Srpski glas 20.jun

Australija:

Istorijska poseta kineskog premijera \ijanga Australiji

^ak tri australijska grada me|u deset najskupqih u svetu!

Registarske tablice u Viktoriji prodate za 1,68 miliona dolara!

Srbi u svetu: Aleksandar Nikoli}novoizabrani francuski poslanik u Evropskom parlamentu

Zajednica: Vidovdanska akademija srpskih {kola Novog Ju`nog Velsa Tema nedeqe: IZ ISTORIJE FUDBALA: Fudbalska reprezentacija Jugoslavije na Evropskim prvenstvima

Povratak: @ene koje su vratile nadu Srbima u Dalmaciji

Putopis: Za{to je Vrwa~ka Bawa idealan izbor za leto u Srbiji?

Strana 11

Strana 15

Strane 12 i 13

Strane 16 i 17

Strane

Manastir Krka

Sr|an Jankovi} tvrdi da mu je iskaz o ubistvu Danke Ili} iznu|en u policiji

Sr|an Jankovi}, jedan od dvojice osumwi~enih za ubistvo Danke Ili} u Bawskom poqu, saslu{an je po~etkom juna u Vi{em javnom tu`ila{tvu u Zaje~aru. Kako smo tada pisali, Jankovi} je potvrdio je da je kobnog dana bio u tom selu u okolini Bora sa kolegom iz JKP "Vodovod" Dejanom Dragijevi}em, ali i negirao da su wih dvojica tog dana videli Danku Ili}, kao i da su je udarili slu`benim automobilom. Me|utim, ono {to je ostalo nezapa`eno jesu i tvrdwe osumwi~enog Jankovi} a da mu je iskaz u polici iznu|en, zbog ~ega je Vi{e javno tu`ila{tvo u Zaje~aru formiralo predmet.

Sr|an Jankovi} je na saslu{awu pred tu`iocem istakao da mu je iskaz dat u policiji iznu|en, kao i da demantuje sve {to je tada izrekao.

„Vi{e javno tu`ila{tvo u Zaje~aru je formiralo predmet u vezi okolnosti koje je osumwi~eni Sr|an Jankovi} izjavio prilikom saslu{awa u ovom tu`ila{tvu, a vezano za okolnosti saslu{awa u policiji“, navode za Nova.rs u VJT u Zaje~aru. Kako dodaju, Jankovi}evo saslu{awe koje je zakazano za sutra nema veze sa ovim navodima ve} }e se saslu{avati na okolnosti krivi~nog dela te{ko ubistvo, koje mu je stavqeno na teret naredbom o sprovo|ewu istrage.

Na pro{lom saslu{awu koje je bilo po~etkom juna, Jankovi} je negirao da je 26. marta video Danku Ili}.

„Osumwi~eni Jankovi} je potvrdio da je kriti~nog dana bio u Bawskom poqu, objasnio je da je bio na radnom zadatku sa kolegom Dejanom Dragijevi} i kojim su se putem kretali. Me|utim, negirao da je video devoj~icu Danku Ili}, kao i to da je udario slu`benim automobilom JKP Vodovod kojim je, kako je i sam rekao, upravqao. Nakon toga negirao je i krivi~no delo koje mu se stavqa na teret“, kazao je na{ izvor upoznat sa slu~ajem.

Podsetimo, kako je doskora{wi ministar policije Bratislav Ga{i} rekao na konferenciji povodom ovog tragi~nog do-

ga|aja u aprilu, obojica osumwi~enih su priznala zlo~in, i detaqno opisala doga|aj.

Kako je rekao, „u tom periodu, od 13.45. do 15.52. Danka je iza{la iz dvori{ta i kretala se asfaltom, {to potvr|uju dva o~evica“.

„Majka je oko 13.50, tra`e}i dete, videla beli auto i mu{ko lice koje stoje pored wega, za koje se kasnije, tokom istrage, ispostavilo da je re~ o vozilu „fiat panda“, u kom su bili osumwi~eni Sr|an Jankovi} i Dejan Dragijevi}. Prema iskazu jednog od osumwi~enih, oni su bili na radnom zadatku u nasequ Bansko Poqe, gde je trebalo da provere {ahtu u Ozrenskoj ulici, gde su stigli u 13.20, naveo je.

Kako je daqe istakao, „kretawe vozila je zabele`eno na kameri ulice Radomira Putnika i ispostavqeno je da se sporedne ulice kretalo u 13.35, a kasnije je zabele`eno da se kod kapije ku}e zaustavilo u 13.50, {to se poklapa sa vremenom nestanka male Danke“.

„Vozilo u kome su bili Jankovi} i Dragijevi} je ispred kapije bilo dva i po minuta, i prema izjavi osumwi~enih, tu su stali zbog potrebe za toaletom. Da bi potom, kada su krenuli, devoj~icu udarili na nekih 30 do 40 metara od mesta za zaustavqawe, automobilom je upravqao osumwi~eni Dejan Dragijevi}, dok je Jankovi}, koji je bio suvoza~, iza{ao iz auta,

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Sr|an Jankovi}, jedan od dvojice osumwi~enih za ubistvo Danke Ili}

otvorio vrata i telo devoj~ice, koja je bila bez svesti, prebacio zadwi deo vozila preko alata. Tokom vo`we dogovorili su se da telo ne treba negde baciti“, rekao je Ga{i}.

Kako je dodao, po izlasku iz Bawskog poqa u 14 sati zaputili su se Starobawskim putem i prilikom dolaska na deponiju na kojoj su zadr`ali minut 49 sekundi, uzeli su dete i bacili ga na bedem na kojem je bila gomila sme}a. Me|utim, ve}ina informacija sa konferencije, ispostavilo se do sada, ne podudara se sa dokazima koje je Vi{e javno

tu`ila{to otkrilo. „Sva ve{ta~ewa do sada su pokazala da nema podudarawa sa DNK tragom nestalog deteta. Ni alat, ni ode}a, ni u tri ve{ta~ena vozila. Samo iz slu`benog vozila JKP „Vodovod“, za koje se sumwa da su Dejan Dragojevi} i Sr|an Jankovi} koristili prilikom izvr{ewa krivi~nog dela, ve{ta~eno je preko 500 tragova. U ovom trenutku ~eka se analiza sa Biolo{kog fakulteta, ta~nije analiza dlake kose, ali je problem {to nema koren koji je od kqu~ne va`nosti za potvr|ivawe DNK“, ka`e za Nova.rs sagovornik iz tu`ila{tva.

Sa druge strane forenzi~ari, sudski ve{taci i profesori Biolo{kog fakulteta u penziji navode za Nova.rs da se iz vlasi kose ni{ta ne mo`e dobiti.

„Ako govorimo o jednoj dlaci, a koja nema folikul, apsolutno se ni{ta ne mo`e istra`iti. Besmisleno je ~ekati to ve{ta~ewe. Nema tog DNK traga koji se mo`e sa bilo ~im uporediti. Drugo bi bilo kada bismo govorili o pramenu kose, tu ve} postoji neki prostor za ve{ta~ewem. Ono {to se mo`e zakqu~iti iz ovakve analize jeste eventualno pol osobe ali ni{ta daqe od toga“, naveli su na{i sagovornici.

Jankovi} i Dejan Dragijevi} su osumwi~eni da su u Bawskom poqu slu`benim vozilom udarili Danku Ili}, da su devoj~icu bez svesti ubacili u automobil i delo odvezli na obli`wu deponiju. Kako je ranije zvani~no saop{teno, sumwa se da se devoj~ica u jednom trenutku probudila u automobilu, a da su je oni ugu{ili i telo odneli na smetli{te. Nekoliko dana nakon zlo~ina se Dragijevi}, kako se veruje, vratio do deponije i uz pomo} brata Dalibora i oca Radoslava premestio telo na drugu lokaciju, koja je do danas nepoznata. U me|uvuremenu su privedeni i Dalibor i Radoslav, ali je u prostorijama policijske stanice Dalibor preminuo od posledica povreda koji je zadobio, dok je wegov otac Radoslav nedavno pu{ten iz pritvora jer vi{e nije bilo osnova za wegovo zadr`avawe.

USPEH NA[IH AUTORA U SVETU

Film Dragana Bjelogrli}a osvojio publiku u Francuskoj

Za samo prvi vikend prikazivawa ”^uvara formula”, zabele`ena velika gledanost, a francuski mediji bruje o ovoj potresnoj filmskoj pri~i

Film Dragana Bjelogrli}a „^uvari formule” po~eo je da se prikazuje u bioskopima {irom Francuske pre samo deset dana, a ve} za prvi vikend zabele`ena je izuzetna gledanost, kako u u Parizu, tako i u ostalim francuskim gradovima. Publika je potpuno fascinirana filmskom pri~om koja prikazuje istiniti doga|aj i herojstvo tamo{wih gra|ana, ali i bliskost dva naroda u vrlo kompleksnom istorijskom trenutku. Sve to doprinelo je i velikoj medijskoj pa`wi najve}ih francuskih medija, koji u posledwih nekoliko dana neprestano pi{u o filmu „^uvari formule”. U najpoznatijoj radijskoj emisiji, koja se bavi ocenom filmova koji su trenutno dostupni u bioskopima, „^uvari formule” su progla{eni za „miqenike gledalaca”, odnosno film koji je me|u publikom najpozitivnije ocewen. Zbog velikog interesovawa publike, distribucija }e biti produ`ena tokom leta i jeseni, a prema sada{wem planu, film Dragana Bjelogrli}a }e biti na redovnom repertoaru u

Radivoje Bukvi} kao Dragoslav Popovi}

vi{e od 80 bioskopa {irom Francuske. „^uvari formule” su svoj `ivot zapo~eli prikazivawem u Lokarnu, na jednom od najve}ih evropskih filmskih festivala, gde je u avgustu pro{le godine osvojio ~ak dve presti`ne nagrade, a nakon toga je usledio niz me|unarodnih priznawa od Pekinga do Palm Springsa. Doma}u premijeru, film je imao u Beogradu u oktobru pro{le godine i za samo nekoliko meseci dostigao je gledanost ve}u od 300.000 qudi, ~ime je postao najgledaniji film u 2023. godini.

Od male Danke Ili} ni traga ni glasa

Udeo zlata u globalnim rezervama raste, popularnost dolara pada

Centralne banke razvijenih ekonomija o~ekuju da }e udeo zlata u globalnim rezervama porasti na ra~un ameri~kog dolara.

Skoro 60 odsto centralnih banaka bogatih zemaqa veruje da }e udeo zlata u globalnim rezervama porasti u narednih pet godina, u odnosu na 38 odsto ispitanika pro{le godine, prema godi{wem istra`ivawu koje je sproveo Svetski savet za zlato.

Oko 13 odsto razvijenih ekonomija planira da pove}a svoje zalihe zlata u narednoj godini, u odnosu na oko osam odsto pro{le godine. "Bogate" banke sada slede vo|stvo centralnih banaka tr`i{ta u razvoju, koje su bile glavni kupci zlata od globalne finansijske krize 2008. godine.

U me|uvremenu, rastu}i udeo naprednih ekonomija - 56 procenata, u odnosu na 46 procenata pro{le godine - tako|e smatra da }e udeo dolara u globalnim rezervama pasti u narednih pet godina. Me|u centralnim bankama tr`i{ta u razvoju, 64 odsto deli ovo mi{qewe.

Potra`wa za zlatom, do koje dolazi uprkos naglom porastu cene `utog metala, posledica je poku{aja centralnih banaka da "diverzifikuju" svoja ulagawa u alternative valute i sredstva, naro~ito nakon {to su SAD upotrebile dolar kao oru`je u sankcijama protiv Rusije, pi{e "Fajnen{el tajms".

U me|uvremenu, udeo dolara u globalnim deviznim rezervama pao je sa vi{e od 70 procenata u 2000. na oko 55 procenata pro{le godine, prema istra`ivawu MMF-a od ovog meseca.

Iako je kineski juan ostvario odre|ene dobitke kao rezervna valuta, wegov udeo u globalnim rezervama pao je sa 79 procenata pro{le godine na 59 procenata ove godine, navodi FT.

RHMZ: U Srbiju sti`e toplotni talas, u petak i subotu do 40 stepeni

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod (RHMZ) upozorio je da se nalazimo na po~etku perioda koji }e obele`iti priliv veoma toplog vazduha sa severa Afrike ka podru~ju Srbije.

Vrednosti maksimalnih temperatura u Srbiji }e biti narednih dana 35 do 37 stepeni, a u ~etvrtak od 33 stepena na severu do 39 stepeni na jugu i istoku Srbije, navodi RHMZ.

U petak i subotu bi}e pik toplotnog talasa sa maksimalnim temperaturama od 35 do 40 stepeni Celzijusa.

U subotu posle podne na severu i zapadu, a u nedequ i u ostalim krajevima pad temperature i povratak na vrednosti u intervalu od 28 do 34 stepena Celzijusa.

Vi{e od pola tone osu{ene marihuane prona|ene na Jovawici ostaje dokaz

Vrhovni sud Srbije odbacio je kao nedozvoqen Zahtev za za{titu zakonitosti koji im je uputila odbrana Predraga Koluvije kako bi utvrdili da li je Apelacioni sud u Beogradu postupio u skladu sa zakonom kada je odlu~io da prethodno iskqu~ene dokaze u "postupku Jovawica 1" vrati u spise predmeta. Ovo zna~i da se dokazi o pronalasku 660 kilograma osu{ene marihuane na imawu "Jovawica" ostaju u predmetu kao dokaz.

Zahtev je odba~en kao nedozvoqen, jer je re~ o odluci Apelacije koja mo`e ponovo biti pobijena kroz eventualnu `albu na prvostepenu presudu, a u tom slu~aju Zahtev za za{titu zakonitosti Vrhovnom sudu nije dozvoqen.

Podsetimo, odbrana Predraga Koluvije je pomenuti ZZZ uputila kako bi se utvrdilo da li je odluka Apelacionog suda od 26. januara 2024. godine bila zakonita, kada je Apelacija odlu~ila da prethodno izdvojene dokaze iz predmeta „Jovawica 1“ vrate u spise predmeta.

Apelacioni sud je ovakvu odluku doneo drugi put i preina~io je odluku Vi{eg suda u Beogradu.

Drugostepeni sud je zakqu~io da je policijsko pretresawe imawa „Jovawica“ od 18. novembra 2019. godine bilo zakonito, nasuprot tvrdwama Koluvijinih advokata odbrane i prvostepenog suda.

Re~ je o dokazima prikupqenim tokom pretresawa imawa tog dana, a koji se odnose, izme|u ostalog, i na pronalazak 660 kilograma osu{ene marihuane spremne za prodaju i na pronalazak Koluvijinih rokovnika u kojima je bele`ena proizvodwa opojne droge u periodu od tri i po godine, kako tvrdi Tu`ila{tvo za organizovani kriminal.

Mladi u Srbiji su “navu~eni” na kocku

U Specijalnoj bolnici za le~ewe zavisnosti u Beogradu, trenutno se le~i impresivan broj pacijenata. Vi{e od 1.100 qudi tra`i pomo} zbog problema sa kockawem, {to je jasan signal da je potrebno preduzeti ozbiqne korake kako bi se ova situacija stavila pod kontrolu.

Zvani~ni podaci su zabriwavaju}i: vi{e od 300.000 qudi u Srbiji je zavisno od kocke. Jo{ alarmantnije je to {to svaka ~etvrta mlada osoba ima problema sa ovom vrstom zavisnosti. Ove brojke nisu samo statistikaone predstavqaju stvarne qude i stvarne `ivote koji su ugro`eni.

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da Srbija zauzima drugo mesto u Evropi po broju kockarnica po glavi stanovnika. Ovo ukazuje na lako dostupnu infrastrukturu za kockawe koja olak{ava razvoj zavisnosti, posebno me|u mladima. Udru`ewe „Roditeq“ pi{e o ovom problemu i nagla{ava potrebu za zajedni~kim delovawem roditeqa, obrazovnih institucija i dr`ave, kako bi se suprotstavili ovom rastu}em problemu.

Da li je re{ewe u stro`ijoj regulativi, boqem obrazovawu i prevenciji, ili mo`da u pru`awu ve}e podr{ke i resursa za rehabilitaciju? Ovo su pitawa na koja se moraju prona}i odgovori kako bi se za{titila budu}nost mladih generacija u Srbiji.

ZA[TO SU MLADI

ZAVISNI OD KOCKE

Uzroci porasta problema sa kockom me|u mladima su vi{estruki i slo`eni. Neki od kqu~nih faktora ukqu~uju do-

Simptomi i le~ewe zavisnosti od kockawa

Simptomi zavisnosti od kockawa, pre stru~wacima klinike Mejo, ukqu~uju:

l ^esto razmi{qawe o kockawu

l Potreba za kockawem sa sve ve}im koli~inama novca ili kako bi se postigao isti nivo zadovoqstva i uzbu|ewa

l Ponovqeni neuspe{ni poku{aji kontrole ili prestanka kockawa

l Nemir ili razdra`qivost kada osoba poku{a da prestane da se kocka

l Kockawe se ponavqa sve ~e{}e kao na~in bega ili ubla`avawa negativnih ose}awa

l Vra}awe na kockawe i nakon gubitka novca

l Lagawe o pona{awu vezanom za kockawe

Le~ewe zavisnosti od kockawa ukqu~uje kognitivno-bihejvioralnu terapiju (CBT), psihoterapiju, psihodinamsku terapiju, terapiju u porodici ili grupi, financijsko savetovawe, kao i lekove na recept.

stupnost i pristupa~nost, pove}awe broja kladionica i onlajn platformi, {to ~ini kockawe lako dostupnim mladima. Socijalni razlozi nagone mlade osobe da se okrenu kockawu kao na~inu da brzo zarade novac ili kao begu od stresa i problema. Tra`ewe uzbu|ewa, rizika

i nagrada mo`e biti privla~no mladima koji tra`e stimulaciju ili imaju nisko samopo{tovawe. Uticaj vr{waka i dru{tvenih mre`a, kao i glorifikacija kockawa putem dru{tvenih medija mogu da podstaknu mlade da se upuste u kockawe, nesvesni rizika i potencijalnih negativnih posledica kockawa.

Kampawa za reizbor predsednika SAD Xozefa Bajdena opredelila je do kraja juna tro{ak od 50 miliona dolara, pored ostalog i za televizijsku reklamu, koja poru~uje je Donald Tramp krivi~no odgovorno lice na osnovu sudske presude, signaliziraju}i nameru prvog ~oveka demokrata da od pravnih nevoqa svog republikanskog konkurenta napravi krupnije pitawe uo~i novembarskih izbora. Bajdenov izborni advertajzing pokrenut je pet meseci pre izbornog dana, ali wegova kampawa je danas saop{tila da `eli jasnije da defini{e izbor sa kojim se glasa~i suo~avaju, uo~i prve javne debate Bajdena i Trampa zakazane za 27. jun u Atlanti. Tro{kovi reklamne kampawe ukqu~uju vi{e od milion dolara za medijske poruke crnim, latinomeri~kim i azijskoameri~kim glasa~ima.

U tu sumu ukqu~en je i spot u kojem se nagla{ava da je Tramp

pred sudom u Wujorku progla{en krivim po 34 ta~ke optu`nice koja ga tereti za falsifikovawe dokumentacije sa ciqem prikrivawa isplata porno glumici Stormi Danijels, kako ona, usred predsedni~ke kampawe 2016. godine ne bi pri~ala o wihovoj seksualnoj aferi.

Spot nazvan „Karakter je bitan” bi}e prikazan na televizijama, striming ure|ajima i mobilnim telefonima u saveznim dr`avama u kojima demokrate i republikanci nemaju jasnu ve}inu, kao i na nacionalnim kablovskim televizijama.

U spotu }e biti nagla{eno da je biv{i predsednik SAD (20162020) tako|e progla{en odgovornim za seksualni nasrtaj i finansijsku proneveru u odvojenim sudskim postupcima. Narator u pomenutom spotu govori: „Na ovim izborima odlu~uje se izme|u osu|enog kriminalca kojem je jedino stalo do sebe i predsednika koji se bori za vas i va{e porodice”. Naracija je sinhronizovana preko pritvoreni~ke fotografije Donalda Trampa i prizora okupqawa Bajdenovih pristalica.

IZ ISTORIJE FUDBALA Fudbalska reprezentacija Jugoslavije na Evropskim prvenstvima:

Od blistavih po~etaka do sankcija i katastrofa

Na{i najboqi fudbaleri }e posle 24 godine, a prvi put pod imenom Srbije, u~estvovati na Evropskom prvenstvu koje se odr`ava u Nema~koj od 14. juna do 14. jula. Posledwi put na evropskoj smotri fudbala nastupili smo kao SR Jugoslavija na turniru u Francuskoj 2000. godine, i bili eliminasani u ~etvrtfinalu, porazom od Holandije od 6:1. Od izabranika selektora Dragana Stojkovi}a Piksija nacija sada o~ekuje da poka`u fudbalsko ume}e bar pribli`no onom koje su imali igra~i u reprezentacijama iz ranih faza socijalisti~ke Jugoslavije, koje su i na {ampionatima Starog kontinenta bele`ile zapa`ene rezultate. Tada{wi „Plavi“ dva puta su bili vice{ampioni Evrope (1960. i 1968), a jednom su osvojili ~etvrto mesto. To ~etvrto mesto osvojeno na prvenstvu koje se 1976. igralo u Beogradu i Zagrebu tada je do`ivqeno kao neuspeh, ali s obzirom na ono {to je potom usledilo, sada se ~ini kao nedosti`ni ideal.

Prvo Evropsko prvenstvo u fudbalu, tada zvano Kup evropskih nacija, odr`ano je u julu 1960. godine u Francuskoj. Kvalifikacije je igralo 17 reprezentacija, a za u~e{}e na turniru nisu se ni prijavile Engleska, Italija, Zapadna Nema~ka, Holandija, Belgija, [vedska i [vajcarska. Da do|u do finalnog turnira izborile su se nacionalni timovi SSSR, ^ehoslova~ke, Jugoslavije i selekcije doma}ina, a me~evi su igrani u Parizu i Marsequ. U prvom polufinalnom me~u „Plavi“ su, na pariskom stadionu Park prin~eva, u furioznom me~u punom obrta savladali doma}u selekciju sa 5:4. Jugoslavija je povela golom Gali}a, ali su Francuzi „okrenuli“ na 3:1. Fini{ je bio paklen: posle 4:2 za Francusku, usledila su tri gola na{ih za pobedni~kih 5:4 i – ulazak u finale.

Fudbalska Evropa je bila zadivqena znawem i uporno{}u „momaka sa Balkana“, kojima su novinski komentatori i fudbalski stru~waci predvi|ali sjajnu perspektivu. I nisu se prevarili: taj na{ tim je, samo mesec dana kasnije, bio pobednik na Olimpijskim igrama u Rimu, a dve godine kasnije i ~etvrti na svetu.

U finalu, koje su pojedini mediji na Zapadu nazvali „komunisti~kim“, sastali su se Jugoslavija i SSSR koji je u polufinalu na marseqskom Velodromu lako savladao ^ehoslovake sa 3:0. Iako su na{i rano poveli sa 1:0 (gol „storukom“ Lavu Ja{inu dao je Milan Gali}), Sovjeti su, posle produ`etaka, slavili sa 2:1. Po {ansama, moglo je biti i obrnuto, ali nije bilo.

„Me~ je re{io Ja{in“, bili su slo`ni izve{ta~i sa utakmice, a tako su mislili i na{i reprezentativci. „Lav nam je ulivao strah svojom pojavom ispred mre`e. ^inilo se da onako visok, krupan i dugoruk potpuno zatvara prostor izme|u stativa“, pri~ao je Gali} o slavnom Rusu, koji

je i daqe jedini golman kome je pripala „Zlatna lopta“, priznawe za najboqeg fudbalera godine.

Uprkos porazu u finalu, jugoslovenski sastav, za koji je navijala i ve}ina Francuza, dobio je laskave ocene, a Vladimir Durkovi}, Dragoslav [ekularac, Milan Gali} i Bora Kosti} uvr{teni su u „idealni tim“ {ampionata. To im je donelo atest evropskih fudbalskih velemajstora, zvawe koje je, odranije, imao kapiten „Plavih“ Branko Zebec.

UKRADENA TITULA

Osam godina posle Pariza, u junu 1968. godine, koji je bio obele`en studentskim protestima po evropskim gradovima, Jugosloveni su se ponovo na{li na zavr{nom turniru najboqih reprezentacija Evrope, odr`anom u Italiji. Kup nacija je te godine promenio ime u Evropsko prvenstvo u fudbalu. Za prvo mesto borile su se selekcije SSSR-a, Engleske, zvani~nog prvaka sveta, Jugoslavije i doma}ina „Azura“. @reb je udesio da na{i „udare“ u polufinalu na „Gordog Albiona“, progla{enog za glavnog favorita za titulu prvaka Evrope.

Taj me~ je igran u Firenci, gde su se pristigli engleski navija~i i novinari danima razmetali izjavama o predstoje}oj ubedqivoj pobedi wihove reprezentacije, u kojoj su bile i velike zvezde prethodnog Mundijala odr`anog u Engleskoj, golman Gordon Benks, Bobi Mur, Bobi ^arlton... „Jugosloveni su slabi“, ocenio je londonski „Gardijan“, predvi|aju}i „sigurno finale“ za tim ser Alfa Remzija, menaxera Engleza.

Odjek engleske samouverenosti nije, me|utim, bio strah u redovima na{e selekcije, sa klupe predvo|ene nekad velikim asovima jugoslovenskog fudbala, Rajkom Miti}em i Brankom Stankovi}em. „Veliki rival je veliki motiv za veliku borbu“, bila je glavna poruka iz tabora na{e reprezentacije.

Me~ se igrao na stadionu „Komunale“ pred oko 30.000 gledalaca. Gol odluke postigao je kapiten na{e reprezentacije Dragan Xaji} u samom fini{u me~a, kada je nadmudrio dvojicu ponajboqih Engleza, kapitena Mura i ~uvara mre`e Benksa.

Uprkos isticawu velikog broja izve{ta~a, ukqu~uju}i i neke s Ostrva, da su „Plavi“ zaslu`eno pobedili, usledila je Remzijeva ocena da su „Jugosloveni bili preo{tri“. Pri tome je zaboravio da ka`e da su protivnici wegovog tima gotovo ceo me~ odigrali bez Ivice Osima, „mozga tima“, `rtve prekomerne upotrebe sile engleskog halfa Malerija.

Posle te istorijske pobede, tabor „Plavih“ bio je zasut priznawima i ~estitkama sa svih strana. Jednu je ispisao i izve{ta~ londonskog „Ivning wuza“ naslovom svog teksta: „Jugosloveni su imali sna`nije srce“. A za takvo srce i veliku pobedu, „Jadrolinija“ iz Splita je na{im reprezentativcima obe}ala sedam dana u`ivawa na Jadranu.

U finalu, odigranom u Rimu, protivnik Jugoslavije bila je Italija, koja je sa Sovjetskim Savezom odigrala 0:0, a posle nere{enog ishoda bacawem nov~i}a je odlu~eno da Italijani idu u finale. Na{i su u me~ u{li bez dva igra~a povre|ena u duelu sa Englezima – Osima i Petkovi}a – ali i bez „bele zastave“. Hrabra igra donela im je vo|stvo ve} u prvom poluvremenu (strelac je opet bio Xaji}). Italijani su uspeli da izjedna~e pred sam kraj, a po{to je nere{en rezultat ostao i posle produ`etaka, u skladu sa tada{wim pravilima zakazana je nova utakmica.

Tako, me|utim, ne bi bilo da me~ nije sudio {vajcarski arbitar Gotfrid Dinst. Najboqu ocenu wegovog deqewa pravde dao je pariski dnevnik „Ekip“ napisav{i: „Dugo }e nam biti `ao {to je Dinst gre{io na {tetu Jugoslovena“. Na{ selektor Rajko Miti}, „najve}i xentlmen jugoslovenskog fudbala“, bio je kratak i jasan: „Dinst je uvredio sport“.

Ponovqenu utakmicu Italijani su dobili sa 2:0, pre svega zbog znatno lo{ije igre na{ih nego u prva dva susreta. Novinar „Politike“ Qubi{a Vukadinovi} je uzrok porazu video u promeni taktike na{eg izabranog tima: umesto borbeno i napada~ki, igrali su sporo, vi{e misle}i na odbranu svog gola nego na atake na protivni~ki.

Bilo kako bilo, velika {ansa jedne velike generacije je propu{tena: umesto prvak Evrope, Jugoslavija je postala „samo“ vice{ampion. Fudbalski hroni~ari su u kasnijim analizama navodili da je to izgubqeno finale zna~ilo i kraj zlatne ere jugoslovenskog fudbala, zapo~ete osvajawem srebrne medaqe na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. godine. Na{i fudbaleri su „srebrni“ bili i na OI 1952. u Helsinkiju, a onda i „zlatni“ na Olimpijadi 1960. u Rimu. Ve} pomenuta 1960. upam}ena je po drugom mestu u Evropi, a 1962. po ~etvrtoj poziciji osvojenoj na Mundijalu u ^ileu.

PEH U BEOGRADU

Reprizi (bar) turnira u Parizu i Rimu, a mo`da i skoku na krov fudbalske Evrope, ponadali smo se 1976, nakon {to ~eti-

ri godine ranije Jugoslavija nije pro{la kvalifikacije za zavr{ni bal EP. Optimizam su hranile dve ~iwenice: imali smo odli~nu selekciju i prednost doma}eg terena, jer je finalni turnir igran u Beogradu i Zagrebu. Rivali „Plavima“ za evropski trofej bili su Zapadni Nemci, Holan|ani i ^ahoslovaci. Na{im momcima je zapao najte`i rival – Nemci. Me~ je odigran na punoj Zvezdinoj (tada{woj) Marakani, a imao je vrlo ~udan tok. U prvom poluvremenu vi|ena je potpuna dominacija na{e reprezentacije i dva gola (Danilo Popivoda i Dragan Xaji}) u mre`i „Pancera“ posle samo 32 minuta igre. Mirisalo je na pobedu i radost, ali je slavqe izostalo jer su Nemci, kao i uvek, bili Nemci – uporni do posledweg trenutka, bez obzira na trenutni rezultat.

Regularni deo utakmice zvr{en je rezultatom 2:2, a drugi gol Nemaca pao je u pretposledwem minutu. Tada se ve} nazreo kraj koji je ubrzo i do{ao. Izabranici tada{weg selektora Ante Mladini}a Bi}e delovali su prepla{eno i sporo u produ`ecima, svojim prodornim glasom Mladini} nije uspevao da razbudi svoj „usnuli“ tim i vrati mu pobedni~ki adrenalin. Diter Miler je postigao svoj drugi i tre}i gol i tako kompletirao het-trik, na kraju je bilo 4:2 za Nemce, uz nevericu da posle tako sjajnog po~etka mo`e do}i do takvog sunovrata.

Nada u osvajawe makar tre}eg mesta na stadionu u zagreba~kom Maksimiru, protiv Holan|ana koji su u polufinalu izgubili od ^ehoslova~ke tako|e posle produ`etaka, bila je la`na. Jo{ na po~etku tog susreta, sa vrha tribina se videlo da su noge jugoslovenskih reprezentativaca od olova, i da u mislima jo{ motaju film bolnog poraza od Nema~ke. Dodatni teret postao im je neo~ekivani huk sa tribina: razo~arani navija~i su bodrili Holan|ane (!).

Uspeli su ipak reprezentativci Jugoslavije da golovima Josipa Katalinskog i Dragana Xaji}a stignu vo|stvo Holan|ana od 0:2 i izbore produ`etke, u kojima su opet pali i kona~no izgubili rezultatom 2:3.

Posle svega, ostao je samo `al: bili smo na samo dva koraka od vrha, a tamo, opet, nismo stigli.

POTOP U FRANCUSKOJ

Priliku za popravni, i zaborav te nesre}ne 1976, Jugosloveni su dobili tek osam godina kasnije, nakon uspe{no odra|enih kvalifikacija za finalni turnir 1984. u Francuskoj. Te kvalifikacije su krunisane nezaboravnim golom Qubomira Radanovi}a protiv Bugara u posledwem minutu odlu~uju}eg me~a (3:2 za Jugoslaviju), i pokli~em (koji jo{ odjekuje): „Da li je to mogu}e... Radanovi}, Radanovi}, ludnica...!!!“, tako|e nezaboravnog TV reportera Mladena Deli}a. Na finalnom turniru u~estvovalo je osam reprezentacija, podeqenih u dve grupe od po ~etiri ekipe, a Jugoslavija je bila sa Francuskom, Danskom i Belgijom. Na EP je nacionalni tim predvo|en Todorom Tozom Veselinovi}em, kao i uvek, ispra}en sa velikim nadama i krupnim re~ima. Popravni, na`alost, ne samo da nije uspeo, ve} su se „Plavi“ proveli kao bos po trwu: tri me~a, tri poraza – od Belgije 2:0, od Danske katastrofalnih 5:0, od Francuske (koja je na tom EP osvojila titulu) 3:2.

Posle tog „potopa“ usledila je, do ove upravo okon~ane, najdu`a apstinencija na{ih fudbalera sa zavr{nica EP, duga 16 leta. „Zaslu`na“ za to delom je i politika koja se – {to joj nije bilo prvi put,

ali na`alost ni posledwi –ume{ala u sport, i to kao bespogovorni sudija.

Re~ je, naravno, o 1992. godini kada je Saveznoj Republici

Jugoslaviji, kao naslednici u gra|anskim ratovima razbijene SFRJ, zabraweno da u [vedskoj igra na finalnom turniru za koji se kvalifikovala reprezentacija zemqe koje tada ve} vi{e nije bilo.

Apsurdnost situacije dodatno je pove}ala ~iwenica da su mesto „Plavih“ tada zauzeli od wih eliminisani Danci, koji su zatim postali i {ampioni Evrope! Sankcije na{oj zemqi su produ`ene i na novi ciklus, zbog ~ega SRJ nije ni u~estvovala u narednim kvalifikacijama.

SE]AWE NA ZAGREB I ROTERDAM

Posledwe u~e{}e u zavr{nici EP, i to neslavno, na{i najboqi fudbaleri su imali 2000. godine. Za {ampionat odr`an u Belgiji i Holandiji „vizu“ su obezbedili na vrelom terenu u zagreba~koj Maksimirskoj {umi, gde je Saveznu Republiku Jugoslaviju (Srbiju i Crnu Goru) u posledwem susretu kvalifikacione grupe, prvi put ugostila selekcija samostalne Hrvatske. Na suprotnim stranama na{lo se nekoliko fudbalera koji su zajedno, predvo|eni selektorom Ivicom Osimom, osam godina ranije obezbedili put u Stokholm. Znalo se da }e taj me~, zbog sportskog uloga, ali i politi~kog naboja stvorenog tokom bratoubila~kih ratova na Balkanu, biti vi{e od igre, da }e doma}i igra~i biti podsticani na uspeh ne samo navija~kim povicima. Iako su rano ostali sa 10 igra~a (zbog opravdanog iskqu~ewa Zorana Mirkovi}a), „Plavi“ su, za divno ~udo, uspeli da izbore nere{en rezultat (2:2) koji ih je odveo daqe, „u Evropu“. Na`alost, ta radost je brzo uti{ana u Belgiji i Holandiji, doma}inima zavr{nice {ampionata Starog kontinenta. Posle tri utakmice u grupi (nere{enog rezultata sa Slovenijom 3:3, pobede nad Norve{kom 1:0 i poraza od [panije 4:3, uz dva primqena gola u zaustavnom vremenu), ne-

kako smo dogurali do ~etvrtfinala, ali se daqe nije moglo.

Nadahnuti Holan|ani su u svom Roterdamu priredili Vaterlo za „Plave“: bilo je 6:1 za doma}u reprezentaciju. Na{a se pokuwena vratila u Beograd da ~eka novu priliku za igrawe u zavr{nici nadmetawa evropskih nacionalnih timova.

^etvrtfinale Evropskog prvenstva 2000: Holandija – SR Jugoslavija

Niko tada ni sawao nije da }e to ~ekawe potrajati skoro ~etvrt veka. Do ovih dana, kad reprezentaciju koju vodi selektor Dragan Stojkovi} Piksi, u Nema~koj ~eka velika provera vrednosti na{eg fudbala u okviru Starog kontinenta.

NADAWA I REALNOST

I pred ovo EP, kao i uo~i svakog drugog velikog takmi~ewa, u navija~kim i stru~nim krugovima dominira pitawe: {ta je mogu}i domet na{e reprezentacije? Minimum koji bi mogao da spre~i ki{u verbalnog kamewa na Piksija i wegove pulene je (bar) „preskakawe“ grupe, u kojoj „Orlove“ ~ekaju Englezi, Danci i Slovenci.

Englesku su mnogi stru~waci ve} proglasili za prvog favorita celog {ampionata, a Danci i Slovenci, u najmawu ruku, ne zaslu`uju da ih na{i, ovakvi kakvi su, smatraju za slabije od sebe.

Da bi se pro{lo daqe, uslov je osvajawa jedne od prve dve pozicije u grupi ili jednog od najboqa ~etiri mesta me|u tre}eplasiranim reprezentacijama iz {est skupina.

Da nam balon nacionalnog optimizma ne bi prerano eksplodirao, neophodno je da svi, po~ev od selektora i wegovih „Orlova“, imamo na umu da se Srbija u kvalifikacijama nije proslavila, ni rezultatima ni igrama. Uz takve rivale u kvalifikacionoj grupi kao {to su Ma|arska, Litvanija, Bugarska i Crna Gora, dogodilo se da su Piksijeve uzdanice tek u posledwem kolu, i to na doma}em terenu, i to kao drugoplasirani u grupi, osigurale put u Nema~ku. A kakve „ale“ ih tamo ~ekaju dobro je poznato. U svakom slu~aju, po`elimo im sre}u.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

*uslovi postoje

NATO NADOMAK CIQA:

^ak 23 zemqe ~lanice izdvajaju dva odsto BDP na odbranu, od CG 150

miliona evra

Od 32 ~lanice Severnoatlantske vojne alijanse (NATO) wih 23 }e ispuniti ciq od dva odsto BDP-a za odbranu, saop{teno je iz NATO-a.

Me|u onima koje su prvi put dostigle brojku od dva odsto su Nema~ka, Holandija, Norve{ka i Turska. "[irom Evrope i Kanade, NATO saveznici ove godine pove}avaju potro{wu na odbranu za 18 odsto", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ameri~kom predsedniku Xozefu Bajdenu. "To je najve}i skok posledwih decenija". ^iwenica da 23 zemqe ispuwavaju ciq - koji je postavqen pre 10 godina i nikada dostignut - "pokazuje da su se evropski saveznici i Kanada zaista pokazali i preuzeli svoj deo zajedni~ke odgovornosti da za{tite sve nas u NATO-u", rekao je Stoltenberg.

Kako navodi "Politiko", Poqska je na vrhu liste sa 4,12 odsto, a slede Estonija (3,43 odsto), SAD (3,38 odsto), Letonija (3,15 odsto) i Gr~ka (3,08 odsto). Kanada, Belgija, Luksemburg, Slovenija i [panija su na dnu, sa najmawim izdvajawima.

Crna Gora prvi put ove godine ostvarila je izdvajawa od vi{e od dva odsto BDP-a za odbranu, navodi se u izve{taju NATO alijanse.

Kako prenosi RTCG, prema tim podacima, Crna Gora }e u ovoj godini za odbranu izdvojiti 2.02 odsto BDP-a odnosno 150 miliona evra.

Orban:

Brisel ignori{e voqu naroda iskazanu na izborima za EP

Nade Evropqana su izneverene u Briselu, kada je stranka desnog centra u{la u koaliciju sa socijalistima i liberalima, izjavio je premijer Ma|arske Viktor Orban, komentari{u}i koaliciju Evropske narodne partije (EPP) i levi~arskog Naprednog saveza socijalista i demokrata (S&D), koji su se, prema napisima "Politika", ujedinili ne bi li podelili ~etiri najvi{e politi~ke pozicije u EU. "Voqa evropskog naroda je ignorisana u Briselu. Rezultat evropskih izbora je jasan: desni~arske stranke su oja~ale, levica i liberali su izgubili. S druge strane, EPP se, umesto da slu{a bira~e, udru`io sa socijalistima i liberalima: dogovorili su se da me|u sobom podele ~elne poslove u EU", napisao je Orban na Iksu.

Dodao je i da wih nije briga za voqu evropskog naroda, te pozvao qude da se odupru birokratama koji se zala`u za rat i migracije. "Ne treba da budemo naivni: oni }e nastaviti da podr`avaju migracije i sla}e jo{ vi{e novca i oru`ja u rusko-ukrajinski rat. Ne}emo se predati! Ujedini}emo snage evropske desnice i boriti se protiv promigracionih i proratnih birokrata", zakqu~io je Orban.

EPP navodno `eli reizbor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i Malte`anku Robertu Metsolu na poziciji {efice Evropskog parlamenta. Portugalac Antonio Kosta je vi|en kao predsednik Evropskog saveta i Estonka Kaja Kalas kao {efice spoqne politike bloka.

Morate da pobedite Rusiju

Va{ington poma`e Kijevu najvi{e {to mo`e da postane ~lan NATO, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost

Da bi postala ~lanica NATO-a, Ukrajina mora prvo da "pobedi u ratu" sa Rusijom, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele ku}e Xon Kirbi novinarima.

Ameri~ki predsednik Xo zef Bajden veruje da je NATO budu}nost Ukrajine, ali ima "mnogo stvari koje se moraju uraditi" pre nego {to zemqa postane ~lanica, rekao je Kirbi. Kada ga je novinar zamolio da elaborira "nejasne uslove" i "nejasan put" Kijeva, Kirbi je rekao da je stav Va{ingtona "apsolutno jasan".

"Prvo, oni moraju da pobede u ovom ratu", rekao je Kirbi.

"^inimo sve {to mo`emo da osiguramo da oni to mogu da urade. Onda kada se rat zavr{i, bez obzira na to kako izgleda, oni }e i daqe imati dugu granicu sa Rusijom i legitimnu bezbednosnu pretwu", rekao je on. Va{ington }e pomo}i u izgradwi ukrajinske vojne industrijske baze, iako je "korupcija i daqe glavna briga", dodao je Kirbi. Moskva je upozorila da {irewe NATO-a ka ruskim granicama vidi kao egzistencijalnu pretwu. Predsednik Vladimir Putin rekao je da je namera Kijeva da se pridru`i vojnom bloku koji predvode SAD jedan od kqu~nih uzroka sukoba koji je u toku.

Me|unarodna zajednica ima fer mi{qewe o ulozi NATO-a u ukrajinskoj krizi, ali Alijansa bi trebalo da preispita svoje postupke, rekao je portparol kineskog ministarstva spoqnih poslova Lin \ijan na brifingu za novinare.

"NATO bi trebalo da preispita svoje akcije, a ne da vr{i proizvoqne klevetni~ke napade na Kinu", dodao je \ijan je rekao, odgovaraju}i na zahtev da prokomentari{e re~i generalnog sekretara Jensa Stoltenberga.

Naime, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas za Bi-Bi-Si da Kina, ukoliko ne promeni svoje pona{awe, treba da snosi posledice zbog podr`avawa Rusije u ratu u Ukrajini.

Stoltenberg je rekao da Peking "poku{ava da sedi na dve stolice", podr`avaju}i ruske ratne napore i istovremeno odr`avaju}i odnose s evropskim saveznicima.

"Ovo ne}e funkcionisati na duge staze", rekao je Stoltenberg

za Bi-Bi-Si tokom posete Va{ingtonu.

Kineski diplomata je naglasio da Kina nije kreator ili strana ukrajinske krize, ve} da stalno ula`e napore da olak{a mirovne pregovore.

"Preporu~ujemo da relevantne strane prestanu da prebacuju krivicu i odgovornost, da seju razdor, da prestanu da dolivaju uqe na vatru i da provociraju blokovsku konfrontaciju i da po~nu da rade ne{to kqu~no da bi politi~ki re{ili krizu", rekao je Lin \ijan.

Moskva je vi{e puta nagovestila da je spremna za pregovore, ali Kijev je to zakonom zabranio.

Zapad ignori{e stalna odbijawa Kijeva da se ukqu~i u dijalog. Ranije je Kremq izjavio da sada nema preduslova za okon~awe sukoba i da se ciqevi Specijalne operacije za sada mogu posti}i samo vojnim putem.

Ruski predsednik Vladimir Putin je primetio da ako Ukrajina `eli pregovara~ki proces, onda nisu potrebni teatralni gestovi, mora da se ukine ukaz o zabrani pregovora sa Rusijom. Prema wegovim re~ima, Rusija nikada nije bila protiv re{avawa konflikta u Ukrajini mirnim putem, ali uz bezbednosne garancije Ruske Federacije.

| esv.vic.gov.au

PUTIN: Britanci pome{ali Jakutiju sa Severnom Korejom

Britanski "Skaj wuz" pome{ao je rusku republiku Jakutiju sa Severnom Korejom, te je na mre`i Iks dolazak predsednika Rusije Vladimira Putina u ovaj ruski region predstavio kao dolazak u Pjongjang. I to nije sve.

"Skaj wuz" je nekako - a odakle, to je pravo pitawe - dobio informaciju i da je Putin navodno ve} stigao u Severnu Koreju i da je zahvalio Pjongjangu na "podr{ci ratu u Ukrajini". Sve to su uspeli da smisle iako Putin jo{ nije ni kro~io na tlo Severne Koreje.

Ipak, sporna objava je, izgleda, ubrzo i obrisana.

Podsetimo, Putin je doputovao u Jakutiju, a poseta Pjongjangu planirana je za kraj dana.

O~ekuje se da }e predsednik Rusije doputovati u Severnu Koreju u ve~erwim satima, ta~nije oko 21 ~as po sredweevropskom vremenu. Re~ je o prvoj poseti ruskog predsednika Pjongjangu od 2000. godine koja je trajati dva dana.

MARKO [ELI] - MAR^ELO, SRPSKI MUZI^AR I PISAC:

Ova dr`ava postoji samo formalno

Servira nam se beskrajna {e{eqijada, u kojoj kriminalac nije kriminalac, ni lopov lopov, ni nasilnik nasilnik, ni la`ov la`ov, ni ubica ubica – ako se zaogrne zastavom. Ova dr`ava postoji samo formalno. Na{a pre}utna re{enost da se samouni{timo, potvr|ena je i sad na izborima odr`anim 2. juna, ocewuje muzi~ar Marko [eli} Mar~elo u intervjuu za N1.

n Qudi su na izborima rekli {ta imaju, masovno neoptere}eni svime {to nemaju, navodi Mar~elo.

„Tu je ~etvrtina stanovni{tva re{ena da la`e, krade i tla~i sve ostale, tu je ~etvrtina koja na to ne pristaje ali ne zna {ta da uradi, i tu je polovina koja se ne me{a. Toj polovini sav ovaj u`as ili jo{ nije dovoqno u`asan, ili im je u`asan preko svake mere podno{qivosti. Oni su se ili iskqu~ili iz doga|aja, ili su doga|ajima paralisani. Oni su, kako ko, ili nesvesni, ili presvesni. Tek, oni odbijaju da glasaju. Polovina qudi. Svaka druga osoba koju sretnete na ulici. [tono ka`u, ko nas kleo, nije dangubio – ako takav postoji, jedino {to se promenilo naboqe je wegovo raspolo`ewe“, ocewuje Mar~elo.

n Pre mesec dana obele`avali smo godi{wicu dva stravi~na masakra koja su se u Srbiji desila u dva dana.

„Tre}i maj. Ne ~ujem {ta mislim. Tog dana, sve je buka, sve je bes, nema tihih“, stihovi su pesme Vatra u mraku, koje potpisuje [eli}. Pesma posve}ena stradalima u masakru u Osnovnoj {koli Vladislav Ribnikar nastala je zajedni~kim snagama Mar~ela i Marka Luisa, koji je numeru komponovao.

„Moja deonica pesme je sa`etak kolumne u Danasu, one koju sam napisao tre}eg maja uve~e, usred zate~enosti u`asom i bukom tu|ih misli, od koje ne ~uje{ sopstvene. Bukom se qudi brane, poku{avaju da nekako rastuma~e {ta nam se desilo, za{to, kako, ko je kriv – ali zapravo se nema {ta misliti, u toj situaciji na kraju samo zanemi{ i ispla~e{ se. Kao i dan kasnije, kada se dogodilo jo{ jedno masovno ubistvo. Pi{u}i, me|utim, stihove za Maretove peva~ke deonice, probao

sam da prenesem ose}aj op{te (a ne samo trenutne) zbuwenosti i otu|enosti, te da u refren ipak stavim ne{to nade i zajedni{tva. Na koncu, to je ista stvar: bude li bilo zajedni{tva, bi}e i nade“, pri~a [eli} za N1.

n Pro{lo je godinu dana od dva stravi~na masakra. Niz doga|aja koji su usledili tokom maja ove godine, jasan su pokazateq da kao dru{tvo nismo ni{ta nau~ili, a ni preduzeli, isti~e na{ sagovornik.

NIZ NASIQA OD KOJEG SE KRV

SLEDI

„Godinu dana kasnije, tako|e u kolumni, u danu kad je moj prijateq, novinar Radara Vuk Cviji} napadnut – pobrojao sam sve vesti o nasiqu iz posledwih mesec dana. To je niz od kojeg ti se krv sledi. Takav crni jednomese~ni bilans, sama ~iwenica da je uop{te mogu} i stvaran, govori da kao dru{tvo ni{ta nismo ni nau~ili ni preduzeli. Ova dr`ava postoji samo formalno“, navodi muzi~ar.

n Masa qudi, me|u kojima je bio i Marko [eli}, {etala je za Srbiju protiv nasiqa posle masakra u Ribnikaru i Duboni i Malom Ora{ju. Nada je postojala, ali, kako navodi Mar~elo, „nismo se izborili“.

„Dok smo bili u toj masi, jedna moja drugarica je rekla: „Ako sad ne uradimo ni{ta, ako ovo ne natera qude da se izbore za promenu… Pa ja onda stvarno ne znam {ta }e“. I nismo se izborili. A evo za{to: zato {to ve} skoro deceniju, iz protesta u protest, opozicija ne zna, ne ume ili ne sme da ka`e toj masi od desetina, mo`da stotina hiqada qudi {ta da radi, osim da se skupi slede}e subote da tabana i da pravi prsten oko ove i one institucije. Nek ne budem krivo shva}en: ne govorim o nasilnim metodama, govorim

o mirnom blokirawu institucija, na primer. Bilo kakvoj neposlu{nosti koja bi re`im zapravo zabolela. O bilo kakvoj ideji koja nije puki kardio-trening gra|ana {etwom i slu{awe govora. Od toga {to ja, evo, ne znam {ta ta~no da radimo – ovaj narod nema koristi, ali ni ikakve {tete, jer nisam na glasa~kom listi}u; od toga {to nas neko poziva da ga zaokru`imo a nema plan – {tete jo{ kako ima, posebno u valuti nade“, navodi [eli}. Kqu~ je, ka`e, u onoj polovini koja ne glasa: wima je re`im nadu sasvim oduzeo, a opozicija ne uspeva da im je vrati. Iako u opoziciji ima ~estitih qudi koji se iskreno trude i trpe sva{ta, izgleda da utisak ve}ine tvore oni drugi.

OGROMNA VOQA ]E SE KANALISATI ILI UKANALITI

n Entuzijazam i voqa qudi na protestima pre decembarskih izbora, veruje Mar~elo, razbukta}e se pre ili posle. „Na`alost, nezamislivo je kakvi }e se u`asni povodi tek desiti, ali s ovakvom vla{}u prili~no je sigurno da ho}e. No, tada }e se opet postaviti isto pitawe: {ta da radimo? I neko }e tada tu ogromnu, ogromnu voqu ili napokon kanalisati, ili opet ukanaliti. Pre ili posle, me|utim, ipak }e se desiti ovo prvo. @ao mi je neopisivo {to je proces tako spor, {to gubimo godine… ali budnih i qutih jeste sve vi{e. Re`im je sve drskiji u svojim metodama, a uprkos tome ima sve mawe glasova“, isti~e.

INDUKOVANA KOMA

n „]uti na zlo. ]uti na dno. ]uti na sve {to nam zatire rod“, stihovi su Mar~elove pesme „Jbg“, koja opisuje stawe u kojem smo se kao dru{tvo na{li. Mase }ute, ili }e im, ukoliko progovore, neko ve} slomiti ki~mu. [eli} isti~e da je, pak, va`no re}i da nisu svi takvi – da ne }ute svi.

„Ima mnogo pojedinaca, organizacija, medija koji su reagovali na ama ba{ svaku nepravdu, i to ~ine i daqe. Ali jeste ta~no da svaka ki~ma privla~i `equ re`imlija da je slome – i jeste ta~no da {ire narodne mase tihuju, to vidimo po glasawu. To je indukovana koma u koju su qudi dovedeni mic po mic, obesmi{qavawem taksativno svega: znawa, medija, institucija, svake vrline kao takve. Kad je taj posao obavqen, onda jednima vlada{ putem bajke o zlatnom dobu, jer ne vide da

la`e{, a drugima vlada{ putem apatije, jer vide koliko la`e{ i vide da ovi prvi ne vide, {to samo po sebi izaziva ubijenost u pojam“, navodi Mar~elo.

„LOPOV NIJE LOPOV, UBICA NIJE UBICA, AKO SE ZAOGRNE ZASTAVOM“ n ^ini se da se u Srbiji patriotizam ~esto pogre{no intrepretira. Dolazi do generalizacija, poput onih da su svi Hrvati ili Albanci isti i da niste dovoqno veliki patriota ako ne pri~ate da }ete braniti Kosovo. Servira nam se, navodi [eli}, beskrajna ‘{e{eqijada’.

„U woj kriminalac nije kriminalac, ni lopov lopov, ni nasilnik nasilnik, ni la`ov la`ov, ni ubica ubica – ako se zaogrne zastavom. Moj narod zaboravqa da pri~amo o komadu tkanine koji svako mo`e da kupi ili napravi, nego se pona{a kao da zastavu dodequje neka nebeska komisija koja pa`qivo bira i ne gre{i. I mi zato tri decenije gledamo kako huqe i {teto~ine umotavaju u zastavu svoje biografije, ne vidimo sadr`aj od ambala`e. A {ta zna~i voleti svoju domovinu, to je davno sro~io R{um u pesmi s ba{ tim naslovom; evo bizarne zabave: ako je iznova pro~itate, vide}ete da na{om stvarno{}u upravqaju qudi koji kr{e apsolutno svaki stih, apsolutno svakog dana. Ali to rade zaogrnuti zastavom“, ukazuje na{ sagovornik.

NE[TO SE, IPAK, SASTAVI n Mar~elova pesma „Budilnik“ zavr{ava se stihovima „I ne{to u meni se raspukne, i ne{to u meni se sastavi“. Re~ je o pesmi s „Nojeve varke“, albuma koji je, obja{wava [eli}, ne{to poput romana/dnevnika u stihu.

„Radwa se nastavqa iz pesme u pesmu i prati put od onoga {to ~esto zovemo defetizmom do nove nade i voqe. U toj pri~i – a tako se desilo i u stvarnom `ivotu –jedno obi~no quqawe malog deteta u naru~ju u~inilo je da se o~aj premetne u elan. Da se predaja premetne u inat, u svest da ovde rastu neka deca – i da rastu u nedopustivom zveriwaku. Mi nismo imali sre}e da nasledimo ure|enu zemqu, i nismo krivi za to – ali bi}emo, ako to isto naslede nova deca. Ne}e nas pred istorijom oprati ni Sava ni Dunav, izme|u ostalog i zato {to }e reke biti u cevima. Hajde da im ne dozvolimo to“, poru~uje Marko [eli} Mar~elo.

Protesti protiv nasiqa, koje gu{i i ubija Srbiju, bukvalno se de{ava kao na traci, svaki dan

Dodik: Pretwe Heleza govore

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da nedavne pretwe upu}ene Srbiji i Republici Srpskoj od strane ministra odbrane BiH Zukana Heleza govore o tome kakvu su sudbinu bo{wa~ki politi~ari namenili Srbima, kao i da oni na to ne}e }utati.

„Davno je re~eno '{ta trezan misli, to pijan govori', a Helez je sve rekao. Wegova ratnohu{ka~ka, {ovinisti~ka retorika, mr`wa prema svemu srpskom, kulminacija je destruktivne bo{wa~ke politike“, napisao je Dodik na platformi X, dodaju}i da se pretwama ratom i uni{tewem Srba kr{i Dejtonski mirovni sporazum.

Dodik je naglasio da je Republika Srpska 30 godina davala {ansu BiH, dok su za to vreme Bo{waci nastojali da uni{te RS i od BiH naprave islamsku dr`avu.

„Ako je Zapad sve vreme okretao glavu

od te ~iwenice, verujem da }e posle istupa Zukana Heleza kona~no progledati“, ocenio je Dodik i napomenuo da je sramotno „}utawe Marfija, [mita i ostalih, uvek spremnih da reaguju na sve“.

Dodik je kazao da, kao {to je Alija Izetbegovi} 1992. godine na pru`enu ruku Srbije odgovorio ratom, tako i danas Helez na poruke mira, tolerancije i saradwe Srbije i RS odgovara prizivawem rata.

Helez je, gostuju}i na bo{wa~koj televiziji „Hajat”, najavio da }e bo{wa~ke vlasti, u svetlu rezolucije o Srebrenici zatra`iti ukidawe Republike Srpske, tako {to }e ona biti podeqena na dva kantona, a weno ime biti izbrisano zauvek.

On je Srbima zapretio da }e, ako se ne povinuju ovom planu o podeli, „izvu}i debqi kraj” i pro}i kao Srbi iz Republike Srpske Krajine, koji su proterani u hrvatskoj akciji „Oluja”.

NESTALI, RANA KOJA NE ZACEQUJE:

Uz sve}e i cve}e obele`ene 32 godine od egzodusa srpskog naroda iz Mostara

Paqewem sve}a i spu{tawem cve}a sa mosta u reku Bunu, u istoimenom mestu kod Mostara, obele`ene su 32 godine od pogroma i progona srpskog stanovni{tva iz Mostara i doline Ne-

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

LIVNO TESNO ZA 200 SRBA?! Sti`u reakcije na grafite "Ubij Srbina" i nacisti~ki simbol kukasti krst

Na de~jem igrali{tu u centru Livna ispisani su grafiti "Ubij Srbina" i nacisti~ki simbol kukasti krst.

Jedan od srpskih povratnika u Livnu, koji nije `eleo da ga imenujemo, ka`e da je zaprepa{}en ovakvim porukama koje pozivaju na ubijawe Srba i to na mestu gde se deca igraju!

- Neophodno je procesuirawe takvih qudi, jer se wihovim ka`wavawem srbofobija sigurno mo`e suzbiti - smatra Koji}. On je poru~io da je bitno da se identifikuju po~inioci {irewa nacionalne, rasne, etni~ke i verske mr`we i budu sankcionisani, te da srbofobija prestane da bude stil pona{awa.

retve kada je stradao 431 ~ovek, a vi{e od 30.000 qudi napustilo ogwi{ta, dok se za 81 osobom i daqe traga.

Milenka Brstina ka`e da ve} 32 godine tra`i tri ~lana svoje porodice, mu`a i wegova dva brata koji su nestali u nasequ Buna.

- Ne postoji razmena, a da nisam tu bila. Do sada ni{ta na|eno nije. Ne tra`imo spas ni u policiji ni tu`ila{tvu. Tu`ila{tvo nemo }uti, svi }ute na to. Nema vi{e ni razmena i pri~e, ni pomiwawa nestalih. Ipak, sve dok sam `iva ne}u izgubiti nadu da }u ih na}i. Mi smo pre rata `iveli u Dr~evicama i tu sam napravila spomenik i stavila wihovu sliku. Spomenik je jo{ prazan. Imam nadu da to tako ne}e ostati - rekla je Brstina.

Slavica Slavi} tra`i brata Sini{u Mari}a i pri~a da svake godine na ovaj dan dolaze na mesto stradawa sa istim pitawem, ali bez odgovora.

- Postoje dokumenti, slike i snimci o stradawu moga brata ali svi su gluvi, od tu`ila{tva i ostalih. Oglu{ili su se na na{e `rtve, na moga brata - rekla je Slavi}eva.

Sredinom juna 1992. upravo na tom mestu u Buni stradalo je 29 qudi, a traga se za jo{ sedam tela. Porodice i potomci stradalih ka`u da pronalazak i identifikaciju posmrtnih ostataka ko~i politika, Tu`ila{tvo BiH ne radi ni{ta iako su dostavqeni dokazi i video- materijal, zbog ~ega i danas postoje otvorene rane i bol.

Broj Srba u Livnu je ina~e na "nivou statisti~ke gre{ke", a najvi{e povratnika je u selima u Livawskom poqu. Povratni~ka populacija je mahom starija, a mladih srpskih porodica gotovo da nema. Danas tu `ivi mawe od 200 srpskih du{a, uglavnom starijih qudi, a u livawskoj op{tini `ivi tek desetak srpskih mali{ana. Sagovornici "Novosti" ka`u da su ovakvi natpisi jasna poruka Srbima da nisu dobrodo{li u Federaciju BiH. Poslanik SNSD u Predstavni~kom domu Parlamenta BiH Milorad Koji} ka`e da se izlivi srbofobije de{avaju u kontinuitetu u Federaciji BiH, a posledwi slu~aj je ispisivawe uvredqivih grafita u Livnu.

- To je jedini na~in za gra|ewe su`ivota. Uno{ewe i {irewe nacionalne netrpeqivosti u BiH nije sigurno put ka pomirewu i su`ivotu - zakqu~io je Koji}.

- Sigurno je da u Livnu, u kojem `ivi samo 200 srpskih povratnika, to izaziva ose}aj straha - rekao je Koji}.

On je naglasio da je neophodno da se preduzimaju mere na ka`wavawu osoba koje {ire srbofobiju, jer je to sigurno jedini na~in prevencije budu}eg pona{awa i {irewa me|unacionalne mr`we, a u ovom konkretnom slu~aju mr`we prema srpskom narodu.

\or|e Radanovi}, predsednik Odbora za za{titu Srba u Federaciji BiH, ka`e da je ciq aktuelne politike u Federaciji BiH uklawawe Srba i pravoslavqa sa podru~ja FBiH.

- Prema popisu iz 1991. godine na teritoriji dana{we FBiH `ivelo je 542.897 Srba. Prema popisu iz 2013. godine, u FBiH je `ivelo 56.550 Srba. Sad, 11 godina kasnije, u FBiH `ivi oko 35.000 Srba - isti~e Radanovi} i dodaje da su Srbi na nivou statisti~ke gre{ke u FBiH.

PREMINUO MLADI GOLMAN CRNE GORE

Golman fudbalske reprezentacije Crne Gore Matija [arki} (26) preminuo je subotu u Budvi. Wemu je pozlilo u apartmanu u kome je boravio, nakon ~ega je preminuo. [arki} je pre nekoliko dana odu{evio javnost odbranama na prijateqskoj utakmici sa Belgijom u Briselu, ali je nakon toga propustio susret protiv Gruzije u Podgorici.

Nakon utakmice protiv Belgije je i {panska „Marka“ istakla je u~inak crnogorskog golmana, napisav{i u tekstu da su „|avoli“ nailazili na „zvezdanog [arki}a“. [arki} je karijeru po~eo u Anderleht, igrao je za Vigan, Aston Vilu, Linvingston, Vulverhempton, [ruzberi, Birmingem, Milvol i Stouk.

Za reprezentaciju Crne Gore je odigrao devet utakmica, a debitovao je protiv Belorusije u prijateqskom me~u 2019. godine.

KATANAC NA SVETOM STEFANU BLOKIRA]E I BUDVU: PRILAZ GOSTIMA TURISTI^KE METROPOLE BI MOGAO BITI ONEMOGU]EN IDU]E SEDMICE

Na pragu {pica letwe turisti~ke sezone u Crnoj Gori, metropola turizma mogla bi biti blokirana, ukoliko se grad-hotel Sveti Stefan ne vrati na upravqawe Crnoj Gori.

Rok koji su me{tani dali Vladi Crne Gore da raskine ugovor sa kompanijom Adriatic Properties o zakupu grada-hotela Sveti Stefan, isti~e. Ukoliko se wihov zahtev ne ispuni stanovnici Pr`na i Svetog Stefana, kako su najavili, krajem naredne sedmice }e blokirati kru`ni tok na ulazu u Budvu. Wihov zahtev je da ova kompanija vrati dr`avi na upravqawe grad-hotel Sveti Stefan.

^lan Saveta Mesne zajednice Sveti Stefan Bla`o Ra|enovi} podsetio je da su se me{tani u vi{e navrata do sada obra}ali predsedniku Crne Gore, Jakovu Milatovi}u, Vladi i ministarstvima, Skup{tini Crne Gore, Op{tini Budva i svim relevantnim adresama za re{avawe problema otvarawa hotela "Sveti Stefan".

- Jedini odgovor stigao je od Jakova Milatovi}a koji je iskazao zainteresovanost za re{avawe problema i uputio nas na Vladukazao je Ra|enovi}.

On je dodao da }e protest simboli~no biti u pet minuta do 12 ~asova.

- Za{to ba{ kru`ni tok na Zavali? Odgovor je jasan, zato {to je taj ugovor donesen u Podgorici i poruka ide ba{ prema Podgorici. Zato }emo protestnu {etwu organizovati ba{ blokirawem tog kru`nog toka, te ukoliko ni ovu poruku ne prihvate ozbiqno i ne krenu u proceduru raskida i re{avawa problema kr{ewa {tetnog ugovora, mi }emo intenzivirati na{e proteste jer smo prisiqeni na taj vid za{tite prava gra|ana MZ Sveti Stefan, ali i svih ostalih - ka`e Ra|enovi}.

NEMA DOKAZA DA JE SRBIN KOPAO TUNEL

DO SUDA U PODGORICI

Srbinu Vladimiru Eri}u, jednom od osumwi~enih u slu~aju „Tunel”, ukinut je pritvor, saop{teno je iz Osnovog suda u Podgorici.

„Ve}e Osnovnog suda u Podgorici, nakon izvr{enog DNK ve{ta~ewa u kojem nije podr`ana hipoteza da je ovaj okrivqeni jedan od donora biolo{kog materijala na tragovima iz kojih je dobijen DNK profil, na{lo je da je dovedena u pitawe osnovana sumwa da je okrivqeni izvr{io krivi~na dela koja mu se stavqaju na teret” , navodi se u saop{tewu suda.

Eri} (32), za kojim je crnogorska policija tragala od 28. septembra pro{le godine, uhap{en je na aerodromu u Stokholmu 13. oktobra dok je poku{avao da se ukrca na let za Beograd. Dr`avqanin Srbije, ro|en u Loznici, izru~en je Crnoj Gori i priveden u Osnovni sud u Podgorici 20. marta, kada mu je odre|en pritvor zbog opasnosti od bekstva. Na saslu{awu u Osnovnom dr`avnom tu`ila{tvu je porekao da je u~estvovao u obijawu depoa Vi{eg suda.

„U toku istrage od strane Forenzi~kog centra Uprave policije sa~iweni su izve{taji o DNK ve{ta~ewu od 15. maja 2024. godine u kojima se navodi da rezultati DNK analize ne podr`avaju hipotezu da je okrivqeni jedan od donora biolo{kog materijala na tragovima iz kojih je dobijen DNK profil pogodan za interpretaciju u izve{taju o DNK ve{ta~ewu”, navodi podgori~ki sud.

U depo Vi{eg suda u Podgorici provaqeno je 8. septembra pro{le godine, a lopovi su dokaze iz suda iznosili tokom tri no}i, do 11. septembra. Ukradeno je, pored ostalog, 19 komada oru`ja.

SKANDALOZNA“ ^ETIRI MINUTA: Bugarski predsednik napustio zgradu Vlade

Crne Gore, {ta se desilo?

Sastanak premijera Crne Gore Milojka Spaji}a sa predsednikom Bugarske Rumenom Radevim otkazan je, jer je dogovoreni sastanak kasnio, zbog ~ega je bugarska delegacija posle ~etiri mi-

”NI^IJA

nuta napustila zgradu vlade u Podgorici. „Sa ambasadom Bugarske dogovoreno je da se sastanak odr`i u prijemnom salonu u zgradi Vlade u 17.00, po{to je predsednik vlade Spaji} imao veliku `equ da se, uprkos zgusnutom rasporedu, sastane sa predsednikom Radevim. Raniji sastanak predsednika vlade sa najve}om turisti~kom kompanijom, nema~kim TUI-ijem, trajao je tri minuta du`e od planiranog, a delegacija Radeva, posle ~etiri minuta ~ekawa napustila je zgradu Vlade“, re~eno je „Vijestima“ iz crnogorske vlade.

Poja{weno je jo{ i da u istom salonu odr`an sastanak sa predstavnicima TUI-a, kao i da je razlog ka{wewa bio taj {to je prostor trebalo pripremiti za novi sastanak.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} doma}in je posete predsednika Bugarske.

Veruje se da rasko{ni objekat zapravo pripada Milu \ukanovi}u, koji je to demantovao

Desetak pripadnika Specijalnog policijskog odeqewa (SPO) bili su „gosti” „ni~ije ku}e” u elitnom nasequ pod Goricom za koju se veruje da je zamak sagra|en za vi{edecenijskog crnogorskog premijera, predsednika i lidera Demokratske partije socijalista Mila \ukanovi}a. Oni su po nalogu sudije Vi{eg suda Gorana [}epanovi}a u{li u „ni~iji” objekat i izvr{ili detaqan pretres kojem su prisustvovali Vladan Ivanovi}, navodno vlasnik te nekretnine i firme „Master in`ewering”, i wegovi pravni zastupnici Marko Milo{evi} i Zoran Piperovi}.

Re~ je o velelepnom zdawu za koje je vlasnik „Atlas grupe” Du{ko Kne`evi} tvrdio da se gradi za biv{eg predsednika Crne Gore Mila \ukanovi}a, a da se samo formalno vodi na biznismena iz Podgorice Vladana Ivanovi}a.

Advokat Milo{evi} kazao je novinarima da je re~ o objektu u sivoj fazi izgradwe i dodao da je Ivanovi} ranije saslu{an i da je nakon izjave usledio pretres. Tvrdi da naredba za pretres „ne

sadr`i osnove sumwe i osnovanu sumwu, ve} se krajwe nezakonito, navodi samo sumwa, bez podvla~ewa o kakvoj sumwi se radi”. „Na raspolagawu su kompletni resursi, ku}a, popisi, rade popise stvari... Sve je transparentno, vrlo objektivno, vrlo realno, pokazujemo sve {to treba. Mislim da nema tu ni{ta da se na|e, sigurni smo da ne mo`e ni{ta da se na|e”, navodi Milo{evi}. Dodao je da pripadnici SPO „nisu ni kompetentni, ni stru~ni da utvrde bilo {ta, bilo kakve ~iwenice” i poru~io: „Pusti}emo sve, neka ide sve svojim tokom.”

Pre nekoliko dana glavni specijalni tu`ilac Vladimir Novovi} saop{tio je da su u predmetu poznatom pod nazivom „Ni~ija ku}a” do{li „do interesantnih informacija pretresom odre|enog telefonskog ure|aja”.

Specijalno dr`avno tu`ila{tvo formiralo je 2021. godine predmet povodom tvrdwi Mre`e za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) da su biv{i predsednik dr`ave Milo \ukanovi} i wegov sin Bla`o 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravqawu wihovom imovinom,

skrivaju}i se iza komplikovane mre`e povezanih kompanija iz Velike Britanije, [vajcarske, Britanskih Devi~anskih Ostrva, Paname i Gibraltara. Kako je saop{teno iz MANS-a, wegov istra`iva~ki centar do{ao je do tih podataka „kroz globalnu istragu o of{or poslovima pod nazivom ’Pandorini papiri’, koju je vodio Me|unarodni konzorcijum istra`iva~kih novinara (ICIJ) s partnerima iz 117 zemaqa”. Vlasnik „Atlas grupe” Du{ko Kne`evi} ranije je izjavio: „\ukanovi} mi je ponudio da se na mene vodi ku}a koja je na Gorici, kad je trebalo da se gradi. Me|utim, ja sam to odbio i ku}a se vodi na Vlada Ivanovi}a, wegovog druga. @ao mi je {to Vlada uvla~im u sve ovo, ali to je realnost i mislim da bi dr`avni organi trebalo odmah da pokrenu istragu i vide kako je ta ku}a finansirana i ko stoji iza te ku}e formalno. Ali ta ku}a, koju je radio arhitekta Zoran Petrovi} sa svojim sinom, koji mi je isto to potvrdio, jeste ku}a Mila \ukanovi}a”, rekao je Kne`evi}. \ukanovi} je javno demantovao Kne`evi}eve tvrdwe.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Osim verbalnih osuda iz Evrope skoro ni{ta nije preduzeto protiv Pri{tine da se spre~i slobodan promet roba na ovom prostoru

Tzv. Vlada Kosova donela je odluku o zabrani uvoza robe iz Srbije 15. juna 2023. godine. Odluka je usledila nakon hap{ewa trojice kosovskih policajaca od strane srpskih snaga na severu Kosova i Metohije koji su u{li na

GODINU DANA OD JEDNOSTRANE ZABRANE UVOZA SRPSKE ROBE NA KIM

Samovoqa Kurtija protiv svih gra|ana

Mleko, jogurt, {e}er, bra{no i svi drugi prehrambeni proizvodi ve} u prvom mesecu zabrane uvoza robe iz Srbije dobili su ve}u cenu na Kosovu za najmawe 20 odsto.

Srbija je dugo bila me|u zemqama sa najve}im prisustvom svojih proizvoda na Kosovu, koji su sada neprimetni. Za jedan dan Srbija je na Kosovo izvezla preko milion evra robe.

Kosovo se godinama suo~ava sa visokim trgovinskim deficitom, {to zna~i da uvozi mnogo vi{e nego {to izvozi. U proseku godi{we uvozi robe u vrednosti od pet milijardi evra, a izvozi ne{to mawe od milijardu.

Privredne komore na Kosovu pozivale su Vladu u Pri{tini

teritoriji van administrativne linije sa Kosovom.

Premijer Kosova Aqbin Kurti opisao je to zaustavqawe prometa robe kao bezbednosnu meru, a ne ekonomsku ili komercijalnu. Trojica pripadnika Kosovske policije koji su bili uhap{eni u Srbiji, odlukom suda u Kraqevu, pu{teni su 26. juna da se brane sa slobode. Protiv policajaca, koji su bili uhap{eni 14. juna u Srbiji, potvr|ena je optu`nica, saop{tio je Sud u Kraqevu.

Od tada na Kosovo iz Srbije ulaze samo sirovine i poluproizvodi neophodni za finalnu proizvodwu, potvr|eno u Carini Kosova.

da ukine zabranu finalnih proizvoda iz Srbije, no Kurti se uvek oglu{avao za tako ne{to.

Ministar unutra{we i spoqne trgovine u Vladi Srbije Tomislav Momirovi} izjavio je da je re~ o jednostranoj odluci vlasti u Pri{tini da zabrani trgovinu srpskom robom.

Momirovi} je istakao da je ova pogubna politi~ka odluka dovela do gubitka poslova, kidawa decenijskih poslovnih veza izme|u Srba i Albanaca, kao i gubitka stotina miliona evra poslovnih prihoda.

Prema wegovim re~ima, nedopustivo je da mi danas u 21. veku svedo~imo da u Evropi, izgra|e-

Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ iz Beograda re{ila je da pomogne obnovu parohijskog doma - hrama Svetog Save u ju`nom delu Kosovske Mitrovice. Pomo} u nabavci materijala za uvo|ewe parnog grejawa je ve} prikupqena u iznosu od 5.001 evra. Veliki krst u obnovi ovog hrama nosi otac Nenad Stojanovi} koji je na poslu{awe dobio jednu od najzahtevnijih parohija u okviru Srpske pravoslavne crkve, Hram Svetog Save. Biti sve{tenik u tom mestu, `iveti sa suprugom

„KURTI JE SRBIMA

UKINUO PRAVO

NA @IVOT“

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} izjavio je da Pri{tina odlukom da zabrani srpske proizvode na Kosovu najdrasti~nije kr{i qudska prava i da je nezamislivo da se to de{ava u sred Evrope.

Kada posmatrate najdirektniju {tetu koja je prouzrokovana ovom odlukom, to su sada nekih 210 miliona evra, ali realna {teta je zapravo mnogo, mnogo ve}a, rekao je Petkovi}.

Prema wegovim re~ima, desetina puta su se obra}ali na brojne adrese, ali niko iz Me|unarodne zajednice ne reaguje, nikoga nije briga kako `ive Srbi na KiM.

„Kurti je Srbima ukinuo pravo na `ivot, pravo na glas, ukinuo `eleznicu, pravo na le~ewe pravo na dinar. To jasno pokazuje kakva je politika Aqbina Kurtija“.

„Kurti direktno kr{i i CEFT-u, i Briselski sporazum i u tom smislu, kada posmatrate najdirektniju {tetu koja je prouzrokovana ovom odlukom, to su sada nekih 210 miliona evra, ali realna {teta je zapravo mnogo, mnogo ve}a.

noj na temeqima zajedni~kog tr`i{ta i slobodnog protoka robe i usluga, postoji re`im koji je zabranio da qudi trguju i da privrede napreduju.

Portparol Evropske unije Peter Stano izjavio je, povodom godinu dana od zabrane uvoza srpske robe na KiM, da je stav EU da Beograd i Pri{tina, {ta god da rade, treba da se dr`e dogovora postignutih u okviru dijaloga i uzdr`e se od jednostranih i nekoordinisanih koraka.

NASTAVQA SE TORTURA KOSOVSKE POLICIJE PREMA SRBIMA NA SEVERU KOSMETA

Tatjanom i brinuti o petoro sinova Dimitriju (14), Filipu (12), Marku (10), Lazaru (8 ) i Stefanu (2), zaista zahteva jaku veru i ogroman je to podvig. Porodica oca Nenada je jedina srpska porodica u ju`nom delu Kosovske Mitrovice me|u vi{e od 40.000 Albanaca. Ina~e, crkva Svetog Save u ju`nom delu Kosovske Mitrovice samatra se jednom od najle{ih gradskih crkava u Srbiji. Gradwa crkve je po~ela 4. avgusta 1896. godine a pod krov je stavqena 1909. godine. Crkva je kona~no zavr{ena 1921. godine kada je te godine, 17. jula i osve{tena. Od septembra 2015. godine , posle 11 godina od martovskog pogroma kada je hram spaqen a sve{tenstvo proterano, u hram se vratio sve{tenik Sa{a Mitrovi} sa suprugom. Prvu liturgiju nakon delimi~no obnovqenog hrama, na Vaskrs 2010. godine slu`ili su vladika Atanasije, kao biv{i administrator Eparhije Ra{ko – prizrenske i sada{wi vladika ove eparhije Teodosije. Crkvu danas obezbe|uje danono}no kosovska policija.

Dva srpska maloletnika iz Leposavi}a privedena su, u subotu 15. juna, zbog pevawa na jednom ro|endanu, a takozvana kosovska policija ih je, kako su potvrdili, prskala suzavcem i primewivala silu.

Aleksa Babi} je ispri~ao da su pevali pjesme o Kosovu i da su ih zbog toga pripadnici policije priveli i zbog ~ega su morali da daju izjavu.

“Terali nas da ka`emo {to smo to pevali, vre|ali su me u kolima. Prskali su nas suzavcem, a prskali su me i u kolima kada su me sprovodili do stanice”, pri~a Babi}.On je istakao da nisu remetili javni red i mir, samo su pevali i nisu imali nameru da nekoga provociraju. Sada je, ka`e, upla{en za {ta sve mo`e biti priveden.

Andrija Antonijevi} tvrdi da su ih policajci u stanici terali da ponovo pevaju iste pjesme.

“Bili smo kod drugarice na vesequ, posle veseqa svi smo oti{li u jedan kafi} gde smo pevali iste pesme. Nikoga nismo provocirali, nismo imali nameru nikoga da vre|amo, pevali smo kosovske pesme”, ispri~ao je Antonijevi}.

On je dodao da su posle toga do{li policajci i prskali ih suzavcem i wega i drugara odmah uhapsili.

I on je kao i wegov vr{wak upla{en {ta sme da radi i koliko je bezbedan.

“Pla{imo se, hapse nas za sitnice bez razloga, ne znam {ta smem da uradim, a {ta ne”, ka`e Antonijevi}.

Ka`weni su sa po 200 evra, ako uplate za 15 dana kazna }e im tako biti smawena na pola.

Zamenik komandira takozvane kosovske policije za region sever Veton Eq{ani ka`e da je pro{le no}i u 1.30 ~asova prijavqeno reme}ewe javnog reda i mira, buka i galama {to je po zakonima samoprogla{enog Kosova ka`wivo od jedan sat posle pono}i.

PETNAESTA AKCIJA SRPSKOG DRU[TVA „IZVOR“

IZ PARIZA „SRCEM ZA SRCE SRBIJE“

U~enici iz Metohije upoznali znamenitosti Pariza

Vi{e od pedesetoro dece i nastavnika iz metohijskih {kola boravili su, po~etkom juna, nekoliko dana u Parizu na poziv srpskog dru{tva „Izvor“ iz francuske prestonice.

To je ve} petnaesta akcija „Srcem za Srce Srbije“ i ideja na{ih Pari`ana bila je da osim razgledawa znamenitosti ove evropske metropole, deca iz na{ih enklava upoznaju drugare koji im svake godine {aqu pomo} i poklone.

Akciju su ~lanovi „Izvora“ organizovali samostalno uz blagoslov i podr{ku Episkopa Justina i Crkve Sv. Sava u Parizu.

Aleksandar Nikoli}, francuski evroposlanik:

I VI IMATE PRAVO NA SUVERENITET

Na{ stav oko suvereniteta je dosledan. Kao {to `elimo da Jermenija zadr`i svoj suverenitet koji je izgubila u Nagorno Karabahu, kao {to `elimo da Ukrajina zadr`i svoj suverenitet, isto tako `elimo i da Srbija zadr`i suverenitet na Kosovu.

Taj stav iznosi politi~ar srpskog porekla Aleksandar Nikoli} (38), iz francuske stranke Nacionalno okupqawe, koja }e imati delegaciju od 30 ~lanova, najve}u od svih evropskih partija. Nikoli}, ~iji je sada pokojni otac @ivota iz sela Mijatovac, izme|u ]uprije i Jagodine, stigao 1969. u Francusku i tu zasnovao porodicu sa Portugalkom Marijom, ka`e da dugo nije bio u Srbiji. Me|utim, isti~e da redovno prati takmi~ewa na{ih sportista i navija za wih. n Uspevate li da odr`ite vezu sa Srbijom?

- I{ao sam mnogo ~e{}e u Srbiju kada sam bio mali. Otac nas je vodio svake druge godine. Nau~io me je i }irilicu, ali od tada je pro{lo dugo vremena. Imam kontakt s ~lanovima porodice, ali daqina i vreme ~ine svoje. Odr`avam kontakte sa Srbima u Francuskoj i sa srpskim udru`ewima koja ovde deluju. Posetio sam i rezidenciju ambasadora Srbije u Parizu. Ali, dugo nisam bio u Srbiji. Krajwe je vreme da ponovo odem.

Uvek navijam za \okovi}a

n Pratite li rezultate na{ih sportista?

- Veliki sam qubiteq sporta. S naro~itom pa`wom pratim sve rezultate srpskih sportista, ukqu~uju}i i mla|e kategorije. \okovi}a gledam od malih nogu, sada sam uz fudbalsku reprezentaciju Srbije u Nema~koj. Radujem se {to }e Nikola Joki} da igra na Olimpijskim igrama. Bi}e fantasti~an me~ izme|u Srbije i SAD u grupnoj fazi. Ni{ta ne bi bilo lep{e od olimpijskog finala izme|u Srbije i Francuske.

n Koji }e biti glavni ciqevi va{e stranke u EP?

- @elimo da se zaustavi talas migracija, da se promeni politika s ogromnim brojem normi koje ote`avaju `ivot poqoprivrednicima, da se povrati produktivnost na{e industrije, da se izmeni politika energetskog tr`i{ta i svakoj zemqi ~lanici omogu}i da prodaje struju gra|anima po ceni proizvodwe. Francuzi danas pla}aju struju 35 do 40 odsto iznad toga. To nije normalno.

n Uspeli ste ~ak da izazovete i raspu{tawe francuske skup{tine?

- Trudi}emo se da izmenimo stvari i na nacionalnom planu, ukoliko dobijemo ve-

}inu posle parlamentarnih izbora, u {ta duboko verujem. @elimo da smawimo takse na gorivo, da pove}amo kupovnu mo} gra|ana, da uvedemo red u pravosu|u. ^ak 87 odsto gra|ana tra`i stro`e sudstvo koje }e ka`wavati odgovorne za ogromni porast nebezbednosti. U Francu skoj postoje tri prioriteta: kupovna mo}, migracije i bez bednost. Danas, u proseku, u na{oj zemqi ima tri ubistva i 200 silovawa dnevno! Sedamdeset odsto Francuza `eli da se zna~ajno smawi imigracija. Normalno je, dakle, da gra|ani glasaju za partije koje zastupaju wihove ideje. n Kako obja{wavate uspeh nacionalne desnice u Evropi?

- Problemi su sli~ni na celom kontinentu. Migracije, ekonomski pad, dezindustrijalizacija. Evropa prakti~no ne postoji u novim tehnologijama. Nameravamo da ostvarimo i tehnolo{ku dekolonizaciju, zajedno s migracijom koju dana{wa EU ohrabruje da bi nadoknadila slab natalitet. Za wih su gra|ani samo brojke. A qudi imaju kulturu, vrednosti, shvatawe onoga {ta je dobro i lo{e. Vrednosti jednog Francuza ili Srbina nisu iste kao onih

nas dolaze iz, na primer, muslimanskih zemaqa iz Afrike, u kojima se primewuje {erijat. Kada u velikom broju do|u ovde, pojedini, koji sa sobom donesu te vrednosti, mewaju viziju i norme `ivota u predgra|ima. n Koliko je na stav glasa~a uticala i situacija oko rata u Ukrajini? - Rezultat na izborima je izme|u ostalog delom i reakcija na `equ Emanuela Makrona da po{aqe qudstvo na teritoriju Ukrajine, prvo instruktore, a mo`da sutra i qude koji }e se tamo boriti. Uvek smo isticali da su najboqi na~in da se postigne mir pregovori, uz davawe oru`ja Ukrajini da mo`e da se brani na svojoj teritoriji.

^IME JE SLOVENIJA PRIVUKLA 5.000 DR@AVQANA SRBIJE PRO[LE GODINE: "Kada dotaknete

Finansijska stabilnost, bezbednost i zdraviji `ivot, samo su neki od razloga za{to je u protekloj godini vi{e hiqada srpskih dr`avqana re{ilo da ode u Sloveniju u potrazi za nekim boqim `ivotom. I mada su Nema~ka, Austrija i [vajcarska pri samom vrhu najtraktivnijih zemaqa za koje se na{i gra|ani odlu~uju, prema najnovijem istra`ivawu, ova biv{a zemqa SFRJ se tako|e pozicionirala visoko me|u popularnim destinacijama za zapo{qavawe.

Naime, direktorka Zavoda za zapo{qavawe Slovenije Greta Metka Barbo [kerbinc istakla je da je u toku prethodne godine Slovenija izdala 5.000 saglasnosti i dozvola za boravak i rad qudi iz Srbije, ~ime se na{a zemqa na{la na tre}em mestu svih izdatih saglasnosti u Sloveniji – pre svega dozvola za rad u oblastima proizvodwe, skladi{tewa, saobra}aja, gra|evinarstva i ugostiteqstva.

“KADA DOTAKNETE ’STAKLENI KROV’, IDETE IZ TE ZEMQE“ Marija je upisala fakultet u Srbiji, uspe{no zavr{ila dve godine studija, radila posao na koji nije mogla da se po`ali iz finansijskog ugla, ipak je jednog dana re{ila da sve ostavi i krene od nule u drugoj zemqi.

„Dolazila sam kao turista i svideo mi se taj mir, ~isto}a, priroda. Krenula sam da istra`ujem i videla sam da je zbog zaga|enosti vode, vazduha i generalno stresnog stawa u Srbiji, na{ `ivotni vek smawen za {est do osam godina, dok je u Sloveniji produ`en za 10. Tako|e, nisam se vi{e ose}ala sigurno u Srbiji

i nisam `elela da jednog dana u takvoj sredini odgajam dete. Ovde mo`ete u tri ujutru slobodno da {etate, stopa kriminala je minimalna. To mi je bilo presudno, ne novac, iako sam i finansijsko stawe istra`ivala jer mi je dosadilo u Srbiji. Jesam imala odli~an posao, ali sam radila za troje qudi u kancelariji. Svi ti sati koje ostanete posle posla, a nisu pla}eni - nisam `ela da `ivim na taj na~in. Vi{e sam vrednovala sebe od toga {to mi je Srbija pru`ala. U ekonomiji to zovemo, kada dotaknete ‘stakleni krov’, kada dr`ava vi{e ne pru`a ono {to `elite, onda iz we idete“, pri~a na{a sagovornica. Marija govori da joj nije bio ciq da je roditeqi izdr`avaju i da `ivi od ku}nog buxeta tokom studija. Kada je shvatila da }e rad preko studentskih organizacija u Sloveniji mo}i da joj obezbedi samostalnost, nije videla daqu prepreku.

„Ovde je svaki sat koji ostanete du`e na poslu pla}en. Naravno, uz to idu i ve}e cene stanova, ali sam sa studentskom platom mogla sebi svakog meseca da obezbedim da odem tri-~etiri dana na izlet do Italije, Nema~ke, Austrije, Hrvatske, u odnosu na Srbiju gde

je to klasi~no pre`ivqavawe meseca. Ovde nema tog stresa, jer znate da }ete sve ra~une platiti, a ~ak ostane i za putovawa i neku kupovinu, iako su cene ve}e. Mada, posle inflacije, cene u Srbiji su katastrofa u odnosu na Sloveniju“, navodi ona.

Ipak, stekla je utisak da se takav priliv qudi sa Balkana proteklih godina ne prihvata najboqe me|u samim gra|anima Slovenije. Ka`e da je mo`da upravo to dovelo do nekog vida diskriminacije kako na radnom mestu, tako i na univerzitetu.

„Diskriminacija na poslu ose}a se samo dok ste student. Kada posle u|ete u stalni radni odnos, to se i ne oseti toliko. Poslodavcu je bitno da prona|e radnika koji je vredan, radan, a zna da su Balkanci podjednako vredni i radni kao i Slovenci, i tada nema diskriminacije, naro~ito jer su u mawku sa qudima u svim mogu}im sferama. S druge strane, dok kao student tra`ite posao, pre }e primiti nekog slovena~kog nego balkanskog. Tako ostaju jedino poslovi u ugostiteqstvu ili u nekim delatnostima koje Slovenci ne `ele da obavqaju. Jednom sam bila na razgovoru za posao u tr`nom centru. Sve je bilo super

dok me nisu pitali iz koje dr`ave dolazim. Tada su rekli da }e mi javiti da li sam primqena - ali naravno da nisu. Navikla sam se da po jeziku vi{e ne mogu da razumeju da li sam Srpkiwa ili Slovenka, ali kad su me pitali, nisam znala da li treba da la`em, mada i ne mogu jer imam studentsku vizu. Sve je kako se sna|ete i borite“, isti~e ona.

“NIJE MI TOLIKO CIQ

DA OSTANEM OVDE, KOLIKO

DA IDEM U NEKE

RAZVIJENIJE ZEMQE” Katarina je odmah nakon sredwe {kole re{ila da ode na daqe studije i usavr{avawe u Sloveniju. Kao medicinski radnik, nije mogla da prona|e posao odmah u struci, sve dok nije nau~ila jezik. Kako ka`e, to je bio i uslov za upis u drugu godinu fakulteta, ali i za dobijawe radne vize, makar u oblasti zdravstva.

„Do sada sam radila na par lokacija, u par zdravstvenih ustanova. Kao student radim preko studentskog servisa, druga~ije ne mogu. Negde sam bila zadovoqna, negde nisam. Radila sam u jednom domu dve godine, gde ve}inom rade qudi koji nisu Slovenci. Po~ela sam da radim sa dementnim qudima. Trenutno radim u hirur{koj intenzivi i tamo sam zadovoqna sistemom rada, ali nisam zadovoqna {to mawka kadra, jer stvara nervozu. Uvek se govori kako fale qudi, a ni{ta se ne radi po pitawu toga da se oni zadr`e. Radimo i po 12 sati. Znam da u bolnici i po drugim odeqewima medicinske sestre rade i po 25 sati de`urstvo, {to je dosta naporno i odra`ava se na psihu“, govori na{a sagovornica.

Katarina navodi da joj nije iskqu~ivo ciq da ostane u Slo-

veniji, koliko da ode u neku razvijeniju zemqu gde bi mogla da nastavi da u~i i usavr{ava se, kroz dodatno {kolovawe i razli~ite seminare. Ipak na pitawe da li bi u ovom momentu donela istu odluku da nastavi svoj `ivot u Sloveniji, ka`e da tu ne bi ni{ta promenila.

“Imam dru{tvo koje u Srbiji radi u zdravstvu i onda kada uporedimo standarde – kako nam izgleda samo odeqewe, bolni~ke sobe - to je nebo i zemqa. Sigurno bih imala posao ukoliko bih re{ila da ostanem. Po{to sam pri kraju {kolovawa, dobila sam tri ili ~etiri ponude, a jednu sam i prihvatila.

STEVANOVI]: SLOVENIJA PO @IVOTNOM STANDARDU IZNAD ITALIJE

Ekonomista Aleksandar Stevanovi} ka`e za NIN da je u ~itavoj Evropi jo{ uvek aktuelan trend odlaska u druge zemqe na rad, {to nije zaobi{lo ni Srbiju.

„To je proces koji je i daqe prisutan u celoj Evropi. Iz jednih zemaqa se qudi iseqavaju, u druge se useqavaju. Neke zemqe imaju i iseqavawe i useqavawe. U slu~aju Slovenije, ona je mala zemqa, iako su Srbi dosta ukoreweni tako da se mnogo lak{e snalaze. Prethodnih godina je bila popularna kao mesto gde su na{i qudi i{li da rade, ~ak i da ostaju na du`e, tako da nije ~udno {to je i pro{le godine dosta qudi odlu~ilo da ode tamo da oku{a sre}u. Ne treba ni zaboraviti da je Slovenija sad postala i bogata zemqa. Recimo, pretekla je Italiju po `ivotnom standardu“, navodi Stevanovi} i dodaje da je u tom pogledu va`na jednostavnost koju Slovenija kao zemqa nudi.

Qubqana

Normalizacija odnosa Kine i Australije, dve dr`ave se suprostavqaju "novom hladnom ratu"

Kineski premijer Li ]ijang ka`e da je Kina spremna da unapredi koordinaciju i saradwu sa Australijom na regionalnom i me|unarodnom nivou. Li se u ponedeqak 17. juna sreo sa australij-

skim premijerom Entonijem Albanezeom u Kanberi, i tom prilikom je pozvao na suprotstavqawe "novom hladnom ratu", prenosi Sinhua.

Premijer Kine je rekao da su najva`ni-

NAPREDAK U ODNOSIMA KANBERE I PEKINGA

Kina uvodi vizne olak{ice za gra|ane Australije

Kina }e ukqu~iti Australiju u svoj program izuze}a od viza, najavio je premijer Li ]ijang nakon sastanka sa premijerom Entonijem Albanizijem u Kanberi, u najnovijem znaku poboq{awa odnosa izme|u dve zemqe.

„Dogovorili smo se da omogu}imo me|usobni pristup vi{estrukim ulaznim vizama na pet godina za turizam, poslovawe i posete ~lanovima porodice. Kina }e tako|e ukqu~iti Australiju u svoj program izuze}a od viza“, rekao je kineski premijer.

Za sada nisu navedeni po~etni detaqi o tome kako }e program funkcionisati, me|utim, sli~na najava u maju omogu}ila je gra|anima 12 zemaqa, uglavnom iz Evrope, ali i Malezije, da u|u u Kinu bez vize na period do 15 dana poslovno, turisti~ki ili u posetu rodbini i prijateqima.

Govore}i nakon sastanka sa Albanizijem u ponedeqak, Li je rekao da }e Kina i Australija produbiti svoju saradwu na poqu energetike, rudarstva i klimatskih promena, dodaju}i da su imali „iskren“ razgovor o razlikama izme|u dve vlade.

Nakon sastanka, Australija i Kina su potpisale pet sporazuma u razli~itim oblastima, ukqu~uju}i obrazovawe, kulturnu razmenu i trgovinu.

Li je prvi kineski lider ovog ranga koji je posetio Australiju od 2017. godine, {to je znak da se odnosi stabilizuju nakon sedam godina diplomatskih tenzija. Premijer je drugi najvi{i zvani~nik u Kini.

Ovo je 10 svetskih gradova koji su najnepristupa~niji

je pouke izvu~ene iz razvoja kinesko-australijskih odnosa u protekloj deceniji va`nost me|usobnog po{tovawa, svrsishodne saradwe i nala`ewa sli~nosti, a stavqawa razlika po strani.

Re~ je o prvoj poseti kineskog premijera Australiji u posledwih sedam godina, koja ozna~ava stabilizaciju odnosa dve zemqe, nakon vi{emese~nog zahla|ewa, prenosi Rojters.

"Pozdravqamo nastavqenu stabilizaciju i razvoj na{ih bilateralnih odnosa. Ovaj dijalog nam je omogu}io da gradimo dubqu svest o na{im me|usobnim intere-

za `ivot zbog skupo}e, me|u wima ~ak tri grada iz Australije

Tr`i{te nekretnina u posledwe dve decenije, {irom sveta, postalo je toliko skupo da danas mnogi smatraju da je u pojedinim gradovima nemogu}e priu{titi `ivot.

Ovogodi{wi izve{taj je uporedio prose~ne prihode sa prose~nim cenama nekretnina. Utvr|eno je da su potra`wa za ku}ama sa spoqa{wim prostorom izazvana pandemijom, politika kori{}ewa zemqi{ta usmerena na ograni~avawe {irewa urbanih sredina i investitori koji su se gomilali na tr`i{tima doveli do porasta cena.

Ameri~ki gradovi na zapadnoj obali i Havajima zauzeli su pet od deset najnepristupa~nijih gradova, prema godi{wem izve{taju o dostupnosti stambenog prostora Demographic International, koji prati cene ku}a

ve} 20 godina.

Mo`da ne iznena|uje da su najskupqi ameri~ki gradovi za kupovinu ku}e u Kaliforniji, gde su San Hoze, Los An|eles, San Francisko i San Dijego u{li na listu od top 10 najskupqih gradova.

Havajska prestonica Honolulu tako|e se pomiwe na {estom mestu od 94 glavna tr`i{ta ispitana u osam zemaqa.

Australija je jedina zemqa osim SAD koja dominira na listi najnepristupa~nijih gradova, koju predvode Sidnej i ju`ni gradovi Melburn i Adelejd u Ju`noj Australiji.

Ipak, na vrhu globalne lestvice i daqe se nalazi Hongkong - "kompaktno azijsko sredi{te poznato po svojim malim stanovima i visokim cenama kirije", kako to pi{e CNN I Vankuver i Toronto na{li

TOP 10 "NEMOGU]IH" GRADOVA:

1. Hongkong

2. Sidnej

3. Vankuver 4. San Hoze 5. Los An|eles 6. Honolulu

Melburn 8. San Francisko/Adelejd 9. San Dijego

Toronto

su se na listi gradova koje je skoro nemogu}e priu{titi. Izve{taj su sastavili istra`iva~i iz Centra za demografiju i politiku na Univerzitetu ^apman u Kaliforniji i Frontier Centar za javnu politiku, nezavisnog istra`iva~kog centra za javne politike u Kanadi.

sima", rekao je Albaneze.

On je naveo da dve zemqe imaju zajedni~ke ekonomske i ekolo{ke interese, ali i razlike, zbog ~ega je va`an iskren dijalog.

"Mi konstantno zagovaramo zna~aj mirnog, stabilnog i prosperitetnog regiona i sveta, u kojem dr`ave po{tuju suverenitet i me|unarodno pravo", dodao je Albaneze. On je istakao da je Kina najve}i trgovinski partner Australije. Trgovina Australije i Kine dostigla je 2023. godine 215 milijardi dolara, navodi Rojters.

Najezda otrovnih

mrava opasna za celu Australiju

Australija je suo~ena sa opasnom najezdom otrovnih crvenih mrava. Nadle`ne slu`be upozoravaju da najezda predstavqa veliku opasnost za celu Australiju.

Australska televizija ABC objavila je Izve{taj o projektu uni{tavawa crvenih vatrenih mrava u kojem se navodi da je sve mawe vremena za realizaciju tog projekta.

Re~ je o mravima sa smrtonosnim otrovom koji su u Australiju stigli 2001. godine na brodovima iz Ju`ne Amerike i za kratko vreme postali ve}a pretwa od invazija divqih pacova, lisica i xinovskih kopnenih `aba sa kojima se nadle`ne slu`be u Australiji bore decenijama.

Nadle`ne slu`be upozoravaju da }e otrovni mravi izvr{iti invaziju na celu Australiju ukoliko se hitnim merama ne spre~i wihova najezda na jugoistoku Kvinslenda i u Novom Ju`nom Velsu. Stru~waci od vlade tra`e da izdvoji 380 miliona australijskih dolara (264 miliona evra) za potrebe borbe protiv {irewa vatrenih mrava i upozoravaju da bi godi{we od ujeda tih sitnih otrovnih insekata moglo da umre i do 3.000 qudi.

“Ukoliko ne krenemo u odlu~nu borbu protiv vatrenih mrava, usledit }e veliki udar na na{u ekonomiju, okolinu i na{u floru i faunu. Jo{ uvek nije kasno i mravi se mogu uni{titi, ali vremena je sve mawe“, rekao je resorni australijski zvani~nik i istra`iva~ Endrju Koks. Ministar poqoprivrede Barnabi Xojs ka`e da je borba protiv crvenih vatrenih mrava odlukom resornog ministarstva progla{ena nacionalnim interesom i da }e biti na dnevnom redu konferencije koja }e se odr`ati u maju naredne godine.

Kineski premijer Li ]ijang i australijski premijer Entoni Albanizi

Hong Kong na ~elu liste "Nemogu}ih" gradova

Niko ne bi da ide star u penziju, pa ni Australijanci

Pitawe koliko ti je jo{ ostalo do penzije, nije samo ~esto me|u aktivnim zaposlenima u Srbiji. To je pitawe koje zanima sve na planeti, {to zbog toga {to bi neko dok je jo{ u snazi i zdrav `eleo da iskoristi to vreme da kona~no predahne od obaveza, dok ima onih koji su primorani da nastave da rade kako bi dopunili ku}ni buxet, ali i onih koji }e se ranije penzionisati, pa i po cenu pla}awa kaznenih poena, jer im zdravqe i godine vi{e ne dozvoqavaju da idu na posao. Bilo kako bilo, jedno im je zajedni~ko – da se starosna penzija dok se oni ne penzioni{u ne promeni. U Srbiji pravo na starosnu penziju mu{karci ostvaruju sa 65 godina `ivota i najmawe 15 godina sta`a osigurawa, i sa 45 godina sta`a osigurawa, bez obzira na godine `ivota. @ene ove godine sa 63 godine i osam meseci `ivota i najmawe 15 godina sta`a osigurawa sa 45 godina sta`a osigurawa, bez obzira na godine `ivota. Navedena starosna granica se sni`ava osiguranicima koji su radili na poslovima na

kojima se sta` osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem, {to im omogu}ava raniji odlazak u penziju.

Ni Australijanci ne `ele da idu kasnije u penziju, ve} da se penzioni{u u sredwim 60-im uprkos velikom porastu tro{kova `ivota posledwih godina, pokazuju podaci koje je u maju objavio Australijski biro za statistiku. Prose~na starost za penzionisawe ostala je izme|u 65 i 66 godina i, u proseku, mu{karci nameravaju da se penzioni{u ne{to kasnije od `ena, ali taj jaz se smawuje. U 2022–23. bilo je oko pola godine razlike izme|u mu{karaca i `ena, u pore|ewu sa godinu razlike pre jedne decenije i dve godine razlike deceniju ranije.

Prose~na ukupna starosna granica za odlazak u penziju u 1983. bila je 47,4 godine, a 56,9 godina u 2023. Qudi koji rade u poqoprivredi, {umarstvu i ribarstvu imaju najvi{u starosnu granicu za penzionisawe od 68,3 godine, a najni`u imaju zaposleni u sektoru rudarstva – 63,7 godina, pokazuju podaci osiguranika Fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe.

Da li znate za{to su ove tablice u Viktoriji prodate za 1,68 miliona dolara?

Kolekcionarske registarske tablice su ve} dugo veliki biznis, a u Australiji su jedne prodate za 1,68 miliona dolara.

Ovaj iznos je dovoqan za kupovinu ogromne ku}e i bar dva superautomobila, ali oni sa dubokim xepovima to ba{ i ne gledaju na taj na~in.

Re~ je o registarskim oznakama sa brojem 20, koje su prijavqene u australijskoj dr`avi Viktoriji. Tablice imaju dve oznake, koje su me|u 90 postoje}ih dvocifrenih u dr`avi, odnosno jedne od svega devet sa "okruglim" brojem.

Iako zvu~i suludo potro{iti toliko novca na registarske tablice, one su ipak postale veliki biznis pa im je vrednost naglo porasla u proteklim godinama.

Ovakve tablice nisu cewene samo u Australiji, nego i u drugim delovima sveta. [to je mawe brojeva na wima, tablice su skupqe.

Pre nekoliko godina su ove tablice uo~ene na obi~nom Mercedesovom modelu C200 karavan, iako su vrednije 50 puta od samog automobila.

Tako|e, ovo nisu najskupqe prodate australijske tablice, jer je u januaru postavqen rekord za tablice sa brojem 1, ~ija je cena iznosila osam miliona dolara.

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje

kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

KROKODIL JURIO DECU I PRO@DIRAO KU]NE QUBIMCE Onda su me{tani uzeli stvar u svoje ruke: ubili ga, skuvali i pojeli

Udaqena australijska zajednica osvetila se ogromnom morskom krokodilu tako {to je pojela zver od 3,6 metara, koja se okrivquje da je pro`dirao ku}ne qubimce i jurio decu.

U sredu je policija u gradu Bula na australijskoj severnoj teritoriji upucala krokodila po{to je ocenila da predstavqa "zna~ajan rizik za zajednicu".

U saop{tewu, policija severne teritorije je rekla da je grabe`qivac "progawao i iskakao iz vode i time pla{io decu i odrasle" i da je "tako|e navodno uzeo i pojeo vi{e pasa u zajednici".

- Krokodil je bio pripremqen za gozbu na tradicionalan na~in - rekla je policija, ali ne pre nego {to su vlasti iskoristile priliku da lokalnoj deci daju improvizovanu "seansu o bezbednosti krokodila", ukqu~uju}i "pogled izbliza na opasnosti unutar na{ih plovnih puteva".

Narednik policije Severne teritorije

Endru Mekbrajd rekao je da je `ivotiwa "skuvana u supu od krokodilskog repa, da je bila na ro{tiqu, a nekoliko komada je bilo umotano u listove banane i kuvano pod zemqom".

- Bila je to prili~no velika tradicionalna gozba i bilo je nekoliko punih stomaka - rekao je narednik Mekbrajd.

I morska i slatkovodna vrsta krokodila za{ti}ene su u Australiji, gde je lov na `ivotiwe zabrawen saveznim zakonom od 1971. godine – vremena kada ih je krivolov doveo do izumirawa. U decenijama od tada broj je rastao, a na severnoj teritoriji sada `ivi oko 100.000

krokodila, navodi lokalna vlada. Hiqade vi{e krokodila raspore|eno je na severu susednih dr`ava Kvinslend i Zapadne Australije.

- Svaka voda u Top Endu mo`e da sadr`i velike i potencijalno opasne krokodile - rekla je vladina specijalista za divqe `ivotiwe Kristen Hej, koriste}i kolokvijalni naziv za Severnu teritoriju. Na veb-sajtu teritorije navodi se da krokodili u slanoj vodi mogu da narastu do {est metara, da mogu da budu te{ki i do tone i da }e "jesti skoro sve".

Na zmajevom putu

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Ovonedeqna poseta kineskog premijera Li ]ianga Australiji bio je doga|aj bez presedana. Doma}i mediji nisu krili odu{evqewe ovom posetom, kao ni ~iwenicu da je u nacionalnom interesu Australije da produbi i ekonomske i diplomatske veze sa na{im glavnim trgovinskim partnerom. Li ]iang, prvi kineski premijer koji je posetio Australiju od 2017, rekao je da su kinesko-australijski odnosi ponovo na „pravom putu“. Na

i do politi~ke liberalizacije, demantovano je u stvarnosti jer su se „istorija“ i geopolitika vratile u pro{lost u minuloj deceniji.

Ja~awe suvereniteta Australije i pozivawe na kinesko strano me{awe u okviru Koalicije pomoglo je da se podstakne globalni otpor protiv ambicije Sija da Kina bude novi hegemon Azije. Nezadovoqstvo Pekinga akcijama Kanbere za vreme pandemije je po~elo prvo diplomatskim zahla|ewem odnosa, a zatim i ekonomskim sankcijama u vidu zabrane izvoza je~ma, vune, govedine, vina i morskih plodova iz Australije u Kinu. Nakon {to su laburisti do{li na vlast pre dve godine, stvari su krenule sa mrtve ta~ke i diplomatski odnosi su po~eli da otopqavaju. Ubrzo zatim do{lo je i do konkretnih rezultata, a posebno nakon posete premijera Elbanizea Kini. Zasluga laburisti~kog spoqnopoliti~kog tima Elbanizea

da se radi na trgovinskoj agendi za budu}nost izme|u dve duboko komplementarne ekonomije. Premijer Elbanizi retko, ili skoro nikada, ne odstupa od svog spoqnopoliti~kog ciqa. Otkako je do{ao na funkciju, dosledno je te`io „stabilizaciji“ odnosa Australije sa Kinom. Sada redovno ukazuje na wene blistave nagrade: ukidawe ve}ine kineskih kaznenih carina i nastavak godi{wih sastanaka lidera. Pro{le nedeqe, Elbanizi je dodao da wegova vlada te`i i jo{ „stabilnijim i direktnim” vezama sa Pekingom.

Nedavna anketa koju je sproveo Australijsko-kineski institut pokazala je da skoro {est od 10 Australijanaca `eli da Kanbera usvoji tvr|i stav u odnosima sa Kinom. Dodu{e, anketa je ra|ena neposredno nakon {to je do{lo do incidenata u Isto~nom kineskom moru i @utom moru, koji su ukqu~ivali kinesko vojno uznemiravawe australijskih brodova i aviona.

dr`avnom ru~ku za gospodina Lija u Velikoj sali Parlamenta, federalni premijer Entoni Elbanizi je govorio o Australiji i Kini i o tome kako su dve zemqe „uspe{no obnovile i revitalizirale odnose“. Elbanizi se ponovo obavezao na sveobuhvatni spoqnopoliti~ki ciq Australije da Kinu vidi u regionalnom poretku zasnovanom na va`e}im me|unarodnim pravilima. Ipak, premijerov govor o va`nosti nastavka „kqu~nog dijaloga“ za razmatrawe oblasti neslagawa govorio je i o tome koliko su na{i odnosi sa Kinom danas druga~iji u pore|ewu sa onima od pre 10 godina.

Predsednik Si \inping se 2014. godine obratio saveznim poslanicima u Velikoj sali u Kanberi nakon {to je tada potpisao „sveobuhvatno strate{ko partnerstvo“ izme|u dve nacije. Tada{wi premijer Toni Abot optimisti~no je najavio da je navodno Si sugerisao da bi Kina mogla da postane „potpuno demokratska do kraja 2050. godine“. To razmi{qawe o „kraju istorije“ nakon hladnog rata, koje je smatralo da }e kineska ekonomska liberalizacija dovesti

i ministarke spoqnih poslova Peni Vong je {to su se Australija i Kina obavezale da }e obnoviti sve puteve dijaloga izme|u dveju vlada. Procvat trgovine gvozdenom rudom pokazuje kontinuiranu ekonomsku komplementarnost izme|u australijskih ekonomija zasnovanih na australijskim resursima i kineske privrede zasnovanoj na proizvodwi. Premijer Li je ove nedeqe posetio rudnik litijuma u zapadnoj Australiji koji je u 51 odsto kineskom vlasni{tvu. Ipak ova kineska investicija koja je doprinela uspe{noj izgradwi litijumske industrije u Australiji sada je pod ozbiqnom sumwom. Novoutvr|ena pravila o stranim ulagawima imaju za ciq da obuzdaju kineske investicije kako bi neki australijski kriti~ni mineralni projekti mogli da dobiju ameri~ke subvencije prema novom zelenom dogovoru Xoa Bajdena sa Kanberom. Mnogi veruju da je tranzicija neto nulte energije ipak jo{ jedna prilika za produbqivawe ekonomskih veza sa Kinom. Susret Entonija Elbanizea sa kineskim premijerom Li ]iangom u Kanberi bila je i prilika

Oni koji se zala`u za pragmati~no anga`ovawe sa Pekingom tvrde da, iako stabilizacija mo`e biti prvi korak u postavqawu odnosa na razumne i zdravije osnove, ona optere}uje sada{we razmi{qawe o tome kako da se wime upravqa na sredwi i du`i rok.

Ono {to poseta ]ianga predstavqa u su{tini jeste da ni Australija ni Kina ne mogu da se povuku iz svoje duboke ekonomske komplementarnosti bez ogromnih ekonomskih i geopoliti~kih tro{kova, ~ak i kada interesi nacionalne bezbednosti sada nu`no komplikuju ekonomske odnose.

I bez obzira na sve trenutne politi~ko-diplomatske zavrzlame Kina je zaista potrebna Australiji, kao i obrnuto. Dobri odnosi dveju zemaqa jednostavno ne mogu {koditi, niti Kini kao globalnoj super-sili, niti Australiji koja od daqeg uspona Kine mo`e samo ubirati plodove kao {to je to i oduvek ~inila.

JAKE

JE

NEMOGU]E

I[^UPATI: @ene koje su vratile nadu Srbima Dalmacije

Jake `ene imaju jake korene, a ako su iz dalmatinske Bukovice, nemogu}e ih je i{~upati. To je dokazala i Daniela Bjelanovi} iz Kistawa, mesta nadomak najzapadnijeg duhovnog centra Srba, manastira Krka u Hrvatskoj. Kulturno umetni~ko udru`ewe koje je osnovala oplemenilo je `ivot povratnicima, ali i novim stanovnicima ovog mesta, sa Kosova.

Mnogi su ~uli za manastr Krka u Dalmaciji, koji je sagradila Jelena [ubi}, sestra cara Du{ana 1350. godine, ali malo ko zna da su se iznad najstarije bogoslovije Srpske Pravoslavne Crkve smestile Kistawe.

Mesto koje je pre rata u Hrvatskoj vrvelo od `ivota, danas sa okolnim selima ima ne{to vi{e od hiqadu i po stanovnika. Deo wih ~ine qudi koje je rat u Dalmaciju doveo ~udnim in`eweringom sa drugog kraja nekada{we velike dr`ave, iz Jaweva, sa Kosova i Metohije.

Daniela Bjelanovi} u Kistawama je provodila leta, dolazila je dolazila iz Zadra, a posleratni povratak u mesto iz koga su Srbi nestali nije je {okirao.

"Po{to sam ceo nesre}ni rat bila u Zadru, moji roditeqi su ostali tu, ve} mi se 90-te promenio `ivot. Kada sam do{la u promeweno mesto bez qudi, to nije bio {ok, jer sam se ve} suo~avala sa velikim promenama. Sve je to bilo jako `alosno. Neminovno je da to vi{e nije isto mesto, ali isti su qudi, oni koji su se vratili. Temperament mesta je isti."

Spoj koji se dogodio posle rata, Srbi, autohtoni stanovnici koji su vekovima tu, i katolici sa Kosova, ~inio se potpuno neverovatnim. I bio je. Me|utim, Bjelanovi}eva ka`e da posle skoro tri decenije me|u wima ima i dru`ewa. Sada ima i brakova.

JAKE @ENE SA PRUGE

Qude odli~no spajaju dve stvari, kultura i pruga. Kultur-

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

stawe i regionane turisti~ke organizacije, ali i Srpskog narodog ve}a. O~ekuju i pomo} Nacionalnog parka "Krka".

^UDO MANASTIRA KRKA

no umetni~ko udru`ewe "Verige" koje je osnovala pre pet godina rad je zapo~elo programom "@ene s pruge", jer pruga ju je vodila iz wenog Zadra u Kistawe, koje su tako|e wene. Pruga je bila posebna i za wene prijateqice koje su poreklom iz mesta koja se nalaze na {inama koje povezuju Knin i Zadar, a sada su joj velika podr{ka. "Melita je iz [kabrwe, ja sam iz Kistawa, Valentina je iz Ivo{evaca, a @ana iz Knina. Tom prugom smo kao deca odlazile bakama i dedama, to je bio poseban emotivni naboj. Pruga je 2011. uga{ena, voz nikada vi{e nije pro{ao, a mi smo odlu~ile da je o`ivimo koncertom na stanici u Kistawama. Iz Srbije je stigao ~uveni gitarista Miroslav Tadi}, nastupio je i bend Nikole ^ubrila, ali i lokalni "Veli Jo`e". Pruga je o`ivela, svirali su, bukvalno na pragovima."

Ovaj prvi doga|aj Udru`ewa pomogli su Srbi povratnici uspe{ni u poslu, a danas "Verige" imaju institucionalnu pomo} lokalne zajednice, op{tine Ki-

Mladi, deca povratnika, vezani su za ogwi{te, treba raditi puno, samo da bi se opstalo. Bjelanovi}eva smatra da im treba omogu}iti visoko obrazovawe. To je jedan od razloga za{to je nedavno organizovala koncert Univerzitetskog hora iz Zadra. Ali tako nije samo promovisala fakultet, hor je nastupio sa horom manastira Krka koji formira najboqe pojce na{e crkve. "Kontaktirala sam i crkveni `enski hor Jawevaca, ali su one na`alost bile zauzete, imale su ugovoren nastup. Otac Stefan, sve{tenik iz Skradina, profesor u Bogosloviji, doveo je i `ensku peva~ku grupu . Studente smo odveli u manastir Krka da im poka`emo lepotu na{eg duhovnog sredi{ta. Dolaze iz cele Hrvatske, sa kopna i otoka, nikada u `ivotu nisu videli manastir. Bili su odu{evqeni! A glavni doga|aj bilo je dru`ewe sa bogoslovima posle nastupa, kada su se pome{ali, izvadili gitare i pevali, od Olivera do \ur|evana. Bio je to trenutak gde sam videla da sve {to radim i te kako ima smisla."

NOVI MAMAC ZA TURISTE

U Kistawama je osnovan i preduzetni~ki inkubator, koji tako|e vodi jaka `ena, Branka Ivanovi}. U rodnu Dalmaciju vratila se iz Bawaluke. Ali ona nije jedina, novu energiju stvorile su i povratnice iz drugih mesta.

Inkubator treba da osna`i privredu , ali je i mamac za turiste, ovih dana odr`ana je de-

gustacija jela od bu{e, autohtonog goveda ~ije je meso izuzetnog kvaliteta. Imaju i eko pijacu gde se mogu degustirati odli~na hrana i izuzetno vino ovog kraja. Sadwa i prerada lekovitog, aromati~nog biqa, tako|e je potencijal u turizmu.

SLATKE BOJE ZAVI^AJA

Novi program udru`ewa jakih `ena dalmatinske Bukovice zove se "Slatke boje zavi~aja". Po~eo je u maju i traja}e skoro do oktobra. Slogan je iz stiha pesme Arsena Dedi}a "Djevojka iz moga kraja". Na{a sagovornica i `ene wenog kraja sa novom energijom prona{le su se u tom stihu. Nova energija i te kako vra}a kulturni `ivot u severnu Dalmaciju. "U julu nas o~ekuje ve~e {ansone, nastupi}e operska peva~ica, solistkiwa HNK Split, Nela [ari}, koja je pevala i u Metropolitenu. Sledi izlo`ba fotografa iz Knina, a motiv }e biti Kistawe, ztim pozori{na predstava glumaca HNK Zadar. Kwi`nevoj ve~eri }e prethoditi literarni konkurs. Bi}e odr`ana i radionica za one koji bi da pi{u, a ne znaju kako bi to zapo~eli."

One koji se na putu do Jadrana zateknu u Kistawama ~ekuju i rok koncerti. U avgustu, na dan smrti Arsena Dedi}a, bi}e odr`an "Prvi tango u \evrskama", revijalni ples koji }e pratiti poezija najve}eg savremenog pesnika dalmatinskog kraja.

"Kistawe su na kamenu, ali na najlep{im kamenu na svetu, ome|ene sa dve reke, Krkom i Zrmawom. Mi smo deo Nacionalnog parka "Krka". Svi ~itaoci Sputwika su dobrodo{li, imamo i apartmane. Do|ite da u`ivate, a Kistawama pomognete da opstanu", poru~uje jaka `ena dalmatinske Bukovice.

Daniela Bjelanovi} iz Kistawa

Damjan Daca Jurkovi}

(15.08.1926 - 30.05.2024)

Dana 30.05.2024 upokojio se na{ po{tovani gospodin Daca. Vest o Dacinom upokojewu nas je duboko ganula, iznenadila i silno rastu`ila. Wegov odlazak ostavqa veliku i nenadoknadivu prazninu.

Bio je jedan od prvih srpskih doseqenika u Ju`nu Australiju i od samog po~etka okupqawa na{e dijaspore aktivno je u~estvovao u wenom razvoju. Delio je sudbine sa svojim narodom, radovao se i tugovao, borio se i ustrajao u velikom odlukama i obavezama.

Gospodin Damjan-Daca Jurkovi} dao je zna~ajan doprinos u izgradwi crkve Sveti Sava Woodville Park. Ta crkva je danas ponos na{e zajednice.

Od postavqawa kamena temeqca za crkvu, te davne 1978. godine, do dana{wih dana, bio je pravi vizionar za odr`avawe i napredak na{e zajednice.

Ostaje nam u se}awu wegov rad i ustrajnost. Malo ko je bio toliko posve}en radu kao na{ Daca. On je bio pravi uzor kako treba po{tovati radne obaveze.

Crkva Sveti Sava Woodville Park ostaje kao najve}i i najlep{i poklon budu}im generacijama, ostaje im ~ast i obaveza da idu putem Svetosavqa.

Daca je bio veliki humanista, graditeq i sponzor.

Pomagao je crkvama i manastirima, raznim dru{tvima i organizacijama, te qudima u nevoqi.

Iza wega ostaje nam veliki zadatak da nastavimo wegovim putem, i to ne samo wegovi brojni i uspe{ni direktni potomci, nego i svi mi koji smo ga do`ivqavali kao oca na{e cele srpske zajednice.

Po{tovani Daco, hvala Vam za sva Va{a u~iwena dobra dela. Ne}emo Vas zaboraviti. Po~ivajte u miru.

Jelena Reki}

Vidovdanska akademija

U Sidneju je odr`ana 12. Vidovdanska akademija srpskih {kola Novog Ju`nog Velsa.

Pomenuta manifestacija okupila je dopunske {kole srpskog jezika pri crkveno-{kolskim op{tinama Novog Ju`nog Velsa, kao i druge, dr`avne i privatne {kole, u kojima se odr`ava nastava iz srpskog jezika. Po prvi put u programu su u~estvovali i u~enici Kolexa Svetog Save iz Varovila, a posebni gosti bili su nastavnici i u~enici dopunske {kole srpskog jezika Brizbejna (Kvinslend) – u kojoj se nastava finansijsku podr{ku Ministarstva U svom obra}awu, ambasador Srbije vi} je ukazao na zna~aj Vidovdana, kao za srpsku crkvu, ali i za srpsku dr`avu. Republici Srbiji praznuje kao spomen je Kosovo i Metohija, kao neotu|ivi

“QUDI, POSTALA SAM SRPKIWA”: Lepa Australijanka majka, a posle 4 godine

Australijanka Elizabet Duong, poreklom iz Vijetnama koja je, do{av{i u Srbiju pre oko ~etiri godine, zbog qubavi prema na{oj zemqi i narodu odlu~ila zauvek tu i da ostane, u svom posledwem video snimku

otkrila je da je postala Srpkiwa ali i da }e, zajedno sa svojim suprugom Srbinom, postati majka.

Liz je na svom Jutjub kanalu objavila da je zbog lepih stvari koje su joj se desile u `ivo-

tu du`e vreme osim {to se ostala i trudna time zvani~no

“Zvani~no

To{ev. Mi smo da sam trudna… za stan”, po~ela simboli~no naslovila `ena i Srpkiwa”. Kako je objasnila neko ko voli jedno sa suprugom planini saznala sada u {estom

“MOJA MAJKA Nakon {to teqi, @arko

“Kada je mame, po{to samo me je pitao wega, a ja sam sada Elizabet Liz, dodaju}i

Daqe je ispri~ala re za kupovinu

akademija srpskih {kola Novog Ju`nog Velsa

jezika i kulture „Sveti Sava“ iz nastava odr`ava po programu i uz prosvete R.Srbije.

Srbije u Australiji Rade Stefanokao posebnog praznika sve Srbe, dr`avu. Ukazao je da se Vidovdan u spomen na Kosovsku bitku, kao i da deo Republike Srbije, jedna od odrednica nacionalnog identiteta Srba i temeq duhovnosti srpskog naroda.

vreme nije bilo. Kako je objasnila, udala za @arka iz Srbije, ona je trudna ali i dobila srpski paso{ i zvani~no postala Srpkiwa.

“Zvani~no moje ime je sad Elizabet Hong smo saznali na planini Durmitor trudna… Tako|e, potpisala sam ugovor po~ela je Liz svoj Jutjub video koji je naslovila sa: “Postala sam majka, Srpkiwa”. objasnila na samom po~etku, kao voli Durmitor, za Novu godinu je zasuprugom oti{la tamo, te je ba{ na saznala da je trudna, otkriv{i da je {estom mesecu trudno}e.

MAJKA JE ODOBRILA VEN^AWE”

{to je su saznali da }e postati rodi@arko i Liz su odlu~ili da se ven~aju. @arko dobio odobrewe od moje je u na{oj porodici mama glavna, pitao da li `elim da se udam za sam rekla ‘da, {to da ne’. Tako da sam Elizabet Hong To{ev” pri~a kroz smeh dodaju}i da ima najboqeg mu`a na svetu. ispri~ala da je potpisala papikupovinu stana u Kragujevcu, gde ina~e

Naglasio je da je neotu|ivo pravo svih Srba o~uvawe i negovawe srpske kulture i srpskog nacionalnog identiteta, upotreba srpskog jezika i }irilice kao mati~nog pisma, pravo na izu~avawe srpske kulture, nacionalne istorije i negovawe slobodarske tradicije srpskog naroda. Podsetio je i da je Republika Srbija, od pro{le 2023. {kolske godine, po~ela sa finansirawem dopunskih {kola srpskog jezika i

kulture u Australiji i Novom Zelandu, u kojima se nastava realizuje po programu Ministarstva prosvete Republike Srbije, kao i da u {kolskoj 2024. godini deluju 24 grupe sa 468 u~enika {irom Australije i Novog Zelanda – {to je pet puta vi{e u odnosu na prethodnu godinu. U tom kontekstu, jo{ jednom je uputio poziv za saradwu i svim {kolama Novog Ju`nog Velsa – posebno {ireg podru~ja Sidneja, te izrazio uverewe da }e naredne {kolske godine broj u~enika biti jo{ ve}i.

`ive i gde }e `iveti, ali da to nije stvar koja ju je ipak najvi{e odu{evila.

“DOBILA SAM PASO[ POSLE ^ETIRI GODINE”

Otkrila je da je dobila srpski paso{ i objasnila je kako je do toga do{lo. “Pre godinu dana su me zvali da do|em u Pariz. Bila sam tamo deo tima koji je predstavqao Srbiju kako bi postala doma}in EXPO-a. Pokidali smo. Srbija je zbog na{e prezentacije i rada postala doma}in EXPO-a. A ba{ kad smo slavili pobedu oni su me pitali ‘Liz da li ti ima{ na{e dr`avqanstvo?’. Rekla sam da nemam. Pitali su me da li `elim da ga imam i ja sam rekla ‘pa da, naravno!’. Samo su mi rekli da }e re{iti sve…^ekala sam a ovaj paso{ ~etiri godine, {to je u odnosu na neke druge qude jako mali period, tako da je jasno da sam imala sre}e”, ispri~ala je.

”VIDIM DA JE SRBIJA NORMALNA ZEMQA” Tako|e otkrila je da je malo nakon saznawa da je trudna i wena majka stigla u Srbiju koja je nakon posete promenila mi{qewe o na{oj zemqi – na boqe. Majka je ispri~ala da je

`ivela u ube|ewu da je Srbija u stvari Sirija i da je bila upla{ena kada je zakazala let, me|utim delom joj je laknulo kada je na guglu videla da je Srbija bila deo Jugoslavije. “Za Jugoslaviju sam ~ula dok sam bila u Vijetnamu jer je tad bila prijateq Vijetnama. Promenila sam mi{qewe o Srbiji. Jedan

moj prijateq ima kolegu Srbina koji je veoma odgovoran i dobro brine o svojoj porodici, ne juri `ene. Vidim da je Srbija normalna zemqa, a u svakoj zemqi ima dobrih i lo{ih qudi. Qudi {irom sveta moraju da vide da Srbija nije onakva zemqa kakvom je mediji prikazuju”, rekla je Lizina majka.

Kada se Dara iz Jasenovca obratila |acima iz Zemuna usledio je {ok

U vremenu prekrajawa istorije Zemunska gimnazija trudi se da |acima predstavi istinu o de{avawima u Drugom svetskom ratu uz re~i direktnih u~esnika. Potresno svedo~anstvo Jelene Buha~ Radoj~i}, originalne „Dare iz Jasenovca“ bilo je vi{e od ~asa istorije, stvorilo je nove veze. Mladi `ele daqe da istra`uju najmra~niju stranicu srpske istorije.

„Koliko vi deco `elite da vam pri~am, ne bih volela da vas smaram“, upitala je u wihovom `argonu na po~etku susreta u prepunoj sve~anoj sali gimnazije „Dara iz Jasenovca“.

Kad se smeh uti{ao, zamolila je gimnazijalce da minutom }utawa zajedno odaju po{tu svim `rtvama rata i wenoj spasiteqki, Dijani Budisavqevi}.

Zatim je ceo {kolski ~as prvo govorila o svojoj porodici, bra}i, pa o danima pakla, poku{aju be`awa od usta{a, svakom detaqu tog poku{aja i dolasku u logor, kada je imala sedam godina:

„Ta 24 kilometra od Orahova do Stare Gradi{ke i{li smo pe{ke. Bila sam bosa, danima nismo jeli, a vodu sam pila iz traga koji kowsko kopito ostavi u zemqi. Ispred te zgrade gde smo do{li smo i preno}ili, unutra nije bilo mesta. Morali smo da sa~ekamo da wih pobiju, da se oslobodi mesto za nas“, pri~ala je baka Jelena.

Kroz suze objasnila kako se pozdravila sa tatom kada ga je posledwi put u `ivotu videla. Osvrnula se i na prvo ubistvo koje je videla, usta{e su postavile zeleni sto ispred ulaza u logor i zahtevale od naroda da na wega odlo`i zlato i druge dragocenosti.

„Jedna Jevrejka, mi smo ih zvali @idovi, sakrila je zlatne min|u{e u pun|u, ali ju je druga odala. Odveo ju je, prislonio o zid i ispalio metak u ~elo“.

Usledila je pri~a o izlasku iz logora, razdvajawu sa bra}om i wenoj `ivotnoj potrazi za najmla|im bratom Ilijom koga nikada nije prestala da tra`i.

„Dok sam boravila u toj porodici koja me je uzela posle logora, majka je do{la da me poseti, nisam joj se obradovala deco, ja sam mislila da je ona mene ostavila, nisam znala da je tako poku{ala da me spase“.

JASENOVAC - DEO

PORODI^NE ISTORIJE

Po zavr{etku ove `ivotne pri~e ~ulo se {kolsko zvono, ali niko nije potr~ao da iza|e, samo da zagrli baku Jelenu, da se s wom fotografi{e.

„Dok sam je slu{ala bila sam u suzama, ~ekao me je govor, poku{avala sam da se smirim, a suze su samo i{le. Jako je, jako

potresno, a ona se tako dr`ala. Drago mi je {to se i daqe trudi, iako ima 90 godina, da {iri znawe nama mladima. Sada postoje ove novije generacije koje nisu nikada ni ~ule za Jasenovac. Zato mi je drago“, ka`e za Sputwik Irina ^ohaxi}, u~enica tre}eg razreda.

Dolazak Jelene Buha~ Radoi~i} u wenu {kolu osvetlio joj je i va`an deo porodi~ne istorije, kada je rekla roditeqima za posetu, majka je otkrila da je wena prabaka poreklom iz Potkozarja tako|e bila u Jasenovcu.

„Ona je tada imala 14 godina, uzela ju je jedna Hrvatica da kao slu`avka radi u wenoj kafani. I oca su joj odveli u logor, a brat je odveden u Nema~ku da radi. Bila sam pod {okom kad sam to saznala, to je deo istorije moje porodice koji nisam znala. Brat jeste, on je stariji“, dodaje Irina.

NAGRADNO PUTOVAWE U LOGOR NDH

Qiqana Rakovi}, nastavnica istorije koja je organizovala ovu posetu, za Sputwik ka`e da `ena koja je pre`ivela u`ase Jasenovca nije prva go{}a wenog javnog ~asa. Dolazili su i svedoci iz Mauthauzena, pre`iveli iz Bawi~kog logora.

Dolazio je i stru~wak iz Muzeja `rtava genocida Nenad Antonijevi, govorio o jedinstvenom monstruoznom izumu NDHde~jim logorima, a pro{log meseca tema je bio logor Zemun, odnosno Staro Sajmi{te. Deca su kao doma}i zadatak imala posetu tim mestima.

Dok razgovaramo s wom, u~enici dolaze da se zahvale za susret sa gospo|om Jelenom, svima je zna~io, a posebno u~enicima tre}eg razreda Marku \uri}u i Maksimu Novotnom.

Kao u~esnici istorijskog kviza ove {kolske godine nagra|eni su putovawem, bila je to prva organizovana |a~ka poseta logoru posle ratnih de{avawa 90-tih godina.

„Po~astvovan sam {to sam mogao da vidim ne{to {to mnogi na`alost nisu imali priliku, a smatram da bi i u program {kolskih ekskurzija trebalo uvesti takav put. Poseta je bila va`na i za mene li~no, jer je moj pradeda, po kome i nosim ime, ubijen upravo u Jasenovcu“, ka`e Marko, u~enik tre}eg razreda.

LA@IRAWE ISTORIJE

NA MESTU DOGA\AJA

Maksim dodaje da je putovawe na strati{te za wega tako|e bila ~ast, da je to jedno od wegovih najupe~atqivijih putovawa, ukqu~uju}i i privatna. Me|utim, ono {to je ~uo od kustosa muzeja u Spomen podru~ju nije mu se svidelo. „Ubla`avao je situaciju Jasenovca, logor i `rtve koje su bile skra}ene, najmawe desetostruko. @alosno, kod nas, u dr`avama regiona, kao da se be`i od te stvari, potiskuje. Ne bi trebalo, jer pam}ewe gnusnih, monstruoznih stvari }e nam pomo}i da u budu}nosti izbegnemo tako ne{to.

To se nije desilo pre hiqadu godina, ni nepunih sto nije pro{lo. Pora`avaju}e je videti da neki i u Srbiji, da li pod pritiscima ili drugim situacijama, prihvataju tu|e brojke koje uglavnom dolaze sa zapada“, ka`e budu}i maturant Novotni.

Marko dodaje da je najpotresnije u muzeju bilo videti oru`je, monstruozne sprave kojima su qudi ubijani, ali i pisma dece wegovih godina i mla|ih, poruke u kojima su se opra{tali od svojih roditeqa.

„Dok je gospo|a Jelena pri~ala, u glavi sam stvarao slike, povezivao. Za mene je dana{we predavawe bilo izuzetno zna~ajno, jer sam kona~no uspeo da sastavim ~itavu sliku doga|aja, da mi dosta toga bude jasnije. Mo`da je ovo subjektivno, zato {to izuzetno volim istoriju, ali smatram da ako ne razumemo na{u pro{lost, kako mo`emo da `ivimo u budu}nosti kasnije. Hvala Bogu da imamo `ive svedoke jo{

uvek, mogu iz prve ruke da nam ka`u kako je zaista bilo“, zakqu~uje Marko.

ZAKQU^CI NE TREBA

DA

SE SIPAJU U GLAVU

Vidno potresen ispove{}u Jelene Buha~ Radoji~i} razgovoru za Sputwik se pridru`uje i u~enik Arsen Pavlica koji tako|e voli istoriju. Ka`e da je je Drugi svetski rat retko tema wegovih vr{waka, a kada jeste, jasno je da malo znaju:

„Vidim dosta dece mog uzrasta kako se ponose kada pri~aju o ~etnicima i partizanima, kako je to wihovo nasle|e, wihova tradicija, a kada bi ih pitali koje su ideje tih pokreta, kad su osnovani i ko ih je predvodio, mislim da jako mali procenat zaista ne{to zna o tim idejama“.

Nastavnica Rakovi} dodaje da ona i kolege istori~ari iz drugih {kola ve} tri godine poku{avaju da se izbore za povratak starog plana i programa istorije kao nastavnog predmeta. Pokrenuli su i peticiju.

„Ako ovako nastavimo deca }e postati qudi bez kriti~ke svesti. Istorija je jedini predmet koji decu osposobqava da ne postanu laka meta za manipulacije bilo kakve vrste, da nau~e da koriste istorijske izvore. Da ih vrednuju, da znaju {ta je la`, falsifikat, a {ta zaista autenti~an izvor. Da na osnovu toga donose svoje zakqu~ke. Neka budu lo{i, ali neka budu wihovi, ne usuti u glavu preko medija ili dru{tvenih mre`a, bilo kog propagandnog sredstva“.

Na kraju potresnog susreta baka Jelena zamolila je |ake Gimnazije da poru~e drugarima da joj vi{e ne pi{u po fasadi ku}e u centru Zemuna, jer nema para za kre~ewe. Smeh i obe}awe, slede}i susret je u wenom Udru`ewu logora{a i potomaka „Jasenovac“. @ele da ~uju i druge stra{ne, za budu}nost va`ne `ivotne pri~e.

Potresno svedo~anstvo Jelene Buha~ Radoj~i}, originalne „Dare iz Jasenovca“

Feqton: FBI I SRBI (2)

ATENTAT NA SRPSKOG PATRIJARHA

Kada je Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle u jesen 1992. godine prvi put kro~io na ameri~ko tlo dobio je jaku pratwu i obezbe|ewe iz FBI, jer su usta{e pretile da }e ga ubiti

Pi{e: Marko Lopu{ina

Edgard Huver, legendarni direktor FBI na svojoj " crnoj listi" listi imao je za progon i dvojicu genijalnih Srba. Nikola Tesla i Mihailo Pupin bili su najve}i umovi srpske kolonije u Americi. Prvi je progowen od strane FBI, jer je politi~ki i vojno okupqao i organizovao Srbe po SAD, a drugi jer je projektovao "Tajne zrake smrti". FBI je pokrao Teslu i wegove izume, da bi spre~io izradu “zraka smrti”. FBI je bio po odluci zvani~nog Va{ingtona ume{tan i u “rat izme|u komunista i emigracije”, koji se vodio na tlu SAD. Godine 1963, FBI je kontroliosao demonstracije srpske emigracije protiv jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita u Va{ingtonu, kao i napad ~etnika na mar{ala Tita i generala @e`eqa u Wujorku, u hotelu “Astorija”. Emigrant Mile Radovanovi} je preko svojih kolega iz wurjo{kih redakcija saznao da je Tito stigao u Wujork i da se sa svojom komunisti~kom gardom i svitom smestio na 35. sprat hotela “Astorija”. Taj sprat je bio pod posebno jakim obezbe|ewem FBI. Srbi emigranti, antikomunisti, nacionalisti, iz ~itave Amerike, wih preko hiqadu demonstriralo je pred hotelom “Astorija” tog dana do kasno u no}.

Srpski ~etnici i rodoqubi tukli su se sa agentima Udbe, gde god su ih sretali po Wujorku, a najvi{e oko samog hotela. Generalu Milanu @e`equ, komandantu Titove garde kog srpske patriote nisu ni prepoznale na barikadama, otele mu akt ta{nu. Kasnije general @e`eq je iza{ao iz hotela da se pravi va`an, da provocira borce za srpstvo, a i da nam se ruga. Wega su demonstranti bukvalno oborili na zemqu i izgazili, pa je general @e`eq jedva izneo `ivu glavu. Ispod nogu srpskih nacionalista izvukla ga je ameri~ka policija i FBI – pri~ao mi je emigrant Nikola Kavaja.

TITOVA OSVETA

Tito je 14 godina kasnije osvetio srpskim emigrantima iz SAD. Zajedno sa FBI jugoslovenska Udba je ubila Dragi{u Ka{ikovi}a, vo|u srpske emigracije u ^ikagu 19. juna 1977. godine. FBI nije nikad otkrio ubicu Ka{ikovi}e i wegove pastorke male Ivanke, ali je uhapsio Nikolu Kavaju, Bo{ka Radowi}a i ~lanove organizacije SOPO kao teroriste.

FBI se posebno interesovao i za Bo{ka Radowi}a, kuma Nikole Kavaje i ~lana klana "najozlogla{enijeg" {efa wujor{ke mafije Xona Gotija, kome je su|eno u SAD i dok je bio u Jugoslaviji. Bio je u SAD okrivqen za reket i podmi}ivawe porote. Glavni svedok optu`be bio je izvesni Salvatore Gravano, Gotijev konsilijere, izdajnik na najvi{em gangsterskom nivou. Gravano je na sudu cinkario i Bo{ka Ra-

Poseta srpskog patrijarha uznemirila je toliko hrvatske i muslimanske nacionalisti~ke duhove, da su iz osvete sprejom po crkvama u Milvokiju, ^ikagu, Wujorku, Detroitu i Satarogi na{krabali nacisti~ke i usta{ke simbole

dowi}a kome je dao 60.000 dolara sa ciqem da u prethodnom procesu protiv Gotija podmiti porotnika Xorxa Pejpa, Radowi}evog starog poslovnog partnera. Taj doga|aj je i prikazan u filmu o Xonu Gotiju, koji je prikazivan u ~itavom svetu. Da ne bi imao muku sa FBI Bo{ko Radowi} je jednostavno oti{ao za Srbiju. FBI je i od 1991. intenzivnije pazio i na srpske iseqenike i wihove politi~ke lidere poreklom iz nekada{we SFRJ. Naime, pretila je opasnost da, posle raspada SFRJ i rata u Hrvatskoj i Bosni i u Americi do|e do etni~kih sukoba izme|u Hrvata, Muslimana, Srba i Slovenaca, kojih po nekim procenama ima oko dva miliona.

- I mi smo se ovde u Viskonsinu, posebno tokom 1992. godine suo~ili sa opasno{}u da do|e do etni~kih sukoba izme|u Hrvata, Muslimana, Srba, a i Slovenaca i Makedonaca. Naro~ito od kako su po~ele da pristi`u i prve izbeglice iz Bosne. Ve} je nekih ~arki i bilo, pa je to nagnalo FBI da prati Srbe i Hrvate u Milvokiju. Kada je u Milvokiju odr`ana javna tribina srpskih i hrvatskih iseqenika, na kojoj je skoro do{lo do sva|e, jer su malobrojniji Hrvati postali agresivni. Hrvati u Americi slo`no rade na podizawu hrvatske dr`ave i odr`awu vlasti dr Frawe Tu|mana. Oni su bili u stawu da za vikend u Pitsburgu sakupe milion dolara za Frawu Tu|mana i Hrvatsku. Ko nije u SAD od hrvatskih iseqenika davao dolare za Hrvatsku, nacionalisti su mu palili automobile, ~ak i ku}u. To su meni rekli qudi iz FBI. Tako su sakupqali pare za podr{ku nove Hrvatske, ali i za antisrpsku kampawu u medijima – pri~ao mi je Kavaja.

Istu pa`wu je FBI poklawao i srpskim liderima u emigraciji, jer Federalni istra`ni biro SAD sumwa da pojedini Srbi krijum~are gotov novac, dolare u Republiku Srpsku, a i da su mnogi kr{ili sankcije, nose}i tajno humanitarnu i materijalnu pomo} svom narodu.

De{avalo se, na `alost, da neki preterano lojalni Srbi sami prijavquju FBI

svoje zemqake, koji putuju za Beograd, pa ih je policija na aerodromima sa~ekivala, svla~ila do gole ko`e, pretresala i neke ~ak i hapsila - rekao mi je Tim Kuprisin, novinar iz Milvokija i otkrio tajnu o za{titi patrijarha Pavla u SAD.

HRVATSKA ZAVERA

Kada je Wegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle u jesen 1992. godine prvi put kro~io na ameriko tlo dobio je jaku pratwu i obezbe|ewe iz FBI. Ameri~ka policija je, naime, tih nedeqa oktobra dobila nekoliko pretwi smr}u patrijarhu Pavlu, pretpostavqa se od usta{a iz SAD. Zbog toga je putovawe patrijarha Pavla od Kanade do Kalifornije bilo, gotovo, ikognito, da se ne bi znalo gde i kada dolazi prvi ~ovek Srpske pravoslavne crkve. U Milvokiju je, na primer, patrijarh Pavle spavao u jednom motelu kao obi~an putnik namernik.

- Poseta srpskog patrijarha uznemirila je toliko hrvatske i muslimanske nacionalisti~ke duhove, da su iz osvete sprejom po crkvama u Milvokiju, ^ikagu, Wujorku, Detroitu i Satarogi na{krabali nacisti~ke i usta{ke simbole. Tim povodom su u ovim gradovima otvorena posebna Odelewa FBI za srpsko-hrvatske etni~ke odnose u SAD. Istraga agenata FBI bila je toliko traqava da nije otkrila nijednog napada~a na ove srpske pravoslavne hramove - rekao mi je rekao mi je Tim Kuprisin. Hrvati iz Kalifornije, posebno oni iz San Hozea, koji su navikli na srpsko dugogodi{we }utawe u Americi, bili su iznena|eni kada su Srbi u Kaliforniji ustali protiv ameri~ke antisrpske kampawe i hrvatskog nacionalizma. Nisu mogli da se uzdr`e, pa su na na{u kapeli i crkveni dom preklane izlepili usta{ke simbole. I sru{ili nam jedan krst. - ^itav slu~aj smo prijavili Odelewu FBI za Srbe i Hrvate u Kaliforniji. Dvojica agenata, jedan se zvao Ali Roberts, su dolazili i danima istra`ivali po Saratogi, ali nisu otkrili nikakav trag koji bi

ih odveo do po~inilaca ovog zlo~ina protiv Srba u Americi. Me|utim, kada se 1992. godine u Wujorku dogodila eksplozija u Trgova~kom centru, taj Roberts me u pola no}i zvao telefonom i tra`io da se hitno susretnemo i razgovaramo. Kada je do{ao u Saratogu, pitao me je da li su tu diverziju podmetnuli Srbi iz tajne organizacije “Srpski oslobodila~ki pokret” – pri~ao mi je prota Radmilo Stoki}, tada paroh iz Saratoge.

Odgovorio je agentu FBI da takva organizacija me|u srpskim iseqenicima u SAD ne postoji, jer ameri~ki Srbi nikada i nismo imali ilegalne grupe i frakcije, sem SOPO-a. I da mislim da su taj zlo~in mogli da po~ine samo muslimanski fanatici. Agent Roberts odgovorio je proti Radmilu da mi ne veruje, jer oni u FBI imaju informacije da su tu teroristi~ku akciju izveli ameri~ki Srbi. Kada je FBI posle nekoliko nedeqa otkrio muslimanske teroriste, tajni agent FBI Ali Roberts me pozvao telefonom i rekao protiv Radmilu: - O~e vi ste bili u pravu !

SLU^AJ SRPSKOG [VALERA Oliver Jovanovi} iz Wujorka je bio jo{ jedan ameri~ki Srbin koji je uznemirio Amerikance svojim zlo~inom. Imao je tada samo mesec dana do doktorata. Ovaj momak u zrelim trideset i nekim godinama bio je post-diplomac biologije na Kolumbija Univerzitetu kada je 1996. preko internet mre`e upoznao Xejmi Alison, studentkiwu Barnard-kolexa, plavu{u od dvadesetak leta koja je skrivala svoje pravo ime Xejmi Ra~ek i kriminalnu biografiju. Ovaj naivni Srbin je 34-godi{wi post-diplomac biologije na Kolumbija Univerzitetu. Briqantan je, mo`da pomalo ekscentri~an, bavio se izu~avawem okultnih nauka i ~esto dolazi u sukob s uobi~ajenim normama pona{awa. Isku{ao se kao glumac u amaterskim pozori{nim predstavama, obo`ava dru{tvene igre, poznaje ve{tinu aikidoa, ima veoma intenzivni seksualni `ivot i veliki je obo`avalac rada Xoela-Pitera Vitkina, neobi~nog i uznemiruju}eg fotografa koji slika hermafrodite, delove qudskog dela u raspadawu, razne poroke i seksualna mu~ewa. Poreklom je Srbin.

Ona je bila 20-godi{wa studentkiwa Barnard-kolexa. Vitka plavu{a, klasi~ne lepote. I ona je briqantan student, a weni ukusi i interesovawa u umetnosti i zabavi se poklapaju s materijalom koji se mo`e na}i “ispod tezge” u prodavnicama {tampa i video-klubovima. Obo`ava Vilijema Barousa i ~esti je posetilac “sumwivih” klubova u gradu.

Sreli su se u internet “chat room” leta 1996. godine. Na kraju tog razgovora slo`ili su se da to isto ve~e zajedno iza|u u grad. Bio je 22. novembar. Ve~erali su u jednom kineskom restoranu u Grini~ Vilixu, i nameravali da zatim odu u bioskop. Me|utim, zakasnili su. Predstava je ve} bila po~ela. Oliver je predlo`io da odu do wegovog stana i na videu pogledaju film Meet the Feebles” Pitera Xeksona. Bila je to satiru u maniru “Mapeta”, u kojoj su lutke na rukama glumaca izvodile me|usobno kojekakve ludorije.

O onome {ta se nakon toga de{avalo, wih dvoje iznose razli~ite verzije. Jedino {to je sigurno, jeste to da su sati koje su proveli zajedno zauvek promenili wihove `ivote. Tome je najvi{e doprineo FBI. Nakon wihovog prvog sastanka Jovanovi} je u Wujorku osu|en na petnaest godina robije za kidnapovawe, napad i seksualno zlostavqawe. Bio je to najsenzacionalniji sudski proces u Wujorku devedesetih godina i duel dvoje ~uvenih advokata - tu`ioca Linde Fern{tajn i zastupnika odbrane Xeka Litmena. (Nastavqa se)

Zajedno sa FBI jugoslovenska Udba je ubila Dragi{u Ka{ikovi}a, vo|u srpske emigracije u ^ikagu

Za{to je Vrwa~ka Bawa idealan izbor za leto u Srbiji?

Nazivaju je kraqicom kontinentalnog turizma. Nekada je bila prete`no bawsko le~ili{te, a danas je destinacija, koju pose}uju i mladi i stari. Vrwa~ka Bawa je najpose}enija bawa u Srbiji. U narednom tekstu sazna}ete za{to bi trebalo da posetite Vrwa~ku Bawu za leto. Letwe destinacije i more su super ali i Vrwa~ka Bawa nudi pregr{t toga.

VRWA^KA BAWA –OSNOVNE INFORMACIJE

Vrwa~ka Bawa se nalazi u Centralnoj Srbiji i pripada Ra{kom okrugu. Udaqena je od Beograda 200 km i vrlo dobro je povezana sa glavnim emitivnim tr`i{tima. U neposrednoj blizini Vrwa~ke Bawe nalaze se gradovi Kraqevo, Trstenik i Kru{evac sa bogatom kulturno-istorijskom ba{tinom. Kao jedno od najzna~ajnijih le~ili{ta u Srbiji, nalazi se u dolini Zapadne Morave okru`ena planinom Go~ i Gledi}kim planinama. Kroz bawu proti~u Lipova~ka i Vrwa~ka reka. Klima pogoduje le~ewu brojnih oboqewa disajnih puteva. Umereno kontinentalna je {to zna~i da su zime blage a leta vrlo prijatna.

Lekovitost mineralnih voda poznata je vekovima unazad. Vrwa~ka Bawa poseduje 7 mineralnih izvora: Sne`nik, Jezero, Beli izvor, Borjak, Topla voda, Slatina i Vrwa~ko vrelo. Temperatura vode u proseku iznosi 36,5 °C. Lekovitost voda se ogleda u le~ewu brojnih oboqewa poput dijabetesa, bolesti organa za varewe, reumatskih oboqewa, ginekolo{kih problema i dr.

Vrwa~ka Bawa poseduje i prelepe zelene povr{ine u vidu velikog bawskog parka, koji upotpuwuju brojne biqne vrste, skulpture, paviqoni, klupe, fontane kao i de~je igrali{te i Japanski vrt. Za Vrwa~ku Bawu vezuju se imena poznate pesnikiwe Desanke Maksimovi}, glumca Danila Bate Stojkovi}a, Pavla Mutavxi}a, kraqevskog namesnika Jovana Belimarkovi}a i mnogih drugih.

KRATAK VODI^ KROZ ISTORIJU

Pri~a o Vrwa~koj Bawi po~iwe jako davno. Rimqani su me|u prvima znali za delotvornost mineralnih voda Vrwa~ke Bawe i koristili ih da se okrepe. Razvoj organizavog turizma zapo~et je krajem XIX veka kada su qudi uglavnom dolazili da bi se le~ili. Zahvaquju}i wenim prirodnim blagodetima, lekovitoj mineralnog vodi, klimi, zelenim povr{inama, takvih turista je puno. Danas, Vrwa~ka Bawa privla~i turiste razli~itih profila. Zahvaquju}i velikom broju atrkacija i manifestacija, od modenskog mesta, nastala je moderna turisti~ka destinacija, koju pose}uje veliki broj turista mla|e starosne dobi. Ne{to poput Pali}kog jezera na severu Srbije.

[TA VIDETI U VRWA^KOJ BAWI? Kada do|ete u Vrwa~ku Bawu i smestite se, prava avantura po~iwe na glavnom {etali{tu Promenada. Du` cele Promenade i Vrwa~kog parka, postoji veliki broj mesta i lokaliteta, koji su bitni za dugu pri~u o najpoznatijem bawskom le~ili{tu. Najpose}eniji deo je {etali{te popularnije nazvano Promenada. Ovaj deo Bawe je poplo~an i u potpunosti zatvoren za saobra}aj tako da se mo`ete {etati potpuno opu{teno. Na Promenadi se odigravaju sve bitne manifestacije. Na po~etku {etali{ta nalazi se ~esma, a du` cele Promenade od nekih 2 km, postoji veliki broj kafi}a i restorana sa terasama, na kojima mo`ete da popijete pi}e, ru~ate ili tokom ve~eri u`ivate u prijatnoj muzici. Promenadu i Vrwa~ki park spaja veliki broj mostova, me|u kojima je i Most qubavi. Du` Promenade, nalaze se i bioskop i biblioteka. U tom delu Pro-

menade, postoji veliki broj uli~nih prodavaca kwiga, suvenira, nakita, igra~aka i raznih drugih predmeta. Pre nego {to do|ete do ~uvene vile San, zapazi}ete kose stepenice, koje vode do Letwe pozornice na kojoj se odr`ava Festival filmskog scenarija. [etali{te se nastavqa sve do izvora mineralne vode Sne`nik. Ukoliko se umorite, u povratku se mo`ete provozati Vrwa~kim vozi}em. Dok {etate Promenadom, u`iva}ete u ~istom vazduhu, `uboru reke, velikom broju vajarskih dela, prelepim cvetnim rundelama, kao i fontanama, koje mewaju boju. Predah mo`ete prona}i na nekoj od klupa u Vrwa~kom parku. Tokom boravka u Bawi, predla`emo vam da odvojite vreme za obilazak zamka Belimarkovi}, nekada{wi letwikovac kraqevskog namesnika Jovana Belimarkovi}a a danas dom Zavi~ajnog muzeja. Jedan od najstarijih objekata, koje karakteri{e jedinstven arhitektonski stil po uzoru na italijansko-poqski stil gradwe vila, nalazi se iznad izvora Topla voda. U wemu se nalaze stalne postavke Zavi~ajnog muzeja. Ukoliko posetiti ovaj objekat, upozna}ete se sa istorijom nastanka i razvoja Vrwa~ke Bawe. Tako|e se u ovom objektu odr`ava veliki broj koncerata i izlo`bi. Ukoliko ste qubiteq umetnosti, ovo je svakako mesto koje morate posetiti tokom boravka u Bawi.

Japanski vrt predstavqa simbol prijateqstva Bawe sa narodom Japana. Izgra|en je 2011. godine i predstavqa zapravo japansku ba{tu, koja je ure|ena po principu ure|ewa vrtova u Japanu. U ovom vrtu mo`ete videti razne vrste cve}a i drve}a, u`ivati pored improviznovanog jezera i sedeti u maloj japanskoj ku}ici dok slu{ate zvuke vodopada. Zaista je opu{taju}e, verujte mi na re~.

Vrabac Go~ko, koji se nalazi na centru {etali{ta, je nezaobilazan za fotografisawe. Ina~e, to je maskota Bawe, a nekada je bio maskota Igara bez granice, koje su se odr`ale u Vrwa~koj Bawi 1990. godine. Go~ko je i simbol narodne tradicije pa }ete ga tako videti sa {ajka~om i u opancima. Ukoliko zastanete pored wega, obavezno se fotografi{ite i svojim prijateqima po{aqite razglednicu sa wegovim likom.

Iza Vrapca Go~ka, nalazi se Most qubavi. Po uzoru na Veronu i pri~u o Romeu i Juliju, za ovaj most se vezuje pri~a o mladoj u~iteqici Nadi i oficiru Reqi, koji se zaqubio u drugu `enu i ostavio Nadu da tuguje za wim. U ~ast toj legendi, Desanka Maksimovi} je napisala pesmu Molitva za qubav. Simbolika Mosta qubavi je u tome da svi mladi parovi zakqu~aju katancem svoju qubav i u nadi da }e biti ve~na bace kqu~eve u vodu. Na dan Svetog Trifuna ili popularnog Dana zaqubqenih, na ovom mostu se odr`ava takmi~ewe u najdu`em poqupcu - Poqubi me na Mostu qubavi.

Japanski vrt

Vrabac Go~ko, maskota Bawe

Imam slobodu da uzmem `ivot u svoje ruke

Na radiju muzika, neke {ezdesete. Uspomene i se}awa na posledwi dan u „Zmaj Jovinoj“ gimnaziji u Novom Sadu, od prizivawa se u`arile. Naizgled opu{teno zavaqena u svojoj omiqenoj foteqi, Olga je ispijala kafu bez obzira {to je bilo deset uve~e, prebiraju}i uz muziku po seti i rezimiraju}i svoj `ivot. Bila je udovica bezmalo deset godina. Ostvarila se kao majka sad ve} odraslog, porodi~nog sina. Imala je i unuku koju je obo`avala i za koju su svi tvrdili da je wena kopija iz mladosti. Jo{ uvek je radila u svojoj advokatskoj kancelariji, ali ne zato {to je morala, ve} {to je svoju profesiju volela.

Da je odustala od odlaska na pedesetogodi{wicu mature, odavale su je samo sandale ba~ewe pored foteqe i ispru`ene noge na tabureu. Danima je osmi{qava svoju elegantnu haqinu, frizuru i {minku. ^ak je kao da je u pitawu prava matura, kao {to dana{we devojke rade, oti{la na profesionalnu {minku, kod frizera i na manikir. Po svaku cenu je `elela da izgleda tako da bar neko u woj prepozna onu lepu i zgodnu devojku od pre pedeset godina. Taj neko naravno nije ba{ bilo ko iz razreda, ve} Jakov Levi, wena nikad pre`aqena qubav iz mladosti, za koga je ~ula da }e se kona~no pojaviti na ovoj maturi. Sve ove godine ga nije videla. Oti{ao je da studira tehni~ku fiziku u Beogradu, jedno vreme je radio na fakultetu, a kasnije kad su do{la ratna vremena odselio se sa svojom porodicom u Izrael. ^ula je da se davno razveo, da ima dve odrasle }erke i da sad `ivi sam u Dobroti u Bokokotorskom zalivu u Crnoj Gori. Jo{ uvek se se}ala sa koliko `ara i ~e`we su pri~ali o misti~nom Kotoru, o lepotama wegove luke, predivnom zalivu i planinama koje su ~uvale Kotor. Imali su puno zajedni~kih snova i interesovawa, a sve su kukavi~ki pustili da raznese vreme. Ostale su samo uspomene. Navikla je ve} odavno, da ih pije pome{ane sa kafom uz obaveznu cigaretu i muziku za du{u. Te{ko

Ta kapa nije imala svoje posebno ime. I da li je postojala jo{ koja ovakve izrade i kroja, to niko ne bi mogao re}i. Te~a je nosio i leti i zimi. Gde ju je i kako nabavio, niko nije znao. ^ak je i vreme zaboravqeno kad se prvi put s wom pojavio. Prosto, navikli smo na wu i ako bi je kojim slu~ajem neka druga zamenila, bilo bi, vaqa verovati, ~udno i sme{no.

Za sve mu ta kapa slu`ila. Wom je prenosio jaja iz gnezda do ku}e i blago pridr`avao karli~astom {akom. Voleo je da popru`i vo}e. Nabere i punu kapu spusti ispred nas kad posedamo kraj bunara ispod duda. Grabimo plodove a on zadovoqan. Jednom smo pili vode iz we. Zavezao i zapetqao kapu za kraj podu`e motke, spustio u bunar i izvukao punu. Napili smo se i nastavili kosidbu. Tom kapom, se}amo se, donosio je golu`drave ptice {to ih leti nalazio u `buwu na me|ama kad je kosio ili `weo. Posle je odvrkle i odnegovane vra}ao u poqe, opet u kapi. Lako i spretno se pentrao po drve}u, `e{}e od mla|ih i sa tankih savitqivih vrhova, vadio iz gnezda svra~ija jaja. Zubima dr`ao kapu sve dok se ne bi svuqao.

De{avalo se da neko jaje prsne i razlije se a on samo otrqa `u}kastu sluz {akom ili gu`vom

joj je bilo da ga zamisli u sedamdesetoj godini. I svoj odraz u ogledalu ponekad nije vi{e mogla da prepozna. Sa devetnaest godina Jakov je bio visok, ispravqen kao da je progutao motku, tanak, sa crnim krupnim o~ima, du`e ku`drave kose, produhovqenog uzanog lica, pomalo usporen u odnosu na inteligenciju koja je uvek bila ispred wega. Po woj mu je nedostajalo energije, za razliku od we koja se u woj kupala.

Nije mogla da veruje, da je toliko vremena pro{lo od posledweg dana u gimnaziji, kad je na wegovoj klupi zatekla kredom ispisanu re~enicu: „Ja te volim.“ Znala je da su te tri ~uvene re~i upu}ene ba{ woj, ali je kao pravi budu}i pravnik `elela jasan dokaz qubavi. Trebao je tu re~enicu da izgovori glasno i jasno gledaju}i je u o~i, a ne u klupu. Ceo `ivot je smatrala da je ispao kukavica, uporno negiraju}i ~iwenicu da mu je tekla qubav iz crnih, kao pli{ magli~astih o~iju, duplim redom trepavica osen~enim. Tako joj je bilo lak{e. Opet je ponos stavila ispred svega. Bojala se da mu pogleda u o~i i tad, kao i sad posle pedeset godina. Pa {ta ako u wima vi{e nema qubavi za wu. Trebala je da bude hrabra i da to proveri. Da ga `eqom svojom pomiluje, da ga iz uspomena otpakuje i da poku{a u wemu da prona|e svog Jakova iz mladosti. Odakle toliki strah i to

MILORAD BRANKOVI]: Kapa

trave i nabaci je na glavu kad nam razdeli plen. Postavqao je ~esto vr{ke na reci i ulovqenu ribu istresao u kapu, pa su po nekoliko dana srebrnasto-sedefaste krqu{ti ostajale i svetlucale na ivici. Zobio je iz we ovna da s jeseni boqe ska~e. U Savinom zabranu uhvatio je kapom veliku {arku, ubio kod vodenice i oka~io na stari glog. ^udili se kad su videli kolika je i pla{ili se da ne sklizne sa bodqikavog stabla i krene ka bedemu odakle su je sa oprezno{}u i strahom posmatrali, spremni da strugnu ~agqavim putem ili kroz trnovitu utrinu. Mnogi su prvih dana verovali kako se samo ukurvila i ~eka da se neko pribli`i, pa da {i{tavo zamigoqi kroz travu. Ali ni{ta se nije dogodilo. Dani su prolazili a zmija se polako raspadala. Niko se ne zapita kako mo`e kapu na glavu kad je u woj nepomenica bila. Ra|ala se unu~ad a kom{ije i ro|aci treskali kapu iz sve snage. Ona odskakala a niko da je pocepa, iako su neki imali ba{ takvu `equ. Znao je te~a za pakosne namere ali jo{ boqe poznavao svoju kapu, pa se samo sme{kao i

u ovim godinama posle svega {to je pre`ivela. Kukavi~ki je pobegla od sebe, wega, decenijama pri`eqkivane sre}e, sudbine koja joj je ponovo kao na tacni servirala slobodu izbora qubavi koja ne bira godine. Odjednom je izgubila svu te{kom mukom za ovaj susret sakupqanu energiju, prosula najlep{a ma{tawa i godinama negovanu nadu u sudbinsku qubav, kao klikere niz strmu ulicu. Mobilni telefon je zazvonio. Ugledala je nepoznat broj i kao udar struje protresla ju je jeza celim telom. Posle par sekundi se javila. Odmah je prepoznala dugo o~ekivani pomalo prozuko, setan, mu{ki glas. „Olga, pa gde si ti? Da li si dobro? Reko{e mi da }e{ do}i na maturu.“ Trebalo joj je nekoliko sekundi da se sabere i da skupi hrabrost da mu odgovori: „^ekam da me zovne{.“ U momentu su se dogovorili da }e je ~ekati na uglu Mileti}eve i Zmaj Jovine, glavne novosadske ulice. Brzo je nazula sandale, popravila frizuru, pro{la kroz oblak svog omiqenog parfema i odlu~no krenula da se suo~i sa sudbinom. Plave o~i su joj plamtele zalo`ene nadom, a potpaqene tremom. Ugledala ga je jo{ iz daqine. I daqe je bio visok, tanak ali pomalo iskrivqen na desnu stranu, sa belom, gustom pomalo elektri~nom frizurom i malim okruglim nao~arima. ^ekao ju je u beloj ko{uqi

bez kravate, u tamno sivim pantalonama sa preko ramena preba~enim crnim sakoom. U ruci je dr`ao duga~ku crvenu ru`u, ukra{enu osmehom starim pedeset godina. Upla{ila se da je srce ne izda. Osim {to je preskakalo i udaralo tako da joj je sve u glavi odzvawalo, izazvalo je i iznenadnu vrelinu. Sre}om noge su je nosile kao da nisu wene. Uz put je e{arpu jednim potezom strgnula i slobodno se u wegov zagrqaj u{etala. Dugo su zagrqeni samo nemo stajali, dok se predivna, svilena e{arpa no{ena rado{}u niz Mileti}evu ulicu vijorila. Kasnije, dok su sre}ni, bez suvi{nih re~i sedeli u poslasti~arnici, slobodno pretra`ivaju}i dubinu i sadr`aj svojih pogleda u koje se iz srca i du{e udobno smestila pa`qivo odnegovana qubav postavqena ~e`wom, Jakov je prvi progovorio. „Olga, da li bi htela kona~no da bude{ i zvani~no moja `ena?“. Vi{e nije bilo vremena za ~ekawe, pa su se odmah dogovorili da }e se ven~ati {to pre, ali da }e pre toga kod advokata svako svoju imovinu svojoj deci i zvani~no prepisati, da svi budu mirni i spokojni. Zapo~e }e nov `ivot makar trajao jedan dan. Dogovorili su se da }e preko zime `iveti kod Olge u Novom Sadu, a u letwem periodu }e u`ivati u Dobroti. Bez imalo straha od budu}nosti, preostalog vremena, oslobo|eni predrasuda, zajedni~ki }e poku{ati da u kona~no ostvarenoj qubavi, pametno potro{e preostalo vreme. Ven~ali su se posle mesec dana u svom voqenom Kotoru, u pravoslavnoj crkvi Sv. Petar Cetiwski, samo u dru{tvu kumova. Olga je blistala u svedenoj, mornarskoj, elegantnoj haqini koja je ocrtavala jo{ uvek `enstvenu figuru, sa prosedom, gustom kosom pokupqenoj u nehajnu pun|u. Imala je mali bidermajer od belih orhideja, a jednu orhideju je zadenula za rever Jakovog teget odela. Izgledali su kao mornari spremni da otplove u nepoznatom pravcu, motivisani i inspirisani pru`enom slobodom da uzmu `ivot u svoje ruke, vole}i istovremeno i sebe i jedno drugo.

potuqeno `mirkao plavi~astim, blagim o~ima. Mnogi iz sela odlazili i posle du`eg vremena navra}ali. U po~etku se ~udili trajawu te~ine kape. Samo su po woj znali da je ba{ to on jer i wega su godine stizale i neizbe`no mewale. On je stario a kapa se dobro dr`ala. I ko zna dokle bi ta kapa trajala da se jednog dana, posle dugih zuckawa ne obistini{e pri~e o ratu. Svratili Nemci i u na{e selo. Sa glavnog puta, oko podne, videli ku}e na bregu i do{li. Namr{teni a radoznali, kretali se slobodno i tromo. Nisu se mnogo odmicali od kamiona. Pu{ili, pri~ali, smejali se i na prole}noj prigrevici, oprqenih lica, ne{to ~ekali. Tada je nai{ao te~a. Nosio naramak deteline. Nije podizao glavu. I{ao pravcem koji je odredio ~im je

izbio na put i opazio do{qake. Kad se na{ao naspram kamiona i vojnika, mahnuo ra{irenom {akom prema kapi i posle takvog pozdrava istim korakom nastavio. Odmakao je nekoliko metara ali je za~uo nerazumqive re~i glasno izgovorene i to shvatio kao dozivawe. Ipak, produ`io je i pritezao sirovu detelinu. Ponovio se glas o{triji i kri~av. Tek da proveri {ta li je to, okrenuo se na pola i video uperenu belu {aku. Tada je stao i sav se izvio. Primakao {aku i uperio ka svojim grudima da proveri zove li taj vojnik wega. Debeli feldfebel ru`i~asto-}osavog lica jo{ o{trije podi`e glas i podbo~en ~ekao je da te~a brzo pri|e. Zaustio ne{to da ka`e i usta mu ostala otvorena. Te~a je nosio i pribirao svoj teret, mada je pomi{qao da ga

spusti kraj {anca. Polako, nogu pred nogu, pri{ao i samo malo podigao glavu. U~inilo mu se da ga bodu o{tri pogledi sa oblih lica. Svi su ~ekali {ta }e feldfebel da izgovori. A on ni{ta nije rekao. Samo je ispru`io ruku i sa dva prsta, vrhovima, uhvatio kapu na izbo~ini gde je teme i podigao. Te~a je razumeo {ta to zna~i. Naglo je izvio svoju slobodnu ruku i odgurnuo feldfebelovu. Pritom je o{tro sevnuo o~ima i malo stisnuo vilice. Nemac je izmahnuo desnom, te{kom znojavom pesnicom, zasi}enom vojni~kim sapunom i udario te~u posred lica. Zaneo se, ispustio gu`vu tople deteline i mlitavo pao. Poku{ao da se pridigne ali ga pretekli. Gacali nogama. ^izme su utawale u stomak. Gruvali ga u grudi. Petama mleli ruke. Ritali u mo{nice. Okrvavili mu lice. Kapu izgacali i uvaqali u blato. Izmewali so~ne stabqike deteline okovanim ~izmama. Razjareni, upewali se u sivozeleni kamion i oti{li. Qudi su odmah dotr~ali iz obli`wih ku}a, okupili se i umivali ga. Jedva se ogla{avali damari. Duvkao i samo {to se nije ugasio. Brzo ga odneli ku}i da ne umre na sokaku. Preko ne}i izdrobqeno telo sasvim se umirilo. Sutradan, opremqen za sahranu, imao je na glavi svoju kapu. Oprali je i uredili.

Fajnen{l tajms: Vu~i} sprema „zeleno svetlo“ za rudnik Rio Tinta u Jadru

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} sprema se da da „zeleno svetlo“ kompaniji Rio Tinto, koja planira da u Srbiji otvori najve}i evropski rudnik litijuma, objavio je magazin Fajnen{l tajms (FT).

Vu~i} je za Fajnen{l tajms rekao da izgleda da su „nove garancije“ Rio Tinta i Evropske unije spremne da odgovore na zabrinutost Srbije da li }e na lokaciji Jadar biti ispuweni neophodni ekolo{ki standardi, preneo je Rojters. Agencija navodi da kompanije nije odmah odgovorila na zahtev za komentar. „Ako sve isporu~imo, (rudnik) bi mogao da bude otvoren 2028. godine“, rekao je Vu~i} za FT i dodao da je projektovano da rudnik proizvodi 58.000 tona litijuma go-

SRPSKA RAKIJA NAJBOQA NA SVETU: [qivovica iz sela Vi{evac

osvojila maksimalan broj poena na presti`nom svetskom takmi~ewu

u Wujorku

Na presti`nom doga|aju "New York International Spirits Competition Awards 2024", EMPERUS Privilge rakija osvojila je prvo mesto, potvr|uju}i svoj vrhunski kvalitet me|u svetskim alkoholnim pi}ima. Ova presti`na manifestacija, koja se odr`ava svake godine u Wujorku, okupqa najboqe proizvo|a~e alkoholnih pi}a iz celog sveta i ocewuje ih na osnovu stvarne tr`i{ne vrednosti i potencijala, a predstavqa kqu~ni doga|aj u industriji alkoholnih pi}a, izjavio je Slobodan Seni}.

"New York International Spirits Competition Awards 2024" je jedno od najpresti`nijih svetskih takmi~ewa kad su jaka alkoholna pi}a u pitawu. Dodeqena su priznawa u preko 50 kategorija, a u kategoriji rakija od vo}a (fruit brandies) najboqe ocewena bila je rakija Emperus Privilge iz Srbije, jedina sa maksimalnih 96 poena. Na taj na~in je srpska {qivovica postala najboqa rakija na svetu u 2024. godini. Nagradu je dodelio profesor Adam Levi, ugledni osniva~ "New York International Spirits Competition", a u ime destilerije EMPERUS primio je Aleksandar Seni}.

- Rakiju Emperus Privilege proizveo je moj otac Vasilije Seni}, te smo, u wegovu ~ast na ceremoniju doneli i wegovu fotografiju. Celokupan proces prerade, fermentacije i dvostruke destilacije ura|en je na tradicionalan na~in, kojeg se dr`ao, ba{tinio i ostavio nam u amanet moj otac. Iz tog razloga, wegov potpis se i nalazi na pole|ini boce. Ovo je jo{ jedno veliko priznawe i za wega, budu}i da je Emperus Privilege 2021. godine progla{ena za najboqu srpsku {qivovicu na Smotri najboqih srpskih {qivovica u ^a~ku - izjavio je Slobodan Seni}.

di{we, {to bi bilo „dovoqno za 17 odsto proizvodwe elektri~nih vozila u Evropi – otprilike 1,1 milion automobila“, preneo je Rojters. Srbija je 2022. godine stopirala projekat Jadar vredan 2,4 milijarde dolara posle masovnih ekolo{kih protesta. Ako bude zavr{en, projekat bi mogao da obezbedi 90 odsto trenutnih potreba Evrope za litijumom i pomogne da kompanija Rio Tinto postane vode}i proizvo|a~ litijuma, isti~e Rojters. Pokret Kreni-promeni je prikupio 30.000 potpisa za narodnu inicijativu kojom se zahteva da parlament donese zakon o zaustavqawu istra`ivawa litijuma u zemqi. Potpisi su predati Narodnoj skup{tini, me|utim Skup{tina se nikada o tome nije raspravqala.

VU^I] ZACRTAO RUDNIK „RIO TINTA“ ZA 2028, GRA\ANI SPREMAJU @ESTOK ODGOVOR:

„Preko stranaca smo saznali kome nas je prodao, nek‘ o~ekuje veliki vidovdanski protest“

Vlast SNS na ~elu sa Aleksandrom Vu~i}em odlu~ila je da da zeleno svetlo projektu kompanije "Rio Tinto" i dozvoli otvarawe rudnika litijuma 2028, iako je projekat "Jadar" zaustavqen pre oko dve godine. Ekolo{ki aktivisti i me{tani u dolini Jadra poru~uju da ne}e sedeti skr{tenih ruku i ve} za Vidovdan najavquju veliiki protest. Po potrebi i ranije.

Pro{le su dve godine otkako je Vlada Srbije obustavila projekat “Jadar”, a pod pritiskom desetina hiqada qudi koji su iza{li na ulice {irom zemqe. Zbog toga je “Rio Tinto” podneo devet tu`bi protiv dr`ave pred Upravnim sudom, a u svojim saop{tewima ponavqao da ne odustaje od projekta. Ne samo da od projekta nisu odustali, ve} im u tome, po svemu sude}i, poma`e i dr`ava. A kakvi su planovi gra|ane je obavestio Aleksandar Vu~i} i to preko „Fajnen{el tajmsa“.

Srbija se sprema da Rio Tintu da zeleno svetlo za razvoj najve}eg evropskog rudnika litijuma dve godine nakon {to je Beograd prekinuo taj projekat, otvaraju}i put za zna~ajan podsticaj za industriju elektri~nih vozila na kontinentu, navodi Fajnen{l tajms u tekstu objavqenom pod naslovom „Srbija se sprema da Rio Tintu da zeleno svetlo“. Predsednik Aleksandar Vu~i} rekao je da su „nove garancije“ te kompanije i EU izgleda spremne da odgovore na zabrinutost Srbije da li }e na lokaciji Jadar biti ispuweni neophodni ekolo{ki standardi.

On je u intervjuu Fajnen{el tajmsu rekao da }e poslovni i politi~ki lideri do}i u Beograd slede}eg meseca na zvani~no saop{tewe o projektu.

„Ako sve ispunimo, rudnik bi mogao biti otvoren 2028. godine“, rekao je on, dodaju}i da je projektovano da proizvodi 58.000 tona litijuma godi{we {to je „dovoqno za 17 odsto proizvodwe elektri~nih vozila u Evropi – otprilike 1,1 milion automobila“.

Marijana Petkovi} iz „Ne damo Jadar“, ina~e me{tanka Gorwih Nedeqica u izjavi za Nova.rs ka`e da je dr`ava i predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} pokazuju katastrofalan odnos prema gra|anima.

„Oni dozvoqavaju privatnoj kompaniji da radi svoje studije van zakona ove zemqe. Oni nemaju planska dokumenta, na osnovu kojih to rade. Wihov privatni interes se ti~e op{teg interesa ovog naroda“, ka`e Petkovi}.

Dodaje da sve {to se de{ava unosi nemir i da je sramota na koji na~in se sve kr{e zakoni.

„Kad mogu da kradu izbore, a {to ne bi mogli da kr{e zakone i da isteraju svoje. Ovo je sve jedna sramota, iz stranih medija saznajemo kome nas je prodao“, ka`e Petkovi}.

Dotakla se potom ponovo predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, poru~uju}i da rudnika ne}e biti.

„Nismo znali da je on vlasnik ku}a, oku}nica, `ena i dece, to sam pro~itala jedino kod ~uvenog Ilije ^vorovi}a u Balkanskom {pijunu Du{ana Kova~evi}a. Vaqda jedan pravnik od struke zna razliku izme|u zanetosti i zakonitosti, republike i monarhije. Kako god, rudnika ne}e biti, a da iz usta predsednika sva{ta iza|e, dokaz je ona re~enica da }e `rtvovati mawi broj qudi od predvi|enog“, navodi me{tanka Gorwih Nedeqica.

Me{tani Jadra, koji su vi{e puta ukazivali da su im zbog najave otavarawa rudnika ugro`eni domovi, najavquju veliki protest, koji je simboli~no zakazan za 28. jun – na Vidovdan.

„Tada }e biti nekih iznena|ewa za op{tinsku vlast i za samu kompaniju ‘Rio Tinto’. Tu }emo najaviti daqe akcije, mi ne}emo sedeti skr{tenih ruku i ~ekati da nam se otvori rudnik i da se jedno jutro probudimo u rudniku. Imamo dojavu da planiraju da usvoje i proture Prostorni plan, da ga usvoje tajno, ili ilegalno. Ako se to desi, mo`da }emo i pre Vidovdana organizovati protest. Predvi|en je gotovo celodnevni program, koji }e se uve~e zavr{iti protestom u Loznici“, ka`e sagovornica na{eg portala.

Napomiwe da ih ne iznena|uje {to predsednik Srbije kr{i svoja Ustavna ovla{}ewa, ali da wihova prava ne}e mo}i.

Pre nekoliko dana, kompanija „Rio Tinto“ objavila je na preko dve hiqade strana istra`nu studiju u kojoj tvrdi da otvarawe rudnika litijuma nije opasno po `ivotnu sredinu.

DE^AK DANIMA PRODAJE LIMUNADU, PROJU I IGRA^KE ZA BOLESNU MAMU:

Branki potrebno oko 100.000 evra

Projice, limunada, igra~ke, vafli, mafini i jo{ mnogo toga mo`e se prona}i na {tandu de~aka starog 12 godina, koji u Bloku 37 na Novom Beogradu sve ove |akonije prodaje iz jednog razloga - da pomogne svojoj mami Branki da prikupi novac za le~ewe tumora.

Branka Dejanovi} iz Beograda stara 44 godine ima sarkom mekih tkiva, a da bi se izborila sa tumorom, mora da ode na le~ewe u inostranstvo – u Nema~ku, za {ta joj je potrebno od 90.000 do 100.000 evra.

Tumor je dijagnostikovan 2022. godine, i tada je operisana na neurohirurgiji Klini~kog centra Srbije. Operisana je opet godinu dana kasnije na Ortopediji na Bawici.

„Prvi put je postojala ta jedna, primarna neoperabilna promena iz koje je uzet deo za analizu. Nakon operacije sam imala tri ciklusa hemioterapije na leto 2022. i na jesen iste godine prvi put radioterapija na X no`u. Nakon druge operacije je ura|ena genetika koja je pokazala da terapije, bar u Srbiji nema, tako da nisam imala hemiotetapiju, ali sam od tada imala jo{ ~etiri puta zra~ewa na X no`u, jer je druga operacija imala propust koji je za posledicu imao vi{e recidiva i metastaze od avgusta 2023. do danas“, obja{awava na{a sagovornica.

Le~ewe bi, ka`e, trebalo da nastavi u Nema~koj, gde bi se za wu napravila peptidna vakcina, od tkiva wenog tumora, koja poma`e imunitetu da prepozna neprijateqa i uni{ti ga.

„Vakcina ko{ta 67.000 evra, sa dodatnim tro{kovima koje pokriva fondacija Budi human oko 80.000 evra, a sveukupno, i sa tro{kovima sme{taja i ishrane, izme|u 90.000 i 100.000. Kada se uplati ovih 67.000 po~iwe se sa proizvodwom koja traje tri i po do ~etiri meseca, i onda se odlazi 10 puta i prima iz 10 doza“, navodi Branka.

Do tog prvog ciqa, odnosno 67.000 evra, ostalo je jo{ jako malo.

„Zbog slike koja je obi{la internet, situacija sa donacijama se mewa iz minuta u minut, pa ne znam ta~no da ka`em koliko je jo{ potrebno, ali verujem da su u pitawu dani kada }emo imati potreban iznos“, pri~a nam ona.

Na ideju do{le drugarice starijeg sina

Branka oko sebe ima divne, humane qude – male i velike, koji su ne{to lepo u moru ru`nog. Wen sin~i} danima stoji za svojim {tandom i u~estvuje svim srcem u prikupqawu novca, a na tu ideju najpre su, pri~a nam Branka, do{le drugarice wenog starijeg sina, koji ide u osmi razred.

„Za dan, dva su se organizovala i ostala deca, kao i mame koje su neumorno pravile limunadu, mafine, vafle, projice… Deca su dodala igra~ke, i neke divne kom{inice su donirale nakit koji ru~no izra|uju“, ka`e na{a sagovornica.

Tako se, dodaje, krenulo sa bazarima i sakupqawem novca.

„Uglavnom se odr`avaju vikendom, kada je najvi{e dece i roditeqa slobodno zbog drugih obaveza. Bi}e i ovog vikenda“, navodi ona.

NAJLEP[E VESTI IZ SRBIJE

Branka za koju su sinovi sakupqali novac prodajom krofni i mafina objavom podigla sve na noge: "Idemo u Nema~ku, HVALA VAM OD SRCA!"

Branka Dejanovi} Bo{kovi}, majka dvojice de~aka koji su zajedno sa prijateqima {irom Beograda prodavali mafine, krofne i slatki{e sa namerom da sakupe novac za weno le~ewe, objavila je sre}ne vesti - novac za le~ewe je sakupqen!

Sinovi Milan (12) i Du{an (14) verovatno imaju osmeh od uveta do uveta, budu}i da je wihova inicijativa, podr`ana od drugara, prijateqa, poznanika i qudi sa dru{tvenih mre`a urodila plodom.

Novac koji je bio potreban za Brankino le~ewe u Nema~koj je sakupqen {to je ona i objavila na dru{tvenim mre`ama.

"Dragi prijateqi. @elim svima da se zahvalim na nesebi~noj podr{ci! Novac je sakupqen, idemo u Nema~ku! Hvala od srca", napisala je Branka u objavi na Fejsbuku.

ANDREJ (16) JE GENIJALAC MATEMATI^KE GIMNAZIJE KOJI JE

U JEDNOM DANU OSVOJIO 5 ZLATNIH MEDAQA:

U Singapuru ga ve} zasipali ponudama za posao, san mu je da ode na Harvard

[esnaestogodi{wi Andrej Drobwakovi} iz Beograda je u~enik drugog razreda Matemati~ke gimnazije koji je prethodnih dana najpopularnija osoba u Srbiji. A kako i ne bi kada je ovaj genijalac na Me|unarodnoj olimpijadi "StemCo" nedavno odr`anoj u Singapuru, osvojio ~ak pet zlatnih medaqa iz fizike, hemije, biologije, matematike i in`ewerstva. Na ovom nau~nom vi{eboju, pojedina~no i timski, zaslu`io je sva najzna~ajnija priznawa koja su se mogla zavredeti. Progla{en je apsolutnim pobednikom olimpijade na kojoj je bio jedini takmi~ar predstavnik Srbije.

Matemati~ka gimnazija u Beogradu je i do sada imala u klupama apsolutne pobednike brojnih internacionalnih nadmetawa, ali prvi put bele`i da je jedan wen |ak zavredeo ~ak pet zlatnih olimpijskih odli~ja u isto toliko razli~itih kategorija na jednom nau~nom prvenstvu.

Andrej Drobwakovi}, nasmejani plavokosi tinejxer i petostruki pobednik je, kako ka`e za Nova.rs, „pre{ao igricu“ jer je Olimpijada bila veliki izazov s kojim se maestralno uhvatio u ko{tac.

„Moja profesorka engleskog jezika Ivana Milo{evi} koja je, ina~e, progla{ena za najboqu nastavnicu lider i ja smo ~inili srpski tim u Singapuru. Zahvalan sam svima na podr{ci, ponosan sam na sebe, ali i na nastavnike i profesore koji su sa mnom vredno radili“, ka`e nam Andrej. Priznaje da je wegov nastup na olimpijadi izazvao veliko odu{evqewe prisutnih, a ~ak je i dobio nekoliko ponuda za posao.

Ipak, ni{ta od toga, za sada. „Ja sam pro{le godine radio u jednoj privatnoj {koli gde sam spremao takmi~are za me|unarodnu juniorsku nau~nu olimpijadu. Tako|e sam i volontirao u Matemati~koj gimnaziciji, spremao sam svoje drugare za takmi~ewe. Tako da, rano je govoriti o zaposlewu. Na olimpijadi u Singaputu bilo je mnogo predstavnika privatnih inostranih {kola koji su mi nudili stipendije, radno mesto mojoj profesorki…“.

OMIQENE FIZIKA

I HEMIJA

Kako obja{wava, iako je odli~an u svim predmetima, ipak izdvaja fiziku i hemiju od kojih je nerazdvojan jo{ od sedmog razreda. A da i one wega vole, potvr|uje takmi~ewe iz osnovne {kole a na kom je progla{en dr`avnim prvakom iz hemije, fizike i matematike.

„To je bio za mene veliki uspeh. Znam koliko mogu, ali je lepo kada dobijem potvrdu toga. Moja porodica i prijateqi su

jako ponosni na mene“, nagla{ava on.

Posle zavr{ene gimnazije, planira da spakuje kofere i da ode u Ameriku, na jedan od najpresti`nijih svetskih univerziteta – Harvardu.

„Ma{tam da studiram Em-ajti, Hrvard i nadam se da }e mi se `eqa ostvariti. Voleo bih da se tamo bavim kvantnom fizikom, da se zaposlim… Me|utim, voleo bih i u jednom trenutku da se vratim u Srbiju i da pomognem qudima poput mene da se prona|u u oblastima prirodnih nauka. Recimo, ja u {estom razredu nisam bio preterano dobar u fizici, ali zahvaquju}i mojoj nastavnici fizike i nastavnici hemije, shvatio sam koliko su te nauke lepe i da bih u budu}nosti voleo wima da se bavim“, ka`e nam Andrej.

IMA VREMENA

I ZA DRU[TVENI @IVOT

Andrej voli da u~i i da u~estvuje na takmi~ewima, ali isto tako voli i da se dru`i i izlazi sa vr{wacima. „Jako je te{ko ukombinovati sve i biti prisutan na svim poqima, ali mislim da je sve u dobroj organizaciji. Najva`nije je, {to se ti~e u~ewa, konzistentnost odnosno da budemo non-stop u tematici kao u sportu, stalno mora{ da trenira{ da bi postigao dobre rezultate. Uvek

imam vremena za prijateqe i mislim da mnogi pogre{no procewuju mlade nau~nike, matemati~are i fizi~are smatraju}i da ono odnosno mi samo u~imo i ni{ta drugo ne radimo. A zapravo `ivimo `ivot kao i svi, samo ako se organizujemo kako treba“, isti~e on.

Na olimpijadi u Singapuru Andrej se, u pojedina~noj konkurenciji, takmi~io iz fizike, hemije, biologije i matematike. Isprva, kako ka`e, nije planirao da se oproba u sve ~etiri discipline.

Odluku da iskoristi mogu}nost koja po propozicijama nadmetawa postoji – da istovremeno re{ava zadatke iz ~etiri razli~ita predmeta, doneo je neposredno pre nadmetawa.

„Za tri sata koliko su ostali kandidati koristili da urade zadatke iz jednog predmeta, ja sam re{io ~etiri testa i svaki besprekorno. Zatim sam odlu~io da u~estvujem, dodatno i u ekipnom in`ewerskom izazovu. Bio sam ~lan tima koji su ~inili i u~enici iz Uzbekistana, Vijetnama i Kazahstana. U svim kategorijama u kojima sam nastupio na ovoj me|unarodnoj olimpijadi bio sam najuspe{niji. Izazov koji sam sebi postavio i te`ina takmi~ewa su, osim osvojenih medaqa, ono po ~emu }u definitivno pamtiti ovu olimpijadu u Singapuru“, nagla{ava mladi genijalac.

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

KARA\OR\E JE U PETERBURGU BIO OPKOQEN GRCIMA:

1459. - Turci su zauzeli utvr|eni grad Smederevo, posledwe upori{te srpske sredwovekovne dr`ave, ~ime je ona i formalno izgubila samostalnost i potpala pod vlast Osmanskog carstva.

1756. - U }eliji zatvora u Kalkuti ugu{ila su se 123 od 146 britanskih vojnika koje je uhapsio indijski guverner (nabob) Bengala. Zatvor je kasnije postao poznat kao "crna rupa Kalkute".

1819. - U engleski grad Liverpul uplovio je brod "Savana", prvi parobrod koji je preplovio Atlantski okean. Putovawe od ameri~ke luke Savana (Xorxija) trajalo je 27 dana i 11 ~asova.

Visoka cena kojom je platio srpsku autonomiju 1815, bila je razlog da se Milo{ Obrenovi} u celoj politici do 1833, prema sultanu dr`i udvorni~ki i pokorno.

Jedino tako je mogao izbe}i obavezu da turske granice ~uva i deset hiqada srpskih vojnika, a i da se brzo zaboravi da je na sebe preuzeo odgovornost {to je jednom ruskom generalu, u uniformi, odrubqena glava. U wegovoj du{i je gramzivost za vladawem, verovatno, bila ja~a od sposobnosti da iz ni~ega pravi ne{to. Jedno se, ipak, mora priznati - novi srpski knez je zaista imao sposobnosti da od ni~ega napravi pitu srpske autonomije. S wom je u~iwen prvi korak ka nezavisnoj dr`avnosti potom. Prvo {to je uradio, bilo je zaobila`ewe pomo}i koju mu je mogla pru`iti Rusija. Sa wom je i{lo puno neizvesnosti slabog uskla|ivawa odluka ruskog cara, sa postupcima koje je trebalo da osete seqaci u posledwem srpskom selu. Rusija je izvukla pouke iz poraza srpske revolucije 1813. Naredne godine je uspostavqena jedna {iroka konspiracija, koja je budu}e pobune na Balkanu mogla dr`ati uspravno i u ~asovima vojni~kog sloma.

U Odesi je 1814. bila stvorena „Philiki Etairia”, jedno dru{tvo prijateqa, koje }e za ~etiri godine narasti u tajni pokret od oko 200.000 qudi. Sredi{te je tada prebacila u Konstantinopoq. Mre`a } elija (,,eforija“) pod nadzorom je jednog „Arhe“ na ~elu. Smatra se da je taj stare{ina na vrhu bio ruski car, po ~emu se i cela ta gr~ka zavera ne mo`e smatrati samostalnom tajnom organizacijom. To je bila zavera za pokretawe balkanske revolucije, pod kontrolom ruskog cara. Kara|or|e je jedno vreme bio u Peterburgu, opkoqen vi{e gr~kim, nego srpskim revolucionarima u koje nije imao poverewa. U grupi 749 wegovih Srba je vi{e „generala“ nego vojnika. Iako je ruski car sledio filozofiju Svete alijanse koju je sam stvarao, da treba goniti revoluciju, on joj je bio odan na Balkanu vrlo kratko vreme. Od 1816. jedan od dvojice kancelara koji vode rusku spoqnu politiku, Joan A. Kapodistrija, podnosi plan o oslobo|ewu balkanskih naroda.

Po zamislima qudi u „Philiki Etairia“, novi ustanak balkanskih naroda je trebalo da izbije nakon povratka Kara|or|a u Srbiju i konsolidovawa wegove vlasti. On je iz Peterburga do{ao najpre u Moldaviju, pa u Vla{ku. Oko wega je bila mala, svadqiva grupa srpskih izbeglica posle poraza 1813. Nakon povratkau Srbiju, sa 500 naoru`anih qudi u pratwi (,,panduri“), on je treba-

Kwaz Milo{ u vreme ubistva Kara|or|a

lo da radi na podizawu srpske i gr~ke kulture, da stabilizuje svoj polo`aj i potom radi na ustanku drugih pokrajina, a najvi{e Gr~ke. Prvobitni plan je propao. Nau~nici jo{ nisu dovoqno istra`ili gra|u o Kara|or|evoj pogibiji. [vedski diplomatski izve{taji koje je kopirao mr Du{an Topalovi} su vrlo povr{no bili obave{teni. Tek 9. avgusta je poslanstvo iz Be~a izvestilo da su neka pisma trgovcima otkrila da se Crni \or|e vratio u Srbiju, da mu je po nalogu beogradskog pa{e odse~ena glava i on je zatim poslao u tursku prestonicu. Ta je vest potvr|ena 23. avgusta, na osnovu izve{taja koje je doneo kurir iz Konstantinopoqa. „Turski ministar i otpravnik poslova su uveravali da o tome nisu ni{ta znali“. Poslanik iz Peterburga je 26. avgusta, vi{e od mesec dana nakon Kara|or|eve pogibije, izvestio da se srpski stare{ina „ove zime“ na{ao na ruskom dvoru i izdr`avao na ra~un ruskog cara. Odre|eni su

UBISTVA NASLEDNIKA

Kara|or|e je bio prvi srpski vladar koji je ubijen, ili oteran, od qudi iza kojih su stajali prsti nekih velikih sila. Kara|or|ev naslednik je 1838. bio zba~en i oteran, wegov naslednik oteran 1858, a zatim knez Mihailo Obrenovi} 1868. ubijen. Wegov naslednik nateran je na abdikaciju, da bi wegov sin bio ubijen. Jedino je kraq Petar I umro 1921. u svom krevetu, ali je wegov naslednik ubijen u Marsequ 1934. U tom lancu ubistava, svrgavawa i abdikacija stajale su grupe povezane sa nekim velikim silama. Iza Kara|or|evog ubistva 1817. tragovi vode u London i Be~.

i qudi „da ga nadziru“. Nakon izvesnog vremena je oti{ao na posed u Novomirgorodu („u Novogorodu“), sa nare|ewem da se tu nastani. Nije se slagao sa tom odlukom i zahtevao da ide u Hotim, da tra`i `enu, „decu“ i svoj novac. Poslanik nije bio obave{ten da mu je sin Aleksa bio u Peterburgu na {kolovawu. Kad su mu po drugi put odbili zahtev da ne `ivi na odre|enom imawu, on je jednog jutra izjahao na kowu i vi{e se nije vratio.

Srpska i strana nauka su na nejednak na~in obradile istoriju ubistva Kara|or|a 25. jula 1817. Srpska nauka nije upoznala radove brojnih gr~kih istori~ara, kao ni francusku i rumunsku nau~nu literaturu. Zbog toga je i ubistvo Kara|or|a vezala za sukob izme|u wega, sa wegovim ven~anim kumom, knezom Srbije po sultanovoj voqi. Strana nauka taj dvojni odnos ignori{e. Otkriveno je da je jedan gr~ki funkcioner u „Philiki Etairia” “ bio za to osumwi~en, a posle i streqan. Radilo se o kapetanu Nacionalne garde Jonskih ostrva Nikolaosu Galatisu. Kako su Jonska ostrva bila jedna autonomna oblast Britanske imperije, tako je i kapetan Galatis bio britanski podanik.

Galatis je do{ao u Bukure{t u okviru plana prebacivawa Kara|or|a u Srbiju. Ostali Grci iz tajne konspiracije su ga ocewivali kao brbqivog mladog ~oveka, povr{nog mi{qewa i vrlo labavog patriotskog ose}awa. Pred britanskim konzulima u Ja{iju i Bukure{tu je govorio o planovima za dizawe ustanka, pa su ga drugi Grci sumwi~ili ruskom caru, da je na osnovu wegovih pri~a o budu}em ustanku bila obave{tena i britanska vlada.

Kad je Kara|or|e preba~en, bez obe}ane pratwe od 500 pandura, on se smestio na jednom skrivenom mestu, gde su ga qudi Milo{a Obrenovi}a ubili. Odsekli su mu glavu sekirom i poslali je u Beograd. Turski vezir je oguqenu ko`u sa pamukom i ledom poslao sultanu u Carigrad.

Francuski istori~ar Eduar Drio 1925. je zakqu~io da su austrijska policija i kapetan Galatis glavni krivci za Kara|or|evu pogibiju. To je potvrdio i sovjetski istori~ar G. L. Ar{ u vi{e radova, a najvi{e u studiji o gr~koj konspiraciji „Philiki Etairia“ 1970, kao i rumunski istori~ar Nestor Kamarijano1964.

l U slede}em broju: Srpska revolucija 1804-1815. bila je najzna~ajniji doga|aj u celoj srpskoj istoriji

1861. - Ro|en je engleski biohemi~ar Frederik Gaulend Hopkins, jedan od osniva~a nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom, podelio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.

1891. - Velika Britanija i Holandija definisale su granice kolonijalnih poseda na ostrvu Borneo.

1909. - Ro|en je ameri~ki filmski glumac australijskog porekla Erol Flin, jedan od najpopularnijih holivudskih glumaca ("Krvavi kapetan", "Avanture Robina Huda", "Gusar", "Kraqevi} i prosjak").

1923. - Ubijen je meksi~ki revolucionar Fransisko Pan~o Viqa, vo|a seqa~kog pokreta u revoluciji od 1910. do 1917. Progla{en je za meksi~kog nacionalnog junaka 1966.

1933. - Umrla je nema~ka revolucionarka Klara Cetkin, ~lanica me|unarodnog radni~kog pokreta. Organizovala je 1907. prvu me|unarodnu konferenciju `ena. Na wen predlog 8. mart je progla{en Me|unarodnim danom `ena.

1944. - Porazom japanske flote okon~ana je pomorska bitka u Filipinskom moru u Drugom svetskom ratu.

1963. - SSSR i SAD dogovorile su se da uspostave "vru}u" telefonsku liniju.

1991. - Parlament Nema~ke je tesnom ve}inom izglasao preme{tawe glavnog grada iz Bona koji je bio glavni grad Zapadne Nema~ke, u Berlin. Isto~na i Zapadna Nema~ka ujedinile su se oktobra 1990.

1992. - Lideri ^e{ke i Slova~ke Vaclav Klaus i Vladimir Me~ijar postigli su dogovor o podeli ^ehoslova~ke u dve dr`ave.

1992. - Predsedni{tvo Bosne i Hercegovine proglasilo je ratno stawe, objavilo op{tu mobilizaciju i uvelo radnu obavezu.

2001. - Skup{tina Srbije je donela Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu ste~enu kori{}ewem posebnih pogodnosti u vreme re`ima Slobodana Milo{evi}a.

2015. - Reprezentacija Srbije osvojila je prvo mesto na Svetskom prvenstvu za fudbalere do 20 godina.

ZABORAVQENI VITEZ

Heroj Beograda za kojim i danas ta~no u podne zvone sve hri{}anske crkve sveta

Mnogo je vojskovo|a koje su tokom istorije za svoje kraqeve i ispod stegova za koje su se borili ostvarili velike pobede. Koliko god wihovi uspesi bili va`ni, wihova imena lako bi se dala zaboraviti u mno{tvu onih koji su pobedni~ke zastave razapiwali na bojnim poqima {irom planete.

Ipak, kada jedan vojskovo|a jo{ za `ivota postane legenda i u|e u predawa i istorijske uxbenike ~ak tri naroda, onda to ime vredi da se pomiwe i vekovima nakon wegove smrti. Takva je slava Jano{a Huwadija...

BRANITEQ HRI[]ANSTVA Ugarski plemi}, za koga deo istori~ara danas tvrdi da je bio srpskog porekla, `iveo je po~etkom XV veka, u vreme kada je Osmanska sila izgledala tako jaka i nezaustavqiva kao da }e svojom senkom prekriti celu Evropu i kao da joj niko ne mo`e stati na put. Upravo borbi protiv ovog neprijateqa Jano{ Huwadi, u Srbiji jo{ poznat i kao Sibiwanin Janko, posvetio je ~itav svoj `ivot! Po~eo je u slu`bi despota Stefana Lazarevi}a, a karijeru je nastavio kod ugarskog kraqa @igmunda bore}i se u husitskim ratovima, kao i u pohodu za oslobo|ewe Smedereva. Tokom godina, osmanske osvaja~e je proterivao iz Erdeqa, Vla{ke, a stigao je i sve do Kosova predvode}i trupe u ~uvenom (iako po hri{}ane katastrofalnom) “drugom Boju na Kosovu”.

Juna{tvo mu je donelo slavu i mnoge titule. Jo{ 1438. nema~ki kraq Albreht II postavio ga je za bana Severina, a nakon toga ~asti (i obaveze) samo su se gomilale – bio je kapetan Beograda, vojvoda Edreqa, namesnik kraqevine Ugarske, grof Besterce, generalni kapetan kraqevstva Ma|arske... U pobedama skroman, u porazima o{trouman, i kada je gubio uvek se, iznova i iznova, vra}ao, a narod je pri~ao da se Janko, kao nijedan drugi vlastelin, ne bori samo za sebe i svoje teritorije, ve} za ~itav hri{}anski narod.

Ipak, nijedan boj nije tako odredio `ivot (i smrt) Sibiwanin Janka kao opsada Beograda 1456. godine...

ODBRANITI BEOGRAD

Sredinom XV veka na presto Turske dolazi Mehmed II, kasnije nazvan Osvaja~. Ve} 1453. on osvaja Carigrad, centar isto~nog hri{}anstva i nakon toga wegova preokupacija ponovo postaje Balkan i, naro~ito – Beograd, najzna~ajnije ugarsko upori{te na Dunavu i grad koji se pokazao kao “pretvrd orah” za wegovog oca Murata II 1440. godine.

Pou~en ovim iskustvom i upoznat sa ugledom koji je Huwadi u`iveo ~ak i me|u osmanskim ~etama, Mehmed II je za pohod na Beograd spremio ogromnu vojsku poja~avaju}i je i re~nom flotom. Nema pouzdanih podataka o broju ove armije, ali istori~ari uglavnom navode cifru od najvi{e 100 hiqada vojnika i do 200 brodova.

Hri{}ana je bilo daleko mawe. Ka`u, sve ukupno najvi{e 50 hiqada boraca i to skupqenih “s koca i konopca“. Ve}ina hri{}anskih vladara Evrope re{ila je da ignori{e sukob, a ~ak i u samoj Ugarskoj razjediweno plemstvo nije moglo da se dogovori oko odbrane. Jawo{ Huwadi

u Beograd je do{ao skoro sam, sa vojskom koju je spremio o svom tro{ku, a deo odreda dao je i srpski despot \ura| Brankovi} koji je stolovao u Smederevu. Najvi{e je ipak bilo krsta{a. Krsta{ki rat protiv Osmanlija, objavqen u februaru 1456. okupio je ogroman broj vernika iz cele Evrope, najvi{e iz Ugarske, ali i iz Austrije, Poqske, Nema~ke, ^e{ke... Predvodio ih je frawevac Jovan Kapistran. Ve}inu su ~inili siroma{ni seqaci, bez bilo kakvog ratnog iskustva, a ~esto i nenaoru`ani. Ipak, svi oni, do{li su da brane Beograd, ube|eni da se tu odlu~uje sudbina celog hri{}anskog sveta. Opsada Beograda trajala je od 4. do 22. jula 1456. godine. Plan Turaka da zauzmu grad sa Dunava Huwadi je osujetio 14. jula kada su ma|arski brodovi odneli veliku pobedu na reci potpuno rasturiv{i tursku flotu.

U narednim danima bitke su se nastavile na bedemima i ulicama Beograda. Grad se branio, ali uz ogromne gubitke. Ka`u da se u bitku ukqu~ilo i sve{tenstvo, a iako slabije naoru`ani i neobu~eni hri{}ani su uspevali da savladaju ~ak i jani~are, najelitiji red turske vojske. U jednoj akciji u kojoj su krsta{i iza{li izvan zidina Beograda rawen je i sam Mehmed II na-

kon {to se upustio u bitku. Nedugo nakon ovoga, iako je Huwadijeva i krsta{ka vojska bila sabijena u grad, sultan je naredio povla~ewe vojske. Isto kao i wegov otac pre wega, `equ da osvoji Beograd skupo je platio.

ZA KIM ZVONA ZVONE?

Vest o pobedi hri{}ana kod Beograda kao po`ar se pro{irila Evropom. Huwadi i Kapistran pisali su evropskim vladarima i papi, koji je pisma razaslao na sve strane sveta. Navodno, vest je stigla ~ak i do u{iju etiopskih vladara i predstavqa najboqe zabele`en doga|aj u sredwovekovnoj istoriji Beograda. Iako zvu~i neverovatno, odjeci ovog Huwadijevog podviga ~uju se danas! Naime, tokom opsade Beograda papa Kalist III izdao je naredbu da zvona na svim crkvama zvone ta~no u podne kako bi se vernici molili za branioce Beograda. [irom Evrope, me|utim, vest o pobedi stigla je pre ove naredbe iz Vatikana, pa su u nekim gradovima zvona po~ela da se ogla{avaju u podne u ~ast hri{}anske pobede. Kako papa ovu naredbu nikada nije povukao, u tome le`i sr` pri~e po kojoj se sve katoli~ke crkve u podne i danas ogla{avaju u ~ast Huwadijevog trijumfa.

POSLEDWA POBEDA

Ipak, taj trijumf imao je cenu. Vrlo brzo nakon pobede me|u Huwadijevom vojskom pro{irila se kuga. Mudri vojskovo|a wu nije mogao da pobedi. Umro je svega tri nedeqe kasnije, 11. avgusta 1456. godine u Zemunu gde i danas postoji spomenik podignut wemu u ~ast.

Borac ~ija sposobnost, lukavost i odva`nost su za dugi niz godina sa~uvali granicu Zapadne Evrope na Dunavu od Turaka, o`aqen je {irom starog kontinenta. Kalistu III danas se pripisuju re~i koje najboqe opisuju ono {to je za sve borce protiv Turaka zna~io Jano{ Huwadi – ~uv{i za wegovu smrt papa je izjavio: “Jedna od svetlosti hri{}anstva se ugasila”.

Pre 182 godine zavr{ena je izgradwa prve srpske la|e „Knez Mihailo“ koju su carigradski majstori bra}a German sagradili od srpskog drveta u Brzoj Palanci na Dunavu. Izgradwa barke zapo~eta je dve godine ranije, od strane bra}e koja su se bra~nim vezama orodila sa knezom Milo{em i za wega toliko vezale da su ~ak sa wim odselili u Rumuniju gde su razvili trgova~ki posao.

Wihovi poslovi su bili neobi~no razvijeni, naro~ito trgova~kim vezama u Vla{koj i Turskoj. Dovozili i so iz Vla{ke, a radili su i sve ostale poslove. Ta razgranatost trgovine kne`evskih zetova i mamila ih je da grade sami svoju la|u koja bi plovila sve do u{}a Dunava a po potrebi

se spu{tala i Crnim morem do Varne i Carigrada uz kojeg su dovedeni majstori za ovaj projekat. La|a je bila „brik“ (sa dve katarke), visoka vi{e od 4,5m, {iroka skoro 8m, a duga~ka 21m. Mogla je poneti „300 000 oka“. No, {to je najglavnije, ona je gra|ena tako da mo`e, u slu~aju potrebe, poslu`iti i kao ratna la|a sa osamnaest topova. To je, dakle, bila prva srpska ubojna la|a koju vlasnici nazva{e „Knez Mihailo“, a knez ~ije ime ponela poklonio joj je srpski barjak pod kojim }e ploviti.

Desetog aprila 1842. godine izvr{eno je sve~ano osve}ewe la|e a zatim je ona „tor`estveno ba~ena“ u Dunav, odakle je lagano spu{tena u Galac gde su joj kupqena jedrila, konopci i sav ostali materijal potreban jednoj la|i koja }e ploviti morem.

Krajem aprila 1842. godine uplovila je srpska la|a pod imenom „Knez Mihailo“ i pod srpskim barjakom u Crno more. „Novine srpske“, koje bele`e taj va`an doga|aj, vele ovako: „Ovo, istina, nije prva morska la|a koja je od drveta iz srpskih {uma na~iwe-

na, ali je ona prva od na{eg drveta na~iwena koja }e sa srpskim barjakom po moru putovati“. Posle bra}e Germana gospodar velikoga brodovqa je kod nas major Mi{a Anastasijevi}. Wegovo brodovqe bilo je nameweno dowem Dunavu ali je ipak jednom, prilikom

velike vode, doplovilo i do Beograda. Taj veliki doga|aj u istoriji srpskoga brodarstva desio se 25. aprila 1850. godine. Tada{we „Novine srpske“ ovako opisuju sam doga|aj: „Kao ~udo nevi|eno javi{e se ovde pod Beogradom trgova~ki brodovi (galije) g. majora Mi{e Anastasijevi}a.

Car Du{an je 1342. godine zakonom re{io strah od zombija

Slovenci su nam ukrali {qivovicu i poglasili je svojim brendom, a Rumuni vampire pa tako zahvaquju}i Drakuli ceo svet misli da su ova mitska bi}a nastala podno Karpata. Me|utim, nema~ki istori~ar dr Peter Mario Krojter ustanovio je da su zemqe kolevke vampira Srbija i Hrvatska jer je car Du{an 1342. godine doneo ukaz kojim je zabranio sve{tenicima da u~estvuju u iskopavawu i spaqivawu le{eva u koje se sumwalo da ustaju no}u. U Hrvatskoj, ta~nije Dalmaciji verovalo se u kr{nike, qude ro|ene za vreme jakog nevremena koji su {titili sela od vampira, dok se pisana dokumenta o vampirima u Rumuniji pojavquju mnogo kasnije.

Etnopsiholog dr Bojan Jovanovi} ka`e da je poznata ~oiwenica da je re~ vampir srpskog porekla koja je porihva}ena u svetu i da vu~e korene iz staroslovenskog, ali vampiri kao mitska bi}a postoje u brojnim tradicijama i kulturama, ne samo u na{oj. Verovawe u postojawe vampira, kod mnogih naroda, posledica je straha od povratka pokojnika koje se obja{wava ose}ajem krivice da pogrebni obred nije izveden kako vaqa.

Ve{tice su u Evropi spaqivane u vreme inkvizicije, dok se kod nas taj obi~aj zadr`ao do po~etka 19. veka, ta~nije do vremena Milo{a Obrenovi}a koji ga je iskorenio. I Kara|or|e je zabrawivao spaqivawe ve{tica, ali je intimno verovao da poneka `ena mo`e doneti zlo. Poznato je da je wegov zet spalio jednu `enu u dana{wem Kraqevu.

U vreme velikih nesre}a svi narodi sveta tra`e `rtvenog jarca za zlo koje se de{ava, pa su tako nekada ispa{tale `ene, a u novije vreme kod nas su ceh platile sove. Pre nekoliko godina me{tani Doweg Tovarnika kod Pe}inaca u Sremu, pobili su jato sova u{ara zbog verovawa da ove no}ne ptice ~udnog krika vesnici smrti. Strahovi se, po re~ima na{e sagovornice, obi~ni vezuju za grani~na stawa i velike promene jer ne znamo {ta je iza toga. ^oveku je svojstveno da se pla{i, i zbog toga tra`i sebi za{titu, nekada je to amajlija, prino{ewe `rtve, ili neka zabrana, da se ne{to ne sme raditi. Recimo za neki praznik se ne sme plesti, prati rubqe, kupati u reci na Preobra`ewe...Strahovi se poja~avaju kad se dobije dete u porodici da ga neko ne urekne. I danas ~ak i u okolini Beograda `ene izgvovaraju bajalice kojima navodno le~e kolike, ili {tite crvenim koncem.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Ovan }e ove nedeqe imati sre}e u qubavi. Za samce ovog znaka, Univerzum vam mo`e dati osobu sa kojom mogu posti}i harmoniju i stvoriti jake odnose. Ovnu }e biti potrebna odlu~na akcija. Preporu~qivo je da se ne udubqujete previ{e u ku}ne i nebitne stvari. Morate biti vidqivi, pose}ivati mesta sa puno qudi, izgledati svetlo i privla~no. Pa`qivije oslu{kujte poruke.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Pozitivne promene obe}avaju se onim Bikovima koji mogu da postignu unutra{wu ravnote`u. Vredi potro{iti malo novca na sebe - promenite frizuru, celokupnu sliku, a`urirate svoju garderobu. Pronala`ewe nove motivacije, dobro raspolo`ewe i postizawe ciqeva done}e uspeh. U ovom trenutku se mogu doneti te{ke odluke, ali najboqe je to u~initi {to je mogu}e pa`qivije.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Blizancima se preporu~uje da budu {to velikodu{niji. Pohlepa ne mora da bude izra`ena u materijalnom obliku – potrebno je da poku{ate da svojim voqenima posvetite svoje vreme i pa`wu. Ova nedeqa uglavnom nije pogodna za velike kupovine, romanti~ne sastanke ili promenu ambijenta. Jo{ uvek nema potrebe da a`urirate svoju garderobu. Va`no je raditi, ali, naravno, ne do iscrpqenosti.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Mnogi Rakovi }e mo}i da prona|u srodnu du{u, prijateqa, istomi{qenika ili osobu koja }e u budu}nosti postati dobar mentor. Rakovi }e mo}i da prevazi|u usamqenost i malodu{nost. Po~etak nedeqe bi}e opasno vreme, ali tada poja~ana aktivnost Venere mo`e da prevazi|e energetsku iscrpqenost. Rakovi treba da se odmore na vreme i da ne gube vreme na stvari koje jo{ nisu va`ne.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Da bi postigli najboqe rezultate, Lavovi ne mogu mirno da sede. Morate se prisiliti da radite, preuzmete inicijativu i budete fizi~ki aktivni. Mala promena sredine, bez dugih putovawa, bi}e korisna. Astrolozi savetuju da posetite porodicu i prijateqe i posvetite im vi{e pa`we. Intuicija mo`e doneti uspeh Lavovima ove nedeqe, ali boqe je ne slu{ati {esto ~ulo stalno.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Device treba da se oslawaju na logiku u qubavi i poslu. U te{kim situacijama uvek treba ostati smiren kako ne bi pogre{ili. U ovom periodu mo`e se desiti mnogo toga {to se predstavnicima ovog znaka ne}e dopasti. Univerzum }e `eleti da vidi vi{e mudrosti u re~ima i delima Devica. U poslu i na poslu bi}e vam potrebno vi{e smirenosti. Boqe je za sada odlo`iti kupovinu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Venera }e pomo}i Vagi da pove}a energiju i vitalnost. Sre}a }e direktno zavisiti od motivacije i odlu~nosti. Qudi ovog znaka ne bi trebalo da dozvole da ih negativne misli vode. Nedeqa }e biti odli~no vreme da prona|ete svoju srodnu du{u i steknete nove prijateqe. Potrebno je da komunicirate sa qudima {to je vi{e mogu}e i ~e{}e, poku{ajte da im pomognete u svemu.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

[korpije mogu da obavqaju ku}ne poslove. ^isto}a u ku}i privu}i }e vi{e sre}e i dobrog raspolo`ewa. Posebna sre}a ~eka predstavnike kreativnih profesija i qude koji se ~esto moraju oslawati na kreativno razmi{qawe. Ove nedeqe mo`e do}i do velikih promena koje }e uticati na va{ li~ni `ivot i porodi~na pitawa. Usamqene [korpije }e mo}i da prona|u srodnu du{u.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Oni Strelci koji su trenutno u vezi ima}e vi{e sre}e u qubavi. Oni }e mo}i da se jo{ vi{e zbli`e sa svojom zna~ajnom drugom. Promena je ve} blizu - verovatno }e Strelac to uskoro osetiti. Na poslu ih ~ekaju neprijatni trenuci: {efovi, kolege i poslovni partneri mogu privremeno da prestanu da im veruju. Iz tog razloga, trebalo bi da se oslonite samo na svoje snage i da vas kolege ne vre|aju.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Zvezde }e pomo}i Jar~evima da prona|u svoju svrhu u `ivotu. Sre}a }e im se osmehnuti u mnogim novim poduhvatima. Stru~waci ne preporu~uju da se koncentri{ete samo na jednu oblast `ivota. Vredi od svega po malo. Usamqeni predstavnici ovog znaka mogu imati sre}e u qubavi, jer }e qudi po~eti da ih privla~e zbog ja~awa Venere. Ovo }e biti dobro vreme za sve jednostavne stvari.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Nedeqa je savr{ena za duhovne prakse, ali }e sticawe novih znawa i ve{tina biti te{ko. Vodolije moraju same da se izbore sa tupo{}u i dosadom. Wihova uro|ena sposobnost da se apstrahuju od negativnog pomo}i }e im na mnogo na~ina. Kraj radne nedeqe je savr{en za upoznavawe novih qudi i dru`ewe. Morate biti strpqivi i pa`qivi. Neko ve} du`e vreme `eli da vam se pribli`i.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Mnoge Ribe bi mogle da poprave raspolo`ewe i da se oslobode umora. Re{avawe problema }e postati mnogo lak{e. Svako ko radi dosadan posao mora}e da protrese stvari. Generalno, nedeqa je savr{ena za finansijske aktivnosti, kupovinu i a`urirawe garderobe. Mo`ete se fokusirati na odnose, qubav, komunikaciju, romansu. Flert i zabavqawe }e biti korisni.

Ameri~ki bankarski gigant „Vels Fargo“ otpustio je izvestan broj zaposlenih nakon tvrdwi da su koristili posebno dizajnirane kompjuterske mi{eve i tako la`irali da rade i kada nisu bili za ra~unarom

Ameri~ka banka je saop{tila da je osobqe otpu{teno ili dobrovoqno dalo otkaz „nakon razmatrawa navoda u vezi sa simulacijom aktivnosti tastature koja stvara utisak o aktivnom radu“. U SAD su nedavno stupila na snagu nova pravila koja zna~e da brokeri koji rade od ku}e moraju biti kontrolisani svake tri godine. Portparolka banke je navela: „'Vels Fargo' se odnosi prema zaposlenima prema najvi{im standardima i ne toleri{e

neeti~ko pona{awe.“ „Vels Fargo“ je 2022. godine ozvani~io hibridni i fleksibilni model rada i dozvolili su zaposlenima da povremeno rade od ku}e. Neke velike kompanije koriste sve

sofisticiranije alate za pra}ewe zaposlenih otkako se rad na daqinu pro{irio tokom pandemije kovida. Zaposlene koji rade od ku}e kontroli{u pra}ewem pritisaka tastature i pokreta o~iju, prave

snimke ekrana i bele`e sa koje veb lokacije zaposleni radi. Me|utim, tehnologija je tako|e paralelno napredovala kako bi omogu}ila izbegavawe prismotre, ukqu~uju}i i takozvane kompjuterske mi{eve „xiglere“ (jigglers), koji pomeraju kursor na ra~unaru kako bi izgledalo da je aktivan, a wihova upotreba je {iroko dostupna. Prema podacima „Amazona“, gde se mogu na}i za mawe od 10 dolara, hiqade ih je prodato u posledwih mesec dana. Blumberg, koji je prvi prijavio ovaj potez na osnovu podneska „Vels Farga“ Regulatornoj upravi za finansijsku industriju SAD, rekao je da je vi{e od deset qudi otpu{teno. Bi-BiSi je potvrdio {est slu~ajeva otpu{tenih radnika i jedan slu~aj dobrovoqnog otkaza nakon {to je zaposleni bio suo~en sa dokazima. Mnoge firme, posebno u finansijskoj industriji, sve vi{e insistriraju na povratku zaposlenih u kancelariju. Rad na daqinu ostao je popularan jo{ od pandemije, ali brojke su sve ni`e.

Цар Душан

Јелена, mанастир Лесново, Makedonija

Kako da se tegobe olak{aju i na koje na~ine se mogu le~iti pro{irene vene, objasnio je vaskularni hirurg dr Dario Joci}.

Na pitawe o tome {ta je za pro{irene vene gore – sedewe ili stajawe, dr Joci} odgovara: „Stajawe je daleko ve}i problem nego sedewe, jeste i sedewe problem, ali je stajawe ve}i problem, to su studije pokazale, ali ono {to je bitno je da mi nekako na|emo trenutak dana kada mo`emo da se pro{etamo, to je bitno, jer {etwom aktiviramo mi{i}nu pumpu i poma`emo tu vensku cirkulaciju”, rekao je dr Joci} i dodao da je najboqe {etati od 20 do 30 minuta dnevno, a kod kardiovaskularnih bolesti, tri puta nedeqno po sat vremena.

KAKVE SVE KOMPRESIVNE

^ARAPE POSTOJE I KOLIKO

POMA@U KOD

PRO[IRENIH VENA

„Pre svega, smawi}e tegobe pacijenata kada govorimo o svim ~arapama i smawi}e rizik od eventualnih komplikacija, upale vena, tromba u venama, smawuje rizik, na komplikaciju u smislu ko`nih promena, koje su posledwa faza venskih bolesti, venski ekcem, venske rane, smawuje rizik, ali ga ne iskqu~uje. Postoje ~arape koje su za te pacijente sa najve}om kompresijom, ti pacijenti upravo nose te ~arape.

Imamo preventivne ~arape, kao {to su sportske, onda normalne `enske ~arape koje malo vi{e ste`u sa vi{e likre, sa vi{e dena, ja to poku{avam pacijentima i pacijentkiwama da

RECEPT

]URETINA

U SOJA SOSU

POTREBNO JE:

n 1-1,5 kg }ure}ih bataka i karabataka

n oko 80 ml soja sosa n 2 ka{ike meda n 1 pomoranxa - sok n 3 ka{ike ke~apa n 1-2 ka{i~ice belog luka u granulama

n po ukusu so i biber

Za prilog: n 1-1,5 kg krompira

PRIPREMA:

Meso orati i posu{iti. Za marinadu pome{ati, soja sos sa ke~apom, sokom od pomoranxe, medom i za~inimapaziti sa soqu, jer soja sos je slan... ]uretinu dobro utrqati marinadom, te ostaviti bar 2 sata da odstoji. Ugrejati pe}nicu, slo`iti meso u tepsiju, prekriti folijom i pe}i. Negde na polovinu vremena - sat do sat ipo. Izvaditi tepsiju, skloniti meso, staviti o~i{}en i za~iwen krompir, vratiti }uretinu, prekriti ponovo folijom i nastaviti sa pe~ewem. Kada su i meso i krompir pe~eni, skloniti foliju i ostaviti da se stvori lepa korica. Poslu`iti uz sezonsku salatu.

Kako olak{ati tegobe i izle~iti pro{irene vene na nogama

objasnim na plasti~an na~in, to je ne{to {to mo`e da se na|e u apoteci i slobodnoj prodaji. Postoje mu{ke preventivne ~arape, to su one ~arape koje se ~esto vi|aju na aerodromima, preventivne ~arape koje su normalne mu{ke ~arape, ja to ka`em, ~arape za odelo, ali vi{e ste`u, one su dobre kada su dugi letovi ili duge vo`we”, objasnio je vaskularni hirurg.

Pored ovih ~arapa, postoje i terapijske ~arape, koje se preporu~uju pacijentima koji imaju venske rane, otoke. Ukoliko neko ima problem sa pro{irenim venama, doktor savetuje da se taj pacijent operi{e i da re{i problem, da ne bi nosio ~arape ceo `ivot. Doktor je prokomentarisao i pitawe toga da li popucali kapilari na nogama sigurno prerastu u pro{irene vene: „To je po~etna faza venske bolesti. Venska bolest ima {est faza, prva faza su kapilari, tako da mo`e naravno da se ode i u tre}u i u drugu i u kasnije faze, ali ne zna~i da }e svaki pacijent koji ima problem sa tim kapilarima, imati problem sa pro{irenim venama. One mogu nekada dovesti do tegoba, u smislu ose}aja te`ine u nogama, pe~ewe, `arewe.”

KORISNI SAVETI KOD

PRO[IRENIH VENA:

- izbegavati dugo stajawe i sedewe

- redovne {etwe

- dovoqno te~nosti

- ograni~iti unos soli

- izbe}i gojaznost

- le`ati sa uzdignutim nogama - po potrebi nositi kompresivne ~arape

KAKO SE MOGU OTKLONITI

POPUCALI KAPILARI

„Mo`e da se radi terapija laserom, mo`e da se radi ubrizgavawe odre|enog leka koji zatvara te kapilare, postoje mere le~ewa, me|utim, za tu terapiju je potrebno dosta strpqewa i od lekara i od pacijenta, da bi se dobili pozitivni rezultati”, istakao je dr Joci}.

PREKR[TAWE NOGU

DOVODI DO NASTANKA

PRO[IRENIH VENA –

DA ILI NE

„Apsolutno neta~no. Ceo venski sistem ne ide tako {to mi prekrstimo ili opru`imo noge, nego je malo kompleksniji, tako da to ne dovodi do pojave pro{irenih vena i ni na koji na~in ne deluje”, razjasnio je dr Joci}.

ANTICELULIT MASA@E

SU STROGO ZABRAWENE

OSOBAMA SA

PRO[IRENIM VENAMA

„Preterano agresivne masa`e koje podrazumevaju da }e klijent tada imati hematome, to nije dobro, modrice, podlive, to nije dobro. Da bi nastao tromb u pro{irenim venama, potrebno je da do|e

do traume neke. Ako mi imamo povredu masa`om, onda mo`e nastati komplikacija”, objasnio je vaskularni hirurg i zakqu~io da su stru~no izvedene masa`e bez povreda prihvatqive, kao i da su preso terapije dozvoqene.

KOLIKO SE PRO[IRENE VENE MOGU IZLE^ITI

KREMAMA I GELOVIMA

Pre svega, gelovi su jako problemati~ni kada govorimo o bilo kom tipu venske bolesti, posebno u uznapredovanim fazama venske bolesti zato {to jedan od problema kod pro{irenih vena su ko`ne promene koje nastanu u smislu suvo}e ko`e i gelovi dodatno isu{uju ko`u, kreme ne toliko”, precizirao je doktor isti~u}i da kreme ne le~e pro{irene vene, ali da treba birati one neutralne koje hlade jer olak{aju tegobe kao i tu{irawe hladnom vodom.

Budite lewi jedan dan u nedeqi

Mo`da ne bi trebalo da se ose}ate krivim ako imate jedan „lewi dan” u nedeqi. U savremenom dru{tvu, koje karakteri{e brz tempo i stalna jurwava za produktivno{}u, lako je upasti u zamku preoptere}enosti poslom i hroni~nog stresa.

Nedavna studija je, me|utim, otkrila da jedan „lewi dan” nedeqno mo`e da ima zna~ajne zdravstvene koristi. Ovaj dan posve}en iskqu~ivo odmo-

ru i razonodi mo`e da pomogne u smawewu nivoa stresa, poboq{awu kvaliteta sna, sni`avawu krvnog pritiska i pove}awu na{eg op{teg ose}aja

blagostawa. Tokom „lewog dana” va`no je da se potpuno odvojite od posla i obaveza i posvetite vreme aktivnostima koje nas opu{taju i

LE^EWE BIQEM Kopriva, poma`e kod anemije, reguli{e krvni pritisak...

Kopriva je najpoznatija kao prirodni lek protiv anemije (malokrvnosti). Povoqno uti~e na stabilizaciju {e}era u krvi, a zahvaquju}i diuretskom dejstvu i na regulaciju krvnog pritiska. Pospe{uje varewe.

U narodnoj medicini kopriva ima veoma {iroku upotrebu: koristiti se za le~ewe reumatskih oboqewa i gihta, kod oboqewa jetre, slezine, bolova u `elucu, kod akni i ekcema, opadawa kose, za probavu, za zaustavqawe krvarewa, kod glavoboqa i nesanice.

UBLA@AVAWE ARTRITISA

Utvr|eno je da je list koprive koristan za smawewe upala i bolova u zglobovima.

KAKO LEKOVI

I SUPLEMENTI UTI^U NA PRO[IRENE VENE?

„Oni po svojim projekcijama poma`u u smawivawu tegoba pacijenata. Ka`u da smawuju upalni odgovor u nogama i nekako olak{avaju pacijentima te tegobe”, razjasnio je dr Joci}.

ZABLUDE O PRO[IRENIM VENAMA:

- popucali kapilari na nogama }e prerasti u pro{irene vene - prekr{tawe nogu dovodi do nastanka pro{irenih vena - anticelulit masa`e su strogo zabrawene osobama sa pro{irenim venama - pro{irene vene se mogu izle~iti kremama i gelovima - ve`bawe u teretani zabraweno je osobama sa pro{irenim venama - pro{irene vene se ne operi{u leti

~ine da se ose}ate dobro i relaksirano. To mo`e da bude dan za ~itawe kwige, {etwu prirodom, gledawe serija, ve`bawe joge ili jednostavno odmarawe i u`ivawe u miru i ti{ini. Pored koristi za fizi~ko zdravqe, dan za odmor ima koristi i za na{e mentalno zdravqe. Adekvatan odmor poma`e u poboq{awu koncentracije, kreativnosti i produktivnosti, {to zauzvrat, poboq{ava ukupni kvalitet `ivota. Dopu{taju}i sebi da napunimo i osve`imo svoje umove, spremniji smo da se suo~imo sa svakodnevnim izazovima sa pozitivnim stavom.

REGULISAWE [E]ERA U KRVI

List koprive sadr`i jediwewe nazvano UD-1 koje deluje sli~no insulinu u telu. Iako su potrebna dodatna istra`ivawa, nau~nici veruju da kopriva mo`e da pomogn u kontroli {e}era u krvi kod osoba s dijabetesom.

POBOQ[AWE ZDRAVQA DISAJNIH PUTEVA

Kopriva je od davnina omiqena u narodnoj medicini zbog svoje uloge u borbi protiv sezonskih alergija i drugih bla`ih respiratornih oboqewa.

Studija sprovedena na 98 u~esnika koji su koristili liofilizirani list za svoje aler-

gije otkrila je zna~ajne prednosti kori{}ewa koprive.

ZDRAVQE PROSTATE

List koprive mo`e da bude efikasan tretman za odre|ena stawa prostate, kao {to je benigna hiperplazija prostate (BHP), oticawe prostate.

REVITALIZACIJA KOSE

Naime, kopriva je jedan od najstarijih zabele`enih lekova za le~ewe i spre~avawe gubitka kose. To je pre svega zbog velike koli~ine sumpora i silicijevog dioksida u koprivi koji poboq{avaju zdravqe kose ja~aju}i vlasi{te.

KOD SVRQIGA GOROSTAS, XIN

RE^NO OSTRVO OBO@AVAOCI, NAVIJA^I (@ARG.) 27. I 16. SL. [RAFOVI UZVIK O^AJAWA SIMBOL URANA

MALA AVANTURA

KA@E, IRSKA, R, DRAJINAC, ADA, FANOVI, VIJCI, AVAJ,

OMAN, VI\ATI SE, U, ITALIK, TIM, ]O, OVACIJE, ZAPARA, ER,

NAZAD, AK, ZI, [UMAR, PLET, A, DISPE^ER, NAV, TIRADE, OMEGA,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: IKONA, VARAN, AROMA,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Igra~i loptom na vodi, 2. Ulegnu}e - Automatski muzi~ki instrument, 3. Visoravan u Crnoj Gori - Srpski istori~ar Savo, 4. Reka u Brazilu - Ime ruskog filmskog re`isera Mihalkova - Onomatopeja lave`a, 5. Sve{tenik starih Kelta - Slikarske da{~ice, 6. Ostrvo ju`no od Kor~ule - Francuska teniserka @ili, 7. Ime slovena~kog pijaniste Bertonceqa - Delovi glave sa zubima - Prvi vokal, 8. Simbol ugqenika - Vrsta vulkanske stene, liparit - Uzvik za vabqewe sviwa, 9. Ilija odmila - Koza~ki zapovednik, 10. U~esnik doga|aja - Mladun~ad srne, 11. Deo zapre`nog pribora - Ilirija - Dvadeset deveto i 24. slovo azbuke, 12. U stvari, zapravo - Sud od oke, 13. [iptar, Albanac - Farba, 14. Rentabilnost.

USPRAVNO: 1. Pokojnici koji „izlaze iz groba (prazn.) - Grad u Iranu, na reci Namaki, 2. Zemqoradnik - Hrpe, gomile, 3. Ime pesnika Ujevi}a - Zgru{ak, tromb - Sin (arap.), 4. Tvrda guma - Poverqiva vladarska naredba, 5. Oznaka za polupre~nik - Naseqe kod Novog Pazara - Ime peva~ice Kiti}, 6. Gr~ki FK - Proizvo|a~i vila - Po~etak azbuke, 7. Oregon (skr.) - Francuski filozof Ten - Italijanski motociklista Valentino, 8. Popis, spisakKosi {tamparski slog, kurziv - Oznaka na vozilima za obuku, 9. Onaj koji ne{to tra`i, molilac - Izraelski ko{arka{ki klub, 10. Astal - Otmen mu{karac - Bog ju`nog vetra (gr~. mit.), 11. Kra}a kompozicija za klavirPrkosnici, 12. Pripadnik druge vere - Zlatni nov~i}.

ARISTON, KRNOVO, SKOKO, OA, NIKITA, AV, DRUID, PALETE, LASTOVO, ALAR, ACI, VILICE, A, C, RIOLIT, GIC, IKAN, ATAMAN, AKTER, LANAD, AM, ILIRIK, XU, NAIME, OKANIK, ARBANAS,

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO:

JELENA GAVRILOVI] PROGOVORILA

O PRIPREMAMA ZA SVADBU: „Ven~anica }e biti ekstravagantna, kao i ja“

Glumica Jelena Gavrilovi} uskoro }e se udati za Darija sa kojim je u vezi {est godina. Wih dvoje ve} neko vreme `ive zajedno u luksuznoj nekretnini, a glumica je sada progovorila o detaqima svadbe koju planiraju.

„Qubav je dobro, odli~no, haqina }e biti kao i ja, ekstravagantna. Za 42 godine imala sam vremana da razradim plan, nemam ga jo{ uvek, ali ~im budem imala – obavesti}u vas“, rekla je ona.

„Ne uspevam da se odmorim, ali planiram da odem u Gr~ku. Na{ posao je takav i nikad se ne zna kada }e ga biti. Volim gr~ku muziku, iako ne govorim gr~ki. Na{i umetnici vole da pozajme pesmu iz regiona, tako da taj gr~ki melos preovladava na na{oj sceni, ali ih ne bih imenovala sad“, dodala je glumica.

Rekla je i da li bi radije izabrala Grka ili Bosanca za partnera.

„Ne znam kakvi su Grci frajeri, nisam nikad imala Grka frajera. Oni su ni`i od mene, vi{e volim Bosance, izme|u Grka i Bosanaca, ja biram Bosance“, istakla je Jelena za „Blic“.

SA[A POPOVI] O NASLEDNICI: Mi do|emo iz {opinga, kupimo neki Lui Viton, [anel ta{nu, a }erka gleda na {ta bacamo pare

Sa{a Popovi} otkrio je nedavno da wegova }erka Aleksandra nije neko ko je optere}en brendiranim stvarima.

„Mi nekad do|emo iz {opinga, zna{ ono kupimo ne{to – Dolce & Gabbana, Loius Vuitton, Suzana neku Chanel ta{nu… Ona to gleda, pita se na {ta bacamo pare… Jednom sam joj rekao – ~ekaj, Aleksandra, daj da ti tata da jedan roleks. A ona me pita: {ta da mi da{? Ja ka`em – roleks, a ona: prvo, ja ni ne znam da gledam na sat, a drugo – {ta }e meni roleks, meni sat ne treba uop{te“, ispri~ao je Popovi}.

Aleksandra Popovi}, }erka Sa{e Popovi}a studirala je dva fakulteta, ali je na kraju re{ila da napusti oba. Potom je odlu~ila da se ostvari u svetu kozmetike.

„Ona je to zavr{ila i radi prijateqicama na{e ku}e, i to gratis. Kupili smo joj stan i lokal u bloku gde gradim, tu }emo joj otvoriti salon, a snajka, Danijelova `ena, radi}e {minku i, eto, neka tako zara|uju. Teram }erku da polo`i voza~ki ispit, evo tata }e da ti kupi auto, ali ona nije bila zainteresovana, ali, evo, sad sam je kona~no naterao da polo`i i kupio sam joj ‘smarta'“, rekao je Popovi}.

I DEJVID BEKAM POBEGAO NA SELO: Viktorija bere sve`i luk, a oko wega {etaju koko{ke

Biv{i fudbaler Dejvid Bekam nakon uspe{ne sportske karijere posvetio se nekim drugim stvarima, a jedna od wih je i poqoprivreda. Bekam sa svojom porodicom ima farmu, a sada je objavio video iz svoje ba{te na kom sam bere luk. U jednom trenutku pridru`ila mu se i koko{ka, {to je i te kako nasmejalo wegove pratioce, ali Bekam je pokazao da u ovom farmerskom `ivotu veoma u`iva.

„Alergija vlada, malo golica grlo, ali med }e to re{iti. A ~ini se i da Viktorija ima sve`i luk za slede}ih nekoliko ru~kova i ve~era“, napisao je u opisu.

Ina~e, Bekam je s porodicom jo{ za vreme pandemije koronavirusa krenuo s organskim uzgojem hrane, a ~ini se da svoju malu farmu odr`ava i dan-danas.

GLUMAC

ANDRIJA KUZMANOVI]:

„U ovom ludilu potrebno mi je da povu~em ru~nu i vratim sebe sebi“

Niko te nikad ne pita kako si i kako je dete u tebi kada se probudi i shvati da ima{ 40. Ali ja tako opra{tam starijim qudima. Gledam ih kao ostarelu decu, nisu oni matorci, oni su klinci koji su biologijom do{li tu gde jesu, pustili stomak, pro{li mnogo toga {to je ostavilo neke o`iqke i na psihi~kom i fizi~kom nivou, ka`e glumac.

Qudi koji o~ajni~kim naporom poku{avaju da izbalansiraju karijeru i `ivotne ambicije, s jedne, i obaveze prema bliskim qudima, s druge strane, fokus je predstave „Kramer protiv Kramera“, koju po delu Ejverija Kormana re`ira Slobodan Skerli}, a koja }e premijerno biti odigrana u Beogradskom dramskom pozori{tu. U ~uvenoj filmskoj verziji iz 1979, rediteqa Roberta Bentona, igrali su Dastin Hofman i Meril Strip, a sve po~iwe kada Ted Kramer – koga u ovom komadu tuma~i Andrija Kuzmanovi}, nakon {to je dobio unapre|ewe, dolazi ku}i da bi mu supruga rekla da ga iznenada napu{ta, ostavqaju}i malog sina s wim.

Lik Kramera, kako obja{wava Andrija, ostaje samohrani otac u velikom gradu i suo~ava se sa situacijom u kojoj mora da se osloni na instinkte.

– Dok sam radio na ovom liku, promi{qao sam o tome kako je timska igra va`na. Divne koleginice Nada Macanovi} i Marija Piki} su imale dosta razumevawa. Svako je gradio svoj toraw, ali smo na kraju sagradili zajedno tvr|avu. To je ba{ retko. Opet sam u`ivao u svom poslu u pozori{tu i napravio mesto, bazu iz koje se ponovo ra|am kao umetnik. U svemu tome va`no je ko vodi celu pri~u, a to je Boban Skerli}, jedna divna, ne`na du{a, sjajan ~ovek i umetnik – ka`e Kuzmanovi}.

BALKANCI SU

TOPLI QUDI

Iako je pri~a napisana sedamdesetih, porodice i odnosi me|u qudima se, kako ocewuje glumac, nisu mnogo promenili. – I daqe se parovi gr~evito bore da naprave balans izme|u posla, karijere i dragih qudi. Kapitalizam nam je dozvolio da mislimo da svi sve znamo, da svi sve mo`emo, imamo internet i mogu}nost da saznamo sve, odemo bilo kuda, ceo svet nam je na klik, ali mislim da nam je kapitalizam najvi{e oduzeo dru{tvo, odnosno jedne drugima. Na intimnom nivou, nekada smo bili ne`niji. Pamtim mnogo stvari. Takav sam. Pamtim svoje detiwstvo, moju najboqu ekipu uz koje sam odrastao – baku i deku. I{li smo po pet meseci na more, igrao se {ah, pri~alo se o komunizmu, o `ivotu, vrednostima. Mnogo sam od wih nau~io, posebno kako da po{tuje{ druge, da bi i oni po{tovali tebe. Kuzmanovi} isti~e da je na Balkanu porodica uvek bila po-

lazna ta~ka, tvoja su{tina, a danas se malo i podrazumeva.

– Prvi zbog svog posla ne odem da posetim {iru rodbinu, vi|amo se na ro|endanima i na`alost tu`nim povodima. Ali, ono {to mislim da se nikad ne}e promeniti je to da su Balkanci topli qudi. Na`alost, ~esto nas neka nesre}a ujedini i podseti na to. Morala je da se desi korona i maske da bismo se ponovo pogledali u o~i.

“NEMAM NAMERU

DA MEWAM SVET” Martinele komada o koje su se stalno naslawali je ~iwenica koliko samo dru{tvo, odnosno nezadovoqstvo gra|ana u istom, uti~u na tu porodicu i odnose u woj.

– Otu|ili smo se u na{im nezadovoqstvima i umesto da razgovaramo, okre}emo se u sebe i u mobilni telefon. Tehnologija nam je omogu}ila da umesto da pri~amo sa prijateqem, razgovaramo sa Siri. Iskren da budem, malo me pla{i ta ve{ta~ka inteligencija i {ta }e ona doneti u budu}nosti. Robot postaje ~ovek, a ~ovek robot i to mi se uop{te ne svi|a. A, to sve skupa otvara pitawe samo}e. No, ja da mewam svet nemam nameru, niti imam vremena. Imam jedan, ovaj svoj `ivot i mogu samo svojim primerom da uka`em na ono {to ja smatram vrednim, a to je kada se ~ovek osloni na ~oveka. Pored pozori{ta, Andrija Kuzmanovi} je nedavno zavr{io film „Jugo florida“ Vladimira Tagi}a, koji pred gledaoce sti`e krajem ove godine. Igra momka od tridesetak godina koji iz Mladenovca dolazi u Beograd, zavr{ava monta`u na FDU, po~iwe da radi kao kamerman… – Naoko obi~na, a zapravo emotivna pri~a. Mislim da }e publiku pozitivno iznenaditi. Isto je jedna vrlo intimna pri~a, familijarna, samo sam sada ja u ulozi deteta, a ne oca. Zanimqiva mi je ta promena u ulogama otac-sin. U “Jugo floridi” na kraju postajem otac svom }aletu. Ali, iz pozicije deteta do }aleta ja prelazim za dve nedeqe. Tada shvati{ da su to iste muke. Mi smo na{e roditeqe gledali kroz prizmu nekih odraslih qudi, od kojih ne{to krije{, pa apostrofira{ ne{to {to si uradio dobro, ~eka{ neku afirmaciju, podr{ku. Nismo svesni toga da su i oni deca.

IZ KRAJA

Nedavno je Kuzmanovi} proslavio 40. ro|endan, pre nekoliko mesici dobio je sina Igwata, a kako ka`e, i sada kada se pogleda u ogledalo vidi Andriju, jednog klinca iz kraja. – Da li me je neko pitao da li to `elim? Nije. Niko te nikad ne pita kako si i kako je dete u tebi kada se probudi i shvati da ima{ 40. Ali ja tako opra{tam starijim qudima. Gledam ih kao ostarelu decu, nisu oni matorci, oni su klinci koji su biologijom do{li tu gde jesu. Qudima sudimo unapred iz na{ih nemo}i, ali to su sve deca koja su ostarila, pustila stomak, pro{la mnogo toga {to je ostavilo neke o`iqke i na psihi~kom i fizi~kom nivou. Meni je lepo sada, svi|a mi se ovo {to vidim. [to se ti~e posla ulazim u neke „sredwake“, nisam vi{e mladi glumac i to nosi sa sobom odre|enu odgovornost. Druga~ije se sada bavim ulogama. Dubqe ih provla~im kroz sebe i mnogo je zanimqivije to tragawe i kopawe nego kada sam bio mla|i. A, opet sam neki klinac koji ~eka da mu malo poraste sin Igwat da se zaigramo sa svim {to nas o~ekuje. Isti~e da se skoro nije desilo da ga ne{to vrati na fabri~ka pode{avawa i na tu su{tinu igre `ivota, od filma „Za danas toliko“.

– Navikli smo da do|emo u bioskop, stavimo kokice levo, na}ose desno, vodu izme|u nogu i o~ekujemo neku vo`wu, ne{to da te izmesti, da poleti{. A „Za danas toliko“ je u~inio ne{to drugo, povukao ru~nu, vratio nas unazad, pozvao nas da sednemo, da se ispri~amo. Ja sam se tim filmom tako lepo ispri~ao, evo je`im se i sad kad pomislim. To mi je bilo toliko potrebno. Zvao sam Marka \or|evi}a i rekao sam mu: „De~ko, ti si nacionalno blago“. U ovom trenutku ludila, nebuloze, ni~ega, potrebno nam je da se vratimo su{tini, da se vratimo nama. Po`eleo sam da opet nemam isti par jastu~nica u krevetu, da nemam mobilni, da vozim auto iz 1982, {to zapravo i radim (smeh), ali mi je vratio qubav prema sebi. Meni je vratio mene. To nam je neophodno. To je baza gde se vrati{ na fabri~ka pode{avawa. Nisu potrebna svetla, bilbordi, potrebna je ta ne`na pri~a za koju smo se svi zauvek zaka~ili.

ANDRIJA, KLINAC

Planira da igra Vimbldon

posle povrede, ali…

Planira napad na osmu titulu na travi, u Beogradu se uveliko priprema za turnir u Londonu i svakim danom se ~ini da je ova opcija i te kako realna. \okovi} `eli da napadne 25. grend slem titulu.

Novak \okovi} planira da zaigra na ovogodi{wem Vimbldonu od 1. do 14. jula, posledwa je informacija koja se mo`e ~uti o srpskom asu.

Isprva je delovalo kao gotovo nemogu}a misija da se oporavi i da bude spreman za sezonu na travi, ali se ~ini da oporavak ide sasvim dobro. Uostalom, ne bi bio prvi teniser koji je uspeo da operi{e medijalni meniskus izme|u Rolan Garosa i Vimbldona i da kasnije zaigra na travi. Da je ova opcija i te kako mogu}a pokazao je ranije Tejlor Fric koji je upravo isto postupio.

Iako se spekulisalo mesecima da bi i bez povrede \okovi} mo`da presko~io Vimbldon ({to bi bila posebno kontroverzna odluka) sada se ~ini da je realnije da vidimo Novaka kako u Londonu juri{a na osmu titulu na travi. Uostalom, od 2018. godine na Vimbldonu ima samo jedan jedini poraz i to od Alkaraza u finalu pro{le godine kada ga je set delio od titule.

Najboqi igra~ na travi `eli da opravda taj epitet i ove godine i to je sada plan, a zatim }e uslediti pripreme za Olimpijske igre (teniski turnir se igra od 27. jula do 4. avgusta) i napad na jedino zlato koje mu nedostaje u karijeri.

\okovi} je od utorka redovan na biciklu koji vozi oko 45 minuta dnevno i treni-

ra u jednoj od najboqih beogradskih teretana. Snimci koje je objavqivao svedo~e da je taj zahvat bio zaista minimalno invazivan i da je ubrzo mogao da nastavi barem sa parcijalnim treninzima.

Potvr|eno: Novak \okovi}

ide na Olimpijske igre

Novak \okovi} igra}e na Olimpijskim igrama u Parizu, kako je potvr|eno. Od srpskih tenisera, tu je i Du{an Lajovi}.

Olimpijski komitet Srbije je objavio ovu informaciju.

Iako je \okovi} do`iveo povredu zbog koje je morao na operaciju, bi}e na Olimpijskim igrama.

Podse}amo, Novak je do`iveo povredu kolena zbog koje je morao da se povu~e sa Rolan Garosa slema uo~i ~etvrtfinala protiv Kaspera Ruda. Magnetnom rezonancom je utvr|eno da je Novak pokidao meniskus kolena.

Bilo je u po~etku najavqeno da }e tre}i teniser sveta propustiti Vimbldon, ali kako sada stvari stoje, to se ipak ne}e desiti.

\okovi} nikada nije osvojio Olimpijske igre.

Laslo \ere i Miomir Kecmanovi} su sami odustali od Olimpijskih igara iako su mogli da igraju.

Teniski turnir na Olimpijskim igrama po~iwe 26. jula i traje do 11. avgusta.

Sve je ve}i optimizam da }e \okovi} zaigrati na Vimbldonu, a to je prvi istakao Janik Siner. Tada je to delovalo gotovo kao ludost, ali sada je i Mari on Bartoli, ~uvena francuska grend slem {ampionka, podelila ne samo hrabru prognozu Vimbldona, nego i ideju da Novakova dominacija jo{ uvek nije zavr{ena.

“Ve}e su {anse da }e \okovi} igrati na Vimbldonu nego da ne}e. Prestanite da mislite da ne}e igrati, to danas niko ne mo`e da tvrdi. Ako ode na Vimbldon, bi}e na 100 odsto, i naravno da }e biti me|u dvojicom najve}ih favorita”, rekla je Bartoli.

Ona je istakla da veruje da bi Srbin mogao da bude i te kako u igri za osvajawe grend slema.

“Nemojte da mislite da je kraj \okovi}eve ere. Kada vidimo finale Rolan Garosa izme|u Karlosa Alkaraza i Aleksandra Zvereva, koji su o~igledno veliki {ampioni, i broj neiznu|enih gre{aka koje jo{ prave, gr~evi Alkaraza i Sinera u polufinalu… Recite mi koliko puta je \okovi} imao gr~eve u finalima protiv Federera ili Nadala koje je trajalo vi{e od pet sati? Broj gre{aka koje su ovi igra~i napravili u finalima grend slem turnira gde je nivo vi{i…“, dodala je Bartoli. \okovi} je na najnovijoj ATP listi tre-

nutno tre}i teniser planete sa 8.360 bodova, a ispred wega su Alkaraz sa 8.580, te Siner koji je stigao do 9.480.

To zna~i da }e \okovi} potencijalno mo}i da igra sa jednim od wih u polufinalu, a onda u finalu sa drugim igra~em. To i ne ~udi jer su upravo wih trojica ubedqivo najve}i favoriti za sezonu na travi. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti i da je Vimbldon zadr`ao pravo da mewa nosioce, te bi ~ak mogli da stave \okovi}a kao prvog nosioca zbog sedam titula u Londonu. To se retko de{avalo kroz istoriju, ali jeste u slu~aju Roxera Federera.

I sama ~iwenica da Novak nije oti{ao u potpunu ilegalu i nestao sa dru{tvenim mre`a svedo~e da planira da se vrati na teren vrlo, vrlo brzo. Za sada nije poznato ko bi mogao da bude u wegovom timu za Vimbldon i da li }e Boris Bo{wakovi} jo{ jednom imati ulogu glavnog trenera. Taj recept je izgledao sasvim dobro na Rolan Garosu do problema sa povredom. Uostalom, Bo{wakovi} u ovom trenutku ima savr{eni u~inak (4-0) u novoj ulozi.

Bostonova dominacija za istorijsku 18. NBA titulu

Boston Seltiksi dominantno su do{li do nove titule u NBA ligi, a u velikom finalu pali su Dalas Maveriksi sa 4-1 u seriji.

Kevin Panter nije vi{e ko{arka{ Partizana, objavili su crno-beli. Tom prilikom je obelodaweno kako je do{lo do rastanka. „Doskora{wi kapiten crno-belih i klub, postigli dogovor na osnovu kojeg }e im se putevi razi}i“, stajalo je u objavio Partizana. Panter je imao bogati ugovor na jo{ jednu sezonu i za sve se pitao Partizan. Dakle, odluku su doneli crno-beli u dogovoru sa igra~em.

Dogovoreno je da se razi|u, a u ovim momentima se naga|a gde bi mogao Panter da ide posle Partizana.

Po pisawu „Basket News“ najverovatnije }e karijeru nastaviti u Barseloni.

Nova.rs je tada objavila da se oko potencijalnog odlaska pita i sam klub, {to je za crno-bele bilo najva`nije, jer je igra~ bio pod ugovorom. Poenta je da je situacija oko Pantera najvi{e zavisila od toga {ta }e se de{avati na tr`i{tu i kako }e se Partizan poja~ati, {to zna~i da crno-beli spremaju isto tako jaku zamenu, ~im su odlu~ili da kapiten mo`e da ide.

Panter je od 2021. godine bio u Partizanu i osvojio je ABA ligu pro{le sezone. Tada je izborio i plej-of Evrolige, gde su crno-beli pora`eni od Real Madrida u majstorici, odnosno sa 3-2 u seriji. U sezoni za nama, Partizan je ostao bez trofeja, po{to je pora`en u tri finala od Crvene zvezde, dok je u Evroligi zauzeo 11. poziciju i ostao bez plej-ina.

U prvom me~u Boston je dominirao i slavio sa 107:89, da bi u drugom Dalas propustio veliku {ansu i sa 105:98 bio pora`en. Tre}i me~ je verovatno bio i kqu~an u seriji, po{to su Maveriksi kod ku}e potu~eni sa 99:106, iako su uspeli da se vrate iz velikog minusa i zakuvaju utakmicu.

Mogao je Boston u ~etvrtoj utakmici da zatvori finale, ali je umesto toga usledila bruka, pa je Dalas sa 122:84 produ`io seriju u nadi da mo`e da uradi ne{to {to nikada nije vi|eno u NBA. U pitawu je naravno preokret od 0-3 do 4-3, ali istorija nije ispisana ni ove sezone, bar ne na taj na~in.

U petoj utakmici Luka Don~i} i drugovi dr`ali su se do kraja prve ~etvrtine, a onda su se pogubili na nekoliko minuta i Boston je ve} imao dvocifren plus. Kroz drugu deonicu prednost Seltiksa je samo rasla, a so na Dalasove rane stavio je Pejton Pri~ard pogotkom sa vi{e od polovine terena uz zvuk sirene za poluvreme. [est puta su Seltiksi u prethodnih osam sezona stizali

najmawe do finala Isto~ne konferencije (po jednom do prve i druge runde), a pora`eni su u NBA finalu 2022. godine od Golden Stejta sa 4-2. To je bila verovatno posledwa titula Voriorsa predvo|enih tandemom Kari-TompsonGrin, jer bi Klej ovog leta mogao da napusti San Francisko. Mnogo legendi je imao i ima Boston u svojoj istoriji, a Tejtum i Braun u tandemu pretenduju da postanu nove. Ve} godinama unazad zajedno dominiraju u zelenom dresu, a ulo`en trud i apsolutna posve}enost su se kona~no isplatili i prsten sada sija posebnim sjajem. Boston je tokom ~itave sezone bio najboqe tim lige, slavili su Seltiksi na 64 utakmice liga{kog dela, a onda su jo{ imali

neverovatnih 16-3 u plej-ofu. Pora`eni su samo u prvoj rundi od Majamija u drugoj utakmici, isti slu~aj je bio i sa Klivlendom u drugoj rundi, dok je Indijana „po~i{}ena“ u finalu Isto~ne konferencije.

Jednostavno re~eno, bila je ovo magi~na i nezaboravna sezona za Boston, koji nema razloga da ne nastavi sa rastom i pojuri jo{ neku titulu u godinama koje slede. Ono {to se nestrpqivo ~eka ve} dugo jeste finale izme|u Bostona i Denvera, jer se ~ini da su to trenutno dve najboqe ekipe, iako su Nagetsi ove sezone do`iveli neuspeh protiv Minesote u drugoj rundi (4-3).

Seltiksi, {ta drugo re}i, nego svaka ~ast, u`ivali smo u ovoj sezoni.

Xaji}: Piksijeva je posledwa, ima podr{ku svih u FSS

Dragan Xaji}, predsednik Fudbalskog saveza Srbije, ostao je smiren posle poraz od Engleske (0:1) na startu Evropskog prvenstva u Nema~koj, ali i nakon neo~ekivanog iskakawa iz {ina kapitena Du{ana Tadi}a.

Du{an Tadi} je malo podigao temperaturu u taboru „orlova“ kada je izrazio nezadovoqstvo {to je na terenu proveo samo 30 minuta, ali Xaji} smatra da tome ne treba pridavati veliki zna~aj.

“Pri~ao sam sa igra~ima pojedina~no posle me~a sa Englezima, kao {to sam radio u Crvenoj zvezdi. I dobra je atmosfera, nemojte da sumwate. Mi smo tu da budemo podr{ka selektoru Draganu Stojkovi}u. Piksijeva je uvek posledwa, niko mu se ne me{a u posao. Ima podrsku od svih u savezu, po~ev od mene kao predsednika, pa svih ostalih…”, rekao je Xaji}.

On tvrdi da za Srbiju ima mesta u drugoj rundi.

“Srbiji je boqa od Slovenije. Na{e mesto je me|u 16 najboqih ekipa, to su ‘orlovi’ i dokazali igrom protiv Engleske”, zakqu~io je predesdnik FSS.

Srbija ostala bez povre|enog

Filipa Kosti}a

Filip Kosti}, starter Srbije na me~u sa Engleskom (poraz od 1:0), ne}e mo}i da zaigra do kraja Evropskog prvenstva. Nakon lekarskih testova i skenirawa utvr|eno je da je povreda takva da ga spre~ava da odigra preostala dva me~a na turniru protiv Slovenije (~etvrtak, 15.00) i Danske (25. jun, 21.00).

Kosti} je tako odigrao nepuno poluvreme na ovom prvenstvu, a ne}e mo}i da pomogne saigra~ima u nastavku. Stepen povrede jo{ uvek nije objavqen zvani~no, ali je nesumwivo da je problem sa kolenom doveo do toga da ne mo`e da zavr{i takmi~ewe.

Bi}e ovo dodatna glavoboqa za Dragana Stojkovi}a Piksija jer }e sada imati samo jednog igra~a koji mo`e da pokrije ~itavu levu stranu – Filipa Mladenovi}a.

„Kako mi je rekao doktor, ura|ena je magnetna rezonanca kolena, u pitawu je parcijalno o{te}ewe spoqa{weg kolateralnog ligamenta. Oporavk }e biti oko dve nedeqe. Osta}e dve nedeqe ovde i onda }e napustititi kamp reprezentacije posle Slovenije“, rekao je Milan Vukovi}, PR reprezentacije.

Mladenovi} `ali zbog me~a sa Engleskom, pri~ao i o Sloveniji

Filip Mladenovi}, levi bek Srbije, pri~ao je o reprezentaciji na Evropskom prvenstvu, odnosno duelu sa Engleskom i narednom me~u sa Slovenijom.

Na prvoj utakmici u Nema~koj na Evru, Mladenovi} je u{ao u igru umesto povre|enog Filipa Kosti}a krajem prvog poluvremena. „Te{ko je nezagrejan u}i u igru, kad se ve} borba rasplamsala. Probao sam da pru`im maksimum, {to je obaveza svakog od nas. U nekom segemntu mogu da budem zadovoqan, tim pre {to smo naspram nas imali dobru reprezentaciju, ali je sve lak{e kad smo kompaktni. Meni naro~ito, mogu da odlazim visoko, jer mi je iza le|a bio Strahiwa Pavlovi}, na{a komunikacija je bila na vrhunskom nivou, kad bismo videli da je ovaj drugi umoran, pomagali smo. Dosta zavisi od igra~a iza“, rekao je Mladenovi} u intervjuu za Fudbalski savez Srbije.

Analizirao je me~ sa Engleskom.

„Odigrali smo dva razli~ita poluvremena. Ne bih rekao da smo u prvo u{li boja`qivo, nego oprezno. Ipak je prva utakmica na turniru za nas. Kako je me~ odmicao, naro~ito posle primqenog gola, bilo nam je lak{e, videlo se da smo opu{teniji, anga`ovaniji. To je do{lo do izra`aja u nastavku, delu kojim mo`emo i moramo da budemo zadovoqni. Videlo se da je Englezima bilo naporno da sa~uvaju rezultat. Sre}ni smo, a nismo. Zadovoqni igrom, ne rezultatom. Najvi{e boli {to smo izgubili utakmicu, iako smo mogli da je druga~ije okon~amo. To drugo poluvreme je put kojim bi trebalo da idemo, ose}amo se komforno kad smo ‘visoko’, sa loptom u nogama, tad smo opasni po svakog.“

Slede}i izazov je najva`niji u grupnoj fazi takmi~ewa.

„Imali smo Slovence za rivale u minulom izdawu Lige nacija, wihov tim se nije mnogo mewao. Dobra je Slovenija ekipa, zna {ta radi, protiv Danske je zaslu`eno izjedna~ila, mogla i da pobedi. Bilo ko da do|e do EURO nije slu~ajno. Zato zaslu`uje po{tovawe. Znamo ih“.

Kratka pri~a o qubavi prema Srbiji i kako su srpski navija~i

iz Australije dobili 4 nedeqe odmora da bi bodrili "Orlove"

Sjajni navija~i Srbije koji su u velikom broju bili u Gelzenkirhenu i iz sveg srca bodrili Srbiju pred premijernu utakmicu na Evrospkom prvestvu protiv Engleske i tokom we, ostali su nekako u senci vesti o napadu albanskih i engleskih navija~a na grupu na{ih qudi u ba{ti jednog restorana, kao i incidenta koji se dogodio u fan zoni, kada je jedan od prisutnih poku{ao da zapalio albansku zastavu.

Istina je da je mawa grupa navija~a imala druge motive za dolazak u Gelzenkirhen, ali na sre}u oni pravi srpski navija~i nisu bili raspolo`eni za wihova akcijawa, tako da su se i incidenti brzo okon~ali.

Eto, ba{ tog dana kada su glavne vesti bili huliganski ispadi, sreli smo u gradu dva starija navija~a iz Novog Sada, od koji je jedan, obu~en kao „lala“ i ukra{en grbovima Fudbalskog kluba Vojvodina, ba{ privla~io pa`wu, ~ak i Engleza.

„Novi Sad, Srbija, Vo{aaa“, podvriskuje Mo{a sa Horgo{a, kako se predstavio, i podi`e tri prsta.

Bili su u `urbi, jer su jurili ulaz za tribinu gde je trebalo da budu sme{teni na{i navija~i, ali pristali su na ~a{icu razgovora s nogu.

Ovo je zapravo jedna kratka pri~a o qubavi prema Srbiji i wenim sportistima.

„Imam iza sebe {est svetskih prvenstava od 1974. godine, a ovo mi je tre}e Evropsko prvenstvo, {ta }u kad nismo ni i{li na wih.

Sa Srbijom mi je ovo prvo. Ako bog da zdravqa u julu }u oti}i i na ~etvrte Olimpijske igre“.

Pitamo Mo{u koje mu je takmi~ewe bilo najdra`e.

„Ah, pa prvo, Svetsko prvenstvo 1974. godine“, ka`e simpatizer Vojvodine.

O~ekivali smo i neko sportsko obja{wewe za{to ba{ Mundijal 1974, ali smo dobili vrlo emotiva odgovor.

„Zato {to sam na wega i{ao sa ocem“.

Mo`emo li na brzinu da napravimo jednu fotografiju, pitamo simpati~nog „lalu“.

„Mo`e, ako i ti meni ka`e{ odakle si“

„Iz Zemuna“, odgovaram.

„Onda mo`e, ti si na{. Ne li~i{ ba{ na Sremca, ali dobro“, {ali se Mo{a dok od redara poku{ava da sazna u kom su pravcu pro{li Srbi.

Srbija u Nema~koj nema samo podr{ku na{ih navija~a, koji su do{li bukvalno sa svih strana sveta – Arizone, Perta, Toronta, Stokholma, Republike Srpske… Na Evru }e ih pratiti i simpatizeri iz Makedonije, Crne Gore, ali i iz Rumunije.

Da, grupa Rumuna presre}na zbog wihove startne pobede na Evru prolaze}i pored nas po~ela je da uzvikuje: „Srbija, Srbija“.

Stigla je u Nema~ku i ekipa iz Podgorice. Rekli su nam da su navija~i Budu}nosti. Do{li su, ka`u, da podr`e bra}u. Mla|a ekipa upire prstom u dva starija momka i hvali ih kako su bili na

onoj ~uvenoj utakmici u \enovi. Srbi iz dijaspore su, ina~e, u velikim problemima zbog ovog Evropskog prvenstva i u~e{}a Srbije na wemu. Uglavnom se `ale da od poslodavaca ne mogu da dobiju toliko dana godi{weg odmora da bi zbog qubavi prema Srbiji pratili wene utakmice na Evru, a ujedno iz qubavi prema porodici i ovog leta oti{li s wom na letovawe. Dok nam se jedan navija~ hvalio kako je od poslodavca dobio ~etiri nedeqe odmora, momci za stolom pored odmahuju glavom.

„Gde ti to radi{, ro|eni, da se i mi odmah zaposlimo tamo?“, zadirkuju ga, misle}i da karikira.

„U Australiji“, odmah im sti`e odgovor.

„Ni{ta onda, brate, ra|e }u se sva|ati sa `enom“, uzvratila je ekipa iz nekog mesta kraj Nirnberga, kojem iskreno nisam zapamtio ime.

Srbija jeste izgubila od Engleske, ali weni navija~i sa istom stra{}u do~ekuju naredne me~eve sa Slovenijom i Danskom. Mo`da zvu~i ~udno, ali tra`i se i karta vi{e.

Za Srbiju i wene navija~e Evropsko prvenstvo o~igledno tek po~iwe!

THURSDAY l ^ETVRTAK 20. 6. 2024.

EVROPSKO PRVENSTVO U FUDBALU, NEMA^KA - OD 14. JUNA DO 14. JULA 2024. GODINE

Tadi} se izvinio selektoru i saigra~ima zbog izjave posle me~a sa Engleskom – pomirewe u reprezentaciji Srbije

Du{an Tadi}, kapiten reprezentacije Srbije i jedan od najboqih na{ih fudbalera, izvinio se selektoru i saigra~ima zbog nepromi{qene izjave posle me~a sa Engleskom.

U hotelu „Maksimilijan” u Augzburgu, gde boravi reprezentacija Srbije tokom Evropskog prvenstva u Nema~koj, odr`an je

sastanak stru~nog {taba „A” tima, na ~elu sa selektorom Draganom Stojkovi}em, i reprezentativaca Srbije.

Na sastanku je bilo govora o predstoje}im obavezama, a izme|u ostalog Du{an Tadi} je iskoristio priliku da se zbog nepromi{qenih izjava posle utakmice sa Engleskom izvini selektoru

Stojkovi}u i saigra~ima.

Tadi} je me~ sa Engleskom po~eo na klupi, a {ansu je dobio tek u drugom poluvremenu, zbog ~ega je bio nezadovoqan.

Posle duela sa Engleskom i poraza Srbije od 1:0, Tadi} je istakao da je najboqi i najspremniji igra~ u timu, te da se ne sla`e sa selektorom, ali da po{tuje wegovu odluku.

Wegova izjava izazvala je mnogo polemike u javnosti, ni Piksi na konferenciji nije bio zadovoqan reakcijom, a istakao je da je ostavqawe Tadi}a na klupi bila takti~ka varijanta.

Me|utim, dva dana nakon utakmice strasti su smirene, Tadi}evo izviwewe je o~igledno prihva}eno i fokus je sada na utakmici sa Slovenijom, koja je na programu u ~etvrtak od 15 sati.

Reprezentacija Srbije prema planu i programu nastavqa sa pripremama za drugi me~ na Evropskom prvenstvu, a u sredu oko podneva odlazi u Minhen gde su predvi|ene medijske aktivnosti, kao i zvani~ni trening.

INVAZIJA SRBA NA MINHEN: Vi{e od 20.000 navija~a na me~u protiv Slovenije

Fudbaleri Srbije ima}e fantasti~nu podr{ku protiv Slovenije u drugom me~u na EURO jer se o~ekuje da u Minhen doputuje vi{e od 20.000 navija~a. Okupqawe navija~a zakazano je za devet sati u ~etvrtak na "Marjanplacu", a korteo prema Alijanc areni krenu}e ta~no u podne. Utakmica izme|u Srbije i Slovenije igra se u ~etvrtak od 15 sati.

Katanec: Srbi, ~uvajte se Slovenaca vi{e nego Engleza

Misli slovena~kih fudbalera i navija~a, posle remija s Danskom (1:1), usmerene su ka fudbalskom spektaklu sa Srbijom u Minhenu. Legendarni fudbaler i svojevremeno selektor Slovenije Sre} ko Katanec nahvalio je izabranike Dragana Stojkovi}a, istovremeno i upozorio nekada{weg saborca iz JNA i reprezentativnog saigra~a na eventualnu „minu” u duelu s wegovim zemqacima.

- Srbija ima dobru reprezentaciju, ba{ kao i Slovenija, ali ~uvajte se Srbi vi{e Slovenaca nego Engleza. Slovenija nema velike individualce, ~ast izuzecima. Srbija ih u svojim redovima ima vi{e. Me|utim, Srbija nema kolektivni duh kao Slovenija, a to je danas fudbal. Na terenu tim odlu~uje, pa tek ponekad pojedinac – istakao je Katanec za slovena~ke medije i impresionirao sunarodnike.

Legendarni Slovenac se prisetio i ~uvene utakmice 2000. godine, remija sa SR Jugoslavijom nakon vo|stva „zmaj~eka” od ~ak 3:0! - Ne se}am se da li sam bio iznena|en {to je Bo{kov ostavio Piksija na klupi, ali znam da nijedan me~ Jugoslavije nismo analizirali i gledali u video-formatu. Ali danas, ako ne pokazujte igra~ima video-snimke rivala, niste ih ni pripremili za utakmicu. Fudbal se mnogo promenio, stalno se mewa.

Sujetni Tadi}, nestvarna izjava i lo{a taktika... kao repriza 2006.

Sve {to je imao – Du{an Tadi} morao je da predo~i selektoru, pre ili posle utakmice, ali, bez publike...

Bilo je leto, vrelo kao i ovo... I bila je Nema~ka, tako|e... start Svetskog prvenstva – 2006. Poraz identi~an nedeqnom – 0:1, rival Holandija. Fudbaleri obi~no nerado daju izjave posle izgubqenih utakmica, Ogwen Koroman se u „miks zoni“ zaustavio sam:

„Mislim da smo previ{e respektovali Holan|ane i da smo morali da igramo ofanzivnije, da ih napadnemo... Ne znam za{to nisam po~eo utakmicu!? Spreman sam, naravno!“

Posle ove izjave verovatno nijedan novinar nije doveo u pitawe lo{ izbor startera i taktike tada{weg selektora Ilije Petkovi}a, svi zakqu~ismo: „Koroman je u pravu, svaka ~ast za izjavu“... Me~ drugi – Gelzenkirhen... Ispred na{ih reprezentativaca – Argentinci, me|u akterima s jedne strane Rikelme, Saviola, Maksi Rodrigez... Sa druge – od prvog minuta na terenu i Koroman... 0:6 (0:3). Verovalo se da je posle iskqu~ewa Ke`mana po~etkom drugog poluvremena, Dejan Stankovi} izmolio Kambijasa da Argentinci „spuste gas“, ali, kad su na teren u{li Krespo, Tevez i Mesi, Jevri} je jo{ tri puta morao u mre`u po loptu... U miks

zoni posle debakla - nadrealna scena: zbog hiqade akreditovanih novinara, da bi svi stali i sa~ekali sagovornike – lavirint od metalnih ograda – duga~ak kilometar i Ogwen Koroman koji zajedno sa Danijelom Qubojom preska~e jednu po jednu prepreku ne bi li pre~icom stigao do autobusa i izbegao medije... Svi koji ga po{tovasmo do tog dana, tek tada shvatismo selektorovu gre{ku... Naravno, {to ga je stavio u tim... Osamnaest godina kasnije – isti datum 15. jun, isti stadion u Gelzerkirhenu i poraz od Engleske, a pred medijima Du{an

Tadi}! Pri~a sli~na – iznena|uju}a, iskrena, emotivna, iz du{e. Ali, nepromi{qena, nekorektna – koliko god da je istinita – apsolutno kontraproduktivna... Da, pogre{io je Dragan Stojkovi} prilikom sastavqawa tima, morao je me|u startere da uvrsti Du{ana Tadi}a! Ali, ne zato {to dobitnik Zlatne lopte FSS misli da je najboqi srpski fudbaler, nego {to je na terenu potreban znalac sposoban da stane na loptu, proigra Mitrovi}a i Vlahovi}a... Niko to ne zna boqe od wega... Koliko je samo golova „spakovao“ Mitrovi}u... Ali,

re~enica: „ja sam najboqi fudbaler ovde, najspremniji sam reprezentativac, lider sam“... toliko je nekorektna i prema selektoru i prema ostalim fudbalerima da je jednostavno nemogu}e zaboraviti je i pre}i preko we kao da ju je izgovorio, recimo Sa{a ]ur~i} u nekom od tabloida... Kapiten ne sme tako ne{to da ka`e, ~ak ni pred igra~ima, a kamoli tv kamerama. Sve {to je imao – Du{an Tadi} morao je da predo~i selektoru, pre ili posle utakmice, ali, bez publike... Mnogi }e ga tap{ati po ramenu, kao Koromana pre 18 godina, ali kapiten i selektor su posledwe li~nosti u reprezentaciji koji smeju da naru{e atmosferu u ekipi. Kapiten je produ`ena ruka selektora na terenu... ^ak i da je zaista najspremniji, nekorektno je prema saigra~ima da to izgovori. [ta posle svega? Stojkovi}evo pravdawe pred medijima da je u pitawu samo taktika zbog koje je Tadi} ostao na klupi, oslikava selektorovu „pat poziciju“. Svaki naredni potez tuma~i}e se u zavisnosti od rezultata protiv Slovenije. I kakav god da bude – atmosfera u reprezentaciji ne}e nikad vi{e da bude kao {to je bila uo~i i posle utakmice s Portugalijom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kataru. Kad pobedimo najja~e, ~esto smo dovoqni sami sebi da sve pokvarimo i rasturimo. Zbog sujete, narcisoidnosti, ili ne~eg tre}eg, nije ni bitno, sami smo sebi najve}i i najte`i protivnici...

Navija~i Srbije u Nema~koj