Srpski glas 1. jun

TRADICIONALNI 19. FOLKLORNI

DAPTU 10. ro|endan„KUD Kara|or|e“ iz Sidneja

PUTOPIS: Bali –

„OPERA SPEKTAKULAR“

Strane 16 i 17

Strana

Strana

Strana

^uvena australijska pla`a Laki bej me|u 10 najlep{ih u svetu

Kupqena pre pola veka za 17.000 dolara, sada prodata za milione

REKORDNA CENA ZA

KU]ICU NA OBALI

Imovina je prodata mawe od 24 sata pre nego {to je trebalo da bude stavqena na licitaciju

SIDNEJ - Mala ku}a na sidnejskoj obali u Kabariti, koju je jedna porodica kupila 1969. godine za 17.000 dolara, prodata je za vi{e od 8 miliona dolara.

Ku}a u ulici 9 Collingvood Ave Cabarita prodata je mawe od 24 sata pre nego {to je trebalo da ode na aukciju, za rekordnih 8,35 miliona dolara.

Prodaja je oborila Kabaritin rekord. Privla~nost imawa bila je wegova glavna lokacija na jednom od najtra`enijih mesta u ovom delu Sidneja.

Imovina je prodata mawe od 24 sata pre nego {to je trebalo da bude stavqena na licitaciju.

Izvr{ni direktor i osniva~ agencije za nekretnine Horvud, Nolan Ben Horvud rekao je da je lokacija na obali jedna od najboqih i da kao takva presti`e i Stratfild po popularnosti.

- Konkord i Kabarita pored vode su najpoznatija mesta za `ivot - rekao je on i dodao da se nalaze blizu elitnih privatnih {kola, pa je zbog toga ovo retka prilika.

Horvud je rekao da je imawe, koja je bilo u istoj porodici 53 godine, imalo ponude od oko 8 miliona dolara pre aukcije, me|utim mnogi su tra`ili dugu isplatu, {to nije odgovaralo vlasniku.

- Ku}a je prodata porodici koja `eli da sagradi dom posle vi{e godina iznajmqivawa ku}a - ka`e Horvud.

Vlasnik ove ku}e koja ima izlaz na obalu do zaliva France na reci Paramata, stariji gospodin, odlu~io je da je vreme da se krene daqe.

Osniva~: \or|e Marinkovi};

Vlasnik: @ivana Jovanovi};

Glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Published By PGP Publishing Pty Ltd.

Adresa: 122 Snell Grove, Oak Park 3046 VIC; Kontakt: Tel: (03) 9306 4100; Mob: 0401 818 663.

Veb sajt: www.srpskiglas.com.au

Email: info@srpskiglas.com.au

Redakcija i saradnici: Sa{a Jankovi}, @ana @ivanovi}, (Melburn), Nina Markovi} Kaze, Joca Gajeskov, (Sidnej), Jelena Nedeqkovi}, Biqana Leti}, (Brizbejn), Grozdana Dragi~evi} Todorinovi}, (Kanbera), Toplica Mileti}, (Adelejd), Mira Dragovi}, (Pert), Marko Lopu{ina, Zoran Vla{kovi}, (Srbija).

Distribucija: Za sva pitawa u vezi distribucije i pretplate pozovite na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju stav Srpskog glasa.

Jo{ jedna australijska pla`a na{la se na spisku deset najboqih i najlep{ih na svetu. Pla`a Vajthevn je jedinstvena po sne`nobelom pesku i tirkiznom moru koji podse}aju na mermer. Nalazi se u Kvinslendu u Nacionalnom parku ostrva Vitsandej, u samom srcu Velikog koralnog grebena.

Kada je re~ o prirodnim lepotama, Australija ih ima mnogo. Od pustiwe, preko gustih {uma, impozantnih planina, do pe{~anih pla`a na plavim okeanima koje se mogu po lepoti takmi~iti sa onim na Madivima. Australijanci vole pla`e, mnogo vremena provode odmaraju}i se, plivaju}i i surfuju}i. Okean je va`an za australijski kulturni identitet.

Listu je sastavilo vi{e od 750 novinara sa velikim iskustvom u okviru programa „50 najboqih pla`a sveta“, u~estvovale si i stru~ne sudije i turistolozi koji su proputovali svet, obilazili pla`e i dali svoj sud. Zbog toga ne iznena|uje ~iwenica da je Australija zauzela dva mesta u prvih 10 najboqih pla`a sveta. To su novo-

izabrana pla`a sre}e i Vajthevn, koja je pre nekoliko godina na{la na listi 10 najlep{ih pla`a sveta. Pla`a Zaliv sre}e ne samo {to je naj~istija pla`a na svetu ve} na woj mo`ete da sretnete kengure, koji su jako dru`equbivi i raspolo`eni za slikawe.

„Laki bej nije samo naj~istija pla`a koju }ete ikada videti,

ve} ima i kengure koji svakodnevno dolaze. Veoma su pitomi i lako }ete mo}i da fotografi{ete s wima“. U 10 pla`a sveta ubrajaju se pla`a Balandra u Meksiku, Navagio u Gr~koj, Rejnisfjara na Islandu, Honopu na Havajima, Zaliv Trank, Ameri~ka Devi~anska ostrva, Hajden pla`a na Filipinima, Vajthevn u Australiji, D’Argent, Sej{eli.

Jovan Gini} osvojio nagradu na presti`nom filmskom festivalu i odu{evio kriti~are

MLADI SRPSKI GLUMAC POKORIO KAN

Mladi srpski glumac Jovan Gini} progla{en za otkrovewe Kanskog festivala.

Jovan tuma~i glavnu ulogu u filmu „Lost Country“ Vladimira Peri{i}a, a osvojio je nagradu

„Otkrovewe“ koju najboqem mladom glumcu festivala dodequje fondacija „Luj Roderer“. Nagrada je uspostavqena pre {est godina, kako bi se ohrabrili mladi gluma~ki talenti, i dodequje se u okviru kanskog programa „Nedeqa kritike“.

Pored nagra|enog Gini}a, u filmu „Lost Country“ glumi jo{ troje mladih glumaca-debitanata: Miodrag Jovanovi}, Lazar Koci} i Ana Simeunovi}, koji su tako|e u Kanu, kao i svetski priznati dramski umetnici Jasna \uri~i} i Boris Isakovi}. Svetska premijera ovog filma odr`ana je 22. maja, u do posledweg mesta popuwenom bioskopu „Miramar“. Peri{i} i wegova ekipa nagra|eni su dugim i srda~nim aplauzom.

76. Kanskom filmskom festivalu

Filmska drama francuske rediteqke @istin Trije „Anatomija jednog pada” osvojila je Zlatnu palmu na 76. Kanskom filmskom festivalu.

Druga nagrada na festivalu koji je trajao od 16. do 27. maja, Kanov Grand pri, oti{ao je filmu Xonatana Glejzera „Zona intere-

sa”, preneo je AP. Za najboqeg glumca progla{ena je japanska filmska zvezda Koxi Jaku{o, koji je igrao u filmu „Savr{eni dani”. Turkiwa Merve Dizdar osvojila je nagradu za najboqu glimicu festivala, za ulogu u filmu „Na suvoj travi”. Vijetnamsko-francuski redi-

teq progla{en je za najboqeg za film „The Pot-au-Feu”, u kojem su glumili @ilijet Bino{ i Benoa Ma`migel.

”Anatomija jednog pada” dobila Zlatnu palmu na

Jedan Australijanac je uspeo da se izbavi iz ~equsti krokodila koji ga je napao dok je ronio u ekskluzivnom odmarali{tu u Kvinslendu.

Markus Mekgoen (51) je opisao kako je uspeo da se spase‚ pretrpev{i samo poderotine na ko`i, po{to je uspeo da izvu~e glavu iz ~equsti predatora. On je odvezen helikopterom u obli`wu bolnicu na ostrvu, a kasnije je preba~en u Kerns na daqe le~ewe.

Napadi krokodila nisu toliko ~esti u Australiji, ali ih je proteklih meseci zabele`eno nekoliko, preneo je Bi-Bi-Si. Mekgoen je izjavio da je bio u blizini Kejp Jorka, u vodi sa grupom qudi, oko 30 kilometara udaqen od ostrva Hagerston, kada je napadnut otpozadi.

„Pomislio sam da me je napala ajkula, ali kada sam dodirnuo napada~a, shvatio sam da je u pitawu krokodil. Uspeo sam da rukama dovoqno otvorim wegove ~equsti da izvu~em glavu”, rekao je.

Krokodil - za koga se smatra da je bio mlad - vratio se da poku{a jo{ jednom, izjavio je Mekgoen, ali ga je on osujetio u tom poku{aju, pretrpev{i ugriz po ruci.

Iz Odeqewa za o~uvawe Kvinslenda ka`u da }e istra`iti incident, mada je „krokodil u otvorenom moru te`ak za locirawe, jer te `ivotiwe mogu da pre|u desetine kilometara dnevno”.

U opisu ostrva Hagerston Ajlend Rezorta pi{e da je „eksluzivno odmarali{te u porodi~nom vlasni{tvu”. Celo ostrvo, oko 600 kilometara severno od Kernsa, dostupno je za iznajmqivawe po ceni od 7.600 dolara za no}.

Po~etkom ovog meseca, posmrtni ostaci 65-godi{weg ribara Kevina Darmodija prona|eni su u krokodilu dugom 4,1 metar, na obli`woj reci Kenedi: bio je to 13. smrtonosni napad u Kvinslendu od po~etka vo|ewa evidencije 1985. godine.

Bara mala, puna krokodila. Tim re~ima bi najboqe mogao da se opi{e geostrate{ki polo`aj afri~ke dr`ave Xibuti. Verovatno ste ~uli za wu ali sigurno niste znali da u woj vojne baze imaju i Amerika i Kina, pi{e beogradski list „Politika“. Vojnu infrastrukturu i trupe tamo imaju i Japan, Italija i Francuska a veruje su da odre|ene snage dr`e i Rusija i Saudijska Arabija.

Sve to zbog moreuza {irokog 26 kilometara, koji deli Rog Afrike od Arabijskog poluostrva. Moreuz Bab el Mandeb, odnosno „Vrata tuge”, kontroli{u pomorski saobra}aj izme|u Adenskog zaliva i Crvenog Mora. [ire posmatrano, tuda prolaze komercijalni putevi robe koja iz Kine sti`e do Sueckog kanala i daqe ka Evropi. On je zna~ajan i za transport nafte i procewuje se da kroz „Vrata tuge” dnevno pro|e vi{e od tri miliona barela nafte.

Ipak, vode ispod povr{ine Bab el Mandeba kriju pravi razlog prisustva stranih vojski. Tuda prolaze podvodni snopovi kablova, odnosno internet magistrale. Na primer, tuda je polo`ena „Panafri~ka internet linija” koja povezuje sve zemqe na zapadu, jugu i istoku kontinenta. Posmatrano globalno, znat-

no je va`nija internet saobra}ajnica AAE-1. To je skra}enica od Azija-Afrika-Evropa 1. Linija je duga~ka 25.000 kilometara i polazi iz Hong Konga a zavr{ava

Sve to obja{wava vojno prisustvo tolikog broja zemaqa u Xibutiju. Sa mawe od 900.000 stanovnika, bez industrije, ta dr`ava ubire zna~ajna sredstva

Gde se nalazi ”Kapija tuge” – mesto gde Amerika i Kina imaju iste interese i baze na pu{komet Izvukao se iz ~equsti krokodila

se u Marseju. Povezuje najmawe 16 zemaqa. Ali i ta internet saobra}ajnica je skromna u odnosu na „2Afrika” kabl. Duga~ak je 45.000 kilometara i povezuje tri milijarde qudi na tri kontinenta i 33 zemqe. I naravno, prolazi kroz „Kapiju tuge”.

od iznajmqivawa zemqi{ta za strane baze. Amerika za te svrhe izdvaja 63 miliona dolara, Japan i Francuska po 30 miliona, a Kina 20 miliona dolara. Ta sredstva su u dr`avnom bruto dru{tvenom proizvodu u~estvovali sa pet odsto.

Ovo je zna~ajan pomak u odnosu na period od pre deset godina, kada je udeo transakcija debitnim karticama Viza na globalnom tr`i{tu iznosio gotovo 80 odsto, dok je Junionpej imao svega jedan ili dva odsto udela

Kineski platni sistem Junionpej pretekao je rivalsku Vizu na globalnom tr`i{tu debitnih kartica, pokazalo je istra`ivawe analiti~ke kompanije „Nilson riport”. Udeo Junionpej-a u transakcijama debitnim karticama u 2022. godini dostigao je 40,03 odsto, dok je Viza na nivou od 38,8 procenata. Viza je u 2021. godini imala ve}i tr`i{ni udeo, od 39,53 odsto, u pore|ewu sa 38,68 procenata koje je tada zabele`io Junionpej.

U istra`ivawu se napomiwe da je ovo zna~ajan pomak u odnosu na period od pre deset godina, kada je udeo transakcija debitnim karticama Viza na globalnom tr`i{tu iznosio gotovo 80 odsto, dok je Junionpej imao svega jedan ili dva odsto udela. U to vreme se Juionpej najvi{e koristio na doma}em tr`i{tu. Drugi sistem platnih kartica, Masterkard, zabele`io

je pad tr`i{nog udela u transakcijama debitnim karticama - sa 39,53 odsto u 2021. na 21,19 procenata pro{le godine. Stru~waci obja{wavaju da je jedan od glavnih razloga za porast transakcija karticama korporacije Junionpej brz ekonomski rast azijsko-pacifi~kog regiona,

gde se ovaj sistem najvi{e koristi. „Junionpej sistem se najvi{e koristi u Kini i drugim zemqama azijsko-pacifi~kog regiona. Posledwih godina region je postigao br`i privredni rast, {to je, opet, doprinelo pove}awu transakcija, otuda i uve}awe tr`i{nog udela Junionpeja”

rekao je Igor Dodonov, analiti~ar „Finam” grupe.

Jo{ jedan faktor koji je uticao na popularnost Junionpeja je ekspanzija na ruskom tr`i{tu, nakon {to su Viza i Masterkard obustavile poslovawe u toj dr`avi u sklopu sankcija koje su uvedene Rusiji. Pre 2022. godine, izme|u ~etiri i pet odsto svih Viza i Masterkard transakcija je obavqeno u Rusiji. Stanovnici Rusije kartice ovih kompanija mogu da koriste u zemqi i nakon wihovog odlaska, ali ne i u inostranstvu.

Kao alternativa, jedan broj banaka je po~eo da radi sa kineskim karti~nim sistemom. Prema podacima od po~etka maja, sedam ruskih banaka je izdavalo Junionpej kartice.

Stru~waci isti~u da na ravnote`u snaga izme|u Viza i Junionpeja uti~e i pad rasta ameri~kog BDP-a, koji je u prvom kvartalu pao na 1,1 odsto. Kineski BDP je u prvom kvartalu porastao za 4,5 procenata u odnosu na godinu dana ranije, {to, prema mi{qewu analiti~ara, pokazuje da je Junionpej trenutno u konkurentnijem okru`ewu od Vize.

NEMIRI I TENZIJE NA KOSOVU I METOHIJI

Ko je prvi po~eo: Kako su goloruki Srbi

”ispra{ili” do zuba naoru`ani Kfor?

Kfor tvrdi da su wegovi vojnici pre`iveli „ni~im isprovocirani” napad

srpskih civila

Vi{e od 30 ba~enih {ok bombi, velika koli~ina suzavca i meci koji su fijukali oko glava srpskih civila u Zve~anu za Kfor su bili „ni~im izazvani napad” (Srba) na tu mirovnu misiju.

Wihove trupe, tvrde u saop{tewu objavqenom dan posle okr{aja na severu Kosmeta u kome je povre|eno ~ak pedeset dvoje Srba, napala je „masa koja je postajala sve agresivnija”.

Masa koja je, ina~e, bila toliko nasilna, da je nelegalno izabranim gradona~elnicima ~itavog dana pevala „Iza|i mala” i sedela pred kordonom.

„Kfor uvek deluje ~vrsto i uzdr`ano, prate}i stroga Pravila o postupawu. U ovom slu~aju reagovao je na ni~im isprovocirane napade opasne i nasilne mase”, objasnio je, me|utim, Kfor, navode}i da je povre|eno ukupno 30 wegovih mirovwaka.

Sude}i po ovom saop{tewu, ispada da su onih tri stotine Spartanaca koji su u Termopilskom klancu zadobili ve~nu slavu

juna~ki se suprotstaviv{i mnogo brojnijoj i ja~oj persijskoj vojsci, dobili `estoku konkurenciju u Srbima sa Kosova i Metohije.

Jer Srbi su u ponedeqak, ako je verovati Kforu, goloruki uspeli da potuku pripadnike mirovne misije NATO-a, najja~e vojne alijanse na planeti.

Da misija Kfora, zadu`ena da odr`ava mir na Kosmetu, ovoga puta bezo~no la`e, pokazuje i izve{taj reportera RT Balkan koji se u trenutku napada nalazio

na licu mesta, ispred op{tine u Zve~anu.

Srbi, su, kako je on posvedo~io, zagrqeni kleknuli ispred kordona Kfora, ne `ele}i da puste pripadnike specijalne policije Rosu da iza|u iz jednog vozila.

Napravili su, dakle, ispred mirovwaka `ivi zid, koji su oni poku{ali da razbiju guraju}i i {utiraju}i Srbe u `eqi da pro|u i „spasu” „specijalce” iz Pri{tine iz opkoqenog vozila.

„Usledili su topovski udari, a

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju:

l Briga o osobama sa posebnim

potrebama gubitkom pam}ewa

l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi)

l Trajno i palijativno zbriwavawe

l Kvalitetnu post-akutnu

i dugotrajnu negu

l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit

goloruki narod je po~eo pesnicama da se obra~unava sa Kforom, dok se nije za~ulo: ‚Snajper je gore’. Iz prozorskog okna na drugom spratu op{tinske zgrade virila je cev snajperske pu{ke. Ba~en je suzavac i odjekivale su eksplozije koje su naterale Srbe da potra`e zaklon”, posvedo~io je reporter.

Da saop{tewe Kfora o Srbima koji su prvi zapo~eli sukob ne odgovara istini, me|utim, ne svedo~e samo srpski izvori, ve} i oni koji nikako ne mogu da budu osumwi~eni da su nakloweni Srbima.

„Albanijan post”, tako, opisuje situaciju na slede}i na~in:

„Mirovna misija NATO-a, Kfor, intervenisala je da rastera srpske demonstrante u Zve~anu, nakon {to ih je unapred upozorila da se razi|u, ali oni nisu poslu{ali”.

Na pitawe „ko je prvi po~eo” prili~no sli~no odgovara i ameri~ki Radio Slobodna Evropa. Pripadnici „NATO mirovne misije (Kfor) intervenisali su nakon {to su ranije upozorili okupqene demonstrante”, navodi se. [to }e re}i da intervenciji Kfora nije prethodio napad srpskih civila na wihove naoru`ane vojnike, ve} samo odbijawe Srba da se razi|u kako im je nare|eno

Da je potpuno neprimerena ovakva reakcija pripadnika Kfora prema golorukom srpskom narodu, koji brani svoje pravo na `ivot na Kosovu i Metohiji, tvrdi predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, poku{ao da ambasadorima zemaqa Kvinte objasni ko je odgovoran za ju~era{wu eskalaciju sukoba u Zve~anu.

Vu~i} je, kako se navodi u saop{tewu iz Predsedni{tva, upoznao sagovornike sa istinitom hronologijom doga|aja tokom ju~e-

ra{weg dana kada je povre|en veliki broj pripadnika srpske zajednice, koja se okupila kako bi iskazala nezadovoqstvo zbog upada nelegalnih Kurtijevih snaga u srpske zgrade, ali i zbog poquqanog poverewa u KFOR koji, uprkos datim garancijama, nije za{titio Srbe i nije spre~io nelegalno i nasilno preuzimawe op{tina.

Predsedniku je, kako je navedeno, `ao, zbog povre|enih vojnika KFOR-a, ali je on predstavnicima Kvinte ukazao da je mnogo ve}i broj Srba povre|en, kao i da su protiv wih kori{}eni vatreno oru`je i velika fizi~ka sila, iako su od po~etka pru`ali nenasilan otpor.

Kako, ina~e, druga~ije, nego licemerjem ili neznawem objasniti saop{tewa kojima je Zapad odmah zasuo medije ne bi li osudio srpske „nasilnike”.

„NATO o{tro osu|uje ni~im izazvane napade na Kfor na severu Kosova, u kojima je jedan broj pripadnika Kfora povre|en. Takvi napadi su potpuno neprihvatqivi. Kfor }e preduzeti sve neophodne mere da ispuni svoj mandat u UN”, navodi na Tviteru portparolka NATO Oana Lungesku.

„Zgranule” su se i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave pokazuju}i puno razumevawa za `rtve sa Kosova i Metohije. Ali, ne nevine srpske civile, nego ove, do zuba naoru`ane `rtve.

„SAD najo{trije osu|uju nasilne akcije demonstranata danas u Zve~anu, ukqu~uju}i upotrebu eksploziva, protiv trupa Kfora koje `ele da odr`e mir. Ponavqamo na{ poziv na hitan prekid nasiqa ili akcija koje podsti~u tenzije ili promovi{u sukob”, apelovao je ameri~ki ambasador u Pri{tini Xefri Hovenijer.

Da je Zapad potpuno solidaran sa povre|enim pripadnicima Kfora i albanskim novinarima, vidi se i iz saop{tewa ambasadora Kristofera Hila, koji, me|utim, nema toplih re~i o povre|enim golorukim Srbima.

„Nasiqe nikada nije prihvatqivo i vodi samo ka jo{ ve} em nasiqu. Taj ciklus se mora zaustaviti jer preti da poni{ti godine te{ko ste~enog napretka. Izra`avam solidarnost sa vojnicima KFOR-a koji su raweni u misiji o~uvawa mira i hrabrim novinarima koji su povre|eni u obavqawu svog va`nog posla”, rekao je Hil.

Zadatak Kfora, kao mirovne misije NATO-a, jeste da ~uva red i mir, i „stvara i odr`ava sigurnost na Kosovu i Metohiji”, {to proteklih dana sigurno nije bio slu~aj.

Кфор иза кога су се скривали албански специјалци пуцајући на

RAT U UKRAJINI

Kako su Rusi „poklopili” ukrajinsku artiqeriju

Uporna i kako se pokazalo, nepotrebna odbrana Bahmuta, odlo`ila je po~etak prole}ne ofanzive koju je Kijev dugo najavqivao, pi{e beogradska „Politika“. Su{tina problema je u prekomernoj potro{wi artiqerisjke municije koja je tokom prethodnih meseci sakupqana za najavqivana ofanzivna dejstva. Ipak, ta municija je uglavnom potro{ena tokom odbrane Bahmuta a nove po{iqke iz NATO zemaqa ne sti`u dovoqno brzo da popune ispra`wene zalihe.

Kako je objavio „Forbs”, ruska artiqerija i daqe dominira du`inom celog fronta u Ukrajini. Snage pod kontrolom Kijeva do sada su , na primer, izgubile tre}inu ameri~kih haubica M777. Ta~nije, Rusi su uni{tili ili onesposobili 59 od

ukupno 152 isporu~ene haubice. Neke od wih su popravqene, a Ukrajina je od po~etka rata do januara, uz ve} spomenute haubice izgubila i 13 samohodnih topova M109 i 14 HIMARS-a. Nakon januara, podaci nisu dopuwavani zbog kontrole informacija u Kijevu. Ali, poznato je da su ukrajinske oru`ane snage izgubile 123 vu~na artiqerijska oru|a.

Ameri~ka vojska je ispituju}i efikasnost borbenih sistema koje je poslala Kijevu zakqu~ila da je, {to se ti~e haubica M777, najve}i problem hroni~an nedostatak municije. Ta~nije, municija na front pristi`e u ograni~enim koli~inama zbog ~ega su posade haubica pod pristiskom da granate ne tro{e ako nisu sigurni u uspeh ga|awa. Drugim re~ima, tobxije na tere-

SKANDALOZNA ODLUKA PRIN^EVOG FONDA

Kraqu ^arlsu ukazano na odluku

wegovog fonda o sramotnoj

isplati zlostavqanoj deci

Kraq ^arls je pozvan da interveni{e nakon {to je Prin~ev fond, dobrotvorna organizacija za mlade ~iji je on osniva~, najavila da }e isplatiti od{tetu od samo 2.000 funti svakom detetu koje je pre`ivelo seksualno zlostavqawe,

likoj Britaniji pro{le godine procenio vrednost potra`ivawa pre`ivelih

`rtava zlostavqawa Ferbrixa na oko 204.000 funti (oko 234 hiqade evra) po svakoj osobi, kreatori {eme obe{te}ewa rekli su o{te}enima da }e dobi-

nu tro{e previ{e vremena na pripremu ga|awa i tada su izlo`eni napadima ruske artiqerije. Svega dva do tri minuta nakon prve ispaqene prve granate sa ukrajinske strane fronta, Rusi odgovaraju uzvratnom vatrom, koja nema ograni~ewa u utro{ku municije. Polo`aje ukrajinske artiqerije otkrivaju specijalni radari a dronovi proveravaju usepeh vatre. U praksi, to zna~i da ukrajinski ar tiqerci nakon prvih granata koje padnu u wuhovu blizinu, mo raju da potra`e zaklon. Nakon toga kamere sa dronova navode preciznu vatru koja uni{tava ameri~ke haubice

Rusija je prijavila gubitak 214 artiqerijskih oru|a me|u kojima je 85 haubica A65, kalibra 152 milimetara. Ukrajina ima neograni~en priliv oru|a ali to se, kao {to je ve} re~eno, ne odnosi na municiju. Samo jedna granata NATO kalibra 155 milimetara ko{ta vi{e od tri hiqade evra. To nije

problem ve} ~iwenica da NATO zemqe nemaju proizvodne kapacitete za proizvodwu municije. Tu sti`emo do apsurda da, recimo Francuska, mo`e da napravi 100 haubica „Cezar” godi{we, ali NATO nema municiju za rat visokog intenziteta.

saop{tilo je udru`ewe koje zastupa o{te}ene.

Navodi se da je re~ o stotinama dece, koju je vlada Velike Britanije u pro{lom veku iz siroma{nih radni~kih porodica ili domova poslala u poqoprivredne {kole u Australiji i Kanadi radi „boqih prilika i obrazovawa”, a zatim su pretrpela seksualno zlostavqawe, preneo je Gardijan.

Prin~ev fond pravno je odgovoran za potra`ivawa pre`ivelih, jer je preuzeo Ferbrix, dobrotvornu organizaciju fokusiranu na Britaniju koja je nekada vodila {kole na farmi.

Iako je vi{i sud u Ve-

ti tek oko jedan odsto od te cifre zbog „nedostatka novca”, koje je fond izdvojio za pomenuta potra`ivawa.

Predstavnici pre`ivelih su isplatu nazvali „ne~uvenom i krajwe nepravednom uvredom”.

Udru`ewe Old Ferbrixens, grupa koja predstavqa pre`ivele iz

Ferbrixa, pisala je kraqu

^arlsu kako izrazila svoju veliku zabrinutost zbog pona{awa prin~evog fonda, kako bi ga podstakli da izdejstvuje da pre`ivelima adekvatniju kompenzaciju”.

U pismu ^arlsu, ~lan odbora udru`ewa Dejvid Hil, koji je sa 12 godina 1950-

ih bio poslat iz Eseksa u australijsku farmersku {kolu, moli kraqa da interveni{e kako bi ispravio ono, {to on naziva nepravdom.

„Telo koje snosi nekada{wu odgovornost za seksualno, fizi~ko i emocionalno zlostavqawe stotina dece sa farme u Ferbrixu, od kojih su neka od pet godina starosti, namerava da plati svakom pre`ivelom iznos do pribli`no 3.820 australijskih dolara (2.400 funti) ili, u mnogim slu~ajevima, mawe od toga”, naveo je Hil.

Ferbrix datira iz 1909. godine, kada je osnovan kao deo plana da se mladi iz sirotiwskih ~etvrti Velike Britanije po{aqu u kolonije Komonvelta da rade na farmama, delom, prema nedavnoj nacionalnoj istrazi o zlostavqawu dece u Ujediwenom Kraqevstvu, kako bi bio poja~an bela~ki udeo u kraqevskim kolonijama i kao poku{aj re{avawa problema de~ijeg siroma{tva, pi{e Gardijan.

U izve{taju Nezavisne istrage o seksualnom zlostavqawu dece (IICSA) iz 2018. zakqu~uje se da Ferbrix nije uspeo da za{titi decu u ~etiri poqoprivredne {kole u Australiji, Kanadi i Ju`noj Rodeziji (dana{wi Zimbabve) od seksualnog zlostavqawa.

Premijer

od

2003, a predsednik od 2014.

– kako }e Erdogan oja~ati liru

i izgraditi zemqu posle zemqotresa

Otkako je turska izborna komisija saop{tila pobedu Rexepa Tajipa Erdogana, koji je pobedio svog takmaca Kemala Kili~daroglua u drugom krugu izbora sa dva miliona glasova vi{e, gra|ani Turske umesto izbornih rezultata nastavqaju da prate – kurs lire.

U pobedni~kom govoru, na pragu tre}e decenije vlasti, predsednik Rexep Tajip Erdogan hiqadama

nije imaju odli~ne prihode, mogu da dobiju povoqne kredite, finansijski uslovi za wih su veoma dobri”, rekao je pilot Ol~aj Akdag.

Ve} u govoru u izbornoj no}i, predsednik Turske nagove{tava – ostaje pri ekonomskoj politici niskih kamatnih stopa.

„Ta ekonomska politika u najkra}em ilustruje citat ministra ekonomije: ili }emo imati privredni rast ili }emo smawiti inflaciju. Mi biramo rast. Erdogan tvrdi ako imamo visoke kamatne stope, ima}emo vi{u inflaciju. Ali godinama to nismo videli. On ih sni`ava, ali inflacija raste”, ka`e novinarka Esra Ozturk.

[TA JE SA TURSKIM SAVEZNICIMA

Na najva`nijim izborima na svetu, kako su ih ocewivali zapadni mediji, prekretnica je izostala. Spoqnopoliti~ku poziciju Turske, NATO ~lanice u balansu izme|u Istoka i Zapada, mo`da najboqe ilustruju ~estitke u izbornoj no}i. Erdoganu su ih uputili i predsednici Ukrajine, Rusije i Amerike. Turski zvani~nici ka`u – pre pola veka izabrali smo saveznike, pitawe je da li ti saveznici sada podr`avaju nas.

okupqenih daje dva kqu~na obe}awa – izgradwa delova zemqe pogo|enih zemqotresom i ekonomski oporavak.

Premijer od 2003. predsednik od 2014. – Erdoganova AK partija 21 godinu na nacionalnom nivou ne zna za poraz.

Pora`eni kandidat ujediwene opozicije Kili~daroglu isti~e: 25 miliona qudi pokazalo je da `eli smenu autoritarne vlasti.

KAKO DO TULUMBE I SOPSTVENOG BIZNISA

Gra|ani Turske, umesto izbornih rezultata, nastavqaju da prate kurs lire. Za pet godina lira je izgubila 80 odsto vrednosti u odnosu na ameri~ki dolar.

„Tulumbe su ko{tale 1 liru, sada ko{taju deset. Poskupeli su {e}er, uqe, bra{no, ali i daqe imam mu{terije”, ka`e prodavac Ahmed.

Kada odete u supermarket, morate dobro da razmislite {ta }ete kupiti.

„Moja deca su sada u sredwoj {koli, oni imaju mnogo vi{e prilika”, ka`e nezaposlena majka Tuba, „nego kada sam ja i{la u {kolu.”

„Ako imate svoj biznis, dobro je jer mnoge kompa-

„Kada je rat u Siriji po~eo, tra`ili smo odbrambeni sistem ‚patriot’, izbegli su to. Zato nam je bio neophodan sistem S-400 iz Rusije, a sada Turska ima i svoj odbrambeni sistem i razmatra saveze i s drugim dr`avama”, ka`e Ismail Safi, ~lan Saveta Predsedni{tva Turske za spoqnu politiku.

Tako|e, me|u turskim zvani~nicima i analiti~arima prilika jedno od uvre`enih mi{qewa je i da je Erdogan shvatio da u me|unarodnoj politici vi{e ne va`e stara pravila. Erdogan, ka`u, `eli nove odnose sa Izraelom, Saudijskom Arabijom, Ujediwenim Arapskim Emiratima, Egiptom, a sada pokre}e nove procese i sa sirijskom vladom.

MIR U SVETU, MIR KOD KU]E

Tursku spoqnu politiku sada defini{u procesi poslearapskog prole}a.

Na Balkanu Turska `eli uticaj – stabilnost, ekonomsku i energetsku saradwu.

Turska postaje energetski hub. Gas iz turske preko Srbije mo`e da bude distribuiran celoj Evropi.

Pred stogodi{wicu osnivawa Republike, lice Turske se razlikuje od onog predstavqenog u liku wenog osniva~a Mustafe Kemala Ataturka. Ipak, tursku spoqnu politiku, kako se ocewuje, nastavqa da oblikuje Ataturkov postulat mir u svetu, mir kod ku}e.

Luka{enko: Nuklearnog oru`ja ima za sve koji se pridru`e savezu Minska i Moskve

Beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko izjavio je da za sve zemqe koje bi `elele da se pridru`e uniji Rusije i Belorusije „ima nuklearnog oru`ja”. Rusija je napredovala pro{le nedeqe sa sprovo|ewem takti~kog plana razme{tawa nuklearnog oru`ja u Belorusiji, prvog raspore|ivawa nuklearnih bojevih glava izvan Rusije od pada

Sovjetskog Saveza 1991. godine {to je podstaklo zabrinutost na Zapadu, preneo je Rojters. U intervjuu emitovanom kasno na ruskoj dr`avnoj televiziji Luka{enko, najpouzdaniji saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je da se mora razumeti da Minsk i Moskva imaju jedinstvenu priliku da se ujedine.

„Ali niko nije protiv toga da Kazahstan i druge zemqe imaju iste bliske odnose koje mi imamo sa Ruskom Federacijom. Ako je neko zabrinut stvar je vrlo jednostavna: pridru`ite se savezu dr`ava Belorusije i Rusije. To je sve. Bi}e nuklearnog oru`ja za svakoga”, rekao je Luka{enko i dodao da je to wegov stav, a ne stav Rusije.

DU[AN KOVA^EVI], AKADEMIK I NAJPOZNATIJI SRPSKI DRAMSKI PISAC I SCENARISTA

Moramo kolektivno da se le~imo i da shvatimo

gde smo stigli

Najva`niji savremeni srpski dramati~ar o nedavnoj premijeri „Urnebesne tragedije” u Beogradu i tragediji u {koli koja nas je {okirala, na{oj raspame}enosti i neodgovornosti, govorio je za beogradski list “Danas”. Posle vi{e od stotinu inscenacija u brojnim pozori{tima, crna komedija Du{ana Kova~evi}a „Urnebesna tragedija“ premijerno je stigla na Veliku scenu nacionalnog teatra u Beogradu, u re`iji Jago{a Markovi}a, a wegova pri~a o na{oj naopa~ke izvrnutoj stvarnosti, „kqakavim“ ~udacima koji je stvaraju, `ive u woj i nemaju snage da je promene, pokazala se aktuelnijom sada nego pre trideset pet godina kada je napisao.

– Gledao sam ovu predstavu sa posebnim ose}awem tragi~nosti svega ovoga {to nam se doga|alo posledwe dve nedeqe, jer je „Urnebesna tragedija“ u su{tini pri~a o odrastawu jednog de~aka u familiji koja nije ba{ kako treba. I tad kad sam je pisao imao sam taj ose}aj da je porodica epicentar na{eg sveta, a danas je to ose}awe jo{ ubedqiviji. Zasta mislim da u kakvoj porodici odrastete, takav }ete biti ~ovek – ka`e za Danas Du{an Kova~evi}. U vreme nastajawa ove pri~e, stawe na prostorima biv{e Jugoslavije bilo je veoma neizvesno i odr`avalo se na mentalnu, socijalnu i svaku vrstu sigurnosti `ivota u porodici, a ako nemate normalan `ivot u porodici, kako isti~e, vi ste tragi~an ~ovek. – Porodica mo`e da ima dvojako zna~ewe – kao na{a porodica, familija u okviru ku}e, a zemqa, dru{tvo, dr`ava je na{a velika porodica. I kada se u te porodice dese tragi~ni doga|aji, a ovo je vi{e od tragedije {to se dogodilo u {koli „Vladislav Ribnikar“ i okolini Mladenovca, mate ose}aj da ste izgubili nekog bliskog i jako dragog. U isto vreme, ako ste normalni, imate odgovornost {to nekog niste spre~ili da po~ini zlo, tako da je u meni i ose}awe stalnog pitawa {ta smo mogli da u~inimo da se taj u`as ne dogodi. Po stepenu tog ose}awa tragi~nosti ovo mo`da spada, rekao bih, u tri – ~etiri najtragi~nija doga|aja u mom `ivotu, ra~unaju}i tu i odlazak bli`wih, i sve one tragedije koje smo mi do`ivqavali, jer je ovde re~ o deci – smatra Kova~evi}, dodaju}i da je rat najstra{nije zlo u istoriji ~ove~anstva, da qudi stradaju i ginu, ali da i u tragi~nosti ima razlike.

– Kada se u, takozvanom, mirnodopskom dobu dogodi takav masakr i takav u`as da dete pobije decu, svoje drugare u {koli, onda se ose}ate pora`eno. Imam mu~ninu u stomaku od kako sam ~uo prve vesti koja ne prolazi. Kako dani odmi~u taj znak pitawa da li smo ne{to mogli da u~inimo je sve ve}i, i mu~nina je sve ve}a. Jer, na`alost, imao sam kontakt sa dve familije koje su izgubile decu, tako da je to dodatni u`as.

U drami „Urnebesna komedija“ jedna krivo „nasa|ena“ porodica koja je i simbol na{eg

isto tako „iskrivqenog“ dru{tvenog miqea, zabavqena je sopstvenim problemima, me|usobnim okr{ajima, sva|ama, raspravama i podelama, i ne bavi se odrastawem svog sina. Na na{e pitawe koliko mi danas razmi{qamo u porodici, u {koli, u dru{tvu, u javnom `ivotu, u medijima kakve primere svojim postupcima dajemo deci, Kova~evi} ka`e: – Kad tako stepenujemo, osnovna }elija na{eg postojawa je porodica. Ne mo`e niko da me ubedi da iz porodice u kojoj su qudi vaspitavani da budu dobri, da je dobro najve}a vrlina, da je empatija ne{to {to ~ovek mora da neguje, da je razvija i da je nikad nije dovoqno, mo`e da krene neki u`as, i da za taj u`as sada optu`imo neku ve}u instancu. Jer, u oba tragi~na slu~aja koja su se desila kao nepojmqivi u`asi, stoji ~iwenica da je u obe ku}e bio arsenal oru`ja, kao da su neka vojna formacija. Jednostavno nije normalno da u ku}i bude naoru`awa za jednu vojnu jedinicu – smatra Kova~evi}.

– Kako je to mogu}e, ko je dozvolio da neko registruje ili ne registruje toliko oru`je?

A znalo se da to oru`je postoji, da dete od trinaest godina ide u streqanu i ve`ba, i da jako te`ak pi{toq za pucawe savlada toliko da mo`e sa petnaest metara da ubije ~oveka. To je ipak porodica. I kad sada ka`u da }e dr`ava to da re{i, ona }e da re{i jednim delom, akcijom vra}awa oru`ja koja je jedna od korisnijih, jer je do danas, po podacima, vra}eno oko petnaest hiqada, {to pi{toqa, {to drugog naoru`awa, i skoro milion metaka! Ako se do kraja akcije, ka`e Kova~evi}, vrati pedeset odsto oru`ja iz ku}nih „zaliha“, za Srbiju }e to biti veliki uspeh, jer ono u raznim prilikama mo`e da se zloupotrebi svakog trenutka.

– Stvarno sam u ose}ewu velikog li~nog poraza, ne znam to sebi da objasnim. Jesu moje drame u `anru komedije da bi to ~udo koje `ivimo moglo da se gleda i da se trpi, ali, su{tina tih komada je, kao i u „Urnebesnoj tragediji“, politika i rasprava. Tu je pri~a o komunizmu i antikomunizmu, ali sa nepodno{qivom atmosferom u kojoj odrasta de~ak od dvanaest godina. Na kraju, on izgubi identitet, jer ga u porodici slude do te mere da u posledwoj sceni deset puta postavqa i ponavqa pitawe: ko sam ja. Jer, u wegovoj familiji mu ka`u da on nije on nego da je usvojen. Taj de~ak, Neven, tako slu|en, mo`e sutra da napravi sva{ta. Mogao je ovaj komad da se zavr{i i tako {to taj de~ak uzme jedan od onih pi{toqa koji se vucara po sceni i da pobije famliju. Jago{ Markovi} je napravio jako dobru predstavu, ja sam se nagledao svojih predstava u `ivotu, ovo je bila jedna od boqih.

Unazad trideset godina i vi{e, na{oj javnosti se zvecka oru`jem, svedoci smo ubistava na ulicama usred dana, krvavih obra~una kriminalaca, zlo~ina nad `enama, sa najvi{eg dr`avnog vrha se govori o ma{inama za mlevewe qudskog mesa nadomak Beograda…

DO[LI SMO DO SAME GRANICE NELOGI^NOSTI I APSURDA

Glavni junak „Urnebesne tragedije“, de~ak Neven, izgubio je identitet, slu|en je, i vi{e ne zna ko je. Na pitawe imamo li mi, starije generacije, odgovor ko smo danas, Kova~evi} ka`e: – Mi smo u potrazi za identitetom. Imamo toliko istorijskog iskustva i tako dobru u~iteqicu kao {to je istorija, ali to kao da nam nije dovoqno, ~esto zanemarujemo te lekcije. I kad mi neko pri~a o politici, meni je od politike muka, jer su svi moji komadi politi~ki. A i sve na{e podele sam ozbiqno izu~avao, bavio sam se wihovim uzrocima, posledicama i

sve sam ih razvrstao. Balkan je periferija nekog sveta, na Balkan se vekovima gleda pe`orativno, on slu`i za potkusurvawe velikih sila – kad qudi treba da ratuju na jednoj strani, onda su sa ovima, i ratuju protiv onih. Zloupotreba naroda je oduvek bila velika, granice su se pomerale vekovima, tako da `ivimo u neure|enom visokorizi~nom prostoru, i naravano, u sred toga dolaze na{e ~uvene podele, koje su sada, na`alost, opet eskalirale, i umno`avaju se kao ze~evi – obja{wava Kova~evi}.

– I umesto da se pri-

ko tih promena i znam kako to izgleda. Samo komad „Urnebesna tragedija“ je „pro{ao“ kroz pet dr`ava i nekoliko vlasti. Pisan je u velikoj Jugoslaviji, pa je onda bila mala Jugoslavija, pa konfederacija, pa savez sa Crnom Gorom, pa Srbija. Ne pomera{ se s mesta, a `ivi{ u drugim zemqama. Sve je to ba{ apsurdno, ali mi iz tog iskustva nismo dovoqno nau~ili. Me|utim, ovo {to se sada desilo je posledwi alarm i posledwa velika uzbuna koja se zove prizivawe pameti. Sada mora svako od nas pojedina~no da u~ini ne{to za sebe, prvo da sebe dovede u red, pa po~ev{i od sebe da onda ide u razgovor sa bli`wima, pa u kolektiv gde radi, me|u prijateqe s kojima se dru`i, da se malo reorganizujemo, da se saberemo, i da prevazi|emo te podele koje su sada postale ekstremne – ka`e Kova~evi}, podse}aju}i da je jo{ pre dvadeset godina napisao kwigu „Dvadeset srpskih podela“, i da ih je vrlo ozbiqno izu~avao.

zovemo pameti, mi se raspame}ujemo. To je cini~no, apsurdno i ru`no, ali se bojim da je delimi~no i ta~no, jer smo do{li do same granice nelogi~nosti i apsurda. I to je ta, jedna od linija komada „Urnebesna tragedija“ koju smo pomenuli; u potrazi za izgubqenim identitetom. Druga linija je nasiqe koje se trpi u porodici, a u nekoj pozadini je i poprili~no tu`na slika o sudbini jednog pozori{ta koje se zbog nagomilanih problema, uglavnom socijalnih, gasi i pretvara u ne{to {to nema nikakve veze sa umetno{}u – ka`e Du{an Kova~evi}.

– Moje se}awe je jako dugo, hvala Bogu, do`iveo sam neke godine, ve}ina mojih prijateqa nije. Ve}ina je usled tog suicidnog `ivota oti{la na onaj svet ranije, ko je do~ekao da do`ivi 70. godinu ose}ao se kao vrlo star ~ovek. I ako nas ne opameti ova tragedija sa na{om decom, ako ne shvatimo da smo svi odgovorni, da sukobi i podele izazivaju nove sukobe i da moramo da budemo maksimalno tolerantni i da razgovaramo, nema nam pomo}i.

– @ivimo u stalnom stresu, qudi su ina~e nesigurni i upla{eni generalno, a sada se pla{e da svoju decu po{aqu u {kolu. Znam iz familije koliki je sada wihov strah. A i deca su jako upla{ena kad krenu u {kolu, jer vi{e ne znaju s kim sede u klupi i s kim se dru`e na odmoru. Treba bi da budemo svesni koliko je sve to mu~no, i da moramo kolektivno da se le~imo, da se reorganizujemo, saberemo, i da shvatimo gde smo stigli – isti~e Du{an Kova~evi}.

Dodik: Razgovor sa Putinom uspe{an

Milorad Dodik je ocenio da je razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom bio uspe{an i izrazio zahvalnost na podr{ci Ruske Federacije Republici Srpskoj.

„Razgovor je bio veoma uspe{an. Razmenili smo stavove o trenutnoj situaciji u na{im odnosima, o regionalnoj i globalnoj agendi. Jo{ jednom je potvr|en prijateqski odnos Vladimira Vladimirovi~a Putina i Ruske Federacije prema Republici Srpskoj. Potvrdili smo da mi smo pouzdani partneri i svi na{i sastanci su dokaz o tome”, rekao je Dodik.

On je dodao da je veoma zahvalan na podr{ci koju Ruska Federacija pru`a Republici Srpskoj, posebno na nivou me|unarodnog prava, kao i da je Rusija garant implementacije Dejtonskog sporazuma i uslova koji se moraju ispuniti na nivou Savet bezbednosti UN. Dodik je naveo da je predsednik Rusije poku{ao da uspostavi dijalog sa Zapadom na temu zajedni~ke bezbednosti, ali ga nisu poslu{ali i nastavili su da rade sa Rusijom, ono {to su ranije uradili sa Jugoslavijom.

„Predsednik Putin brine o svojoj dr`avi i svom narodu. On je uvek bio principijelan kada je ranije poku{avao da razgovara sa Zapadom i NATO-om i uspostavi odnose zajedni~ke bezbednosti i politike. Me|utim, oni ga nisu poslu{ali i nastavili su da rade sa Rusijom ono {to ranije su radili sa Jugoslavijom”, rekao je Dodik.

Obele`eno 20 godina od smrti generala Tali}a

ZLATNE RUKE BAWALU^KIH VEZIQA OBORILE REKORD

Zmijawski vez na najdu`em pe{kiru za Ginisa

Zmijawski vez, jedan od glavnih simbola Bawaluke, na{iroko poznat kao nematerijalno kulturno nasle|e koje je 2014. uvr{teno na svetsku listu Uneska, proteklog vikenda dobilo je jo{ jednu dimenziju u svojoj lepoti. Naime, vi{e od 40 veziqa svih generacija odlu~ilo je da obori Ginisov rekord, za najdu`e izvezeni pe{kir u {to kra}em vremenskom roku. Dok smo pomno pratili svaki ve{ti pokret igle u rukama veziqa, iz Humanitarnog udru`ewa `ena „Duga” objasnili su nam da je ovakav poduhvat od velikog zna~aja za Bawaluku, ali i celo kulturno nasle|e Srpske.

Slobodanka Risti} Ga{i}, koordinatorka ovog projekta, ka`e da su ~lanice udru`ewa odlu~ile da izrade tradicionalni pe{kir duga~ak 31 metar izvezen u motivima zmijawskog veza, kojih je bilo ~ak 155, kako bi ovo nematerijalno dobro jo{ vi{e pribli`ile javnosti, prvenstveno mla|im generacijama.

- Zadovoqne smo postignutim rezultatima, jer smo uspele za 7 ~asova i 45 minuta da izvezemo 155 motiva. Na projektu je radilo ukupno 45 veziqa, u svakom

GRANDIOZNIM POBEDAMA U[AO U LEGENDU

U Piskavici kod Bawaluke obele`eno je 20 godina od smrti komandanta Prvog kraji{kog korpusa i na~elnika General{taba Vojske Republike Srpske general-pukovnika Momira Tali}a.

Na grob generala Tali}a polo`eno je cve}e, nakon ~ega je slu`en pomen. Obele`avawu prisustvovali su ~lanovi porodice, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsednik Gradskog odbora SNSD-a Bawaluka Vlado \aji}, predstavnici Bawaluke, Prijedora i drugih lokalnih zajednica koje su bile u zoni odgovornosti Prvog kraji{kog korpusa, komandanti ratnih jedinica, borci i stare{ine Vojske Republike Srpske.

Predsednik Srpske je poru~io da je general Momir Tali} dao zna~ajan pe~at na{oj oslobodila~koj borbi u vreme otaxbinskog rata.

Dodik je naglasio da su zapadwaci poku{ali da osude generala Tali}a, ali da nisu imali razloga, tako da je sve {to su poku{ali bilo samo atak na ~oveka.

- Pro{lo je 20 godina od smrti va`nog ~oveka na{eg naroda koji

se borio za slobodu, nikada nije popustio i bilo mu je jasno poznato na koji na~in tu borbu treba da vodi - rekao je Dodik.

Prema re~ima penzionisanog general-potpukovnika Vojske Srpske Momira Zeca general Tali} imao je kqu~nu ulogu u Vojsci Srpske i stvarawu Republike Srpske.

- Kqu~nu ulogu je imao posebno 1992. godine, kada je stvarana Vojska Srpske, kada je u~estvovao u stvarawu Kraji{kog korpusa koji je bio pola Vojske Srpske i u operaciji „Koridor” - rekao je Zec.

On je ukazao i na ulogu Tali}a 1995. godine na zapadnokraji{kom

trenutku je bilo wih 30 koje aktivno rade. Ciq je bio da se, pored rekorda u du`ini pe{kira obori i vremenski - poru~ila je Ga{i}eva, koja je bila si-

rati{tu, kada je na tom prostoru bilo {est gardijskih brigada regulne vojske Hrvatske - HVO i oja~ani Sedmi i Peti korpus takozvane Armije BiH.

- Sve snage su bile za zapadnokraji{kom rati{tu i uspeli smo bez obzira na toliku silu i snagu neprijateqa da sa~uvamo Bawaluku, ovaj deo Krajine i Kozaru i da se stvori Republika Srpska. Da smo tad izgubili bitku mislim da bi Dejton bio sasvim druga~iji i pitawe je da li bi Srpska bila u ovakvom obliku kao {to je sada. Veoma je va`no ~uvati kulturu se}awa na generala Tali}a i druge komandante i borce u Vojsci Srpske, obele`avati zna~ajne datume i tih qudi i Vojske Srpske.

Nekada{wi komandant Prvog kraji{kog korpusa i na~elnik General{taba Vojske Srpske general-pukovnik Momir Tali} jo{ za `ivota je u{ao u legendu Kozare, Krajine, Republike Srpske i srpskog naroda, izjavio je penzionisani general Dragomir Keserovi}.

Biv{i na~elnik General{taba Vojske Republike Srpske general-pukovnik Momir Tali} preminuo je 28. maja 2003. godine na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu.

gurna u uspeh vrednih veziqa iza kojih stoji ~etiri meseca detaqne pripreme i razrade plana vezewa.

Kako nam je rekla, sve devoj~ice, devojke i `ene su do{le sa velikim entuzijazmom i voqom da ispune zacrtani ciq, {to se moglo i primetiti u prostoriji

u kojoj su iglom i koncem stvarale pravu umetnost. U celu pri~u ukqu~ena su i deca uzrasta od osam do 12 godina, koji su ina~e bili polaznici „Male {kole zmijawskog veza”. Nisu krili odu{evqewe, ali i tremu jer u~estvuju u ne~emu ovako velikom i va`nom za na{u kulturu.

SEZONCI U SRPSKOJ NE]E U WIVE NI ZA 100 MARAKA Postalo je neizdr`ivo, radnika nema na tr`i{tu

Sezonski poslovi na wivama i u vo}wacima {irom Republike Srpske donose veliku glavoboqu poqoprivrednicima, jer ne mogu da na|u radnu snagu. Iako su dnevnice za berbu i setvu vo}a i iznad 100 maraka (oko 85 australijskih dolara), nadni~ara nema. Oni qudi koji i imaju neku `equ da rade po~eli su da ucewuju poqoprivrednike i da tra`e dnevnice ve}e od 100 maraka, ka`e za beogradske „Novosti” Dragoja Doj~inovi}, predsednik Udru`ewa vo}ara RS. Sezona samo {to nije po~ela, a poqoprivrednici su ve} u velikom problemu kako prona}i nadni~are. Najvi{e su pogo|eni sektori povrtarstva i vo}arstva, to je problem koji nas prati godinama.

- Niko ne}e u wivu ni za 100 maraka dnevno. Postalo je neizdr`ivo. Radnika nema na tr`i{tu. Sezona samo {to nije po~ela, a poqoprivrednici su ve} u ogromnom problemu kako prona}i nadni~are. Mladi ne}e da rade u poqoprivredi, a oni posti`u dobre rezultate. Ostalo nam je da se okrenemo penzionerima, mada i oni sve mawe idu u vo}wake i wive da rade, jer nisu sposobni fizi~ki za takav rad - ka`e Doj~inovi}.

Realna cena dnevnice je oko 60 maraka uz hranu i prevoz, ali zbog nedostatka radne snage ona je duplirana, ali i tada nema radnika.

- Ve}ina poqoprivrednika u Srpskoj ne mo`e da izdr`i sa svojim proizvodnim kapacitetom dnevnice iznad 100 KM. Ali, sad }emo i}i i u minus samo da nam vo}e i povr}e ne propada i da ga nekokako poberemo - isti~e Doj~inovi}. On ka`e da pojedini poqoprivrednici poku{avaju da dovedu radnike iz Srbije i Federacije BiH i tako spasu ovogodi{wi rod. - Da se mo`e vo}e brati preko ra~unara, mi ne bismo znali {ta bi od radnika - poru~io je Doj~inovi}.

Stojan Marinkovi}, predsednik Saveza udru`ewa poqoprivrednih proizvo|a~a RS, ka`e da je sezonskih radnika sve mawe.

- Radnika nema, sve ih je mawe. Najvi{e su pogo|eni sektori povrtarstva i vo}arstva. To je problem koji nas prati godinama unazad, mislim da }e biti sve drasti~niji kako budu i{le naredne godineisti~e Marinkovi}.

Milatovi}u stiglo vi{e od 1.000 prijava za posao savetnika

SVI BI DA RADE KOD JAKOVA

Na javni poziv predsednika

Crne Gore Jakova Milatovi}a za dobijawe posla savetnika u wegovom kabinetu prijavilo se preko 1.000 gra|ana, od kojih }e oni sa najkvalitetnijim biografijama, poru~uje predsednik, postati deo wegovog tima. Milatovi} je kazao da je sli~an princip prime nio i kao ministar u Vladi Zdravka Krivokapi}a.

- Poslao sam poruku da je meritokratija i sistem vrednosti koji daje jednake {anse svima ono iza ~ega stojim. Javilo se preko 1.000 qudi, razli~itih biografija i rezimea, moji saradnici pro{li su kroz spisak, napravili smo bazu qudi, kriterijume po kojima su sortirani, i sigurno je da

}e neki

od wih biti zaposleni u mom kabinetu nakon razgovora - kazao je Milatovi} i napomenuo da Aktom o sistematizaciji ima mesta za 10 pomo}nika.

Milatovi}: Srbija najve}i

ekonomski partner Crne Gore, vrlo brzo idem u Beograd

Novoizabrani predsednik

Crne Gore Jakov Milatovi} potvrdio je da }e se sastati sa visokim zvani~nicima u Briselu, u svojoj prvoj zvani~noj poseti od stupawa na du`nost, kao i da }e veoma brzo nakon toga posetiti Beograd.

On je naglasio da je Srbija najve}i ekonomski partner Crne Gore i da je dobio usmeni poziv kada je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} bio na wegovoj inauguraciji.

„Dobio sam brojne pozive, rekao sam da mislim da je va`no i demokratski smisleno posetiti Beograd vrlo brzo, nakon Brisela. Srbija je na{ najve}i ekonomski partner, i dobio sam usmeni poziv kada je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} bio na inauguraciji”, rekao je Milatovi} u intervjuu RTCG.

Novi crnogorski predsednik je izjavio da je u kontekstu spoqne politike va`no da Crna Gora zadr`i i dodatno unapredi NATO ~lanstvo, stavi fokus na EU i sna`no unapredi saradwu sa zemqama Zapadnog Balkana.

„Prisustvo lidera svih zemaqa Zapadnog Balkana na inauguraciji, podr{ka je promenama ~iji sam nosilac”, saop{tio je Milatovi}

Kada je re~ o Otvorenom Balkanu, on je mi{qewa da je prioritet Crne Gore regionalna ekonomska saradwa koja se odvija u okviru Berlinskog procesa koji ve`e ekonomije Zapadnog Balkana, i koji ve`e region za EU.

„Ali na kraju, kao ekonomista i politi~ar podr`avam sve ostale inicijative. OB ima svoje prednosti i CG mo`e kao aktivni u~esnik tog procesa da da vrednost tom procesu, pod uslovom da je on stavqen u fokus na{ih evropskih integracija”, rekao je Milatovi}.

Milatovi} je saop{tio i da }e sa svoje pozicije raditi na pomirewu dru{tva u Crnoj Gori, koje je, kako je naglasio, bilo `rtva ve{ta~ki formiranih podela.

Govore}i o informaciji da deo op{tina u Crnoj Gori nije proslavio Dan nezavisnosti, Milatovi} je rekao da o tim stvarima treba da sude gra|ani, i da svako treba da poka`e odgovoran stav prema dr`avi i dr`avnim simbolima.

Komentari{u}i predlog poslanice Nove srpske demokratije Jelene Bo`ovi}, koja je kazala da na putu ka pomirewu Crne Gore treba preispitati dr`avne simbole, himnu i zastavu Milatovi} je kazao da smatra da su weni stavovi rezultat „na~ina na koji su mo`da sada{wi simboli dono{eni”, i da je govorila u kontekstu nedovoqne inkluzivnosti u Crnoj Gori pri dono{ewu va`nih odluka.

PARLAMETARNI IZBORI

U CRNOJ GORI

Mandi}: Strane ambasade ugro`avaju politi~ki

`ivot Crne Gore

„Imaju plan da sastave koaliciju „Evrope sad” zajedno sa podmla|enim DPS-om. To je wihova namera, tvrdi Andrija Mandi}.

Predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandi}, izjavio je da je velika opasnost to {to se u unutra{wi politi~ki `ivot CG me{aju ambasade.

„Te strane ambasade imaju plan da sastave koaliciju Evrope sad zajedno sa podmla|enim DPS-om. To je wihova namera. I zato treba sna`no podr`ati na{u koaliciju, kako se ne bi realizovao taj opasni projekat, odnosno da se na mala vrata vrate stare, pora`ene snage”, rekao je Mandi} na predizbornom skupu koalicije „Za budu}nost Crne Gore” u Budvi. On je istakao da ne}e gledati da li novac investitora dolazi iz SAD, Nema~ke ili Kine, te da }e svaki biti od koristi za gra|ane Crne Gore, iz koje god dr`ave da dolazi.

Predsednik Demokratske narodne partije i nosilac liste ZBCG na parlamentarnim izborima, Milan Kne`evi}, rekao je da predstavnici te koalicije imaju obavezu da po{aqu poruku me|unarodnim predstavnicima koji dolaze u Crnu Goru da gra|ani te zemqe odlu~uju ko }e biti u Vladi Crne Gore. Naveo je da }e ZBCG biti deo vlade i pozvao Pokret Evropa sad Jakova Milatovi}a da ne ulazi u koaliciju sa DPSom, jer treba da bude uz gra|ane koji su im ukazali poverewe.

LIVERPOOL DENTAL CENTRE

Stomatolo{ka ordinacija

Dr. Jelena Jovi}

Dugogodi{we iskustvo, najsavremeniji materijali, sve vrste stomatolo{kih usluga

l proteze/protetika

l hirur{ko va|ewe umwaka

l ugradwa implantata

Tel: 9601 2113

liverpooldentalcentre.com.au

43-45 Memorial Ave, Liverpool, NSW

Cene stanova u Crnoj Gori u padu tre}i uzastopni kvartal

Prose~na cena kvadrata stana u novogradwi na nivou Crne Gore u prvom kvartalu iznosila je 1.389 evra.

To je tre}i uzastopni kvartal sa padom cena stanova, pokazuju podaci podgori~ke Uprave za statistiku Monstat.

U tre}em kvartalu pro{le godine (jul, avgust, septembar) prose~na cena kvadrata u novogradwi u komercijalnoj prodaji bila je na rekordnom nivou i iznosila je 1.446 evra, u ~etvrtom kvartalu (oktobar, novembar, decembar) je pala na 1.409 evra, a sada na 1.389 evra, prenose Vijesti.

Ovo su cene koje je Monstat dobio na osnovu zakqu~enih kupoprodajnih ugovora i odnose se na prodaju koju su obavila registrovana privredna dru{tva. U ovaj prosek nisu ura~unati stanovi iz takozvanih sindikalnih programa solidarnosti.

U 2020. godini, tokom pandemije kovida-19, cena kvadrata stana, prema podacima Monstata je pala na prose~nih oko 1.100 evra, da bi tokom 2021. godine narasla na oko 1.200 evra a u 2022. nastavila j{ zna~ajnije da raste zbog poskupqewa gra`evinskog materijala.

U Podgorici je prose~na cena kvadrata stana u novogradwi u komercijalnoj prodaji u prvom kvartalu ove godine iznosila 1.409 evra, {to je najni`a cena u posledwa ~etiri kvartala. Na primorju prose~na cijena kvadrata sada iznosi 1.392 evra, i neznatno je ve}a nego na kraju pro{le godine kada je bila 1.387 evra. Ova statistika pokazuje i da su prose~ne cene ni`e na primorju nego u Podgorici.

U severnoj regiji prose~na cena kvadrata u prvom kvartalu ove godine iznosila je 1.201 evro, {to je tre}i uzastopni kvartal wihovog pada.

DAN NAKON POLAGAWA ZAKLETVI NOVIH GRADONA^ELNIKA U ZUBINOM POTOKU, ZVE^ANU

I LEPOSAVI]U NA SEVERU KIM

Kosovska policija uz suzavac, {ok i dimne bombe nasilno u{la u zgrade tri op{tine

Pi{e: Zoran Vla{kovi}

Desetak gra|ana sa lak{im povredama zbrinuto u KBC-u nakon primene sile od strane kosovske policije

Samo dan nakon {to su novi gradona~elnici op{tina, Albanci, u Zubinom Potoku, Zve~anu i Leposavi}u, op{tinama sa 98 odsto srpskog stanovni{tva, polo`ili zakletvu po kosovskim zakonima, u ~etvrtak 25. maja, sutradan su, petak 26. maj, jake policijske snage

Pri{tine uz primenu sile, pod punom ratnom opremom i uz suzavac, {ok i dimne bombe nasilno u{li u zgrade ove tri srpske op{tine.

Novi gradona~elnici su polo`ili zakletvu u „javnim objektima” u selima naseqenim Albancima u ovim op{tinama Bistrici, ^abri i Boqetinu.

Sirene za vazdu{nu uzbunu u Kosovskoj Mitrovici, Zve~anu i Zubinom Potoku odmah nakon 12 sati u petak najavalele su dolazak kosovske policije sa ve}im brojem policajaca do sredi{ta ovih op{tina ispred kojih su se okupili gra|ani sa namerom da spre~e nasilan upad.

U Zve~anu gra|ani su sa uzdignutim rukama spre~avali ulazak

Vojska podignuta na najvi{i stepen – hitan pokret prema administrativnoj liniji

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izdao je ne{to pre 14 sati u petak naredbu Vojsci da podigne borbenu gotovost na najvi{i stepen i od tog trenutka je Vojska zapo~ela svoje aktivnosti, izjavio je ministar odbrane, Milo{ Vu~evi}.

Imenovawa u selima van op{tinskih zgrada

Novi predsednici op{tina u Zubinom Potoku, Zve~anu i Leposavi}u polo`ili zakletvu u ~etvrtak 25. maja u „javnim objektima” u selima naseqenim Albancima u ovim op{tinama.

Ova imenovawa usledila su nakon lokalnih izbora, koji su odr`ani 23. aprila, a ove izbore su Srbi bojkotovali.

Na lokalne izbore na severu pokrajine 23. aprila iza{lo je 1.567 bira~a ili 3,47 odsto od 45.095 registrovanih u bira~ki spisak.

Polagawem zakletvi formalizovana

okupacija op{tina na severu KiM

Kurtijevi gaulajteri, preru{eni u nazovi gradona~elnike, polo`ili su zakletve, ~ime je formalizovana okupacija ~etiri op{tine na severu Kosova i Metohije od strane Pri{tine, izjavio je direktor Kancelarije za KiM Petar Petkovi} u saop{tewu 25. maja.

Petkovi} je ocenio da verovatno nikada u istoriji demokratije nije bilo izbora sa tako bezna~ajnom izlazno{}u, a da oni koji postavqaju merila demokratije u savremenom svetu rezultate takvih izbora priznaju.

„Jasno je da ovaj akt silovawa demokratije i qudskih prava jeste odgovornost Aqbina Kurtija, kao velikoalbanskog ideologa i antisrpskog {oviniste, ali ide na du{u i delu me|unarodne zajednice, koji je, rukovo|en kratkovidim geopoliti~kim interesima, re{io da suspenduje politi~ka prava

kosovskoh policajaca koji su vrlo brzo upotrebili suzavac, dimne i {ok bombe na goloruke gra|ane a ubrzo je i stiga specijalna jedinica Rosu, koja je bila u pripravnosti kod Dudinog kr{a, dva kilometra od Zve~ana, sa petnaestak oklopnih vozila, vodenim topom i dugim cevima. Rasterav{i goloruke gra|ane pripadnici Kosovske policije su

srpskog naroda na KiM”, naveo je Petkovi}.

Isti~e da okupacija nikada u istoriji nije bila trajno stawe, pa ne}e biti ni u ~etiri op{tine na severu KiM, i ona }e ubrzo biti okon~ana, „me|utim srpski narod }e du`e od Kurtijeve okupacije pamtiti sraman na~in na koji su la`ni korifeji savremene demokratije za tako ne{to dali zeleno svetlo”.

„Srpski narod nikada u pro{losti slobodu nije dobijao na poklon, ve} se za wu uvek izborio sopstvenim pregnu}em i nacionalnim jedinstvom, i sada, kada su sve maske pale, a licemerje dela me|unarodne zajednice postalo potpuno ogoqeno, Srbi }e biti ti koji }e odlu~ivati o svojoj nacionalnoj sudbini, a ne Aqbin Kurti ili bilo koji inostrani faktor”, dodao je Petkovi}.

Osude svih stranaca

Me|unarodni zvani~nici ali i Evropska unija osudili su upad u op{tinske prostorije i pozvale kosovske vlasti da hitno obustave akciju i jednostrane poteze.

Misija KFOR-a o{tro je osudila jednostrane akte Pri{tine isti~u}i da je koordinacija izme|u svih aktera od su{tinskog zna~aja.

Zemqe Kvinte tako|e su u zajedni~kom saop{tewu pozvale na momentalno povla~ewe policije i deeskalaciju sukoba.

Euleks ostaje u pripravnosti i pa`qivo prati situaciju na severu Kosova i Metohije, re~eno je iz sedi{ta Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu. Iz Euleksa su dodali da je wihov stav povodom najnovijih incidenata u skladu s onim {to je u petak poru~eno iz sedi{ta Evropske unije.

Portparol EU Peter Stano je u petak izjavio da Brisel najo{trije osu|uje sukobe u kojima su u~estvovali kosovska policija i demonstranti na severu KiM i poru~io da svi moraju da preduzmu akcije kako bi odmah deeskalirali situaciju.

[efica UNMIK-a Karolina Zijade zatra`ila je da se hitno preduzmu koraci kako bi se smawile tenzije na severu KiM.

u {irem centru varo{ice bacali suzavac i {ok bombe i onda u{li u zgradu Op{tine Zve~an ne{to posle 14 sati. Svi prilazi centru Zve~ana su bili blokirani posle 14 sati i nemogu}e je bilo pri}i pe{ice ali ni vozilom. Zamenica direktora Klini~ko-bolni~kog centra u Kosovskoj Mitrovici dr Danica Radomirovi} potvrdila je istog dana posle 15 sati da je u KBC-u primqeno desetak gra|ana iz Zve~ana sa lak{im telesnim povredama.

Ona je kazala da su povrede nastale od {ok bombi i suzavca, a povre|enima je ukazana prva pomo} i da su vrlo brzo otpu{teni na ku}no le~ewe.

I u Zubinom Potoku se za~ula sirena za vazdu{nu opasnost, zbog ~ega su gra|ani po~eli da se okupqaju u centru ove op{tine. Ne{to pre 15 ~asova konvoj vozila specijalne jedinice Kosovske policije u{ao je u op{tinu Zubin Potok i tame je novoizabrani gradona~elnik sa saradnicima u{ao u zgradu op{tine. Tako|e i u centru Leposavi} a, ispred zgrade op{tine, kamionima i {qunkom bile su napravqene barikade i blokiran

put. Me|utim jake policijske snage pod punom opremom i velikim brojme oklopnih vozila vrlo brzo su rasterali gra|ane sa ulaza op{tine i tako nasilno u{li i u ovu op{tinu.

U me|uvremenu, istog dana, se oglasila kosovska policija sa saop{tewem u kom stoji da postupaju u skladu sa ustavnim i zakonskim ovla{}ewima i , kako su naveli, u ciqu spre~avawa “svih kriminalnih aktivnosti koje se de{avaju u zemqi”.

“Policija Kosova danas po slu`benoj du`nosti poma`e gradona~elnicima severnih op{tina Zve~an, Leposavi} i Zubin Potok da ostvare svoje pravo na rad, u slu`benim objektima doti~nih op{tina”, stoji u saop{tewu.

Pred upad kosovske policije u op{tini Leposavi} Kosovska policija je upotrebila suzavac, {ok i dimne bombe na golloruke Zve~ance

Gra|ani Zve~ana ispred op{tine neposredno pred upotrebu sile kosovske policije

FEQTON Vek i po od smrti \or|a [agi}a, prvog Srbina u Americi (2) LOVAC NA ZLATO

Фотограф

за венчања

kumenata koji pokazuju da je [agi}

Pi{e:

Marko Lopu{ina

Avanturista u du{i \or|e [agi} je planirao da ide u Teksas sa ekspedicijom Xemsa Longa, {to mu se i ostvarilo. Teksas je tada pripadao Meksiku i [agi}

nije slutio da }e tamo ostati punih dvadeset godina. – Naime, kada je moj ~ukundeda [agi}

1929. postao meksi~ki dr`avqanin, kao obrazovan ~ovek, sklon biznisu, ugovorio je posao oko naseqavawa 500 ameri~kih porodica na zemqu u Teksasu, koja je ranije pripadala Hejdenu Edvardsu.

Imenovan je te godine za carinika u Port Galvestonu, ali nije dobio punomo}je. Naredne, 1830, imenovan je za direktora luke Galveston. Krajem godine postao je sekretar grada San Felipe –pripoveda [agi}ev ~ukununuk

Lari Malete iz Hjustona, koji i danas ~uva porodi~ne uspomene na dedu. U Meksiku je [agi} bio i direktor carine u Galvestonu, zatim carinik u Matamorosu, ratni komesar, vlasnik {tamparije i kwi`are i urednik. Do 1835. izdavao je na {panskom jeziku nedeqni list »Mercurio del Puerto de Matamoros« u Matamorosu. Taj nedeqnik je bio suvi{e liberalan za meksi~ke zvani~nike, te je prouzrokovao wegovo seqewe, pa i odlazak iz Meksika.

U oktobru 1835. godine [agi} se ve} nalazi u Wu Orleansu kao sekretar Hosea Meksije, sa kojim je organizovao pokret protiv centralisti~ke vlade. Kako taj bunt nije uspeo, [agi} se zaposlio kao generalni komesar i sekretar ekspedicije za Tampiko. Kako pokazuju istorijska dokumenta koja se nalaze u Nacionalnom muzeju u Hjustonu, aktivno je u~estvovao u uspostavqawu nezavisnosti dr`ave Teksas 1836. godine. Napustio je Meksiko i u glavnom gradu nove ameri~ke dr`ave afirmisao se kao trgovac i advokat. Ima do-

tj. Xorx Fi{er 1840. godine bio ~lan gradskog odbora Hjustona, a 1843. je radio kao major u miliciji Teksasa. U me|uvremenu, u luci Port Galveston se o`enio drugi put, gospo|om Pejx. Ven~awe je obavqeno 20. jula 1840. godine.

[agi} je bio u~esnik u ratu izme|u Amerike i Meksika od 1846. do 1848. godine. U muzeju u Hjustonu sa~uvana je prepiska Xorxa Fi{era sa ameri~kim politi~arima oko statusa Teksasa. Koliko je \or|e [agi} bio uva`ena li~nost

lete. Kako se u me|uvremenu tre}i put o`enio, Meri Karolajn Fleming 13. aprila 1848. godine, tri godine kasnije \or|e [agi} se sa porodicom vra}a u San Francisko. Zahvaquju}i poznavawu Meksikanaca i znawu {panskog jezika, postao je sekretar Zemqi{ne komisije za Kaliforniju. Za vreme wegovog rada u ovoj komisiji, do 1856. re{eno je oko 800 slu~ajeva deobe preko 12 miliona jutara zemqe.

U San Francisku bio je jedno vreme i sudija za ve{awe, jer je izricao o{tre kazne neobuzdanim kaubojima, ran~erima i kowokradicama. Potom je bio izve{ta~ u Ameri~kom gra|anskom ratu, od 12. aprila 1861. do 26. aprila 1865. godine. Kao predstavnik kalifornijskih vlasti u San Francisku, prvi srpski doseqenik \or-

Teksasa, govori i ~iwenica da se danas u Nacionalnom muzeju u Hjustonu ~uva wegov veliki portret. @eqan avantura i novih otkri}a, [agi} je 1849. sa najstarijim sinom, Hiramom Fi{erom, koji je tada imao 28 godina, krenuo u Kaliforniju, jer je i wega zahvatila zlatna groznica. U to vreme u Kaliforniji je postojalo Udru`ewe srpskih kopa~a zlata, koji su se organizovali kako bi sa~uvali svoje blago. Posle samo godinu dana, zbog biznisa i svojih tajnih poslova, preko Pacifika seli se u Panamu. Wegov prvi sin Hiram 1851. vra}a se majci u Misisipi sa bisagama zlata – svedo~io mi je [agi}ev ~ukununuk Lari Ma-

|e [agi} nije zaboravqao svoje poreklo i svoj narod. Sredinom XIX veka, kada su Srbi po~eli da podi`u svoju prvu crkvu u Xeksonu, [agi} im se pridru`io i pomogao da osnuju malu, ali brzo rastu}u koloniju srpskih doseqenika u Kaliforniji. Ova zajednica okupqala je Srbe i zna~ajan broj Hrvata, uglavnom iz Dalmacije. Sebe su nazivali Slavonians Kada je nekoliko pravoslavnih hri{}ana 1864. u San Francisku osnovalo Gr~ko-rusko-slavonsku pravoslavnu isto~nu crkvu kao dobrotvorno dru{tvo, u kome su Srbi ~inili ve}inu, [agi} je postao wihov istaknuti ~lan i blizak saradnik Sebastijana Da-

bovi}a, misionara Ruske crkve i osniva~a Srpske crkve u Americi. [agi} je bio je i prvi predsednik Ruskog i panslavenskog dobrotvornog dru{tva osnovanog u San Francisku 1857. godine i ~lan Dru{tva pravoslavaca. Prva organizacija „ilirskih Slavjana“, odnosno bokeqskih i dalmatinskih doseqenika u Americi bilo je Slavjansko-ilirsko potporno dru{tvo, formirano 1859. u San Francisku. Dru{tvo je delovalo kao osiguravaju}a kompanija. Pokretawem srpskih novina „Slavjan“ u San Francisku urednik \or|e [agi} poku{avao je da informi{e onda{wi ameri~ki svet o problemima pravoslavnih Srba i Grka na Balkanu, pod turskim osvaja~em. Wihovo glasilo „Slavjan“ je 1871. izlazilo na srpskom, ruskom i gr~kom jeziku. U znak zahvalnosti zbog wegove podr{ke borbi za nezavisnost Gr~ke, kraq \or|e I je 1870. godine imenovao [agi}a za prvog gr~kog konzula u Kaliforniji.

Interesovawe Amerikanaca za ovog neobi~nog Srbina, ko-

jeg znaju samo pod imenom Xorx Fi{er, raste posledwih godina, jer je [agi} identifikovan kao zna~ajna istorijska li~nost. Naime, istori~ar Xon Livingston je Fi{era prepoznao ne samo kao u~esnika revolucija u Meksiku i Teksasu sredinom XIX veka, ve} i kao autora „Memoara”, koji predstavqaju za~etak avanturisti~ke proze u SAD. Naime, kada je Livingston 1853. pisao prvu kwigu o znamenitim Amerikancima, me|u 200 najuglednijih li~nosti uvrstio je i [agi}a tj. Xorxa Fi{era. Tako je u kwizi „Portraits of Eminent Americans Now Living” ostalo zapisano:

Xorx Fi{er je najboqi `ivi lingvist, budu}i da zna 18 jezika. Govori te~no srpski, ma|arski, nema~ki, gr~ki, engleski, {panski, portugalski, francuski i italijanski, a poznaje mnoge druge jezike, kao {to su latinski, ruski, poqski, ~e{ki, slova~ki, moravski, hrvatski, dalmatinski, crnogorski i druge.

(Nastavak u slede}em broju)

Nick Kociski / 0405834233 enquiries@nickweddingphotocinema.com.au www.nickweddingphotocinema.com.au

uuu Navr{ilo se 150 godina od smrti ~oveka za koga je zvani~no utvr|eno da je bio prvi srpski doseqenik. \or|e [agi} je bio poreklom iz Stonog Beograda, a u SAD su ga zvali Sewor Horge i Xorx Fi{er

Xekson, mali gradi} u Kaliforniji dom je najstarije Srpske Crkve u Americi

Xorx Fi{er, 1840. godine

FOLKLOR SPASAVA SRBE

Evropska smotra srpskog folklora dijaspore, koja je odr`ana u Novom Sadu, potvrdila da je KUD

Osmi put Srpski kulturni centar iz Be~a i wegov folklorni ansambl „Stevan Mokrawac“ su postali prvaci Evrope. Na 25. Evropskoj smotri srpskog folklora dijaspore, koja je odr`ana u novosadskom „Spensu“, mlade srpske Be~lije su pobedile sa nedosti`nih 99,99 bodova.

Ova smotra srpskih pesama i igara u izvo|ewu folklornih grupa iz dvadeset zemaqa Starog kontinenta, odr`ana pod pokroviteqstvom predsednika Republike Srbije, bila je pravi sabor srpskog kulturnog stvarala{tva. Na wemu su prikazani pesme i igre srpskog naroda iz otaxbinskih zemaqa, Srbije, Republike Srpske, BiH, Crne Gore i Hrvatske.

Izvo|ene su kao muzi~ko-scenske predstave, kao oro i kolo, kao baleti i operete, kao veseqe sa pevawem i igrawem. Folklorni ansambl „Stevan Mokrawac“ se predstavio sa igrama iz centralne i isto~ne Srbije. Prikazao je ne samo igru i pesmu ve} i rasko{nu srpsku no{wu, koju {iju sami ~lanovi u radionici Srpskog kulturnog centra u Be~u.

KUD „Stevan Mokrawac“ je nastao u Be~u 1998. godine kao dru{tvo za negovawe srpske kulture, narodne pesme i igre. Osnovali su ga Dragoqub Quba Nek{ojevi} i Lazar Bilanovi}. Danas broji 500 ~lanova raspore|enih u vi{e folklornih sekcija, muzi~ku i dramsku sekciju. Ima narodni orkestar i me{oviti hor.

Od 2001. godine „Mokrawac“ se takmi~i se na Smotri srpskog folklora u Austriji. Klub “Stevan Mokrawac” je osvojio bronzanu plaketu 2006. u Be~u, srebrnu plaketu 2007. u Vrbasu. Od 2008. godi-

ne na Evropskim smotrama srpskog folklora dijaspore stariji igra~i i svira~i osvojili su 6 zlatnih plaketa, 2 srebrne i 2 bronzane plakete – 2008. na Palama, 2009. godine u Temi{varu i zlato 2010. godine u Br~kom.

Za pet godina pet puta je Prvi ansambl osvojio titulu apsolutnog prvaka Starog kontinenta i to u Ni{u 2013. godine, Bawa Luci 2014. godine, Beogradu 2015. godine, u Portoro`u 2017. godine i sada u Novom Sadu. Isto toliko nagrada i titula osvojio je omadinski i de~iji ansambl KUD „Stevan Mokrawac“ iz Be~a.

Nastupe folklornog dru{tva „Stevan Mokrawac“ iz Be~a wegovi obo`avaoci i publika nazivaju magi~nim. Po svemu „Stevan Mokrawac“ je najboqi srpski klub u Evropi. Ovu titulu osvojio je zalagawem predsednika Sa{e Kosti}a, Sa{e Bo`inovi}a, Jovice Stanojevi}a, svi poreklom iz isto~ne Srbije, Qutice Jankovi}a, Gorana Opri}a, koreografa Dajane Kosti}, posebno koreografa i umetni~kog direktora Milorada Ruwa i ostalih ~lanova uprave.

- Rad, red, qubav i mnogo ve`bawa – to je formula na{eg uspeha. Srpski kulturni centar ima oko 500 srpskih i austrijskih porodica, koje kao aktivni ~lanovi organizuju kutlturni `ivot u na{im prostorijama. A to zna~i da imamo oko 500 mladih qudi koji obo`avaju srpski folklor i u~estvuju u na{im programima sa puno qubavi i po`rtvovawa – rekao mi je jednom prilikom predsednik Sa{a Kosti}.

“Mokrawac” ima svoje prostorije u Be~u. I u wima veliku salu za igrawe, u kojoj se svake nedeqe ve`baju pesme i igre. Ovaj Srpski

kulturni centar ima svoju [kolu folklora i Seminar za umetni~ke rukovodioce folklornih ansambala na kome su predava~i bili mr Gordana Roganovi}, koreograf Qubomir Vuj~in i korepetitor Milenko Marti}.

Aktivno u~estvuje u humanitarnim akcijama, kao {to je pomo} poplavqenima u Timo~koj krajini (2014). Pose}uju Sabor dijaspore u timo~kom zavi~aju. Dru{tvo ima podr{ku predsednika 10. be~ke op{tine Favoriten, Ambasade R. Srbije u Austriji, Zajednice srpskih klubova u Be~u i Saveza Srba u Austriji.

Odr`ava tradicionalni Jesewi sabor folklora, Godi{wi koncert, Svetosavski festival folklora na kojima u~estvuju dru{tva iz Evrope i Srbije. Povodom dve decenije rada dru{tvo je organizovalo u jesen 2018. godine Dane srpske kulture u Be~u i Austriji. U~estvuje u kvalifikacijama De~ije smotre srpskog folklora i Evropske smotre srpskog folklora u samoj Austriji, u kojima kao pobednik odlazi na finalna evropska takmi~ewa.

Posle pobede na 25. Evropskoj smotri srpskog folklora dijaspore u Novom Sadu, ~elnici Srpskog kulturnog centra, predsednik Sa{a Kosti} i potpredsednik Sa{a Bo`inovi} odveli su ~lanove ansambla “Stevan Mokrawac”

na Petrovaradinsku tvr|avu na proslavu i veseqe. Sa sobom su poneli ^I^U, maskotu festivala i glavnu nagradu.

Dunav koji te~e ispod Petrovaradinske tvr|ave spojio je u nedequ uve~e ovaj ansambl i Srbiju sa srpskim Be~om.

- Pobedom Srpskog kulturnog centra i wegovog folklornog ansamba “Stevan Mokrawac” potvr|eno je da je ovo kulturno-umetni~ko dru{tvo iz Be~a najboqe u srp-

skom rasejawu. Mi u Evropi imamo stotinak folklornih ansambala i grupa, koji svojim nastupima i razvojem na{e kulture spasavaju Srbe u tu|ini. I vi{e od toga, nas na{a pesma i igra ~ine besmrtnim, u ma kojem kraju planete `iveli – rekla mi je akademik Svetlana Mati} iz Be~a, koja je me|u prvima ~estitala pobednicima iz “Stevana Mokrawca”.

UVOZNI EVROPSKI PROIZVODI I ALKOHOLNA PI]A RAZNE VRSTE DOMA]IH KOLA^A, LEPIWA I BUREKA SVE@E I NAJBOQE VRSTE KAFA IZ CELOG SVETA OGROMAN ASORTIMAN PROIZVODA IZ BIV[E JUGOSLAVIJE

„Stevan Mokrawac“ iz Be~a najboqi, a da nas pesma i igra ~ine besmtrnim

M. Lopu{ina

Klub Stevan Mokrawac izvodi folklornu magiju

Sa{a Bo`inovi} i Sa{a Kosti} dr`e pobedni~ku statuu srpskog ^i~e

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au

Primamo sve koji se prijave.

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

@IVOTNI PUT KRAGUJEVA^KOG

^ETNI^KOG VOJVODE

Pre par meseci u izdawu novinsko - izdava~kog preduze}a „Javnost” iz Kragujevca, objavqena je kwiga „@ivotni put kragujeva~kog ~etni~kog vojvode”, autora Milo{a M. Igwatovi}a. U formi li~ne ispovesti ispri~an je `ivotopis istaknutog srp-

skog rodoquba Branivoja Jevtovi}a iz Kanbere, ina~e Kragujev~anina ro|enog prve godine Drugog svetskog rata, koji je od samog dolaska u Australiju ceo svoj `ivot posvetio srpstvu – o~uvawu nacionalnog identiteta, kulture i jezika kroz verskih, dru{tveno – kulturnih i sportskih aktivnosti u kojima aktivno u~estvuje i dan-danas, i na taj na~in ostavio neizbrisivi trag u istoriji Srba na Petom kontinentu.

Ispovest Branivoja Jevtovi}a je puna obrta - sre}e i tuge, od lutalice do uglednog ~lana srpske dijaspore, politi~ki aktivan u Australiji i politi~ki `igosan u Jugoslaviji, ~esto i `ivotno ugro`en. Kwiga je autobiografski ispri~ana srcem, a posebnu autenti~nost joj daju fotografije koje na dokumentaran na~in prate pri~u. Bez obzira na to da li se neko od nas sla`e ili ne sa Jevtovi}em, kako u privatnom tako i javnom `ivotu, smatramo da kwiga “@ivotni put kragujeva~kog ~etni~kog vojvode” ima istorijsku vrednost upravo zbog opisa pojedinih autenti~nih doga|aja u srpskoj zajednici, kao i fotografija koje to potvr|uju.

Kwiga }e se uskoro na}i u svim srpskim bibliotekama u Australiji ali se ve} ovog trenutka mo`e naru~iti i dobiti na ku}nu adresu putem telefona 0413 919 400.

Naslovna strana kwige

Medijsko spinovawe Srba

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Ove nedeqe sam prvobitno nameravao da pi{em o vojno-strate{koj organizaciji „KVAD“ (QUAD - The Quadrilateral Security Dialogue), koja postaje sve zna~ajnija u pacifi~kim ali i svetskim okvirima, toliko va`nu da je u posledwe vreme mnogi nazivaju ~ak i „Azijskim Nato-om“. Na`alost, moju pa`wu skrenulo je i nekoliko drugih doga|aja protekle nedeqe, i daleko va`nije teme u ovom trenutku. Prvo, to su naravno nemili doga|aji na Kosovu i Metohiji, gde Srbi

na sve na~ine poku{avaju da za{tite svoja prava, i svoj goli opstanak. ^uvaju}i vekovna ogwi{ta preostali Srbi koji nisu proterani 1999. i 2004. poku{avaju da se odupru, i da za{tite svoje krhke institucije. Nedavni bojkot kosovskih izbora, koji samim tim nisu imali nikakvog smisla, doveo je privremene institucije Kosova u lagodnu poziciju, da u ve}inski srpski naseqenim mestima kao {to su Severna Mitrovica, Zve~an, Leposavi}, Zubin Potok... kona~no postave Albance za gradona~elnike, koji niti imaju legalitet niti legitimitet.

U svetlu ovih doga|aja na KiM Australijski Srbi su jo{ jednom svedoci na~ina na koji australijski mediji izve{tavaju o problemima tamo{wih Srba. Ovda{wi mediji su oduvek bili pristrasni i negativni prema svemu onome {to Srbi rade, bilo da se to doga|a u nekada{woj Srpskoj Krajini, Bosni i Hercegovini ili na Kosovu. Istorija negativnog publiciteta, i vrlo ~esto ostra{}enosti i mr`we prema Srbima datira jo{ od raspada biv{e Jugoslavije, to jest od po~etka devedesetih godina pro{log veka. I ovog puta doma}i mediji poput „ABC”-a i „SBS”-a u prvi plan isti~u sukob Srba iz Zve~ana, koji su se iako goloruki, navodno sukobili sa Nato-om i ~ak povre-

dili 25 vojnika. Doma}i mediji naravno prenose pre svega britanske i ameri~ke agencije, koje navode da je grupa srpskih demonstranata, ni~im izazvana napala do zuba naoru`ane Nato vojnike. I u ovom slu~aju za australijske medije Srbi su de`urni krivci, ~ak i onda kad wihova pri~a nema ba{ nikakvog smisla. Jedna od najve}ih la`i u celom tom medijskom spinovawu Srba kao „ve~ite lo{e momke“ je i ta da su Srbi sa Kosova navodno „protestvovali zbog rezultata izbora“. Ve}ina Australijanaca koji se sre}u sa ovim informacijama naravno veruje ovda{wim medijima, jer realno nemaju mnogo na~ina da provere verodostojnost tih la`i. Tako }e za ve}inu obi~nih gra|ana Australije to biti gotova stvar, i verovatna konstatacija da eto „ti Srbi ponovo prave neki haos na Balkanu“. Naravno, srpska zajednica po~ev{i i od ovog nedeqnika SG se vi{e od 32 godine bori protiv te propagande, poku{avaju}i da se izbori za pravilan i jednak tretman u doma}im medijima. Iako ne treba nikad odustati, jasno je da je taj posao borbe za istinu u najmawu ruku „sizifov posao“. Aktuelna vlast u Srbiji ~esto voli da tvrdi da se slika o Srbiji u svetu promenila na boqe, ali to jednostavno ne odgovara realnosti. Negativnu sliku o Srbiji i Srbima nisu uspeli da promene ~ak ni mnogi na{i ambasadori, poput desetostrukog osvaja~a Australijan opena i jednog od najboqih tenisera svih vremena Novaka \okovi}a. Jer kada je prekju~e nakon prve pobede na Rolan Garosu, Novak poru~io: „Kosovo je srce Srbije – Stop nasiqu“ podr`av{i na taj na~in borbu Srba sa KiM, odmah je na no` do~ekana ta wegova poruka. To su jedva do~ekali i australijski mediji od kojih su neki ~ak pozvali i na izbacivawe \okovi}a sa turnira RG, jer je tobo`e negirao postojawe dr`ave Kosovo, koja je priznata i od Francuske i od Australije. Medijskom spinovawu nema kraja, i za ve}inu zapadnih medija to je igra „ma~ke i mi{a“ u kojoj su Srbi, ma gde god bili, uvek „negativci“ nezavisno od toga da li su u ulozi ma~ke ili mi{a.

Jo{ jedan doga|aj {okirao je ovda{wu javnost, to je ovonedeqna iznenadna neopoziva ostavka premijera Zapadne Australije Marka Mek Gouvena. O sada ve} biv{em premijeru pisao sam u vreme korone i lokdauna, kada je MekGouven od Zapadne Australije uspeo da napravi „kovid tvr|avu“. Taj wegov eksperiment }e se verovatno u bliskoj budu}nosti posebno izu~avati na fakultetima i institutima. Ipak, wegova iznenadna ostavka pokazala je da je i on bio samo „~ovek od krvi i mesa“, koji }e vrlo brzo biti zaboravqen. Osta}e jedino nere{iva enigma, za{to se ba{ sad povla~i, ako je ve} toliko bio omiqen me|u gra|anima najzapadnije i najve}e australijske dr`ave.

SUPERMARKET SA NA[IM PROIZVODIMA U SENT ALBANSU, TRAJE VE] DECENIJU I PO

NEKST MART – DU]AN KOJI LE^I NOSTALGIJU

Nedaleko od `elezni~ke metro stanice u Sent Albansu, na severozapadu Melburna, ve} deceniju i po postoji mali supermarket koji prodaje iskqu~ivo na{e proizvode iz Srbije, Republike Srpske i iz regiona Balkana. Popularnost ovog mesta traje ne samo zahvaquju}i ukusnim i kvalitetnim proizvodima iz zemaqa biv{e SFRJ ve} i zbog qubaznih i veoma {armantnih prodava~ica, koje su naravno„na{e gore list“.

Iako ovakvih marketa koji prodaju na{e proizvode ima {irom Melburna i Australije, odnosno svuda gde `ive na{i qudi, du}an pod nazivom „Nekst Mart 2“ (344 b, Main Rd West, St Albans) ima i neke posebne karakteristike. Popularnost ove male radwe sa dva ulaza je ogromna, jer veoma ~esto mu{terije dolaze i iz udaqenih krajeva Melburna. Nije nimalo ~udno ako sretnete tamo nekog Srbina, Bosanca ili Makedonca koji je prevalio i po 30 kilometara samo da bi ugrabio ne{to od na{ih proizvoda. Mnogi tako le~e nostalgiju, se}aju se detiwstva i ve}ina ne pita za cenu proizvoda. Od nedavno prodavnica „Nekst Mart 2“ ima novog vlasnika i menaxera, to je Nenad Milo{evi} koji je nov u ovom poslu ali veoma iskusan u biznisu generalno. Nenad je u Australiju do{ao po~etkom osamdesetih godina pro{log veka iz Zvornika, sa prostora dana{we Republike Srpske. „Poznajem dosta na{ih qudi i sara|ivao sam oduvek sa svima iz ~itave biv{e Jugoslavije. Na{i qudi su zaista vredni i posebni i uvek cene po{tewe iznad svega“- ka`e Milo{evi}. „Odlu~io sam da uplovim u ovaj biznis jer

je pravo zadovoqstvo raditi sa qudima koji ovde dolaze samo zato {to vole na{e proizvode. Jer mo`da na{a roba nije najboqa na svetu ali je mi volimo zato {to je na{a“, isti~e novi vlasnik „Nekst Marta“. On nagla{ava da }e radwa i daqe biti na usluzi svima onima koji vole na{e proizvode ali i da }e raditi na unapre|ewu usluge. U „Nekst Martu“ ima bukvalno svega i {to bi se reklo od „igle do lokomotive“. Naravno, lokomotivu je malo te`e spakovati u radwi, kroz {alu poru~uje Nenad, ali sve je mogu}e ako mu{terije to zatra`e.

Bogdana i Branka su qubazne i veoma {armantne prodava~ice, koje svakodnevno razgovaraju sa na{im qudima, kojima je ~esto od samih proizvoda koje kupuju, dra`e to {to mogu da popri~aju na na{im jezicima. Bogdana radi u ovoj prodavnici ve} vi{e od jedne decenije, i zna ve}inu na{ih mu{terija. „Kupuju najvi{e qudi na{eg porekla ali ima i drugih na-

cionalnosti, dolaze nam i Poqaci, Grci, Vijetnamci...“pri~a nam Bogdana. Ona nagla{ava da dobar proizvod kakvi su na{i jednostavno nema nacionalnost i da svi oni koji probaju jednom dolaze ponovo. Wen omiqeni proizvod je ajvar „Tanasi}“ iz Republike Srpske dok Branka preporu~uje ajvar „Bakina tajna“ iz Srbije. „Kupuje se bukvalno sve, najpoularniji su suxuci i }evapi, a od slatki{a najvi{e „medeno srce“ i „plazma“ – prenosi nam svoja dugogodi{wa iskustva Bogdana. Ona isti~e da na{i kupci, vole puno da pri~aju i da je to veoma ~esto i simpati~no.

„Ne `ale se na cenu ali uvek vole da kupe dobar i kvalitetan proizvod“- poru~uje Bogdana, dok u isto vreme razgovara sa mnom i slu`i druge mu{terije. Ona podse}a da u „Nekst Martu“ uvek mogu da se kupe i sve`e lepiwe, burek i razne vrste doma}ih kola~a, kao i da je radwa otvorena 7 dana u nedeqi.

Нови власник и менаџер, Ненад Милошевић

Некст Март 2

СТЕФАНОВИЋ - ПРВИ АМБАСАДОР РЕПУБЛИКЕ

Srbija do Naurua

Ambasador Republike Srbije Rade Stefanovi} predao je 19. maja 2023. godine akreditivna pisma predsedniku Republike Nauru Rasu Xozefu Kunu, ~ime je i formalno preuzeo du`nost prvog ambasadora (na nerezidencijalnoj osnovi) u ovoj dr`avi od uspostavqawa diplomatskih odnosa 2019. godine.

Posebno je naglasio zna~aj koji Republika Srbija pridaje poziciji Republike Nauru u vezi sa teritorijalnim integritetom i suverenitetom Republike Srbije, te da odluka Vlade Republike Nauru

da povu~e priznawe jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i Metohije pokazuje principijelnu podr{ku i zalagawe obe dr`ave za univerzalne principe me|unarodnog prava.

Predsednik Kun je izrazio zadovoqstvo zbog ~iwenice da je Republika Srbija akreditovala svog prvog ambasadora u Republici Nauru, kao i da ovaj istorijski momenat predstavqa zna~ajnu prekretnicu u bilateralnim odnosima. Obe strane su izrazile spremnost za intenzivirawe me|usobne saradwe u razli~itim oblastima, kao i me|usobnih kontakata – ukqu~uju}i i one na visokom nivou.

Tokom boravka u Republici Nauru, radi predaje akreditivnih

Direktor Uprave za saradwu sa dijasporom i Srbima u regionu Republike Srbije, Arno Gujon organizovao susret sa vladikama iz dijaspore

Tokom sastanka sa Arnom Gujonom, Episkop Siluan, koji trenutno boravi u Srbiji, je uputio re~i zahvalnost Republici Srbiji, Upravi za saradwu sa dijasporom, za podr{ku Kolexu Svetoga Save u Sidneju, obavestiv{i ih o progresu, kao i planiranim radovima vezanim za daqi razvoj ove jedinstvene institucije Srpske crkve na Ju`noj hemisferi. Episkop je uputio molbu gospodinu Gujonu za daqu podr{ku Kolexu s obzirom na predstoje}e radove, kao i poziv da poseti Kolex i srpsku zajednicu na Petom kontinentu.

pisama, ambasador Stefanovi} se susreo i sa biv{im predsednikom Republike Nauru i novoizabranim generalnim sekretarom Foruma pacifi~kih ostrva (Pacific Island Forum) Baronom Vongom. Susreo se i sa ministrom za informacije, komunikacije i tehnologiju Pionom Deijeom, i imao brojne susrete u razli~itim resorima (ministarstvima) – za spoqne poslove, za obrazovawe, za sport, poqoprivredu, `ivotnu sredinu.

Zanimqivosti o dr`avi Nauru

Nauru je jedna od najmawih dr`ava na svetu sa bogatim depozitima fosfora. Populacija ovog koralnog ostrva u Pacifi~kom Okeanu iznosi svega 13.000 qudi. Politi~ke partije na Nauruu ne postoje i svih devetnaest izabranih ~lanova skup{tine se vode na izborima kao nezavisni kandidati. Oni imaju trogodi{we mandate a za wih mogu da glasaju svi gra|ani Nauruu-a uzrasta preko dvadeset godina. Istorijski, gra|ani ove male ostrvske dr`ave su bili `rtve strane invazije, poput Nema~ke nakon nasilne aneksije 1888. godine koja je trajala

do kraja Prvog Svetskog Rata. 1919. godine, Nauru je do{ao pod kolonijalni uticaj Velike Britanije i Australije. Stekli su nezavisnost tek 1968. godine. Zanimqivo je {to je australijski premijer Robert Menzis ponudio da preseli celu populaciju Nauruu-a u Kvinslend {to su oni odbili. Rudarstvo fosfata je donelo privremeno blagostawe Nauruu-u ali su pogre{ne investicije prouzrokovale zvani~an bankrot 2000. godine. Skoro dvesedet godina ova dr`ava je slu`ila kao lokacija za procesuirawe azilantskih zahteva australijskoj vladi. Posledwi tra`ioci azila od australijske vlade su preba~eni u Brizbejn 2020. godine kada se kontroverzni prihvatni centar tamo zatvorio. Australija je najve}i razvojni partner dr`ave Nauru sa godi{wim doprinosem ovoj dr`avi od oko 30 miliona dolara. Najvi{e novca iz australijskih razvojnih fondova se ulaze u poboq{awe vladavine prava, zatim ekonomske usluge i finansijsku infrastrukturu, kao i u obrazovawe.

Pi{e: Nina Markovi} Kaze

Ekskluzivni intervju sa operskom peva~icom svetskog ranga Milijanom Nikoli}

„OPERA SPEKTAKULAR“ U

U mnogim delovima Australiji po ~iwe zima, ali u Brizbejnu je sun~ano i veselo jer se opera vra}a na scenu zajedno sa operskom peva~icom srpskog porekla, meco-sopranom Milijanom Nikoli}. Qubiteqe opere narednih dana o~ekuju koncerti vrhunske klasi~ne muzike a Milijani }e se na sceni pridru`iti i wen suprug, operski peva~ - tenor Rozario La Spina. Ekskluzivno za Srpski glas imali smo ~ast i privilegiju da razgovaramo sa na{om Milijanom, poznatom i popularnom ne samo u Australiji ve} i na svim kontinentima, i da saznamo ne{to vi{e o wenim turnejama, i o wenim pogledima na kulturu i umetnost.

n Milijana, drago nam {to ste se vratili u Kvinslend. Pratili smo vas na dru{tvenim mre`ama, kao i sve va{e koncerte u Srbiji i Italiji. [ta nam mo`ete re}i o toj nedavnoj evropskoj turneji na kojoj ste bili sa suprugom Rozario La Spinom?

MN: Celu pro{lu godinu sam provela u Evropi, uglavnom u Srbiji i u Italiji. Na Siciliji sam pevala ponovo jednu od mojih omiqenih uloga ‘Karmen’, na festivalu koji se zove „Teatri Di Pietra“, {to zna~i u prevodu „Festival pozori{ta od Kamena“. To su bili ti stari amfiteatri u tri grada: Taormini, Tindari i Sirakuzi. Tu sam pevala „Karmen“, u produkciji Koro Si}ilijano. Bila je to jedna ko-produkcija sa puno kolega iz [panije (odakle su bili flamenko igra~i), kao i dosta kolega peva~a iz Italije i [panije, i bilo mi je veliko zadovoqstvo da nastupim prvi put na tim otvorenim scenama pod vedrim nebom u Siciliji u tom letwem periodu. To je bilo zaista predivno iskustvo. Nakon toga, smo suprug i ja odr`ali

koncert na univerzitetu Belini, na Siciliji, i bili smo pozvani da odr`imo master klas za studente tog univerziteta. To nam je bila velika ~ast i veliko zadovoqstvo. To je jedno od na{ih novih iskustava koje smo napravili zajedno suprug i ja, dakle da prenosimo nekim mla|im generacijama na{e znawe i iskustvo koje smo stekli ve} godinama, rade}i kao operski peva~i na svim internacionalnim scenama. Bila nam je ~ast da budemo pozvani od ovog presti`nog univerziteta Vin}enco Belini na Siciliji. n Va{ suprug, operski tenor, Rozario La Spina, pevao je sa vama u

raznim operama u Narodnom pozori{tu u Beogradu. Videli smo neke video snimke, kada je svojim glasom rastopio srca publike, koja je to nagradila ogromnim aplauzom i pozitivnim ovacijama. Kako ste vi to do`iveli, pevati operu na „svom terenu“ sa Rozariom, i kako je bilo nastupati sa svojim suprugom na sceni?

MN: Suprug Rozario i ja smo proveli dosta vremena i u Srbiji. Zajedno smo nastupili u predstavi „Trubadur“. Bila nam je zaista velika ~ast i zadovoqstvo da nastupimo sa kolegama iz Srbije, da se ponovo sretnem sa nekim od svojih divnih kolega koji su mi nekada ~ak bili i uzor i sa kojima sam na po~etku svoje karijere sara|ivala. Nakon toga sam imala i debi u ulozi „Dulsine“ u Masneovoj operi „Don Kihot“. To je bilo zaista veliko zadovoqstvo da debitujem u nekoj novo ulozi u Narodnom pozori{tu, a moj suprug je zatim imao to zadovoqstvo da otvori „Turandot“, koja se prvi put izvodila nakon 50 godina. Nije ta predstava bila u Narodnom pozori{tu jedan podu`i period. Zna~i sredinom sedamdesetih godina pro{log veka je posledwi put izvo|ena. Bilo je izuzetno veliko interesovawe za ovu predstavu. Re`iju je radio unuk velikog peva~a Maria del Monaka, Mario Pavle del Monako, koji tako|e nosi wegovo ime. Re`ija je bila zaista sjajna, kostimi, scenografija – kompletna predstava

je bila na veoma visokom nivou. Dirigent je bio Italijan - Stefano Romani. Moj suprug Rozario, koji je pevao ina~e ovu ulogu (jedna od wegovih omiqenih), zaista je osvojio sva srca i publike i kolega na sceni. Svi su mu ~estitali i govorili: ”Hvala zete, sjajna predstava!”

To je bio jedan zaista veliki doga|aj za Beograd, beogradsku publiku, i mi smo u`ivali i bili veoma zadovoqni i sre}ni da smo bili deo tog doga|aja i da smo bili deo umetni~kog `ivota u Beogradu zadwih godinu dana.

n Ve} ste nastupili na koncertu opera u „autbek-u“. Kako biste to opisali ~itaocima SG, kakav je ose}aj pevati operske arije na otvorenom prostoru, daleko od urbane sredine?

MN: „Opera na autbek-u“, je ustvari festival u organizaciji Opere Kvinslend.

Ovo je ve} druga godina kako organizuju ovaj festival i u narednom periodu }e i daqe i}i svake godine. Ovo je zaista jedinstven festival zbog toga

Фото вест

Prvo kr{tewe u novoj crkvi

Sveti Luka u Liverpulu obavqeno

je 28. maja. Трогодишња Милица

Гагић из Ливерпула је постала

прва девојчица крштена у новој, велелепној цркви.. Weni roditeqi su Branislav i Jelena Gagi}.

Kumovi devoj~ice Milice su Zoran i Sawa Ratkovi}. Kr{tewe je obavio sve{tenik ove parohije Aleksandar Milutinovi}.

На фотографији пред олтаром је

фамилија Гагић: Бранка, Жељко, Сузана, Матеј, Бранислав, Милица, Јелена, Борислав и Смиља.

{to je Opera Kvinslend vede operu i u najudaqenije Kvinslenda, tj. u ove isturene i udaqene kao {to su Brizbejn, Uvek smo nastupali ma. Ovo je prvi put ovakvim okolnostima ralnih podru~ja. Pevali smo na mestu ni delovi dinosaurusa, muzej doba dinosaurusa, vidite kako i gde su istorijske `ivotiwe. jedan izuzetan doga|aj, nosite radost qudima, muzike i `ivog izvo|ewa su poprili~no izolovani, wima. Mnogi qudi su zli~itih delova Australije. gosti iz Los An|elesa, i sa drugih kontinenata velika atrakcija za Tamo sam imala vidim kako se vade

Милијана се припрема за концерт

Kvinslend `elela da donajudaqenije delove ove zajednice koje su od velikih gradova Brizbejn, Sidnej, Pert, itd. u velikim gradovida sam nastupala u okolnostima – u nekom od ru-

mestu gde su prona|edinosaurusa, gde postoji i dinosaurusa, gde mo`ete da su prona|ene te pra`ivotiwe. Za mene je to bio doga|aj, prvo {to doqudima, radost opere, izvo|ewa qudima koji izolovani, ali ne samo su doputovali iz raAustralije. ^ak su bili An|elesa, a osim Amerike, kontinenata jer to je tako|e turiste. i retku priliku da vade opali. Dosada ni-

sam imala neko po{tovawe prema opalu, me|utim kada sam videla koliko je ustvari to jedan toliko dragocen kamen koji ima toliko puno boja i razli~itih nijansi, a toliko je povezan sa ovim podnebqem u Australiji. Tada sam imala i priliku da nosim neke od tih opala za moj nastup.

Jedan od glavnih eskavatora je ba{ ~ovek koji je italijansko-hrvatskog porekla - Josip Taranto i imali smo prilike da popri~amo na svojim materwim jezicima. Imali smo vrlo bliske kontakte sa zajednicom tamo. Razgovarali smo o muzici na razli~itim panel diskusijama, a na{a dirigentkiwa Vanesa Skimol je odgovarala na pitawa. Postalo je jako veliko interesovawe, i za nas je bila velika radost da mo`emo da donesemo i poka`emo na{u umetnost i u tim najudaqenijim krajevima. Za nas je bio izuzetno veliki do`ivqaj da pevamo pod zvezdanim nebom, sazve`|e koje mo`ete da vidite u tim delovima gde je potpuni mrak, zna~i ni traga od svetlosti, elektrike ili bilo ~ega. Mo`ete da vidite mle~ni put i takvo sazve`|e koje u gradu nikada ne mo`e da se vidi. Zalazak sunca sa tom crvenom zemqom je zaista jedan poseban do`ivqaj, i zbog toga smo pravili te koncerte ba{ pred zalazak sunca. Zna~i, veliko zadovoqstvo, velika radost, sasvim ne{to nesvakida{we i bilo mi je zadovoqstvo da budem deo cele te pri~e ove godine. n Va{ slede}i koncert je ve} u junu sa kolegama iz opere koji internacionalne operske zvezde. Kako teku pripreme za ovakav vrhunski koncert jedinstven za grad Brizbejn i Kvinslend u celini?

MN: Slede}i koncert je tradicionalan, jer smo svi mi zajedno nastupali pre dve godine i to je bio jedan od prvih koncerata koji je nakon svih zatva-

rawa, nakon kovida i ~itave situacije bio divno prihva}en i prosto qudi su jedva ~ekali da do|u. Ovog puta ponovo se sakupqamo nakon dve godine. Ovo je koncert u sklopu festivala 4MBS-a. To je jedan od vrlo retkih festivala jednog radija. Mislim da je jedino EjBiSi u Londonu taj koji ima svoj festival i sada ovaj na{. Naravno EjBiSi u Londonu je mnogo ve}ih razmera, ali eto Brizbejn mo`e da se pohvali i ponosi da ima jedan takav festival. Nas ~etvoro: Hoze Karbo, Rozario La Spina, Eva Kong i moja malenkost, nastupi}emo i doneti ponovo velike hitove opere u Taun Hol-u Brizbejna, 11. juna u 15 ~asova. Karte su u prodaji i nadamo se da }e biti veliki odziv kao {to je bio i pre dve godine. Pripreme napreduju zaista sjajno. Ima}emo priliku da radimo sa dva tako|e sjajna umetnika kao {to su Tahu Meteson, koji je ina~e i muzi~ki direktor Opera Australije i tako|e wegov ro|eni brat Tama koji je re`iser i glumac i koji }e da vodi ~itav program i pravi re`iju za ovaj doga|aj. To je veliki doga|aj za Brizbejn i Kvinslend. Imamo veliku podr{ku od ekselencije Dr Xenet Jang, guvernerke Kvinslenda, tako da o~e-

kujemo i weno prisustvo na koncertu i nadamo se da }e se veliki broj iz srpske, italijanske, {panske, koreanske zajednice, (jer smo svi mi iz razli~itih zemaqa ovde do{li i napravili dom u Brizbejnu), da }e se odazvati i do}i da nas podr`e. n Kakvi su vam muzi~ki planovi do kraja godine?

MN: Muzi~kih planova naravno uvek ima. Ima dosta stvari i jo{ nekih projekata na kojima trenutno radim, ali o tome }emo kada bude do{lo vreme za to. Bi}e mi kao i uvek zadovoqstvo da to prvo najavim cewenim ~itaocima Srpskog glasa.

n Za kraj, {ta biste poru~ili ~itaocima SG?

MN: Dajte sebi {ansu da iskusite ne{to novo! Odite na koncert klasi~ne umetnosti, klasi~ne muzike, i opere. Vrlo ~esto su mi qudi rekli: “ Jao, ja to ne volim!” A onda kada sam ih pitala da li su ikada bili na koncertu klasi~ne muzike rekli su mi - “ne”. Tada bih qudima obezbedila karte da do|u, pogledaju, i osete klasi~nu muziku u`ivo, kao jedno posebno iskustvo.

Jer do`ivqaj je potpuno druga~iji

kada slu{ate muziku u`ivo, vidite sve instrumente, muzi~are, kada osetite te vibracije svih instrumenata i glasova u odnosu na ono kada slu{ate preko radija ili televizije. Eto, to je moja poruka, mo`da prihvatite to kao izazov i dajte sebi {ansu da zavolite klasi~nu muziku. Verujem da }e se mnogi prona}i u tome. A poruka na{im ~itaocima iz Brizbejna je - do|ite i u`ivajte u nekim od najlep{ih melodija opere.

Uskoro, Milijana Nikoli} i Rozario La Spina bi}e gosti na 4ZZZ radiju u Brizbejnu, kada }e na{i slu{aoci mo}i da ~uju na{ ekskluzivni intervju a mo`da i poneku ariju kao najavu predstoje}eg koncerta. Za vi{e informacija kako da slu{ate 4ZZZ i Zed Digital radio programe u zemqi i svetu, u`ivo ili u va{e slobodno vreme, zapratite nas na dru{tvenim mre`ama @BalkanBeatsZedDigital, @ThisAndThaton4ZZZ i @MondaySparkzzz.

Pi{e: Biqana Leti}

Foto: Arhiva Milijane Nikoli}, Mauricio Vitorino

PRVO KR[TEWE U NOVOJ CRKVI U LIVERPULU

OBELE@EN 10. RO\ENDAN - „KUD KARA\OR\E“ IZ SIDNEJA

KUD Kara|or|e iz sidnejskog predgra|a Rosmor, punih deset godina isti~e se svojim radom i

aktivnostima za ovda{wu srpsku zajednicu. U subotu 19. i nedequ 21. maja ove godine, vredni

~lanovi dru{tva sa svojim folklorcima, obele`ili su lep jubilej - 10. ro|endan od osnivawa i rada, i to uz pesmu, igru i veliko narodno veseqe.

Slavqu su se pridru`ili folklorci prijateqskih dru{tava sa kojima KUD Kara|or|e redovno sara|uje i koji su svojim prisustvom i nastupom tokom dva dana odu{evili mnogobrojnu publiku. U subotu ve~e, 21. maja, pred publikom u sali u Rosmoru predstavili su se KUD Srpskog centra Bonirig, KUD Izvor iz Liverpula , Sveti Nikola iz Blektauna, Sveti Stefan iz Ruti Hila i Sveti Sava iz Elanore Hajts. Za narodno veseqe brinuli su ~lanovi narodnog orkestra „[ampioni“ iz Sidneja i DJ Sale, a vrednu lutriju obezbedili su Milo{ Ninkovi}, Milan [u{ak i Sre}ko Mitrovi} u vidu sportske opreme. Doma}ini su za decu i mlade organizovali fudbalske i ko{arka{ke utakmice, neiz-

be`ne „dvorce na naduvavawe“ i druge zanimqive aktivnosti. ^estitamo Upravi na ~elu sa predsednicom Nata{om Bulatovi} i roditeqima dece iz KUD Kara|or|e na odli~noj organizaciji proslave, svim gostima, muzi~arima i u prvom redu na{oj

deci i omladini, ~uvarima srpskog identiteta u Australiji. Ukoliko `elite da se pridru`ite vrednim ~lanovima i folklorcima KUD Kara|or|e, to mo`ete u~initi na broj telefona 0413 086 845.

Joca Gajeskov

TRADICIONALNI 19. FOLKLORNI FESTIVAL U DAPTU

U subotu, 27 maja. 2023. godine, u sali Crkvene op{tine “Sveti Jovan Krstiteq” u Daptu, kod grada Vulongonga, odr`an je tradicionalni 19. po redu folklorni festival, u organizaciji ovda{we Folklorne grupe “Ravna Gora”. U~estvovalo je 10 folklornih grupa sa 23 folklor-

nih ta~aka kroz koje su folklorci mnogobrojnoj publici predstavili razne narodne no{we i igre iz svih na{ih srpskih krajeva.

Ovogodi{wi 19. Folklorni festival u Daptu otvorili su parohijski sve{tenik Nikola Kova~evi}, predsednik CO Rade \uki} i pred-

sednica folklora An|ela Nenadi}. Pored doma}ih folkloraca, program su ulep{ali gosti iz Srpskog centra u Bonirigu, Akademija “Krug” iz Sidneja, “Sveti Nikola” Blektaun, “Sveti Jovan Krstiteq” Volongong, KUD “Izvor” Liverpul, “Sveti Stefan” Ruti Hil i KUD “Ka-

ra|or|e” iz Rosmora. Voditeqka programa Nina Dabi} bila je na visini zadatka.

Posle nastupa folkloraca usledilo je veliko narodno veseqe uz bogatu trpezu i raznih pi}a za sve uzraste, koje su pripremili vredni doma}ini iz Dapta. J. Gajeskov

Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“

iz Australije poma`e Srbima u otaxbini

„Budite deo na{e humanitarne porodice i dajte svoj skromni doprinos na{im `eqama da pomognemo onima kojima je pomo} neophodna“ – poru~uju vredni volonteri ove ne-profitne organizacije, koja je nedavno registrovana i u Australiji, i ~iji je ciq sakupqawe sredstava za pomo} ugro`enim porodicama u Srbiji, Republici Srpskoj, i u {irem regionu Balkana.

I ove godine humanitarna ne-profitna organizacija „Srbi za Srbe“ sa uspehom nastavqa svoj dobrotvorni rad {irom Australije. Tokom 2022. godine grupa volontera je krenula u prikupqawe dokumenata za registrovawe organizacije u Australiji. Zvani~no, potvrdom od strane Australijske komisije za dobrotvorne i neprofitne organizacije (ACNC) Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ (Serbs for Serbs inc.) po~ela je sa radom na Petom kontinentu.

Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ nastala je 2005. godine kao ideja srpskog naroda u dijaspori s ciqem zajedni~kog organizovawa i pru`awa pomo}i ugro`enim sunarodnicima na Balkanu. Danas, organizaciju ~ine uglavnom mladi i porodi~ni qudi koji poverewem i iskreno{}u okupqaju vi{e od 100,000 donatora, 450,000 pratilaca na dru{tvenim mre`ama i vi{e stotina aktivnih volontera {irom sveta. Na{a misija je podizawe svesti o problemima u kojima `ive socijalno ugro`ene vi{e~lane porodice {irom Balkana. U posledwih 17 godina svog rada, organizacija „Srbi za Srbe“ prikupila je preko deset miliona evra, donacija, sa kojima je obezbedila pomo} za vi{e od 3,000 ugro`enih porodica {irom Balkana koje zajedno broje vi{e od 14,500 dece.

Potpuna transparentnost u finansijskom, operativnom i svakom drugom radu organizacije ustanovqena je od samog osnivawa na{eg udru`ewa. Stoga, na naslovnoj stranici zvani~nog sajta www.srbizasrbe.org se mogu prona}i informacije o trenutnom finansijskom stawu na ra~unima svih 11 ogranaka kao i kompletan protok novca za teku}u godinu.

Humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“ odlikovana je za svoj dosada{wi dobrotvorni rad na Vidovdan 2015. godine „Ordenom Svetog Save“ u manastiru Gra~anica, Ordenom Eparhije Gorwokarlova~ke 2016. godine u manastiru Komogovina, „Ordenom Krst milosr|a“ Predsednika Vlade Republike

Srpske u Bawa Luci, nagradom Skup{tine Grada Beograda za Herojsko delo 2018. godine i Ordenom Svetog Georgija I stepena od eparhije budimqansko-nik{i}ke u manastiru \ur|evi Stupovi 2023. godine. Nakon registracije na ovim prostorima volonteri

organizacije su uputili molbu episkopiji australijsko-novozelandskoj za Arhijerejski Blagoslov koji im je darovan od strane Episkopa australijsko-novozelandskog Siluana 10. januara 2023. godine.

Volonteri organizacije Srbi za Srbe na ovim prostorima upu}uju apel svim qudima i organizacijama koji su voqni da podr`e na{ humanitarni rad da im se jave. Skenirawem dole navedenog QR mogu se videti razli~iti na~ini za donirawe, a donacije se mogu uplatiti direktno na dole navedeni bankovni ra~un organizacije.

Iz ove organizacije navode da je za mawe od {est meseci nakon registracije ogranka na ovim prostorima ukupno skupqeno blizu 60.000 dolara, {to je otprilike za dva puta vi{e za isti period u par prethodnih godina pre registracije. Iz organizacije se navodi da su neizmerno zahvalni svim donatorima koji su svojim nesebi~nim donacijama doprineli ovom uspehu i time ulep{ali `ivote jo{ ve}em broju socijalno ugro`enih sprskih mali{ana u matici. U isto vreme se navodi da se iz organizacije zahvaquju navedenim pravnim licima i organizacijama za wihovu nesebi~nu podr{ku koji su tako|e doprineli ovom uspehu: Lova~ko Dru{tvo Zastava iz Sidneja, Crkvene Op{tine Sveti Nikola u Blektaunu u Sidneju, Sveti \or|e u Kabramati u Sidneju, Sveti Car Lazar u Aleksandriji u Sidneju, Sveta Petka u Rokbenku u Melburnu, zatim Kolu Srpskih Sestara iz Crkve Svetog Lazara u Aleksandriji, Kolu Srpskih Sestara iz crkve Svetog \or|a u Kabramati, ~lanovima igraonice Bubamara u okviru Crkve Svetog Lazara u Aleksandriji, Rokbenk Folklor Grupi, Crkvena Op{tina Sveti Sava i Kolo Srpskih Sestra u Adelejdu, Restorani Balkan Ekspres, kompanije AUSBIA i DELTA iz Adelejda, prodavnica Mini Mart iz Adelejda, Udru`ewe srpskih umetnika, Srpsko

Pravoslavno udru`ewe mladih (SOYA) i Srpski festival, Kolex Svetog Save u Sidneju i Srpski centar Madington u Pertu.

Na kraju iz organizacije podse}aju da donirawem iz Australije wihovom ogranku, donatori ostvaruju pravo na poreske beneficije. Donirawem se sti~e pravo da se li~ni oporezovani prihodi umawe za 100%

od vrednosti donacije.

Vi{e informacija o radu organizacije mo`e se na}i na wihovom veb sajtu (www. srbizasrbe.org i https://www.srbizasrbe.org/ australija), fejsbuk stranici (https://www. facebook.com/srbizasrbe i https://www.facebook.com/SerbsForSerbsAU) ili instagramu (srbizasrbe i serbsforserbsaustralia).

BALI - SAVR[ENSTVO LUKSUZA I NETAKNUTE PRIRODE

Na samom obodu Indijskog okeana u{u{kano je maleno, tropsko ostrvo Bali. Ostrvo koje zadivquje svojom lepotom kako prirode tako i qudskih tvorevina sagra|enih jo{ u minulim vekovima. Bali je potpuno odoleo globalizaciji i modernizaciji. Na ovom ostrvu se jo{ uvek `ivi po pravilima koja se decenijama nisu mewala. Stanovnici Balija su vrlo religiozni i svakodnevni `ivot im je ispuwen doga|ajima i aktivnostima kojima propovedaju svoju veru. Svaka ku}a, tj. dvori{te ima svoje “porodi~ne hramove“. Na povr{ini od upola mawoj od metro Melburna ili Sidneja `ivi vi{e od 4 i po miliona stanovnika a u glavnom gradu Denpasaru oko pola miliona.

Hoteli na Baliju kao da se takmi~e koji }e od wih da bude lep{i i luksuzniji. Zajedni~ko im je da su veliki, da se nalaze na samim pla`ama, da su prelepo sre|eni i da

Baline`anska kafa –najskupqa na svetu

Malo je poznato da najskupqa kafa ne dolazi iz Italije, Brazila ili Kolombije, ve} upravo sa Balija. Kultura uzgajawa kafe veoma je razvijena i sjajan na~in za upoznavawe sa lokalnom kulturom jeste upravo poseta planta`ama kafe. Svakako najzanimqiviji proces dobijawa najpoznatije vrste kafe na Baliju – Kopi Luvak. Ona se dobija iz fecesa palmine cibetke, lokalne `ivotiwske vrste i najskupqa je kafa na svetu. Cibetka je veoma izbirqiva i jede samo najkvalitetnija zrna kafe koja se dodatno fermeti{u varewem. Fermentacija smawuje kiselinu i gor~inu kafe, te se dobija napitak punog ukusa i arome.

svaki od wih ima bazen. Osim izrazito prijatnog i dopadqivog pona{awa, zaposleni u hotelima na Baliju se jo{ odlikuju `ivopisnim uniformama, koje imaju dowi deo u obliku haqine. Nose ih i mu{karci i `ene. Turistima se poklawa pa`wa kao bogovima.

NESTVARNE LEPOTE BALIJA

Posebnu pri~u na Baliju predstavqaju ekskurzije ka unutra{wosti ostrva u ciqu wegovog razgledawa i upoznavawa. Hram “Tanah Lot“, koji se nalazi na samoj obali mora i koji datira jo{ iz 16. veka, morate obi}i tokom posete. Posebno je zanimqiv podatak da je sagra|en iz jednog komada stene. Balinezi veruju da se odatle vidi najlep{i zalazak sunca na celom ostrvu, {to mo`e biti posebno interesantno zaqubqenim parovima. Bogata kultura Balija je najuo~qivija i najdostupnija u Ubudu. Letovawe na Baliju podrazumeva i obilazak pirin~anih poqa koja su pri~a za sebe. Ima ih bukvalno svuda i predstavqaju najlep{e prizore na ostrvu. Lepote Balija su brojne, kao i na~ini na koje se odmor u ovom tropskom raju mo`e provesti. Za qubiteqe prirode koji `ele da osete autenti~nu lepotu Balija i istovremeno u`ivaju u luksuznim hotelima, doru~kuju u privatnom bazenu sa pogledom

Nezaobilazne ture

Beskrajna pirin~ana poqa za mnoge su prva asocijacija na Aziju. Tura kroz pirin~ane terase Ubuda – Tegalang omogu}i}e vam da se upoznate sa procesom uzgajawa pirin~a, lokalnim na~inom `ivota i u`ivate u celodnevnoj {etwi kroz lokalnu istoriju, oivi~enu klasterima palmi i nestvarnim vodopadima.

Iznad xungle Ubuda mogu}e je zaquqati se, ugnezditi se na visokim terasama ili stenama i u`ivati u pogledu na divqu prirodu uz lokalne specijalitete.

U nepreglednom zelenilu Ubuda, sme{tena je posebna {uma, dom 1260 dugorepih masake majmuna i tri hinduisti~ka hrama. Majmuni nemaju strah od qudi, aktivni su tokom dana te se izbliza mogu posmatrati wihove svakodneve aktivnosti. Nije ih preporu~qivo hraniti, niti nositi hranu sa sobom, jer mogu postati agresivni.

od oktobra do aprila, dok sezona su{e nastupa u maju i traje sve do septembra. Poseta Baliju jednako je prijatna tokom cele godine, tropske ki{e daju posebnu ~ar odmoru, xungla Ubuda dobije smaragdno zelenu boju, dok su dani na pla`i uvek prijatni sa spektakularnim zalascima sunca i brojnim sadr`ajima od barova do lokalnih restorana i jedinstvenih masa`a na samoj pla`i. Najtopliji mesec je maj, dok je najhladniji januar sa prose~nom temperaturom od 26 stepeni. Ostrvo je najpopularnije od juna do septembra, kao i za Novogodi{we i Bo`i}ne praznike. Najidealnijim mesecima za posetu smatraju se april i maj kao i septembar i oktobar, kada je broj turista na ostrvu mawi, a vremenske prilike gotovo idealne.

Bali se smatra bezbednom destinacijom, na kojoj va`e standardne mere opreza poput neostavqawa li~nih stvari bez nadzora. O torbama i li~nim stvarima treba povesti ra~una posebno na popularnim pla`ama i nije preporu~qivo hodati nadomak puteva kojim se voze skuteri, jer xeparo{i neretko koriste ovo prevozno sredstvo za kra|u torbi. Kao i u ve}ini azisjkih destinacija, voda iz slavina na Baliju nije za pi}e, a kvalitet vazduha u gusto naseqenim regijama, mo`e biti nepovoqan za hroni~ne bolesnike.

KUHIWA I LOKALNA KULTURA

na xunglu Ubud je nezaobilazan. Hinduisti~ki hramovi, jedinstveni simbol Balija, sme{teni su upravo u Ubudu te je uvek dobro izdvojiti nekoliko dana za ovaj tropski raj. Posetioci koji `ele da se opuste u pla`nim barovima i u`ivaju u no}nom provodu, kao i surferi odmor po meri }e na}i u Kuti ili Semiwaku, gde je uvek `ivo i puno turista `eqnih provoda. Pla`e su sa visokim talasima, {to ih ~ini surferskim rajem, ali nisu idealne za kupawe. A za qubiteqe organizovanih pla`a sa svom potrebnom logistikom preporu~ujemo posetu Nusa Dui koja je idealna za porodi~ni odmor i celodnevno

kupawe. Ukoliko `elite da svom odmoru dodate notu neprikosnovenog luksuza, uputite se u Uluvatu na ~ijim liticama su sme{teni najluksuzniji hoteli. U`ivajte u pogledu od milion dolara na beskona~ni okean i visoke talase ili se bajkovitim stepenicama spustite do savr{enih privatnih pla`a.

VREMENSKE PRILIKE

I NAJBOQE VREME ZA POSETU

Blizina ekvatora omogu}ava toplu, tropsku klimu tokom cele godine, sa prose~nim temperaturama od 25-31 stepeni, u zavisnosti od monsunskih vetrova. Visoka vla`nost vazduha tipi~na je za ki{nu sezonu koja traje

Na Baliju je prisutno {est religija, od kojih je najdominantnija baline`anska varijanta hinudizma. Druge religije ukqu~uju islam, protestantizam, katolicizam i budizam. Baline`anska kuhiwa me{avina je azijske, indijske i bliskoisto~ne kuhiwe, kojoj lokalni za~ini i na~in pripreme daju poseban ukus. Sigurno je da }e ~ulo ukusa i mirisa biti zadovoqeno ~ak i kod najizbirqivijih gurmana. Najpopularnije lokalno jelo je Nasi Goreng {to u prevodu zna~i pr`eni pirina~. Aromati~ni pirina~ slu`i se sa piletinom, junetinom ili morskim plodovima, nadeven nezaobilaznim pe~enim jajetom. Popularni lokalni za~in, sambal, veoma je qut, tako da ako niste qubiteq za~iwenog, naglasite to doma}inima. Lokalna jela mogu se probati ve} za nekoliko dolara, a za qubiteqe internacionalne gastronomije, tu su poznati restorani sme{teni uglavnom u kategorizovanim hotelima. Osim svetskih koktela i hladnog lokalnog piva, uvek je dobra ideja osve`iti se sve`im mladim kokosom ili probati lokalni eliksir zdravqa – popularni xamu. Xamu je lokalni biqni napitak koji se pravi od limete, turmerika, tamarinda i |umbira.

Hram ”Tanah Lot”, sagra|en iz jednog komada stene

Hoteli na Baliju kao da se takmi~e koji }e od wih da bude lep{i i luksuzniji

LI^NE TRAGEDIJE VELIKOG PISCA (2) ME[A SELIMOVI]

(TUZLA, 26. APRIL 1910. –BEOGRAD, 11. JUL 1982.)

Bio je jugoslovenski i srpski pisac, univerzitetski profesor, scenarista i akademik. Redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti, a uvr{ten je u kwigu 100 najznamenitijih Srba. U vezi sa svojim nacionalnim opredeqewem — srpstvom, Selimovi} je jednom prilikom rekao: Srbin je slavno biti ali i skupo. Mislio je na sve one muke i peripetije kroz koje je pro{ao, da bi ostao veran sebi i bio ono {to jeste. Svoj ciq je formalno postigao tek 1972. godine, kada je wegov roman „Dervi{ i smrt“ iza{ao u Beogradu u ediciji „Srp ska kwi`evnost u 100 kwiga”.

Roman “Dervi{ i smrt“, objavqen 1966. godine, postao je pravo remek-delo. Radwa romana se odvija u 19. veku u Bosni, a glavni motivi su usamqenost, razmi{qawe i strah. Za ovaj roman je sam Selimovi} rekao da je roman o wegovom bratu, jer je u wemu prikazao jedva ~ujnu pobunu protiv dru{tva i atak na sebe zbog kukavi~luka i }utawa kada je re~ o wegovom bratu. Zaplet romana odvija se u 18. veku u Sarajevu pod osmanskom vladavinom, i odra`ava Selimovi} eva vlastita iskustva sa bratom. Pri~a govori o ispraznosti otpora jednog ~oveka protiv represivnog sistema i promeni koja se odvija u tom ~oveku nakon {to postane deo tog sistema. Ovaj roman je poveznica mudrosti nekih starih vremena i modernog razmi{qawa. Posvetio je roman suprugi Darki, iz zahvalnosti prema woj, jer ona je bila ta koja mu je davala podr{ku za sve {to je radio u `ivotu. Neki kriti~ari uporedili su ovaj roman sa Kafkinim ,,Procesom“. Preveden je na mnoge jezike, ukqu~uju}i engleski, ruski,

KWI@EVNO REMEK DELO

„Dervi{ i smrt“ je kritika je odmah odu{evqeno pozdravila kao izuzetno delo. Ovaj roman je napisan kao reakcija na tada{wi Titov re`im koji se vrlo ~esto obra~unavao sa politi~kim osu|enicima. I sam Me{in brat [efkija bio je u rodnoj Tuzli uhap{en, osu|en na smrt i pokopan na nepoznatom mestu, {to je bio dodatni ako ne i glavni motiv za nastanak ovog romana. Radwa romana zbiva se u 18. veku u nekom mestu u Bosni. Glavni junak je Ahmed Nurudin, dervi{ mevlevijskog reda. To je delo sna`ne misaone koncentracije, pisano u ispovednom tonu, monolo{ki, s izvanrednim umetni~kim nadahnu}em, povezuje drevnu mudrost s modernim misaonim nemirima. Ono po~iwe od religioznih istina kao oblika dogmatskog mi{qewa da bi do{lo do ~ovekove ve~ne upitanosti pred svetom, do spoznaje patwe i straha kao neizbe`nih pratilaca qudskog `ivqewa. ^uveni univerzitetski profesor i akademik Borislav Mihajlovi} Mihiz je roman Dervi{ i smrt opisao kao remek-delo i ~udo.

nema~ki, francuski, talijanski, turski i arapski. Svako poglavqe romana otvara se navodima iz Kurana. Pisci iz Bosne i Hercegovine predlo`ili su da se Me{a Selimovi} ovim romanom kandiduje za Nobelovu nagradu za kwi`evnost.

Tek kada je iza{ao „Dervi{” po~iwe za Selimovi}e normalniji `ivot, u materijalnom smislu, ali mu ~ar{ija ne opra{ta uspeh. Umoran od napadawa i nerazumevawa, od optu`bi za nacionalizam, oportunizam, progla{avan disidentom i neprijateqem, sit isko{enih pogleda i licemerstva, zauvek napu{ta Sarajevo i dolazi u Beograd. Po sopstvenom priznawu, tih devet godina `ivota u sredini koja ga je prihvatila, volela, poznavala, u kojoj on i Darka nisu nosili pe~at koji u Bosni nikada nije bio skinut, bile su najboqe godine wihovog `ivota. Taj wihov `ivot bio je bogat toliko da je nadahwivao Me{u na pisawe i stvarawe koje ne bi bilo toliko i takvo da nije `iveo u tvr|avi koju je Darka napravila oko wih. On je bio blag i popustqiv, ona odlu~na i zahtevna u svemu {to nije bilo materijalno. Ona ga je {titila i privijala onda kada su ga svi odbacivali. Ona mu je vidala rane od doju~era{wih drugova i saboraca i wihovih okrenutih glava. Izgubio je sve {to je mislio da ima, a dobio je ono {to nije znao ni da postoji, bezrezervnu qubav koju ni{ta drugo ne interesuje osim da se ostvari u punoj meri.

^etiri godine kasnije (1970), objavqen je roman “Tvr|ava“, koji je, za razliku od prethodnog, malo optimisti~niji i ispuwen verom u qubav. Do sada su jedino ova dva Selimovi}eva romana prevedena na engleski jezik. Pored mnogih dela, napisao je i kwigu o reformi jezika i pisma Vuka Karaxi}a, zatim o starom paru koji se suo~ava sa starewem i smr}u na jednom dalmatinskom ostrvu, i svoju autobiografiju pod nazivom “Sje}awa“.

Me{a Selimovi} je preminuo 11. jula 1982. godine, ne{to posle 22 sata, u beogradskoj Jovanovoj ulici. Imao je 72. godine. Nepokretan i nem, na televiziji je gledao prenos finalne fudbalske utakmice Svetskog prvenstva sa stadiona Santiago Bernabeu u Madridu, izme|u Italije i Nema~ke, kada mu je iznenada pozlilo. Iako je lekar brzo do{ao, mo-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu Amber stara~kog doma

Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge

117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115

(07) 3711 4711

gao je samo da konstatuje smrt velikana jugoslovenske kwi`evnosti. Prijateqi i supruga Darka do kasno u no} su sedeli pored wegovog tela ~ekaju}i pogrebnike. Sahrawen je 14. jula u Aleji zaslu`nih

QUBAVNI @IVOT

Bio je o`ewen `enom po imenu Desa, sa kojom je imao }erku Slobodanku. Desa je bila lepa `ena, po zanimawu profesorka fizi~kog u gimnaziji u Tuzli. Vodila je poreklo iz poznate srpske porodice. Po izgledu visoka i vitka, a po naravi vitalna i energi~na. Ipak, Selimovi} je napustio suprugu i malo dete zbog `ene u koju se zaqubio. Tada ga Desa prijavquje za vanbra~nu vezu i neveru. @ena u koju se zaqubio zvala se Daroslava Bo`i}, bila je supruga nestalog zarobqenika iskqu~enog iz partije i }erka divizijskog generala vojske Kraqevine Jugoslavije. Upoznali su se slu~ajno kad je ona do{la u wegovu kancelariju. Razveo se od Dese i o`enio Daroslavu, koju je neizmerno voleo i sa kojom je dobio dve }erke Jesenku i Ma{u koje `ive u Beogradu. Daroslava je umrla 1999. godine tokom bombardovawa.

gra|ana Beograda na Novom grobqu, pored Skendera Kulenovi}a i Milo{a Crwanskog. Sa ovog sveta oti{ao je tiho i nenametqivo, a oni koji su ga poznavali ka`u da je ba{ tako i `iveo.

REZULTATI POPISA ZAVODA ZA STATISTIKU REPUBLIKE SRBIJE

Stanovni{tvo Srbije sve starije

Prose~na starost gra|ana Srbije je 43,8 godina. – Najstarija op{tina u zemqi je Crna Trava, ~iji `iteqi u proseku imaju 56,37 godina, a najmla|a Tutin, ~iji stanovnici prose~no imaju 34,60 godina. Svaka sedma osoba u Srbiji je dete, a svaka peta ima vi{e od 65 godina. Izme|u dva popisa broj dece mla|e od devet godina smawen za skoro 50.000. Istovremeno raste broj starijeg stanovni{tva.

U Srbiji `ivi 183.047 vi{e `ena od mu{karaca, a prose~na starost stanovni{tva iznosi 43,8 godina, govore najnoviji rezultati popisa stanovni{tva Srbije, koje je nedavno objavio Republi~ki zavod za statistiku. Kako isti~u stru~waci nacionalne statisti~ke institucije, `ene su u proseku tri godine starije od mu{karaca – one u proseku imaju 45,2 a mu{karci 42,4 godine. U odnosu na prethodni popis stanovni{tva, koji je sproveden 2011. godine, prose~na starost stanovni{tva pove}ana je za oko jednu i po godinu.

Broj starih i daqe uveliko prema{uje broj dece u Srbiji – kako navode predstavnici RZS-a, broj najmla|ih u ukupnom stanovni{tvu iznosi 14,4 odsto, dok je udeo osoba starijih od 65 godina porastao sa 17,4 procenta 2011. godine na 22,1 odsto 2022. godine. To u prevodu zna~i da je svaka sedma osoba u Srbiji dete, a svaka peta ima vi{e od 65 godina. Izme|u dva popisa broj dece mla|e od devet godina smawen je za 46.279, a najve}e smawewe zabele`eno je me|u mladim stanovni{tvom – u Srbiji je 2011. godine `iveo 439.741 stanovnik uzrasta od 20 do 24 godine, dok je posledwi popis pokazao da u na{oj zemqi `ivi samo 337.105 mladih tog uzrasta. Izme|u dva popisa Srbija je izgubila i oko 100.000 mladih uzrasta od 25 do 29 godina. Istovremeno, raste broj najstarijeg stanovni{tva – posledwi popis pokazuje da u zemqi `ivi 117.651 osoba starija od 85 godina, dok je

na prethodnom popisu evidentirano 81.550 osoba tog uzrasta. Najnepovoqnija demografska situacija jeste u regionu Ju`ne i isto~ne Srbije, gde je skoro svaka ~etvrta osoba starija od 64 godine, dok je u Beogradskom regionu „samo” petina stanovnika starija od 64 godine. Regionalno posmatrano, najstarije stanovni{tvo `ivi u Isto~noj i ju`noj Srbiji, u kojoj je prose~na starost zna~ajno ve}a od republi~kog proseka. Najstariji grad u zemqi je Crna Trava, u kojoj je prose~na starost `iteqa 56,37 godina. Veoma staro stanovni{tvo `ivi i u Babu{nici, Svrqigu, Gaxinom Hanu, @agubici, Ku~evu i Negotinu – u ovim gradovima stanovnici imaju u proseku vi{e od 50 godina. Najstariji `iteqi Beograda `ive na op{tini Stari grad, gde je prose~na starost 45,45 godina, dok je „najmla|a” beogradska op{tina Zvezdara, jer u woj gra|ani u proseku imaju „samo” 41 godinu. U „mla|e” vojvo|anske gradove spadaju @abaq, u kome je prose~na starost stanovni{tva 41,14 godina i Mali I|o{, sa prosekom od 42,9 godina, a u najstarije ^oka i Ba~ka Topola, u kojima je prose~na starost 46 godina. Najmla|i gradovi u regi-

MUDRE MISLI I CITATI

Motivacija je tema o kojoj se ~esto govori i pi{e, mnogo je onih koji nude re{ewe za problem demotivisanosti, mnogi su ~ak razvili i ~itavo poslovawe posve}eno prou~avawu i re{avawu ovog problema. Vrlo ~esto sami ubijemo svoju motivaciju i ne zapo~iwemo svoj zadatak samo zbog toga kako se ose}amo u odre|enom momentu.

Kada bi ose}awa bila neophodna da se zavr{e obaveze, mnogo qudi uop{te ne bi ni odlazilo na posao. Negativne, demotivi{u}e emocije se prevazilaze zato {to drugog izbora nema. Isto va`i i za sve one stvari kojima `elimo da se bavimo, ali nas neka emocija, na primer strah, sputava u tome. Pro~itajte citate o motivaciji koji }e vas osloboditi straha i pomo}i vam da dostignete ciq.

Citati i izreke – O motivaciji

uuu Nikad nemoj odustati, jer uvek postoji vreme i mesto kada }e se plima promeniti. Herijet Bi~er Stou

uuu Kreativan ~ovek motivisan je `eqom da postigne, a ne `eqom da pobedi druge. Ajn Rand

uuu Ama, misli dobro, pa }e dobro i biti. Ivo Andri}

uuu Neka ti udica bude uvek ba~ena. U jezeru u kojem

U BEOGRADU MAWE BEBA

onu [umadije i zapadne Srbije jesu Tutin, ~iji gra|ani imaju u proseku 34,60 godina, i Pre{evo, sa prose~nom staro{}u `iteqa od 37,57 godina. „Najstariji” je Rekovac, u kome prose~na starost stanovni{tva iznosi 51,5 godina. Rezultati posledweg popisa stanovni{tva tako|e svedo~e da u Srbiji `ivi 3.231.978 mu{karaca i 3.415.025 `ena. Polna statistika otkriva da je tre}e doba – `enskog pola, to jest da u Srbiji ima neuporedivo vi{e starijih `ena nego starijih mu{karaca, o ~emu su ve} svedo~ile brojne sociolo{ke studije, koje su otkrile da u na{oj zemqi `ivi najvi{e udovica u Evropi. Tako, primera radi, rezultati popisa svedo~e da u se starosnoj kategoriji „85 i vi{e godina” nalazi 75.370 `ena i samo 42.281 mu{karac, a sli~na statistika va`i i za sedamdesetogodi{wake – podaci govore da u na{oj zemqi `ivi 382.550 `ena starih od 70 do 79 godina i svega 291.022 mu{karca iste starosne dobi.

Rodna statistika postaje jo{ zanimqivija ako se ima na umu da se svake godine u Srbiji rodi izme|u 2.500 i 3.000 de~aka vi{e nego devoj~ica – brojke govore da su

U Srbiji je u prva ~etiri meseca ove godine ro|eno 19.230 beba, to jest svega 66 dece vi{e u odnosu na januar, februar, mart i april 2022. godine, govore najnoviji podaci Srpskog zavoda za statistiku, ~iji stru~waci isti~u da to zna~i pove}awe od svega 0,3 odsto novoro|enih. U Beogradu je ro|eno 37 beba mawe u prvom ~etvoromese~ju ove godine u odnosu na isti period lane, {to predstavqa neprijatno iznena|ewe ako se zna da u prestonici `ivi skoro tre}ina Srbije. U Vojvodini je ro|eno pet beba mawe nego u istom periodu 2022, dok podaci govore da se najve}i porast novoro|enih u statisti~kom smislu bele`i u regionu [umadije i zapadne Srbije, u kome je broj novoro|enih beba ve}i za 65 u odnosu na lane.

Statistika mortaliteta daje nadu da se polako opra{tamo sa pandemijom virusa korona – u prva ~etiri meseca ove godine broj umrlih u Srbiji iznosio je 34.173, {to zna~i da je 10.042 osobe mawe nego u istom periodu lane, {to predstavqa statisti~ki pad od 22,7 procenata. Demografe posebno raduje podatak da se u svim regionima Srbije bele`i mawa smrtnost u odnosu na prethodnu godinu.

mu{karci u broj~anoj prednosti do 39 godine `ivota, kada se wihov broj izjedna~uje sa brojem `ena, a od 55 godine `ivota pripadnice lep{eg pola po~iwu da dominiraju. U prilog toj tezi govore i rezultati posledweg popisa stanovni{tva, koji svedo~e da u starosnoj grupi od 55 do 59 godine `ena ima ~ak 15.613 vi{e nego mu{karaca, dok u starosnoj grupi od 65 do 69 godina ima ~ak 28.486 `ena vi{e nego mu{karaca.

uuu Ve}inu va`nih stvari u svetu postigli su qudi koji nisu odustajali kada se ~inilo da uop{te nema nade. Dejl Karnegi

najmawe o~ekuje{, pojavi}e se riba. Ovidije

uuu Velika je nesre}a kad ~ovek ne zna {ta ho}e, a prava katastrofa kad ne zna {ta mo`e. Jovan Du~i}

uuu Odreknite se `ivota sa samosa`aqevawem u zamenu za `ivot sa svrhom. Nik Vuji~i}

uuu Jedno qudsko bi}e je jedan od 40.000 spermatozoida. Taj jedan je uspeo. 39.999 nisu uspeli. Zna~i, vi ste {ampioni. Svako ko se rodio on je ve} uspeo. Zoran \in|i}

uuu Za dvadeset godina, bi}ete vi{e razo~arani stvarima koje niste u~inili nego stvarima koje jeste. Zato isplovite iz sigurne luke. Istra`ujte. Sawajte. Otkrijte. Mark Tven

uuu Preko no}i postaje slavan samo onaj ko je danima neumorno radio. Henri Ford

uuu Krenite korak po korak. Ne morate videti ~itavo stubi{te. Samo napravite prvi korak. Martin Luter King

uuu Pitawe nije ko }e da mi dozvoli, ve} ko }e da me zaustavi. Ajn Rand

uuu Sve je dosti`no! Nemogu}e postoji samo kod ludaka. Napoleon Bonaparta

uuu Svi va{i snovi mogu postati stvarnost – ukoliko imate hrabrosti da ih sledite. Volt Dizni

uuu ^ovek koji preme}e planine, zapo~iwe premetawem kamen~i}a. Kineska poslovica

uuu Ja ne verujem u pesimizam. Ako ne{to ne ide onako kako mi `elimo, idi napred. Ako misli{ da }e padati ki{a, pada}e. Klint Istvud

uuu Oluje ~ine da hrastovi pu{taju dubqe korewe. Xorx Herbert

uuu Nije bitno ko zapo~iwe igru ve} ko je zavr{ava. Xon Vuden

MALI ZVORNIK I KRAQEV GRAD

Kraqevstvo za turiste iza gvozdenih vrata

Lavirint pod zemqom gra|en je s ciqem da bude skloni{te za ~lanove dinastije Kara|or|evi}, vlade i oficire u slu~aju rata. Ubistvo u Marsequ promenilo je sve planove pa i istoriju.

Svako mesto krije pri~e i tajne, koje ga ~ine posebnim. Jedno od takvih je i gradi} Mali Zvornik. Statistika ga svrstava me|u najmawe i najmla|e op{tine u Ma~vanskom okrugu. Ukqe{teno izme|u vrhova planina, ome|eno rekom Drinom koja mu je i prirodna granica prema susednoj Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj.

Tri mosta „broda”: `elezni~ki, betonski veliki i pe{a~ki most kraqa Aleksandra iz 1930. godine spajaju ga sa susedom - gradom Zvornikom na drugoj strani. Ako neko pa`qivo pogleda s te strane, preko reke, uo~i}e u okolini „Kraqevog mosta” pirg crkve koja kao da izvire iz kamene gore. Zahvaquju}i blagoslovu episkopa {aba~kog gospodina Jeroteja imali smo priliku da je fotografi{emo unutra. Gvozdena vrata na ulazu u ovu 33 metara visoku crkvu ~uvaju

na je smisao `ivota”, koju ~ine jedinstvena regata na mirnim vodama i pecawe soma na bu}ku. Sve organizujemo uz pomo} op{tine i menaxmenta hidroelektrane koja je okosnica razvoja op{tine. Radnici hidroelektrane reguli{u nivo vode u jezeru i na Drini u toku manifestacija - dodaje Luki}eva, podse}aju}i da me{tani 12 sela u op{tini svoje proizvode, ~etvrtkom, ina~e pazarnim danom, iznose na gradsku pijacu. Oranica ima, ali vi{e od polovine op{tinskog podru~ja prekrivaju {ume u kojima lovci mogu da odstrele divqa~ - ima srnda}a, divqih sviwa, vukova, {akala, ze~eva, fazana...

...

SRELI ARHEOLOGE

NA VIDIKOVCU ORLOVINE...

Arheolo{ki nalazi potvr|uju neprekidni `ivot na ovom prostoru. Mi se upu}ujemo najpre na jedan od tri najlep{a vidikovca - Orlovine, gde nailazimo i arheolo{ke iskopine rane sredwovekovne crkve iz doba cara Justinijana. Sagovornik nam je arheolog dr Dejan Radi~evi}, docent na Odeqewu

zavr{avali su se na vrhu Orlovina. Sli~an je i utvr|eni grad s druge strane Drine, koga narod zove Jerinin ili \ur|ev grad, a ~iji su bedemi i kule boqe o~uvani zato {to poti~u iz poznog sredweg veka i kasnijeg vremena. I on se zavr{a vao na reci - isti~e arheolog Radi~evi}.

- Obe tvr|ave `ivele su u ranovizantijskom vremenu i ~inile celinu i s wih se kontrolisao prostor ulaska kroz drinski tesnac iz panonske ravnice u unutra{wu oblast Dinarida. Tuda je vodio put koji je spajao metropole Sirmijum, glavni grad provincije Panonija, i Salonu, glavni grad provincije Dalmacija. Tvr|ava s malozvorni~ke strane zauzima prostor od oko

je oko petdratnih metara, du`ina svih hodnika iznosi kilometar i po i ~ini ga 75 prostorija i dve crkve. U objektu je bio planiran sme{taj za oko 4.500 qudi, po~ev od kraqa, ministara u vladi, istaknutih oficira u vojsci i prate}eg osobqa. Zanimqivo je da je ovde, pre odlaska u London, posledwu no} prespavao mladi kraq Petar Drugi Kara|or|evi} od 9. do 12. aprila 1941. godine.

ulaz u wenu tako|e 33 metara dugu i isto toliko {iroku krstoliku osnovu, udubqenu u stene planinske kose koja se spu{ta ka reci.

KRENULI SMO NA PUT...

Do Malog Zvornika iz Beograda najboqe je do}i iz Beograda delom auto-puta ka Zagrebu, do iskqu~ewa za Rumu. Odatle preko [apca putem kroz ravni~arsku Ma~vu uz Drinu dolazi se do varo{ice. U centru grada, pored zgrade op{tine i autobuske stanice, nalazi se turisti~ka organizacija u kojoj nekoliko mladih qudi predvo|enih direktorkom Maricom Luki} `eli da ovo mesto i wegov turisti~ki potencijal predstave posetiocima iz cele Srbije.

Tako smo u razgledawe po{li s vodi~em Jeftom Markovi}em, koji nas je proveo okolinom i kroz tajni podzemni grad Kara|or|evi}a. Kompleks je gra|en tridesetih godina pro{log veka u najve}oj tajnosti da bi danas bio glavna atrakcija grada.

Drina i weno jezero vrlo su va`an oslonac turizmu i manifestacijama koje se tu godinama odr`avaju. Direktorka Luki} pomiwe „Skobaqijadu” i „Gurmanijadu” koje se odr`avaju 10. juna, a ~ine ih takmi~ewe u pecawu ribe na plovak i pripremawu ribqe ~orbe, gula{a i pasuqa.

- Krajem jula imamo manifestaciju „Dri-

za arheologiju Filozofskog fakulteta univerziteta u Beogradu, jedan od rukovodilaca iskopavawa.

Do vidikovca vodi strmi planinski put du`ine oko 800 metara. Opijeni prole}nim mirisom poqskih trava, qubi~ica i sve`im prijatnim vetrom sa zelene Drine, stigli smo do vidikovca iznad koga se uo~avaju otkopani zidovi hrama. Odatle se pru`a izvanredan pogled na drinsko jezero, hidroelektranu Mali Zvornik i sam grad. U povratku smo susreli kirixije, oca i sina mu Milo{a ^olakovi}a koji ve{tim manevrima kowa izvla~e bandere do vidikovca.

O ostacima crkve i utvr|enim bedemima s obe strane Drine dr Radi~evi} ka`e da je „oduvek bio geopoliti~ki zna~ajan za sve narode koji su ovde `iveli”.

- Prve informacije o lokalitetu s desne strane Drine dobijamo pedesetih godina pro{log veka, kada je po~ela izgradwa hidroelektrane. Tada su otkrivene dve grobnice zidane uz svod. Jednu od wih su dokumentovali stru~waci Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture Srbije. Deo lokaliteta je uni{ten tokom gra|ewa. Ostaci drugog dela bedema nalazili su se u neposrednoj blizini zgrade op{tine i oni potvr|uju da se tvr|ava nekada {irila do same reke. Na drugoj strani, bedemi tvr|ave

20 hektara i jedan je od najve}ih utvr|enih kompleksa novosagra|enih u 6. veku, u vreme cara Justinijana. Veliki zna~aj ovog utvr|enog centra potvr|uju i arheolo{ke iskopine ostataka monumentalne crkve duge preko 30 metara, najve}e u {irem okru`ewu toga vremena. Na woj jo{ nismo zavr{ili istra`ivawa - napomiwe na{ sagovornik.

I STIGLI U TAJNI GRAD

KRAQA ALEKSANDRA

Ali vratimo se u tajni grad Aleksandra Kara|or|evi}a.

„Kamena devojka” je {ifrovani naziv za vojni kompleks i komandni centar koji je gradio kraq Aleksandar Kara|or|evi} tridesetih godina pro{log veka. Pored kraqa za ovu gra|evinu znalo je samo pet qudi. Grad su gradili zatvorenici iz cele tada{we dr`ave Jugoslavije, koji su na gradili{te dovo|eni no}u s povezom na o~ima. Gra|en je od 1930. do 1934. godine kada je gradwa prekinuta zbog ubistva kraqa Aleksandra u Marsequ, tako da je zavr{eno otprilike dve tre}ine skloni{ta.

Glavni projektant, ovog kompleksa posebne namene, bio je Rus @ilov, li~ni prijateq kraqa, o kome se tako|e i danas malo zna. Ukupna povr{ina ovog podzemnog grada

Mali Zvornik izabran je za ratno-komandni centar pre svega zbog toga {to je lokalno stanovni{tvo oduvek bilo privr`eno dinastiji. Nalazio se u centru tada{we dr`ave, odakle se brzo mogla organizovati vojska i na Drini i na Savi za odbranu zemqe. Pritom su prirodne {upqe stene omogu}avale izgradwu s malo tehnike, a velika opti~ka vidqivost terena - jer se s vrhova sagledava veliki prostor Srbije i sada{we Republike Srpske - bila je dodatni argument pri birawu lokacije. Kompleks podzemnog grada ure|en je za posetioce tokom 2020. godine. U cenu ulaznice od 250 dinara ura~unat je obilazak kompleksa, stru~no vo|ewe kustosa i ~as istorije. Deca ne pla}aju ulaz. Na{ vodi~ proveo nas je kroz prostorije gde smo videli rekonstruisanu postavku sale za sednicu vlade, kraqev kabinet i apartman. U sali za sednicu vlade ~uva se broj „Politike” izdate 6. aprila 1941. godine. Posle jedno~asovnog obilaska iza{li smo na glavni ulaz kroz masivna te{ka metalna vrata sa specijalnom bravom. U stenama planine, maskirane okolnom florom, nalazi se jo{ deset evakuacionih izlaza ili ulaza, u zavisnosti s koje ste strane u podzemne odaje

grada u{li.

Ulaz u tajni grad Aleksandra Kara|or|evi}a

U objektu je bio planiran sme{taj za oko 4.500 qudi, po~ev od kraqa, ministara u vladi, istaknutih oficira u vojsci i prate}eg osobqa

Du`ina svih hodnika iznosi kilometar i po i ~ini ga 75 prostorija i dve crkve Pored kraqa za ovu gra|evinu znalo je samo pet qudi

Mali Zvornik izabran je za ratno-komandni centar pre svega zbog toga {to je lokalno stanovni{tvo oduvek bilo privr`eno dinastiji

JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (4) 1.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

ALEKSANDAR JE MOGAO DA POSTANE KRAQ JO[ U MARTU 1919.

GODINE

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

Beograd – mesto susreta Isto~ne i Zapadne Evrope

Na vest o smrti kraqa Petra Narodna skup{tina je odr`ala sednicu, a vlada je izdala proklamaciju kojom je narodu objavqena kraqeva smrt i stupawe na presto novog kraqa Aleksandra Prvog. Zanimqiva je okolnost da je novi kraq bio odsutan, jer se nalazio na le~ewu u Parizu. On je odmah posle poku{aja vidovdanskog atentata otputovao i ostao na le~ewu ~etiri meseca, pa je predsednik vlade Nikola Pa{i} obavestio skup{tinu da „kraq Aleksandar le`i bolestan u posteqi“ i da mu „bolest ne dopu{ta ni da se kre}e u samom krevetu, a kamoli da hoda i da putuje“, pa prema tome „nije u mogu}nosti da polo`i zakletvu u Ustavom odre|enom roku“. Istovremeno se Aleksandar oglasio iz Pariza objavom narodu da je stupio na presto i preuzeo kraqevsku vlast i da zbog bolesti ovla{}uje Ministarski savet da ga zastupa do povratka u otaxbinu. Kraq Aleksandar je bio krhkog zdravqa. Osim trbu{nog tifusa ~ije je posledice ose}ao ~itavog `ivota, on je na po~etku 1916. imao i hirur{ku intervenciju u Skadru. Radilo se o upali mo{nica koja se pogor{ala prilikom povla~ewa srpske vojske preko Albanije. Posle zavr{etka rata i ujediwewa o~igledno je wegovo zdravqe i daqe bilo lo{e, pa je doneta odluka da ode na le~ewe u Francusku. Tek kada se vratio sa le~ewa polo`io je kraqevsku zakletvu, ali nikada nije krunisan.

Aleksandar je mogao da postane kraq jo{ u martu 1919, kada je wegov otac u Kastelu kod Atine 11. marta 1919. potpisao akt kojim se odri~e prestola u korist Aleksandra. Ovoj odluci je prethodila prepiska izme|u kraqa Petra, vlade i prestolonaslednika koja je rezultirala dogovorom o kraqevoj abdikaciji, ali, osim kraqevog potpisa, na aktu o abdikaciji nema drugih potpisa niti datuma. Mnogi to tuma~e namerom da akt o abdikaciji bude obnarodovan u pogodnoj prilici, mo`da prilikom zasedawa Privremenog narodnog predstavni{tva, {to se nije dogodilo. Tako je do smene na prestolu do{lo tek posle smrti kraqa Petra. Kraq se `eni. Nepunih deset meseci posle smrti kraqa Petra, 8. juna 1922, Beograd je za trenutak postao evropska metropola u kojoj su se okupili predstavnici najmo}nijih vladarskih dinastija i druge

Kraq Александар са балкона старог двора представља своју будућу краљицу

vi|ene li~nosti da prisustvuju kraqevskoj svadbi izme|u Aleksandra i wegove izabranice rumunske princeze Marije. Marijin otac kraq Rumunije Ferdinand, iz ~uvene loze Hoencolerna koja je Evropi podarila nekoliko krunisanih glava, va`io je tada za jednog od najbogatijih qudi u Evropi. U trenutku `enidbe Aleksandar je, bar po onda{wim merilima, bio ve} „matori momak”. Imao je 34 godine. Od ratovawa nije imao vremena da razmi{qa o `enidbi. Tek po zavr{etku vojevawa i sre|ivawa poslova oko ujediwewa, po~eo je da razmi{qa o koraku koji nije sudbonosan samo za wega intimno, ve} jo{ vi{e za dr`avu na ~ijem je ~elu i kojoj treba obezbediti naslednika prestola. Jedva da je pro{lo mesec dana od progla{ewa ujediwewa, kada su po~eli prvi kontakti sa rumunskim dvorom. Otpravnik poslova u Bukure{tu je 6. januara 1919. izvestio tada{weg predsednika vlade Stojana Proti}a o razgovoru sa predstavnicima rumunskog dvora o `enidbi jugoslovenskog prestolonaslednika sa jednom od rumunskih princeza i prenosi navodnu izjavu rumunskog kraqa da bi bio najsre}niji kada bi mu zet bio Aleksandar Kara|or|evi}.

Dvanaest godina mla|a Aleksandrova izabranica princeza Marija bila je visokog porekla. Wena baba po majci bila je sestra ruskog cara Aleksandra Tre}eg, a deda po majci bio je sin britanske kraqice Viktorije, {to zna~i da je bila u rodbinskim odnosima sa svim evropskim kraqevskim ku}ama. Marija svog budu}eg supruga nikad pre toga nije videla. Kada su joj pokazali wegovu fotografiju, navod-

no je odmah pristala. Svadbena ceremonija obavqena je pet meseci posle veridbe, 8. juna 1922. u beogradskoj Sabornoj crkvi pod vo|stvom srpskog patrijarha Dimitrija. Beograd je bio sve~ano ukra{en i doma}in brojnim gostima i novinarima iz sveta, ali i onima koji su iz unutra{wosti pohrlili da vide ne{to {to }e pamtiti celog `ivota. Procewuje se da je tog dana u Beogradu, koji je imao jedva 100.000 stanovnika, bilo jo{ 20.000 qudi koji su do{li da vide kraqevsko ven~awe. Ali ovaj doga|aj je mnogo vi{e od svetkovine. Beograd je tog dana bio mesto susreta zapadne i isto~ne Evrope, a londonski list „Dejli kronikl“ je naglasio da ven~awe jugoslovenskog kraqa i rumunske princeze „simbolizuje o`ivqavawe civilizacije koja je vekovima bila ga`ena od Turaka i tutorstva od stranih sila“. Sada su i Rumunija i Kraqevina SHS deo evropskog dru{tva, {to je za Kraqevinu SHS, ~iji su jugoisto~ni delovi donedavno bili orijentalna provincija, od posebnog zna~aja. A tu je za Aleksandra i motiv li~ne prirode. Postoji naime pri~a da je ovom `enidbom jugoslovenski monarh do{ao do prvog velikog kapitala jer je rumunska princeza bila najbogatija evropska udava~a tog vremena. Navodno je Aleksandar kao miraz od rumunskog kraqa Ferdinanda dobio novac ~ija je tada{wa vrednost procewena na 12 miliona dolara, {to bi u dana{wim razmerama bilo bar 20 puta vi{e!

l U slede}em broju: Vratolomije Stjepana Radi}a

i wegove stranke

1198. - Vizantijski car Aleksije III An|eo odobrio je srpskom velikom `upanu Stefanu Nemawi i wegovom sinu monahu Savi da na ru{evinama Hilandariona podignu novi manastir na Svetoj Gori, srpski manastir Hilandar.

1839. - Srpski knez Milo{ Obrenovi} abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Posle smrti Milana, nekoliko nedeqa od preuzimawa vlasti, knez je postao mla|i sin Mihailo (do 1842). Milo{ se vratio u Srbiju 1859. da preuzme vlast posle zbacivawa kneza Aleksandra Kara|or|evi}a i vladao je do smrti 1860.

1926. - Ro|ena je ameri~ka filmska glumica Norma Xin Mortenson, poznata kao Merilin Monro, jedna od najve}ih zvezda i seks simbola ameri~kog filma 1950-ih godina („Xungla na asfaltu”, „Reka bez povratka”, „Sedam godina vernosti”, „Neki to vole vru}e”). Na|ena je mrtva 1962. godine.

1941. - Nemci su u Drugom svetskom ratu potukli britanske trupe i osvojili Krit, ~ime su obezbedili va`nu bazu za operacije na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Britanci su se povukli s velikim gubicima, a prilikom evakuacije poginulo je i oko 3.000 Australijanaca.

1944. - Jugoslovenski kraq Petar II Kara|or|evi} potpisao je ukaz o imenovawu biv{eg hrvatskog bana Ivana [uba{i}a za predsednika jugoslovenske vlade u izbegli{tvu.

1958. - General [arl de Gol postao je francuski premijer u jeku krize oko budu}nosti francuskih kolonija u severnoj Africi. U decembru te godine De Gol je prvi put izabran za predsednika dr`ave. Drugi predsedni~ki mandat dobio je na izborima 1965.

1980. - Ameri~ka kablovska TV mre`a CNN po~ela sa radom.

1993. - Smewen je predsednik SR Jugoslavije Dobrica ]osi}, prvi predsednik SRJ izabran u junu 1992. Wegovo smewivawe izazvalo je revolt nekoliko hiqada Beogra|ana okupqenih ispred zgrade Skup{tine. Pod optu`bom da su izazvali nerede, u kojima je poginuo jedan policajac, a vi{e qudi raweno, uhap{eni su lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} i wegova supruga Danica. Pu{teni su 9. jula abolicijom predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. Novi predsednik SRJ postao je 25. juna visoki funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije Zoran Lili}.

2003. - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u posetu Velikoj Britaniji na poziv britanske kraqice Elizabete Druge. On je prvi {ef ruske dr`ave koji je kao zvani~ni gost u{ao u kraqevsku palatu u Londonu, posle cara Aleksandra Drugog 1874.

TRADICIJA ISPIJAWA KAFE PO^ELA JO[ ZA VREME SULEJMANA VELI^ANSTVENOG

Beogra|ani piju kafu ve} 500 godina

U Beogradu se kafa pije vi{e od 500 godina! ^esto se u kafi}ima ~uje „mo`e jedna turska”, a malo ko zna da je obi~aj ispijawa ovog napitka u prestonicu stigao sa osvajawem Beograda daleke 1521. godine i jo{ za vreme ~uvenog turskog sultana Sulejmana Veli~anstvenog.

Danas je {oqica kafe postala obavezna u svakodnevnom `ivotu, uz wu se mnogi bude i zapo~iwu dan, prave predah od obaveza, dru`e se sa prijateqima. Iako pojedini narodi kafu popiju za par minuta, u Srbiji i na Balkanu je to ipak ritual koji podrazumeva relaksaciju, a ne nedostaju ni narodna verovawa vezana za ovaj napitak.

KAFANA IZ 1522. GODINE

Nerazdvojivi deo kafe je i kafana, a prva u Beogradu i Evropi osnovana je 1522. godine. Postoji zapis da su Turci otvorili ovaj ugostiteqski objekat i da je tu slu`en ovaj napitak. Na`alost, nije poznato gde je ta~no bila sme{tena, ali se zna da je to bilo negde na Dor}olu.

Zavod za za{titu spomenika kulture Beograda ove godine organizovao je u sklopu manifestacije „Dani Beograda” i {etwu kroz koju su Beogra|ane upoznali sa istorijom grada. Oni koji su imali sre}e i prijavili se za ovu {etwu bili su u prilici da uz stru~wake iz Zavoda saznaju ne{to vi{e ba{ o ispijawu kafe u Beogradu.

Put kafe nije tako ~esto pomiwan, ali jedno je sigurno - Beograd je bio va`na stanica na tom putu. Iz svoje po-

stojbine u Etiopskoj visoravni, biqka kafe preneta je na Arabijsko poluostrvo oko devetog veka, gde je po~elo weno uzgajawe. Vojska Sulejmana Veli~anstvenog nakon tri bezuspe{na poku{aja, ipak je 1521. godine uspela da osvoji prestonicu. Nastawivawe otomanske vojske u Beograd zna~ilo je i dono{ewe novih obi~aja. Spremawe crnog napitka od pr`enih i samlevenih zrna kafe bilo je jedno od wih. Ovaj ritual i danas je duboko ukorewen u na{em narodu.

- Oko 1000. godine zapo~eto je pripremawe ovog napitka na na~in koji mi da-

nas poznajemo, i to ba{ na Arabijskom poluostrvu - obja{wava vi{i konzervator Zavoda za za{titu spomenika kulture Beograda i etnolog Ana Sibinovi}. - Arapi su bri`no ~uvali tajnu uzgoja kafe i weno pripremawe. Za svaki poku{aj krijum~arewa sadnice kafe bila je predvi|ena smrtna kazna. Profit od prodaje ovih zrna bio je ogroman, a centar trgovine postala je jemenska luka Moka, po kojoj je nazvana jedna vrsta napitaka od kafe. Krajem 15. veka zahvaquju}i putnicima kafa se pro{irila i na Bliski istok i Afriku.

Prvi Srbin doktorand na pariskoj Sorboni

O pe{adijskom pukovniku, sociologu i profesoru Todoru Q. Pavlovi}u iz Jagodine, prvom srpskom oficiru koji je doktorirao na Sorboni i prvom srpskom {kolovanom sociologu, gotovo da ni{ta nije napisano, ~ak se i ne pomiwe u Spomenici poginulih i umrlih srpskih oficira 1912-1918. godine.

- ^ak nema ni odrednicu u Narodnoj enciklopediji srpsko-hrvatsko-slovena~koj, u kojoj su obra|eni mnogi zaslu`ni srpski oficiri, od kojih je ve}ina ispod wegovog nivoa - navodi pukovnik u penziji mr Velimir Iveti} u tekstu „Oficiri iz Jagodine - najzastupqeniji pripadnici vrha vojne intelektualne elite Kraqevine Srbije u 20. veku” u ~asopisu „Koreni” jagodinskog Istorijskog arhiva „Sredwe Pomoravqe”, objavqenog 2003. godine. Pavlovi} je i prvi gra|anin Srbije koji je odlikovan francuskom Legijom ~asti, sa tri Kara|or|eve zvezde za hrabrost i vojni~ke zasluge, Zlatnom medaqom za hrabrost i sa ~etiri spomenice.

Jedna ulica u Beogradu ponela je wegovo ime, ali joj je 1948. godine vra}en naziv Esad-Pa{ina. Diplomirao je u Parizu 1909. godine na Visokoj {koli dru{tvenih nauka, sociolo{kopedago{kom odseku, a doktorirao na Sorboni 1911. godine tezom „Demokratski ideal i vojna disciplina”.

Disertacija je odmah {tampana u Parizu, postala je deo obavezne literature u francuskim vojnim {kolama i stigla u biblioteke mnogih zemaqa, me|u kojima su bili i mnogi univerziteti u SAD. Temu je posvetio kraqevi}u \or|u. - Bio je istaknuti vojni pisac, profesor Vojne akademije i najmla|i ~lan wenog saveta u 20. veku, jedan od najsposobnijih i

Povla~ewe srpske vojske i izbeglica preko vrleti Albanije pokrivenih snegom je zapo~eto u zimu 1915. godine. Tokom ovog tragi~nog povla~ewa, usled hladno}e, gladi, bolesti i borbi sa Albancima je stradalo vi{e od 240.000 qudi

TE[KO RAWEN

NA MA^KOVOM KAMENU

najzaslu`nijih ratnih komandanata, koji je uvek juri{ao na ~elu svog bataqona i puka, a bio posledwi u odstupawu. Poginuo je kada je bio na za~equ za{titnice prilikom povla~ewa preko Albanije krajem 1915. godine. Nije bilo nikoga ko bi izvukao telo, pa je ono postalo plen Arnauta - ka`e za „Novosti” istori~ar Dragoslav Dedi}, koji je o wemu pisao u nedavno objavqenoj kwizi „Jagodina u Prvom svetskom ratu” i dodaje da je donedavno bilo nepoznato da je Pavlovi} bio i najuticajniji ~lan ure|iva~kog odbora nezavisnog vojnog lista „Vojska”.

Inspirisan Dedi}evim tekstom, Aleksandar Raci}, koji radi prezentaciju Isto-

Na`alost, pukovnik Pavlovi} nema direktne potomke, u jagodinskim mati~nim kwigama se ne pomiwe da je imao bra}e ni sestara. Mogu}e je, ali malo verovatno, da ima rodbinu u Kwa`evcu. Ro|en je u staroj srpskoj patrijarhalnoj i rodoqubivoj porodici u Jagodini. Majka Mileva i otac Qubomir izbegli su iz Kwa`evca u Jagodinu 1876. godine u vreme masovnih turskih zlo~ina. „U balkanskim ratovima istakao se u Kumanovskoj i Bregalni~koj bici. U Velikom ratu bio je komandant puka u divizijama koje su bile najanga`ovanije i najuspe{nije. U Cerskoj bici wegov Peti prekobrojni puk prvi je izbio na vrh Cera. Isto je u~inio u bojevima za Ma~kov kamen, ali je te{ko rawen jer je juri{ao na ~elu puka. Iako se nije oporavio, na vlastit zahtev je postavqen za komandanta Tre}eg puka Moravske divizije drugog poziva i isticao se od prvog dana ofanzive u Kolubarskoj bici”, navodi mr Velimir Iveti}.

rijskog arhiva na internetu i odr`ava dru{tvene mre`e i sajt ove ustanove, na jutjub-kanalu „Nepokoriv” uradio je video o pukovniku Pavlovi}u i „filmski” o`iveo wegovu pri~u.

ПОГИНУО ЈЕ ШТИТЕЋИ КОЛОНУ ПРИЛИКОМ

ПОВЛАЧЕЊА ПРЕКО АЛБАНИЈЕ КРАЈЕМ 1915. ГОДИНЕ

Pukovnik, sociolog i profesor Todor Q. Pavlovi}

MOZAIK

PARADOKSI „AMERI^KOG PRAVNOG SISTEMA“

Nedu`an iza{ao

iz zatvora posle 33 godine

Amerikanac iz Kalifornije, Denijel Saldana (55), koji je pro{le nedeqe iza{ao iz zatvora nakon {to je 33 godine nevin proveo iza re{etaka, rekao je po izlasku da se ose}a sre}no, preneo je AP.

Saldana je progla{en krivim 1990. godine da je pucao na automobil u kojem je bilo {estoro tinejxera, koji su se vra}ali sa sredwo{kolske utakmice na istoku Los An|elesa. Dva sredwo{kolca su rawena, ali su pre`ivela. Napada~i su pome{ali tinejxere sa ~lanovima bande, saop{tile su lokalne vlasti.

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: Budite spremni da odlo`ite ve}inu aktivnosti jer vam sti`u neo~ekivane obaveze. Precenili ste svoje mogu}nosti, bi}ete prinu|eni da deo odgovornosti prepustite bliskim saradnicima. QUBAV: Napadno udvarawe osobe s kojom ste poslovno povezani mo`e se zavr{iti na neprijatan na~in. Prona|ete na~in kako da se oslobodite vi{ka tenzije. ZDRAVQE: ^uvajte plu}a.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: Od vas se o~ekuje da budete kreativni i aktivni u za~ecima novog vida poslovawa. Iako prilika deluje primamqivo, vi iz nekog razloga ose}ate da to nije dobro za vas. Savet je da poslu{ate svoju intuiciju i povu~ete se. QUBAV: Nezadovoqstvo na qubavnom planu preti da postane razlog ozbiqnog sukoba izme|u voqene osobe i vas. Ne budite nepravedni. ZDRAVQE: ^uvajte grlo.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: O~ekujete podr{ku prijateqa jer ste u proteklom periodu svojim zalagawem i po`rtvovano{}u to zaslu`ili kod wih. Pred vama je mogu}e potpisivawe va`nog ugovora kojim }e va{a profesionalna karijera krenuti drugim smerom. QUBAV: Na neki na~in ste zapostavqeni. Bez obzira na to da li ste u vezi ili niste, ovih dana kao da vam je to poqe uspavano. ZDRAVQE: Alergije.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Za sada ste sve uradili kako je trebalo i nemate oko ~ega da se preispitujete. To je va{ stav i bez preteranog tenzirawa zavr{avate neke prijateqske odnose. Ne zavisi sve od vas. QUBAV: Voqena osoba je promenqivog raspolo`ewa, imate utisak da vas namerno provocira. Mo`e vam se desiti da u afektu izgovorite i ne{to {to ste planirali da pre}utite. ZDRAVQE: Problemi sa sinusima. l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Zamisao koju ste imali, a koja se ti~e va{ih ambicija, preokretom postaje neizvodqiva. Razo~arani ste, a sve se dogodilo jer ste pome{ali posao i privatni `ivot, pa va{e probleme re{avaju nepoznate osobe. QUBAV: Kod vas kad nema, onda nema ni~eg na qubavnom planu. A, kada se sve bude pokrenulo, ne}ete znati gde }ete pre. Obuzelo vas je romanti~no raspolo`ewe. ZDRAVQE: Melanholija.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Rastu vam samouverenost i optimizam, ali obaveze trpe jer niste dovoqno posve}eni. Mislima ste daleko jer unapred planirate aktivnosti na ~iju }ete realizaciju jo{ ~ekati. QUBAV: ^ini se da ranije ne{to nije bilo po va{oj voqi, a kada su stvari krenule kako `elite, izgubili ste interesovawe. Voqenoj osobi nije jasno va{e promenqivo raspolo`ewe. ZDRAVQE: Bolovi u nogama.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Saldana je imao 22 godine u vreme pucwave i radio je kao gra|evinac, a bio je jedan od trojice optu`enih za napad. Osu|en je po {est ta~aka za poku{aj ubistvo i pucawe na puno vozilo, a trebalo je da odslu`i 45 godina robije.

„Bila je to borba, svaki dan se budite znaju}i da ste nevini. Zakqu~ani ste u }eliji, molite za pomo}. Jednostavno, sre}an sam {to je do{ao ovaj dan”, rekao je Saldana.

Iz kancelarije okru`nog tu`ioca Los An|elesa, Xorxa Gaskona po~ela je istraga nakon saznawa u februaru gde je drugi osu|eni napada~, tokom saslu{awa o pu{tawu na uslovnu slobodu 2017. godine, rekao policiji da „Saldana nije ni na koji na~in bio ume{an i da ~ak nije bio ni u blizini tokom incidenta”.

Me|utim, biv{i zamenik okru`nog tu`ioca, koji je ~uo svedo~ewe drugog okrivqenog, nije ni{ta uradio, niti je preneo informaciju Saldani ili wegovom advokatu, dodao je Gaskon. Zbog toga, Saldana je proveo jo{ {est godina u zatvoru pre nego {to je tu`ilac ponovo pokrenuo istragu i proglasio ga nedu`nim, istakao je Gaskon.

Okru`ni tu`ilac nije otkrio vi{e detaqa o slu~aju, ali se izvinio Saldani i wegovoj porodici. „Znam da vam ovo ne}e vratiti decenije koje ste proveli i izdr`ali u zatvoru. Ali se nadam da }e na{e izviwewe biti mala uteha dok po~iwete novi `ivot. Ne samo {to je tragedija poslati nevinog ~oveka u zatvor, ve} svaki put kada se desi ovaj tip nepravde, za to vreme pravi krivci slobodno {etaju na slobode i ~ine nove zlo~ine”, poru~io je Gaskon.

POSAO: Dok ~ekate da se ne{to pokrene, gubite vreme pa vam izmi~u prilike koje su sigurnije, a mo`da i isplativije od onih koje ste zamislili. Otvara vam se {ansa da zapo~nete ne{to novo. QUBAV: Privla~i vas neko nov i poku{avate da sednete na dve stolice. Ne zale}ite se u nove qubavne avanture jer jo{ ~uvate jake uspomene qubavne veze iz pro{losti. ZDRAVQE: Kontroli{ite pritisak.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Ovih dana vam sti`e dodatni prihod na koji ste toliko dugo ~ekali da ste, na kraju, odustali. To je dovoqan razlog da se naoru`ate novom motivacijom. QUBAV: Neki kompromisi koje ste napravili u pro{losti dolaze na ponovno razmatrawe. Zbuwuje vas voqena osoba, ~ini vam se kao da je to neko koga uop{te ne poznajete. Nove vibracije koje vam nebo {aqe. ZDRAVQE: Goru{ica.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Ako ne na|ete na~in da izbacite bes, on }e iza}i tamo gde ga najmawe o~ekujete. Dozvoqavate da vam materijalno dobro uslovqava raspolo`ewe i dinamiku vi|awa sa qudima do kojih vam je stalo. QUBAV: Prekidate komunikaciju s voqenom osobom jer vam je tako lak{e. Izbegavawe razgovora ne vodi ka re{ewu. Be`awe dodatno produbquje problem i komplikuje odnose. ZDRAVQE: ^uvajte se povreda..

POSAO: Ne insistirajte u diskusijama, ne stvarajte neprijateqe me|u qudima od kojih zavisite. Va{a karijera bi mogla po}i silaznom putawom ako se ne potrudite i dodatno ne poradite na smirivawu tenzije koja je zavladala. QUBAV: Razmatrate neke situacije koje su se odigrale u pro{losti. Va{a }utqivost izaziva zabrinutost i neraspolo`ewe voqene osobe. ZDRAVQE: Problemi s kolenima.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Okolnosti vas primoravaju da donesete odluku koja nije u skladu s va{om prirodom. Spremni ste na `rtvu, ali ose}ate da je sve to poni`avaju}e po vas. Ne uzimajte sve k srcu - ako je u ciqu vi{eg interesa, nije stra{no ponekad pokoriti se. QUBAV: Shvatate da vi{e nemate nijedan miroqubiv na~in kojim biste voqenoj osobi saop{tili sve {to vam je na srcu. ZDRAVQE: Virusna infekcija.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Intenzivno razmi{qate o tome kako i na koji na~in da zakrpite crnu rupu koja se otvorila u va{em nov~aniku. Dok se situacija s finansijama ne bude stabilizovala, vi ste potpuno beskorisni na radnom mestu. QUBAV: Shvati}ete da za dru`ewe i prijatne kvalitetne razgovore nije neophodno da imate mnogo novca. Tenzira vas pona{awe voqene osobe. ZDRAVQE: ^uvajte se prehlade.

Indijski zvani~nik suspendovan je nakon {to je naredio da se otvori brana i isprazni rezervoar u koji mu je upao mobilni telefon.

Tri dana je trebalo da se ispumpaju milioni litara vode kroz branu, jer je Raxe{ Vi{vas ispustio telefon dok je pravio selfi. Da ~itava situacija bude jo{ gora, kada su ga posle svega prona{li, telefon nije radio. Vi{vas je tvrdio da se na telefonu nalaze osetqive informacije i podaci koje je potrebno vratiti, ali je na kraju optu`en za zloupotrebu polo`aja.

Inspektor za hranu je ispustio svoj

„samsung“ vredan oko 1.200 evra u rezervoar Kerkata u centralnoj indijskoj dr`avi ^atisgarh. Po{to ronioci nisu uspeli da ga prona|u, platio je da se donese pumpa na dizel. Rekao je da ima usmenu dozvolu od zvani~nika da izbaci „ne{to vode u obli`wi kanal“ i objasnio da mu je zvani~nik dodao da bi to „zapravo bilo od dobrobiti poqoprivrednicima“.

Pumpa je radila nekoliko dana i ispraznila dva miliona litara vode, dovoqno da za navodwavawe 600 hektara obradive povr{ine. Wegovi napori su, me|utim, prekinuti kada je drugi zvani~nik iz kancelarije za upravqawe vodama do{ao na osnovu

Saldana (desno) je imao 22 godine u vreme pucwave

pritu`be. „Suspendovan je dok se ne zavr{i istraga. Voda je esencijalni resurs i ne

Индијски званичник исушио резервоар

хидроцентрале јер му је унутра упао телефон

ISKUSTVA I SAVETI LEKARA

Nau~ite da upravqate stresom

Stres je fizi~ki nevidqiv, ali pro`ima svaki aspekt na{eg `ivota. Brz tempo i stalna potreba da se radi vi{e stvari istovremeno, dovodi do sagorevawa i konstantne iscrpqenosti. Grize nas savest jer ne provodimo dovoqno vremena sa porodicom i u igrawu sa decom. Svesni smo da nekada nemamo slobodno vreme za neke aktivnosti, ali se ipak nerviramo.

Naravno, qudi su razli~iti, pa tako ono {to je za jednu osobu veliki izvor stresa, za drugu osobu mo`e predstavqati situaciju oko koje se uop{te ne}e nervirati.

Stres je stvar na{e percepcije. Upravqawe stresom je samo jedna od ve{tina koju svako treba da nau~i. Kada je savladate, uspe}ete da budete produktivniji, a va{ `ivot }e biti opu{teniji. Da bismo usvojili ovu ve{tinu potrebni su prevencija i kontrola.

Najbitnije je da se posvetimo eliminaciji stresnih situacija, pa }emo na taj na~in do}i i do eliminacije samog stresa. Stresna ne mora biti samo neka situacija, ve}

RECEPT

OBROK SALATA

POTREBNO JE:

n 250 g makarona

n 200 g pile}eg belog mesa

n 200 g pile}ih prsa

n 3 jajeta

n po ukusu so

n po potrebi kisela pavlaka (oko 400 g)

PRIPREMA:

Makarone skuvati u slanoj vodi, pa ih procediti i ostaviti da se ohlade. Pile}e belo meso skuvati, ostaviti da se ohladi, te iseckati. Pile}a prsa iseckati na kockice. Jaja obariti, ostaviti da se ohlade, te ih oqu{titi, pa 2 jajeta sitno iseckati, a jedno izrendati. U dubqu posudu usuti makarone. Dodati 200 g kisele pavlake i izme{ati. Zatim dodati seckano belo meso, seckana pile}a prsa, seckana jaja, posoliti po ukusu i ume{ati 200 g kisele pavlake. Izme{ati kako bi se svi sastojci sjedinili. Preru~iti u ~iniju za poslu`ivawe, rasporediti rendano jaje i poslu`iti.

to mo`e biti i neka osoba ili ~ak i predmet koji nas nervira.

MISLITE POZITIVNO

I KORISTITE MA[TU

Pozitivno razmi{qawe je jako bitno prilikom u~ewa ve{tine upravqawa stresom. Te{ko je nekada sebe naterati da budemo raspolo`eni ako nam se de{ava ne{to neprijatno. U tim situacijama zapitajte se da li je ta neka situacija toliko stra{na da biste zbog we imali stres na poslu ili generalno u `ivotu. Kada va{ um prihvati ~iwenicu da je svaka takva situacija kratkotrajna i u ve}ini slu~ajeva brzo re{iva, skupi}ete snagu da pre|ete preko tih situacija bez stresa i nervirawa. Kad god vam se jave takve misli ili situacije ponavqajte u sebi mantru kako je sve to prolazno, i uskoro }ete osetiti mir.

Ma{tawe se obi~no vezuje za decu i za wihovu kreativnost.

Me|utim, niko ne ka`e da ma{tawe nije za odrasle. Kroz ma{tu mo`emo smawiti nervozu i uneti mir u svakodnevni haos. Kada ste pod stresom zamislite neko lepo mesto koje ste posetili ili koje planirate da posetite, a koje vas ~ini sre}nim. Zamislite da ste tamo, setite se zvukova i mirisa koje ste do`iveli na tom mestu. Na ovaj na~in oseti}ete opu{tawe celog tela, a svaka pomisao na ovu emociju done}e vam spokoj.

OD STRESA NA POSLU

DO PRODUKTIVNOSTI

Kada do`ivqavamo stres na poslu na{e telo odaje neke signale. Zenice se {ire, mo`e do}i do znojewa, a mozak nam je preoptere}en. Ako uspemo da kanali{emo stres u pozitivnom pravcu, mo`emo posti}i veliki uspeh i postati jako produktivni u svim sergmentima `ivota.

Najbitnije je ne dozvoliti

parali{e, da nam oduzme svaku mogu}nost prave reakcije. U tim momentima potrebno je svu pa`wu usmeriti na akciju, i na ostvarivawe koristi od cele situacije. Va`an faktor za upravqawe stresom je na~in na koji mi razmi{qamo o wemu. Po~nite od malih stvari, i re{avajte male zadatke. Nemojte sebe preopteretiti rokovima, pustite da sve ide spontano. Korist

koju }ete imati od posve}ivawa vremena sebi je vi{estruka. Ve`bajte neku tehniku disawa, kontroli{ite va{e udisaje i izdisaje. Kada umirite um i sklonite negativne misli, umiri}ete i fizi~ke simptome stresa. Budite optimista u svakom trenutku, posmatrajte stres samo kao prolaznu fazu, kojoj }e do}i kraj. Pozitivnost vam mo`e doneti veliku korist, kao i qudima oko vas.

Debqina i sedewe podi`u krvni pritisak

Dijagnozu hipertenzije dobija sve vi{e mladih, a razlog su nezdrava ishrana i pijewe energetskih pi}a

Visok krvni pritisak odgovoran je za otprilike polovinu sr~anih i mo`danih udara. Iako u po~etku proti~e bez simptoma i tegoba, koji bitnije ometaju normalan `ivot, visok pritisak dodatno optere}uje srce i krvne sudove i jedan od naj~e{}ih uzroka prerane smrti. Dakle, to je stawe koje ugro`ava i mlade i sredove~ne osobe, a ne samo stare qude.

Upravo je od ovih ~iwenica krenuo britanski Zavod za nacionalnu statistiku i sproveo novu, temeqnu analizu kako bi identifikovali grupe u najve}em riziku od nedijagnostikovanog visokog krvnog pritiska. Tom prilikom je otkriven zna~ajan broj mladih qudi u Engleskoj, starosti od 16 do 24 godine, koji su imali rizi~no visok krvni pritisak, ali ne i dijagnozu hipertenzije.

Za bolest mladih koja se do pre nekoliko

decenija smatrala boqkom starih krivi su vi{ak kilograma i gojaznost, nezdrava ishrana, pu{ewe, mnogo sedewa, odnosno nedovoqna fizi~ka aktivnost, pijewe energetskih napitaka i alkoholnih pi}a.

Gotovo tre}ina odraslih u Velikoj Britaniji ima visok krvni pritisak, ali mnogi toga nisu svesni, upozoravaju tamo{wi stru~waci. Kod nas je situacija, na`alost, gora: oko 50 odsto gra|ana Srbije boluje od hipertenzije. Problem visokog krvnog pritiska javqa se ~ak kod 60 odsto osoba starijih od 60 godina, a kod mla|ih od 50 godina u~estalost je 45 procenata.

Dr Polin Svift, iz britanske organizacije koja se bavi krvnim pritiskom, svojim sunarodnicima objasnila je da ako u svoj `ivotni stil, ve} kao mladi, po~nu da unose male promene – tipa da mawe sole jela, jedu vi{e povr}a i vo}a, redovno ve`baju i ne gomilaju kilograme telesne te`ine, ve}a je verovatno}a da }e biti du`e zdravi i da }e spre~iti {log, bolesti srca i hroni~nu bolest bubrega.

Profesor dr Brajan Vilijams, predsednik

Me|unarodnog dru{tva za hipertenziju i specijalista na Kolex univerzitetu u Londonu, naglasio je da qudi ne shvataju koliko mo`e biti opasan nele~eni visok krvni pritisak i da visoke vrednosti ne smeju da se ignori{u.

Sve ~e{}e i na{i kardiolozi le~e visok krvni pritisak kod mladih qudi, a koji su hipertenziju dobili i zbog upotrebe hormona testosterona i drugih nedozvoqenih sredstava koji uve}avaju mi{i}nu masu. Bez obzira na to {to su mladi, ovi pacijenti imaju nagle skokove krvnog pritiska, glavoboqe, razne tegobe i na pregledu im se konstatuje povi{en pritisak, pa kona~no shvate da ne mogu vi{e da treniraju kao {to su mogli ranije. Posebno je opasna upotreba energetskih pi}a, upozoravaju na{i kardiolozi.

Faktori rizika koji mogu da dovedu do hipertenzije su lo{e navike u ishrani, kori{}ewe sportskih napitaka, energetskih pi mnogo koriste zbog raznih bolova, kontraceptivne pilule i razna doping sredstva. Sve to vremenom uti~e i na promene u morfologiji srca. LE^EWE

Osim {to je za{ti}enom od `ivotiwa i {teto~ina dr`i kiselina koja izaziva plikove i opekotine, kopriva je izuzetno lekovita u svakom delu, od listova, stabqike, pa preko cveta i korena.

Najzna~ajnije je napomenuti da kopriva sadr`i izuzetno velike koli~ine gvo`|a, {to je samim tim ~ini savr{enim saborcem protiv

anemije. Pored gvo`|a, kopriva je bogata mineralima poput kalcijuma, magnezijuma, fosfora i sicilijuma. Najbogatija je vitaminom C, me|utim vitamin C se obradom u najve}oj meri gubi, a koprivu u sve`em obliku gotovo je nemogu}e konzumirati, naro~ito kada se napomene potencijalni problem sa probavnim sistemom koji uzimawe sve`e koprive mo`e izazvati.

Poseduje antibakterijska, antivirusna, protivupalna, diureti~ka svojstva, smawuje bol i zaustavqa krvarewe.

Vitamini A, B2, B5 i K, u kombinaciji sa karotenom, lecitinom i brojnim aminokiselinama, belan~evinama i ugqenim hidratima ~ine koprivu sjajnim lekom za mnoge bolesti.

Ubrzavawem izlu~ivawa te~no-

sti iz organizma uti~e na regulaciju krvnog pritiska, stimuli{e rad jetre i pankreasa, poma`e kod oralnih infekcija, kao i oboqewa poput ekcema, akni i opadawa kose.

Pored svega toga, regulacija {e}era u krvi, pomo} kod nesanice i nervoze zna~ajan su deo brojnih pogodnosti koje nam ova prijateqica iz dvori{ta donosi.

PROZORSKO STAKLO

SKANDINAVKA

[PANSKI FUDBALSKI KLUB GOSTNA PRENO]I[TU NAUTI^KI KLUB (SKR.) OHAJO UZVIK REZIGNACIJE PRIPREMA SPORTISTA NA[ TAMBURA[, BALA@ VRSTA MAJMUNA, LORI

DLAKAV POKRIVA^ @IVOTIWSKOG TELA (MN.)

VO]NI NAPITAK ZAVR[ETAK LOKACIJA

ANKONA RE^NA RIBA FOLK PEVA^ICA SASLIKE

ONAJ

KOJI JE S NEKIM U SAVEZU

AKTER U NEKOM DOGA\AJU

STVARAWE, FORMIRAWE

REKAU ITALIJI

RASPUCATI SE NAVATRI (O KUKURUZNIM ZRNIMA)

PROU^AVATI, ANALIZIRATI

NAJVI[I ^IN U

AUSTRIJA PRAVNI ZASTUPNICI, BRANIOCI

HERC NOVINARKARTV VOJVODINE

GAUS JAPANSKO RITUALNO SAMOUBISTVO

URANIJUM LAKRDIJA[ (ITAL.)

RA[^LAWIVAWE VRSTAMEKE KO@E

MALA GRABQIVICA, ZVERKA

SVETA GORA BUGARSKI FUDBALSKI KLUB IMPULS VE[TO IZBE]I POTERI (IZRAZ)

FILM XEJMSA KAMERON

UKR[TENE RE^I

KARTA[KAIGRA TRANSPORTNA AVIJACIJA OZNAKAZA STRUJNE FAZE

APSOLUTNAVISINA JUNAKIWA ANDRI]EVE PRI^E

ITALIJANSKI GRADITEQ VIOLINA, ANTONIO IMENICABARIJUM

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: OKNO, TJA, SOK, KRAJ, AN, MRENA, SAVEZNIK, U^ESNIK, NASTANAK, ARNO, G, U, A, H, ANALIZA, RAZMATRATI, AV, ADMIRAL, OTAVA, SVIRALE, SENAT, KOJEKAKO, KIRA, OKALITI, OSKAR, KANARINAC, AT, ATAVIN, GEL, IK,TICA, KANASTA, I, STRADIVARI, SIBIRSKI TIGAR, EMANATORI, EGO.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: PRSTOMET, RIJEKA, U, IGUMANI, POZERI, D, IRANISTA, SONANTI, AZ, IRCI, TAK, SEAT, INLET, TA, ADAMI^, [EKI, ISA, ACETILEN, HEROJI, I, TRIRANIN.

SUDOKU

VODORAVNO: 1. Raspored prstiju pri svirawu, prstored, 2. Hrvatska luka na Jadranu - Simbol uranijuma, 3. Stare{ine pravoslavnih manastira, 4. Oni koji rado zauzimaju pozu, koji se izve{ta~eno pona{aju - Dama u {ahu (skr.), 5. Stru~wak za iranski jezik i kulturu, 6. Samoglasnici (gram.) 7. Staroslovensko slovo - Pripadnici Irskog naroda, 8. [tap za bilijar, ke - Marka {panskog automobila, 9. Gusta pamu~na tkanina - Simbol tantala, 10. Slovena~ki kompozitor, Bojan, 11. Nadimak fudbalera Dragoslava [ekularca - Isidor odmila, 12. Gas za zavarivawe, 13. Junaci - Auto oznaka za Italiju, 14. Stanovnik Trira u Nema~koj.

USPRAVNO: 1. Pridati neku osobinu objektu - Ozidana rupa u kojoj je vodomer, 2. Strog, neumoqiv - Grafi~ki radnik, 3. Strano `ensko ime - Pla}eni pqeska~i u pozori{tu (fr.), 4. Ugaone ta~ke vi{eugla - Izdava~ kwiga (lat.), 5. Svira~ na okarini - Reka u Rusiji, leva pritoka Angare, 6. Kuglice na ogrlici, |in|uve - Na{ stariji glumac, Srba, 7. Oznaka za energiju - Oznaka za impuls - Odnositi se na nekoga - Tre}i vokal, 8. Na tom mestu - Na{a potvrdna re~ - Stanovnik gr~kog ostrva Itake.

SE]AWE: TINA TARNER (1939–2023)

Kraqica rokenrola

Weni koncerti, bili su – vatromet zvukova, svetlosti, pokreta, izuzetnih solisti~kih deonica i pre svega fantasti~nih vokala. Tina je Australiju posetila mnogo puta, od kojih }e ostati upam}ena wena tura 1993. kada je pevala na velikom ragbi finalu u Sidneju, i kada je imala dvadeset i dva koncerta {irom zemqe.

Svet je pro{le nedeqe, 24. maja, ostao bez jo{ jedne istinske rokenrol ikone. Napustila ga je Tina Tarner, zvezda ~iji su glas i ples plenili decenijama, podizali na noge milione poklonika muzike na{eg vremena i ovozemaqskih prostora. Prozivana kraqicom rokenrola, bila je ~uvena po svojim raskala{nim i energi~nim scen-

TINA U AUSTRALIJI

skim nastupima i hrapavom, mo}nom vokalu. Neki su je opisivali i kao – „prirodnu silu”.

Ro|ena 1939. kao Ana Me Bulok, po~ela je da se pewe stepenicama slave davnih {ezdesetih godina pro{log veka, kada je sa biv{im suprugom Ajkom Tarnerom i hitovima poput „Ponosna Meri” („Proud Mary”), odom jednostavnom postojawu koja podsti~e i druge da se povuku i cene stvari van svog posla i ra~une koje moraju da plate, ili „Poput reke duboko, poput planine visoko” („River Deep – Mountain High”), izrazu nesebi~ne qubavi `ene prema mu{karcu, dospela do samih vrhova muzi~kih top lista. Jednom prilikom otvorila je du{u: „Za{to sam toliko zaqubqena? Pretpostavqam da kada ti u sopstvenoj ku}i nedostaje iskrena

Tina Tarner je tokom svoje bogate karijere posetila Australiju mnogo puta, 1982. godine je nastupala u Melburnu i Sidneju. Ipak, osta}e upam}ena wena ~uvena tura u prole}e 1993. kada je tom prilikom pevala i na velikom ragbi finalu u Sidneju. Tada je odr`ala dvadeset i dva koncerta {irom zemqe, od Taunsvila i Kernsa, preko Brizbejna, Sidneja i Melburna do Adelejda i Perta za vi{e od mesec dana. Weno posledwe pojavqivawe na tlu Australije bilo je u aprilu 1997. godine u Pertu.

Krajem maja ove godine u Sidneju je odr`an specijalan muzi~ki performans pod nazivom „Tina Turner Musical”, koji je bio planiran i zakazan u saradwi sa Tinom jo{ dok je bila `iva.

Tina je imala posebne veze sa Australijom, godine 1980. wen menaxer je postao Australijanac Roxer Dejvis, ina~e ro|en u Melburnu. Tada je imala uspe{ne nastupe po Ju`noj Africi, iako je Dejvis bio skepti~an zbog rasne diskriminacije, koja je bila vrlo prisutna u tom delu Afrike. Dejvis je poradio i na Tininom imixu i pomogao joj je da postane prava zvezda. Po~ela je da nosi ode}u sa {qokicama, resama i duga~ke perike. Deo wenog secnskog nastupa bile su tanke, crne, ko`ne haqine, polako je po~ela da svoj izgled prilago|ava rokenrolu. Wenoj karijeri pomoglo je pojavqivawe u kultnom filmu „Pobesneli Maks“ („Mad Max Beyond Thunderdome„) iz 1985. sa Melom Gibsonom u glavnoj ulozi, i u re`iji ~uvenog australijskog rediteqa Xorxa Milera. Tina je tada fenomenalno odigrala lik Enti Entiti u filmu koji je postao za{titni znak Australije.

qubav, a onda iznenada prona|e{ nekoga bliskog, stvari same po~inu da naviru.”

Na svom dugom putu susretala se sa najboqima, u~e}i od wih i usa|uju}i im istovremeno svoj neizbrisivi pe~at. Na bini su, neretko, umeli da joj se pridru`e: Mik Xeger, Dejvid Bouvi, Rod Stjuart, Erik Klepton, Bijonse, [er, Stivi Vonder, Pol Mekartni... Glorija Gejnor je Tinu opisala kao istinsku legendu koja je mnogim `enama utrla put u rok muzici.

Ono {to je Tinu Tarner izdvajalo iz mno{tva svakako je – predstava. Weni koncerti, ukqu~uju}i i one u Beogradu, bili su sve samo ne – u{togqeni. Bio je to vatromet zvukova, svetlosti, pokreta, izuzetnih solisti~kih deonica i pre svega fantasti~nih vokala. Uvek okru`ena vrhunskim muzi~arima mogla je slobodno da se preda svojoj ulozi zabavqa~ice i nekoga ko oda{iqe iskrenu poruku.

Jo{ u tinejxerskim godinama, Tina se ve{to uklopila u ritam i bluz scenu Sent Luisa pedesetih godina, provode}i ve}i deo svog vremena u klubu „Menhetn” gde je i upoznala svog budu}eg supruga, jednog od pionira rokenrola Ajka Tarnera, koji je ovde ~esto nastupao sa „Kraqevima ritma”. Vrlo brzo je postala za{titni znak grupe i snimila prve kompozicije. „Kraqevi” su uskoro preimenovani u: „Ajk i Tina Tarner” i krenuli su putem svetske slave.

„Potreban mi je taj nalet `ivota na sceni”, govorila je. „Za mene to je istinska zabava. Rok muzika vas inspiri{e da se oslobodite svih frustracija i poma`e vam da nastavite daqe kroz `ivot. Duhovne pesme to rade na drugom nivou...”

Po razlazu sa Ajkom, Tina kre}e svojim putem u neizvesnost. Snima, putuje svetom, dr`i koncerte i,

polako ali uporno, pewe se stepenicama slave. A onda (1984) na red dolazi peti studijski album nazvan „Privatna plesa~ica” („Private dancer”), ~ija naslovna pesma odslikava `ivot `ene primorane da za novac igra no}u pred publikom, pa i pojedincem, sa svim posledicama koje takav ~in donosi. Bio je to komercijalni uspeh globalnih razmera i do danas wen najprodavaniji album na ameri~kom tr`i{tu. Kriti~ar Robert Kristgau iz uglednog lista „Vilix vojs” („The Village Voice”), napisao je tada da je Tina Tarner bila u stawu da svojom iskreno{}u prenese „nezadovoqstvo savremenog profesionalnog pisawa pesama”, kao i da zadr`i kontrolu nad albumom sa ~etiri razli~ita produkcijska tima kako bi „odr`ala neophodnu autorsku notu”. Tako|e, nesporna je wena sposobnost da slu{aocu pru`i energiju i sirovu emociju ume{no proizvedenim profesionalnim pop/rok pesmama, i tako stvori novi „orijentir” u evoluciji pop-soul muzike. Do sada je osvojila ~ak 12 „Gremi” nagrada za izuzetno dostignu}e u muzi~koj industriji.

U autobiografiji nazvanoj „Ja, Tina. Moja `ivotna pri~a”, napisala je: „U svakom trenutku, uvek imamo izbor, ~ak i ako se ~ini da ga nemamo. Ponekad taj izbor mo`e

biti jednostavno razmi{qawe, pozitivnije. Ne brinite ako mislite da ste jedini koji se suo~ava sa izazovima. Ako se ~ini da qudi oko vas nemaju problema, to samo zna~i da ih ne poznajete dovoqno dobro da biste te probleme sagledali, ili su oni dobro skriveni. Problemi su neizbe`ni za svako `ivo bi}e. Kao {to je Ni~iren (japanski budisti~ki filozof i propovednik) rekao: „Niko ne mo`e da izbegne probleme, ~ak ni mudraci. @iveti u radosti nije poku{aj da se izbegne ono {to je neizbe`no. Radost dolazi od prizivawa sna`ne `ivotne snage za prevazila`ewe problema, od najmawe iritacije do najve}e katastrofe.”

Tina Tarner je prvi put u Jugoslaviji gostovala 2. novembra 1974, u okviru turneje sa tada{wim mu`em Ajkom. Koncertu u beogradskoj hali „Pionir” prisustvovalo je 6.295 qudi, zabele`ili su hroni~ari. Drugi put je u Beogradu gostovala 1978. godine, u jednom od najgorih perioda svog `ivota, posle razvoda od Ajka, koji ju je maltretirao, a tre}i koncert u Beogradu, na stadionu u Zemunu, odr`ala je 1990, na vrhuncu karijere, kao velika zvezda. Tokom karijere prodala je vi{e od 100 miliona plo~a, dobila zvezdu na Stazi slavnih u Holivudu i zauvek u{la u anale rokenrola.

KLUB IZ BA^KE TOPOLE OSTVARIO NAJVE]I USPEH U ISTORIJI

TSC u dru{tvu evropskih velikana

Ni najve}i fudbalski optimisti nisu mogli da pretpostave da }e Topolski sportski klub biti najve}e mogu}e iznena|ewe u {ampionatu Srbije ove godine. Jer, posle ovogodi{we fudbalske trke, koja je prekju~e zavr{ena, malo ko je verovao da }e TSC biti uspe{niji od Partizana i novosadske Vojvodine i da }e zajedno sa ^ukari~kim ostaviti konkurenciju za sobom. Osvajawem drugog mesta klub je stekao priliku da se takmi~i u ovogodi{wim kvalifikacijama za Ligu {ampiona i da svoj novi evropski put zapo~ne tek od tre}eg kola! Razvoj kluba tekao je postepeno, ali veoma planski. Kada su na{i severni susedi odlu~ili da se upuste u novi finansijski projekat, da pomognu lokalnu ma|arsku zajednicu u Ba~koj Topoli, da zajedno sa Srbijom i wenim Fudbalskim savezom i privatnom firmom u vlasni{tvu Jano{a @emberija, krenu u izgradwu supermodernog stadiona, re~eno je da je va`no da se deca dru`e, da sport pobe|uje. I da uop{te nije va`no ko }e braniti boje TSC-a! Zato danas ekipu uglavnom ~ine deca iz unutra{weg i centralnog dela Srbije. Najmawe ih je iz lokalne sredine, a anga`ovawem trenera @arka Lazeti}a, nekada{weg fudbalera Partizana, ~ini se da je napravqen glavni korak. Jano{ @emberi je danas ugledni ~lan fudbalske vlade Srbije. Jedan je od ~etvorice potpredsednika i oni koji ga dobro poznaju znaju daje ~ovek visokih moralnih vrednosti. Posle uspeha koji je ostvario sa klubom, me|u mnogobrojnim ~estitkama stigla je i jedna iz ma|arske prestonice. Li~no od premijera Viktora Orbana, koji je putem „Instagrama” ~estitao Jano{u @emberiju i igra~ima na sjajnom rezultatu. Orban je lajkovao sliku urednika fotografije u „Politici” Milana Ra{i}a, koju je predsednik TSC-a stavio na poznatu dru{tvenu mre`u.

Sada Topolcima ostaje da se dobro odmore i potom uhvate zalet pred novim izazovom – takmi~ewem u kvalifikacijama za Ligu {ampiona, pa se sa velikim nestrpqewem o~ekuje dolazak evropskih velikana, Uslovi koje ima TSC su za svako po{tovawe.

Ni najstariji Topolci ne pamte kada je na tribinama bilo toliko gledalaca kao protiv Vojvodine. Svi se nadaju da }e wihov klub biti dostojan protivnik mnogo ja~im i poznatijim evropskim timovima.

Ratkova „juri” pola Evrope

Petar Ratkov (20) postao je jedan od najtra`enijih fudbalera na ovim prostorima. Momak koji je ro|en u beogradskom prigradskom nasequ Resnik na pre~ac je postao qubimac navija~a u Ba~koj Topoli. Nije tajna da su za Ratkova ve} sada zainteresovani mnogi evropski klubovi, ali i neki klubovi iz Amerike. Dolaskom @arka Lazeti}a mladi napada~ je blesnuo i skrenuo pa`wu na sebe. U predstoje}im danima rukovodstvo TSC-a bi trebalo da se izjasni kakav je daqi status ovog fudbalera za koga Topolci mogu da zarade milione evra..

Mbape najpla}eniji fudbaler u Evropi

Fudbaler Pari Sen @ermena Kilijan Mbape najpla}eniji je igra~ u Evropi, po{to u pariskom klubu zara|uje 72 miliona evra po sezoni.

Na drugom mestu je wegov klupski saigra~ Brazilac Nejmar, koji u PS@-u godi{we zara|uje 44,1 milion evra. Na tre}em mestu je jo{ jedan fudbaler PS@-a Argentinac Lionel Mesi sa zaradom od 40,5 miliona evra po sezoni.

Ekip navodi da se na ~etvrtom mestu nalazi fudbaler Reala Belgijanac Eden Azar, koji godi{we zara|uje 27 miliona evra. On je ove sezone odigrao samo 133 minuta u La Ligi.

Na petom mestu je napada~ Barselone Poqak Robert Levandovski (26 miliona evra) i fudbaler Bajerna Sadio Mane (24). Potom slede Kevin de Brujne (Man~ester siti, 23,4 miliona evra), Serhio Buskets (Barselona, 23), David Alaba (Real, 22,6) i Erling Haland (Man~ester siti, 22).

U CRVENOJ ZVEZDI NA KRAJU JO[ JEDNE FUDBALSKE SEZONE

Neprikosnoveni na doma}oj sceni

Razlika izme|u dva najtrofejnija kluba je sve ve}a, pa }e narednih godina „crveno-beli” u TSC-u i ^ukari~kom imati ja~eg i ve}eg rivala nego u kom{ijama sa druge strane Top~iderskog brda. – Milojevi}: Verovali smo u uspeh.

I ove godine Crvena zvezda je uspela da pokupi najvrednije trofeje na doma}oj sceni, da jo{ jednom poka`e neprikosnovenu genijalnost u doma}im fudbalskim okvirima i da na tom stvarala~kom putu ostavi sve svoje glavne konkurente daleko iza sebe. Ipak, u jeku odu{evqewa zbog osvojene nove ,,duple krune” u klubu su odlu~ili da to slavqe ostave za sutra, a da se onda u punom kapacitetu rukovodioci okrenu novim stvarala~kim projektima. Zato se sada s pravom postavqa pitawe: {ta i kako daqe? Koliko }e dolazak Baraka Bahara promeniti Zvezdinu fudbalsku filozofiju, posebno kada je re~ o me|unarodnim okvirima. Bahar svakako nije anga`ovan zbog doma}e scene, mada i na tom poqu Zvezda `eli da zadr`i isti kurs koji je zapo~ela pre ta~no {est godina. Ali da bi se jo{ vi{e pribli`ila najozbiqnijem dru{tvu Evrope, Zvezda najpre mora tokom leta da napravi pravi fudbalski mozaik od onih igra~a koji su spremni da iznesu taj te`ak teret.

Ova generacija fudbalera koja }e nema sumwe biti upisana ,,zlat-

nim” slovima, jer je oborila nekoliko rekorda, posle ovog prvenstva do`ive}e korenite promene. Mitar Mrkela, kao odgovoran ~ovek, koji se nikada ne {tedi, zajedno }e kada se za to budu stekli uslovi sa Markom Marinom, koji danas u Crvenoj zvezdi tako|e ima ogroman autoritet, poku{ati da sa trenerom formiraju ekipu za naredne tri sezone. Taj zadatak ne}e biti uop{te lak, jer }e u dobroj meri zavisiti od finansija, gde iskreno Zvezda danas ne stoji ba{ najboqe. Ali ta situacija sa nagomilanim dugovima koji se mere desetinama miliona evra, mo`e brzo da se re{i. Samo pod uslovom da ovog leta veliki evropski klubovi poka`u interesovawe za wene igra~e. Dug se ne}e svakako zna~ajnije smawiti od sredstava koja }e tokom leta le}i na ra~un kluba od plasmana u grupnu fazu Lige {ampiona ali, sa dobrom politikom, sa racionalnim tro{ewem sve je mogu}e.

Kada je pro{log leta Dejan

Stankovi} napustio klupu prvaka mnogi su tada pomislili da }e Zvezda upasti u depresiju igara i rezultata. Od mladog Milo{a Milojevi}a malo ko je o~ekivao da mo`e da podigne ekipu, da joj vrati samopouzdawe i da sa wom osvaja nove trofeje. Ali rukovode}i kadar je verovao da je i to mogu}e... – Moji igra~i i stru~ni {tab, svi mi zajedno, verovali smo i kada su mo`da mnogi pomislili da nam nema spasa. Ali Zvezda se razlikuje od drugih klubova jer ima ogromnu armiju navija~a, ima ono {to drugi nemaju. Uop{te nije lako osvojiti {est titula prvaka zaredom, tre}u godinu osvojiti sve {to se ovde osvojiti mo`e. Zvezda je moj klub i `elim joj sve najboqe i slede}e godine. Baharu `elim da ostane ~itav mandat na klupi Crvene zvezde i napravi iskorak u svakom pogledu. Hvala navija~ima, ponele su me lepe emocije posle osvojenog kupa – rekao je Milo{ Milojevi}.

Majami ubedqivo pobedio Boston za plasman u veliko finale NBA lige

Ko{arka{i Majamija plasirali su se u veliko finale NBA lige, po{to su na gostovawu pobedili Boston sa 103:84, u sedmoj utakmici finala Isto~ne konferencije.

Majami je pitawe pobednika re{io ve} na po~etku ~etvrte ~etvrtine kada odlazi na 18 poena prednosti, a do kraja me~a su stigli i do maksimalnih 23 poena razlike.

Tim sa Floride je posle prve tri utakmice u seriji vodio sa 3:0, da bi Boston odgovorio sa tri uzastopne pobede i bio na korak do istorijskog preokreta u NBA

ligi, prenosi Beta.

Nijedna ekipa iz 150 poku{aja nije uspela da pro|e daqe, nakon {to je u plej-ofu NBA lige gubila sa 3:0.

Majami se plasirao u veliko finale po drugi put u ~etiri sezone. U finale ulaze kao osmi nositeqi, {to je prvi put jo{ od plasmana Wujork Niksa 1999. godine.

Goste je do pobede vodio Ximi Batler sa 28 poena, uz sedam skokova i {est asistencija, Kejleb Martin je ostvario dabl-dabl u~inak sa 26 poena i 10 skokova, a dabl-dabl je zabele`io i Bem Adebajo sa 12 poena i 10 skokova, uz sedam asistencija.

Srpski ko{arka{ Nikola Jovi} na parketu je proveo 30 sekundi i nije uspeo da se upi{e u strelce.

Xejlin Braun je bio najefikasniji u ekipi Bostona sa 19 poena, uz osam skokova, poen mawe je postigao Derik Vajt, dok je Xejson Tejtum zabele`io 14 poena i 11 uhva}enih lopti.

Ximi Batler je po zavr{etku me~a progla{en za najkorisnijeg igra~a (MVP) plej-ofa Isto~ne konferencije.

Majami u velikom finalu igra protiv Denvera, koji je mesto u zavr{nici osigurao pre sedam dana.

Finalna serija po~iwe u no}i izme|u ~etvrtka i petka u Denveru.

Ximi Batler

Peti tradicionalni memorijalni turnir „Kup Dejana ]e}eza“ odr`an je u nedequ, 28. maja na imawu Srpskog sportskog centra u Vilavongu. Organizator turnira i ove godine je FK Sv. \or|e iz Vilavonga, predsednik kluba

Bo}arsko dru{tvo „Liverpul“ iz Sidneja organizuje

GODI[WI TURNIR U BO]AWU

11. juna u 10 ~asova na crkvenom imawu u Rosmoru (962 Bringelly Rd, Rossmore)

Specijalni gosti i u~esnici iz Melburna, Brizbejna, Kanbere, Vulongonga i drugih gradova

Zoran Popov, potpredsednik Igor \ur|evi}, @ika Jovi~i}, Dejan Radovanovi} i Goran Vukovi}.

Pobednik ovogodi{weg turnira je ekipa „Sons Mire Klaric“ koji su u finalu pobedili Brazilce nakon boqe odigranih penala

gde su slavili sa rezultatom 5:4, dok je u regularnom delu utakmice rezultat bio 5:5. Pobedni~ka ekipa je pored pobedni~kog pehara, dobila nov~anu nagradu u iznosu od 800 dolara, kao i pe~eno prase koje je osvaja~ima turnira poklonila porodica Mirka ]e}eza, kao i na prethodnim turnirima.

Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Sa{a Pani}, dok je najboqi golman turnira Konor Mek Gregor. Sve nagrade su najboqima predate od strane Vidoja \or|i}a, biv{eg golmana ekipe FK Sv. \or|e iz Vilavonga.

Neizostavan deo turnira bila je i Kotlijada, a degustatori gula{a su bili Mladen Puri}, Milan Jeli{i} i @ika Jovi~i}. Nastupale su i folklorne grupe KUD Drina (mla|a i starija gru-

pa), kao i veteranke folklornog sastava „Mlado srce“. Za odli~an muzi~ki program pobrinuo se DND bend sa peva~em Dariom Musi}em, Borkom i Dejanom. Za ovu priliku organizovana je i bogata lutrija,

zabava za najmla|e, a hrane i pi} a bilo je u izobiqu. Va`no je napomenuti da je pe~ewe besplatno ispekao Rajko Dra~a iz Eurodelija, a lepiwe je poklonio @ika Sovqanski.

FK Sv. \or|e iz Vilavonga u Brizbejnu

organizator petog memorijalnog turnira

„Kup Dejana ]e}eza“

NOVAK POSLE POBEDE: Kosovo je srce Srbije, stop nasiqu!

Najboqi srpski teniser Novak \okovi}, je po sle pobede nad Aleksandrom Kova~evi}em (3:0) u prvom kolu Rolan Garosa, napisao poruku podr{ke srpskom narodu sa Kosova i Metohije. \okovi} je posle me~a na kameri napisao: „Kosovo je srce Srbije. Stop nasiqu!”

KOSOVO JE NA[E OGWI[TE, NE ZNAM

DA LI ]E ME KAZNITI ZBOG PORUKE

Najboqi srpski teniser Novak \okovi} rekao je na konferenciji za medije u Parizu da bez zadr{ke stoji iza poruke „Kosovo je srce Srbije! Stop nasiqu” koju je napisao na kameri, da ne zna da li }e biti ka`wen, ali i da bi opet ponovio isto.

„Nisam politi~ar i nemam nameru da ulazim u politi~ke debate. Mnogo me boli kao Srbina to {to se doga|a na Kosovu, na{i qudi su proterani iz op{tina. Najmawe {to sam mogao da uradim je ovo. Ose}am odgovornost kao javna li~nost i sin ~oveka koji je ro|en na Kosovu, ose}am potrebu da poka`em podr{ku i celoj Srbiji.

Ne znam {ta budu}nost donosi za srpski narod i Kosovo, ali je vrlo potrebno da se poka`e podr{ka”, rekao je \okovi} novinarima na konferenciji za medije posle pobede nad Aleksandrom Kova~evi}em u prvom kolu Rolan Garosa.

Na pitawe da li }e biti ka`wen, \okovi} nema odgovor, ali isti~e da je Kosovo na{e ogwi{te i na{e upori{te.

„Ne znam {ta }e biti, znam da je bilo primedbi od strane internacionalnih novinara, da li }e me kazniti. Nemam zadr{ke, opet bih ponovio isto. Protiv ratova sam i bilo kojeg konflikta, to sam uvek iskazivao u javnosti.

Ova situacija sa Kosovom je presedan po poveqi UN i svih prava, jako mi je `ao {to smo u situaciji u kojoj se nalazimo. Kosovo je na{e ogwi{te, na{e upori{te, najve}a bitka se tamo desila, najva`niji mana-

FORMULA 1

Verstapen pobedio po ki{i u Monaku i pove}ao prednost

Voza~ Red Bula Maks Verstapen pobednik je trke Formule 1 za Veliku nagradu Monaka, koja je zavr{ena u ki{nim uslovima. Dvostruki uzastopni svetski prvak je na ulicama Monaka zabele`io 39. pobedu u karijeri i ~etvrtu ove sezone, dok je austrijski tim nastavio dominaciju i ostvario {estu pobedu u isto toliko trka ove sezone.

Verstapen je ovom pobedom postao najuspe{niji voza~ Red Bula, oboriv{i rekord Sebastijana Fetela.

Najboqi ovosezonski plasman ostvario je voza~ Aston Martina Fernando Alonso, koji je trku zavr{io na drugom mestu, a na pobedni~ki podijum se po tre}i put u karijeri popeo voza~ Alpina Esteban Okon.

^etvrto mesto je pripalo voza~u Mercedesa Luisu Hamiltonu, koji je dobio dodatni bod za najbr`i krug, a wegov timski kolega Xorx Rasel je pro{ao kroz ciq kao peti.

Na {estom mestu je zavr{io doma}i voza~ i ~lan Ferarija [arl Lekler, sedmi je Pjer Gasli iz Alpina, dok je osmo mesto pripalo Karlosu Saincu iz Ferarija.

Bodove su osvojili i voza~ Meklarena Lando Noris i Oskar Pjastri, javqa Beta.

U generalnom poretku vodi Verstapen sa 144 boda, drugi je wegov timski kolega Serhio Peres (danas na 16. mestu) sa 105 bodova, dok je Alonso tre}i sa 93 boda.

Sa pol pozcije trku je po~eo Verstapen, iza wega je bio Alonso, dok su u drugom startnom redu bili Okon i Sainc.

U tre}em startnom redu na{li su se Hamilton i Lekler, a trenutno drugi u {ampionatu Serhio Peres krenuo je sa posledweg mesta, posle incidenta u kvalifikacijama.

JOKI] JE DEFINITIVNO

NAJBOQI KO[ARKA[ NA SVETU

Novak \okovi} rekao je da je za wega Nikola Joki} definitivno najboqi ko{arka{ planete i da navija da osvoji NBA prsten.

\okovi} je posle pobede nad Aleksandrom Kova~evi}em u prvom kolu Rolan Garosa gostovao na Tenis ~enel televiziji gde je osim na teniska, odgovarao i na pitawa o centru Denver Nagetsa.

Voditeqe je zanimalo da li \okovi} prati igre Joki}a u NBA ligi, a teniser je odu{evqeno po~eo da komentari{e dvostrukog MVP-a NBA lige.

„Xoker” – uskliknuo je odu{evqeno \okovi}, a novinari su konstatovali: „Drugi Xoker!”

\okovi} je nastavio sa pri~om o Joki}u.

„Tako je, ‚Sombor {afl’. Gledao sam na Instagramu NBA lige, postavili su neke od wegovih {uteva koje je izveo sa jedne noge u padu, preko Entonija Dejvisa i Lebrona. To je neverovatno. On je MVP za mene sigurno”, rekao je \okovi},.

Novinari su zatim upitali \okovi}a da li mo`e da sko~i vi{e od Joki}a.

„Ne. Mislim da niko ne mo`e da uradi to {to on sad radi. On je definitivno najboqi ko{arka{ na svetu. Navijam za wega, on je neverovatan, ponos Srbije. Svi smo ponosni na wega. Nadamo se da }e osvojiti svoj prvi prsten”, zakqu~io je \okovi}.

stiri se nalaze tamo...

Mnogo razloga postoji, a pogotovo zato {to je to istina”, zakqu~io je vidno emotivni \okovi}, prenosi Tanjug.

PONUDA KOJA SE NE ODBIJA!

Kod vode}ih su prime}ene razli~ite strategije u izboru guma. Verstapen, Okon i Hamilton su krenuli na sredwe tvrdim gumama, a Alonso i dvojac iz Ferarija trku po~iwu na tvrdim gumama.

Sa staze je u 55. krugu otklizao Sainc, ~ime je prepustio poziciju svom timskom kolegi, a ve} u narednom krugu na promewive gume pored wih dvojice prelazi i vode}i Verstapen.

Najvi{e je od ki{e profitirao Hamilton, koji je stigao do ~etvrtog mesta, dok je wegov timski kolega uprkos kazni od pet sekundi zbog nebezbednog izlaska na stazu (incident sa Peresom), zavr{io na petom mestu.

Najvi{e je izgubio Sainc koji se na stazu vratio iza Gaslija na osmo mesto.

Prvo odustajawe vi|eno je u 57. krugu, kada je posle dva udarca u za{titnu ogradu bolid napustio Strol.

Ki{ni uslovi doveli su do nekolicine mawih incidenata, od ~ega treba ista}i Magnusena i wegov udarac u zid.

Verstapen je i po ki{i bio dominantan, prednost u odnosu na Alonsa pove}ana je na preko 20 sekundi, i do kraja nije bilo problema.

Slede}a trka se vozi za Veliku nagradu [panije u Barseloni.

Al Hilal ponudio Mesiju 1,2 milijarde evra!

^elnici fudbalskog kluba

Al Hilal iz Rijada ponudili su igra~u Pari Sen @ermena i argentinskom reprezentativcu Lionelu Mesiju dvogodi{wi ugovor u vrednosti od 1,2 milijarde evra.

Otac i menaxer argentinskog fudbalera Horhe Mesi je navodno dogovorio sve uslove ugovora.

„Prvi izbor Mesija je povratak u Barselonu, ali katalonski klub ne mo`e da ga anga`uje zbog te{ke finansijske situacije. Mesi se

zbog toga okrenuo Saudijskoj Arabiji. Wegov otac Horhe je ve} prihvatio ponudu Al Hilala”.

Mesi je pre nekoliko nedeqa boravio u Saudijskoj Arabiji, ali je tada izjavio da nije pregovarao sa Al Hilalom, ve} da je obavqao

ambasadorske du`nosti. Argentinski fudbaler je sportski ambasador Saudijske Arabije. Mesi je u PS@ stigao 2021. iz Barselone, a ima ugovor sa klubom iz Pariza do 30. juna ove godine.