Srpski glas 2.maj

Hristos Voskrese!

Vaistinu Voskrese!

Srbi u svetu: Marko Stepanovi}Srbin koji je na luksuznom kruzeru obi{ao ~udesni Antarktik

Australija ZEMQA ^UDA I IZAZOVA Deset fascinantnih ~iwenica koje niste znali

Putopis: Rafting Tarom i lepote najdubqeg kawona u Evropi

Riznica: MISTERIOZNI SRPSKI PRINC \OR\E KARA\OR\EVI] Trebalo je da bude kraq, a slobodu su mu doneli tek neprijateqi

Svim vernicima pravoslavne veroispovesti `elimo sre}an i blagosloven praznik Hristovog Vaskrsewa sa `eqom da predstoje}e praznike provedete u dobrom zdravqu, miru, qubavi i duhovnom blagostawu

Svet poznatih:

Najdu`i i najja~i brakovi na srpskoj estradi

Strana 11

Strana 25

Strana 29

Strana 20

Strana 13

Мали{ani iz Adelejda na proslavi Vrbice u crkvi Sv. Save u Vudvil Parku

Narodni obi~aji i verovawa

Za Vaskrs vaqa ustati rano ujutru, a ne treba i}i na spavawe pre pono}i. Ko ode, bi}e do narednog Vaskrsa pospan i lew. Ujutru se vaqa umiti vodom u kojoj je potopqen dren, bosiqak, crveno jaje, a i decu vaqa dota}i crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine. Prvo ujutru pojesti vaskr{we jaje, a potom i}i na jutrewe. U nekim selima ju`nog Banata, Ba~ke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sve}e u prozorima. Ako bi Vaskrs pao pre \ur|evdana, nije se jelo jagwe}e meso. Za Uskrs se mese posebni hlebovi – u isto~noj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepiwe s umetnutim celim jajetom – kovr`awak.

Prvo skuvano jaje i ofarbano u crveno }e biti ~uvarku}a do narednog Velikog ~etvrta ili Velikog petka, a kod nekih i Velike subote idu}e godine, kada }e nova ~uvarku}a da se skuva i ofarba, a zatim zauzme mesto pro{logodi{we.

^uvarku}a }e, kako uskr{wi obi~aji nala`u, da ~uva ku}u i uku}ane, pritom se ranije ona potapala no} pre Uskrsa u vodu, a na Vaskr{we jutro bi se ~lanovi porodice za dobro zdravqe umivali tom vodom u kojoj je preno}ilo jaje. Ona se zatim ostavqa da stoji u ukra{enom postoqu i naredne godine se baca u reku da bi voda odnela sve lo{e ili }e se zakopati u zemqu, koja }e zbog ~uvarku}e biti plodna.

Na Vaskrs uku}ani se tucaju jajima – vrh u vrh, a posle {otku u {otku. Onaj ko pobedi, uzima jaje protivnika.

Neka mesta u Srbiji imaju i svoja de{avawa kada se organizuju svi zainteresovani u takmi~ewu kucawa jaja, a istakli bismo Tucanijadu, uskr{wu manifestaciju u Mokrinu – selu u Vojvodini, prvi put odr`anu 1993. godine. Na woj se sastaju vernici svih uzrasta u potrazi za najtvr|im jajetom.

Neki veruju da kucawe jajima simbolizuje otvarawe Isusove grobnice i wegovo vaskrsewe, dok drugi misle da ozna~ava pobedu `ivota nad smr}u i dolazak prole}a, koje donosi novi `ivot i rast.

Razmena vaskrswih jaja ~esto smatra simbolom prijateqstva, qubavi i dobre voqe, a veruje se da donosi sre}u i blagoslov onima koji u~estvuju u toj tradiciji bez obzira da li su deca ili odrasli.

Qudi se za ovaj praznik pozdravqaju sa: „Hristos vaskrese“ i „Vaistinu vaskrese“.

Hristos vaskrse! Vaskrs, praznik koji simbolizuje pobedu `ivota

nad smr}u

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Aqa Katanovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Uskrs ili Vaskrs jedan je od najve}ih hri{}anskih praznika i zbog svoje su{tine izdvaja se od svih drugih dana. Obi~aji za Uskrs se razlikuju od regiona do regiona, ali je simbolika uvek ista: pobeda `ivota nad smr}u

Dok je Bo`i} najradosniji dan u hri{}anstu jer je tada na svet do{ao Mesija, Uskrs predstavqa samu sr` hri{}anstva a to je pobeda nad smr}u kroz `rtvovawe i patwu.

KADA SE SLAVI USKRS

Uskrs spada u grupu „pokretnih praznika”, ali uvek pada u nedequ. Datum Uskrsa se odre|uje na osnovu lunarnog kalendara. Uskr{wa nedeqa se odre|uje kao nedeqa u sedmici punog meseca koji se javi nakon prole}ne ravnodnevice.

Po{to su datumi u julijanskom kalendaru pomereni za 13 dana, pravoslavni Uskrs nikada ne mo`e biti pre 4. aprila, niti posle 8. maja, a prethodi mu i jevrejski praznik Pasha. Ove godine (2024), po julijanskom kalendaru, obele`ava se 5. maja, dok su vernici katoli~ke veroispovesti praznik Hristovog vaskrsnu}a proslavili 31. marta.

PRIPREME ZA USKRS

Kako Uskrs slavi uskrsnu}e kao jednu od najzna~ajnijih dogmi hri{}anstva, va`na je i priprema vernika za ovaj praznik. Prethodi mu najdu`i post i va`ni praznici.

Osam dana pre Uskrsa obele`ava se Lazareva subota, koja slavi ~udo Lazarevog uskrsnu}a, a odmah sutradan su Cveti, praznik koji ~uva se}awe na dan kada je Isus Hrist sa u~enicima do{ao u Jerusalim.

Nedeqa pred Uskrs naziva se strasna nedeqa i svi dani ozna~eni su kao veliki, od ponedeqka do petka. Petak se smatra najtu`nijim jer je tada Isus razapet na krstu sa trnovim vencem kao krunom.

Veliki petak je dan ti{ine, ne peva se i ne igra, na crkvama ne zvone zvona. Liturgija se slu`i samo ako se poklapa sa praznikom Blagovesti, a na posebno ukra{en sto pored oltara izla`e se pla{tanica, koja predstavqa Hristov grob. Celivawe pla{tanice traje do Uskrsa, a postoji i obi~aj da se vernici provla~e ispod stola zami{qaju}i `equ i mole}i se Bogu za ispuwewe.

U nekim krajevima se pokojnici ne sahrawuju na Veliki petak

jer se veruje da bi se time „poremetila zemqa u kojoj po~iva Isus”.

BOJEWE JAJA I PROSLAVA USKRSA

U ~etvrtak i petak uo~i Uskrsa boje se jaja. Crvena boja je obavezna jer predstavqa prolivenu Isusovu krv, dok druge boje ukazuju na radost zbog pobede i stvarawa novog `ivota. Poreklo obi~aja bojewa jaja ne mo`e se ta~no odrediti, pa postoji nekoliko verzija tog predawa. Po jednoj je Marija Magdalena nakon Hristovog vaskrsewa do{la u Rim i caru Tiberiju poklonila crveno jaje, pozdravqaju}i ga re~ima „Hristos vaskrse”. Jaje, kao simbol nastanka `ivota, bilo je kori{}eno u mnogim kulturama i pre hri{}anstva. Po svetom predawu, Isus je, prorekao svoje vaskrsnu}e tre}eg dana nakon smrti, a u~enicima je rekao da }e to znati jer }e na taj dan koko{ke nositi crvena jaja. Postoji i predawe po kome je Hrist jednom prilikom uspeo da pobegne pred hajkom rimskih vojnika koji su zastali da se dive crveno obojenim jajima, koja je u korpici, pored puta dr`ala jedna `ena. Veruje se i da je u tada{wim razli~itim kulturama postojao obi~aj darivawa {arenih jaja u znak pobede ili radosti.

Bojewe jaja smatra se va`nom pripremom za obele`avawe ovog praznika, pa doma}ice tome pridaju veliki zna~aj. Prvo obojeno jaje naziva se „~uvarku}a” i ostavqa se na posebnom mestu u ku}i i ~uva se do slede}eg Uskrsa, jer se veruje da {titi doma}instvo.

USKR[WI DAN

Uskrs je dan radosti. Zvona na crkvama zvone, a qudi se pozdravqaju sa “Hristos vaskrse”, uz obavezan odgovor “Vaistinu vaskrse”. Uskrs je porodi~ni praznik i slavi se uz prisustvo svih uku}ana i obaveznu sve~anu trpezu koja ozna~ava i kraj ~etrdesetodnevnog posta. U nekim delovima Srbije doma}ice spremaju posebne lepiwe u obliku venca sa jajetom umetnutim unutra, poznate kao kovr`wak, koje se razmewuju sa prijateqima. Na uskr{we jutro

deca se trqaju crvenim jajetom po licu „da bi bila zdrava”, a devojke umivaju vodom u koje je potopqeno jaje kako bi tokom godine bile rumene.

Svako ko taj dan do|e u ku}u dobija jaje na poklon, a jaja se daruju i kada se ide u goste. Posebna radost za decu je obi~aj koji se zove „kupusawe gnezda” i podrazumeva da deca tra`e poklone koji uku}ani za wih ostavqaju u posebno dekorisanim gnezdima, uz pri~u da ih je tu doneo Uskr{wi zeka, na isti na~in na koji ih za Bo`i} donosi Bo`i} Bata.

PRAZNICI NAKON USKRSA VEZANI ZA VASKRSEWE

Prvi ponedeqak u sedmici posle Uskrsa, naziva se i pobusani ili Vaskrs mrtvih. Tada se odlazi na grobqe i preminuli preci daruju se jajima koja se za ovu priliku boje dan ranije. ^etrdeset dana posle Uskrsa slavi se Spasovdan, Vaznesewe Gospodwe, dan kada se Hrist jo{ jednom javio u~enicima i nao~igled wih uzneo na nebo. Niz uskr{wih praznika zavr{ava se Duhovima, kada se slavi Silazak Svetog Duha na apostole, i ovaj praznik obele`ava se pedeseti dan posle Uskrsa.

USKRS ILI VASKRS

Razlike u kori{}ewu izraza Uskrs i Vaskrs dovele su i do rasprava {ta je pravilno. Ako niste znali, obe varijante su ispravne, a obja{wewe za to le`i u na{oj istoriji jezika. Ova razlika javila se sredinom XVIII veka, kada je Srpska pravoslavna crkva dotad va`e}i srpskoslovenski jezik zamenila ruskoslovenskim.

Re~i Vaskrs, vaskrsnuti, vaskrse pripadaju srpskoslovenskom kwi`evnom jeziku. U ruskoslovenskom bogoslu`ewu Vaskrs i sve re~i vezane za ovaj izraz izgovaraju se sa glasom O u prvom slogu – voskresenije, voskrsnuti, voskrese. S vremenom je po~etno V iza koga je sledio tvrdi poluglas zameweno sa U, pa je tako nastala re~ Uskrs, koja pripada srpskom narodnom jeziku. Dakle, ne}ete pogre{iti za koji god se oblik odlu~ite jer svi ravnopravno postoje u srpskom jeziku.

Srbija se i daqe nalazi na prvom mestu po broju borbenih aviona u regionu, a glavni razlog za to jeste 17 juri{nih aviona J-22 "orao" doma}e proizvodwe

U proteklih nekoliko meseci sve ~e{}e su se mogle ~uti vesti o tome da su pojedine dr`ave u regionu pokrenule proces modernizacije svojih ratnih vazduhoplovstava i nabavku savremenih borbenih aviona. Me|u wima su Srbija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Ma|arska, a sletawe prvih {est od 12 poru~enih "rafala" na aerodrom u Zagrebu izazvalo je brojne reakcije u javnosti.

Pomenuta isporuka nije drasti~no promenila odnos snaga u regionu, bar kada je u pitawu broj borbenih aviona kojima raspola`u okolne dr`ave. Naime, kako se mo`e videti na prilo`enom grafikonu, Srbija se i daqe nalazi na prvom mestu po broju borbenih aviona (lovaca, juri{nika/bombardera i vi{enamenskih aviona) u operativnoj upotrebi.

Tako|e, va`no je naglasiti da su u predstavqenim brojkama ura~unate i trena`ne varijante odre|enih borbenih aviona, dok su {kolsko-borbeni i trena`ni avioni – koji se primarno koriste za obu~avawe pilota, ali mogu biti modifikovani za izvr{vawe borbenih misija – izuzeti, pa }e o wima biti vi{e re~i u zasebnim poglavqima dr`ava.

SRBIJA – MIG-OVI, "ORLOVI" I

"RAFALI"

Ratno vazduhoplovstvo Republike Srbije raspola`e sa 31 borbenim avionom, od ~ega su 14 vi{enamenski avioni MiG-29, i to 11 u modernizovanoj varijanti MiG29SM sposobnoj za borbu protiv vazdu{nih ciqeva i dejstvo po kopnenim i tri u trena`no-borbenoj dvosednoj varijanti MiG29UB, dok su preostalih 17 juri{ni avioni J-22 "orao" doma}e proizvodwe.

Upravo se zbog juri{nika "orlova", Srbija i daqe nalazi na prvom mestu po broju borbenih aviona u regionu, a poznato je i da je nekoliko primeraka modernizovano na standard M1A.

Pored navedenog, srpska vojska raspola`e i sa dvadesetak {kolsko-borbenih aviona G4 "super galeb", koji se mogu klasifikovati i kao laki juri{ni avioni. Za ove letelice postoji i program modernizacije koji se trenutno sprovodi, a procewuje se da je vi{e od polovine dovedeno na standard MD – "modernizovan-digitalizovan". Uz wih, u upotrebi RV Vojske Srbije ostao je jo{ jedan G2 "galeb" sli~ne namene.

Tako|e, kao {to je ve} poznato Srbija je u{la u proces nabavke 12 vi{enamenskih borbenih aviona 4,5 generacije "rafal" i o~ekuje se da }e ugovor o wihovoj kupovini sa Francuskom biti potpisan u naredna dva meseca. Prema procenama pojedinih stru~waka, prvi primerci francuskih letelica, ukoliko do nabavke zaista do|e, bi}e isporu~eni za desetak godina.

HRVATSKA

– "RAFALI"

KAO ZAMENA ZA MIG-21

Okosnicu hrvatske avijacije }e uskoro ~initi 12 polovnih "rafala" u verziji F3, od kojih je kao {to je ve} pomenuto {est letelica ve} isporu~eno Zagrebu. Uz {est francuskih, hrvatska vojska raspola`e sa jo{ 11 aviona MiG-21 – sedam u varijanti MiG-21bis-D ("dora|en") i ~etiri dvoseda UMD, koji se koriste za obuku pilota.

Svi hrvatski MiG-ovi su modifikovani tako da budu interoperatibilni sa drugim letelicama i sistemima NATO. Nakon isporuke preostalih {est "rafala", preostali avioni sovjetske proizvodwe bi}e povu~eni iz operativne upotrebe.

Uz navedene borbene, hrvatska avijacija na raspolagawu ima i 14 "Pilatuso-

BROJ BORBENIH AVIONA ZEMAQA U

Gde se Srbija nalazi?

vih" trena`nih aviona PC-9M, koji se mogu modifikovati za potrebe juri{no/bombarderskih misija. Interesantno je da su upravo ove letelice jedini borbeni avioni slovena~kog vazduhoplovstva, a razlog zbog kog su ura~unate jeste to {to ih Slovenija primarno koristi kao juri{ne, a ne kao {kolske avione.

Zbog nedostatka lova~kih, odnosno vi{enamenskih aviona, kontrola vazdu{nog prostora iznad Slovenije prepu{tena je italijanskom i ma|arskom vazduhoplovstvu u okviru NATO misije "er polisinga" iznad Zapadnog Balkana.

BUGARSKA – OD MIG-OVA, PREKO "SUHOJA", DO SAVREMENIH F-16

Kada je u pitawu Ratno vazduhoplovstvo Bugarske, interesantno je da ono u operativnoj upotrebi i daqe ima samo borbene avione sovjetske proizvodwe.

Od 20 pomenutih vazduhoplova 13 su MiG-29 - 11 u varijanti MiG-29A i dva dvoseda MiG-29UB - dok su preostalih sedam juri{ni avioni Su-25, od ~ega se dva Su25UBK koriste za obuku. Pored wih, Bugarska u upotrebi ima po {est PC-9M i L-39ZA, koji se primarno koriste kao {kolski avioni, ali mogu izvoditi udare po kopnenim ciqevima.

Pomenuti MiG-ovi, }e u skorijoj budu-

}nosti biti zameweni, budu}i da je Sofija naru~ila ukupno 16 vi{enamenskih borbenih aviona F-16 i to u najsavremenijoj varijanti "blok 70/72", poznatoj i po oznaci F-16V "vajper". Procewuje se da }e od 16 letelica, {est biti kori{}eno za obuku pilota.

RUMUNIJA – NAJBROJNIJA

LOVA^KA AVIJACIJA U REGIONU

Rumunsko ratno vazduhoplovstvo se isti~e po najve}em broju borbenih aviona osposobqenih za obavqawe lova~kih zadataka, budu}i da raspola`e sa 23 ameri~ka F-16 "blok 15" AM/BM MLU (Mid-Life Update), od kojih se ~etiri koriste za obuku.

Pored toga, Norve{ka Rumuniji treba da isporu~i jo{ 26 pomenutih vazduhoplova, a interesantno je da je Bukure{t ve} izrazio nameru da u budu}nosti ukupno 49 F-16 zameni sa 48 borbenih aviona pete generacije F-35.

[to se ti~e {kolsko-borbenih aviona, rumunska vojska raspola`e sa oko dvadeset IAR 99 "sojm", koji se mo`e koristiti za pru`awe neposredne vatrene podr{ke i izvi|a~ke misije. Deo ovih letelica modernizovan je na standard SM, kako bi se prilagodili obuci pilota za F-16 i F-35.

MA\ARSKA – [VEDSKI AVIONI NA LIZING

Svih 14 borbenih aviona u operativnoj upotrebi ma|arskog vazduhoplovstva su {vedski JAS 39 "gripen" – 12 su jednosedi koji su kompatibilni sa NATO sistemima, imaju unapre|ene sposobnosti u domenu naoru`awa i avionike, kao i opciju dopune goriva u letu, dok su preostala dva dvosedi u varijanti D i koriste se za obuku. Pored postoje}ih, koje je [vedska iznajmila Ma|arskoj na lizing, Budimpe{ta je pokrenula i proces nabavke jo{ ~etiri "gripena", kao i 12 {kolsko-borbenih aviona L-39NG ~e{ke proizvodwe, koji se mogu koristiti kao laki juri{nici i izvi|a~ke letelice.

ZA[TO BIH, CRNA GORA, ALBANIJA I SEVERNA MAKEDONIJA NEMAJU BORBENE AVIONE

Postoji vi{e razloga zbog kojih navedene dr`ave danas ne raspola`u borbenom avijacijom, a svi oni mogli bi se svrstati u tri kategorije.

Prva je svakako ekonomska, jer je jasno da dr`ave sa tako niskim ulagawima u sektor odbrane ne mogu nabaviti, niti odr`avati savremene borbene avione, dok modernizacija starijih, ve} odavno rashodovanih letelica, nije predstavqala isplativu opciju.

Druga podrazumeva nedostatak odgovaraju}ih kadrova za upravqawe, popravku i odr`avawe vazduhoplova. Jednostavno re~eno, postoji mawak osobqa - od tehni~ara do pilota. Na kraju, verovatno i najva`nija, je politi~ka pozadina svega ovoga. Naime, sve pomenute dr`ave osim BiH, su ~lanice NATO, koji u potpunosti kontroli{e vazdu{ni prostor iznad wihovih teritorija. Tako su za kontrolu neba Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije zadu`ena vazduhoplovstva Gr~ke i Italije, dok u~estali letovi {pijunskih aviona Alijanse iznad BiH dovoqno govore o tome ko de fakto kontroli{e wen vazdu{ni prostor. Ipak je najinteresantniji primer Severne Makedonije. Ova dr`ava je do relativno skoro zapravo imala ~etiri juri{na aviona Su-25, koji su kupqeni od Ukrajine i Belorusije, zbog pobune albanskih ekstremista 2001. godine. Ve} 2004. godine su izba~eni iz operativne upotrebe, pa su se do 2022. godine nalazili na otvorenom, na Me|unarodnom aerodromu u Skopqu, kada su odlukom makedonskih vlasti donirani Ukrajini. Me|utim, zbog katastrofalnog stawa, pretpostavqa se da ih je ukrajinska vojska iskoristila za pribavqawe rezervnih delova, po{to se podrazumeva da nakon 18 godina na otvorenom sovjetski juri{nici nisu bili u letnom stawu.

Netawahu moli Bajdena da ga spasi

od Ha{kog tribunala

Izraelski premijer Bewamin Netawahu zatra`io je od ameri~kog predsednika Xozefa Bajdena da pomogne da se Me|unarodni krivi~ni sud spre~i da, zbog rata u Gazi, izda naloge za hap{ewe visokih izraelskih zvani~nika.

Izraelski vrh sve vi{e brine da se MKS, koji istra`uje mogu}e ratne zlo~ine izraelskih snaga i palestinskih militanata koji datiraju iz rata Izrael-Hamas 2014. godine, priprema da izda naloge za hap{ewe Netawahua, ministra odbrane Joava Galanta i na~elnika General{taba Izraelskih odbrambenih snaga Herzija Halevija.

A, u trenutku dok Amerika sponzori{e rezoluciju o Srebrenici, u kome Srbiju, 29 godina kasnije poku{avaju da optu`e za navodni genocid, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele ku}e prakti~no potvr|uje da }e Amerika u~initi sve da Izrael izbegne odgovornost.

„Kao {to smo javno rekli mnogo puta, MKS nema nadle`nost u ovoj situaciji i mi ne podr`avamo wegovu istragu”, rekao je portparol za „Aksios”.

Ironi~no, SAD je jedna od dr`ava koja poku{ava da ubedi svet kako MKS itekako ima nadle`nost da izdaje nalog za hap{ewe ruskog predsednika Vladimira Putina, pod optu`bama da je, navodno, ume{an u otmicu ukrajinske dece.

Ameri~ki zvani~nici navode da nemaju jasne indikaciju da li }e MKS izdati naloge za hap{ewe, ali isti~u kako je tu`ila{tvo pod pritiskom nevladinih organizacija i nekoliko dr`ava ~lanica MKS da to u~ine.

„Pod mojim vo|stvom, Izrael nikada ne}e prihvatiti bilo kakav poku{aj MKS-a da potkopa wegovo inherentno pravo na samoodbranu”, rekao je Netawahu.

To bi, ka`e, postavilo „opasan presedan koji preti vojnicima i zvani~nicima svih demokratija koje se bore protiv divqeg terorizma i bezobzirne agresije”.

Taj presedan, na~iwen je, me|utim, ve} vi{e puta u slu~aju Srbije, kada je sud u Hagu progonio srpski vojni vrh zbog legitimne odbrane sopstvenog naroda. I kad je, po pravilu osloba|ao sve one koji su tvrdili kako su samo „Srbi krivi”, prenosi RT Balkan.

^etiri policajca ubijena,

~etiri rawena u [arlotu

Na~elnik policije Xoni Xenings izjavio je da je policija, posle tro~asovne pucwave, intervenisala oklopnim vozilima i upala u ku}u, gde su prona|eni `ena i mladi} star 17 godina ^etiri policajca su ubijena, a ~etiri rawena kada su uru~ivali nalog za hap{ewe zbog posedovawa vatrenog oru`ja u gradu [arlot u ameri~koj saveznoj dr`avi Severna Karolina.

Jedna grupa policajaca je napadnuta tokom uru~ivawa naloga, a zatim je do{la druga grupa policajaca koja je ubila napada~a, nakon ~ega je na wih otvorio vatru drugi napada~, prenosi AP.

Na~elnik policije Xoni Xenings izjavio je da je policija, posle tro~asovne pucwave, intervenisala oklopnim vozilima i upala u ku}u, gde su prona|eni `ena i mladi} star 17 godina. Predsednik SAD Xozef Bajden je obave{ten o incidentu i razgovarao je telefonom sa gradona~elnicom [arlota Vi Lajls.

Već 30 godina Beo-Export svojim cenjenim klijentima pruža NAJJEFTINIJI i NAJJEDNOSTAVNIJI način SLANJA NOVCA, u situacijama kada im je to najpotrebnije. Hitne isporuke u roku od 15 minuta!

Isplate vršimo na šalterima banaka, poštanskim šalterima, kućnoj adresi kao i na račune u bankama širom sveta.

Izaberite Vama najjednostavniji način uplate: lično u našim kancelarijama, online bankingom, telefonom - kreditnom karticom ili na šalterima banaka.

02 8781 1950

www. beoexport .com.au

• $3,000 i preko BEZ TROŠKOVA!!!

• SELITE SE / INVESTIRATE? Transfer novca uz najbolje uslove na tržištu. Puna podrška tokom čitavog procesa.

PUTNIČKA AGENCIJA

DODATNE PREDNOSTI BEO-TRAVELa

• Rezervišite Vaše putovanje na vreme. Pozovite nas.

• Mogućnost plaćanja na 18 rata. Uslovi postoje*

• Ne rizikujte, ne nosite veću sumu novca sa sobom. Novac Vam možemo prebaciti po specijalnim uslovima i bez ikakvih troškova.

• Računajte na profesionalnu podršku tokom celog putovanja.

02 8781 1960

www.beotravel.com

*uslovi postoje SPECIJALNE CENE AVIO KARATA NA DNEVNOM NIVOU

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 Radno vreme: pon - pet 9-17h • Pratite nas na društvenim mrežama! @BeoGroup @beogroupaustralia

Zato {to je Amerika nanela {tetu svetu biv{i slu`benik Agencije za nacionalnu bezbednost prodavao tajne

Biv{i slu`benik Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) koji je prodao poverqive podatke tajnom agentu FBI za koga je verovao da je ruski zvani~nik, osu|en je na skoro 22 godine zatvora.

Ameri~ki okru`ni sudija

Rejmond Mur nazvao je kaznu „milosr|em” i Xareha Sebastijana

Dalkea (32) nazvao izdajnikom koji je svesno po~eo da radi za NSA kako bi prodao ameri~ke tajne, prenosi „Politiko”. Dalkeovi advokati tra`ili su da vojni veteran, koji je pro{le jeseni priznao krivicu

za {pijuna`u u dogovoru sa tu`iocima, bude osu|en na 14 godina zatvora, delom zato {to informacije nisu zavr{ile u rukama „neprijateqa” i izazvale {tetu. Pomo}nik saveznog tu`ioca

Dejvid Kraut tako|e se zalo`io za bla`u kaznu jer je rekao da je

Dalke pretrpeo traumatsku povredu mozga, da je ~etiri puta poku{ao samoubistvo i da je do`iveo traumu kao dete, ukqu~uju}i nasiqe u porodici i zloupotrebu psihoaktivnih supstanci. Prema sudskim dokumentima, Dalke, koji je radio u NSA oko mesec dana, rekao je tajnom agentu FBI da `eli da „pokrene

promenu” nakon {to je doveo u pitawe ulogu Sjediwenih Dr`ava u nano{ewu {tete svetu. Tako|e je navodno rekao da je odlu~io da sara|uje sa Rusijom jer je wegovo nasle|e „vezano za wu”. Agentu za koga je verovao da je Rus, je rekao i da duguje 237.000 dolara.

Prema optu`nici, Dalke je planirao da Rusima proda procenu pretwi vojnim ofanzivnim sposobnostima tre}e, neimenovane zemqe, kao i opis „osetqivih” odbrambenih kapaciteta SAD, od kojih se neke odnose na tu istu stranu zemqu, prenosi RT Balkan.

UKRAJINSKI KOMANDANT PRIZNAO:

Kad Rusi zauzmu ^asov

Jar lak{e }e osvajati nove teritorije

Ruska vojska }e, kada bude zauzela ^asov Jar, mo}i aktivnije da napreduje i osvaja nove teritorije, rekao je komandant Oru`anih snaga Ukrajine Mihail Onufer, a prenosi „Strana.ua”.

„Kada budu zauzeli uzvi{ewe mo}i }e da dejstvuju odatle mnogo aktivnije. Dopremi}e svoje protivvazdu{ne sisteme bli`e, a opremu }e mo}i da kamufliraju izme|u ku}a jer u gradu ima vi{espratnica. A mi }emo biti prinu|eni da se povu~emo”, predvideo je komandant Onufer.

^asov Jar }e postati po~etna linija za ruski napad na Konstantinovku, ocenio je Onufer. Ako ruske snage zauzmu ^asov Jar, pre}i }e se na pozicionu borbu, {to nimalo nije povoqno za ukrajinsku vojsku koja ne mo`e da se u~vrsti u selima –tamo nema objekata gde koji bi im pomogli da dr`e odbranu, objasnio je ukrajinski komandant.

Da je situacija na frontu vrlo te{ka za ukrajinsku stranu, priznao je i sam glavnokomanduju}i Oru`anih snaga Ukrajine Aleksandar Sirski. Prema wegovim re~ima, Rusija ima zna~ajnu prednost i aktivno napada du` cele linije dodira, {to dovodi do takti~kih uspeha. Kao goru}e ta~ke naveo je Ivanovskoe i ^asov Jar u pravcu u Doweckoj Narodnoj Republici, prenosi RT Balkan.

Za{to Ukrajinci povla~e tenkove ”abrams” sa prve linije fronta

Ukrajinske oru`a ne snage povukle su ameri~ke tenkove „abrams” sa linije razdvajawa zbog wihove rawivosti, pi{e Military Watch Magazine.

„Ukrajinska vojska je povukla svoje tenkove M1A1 „abrams” sa prve li nije fronta zbog zabrinuto sti povodom wihove rawivosti na ruske napade. Ova odluka je do neta nakon velikih gubitaka u borbama od sredine februara“, navodi se u tekstu.

Navodi se da je najmawe pet od 31 tenk uni{teno, a jo{ nekoliko onesposobqeno. Uprkos ~iwenici da je ukrajinska industrija zna~ajno poboq{ala nivo oklopne za{tite vozila nakon isporuke, ukrajinski zvani~nici su izrazili skepticizam u pogledu efikasnosti vozila, obja{wava autor ~lanka.

NEMA^KI PAKET ZA UKRAJINU:

Nema~ka je poslala Ukrajini nov paket vojne pomo}i, u kome se izme|u ostalog nalazi deset borbenih vozila pe{adije „marder”, municiju za wih i granate za tenkove „leopard 2”, navodi se na a`uriranoj listi postavqenoj na sajtu nema~ke vlade. U novom paketu isporu~eni su sistem PVO „skajneks”, rakete za ranije isporu~ene sisteme IRIS-T SLM, kao i oko 30.000

Ranije je objavqeno da su ruski vojnici evakuisali prvi „abrams” sa prve linije fronta na avdejevskom pravcu. Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je snimak ruskih oru`anih snaga kako uni{tavaju ameri~ko vozilo. Ina~e, da bi odvukla automobil, vojska je prvo morala da izvr{i izvi|awe kako bi osigurala bezbednost operacije.

projektila za samohodne protivavionske topove „gepard”. Nema~ka je poslala i oko

PROPALESTINSKI PROTESTI NA AMERI^KIM UNIVEZITETIMA:

Policija hapsi,

Univerzitet Kolumbija suspenduje studente

7.500 artiqerijskih granata u kalibru 155 milimetara, radar za osmatrawe vazdu{nog prostora TRML-4D, vozilo za postavqawe pontonskih mostova „biber”, in`iwerijsko vozilo „dahs”, devet ure|aja za uklawawe mina, 18.000 projektila u kalibru 40 milimetara, 3.000 ru~nih raketnih baca~a RGV 90 i nepoznat broj minobaca~kih mina u kalibru 120 milimetara.

• Stotine studenata u Sjediwenim Dr`avama uhap{eno je na protestima podr{ke Palestini, prenose lokalni mediji. Skupovi podr{ke Palestincima organizovani su u vi{e od 20 univerzitetskih kampusa u SAD uprkos pretwama univerzitetskih vlasti da }e ih suspendovati sa nastave.

Policija je koristila suzavac i {ok bombe u rasturawu protesta na Univerzitetu Teksas i tom prilikom je najmawe 40 studenata uhap{eno. Neki studenti su se opirali hap{ewu i policajci su morali da ih vuku, dok su drugi uzvikivali "sramota" i polivali policijski autobus vodom.

Sukobi policije i aktivista de{avaju se na kolexima {irom SAD gde studenti tra`e da Izrael okon~a rat protiv Hamasa u Pojasu Gaze. Studenti ukqu~eni u demonstracije pozivaju univerzitete i ameri~ku vladu da prekinu veze sa izraelskim vlastima i vojskom. Vi{e od 800 demonstranata uhap{eno je u ameri~kim kampusima od 18. aprila, ukqu~uju}i vi{e od 200 na ~etiri univerziteta u subotu, navodi "Wujork tajms".

Univerzitet Kolumbija po~eo je da suspenduje studente koji su u~estvovali u protestima nakon {to je u ponedeqak istekao rok za napu{tawe kampa u kampusu u Wujorku. Studenti odbijaju da napuste improvizovani kamp, koji sadr`i desetine {atora. Bela ku}a je osudila deo retorike koja se ~ula tokom protesta, optu`uju}i aktiviste da uzvikuju antisemitske slogane i zastra{uju jevrejske studente. "Ove opasne, u`asne izjave prevr}u stomak i trebalo bi da slu`e kao poziv za bu|ewe. U`asno je zalagati se za ubistvo Jevreja", rekao je zamenik sekretara za {tampu Bele ku}e Endrju Bejts.

Ima leka i za kupqene diplome i plagijate, samo nema politi~ke voqe da se to re{i

U Srbiji je poznat po besplatnim uxbenicima, u nau~nim krugovima priznat kao elektroin`ewer ~iji se patent za ~itawe zapisa sa magnetnih memorija koristi u milijardama ra~unara i diskova {irom planete. Taj patent je postao poznat i po tome {to je dospeo na ameri~ki sud jer ga je neovla{}eno koristila kompanija Marvel koja je na kraju morala da isplati vi{emilionsku od{tetu Karnegi Melon univerzitetu na kojem je, s tim radom, doktorirao profesor i nau~nik Aleksandar Kav~i}.

Ve} nekoliko godina wegova fondacija u Srbiji ~ak i na sudu bije bitke sa privatnim izdava~ima uxbenika koji dr`e najve}i deo tr`i{ta i prodaju ih po cenama za koje Kav~i} ka`e da su pet puta vi{e nego {to je potrebno.

„Znate, kad qudi dve tri godine za redom dobijaju uxbenike na ruke, kada ih vide na internetu da su besplatni, kada shvate da se {tampana izdawa zaista prodaju po klot ceni {tampe, to ne mo`e da se sakrije. Mo`da je put do istine duga~ak i mukotrpan ali istina na kraju preovlada, koliko god joj trebalo da do|e do sva~ijih u{iju. Gledaju}i unazad mo`da je i dobro {to je ovako te`ak put jer ako je ne{to lako nije ni vredno raditi na tome. Nema gu{ta u pobedi ako pobedite |aka prvaka u {ahu, jer ako ne{to ho}eta stvarno da uradite, onda pobedite svetskog {ampiona ili najve}eg u nekoj zemqi“, ka`e profesor Kav~i}.

n Za{to onda i danas 80 odsto tr`i{ta, kako ka`ete, dr`e najve}i izdava~i, za{to se i daqe u dovoqnoj meri ne prihvataju va{i uxbenici?

- Zbog korupcije. Tu se ve}ina nastavnika apsolutno ni{ta ne pita. Imali smo primere da nam do|u nastavnici i ka`u da bi oni izabrali na{ uxbenik, ali da im direktor ne dozvoqava. ^ast izuzecima, imamo i direktore sa kojima je fenomenalno sara|ivati, koji su otvoreni, ali postoje oni koji su jednostavno dogmatski protive ideji da uxbenici budu priu{tivi, da dozvole roditeqima da se ne{to pitaju. Ne znam za{to je to tako, ali ajmo da razmi{qamo logi~no. Ako vi ho}ete korupcijom da delujete na neko tr`i{te, to ne mo`ete sa svima, ne mo`ete potplatiti ni svakog nastavnika, ni svakog roditeqa, ni svakog ~lana Saveta roditeqa, to je nemogu}e. ^ak i da mo`e, ni taj bogati Klet (izdava~ka ku}a) nema toliko novca za to. To se radi tako {to se uticajni pojedinci nekako nagovore.

n Kada ka`ete uticajni pojedincii, mislite li na nekog iz dr`avnog aparata, ministarstva, Vlade?

- Nemam dokaze da je to neka dr`avna strategija, ali postoje uticajni qudi u dr`avnom aparatu koji mo`da to ne rade po nekoj direktivi ve} im je dozvoqeno da imaju li~ne interese pa koriste svoj polo`aj da ih ostvare. Postoje neke insinuacije, labavi dokazi ali uperiti prstom u nekog to ne mogu javno, iako imam nekakve indicije, ne mogu da ka`em dokaze. S druge strane, imamo primere qudi na vlasti koji su vrlo prijateqski raspolo`eni i shvataju suprotno - da }e u wihovom bira~kom telu biti popularniji ako na nivou svoje op{tine pre|u na na{e uxbenike, zato {to tada u okviru buxeta u kom su do pre godinu-dve mogli da obezbede samo besplatne uxbenike za prvi razred, sada mogu za {est razreda osnovne {kole. I uz jo{ mali dodatak, za svih osam razreda. Opet je i tu na

delu nekakav politi~ar i nekakav uticajan ~ovek u svojoj sredini ali on to potpuno druga~ije vidi.

n Ako se pitawe uxbenika, kako ka`ete, mo`e re{iti za dan, {ta je to u na{em {kolstvu {to nije lako re{iti?

- Mi smo potpuno proma{ili temu. [ta je bitno u na{em obrazovnom sistemu? Nije bitan uxbenik, mo`e biti bilo koji, bitan je nastavnik. E, to ne mo`e biti bilo ko. A do{li smo dotle da vi{e nemamo dobre, odli~ne |ake iz {kola, gimnazija, koji upisuju profesorske smerove ili u~iteqske fakultete.

Nastavni~ka profesija je degradirana, plate su niske, neretko i roditeqi ismevaju nastavnike, nazivaju ih luzerima...I kada sve to |ak vidi, on sutra ne}e da bude nastavnik. Ho}e ne{to drugo. Ho}e za sebe neku drugu, boqu, lep{u budu}nost. I mi ulazimo u jednu negativnu povratnu spregu, ne{to {to je lo{e, prouzrukuje jo{ lo{ije. n Kako se to le~i?

- Novcem, nema druge. Izvolite, vrednujte qude onako kako se to radi u kapitalizmu. Izne}u jednu pora`avaju}u statistiku. Prosek plata u prosveti je 10% ispod proseka u dr`avi. Obrazovni nivo u prosveti je takav da svi imaju bar fakultet, ako ne i vi{e. Dakle, vi imate natprose~no obrazovan segment radne snage koji pla}ate ispod proseka i time jasno i nedvosmilseno pokazujete ovom dru{tvu u koje vrednosti kao dr`ava i dru{tvo verujete.

n Reforma obrazovawa je proces koji traje godinama i ~iji se rezultati vide tek posle par decenija, da li je to razlog {to su stranke na vlasti nezainteresovane da se upu{taju u procese koje im ne donose vidqive rezultate na slede}im izborima?

- Ta~no, rezultati reforme }e se videti za 30 godina ali ko u ovoj zemqi onda brine {ta }e se desiti za 30 godina. Kad nam

stranci pokupe sve ove {to ne{to znaju, ko }e ovde ostati i {ta }e znati da uradi, da napravi, ho}e li znati da napravi nekakav proizvod za izvoz? A mi moramo `iveti od izvoza, ili }emo izvoziti qude i profit a mi u ovoj zemqi raditi za male plate u ne znam kakvim fabrikama, u tzv. {rafciger industriji, kao mota~i kablova. Ili }emo zaista izvoziti proizvode, a da qudi i profit ostaju ovde. Razmislimo, ko }e to uraditi.

Reforme {kolstva nam se stalno zavr{avaju dodavawem novih predmeta. Posledwi je „Digitalni svet“, to je bila politi~ka odluka izvesnog politi~ara, ili politi~arke, pa sad vidite ko se zalagao za digitalizaciju...

n Ana Brnabi}?

- Pa, ko bi drugi. Pazite, to dolazi od osobe koja ne zna digitalizaciju, siguran sam da ne zna da defini{e {ta zna~i re~ digitalizacija onako kako se postavqa u elektrotehnici. Potpuni proma{aj. Da vi iz nekog uxbenika |ake u~ite o digitalnom svetu a ne vide kompjuter u u~ionici. ^emu to vodi?! I za{to nam se reforme {kolstva name}u tako ad hok i sve se uvek zavr{ava dodavawem novih predemta. Vama danas osmaci imaju 15 predmeta. Na jednoj godini fakulteta nemaju toliko, na ETF-u imaju {est ili sedam predmeta za celu godinu, a ovamo |aci u~e 15 predmeta. I oni bubaju te predmete, pazite nepotrebne predmete.

n Verovatno je i ranije bilo onih koji plagiraju nau~ne radove i kupuju diplome ali to nismo prime}ivali u toj meri.

- Ako se to de{avalo ranije onda ja to nisam video. Ili je to bilo u tako malim procentima da to nije bilo vidqivo, danas je na svakom koraku. I {to je najgore, to se jako brzo re{ava - jednostavnim prijemnim ispitom u dr`avnu slu`bu kao {to radi Kina. Ako znamo da napravimo prijemne is-

pite za sredwe {kole i za fakultete, umemo jako dobro da postavimo prijemne ispite i za javna preduze}a i dr`avnu slu`bu. I to neke dr`ave rade. Pa onda izvolite, kupujte diplome, {ta nas briga {ta }ete vi da kupite za svoj novac, ali }emo vam dati posao samo ako presko~ite ovu letvicu. I to funkcioni{e u mnogim dr`avama. n [ta }emo sa ministrima koji su kupili diplome?

- Ili sa plagiranim doktoratima, to vam govorim. [to se ti~e vlade tu je drugi mehanizam, tu je re~ o politi~kom postavqawu nekoga na poziciju koja nije stalna u dr`avnom sistemu. Tako postavqawe nekoga koje plagirao doktorat ili kupio diplomu je slawe pogre{ne poruke. Ali postoji masa qudi u dr`avnom sektoru, u javnim preduze}ima koji bi trebalo da polo`e prijemni ispit za svoje pozicije. To se lako re{ava, samo je potrebna politi~ka voqa. Ali ovo drugo, ceo koncept osnovnog obrazovawa, to se te`e re{ava. To je inertan sistem koji ve} 30 godina klizi nani`e i mi moramo da na|emo na~in da to kormilo bar malo okrenemo ne bi li se brod vratio i krenuo u suprotnom smeru. n Koji su koraci za taj pravac bitni, pored boqeg vrednovawa nastavnika, druga~ijih metoda i sadr`aja?

- Boqim vrednovawem nastavnika, pospe{ivawem meritokratije... I ne samo to, jako je va`no iskoreniti prepisivawe ve} na nivou |aka u osnovnim {kolama. I za to postoje metode, znam kako to funkcioni{e na Zapadu, za{to se tamo ne prepisije. Svaki poku{aj prepisivawa zavr{ava se tako {to vas izlo`e javnom posramqivawu pred drugim |acima, pred roditeqima, kolektivom, uperite uvek prst u tog ko prepisuje i izazovete stid kod wega. Sve je to u redu kad se uradi sa detetom od 9, 11, 13 godina, deca }e pre`iveti tu jednu epizodu ali moraju da budu korigovana, mora da postoji taj mehanizam korekcije. Treba pre`iveti taj sram kad vas svii gledaju.

I kad tako mladi qudi do|u do sredwe {kole, to vi{e ne postoji kao smi{qen na~in da se do|e do rezultata, jednostavno toga nema, tako se to iskorewuje. U Hong Kongu vam objave ime u novinama.

U Americi, ako vas uhvate da prepisujete na univerzitetu, prvi put vas odstrane jedan semestar iz nastave {to zna~i da vam je ba~ena {kolarina za taj semestar. Drugi put vas trajno izbace sa fakulteta. To su mehanizmi kojima se to sputava.

n Ho}ete da ka`ete da ne smemo dopu{tati i negovati sklonosti ka prepisivawu i varawu od malih nogu, jer je to uvod u plagirawe i kupovinu diploma? - Sad }u da vam ispri~am ne{to, ne znam da li sam to do sad govorio. Mo`da }e vam biti sme{no, ali }ete na kraju shvatiti da je tu`no. Kada smo po~iwali sa pisawem uxbenika u Fondaciji uputili smo javni poziv da se jave autori koji mogu da pi{u uxbenike. Javi se tada ~ovek, predstavi se kao stomatolog, potpi{e se i ka`e da mo`e da pi{e uxbenike. I mi pitamo koji bi uxbenik pisao, o~ekuju}i na primer biologiju ili hemiju, a on ka`e da mo`e da pi{e sve: “Ja sam ve} toliko magisterijuma i doktorata napisao za razne qude u raznim oblastima, maltene od filosofije do stomatologije, tehnike, biznisa, {ta vama treba ja }u to da napi{em”. Razumete, to je toliko maha uzelo da se on uop{te ne stidi da to ka`e javno, ostavio je svoje ime i prezime. On time direktno propagira i poma`e ove {to na nezakonit na~in dolaze do diploma. Naravno, nismo ga daqe kontaktirali.

Dodik: Spaji}eva najava da }e podr`ati rezoluciju o Srebrenici katastrofalna

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je najava crnogorskog premijera Milojka Spaji}a da }e podr`ati rezoluciju o Srebrenici moralno, politi~ki i istorijski katastrofalna.

"Ako nisu vodili ra~una o stigmi koja se ovom rezolucijom name}e celom srpskom narodu, mogli su se bar zapitati kako }e se ose}ati blizu 40 odsto dr`avqana Crne Gore koji se izja{wavaju kao Srbi", naveo je Dodik na platformi Iks.

On je ocenio da je Milo \ukanovi} pora`en na izborima, ali da je na`alost pobedila politika koja je, kako je naveo, po pravilu na {tetu Srba u Crnoj Gori.

Prethodno je nema~ki stru~wak za Zapadni Balkan i pro{irewe NATO Milan Ni~ izjavio da je tokom razgovora u Ber-

linu premijera Crne Gore Milojka Spaji}a pitao, izme|u ostalog, o stavu wegove vlade o predlo`enoj rezoluciji o Srebrenici, a da je Spaji} odgovorio da }e Crna Gora podr`ati rezoluciju, ali je ne}e kosponzorisati.

Dodik: Tra`i}u od Srbije i Vu~i}a da nas podr`i u razlazu u Bosni i Hercegovini

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da }e tra`iti od Srbije da razume da Republika Srpska mora da ide putem razlaza u Bosni i Hercegovini, zbog Rezolucije o Srebrenici.

Dodik je rekao da }e, bez obzira {to rezolucija Generalne skup{tine UN nije obavezuju}a, odbiti wen sadr`aj jer je smatraju politi~ki motivisanom. Tako politi~ki motivisana ne doprinosi stabilizaciji odnosa u Bosni i Hercegovini, pogotovo stabilizaciji i normalizaciji bo{wa~kog i srpskog naroda, rekao je Dodik za sarajevsku Fejs televiziju.

„Mislim da Vu~i} radi dobar posao, da je odgovoran dr`avnik Srbije i da razume kontekst u kome svaka osuda srpskog naroda zatvara mogu}nost za neke budu}e razvojne pozicije samog naroda“, rekao je on.

Predsednik Republike Srpske najavio je da }e Vu~i}u predlo`iti da se na Saboru srpskog naroda, koji }e biti odr`an neposredno nakon glasawa o rezoluciji, Republika Srpska i Srbija zajedni~ki odbace tu rezoluciju.

Tra`i}e i da Srbija kao me|unarodno priznata dr`ava i ~lanica UN formalno nastavi osporavawe elemenata te rezolucije.

„Poku{a}u Vu~i}a i ostale da uverim da podr`e RS u wenim nastojawima jer je ona potpisnica i garant Dejtonskog sporazuma. Tra`i}emo od Srbije da preko me|unarodnih institucija pristupi provo|ewu procedura i tu`bi za one koji su tu`ili Dejton, a to sigurno nije Srbija, niti Republika Srpska“, rekao je on.

Tra`imo da Srbija razume da mi moramo da idemo putem razlaza u Bosni i Hercegovini, naveo je Dodik, a na opasku novinara da tra`i od Srbije da ih podr`i u otcepqewu, on je odgovorio da nije otcepqewe u pitawu, ve} razlaz.

„Nije moje da o~ekujem, nego da postavim zahteve“, rekao je on.

Na ponovqeno pitawe da li }e od

Vu~i}a na saboru jasno tra`iti da podr`e RS u otcepqewu, rekao je da oni nemaju plan otcepqewe, ve} da `ele da idu na razdvajawe.

„Postoji entiteska linija… Razdvajawe ti je preuzeti sve funkcije {to imamo, obezbediti novac u buxetu za sve radnike koji rade u ministarstvu odbrane, vojnike povu}i, povu}i qude koji rade u SIP-i, proglasiti da se ne}e sprovoditi odluke suda i tu`ila{tva i bilo kog organa BiH na prostoru Republike Srpske“, ukazao je Dodik

Mi i daqe ne}emo sporiti ono {to pi{e u Dejtonu, naveo je.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da u Bosni i Hercegovini nema nikakve vanredne situacije, da iza politike Republike Srpske ne stoji namera izazivawa bilo koga, da RS po{tuje Dejtonski sporazum i da ne postoji plan o secesiji.

"Niko ne progla{ava secesiju, mi se ne odvajamo u BiH, mi smo kao Republika Srpska u{li u BiH, nemamo plan secesije, ali ukoliko svi na{i napori ne uspeju, imamo plan da se razdru`imo sa FBiH. Mi imamo odnos sa FBiH koja je strana Dejtonskog sporazuma. Ako imamo {ta da razgovaramo, mi treba da razgovarao sa FBiH, a ne sa organima BiH koji su izvedeni", poru~io je Dodik za Fejs TV.

Dodik je istakao da se ni od jednog politi~ara iz Republike Srpske ne mo`e ~uti pri~a o ratu, za razliku od politi~ara iz FBiH, navode}i da Bo{waci ru{e Dejtonski sporazum, prenela je RTRS.

"Narativ koji se stvorio u Sarajevu da mi ne po{tujemo Dejton je izvrnut. Wega ne po{tuje bo{wa~ka politi~ka struktura", rekao je Dodik.

Dodik je istakao da srpski narod ne}e da `ivi u BiH koja je mimo Ustava i da nema BiH bez Republike Srpske da se to mora uva`avati.

On je rekao da posle rezolucije o Srebrenici ni{ta ne}e biti isto i da }e Republika Srpska raditi u svom interesu.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

LAZARICE SIMBOL RADOSTI: Sve~ano obele`ena Vrbica u Semberiji

Ispred zgrade gradske uprave u Bijeqini je sve~ano obele`ena Lazareva subota. Stari je obi~a da devoj~ice obu~ene u `ivopisne no{we, od jutarwih sati na Lazarevu subotu, obilaze doma}instva, igraju}i i pevaju}i ,,Okreni se Lazare, ovoj ku}i za zdravqe” blagosiqaju doma}ina i wegovu ~eqad, prizivaju}i rodnu i beri}etnu godinu.

Lazarice su odvajkada simbol dolaska prole}a i najave vaskr{wih obi~aja koji se obele`avaju na ovaj veliki hri{}anski praznik.

Lazarice su svojom pesmom i igrom po`elele Sembercima blagostawe i sre}u, a wima su se pridru`ili i mali{ani iz vrti}a nose}i na glavi pletene, vrbove ven~i}e.

Istovremeno, u porti hrama Sveti Sava u Batkovi}u, SKUD ,,Lazarice”,kroz igru i pesmu,zajedno sa mnogobrojnim me{tanima,proslavio je deseti ro|endan, a nakon toga i krsnu slavu SKUD-a,Lazarevu subotu...

„WEMU JE SVE GORE“ Sowa Karaxi} Jovi~evi} o zdravstvenom stawu oca i tretmanu u britanskom zatvoru

Ni nakon pune tri nedeqe zdravstveno stawe Radovana Karaxi}a nije zna~ajno boqe, izjavila je Sowa Karxi} Jovi~evi}, k}erka Radovana Karaxi}a, prvog predsednika Srpske.

Ona je kazala da nisu ura|ene ni osnovne dijagnosti~ke procedure, a da se ni o adekvatnoj terapiji ne mo`e govoriti. - Iako je zatvorski lekar pre 15 dana konstatovao da su pregled i dijagnostika specijaliste neophodni u {to kra}em roku, do toga nije do{lo i ne zna se ni da li }e, ni kada do}i – rekla je Jovi~evi} Karaxi} za „Ve~erwe novosti“. Tako|e, ona je potvrdila da je dobijena potvrda i da su nadle`ni oficiri i uprava zatvora, kao i Rezidualni Mehanizam i predsedavaju}a sudija Gati Santana upoznati na situacijom Radovana Karaxi}a. - Nedostatak bilo kakve reakcije i pomaka ukazuje da pri jasnom kr{ewu qudskih prava, a posebno prava na medicinsku pomo}, vi{e ne mo`e biti re~i o neobave{tenosti i da se radi o apsolutnom svesnom nepostojawu namere da se uradi bilo {ta po tom pitawu – poru~uje Jovi~evi} Karaxi}.

Du{ko Kne`evi} izru~en

Crnoj Gori

Predsednik Atlas grupe Du{ko Kne`evi} izru~en je iz Velike Britanije Crnoj Gori, saop{teno je iz Uprave policije Crne Gore. "Slu`benici Sektora za borbu protiv kriminala, su uz asistenciju slu`benika Sektora policije posebne namene, uspe{no realizovali ekstradiciju D.K. (65), dr`avqanina Crne Gore, iz Velike Britanije u Crnu Goru", navedeno je u saop{tewu.

On se, kako se navodi, potra`uje radi vo|ewa vi{e krivi~nih postupaka u Crnoj Gori, zbog sumwe da je po~inio krivi~na dela zloupotreba polo`aja u privrednom poslovawu putem podstrekavawa, zloupotreba ovla{}ewa u privredi putem podstrekavawa, stvarawe kriminalne organizacije i prawe novca.

"Ekstradicioni postupak je, u veoma kratkom roku, sprovoden od strane Uprave policije i Specijalnog dr`avnog tu`ila{tva Crne Gore sa jedne strane, i Ministarstva unutra{wih poslova Velike Britanije (Home Office) uz podr{ku Kancelarije oficira za vezu Velike Britanije u Beogradu i Ambasade Velike Britanije u Podgorici, sa druge strane", dodaje se u saop{tewu Uprave policije Crne Gore.

Uskoro

Ekstradicija je realizovana posebnim letom na relaciji London - Podgorica, uz visok stepen mera bezbednosti, a D.K. }e biti sproveden Vi{em sudu u Podgorici na daqu nadle`nost. Sud u Londonu odlu~io je u februaru pro{le godine da izru~i Kne`evi}a Crnoj Gori, a tim wegovih branilaca najavio je `albu, s obzirom na to da tada{wa odluka Vestminsterskog suda u Londonu nije bila pravosna`na.

Crna Gora je izru~ewe Kne`evi}a tra`ila jo{ u julu 2019. godine. Protiv Kne`evi}a se vodi vi{e istraga Specijalnog tu`ila{tva koje se odnose na utaju poreza, prawe novca i zloupotrebu slu`benog polo`aja.

}irili~ne table na zgradi

Rektorata i svim jedinicama

Univerziteta Crne Gore

Univerzitet Crne Gore prihvatio je inicijativu

Srpskog nacionalnog saveta za postavqawe tabli na }irili~kom pismu na zgradi Rektorata ovog univerziteta i svim univerzitetskim jedinicama.

Rektor Univerziteta

Crne Gore Vladimir Bo`ovi} u dopisu je odgovorio da je pomenuti zahtev opravdan i da }e u narednom periodu pristupiti wegovoj realizaciji.

„Va{ zahtev smatramo opravdanim. Imaju}i u vidu da u okviru Univerziteta postoje 24 organizacione jedinice i da je za realizaciju potrebno vreme, anga`ovawe qudskih i materijalnih resursa obave{tavamo vas da }emo u najkra}em roku pristupiti realizaciji zahteva“, navodi se u odgovoru rektora.

Srpski nacionalni savet na ~elu sa Mom~ilom Vuksanovi}em ovu inicijativu na adresu Univerziteta Crne Gore uputio je po~etkom novembra pro{le godine.

Crnogorci uvode sedmo~asovno radno vreme

Ministarka rada i socijalnog starawa Crne Gore Naida Ni{i} najavila je da do kraja godine u Crnoj Gori mo`e da se o~ekuje uvo|ewe sedmo~asovnog radnog vremena.

Ona je za Radio Crne Gore rekla da }e socijalna davawa u budu}nosti biti pravi~nija, kao i da ne}e biti ukidawa Fonda PIO, ali da }e on biti reformisan, prenosi RTCG.

Joanikije: Kosovo i Metohija - srpsko ogwi{te

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije istakao je na praznik Cveti, slu`e}i liturgiju na temeqima manastira Zlatica u Podgorici da je Kosovo i Metohija "staro srpsko ogwi{te koje Srbi ne}e ostaviti".

Joanikije je pozdravio decu sa KiM koja su prisustvovala liturgiji.

"S nama su deca sa raspetog, ali svetog Kosova i Metohije i uvek nam donesu radost. Kosovo i Metohija je na{e staro srpsko ogwi{te, koje ne zaboravqamo i zaboraviti i ostaviti ne}emo", poru~io je Joanikije.

Naveo je da, "iako se mno`e isku{ewa", narod iz Crne Gore i "drugih srpskih zemaqa" ne zaboravqa Kosovo i Metohiju, nego redovno ide i pose}uje ga kao i Jerusalim, "daje podr{ku stradalnom srpskom narodu i bra}i, naro~ito sve{tenstvu, mona{tvu i deci na Kosovu i Metohiji".

"Svetiwe na Kosovu i Metohiji privla~e mnogo naroda, ne samo na{, nego i

sve one koji se interesuju za duhovnost i kulturu", rekao je mitropolit Joanikije.

Praznik Cveti obele`ava se u znak se}awa na posledwi, carski i sve~ani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na posledwu nedequ wegovog `ivota.

Uprava poziva svoje ~lanove i prijateqe na proslavu U subotu 11. maja 2024. godine sa po~etkom u 14.30 ~asova.

Tu`ila{tvo formiralo predmet protiv Mila \ukanovi}a zbog - „krvne osvete“

Vi{e dr`avno tu`ila{tvo u Podgorici formiralo je predmet povodom intervjua biv{eg predsednika Crne Gore i DPS-a Mila \ukanovi}a.

Re~ je o intervjuu za podgori~ki Radio Antena M u kojem je \ukanovi} posledwa hap{ewa wegovih najbli`ih saradnika nazvao politi~kim revan{izmom i uporedio sa krvnom osvetom.

Nakon detaqne analize intervjua Vi{e dr`avno tu`ila{tvo }e po potrebi preduzeti i druge mere i radwe u ciqu dono{ewa odluke o eventualno po~iwenom krivi~nom delu, saop{teno je portalu RTCG iz Vi{eg tu`ila{tva u Podgorici.

„Vi{e dr`avno tu`ila{tvo u Podgorici formiralo je predmet povodom objave intervjua na portalima, koji je Antena M dao M.\., a koji je od Uprave policije dostavqen na ocenu ovom tu`ila{tvu radi pre-

ispitivawa eventualnog postojawa elemenata bi}a krivi~nog dela za koje se gowewe preduzima po slu`benoj du`nosti“, naveli su iz tu`ila{tva.

Tu`ila{tvo je, dodaje se, dalo nalog Upravi policije da od Radija Antena M pribavi i dostavi ovom tu`ila{tvu intervju u elektronskoj formi, te }e se, kako ka`u, nakon detaqne analize intervjua, po potrebi preduzeti i druge mere i radwe u ciqu dono{ewa odluke \ukanovi} je u intervjuu jo{ rekao da se u zemqi `ivi u „zatrovanoj atmosferi“ i da }e se, kako je naveo, „}eranija po Crnoj Gori nastaviti“.

Naveo je i da je du`an da na to upozori, jer je „crnogorsko dru{tvo dru{tvo osvetnika“.

„To nije karakteristi~no samo za albanske zajednice, za koje se uglavnom vezuje krvna osveta“, rekao je \ukanovi} i dodao da „u srcu Crne Gore, u Katunskoj nahiji, krvna osveta me|u odre|enim starocrnogorskim porodicama traje du`e od 200 godina“.

„E, ko to ne zna, taj ne razume kako je opasno kad vam jedina politika nakon dolaska na vlast postane revan{izam. Revan{izam je samo politi~ko ime za osvetu. To zna~i da ne postoji svest o tome da treba podvu}i crtu ispod crnogorske prakse osvete.

Onaj ko radi ovo {to sada radi, taj ne shvata da je ve} otpo~eo novu stranicu crnogorskih osveta, prenosi Sputwik. I jako gre{i ako u onim lisicama nad kojima likuje, na rukama drugih qudi, ne prepoznaje svoje lisice sutra“, poru~io je \ukanovi}.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Ministar spoqnih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je da je 16. i 17. maja sednica Komiteta ministara Saveta Evrope (SE) o prijemu Kosova u tu organizaciju, a da }e glasawe biti najverovatnije 17. maja. Da~i} je rekao da ta tema jo{ nije na dnevnom redu, ali se mo`e o~ekivati da bude.

“Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope je zavr{ila svo-

MINISTAR

Glasawe o prijemu Kosova u Savet

Evrope najverovatnije 17. maja

ju ulogu. Oni su dali preporuku, ali to ne zna~i da o tome mora da se raspravqa odmah. Neke zemqe izra`avaju rezervu, to su Francuska i Italija. A kada Francuska i Italija izraze rezervu, onda se postavqa veliko pitawe, jer oni tamo nemaju sad ba{ 100 odsto ve}inu. Pro{li put je na glasawu bilo 33 za, a treba 31. Zna~i, to je ve} poquqano”, rekao je Da~i} i ukazao da je Ma|arska priznala Kosovo, ali da su glasali protiv prijema u SE.

Naglasio je da se sada postavqa pitawe da li }e oni koji

su ve} dali svoj glas to u~initi ponovo.

“Mi moramo da se borimo i ne}emo se predati u svakom slu~a-

NA KOSOVU I METOHIJI - EPARHIJI RA[KO-PRIZRENSKOJ I KOSOVSKO-METOHIJSKOJ

Lazareva subota obele`ena u brojnim manastirima i srpskim mestima

U manastirima {irom Eparhije ra{ko-prizrenske, na Kosovu i Metohiji i brojnim srpskim mestima, u subotu 27. aprila, je sve~ano proslavqen praznik posve}en vaskrsewu Lazara iz Vitanije- Lazareva subota.

Praznik je posebno sve~ano obele`en u manstiru Svetih arhangela kod Prizrena, uz prisu-

stvo velikog broja vernika, gde se pre 20 godina, 27. aprila 2004. bratstvo vratilo u spaqene konake i obnovilo `ivot u zadu`bini

Cara Du{ana koja je devastirana u pogromu 17. marta 2004. godine. U ~ast povratka podignuta je kapela u posve}ena vaskrslom Lazaru, a veliki broj vernika sa Kosova i Metohije, Centralne Srbije i Crne Gore, okupio se na

Liturgiji koju je uz saslu`ewe sve{tenstva i mona{tva eparhije ra{ko-prizrenske slu`io vladika Teodosije.

Lazareva subota se naro~ito se sve~ano obele`ava u Kosovskom Pomoravqu, a posebno je sve~ano u Gotovu{i u Sirini}koj `upi na [ar planini. ^uvene Lazarice – devoj~ice i devojke do 18 godina obu~ene u narodnu no{wu idu od ku}e do ku}e i pevaju.

Obi~aj nala`e da doma}ica, ~iji dom posete u ovom mestu, daruje Lazarke jajima, slatki{ima i novcem.

U pove~erje, u ~ast Lazarica i praznika Lazareva subota, priprema se seoska igranka.

Lazarice predstavqaju element nematerijalnog kulturnog nasle|a Srbije i upisan je u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasle|a Srbije 2012. godine.

ju. Me|utim, ovde je te{ka, veoma je te{ka borba i vide}emo kako }e se daqe odvijati”, rekao je Da~i}.

Kako je naveo, predsednika privremenih pri{tinskih insitucija sada” guraju” da po{aqe ustavnom sudu Kosova Statut Zajednice srpskih op{tina (SZO) i dok Francuzi ka`u da je potreban odgovor tog suda, neki ka`u da je dovoqno samo da po{aqe zahtev.

Da~i} je ukazao da je Kosovo ve{ta~ki politi~ki “neuspe{an projekat”, navode}i da je ono 2008. godine jednostrano proglasilo nezavisnost, a da 2024. jo{ nije ostvarilo puno priznawe.

NA PRELAZU JARIWE NA SEVERU KOSOVA I METOHIJE Arlov uru~io {est stipendija srpskoj deci sa KiM

Predsednik bawalu~kog Odbora za pomo} Srbima na Kosovu i Metohiji Milorad Arlov uru~io je 27. aprila na prelazu Jariwe na severu Kosova i Metohije ~etvoromese~ni iznos stipendija, koje za {estoro srpske dece iz socijalno ugro`enih porodica u mese~nom iznosu od po 100 evra, obezbe|uje anonimni donator iz Republike Srpske.

- Zahvaquju}i donatorima iz Republike Srpske punih osam godina, od maja 2016. stipendiramo srpsku decu na Kosovu i Metohiji. Radi se o deci iz Kosovke Kamenice, Novog Brda, Gwilana, Kosovske Mitrovice, Zve~ana i Leposavi}a, iz vi{e~lanih porodica, socijalno ugro`enih porodica, bolesnoj deci, deci i maldima sa pote{ko}ama u razvoju i deci samohranih majki. Nekoliko posledwih godina uru~ujem ovu donaciju na Jariwu, administrativnom prelazu jer mi je zabrawen ulazak na Kosovo i Metohiju. Ni ovaj put nije odgovoreno iz kancelarije Pri{tine u Beogradu na moju molbu koju sam poslao 23.aprila za ulazak na „Kosovo” da mi dozvole versku i humanitarnu posjetu, kazao je Arlov. Pri{tina je Arlovu 26. juna 2020.godine prvi put zabranila ulazak i od tada mnogo puta ga je vra}ala i mnogo puta odbijala molbu da mu se skine zabrana i dozvoli ulazak na KiM.

BIV[I GR^KI PREMIJER ANTONIS SAMARAS: Izve{taj Dore Bakojani ne predstavqa Gr~ku

Biv{i gr~ki premijer Antonis Samaras o{tro je kritikovao izvestiteqku za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope Dore Bakojani, isti~u}i da wen izve{taj o Kosovu ne predstavqa Gr~ku, kao ni kulturu i tradiciju te zemqe.

”Ne~uvene stvari koje su se nedavno desile vezano za Kosovo ne predstavqaju Gr~ku i helenizam”, rekao je Antonis Samaras. Dodao je da bi Gr~ka pre trebalo da se bavi obele`avawem 50. godi{wice turske invazije na Kipar, umesto, kako je rekao, ”uvla~ewem helenizma u opasne puteve, kao sa rezolucijom o Kosovu”.

Prema wegovim re~ima, Gr~ka bi trebalo da se bavi internalizacijom pitawa ”kiparske tragedije”.

Tovima prenosi da se Bakojani nakon predstavqawa svog izve{taja o Kosovu suo~ila sa nizom kritika, ~ak i napada gr~kih politi~ara, i dodaje da su se kabineti premijera Kirijakosa Micotakisa i ministra spoqnih poslova Jorgosa Gerapetrita jasno ogradili od wenog izve{taja.

Bakojani je za gr~ke medije izjavila da za Kipar nije stvoren presedan usvajawem wene preporuke u Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope o Kosovu, uz ocenu da su Kipar i Kosovo dva razli~ita pitawa i da se ni na koji na~in ne mogu povezivati. Gerapetrit je ranije poru~io da }e se Gr~ka uzdr`ati od glasawa u Komitetu ministara Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope slede}eg meseca i da ne}e podr`ati zahtev za pristupawe Kosova toj organizaciji.

Video sam talase od 7 metara i santu leda veli~ine tri Wujorka!

Marko Stepanovi} (38) iz okoline

Beograda jedan je od retkih Srba koji je imao priliku da boravi na Antarktiku, najhladnijem i najmawe naseqenom kontinentu na svetu!

Na putu do tamo probijao se kroz talase visine {est-sedam metara, video je pingvine, kitove, foke, kojima zbog tamo{wih propisa nije smeo da prilazi na mawe od pet metara razdaqine, bio je svedok globalnog zagrevawa videv{i nestvarnu santu leda veli~ine tri Wujorka, o ~emu su pisali i svi svetski mediji...

Mnogi ma{taju o putovawima na daleka i egzoti~na mesta, ali Marko je jedan od retkih koji je zapravo i posetio mnoge neistra`ene delove sveta. I to rade}i na luksuznom brodu „Vorld”, jedinstvenom u svetu po tome {to su apartmani na brodu u privatnom vlasni{tvu i predstavqaju dom za milionere koji dele zajedni~ku strast - qubav prema egzoti~nim putovawima.

DUGE PRIPREME

- Same pripreme za putovawe na Antarktik po~iwu oko dve godine unapred, jer je potrebno pribaviti na desetine razli~itih dozvola s obzirom na to da je Antarktik jedan od najza{ti}enijih i najosetqivijih regiona na svetu. Brod mora da ispuwava odre|ene ekolo{ke uslove, a pored toga, i tehni~ke i bezbednosne. Ve}ina brodova koji idu na Antarktik isplovqava iz najju`nijeg grada na svetu - U{uaje u Argentini, koja se smatra i krajem sveta. Pejza`i su ovde nestvarni, jer pripadaju Patagoniji, koja je sama po sebi poznata po svojoj egzoti~nosti i raznovrsnosti `ivog sveta. Da bi se odatle stiglo do Antarktika, potrebna su dva dana na moru, nakon ~ega ulazite u predeo okovan ledom koji se te{ko mo`e opisati re~ima - zapo~iwe za Kurir pri~u Marko, koji je na Antarktiku proveo mesec i po dana u decembru i januaru.

Na putu za Antarktik su, pri~a, pre{li preko Drejkovog prolaza, koji se smatra jednim od najopasnijih plovidbenih puteva na planeti. Na tom mestu se spajaju dva okeana, pa su vreme i uslovi vrlo nepredvidivi.

- Drejkov prolaz je poznat i po tome {to na wegovom dnu le`i preko 700 brodova koji nisu uspeli da ga pre|u. Uvek je bio enigma, ~ak i za najiskusnije moreplovce

i navigatore, jer se vremenske prilike mewaju iz minuta u minut. U dana{we vreme, s modernim tehnologijama i materijalima od kojih se brodovi prave, ti incidenti su jako retki, ali je prelaz preko wega uvek neprijatno iskustvo, te Antarktik nije za one osetqive na talase i pokrete mora - nagla{ava on. Wihova ekspedicija se sastojala u obila`ewu delova Antarktika koji su zanimqivi po stenskim formacijama, kolonijama pingvina, morskim lavovima, kitovima ili pak napu{tenim vojnim bazama i istra`iva~kim stanicama.

EKSTREMNI USLOVI

- Iako su vremenski uslovi ekstremni, Antarktik je poznat po `ivom svetu. Ekstremnim uslovima se prilagodilo nekoliko vrsta pingvina, pet vrsta foka, osam vrsta kitova i znatan broja ptica. @ivotiwe na Antarktiku su, ina~e, za{ti}ene me|unarodnim zakonima i nije dozvoqeno pribli`iti im se bli`e od pet metara. Neretko smo kroz Antarktik

PARADOKS - LAKO SE IZGORI

ZBOG REFLEKSIJE

Marko je posetio Antarktik u periodu kad je na ju`noj hemisferi leto. - Prose~ne dnevne temperature su i{le od -15 do -5. No, bude dosta sun~anih intervala, pa je ovo prili~no podno{qivo. Najve}a opasnost je u stvari ba{ sunce, jer se lako izgori usled refleksije od beline snega, te je za{titni faktor obavezan, iako to mo`da zvu~i sme{no. Zimi se temperature spu{taju do -40, plovni uslovi su znatno lo{iji, te i skoro da i nema posetilaca.

nailazili na orke, kojih ima u velikom broju. ^esto bi porodi~no pratile brod, a i pribli`avale se ~amcima koji su kori{}eni za iskrcaj i ukrcaj. Iako su trostruko ve}e od ~amaca i izazivaju strahopo{tovawe, vrlo su znati`eqne i vole da pro|u ispod ili ispred ~amaca, ali nikad nisu agresivne. Pingvini, s druge strane, uvek imaju prednost u kretawu i morate im dati prvenstvo prolaza. Mo`ete se kretati samo utabanim stazama koje se popularno nazivaju „pingvinski auto-putevi”. Wih pingvini prave kako bi se lak{e kretali kroz sneg. Dakle, pingvin uvek ima prednost i mora se odr`avati distanca od minimum pet metara. Jednom nam se kretawe ukrstilo s jednim pigvinom, koji je samo stajao i posmatrao oko sebe. Proveli smo 30 minuta ~ekaju}i da nastavi daqe kako bismo mi pro{li - ka`e Marko, koji ka`e da je ovo putovawe neverovatno iskustvo jer se usled klimatskih promena Antarktik topi i wegov pejza` mewa. - Videli smo hiqade santi leda koje plutaju, a koje su se otopile usled zagrevawa. Najneverovatniji momenat je bio prolazak pored najve}e sante leda na svetu, po imenu A23A, veli~ine tri Wujorka, koja pluta morem. Imali smo sre}u da pro|emo pored we i snimak snimqen sa na{eg broda preneli su svi svetski mediji - BBC, Skaj i mnogi drugi.

BOGAT SADR@AJ NA BRODU Brod „Vorld” je, ina~e, duga~ak 196 metara, poseduje 165 najluksuznijih apartmana, teniski teren u punoj veli~ini, {est svetskih restorana sa vrhunskim {efovima kuhiwe, pozori{te, bioskop, biblioteku sa hiqadama razli~itih naslova,

EZEVO RAKIJA

• Najboqa australijska destilerija lozova~e u 2023. godini

• Proizvedena u Australiji

• Dvostruko destilovana

• Od kvalitetnog {iraz gro`|a iz regiona Barossa Valley

• Moderne tehnike filtracije

Dostupno {irom Australije. Za sve informacije pozovite Kabina Distilling na 03 9046 2427. Gde kupiti proizvode - informacije na sajtu www.kabinadistilling.com ili kontaktirajte Flox Wine and Spirits na 03 9464 7299 ili na infoªfloxwines.com.au Rakija je fla{irana u Kabina Distilling Company.

www.kabinadistilling.com

PINGVINI SE NE PLA[E QUDI Kazna zatvora za one koji kr{e propise

Pingvini na Antarktiku, ka`e Marko, ne pla{e se qudi. To je zato {to su wihovi jedini prirodni neprijateqi kitovi i foke.

- Opasnost vreba iskqu~ivo iz vode, pa stoga bi}a koja se kre}u po kopnu pingvini ne vide kao neprijateqe i nemaju usa|en strah. A s obzirom na to da je zabrawen bilo kakav fizi~ki kontakt sa `ivim svetom Antarktika, to bi bilo kr{ewe propisa, a operater ekspedicije, kao i sam brod, bili bi banovani za bilo kakve budu}e posete Antarktiku, uz dodatne nov~ane, pa i kazne zatvora.

bazene, teren za mini-golf, a stanari i zaposleni svake godine putuju na jednu do dve ekspedicije u daleka i te{ko pristupa~na mesta, kao {to su Grenland, Zapadna Papua, Kimberli u Australiji... Vlasnici stanova su, kako ka`e Marko, koji na brodu radi kao zamenik menaxera prodaje, uglavnom nau~nici, IT stru~waci, doktori. Ne razlikuju se mnogo od obi~nog sveta. - Imaju iste potrebe i `eqe kao i svi drugi, ve}ina wih je u stvari vrlo skromna. Imali su tu sre}u i znawe da stvore svoje bogatstvo i odlu~ili su da upoznaju svet `ive}i na brodu. A lepota toga je {to se svako jutro budite u drugom gradu, a ipak ste kod ku}e, jer brod zaista jeste wihova ku}a.

UKRAJINI STI@E NOVA VELIKA POMO] OD AUSTRALIJE:

Ministarstvo odbrane Australije najavilo je novi paket pomo}i Ukrajini od 100 miliona dolara

Australijski ministar odbrane Ri~ard Marls najavio je dodatnih 100 miliona dolara podr{ke Ukrajini, ukqu~uju}i finansirawe dronova, sistema protivvazdu{ne odbrane i isporuke municije.

- Vlada premijera (Entonija) Elbanizija nastavqa svoju nepokolebqivu podr{ku Ukrajini najavquju}i

novi paket pomo}i od 100 miliona dolara. Zamenik premijera i ministar odbrane Ri~ard Marls najavio je paket tokom dana{we posete Ukrajini, gde se sastao sa ukrajinskim premijerom Denisom [mihalom - navodi se u saop{tewu na sajtu Ministarstva odbrane Australije.

Re~eno je da novi paket ukqu~uje 50 miliona do-

i ja, ovo je postala ”epidemija”

Vi{e hiqada qudi protestovalo je u Sidneju i drugim velikim australijskim gradovima pozivaju}i na stro`e zakone o rodno zasnovanom nasiqu.

Demonstranti koji su zahtevali stro`e krivi~ne zakone okupili su se u Sidneju, glavnom gradu dr`ave Novi Ju`ni Vels, na mitingu, a potom i na mar{u koji je zatvorio gradske ulice. Neki demonstranti su nosili natpise na kojima je pisalo „Po{tovawe” i „Nema vi{e nasiqa”, prenosi Rojters. U glavnom gradu Ju`ne Australije Ade-

lejdu, proceweno je da se oko 3.000 qudi okupilo kod zgrade gradskog parlamenta.

Sli~ni protesti zakazani su tokom vikenda u Pertu, Melburnu, Viktoriji, Hobartu i Brizbejnu. Premijer Entoni Elbanizi izjavio je da je nasiqe nad `enama „epidemija“ u Australiji i najavio da }e u~estvovati na skupu u glavnom gradu Kanberi.

„Pro{eta}u sa `enama {irom Australije da ka`em da je dosta. Nasiqe nad `enama je epidemija. Moramo u~initi boqe”, naveo je Elbanizi na platformi Iks. U Adelejdu, senatorka Partije Zelenih Sara Hanson-Jang re-

Grupa tinejxera je planirala da nabavi oru`je i napadnu Jevreje samo nekoliko dana nakon {to je napadnut episkop Asirske pravoslavne crkve u Sidneju, pokazala je policijska istraga, prenose australijski lokalni mediji. Pet tinejxera, uzrasta od 14 do 17 godina, optu`eno je na sudu u Sidneju za niz krivi~nih dela, ukqu~uju}i zaveru radi u~estvovawa ili planirawe teroristi~kog akta.

Policija je navela da su se svi „pridr`avali verski motivisane, nasilne ek-

kla je da je za re{avawe ovog pitawa potreban „hitan nacionalni odgovor”.

„@ene su bolesne i umorne od toga da im se govori ‚da, lo{e je, ali ne mo`emo mnogo da uradimo’”, rekla je Hanson-Jang. Nasiqe zasnovano na rodu je aktuelno pitawe u Australiji, naciji od 26 miliona. Skupove je podstakao talas nasiqa nad `enama, a prema zvani~nim podacima, u ovoj godini svaka ~etiri dana ubijena je jedna `ena. Tako|e, u masovnom napadu u Sidneju ovog meseca ubijeno je {est osoba, ukqu~uju}i pet `ena.

stremisti~ke ideologije“ i da su bili deo mre`e koja je ukqu~ivala 16-godi{waka optu`enog da je 15. aprila no`em povredio episkopa Asirske pravoslavne crkve Mar Mari Emanuela. Prema policijskim informaciama koji su dostavqene Sudu za decu u Sidneju, dvojica optu`enih su razgovarali o kupovini oru`ja 19. aprila, istog dana kada je optu`en navodni napada~ na episkopa, izvestile su novine Wuz Korp Australia. Odeqewe za odnose sa javno{}u policije Novog Ju`nog Velsa je saop{tilo da-

lara vojne podr{ke, 30 miliona dolara za sisteme bespilotnih letelica i 15 miliona dolara za drugu opremu visokog prioriteta kao {to su „borbeni {lemovi, ~amci na naduvavawe sa krutim trupom, ~izme, protivpo`arne maske i generatori”. Poja{wava se da novi paket mera podrazumeva isporuku municije vazduh-zemqa.

Kitovi piloti nasukani na obalama Zapadne

Australije, neki spaseni, neki uginuli

U uvali Tobi na obalama Zapadne Australije na oko 250 kilometara od Perta, u blizini Dansboroa, nasukalo se 140 kitova pilota u plitkim vodama u{}a.

Oko 30 kitova pilota je spaseno, neki su otplivali u okean, a wih 26 je uginulo pre nego {to su nadle`ne slu`be uspele da ih spasu. Ova vrsta kitova `ivi u jatima od 10 do 100 jedinki koje se ne razdvajaju, pa je to razlog velikog broja nasukanih jedinki. Stru~ni tim u kome su istra`iva~i, nau~nici, veterinari, stru~waci za za{titu

`ivotiwa, na licu mesta poku{ava da spase kitove i pomognu im da se vrate u okean.

„Na osnovu prethodnih iskustava nasukanih kitova na obalama Australije, ovakvi doga|aji ~esto se zavr{e eutanazijom nasukanih `ivotiwa, {to je najhumaniji ishod, istakao je stru~ni tim.

nas agenciji Aso{ijeted pres da ne mo`e da potvrdi ta~nost tog izve{taja. De~akovi roditeqi su u intervjuu za australijske medije rekli da je wihov sin bio nasilan i da sumwaju na poreme}aj autisti~nog spektra, ali su dodali da on nije

terorista. Ej-Bi-Si je objavio da su se wihovom sinu svi|ali onlajn video snimci osniva~a Al Kaide Osame bin Ladena, a de~akova slika profila na Vocapu je bila slika samog Bin Ladena.

AUSTRALIJA,

10 fascinantnih ~iwenica koje niste znali

Niste ni svesni koliko je Australija prepuna fascinantnih tajni! Pogledajte nekoliko zapawuju}ih ~iwenica koje }e vas ostaviti bez daha:

1. PRVA ZEMQA KOJA JE @ENAMA

DALA PRAVO GLASA:

Da, Australija je bila revolucionarna kada je u pitawu `enska prava. Ali jeste li znali da je Australija zapravo bila druga zemqa na svetu koja je `enama dala pravo glasa? Da, pravilno ste pro~itali! Prva je bila Novi Zeland, ali Australija nije bila daleko iza.

2. POLICIJSKA JEDINICA

SASTAVQENA OD OSU\ENIKA:

Da, dobro ste pro~itali! Prva policijska jedinica u Australiji nije bila klasi~na kao {to biste o~ekivali. Bila je sastavqena od osu|enika najboqeg pona{awa. Zamislite samo kakav je to bio eksperiment!

3. MELBURN - SVETSKA PRESTONICA SPORTA:

Da, Melburn se nepravedno ~esto prenebregava kad je u pitawu sportska scena. Ali ~iwenica je da je Melburn zapravo svetska prestonica sporta! Sa najve}im brojem sportskih centara na svetu, ovo je mesto gde sport `ivi i di{e.

4. POTREBNO JE 27 GODINA

DA OBI\ETE SVE PLA@E:

Da, dobro ste pro~itali! Ako ste qubiteq pla`a i odlu~ite da svakog dana po-

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER

LODGE

setite novu pla`u u Australiji, treba}e vam ~ak 27 godina da biste ih sve videli. Impresivno, zar ne?

5. VI[E SNEGA NA AUSTRALIJSKIM

ALPIMA NEGO U [VAJCARSKOJ:

Ovo je verovatno iznena|uju}e! Da, na Australijskim Alpima pada vi{e snega nego u ~uvenoj [vajcarskoj. Jo{ jedan razlog da se zaqubite u Australiju!

6. NAJ^ISTIJI VAZDUH U TASMANIJI:

Ako tra`ite naj~istiji vazduh na planeti, mo`da biste trebali razmisliti o poseti Tasmaniji. Ova predivna destinacija ponosi se titulom imati naj~istiji vazduh na svetu. [to ka`ete na to?

7. PRVI OBAVEZNI POJAS

ZA VEZIVAWE U VOZILIMA:

Mo`da zvu~i kao ne{to {to je uvek bilo tu, ali prvi obavezni pojas za vezivawe u vozilima zapravo je uveden u Viktoriji 1970. godine. Jo{ jedna inovacija koja poti~e iz ove divne zemqe!

8. KANBERA - KOMPROMIS

IZME\U DVA RIVALA:

Kada je u pitawu izbor glavnog grada, Australija nije mogla da izbegne malo drame. Kanbera je progla{ena za glavni grad 1908. godine kao kompromis izme|u dva rivala - Sidneja i Melburna. Pametan potez, zar ne?

9. SAVR[ENA LOPTA OD JEDARA SIDNEJSKE OPERE:

Da, dobro ste pro~itali! Kada biste spojili sva jedra krova Sidnejske opere, kreirali biste savr{enu loptu! Fascinantno je kako je arhitekta bio inspirisan dizajnom jedu}i pomoranxu. To je prava kreativnost!

10. MEGAFAUNA PRE DOLASKA QUDI:

Pre nego {to su qudi do{li na Australiju, bila je dom nekih zaista velikih stvorewa! Zamislite tri metra visoke kengure, patke veli~ine kowa i torbarskog lava veli~ine leoparda! Australija je zaista bila dom nekih impresivnih stvorewa pre nego {to je postala dom qudima.

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

NASTAJE DIV U INDUSTRIJI BAKRA!

36 milijardi evra kako

bi stvorili najve}eg svetskog proizvo|a~a

Australijska rudarsko-metalska grupa BHP objavila je nameru da preuzme britansku rudarsku kompaniju „Anglo ameriken”, koju je procenila na oko 36 milijardi evra.

Ukoliko bi do{lo do realizacije tog ugovora, bio bi stvoren najve}i svetski proizvo|a~a bakra, preneo je Blumberg.

BHP bi povezivawem sa kompanijom „Anglo ameriken” dobio oko 10 odsto svetske ponude bakra uo~i o~ekivane nesta{ice za koju su mnogi tr`i{ni analiti~ari predvideli da }e dovesti do porasta cena.

Akcije kompanije „Anglo ameriken” sko~ile su u Londonu za 14 odsto na oko 29 evra po jedinici, {to je dovelo do wene tr`i{ne vrednosti od oko 35,8 milijardi evra.

Britanska kompanija je u saop{tewu navela da wen odbor razmatra predlog. Vrednost grupe BHP, koja je procewena na oko 136 milijardi evra, pala je za 2,6 odsto.

Me|utim, ako bude uspe{na, transakcija bi ozna~ila povratak sklapawu velikih poslova za BHP, ~ime bi kompanija postala atraktivna za nova {irewa.

Epidemija porodi~nog nasiqa

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Kr{ewa naloga za intervenciju u slu~aju nasiqa u porodici (zabrana prilaska) su porasla za samo tri godine u Viktoriji, pove}av{i se za skoro 4.500 prekr{aja, ili 60 odsto. Jedna ozbiqna medijska analiza otkriva da su dr`avni sudovi za prekr{aje samo pro{le finansijske godine razmatrali 11.917

je uru~en nalog za koristan rad u zajednici, dok su ostalima optu`be odba~ene.

Povodom niza najnovijih smrtnih slu~ajeva zbog nasiqa nad `enama u Viktoriji, biv{i policijski komesar Kel Gler ka`e da su hitno potrebne o{trije kazne za prestupnike koji su prekr{ili naloge za intervenciju. On je tako|e podr`ao uvo|ewe ure|aja za pra}ewe nasilnih prestupnika kojima je izre~ena zabrana prilaska. Libi Xevson, izvr{na direktorka slu`be za podr{ku porodi~nom nasiqu u Balaratu, rekla je da je „najopasnije vreme“ za `ene bilo kada je wihovom partneru ili biv{em partneru uru~ena zabrana prilaska ili kada je pu{ten uz kauciju nakon nasilnog incidenta. Ona je istakla va`nost dobre komunikacije izme|u `rtava i policije.

u regionu Balarat i navodna ciqana ubistva pet `ena u masakru u tr`nom centru Bondaj Xank{n, u Sidneju privukla su ogromnu pa`wu javnosti na uznemiruju}u po{ast nasiqa nad `enama {irom zemqe. Glavni sudija saveznog okru`nog i porodi~nog suda Australije Vilijam Alstergren nazvao je ovu epidemiju nasiqa „nacionalnom sramotom“ kojoj je hitno potrebna akcija i inovacija.

„Nivo nasiqa u porodici i nasiqa u porodici je nacionalna sramota. Postaje sve gore, a ne boqe i to uprkos tolikom broju qudi u ovoj oblasti“, rekao je sudija Alstergren.

Zanimqivi komentari su dati na Nacionalnom simpozijumu o nasiqu u porodici, prvom te vrste, odr`anom u Melburnu, koji je okupio vi{e od 80 stru~waka iz sektora porodi~nog nasiqa

prekr{aja kr{ewa naloga za intervenciju u vezi sa nasiqem u porodici. To je vi{e u odnosu na 10.601 prekr{aj godinu ranije, a 7.493 godinu pre toga. Podaci Savetodavnog ve}a za kazne pokazuju da je naj~e{}a kazna za kr{ewe bila nov~ana kazna, a prose~an iznos je bio samo 523 dolara pro{le godine. To je uprkos tome {to je kr{ewe naloga za intervenciju u vezi sa nasiqem u porodici krivi~no delo za koje je predvi|eno maksimalno dve godine zatvora ili nov~ana kazna do 240 kaznenih jedinica – trenutno u vrednosti od 46.154 dolara, prema Zakonu o za{titi od nasiqa u porodici. Izme|u 2020. i 2023. finansijske godine, 12.978 qudi osu|eno je na Prekr{ajnom sudu za kr{ewe nasiqa u porodici ta~nije – 11.543 mu{karaca, a 1.435 `ena.

Razli~ita su mi{qewa stru~waka za{to su kr{ewa naloga za intervenciju u vezi sa nasiqem u porodici naglo porasla za samo tri godine u Viktoriji. U te tri godine, viktorijski ni`i sudovi imali su 22.088 optu`bi za kr{ewe naloga za intervenciju. Tre}ina prestupnika je u proseku osu|ena na oko 52 dana zatvora. Polovina onih koji su dobili nov~anu kaznu platila je mawe od 500 dolara, jo{ dve petine mawe od 1.000 dolara, a nijedan po~inilac nije platio vi{e od 4.000 dolara, navodi se u zvani~noj dr`avnoj statistici. Otprilike ~etvrtini

Vode}i stru~wak za nasiqe nad `enama, profesorka Kejt Fic-Gibon, ka`e da su nalozi za kauciju i mawak naloga za intervenciju deo problema, ali da ceo sistem nije uspeo da za{titi `rtve i pozove po~inioce na odgovornost. „Ove smrti se mogu spre~iti i moramo da obezbedimo da imamo pri ruci uvide zasnovane na podacima da bismo ih spre~ili“, upozorava profesorka sa Univerziteta Mona{. „Postoji potreba da se obezbedi da procena rizika od nasiqa u porodici i porodici i procesi sigurnosnog planirawa za `rtve-pre`ivele budu {to je mogu}e efikasniji i da imamo sna`an paket intervencija po~inilaca.

Profesor Fic-Gibon je pozvala nacionalno rukovodstvo da poja~a koordinaciju izme|u dr`ava, ukqu~uju}i razmenu vitalnih podataka o nasiqu u porodici, kao i ve}a ulagawa u ranu intervenciju i prevenciju.

Ona je rekla da je posve}enost savezne vlade 2,2 milijarde dolara tokom pet godina nacionalnom planu za okon~awe nasiqa nad `enama i decom bila „bez presedana“, ali je „previ{e mala“.

Desetine `ena je ubijeno u Australiji u prva ~etiri meseca 2024. godine, od kojih je devet ubijeno samo u posledwih 18 dana – {to je stopa od jedne `ene svakog drugog dana. [okantna ubistva Samante Marfi, Hane Mek Gvajer i Rebeke Jang

Eksplozija

autizma u potpuno vakcinisanoj

Australiji – 25% dece ometeno u razvoju

Stope autizma i invaliditeta su eksplodirale u Australiji posledwih godina, sa zapawuju}ih 25% male dece koja su sada zvani~no registrovana kao „invalidi“, prema vladinim statistikama.

Broj u~enika osnovno{kolskog uzrasta sa smetwama u razvoju naglo je porastao posledwih godina, sko~iv{i za skoro 40% od 2017. Socijalni invaliditet, ukqu~uju}i autizam, raste za skoro 10% godi{we.

Lekari su zbuweni jer Australija ima jedan od najvi{ih `ivotnih standarda na svetu. U me|uvremenu, mejnstrim mediji nastavqaju da insistiraju da naglo rastu}e stope autizma, smrti i invaliditeta u Australiji nemaju nikakve veze sa zemqom koja ima jednu od najvi{ih stopa vakcinacije u svetu.

Vi{e od 97,4% Australijanaca starijih od 16 godina primilo je najmawe dve doze vakcine protiv Covid-19. [tavi{e, deca dobijaju kazneni raspored vakcinacija od ro|ewa i nastavqaju se tokom detiwstva.

Prema Ministarstvu zdravqa, 94,6% dece ispuwava uslove australijske vlade da se smatraju „potpuno imunizovanim“.

kako bi poku{ali da se izbore sa ve}om pretwom javnoj bezbednosti nacije.

Sudija Alstergren je rekao da mu{karci moraju da budu u prvom planu i da daju svoj deo odgovornog vaspitawa slede}e generacije de~aka i mu{karaca da bi do{lo do pozitivnih promena.

On je rekao da je „najve}i neuspeh“ sektora nedostatak nacionalne kampawe koju vode mu{karci da obrazuju mu{karce kako bi zaustavili nasiqe pre nego {to se dogodi.

„Nemamo nacionalnu kampawu u kojoj mu{karci posebno pozivaju na ovu rasprostrawenost nasiqa u porodici i daju do znawa qudima da nasiqe jednostavno nije dozvoqeno“, rekao je sudija Alstergren.

Nasiqe u porodici, posebno prema `enama uzima maha u Australiji i postaje jedan od goru}ih dr`avnih i dru{tvenih problema. Koliko je ~itava australijska nacija spremna da se uhvati u ko{tac sa ovom za sada „nacionalnom sramotom“ i pora`avaju}im ~iwenicama ostaje da se vidi u narednim mesecima i godinama. Nema sumwe da je reforma zakonodavstva i pre svega porodi~nog prava {to pre neophodna kako bi se ovakve stra{ne tragedije spre~ile i zaustavile.

U australijskim u~ionicama danas, procewuje se da 4% dece od 7 do 14 godina sada ima primarnu dijagnozu autizma , dok izme|u 6% i 10% dece ima ADHD

Ogroman broj dece sa fizi~kim i psihi~kim smetwama je tako|e upisan u obrazovni sistem, a zapawuju}e brojke prevazilaze prethodne generacije i predstavqaju ozbiqne izazove za nastavnike nespremne za pokoq.

Ejmi Harland, u~iteqica i pomo}nica direktora u Port Mekuori, Novi Ju`ni Vels, rekla je za Gardijan da uznemiruju}a statistika postaje stvarnost svakog dana u u~ionici.

Neka odeqewa u wenoj {koli sada imaju vi{e od dve tre}ine u~enika koji su registrovani kao invalidi.

„Ako imate odeqewe od 30 u~enika i dve tre}ine tih u~enika ima invaliditet, nastavnici moraju da se prilago|avaju i mewaju svoje rutine za svaki ~as“, rekao je Harland.

Takav je nivo pokoqa u potpuno vakcinisanoj Australiji, od nastavnika se o~ekuje da obavqaju brojne uloge, pru`aju}i usluge deci sa bezbroj razli~itih smetwi u razvoju.

„Mora}ete da upravqate nizom razli~itih sposobnosti i invaliditeta u jednoj u~ionici“, rekao je Harland.

„U u~ionici u 6. godini, mogli biste da razlikujete aktivnosti od nivoa vrti}a do potencijalno nivoa 7. godine.

„Anzak“

Fascinantno je da Srbi toliko dugo obele`avaju Dan „Anzaka“ u Australiji. Dan Anzaka pridaje zna~aj i Australiji i Srbiji zbog zajedni~ke istorije u Prvom i Drugom svetskom ratu. Srbija je zaista igrala kqu~nu ulogu u tim sukobima i emotivno je videti da priznawe

Sofija Urukalo (102) bolni~arka iz Dinarske ^etni~ke Divizije, najstariji u~esnik mar{a u~estvovala na paradi u Sidneju sa ~lanovima Srpskih ~etnika Australije, sinovima, unucima i praunucima ~etni~kih veterana iz Drugog svetskog rata

sve~ano obele`en u Melburnu

o zna~ajnoj ulozi Srbije i daqe postoji me|u wihovim saveznicima. To je svedo~anstvo o trajnim vezama skovanim u vreme neda}a i `rtvovawa.

Istorija decenijama nije bila naklowena prema generalu Dra`i Mihailovi}u i wegovim ~etnicima, ali istina

}e uvek iza}i na videlo. Zato ~etnici mar{iraju na nacionalnoj sceni u ~ast na{eg posrnulog heroja.

Veliko hvala fudbalskom klubu Melburn Srbija {to je otvorio svoje klupske prostorije i obezbedio ru~ak za sve koji su u~estvovali u mar{u, uz tako|e malu

lekciju iz istorije koja se odnosi na zna~aj i vezu izme|u „Anzaka“ i srpskog naroda sa tako|e linkom ka formirawu kluba.

Savo Kova~evi}

Sekretar Organizacije srpskih ~etnika „Ravna Gora” Australija

OP[TINAMA Praznik Cveti tor`estveno proslavqen u Sabornom hramu Svete Trojice u Bransviku

U [estu nedequ ^asnog posta, na praznik Cveti, Vladika Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u Sabornom hramu Svete Trojice u Bransviku, Melburn. Episkopu je ovom prilikom saslu`ivalo sve{tenstvo i sve{tenomona{tvo Melburnskog namesni{tva. Posle otpusta Episkop je pozdra-

vio sve prisutne, a zatim je predstavio svima prisutnima novog paroha pri Sabornom hramu Svete Trojice, pre~asnog jereja Bogdana Mili}a i wegovu porodicu, po`elev{i im srda~nu dobrodo{licu i o. Bogdanu puno uspeha na poverenoj mu du`nosti. Na praznik Lazarevu Subotu, Wegovo

Preosve{tenstvo Episkop australijsko-novozelandski G. Siluan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u hramu Svetog Arhi|akona Stefana u Kizbori. U ve~erwim ~asovima na Vrbicu, Episkop je posetio Crkvenu op{tinu Svetog Georgija u Sent Albansu.

Kamerom i perom kroz srpsku zajednicu Sidneja

PREDIVNO KRAJI[KO PRELO U BONIRIGU

U subotu, 20. aprila, u velikoj sali Srpskog centra u sidnejskom nasequ Bonirig, odr`ano je tradicionalno Kraji{ko prelo koje je privuklo veliki broj qubiteqa lepog provoda.

U~esnici kulturnog programa su kroz pesmu i igru do~arali tradicije koje vekovima krase srpski narod sa prostora Dalmacije, Like, Banije, Korduna, Slavonije i Srema.

Peva~i Du{an Vilus, Stanko Dimitrijevi}, Aleksa Draga{, Quban Todorovi}, Milorad Plavqani}, popularni \uro, Stojan Lovri} i grupa Mladi kraji{ki harmonika{i, bili su nagra|eni budnim aplauzima publike, kao i folklorci Srpskog centra za prikazane spletove narodnih igara.

Program je profesionalno vodio glumac Sergej Ko`ul, zdravicu je odr`ao Igor Ili{evi}, a o istoriji kraji{kih Srba Vojne Krajine govorio je ceweni profesor Svemira Popovi}.

Narodno veseqe uz orkestar Dragana Vujadinovi}a i grupe wegovih profesionalnih peva~a sa srpske estrade u Australiji trajalo je do duboko u no}.

Bilo je to jedno zabavno ve~e koje }e svi dugo pamtiti.

Recimo na kraju da }e novo veliko dru`ewe uz pesmu i igru u Bonirigu biti na Vaskr{wu zabavu, koja je na programu u subotu 11. maja od 6.30 ~asova uve~e, ulaz za sve posetioce je besplatan, tokom ve~eri }e nastupiti sve folklorne grupe Srpskog centra sa spletovima narodnih igara iz svih srpskih krajeva, priprema se iznena|ewe za decu, a u nastavku odr`a}e se veliko narodno veseqe.

Za ~itaoce Srpskog Glasa donosimo par fotografija koje }e bar donekle do~arati lepu atmosferu sa Kraji{kog prela u Bonirigu.

Joca Gajeskov

SJAJ I BEDA SRPSKE ESTRADE (3)

PEVAQKE I POLITI^ARI

Pi{e: Marko

Lopu{ina

Politika i estrada, politi~ari i pevaqke su dva nerazdvojna pojma u srpskoj subkulturi. Spaja ih jedno – mo}. U prvom slu~aju politi~ka mo}, u drugom slu~aju estradno-finansijska mo}. Politika je potrebna estradi da bi opstala i uzdizala se na javnoj sceni i u dru{tvu sa likom umetnosti, a estrada je potrebna politici da bi dr`avni i partijski funkcioneri lak{e dolazili ili podilazili narodnim masama i posebno glasa~ima. Bog je pevaqkama dao glas, ali nekima i pamet, pa posluju samo preko politike i preko dr`ave. Wih samo interesuje novac i slava. Dr`ava forsira zabavqa~ice radi funkcionera i radi naroda i glasa~a, a one to dobro napla}uju. Neke brakom, neke {valeracijom, neke devizama i projektima. Toliko su mo}ne da javno nastupaju bez ga}ica. Postoje najmawe dve pevaqke, koje ja znam koje su nastupale pred publikom bez ga}ica. Obe su bile miqenice srpskih politi~ara. Jedan od wih politi~ara mi je rekao da je sedeo u hotelu do pono}i i ~ekao da do|e pevaqka da peva, a oni iz prvog reda da vire i gledaju da li je opet iza{la na scenu bez doweg ve{a. Mnoge estradne dame su se zabavqale sa politi~arima visokog i ni`eg ranga. Dve su se udale za dr`avne funkcionere. Olivera Katarina je po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka bila udata za Miladina [aki}a, gradskog funkcionera, potpredsednika Vlade Beograda i predsednika Skup{tine FK „Crvena Zvezda“. Ven~ali su se u februaru 1970. godine, a ceremonija je proslavqena u Skup{tini grada Beograda, po `eqi wihovog kuma Branka Pe{i}a, gradona~elnika.

- Miladin je bio zgodan ~ovek, dopadao se mnogim `enama, a mene je punih deset godina osvajao mangupskim trikovima, ali to mu je napokon po{lo za rukom kada mi je rekao kako `eli da sa mnom ima sina – priznala je jednom prilikom Olivera Katarina. Dobili su sina Maneta, slikara. [aki} je iznenada umro 1987. u saobra}ajnoj nesre}i. Imao je 60 godina. Svetlana Veli~kovi} se udala za narodnog poslanika @eqka Ra`natovi}a i rodila mu dvoje dece, }erku i sina. Poznata je anegdota da je wen mu` @eqko od proizvo|a~a piratskih izdawa kaseta sa pesmama Cece Ra`natovi} i od kafanskih peva~a napla}ivao `enine autorske honorare. ^ak je i konzervativni profesor Beogradskog univerziteta dr Vojislav Ko{tunica kao vo|a stranke i dr`avni funkcioner anga`ovao Cecu da mu peva na mitingu u Beogradu. A Ivica Da~i}, predsednik SPS-a i ministar mnogo puta peva kafanske pesme i hvali se kako je Cecin kom{ija iz istog sela @itora|a. Milorad Vu~eli} politi~ar visokog profila u SKJ i SPS-u bio je „momak“ Vesne Zmijanac, koja se i danas pojavquje u listu „Ve~erwe Novosti“ na ~ijem je ~elu popularni Vu~ela. U autobiografiji koju je Vesna Zmijanac objavila 2000. pod nazivom „Kad zamiri{u jorgovani“, pomiwe ga kao „Onog koji me je zvao Veco“. Nije ga imenovala, mada poznavaoci estradnih prilika iz tog perioda odli~no znaju o kome je re~. Najdubqi estrdani trag u politi~kom `ivotu Srba ostavila je pevaqka Zorica Brunclik, koja je bila funkcioner JUL-a i

Dr`ava forsira pevaqke i peva~e kao zabavqa~e za narodne mase, a oni sebe nazivaju umetnicima, mada to nisu. Wihov estradni sjaj je la`an, a beda je duhovno i moralno duboka

kandidat za ministarku kulture Srbije. O tome je govorila:

- Mira Markovi} i ja smo se upoznale 1994. kad sam zatra`ila prijem kod we, gde sam oti{la da joj se po`alim da sam zabrawena i da mi je uskra}eno osnovno qudsko pravo na rad, na {ta mi je ona rekla: „[to se nisi politi~ki anga`ovala? Mo`da nisi samo ti u tom problemu”. Ja sam joj odgovorila da to nije mogu}e jer wena tada{wa partija SKPJ zabrawuje religiju, a da sam ja vernik i verujem u Boga. Na {ta je ona meni kazala da ona sada osniva novu politi~ku partiju - JUL, gde svi imaju pravo na religiju i gde je moto „na startu smo svi jednaki” i ja sam se u~lanila u tu partiju s brojem 38.

Brunclik je govorila da su Slobodan Milo{evi} i Mira Markovi} uvek naru~ivali i plakali uz wenu pesmu „Odlazi qubav”:

- Sloba je imao svoje omiqene pesme, koje je voleo i mnogo dobro ih je pevao, a naj~e{}e je pevao sa Miroqubom Aran|elovi}em Kemi{em „Sagradi}u {ajku” i „Ako umram il’ zaginam”. Posle tih „nastupa” na{alio se da ovde svi imaju zmiju u xepu, jer mu niko nije dao ni dinara bak{i{a. U JUL-u je bilo ~ak 975 estradnih li~nosti, otkrila je jednom prilikom Zorica Brunclik.

I mu{ki peva~ki korpus sa estrade bio je blizak politi~arima, ali ne iz emotivnih

ve} iz materijalnih razloga. Kako je opisao list “Danas” jo{ 2010. godine, estradni publicista i novinar Dra{ko A}imovi}, koji je napisao i kwigu o vezama folkera i politi~ara, “tvrdi da je estrada jo{ u vreme Tita bila povezana sa politikom”. Tito je imao svoje omiqene izvo|a~e koje je nekada znao da pozove i u pola no}i da mu pevaju.

Predsedniku Saveza komunista i do`ivotnom predsedniku dr`ave Josipu Brozu Titu pevali su Miwa Subota, \or|e Marjanovi}, Nikola Karovi}, Cune i Tozovac, ali i mnogi drugi. Tito je li~no bio zagledan u opersku peva~icu Gertrudu Muniti}, ina~e, rasko{nu plavu{u i raspu{tenicu iz Zagreba. Slobodanu Milo{evi}u i Miri Markovi} su pevali Kemi{ i Zorica Brunclik, a premijeru Zoranu \in|i}u Kiki i „Piloti“, Bora \or|evi} i bubwar Dragoqub \uri~i}. Tada{wi potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} otkrio je javnosti da su mu Seka Aleksi} i Slavica ]uktera{ dve omiqene peva~ice. Miroslav Ili} koji je na prvim vi{estrana~kim izborima bio kandidat za poslanika na listi SPS, danas podr`ava DS, mnogi tvrde zbog zeta Dragana [utanovca. Bora ^orba \or|evi} je na primer na lokalnim izborima 1992. godine, kao ~lan Narodne stranke Milana Paro{kog bio na listi odbornika na beogradskoj op{tini Palilula. Kasnije se kao ~lan DSS kratko

zadr`ao u Ministarstvu kulture, gde je bio savetnik ministra Dragana Kojadinovi}a (SPO).

Vratimo se damama i politi~arima. Puno se govorilo i o qubavnoj vezi lidera radikala Vojislava [e{eqa i peva~ice Vesne Vukeli} Vendi. Vojvoda je tvrdio da su se voleli svega dva meseca. Uz radikalskog kandidata za predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a i wegovu izbornu parolu „Svim srcem“ na posledwim izborima stala je wegova sugra|anka Marija [erifovi} sa rodbinom, za koju se tek posle trijumfa „Molitve“ na „Pesmi Evrovizije“ saznalo da su pristalice srpskih radikala. Bliski sa radikalima, a kasnije i napredwacima bili su i menaxer Zoran Ba{anovi}, Andrija Era Ojdani}, bra}a Baji}, Nikola Uro{evi} Gexa, Hasan Dudi}, harmonika{i Dule Jankovi} i Perica Simonovi}… Pevaqka Nada Poli} ili Ana Bekuta (^akija) je bila od 2012. godine u emotivnoj vezi sa ministrom Milutinom Mrkowi}em. Ta veza je Ani donela popularnost i mogu}nost za estradno napredovawe. Peva~ica Jasna Milenkovi} Jami se hvalila emotivnom vezom sa Milom \ukanovi}em, fukcionerom SFRJ i potom predsednikom Crne Gore. Pri~alo se tada i da mu je Jami posvetila pesmu „[ta radi{ ti u srcu mom“, a Milo je wu vozio privatnim avionom k sebi.

O tome je li~no govorila novinarima: - Mila sam upoznala u hotelu ‘Crna Gora’ u Podgorici. Tamo sam pevala na zabavama u zelenom salonu. Bila sam provokativna, intrigantna za Crnogorce. Ja sam bila jedna od najpopularnijih peva~ica u zemqi. On u tom momentu do`ivqava politi~ko uzletawe koje nije moglo da se zaustavi. Ako je hladno vreme i sneg, ne mogu ja kolima za Podgoricu. On je zato slao helikopter i mali avion po mene. Veoma lako sam i brzo stizala na de{avawa koja su tamo bila. Ja kad do|em tamo oni ka`u: ‘Evo ga, stigao je na{ draguq’. Jednostavno, ja sam bila wihova miqenica neko ko je apsolutno mogao da zadovoqi wihov ukus, pogotovo peva~ki – rekla je Jami svojevremeno o Milu \ukanovi}u u emisiji „Bulevar B92“.

Trojica politi~ara koji su najvi{e koketirali sa pripadnicima estrade jesu svakako Bogoqub Kari}, Veqa Ili} i Dragan Markovi} Palma. Posledwa dvojica su u svojim gradovima tokom kampawa organizovali koncerte Svetlane Cece Ra`natovi}, koja je najpre bila ~lan Stranke srpskog jedinstva svog pokojnog supruga. Ceca je isticala da je politi~ki anga`man ne zanima, ali je naklowena upravo Jedinstvenoj Srbiji – pisao je list “Danas”. U novije vreme navodna romansa izme|u pevaqke Tawe Savi} i Dra{ka Stanivukovi}a, gradona~elnika Bawaluke danima je tokom 2021. godine bila glavna tema u srpskim medijima, posebno nakon {to su te pri~e potkrepqene i dokazima - snimcima s nastupa na kojima su zajedno. Sociolog Stjepan Gredeq sa Instituta za filozofiju i dru{tvenu teoriju o odnosu poltiike i estrade ka`e: - Da po~nemo od „lepe dame“, kako Karleu{a samu sebe naziva. U pitawu je dobar marketin{ki potez, iza kojeg se verovatno krije i ose}aj vi{e vrednosti. U vreme najve}e slave Lepe Luki} ili Lepe Brene peva~i su pevali, a politi~ari se bavili politikom, {to je bilo pametno. Danas je sve to izme{ano, sve je postalo estrada, u najru`nijem smislu te re~i. Peva~i ulaze u politiku zbog marketinga, a i novca. Neki od likova sa javne scene misle da mogu sve, koliko je taj kompleks veli~ine oti{ao predaleko. Jedino {to niko od tih „veli~ina“ ne}e stati pred ogledalo sa pitawem da li ja to mogu? Da li sam dovoqno kompetentan, obrazovan? Ne bi me ~udilo da neko od wih po`eli da jednog dana postane i patrijarh. Kod nas je o~igledno sve mogu}e. Uostalom, kakva nam je politi~ka scena, takva nam je i politi~ka estradaka`e Stjepan Gredeq (Nastavqa se)

Pevaqka Vesna Vendi Vukeli} bila je u vezi sa Vojislavom [e{eqem, tada je ona imala samo 19 godina

Zorica Brunclik je napredovala u karijeri preko ozlogla{ene partije JUL, koju je vodila Mira Markovi}, supruga Slobodana Milo{evi}a

Vesna Zmijanac

Miroslav Ili}

Rafting Tarom i lepote najdubqeg kawona u Evropi

Ne{to najboqe {to priroda na prostoru Balkana mo`e da ponudi, definitivno jeste reka Tara i kawon koji je formira. Kawon reke Tare je svetski poznata atrakcija, obzirom na to da je drugi najve}i re~ni kawon na svetu, odmah nakon kawona reke Kolorado. Upravo zato se veliki broj turista svake godine, a posebno od prole}a do kasnije jeseni, odlu~uje da otkrije lepote kawona reke Tare, i isproba kako izgleda rafting Tarom.

Reka Tara se jednim delom nalazi u Bosni i Hercegovini, dok je drugim delom u Crnoj Gori, ponegde formiraju}i granicu ove dve dr`ave. Kao takva, specifi~na je prirodna turisti~ka atrakcija, po{to turisti imaju priliku da otkriju sve {to obe dr`ave imaju da ponude na jednom mestu. Kawon Tare pri~a milenijumima staru pri~u, koja se najboqe mo`e ~uti kroz `ustri `ubor vode i sadr`aje koje reka Tara nudi. To su brojni re~ni sportovi kao {to je rafting Tarom, ili kombinacija Tara rafting and canyoning za potpuno re~no iskustvo u prirodi, zatim planinarewe, {etwa, lov i ribolov. Ovo su samo neke od aktivnosti za koje su Kawon Tare i obli`wi planinski vrhovi savr{eni.

KAWON REKE TARE I WEGOVE LEPOTE

Reka Tara, koju jo{ nazivaju i Suza Evrope, te~e na prostoru dve dr`ave, pri ~emu izvire kod planine Komovi u Crnoj Gori, stapaju}i se u jednu celinu iz dve reke, Opasnice i Veru{e. Tara je dugo kroz brojne periode razvoja, na hrabar na~in pravila svoju putawu i tok, isklesav{i sopstveni kawon koji je danas sa 1333 metara dubine, drugi najdubqi kawon neke reke na Zemqi. Tok reke Tare je duga~ak 146,5 km, pri ~emu svojim najdu`im delom proti~e kroz fantasti~ne predele Crne Gore, smelo zaobilaze}i prepreke i krivudaju}i oko crnogorskih planina.

Na svom putu Tara prolazi i podno Durmitora koji je jedan od najpoznatijih nacionalnih parkova Evrope. Upravo ta ~iwenica je omogu}ila da je pozama{an deo reke Tare, tako|e svrstan pod UNESKO za{titu. Dodu{e, bilo bi sebi~no re}i kako je sam Durmitor zaslu`an za ovo, po{to je celokupan kompleks prirodnih aspekata opravdano postavio Taru kao prirodno dobro vredno za{tite. Endemi~ne vrste koje se mogu na}i samo u wenom, stotinu kilometara dugom, kawonu su ono zbog ~ega }ete `eleti da pro{etate wenim predelima i istra`ite mogu}nosti za planinarewe. Svoju lepotu Tara itekako duguje svim okolnim planinskim stenama i zelenilu koje se u zavisnosti od nadmorske visine smewuje i prore|uje. Finalni proizvod je fantasti~na slika Kawona reke Tare, koja nadahwuje i izaziva strahopo{tovawe prema snazi prirode.

REKA TARA JE TOLIKO ^ISTA DA JE MO@ETE PITI

DIREKTNO SA TOKA REKE

Tok reke Tare kroz Crnu Goru podrazumeva oko stotinak kilometara toka, dok posledwi deo reke te~e kroz Bosnu i Hercegovinu, ta~nije Republiku Srpsku. Upravo tih 40-ak kilometara toka i posledwih 25 km se smatraju najidealnijim delom reke za rafting, te ako se zateknete na visini, iznad samog kawona tokom nekog avanturisti~kog poduhvata, gotovo sigurno }ete mo}i da vidite barem neki rafting ~amac kako nemirno struji rekom Tarom. Pogotovo tokom ranog prole}a, i po~etnih letwih meseci.

Prose~ni pad reke Tare je oko ~etiri i po metra po kilometru, a weno kamenito i {qunkovito dno pravi najrazli~itije

prelaze i brzake koji Vas prosto teraju da isprobate rafting Tarom i ponovo se uputite na jo{ jednu adrenalinsku dozu. Adrenalin je definitivno jedan od razloga za putovawe.

GDE JE NAJBOQI RAFTING NA TARI I KAKO TO IZGLEDA?

Kao {to je re~eno, najzanimqiviji deo za rafting Tarom je u zavr{nom delu toka reke, koji se nalazi u Bosanskom delu toka reke, sa akcentom na 25 kilometara dugu deonicu. Upravo ovde se nalaze najzanimqivije prepreke, brzaci i sve ono {to adrenalinski zavisnici pri`eqkuju da osete kada se upute na rafting. Reka Tara te~e sve do Fo~e, pa se ruta mo`e zavr{iti i tamo, a obi~no se za pravo rafting iskustvo i upoznavawe prirode organizuju vi{ednevni rafting aran`mani. Naravno, mogu}e je oti}i i na jednodnevno luftirawe i zamenu u`urbanosti svakodnevnog `ivota, za u`urbanost reke Tare. Ironi~no ili ne, „re~na u`urbanost“ mnogo vi{e prija. Kako bi se odredila te`ina tj. kompleksnost reke za rafting, ona se odre|uje po ta~no utvr|enim stepenima, a bitno je re}i da reka Tara varira izme|u tre}eg i petog stepena te`ine. Zato nagla{avamo da se ne upu}ujete samostalno u rafting na Tari, ve} da kontaktirate profesionalni rafting klub, koji }e pru`iti kompletnu uslugu, a najva`nije, garantova}e bezbednost svih u~esnika. Za rafting na Tari je neophodno prisustvo profesionalnih skiper-a, koji }e Vas najpre pred po~etak samog spusta, brzinski upoznati sa najva`nijim stvarima koje treba da znate pre nego {to se zaletite nizvodno.

KADA JE NAJBOQE VREME

ZA RAFTING?

Rafting klubovi vole da naglase kako je uvek pravo vreme za rafting. Me|utm, svakako postoje odre|ene razlike u tome kada }ete se odlu~iti za ovu avanturu. Kako od po~etka godine vodostaj polako po~iwe da raste, nakon topqewa snega i hladnih meseci, polako po~iwe i da se mewa visina voda. Tara postaje br`a i vi{a, pa su mart i april verovatno najboqi meseci za sve one koji vole da wihov spust bude nezaboravan adrenalinski momenat. Momenat koji se pamti. Nemojte pomisliti da su ostali meseci i{ta mawe zanimqivi, ali je ~iwenica da }e mawe iskusni posetioci te{ko primetiri ikakvu razliku raftinga u martu i aprilu, u odnosu na rafting tokom maja i juna. Tokom letwih meseci vodostaj reke opada, ali avantura i zabava svakako ne. Oni najhrabriji vole da odu na rafting i kada su prirodni uslovi ne{to te`i nego {to je planirano. Prona|ite svoj balans.

Pri~a reke Tare nije ne{to {to se mo`e preto~iti u nekoliko stotina otkucanih re~i. Ta pri~a se mora ~uti u brzom `uborewu reke koja preska~e kaskade i stenovito dno, videti sa visine planinskih padina iznad reke, i osetiti sopstvenom rukom tokom raftinga ili prostog gutqaja re~ne vode.

DAVID ALBAHARI:

Snovi

Tanana je linija koja razdvaja svet jave od sveta sna. Ve}ina qudi je i ne prime}uje, nego se prepu{ta svojim unutra{wim ~asovnicima: kada otvore o~i, budni su; kada ih zatvore, vreme je za snove. Ka`u da svi, kad zaspimo, stalno sawamo, samo {to neki pamte snove, dok ih drugi zaborave jo{ pre nego {to razmaknu trepavice. Ka`u, tako|e, da nam Bog, ukoliko po`eli da se obrati ne kom od nas, govori dok sawamo, jer da se pojavi na javi, sagoreli bismo od wego vog sjaja i lepote.

I u snu, dodu{e, treba biti obazriv. Nije se jednom desilo da su neki, koji su duboko i dugo snevali, toliko odlutali da nisu stigli na vreme da se vrate. Takvi posle ~u~e kod linije razdvajawa, koja s one strane deluje kao kakav grdan zid, i ~ekaju da se otvore dveri kroz koje }e se vratiti u svet, a kada se vrate u svet, vide da vi{e ni{ta nije isto kao pre. Zbog toga je dobro imati na umu re~i Suzan Zontag koja je govorila da ne `eli da snovi tuma~e wen `ivot, ve} da wen `ivot tuma~i snove. Spinoza je, naravno, smatrao da su snovi besmislica, praznoverje koje se ra|a iz straha. Edgar Alan Po je tvrdio da je sve {to vidimo samo san usnut u drugom snu. Mnogo vekova ranije, ^uangce je umro ne znaju}i da li je ~ovek koji sawa da je leptir ili je leptir koji sawa da je ~ovek koji sawa da je leptir.

A ja, kada sam bio mali, strepeo sam od mogu}nosti da sam tek lik u ne~ijem snu, te da je dovoqno da se taj neznani sneva~ probudi da bi se moj `ivot okon~ao. Svaki put kada bi ne{to tresnulo, prepao bih se i, uko~en, ne trep}u}i, i{~ekivao kraj. Ni danas ne znam da li je moje strahovawe bilo opravdano, i ponekad, za svaki slu~aj, hodam na vrhovima prstiju, nesiguran na kojoj strani se nalazim, u svetu jave ili svetu sna. Mo`da zbog toga verujem u ti{inu, iako sada znam da nema ni sneva~a ni

SLAVI[A PAVLOVI]:

nosno, da je svako od nas svoj vlastiti san, koji niko drugi ne mo`e da sawa. Niko osim umetnika. Jedino su oni u stawu da neprimetno prelaze liniju razdvajawa izme|u jave i snova, da pohode usnule, i da zatim svojim delima, re~ima ili slikama, zvukom ili glasom, saop{te budnima ono {to su doznali u svetu ispod o~nih kapaka. Da nema umetnika, verovatno bismo postojali u svetu bez dimenzija, nalik na senke koje sawaju druge senke, ni{ta vi{e. Zahvaquju}i umetnicima, svet nam se prikazuje u potpunosti, u puno}i koja bi nam ima~e promakla. Bez wih, bezbroj koprena nerazumqivosti stajalo bi izme|u nas i sveta, a linija izme|u jave i snova bila bi neprelazna ili te{ko prohodna, nejasna i nerazumqiva. U Talmudu, mo`da ba{ zbog toga, pi{e da je neprotuma~eni san kao nepro~itano pismo. Umetnici, dakle, pogotovo likovni umetnici, koji nisu sputani re~ima, omogu}avaju nam da pro~itamo pisma koja bi ostala nagomilana u te{ko dostupnim odajama na{e svesti. Oni slikaju svoje snove, a wihove slike, kao kakvi prozori, otvaraju prolaze kroz koje ulazimo u sebe i otkrivamo pravo lice sveta. Mi smo svet, svet je san, san je slika, slika smo mi. Krug je zatvoren. Ostaje nam jo{ samo da stanemo ispred slika i da po~nemo da sawamo.

Pogledi sa strane

Mo`da }e{ nekad zaista pomisliti da nisi sposoban za uspeh, tapka}e{ u jednom mestu, tra`e}i na~in da se otrgne{ svega, do|e{ do spasewa koje u tom trenutku nije poraz, ve} samo prose~nost zauvek udaqena od pobede. Bi}e ti te{ko da se odbrani{ od naleta onih koji ~ine sve da te privole da udi{e{ pra{inu sa dna zajedno sa wima i bude{ bezbri`an u toj prose~nosti. Ne staj, nemoj

se povla~iti, razmisli, i kreni daqe, makar te ti koraci iz pra{ine vodili ka gorem, u blato, gde ti se na prvi pogled ne pi{e dobro. Bi}e jo{ gore, vu}i }e{ se, potonu}e{ do kolena. Pomisli}e{ da je kraj onog trenutka kada se ki{ne kapi obruse na tebe, ali hrabrost koju si ispoqio ne}e ostati nenagra|ena. Voda }e sa tebe isprati blato i posta}e{ ~ist kao izvorska voda, za razliku od wih koji

ku kapqicu razo~arewa za tebe, jer si ga posmatrao onim {to on nikada nije, niti }e ikada biti.

}e zauvek udisati pra{inu prose~nosti.

Postoje trenuci kada neprijateqe najednom po{tujemo vi{e nego prijateqe. Neprijateq je iskren, od wega o~ekujes napad, ali kada ti prijateq probode no` u le|a, ne mo`e{, a da ne shvati{, da iskrenost neprijateqa zavre|uje po{tovawe, za razliku od prijateqa koji, nakon svega, predstavqa samo gor-

Ono {to ponekad vidimo, {to nam otkupi i ukrade poglede, ne predstavqa istinit odraz, ve} samo viziju, ~udnovatu fatamorganu lepote. Prava vrednost je du{a, u woj je skrivena na{a spoqa{wost, na{ sjaj, koji nekako nikad ne bledi, ne nestaje, dar od Boga koji, istaknut na pravi na~in, prema{uje vidqivo i govori nam o slepilu povr{nosti. Uvek treba zaviriti u du{u, jer je u woj, duboko, poput lavirinta, skrivena na{a istinska lepota, na{ `ar, vatra i savr{enstvo.

Nekad verujem da u `ivotu svako obe}awe treba prihvatiti sa dozom sumwe, neverice, ~ak i kao la`, jer vite{ke karakteristike u svetu bez vitezova ne mogu postojati. Sve vi{e mi se ~ini da danas qudi olako daju obe}awa, a jo{ lak{e ih neispuwavaju.

Verujem da je osnovni zadatak svakog od nas da ovaj svet na~inimo boqim, da svi postanemo vitezovi, ne po ma~evima koje nosimo, ve} po re~ima iza kojih stojimo.

Ako moram da padnem, potrudi}u se da padnem na odsko~nu dasku.

Obele`ena 29. godi{wica egzodusa Srba iz Zapadne Slavonije

U Gradi{ki je obele`ena 29. godi{wica egzodusa Srba iz Zapadne Slavonije tokom hrvatske vojne akciji „Bqesak”. Hrvatske snage su 1. i 2. maja 1995. godine izvele vojnu operaciju „Bqesak” u Zapadnoj Slavoniji koja je tada bila u sastavu Republike Srpske Krajine i pod za{titom UN. Po podacima Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ za samo 36 ~asova tokom „Bqeska“ iz Zapadne Slavonije proterano je 15.000 Srba, ubijeno 283 qudi, od kojih 107 civila, me|u kojima i 12 dece.

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik je u govoru rekao da je „najgore to {to niko nije odgovorao za zlo~in

nad Srbima u Zapadnoj Slavoniji“ i da je „va`no da se mi okupqamo svake godine i pokazujemo pijetet prema stradalim Srbima“ – rekao je on.

Dodik je ocenio i da je srpski narod najvi{e stradao na prostoru biv{e SFRJ. „Izborili smo se za na{a prava i na{u Republiku Srpsku. Na{a zemqa je Srpska, kao i Srbija“, rekao je on, kao i: „Nastavi}emo da gradimo budu}nosti u skladu s na{im interesima“.

Rekao je da RS `eli da `ivi slobodno, a ne „s onima koji srpski narod smatraju genocidnim“, oceniv{i da je predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici „podmukao potez politi~kih

predstavnika Bo{waka“.

„I to je protiv srpskog naroda. I ovde ho}u da ka`em da se genocid desio nad Srbima u Prvom i Drugom svetskom ratu“ – rekao je Dodik.

Po wegovim re~ima, ciq Rezolucije o genocidu u Srebrenici je da se „ugrozi biolo{ki opstanak i identitet srpskoga naroda“.

„Ako se slu~ajno ta rezolucija usvoji, mi }emo je odbaciti. Mi te kvalifikacije ne mo`emo prihvatiti. Srpski narod ne `eli rat, mi ho}emo mir, ali smo spremni da {titimo Srbe gde god `ive“ – poru~io je Dodik Zahvalio je predsedniku Srbije Aleksandru Vu~i}u zbog „jasnih poruka u UN“, isti~u}i da je on „prvi predsednik Srbije koji je poslao jasne poruke u UN“.

Predsednik Udru`ewa Srba proteranih iz zapadne Slavonije Krsto @arkovi} je rekao da je danas na tom podru~ju, po popisu Hrvatske, 17.000 Srba, od kojih najmawe 10.000 ne `ivi tu.

Posle pomena stradalima u akciji „Bqesak“, kod spomen-obele`ja u Gradi{ki su polo`eni venci i cve}e za srpske civile i vojnike iz Zapadne Slavonije poginule u hrvatskoj akciji „Bqesak“.

SIMBOL SLAVE SRPSKE DR@AVE: Objavqen kompletan prepis

Du{anovog zakonika

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti predstavqen je kompletan prepis Du{anovog zakonika – 27 sa~uvanih prepisa objavqeno je u reprezentativnoj ediciji SANU, u {est tomova, odnosno sedam kwiga, ~ime je nakon 85 godina okon~an posao izdavawa prepisa najva`nijeg zakona sredwovekovne Srbije.

Tim povodom odr`ana je i sve~ana akademija na kojoj je predsednik SANU Zoran Kne`evi} naveo da je predstavqawe „Zakonika cara Stefana Du{ana” izuzetno zna~ajno za srpsku istoriju.

„Pripreme za {tampu zapo~eo je jo{ 1938. Akademijin Odbor za izvore srpskog prava kojem je predsedavao Toma @ivanovi}. Odbor je usvojio program izdavawa pravnih izvora i sistem prou~avawa sredwovekovnog prava srpskih zemaqa u kojem je Du{anov zakonik dobio centralno mesto”, rekao je predsednik SANU.

Akademik Mirjana @ivojinovi} istakla je da je izdavawe „Zakonika cara Du{ana”, donetog na saborima 1349. te i 1354. godine, za srpsku nauku i javnost vrlo va`an doga|aj jer je re~ o jednom od najzna~ajnijih pravnih spomenika za prou~avawe zakonodavstva i `ivota srpske sredwovekovne dr`ave.

Iako je nastao po uzoru na Vizantijsko pravo, Du{anov zakonik po mnogo ~emu je originalno delo. Mnoge odredbe poti~u iz obi~ajnog prava i prvi put su prakti~no zapisane Du{anovim zakonom. Originalno je i to {to su u vreme kada je donet svi zakonici tada{we Evrope bili pisani na latinskom jeziku, dakle to je jedini zakonski zbornik toga vremena koji je pisan na narodnom jeziku.

@iveti u Srbiji, to zna~i da ste u visokom riziku od dobijawa sr~anog udara

Srbija je u posledwih nekoliko godina od zemqe sa visokim rizikom, u{la u grupu dr`ava sa “vrlo visokim rizikom” za dobijawe infarkta srca, mo`danog udara i sr~ane smrti, upozoravaju u razgovoru za Nova.rs, na{i najeminentniji kardiolozi. Oni isti~u da je svako ko danas `ivi u Srbiji izlo`en je faktorima rizika, koji izazivaju sr~ane bolesti, me|u kojima ih je pet najopasnijih.

U Srbiji gra|ani su ve} sa 40 godina u riziku od infarkta, a najmla|i pacijent sa ovom dijagnozom imao je samo 22 godine.

“Starosna granica se drasti~no spustila. Danas u Srbiji qudi koji imaju 55 godina su ve} u visokom riziku od sr~ane smrti, samim tim {to `ive u Srbiji i izlo`eni su brojnim faktorima rizika, na koje ne mogu da uti~u. To su zaga|ewe vazduha, stres, pritisci, nezdrava hrana, jer ~esto qudi misle da se hrane

SIMPTOMI

SR^ANOG UDARA:

1. Jak bol koji se javqa iza grudne kosti u vidu stezawa, pritisaka, probadawa i traje du`e od pola sata, mo`e da se {iri prema ramenima, levoj ruci ili stomaku

2. Ote`ano disawe pra}eno kratkim dahom

3. Malaksalost

4. Uznemirenost

zdravo, ali zapravo sastoj ci namirnica koje uzimaju nisu preporu~qivi za srce. De{ava se, me|utim, da ve} sa 40 godina qudi imaju sr~ane smetwe i infarkt je sve ~e{}a pojava, {to je do pre par decenija bilo nezamislivo”, ka`e za Nova.rs prof. dr Miloje Toma{evi}, interni sta-kardiolog. Ne mo`emo pobe}i od faktora rizika U na{oj zemqi, gra|ani su izlo`eni spoqa{wim faktorima rizika, koje ne mogu da kontroli{u, niti izbegnu, pa su tako i oni koji naizgled zdravo `ive, u opasnosti od infarkta ili sr~ane smrti.

“Zaga|enost vazduha, koja je iz godine u godinu sve ve}a i o kojoj se ne vodi ra~una u na{oj zemqi, uti~e na pove}an rizik od sr~anih smetwi. Tako|e nedovoqna promocija i osve{}enost o prevenciji sr~anih bolesti i o zdravom `ivotu i ishrani”, obja{wava prof. dr Toma{evi}.

On me|utim nagla{ava, da postoje i faktori rizika na koje mo`emo da uti~emo, ali uglavnom – ne `elimo.

“Jedan od tih faktora je i onaj koji je i najgori od svih, a to je pu{ewe. Me|utim, qudi nikako da shvate koliko je ono {tetno. Tako|e, kod nas je uobi~ajeno, na`alost, da pacijenti koji imaju povi{en krvni pritisak, hipertenziju, ovu boqku trpe. Oni ne ose}aju tegobe, pa onda ne uzi-

maju ni terapiju, misle da je sve u redu, a to je tihi ubica, koji o{te}uje krvne sudove, i mozak. Gojaznost je tako|e jedan od ~estih rizika koji se javqa u Srbiji, posebno abdominalna gojaznost u predelu struka, pa je mera obima struka veoma va`na”, navodi doktor. Masno}e i {e}eri

Nezdrava ishrana u posledwih nekoliko godina dovela nas je na vrh crne statistike o sr~anoj smrti.

“Unosimo masovno, kroz brzu hranu, masno}e i preteran je unos {e}era. U Srbiji niko nema LDL ili ‘lo{ holesterol’ mawi od 1,4, {to bi bilo u granicama dozvoqenog. Ipak, niko na ove faktore ne obra}a pa`wu dok ne bude kasno. Gojaznost i masno}e bismo eliminisalu ako bismo se hranili mediteranski jer to je najzdravije. Ta ishrana sastoji se od ribe, povr}a, vo}a, integralnih `itarica, obranog mleka. Treba da se ugledamo na zemqe

koje

imaju nizak rizik od sr~ane smrti, a to su upravo one koje praktikuju ovu vrstu ishrane kao [panija, Italija, Francuska”, ka`e prof. dr Toma{evi}. U razvijenim zemqama faktori rizika smaweni su zahvaquju}i osve{}enosti dr`ave, organizaciji sistema, ali i pojedincu.

“Qudi u razvijenim zemqama sve ~e{}e vode ra~una o telesnoj te`ini, idu na fitnes, na rekreaciju, to se prosto name}e u dru{tvu kako bi se smawili rizici od sr~anih bolesti pre svega. Tako|e, u svim razvijenim zemqama zabraweno je pu{ewe u zatvorenim prostorijama, kampawa protiv pu{ewa je veoma jaka, {to je uticalo na smawewe broja pu{a~a. Kod nas, na`alost, nikako da ova zabrana za`ivi”.

On tako|e nagla{ava da se u razvijenim zemqama posebno vodi ra~una o smawewu zaga|ewa vazduha.

“Mi smo se, na`alost, za ra-

zliku od razvijenog sveta, ba{ zapustili. Niko ne brine o zaga|ewu vazduha, iako su upozorewa sve ~e{}a i alarmantnija. Kod nas postoji nedostatak kulture o prevenciji. Decu u~imo da se pogre{no hrane od ranog detiwstva, a roditeqi treba da ih navikavaju na zdravu ishranu, ali i na zdrave navike, kao {to je bavqewe sportom. U Srbiji ve} u osnovnoj {koli deca po~iwu da pu{e, a to niko ne sankcioni{e”, upozorava profesor Toma{evi}. Podsetimo, kardiovaskularne bolesti su u Srbiji ubica broj jedan, a odnesu 47,3 odsto `ivota. Prema posledwim podacima Instituta za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} Batut“, tokom 2022. od bolesti srca i krvnih sudova, u Srbiji su umrle 51.624 osobe, od toga 27.929 `ena i 23.695 mu{karaca.

Ministarka zdravqa Danica Gruji~i} izjavila je krajem 2023. da su gra|ani Srbije najugro`eniji narod Evrope kada su u pitawu sr~ane bolesti.

„Srce i krvni sudovi su danas u Srbiji ugro`eniji nego bilo gde u Evropi. Od kardiovaskularnih bolesti kod nas dnevno umre oko 150 qudi, {to je godi{we vi{e od 53.000 smrtnih ishoda. Ova porazna statistika govori o tome da kardiovaskularne bolesti predstavqaju vode}i uzrok smrti u Srbiji“, izjavila je ministarka.

SENZACIONALNO

Iskopan srebrni dinar srpskog kraqa!

Srebrni nov~i} srpskog kraqa Milutina Nemawi}a otkriven je tokom arheolo{kih iskopavawa na Manu{u, u Splitu. Nov~i} je kovan krajem 13. i po~etkom 14. veka i re~ je tek o ~etvrtom nov~i}u kovanom u sredwevekovnoj srpskoj dr`avi i prona|enom u ovoj oblasti.

Prema prvim analizama, re~ je o srebrnom dinaru kraqa Stefana Uro{a II Milutina (1253-1321) „na kome se ~ita legenda VROSI (Uro{)“, pi{e „Slobodna Dalmacija“. Kraj wega je prona|eno i desetak rimskih nov~i}a od bakra koji tek treba da budu datirani.

„Sredwovekovni srpski nov~i} prona|en u Hrvatskoj. Tokom iskopavawa u Manu{u, delu Splita, arheolozi su prona{li srebrni nov~i} iskovan od strane sredwovekovnog srpskog kraqa Milutina tokom kasnog 13. ili po~etkom 14. veka (vladao od 1282. do 1321. godine). Na licu nov~i}a, vidqivom na slici, prikazan je Hristos na prestolu sa Jevan|eqem u ruci, dok su na nali~ju figure Svetog Stefana, za{titnika loze Nemawi}a, i srpskog kraqa koji zajedno dr`e barjak. Srpski kraqevi su kovali velike koli~ine srebrnog novca, po~ev od 13. veka, a on je cirkulisao ne samo srpskim zemqama, ve} i na mnogo {irem podru~ju. Srpski nov~i}i prona|eni su {irom Evrope, a ostave koje sadr`e vi{e komada srpskog sredwovekovnog novca otkrivene su {irom Balkana, u isto~noj i centralnoj Evropi, i naro~ito na teritoriji Mleta~ke republike i u drugim italijanskim gradovima, a wihova upotreba na tim prostorima posvedo~ena je u brojnim onovre-

menim izvorima“, navela je Fesbuk stranica Archeo Serbia.

SLI^NO OTKRI]E I U BUGARSKOJ

Pre mawe od godinu dana srebrwak kraqa Milutina prona|en je i u Bugarskoj, u gradu Rusokastru, {to je jo{ jedan dokaz rasprostrawenosti srpskih srebrwaka na Balkanu.

„Bakarni i srebrni novac Nemawi}i su po~eli da kuju prvom polovinom 13. veka, pa su tako sa~uvani primerci novca kraqa Radoslava, mada su to bile male emisije. Za vreme kraqa Uro{a i wegovih sinova Dragutina i Milutina iskovane su velike koli~ine srebrnog novca koji je po izgledu, te`ini i fino}i srebra podse}ao na mleta~ki gro{ (matapan). Osamdesetih godina 13. veka srpski novac je

rado prihvatan kao plate`no sredstvo i izvan dr`avnih granica, ~ak i u Veneciji, koja je zbog toga preduzimala mere da spre~i wegov opticaj na svojoj teritoriji. Srpski srebrni novac nije dugo zadr`ao dobre osobine koje su ga izjedna~avale sa mleta~kim. Smawivala mu se te`ina, fino}a srebra se kolebala, pa je postepeno gubio konkurentnu sposobnost. U stranim izvorima srpska moneta nazivala se gro{ (grossus), obi~no uz pomen mesta kovawa (Brskovo, Rudnik) ili vidqivog obele`ja na novcu – zastava, ma~ ili krst. Pored gro{a, za srpsku monetu upotrebqavao se i naziv denarii, a u zemqi redovito dinar, {to je bio wen zvani~an naziv. U po~etku su srpski dinari bili te{ki pribli`no koliko i mleta~ki matapan (2,178 grama), ali su kasnije kovani

i lak{i“,navodi se u kwizi „Srbija u doba Nemawi}a“ dr Milo{a Blagojevi}a, preneo je „Telegraf nauka“.

ZABRANE ZBOG KOPIRAWA

Istori~ar Stojan Novakovi} svojevremeno je opisao da je, kada je Milutin zavladao Srbijom, Mleta~ka republika po~ela da izdaje naredbe jednu za drugom „protiv tih dinara po mleta~kom tipu skovanih“ zabrawuju}i naro~ito po Dalmaciji te~aj wihovim o{trim kaznama i zapovestima. Prva takva zapovest izdata je 3. maja, druga 29. oktobra 1282. Koliko su srpski srebrwaci bili zna~ajna tema tog doba pokazuje i to {to je pesnik Dante Aligijeri srpskog kraqa, koga neki identifikuju kao Milutina, ali neki i kao Dragutina, smestio u pakao. Me|utim, nije to spomenuo u delu „Pakao“, ve} u delu „Raj“ gde opisuje koga od hri{}anskih kraqeva ne}e tu sresti, pa, izme|u ostalih, spomiwe „onog iz Ra{ke koji je lo{e upotrebio kalup iz Venecije“. Milutin je bio mla|i sin Stefana Uro{a I i wegove supruge Jelene An`ujske. Kada je wegov stariji brat i mladi kraq Dragutin 1276. svrgnuo s vlasti oca on je dobio odre|enu oblast na upravu. Na Saboru u De`evu 1282, pod nejasnim okolnostima i sa opravdawem da je Dragutin pao s kowa i slomio nogu, Milutin je preuzeo kraqevsku krunu i vlast. Dr`avom je vladao do 1321. godine i za to vreme zapo~eo je veliko ja~awe vojske, zna~ajno {irewe na ra~un Vizantije, ali i Bugarske. Smatra se najmo}nijim vladarom iz dinastije Nemawi}a posle cara Du{ana.

Sre}an \ur|evdan: Praznik Svetog Georgija i jedna od naj~e{}ih slava pravoslavnih Srba

Srpska pravoslavna crkva i vernici u ponedeqak 6. maja, slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomu~enika i prvih stradalnika za hri{}ansku veru. Prema narodnim obi~ajima, \ur|evdan je praznik koji se odnosi na zdravqe uku}ana, udaju i `enidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.

Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomu~enika i prvih stradalnika za hri{}ansku veru, obele`ava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od naj~e{}ih slava pravoslavnih Srba.

\ur|evdan se u narodu smatra za granicu izme|u zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravqe uku}ana, udaju i `enidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.

Crkva na ovaj dan obele`ava pogubqewe Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine. \ur|evdan je praznik koji se odnosi na narodne obi~aje, od kojih je glavni pletewe venaca od biqa, umivawe biqem, kupawe na reci.

Jedan od narodnih obi~aja je i da uve~e, uo~i \ur|evdana, neko od uku}ana nakida zelenih gran~ica u najbli`oj {umi i wima okiti vrata i prozore na ku}i i ostalim zgradama, i kapije. To se ~ini da bi godina i dom bili beri}etni, „da bude zdravqa, ploda i roda u domu, poqu, toru i oboru”.

Ponegde je obi~aj da se zele-

nilom kiti na sam \ur|evdan pre zore, odlazi u prirodu na „|ur|evdanski uranak”, na neko zgodno mesto u {umi koje se izabere, na proplanku ili pored reke.

Na |ur|evdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim pru}em - „da budu napredni kao vrba”, kite zdravcem - „da budu zdravi kao zdravac”, koprivom „da kopriva ope~e bolesti sa wim” i selenom - „da im du{a miri{e kao selen”.

Ovaj slavni svetiteq rodio se u ku}i bogatih i ~asnih roditeqa u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hri{}anin, majka se preselila u Palestinu gde je de~ak odrastao i ve} u dvadesetoj godini dospeo do ~ina tribuna u slu`bi cara Dioklecijana.

U to vreme car je zapo~eo veliki progon hri{}ana, ali mladi \or|e je stupio pred cara i odva`no rekao da je i on hri{}anin. Time je zapo~elo wegovo stradawe za veru. Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga stra{na mu~ewa nisu pokolebali mladi}a. On se neprestano, usrdno i iskreno molio Bogu i Bog ga je isceqivao i spasavao smrti na veliko divqewe naroda. Kada je \or|e molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru, a me|u wima i careva `ena Aleksandra. Car je najzad odlu~io da \or|a i svoju `enu osudi na smrt se~ewem glave. Carica je izdahnula na strati{tu pre pogu-

bqewa, a sveti \or|e pose~en je 303. godine. Sveti \or|e se na ikonama predstavqa u vojvodskom odelu,

na kowu, sa kojeg kopqem probada stra{nu a`daju. Ne{to daqe od wega, stoji jedna `ena u gospodskom odelu (verovatno cari-

ca Aleksandra). A`daja na ikoni predstavqa mnogobo`a~ku silu koja je „pro`dirala” brojne nevine hri{}ane.

U saradwi sa Ambasadom Republike Srbije u Australiji, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) je u procesu izrade "Poslovnog adresara" australijskih kompanija koje su u vlasni{tvu ili pod rukovodstvom lica srpskog porekla.

Ciq Adresara je da se formira jedinstvena baza podataka, koja }e doprineti unapre|ewu ekonomske saradwe izme|u Australije i Srbije.

Ukoliko `elite da budete deo ovog projekta, molimo da po{aqete podatke o nazivu kompanije, ABN, delatnost (oblasti poslovawa), kao i poslovnu adresu na mejl: secretary@ascconline.com.au

l Za{to je Srpska revolucija i u svoje vreme, kao i u op{tem istorijskom razvoju, bila veliki me|unarodni doga|aj l Kako je uspon i pad Napoleona, ome|avao Srpsku revoluciju i odre|ivao wenu sudbinu l Kakva je uloga Srba iz Trsta i Dositeja Obradovi}a u pripremi Prvog srpskog ustanka l Da li je slu~ajna ~iwenica da su dahije u Srbiji bili bosanski i albanski fanatici l Kako se u srpskom narodu stvarala jedna nova dru{tvena elita - trgovaca stokom l Na koji na~in je Kara|or|e svoju }utqivost nadokna|ivao unutra{wom razborito{}u i sposobno{}u razumevawa zbivawa oko sebe l Kako se Srpska revolucija od gerilskih pobuna sa seqa~kom rajom pretvorila u rat velikih vojnih formacija i sa jedne i sa druge strane l Za{to je Turska u Prvom ustanku izgubila tri armije, vi{e nego u ratu sa bilo kojom evropskom velikom silom Preuzeto iz Novosti - Autor: Академик Милорад Екмечић

Mi{arskom pobedom je otvoren put za zauzimawe Beograda krajem 1806, ali je u isto vreme sve okolne pokrajine bacila u defanzivu.

Najkra}e obja{wewe stawa u Bosni, sve do kraja srpske revolucije u prvom delu 1813, jeste da je pokrajina bila u opsadnom stawu.

Odredi dobrovoqaca idu na Drinu, bez nare|ewa. Drumovi se ispunili beguncima, niko na putu nije bio siguran da }e sti}i i do najkra}eg ciqa.

Od pedeset hiqada jawi~arau Bosni, u Sarajevu `ivi dvadeset hiqada. To je fanati~no jezgro od grada napravilo jedan konzervativni, sveti centar odbrane islama u wegovom tradicionalnom u~ewu. U du{i su bili ve~ni pobuwenici protiv svih sultana sklonih reformi. Od mogu}ih 76.000 vojnika, turska sila je u Bosni imala sigurnu operativnu osnovu u jedinicama sa 44.520 vojnika svih rodova i poziva. Toliko su zaista u vreme bitaka 1807. izbacivali na reku Drinu. Od svih bosanskih gradova tu se najvi{e i najdu`e govorio turski jezik, mo`da i zbog toga {to se u prvo naseqe, u sredwem veku nazivano po sedmi~nom sajmu „Tornik“, tu naselilo dosta turskih vojnika. Turci su pristajali da Srbima daju {iroku autonomiju, pa su posebnim fermanom tek u januaru 1807. prihvatili srpske ponude i dali svoja ograni~ewa na wih. Vi{e im je bilo stalo da, posle ulaska u rat protiv Rusije decembra 1806. podr`e srpsku autonomiju, kako bi onemogu}ili Ruse da ukinu istu takvu u dve podunavske kne`evine. Srbi su u{li u varo{ Beograda 12. decembra 1806. Nakon duge opsade u{li su u varo{ Beograda sa 12.000 vojnika, uo~i Kurban bajrama. Turski istori~ar Beogra|anin Ra{id-pa{a je zato optu`io stare{inu albanskih stra`ara Aziz-bega da je primio srpski novac i otvorio kapije.

Ruski car Aleksandar I razmatrao je mogu}nost formirawa slavenosrpskog carstva

Muslimanskom stanovni{tvu je data re~ da }e biti bezbedni, a kad su u~estali zlo~ini, re~eno im je „da mi ne odobravamo ovakav posao niti je on uz na{e znawe vr{en. Ovakvu sramotu mogu po~initi samo seqa~ki hajduci“. Aziz-beg je imao svoj odred i bio na srpskoj strani, sve dok ga hajduci nisu posekli. U januaru 1807. oslobo|ena je i Beogradska tvr|ava. Sulejman-pa{a bio ubijen po{to mu je najpre omogu}en bezbedan prolaz.

Odmah zatim je zauzet [abac, celo Podriwe, a u turskim rukama su jo{ ostale tvr|ave Soko kod U`ica i Adakale na Dunavu. Na putu za Beograd i novi beogradski muhasil je bio ubijen sa dru`inom, pa su pregovori Petra I~ka kona~no propali. Formalno su Srbi za to bez sumwe krivi, ali tu treba ura~unati ~iwenicu da je do{lo do radikalnog pogor{awa odnosa Rusije i Francuske, da je Turska ohrabrena da Rusiji objavi rat i da je srpska revolucija u{la u jednu novu fazu, u kojoj se ra~unalo da }e se po-

CARSTVO SVIH SRBA

kapije varo{i

buniti i katoli~ko stanovni{tvo sredwe Dalmacije. Iako je nau~na literatura sklona da krivwu za propast I~kovog mira uglavnom vidi u srpskom grubom kr{ewu postignutog ugovora, treba obratiti pa`wu na zna~ajan izve{taj {vedskog poslanika sa sultanovog dvora, da je „Turska zajedno sa ratifikacijom I~kovog mirovnog ugovora sa Srbima poslala tajne naredbe pa{ama Beograda i Bosne da se dokopaju glave Kara|or|eve, da silom padnu na Srbe i da ih razoru`aju”. O~igledno da je neophodno tra`iti uzroke ovog neuspeha i na turskoj strani. [vedski poslanik je naveo „da su nare|ewa i prepiska pa{a pala u Kara|or|eve ruke, pa je on posekao beogradskog pa{u i masakrirao deo garnizona“. [vedski poslanik iz Be~a je izvestio da je austrijska vlada, zbog svirepog ubijawa beogradskog pa{e, Kara|or|a proglasila razbojnikom.

Srbija je do kraja 1806. postala stvarno nezavisna zemqa, bez mogu}nosti da za to dobije i formalno me|unarodno priznawe. Turci nisu

Najzna~ajniji projekat, u zvani~noj formi podnesen od ovla{}ene srpske delegacije be~kom i ruskom caru bio je u februaru 1806. Srbi su zahtevali da jedna ruska vojna formacija od nekoliko pukova bude usmerena preko Vla{ke na srpsku granicu, ili sa Krfa i Crne Gore. U tom slu~aju, uveravali su ruskog cara, Srbi bi digli op{ti ustanak od Dunava do Crne Gore. Rezultat bi bio formirawe jednog Slaveno - srpskog carstva u koje bi bili okupqeni „svi Srbi iz Srbije, Bosne, Hercegovine, Crne Gore, Dalmacije i Albanije“. Dali bi toj dr`avi veliku vojsku od 220.000 vojnika, {to zna~i da su verovali da na tom prostoru `ivi deset puta vi{e stanovnika.

bili jedina prepreka na tom putu, jer ve} u pregovorima Kara|or|a i beogradskog vezira Sulejman-pa{e, u uslovima kada je ve} bio objavqen rat Rusiji, Kara|or|e jasno daje do znawa da mu nije ciq da bude zavisan ni od Rusije, ni od Austrije. I ~lanovi Praviteqstvuju{~eg sovjeta su obja{wavali ruskom predstavniku da ne `ele ni austrijske, ni ruske „carske za{tite”. Rusi su bili jedini spremni da je daju i za budu}nost obezbede, ali }e debate me|u ustani~kim vo|stvom za uvo|ewe ustavnog poretka u Srbiji, na povr{inu izbaciti zahtev da nezavisnog srpskog kneza ustoli~uje srpska Narodna skup{tina, po svom izboru, a ne ruski car. To }e ostati stalna klica sumwe izme|u Srbije i Rusije za neposrednu i daqu budu}nost borbe za nezavisnost. Formalno su Srbi postali suverena nacija prekidawem veza sa turskim sultanom i progla{avawem nezavisnosti 19. marta 1807. Do stvarne nezavisnosti je put jo{ bio duga~ak. I pre nego su u{li u rat sa Turskom, nagovarawem francuske diplomatije da ga sultan objavi, ruski diplomati poma`u Srbe da jo{ vi{e pripremaju rat. Tu~ena od francuske armije po~etkom decembra 1805, Rusija je i daqe ostajala wen glavni protivnik. Napoleon je verovao da je Rusija najve}a sila univerzuma. U poruci turskom sultanu 20. juna 1806. pisao je da je „upravo Rusija i izazvala ustanak Srba i podr`ala ga nov~anim po{iqkama, a tako|e i tajnim podstrekivawem”. Po Po`unskom ugovoru o miru, nakon pobede kod Austerlica, Napoleon je od Austrije oduzeo Dalmaciju i vezao je za novoformiranu kraqevinu Italiju. Francuska vojska je u{la u Knin u februaru 1806, a u Dubrovnik 26. maja.

l U slede}em broju: Glavni ciq za Kar|or|a je bio ujediwewe Srbije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine

1519. - Umro je Leonardo da Vin~i, italijanski vajar, nau~nik i slikar, „uomo universale” italijanske renesanse koga istori~ari umetnosti svrstavaju u najve}e genije svih vremena. Wegova „Mona Liza” i „Posledwa ve~era” spadaju me|u naj~uvenije slike na svetu. „Traktat o slikarstvu” (u prevodu objavqen u Beogradu 1953) koji sadr`i wegova zapa`awa, zakqu~ke i pouke o slikawu, perspektivi, svetlosti i boji, zna~ajan je doprinos nauci o umetnosti.

1729. - Ro|ena je ruska carica nema~kog porekla Katarina II Aleksejevna (Katarina Velika). Caricom ju je 1762. proglasila dvorska garda po{to je u zaveri ubijen wen mu` Petar III. Pod uticajem francuskih prosvetiteqa Voltera i Didroa, sprovela je zna~ajne reforme ruskog dru{tva u duhu prosve}enog apsolutizma.

1860. - U Budimpe{ti je ro|en Teodor Hercl vo|a i osniva~ cionisti~kog pokreta, autor dela „Jevrejska dr`ava” (1896).

1885. - Belgijski kraq Leopold II proglasio se kraqem nove Slobodne dr`ave Kongo.

1892. - Ro|en je nema~ki pilot Manfred fon Rihthofen, „Crveni baron”, najslavniji nema~ki avijati~ar u Prvom svetskom ratu. Tokom rata oborio je vi{e od 80 aviona. Poginuo je u jednoj od vazdu{nih bitaka u aprilu 1918.

1933. - Nema~ki kancelar Adolf Hitler je ukinuo sindikate.

1945. - Sovjetske trupe osvojile su Berlin u Drugom svetskom ratu.

1965. - Ukqu~en je prvi komunikacioni satelit za prenos televizijske slike.

1995. - Projektili kraji{kih Srba pogodili su centar Zagreba, a poginulo je {est osoba i 176 je raweno.

1999. - Avijacija NATO-a je u napadima na SR Jugoslaviju upotrebila grafitne bombe koje su izazvale raspad elektroenergetskog sistema u Srbiji. Oko 70 odsto teritorije Srbije ostalo je bez struje.

2004. - Milorad Lukovi} - Legija, biv{i komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) i prvooptu`eni za ubistvo premijera Srbije Zorana \in|i}a, predao se policiji u Beogradu nakon 14 meseci skrivawa. Zbog organizovawe ubistva premijera \indi}a Lukovi} je osu|en na 40 godina zatvora, a na istu kaznu osu|en je i neposredni izvr{ilac ubistva, biv{i Lukovi}ev zamenik Zvezdan Jovanovi}.

2011. - Grupa ameri~kih komandosa ubila je u gradu Abotabatu u Pakistanu Osamu Bin Ladena, vo|u teroristi~ke organizacije Al Kaida i organizatora teroristi~kih napada 11. septembra 2001. u SAD, koji su doveli do rata u Avganistanu i kasnije u Iraku. 2013. - UN su objavile da je 260.000 qudi u Somaliji, od ~ega polovina deca, umrlo od gladi od 2010. do 2012. godine.

Trebalo je da bude kraq, a slobodu su mu doneli tek neprijateqi

Princ \or|e Kara|or|evi} je prili~no misteriozna figura iz istorije Jugoslavije. Bio je prvi sin kraqa Petra i stariji brat kraqa Aleksandra. Iako je bilo predvi|eno da nasledi presto navodno je zbog “naprasite naravi i nekontrolisanih izliva besa” bio primoran na abdikaciju tj. da preda nasledna prava bratu.

Misteriozni i tajanstveni pripadnik dinastije Kara|or|evi} osoba je o kojoj se do sada vrlo malo znalo, a i ono {to se govorilo bilo je predmet kontroverzi i protivre~nosti. ^esto agresivno pona{awe dovodilo je do toga da se pod pritiskom pojedinih politi~kih i dvorskih krugova, ali i propagande koja je dolazila iz doma}e i austrijske {tampe, odrekao prestola 1909. godine u korist svog brata Aleksandra, budu}eg kraqa Jugoslavije. Razli~ita su, pritom, mi{qewa o tome koliko je pritisak na wega bio opravdan i koliko je princ istinski demonstrirao svojim pona{awem nesposobnost da preuzme presto. Nazivali su ga ~ak i fa{istom, mada je me|u prvima uvideo opasnost od nadolaze}eg fa{izma.

PRINC KOG BEOGRA\ANI NISU RAZUMELI

vi… Pri~alo se da se pripadnici Crne ruke pla{e mladog princa, a jo{ i vi{e vremena kada do|e na presto. Znali su, tako naprasitog mladi}a te{ko da }e iko mo}i da kontroli{e.

kamenu gde je i rawen.

PRESTOLONASLEDNIK KOJI SE ODREKAO PRESTOLA

ma, a do{ao je u sukob i sa ocem, kraqem Petrom.

Kako se docnije desio incident sa wegovim poslu`iteqem – Stevanom Kolakovi}em, koji je pod ~udnim okolnostima pao niz stepenice i preminuo, kraq Petar je izdao proklamaciju u kojoj je pisalo da se princ \or|e, dosada{wi prestolonaslednik, “na{ao pobu|en da na prava i prerogative prestolonaslednika podnese abdikaciju”. Proklamaciju je potpisala cela vlada na ~elu s predsednikom Stojanom Novakovi}em a strasti svih protivnika prestolonaslednika \or|a su – utihnule.

ZABORAVQENI PRINC

Netipi~no pona{awe – izlivi besa, vre|awa doma}ih i stranih visokih li~nosti i, u nekim trenucima, sklonost ka fizi~kim obra~unima, pratila je i manija gowewa. Sve to bilo je karakteristi~no za princa jo{ od wegove mladosti, a naro~ito je po~elo da se ispoqava u godinama Prvog svetskog rata. Kulminiralo je u periodu od 1922. do 1925. godine. ^etiri godine po dolasku na presto Aleksandra Kara|or|evi}a i smrti kraqa Petra, \or|e je uhap{en i zatvoren u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gorwoj Toponici u Ni{u. Dijagnozu da je du{evni bolesnik potpisali su u to vreme eminentni psihijatri Srbije. Princ je u bolnici ostao ~ak i nakon bratovqevog ubistva u Marseju 1934. Oslobodili su ga tek Nemci 1941. Postojale su pri~e da su se nacisti nadali da bi mogli da ga privole da sedne na presto okupirane Srbije. Ako ovo i jeste ta~no, \or|e je ponudu odbio, a to mu je donelo ugled ~ak i me|u komunistima. Posle Drugog svetskog rata nova vlast je Kara|or|evi}e proglasila dr`avnim neprijateqima, oduzela im dr`avqanstvo i konfiskovala imovinu. Princ \or|e bio je jedini Kara|or|evi} koji je ostao u zemqi `ive}i u Beogradu povu~eno kao penzioner. U poznim godinama o`enio se Radmilom Radowi}. Nisu imali dece. Preminuo je u Beogradu 17. oktobra 1972. u 85. godini `ivota. Sahrawen je u zadu`bini svoga oca, Crkvi Svetog \or|a na Oplencu kod Topole. Pored wega je sahrawena i wegova `ena Radmila. NAJMISTERIOZNIJI SRPSKI

Princ \or|e se {kolovao u Parizu, a potom je upu}en u Petrograd u Vojnu akademiju. Posle ga{ewa dinastije Obrenovi} 1903. godine u Majskom prevratu, princ \or|e se sa porodicom vra}a u Srbiju i postaje prestolonaslednik. Kraq Petar polagao je velike nade u svog najstarijeg sina. Na kraju krajeva, momak je od najranije mladosti pripreman za vojnu karijeru i jednom prilikom ga je i sam ruski car Nikolaj II pohvalio videv{i ga na akademiji u Petrovgradu. Me|utim, nije mnogo pro{lo od dolaska porodice u Srbiju a pona{awe princa \or|a po~elo je da ~udi Beogra|ane na mnogo na~ina - umeo je da ja{e po ~itavu no}, da dane provodi dru`e}i se sa alasima, da jurca po kaldrmi voze}i svoj automobil koji je u tom vreme bio jedini u ~itavoj dr`a-

I tako je po~elo rovarewe protiv \or|a Kara|or|evi}a. Spekulisalo se da je Apis ~ak i poku{ao da ga otruje, a 1907. prin~eve prostorije potpuno su raznete kada je u wima eksplodirala bomba. To je bio klasi~an poku{aj atentat, ali \or|e tada nije bio u toj prostoriji.

JUNAK IZ DREVNIH VREMENA

Koliko god bilo netipi~no pona{awe prestolonaslednika \or|a, jedno mu se nije moglo osporiti – bio je neverovatno hrabar. Podse}ao je na drevne junake iz srpske istorije, a ~esto je pore|en i sa svojim pretkom – vo`dom Kara|or|em ~ije je ime nosio. Godine 1908. kada je Austrougarska anektirala Bosnu i Hercegovinu princ je bio najglasniji me|u onima koji su smatrali da Srbija na to ne sme da ostane nema ve} objavi rat, a da nije samo jak na re~ima \or|e je dokazao vi{e puta i na

Povod za odricawe od prestola bila je aneksiona kriza. Po{to je okupirala BiH 1878. godine, Austrija je tada pod okriqem Nema~ke krenula da je anektira (prisajedini) i da prodre preko Ra{ke u Makedoniju te da iza|e na Egejsko more. BiH je po na~elu narodnosti, smatrana srpskom dr`avom pa su se Srbi pobunili. Na mitingu, oktobra 1908. pred 20.000 qudi princ \or|e je spalio austrijsku zastavu bez obzira na savete da to ne radi i odr`ao zapaqiv govor koji je stigao do u{iju svih evropskih sila. ^inilo se da je rat na pomolu, ali je Rusija tada poslala signal da ne mo`e da podr`i Srbiju i da nije spremna za otvoren sukob i da Srbija mora da se pomiri sa trenutnom situacijom. \or|e je ovo te{ko podneo. Srpske politi~are otvoreno je nazivao kukavica-

Vojvoda Radomir Putnik davno se upisao u redove najve}ih srpskih vojskovo|a koji je predvodio vojsku u nekim od najneizvesnijih trenutaka na{e istorije – Balkanskim i Prvom svetskom ratu.

Ipak, za wegova dela ~uo je i svet – Cerska bitka, za vreme koje je ovaj ~ovek komandovao srpskom vojskom, bila je prva savezni~ka pobeda u Prvom svetskom ratu. Posle we, velike sile su shvatile da su mo`da pogre{no procenile malu srpsku vojsku koja se bori da sa~uva svoju zemqu, ali i narod. Jer, Prvi svetski rat je za Srbiju bio borba za opstanak. Srbi mo`da zaboravqaju, ali svet ne… Zvu~i neverovatno, ali kolike su bile patwe i nesre}a srpskog naroda znali su `iteqi daleke Kanade!

Neposredno posle kraja Velikog rata, 1918. godine, stanovnici Kanade su jednu svoju planinu nazvali “Putnik” odaju}i tako po~ast srpskom narodu i vojvodi Radomiru Putniku. Izme|u provincija Alberta i Britanske Kolumbije, kao deo lanca Stenovitih planina, u planinskom masivu Kananaskis tako i danas stoji planina Putnik. Visoka je 2.940 metara i iako su mo`da stanovnici Kanade zaboravili odakle poti~e weno ime, ima i onih koji to jo{ uvek dobro znaju.

Skoro sto godina posle imenovawa, 2012. godine, planina je dobila i svojevrsnu “kr{tenicu” – u podno`ju ovog masiva postavqena je spomen-plo~a sa natpisom:

“Planina Putnik nazvana je u znak ve~nog se}awa na mu{karce i `ene iz savezni~kih oru`anih snaga u Srbiji i wihovog vo|e, vojvode Radomira Putnika (1847–1917). Srbija je izgubila ~etvrtinu svog stanovni{tva, kako pripadnika vojske, tako i civila za vreme Prvog svetskog rata (1914–1918). Ova `rtva bila je deo kanadskih

i savezni~kih borbi u Evropi protiv tri carevine u ciqu za{tite qudskih prava i slobode ~ove~anstva.” Tabla je rezultat rodoqubivog rada Srba u dalekom svetu okupqenih u Ravnogorskom pokretu iz Kalgarija i grupe qudi iz Edmontona. Ve}ina qudi iz Srbije je verovatno nikada ne}e videti svojim o~ima, ali treba da zna da ona postoji. Da se ne zaboravi…

bojnom poqu tokom Prvog svetskog rata, naro~ito na Ma~kovom

Zlatni xepni sat najbogatijeg putnika Titanika prodat

za 1,4 miliona evra

Sat biznismena Xona Xejkoba Astora, putnika koji nije pre`iveo nesre}u Titanika, prodat je na aukciji za 1,4 miliona evra. To je najve}i iznos koji je ikada pla}en za neki predmet sa najpoznatijeg putni~kog broda.

Zlatni xepni sat najbogatijeg putnika Titanika prodat je za rekordnih 1,417 miliona evra. Na aukciji koju je u subotu organizovala ku}a „Henri Odrix i sin“ u Velt{iru u Velikoj Britaniji, predmet je prodat privatnom kolekcionaru iz SAD. Stru~waci su predvi|ali da }e dosti}i cenu izme|u 117.000 i 177.000 evra, ali je interesovawe bilo izuzetno veliko te je sat prodat za sumu koja prema{uje sve prethodne kada su u pitawu predmeti koji su bili na Titaniku. Prvobitni vlasnik sata, biznismen Xon Xejkob Astor, potonuo je sa brodom 1912. godine u 48. godini, nakon {to je trudnu suprugu Medlin smestio u ~amac za spasavawe.

Prethodni rekordni iznos pla}en za artefakte sa Titanika bilo je 1,299 miliona evra koliko je dato za violinu na kojoj je svirano dok je brod tonuo.

Aukcionar Endru Oldrix rekao je novinskoj agenciji PA da su cene predmeta sa Titanika „apsolutno neverovatne”.

„One odra`avaju ne samo va`nost samih artefakata i wihovu retkost, ve} tako|e pokazuju trajnu privla~nost i fascinaciju pri~om o Titaniku – 112 godina kasnije, jo{ uvek pri~amo o brodu i putnicima i posadi. Pri~a o Titaniku nije samo pri~a o brodolomu velikog plovila koje udari u santu leda, ve}, {to je jo{ va`nije, 2.200 pri~a, to jest 2.200 podzapleta. Svaki mu{karac, `ena i dete imali su svoju pri~u, a detaqe o wima i daqe pri~aju predmeti“, obja{wava direktor aukcijske ku}e.

Umesto da oku{a sre}u sa drugim ~amcem za spasavawe, besprekorno obu~en Astor, koji je bio istaknuti ~lan imu}ne porodice Astor, posledwi put je vi|en kako pu{i cigaretu i }aska sa putnikom. Wegovo telo je izvu~eno iz Atlantskog okeana sedam dana kasnije. Kod wega je prona|en zlatni xepni sat marke „Waltham” od 14-karatnog zlata sa ugraviranim slovima JJA, inicijalima Xona Xejkoba Astora.

Uznemiravawe mor`eva u Norve{koj ko{ta 1.100 evra

Turista koji se „suvi{e pribli`io mor`u“ na norve{kom arhipelagu Svalbard mora da plati kaznu od skoro 1.100 evra. Vlasti navode da je mu{karac „uznemirio“ `ivotiwu koja je le`ala na ledu. Zbog prilaska mor`u tokom obilaska arhipelaga Svalbard, jedan turista mora}e da plati kaznu od 12.500 norve{kih kruna, {to je gotovo 1.100 evra. Lokalne vlasti saop{tile su da je ~ovek „uznemirio mor`a koji je le`ao na ledu“. Gra|ani su videli mu{karca kako prilazi sisaru kako bi ga fotografisao i prijavili ga lokalnom guverneru, a „delove incidenta primetili su i slu`benici“. Na Svalbardu postoji zakon koji propisuje da se qudi moraju pona{ati na na~in koji ne dovodi do nepotrebnog uznemiravawa divqih `ivotiwa. Turista je doveden u kancelariju guvernera, gde je prihvatio kaznu. Mor`evi su izlovqavani prakti~no do izumirawa na arhipelagu Svalbard sve do 1952. godine kada su za{ti}eni zakonom, navodi Norve{ki polarni institut. Uprkos decenijama za{tite, broj mor`eva u regionu je i daqe nizak i oni ostaju na Norve{koj nacionalnoj crvenoj listi, koja identifikuje vrste koje su u opasnosti od izumirawa u toj evropskoj zemqi. Od slede}e godine stupi}e na snagu nova pravila za motorni saobra}aj na moru, posebno usmerena na za{titu mor`eva, gde }e biti zabraweno da im se svesno prilazi na udaqenost mawu od 150 metara.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Ukoliko ste sigurni u svoja ose}awa bez obzira na spoqne okolnosti, ne}ete dozvoliti da vas bilo {ta skrene sa va{eg qubavnog puta. Samci }e osvajati s velikim samopouzdawem. POSAO: Okolnosti, qudi i doga|aji }e vas navoditi da radite na svom profesionalnom razvoju. U tome }ete se osloniti na pomo} prijateqa. ZDRAVQE: Vodite ra~una o telu, ali i o du{i i duhu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Mnogo }ete se kretati i sreta}ete razne qude. Bi}ete okru`eni porodicom i bli`wima, ispuweni i otvoreni za sve prirode i }udi. POSAO: Na radnom mestu }e biti zabavno i prili~no opu{teno, zaista vam se dopada va{e radno okru`ewe. Bi}ete aktivni kada je re~ o zadacima koji se odnose na qudske odnose, uslove rada. ZDRAVQE: Svoju radost podelite sa drugima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

QUBAV: Preokupacija partnerom bi}e velika, a vi ste spremni da se borite za vas dvoje do kraja. Oni koji jo{ uvek tra`e srodnu du{u bi}e uporni. POSAO: Promenite sistem koji koristite za procenu qudi. Uz vi{e kriterijume, morate biti i vi{e otvoreni prema drugima. Budite jasniji i uz dobru komunikaciju sklopi}ete nove poslovne dogovore. ZDRAVQE: Proverite kakva su vam kolena.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Najboqe }ete se ose}ati u svom domu ili u dru{tvu qudi koje poznajete i volite. Zbog toga ne}ete biti previ{e otvoreni za nova poznanstva. POSAO: Vreme je dobro za rad sa mladima, nastupe pred publikom ili u javnosti i za sport. Neki }e sve pomenuto istra`ivati, a neki }e u svoj posao uneti da{ak kreativnosti – bi}e zanimqivo. ZDRAVQE: Morate da izbcite bes iz sebe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Ponekad }e vam se ~initi da stvari idu sporije nego {to biste `eleli. Va{a `eqa za qubavqu }e biti jaka, zahteva}e vi{e posve}enosti. Mora}ete da se dogovorite sa drugom stranom kuda }ete krenuti zajedno. POSAO: Verovatno }e do}i do problema i ka{wewa u komunikaciji. I to }e potrajati. Najboqe je da ne komentari{ite ni{ta ako niste pitani. ZDRAVQE: Opustite se.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Va{a potreba za dru{tvom ne}e biti nagla{ena, pa }ete radije ostati kod ku}e. Ako ste u vezi, sve }e biti u redu. POSAO: Na poslu }ete sve vi{e ose}ati pravu radnu atmosferu i verovatno }ete uveseqavati i druge. Neko }e se mo`da buniti da ima mnogo posla, ali vi }ete sve okretati na {alu. Na taj na~in }ete hrabriti sebe i svoje kolege. ZDRAVQE: Sve je u redu.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Ako ste u dugoj vezi, bi}e vam potrebno vi{e qudi i kretawa. Voqenoj osobi se to mo`da ne}e dopasti. Samci }e prona}i partnera, ali velike su {anse da ga ne}e zadr`ati. POSAO: Mo`da }ete pomisliti da se va{e znawe ne vrednuje koliko bi trebalo, ali kolege }e vam pokazati koliko ste im korisni. Ne razmi{qajte previ{e. ZDRAVQE: Izbegavajte alkohol i cigarete.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Va{e misli o qubavi bi}e ja~e od stvarnosti, a ni stvarnost ne}e biti lo{a. Neke [korpije }e radije `iveti u ma{ti, gledati qubavne filmove ili sawariti na javi. POSAO: Shvati}ete da neke naoko nebitne teme postaju sve zna~ajnije. Ne dozvolite da vam to odvu~e pa`wu i pazite da vam se ne potkrade neka gre{ka. ZDRAVQE: Ne preterujte s hranom i pi}em.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

QUBAV: S voqenom osobom ne}ete mo}i da se usaglasite. Bi}ete kao na festivalu nadmudrivawa. Razgovara}ete o svemu i sva~emu, sad je trenutak da preispitate svoj odnos. POSAO: Saradnici vam ne}e jasno kazati koje su im namere, a mogu}a su zatezawa tamo gde ste se najmawe nadali. Mora}ete da prihvatite ono {to se nudi i da se prilagodite. ZDRAVQE: Relaksirajte se i resetujte se.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: U emotivnom `ivotu ne}ete imati izazove i to }e vam nedostajati. Ne}e se desiti ni{ta atraktivno, kao {to vi pri`eqkujete. Shvatite to kao prolazno zati{je. POSAO: Neki od vas }e morati da donose te{ke odluke, a ne}e imati sve informacije kako bi imali procenu. Zato ono {to mo`e da pri~eka odlo`ite i razlu~ite {ta je {ta. ZDRAVQE: Ili nova aktivnost ili nova dijeta.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Nemojte da pri~ate previ{e jer bi mnogo re~i mogle da oduzmu spontanost. Pustite neka se va{a qubavna pri~a razvija prirodno. Ima vremena za analizu, jednostavno u`ivajte. POSAO: Razvoj karijere ulazi u fazu koja }e biti obele`ena borbom i stresom. Usmerite svoju jaku energiju na ono {to vas u ovom trenutku privla~i. ZDRAVQE: Odmor uvek treba da prati aktivnost.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

QUBAV: Mnogi }e se opustiti i ne}e im pasti na pamet da bi i wihova qubav mogla biti na ispitu ili u krizi. Proverite da li je sa vama sve u redu i potrudite se oko partnera. POSAO: Mogu}e je da }e se pojaviti stari problemi ili }ete pak morati da sara|ujete sa qudima koji vam ba{ ne prijaju i sa kojima se ne razumete. Ostanite sabrani. ZDRAVQE: Povedite ra~una o krvnom pritisku.

Krvavi kowi kraqevske garde izazvali haos u Londonu

^etiri osobe povre|ene su u centru Londona po{to su se kowi Kraqevske garde oteli kontroli i satima jurili gradom.

Na dru{tvenim mre`ama se mogu videti fotografije i snimci na kojima se kowi sudaraju sa automobilima i udaraju u stakla autobusa. Britanska armija potvr|uje da je pet kowa, tokom redovne ve`be, zbacilo ~etiri jaha~a, otelo se kontroli i odjurilo u razli~itim pravcima. Kowe, koji su ina~e obu~eni da mirno stoje tokom svih kraqevskih ceremonija, ispaqivawa po~asnih plotuna i nadleta britanske Kraqevske avijacije, navodno su upla{ili zvuci sa gradili{ta nedaleko od Bakingemske palate i wihovih {tala u kasarni u Hajd Parku. Zna se da je jedan od kowa jurio ulicom

du` ograde Bakingemske palate i zbacio jaha~a kada se sudario sa vozilom. To je i prvi kow, koji je vra}en u {talu. Najdaqe su stigla dva kowa, koja su u punom galopu jurila du` severne obale Temze ka istoku Londona. Dramati~ni snimci na dru{tvenim mre`ama bele`e galop vranca i povre|enog i krvavog belog kowa. Oni su se u panici sudarali sa vozilima i saobra}ajnim znacima. Inspektor policije grada

Londona Majls Hilberi izdao je tom povodom saop{tewe u kojem hvali „hrabru akciju“ policajaca iz ekipe za nadzor puteva. „Policajci Lusi Hovs i Danijel Mekouvn reskirali su sopstvenu bezbednost da bi ukazali prvu pomo} upla{enim i uznemirenim kowima. Odr`avali su kowe mirnima sve dok nije stigla veterinarska ekipa“, stoji u saop{tewu policije. Mnogi Londonci su mislili da je re~ o snimawu filma.

U odnosu na 1950. deca danas jedu 25 puta vi{e slatki{a i uzimaju otprilike 30 puta vi{e gaziranih pi}a. Za mali{ane, slatki{i su poput magneta – pored dobrog ukusa, {e}er im obezbe|uje energiju neophodnu za svakodnevne fizi~ke aktivnosti i igru. Ali, koja koli~ina {e}era je wima dnevno potrebna?

Slu~aj de~aka koji je dnevno pio sedam litara soka, zbog ~ega su wegovi roditeqi morali da podignu kredit kako bi platili le~ewe, podsetio nas je na stare dileme, kada qubav prema slatki{ima kod najmla|ih prerasta u zavisnost. Nutricionistkiwa Jovana @ivi}, nagla{ava da su podaci pora`avaju}i, posebno ako se uzme u obzir da deca danas nisu vi{e toliko aktivna, kao i da danas svi prehrabeni proizvodi sadr`e {e}er. „Zna~i, {ta god da kupimo, da je industrijski proizvedeno uglavnom ima odre|enu koli~inu {e}era, tako da najve}i problem nisu slatki{i, na primer, kao ~okoladice, ve} koliko unesemo namirnica koje nisu dovoqno kvalitetne u ostalom delu dana”, napomiwe nutricionostkiwa.

Svetska zdravstvena organizacija preporu~uje da samo 10 odsto dnevnog unosa namirnica budu prosti {e}eri, dok neke nove preporuke tu granicu spu{taju ~ak na pet odsto. U proseku, za decu do {est godina gorwa granica bi trebalo da bude oko 20 grama {e}era dnevno. Istra`ivawa tako}e pokazuju da deca uzrasta

POSNI RECEPT

POSNA DINSTANA BORANIJA

I PARADAJZ

POTREBNO JE:

n 2 {oqe seckane boranije, n 2 {oqe iseckanog paradajza, n 1 {oqa seckanog crnog luka, n 2 ~ena belog luka, n 2 {oqe vode, n so i biber, suvi za~ini po ukusu, n sve`i per{un ili korijander za posipawe.

PRIPREMA:

U {erpi zagrejte vodu. Dodajte crni luk i beli luk i dinstajte ih dok ne postanu mekani.

Dodajte iseckanu boraniju i nastavite dinstawe jo{ nekoliko minuta. Zatim dodajte iseckani paradajz i prome{ajte.

Za~inite po ukusu soqu, biberom i suvim za~inima.

Poklopite {erpu i kuvajte na sredwe jakoj vatri oko 1520 minuta ili dok boranija ne postane mekana. Po potrebi dodajte jo{ malo vode tokom kuvawa ako je potrebno. Kada je boranija skuvana, poslu`ite je toplo, posipanu sve`im per{unom ili korijanderom po `eqi.

Da li nam deca postaju zavisna od {e}era

do osam godina dnevno unesu oko 21 ka{i~icu {e}era, a do 13. godine 34 ka{i~ice.

„Deca do desete godine bi trebalo da unesu 25 grama, {to je pribli`no jedna ka{ika {e}era, a deca koja su u pubertetu, maksimum 50 grama zbog same faze razvoja. Kad ka`emo {e}eri, mi tu moramo paziti da mi {e}er imamo i u ostalim namirnicama koje kupujemo, ali nismo ni svesni da imaju {e}ere kao {to su, na primer, sokovi, grickalice, kola~i, hleb, pekarski proizvodi i sli~ne stvari. To se ne odnosi samo na slatki{e“, isti~e Jovana @ivi}.

GOJAZNOST I DIJABETES

KOD DECE

Sve vi{e dece je gojazno i koja zbog toga ulaze u fazu dijabetesa, napomiwe nutricionistkiwa.

„Samim tim se razvija taj neki metaboli~ki sindrom dosta rano kod dece, zato {to ~im smo gojazni nama se hormonski proces naru{ava, a taj disbalans koji nam remeti funkcionisawe

na nivou insulina i leptina zbog toga smo podlo`ni nastanku dijabetesa ili insulinske rezistencije“, obja{wava @ivi}eva. U su{tini, istra`ivawa pokazuju da ne bi trebalo slatki{e jesti vi{e od dva puta nedeqno. „To je u teoriji. Kada pogledamo prakti~no, dosta dece svakodnevno jede slatki{e, {to opet ne mo`emo da im branimo, ali je potrebno da se napravi neki balans”, dodaje go{}a Jutarweg programa. Moramo biti svesni da deca kroz ~a{u soka unesu 30 grama {e}era, ~ime su ve} zadovoqene dnevne potrebe. Zato bi trebalo roditeqi da se potrude

da drugi deo ishrane bude nutritivno kvalitetan.

ZAVISNOST OD [E]ERA

Pojedina istra`ivawa pokazuju da {e}er uti~e na na{ organizam isto kao psihoaktivne supstance i da izaziva zavisnost, da uti~e na krvno-mo`danu barijeru, sistem nagra|ivawa i hormonski brzo podi`e nivo energije.

„Uglavnom, odrasli ka`u da je potrebno ~etiri-pet dana da se pro|e kriza ~i{}ewa od slatki{a. Zato savetujem odraslima da probaju izvestan period da ne uzimaju slatki{e, i ukoliko uvide da imaju neizdr`ivu potrebu

Plava riba umesto crvenog mesa spasla bi 750.000 qudi godi{we

Japanski i australijski nau~nici tvrde da }emo spre~ili nastanak mnogih bolesti i spasti 750.000 qudskih `ivota godi{we ako crveno meso zamenimo plavom ribom – haringama, sardinama, in}unima.

„U Velikoj Britaniji smawena je potro{wa crvenog mesa za osam odsto, pa se pretpostavqa da }e u slede}ih 26 godina biti mawe sr~anih bolesti i smrti od oboqewa srca i krvnih sudova ~ak 10 odsto“, istakli su japanski nau~nici koji su studiju sproveli u 130 zemaqa sveta. Ovakav koncept ishrane najvi{e bi imao uspeha u zemqama u razvoju. Plava riba bogata je proteinima, nezasi}enim masnim kiselinama (omega-3 masne kiseli-

ne), vitaminom D i vitaminima B kompleksa. Omega-3 masne kiseline smawuju nivo holesterola, ~iste krvne sudove i reguli{u krvni pritisak i spre~avaju nastanak tromba. U svetu se pojedine vrste ribe slabijeg kvaliteta koriste za dobijawe ribqeg bra{na i ribqeg uqa koji se daqe koriste za prehranu kvalitetne ribe – lososa i pastrmke.

„Kako bismo doprineli poboq{awu zdravqa qudi, ali i zdravqa planete, trebalo bi da izbegavamo crveno meso i okrenemo se zdravoj i ekolo{ki prihvatqivoj hrani“, istakli su istra`iva~i. U pore|ewu sa crvenim mesom, morski plodovi ne samo da obezbe|uju ve}e koncentracije esencijalnih hranqivih materija ve} i spre~avaju

LE^EWE BIQEM

Kinoa majka svih

`itarica, super hrana i za{tita od bolesti

Kinoa se smatra majkom svih `itarica, stru~waci je preporu~uju kao odli~nu prevenciju kod nekih od naj~e{}ih i najte`ih bolesti, kao {to su visok krvni pritisak i dijabetes tipa 2. Poti~e iz Ju`ne Amerike, raste u Andima na visinama od 4 000 metra, na podru~ju Perua, ^ilea i Bolivije. Kinoa sadr`i svih osam aminokiselina koje su ~oveku potrebne, za razliku od ostalih `itarica koje sadr`e najvi{e tri, zbog ~ega se smatra super hranom. Korisna je za sportiste, vegane, vegetarijance i one preosetqive na gluten. Postoji vi{e od 120 vrsta kinoe. Najpri-

za wima, zna~i da su razvili zavisnost“, navodi @ivi}ev.Zato bi roditeqi trebalo da vode ra~una da makar poku{aju da deci ne daju slatki{e ba{ svaki dan, {to naravno nije lako s obzirom na to da su sa svih strana okru`ena proizvodima punim {e}era.

„Potrebno je na}i balansa, ali opet ne treba ni braniti deci jer mo`e imati i suprotan efekat. Mo`da treba poku{ati i sa nekim zdravim slatki{ima koji nisu toliko slatki koliko industrijski proizvedena hrana“, preporu~uje nutricionistkiwa Jovana @ivi}.

{irewe nekih bolesti. Hroni~ne bolesti bile su uzrok 70 odsto svih smrtnih slu~ajeva u svetu u 2019. godini, ukqu~uju}i bolesti kardiovaskularnog sistema, rak creva, dijabetes i mo`dani udar. Koriste}i podatke o ribolovu, tim nau~nika je predvideo potro{wu crvenog mesa u narednim decenijama u 137 zemaqa {irom sveta, sa preporukom da se plava riba koristi u ishrani kao zamena za crveno meso do 2050. godine. Predlo`ena promena u ishrani mogla bi da spre~i izme|u 500.000 i 750.000 smrtnih slu~ajeva u svetu do 2050. godine, posebno od sr~anih bolesti. Britanska nacionalna zdravstvena slu`ba (NHS) podse}a da su govedina, jagwetina i sviwetina sastavni deo zdrave ishrane. Ali ako se dnevno konzumiraju velike koli~ine takvog mesa uz dodatak mesnih prera|evina poput {unke, slanine i usoqene govedine, rezultat mo`e biti pove}an rizik od razvoja raka creva i brojnih drugih bolesti.

sutnije su one vrste u beloj, crvenoj i crnoj boji. Zanimqivo je da su sve razli~itog ukusa. Najvi{e podse}a ukusom na ora{aste plodove, zamena je za pirina~ ili kuskus. Koristi se kao dodatak salatama, piletini, supama i ~orbama. Priprema se kuvawem u vodi, brzo se sprema, skuvana je za 15 minuta, ako se prekuva pretvara se u nejestivu ka{u. Stru~waci savetuju da je bitno dobro isprati sirovu namirnicu, jer zrno kinoe ima pomalo gorkastu opnu. Na jednu {oqu su{ene kinoe potrebno je dve {oqe vode. Kuva se dok ne prokqu~a, a potom se smawi temperatura i dr`i na laganoj vatri dok ne omek{a.

Smatra se da kinoa mo`e da bude preventiva ali skoro i lek za mnoge bolesti. Tvrdi se da {titi od mnogih oblika kancera, te da je zbog visokog sadr`aja magnezijuma dobra prevencija od mo`danog udara. Preporu~uje se osobama koje pate od dijabetesa tipa 2. Kinoa ima antiupalno dejstvo. Neke studije pokazuju da kinoa mo`e poboq{ati metabolizam, smawiti nivo glukoze, insulina i triglicerida u krvi. Kinoa je dobra namirnica i za kontrolisawe krvnog pritiska. Kalijum pozitivno deluje na krvni pritisak, a kinoa sadr`i velike koli~ine kalijuma.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SRPSKA GLUMICA NASLICI KOWANIK NAORU@AN SABQOM NASEQE KOD [IDA ALEKSANDAR ODMILA NASEQE KOD NOVOG SADA

OSE]AWE NAKLONOSTI

GRADSKE SAOBRA]AJNICE

OBLASTU SRBIJI

IN@EWER (SKR.) AUTO OZNAKA [PANIJE GLUMA^KO ODELO

SIMBOL AZOTA UKRAJINA (SKR.) UBRZO

JEDINICA KOLI^INE ELEKTRICITETA

UBICE IZ ZASEDE POZNATI SKUPU JAJCU IZ 2. SVETSKOG RATA SRPSKA NEGACIJA LIST CRNOGORICE, ^ETINA LEBLEBIJA, SLANUTAK LEKOVI ZA SNI@AVAWE TEMPERATURE

KO[ARKA[KI KLUB (SKR.) PLATNO ZAISTA, VALA, BA[

UTICAJNA GRUPA QUDI VEGETARIJANAC (@ARG.) ONAJ KOJI UBIRE, SKUPQA

CINCARIN LUTAWE, SKITWA (PESN.) VRA^ATI, GATATI

RO@NATA IZRASLINA KOD NEKIH @IVOTIWA

VEZNIK @ITEQ AZIJE DEVOJKE ZAUDAJU

GURATI KOGAPRITISKOM U BOK ZVRJATI

DRVENI UGAQ U CIQU, ZBOG IZBIJATI IZ ZEMQE, KLIJATI VRSTA KUNE SKUPOCENOG KRZNA IME PEVA^ICE JANKOVI] SIMBOL ERBIJUMA NAZIVI

INICIJALI SLIKARA ARALICE LUDIRATI SE RANIJANEM. KLIZA^ICA KRISTINA

SABLAST, UTVARA VRSTA ZA^INA KOLAZA SPAVAWE U VOZU (SKR.) NARODNO @ENSKO IME ENGL. SLIKAR VILIJAM 1. I 28. SLO-

U^ITEQ ODMILA

VE[TI GOVORNICI

FOSFORA NI@I ^IN U VOJSCI

AROMUN, LUT, ROG, BO^ITI, I, AZIJAC, P, ]UMUR, RADI, DIJANA, ER, SA, A^ITI SE, AVET, CIMET, MARIKA, ETI, U^A, STANAC,

ING, E, N, UKR, KULON, ASASI, KK, TKANINA, LOBI, VEGAN,

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: QUBAV, ULICE, BANAT,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

VODORAVNO: 1. Vojnik tre}eg poziva, 2. Vrsta supe - Zasloni na lampama, 3. Vrsta holandskog sira - Zidarski pribor, 4. Reka u ItalijiStru~wak u ekologiji - Posledwe i 7. slovo azbuke, 5. Izve{taj o prispe}u po{iqke - Nudist, naturist, 6. Ono {to `ivot ~ini te{kim - U to vreme, 7. Druge, ostale - Prohtev za jelom - Simbol azota, 8. Simbol ugqenika - Vojne operacije - Ameri~ki peva~ Pop, 9. Nema~ka smu~arka IrenaSitna morska riba (mn.), 10. Ninoslav odmila - Ime peva~ice Kiti}, 11. Isti vokali - Gubiti `ivot - Jedinica elektri~nog otpora, 12. @iteq susedne dr`ave Srbiji - Doticati, pipati, 13. Smreke, smr~e - Na{ raniji teniser Zoltan, 14. Aparati za pregled grkqana.

USPRAVNO: 1. Dlake na ivici o~nih kapaka - Ime ameri~kog glumca Flina, 2. Ime istori~ara Samarxi}a - Metoda le~ewa plu}a, pneumotoraks, 3. Reka u [paniji - Najvi{i ciqevi - Engleski utopist Tomas, 4. Prqave kr~me - Australijski torbari, 5. Auto oznaka [panije - Govornik ekavice - Lek protiv malarije, 6. Pozori{ni rediteq Georgij - Sledbenik velikih umetnika - Kilogram (skr.), 7. Reka u Rusiji - Uniformisane slugeSudelovawe u zajedni~kom poslu, 8. Institut - Nevoqe, muke, te{ko}aSimbol sumpora, 9. Oprqiti, opaliti, i`e}i, - Ilirija, 10. Naseqe kod Crne Trave - P~eliwe `enke - Telefonski poziv, 11. Kikiriki - Nasledna osnova organizma, 12. Dosadne osobe, gwavatori - Derivati amonijaka.

LARINGOSKOPI

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: TRE]EPOZIVAC, RAGU, ABA@URI, EDAMER, VISAK, PO, EKOLOG, [E, AVIZA, ADAMIT, VADIVEK, TADA, INE, APETIT, N, C, AKCIJE, IGI, EPLE, GIRICE, NINKO, ELENA, EE, GINUTI, OM, RUMUN, DIRATI, OMORIKE, ILIN,

Za wih je samo qubav opcija

Brakovi na javnoj sceni ne opstaju ba{ dugo, ali neki su uspeli i traju po nekoliko decenija i upravo su primeri pravih qubavi. I dok su mnoge javne li~nosti poznate po skandaloznim razvodima, ima i onih koje su vi{e puta pokazale da imaju skladne brakove i u`ivaju u qubavi.

GORDANA I MIROSLAV ILI]

51 GODINU BRAKA

Rekorder, kad je re~ o braku, definitivno je Miroslav Ili}, koji sa svojom lep{om polovinom Gordanom u`iva ve} 51 godinu, a wihovu qubav upotpunili su sin Marko i }erka Marija. - Razvod nikada nije bio na dnevnom redu. Ja sam Gordani, kad smo se vratili iz Skopqa, a to je bila 1971, rekao: Gor-

dana, ja se samo jednom `enim, nema tajni u ku}i i nema tajnih fondova u ku}i - rekao je Miroslav. Peva~ je svestan da je Gordana podnela mnogo toga da bi wihov brak opstao, te da je pravila brojne kompromise.

ZORICA I KEMI[

39 GODINA BRAKA

Zorica Brunclik i Miroqub Kemi{ va`e za jedan od najskladnijih parova. Iako je bila dve godine starija od wega, Kemi{ se zaqubio u wu nakon {to se razveo od Vesne Zmijanac. - Vesnu Zmijanac volim najvi{e na svetu, samim tim {to se razvela od tako divnog ~oveka, a meni omogu}ila da upoznam veli~inu prave qubavi - izjavila je Zorica jednom prilikom za medije.

ACA I BIQANA JEVTI]

37 GODINA

Trideset i sedam godina divne qubavi slave i Biqa Jevti} i wen suprug Aca Ili}, a o wihovoj svadbi se i danas pri~a. Budu}i da ih mladi ~esto pitaju za savet za uspe{an brak, Biqa je nedavno priznala da, osim qubavi potrebni su podr{ka i oslonac. - Najte`a godina braka je po nekim analizama sedma godina braka. Mi to nismo primetili, bukvalno nismo ni primetili da smo ve} 10 godina bili zajedno i evo ve} decenijama je tako - rekla je Biqa u jednoj emisiji.

LEPA BRENA I BOBA

32 GODINE BRAKA

Lepa Brena i Slobodan @ivojinovi} upoznali su se u novogodi{woj no}i 1988, a ven~ali se nakon ~etiri godine zabavqawa na svadbi decenije u hotelu „Interkontinental” u Beogradu 1991. Wih dvoje imaju sinove Viktora i Stefana, dok Boba ima i sina Filipa iz prvog braka. - Prve godine su bile paklene. Stalno smo se qutili jedno na drugo. U braku mora da postoji dogovor, a na Balkanu mu{karci su navikli da budu apsolutni lideri u svemu, ali `ena je ta koja brine o svima i svemu - rekla je Brena na temu braka.

Svi gledaju u detaq na peva~evoj ruci i ne veruju!

Nikol Kidman dobila nagradu za `ivotno delo

Glumica Nikol Kidman (56) dobila je nagradu za `ivotno delo Ameri~kog filmskog instututa (AFI), ~ime je postala prva australijska glumica kojoj je dodeqena ta nagrada.

„Privilegija je snimati filmove“, rekla je Kidman na ceremoniji dodele nagrada i zahvalila svim rediteqima i scenaristima sa kojima je radila. Istakala je da su joj dozvolili da bude divqa i slobodna i glumi nekonvencionalne `ene.

Glumici filma „Mulen Ru`“, presti`nu nagradu uru~ila je koleginica i trostruka oskarovka Meril Strip.

Ostale zvezde koje su prisustvovale ceremoniji bili su izme|u ostalog i mu` Nikol Kidman, peva~ Kit Urban, kao i glumica Riz Viterspun.

Kidman je postala poznata u Holivudu 1990-ih, snimiv{i film „Dani groma“. Prvu nominaciju za Oskara dobila je za film „Mulen Ru`“ 2001. godine, pre nego {to je osvojila Oskara za najboqu glumicu za film „Sati“, 2003. godine.

Meril Strip je na dodeli nagrada rekla da je bila istraumirana gledaju}i Nikol Kidman kako glumi.

Osvr}u}i se na „Nevine la`i“, seriju u kojoj su zajedno glumile, Meril Strip jepohvalila talenat, izdr`qivost i disciplinu mla|e koleginice.

Prisetila se i jedne anegdote sa snimawa serije kada je Nikol Kidman odabrala da snimi veoma emotivnu scenu vri{tawa prvog dana i da to radi iznova i iznova sa jednakom stra{}u.

„Nisam se oporavila od tog prvog dana, nikada u `ivotu nisam videla takvo ne{to. Za mene je to bilo traumati~no, jer sam mislila da je ova `ena Valkira. Kako je ona u stawu da to izdr`i? Nikada ne odustaje, nikada ne izneveri“, rekla je Meril Strip.

Australijski glumci Rasel Krou, Hju Xekmen i Kejt Blan~et snimili su video ~estitku u kojoj ~estitaju svojoj zemqakiwi na nagradi.

^OLINO BOGATSTVO PROCEWENO NA 25 MILIONA EVRA, A ON NOSI SAT OD 2.000 EVRA

Zdravko ^oli} je prema pisawu ~uvenog ameri~kog sajta „Celebritynetworth” jedan od najimu}nijih peva~a na Balkanu. Prema podacima iz 2021. godine, wegovo bogatstvo se procewivalo na 25 miliona evra. - ^ola je srpski Tom Xons. Izdao je 15 albuma i va`i za jednog od najskupqih peva~a na Balkanu. Napunio je stadion „Marakana”, zatim „U{}e”, a 2019. godine je postavio apsolutni rekord sa 6 koncerata zaredom u beogradskoj Areni, gde ga

je slu{alo 110.000 qudi - pisalo je tada na ovom sajtu.

Iako ima tolike milione, ^ola je oduvek bio skroman, a to je sad dokazao jo{ jednom i to - izborom svog sata. Tako peva~ na svojoj ruci nosi ~asovnik od „samo” 2.000 evra. Kako navodi Instagram nalog „Sat na ruci” u pitawu je sat brenda „TAG Heuer Carrera” sa ~eli~nim ku}i{tem i sa funkcijom hronografa.

Podsetimo, Zdravko je oduvek isticao

da su mu finansije uvek bila slaba strana, iako je po struci ekonomista. - Mi nikad nismo imali te visine honorara. Putovawa i garderoba su sedamdesetih i osamdesetih bili feti{. Nikad nisam imao velike materijalne prohteve. Moje je bilo da se negde ode, na more ili da napravimo neke fe{te i da se tamo potro{i, ali nikad nisam imao `eqe da kupim neki sat. Nisam patio od toga - skroman je peva~.

Predrag Stojakovi} u „Ku}i slavnih“, ulazi zajedno sa Rexijem Milerom

FIBA je objavila listu budu}ih ~lanova „FIBA Ku}e slavnih“ u klasi 2024, odnosno osam istaknutih imena spremnih za prijem.

Me|u wima je i na{ trofejni reprezentativac Predrag Stojakovi}, a sve~ana ceremonija prijema je zakazana za septembar u Singapuru.

Ukupno sedam igra~a i jedan trener dobijaju zvani~no priznawe za izuzetan doprinos ko{arci.

Stojakovi} je osvojio zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu u ko{arci 2002. sa Jugoslavijom, kao i evropsku titulu 2001. u Istanbulu, kada je bio MVP. U klupskoj karijeri godinama je bio jedan od najboqih {utera NBA lige u dresu Sakramenta i Dalasa, a sa klubom iz Teksasa je osvojio NBA prsten 2011. godine. Bio je trostruki NBA Ol star i dva puta pobednik u {utirawu trojki.

Pored Stojakovi}a, u „FIBA Ku}u slavnih“ u klasi 2024 bi}e primqeni Miao Lijie (Kina), Rexi Miler (SAD), Danira Naki}-Bili} (Hrvatska), Kirk Semjuel Peni (Novi Zeland), Romen Sato (Centralnoafri~ka Republika), Skaidrite Smilxina-Budovska (Letonija) i trener Danijel Louel Piterson (SAD).

ZVEZDA

KAZNILA ILI]A:

Crveno-beli doneli odluku nakon privo|ewa

Ko{arka{ki klub Crvena zvezda doneo je odluku o kazni za Neboj{u Ili}a.

Ili} je priveden 25. aprila nakon {to je vozio pod dejstvom alkohola.

Nakon {to je suspendovan na 72 sata, Zvezda je donela odluku o wegovoj kazni:

„KK Crvena zvezda obave{tava javnost da je nakon 72 sata i utvr|ivawa svih ~iwenica oko saobra}ajnog prekr{aja koji je 25.04.2024. godine napravio Neboj{a Ili} kao fizi~ko lice, donelo slede}u Odluku:

Zbog disciplinskog prekr{aja iz ~lana II ta~ka A kaznenog pravilnika KK Crvena zvezda, tim menaxer na{eg kluba ka`wava se nov~anom kaznom u iznosu od 25 posto naknade u slede}a ~etiri meseca.

Tako|e, upu}ena mu je i posledwa opomena pred iskqu~ewa iz prvog tima sa pozicije tim menaxera.

Ove odluke donete su nakon sastanka i razgovora sa Neboj{om Ili}em, utvr|ivawa svih ~iwenica, a na osnovu pravilnika o kaznenim merama KK Crvena zvezda“, navedeno je u saop{tewu.

Zvezdina pesma ponovo, sa trona zbacila Partizan za 13. titulu

U majstorici finalne serije crveno-beli su po~istili crno-bele 3:0

U majstorici finalne serije plej-ofa odbojka{kog {ampionata Crvena zvezda je pobedila Partizan 3:0 (25:23, 25:18, 25:18) i slavila ukupno 3:2.

Ovo je crveno-belima 13. titula, Parni vaqak je ostao na 12.

Crvena zvezda je novi {ampion Srbije! Posle osam godina ~ekawa, izabranici Ivice Jevti}a vratili su najsjajniji trofej na Marakanu. „Oteli“ su krunu Partizanu, kog su u posle velike drame u finalnoj seriji, savladali tek u majstorici i pri{ili 13. zvezdicu iz doma}eg prvenstva, sada jednu vi{e od ve~itog rivala.

U atmosferi kakva se na odbojka{koj utakmici ne vi|a svaki dan, sa jedne strane puna tribina navija~a crveno-belih, a sa druge ve~itog rivala, bilo je neizvesno od prvog minuta.

NADJA^AVAWE DELIJA

I GROBARA

U jednom verni navija~i Crvene zvezde... Orilo se „Crvena zvezda ale,” „Hajde igraj i bori se”, „Hajmo hajde, svi u napad”... Bilo je i bakqi, ~isto da se ne remeti „tradicija”.

Novak ne igra, a uve}ava

ve~ni rekord

Novak \okovi}, najboqi teniser planete, po~eo je 423. nedequ na vrhu sveta, a tu }e ostati i naredne dve nedeqe uprkos tome {to trenutno ne igra na mastersu u Madridu.

Tek od rezultata na Rolan Garosu zavisi da li }e se na prvom mestu kasnije i odr`ati.

Do tada mogu da ga ugroze rivali u slu~aju nestvarnim rezultata na mastersima koji bi se pribli`ili srpskom asu do drugog grend slema u sezoni.

Srpski teniser je prethodne nedeqe ostao bez 45 poena koje je pro{le godine osvojio u Bawaluci na Srpska openu u prethodnoj sedmici, ali mu to nije ni najmawe smetalo da nastavio dominaciju.

Novak }e samo jo{ u Rimu braniti 180 poena, a taj bodovni saldo bi mogao dodatno da uve}a.

Drugi na listi je Janik Siner sa 8.660 bodova, a tre}i je Karlos Alkaraz sa 8.145 bodova nakon {to je propustio turnir u Barseloni.

Siner potencijalno mo`e da smawi Novakovu prednost ukoliko osvoji Madrid, jer bi tada imao 9.660 bodova.

CRVENA ZVEZDA – PARTIZAN 3:0

(25:23,

25:18, 25:18)

Beograd - Dvorana: USC „Vo`dovac”. Gledalaca: 2.000. Sudije: P. Balanxi}, Z. Radovanovi}.

CRVENA ZVEZDA: Lopar 6 (5-4, 2 bl), Petrovi} 3 (2 bl, 1 as, 4 sg), Nikoli} 18 (22-13, 1 izbl, 1 bl, 4 as, 3 sg), Stefanovi} 5 (5-5, 2 sg), Omar 11 (13-7, 1 gr, 2 izbl, 1 bl, 3 as, 1 sg, 20 prijema 3 gr), @ugi} 6 (5-2, 1 gr, 1 izbl, 2 bl, 2 as, 3 sg, 16 prijema 3 gr), Risti} (libero, 9 prijema), Boharev, Kqaji}. Nisu igrali: Ili}, Popovi}, Toma{evi} (libero), Starovi}, Stepanovi}. Trener: Ivica Jevti}

PARTIZAN: Marinovi} 4 (15-4, 4 gr, 2 izbl, 2 sg, 11 prijema), Mrdak 13 (19-10, 2 gr, 3 izbl, 1 bl, 2 as), Tadi} 11 (12-8, 1 gr, 2 izbl, 2 bl, 1 as, 6 sg, 22 prijema 3 gr), Mancano 1 (1 bl), Petrovi} 3 (6-2, 1 gr, 1 as, 2 sg), Bjelica, Krsteski (libero, 12 prijema 2 gr), Dopu| 1 (2-1, 2 prijema), Popovi} (l~ibero, 10 prijema 5 gr), Jankovi} 9 (10-7, 1 gr, 1 izbl, 2 as, 3 sg), Aleksi}. Nisu igrali: Bi}anin, Milosavqevi}, Cvetkovi}. Trener: Bojan Jani}.

Uzvratili su Grobari, „Samo jedan klub, samo jedan tim...” „I kad ne bude{ prvi ti, i kada se ~uje zvi`duci, i tada }u Parti-

zane znaj, da te volim ja”.. Ali zdrava atmosfera, fer navijawe, kako i dolikuje sportu kakav je odbojka. Bez „zle krvi”.

Odli~ne partije Sameda Ba`dara u drugom delu ove sezone nisu promakle Draganu Stojkovi}u Piksiju. Selektor Srbije uvrstio je Partizanovog bisera me|u putnicima za kontrolne me~eve sa Rusijom i Kiprom, a Novopazarac je dobio {ansu na Rajskom ostrvu da debituje u dresu Orlova.

- Kad sam dobio poziv, a zatim i obukao dres reprezentacije ispunio mi se jo{ jedan de~a~ki san. Igrao sam utakmicu i trenirao sa igra~ima koje sam do ju~e gledao na televiziji. Zaista mi je bilo neverovatno da delim svla~ionicu sa takvim imenima.

Ba`dar je tokom boravka sa reprezentacijom Srbije trenirao sa najboqim srpskim fudbalerima, izme|u ostalih sa Aleksandrom Mitrovi}em. Samed je gol na na{em najve}em stadionu u 173. ve~itom derbiju proslavio gol kao napada~ Orlova i saudijskog Al Hilala: - Nisam planirao da slavim gol kao Mitrovi}, nekako sam se setio te proslave u trenutku. Naravno, kao i svim mladim napada~ima Partizana i meni je Aleksandar Mitrovi} jedan od uzora. Re~ je o sjajnom igra~u, ~emu svedo~i i podatak da je najboqi strelac na{e reprezentacije svih vremena.

Re~i Melouna koje pokazuju kako se sramotno pona{aju prema Joki}u

Denver Nagetsi ponovo su dominirali u seriji protiv Lejkersa i drugu godinu zaredom ih ostavili bez borbe za titulu.

Nikola Joki} je i ovoga puta bio nere{iva enigma za tim iz grada an|ela, a kada mu se prikqu~e i ostali poput Xamala Mareja sa dva {uta za pobedu, onda se desi katastrofa Lejkersa koji su u dve plej-of serije zabele`ili samo jedne pobedu.

Ipak, iako je Joki} dvostruki MVP, a verovatno i trostruki jer se o~ekuje da ga i ove godine proglase za najboqeg igra~a lige, a uz to je osvojio i titulu, centar Denvera nema po{tovawe kod sudija {to se najboqe vidleo u petom me~u serije.

Iako su Lebron i wegovi saigra~i konstantno kukali na odluke sudije, jedan podatak frapirao je sve posle utakmice.

Nikola Joki} je dominirao sa 25 poena i 20 skokova uz devet asistencija, a ono {to je svima „upalo u oko“ jeste da Srbin nijednom nije i{ao na liniju za slobodna bacawa na ovom me~u.

Majkl Meloun je na konferenciji za medije posle petog me~a dugo gledao u papir sa statistikom jer mu je jedna kolona ba{ puno zasmetala. Radi se o broju izvedenih slobodnih bacawa Denvera (devet za ~itav me~, Lejkersi 27), a Nikola Joki} nije izveo nijedno. Jedan jedini put kad su sudije pokazale “penale” za Nikolu, to su poni{tili posle ~elenxa Lejkersa.

„Nikola Joki}… Imao je 25 poena, 20 skokova i devet asistencija. Ali, najinteresantniji statisti~ki podatak ve~eri je da je imao nula od nula sa linije slobodnih bacawa. Nije proma{io slobodno bacawe“, sarkasti~no je rekao Majkl Meloun.

Jasno je i iz ovih re~i Majka Melouna kakav tretman ima Nikola Joki} {to je velika sramot aza ligu u kojoj je on bez konkurencije najboqi igra~.

„VIDE]EMO DA LI ]EMO POBEDITI AMERIKANCE“: Jovi} spreman za Olimpijske igre

Ko{arka{ Majamija i reprezentativac Srbije Nikola Jovi} izjavio je da o~ekuje zanimqiv turnir na Olimpijskim igrama i dodao da `eli da sa nacionalnim timom osvoji medaqu u Parizu.

Jovi} je pro{le godine sa selekcijom Srbije osvojio srebrnu medaqu na Svetskom prvenstvu. Srbija je u finalu Mundobasketa pora`ena od Nema~ke 83:77.

„Naporno smo radili kao tim, verovali smo jedni drugima. Niko nije verovao u nas. Samo smo se takmi~ili, to nam je bilo jako va`no. Verovali smo jedni drugima i doneli smo radost na{oj naciji“, rekao je Jovi} za zvani~ni sajt Me|unarodne ko{arka{ke federacije (FIBA).

Jovi} je pro{le sezone sa Majamijem pora`en u finalu NBA lige od Denvera.

„Pomoglo mi je to {to sam igrao u finalu NBA lige. Odrastao sam gledaju}i nacionalnu ko{arka{ku reprezentaciju Srbije. Pro{le godine na SP na{ ciq je bio da damo sve {to mo`emo i vidite gde smo zavr{ili“, istakao je Jovi}.

OI u Parizu bi}e odr`ane od 26. jula do 11. avgusta. Selekcija Srbije se nalazi u grupi sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avana, Ju`nim Sudanom i reprezentacijom iz kvalifikacionog turnira, koji }e biti odigran u Portoriku.

„Naravno, medaqa je ne{to ~emu se zaista te`imo. @elimo ne{to da osvojimo. Ali, nikad se ne zna. Postoji mnogo faktora koji bi trebalo da nam idu u prilog kako bismo osvojili medaqu. Da}emo sve {to imamo i vide}emo kuda }e to da nas odvede“, naveo je Jovi}.

Srpski ko{arka{ je potom prokomentarisao i selekciju SAD-a.

„Ima}e sjajan tim. Bi}e to duga utakmica. Ne znam da li }emo mi ili neko drugi da ih pobedi i da li }e iko da ih pobedi. Vide}emo. Kao {to sam rekao, bi}e zanimqiv turnir“, zakqu~io je Jovi}.

Obradovi} je potpisao,

a {ta je sa igra~ima?

Ovoj osmorici ve} u junu isti~u ugovori

Trener Partizana @eqko Obradovi} stavio je ta~ku na sve spekulacije. Potpisao je novi ugovor sa crno-belima na jo{ dve godine, te je to pitawe u klubu i definitivno re{eno. Me|utim, ono {to i daqe lebdi u vazduhu jeste nepoznanica kako }e tim izgledati naredne sezone i {ta }e biti sa igra~ima kojima ugovor isti~e.

Od 14 ko{arka{a u trenutnom sastavu Partizana, ~ak osmorici isti~e ugovor krajem juna, te je jasno da to stavqa klub pred izazov u pogledu reorganizacije tima.

Igra~i poput Alena Smailagi}a, Uro{a Trifunovi}a, Danila An|u{i}a, Xejmsa Nanelija, Frenka Kaminskog, Bruna Kabokla, Pi-Xej Dozijera i Xejlina Smita imaju va`e}e ugovore do juna ove godine. Tu je i Mateu{ Ponitka, koji ima opciju produ`etka ugovora na jo{ godinu dana.

Sa druge strane, kapiten Kevin Panter, Zek Ledej, Aleksa Avramovi}, Bal{a Koprivica i Ogwen Jaramaz imaju va`e}e ugovore do 2025. godine.

Klub jo{ uvek nije pokazao indikacije sa kojim igra~ima planira da produ`i saradwu. Prioritet bi mogao da bude Xejms Naneli jer je ovo sezone najkonstantniji, a i prethodne dve je bio jedan od nosilaca igre kod @eqka Obradovi}a.

Ostali su pod znakom pitawa.

Iskusni srpski strateg na

konferenciji za medije nije krio da se razmi{qa o timu za narednu sezonu. Ve} se pojavquju raznorazna imena. Nagove{taji su razni, ko je interesantan Partizanu. Pre neki dan sam pro~itao ime igra~a za kojeg nikada nisam bio zainteresovan. I to je to. Qudi }e objavqivati vesti, sva{ta }e se pojavqivati. Nama su prioritet igra~i koji su trenutno u klubu. Neki imaju ugovore za narednu sezonu, nekima isti~u. Mi sada imamo plan da prvo obezbedimo plasman u finale ABA lige, pa da vidimo ko }e nam biti protivnik. Mi stalno pri~amo o tome {ta mo`e da se promeni u timu. Retko koji tim je ne{to napravio, a da nije ne{to promenio u sastavu. To se sve gleda kroz rezultate u toku sezone. Sada nam je najva`nije polufinale protiv Budu}nost. Razmi{qamo o timu za narednu sezonu, ali ni sa kim nismo razgovarali ozbiqno. Raz-

Operisan Sr|an \okovi}

Sr|an \okovi}, otac najboqeg tenisera sveta Novaka, operisan je u ponedeqak. Sr|an je u nedequ primqen u Urgentni centar nakon nezgode i pada koji je do`iveo, a bila mu je potrebna operacija nadlaktice. Operacija je uspe{no pro{la, Sr|an se dobro ose}a i sada mu sledi oporavak. Jo{ u nedequ je Novak posetio oca u bolnici, zajedno sa bratom Markom i jo{ nekim ~lanovima porodice.

mi{qamo, imamo skaute koji nam daju predloge, mi smo letos imali ogroman broj igra~a koje smo gledali. Ne pamtim da sam ikada gledao toliki broj igra~a. Imamo situacije sa igra~ima koji ~ekaju posledwi dan i poziv iz NBA, pa pristaju i na one dvosmerne ugovore... Postoji brend Partizana, postoje i igra~i koji `ele da rade sa mnom... Mogu samo da se vratim na pro{lo leto, svi igra~i koji su ostali i koji su oti{li ostvarili su neuporedivo boqe ugovore. To mo`e da nam bude adut u pregovorima, a igra~ima vek trajawa je oro~en. Radimo i radi}emo na svemu, proba}emo da napravimo najboqi mogu}i tim koji }e navija~i prepoznati. A, oni ne}e da kupuju karte ako nemamo tim koji mo`e da se takmi~i najmawe za Top 8. Svi imaju ambiciju na po~etku sezone da igra Top 8 ili sada Top 10. Na nama je da poka`emo ambiciju koju imamo, ka`e Obradovi}.

Novak se u Beogradu priprema za najva`niji deo sezone, a najpre }e nastupiti na Mastersu u Rimu, gde brani samo ~etvrtfinale.

THURSDAY l ^ETVRTAK 2. 5. 2024.

Glazer: Zvezda{i, titula je blizu, o~ekujemo vas na Marakani!

Fudbalere Crvene zvezde u ~etvrtak od 19 ~asova o~ekuje utakmica tre}eg kola plej-ofa Su perlige Srbije, kada }e na stadionu “Rajko Miti}” do~ekati TSC. Golman Zvezde Omri Glazer je istakao va`nost predstoje}eg duela i pozvao zvezda{e da budu uz ekipu.

- Svaka naredna utakmica je najbitnija, pogotovo zbog ~iwenice da smo veoma blizu da i matemati~ki obezbedimo titulu. Pred nama je te`ak me~,

POMERENO FINALE KUPA! Crvena zvezda i Vojvodina u novom terminu

Crvena zvezda je uputila molbu da se finale na lozni~kom Lagatoru odigra dva dana ranije, 21. maja. Beogradski klub je sasvim blizu odbrani {ampionskog trona i planira slavqe posle utakmice sa ^ukari~kim zakazane za 25. maj. Vojvodina je pozitivno odgovorila na predlog kluba iz Qutice Bogdana.

TSC je sjajna ekipa, bore se za drugo mesto, te ne}e biti ni malo lako protiv wih. Motivisani smo, `elimo da trijumfujemo i pribli`imo se zacrtanom ciqu - istakao je Omri Glazer. Iskoristio je priliku ~uvar mre`e Zvezde da uka`e na va`nost predstoje}eg duela.

- Svesni smo da je period praznika, kao i da je termin utakmice nezgodan, ali i pored toga bismo voleli da vidimo dobro popuwene tribine Marakane. Podr{ka }e biti od velikog zna~aja. Mo`e da se desi da ve} u ~etvrtak budemo prvaci, a u tom slu~aju imamo veliku `equ da do pobede do|emo pred velikim brojem zvezda{a. @elim i ovim putem da ih pozovem na utakmicu, nadam se da }e uspeti da uklope sve obaveze i da do|u na stadion. Cenimo wihovu po`rtvovanost, bili su fenomenalni u Novom Sadu, a sada ih ~ekamo kod ku}e - zakqu~io je Omri Glazer.

Zavr{ena saga u Partizanu: Na| zvani~no trener, du`ina ugovora iznenadila sve

Nakon {to je doneta odluka da se prekina sardwa sa Igorem Duqajem u Partizanu su imenovali Alberta Na|a za novog trenera crno-belih.

Ono {to je bilo najavqivano se i dogodilo, ali je du`ina trajawa ugovora svojevrsno iznena|ewe.

Iako je bila pri~a da }e Albert Na| biti na klupi do kraja sezone, doenta je odluka da

biv{i igra~ Partizana i Duqajev pomo}nik potpi{e ugovor do kraja slede}e sezone {to zna~i da na leto klub ne}e tra`iti novog stru~waka.

U klubu su objavili da su noovi ~lanovi stru~nog {taba Miroslav ^ermeq, Miroslav Vuli}evi} i Milo{ Podunavac. Na| je kao igra~ Partizana dres nosio ~ak 406 puta. ^lan Upravnog odbora FK Partizan postaje 2009. godine,

gde dobija ulogu koordinatora sportskih selekcija kluba. Kao koordinator obavqa i du`nost sportskog direktora u sezoni 2010/11 kada se Partizan po drugi put kvalifikovao u grupnu fazu UEFA Lige {ampiona. Na mesto sportskog direktora FK Partizan, postavqen je odlukom Upravnog odbora 29. maja 2013. godine. Na toj poziciji se zadr`ao ta~no godinu dana kada je napustio funkciju nakon {to mu je istekao ugovor.

U januaru 2017. je postao sportski direktor srpskoliga{a Rakovice, a iste godine je i postavqen za trenera ovog kluba, {to mu je i prvi trenerski posao u karijeri. U avgustu 2019. je po~eo da radi kao pomo}nik Savi Milo{evi}u u prvom timu Partizana, a 31. oktobra 2019. je preuzeo Partizanovu filijalu Teleoptik.

Na klupi Partizana je kao trener debitovao u nedavnom 173. prvenstvenom ve~itom derbiju, kada je Duqaj bio suspendovan.

Evropsko prvenstvo u fudbalu je sve bli`e, a reprezentacija Srbije igra}e u grupi C a protivnici u prvoj fazi su nam Engleska, Danska i Slovenija. Bez dileme svrstanimo smo u veoma te{ku grupu, a o tome govore i procene bukmejkera: Engleska je glavni favorit za titulu, a Danska u Top 10 favorita. Specijalizovana fudbalska platforma “Score 90” uradila je prora~un glavnih favorita za osvajawe titule, pa je tako Engleska dobila 20 odsto {anse da osvoji pehar. Odmah iza wih su Francuzi sa 19 odsto, dok je na doma}ine Nema~ku procenat 11, koliko ima i [panija, pi{e Telegraf.

Portugalija je na 10 odsto, a na listi su se na{li i Belgija ({est odsto {ansi), Holandija i Italija (po pet odsto), Danska (3%) i Hrvatska (2%).

Dakle, iz na{e grupe su dve reprezentacije koje su u top 10 favorita, a fudbalske reprezentacije Srbije uop{te nema u krugu favorita i ne daje nam se ni jedan odsto {anse da mo`emo do titule.

Evropsko prvenstvo odr`ava se u Nema~koj, otvarawe je u Minhenu 14. juna (Nema~ka - [kotska na Alijanc areni), a finale je u Berlinu 14. jula. Srbija prvi me~ igra 16. juna u Gelzenkirhenu protiv Engleske, zatim 20. juna u Minhenu protiv Slovenije, a na kraju grupne faze protiv Danske 25. juna, tako|e u Minhenu.

Zvezda u dva scenarija mo`e da bude {ampion ve} u ~etvrtak!

Crvena zvezda bi ve} u ~etvrtak, drugog maja mogla i matemati~ki da obezbedi {ampionsku titulu, 35. po redu, ali crveno-beli }e morati da gledaju i ka Humskoj. Zvezda ima 81, Partizan 70 bodova, a do kraja sezone je ostalo pet superliga{kih utakmica. Prvi scenario je taj da Crvena zvezda savlada TSC na Marakani, a da Partizan ne pobedi Vojvodinu, ~ime bi crveno-beli ~etiri kola pred kraj sezone imali 13 ili 14 bodova vi{e od ve~itog rivala.

Drugi scenario je taj da Crvena zvezda remizira sa TSC-om, a da Partizan izgubi od Vojvodine, ~ime bi prednost iznosila 12 bodova, a s obzirom na ~iwenicu da su crveno-beli plej-of do~ekali kao prvoplasirani, te da se to gleda ispred me|usobnog skora i gol razlike, {ampionska trka bi bila re{ena. Zvezda nakon TSC-a igra sa Mladosti (gostovawe), Radni~kim 1923 (kod ku}e), Napretkom (gostovawe) i ^ukari~kim (kod ku}e). Partizan posle Vojvodine o~ekuju susreti protiv Napretka (gostovawe), Mladosti (kod ku}e), ^ukari~ki (gostovawe) i Radni~kog 1923 (kod ku}e).