Srpski glas 15. jul

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

30 godina ~uvar srpskog identiteta z ^etvrtak/Thursday 15.7.2021. z Year XXX No.2457

Ve}

z Price - NSW/VIC/QLD/ SA/TAS - $4.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $4.50

ZAPADNI MEDIJI O \OKOVI]U:

NOVAK \OKOVI] ZA ISTORIJU,

Istorijska pobeda ~oveka iz srpskih brda

titula na Vimbldonu i 20. Grend slem trofej u karijeri

Strane 16, 17 i 31

BORIS MALAGURSKI,

POTOMCI ^UVENOG MILUTINA MILANKOVI]A IZ MELBURNA:

SRPSKI I KANADSKI FILMSKI RE@ISER, PRODUCENT, SCENARISTA

Ponosni smo na dedu i srpsko poreklo Strana 18 Strana 6

U Srbiji se sa vrha dr`ave narod deli na „nas“ i na „wih“

Strana 4

Zavr{en novosadski EXIT, prvi veliki evropski festival za vreme pandemije

Nova kolumna Sa{e Jankovi}a:

Su`ivot sa virusom Strana 14

2

10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021. 2020.

IZME\U DVA VIKENDA

POSLANIK U BUNDESTAGU ALEKSANDER NOJ:

Na Zapadu se ne pri~a o srpskim `rtvama, jer Srbi moraju biti lo{i

Mirsad \erlek: Do sada u Srbiji vakcinisano 48,6 odsto punoletnih gra|ana, ~etvrti talas neizbe`an Dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa Mirsad \erlek izjavio je da je ~etvrti talas virusa korona neizbe`an s obzirom da nije iskori{}ena prilika da se dostigne o~ekivani procenat imunizacije. \erlek je rekao da je prioritet da se postigne {to ve}i procenat imunizacije i da se pribli`imo kolektivnom imunitetu, a da }e se o tre}oj dozi vakcine Krizni {tab izjasniti 1. avgusta nakon preporuke Nacionalnog tela za vakcinaciju koje }e to u~initi 23. jula "U ovom trenutku moramo na}i nove modele motivacije da pove}amo procenat imunizacije, a do 1. avgusta }e javnost dobiti informaciju {ta raditi sa tre}om dozom", kazao je \erlek i dodao da je do sada u Srbiji vakcinisano 48,6 odsto punoletnih gra|ana.

Ono {to posebno zabriwava, kako ka`e, jeste {to u grupi od 17 do 30 godina ima samo 17,3 odsto vakcinisanih.

"Zbog toga mo`emo o~ekivati da }e jesen biti mnogo neizvesnija nego {to smo se nadali. Mislili smo da }emo posti}i boqi rezultat u toj populacionoj grupi, ali gra|ani Srbije nisu iskoristili {ansu koju su imali", navodi. \erlek ka`e da se nadaju da }e za nekoliko dana broj vakcinisanih pre}i 50 odsto, ali ukazuje da je to daleko od kolektivnog imuniteta.

Ka`e da se dr`ava priprema da letos ozbiqno radi kako bi motivisala populaciju od 17 do 30 godina, ali ka`e i da je istra`ivawe pokazalo da je 31 odsto neodlu~nih gra|ana Srbije.

"Upravo prema wima teba da krenemo energi~nije u smislu razgovora 'o~i u o~i'. Ono {to ja nosim sa terena i {to sam video jeste da qudi `ele razgovor 'o~i u o~i' i kada im objasnite {ta su prednosti qudi shvataju i odazivaju se na vakcinaciju", ka`e \erlek.

Najve}a briga mladih, navodi \erlek, jeste da li su ve}e posledice ako se oboli od kovida ili od vakcine, te dodaje da je dokazano da su ve}e posledice od oboqevawa, kao i da su vakcine bezbedne.

Kada je re~ o delta soju, \erlek ka`e da ga specifi~nijim ~ini to {to je zarazniji, te`e ga je prepoznati, a ustanovqeno je i da je vakcina ne{to mawe efikasna na wega.

Na pitawe da komentari{e to {to se Srbija pomiwala kao zemqa za karantin turizam, \erlek ka`e da je to malo preterano, ali da je na{a zemqa uspela da uspostavi kontrolu nad virusom i da su zbog toga Indijci, kojima nije potrebna viza za ulazak u na{u zemqu, odlu~ili da kod nas provedu vreme u karantinu.

Napomiwe da su i daqe na snazi rigorozne mere za ulazak u na{u zemqu.

Po{to Srbija ne `eli u NATO Srbi se moraju prikazati kao zlo~inci i ne smeju imati `rtve, istakao je poslanik u nema~kom Bundestagu Aleksander Noj Noj je povodom komemoracije u Srebrenici, na kojoj su zvani~nici ponovo govorili o genocidu i poredili tamo{wi zlo~in i sa Holokaustom, kazao da se poku{ava prikazati da su srpski vojnici tamo ubili nedu`ne civile.

"Ne mogu oceniti da li se radi o genocidu, ratnom zlo~inu ili ne~emu drugom. Ali poznato je da nisu svi koji su tamo ubijeni bili civili, ve} i bo{wa~ki borci koji su ubijeni u sukobima na rati{tu, {to se prikriva", objasnio je poslanik nema~ke "Levice".

Noj isti~e da su veliki broj prona|enih tela ustvari borci muslimanske vojske koji su poginuli u borbama. "^iwenica je da `rtve moraju uvek biti Bo{waci, Hrvati, Albanci, iako ima mnogo ubijenih srpskih civila na Kosovu, u BiH i Hrvatskoj. Srbi se prikazuju iskqu~ivo kao zlo~inci i ne smeju da budu `rtve", kritikovao je on.

Noj ka`e da se na zapadu ne pri~a o srpskim `rtvama, jer Srbi moraju biti "lo{i". On je podsetio da je 1992.oko Srebrenice ubijeno 1.000 srpskih civila od strane muslimanske vojske, {to je i dovelo do zlo~ina u Srebrenici.

"Jednostrano prikazivawe Srba ima za ciq da se Srbi dovedu u definazivno stawe, a to sve je tako jer Srbija ne}e u NATO, pa ih je potrebno ocrniti", smatra Noj. Ka`e da se dvostruki standardi primewuju stalno, a tako i

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100 Mob: 0401 818 663 : Veb sajt: www.srpskiglas.com.au Email: info@srpskiglas.com.au Redakcija u Australiji: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nikola Jovi}, Sawa Miri}-[aki} (Sidnej), Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Toplica Mileti} (Adelejd), @eqko Prodanovi} (Novi Zeland).

Srbija, Republika Srpska, Crna Gora: Zoran Vla{kovi}, Rajko Nedi}, Gorica [egovi}, Marijana Tijani}.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog Glasa.

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Po{to Srbija odbija da prizna Kosovo, {to je potpuno ispravno jer joj je ukradena ta teritorija, ona ne mo`e tako u EU. A EU `eli da {to pre primi ceo Balkan jer bi time okon~ala uticaj drugih u regionu“, uveren je Noj. Prema wegovim re~ima to je razlog {to neprestano raste pritisak na Srbiju i {to se Srbi prikazuju kao zlikovci.

Upitan da li }e Nema~ka zadr`ati fokus na Zapadnom Bal-

ne krize koristi za sprovo|ewe svojih ciqeva, da im nisu va`ne `rtve.

Prema wegovim re~ima Albanci, Hrvati i Bo{waci imaju mnogo toga za {ta treba da odgovaraju, a pred ha{kim tribunalom nadprose~no veliki je broj Srba osu|en, dok su ostali osloba|ani.

S tim u vezi je podsetio da je i Naser Ori} oslobo|en iako je bilo jasno da je po~inio zlo~in.

Noj ka`e da je sada, nakon vi{e od 10 godina zapostavqenosti, ponovo fokus EU na Zapadnom Balkanu, jer se videlo da Rusija, Kina, ali i Turska poku{avaju da {ire svoj uticaj.

kanu i nakon parlamentarnih izbora u toj zemqi u septembru, Noj je podvukao da je Balkan va`an za Nema~ku, jer taj region smatra teritorijom pod nema~kim uticajem.

"Balkan je veoma va`an Nema~koj, koja teritoriju biv{e SFRJ smatra svojom uticajnom sferom, a tu je u konkurenciji SAD. Nema~koj i SAD nisu va`ni nikakav suverenitet, ve} te zemqe smatraju vazalskim", kazao je on.

Noj isti~e da Nema~ka zato vr{i poseban pritisak na Srbiju, kako bi region u{ao u EU, i time potpao u potpunosti pod nema~ki uticaj.

ma {ta mi re~e?!

Aca Lukas kao sobarica

Osniva~: \or|e Marinkovi}, Vlasnik: @ivana Jovanovi}, Glavni i odgovorni urednik: @eqko Prodanovi}.

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

kada su Hrvati pod Frawom Tu|amnom proterali kraji{ke Srbe.

"Zapad je tada zatvorio o~i pred proterivawem vi{e od 100.000 qudi i mno{tvo `rtava, a ujedno i pomagao obukom hrvatskih snaga. Na drugoj strani kada su na Kosovu proterivani Albanci onda se govorilo o humanitarnoj krizi, ratnom zlo~inu i genocidu", dodao je Noj. Takvi primer, ka`e, jasno pokazuju da zapad pojam humanitar-

Prava Tik Tok elita „Tviter i dokone mrziteqe koji su pla}eni da vode kampawu protiv mene i beogradske vlasti ne pratim. Ja sam na dru{tvenim mre`ama gde je narod. Tviter la`na elita iz kruga dvojke, koja pre podne mrzi sebe, a po podne ~itav svet, ne interesuje me" (Zamenik gradona~elnika Beograda Goran Vesi} odgovara “la`noj eliti sa dru{tvenih mre`a”)

„To je svetski trend, koji je krenuo iz SAD, gde najve}e pop-zvezde ili kantri-zvezde, glumci, glumice i re`iseri izdaju svoje biografije. One uvek na|u svoj put do svoje publike, koja voli wih ili voli nekakve pikanterije iz wihovih `ivota. Kwige izdaju Britni Spirs, porodica Ejmi Vajnhaus, sobarica Naomi Kembel i to uvek u svetu neko ~ita" (Ministarka Maja Gojkovi} prokomentarisala je to {to je u Pozori{tu na Terazijama promovisana kwiga – autobiografija Ace Lukasa)

A u ruke [eklera Milanka svaka vakcina bi}e... „Dana{wi Vidovdanski boj odvija se svakodnevno, na svakom mestu, protiv nevidqivog i tihog neprijateqa, virusa kovid-19, a na{ oklop danas je vakcina" (Milanko [ekler, doktor veterine)

Po~etak umirawa „Danas je vlast u{la u sistem, u sve pore dru{tva, i mi nemamo vi{e toliko opcija da glasno govorimo jer }e nas neko odmah klepiti po glavi, preko medija, krenu}e prozivke i ne}e svako da podnese to.

Qudi se povla~e i govore – ja radim svoj posao, imam platicu za ovo i ono… I to je po~etak umirawa" (Glumac Slobodan Be{ti})

IZME\U DVA VIKENDA

Za vlast Srbija „ekonomski tigar koji hara“, struka upozorava da smo na za~equ Srbija }e godinu zavr{iti kao najboqa u Evropi po ekonomskim rezultatima, tvrdi predsednica Vlade Ana Brnabi}. Rast je dobar znak, ali skroman i nedovoqan, upozoravaju stru~waci. Koliko brzo tr~i srpski ekonomski tigar?

Skroman ili najboqi u Evropi – kako se opisuje srpski ekonomski napredak, zavisi od toga koga pitate. Vlast tvrdi, Srbija je tigar koji hara Evropom. I tek }e. „Mi }emo, sada je to potpuno sigurno, 2021. godinu zavr{iti sa najbojim ekonomskim rezultatima u Evropi. Mi }emo imati ekonomski rast biti oko sedam odsto. Dakle fantasti~an rezultat“, rekla je premijerka Ana Brnabi}.

Rezultat jeste dobar, pogotvo to {to je Srbija pro{le godine imala jedan do najmawih padova BDP-a u Evropi, ali razloga za slavqe nema. Srbija je i daqe jedna od najnerazvijenijh dr`ava u Evropi, upozoravaju stru~waci. „Ali da bismo se ponosili time, treba takav rezultat da ostvarujemo u periodu od jedne ili dve decenije. Tek tada bi qudi osetili poboq{awe ekonomskog polo`aja u smislu kvaliteta `ivota, pove}awa realne vrednosti plata. Kad se to ostavri u jednoj ili dve godine to nije ni{ta naro~ito“, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsi}.

Da rast BDP ne daje pravu sliku, jasno je i kada se pogledaju podaci Eurostata, koji ka`u da Srbija ima najmawi BDP po glavi stanovnka u Evropi. On je ~ak 16 puta mawi od Luksemburga, a pet puta od proseka Evropske unije. „To zna~i da je Srbija su{tinski siroma{na, nerazvijena dr`ava, sa slabom privredom, infrastukturom, mi

Za{titimo Cecu Pi{e: Ranko Pivqanin

malo privre|ujemo kao zemqa i moramo mnogo vi{e da rastemo u odnosno na neke zemqe koje imaju to sve razvijeno.

Moramo da rastemo mnogo vi{e i u mnogo du`em vremenskom periodu da bismo dostigli taj nivo“, smatra novinarka Nove ekonomije Katarina Belti}.

Da bi Srbija dostigla evropski nivo potrebno je da ima rast od najmawe {est odsto svake godine i tako narednih dvadeset, procewuje Svetska banka. Procewuje i da je za dostizawe tog ciqa neophodna pomo} mladih i wihov ostanak u zemqi. „Mladi nekako ne mogu da se uklope

u ovaj sistem i malo preko 50 odsto ispitanika je reklo da bi, ukoliko im se uka`e dobra prilika, {to se ti~e posla ili studija, napustilo zemqu“, ka`e Marko Stankovi} iz Krovne organizacije mladih.

Oni koji, pak, ostanu, a nisu u IT industriji, suo~avaju se sa partijskim zapo{qavawem, lo{im uslovima rada i niskim primawima. I to ukoliko imaju sre}e da posao na|u.

Petinu nezaposlenih u Srbiji ~ine upravo mla|i od 30 godina, {to je jo{ jedan krietrijum po kom je srpski ekonomski tigar iznad evropskog proseka.

Kokeza u poslovima i sa dr`avnom firmom za izvoz oru`ja Dominacija firme Prointer, koja se godinama vezivala za Slavi{u Kokezu, ne posustaje na dr`avnim tenderima uprkos privo|ewu i sumwama u ume{anost u poku{aj dr`avnog udara.

Od momenta kada je priveden pa do danas, osim od MUP-a i Grada Beograda, Prointer je dobio poslove i od doma}eg izvoznika oru`ja, preduze}a Jugoimport SDPR. Najve}i doma}i dr`avni izvoznik oru`ja ukazao je poverewe firmi Prointer i od we kupio licencirani softver. Uz taj ugovor ide i posao odr`avawu istog tog softvera u periodu od godinu dana. Ukupna vrednost dogovorenog posla je ne{to vi{e od 60 miliona dinara.

Odluku o dodeli ugovora potpisao je 19. marta 2021. direktor SDPR-a Jugoslav Petkovi}.

Zanimqivo je da je posao firmi, koja se godinama vezuje za Slavi{u Kokezu, dodeqen nakon {to je Kokeza doveden u vezu sa aferom prislu{kivawa predsednika dr`ave Aleksandra Vu~i}a, zbog ~ega je privo|en i saslu{avan.

I to nije jedini posao koji su dobile firme koje se povezuju sa biv{im predsednikom FSS posledwih meseci.

U maju je to bio MUP a pre toga Grad Beograd.

U aferi prislu{kivawa, ~lanstvo stranke je targetiralo ministra Neboj{u Stefanovi}a. On je za sada ostao samo bez pozicije predsednika beogradskog odbora SNS. S druge strane wego-

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 15. jul 2020.

2021. 3

vi bliski saradnici nisu tako dobro pro{li.

Upravo Kokeza je va`io za Stefanovi}evog ~oveka.

U tom kontekstu je dodatno zanimqivo to {to je ba{ firma koja se povezuje sa Kokezom dobila posao od najve}eg srpskog dr`avnog izvoznika oru`ja.

Istog onog koje je o{te}eno zbog privilegovanog polo`aja privatne firme GIM ~iji je saradnik bio upravo otac Neboj{e Stefanovi}a.

To {to je Prointer pobedio na jo{ jednom tenderu do pre nekoliko meseci bilo bi potpuno o~ekivano, jer je re~ o firmi koja je bila dominantna na „dr`avnim“ tenderima.

Va`ila je za jednu od glavnih firmi na tr`i{tu IT sektora, povezanih sa vladaju}om SNS. Da nije tako, broj poslova koji su

sklopili sa dr`avom bi sigurno bio daleko mawi. Koliko je ta firma bila privilegovana, a po svemu sude}i je to i daqe, pokazje istra`ivawe Insajdera koji je do{ao do podatka da je Prointer tokom decembra 2016. gotovo svakog radnog dana dobijala jedan posao od dr`ave.

Podsetimo, Kokeza nikada nije bio zvani~nio vlasnik Prointera ali jeste Eurosalona. Danas je na ~elu i jedne i druge firme, prema zvani~nim podacima u APR-u, izvesna Ivana Raji}. Obe firme se pak nalaze na istoj adresi na kojoj se nalazi Kokezina firma “Senior tim”.

Po re~ima Vu~i}a - Kokeza je ukrao 680.000.000 evra.

I pored ovolike kra|e, Kokeza slobodno {eta i pravi sa dr`avom ogromne poslove?!

Jedna ni{ka studentkiwa umetnosti je, inspirisana vladaju}im kulturnim obrascem, pre desetak godina oslikala ikonu sa likom Svetlane Cece Ra`natovi} a sada je, izgleda, do{lo vreme da se kona~no i kanonizuje.

Pre toga je i sama, prema tvrdwi wenog advokata – koji je zatra`io da se ne emituje epizoda dokumentarca „Junaci doba zlog“ u kojoj je ona predstavqena, ina~e sledi tu`ba – uradila pripremne radwe za beatifikaciju, za{ti}uju}i „`ig, lik i delo“.

Eto, jo{ samo da se na|e mesto u kalendaru i Ceca nacionale bi mogla i da se praznuje, a oni weni najodaniji fanovi bi mogli taj dan da poste i upra`wavaju hodo~a{}e do hrama u Ulici Qutice Bogdana.

Peva~ica je preko pravnog zastupnika „pripretila“ Televiziji N1 i produkcijskoj ku}i koja je napravila pomenuti serijal, u `eqi da sa~uva idealnu sliku o sebi – koja je bri`qivo i uz nesebi~nu pomo} medija, stvarana decenijama – poku{avaju}i da spre~i da se vidi ona druga, mra~nija strana medaqe na kojoj iznad wene glave ne visi oreol, ve} estradno-kriminalni bekgraund.

Iz wega vire grozdovi lakih nota i te{kog kalibra, muqawe sa fudbalskim transferima, dru`ewe sa „lo{im momcima“ i senka supruga koji je, uz pomo} napuwenog pi{toqa i dugih cevi, vedrio i obla~io u ono zlo Milo{evi}evo doba.

Ceca Ra`natovi} je devojka koja je pre{la put od provincijskog turbo-folk „cvetka zanovetka“ do laskave titule „srpske majke“, otelotvoruju}i se kao nacionalna peva~ka heroina koja je u stawu da ispuni U{}e i Marakanu i tu`no srpsko srce. Okru`ena ki~erskim luksuzom i pra}ena medijskom ma{inerijom koja je uzdizala u nebesa – i wene suze padaju nagore – postala je problemati~ni uzor mladim nara{tajima, naro~ito devojkama, koje su u woj videle recept za uspeh i sve ono {to bi i one `elele da budu samo kad bi mogle. Wene pesme su postale zamena za lektiru, wen izgled i transformacije uputstvo za dostizawe kona~nog splavarskog imixa.

Istovremeno, otkako je do{la pod udar zakona posle ubistva premijera \in|i}a, Ceca je u neprestanom flertu sa aktuelnim vlastima, bilo da peva Ko{tunici na mitingu, ~ini plezir Palmi, poziva se na zavi~ajnog druga Ivicu Da~i}a ili je na neku svadbu u Lakta{ima prevozi helikopter Vlade Republike Srpske, gde u duetu peva sa Dodikom.

Osim u skupe toalete, zna da se zaogrne i u zastavu patriotizma, pa je tako u sebi objedinila ~udesni miks estrade, politi~ke mo}i iz drugog plana i nekog (para)patriotskog vajba, u`ivqavaju}i se u ulogu neprikosnovene nacionalne zvezde i van muzi~ke bine.

I sada ceo taj fantasti~ni opus treba da upropaste neki zlo~esti novinari jednim „mrziteqskim“ filmom koji }e izgrebati zlatni glamur sa nacionalne ikone ispod kog }e se pomoliti ono {to, zapravo, Ceca jeste: muzi~ko-estetski simbol jednog zaista zlog doba i wegovog kontinuiteta, `alobni molski odjek na{ih kolektivnih naricawa, ustupak {abanskom poimawu uspeha i matrica na kojoj ple{e upu{teno dru{tvo. [to bi sama rekla u jednoj svojoj pesmi – idealno lo{a. Ogledalo je to u kome mnogi ne bi hteli da se oglednu, jer je lak{e i prijatnije `iveti u la`i uz pivo i jeftine refrene.

Zato bi Cecu trebalo staviti pod za{titu dr`ave, a mogli bi i Acu Lukasa, da ne trpi kwi`evnost. A vi „filmaxije“, ostavite „lik i delo“, prika`ite samo telo. I bez celulita, molim!

4

SRPSKA POSLA

10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021. 2020.

ZAVR[EN NOVOSADSKI EXIT, PRVI VELIKI EVROPSKI FESTIVAL ZA VREME PANDEMIJE

Da li je Exit bio simbol pobede nad koronom, ili prilika da se virus razbukta?

Posledwim muzi~kim nastupima u ponedeqak rano ujutru zavr{en je jubilarni 20. Exit festival u Novom Sadu. Prvi veliki muzi~ki doga|aj u Evropi od po~etka pandemije, odr`an je u specifi~nim uslovima i uz ograni~ewa ulaska na one koji su imali potvrdu da ne}e zdravstveno ugroziti druge posetioce. Organizatori festivala tvrde da, zahvaquju}i modelu restrikcija i provera koje su primenili, rizika od {irewa virusa na Petrovaradinskoj tvr|avi nije ni bilo. Da li je zaista tako, bi}e jasnije za otprilike sedam dana, kada }e statistika pokazati da li broj zara`enih, ipak, raste?

Prizori kakve Evropa nije videla skoro godinu i po dana. Unutar bedema Petrovaradinske tvr|ave odr`an je prvi veliki muzi~ki festival na kontinentu od po~etka pandemije. Na 20 bina nastupilo je oko 300 izvo|a~a, a za ve}inu nastup na Exit-u bio je prvi posle duge pauze. „Odli~no je {to se ovaj festival vratio, ba{ smo pri~ali o tome, se}ali se kako je bilo skoro 20 godina, kakva je to energija, vreme je da se to vrati i da ponovo `ivimo to“, kazao je DJ Roni Sajz.

Stavrula je iz Gr~ke stigla u Novi Sad, ka`e da se ose}ala prili~no bezbedno na festivalu, uprkos {irewu korona virusa. Dodaje da je iznena|ena da u Srbiji skoro niko ne nosi masku i da nema znakova da su bilo kakve restrikcije na snazi, osim {to je i ona bila u obavezi da ima negativan test prilikom ulaska u Srbiju. „Nakon povratka u Gr~ku ipak }u jedno vreme nositi masku, verovatno }u se izolovati na nekoliko dana i uraditi PCR test, da budem sigurna da ne}u nikoga ugroziti. Egzit me podse}a na `ivot pre pandemije, nedostaje nam putovawe i zabava, ali moramo da budemo oprezni“, podse}a ona.

Da je Egzit bio „par~ne normalnosti“, isti~e i Dario iz Novog Sada. On ka`e da se ose}ao bezbedno na festivalu ali i da je ~udno da nakon vi{e od godinu i po dana od po~etka pandemije, ipak se odr`ava jedan muzi~ki festival. „Kona~no par~e normalnosti, iako je jasno da je pandemija jo{ u toku. U`ivao sam na festivalu“, rekao je on.

Milica Dragomirovi} iz PR tima Egzita ka`e da na skoro 20 hiqada testiranih, zdravstveni radnici su otkrili svega desetak zara`enih koji su odmah zbrinuti.

"Zabele`ili smo mali broj zara`enih, taj broj je prema posledwim informacijama ispod deset.

Oni su zbrinuti odmah. Festival je pro{ao u najboqem redu, ~ak boqe nego {to smo mislili", istakla je ona.

Posle duge pauze, ovo su bili prvi koncerti i za publiku, posetioce koji su u Novi Sad do{li iz vi{e od 70 zemaqa.

Za ~etiri dana kroz kapije festivala pro{lo je zvani~no 180.000 qudi. Da bi uop{te mogli da kupe kartu, morali su da imaju digitalni zeleni sertifikat, odnosno potvrdu da su vakcinisani ili da su prele`ali koronavirus. Za sve ostale, Exit je obezbedio besplatne brze antigenske testove. „U narednim danima }emo imati zvani~ne informacije koliko qudi je bilo vakcinisano, koliko qudi je imalo zeleni sertifikat jer je prele`alo virus i koliko qudi ta~no je testirano uop{te i u laboratorijama i na samom sajmu, Ono {to je pohvalno je da je od tih 14.000 qudi koji su pro{li kroz sajam, ispod 10 je bilo pozitivno“, kazala je Milica Dragomirovi}, Exit PR lice.

Da li je Exit 2.0 simbol pobede nad pandemijom, ili naprotiv – prilika da se pandemija razbukta?

Organizatori obja{wavaju da su procedure koje su primenili bazirane na nau~nim istra`ivawima koja su proteklih meseci ra|ena u celoj Evropi. „Mislimo da put koji smo pre{li sa celom ovom organizacijom u Novom Sadu, Srbiji i na Exit-u }e biti ne{to {to }e biti case study (studija slu~aja) za festivalsku industriju. Dolazi dosta na{ih prijateqa iz industrije, dolazi dosta medija iz industrije koji }e pratiti na koji na~in mi radimo sve ovo proteklih dana, da to budu neki principi koji se onda mogu raditi u svim zemqama u kojima se festivali odr`avaju, a odr`avaju se u svim zemqama sveta“, ka`e Sawin \uki}, direktor PR-a Exit-a.

Tokom jula, avgusta i septembra, u Evropi je najavqeno na desetine muzi~kih festivala. Na desetine je, upravo zbog straha od virusa, i otkazano.

Za 2022. godinu pomereni su i neki od najve}ih, kao {to su Sigetfest u Ma|arskoj i Tomorrowland u Belgiji.

Egzit je osnovan 2000. godine kao studentski pokret kao otpor prema re`imu tada{weg predsednika Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a.

M. T.

@IVETI

U SRBIJI  Penali i la`i najuspe{niji su kad se lepo plasiraju...  Na{ tiranin je ve}i demokrata od va{eg!  Jednom stavili rame u gips, pa pri~a kako mu je: - Svrbi, nervira, sva{ta bih radio, a ne mogu da mrdnem.

- Zna~i, kao u braku.  Sva|aju se dvojica poznatih medijskih poslenika: - Na{e la`i su istinitije od va{ih!  U mladosti je bio vo|a maloletni~ke bande, a onda je upao u lo{e dru{tvo.

Sad je {ef poslani~ke grupe.  Nezadovoqni ste i stalno kritikujete svoju zemqu, a na granici neki qudi i po {est sati ~ekaju da u|u u wu!

 - ^ime se bavite?

- Zabrinut sam za sudbinu Srbije.  Na jednom krematorijumu ovih dana stoji natpis: KLIMA RADI!  Upisao sam "Majkrosoft" kurs za programere. Vaqda }u sada umeti da ukqu~im novu ve{-ma{inu.  Turisti iz Indije dolaze kod nas da prime vakcine.

Srbijo, zemqo Indijo!  Jedna majka nagovorila tinejxerku da u|u u kwi`aru, a ova joj besno ka`e: - Sad si me ovako izblamirala i vi{e nikad!  Celu mese~nu zaradu tro{imo na hranu. Pa to nije plata, nego hranarina!

SUNCOBRANI

MUDRE MISLI I CITATI IZ SRPSKIH GLAVA „Boqe je na pravom putu {epati, nego na pogre{nom jahati" „Ako ho}e{ da ti koko{ka nosi jaja, mora{ trpeti weno kokodakawe“ „Vi{e se qudi udavilo u ~a{i, nego u moru“ Narodne poslovice

„Ako izgubi{ du{u, ne treba ti nacionalna ni ekonomska nezavisnost, jer to su sve promenqive kategorije, dok je du{a ve~na “ Zoran Cane Kosti}

„Najvi{e problema zbog kojih sam bio poti{ten sam sam izazvao. Bilo je perioda kad nisam bio dovoqno odgovoran ili odlu~an “ Novak \okovi}

TEMA NEDEQE

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 15. jul 2020.

2021. 5

NASTAO JE HAOS:

Ameri~ka be`anija iz Avganistana Umesto organizovanog povla~ewa na- vlast, koju su instalirali Amerikanci stala je be`anija iz Avganistana. Umesto nije kadra da se odr`i vi{e od par dana projektovane tranzicije nastao je haos. bez ameri~ke vojske koja }e joj osiguravaOdavno se ama ba{ ni{ta ne odvija kako ti kakav – takav legitimitet, dok je avje planirano od strane Va{ingtona. Ta- ganistanska vojska, obu~avana i naoru`alibani nisu pora`eni, struktura uspo- vana od strane Amerikanaca o~igledno stavqena u Kabulu da upravqa dr`avom slabo motivisana za borbu i u obave{tajnije dorasla zadatku. nom smislu „totalno izbu{ena“.

Talibani jednostavno znaju sve o avAvganistan je postao rupa bez dna, za dve decenije potro{eno je vi{e od 2 ganistanskoj vojsci, {to je va`an momehiqade milijardi dolara. U proseku, sto nat za planirawe akcija i preuzimawe milijardi godi{we. Istovremeno, pogi- kontrole na terenu. U iznudici, preko nulo je oko dve i po hiqade ameri~kih hiqadu oficira i vojnika prebeglo je vojnika, jo{ preko hiqadu iz ostalih sa- u Taxikistan, pa talibanske formacije vezni~kih armija, ~etiri hiqade ugovo- ve} kontroli{u najve}i deo granice izraca koji su radili poslove obezbe|ewa me|u dve zemqe. u privatnim kompanijama i blizu 70 Ilustrativni primer samouverenosti hiqada pripadnika avganistanskih sna- novih – starih snaga jesu wihovi javni istupi. U izjavi za ameri~ke medije portga, vojnih i policijskih.

Broj rawenih meri se desetinama parol Mohamed Naam ka`e: „Obezbedihiqada u inostranim i stotinama hiqa- }emo sigurno okru`ewe za rad stranih diplomata i humanitarnih orgada u doma}im trupama. Me|u civilima je preko 70 hiqada nizacija u zemqi, ne}emo im „direktnih `rtava“, uz predstavqati nikakvu jo{ nekoliko stotina pretwu.“ Oni, dakle, Avganistan je hiqada onih koji su sebe ve} vide na postao rupa bez dna, za dve umrli zbog gladi, vlasti, {aqu porudecenije potro{eno je vi{e od 2 zaraznih bolesti, ke na „me|unarodnedostatka zdravne adrese“, ure|uhiqade milijardi dolara. U proseku, stvene za{tite. ju odnose, ni{ta sto milijardi godi{we. Istovremeno, Posledica rata ih u tome ne mo`e poginulo je oko dve i po hiqade su i izbeglice, spre~iti.

Izjapretpostavqa se va je, ina~e, data ameri~kih vojnika, jo{ preko hiqadu wih oko 3 miliona, iz ostalih savezni~kih armija, uglavnom u Paki~etiri hiqade stanu i Iranu, kao i 4 miliona interno raugovoraca... seqenih.

BE@ANIJA AMERIKANACA IZ AVGANISTANA Jo{ za vreme prvog mandata Baraka Obame postaje jasno da se taj rat ne mo`e brzo zavr{iti, da su gubici kontinualni, zato se tra`i najbezbolnija izlazna strategija, deo tro{kova prebacuje na saveznike (to je i jedan od va`nijih razloga za {irewe NATO) i najavquje povla~ewe. Uz postepeno delegirawe nadle`nosti i odgovornosti na doma}e snage, vojne i civilne.

Xo Bajden je re{en da potpuno povla~ewe zavr{i do 11. septembra. Amerikanci nisu vi{e spremni da ginu u Avganistanu, niti da tro{e novac na Avganistan. I javnost je prezasi}ena sukobom koji traje ~itavih dvadeset godina.

Ovo je najdu`i rat koji su SAD vodile u svojoj istoriji.

TALIBANI NADIRU zbog odluke Australije da zatvori ambaMe|utim, problem se javio i pre nego sadu u Kabulu, po{to diplomatama vi{e {to je povla~ewe zavr{eno. Kako save- niko ne mo`e garantovati bezbednost. zni~ke snage napuste neku oblast, tako OBESMI[QEN ANGA@MAN SAD ona potpada pod kontrolu Talibana.

Celokupan ameri~ki anga`man, koji je Bilo je i slu~ajeva kada se ova promena odneo mnogo `ivota i ko{tao puno, potodigrala za svega nekoliko sati. Iako puno je obesmi{qen u posledwih nekolisu formalno ameri~ke snage i daqe na ko nedeqa. ^emu sve to? [ta je bila svrtlu Avganistana, talibanska glasila ha svega? Hilari Klinton, po{to vidi da izve{tavaju da je ve} uspostavqena kon- se stawe na terenu otima kontroli pozitrola u 18 od 34 okruga. Avganistanska va da se za{tite hiqade Avganistanaca

TRANSFER NOVCA SIGURNOST

Garantujemo isplatu

BRZINA

N OVO U roku od 15 minuta*

LAKOĆA

Jednostavan proces

ISKUSTVO

27+ godina iskustva

USLUGA

Usluga na vašem jeziku

*uslovi postoje

SEND MONEY ONLINE

Prva transakcija - 50% popust Sve naredne transakcije - 20% popust

SPECIAL OFFER!

CALL US AND GET THE BEST RATE!

Na iznose od $3,000 do $10,000 Troškovi transfera $0* Na iznose preko $10,000 Dodatne povlastice uz znatno povoljniji kurs

02 8781

*važe uslovi

1950 www.beoexport.com.au

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

Za više informacija kontaktirajte nas: Tel: 02 8781 1950 • info@beoexport.com.au 68 Moore St Liverpool NSW 2170 Mon - Fri: 9-17h koji su bilo {ta radili za SAD i NATO. [to zna~i da ih evakui{u kao Vijetnamce iz Sajgona.

Ali, da stvar bude gora, ovo je samo pola jada za Amerikance. Druga polovina je da izlazna strategija ne mo`e biti primewena. Ideja da se stawe u Avganistanu ubudu}e nadzire, uz intervenisawe kada je neophodno, stacionirawem na teritoriji neke od okolnih dr`ava, za sada

ostaje mrtvo slovo na papiru. Iran za tu namenu automatski otpada, Turkmenistan je proglasio vojnu neutralnost, Kirgizija i Taxikistan su u ODKB, u Uzbekistanu se javnost protivi takvom aran`amnu, a protive se i Rusi i Kinezi, koji imaju uticaja u Ta{kentu, dok zvani~nici Pakistana to uporno odbijaju.

U me|uvremenu, dok je trajala ameri~ka intervencija u Avganistanu, Kina je sa Pakistanom produbila odnose, oni su

SInce 1994

dobili savim novi sadr`aj, a u posledwe vreme se kao novi strate{ki partneri javqaju i Turska, Egipat i Azerbejxan.

Pored toga, novi ameri~ko – indijski dogovori izazivaju podozrewe u Islamabadu, ~ak su shva}eni i kao pretwa. Ameri~ko povla~ewe iz Avganistana mo`e se pretvoriti ne samo u gubitak neposredne vojne kontrole nad teritorijom, ve} i dugoro~no istiskivawe ameri~kog uticaja iz centralnoazijskog prostora.

RAZLIKA U ODNOSU NA POVLA^EWE SOVJETA U ovome se krije i jedna razlika u odnosu na sovjetsko povla~ewe 1989. godine, sa kojim }e verovatno biti pore|ewa narednih meseci. Sovjeti su, naime, zadr`ali kontrolu ne samo nad neposrednim avganistanskim okru`ewem, nego i na „nepa{tunskom“ severu zemqe. Veza sa Moskvom bila je solidna, pa je naxivela i raspad sovjetske superdr`ave. Ruski uticaj jeste oslabio, ali nije dugoro~no istisnut.

Druga razlika se prepoznaje u tome {to je Sovjetski Savez u svojoj „avganistanskoj avanturi“ bio sam, kako vojno, tako i politi~ki, nisu ga podr`ale ni sve komunisti~ke zemqe. Dok su talibanske formacije obu~avane i snabdevane ameri~kim protivavionskim i protivoklopnim naoru`awem, u tom ratu oboreno je vi{e od 300 helikoptera i jo{ stotiwak aviona, uni{teno oko 150 tenkova.

Amerikikanci su u svoju „avganistansku avanturu“ i{li sa jo{ pedesetak partnera, me|u wima su sve ~lanice NATO, G 7 i ostali „voqni saveznici“, dok ovoga puta Talibane nije podr`avao niko.

Ameri~ki vojni neuspeh i politi~ki poraz u ovom slu~aju, ve}i su nego sovjetski. Da li i sa te`im posledicama? To ostaje da se vidi. Tek, be`anija i haos kojima svedo~imo ukazuju da }e nakon ovoga malo {ta ostati isto. I kada govorimo o stawu u Centralnoj Aziji, i kada govorimo o ugledu SAD. R. N.

6

10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021. 2020.

u LI^NOST U @I@I

DRAGICA GA[I]

Hrabra i sama

Dragici Ga{i}, prvoj Srpkiwi koja se u junu vratila u \akovicu, zabrawen je ulazak u najbli`u prehrambenu prodavnicu, ~iji je vlasnik Albanac, i onemogu}eno da kupi hleb i ostale namirnice. I to samo nekoliko dana po{to je medijima pohvalila ba{ zaposlene u toj prodavnici i navela da nema problema sa nabavkom namirnica.

Zabrana ulaska u prodavnicu samo je jedna u nizu neda}a sa kojima se suo~ava ova Srpkiwa koja se nakon dvadeset dve godine izbegli{tva vratila u \akovicu, gde je ranije `ivela punih dvadeset godina.

U vihoru rata 1999. oti{la je iz \akovice sa svojim sinovima od sedam i 10 godina za Smederevsku Palanku.

Odlazila je u rodni grad nekoliko puta u proteklih par godina kako bi posetila bolesnog oca, a onda je u 59. godini odlu~ila da penzionerske dane provede tamo gde je odrasla, ne slute}i da }e se suo~iti sa ogromnom koli~inom mr`we.

“Tretiraju me kao ratnog zlo~inca, iako su me u policiji proveravali da li imam neke veze sa ratnim de{avawima. Nemam nikakve, niti iko moj ima, i op{tinske vlasti

Iako Ga{i}evoj sti`e podr{ka iz Srbije, OEBS-a, kosovskog Fonda za humanitarno pravo i kosovske inicijative mladih za qudska prava, jedina Srpkiwa u \akovici i daqe je sama i upla{ena, usled neprijateqskog okru`ewa su mi dozvolile da se vratim. Imam sve papire. Ali mi ne daju ~ak ni da promenim stara, tro{na vrata, jer mi navodno za to treba dozvola op{tinskih vlasti“, ispri~ala je Dragica koja tvrdi da je pod konstantnim stresom i da ne mo`e ni da spava jer joj sti`u pretwe.

Kom{ije Albanci, kako tvrdi, ga|aju je kamewem, ulaze u zgradu, kucaju na wena vrata, ostavqaju prete}e poruke, prete da }e da je koqu.

Zbog toga Ga{i}eva nigde, pa ni u prodavnicu, ne ide bez policijske pratwe.

Ka`e i da nije o~ekivala takav „do~ek“ i ne zna za{to je nepo`eqna, jer je pre rata radila u srpkoj policiji, ali samo kao ~ista~ica i da nije nikakvo zlo u~inila, a da je jo{ mawe odgovorna {to je u \akovici tokom ratne 1998. i 1999. godine ubijeno vi{e od hiqadu albanskih civila.

Ga{i}eva ne namerava da ode iz svog stana uprkos tome {to je jedanaest nevladinih organizacija iz \akovice zatra`ilo od lokalnih vlasti da je {to pre isele i najavilo podno{ewe peticije kosovskoj vladi.

I uprkos ~iwenici da je i op{tina \akovica podnela tu`bu kojom je zatra`ila da se „poni{ti ugovor o izdavawu stana sa zahtevom za privremenu meru sa Dragicom Ga{i}“.

Iako Ga{i}evoj sti`e podr{ka iz Srbije, OEBS-a, kosovskog Fonda za humanitarno pravo i kosovske inicijative mladih za qudska prava, jedina Srpkiwa u \akovici i daqe je sama i upla{ena, usled neprijateqskog okru`ewa. Stoga ni ne ~udi {to na jednostavno pitawe – kako se ose}ate, odgovara kratko – bolesno.

M. T.

INTERVJU NEDEQE

BORIS MALAGURSKI, srpski i kanadski filmski re`iser, producent, scenarista

U Srbiji se sa vrha dr`ave narod deli na „nas“ i „wih“ Osporavan i hvaqen. Etiketiran i glorifikovan. Filmovi Borisa Malagurskog uvek izazivaju pa`wu u javnosti, polemike, pune bioskopske sale, do`ivqavaju ovacije, ali i proteste, kao nedavno u Crnoj Gori, gde je prikazano wegovo najnovije dokumentarno ostvarewe „Crna Gora: Podeqena zemqa”. Me|utim, da nije bilo takvih reakcija, kako nagla{ava Malagurski, pomislio bi da je proma{io su{tinu filma. Prema wegovim re~ima, qudi su protestovali protiv filma koji nisu ni gledali.

– O~ekivao sam da }e biti kritika od strane onih koji }e do}i da pogledaju film, ali nisam mogao ni da zamislim nivo zaslepqenosti qudi koji i ne znaju protiv ~ega se bune. Dok je tekla premijera filma u kripti Hrama Hristovog Vaskrsewa u Podgorici, iza{ao sam napoqe i preda mnom su se odigravali nadrealni sukobi onih koji su do{li u odbranu slobode izra`avawa i onih koji su do{li da zabrane film. U hramu je publika gledala „Crnu Goru: Podeqenu zemqu”, a ispred hrama sam gledao Crnu Goru, podeqenu zemqu – isti~e ovaj autor.

– Moj pradeda se kao dobrovoqac borio u Mojkova~koj bici, a nakon rata je dobio zemqu u selu Martono{, nedaleko od Subotice, gde sam ro|en. On se za slobodu borio oru`jem na bojnom poqu, a u 21. veku odlu~uju}a je borba na poqu svesti, koja se budi pomo}u umetnosti i medija. Film „Crna Gora: Podeqena zemqa” jeste moja borba za slobodu svog naroda – dodaje Malagurski. n Za{to ste re{ili da se bavite ovom temom? Da li je to bila va{a potreba, `eqa ili se ideja rodila nakon razgovora s nekim?

- Ideja za ovaj film nastala je u Kotoru, gde je, ironi~no, zabrawena projekcija tog filma. Nakon premijere filma „Kosovo: Momenat u civilizaciji” u Kotoru 2018. godine u razgovoru s organizatorima rodila se ideja o dokumentarcu koji }e analizirati istorijsku genezu podela u Crnoj Gori. O toj ideji sam kasnije razgovarao i sa mitropolitom Amfilohijem, koji je svesrdno podr`ao ideju i dao blagoslov, zajedno s vladikom Joanikijem. Veli~anstvene litije u Crnoj Gori bile su me|u najve}im pokreta~ima realizacije ove ideje i na{ tim je znao da film moramo da snimimo – sad ili nikad. n Koliko je bio dug i trnovit put od ideje do realizacije?

- Kad vas prvi dan snimawa crnogorska policija uhapsi i skoro pet sati ispituje u Centru za bezbednost u Podgorici, shvatate punu te`inu projekta na kojem radite. Mi smo snimali u periodu nakon izbora 30. avgusta, a pre nego {to je konstituisana nova skup{tinska ve}ina. Sve je bilo neizvesno. Najve-

}i izazov je bilo snimawe na vrhu Lov}ena, gde, re~eno nam je, nijednoj TV ekipi iz Srbije nije dozvoqeno da snima prethodnih 20 godina, ali uspeli smo sve {to smo zacrtali. n Da li je te{ko biti autor sa stavom u Srbiji? Kolika je cena te slobode i hrabrosti?

- Cena je ignorisawe mog rada od strane velikog dela medija i institucija. Ni za jedan film nisam dobio ni dinar od Filmskog centra Srbije, verovatno zato {to ne pripadam nijednom filmskom „klanu”, nijednoj politi~koj partiji, jednostavno re~eno, nijednoj interesnoj grupaciji. Za odbijawe sufinansirawa filma „Te`ina lanaca 3” od FCS-a dobio sam odgovor da je film isuvi{e nau~no-istra`iva~ki i previ{e dru{tveno anga`ovan. Film „Crna Gora: Podeqena zemqa” nije za vlast u Srbiji bio od nacionalnog zna~aja. Deluje mi da se i ne trude da daju smislene izgovore. Premijeru posledweg filma uspeo sam da najavim samo na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Od kolega sa medijskog javnog servisa dobio sam informaciju da mi je zabraweno da gostujem na RTS-u. [to se ti~e ve}ih kablovskih televizija, na N1 i Novoj S nikada nisam gostovao. Ali ipak skupimo buxete za filmove. Ipak bioskopske sale budu pune. U bioskopu „Sinepleks” u „U{}u” film o Crnoj Gori prikazivao se u okviru redovnog repertoara ~ak sedam nedeqa. Malo li je za jedan dokumentarni film? n Da li film ipak zauzima stav i staje na odre|enu stranu?

- Film zauzima stav koji se potkrepquje ~iwenicama, a to je da su kroz istoriju odre|eni politi~ari delili Crnu Goru da bi vladali wome. ^esto su isti politi~ari u okviru svoje karijere zagovarali dijametralno suprot-

^AST MI JE KADA DO@IVIM OVACIJE NAKON PREMIJERE n Kakva je bila reakcija publike otkako je film po~eo svoju svetsku turneju?

- Svakom filmskom umetniku najve}a je ~ast kada do`ivi ovacije nakon premijere jer je najbitnije {ta publika misli. Neopisivo sam sre}an {to sam to do`iveo u skoro svakom gradu gde je film premijerno prikazan. U Podgorici je, ipak, bila najemotivnija atmosfera. Publika je tokom posledwih 15 minuta filma aplaudirala svakih par minuta zbog misli iznetih u filmu. Qudi su mi prilazili nakon filma u suzama sa re~ima hvale. Ne mo`e ~ovek da ostane ravnodu{an na ~iwenicu da se tek u 2021. godini u nekom filmu govori o stradawu Srba u Crnoj Gori.

ne stavove, {to dokazuje da oni nisu u wih verovali, ve} su ih oblikovali shodno politi~kim potrebama. Kao rezultat imamo deo naroda u Crnoj Gori koji se odrodio od sopstvenog identiteta na osnovu istorijskih neistina i politi~kog diktata. Da bi crnogorski politi~ari u~vrstili novostvoreni identitet koji deli narod, ispunili su medijsku sferu teorijama zavere o Srbima, generi{u}i mr`wu prema srpskom narodu, izmislili su dva slova da bi odvojili svoj jezik od srpskog, a na kraju su poku{ali da otmu i svetiwe SPC u CG. Svako ima pravo da se izja{wava kako `eli, ali nema pravo da falsifikuje istoriju i diskrimini{e one koji svoju istoriju znaju i po{tuju. n Da li je neka medijska ku}a ponudila da film emituje na svom kanalu?

- Imam kontakte u mnogim me|unarodnim televizijama koje su emitovali neke moje prethodne filmove i verujem da }e biti zainteresovane da prika`u i film „Crna Gora: Podeqena zemqa”. Pre svega, mislim na Ra{a tudej, Evro~anel, Pres TV, Telesur itd.

Radimo na tome da film bude i na striming platformi „Netfliks”. Imam ve}e probleme da svoje filmove prika`em na doma}im televizijama. Prethodni film „Te`ina lanaca 3” nudio sam svim televizijama s nacionalnom frekvencijom, pa i televizijama N1 i Nova S, da emituju potpuno besplatno. Niko nije prihvatio ponudu. Sre}om, ja sam nepopravqivi optimista, pa se nadam da }e film „Crna Gora: Podeqena zemqa” biti emitovan na nekoj od vode}ih televizija u Srbiji. Ne zbog mene, ve} zbog na{eg naroda u Crnoj Gori, zbog wihove borbe i zbog bla`enopo~iv{eg mitropolita Amfilohija, ~iji posledwi intervju je predstavqen u ovom filmu kao istorijski zapis od nacionalnog zna~aja. n Da li je i Srbija podeqena zemqa?

- I Crna Gora i Srbija su podeqene zemqe, i to na sli~an na~in. U Srbiji ne postoji ozbiqna frakcija unutar srpskog naroda koja tvrdi da ne pripada tom narodu, ali narod jeste polarizovan oko politike. I to je, pre svega, krivica vlasti jer je ona ta koja diktira politi~ku kulturu u zemqi. Kad se sa vrha dr`ave narod deli na „nas” i „wih”, te podele se pro{iruju na gotovo sve sfere dru{tva. Tako danas imamo nekoliko paralelnih stvarnosti u kojima niko ne `eli da ~uje drugu stranu.

Sam predsednik Vu~i} je, dok je bio u opoziciji, govorio da je „posao opozicije da kritikuje vlast, a ne vlasti da kritikuje opoziciju”, i to je ostalo ta~no – vlast ne treba da napada ili gu{i kritiku, ve} da je slu{a. Bez toga nema zdravog napretka.

R. N.

PLANETA

0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

Srbija BiH15. jul 2020. ^etvrtak 10. -decembar ^etvrtak 2021. 7 maksimalno 40 kilograma

KLIMATSKA KRIZA KOSI U INDIJI:

Gromovi ubili 68 qudi za 24 sata

Gromovi su ubili 68 qudi u tri indijske dr`ave tokom 24 sata.

Najvi{e `rtava ima u dr`avi Utar Prade{ (41), a sedam osoba je poginulo u Ma|a Prade{u.

Smrtnih slu~ajeva od udara groma bilo je i u u zapadnoj dr`avi Raxastan, gde je poginulo 20 qudi.

U severnom gradu Xajpur u udaru groma stradalo je najmawe 11 qudi, a vi{e je povre|eno. @rtve su nisutamo snimale selfije po ki{i i nevremenu alina vrhu kule u tvr|avi Amber iz 12. veka, popure-larnoj turisti~koj atrakciji. Oko 27 qudi bilo je na orikuli i zidu tvr|ave u trenutku udara groma, a neki nti-su sa zidina sko~ili na zemqu. Predstavnik polina icije saop{tio je da je ve}ina `rtava bila mlada. rski U nedequ je zabele`eno jo{ devet smrtnih enislu~ajeva, a oko 20 qudi je povre|eno od udara groi suma {irom indijske dr`ave Raxastan, u kojoj se naSr-lazi Xajpur. kom U indijskoj dr`avi Utar Prade{ u nedequ su groa bimovi ubili 18 qudi, saop{tile su vlasti. Ve}ina rajustradalih bili su poqoprivrednici koji su radili PC u ava fikoji

na poqima.

Prema zvani~nim podacima, vi{e od 2.900 qudi stradalo je u Indiji od udara groma u 2019. godini.

U Indiji monsunska sezona obi~no traje od juna do septembra.

Indijska meteorolo{ka slu`ba saop{tila je da su se smrtni slu~ajevi od udara groma u zemqi udvostru~ili od {ezdesetih godina pro{log veka, a kao jedan od razloga za to naveli su klimatsku krizu.

Tako je 2018. godine dr`ava na jugu Indije Andra Prade{ zabele`ila 36.749 udara gromova za samo 13 sati.

MILIJARDER KOJI JE STIGAO NA RUB KOSMOSA:

Ri~ard Brenson, pionir svemirskog turizma

poka- Britanski milijarder Ri~ard Brenson (71) je, dosegav{i ivicu una-svemira, rekao da je to bilo najito-boqe iskustvo u wegovom `ivotu. e i Ali ovim letom, u{ao je i u e daistoriju kao pionir svemirskog qe-turizma. Brenson je, poletev{i u a{asopstvenoj letelici wegove komitd.panije "Virxin galaktik", u tome tri-pretekao druge bogata{e iste e}enamere, Xefa Bezosa, vlasnika `em"Amazona" i Ilona Maska, prvog dni~oveka "Spejks Iksa". vim - Za{to qudi ne bi putovali u ven-svemir? Kosmos je veli~anstven. a S,Ho}u da qudi mogu da se okrenu i nijepogledaju Zemqu i da se potrude epo-da je sa~uvaju - objasnio je Brendason, po bezbednom povratku. qa” On je poleteo iz Novog Meksite-ka u raketnom avionu i za sat i po zbogdostigao visinu koja deli Zemqu ove troinkao a~a-

ena

ene biji utar ipaariega, ktid se s” i ovo amo koanu. io u oziasti alo ili toga R. N.

od svemira. Trebalo mu je, me|utim, mnogo vremena da do|e do ove faze.

Godine 2004. je osnovao svemirsku korporaciju Virxin Galaktik. Tada je prvi put otkrio i da namerava da konstrui{e raketni avion, proceniv{i da

bi ovi letovi mogli da postanu komercijalni do 2007. Ipak, zbog tehni~kih problema, kao i smrtonosnog udesa na razvojnom letu 2014, ovaj projekat je postao jedan od najve}ih Brensonovih izazova u karijeri.

Wegov prvi poslovni poduhvat, sa 16 godina, bio je magazin "Student". Godine 1970. uspostavio je firmu za po{tansku isporuku muzi~kih plo~a. Otvorio je i lanac diskografskih prodavnica "Virxin rekords", kasnije poznat kao "Virxin Megastors", 1972. godine. Brensonov brend "Virxin" naglo je rastao tokom osamdesetih godina pro{log veka, kada je pokrenuo avio--kompaniju "Virxin Atlantik". Poslovna grupa "Virxin" sada ima od vi{e od 400 preduze}a.

U Kaliforniji izmerena 54,4 stepena, besni veliki broj po`ara U Dolini smrti u Kaliforniji izmerena je temperatura od 54,4 stepena, ~ime je izjedna~en rekord koji je postavqen u avgustu pro{le godine.

Stru~waci smatraju da je to najvi{a temperatura ikada izmerena na na{oj planeti. Na istoj lokaciji je 1913. godine izmereno 56,7 stepeni, ali klimatski eksperti i meteorolozi osporavaju taj podatak i ne vode kao kao zvani~an.

Zbog ekstremno visokih temperatura u Kaliforniji besni veliki broj po`ara, a vatrogasci ka`u da je vazduh toliko vreo da voda koja se izbacuje iz aviona ispari pre nego {to padne na zemqu.

U Nevadi je evakuisan veliki broj qudi, jer se po`ari koji su izbili u {umama Sijera Nevade velikom brzinom {ire prema naseqnim mestima.

Meteorolozi su najavili da bi ovog vikenda i u Las Vegasu mogao da bude oboren temperaturni rekord, koji je sada 47,2 stepena.

Planinski masiv Stolovi koji se sa ju`ne strane izdi`e povi{e Kraqeva, manastira @i~e, 10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021.

Mataru{ke Bawe, sredwovekovnog grada Magli~a i Ibarske klisure, od minulog vikenda prepoznatqiv je po jo{ jednoj nesvakida{woj atrakciji - pravoslavnom krstu visokom ~ak 33 metara!

Ovo monumentalno znamewe kao simbol Hristovih zemaq-

8

skih godina i svojevrsni znak prepoznavawa „pravoslavne teritorije“ postavqen je na Usovi2020. ci, najvi{em vrhu ove planine, na nadmorskoj visini od 1.375 metara. Inicijator i nosilac ovog projekta ~ija je ideja nastala jo{ 2007. godine je Planinarsko-sportsko dru{tvo „Gvozdac“ iz Kraqeva, a finasiran je iskqu~ivo donacijama i dobro-

voqnim prilozima pojedinaca, institucija, javnih preduze}a i qudi iz dijaspore.

- Predstoji nam da uradimo osvetqewe i neke mawe poslove na ure|ewu. O~ekujem da i to bude zavr{eno u kratkom roku. Nakon toga usledi}e i osve}ewe krsta. Tada }emo mo}i da ka`emo da smo uspe{no okon~ali ovaj zna~ajan, ali i ni malo lak projekat - ka`e Milutin Vukosavqevi}, ~lan Odbora za postavqawe krsta na Stolovima.

Najvi{i vrh Usovica planski je izabran kako bi se ovaj krst, u zavisnosti od vremenskih prilika, video i sa okolnih planina Jastrepca, Kopaonika i Rudnika, pa ~ak i sa Prokletija.

On }e podse}ati naredne generacije da su u okolini Kraqeva nastale srpske svetiwe, sredwovekovni manastiri @i~a i Studenica, ali }e i svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom svetskom ratu.

R. N.

REPUBLIKA SRPSKA

U Bratuncu slu`en parastos za 3.267 Srba iz sredweg Podriwa koje su ubile muslimanske snage Na grobqu u Bratuncu je slu`en parastos za 3.267 Srba iz sredweg Podriwa koje su ubile muslimanske snage tokom proteklog rata, me|u kojima su i oni ubijeni na Petrovdan pre 29 godina u bratuna~kim i srebreni~kim selima.

Premijer Republike Srpske Radovan Vi{kovi} izjavio je u Bratuncu da je stradawe srpskog naroda u Podriwu u minulom ratu ostalo neka`weno, dok se Srbima sudi i za komandnu odgovornost.

On je naveo da je za oko 3.500 srpskih `rtava presu|ena jedna sramotna i poni`avaju}a presuda.

Vi{kovi} je ocenio da se sve nastoji da podredi 11. julu 1995. godine i stradawu Bo{waka.

Mitropolit dabrobosanski Hrizostom, koji je slu`io parastor, poru~io je da }e srpski narod svedo~iti istinu da su

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije

Srbi stradali u Podriwu i da je uloga crkve da sa~uva uspomenu na `rtve ovih zlo~ina.

Nakon parastosa delegacije je polo`ila cve}e i odala po~ast `rtvama kod Spomen-krsta na grobqu u Bratuncu podignutog u ~ast svih poginulih srpskih

civila i boraca iz regije Bira~.

Obele`avawe 29 godina od stradawa Srba iz sredweg Podriwa organizuje Odbor Vlade Republike Srpske za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova.

S. G.

Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

Dijaspora poslala u BiH 341 milion evra u prva tri meseca ove godine

DRINSKA REGATA: Dvadeset godina omiqene manifestacije, uspeh iznad svih o~ekivawa

Jubilarna dvadeseta "Drinska regata", u organizaciji op{tine Qubovija i Turisti~ke organizacije RS, okupila je oko 30 hiqada posetilaca iz raznih delova Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i inostranstva.

Uz silnu publiku na koncertima Marije [erifovi}, u petak ve~e, i Cece Ra`natovi} u subotu ve~e, samo na oko 1100 plovila bilo je oko 10.000 qudi. I sve je proteklo u najboqem redu, veselo, razdragano i mirno, uz dosta pesme, igre, qubavi, i}a i pi}a.

Spasoje Bato Vasi} iz Loznice, ugledni zdravstveni radnik, veteran je ove regate. Bio je u~esnik na svih 20, ali ka`e da je „ova kruna svih i primer da, zaista, kontinentalni turizam, a posebno ovaj na vodi uzima primat“.

- Drina i Drinsko jezero su draguqi na{eg kraja i na{e zemqe i nije ~udo {to na regatu u Quboviji hrli toliko qudi kao i na regatu i druge sadr`aje na jezeru u Malom Zvorniku i na reci u lozni~kom kraju - ka`e Vasi}.

Organizatori su se ba{ potrudili da sve bude kako vaqa. Obezbedili su, pored ostalog, ru~ak za sve u~esnike regate, na stani{tu za odmor kod Gorwe Tre{wice, gde se, od rane zore, kr~kalo vi{e od pola tona pasuqa sa mesom, slaninicom, kobasicom i kojekakvim jo{ |akonijama.Veselo je bilo i na obali tokom spusta.Uz harmonika{e, truba~e, muziku na struju.

- Ova manifestacija, kojoj je prisustvovalo i resorna ministarka Tatjana Mati}, svedo~i da su turisti~ki potencijali Azbukovice rasko{ni, a {to je jo{ va`nije, oni su, u velikom obimu, za`iveli na najboqi na~in - ka`e zadovoqno i ponosno Milan Jovanovi}, predsednik op{tine Qubovija.

Regata je, po tradiciji krenula iz sela Roga~ice, kod Bajine Ba{te. Vo`ena je vi{e od 40 kilometara do motela u Quboviji, gde ih je ~ekala zona za provod uz muziku u`ivo i mnoga jela i pi}a kao i lepe, zelene povr{ine, uz samu reku. Du` ~itave „trase“ regeta{i su imali pozdrave i podr{ku od qudi sa obe obale Drine, kojima je, ponovo, ova reka sinonim za u`ivawe, a ne za muku, jad i stradawe kako je u pro{losti, na`alost, znalo da bude.

M. T.

Gra|ani Bosne i Hercegovine na radu u inostranstvu poslali su u domovinu doznake u iznosu 666,9 miliona KM (340,98 miliona evra) u prva tri meseca ove godine, u odnosu na 663,9 miliona KM (339,44 miliona evra) u istom periodu 2020, prema dostupnim podacima Centralne banke BiH. Kako su naveli iz Centralne banke za Nezavisne novine, tokom pro{le godine je dijaspora poslala u BiH

2,51 milijardu KM (1,28 milijardi evra), {to je znatno ni`e na godi{wem nivou nego 2019. godine kada je stiglo 2,95 milijardi KM (oko 1,51 milijardi evra), prenosi Srpskainfo.

Dodali su da ne raspola`u zvani~nim podacima o nov~anim doznakama po zemqama, ali da se mo`e proceniti da ve}ina dolazi iz dr`ava u kojima je dijaspora BiH najbrojnija, odnosno iz zemaqa zapadne Evrope, Skandinavije i Severne Amerike.

Dodik: Dolazak ambasadora samo u Srebrenicu - ~isto politikanstvo Srpski ~lan i predsedavaju}i Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavio je da dolazak stranih ambasadora samo na obele`avawe zlo~ina u Srebrenici 11. jula, a ne i na obele`avawe stradawa Srba, predstavqa „~isto politikanstvo“.

Dodik je rekao i da u Sarajevu obele`avawe tog doga|aja zloupotrebqavaju za obra~une, u pogledu svoje politi~ke platforme. „To nije dalo ni drugima pa ni nama da na civilizovan i pristojan na~in odamo po{tu svima koji su stradali, {to trebamo u~initi i ovaj put bez obzira na mimikriju koju oni poku{avaju da naprave od tog dogadaja, koji, kao {to smo mogli da vidimo iz izve{taja me|unarodne komisije koja je zavr{ila rad pre mesec dana, da se ta famozna re~ koju oni upotrebqavaju ’genocid’ ne mo`e staviti ispred tih doga|aja“, rekao je Dodik.

On je istakao da izve{taj me|unarodne komisije treba da bude potpuno podr`an od svih racionalnih, normalnih qudi, pre svega Srba. „Jer vidimo da upravo ta satanizacija treba da poslu`i da se opere wihova ne~asna istorija koja je bila uvek u slu`bi okupatora i onih koji su dolazili, konvertita koji su se prebacivali iz vere u veru“, kazao je Dodik.

Dodik je istakao da je Vojska Republike Srpske bila ~asna i branila srpski narod, a da je druga dimenzija {to ho}e neko to da satanizuje.

CRNA GORA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 15. jul 2020.

2021. 9

Krivokapi}: Temeqni ugovor poslat patrijarhu Porfiriju Zdravko Krivokapi}, saop{tio je da je Vlada sa Ustavom i zakonom usaglasila predlog Temeqnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).

On je dodao da je o sadr`ini tog dokumenta upoznala patrijarha SPC Profirija od koga o~ekuje da se izjasni.

Krivokapi} je u intervjuu Televiziji Crne Gore, prvom od kako je preuzeo du`nost predsednika Vlade, kazao da Vlada do sada nije dobila odgovor SPC o predlogu Temeqnog ugovora ~ije se potpisivawe o~ekuje narednih meseci. „@elimo da za{titimo i dr`avu i Crkvu... Ne `elimo da bilo koji ~lan bude problemati~an jer bi neko mogao da se `ali Ustavnom sudu. Poslali smo na{ predlog usagla{enog Ugovora i ~ekamo reakciju druge strane. Mediji spekuli{u da znaju kakav je stav patrijarha, a jo{ nisam dobio takvu informaciju“, rekao je Krivokapi}.

Govore}i o odnosu prema Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi (CPC), kazao je da je vernik i da se „ne mo`e upore|ivati ne{to {to je kanonski i nekanonski“. Dodao je da je sloboda veroispovesti garantovana svima i da svi „mogu da biraju gde }e ispovedati veru“.

Upitan da li je mogu}e da se u Crnoj Gori izjedna~e partizanski i ~etni~ki pokret kao {to je ura|eno u Srbiji formirawem Komisije za pomirewe, Krivokapi} je kazao da bi „Crna Gora trebalo da napravi spomenik svim `rtvama koji bi bio simbol pomirewa i koji bi prihvatili svi“.

AKO MO@E „SI DENS“, MO@E I TRUBA:

„Najboqe je da krenemo putem [panije gde su napravili spomenik svim `rtvama, nezavisno od doga|aja i uspostavili su simbol pomirewe. Takav simbol Crnoj Gori je neophodan. Nadam se da }emo svi imati razumevawa. Crna Gora ima isti broj stanovnika 1941. i danas, {to vam najboqe govori da smo `ivot davali uvek za ono {to je najva`nije, a to je ideja“, rekao je Krivokapi}.

Na konstataciju da se deo javnosti u Crnoj Gori pla{i mogu}nosti izjedna~avawa ~etni~kog i partizanskog pokreta, pogotovo nakon nekih ideja o formirawu komisije za pomirewe i istinu, premijer je kazao da Srbija ima svoj na~in, a Crna Gora svoj.

Komentari{u}i politi~ku krizu u Crnoj Gori, Krivokapi} je ocenio da „vanredni izbori u ovom trenutku ne bi odgovarali nikome“ jer bi se „gubila energija i ni{ta novo se ne}e desiti“.

Partije znaju da bi na novim izborima odziv glasa~a bio mawi i da znaju da je narod dao poverewe da vlast traje ~etiri godine.

R. N.

„Gu~a“ slede}e godine i u Budvi Predsednik op{tine Budva Marko Bato Carevi} najavio je za narednu godinu novu turisti~ku ponudu – „Gu~u na peni od mora“. „Vi dobro znate da ja volim i trubu, frulu, gusle. Svakako ja sam tu ideju imao i pre dve godine. Pored svih de{avawa nije na odmet. I to je na{ drevni stari instrument, koji stvara kod svi nas jednu finu atmosferu, jedno opu{tawe i zadovoqstvo“, rekao je Carevi}.

CRNOGORCI ODGOVORILI:

Ko je najzna~ajnija li~nost u istoriji Petar Drugi Petrovi} Wego{ je najzna~ajnija li~nost u istoriji Crne Gore, a to misli 25,6 odsto Crnogoraca, pokazalo je istra`ivawe agencije „Damar“.

Kraq Nikola je na drugom mestu najzna~ajnijih li~nosti sa 19,5 odsto, kraq Petar Prvi na tre}em sa 18,7 odsto, a na ~etvrtom je Josip Broz Tito za koga 10,6 odsto ispitanika misli da je najzna~ajnija li~nost.

Da je Ivan Crnojevi} najzna~ajnija li~nost smatra sedam odsto ispitanika, 6,7 misli da je to Sveti Sava, 2,3 kwaz Danilo, a 1,7 odsto wih smatra da je to Aleksandar Kara|or|evi}, prenosi RTCG. Rangirane su i li~nosti koje su bile akteri Drugog svetskog rata, a od wih najve}u pozitivnu ocenu dobio Tito, i to na skali od 1 negativno do 5 pozitivno - 3,99, Qubo ^upi} 3,84, Stana Toma{evi} 3,48, Krsto Zrnov Popovi} i Bla`o Jovanovi} 3,45, Sava Kova~evi} 3,44, Peko Dap~evi} 3,31, Milovan \ilas 3,09.

Najmawu prose~nu ocenu imaju Dra`a Mihajlovi} 2,75 i Pavle \uri{i} 2,63.

Direktor „Damara“ Vuk ^a|enovi} kazao je da je istra`ivawe ra|eno od 3. do 10. juna, na uzorku od 1.007 gra|ana. ^a|enovi} je istakao da je istra`ivawe pokazalo da 57 odsto ispitanika smatra da je u Crnoj Gori bitna plemenska pripadnost.

Da je Crna Gora gra|anska dr`ava smatra skoro 90 odsto ispitanika, ali i wih skoro 70 odsto smatra, kako je kazao ^a|enovi}, da ona treba da je sekularna dr`ava. ^a|enovi} je istakao da 53,7 odsto ispitanika smatra da ~etni~ki pokret nije antifa{isti~ki, a 58 odsto je protiv podizawa spomenika ~etni-

cima.

Da je ~etni~ki pokret antifa{isti~ki smatra 18,9 odsto, dok je 27,4 odsto odgovorilo da ne zna.

Istori~ar Milo{ Vukanovi} kazao je da oko 30 odsto ispitanika smatra da je Trinaestojulski ustanak bio komunisti~ki, da je op{tenarodni misli 38 odsto ispitanika, a ~ak 21 odsto wih ne zna.

Istra`ivawe Damara pokazalo je da ve}ina gra|ana Crne Gore smatra da je period Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) bio doba napretka za Crnu Goru. Da je tako, misli wih 68,2 odsto ispitanih, 19,2 ne zna, a 12,2 procenta smatra da nije.

Vukanovi} je naveo da 50,8 odsto ispitanika smatra da je Podgori~ka skup{tina ~in agresije kojim je Crna Gora izgubila nezavisnost, dok wih 37 procenata misli da je to bio izraz voqe naroda za ujediwewem.

Na pitawe kakav je za Crnu Goru bio period Kraqevina Srba, Hrvata Slovenaca/Jugoslavije, wih 29,7 odsto smatra da je to doba razvoja, 28,9 stagnacije, a 32,3 nazadovawa. S. G.

„Ako mo`e Si dens, onda mo`e i truba“, rekao je Carevi}. „Mislim da je ovo i najava Gu~e u Gu~i, ovde po~iwe iz Budve. Tako da o~ekujemo da }emo se i mi iz Budve pojaviti u Gu~i. Imamo puno toga da razmenimo. Mislim da je to nova turisti~ka ponuda, nadamo se Gu~i u Budvi idu}e godine“, rekao je Carevi}.

Veli~anstvena litija u Bijelom Poqu Veli~anstvena litija u ~ast Petrovdana, slave drevne Crkve Svetih apostola Petra i Pavla iz 12. veka i gradske slave, pro{la je kroz Bijelo poqe.

Litiju su predvodili mitropolit Joanikije, episkopi budimqansko-nik{i}ki Metodije i mile{evski Atanasije, a u krsnom hodu je u~estvovao gotovo ceo grad.

Mitropolit je pre po~etka litije blagoslovio verni narod koji se okupio.

Pro{le godine, crnogorska policija je uz upotrebu brutalne sile poku{ala je da spre~i auto-litiju u Bijelom Poqu, blokadom celog grada. Bilo je hap{ewa, maltretirawa vernika SPC, ali, re`im nij uspeo da slomi nepokorni duh gra|ana Bijelog poqa koji }e uve~e do~ekao svoje vladike.

10

10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021. 2020.

KOSOVO I METOHIJA

PET PUNKTOVA KFORA U OKRU@EWU MANASTIRA VISOKI DE^ANI

Kfor zamenio stare prepreke novim Ure|uje: Zoran Vla{kovi} Komanda Kfora, sektora Zapad, po~etkom jula u blizini manastira Visoki De~ani zamenila postoje}e betonske prepreke novim. Ne radi se ni o kakvim novim barikadama.

Visoki De~ani je jedini manastir danas koga obezbe|uje Kfor 24 sata. Svojevremeno je oko manastira bilo pet stalnih punktova Kfora na kojima se de`uralo i nadzirala bezbednost svetiwe Prvi punk Kfora je na 600 metara na prilazu manastiru na kome se i danas danono}no de`ura, drugi punk Kfora je na samom ulazu u manastir dok je tre}i punkt Kfora sa stalnim de`urstvom i danas neposredno na putu iznad manastira uz De~ansku Bistricu.

Ranije je Kfor de`urao i imao stalni punk sa xakovima peska na manastirskom zvoniku dok je peti punkt bio ispod zvonika i van ograde manastira na putu za manastirski izvor vode preko De~anske Bistrice. Na ovom punktu i danas se povremeno de`ura.

Iz Kfora su potvrdili za Je-

dinstvo da su po~etkom jula nove barikade postavqene u svrhu za{tite manastira Visoki De~ani.

Tako|e iz Kfora su ukazali da su radovi na izgradwi puta De~ani-Plav blokirani, jer nisu ispo{tovani dogovoreni uslovi, posebno u pogledu po{tovawa Zakona o posebnim za{ti}enim podru~jima.

“Ovaj zakon ima za ciq za{titu od bilo kakvih aktivnosti koje mogu da o{tete istorijski, kulturni, arhitektonski ili arheolo{ki kontekst, prirodno okru`ewe ili vizuelno estetsko okru`ewe”, naveli su iz Kfora.

Dodaje se da }e radovi biti nastavqeni nakon re{avawa tehni~kih problema.

“Sve lokacije verskog i kulturnog nasle|a vredne su za sve qude na Kosovu i svi bi trebalo da doprinesu wihovom o~uvawu”, isti~u iz Kfor-a.

Manastir je ugro`en i zbog izgradwe puta De~ani-Plav, za koji lokalne vlasti insistiraju da pro|e kroz za{ti}enu zonu oko manastira [ef Unmika Soren Jesen Petersen je po~etkom 2005. godine doneo izvr{nu odluku kojom se manastir Visoki De~ani (koji je

Oko manastira svojevremeno postojalo pet Kforovih punktova na kojima se 24 sata de`uralo, sada se bezbednost nadzire sa tri punkta

Нове барикаде на првом пункту Кфора према Високим Дечанима

Кфор стално дежура на улазу у манастир na listi UNESKO – a od aprila 2004.g.) i kawon De~anske Bistrice stavqaju pod posebnu brigu UNMIK – a i progla{avaju Podru~jem specijalne zone (Special Zoning area ).

Organizacija “Evropa Nostra” uvrstila je srpski sredwevekov-

Пункt Кфора је био и на манастирском звонику

ni manastir Visoki De~ani, po~etkom ove godine, na listu najugro`enijih spomenika kulture u Evropi.

Na drugoj strani lokalne vlasti u De~anima pet godina odbijaju da upi{u zemqi{te koje pripada manastiru u katastar i pored presude kosovskog ustavnog suda.

Naime, Ustavni sud Kosova je 20. maja 2016 . godine , kona~no zakqu~io dugogodi{wi sudski spor u korist Manastira Visoki De~ani i potvrdio vlasni{tvo manastira nad 24 hektara zemqe koja je punih 16 godina bila pod sudskim sporom.

Ina~e, u vlasni{tvu manastira Visoki De~ani nalazi se ravno 743 hektara wiva, livada, pa{waka i {uma od kojih je ve}i deo i danas nezakonito uzurpiran od strane Albanaca.

U OSNOVNOM SUDU U PRI[TINI U UTORAK 6. JULA

Po~elo su|ewe za ubistvo Olivera Ivanovi}a, optu`eni za ume{anost negirali krivicu U Osnovnom sudu u Pri{tini, u utorak 6. jula, zavr{eno je prvo ro~i{te na su|ewu za ubistvo lidera Gra|anske inicijative “Sloboda, demokratija, pravda” Olivera Ivanovi}a, po optu`nici specijalnog tu`ila{tva.

Tu`ilac Bijerim Isufaj je na po~etku ro~i{ta rekao da smatra da postoje logi~ki i ubedqivi dokazi da su Nedeqko Spasojevi}, Marko Ro{i}, Rade Basara i Silvana Arsovi} bili ~lanovi organizovane grupe i da su odgovorni za te{ko ubistvo Olivera Ivanovi}a 16. januara 2018. godine u ulici Sutjeska u Kosovskoj Mitrovici.

Kao i povodom prethodnih optu`nica, svi optu`eni su, 6. jula, negirali krivicu za ume{anost u ubistvo Ivanovi}a.

Advokati optu`enih su tvrdili da u optu`nici ima propusta i zahtevali su da se optu`nica doradi i ispravi.

Obrazlagaju}i optu`nicu tu`ilac je precizno naveo : ''da ~etvoro optu`enih nisu postupali sami u grupi. Postoje i drugi, isto toliko krivi. Osnovana sumwa je da su u~estvovali u doga|aju sve do izvr{ewa. I daqe je nepoznat identitet osoba u vozilu iz kojeg je pucano''.

- U momentu ubistva Ivanovi}a, kriti~nog dana, Marko Ro{i} je bio na spavawu, rekao je wegov advokat Mahmut Haqimi, navode}i da je jedini dokaz o wegovoj ume{anosti izjava brata Olivera Ivanovi}a.

Za Silvanu Arsovi} je re~eno da je optu`ena bez dokaza da je pripadnik organizovane grupe i da to nijedan od vi{e od 70 ispitanih nije potvrio.

Advokatica Jovana Filipovi} rekla je da je optu`ba o Silvani Arsovi} data pau{alno jer nije navedeno sa kojim je slu`bama Arsovi}eva bila u kontaktu kada su iskqu~ene kamere na zgradi ispred koje je Ivanovi} ubijen.

Optu`nicom za ubistvo su obuhva}eni i Dragi{a Markovi} i @arko Jovanovi} za zloupotrebu slu`benog polo`aja. Markovi} je kao policajac osumwi~en da je odavao slu`bene podatke i manipulisao dokazima na mestu ubistva.

Tu`ilac je najavio veliki broj svedoka me|u kojima }e biti i anonimnih, zbog wihove bezbed-

nosti.

Specijalni tu`ilac optu`ene tereti za niz krivi~nih dela koja se odnose na u~e{}e ili organizovawe kriminalne grupe, te{ko ubistvo, zloupotrebu slu`benog polo`aja ili ovla{}eno i neovla{}eno posedovawe, kontrolu ili posedovawe oru`ja.

Pojedini advokati su za svoje brawenike predlo`ili kauciju i do 50.000 evra kako bi se branili sa slobode, ali je tu`ilac odbio takve predloge, tvrde}i da postoji opasnost da bi mogli negativno da uti~u na sudski proces.

I u tre}oj optu`nici Specijalnog tu`ila{tva pomiwu se Milan Radoi~i} i Zvonko Veselinovi}, koji su ozna~eni kao vo|e kriminalne grupe koja se dovodi u vezu sa ubistvom Ivanovi}a, Su|ewe }e biti nastavqeno 30. avgusta, a tri ro~i{ta su najavqena za 1. septembra, potom 14. i na kraju 17. septembra ove godine.

Lider GI SDP, Oliver Ivanovi}, ubijen je 16. januara 2018.

Oko 8 sati i 15 minuta u ulici Sutjeska br 64, sa {est hitaca u le|a, na samom ulazu ograde gde se nalazi ku}a u kojoj je sedi{te wegove stranke u Kosovskoj Mitrovici. Istog dana je u gradu prona|eno zapaqeno vozilo „opel astra” iz kojeg je, kako se sumwa, pucano.

Skoro dve godine kasnije – 2. decembra 2020.g., Specijalno tu`ila{tvo Kosova podiglo je prvu optu`nicu.

ALARMANTNO ODLA@EWE ALBANACA SA KOSOVA

U {kolama na albanskom za deset godina skoro tre}ina u~enika mawe Iz albanskih sredina na Kosovu i Metohiji nastavqa se masovan odlazak stanovni{tva, ~ime se smawuje i broj u~enika u {kolama, i to za 28 odsto u posledwih desetak godina.

Prema Agenciji za statistiku iz Pri{tine, u ni`em sredwem obrazovawu na Kosovu i Metohiji u {kolskoj 2008-2009 godini bilo je 319.154 u~enika, dok je u {kolskoj 2020-2021. godini broj u~enika bio 229.664.

Na osnovu statistike ispostavqa se da je u {kolama na albanskom ove godine 89.490 u~enika mawe (ili 28 odsto) nego pre 12 godina.

Ukupno 80 {kola ovog nivoa zatvoreno je za 12 godina.

Mediji na albanskom navode da je samo u posledwih godinu dana u {kolama bilo preko osam hiqada u~enika mawe.

“Ova statistika treba da bude alarmantna za bilo koje dru{tvo.

Odlazak se nastavqa zastra{uju}im tempom ~ak i bez liberalizacije viza. Samo je pro{le godine u {kolskim klupama ovog nivoa obrazovawa bilo 8.295 u~enika mawe”, ka`e se u reakciji Saveta roditeqa Albanaca u Pri{tini.

Odlazak Albanaca sa Kosova i Metohije doga|a se uglavnom zbog ekonomske situacije. Mesto gde se na{la ve}ina sa Kosova i Metohije je Nema~ka, zbog uslova koje nudi ova zemqa, gde se gra|anima obezbe|uju radne vize, a zatim im se posle nekog vremena dozvoqava da do|u i wihove porodice.

Prema podacima Agencije za zapo{qavawe u Pri{tini na Kosovu je bez posla 187.870 qudi.

SRBI IZ HRVATSKE

DA LI SRBI LOME HRVATSKA KOLA ILI OBRNUTO? Vesti su pune napisa o opasnostima "stranih tablica", a evo {ta ka`u gra|ani Poznati fenomen koji se ~uje i u Srbiji i u Hrvatskoj jesu opasnosti od o{te}ewa automobila ako posetite Hrvatsku sa srpskim tablicama, ili Srbiju sa hrvatskim.

I dok je istina da su ovakvi incidenti dokumentovani, koliko su oni zapravo ~esti i koliko je opravdan strah zbog koga pojedini turisti idu dotle da pazare la`ne tablice dok su na odmoru? Hajde da saznamo.

Nedavno je jedan mu{karac iz Novog Sada na dru{tvenoj mre`i Fejsbuk postavio pitawe gde u Splitu mo`e bezbedno da parkira svoj auto i ostavi ga nekoliko dana.

"Gde mogu da bezbedno parkiram i ostavim 7 dana auto u Splitu? (dolazim iz Srbije i tablice su srpske). Mo`da neka gara`a zatvorenog tipa sa kamerama ili obezbe|ewem ili tako ne{to... ili dajte neke jo{ predloge gde i kako da to re{im.... Hvala unapred", pitawe je koje je Novosa|anin postavio u Fejsbuk grupi "Putoholi~arski savetnik za jeftina i ugodna putovawa".

[TA KA@U HRVATI? Ubrzo su se u komentarima javili brojni stanovnici Splita koji su ponudili neka re{ewa, a jedna `ena je ~ak predlo`ila da vozilo parkira u wenom dvori{tu.

"I ja `ivim u Splitu i imam mnogo prijateqa koji su dolazili iz Srbije. Nikada nije bilo problema, ako `elite evo pred moju ku}u mo`e. Li~no }u se pobrinuti za nadzor ako treba, ali mislim da ne}e biti potrebe. WELCOME", napisala je gospo|a.

"Pozdrav, ako do sada nisi prona{ao mesto za parkirawe, imam ku}u blizu City centra one i mo`e{ da ostavi{ auto kod mene u dvoru, ima dovoqno mesta", predlo`io je jedan ~ovek.

"Ako `elite, mo`ete da parkirate auto ispred moje ku}e, besplatno naravno. Jedini je 'problem' {to sam u Ka{tel Luk{i}u", javio se u komentarima jo{ jedan Dalmatinac.

U mawoj meri bilo je komentara u kojima gra|ani mu{karcu ne sugeri{u parkirawe na javnoj povr{ini Splita.

"Nigde… na|i drugu destinaciju i u`ivaj, a Split obi|i u jednom danu, pogledaj {ta ima i super. Ka`em dobronamerno, da ne upropastite godi{wi", pi{e u komentaru.

A [TA KA@U SRBI? Pre par dana jedan Hrvat je na dru{tvenoj mre`i Redit postavio slede}e pitawe: "Ja i prijateq dolazimo na Exit, zanima me kakva je situacija u NS, je li pametno da skinemo tablice?

Kakve su mogu}nosti da }emo imati problema ikakvih?"

Srbi nisu ba{ nudili gostu da parkira u wihovoj avliji, ali su ga smirili, mahom ga uveravaju}i da se takve stvari "ne de{avaju", ili da su u pitawu retki, izolovani slu~ajevi.

"Qudi sa HR tablama parkiraju po Karaburmi pa ostaju sa oba netaknuta brisa~a, a ne u Novom Sadu", napisao je jedan korisnik.

"Svuda ima budala, ali generalno ne treba da se brine{ jer se takve stvari ne de{avaju u Vojvodini ~esto", smatra drugi.

"Kod mene na parkingu neko parkira ve} jedno 50. put auto na zagreba~ke table, toliko lo{e da ~esto zauzme i 2 parking mesta, blokira druge automobile, i ne fali mu apsolutno ni{ta", otkriva anonimni reditor.

Bilo je i {aqivih komentara: "Obavezno da skine{ tablice. Ako ih ne skine{ policija i parking slu`ba zovu vojsku da auto pregazi tenkom."

Me|utim, da je potrebna izvesna doza opreznosti, potvrdio je slede}i komentator: "Vi|am stalno HR table po Beogradu, nikad u `ivotu nisam ~uo za neki incident. Dok ne parkira{ pored nekog stadiona u Beogradu dobar si, a svi seqaci kod nas su u BG tako da u Novom Sadu si miran. Ne mora{ da slu{a{ ove da parkira{ u centru i to, stvarno je nepotrebno. Lepo se provedi."

I dok se i jedni i drugi javno odri~emo ovakvih ~inova, ostaje nada da }e o{te}ewa automobila sa "stranim" tablicama jednom zauvek postati stvar pro{losti.

S. G.

ska zajednica okupqala jedino kroz Fudbalski klub Hajduk Mirko, lova~ko dru{tvo, a povremeno su se dru`ewa odr`avala i u parohijskom domu. Novi objekat kojeg ~ini ku}a sa dvori{tem otvori}e i brojne druge mogu}nosti za dru`ewe i okupqawe.

– Uzeli smo ovu ku}u za korist sela i korist qudi da bi se ima-

IZDAJEM STAN U DANDENONGU PO POVOQNOJ CENI

Izdajem jednosoban stan sa gara`om u centru Dandenonga na du`e vreme.

Za vi{e informacija pozvati na broj telefona: 0470215084

Srbi u Mirkovcima ubudu}e }e imati mesto okupqawa Sredstvima kapitalnih investicija SNV-a kupqena ku}a u Mirkovcima koja }e slu`iti kao mesto okupqawa srpske zajednice u ovom vinkova~kom prigradskom nasequ.

Inicijativa stara nekoliko godina da Ve}e srpske nacionalne mawine grada Vinkovaca napokon dobije svoj prostor u Mirkovcima realizovana je ove godine kroz program kapitalnih investicija Srpskog narodnog ve}a iz Zagreba. Ku}a u kojoj }e ubudu}e delovati VSNM, ali i druga srpska udru`ewa kupqena je nedavno, a sve~ana primopredaja objekta odr`ana je osmog jula.

Do sada se u Mirkovcima srp-

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 15. jul 2020.

2021. 11

li gde okupqati. Do sada nismo imali svoj prostor i mogu samo da se zahvalim SNV-u {to nam je to omogu}io. Objekat }e biti vi{enamenski. Tu }e ubudu}e biti sme{tena i na{a Prosvjeta. Osim kancelarijskog prostora planiramo tu odr`avati i neke oblike radinosti da taj prostor bude iskori{ten maksimalno – ka`e predsednik mawinskog ve}a Vladimir Mi{ki}.

Centar za razvoj i investicije SNV-a ve} pet godina provodi program kapitalnih investicija na podru~ju ~itave Hrvatske.

Sve~anoj primopredaji zgrade prisustvovala je Emina \ura{evi} iz SNV-a.

S. G.

GLAVA[U MALO KRVI NA RUKAMA:

Krvnik iz Osijeka bi i daqe da ubija Srbe i neistomi{qenike Optu`eni ratni zlo~inac iz Osijeka Branimir Glava{ nedavno je na svom fejsbuk nalogu napisao da je pobio premalo qudi i dodao smajli da bi uveselio svoje pristalice.

Novi ispad biv{eg (i sada{weg) hrvatskog generala obru{io se na novinara Zorana [prajca koji je u jednoj emisiji izjavio (i izvinio se odmah) da je Glava{ osu|eni ratni zlo~inac.

Povampireno usta{tvo u Hrvatskoj isplivalo je na scenu (fejsbuk stranicu Glava{a) u punoj snazi.

Glava{ je na svom fejsbuk nalogu odmah napisao da }e i pored izviwewa tu`iti [prajca, a wegovi pratioci su po~eli da vre|aju, poni`avaju i prete likvidaciojom novinaru, usput “istra`uju}i” genezu wegovog imena, optu`uju}i ga da je bio Srbin koji je promenio prezime...

Jedan od komentatora je napisao da [prajca treba likvidirati {to je Glava{ lajkovao (odobrio).

Me|u onima koji su pisali komentare na Glava{evu nameru da tu`i [prajca, bilo je i onih sa suprotnim mi{qewem.

Tako je jedan upitao osije~kog krvnika koliko ih je ubio, na {ta je Glava{ odgovorio “Premalo i dodao smajlija”.

Jednom komentatoru “sa srpskim imenom” koji mu je objavio naslovnu stranu Feral Tribjuna sa imenima ubijenih osije~kih Srba i Glava{evom glavom hrvatski general odgovara: Obrij bradu, a kada ga je ovaj upitao da li bi ga polio kiselinom i oblepio selotejpom, Glava{ je odgovorio “Ne, samo bi te obrijao na suvo, stavio na traktor i biraj pravac” Branimir Glava{ bio je osu|en za zlo~ine koje je po~inio nad Srbima u Osijeku od jula do decembra 1991. godine. Kao fakti~ki upravnik grada u~estvovao je i(ili) nare|ivao ubistva svih koji su mu smetali, ukqu~uju}i {efa policije Josipa Rajl Kira.

Zbog po~iwenih zlo~ina osu|en je na (samo) osam godina, ali je Ustavni sud Hrvatske tu presudu poni{tio i vratio na ponovno su|ewe 2015. godine. Novi postupak po~eo je po~eo je polovinom juna 2018. godine i jo{ uvek traje.

12

^etvrtak 15.

2021. 2020.

10. jul decembar

„Uvo|ewe u Hilandar“, naslov je kapitalnog dela Vladete Jankovi}a koje donosi sveobuhvatnu istoriju Svete Gore i same carske lavre, sredi{ta duhovne konstante srpskog naroda vi{e od osam vekova. Zbog pandemije kwiga jo{ nije do`ivela promociju, a autor otkriva detaqe dela u koje je uneo i svoj intimni do`ivqaj Hilandara.

Prof. dr Vladeta Jankovi} je prvi put u Hilandar oti{ao 1979. godine, kada je svaki kalu|er jo{ `iveo sam, okupqali su se jedanput nedeqno na bogoslu`ewu, bilo je svega ne{to vi{e od deset monaha, starijih qudi.

Priznaje nam da je to bio utisak koji ga je obele`io za ceo `ivot. „Jako intenzivno sam to do`iveo, a veoma dubok utisak je ostavio tada{wi proiguman, u to doba osobeno`i}a manastir i nije imao igumana, ve} je Presveta Bogorodica Trojeru~ica bila igumanija. To je bio starac Nikanor. Jo{ nije bilo struje u Hilandaru, imali su jedan agregat koji bi ukqu~ili samo kad peru ve{, jedanput u nekoliko nedeqa. Bio je u lo{em stawu, mnoge zgrade su propadale, ali je iskra `ivela i ta duboka vera je ne{to {to ~oveka prosto prelije“, prise}a se Jankovi}.

UVO\EWE U HILANDAR - KAPITALNO DELO VLADETE JANKOVI]A On dodaje da je starac odigrao presudnu ulogu u wegovoj odluci da u okviru emisije „Mitovi i legende“, koju je tada radio na Televiziji Beograd, pod tim naslovom, ipak upozna javnost sa Starim i Novim zavetom, iako se pla{io da }e time povrediti iskrene vernike. „Va`nije je ono {to je u posudi, od onoga {to na posudi pi{e“, savetovao ga je starac.

Bilo je to vreme kada u ~itavom sistemu obrazovawa nije bilo ni re~i o Bibliji, a serije o Starom i Novom Zavetu. I desila se revolucija, to je sjajno primqeno kod gledalaca.

Jankovi} se u delu posebno osvrnuo na dolazak Rastka Nemawi}a na Svetu Goru, ~itaocu je pribli`io ~iwenicu da je, pored toga {to ga je otac kao odbeglog sedamnaestogodi{weg mladi}a tra`io da se vrati ku}i, Sveti Sava za svet van manastira ostao bogati kraqevi} koji je bio dobar plen gusara koji su kru`ili oko poluostrva. Monasi su ga krili, preru{avali.

DRUGA VERZIJA O SVETOM SAVI Pored poznate ~iwenice da se najve}i srpski svetiteq i

DRU[TVO

Tajne i istine Hilandara - od Svetog Save do Milo{evi}evog helikoptera i uzdizawa iz pepela

Манастир Хиландар - духовно извориште српског народа више од осам векова

Игуман Хиландара Методије у трону поред Богородице Тројеручице prosvetiteq zamona{io u manastiru Svetog Pantelejmona, on navodi i drugu verziju tog doga|aja. „Postoje istorijski izvori koji ukazuju da nije mogao biti tako brzo zamona{en, da je to procedura koja traje, da se zamona{io pravim postupkom, kasnije, u gr~kom manastiru Vatopedu.

O~eva potera se vratila neo-

Берба - хиландарски виноград у Савином пољу

bavqena posla, on je na sre}u na{eg naroda, na{e kulture, na{e nacionalne svesti ostao na Svetoj Gori jo{ mnogo godina, a vrativ{i se sa we u~inio je za na{u naciju i ono {to je wena kultura, nasle|e vi{e nego i jedan drugi Srbin.“ Posebni segmenti kwige go-

vore o jedinstvenom pravilu po kome `ene ne mogu da borave na Svetoj Gori, ali navode i primere kojima je ono prekr{eno.

Autor obja{wava za{to bi prisustvo `ena na Svetoj Gori sve poremetilo. „@ivot kalu|era i uop{te pojam Svete Gore ne bi bio to {to jeste da postoje druge vrednosti koje odvla~e pa`wu od onoga ~emu su oni zaista posve}eni. To je koncentracija koju je te{ko zamisliti za nas koji `ivimo van Svete Gore. To je ne{to {to bi bilo nepovratno poreme}eno. Danas u doba liberalne misli, u Evropskom parlamentu je ~ak usvojena jedna rezolucija da je to naru{avawe qudskih prava, kretawa, ali gr~ke vlasti su vrlo ~vrste i dan-danas je na snazi odredba da se odlazak `ena ka`wava zatvorom, a de{avalo se da se neke Nemice, [ve|anke iskrcaju na obalu tek tako, za inat.“ MNOGE FOTOGRAFIJE PRVI PUT OBJAVQENE Jankovi} dodaje da kwiga nije slu~ajno opremqena sa gotovo 400 fotografija, od kojih su mnoge prvi put iza{le u javnost. @eleo je autor da mona{ku dr`avu pribli`i i onima koji u wu nikada ne}e kro~iti, jer zna koliko je Srpkiwa, i ne samo wih, nadahnuto svetogorskim porivom.

On nam otkriva i mawe poznate ~iwenice o najte`im danima Svete srpske carske lavre, poku{aju preuzimawa Hilandara od Bugara, ali i onih iz novije istorije, dolasku Slobodana Milo{evi}a u svetiwu, a u kwizi svedo~i o tragovima te ne~asne posete.

OBNOVA OD STRAVI^NOG PO@ARA SABRALA SRBE Jankovi} prenosi i detaqe obnove manastira koji je dobrim delom uni{ten u stravi~nom po`aru 2004. godine, a ka`e da je upravo ona iz korena promenila na{ odnos prema Hilandaru, sabrala nas je obnova koja traje sve vreme. „I dr`ava poma`e, kad koliko mo`e, u po~etku je bilo milion evra godi{we, palo je na 400 hiqada, a sada opet, zahvaquju}i predsedniku Vu~i}u koji je odobrio da se obnova finansira do kraja, obnova je gotovo zavr{ena.

Ostalo je mo`da dvadeset odsto posla, ali to }e sve biti zavr{eno do 2023. godine, siguran sam.

Ali ono {to je najva`nije, sâm manastir je dobio novu energiju.

Bukvalno iz pepela. Sada je tamo vi{e od 40 kalu|era i pet, {est isku{enika. @ivot pulsira, bogoslu`ewa su redovna, iguman je sjajna li~nost, relativno mlad ~ovek koji ima prirodni autoritet“, svedo~i Jankovi}.

MONA[TVO ODR@AVA DUHOVNU ENERGIJU NACIJE Na kraju razgovora za Sputwik on se jo{ jednom osvrnuo na sabornost ~ije je ogledalo i spasovdanska litija odr`ana pro{le nedeqe u Beogradu, ali i poziv patrijarha srpskog Porfirija mona{tvu da se moli za sve nas. Jankovi} ka`e da ne treba zaboraviti da monasi, pored toga {to se mole za na{e spasewe, ~uvaju Hilandar i sve na{e svetiwe. „Pogledajte Kosovo, De~ane, pogledajte oca Savu. Pre`iveli smo pod Turcima ~uvenih 500 godina zahvaquju}i manastirima i sve{tenstvu i duhovnosti koja je pulsirala sve vreme. To {to je rekao patrijarh je upravo potvrda tog uverewa. Mona{tvo ne P dr`i samo Crkvu, ni samo naciju,Mr~ kompromitovanu re~ koju ~oveknap vi{e ne sme ni da upotrebi, do-skog tle smo do{li sa liberalnomra. strujom. Negovawe nacionalnelon kulture, u izvornom zna~ewu tena{ re~i — to je ogromna zasluga mo-jer m na{tva koja je udarna igla u du-nek hovnoj energiji kojom svaki narod560 zra~i.“ rio Kwigu „Uvo|ewe u Hilandar“, „ taj izuzetan vodi~ kroz izvor125 duhovne i kulturne ba{tine srpskog naroda, izdala je Zadu`bina Svetog manastira Hilandara.

Pri~a Vladete Jankovi}a, koji je vi{e od trideset godina na ~elu Dru{tva prijateqa Svete Gore Atonske, wegov je prilog obnovi manastira, kao i novac od svakog prodatog primerka kwige.

S

U ku

R. N.

Обновљени Бели конак: Јанковић је у књизи од заборава сачувао поруке које су монаси стотинама година остављали на зидовима келија

O je, 6 emi gram je b ji.

E u os uli uspe tim

LEPA SRBIJA

^etvrtak 15. jul 2020.

2021. 13 ^etvrtak 10. decembar

Dom za negu starih lica

USLUGE KU]NE NEGE SU OTVORENE ZA KORISNIKE

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju.

Usluge koje nudimo

SRPSKI LONAC ZA GINISA:

U wega staje 400 kilograma kupusa i 130 kilograma mesa!

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius }e po~eti sa pru`awem usluga ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje }e se finansirati od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi }emo pru`iti fleksibilan spektar usluga prilago|en va{im potrebama, na~inu `ivota i buxetu, ukqu~uju}i: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Kada }e vam to biti dostupno?

Usluge koje pru`amo }e biti u skladu sa Novim Standardima Kvaliteta.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Usluge dnevne nege nudimo na srpskom jeziku. Usluge prevo|ewa dostupne su osobama kojima je potrebna ova usluga.

Penzioner, Milun To{i}, iz sela Mr~ajevci kod ^a~ka jedini je u Srbiji napravio lonac za spremawe svadbarskog kupusa, zapremine od ~ak 600 litara. Ovaj [umadinac ka`e da je to najve}i lonac u kom se priprema hrana, ne samo u na{im krajevima ve} i na ~itavom svetu jer mo`e nahraniti preko 1.000 du{a. Pre nekoliko godina sa~inio je malo mawi, od 560 litara, ali nije bio lew i sada je oborio svoj sopstveni rekord. „U wega staje oko 380 kilograma kupusa, 125 kilograma mesa i dodaje se oko 60 ki-

lograma crnog luka, 18 masti, {argarepe, beli luk i dodaje se oko pet kilograma raznih za~ina. Sve se to u ovaj veliki lonac re|a red po red, a onda sve zajedno kr~ka oko osam sati. Tako se dobija pravi svadbarski kupus iz srca [umadije. Mo`da ima ve}ih posuda na svetu, ali one se nalaze u muzejima, ne slu`e za spremawe hrane”, ka`e majstor Milun To{i}.

Bez ~uvenog specijaliteta za koji je Milun i napravio svoj patent, ne mo`e da se zamisli nijedno veseqe u Zapadnoj Srbiji. Ve{ti kulinarski majstori svadbar-

ski kupus spremaju u posebnom zemqanom loncu, jer samo u wemu dobija poseban ukus i miris. Upravo na taj na~in pravqen je i ovaj u selu Mr~ajevci. „Radili su ga ~uvani grna~ari iz Zlakuse. Jedva su prihvatili, jer je izazov bio veliki. Materijal koji koriste su glina i kalcit, mineral koji se nalazi u po`e{kom selu Rupeqevo i upravo zbog toga kupus nigde nije tako so~an, kao u ovom loncu“, ka`e Milun.

Wegov lonac ima greja~ unutra, a oko wega bude zapaqeno ukupno 12 vatri.

Te`ak je vi{e od 200 kilograma, ~ekrk koji uvek ide uz wega, te`i tako|e oko 200 kg i ni{ta se tu ne mo`e postaviti

bez ~ekrka, a dobro dru`ewe je tada uvek zagarantovano. „Kuvawe hrane i degustirawe sa porodicom i prijateqima nikad ne bi trebalo da iza|e iz mode, to je ne{to najlep{e {to mo`ete do`iveti. Dok sam bio mla|i de{avalo se da napravim kupus u Mr~ajevcima, sednem u auto i odem na Romaniju, kad stignem kupus jo{ vru} a doma}ini me do~akali sa bravetinom”, prise}a se Milun.

Sa izumom najve}eg lonca za kuvawe kupusa ipak nije kraj, jer je ovaj majstor iz Mr~ajevaca osmislio i pokretnu vi{enamensku furunu za kuvawe hrane i za to je 2005. godine dobio srebrnu medaqu na “Tesla festu” u Beogradu.

M. T.

59 uuu KAKO JE ^KAQA PRIREDIO DO^EK ALEKSI]U:

„Gde si, Mijo, odli~no izgleda{.

Kad si ve} stig’o da povra}a{…“ Od kako je po~ela da se emituje, 6. marta 1949. godine, kultna emisija „Veselo ve~e“, Prvog programa Radio Beograda, godinama je bila najslu{anija u Jugoslaviji.

Emisija je emitovana nedeqom u osam sati uve~e i u to vreme ulice su bile prazne. Veliki uspeh ove emisije postignut je time {to je na humoristi~an i sa-

tiri~an na~in reagovala na aktuelne doga|aje.

Tekstove su pisali Bora Savi}, Novak Novak, Bane \uri~i}, Stanislav Vinaver, Radivoje Lola \uki}, Guta Dobri~anin i Miodrag Petrovi} ^kaqa. ^kaqa je ujedno bio i glumac, a u stvarawu emisije u~estvovao je i legendarni Mija Aleksi}.

Tokom snimawa jedne od epi-

zoda, Aleksi} je kasnio, a ^kaqa mu je priredio do~ek.

Kako se pojavio na vratima, uputio mu nekoliko ne`nih, kolegijalnih re~i: Gde si, Mijo, odli~no izgleda{! Kad si ve} stig’o da povra}a{?

R. N. lll U slede}em broju: Kako je Bata Paskaqevi} platio taksi

}

i e i i ho-

ieu, n a-

eea a o no i

a a pa. ane i

14 14

10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021. 2020.

Kaqewe Ane Brnabi} AUSTRALIJA

Su`ivot sa virusom Gre{na ti du{a, Vu~i}u. Ti kad negde ide{ je~i od aplauza, pqu{te poqupci, davi{ se u zagrqajima, gutaju ti obe}awa ko pilule pred spavawe, a Anu Brnabi} si pustio na ulice Pirota bez trunke izliva ne`nosti organizovano spontanih obo`avalaca. I umesto da je tamo re{eta Gordana Uzelac ili neko sli~an na visini zadatka, zasreli je neki dave`i koji nemaju pre~a posla nego brane reke po Staroj planini i pitaju gluposti.

Te gde su nestale na{e reke?

Te, {ta je sa zakonom koji je obe}ao predsednik pre dve godine? („Jo{ ni{ta“, otelo se neiskusnoj Ani.) Te, znate li da se ovde za jedan dan qudima otme dedovina i upi{e na ivestitora mini hidrocentrala? Te, znate li da se qudima ru{e vodenice i upada im se u ku}e i tako redom.

Kako nema reka, a otkud ova bujica {to se na mene sru~ila, mora da se pitala sirota Ana, dok je smi{qala kakav-takav odgovor krpeqima. Da je ovo konferencija za {tampu pa da se na-

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

Dok se ~itav svet uveliko priprema na trajni su`ivot sa raznim varijantama korona virusa koji }e uslediti u narednih nekoliko godina federalna vlada uz fanati~nu podr{ku dr`avnih vlada jo{ uvek dr`i svoje stanovnike zatvorene i potpuno odse~ene od ostatka sveta. Vi{e od petnaest meseci traje ova pogubna strategija koja }e pre ili kasnije uzeti svoj „danak u krvi“. Nedavno je ~ak i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) upozorila vlasti sa sobom i australijske nema nameru ni da je ostavqa, ni da poklawasveta a ni da izolacija odjeostatka da je deli. sigurno nije trajno re{ewe za visa }e takvim baga`om rus I koji sa nama ostati„nesregodi}ne politi~ke princeze“ i prenama ako ne i zauvek.

Upozorewe dsednikovog fikusanakoji narod, se pre svega odnosi ~iwenicu a ijedobar ~lanstva SNS-a da virusdeo nemogu}e spre~iti ba{ i ne miri{e, Ana se na{la u i da je potrebno da u odre|enoj vrtlogu najnovije politi~ke kammeri pawe cirkuli{e u kojoj mo`estanovni{tvom pro}i samo kao kako uz koje vakcinaciju lak{e bosa bi po se trwu ni~e na dnu koirita br`eisu{enih izgradiostaroplaninskih takozvani „imunitet reka. krda“.

Koliko }e Australijanci Ana, iako tako izgleda,biti ne rawivi akopoliti~ki se u dogledno vreme akumulira kapital za predstoje}e izbore - da ima elitakipak odustane od sistema vu ulogu,virusa vaqdamo`emo bi bilasamo na naminacije da predwa~kojPrimer izbornoj listikoja da zamislimo. [vedske prakti~no nije imala nijedno za-

kqu~avawe i vrlo malo restrikcija pokazuje da je `ivot sa viruprivu~e glasa~e.

Ona, zapravo, som u zajednici mogu} da potroje to u odra|uje darovani i i ve} ovom potpuno {eni trenutku mandat. Ijedno ako ga, kojim norslu~ajem, zadr`i ili`alost dobije ve}ineku malno stawe. Na drugu va`nuu funkciju, sigurno na dr`ava svetu nijetosledila ne}e biti osnovu podr{ke koprimer ovenaskandinavske dr`aju }e sama nepobitna zavrediti, ~iwenica ve} opet ve.

Ostaje milo{}u onog koji odrada je [vedska sa kampawu oko 10 milio|uje za oboje, odnosno za celu na stanovnika i bez ijednog zastranku. Wu ne bira narod, nego kqu~avawa uspela da ima mawi Vu~i}. brojIsmrtnosti odnapredwaka kovida od veda rezultat na }ine zapodno-evropskih predstoje}im izborima dr`ava zavisi koje su bile zakqu~ane vi{e od od wenog anga`mana i doprino6sa,meseci uzeo bihsamo lepetokom pare naprotekle kladioevropske zime. iTako [vedska nici, a \ilas kompanija bi odavno odustali bojkota. ima znatno mawiod broj smrtnosti Ranko Pivqanin na 100.000 stanovnika od na primer Velike Britanije, Sjediwe-

a

a, i

o e uaro aj oee

i u iiua. aa ei o e a m N.

DRU[TVO

^etvrtak 4. jun 2020.

Obavqawe sahrana po obi~ajima Srpske Pravoslavne Crkve [irom Melburna i Viktorije Borislav Popovi} 0405200602 Email: info@slavicorthodoxfunerals.com.au

qutim i odem, ali gde da be`im pred narodom? [ta }e re}i predsednik, a tek onaj fa{ista Bo{ko Obradovi} bi jedva do~ekao da ka`e ono wegovo „Gde be`iiite“? I ostade Ana na prkosima da plati cenu rada na terenu i zaslu`i blagosiqawe svog politi~kog patrona koji }e joj, kad ga nazove da mu se ispla~e, re}i „Sre}ne ti rane, juna~e“.

Predsednica vlade, dakle, bila je za vikend u „privatno-politi~koj“ ( {ta god to zna~ilo) poseti Trgovi{tu i Pirotu kako bi, vaqda, zapu{ila usta sitnim du{ama koje joj prebacuju funkcionersku kampawu. I umesto da sedi u sigurnosti sale gde su preko puta we disciplinovani ~lanovi stranke koji samo klimaju glavom i ni{ta ne pitaju, ona je re{ila da oslu{ne vox populi, i{etala na ulicu i do`ivela svoje vatreno, to jest vodeno kr{tewe.

Bio je to pad iz matriksa napredwa~ke idealizovane slike stvarnosti u ponor surove realnosti bez dirigovanih pitawa i

VIDE]E GA POLA SRBIJE: bolnica u Melburnu bili skoro

ulep{anih istina, gde su joj neki qudi sasuli u lice konkretne probleme i pred wom otvorili vre}u iz koje je zapahnuo opori vow korupcije, otima~ine i pohlepe lokalnih mo}nika i lakomih investitora.

I, naravno, da joj nije bilo nimalo lako u ulozi strana~ke vedete na agitatorskom zadatku, jer je to za wu nepoznat i mutan teren na koji je ba~ena kao poba~aj obrnute logike.

Ana Brnabi} je, naime, kao redak primer politi~kog fenomena, prvo postala predsednica vlade, pa je tek onda krenula da tra`i podr{ku bira~a. Obi~no stvar ide obrnuto: prvo se kandiduje{ i ide{ na izbore, pa ako pobedi{ postaje{ premijer i pravi{ vladu.

Ana je tu gde jeste postavqena fermanom svemogu}eg sultana koji je miropomazao `ezlom sopstvene mo}i, a ne voqom naroda.

Ona je na gotovo dobila i vladu i funkciju. Me|utim, sa funkcijom nije dobila i vlast, jer je ona ostala kod onog koji je seli

Povi{e Kraqeva podignut krst visok 33 metra

nih Ameri~kih Dr`ava, Francuske, Belgije, Italije, [panije i drugih zemaqa koje su imale vrlo rigorozne i Stolovi drakonske Planinski masiv komere. ovimstrane prethodno pomeji se saU ju`ne izdi`e ponutim zemqamamanastira zakqu~avawa i vi{e Kraqeva, @i~e, restrikcije zbog kovida ostaviMataru{ke Bawe, sredwovekovle vrlo te{ke iposledice na nog su grada Magli~a Ibarske klimentalno i ukupno zdravqe stasure, od minulog vikenda prepoznovni{tva rezultati takvih natqiv je poa jo{ jednoj nesvakipolitika vide}e se tek u naredda{woj atrakciji - pravoslavnom krstugodinama visokom ako ~ak 33 nim ne metara! i decenijamonumentalno ma.Ovo Koliko je Australijaznamewe dobila kao simbol Hristovih zemaqovom politikom „zabijawa glave u pesak“ oseti}e stanovnici na svojoj ko`i. Tako su recimo liste ~ekawa za rutinske hirur{ke operacije u dr`avnim bolnicama u Viktoriji vi{e nego duplirane u posledwih godinu dana. Na primer za operaciju hernije sada }e se umesto ranijih godinu ili dve ~ekati i do 6 godina. Ovakav podatak mo`e samo da nagovesti jedan vrlo skori potpuni kolaps dr`avnog zdravstvenog sistema koji je za ve}inu takozvanih ne-hitnih slu~ajeva bio blokiran vi{e od 6 meseci u protekloj godini. Pri tom je bilo op{te poznato da su kapaciteti dr`avnih

prazni tokom perioda ~etvoromese~nog lokdauna.

Odgodina ove nedeqe po~ele su da skih i svojevrsni znak se primewuju nove prepolovqeprepoznavawa „pravoslavne tene kvote postavqen za ulazak jeu na zemqu i ritorije“ Usovive} prvog dana avionske karte ci, najvi{em vrhu ove planine, do Australije na nadmorskojdostigle visini su odrekor1.375 dne i abnormalne cifre.

Tako je metara.

Inicijator i nosilac na primer karta Wujorka do ovog projekta ~ijaod je ideja nastaSidneja ve} godine prvog je dana dostila jo{ 2007.

Planinarsko-sportsko dru{tvoili „Gvozdac“ gla cenu od verovali ne ~ak iz Kraqeva, a Preostalih finasiran je is70.000 dolara! ~etikqu~ivo donacijama dobrori avio-kompanija koje ijo{ uvek lete ka Australiji razmatraju ~ak i potpuno ukidawe letova dok vlada ne pove}a kvote. Ovo je potpuno realan scenario i nije iskqu~eno da }e se desiti u narednim nedeqama ili mesecima.

Naravno, uprkos svim logi~kim parametrima federalna vlada jo{ uvek nema nameru da oslobodi svoje gra|ane i suo~i se sa problemom koji traje i traja}e bez wihove voqe.

Suo~ena sa potpunim fijaskom svoje strategije i bez jasne vizije i plana federalna vlada jo{ uvek nema hrabrosti da prizna svoje gre{ke i oslobodi

gra|ane barem straha od totalne neizvesnosti. Nesigurnost ve}ine Australijanaca odnosi se pre svega i bukvalno na suvoqnim prilozima pojedinaca, tra{wi dan javnih i to upreduze}a kakvom }e institucija, i na primer „lokdaunu“ ve} sutra qudi iz dijaspore. osvanuti i koliko to uradimo na kraju - Predstoji nam}eda trajati. U isto vreme takozvana osvetqewe i neke mawe poslove kratka zakqu~avawa su na ure|ewu.

O~ekujem postala da i to buprava no}na mora za ve}inu made zavr{eno u kratkom roku. Nalih toga i sredwih kompanija.

Prema kon usledi}e i osve}ewe krsta.

Tada }emo mo}i da ka`emo najnovijem istra`ivawu ekonoda smosamo uspe{no okon~ali ovaj mista }e Melburnu trebati zna~ajan, i ni da malo provi{e od 5ali godina se lak oporavi jekat - ka`e Milutin Vukosavqeod pro{logodi{weg ~etvoromevi}, ~lan Odbora za postavqawe se~nog zakqu~avawa i vrati na krsta napre Stolovima. nivo od kovida i to samo pod Najvi{i Usovica planski uslovom da vrh ne bude vi{e novih je izabran kako bi se ovaj u restrikcija.

Naravno, to krst, su jo{ zavisnosti od vremenskih priuvek samo puste `eqe hotelilika, video i sa okolnih planijera i ugostiteqa jer povratak na Jastrepca, Kopaonika i Runa pre|a{we stawe je barem po dnika, pa ~ak i sa Prokletija. pretwama i prognozama epidemiOn }e podse}ati naredne generaologa sada ve} miqama daleko cije da su u okolini Kraqeva od nas. Potrebno je zato prilanastale srpske svetiwe, sregoditi se {tomanastiri pre novom @i~a poretku dwovekovni i stvari dok ali ne bude Studenica, }e iprekasno. svedo~iti o stradawu vojnika srpske vojske poginulih upravo na Stolovima prilikom povla~ewa u Prvom @SasaJankovic28 svetskom ratu. sasajankovic28 R. N.

s o d

} d a b v p b r r

a p v p

ZAJEDNICA

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 15. ^etvrtak 8. jul 2020.

2021. 15

SLOBODNA SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA EPARHIJA AUSTRALIJSKO-NOVOZELANDSKA SVETONIKOLAJEVSKI MANASTIR 243 – 247 Vulture St, South Brisbane, QLD 4101

POZIVA Svu bra}u Srbe, sestre Srpkiwe i sve qude dobre voqe na

OSVE]EWE MEMORIJALA GENERALA DRAGOQUBA DRA@E MIHAILOVI]A 18. jula 2021.

Sve~anost }e zapo~eti Svetom Arhijerejskom Liturgijom u 9:30 ~asova, koju }e slu`iti Wegovo Preosve{tenstvo Episkop Australijsko-novozelandski i Predstojateq Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve g.g. Hristifor sa sve{tenstvom.

Posle Svete Liturgije bi}e otkriven i osve}en spomenik Generalu Dragoqubu Mihailovi}u, kao i memorijal stradawima Srpskog naroda.

Draga bra}o i sestre, draga srpska omladino!

Pod svodovima Slobodnog Srpskog Pravoslavnog Svetonikolajevskog manastira 18. jula 2021. godine otkri}emo i osvetiti spomenik generalu Dragoqubu Dra`i Mihailovi}u.

Spomenik i muzej (memorijal) u kome }e biti izlo`eni podsetnici i dokazi svih stradawa Srba koji polo`i{e svoje `ivote brane}i svoju iskonsku veru Pravoslavnu i svoje Srpsko ote~estvo, Krst ^asni i slobodu zlatnu!

U unutra{wosti muzeja, pored spomenika ^i~i, u stalnoj postavci, bi}e i postavqene uspomene, kao podsetnici na najslavnije Dra`ine vojvode: Kalabi}a, \uji}a, \uri{i}a, Jev|evi}a…

U drugom delu stalne postavke nalazi}e se podse}awe na stradawa Srpskog naroda, po~ev od Svetog Kneza Lazara i najve}e vite{ke pobede Srba, koja }e zauvek ostati duboko urezana u samo bi}e Srpskog naroda - Kosovskog boja, preko drugog, podjednako duboko urezanog – 700 000 Jasenova~kih novomu~enika, Kragujeva~ko stradawe Srba, posebno |aka, sve do najnovijih bora, krvavo urezanih u bi}e Srbinovo, proterivawe i stradawe u Oluji i Bqesku. Pored ovoga, bi}e izlo`ene i druge uspomene o stradawu Srpskog naroda, koje se ne smeju nikada predati zaboravu.

Pozivamo vas, bra}o i sestre {irom Australije i sveta, da do|ete u na{ Svetonikolajevski manastir i budemo deo ovog istorijskog doga|aja i da tako zagrqeni oko na{eg ^i~e, poka`emo da smo bili i ostali verni wemu i wegovim idealima: Gospodu na{em Isusu Hristu, Svetom Jevan|equ i veri Pravoslavnoj, vo|eni Svetim Savom Srpskim i Svetim Petrom Novokaleni}kim, za koje ^i~a, uzdignute glave, polo`i svoj `ivot, bore}i se za svoju veru Pravoslavnu, naciju Srpsku i svoj napa}eni Srpski narod.

Bra}o i sestre, ako se mo`da u nekim stvarima i ne sla`emo, ali svi mi nosimo u na{im srcima na{eg Sv. Savu, na{eg sv. kneza Lazara, Dra`u Mihailovi}a, zamislite kako }e se wihove plemenite du{e ose}ati kada bi nas zagrqene i u velikome broju videli.

Dobro nam do{li!

16

^etvrtak ^etvrtak 10.

15. decembar jul 2021. 2020.

„Hteo sam da kao Srbin poremetim planove nekim zapadwacima – mislim da sam uspeo“ Novak \okovi}, najboqi teniser sveta, na Vimbldonu je osvojio svoju 20. Grend slem titulu, a nakon pobede nad Mateom Beretinijem u finalu osvrnuo se na ~ast koju ose}a pri predstavqawu Srbije gde god da igra.

Tre}i vimbldonski pehar zaredom podigao je Novak u nedequ po podne, {esti ukupni na londonskoj travi. Ujedno se izjedna~io sa Rafaelom Nadalom i Roxerom Federerom kao rekorderima po broju Grend slem titula, i najavio da se ovde ne}e zaustaviti.

Sam Federer mu je odmah nakon finala ~estitao na uspehu, a ni teniske legende poput Matsa Vilandera, Xona Mekinroa i Tima Henmana nisu ostale bez re~i hvale za ovaj uspeh dostojan najboqeg tenisera svih vremena.

Novak se osvrnuo na svoje teniske po~etke, naveo da je uvek gladan trofeja, ali i da mu je velika ~ast {to predstavqa malu Srbiju u svetu. „Za mene predstavqati Srbiju u svetu kao sportista nije optere}ewe, naprotiv. Ja sam `eleo da se doka`em u globalnom sportu, koji je sport zapadnog sveta uglavnom. Hteo sam ba{ u takvom sportu nekako da, kao Srbin iz male zemqe, do|em i poremetim planove nekim zapadwacima. Mislim da sam uspeo u tome. ^ast mi je da mogu da budem u poziciji da nosim grb i zastavu gde god da igram“, rekao je \okovi}.

Na pitawe {ta bi rekao ~etvorogodi{wem Novaku koji tek uzima reket u ruke, \okovi} je rekao da bi ga savetovao da veruje u svoje snove, jer }e se ostvariti. „Vimbldon je uvek za mene bio turnir iz snova. Sa ~etiri godine sam se prvi put upoznao sa tenisom. Mislim da sam prvo vimbldonsko finale gledao ‘92 godine, Sampras je igrao. Tu mi je on postao inspiracija kao igra~, ali i ovaj turnir. Snovi su se ostvarili 2011. godine – da budem broj 1 na svetu i da osvojim Vimbldon prvi put, da okusim vimbldonsku travu, da se vratim za Srbiju i proslavim sa svojim narodom. To je bilo nezaboravno iskustvo, koje se do`ivi jednom u `ivotu”, rekao je Novak i zahvalio se svima na podr{ci. \okovi} je istakao da se ovim uspehom ne}e zaustaviti te da je uvek „gladan“ trofeja. „Najva`niji razlog za{to se jo{ uvek bavim profesionalno tenisom je {to imam nove ciqeve i {to `elim da ispisujem nove stranice istorije ovog sporta. Obo`avam tenis, igram i sa svojim sinom, prijateqima, bra}om. Ali, da bi bio na vrhunskom nivou mora{ da ima{ najvi{e ciqeve – Grend slemovi, broj 1 na svetu, reprezentacija Dejvis kup. To je ono {to me pokre}e, {to u meni izaziva najlep{u emociju kao sportiste. Idemo daqe“, poru~io je \okovi} iz Londona.

Novak je imao savet za mla|e generacije, koje su tek na putu da prona|u sebe. „Savet je da prona|u ne{to {to im izaziva leptiri}e u stomaku. Da li je u pitawu sport, nauka, medicina, {tagod. Ne{to {to ih ~ini sre}nim. Na kraju krajeva, sve se svodi na to kako se ti ose}a{. I kad se pri kraju `ivota osvrne{ to je sve {to ostaje, kako si proveo `ivot.

Da li si imao malo ili puno tih trenutaka kada si se ose}ao sre}no, zadovoqno, lepo, ispuweno“, zakqu~io je najboqi teniser sveta. S. G.

ZAJEDNICA SPORT

Nije Novak najve tawira i pehara ve} zbog ovih ra Do~ekali smo i taj dan. Novak \okovi} je u Londonu, na savr{enoj vimbldonskoj livadi, osvojio svoj dvadeseti Grend slem i tako se matemati~ki izjedna~io sa dva najve}a rivala.

I, premda mu za takav epitet fali jo{ jedna kruna, mi Srbi, trka~i pred rudu kakvima nas je Bog dao, br`e boqe proglasismo ga NAJBOQIM SVIH VREMENA. [to, da se razumemo, i nije daleko od istine. Trka za trofejima istina jo{ traje, ali, ~ak i da se desi da \okovi} na kraju omane i statisti~ki ne bude najboqi u istoriji ({to je skoro pa nemogu}e), on je jo{ odavno postao najve}i, za kopqe nadma{io i Federera i Nadala.

Veli~ina o kojoj ovde govorim ne meri se onim {to mediji k`o papagaji zbrajaju ovih dana – koli~inom zlatnih i srebrnih ovala i pehara u staklenoj vitrini.

Takve relikvije i priznawa, svedoci smo kroz istoriju, u stawu su da sakupe i najobi~nije qudske huqe i mediokriteti. Novak \okovi} je najve}i zbog ne~ega drugog…

I to drugo nije tek jedna stvar, ve} ihaha wih. Da krenemo redom…

Novak \okovi} je najve}i pored ostalog i zbog toga jer ga privatno blagostawe i milioni na ra~unu ne ~ine nezainteresovanim za sudbinu drugih, kako one silne dece koju godinama nesebi~no poma`e kroz svoju Fondaciju, tako i kolega koji imaju puno mawe novca ili se bore da pre`ive. Niko drugi se, jelte, ne bi se usudio da nadomak najve}eg uspeha, dan pred polufinale Vimbldona, javno optu`i ATP Tour, mo}nu tenisku organizaciju, gospodare `ivota i smrti, da ja{u na grba~i tenisera, kojima udele tek si}u od 17,5% novca turnirske zarade. Suprotstaviti se glave{inama koji, kada im stanete na `uq, mogu ma{ala da vam zagor~aju `ivot, {to je pokazala i pro{logodi{wa \okovi} eva bizarna diskvalifikacija sa US Opena, mogu samo qudi sa beskrajnim integritetom, po na{ki re~eno – mudima. Ta~nije, to mo`e samo Novak \okovi}, ~ovek koji se ne da ni zastra{ili ni pripitomiti.

Nole je jedan i neponovqiv i zato {to misli svojom glavom i ne ustru~ava se da te misli podeli sa svetom, {to stoji uspravno kano klisurina ~ak i u vreme najbrutalnije pandemije straha i centrifugirawa mozga, kojoj prisustvujemo proteklih godinu i kusur dana. Za razliku od resto estradne, sportske i javne papazjani-

je, koja ra|e bira mejnstrim taktiku teleta koje k glavom pred {erenim vratima (od establi{ment metnutih diktata i mi{qewa, On se ne libi da s i postavqa pitawa, po cenu da ga mesecima raza medijski krsta{i novog, jednoumnog svetskog pore U ovo vreme pobeda, vaqa podsetiti da je Nol premca i zato {to je u stawu da posle najte`eg p pogleda protivnika u o~i i ~vrsto mu stisne des Svi znate, da sad ovde ne evociram, kako neki teniski mo`da podjednako veliki, u takvim prili ne uspevaju da sakriju bes i frustraciju. Samo pravi, neprskani {ampioni znaju da se uzdignu iznad situacije, ma koliko im u datom trenutku bilo te{ko.

Najve}i je i zbog toga {to u najdramati~nijem i najva`nijem me~u, kao na primer danas, ne zaboravi da potap{e dlanom reket i oda priznawe kolegi sa druge strane mre`e, kada ovaj napravi ne{to vanserijski. Koga drugog od tzv. elitnih tenisera ste posledwi put videli da to radi? Da vam olak{am muke, niste nikoga… I da se razumemo, nije to lako.

Novak jednostavno ima ono {to drugi nemaju – On ima tu retku osobinu da mo`e u istom trenutku biti i teniser i ~ovek.

Zato on pi{e istoriju, doki ostali broje titule. \okovi} je neprevazi|en i zato jer se seti da me~a ode u svla~ionicu mladog kolege i uputi mu podr{ke, kao sto je to uradio zgranutom [apova koji i daqe ne mo`e da veruje {ta ga je sna{lo mo`e jer to nije uradio niko ni pre ni posle. Sam kovi}.

U zlu se ne ponizi, u pobedi se ne uznesi, ka` stara. I zato je, uz sve drugo nare~eno, Novak \o najve}i od kako je sveta i veka. Jer je svojim delim ka i prilika onih definicija Marka Miqanova.

\ najve jednom m podeqenom sto godin vladara, sko vrline a s savr{ens jednog da `ivi u

Pili}: Objektivno, Novak je najboqi i Novak je na Vimbldonu osvojio 20. grend slem titulu, ~ime se izjedna~io sa Federerom i Nadalom na vrhu ve~ne liste osvaja~a. Teniski stru~wak Nikola Pili} nema sumwu ko je najboqi svih vremena. „^ekao sam nekoliko godina, jer su me novinari ~esto pitali ko je najboqi na svetu. Nisam nikada hteo da odgovorim, da ne budem subjektivan, jer Novak je moj igra~. Uvak sam `eleo da ne umawim Nadala i Federera.

Me|utim, danas mogu re}i nakon toliko godina ~ekawa – rezultati govore da je Novak najboqi igra~ svih vremena. Danas nisam subjektivan, nego objektivan”, rekao je Nikola Pili}.

Pili} se ~uo sa Novakom pre desetak dana, a hrvatski trener ponosan je na \okovi}a. „Razgovarali smo pre deset dana.

Wegovi roditeqi su posetili mene i suprugu u Opatiji. Razgovarali smo

o nekim detaqima, koje je imao jo{ u akademiji. Ne mogu da verujem da se toga se}a. Rekao sam mu da igra kao protiv Andersona i da ne}e biti ni-

kakvih problema. On i ti i harizmu...

Novak je najboqi svi laju, karavani prolaze, a

ZAJEDNICA SPORT

^etvrtak 10. decembar 2020. 17 ^etvrtak 15. jul 2021.

e}i zbog zlatnih a u vitrini, azloga…

klima ta) nasumwa apiwu etka. le bez poraza snicu. drugi, ikama

stvu s jedne, i juna{tvu s druge strane. Jin i Jang, za one koji vi{e {tuju isto~wa~ke dualizme.

Znam mnoge koje svih ovih godina nervira to {to svoje protivnike, narodski re~eno, nikada ne zgazi. \okovi} je humanista. On svoje rivale ne do`ivqava kao protivnike. On ih ne ubija, on ih pobe|uje. Nole voli da se igra. Zato verovatno nikada nije nau~io da sme~uje tako da sravni sve sa zemqom.

Novak je neuporediv i zato {to rizikuje svoj ugled i dobar glas da bi pomogao drugima. Primera je bezbroj, a najsve`iji je onaj od pro{le godine, kada je u vreme sportskog i svakog drugog moratorijuma, organizovao Adria Tour ~iji je kompletan prihod oti{ao u humanitarne svrhe. Kada se ispostavilo da su ga ti turniri, kao i nekolicinu drugih tenisera, ko{tali zdravqa (dobio koronu), svu krivicu i blam je prihvatio na sebe. Jer, tako to rade pravi mu{karci.

Najve}i je i zato {to ga, prvi put posle Tita, vole svi narodi sa prostora biv{e Jugoslavije, koji se, uzgred budi re~eno, danas me|usobno mrze vi{e nego {to su se mrzeli ratnih 90-tih. On je, malo u u {ali, malo u zbiqi, jedina osoba koju bi balkanska plemena, na nekim imaginarnim izborima, izglasala za novog mar{ala. Ima tu jo{ jedna stvar po kojoj podse}a na Tita. Za wega na tribinama {irom sveta navijaju uglavnom nesvrstani, narodi Tre}eg sveta, Azijati, Arapi, Indusi. Ne vole ga Francuzi, Ameri, Englezi, vaqda zato jer ih podse}a na to da jedan varvarin mo`e da bude boqi od wih, u svakom pogledu.

Noletu nema ravna i po tome {to bez mucawa parla pet svetskih jezika (ne ra~unamo, naravno, eksjugoslovenske), {to svaki slobodan trenutak koristi da radi na sebi, na svom obrazovawu i psihi, {to je iz godine

\okovi} je e}i i zato {to malom, ponosnom i m narodu koji je, posle na lutawa i lo{ih oro pa zaboravio svoje svoje mane doveo do stva, daje nadu da bi ana mo`da mogao da u nekoj sre}nijoj zemqi

posle u re~i alovu, o. A ne mo \o-

`e ona okovi} ma sliO ~oj-

igra~ svih vremena

ima personali-

ih vremena. Psi a Novak prola-

zi pored svih neda}a. Moje mi{qewe je da on sa svojom inteligencijom, svojom harizmom i svojom li~no{}u ~ovek kojeg treba ceniti. Ja sam apsolutno ponosan”, ka`e Pili}.

Pili} se prisetio vremena kada je Novak sa 13 godina do{ao u wegov kamp. Ve} tada moglo je da se nasluti da }e biti ne{to posebno.

“On je ~esto razgovarao sa mojom suprugom i ona mi je rekla: Ovaj mali govori isto kao ti. Kada se radi o poenima, me~evima i tako daqe. On se zagrevao 20 minuta pre treninga sa mnom, rekav{i da ne `eli da rizikuje svoju karijeru. Tada je imao 13 godina.

Kada je imao 15 godina, sakupio sam pet-{est mladih igra~a. Novak je rekao da `eli da bude najboqi na svetu, ostali su se smejali. Tada nisam znao da }e biti broj 1, ali sam znao da }e biti internacionalni igra~, da je on ne{to posebno”, prisetio se Nikola Pili}.

S. G.

u godinu sve boqi ~ovek, {to ga interesuje i intrigira mnogo vi{e od ubogog prebacivawa loptice preko plota.

Novak \okovi} je najve}i i zato {to }e i kada oka~i reket o klin ostati veliki.

On je {ampion i zbog karaktera koji je amalgam sredwovekovnog viteza, junaka iz homerovog epa i kosovskog deseterca, {to ve} 15 godina ratuje sam protiv svih, stoi~ki trpi dok mu sa tribina zvi`de, dovikuju, psuju, ili u najbla`oj varijanti – navijaju za druge. A vitez je, iako se neki mo`da ne}e slo`iti, i kada iste te junake iz gomile so~no opsuje u trenucima kada krv prokqu~a, jer vite{ka krv, dabome, nije voda, a re~i su jedino {to ostaje kad ve} nemate ma~ i ne ja{ete vranca, pa da hordu izazovete na dvoboj.

Najve}i je i zato {to je beskrajno duhovit. A da biste bili duhoviti, morate da imate duha. A onda i sve ostalo.

Uh, a sad ono {to nam najte`e pada…\okovi} je GOAT jer nije koza, a ipak zoba bobice i travice (ne mislim na onu vimbldonsku) iako bi ga mnogi od nas najra|e poseli ispod neke {atre, za karirani astal, tutnuli mu prase}i zapowak me|u zube i fla{u prepe~enice u {ake.

On `ivi svoj `ivot onako kako najboqe zna, mada bi mi

ZAPADNI MEDIJI O \OKOVI]U:

Istorijska pobeda ~oveka iz srpskih brda Istorijski trijumf Novaka \okovi}a na Vimbldonu za ukupno 20. gren slem titulu karijeri, tema je nema~kih medija. Kako prenosi Doj~e vele u svom pregledu, nemackki mediji uglavnom isti~u istorijsko izjedna~ewe u broju osvojenih gren slemova – po 20 za svakog iz “velike trojke” koju sa~iwavaju \okovi}, Federer i Nadal.

Dnevni list Frankfurter algemajne cajtung doneo tekst svoje dopisnice iz Londona Doris Henkel, u kojem se izme|u ostalog ka`e da je “nemogu}e je zaustaviti srpskog teniskog profesionalca. Autorka navodi da je vreme{ni ~lan britanske kraqevske ku}e, Princ Edvarad koji nosi i titulu vojvode od Kenta, na ovom turniru posledwi put zadu`en za uru~ivawe pobedni~kog pehara, ali da je do sada trofej predavao u ruke mnogih istorijskih veli~ina.

“Od Roda Levera, Bjerna Borga, Pita Samprasa preko Roxera Federera i Rafaela Nadala do onog ~oveka iz

ponekad voleli da mu lepo objasnimo kako nije u pravu i kako ga `ena i kojekakvi gurui vode u neizbe`nu propast. I tako ve} godinama…

Nole je na{ autenti~ni srpski car i zato {to na{u decu, kojima se kriminalci, kurve, vaskoliki foliranti i prevaranti ve} decenijama kroz medije poturaju i serviraju kao uzori koje treba slediti i idoli kojima se treba klawati, u~i da je po{ten i naporan rad i daqe put kojim se mo`da ne sti`e br`e, ali se sigurno sti`e do uspeha i priznawa.

I da zakqu~imo…Novak \okovi} je najve}i i zato {to jednom malom, ponosnom i do zla Boga podeqenom narodu koji je, posle decenija lutawa i lo{ih vladara, skoro pa zaboravio svoje vrline a svoje mane doveo do savr{enstva, daje nadu da bi jednog dana mo`da mogao da `ivi u nekoj sre}nijoj zemqi, iz koje ne bi glavom bez obzira be`ali mladi, pametni, radno sposobni i oni koji druga~ije misle.

Mo`da je pomalo tu`no da se ~itav jedan narod uzda u to da }e jedan ~ovek, od krvi i mesa, skinuti sa wega magiju i prokletsvo i povesti ga u boqu i svetliju budu}nost, poput onog slepog junaka iz Domanovi}evog “Vo|e”.

A mo`da i nije, ako se taj junak zove \okovi} Novak.

S. G.

srpskih brda koji je 11. jula ispisao nove stranice istorije”.

Sportski list Kiker donosi naslov “Uspelo mu je! \okovi} u Vimbldonu ostvario svoj veliki san”. [vajcarski portal Watson konstatuje da se “na kraju sve zavr{ilo kao {to je to ~esto bio slu~aj prethodnih godina”.

“Kada je vazno, \okovi}a prakti~no ne mo`ete pobediti. Od wegove kratke krize 2017. on je osvojio osam grend slemova (jedini poraz pretrpeo je od Nadala pro{le godine u finalu Rolan Garosa) i time je u ve~noj listi najboqih sustigao do sada vode}e Federera i Nadala”.

Javni servis Bavarski radio je na svom portalu vesti ostavio zapis o \okovi}evoj pobedi u kojem se isti~e “istorijska pobeda” srpskog teniskog asa.

“Srbin Novak \okovi} je pobedio na teniskom turniru u Vimbldonu i time proslavio istorijski trijumf. Posle Roda Levera, koji je to uradio pre vi{e od 50 godina, on je prvi igra~ kojem je po{lo za rukom da pobedi na prva tri grend slema u godini”.

Dnevni list Zidoj~e cajtung donosi tekst pod naslovom “The Big One”. “Era jednog ~oveka: Novak \okovi} pobedio je i u Vimbldonu na na~in kjoji se ne mo`e opona{ati, pa se sada nada jo{ jednom uspehu. Na Otvorenom prvenstvu Amerike Srbin bi stvarno mogao da osvoji sezonski grend slem”, navodi se u izve{taju Doj~e velea.

18

10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021. 2020.

ZAJEDNICA

POTOMCI ^UVENOG NAU^NIKA MILUTINA MILANKOVI]A IZ MELBURNA:

Ponosni smo na dedu i srpsko poreklo

Vasilije Milankovi} (prvi sleva u prvom redu) na svom ven~awu marta 1946. u Beogradu, u dru{tvu roditeqa Milutina i Hristine i kumova

GROB U DAQU, HRVATI GA SVOJATAJU Milutin Milankovi} umro je u 79. godini od skleroze, u svom domu u Beogradu i bio je najpre sahrawen na Novom grobqu. Odatle je preDragi sine Vasko, mene je ~ud- Muzeju "Milutin ma wegovoj `eqi izra`enoj u "Uspomenama", a na nom snagom beskona~nost pri- M i l a n k o v i } " , inicijativu wegove sestre bliznakiwe Milene, 13. vla~ila. @eleo sam da dogra- koji }e sve~ano maja 1966. prenet u grobnicu porodice Milankovi} bim celu vasionu i da svetlost krajem novembra u Daqu, gde i danas po~iva. U me|uvremenu wegova wenu rasprostrem, da osvetli biti otvoren u rodna ku}a u Daqu obnovqena je i predstavqa Beogradu. svaki kutak." turisti~ku atrakciju, a hrvatska javnost, posle Ovo su tek dva i po reda jedMuzej sa nekoTesle po~ela je da svojata i Milankovi}a, nog od pisama u kojima je o svo- liko hiqada dopredstavqaju}i ga kao svog sunarodnika. jim po~ecima u rodnom Daqu kumenata i li~nih Posledwih godina ~ine to sve vi{e, jer kraj Dunava, a docnije i nau~nim predmeta matemaje Milutinova teorija o klimatskim postignu}ima u Be~u, Pe{ti i u ti~ara, geofizi~ara, promenama po~ela da se poSrbiji, Milutin Milankovi} pi- astronoma i darovitog tvr|uje u praksi. sao iz Beograda svom sinu jedin- pisca Milutina Milankocu Vasiliju i wegovoj porodici u vi}a (Daq, 1879 - Beograd, 1958) Australiji. koji je kompletan svoj legat zakrateri Ova pisma i danas su u Mel- ve{tao Srpskoj akademiji nauka Wegovo ime nose burnu, u porodi~noj arhivi Va- i umetnosti, bi}e i kona~na po- na Marsu i Mesecu, a Evropska skove dece Nikole, menaxera tvrda da smo kao nacija najzad unija iz oblasti geonauke ustagra|evinskog preduze}a, i Ma- postali svesni zna~aja genijal- novila je medaqu sa wegovim rine, menaxerke u pozori{tu, nog sunarodnika. Pre nas wego- imenom. Milankovi} je i prvi dok se pisma koja je wihov otac vu vrednost spoznala je svetska Srbin doktor tehni~kih nauka.

Vest da }e Milankovi} u Srslao Milutinu ~uvaju u Beogra- nauka uvrstav{i ga me|u najvedu. Silom daqine, raspolu}ena }e nau~nike 20. veka. Wegova te- biji u kojoj je proveo 50 godina prepiska, 63 godine posle smr- orija omogu}ila je predvi|awe najzad dobiti svoju muzejsku kuti nau~nika, bi}e objediwena u klimatskih uslova na planeti. }u, odjeknula je do Melburna, do doma nau~nikove unuke Marine, Marina Milankovi} i wenog brata Nikole i wegove wena bratanica Elen tri k}erke. Me{aju se radost i `al {to ovaj sre}an trenutak nije do`iveo Vasko. Upokojio kada budemo ponovo dolazili u se 2003. godine. Uo~i svoje smr- Srbiji - napisao je Nikola Slavti, on je umetni~ki portret svog ku Maksimovi}u, predsedniku oca, rad Paje Jovanovi}a, vra- Udru`ewa "Milutin Milankotio iz Australije u Beograd i vi}", pod ~ijim okriqem }e muDirektan povod za nastanak Udru`ewa "Miluzej biti otvoren. poklonio ga SANU. tin Milankovi}" 2007. godine u Beogradu, kako nam Nikola ka`e da je wemu i Kad god da se dogodi putoka`e predsednik Slavko Maksimovi}, bio je tekst o vawe Milutinovih i Vaskovih wegovoj sestri Marini otac Vanau~nikovoj rodnoj ku}i u Daqu i o wegovim izumima potomaka u Beograd, ne}e biti sko, po struci pravnik, ~esto o kojima Srbi, za razliku od ostatka sveta, veoma malo prvo jer Marina, Nikola, wego- govorio o Milutinu. Posle Druznaju. Udru`ewe je opstalo, mada nema stalni izvor va supruga i k}erke, ponosni su gog svetskog rata, 1947. godine, prihoda. na svoje srpsko poreklo i ve} su Vasko se iz Beograda preko Pa- Milankovi}evi izumi su danas aktuelniji nego ikad. riza, Londona, i Aleksandrije, u dva navrata posetili Srbiju.

Pro{le godine obele`ili smo vek od nastanka Teorije - Na~ini}emo odabir pred- 1950. trajno nastanio u Melburo klimatskim promenama, a za dve godine navr{i}e meta koje }emo dati muzeju u nu. Tamo su ro|eni Milutinovi se vek od nastanka wegovog ~uvenog preciznog kalenBeogradu. Na`alost, zbog pan- unuci - Marina i Nikola. Wih dara. Uz podr{ku resornog ministarstva otvori}emo demije nije nam dozvoqeno da dvoje su iz o~evih pri~a saznau novembru Virtuelni muzej i stalnu postavku. Ve} putujemo. Neki predmeti iz li da je deda i pored revolucisada imamo vi{e od 1.500 dokumenata. Sigurno }e dedine zaostav{tine su krh- onarnih otkri}a koja je podario Milankovi}ev muzej privla~iti budu}e nara{taje ki pa bismo `eleli li~no da svetskoj nauci, do kraja `ivota nau~nika i turista - ka`e Maksimovi}. ih isporu~imo prvom prilikom ostao vrlo skroman ~ovek. Imao

Nikola Milankovi} razgleda kwige koje je napisao wegov deda Milutin

Milutin Milankovi}

U MUZEJU VE] 1.500 DOKUMENATA

je blagu narav.

Bio je "tihi putnik" kroz vasionu i vekove, kako u nauci, tako i u privatnom `ivotu.

- Ponosni smo na dedine izume, volimo svoje srpsko poreklo, mada ne govorimo dobro srpski, ali dosta toga razumemo - ka`e Nikola, i otkriva nam da je Milutinov talenat donekle nasledila samo wegova najstarija k}erka Stefani (32) koja je gra|evinski in`ewer poput svog pradede. Elen (27) je u~iteqica u osnovnoj {koli, a Lili (21) je tek po~ela da radi kao medicinska sestra.

Kompletna porodica nasledila je Milutinovu skromnost. ^uvaju uspomenu na svog genijalnog pretka, ali nenametqivo i u krugu porodice. Samo nekoliko porodi~nih prijateqa znaju da su oni potomci velikog nau~nika. Znaju i Marinine prijateqice kojima je morala detaqno da objasni za{to ve} godinama ne propu{ta nijedan Novakov teniski me~ na Otvorenom prvenstvu Australije u Melburnu.

S. G.

PUTOPIS Dok ovih dana slu{am uznemiruju}e vesti iz Brazila, kao zemqe u kojoj se i {iri novi, opasniji soj kovida 19, ne mogu da se ne setim te ogromne i predivne zemqe, kako sam je do`iveo pre nekoliko godina, kad sam je prvi put posetio.

Moja po~etna destinacija bio je ogromni Sao Paulo, ekonomska i finansijska (mada ne i administrativna) prestonica Latinske Amerike, kontinenta koji je me{avina raznih rasa, kultura i uticaja, kontinenta muzike i `ivotnog stila tako razli~itog od evropskog.

Prvi utisci su bili sasvim povoqni.

Me|utim, izlazak u grad doneo je neobi~an ose}aj: ulica gde je hotel bila je pusta, ku}e su izgledale siroma{no i tro{no, ali sve to dok nisam do{ao do ve}eg bulevara.

Tamo je odjednom sve bilo vrlo druga~ije.

Visoke zgrade, {iroke i sre|ene ulice, gust saobra}aj. I taj se utisak o neprestanom smewivawu lepog i mawe lepog, bogatog i siroma{nog, stalno ponavqao u ovom gradu, ali i Brazilu uop{te.

SAO PAULO – MORE BETONA Sao Paulo – ili Sampa, kako ga u `argonu zovu – nema ba{ mnogo toga da ponudi radoznalom turisti. Grad je ogroman (preko 20 miliona qudi, ukqu~uju}i predgra|a), sa neverovatno velikim brojem solitera koji se doimaju kao kakvo more betona, a iz vazduha kao carstvo lego kockica. Sao Paulo je poznat i po velikom broju restorana svih svetskih kuhiwa, {to je posledica toga da u wemu `ivi jako mnogo nacija (recimo po broju Japanaca to je najve}i japanski grad izvan Japana, ali i drugi italijanski grad u svetu, da ne pomiwem druge velike zajednice, poput jevrejske).

Meni su se najvi{e dopali popularna i najve}a avenija nazvana Avenida Paulista (stanovnici San Paula u `argonu se zovu „paulisti”), veliki i prelepi park Ibirapuera, te prostrana neogotska katedrala Se sa trgom ispred.

Avenida Paulista pre svega impresionira monumentalno{}u i {irinom: to je avenija du` koje su ogromne staklene, veoma moderne zgrade sa prodavnicama, kancelarijama i tr`nim centrima, i gde je veoma `ivo. Ogroman park Ibirapuera nalazi se koji kilometar daqe, i do wega se sa avenije dolazi dugom {etwom kroz izuzetno elegantan deo grada. Park se pru`a na ~ak 150 hektara.

IGUASU I RIO Imao sam priliku da vidim ~arobne vodopade Iguasu, neverovatan prirodni fenomen, stotine vodopada na granici Brazila i Argentine, sa obe strane dr`avne granice. Sa brazilske strane, odakle se sti~e utisak o monumentalnosti celog podru~ja, ali i sa argentinske, gde se vodopadima prilazi jako blizu, ponajvi{e poznatom \avoqem grotlu, najve}em od svih vodopada koji su svuda unaokolo u nestvarnoj simfoniji vode.

A onda – Rio de @aneiro. Moj hotel, na dva koraka od poznate Kopakabane, nalazio se u lepoj ulici, paralelnoj sa pla`om, sa puno radwi, ponekim restoranom, mnogo sveta, i gustim saobra}ajem. Ta~no preko puta hotela bio je parki} u kome su sredove~ne `ene predano ve`bale, a dokoni penzioneri igrali karte. Atmosfera je bila kombinacija krajwe opu{tene, s mu{karcima u papu~ama i `enama u {ortsevima, ali povremeno i poslovne – tu i tamo bi promakao koji gospodin u odelu, s kravatom ili ozbiqnije doterana gospo|a.

Ta me{avina rada i opu{tenosti, zadovoqstva i obaveza ne{to je {to je tako tipi~no za ovaj grad – i to sam susretao svih kasnijih dana svog boravka.

Obavezan deo posete Riju obuhvatao je u`ivawe na pla`ama i pewawe na dve glavne atrakcije ovog grada – poznatu „Kocku {e}era” i jo{ poznatiji Korkovado. Sa pla`ama je bilo dosta lako jer se Kopakabana nalazila tako blizu da sam tu okolnost naravno koristio da {to ~e{}e budem tamo. U`ivao sam posmatraju}i ogroman broj kupa~a na pla`i ili reku qudi koji su avenijom Atlantik brzo hodali, tr~ali,

Rio de @aneiro, pla`a Ipanema

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 15. jul 2020.

2021. 19

BRAZIL U ritmu sambe

Rosiwa, favela u Riu Sao Paolo

^arobni vodopad, Iguasu

Поглед са Главе шећера vozili bicikle, ve`bali ili sedeli u jednom od mnogobrojnih restorana na pla`i.

Uve~e su restorani puni, a iz nekih je dopirala brazilska muzika, bosa nova.

Drugu poznatu pla`u – Ipanemu – posetio sam u jedno sparno popodne dok su se nad grad navla~ili tamni oblaci, obe}avaju}i ki{u. Pla`a je bila prepuna, fudbal se igrao posvuda i stotine lopti istovremeno su letele kroz vazduh i, kada bi se pogledalo du` dela pla`e tik uz more, to je prosto delovalo nestvarno.

Ovde se, pored ulice, upra`wavala jo{ jedna interesantna aktivnost – dosta mladih oba pola hodali su ve{to po tankim zategnutim trakama razapetim izme|u dva drveta palme na otprilike metar visine, ve{to balansiraju}i u naporu da {to du`e

ostanu na traci. A uz sve, to posvuda unaokolo, po pla`i i po ulici, bile su prelepe Brazilke, upravo onakve kakve poznajemo sa fotografija. Wihove tange i tamna preplanula tela privla~ili su radoznale poglede mu{karaca.

DVA BRDA I JEDNA FAVELA Do „Glave {e}era” oti{ao sam gradskim prevozom koji u Riju funkcioni{e jako dobro i radi cele no}i. Iz podno`ja brda uspiwa~om se sti`e na vrh, do jednog od najlep{ih pogleda na Rio. Dan je bio sjajan, nebo bistro i jasno, a kasno popodne zna~ilo je da }u videti zalazak sunca u punom sjaju – {to je naravno poseban do`ivqaj.

Pla`e Kopakabana i Botafogo, mali aerodrom s pistom koja je po~iwala i zavr{avala se na par koraka od mora, udaqeni

most Niteroj, Korkovado sa Hristom Spasiteqem, iza kojeg se spu{talo sunce – sve je bilo tu, u jednoj fantasti~noj kombinaciji boja i oblika od kojih je te{ko bilo odvojiti pogled...

Korkovado sam ostavio za naredni dan.

Ujutru je bilo sun~ano, ali su nebom plovili oblaci koji su pretili da se nagomilaju po podne. Odlu~io sam da odem {to pre, no sti}i na vrh ovog brda nije bilo nimalo jednostavno. Do|e se najpre taksijem do podno`ja, onda vozi}em – uspiwa~om, ali je bilo te{ko do}i do karata: kada sam stigao oko 10 ujutru, ve} su se prodavale za dva po podne! Odlu~io sam da uzmem mawe romanti~an minibus. U dve etape, zaobilaze}i zastra{uju}e redove, stigao sam na vrh relativno brzo. Tamo su se ve} stotine wih gurali na veliku platformu, s koje se pru`ao bo`anstven pogled na grad i sve wegove pla`e. Svi su `eleli da se slikaju ispred ogromne statue Hrista Spasiteqa, simbola Rija i, naravno, s ra{irenim rukama, ba{ kao {to i Hristos stoji.

Jedan dan sam iskoristio i da posetim najve}u favelu u Riju koja se zove Rosiwa.

U woj `ivi, po nekim procenama, nekoliko stotina hiqada qudi. Na{ vodi~, gospo|a sa besprekornim engleskim, s puno po{tovawa je govorila o stanovnicima favela, sirotiwi koja radi lo{ije pla}ene poslove, ~esto na crno, ali zahvaquju}i kojima je Rio izrastao u tako velik i moderan grad.

Ku}e u favelama gra|ene su od ~vrstog materijala, ali su uli~ice improvizovane i uske, nema kanalizacije, stotine kablova struje se prepli}e. Ipak, i ta mesta postaju boqa za `ivot, ~uli smo od na{eg vodi~a.

Najve}a gu`va u Riju bila je u kraju koji se zove Lapa, nedaleko od poslovnog centra grada, sat vremena autobusom udaqenog od Kopakabane. Deo duga~ke ulice, sa nekoliko bo~nih koje se ulivaju u wu, nekih sto–dvesta metara prepuno je najrazli~itijih restorana, kafi}a i barova koji su gusto na~i~kani jedan do drugog. Upravo ono {to sam o~ekivao da vidim u ovom gradu! U svakom je druga~ija muzika, uglavnom „`iva” i, naravno, brazilska, sa puno ritma i ponegde igra~ima koji ple{u wi{u}i se u ritmu sambe. Tu su bile i neizbe`ne „prijateqice no}i” za koje ne bih mogao da se zakunem kog su pola.

S. G.

20

RIZNICA

10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021. 2020.

Srbin u ~ijoj biografiji se na neverovatan na~in spajaju Pu{kin i Du~i}, Vivaldi i Tolstoj, ruski carevi i turski sultani, Sava Vladislavi} Raguzinski prvi put se kroz najzna~ajnije dokumente predstavqa na izlo`bi u Galeriji RTS-a.

Izlo`ba „Diplomata Petra Prvog velikog Sava Vladislavi} Raguzinski“ koja se otvorila 8. jula, prvi put pred srpsku javnost donosi dokumentovanu pri~u o `ivotu, delu i velikom zave{tawu Hercegovca iz Gacka, grofa Save Vladislavi}a Raguzinskog. Vi{e od 100 dokumenata, slika, crte`a i fotografija koji svedo~e o impozantnom `ivotnom putu, delu i zave{tawu ovog, po mnogima „najmo}nijeg Srbina nakon cara Du{ana“, na{lo se premijerno u Srbiji zahvaquju}i Nacionalnoj biblioteci Republike Burjatija i Predstavni{tvu Ministarstva spoqnih poslova Rusije u gradu Ulan Ude, prestonici ove republike Ruske Federacije, na ~ijem se krajwem jugu nalazi grad Kjahta.

A upravo taj grad drevni Trojickosavsk osnovao je grof Sava Vladislavi}. „Ovom izlo`bom mo}i }emo delimi~no ste}i utisak o veli~ini ovog ~oveka i svega {to je uspeo da u~ini. Te{ko je wegovu li~nost predstaviti na tih 45 panoa, ali mi se ~ini da smo prikazali sve {to smo mogli, a {to jeste najzna~ajnije kada je o Savi Vladislavi}u re~“, ka`e koautor izlo`be i daleki potomak ~uvenog grofa Branko Vukomanovi}.

Uz radost i uzbu|ewe {to }e se ovaj veliki i va`an doga|aj realizovati u srpskoj prestonici na, kako ka`e, svetskom nivou, Vukomanovi} ne zaboravqa da jo{ jednom uputi zahvalnost Nacionalnoj biblioteci Burjatije, pokrajine u Ruskoj Federaciji koja je autor postavke. „Oni su pre dve godine pripremili izlo`bu o Savi Vladislavi}u povodom 350 godina od wegovog ro|ewa, koju su postavili u predsedni~koj biblioteci u Sankt Peterburgu. Tada smo prvi put mogli da vidimo neke dragocenosti, poput uverewa o dvorskom stale`u Save Vladislavi}a koje mu je izdao Petar Prvi. Taj fantasti~ni artefakt ura|en sa zlatnim nitima i sa crvenim carskim pe~atom,

Sava Vladislavi} - najmo}niji Srbin posle cara Du{ana

ura|en u koloru, sa krasnopisom, sada }e videti i srpska publika“, ka`e Vukomanovi}.

Uz ovaj izuzetni dokument na postavci se na{lo i sve ono {to je istra`iva~kim radom sakupqano proteklih petnaestak godina, zbog ~ega je prvobitna izlo`ba koje je imala desetak panoa — pro{irena: sada ih je 45.

O se}awu na Savu Vladislavi}a koje vekovima neguju stanovnici Burjatije, naro~ito gra|ani Kjahte koju je Sava i osnovao, Vukomanovi} ka`e da je sna`no i — opravdano. „Ogromna je Savina zasluga za kompletno stanovni{tvo koje `ivi tamo. Kada je kona~no zahvaquju}i wemu utvr|ena granica izme|u Rusije i Kine i kada je potpisan ugovor 1727. godine, od tog momenta Rusija do danas ima mir du` ~itavih pet hiqada kilometara granice. Pored toga, Sava je osnovao grad Troickosavsk koji postaje prestonica ~ajnog puta, postaje

grad u kome se trgovci enormno bogate. Od 25 milionera u 19. veku u ruskoj imperiji, ~ak 20 je `ivelo u Troickosavsku. Pe~at ovog grada zna~io je i potvrdu najve}eg kvaliteta ~aja koji se odatle slao u ostale delove Rusije i Evrope.“ Na pitawe {ta }emo posle ove postavke saznati novo o ~uvenom hercegova~kom grofu ~iji se potpis na{ao na mirovnom sporazumu uz potpis ruskog cara i turskog sultana, o ~oveku ~iji je `ivot istra`ivao Jovan Du~i} i kome je Vivaldi posvetio jednu svoju operu, Vukomanovi} ka`e da }emo ipak samo delimi~no ste}i utisak o veli~ini svega onoga {to je Vladislavi} u razli~itim oblastima u~inio — od diplomatije i politike, do trgovine i kulture. Ono {to se ~ini va`nim, jeste formalizacija izu~avawa, odnosno institucionalizacija rada na istra`ivawu `ivota i dela ovog izuzetnog ~oveka. „To bi zna~ilo da se ubudu}e time ne bave pojedina~no neki istra`iva~i, pa

makar mu bili i potomci. Mi treba to da uvrstimo u na{ {kolski program. Zamislite na ~asu geografije |aci u~e istoriju Azije, a onda im u~iteqica pomene da je jedan Srbin uspostavio najdu`u granicu izme|u dve najve}e azijske zemqe. Ili studenti kwi`evnosti kada u~e o Pu{kinu, da saznaju da Pu{kina ne bi bilo bez jednog velikog Srbina koji je pesnikovog pradedu otkupio kao roba i poklonio ga ruskom caru. Ili na ~asu muzike re}i da je Vivaldi posvetio operu Savi Vladislavi}u. Pa, zar nas to ne ~ini ponosnim?“ Na pitawe {ta mu se posle dugogodi{weg istra`ivawa ~ini najva`nijim u radu i misiji Sava Vladislavi}a, Branko Vukomanovi} isti~e ~vrstu nit koja povezuje Vladislavi}a i Svetog Savu. „Ono {to sam ja uvideo kao najva`nije, jeste ta ~vrsta nit izme|u Save Vladislavi}a i Svetoga Save: grad Troickosavsk osnovao je u ~ast Svetog Save, on je u mladom vladaru Petru prepoznao da se u Rusiji stvara tre}i Rim, veliko pravoslavno carstvo i to mu budi nadu da tako mo`e do}i i do oslobo|ewa wegovih sunarodnika, Srba, srpskih zemaqa. Celo pregnu}e Save Vladislavi}a ide kroz tu promisao, kroz svetosavqe. On je i ro|en na Svetog Savu, wegove prve {kole bile su srpski manastiri i nije slu~ajno {to je sebe hteo da sahrani u Savini, manastiru koji je Sveti Sava osnovao… ^itav taj wegov niz, wegova prosve}enost i veza sa Svetim Savom ~ini ga mo`da najbitnijom li~no{}u od sredwega veka do danas. On je ostao na putu koji su nam na{i najsvetiji preci utemeqili, nastavio je wime i tu misiju razvio na nivou kakav je nezabele`en u na{oj istoriji“, zakqu~uje Branko Vukomanovi}.

R. N.

„Rivijera“ koja je za jedno leto progutala 42 kupaåa Svako ko bi se danas iz nekog razloga odlu~io da pro{eta levom obalom Save izme|u mosta “Gazela” i U{}a, ure|enim nasipom, te{ko da bi ikada mogao da pretpostavi da hoda nekada{wom beogradskom “rivijerom” – ogromnom pe{~anom pla`om koja je skoro dve decenije bila glavno mesto za kupawe leti, kad nai|u velike vru}ine.

Od beogradske “rivijere” vi{e ne postoji ni najmawi trag. [iroka pe{~ana pla`a bila je u jesen 1968. preorana buldo`erima, i ubrzo je nikao visoki zemqani nasip.

Zvani~no obja{wewe je bilo da se tako {tite novoizgra|eni delovi Novog Beograda od }udqive reke i prole}nih poplava, ali je pravi razlog bio druga~iji.

I stra{niji. [ezdesete godine su bile epoha kada letwi odlasci na more jo{ uvek nisu bili op{te mesto u `ivotima najve}eg dela tada{wih Jugoslovena, a posebno onih koji su `iveli daleko od jadranske obale, poput stanovnika Srbije i Beograda.

Umesto toga, kupawe na beogradskim rekama, Savi i Dunavu, bilo je op{te mesto svakog leta u Beogradu. I to mnogo pre nego {to su odlasci na Jadransko more postali popularni i “obavezni”.

Beogra|ani su svoja kupali{ta

na Savi imali jo{ od po~etka 20. veka, a pravi bum je krenuo tridesetih godina, sa otvarawe nekoliko “fensi“, kako bi danas to opisale mlade generacije, kupali{ta na mestu dana{weg Sajma.

Ipak, neslu}en razvoj za kupawe na rekama i “beach life“, letwi boravak na pla`i, nastupa od kraja pedesetih kada se prazan deo na levoj obali Save, prekoputa Kalemegdana i Kara|or|eve ulice, ponovo pretvora u najve}e gradsko kupali{te na otvorenom, kao {to je bilo i pre rata – nakon {to su zavr{eni veliki gra|evinski radovi na podizawu novog mosta “Bratstvo Jedinstvo”, odnosno, “mosta u Brankovoj”. Kada su oti{le ma{ine, do{li su prvi kupa~i.

Beograd u to vreme jo{ uvek nema ni Adu Ciganliju (tada je to divqe napu{teno re~no ostrvo do koga se dolazilo samo ~amcima), kao {to nema ni javne bazene.

Ceo grad je u letwim mesecima `iveo na “rivijeri”, dolazilo se porodi~no ili u grupama, mladi}i i devojke, tu se odvijao `ivot u pravom smislu te re~i, pa su tako mnogi brakovi tog vremena zapo~eli upoznavawem na pla`i.

U mnogim memoarima i pisanim uspomenama iz tog vremena pomiwu se trenuci i anegdote sa {irokog pojasa peska naspram centra grada.

"Rivijera" {ezdesetih godina

"Rivijera" nakon preure|ewa i uklawawa pla`e, krajem sedamdesetih Ali, kraj ovom delu gradske istorije je do{ao naglo i brzo.

Iako je sve delovalo idili~no, Sava je sve samo ne bezopasna voda. Brza i podmukla

re~na strujawa su svakog leta uzimala svoj jezivi danak me|u populacijom koja u najve}em delu nije imala nikakva iskustva sa plivawem. Jer, nisu imali gde da

nau~e.

Beogra|ani i wihovi gosti iz drugih gradova Srbije koji bi leti dolazili da se “bu}nu” i rashlade tokom obilazaka ro|aka, bili su u pravom smislu – “suvozemci”.

Kursevi plivawa i obuke }e do}i tek sa izgradwom bazena i sistemom {kolstva. Ali, do toga je jo{ uvek bilo daleko, i mnoge `rtve je jo{ morala da odnese reka.

Kulminacija masovnog davqewa nastupila je u svega dva meseca, u junu i julu 1968. godine.

Za svega nekoliko nedeqa na “rivijeri” se udavilo ~ak 42 osobe.

A {to je bilo najstra{nije, vi{e od pola utopqenika bila su deca starosti od 11 do 18 godina.

Suo~en sa katastrofom, tada{wi gradona~elnik Branko Pe{i} donosi hitnu odluku da se zabrani kupawe na rekama.

Drugi deo odluke bio je da se pla`a zauvek preore.

Istovremeno, ovaj legendarni gradona~elnik kre}e u izgradwu nekoliko kompleksa bazena u gradu kako bi Beogra|ani ipak imali gde da se leti kupaju i osve`avaju, odnosno, donosi plan da se Ada Ciganlija u ve}em kapacitetu pretvori u ure|eno kupali{te sa minimumom rizika.

M. T.

i

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 15. jul 2020.

2021. 21

AUSTRALIJA

KONTROVERZNA REKLAMA:

RENTON FAMILY TRUST Australijska reklama o va`nosti Aged Care vakcinacije izazvala `estoke Daje kvalitetnu kritike i uznemirila mnoge

o da amiorie da Za razliku od drugih nicuzemaqa koje su vakcinaIliciju poku{ale da promo{ki-vi{u prizorima povratka bezu normalu, Australija se ovogodlu~ila za taktiku zao gastra{ivawa. da je Nova reklama austrasla-lijske vlade o va`nosti ?“ vakcinacije protiv koviogo-da, na kojoj se vidi mlada im u nko ove-

`niVlaoicave, nao iko u da ovih elo z tu |en ile to je`ena kako se mu~i da udahsti-ne vazduh, uznemirila je v tajmnoge i izazvala kritike a sada vlasti poku{avaju da ijomzastra{e qude i tako ih Onnateraju na vakcinaciju. vlasti tiji Australijske i tuemitovale su reklamu proabe-teklog vikenda kako bi nkoukazali qudima koliko je ozbiqna situacija sa koR. N.ronom, naro~ito u Sidneju, i kako bi ih podstakli da se vakcini{u.

Glavni medicinski zvani~nik Pol Keli rekao je lokalnim medijima da su vlasti i `elele da reklama - ispod koje ide tekst

"Kovid mo`e da pogodi svakoga. Ostanite kod ku}e. Testirajte se. Zaka`ite vakcinaciju" - bude zastra{uju}a kako bi se ve}ina onih u Sidneju koji nisu vakcinisani, trga, shvatila da je situacija te{ka i vakcinisala.

"Ovo radimo samo zbog situacije u Sidneju i vrlo

grafi~na reklama }e biti emitovana smao u Sidneju", rekao je Keli. "Poruka je jasna: ostanite kod ku}e, testirajte se i zaka`ite vakcinaciju", dodao je on.

Australijske vlasti su emitovale i drugu, bla`u reklamu na kojoj se vide qudi kako paradiraju sa flasterima koje su dobili posle vakcinacije, uz poruku "Naoru`ajte se protiv kovida 19".

Stru~waci, me|utim, upozoravaju da stra{na reklama mo`e da bude i kontraproduktivna.

Reklama se "veoma

sna`no oslawa na taktiku zastra{ivawa i izazivawa straha", rekla je Gardijanu dr Xesika Kofman, istra`iva~ Merdokovog de~jeg istra`iva~kog centra.

To bi moglo da izazove dodatno oklevawe kod qudi koji se nisu vakcinisali i nepoverewe u vladu, naro~ito jer je u pitawu glumica pa bi mnogi mogli da do`ive vakcinu kao manipulativnu.

"Videli smo da zastra{ivawe kada je re~ o kampawi vakcinacije mo`e da ima suprotan efekat i kod qudi izazove jo{ ve}i strah od posledica vakcine", rekla je ona.

Kofman je navela i da je reklama pogre{na jer targetira mlade qude koji jo{ uvek nisu na redu za dobijawe vakcine. "Targetiraju mlade jer misle da su mladi ti koji kr{e pravila u Sitneju. Ali to je zamu}eno porukom da ostanu kod ku}e i, usput, zaka`u vakcinaciju za koju jo{ nisu stigli na red jer nema dovoqno vakcina", dodala je ona.

Korona se ponovo razbuktala u Australiji uprkos zatvarawima, vakcinaciji i merama, {to je izazvalo veliku zabrinutost vlasti i javnosti.

Stru~waci podse}aju da je vakcina uz maske i distancu jedino oru`je u borbi protiv korone.

^uveni holivudski glumac iz Australije „lud“ za Novakom, gleda svaki me~ Australijski glumac Hju Xekmen ne krije svoje simpatije prema na~inu igre i uspesima Novaka \okovi}a. ^ovek koji glumi „Vulverina“ iz serije filmova „X Men“ u posledwe vreme gotovo da ne propu{ta \okovi}eve me~eve.

Hju Xekmen (levo) i Novak \okovi} (desno) Gledao ga je i na Rolan Garosu, ispratio je i finale protiv Stefanosa Cicipasa kada je \okovi}a nazvao Supermenom.

„Budim se 3. dan karantina u Australiji da gledam maestralno mu{ko finale Rolan Garosa. U jednoj re~i, epski.

Sigurni smo da }emo na jo{ mnogo me~eva videti Stefanosa Cicipasa, velike ~estitke jednom i jedinom Novaku \okovi}u. Veliki zagrqaj i ~estitke za Novaka. Prijatequ, ti si supermen!

Pobednik Rolan Garosa, u mu{kom finalu 2021. godine“, rekao je Xekmen pre mesec dana posle Novakovog preokreta od 0:2 do 3:2.

Sada je gledao i kako Novak pobe|uje Matea Beretinija u finalu Vimbldona u ~etiri seta i to nije propustio da prokomentari{e. „Daaaaa! Nova~e, neverovatno, senzacionalno, bravo za tim Vimbldona“, ka`e Xekmen.

Novaku su na pobedi ~estitale i druge poznate li~nosti i sportisti poput Toma Brejdija, Rafaela Nadala, Roxera Federera, Luke Jovi}a, Karlesa Pujola i brojni drugi.

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu.

Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege. [ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

SKANDALOZNA IGRICA: Da li }e Hitler u raj ili pakao?

Igrica za mobilne telefone koja omogu}ava korisnicima da „sude“ poznatim istorijskim li~nostima izazvala je reakciju jevrejskih grupa u Australiji, posebno zbog ~iwenice da se u woj nalazi lik Adolfa Hitlera, pi{e „Dejli mejl Australija“.

Kako se navodi, aplikacija koja se zove „Sudwi dan: Bo`ji an|eo.

Raj ili pakao?“ na Guglu i Eplu ve} je preuzeta vi{e od milion puta.

Korisnicima igrice je dozvoqeno da odlu~uju o sudbini razli~itih istorijskih li~nosti, biraju}i da li }e ih poslati u raj ili pakao, na osnovu onog {to su ~inili tokom `ivota.

Jedan od likova kojem treba suditi je niko drugi do lider nacisti~ke Nema~ke i diktator Adolf Hitler, koji je u igrici prikazan kako stoji ispred }elije pune zatvorenika i obave{tava korisnike da je „okupio i ubio milione qudi u koncentracionom logoru“.

U drugoj sceni Hitler je prikazan kako se „mani~no vozi na tenku“, dok je u jo{ jednoj sceni vi|en kako dr`i bebu plavih o~iju i kose, sa natpisom koji ukazuje na wegove napore da formira „arijevsku rasu“.

Predsednik Komisije za borbu protiv kleveta Dvir Abramovi~ ka`e da je „ova

igra dokazala da smo dostigli stravi~an minimum i da zloupotreba holokausta ne mo`e biti vulgarnija“. „Nema ni~eg sme{nog ni zabavnog u ~udovi{tu poput Hitlera, odgovornom za istrebqewe {est miliona Jevreja, ukqu~uju}i 1,5 miliona dece“, rekao je on.

Abramovi~ je pozvao i kompanije Gugl i Epl da „odmah povuku poni`avaju}u igru sa svoje platforme i izvinu se“, isti~u}i da ne razume razlog zbog ~ega je igrica uop{te i odobrena.

22

10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021. 2020.

SVET POZNATIH

SRPSKA NAM JE VI[E OD KU]E:

[ERBEXIJA KONA^NO SVIRAO U BEOGRADU!

Pevao pesme Azre, setio se Arsena i Kemala Montena Glumac Rade [erbexija u nedequ ve~e otvorio je kwi`aru "Kosmos" u Knez Mihailovoj ulici i odr`ao sjajan koncert u Botani~koj ba{ti Jevremovac u Beogradu.

- Nisam ovako ne{to o~ekivao, da vas bude ovoliko, em je korona, em je utakmica finala Evropskog prvenstva u fudbalu. Hvala vam sa osmehom, sre}an i pomalo zbuwen, obratio se publici Botani~ke ba{te [erbexija, koji je promovisao svoj posledwi studijski album "Ne okre}i se, sine", iza{ao u doba pandemije, u decembru 2020. godine.

Svaki [erbexijin nastup nikako se ne mo`e definisati samo kao koncert, prenosi Tawug, i uvek je to mnogo vi{e od toga, {to se desilo i ove no}i. Deo programa posvetio je supruzi Lenki Udovi~ki, a i pokojnim prijateqima Kemalu Montenu i Arsenu Dedi}u, a izvodio je i hitove Azre i Mi{e Kova~a.

S. G.

Sloboda Mi}alovi} i Vojin ]etkovi} u`ivali na prvom „Bawaluka festu“ Gluma~ki par, Sloboda Mi}alovi} i Vojin ]etkovi}, uveli~ao je prvo izdawe "Bawaluka festa" na tvr|avi Kastel, pojaviv{i se na tre}oj ve~eri festivala, kada je veli~anstven koncert odr`ala Amira Meduwanin.

- Festival je velika stvar za Bawaluku - ocenila je Sloboda na crvenom tepihu, podvla~e}i da su organizatori manifestacije wihovi prijateqi i saradnici. - Do{li smo da podr`imo doga|aj, ali i da ~ujemo Marizu.

Popularni par se ne pojavquje ~esto zajedno u javnosti.

- Na na{u sre}u, produkcija je toliko velika, da se retko i sre}emo, koliko posla imamo - uz sme{ak }e Vojin. - Otkad smo ujutru krenuli iz Beograda, pa do sada, nismo uspeli da se ispri~amo.

Ina~e, nama su Bawaluka i Republika Srpska kao

DIRQIV GOVOR MIRE BAWAC NA OTVARAWU IZLO@BE U SOPOTU

„Dok ima qudi oko mene, ja sam `iva“ Glumica Mira Bawac odr`ala je dirqiv govor za koji je nagra|ena aplauzom prisutnih na otvarawu izlo`be "Lica Mire Bawac" u Centru za kulturu Sopot, pred po~etak Filmskog festivala Sopot.

Govore}i na otvarawu izlo`be fotografija wenih filmskih uloga, koju su priredili Pozori{ni muzej Vojvodine i prisutni autor Zoran Maksimovi}, Bawac je naglasila da su to "biografije `ena, a iza svake je po jedna sudbina koju je trebalo braniti, koju je trebalo zami{qati".

- A ja sam ve} na putu da idem gore. I dobro je da ostanu te fotografije, zato {to }ete mo`da u wima prepoznati ne{to od moje male snage, koja evo traje do sad - rekla je Bawac.

Na izlo`bi su predstavqe-

ne fotografije brojnih filmskih uloga iz {est decenija duge karijere Bawac, u filmovima kao {to su "Balkanski {pijun" (1984), "Sje}a{ li se Doli Bel" (1981), "Ne nagiwi se van" (1977), "@uta" (1973) i "No`" (1999), a glumica je rekla da su "slike jedan mali vremeplov".

- Ja sam `ena koja treba vas. Ne mogu da budem pasivna, da sedim, da ~ekam da me onaj

gore pozove. Imam svoj ritam i `ivim zato {to ste vi tu oko mene. Dok ima qudi oko mene, ja sam `iva - rekla je Bawac novinarima i zvanicama.

Glumica, koja je ~itavo vreme nosila velike tamne nao~ale, rekla je: "Lepo da vidite kako sam nekad bila i mlada, to je tako bilo davno, a ovo je moje lice", nakon ~ega je skinula nao~are pozdravqena burnim aplauzom pritusnih.

Filmski festival u Sopotu ve~eras je otvoren tradicionalnim vatrometom i sve~anim defileom filmskih ekipa i gostiju, uz otkrivawe spomenika "Statua slobode" ispred Centra za kulturu Sopot, gde }e besplatne projekcije 23 filma u takmi~arskoj konkurenciji trajati do zatvarawa manifestacije 17. jula.

S. G.

druga ku}a. ^ak nam je i boqe ovde.

Upitana kako se prilago|avaju velikim vru}inama, Sloboda ka`e: - Mi smo kao sportisti. Navikli smo na brze promene i adaptaciju. Putovawa, hoteli, presvla~ewe, {minka... Nedostajala mi je gu`va. Imam utisak da se stvari vra}aju u normalu. Radujem se {to slu{amo muziku.

Amira donosi sevdah, Mariza fado, ali, voli popularna glumica i rokenrol. Simboli~no, nedavno je glumila u spotu benda "I-plej" za pesmu "Sloboda".

- Dobra muzika je dobra muzika, bez obzira na to da li je rok, etno, fado - ka`e Mi}alovi}eva.

- Ponosna sam na taj spot, i na pesmu koju su meni posvetili. Mnogo mi je drago {to su veliki uspeh do`iveli.

M. T.

MARIZA NASTUPILA NA "BAWALUKA FESTU":

Ovaj deo sveta ose}am kao svoju ku}u Portugalska fado diva Mariza odr`ala je veli~anstven koncert u sklopu prvog "Bawaluka festa", na tvr|avi Kastel, o~arav{i publiku koja je ispunila prostor do posledweg mesta.

Umetnica koju znamo kao redovnu go{}u Beograda, istakla je da je sre}na {to je prvi put u Bawaluci.

Mariza je prvi put boravila u Bosni i Hercegovini 2014, kada je, kao i u Srbiji, obi{la poplavama pogo|ena podru~ja.

- Ceo svet prolazi kroz bolan period zbog kovida 19. Muzi~arima je onemogu}eno da rade.

Kada su bile poplave, srce me je bolelo dok sam gledala sve te qude koji su toliko toga izgubili. To je bio tu`an trenutak, a ovaj sada je sre}an. Ose}am ovaj deo sveta kao svoju ku}u. Uvek kada do|em, prihvatite me kao nekog svog. Volite moju muziku, kulturu...

LITERARNA STRANA Nakon romana Dervi{ i smrt (1966), koji je izazvao kwi`evnu senzaciju, Me{a Selimovi} je 1970. godine objavio Tvr|avu, novi roman sli~nog roda i oblika, sa srodnim crtama u sadr`aju. Pisac to i sam nagla{ava u Napomeni Tvr|ave: “Tvr|ava je pandan Dervi{u i smrti. Tvr|ava je svaki ~ovjek, svaka zajednica, svaka dr`ava, svaka ideologija.”

Ni{ta im ne zameram, pa ni to {to mi nisu uspjeli ostaviti ~ak ni uspomene. .....

Sve vi{e sam s wom, i kad sam sâm. Odnosim sa sobom weno ime, i blistavu sjenku ispod drveta. I pun sam wenog dubokog glasa, qep{i je od `ubora vode. .....

Ni haqinu ne vaqa krpiti, a kamoli qubav. Boqe je oti}i.

- Ti bi oti{la?

- Oti{la bih.

- Zato {to me ne voli{?

- Zato {to te volim.

Nije mi sasvim jasna ta `enska logika, ali sam znao da govori istinu. I bilo mi je drago {to to ka`e, mada je zvu~alo suvi{e ozbiqno i neopozivo. U tom trenutku ni{ta drugo nisam ni `elio. .....

Ako bismo otpatili sva~iju nesre}u, {ta bi bilo od nas? .....

Sve ~emer, sirotiwa, glad, nesre}e… A za{to je tako? Ne znam. Mo`da zato {to smo po prirodi zli, {to nas je bog obiqe`io. Ili {to nas nesre}e neprestano prate, pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se da }emo naqutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas. Zar je onda ~uda {to se uvijamo, krijemo, la`emo, mislimo samo na dana{wi dan i samo na sebe, svoju sre}u vidimo u tu|oj nesre}i. Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti. Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni. .....

- Ne treba sve gledati crno, [ehaga.

- I ja tako ka`em, Mula Ibrahime, la`em i sebi i drugima. Ali ponekad, ne tako ~esto, kad mi se zgadi la`, onda govorim istinu. Crno je, Mula Ibrahime, u te{kom vremenu `ivimo, a `ivimo jadno i sramotno. Utjeha je samo {to }e oni koji budu poslije nas `ivjeli, preturiti preko glave jo{ te`a vremena, i pomiwati na{e dane kao sre}ne.

To su bile najcrwe rije~i koje sam ikad ~uo, i padale su na du{u te{ko, kao zagrobne pjesme. Mo`da zato {to je govo-

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 15. jul 2020.

2021. 23

MEHMED ME[A SELIMOVI]

Tvr|ava (ODLOMCI IZ ROMANA)

rio bez `estine, mirno i uvjereno, hrabro a opet nemo}no. Sigurno nije istina sve ovo {to govori, ali je najve}a istina wegova tuga. Nisam mogao da ga ne upitam, na veliko zaprepa{tewe Mula Ibrahimovo: - Zar smo svi zli, [ehaga?

- Svi. Neko mawe, neko vi{e. Ali svi.

- Seqaci iz @upce, ~uo si za wih, nisu zli. Vojnici sa Ho~ina nisu zli. Mi smo nesre}ni, [ehaga, bez svoje krivice. .....

- Svako se ra|a sa svojom sre}om.

- Tako govore svi lakomisleni. .....

Nema u tebi lukavstva.

- Zar lukavstvo mo`e zamijeniti znawe?

- Iskusan ~ovjek bi upitao: zar znawe mo`e zamijeniti lukavstvo?

- Lukavstvo je nepo{teno.

- Nije uvijek ni nepo{teno. Zato {to je neophodno. Kao kaput zimi. Neko to zove i mudro{}u.

- [ta bi prvo savjetovao ~ovjeku kome `eli{ dobro?

- Da se svojim mi{qewem ne izdvaja

^IKO, DA VIDITE [TA IMAMO U RERNI:

Kako je Momo Kapor na jednoj slavi ostao praznog stomaka iako je bilo puno hrane!

Odem ja tako na slavu kod jednog doma}ina u Malom Mokrom Lugu, a pokraj mene sedne wegov osmogodi{wi sin, zalepilo se dete uz mene, ne mi~e se. Ru~ak, razumete, kao {to je red, po~ne gibanicom, ja taman da uzmem, kad onaj mali veli: “^iko, da vidite {ta imamo u rerni!”

Tako stoji stvar, mislim se u sebi, boqe da se ne prejedem na po~etku, nego posle, te presko~im i pile}u ~orbu, hladne bata~i}e i belo meso, a kad do|e sarma na red, taman pru`ih ruku, a mali me povu~e za rukav i {apu}e: “^iko, da samo vidite {ta imamo u rerni!”

Odustanem opet. Sa~eka}u to iz rerne. Zahvalim se i na prasetini, a svi me pitaju {to ne jedem ni{ta. Ni pe~ene krompire nisam takao, ni tur{iju ni proju, ni kajmak, ni{ta.

Vidim izneso{e se i kola~i, a tu nam je i opro{tajna kafa. “^iko, vu~e me onaj mali za rukav, da vidite {ta ima u rerni!” [ta ima u toj rerni?”, pitam besno, a mali ka`e: “Omacila se na{a maca.”

me|u qudima s kojima `ivi. Zato {to }e se onemogu}iti prije nego {to i{ta u~ini.

- Ove slike u na{em izlogu nisu izdvajawe.

- Drugi moj savjet ~ovjeku kome `elim dobro bio bi: ne govori uvijek ono {to misli{. .....

Vrijeme uporno glo|e ~ovjeku misao, i od we ostaje kostur, blijeda uspomena bez pravog sadr`aja. .....

Hiqadu ne~ijih sre}nih ~asaka bi}e kao ovaj, ali ovaj nikada vi{e. Hiqadu tu|ih qubavi bi}e kao ova, ali ova nikad vi{e. Nikada: jedina kona~nost. Prvi put znam {ta je sre}a, osje}am je, vidim, miri{em. Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema. .....

Niko nikome ne mo`e natovariti toliko muke na vrat koliko mo`e ~ovjek sam sebi. .....

Nikad ~ovjek ne mo`e tako upropastiti `ivot kao kad `eli da ga popravi, a ne zna

ni za{to ni kako da ga popravi, niti zna je li to popravqawe ili kvarewe, pogotovu ako izgubi svoj mir. .....

Badava, s takvim strahom ne vrijedi `ivjeti, i ne bih ni `ivio, kad bi me jednom savladao. Jer, drugo je upla{iti se kad ima razloga, u nesre}i, ili ratu, to mora svako, a drugo je pla{iti se uvijek, od svega. Sna`ni Mehmed Pe~itava, govorio je, nekad, u ho~inskim mo~varama: - Boj se ovna, boj se govna, a kad }u `ivjeti? Kad }u `ivjeti, Mula Ibrahime, ako se budem uvijek bojao? .....

Wega nije trebalo ni lomiti, on se savija prije dodira. Sli~an je vodi, nema svoga oblika, prilago|ava se sudu u koji ga naspu. Ni{ta mu nije gadno ako mu je korisno… ..... @ivot ovog naroda je glad, krv, muka, bijedno tavorewe na svojoj zemqi i besmisleno umirawe na tu|oj. .....

E pa, u redu, pomislio sam vedro, ve~eras sam presudio sebi: nikad ne}u presu|ivati nikome. I hvala bogu. A ono {to sam rekao, istina je. Dodu{e, istina gledana odozdo, ali kako bih druk~ije mogao da gledam? Oni odozgo, vide je druk~ije. I tako, vrag je odnio, svako ima svoju istinu, jer bi istina morala biti jedna, pa bismo pomrli od dosade, a najboqe je kad je tu|a istina neistina, zabavnije se `ivi. .....

Ja, crv, sitan i neva`an, {ta sam mogao u~initi wima, slonovima? Kakvu sam im {tetu mogao nanijeti?

Ja sam pesnica koja je udarila u zid.

Ja sam udarac koji boli onoga koji udara.

Ja sam pijesak pod wihovim nogama, ptica {to zanijemi kad kobac nadleti {umu, glista, koju koko{ kqucne, kad izade iz svojih podzemnih hodnika.

Ja sam mali ~ovjek koji je zaboravio da je mali. Uvrijedio sam ih {to se usu|ujem da mislim. .....

San je ono {to se `eli, a `ivot je bu|ewe. .....

- Sve }e pro}i, gospodine - govorio je tihi Ibrahim Paro. Ali, kakva je to utjeha? Pro}i }e i radost, pro}i }e i qubav, pro}i }e i `ivot. Zar je nada u tome da sve pro|e?

ZABRAWENA PESMA JOVANA DU^I]A O STRADAWU SRPSKOG NARODA:

Bila je dugo cenzurisana kod nas jer je govorila o pokoqu Srba Izve{taje o pokoqima nad Srbima od strane usta{a, Du~i} je prihvatio veoma te{ko. Plakao je, o~ajavao i tugovao nad tragedijom svog naroda. Tako je, 20.10.1941. godine, nastala wegova mawe poznata, anatemisana pesma “Vrbas”.

Prvi put je, kao citat, {tampana u ameri~kom izdawu Du~i}evih sabranih dela 1951. godine, i to u odeqku “Umesto predgovora” Luke M. Pejovi}a. Iz prevelikog po{tovawa prema mrtvom pesniku, Pejovi} nije `eleo da svoj tekst nazove predgovorom.

U wemu je opisao i posledwe Du~i}eve dane, provedene kod ro|aka Mihaila Du~i}a u “Vili na jezeru”.

U “Vili na Jezeru” Du~i} je pisao, pevao i plakao, ~itaju}i izve{taje o stra{nim pokoqima Srba u Bosni i u Paveli}evoj Hrvatskoj. Tu je on spevao i svoju pesmu “Vrbas”, za koju Slobodan Jovanovi} ka`e: – Wegova pesma “Vrbas”, ispevana povodom pokoqa Srba u Bosni, bi}e zabele`ena u svakoj antologiji na{eg patriotskog pesni{tva, isto onako kao Zmajeva “Vila”, Jak{i}evo “Padajte, Bra}o”, Vojislavqevo “Na Vardaru”, Raki}evo “Na Gazimestanu”.

U danima velikog srpskog stradawa i mu~eni{tva, Du~i}eva pesma je na{la re~i koje su mogle biti melem narodnom bolu.

Vrbas Nosi, srpska reko, krv na{ih sinova, jer krvave reke svud su na{e me|e; Ma~evi ubica svi su istog kova – Sad nosi unuke kud nosa{e pre|e.

Primi krv neja~i u svetle ti pene, Sto puta je za te i pre umirala: Da je ne polo~u pogane hijene, Da ne metnu u wu otrova i kala.

Na{e su pobede i zastave na{e Tvoj veliki zavet gordosti i besa – Jedine u tebi {to se ogleda{e, I jedine ovde digle do nebesa.

Be{e tada slavna a sad si i sveta, Pevaj sva krvava kroz wive i luge.

Na{a zvezda slave sad i daqe cveta: Pre sva~iji su`wi neg i~ije sluge.

Nosi mora krvi da ih ne pokradu, Nosi reko srpska, krv nevinih `rtvi: Radosne pobede heroji nam dadu, Ali stra{nu pravdu izvojuju mrtvi.

24

10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021. 2020.

FEQTON

DINASTIJA OBRENOVI] I TAJNA DRU[TVA (13) l Za{to su evropskim ezoteri~kim dru{tvima Obrenovi}i bili potrebni? l Uloga masona, templara i rozenkrojcera u stvarawu moderne Srbije l Postoje dokazi da je i knez Milo{ Obrenovi} bio mason l Crkva brvnara u Takovu vrvi od simbola masona i drugih tajnih bratstava l Skoro sve zadu`bine Obrenovi}a `ivopisane su ezoterijskom simbolikom l Kako su knez Milo{ i baron Rot{ild postali prijateqi l Opravdane sumwe da knez Milo{ nije umro prirodnom smr}u Milorad Bo{wak

Od svih Obrenovi}a, knez Mihailo je najvi{e putovao po Evropi Predvi|awa kneza Milo{a, davno pre wegovog kobnog upu}ivawa na "le~ewe" u Aleksina~ku bawu, o vladarskoj i `ivotnoj sudbini sina kneza Mihaila, bila su ta~na.

Milo{eve politi~ke i o~inske prognoze zvani~na istorija je od Majskog prevrata 1903. zaba{urivala, iako su i{le u prilog svim kasnijim re`imima. Iskusni vladar i mason Milo{ bio je, modernim re~nikom, istinski, dalekose`ni politi~ki analiti~ar.

Pripadnost Mihaila slobodnom zidarstvu nije i ne mo`e biti sporna. Wegova vladarski i li~ni `ivot uveliko su bili posve}eni masoneriji, ritualno osve}eni u wenim stepenima. Preko we, za Srbiju je u~inio mnogo vi{e nego {to "u~iteqica `ivota" predaje |acima i studentima.

Incestne rabote sa sestri~inom Katarinom spo~itavaju mu i dana{wa literatura i {tampa. Da su sasvim istinite, Mihailo bi te{ko ostao na spisku masona. Jer "brat" regularne masonerije ne sme da ima ne~asne namere prema "sestrama", to jest suprugama i }erkama drugih masona, a ni prema svojim ro|akama. U suprotnom, biva izba~en! Radi podse}awa: iz ovog bratstva je, po vi{e izvora, bio izba~en pisac i diplomata Ivo Andri}, zbog qubovni{tva sa suprugom masonskog "brata" pisca Gustava Krkleca.

Od vladarskih i Obrenovi} ima pobo~nih linija, najja~e veze u (pan)evropskim tajnim dru{tvima imao je Mihailo. Kwaz Milo{, po citiranim istra`ivawima mason, bio je uz velesile kreator politike osamostaqewa Srbije, dok je Mihailo ovekove~en i kao va`an akter evropske politike! Ko je sve Mihaila u mladosti zainteresovao za masoneriju?

Tuma~ewe Zorana D. Nenezi}a je - "tu ulogu kod Mihaila verovatno je imao wegov profesor stranih jezika, Konstantin Ranos" (unajmqivani prosvetar poodrasloj

Knez Mihailo Obrenovi} deci na dvorovima Evrope, mason francuskog porekla).

Ko su Mihailu bili dva obavezna ritualna garanta za inicijaciju u masoneriju, u kojoj brzo napreduje? Mo`da mu je neka ta znawa preneo i otac knez Milo{?

Od svih Obrenovi}a, Mihailo je najvi{e putovao po Evropi, naro~ito dr`avama od kojih je zavisila i sudbina Srbije, stekao naj{iri krug saveznika i masonske "bra}e". Te veze koristi za ja~awe pozicija Srbije u vihorima i vrletima evropske politike, osamostaqewe od Osmanskog carstva, ~ija mo} od turskog poraza pod Be~om 1683. opada, a za wegove o~ekivane ostatke tajno se bore ostale sile. Uspe{no je radio na modernizovawu Kne`evine po zapadnim uzorima.

Sa evropskim tajnim vezama, masonskim i pone{to sa drugim bratstvima, radio je i za wihovu i za svoju korist. S wima je, u etapnim padovima turske imperijalne mo}i, razmatrao projekte dr`avnog ujediwewa svih Srba na Balkanu, {to je {iroj javnosti malo poznato!

Vladare iz doma Obrenovi}a mnogi istra`iva~i, ~esto i opravdano, kvalifikuju kao proaustrijske, mada su bili u tajnom dosluhu i sa drugim silama, sa kojima su im se odnosi u etapama poboq{avali, ili pogor{avali. Uprkos tom, kod nekih autora preteranom austrofilstvu, Mihailo je sa "bra}om" iz masonskih lo`a drugih sila i wihovim izaslanicima na wegov dvor, razmatrao i {iri program ujediwewa, i to - svih Ju`nih Slovena!

Sve to protiv Austrije!

Ve} tada se projektovala budu}a korenita prekompozicija evropskog dotrajalog, krhkog sistema "koegzistencije" uspostavqenog Be~kim kongresom. Ra~una se i na kasniji raspad imperije Austrije (i potowe Austro-Ugarske) kao "tamnice naroda", slovenskih. Zato su i u woj samoj iz tajnih dru{tava Evrope podstrekivani nacionalnooslobodila~ki pokreti Slovena, pogotovo wihovih studentskih elita. Kne`evina Srbija, pogotovo u vreme Mihailove druge vladavine, uveliko je

ME[OVITA PRVA LO@A Prema ve}ini istra`ivawa, prva masonska lo`a u Beogradu bila je "Ali Ko~", nacionalno me{ovitog sastava.

Weni ~lanovi bili su i: Petar I~ko, u~esnik Prvog srpskog ustanka i kasniji diplomatski emisar, vojvoda Janko Kati}, knez Mihailo, Sima Milutinovi} Sarajlija (iako ~lan lo`a van Srbije), mitropolit Stefan Stratimirovi} (po wemu se zove lo`a u Novom Sadu osnovana 1926), vladika Josif [akabenda... Na ~elu lo`e "Ali Ko~" kao veliki majstor dugo je bio Mustafa-pa{a, koga su Srbi zvali "srpska majka", a ~est u~esnik u radovima bio je gr~ki revolucionar i mason Riga od Fere. Obojicu su u Beogradu ubile dahije - prvog davqewem, drugog ve{awem.

tim pokretima bila matica i matrica.

Razgranat masonski i dr`avotvorni rad kneza Mihaila u Evropi i Srbiji, prekida atentat na wega u beogradskom Ko{utwaku 29. maja 1868. Povodom wegove smrti, u brojnim lo`ama odr`ani su `alobni radovi, kako se ti rituali zovu slobodnozidarskom terminologijom.

Tri su neizbe`na pitawa. Prvo: ko je sve Mihailu obezbe|ivao uspe{an rad sa protagonistima zamr{ene evropske politike? Drugo: ko je spoqa tajno osiguravao stabilnost wegove vladavine, naro~ito druge od 1860. do atentata, koju istoriografi kvalifikuju kao jednu od najstabilnijih u Srbiji? I: za{to je u borbi za ujediwewe Italije, koju su predvodili masoni \uzepe Garibaldi i \uzepe Macini (Macini jo{ tad zagovara i stvarawe Ujediwenih dr`ava Evrope!) posredni~ka misija tog integralisti~kog pokreta na dvorovima i u lo`ama bila poverena Mihailu?! U te misije i{ao je sa ma|arskim revolucionarom Lajo{em Ko{utom, masonom visokog stepena.

Za tajnu misiju ujediwewa Italije oko Pijemonta, mogli su biti odabrani i drugi masoni. Za{to nisu?

Obja{wewe citiranih sagovornika u severnoj Italiji: "Knez Mihailo je izabran zato {to je uz svog oca kneza Milo{a bio jedan od ~elnika borbi za nacionalno oslobo|ewe Srbije, a Lajo{ Ko{ut je bio tajni akter odvajawa Ma|arske od Austrije! Garibaldi i Macini hteli su da ta tajna misija upravo predstavqa svojevrsno trojstvo podudarnih programa: Italija-Srbija-Ma|arska".

Tajne veze u Evropi ostvario je i Milo{. I kad su on i Mihailo bili svrgnuti, u egzilu, tajna dru{tva su s wima kontaktirala. Ve} smo naveli da je Milo{ sara|ivao i sa Rot{ildima. lll U slede}em broju: Tajne slu`be "kumovale" braku i razvodu kneza Mihaila i Julije

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

15. jul

1099. - Krsta{i su u Prvom krsta{kom ratu osvojili Jerusalim i razorili ga. Grad je posle rimskog razarawa 70. godine obnovio rimski car Hadrijan i pretvorio ga u rimsku vojnu koloniju, a 638. do{ao je pod vlast Arapa i postao muslimansko sveto mesto. Arapi su ga ponovo osvojili 1187.

1291. - Umro je nema~ki car Rudolf I Habsburg, osniva~ dinastije Habsburgovaca. Po dolasku na presto (1273) dao je ~lanovima svoje familije u posed Austriju, [tajersku, Krawsku, Koru{ku i Tirol, koje su postale habsbur{ke nasledne zemqe. Time je udario temeqe mo}i habsbur{ke monarhije.

1606. - Ro|en je holandski slikar Harmens van Rijn Rembrant, jedan od najve}ih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uqanih slika, oko 300 gravira i oko 2.000 crte`a, ukqu~uju}i remek dela kao {to su "No}na stra`a", "Izgubqeni sin", "^as anatomije doktora Tulpa".

1795. - Marseqeza je zvani~no prihva}ena za himnu Francuske.

1869. - Francuz Ipolit Me` Muri patentirao je margarin.

1904. - Umro je ruski pisac Anton Pavlovi~ ^ehov, jedan od najzna~ajnijih pripoveda~a i dramskih pisaca u ruskoj i svetskoj kwi`evnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadma{nim majstorom atmosfere i dijaloga. Wegove drame i danas su na repertoarima svetskih pozori{ta ("Galeb", "Tri sestre", "Vi{wik").

1937. - Pu{ten je u saobra}aj kanal Moskva - Volga dug 128 kilometara, dubok 5,5 a {irok 85 metara, ~ime je regulisana reka, a grad Moskva postao je luka povezana sa pet mora.

1941. - U bici kod Or{e u Drugom svetskom ratu, sovjetska vojska prvi put je upotrebila plotunsko raketno oru`je, popularno nazvano "ka}u{a".

1968. - Uspostavqen je prvi direktni putni~ki avio-saobra}aj izme|u SAD i SSSR. Na liniji Moskva-Wujork po~eli su da lete avioni "Aeroflota" i "Pan Amerikena".

1997. - U Majami Bi~u na Floridi ubijen je |ani Versa~e, italijanski modni kreator, jedna od najpoznatijih li~nosti iz sveta mode krajem 20. veka.

1999. - Nakon ulaska me|unarodnih mirovnih snaga na Kosovo, u Pri{tinu je stigao {ef civilne administracije UN Bernar Ku{ner, a vojni zvani~nici proglasili su Kosovo jednim od najopasnijih mesta na svetu zbog velikog broja mina koje su postavile sve strane u ratu.

2006. - Javno je predstavqen Tviter (Twitter), besplatna dru{tvena mre`a i mikro-blog alat koji omogu}ava korisnicima da ~itaju tu|e i {aqu svoje mikro-tekstualne unose, tzv. tvitove.

2015. - Umro je matemati~ar Vene Bogoslavov, autor "Veneovih zbirki" matemati~kih zadataka koje se koriste gotovo 40 godina u nastavi u sredwim {kolama {irom Srbije.

NEKA @IVI ]IRILICA PI[I KAO [TO GOVORI[, A ^ITAJ KAO [TO JE NAPISANO

U doma}e vaspitawe spadaju i u~ewe i vladawe - i sugestija da vaqa znati i strane jezike i wihova pisma: vladati tim pismima, ali i sobom... Ali i nauk da je osnovno pismo: na{e i najsavr{enije jedno. Na tom pismu nastala je sva na{a duhovnost. Po tom pismu, mi smo - mi Pismo kojim pi{emo odre|eno je, na po~etku `ivota u pismenosti - doma}im vaspitawem.

Doma}e vaspitawe po~iwe u ku}i, nastavqa se u {koli. [kola preuzima deo roditeqskog starawa i predaje nas Dru{tvu...

U doma}e vaspitawe spadaju i u~ewe i vladawe - i sugestija da vaqa znati i strane jezike i wihova pisma: vladati tim pismima, ali i sobom... Ali i nauk da je osnovno pismo: na{e i najsavr{enije jedno. Na tom pismu nastala je sva na{a duhovnost. Po tom pismu, mi smo - mi.

Onda dolazi Dr`ava - koliko je ima, kakvog karaktera i koliko do doma}eg vaspitawe dr`i!

Kao i pojedinac, dr`ava ume da bude boqa ili gora, pomodarska i skorojevi}ka, bri`na ili nebri`na mati... To zavisi od vlasti, ili re`ima.

Ima re`ima, koji, s tu|inskim diktatom, mewaju identitet dr`ave - naroda i jezika. Najpre se obru{e na pismo - ra~unaju, ne}e se primetiti: znamo i ono drugo.

Tako je u Crnoj Gori na{eg doba, jedan

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 15. jul 2020.

2021. 25

ZA[TO DR@AVA NE [TITI ]IRILICU:

Majci se pi{e }irilicom re`im, jednim klikom, ukinuo doma}e pismo - }irilicu. Da ih je neko pitao, odgovorili bi da je to evropski put (zajedni~ki imeniteq mnogih fraza i floskula i nepo~instava).

PRESUDNE GODINE Pisac ove bele{ke se}a se najva`nijih trenutaka svoje mladosti, kada je po~iwao da bude svestan pisawa i pripadawa. On i wegov nara{taj...

Bilo je to u titogradskoj gimnaziji, potkraj {ezdesetih godina pro{log stole}a. U Crnoj Gori, gotovo sve, bilo je }irilicom, izuzev registarskih tablica na malobrojnim automobilima. I "Pali svjetla" na ulazima u tunele.

Bili smo na prelazu iz osnovne u sredwu {kolu. Zemqa se jeste zvala Jugoslavija, republika Crna Gora... A u glavnom gradu Otaxbine tada `ive Branko ]opi}, Desanka, Ivo Andri}, Dragan Xaji}.

Dobro, i \or|e Marjanovi}... Onda onaj isti re`im naumi da nam to u~ini tu|im!

I {to daqim... Da sve vrednosti istisne i zameni gorim i najgorim.

Ikone kwige i prosvete bili su Dositej, Vuk i Wego{ - pisali smo wihovim pismom... Sveti Sava je bio vi{e u kwigama i legendama. Odrastali smo na juna~koj poeziji...

PISAWE OD SRCA Razredni stare{ina, u prvom gimnazije, bio nam je Branko \uri{i}, zvani Pirun (viqu{ka), profesor matematike, visok i lep ~ovek, Podgori~anin, bio ga je glas da je kockar i mangup - mudar, dovitqiv, duhovit.

Jednog dana naredi on na{em drugu ^a|enovi}u da na kovertu napi{e adresu svojih roditeqa u Brskutu - Bratono`i}i, da im razredni po{aqe pismo: kako se wihov sin ^a|enovi} pona{a: slabo u~i, nare|ao jedinice, "bje`i s ~asova", a oni mu pla}aju stan i {aqu svaki dinar do kojeg se te{ko dolazilo...

Sutradan, ^a|o donosi koverat, a prof. Pirun, sa staropodgori~kim naglaskom, ka`e: - E, moj ^a|o! Ti ocu i majci pi{e{ latinicom! Majci se, kukav~e siwi, pi{e }irilicom, od srca... Ocu se pi{e srpski!

Onda se okrene razredu: - Do{ao u grad, pa pravo na latinicu!

Profesor \uri{i} bio je matemati~ar: celog `ivota pisao: iks i ipsilon, barata brojevima i formulama, a sve {to se govori srpskim re~ima - }irilicom.

Tako nas je u~io i on, i ostali.

U to vreme, i uxbenici fizike i hemije bili su }irilicom, a formule (H2O, CHCO3...) latinicom... I uxbenik latinskog, }irilicom - srpski tekst, a latinicom - latinski tekst. U drugom gimnazije, imali smo odli~an uxbenik Elementa Latina - latinicom, {tampan u Zagrebu.

I to je bila lekcija - iz doma}eg vaspitawa: majci se pi{e od srca - }irilicom.

Da se zna da je moje I onima koje volimo. Uporedite re~ Qubav - }irilicom, i re~ Qubav - latinicom! Naizgled, isto, ali iskrenost opredequje!

Re~ qepota iz stare dubrova~ke kwi`evnosti jasna je samo }irilicom.

Ponekad na|em kwigu iz onog doba. Kupovao sam ih u kwi`ari "Prosvete", Ulica Bra}e Zlati~ana, zgrada "Metalke",

nekada{wi Titograd. Na svakoj sam se potpisao - }irilicom, da se zna da su moje. Bilo je to pripadawa kwige i ~itaoca - qubavi i odu{evqenosti poezijom.

Odrastao sam i radni vek proveo u izdava{tvu. Uredio sto kwiga u ediciji "Re~ i misao" - latinicom i preko stotinu u ediciji "Dom i {kola" - }irilicom.

Bilo je to u jednoj zemqi Jugoslaviji. Pre te zemqe, sve je u Srbiji bilo }irilicom... Gde smo sada, posle te zemqe? Ko nam to mesto odre|uje? I ko za to mesto odgovara?

Pismo je na{a slika i prilika - li~na i dr`avna.

Radni vek zavr{avam u Srpskoj kwi`evnoj zadruzi. Ova slavna ustanova Stojana Novakovi}a, Zmaja, Qubomira Stojanovi}a, Milana \. Mili}evi}a, Batuta i drugih, ve} 130 godina, {tampa kwige }irilicom. Hajde da se ugledamo na wu. Da li je ona odabrala Andri}a, ili Andri} wu? Bili su mladi, vr{waci. ]irilica se u~i odmalena. Govorio je to i Jova Zmaj: U~imo se, vreme nam je, U mladosti sve se mili.

Svako seme da}e ploda, Kad budemo ostarili...

Dragan Laki}evi}

Srbija }e ostati bez nastavnika srpskog jezika Ukoliko se nastave postoje}i trendovi |ake u srpskim {kolama ne}e imati ko da u~i wihovom materwem srpskom jeziku.

Zainteresovanost je duplo slabija od broja slobodnih mesta na fakultetima na kojima se {koluju budu}i nastavnici srpskog jezika, pa do indeksa mogu da stignu i oni koji na nekom od testova nisu osvojili ni jedan jedini bod.

Plate prosvetara od oko 50.000-60.000 dinara ne deluju primamqivo, pa je i ove godine nastavqen trend koji postoji ve} izvesno vreme kod srpskih studenata, tako se na tri katedre za srpski jezik i kwi`evnost javqa sve mawe i mawe studenata iz godine u godinu, pa se postavqa pitawe ko }e predavati na{oj deci u {kolama, ako se nastavi ovakav trend. Tako je na sva tri smera upalo 104 bruco{a od predvi|enih 270.

Na katedri za srpski jezik i kwi`evnost ima 120 mesta, od kojih je 24 na samofinansirawu, tako je bar bilo navedeno u kon-

kursu za upis. Me|utim, da bi upisali ovaj smer srpskim studentima je bilo dovoqno i 38,6 poena, koliko je imao posledwi student koji je upao na samofinansirawe, dok je za buxet bio potreban 51 poen. Ukupno je na ovaj smer upalo 47 studenata, od kojih 6 na samofinansirawu, a ostali na buxet.

Kada se radi o smeru Srpska kwi`evnost i jezik, na woj je prema konkursu predvi|eno 90 mesta, od kojih 28 na samo-

finansirawu. Na buxet je upalo wih 32 sa 54,52 poena, a wih troje finansira}e studije iz svog tro{ka, a najmawe poena za samofinansirawe je bilo 42,92 peona.

Na smeru Srpska kwi`evnost i jezik sa komparatistikom previ|eno je 60 mesta za bruco{e, od kojih 10 na samofinansirawu. Ovaj smer je upisalo wih 19, od kojih je posledwi imao bruco{ na rang listi imao 62,92 poena.

Zbog maweg broja zainteresovanih kandidata, uslov za upis na neka od ova tri smera imali su i kandidati koji na jednom od dva testa nisu osvojili nijedan bod od maksimalnih 20 po svakom testu. Odnosno kandidat je morao da osvojio ~etiri boda na oba testa.

Dekanka Filolo{kog fakulteta Iva Dra{ki} Vi}anovi} ukazuje da to nije problem od ju~e i da takav trend postoji ve} godinama. Napomiwe da je ove godine situacija ne{to boqa nego pro{le godine i da je sunovrat prekinut. „Situacija je otprilike ista kao pro{le godine. Uspeli smo da nekako zaustavimo dugogodi{wi trend pada zainteresovanosti za te katedre“, obja{wava ona.

Kao neke od razloga zbog kojih se mladi ne odlu~uju za ove smerove i rad u prosveti ona vidi i nedovoqne zarade, a isti~e i da se odnosn prema nastavnicima promenio.

Ni{ta boqa situacija nije ni

u ostalim univerzitetskim centrima. U Ni{u se prijavilo tek 29, iako primaju 50, a u Novom Sadu jedva 17, mada je odobreno 58 mesta, plus jo{ dva na odseku Srpske filologije u kontaktu sa slova~kom ili ma|arskom, iako tamo primaju 15.

Profesorka srpskog jezika i kwi`evnosti i predstavnica Sindikata UGS Nezavisnost, Vesna Vojvodi}, ka`e da je problem malog interesovawa za studije srpskog jezika i kwi`evnosti re~ o pojavi koja kod nas tiwa ve} du`i niz godina. „Mislim da je taj problem vi{estruko generisan ~ak i sami prijemni ispiti tokom dugog niza godina bili su veoma zahtevni, a sa druge strane mnoge kulturne vrednosti su erodirale u dru{tvu“, ka`e ona i dodaje da nakon toga nove generacije nemaju garanciju da }e wihov trud, znawe i rad biti prepoznati da bi oni mogli iole dostojanstveno da `ive.

M. T.

26

MOZAIK

10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021. 2020.

TESLA - TVORAC NA[E BUDU]NOSTI:

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Zna~ajnu sumu novca mo`ete potro{iti na nepotrebne namirnice iako bi bilo mudrije da to odlo`ite jer ne znate koliko }e kriza potrajati. Ukoliko ste u~esnik u saobra}aju, budite oprezni, naro~ito no}u. QUBAV: S uku}anima budite strpqivi i ne insistirajte na svojim stavovima. Skloni ste preuveli~avawu svega, pa i problema. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Budite izuzetno pa`qivi kako biste izbegli svaku vrstu agresije koja se mo`e pojaviti u va{em okru`ewu. Osim toga, ~uvajte se povreda.

QUBAV: Puni ste pozitivne energije. Od problema se branite ma{tawem i planirawem budu}nosti. ^ini se da zaboravqate da su planovi takve vrste nerealni. Ako se ne budete prizemqili odnosi mogu zahladneti. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Sve {to smislite da biste mogli da radite, nekako te{ko ide. Trenutne te{ko}e shvatite kao lekciju kojom u~ite kako da odvojite bitno od nebitnog. QUBAV: Da biste obuzdali potrebu za slobodom, neophodno je da prona|ete na~in da se bar na nekoliko sati dnevno osamite, makar stavili slu{alice na u{i i pustili muziku koja vam prija. ZDRAVQE: Oprezno s lekovima.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Niste sigurni u kom smeru da nastavite daqe, pa vam ta dilema mo`e izazvati velike nedoumice. Nemate puno vremena za kolebawe, morate brzo delovati. QUBAV: Osetqivi ste na sve {to ~ujete, do toga da ako neko opisuje svoje simptome, istovremeno ih i vi do`ivqavate. Tenzija mo`e popustiti, ali samo pod uslovom ako izbegnete mra~ne teme. ZDRAVQE: Bolovi u le|ima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Na vama je da prona|ete na~in kako da svoje postupke opravdate. Promene koje su pred vama jesu neprijatne ali i zavr{i}e se na najboqi mogu}i na~in. QUBAV: Ose}ate da se atmosfera promenila, a ne znate {ta je uzrok svemu tome. Mo`da ste u proteklom periodu bili previ{e opu{teni. Vreme je da se disciplinujete i suo~ite s realno{}u. ZDRAVQE: Naspavajte se.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: O~ekujete va`nu odluku, ali ona ne sti`e. Neki qudi su vam nehotice preneli pogre{nu informaciju. Sti`e nagove{taj promena, a s tim i re{ewe situacije koja vas ve} neko vreme mu~i. QUBAV: S jedne strane, `udite za slobodom, a s druge, prija vam da imate nekoga pored sebe.

Nestabilno raspolo`ewe mo`e da vas navede na {tetne postupke. ZDRAVQE: Vi{e se kre}ite.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Sti`e vam nov~ani priliv, ali istovremeno i dodatni tro{kovi. Pored ovoga, planetarni aspekti najavquju iznenadne promene koje vas mogu uznemiriti. QUBAV: Podr{ka porodice vam je od velikog zna~aja, naro~ito ovih dana kada ste pod velikim pritiskom jer morate da donesete odluku koja ima mo`da i `ivotnu va`nost. ZDRAVQE: ^uvajte se infekcije.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Dr`ite se podaqe od ozbiqnih tema jer se svaka mo`e razviti u sukob, naro~ito ako je to ne{to {to datira iz pro{losti. Sve {to vam je na srcu sa~uvajte za sebe i sa~ekajte povoqniji period. QUBAV: Jedna faza va{e qubavne veze prolazi i sada je krajwe vreme da razmislite o slede}em koraku. Odnos s voqenom osobom mora da se defini{e. ZDRAVQE: ^uvajte se gripa.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Rasplinuli ste se na mnogo strana odjednom. Previ{e truda, malo rezultata, postajete umorni. Ne posustajte jer sve {to sada uradite u narednom periodu }ete na neki na~in kvalitetno naplatiti. QUBAV: Inspiraciju pronalazite u osobi s kojom se dopisujete. Ukoliko se odva`ite na tajni susret, budite spremni na neprijatna iznena|ewa. ZDRAVQE: Kontroli{ite apetit.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: U ovom periodu vam sti`e interesantan predlog koji u sebi sadr`i neka nova re{ewa koja se mogu sprovesti i nakon {to trenutna kriza pro|e. QUBAV: [ta god uradili i kako god se postavili, ovih dana vas krive za sve. Osim toga, radi preventive, osigurajte sva poqa gde ste ne{to prikrili jer postoji velika {ansa da budete otkriveni. ZDRAVQE: Nesanica.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Sve se razvija kako treba, ali se vi, ipak, ose}ate sputano i zarobqeno. Dobra strana takvog aspekta je u tome {to pod pritiskom sjajno funkcioni{ete. QUBAV: Ostalim ~lanovima porodice prepu{tate inicijativu, umesto da zasu~ete rukave i izlaz iz jednog problema obezbedite sopstvenim snagama. Mo`da be`ite od odgovornosti jer ste umorni. ZDRAVQE: Nervoza.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Stagnirate na mestu gde ste se zatekli, ali ne gubite nadu. Sve ovo {to se ovih dana de{ava, u su{tini, otvara povoqne prilike koje vi ve} uveliko i predose}ate. QUBAV: U porodici je izvor `ivota. Imate poja~anu potrebu da sve dr`ite pod kontrolom. Preterana briga o svima i svemu mo`e izazvati pad raspolo`ewa i premor, a to obara imunitet. ZDRAVQE: Problemi s ko`om.

Pre 165 godina u li~kom selu Smiqan kod Gospi}a, ro|en genijalni nau~nik Nikola Tesla ugledao je svet pre 165 godina, 10. jula 1856. u li~kom selu Smiqanu, u oblasti Vojne granice austrijskog carstva. U kr{tenici je zapisano wegovo crkveno ime Nikolaj. Otac, srpski pravoslavni pop Milutin, i majka, popadija Georgina - \uka (devoja~ko Mandi}), nadali su se da }e im sin biti bogoslov i naslediti parohiju.

Nikola ih je ve} u de~a~kim godinama zabrinuo neobi~nim idejama i eksperimentima, a nastavnici su se pla{ili za wegovo zdravqe jer je pokazivao natprirodnu `e| za znawem i ~itao brda kwiga. Niko nije slutio da }e Nikola izrasti u "~oveka koji je izmislio 20. vek". Teslina otkri}a su omogu}ila prenos elektri~ne energije na velike daqine i be`i~ni prenos podataka radio-talasima, na ~emu se temeqi dana{wa civilizacija. ^ovek ogromnog znawa koji je umeo celog Geteovog "Fausta" da izrecituje napamet nikada nije zaboravio svoj srpski identitet.

Prilikom posete Beogradu 1. juna 1892, rekao je masi odu{evqenog sveta koji ga je do~ekao na `elezni~koj stanici: - Ako budem imao sre}e da ostvarim barem neke od svojih ideja, to }e biti dobro~instvo za celo ~ove~anstvo. Ako se te moje nade ispune, najsla|a misao bi}e mi ta da je to delo jednog Srbina.

Na predavawu studentima beogradske Velike {kole 2. juna je naglasio: - Ja sam, kao {to vidite i ~ujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivawima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znawem i radom podi`ete slavu srpstva u svijetu.

Savremenici ~esto nisu razumeli wegove ideje i tra`ili su garancije pre nego {to investiraju u istra`ivawa, a Tesla im je govorio: - Gospodo, ja nemam nikakvih garancija osim svojih otkri}a. Ja nisam osiguravaju}a ku}a. Morate mi verovati na re~ i prepustiti se instinktu, intuiciji, ma{ti...

Ostavimo budu}nosti da ka`e istinu, i izra~una svakoga prema wegovom radu i dostignu}ima. Sada{wost je wihova, budu}nost, za koju sam ozbiqno radio, moja je.

Tesla je promenio istoriju sveta neslu}enom brzinom, pa je ve} 1921. ameri~ki profesor B. A. Berend rekao: "Kada bismo iz industrije iskqu~ili rezultate Teslinog istra`iva~kog rada, svi to~kovi te industrije prestali bi da se okre}u, na{i tramvaji i vozovi bi stali, na{i gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene."

Posle wegove smrti, 7. januara 1943. godine, na naslovnoj strani "Wujork tajmsa" pisalo je: "Umro je svetac nauke".

R. N.

Najve}a quqa{ka u Srbiji – Na woj se „leti“ 36 metara u jednom potezu Najve}a quqa{ka u Srbiji nalazi se u selu Drag~i}i kod Kraqeva. Visoka je 20 metara, te{ka tri tone i na woj se „preleti“ 36 metara u jednom potezu.

Me{tanin Rade Joksimovi}, poznat i kao vlasnik pogrebnog preduze}a, odlu~io je da me{tane svog kraja malo zaquqa, pa je tako u svom selu postavio quqa{ku, ali ne bilo kakvu ve} najve}u u Srbiji. „Dugo sam u kontaktu sa qudima samo kad je neka tuga i `alost, pa sam `eleo sada da im priredim i malo veseqa, puno `ivota. Odluka je pala na quqa{ku koja je visoka 20 metara, ve}a je i od one u Be~u, a amplituda quqawa je 18 metara u jednom pravcu, {to zna~i da ko se zaquqa jednom lete}e 36 metara tamo-ovamo. Ideja je bila dobra i uz pomo} prijateqa je realizovana", rekao je Rade.

Za ovu jedinstvenu ogromnu quqa{ku, kako ka`e, bilo je potrebno utro{iti oko

tri tone materijala, ~elika i betona. „Quqa{ka zahteva da se ~ovek dovede u neku po~etnu poziciju koja se posti`e sa jednim pomo}nim podizawem na odre|enu visinu, pu{ta se mehani~ki i onda po~iwe quqawe“, rekao je Rade i dodaje da je sli~nu quqa{ku imao prilike da vidi samo u Kini. „U Evropi ovakvih nema. Sve sam konstruisao sam, prvo u svojoj glavi i verujem da sam kona~no bli`i ciqu da omladini i onima koji }e se tek ra|ati ostavim ne{to trajno, jer nije posao u umirawu, ve} u ra|awu“, poru~uje Rade.

M. T.

^etvrtak 15. ^etvrtak 10. decembar 2020. ^etvrtak 15.jul jul2021.

2021. 27 27

ZDRAVQE ZRAVQE

1

Va`an je kvalitet, a ne du`ina sna

Potreba za snom je individualna. Va`no je obratiti pa`wu na kvalitet sna, a ne na du`inu spavawa. U proseku osam sati spavawa je dovoqno za dobar odmor.

2

SAVETI ZA ZDRAV SAN Ti{ina i ~ist vazduh

Za kvalitetan odmor je va`no odlaziti u krevet svako ve~e u pribli`no isto vreme. Tako|e je od zna~aja prilikom spavawa iskqu~iti sve zvu~ne i svetlosne signale koji mogu ometati san.

3

Nikako punog stomaka

Uzimawe te{kih i masnih obroka, alkohola i obilnih ve~era se ne preporu~uje nekoliko sati pre odlaska u krevet, bar tri sata. Pun stomak ometa kvalitetan san, dovodi i do poreme}aja disawa tokom sna, kao {to su hrkawe i apneja.

4 5

KVALITET @IVOTA ZAVISI OD KVALITETA NO]NOG ODMORA

ede e sa e|epoe da idi

konujem adivim ve} M. T.

5

Saveta za dobar san

Recept

Ligwe u belom vinu POTREBNO JE: 1 kg krompira, 2 crvena luka, 4 ~ena belog luka 500 g ligwi 150 ml belog vina 1 dl vode 1 {oqa palente maslinovo uqe so, biber, origano, ruzmarin

RAZVOJ Bebe spavaju 18 sati Spavawe novoro|en~adi u toku prvih meseci `ivota okupira oko 18 sati, od ~ega je 50 odsto REM spavawe, sa brzim pokretima o~iju.

- Arhitektura spavawa se dosti`e oko 12 do 14 godine i predstavqa spavawe kao kod odrasle zdrave osobe.

Krompir isecite na kockice, za~inite ga maslinovim uqem i pospite po wemu palentu, pa dobro izme{ajte. Crveni luk isecite na polumesece i ubacite u krompir. Sve prome{ajte pa dodajte komadi}e belog luka. Za~inite ligwe po ukusu. U posudu sa poklopcem izru~ite krompir s lukom, dodajte ligwe i zalijte s vinom i vodom. Ako nemate posudu s poklopcem, mo`ete koristiti alufoliju kao poklopac. Pecite na 200 stepeni 45 minuta, potom sklonite poklopac i pecite dok ne porumeni. Poslu`ite uz preliv od maslinovog uqa, sve`eg per{una i belog luka.

Posle napornog rada popodnevno dremawe oko 30 minuta dobro }e do}i i ne}e remetiti kasniji no}ni san.

Fizi~ka aktivnost

Zna~ajna je za dobar san i treba je svakodnevno upra`wavati zavisno od godina i fizi~ke kondicije.

San i danas ostaje misteriozan kompleks, ~ije razumevawe zahteva eksperte iz svih poqa medicine.

- Nedavne studije ukazuju da spavawe mo`e uticati na endokrine funkcije. Dokazano je da kod qudi koji kratko spavaju nivo grelina je povi{en {to stimuli{e apetit, a to daje nove poglede na terapiju gojaznosti. Koliko je bitan san, ukazuju i ~iwenice da ~ovek bez hrane mo`e pre`iveti 40 dana, bez vode sedam dana, a kriti~na granica bez sna iznosi oko 10 dana, kada nastaju brojni poreme}aji koji mogu dovesti i do smrti.

Te{ko}e pri uspavqivawu, odr`avawu spavawa, preranom bu|ewu i nedovoqnoj koli~ini spavawa, dovode do poreme}aja funkcionisawa tokom dana.

Prekomerna dnevna pospanost se kao simptom javqa kod velikog broja poreme}aja spavawa, od apneje preko sindroma nedovoqnog spavawa, periodi~nog pokreta ekstremiteta tokom sna i drugo. Smatra se da jedna tre}ina osoba ima neki poreme}aj spavawa u toku `ivota. To se odnosi na nedovoqnu koli~inu spavawa ili neokrepquju}i san, preterano dugo spavawe i spavawe van regularnog perioda spavawa.

On nagla{ava da je potreba za spavawem individualno razli~ita i zavisi od mnogih faktora.

- Postoje dve nepromenqive karakteristike: totalna potreba za snom i vreme spavawa. Pitawe je koliko je va`an vremenski ritam spavawa koji prolazi kroz vi{e faza. Ne-REM i REM spavawe. Va`no je kada spavawe po~iwe i kada se zavr{ava. Mnogi qudi imaju probleme sa ranim ustajawem, a mnogi su nakon bu|ewa umorni. Du`ina spavawa zavisi od brojnih faktora: genetike, starosti, bolesti, navike, fizi~ke aktivnosti, telesne temperature. S. G.

^iwenice o lekovitom dejstvu kupusa Od davnina se kupus koristi za le~ewe raznih oboqewa, iako su na{i stari naj~e{}e kupus koristili za obloge, i to ne samo obloge rana ve} i za bolove u crevima i `elucu.

Kupus je i niskokalori~no povr}e koje se sastoji od omega-3 masnih kiselina i lekovitih sumpornih materija koje {tite od raka.

Zbog malog broja kalorija, idealno je re{ewe za one koji `ele da smr{aju ili kojima treba pomo} oko dijete.

KUPUS JE PRAVA HRANA ZA MOZAK Zbog velikog udela vitamina K, kao i antocijanina, kupus mo`e poboq{ati mentalne funkcije i koncentraciju. Ove materije spre~avaju i uni{tavawe `ivaca i ja~aju odbranu od Alchajmerove bolesti i demencije. Crveni ima ve}i udeo tih nutrijenata od zelenog.

SADR@I MINERAL KOJI ULEP[AVA Kupus sadr`i sumpor koji poma`e u su{e-

Ure|uje: Daniel Poletan

Priprema: Priprema:

[ta remeti san Zdrav san ometaju brojna patolo{ka stawa, sekundarni poreme}aji spavawa: bol, temperatura, no}no mokrewe, depresija i tako daqe. I primarni poreme}aji spavawa, u koje spadaju: insomnije, nesanice, hipersomnije, poreme}aji disawa vezanih za spavawe, centralna i opstruktivna apneja i tako daqe.

Spavawe i zdrav san neophodni su za ja~awe imuniteta, kvalitetan odmor i rad svih organa i sistema, a bitno uti~u na ukupan kvalitet `ivota DOMA]A KUJNA

POREME]AJI

Dremka od bar pola sata

Tel: +381 65 4381943 i +387 66355310 Mail: gp@goranpoletan.com Ogrozd je vrsta vo}a iz roda ribizli.

To je `bun sredweg rasta koji po~iwe da ra|a druge godine, a punu rodnost daje u periodu od 5 do 8 godine. U proseku `ivi oko 15 godina, ali mo`e do`iveti i 20.

Zreli ogrozd }ete prepoznati po glatkoj i providnoj kori. U fri`ideru ga mo`ete dr`ati oko nedequ dana. Nedozrelo vo}e mo`ete koristiti kuvawe i pe~ewe.

Od svih sastojaka ogrozda, najva`niji je vitamin C, koji deluje na imunitet i nerve. Ogrozd tako|e sadr`i silicijum, zbog ~ega se preporu~uje kod ~i{}ewa organizma od te{kih metala i za ja~awe vezivnih tkiva. Tako|e je bogat balastnim materijama, zbog ~ega ~isti creva i preporu~uje se kod opstipacije. Zahvaquju}i provitaminu A, ogrozd {titi sluzoko`u i

wu masne ko`e, kao i {to poma`e kod akni.

U organizmu je sumpor potreban i za stvarawe keratina, proteina koji je veoma va`an za lepu kosu, ko`u i nokte.

POMA@E KOD DETOKSIKACIJE Ba{ zbog vitamina C i sumpora, konzumirawe kupusa poma`e kod detoksikacije, pogotovo od slobodnih radikala i mokra}ne kiseline. Ovi su toksini ina~e jedan od glavnih uzroka artritisa, reume, kao i bolesti ko`e.

SPRE^AVA PODIZAWE VISOKOG PRITISKA Zbog velike koli~ine kalijuma u kupusu, wegovo konzumirawe odr`a}e krvne `ile prohodnim. Uz to, u kupusu je dobar izvor kompleksnih karbohidrata koji usporavaju ispu{tawe {e}era u krv tokom probave.

POMA@E KOD GLAVOBOQA ^ak i kod onih glavoboqa izazvanih mamurlukom, pomo}i }e vam upravo na na~in na koji su koristili na{i stari. U gazu stavite smrskani list kupusa i stavite na ~elo, toliko je lagano. Uz to, sok od kiselog kupusa mo`e zaustaviti i one hroni~ne glavoboqe.

Pijte oko 50 ml dnevno kako biste osetili rezultate.

PROTIVUPALNA SVOJSTVA KUPUSA U kupusu se nalazi glutamin, koji je poznat i kao protivupalna aminokiselina. Zbog wega, konzumacija kupusa mo`e da umawi upale i iritacije, kao i da smawi simptome alergija, bolova u zglobovima, pa ~ak i ko`nih bolesti.

M. T.

Le~ewe biqem Ogrozd ja~a }elije u organizmu. Piridoksin (vitamin B6) blagotvorno deluje na kosu i nerve, dok biotin (vitamin B9) pozitivno deluje na ko`u i kosu.

Ogrozd tako|e iz tla upija veliku koli~inu magnezijuma i mangana, koji ja~aju }elije, mi{i}e i srce, kao i kalijuma (podsti~e mokrewe) i cinka (uti~e na imunitet). U kori se nalaze nezasi}ene masne kiseline, koje su tako|e va`ne za zdravqe. Kao niskokalori~no vo}e (svega 44 kalorije na 100 g), ogrozd se preporu~uje i

kao sastojak dijeta za mr{avqewe, a tako|e, u kombinaciji sa drugim dijetalnim namirnicama, poma`e kod smawewa holesterola i, uop{te, masno}a u krvi.

U kombinaciji sa medom ogrozd poboq{ava vid i {titi od katarakte. Samim tim, u sezoni ga treba konzumirati svakodnevno u {to izvornijem stawu.

Na{i preci su ogrozd koristili vi{e nego mi danas. Nije ni ~udo, imaju}i u vidu wegov privla~an izgled, prijatan ukus i zdrave sastojke vitamin C, provitamin A, kalijum, kalcijum, fosfor i dijetna vlakna…

28 ^etvrtak 15. jul jul2021.

2021. 2020.

10. decembar ^etvrtak 15.

ENIGMATIKA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 1 SLIKA STEVANA MILOSAVQEVI]A IZ 1917. GODINE

SLOVENA^KI PESNIK, VODNIK

DVA ISTA SLOVA DRUGO SLOVO AZBUKE

PRILI^ITI SRPSKI POKAZNA NORVE[KA NEKOME BIOLOG, ZAMENICA ILI PETAR NE^EMU

POND

STARE MERE ZATE@INU I ZAPREMINU MUKAWE EKSTREMITET STANOVNIK SENTE

BLAGI OBLIK VELIKIH BOGIWA (MED.) ASTATIN POKU[AJ UBISTVA POZNATE LI^NOSTI

DEO LICA 23. SLOVO AZBUKE TV VODITEQKA POPOV [ID

Sr Gl pski as

SRPSKI GLUMAC, RATKO RAONIK (POKR.)

VA@AN

O[TRI, SRPSKA @ESTOKI GLUMICA (LAT.) (1953-2020)

FRANCUSKI PEVA^, IV ODRASLO

REOMIR TANKOST

SRPSKO MU[KO IME

@IVO FAZA U BI]E, RAZVOJU STVOREWE INSEKATA

TOPOLA

NA^IN VEZIVAWA PERTLI DOMA]E GOVEDO

IZLO@BA SRPSKI SLIKAR U PO^AST ARALICA (1883-1980) NEKOJ DAMA U OSOBI [AHU (SKR.) AKTINIJUM (MN.)

NEPER FRANCUSKI PISAC, PJER

SRPSKA GLUMICA SA SLIKE MESTO KOD VLASOTINCA ^EST NAZIV HOTELA

VELIKA REKA U AZIJI

A@DAJA (MN.) AMERI^KO INDIJANSKO PLEME TEMPERATURA LI^NA ZAMENICA

MESTO U BOSNI KOD @EPE

SVILAJNAC

ISTOK UZVIK NEGODOVAWA

ITALIJA ERBIJUM

MARKA INSTANT SUPE AMERCIJUM

ZARADITI NA LAK NA^IN BELGIJA

POSTATI VLA@AN LISTOPADNO DRVO

DEO PLUGA (MN.)

MINI SUKWA

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA 2 @IVOTIWA SA BODQAMA

SRPSKA KOMPOZIVRSTA, ROD TOR BALERINA FILMSKE (OBI^NO I KOREMUZIKE OGRAF, AJA MORIKONE FILMA)

IMATI SMELOSTI SUVOZEMNA @IVOELEKTRI^- TIWA NI (SKR.)

SEVER

OBIM

KOJE JE U @IVOTU

5. I 16.

SLOVO AZBUKE

EVO, ENO

MAWI DEO NEKE TERITORIJE

ITALIJANSKA FAB- NADEV ZA IN\IJA RIKA AUTO- KOLA^E MOBILA

@IVOTIWE KOJE JEDU MESO SREDSTVO PLA]AWA

FRANCUSKI PEVA^ MONTAN

PROTIVVRU]E, NIK NACIZMA UGREJANO

OSNIVA^ PERSIJSKE RELIGIJE JAKO AKTIVNO RUSKI DR@AVNIK, JOSIF

NA^ELNO VESLA^KI SAVEZ VOJ. ONAJ KOJI LIFERUJE ROBU

FRANCUSKO @ENSKO IME

DVA ISTA VOKALA KOJE IMA STO KRAKOVA

AMERI^KI DR@AVNIK KLINTON RADIJUM PEVA^ICA IZ BIH, DERVOZ

POZADI, STRAGA

TRGOVIN. PREDUZE]E KLARINETISTA MILO[EVI]

ALUMINIJUM MALI PRSTEN NA PRIMER (SKR.) GODI[WA OTPLATA DUGA (LAT.)

ROMAN LUISA BROMFILDA

LI^NA ZAMENICA VRSTA MINERALA RADNA ZADRUGA U STAROJ RUSIJI

PISAWE FEQTONA SRPSKI RE@ISER SA SLIKE MENICA SA DOMA]OM VALUTOM (TRG.) LANTAN

PREVREMEN

Sr Gl pski as

TR^AWE

1 2 3 4 5 6 7

IRIDIJUM KISEONIK

PRIKRIVENOST MAJSTORSKI KANDIDAT

AKTINIJUM

NEPER

RE[EWA IZ OVOG BROJA:

IZRA\IVA^I MAKETA REOMIR

TELUR ISTOK ODLIVATI, ODASIPATI

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

14. SLOVO AZBUKE

Skandinavka 1: VODORAVNO P, VV, R, MONTAN, BRATISAV, OKE, ALASTRIM, UD, ATENTAT, USTA, TANKOSI], ENA, STOJAN, [NIR, SLOBODA MI]ALOVI], N, TARIM, CRNATOVO, ALE, VRATAR, T, I, I, KNOR, OVLA@ITI SE, U]ARITI, RAONICI, VRBA, MINI] Skandinavka 2: VODORAVNO S, JE@, MESO@DERI, FIAT, U NA^ELU, INTENZIVNO, NINET, VSV, OO, AL, TP, GORKI LOTOS, NPR, BIL, IZA, TA, RA, ONO, FEQTONISTIKA, EMIR KUSTURICA, RAN, RIMESA, IR, AC, LATENTNOST, N, MAKETARI, TE, TRK, ATAKATI, Q Ukr{tenica: VODORAVNO ANBLOK, RE, CREP, AUTO-ALARMI, DI, TVRD, NOSNICE, N, JE@, DANTEOV TRG, ^UKUR-^ESMA, AV, LEJI, KARTIRATI, O, INFERIORAN, N

UKR[TENICA VODORAVNO: 1. Na veliko (trg.) - Simbol renijuma Vrsta krovnog pokriva~a, 2. Sistem za{tite na automobilu (mn.) - Simbol didima, 3. Koji je velike tvrdo}e Nozdrve - Oznaka za neper, 4. @ivotiwa sa bodqama Roman Dragana Veliki}a, 5. Poznata ~esma u starom Beogradu - Pse}i lave`, 6. Rumunski novac (mn.) - Upisati u kartu (franc.), 7. Simbol kiseonika - Podre|en (lat.) Oznaka za neper.

USPRAVNO: 1. Oznaka za amper - To jest (skr.) - Autooznaka za Loznicu, 2. Uve~e, 3. Pripadnici bur`oazije, 4. Limited (skr.) - Biv{i irski fudbaler, Roj, 5. Dva ista vokala - De~ja ustanova (skr.) - Simbol fluora, 6.

Stanovnice Kanarskih ostrva, 7. Srpska glumica, Beba, 8. Fina sita u cinkografiji, 9. Argentinski revolucionar ^e Gevara, 10. Srpsko mu{ko ime, 11. Gusto kuvano jelo od bra{na, masla i sira, 12. Oznaka za reomir Auto-oznaka za Egipat - Akademija nauka (skr.), 13.

Eduard kra}e - Oru`ani sukob naroda, 14. Ptica sa Antarktika.

T,

SPORT

Dubai, Ibica?

Ne - ve} Boqevac podno Rtwa

Basketa{i otputovali u Tokio po olimpijsko zlato

Mu{ka reprezentacija Srbije u basketu otputovala je u Japan, u grad Karatsu, gde }e obaviti pripremni kamp i poku{ati da se {to boqe privikne na vremensku razliku i klimatske uslove pred po~etak Olimpijskih igara.

U avionu koji je u ponedeqak rano ujutru odleteo sa beogradskog aerodroma na{li su se selektor Goran Vojki} i igra~i Dejan Majstorovi}, Aleksandar Ratkov, Mihailo Vasi}, i rezerve Marko Savi} i Stefan Koji}, dok }e se Du{an Domovi}-Bulut saigra~ima pridru`iti naknadno.

Dejan Majstorovi} istakao je da je iza cele ekipe ostao kvalitetno odra|en pripremni period i da bi u Karatsuu forma trebalo da se dovede u optimalno stawe pred po~etak Olimpijskih igara. „Putujemo u dobroj atmosferi, ali i dobroj formi. O~ekujemo da u Karatsuu nastavimo sa kvalitetnim radom i da se jo{ boqe uigramo za nastup na Olimpijskim igrama, koji svi `eqno i{~ekujemo.

Ovo je momenat koji smo ~ekali dugo vremena i da}emo sve od sebe da ostvarimo {to boqe rezultate“, rekao je Majstorovi} za sajt OKS. Selektor Goran Vojki}, koji }e predvoditi reprezentaciju na istorijskom prvom nastupu na

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 15. jul 2020.

2021. 29

Dejan Majstorovi}

Olimpijskim igrama, isti~e da su svi igra~i spremni za nastup na najve}oj sceni. „U aprilu smo po~eli zavr{ne pripreme za nastup na Olimpijskim igrama i pripremni kamp obavi}emo u gradu Karatsuu, gde nas o~ekuju sjajni uslovi i doma}ini. Izuzetan posao je ura|en tokom trena`nog procesa, {to je zasluga celog stru~nog {taba 3×3 reprezentacije. Tokom pripremnog kampa nas o~ekuje aklimatizacija, treninzi i utakmica koju }emo odigrati protiv reprezentacije Japana.

Dugujemo ogromnu zahvalnost Olimpijskom komitetu Srbije i Ko{arka{kom savezu Srbije za uslove koje smo imali tokom priprema i nadam se da }emo se kao ekipa odu`iti svima rezultatom koji se o~ekuje od nas“, istakao je Vojki}.

Prvi me~ u grupnoj fazi takmi~ewa basketa{e o~ekuje 24. jula, a protivnik }e biti selekcija Kine.

Boban Marjanovi}, ko{arka{ Dalas Meveriksa i velika zvezda u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, odmor izme|u sezona provodi u rodnom kraju Boqevcu podno planine Rtaw.

Srpski ko{arka{ na dru{tvenim mre`ama podelio je fotografiju sa kamiona, a potom i video u kom poma`e dedi oko utovara. „Najboqi trening na svetu. Izme|u 40 i 50 kilograma“, napisao je Boban uz emotikone pirin~a aludiraju}i da je nosio xakove ovog useva.

Fotografija i video brzo su postali viralni na dru{tvenim mre`ama, a jedan komentar bio je me|u najupe~atqivijima. „Dubai? Ibica? Neki luksuzni restorani ili odmarali{ta. Ne. Igra~ Dalas Meveriksa Boban Marjanovi} provodi odmor rade}i na porodi~noj farmi u srpskom selu. Najboqi momak u sportu“.

Boban Marjanovi} je u nedavnom dokumentarcu – „^ovek koji pravi razliku: Bobi ide u Holivud“ – pri~ao o odrastawu u Boqevcu i kako svakog leta voli da do|e u rodni kraj i da tu napuni baterije pred po~etak sezone.

Bobi je ispo{tovao tradiciju, trenutno se nalazi u mestu podno Rtwa, a ubrzo }e do}i i pripreme za narednu takmi~arku godinu – wegovu sedmu u najja~oj ko{arka{koj ligi na svetu.

Sportski vremeplov:

Pri~a o @u}ku Kora}u, jednom od najboqih ko{arka{a Srbije i Evrope, legendi koja je dovela Bitlse u Beograd

Drugog juna 1969. godine u celoj biv{oj Jugoslaviji nije odigrana I, nijedna ko{arka{ka utakmica.

Tog dana u saobra}ajnoj nesre}i `ivot je izgubio Radivoj Kora} @u}ko, jedan od najboqih srpskih ko{arka{a svih vremena.

Poginuo je u Vogo{}i, u blizini Sarajeva, dok se vra}ao s jedne prijateqske reprezentativne utakmice. Prvi put se dogodilo da hiqade i hiqade qudi forOV mira kilometarski {palir po izlasku iz Sarajeva, a sve da bi ispratilo veliku zvezdu. Bio je i prvi sportista koji je sahrawen u Aleji velikana, u Beogradu. @u}ko je ro|en 5. novembra 1938. u Somboru. Karijera mu je po~ela sa 16 godina, kada je ma -do{ao na prvi trening BSK, klumo-ba koji }e kasnije dobiti ime OKK }e -Beograd. Za samo godinu dana prema -sko~io je sve uzraste i od juniora Be-postao senior. Igraju}i za juniore atiOKK-a, 1956. je na jednoj utakmici t.) -postigao 33 ko{a. Bili su to svi poeni koje je postigao wegov tim na toj utakmici. Tada je ve} bilo uto-jasno da }e postati jedan od najboije,qih ko{geter svih vremena. is- Wegova biografija ka`e da , 6.je sedam puta bio prvi strelac eba,prvenstva Jugoslavije, u deset cio-sezona, koliko je igrao za OKK anoBeograd. Prose~no je po utakmici ir -davao 33,9 poena. Za reprezen13.taciju je odigrao 157 utakmica i An-postigao 3.153 poena. U~estvovao je na ~etiri Evropska {ampiona-

ta, a na tri bio najboqi strelac.

Bio je najboqi strelac i u Belgiji i Italiji, gde je igrao po odlasku iz OKK-a. Kada je sa OKK Beogradom 1964. igrao utakmicu Kupa {ampiona protiv Alvika iz Stokholma, postigao je 99 poena. Samo poen mawe od NBA rekorda Vilta ^embrlena, ali treba napomenuti da NBA utakmice traju du`e.

Sve su to @u}kovi rekordi, koji }e ostati nenadma{ni dok god se ko{arka bude igrala po ovozemaqskim pravilima. @u}ko je mo`da najvi{e

ostao upam}en po specifi~nom izvo|ewu slobodnih bacawa, sa dve ruke odozdo – „iz bunara”.

Dok je igrao u Belgiji, bio je gost u jednom televizijskom {ou-programu. Pitali su ga koliko mo`e slobodnih bacawa da pogodi iz sto poku{aja. On je rekao da bi pogodio izme|u 70 i 80. Tada se pomerila zavesa u studiju i pojavio se ko{. [utnuo je sto puta na ko{, i sto puta pogodio!

Kora} je toliko punio ko{eve protivnika, da su jednom Francuzi snimali wegovu igru i slali

snimke u FIBA-u, kako bi dokazali da se slu`i faulovima, {to je naravno bilo odbijeno.

Kora} nije bio tipi~an sportista. Van terena je bio obi~an skroman momak koji je svako ve~e voleo da provede s drugarima iz detiwstva, ispod sata na po~etku Knez Mihailove ulice. [ezdesetih godina, taj deo ulice su zvali „@u}kov }o{ak”, {to je pre par godina i “ozvani~eno”.

Bio je apsolvent elektrotehnike, voleo je muziku, kwige, pose}ivao ~ak i operu. Sa jednog puta u London, vratio se sa plo~om „Bitlsa”, za koje niko do tada nije ~uo. „Bitlse” je Radio Beograd prvi put pustio u etar zahvaquju}i ba{ @u}ku.

Za Kora}a su govorili da je jedan od najskromnijih vrhunskih sportista. Kada mu je ponu|en dvosoban stan i „fijat 1300", ~uveni „trista}”, da pre|e iz OKK Beograda u Zvezdu, glatko je odbio.

Dve godine posle wegove smrti, FIBA je na predlog generalnog sekretara, Engleza Vilijema Xonsa, odlu~ila da se osnuje Kup Radivoja Kora}a, kao tre}e najpresti`nije evropsko takmi~ewe (pandan Kupu UEFA u fudbalu), koje je odr`avano do 2002. godine. Danas wegovo ime nosi srpski nacionalni kup. Kada je osnovana FIBA-ina „Ku}a slavnih”, @u}ko je bio u prvoj postavi koja je primqena u red besmrtnih, a jed-

na ulica u Beogradu nosi wegovo ime.

Za magazin Tempo 1968. godine Ivo Daneu i Radivoj Kora} dali su zajedni~ki intervju, gde su predstavqeni kao dva najve}a jugoslovenska ko{arka{a u istoriji. U glas su, kako je pisao Tempo, o svojim naslednicima rekli: “Isuvi{e rano su po~eli da se pona{aju kao zvezde. Me|utim, do titule velikog igra~a te{ko se sti`e i potrebno je mnogo, mnogo vi{e `rtava. Iako su tek izi{li iz “pelena”, ve} su po~eli da razmi{qaju kako }e svoj igra~ki talenat pretvoriti u novac. To je ~iwenica koja ih mo`e zaustaviti, i od wih, ina~e veoma darovitih mladi}a, na~initi ‘sredwake'”.

A Ivo Daneu je na pitawe da li vidi “novog Kora}a” odgovorio: “Ne vidim takvog igra~a.

Kora}a niko ne}e sti}i, ~ak mu se ne}e ni pribli`iti, a to je zaista za mene, koji `ivim za ko{arku, i koji }u uvek s pa`wom pratiti wenu budu}nost, na{a tu`na ko{arka{ka istina.”

A Vlade \urovi}, dana{wi predsednik OKK Beograda, javqaju mediji, podneo je krivi~nu prijavu protiv N.N. lica, po{to su iz klupske trofejne sale, u procesu preseqewa, nestala dva eksponata – posledwe patike i dres reprezentacije u kojem je igrao Radivoj Kora}.

N. R.

30

10. jul decembar ^etvrtak 15.

2021. 2020.

SPORT

ZAJEDNICA SUPER LIGE:

Dozvoqena polovina kapaciteta stadiona, gledaoci moraju da nose maske i dr`e distancu Super liga Srbije startova}e u petak, 16. jula, utakmicom na Banovom brdu izme|u ^ukari~kog i Vo`dovca Zajednica Super lige poslala je dopis klubovima u~esnicima elitnog karavana sa uputstvom o preventivnim merama za organizaciju utakmica u sezoni 2021/22.

Naravno, akcenat je na merama u borbi protiv {irewa virusa COVID-19, a propisane su Uredbom Vlade Republike Srbije od 16. juna ove godine. ^lanom 10. stav 2. navedene Uredbe na sportskim takmi~ewima koja se odr`avaju na otvorenom prostoru dozvoqeno je prisustvo najvi{e 50% ukupne popuwenosti kapaciteta prisustva gledalaca u objektu u kome se odr`ava takmi~ewe, uz obavezno no{ewe za{titnih maski posetilaca.

Svi klubovi u~esnici u takmi~ewu du`ni su da obezbede da na svakojtribini/sektoru koji predstavqa odvojenu celinu ne sme da bude prisutno vi{e od 50% gledalaca od wenog ukupnog kapaciteta.

Tako|e, svi prisutni gledaoci moraju da nose za{titnu masku i da dr`e minimalnu fizi~ku distancu od najmawe jednog me-

ENGLESKA VRI ZBOG PENALA – UVREDE, KRITIKE I OPRAVDAWA:

„Hteo sam da {utiram!“

tra. Kako bi bila obezbe|ena pomenuta distanca izme|u gledalaca, predlo`eno je obele`avawe i kori{}ewe svakog drugog sedi{ta.

Gostuju}im navija~ima u skladu sa propisima mora da bude obezbe|eno pet odsto od ukupnog dozvoqenog kapaciteta stadiona. Dakle, ukoliko je na primer kapacitet stadiona 10.000 mesta, a dozvoqena je polovina, odnosno 5.000 gledalaca, gostuju}im navija~ima pripa{}e pet odsto od 5.000 mesta, odnosno ukupno 250 mesta).

Klub doma}in du`an je da istakne obave{tewe na ulazima o maksimalnom broju lica koja mogu da budu prisutna na tribini, kao i obaveznom dr`awu minimalne fizi~ke distance od jednog metra.

Preporu~uje se da redarska slu`ba daje usmena uputstva gledaocima o sprovo|ewu ovih mera.

Nepo{tovawe ovih mera povla~i disciplinsku odgovornost klubova u skladu sa odredbama Disciplinskog pravilnika FSS, koje se odnose na slabu organizaciju utakmice.

N. R.

Dominacija je dominacija – pa makar i iz senke

Sahrana Radomira Anti}a 17. jula u U`icu Punih 15 meseci posle smrti i kremirawa, Radomir Anti} bi}e sahrawen 17. jula na Gradskom grobqu Dovarje u U`icu Supruga Vesna, k}erka Ana, sin Du{an, unuci Radomir, Marko, Ivana i Petra, rodbina i mnogobrojni prijateqi, oprosti}e se od legendarnog Antare kako i dolikuje, za razliku od pro{le godine kad je zbog strogih epidemiolo{kih mera sahrawen u krugu porodice.

Dan ranije u zgradi pozori{ta Grad U`ice organizovati komemorativni skup posve}en Radomiru Anti}u.

Nekada{wi sjajni trener je reprezentaciju Srbije odveo na Svetsko prvenstvo 2010. u Ju`nu Afriku. Jedini je trener na svetu koji je vodio Real, Barselonu i Atletiko. Preminuo je 6. aprila 2020. u 72. godini.

Kristijano Ronaldo, kapiten reprezentacije Portugalije, progla{en je za najboqeg strelca Evropskog prvenstva, odigrao je svega ~etiri utakmice, ali je postigao pet golova {to je bilo dovoqno za naslov „zlatne kopa~ke“.

Jedan od najboqih fudbalera svih vremena nije uspeo da sa svojom reprezentacijom odbrani titulu {ampiona Evrope, takmi~ewe je zavr{io ve} u osmini finala.

Ipak, Ronaldo je uspeo da se pet puta upi{e u listu strelaca – tri puta iz penala.

Po dva gola postigao je u duelima sa Ma|arskom i Francuskom, a jednom je zatresao mre`u Nema~ke.

Istovetan broj golova, pet, postigao je i napada~ ^e{ke Patrik [ik, ali je odigrao i me~ vi{e, {to je u kona~nom ishodu i{lo u korist Ronalda.

Portugalac je dosad bio najboqi strelac u Premijer ligi Engleske, {panskoj La Ligi, italijanskoj Seriji A, Ligi {ampiona i Evropskom prvenstvu, a ~etiri puta je bio i najboqi strelac Evrope.

Finale Evropskog prvenstva u fudbalu je umesto o~ekivane radosti donelo potpuni kolaps za reprezentaciju Engleske, koja je uprkos ranom vo|stvu izgubila utakmicu od Italije posle penala.

Engleska se odlu~ila za kukavi~ku taktiku, postigla je gol u drugom minutu i pomislila da mo`e da se odbrani u narednih 88.

To se nije dogodilo, Italija je izjedna~ila, me~ je oti{ao u produ`etke, potom i u penale gde je ekipa Roberta Man~inija imala vi{e nerava, petqe i znawa.

Englezi su proma{ili tri penala, Markus Ra{ford je pogodio stativu, a Bukajo Saka i Xejdon San~o su lo{e izveli udarce, odnosno wih je odbranio \anlui|i Donaruma.

U engleskoj javnosti se povela velika polemika o tome za{to su mladi igra~i dobili tako veliku odgovornost, a na udaru se na{ao i Xek Grili{, fudbaler Aston Vile.

Legendarni Roj Kin je prokomentarisao da Grili{ i Rahim Sterling nisu smeli da dozvole da „klinci“ {utiraju penale.

Usledila je burna reakcija. „Rekao sam da sam hteo da {utiram penal! Selektor je doneo mnogo dobrih odluka, to je uradio i sada. Ali, ne `elim da qudi govore da nisam hteo da {utiram penal, rekao sam da sam hteo!“, besneo je Grili{ na dru{tvenim mre`ama.

Mladi fudbaleri koji su proma{ili penale na{li su se na udaru javnosti, bilo je i rasisti~kih izjava zbog ~ega se oglasio i Fudbalski savez, apeluju}i da se sa time prestane i da oni koji su vre|ali budu ka`weni.

Mesi: Osvojen trofej u Brazilu? Bog je ovo ~uvao za mene Lionel Mesi ponosan je na prvi reprezentativni uspeh, posle osvajawa Kopa Amerike. „Ose}am da je Bog ovo ~uvao za mene, da osvojim trofej sa Argentinom protiv Brazila, na wegovom terenu“, izjavio je Lionel Mesi nakon trijumfa u finalu Kopa Amerika.

Argentina je slavila sa 1:0 golom Anhela Di Marije, a Mesi je kona~no osvojio prvi trofej sa reprezentacijom, nakon {to je prethodno izgubio dva puta u finalu Kopa Amerika i u finalu Mundijala. „Bilo mi je potrebno da se otarasim tog trna i da postignem ne{to sa nacionalnim timom. Godinama sam bio vrlo blizu i znao sam da }e se jednom dogoditi – nema boqeg trenutka od ovog“, poru~io je Mesi, a prenosi Rojters.

Zanimqivo je da je Mesi trenutno bez kluba, jer je istekao ugovor sa Barselonom.

Ipak, o~ekuje se da pregovore sa Barsom dovr{i i do kraja karijere ostane u katalonskom gigantu.

SPORT

^etvrtak 10. decembar ^etvrtak 15. jul 2020.

2021. 31

Novaku je ostalo da ostvari jo{

TRI VELIKA SNA Novak \okovi} ostvario je skoro sve teniske snove, sada mu je preostalo samo da u~vrsti status najboqeg tenisera svih vremena.

Jubilarna, 20. titula na Grend slem turnirima potvrdila je Novakovu dominaciju, u 35. godini mu nema ravnog u istoriji tenisa, igra~i i po 10 godina mu ne mogu ni{ta, a re{io je da „arhivira“ Roxera Federera i Rafaela Nadala.

Tek sada, posle Vimbldona, vidi se koliko je bitan bio duel sa Nadalom u Parizu.

Pobediv{i wega, spre~io je odlazak „kraqa {qake“ po 21. Grend slem, {to bi ote`alo situaciju.

Prilaskom na 19 Grend slemova, dodatno je u~vrstio neverovatno samopouzdawe, koje do ludila dovodi Cicipasa, Medvedeva, Beretinija i ostale momke koji }e se na~ekati do svojie prve Grend slem titule.

Samo je Dominik Tim do{ao do jednog pehara, zna se ve} i kako, zahvaquju}i diskvalifikaciji Novaka \okovi}a sa US Opena.

Sada ve} zvu~i i pomalo bizarno da je samo Laura Klark, linijski sudija koju je Novak nehotice pogodio, zaslu`na {to Novak jo{ nije na 21. peharu Grend slema.

Ima}e priliku Novak to da popravi u Wujorku, {to je jedna od tri najve}e preostale `eqe u karijeri.

UVE]AWE GREND SLEM RAZLIKE

Novak se ne}e ovde zaustaviti, odavno je ceo raspored skrojio tako da se sprema samo za Grend slemove.

Na Mastersima je odavno sve rekorde oborio, jedini je koji ima sve Masters titule, {to nemaju Nadal i Federer.

Tako mu svi preostali turniri slu`e samo za pripreme za Grend slem, na kom Novak u 2021. pokazuje najkompletniji miks mentalne i fizi~ke snage.

Za Rolan Garos se zagrevao u svom Beogradu, za Vimbldon kroz opu{tawe u dublu na Majorci, ume da napravi ozbiqnu „rupu“ izme|u turnira kako bi proveo vreme sa porodicom, pa ima idealan balans da se posveti samo Grend slemovima.

Sude}i po kapacitetu i mentalitetu momaka novije generacije, sve je na wemu – i sam je jednom rekao da }e „novi talas“

tenisa morati dobro da se oznoji kako bi barem pri{ao wegovim, Rafinim i Roxerovim rezultatima.

Ipak, ~ini se da momci ~ije je vreme odavno do{lo, nemaju to u sebi i nemaju motiv kakav su Roxer, Rafa i Novak davali jedni drugima – kao da ~ekaju da wihovo vreme pro|e, ali samo Novak iz ove trojke ima druga~ije planove i mogu}nosti.

Federeru godine i kolena ne dozvoqavaju da pri|e zavr{nici Grend slema, a Rafu je poraz u Parizu toliko uzdrmao da je odustao od Vimbldona i Olimpijskih igara.

Sve karte bacio je na US Open, na kom ima dobru istoriju u~e{}a i titula, za razliku od Vimbldona na kom lo{e igra u posledwih 10 godina.

Ipak, poznato je i da je beton Novakova podloga, a motiva ne}e mawkati posle diskvalifikacije 2020. godine.

OLIMPIJSKE IGRE

Rafael Nadal ima dva olimpijska zlata, u singlu iz Pekinga 2008, u dublu je trijumfovao u Riju 2016. godine.

Federer je osvaja~ srebra 2012. u singlu, zlato je osvojio u dublu 2008. godine, a koban 2012. bio je Endi Mari, sa 6:2, 6:1, 6:4 u Londonu.

Novak je osvojio bronzu na Igrama 2008. godine pobedom nad Xejmsom Blejkom, a 2012. je u me~u za bronzu izgubio od Huana Martina del Potra.

U Riju, upravo Del Potro je na startu izbacio Novaka i to je \okovi}a dovelo do suza, silno je `eleo da tada donese zlato Srbiji, ali se to odlo`ilo za 2020. godinu.

Koronavirus je dodao jo{ jednu godinu tom ~ekawu, ali su mere poremetile Novakove planove.

Nije zami{qao odlazak na Olimpijske igre kao mrcvarewe kovid protokolima, zbog ~ega je u dilemi da li da nastupi, jer }e to uticati i na pripreme za US Open. „Razo~aran sam bio kada sam ~uo da ne }e biti publike. ^uo sam da ima mnogo ograni~ewa kada je re~ o kretawu u selu, da ne}emo mo}i da gledamo druge sportiste i da ne}u mo}i da vodim {panera, koji je va`an deo mog tima. Plan mi je bio da idem na Olimpijske igre, ali sada sam na 50-50. Odlu~i}u narednih dana, imam ogromnu `equ. Imam ogromnu `equ, ali za mene Igre zna~e i otvarawe sa publikom, interakciju sa drugim sportistima, gle-

dawe drugih turnira.

Mo`da zvu~i preo{tro, ali za mene to nisu onda Igre.

Ne znam za{to ne otka`u, ako je situacija takva… ^ujem da je i japanski narod protiv“, rekao je Novak.

Svakako, dao je sebi jo{ nekoliko dana da odlu~i.

“Igrawe za Srbiju mi uvek ispuni srce najlep{im emocijama, uvek sam tu za svoju zemqu. Veliki mi je ciq da osvojim zlato.

Neko bi mi rekao da je ovo velika prilika i da idem, jer su mnogi otkazali, ali uz sve ove restrikcije… Osve`i}u se i doneti odluku u naredna tri, ~etiri dana“.

UPOZNAVAWE XORDANA

Majkl Xordan je Novakov uzor i wegovi rezultati su ga inspirisali u tenisu, ~ak ga je i parafrazirao na konferenciji posle osvajawa Vimbldona. „To je konstanta borba u sportu da ostane{ u trenutku. Nekada emocije i iskustvo prevladaju, ima{ i momenat anticipacije budu}nosti, {ta ako se desi ovo ili ono…

To je stalni rad i proces da sve sjedini{ u momenat koji je aktuelan, da bude{ u wemu.

Kada si u trenutnom momentu, tu je samo naredni poen. Onda si u mogu}nosti da poka`e{ najboqe. Ako si stalno u procepu pro{losti i budu}nosti, te{ko je dr`ati nivo tenisa. De{ava se to i meni, imao sam i ja te{ke momente karijere, gubio sam finala Grend slema, to je kao ono {to je rekao Xordan, padao sam, padao, padao, i zato sam uspeo. To je proces u~ewa, {to vi{e radi{, stvara{ iskustvo, onda se ose}a{ komfornije na terenu i sa samim sobom“, rekao je Novak.

Svojevremeno je objasnio i ko je bio na listi snova za upoznavawe. „Oduvek sam sawao da upoznam svoja tri sportska idola. To su bili Xordan, Sam-

„Novak je kao u filmu - morate da ga 'ubijete' 27 puta!“ Ta~no dve decenije po{to je, kao igra~ sa posebnom pozivnicom organizatora nastupio na Vimbldonu, Goran Ivani{evi} je ponovo mogao da se raduje najpresti`nijem trofeju, ali ovoga puta kao trener {ampiona – Novaka \okovi}a.

Nekada{wa jugoslovenska i hrvatska teniska zvezda je postala gotovo deo porodice \okovi}, sa Novakom je na ve}ini turnira i jasno je da ima veliki uticaj na wegove uspehe u posledwih nekoliko godina.

S tim u vezi, \okovi}a poznaje vi{e nego drugi qudi iz teniskog sveta i povremeno mora da iskoristi nove na~ine da opi{e srpskog igra~a, najboqeg tenisera u istoriji te igre. „Sa Novakom je kao u filmovima. Morate da ga 'ubijete' 27 puta da biste ga pobedili. On stalno ustaje!“, naveo je Ivani{evi}. \okovi} je u sezoni ve} osvojio tri Grend slem turnira – preostaje jo{ samo Ju-es open. „Kao {to sam govorio ranije, ~ak i kada nisam bio u wegovom timu, ako neko mo`e da ostvari trijumf na sva ~etiri Grend slema u godinu, to je samo Novak. Rad sa wim je privilegija, ~ast, sve je, samo ne lako. Ima mnogo pritiska, nije dovoqno u}i u finale, ra~unamo samo pobede“, istakao je Ivani{evi}.

Za wega, rasprava o tome ko je najboqi igra~ svih vremena ne postoji. „To je odavno gotovo. Sada se radi samo o tome ko vam se vi{e svi|a. Tri ~oveka su osvojila 60 Grend slem titula... To je nerealno. Mo`da vam se svi|a Nadal, mo`da Federer, a za mene postoji samo jedan.

Ako bude osvojio i Ju-es open ove godine – debata }e biti i stvarno zavr{ena“, istakao je Ivani{evi}.

Podsetimo, \okovi} je u nedequ pobedio na Vimbldonu, {esti put, osvojiv{i 20. Grend slem turnir ~ime se izjedna~io sa Rafaelom Nadalom i Roxerom Federerom.

pras i Tomba jer dolazim iz porodice skijawa, a i ja kao strastveni skija{ sam obo`avao Tombu. I do tog trenutka nisam upoznao nijednog, se}am se da je prvi bio Sampras. Znam da sam se pitao: [ta sad, {ta sad?! Da li da ga pitam da igramo? I naravno, pitao sam ga i on je prihvatio i to je bilo veliko nadahnu}e za mene“, rekao je Novak u intervjuu za „Vicesports“.

-„Sa Xordanom imam zanimqivu anegdotu, nisam ga upoznao do sada, Tombu jesam i nekoliko puta je bio u Srbiji, razvili smo prijateqski odnos. Nisam nikad skijao sa wim, a to mi je velika `eqa. A Xordan?

Pa, on je bio u Monte Karlu gde ja `ivim ve} deset godina i se}am se imao sam pauzu izme|u dva treninga. Moja `ena je oti{la da se pro{eta gradom sa svojom sestrom i meni zvoni telefon. Mislim, to je bilo pre nego {to smo postali roditeqi dok smo jo{ imali mogu}nost da se malo odmorimo. Stavio sam telefon da nema zvona sa strane, malo zatvorio o~i, malo da odmorim. Kada vidim ne{to svetli, svetli, vibrira. Reko ko me zove?! Ona me zove!

Pet propu{tenih poziva! Ja se javim se}am se tog trenutka kao da je ju~e bilo“, rekao je Novak.

Onda se javio i Jelena mu je rekla da je Xordan tu, na pet metara od we, ali je Novak rekao da ima trening popodne i da mora da odmara. „Majke mi, spustio sam slu{alicu i razmi{qao naravno posle deset minuta preznojavawa sam se pokupio i oti{ao, ali wega vi{e nije bilo. I to je taj trenutak, ali nema veze. Ima}emo priliku da se negde upoznamo, znam da je strastveni golfer“, rekao je Novak i ostavio jo{ jednu `equ za budu}nost.

N. R.

\okovi} pomera granice i na finansijskom poqu – 152.000.000 od turnira!

Novak \okovi}, prvi reket sveta, osvajawem Vimbldona postao je prvi teniser u istoriji koji je prema{io cifru od 150.000.000 dolara od zarade na turnirima. \okovi} je u finalu Otvorenog prvenstva Velike Britanije pobedio Italijana Matea Beretinija u ~etiri seta – 6:7 (4), 6:4, 6:4, 6:3.

Novak je do{ao do 20. Grend slem titule, {este u Londonu, a

prema{io je i cifru od 150 miliona dolara.

Do po~etka Vimbldona \okovi} je u karijeri inkasirao 149.810.000 dolara od turnira, a osvajawem je do{ao do neverovatnih 151.876.636 dolara.

Novaku u le|a gledaju Roxer Federer sa oko 130.000.000 dolara, kao i Rafael Nadal koji je osvojio {est mawe od [vajcarca.

Zarada u tenisu od turnira: 1. Novak \okovi} – 151.876.636 dolara 2. Roxer Federer – 130.594.339 3. Rafael Nadal – 124.937.195 4. Endi Marej – 62.009.732 5. Pit Sampras – 43.280.489 6. Stan Vavrinka – 34.778.261 7. David Ferer – 31.483.911 8. Andre Agasi – 31.152.975 9. Toma{ Berdih – 29.491.328 10. Marin ^ili} – 28.874.010

THURSDAY  ^ETVRTAK 15. 7. 2021.

MO@EMO PREKO 10:

Koliko medaqa je realno napasti u Tokiju?

Olimpijske igre se bli`e, {to donosi ve} sve ve}e i{~ekivawe i dileme - ko bi mogao Srbiji da donese odli~ja?

Srbija za sada ima 86 predstavnika u 15 sportova na Olimpijskim igrama, na pro{lim Igrama imali smo 103 takmi~ara u 14 sportova, a osvojili smo dva zlata, ~etiri srebra i dve bronze, ukupno osam odli~ja. ^etiri godine ranije, bilo je 116 predstavnika u 15 sportova, a to je donelo ~etiri medaqe, zlato, srebro i dve bronze. Sada spisak u~esnika, forme, konkurencija i prethodna odli~ja pojedinih takmi~ara daju nadu na{em timu da mo`e i do dvocifrenog broja medaqa u Tokiju.

Basketa{i Srbije su u naju`em je krugu favorita

Plamen stigao u Tokio, Japanci protestuju:

IGRE ]E NAS UBITI Olimpijski plamen stigao je u Tokio uz skromnu ceremoniju, kojoj je prisustvovalo samo nekoliko qudi.

Ne{to mawe od deset dana pre otvarawa Igara 23. jula, olimpijski plamen je simboli~no predan guvernerki Tokija Juriko Koike, a organizatori su odlu~ili da plamen do~ekaju na ovaj na~in, kako bi se spre~ila mogu}nost zaraze korona virusom.

Ceremonija no{ewa bakqe po~ela je u martu i pratile su je brojne demonstracije, a tako je bilo i sada.

Grupa demonstranata skupila se ispred Olimpijskog stadiona sa parolama protiv odr`avawa Igara i porukom da olimpijski plamen treba ugasiti.

Organizatori Olimpijskih igara i japanski zvan~nici su saop{tili da na takmi~ewima ne}e biti gledalaca.

za zlato, uz Letoniju i Holandiju, a predstavqa}e nas Du{an Domovi} Bulut, Dejan Majstorovi}, Mihailo Vasi} i Aleksandar Ratkov.

Ostaje `al {to su ko{arka{i propustili priliku da odu na Igre i zaokru`e pri~u, ali }e ~ast srpske ko{arke braniti i na{e reprezentativke, izabranice Marine Maqkovi}, koje su pod naletom samopouzdawa kao aktuelne evropske {ampionke.

Bi}e predvo|ene Sowom Vasi}, koja }e uz Filipa Filipovi}a, vaterpolistu, nositi i na{u zastavu. „Olimpijske igre }e definitivno biti moj posledwi turnir za Srbiju“, rekao je Filipovi} izme|u ostalog, u najavi Igara na kojima }e na{ tim biti konkurentan za odli~ja.

Odbojka{ice su na Igrama u Riju bile srebrne, sada }e napasti medaqu iz grupe u kojoj su Japan, Brazil, Ju`na Koreja, Dominikana i Kenija.

U individualnoj konkurenciji, najve}i teret favorita je na ple}ima Ivane [panovi} i Novaka \okovi}a. Za oboje bi zlato bila kruna karijere, osvojili su sve {to se moglo osvojiti u skoku udaq i tenisu, imaju medaqe sa Igara, ali wihove {ampionske apetite ni{ta ne mo`e da utoli kao zlato.

Ivana ima bronzu iz Rija, Novak iz Pekinga 2008, pa }e ovde juri{ati na najvi{e postoqe.

Jovana Prekovi} ide u Tokio kao {ampionka Evrope u karateu, osvojila je titulu u kategoriji do 61 kilograma u maju ove godine, nije jedina u borila~kim sportovima koja figurira kao potencijalni osvaja~ medaqe.

Zurab Datuna{vili, gruzijski rva~ koji se okrenuo Srbiji, u kvalifikacijama za Tokio izbacio je aktuelnog olimpijskog {ampiona Davita ^akvetadzea, tako|e Gruzina koji nastupa za Rusiju. „Da, bio sam svestan da ne}e biti nimalo lako.

Ipak je aktuelni olimpijski {ampion u pitawu…

Smislio sam dobru strategiju, dr`ao se we i upalila je, tako da sledi put u Tokio. A tamo… Znam {ta radim, znam kako radim, i znam {ta `elim. Motivisan sam da pru`im maksimum, pogotovo jer sam dobio priliku da poka`em koliko mogu“, rekao je Datuna{vili.

U tekvondou, Milica Mandi} (+67kg) i Tijana Bogdanovi} (-49kg) su aduti za odli~je, naro~ito zbog prethodnih iskustava – Milica je bila {ampionka 2012. u Londonu, Tijana srebrna u Riju.

Xudo ume da bude nepredvidiv, tu }e medaqu vrebati Nemawa Majdov (-90 kg), Aleksandar Kukoq (-100kg), u rvawu Mate Neme{ zahvaquju}i gr~ko-rimskom stilu u kategoriji -67kg i evopskoj tituli na Evropskom prvenstvu u Var{avi ove godine.

Uz Datuna{vilija, izdvaja se i Mihail Kaxaja.

Ro|en je u Gruziji, a 2017. godine postao je na{ takmi~ar u rva~koj reprezentaciji i u svojoj kolekciji ima nekoliko medaqa. Osvojio je dve na svetskim prvenstvima i jednu na evropskom prvenstvu, {to mu daje za pravo da se nada medaqi.

N. R.

E{li Barti: A govorili su da ne}u mo}i da zaigram na Vimbldonu...

Australijska teniserka E{li Barti osvojila je drugi grend slem turnir u karijeru pobediv{i Karolinu Pli{kovu u finalu Vimbldona – prva igra~ica sveta opisala je ose}awa koja je do`ivela po osvajawu trofeja i nazvala ih „neverovatnim“.

Barti je u finalu slavila rezultatom 6:3, 6:7 (4), 6:3 i tako do{la do svoje druge grend slem titule u karijeri. „Bio je to najneverovatniji mogu}i ose}a koji mo`ete da do`ivite na teniskom terenu. U jednom trenutku sam sigurno bila u potpunoj neverici. Radila sam toliko sa svojim timom da bi ovo ostvarila. Drago mi je {to sam prva Australijanka posle 41 godine koja je osvojila Vimbldon – mi Australijanci imamo veliku sportsku tradiciju. Nadam se da }e ova pobeda uticati na neke devoj~ice da i one krenu da ostvaruju svoje snove“, rekla je 25-godi{wa E{li Barti. „Posle povrede koju sam do`ivela na Rolan Garosu u drugoj rundi delovalo je da }u morati da odsustvujem dva meseca. Mnogi radiolozi u Australiji koji su gledali moje snimke nisu mi davali mnogo {ansi da se vratim tako brzo. ^iwenica da sam zaigrala na Vimbldonu je pravo ~udo“, kazala je prvakiwa Vimbldona, kojoj je ovo bio drugi grend slem trofej posle Rolan Garosa 2019. godine. „Mislim da se sve de{ava sa razlogom. Od samog po~etka, me~a koji sam na Centralnom terenu igrala jer Simona Halep nije u~estvovala na turniru, pobede nad Karlom Suares-Navaro, do ovog finala. Uspela sam da Karolini oduzmem weno najja~e oru`je – servis“, dodala je Australijanka.

Jelena Doki} pohvalila roditeqsku podr{ku koju ima E{li Barti Nekada{wa teniserka Jelena Doki} nije mogla da zadr`i naboj emocija u televizijskoj emisiji.

Novak \okovi} je osvojio Vimbldon u mu{koj konkurenciji, E{li Barti u `enskoj, dama koja predstavqa Australiju pod ~ijom zastavom se takmi~ila upravo i Doki}eva.

A do izliva emocija do{lo je kada se pokrenula pri~a o porodici Barti koja joj je naj~vr{}a potpora na putu ka uspehu.

- Zaista jeste neverovatna, ali samo `elim da ka`em ovo i raspa{}u se. Dajte mi 15 sekundi, rekla je nakon {to je voditeq programa upitao da prokomentari{e E{li Barti.

Ono {to je Doki}evu dirnulo jeste upravo odnos E{li Barti sa wenim roditeqima, po{to je Jelena imala puno problema sa svojim ocem Damirom koji ju je ~ak i tukao.

- @elim da pozdravim wene roditeqe, Roberta i Xozi, jer qudi potcewuju zna~aj porodice. Ona stalno pri~a o tome. Kao neko ko nije imao tu podr{ku ka`em da je to jako bitno. Ovo }e biti primer roditeqima u Australiji i {irom sveta ne samo kako da odgaje {ampiona, ve} i sjajno qudsko bi}e", rekla je Doki}eva.

Recept za roditeqski uspeh je po wenom mi{qewu jasan.

- Podr`ite ih, nemojte ih pritiskati i budite tu za wih. Zato je ona tu. Veliki pozdrav za wih, svaka ~ast, rekla je Jelena Doki}.