, od marta 2026. putovawe od Subotice do Budimpe{te traja}e samo sat i 35 minuta, dok }e vreme vo`we od Subotice do Beograda biti sat i 10 minuta.

„Za samo nekoliko meseci, od marta meseca odavde do Budimpe{te stiza}ete za sat i 35 minuta. Odavde do Beograda za sat i 10 minuta”, rekao je Vu~i}.

Predsednik je naglasio da je posebno sre}an {to su ovaj projekat radili zajedno Srbi i Ma|ari, isti~u}i bratske i prijateqske odnose izme|u dva naroda.

„Posebno sam sre}an {to mogu danas da ka`em da smo to radili zajedno – mi, Ma|ari i Srbi, jer mogu da ka`em da smo zajedno gradili, gradili smo mostove, gradili smo veze izme|u dva naroda”, dodao je on. Vu~i} je istakao da }e ova brza pruga doprineti br`em eko-

nomskom napretku i privu}i nove investitore.

„Ovo }e zna~iti i daqi dolazak investitora, onih koji }e da ula`u u fabrike ali i u nove velelepne hotele. Ovo zna~i i dolazak novih investitora”, poru~io je predsednik Srbije. Zamenik ministra za saobra}aj i gra|evinarstvo Ma|arske Nandor ^epregi rekao je da su se pre jedne decenije ma|arski premijer Viktor Orban i srpski predsednik Aleksandar Vu~i} rukovali i saglasili da }e otvoriti i stvoriti novu kapiju koja }e povezivati Evropu i Daleki istok.

„Danas je otvoreno jedno krilo te kapije dok }e drugo biti otvoreno idu}e godine na prole}e kada otvorimo i ma|arsku deonicu. Ovo ozna~ava potencijal i rast i da smo prona{li svoje mesto u Isto~noj Evropi i svoju svrhu. Zahvaquju}i vrednom radu Srba i Ma|ara, sa tehnologijama koje su na svetskom nivou, sve u interesu Srba i Ma|ara, kako bismo svi mogli da u`ivamo u plodovima rada i posve}enosti srp-

skog i ma|arskog naroda”, rekao je ^epregi koji je sa predsednikom Vu~i}em vozom Soko stigao iz Beograda.

Ambasador Kine u Srbiji Li Ming rekao je da danas svedo~imo istorijskom trenutku, i da je brza pruga kona~no ostvaren san. „Ovo je put prijateqstva, ovo predstavqa `ivi primer sveobuhvatnog strate{kog prijateqstva dve zemqe”, rekao je ambasador. Istakao je da je pruga Beograd–Budimpe{ta vode}i projekat o kojem su se li~no brinuli i koji su podr`avali {efovi dr`ava dve zemqe, kao i da predstavqa primer usagla{avawa inicijative „Pojas i put” sa razvojnom strategijom Srbije „Ovo je prva brza pruga koju je Kina izgradila u Evropi i izvedena je uz primenu najsvremenije kineske tehnologije i opreme, donose}i na taj na~in Srbiji konkretno tehnolo{ko unapre|ewe i podsticaj industrijskom razvoju, kao i da je uspe{an primer me|unarodne saradwe u novoj eri”, rekao je ambasador.

Skup lidera Balkana

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

U~esnici samita inicijative Brdo-Brioni su u Dra~u usvojili zajedni~ku izjavu, u kojoj su naglasili da su dobrosusedski odnosi, regionalna stabilnost i pomirewe temeq evropske budu}nosti Zapadnog Balkana.

U~esnici samita ukazali su i na zna~aj zajedni~kog suo~avawa sa savremenim bezbednosnim izazovima, sajber pretwama i posledicama klimatskih promena, prenela je slovena~ka agencija STA.

Lideri Zapadnog Balkana, me|u kojima i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, okupili su se u Dra~u na samitu inicijative Brdo-Brioni, ~ija je glavna tema bila evropska perspektiva Zapadnog Balkana.

U~esnike Samita u Dra~u do~ekali su predsednica Slovenije Nata{a Pirc Musar i predsednik Hrvatske Zoran Milanovi}, kao organizatori, i predsednik Albanije Bajram Begaj, kao doma}in.

Na sastanku su u~estvovali i predsednik Crne Gore Jakov Milatovi}, ~lanovi Predsedni{tva Bosne i Hercegovine @eqka Cvijanovi}, Denis Be}irovi} i @eqko Kom{i}, predsednica Severne Makedonije Gordana Siqanovska-Davkova i tzv. kosovska predsednica Vjosa Osmani.

Predsednica Slovenije Nata{a Pirc Musar na samitu je dr`avama Zapadnog Balkana obe}ala daqu podr{ku Slovenije u procesu pribli`avawa

Evropskoj uniji (EU) oceniv{i da bi taj proces trebalo da te~e br`e, ali bez sni`avawa standarda.

Pirc Musar je naglasila da pored razgovora o budu}nosti treba govoriti i o pro{losti. „Dr`ave regiona grade prostor dijaloga, poverewa i saradwe ~ak i onda kada se ~ini da su razlike me|u nama zaista velike... Bez istinskog dijaloga, bez re{avawa otvorenih pitawa i bez pomirewa” {to je mo`da najtvr|i orah u na{em regionu ne}e biti stvarnog napretka”, naglasila je. Ovogodi{wi samit procesa Brdo-Brioni je odr`an pod sloganom ”Zajedni~ki interesi, zajedni~ka posve}enost zajedni~koj budu}nosti: zajedno napred ka EU”, koji, prema re~ima slovena~ke predsednice, ne bi trebalo da bude samo simboli~an. Predsednik Albanije Bajram Begaj na samitu je ocenio da je inicijativa Brdo-Brioni kqu~ni mehanizam za ja~awe dijaloga, dobrosusedskih odnosa i pribli`avawe EU.

U~esnici samita posebnu pa`wu posvetili su sprovo|ewu {est milijardi evra vrednog plana EU za ekonomski rast Zapadnog Balkana za period 20242027.

Najlep{e mesto na svetu je jedno bajkovito selo, a na listi se nalazi i Kotor

Nedavno je objavqena lista najlep{ih sela na svetu, i zaista, na woj se nalaze u{u{kana mesta koja oduzimaju dah ~ak i na slikama. Zanimqivo je da je tu i Kotor, grad u kom{iluku ~ije staro jezgro i tirkizno more plene posetioce iz celog sveta.

Sti~e se utisak da su na raznim turisti~kim listama sela ~esto nepravedno zanemarena. Ipak, s vremena na vreme pojave se spiskovi koji ih vra}aju u fokus, jer ta mala, lepa mesta, ma gde god se nalazila na mapi sveta, plene svojom toplinom, jedinstvenom lepotom i du{om. Prema izboru Unforgettable Travel Company, najlep{e selo za 2025. godinu nalazi se u Engleskoj, a za wim slede biseri iz Austrije, Norve{ke, Gr~ke...

Sme{teno u srcu Kotsvolda, Biburi izgleda kao san, gde ku}ice krase selo, a mahovinom pokriveni krovovi {apu}u pri~e o tka~ima iz 14. veka. Reka ovde tiho `ubori, uvijaju}i se kroz cve}e, dok patke lewo veslaju pod kro{wama vrba. Neposredno pored, farma pastrmke poziva posetioce da nahrane ribu ili u`ivaju u pikniku uz reku. Tako|e, crkva nudi trenutak mira me|u starim kamenim zidovima, pisao je Forbs.

Iako ima samo 600 stanovnika, tokom najpose}enijih letwih dana u selo mo`e da do|e i do 20.000 posetilaca. Mo`da deluje kao bajka, ali zvani~nici upozoravaju da je nivo turizma sa kojim se selo suo~ava „problemati~an” i da wegova popularnost dolazi po cenu za lokalne stanovnike.

Hiqada turista dolaze autobusima, ali su tokom prole}a uvedena ograni~ewa, ukqu~uju}i zatvarawe parking mesta u centru sela i uspostavqawe novih mesta za ostavqawe i preuzimawe putnika.

Vice{ampion je Hal{tajt u Austriji, dok je tre}e mesto zauzelo selo Rejne u Norve{koj.

Na spisku najlep{ih sela na svetu se na{ao Kotor, koji je nama poznat kao grad. Bilo kako bilo, re~i hvale nisu izostale, te pi{e „uzdi`e se u vihoru kamena i senki i wegovo sredwovekovno srce kuca kroz uli~ice gde lewi ma~ori vladaju, a zvona sa kapela odjekuju, dok sun~eva svetlost igra na zalivu u kome jedrewaci plove pored lepih fasada i balkona obavijenih br{qanom”.

^asne sestre krale novac iz {kole da bi se kockale u Vegasu

Dve ~asne sestre koje su radile u katoli~koj {koli u Kaliforniji priznale su da su proneverile oko 500.000 dolara kako bi mogle da se kockaju u Las Vegasu.

Sestre Meri Kruper i Lana ^ang ukrale su novac iz katoli~ke {kole u Kaliforniji, a da bi imale dovoqno veliku svotu za odlazak u kazino, uzimale su novac od donacija i upla}enih {kolarina. Mari je bila direktorka {kole 29 godina, a Lana je u toj {koli 20 godina dr`ala nastavu. Veruje se da su krale vi{e od deset godina. Wih dve odnedavno su u penziji. [kola je objavila kako su ~asne sestre izrazile duboko `aqewe zbog toga {to su u~inile, te da ne}e protiv wih podneti prijavu, samo }e obavestiti policiju o tome {to se dogodilo.

Hiqadu turista zarobqeno u me}avi na Mont Everestu

Gotovo 1.000 qudi ostalo je zarobqeno u me}avi koja je blokirala puteve prema turisti~kim kampovima na Tibetu, na isto~noj strani Mont Everesta, prenose kineski dr`avni mediji. U toku je akcija spasavawa i uklawawa snega sa puteva. Padavine zadaju probleme i Nepalu i Pakistanu.

Stotine lokalnih me{tana i spasila~kih timova poma`u u uklawawu snega koji blokira pristup podru~ju, koje se nalazi na nadmorskoj visini iznad 4.900 metara, a pojedini turisti koji su bili na planini ve} su evakuisani u weno podno`je.

Sa druge strane granice, u Nepalu su obilne ki{e izazvale klizi{ta i buji~ne poplave koje su blokirale puteve, odnele mostove i usmrtile najmawe 47 qudi, saop{tila je policija.

Jo{ 35 qudi je poginulo u klizi{tima u pakistanskom isto~nom okrugu Ilam, koji se grani~i sa Indijom, a devetoro qudi je prijavqeno kao nestalo nakon {to ih je odnela poplavna voda, dok su tri druge osobe poginule u udarima groma u drugim delovima zemqe.

HAP[EWA SRPSKIH VOZA^A KAMIONA U AMERICI

[ta stoji iza akcije imigracionih agenata

U akciji protiv ilegalnih imigranata, u posledwih nekoliko dana u racijama na putevima {irom Amerike, imigracioni agenti su uhapsili vi{e od 30 Srba, voza~a kamiona. To je izazvalo veliku zabrinutost i strah u srpskoj zajednici u Americi, naro~ito u regionu Sredweg zapada, u kome `ivi najvi{e na{ih sunarodnika.

Dopisnik RTS-a iz Amerike Aleksandar @igi} ka`e da je od ~lanova srpske zajednice u Americi saznao da je do sada uhap{eno 37 voza~a kamiona.

Generalni konzul Srbije u ^ikagu Marko Nikoli} istakao je da su u kontaktu sa dr`avqanima Srbije koji su privedeni, a koji su se konzulatu javili, kao i da su oni preba~eni u deportacione centre u kojima ima mesta. Ukoliko se izjasne da prihvataju dobrovoqnu deportaciju, to ubrzava wihov proces pred sudom. Za sada srpski konzulat nema informacije koliko ~itav proces mo`e da traje. Mediji pak prenose da maksimalno ~itav proces mo`e potrajati 60 dana.

Mediji pi{u i da su neki od migranata privedenih u skora{wim akcijama sme{teni u deportacione centre u izuzetno lo{im uslovima. Nema informacije kakvi su uslovi u centrima. Neki portali navode izjavu advokata jednog od privedenih voza~a kamiona koji je rekao da uslovi nisu laki i da }e sigurno `eleti da {to pre iza|u iz deportacionih centara. U nekim slu~ajevima }e mo}i da plate kauciju i da kod ku}e sa~ekaju su|ewe.

Situaciju dodatno komplikuje to {to me|u uhap{enima ima i onih koji u Americi `ive sa porodicom, pa je i wihov status upitan.

KAKVE DOZVOLE

SU POTREBNE VOZA^IMA

KAMIONA U SAD

Iza svega stoji te`wa ameri~kog predsednika Donalda

Trampa da se ilegalnim migrantima stane na put. On je jo{ u kampawi rekao da }e pitawe imigracija biti jedna od najva`nijih tema wegovog mandata.

Prema nekim procenama, pre dve godine bilo je oko 40 miliona ilegalnih migranata u Americi.

Sada se radi na regulisawu vo`we kamiona, jer ameri~ke vlasti tra`e da voza~i imaju uredne voza~ke dozvole i papire, ali i da govore engleski jezik i da imaju uredne dozvole za rad, bez obzira da li je to dr`avqanstvo, zelena karta ili adekvatna radna viza.

To je i razlog za{to su u ovoj akciji uhap{eni i neki voza~i koji su, kako ka`u, imali regulisani boravak u SAD. Naime, savezni zakon je dozvoqavao lokalnim dr`avama da izdaju takozvane kamionske dozvole ilegalnim strancima ako su imali dokument o ovla{}ewu zaposlenog ili evropski identifikacioni dokument. Me|utim, sa druge strane, to im nije davalo status legalnog boravka u Americi. VELIKI BROJ SRPSKIH DR@AVQANA U AMERICI @IVI OD VO@WE KAMIONA

Dopisnik RTS-a navodi i da dosta srpskih dr`avqana upravo vo`wom kamiona zara|uje za `ivot u Americi, a razlog za to su dobre zarade – bruto zarada mo`e biti do 1.800 dolara ne-

deqno ako voze kamion za neku kompaniju, a ako su vlasnici svog kamiona zarada mo`e i}i i na 4.000 do 5.000 dolara nedeqno. Za sve to neophodne su odgovaraju}e vize, a H-1B viza, kako je najavqeno, ko{ta}e ~ak 100.000 dolara po ~oveku, pa je nerealno o~ekivati da }e ih kamionske kompanije pla}ati. Postoje druge vize EB-2 i EB-3 koje su do sada bile dostupne voza~ima kamiona, ali za wihovo dobijawe potrebno je anga`ovawe advokata za imigraciju, a taj proces ko{ta od 8.000 do 9.000 dolara, {to je verovatno jedan od razloga za{to su mnogi voza~i ipak ilegalno radili svoj posao. Ameri~ke vlasti upozoravaju da je ciq ovih akcija, koje nisu usmerene samo na voza~e kamiona, da se prevedu i deportuju oni koji u SAD borave nelegalno. Detaqnije provere voza~a kamiona po~ele su nakon nesre} e koja se dogodila pre dva meseca na Floridi. Voza~ kamiona, poreklom iz Indije, nepropisno je skrenuo sa auto-puta na mestu na kojem to nije bilo dozvoqeno i tom prilikom sudario se sa mini-kombijem, a na licu mesta stradalo je troje qudi. Taj slu~aj izazvao je veliku pa`wu javnosti, jer je voza~ kamiona ilegalno boravio u Americi, ali je imao voza~ku dozvolu dobijenu u Kaliforniji. Sada se istra`uje kako je ta dozvola dobijena.

Sneg na planinama Srbije zatekao mnoge nespremne i to na po~etku oktobra, a vi{e od pola metra sne`nih padavina palo je u ju`nim delovima Moravi~kog, Ra{kog i Rasinskog okruga, u planinskim delovima Topli~kog i Rasinskog okruga i na Kosovu i Metohiji, izjavio je meteorolog Slobodan Soviq.

„Velike koli~ine vla`nog snega sigurno je uslovio brojne probleme kao {to su lokalne blokade puteva ali postoje rizici i po lokalnu infrastrukturu, pogotovo kad je re~ o sistemima za prenos elektri~ne energije”, izjavio je Soviq. Sneg je prvo po~eo da veje na Kopaoniku, ali su se zabeleli i drugi predeli u Srbiji, i to uglavnom planine - Zlatar, Stara planina, okolina Ivawice... Ovo bi mogle biti rekordne sne`ne padavine u zemqi za oktobar mesec, budu}i da je za ovaj period godine dosada{wi zabele`en maksimum sne`nog pokriva~a iznosi 44cm, {to je zabele`eno na Kopaoniku davne 1972. godine.

„U svim krajevima ju`no od Save i Dunava sa izuzetkom Ma~vanskog i Kolubarskog okruga mogu se o~ekivati intenzivne padavine, {to su gotovo dvostruko obilnije padavine u odnosu na oktobarski prosek”, rekao je Soviq. POLA

KAKO SMAWITI RAST NEJEDNAKOSTI KOJI DONOSE NOVE TEHNOLOGIJE:

[irewe, oporezivawe i zabrana

Koje mere treba preduzeti kako bi se zaustavio ili ubla`io rast nejednakosti u prihodima koji donose nove tehnologije? Postoje tri na~ina na koja se to mo`e u~initi: {irewem raspodele vlasni{tva nad kapitalom tako da efekat rasta kapitalnog udela ne osete samo najbogatiji; ve}im oporezivawem najvi{ih prihoda kapitala nego {to je to sada slu~aj; i zabranom odre|enih novih finansijskih aktivnosti koje donose prihod u~esnicima ali su „direktno neproizvodne“.

Pi{e ugledni srpsko-ameri~ki ekonomista Branko Milanovi} u svojoj kwizi "Globalna nejednakost 3.0"

Problem. Nova tehnologija, kao i sve tehnolo{ke inovacije od industrijske revolucije naovamo, ima generalno za ciq da zameni qudski rad ma{inama. U tom pogledu ve{ta~ka inteligencija su{tinski se ne razlikuje od automatizovane predilice uvedene u tekstilnu industriju 1820-ih godina: ona zamewuje qudski rad, mada to danas ~ini na mnogo vi{em nivou qudskih ve{tina. (Na mnoge na~ine ovakav razvoj je bio predvidqiv, jer je tokom istorije dolazilo do konstantnog porasta nivoa ve{tina koje su bile zamewivana ma{inama – po~ev{i od nekvalifikovanih i repetitivnih poslova koje su nekada obavqali robovi, pa sve do sve slo`enijih oblika rada.)

Sa stanovi{tva raspodele dohotka, problem je u tome {to zamena rada kapitalom dovodi do toga da sve ve}i deo nacionalnog dohotka odlazi vlasnicima kapitala. Ovo, prevedeno na konkretne qude koji taj dohodak primaju, zna~i da preduzetnici, pronalaza~i novih ma{ina i investitori u nove tehnologije dobijaju nesrazmerno vi{e. Investitori su, po definiciji, qudi koji poseduju kapital i pripadaju najvi{im slojevima u raspodeli dohotka. Zbog toga pove}awe udela kapitala u ukupnom dohotku gotovo neminovno vodi ka pove}awu ukupne nejednakosti u prihodima.

To, naravno, name}e pitawe: koje mere treba preduzeti kako bi se zaustavio ili ubla`io rast nejednakosti u prihodima? Postoje tri na~ina na koja se to mo`e u~initi: {irewem raspodele vlasni{tva nad kapitalom tako da efekat rasta kapitalnog udela ne osete samo najbogatiji; ve}im oporezivawem najvi{ih prihoda kapitala nego {to je to sada slu~aj; i zabranom odre|enih novih finansijskih aktivnosti koje donose prihod u~esnicima ali su „direktno neproizvodne“.

U nastavku }u razmotriti ove tri mogu}nosti.

[IREWE VLASNI[TVA KAPITALA Kapital je izuzetno koncentrisan. Grafikon pokazuje da, u proseku, 77 odsto doma}instava u razvijenim i sredwe razvijenim ekonomijama nema nikakve ili ima skoro nikakav prihod od kapitala u gotovini („skoro nikakav“ zna~i mawe od 100 dolara po osobi godi{we). Va`no je napomenuti da se ovde pod kapitalom podrazumeva iskqu~ivo finansijski ili produktivni kapital koji vlasniku donosi nov~ani prihod. Dakle, to se ne odnosi na bogatstvo u {irem smislu, koje obuhvata, na primer, nekretnine, nakit, umetni~ka dela, name{taj i sli~no. Zemqe sa naj{irom raspodelom prihoda od kapitala, odnosno sa najmawim ude-

lom doma}instava koja nemaju kapitalne prihode, jesu Norve{ka, Ju`na Koreja i ({to je zanimqivo) Kina. Ipak, ~ak i u tim zemqama, oko polovina doma}instava ne ostvaruje nikakve prihode od kapitala. U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama taj procenat iznosi skoro 60, dok u drugim razvijenim zemqama prelazi 70%. (O tome sam detaqnije pisao ovde.)

Problem u vezi sa ve{ta~kom inteligencijom, kao {to je ve} pomenuto, je slede}i: ako tako mali broj qudi poseduje finansijski i produktivni kapital, od wegovog rastu}eg zna~aja ima}e koristi oni koji ve} imaju kapitalne resurse, a to }e dodatno osna`iti one najbogatije i pove}ati nejednakost. (^ak i ako se broj doma}instava bez prihoda od kapitala ne pove}a, dovoqno je da se najbogatiji jo{ vi{e obogate, pa da nejednakost poraste.)

Kako pro{iriti vlasni{tvo nad kapitalom? Ovo pitawe je ranije ve} bilo razmatrano, ali bez ve}ih rezultata. Margaret Ta~er je govorila o „kapitalizmu za narod“. To se uglavnom zavr{ilo privatizacijom dr`avnih stanova. Planovi za akcije zaposlenih (ESOP) u SAD bili su jo{ jedan na~in da se vlasni{tvo pro{iri na radnike. Rezultati su tako|e bili mali, ali, kao {to je Izabel Sovil istakla, to je uglavnom zbog toga {to davawe akcija radnicima nije bilo finansijski podstaknuto: ako bi kompanije imale poreske

olak{ice kada dele akcije radnicima, verovatno bi bilo vi{e ESOP planova. Zapravo, nema o~iglednog razloga za{to izvr{ni direktori treba da budu pla}eni akcijama kompanije, a radnici ne.

U nekim zemqama su privatni penzioni fondovi kori{}eni ne samo da bi se izbegli potencijalno finansijski neodr`ivi sistemi sa definisanim naknadama, ve} i da bi se raspodelio prihod od kapitala. Na primer, kao {to se vidi na grafikonu, u Ujediwenom Kraqevstvu udeo doma}instava bez prihoda od kapitala smawuje se sa 84% na 79%, kada se ura~unaju prihodi od privatnih penzija.

Sve ove metode mogle bi se koristiti sa jasnim ciqem da se vlasni{tvo nad kapitalom pro{iri na ve}i broj qudi i time ubla`i rast nejednakosti, koji bi gotovo automatski usledio sa ve}om primenom novih tehnologija, ukqu~uju}i i ve{ta~ku inteligenciju.

OPOREZIVAWE NAJVI[IH

PRIHODA OD KAPITALA

Jo{ jedan prili~no o~igledan na~in da se obuzda rast nejednakosti jeste da se kapital vi{e oporezuje. ^esto se porez vidi kao jedino re{ewe, ali, kao {to sam implicitno ve} naveo, oporezivawe treba da bude samo jedan od mogu}ih pristupa. Nijedan problem ne mo`e se re{iti iskqu~ivo oporezivawem.

Procenat populacije koja `ivi u doma}instvima sa mawe od 100 dolara godi{weg kapitalnog prihoda po osobi (ukqu~uju}i privatne penzije)

Paradoksalno, prihodi od kapitala u SAD trenutno se oporezuju po ni`im stopama nego prihodi od rada: na primer, marginalna poreska stopa na prihod od rada do 100.000 dolara godi{we iznosi 24%, a za kapital 15%; za prihode preko 400.000 dolara razlika je jo{ ve}a: 35% naspram 15%. Vi{e o tome mo`ete pro~itati u sjajnoj kwizi Rej D. Medof Drugi stale`: Kako je poreski zakon stvorio ameri~ku aristokratiju (The Second Estate: How the Tax Code Made an American Aristocracy). Dakle, postoji veliki prostor za pove}awe poreza.

Drugi pristup, na mnogo na~ina sli~an oporezivawu, jeste direktno vlasni{tvo dr`ave u novim tehnologijama ili inovacijama kojima je dr`ava zna~ajno finansijski doprinela – gde je dr`ava, u stvari, mogla biti „an|eoski investitor“ (neko ko ula`e svoj novac u startape ili male firme u ranoj fazi razvoja, ~esto u zamenu za vlasni~ki udeo u toj kompaniji). Takvi doprinosi ~esto ostaju nepriznati.

Marijana Macukato je to ubedqivo dokazala na primeru mnogih kompanija iz Silicijumske doline u SAD. Verovatno se sli~na stvar de{ava i danas, i vlade ne bi trebalo da se stide da potvrde svoje pravo na deo prihoda od kapitala. Odluka ameri~ke vlade da preuzme zna~ajan udeo u kompaniji „Intel“ mo`e se posmatrati upravo u ovom svetlu. Direktno vlasni{tvo dr`ave je jo{ lak{e opravdati u zemqama kao {to je Kina, gde je uloga dr`ave, direktna i indirektna, u podr{ci inovacijama jo{ ve}a.

ZABRANA [TETNIH NOVIH TEHNOLOGIJA

Posledwi na~in da se spre~i da nove tehnologije pove}aju nejednakost jeste da se zabrane neke spekulativne aktivnosti koje su direktno „neproduktivne“. Ovo je svakako najte`i i najradikalniji na~in i treba ga koristiti vrlo oprezno. Ipak, ne treba ga iskqu~iti kao opciju. [ta je „neproduktivna“ aktivnost u ekonomiji, te{ko je precizno odrediti. Teoretski, svaka aktivnost i svaki prihod koji proizilazi iz dobrovoqnih transakcija izme|u ekonomskih aktera je opravdan. Ali u praksi postoje ograni~ewa. Prodaja droge ili oru`ja je u mnogim zemqama zabrawena, iako se obe mogu posmatrati kao aktivnosti izme|u dobrovoqnih u~esnika.

Sa novim tehnologijama, me|utim, postoje aktivnosti (vezane za kriptovalute i finansijske spekulacije generalno) ~iji je jedini ciq spekulacija. One ne pove}avaju koli~inu dobara ili usluga, niti o~igledno poboq{avaju raspodelu resursa. Mnoge takve aktivnosti vi{e li~ne na lutriju: neki se bogate, a mnogi osiroma{uju. Kao {to je Adam Smit u jednom malo prime}enom pasusu primetio pre vi{e od 250 godina: {to je lutrija ve}a, to je vi{e gubitnika. Opcija zabrane ne bi trebalo da se odbaci, ali treba je primewivati mudro i samo u ekstremnim slu~ajevima – kada je, na primer, oporezivawe te{ko ili je aktivnost toliko {tetna ili puna negativnih spoqnih efekata da zabrana mo`e biti opravdana. Kombinovawem ova tri pristupa, u razli~itim proporcijama i u razli~ito vreme, vlade mogu imati {ansu da rast nejednakosti u prihodima dr`e pod kontrolom, a da pritom ne sputavaju inovacije ni uvo|ewe novih tehnologija.

LI^NOST NEDEQE: POVRATAK ^E[KOG TRAMPA

Ko je Andrej Babi{, milijarder u dukserici

Biv{i ~e{ki premijer ponovo je u centru politi~ke pa`we nakon {to je wegova stranka odnela pobedu na parlamentarnim izborima. Ko je Andrej Babi{, milijarder u dukserici, koji ve} godinama puni novinske stupce sukobima interesa, sumwama u utaju poreza i korupciju i za{to ga mediji nazivaju „~e{kim Trampom”.

Milijarder i biv{i premijer Andrej Babi{ proglasio je pobedu na parlamentarnim izborima u ^e{koj nakon preliminarnih rezultata.

Babi{ je bio premijer ^e{ke od 2017. do 2021. godine. Pre toga bio je ministar finansija i potpredsednik vlade od 2014. do 2017. godine.

Osniva~ je i vo|a politi~ke stranke ANO, na toj poziciji nalazi se od 2012. godine.

PROCEWENO BOGATSTVO NA VI[E OD 4 MILIJARDE DOLARA

Tokom poslovne karijere postao je jedan od najbogatijih qudi u zemqi, s procewenim bogatstvom od oko 4,04 milijarde dolara prema Blumbergu 2020. godine.

Prema Forbsu, wegovo bogatstvo 2025. godine procenio je na 4,3 milijarde dolara.

Osniva~ je i vlasnik holding kompanije „Agrofert”, jedne od najve}ih firmi u ^e{koj.

Tokom svog premijerskog mandata, Babi{ je imao politi~ke saveznike poput predsednika Milo{a Zemana, ^e{ke socijaldemokratske stranke i Komunisti~ke partije.

Wegova Vlada uvela je nepopularne mere, podigav{i starosnu granicu za odlazak u penziju i smawila penzije, ali je istovremeno pove}ala poreske olak{ice za decu i plate visokih politi~kih zvani~nika.

SLOVA^KI KORENI

Andrej Babi{ ro|en je u Bratislavi 2. septembra 1954. godine.

Nakon zavr{etka sredwe {kole u @enevi, studirao je ekonomiju u Bratislavi, a kasnije se i sam bavio spoqnom trgovinom na raznim lokacijama, ukqu~uju}i Maroko.

Wegov misteriozni uspon me|u superbogate u ^e{koj zapo~eo je tokom „divqih devedesetih” razdobqa nakon sloma komunizma u Isto~noj Evropi.

Preuzeo je vlasni{tvo nad poqoprivredno-hemijskim holdingom „Agrofert” 1995. godine, kojim je prethodno upravqao kao direktor.

„^E[KI TRAMP”

Babi{a ~esto porede sa ameri~kim predsednikom Donaldom Trampom, biv{im italijanskim premijerom Silvijem Berluskonijem ili ma|arskim premijerom Viktorom Orbanom.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

beoexport.com.au

Sigurnost u svakom trenutku!

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

Vlada Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava je prestala sa radom, po{to senatori nisu uspeli da u posledwem trenutku usvoje meru finansirawa neophodnu za nastavak funkcionisawa. Odmah po isteku roka za usvajawe zakona, republikanci i demokrate po~eli su da prebacuju krivicu jedni na druge. Oko 750.000 saveznih radnika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava moglo bi da bude poslato na prinudni odmor, dok bi kqu~ne slu`be nastavile svoj rad, ali bez plate. Analiti~ari upozoravaju da produ`ena obustava mo`e da ima negativan uticaj na ekonomiju, smawuju}i rast za 0,15 do 0,2 procentna poena nedeqno.

Do prekida rada vlade je do{lo u pono}, po{to na glasawu u Senatu nije usvojen ni predlog

BEO-TRAVEL Vaš partner od poverenja!

Kada nastupa u predizbornoj kampawi, Babi{ redovno istupa protiv „korumpiranih politi~ara”, tvrde}i da je politi~ka elita nesposobna i birokratska, da zanemaruje gra|ane, raspodequje funkcije me|u svojima, vara i rasipa novac.

Tako|e obe}ava da }e slu{ati gra|ane, o~istiti zemqu u wihovo ime i pomo}i im da `ive dobre i dostojanstvene `ivote, pi{e Doj~e vele.

TAJNI AGENT?

Sud u Slova~koj utvrdio je da je Andrej Babi{ nekada radio kao agent komunisti~ke, ~ehoslova~ke tajne slu`be StB, pod kodnim imenom „Bure{„. Iako Babi{ to pori~e, cela stvar bila je predmet brojnih sudskih sporova izme|u wega i slova~ke dr`ave. Kad god se pojavi takva kontroverza, Babi{ obi~no izjavi da „nije u~inio ni{ta protivzakonito” ili da ga „dr`ava `eli uni{titi i osvetiti mu se”. Babi{ godinama puni novinske stupce sukobima interesa, sumwama u utaju poreza i korupciju, uticajem na medije i svojom pro{lo{}u u komunisti~koj tajnoj slu`bi. Za razliku od svog prijateqa, ma|arskog premijera Viktora Orbana, Andrej Babi{ ne smatra Evropsku uniju neprijateqem.

republikanaca ni predlog demokrata za privremeni buxet. Odmah po isteku roka za usvajawe zakona, republikanci i demokrate po~eli su da prebacuju krivicu jedni na druge.

Republikanski senator Xon Tjun izjavio je da stranka ne}e dozvoliti da bude „talac” demokrata, dok je lider demokrata u Senatu ^ak [umer poru~io da republikanci „la`u”.

Republikanci insistiraju na tome da demokrate treba da

prihvate produ`ewe postoje}eg finansirawa za jo{ sedam nedeqa, do 21. novembra, dok demokrate tra`e da svaki novi zakon ukqu~i i produ`ewe subvencija za premije u okviru reforme zdravstvenog osigurawa.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp preti masovnim i „nepovratnim” otkazima zaposlenih u dr`avnoj administraciji tokom trajawa blokade.

Najneophodniji radnici ove institucije nastavi}e da rade –

Kada god se povede rasprava o vojnoj pomo}i Ukrajini, Babi{ ~esto skre}e temu, govore}i kako je on „diplomata, a ne vojnik”.

neki i bez plate – dok }e ostali zaposleni biti poslati na prinudno nepla}eno odsustvo.

Svaka obustava rada vlade ima druga~ije posledice, ali se funkcije koje su neophodne za za{titu `ivota i imovine dr`ave uglavnom nastavqaju.

Zaposleni ~ija radna mesta nisu vezana za godi{wa izdvajawa nastavi}e da primaju zarade.

Uz to, mnogi vladini programi i usluge bi}e obustavqeni. Ovo je prva obustava rada ameri~ke vlade jo{ od 2019. godine.

Kancelarija za buxet Kongresa procewuje da bi oko 750.000 saveznih slu`benika svakog dana obustave moglo da bude poslato na prinudni odmor, a wihova dnevna plata iznosi oko 400 miliona dolara.

Radnici koji ostaju na poslu, ukqu~uju}i istra`iteqe Fede-

ralnog istra`nog biroa (FBI) i Centralne obave{tajne agencije (CIA), kontrolore leta i pripadnike vojske, nastavqaju da rade bez plate.

Retroaktivna isplata plata obezbe|ena je zakonima iz 2019. godine.

Mnogi programi obavezne potro{we, poput isplata socijalnog osigurawa i zdravstvene za{tite veterana, nastavqaju rad u normalnom re`imu.

Po{tanska slu`ba SAD tako|e funkcioni{e, jer se finansira prodajom svojih usluga. Agencije imaju odre|enu slobodu da biraju koje aktivnosti }e obustaviti.

Ministarstvo zdravqa i socijalnih slu`bi posla}e na prinudni odmor oko 41 odsto svojih gotovo 80.000 zaposlenih, dok }e Centri za kontrolu i prevenciju bolesti nastaviti pra}ewe epidemija.

NAPAD KOD SINAGOGE U MAN^ESTERU PROGLA[EN ZA TERORISTI^KI:

Tri osobe su poginule, ukqu~uju}i napada~a, na koga su pucali policajci, u napadu u blizini sinagoge u Man~esteru, saop{tila je gradska policija. Nacionalni {ef policije za borbu protiv terorizma Lorens Tejlor izjavio je da je re~ o teroristi~kom napadu. Britanski premijer Kir Starmer se sa Samita u Kopenhagenu zbog incidenta vratio u London.

Napad automobilom i no`em dogodio se u blizini sinagoge Hebrejske kongregacije Hiton park tokom obele`avawa jevrejskog praznika Jom Kipur, saop{tila je ranije policija.

Ne postoji rizik za javnost i o~ekuju se kontinuirane aktivnosti u vezi sa incidentom dok se nastavqa istraga, dodala je policija.

Istakla je, tako|e, da je primila dojavu gra|anina da je automobil naleteo na prolaznike i da je jedan mu{karac izboden no`em.

Policija Man~estera navela je da su u napadu u tom gradu ubi-

jene najmawe dve osobe, a da su tri i daqe u te{kom stawu. Veliko je prisustvo policije na mestu napada, a lekari hitne pomo}i i pripadnici spasila~kih slu`bi nose pancire i {lemove.

STARMER SE VRATIO

U BRITANIJU, KRAQ ^ARLS

„DUBOKO POTRESEN”

U prvoj reakciji nakon napada, britanski premijer Kir

Starmer rekao je da je zgro`en napadom i da ga ~iwenica da se dogodio tokom najsvetijeg jevrejskog praznika ~ini jo{ stra{ni-

jim, preneo je Bi-Bi-Si. Starmer se zbog napada u Man~esteru vratio sa samita Evropske politi~ke zajednice u Kopenhagenu.

Kraq ^arls je izjavio da su kraqica i on „duboko potreseni i o`alo{}eni zbog saznawa o stravi~nom napadu u Man~esteru, posebno na tako zna~ajan dan za jevrejsku zajednicu”.

„Na{e misli i molitve su sa svima koji su pogo|eni ovim u`asnim doga|ajem i veoma cenimo brzu reakciju hitnih slu`bi”, rekao je kraq ^arls.

KAKAV JE RASPLET POLITI^KE KRIZE U FRANCUSKOJ

Pred Makronom tri opcije

Nakon iznenadne ostavke premijera Sebastijana Lekornija, politi~ka kriza u Francuskoj dodatno se produbila. Pred predsednikom Emanuelom Makronom te{ka odluka. Sve vi{e partija tra`i prevremene izbore, ali i smenu predsednika.

U danu velikih politi~kih previrawa, francuski predsednik Emanuel Makron snimqen je, kako francuski mediji prenose, kako zabrinuto {eta pokraj Sene.

Za zabrinutost ima razloga, budu}i da je Francuska ostala bez tre}eg premijera za ne{to vi{e od godinu dana. Ostavka koju je Sebastijan Lekorni jutros podneo, Makronu sigurno zadaje glavoboqu.

A politi~ka kriza zapo~ela je u junu pro{le godine i to upravo Makronovom odlukom da raspi{e prevremene parlamentarne izbore posle poraza wegove stranke na izborima za Evropski parlament.

To je, ka`u upu}eni, bilo kockawe koje ga je ko{talo, budu}i da je tom odlukom stvorio jo{ fragmentiraniji parlament.

Upravo zbog toga za godinu i po dana Francuska je imala ~ak tri premijera, od kojih je Sebastijan Lekorni uspeo da obori rekord i da sa svega 27 dana na funkciji postane premijer sa najkra}im mandatom u istoriji Francuske.

OPOZICIJA TRA@I VANREDNE IZBORE

ILI MAKRONOVU OSTAVKU

U francuskoj opoziciji mnogi su pohitali da zatra`e od predsednika Makrona da raspi{e vanredne parlamentarne izbore ili podnese ostavku.

“Makron sada mora da izabere: raspu{tawe parlamenta ili ostavku, i to brzo!“, saop{tila je krajwe desni~arska Nacionalna alijansa na dru{tvenoj mre`i Iks.

I lider stranke Nepokorena Francuska (LFI), @an Lik Melan{on, pozvao je da se hitno razmotri predlog za opoziv predsednika Makrona.

„Nakon ostavke Lekornija, pozivamo na hitno razmatrawe predloga koji su podnela 104 poslanika za smenu Emanuela Makrona”, navodi se u objavi Melan{ona na platformi Iks.

[efica poslani~kog kluba partije LFI Matilda Pano izjavila je da je „odbrojavawe po~elo” i pozvala Makrona da ode sa funkcije.

„Tri premijera pora`ena su za mawe od godinu dana. Odbrojavawe je po~elo. Makron mora da ode”, napisala je Pano nakon ostavke Lekornija.

I krajwa desnica pozvala je na vanredne parlamentarne izbore.

“Ova {ala traje predugo, farsa mora da se zavr{i“, poru~ila je Marin le Pen i dodala da bi bilo “mudro“ da predsednik Makron podnese ostavku.

Dejvid Lisnar iz konzervativne stranke Republikanci tako|e je bio me|u onima koji su pozvali Makrona da napusti funkciju.

DUBOKA NESTABILNOST

Francuska je retko prolazila kroz ovako duboku politi~ku krizu od osnivawa Pete republike 1958. godine, koja predstavqa sada{wi oblik dr`avnog ure|ewa.

Ustav iz 1958. osmi{qen je da obezbedi stabilno upravqawe dr`avom, stvarawem sna`ne i visoko centralizovane funkcije predsednika sa ~vrstom ve}inom u parlamentu, kako bi se izbegla nestabilnost koja je obele`ila periode neposredno pre i posle Drugog svetskog rata.

Me|utim, Makron – koji je dolaskom na vlast 2017. godine temeqno preoblikovao politi~ki pejza` – sada se suo~ava sa rascepkanim parlamentom u kojem centar vi{e nema presudan uticaj, dok krajwa desnica i krajwa levica dobijaju sve ve}u snagu.

A Francuska nije navikla da gradi koalicije i posti`e konsenzus.

Bio sam spreman na kompromis, ali bilo je previ{e postavqenih crvenih linija, rekao je Lekorni u dana{wem obra}awu nakon podno{ewa ostavke. Do crvene linije sada je stigao Makron pred kojim su tri mogu}nosti: da raspi{e nove vanredne izbore, podnese ostavku ili poku{a da imenuje jo{ jednog premijera.

Imenovawe ~etvrtog premijera za godinu dana te{ko da bi ne{to re{ilo, a u proteklih nekoliko meseci, Makron, ~iji mandat traje do maja 2027. godine, vi{e puta je iskqu~io prve dve mogu}nosti. Ipak, jo{ se ~eka wegova reakcija na najnoviju ostavku.

AMERIKA – RAKETE –UKRAJINA

Tramp: Doneo sam neku vrstu odluke o isporuci Tomahavka Ukrajini

Predsednik Amerike Donald Tramp izjavio je da je prakti~no doneo odluku u vezi sa isporukom krstare}ih raketa „Tomahavk” Ukrajini.

„Doneo sam neku vrstu odluke...„, rekao je Tramp novinarima u Beloj ku}i, napomiwu}i da bi „postavio neka pitawa” Ukrajincima o tome kako planiraju da upotrebe rakete i „{ta }e ciqati”, prenosi Wujork tajms. On je dodao da „ne `eli da vidi” eskalaciju sukoba u Ukrajini. U septembru je potpredsednik SAD Xej Di Vens objavio da administracija Bele ku}e razmatra mogu}i transfer krstare}ih raketa „Tomahavk” Ukrajini , ali da je kona~na odluka na Trampu, prenosi Tawug.

Nakon toga specijalni izaslanik ameri~kog predsednika, Kit Kelog, rekao je da jo{ nije doneta nikakva odluka o ovom pitawu.

ISTO^NA STRANA

Moldavija evropska briga i posle izbora

Ko se sve me{ao u parlamentarne izbore odr`ane pretpro{log vikenda u Moldaviji mo`e samo da se naga|a. Kako god bilo, bio je to jo{ jedan o{tar obra~un evropskog zapada i istoka, a sve preko le|a `iteqa jedne od najsiroma{nijih dr`ava na na{em kontinentu.

Prema zvani~nim izbornim rezultatima, pobednik sa 50,03 osvojenih glasova je vladaju}a Partija akcije i solidarnosti (PAS), koja podr`ava predsednicu Maju Sandu, dok je Patriotski izborni blok (proruski savez) na ~ijem ~elu je Igor Dodon, biv{i {ef dr`ave (2016-2020), kao drugi osvojio 24,26 odsto glasova. Ostali opozicionari pojedina~no nisu dostigli 10 procenata. Ali to su samo brojke. Stvarnost na politi~koj sceni biv{e sovjetske republike daleko je slo`enija. I tesno je isprepletena sa ostalim de{avawima na na{em kontinentu, posebno u svetlu stalnih nastojawa NATO-a da se pro{iri daqe na istok i odbijawa Rusije da mu to dozvoli. Ukratko, bilo kakav sukob dve strane na ovom prostoru, mada svakako u mawem obimu, imao bi jednaku te`inu kao i aktuelni u Ukrajini.

Nezavisna Moldavija poti~e iz 14. veka, a kao kne`evinu ju je osnovao Bogdan Prvi. Tada je obuhvatala delove dana{we Moldavije, Rumunije i Ukrajine. Isto~ni deo, poznatiji kao Besarabija, 1812. biva prikqu~en Ruskom carstvu. Po okon~awu Prvog svetskog rata Besarabija se ujediwuje sa Kraqevinom Rumunijom da bi je zatim anektirao Sovjetski Savez, stvoriv{i Moldavsku sovjetsku socijalisti~ku republiku koja je kao takva funkcionisala do raspada SSSR-a 1991.

Za{to je ovo va`no? Jednostavno, zemqe zapadne Evrope predvo|ene NATO-om `ele ovaj prostor da uzmu pod svoje okriqe. Ne stoga {to brinu za budu}nost ovda{weg naroda koji ima oko 2,6 miliona du{a, od kojih barem tre}ina `ivi i radi u inostranstvu, ve} da bi pri{li {to bli`e ruskim granicama. Jednako kao u slu~aju balti~kih zemaqa, Ukrajine, pa i Balkana koji je pri~a za sebe.

U tom smislu na ~elo dr`ave je dovedena Maja Sandu, ameri~ki |ak i definitivno ~ovek Brisela. Korak daqe bila je promocija PAS partije koja je na gore pomenutim izborima uspela da obezbedi 55 mesta u ovda{wem parlamentu koji ima 101 poslanika. Po mnogim nezavisnim posmatra~ima, izbori nisu bili fer, u pokrajini Pridwestrovqe glasawe nije ni omogu}eno, a od oko 70 glasa~kih mesta u inostranstvu, u Rusiji u kojoj `ivi desetine hiqada Moldavaca, otvorena su bila samo dva. Tako|e, nekim partijama je dva dana uo~i glasawa, jednostavno, bio zabrawen izlazak na birali{ta. Dodajmo i da je aktuelna predsednica Moldavije, ina~e dr`avqanin i susedne Rumunije, ~esto optu`ivana zbog autoritarne politike koju vodi, zabrane kandidovawa pojedinih opozicionih partija, blokirawa rada opozicionih medija… ^ak je i put Moldavije u Evropsku uniju vezala, iskqu~ivo, za svoju li~nost. Naravno, opozicija je odmah po objavqivawu izbornih rezultata istakla da iste ne}e priznati. Pokrenuti su protesti, a u pokrajinama Pridwestrovqu i Gaugaziji jo{ su odlu~niji da se ne priklone vlasti u Ki{iwevu. Prema pisawu evropskih medija, Brisel otvoreno poku{ava da pod svoje okriqe prigrli jo{ jednu dr`avu u kojoj je demokratija „dovedena do sopstvene karikature”. Ako se zna da je Pridwestrovqu, koje je proglasilo nezavisnost, uvelo sopstvenu valutu i paso{e, i danas postoji jak ruski vojni garnizon koji ima 1.800 qudi, sve okolnosti za novo dizawe tenzija u Evropi su spremne. Nema sumwe da opozicija u Moldaviji ne}e tek tako pristati na rezultate pro{lonedeqnih izbora. Protesti su uveliko po~eli. Treba pomenuti i da su sve partije koje su na glasawe iza{le sa jasnim stavom protiv aktuelne vlasti, u stvari, deo opozicije, {to pobedu PAS ~ini jo{ klimavijom.

Na mestu napada prisutan je veliki broj pripadnika policije i drugih hitnih slu`bi

Predsednica Moldavije Maja Sandu

BOJAN PAJI], AUSTRALIJSKI ISTORI^AR, O

POSLE WEGOVE EVROPSKE PREMIJERE U DOMU OMLADINE BEOGRADA

Otkrivawe nepoznate istorije

U okviru revije „U susret 72. Martovskom festivalu“, 1. oktobra odr`ana je ekskluzivna evropska premijera dokumentarnog filma „Kajmak~alan“. Re~ je o filmu „Kajma~kalan“, zasnovanom na otkri}u istori~ara Bojana Paji}a o do sada neispri~anoj pri~i: australijskim dobrovoqcima koji su se borili zajedno sa Srbima u Prvom svetskom ratu.

Istra`uju}i australijske, srpske, britanske i francuske arhive, Bojan Paji} je otkrio da je vi{e od 1.500 australijskih i novozelandskih dobrovoqaca – lekara, bolni~arki, voza~a saniteta, vojnika, mornara i ~lanova vazduhoplovstva –slu`ilo rame uz rame sa srpskim snagama tokom rata, pru`aju}i podr{ku srpskom otporu austrougarskoj i nema~koj invaziji. Za evropsku premijeru filma zaslu`na je Ambasada Australije u Srbiji.

U razgovoru za Danas istori~ar Bojan Paji} koji `ivi i radi u Australiji govori o izazovima snimawa filma, prijemu u filma u australijskoj javnosti.

n Kako je pro{la premijera “Kajmak~alana” u Australiji?

– Film je do sada prikazan samo u Melburnu, sve je pro{lo odli~no. Na premijeri su bili prisutni potomci tih boraca, {to je najva`nije, a medijska pokrivenost ovog doga|aja bila je odli~na, bilo je dosta qudi koje ta istorija zanima. Sedam ili sam listova je pisalo o tome.

n S kojim izazovima ste se suo~avali na terenu dok ste snimali film?

– Bili smo u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Gr~koj. Snimali smo na Kajmak~alanu i Dobrom Poqu. najte`e je bilo i}i na teren sa potomcima koji su do{li s nama da vide gde su wihovi preci bili. U Au-

straliji je bilo lak{e, i{li smo po ku}ama potomaka koji su nam pokazivali stvari i delili se}awa na svoje pretke. To je bilo veoma dirqivo i lepo. n Kako se potomci ovih vojnika odnose prema u~e{}u svojih predaka u Velikom ratu u Srbiji?

– Mi ovde govorimo o stotinama qudi. Neki potomci ne znaju ni{ta i ho}e da ne{to da saznaju, neki znaju po ne{to, ali ne sve detaqe, neki imaju Srpsku medaqu, a ne znaju {ta je, pa smo morali da im objasnimo {ta je bilo. Pri~ao sam im o tome kako su wihovi preci u~estvovali

DOKUMENTARAC ”KAJMAK^ALAN” PREMIJERNO U BEOGRADU

Snimano u Australiji, Srbiji, Gr~koj i Severnoj Makedoniji tokom 18 meseci, delo govori o {estoro Australijanaca koji su slu`ili sa srpskim snagama na Solunskom frontu

Evropska premijera dokumentarnog filma „Kajmak~alan”, zasnovanog na otkri}u istori~ara Bojana Paji}a o do sada neispri~anoj pri~i, australijskim dobrovoqcima koji su se borili zajedno sa Srbima u Prvom svetskom ratu, je odr`ana u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Bojan Paji} je prisustvovao premijeri svoga dela koja je uprili~ena na otvarawu revije „U susret 72. Martovskom festivalu” a posle projekcije predstavio se publici. Film su, po scenariju Borisa Trbi}a i Bojana Paji}a, re`irali Trbi} i Dragan Gavrilovi}, za produkciju „Australians with Serbs Association Inc”. Istra`uju}i australijske, srpske, britanske i francuske arhive, Paji} je, kako saznajemo, otkrio da je vi{e od 1.500 australijskih i novozelandskih dobrovoqaca: lekara, bolni~arki, voza~a saniteta, vojnika, mornara i ~lanova vazduhoplovstva slu`ilo rame uz rame sa srpskim snagama tokom rata, pru`aju}i podr{ku srpskom otporu austrougarskoj i nema~koj invaziji. Me|utim, zvani~na australijska istorija rata, kao ni kasnije istorijske studije, ne pomiwu u~e{}e ovih zaboravqenih dobrovoqaca.

Australijski dobrovoqci borili su se zajedno sa Srbima tokom herojske odbrane zemqe, povla~ewa srpske vojske preko Albanije na ostrvo Krf i u bitkama na Solunskom frontu, sve

do oslobo|ewa Srbije. Mnogi dobrovoqci iz Australije bile su `ene, ukqu~uju}i lekarke, bolni~arke, umetnice... koje su bile pionirke u svojim profesijama, ali i u borbi za `enska prava.

Sniman u Australiji, Srbiji, Gr~koj i Severnoj Makedoniji tokom 18 meseci, film „Kajmak~alan” govori o {estoro Australijanaca: doktorki Meri de Garis, bolni~arki Etel Gilingam, spisateqici Steli Majls Frenklin, k}erki poznatog sidnejskog magnata Oliv Kinga, kao i vojnicima Najlu Malarkiju i Edvardu Remixu, koji su slu`ili sa srpskim snagama na Solunskom frontu. U filmu govore istori~ari, vojni i medicinski stru~waci iz Australije i Srbije, ukqu~uju}i profesora Dejvida Hornera, general-majora profesora Xona Pirna, Meta Andersona, dr Mila Bjelajca i dr Ratomira Mili~i}a, koji rasvetqavaju malo poznate detaqe o ovoj temi, kao i sa potomcima australijskih dobrovoqaca koji o`ivqavaju se}awe na svoje pretke i wihovu ratnu slu`bu. Filmska ekipa prati Bojana Paji}a na wegovom putovawu u Srbiju i region, zajedno sa grupom potomaka, dok pose}uju bolnice, rati{ta i gradove u kojima se}awe na ove Australijance i daqe `ivi, otkrivaju}i ovo do sada nepoznato poglavqe australijske istorije Prvog svetskog rata.

u Prvom svetskom ratu u Srbiji. Naime, u Australiji nema skoro ni~ega u istorijografiji o Srbiji u Prvom svetskom ratu, ili na Solunskom frontu. Uop{te se ne zna o tome.

Onda mora{ da im da ispri~a{ {ta je se desilo sa wihovim precima. Neki od potomaka su nam govorili ako su se tih qudi se}ali, ili porodi~nih pri~a o wima. Bilo je predivno {to smo prona{li qude koji su kao deca poznavali te u~esnike Prvog svetskog rata iz Australije. Oni su podelili sa nama svoje pri~e o qudima kojima je posve}en film. n Zbog ~ega se u Australiji ne zna gotovo ni{ta o Srbiji u Prvom svetskom ratu, budu}i da se tamo kultura se}awa na taj doga|aj neguje?

– U dokumentaciji imamo razgovor sa vode}im vojnim istori~arem iz Australije koji obja{wava da je zvani~na istorija odmah posle rata, a neko ko je napisao istoriju nije ni{ta rekao o Srbiji, jer je fokus bio na Galipoqu, Zapadnom frontu i malo na Palestini gde su bili Australijanci. Za wih Srbija nije bila va`na, pa je onda nije bilo u zvani~noj istoriji Australije u ratu. Onda se svaka slede}a kwiga oslawala na prethodnu a ni{ta ne govore o Srbiji ili Solunskom frontu. Moram re}i i to da je vladala konfuzija. Srbija je posle Prvog svetskog rata nije postojala kao dr`ava, bila je u Jugoslaviji, a onda ovo sve {to se de{avalo devedesetih nije bilo prijatno, pa se nisu doticali Srbije. I granice su se promenile. Ako je neko iz Australije i poku{ao ne{to da promeni, te{ko je. Sve se promenilo nema nikakvih kwiga ni istorijskih ~lanaka. Prvi put je u mojim kwigama i ~lancima obra|en taj, za Australijance, novi aspekt istorije Prvog svetskog rata. Sada vode}i istori~ari ka`u ‘to smo trebali da znamo i to treba da u|e u na{u istoriju’. n Zbog ~ega se ni u Srbiji ne zna gotovo ni{ta o u~e{}u Auastralijanaca i Novozelan|ana u Prvom svetskom ratu? - Stvar je u tome da su svi koji su do{li u Srbiju iz Britanske imperije smatrani Britancima, nije bilo razlike izme|u Australijanaca, Kana|ana, Ju`noafrikanaca. U srpskim izvorima iz tog perioda govori se o Britancima. U stvari, neki Australijanci su se mo`da predstavqali kao Britanci po{to su bili deo imperije. Neki su i znali, regent Aleksandar je znao po{to je primio Australijance. Vrlo je va`no re}i i to da postoje zapisi iz tog vremena iz australijske perspektive. Svakako je najzna~ajnija kwi`evnica Majls Frenklin, jedna od najuglednijih australijskih kwi`evnih nagrada “Miles Franklin Award” nosi ime po woj. Ona je bila sa srpskom vojskom, tako da imamo svedo~anstvo o Prvom svetskom ratu u Srbiji.

Dodik: Vladaju}a koalicija izlazi na prevremene izbore, kandidat za predsednika RS Sini{a Karan

Vladaju}a koalicija u Republici Srpskoj (RS) iza}i }e na prevremene izbore za predsednika tog entiteta BIH, a wen zajedni~ki kandidat za predsednika RS bi}e Sini{a Karan, sada ministar ministar u Vladi RS za nau~no-tehnolo{ki razvoj, visoko obrazovawe i informaciono dru{tvo.

"Izlazimo na izbore i na{ zajedni~ki kandidat bi}e Sini{a Karan", rekao je na konferenciji za novinare u Bawaluci predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik posle sastanka predsednika stranaka vladaju}e koalicije.

On je za to {to }e se odr`ati prevremeni predsedni~ki izbori koje je CIK BIH zakazala za 23. novembar, optu`io opoziciju u RS jer nije htela da bojkotuju te izbore, niti je pristala na vladu nacionalnog jedinstva, mada je vladaju}a koalicija bila spremna da opozicionom bloku ponudi premijersko mesto u toj vladi.

"Bili smo spremni i da fizi~ki spre~imo odr`avawe tih izbora. Ove izbore nije tra`io niko u RS, ~ak ni opozicija. Ove izbore su nametnuli muslimani zajedno sa strancima. Ovo je obra~un muslimana sa nama hri{}anima, ovo je obra~un koji je zloupotrebio pravosu|e”, naveo je lider SNSD-a.

Dodik je objasnio da je vladaju}a koalicija u RS odlu~ila da iza|e na prevremene predsedni~ke izbore da bi sa~uvala

stabilnost u tom entitetu BIH.

"To je puko i iznu|eno prilago|avawe, pri ~emu sam morao da stavim svoj ego na stranu i vodim ra~una o stabilnosti RS", kazao je on.Po wegovim re~ima, neizlazak vladaju}e koalicije na izbore omogu}io bi pobedu opozicionog kandidata koji bi potom mogao da raspusti Narodnu skup{tinu i Vladu RS, ~ime bi RS bila destabilizovana i dovedena u "potpuno druga~iju poziciju od one u kojoj se danas nalazi".

Naveo je da }e on nastaviti da predstavqa predsednika RS do kraja mandata, odnosno do redovnih op{tih izbora 2026. godine, dodav{i da je ube|en u pobedu kandidata vladaju}e koalicije Sini{a Karana kome }e on "samo distribuirati odre|ena ovla{etwa".

UHAP[ENI SAVETNIK DIREKTORA POLICIJE RS I WEGOVI SINOVI: Sumwa se da su napali policajce u Bawaluci

Dragan Simi}, savetnik direktora Policije Republike Srpske i wegova dva sina uhap{eni su zbog sumwe da su danas u bawalu~kom nasequ Borik napali policajce, objavili su bawalu~ki mediji.

Iz Policijske uprave Bawaluka, navode}i inicijale, saop{teno je da su uhap{eni D.S, M.S. i M.S.

"D.S. i M.S. su uhap{eni po{to su fizi~ki nasrnuli na policijske slu`benike koji su prethodno u saobra}aju zaustavili M.S. koji je vozilom upravqao bez voza~ke dozvole i koga su poku{ali da testiraju na prisustvo droge", navedeno je u saop{tewu.

Dodaje se da su povre|ena dva policijska slu`benika koja su upu}ena na pru`awe lekarske pomo}i.

O tom doga|aju je obave{ten de`urni tu`ilac Okru`nog javnog tu`ila{tva Bawaluka. Bawalu~ka Alternativna televizija (ATV) je objavila da su policajci poku{ali da testiraju na drogu Draganovog sina Marka Simi}a, koji je to odbio, a potom pozvao oca koji je zajedno sa drugim sinom prvo verbalno, a potom i fizi~ki napao policajce.

Na lice mesta ubrzo je stiglo nekoliko policijski patrola i Simi}i su uhap{eni i sprovedeni na daqu kriminalisti~ku obradu.

Omala`avaju}i opozicionog predsedni~kog kandidata Branka Blanu{u, naglasio je da }e RS posle prevremenih izbora imati dva predsednika "Milorada Dodika i Sini{u Karana".

Dodik je kazaio da je ponosan {to ga Srbija, Rusija i Ma|arska i daqe smatraju predsednikom RS.

Rekao je da }e u RS biti odr`an i referendum na kome }e se gra|ani izjasniti o tome "da li prihvataju odluke neizabranog stranca Kristijana [mita i presude neustavnog Suda BiH izre~ene protiv predsednika RS, kao i odluku Centralne izborne komisije (CIK) BiH o oduzimawu mandata predsedniku RS".

Dodik je rekao da }e o datumu odr`avawa refrenduma koji je prvobitno bio za-

Marko Simi} je pro{le godine hap{en u akciji "Ni{an 3", kada je policija kod wega u automobilu na{la vi{e od pet kilograma marihuane. TRI

Obele`avawe 30 godina od stradawa 21 borca

Druge sarajevske

brigade na ^aklama

Pripadnici tzv. Armije BiH 6. oktobra 1994. prekr{ili primirje i napali polo`aj Vojske Republike Srpske

Bora~ka organizacija „Ilixanski borac" obele`ila je u mestu ^akle u federalnoj op{tini Trnovo 30 godina od stradawa 21 borca Druge sarajevske lake pe{adijske brigade Vojske Republike Srpske.

Liturgija i parastos poginulim i umrlim borcima je slu`en u Crkvi Svetog Petra Sarajevskog u Vojkovi}ima, a potom je organizovan odlazak na ^akle na obroncima Bjela{nice, gde su na mestu stradawa polo`eni venci.

Pripadnici takozvane Armije BiH prekr{ili su primirje 6. oktobra 1994. godine i napali {ator u kojem su se nalazili komandno odeqewe, in`ewerija i sanitetsko osobqe Druge sarajevske lake pe{adijske brigade. Napadnuti vojnici nisu imali prilike da se brane, a me|u ubijenima su i dve medicinske sestre.

kazan za 25. septembra, biti odr`ana sednica Narodne skup{tine RS, s obzirom na to da je klub Bo{waka u institucijama RS pokrenuo mehanizme za{tite vitalnog nacionalnog interesa u vezi s tim pitawem. Po wegovim re~ima, tek u sredu je stigla odluka Suda Republike Srpske na `albu bo{wa~kih politi~kih struktura koje su ~ekali posledwi dan da ulo`e `albu. "Strpqivi smo i odlu~ni da se referendum odr`i. Ako nastave sa `albama verovatno }emo referendum odr`ati 9. januara", kazao je Dodik.

Dodik je ocenio da je najboqe re{ewe je da "BiH nestane kao dr`ava", a da, ako BiH opstane, Hrvatima treba dati tre}i entitet, ali u okviru Federacije BiH, a naglasio je da }e RS “jednog dana biti nezavisna dr`ava”.

Kandidat vladaju}e koalicije za predsednika RS Sini{a Karan izjavio je da “ose}a veliku ~ast i ponos {to je odabran da bude kandidat na predstoje}im prevremenim izborima”.

Dodao je da je istovremeno i tu`an, jer RS “ponovo mora da bira predsednika, a ima predsednika Milorada Dodika”. CIK je raspisala prevremene izbore za predsednika RS 23. novembra po{to je Dodiku oduzela predsedni~ki mandat po osnovu pravosna`ne presude Suda BiH kojom je osu|en na godinu dana zatvora i {est godina zabrane obavqawa javne funkcije zbog neizvr{avawa odluka visokog predstavnika.

Nova akademska 2025/26. godina na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Svetog Vasilija Ostro{kog u Fo~i otpo~ela je ju~e prizivom Svetog Duha na sve one koji se u~e i one koji ih u~e u velelepnom hramu Svetiteqa Save u Fo~i. ^in je obavio mitropolit dabrobosanski Hrizostom, koji je i na~alstvovao svetom Liturgijom.

Na kraju bogoslu`ewa mitropolit je pozdravio dekana, profesore i studente, po`eleo im sre}nu i uspe{nu novu akademsku godinu i proizneo prigodnu besedu o pozivu svetih apostola da po|u za Isusom Hristosom i slu{aju nauku Wegovu.

Mitropolitu je otpozdravio novi dekan prof. dr Darko \ogo zahvaliv{i se na dolasku i slu`ewu svete arhijerejske Liturgije i ~ina priziva Duha Svetoga.

Mitropolitu Hrizostomu saslu`ivali su: protojereji-stavrofori prof. dr Darko \ogo, novi dekan Bogoslovskog fakulteta u Fo~i, Vladislav Topalovi}, dosada{wi dekan, Vladimir Stupar, redovni profesor, Nenad Tupe{a, vanredni profesor, protojerej-stavrofor Qubomir Prijovi}, rektor Bogoslovije Svetog Petra Dabrobosanskog u Fo~i, arhimandrit Vasilije, iguman manastira Klisine, jeromonah Teodor, sabrat manastira Svetog Petra Cetiwskog, |akon Mladen Starovi}.

Hram Svetiteqa Save u Fo~i

Uhap{en biv{i ministar odbrane Crne Gore

Biv{i ministar odbrane Crne Gore i nekada{wi poslanik Demokratske partije socijalista Predrag Bo{kovi} uhap{en je po nalogu crnogorskog Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva.

On je uhap{en u okviru istrage protiv biznismena Aleksandra Mijajlovi}a.

Odlukom sudije za istragu biznismenu Aleksandru Mijajlovi}u i biv{em oficiru policije Dragu Spi~anovi}u odre|en je pritvor do 30 dana, tu`iteqki Andrijani Nasti} oduzete su putne isprave, a policajcu Vladanu Lazovi}u i biv{em funkcioneru policije Milovanu Pavi}evi}u odre|ena je mera zadr`avawa u stanu. To je za RTCG saop{tila savetnica za odnose sa javno{}u Vi{eg suda, Ivana Vukmirovi}.

Nezvani~no, wih SDT tereti da su radili protiv bezbednosnog sistema i stvarali kriminalnu organizaciju. SDT se povodom ovog pitawa jo{ nije ogla{avalo.

Na pitawe za {ta se okrivqeni zvani~no terete, advokat Marko Radovi} za TVCG ka`e da se radi o optu`bama za stvarawe kriminalne organizacije.

"Okrivqeni se terete za krivi~no delo stvarawe kriminalne organizacije, iz ~lana 401 a, stav 2 u vezi stava 1. Konkretno moj brawenik Vladan Lazovi} za krivi~no delo iz stava 2, dakle kao pripadnik kriminalne organizacije i stavqaju mu se na teret jo{ dva krivi~na dela - odavawe tajnih podataka iz ~lana 369 Krivi~nog zakonika. S obzirom da je istraga tajna, ne mogu vam re}i vi{e,

osim ovih pravnih kvalifikacija", naveo je Radovi} za TVCG.

Kako je istakao, mo`e se re}i da se radi o jednom vrlo specifi~nom predmetu. "Formalno-pravno gledano, u smislu pravnih kvalifikacija i visine zapre}enih kazni za ta krivi~na dela, odnosno pravne kvalifikacije, mogu re}i da se radi o relativno ozbiqnim optu`bama, ali, gledaju}i `ivotno i ~iweni~no, bez namere da zvu~im pocewiva~ki ili pretenciozno, kako god ho}ete, radi se o bizarnim optu`bama. U tom smislu mogu re}i da se radi o jednom od najspecifi~nijih predmeta u kojima sam ja do sada postupao. Takvoga stava su bile i kolege sa mnogo du`im sta`om u advokaturi. Radi se o, mogu slobodno re}i, jednom eksperimentu koji, nadam se da ne}e do`iveti svoju afirmaciju u vidu optu`nog akta, a da ne govorimo, osu|uju}e presude", istakao je Radovi}.

TO IMA SAMO U CRNOJ GORI I „NI\E“ Prvi na tabeli ima negativnu gol-razliku

Neverovatno ali istinito stawe na tabeli crnogorskog elitnog fudbalskog ranga, gde prvoplasirani De~i} ima negativan gol koli~nik.

Te{ko da je u istoriji fudbala bio slu~aj da posle 11 odigranih kola lider na tabeli ima negativnu gol razliku, kao {to je to trenutni primer koji nam sti`e iz Crne Gore.

Da, u teoriji je apsolutno mogu}e, ali do sada definitivno u praksi nije bio slu~aj.

De~i} je od 11 utakmica crnogorskog {ampionata slavio ~ak u {est, uz to ima dva nere{ene rezultata i tri poraza, te je skupio 20 bodova {to ga je stavilo na sam vrh.

Nonsens crnogorskog fudbala odnosi se na gol-razliku koja je 15:16. De~i} je ~ak 16 puta vadio loptu iz mre`e, naspram 15 postignutih golova. De~i} je obi~no pobe|ivao sa jednim golom razlike, samo jednom je to bilo sa dva gola i to protiv Sutjeske – 3:1.

Kada su porazi u pitawu, izgubili su od Jezera rezultatom 4:0 i to im je najubedqiviji poraz.

Iza De~i}a na tabeli crnogorskog {ampionata, nalazi se Petrovac koji ima dva boda mawe uz gol-razliku 17:9, Sutjeska je tre}a sa gol-razlikom 17:12.

Interesantno je da u ligi koja broji deset klubova, osmoplasirani Mornar ima za gol slabiju gol-razliku od lidera De~i}a, dok su Arsenal Tivat i Mladost „na nuli“, a zauzimaju {esto i sedmo mesto.

Eto, u crnogorskom fudbalu je apsolutno sve mogu}e...

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Ubijen jedan od vo|a cetiwskog ogranka

{kaqarskog klana

Mu{karac ~ije je telo u nedequ prona|eno kod pla`e Trsteno u Crnoj Gori identifikovan je kao B.S. (33) sa Cetiwa. Prema nezvani~nim informacijama koje prenosi RTCG, re~ je o Bobanu Sjeklo}i koji je bio ozna~en kao jedan od vo|a cetiwskog ogranka „{kaqarskog klana“.

Popodne vatrogasci Crne Gore prona{li su telo sa prostrelnim ranama kod pla`e Trsteno, nakon {to je prijavqena saobra}ajna nesre}a.

Tokom uvi|aja, utvr|eno je da se radi o namernoj likvidaciji, prenosi RTCG.

Sjeklo}a je bio u bekstvu i obuhva}en je optu`nicom Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva za {verc kokaina i organizovani kriminal.

Tako|e, bio je optu`en za pomagawe u ubistvu Andrije Gazivode i Pera Muhadinovi}a na Cetiwu 2020. godine.

U januaru ove godine, policija je na Cetiwu raspisala poternicu za Sjeklo}om.

Bio je poznat i po ume{anosti u regionalnu policijsku akciju tokom koje je navodno spre~ena likvidacija pripadnika rivalskog „kava~kog klana“.

LIDIJA

JE [AMPIONKA U LE@AWU: Nakon 50 sati osvojila pobedu na ~uvenom crnogorskom takmi~ewu!

Svetski poznato takmi~ewe u izle`avawu koje se odr`ava u selu Dowa Brezna kod Plu`ina ove godine dobilo je novog-starog {ampiona, Nik{i}anku Lidiju Markovi}. Nakon ~uvenog podviga u izle`avawu koje je trajalo 50 dana, ovogodi{wa pobeda ostvarena je nakon svega 50 sati.

Crnogorce bije glas da su lewi, da ne vole da rade, pa takmi~ewe u izle`avawu u selu nadomak Plu`ina predstavqa svetsko prvenstvo u ovoj neobi~noj disciplini.

„Razlog zbog kojeg je ove godine takmi~ewe trajalo samo 50 sati, a pretpro{le godine je trajalo 50 dana, je izgleda to {to tu takmi~ari malo psihi~ki pali, koliko se meni ~ini“, rekao je Boris Kruni}, predstavnik organizatora.

Dvadesetak takmi~ara borilo se za titulu najve}eg lewivca, ali pobeda i nagrada od 2.000 evra ponovo je zavr{ila u rukama rekorderke Lidije Markovi}.

„Iskreno, oni su se prepali od mene. Bilo mi je ba{ super“, poru~ila je Lidija.

Za razliku od prethodnih godina kada su takmi~ari le`ali pod vedrim nebom ili podno stogodi{weg javora, ove godine imali su krevete. Ipak boqi uslovi nisu doprineli postavqawu rekorda.

„Eto, ove godine smo poboq{ali uslove a takmi~ewe je bilo nikad kra}e. Do ovih godina takmi~ewe se odr`avalo pod stogodi{wim javorom“, objasnio je Kruni}.

Iako Lidijin prvobitni plan nije bio da se prijavi za ovo izdawe nezvani~nog svetskog prvenstva, ipak se prijavila. A samim dolaskom u Dowu Breznu, unela je „strah“ me|u konkurencijom.

„Planirala sam da se takmi~im tek slede}e godine, a ove ne. Ali u jednom momentu, imala sam neki ose}aj da }u da pobedim, i oti{la sam i to je to“, objasnila je.

Prva Lidijina pobeda ostvarena je neverovatnim podvigom, le`awem 50 dana. Tada joj je ~ak i porodica nudila identi~nu nagradu da samo ustane. To je nije pokolebalo, a za ovogodi{wi trijumf trebalo joj je svega 50 sati.

Predrag Bo{kovi}

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

STEJT DEPARTMENT:

Suspendovawe strate{kog dijaloga u potpunosti zasnovano na postupcima Vlade Kosova

Suspendovawe strate{kog dijaloga „u potpunosti je zasnovano na postupcima Vlade Kosova u tehni~kom mandatu“, rekao je portparol Stejt departmenta SAD.

„Svaka sugestija da ovo ima ikakve veze sa Srbijom ili spoqnim akterima je neta~na i poku{aj je da se izbegne su{tinsko pitawe“, rekao je portparol Stejt departmenta.

Ove zabrinutosti su prenete Aqbinu Kurtiju, dodao je portparol i rekao da mu je {tavi{e, „potpuno jasno stavqen do znawa stav SAD“.

„Odluka o obustavi strate{kog dijaloga u potpunosti se zasniva na postupcima Vlade Kosova u tehni~kom mandatu. Sva-

ka sugestija da je ovo povezano sa Srbijom ili drugim spoqnim akterima je neta~na i poku{aj je da se izbegnu kqu~na pitawa. Direktno smo izrazili svoju zabrinutost premijeru i jasno izneli stav vlade Sjediwenih Dr`ava. Sjediwene Dr`ave }e uvek biti bliski prijateq naroda Kosova i potpuno smo posve}eni na{em partnerstvu. Me|utim, SAD podsti~u na{e partnere da konstruktivno rade kako bi osigurali stabilnost i bezbednost“, rekao je portparol Stejt departmenta. Kako je dodao, SAD `ele da idu napred sa Vladom Kosova, ali im je potreban partner koji razume potrebu da se izbegnu destabilizuju}e akcije i koji je posve}en unapre|ewu regional-

ne stabilnosti i za{titi prava svih gra|ana Kosova. „Nastavi}emo da procewujemo postupke privremene vlade. Nemamo ni{ta vi{e da objavimo u ovom trenutku“, dodao je. Tokom posete Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, govore}i grupi studenata, Kurti je izneo ocene da su SAD protiv vladavine prava i suvereniteta na severu Kosova i da su kao rezultat ovog protivqewa, suspendovali strate{ki dijalog izme|u Kosova i SAD na neodre|eno vreme. „To usre}uje Srbiju. Na ra~un Kosova, ho}e da je odvuku od Ruske Federacije. Oprostite mi {to sam iskren, to ne bi trebalo da bude moj problem“, rekao je Kurti.

USTAVNI SUD DONEO ODLUKU 6. SEPTEMBRA, ZASNOVANU NA ZAHTEVU DEVET POSLANIKA SRPSKE LISTE (LS) I GORANSKOG POSLANIKA:

Konstitutivna sednica Skup{tine Kosova nije zavr{ena

Ustavni sud Kosova je odlu~io da konstitutivna sednica Skup{tine Kosova nije zavr{ena, bez izbora zamenika predsednika iz redova Srba.

Ustavni sud je tako|e obavezao poslanike da u roku od 12 dana zavr{e pitawe izbora potpredsednika iz ove zajednice, prema roku iz prethodne presude.

Pred Ustavnim sudom, Srpska lista je osporila postupak izbora zamenika predsednika iz zajednica, odluku o izboru zamenika predsednika iz multietni~ke grupe, Emiqe Rexepi, postupak poku{aja izbora srpskog zamenika predsednika i sve odluke donete na konstitutivnoj sednici od 26. i 28. avgusta.

Podsetimo, 30. septembar je bio posledwi dan privremene mere koju je Ustavni sud nametnuo u vezi sa konstituisawem Skup{tine, zabrawuju}i joj bilo kakvu radwu ili postupak za formirawe nove Vlade.

Odluka je doneta 6. septembra i zasnovana je na zahtevu 9 poslanika Srpske liste (LS) i goranskog poslanika Adema Hoxe u vezi sa na~inom glasawa za potpredsednike Skup{tine iz redova neve}inskih zajednica.

Srpska lista je pozdravqa odluku ustavnog suda na zahtev wihovih poslanika. Iz ove stranke navode “da je Ustavni sud potvrdio wihov stav da je predsedavaju}i Skup{tine iz redova Kurtijevog Samoopredeqewa postupio protivustavno i poku{ao da jo{ jednom oduzme ono {to je definisano kao ustavno pravo srpskog naroda unutar skup{tine”

Ovo je mala ali izuzetno zna~ajna pobeda srpskog naroda u odnosu na sijaset drugih odluka re`ima iz Pri{tine koji je kr{e}i sve propise kr{io kolektivna i pojedina~na prava na{eg naroda, ocewuju u Srpskoj listi. “Imaju}i u vidu da nam sud nije dostavio kompletnu odluku uzdr`a}emo se od daqih komentara odluke posebno imaju}i u vidu ~iwenicu da smo u zahtevu naveli nekoliko zahteva za ocenu ustavnosti postupawa predsedavaju}eg skup{tine na {tetu srpskog naroda”, dodaju. Srpska lista }e nastaviti da kroz institucije ~ini sve u za{titi prava na{eg naroda, opravdaju}i tako poverewe koje su nam gra|ani dali na izborima, navodi se na kraju saop{tewa Srpske liste.

[EF KANCELARIJE EU U PRI[TINI AIVO ORAV: Molimo vas da formirate nove institucije

[ef Kancelarije EU u Pri{tini, Aivo Orav, apelovao je na politi~ke stranke na Kosovu da {to pre formiraju nove institucije.

Rekao je da analiziraju odluku Ustavnog suda, koji je u sredu utvrdio da Skup{tina nije konstituisana, bez izbora zamenika predsednika parlamenta iz redova Srba.

„Mi, kao i narod Kosova, nedavno smo dobili ove informacije, na isti na~in na koji ih je nedavno dobila i me|unarodna zajednica i trenutno ih analiziramo. Ali naravno, na{a nada je da }e Skup{tina biti konstituisana {to je pre mogu}e i nadamo se da }e {to pre biti vlada sa punim mandatom“, rekao je Orav medijima u sredu.

Upitan o svojoj poruci strankama, rekao je: „Molim vas, konstitui{ite Skup{tinu i formirajte vladu.“

Ustavni sud je u utorak presudio da konstitutivna sednica Skup{tine nije zavr{ena i da se mora zavr{iti u roku od 12 dana od stupawa na snagu wegove presude od 30. septembra.

Sud je obrazlo`io svoju odluku, napomiwu}i da zamenik predsednika Skup{tine jo{ nije izabran iz redova poslanika srpske zajednice.

MR@WA LOKALNE VLASTI PREMA SVEMU SRPSKOM U SEVERNOJ MITROVICI SE NASTAVQA:

"Ja volim K. Mitrovicu" na }irilici nepodoban

Takva osionost i mr`wa prema svemu srpskom u Severnoj Mitrovici od strane albanske lokalne vlati nevi|ena je i ne~uvena. O tome najboqe govori ~uwenica da je lokalna vlast, na ~ijem je ~elu gradona~elnik, sa samo 518 dibijenih glasova , od 17.678 ko-

liko ima glasa~a u Severnoj Mitrovici, naredila da se na ulazu u grad iz pravca Zve~ana ukolni }irili~ni natpis 2. oktobra : ‘’ Volim K. Mitrovicu’’.

Slova u natpisu u du`ini od 17 metara bila su }irili~na i svetle}a i predstavqala su simbol qubavi prema gradu. Nepoznate osobe su, ne{to posle 9. sati, u ~etvrtak 2. oktobra, uz prisustvo kosovske policije uklonile natpis “Volim K. Mitrovicu”, koji je bio postavqen u severnom delu grada na raskrsnici ulica Kraqa Petra prvog i Kwaza Milo{a. Neidentifikovane osobe su na lice mesta do{le kombijem oko 9.30 ~asova, u pratwi kosovske policije, kako bi uklonile natpis sa prvog kru`nog toka na ulazu u grad. Natpis je bio postavqen u avgustu 2020. godine u sklopu druge faze izgradwe kru`nog toka na toj raskrsnici. Bio je izra|en na }irilici, u bojama srpske trobojke, u 3D formatu i osvetqen.

Umesto natpisa „Volim K. Mitrovicu“, koji je uklowen, odmah je postavqen novi na istom platou i iste du`ine.

Novi natpis ura|en je u bojama Op{tine Severna Mitrovica, sa zelenim srcem, belim slovima na latinici i grbom op{tine na kraju.

Ina~e , u kosovskom sistemu ne postoji grad pod nazivom „Mitrovica“, ve} se op{tine vode kao Severna i Ju`na Mitrovica.

Ustavni sud Kosova

Uklowen raniji natpis na }irilici

Novi natpis na istom mestu

KOLIKO DIJASPORA

KUPUJE STANOVE

U SRBIJI:

Dve `eqe koje se stalno prepli}u

U ukupnoj kupovini stanova u~e{}e srpske dijaspore kre}e se i do 30 odsto. To pokazuju podaci agencija za nekretnine u Srbiji.

Ve}ina kupuje stanove tokom odmora u Srbiji i to kao investiciju, a deo wih za `ivot zbog toga {to planira da se u nekom trenutku vrati u Srbiju.

Tako|e, ima i onih koji tokom boravka u Srbiji na odmoru `ele da provedu vreme u novom stanu ili ku}i, posebno ako je re~ o porodicama koje imaju vi{e ~lanova, odnosno generacija pa je potrebno i vi{e prostora.

Takav trend vlada ve} nekoliko godina. Ipak, trendovi koje

aktuelna je tokom leta i novogodi{wih praznika.

Interesovawe iskazuju za stanove {irom Srbije, od Novog Sada do Ni{a. Ipak, dominira Beograd.

Veliki kondominijumi i daqe privla~e zna~ajan broj, ali i centralne op{tine u Beogradu, pokazuju podaci ove agencije.

KUPUJU MAWE STANOVE

Prose~na cena kvadrata stanova u Beogradu koju tra`e kre}e se od 3.000 do 3.500 evra. Naj~e{}e tra`e mawe stanove –do 50 kvadrata zbog wihove likvidnosti i brzine izdavawa, ka`e Miti}.

Ve}ina kupaca su na{i qudi iz Nema~ke, Austrije i Francu-

bele`e neke od agencija ove godine je ne{to druga~iji, a to je blagi pad tra`we stanova od gastarbajtera.

DIJASPORA MAWE

KUPOVALA OVE GODINE

„Ove godine, bele`imo pad kupaca nekretnina kada je dijaspora u pitawu od oko 15% u odnosu na prethodnu godinu“, ka`e Milo{ Miti} izvr{ni direktor kompanije City Expert za Forbes Srbija.

Navodi da je uzrok pada interesovawa zbog op{te ekonomske situacije u svetu, a koja nije zaobi{la ni dr`ave u kojima `ive na{i qudi.

To nije jedini razlog. Oni koji `ive i rade u nekoj od inostranih zemaqa sve ~e{}e odlu~uju za kupovinu nekretnine u Crnoj Gori, kao i Gr~koj, ka`e Miti}.

^ak i na daqim destinacijama kao {to je Dubai zbog dobrog povrata na investiciju, jednostavnog procesa kupovine i malih poreza, dodaje.

Dijaspora u proseku ~ini oko 10% kupaca od ukupne potra`we na tr`i{tu nekretnina u Srbiji.

„U pojedinim velikim investicionim projektima u Beogradu, bele`imo da udeo ovih kupaca stanova mo`e biti i ve}i od 40 odsto. To su uglavnom Beograd na vodi, Airport garden, Soul 64, Novi Dor}ol“, ka`e Miti}.

Tradicionalno, najve}a potra`wa od kupaca iz dijaspore

ske, ali i ima i kupaca koji `ive u Americi, Australiji i skandinavskim zemqama.

To su uglavnom osobe prose~ne starosti oko 40 godina, koje su radile u inostranstvu i akumulirale kapital za kupovinu jedne ili vi{e nekretnina. Kupuju uglavnom za ke{, ka`e Miti}.

ZAINTERESOVANI UGLAVNOM ZA NOVOGRADWU

Miodrag Gazibara, direktor konsultantske ku}e Cordon procewuje da 10 do 30% kupaca stanova iz novogradwe ~ini na{a dijaspora.

„Ipak nismo primetili da je do sada neki projekat, ve}ih razmera, toliko popularan kod dijaspore da je procenat prodaje pre{ao vi{e od 30% prodatih stanova“, navodi.

Kako isti~e, za sada ne prime}uju pad intresovawa uprkos aktuelnim prilikama.

[to se ti~e interesovawa, dijapora u odnosu na kupce iz Srbije nemaju druga~ijih interesovawa u pogledu kvadratura i tipa stanova i cena, osim {to u ve}oj meri preferiraju novogradwu.

„Postoje i kupci koji su vezani za odre|eni deo grada, pa }e u tom delu grada i kupiti stan bez obzira na to da li se radi o novogradwi ili starogradwi“, ka`e Gazibara. To su uglavnom Dor}ol, Vra~ar, Sewak, Dediwe, Novi Beograd.

PA@QIVO I OPREZNO BIRAJU, KUPUJU

TOKOM ODMORA

Ipak, kao i ve}ina doma}ih kupaca, ni dijaspora se ne odlu~uje da kupi stan na pre~ac, ve} tokom cele godine istra`uju mogu}nosti, sakupqaju ponude, zovu i raspituju se.

Naj~e{}e kona~na odluka o kupovini pada tokom leta kada su u Srbiji na odmoru, ali i za vreme zimskih praznika.

Dijaspora vi{e preferira nekretnine koje imaju kompletno urednu dokumentaciju, zato vi{e i preferiraju novogradwu, dok je lokalno stanovni{tvo otpornije na situacije gde deo kvadrature nije ukwi`en i sli~no gde treba i vi{e vremena da se dokumentacija pribavi.

„^esto vi|amo bra~ne parove gde je jedan supru`nik strani dr`avqanin, a drugi iz Srbije. Tako je i uticaj zapadnog mentaliteta pri kupovini nagla{eniji“, dodaje na{ sagovornik.

Kada je re~ o luksuznijem segmentu, Gazibara prime}uje da ima kupaca iz dijaspore koji kupuju u novim stambenim kompleksima gde su cene stanova ve}e od 5.000 evra po kvadratu.

NEKI BI I LUKSUZ:

STANOVI U BEOGRADU

SKUPQI OD GRADOVA

U KOJIMA @IVE

Ovaj profil kupaca ima izbor i mo`e da kupi sli~ne nekretnine i u inostranstvu, dodaje. Ukupne cene stanova koje pla}aju ovde vi{e su nego cene stanova u nekim velikim svetskim gradovima.

„Ipak, dijaspora iz tih gradova zna da napravi adekvatno pore|ewe lokacije i kvaliteta izgradwe izme|u dva grada. Tako je i wihova odluka da kupe u Beogradu dokaz da postoji tr`i{te za luksuzne stanove i kod nas“, nagla{ava Gazibara.

IMA I EMOCIJA – VU^E IH

@EQA DA SE VRATE

Na pitawe da li stanove kupuju u Srbiji da bi se vratili ili kao investicuju da kasni-

je izdaju, Gazibara prime}uje trend da kada kupuju ve}e stanove naj~e{}e zato {to }e ih koristiti za sebe.

Jedan deo kupaca ima iskqu~ivo investicionu logiku. Kupovinu stana gleda kroz povra}aj na investiciju, dok ve}i deo kupaca donosi odluku na osnovu emocija, dodaje.

„Ili `ele da imaju ose}aj komfora i bezbednosti kada dolaze ku}i da koriste nekretninu ili kupuju nekretninu sa idejom da }e se jednog dana vratiti“, dodaje. Postoji i deo kupaca koji primewuje obe logike pri kupovini. Biraju stan koji ispuwava wihove kriterijume za `ivot jednog dana, a dok taj dan ne do|e, nekretninu izdaju.

BEZ @EQE ZA KU]OM

Dijaspora, s druge strane, ne vidi veliki interes za kupovinu vikendica i ku}a u ovom trenutku.

Ovaj segment tr`i{ta je u porastu i generalno privla~i doma}e kupce koji su ili spremni da napuste gradski `ivot ili u ve}oj meri naprave neku ravnote`u izme|u gradskog i mirnog `ivota.

Postoje i kupci koji kupuje

CENE U NEMA^KOJ I AUSTRIJI

Kada je re~ o zemqama gde `ivi najvi{e na{ih qudi, primera radi, u Nema~koj u ve}im gradovima cene stanova kre}u se od 5.000 do 12.000 evra po kvadratu.

U gradovima sredwe veli~ine od 3.000 do 5.000 evra, a mawim 2.000 do 3.000 evra.

Konkretno kada bi se kupovao stan u Minhenu treba ra~unati da kvadrat prose~no ko{ta blizu 10.000 evra.U Berlinu je izme|u 6.000 i 7.000 evra.

Prose~na cena kvadrata stana u Be~u, gde `ivi dobar deo na{e dijaspore (procewuje se da je u ovom gradu oko 200.000 srpskih gra|ana) iznosi oko 8.747 evra u centru grada i 5.653 evra van centra. Cene zna~ajno variraju u zavisnosti od dela grada. Tako, na primer, najskupqi okrug za kupovinu nekretnina je prvi becirk – Inner Stadt, gde se cene kre}u od 12.000 do 15.000 evra po kvadratnom metru.

Ina~e, situacija u Be~u je ve} neko vreme lo{a {to se prodaje stanova ti~e. Investitori su stali sa radovima jer prodaja ide lo{e. Mnogi kojima se `uri sa prodajom stanova ili ku}a spu{taju cene jer vide da su krediti postali skupi.

ovakve ku}e kao investiciju, ali se takve nekretnine izdaju na kratke periode.

To zahteva trud na koji ve}ina kupaca iz dijaspore nije spremna niti ima mogu}nosti da se time bavi, dodaje Gazibara.

DESTINACIJE

MIMO BEOGRADA

I Milo{ Miti} ka`e da su retki slu~ajevi da kupci iz inostranstva tra`e placeve ili ku}e.

Ako se odlu~e za ku}e, uglavnom su to novogradwe u okviru kondominijumskih naseqa u okolini Beograda.

I agent za nekretnine Ka}a Lazarevi} potvr|uje da veoma mali broj qudi iz dijaspore kupuje vikencice i ku}e, zna~ajno mawe nego stanove.

Uglavnom se rapituju za mesta u okolini Beograda, Fru{koj Gori, ali i Zlatiboru i Kopaoniku za koje bi platili izme|u 50.000 i 70.000 evra. Lazarevi} prime}uje da sada sve vi{e na{ih qudi koji su na radu u inostranstvu kupuje nekretnine da ih izdaje.

Ka`e da na{i qudi koji `ive i rade u Kanadi, Americi, ali i Nema~koj kupuju ve}e stanove. Obi~no su to povr{ine izme|u 80 i 100 kvadrata. Najvi{a cifra koju plate za stan je do 250.000, maksimalno 300.000 evra.

UZ STAN ^ESTO OTKUPE I STARI NAME[TAJ Dijasporu brine politi~ka i ekonomska situacija, ka`e. „Ima onih koji su spremni da ulo`e pola miliona evra za stan, ali su to pojedina~ni slu~ajevi“, dodaje Lazarevi}. Ranije ih je bilo vi{e.

[ta jo{ tra`e kada biraju stan? Lazarevi} dodaje da im je bitno da stan ima makar jedno gara`no mesto. Vrlo ~esto prihvataju i da uz stan otkupe name{taj ako vlasnik prodaje.

Taj segment ipak iziskuje dodatno vreme koje tokom kratkog boravka u zemqi nemaju.

Australija i Papua Nova Gvineja potpisale prvi odbrambeni

sporazum posle 70 godina

Prema novom "Pukpuk" sporazumu, obe zemqe su obavezne da pru`e me|usobnu pomo} u slu~aju napada, preneo je Rojters.

Australija i Papua Nova Gvineja potpisale su prvi zajedni~ki odbrambeni sporazum posle vi{e od 70 godina, usmeren na ja~awe bezbednosne saradwe

i spre~avawe kineskog uticaja u Pacifiku.

Sporazum tako|e omogu}ava do 10.000 gra|ana Papue Nove Gvineje da slu`e u Australijskim odbrambenim snagama.

- Ovo je istorijski sporazum koji ja~a na{e bezbednosne odnose i {titi bezbednost na{eg regiona, rekao je australijski premijer Entoni Elbanizi.

Premijer Papue Nove Gvineje Xejms Marape, istakao je da sporazum nije rezultat geopolitike, ve} zajedni~ke geografske i istorijske povezanosti.

Marape je naglasio da wegova zemqa nastavqa da odr`ava odnose sa Kinom i drugim zemqama, uprkos novom sporazumu.

Vlada Papue Nove Gvineje odobrila je "Pukpuk" sporazum pro{le nedeqe.

Australijski paso{ ubraja se me|u najskupqe na svetu a cena mu se pove}ava svake godine 1. januara

Australijski paso{ ubraja se me|u najskupqe na svetu, a cena mu redovno izaziva polemike me|u gra|anima i putnicima. Standardni paso{ za odrasle ko{ta 412 australijskih dolara, dok se za hitnu, prioritetnu izradu u roku od dva radna dana pla}a jo{ 300 dolara. Tako ukupna cena dosti`e ~ak 712 dolara.

Zvani~nici obja{wavaju da je razlog visoke cene u naprednim bezbednosnim elementima. Australijski paso{ koristi polikarbonatnu stranicu sa laserski ugraviranom fotografijom i brojnim biometrijskim za{titama, {to ga ~ini jednim od najte`ih za falsifikovawe na svetu.

Za razliku od mnogih drugih dr`ava, australijska vlada primewuje model „punog pokri}a tro{kova“. To zna~i da gra|ani pla}aju ~itav proces – od same izrade dokumenta i bezbednosnih provera, pa sve do odr`avawa konzularne mre`e {irom sveta. Deo novca prikupqenog od paso{kih taksi ide i na finansirawe ambasada i konzulata, koji pru`aju pomo} Australijancima u slu~aju nesre}a, bolesti ili pravnih problema u inostranstvu.

Australijski paso{ za odrasle va`i 10 godina, ali se preporu~uje da ne putujete sa paso{em kojem je ostalo mawe od {est meseci va`ewa. Mnoge zemqe, ukqu~uju}i popularne destinacije u Evropi i Aziji, zahtevaju da paso{ va`i najmawe pola godine od dana ulaska. Putnici sa dokumentom ~iji rok isti~e uskoro mogli bi se suo~iti sa problemima na granici, pa ~ak i odbijawem ulaska u zemqu.

da ra~unaju na poskupqewe ovog dokumenta. Uporedni podaci pokazuju da Australija predwa~i po ceni, dok je u mnogim razvijenim zemqama putna isprava gotovo dvostruko jeftinija:

l Australija: 412 AUD

l Sjediwene Dr`ave: oko 255 AUD

l Velika Britanija: oko 175 AUD

l Kanada: oko 180 AUD

l Srbija: oko 50 AUD

Za one koji se spremaju za put, nije zgoreg da pored izbora destinacije proverite i datum va`ewa paso{a – ne ~ekajte posledwih {est meseci. Mnoge zemqe zahtevaju najmawe {est meseci va`ewa paso{a od datuma ulaska. Planirajte unapred i obnovite paso{ pre Nove godine, jer se cena pove}ava svakog 1. januara.

Iz li~nog iskustva mogu posavetovati slu{aoce: obnovite paso{ na vreme. Hitna obnova pod stresom, neposredno pred put, ~esto zna~i dodatne tro{kove i nervozu. Ako planirate putovawe, proverite datum va`ewa – boqe je zatra`iti novi paso{ nekoliko meseci ranije nego rizikovati neprijatnosti u posledwem trenutku.

Jo{ jedan razlog nezadovoqstva gra|ana jeste ~iwenica da se cena paso{a u Australiji pove}ava svake godine 1. januara. Vlada tako uskla|uje takse sa inflacijom i tro{kovima administracije, {to zna~i da gra|ani gotovo svake Nove godine moraju

A ako morate hitno da putujete, imajte na umu da prioritetna izrada ko{ta znatno vi{e.

Za Australijance, paso{ je jedan od najsigurnijih dokumenata na svetu, ali i ozbiqna finansijska obaveza. Dok jedni isti~u da je sigurnost i podr{ka u inostranstvu vredna svakog dolara, drugi smatraju da dr`ava treba da preispita politiku i deo tro{kova prebaci na buxet, a ne iskqu~ivo na gra|ane. Jedno je sigurno – ako `elite da izbegnete stres i nepotrebne izdatke, obnovite paso{ na vreme i imajte u vidu da }e ve} 1. januara naredne godine on biti skupqi. SBS na srpskom

NAJMAWE JEDNA OSOBA UPUCANA, 16 POVRE\ENO U PUCWAVI U SIDNEJU:

Najmawe jedna osoba je upucana, a 16 je povre|eno u pucwavi u Novom Ju`nom Velsu, u Australiji, saop{tila je policija. [ezdesetogodi{wi mu{karac uhap{en je oko 21.30 u Krojdon parku, nakon {to je, kako se sumwa, iz vatrenog oru`ja ispalio najmawe 50 hitaca na prolazna vozila, ukqu~uju}i i policijsku patrolu, pi{e News.com.

Prema navodima policije, motiv za napad jo{ nije poznat. Na~elnik policije Novog Ju`nog Velsa opisao je incident kao "ozbiqan i zastra{uju}".

On tvrdi da je u ku}i osumwi~enog prona|ena pu{ka kalibra 30. U incidentu su o{te}ena brojna vozila, ukqu~uju}i i policijski automobil u ~iji je prozor ispaqen hitac.

Na~elnik Stiven Pari rekao je da bi taj pucaw bio smrtonosan da je u tom trenutku neko bio u vozilu.

Mu{karac je priveden nakon policijske operacije, a uhap{eni je zadobio prostrelnu ranu tokom hap{ewa i operisan je tokom no}i. Wegovo stawe je te{ko, ali stabilno i trenutno je pod policijskim nadzorom u bolnici Rojal Princ Alfred.

Premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins rekao je da je re~ o "opasnoj situaciji" i zahvalio policiji na "neverovatnoj hrabrosti", dodav{i da u dr`avi "nema mesta za takvo nasiqe".

Policija je pretra`ila dve lokacije i zaplenila vi{e komada oru`ja.

Tokom operacije kori{}eni su specijalizovani timovi, ukqu~uju}i Jedinicu za takti~ke operacije, pregovara~e i pse traga~e.

@ena koja je ubila ro|ake

otrovnim pe~urkama osu|ena na 33 godine, dr`ava tra`i stro`u kaznu

Australijska dr`ava Viktorija ulo`ila je `albu na kaznu izre~enu Erin Paterson, osu|enoj za ubistvo troje starijih ro|aka otrovnim pe~urkama, oceniv{i je kao "o~igledno neadekvatnu".

Paterson je pro{log meseca osu|ena na najmawe 33 godine zatvora zbog trostrukog ubistva u op{tini Leongata, nakon {to je svojim ro|acima poslu`ila obrok sa otrovnim pe~urkama, preneo je Rojters. Sudija je istakao da Paterson nije pokazala sa`aqewe, pa joj je izre~ena jedna od najdu`ih zatvorskih kazni ikada izre~enih `eni u Australiji.

Direktor javnog tu`ila{tva podneo je `albu Apelacionom sudu Viktorije, navode}i da je kazna za Paterson "o~igledno neadekvatna".

Zvani~nici su potvrdili `albu, ali se nisu izjasnili o detaqima.

Podsetimo, protiv Erin Paterson podignuta je optu`nica u novembru 2023. godine zbog smrtonosnog ru~ka koji je organizovala 29. jula te godine u svom domu u Leongati, u regionu Gipsland u jugoisto~noj Viktoriji.

Ustanovqeno je da se ~etvoro gostiju otrovalo gqivom amanita (zelena pupavka), nakon konzumirawa otrovnih gqiva poznatih kao "kap smrti", ~ulo se tokom su|ewa.

Gejl i Heder umrle su 4. avgusta. Don je preminuo dan kasnije, 5. avgusta. Ijan, pastor baptisti~ke crkve u Korumburi, oporavio se i otpu{ten je iz bolnice u septembru 2023.

Tu`ilac je naveo da je Erin Paterson pozvala ~etvoro starijih gostiju pod "izgovorom" da ima rak i da joj je potrebna pomo} u vezi s tim kako da tu vest saop{ti svojoj deci.

Kina i Australija se otimaju za retke zemne metale

Ostaju}i najve}i svetski rudar i prera|iva~ retkih zemnih metala, Kina te`i da razvije ova nalazi{ta za budu}nost.

Jedno podru~je na koje je Kina usmerena u ovoj oblasti je Malezija.

Peking i Kuala Lumpur trenutno pregovaraju o zajedni~koj preradi retkih zemnih minerala.

Kina je ranije uvela zabranu izvoza i retkih zemnih materijala i tehnologija prerade. Me|utim, Peking je spreman da napravi odre|eni izuzetak za Maleziju u zamenu za dozvolu vlade za eksploataciju retkih zemnih minerala na lokalnom nalazi{tu – u zamenu za iste tehnologije.

Predlo`eni razvoj je jedno od najve}ih istra`enih nalazi{ta u jugoisto~noj Aziji.

Malezijske vlasti su izrazile interesovawe za kineski predlog. O~ekuje se da }e se malezijski suvereni fond bogatstva Khazanah Nasional i kineska dr`avna rudarska kompanija sada udru`iti u razvoju nalazi{ta.

Nijansa u ovom slu~aju je da je Australija „gospodar“, malezijskih nalazi{ta.

Na primer, australijska kompanija Lynas Rare Earths, koja se, kao {to joj i samo ime ka`e, posebno fokusira na retke zemqe, ima zna~ajan uticaj.

Tako|e upravqa postrojewem za preradu, u malezijskoj provinciji Pahang.

Ako sporazum izme|u Malezije i Kine stupi na snagu, australijska kompanija }e morati bar da napravi prostor.

Kao rezultat toga, Australija po~iwe da vr{i pritisak, na Kuala Lumpur, ukqu~uju}i i preko svojih agenata uticaja. Nekoliko malezijskih politi~ara ve} je izrazilo zabrinutost da bi kineske aktivnosti rudarewa retkih zemnih metala mogle dovesti do zaga|ewa `ivotne sredine.

Logika je intrigantna: ako Australija kopa i prera|uje u Maleziji, ne}e biti uticaja na `ivotnu sredinu, ali ako bi Kina to u~inila, postojao bi „neposredni uticaj na `ivotnu sredinu“.

Dakle, ako ne bitka, onda se izme|u Kine i Australije odvija jasna konkurencija za retke zemne metale u regionu.

DRAMA U OKEANU, AJKULA NAPALA RONIOCA:

"Moja glava je bila u wenim ~equstima, ~uo sam krckawe"

Morski nau~nik dr Maurisio Ojos iz Meksika zaronio je u vode kod Kokos ostrva, koji su u sastavu Australije, krajem septembra, s namerom da ozna~i ajkule u svrhu istra`ivawa i o~uvawa vrste.

Imao je nesre}u da naleti na ajkulu galapagosku dugu oko 3 metara, koja se vratila ka wemu nakon {to ju je dodirnuo {ipkom i pustio oznaku. Nakon {to je pro{la pored wega, okrenula se i jurnula ka wemu {irom otvorenih ~equsti.

- Okrenula se postrance ka meni; bilo je jako brzo. ^equst joj je bila {irom otvorena, cela moja glava bila je u wenim ustima za mawe od sekunde - rekao je za Wujork Tajms.

Dodao je da je ~uo "krckawe", ali sre}om nije bilo toliko stra{no koliko je moglo biti.

- Ali to je bio samo pritisak. ^im je osetila moju lobawu, pustila me je. Otvorila je ~equst i otplivala - rekao je.

Iako ugriz nije bio dubok, bio je dovoqan da izazove krvarewe, pa su se voda i krv po~eli me{ati i puniti wegovu masku. Tako|e, ajkulini zubi su presekli vazdu{nu cev na wegovoj ronila~koj opremi. Se}aju}i se tog ~udnog trenutka konfu-

Morski nau~nik dr Maurisio Ojos je ovog puta imao veliku sre}u da ostane `iv posle napada ajkule

zije i delimi~nog slepila, rekao je da je osetio da se ajkula udaqava od wega dok je kraji~kom oka video wenu senku kako nestaje.

- Video sam senku dva puta ispred sebe. Da je htela, mogla je da me ubije - rekao je. Gube}i krv i vazduh, Ojos je zapo~eo spori izron ka povr{ini kako bi se dekompresovao, a potom su ga ~lanovi tima izvukli na ~amac i prevezli na Kokos ostrvo, gde mu je pru`ena prva pomo}. Govore}i iz bolnice, Ojos je rekao da ~eka operaciju vilice, nakon {to su mu u{ivene posekotine na temenu i ubodi na licu - ukupno 27 povreda, po jedna za svaki od 27 zuba koji su ga, kako izgleda, ugrizli.

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Australijski robot mo`e da zameni 100 zidara - ku}a za 24 sata!

Gra|evinski sektor sve vi{e koristi robote kako bi automatizovao te{ke i ponavqaju}e poslove na gradili{tima. Najnoviji dodatak ovom tehnolo{kom talasu dolazi iz Australije - robot po imenu Charlotte, koji }e mo}i da izgradi porodi~nu ku}u od 200 kvadratnih metara za mawe od 24 ~asa, i to brzinom koja se mo`e uporediti sa u~inkom ~ak 100 zidara.

Ovaj inovativni robot predstavqa rezultat saradwe australijskog startapa Crest Robotics i kompanije Earthbuilt Technology, koja je razvila odr`iv gra|evinski materijal.

Pomenuti materijal napravqen je od lokalno dostupnih sirovina - peska, otpadnog stakla i cigle, ~ime se posti`e ekolo{ka odr`ivost i smawuje ugqeni~ni otisak.

verovatno su potrebne godine do wene komercijalne primene u izgradwi stambenih objekata, umaweni prototip je ve} prikazan javnosti na nedavnoj izlo`bi. Kompanije koje stoje iza projekta poru~uju da robot ima daleko {iri potencijal - ne samo za re{avawe problema stambenih deficita na Zemqi, ve} i za gradwu na Mesecu, gde bi wegova kompak-

Za razliku od tradicionalnih robota koji obavqaju pojedina~ne zadatke poput vezivawa armature ili sastavqawa drvenih panela, Charlotte koristi 3D {tampawe pomo}u ekstrudera, kojim nanosi slojeve kompresovanog materijala.

Zahvaquju}i svom bio-inspirisanom dizajnu sa nogama nalik pauku, robot se autonomno kre}e i podi`e dok zida. Ceo proces obavqa jedna ma{ina, bez potrebe za dodatnom qudskom intervencijom. Iako je Charlotte jo{ u fazi razvoja i

tnost, autonomija i prilagodqivost mogli da budu kqu~ni faktori u istra`ivawu svemira. Iako trenutna verzija robota podr`ava uglavnom jednostavne arhitektonske oblike, wegova glavna prednost ogleda se u borbi protiv nedostatka radne snage i ka{wewa u izvo|ewu radova, {to su ~esti problemi u gra|evinskoj industriji {irom sveta. Uz to, objekti koje Charlotte {tampa su otporni na po`are i poplave, a sama gradwa je znatno br`a i jeftinija u pore|ewu sa klasi~nim metodama.

Kara|or|ev kup

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Srpska zajednica u Australiji s pravom mo`e biti ponosna na mnoge tradicionalne manifestacije i uspe{ne organizacije. Neke su novijeg datuma, a neke starije i vi{e od pet i {est decenija. Jedan od najzna~ajnijih doga|aja u na{oj zajednici tokom ~itave godine je fudbalski turnir „Kara|or|ev kup“, koji na spektakularan na~in okupqa Srbe iz cele Australije. Nastao je iz iskrene `eqe za zabavom i sportom, ali i da australijske Srbe zbli`i i sa~uva wihovu veru u srpstvo i tradiciju na Petom kontinen-

veka bilo je vi{e poku{aja da se organizuje fudbalski turnir na godi{wem nivou, ali bez uspeha. Ipak ne treba zaboraviti da su FK Beograd Adelejd i FK Dianela Srbija (danas FK Dianela Beli Orlovi Pert) jo{ od 1984. godine po~eli sa odigravawem me|usobnih utakmica za pehar pod nazivom „Kara|or|ev kup“. Prvi, pravi turnir, koji je okupio ve}i broj srpskih klubova iz Australije organizovala je FK Avala iz Sidneja. Prvi turnir je odr`an 26. i 27. decembra 1987. godine pod nazivom „Svesrpski turnir za prelazni pehar“. Titulu je tada osvojio doma}in takmi~ewa FK Avala, pobediv{i u finalu ekipu Vestgejt Sin|eli} iz Melburna sa 4:3 na penale, po{to je regularni deo utakmice zavr{en 1:1. Od tada se svake godine, u sada{wem obliku organizuje turnir srpskih klubova pod dana{wim nazivom „Kara|or|ev kup“. Iz nekog razloga takmi~ewe prvi put nije odr`ano 2001. godine. Sve do 1996. godine va`ilo je pravilo da pobedniku turnira pripada ~ast da organizuje naredni

gi uspe{ni fudbalski stru~waci kalili su se i usavr{avali u centrima Dianele iz Perta, Srbije iz Melburna, Boniriga iz Sidneja i drugih srpskih klubova {irom zemqe. Jedan od na{ih najstarijih fudbalskih klubova u Australiji FK Melburn Srbija (ranije Ficroj Siti Srbija) proslavio je pre dve godine {est decenija postojawa. Zaista, bio je to jubilej vredan divqewa i po{tovawa. FK Melburn Srbija je i ovogodi{wi pobednik „Kara|or|evog kupa“, nakon {to je u finalu pobedio Beograd iz Adelejda sa 1:0. Tako su fudbaleri Melburn Srbije odbranili titulu kupa koju su osvojili pro{le godine u Pertu. Bila je ova peta titula (1988, 1997, 2022, 2024, 2025) kupa koju je osvojio najstariji srpski fudbalski klub iz Viktorije. Doma}ini ovogodi{weg kupa posebno mogu biti ponosni na fenomenalnu organizaciju turnira, koji je u Srpskom sportskom centru Kizbara protekao u najboqem mogu}em redu bez ijednog jedinog incidenta. Prema re~ima jednog od ~elnika ovog kluba

tu. „Kara|or|ev kup“ je godi{wi fudbalski turnir u kome se takmi~e srpski klubovi iz cele Australije. Prvi turnir odr`an je 1987. godine. Prvi glavni pokroviteq ovog takmi~ewa bilo je tada{we „Udru`ewe Srpske zajednice Australije“ (Serbian community association of Australia). „Kara|or|ev kup“ je jedan od glavnih sportskih doga|aja Srpske dijaspore u Australiji. Takmi~ewe nosi naziv po vo|i Prvog srpskog ustanka – Kara|or|u Petrovi}u. Prvi poku{aj da se organizuje godi{wi fudbalski turnir koji bi okupio sve srpske klubove iz Australije dogodio se jo{ 1973. godine. Tada je fudbalski klub Avala iz Sidneja (danas FK Bonirig Beli Orlovi) organizovao turnir pod imenom „Nikola Tesla“. Na turniru su u~estvovala samo tri kluba, pored Avale, u~e{}e su prijavili FK Mona Vejl Beli Orlovi iz Sidneja i FK Srbija iz Kanbere. Ovo takmi~ewe na`alost nije dugo trajalo. Tokom 70-ih i 80-ih godina 20.

turnir, ali se nakon toga kup organizovao po dogovoru. Nakon {to je Fudbalski savez Australije doneo odluku 1992. godine, da svi klubovi iz svojih naziva moraju izbaciti nacionalna obele`ja, neki srpski klubovi su zvani~no promenili svoja imena. I pored toga svi klubovi su zadr`ali svoja stara imena, dodavaju}i samo naknadno odabrana engleska imena, uglavnom birana po mestu sedi{ta klubova. Jasno je da te odluke, koje su za ciq imale pre svega izbegavawe etni~kih incidenata po~etkom devedesetih godina pro{log veka, nisu nimalo uticale na rastu}u popularnost srpskih fudbalskih klubova u Australiji. Danas, srpski fudbalski klubovi u svim saveznim australijskim dr`avama imaju zavidnu ulogu i nemerqiv zna~aj kada je u pitawu doprinos australijskom sportu. U posledwih vi{e decenija mnogi uspe{ni australijski fudbalski reprezentativci potekli su upravo iz srpskih klubova. Mno-

Save Kova~evi}a: „Bio je ovo jedan od turnira za pam}ewe, sa vi{e od 7.000 posetilaca i skoro tridesetak ekipa iz svih krajeva Australije“. Slede}e godine turnir }e biti odr`an u Brizbejnu, a doma}in }e biti FK Sent Xorx iz Vilavonga. Bi}e to veoma prijatan ali nimalo lak zadatak kvinslendskim Srbima da makar poku{aju da nadma{e ovogodi{we doma}ine u perfektnoj organizaciji turnira. Nema sumwe da su ~elnici Melburna Srbije polo`ili sve mogu}e ispite u pomerawu granica i postavqawu nekih novih standarda, kada je u pitawu organizacija presti`nog „Kara|or|evog kupa“. Sve ~estitke ovogodi{wim organizatorima i neka tako i ostane i u narednim godinama.

Povu~eno najmawe 18 proizvoda, sumwa na la`na SPF testirawa

Australija, zemqa s najvi{om stopom obolevawa od raka ko`e na svetu, suo~ava se s jednim od najve}ih zdravstvenih skandala posledwih godina. Vi{e od 18 popularnih krema za sun~awe povu~eno je s tr`i{ta nakon {to je otkriveno da mnogi proizvodi ne pru`aju za{titu od sunca koju obe}avaju.

Re~ je o ozbiqnom problemu u zemqi gde se procewuje da }e dvoje od troje Australijanaca tokom `ivota imati barem jednu odstrawenu leziju raka ko`e. Stroga pravila o proizvodwi i testirawu krema za sun~awe do sada su ulivala poverewe potro{a~ima, ali aktuelni doga|aji poquqali su tu sigurnost i otvorili pitawe – koliko zaista mo`emo verovati deklaracijama na kremama koje svakodnevno koristimo?

TESTIRAWA OTKRILA

[OKANTNE REZULTATE

Sve je po~elo u junu kada je potro{a~ka organizacija analizirala nekoliko luksuznih i {iroko kori{}enih krema. Rezultati su bili pora`avaju}i – neke od wih imale su drasti~no mawi za{titni faktor od deklarisanog. Posebnu pa`wu izazvao je slu~aj proizvoda Ultra Violette Lean Screen Skinscreen, koji je reklamiran kao SPF 50+, a laboratorijska analiza pokazala da pru`a za{titu tek na nivou SPF 4. Proizvod je u avgustu povu~en s tr`i{ta, ali ubrzo se otkrilo da problem nije izolovan slu~aj.

Australijska agencija za lekove i me-

dicinske proizvode (TGA) sada je upozorila da je pod istragom jo{ 20 razli~itih proizvoda koji koriste istu baznu formulu. Preliminarni rezultati pokazuju da mnogi od wih imaju za{titu mawu od SPF 21, dok neki padaju na zastra{uju}i nivo SPF 4 – {to prakti~no zna~i gotovo nikakvu za{titu od UV zraka. POVU^ENI PROIZVODI I ZABRINUTI POTRO[A^I

Prema TGA, od 21 identifikovanog proizvoda, do sada je wih osam povu~eno ili im je obustavqena proizvodwa, prodaja 10 produkata je privremeno zaustavqena, a za dva proizvoda je istraga jo{ u toku.

Jedan od problemati~nih proizvoda proizveden je u Australiji, ali se ne prodaje na doma}em tr`i{tu.

S obzirom na to da se u Australiji kre-

me za sun~awe smatraju medicinskim proizvodima, a ne kozmetikom, vest je izazvala ogroman revolt. Mnogi kupci ose}aju se iznevereno i prevareno, jer su godinama izdvajali novac za skupe proizvode u uverewu da su maksimalno za{ti}eni.

PROBLEM U LABORATORIJSKIM

TESTIRAWIMA

Istraga je otkrila da problem nije samo u proizvodwi, ve} i u testirawima koja potvr|uju deklarisani SPF. Posebno je dovedena u pitawe reputacija ameri~kog laboratorija Princeton Consumer Research Corp (PCR Corp), ~ije su analize koristili brojni brendovi.

TGA je izrazila „zna~ajne zabrinutosti“ oko wihovih metoda, nagla{avaju}i da su mnogi proizvo|a~i koristili upravo PCR testove kao dokaz efikasnosti svojih krema. Kompanija PCR Corp

branila se tvrdwom da su na rezultate mogle uticati spoqa{we okolnosti – od varijacija u sirovinama i procesu proizvodwe, pa do skladi{tewa i transporta proizvoda.

Regulatorni organi nisu zadovoqni takvim obja{wewima i nagla{avaju da }e biti potrebna reforma celog sistema testirawa SPF za{tite, koji je, kako ka`u, ponekad previ{e subjektivan.

REAKCIJA PROIZVO\A^A

Wild Child Laboratories Pty Ltd, proizvo|a~ bazne formule koju koriste mnogi sporni proizvodi, potvrdio je da je obustavio proizvodwu. Direktor kompanije, Tom Curnow, izjavio je da u wihovim pogonima nisu prona|ene gre{ke u procesu, te da je re~ o „{irem problemu u industriji“. „Nakon otkri}a, prestali smo sara|ivati s PCR laboratorijom i svoje formule poslali na analize u druge, nezavisne laboratorije“, rekao je Curnow

GLOBALNE POSLEDICE SKANDALA

Stru~waci upozoravaju da ovaj skandal ima potencijal da nadma{i granice Australije i da poquqa poverewe u celu globalnu industriju za{tite od sunca. Ako se poka`e da su pogre{ne SPF deklaracije ra{irene, posledice bi mogle biti ozbiqne – ne samo za proizvo|a~e i potro{a~e, ve} i za javno zdravstvo. U zemqi gde rak ko`e poga|a stotine hiqada qudi godi{we, svaka sumwa u delotvornost krema za sun~awe alarmantna je. Pitawe koje sada stoji pred regulatorima glasi: Kako osigurati da se ovakav skandal vi{e nikada ne ponovi?

ZA KOGA JE U AUSTRALIJI DOBRA PREVREMENA PENZIJA?!

"Moj svekar se penzionisao sa 55 godina i sada ima 87, ali ja to ne `elim"

Za mnoge qude prevremena penzija je san (a za mog svekra i stvarnost), ali to nije ne{to ~emu ja te`im, po~iwe svoju pri~u Melissa Noble za Biznis insajder.

Divim se svekru {to se povukao iz radnog `ivota tako rano, ali mislim da ja ne bih sledila isti put. Moj posao mi pru`a ose}aj postignu}a koji bi mi, znam, jako nedostajao ako bih se penzionisala. Jo{ uvek sam u ~etrdesetim, ali za sada u`ivam u svom poslu i u sigurnosti koju mi pru`a redovna plata.

Moj svekar, Frenk Nobl iz Porepunka u Australiji, imao je 55 godina kada je oti{ao u penziju. Danas, sa 87, ka`e da bi, kad bi mogao ponovo da bira, opet oti{ao u penziju mlad. Tokom proteklih decenija u`iva u ba{tovanstvu, golfu i odlascima u teretanu. Ka`e da se ni najmawe ne kaje {to je rano prestao da radi. (U Australiji je prose~na starost odlaska u penziju bli`a 65. godini.)

Ipak, wegova prevremena penzija, iako uspe{na, meni je pokazala da ne `elim da idem istim putem. Kako se pribli`avam pedesetim, rana penzija mi jednostavno nije privla~na niti se uklapa u moje ciqeve i strasti.

POSAO MI NE PREDSTAVQA TERET

Moj mu` se ~esto {ali i ka`e mi: „Prestani da bude{ tako sre}na ponedeqkom!“ Ali ja sam copywriter i novinarka freelancer - moj posao nije fizi~ki zahtevan, niti mi deluje kao obaveza. To je ne{to {to volim da radim. Kada pi{em, ~esto upadnem u stawe potpunog fokusa i izgubim pojam o vremenu. Ponekad ni ne primetim da je pro{lo {est sati dok mi stomak ne ka`e da je vreme za pauzu.

U mnogim aspektima, ja sam sre}na osoba - jer kada je posao ujedno i tvoja strast, kao {to je kod mene, rana penzija deluje mnogo mawe privla~no.

POSAO MI DAJE OSE]AJ POSTIGNU]A

KOJI NE BIH NA[LA U HOBIJIMA

Moj svekar je prona{ao ispuwewe kroz brojne hobije. On je studirao {umarstvo i imao uspe{nu karijeru u toj oblasti. Kada se penzionisao sa 55, prona{ao je smisao u ba{tovanstvu, posebno u uzgajawu sopstvenog vo}a i povr}a. Wegov izbor da se posveti vrtu nije bio iznena|uju}i, s obzirom na wegovu stru~nost i qubav prema prirodi.

^ak i sada, dok se pribli`ava 90. godini, provodi do {est sati dnevno u ba{ti, {to mu daje ose}aj svrhe. Ja, s druge strane, ne mislim da bih uspela da svoj posao i strasti preto~im u hobi koji bi me ispuwavao na isti na~in.

Bojim se da bih te{ko prona{la aktivnosti koje bi mi pru`ale isti ose}aj smisla i postignu}a koji sada imam. ^ak i da pi{em iz hobija, `elela bih da objavqujem svoje tekstove - {to je upravo ono {to ve} radim kao posao. PLA[I ME OSE]AJ IZGUBQENOSTI POSLE ODLASKA U PENZIJU

Moj svekar je priznao da je tokom prve godine penzije osetio blagu depresiju zbog nagle promene tempa `ivota. Od veoma zauzetog rasporeda i odgovornosti vo|ewa tima, odjednom je pre{ao na mnogo mirniji `ivot sa mawe stresa. Iako taj ose}aj nije dugo trajao, mnogi se s tim bore nakon odlaska u penziju.

Meni je posao veliki deo `ivota i daje mi strukturu, pa se pla{im da bih se i ja ose}ala sli~no.

Moj tipi~an dan po~iwe slawem predloga tekstova urednicima i odgovarawem na mejlove. Potom nekoliko sati pi{em - o putovawima, roditeqstvu ili odnosima. Popodne radim na korporativnim tekstovima ili blogovima. Kada pokupim decu iz {kole i vrti}a, jesam umorna, ali i zadovoqna - jer sam tog dana ne{to nau~ila i ostvarila konkretan rezultat.

Kad bih se rano penzionisala, sigurno bi mi taj ose}aj nedostajao. Mo`da bih prona{la neki hobi koji bi mi doneo sli~nu radost, ali bih u dubini du{e ipak nedostajao ose}aj profesionalnog smisla.

ZAISTA, ZAISTA VOLIM DA IMAM REDOVAN PRIHOD

Zahvaquju}i stalnim prihodima, moja porodica mo`e udobno da `ivi i da istovremeno {tedi. Prevremena penzija je mogu}a samo ako ste u jakom finansijskom polo`aju. Frenk, na primer, nije imao hipoteku kada se penzionisao, a posedovao je investicije i penziju. Moj mu` i ja {tedimo za penziju, ali jo{ uvek otpla}ujemo dve hipoteke i izdr`avamo troje dece - najmawe jo{ 16 godina.

Iako se pribli`avamo pedesetim, prevremena penzija nam nije realna u finansijskom smislu.

Uz to, volim da imam redovnu platu i sigurnost da gradim finansijski jastuk, a ne da samo pre`ivqavam od meseca do meseca. Delimi~no me i pla{i ideja da bih mogla da ostanem bez novca ako prestanem da radim prerano - budu}nost je nepredvidiva. Tako|e bih volela da otplatimo obe ku}e (ili prodamo jednu da pokrijemo drugu) pre nego {to uop{te razmi{qamo o penziji.

"RAZUMEM ONE KOJI @ELE PREVREMENU PENZIJU - ALI TO NIJE MOJ SAN"

Jo{ sam u ~etrdesetim, i mo`da }u jednog dana promeniti mi{qewe, ali za sada, rana penzija nije moj ciq. Po mom mi{qewu, ona najboqe funkcioni{e za qude koji imaju hobije koji ih ispuwavaju - i za one koji ne vole svoj posao. Za mene, pisawe je strast i ne `elim da prestanem da budem pla}ena za ono {to volim da radim.

Razumem za{to drugi `ele da se ranije povuku, ali to jednostavno nije za mene. Priznajem, moja idealna penzija verovatno izgleda druga~ije od ve}ine.

Zami{qam da mu` i ja `ivimo u sopstvenoj ku}i, imamo dovoqno novca da jednom godi{we putujemo i razmazimo budu}e unuke.

Moj mu` }e verovatno provoditi dane na golf terenu, dok }u ja, i daqe za tastaturom, pisati pri~e koje me inspiri{u.

Festival fudbala i srpske kulture

Godi{wi Kara|or|ev kup 2025, u organizaciji FK Melburn Srbija, ponovo je priredio nezaboravan vikend – pravu proslavu fudbala, srpske kulture i zajedni{tva.

Sa vi{e od 7.000 posetilaca koji su stigli iz svih krajeva Australije, turnir je ujedinio srpsku dijasporu u `ivopisan festival sporta, nasle|a i zajedni~kog ponosa. Od uzbudqivih utakmica, preko neodoqive kuhiwe do tradicionalne muzike – vikend je bio pravi prikaz svega {to ovaj doga|aj ~ini posebnim.

ZVANI^NO OTVARAWE

I PO^ETAK TURNIRA

Turnir je po~eo u petak uve~e sve~anim otvarawem, gde su se okupili predstavnici svih klubova u~esnika. @reb za mu{ku, `ensku i veteransku konkurenciju postavio je scenu za nekoliko dana punih akcije i uzbu|ewa.

Veteranska divizija, uvek omiqena me|u publikom, ponudila je starijoj generaciji – mladoj duhom – priliku da o`ivi svoje slavne dane i ponovo zaigra igru koju voli decenijama. To je

bila divna potvrda do`ivotne strasti koja kroz fudbal povezuje na{u zajednicu.

@ENSKI TURNIR – VESTGEJT SIN\ELI] BRANI TITULU @enska konkurencija donela je vrhunski fudbal i veliku borbu, a timovi Vestgejt Sin|eli}, FK Melburn Srbija, Bonirigg Vajt Igls i Nobl Park Drina odu{evili su publiku. U kvalitetnom finalu, aktuelni {ampion Vestgejt Sin|eli} ukrstio

je kopqa sa borbenim rigg Vajt Iglsa. utakmice, Sin|eli} obezbediv{i drugu i potvrdiv{i ovogodi{wem MU[KA KONKURENCIJA FK MELBURN

ODBRANIO TITULU Mu{ka divizija takmi~ewa, uz laide, Sidneja,

Beograd

FC Srbija

Canbera White Eagles Veterans

Sydney Beograd Veterans St George Brisbane

Bonnyrig Women

Bonnyrig Juniour

Mannngton Tesla FC Dianela White Eagles

Fudbalerke Vestgejt Sin|eli}a

kulture – Kara|or|ev kup 2025

borbenim timom BoniIglsa. Nakon dinami~ne Sin|eli} je slavio sa 2:0, drugu uzastopnu titulu svoj vrhunski status u `enskom takmi~ewu.

KONKURENCIJA –

MELBURN SRBIJA

TITULU

divizija podigla je nivo timove iz Perta, AdeSidneja, Kvinslenda, Kanbere

i Volongonga koji su doneli sna`ne sastave i podigli standard fudbala na terenu.

U finalu, doma}in i branilac titule FK Melburn Srbija sastao se sa dugogodi{wim rivalom Adelejdaa Beogradom, pred strastvenom publikom. Uprkos hladnom, ki{ovitom vremenu, navija~i su ispunili terene, hrabro izdr`ali uslove i svedo~ili finalu punoj drame i borbe.

Pet minuta pre kraja, nakon dosu|enog penala, Xejmi Vilson je mirno realizovao {ansu i doneo pobedu od 1:0 FK Melburn Srbiji – drugu uzastopnu titulu, dostojnu ovog presti`nog takmi~ewa.

BUDU]NOST JE PRED NAMA –SJAJ U16 I MINIRU TIMOVA

Pored seniorskih kategorija, ovogodi{wi doga|aj je posebno istakao talenat budu}ih generacija. U16 egzibiciona utakmica izme|u FK Melburn Srbija i Springvejl Vajt Igls prikazala je ve{tinu, srce i odlu~nost mladih igra~a – i dala publici uvid u svetlu budu}nost oba kluba. Me|utim, prave zvezde bili su MiniRu timovi. Mali fudbaleri iz Vestgejt Sin|eli}a, FK Melburn Srbije, Nobl Park Drine, Krajina FK i Springvejl Vajt Iglsa svojom energijom i qubavqu prema igri osvetlali su glavni teren. Wihova radost podsetila je sve prisutne na pravu su{tinu Kara|or|evog kupa – porodicu, zabavu i zajedni{tvo.

VI[E OD TURNIRA Kara|or|ev kup je i daqe mnogo vi{e od sportskog doga|aja. To je proslava srpskog identiteta, kulture i jedinstva – koji okupqa generacije porodica, igra~a i navija~a iz cele zemqe.

Svakim navijawem, svakim golom,

svakom porcijom }evapa i svakom notom tradicionalne muzike, ovogodi{wi turnir nas je podsetio na snagu i duh na{e zajednice.

^estitamo svim timovima, volonterima, navija~ima, a posebno FK Melburn Srbija na jo{ jednoj izuzetnoj organizaciji. Vidimo se u Brizbejnu 2026 – sa jo{ ve}im i boqim Kara|or|evim kupom!

ISKRENA ZAHVALNOST NA[IM VOLONTERIMA

Doga|aj ovakvih razmera ne bi bio mogu} bez neverovatne posve}enosti i truda na{ih volontera.

Vi{e od 100 volontera iz na{e crkvene zajednice, sportskih klubova i {ire zajednice dali su svoj doprinos – iz srca.

Od pripreme terena i hrane, do do~eka gostiju, logistike i stvarawa tople, gostoqubive atmosfere za hiqade posetilaca – va{ trud, vreme i qubav nisu ostali nezapa`eni.

Kara|or|ev kup 2025 je bio uspe{an zahvaquju}i vama. U ime FK Melburn Srbija i svih koji su prisustvovali–hvala vam od srca.

VI[E

OD TURNIRA

Lepo je govorio „Sveti Sava – Samo sloga Srbina spa{ava”

Kara|or|ev kup ostaje mnogo vi{e od fudbalskog takmi~ewa – to je proslava srpskog identiteta, nasle|a i zajedni{tva.

Svakim navijawem, svakim golom, svakim zalogajem }evapa i svakim zvukom frule – podsetili smo se koliko je jaka na{a zajednica.

^estitke svima – i vidimo se u Brizbejnu 2026!

Savo Kova~evi} FK Melburn Srbija

Canbera White Eagles

Sydney Beograd

Albion Park White Eagles

KARA\OR\EV KUP 2025

SENIOR MEN’S

ZAJEDNICA

Udru`ewe Boraca Kraqevske Vojske Dragoqub Dra`a Mihailovi} iz Granville (Sydney, NSW)

Poziva vas na jedno lepo dru`ewe uz pesmu i igru koje }e se odr`ati u subotu 18/10/2025 godine sa po~etkom u 11 ~asova prije podne na adresi 91-99 Good St Granville, NSW. ULAZ SA RU^KOM JE $20 DOLARA. SVI STE NAM DOBRO DO[LI.

Konkurs

za

suf

inansirawe projekata namewenih dijaspori i Srbima u regionu

Ministarstvo spoqnih poslova, Uprava za saradwu s dijasporom i Srbima u regionu, raspisalo je konkurs za sufinansirawe projekata namewenih dijaspori i Srbima u regionu, koje ima za ciq ~uvawe, negovawe srpskog jezika i }irili~kog pisma, ~uvawe i negovawe srpskog kulturnog, etni~kog i verskog identiteta mati~ne dr`ave i dijaspore i mati~ne dr`ave i Srba u regionu.

Konkurs je predvi|en za projekte koji se mogu svrstati u slede}e oblasti:

1) Podr{ka organizovawu manifestacija, omladinsko - sportskih i kulturno - umetni~kih doga|aja, tribina i priredbi u inostranstvu;

2) Podr{ka organizaciji {kola, kampova (programi nameweni upoznavawu matice), edukativnih radionica namewenih o~uvawu kulturnog i jezi~kog identiteta dece i omladine u dijaspori i regionu. Podr{ka akviziciji lektire, kwiga, didakti~kih sredstava, kao i opreme namewe {kolama i bibliotekama Srba izvan mati~ne dr`ave i

3) Podr{ka projektima koji doprinose za{titi prava i interesa dr`avqana Republike Srbije, Srba u regionu i Srba izvan mati~ne dr`ave. Podr{ka osna`ivawu srpskih medija, organizacija i udru`ewa. Podr{ka projektima koji doprinose kulturi se}awa.

Prijave na konkrus otvorene su u periodu od 4. do 13. oktobra 2025. godine. Uvid u dokumentaciju raspisanog konkursa, mo`e se izvr{iti na adresi KONKURSI - Uprava za saradwu sa dijasporom . Blagovremeno dostavqene prijave upu}uju se iskqu~ivo preporu~enom po{iqkom, odnosno predaju li~no na pisarnici Ministarstva spoqnih poslova Republike Srbije, najkasnije do navedenog datuma.

UMRO JE MILAN MANDARI] (1)

Pi{e: Marko Lopu{ina u Bio je najpopularniji Srbin u SAD i Velikoj Britaniji. Primao ga je Ronald Regan i kraqica Elizabeta. Mnogi Englezi su po wemu sinovima davali imena Milan. Bio je najbogatiji Srbin u celoj dijaspori

Umro je na{ prijateq g. Milan Mandari}. Dan pre wegovog 88 ro|endana bolest jako niskog {e}era u krvi je bila ja~a od wegovog srca. Preminuo je u Beogradu. Ro|en je u selu Vrebac kod Gospi}a 5. septembra 1938. Sa ocem Du{anom Mandari}em doselio se iza rata u Novi Sad. Otac mu je bio kazanxija. Milan je postao najboqi mladi preduzetnik u Jugoslaviji. U svom bogatom `ivotu Milan Mandari} je ostvario ~etiri velika sna - o`enio je novosadsku studentkiwu i lepoticu Gordanu, sa kojom je dobio dve }erke. Aleksandra i Jasmina `ive u SAD. Supruga Gordana Mandari} je u Dubrovniku. Odselili su se u Kaliforniju 1969. godine, gde je postao najve}i srpski milijarder u dijaspori sa firmama za prozivodwu elektronskih ~ipova "Lika" i "Sanmina", vrednim 15 milijardi dolara. Bio je prijateq Stiv Xobsa i Henrija Kisilnxera sa kojim je razvijao evropski fudbal u SAD. - Ostvario sam ameri~ki san. Predsednik Regan me dva puta primao u Beloj ku}i i nagradio za uspeh u ameri~kom biznisu i u sportu - rekao mi je kada smo po~eli rad na wegovoj kwizi - Ostvario sam britanski san, bio sam jedini vlasnik tri fudbalska kluba, Portsmaut sam uveo u Premijer ligu, upoznao sam kraqicu Elizabetu. ^ak 36 Engleza je svojim sinovima dalo ime Milan. I sin Xorxa Besta, najboqeg britanskog fudbalera nosi moje ime. Ostvario sam srpski san vratio sam se u Novi Sad i postao potpredsednik FK "Vojvodina".

Dana 26. marta 2024. godine Milan Mandari} je ostvario svoj srpski san – trajno se vratio ku}i. Ovo je istorijski datum u `ivotu Milana Mandari}a. Na sednici Skup{tine FK “Vojvodina” izabran je za potpredsednika kluba. Postao je drugi ~ovek novosadskog prvoliga{a zadu`en za wegovu budu}nost.

- Moj ciq je da “Vojvodina” bude pravi evropski klub, ona to zaslu`uje – govorio je.

Nije ovaj Manadari}ev ciq obi~na patriotska `eqa, to je realan plan, jer je gospodin Milan ve} bio tvorac mnogih fudbalskih pobeda i slavqenik u evropskom fudbalu. Na tron pobednika dovodio je belgijiski „Standard“, francusku „Nicu“, engleski „Portsmut“, „Lester“ i „[efild“, slovena~ki „Kopar“ i „Olimpiju“.

Odrastao je i {kolovao se u Novom Sadu, gde je postao fabrikant i najboqi jugoslovenski mali privrednik. Wegov otac Du{an Mandari} i sin Milan bili su najpoznatiji novosadski kapitalisti

u komunisti~koj zemqi Jugoslaviji. Kad se nije uklopio u Brozov sistem komunisti~ke privrede Milan se preselio u Kaliforniju i postao deo ameri~kog kapitalisti~kog sistema.

U SAD je gospodin Milan bio proizvo|a~ kompjuterskih komponenti i potom menaxer u fudbalu. Evropa ga zna kao uspe{nog predsednika i vlasnika fudbalskih timova. U Americi i Evropi je vodio deset uspe{nih kompanija i deset fudbalskih klubova do titule prvaka. Od kada je stigao 1968. godine u Kaliforniju kao poslovni ~ovek otvorio je svoju prvu firmu, kojoj je dao zavi~ajno ime „Lika“. Tra`io je svoj put ka uspehu. I na{ao ga je uz pomo} srpskih i jevrejskih prijateqa, i komjutreskog genija iz kom{iluka Stiva Xobsa, sa kojima je po~eo prozivodwu digitalnih plo~a i strujnih kola. Rade}i, kako priznaje, na „starinski na~in“, po{teno i odgovorno, tako {to je od propalih malih firmi pravio velike i uspe{ne kompanije i to u trenutku ra|awa i razvoja Silikonske doline. Amerikanci Milana Mandari}a kao vlasnika jedne od takvih fabrika “Lika Corporation” smatraju jednim od osniva~a i pionira Silikonske doline.

Tokom 1987. postao je ameri~ki Biznismen godine i milijarder. Wegova kompanija „Sanmina“ je prema tr`i{noj proceni vredela 14,5 milijardi dolara. Ronald Regan ga je opet pozvao da mu ~estita. Predsednik SAD je sa suprugom Nensi primio Milana Mandari}a sa suprugom Gordanom na ve~eri u Beloj ku}i.

O ovom svom poslovnom i `ivotnom uspehu Milan Mandari} skromno ka`e: - Na{ao sam se u pravom trenutku na pravom mestu!

Svojim sportskim radovima i iskustvom Mandari} je ve} ispisao istoriju svetskog fudbala. U SAD je sa srpskim iseqenicima, Henrijem Kisinxerom, ameri~kim dr`avnim sekretarom i Lamartom Hantom, ameri~kim milijarderom osnovao davne 1974. godine prvu Ameri~ku profesionalnu fudbalsku ligu.

U woj su evropski fudbal ili “soccer” igrali wegovi prijateqi Xorx Best, Pele,

Bekenbauer, Bobi Mur, Krojf, Miroslav Pavlovi} Pavlika, Blagoje Paunovi}, Jovan Raduka, Vladimir Bogi}evi} i mnogi drugi svetski igra~i. Ameri~ki predsednik Ronald Regan je Mandari}u 1986. godine li~no ~estitao na sportskom i fudbalskom uspehu u SAD.

Ameri~ka profesionalna fudbalska liga (NASL) bila je vrhunac ameri~kog sna koji je Milan Mandari} ostvario u SAD. Mandari} je i fabri~ki, ali i fudbalski posao tretirao kao biznis. Rade}i strogo je po{tovao ameri~ko pravilo poslovawa - „budi po{ten i ~ist“. Spojio je fabrike i fudbal u jedan poslovni i `ivotni uspeh.

Tek kada je imao dovoqno novca da ostvari svoj fudbalski san, da ima klub i ligu u kojoj }e da pobe|uje, Mandari} uz lekciju Henrija Kisinxera, nikad dokazanog golmana, da je „fudbal pre svega biznis“, kre}e da sa ovim sportom osvaja svet. Investirao je novac u male klubove, popravqao ih je i od wih pravio velike {ampione. Priznaje:

- Jedini sam na svetu bio stoprocentni vlasnik tri profesionalna fudbalska kluba.

Milan Mandari} je krajem pro{log 20. i po~etkom ovog 21. veka bio najboqi biznismen Amerike i najboqi fudbalski gazda Velike Britanije. Mandari} je najbogatiji Srbin u SAD, najpoznatiji Srbin u Velikoj Britaniji, najboqi Srbin u Sloveniji i najomiqeniji srpski iseqenik u Vojvodini.

U fudbalskom biznisu Mandari} je i daqe bio ~ovek koji snove pretvara u javu. Imenovan je zbog fudbala za po~asnog gra|anina San Hoze. Za engleske qubiteqe sporta i navija~e „Portsmuta“, ovaj ponosni Li~anin je po~asni gra|anin i fudbalski svetac. Gradonale~nik mu je poklonio Kqu~eve grada Portsmuta, narod mu je podigao bistu, a navija~i su svojim sinovima dali ime Milan.

U gradu Portsmutu i ju`noj Velikoj Britaniji 38 Engleza nose srpsko ime i izgovaraju ga srpski Milan. I ~uveni fudbaler Xorx Best je svom sinu dao ime Milan. I Mandari}ev unuk iz Wujorka zove se

Milan. I Amerikanci pravilno izgovaraju Mandari}evo ime Milan. Ovim imenom su ga oslavqavali predsednici Ronald Regan i @ak [irak, ali i kraqica Elizabeta Druga, princ ^arls, novi britanski kraq i princeza Dajana. Ameri~ki mazagin “Tajm” je Milana Mandari}a predstavqao kao “magnata koji vodi fabrike budu}nosti”. Francuski mediji su ga predstavqali: “romantik koji zna da igra fudbal”. Britanski mediji su o Mandari}u pisali da je “fudbalski komandant iz poslovnog carstva”. Londonski “Tajms” je o Mandari}u pisao kao o “milioneru koji voli engelsku fudbalsku igru”. Kada ga je poznati beogradski novinar Milomir Mari} u TV intervjuu poku{ao da otkrije ko je zapravo Milan Mandari} upitao ga je: “Vi ste o~igledno ~ovek iz drugog sveta?”. Milan Mandari} je Milomiru Mari}u otkrio veliku tajnu o sebi: - I ja volim da `ivim u svom svetu. Volim kad sam na kraju dana sre}an. Mandari} u svom `ivotu ima tri velike qubavi – svoju porodicu, fudbal i biznis. Svoju strast prema igri sa loptom delio je sa svojom sestrom i sa svojom }erkom. I sestra Smiqana i }erka Aleksandra igrale su u ku}nom dvori{tu sa wim fudbal.

Imao je Mandari} i petoricu svojih idola – otac Du{an Mandari}, kog je obo`avao, Nikola Tesla, kog i danas obo`ava, Stiv Xobs, genijalni kom{ija u Kaliforniji, Ronald Regan, predsednik SAD i Xorx Best, velemajstor i vragolan sa fudbalskom loptom. Sa Stivom Xobsom je prvi proizvodio digitalne plo~e i ~ipove u Kaliforniji.

Kako sam Mandari} priznaje, kada bi se ponovo rodio ni{ta ne bi mewao u svom `ivotu:

- Moj `ivot je bio sav u bojama, kao kad u|ete u mra~an tunel, pa iz wega izlazite na svetlo divnog sun~anog dana. I onda ostvarite svaki svoj `ivotni ciq. Do`iveo sam punog lepog, a lo{e sam brzo zaboravqao. Ameriku nikada ne}u zaboraviti jer sam ostvario u woj svoj ameri~ki san. U Engleskoj mi je bilo najlep{e, jer sam u woj ostvario vrhunske fudbalske snove i uspehe.

Sada se vrhunski fudbalski uspeh o~ekuje i u Srbiji. Dolaskom Milana Mandari}a u Novi Sad naglo su sko~ila o~ekivawa ~lanova skup{tine i uprave kluba, samih fudbalera i navija~a „Vojvodine“. Sportski svet zvao je Milana Mandari}. Jedni iz po~asti, drugi radi spasewa. Amerikanci su ga pozvali da zajedno proslave 50 godi{wicu osnivawa kluba „San Hoze zemqotresi“ i postojawa Severno-ameri~ke profesionalne fudbalske lige. A predsednici fudbalskih klubova „Portsmut“, „Lester“ i „[efild“ ga zovu da ih opet vodi u pobede: - Gospodine Milane vrati se ! Imao je planove da zavr{i poslove u Sloveniji, fudbal i nerkretnine, i da privatizuje svoj omiqeni klub "Vojvodinu". Na slici koju je napravio wegov sestri} Ranko Lon~ar smo g. Milan i ja u centru Beograda ovog prole}a. Saradnica na kwizi "Ostvario sam ameri~ki san - moj put do uspeha" je i wegova sestra Smiqana Mandari} Lon~ar.

(Nastavqa se)

Milan Mandari} i Marko Lopu{ina

Milan Mandari} sa }erkama Aleksandrom i Jasminom

Rajsko ostrvo koje istovremeno mo`e da poseti samo 400 qudi

Tajna ovog netaknutog pejza`a je taktika koja se koristi na vrlo malo drugih mesta.

Ostrvo Lord Hau izgleda kao destinacija zrela za prekomerni turizam, sa zelenim planinskim vrhovima, netaknutim pla`ama sa belim peskom i bistrim plavim vodama u kojima su {arene ribe.

Ipak, na ovom ostrvu od oko 400 qudi, koje se nalazi 593 kilometra od isto~ne obale kopnene Australije, pla`e su prazne. Jedini zvuci dok pe{a~ite kroz pra{umu i planine dolaze od divqih `ivotiwa.

„Ono {to ovde nije pru`a iskustvo - to je ono {to ovo mesto ~ini tako jedinstvenim“, rekla je Lisa Makiti, ostrvqanka {este generacije koja vodi sme{taj "Bowker Beach House".

Postoji „vrednost u posedovawu mesta na svetu koje funkcioni{e obrnuto u odnosu na svaku drugu turisti~ku destinaciju“.

Tajna ovog netaknutog pejza`a je taktika koja se koristi na vrlo malo drugih mesta: ograni~avawe broja turista koji uop{te mogu da ga posete.

Vi{e od 40 godina, Lord Hau je nametao ograni~ewe od 400 turista istovremeno, fiksiraju}i broj kreveta dostupnih posetiocima. Ovo je ura|eno kako bi se za{titile mnoge jedinstvene endemske vrste Lord Haua, {to je pomoglo da ostrvo dobije priznawe kao mesto svetske ba{tine UNESKO-a 1982. godine.

Iako je broj bio proizvoqan, wegovo odr`avawe je minimiziralo uticaj na `ivotnu sredinu i stvorilo iskustvo „jedan za jedan posetilac-me{tanin“, rekla je Darsel Matasoni, ostrvqanka {este generacije koja radi za Odbor poverenika ostrva Lord Hau, vladu ostrva.

Nije iznena|uju}e da to zna~i da je te{ko sti}i tamo; Makiti ka`e da Bouker ima rezervacije do 2026. godine. Avionska karta za Sidnej u oba smera mo`e ko{tati i vi{e od 666 dolara, a u {picu letwe sezone, sme{taj za dvoje mo`e se kretati od 200 do preko 3.000 dolara po no}ewu. „VANZEMAQSKI KONCEPT“

Te politike pokazuju „jedinstvenu `equ da se osigura da priroda iza|e na vrh“, rekao je Din Hiskoks, koji vodi ture za za{titu `ivotne sredine Lord Haua. Vi{e od 85 odsto ostrva je i daqe prekriveno izvornom {umom, a oko 70 odsto je u stalnom rezervatu parka, {to zna~i da je svaki razvoj zabrawen. Stambena zona pokriva 15 odsto.

Posetioci se ~esto pitaju da li postoji pritisak za ve}i razvoj, ali na Lord Hauu je to „strani koncept“, rekao je Hiskoks. ^ak je i lokalna zajednica efikasno ograni~ena pravilima stanovawa. Mnogi stanovnici poti~u od prvobitnih doseqenika koji su stigli u 19. veku.

„Ove porodice koje su ovde pet, {est, sedam generacija oduvek su prepoznavale koliko je wihov na~in `ivota ovde poseban“, rekao je Ijan Haton, prirodwak i fotograf koji `ivi na ostrvu od 1980. godine, i dodaje da postoji taj sna`an generacijski ose}aj za{tite svog ostrva.

PRIRODA KAO NIJEDNA

DRUGA NA SVETU

@ivot na Lord Hauu je „kao `ivot u dokumentarcu Dejvida Atenboroa“, rekao je Haton na svojoj veb stranici, koji je tako|e kustos Muzeja ostrva Lord Hau.

Iako je duga~ko samo sedam miqa, ostrvo je gusto naseqeno biqkama i `ivotiwama koje se ne mogu na}i nigde drugde. Pra{ume su pune puzavica, orhideja i ptica. Na vrhu planine Gover – jedne od najpopularnijih planinarskih staza na Lord Hauu – nalazi se retka, ugro`ena maglovita {uma.

Najpoznatiji endemski izvoz ostrva je seme palme Kentija, najpopularnije palme na svetu za uzgoj u zatvorenom prostoru. Na obali, qudi mogu pro{etati pored gnezdili{ta Providens Petrela, sive i bele morske ptice sa blago zakrivqenim crnim kqunom koja se uglavnom gnezdi na Lord Hauu. Ptice }e si}i kada ih pozovu i toliko su prijateqske prema qudima da ih osoba mo`e podi}i.

Ve}i deo privla~nosti le`i u blizini prirode. Pla`e su na samo kratkoj pe{a~koj udaqenosti ili vo`wi biciklom od pansiona, {to Lord Hau ~ini „najlak{im odmorom“, rekao je Entoni Ridl, ostrvqanin {este generacije koji je suosniva~ pivare Lord Hau Ajland i destilacije Lord Hau Ajland.

Prema Hatonovoj veb stranici, oko 500 vrsta riba, kao i morske zvezde, je`evi i rakovi, naseqavaju najju`niji koralni greben na svetu, odmah pored ostrva. Jedno od najboqih mesta za rowewe je Bolova piramida, najvi{i morski greben na svetu, koji se nalazi 22 kilometra jugoisto~no od glavnog ostrva i okru`en je pe}inama i vodama bogatim retkim morskim stvorewima. Kao i stanovnici Lord Haua, oni koji ga pose}uju duboko brinu o o~uvawu prirodnog sveta ostrva, rekao je Hiskoks. Turisti~ki vodi~i uvek obja{wavaju ovu tradiciju odr`ivosti svojim gostima, ali ne moraju mnogo da urade da bi ih ubedili u wen zna~aj.

IZOLOVANA

ISTORIJA

Danas je Lord Hau udaqen samo dva sata leta avionom od kopna, ali istorijski gledano, ostrvo i wegova bliska zajednica bili su izolovani.

Decenijama je jedini na~in da se stigne tamo bio hidroavionom. Ovi „lete}i brodovi“ su prvi put zapo~eli redovne letove do Lord Haua neposredno nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, a od 1950-ih pa nadaqe prevozili su putnike do i od Sidneja {est puta nedeqno, prema podacima Australijskog nacionalnog pomorskog muzeja. Putovawe je trajalo oko tri sata u svakom pravcu. Za ostrvqane, `ivot u to vreme je bio spor i nematerijalan.

„Nije bilo televizije, interneta, telefona. @iveli smo potpuno neograni~enim i prirodnim na~inom `ivota, prili~no divqim, pretpostavqam, ali bezbednim, divqim“, rekao je Makiti. Nakon {to je vlada izgradila pistu 1970-ih, upotreba hidroaviona je prestala i „odjednom su se stvari malo popravile“, rekao je Makiti. Ali u mnogim aspektima `ivot na Lord Hauu je danas nepromewen. Stanovnici dr`e vrata otkqu~ana, a nema mobilne telefonske usluge van ku}nih Wi-Fi mre`a.

ODR@IVOST JE U WIHOVOJ DNK Uprkos izazovima, stanovnici se ose}aju sre}no {to `ive onako kako `ive – osloba|aju}i se vi{ka sa mentalitetom koji je „sve u vezi sa ponovnom upotrebom, smawewem i brigom“, rekao je Makiti. To je opu{teno mesto gde qudi provode svoje slobodno vreme surfuju}i, plivaju}i i planinare}i, a skoro svi se kre}u biciklom.

Po{tovawe prema `ivotnoj sredini „usa|uje nam se od malih nogu“, rekao je Matasoni, „jer smo ~uvari te sredine“. Stanovnici i posetioci podjednako „su veoma svesni jednostavnih stvari poput toga da ne bacaju omot sladoleda“, rekao je Haton. Oko 80 odsto elektri~ne energije ostrva dolazi iz zajedni~ke solarne mre`e, rekao je Haton. Tako|e se od svih zahteva da sortiraju svoj otpad i odnesu ga u postrojewe za upravqawe otpadom na ostrvu. Sve {to se ne mo`e ponovo upotrebiti, kompostirati ili reciklirati pretvara se u ba{tenski mal~

Na dana{wi dan ro|en je Ivo Andri}, kwi`evnik, nobelovac, diplomata Kraqevine Jugoslavije

Ivo Andri} je ro|en 9. oktobra 1892. godine u Dolcu pored Travnika u tada{woj Austrougarskoj. Bio je srpski i jugoslovenski kwi`evnik i diplomata Kraqevine Jugoslavije. Dobio je Nobelovu nagradu za kwi`evnost 1961. godine za roman Na Drini }uprija (1945). Bio je ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti.

Mati~ne kwige ka`u da mu je otac bio Antun Andri}, {kolski poslu`iteq, a mati Katarina Andri} (ro|ena Peji}). Detiwstvo je proveo u Vi{egradu gde je zavr{io osnovnu {kolu. Andri} 1903. godine upisao je sarajevsku Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegova~ku sredwu {kolu, a slovensku kwi`evnost i istoriju studirao je na Filozofskim fakultetima u Zagrebu, Be~u, Krakovu i Gracu. Doktorsku disertaciju „Razvoj duhovnog `ivota u Bosni pod uticajem turske vladavine”, Andri} je odbranio na Univerzitetu u Gracu 1924. godine.

U gimnazijskim danima Andri} je bio vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadao je naprednom nacionalisti~kom pokretu Mlada Bosna i bio je strastveni borac za oslobo|ewe ju`noslovenskih naroda od austrougarske vlasti. Svoju prvu pesmu „U sumrak” objavio je 1911. godine u „Bosanskoj vili”. Naredne godine zapo~eo je studije na Mudroslovnom (filozofskom) fakultetu Kraqevskog sveu~ili{ta u Zagrebu. [ko-

lovawe je nastavio u Be~u, a potom u Krakovu gde ga je zatekao Prvi svetski rat.

Po izbijawu rata vratio se u zemqu. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija ga je uhapsila i odvela u {ibenski, a potom u mariborski zatvor u kojem }e, kao politi~ki zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Za vreme boravka u mariborskom zatvoru, Andri} je

Sunce je ve} za{lo. Reka je tekla mirno i ravnodu{no, nose}i na svojoj povr{ini posledwe odsjaje dana. Na nebu su se gasili tragovi rumenila i pretvarali u modrinu, u kojoj su polako po~ele da se pale prve zvezde.

Na obali, pod vrbama, sedeli su Marko i Jelena. ]utali su dugo, oslu{kuju}i {um vode i daleki zov ptica koje su se vra}ale u svoja gnezda. U tom }utawu bilo je ne~eg te{kog i neizre~enog.

- Ti si opet zami{qen - re~e Jelena, ne podi`u}i pogled.

- Jesam, - odgovori Marko. - Ne znam… sve ovo oko mene izgleda kao tu| svet. Kao da nisam deo wega.

Ona ga pogleda kratko, pa opet sklopi ruke u krilu.

- A ja sam mislila da si najvi{e svoj ba{ ovde, kraj reke.

Marko se nasmejao, ali u tom osmehu nije bilo radosti.

- Mo`da. Ali ose}am da negde tamo, iza ovih {uma, postoji ne{to drugo. Kao da me zove. Kao da `ivot nije ovde, ve} daleko, u ne~emu {to jo{ ne poznajem.

Jelena je za}utala. Zna~ila joj je wegova svaka re~, a opet je ose}ala kako je svaka od wih udaqava. Reka je }utke tekla, ravna i beskrajna.

intenzivno pisao pesme u prozi. Po izlasku iz zatvora, Andri}u je bio odre|en ku}ni pritvor u Ov~arevu i Zenici u kojem je ostao sve do leta 1917. godine. Andri} je imao veoma uspe{nu diplomatsku karijeru: godine 1920. bio je postavqen za ~inovnika u poslanstvu u Vatikanu, a potom je radio kao diplomata u konzulatima u Bukure{tu, Trstu i Gracu. U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi „Nemiri”, pripovetke „]orkan i [vabica”, „Mustafa Maxar”, „Qubav u kasabi” itd. U junu 1924. godine u Gracu odbranio je doktorsku tezu „Razvoj duhovnog `ivota u Bosni pod uticajem turske vladavine”. Tokom 1927. godine radio je u konzulatima u Marsequ i Parizu, a naredne godine u poslanstvu u Madridu. Iste godine objavqena je wegova pripovetka „Most na @epi”. Od 1930. do 1933. godine bio je sekretar stalne delegacije Kraqevine Jugoslavije pri Dru{tvu naroda u @enevi. U to vreme objavio je prvi deo triptiha „Jelena, `ena koje nema”.

U periodu izme|u Prvog i Drugog svetskog rata nalazio se na funkciji opunomo}enog ministra i izvanrednog poslanika jugoslovenske vlade u Berlinu (1939). Prisustvovao je potpisivawu pristupawa Kraqevine Jugoslavije u dvoru Belvedere 25. marta 1941. Po izbijawu Drugog svetskog rata, zbog neslagawa sa vlastima u Beogradu podneo je ostavku na mesto ambasadora i vratio se u Beograd. Za vreme Drugog svetskog rata `iveo je povu~eno u

svom stanu u Beogradu (na Zelenom vencu), ne dozvoqavaju}i bilo kakvo {tampawe i objavqivawe svojih dela. U isto vreme napisao je svoja najboqa dela koja }e kasnije do`iveti svetsku slavu. Odbio je da potpi{e Apel srpskom narodu. U periodu od 1944. do 1954. obavqao je vi{e dru{tvenih funkcija, {to je zabele`eno u kwizi „Anga`ovani Andri} 1944-1954”. Godine 1954. postao je ~lan Komunisti~ke partije Jugoslavije i prvi predsednik Saveza kwi`evnika Jugoslavije. Prvi je potpisao Novosadski dogovor o srpskohrvatskom kwi`evnom jeziku. Te godine {tampao je u Matici srpskoj roman „Prokleta avlija”. O`enio se 1958. godine Milicom Babi}-Jovanovi} (1909-1968). Novac dobijen od Nobelove nagrade 1961. godine u potpunosti je poklonio za razvoj bibliotekarstva u Bosni i Hercegovini. Ivo Andri} je umro 13. marta 1975. godine u Beogradu. „Samo neuki, nerazumni qudi – ka`e Andri} – mogu da smatraju i da je pro{lost mrtva i neprolaznim zidom zauvek odvojena od sada{wice. Istina je, naprotiv, da je sve ono {to je ~ovek mislio i ose}ao i radio neraskidivo utkao u ono {to mi danas mislimo, ose}amo i radimo. Unositi svetlost nau~ne istine u doga|aje pro{losti, zna~i slu`iti sada{wosti”. Svrha umetnosti je u povezivawu pro{losti, sada{wosti i budu}nosti, u povezivawu „suprotnih obala `ivota, u prostoru, u vremenu, u duhu”.

STANISLAV KRAKOV:

Kroz buru

More je bilo crno, nabreklo i divqe. Talasi su dolazili jedan za drugim, sudarali se i pucali u beloj peni. Nebo se nadnelo nisko, puno sivih oblaka, a vetar je urlao kao divqa zver.

Na palubi malog broda, mornari su se dr`ali za u`ad, mokri do ko`e, lica iskrivqenih od napora. Svaki pokret bio je borba, svaka sekunda izgledala kao posledwa. Brod je stewao, savijao se pod udarima, a voda je zalivala palubu, odnosila sanduke i daske.

Na trenutke, ~inilo se da odra`ava wihovu ti{inu i wihovu nemo} da jedno drugom ka`u ono {to stvarno misle.

- A ti, - upita Marko iznenada, - {ta ti ose}a{?

- Ja? - Jelena se zbuni. - Ja sam ovde. Samo to.

Marko ustade, kao da u wemu ne{to gori. Po|e nekoliko koraka ka vodi, zagledan u tamu koja se {irila niz reku.

- Ose}am da me ovaj mir gu{i. Da bih mogao da vrisnem, samo da probudim ne{to u sebi.

Ona je ostala da sedi, nemo}na da ga prati.

Dole, kod samog korita, voda je {u{tala o kamewe. Marko se nagnu, zagrabi rukom hladnu reku i prosu kapqice po licu. U tom dodiru, ose}ao je i olak{awe i bol.

- Zna{, Jelena, - re~e ti{e, - bojim se da }u oti}i. A ako odem, mo`da se nikada ne}u vratiti.

Ona je drhtala, ali mu ni{ta nije odgovorila. Samo je spustila glavu, a suze su joj tiho padale na sklopqene dlanove. No} je padala, gusta i tamna. Samo je reka svetlela, nose}i odsjaj mese~ine i tajnu koju niko od wih dvoje nije umeo da izgovori.

U kabini, jedan oficir je sedeo, nemo}an da pomogne. Drhtao je, ne od hladno}e, nego od ose}aja da je pred silom kojoj nema otpora. Mislio je o `ivotu, o svemu {to je ostavio na kopnu, o licima koja mo`da nikada vi{e ne}e videti.

Napoqu, kormilar se borio sa veslom, a o~i su mu bile krvave. Pored wega, jedan mladi mornar pao je, talas ga je poklopio i vi{e ga nije bilo. Ni krika, ni doziva –samo nestanak u bezdanu.

Oni {to su ostali nisu ni stigli da ga oplakuju. U oluji, svako je bio sam. Sam

protiv vetra, protiv mora, protiv smrti. Brod je i{ao napred, bacan kao igra~ka. ^inilo se da }e se svakog trenutka raspasti, slomiti na pola i nestati. Ali posle beskrajnih ~asova, kad su ve} izgubili svaku nadu, negde na horizontu pojavi se bleda linija kopna. Kao senka spasewa. Kao znak da ipak nisu zaboravqeni.

Sa posledwim snagama, mornari su usmerili brod ka toj liniji. Talasi su i daqe udarali, vetar je zavijao, ali u wima se javila nova snaga. I kroz buru, kroz strah i smrt, i{li su ka obali.

AUGUSTO MONTEROSO:

@aba koja je htela da bude autenti~na

Bila jednom jedna `aba koja je `elela da bude prava `aba, i svakog dana se trudila da to postane.

Da bi postala autenti~na, govorili su joj, mora{ da ima{ lepu zelenu boju; i zato je svake ve~eri uzimala ogledalo

i ve`bala lice, trude}i se da postigne izraz koji }e biti {to zeleniji. Ali ubrzo je primetila da postoje i `abe koje su crne, pa ~ak i crvene, i da nisu ni{ta mawe `abe od we. Zato je odustala od te ideje.

Drugi su joj rekli: mora{ da peva{ glasno, jer sve prave `abe pevaju no}u. Pa je dawu i no}u ve`bala kreketawe, sve dok nije shvatila da ima `aba koje nikad ne kreke}u, a opet su i daqe `abe.

Na kraju, premorena od svih saveta i poku{aja, re{ila je da sedne pored bare, u ti{ini, i jednostavno bude ono {to jeste. I tada su svi videli da je to zaista –prava `aba.

Srbiji nedostaje 80.000 prosvetara, a vlast otpu{ta skoro 2.000 nastavnika!

U Srbiji se posledwih meseci prosvetni radnici suo~avaju sa otkazima, neprodu`avawem ugovora i pritiscima. Pored wih i direktori {kola su se suo~avali sa pritiscima i uslovqavani da dostavqaju spiskove Ministarstvu prosvete koji nastavnici vr{e obustavu rada i kada.

Borbu prosvetnih radnika i otkaze javnost povezuje sa podr{kom studentima i sredwo{kolcima u Srbiji koji su ve} 10 meseci na ulicama tra`e}i odgovornost za pad nadstre{nice na @elezni~koj stanici u Novom Sadu usled ~ega je 16 qudi i dece izgubilo `ivot, pi{e Nova ekonomija.

Me|utim, wihova borba je po~ela daleko pre tragedije, kada su pru`ili podr{ku koleginici iz Trstenika, kada su pored toga po~eli da ukazuju na uslove rada, neza{ti}enost, nipoda{tavawe profesije i administrativne probleme.

Mirjana Krivokapi}, ~lanica Izvr{nog odbora Foruma beogradskih osnovnih {kola, smatra da je deqewe otkaza i neprodu`avawe ugovora direktno povezano sa {trajkom prosvetara.

- Ta obustava rada je bila organizovana na republi~kom nivou i nijedna {kola nije imala mogu}nost da individualno organizuje obustavu rada koja }e se odnositi na tu {kolu. Ona je bila organizovana od strane ~etiri reprezentativna sindikata gde su se svi drugi sindikati ukqu~ivali po svojoj voqi kao podr{ka. Na`alost taj ~in je politizovan, a mi smo sada na rubu srama jer smo `eleli da iska`emo mi{qewe da nama u prosveti nije dobro, da na{ status u

prosveti nije zadovoqavaju}, a na kraju se ispostavilo i da smo i strana~ki i politi~ki anga`ovani. Svakakve etikete smo dobijali redom. To je ono {to nas boli - rekla je ona.

Na nastavnike i zaposlene se i daqe vr{e pritisci, tvrdi ona, a prosvetni radnici se od strane direktora „vrbuju“ da se ne pridru`uju sindikatima.

- Mi smo krenuli sa podr{kom koleginici u Trsteniku, ranije smo krenuli sa ukazivawem na probleme, a nadstre{nica i protesti su se desili mnogo kasnije. Na{i uslovi su bili prioritet jer smo mi bili neza{ti}eni od roditeqa, uprave. Treba zaustaviti atak na na{u profesiju - ka`e Krivokapi}.

Iako je u toku trend otpu{tawa prosvetnih radnika, zvani~ni podaci Ministarstva prosvete govore o tome da je prosvetnih radnika zapravo jako malo i da u {kolama nedostaje vi{e hiqada wih.

Na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja Srbije nalazi se

UN IZVESTITEQKA ZA TORTURU, ALIS XIL EDVARDS, AUSTRALIJSKA ADVOKATICA I NAU^NICA: U Srbiji kori{}eno eksperimentalno akusti~no oru`je na demonstrantima

Eksperimentalno akusti~no oru`je iskori{}eno je na demonstrantima u Srbiji, ka`e specijalna izvestiteqka Ujediwenih nacija za torturu.

„Ranije ove godine u Srbiji, zemqi kandidatu za EU, pojavili su se alarmantni izve{taji da je eksperimentalno akusti~no oru`je iskori{}eno na demonstrantima“, ovako o navodnom zvu~nom topu u Srbiji u martu 2025. godine pi{e Alis Xil Edvards, australijska advokatica i nau~nica.

Alis Xil Edvards je specijalna izvestiteqka Ujediwenih nacija za torturu i druge okrutne, nequdske ili poni`avaju}e postupke ili ka`wavawa. U autorskom tekstu za „EU observer“ pisala je o oru`ju koje se u prethodnom periodu koristilo u Evropi za mu~ewe neistomi{qenika.

Iskori{}eno oru`je je, dodaje, izazvalo „stampedo, demonstranti su se onesvestili, povra}ali, osetili ubrzano lupawe srca, prekomerno se znojili, bili dezorijentisani, pa ~ak i patili od paralize nogu“. „O~evici ovog ~udnog oru`ja primetili su da je glasan i neprijatan zvuk pra}en iznenadnim udarom vazduha i vibracijama“, pi{e izvestiteqka UN-a i apeluje da je neophodna dodatna odgovaraju}a istraga.

odeqak koji se odnosi na slobodna radna mesta u {kolama {irom Srbije. Tako je zakqu~no sa prvom nedeqom septembra u {kolama nedostajalo ukupno 79.745 prosvetnih radnika u koje spadaju nastavnici predmetne nastave, pomo}ni nastavnici, nastavnici prakti~ne nastave, razredne nastave, defektolozi, nastavnici u kombinovanom odeqewu…

Na sajtu se nalazi i a`urna lista tehnolo{kih vi{kova. Pa je tako 1.785 nastavnika u {kolama u Srbiji progla{eno kao tehnolo{ki vi{ak.

Kao dodatno obja{wewe {ta ta~no predstavqaju liste, navodi se da liste slu`e kako bi direktori {kola u kojima se otvori mesto, znali da postoje raspolo`ivi kadrovi, ali i pojedincima i sindikatima kako bi imali osnov da provere da li su wihova prava ispo{tovana. Ove liste sastavqene su, kako se navodi, po posebnom kolektivnom ugovoru dogovorenom sa sindikatima kada potreba za radom nekog zaposlenog prestane u nekoj {koli on ima

OD KURTIJA BE@E I ALBANCI:

10 одсто људи, више него

Prema podacima Svetske banke iz la`ne dr`ave je pro{le godine oti{lo skoro 10 odsto qudi, {to je vi{e odlazaka nego iz ratnih zona {irom sveta.

O ovom podatku je govorila poslanica Demokratskog saveza Kosova Hikmete Bajrami. Iako dolazi iz opozicione stranke i `elela je da zaradi politi~ki poen protiv premijera tzv. Kosova Aqbina Kurtija, ovaj brojka zapravo pokazuje da od Kurtija be`e i wegovi i da od "blagostawa i demokratije" o kojoj pri~a Pri{tina nema ni{ta.

Kada je Evropska unija dozvolila viznu liberalizaciju, Albanci su se spakovali i oti{li u razne zemqe Evrope, gde je dijaspora mnogobrojna.

Plate na KiM su male, a Srbi trpe teror kao da su u "ratnoj zoni". Prema podacima Beograda, 20 odsto Srba je napustilo KiM zbog maltretirawa Pri{tine.

prednost prilikom popuwavawa novootvorenih mesta u drugim {kolama. Mirjana Krivokapi} ka`e da su podaci i trenutna situacija zapravo paradoks. S jedne strane otpu{tawe radnika, a s druge mawak wih 80.000.

- Postoji velika verovatno}a da se qudi ciqano postavqaju na ta mesta. Da su to qudi koji ciqano idu u neke {kole umesto odre|enih nastavnika - rekla je ona. Krivokapi} je podsetila i na ~iwenicu da sindikat ima pravo na uvid u liste slobodnih radnih mesta i liste zaposlenih za ~ijim je radom u potpunosti ili delimi~no prestala potreba, a to su tehnolo{ki vi{kovi.

- ^ak i na primeru male {kole mo`ete videti jedan veliki sistemski problem. Ne zapo{qavaju se stru~ni qudi. Ne mo`ete danas videti da nastavnika matematike zameni matemati~ar, a mo`ete videti da istog matemati~ara nema na zameni. Ovo je ~ista politi~ka akcija progona. @ao mi je {to se to lomi na prosvetarima koji i ne misle o politici, ve} o statusu, deci, situacijama u {koli. Posle svega nas ova situacija jo{ vi{e boli jer nam se lepe etikete koje ne stoje. Na{a borba }e da se nastavi, mi }emo na}i na~in da se ne lomi sve ovo preko dece, jer smo i pro{lu {kolsku godinu zavr{ili samo zbog toga da deci ne uskratimo pravo na {kolovawe da im obezbedimo ono {to im po zakonu pripadaka`e Krivokapi}.

Podse}a da su sindikati tra`ili od Ministarstva prosvete povratnu informaciju i razgovor o trenutnom stawu u prosveti ali da ga nikada nisu dobili.

hram

u Mariboru

U ovom hramu u~imo se zapovestima Bo`jim i odlu~ujemo da zapovesti Bo`je oblikuju na{ `ivot, da istina Bo`ja bude na{a istina, a ona glasi: Bog je stvorio svet i nas qude da svi me|usobno budemo bra}a i da nam qubav bude smisao `ivota. Ta i takva qubav na koju smo pozvani i za koju se odlu~ujemo da wom `ivimo nema neprijateqe, rekao je patrijarh srpski Porfirije na osve}ewu novog hrama

Patrijarh srpski Porfirije predvodio je danas ~in osve}ewa i slu`io svetu arhijerejsku liturgiju u novom hramu Svetih Kirila i Metodija u Mariboru i proizveo u ~in protojereja sve{tenike Milana Jovanovi}a i Savu Kosojevi}a.

Prethodni hram srpske crkve u Mariboru, koji je osve}en u avgustu 1938, sru{en je do temeqa 1941. godine po nare|ewu Adolfa Hitlera, kako je to zabele`eno. Sru{ena svetiwa podelila je tako sudbinu episkopa koji ju je osve{tao tri godine ranije, mitropolita zagreba~ko-qubqanskog Dositeja, koji je Drugi svetski rat do~ekao u Zagrebu gde je te{ko zlostavqan, a od posledica torture umro je u Beogradu 1945, nekoliko meseci nakon {to su uspeli da ga prebace u srpsku prestonicu.

Do po~etka 2000-ih godina, crkvena zajednica u Mariboru prakti~no je bila bez ikakvog hrama, ta~nije bogoslu`ewa su se dr`ala u iznajmqenim prostorima, a tih godina, ta~nije 2005. godine kupqena je biv{a zgrada vodovoda koja je preure|ena u hram SPC. Godine 2009. kupqeno je zemqi{te za novi hram posve}en Svetom ]irilu i Metodiju.

HITLER GA SRU[IO, SPC OBNOVILA: Osve{tan

Srbin re{io Teslin doma}i zadatak!

Tesla je tvrdio da }e s vremenom biti mogu}e prona}i i gravitacioni izolator. Nisam siguran da je to zaista mogu}e, ali kod mog klatna se desila ta stvar, samo je trebalo shvatiti. Klatno u gorwoj ta~ki ima beste`insko stawe. To je jedna zamena za gravitacioni izolator. Delimi~no sam re{io Teslin doma}i zadatak, a moj izum se primewuje {irom sveta.

Ovo za Sputwik ka`e istra`iva~ i pronalaza~ Veqko Milkovi} ~iji je dvostepeni oscilator, kao mehani~ko poja~alo ~iste energije, na Me|unarodnom takmi~ewu inovacija i pronalazaka „iCAN 2025“ u Torontu, progla{en za jedan od 10 najboqih pronalazaka na svetu.

„Moj izum se primewuje, ali ga neprestano usavr{avam. Cena energije nas ograni~ava u eksploataciji rude, a putem jeftine energije mo`emo lako do}i i do pitke vode iz mora“.

Me|unarodno takmi~ewe inovacija i pronalazaka u organizaciji kanadske asocijacije za inovacije i napredne ve{tine, u Torontu je okupilo nau~nike, istra`iva~e i pronalaza~e sa svih meridijana. Ovaj globalni centar za inovatore od 2016. dodequje nagrade i priznawa za izuzetne ideje koje nude re{ewa za na{u odr`ivu budu}nost.

Ovogodi{we takmi~ewe okupilo je rekordan broj u~esnika, u konkurenciji za nagrade na{lo se 802 pronalaska iz 62 zemqe. Za jedan od 10 najboqih pronalazaka na svetu progla{en je dvostepeni mehani~ki oscilator Veqka Milkovi}a iz Srbije, kao tehnologija koja mo`e da re{i probleme energetske krize i klimatskih izazova.

DELUJE NEMOGU]E, ALI U KINI FUNKCIONI[E Milkovi}ev genijalni izum zapravo izgleda vrlo jednostavno, na prvi pogled, to je klatno:

„Moj izum zapravo kombinuje pogonsko klatno sa jednom polugom, ~ija me|usobna interakcija ostvaruje nove mehani~ke efekte i multiplikuje tu minimalnu energiju koja je podesna za vr{ewe ko-

risnog rada. To je mehani~ki ure|aj koji neprestano usavr{avam. Pravim sitna poboq{awa, a klatno, poluga je ostala, s tim {to sam stavio elasti~nu strukturu, sada ima jo{ ve}i stepen korisnog dejstva“, obja{wava laureat.

Do izuma je do{ao 1999. godine, prva primena je bila u Kini, kod ~eki}a za drobqewe rude. Tu je jako velika potro{wa energije, rudu treba usitniti, a pored toga vr{i se i recikla`a gra|evinskog otpada.

„I beton treba usitniti, prilikom ru{ewa nekih gra|evina, da bi se povr{ina ponovo mogla staviti u funkciju, ali i iskoristiti stari beton prilikom izgradwe novih objekata. Pored toga, ure|aj je podesan za pumpawe vode, sa minimalnom energijom, desalinizaciju morske vode i pre~i{}avawe otpadne. Vr{ene su probe i sa elektro generatorom. I tu je dobijen pozitivan rezultat. Radi se i daqe. Iako deluje nemogu}e, funkcioni{e“.

U INDIJI GA KORISTE

KAO PUMPU ZA VODU

Milkovi} ka`e da je ovim izumom delimi~no re{io zadatak koji je ostavio jedan od najve}ih genija na{e civilizacije, Nikola Tesla, koji je smatrao da }e nauka jednog dana do}i i do izolatora gravitacije: „Gravitacioni izolator je ostvaren makar u tom jednom trenutku, kada se klatno u gorwoj poziciji zapravo nalazi u beste`inskom stawu i ima nultu te`inu.

Ostvarena je zamena za gravitacioni izolator“, ka`e Milkovi}.

U{tedu energije putem wegovog dvostepenog oscilatora razmatraju, ka`e, i na \erdapu, a najvi{e primene ima u Indiji. „Tamo posebno razvijaju pumpu za vodu, mada razvijaju i elektro generator. Objavqen je i velik broj nau~nih radova, koji potvr|uju to {to sam objavio. Objavqeno je i u Azijskom ~asopisu za nauku i tehnologiju. Ima jako puno radova. Hvala im {to me pomiwu, {to nisu zaboravili autora, imamo i takve pojave“.

Ovaj Novosa|anin, koji je do prvog patenta do{ao sa pet godina, dodaje da se doma}i izumi slabo cene u na{oj zemqi, da se uglavnom kupuju licence, da se nedovoqno oslawamo na doma}u pamet, koju svet itekako koristi.

„Nekad su razlozi ekonomski, ali javqaju se i tehni~ki problemi, dizajnerski, jer dosta je dug put od prototipa do finalnog proizvoda“.

SAVREMENA ZEMUNICA

KOJA [TEDI ENERGIJU

Dvostepeni oscilator nije prvi veliki Milkovi}ev izum, ve} tri decenije, uglavnom po Vojvodini, grade se wegove samogrejne ekolo{ke ku}e koje {tede energiju, koriste}i samo ono {to smo dobili od prirode.

„Ku}a se zasniva na principu da se sa najmawe ulagawa dobije najve}a energetska u{teda. Ona je zapravo savremena ze-

munica. Sad imamo dobar izbor hidroizolacionih materijala i mo`emo koristiti benefit zemqane za{tite. Ku}a sa svih strana ima zemqanu za{titu, a sa ju`ne pasivno koristi sun~evu energiju putem reflektuju}ih povr{ina. Otprilike dva i po puta pove}ava prijem sun~eve energije u zimskom periodu. A u letwem sun~evu energiju reflektuje van objekta“. U jednoj od wegovih ku}a ve} tri decenije `ivi in`ewer Aleksandar Nikoli} sa porodicom, veoma je zadovoqan:

„On je `iveo u jednoj bogatoj ku}i, imao je veliko nasledstvo. U toj ku}i plafon je bio na visini od tri metra, hteo je da bude isto. Ja sam rekao, nemoj tako, me|utim, ostao je pri svome. Ali kada u|ete nemate nikakvu predstavu da je to zapravo zemunica“.

OTKQU^AO KOD

LAGUMA PETROVARADINA

Na{ sagovornik je i veliki poznavalac Petrovaradinske tvr|ave, koju istra`uje gotovo sedam decenija. Autor je vi{e kwiga i najboqi poznavalac 20 kilometara dugog kompleksa podzemnih galerija ispod tvr|ave. 1965. godine otkrio je kod koji je otkqu~ao taj lavirint.

„Kao dete sam skicirao lavirint. Svatio sam da se jedne te iste raskrsnice neprestano ponavqaju. Ako se gleda u horizontalnom preseku, to je „strelasta” raskrsnica i „ipsilon” raskrsnica. To sam publikovao, prvi sam dokazao da postoji pravilnost u lavirintu. To je za mene bila velika satisfakcija, po{to sam van institucije to radio, samostalno. Bio sam sre}niji nego da sam otkrio sva blaga ovog sveta“. Milkovi} je dobitnik posebnog priznawa Muzeja Grada Novog Sada za „svesrdnu saradwu na prou~avawu Petrovaradinske tvr|ave“ i vidan doprinos ~uvawu i prou~avawu kulturnog nasle|a. U lagumima tvr|ave se rodila i ideja o savremenoj zemunici, jer je shvatio da je temperatura u podzemqu uvek stabilna. Veqko Milkovi} smatra da u{teda energije mo`e spasiti svet, jer se ratovi vode iskqu~ivo zbog resursa, odnosno energije.

Ameri~ki Univerzitet Stanford objavio je najnoviju listu najuticajnijih istra`iva~a u svetu na kojoj se na{lo vi{e od 110 istra`iva~a iz Srbije, a Univerzitet u Beogradu tim povodom je saop{tio da ti rezultati doprinose ugledu srpske nauke.

U ovogodi{wem izdawu liste najuticajnijih istra`iva~a, me|u nau~nicima zaposlenim na Univerzitetu u Beogradu najboqe rangirani su Dragan Pamu~ar, Miroslav Drami}anin, Milan Jani}, Petar Seferovi}, Gordana ]iri}-Marjanovi} i drugi.

- ^estitamo svim nau~nicima, istra`iva~ima i profesorima koji su postigli izuzetne rezultate i doprineli ugledu na{eg Univerziteta i srpske nauke – navodi se u saop{tewu prorektora za nauku Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladimira Cvetkovi}a.

Na ovoj listi, koju svake godine objavquju ameri~ki Univerzitet Stanford i me|unarodni akademski izdava~ Elzevir, u izdawu iz 2025. godine nalaze se, pored nau~nika sa Univerziteta u Be-

ogradu i nau~nici iz cele Srbije. Re~ je o listi na kojoj su istra`iva~i rangirani po rezultatima koje su ostvarili u celoj karijeri i tu su, pored aktivnih, i preminuli nau~nici, budu}i da se wihovi radovi i danas citiraju. Nau~nici su klasifikovani u 22 nau~ne oblasti i 174 podoblasti. Metodologija rangirawa zasnovana je na kompozit-

nom kriterijumu. Navode da je lista napravqena kori{}ewem podataka iz baze Scopus i zasniva se na indikatoru koji obuhvata {est metrika citirawa: ukupan broj citata, Hir{ov h-indeks, [rajberov hm-indeks (prilago|en u odnosu na koautorstva), broj citata radova gde je nau~nik jedini autor, broj citata radova kao prvog ili jedinog

autora, i broj citata radova kao jedinog, prvog ili posledweg autora. Ukazuju da su rangirawa nau~nih rezultata uvek osetqiva i slo`ena i da u kori{}enoj metodologiji sam broj publikacija ne uti~e na kompozitni indikator i kona~ni plasman.

- Uticaj nau~nika mo`e biti postignut i sa veoma malim brojem radova, pa ~ak i sa samo jednim ili dva publikovana rada, a da ipak budu ukqu~eni u listu. Suprotno tome, nau~nici sa izuzetno velikim brojem publikacija mogu, ali ne moraju biti rangirani visoko, jer veliki broj radova mo`e biti posledica i produktivnosti, ali i manipulativnih praksi. Uz to, va`no je ista}i da prisustvo na listi ne zna~i automatski i da je nau~nik izvrstan, kao {to odsustvo sa liste ne zna~i da nau~nik nije vredan ili da ne proizvodi kvalitetan rad –navode u saop{tewu.

Dodaju da je lista statisti~ki presek zasnovan na citatima, a bibliometrijski podaci imaju svoja ograni~ewa i ne mogu u potpunosti da odraze sve aspekte nau~nog doprinosa.

Ameri~ki Univerzitet Stanford

l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike

Написао: Луј Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

PRIHVATAWE DRUGA^IJIH ISKUSTVA BEZ PREDRASUDA:

1701. - U Wu Hejvnu, u ameri~koj dr`avi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jejl, danas jedan od naj~uvenijih univerziteta u SAD.

Po povratku u Francusku D’Epere je bio prekomandovan u 4. odeqewe General{taba zadu`eno za transport, ali je posle dve godine boravka u Parizu zatra`io da se vrati u svoj puk kolonijalne pe{adije, u ~inu kapetana.

Odli~no ocewen od svojih pretpostavqenih D’Epere je potom nastavio karijeru prvo u kabinetu ministra rata De Fresinea, a potom u garnizonima na istoku Francuske gde je 1899. bio u {tabu 69. pe{adijskog puka u Nansiju u rangu potpukovnika. Nemiran duh, D’Epere je te godine zatra`io odobrewe da obi|e italijansku vojnu akademiju u Modeni i kadetsku {kolu u Trstu, {to je samo bio pretekst da obi|e dalmatinsku obalu, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Albaniju. Na tom putovawu interesovao se za vojna pitawa, ali i za {kolski sistem, za raspolo`ewe stanovni{tva, istoriju i geografiju oblasti kroz koje je prolazio, a posetio je Zagreb, Sarajevo, Dubrovnik, Kotor, Cetiwe i Skadar. Ste~eno iskustvo na putu je bilo jedna od prednosti koje su ga kvalifikovale da bude postavqen za zamenika komandanta vojne akademije u San-Siru. Posle svega tri meseca provedenih na akademiji, tokom kojih je obavio jo{ jedno od svojih putovawa, ovog puta u Nema~ku, imenovan je avgusta 1900. u ekspedicioni korpus u Kini u punom jeku bokserskog ustanka. Posle godinu dana boravka u Kini, spisku svojih putovawa D’Epere je dodao i Sjediwene Ameri~ke dr`ave jer je odabrao da se tim putem vrati u Francusku. Tokom prve decenije 20. veka, D’Epere je slu`io u garnizonima na Istoku i Severu Francuske, a istovremeno je zahvaquju}i [atelijeu 1906. bio u misiji u [paniji i Maroku u vreme konferencije u Algesirasu, 1910. je boravio u Austriji i Gr~koj gde je izme|u ostalih upoznao i pukovnika Danglisa, budu}eg zapovednika gr~ke vojske na Solunskom frontu, a slede}e godine je posetio Nema~ku. Sa svega 55 godina D’Epere je, marta 1912, postavqen za ko-

mandanta 28. alpske divizije stacionirane u [amberiju u rangu generala. Me|utim, samo nekoliko meseci kasnije imenovan je za komandanta trupa u zapadnom Maroku. Francuski protektorat je uspostavqen marta 1912. i D’Epereov zadatak je bio da ugu{i pobunu marokanskih plemena, koja nisu prihvatala protektorat. Godina i {est meseci koje je proveo u Maroku, bili su od izuzetnog zna~aja za D’Eperea. Samostalno je vodio operacije na velikom prostoru, zasnovane na smelim i odlu~nim pohodima, borio se sa nedostatkom qudstva i sredstava, pored vojnih imao je i politi~ke odgovornosti, jednom re~ju stekao je dragocena iskustva koja }e mu biti od velike koristi tokom boravka na Balkanu. Po{to je pobunu marokanskih plemena uspeo da umiri, D’Epere je po povratku u Francusku, oktobra 1913, postao komandant 1. armijskog korpusa, a septembra 1914, u jeku Velikog rata, i komandant 5. armije. Kao komadant komandant 1. korpusa D’Epere je u~estvovao u pograni~nim bitkama avgusta 1914, a kao komandant 5. armije je u~estvovao u bici na Marni, gde je wegovom zaslugom napravqen preokret i odba~ena nema~ka ofanziva. Za komandanta grupe armija Istok postavqen je 1916, i u tom svojstvu je izrazio re-

zerve prema planu prole} ne ofanzive 1917. generala Nivela, @ofrovog naslednika na mestu glavnokomanduju}eg francuske armije. Neuspeh Nivelove ofanzive dovele su do imenovawe Petena za glavnokomanduju}eg francuske vojske. Na frontu D’Epereove grupe armija postignut je ograni~en uspeh oktobra 1917. u bici kod Malmezona.

Krajem 1917. D’Epere je saznao da predsednik vlade @or` Klemanso ima nameru da ga po{aqe na Balkan kao glavnokomanduju}eg na Solunskom frontu. Po{to nije bio spreman da preuzme komandu od svog klasnog druga sa visoke vojne {kole generala Saraja, D’Epere je izjavio da }e zamena jednog levo orijentisanog generala, kao {to je to bio Saraj, jednim rojalistom i katolikom wegovog kova, imati nesagledive politi~ke posledice, jer }e radikali i radikal - socijalisti u Narodnoj skup{tini to smatrati politi~kim manevrom.

Ve} 6. juna je D’Epere dobio telegram kojim je postavqen za glavnokomanduju}eg generala na Solunskom frontu. Ovoga puta je D’Epere imenovawe prihvatio jer, kako je to objasnio Klemansou, nije se radilo o degradirawu, kao {to se to na prvi mah moglo u~initi, ve} o unapre|ewu, jer je glavnokomanduju}i na Solunskom frontu bio samostalan, a on je na

IMRESIONIRAN SRBIMA

General Fran{e d’Epere je posebno je voleo posete frontu i razli~itim general{tabovima saveznika. Tokom svoje posete 29. juna srpskom general{tabu upoznao je vojvodu @ivojina Mi{i}a i princa Regenta Aleksandra. Kao ube|en monarhista odmah se dobro slo`io sa princom Regentom. Impresioniran je odlu~no{}u i borbeno{}u Srba. Za razliku od svog prethodnika, vrlo se dobro slagao sa Srbima.

Zapadnom frontu imao pretpostavqene.

Fran{e d’Epere je pripadao Afri~koj armiji, {to je bio sinonim za francuske oficire koji su svoju karijeru najve}im delom proveli u kolonijalnim trupama. Ovu grupu oficira je odlikovala samostalnost u dono{ewu odluka, iskustvo u slo`enim diplomatskim situacijama, sposobnost da delaju u me|unarodnom okru`ewu, sklonost ka ratu u pokretu, to jest sve one osobine koje su bile neophodne da bi se moglo komandovati tako raznorodnim trupama koje su bile okupqene na Solunskom frontu. Treba podvu}i da, pored srpskih, gr~kih, italijanskih, ruskih, britanskih, francuskih jedinica, na Solunskom frontu su se borile, i u okviru francuske i britanske armije, senegalske, induske i vijetnamske jedinice. Brojna D’Epereova putovawa svedo~ila su o obimu interesovawa, spremnosti da se upoznaju tu|a i druga~ija iskustva i, pre svega, sposobnosti da se ona tuma~e i ocewuju bez predube|ewa, {to mu je i omogu}ilo da poveri srpskoj vojsci kqu~nu ulogu u proboju Solunskog fronta. Wegov prethodnik u Solunu, Gijoma je, za razliku od D’Eperea, smatrao da su jedino francuske i britanske jedinice potrebnog kvaliteta da mogu da izvedu glavni udara. Klemansoova vlada i francuski Vrhovni {tab su bili koncentrisani na bitke u Francuskoj. D’Epere sti`e u Solun 18. juna, mimoi{av{i se sa svojim prethodnikom generalom Gijomom, koji je nekoliko dana ranije napustio Solun. Nije znao gotovo ni{ta o prirodi odnosa izme|u armija razli~itih nacija pod wegovom komandom. Isto tako nije bio svestan postojawa teritorijalnih sukoba, na primer izme|u Italijana i Srba u Albaniji. Bez politi~kih ciqeva, mogao je da se posveti svom iskqu~ivom zadatku, organizaciji ofanzive {irokih razmera.

l U slede}em broju: Srpskoj vojsci je pripala nezahvalna uloga da probiju neprijateqski front u planinama

1854. - Ro|en je srpski fizi~ar i pronalaza~ Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike (1901) na Kolumbija univerzitetu. Wegov najzna~ajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi ("Pupinovi kalemovi") (1890), omogu}io je telefonski i telegrafski prenos na velike daqine pomo} u kabla. Za autobiografsku kwigu "Od pa{waka do nau~ewaka" dobio je 1924. Pulicerovu nagradu.

1915. - Nema~ke i austrougarske trupe su u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd.

1934. - U Marseju je ubijen jugoslovenski kraq Aleksandar I Kara|or|evi}. Atentat u kojem je poginuo i francuski ministar inostranih poslova @an Luj Bartu, organizovali su lideri hrvatskog usta{kog pokreta i makedonskih nacionalista, a izvr{io ga je Vlada ^ernozemski.

1940. - U Liverpulu ro|en Xon Lenon kompozitor, tekstopisac i gitarista Bitlsa.

1962. - Uganda je stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.

1963. - Vi{e od 2.000 qudi je poginulo u poplavama kada je pukla oko 300 metara visoka brana "Vajont" kod Beluna, u severoisto~noj Italiji.

1967. - U Boliviji je ubijen argentinski revolucionar Ernesto "^e" Gevara, simbol revolucije u Ju`noj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost {irom sveta, posebno me|u mladima. U~esnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi (1961-65), postao je u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. je zarobqen, a potom ubijen.

1993. - U sukobima Muslimana i Hrvata u Mostaru (Bosna i Hecegovina) sru{en je Stari most, simbol grada, sagra|en u 16. veku za vreme turske vladavine. Most je bio pod za{titom UNESKO-a.

1997. - Vi{e od 200 qudi je poginulo kada je uragan "Paulina" pogodio meksi~ko letovali{te Akapulko.

2002. - Umro je jugoslovenski televizijski rediteq Sava Mrmak, jedan od najzna~ajnijih rediteqa na ovim prostorima u domenu istorijske dokumentarne drame, koji se oprobao i u svim ostalim televizijskim `anrovima.

2012. - Izvr{en poku{aj atentata na Malalu Jusufzai, pakistansku devoj~icu i aktivistkiwu, borca za pravo na {kolovawe `enske dece. Godine 2014. dobila je Nobelovu nagradu za mir.

2017. - Sud Bosne i Hercegovine oslobodio je komandanta bo{wa~kih snaga u Srebrenici Nasera Ori}a krivice za ratni zlo~in i ubistvo tri ratna zarobqenika srpske nacionalnosti u Bratuncu i Srebrenici 1992. godine. Krivice je oslobo|en i pripadnik Armije BiH Sabahudin Muhi}.

Nemiran duh: Fran{ D’Epere na zadatku u Maroku

KAKO JE SA ULICA SKLOWEN NAJPOZNATIJI SAOBRA]AJAC BEOGRADA:

Tu`na sudbina "ple{u}eg milicajca"

U nekom drugom `ivotu Jovan Buq je mo`da mogao biti baletan. Ovako, bio je i ostao najpoznatiji saobra}ajac koji je ikada radio na ulicama Beograda, a wegova slava stigla je ~ak i do dalekog Londona… i to sve zahvaquju}i qubavi, kulturi i pristojnosti koja mnogima danas deluje neverovatno i skoro - nadrealno.

Nije bilo Beogra|anina koji tokom ‘60ih i po~etkom ‘70-ih godina pro{log veka nije znao za wega.

Uvek u besprekornoj uniformi, sa {lemom i belim rukavicama, Jovan Buq regulisao je saobra}aj graciozno{}u na kojoj su mogli da mu pozavide i baletani. Wegovo radno mesto uglavnom je bilo na Terazijama, ali su qudi mogli da ga vide i na izlasku iz Terazijskog tunela, kod Doma omladine, “kod Londona” u Kneza Milo{a, na Slaviji…

A zaista su dolazili da ga vide… LI^ANIN U BELOJ UNIFORMI

Jovan Buq bio je Li~anin. Nakon rata sa porodicom se preselio u Vojvodinu, a zatim i u Beograd. Visok i markantan, u vojsci je bio gardista, a kako mu se uniforma (i on u woj) dopala, re{io je da postane milicioner.

Stasitog Li~anina vrlo brzo su primetili u slu`bi. Poslat je da reguli{e saobra}aj u najprometnijem delu grada. Wegova pojava - u elegantnoj uniformi, zakop~an do grla, sa {lemom i rukavicama, svakako je privla~ila pa`wu, ali su ipak pokreti bili ti koji su od “obi~nog” saobra}ajca uskoro stvorili legendu i simbol - grada i jednog vremena. Vi{e se niko ne se}a da li je Jovan Buq ba{ od prvog trenutka kada je po~eo da reguli{e saobra}aj u centru Beograda “zaigrao” ili su se wegovi graciozni pokreti poput baletana, vremenom razvili. Tek, oni su ga proslavili!

Buq je bio blag, opu{ten, uvek sa osmehom na licu. Izgledao je kao da istinski u`iva u svom poslu. Pokreti su delova-

li prirodno, nimalo usiqeno, a ~inilo se kao da ple{e. Qudi su dolazili da ga gledaju, poneko ga je i fotografisao, a ~inilo se da mladom milicajcu pa`wa ne smeta. Naprotiv! Sme{kao se, pozirao, delio autograme i svakome poklawao deli} pa`we.

Ali, Jovan nije bio samo “baletan”. Svoj posao radio je odgovorno i sa mnogo pa`we. Prema svima je bio qubazan. Kada bi video stariju osobu ili decu, zaustavqao bi saobra}aj, prilazio da pomogne i prevede preko ulice.

A po{tovali su ga i voza~i. Na wegovim raskrsnicama nikada nije bilo gu`ve, a saobra}aj je radio “kao sat”. Svi su slu{ali wegove komande, a zapam}en je kao blag i pravi~an. Kasnije je sam pri~ao kako je “uz lepu re~ i osmeh” sve mogu}e zavr{iti i kako je kaznama pribegavao tek kao posledwem sredstvu.

BEOGRADSKI MILICAJAC

IDE U LONDON

O~ekivano, Buq je postao poznat ~ak i van granica Beograda. Pri~u o wemu prenosili su doma}i i strani turisti koji

su dolazili u jugoslovensku prestonicu, pa su se za wu uskoro zainteresovali i novinari.

U staroj {tampi mogu}e je prona}i veliki broj intervjua koje je milicioner tokom godina dao, a naro~itu pa`wu danas privla~e fotografije "Ilustrovane politike” na kojima Buq pozira ispred Palate Albanija sa, tada mladom balerinom, Jelenom Tinskom.

Jova se oprobao i u pevawu. Za Jugoton je 1970. izdao plo~u sa dve pesme - “Jovina Balada” i “Voza~ima Svima Zdravo @elim”.

Gracioznost je ovog saobra}ajca odvela i u inostranstvo. Na takmi~ewu saobra}ajaca u [vajcarskoj {ezdesetih je osvojio drugo mesto, a stigao je i do Londona. Na internetu je mogu}e prona}i podatak da ga je tamo pozvao li~no gradona~elnik i da je tom prilikom ~ak predstavqen i kraqici Elizabeti. Iako ovo mo`da jeste urbana legenda, neosporna ~iwenica jeste da je legendarni beogradski milicajac imao priliku da “zaple{e” na ~uvenom Pikadili trgu!

NAJDU@A ZGRADA U BEOGRADU - DUGA GOTOVO JEDAN KILOMETAR:

U periodu od 1960. do 1966. godine, na Novom Beogradu je izgra|ena monumentalna gra|evina – najdu`a zgrada u Beogradu – duga gotovo jedan kilometar.

Danas poznata kao „Meandar“ ili „Lamela“ nalazi se u bloku 21 i delo je grupe “Beogradskih pet“: arhitekata Leonida Lenar~i}a, Mi{e Miti}a, Ivana Petrovi}a, Ivana Simovi}a i Mihaila ^anka. Wena veli~ina je zapravo skrivena od oka posmatra~a, jer vijuga kao zmija u staromodnim kompjuterskim igricama – otud i jo{ jedno weno ime „Zmijica“.

Projektovana kao stambeni blok „B-7“ za sme{taj vojnog osobqa, pa je otud investitor bila tada{wa armija JNA, odnosno, Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, ovaj arhitektonski poduhvat industrijske moderne u svojih devet lamela, spojenih u dvostruko latini~ko slovo S, ima 62 ulaza, 795 stanova, 5.152 prozora i 6.380 vrata. U woj je, ~im je izgra|ena, `ivelo ~ak 3.500 stanara!

„Meandar“ se prostire du` ~etiri razli~ite adrese, obuhvataju}i delove Bulevara Mihajla Pupina, Bulevara Zorana \in|i}a, Ulice Milentija Popovi}a i Ulice Antifa{isti~ke borbe. Nalazila se u nekada{woj Mesnoj zajednici “Edvard Kardeq” nazvanoj po najbli`em saradniku tada{weg vo|e Tita, slovena~kom politi~aru. Danas je to MZ “U{}e”. Ipak, nije sve bilo bajno: u samom star-

tu projektanti su se suo~ili sa problemom nestabilnosti novobeogradskog pe{~anog tla. Zbog te ~iwenice ni dan danas niko ne pomi{qa na eventualnu nadogradwu bilo kog dela “Meandra”.

Ekstremno duga~ka zgrada nije bila na{ izum. U Be~u je nekoliko decenija ranije ve} bila izgra|ena zgrada „Karl Marks hof“ duga~ka 1.100 metara, du` koje se nalaze ~ak ~etiri tramvajske stanice! A titulu najdu`e na svetu nosi jedna u Volgogradu (nekada{wi Staqingrad) u dana{woj Rusiji od 1.140 ~ak metara.

Pored “Meandra” na Novom Beogradu podignuto je u narednim godinama jo{ nekoliko veoma duga~kih zgrada. Primera radi, u Bulevaru Mihaila Pupina postoji jedna duga~ka 250 metara u kojoj `ivi oko 2.000 stanara u 460 stanova.

“B-7” je progla{ena za jednu od tri najlep{e ku}e u Jugoslaviji, a weni projektanti su umalo dobili i Oktobarsku nagradu, ali ka`u da se ume{ao sam gradona~elnik Branko Pe{i} koji nije pristajao da neki tamo klinci dobiju tako veliko priznawe.

Ideja ove arhitektonske omladine svidela se, me|utim, izvo|a~ima. Zakqu~ili su da je takav vid izgradwe prakti~an i jeftin. Tako je masovna gradwa uzdu`nih zgrada po~ela i oko Studnetskog grada i To{inog bunara.

Ovaj internacionalni stil Novog Beograda, nastao na osnovu ideja velikog

Put Londona Buqa je odvela britanska avio-kompanije British European Airlines koja je na ovaj na~in `elela da promovi{e novu liniju do Beograda. Kao najboqi predstavnik jugoslovenske prestonice i onoga {to turiste ~eka u woj, Buq je imao priliku da reguli{e saobra}aj na nekim od najfrekventnijih londonskih raskrsnica.

Ironi~no, Britancima se nije mnogo svideo! Izve{ta~ Borbe zabele`io je da se masa sveta okupila kako bi ga gledala {to je stvorilo gu`vu koja je nervirala voza~e. Naro~ito su nervozni bili taksisti i voza~i autobusa koji su mu dobacivali, pa ~ak ga i psovali. Ipak, temeqan i odgovoran kakav je bio, Buq je, ne obaziru}i se na okolinu, svoj posao odradio do kraja. ZABORAV ZA

“PLE[U]EG SAOBRA]AJCA”

Pri~a o najlegendarnijem saobra}ajcu Beograda ima tu`an kraj… na neki na~in. Iz nepoznatih razloga, Jovan Buq je, po~etkom ‘80-ih godina sklowen sa ulica prestonice. Prvo je preme{ten u jedinicu za bezbednost `elezni~kog saobra}aja, a vrlo brzo nakon toga i penzionisan. Imao je tek ~etrdesetak godina.

Niko zapravo nije znao ko je doneo odluku da najpoznatijeg milicajca Jugoslavije skloni sa ulice. Wegova popularnost izgleda da je nekome zasmetala. U intervjuu koji je dao za Borbu godinama kasnije Buq je ispri~ao da mu je zamereno to {to je “pre{ao u glumce”.

- ^esto sam pitao za{to moram da idem, a svi su mi odgovarali “zato {to nisi vi{e na{, ve} si postao deo umetnosti”ispri~ao je.

Nakon toga, jednog od simbola Beograda polako je progutao zaborav. Jovan Buq godinama je radio kao prodavac u trafici u bloku 70 na Novom Beogradu, a nakon toga i kao ~uvar parkinga ispred splavova na Savskom keju.

Jovan Buq vi{e nije plesao. Bez belog odela, rukavica i {lema, malo ko ga je i prepoznavao. Umro je 2010. Bila mu je 71 godina.

Izgled zgrade iz vremena sedamdesetih godina pro{log veka, nedugo posle izgradwe

svetskog arhitekte Le Korbizjea, ubrzo je odba~en. Ne{to kasnije po~iwu da se grade druga~iji objekti poput onih sa kosim krovovima u Bloku 19a, kod Sava centra. Arhitekte Predrag Cagi}, Milan Lojanica, Borivoj Jovanovi} i Radisav Mari} uneli su na taj na~in malo planinskog duha u blokovima 24 i 34. Objekat “B-7” gra|en je, kao i uostalom ve}ina ostalih novobeogradskih blokova, vrlo prakti~no. Vodilo se ra~una da

deca mogu da se igraju u parku ispred, da ne prelaze nijednu veliku gradsku saobra}ajnicu do {kole, a da wihovi roditeqi u neposrednoj blizini imaju jedan supermarket za snabdevawe. U izgradwi su u~estvovali najve}i gra|evinski giganti onog vremena – „Trudbenik“, „Ratko Mitrovi}“, „Napred“ i „Rad“. Danas stoji ne samo kao izuzetan arhitektonski raritet Beograda ve} i kao pravi `ivi spomenik jednoj i{~ezloj epohi.

Jovan Buq u Londonu

Deset najboqih dr`ava za penzionere

Sve vi{e qudi razmi{qa o penzionisawu u inostranstvu, tra`e}i boqi kvalitet `ivota i ni`e tro{kove. S tim u vezi, mnoge zemqe nude posebne programe za penzionerske vize.

Global Citizen Solutions je objavio „Global Retirement Report 2025“ rangiraju}i 44 takva programa. Analiza je obuhvatila 20 razli~itih pokazateqa, a zemqe su rangirane na osnovu: administrativne procedure, dr`avqanstva i mobilnosti, ekonomije, poreskih olak{ica, kvaliteta `ivota, kao ibezbednosti i integracije.

Ve}ina zemaqa u top 10 se nalazi u Evropi i na ameri~kom kontinentu.

„Amerike dominiraju po dostupnosti digitalnih nomadskih i penzionerskih viza, a zatim sledi Evropa. Nude vrlo visok kvalitet `ivota iznad proseka“, izjavila je dr Laura Madrid Sartoreto, vo|a istra`iva~kog tima.

Prema wenim re~ima, kqu~ne motivacije za preseqewe su politi~ka stabilnost, bezbednost i efikasan zdravstveni sistem.

Portugalija je progla{ena najboqom zemqom za penzionisawe. Za gra|ane van Evropske unije nudi D7 vizu, namewenu onima sa stabilnim pasivnim prihodima, kao {to su penzije ili prihodi od iznajmqivawa nekretnina. „Portugalski program viza za penzionere posledwih je deset godina vode}i model“, isti~e dr Madrid Sartoreto.

Ova dr`ava je najsigurnija zemqa u Evropi i jedno od najtra`enijih mesta za penzionere. Za dobijawe vize potreban je minimalni mese~ni prihod od 870 evra, a nakon pet godina sti~e se pravo na trajni boravak ili dr`avqanstvo. Iako se oporezuju prihodi iz inostranstva, nema poreza na bogatstvo ili nasle|ivawe za bliske ~lanove porodice.

Mauricijus nudi desetogodi{wi boravi{ni status za osobe starije od 50 godina, uz uslov mese~nog prihoda od 2.000 dolara Mauricijus je iznena|uju}e zauzeo drugo mesto. Wegov uspeh se pripisuje transparentnosti administrativnih procedura, poreskim olak{icama i visokom kvalitetu `ivota. Ova ostrvska dr`ava nema globalni poreski sistem, {to je ~ini privla~nom za penzionere.

Nudi desetogodi{wi boravi{ni status za osobe starije od 50 godina, uz uslov mese~nog prihoda od 2.000 dolara.

Deset najboqih zemaqa za penzionisawe u 2025. godini su: Portugalija Mauricijus [panija Urugvaj Austrija Italija Slovenija Malta Letonija ^ile

Prvi ve{ta~ki satelit Zemqe lansiran je na orbitu 4. oktobra 1957. godine - ovaj doga|aj bio je prekretnica u istoriji kosmonautike i jo{ jedna potvrda ruske dominacije u bici za osvajawe kosmosa.

Satelit PS-1, koji su Rusi lansirali sa kosmodroma Bajkonur u Zemqinu orbitu uz pomo} raketnog nosa~a R-7, imao je oblik kugle iz koje su {tr~ale 4 antene.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Pred vama je burna nedeqa u kojoj }ete imati priliku da razre{ite porodi~ne nesuglasice i poboq{ate komunikaciju sa dragim qudima i onima koji su vam va`ni na poslu. Zauzeti Ovnovi unose vi{e topline u odnos sa partnerom, koji je ina~e na "staklenim nogama". Slobodni privla~e pa`wu svojom otvoreno{}u i osmehom. Obratite pa`wu na ishranu i uvedite malo vi{e kretawa.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Ose}ate potrebu za blisko{}u i sigurno{}u, zbog ~ega }ete ove nedeqe vi{e vremena provoditi sa porodicom. Qubavni `ivot zauzetih Bikova bi mogao da se osna`i zahvaquju}i sitnim znacima pa`we. Slobodni }e biti u prilici da upoznaju osobu koja }e u wihov `ivot uneti mir i stabilnost. Prilika za dodatnu zaradu mogla bi neo~ekivano da se pojavi. Zdravqe je dobro.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Va{a dru{tvenost dolazi do izra`aja. Porodica o~ekuje va{u podr{ku, pa se svojski trudite i uspevate da uskladite obaveze i u`ivate u vremenu koje provodite zajedno. U qubavi bi slobodni Blizanci mogli da zapo~nu flert koji se lako pretvara u ne{to ozbiqnije. Zauzeti }e iznenaditi partnera nekom spontanom idejom. Kada je re~ o novcu, budite obazrivi, nije trenutak za tro{ewe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Ove sedmice dom i porodica postaju va{e uto~i{te i izvor snage. Zauzeti Rakovi }e se jo{ vi{e povezati sa partnerom, dok su slobodni nagla{eno emotivni, a ta wihova toplina i ne`nost ne}e ostati neprime}ena. [to se novca ti~e, budite malo oprezniji u planirawu, ali jo{ uvek nema razloga za brigu. Obratite pa`wu na promene vremena koje mogu da uti~u na raspolo`ewe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

@elite da budete u centru pa`we, a to se posebno odra`ava u qubavi. Zauzeti Lavovi unose strast i dinamiku u romanti~an odnos, dok slobodni osvajaju harizmom. Odnosi u porodici su nikad boqi, topli i ispuweni podr{kom. Finansijska situacija je dobra, iako vas svrbe prsti da tro{ite novac na neke luksuzne stvari. Po pitawu zdravqa, va`no je da izbegavate preterivawa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Ove nedeqe vam prija organizovanost i ose}aj da imate sve pod kontrolom. Porodi~ni odnosi se smiruju i ulaze u skladniju fazu. U qubavi, zauzete Device ula`u trud da odnos u~ine stabilnijim, dok slobodne privla~i neko iz bliskog okru`ewa. Novac vam sti`e ukoliko budete pa`qivo planirali i donosili iskqu~ivo prakti~ne odluke. Ne iscrpqujte se preteranim obavezama.

Masa tog satelita iznosila je 83,6 kilograma, dok je du`ina antena varirala izme|u 2,4 i 2,9 metara - one su slu`ile za prenos signala od Zemqe ka satelitu i nazad.

PRVI VE[TA^KI SATELIT ZEMQE

OBI[AO JE OKO NA[E PLANETE

1.440 KRUGOVA

Nepunih 300 sekundi nakon starta, raketni nosa~ R-7 mase oko 7,5 tona zajedno sa satelitom PS-1 dostigli su elipti~nu orbitu Zemqe, dok se na 315. sekundi leta prvi ve{ta~ki Zemqin satelit odvojio od drugog stepenika nosa~a i postao potpuno autonoman.

Na orbiti je satelit PS-1 proveo puna 92 dana (sve do 4. januara 1958. godine) i za to vreme obrnuo 1440 krugova oko Zemqe. Ukoliko tu brojku pretvorimo u kilometre, re~ je o neverovatnih 60 miliona kilometara pre|enog puta, pi{u RIA Novosti.

Uspeh sovjetskih kosmonauti~ara stru~waci iz Sjediwenih Ameri~kih

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Va{a potreba za harmonijom dolazi do izra`aja. U qubavi se otvarate i zauzeti pronalaze nove na~ine da osve`e odnos i rasplamsaju strasti. Slobodni bi mogli da do`ive susret koji }e im promeniti pogled na qubavne prioritete. Porodica vam pru`a oslonac, a finansijska situacija je OK. Prona|ite balans izme|u posla i odmora kako biste o~uvali unutra{wi mir.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Nedeqa pred vama je u znaku strasti i va{e potrebe za dubqim vezama. Zauzete [korpije }e rasplamsati strasti u vezi, dok slobodni privla~e sna`ne i intrigantne osobe. Porodi~ni odnosi su odli~ni, od bliskih qudi mo`ete da o~ekujete podr{ku. Finansijska situacija je pod kontrolom, ali pazite na nagle tro{kove. Energija je visoka, {to pozitivno uti~e na zdravqe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Potrebno vam je vi{e slobode, ali i topline u odnosima. Zauzeti Strel~evi pronalaze nove na~ine da partneru poka`u pa`wu, dok slobodni lako sklapaju nova poznanstva. Pripremite se, mo`da se iz toga ne{to lepo izrodi. Porodica vam pru`a vetar u le|a, a finansije se polako stabilizuju. Zdravqe je dobro, ali pazite na sitne povrede ili umor zbog preterane aktivnosti.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Nedeqni horoskop ka`e da }e vam fokus biti na porodici i negovawu odnosa unutar we. Qubavni `ivot zauzetih Jar~eva postaje mirniji i sigurniji, dok slobodni mogu da privuku nekoga ko im uliva poverewe, koga ve} du`e poznaju. Nov~ana situacija ide u va{u korist, ali zahteva mudro raspore|ivawe sredstava. Zdravqe je dobro, ipak obratite pa`wu na ki~mu i zglobove.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Otvoreni ste za nova iskustva, {to }e osve`iti va{e odnose sa qudima koje ste tek upoznali. Zauzete Vodolije unose vi{e slobode u vezu, dok slobodni lako privla~e qude sli~nih interesovawa. U porodici vlada prijateqska atmosfera. Novac tro{ite br`e nego ina~e, obratite pa`wu na impulsivne kupovine. Kretawe i fizi~ka aktivnost su va{ najboqi saveznik.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Ove sedmice oseti}ete sna`nu povezanost sa dragim qudima. Emocije su nagla{ene! Zauzete Ribe }e uneti ne`nost u odnos, dok bi slobodne mogle da zapo~nu romansu sa osobom iz kruga prijateqa. Porodica vas podr`ava i daje snagu. Finansije zahtevaju boqu organizaciju, ali ve}ih problema nema. Zdravqe je stabilno, mada vam je potreban kvalitetniji san i odmor.

Dr`ava uspeli su da ponove tek 1. februara 1958. godine, lansirav{i iz drugog poku{aja ve{ta~ki satelit "Eksplorer-1". Ameri~ki satelit bio je oko 10 puta lak{i od sovjetskog. SOVJETSKA KOSMI^KA INDUSTRIJA RAZVIJALA SE BRZINOM SVETLOSTI

Razvoj raketno-kosmi~ke industrije u Sovjetskom Svezu po~eo je prakti~no na prole}e 1946. godine - upravo su tada osnovani nau~no-istra`iva~ki instituti, konstruktorski biroi, testni centri i fabrike za proizvodwu balisti~kih

raketa dugog dometa.

U SSSR se ova grana industrije razvijala muwevitom brzinom i za jako kratko vreme projektovani su i stvoreni najmo}niji kosmi~ki aparati. Na hiqade wih lansirano je u svemir kako bi se istra`ivalo wegovo bezgrani~no prostranstvo. Raketni nosa~i "Zenit", "Proton", "Kosmos", "Molnija" i "Ciklon" na orbitu su dorpemili nau~no-istra`iva~ke, meteorolo{ke, navigacione i vojne satelite, koji su istra`ivali Mesec, Mars, Veneru, kao i Halejevu kometu i druge svemirske objekte.

Ako vam je stalno hladno mo`da nije do vremena, ve} do va{eg zdravqa

Ose}aj hladno}e koji ne prati druge qude oko vas mo`e biti znak da va{e telo poku{ava ne{to da vam ka`e.

Ako vam je stalno hladno, ~ak i kada drugima nije, razlog mo`da nije samo pad temperature.

Farmaceutkiwa Nijam Makmilan upozorava da ose}aj hladno}e mo`e biti znak ozbiqnog zdravstvenog problema, a ne samo posledica vremena.

Ona upozorava da ose}aj hladno}e koji ne prati druge qude oko vas mo`e biti znak da va{e telo poku{ava ne{to da vam ka`e. U nastavku vam donosimo zdravstvena stawa koja mogu biti uzrok.

SMAWENA FUNKCIJA [TITNE @LEZDE (HIPOTIREOZA)

Jedan od naj~e{}ih razloga za{to se qudi stalno smrzavaju, ~ak i u zatvorenom prostoru, jeste smawena funkcija {titna `lezda.

Hipotireoza se javqa kada {titna `lezda ne proizvodi dovoqno hormona koji reguli{u niz va`nih funkcija, ukqu~uju}i metabolizam i telesnu temperaturu.

„Spor metabolizam mo`e sniziti va{u unutra{wu temperatu-

RECEPT

SLATKA PITA SA SIROM

POTREBNO JE:

n 4 jajeta

n 200 g sitnog sira

n 4 ka{ike p{eni~ni griz

n 3 ka{ike {e}era

n 80 ml kisele pavlake

n 1 limun - korica

n 100 g suvog gro`|a

PRIPREMA:

@umanca penasto ulupati sa {e}erom. Zatim dodati sitni sir. Dobro izme{ati i dodati griz, kiselu pavlaku. Ulupati belanca. Spojiti smesu od `umanaca i belanaca. Dodajte suvo gro`|e i ribana limunova korica. Uliti u kalup oblo`en pek papirom. Pe}i kola~ na 180 stpeni oko 25 minuta.

Kada se kola~ ispekao prevrnuti i skinuti pek papir. Posle hla|ewa se}i na {tangle ili kocke.

SAVET:

Ovaj kola~ je mala doza pa se slobodno mo`e duplirati. Veoma je mekan, jer nema bra{na. Po `eqi se mo`e dodati prstohvat pra{ka za pecivo i vanil {e}er.

ru, ~ine}i da se ose}ate hladno i osetqivo na niske temperature“, objasnila je Makmilan. Pored ose}aja hladno}e, drugi simptomi mogu ukqu~ivati

umor i iscrpqenost, pove}awe telesne te`ine, zatvor, depresivno raspolo`ewe, suvu ko`u i kosu, promukao glas i neredovne ili obilne menstruacije.

Ako primetite nekoliko ovih simptoma, preporu~uje se da posetite lekara koji mo`e da proveri nivo hormona {titne `lezde.

REJNOOVA BOLEST

Ako vam prsti na rukama ili nogama ~esto ose}aju utrnulost, belinu ili plavost, posebno na hladno}i, mo`da imate Rejnoovu bolest.

Ovo stawe uzrokuje su`avawe krvnih sudova, naj~e{}e u prstima, {to ograni~ava protok krvi i izaziva ose}aj utrnulosti i ekstremne hladno}e.

„Za one sa Rejnoovom bole{}u, hladni ekstremiteti nisu samo neprijatnost ve} svakodnevna borba“, rekao je Makmilan.

ANEMIJA

Anemija je stawe u kojem telo nema dovoqno zdravih crvenih krvnih zrnaca za prenos kiseonika do organa i tkiva. To rezultira lo{om cirkulacijom i ose}ajem hladno}e, posebno u

Kome se vi{e veruje - lekarima ili ve{ta~koj inteligenciji?

Dostupnost AI sistema 24/7 i obezbe|ewe trenutnog odgovora je glavni razlog za{to se wemu, a ne lekaru obra}a ~ak 57 odsto Srba.

Oko 39 odsto Evropqana pre prihvata konsultacije sa ve{ta~kom inteligencijom (AI) nego sa lekarom, a to ~ini ~ak 57 odsto Srba, pi{e u najnovijem [tada zdravstvenom izve{taju, u kojem je kao glavni razlog navedeno obezbe|ewe trenutnog odgovora i dostupnost sistema AI 24 sata, sedam dana u nedeqi.

Pobornici ve{ta~ke inteligencije u zdravstvu isti~u stalnu dostupnost, brze odgovore i objektivne povratne informacije, a neki se ~ak ose}aju sigurnije dele}i li~ne zdravstvene podatke sa digitalnim interfejsom nego sa qudskim bi}em, pokazuje izve{taj.

Dostupnost AI sistema 24/7 i obezbe|ewe trenutnog odgovora je glavni razlog za{to se wemu, a ne lekaru obra}a ~ak 57 odsto Srba, 56 odsto Ma|ara, 55 odsto ^eha i 54 odsto Slovaka.

Vi{e od polovine Evropqana - 52 odsto, i daqe je neodlu~no, a glavni motivi za izbegavawe konsultacija sa ve{ta~kom inte-

Mandarine su drugi najpopularniji citrus posle pomoranxe. U mandarinama mo`ete u`ivati kao u idealnoj u`ini pokretu, cediti ih za sok ili praviti xem.

Uprkos wihovoj maloj veli~ini u pore|ewu sa drugim citrusnim vo}em, kao {to su pomoranxe i grejpfruti, mandarine su bogate hranqivim materijama i vodom, zapravo ~ine oko 85% vode.

Odli~an su izvor vitamina C, tako|e su jedan od najkoncentrovanijih izvora beta-kriptoksantina, antioksidansa koji se u telu pretvara u vitamin A i stoji iza naranxaste boje mandarina i drugog sli~nog vo}a.

rukama i stopalima.

Naj~e{}i oblik anemije je nedostatak gvo`|a, koji se mo`e javiti ako ne unosite dovoqno gvo`|a ishranom ili ako imate pove}an gubitak krvi, kao {to je menstruacija ili bolest.

Pored ose}aja hladno}e, simptomi anemije ukqu~uju umor, vrtoglavicu, bledu ko`u i kratak dah.

DIJABETES TIPA 2

Dijabetes mo`e o{tetiti `ivce, posebno u rukama i stopalima. Ovo o{te}ewe mo`e prouzrokovati da stalno ose}ate hladno}u, ~ak i ako su vam ekstremiteti fizi~ki topli na dodir.

Drugi simptomi dijabetesa ukqu~uju pove}anu `e|, ~esto mokrewe, neobja{wiv gubitak te`ine i ose}aj iscrpqenosti.

Ako primetite nekoliko ovih simptoma, obavezno posetite lekara da proveri {e}er u krvi i druge va`ne parametre.

ligencijom su nedostatak poverewa, pra}en potrebom za li~nom interakcijom.

Nedostatak poverewa u sposobnost AI da pru`i ta~ne medicinske savete je glavni motiv za 61 odsto Iraca, 60 odsto [ve|ana i Portugalaca, 59 odsto Kazahstanaca, 58 odsto Danaca, ali i 49 odsto Srba.

Zabrinutost da }e wihovi li~ni podaci biti pohraweni ili deqeni od AI sistema pokazalo je 25 odsto Iraca, 24 odsto Britanaca, po 22 odsto Francuza i Nemaca i svega osam odsto Srba.

LE^EWE

Gra|ani Evrope u zna~ajnom broju najve}e poverewe imaju u izabranog lekara/doktora op{te prakse, ali i u ostale zdravstvene radnike.

Ovogodi{we istra`ivawe pokazuje da gra|ani stariji od 55 godina, kao i oni sa dobrim fizi~kim zdravqem, znatno vi{e veruju svojim izabranim lekarima.

Nasuprot wima, mla|e generacije vi{e veruju zdravstvenim influenserima na dru{tvenim mre`ama, ali i ve{ta~koj inteligenciji, navedeno je u [tada izve{taju.

VELIKI PROCENAT ANTIOKSIDANATA

Antioksidanti {tite va{e telo neutrali{u}i {tetne efekte oksidativnog stresa, koji je uzrokovan nakupqawem slobodnih radikala. Mandarine, ukqu~uju}i wihove kore, su bogati izvori antioksidanata kao {to su vitamin C i beta-kriptoksantin i flavonoidi kao {to su naringin, hesperidin, tangeretin i nobiletin.

SREDSTVO ZA JA^AWE IMUNITETA

Vitamin C u mandarinama mo`e pomo}i u za{titi va{eg imunolo{kog sistema od virusa i bakterija tako {to deluje na T }elije,

vrstu belih krvnih zrnaca koja {tite va{e telo. Stoga vam poma`e da odr`ite zdrav nivo ovih }elija za borbu protiv infekcija. POGODNE ZA GUBITAK TE@INE Mandarine mogu pomo}i u gubitku te`ine pove}awem dnevnog unosa vlakana. Agrumi, ukqu~uju}i mandarine, obezbe|uju nerastvorqiva vlakna - ona vrsta koja ne fermentiraju u crevima - kao {to su celuloza i lignin. Ova vrsta vlakana poja~ava ose}aj sitosti usporavaju}i tranzit hrane kroz va{ digestivni trakt. Ovo zauzvrat poma`e u regulisawu va{eg apetita, {to mo`e podsta}i gubitak te`ine.

(SAD)

SKANDINAVKA UKR[TENICA

JUNG PRODAVAC KESTEWA

LI^NA ZAMENICA OZNAKAZA TONU NASEQE KOD MEDVE\E POSLEDWE SLOVO AZBUKE CELOKUPNO, BEZ IZUZETKA STAVQATI U TE^NOST

VRSTA GASA

GORKE MATERIJE VOZAR PRIMITIVNOG PLOVILA SIMBOL LUTECIJUMA RAVNODU[NOST, BEZVOQNOST NAZIV, IME (LAT.) USTANOVITI, OSNOVATI (LAT.)

LI^NA ZAMENICA LAVOVI (TUR.) MLITAVOST, KLONULOST(MED.)

BILO KAD ODSE^AK NA ULAZNICI ZVECKATI

PISAR^I]I AUTO

MOLITVE PRVI VOKAL ISTRAJAWE STAJAZA OVCE

UKRASNA RESA, KI]ANKA NEVERNIK (TUR.) MERA JA^INE STRUJE

QOTINA, PASJALUK KILOPOND (SKR.)

PERSIJANKE NAJVE]I SISAR

OZNAKA NEMA^KE

URANA URANOVA RUDA

WATI

]ALAPRDATI

KAUR, KVARTAL, RI, O^, MIMI^AR, VA[I, PSINA, IRANKE, KIT,

]ATICE, AMS, TONALITET, AMIN, KARINA, A, ISTRAJ, U, ROJTA,

ONI, T, [, SVE, BUTAN, AMARA, JA, ARSLANI, IKAD, KUPON,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: RU^AK, ALEJE, DALAS,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Uobra`avawe bolesnika da se pretvorio u vuka, 2. Apeninska dr`ava - Grad u Nema~koj, 3. Vrsta hrasta, qutik - Pasija, 4. Ekonomski biro (skr.) - Kartografi - Li~na zamenica, 5. Veliki rep - Jediwewe kiseonika s nekim elementom (hem.), 6. Uzvik bola, ajao, ajojOlak{awe - Oznaka za obim, 7. Oznaka na vozilima za obuku - Luka za jahte - Algebra (skr.), 8. Ilija odmila - Ime starijeg vladike i istori~ara Mila{a, 9. Embrion, fetus - Gr~ko slovo, 10. Obra|ivati zemqu plugomPlanina u Turskoj, 11. Auto oznaka Vaqeva - Oli~ewe bo`anstva u hinduizmu - Jezero u Irskoj, 12. Najsvetiji deo gr~kog hrama - Zeqasta biqka s podzemnim mesnatim stablom, 13. Magare}i glas - Pribalti~ka dr`ava, 14. Isticawe istih prava.

USPRAVNO: 1. Liberalizacija, 2. Mesto u Banatu - Turski naziv za Crnu Goru, 3. Zemqa za pe}i - Besnilo, ludilo, Mesto u Istri, 4. Islamski verski u~iteq - So sir}etne kiseline - Oznaka za litar, 5. Stariji pesnik i vladika Gruji} - Grad u Italiji, 6. To jest (skr.) - Kosina, strmina - Ime glumice Bening, 7. Pasmine - Jedini primerak - Simbol tantala, 8. Simbol kiseonika - Izdatak - Brazda u sredini orawa, 9. Ve{ta~ka kosa - @iteq Ogara, 10. Mu{ko ime, Isailo - Grad u Albaniji - Zahvat jezikom ({atr.) 11. Uzimati hranu - Predmeti od lima, 12. Neprihvatawe dogmi.

ESEN, BEQIK, STRAST, EB, MAPERI, TI, REPINA, OKSID, AJO, ODU[AK, O, L, MARINA, ALG, IKAC, NIKODIM, ZAMETAK, GAMA, ORATI, ARARAT, VA, AR,AVAT RI, ADITON, ZALIZ, WAK, LETONIJA,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: LIKANTROPIJA,

[TA ^OLA ZAHTEVA PRED SVAKI KONCERT?

Dok drugi peva~i imaju liste `eqa, on tra`i samo jedno

Zdravko ^oli}, jedan od najpoznatijih peva~a na Balkanu, poznat je po svojim spektakularnim koncertima, ali i po skromnim zahtevima kada je re~ o pripremama za nastup.

Dok mnoge muzi~ke zvezde imaju duga~ke liste `eqa, ^ola se zadovoqava samo jednim – stalkom za garderobu.

^ola pred svaki nastup tra`i mesto gde }e garderoba mo}i da stoji, ali da se ne izgu`va, a pored toga tu je i voda na sobnoj temperaturi.

Ina~e, stvar koja se najvi{e komentari{e kada je ^ola u pitawu, jesu nastupi koji se rasprodaju u rekordnom roku, maltene bez ijedne reklame.

– Nemogu}e je da neko tako rasproda nastup bez jedne reklame, ali ^oli to polazi za rukom. To govori kolika je zvezda – napisala je jedna gospo|a na dru{tvenoj mre`i „X“.

Ina~e, za razliku od ^oli}a, Dino Merlin insistira na velikom ogledalu u garderobi, kako bi se uverio da je sve savr{eno pre izlaska na scenu.

Lepa Brena preferira vo}e za osve`ewe, dok Seka Aleksi} zahteva strogu zabranu pu{ewa u prostoriji gde se priprema.

Dragana Mirkovi} je jo{ jednostavnija – dovoqna joj je fla{a vode.

NIKOL KIDMAN IMA PRAVILO

KOG SE UVEK PRIDR@AVA NA SETU:

„Moja sklonost je da to ne radim“

Nikol Kidman tuma~ila je brojne uloge u raznim `anrovima.

Nikol Kidman je Oskara dobila zahvaquju}i odli~noj interpretaciji lika Virxinije Vulf u filmu „Sati“, a wena karijera od tada je nastavila da ide samo uzlaznom putawom.

Glumica je jednom prilikom otkrila da na setovima ima va`no pravilo, a to je da, kada se u`ivi u ulogu – ne voli da je prekidaju. „Ne volim da prekidam stawe u kojem se nalazim. To je gotovo kao trans. Ako rediteq govori iza kamere, mogu ga ~uti, ali ne}u iza}i iz lika. Qudi ka`u: ‘Malo je luda’. Ne volim da gledam monitor. Ali, neko poput Baza Lurmana voli da gleda{. Ako me natera{, ho}u, ali moja je sklonost da to ne radim“, istakla je ona za Variety.

Sa Bazom Lurmanom sara|ivala je na snimawu mjuzikla „Mulen Ru`“ koji joj je doneo i prvu nominaciju za Oskara.

Koliko je za wu va`no da se u potpunosti unese u ulogu, govori i ~iwenica da je na snimawu serije „Devet potpunih neznanaca“ iz 2021. godine, odbijala da se na setu odaziva na svoje ime.

TIHOMIR STANI] IDE U PENZIJU: „Nema ve}eg poklona od

toga“

Na{ poznati glumac }e 17. novembra napuniti 65 godine, te }e ostvariti pravo na penziju.

Tihomir Stani} oti}i }e u penziju nakon premijere nove predstave, te }e to biti vrlo zna~ajan datum za wega.

„Radujem se penziji, a pogotovo {to se rodila ideja da u penziju odem sa novom premijerom. Velika mi je ~ast da u isti dan igram novu predstavu i idem u penziju i obele`avam ro|endan“, poru~io je dramski umetnik, ina~e stalni ~lan Ateqea 212.

Uprkos tome, on }e aktivno nastaviti da radi.

„Jedva ~ekam da pro|e ova gu`va oko mene i da se vratim radnom danu. Ako je ~ovek sposoban da radi, i ako je zadr`ao radost zbog mogu}nosti da stvara ne{to novo, nema ve}eg poklona“, kazao je Tihomir Stani} za TV Prva, pa dodao:

„Nije ovo prva premijera koju imam na ro|endan. Predstava “Detiwarije”, koju igram od 1996. godine, imala je premijeru 17. novembra. I daqe je igram. Tako|e, prvi dan snimawa filma “Falsifikator”, zakazao sam na moj ro|endan“, istakao je Tiha.

Umro je Halid Be{li}

Poznati bosanskohercegova~ki peva~ narodne muzike Halid Be{li} preminuo je u 72. godini nakon kratke borbe s te{kom bole{}u. Be{li} je posledwi koncert odr`ao u Bawa Luci 15. avgusta, kada je osetio tegobe, a potom je primqen na le~ewe u Klini~kom centru Univerziteta u Sarajevu. Osta}e upam}en po brojnim hitovima – „Miqacka“, „Ja bez tebe ne mogu da `ivim“, „Romanija“, „Hej zoro, ne svani“, „Prvi poqubac“, „Ne}u, ne}u dijamante“, „Sevdah da se dogodi“, „Vra}am se majci u Bosnu“…

Karijera Halida Be{li}a trajala je vi{e od ~etiri decenije, a obuhvatala je bezbroj hitova koji su stekli status evergrina i postali nezaobilazni deo svakog okupqawa.

Ro|en je 20. novembra 1953. godine u selu Kne`ina kod Sokoca. Iako je zavr{io tesarski zanat i

NEVEROVATNA QUBAVNA PRI^A

vi{u {kolu za poslovo|u, Halid Be{li} je od rane mladosti pokazao talenat za muziku. Isprva je nastupao na {kolskim i mesnim priredbama, kao i u kulturno-umetni~kim dru{tvima, poput KUD „Zijo Dizdarevi}“. Nakon {to je odslu`io obavezni vojni rok, pevaju}i u vojnom orkestru, Be{li} se iz Kne`ine preselio u Sarajevo i po~eo da nastupa u lokalnim restoranima. Wegova prva muzi~ka izdawa – osam singlova izme|u 1979. i 1982. godine – objavio je „Diskoton“. Na estradnoj sceni je po~eo da se probija 1984. godine, zahvaquju}i popularnim pesmama poput Ne}u, ne}u dijamante i Budi uvijek sretna, slu{anim {irom biv{e Jugoslavije. Tokom 80-ih Be{li} je objavio osam albuma, sa mnogim pesmama koje su postale izuzetno popularne i vremenom sa pravom stekle status evergrina – Vra}am se majci u Bosnu, Sje}am se, Hej, zoro, ne svani i Eh, kad bi ti.

Sa hitovima nije prestajao u ni u novom milenijumu. Na albumu Prvi poqubac iz 2003. godine nalazi se istoimeni hit, a mo`da i najpopularnije pesma – Miqacka, na{la se na wegovom albumu 08 iz 2007.

Pojavio se u seriji Ubice mog oca u jednoj od scena u kafani, gde je uz pratwu muzi~ara izveo pesmu Ja bez tebe ne mogu da `ivim, koja je odmah stekla ogromnu popularnost i koju je kasnije objavio na albumu Trebevi} 2020. godine.

Be{li} je snimio ukupno 18 albuma i preko 200 kompozicija i izveo veliki broj koncerata u domovini i drugim zemqama sveta.

Sa suprugom Sejdom bio je u braku od 1977. godine i sa wom je imao sina Dina.

ACE

ILI]A I BIQE JEVTI]: 1989. godine su se ven~ali, a sada se rastaju

Biqana Jevti} i Aleksandar Aca Ili} uskoro se rastaju na tri meseca jer peva~a ~eka anga`man u Australiji i ovo }e biti prvi put da se rastaju na tako dug vremenski period.

Brak peva~a Ace Ili}a i wegove koleginice i `ivotne saputnice Biqe Jevti} se svrstava me|u one najharmoni~nije na estradi. Od kada su se upoznali whova qubav je, kako su i sami isticali, neuni{tiva, a najve}e blago u `ivotu im predstavqa sin Ivan.

Oni su se prvi put sreli na jednom vesequ 1983. godine u Kragujevcu, a onda su im se putevi opet ukrstili 1986. godine u januaru na jednoj turneji i od tada zapo~eli svoju qubav.

„To je bila qubav na prvi pogled. Stalno smo se vi|ali na nastupima i bilo je potpuno jasno da izme|u nas postoji ne{to vi{e od obi~nog poznanstva. Me|utim, `ivot nas je odveo na razli~ite strane sve do januara 1986. kada smo se ponovo sreli na turneji u Ni{u, Biqaninom rodnom gradu. Posle dve nedeqe po~eli smo da se zabavqamo i od tada se nikada vi{e nismo razdvojili“, ispri~ao je Aca.

PRVI POQUBAC

SE DESIO U KOMBIJU

„Stalno smo bili jedno kraj drugog, prolazili, gurkali se, nije bilo ni{ta konkretno, ali ose}ali smo leptiri}e. Krenula je turneja 1986. godine, ja sam snimila pesmu ‘Srce na dlanu’, a on ‘Ne daj se generacijo’. Jedan menaxer je do{ao na ideju da nas spoji, jer smo bili interesantan sklop. Iste ve~eri smo se mi ‘span|ali’ u mom rodnom Ni{u i krenuli da se zabavqamo. Nikako nije bila gre{ka… Prvi

poqubav se desio u kombiju, se}am se da smo sedeli na prvom sedi{tu. Malo smo se sva|ali i bili qubomorni jedno na drugo, ali sve te sitne ~arke danas su iza nas“, pri~ala je Biqana i dodala da je jako te{ko podnela period kada je Aca slu`io vojsku: „Zapravo, pravi test na{e qubavi bio je kada sam deset meseci ~ekala Aleksandra da se vrati iz vojske. Ne znam kako sam izdr`ala, ali sam tada shvatila da se u `ivotu sve mo`e, samo ako je `eqa dovoqno velika… On meni zna da ka`e: ‘Ti si mene zgrabila na po~etku karijere, nisam stigao da momkujem’, a ja mu ka`em: ‘Pa i ti si mene, ista pri~a’. Mi smo se na estradi pojavili u isto vreme. Davne 1983. smo oboje snimili album, a ve} 1986. smo po~eli da se zabavqamo, a sve ove godine izme|u, mi smo radili zajedno“, kazala je Biqa svojevremeno.

SVADBU PRENOSIO

TRE]I KANAL, CECA PEVALA, SUZANA MAN^I]

KUMOVALA

Peva~ je veridbu organizovao u selu Greja~e nadomak Ni{a gde je Jevti}eva odrasla, a svadba je organizovala u Gorwem Milanovcu odakle je folker. Veseqe je napravqeno u jednom luksuznom

hotelu 30. septembra 1989. godine, a imali su 600 gostiju.

„Mi smo prvi imali ‘javnu‘ svadbu, ni{ta nismo krili. Do tada je vladalo mi{qewe da bi peva~ ili peva~ica, koji imaju obo`avaoce, trebalo da kriju partnere jer bi to moglo da uti~e na wihovu popularnost. Okupili smo familiju i prijateqe i organizovali pravo srpsko ven~awe, na kojem smo ispo{tovali sve obi~aje“, rekao je peva~ svojevremeno.

„Imali smo svadbu od 600 zvanica u Gorwem Milanovcu. ^ak je bio prenos na Tre}em kanalu koji je trajao 45 minuta. Do{lo je i vi{e qudi nego {to smo zvali, pa smo otvorili jo{ jednu salu i doveli konobare iz drugog restorana. I drago nam je da su svi do{li. Bilo je mnogo kolega, me|u kojima i Zorica Brunclik, Kemi{, Vera Matovi}, Ceca Ra`natovi}, Suzana Perovi}, Dragan Stojkovi} Bosanac, Slavko Bawac… Od ‘Beogradske estrade’ smo dobili zanimqiv poklon – radni put u Johanesburg u Ju`noj Africi. Tamo smo na jednom me|unarodnom festivalu predstavqali Jugoslaviju“, pri~ao je peva~ i naveo da su posle svadbe u{te|evinu stavili u Dafiment banku.

NAJSTARIJI FUDBALER U ISTORIJI ITALIJE: Na terenu sa 82 godine

Lamberto Boranga postao je najstariji fudbaler u istoriji Italije.

Golman, koji ima 82 godine, sve je iznenadio povratkom na terenu. Pridru`io se italijanskom sedmoliga{u Trevani koja je odlu~ila da ga anga`uje, iako nije branio od 2019. godine.

Debitovao je u dvoboju protiv Foliwa, a wegova ekipa do`ivela je te`ak poraz. Izgubili su ~ak 10:0, a Boranga je zamewen tokom utakmice.

Primio je pet golova, ali i wegova zamjena Mauricio Rossi, mla|i od Borange 56 godina, nije imao ni{ta boqi u~inak. I on je pet puta vadio loptu iz mre`e.

„Napravio sam dve gre{ke, ali sam imao i tri ili ~etiri dobre odbrane“, kazao je Boranga posle utakmice.

Boranga je karijeru po~eo davne 1961. godine. Sakupio je vi{e od 100 utakmica u Seriji A, a branio je za klubove poput Fiorentine i Parme. Najdubqi trag je ostavio u ]ezeni gde je proveo pet godina.

U Parmi je delio svla~ionicu sa Karlom An}elotijem, koji je tu po~iwao karijeru, a on je ve} imao 36 godina.

Prvi put je oti{ao u sportsku penziju 1993. godine, a nakon toga se vi{e puta vra}ao i povla~io iz fudbala.

Inter ho}e da vrati sina Dejana Stankovi}a

Nakon dobrih partija u Bri`u, postoji mogu}nost da se Aleksandar Stankovi}, sin Dejana Stankovi}a, vrati u Inter. Inter namerava da iskoristi klauzulu o povratnom otkupu za vezistu kluba Bri`, Aleksandra Stankovi}a, javqa L’Interista.

Prema informacijama, transfer 20-godi{weg Srbina, sina Dejana Stankovi}a, trenera Spartaka iz Moskve, mogao bi da se realizuje u leto 2027.

Iznos dogovora je fiksiran na 25 miliona evra. Stankovi} je pre{ao iz Intera u klub Bri` u julu. Od po~etka sezone, zabele`io je 15 utakmica u svim takmi~ewima, postigav{i gol.

Dobre partije donele su mu i prvi poziv za reprezentaciju Srbije, koja }e se 11. oktobra igrati protiv Albanije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026. Stankovi}ev trenutni ugovor sa Bri`om va`i do 30. juna 2029.

Neverovatan peh za Holandiju – prvoj zvezdi reprezentacije ukraden paso{

Najboqi strelac u istoriji fudbalske reprezentacije Holandije Memphis Depaj propustio je po~etak okupqawa nacionalnog tima nakon {to je prijavio da mu je paso{ ukraden u Brazilu, gde nastupa za Korintijans, preneo je BBC. Depaj je trebalo da doputuje u Holandiju u nedequ uve~e, ali zbog kra|e nije mogao da otputuje. Reprezentacija Holandije, koju predvodi Ronald Kuman, odigra}e kvalifikacione me~eve za Svetsko prvenstvo protiv Malte u gostima u ~etvrtak i Finske kod ku}e u nedequ. Holandski fudbalski savez (KNVB) saop{tio je da Depaj „~ini sve {to mo`e“ da {to pre doputuje i pridru`i se ekipi. „Ovo je nesre}na situacija, pre svega za Memfisa, ali i za nas. Naravno da `elite da zapo~nete pripreme sa kompletnim timom, ali postoje okolnosti koje su van na{e kontrole. Nadamo se da }e nam se pridru`iti u kampu {to je pre mogu}e“, izjavio je Kuman. Depaj je pro{log meseca postao najboqi strelac u istoriji holandske reprezentacije, prestigav{i Robina van Persija, nakon {to je sa dva gola protiv Litvanije stigao do u~inka od 52 pogotka u 104 nastupa.

Epske muke za \okovi}a, ali je

Srbin pokazao zbog ~ega je GOAT

Novak \okovi}, najboqi teniser ikada, pobedio je [panca Haumea Munara u osmini finala mastersa u [angaju sa 2:1 (6:3, 5:7, 6:2) posle dva sata i 40 minuta igre.

Uh, kakav je ovo me~ bio za Novaka \okovi}a. Pun oscilacija i drame u u`asno te{kim uslovima za igru.

U [angaju je uz visoku temperaturu bila i velika vla`nost vazduha, te je Srbin kao i u prethodnim me~evima imao dosta problema.

Sve je krenulo u prvom setu dobro po Novaka i ve} nakon tri gema videlo se da je boqi igra~ od [panca, {to je pokazao i u ~etvrtom gemu.

Stigao je do brejka i upravo se na kraju tog gema videlo da }e se \okovi} te{ko izboriti sa vremenskim uslovima. Novak je posle brejka odmah zatra`io pomo} fizioterapeuta. Imao je problem sa zglobom leve noge i upravo ga je on mu~io do kraja me~a.

Dobacio je svom boksu tada da te{ko di{e, {to se i osetilo po wegovom kretawu.

Do kraja prvog seta igrao je sjajno, pogotovo ga je forhend slu{ao dobro i sa 6:3 „na~eo“ je [panca.

Ve} u drugom setu vi|ena je nestvarno velika drama. Novaku je ponovo morala da se uka`e pomo}

na samom startu, i to je vidno zabrinulo sve na tribinama.

Igralo se gem za gem, Munar je pretio, bio nekoliko puta blizu brejk lopti, ali sve do 12. gema nije uspeo da slomi servis najboqeg tenisera ikada.

E, tada je Munar poveo sa 6:5 i uspeo je u 12. gemu da stigne do brejka i izjedna~i na 1:1 u setovima. Novak je odmah nakon toga naprasno pao na teren i mnogi su pomislili da je to kraj me~a.

Ipak, \okovi}u je ponovo ukazana pomo} i uz nekoliko tableta, Novak je smogao snage da nastavi me~.

Nije razo~arao i usledio je brejk Srbina odmah u prvom gemu tre}eg seta. Munar je poslao sme~ u aut pri 40:15 i bukvalno sam sebe stavio u nezgodnu poziciju. Novak je tada dobio dodatnu snagu i upravo mu je to trebalo da nastavi i do|e do

UPAQEN ALARM OKO JAMALA, LEKARI ZABRINUTI:

dobrog rezultata.

Imao je priliku Novak da dokraj~i Munara u tre}em gemu, tre}eg seta, ali je [panac uspeo da spase dve brejk lopte i da uvede me~ u dramati~ni zavr{nicu. Bilo je 3:2 kada je Munar morao do svla~ionice i to je dalo odu{ka Novaku koji je „prodisao“ tada.

Neverovatno je odakle je Novak pronalazio snagu za sve ja~e, dubqe i preciznije udarce. Na 4:2, prvu brejk loptu nije iskoristio, ali je lukavim slajs bekhendom naterao [panca na gre{ku i stigao do velikih 5:2. I to je bilo to, posle svih muka, Novak je rutinski odservirao za trijumf, a u ~etvrtfinalu ga o~ekuje susret sa Belgijancem Zizuom Bergsom koji je posle velike borbe savladao Kana|anina Gabrijela Dijala, 3:6, 7:5, 7:6 (8). Bi}e to wihov prvi okr{aj.

Lamin Jamal je nova zvezda svetskog fudbala. Momak je podigao igru na vi{i nivo, jo{ kao golobradi mladi}. Bio je sto`er igre Barselone u pro{logodi{wem osvajawu titule u Primeri, kao i kqu~ reprezentacije [panije, koja je 2024. postala evropski {ampion. Kao 17-godi{wak je u biografiju upisao ono {to ve}ina igra~a u ~itavoj karijeri mo`e da samo sawa. Pa ipak, on je po~eo da pla}a skupu cenu zbog fudbalskog `ivota!

Naime, Lamin Jamal (18) pla}a ceh zbog prevelikog broja utakmica koje vrhunski fudbaleri trenutno igraju.

Fudbal uni{tava svoje zvezde. To je zakqu~ak do kojeg je do{ao FIFPRO, Me|unarodni sindikat igra~a, na osnovu izve{taja o optere}ewu fudbalera.

Naj{okantniji slu~aj je Lamin Jamal. Sa samo 18 godina, krilni igra~ Barselone odigrao je 130 profesionalnih utakmica i 9.772 minuta, skoro duplo vi{e od Inijeste, ]avija ili Fabregasa u istom uzrastu!

Lamin Jamal je odigrao 31% vi{e minuta od Xuda Belingema kada je imao 18 godina, a tada se Englez ve} smatrao ekstremnim slu~ajem. Zakqu~ak FIFPRO izve{taja-dana{wi mladi fudbaleri akumuliraju dvostruko vi{e minuta nego prethodne generacije!

Krilni igra~ Barselone trenutno je van terena. Povredio se u reprezentaciji [panije u septembru, a zatim se povreda ponovila u klubu. Bi}e van terena tri nedeqe i ne zna se da li }e mo}i da igra za Katalonce u El Klasiku, 21. oktobra.

Posle povratka Jamala iz reprezentacije, trener Barselone Hansi Flik imao je qutit komentar. [teta. Oti{ao je u reprezentaciju sa bolovima, igrao je... To nije briga o igra~ima! Ali, selektor [panije Luis de la Fuente rekao je da ga ne zanima {ta Flik ka`e i branio je medicinsko osobqe reprezentacije. [panska serija, zar ne?

Federiko Valverde predstavqa jo{ jedan ekstremni slu~aj. U sezoni 2024/25, vezni igra~ Reala odigrao je 72 utakmice i 6.676 minuta vi{e nego bilo ko drugi. ^ak 81% od toga bile su uzastopne, {to zna~i sa mawe od pet dana odmora izme|u wih! Igrao je Valverde maksimalnim intenzitetom svaka tri ili ~etiri dana, mesecima. Lekari se sla`u-ovaj ritam nije odr`iv!

O zamoru maerijala igra~a govorio je i Alison Beker, golman Liveroula.

Ponekad niko ne pita igra~e {ta misle o dodavawu vi{e utakmica, tako da mo`da na{e mi{qewe nije va`no. Ali svi znaju {ta mislimo. Svima je dosta!

Dakle, Jamal je u ozbiqnoj opasnosti zbog ogromnih napora, samo da se pri~a ne zavr{i tako da je jedan super talenat zbog povreda uni{tio karijeru...

MISTERIJA LEBRONOVE OBJAVE:

Najava

ne~eg velikog

ili jeftin trik da „navu~e“ navija~e

Lebron Xejms, verovatno najve}a zvezda NBA lige u posledwih 15 godina, najavio je „Odluku svih odluka”, {to je dovelo do masovne histerije i freneti~nih poku{aja da bude otkriveno {ta to „kraq” skriva. Ipak, postoji realna mogu}nost da navija~e do~eka ozbiqno razo~arawe.

O ~emu se radi?

Lebron je, po uzoru na 2010. godinu kada je od odlaska iz Klivlend Kavalirsa u Majami Hit napravio pravi medijski spektakl koji je ukratko nazvao „Odluka“ ovog puta oti{ao korak daqe i u kratkom, desetosekundnom klipu, najavio ne{to {to je nazvao „Odluka nad odlukama“.

O~ekivano, gotovo istog trenutka usledio je haos – {ta to Lebron ima da saop{ti?

Da li je u pitawu trejd? Da li je u pitawu odlazak u penziju?

I jedna i druga pri~a imaju upori{ta u realnosti.

Naime, Xejms je ve} neko vreme vi|en kao „biv{i“ u Los An|eles Lejkersima koji `ele tim {to je pre mogu}e da stave u ruke Luke Don~i}a, dok je sam Xejms povezivan sa Golden Stejt Voriorsima, Dalas Maveriksima…

I ne bi bilo iznena|ewe ako bi Lebron iskoristio priliku da zapravo uskoro i promeni tim, te ode negde gde }e se boriti za titulu (mada je to izvesnije da }e se dogoditi naredne sezone). [to se ti~e odlaska u penziju, istina je da je u{ao u petu deceniju `ivota, uz jedno veliko „ali“ – i u tim godinama spada me|u deset najboqih igra~a lige.

S obzirom na to da jo{ uvek ima snage, odluka o penziji, iako }e uslediti u narednim godinama, gotovo sigurno ne}e biti povod obra}awa javnosti.

A ako nisu ove dve stvari, {ta jeste?

F1:Rasel pobedinik trke za Veliku nagradu Singapura

Voza~ Mercedesa Britanac Xorx Rasel pobednik je trke za Veliku nagradu Singapura u {ampionatu Formule jedan. Rasel je na trci u Singapuru stigao do druge pobede ove sezone, a pete u karijeri. Voza~ Mercedesa je startovao sa pol pozicije i vodio je tokom ~itave trke. On je ostvario vreme od 1:40:22.367.

Aktuelni svetski {ampion, voza~ Red Bula, Holan|anin Maks Ferstapen zavr{io je trku na drugom mestu, dok je na tre}oj poziciji bio Britanac Lando Noris iz Meklarena.

^etvrto mesto u trci zauzeo je voza~ Meklarena Australijanac Oskar Pjastri, dok je peti bio Italijan Kimi Antoneli iz Mercedesa.

Bodove na VN Singapura osvojili su jo{ [arl Lekler i Luis Hamilton iz Ferarija, voza~ Aston Martina Fernardo Alonso, Oliver Berman iz Hasa i Karlos Sainc iz Vilijamsa.

Pjastri je zadr`ao prvo mesto u generalnom plasmanu voza~a sa 336 bodova, drugi je Noris sa 314, a tre}i je Ferstapen sa 273. Ekipa Meklarena matemati~ki je obezbedila titulu u konkurenciji konstruktora i to {est trka pre kraja sezone. Meklaren se nalazi na prvom mestu u generalnom plasmanu konstruktora sa 650 bodova, dok je Mercedes drugi sa 325. Ferari je tre}i sa 300 bodova, dok je Red Bul na ~etvrtoj poziciji sa 290. Naredna trka u {ampionatu F1 bi}e vo`ena 19. oktobra za Veliku nagradu Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava na stazi u Ostinu.

Zvezda nema pobedu od maja, Sferopulos na tankom ledu

Ko{arka{ki klub Crvena zvezda ove sezone, pa i od polovine pethodne sezone ne li~i na sebe. Jedan od onih koji je uticao na to jeste i Janis Sferopulos, koji ima ugovor sa Zvezdom do juna 2027. godine.

Osvojila je Zvezda Kup Radivoja Kora}a prethodne sezone i u tom momentu delovalo je da je gr~ki trener pravo dugoro~no re{ewe za {efa struke crveno-belih.

Ipak, za samo ne{to vi{e od pola godine, slika se okrenula za 180 stepeni i Sferopulos je sada na izlaznim vratima kluba sa Malog Kalemegdana.

Posledwi udarac Zvezda je zadobila u Pioniru po{to je crveno-bele u 1. kolu ABA lige pobedio Zadar sa 85:79.

Videlo se odmah na startu ove sezone da ne{to ne {tima dobro u Zvezdi i posle tri utakmice, crveno-beli imaju isto toliko poraza.

Dva puta su gubili u Evroligi i sada jednom u ABA ligi, {to je dovoqno razloga za brigu me|u najvatrenijim navija~ima.

Da stvari budu gore po Zvez-

du, ovo je najlo{iji start tima od sezone 2010/11. Posle 15 godina ponovo je sve isto, a sude}i po rasporedu ko{arka{ima crveno-belih preti prava katastrofa. Naredni rivali Zvezde su Fenerbah~e (Turska), @algiris i Real Madrid (Beograd).

„Dete ne treba tu}i kada ima problem, ve} zagrliti“, rekao je Sferopulos posle poraza od Zadra i tako poku{ao da spusti loptu, ali deluje da je samo pogor{ao stvari tim re~ima. Skandirawe protiv uprave tako|e se ~ulo tokom me~a sa Zadrom u Pioniru i sigurno da su ti povici zaslu`eni, jer se ve}

nekoliko sezona ponavqa ista pri~a.

Od Kupa Radivoja Kora}a Zvezda ima 16 pobeda i 20 poraza u svim takmi~ewima, ra~unaju}i i prijateqske me~eve, dok je posledwu zvani~nu pobedu zabele`ila 29. maja protiv Budu}nosti u ABA ligi. Izme|u toga Zvezda je ispala u polufinalu ABA lige, polufinalu KLS-a… Zvezda je postala vre}a za udarawe, a to nikako nije smela da uradi. Da li je to krivica Sferopulosa, uprave, ili zajedni~ka, ostaje da se polemi{e, ali jedno je sigurno – Zvezdi se ne pi{e dobro.

[OK! Nikola Topi} opet hitno operisan

Srpski reprezentativac Nikola Topi} propusti}e start NBA sezone po{to je ponovo morao da bude operisan.

Kako prenosi ameri~ki ESPN, mladi srpski plejmejker bio je podvrgnut operaciji testisa, a wegovo stawe }e ponovo biti proceweno za “4-6 nedeqa”.

Radi se o velikom pehu za organizatora igre Oklahoma Siti Tandera, koji je ~itavu prethodnu {ampionsku sezonu za tim propustio zbog te{ke povrede predweg ukr{tenog ligamenta kolena. Topi} je u nedequ odigrao prvu utakmicu predsezone i za 31 minut na parketu je protiv [arlot Hornetsa upisao 10 poena i 7 asistencija.

Prethodno je dobar deo leta proveo rade}i sa reprezentacijom Srbije, ali nije bio jedan od 12 putnika za Evrobasket u Rigi. Prednost u odnosu na 20-godi{weg Topi}a dobio je Vasilije Mici}, najpla}eniji igra~ Evrolige. Ranije tokom leta Topi} je igrao NBA Letwu ligu u dresu Tandera. Topi} je od 2022. do 2024. godine imao profesionalni ugovor sa Crvenom zvezdom, klubom u ~ijim je redovima ponikao i ~ija je legenda i Nikolin otac – Milenko Topi}. Mladi Topi} je vreme provodio uglavnom na pozajmicama i igrao je za Slodes, OKK Beograd i Megu.

Sa reprezentacijom Srbije osvojio je 2023. godine u Ni{u zlatnu medaqu na Evropskom prvenstvu za juniore.

THURSDAY l ^ETVRTAK 9. 10. 2025.

REMETI SE KONCEPCIJA PIKSIJU PRED ME^ SA ALBANIJOM:

Petorica u autu, osmorica zakasnila na okupqawe!

Reprezentacija Srbije u subotu od 20.45 u Leskovcu igra kqu~ni me~ u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. U srpski Man~ester sti`e selekcija Albanije, a ukoliku Orlovi budu slavili, do}i }e nadomak bara`a. S obzirom na to da maksimalna Engleska dr`i ~vrsto prvo mesto na tabeli grupe K, na{em nacionalnom timu preostalo bi da put na Mundijal tra`i te`im putem. Za to joj treba pobeda nad Albancima, ali ne}e biti lako. Nagomilali su se problemi, koji zadaju muke selektoru Draganu Stojkovi}u.

Ne moramo posebno govoriti koliko je Srbiji va`na utakmica protiv Albanije. U dve re~i-presudna je!

Reprezentaciji Srbije u Leskovcu ne}e mo}i da pomognu Sa{a Luki}, Kosta Nedeqkovi}, Vawa Milinkovi}-Savi}, Ivan Ili}, Aleksandar Katai, najverovatnije i Nemawa Gudeq, koji ima zdravstvenih problema.

Zbog toga je Piksi pozvao trojicu superliga{kih igra~a i talentovane fudbalere ve~itih, Vasilija Kostova i Vawu Dragojevi}a, kao i Lazara Ran|elovi}a iz Vojvodine.

Kao da Stojkovi}u nije bilo dovoqno problema, pojavili su se novi, koji bi mogli da uti~u na koncepciju oko pripreme utakmica sa Albanijom.

Naime, osmorica reprezenta-

tivaca nisu prisustvoval prvom treningu odra|enom u ponedeqak u Staroj Pazovi.

U pitawu su Du{an Vlahovi}, Filip Kosti}, Strahiwa Pavlovi}, Nemawa Gudeq, Luka Jovi}, Nikola Milenkovi}, Aleksandar Stankovi} koji nisu uspeli da stignu na vreme zbog obaveza u svojim klubovima, kao i Andrija @ivkovi}, koji je drugi put postao otac.

Ali, nikakve panike nema, jer su svi dobili dozvolu selektora i trenira}e ovog utorka sa ostalim reprezentativcima.

Veliko je pitawe koliko }e mo}i Gudeq, koji iz Seviqe dolazi s povredom, o ~emu je selektor ve} govorio na konferenciji za medije.

Ni{ta ne krijemo, kao i uvek, javnost treba da zna. Do{lo je do promena, imamo podu`i spisak povre|enih igra~a, nije dobra vest, ali je to tako. Sa{a Luki} ima povredu primica~a izme|u

~etiri i {est nedeqa, iako ne mo`emo da ra~unamo na wega za Albaniju zbog suspenzije. Ivan Ili} povredio list protiv Atalante, na dve od tri utakmice nije bio u protokolu, u tre}oj nije ulazio. Katai ima povredu kolena protiv Seltika i on je van treninga. Kosta Nedeqkovi} ima povredu kolena, dva meseca van terena. Gudeq je osetio bol u predelu kuka, ose}a bol prilikom savijawa. Vawa Milinkovi}-Savi} ima bol u dowim le|ima, branio je pod iwekcijama, ose}a uko~enost. Doktor Napolija je javio da mu je potreban oporavak od 10 dana, tako da on ne dolazi. Nikola Milenkovi} je suspendovan za me~ protiv Albanije. Izli{no je i konstatovati koliko }e Srbija u subotu biti oslabqena, ali mora}e „orlovi” i selektor Stojkovi} da na|u snage za duel sa Albancima, jer je ulog ogroman...

ALBANCI POVLA^E RADIKALAN POTEZ?

Srbiji

Mundijal i dvogodi{wa suspenzija

Fudbalskoj reprezentaciji Srbije preti izbacivawe iz kvalifikacija za Mundijal 2026. godine a oglasio se i Fudbalski savez Srbije.

Kako je objavio FSS, za najva`niji duel u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo karte, odnosno ulaznice za me~, ne}e biti pu{tene u slobodnu prodaju.

Srbiji preti izbacivawe iz takmi~ewa (kvalifikacija), uz potencijalnu dvogodi{wu suspenziju ako se dogodi neki skandal na toj utakmici.

Srbija i Albanija sastaju se 11. oktobra (subota) od 20 sati i 45 minuta u Leskovcu, a ova odluka FSS-a ne zna~i da }e tribine biti prazne.

„U skladu sa procenom FIFA, uputstvima Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, konsultacijama sa UEFA i pre svega lo{im iskustvom sa prethodne utakmice koja je prekinuta 2014. godine, a na{ tim zbog toga administrativnim putem ostao bez plasmana na veliko takmi~ewe, Odbor za hitna pitawa FSS doneo je odluku da za predstoje}i duel izme|u Srbije i Albanije koji se igra 11. oktobra na stadionu ‘Dubo~ica’ u Leskovcu, ne}e biti dostupnih ulaznica za prodaju.

Prisustvo na tribinama bi}e obezbe|eno raspodelom ulaznica fudbalskoj zajednici kroz distribuciju regionalnim savezima, klubovima, polaznicima {kola fudbala i wihovoj roditeqskoj pratwi, stru~nim i strukovnim fudbalskim organizacijama, zvani~nim sponzorima i gostima FSS, akreditovanim predstavnicima medija, kao i medicinskim i drugim ekipama neophodnim za realizaciju utakmice.

Ulazak na stadion bi}e dozvoqen samo uz striktno personalizovane ulaznice i uvid u li~ni dokument (li~na karta ili paso{), kao i rigorozne bezbednosne provere na ulazima, u potpunosti uskla|ene sa najvi{im standardima sigurnosti.

Podse}amo javnost da je u oktobru 2014. godine utakmica izme|u Srbije i Albanije u Beogradu prekinuta, {to je dovelo do te{kih posledica po na{u reprezentaciju, ukqu~uju}i i gubitak plasmana na Evropsko prvenstvo 2016. u Francuskoj.

Podsetimo da je duel izme|u Srbije i Albanije od strane svih nadle`nih institucija – FIFA, MUP-a Republike Srbije i Fudbalskog saveza Srbije – progla{ena za utakmicu najvi{eg bezbednosnog rizika. Specijalno za ovu priliku, FIFA u Leskovac {aqe ~ak dva oficira za bezbednost, a na tribinama ne}e biti gostuju}ih navija~a, u skladu sa bezbednosnim smernicama i u ciqu o~uvawa reda i sigurnosti svih u~esnika doga|aja.

Fudbalski savez Srbije apeluje na sve u~esnike da svojim pona{awem daju doprinos fer i sportskom ambijentu, kako bi reprezentacija Srbije imala uslove da na terenu ostvari najboqi mogu}i rezultat“, pi{e u saop{tewu FSS.

Oglasio se prvi ~ovek tamo{weg saveza i otkrio sve pred Srbiju

Me~ u subotu mogao bi da bude kqu~an za Srbiju i Albaniju, ekipa koja pobedi, jednom nogom bi zakora~ila u bara` za Mundijal.

Pod velikim pritiskom je Silvio Mende{, nije sve sjajno u ekipi Albanije, pa se spekuli{e da bi mogao da dobije otkaz ako ne pobedi.

Me|utim, prvi ~ovek tamo{weg saveza Armand Duka ka`e da selektoru sudbina ne zavisi od „orlova”.

- Nije istina da wegovu sudbinu odlu~uje ova utakmic, da li }e pobedili ili izgubiti. Rekli smo, ako se kvalificiramo, nema razloga za raspravu o bilo kakvim promenama. Ako se ne kvalifikujemo sigurno }e biti razgovora o promenama. Dakle, ovo nije utakmica koja }e odlu~iti ho}e li ostati ili ne}e - rekao je Duka pred me~ u Leskovcu.

Prvi ~ovek FS Albanije je optimista, veruje u pobedu protiv „orlova”, jer smatra da imaju boqi tim. - Pobeda bi nam dala vi{e samopouzdawa na putu do ostvarewe ciqa, a to je bara`, dok bi nas nere{en rezultat i daqe zadr`ao u igri. Ali, izlazimo na teren zbog tri boda i svesni smo da }e biti te{ko ih osvojiti. Bi}e otvorena utakmica i imamo priliku da do|emo do trijumfa.

Osvrnuo se na promenu mesta doma}instva - iz Beograda u Leskovac.

- Ne vidim ni veliku prednost ni veliki nedostatak u promeni mesta odigravan ja utakmice. Va`no je da bude dobar, da igra~i imaju dobre uslove - dodao je Duka.

[TA TO PIKSI ZNA, [TO MI NE ZNAMO?

Za{to je dodatno smawen kapacitet za me~ sa Albanijom?

Iako je me~ od presudnog zna~aja, ne}e se igrati na najve}em stadionu u Srbiji u Beogradu ve} u Leskovcu na stadionu „Dubo~ica“ kapaciteta 8.136 mesta.

Taj kapacitet }e pritom biti dodatno smawen za 20 odsto zbog kazne izre~ene na{em savetu {to zna~i da je kapacitet sa tim smawewem 6.608 mesta.

Ipak, izgleda da }e navija~a na stadionu biti jo{ mawe.

Selektor Srbije, dao je i zanimqiv odgovor da li `ali {to ne~e do~ekati Albaniju pred 6.500 qudi u Leskovcu, umesto 40.000 na stadionu „Rajko Miti}“?

„Bi}e 5.000…“, konstatovao je Stojkovi}.

Vaqda 6.500, usledilo je ponovqeno pitawe.

„Ne, ne, 5.000. Mo`emo da brojimo, vide}ete da sam ponovo u pravu“, nadovezao se selektor, o~igledno upu}en koliko }e FSS podeliti ulaznica, iako je zvani~no kapacitet „Dubo~ice“ smawen za 20 odsto.

Usledila je potom i elaboracija.

„Nadam se da }e teren biti u odli~nom stawu, lep stadion, tribine pored terena. Igrali smo i ranije u Leskovcu, znamo {ta nas o~ekuje. Nije to moja odluka, igra}emo gde su naravno odlu~ili qudi iz FSS. Videli ste onog dana, prekidi, bakqade, svega je bilo, mnogo nefudbalskih stvari. Opet, apelujem na qude da budu uz reprezentaciju i navijaju fer…”

Vlast u Srbiji je odlu~ila da najva`niji me~ godine odigramo na malom stadionu u Leskovcu, karata ne}e biti u slobodnoj prodaji