Srpski glas 14. septembar

POSETA

kao qudi, nego da opstanemo kao zlo~inci"

TEMA NEDEQE: RAZORNI ZEMQOTRES U MAROKU Vi{e od 2.800 `rtava, o~ajni~ka potraga za pre`ivelima

godine Va{arBrizbejnski

Ambasador Rade Stefanovi} sa nastavnicama Srpske {kole „Vuk Karaxi}“

Strana

Ambasador Australije Danijel Emeri u prvoj zvani~noj poseti Ni{u

Danijel Emeri se posebno interesovao za poslovnu klimu u Ni{u i mogu}nostima saradwe.

Gradona~elnica Ni{a Dragana Sotirovski susrela se u Gradskoj ku}i sa ambasadorom Australije u Srbiji Danijelom Emerijem, koji je prvi put u zvani~noj poseti Ni{u, sa kojim je razgovarala o unapre|ewa saradwe Ni{a sa Ambasadom Australije i sa gradovima u Australiji. Oblasti sa najvi{e potencijala u daqem unapre|ewu saradwe dve strane bile su tema susreta.

Wegova ekselencija Danijel Emeri se posebno interesovao za poslovnu klimu u Ni{u i mogu}nostima saradwe. Gradona~elnica je ambasadora upoznala sa privrednim, infrastrukturnim i turisti~kim potencijalima, istakla da je da je Ni{ grad sa povoqnim poslovnim okru`ewem ali i odli~nim geografskim polo`ajem.Tokom boravka u Ni{u ambasador Australije je otvorio izlo`bu australijskog umetnika Demona Kovarskog i umetnice iz Ju`ne Koreje Hjuwu Kim. Izlo`bu su finansijski podr`ali Grad Ni{ i Ambasada Australije u Beogradu.

Zahtev za odr`avawe izbora u Srbiji – za {ta }e se glasati

Deo srpske opozicije predao je zahtev u Predsedni{tvu za raspisivawe vanrednih parlamentarnih i beogradskih izbora do kraja godine. Odgovor }e, ka`e predsednik Aleksandar Vu~i}, dobiti do kraja meseca. Ukoliko se na birali{ta ide ve} u decembru, ocewuju analiti~ari, nema vremena i za promenu izbornih uslova.

Posle Skup{tine, zvani~ni zahtev proevropske opozicije stigao je i na pisarnicu na Andri}evom vencu. "Mi, predstavnici opozicionih politi~kih partija, organizatori protesta Srbija protiv nasiqa, zahtevamo raspisivawe ovih izbora. O~ekujemo vrlo brzo odgovor na to, ina~e }emo preduzeti sve {to je potrebno i u parlamentu i van parlamenta da se izv{ri pritisak", rekao je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac. Predsednika Srbije Alekandra Vu~i}a zahtev je zatekao na putu. Odgovor najavquje i usmeno i pismeno.

"Oni }e do kraja meseca dobiti odgovor, {to }e biti najbr`i i najkonkretniji odgovor, po{to vidim da tra`e parlamentarne i beogradske izbore, najbr`i i najkonkretniji odgovor koji jedan predsednik koji je nadle`an, ako ni{ta drugo, da raspisuje parlamentrane izbore, pru`i}e im u skladu sa demokratskim na~elima, principima, po{tovawu pravima mawine. Ako }e ulica da bude mesto gde se donose odluke, onda demokratija u Srbiji ne po-

stoji za mene. Jedino mesto gde se donose odluke su institucija sistema", poru~io je Vu~i}. Insistira}e, kako ka`u u opoziciji, i na preporukama me|unarodnih organizacija, a ti~u se izbornih uslova.

"Insistirawe na preporukama OEBS-a, Odira, EP i EK u pogledu predizbornih uslova, da bi demokratski izbori mogli biti mogu}i, fer i po{teni i koliko god je mogu}e ravnopravni – provera jedinstvenog bira~kog spiska, smawewe pritiska na bira~e u javnom sekotru, to je REM koji ne funkcioni{e, RTS koji jednostrano informi{e osim u 45 dana kampawe", rekla je Marinika Tepi} iz Stranke slobode i pravde. Ho}e li biti promene izbornih uslova Ukoliko se na birali{ta ide ve} u decembru, novinarka Qiqana Smajlovi} podse}a – nema vremena i za promenu izbornih uslova. To je donedavno bio jedan od

zahteva opozicije, kao uslov za odr`avawe izbora.

"Ovde vi{e vidim ovo kao neku psiholo{ku promenu taktike, nego {to nalazim smisao u tome {to se radi, pogotovo {to su trenutno neka trewa u opoziciji", ocewuje Smajlovi}eva.

Pored parlamentarnih, tra`e i vanredne beogradske izbore.

Narednih dana, najavquju i formalne korake, jer, ka`u, vlast nema niti snage niti voqe da iza|e iz dru{tvene, politi~ke i ekonomske krize.

"Kada govorite o u`asnoj situaciji u dru{tvu u srpskoj ekonomiji i svemu drugom, obu~i}u ih, nau~i}u ih i pokaza}u im koliko danas imamo zaposlenih vi{e, a to je 510.000 i da mi vi govorite o te{kom stawu u dru{tvu i dr`avi", rekao je Vu~i}.

Veruje predsednik Republike da }e se opozicija obradovati wegovom odgovoru. A za {ta }e se glasati, jo{ jednom ponavqa – nije Srbija fontana `eqa.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram); (+61) 0466 539 877

Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas

Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, Irena Deleti}, @ana @ivanovi} (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov (Sidnej), Danica Majstorovi} Iter, Biqana Leti}, Jelena Nedeqkovi} (Brizbejn), Mira Dragovi} (Pert), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi} (Kanbera), Toplica Mileti} (Adelejd), Zoran Vla{kovi} (Srbija), Marko Lopu{ina (Srbija), Radomir Stefanovi} (Evropska unija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. Osniva~ \or|e Marinkovi}.

Australijski ekspert: Japansko testirawe vode iz Fuku{ime bilo nepotpuno i problemati~no

Australijski specijalista je za kineski list objasnio da je telur koji je prona|en u kontaminiranoj vodi veoma potcewen kao ekolo{ki toksin i da ve}ina objavqenih studija pokazuje da mo`e izazvati zna~ajne zdravstvene posledice.

Nakon {to je Japan u ponedeqak izbacio vi{e od 4.200 tona nuklearne otpadne vode u Pacifik, australijski ekspert za javno zdravqe i zarazne bolesti je u ekskluzivnom intervjuu za kineski "Global tajms" ocenio da je prethodno japansko testirawe vode bilo nepotpuno i da nije bilo relevantno.

Doktor Tilman Raf, vanredni profesor na Nosal institutu za globalno zdravqe Univerziteta u Melburnu i suosniva~ i australijski predsedavaju}i Me|unarodne organizacije za ukidawe nuklearnog oru`ja (Nobelova nagrada za mir 2017) apelovao je da tre}a strana obavi nezavisno testirawe koje pokriva ~itav niz izotopa prisutnih u otpadnoj vodi Fuku{ime.

Razlog zbog kog neke dr`ave i organizacije }ute o japanskom odlagawu otpadne vode je zato {to wihova nuklearna postrojewa, ukqu~uju}i vi{e od polovine ameri~kih nuklearnih elektrana, tako|e ispu{taju zna~ajne koli~ine tricijuma u prirodu.

Protokol testirawa i laboratorijsko merewe treba da obavqa laboratorija nezavisna od "Tokijo elektrik paver kompani" (TEPKO) uz periodi~na po-

re|ewa sa rezultatima iz razli~itih laboratorija, rekao je Raf.

"Prethodna testirawa koja je obavio TEPKO bila su nepotpuna, nereprezentativna i dala su neo~ekivane rezultate koji nisu obja{weni, na primer prisustvo veoma kratkotrajnog telura-127, {to mo`e da ukazuje ili na laboratorijsku gre{ku ili na nuklearnu lan~anu reakciju u rastopqenom gorivu, {to bi biti veoma va`an nalaz", rekao je Raf.

Australijski specijalista je za kineski listi objasnio da je telur veoma potcewen kao ekolo{ki toksin i da ve}ina objavqenih studija pokazuje da on mo`e izazvati zna~ajne zdravstvene posledice, ukqu~uju}i o{te}ewe DNK, o{te}enu fiziologiju i razvoj, smawenu plodnost i dugove~nost i pove}an rizik od bolesti, ukqu~uju}i rak.

Australijski poslanici putuju u SAD kako bi lobirali protiv isporu~ewa Asan`a

Suosniva~ Vikiliksa, koji je australijski dr`avqanin, proveo je posledwe ~etiri godine u britanskom zatvoru Belmar{ bore}i se protiv ekstradicije u SAD gde je optu`en za {pijuna`u zbog objavqivawa poverqivih vojnih i diplomatskih depe{a.

Grupa australijskih poslanika je objavila da }e otputovati u Va{ington ovog meseca kako bi lobirali protiv izru~ewe osniva~a Vikiliksa Xulijana Asan`a.

U delegaciji su biv{i potpredsednik vlade Barnabi Xojs i jo{ pet poslanika iz vi{e politi~kih partija. Oni poku{avaju da skrenu pa`wu na to pitawe uo~i planirane posete australijskog premijera Entonija Elbanizea Beloj ku}i krajem oktobra.

Nezavisna poslanica i ~lanica delegacije Monik Rajan rekla je za australijski Ej-Bi-Si da oni predstavqaju grupu zakonodavaca koji "stvarno, zaista sna`no ose}aju va`nost obezbe|ivawa izlaska na slobodu gospodina Asan`a".

Rajanova je rekla da je Asan` lo{eg zdravqa zbog ~ega je stvar bila hitnija.

Asan`, koji je australijski dr`avqanin, proveo je posledwe ~etiri godine u britanskom zatvoru Belmar{ bore}i se protiv ekstradicije u SAD. On je optu`en za {pijuna`u zbog objavqivawa poverqivih vojnih i diplomatskih depe{a preko Vikiliksa.

Ako bude progla{en krivim, Asan` bi mogao da se suo~i sa kaznom do 175 godina zatvora.

Akcija australijskih zakonodavaca najnovija je u nizu me|unarodnih poteza koji dovode u pitawe wegovu potencijalnu ekstradiciju.

Papa Frawa se u junu sastao sa Asan`ovom suprugom Stelom, {to je, kako je rekla, dokaz wegove stalne podr{ke wegovoj porodici, dok je brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva u maju osudio nedostatak zajedni~kih napora da se Asan` oslobodi.

Pre nego {to je zatvoren, Asan` je proveo sedam godina u ambasadi Ekvadora u Londo-

[trajk u Australiji

poremetio tr`i{te

Cene prirodnog gasa u Evropi su sko~ile po{to su radnici u dva kqu~na postrojewa kompanije "[evron" u Australiji po~eli delimi~ne {trajkove nakon {to su pregovori propali, pi{e "Blumberg".

Referentni holandski fju~ersi su porasli ~ak 11 odsto na 36,20 evra po megavat-satu. Industrijska akcija obuhvata postrojewa za te~ni prirodni gas Gorgon i Vetston, koja su pro{le godine snabdevala oko sedam odsto globalnog LNG-a.

Spor je potresao globalno tr`i{te od po~etka avgusta, iako za sada izgleda da je snabdevawe dobro. S obzirom na slabu potra`wu i da su zalihe u Evropi skoro pune, trgovci ne o~ekuju da spor zna~ajnije uti~e na stawe na energetskom tr`i{tu.

Ipak, rizik od produ`enih poreme}aja bi odr`ao pritisak na nestabilnom tr`i{tu koje se jo{ uvek nije u potpunosti oporavilo od pro{logodi{we energetske krize.

Sindikati su tokom pro{log vikenda zapo~eli delimi~ne {trajkove na platformi "[evron vetstone", "Vetston daunstrim" i "Gorgon" objektima.

nu, gde je dobio azil, u poku{aju da izbegne izru~ewe [vedskoj zbog optu`bi za seksualno zlostavqawe. [vedska je od te istrage odustala 2019. godine.

Greg Barns, advokat za qudska prava i savetnik Asan`ove odbrane, rekao je da ve}ina Australijanaca veruje da bi na celu tu pri~u trebalo staviti ta~ku.

"Xulijana treba odmah ponovo spojiti sa `enom i decom", rekao je Barns. "To se mo`e dogoditi samo ako Ministarstvo pravde SAD odmah odustane od svog zahteva za ekstradicijom."

Australijska delegacija planira da se sastane sa ~lanovima Predstavni~kog doma i Senata, kao i sa predstavnicima Stejt departmentom i Ministarstvom pravde.

Oni }e se tako|e sastati sa organiza-

KRA\A NAD KRA\AMA: Slu`benica i{etala sa {est miliona evra

Ponovo je opqa~kana firma za prevoz novca „Prosegur” u Nema~koj. U podru`nici u Potsdamu

2. septembra slu`benica je ukrala {est miliona evra. Ona je, naime, iz firme i{etala nose}i vre}e za sme}e u kojima je bio novac. Ostavila je tako malo tragova da niko ni slede}eg dana nije primetio da nedostaje taj iznos novca.

Tokom svoje smene, kako je opisala policija, `ena je glavnim kqu~em otvarala sefove i novac stavqala u vre}e za sme}e. Zatim je s wima iza{la iz firme, a to se kasnije videlo na snimku nadzorne kamere. Wen pomaga~ je uhap{en, ali ona je i daqe u begu, prenosi „Feniks magazin”.

Naime, u oktobru pro{le godine je istu firmu, ali poslovnicu u [tutgartu, opqa~kala zaposlena M. S. (42). Oti{la je na posao, ukrala 1,25 miliona evra i jednostavno napustila prostorije. To je u~inila, kako je rekla, zbog qubavi. Kasnije je ipak odlu~ila da preda i osu|ena je na tri godine zatvora.

Potom je krajem decembra firmu opqa~kao i 27-godi{wi zaposleni. Ukrao je 135.000 evra zbog ~ega je uhap{en. Novac koji su M. S. i 27-godi{wak ukrali nikada, me|utim nije prona|en.

cijama

laze Ameri~ka unija za gra|anske slobode, Fondacija za prava pojedinca i Komitet za za{titu novinara.

Asan`ov brat Gabrijel [ipton rekao je da ~ak i Australijanci koji nisu podr`avali Asan`ove postupke veruju da je dovoqno patio i da treba da bude oslobo|en.

Ameri~ki tu`ioci navode da je Asan` pomogao analiti~aru obave{tajnih slu`bi ameri~ke vojske ^elsi Mening da ukrade poverqive diplomatske depe{e i vojne dokumente koje je Vikiliks kasnije objavio.

BAGEROM NA KINESKI ZID: Probili rupu u svetskoj ba{tini

Dve osobe osumwi~ene su da su nepovratno uni{tile spomenik svetske ba{tine, rekli su kineski zvani~nici.

Dve osobe su uhap{ene pod optu`bom da su o{tetile deo Kineskog zida, prenose lokalni mediji pozivaju}i se na Biro za kulturne relikvije [ansija.

Prema re~ima zvani~nika, 38-godi{wi mu{karac i 55-godi{wa `ena radili su na gra|evinskom projektu u blizini i koristili su bager da pro{ire rupu u zidu kako bi otvorili pre~icu. Osumwi~eni su naneli "nepovratnu {tetu integritetu" Uneskove svetske ba{tine, rekli su zvani~nici.

Jedan od najprepoznatqivijih simbola Kine i popularna turisti~ka atrakcija, zid opremqen osmatra~nicama prostire se na vi{e od 20.000 kilometara {irom severnog dela zemqe.

Veruje se da je wegova izgradwa po~ela pre vi{e od 2.000 godina kao odbrambena linija od nomadskih plemena. Od tada je vi{e puta obnavqan, a postoje}i delovi zida uglavnom datiraju iz dinastije Ming (1368-1644).

Prema izve{taju "Global tajmsa" iz 2016. godine, samo 6.259 kilometara, ili mawe od 10 odsto zida iz Ming ere, bilo je dobro o~uvano, po{to se struktura raspadala zbog prirodnih i qudskih faktora.

U provinciji [ansi, zid je bio `rtva "rasprostrawenije" kra|e cigle, posebno 1970-ih, kada su me{tani iskopavali cigle i kasnije ih koristili za izgradwu ku}a i drugih objekata, pi{e "Global tajms".

RAZORNI ZEMQOTRES U MAROKU:

Vi{e od 2.800 `rtava, o~ajni~ka potraga za pre`ivelima

Vi{e od 2.800 qudi stradalo je u sna`nom zemqotresu magnitude 6,8 koji je pogodio centralni Maroko, a najmawe 2.500 je povre|eno u najte`oj prirodnoj katastrofi koja je pogodila afri~ku zemqu u posledwih 60 godina.

Veliki broj qudi no}ima spavaju na otvorenom iz straha od naknadnih potresa, a mnogi su ostali bez krova nad glavom.

Epicentar potresa bio je u planinama

Visokog Atlasa, 71 kilometar jugozapadno od Marake{a, na dubini od 18,5 kilometara, navodi ameri~ka geolo{ka slu`ba.

Svetska zdravstvena organizacija saop{tila je da je vi{e od 300.000 qudi pogo|eno zemqotresom, najsmrtonosnijim u Maroku od kada je zemqotres 1960. godine uni{tio Agadir, ubiv{i izme|u 12.000 i 15.000 qudi. Vlada Maroka je pod pritiskom da pri-

hvati jo{ me|unarodne pomo}i, dok se spasioci bore sa iscrpqeno{}u. Do sada je prihvatila pomo} od samo ~etiri zemqe - [panije, Velike Britanije, Katara i Ujediwenih Arapskih Emirata.

ZA[TO VLASTI OKLEVAJU DA PRIHVATE VE]U POMO] IZ INOSTRANSTVA

Skoro odmah nakon {to su se pojavile vesti o zemqotresu u Maroku, stigle su ponude za pomo} iz celog sveta. Ali vlasti Maroka su do sada bile selektivne u prihvatawu pomo}i.

U saop{tewu Ministarstva unutra{wih poslova u nedequ navedeno je da je Maroko „u ovoj fazi odgovorio na ponude podr{ke prijateqskih nacija: [panije, Katara, Velike Britanije i Ujediwenih Arapskih

Emirata".

[panija je poslala jedinicu za potragu i spasavawe sa psima traga~ima, a Velika Britanija je rasporedila sli~an tim, ali mnogi se pita ju za{to Maroko okleva u vezi sa ponudama drugih ze maqa.

Francuska pomo} je u pripravnosti, ali je {ef humanitarne organizacije za spasavawe Spasioci bez granica (Secouristes sans Frontieres) rekao da nisu dobili zeleno svetlo od marokanske vlade, prenosi agencija AFP.

Susedni Al`ir, koji ima dugu istoriju neslagawa sa Marokom, a pre dve godine su i prekinuli odnose, ponudio je specijalizovane spasioce, medicinsko osobqe i pse traga~e, kao i krevete, {atore i }ebad. Izme|u ostalih, pomo} nude i SAD, Tunis, Turska i Tajvan.

Ali odluka o pomo}i posle prirodne katastrofe zaplela se u pitawa suvereniteta i geopolitike.

Odnosi Francuske i Maroka sada su zategnuti, delom kao rezultat poteza francuskog predsednika Emanuela Makrona da se pribli`i Al`iru. Me|utim, francuske vlasti su poku{ale da ubla`e svaku primisao da su time omalova`ile Maroko. „To je pogre{no postavqena kontroverza", rekla je ministarka spoqnih poslova Katarin Kolona, prenosi agencija Rojters. „Spremni smo da pomognemo Maroku, ali na wima je da odlu~e", rekla je ona.

Maroko ka`e da `eli da zadr`i kontrolu i ne `eli da rizikuje potencijalno

NEZAPAM]ENE POPLAVE U LIBIJI:

haoti~nu situaciju sa desetinama zemaqa i organizacija koje dolaze u pomo}. „Nedostatak koordinacije u takvim slu~ajevima bio bi kontraproduktivan", ka`u vlasti Maroka. Ali vladin kriti~ar i aktivista Mati Munxib ka`e da je to pogre{no stanovi{te jer je pomo} o~ajni~ki potrebna, posebno u udaqenijim oblastima. „Mislim da je zaista gre{ka insistirati na suverenitetu i nacionalnom ponosu. „Ovo nije trenutak za odbijawe jer je pomo} neophodna, ~ak i razvijene zemqe prihvataju spoqnu pomo} u katastrofama", rekao je on za BBC. Hosam El{arkavi, regionalni direktor za Bliski istok i severnu Afriku Me|unarodne federacije dru{tava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC), nije `eleo da kritikuje marokanske vlasti u te{kom trenutku, ali ka`e da }e ve}a pomo} spoqa biti preko potrebna. Organizacija daje novac lokalnom ogranku Crvenog polumeseca, ali IFRC dr`i u pripravnosti specijalisti~ke timove spremne da odu u Maroko. „Imamo iskustvo od 30 godina u ovakvim situacijama, znamo da }e im biti potrebna me|unarodna pomo}. „Lokalne slu`be su do sada uradile fantasti~an posao, ali su iscrpqeni i bi}e im potrebna dodatna pomo}", rekao je El{arkavi.

Strahuje se da je poginulo vi{e od 2.000 qudi

Osama Hamad, premijer isto~ne libijske vlade koju podr`ava parlament izjavio je da se strahuje da je vi{e od 2.000 qudi poginulo u oluji i poplavama na istoku Libije tokom vi-

kenda. Do sada je potvr|ena smrt 150 qudi dok se vi{e hiqada vode kao nestali.

Hamad je rekao za televiziju

Al-Masar da je nestalih na hiqade, a da mrtvih ima vi{e od 2.000,

me|utim, nije naveo izvor na osnovu kojeg je izneo broj mrtvih i nestalih. ^elnik Crvenog polumeseca u Bengaziju Kais Fakeri kazao je da je broj poginulih u sna`noj oluji i poplavama na istoku Libije porastao na 150, a da bi broj `rtava mogao da dostigne 250. Fakeri je istakao da je situacija katastrofalna.

Sna`na oluja koja je pogodila isto~nu Libiju donela je obilne padavine koje su izazvale poplave, a o{te}ene su i ku}e i putevi. Libijske vlasti su proglasile vanrednu situaciju, zatvorile {kole i prodavnice i uvele policijski ~as od nedeqe.

Oluja "Danijel" pogodila je libijske gradove Bengazi, Sus, Al Bajdu, Al-Marx i Dernu, a ~etiri glavne naftne luke u Libiji za-

tvorene su od subote uve~e na tri dana.

Premijer privremene vlade u Tripoliju Abdul-Hamid Dbeiba rekao je da je nalo`io dr`avnim agencijama da preduzmu mere za sanaciju {tete i pru`awe pomo}i po-

go|enima u poplavama u isto~nim gradovima.

Misija Ujediwenih nacija u Libiji saop{tila je da prati situaciju i da je spremna da pru`i hitnu pomo} stanovni{tvu pogo|enom poplavama.

Putin: Kijev u kontraofanzivi izgubio 71.000 vojnika i 543 tenka, London iza napada na nuklearku

Gubici Ukrajine su veliki, izgubili su i 18.000 oklopnih vozila, kazao je ruski predsednik na Isto~nom ekonomskom forumu u Vladivostoku.

Kontraofanziva Ukrajine nije dala nikakve rezultate, ali zato Ukrajina trpi ogromne gubitke u qudstvu - 71.000 vojnika, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

"Ukrajina vodi takozvanu kontraofanzivu. Ali nema rezultata, vidimo samo neuspeh. Gubici su veliki. Od po~etka kontraofanzive Ukrajina je izgubila 71.000 vojnika. Snage Kijeva izgubile su 543 tenka, 18.000 oklopnih vozila", kazao je Putin na plenarnoj sednici Isto~nog ekonomskog foruma koji se odr`ava u Vladivostoku.

SAD DA PONI[TE UKAZ ZELENSKOG O ZABRANI PREGOVORA SA RUSIJOM

Putin je naveo da ako SAD veruju da je Ukrajina spremna za pregovore onda neka poni{te ukaz Vladimira Zelenskog o zabrani pregovora sa Ruskom Federacijom.

"[to se ti~e pregovara~kog procesa, ako SAD veruju da je Ukrajina spremna za pregovore, neka poni{te ukaz predsednika Ukrajine kojim se zabrawuju pregovori", poru~io je.

Ranije je ameri~ki dr`avni sekretar Entoni Blinken u intervjuu za Ej-Bi-Si izjavio da je "Ukrajina spremna za pregovore, ali da }e pristati na wih ako inicijativu pokrene Ruska Federacija".

"Ameriken konzervativ" pi{e da su tri puta poku{ani mirovni pregovori izme|u Moskve i Kijeva i da su sva tri poku{aja imala ne{to zajedni~ko: sva tri su ukqu~ivala garancije da Ukrajina ne}e biti ~lanica NATO-a i sva tri su sabotirale SAD.

ZAPADNE ZEMQE POKU[AVAJU

DA OBUZDAJU RAZVOJ KINE

Putin je ukazao da Zapad poku{ava da obuzda razvoj Kine, ali da su zakasnili.

"Danas Zapad poku{ava da obuzda razvoj Pekinga, jer se vidi da se Kina, pod vo|stvom na{eg prijateqa i predsednika Si \inpinga, razvija u skokovima. Za zapadne zemqe to je {ok. ^ine sve da uspore razvoj Kine, ali to ne}e biti mogu}e, zakasnili su. To je to, voz je oti{ao", kazao je ruski lider.

Putin je objasnio da je to objektivan proces i da stvar nije samo u Kini, ve} i u Indiji i Indoneziji, jer }e se razvijati novi centri mo}i, a poku{aji obuzdavawa zapadnih zemaqa na ~elu sa SAD "samo }e {koditi wima samima".

ZAPAD POKU[AVA

DA POKATOLI^I RUSIJU

Napadi u svim pravcima na Rusku Federaciju nastavak su geopoliti~ke konfrontacije Zapada, izjavio je ruski predsednik.

"Sve {to je vezano za odnose Rusije i Zapada povezano je sa geopoliti~kim interesima zapadnih zemaqa. A napadi u svim pravcima, ukqu~uju}i i duhovnu sferu, nastavak su ove geopoliti~ke konfrontacije. Zapad je dugo poku{avao da pokatoli~i Rusiju i da je 'odvu~e' do Svete stolice", napomenuo je Putin.

On je dodao da su kulturne li~nosti iz Rusije, koje su oti{le u inostranstvo, prinu|ene da na Zapadu kritikuju Moskvu i da im ne{to "razotkrivaju".

"Od wih, ruskih kulturnih li~nosti tra`i se, to je tako|e dobro poznato, da

daju izjave, da kritikuju, da osu|uju. Pa, oni ve} kritikuju i osu|uju", rekao je Putin, poru~iv{i onima koji su napustili Rusiju da im nije zabraweno da se vrate.

Kako je naveo, svima onima koji su napustili Rusiju, niko nije zabranio povratak, jer po ruskom zakonu, ruski dr`avqanin mo`e da `ivi gde god `eli, niko ne mo`e da mu oduzme dr`avqanstvo i da mu zabrani ulazak u Rusku Federaciju.

PRAVAC ANTIRUSKE POLITIKE

VA[INGTONA NE]E SE PROMENITI

POSLE IZBORA

Rusija ne zna ko }e biti izabran na predsedni~kim izborima u SAD, ali ko god da je, pravac antiruske politike Va{ingtona osta}e nepromewen, ocenio je ruski predsednik.

Putin je napomenuo da u SAD ima dosta qudi koji `ele da grade dobre, prijateqske poslovne odnose sa Rusijom i da dele mnoge wene stavove, pre svega, sa stanovi{ta o~uvawa tradicionalnih vrednosti.

"Rusija u SAD ima mnogo prijateqa i istomi{qenika, ali oni su potisnuti. Dakle, ne znamo ko }e tamo biti izabran, ali ko god bude, te{ko da }e promeniti pravac ameri~ke antiruske politike", smatra Putin.

On je naveo da do predsedni~kih izbora, SAD moraju da poka`u svoj doprinos efikasnosti vojnih operacija u Ukrajini, pri ~emu se qudski gubici ne uzimaju u obzir.

"Wihov izborni proces po~iwe u novembru, pa po svaku cenu treba da poka`u bar neki rezultat, a guraju Ukrajince da nastave da se bore, {ta god javno pri~ali, oni wih ne `ale", napomenuo je Putin i dodao da ni dana{we ukrajinsko rukovodstvo ne `ali svoje gra|ane.

LONDON OBU^AVAO UKRAJINSKE

DIVERZANTE KOJI SU PLANIRALI

NAPAD NA RUSKU NUKLEARKU

Putin je naveo da je Federalna slu`ba bezbednosti nedavno zarobila nekoliko diverzanata iz redova ukrajinskih tajnih slu`bi, koji su imali zadatak da nanesu {tetu jednoj od ruskih nuklearnih elektrana.

Putin je istakao da su privedeni ukrajinski diverzanti izjavili da su radili pod rukovodstvom britanskih instruktora.

On je izrazio sumwu da engleske vlasti shvataju odgovornost za obuku ukrajinskih diverzanata, koji su planirali napad na nuklearku u Rusiji.

"Da li oni uop{te shvataju sa ~im se igraju? Da li provociraju neka na{a recipro~na dejstva po ukrajinskim nuklearnim objektima, elektranama? Da li britanske vlasti i

premijer znaju ~ime se bave wihove specijalne slu`be u Ukrajini? Ili mo`da uop{te ne znaju? Mo`da je mogu}e da britanske tajne slu`be deluju pod uticajem samih Amerikanaca", podvukao je Putin.

RUSKI VOJNICI ZNAJU

DA IMAJU KOGA DA [TITE

Ruski predsednik je dodao da ruski vojnici znaju da imaju koga da {tite u okviru Specijalne vojne operacije, kao i da je u posledwih {est-sedam meseci 270.000 qudi potpisalo ugovor s Ministarstvom odbrane, koji su postali dobrovoqci.

"Na{i vojnici, momci, heroji, iako znaju {ta ih ~eka na frontu, znaju da imaju koga da {tite. Bez obzira na sve, svesno se dobrovoqno odlu~uju na to, brane}i otaxbinu. Mi {titimo na{ narod", rekao je Putin.

On je naglasio da Rusija stavqa interese dr`ave u prvi plan i da se toga ne stidi.

"Samo budu}e generacije mogu objektivno da ocewuju {ta smo uradili za zemqu. Znate, se}am se {ta je princ Potemkin jednom pisao Katarini Drugoj, kada je u pitawu aneksija Krima. Ne mogu ta~no da prenesem taj citat, ali mogu da prenesem zna~ewe. Napisao je: 'Vreme }e pro}i i budu}e generacije }e nas kriviti {to ste mogli da pripojite Krim, a niste, i bi}e vas sramota'. Interesi dr`ave su na prvom mestu, oni su kamen temeqac, i mi se toga definitivno ne stidimo", poru~io je odlu~no Putin.

DAN UJEDIWEWA

Predsednik Rusije Vladimir Putin uputio je Dr`avnoj dumi predlog zakona kojim se predla`e da se 30. septembar ustanovi kao Dan ujediwewa DNR, LNR, Zaporo{ke i Hersonske oblasti sa Rusijom. Odgovaraju}i predlog objavqen je u elektronskoj bazi podataka Dume.

O~ekuje se da }e ovaj nacrt stupiti na snagu nakon zvani~nog objavqivawa.

Glasanje na referendumu

Ove godine će se održati referendum o promeni Ustava da se osnivanjem Glasa Aboridžina i ostrvljana Toresovog moreuza - Aboriginal and Torres Strait Islander Voice - priznaju Prvi narodi Australije.

Da biste glasali, odgovorite na pitanje koje se nalazi na glasačkom listiću ili sa ‘Yes’ ILI sa ‘No’ na engleskom, unutar kvadratića.

Rezultat se zasniva na glasovima većine glasača u celoj zemlji, kao i na većini glasova u saveznim državama.

Prevedene informacije o referendumima, ulozi Australijske izborne komisije (AEC) i procesu glasanja ćete naći na aec.gov.au/translated

Kada glasate na referendumu, vaš odgovor je važan.

ili nazovite 1300 720 147

Odobrio Predsednik izborne komisije, 10 Mort Street, Canberra, ACT.

Voz

Kim

Xong Una stigao u Rusiju

Severnokorejski lider Kim Xong Un stigao je u utorak ujutru u posetu Rusiji gde }e se sastati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, prenosi TASS.

Kim je stigao u posetu zajedno sa najvi{im vojnim zvani~nicima koji rukovode fabrikama oru`ja i municije.

Portparol Kremqa Dmitrij Peskov prethodno je saop{tio da }e se sastanak Putina i Kima odr`ati na Dalekom istoku Rusije.

"Jo{ ne znamo gde }e se razgovarati na Dalekom istoku", kazao je Peskov, navode}i da }e razgovori biti odr`ani izme|u dve delegacije, kao i izme|u dva predsednika, nakon ~ega }e uslediti zvani~na ve~era.

Rusija i Severna Koreja nisu zainteresovane za izjave iz SAD, istakao je Peskov, komentari{u}i upozorewa Va{ingtona o prodaji severnokorejskog oru`ja Moskvi.

"Va`ni su interesi Rusije i Severne Koreje, a ne upozorewa iz Va{ingtona", naglasio je.

Zamenik ruskog ministra spoqnih poslova Andrej Rudenko kazao je da }e Putin i Kim mo`da razgovarati i o slawu ruske humanitarne pomo}i Pjongjangu.

Severnokorejska novinska agencija KCNA saop{tila je da je Kim u nedequ popodne krenuo vozom u pratwi ~lanova vladaju}e partije, vlade i vojske.

Vojska Ju`ne Koreje procenila je da je voz u{ao na teritoriju Rusije rano jutros, saop{tio je portparol ju`nokorejskog ministarstva odbrane Jeon Ha Gju.

Kim je u{ao u Rusiju li~nim vozom i stigao na stanicu Hasan nakon {to je pre{ao granicu, rekli su izvori bliski ruskim vlastima, preneo je Kjodo.

Ruski predsednik i lider Severne Koreje su se posledwi put sreli u aprilu 2019. godine u Vladivostoku, a dana{we putovawe je prva Kimova poseta inostranstvu od tada, po{to je Severna Koreja zatvorila granice zbog pandemije korone.

Putin: Evropske zemqe su dovodile qude u kavezima iz Afrike, te fotografije se ne mogu gledati bez suza

Rusija nikada nigde nije bila kolonizator, za razliku od Zapada, kazao je predsednik Rusije Vladimir Putin i dodao da niko u Africi ne}e zaboraviti kako su zapadne zemqe prevozile qude u kavezima i nametale kredite afri~kim dr`avama.

„[ta su radili biv{i kolonizatori? Daleke 1957. godine, nedavno su mi pokazivali fotografije, u evropske zemqe, recimo, u Belgiju, dovodili su iz Afrike qude u kavezima. To se ne mo`e gledati bez suza“

Prema wegovim re~ima, ti qudi su kao cele porodice ili odvojeno deca stavqani u kaveze i pokazivani.

„Kakoje to mogu}e?! To niko u Africi ne}e zaboraviti“, rekao je {ef dr`ave.

„I sada jo{ uvek poku{avaju da komanduju (zapadnim zemqama) da tamo (u Africi) sprovode svoju generalno neokolonijalnu politiku. Opteretili su sve afri~ke zemqe, oni tamo duguju trilione dolara“, dodao je predsednik.

Više informacija ćete naći na aec.gov.au/translated

Marko Kentera, selektor dramskog programa Festivala „]irilicom“ u Budvi

]IRILICA JE PISMO, PORUKA I NA^IN @IVOTA

Ve} sedmu godinu, „u inat svima i uprkos svemu“, u Budvi opstaje i razvija se Festival „]irilicom“: po~eli su sa sedam dana kwi`evnog programa, a za narednu sezonu najavquju ceo mesec festivala.Negovawe pisma i kulturnog nasle|a, osnovni je imperativ wegovih osniva~a, gradske Narodne biblioteke i Udru`ewa izdava~a i kwi`ara Crne Gore. Tako su neki od ovogodi{wih programa bili „Vizantijsko pojawe“, „Svetlost i senke“ (film o Savi [umanovi}u), „Sredwovekovna molitvena kwi`evnost“, „Slovenske elegije Izeta Sarajli}a“, a u gostima im je bila i poqska nobelovka Olga Tokar~uk.

Na prethodnom festivalskom izdawu otvorili su jo{ jedan prozor s „pilot predstavom“, a ovog leta imali su ~ak pet premijernih naslova i tako zakora~ili u novi umetni~ki segment inspirisan bogatom ba{tinom. Sve u svemu, koliko je }irilica za{titni znak festivala, toliko je i festival stao ~vrsto u wenu odbranu.

- Na{e pismo zanemaruje se iz dva razloga. S jedne strane, kako neki ka`u, zbog modernizacije koji je uslovila sve ve}u upotrebu latinice. S druge, dr`ava je intenzivno radila na wenom potiskivawu, pogre{no poistove}uju}i upotrebu }irilice sa srpskim nacionalnim opredeqewem. Onda smo se na{li u „senvi~u“ izme|u nekog prirodnog procesa ( razvoja kompjutera i interneta ) i onog politi~kog: da se iz {tampanih medija izbacuje }irilica, kao {to u izdava{tvu iz istog razloga nisu finansirani takvi naslovi jer su automatski prepoznavani kao „anticrnogorski“. A kakvi su nam temeqi, svedo~i ~iwenica da do 1945. godine sve {to je objavqivano, i u administrativnom i u kwi`evnom smislu, bilo je napisano na }irilici. Latinica nije postojala – ka`e na po~etku razgovora Marko Kentera, selektor pozori{nog programa i autor dramatur{kih predlo`ak za sve predstave nastale na crnogorskom nasle|u. n Festival niste nazvali „]irilica“ ve} „]irilicom“?

- To zna~i pi{i i `ivi }irilicom, jer najlep{e i „najcrnogorskije“ stvari iz istorije, a koje ba{tine svi koji u woj `ive – kako god da se izja{wavaju – znaju da su najstarije kwige srpskog govornog podru~ja (Mi-

roslavqevo jevan|eqe, Oktoih, Prvi srpski bukvar) pisane na podru~ju dana{we Crne Gore. Ti neki prapo~eci srpske dr`ave, posebno u duhovnosti i kwi`evnosti, nalazili se se na ovom podnebqu. Zato ove godine radimo i „Kosaru i Vladimira“, {to je tako|e pri~a o srpskom vladaru, knezu Jovanu Vladimiru, jednom od prvih srpskih svetaca. Mi smo, dakle, u svojevrsnoj nau~no - kulturnoj samoubila~koj misiji posledwih 20 godina, kada smo odlu~ili da sami sebi uskratimo pravo na sopstvenu istoriju jer smo ukinuli }irilicu. Tako smo „ukinuli“ i Wego{a, kraqa Nikolu, velike srpske pisce kao Stefana Mitrova Qubi{u – sve koji su borili da srpski jezik uvedu u uptrebu. Gotovo do Qubi{ine smrti u Budvi je bio zabrawen srpski jezik, u zvani~noj administraciji postojali su samo italijanski i nema~ki. Na{i preci pro{li su ogromnu golgotu i ginuli da bi to oslobo|ewe bilo, pre svega, kulturno, versko, jezi~ko,pa onda i svako drugo.

n Koja je to linija koju od osnivawa do ovog sedmog izdawa, festival dosledno sprovodi?

- Kada je 2016. do{lo do promene vlasti u Budvi, odlu~ili smo da gra|anima i turistima ponudimo pri~u o Crnoj Gori kakva je bila, kao i na{im prijateqima s kojima hiqadu godina zajedno `ivimo. Zato ovaj festival ne govori samo o }irili~nom nasle|u nego poziva i kom{ije koji su pisali latinicom, ali su s nama gradili va`ne temeqe Crne Gore. Tako smo ove godine imali i pri~u i o Santa Marija in Punta (za{titnici Budve)ili biskupskim pismima {to su iz Kotora i Budve upu}ivani u Vatikan. Jer, i to je na{e nasle|e. Festival „]irilicom“ je, osim `eqe da se kulturno izrazimo i jedna vrsta bunta, da ka`emo da smo slobodni qudi koji `ele da se pi{u onako kako su upisani u kwigama ro|enih i na pismu na kome su wihovi preci ostavqali tragove.

n U po~etku ste se bavili samo kwi`evnim programom?

- Pet godina imali smo neke mawe likovne i ve}inu kwi`evnih programa. Krenuli smo sa sedam, pa deset, onda ~etrnaest dana festivala. Ovo je postalo mesto slobode izra`avawa, jer na drugim mestima u Crnoj Gori to nije bilo mogu}e. Pro{le godine smo zapo~eli pozori{ni program

dramskom predstavom „^ovjek visine“ i velikom srpskom misliocu, filozofu, mitropolitu Mitrofanu Banu iz Grbqa i wegovom izmi{qenom susretu sa Uro{em Predi}em (igraju Neboj{a Milovanovi} i Bojan @irovi}), u kome imaju visoko filozofsku debatu, a predstva se Beogradu igra u teatru „Vuk“. Ove sezone smo uradili smo jo{ pet sopstvenih produkcija. Sve (osim jedne) su iz crnogorskog kulturnog nasle|a: modernu baletsku predstavu „Zidawe Skadra“ (postavio ju je poznati srpski koreograf Milo{ Isailovi}) sa Bitef dens kompanijom, usledio je ozbiqan dramski komad „Brod“ Ane \or|evi} o `ivotu dva brata od strica, Stefana Mitrova Qubi{e i Visariona Qubi{e, crnogorsko – primorskog mitropolita, prvog ministra prosvete i prvog predsednika Crvenog krsta. Ova predstava nastala je u saradwi sa Crnogorskim narodnim pozori{tem, a povodom dva veka od ro|ewa bra}e Qubi{a.

n Usledio je i prvi de~ji mjuzikl „Zmaj sa Spasa“, inspirisan kulturnim nasle|em?

- Vuk Karaxi} je zna~ajni deo `ivota proveo skupqaju}i pesme i pripovetke iz Crne Gore, a pisac i diplomata Vuk Vr~evi}

iz Boke je prona{ao dve pesme o jednom budvanskom obi~aju iz 16.veka - o zmaju koji se po mitu smatra da sinom kraqa Kadma,osniva~a. Ta pri~a je gotovo identi~na onoj poznatoj „Lepotica i zver“. Ina~e, sve na{e predstave su titlovane na ruski i engleski jezik. Crna Gora, a posebno Budva, teritorija je sa najve}im procentom ruskog i ukrajinskog stanovni{tva u Evropi.

U Crnoj Gori broj stanovnika se pove}ao vi{e od petnaest posto, od po~etka tamo{weg rata. Na{ {kolski i zdravstveni sistem veoma je optere}en prilivom novih sugra|ana, {to podrazumeva besplatno {kolstvo i zdravstvo na koje kao izbeglice imaju pravo. U Budvi je osnovna {kola sa dve hiqade |aka, od kojih je veliki broj stranaca. Imamo i rusku {kolu koju poha|a oko 600 u~enika. De{ava se jedna ~udesna migracija koja li~i na onu iz 1917, kada je krem ruskog dru{tva potpuno promenio kulturnu i obrazovnu sliku Srbije. Zanimqivo je da osamdeset odsto publike na raznim baletskim programima ~ine upravo qudi iz Ukrajine i Rusije. Izmo|u ostalog, i zbog toga smo se odlu~ili na produkciju neverbalnih formata.

n Kako vidite budu}nost festivala?

- Slede}e godine ima}emo ~etiri nedeqe festivala, pa }e to biti - mesec dana „]irilice“. Mi smo sigurno, bez konkurencije, najve}i festival u biv{oj Jugoslaviji sa tako kompleksnim programom: sa {est svojih predstava

i sa ovoliko kwi`evnog , ali i novog likovnog i muzi~kog sadr`aja...Ideja nam je da pro{irimo scene (osim onih izme|u crkava i na trgu ispod Citadele), da jo{ vi{e osvojimo ambijent.Ali, u stalnoj smoborbi sa biznisom i {irwem turizma, pa sad tu treba pomiriti razli~ite interese.

Dodik: Moja obaveza je da po{tujem Dejton, a ne da se dopadnem Britancima

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je wegova obaveza da po{tuje Ustav i Dejtonski mirovni sporazum, a ne da se dopadne

PE^EWE SA RA @ WA

JELA PO NARUXBI

PH 0430 732 284

Britancima. Dodik je pozvao zvani~nike Velike Britanije da se vrate Dejtonskom sporazumu koji uporno kr{e pozivaju}i Republiku Srpsku da ga po{tuje, prenela je Srna.

„Kada se na godi{wicu NATO bombardovawa oglasi nekada{wi vazduhoplovni komandant tih snaga (Stjuart Pi~) i poru~i da }e moje ustavno pona{awe imati posledice onda je nemogu}e ne pomisliti ~ime Pi~ preti”, rekao je Dodik Srni upitan da prokomentari{e izjavu Pi~a da je „delovawe predsednika Republike Srpske nezakonito i neustavno”, te da }e „imati neizbe`ne posledice”. Dodik je naglasio da zveckawe oru`jem nije u wegovon stilu iako razume da jeste u Pi~ovom, mada mu u ovoj ulozi, kako je naveo, „{irite u demokratije” to ne pristaje.

NATO JE U SRPSKOJ UBIJAO OSIROMA[ENIM URANIJUMOM:

Dan se}awe na zlo~ine Zapadne vojne alijanse 1995.

Republika Srpska nikada ne}e zaboraviti i oprostiti NATO bombardovawe od 30. avgusta do 14. septembra 1995. godine. Tokom NATO operacije "Namerna sila" poginulo je 46, a raweno vi{e od stotinu pripadnika Vojske RS. U NATO bombardovawu Srpske poginulo je sedam civila, dok je najmawe 21 rawen. Snage Alijanse su na teritoriju RS bacile ukupno 1.026 bombi, me|u kojima je 13 krstare}ih raketa tipa "tomahavk", dok je ukupna te`ina ba~enog eksploziva iznosila oko 10.000 tona, od ~ega je bilo vi{e od tri tone osiroma{enog uranijuma {to je izazvalo

Porast malignih oboqewa

Prema podacima zdavstvenih radnika sa Sokoca, do 1992. godine na Sokocu je bilo do pet registrovanih obolelih od malignoma godi{we, a sada se ta brojka pewe i konstantno raste tako da broj obolelih na godi{wem nivou bude oko 300 i ovo je posledica NATO bombi sa osiroma{enim uranijumom.

posle rata masovno obolevawe i umirawe od raka. Najvi{e NATO bombi je ba~eno na Romaniju, Sokolac, Pale i sada{we podru~je grada Isto~no Sarajevo, a nekada{we Srpsko Sarajevo.

Predsednik Srpske Milorad

Dodik istakao je, povodom obele`avawa 9. septembra - Dana se}awa na `rtve NATO bombardovawa, da agresija tog vojnog saveza i wihov suludi pohod na Srpsku budi gor~inu i neoprostivo se}awe na dane kad su Srpskoj i wenim gra|anima naneseni ogromni i te{ki gubici.

- Za tih petnaestak dana, nemilosrdno su bacali osiroma{eni uranijum po jednoj maloj zemqi, broj~ano malom a u stvari velikom i prkosnom narodu kojeg ni "Namerna sila" nije istrebila, iako im je to bila namera - ka`e Dodik.

Naglasio je da je svaka ta ba~ena bomba razdirala i srce i du{u svakog Srbina, ali jo{ vi{e su boleli jauci srpskih majki, o~eva, bra}e i sestara za najdra`ima.

- Da li ijedan taj NATO zlo~inac, koji je nemilosrdno bacao osiroma{eni uranijum po srpskoj zemqi, po srpskoj deci mirno spa-

SHOP 4/346 MAIN ROAD WEST ST ALBANS, VIC PRASETINA SA RA@WA JAGWETINA SA RA@WA JELA SA RO [

va, da li ima bar trunku savesti, ~asti, obraza? Da li ih progawaju na{e `rtve, da li se sete brata i sestre Radenka i Radmile Galinac koji su stradali 9. septembra 1995. kada je bomba pala na wihovo vozilo? Da li su ikad pomislili kako je wihovim roditeqima, kako je wihovoj majci Mirjani koja je samo 15 dana ranije sahranila sina Radovana, pripadnika VRS! Zato ne smemo, ne}emo i ne mo`emo prestati da pamtimo, kao {to ne}emo prestati da stalno podse} amo svetske mo}nike na taj monstruozni napad - istakao je Dodik.

BAWALUKA SVIM SRCEM UZ „ORLOVE“: Navija~i u najve}em gradu Srpske budno pratili finale Mundobasketa

Ko{arka{i Srbije su protekle nedeqe igrali finale Svetskog prvenstva protiv Wema~ke, a navija~i iz Srpske su svim srcem navijali za ekipu koju je predvodio Svetislav Pe{i}. U Bawaluci je bila posebna atmosfera – kafi}i su bili puni navija~a koji prate „Orlove“, na ulicama se vijore torobojke, a gra|ani su automobile okitili crveno-plavo-bijelim bojama. Zajedni~ko gledawe finala organizovano je na platou u Parku Mladen Stojanovi}. Nekoliko stotina Bawalu~ana je pratilo Orlove na ovom mestu.

TKANICE OD IGRE, ZLATA I ZANATA:

Tradicionalna manifestacija "Bijeqinski korzo" o`ivela centralni gradski trg

Ovogodi{wa tradicionalna manifestacija "Bijeqinski korzo", odr`ana u vreme Svetskog kupa harmonike, bogatim sadr`ajima o`ivela je gradski trg, i brojnim posetiocima iz Semberije, regiona i dijaspore, ponudila mno{tvo kulturnih doga|aja.

I dok su u Centru za kulturu trajala nadmetawa harmonika{a iz Rusije, Kine, ^ilea i drugih zemaqa, ~lanovi Udru`ewa za o~uvawe kulturne ba{tine "Bogojavqenska no}" iz Jawe organizovali su promociju starih zanata, nekada{we doma}e trpeze, reviju narodnih no{wi... Zapevalo se uz gusle, zaigralo je kolo preko celog trga, a ~lanovi Kluba kwi`evnika "Jovan Du~i}" iz Bijeqine i "Vukovo pero" iz Loznice, ~itali su odlomke pri~a i recitovali stihove.

- Manifestaciju smo nazvali "Tkanica od zlata, igre i zanata" jer smo hteli posetiocima da predstavimo sve ono {to se mora sa~uvati od zaborava - ka`e Cvija Kraji{nik, idejni tvorac ove manifestacije.

Ipak, najlep{a slika za posetioce, bila je revija narodnih no{wi, kada su ~lanovi KUD-a pro{etali sa no{wama sa juga Srbije, Pomoravqa, Crne Gore, Sarajevskog poqa, Ozrena i Semberije. Me|u posetiocima bili su i brojni u~esnici Sajma harmonike, koji su koristili slobodno vreme do nastupa, da obi|u Korzo, uzmu suvenire i ponesu u Kinu, ^ile, Moldaviju...

Cvijeta Laki} ka`e da su gosti pokazali najvi{e interesovawa za ve`ene lanene ko{uqe, heklane stolwake i }i-

lime, koje ona radi ve} ~etiri decenije. Mirjana Dra{ki}, u~enica Stru~ne {kole iz Jawe, pripremila je slane i slatke pite, medewake i vanilice, i sve prodavala po ceni od jedne marke, a sav prihod pokloni}e svojoj {koli za otvarawe biblioteke i renovirawe kuhiwe.

Milatovi}: Vlada Crne Gore je pitawe

Crne Gore

Predsednik Crne Gore Jakov Milatovi} izjavio jeda je odluka o formirawu nove crnogorske vlade stvar Crne Gore i dodao da mandatar Milojko Spaji} ima wegovo puno poverewe, te da ga ohrabruje da dodatno uradi ono {to je do wega kao trenutno najodgovornijeg u procesu formirawa vlade i odgovori potrebama Crne Gore.

Milatovi} je u Skopqu, odgovaraju}i na pitawe Tawuga, da li je posle dva sastanka sa Spaji}em do{lo do pribli`avawa stavova oko formirawa nove crnogorske vlade, odnosno da li on i daqe ostaje pri stavu da koalicija „Za budu}nost Crne Gore” treba da bude deo nove vlade, rekao da ostaje pri stavu da „odluka o novoj crnogorskoj vladi treba da bude donesena u Crnoj Gori”.

„To je stvar Crne Gore i mislim da se oko toga sla`emo, kao i oko programa koji bi ta vlada trebala da isporu~i, a to je dodatan fokus na vladavini prava”, rekao je Milatovi} i dodao da je wegovo mi{qewe da bi kvalifikovana ve}ina trebalo da podr`i narednu vladu uz jasna programska opre-

deqewa, a to je kontinuitet spoqne politike, odnosno ~lanstvo u NATO savezu i sna`nije zalagawe za ubrzawe evropskog puta. Smatra da bi iz procesa formirawa vlade svi u~esnici trebalo da iza|u kao neka vrsta pobednika i to je, ka`e, i bio wegov savet Spaji}u.

„Zadovoqstvo mi je {to smo vrlo otvoreno, konstruktivno razgovarali o tome, eto hajde da ostanemo optimisti da }e Crna Gora dobiti stabilnu evropsku vladu u narednom periodu i da }e zaista mo}i kona~no da donese i stabilnost i dodatni prosperitet gra|anima Crne Gore”, rekao je Milatovi}.

^IJA JE PREVLAKA?

Utvr|ena me|a sa Hrvatskom jedan je od uslova za pristupawe Crne Gore EU

Razgrani~ewe Crne Gore i Hrvatske na "tankom ledu" je jo{ od raspada biv{e Jugoslavije devedesetih godina, a me|a izme|u dve dr`ave na poluostrvu Prevlaka jo{ nije "povu~ena". Ovo pitawe na{lo se na dnevnom redu sastanka hrvatskog i crnogorskog predsednika Zorana Milanovi}a i Jakova Milatovi}a u Zagrebu.

- Zala`em se da se intenzivira re{avawe svih otvorenih pitawa - kazao je Milatovi}.

Upravo }e pitawe granice sa Hrvatskom biti jedan od uslova o pristupawu Crne Gore Evropskoj uniji. Brisel ne `eli grani~ne probleme koje bi nove ~lanice mogle uneti pod krov EU. Da }e pitawe me|e sa Hrvatskom (Prevlaka) biti jedan od uslova o pristupawu Crne Gore EU, tvrdili su mediji u Zagrebu, pozivaju}i se na "tajni dokument" Evropske komisije koji su imali na uvid pod imenom "Verodostojna perspektiva pro{irewa za Zapadni Balkan".

Neki analiti~ari u Crnoj Gori

uglavnom se sla`u da je slu~aj najboqe prepustiti me|unarodnoj arbitra`i. No, ukoliko Prevlaka u|e u me|unarodnu sudnicu, pitawe je koliko }e proces trajati.

Ima i onih koji smatraju da }e se spor sada br`e re{iti jer su Crna Gora i Hrvatska ~lanice NATO.

Prostor Prevlake funkcioni{e na osnovu Privremenog sporazuma o Prevlaci, potpisanog 2002. godine. Crnogorci bi ovo pi-

tawe trebalo da re{e do kraja ove godine, kako bi se primakli ~lanstvu u EU u naredne dve godine.

Poluostrvo Prevlaka ili rt O{tro, ili "kapija Boke", svetsku javnost zatalasala je prve godine posledwe decenije pro{log veka. Taj prostor postao je sporna grani~na pri~a 1991. godine, kada se oko wega i ratovalo. Oduvek je, prema crnogorskim izvorima, bio vojna baza i na Prevlaci su bili oni kojima pripada Boka. ^ak ni u vreme NDH nije pripadala Hrvatskoj, ve} su na woj bile italijanske okupacione snage. U jesen 1991, pred sam raspad SFRJ, ovo poluostrvo je izbilo u `i`u javnosti. Prevlaka je, naime, bila jedina kasarna na hrvatskoj obali koju nisu o~istili od jedinica JNA. Po~ele su ~arke, a onda i rat JNA i hrvatskih snaga. U tom, po mnogima nepotrebnom ratu poginulo je 160 vojnika i dobrovoqaca iz Crne Gore i ne{to vi{e pripadnika Zbora narodne garde, MUP i civila Hrvatske.

"VEROVALI ILI NE"

Prihod dr`ave od trajektnog prevoza za 20 godina 3,6 a za ~etiri meseca preko ~etiri miliona evra

Za dvadeset godina Crna Gora je od Pomorskog saobra}aja, preduze}a koje je bilo u vlasni{tvu Dejana Bana, a organizovalo trajektni prevoz na relaciji Kamenari - Lepetane, prihodovala oko 3,6 miliona evra. Od maja, od kada je po~ela naplata nakon {to je preuzet ovaj unosni posao, prihodi su dostigli preko ~etiri miliona evra, saop{teno je iz Morskog dobra. Podse}amo, Morsko dobro preuzelo je organizaciju trajektnog prevoza u februaru, nakon isteka aneksa ugovora sa Pomorskim saobra}ajem, a naplata usluga je po~ela u maju.

TAKMI^EWE U DAVNO ZABORAVQENOJ VE[TINI

Gradwa suvome|e na padinama Orjena

Drevna ve{tina gradwe kamenom na suvo, gradwa suvome|a, na inicijativu vi{e evropskih zemaqa 2018. je upisana na listu UNESKO-ve nematerijalne kulturne ba{tine. Herceg Novi ~uva ovu tradiciju Mediterana i organizuje, jedinstveno u Crnoj Gori, otvoreno prvenstvo u gradwi suvome|e.

Inicijator takmi~ewa je arheolog, Novqanin @eqko Star~evi}, jedan od najboqih poznavalaca Orjena, wegovih znamenitosti i wegove }udi. Pred takmi~ewe za zainteresovane organizuje i radionice, kako bi saznali detaqe o obradi i slagawu kamena bez upotrebe vezivnog materija i kako bi postigli stabilnu strukturu gradwe koja zavisi od izbora i na~ina slagawa kamena.

Organizatori, Agencija za razvoj i za{titu Orjena i partneri, Planinarski klub Subra, MZ Kameno-@lijebi i NVU Ruke poru~uju da je i publika dobro do{la. Bi}e organizovana animacije za najmla|e koji }e tako|e mo}i da ~uju i probaju ne{to od tehnike rada sa kamenom, prilago|eno uzrastu.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A, RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA

OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

Rok za iseqewe ~etiri srpske institucije iz zgrade u Bo{wa~koj mahali, sa ukupno 43 radnika, pomera se do prijema izve{taja op{tinskog inspektorata, a inspektorat }e imati 15 dana da taj izve{taj podnese, stoji u najnovijoj odluci koju je 8. septembra na svom Fejsbuk profilu objavio gradona~elnik Op{tine Severn Mitrovica Erden Ati}.

"Gradona~elnik" Erden Ati}, izabran sa 509 glasova na aprilskim izborima koje su Srbi bojkotovali na severu Kosmeta.

„Op{tinski inspektorat je du`an da izve{taj iz ta~ke 1 ovog ~lana donese u roku od 15 dana, nakon wegovog prihvatawa i ocene nalaza, ovo re{ewe se sprovodi u postupku izvr{ewa, ako su stranke

NOVI PRITISAK NA SRBE U SEVERNOJ MITROVICI

Rok za iseqewe srpskih institucija iz zgrade u Bo{wa~koj mahali odlo`en

odbile dobrovoqno osloba|awe objekta“ – pi{e u odluci, koja stupa na snagu danom potpisivawa.

U medijima se spekulisalo o navodnom pritisku nekih zapadnih zemaqa na Pri{tinu da ne do|e do prinudnog iseqewa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je u obra}awu javnosti, 8. septembra, tako|e nagovestio da }e usled intervencije me|unarodnih predstavnika, Pri{tina odgoditi sprovo|ewe ove odluke do slede}e runde dijaloga 14. septembra u Briselu.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} uputio je urgenciju me|unarodnoj zajednici, me|u kojima su i zemqe Kvinte i posrednik u dijalogu Miroslav Laj~ak, u kojoj upozorava da ultimatum o iseqewu ~etiri srpske institucije iz srpske zgrade u Bo{wa~koj mahali koji je do, 8. septembra, postavio nelegitimni

gradona~elnik severne Kosovske Mitrovice Erden Ati}, mo`e dovesti do produbqivawa krize na severu KiM i dodatnog podizawa tenzija na terenu.

Petkovi} je podsetio da je poku{aj nasilnog iseqavawa srpskih institucija iz Kosovske Mitrovice i otimawa srpske imovine novi atak Pri{tine na dijalog, s obzirom na to da se ovo pitawe mo`e razmatrati samo u kontekstu formirawa ZSO, {to je u vi{e navrata potvrdila i sama Evropska unija.

Petkovi} podse}a se da Aqbin Kurti i Erden Ati} ovakvim nezakonitim odlukama ukida pravo na rad za 43 zaposlenih u ovoj zgradi, kao i ugro`ava prava vi{e desetina hiqada Srba, Albanaca, Bo{waka, Roma, Goranaca koji ostvaruju svoja prava preko PIO fonda ili Centra za socijalni rad Vu~itrn.

severnoj Kosovskoj Mitrovici nalaze se prostorije Kancelarije za KiM, direkcije PIO fonda, Centra za socijalni rad Vu~itrn, kao i Kosovsko-mitrova~kog upravnog okruga.

TU@NA VEST ZA SRBE NA KOSOVU I METOHIJI

Preminula mati Teoktista – igumanija manastira Uspewa presvete Bogorodice u \akovici

Eparhija Ra{ko-prizrenska Srpske pravoslavne crkve (SPC) saop{tila je da je, u ponedeqak 4. septembra, preminula igumanija manastira Uspewa presvete Bogorodice u \akovici, mati Teoktista (Poleksija Kastratovi}).

Ta eparihija je navela da je mati Teoktista, „svojim duhovnim likom, podvigom, qubavqu, verom i molitvom ostavila neizbrisiv trag u du{ama svih onih koji su imali ~ast da je poznaju“ „Upisala se za vreme svog zemaqskog `ivota u ve~nu kwigu `ivota Hrista Spasiteqa, kome je posvetila ceo svoj `ivot“, navela je eparhija na svom sajtu.

Mati Teoktista, ro|ena je 12. jula 1936. u |akovi~kom selu Bite{ od oca Pavi}a i majke Milice a bila je najmla|e od {estoro dece pobo`ne porodice Kastratovi}.

Na kr{tewu, u hramu, koji }e skoro posle osam decenija postati manastir wenog pokajawa, od kuma crkvewaka dobija ime Poleksija, navela je eparhija.

Мати Теокиста испред манастира, субота 15. фебруар 2020.

Eparhija je podsetila da je mati Teoktista, te{ke godine rata 1999-1999, kao i posleratne godine provela uz svoju crkvu u \akovici u kojoj je pru`ala uto~i{te nevoqnicima i hrabrila narod.

U to vreme joj se pridru`ilo jo{ pet starijih `ena Srpkiwa iz \akovice koje su molitveno, pod za{titom italijanskog KFOR-a `ivele pri hramu u \akovici, podnose}i mnoge nevoqe i opasnosti.

O staricama se brinuo tada{wi de~anski iguman, a sada episkop ra{ko-prizrenski Teodosije sa svojom bratijom, kao i bla`enopo~iv{i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Na grobqu manastira Uspewa Presveta Bogorodice, u sredu 6. septembra, sahrawena je mati Teoktista.

Zaupokojenu liturgiju igumaniji ovog manastira mati Teoktisti slu`io je episkop ra{ko-prizrenski Teodosije uz saslu`ewe vikara Patrijarha Porfirija episkopa Ilariona i dvadeset i dva sve{tenoslu`iteqa iz Eparhija ra{ko prizrenske i Ni{ke, a u prisustvu vernika koji su pristigli iz raznih delova Kosova i Metohije i drugih delova Srbije i Crne Gore.

PREDSEDNICA PARLAMENTARNE GRUPE FRANCUSKO-SRPSKOG PRIJATEQSTVA JAEL MENA[

Podr`avamo ulazak Srbije u EU, ali nikako bez Kosova i Metohije

Predsednica parlamentarne grupe francusko-srpskog prijateqstva Jael Mena{, poslanica francuske stranke Nacionalno okupqawe, izjavila je da podr`ava ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali nikako bez Kosova i Metohije.

“Podr`avamo ulazak Srbije u EU, ali nikako bez Kosova, koje je za nas pokrajina Srbije”, rekla je Mena{ u intervjuu za

“Politiku” napomiwu}i da wen pokret ima stav da su Srbija i KiM nerazdvojivi.

Na pitawe {ta misli o planu predsednika Francuske

Emanuela Markona i nema~kog kancelara Olafa [olca za re{avawe pitawa KiM, Mena{ je odgovorila da ne o~ekuje prvi{e od tog plana jer smatra da “svaki pristup koji legitimi{e Kosovo kao nezavisnu dr`avu

legitimi{e i stradawe srpskog naroda od strane Albanaca”.

“Znam da je dosta toga potpisano jo{ pre 10 godina i ni{ta nije po{tovano. Ja bih podr`ala nove planove, ali smatram da mora da se po{tuje ono {to je obe}ano pre 10 godina. I li~no, ali i kao ~lanica ove stranke, ne o~ekujem previ{e od tog plana”, rekla je ona.

Navodi da politi~ki odno-

si Srbije i Francuske nisu na samom vrhuncu i da uvek mo`e vi{e i boqe. “To je i jedna `eqa lidera na{e grupacije, Marin le Pen – da produbimo srpsko-francuske odnose”, rekla je ona i dodala da }e se na tome raditi.

Istakla je da se odr`ava veza sa srpskom dijasporom u Francuskoj i da postoje brojna udru`ewa u Parizu.

Beograd je o eskalatornim, nasilnim i protivpravnim namerama Pri{tine u vi{e navrata do sada i zvani~no i u neposrednim kontaktima obavestio sve relevantne predstavnike me|unarodne zajednice.

PREDSEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VU^I]: Insistiramo

dijalogu

na miru i

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poru~io je na svom Instagram nalogu “budu}nostsrbijeav” da za ~etiri dana slede va`ni razgovori u Briselu i da }e Beograd, kao i do sada, da insistira na miru i dijalogu i da uka`e na to da je nedvosmisleno uz svoj narod sa Kosova i Metohije.

“Dok ~ekamo vesti iz Manile i Wujorka, sumiramo ovu nedequ, koju su, bez sumwe, obele`ili sportski uspesi, prvenstveno srpskih odbojka{ica, kao i basketa{a i ko{arka{a. Kako na terenu, tako i van wega, nastavqamo svim srcem da se borimo za na{u Srbiju i wene interese. Ve} za ~etiri dana nas o~ekuju va`ni razgovori u Briselu. Mi }emo, kao i do sada, da insistiramo na miru i dijalogu i uka`emo na to da smo nedvosmisleno uz na{ narod sa KiM” naveo je Vu~i}.

Dodao je da i da je u ovim te{kim vremenima, jo{ jednom pokazano da dr`ava brine o svim svojim gra|anima i da razume brige i probleme sa kojima se susre}u.

“Zato bez stajawa, naporno i vredno radimo, kako bi uslovi `ivota bili {to boqi. Samo tako mo`emo da o~ekujemo velike rezultate. Na to su nas podsetili na{i sportisti! Ba{ kao {to sam rekao i najmla|im oficirima Vojske Srbije – sebe, svoj narod i zemqu mo`emo da sa~uvamo samo snagom, hrabro{}u, marqivo{}u, odgovorno{}u i ozbiqno{}u” poru~io je Vu~i}.

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

згради

SRBI U ALBANIJI

Ni kr{tewa, ni ven~awa, samo sahrane –Srba u Skadru gotovo da vi{e nema

Poru{eni kulturno-istorijski spomenici, prazna sela, napu{tene ku}e, nova crkva u koju skoro da niko ne dolazi, nekoliko porodica koje `ive u Skadru i okolini – jedini su svedoci vremena zaboravqenog dela srpske istorije na prostoru dana{we Albanije. U prestonici vi{e sredwovekovnih srpskih dr`ava, gradu na Bojani, danas gotovo

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

i okolini, koje su u vreme gvozdene palice Envera Hoxe delile sudbinu ostalog albanskog stanovni{tva, danas se mogu prebrojati na prste.

"Mi smo u to vreme `iveli kao i svi Albanci, imali smo sva prava kao Albanci. Mogu da ka`em da smo svi iz Vrake bili sa fakultetom. Nije nam braweno da idemo da zavr{imo fakultete", prise}a se Srpkiwa iz Skadra Milojka Brajovi}.

Iako je imao prilike da ode, na~elnik Hirurgije u skadarskoj Univerzitetskoj bolnici dr Gzim Gali}i, koji poti~e iz porodice intelektualaca, veoma cewene u Skadru, iz po{tovawa prema zemqi u kojoj je ro|en i gde se {kolovao, odlu~io je da ostane.

"Ja sam ro|en ovde i da vam ka`em, ja sam Albanac, to je argument, a zna se, i ja isto ka`em, da sam poreklom iz Crne Gore i nije bilo nikakvih problema zbog toga godinama, jer ovde ima mnogo qudi koji su dolazili iz Crne Gore kad su bili ratovi – Prvi svetski rat, Drugi svetski rat", isti~e Gali}i.

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

da nema Srba. Posledwi su oti{li 1997. godine kada je bila kriza u zemqi i to je bio drugi talas egzodusa ne samo Srba ve} i Albanaca iz Albanije.

Dugogodi{wa asimilacija i migracije skoro da su zatvorile vrata crkve Svete trojice u Vraki, selu nadomak Skadra, u kome je nekada `ivelo 80 odsto srpskog stanovni{tva. Ona su danas otvorena samo u vreme velikih praznika, ali je i tada pose}uje mali broj vernika.

"Od tada, od kada sam sve{tenik, nisam imao nijedno ven~awe, nijedno kr{tewe. Samo sahrane na koje je trebalo da idem, drugo ne. Zato {to nemamo koga da ven~amo niti koga da kr{tavamo, jer nemamo vernika", ka`e stare{ina ove crkve Ivan Popovi}.

Srpske i crnogorske porodice u Skadru

Srba ali i Crnogoraca u Albaniji sve je mawe, ka`u i u Udru`ewu "Sv. Jovan Vladimir". Predsednik dru{tva ujedno i prosvetni radnik Zoran Ajkovi} napomiwe da dece u {kolskim klupama nema, i ako ih i ima, da su iz me{ovitih brakova.

"Velika je gre{ka bila {to su ovi na{i Srbi i Crnogorci pobegli, odselili se za Crnu Goru 1991. godine kada su se granice otvorile. Tada nas je bilo znatno vi{e, bilo je po na{im procenama 2.000 do 2.500 Srba. Me|utim, nakon drugog talasa egzodusa, koji se desio 1997. godine, sve nas je mawe", pri~a Ajkovi}.

Zvani~nih podataka o broju Srba koji `ive u Skadru nema, mogao bi da bude utvr|en na predstoje}em popisu koji ja zakazan za 18. septembar.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

NEMA SRBA ALI IZGLEDA DA USKORO NE]E BITI NI HRVATA

U Hrvatskoj od ulaska u EU uga{eno 158 {kola

Prema podacima hrvatskog Ministarstva nauke i obrazovawe u predstoje}oj {kolskoj 2023/24. osnovnu {kolu poha|a}e oko 300.300 u~enika, dok }e u sredwim {kolama biti ukupno oko 145.500 u~enika, {to je osetan pad broja u~enika, iako podaci nisu potpuno precizni.

Podaci su, prema pisawu Al xazire Balkans neprecizni s obzirom na to da se jo{ doga|aju odlasci ili novi upisi, ali je osetan pad broja u~enika vidqiv {to samo govori o demografskim problemima s kojima se suo~ava Hrvatska, a koji su sve dubqi i sve te`i.

U prilog tome govori i okvirna brojka Ministarstva nauka i obrazovawa o 35.000 upisanih prvaka u osnovne {kole {irom Hrvatske. Primera radi, dostupna statistika ka`e da je u pro{loj godini bilo upisano 35.794 prvaka {to ukazuje na daqi demografski pad. Za pore|ewe, u {kolskoj godini 2016/17. bilo je upisano 42.217 prvaka {to je najve}i broj u~enika prvih razreda upisanih u proteklih deset godina, odnosno otkako je Hrvatska postala ~lanica Evropske unije.

Od te, 2013. godine pa do danas svake godine u Hrvatskoj bele`i pad broja upisanih prvaka s tim da je prvi put u pro{loj {kolskoj godini ta brojka pala ispod 36.000.

Prema slu`benim podacima, pro{le {kolske godine bilo je ukupno 453.605 osnovaca i sredwo{kolaca {to je za ~ak 55.600 u~enika mawe nego pre deset godina.

U procentima, Hrvatska je u deset godina zabele`ila

pad broja u~enika od 11 odsto.

Slu`beni podaci [kolskog e-Rudnika, aplikacije Ministarstva nauke i obrazovawa, ka`u da je najve}i pad broja u~enika imala Vukovarsko-sremska `upanija. U deset godina najisto~nija hrvatska `upanija izgubila je 29 odsto {kolaraca, odnosno wih 6.824.

Poslije we, na popisu s najve}im padom broja u~enika slede jo{ dve slavonske `upanije, Brodsko-posavska i Po`e{ko-slavonska koje imaju pad broja u~enika od 28 odsto. Potom slede Sisa~ko-moslava~ka `upanija sa 24 odsto mawe u~enika i Osje~ko-barawska koja ima danas 20 odsto mawe u~enika nego pre deset godina.

Jedino pozitivan vi{egodi{wi trend ima Istarska `upanija koja bele`i porast od 2,47 odsto u~enika vi{e i Grad Zagreb koji ima dva posto vi{e u~enika nego pre deset godina, prenosi Tawug.

– To jednostavno `ivot i na{a realnost koja treba sve da zabrine. Osnovna {kola „Antun i Stjepan Radi}” iz Guwe je pre rata imala redovito vi{e od hiqadu u~enika. Po~etkom 80-ih godina pro{log veka {kola je imala oko 1.300 u~enika. Danas ta ista {kola, koja pokriva isto podru~je, ima mawe od 200 u~enika, ka`e Ante Guti}, na~elnik Op{tine Guwa.

Kao razloge za to navodi Domovinski rat, posleratno razdobqe kada su, kako ka`e, ruralna podru~ja iz godine u godinu bili sve prazniji. Potom, dodaje, Hrvatska je u{la

u EU sa ~ime su otvorene granice za radnike iz Hrvatske, a deo me{tana oti{ao je i nakon poplave koja je pogodila to podru~je 2014. godine.

Sli~na je situacija u {kolama {irom Hrvatske u kojima je broj u~enika vi{e nego prepolovqen. Primera radi, nekada{wa O[ „Bratstvo i jedinstvo” iz Vukovara, danas O[ „Blago Zadro”, pre rata brojala je vi{e od 1000 u~enika. Imala je osam razreda sa po ~etiri odeqewa s oko 30 u~enika. Danas ta ista {kola broji 200-ak u~enika.

O stawu u hrvatskim {kolama govori i podatak Ministarstva po kojem je u deset godina uga{eno 158 {kola – 38 mati~nih i 120 podru~nih. Najbrojnije mati~ne {kole u Hrvatskoj su one koje imaju izme|u 301 i 500 u~enika, a takvih je u pro{loj {kolskoj godini bilo 365, odnosno 28 odsto.

Skadar

Koliko ko{ta digitalna ti{ina?

Gugl pretrage za razli~ite vr ste slu{alica i ~epi}a za u{i u stalnom su porastu u sve tu, naro~ito u Australiji. Koliko je ti{ina opasna, da li znamo za wenu mra~nu stranu?

Svuda oko nas mogu se videti qudi sa slu{alicama u u{ima. U javnom prevozu, na dugim letovima, u kancelarijama otvorenog tipa. ^epi}i za u{i diskretno se mogu primetiti i kod posetilaca koncerta, barmena, ali i kod osoba kojima sme ta hrkawe.

Tehnologija za poni{tavawe buke razvijena je pedesetih godi na pro{log veka. Prve komercijalno dostupne slu{alice na tr`i{tu su se pojavile 1989. godine, a kori{}ene su za potrebe avijacije. Danas su slu{alice „mast hev“ proizvod, a postale su sinonim za mir i koncentraciju.

Niko, na`alost, ne razmi{qa o zdravqu i na{em sluhu. Kolika je cena koju pla}amo za digitalnu ti{inu? Sve ve}i broj nau~nika upozorava na rizike zbog kori{}ewa slu{alica.

KOLIKO KO[TA „TI[INA“

Da bismo se izolovali od buke u bilo kom prostoru, koristimo slu{alice za u{i. Ali potpuno distancirawe od spoqnog sveta koji smo iskqu~ili ima i svoje posledice. Prirodni zvuci iz na{e okoline mogu za nas biti va`ni. Ako ove zvuke spoqnog sveta izolujemo, smawi}emo na{u svest o spoqnom svetu. To

mo`e da bude opasno. Dokazano je da ti{ina mo`e da uti~e na na{u psihu jer mo`e da poja~a ose}aj usamqenosti kod nekih osoba. Tada se javqa ose}aj izolacije, pa ~ak i ako se na|emo u gu`vi.

Drugi nedostatak je da se na{a sposobnost tolerancije drasti~no smawuje u odnosu na realne zvuke okoline. Zbog toga postajemo sve osetqiviji na buku spoqnog sveta kada je ~ujemo.

RECEPT STRU^WAKA

Preporuka stru~waka je da se slu{alice koriste umereno, povremeno, samo onda kada su nam stvarno potrebne, obi~no kada nam je neophodna relaksacija ili koncentracija. Veoma je va`no da budemo svesni okoline, naro~ito u saobra}aju.

Troje spaseno sa katamarana na naduvavawe koji su napale ajkule

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte.

Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661

email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Australijski premijer poseti}e uskoro Kinu, primetan napredak u odnosima

Australija i Kina su postigle napredak u vra}awu na „nesmetanu trgovinu” i taj napredak bi trebalo odr`ati, rekao je australijski premijer Entoni Elbanizi posle sastanka s kineskim kolegom Li ]ijangom na marginama samita ASEAN-a u Indoneziji.

„Napredak koji smo postigli u obnavqawu nesmetane trgovine je dobar za obe zemqe i `elimo da vidimo da se taj napredak nastavqa”, rekao je premijer Australije u uvodnim komentarima na sastanku. Stavovi Australije ne}e uvek biti u skladu sa stavovima Kine, ali razumemo da je dijalog apsolutno od izuzetnog zna~aja, rekao je Li. Kineski premijer je pozvao Elbanizija da poseti Kinu ove godine, a australijski premijer je prihvatio poziv.

Tri osobe, dvoje Rusa i jedan Francuz, spasene su sa ~amca katamarana u Koralnom moru kod severoisto~ne obale Australije, nakon {to je plovilo o{te}eno u nekoliko napada ajkula. Satelitske fotografije i video snimak australijske slu`be za bezbednost na moru (AMSA) pokazali

su da je sa jahte otkinut veliki deo krme. AMSA je navela da su spasila~ke ekipe reagovale na poziv za pomo}, koji je upu}en rano ujutru sa katamarana na naduvavawe duga~kog devet metara, kada se plovilo nalazilo na oko 835 kilometara jugoisto~no od Kernsa u Koralnom moru.

„Radujem se poseti Kini kasnije ove godine kako bih obele`io 50. godi{wicu istorijske posete premijera Vitlama”, saop{tio je Elbanizi posle sastanka, misle}i na prvu posetu jednog Australijanca komunisti~koj Kini - tada premijera Gofa Vitlama 1973. Potvrda posete Pekingu, prve jednog australijskog lidera svom najve}em trgovinskom partneru od 2016. je zna~ajan korak u stabilizaciji veza. Diplomatske razmene su zamrznute 2020. godine, po{to je Kina postavila ograni~ewa na uvoz iz Australije kao odgovor na poziv australijskih vlasti

da se ispita poreklo pandemije Kovid-19. Napetosti su se smawile otkako je Australija izabrala Laburisti~ku vladu 2022. godine, a Kina je nedavno ukinula carine na australijski je~am, iako Australija `eli da joj bude ukinut i embargo na izvoz vina i jastoga, kao i drugih proizvoda. Elbanizi }e, posle Indonezije, otputovati na Filipine, a to je prva prva bilateralna poseta jednog australijskog lidera u posledwih 20 godina, usred obnovqenih tenzija izme|u Filipina i Kine u Ju`nom kineskom moru. Australijski premijer je rekao da su Filipini „nacija od presudnog zna~aja za interese Australije, uz napomenu da se radi o jakim odbrambenim vezama, preneo je Rojters. Australija je pro{log meseca odr`ala vojne ve`be u blizini Ju`nog kineskog mora sa Filipinima a najavila da planira zajedni~ke mornari~ke patrole.

Australijski premijer Entoni Elbanizi

SE]AWE NA \OR\A MARINKOVI]A, OSNIVA^A SRPSKOG GLASA

Kada stavim u ruke "Srpski glas" prvo se setim osniva~a - imewaka \or|a Marinkovi}a. A listawe uvek zavr{im konstatacijom da je "Glas", uz na{u crkvu, bio i ostao glavni stub srpske za-

sam bio anoniman, uz to on je bio blizak sa imu}nim Srbima. Stavio je \or|e iza toga i besplatnu reklamu u Glasu za moje snimawe kamerom, ~ime sam po~iwao da se bavim tra`e}i izvor dodatnog prihoda.

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

jednice u Australiji. Malo je takvih institucija koje traju svih ovih tridesetak godina, pogotovu u Melburnu.

Bio sam svedok izlaska prvog broja novih nedeqnih novina od tada poznatog gra|evinskog preduzima~a, koji je re{io da "pravi nekakve svoje novine", kako je narod govorio. Novina je bila skromna, kao i cela zajednica, kao i prvi urednik Rade Berak. Meni, fakultetski obrazovanom in`eweru, smetala je neprofesionalnost i izve{taji sa zabava. Me|utim i moja supruga, ina~e nezaposleni pravnik, napisala je nekoliko priloga "sa zabava" te davne 1990. Mudar ~ovek uvek na|e mesto pod kapom nebeskom.

Sa \or|em sam se sretao, pozdravqao i razgovarao na svim mogu}im priredbama u zajednici, pomalo li~no a vi{e profesionalno. On je sam pravio slike za svoju novine a ja sam na{e Srbe snabdevao muzikom i video vestima. Nije bilo ni televizije, ni satelita, ni Fejsa. Nas dvojica smo bili informativni biro ovde u Melburnu. Pogotovu u vreme naj`e{}ih sankcija, kada je svaka pomo} otaxbini bila zabrawena, pa su morali da se nalaze drugi na~ini.^ak i u ta vremena starih podela, Glas je imao izbalansiran stav - obojica smo i{li i u crkvu u Frenkstonu ("~etni~ku“) i u Sportski centar u Kizbori ("jugoslovenski"), jer su na obe lokacije bili (i ostali) na{i, na`alost podeqeni Srbi.

Iznenadi me jednom imewak \or|e posetom mojoj ku}i. Popili smo po jednu qutu, a ja sam mu pokazao kamere koje sam po~eo da kupujem. Za mene je wegova poseta bila velika ~ast jer, iako sam kao in`ewer u struci bio afirmisan, u srpskoj zajednici

Znate ono, jedna plata, supruga ne radi, dvoje male dece a veliki kredit za ku}u. Celu posetu Melburnu princa Tomislav Kra|or|evi}a 1991. sam snimao i kasnije napravio video kasetu, a \or|e je to zabele`io u Glasu. To mi je dalo vetar za daqi rad. Kasnije sam ~ak otkrio da je i sam princ pomenuo taj doga|aj u svojim memoarima. Od skromne ku}ne prodavnice moje delovawe u oblasti informisawa (i

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

zabave) je vremenom preraslo granice naseqa Dandenonga, pa sam prikazivao filmove u svim ve}im gradovima Australije,

otvorio dve kwi`are i opstao svih ovih godina. Da se pohvalim da se spremam za penziju, a internet i komunikacije su uznapredovale pa vi{e nismo toliko potrebni na{im Srbima.

Kada su frankfurtske Vesti negde 2000. odlu~ile da izdaju svoju novinu u Australiji, do{li su kod mene u kwi`aru da im pomognem oko odre|ivawa tira`a. Samouvereno su tvrdili da }e preuzeti celo tr`i{te, na {ta sam im rekao da }e tada{we Novosti (jugoslovenski orijentisane) zaista nestati, ali ne i Glas. Nisu mi poverovali pa je veliki deo prvog izdawa, koje sam ja raznosio u Melburnu, oti{ao na recikla`u. Sve to uprkos ~iwenici da Glas, sa ponosom, izlazi na }irilici, koju mlade generacije iseqenika sve mawe znaju.

A imewak \or|e se pre 14 godina preselio u ve~nost, ostaviv{i iza sebe unuke i suprugu @ivanu (prva supruga je preminula i woj je posvetio svoju kwigu uspomena "10000 dana dijaspore"). @ivana sada uspe{no odoleva udarima Interneta. Glas i daqe izlazi, sti`e u svaki kutak Australije i u tom pogledu je isto va`an kao i na{a crkva, dok je u istoriju srpske dijaspore u{ao kao ozbiqan igra~. Eto, zavr{ih ovaj tekst sportskim re~nikom u slavu mog imewaka \or|a, iskrenog qubiteqa sporta ali i svega srpskog. Xorx

Marinkovi} sa patrijarhom Pavlom

Kvantas na tankom ledu

NA MARGINAMA SAMITA G20 U INDIJI "Politiko":

Da bi

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Skandali oko Kvantasa nisu neka novost, ali su uvek u centru pa`we doma}e javnosti. Tako je bilo i ovog puta kada je obelodawena jaka i neprirodna sprega izme|u federalne vlade i uprave „Lete}eg kengura“. Osim {to su znali da prodaju karte i za ve} otka-

prilikom onlajn pretrage, jer su navodno srpske takse visoke i nekonkurentne. Dok su u Australiji takozvane „lou kost“ avio kompanije jo{ uvek misaona imenica, u Evropi su one napravile pravu revoluciju u avionskom saobra}aju. Tako na primer cene karata izme|u evropskih gradova ko{taju i po deset-dvadeset evra u jednom pravcu. Nedavno sam povratnu kartu Rajan Er kompanijom od Ni{a do Stokholma ([vedska) platio samo 50 evra, {to je oko 80 dolara. Vremenski i po udaqenosti to je otprilike kao i let od Melburna do Kernsa (oko 3 sata leta). Naravno, karte po toj ceni ne}ete ni slu~ajno na}i u Australiji, jer ovde nema pravih „lou kost“ kompanija iako na primer sestrinska firma Kvantasa popularni Xet Star posluje pod tim geslom. Taj princip se pre svega ogleda u tome da na tim letovima nema besplatne hrane i pi-

zane letove, delili su i „vip“ karte politi~arima od uticaja. Sve je to ko{talo wihovog dugogodi{weg multimilionskog {efa ni mawe ni vi{e nego dva meseca ranijeg odlaska u penziju. Avionske karte iz pravca Australije ka ostatku sveta, a posebno prema Evropi porasle su nakon pandemije i do 3 puta. Povratne karte do Beograda koje su u proseku mogle da se kupe za 1.500 dolara po osobi pre korone, sada ~esto ko{taju i vi{e od 4.000 dolara. Mnogim Australijancima }e zato karte za odlazak u Evropu uskoro biti samo san, ukoliko se trend ovih astronomskih cena karata nastavi. Nedavno sam sa porodicom putovao u Srbiju uz sre}nu okolnost da sam karte mogao da nabavim po „staroj ceni“, na kratkotrajnom sni`ewu, ali samo do Atine, preko Abu Dabija. Po{to Etihad Ervejz ne leti vi{e do Beograda maksimum sni`ewa mogao je samo da se koristi do Atine, ili okolnih glavnih gradova u regionu. Karta do beogradskog aerodroma uglavnom mo`e biti problem

}a, a zauzvrat navodno dobijate jeftiniju kartu. Tako|e, nema promene datuma a mogu}a su i ~esta otkazivawa bez naknade i bez razumnog obja{wewa. Upravo se izgleda tim geslom rukovodio i Kvantas kada je formiran Xet Star, jer im je sve to i{lo u prilog da podignu cene na pravim Kvantas letovima, dok je kvalitet usluge u Xet staru pao na niske grane. Kvantasom sam do Evrope leteo samo dva puta (napred i nazad) i od tada ga uglavnom uspe{no izbegavam, ~ak i na doma}im linijama. Nivo i kvalitet usluge u Kvantasu na takozvanim prekookeanskim letovima je neuporedivo slabiji u pore|ewu sa arapskim avio kompanijama. Kvantas poznatiji kao nacionalni ponos svih Australijanaca konstantno zaostaje u pru`awu usluge ve} decenijama. Ova multibilionska kompanija obrukala se ve} na samom po~etku pandemije kada je wen doskora{wi prepla}eni {ef Alan Xojs odlu~io da konzervira avione umesto da predwa~i u dovo`ewu Australija-

naca iz belog sveta, koji su se u tom trenutku zatekli van zemqe. Kvantas ne samo da to nije `eleo, i uz blagoslov tada{we vlade Skota Morisona, ve} je br`e boqe po`urio da jo{ u prvim mesecima pandemije svoje avione konzervira u ameri~kim pustiwama (zbog vlage). Ovakav radikalni poslovni potez je tada naravno bio baziran na pretpostavci ili nekom ozbiqnom saznawu da }e pandemija potrajati najmawe dve godine, jer se avioni ne konzerviraju na par meseci. Jedine kompanije koje su pomagale u odr`avawu kakve-takve veze sa spoqnim svetom za vreme pandemije bile su tri arapske kompanije: Katar Ervejz (Katar), Er Emirats (UAE) i Etihad Ervejz (UAE). Upravo je zahvaquju}i ovim avio kompanijama uspelo da se ku}i vrati na stotine hiqade Australijanaca. Mnogi od wih su bili silom prilika razdvojeni od svoje dece ili roditeqa, ne uspev{i ~esto da se oproste ni od svojih najbli`ih na samrti. Svemu tome je kumovala tada{wa federalna vlada, dok je Kvantas bio jedan od glavnih sau~esnika. Jer kako druga~ije objasniti ~iwenicu da su pomenute tri kompanije imale ra~una da lete sve vreme pandemije ka Australiji, dok Kvantas to nije mogao. Kao nagradu za poslu{nost i sau~esni{tvo Kvantas je kasnije dobio prednost kada je federalna vlada trebalo da odbije ponudu Katar Ervejza za dodatnih 28 letova nedeqno. Navodno }e od toga imati koristi jedna nacionalna kompanija koja dokazano posluje na sve mogu}e na~ine, samo ne u interesu nacije. Dodatnih 28 letova nedeqno za Dohu iz Brizbejna, Sidneja i Melburna zna~ilo bi i ni`e cene za sve Australijance koji lete ka Evropi. Naravno, to vladi nije bio prioritet prilikom odlu~ivawa o ponudi, ve} eventualna dobit koju }e imati Kvantas od visokih cena karata. Federalna ministarka trgovine Ketrin King se nedavno ~ak i hvalila tom odlukom, navode}i kao razlog odbijawa ponude navodno kr{ewe qudskih prava nekih Australijanki na aerodromu u Dohi. O tome tek ne vredi govoriti, jer svi dobro znamo kako se u Australiji po{tuju prava gra|ana drugih zemaqa kada im se na australijskim aerodromima ~esto bez ikakvih osnova ukida va`e}a viza. Setimo se samo nedavnog primera kako su na{i dr`avni organi postupali sramno i kada nisu bili u pravu, {to je dokazao i ~asni sudija Keli u slu~aju najboqeg svetskog tenisera Novaka \okovi}a. I vredi ovo jo{ jednom pomenuti, tek toliko da se ne zaboravi.

sasajankovic28

@SasaJankovic28

sasajankovic28

spasio

Samit G20,

Zapad je morao da bude

blag prema Rusiji

Zapad je prinu|en na sebi nesvojstvene kompromise kako bi sa~uvao G20, pi{e ugledni ameri~ki magazin „Politiko“.

U deklaraciji sa ovogodi{weg samita G20 u Wu Delhiju nije bilo ni re~i o ukrajinskoj krizi, {to je izazvalo negodovawe iz Kijeva, pohvale iz Moskve, i tvrdwe zapadnih lidera da, uprkos toj ~iwenici, samit i zavr{na deklaracija predstavqaju uspeh.

Imaju}i u vidu nesuglasice ~lanica G20 po pitawu ukrajinskog sukoba, "Politiko" zakqu~uje da je Zapad `rtvovao priliku da promovi{e svoje stavove o Ukrajini kako bi "sa~uvao" ovu platformu.

"Alternativa bi bila nefunkcionisawe G20, {to bi dovelo do sumwe u budu}nost G20. Mislim da je indijsko predsedavawe sa~uvalo G20 kao verovatno jedan od posledwih globalnih foruma koji rade", rekao je neimenovan visoki EU zvani~nik upoznat sa pregovorima na kraju samita.

@eqa za odr`avawem G20 u `ivotu po svaku cenu odra`ava sve dubqu anksioznost u vezi sa organizacijom koja se mogla primetiti u nedeqama pre samita u Wu Delhiju, navodi "Politiko" i dodaje da organizacija, osnovana pre skoro ~etvrt veka kako bi ukqu~ila ekonomije u razvoju u me|unarodni ekonomski dijalog, nailazi na pretwe po svoju mo} i legitimitet.

Najuo~qivija od wih je odluka kineskog predsednika Si \inpinga da presko~i samit u Wu Delhiju nakon {to je prethodno igrao kqu~nu ulogu na samitu BRIKS-a u Johanezburgu, kada su u BRIKS primqene Iran, Saudijska Arabija, Argentina, Ujediweni Arapski Emirati, Egipat i Etiopija. Dok se zapadni zvani~nici ponose ~iwenicom da su zavr{nu deklaraciju podr`ale sve ~lanice, kriti~ari podse}aju da se u posledwim zakqu~cima samita G20 na Baliju pro{le godine pomiwe "agresija Ruske Federacije na Ukrajinu."

Ipak, i takvu deklaraciju sa Balija podr`ala je, kako se navodi, samo "ve}ina" ~lanica G20, a ne sve.

U ovogodi{woj deklaraciji, umesto toga je bilo re~i o privr`enosti Poveqi Ujediwenih nacija, "sveobuhvatnoj, hitroj i efikasnoj implementaciji" crnomorskog Sporazuma o `itu, kao i o neophodnosti "pravednog i istrajnog mira u Ukrajini."

Drugi EU zvani~nik ka`e da je strate{ka odluka iza deklaracije bila motivisana o~uvawem formata G20, ali "Politiko" dodaje da bi deklaracija mogla i da ukazuje na novi pristup ukrajinskom sukobu.

Kako navodi ovaj portal, Zapad je primetio poku{aje nezapadnih zemaqa, ukqu~uju}i Tursku, Ju`nu Afriku i Saudijsku Arabiju da se postave kao diplomatski posrednici u re{avawu rusko-ukrajinskog sukoba, i spreman je da sara|uje sa ovim geopoliti~kim igra~ima.

Predsedavawe Indije nad G20, namera Brazila da igra ve}u ulogu u ju`noameri~kom regionu, kao i primawe Afri~ke unije u G20 ukazuju da se sve vi{e nezapadnih zemaqa ukqu~uje u dijalog, podse}a "Politiko".

Dok se dinamika geopoliti~ke mo}i mewa sa grupom nezapadnih zemaqa u razvoju koja sve vi{e pokazuje svoj uticaj, samit G20 u Indiji pokazao je da su SAD i EU primorane da se prikqu~e ostatku sveta i opredele se za kolektivnu akciju, zakqu~uje ovaj portal.

Po podacima Eurostata 95 miliona qudi u EU je u opasnosti od siroma{tva

KAKO PRE@IVETI SA PRAZNIM

XEPOM I BEZ KROVA NAD GLAVOM

Od na{eg dopisnika iz Evropske unije

Pi{e: Radomir Stefanovi}

Svakog ~etvrtka u ranim jutarwim ~asovima, pred vratima super marketa „Eurospeza“ u Trstu, stoji pove}a grupa qudi. „Naoru`ani“ torbama i kesama,

rostata, agencije za statistiku EU, pro{le godine, 95,3 miliona qudi u Evropskoj uniji, bilo je u opasnosti od siroma{tva ili socijalne iskqu~enosti. Najvi{i stepen siroma{tva zabele`eni su u Rumuniji (34%), Bugarskoj (32%), Gr~koj i [paniji (obe po 26%). Italija je iznad evropskog proseka sa 24,4%, sa 14,3 miliona qudi u opasnosti od siroma{tva. Najmawe u~e{}e imale su ^e{ka (12%), Slovenija (13%) i Poqska (16%). A, razloga za ovakvo socijalno stawe je vi{e. Najpre je stigla kovid pandemija. Da bi se ubla`ile posledice siroma{tva nastale nakon „zatva-

~ev{i od septembra 2023. godine, uz potpuno ukidawe 2024. godine. Nakon toga je objavila da `eli da uvede novu subvenciju pod nazivom „Mera aktivne inkluzije“ koja bi imala mawi broj korisnika. Ova odluka, saop{tena korisnicima putem sms poruke odjeknula je bolno. Wene posledice su mnoge dovele u beznade`ni polo`aj. Primera je puno. Upe~atqivo je svedo~ewe 56-godi{we Rimqanke Rozane Pizano koje prenosi portal „Internacionale“. Ona ka`e: “Kada pro|u dve ili dve i po nedeqe od po~etka meseca, ostanem bez novca. De{ava se da nemam ni evro u xepu da kupim hleb ili mleko. U posledwem mesecu nisam jela tri dana. Nisam htela da ponovo tra`im pomo} od svoje majke, koja je u penziji“. Ina~e, Pizano `ivi u ku}i u vlasni{tvu op{tine, koja se nalazi u nasequ na isto~noj periferiji prestonice i mese~no pla}a 150 evra kirije. Ima i 26-godi{wu }erku koja od we zavisi zbog invalidnosti.

oni strpqivo ~ekaju po~etak radnog vremena i otvarawe automatskih vrata. ^ekaju, jer je to za wih poseban dan. Dan, kada se svi proizvodi izlo`eni u policama mogu kupiti po 10% ni`oj ceni.

Za slu~ajne prolaznike, reklo bi se da je to uobi~ajena slika. Koja je, na `alost postala i odraz siroma{tva i krize kroz koju trenutno prolaze pojedinci i familije {irom Italije i Evropske unije. Po podacima Eu-

rawa“, kada je veliki broj qudi ostao bez posla i osnovnih primawa, predhodna italijanska vlada uvela je tzv. „osnovni dohodak“. Svakog meseca, oko milion qudi (oko 500 hiqada porodica) dobijalo je nov~anu pomo}, koja je omogu}avala da se izbegne apsolutno siroma{tvo. Me|utim, kao {to to obi~no biva, ta sre}a za siromahe bila je kratkog daha. Do{lo je do promene vlasti. Vlada \or|e Meloni je ukqu~ila u zakon o buxetu suspenziju „osnovnog dohodka“ po-

Ali kao {to znamo, jedna neda}a je pratila drugu. Pandemiju je zamenio rat u Ukrajini. Zbog ratnih izdvajawa kase zemaqa EU su se praznile, uz postoje}e sa novo prido{lim ukrajinskim, broj izbeglica se pove}avao, usled energetske krize inflacija i cene su rasle. Rezultat, uz pove}ano siroma{tvo uve}ao se i broj besku}nika. Pred Evropskom unijom i socijalnim slu`bama zemaqa ~lanica, stvorio se novi problem. Iz izve{taja Federacije udru`ewa koje se bave besku}nicima, saznajemo da na teritoriji EU i Velike Britanije, `ivi ne{to vi{e od 895.000 lica bez krova nad glavom. Situacija je razli~ita od dr`ave do dr`ave. U Nema~koj je 2022. zabele`eno 84.500 a u [paniji preko 28.500 besku}nika. Ovo su samo neki od nalaza koje su prikupile

Evropska federacija nacionalnih organizacija koje se brinu o besku}nicima (Feantsa) i Fondacija Abe Piere objavqenih 5. septembra u izve{taju pod naslovom „Siroma{no stanovawe u Evropi“. Po pitawu besku}nika, na udaru su se na{li neki veliki evropski gradovi. Barselona je 2022. zabele`ila 1.063 besku}nika, {to je pove}awe od 19% u samo jednoj godini.

U glavnom gradu Francuske, Parizu, 69 odsto od 2.598 besku}nika je u ovom stawu vi{e od godinu dana.

Kao {to se vidi, pred EU se nadvila jedna vrsta socijalne bombe zbog ~ega je bilo neophodno predu-

zeti ne{to. Spas je prona|ena u modularnim ku}ama. To su stambene jedinice napravqene po meri, dizajnirane za privremenu upotrebu. Mogu se preme{tati i postaviti na razli~itim lokacijama i uglavnom se pru`aju po niskim cenama ili besplatno. To nije trajno re{ewe, ali vaqa pregrmeti predstoje}u zimu.

U me|uvremenu, `ivot u EU te~e daqe. Samo je jaz izme|u siroma{nih i bogatih sve ve}i. U posledwoj deceniji, najbogatiji na planeti su vi{e nego udvostru~ili svoju imovinu, sa 5.600 na 11.800 milijardi dolara.

Afri~ka unija dobila status stalne ~lanice G20

Za ~lanstvo Afri~ke unije, koju ~ini 55 dr`ava, postojala je {iroka podr{ka i ona je postala drugi regionalni blok u G20, posle Evropske unije.

Afri~ka unija dobila je status stalne ~lanice u G20 vode}ih ekonomija sveta, saop{tio je indijski premijer Narendra Modi, {to daje dodatni zamah wegovoj te`wi da Globalni jug dobije "sna`niji glas", kao doma}inu ovogodi{weg samita G20.

Saop{tewe je usledilo na otvarawu vikend samita G20, koji dolazi u trenutku rastu}eg globalnog razdora i uz odsustvo nekih kqu~nih igra~a, {to preti da onemogu}i postizawe konsenzusa o najte`im pitawima, navodi AP.

Za ~lanstvo Afri~ke unije, koju ~ini 55 dr`ava, postojala je {iroka podr{ka i ona

je postala drugi regionalni blok u G20, posle Evropske unije.

"Pozivam predstavnika Afri~ke unije da zauzme svoje mesto kao stalni ~lan G20", saop{tio je Modi koji se rukovao sa sada{wim predsedavaju}im AU, predsednikom Komorskih ostrva Azalijem Asumani-

jem, i srda~no ga zagrlio pre nego {to ga je pozvao da sedne za sto.

Modi je davawe glasa Globalnom jugu ozna~io kao centralni deo ovogodi{weg samita, a prikqu~ewe AU na samom po~etku skupa je sna`an korak u tom pravcu.

Na otvarawu samita, najmawe petina lidera G20 nije bila u Wu Delhiju.

Predsednici Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si \inping odlu~ili su da ne do|u, {panski premijer Pedro San~ez nije mogao da prisustvuje jer je pozitivan na virus korona, dok je predsednik Meksika Andres Manuel Lopes Obrador tako|e odlu~io da propusti samit.

U Wu Delhi je stigao ameri~ki predsednik Xozef Bajden, a ameri~ki zvani~nici nastojali su da umawe ~iwenicu da pred-

sednik Ukrajine Vladimir Zelenski nije pozvan da se obrati samitu G20, kao {to je do sada ~inio, virtuelno ili li~no, na sli~nim me|unarodnim forumima od po~etka ruske Specijalne vojne operacije pre vi{e od 18 meseci.

Rusija je na samit G20 poslala ministra spoqnih poslova Sergeja Lavrova, dok je Tursku predstavqao predsednik Rexep Tajip Erdogan.

Samit G20, koju ~ine Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nema~ka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Ju`na Afrika, Ju`na Koreja, Turska, Velika Britanija, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i predstavnici Evropske unije, odr`an je 9. i 10. septembra.

Razlog da napi{em osvrt o ovome koncertu na kome je Aj{a Goknur pevala narodne pesme naroda na Balkanu na 13 jezika uz pratwu ~etiri izvrsna muzi~ara le`i u ~iwenici da ovakav kvalitet izvo|ewa i izbor pesama nikada do sada nisam imao prilike da ~ujem u svom, ne ba{ kratkom, `ivotu i zato `elim da iste od srca preporu~im i najstru~nijim slu{aocima – muzi~arima i naj{iroj publici. A evo kako je to izgledalo.

Turkiwa Aj{a Goknur je diplomirala solo pevawe jo{ davne 2007. godine na Muzi~kom konzervatorijumu u Volongongu, gde sam ja predavao klavir od 1993. godine do 2019. godine, koje sam okon~ao zbog pandemije Kovida 19. Do`ivela je velika priznawa, pobe|ivala na nacionalnim tekmi~ewima u Australiji, bila nosilac stipendije Metropoliten opere u Wujorku, bila ~lan opere u Kvinslendu, zavr{ila veoma uspe{no i studije prava i to je koristila u svojoj borbi za qudska prava. Pored svega ovoga na{la je dovoqno vremena da se posveti i pevawu pesama naroda {irom sveta, pa tako i Aborixina uz pratwu dixeridua, a evo nedavno i izvo|ewu pesama naroda na Balkanu uz pratwu atraktivnog kvarteta, koji su sa~iwavali: Marija Kustodio - klarinet, Xon Robinson - gitara, buzuki, ud i kontrabas, na{ ve} afirmisani umetnik na harmonici Dragan Vujadinovi} i Adem Jilmazvrstan izvo|a~ na razli~itim udaraqkama.

Aj{a poseduje prelepo obojen glas dramskog soprana, pun i so~an u zvuku, ima izuzetnu dikciju, izgovarala je veoma jasno svaku re~ na jezicima pesama koje je izvodila te ve~eri i wena svaka muzi~ka fraza bila je savr{eno ispevana, {to je sve nas muzi~ke sladokusce zadovoqilo do maksimuma. Zaista je imala nezaboravne interpretacije. Izbor pesama je bio pri~a za sebe. Tako je, na primer, sa podru~ja biv{e Jugoslavije izvela pesme: „Moj zumbule“, „Zajdi, zajdi jasno solnce“, „\ur|evdan“ i druge.

I doprinos prate}ih muzi~ara bio je neizmeran. Svako je svirao na svoj osoben umetni~ki

Posle ~etiri godine festival, se vratio

Paroh pri hramu Svetog Nikole u Vulungabi, sve{tenik Milo{ Raketi} po`eleo je dobrodo{licu okupqenima koji su po~eli da pristi`u u rano jutro u nedequ 3. septembra: „U ime Srpske pravoslavne parohije i Crkvene op{tine Sveti Nikola u Vulungabi, ~ast mi je da vam po`elim srda~nu dobrodo{licu na Brizbejnski srpski festival za 2023. godinu. Neka na{e kulturno nasle|e bude jedna zlatna nit u }ilimu multikulturalne Australije!“

Nema sumwe da je izvandredni kulturni program prevazi{ao sva o~ekivawa publike. Divni |aci srpske {kole „Sveti Sava“ pri crkvi Svetog Nikole u Vulungabi otpevali su srpsku i australijsku himnu. Nastupilo je 15 folklornih grupa iz Brizbejna, Sidneja i Perta. Redovni posetioci festivala su se vratili komentari{u}i:

„Apsolutni vrhunac za mene su igra~i folklora – oni nikada ne propuste da me toliko usre}e da zapla~em. Muzika, kostimi, lica koja prepoznajem iako ih ne poznajem. Svirawe u`ivo na trubu (Stefan No~evski) najdu`eg poznatog kola tako|e je bilo posebno.“ - Biqana Bo`i~kovi}

„Mogli su se videti qudi razli~itog etni~kog porekla kako veoma u`ivaju igraju}i kolo. Kada publika nije igrala, lokalne plesne grupe, kao i one iz drugih australijskih dr`ava, nastupale su u svojim {arenim tradicionalnim no{wama. Za mene je to bilo najzabavnije i ne{to {to su svi najvi{e cenili.“ – Petar Nikoli}

„Smatram da ovaj doga|aj doprinosi bogatstvu razli~itosti ove zemqe koja nas je s toplim srcem prihvatila.“ - Vladimir [u{a

Adrian [riner (zajedno sa gradona~elnicom Ninom i wihovom decom); g|a Ejmi Mekmejon, ~lan parlamenta (poslanica) Zelenih za Ju`ni Brizbejn; o. Nemawa Mr|enovi}, crkva Svetog Nikole, Blektaun; o. Stefan David, crkva Blagove{tewa Presvete Bogorodice u Brizbejnu; i Mladen Puri}, predsednik Srpskog australijskog centra, Vilavong.

Ovaj va{arski festival ne bi bio mogu} bez izda{nih sredstava koja se iz godine u godinu dobijaju od vlade dr`ave Kvinslend i Gradskog ve}a Brizbejna. Iako gospo|a Lin Linard, ministarka za multikulturalna pitawa nije bila u mogu}nosti da prisustvuje, poslala je poruku koju je pro~itala voditeqka programa u weno ime.

Va{ar je tako|e zahvalio na podr{ci sponzorima: (glavni) Antika Barand Grill, Cafe Natalija, Cannon Logistics, Dandy Finance, Elegance Realty, GPG Dental and Vilic Law; (srebrni) Royalty Entertainment and

na~in savr{eno. Ovde }u se zadr`ati na na{em vrsnom harmonika{u Draganu Vujadinovi}u, koga sam, zbog wegovih dokazanih muzi~kih kvaliteta, preporu~io Aj{i za wenu muzi~ku pratwu. Rekao sam Aj{i da je Dragan izuzetno talentovan i ve} ostvareni srpski umetnik na harmonici i da }e postati ~uven, jer je veoma vredan, studiozan i uvek vrlo fokusiran na kvalitet svoga svirawa, {to stalno i potvr|uje svojim izvo|ewima. On zaslu`uje na{u nepodeqenu podr{ku, jer je ve} na nekoliko posledwih koncerata vrlo razli~itih po sadr`aju izvedenih kompozicija – pesama i kola raznih naroda, on iste izveo na najvi{em nivou wegove neupitne umetnosti.

Ovde bih samo dodao da su te nedeqe, 27. avgusta bila izvedena 2 koncerta, jedan od 3 sata popodne, a drugi od 6 sati i 30

minuta uve~e. Svaka ~ast umetnicima {to su izveli 2 puna koncerta sa pauzom od sat i po izme|u wih...

Kako se atmosfera u publici zagrevala iz ~asa u ~as, tako su spontano brojni posetioci u jednom trenutku zaigrali uz muziku instrumentalista i tako do`iveli simboli~no i svoju aktivnu ulogu. Bio je to koncert za nezaborav i ako ikada na oglasu za koncert pro~itate ime Aj{e Goknur [anal i pomenutih muzi~ara, obavezno odite i garantujem vam u`ivawe u wihovoj umetni~koj interpretaciji. Tako bi trebalo da Aj{a u drugu subotu, 23. septembra ponovo nastupi u istoj sali izvode}i muziku Aborixina uz pratwu dixeridua!

Profesor Slobodan @ivkovi}

Takmi~ewe u kolotonu ukqu~ilo je mnogo qudi bez obzira na veliku vru}inu. Bend je predvodio maestro, legendarni Sini{a Xavi} na harmonici, kojem su se pridru`ili Stefan No~evski na trubi, peva~ica Biqana (Bina) sa Gold Kosta i Dragan Milovanovi} na klavijaturama. No~evski se tako|e udru`io sa koleginicom perkusionistkiwom i kompozitorkom iz Melburna Majom Majstorovi} Iter kako bi zajedno izveli dve balkanske tradicionalne melodije koje su posebno aran`irali za trubu i tapan za va{arsku publiku. Od ostalih najzanimqivijih doga|aja treba jo{ izdvojiti takmi~ewe „~ovek protiv }evapa,“ aukciju potpisanog dresa Crvene zvezde, brojne tombole, tradicionalno meso sa ro{tiqa, bogatu ponudu doma}ih kola~a, de~ije vo`we i jo{ mnogo toga.

Prisustvovalo je nekoliko pozvanih gostiju: gradona~elnik

Srpska {kola „Sveti Sava,“ Sveti Nikola, Vulungaba

Va{ar, Brizbejnski srpski festival

„UTZON HOL“ SIDNEJSKE OPERE: Nezaboravni koncert „Du{a Balkana“ operske peva~ice Aj{e Goknur [anal sa na{im umetnikom na harmonici Draganom Vujadinovi}em

Operska diva Aj{e Goknur [anal

Adem Jilmaz, Dragan Vujadinovi}, Aj{e Goknur [anal, Marija Kustodio i Xon Robertson

godine Va{ar, Brizbejnski srpski vratio u dvori{te {kole „Daton Park“

Extraction Coffee; (bronzani) Colosseum Travel; i (poslovni {ator) Forge Pilates, Top Dog Mechanical, kao i Srpskom glasu, jedinim novinama na }irilici u Australiji.

Zahvalnost za podr{ku je odata novinama Vesti, kao i lokalnom srpskom radiju 4EB.

„Bilo je divno posetiti tradicionalni Gospojinski Va{ar '23

posle ~etiri godine pauze. Srpski program na radiju 4EB nastavi}e da promovi{e i podr`ava sve aktivnosti na{e zajednice u jugoisto~nom Kvinslendu. Vidimo se dogodine!“ - Zoran Matovi} aka DJ [umadinac Voditeq srpskog programa na radiju 4EB (98.1MHz) Kao i prethodnih godina, ovaj va{arski festival ne bi bio mogu}

bez truda neumornih volontera kako iza kulisa pre Va{ara tako i na sâm dan. Neki od komentara od strane volontera glase:

„Ponosna sam, {to sam bila deo volonterske grupe, ovako velikog doga|aja Srpskog festivala. Posebno me dirnula na{a omladina, koja se odazvala u velikom broju, da pomognu oko organizacije i samog rada na festivalu“. – Biqana Jankovi}

„Srpski va{ar u Brizbejnu je okupio mnogo volontera, koji su odradili veliki posao. Meni je bilo veliko zadovoqstvo da mogu da pomognem na{oj zajednici da odr`i tradiciju i poka`u Brizbejnu {ta je srpsko gostoprimstvo za~iweno sa ~a{icom rakije i dobrim pe~ewem“.

– Alekandar Sa{a Krinkovski

Tekst:

Danica Majstorovi} Eather

Fotografije: Branka Sinobad i Nikola Radoni}

Ansambl Kaleni} (Velika grupa), Sveti Nikola, Blektaun, u izvedbi Igre iz Leskovca

Bend: Napred - Biqana (Bina), Stefan No~evski, Sini{a Xavi}. Nazad: Dragan Milovanovi}

Volonteri: Stanislava Lasica, Olivera Driskol, Biqana Jankovi}, Vawa Meni~anin

Volonteri: Slavko Katari}, Mirko Jovi~i}, Dragan Mati}

Deca se igraju

Stefan No~evski (truba) sa Majom Majstorovi} Iter (tapan)

POSETA AMBASADORA SRPSKOJ ZAJEDNICI U MELBURNU

aerodromu odakle su se uputili u {kolu. Nakon {to su ga do~ekali ~lanovi Nastavni~kog ve}a i [kolskog odbora kao i Katarina Nikoli} i Uro{ Ra{i}, biv{i u~enici {kole a sada uspe{ni mladi qudi, gospodin Rade Stefanovi} je obi{ao svih {est odeqewa koja rade u glavnom kampusu, pozdravio je sve u~enike i sa wima nakratko porazgovarao. Usledio je sastanak sa roditeqima i u~enicima na kojem je predstavqen projekat kome se ambasador svesrdno posvetio a to je realizacija nastavnog programa akreditovanog od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije u Srpskoj {koli „Vuk Karaxi}“ i umre`avawe {kola srpskog jezika, kako u Australiji tako i {irom sveta. Po zavr{etku ovog, odmah je usledio i drugi sastanak sa nastavnicima i ~lanovima [kolskog odbora na kome se razgovaralo o mogu}nostima za saradwu i uslovima za sprovo|ewe ovog va`nog projekta. Wegova ekselencija je u subotu uve~e prisustvovala ve~erwoj slu`bi u crkvi Sv. Save u Grinzbari koju je slu`io protonamesnik Dejan Milo{evi}. Nakon slu`be prisutni su imali priliku da se upoznaju sa na{im ambasadorom i da mu postave pitawa i pitaju za savet. Strpqivo i uz osmeh gospodin Stefanovi} je ispo{tovao sve na{av{i vremena da se svima posveti.

U nedequ je ambasador sve~ano do~ekan u crkvi Sv. \or|a u Sent Albansu. Nakon svete liturgije koju su slu`ili protojerej stavrofor Boro Petrovi} i |akon Miodrag Tomi} u sali crkve pripremqen je prigodan program i sve~ani ru~ak. Program su zajedni~kim snagama pripremili u~enici Srpske {kole „Vuk Karaxi}“, tre}a grupa Folklorne grupe „Morava“, ~lanovi udru`ewa dece i roditeqa i ~lanovi Hri{}anske zajednice Sv. Apostol Toma pri crkvi Sv. \or|a. Nakon programa svi prisutni su imali priliku da se pozdrave sa ambasadorom i porazgovaraju sa wim. Izme|u ostalih, me|u pri-

sutnima je bila i gospo|a Aleksandra Jovi}, zamenik direktora Srpskog socijalnog servisa koji je jedina na{a organizacija u Melburnu koja brine o starijem srpskom stanovni{tvu.

Iz prve ruke smo ~uli da se ambasador izuzetno obradovao ovom srda~nom prijemu, a ~lanovi zajednice do`iveli su wegovu pose-

tu kao izuzetnu ~ast. Na{ narod se neretko ose}a zaboravqenim ili zapostavqenim od svoje matice {to zbog prevelike udaqenosti {to zbog nedovoqno ~vrstih veza. Ovaj iskorak me|u narod je veliki korak ka obnavqawu oslabqenih veza i uspostavqawu novih koje }e, nadamo se, doprineti jedinstvu na{eg naroda u budu}nosti.

Wegova Ekselencija ambasador Republike Srbije u Australiji gospodin Rade Stefanovi} posetio je proteklog vikenda srpsku

zajednicu u Melburnu. Delegacija Srpske {kole „Vuk Karaxi}“ iz Sent Albansa je do~ekala Wegovu ekselenciju na

EKSKLUZIVNI INTERVJU SA PROFESOROM JONG @ANGOM, GENETI^AREM I UGLEDNIM KINESKIM NAU^NIKOM

Kako i na koji na~in se moderna nauka i genetika mogu suprostaviti alarmantnom porastu autizma u svetu

IGRE SA VR[WACIMA SU KQU^NE ZA FORMIRAWE KARAKTERA DECE

Pi{e: Irena Deleti}

Usred alarmantnog porasta slu~ajeva autizma, nau~nici poput profesora Jongking @anga (Dr Yong Zhang) pojavquju se kao svetionici nade u potrazi za intervencijama ili lekovima za intelektualnu ometenost i autizam. Kao glavni istra`iva~ na Institutu za genetiku i razvojnu biologiju u okviru cewene Kineske akademije nauka, profesor Jong igra va`nu ulogu u ovoj kriti~noj potrazi. Wegova stru~nost u otkrivawu zamr{enih molekularnih, }elijskih i neurolo{kih mehanizama koji le`e u osnovi velikih neurolo{kih bolesti postavqa teren za revolucionarni napredak u ovoj oblasti. Na nedavno odr`anom 23. Me|unarodnom kongresu genetike u Melburnu sastao se sa na{om Irenom Deleti} u ekskluzivnom intervjuu za Srpski glas.

n Postoji kolonija divqih majmuna na ostrvu u Portoriku na kojoj dosta majmuna ima prirodne varijante SHANK3 (mutacije unutar SHANK3 gena su povezane sa autizmom, koji je nevrobiolo{ki razvojni poreme}aj koji uti~e na socijalne interakcije, komunikaciju i pona{awe). Otkrili su da su se ti majmuni ustvari dru`ili sa majmunima koji se ne poznaju – tako da izgleda suprotno autizmu kod qudi koji su mawe dru{tveni. Kako obja{wavate tako ne{to i da li smo u fazi kada mo`emo da vidimo da li mutacije poja~avaju ili uni{tavaju aktivnost proteina i gena?

- U na{em slu~aju, destabilisawe gena povezanih sa autizmom sasvim sigurno }e dovesti do neispravne socijalne komunikacije. Kada to radimo u laboratoriji to se pokazuje - i kod majmuna, kao {to je to slu~aj i kod nas kada je taj gen prirodno mutirankao sna`nim dru{tvenim deficitom. Nema sumwe u ovaj deo. Moja laboratorija, zajedno sa drugom saradnicom, upore|uje rezultate i oba pokazuju defektno dru{tveno pona{awe, ali sa razli~itim "ukusom". [to se ti~e defekta u razvoju mozga za antisocijalno autisti~no pona{awe, potrebni su nam vi{e uzoraka i vi{e `ivotiwa da bismo pokazali da je nauka pravilna. Do sada imamo neke rezultate, ali ne dovoqno. Genetska pozadina divqeg majmuna je toliko raznovrsna da je vrlo te{ko zakqu~iti - plus wihov fenotip se razlikuje od

na{eg. Radim sa doma}im psima i majmunima i kada ih mutiramo u laboratoriji, oni pokazuju lepe socijalne deficite. Do sada mo`emo videti ponavqaju}a pona{awa kod pasa koje smo mutirali i veoma lepa i istaknuta stereotipna pona{awa kod majmuna. Zanimqivo je jer kada su sami tihi su i fini, ali kada su izlo`eni qudima, kada su nau~nici radoznali da upadnu, postaju hiperaktivni i pokazuju to tipi~no autisti~no pona{awe koje se ponavqa. Radujem se {to mo`emo videti mutaciju SHANK3 na ostrvu u Portoriku, to je vrlo stvarna mutacija koja se dogodila u prirodi, a ne sa KRISPR-om (revolucionarni alat za ure|ivawe gena koji omogu}ava precizne modifikacije DNK ukqu~uju}i dodavawe, uklawawe i izmenu genetskog materijala). Ako ti majmuni pokazuju hipersocijalne tendencije, ne bih se toliko iznenadio - ~ak i ako kod qudi pokazuje suprotno - jer su funkcije SHANK3 tako komplikovane, da je veoma te{ko odrediti i re}i da }e biti ovako ili onako. Moramo biti veoma oprezni u vezi sa ovom mutacijom kada ka`emo da je ovakva ili onakva.

n Trenutno, jo{ uvek ne znamo mnogo o genetskom pejza`u autisti~nog spektra. Ono {to znamo je da se u zna~ajnoj meri pove}ao u posledwoj deceniji. Koji ekolo{ki faktori mogu doprineti ovome{ta nas je epigenetika nau~ila?

- Da, svi su se pitali o tome u autizam zajednici. Moj li~ni stav je da je moderan dru{tveni `ivot veoma ve{ta~ki, ne izlazimo u prirodu ili na igrali{te da se igramo. Danas su na{e socijalne interakcije veoma ograni~ene, to nije isto kao {to je bio slu~aj sa na{im roditeqima ili pre toga. Igrati se sa vr{wacima, imati tu intimnu igru, jedan je od najboqih na~ina da se pomogne razvoju pona{awa ili li~nog karaktera. Ako decu zatvorimo u wihovoj sobi, igraju}i se na ra~unaru po ceo dan, ona ne do`ivqavaju tu interakciju i gube sposobnost i znawe o tome kako da se dru`e sa drugim qudskim bi}ima. Brojke su sada prili~no zastra{uju}e, autizam je definitivno u porastu, neke zemqe prijavquju daleko ve}u statistiku od drugih.

n Da li je va{e istra`ivawe uspelo da identifikuje za{to je dijagnostikovano najmawe tri puta vi{e mu{karaca - da li postoji efekat vezan za pol?

- Odnos je sada 4-2. Nisam siguran za{to je to tako. Kod `ivotiwskih modela razlika izme|u polova je minimalna. Gledali smo to kod mi{eva, pasa i majmuna i nismo zaista videli korelaciju. To bi moglo biti ne{to vi{e qudski. Mo`da o~ekujemo da de~aci budu spoqa i asertivniji od devoj~ica. Ako je devoj~ica tiha, u redu je, ali ako je de~ak tih, mi ka`emo da nije u redu. Ovo su dru{tvena pravila.

n Postoji li mogu}nost da se umesto brisawa odre|enih proteina radi o poboq{awu drugih koji bi pru`ili boqi

tretman ili ishod za pacijente koji pate od autizma?

- Da, da nadoknadimo, je li to? Ovo je veoma dobro pitawe koje postavqate. Razmi{qali smo o ovome veoma te{ko i mislimo da mo`da izvo|ewe jednogenske terapije nije izvodqivo u ovom trenutku jer pacijenti nose bilo kakve genske mutacije i ti brojevi su veoma mali tako da ne}e koristiti velikoj populaciji pacijenata. Dakle, umesto toga - ili pored toga - poku{avamo da razvijemo mo`danu stimulaciju da aktiviramo odre|ene delove mozga da ukqu~e krugove dru{tvene interakcije bez obzira na gene ili aspekte `ivotne sredine. Razmi{qamo o upotrebi duboke mo`dane stimulacije - koja ukqu~uje implantaciju elektroda u odre|ene oblasti mozga i one stvaraju elektri~ne impulse koji reguli{u abnormalne impulse mozga ili uti~u na hemikalije ili }elije mozga. Odobren je i {iroko se koristi za epilepsiju, Parkinsonovu bolest i veliku depresiju. Bezbednost i efikasnost bi}e odobreni i za ovu bolest, za autizam.

n To je veliko otkri}e.

- Da, ogromni pomak! Ubacite stimulaciju i mo}i }ete da sve kontroli{ete - preko ra~unarskog interfejsa - da je ukqu~ite. Ovo zvu~i razumno i mogu}e i za autizam, tako da sada moramo da uradimo skrining da vidimo koji deo se mo`e ukqu~iti - da

pove}amo koji put - da bismo promovisali dru{tvene interakcije. To je veliki posao jer je priroda mozga komplikovana. Ali imamo `ivotiwe koje nam poma`u da to u~inimo. Mi{evi vi{e nisu dobri za testirawe - za ovakve stvari. Wihova anatomija se previ{e razlikuje od na{e. Za osnovne principe i za stvari kao {to su rak, upala i gojaznosti su i daqe dobri modeli za upotrebu, ali ne za psihijatrijske bolesti i visoke kognitivne funkcije. Sada postoji promena paradigme u razvoju nauke i testirawu na modelima - majmuni i psi su tre}a generacija `ivotiwskih modela za ovu oblast. Druga generacija su mi{evi, a prva su vo}ne mu{ice i takve stvari. Modeli pasa su sveprisutni i dostupni svima i pristupa~ni, ali ima qudi koji se tome protive jer imaju pse kao ku}ne qubimce. Zato je va`no raditi u zakonskim granicama i po{tovati pravila i propise o testirawu na `ivotiwama. Ako duboka mo`dana stimulacija deluje kod majmuna, a posebno kod pasa, onda se mnogo vi{e nadamo da }e uspeti kod pacijenata. Onda je to metod koji }e mo}i da kontroli{e autizam bez obzira na razloge za autizam – ukqu~ite strujno kolo i on }e se probuditi. Ako imamo ovu strategiju, mo`emo je primeniti na mnoge bolesti. Sada je re~ o bezbednosti i konceptu odobrewa - vide}emo da li }e biti prihva}en. Jo{ uvek je u povoju. Ameri~ki nau~nici rade na tome kao i mi, ali ono {to je svima nama potrebno su boqi modeli i rezultati i boqi alati da testiramo te rezultate koliko god mo`emo. Radimo na alatima koji }e nam pokazati vrlo jasnu sliku o tome, koji region mozga da stimuli{emo i koji parametri dubqe mo`dane stimulacije }e aktivirati dru{tveni gen. Ovo ukqu~uje okupqawe razli~itih disciplina i stru~waka kako bi se to postiglo. Ja radim deo mozga geneti~ke mutacije, ali nisam dobar u dubokoj stimulaciji mozga pa moram da sara|ujem sa nekim drugim ko je najboqi u ovoj struci. Jo{ jedna stvar na kojoj radimo je da vidimo da li neki halucinogeni lekovi koji su zabraweni za normalnu upotrebu mogu imati povoqan uticaj na promovisawe dru{tvene interakcije. U svojoj laboratoriji imam mnogo mutantnih majmuna i vi{e od 200 mutantnih pasa sa prelepim fenotipovima, tako da poku{avamo da vidimo da li ovi lekovi mogu da poboq{aju wihovo stawe. Zbog uobi~ajenih jakih ne`eqenih efekata ovih lekova obi~no ih ne dodirujemo, ali sada ako smo u mogu}nosti da minimiziramo ne`eqene efekte ovih lekova, mo`emo videti kroz na{e modele pasa efikasnost wihovog kori{}ewa za le~ewe autizma. Prethodno su ovi lekovi imali samo negativne efekte i zavisnost - niko nije `eleo da razvije dobru stranu ovih lekova. Ali sada imamo ovaj model u kome mo`emo da sagledamo prednosti koje ove hemikalije donose dok minimiziramo wihove negativne efekte.

Profesor Jong @ang

NOVI ZELAND - ^UDESNI SVET PRIRODE

Prirodna ~uda Novog Zelanda koje morate posetiti na Severnom Ostrvu

Ogromna raznolikost dostupnih mogu}nosti za istra`ivawe severnog ostrva Novog Zelanda, tako|e poznatog kao Aotearoa (maorski naziv za ovu dr`avu), ~ini taj proces veoma zanimqivim. Mnogi kosmopolitski gradovi ove dr`ave se nalaze upravo na tom ostrvu, ali i wegovi ruralni delovi su tako|e puni kultirnih i istorijskih znamenitosti. Zatim tu je i neopisivo lepa priroda, sa pogledom u svakom pravcu koji oduzima dah. Evo osam prelepih mesta koja treba da posetite ako ste qubiteq prirode.

MORSKI REZERVAT OSTRVA SIROMA[NIH VITEZA

Ostrva siroma{nih viteza su jedno od najboqih mesta za rowewe na svetu, a nalaze se 35 minuta vo`we ~amcem od Tutukake na isto~noj obali severnog ostrva. Zbog statusa morskog rezervata, morski `ivot u toj vodi mo`e da neometano cveta. Sjajno iskustvo je istra`ivawe morskih pe}ina, litica, i {uma algi, a odlazak u morski park je me|u omiqenim turisti~kim izletima. Sama ostrva su me|utim zabrawena jer su dom brojnih retkih i ugro`enih `ivotiwskih i biqnih vrsta. U Tutukaki postoji veliki broj turisti~kih kompanija koje pru`aju ovakva iskustva za qude razli~itih uzrasta i interesovawa. Od januara do maja je voda najtoplija sa oko 20 do 23 stepena celzijusa i najprozirnija sa vidqivo{}u do ~ak 20 metara daqine.

TÂNE MAHUTA

Smatra se da najstarije kauri drvo na Novom Zelandu, Tâne Mahuta, ima starost od 2000 godina. Kauri drve}a su ~lanovi porodice ~etinara pod nazivom Araucariaceae. Ako posetite severno ostrvo, morate li~no videti ovog {umskog kolosa. Maori, koji vitalnost ovih biqaka vide kao odraz zdravqa cele {ume, kauri smatraju kao „taonga (blago)“. Uprkos svim naporima da se o~uvaju, drve}e je na`alost u opasnosti od bolesti koja predstavqa pretwu za wihov opstanak.

VAITOMO PE]INE

Jedna od najpopularnijih turisti~kih destinacija na Novom Zelandu su Vaitomo pe}ine do kojih treba 2 sata i 10 minuta puta od Oklanda ili sat vremena i 50 minuta od Taupa. Ovo misteriozno podzemno okru`ewe pru`a avanturu kakvu ne}ete na}i nigde drugde. Pe}ina svetle}ih crva i Ruakuri pe}ina su dve od tri pe}ine do kojih mo`ete do}i pe{ke, a svetle}i crvi su glavna atrakcija. Iako Aranui pe}ina nema svetle}e crve, ona je veoma poznata po svojim zapawuju}im stalaktitima i stalagmitima. Dostupna vam je i pe}inska rafting avantura koja je favorit za qubiteqe adrenalina.

RANGITOTO OSTRVO

Rangitoto, najnoviji vulkan na Novom Zelandu, je star samo 600 godina. Ime ostrva Rangitoto, koje u prevodu zna~i „nebo koje krvari“, je dato od strane lokalnog stanovni{tva koji su ga videli nakon erupcije.

Hiqade turista godi{we dolazi kako bi u`ivali u planinarewu i pogledima koje ovo ostrvo nudi. Najve}a {uma „pohutukava“ (druga~ije poznata kao novozelandsko bo`i}no drvce ili `bun), koja cveta od kraja novembra do Bo`i}a, se nalazi na ovom ostrvu. To je upe~atqiv prizor. Prevoz do ostrva je veoma jednostavan i trajawe puta trajektom je 25 minuta od Devonporta ili centralnog Oklanda.

NACIONALNI PARK TONGARIRO

Tongariro planinski prelaz je najboqi jednodnevni izlet na Novom Zelandu, i obavezan je za svakog iskusnog planinara. Staza se nalazi u nacionalnom parku Tongariro koji je najstariji nacionalni park na Novom Zelandu i on je mesto tri veoma razli~ita vulkana (Tongariro, Ruapehu, i Ngauruhoe). Ovaj prirodni rezervat je progla{en kao svetska ba{tina zbog svog zna~aja Maori narodu i zbog izvanrednih prirodnih elemenata.Ova jednosmerna staza je duga 19,4 kilometara i po~iwe na Mangatepopo parkingu i zahteva prili~no visoku fizi~ku kondiciju. S obzirom da je re~ o planinarewu, vremenske uslove morate shvatiti ozbiqno, i oni koji idu na ovu {etwu moraju biti spremni.

VULKANSKA DOLINA VAIMANGU

Vulkanska dolina Vaimangu je najmla|i geotermalni sistem na svetu i nalazi se na 45 minuta od Taupa. Proizvela ga je erupcija Taravere 1886. godine, koja je poznata po zakopavawu ikoni~nih ru`i~astih i belih padina koje su bile upe~atqiva karakteristika na pla`ama jezera Rotomahana. Te padine su bile najve}e nalazi{te silicijum dioksida na planeti i nekada su smatrane osmim svetskim ~udom. [etwa po ovoj dolini }e vam omogu}iti da vidite i u`ivate u geotermalnim ~udima, kao {to su topli izvori, otvori za paru, i bazeni sa blatom. Vodostaj se di`e i spu{ta u zapawuju}em jezeru inferno kratera kao i kod jezera tigaw, jedno od najve}ih toplih izvora na planeti.

PUTANGIRUA KULE

Neke od najlep{ih stenskih formacija Novog Zelanda mogu se na}i me|u Putangirua kulama. Od Velingtona je potrebna vo`wa od 1 sat i 40 minuta do tamo, ali svako ko je oti{ao re}i }e vam da je vredno truda. Ove kule su sa~iwene od starih slojeva {qunka koji su postepeno betonirani zajedno, a zatim progresivno izlo`eni vremenskim prilikama tokom nekoliko desetina hiqada godina. To su toliko neobi~ne formacije da je Piter Xekson, re`iser tre}eg filma trilogije gospodara prstenova, ukqu~io ovaj region u svoj film. Postoji nekoliko mogu}nosti da se do|e do ovih kula. Me|utim svi putevi do Putangirua kula po~iwu u Aorangi {umi.

Zakqu~ak

Nacionalna reprezentacija u ragbiju (trostruki svetski {ampioni i uvek me|u favoritima na najboqim kladionicama u Srbiji), kultura Maora i zadivquju}e okru`ewe Novog Zelanda su poznati {irom sveta. Posebno smo `eleli da vam skrenemo pa`wu na ovu drugu ta~ku jer je Novi Zeland neverovatno bogat veli~anstvenim pejza`ima, gostoqubivim me{tanima koji su uvek raspolo`eni za dobar provod, obiqem aktivnosti ukusnom hranom i pi}em i atmosferom koja je neuporediva sa bilo kojim drugim mestom na svetu.

Ostrva siroma{nih viteza su jedno od najboqih mesta za rowewe na svetu

Smatra se da najstarije kauri drvo na Novom Zelandu, Tâne Mahuta, ima starost od 2000 godina

Pe}ina svetle}ih crva

Vulkanska dolina Vaimangu je najmla|i geotermalni sistem na svetu

Nau~nik svetskog glasa i po~asni doktor najve}ih

evropskih univerziteta

Ro|en je 30. septembra/12. oktobra 1865. godine u Loznici, a umro 16. januara 1927. godine u Beogradu. Prema autobiografskim navodima, wegov pradeda Cvijo Spasojevi}, zvani Vrelo, hajdu~ki haramba{a i ustanik u Prvom srpskom ustanku, doselio se u Loznicu iz Drobwaka iz Hercegovine i tu se posle 1815. godine smirio, otvorio trgovinu i stekao imawe. Wegov deda @ivko i otac Todor tako|e su bili trgovci. Cviji} je svoje detiwstvo proveo u Loznici gde je zavr{io osnovnu {kolu i dva razreda gimnazije, a onda je pre{ao u [abac gde je nastavio da u~i gimnaziju. Tamo mu je geografiju predavao kasnije poznati geograf Vladimir Kari}, koji je na wega obratio posebnu pa`wu i uticao da 1881. godine upi{e 5. razred gimnazije u Beogradu. Po uspe{no zavr{enoj gimnaziji, a po nagovoru profesora Kari}a, Cviji} se upisuje na Prirodno-matemati~ki odsek Velike {kole (1884). Sa zavr{enim studijama (1888) kratko je bio nastavnik u Drugoj beogradskoj gimnaziji.

U jesen 1889. otputovao je u Be~ na usavr{avawe, koje se okon~alo 22. januara 1893. godine odbranom doktorske disertacije (Das Karstphnomen). Odmah zatim vratio se u Beograd da bi 21. marta iste godine bio naimenovan za redovnog profesora Velike {kole, i sve je to bilo kada je imao 27godina. U ~itavoj svojoj karijeri bio je samo u tom jednom zvawu (punih 34 godine), a ~ak nije do`iveo ni penzionisawe, jer je umro u 62. godini.

S neverovatnom uporno{}u preuzimao je istra`iva~ka putovawa koja su trajala gotovo ~etiri decenije. Prilikom pretvarawa Velike {kole u Univerzitet (1905) bio je dva puta rektor Univerziteta (1907/1908. i 1919/1920). Za dopisnog ~lana Srpske akademije nauka Cviji} je izabran 1895., a za redovnog ~lana 1899. godine. Biran je i za predsednika Akademije nauka, i to od 1921. godine pa do svoje smrti. Za vreme balkanskih i Prvog svetskog rata bio je savetnik u Vladi i u Vrhovnoj komandi za geografska i etnografska pitawa, zatim u~esnik u vi{e misija u inostranstvu, u Londonu 1906. i 1915, Parizu 1915. i 19171918, gde je dr`ao predavawa na Sorboni, a sudelovao je i na Mirovnoj konferenciji, kao ekspert, u Parizu 1919/1920. godine. Kao ~ovek od visokog ugleda u dru{tvu vi{e puta je bio predlagan za predsednika vlade, {to on nikada nije prihvatio, kao ni u~e{}e u bilo kojoj partiji. Zadr`ao je pravo da kao veliki poznavalac doma}ih prilika javno iznosi svoje poglede i predloge, kroz razne ~lanke, bro{ure i govore. Posle Prvog svetskog rata, Cviji} je kao rektor Univerziteta organizovao brzu i potpunu obnovu opustelog i delimi~no poru{enog Univerziteta. @ivo je u~estvovao u osnivawu pet novih fakulteta: Medicinskog, Poqoprivrednog i Teolo{kog u Beogradu; Filozofskog u Skopqu i Pravnog u Subotici, a zalagao se za osnivawe Farma-

Jovan

Cviji}, jedan od najve}ih srpskih nau~nika, vode}i geograf krajem 19. i po~etkom 20. veka, uticajan intelektualac i veliki nacionalni radnik, ~ije ime od 1961. godine nosi Geografski institut SANU

ceutskog i Veterinarsko-medicinskog. Kao profesor na Velikoj {koli Cviji} je bio utemeqiva~ prvih geografskih ustanova i pokreta~ prvih geografskih ~asopisa. Osnovao je Geografski zavod (1893) - prvu geografsku ustanovu u ju`noslovenskim zemqama; Srpsko geografsko dru{tvo (1910) - prvo geografsko dru{tvo na Balkanskom poluostrvu; pokrenuo je ~asopis "Pregled geografske, geolo{ke i meteorolo{ke literature o Balkanskom poluostrvu" (1892-1895). U izdawu Akademije pokrenuo je "Srpski etnografski zbornik" (1902) sa posebno zna~ajnim odeqewem "Naseqa i poreklo stanovni{tva" gde je za wegovog `ivota iza{lo 24 kwige. Kao predsednik Srpskog geografskog dru{tva pokrenuo je "Glasnik Geografskog dru{tva" (1912), koji i danas izlazi.

Nau~ni rad Jovana Cviji}a bio je svestran i kompleksan. Prvenstveno je bio geograf, ali ga u svoje redove ubrajaju i geolozi, etnolozi, etnopsiholozi, sociolozi i istori~ari. Imao je zadivquju}u produktivnost, a u prvi plan, po merilima wegovih ocewiva~a, prvenstveno se isti~u radovi vezani za geomorfologiju, posebno za karst, otkri}e glacijalnih tragova na Balkanskom poluostrvu, postanak velikih balkanskih jezera, postanak i klasifikaciju planinskih sistema na Balkanskom poluostrvu; a zatim za regionalnu geografiju, antropogeografiju i etnologiju Balkanskog poluostrva, posebno za stanovni{tvo, migracije, klasifikaciju i tipologiju naseqa, ocrtavawe najva`nijih kulturnih pojaseva i zona civilizacija, rekonstrukcije tipova balkanskih ku}a, va`niju privrednu delatnost balkanskih naroda sa izdvajawem psihi~kih tipova i varijeteta naroda...

U istoriji Ju`nih Slovena jedino je Jovan Cviji} uspeo da istovremeno tuma~i prirodne, istorijske, sociolo{ke, etnografske i etnopsiholo{ke procese i pojave. U uzajamnom odnosu geografske sredine prema qudskim zajednicama, wihovim civilizacijama i istorijskim zbivawima, davao je prednost geografskim faktorima pred istorijskim i dru{tvenim ~iniocima, neprestano ispituju}i wihovu me|usobnu uslovqenost i mewawe odnosa od praistorije do danas. Wegov nau~ni rad sabran je u 14 tomova Sabranih dela.

Jovan Cviji} je bio pokreta~ brojnih svetskih nau~nih skupova, kao na pri-

mer, u Berlinu (1902), @enevi (1908), bio je delegat Akademije nauka u asocijaciji savezni~kih akademija u Briselu (1919) i po~asni predsednik Kongresa geografa i etnologa u Pragu (1922). Bio je po~asni doktor Karlovog univerziteta u Pragu i pariske Sorbone. Izabran je za ~lana ^e{ke akademije nauka, dopisnog ~lana Akademije nauka SSSR, italijanske Akademije nauka, U~enog dru{tva u Atini, ruskog geografskog dru{tva u Petrogradu, geografskog

dru{tva u Ne{atelu, Berlinu, Minhenu, @enevi, Budimpe{ti, Bukure{tu, Var{avi i Be~u.

Geografsko dru{tvo u Wujorku dodelilo je Cviji}u zlatnu medaqu (1924) za najvi{e zasluge u nau~nom radu na geografiji balkanskih zemaqa, a na ulazu u Kraqevsko geografsko dru{tvo u Londonu u bronzi je uklesano wegovo ime. Na studentskom trgu u Beogradu podignut mu je spomenik.

GODI[WICA RO\EWA PATRIJARHA PAVLA

"Boqe da nestanemo kao qudi, nego da opstanemo kao zlo~inci"

[ta vredi ~oveku da je sve ugodno i sve lako, ako izgubi obraz i du{u. Ako su te{ko}e tu, muke od drugih, a mi sa~uvamo obraz i du{u, utoliko je jo{ ve}a zasluga i ve}a ~ast pred Bogom, govorio je najvoqeniji srpski patrijarh. Patrijarh srpski Pavle, jedan od najomiqenijih srpskih patrijarha, ro|en je 11. septembra 1914 u slavonskom selu Ku}anci kod Doweg Mihoqca u Slavoniji, a preminuo je u Beogradu, 15. novembra 2009. godine.

Patrijarh Pavle kojeg je narod nazvao "`ivi svetac" bio je 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine. Wegov prethodnik je bio patrijarh srpski German, a naslednik patrijarh Irinej.

Skroman, mudar, bri`an, brzo se nastanio u srcima miliona vernika. Ne branimo se od tu|eg zla zlom u sebi, govorio je Pavle.

"^ovek ne mo`e da bira vreme i mesto gde }e se roditi, niti prilike i okolnosti u kojima }e `iveti. To ne zavisi od nas. Ali ono {to zavisi od nas i {to se od nas o~ekuje jeste da budemo qudi – uvek i svu-

Misli i poruke patrijarha Pavla

n [to ve}i polo`aj u Crkvi ima{, to vi{e treba da slu`i{. Samo zemaqski gospodari vladaju, a u Crkvi se slu`i.

n [ta vredi ~oveku da je sve ugodno i sve lako, ako izgubi obraz i du{u. Ako su te{ko}e tu, muke od drugih, a mi sa~uvamo obraz i du{u, utoliko je jo{ ve}a zasluga i ve}a ~ast pred Bogom.

n Pod suncem ima dovoqno mesta za sve qude. Zato je mir najpotrebniji svima, i nama i na{im neprijateqima.

n Nama je boqe da nestanemo kao qudi, nego da opstanemo, biolo{ki da pre`ivimo kao zlo~inci i nequdi.

da. Da nas kao qude prizna za svoje Bog, a prepoznaju preci i upoznaju savremenici".

Ovu jedinstvenu poruku, pre vi{e godina, uputio je srpskom narodu patrijarh Pavle. A wome kao da je najsa`etije opisao svoj `ivotni put.

Rodio se u skromnoj porodici Stevana i Ane na veliki pravoslavni praznik Usekovawe glave Prete~e Gospodweg Svetog Jovana Krstiteqa, a to, priznaju mnogi, nije bez simbolike. Jer, kao i Prete~in, i patrijarhov `ivot bio je ispuwen beskrajnom istrajno{}u i podvizima od najranijeg detiwstva.

Rano je ostao bez roditeqa. Oca je, 1917. godine "odnela" tuberkuloza, a majka se preudala i umrla je na poro|aju kada je ra|ala tre}u }erku. O Gojku i wegovom bratu Du{anu najvi{e se starala o~eva sestra Senka. Druga majka, kako je govorio patrijarh. Shvativ{i da je "vrlo slaba~ko" dete, po{tedela ga je seoskih poslova i omogu}ila mu da se {koluje.

^etvorogodi{wu osnovnu {kolu zavr{io je u Ku}ancima. [kolovao se, potom, u Tuzli, Beogradu i Sarajevu, a ratne dane proveo je u Bawi Koviqa~i i manastirima Ov~arsko-kablarske klisure. Zamona{io se u manastiru Blagove{tewe 1946. godine, dobiv{i duhovno ime po svom nebeskom pokrovitequ, apostolu Pavlu.

Za episkopa ra{ko-prizrenskog izabran je 1957, a za patrijarha Srpske pravoslavne crkve 1. decembra 1990. godine. Na po~etku jo{ jedne smutne, krvave, ratne decenije. Decenije velikog isku{ewa i stradawa svog naroda, ~iji je krst i breme nosio do upokojewa 15. novembra 2009. godine.

Za Srbe, on je za `ivota postao mnogo vi{e – `ivi svetac. Skroman, mudar, bri`an, a istovremeno pun razumevawa za novo doba puno isku{ewa, brzo se nastanio u srcima miliona vernika i ateista, kao nijedan wegov prethodnik.

I danas u narodu prepri~avaju desetine doga|aja koji potvr|uju patrijarhovo podvi`ni{tvo, veru i privr`enost crkvi i narodu. Pamte se wegov pomiriteqski ton tokom ratova u biv{oj Jugoslaviji, mo-

MUDRE MISLI I CITATI

Srpske narodne poslovice i izreke nastajale su vekovima i zahvaquju}i pre svega Vuku Karaxi}u, veliki broj wih ostao je zabele`en i zapisan kao kulturno nasle|e na{eg naroda.

“Srpske narodne poslovice i druge kao i one u obi~aj uzete rije~i” je Vukovo delo koje je objavqivano 1836. i 1849. godine. Nastalo je kao plod vrlo temeqnog rada, tako da je svaka naredna objava ovog tipa predstavqala ni{ta drugo do malu dopunu ve} postoje}e Vukove zbirke narodnih poslovica.

Srpske narodne poslovice i izreke

E

uuu Ekser dr`i potkov, potkov kowa, kow junaka, junak grad, a grad zemqu.

uuu E, xaba ga, vala, bilo!

uuu Eto mene, eto vas, eto vama rat sa Turcima.

@

uuu@alost i radost se poznaju ~oveku po licu.

uuu@eniti se mlad – prerano je, a star – prekasno je.

uuu@ensko je oru`je jezik.

uuu@iv bio, sre}an bio, kud god hodio!

uuu@ivi ko riba na suvom.

uuu@iv mi i zdrav bio!

litvena borba tokom NATO agresije, kao i izlazak na referendum za Ustav Srbije, kada je prvi i jedini put iskoristio svoje bira~ko pravo.

Patrijarh Pavle svoj ro|endan nikada nije obele`avao. Pridr`avao se u~ewa Crkve da se praznuju iskqu~ivo tri ro|ewa – Hristovo, Bogorodi~ino i Svetog Jovana Prete~e. Jedina obaveza ovog dana je Liturgija u slavu praznika Usekovawa glave Svetog Jovana Krstiteqa, koju je redovno slu`io u nekom od hramova.

Mo`emo samo da naslutimo da je bio bli`e Bogu od mnogih jer je doslovno i bez ostatka po{tovao principe koje je propovedao. Prepoznalo je to skoro milion qudi koji su do{li da mu u molitvenoj ti{ini odaju posledwu po{tu.

Ba{ onako kako je i govorio: "Kad se

~ovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on pla~e. Ali treba da `ivi tako da, kad umre, ceo svet pla~e, a samo on se raduje".

Onako kako je govorio, patrijarh Pavle je i `iveo. I uvek sa narodom. U crkvi, na liturgiji, na ulici, u gradskom prevozu. Sam je kuvao, {io, popravqao cipele, a nijedan fizi~ki posao nije mu bio ni stran, ni te`ak. Skromnost je, zato, prva re~ na koju mnogi pomisle kada se sete voqenog patrijarha Pavla.

Sahrawen je u Manastiru Rakovici, po sopstvenoj `eqi izra`enoj u testamentu. U Rakovici se nalazi i gimnazija "Patrijarh Pavle".

Wegovo puno ime i titula glasili su Wegova svetost arhiepiskop pe}ki, mitropolit beogradsko-karlova~ki i patrijarh srpski gospodin Pavle.

@enska lepota je weno oru`je. uuu@ive ko pas i ma~ka. Z

uuu Za zlato r|a ne prijawa. uuu Zaklela se zemqa raju da se svake tajne znaju.

uuu Zima ujeda bez zuba uuu Zlo brzo do|e, a polako pro|e. uuu Zlo je ko ne zna a u~iti se ne da.

uuu Zavadio bi dva oka u glavi.

I

uuu@eni je najsla|i zalogaj – mu{ko srce.

uuu Ispod Mire sto |avola vire. uuu Isteruje mak na konac. uuu Istina uvek najvi{e boli. uuu Iver ne pada daleko od klade. uuu Iz prazne ku}e i mi{evi be`e. Inat je zao zanat. uuu I zid ima u{i, i plot ima o~i. uuu I jedan je neprijateq mnogo, a sto je prijateqa malo.

SRPSKO SELO U KOME SE DECENIJAMA NIKO NIJE POSVA\AO

Svi se mole u crkvi bra}e Nemawi}a

Me{tani Ora{jka kod Varvarina ka`u da se decenijama niko ni sa kim nije posva|ao u ovom selu, a veruju da neobi~an mir me|u kom{ijama duguju hramu Jovana Krstiteqa. Ova crkva se zove i „crkva pomirewa“. Po predawu su se ba{ na tom svetom mestu pomirila bra}a Nemawi} i Milutin (1253-1321) i Dragutin (1252-1316), posle sukoba koji je trajao punih 11 godina

Prema vi{e istorijskih izvora, razdor me|u bra}om trajao je od 1301. do 1312. godine. Pretpostavqa se da je do sukoba do{lo usled Milutinove sve bliskije veze sa Vizantijom. Pomirewe posle iscrpquju}ih sva|a i vojevawa pomogla je wihova majka, slavna Jelena An`ujska, uz podr{ku episkopa Danila i hilandarskog igumana Ni-

kodima. U Letopisu neobi~ne „crkve pomirewa“ pi{e je da je manastir na temeqima starije gra|evine sagradio kraq Milutin i da se otuda, negde od 1321. godine i sma-

MILENKA DR@I ZOV SENOKOSA I BOROVA

U poseti posledwem sto~aru kolibaru u Borju, na obroncima

Murtenice, kojima se {iri miris livada

Osta}u u Borjima do Tomindana ili koji dan du`e, zavisi kad }e pasti sneg. Pre neku godinu je zabelelo tek za Aran|elovdan... Imam jo{ da pokosim dva hektara livade, pa da ~etiri vagona sena prevezem dole u selo, spremim ogrev... Ovako govori Milenko [uqagi} (53), dok tabanamo po travnatom tepihu, a pogled puca do ^igote na Zlatiboru i Brija~a, najvi{eg vrha Murtenice.

- Od' Baqko, od' Cvetko, na, na...!!! odjeknu iz grla doma}ina carstvom ti{ine, na senokosima i me|u borovima, a uskoro preko proplanka pretr~a{e dva vola.

Borja su letwe stani{te ~obana. S prole}a su familije [uqagi-

Pitki izvori

Re~ica Rzav, na kojoj je brana Ribni~kog jezera, izvire u Borjima. Ovde su brojni izvori, me|u kojima su poznati Kristova i Motina stublina, pa Karajansko vrelo.

- Voda izvora Staji{te je pitka, led'na, a ne udara u grlo! Ako si jeo pe~ewe, posle we si - gladan! Oni koji je pijunemaju problema sa organima za varewe - kazuje Milenko.

}i, Karajankovi}i, Ze~evi}i, Savkovi}i, Gruji~i}i i [i{akovi}i iz novovaro{kog sela Draglica izgonile stoku na pa{u, kupile kajmak i sir. Ostajalo

se do mrtve jeseni, a neki i zimovali u kolibama, koje su kao i mlekare i {tale gra|ene od brvana borovine. Imale su ovde kolibe 22 porodice, na mobama se zaka{alo i po 20 kosa~a.

- Ostari i prosu se selo... A {teta je jer je ova trava sitna i blagodet za stoku, pa{waci unedogled, seno te{ko, a goveda i ovce stalno na otvorenom i na glasu kod trgovaca... Kad zavoli{ miris livada i borovine, pa izvore i ovo prostranstvo - onda ne mo`e{ to da napusti{!obja{wava jedini kolibar.

Usmaqenik u planini gaji ~etiri vola, tri krave, tridesetak ovaca i stalno zebe da odnekud ne banu kurjaci i {akali. Ina~e, desna ruka su mu `ice elektri~ne ~obanice, pogotovu one "stare Slovenke", ~ije akumulatore ne mora da puni po dva meseca. U sakupqawu letine pomognu mu deca Arsenije i Qubinka, kad im obaveze i poslovi u U`icu dozvole. Pre neki dan u Borja je do{la i strina Qubinka (88) iz zajedni~kog doma}instva, da sinovac nije sam, a i kako ka`e, da je mine `eqa i jo{ koji put pogledom zagrli drage predele na kojima je `ivot provela u ~obanluku.

tra wegovom zadu`binom. Paroh ora{ki, protojerej Bratislav Petrovi} posvedo~io je svojevremeno da je najstariji hram u varvarinskom kraju na obroncima Juhora ru{en

Ni{lija Dalibor Milo{evi} prvak u Srbiji u degustaciji najpaprenijih feferona

vi{e puta posle seobe Srba pod Arsenijem ^arnojevi}em 1690. godine.

- Na ovom mestu je pro~itano ~uveno pismo Milo{a Obrenovi}a kojim je 1815. godine pozivao na Drugi srpski ustanakispri~ao je ora{ki paroh Bratislav Petrovi}. - Po ugu{enom ustanku, Turci su za odmazdu poru{ili ~itavu crkvu, a mona{tvo je tada napustilo svetiwu. Hram su ponovo sagradili monasi manastira Kaleni}, a `ivopisan je u dva navrata 1840. i 1850. godine. Putopisac Joakim Vuji} posetio je Ora{je po~etkom 19.veka.

- Pri koncu sela nahodi jedan stari manastir koji se ravno imenuje Ora{je i sada nema nikakvog kalu|era, nego je potpao pod mirsku cerkvu zapisao je Joakim Vuji}. Crkva, kao i sela poznata je i po izvoru mineralne vode bogate selenom. Slu~ajno su ga otkrili monasi kopaju}i bunar. Ispostavi}e se, mnogo godina kasnije, da ova voda obiluje selenom. Kako bi sa~uvali se}awe na neobi~no predawe o Nemawi}ima, hram i biblioteka, zajedno organizuju manifestaciju "Sveto mesto pomirewa". Nedavno je odr`ana po tre}i put.

POJEO PAPRIKU I OD SUZAVCA QU]U

Paprika karolina riper u{la je u Ginisovu kwigu rekorda kao najqu}a papri~ica na svetu. Quta je oko 2,2 miliona na Skovilovoj skali qutine, {to je za 200.000 jedinica qu}e od sastava suzavca ili biber spreja. Dalibor Milo{evi} (38) iz ni{kog naseqa Brzi Brod, prvak u Srbiji u degustaciji najqu}ih paprika, pojeo ju je u gotovo jednom zalogaju i opisao nam kako izgleda kada u stomaku imate "`ivu vatru".

Dalibor od malena obo`ava da jede quto, a kod ku}e i sam uzgaja papri~ice. Me|utim, Karolinu riper konzumira samo kada se sprema za takmi~ewa. On nam je demonstrirao i opisao kako izgleda pojesti papriku koja je od obi~ne koja se uzgaja kod nas, qu}a vi{e od 100 puta. Ve} posle prvog zagriza krenulo je {tucawe, dok su suze navirale na o~i,

a glas postajao promukao i tanak.

- Ove godine sam u~estvovao na sedmom "Superqutom izazovu", koji se organizuje u ]upriji. Ogranizator je @ivojin Anti}, tako|e iz ]uprije, organizovao je "Superquti izazov" na wegovom imawu, qute ~ili paprike i paradajz. Ovo je moje prvo takmi~ewe i osvojio sam prvo mesto. Na takmi~ewu je bilo 15 krugova. Po~elo je qutom paprikom halopewo od 5.000

Mleko kao lek

Kada `eli da ubla`i ose}aj qutine u ustima, najboqi lek je kravqe mleko.

- Na takmi~ewu je dozvoqeno mleko, ali onog momenta kada ga probate, tog momenta ste diskvalifikovani i ispadate iz igre - poja{wava nam.

skovila, a trebalo je da se zavr{i karolinom riper sa 2,2 miliona skovila. Me|utim, takmi~ewe je zavr{eno u 11. krugu kada su svi ostali takmi~ari odustali i ja sam progla{en pobednikom - obja{wava Dalibor.

On ka`e da je jesti qute paprike do neke mere slatko. Me|utim, {to se ti~e ovih "otrovno" qutih, to vi{e nije u`ivawe, ve} mu~ewe, na koje ih navodi inat i `eqa za pobedom.

- Dok je trajalo takmi~ewe nisam ose}ao nikakav bol, e tek kada se zavr{ilo po~eo sam malo da ose}am neku blagu mu~ninu u `elucu, ali ni{ta stra{no.

To su qudi koji vole quto, me|utim, pored nekog prirodnog dara, bitna je stvar forme. [to vi{e jedemo quto, vi{e nam se jede quto, vi{e mo`emo da pojedemo qutog, tako da je kao i u fudbalu, stvar forme i treninga.

U planini ne mo`e bez zaprege - Milenko [uqagi}

Pi{e: Marko Lopu{ina

SUROVE SRPSKE UBICE (3)

Kosta Kecmanovi} (13) – najsurovije dete masovni ubica u istoriji sveta

14.

SMRT ZBOG BALEGE

@ivoti iz Ratine kod Kraqeva je bilo va`nije stajsko |ubrivo, nego `ivot wegovih kom{ija. Radi~evi} (61) je hicima iz lova~ke pu{ke usmrtio u svom selu Zorana (67) i Gordanu (63) Stevanovi}. U krvavom pohodu ubio je i Zoranovog brata od tetke Miloja Kostovi}a (52), ranio @ivana ^urli}a (36).

Ovaj stravi~an zlo~in po~iwen lova~kom pu{kom dogodio se 7. decembra 2016. godine u Dowoj Ratini, nedaleko od porodi~nih ku}a Stevanovi}a i Radi~evi}a, udaqenih najvi{e pedesetak metara. @ivota je bio prek ~ovek sa tankim `ivcima i ku}ni nasilnik. Radi~evi} je tukao svoju suprugu, a ona je od batina ~ak nekoliko puta zavr{avala u bolnici. Tada je intervenisala policija, pa ostaje nejasno ko je na~inio tako ozbiqan propust da nasilniku nije oduzeo oru`je.

Prema pri~i me{tana, @ivota je bio u sva|i sa Zoranom Stevanovi}em oko zemqe. Jedno vreme nisu ni razgovarali. Radi~evi} je posle kra}e sva|e sa Stevanovi}em bio besan {to se sa prikolice Zoranovog traktora pred wegovom kapijom i dvori{tem prosipalo stajsko |ubrivo. Najpre je nazvao komunalce koji su do{li i opomenuli ih uz naredbu da put po obavqenom poslu o~iste, {to su oni i prihvatili. Me|utim, @ivota se tu nije zaustavio. ^im je policija oti{la, uzeo je pu{ku i najpre oti{ao u porodi~nu ku}u Stevanovi}a i tu usmrtio kom{ije.

Posle po~iwenog zlo~ina ubica @ivota je seo u automobil sa pu{kom. Singa je video i upitao kuda ide sa pu{kom. Kako mu otac nije odgovorio, on je pozvao policiju. Sin se upla{io da @ivota ne na~ini neko ubistvo. Ovom mladi}u je policija rekla koga je sve wegov otac ubio. Masovni ubica @ivota Radi~evi} je na seoskom grobqu u selu Ratina ubio sebe na grobu svojih roditeqa.

POREME]ENI UBIJAJU DECU

"Ima sramota koje nikad ne prestaju, koje se ni~im ne mogu opravdati. Jedna od wih je - ubiti dete."

Ovako je govorio beogradski advokat \or|e Bela, koji je na su|ewima ~esto bio branilac srpskih ubica.

Me|u likvidatorima qudi i otima~a `ivota deci ima dosta osoba bez ikakvih emocija ili jednostavno psihopata. Takva osoba ne pokazuje razumevawe za ispravno i pogre{no, ignori{e ose}awa i prava drugih qudi. Imaju tendenciju da sa drugima postupaju drsko, manipulativno i ravnodu{no. Nemaju ose}aj krivice niti kajawa za svoje pona{awe. Oni veruju da je wihovo pona{awe mo`da ispravno.

Na po~etku 2023. godine u Srbiji su ubijene dve devoj~ice, a potom je u po~etkom maja u beogradskoj {koli likvidirano devetoro dece. Prvo ubistvo mladog de~aka dogodilo se pre ~etiri decenije u Beogradu. Bio je to zlo~in kao u kultnom filmu o nasiqu “Paklena pomoranxa”.

TINEJXERI

BEZ EMOCIJA

uuu Po~etkom maja 2023. godine dogodila su se dva te{ka masovna ubistva, koja su zauvek promenila Srbiju. Kako statistika pokazuje posledwih decenija ubistva su u Srbiji postala mala masovna pojava. U li~nim sukobima likvidirano je 3600 mu{karaca, `ena, a na`alost i dece

Sredwo{kolac Sr|an Tomi} ubijen je 12. februara 1983, na plo~niku ispred hotela "Srbija" na Kowarniku. Bilo je to jedno od najbesmislenijih i najsurovijih ubistava u Beogradu. Da li je do zlo~ina do{lo slu~ajno? Moj odgovor je - ne.

Te ve~eri, iza deset sati, grupa de~aka s Novog Beograda, me|u kojima je bio i Sr|an Tomi}, do{la je nepozvana na `urku kod Zorana Mandi}a na Kowarniku. Proslavqao je svoj devetnaesti ro|endan. Alkohol je bio pod kqu~em. Neko je ipak pro{vercovao pola litra kowaka. Drugari slavqenika Zorana Mandi}a su se na{li “uvre|eni” i maloletni M.M. i S. i jo{ desetak de~aka nagovarali su "dru{tvo" da krenu u juri{, da se obra~unaju sa vr{wacima iz Novog Beograda.

Ve}ina mladi}a je odbila ovaj suludi poziv na tu~u, pa su ratoborni maloletnici iza{li iz ku}e u ulici Vladimira Tomanovi}a 5 da potra`e pomo}. U stanu maloletnog G.S. zatekli su jo{ dvojicu svojih pajta{a. Me|u wima je bio i Predrag Markovi} Mare, devetnaestogodi{wi u~enik. Uzeo je iz fioke ove}i no` i stavio ga za pojas. Ostali su se napoqu naoru`ali motkama, {ipkama, ~ak i ~eki}em.

Dve grupe sredwo{kolaca, jedna sa Novog Beograda i druga sa Kowarnika, sudarile su se na autobuskoj stanici haoti~no, divqa~ki, pani~no. Ve}ina golorukih u~enika sa Novog Beograda razbe`ala se niz

Ustani~ku ulicu. Sr|an Tomi} se uvukao me|u gra|ane koji su ~ekali autobus. Jedan wegov drugar nije uspeo da utekne, napada~i su ga uhvatili i nemilosrdno tukli, ~ak i kad je pao na plo~nik. Ko zna {ta bi se dogodilo da u tu masu razbesnelih mladi}a nije uleteo jedan beli "golf". Voza~ ovog auta jedini je imao hrabrosti od svih odraslih qudi, koji su te ve~eri posmatrali ovaj masakr, da razdvoji zava|ene u~enike. Dograbio je rawenog momka, ali se ovaj oteo i pobegao u mrak. Voza~ belog "golfa" je krenuo za wim. Tada su se s autobuske stanice za~uli krici.

Jedna devojka je vri{tala, odrasli gra|ani su dr`ali ruke na o~ima, drugi okretali glavu od prizora koji se de{avao pod `utim pe~urkama.

Grupa nasilnika iz "[umica" je me|u putnicima otkrila Sr|ana Tomi}a. Izdvojila ga na stranu i po~ela krvni~ki da ga tu~e. Tomi} je digao ruke uvis, molio je da prestanu sa batinama, ali silexije se na to nisu obazirale. Udarale su ga {ipkama, motkama, ~eki}em tako sna`no da im je oru`je ispadalo iz ruku. Wih dvanaestorica su kao vukovi navalili na golorukog sredwo{kolca koji je uspevao da se odr`i na nogama sve dok mu Predrag Markovi} nije gurnuo no` svom snagom u grudi i isekao sr~anu aortu.

(Nastavi}e se)

1219. - Progla{ena je autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, koju je kod romejskog (vizantijski) cara Teodora I Laskarisa i nikejskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao Sava Nemawi}, potom prvi srpski arhiepiskop, sa sedi{tem u manastiru @i~a. Car Du{an je 1346. uzdigao srpsku crkvu u rang patrijar{ije.

1321. - Umro je Dante Aligijeri najve}i italijanski pesnik, koji je u svom delu sintetizovao sredwevekovnu kulturu i nagovestio novi duh koji }e se afirmisati u renesansi. Bio je i prozni pisac, kwi`evni teoreti~ar, filozof i politi~ar. Wegova "Bo`anstvena komedija" smatra se jednim od najzna~ajnijih dela u svetskoj kwi`evnosti.

1812. - Francuske trupe pod Napoleonom Bonapartom u{le su u Moskvu, koju su Rusi u povla~ewu zapalili.

1829. - Potpisan je Jedrenski mirovni ugovor kojim je okon~an rusko-turski rat. Srbija je na osnovu Jedrenskog mira 1830. dobila hati{erif o samoupravi, a Gr~ka nezavisnost.

1860. - U Beogradu je umro srpski knez Milo{ Obrenovi}, vo|a Drugog srpskog ustanka 1815. Izborio je Srbiji autonomiju 1830, a za sebe naslednu titulu kneza. Zba~en je 1839, ali se vratio na srpski presto 1858.

1927. - Isidora Dankan, slavna ameri~ka igra~ica, koja se smatra za~etnikom modernog baleta, umrla je u Nici kada se e{arpa koju je imala oko vrata zaplela u to~kove otvorenog automobila kojim je upravqala.

1959. - Sovjetska "Luna 2" je bila prvi vasionski brod koji se spustio na Mesec.

1996. - U Bosni su odr`ani prvi op{ti izbori posle potpisivawa mirovnog sporazuma u Dejtonu u decembru 1995. Pobedile su tri nacionalne stranke, Srba, Hrvata i Muslimana, ~iji su ih lideri predvodili i tokom troipogodi{weg oru`anog sukoba.

2001. - Senat SAD usvojio je rezoluciju kojom se predsedniku Xorxu Bu{u odobrava da "preduzme sve neophodne i odgovaraju}e mere" povodom teroristi~kih napada 11. septembra. Predsednik Bu{ odobrio je mobilizaciju 50.000 rezervista.

2007. – Masovnim povla~ewem uloga iz male britanske banke "Northern Rock" {to je bio prvi takav slu~aj u toj zemqi za 150 godina, po~ela je velika svetska finansijska kriza koja je trajala godinama.

2009. - Holivudski glumac Patrik Svejzi, poznat po ulogama u filmovima "Prqavi ples" i "Duh", preminuo je u 57. godini.

Maloletni

i wegove `rtve - Zoran, Gordana i Miloje

Sveti Sava

GIGA GER[I] - NAJOBRAZOVANIJI SRPSKI MINISTAR PRAVDE IKADA

Nije se pla{io ni kraqa ali jeste od promaje

Profesor, boem, akademik , kartaro{… Gligorije Giga Ger{i} spada u sam vrh srpske prosvete i srpskih intelektualaca. Pisao je univerzitetske kwige. Nije aplaudirao politi~arima, a da jeste “napla}ivao bi samo ruke”, umeo je da ka`e. Bio je jedinstven!

Gligorije Giga Ger{i} ro|en je 1842. u Beloj Crkvi i roditeqi su ga od malih nogu nau~ili da radi, u~i i zara|uje. Naredba mu je bila o~ev pogled. Bio je najboqi |ak i kao takav odlazi da studira pravo u Be~u, a kasnije u Pe{ti. Bio je briqantan student, jednostavno - najboqi. Sa 24 godine Ger{i} je ve} profesor Rimskog prava na Visokoj {koli koja }e 1905. prerasti u beogradski Univerzitet.

Re~ je bila o jednom o najkoloritnijih likova srpske prosvete, a Ger{i} je to ostao sve do dana{weg dana. Zato i ne ~udi {to je iza wega ostalo nebrojano mnogo anegdota i pri~a. Nije se pla{io ni~ega – osim promaje! Kao profesor Gligorije Ger{i} je bio poznat po ka{wewu, pa mu je direktor davao la`ni raspored gde uvek ima prvi ~as i Giga bi taman dolazio na vreme - na drugi ~as. Dr`ao je maestralna predavawa, bio je najomiqeniji profesor, mada je bio strog na ispitivawu. Mnogo je davao, mnogo je tra`io. Ostalo je zabele`eno i to da se profesor Giga u`asno pla{io – promaje! Zato su, kad bi on imao predavawa, u celoj {koli svi prozori morali da budu zatvoreni.

NO]NA PTICA

Gligorije je bio no}obdija i voleo je lepe `ene. Bio je boem, no}i je provodio u kafanima, ali je vrlo malo pio. Porok mu je bio kartawe. Voleo je nadmudrivawe, a bio je previ{e umoran da bi se bacio na {ah. U hotelu "Grand" jednom je zaseo

u 22 ~asa i karte su letele do 9 sati narednog jutra. Tada je od stola ustao jedan od igra~a, neki mladi} i rekao da ide na ispit.

- Kod kog pola`ete - pitao ga je Giga.

- Kod Vas - odgovorio je mladi}.

- Sedu tu i odgovaraj - uzvratio je professor i odmah po~eo da ispituje.

Dru{tvo se nije razi{lo, a poro~ni student bio je niko drugi do Mijat Mijatovi}, kasnije slavni peva~ koji je prvi snimio plo~u sa starim srpskim pesmama.

GIGA PRED SUDOM

^ovek kao {to je bio professor Ger{i} morao se zanimati i za politiku. Na po~etku je bio blizak liberalima, ali je onda promenio stranu i bio jedan od osniva~a Radikalne stranke. Zbog dugog jezika Giga je bio naoru`an do zuba. Tako je, zbog u~e{}a u Timo~koj buni, a kao radikal, stigao i do suda i to zajedno sa novinarom Perom Todorovi}em. ^ak i iz ovog mra~nog perioda wegovog `ivota ostala je anegdota. Pera je mlad osedeo, pa je bojio kosu. U zatvoru toga nema, a blistavi um stupa na scenu.

- Vidite kakvu ste strahovladu zaveli, pa vam je novinar za par dana osedeo kao ovca - povikao je. Sudija je Gigu odmah oslobodio jer se bojao {ta }e sve da ka`e, a on mu nije dorastao.

PUWENE TIKVICE ILI NI[TA!

Ironi~no, nakon ovoga, Gligorije se zbli`io sa kraqem Milanom Obrenovi}em. ^esto su provodili sate u razgovoru, a monarh je znao da profesoru pri~a o dr`avnim poslovima, kaoi problemima koje ima sa suprugom, kraqicom Natalijom, i sinom Aleksandrom. Kraqu se verovatno svidela svestranost koju je Giga imao, ali i wegova otvorenost. Profesor je govorio {est jezika, bio je izuzetno obrazo-

van, ali i poznat po tome {to svakome govorio istinu u lice. Tako je postao li~ni savetnik kraqa Milana i ~esto sa wim boravio u prelepom letwikovcu u Smederevu.

Ipak, i blizak vlasti, Giga nije promenio svoju prirodu, Jednom je tako odbio poziv kraqa da ostane na ru~ku, jer mu je `ena spremila omiqene puwene tikvice. Kraq, {ta }e, po {aqe dvorska kola kod Gige ku}i da donesu jelo. Tek onda su zajedno ru~ali.

NU[I]EV “UJAK”

Ger{i} je me|unarodno pravo imao u malom prstu i u nekoliko navrata krajem 19. veka je bio ministar pravde. Gligorije je bio genijalac. A – umeo je i da prepozna genijalce. Kada je dopao zatvora zbog pesme “Dva raba” Branislav Nu{i}, budu}i slavni srpski pisac, wemu je poslao pismo iz zatvora. Znaju}i da }e pismo biti pro~itano Nu{i} je u wemu Gligorija oslovqavao kao “ujaka”. Prepla{eni upravnik je odmah pustio budu}eg slavnog komediografa u`asnut mogu}no{}u da u zatvoru dr`i sestri}a ministra pravde. Giga je odmah prepoznao genijalnost mladi}a i poslao ga je za konzula u Makedoniju, a onda i na Kosovo. Do kraja `ivota ga je zvao “sestri}u”.

POSLEDWI DANI

Gligorije Ger{i} je sve do kraja ostao jedinstvena li~nost srpske prestonice – kriti~ar svega {to ne vaqa, britkog

jezika, sjajan sagovornik i govornik. Zabele`eno je da je sat vremena pre sahrane Stevana Sremca, javqeno profesoru da neko treba da odr`i govor. Veliki pisac je dostojno oti{ao jer je Ger{i} odr`ao nekrolog o kome se dugo pri~alo po beogradskoj ~ar{iji.

U penziju je kao ~lan Srpske kraqevske akademije poslat 1907. Iako su ga svi po{tovali, wegov britak, o{tar jezik mnoge je posekao. Kraqu Petru je na pitawe koga treba smeniti u vladi rekao: "Mnogo pitate!" Giga je pred ve~ni odlazak rekao da se iznenadio kada je sabrao kroz {ta je sve pro{ao! Predstavio se Gospodu 1918. pred samo oslobo|ewe Beograda. Po li~noj `eqi u sanduk su mu stavili kutiju cigareta i novi {pil karata.

Verovatno bi nama danas rekao: “Oskudni smo u qudima!"

DOK SU U BEOGRADU JO[ SVIRALE GUSLE, [ABAC JE DOBIO PRVI KLAVIR U SRBIJI

Prvi ne`ni klavirski tonovi u Srbiji nisu se za~uli ni u najve}em Beogradu, ni u tada{woj prestonici Kragujevcu ve} u jednom potpuno drugom gradu.

[abac je bogata varo{ na granici dvaju carstva koja se i imenom ‘Malog Pariza’ mogla nazvati. To je varo{ koja se i Kapijom Jevrope mo`e zvati, varo{ koja kora~a podjednako sa Beogradom, {tavi{e u mnogo ~emu i predwa~i… - ovako je nema~ki geograf i putopisac Feliks Kanic opisao izgled {aba~ke varo{i za vreme zapovedawa Jevrema Obrenovi}a ovim mestom od 1816. do 1831. godine.

Najmla|i brat kneza Milo{a Obrenovi}a u martu 1816. godine postao je obor-knez [aba~ke nahije kada mu je bilo samo 26 godina. Za razliku od svog brata koji

je bio nepismen, Jevrem je bio jedan od naju~enijih qudi tada{we Srbije, pa ne ~udi {to je uskoro [abac postao “prvi grad u Srbiji”. Tu su postavqena prva stakla

na prozorima, uvedeni su prvi kreveti po evropskim standardima, otvorena je prva apoteka, ulicama se provezao prvi fijaker…

Ipak, od svega ovoga, verovatno je najinteresantnije bilo do-

premawe prvog klavira koga je Jevrem kupio svojoj }erki Anki. Kako devojka ne bi sama prebirala po notama, 1829. godine Jevrem je iz Sombora doveo u~iteqa muzike Josifa [lezingera da je podu~ava. I tako… dok se u Beogradu jo{ sviralo na guslama i dvojnicama u [apcu su se za~uli prvi ne`ni tonovi sa klavira. Kakva je u~enica bila Anka i da li je bila talentovana, ostalo je nepoznato. Ipak, zna se da je postala jedna od naju~enijih Srpkiwa svih vremena ~iji su prevodi postali prvi kwi`evni radovi jedne `ene u Srbiji.

[abac je pre skoro dva veka bio jedan od gradova u Srbiji koji je predwa~io u mnogim stvarima

MOZAIK

GODI[WI POMEN Milo{ Vuk~evi}

Protekle nedeqe, 10. septembra navr{ilo se tu`nih godinu dana od kako si nas napustio.

Dani prolaze brzo, ali se}awe na tebe ostaje zauvek isto u na{im srcima. Nedostaje{ nam.

Tvoja cela porodica.

EPILOG OTKRI]A BLAGA U VOZU

U LUCERNU 2019. GODINE

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

QUBAV: Va{a potreba za dru{tvom bi}e prili~no nagla{ena. Bi}e to neformalna dru`ewa s vama bliskim qudima. Ne}ete imati velika o~ekivawa, ali ba{ ta opu{tenost mo`da vam donese i novu qubav. POSAO: Sve }ete vi{e shvatati da one neopipqive ili skrivene teme sve vi{e dobijaju na zna~aju. Ne zaboravite da obavite svoj posao. ZDRAVQE: Idite tamo gde se ose}ate dobro.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

QUBAV: Potreba za intimno{}u kod vas }e oja~ati. Zato }e se mnogi koji ve} imaju partnera rado povla~iti u svoj dom i tu u ti{ini u`ivati udvoje. Za samce to zna~i vi{e sawarewa. POSAO: Delova}ete na raznim frontovima, ali ne}e postojati ni{ta toliko sna`no da bi vas potpuno zaokupilo. Funkcionisa}ete dobro uz pa`qivo organizovane pauze. ZDRAVQE: ^uvajte se fizi~ke iscrpqenosti.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

QUBAV: Znate da mo`ete vi{e i boqe, ali to ne zavisi samo od vas. Niko nije savr{en pa nije ni va{a najdra`a osoba. Poku{ajte da je prihvatite onakvu kakva ona jeste i vide}ete da bez nepotrebnih zahteva mo`ete biti sre}ni. POSAO: Isprobava}ete razli~ite opcije poslovawa. Neki }e se ~ak usuditi i rizikovati. Ova igra done}e vam i odre|enu radost. ZDRAVQE: Usporitet tempo.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

QUBAV: Neobavezna dru`ewa uz kaficu mogla bi se pretvoriti u ne{to vi{e. Bi}ete prijatno iznena|eni ovom mogu}no{}u. Uspe}ete u potpunosti da poka`ete ono {to ose}ate. POSAO: Na poslu }e do}i malog zatezawa, a vi }ete sve to morati sagledati, proanalizirati i doneti odluke koje }e usmeriti daqi tok razvoja. Poku{ajte biti {to objektivniji. ZDRAVQE: Ve`bajte disawe za opu{tawe.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Zlato

– poklon za Crveni krst

Zlatne poluge, wih 120, prona|ene u oktobru 2019. godine u vozu u Lucernu, bi}e predate Me|unarodnom komitetu Crvenog krsta, saop{tilo je tu`ila{tvo u ovom {vajcarskom gradu. Tako }e biti stavqena ta~ka na pri~u koja je pre skoro ~etiri godine

la bez odgovora: zbog ~ega je paket ostavqen u vozu, odakle poti~u zlatne poluge, za{to nije isporu~en kao donacija ako je neko ve} `eleo da pokloni zlato humanitarnoj organizaciji… Iako je istraga sprovedena detaqno, nadle`ni nisu uspeli da saznaju

QUBAV: Verovatno }ete se ose}ati usamqeno ili kao da se ceo svet urotio protiv vas. Primirite se i povucite u ti{inu i meditaciju. Ne o~ekujte ba{ ni{ta vi{e od onog {to trenutno imate. POSAO: Mo`da }e vam se u prvi mah u~initi da se va{a znawa i stru~nost ne vrednuju onako kako treba. Ipak, postaja}ete sve potrebniji onima s kojim radite. ZDRAVQE: Boqe je verovati nego sumwati.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

QUBAV: Povremeno }e vam se ~initi kao da je qubav na nekoj drugoj planeti. Ose}aj usamqenosti i frustriranosti bi}e blag, ali prisutan. Najboqe je potra`iti vesele qude ili zanemariti brige bave}i se onim za {to znate da volite. POSAO: Mogu}e je da }ete uspostaviti ili obnoviti poslovne kontakte s qudima koji rade na nekom drugom kontinentu. ZDRAVQE: Pripazite na disajne organe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

QUBAV: Velik broj izlazaka i {irok krug qudi koji neprestano raste u~ini}e vam ove dane dinami~nim. Retki su oni koji }e biti sami, a uglavnom }e se oko vas motati drage vam osobe. POSAO: Saradwa s mladim osobama bi}e najboqi deo posla. Sve ostalo bi}e povezano sa stresovima ili malim borbama u kojim }ete izgarati. ZDRAVQE: Potrudite se da budete jasni i s mawe strasti.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

QUBAV: Verovatno }ete smawiti izlaske, a vi{e vremena provoditi na sasvim obi~nim mestima. Oni koji jo{ tra`e srodnu du{u ba{ tu bi mogli nai}i na qubav, dok }e oni u vezi, sve vi{e otkrivati koliko sitnice `ivot zna~e. POSAO: Va{e zasluge }e iza}i na videlo, a na vama je da se jo{ malo strpite dok se to ne dogodi. Ne forsirajte svoje stavove. ZDRAVQE: U odli~noj ste formi.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

QUBAV: Gde god se pojavili, primeti}ete da su mnoge o~i uprte u vas. Bi}ete privla~ni drugima, pa su ovo dani kad lako mo`ete na}i dru{tvo. Oni u vezama bi}e sre}ni i ispuweni, a wihov qubavni `ivot bogat. POSAO: Va{ fokus interesa sad }e se prebaciti na vi{a znawa. Mnogi }e gledati da usavr{e svoju stru~nost. Oni koji u~e bi}e na dobitku. ZDRAVQE: Pad imuniteta sredite vitaminima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

QUBAV: Verovatno ste se ve} zasitili jalovih qubavnih poku{aja. Frustracije }ete izbe}i strpqewem i suzdr`ano{}u. Planete vam jo{ uvek ne idu naruku kad se o qubavi radi. POSAO: @eqa za akcijom bi}e jaka, ali okolnosti }e vas stalno navoditi na rad iz senke. To }e vas malo usporiti. Ove dane stoga mo`ete iskoristiti za kvalitetnu pripremu. ZDRAVQE: Nervoza vas izjeda.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

obi{la planetu: naime, kondukter voza na relaciji Sent Galen – Lucern u [vajcarskoj tada je prona{ao plasti~nu vre}u sa pravim blagom. U woj je bio paket umotan u beli papir, a po{to je radnik @eleznice kontaktirao sa nadle`nim slu`bama, paket je ispitan i utvr|eno je da sadr`i 120 mawih zlatnih poluga. Na omotu je stajao natpis „Po{iqka vrednih predmeta Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta”. Tu`ila{tvo iz Lucerna saop{tilo je da je ukupna koli~ina zlata bila oko 3,7 kilograma i da je wegova vrednost oko 210.000 evra.

Posledwe ~etiri godine policija [vajcarske zajedno sa drugim slu`bama tragala je za vlasnikom neobi~ne vredne po{iqke, a javnost su intrigirala mnogobrojna pitawa koja su osta-

poreklo neobi~nog paketa. Mnogi su sumwali da zlatne poluge poti~u od neke pqa~ke, ali utvr|eno je da to nije ta~no.

„Budu}i da je zlato bilo u paketu naslovqenom na Me|unarodni komitet Crvenog krsta, mo`emo da pretpostavimo da je nepoznati vlasnik hteo da preda paket sa zlatnim polugama toj organizaciji. Zato }e ova po{iqka biti uru~ena MKCK-u”, navodi se u saop{tewu tu`ila{tva. Nadle`ni u Me|unarodnom komitetu Crvenog krsta odgovorili su da }e prihvatiti vredan dar jer su, nakon policijske istrage, uvereni da zlato nije ukradeno. S obzirom na svetske krize i sukob u Ukrajini, poklon u zlatnim polugama dobro }e do}i ovoj humanitarnoj organizaciji da nastavi svoj rad i poma`e ugro`enima.

QUBAV: Ako ste jo{ sami i iskreno `elite qubav, pokrenite se. Ovo su dani kad bi moglo zaiskriti na terasi lokalnog kafi}a, u sasvim neobaveznim dru`ewima uz kafu... Ako ste u vezi, oboje }ete se kretati vi{e nego ina~e. POSAO: Rado biste promenili svoj sistem procene qudi. Poradi}ete na tome. Ovaj put va{i kriterijumi bi}e vi{i. ZDRAVQE: Mla|i imaju problemati~an ten.

Poznata stranica „Forum mapping“ upitala je ve{ta~ku inteligenciju koja bi bila alternativna imena evropskih zemaqa, a me|u najinteresantnijim odgovorima na{le su se Slova~ka, koju je ve{ta~ka inteligencija prepoznala kao Gorwu Ma|arsku, i Ukrajina koja je „kr{tena“ imenom Kijevska Rusija dok je Rusija nazvana Moskovija. Srbiju je ve{ta~ka inteligencija nazvala Ra{ka, a i ve-

QUBAV: Mawak interesa za qubav koji ose}ate ve} neko vreme brinu}e vas. Imajte na pameti da je ovo prolazna faza, pa joj ne trebate pridavati previ{e zna~aja. POSAO: Usledi}e mudrija faza nakon {to ste mo`da morali pognuti glavu. Sve ste spremniji da izrazite svoj stav, a ako se neko s wim ne sla`e, vi }ete izneti argumente. ZDRAVQE: Alkohol, cigarete i nespavawe mogu da vas oslabe.

}ina drugih dr`ava je tako|e, dobila naziv koji odgovara wihovom istorijskom nasle|u ili geografskim odrednicama, te je, izme|u ostalog, Bugarska nazvana Trakija, Severna Makedonija Vardar, Crna Gora Zeta, Hrvatska je Dalmacija, Ma|arska Panonija, a Austrija Danubija, odnosno Dunavija. Imena }e tek izazvati brojne polemike, a jednu od najinteresantnijih svakako je izazvao kontroverzan naziv

za Slova~ku koja je nazvana Gorwa Ma|arska dok je Ma|arska u ovom slu~aju postala Panonija. Neke od dr`ava dobile su imena po svojim nazivima na materwem jeziku, te je Norve{ka Norge, Gr~ka je Helada, a Finska Suomi.

Interesantno, ve{ta~ka inteligencija nije prepoznala tzv. Kosovo, te, iako je odvojila na{u ju`nu pokrajinu na mapi, nije joj nadenula alternativno ime.

Седиште МКЦК-а у Женеви

7 NAMIRNICA PROTIV ALERGIJA:

Uz wih se lak{e di{e

Dok le~ewe obi~no ukqu~uje lekove koji se izdaju bez recepta, promene u na~inu `ivota tako|e mogu pomo}i u ubla`avawu alergije. Dodavawe odre|enih namirnica u ishranu mo`e pomo}i u ubla`avawu simptoma kao {to su curewe iz nosa i suzewe o~iju. Osim toga, oja~a}e imunitet i suzbiti upalu.

1. \UMBIR

Mnogi od neprijatnih simptoma alergije poti~u od upalnih problema, kao {to su otok i iritacija u nosnim prolazima, o~ima i grlu. \umbir mo`e pomo}i u smawewu ovih simptoma. \umbir sadr`i antioksidativna, antiinflamatorna fitohemijska jediwewa. ^ini se da ne postoji razlika u antiinflamatornom kapacitetu sve`eg |umbira u odnosu na su{eni.

2. P^ELIWI POLEN

P~eliwi polen nije samo hrana za p~ele – ve} i za qude! Ova me{avina enzima, nektara, meda, cvetnog polena i voska ~esto se prodaje kao lek za polensku groznicu. P~eliwi polen

RECEPT

mo`e imati antiinflamatorna, antifungalna i antimikrobna svojstva.

3. CITRUSI Pokazalo se da konzumirawe hrane bogate vitaminom C smawuje alergijski rinitis, iritaciju gorwih disajnih puteva uzrokovanu polenom rascvetanih biqaka. Dakle, {to ~e{}e pijte limunadu i jedite sve`e paprike.

4. KURKUMA

Kurkuma je dobro poznata po svojim antiinflamatornim svojstvima. Wen aktivni sastojak, kurkumin, povezan je sa smawenim simptomima mnogih bolesti izazvanih upalom i mogao bi da pomogne u smawewu otoka i iritacije izazvane alergijskim rinitisom. Bez obzira na to da li uzimate kurkumu kao dodatak ili je koristite u kuvawu, obavezno izaberi-

PILETINA IZ RERNE SA POVR]EM

POTREBNO JE:

n 1 kg pile}ih bataka i karabataka

n 5-6 krompira

n 10 mawih {ampiwona

n za~in za piletinu

PRIPREMA:

1. Oprati batake i staviti ih na pek papir, premazati ih sa obe strane za~inom za piletinu (ili za~inom koje vi volite) i staviti na 200° 25 minuta.

2. Oqu{titi krompir i staviti da se malo obari. Oprati i pe~urke. Posle 25 minuta dodati piletini i krompir i {ampiwone i pe}i jo{ 25 minta. Prijatno!

te proizvod sa crnim biberom ili piperinom, ili uparite kurkumu s crnim biberom tokom pripremawa hrane. Crni biber pove}ava bioraspolo`ivost kurkumina do 2.000 procenata.

Spavawe u prostoriji s malo ili nimalo ventilacije uzrokova}e lo{ kvalitet vazduha, neravnote`u vla`nosti i vi{e zdravstvenih problema. Kvalitet sna }e biti smawen, a vremenom postoji pove}an rizik i od alergija, kao i drugih zdravstvenih tegoba.

Kada sve` vazduh ne cirkuli{e redovno, vazduh u ku}i postaje bogat ugqen-dioksidom i siroma{an kiseonikom. Dugoro~no, to itekako mo`e biti opasno po zdravqe. Ustajali vazduh se ne mo`e osloboditi i ostaje u neprovetrenoj spava}oj sobi. Reciklirawe starog vazduha i wegovo zadr`avawe u prostoriji izazva}e fluktuacije u stepenu vla`nosti.

Ako je, vazduh u prostoriji vla`an i ustajao, brzo }e se formirati bu| koja je veoma opasna po zdravqe. Produ`ena izlo`enost visokoj vla`nosti mo`e dovesti do mnogih zdravstvenih problema, poput ekcema, bolesti plu}a, o{te}ewa nervnog sistema. Lo{a ventilacija nije jedini uzrok visoke vla`nosti i bu|i, ali mo`e doprineti. Koje su posledice spavawa u neprovetrenoj prostoriji:

LO[ KVALITET SPAVAWA

Naj~e{}i fizi~ki simptom spavawa u

5. KUVANI PARADAJZ

Paradajz je jo{ jedan odli~an izvor vitamina C. Pored toga, paradajz sadr`i likopen, jo{ jedno antioksidativno jediwewe koje poma`e u suzbijawu sistemske

upale. Likopen se lak{e apsorbuje u telu kada je kuvan, zato se savetuje sok od paradajza.

6. MASNA RIBA

Postoje neki dokazi da omega-3 masne kiseline iz ribe mogu oja~ati otpornost na alergije i suzbiti astmu. Nema~ka studija iz 2005. godine otkrila je da {to vi{e eikozapentaenske (EPA) masne kiseline qudi imaju u krvotoku, to je mawi rizik od alergijske osetqivosti ili polenske groznice. Masne kiseline poma`u u smawewu su`avawa disajnih puteva koje se javqa kod astme i nekih slu~ajeva sezonskih alergija. Ove prednosti verovatno poti~u od antiinflamatornih svojstava omega-3.

7. CRNI LUK

Luk je odli~an prirodni izvor kvercetina koji deluje kao prirodni antihistaminik, smawuju}i simptome sezonskih alergija. Po{to luk tako|e sadr`i niz drugih antiinflamatornih i antioksidativnih jediwewa, ne mo`ete pogre{iti da ga ukqu~ite u svoju ishranu tokom sezone alergija.

no}i ne}e biti u stawu da se dobro fokusira i ima}e ozbiqan problem s koncentracijom. Produ`eni nedostatak sna i umor tako|e mogu dovesti do problema sa mentalnim zdravqem, kao {to su depresija i anksioznost.

POVE}AN RIZIK OD ALERGIJA

Naro~ito u ku}ama s problemima vlage ili bu|i, lo{a ventilacija mo`e pove}ati rizik od alergija. Naj~e{}e se javqaju alergije na pra{inu, spore bu|i, griwe … A problem mogu predstavqati i bakterije koje su se razmno`ile zbog preterane vlage.

GLAVOBOQE

prostoriji s lo{om cirkulacijom vazduha je nedostatak kvalitetnog sna. Nedostatak sve`eg vazduha i kiseonika mo`e prekinuti ciklus spavawa i izazvati nesanicu, isprekidan san ili ~ak apneju u snu. Nedostatak sna mo`e dovesti do drugih zdravstvenih problema, ali se naj~e{}e se manifestuje u vidu umora i smawene energije.

PROBLEMI S MENTALNIM ZDRAVQEM Zbog nedostatka adekvatnog sna i kiseonika, mozak }e da pati. Osoba koja je neispavana i ~iji mozak ne dobija dovoqno kiseonika tokom

LE^EWE BIQEM

Nizak nivo kiseonika uti~e na mozak na nekoliko na~ina, a ne samo na mentalne performanse ili raspolo`ewe. Lo{ kvalitet vazduha mo`e dovesti do glavoboqe, bilo povremene ili hroni~ne. Glavoboqa mo`e izazvati i mawak sna.

MU^NINA

I VRTOGLAVICA

Nagomilavawe bakterija u vazduhu, nedostatak sve`eg vazduha i lo{a cirkulacija vazduha mogu izazvati vrtoglavicu i mu~ninu. Nedostatak sna i glavoboqa, koji su tako|e simptomi neadekvatne ventilacije, mogu dovesti do mu~nine tokom du`eg perioda.

PREPUNA JE ANTIOKSIDANASA

Oksidativni stres jedan je od glavnih uzroka brojnih hroni~nih stawa, ukqu~uju}i dijabetes, bolesti srca, rak i upale. Kukuruzna svila je prirodno bogat izvor flavonoidnih antioksidansa, a neka istra`ivawa tvrde da smawuju oksidativni stres

i {tite od o{te}ewa slobodnih radikala.

^UVA URINARNI TRAKT

I BUBREGE ^aj od kukuruzne svile mo`e delovati kao sna`an diuretik, teraju}i vas da vi{e mokrite. Naime, pove}an protok urina spre~ava nakupqawe bakterija koje dovode do infekcija mokra}nog sistema i be{ike.

Osim toga, kukuruzna svila mo`e smiriti upalu, ubla`iti bol i spre~iti pojavu kamena u bubregu.

SNI@AVA [E]ER U KRVI

Kukuruzna svila mo`e smawiti {e}er u krvi i pomo}i u upravqawu simptomima dijabetesa, kao i nastalim komplikacijama poput neuropatije povezane s dijabetesom.

REGULI[E NIVO HOLESTEROLA

Flavonoidi u kukuruznoj svili mogu poboq{ati nivo holesterola sni`avawem triglicerida i lipoproteina niske gustine. Ovi nezdravi oblici holesterola uzrokuju stvarawe naslaga unutar arterija, pove}avaju}i rizik od sr~anog i mo`danog udara.

Za {ta je delotvoran ~aj od kukuruzne svile

Opasno po zdravqe: Spavawe u neprovetrenoj sobi

ENIGMATIKA

SrpskiGlas

NAJBOQI REZULTAT NASVETU

GRADI] NA

JUGU FRANCUSKE

ZAJE^AR

ITAL. FUDBALSKI TRENER, ANTONIO

SKANDINAVKA

BUGARSKI GRAD NA CRNOM MORU KOW CRNE DLAKE EGIPAT TOVAR SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA KALIJUM NAZIV REOMIR BIV[I (LAT.) KOVIN VRSTA @UTE BOJE OKRUG, OBLAST (FRANC.)

PRODAVNICE KOJE RADE NON-STOP

UKR[TENE RE^I

METAR SRPSKI GLUMAC I RE@ISER SASLIKE

RASAPSA KOJI SU KAO KONAC

MARKA SATOVA SRPSKI VIOLINISTA SIMONUTI

AMPER SEVERNI JELENI

OBIM SAVEZ IZME\U DR@AVA (FRANC.)

NORV. KOMPOZITOR EDVARD AM. RE@ISER, MAJKL

GLUMICA RAS

AMERI^KI GLUMAC, ENDI

RVA^KI

KELVIN

U^ESNICA PARTIZANSKOG RATA

SrpskiGlas

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: SVETSKI REKORD, ORTEZ, M, KOKER, ZA, ROLEKS, EVA, KONTE, A, O, GRIG, PARTIZANKA, RS, OCI, RAN^ERI, T, L, POVRTARSTVO, PONARASTI, OR, [O, SINTIJA, I, P, PRISTIZATI, IMRE, TA, LAVABO, GAKOVO, GL, TAST, PRIMORKA, ANEROID, DATIV, A.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: PRSTOMET, RIJEKA, U, IGUMANI, POZERI, D, IRANISTA, SONANTI, AZ, IRCI, TAK, SEAT, INLET, TA, ADAMI^, [EKI, ISA, ACETILEN, HEROJI, I, TRIRANIN..

SUDOKU

SrpskiGlas

VODORAVNO: 1. Raspored prstiju pri svirawu, prstored, 2. Hrvatska luka na Jadranu - Simbol uranijuma, 3. Stare{ine pravoslavnih manastira, 4. Oni koji rado zauzimaju pozu, koji se izve{ta~eno pona{aju - Dama u {ahu (skr.), 5. Stru~wak za iranski jezik i kulturu, 6. Samoglasnici (gram.), 7. Staroslovensko slovo - Pripadnici Irskog naroda, 8. [tap za bilijar, ke - Marka {panskog automobila, 9. Gusta pamu~na tkanina - Simbol tantala, 10. Slovena~ki kompozitor, Bojan, 11. Nadimak fudbalera Dragoslava [ekularca - Isidor odmila, 12. Gas za zavarivawe, 13. Junaci - Auto-oznaka za Italiju, 14. Stanovnik Trira u Nema~koj.

USPRAVNO: 1. Pridati neku osobinu objektu - Ozidana rupa u kojoj je vodomer, 2. Strog, neumoqiv - Grafi~ki radnik, 3. Strano `ensko ime - Pla}eni pqeska~i u pozori{tu (fr.), 4. Ugaone ta~ke vi{eugla - Izdava~ kwiga (lat.), 5. Svira~ na okarini - Reka u Rusiji, leva pritoka Angare, 6. Kuglice na ogrlici, |in|uve - Srpski stariji glumac, Srba, 7. Oznaka za energiju - Oznaka za impulsOdnositi se na nekoga - Tre}i vokal, 8. Na tom mestuSrpska potvrdna re~ - Stanovnik gr~kog ostrva Itake.

NEO^EKIVANE STVARI BEZ KOJIH KRAQ ^ARLS NE IDE NA PUT

Nova pravila engleskog kraqa, koje niko ne bi o~ekivao

Novokrunisani engleski kraq, izgleda da ima neka nova pravila kada napu{ta palatu, i stvari bez kojih ne mo`e da putuje. Kraqevski reporteri otkrivaju koje su to stvari na kojima kraq insistira, povodom nove izlo`be u wegovu ~ast.

PLI[ANI MEDA IZ DETIWSTVA

Kristofer Anderson, autor kwi ge 'Kraq' koja }e uskoro ugledati sve tlost dana, obja{wava da doskora{wi princ od Velsa putuje svuda sa svojim me dom. ''Jo{ uvek putuje sa svojim medom iz detiwstva'', Kristofer tvrdi u novom in-

tervjuu, i dodaje: ''Ima ga otkad je bio veoma mali...jedina osoba kojoj je bilo dozvoqeno da ga zakrpi je wegova dadiqa, Mejbel Anderson, sa kojom je bio veoma blizak.''

TOALET PRAVQEN PO MERI

Autor tako|e navodi, da kraq insistira da putuje sa sopstvenom daskom za toalet, koja je za wega pravqena po meri. Uvek vodi li~nog kuvara i jede odvojene obroke od svojih gostiju Kraq ^arls je navodno odbacio ove navode, ali qudi koji su radili ili i daqe

Ana Ivanovi} otvorila du{u o qubavi sa Bastijanom: "On voli Srbiju, daje mi sigurnost"

Proslavqena srpska teniserka Ana Ivanovi} prvi put je javno govorila o svom odnosu sa suprugom, fudbalerom Bastijanom [vajn{tajgerom, roditeqstvu i kraju karijere.

Tokom svoje veoma uspe{ne karijere, Ana je, ~ini se, sa lako}om, dr`ala svoj privatni `ivot daleko od o~iju javnosti. Kako je prizna-

la u emisiji Mire Adawe Polak na "RTS-u", kao introvertna osoba nikada se nije ose}ala previ{e prijatno pred kamerama.

- Volimo da dr`imo do privatnosti i da za{titimo decu. Oduvek sam bila introvertna i volim da imam svoju privatnost. Kroz godine sam imala ose}aj da su se moje re~i prenosile na pogre{an na~in. Nisam imala

Stil `ivota joj je posebno va`an, kao i privatnost

- Uvek se trudim da `ivimo na isti na~in, da se hranimo {to vi{e organski da `ivimo ~isto, govorim i deci o recikla`i, puno im govorim i o duhovnom miru, mislim da je to va`no jer `ivimo u svetu u kome se `ivi jako brzo. Veoma mi je va`no da nikada nemamo telefon za vreme obroka, da razgovaramo, jer i tako upoznajemo decu i puno toga i saznajemo, tako sam ja odrasla i jako mi je va`no da to prenesem na svoju decu. I Basti i ja volimo da provodimo vreme sa wima i dosta smo zajedno - ka`e Ana Ivanovi} i dodaje:

- Trudimo se da zadr`imo privatnost. Nama je veoma dinami~no i zanimqivo, ali ne smatramo da to treba da delimo sa drugima. Poku{avam da vrednosti po kojima sam rasla prenesem i na svoju decu. Trudimo se da imamo normalan `ivot sa decom. Oni ni ne znaju ko smo mi, ni ~ime se bavimo... Imala sam dve simpati~ne situacije sa starijim sinom pro{le godine, zaustavili su me na ulici da se slikamo, a kada sam ga pitala da li zna za{to su me zaustavili da se slikamo, on je rekao ne, a ja sam mu rekla da je to zato {to su ~uli da sam jako dobra mama. Drugi put me je pitao da li su ti qudi sa kojima se slikam moji prijateqi, ja sam mu rekla da jesu...

- ispri~ala je kroz osmeh Ana.

rade u palati, ka`u da 'kada ide na ve~eru kod drugih qudi, ~esto vodi svog li~nog kuvara u wihove domove, kako bi mogao da pripremi odvojeni obrok za wega koji }e jesti za ve~erom.

"On `eli ono {to `eli kada `eli", dodaju oni.

POSUDA ZA KOCKICE LEDA

"Jedna od najsme{nijih stvari koja va`i za mnoge ~lanove kraqevkse porodice, a va`ila je i za kraqicu Elizabetu, jeste da ne vole led u obliku kockica", tvrdi kraqevski autor.

"Nose sa sobom posude za led gde god da idu, jer ne vole zvuk koje kockice leda prave".

strah od kamere, ali nikada se pred wima nisam ose}ala prijatno - ka`e biv{a teniserka.

Na pitawe da li je od samog starta znala da je nema~ki fudbaler Bastijan [vajn{tajger "taj", Ana ka`e da je to odmah osetila.

- Mislim da svaka `ena to oseti. Odmah sam osetila... U pogledu, mislim da o~i nikad ne la`u, kada u o~ima vidi{ i oseti{ ne{to. Taj ose}aj i dok smo bili prijateqi da se znamo odavno... On meni svakim danom daje tu sigurnost. To je jako va`no i veliki luksuz. On je moj glas razuma, uvek je tu, ja sam dosta emotivna... Te{ko mogu da opi{em, ali uvek me razoru`a sa odgovorom, pristupom, pitawem, da kad malo razmislim shvatim da treba da se smirim. Ja volim da se takmi~im, volim da budem boqe, ali sam shvatila da ne mogu da budem na sto strana, on mi dosta poma`e da kanali{em stvari, da odvojim ono {to je va`nije od onog {to nije. Mi smo dva mentaliteta, ali smo se lepo uklopili. Na{ mentalitet je vatra i wemu se to dopada. On voli da do|e ovde i da bude deo na{e porodice i da izlazi sa drugarima. Sa druge strane, oni su dosta druga~iiji, sve je organizovano, sve se planira i ja imam to, volim da budem organizovana - ka`e Ana Ivanovi}.

Ana i Bastijan imaju trojicu sinova, a kako ka`e biv{a teniserka, sa wima potpuno u`ivaju.

- Sa decom u`ivam. Zaista sam sre}na {to sam mogla da imam karijeru do nekih godina, gde posle mogu da se posvetim deci. To mi je prioritet da se {to vi{e radi sa decom. Presre}na sam {to to mogu. Meni je u krvi da radim, ali sam stvari postavila tako da su mi oni prioritet. U`ivam sa wima, oni rastu, svaki put su neke nove i interesantne stvari sa wima.

[ERON STOUN ODUSTALA OD PLASTI^NIH OPERACIJA

Glumica je zadovoqna svojim izgledom i ne `eli da rizikuje `ivot zbog lepote

[eron Stoun je odlu~ila da vi{e ne}e i}i na plasti~ne operacije. Holivudska zvezda izgleda predivno iako gazi sedmu deceniju `ivota. Me|utim, zbog wenih godina, mnogi postavqaju pitawe da li }e raditi botoks. [eron je neko ko otvoreno pri~a o mnogim temema, pa i o svojim li~nim `ivotnim situacijama, zbog ~ega je u intervjuu za "Vog" podelila neprijatno iskustvo koje je do`ivela. Wu je jedan partner ostavio zbog toga {to je odlu~ila da su plasti~ne operacije za wu pro{lost.

"Videla sam ga jo{ jednom nakon toga i vi{e nije bio zainteresovan za mene. Ako neko ne vidi u meni vi{e od botoksa, onda molim vas, znate gde su vrata", poru~ila je. Nije otkrila ime partnera koji ju je ostavio zbog ovog razloga. Odluku da ne ubrizgava botoks i da ide na zatezawe ko`e donela je nakon mo`danog udara. Prihvatila je sebe onakvu kakav jeste.

"Bilo je razdobqa kad sam koristila botoks, filere i sli~no, a onda sam imala veliki mo`dani udar i devetodnevno kvarewe u mozgu i morala sam da primim vi{e od 300 iwekcija botoksa i filera kako bi mi se jedna strana lica vratila u normalu", prisetila se.

Operacija je trajala 7 sati, a [eron je to umalo ko{talo `ivota. Zbog toga je wena odluka da vi{e nikada ne ide na plasti~ne operacije potpuno racionalna. Stru~waci, tako|e, ne preporu~uju ovakve zahvate osobama koje imaju bilo kakve neurolo{ke probleme. Ona isti~e da je proces starewa potupuno normalan i da qudi sa godinama ne{to dobiju, a ne{to izgube, {to je prirodno.

VELIKI USPEH SRPSKE KO[ARKE:

SRBIJA PONOVO „SREBRNA“ NA MUNDOBASKETU

Ko{arka{ka reprezentacija

Nema~ke novi je {ampion sveta posle pobede nad Srbijom 83:77 u finalu Mundobasketa. "Pancerima" je ovo druga medaqa u istoriji na svetskim {ampionatima. Posle izjedna~enog prvog poluvremena "orlovi" dozvolili protivniku da se odlepi na dvocifrenu prednost, koja se na kraju pokazala nedosti`nom.

Ko{arka{i Srbije nisu uspeli da se domognu zlatne medaqe na Mundobasketu, po{to su u finalnom me~u u Manili izgubili od Nema~ke 77:83.

"Orlovi" nisu odigrali na nivou partija iz ~etvrtfinala i polufinala, {to je odli~na nema~ka ekipa umela da iskoristi i kazni sve propuste u igri Pe{i}evih momaka.

Pe{i}: Ponosan sam na ove momke

Selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Svetislav Pe{i} izjavio je posle utakmice sa Nema~kom, da je pored povreda i bolesti igra~a osvajawe srebrne medaqe ~udesan rezultat. Pe{i} se osvrnuo na stawe u srpskoj ko{arci i rekao da ukoliko se u skorije vreme ne{to ne promeni – rezultata vi{e ne}e biti.

"Kao prvo, ~estitam Nema~koj na sjajnoj pobedi. Zaslu`ili su ovo jer su igrali 40 minuta na visokom nivou. Kada jedan tim odigra ovako, mo`emo samo bravo da ka`emo", rekao je Pe{i} i dodao da je potrebna ve}a rotacija za ovakve utakmice.

"Nikola Milutinov je imao problem sa mi{i}em koji je nastao posle Kanade. Izgubili smo Dobri}a koji je odradio sjajan posao, a Bogdanovi} je bio bolestan ali rekao mi je da je spreman da igra. Sre}an sam zbog trenera i nema~ke federacije jer su zaslu`ili ovu titulu, a ja sam ponosan na moje igra~e. Imali smo otvoren {ut u zavr{nici na tri poena zaostatka. Za ovakvu utakmicu je potrebno imati boqu zdravstvenu situaciju", konstatovao je Pe{i}.

Podse}a Pe{i} da je primarni ciq reprezentacije bio plasman na Olimpijske igre.

"Pre i posle utakmice sam im rekao da sam ponosan na wih. Dugo smo na putu, od 17. avgusta smo u Aziji, kao porodica smo sada i postali smo dobri prijateqi me|usobno. Oni meni veruju, ja verujem wima i najva`nije je da bude{ posve}en. Nedostajala nam je rotacija, falio nam je Milutinov", izjavio je Pe{i}.

Osvrnuo se potom Pe{i} na stawe u srpskoj ko{arci i istakao da ova medaqa ne}e re{iti probleme, koliko god da je ovo ~udesan rezultat.

"Ja bih voleo da ova medaqa pokrene re{avawe problema koje na{a ko{arka ima. Ova medaqa zna~i i na{im navija~ima koji su prevalili veliki put da bi do{li ovde. Qudi koji su zadu`eni danas za ko{arku u Srbiji, moraju ne{to da urade. Jednom }emo biti i sre}ni ako se kvalifikujemo na prvenstvo, medaqa ne}e biti", konstatovao je Pe{i} i dodao Srbija nema ko{arka{ku ligu.

"Pogledajte nema~ku ligu koja ve} 20 godina ima jedan organizovan sistem takmi~ewa. Nije ni ~udo {to prave ovakve rezultate. Ako se u najskorije vreme ne desi ne{to, i ako ne sednemo i ne prihvatimo istinu da moramo da se spremimo za naredni olimpijski ciklus, onda ne}e biti rezultata. Mora da se napravi sistem takmi~ewa u doma}em prvenstvu", zakqu~io je selektor Srbije.

Suze u o~ima srpskih ko{arka{a po zavr{etku utakmice dovoqno govore koliko im je bilo stalo da se u otaxbinu vrate sa zlatnim medaqama oko vrata, ali }e za to morati da sa~ekaju neku drugu priliku. Srbija je jo{ jednom odli~no u{la u me~, igrala svoju igru koja je donela prednost posle 10 minuta - 26:23.

Nema~ka nije dozvolila "orlovima" da se rezultatski odlepe i do poluvrmeena je stigla do egala - 47:47.

Najlo{iju igru srpski tim je prikazao u tre}oj deonici - proma{eni su otvoreni {utevi za tri poena, Nemci su odli~no zatvorili Milutinova pod svojim ko{em, a sa svojim "{ou programom" po~ele su sudije.

Svojim kriterijumom su|ewa sasekli su krila "orlovima" i uneli nervozu u igru srpskog tima, pa Nema~ka u psoledwu deonicu ulazi sa dvocifrenom predno{}u - 57:69.

U psoledwoj deonici srpski tim zaigrao je mnogo anga`ovanije u odbrani, dok je Aleksa Avramovi} "zaslu`io bistu" svojom partijom u odlu~uju}ih 10 minuta.

Gotovo sam doveo je Srbiju nadomak preokreta, ali ponovo su usledile neke nekarakteristi~ne gre{ke srpskog tima, uz proma{enu trojku Guduri}a za izjedna~ewe na 49 sekundi do kraja me~a.

Nema~ka je tako odbila nalet "orlova" i sa linije za slobodna bacawa do{la do istorijskog uspeha - prve titule {ampiona sveta u istoriji.

Ekipa Gordija Herberta i u finalu je pokazala da je najboqa na turniru, po{to u osam utakmica nije do`ivela nijedan poraz, ukqu~uju}i trijumfe protiv SAD u polufinalu i Srbije u finalu.

Treba ista}i da je igru Srbije poremetila povreda Ogwena Dobri}a, koji je nezgodno stao jo{ u tre}em minutu i do kraja me~a nije uspeo da se vrati u igru.

Najefikasniji u pobedni~kom timu bili su Denis [reder sa 28

i Franc Vagner sa 19 poena. Srpski tim predvodio je Aleksa Avramovi} sa 21 poenom, kapiten Bogdanovi} dodao je 17 (ve}ina u prvom poluvremenu), a Filip Petru{ev 10. Srbija nije uspela da osvoji zlatno, ali ekipa koju je pred-

vodio iskusni lisac Svetislav Pe{i} odigrala je odli~an turnir, obezbedila plasman na Olimpijske igre naredne godine u Parizu i vratila naciji veru u ko{arka{ki nacionalni tim. I na svemu tome treba im ~estitati!

BOGDANOVI] I MILUTINOV POSLE PORAZA U FINALU:

^estitke Nemcima na zaslu`enoj tituli, idemo daqe

Bogdan Bogdanovi} i Nikola Milutinov razo~arani su porazom u finalu Mundobasketa, ali ~estitaju Nema~koj na odli~no odigranom turniru i zaslu`enom trijumfu.

"[ta da radimo? To je to, dali smo maksimum i treba da budemo sre}ni i ponosni na to. Krivo mi je, naravno, {to nismo uspeli da osvojimo, ali izgleda da je te`i put do toga. Idemo daqe", rekao je Bogdanovi}.

Bogdan je ~estitao Nemcima na zaslu`enom zlatu.

"Oni su pobedili sve protivnike na pvpm turniru. Oni su odigrali savr{eno. Mi smo izgubili taj jedan me~. Na kraju se otvorila {ansa, do{li smo u finale… Ko prati, zna da oni ekipu grade godinama, imaju kontinuitet, ozbiqna su ekipa i sasvim zaslu`eno su do{li do trofeja", rekao je ~lan najboqe petorke Mundobasketa.

Nikola Milutinov `ali za propu{tenom prilikom, ali je ~estitao Nemcima na tituli {ampiona.

"Te{ko je, hteli smo vi{e, ali na`alost situacija je takva. ^estitam Nema~koj, odigrali su neverovatan turnir bez poraza. Bili su odli~ni i zaslu`eno do{li do zlatnih medaqa", rekao je Milutinov.

Srpski centar nije `eleo da komentari{e su|ewe, ali je bio samokriti~an.

Nikada ne komentari{em su|ewe. Morao sam boqe da igram i preuzimam veliki deo krivice za ovaj poraz. Bi}e te{ko u narednom periodu", rekao je novi centar Olimpijakosa.

Bogdanovi} u idealnom timu Svetskog prvenstva

Srpski ko{arka{ Bogdan Bogdanovi} izabran je u idealan tim Svetskog prvenstva. Pored Bogdanovi}a u idealnom timu Mundobasketa nalaze se jo{ Nemac Denis [reder, koji je progla{en i za najkorisnijeg igra~a na svetskom {ampionatu, Amerikanac Entoni Edvards, Slovenac Luka Don~i} i Kana|anin [ej Gilxes-Aleksander. Kapiten srpske reprezentacije Bogdan Bogdanovi} izabran je u idealan tim Svetskog prvenstva, koje je zavr{eno pobedom Nema~ke nad Srbijom 83:77 u finalnoj utakmici Mundobasketa. Pored Bogdanovi}a, u najboqu petorku su izabrani jo{ Nemac Denis [reder, koji je progla{en i za najkorisnijeg igra~a na svetskom {ampionatu, Amerikanac Entoni Edvards, Slovenac Luka Don~i} i Kana|anin [ej Gilxes-Aleksander.

Bronza je pripala Kanadi, koja je posle produ`etka nadigrala selekciju SAD-a 127:118.

Naredni Mundobasket bi}e odigran 2027. u Kataru.

Marka: Debata je gotova, \okovi} je najboqi teniser svih vremena

6

FK SRBIJA IZ MELBURNA

Vas poziva na

PROSLAVU 60 GODINA

POSTOJAWA KLUBA

1963-2023

uuu U nedequ, 28. septembra na adresi: Sheldon receptions 608-614 Somerville Rd, Sunshine West VIC 3020 uuu Pridru`ite nam se da budete deo na{eg slavqa ove neverovatne ve~eri, o~ekuje vas tradicionalna muzika u`ivo, ve~era sa tri obroka, a u cenu ulaznice su ukqu~ena alkoholna i bezalkoholna pi}a. uuu Cena ulaznice je $120 po osobi

Debata je gotova, Novak \okovi} je najve}i svih vremena, poru~uje {panski sportski list "Marka" posle osvajawa svog ~etvrtog Ju-Es opena i ukupno 24 grend slem titule u karijeri.

Osvajawem titule na Ju-Es openu Novak \okovi} je izjedna~io apsolutni rekord sa ~uvenom teniserkom Margaret Kort po broju osvojenih grend slem trofeja – 24.

Srbin sad ima dva najva`nija pehara vi{e od Rafaela Nadala i ~etiri od Roxera Federera, pa mu je dominaciju priznao i medij iz dr`ave iz koje sti`u Nadal i Karlos Alkaraz.

U autorskom tekstu Marke navedeno je 14 razloga koji \okovi}a stavqaju na prvo mesto najboqih tenisera svih vremena.

NAJSTARIJI [AMPION JU-ES OPENA

Wegov trijumf na turniru u Wujorku, sa 36 godina i tri meseca, ~ini ga najstarijim pobednikom Open ere. Rekord je do sada dr`ao Ken Rouzvol, Australijanac, koji je imao 35 godina kada je 1970. osvojio svoj posledwi Ju-Es open.

^ETIRI PUTA JE OSVAJAO TRI

OD ^ETIRI GREND SLEMA

Ne{to {to niko do sada nije uradio, \okovi}evi rekordi ne prestaju da i{~u|avaju. Pro{log juna je po tre}i put krunisan na {qaci Rolan Garosa. Osvojio je Australijan open 10 puta, Vimbldon sedam i Ju-Es open ~etiri puta.

NAJVI[E NEDEQA

NA PRVOM MESTU ATP LISTE

Svetska rang-lista ozna~ava doslednost tenisera i \okovi} je nadma{io Federerov rekord od 310 nedeqa na vrhu 8. marta 2021. On ukupno ima 389 nedeqa i ovog ponedeqka }e nastaviti da pove}ava taj broj jer preuzima prvo mesto od Karlosa Alkaraza.

sezoni postavio rekord koji }e te{ko biti izjedna~en ili oboren. On je sakupio 16.785 bodova zahvaquju}i 11 titula: Australijan openu, Indijan Velsu, Majamiju, Monte Karlu, Rimu, Vimbldonu, Ju-Es openu, Pekingu, [angaju, Pariz-Bersiju i Masters kupu.

PRVO MESTO NA MASTERSU 1000

Profesionalci isti~u da tenis nije samo ~etiri grend slema. I ne gre{e. Ovaj sport sastoji se i od devet Masters 1000 turnira kojih ima na svim kontinentima. \okovi} tako|e ima najvi{e ovih titula – 39, tri vi{e od Nadala posle osvajawa turinira u Sinsinatiju. Federer je tre}i sa 28.

\OKOVI] JE JEDINI

SA SVIH DEVET MASTERSA

\okovi} je jedini igra~ koji je osvojio svih devet Mastersa 1000. U stvari, uradio je to u najmawe dva navrata. Godine 2015.

Za sve informacije i kupovinu karata pozovite Milo{a na tel. 0429 548 511 communications@fcmelbourne.com.au

osvojio je {est od devet. Nadalu nedostaju Majami, [angaj i Pariz-Bersi, a Federeru Monte Karlo i Rim.

OSVOJIO 12 GREND SLEMOVA

KADA JE IMAO VI[E OD 30 GODINA

Dijeta i rutine tenisera iz Beograda sigurno se isplate. Upravo je osvojio svoj 12. grend slem sa preko 30 godina, ta~nije sa 36 godina i tri meseca. Nadal je sakupio osam grend slemova posle 30, do Federer ~etiri.

ISTORIJSKI MAJSTOR ATP FINALA

\okovi} je ukupno {est puta osvajao ATP Masters kup i tako izjedna~io Federerov rekord. Nadal tek treba da pobedi na Masters kupu, koji se sada odr`ava u Torinu. Zavr{iv{i nepora`en na izdawu za 2022.

godinu, odneo je ku}i najve}i nagradni fond do sada, koji je iznosio 4,6 miliona evra.

NAJBOQI SRPSKI TENISER BOQI OD RIVALA U ME\USOBNIM DUELIMA Sa Federerom ima povoqan odnos od 27 pobeda prema 23 poraza. Sa Nadalom je 30 prema 29.

NAJBOQI PROCENAT OSVOJENIH ME^EVA U ISTORIJI

Jo{ jedan od rekorda koji se izdvajaju u \okovi}evoj karijeri je to {to je pobedio u 1.076 od 1.287 odigranih me~eva. To daje stopu uspe{nosti od 83,6 posto. Nadal je drugi na toj listi sa 1.068 pobeda i 220 poraza, {to zna~i 82,9 posto.

ON JE LIDER U TITULAMA

ME\U AKTIVNIM TENISERIMA

Trijumf na Ju-Es openu doneo je \okovi} u 96. titulu, Nadal ima 92. Iza \okovi}a je Ximi Konors sa 109 titula pa Federer sa 103.

NAJVI[E GREND SLEM FINALA

\okovi}, koji je propustio posledwe izdawe Ju-Es opena jer nije bio vakcinisan protiv koronavirusa, ima 36 grend slem finala, uz 24 pobede i 12 poraza. Drugi na listi u mu{koj konkurenciji je Federer sa 31, Nadal ima 30. U `enskom tenisu Kris Evert je do{la do 34.

JEDINI IGRA^ KOJI JE OSVOJIO TRI

OD ^ETIRI GREND SLEMA U SEZONI \okovi} je 2011, 2015. i 2021. osvajao tri od ~etiri najve}a turnira u godini. Srbin je bio samo jednu titulu daleko od osvajawa svih grend slemova. Ponovo je to uradio 2023. godine, {to je podatak bez presedana u svetu tenisa.

\okovi} izjedna~io rekord po broju grend slem trofeja sa Australijankom Margaret Kort

Osvajawem titule na Ju-Es openu Novak \okovi} je izjedna~io apsolutni rekord sa ~uvenom teniserkom Margaret Kort po broju osvojenih grend slem trofeja - 24 titule.

US OPEN 2023: NAJVE]I U ISTORIJI TENISA!

Novak \okovi} osvojio rekordnu 24. grend slem titulu, ~etvrtu na Ju-Es openu

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} osvojio je 24. grend slem trofej. \okovi} je u 10. jubilarnom finalu Ju-Es opena osvojio ~etvrtu titulu {ampiona na ~etvrtom grend slemu u sezoni.

[ampion ispisuje istoriju i ne namerava da stane Novak \okovi} savladao je Danila Medvedeva u finalu Ju-Es opena 3:0, po setovima 6:3, 7:6, 6:3 i stigao do 24. grend slem titule u karijeri. Jubilarno 10. finale za srpskog tenisera zavr{ilo se ~etvrtim trijumfom u Wujorku.

\okovi}: @ivim san iz detiwstva

Novak \okovi} osvojio je 24. grend slem trofej u 10. a jubilarnom finalu Ju-Es opena osvojio ~etvrtu titulu {ampiona na ~etvrtom grend slemu u sezoni.

"Sve ovo mi puno zna~i, `ivim san iz detiwstva i takmi~im se u sportu koji je dao sve mojoj porodici", rekao je najboqi teniser sveta Novak \okovi}.

\okovi} se tokom izjave nakon pobede u finalu nad Danilom Medvedevom osvrnuo i na odrastawe.

"Do{li smo iz te{ke situacije devedesetih, ratovi... Moji roditeqi su me podr`ali. Ovo je skup sport, nije svima dostupan. Niko se u mojoj porodici nije bavio tenisom, tako da malo ~udan izbor. Veliku podr{ku sam imao. Ovo je va{ trofej koliko i moj. Volim vas", \okovi} je uputio re~i svojoj porodici.

Najboqi teniser sveta je naveo da je nesvakida{wi ose}aj kada si svestan da mo`e{ ispisivati istoriju.

"Imao sam de~a~ki san da budem {ampion i osvojim Vimbldon. Kada sam to ostvario, pojavili su se novi ciqevi. Nisam verovao da }u biti sa vama i pri~ati o 24. grend slem tituli. Posledwih par godina sam shvatio da imam {ansu da jurim istoriju", naveo je \okovi}.

Novak je u svom 36. grend slem finalu stigao do 24. grend slem trofeja.

Novak je najstariji osvaja~ Ju-Es opena u Open eri sa 36. godina.

Moglo bi se unedogled statisti~ki, tj. broj~ano sumirati {ampionski put i dostignu}a najboqeg tenisera sveta ikada, ali najva`nije je {to \okovi} ispisuje istoriju "belog sporta" i ne namerava da stane.

Protiv Medvedeva demostrirao je lepotu tenisa. Hazarderski po~etak finala u Wujorku slutio je na rekorderski kraj.

Prvi set, kao i uop{te ceo me~, protekao je u inicijativi koju je diktirao Novak, nije ostavqao ni minimun prostora protivniku da u|e u ritam, Medvedev je pratio \okovi}a, ali otpor je slomqen nakon drugog seta u kome je srpski teniser dokazao {ampionski mentalni sklop.

U va`nim trenucima me~a, taj-brejku, preuzeo je odgovornost i napao Medvedeva koji nije imao odgovor na Novakove genijalne udarce s osnovne linije.

Tre}i set rutinski je dobio, bez trzavica, oscilacija i padova u igri. Od po~etka do kraja publika na stadionu "Artur E{" u Wujorku ~ekala je kraj duela gde }e prisustvovati istorijskom trenutku.

\okovi}eva teniska, sportska veli~ina ne meri se iskqu~ivo po broju osvojenih grend slem trofeja ili titula uop{te, ve} i u na~inu igre, svoje, ali i protivni~ke u kojoj oponenti pru`aju svoj maksimum kako bi se makar suprotstavili najboqem teniseru sveta ikada.

\okovi} je titulu proslavio

"Brajant je bio jedan od sportista koji je u sportu ostavio ne{to neverovatno i na terenu i van wega. On je bio taj koji je bio meni najva`niji kada sam se mu~io, kada sam se vra}ao iz povrede, kada sam hteo da se vratim. On me je savetovao, podr`avao me je i pomogao mi je. Hvala mu na svemu", zakqu~io je \okovi}.

Novak \okovi} je posle osvajawa titule na Ju-Es openu ponovo postao prvi na ATP listi, ~ime je zapo~eo ukupno 390. nedequ na vrhu svetskog tenisa.

Na teniskoj listi u obe konkurencije, mu{koj i `enskoj, Novak i Kort imaju isti broj osvojenih trofeja na najvrednijim turnirima. \okovi} je pobedom na Ju-Es openu do{ao do toga da ispred wega ne postoji nijedan teniser sa ve}im brojem titula na grend slem turnirima.

Serena Vilijams u `enskoj konkurenciji ima 23, a Rafael Nadal u mu{koj 22 grend slem titule.

\okovi}: Drugi set protiv Medvedeva bio mi je jedan od najte`ih u karijeri

Najboqi teniser sveta Novak \okovi} izjavio je da mu je drugi set finala Ju-Es opena protiv Danila Medvedeva bio jedan od najte`ih u karijeri, prenosi Si-Bi-Es wuz.

Drugi set u finalu Ju-Es opena izme|u \okovi}a i Medvedeva trajao je sat i 44 minuta.

"To je bio jedan od najdu`ih setova koje sam ikada igrao i jedan od najte`ih setova u mojoj karijeri, ako ne i najte`i. To je bio kqu~ me~a jer sam poveo 2:0 u setovima, ali da je bilo 1:1, napravilo bi veliku razliku. Se}am se, imali smo veliki broj razmena sa preko 30 udaraca, oduzimao sam mu noge, on ih je oduzimao meni... Bio je neverovatan me~ i kada sam osvojio taj drugi set, osetio sam veliko olak{awe", rekao je \okovi}.

Srpski teniser je trijumfom u Wujorku izjedna~io rekord teniserke Margaret Kort sa 24 grend slem trofeja.

"Mislim da je Bog veliki. Ose}ao sam veliko olak{awe i bio sam zahvalan na tom momentu. Znate, qudi me pitaju za{to nisam slavio nakon posledweg poena jer sam video da wegov forhend ide u mre`u. Osetio sam veliko olak{awe i bio sam zahvalan {to je sve gotovo", naveo je \okovi}.

Srpski teniser je emotivno proslavio sa porodicom osvajawe nove titule.

"Prvo {to sam hteo da uradim, po{to sam razmenio nekoliko re~i sa Medvedevim na mre`i, jeste da zagrlim svoju }erku. Ona je moj an|eo ~uvar, ona je moja du{a, ona je moje sve... Nisam znao da }e sedeti tamo, bili smo jedno preko puta drugog, video sam je s klupe. Ona je bila tu kada god mi je bilo potrebno ohrabrewe. Nasmejala bi se ili bi mi pokazala stisnutu pesnicu i ja bih se istopio. Bilo mi je potrebno ne{to, video sam wu i ona mi je donela tu energiju", istakao je \okovi}.

Srpski teniser je istakao da je atmosfera na terenu "Artur E{" bila neverovatna, po{to je na tribinama bilo 20.000 navija~a.

"Bila je velika ~ast igrati na tom terenu, i daqe igram za ove momente. Guram sebe kada se probudim da obavim sve zadatke i rutine jer ako `elite da do|ete do finala grend slema i osvojite taj trofej, morate da se `rtvujete mnogo. Kada sam igrao finale, rekao sam sebi da zbog ovoga igram i da zbog ovoga guram sebe. Bilo je neverovatno iskustvo", dodao je srpski teniser.

i obla~ewem majice sa brojem 24, a u ~ast prijateqstva sa preminulim Kobijem Brajantom